Универзитет УНИОН – Никола Тесла

Београд
ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Право интелектуалне својине

Тема:

Ауторско дело

Ментор: Студент:
Проф. Др Драган Костић Саша Стевић, И504 / 12
 Ауторско дело 2016
Београд,

2016.

2
 Ауторско дело 2016

Резиме

Поред индивидуалног постоји и ауторско стваралаштво. Реч је о ситуацији када

аутор ствара ауторско дело током радног односа извршавајући своје радне обавезе.
Пошто се ради о творевини у чије стварање су укључена два лица са различитим
доприносима, материјално-техничким и интелектуалним, поставља се питање како
праведно и законито поделити овлашћења из корпуса субјективног ауторског права.
Интелектуално стваралаштво у погледу начина настанка може бити
индивидуално (самостално) и створено у радном односу. Производи индустријске својине,
углавном настају тимским радом у оквиру компанија или института, док ауторске
творевине у области књижевности, науке и уметности, због саме своје природе, већим
делом настају индивидуалним интелектуалним радом појединаца.
Аутор, као физичко лице јесте изворни носилац субјективног ауторског права са
максималним корпусом овлашћења. Поред њега, као деривативни носиоци ауторског
права могу се појавити различите категорије субјеката (физичких или правних лица), по
различитим правним основима: по основу уговора, наслеђивања или закона. Корпус
овлашћења деривативних носиоца ауторског права увек је мањи у односу на изворног
носиоца и одређен је основом настанка његовог права. Када говоримо о носиоцима
ауторског права по основу закона имамо у виду две категорије стваралаштва, тј. две
врсте ауторских дела: ауторска дела настала у радном односу и ауторска дела настала
по наруџбини.
Одређивање законског режима ауторских дела створени у радном односу, у основи
се разликује од државе до државе и углавном зависи од чињенице да ли конкретни
законодавац фаворизује интерес запосленог као аутора или интерес послодавца. Наиме, у
теорији и пракси постоје бројне дилеме око дефинисања ауторских дела створени у
радном односу.

Кључна речи: аутор, право, ауторско дело, радни однос, судска заштита, ...

3
 Ауторско дело 2016

Садржај

1. Увод .................................................................................................................................. – 4 –

2. Настанак ауторског права .............................................................................................. – 7 –

3. Аутор ................................................................................................................................ – 8 –

4. Садржина ауторског права ............................................................................................. – 9 –

5. Судска заштита ............................................................................................................... – 11 –

6. Ауторско дело створено у радном односу .................................................................... – 12 –

7. Закључак .......................................................................................................................... – 17 –

4
 Ауторско дело 2016

1. Увод

Ауторско дело је оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној

форми без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, његову намену,
величину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове
садржине.
Из овога се види да Закон о ауторском и сродним правима захтева два основна
услова које неко дело мора да испуни да би уживало правну заштиту у оквиру ауторског
права:
1. да је реч о оригиналној духовној творевини из области стваралаштва, и;
2. да је изражено у некој форми.
Оригиналним се сматра оно дело које је резултат изворне инспирације аутора, одн.
оно дело које код његових конзумената (читалаца, слушалаца, гледалаца,...) ствара осећај
оригиналног, новог, необичног, до тада невиђеног дела. Оригиналност не треба мешати са
новости дела. Иако су ова два појма врло блиска, они се ипак цене по различитим
критеријумима - оригиналност по субјективном, а новост по објективном критеријуму.
Разлика је значајна када се зна да закон захтева само оригиналност, а не и новост дела како
би га правно заштитио.
Изражајна форма, односно форма у којој је изражена садржина неког дела је други
битан елемент да би се оно могло сматрати ауторским. Ова форма се разликује код
различитих врста дела - негде је материјализована (нпр. књига, слика, фотографија,...), а
негде није (беседа, пантомима, музичко дело без нота,...). Изражајна форма не мора да буде
и дефинитивна; одн. да би дело уживало правну заштиту, није неопходно да буде у
потпуности завршено. Недовршена дела такође уживају правну заштиту, под условом да
изражајна форма испуњава услов оригиналности. С друге стране, тек започето дело, из
кога се не може назрети садржина дела, неће уживати ауторскоправну заштиту.
Нека страна права познају и додатне услове које дело мора да испуни да би било
сматрано ауторским делом, то су:
1. Објављивање дела - представља радњу којом дело постаје доступно јавности. Под
јавношћу се подразумева већи број лица, која нису повезана неким специфичним
односима између себе. Начин објављивања може да буде различит и он је
5
 Ауторско дело 2016
првенствено одређен врстом дела које се објављује. Објављивање ауторског дела је
у искључивој надлежности самог аутора и то је једно од његових личних
овлашћења, које је, сем у изузетним случајевима, непреносиво. Објављивањем дело
постаје доступно свима, па су могућности неовлашћене употребе много веће. Због
тога се сматра да објављивање доводи до умањења правне заштите дела које је
објављено. У нашем праву се сматра да је дело објављено кад је, на било који начин
и било где у свету, први пут саопштено јавности од стране аутора, односно лица
које је он овластио. Објављивање треба разликовати од издавања дела. Ауторско
дело је издато кад су примерци дела пуштени у промет од стране аутора, односно
лица које је он овластио, у броју који, имајући у виду врсту и природу дела, може да
задовољи потребе јавности. Дело ликовне уметности се сматра издатим и онда кад
је оригинални примерак, или најмање једна копија дела учињена трајно
приступачном јавности од стране аутора, односно лица са његовом дозволом.
Објављивање дела је било конститутивни елемент ауторског дела у Уједињеном
Краљевству до 1911. године и САД до 1976. године када су изједначена права
необјављених са објављеним делима. У нашем, као и у већини других правних
поредака, објављивање дела није неопходно за његову ауторскоправну заштиту, сем
у случају непознатог аутора - јер се никако друкчије његова права не могу
заштитити. У међународном ауторском праву, објављивање дела је непоходан услов
за стицање ауторских права.
2. Уметничка вредност - је субјективни став који захтева од неког дела да у људима
изазове осећај естетске вредности. Ово је у савременом праву потпуно напуштен
концепт, јер се не може очекивати од законодавца да одређује критеријуме по којим
се неко дело може сматрати уметничким, када је то предмет субјективне оцене. Зато
наш Закон и каже "... без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност".
3. Испуњење формалности - иако некада један од главних захтева, данас је потпуно
одбачен. Бернска конвенција, чији је потписник и наша земља, каже да уживање и
вршење ауторског права не подлеже никаквој формалности, одн. од аутора се не
тражи да испуни неке захтеве формалне или процедуралне природе, да би уживао
правну заштиту.

6
 Ауторско дело 2016
Наше право иде и корак напред у заштити ауторских права, па предметом заштите
сматра и наслов ауторског дела. Наслов дела је име, тј. назив којим се једно ауторско дело
обележава у циљу разликовања од дела исте или слична врсте. Наслов, по правилу,
изражава суштину дела које обележава његову основну идеју, упућује на дело и стоји у
блиској интелектуалној вези са делом. Због тога се наслов може сматрати резултатом
духовног стваралаштва ауторског дела, одн. саставним елементом ауторског дела које
обележава, та му се стога и даје квалитативно иста заштита. Није дозвољено узимати за
наслов ауторског дела наслов који је већ употребљен за дело исте врсте (за дела различите
врсте може) ако се тиме ствара забуна у погледу аутора. Ако се појаве иста или слична
дела са истим насловима, подобна да изазову забуну у промету, примењује се начело
временског приоритета, тј. аутор чије је дело раније настало (објављено, изложено и др.)
има право да задржи наслов, док је овај други у обавези да га промени.
Изведена дела су она ауторска дела (дакле, уживају ауторскоправну заштиту) чији
се аутор у њиховом стварању користио узором, идејом, композицијом другог аутора, под
условом да је у дело унео и елементе оригиналности. Приликом утврђивања односа између
изворног и изведеног дела, сматраће се да је ово друго оригинално, ако је од првог
позајмило само идеју (идеја је слободна и доступна сваком). Уколико је, сем идеје,
позајмило и форму, онда је реч о тзв. релативно оригиналном делу (прерада, обрада,
збирка, прилагођавање, превод, и тсл.), код кога је ауторскоправна заштита ограничена од
стране аутора изворног дела.
Закон о ауторском и сродним правима, набраја дела која могу/не могу бити предмет
ауторскоправне заштите:
1.) Ауторским делом сматрају се, нарочито:
 писана дела (књиге, брошуре, чланци, преводи, рачунарски програми у било којем
облику њиховог изражавања, укључујући и припремни материјал за њихову израду
и друго);
 говорна дела (предавања, говори, беседе и друго );
 драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела која
потичу из фолклора;
 музичка дела, са речима или без речи;
 филмска дела (кинематографска и телевизијска дела);
7
 Ауторско дело 2016
 дела ликовне уметности (слике, цртежи, скице, графике, скулптуре и друго);
 дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања;
 картографска дела (географске и топографске карте);
 планови, скице, макете и фотографије;
 позоришна режија.
 као и сва друга дела која испуњавају она два неопходна услова;
 ауторскоправном заштитом нису обухваћене опште идеје, начела, принципи и
упутства који су садржани у ауторском делу.
2.) Не сматрају се ауторским делом:
 закони, подзаконски акти и други прописи;
 службени материјали државних органа и органа који обављају јавну функцију;
 службени преводи прописа и службених материјала државних органа и органа који
обављају јавну функцију;
 поднесци и други акти у управном или судском поступку.

2. Настанак ауторског права

Наше право признаје ауторско право аутору моментом настанка дела. У том смислу
сам чињеница да је дело настало је довољна да се његов аутор може позивати на заштиту и
ње потребно испуњавати никакве формалности као што би биле регистрације, пријаве дела
и сл. Такође није потребно ни да дело буде објављено тј. саопштено јавности, ауторско
право је настало заједно са настанком дела и аутор може чак и да га никада не обзнани и
оно ће и даље уживати ауторскоправну заштиту (нпр. уколико би неко против његове воље
дошао у посед дела и објавио га, аутору би стајале на располагању све могућности које
стоје на располагању и ауторима чија дела су објављена).
Такође, да би ауторско право настало није неопходно да дело буде довршено будући
да наше право признаје заштиту и недовршеним делима под условом да испуњавају услове
који се траже за свако ауторско дело (оригиналне људске творевине које су изражене у

8
 Ауторско дело 2016
одређеној форми). На тај начин писац који ради на новом роману уживаће заштиту како за
сваки његов оригинални сегмент у фази настајања (нпр. поглавље), тако и за цео роман
оног тренутка када буде завршен. Уколико његов роман никада не буде завршен он ће и као
недовршено дело уживати исту заштиту као и да је довршен. Најбољи пример за то би
били романи Франца Кафке „Процес“ и „Замак“ који иако никада нису били довршени
уживају ауторскоправну заштиту као и довршена дела овог аутора. 1

3. Аутор

Аутор је физичко лице које је створило дело. Изузетно, аутором се може сматрати и
правно лице уколико је оно назначено на уобичајен начин као произвођач филмског дела.
Аутором се по Закону сматра оно лице чије су име, псеудоним или знак назначени на
примерцима дела или наведени приликом објављивања дела, док се не докаже друкчије. 2
Поред једног аутора постоји могућност и да више аутора уради једно дело. Тада
говоримо о коауторству и коауторима се сматрају лица која су заједничким стваралачким
радом створила дело. Овде је битно напоменути да лица која су само помогла на одређени
начин у стварању дела (финансијски, набављањем материјала, уступањем простора за рад
итд.) се не сматрају коауторима, будући да нису учествовали у настанку дела својим
стваралачким радом. Коаутори су носиоци заједничког ауторског права, али постоји
могућност да своје међусобне односе путем уговора уреде на другачији начин. Они
ауторско право врше заједнички и за остваривање и преношење ауторског права потребно
је сагласност свих коаутора. Како оваква конструкција може бити проблематична у пракси
Закон је предвидео да коаутор не може ускратити своју сагласност супротно начелу
савесности и поштења, као и да не може чинити било шта што шкоди или би могло
шкодити интересима осталих коаутора. Економску корист од искоришћавања дела
коаутори деле сразмерно свом доприносу у стварању дела, али своје односе могу путем
уговора и другачије уредити.

1
Преузето са: http://www.besplatnapravnapomoc.rs/prilozi-saradnika/pravna-zastita-autorskih-dela/
2
Преузето са: http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_autorskom_i_srodnim_pravima.html
9
 Ауторско дело 2016
За филмска дела постоји специфичност да се коауторима по самом Закону сматрају
писац сценарија, режисер и главни сниматељ. Поред наведених и композитор музике се
сматра коаутором уколико је музика битан елемент тог дела (као што је случај код
мјузикла) и компонована је специјално за то дело, као и главни аниматор уколико се ради о
цртаном односно анимираном филму или је анимација битан елемент тог дела. Смисао
овако уређеног коауторства лежи у чињеници да у изради филмског дела учествује
мноштво аутора и да би укључивање свих њих у процес остваривања ауторског права било
изузетно компликовано, те се Закон ограничава само на оне коауторе чији је допринос у
изради дела у већини случајева највећи. Овим се, наравно, не дира у ауторско право
осталих аутора који су учествовали у изради дела (костимографа, сценографа, итд.), те они
остају носиоци права на појединим сегментима којима су допринели делу, али не и на
целокупном филмском делу.
Када аутор дела није познат (анонимно дело или дело потписано псеудонимом)
ауторско право на делу остварују издавач (за издато дело) или лице које је дело објавило
(за објављено али неиздато дело). Уколико се накнадно сазна идентитет аутора права ових
лица претсају и аутор самостално врши ауторско право.3

4. Садржина ауторског права

Ауторско право се састоји из две компоненте искључивих права: моралних

(личних) права и имовинских права.
Морална права су она која су везана за личну повезеаност аутора са својим делом
и за њих је карактеристично да их аутора за живота не може преносити на друга лица, а по
ауторовој смрти она се, за разлику од имовинских права не гасе ни у једном тренутку. У
ову групу искључивих права спадају:
1.) Право патернитета – право да се аутору призна ауторство над делом.
2.) Право на назначење имена аутора
3.) Право објављивања
3
Преузето са: http://www.besplatnapravnapomoc.rs/prilozi-saradnika/pravna-zastita-autorskih-dela/
10
 Ауторско дело 2016
4.) Право на заштиту интегритета дела
5.) Право на супротстављање недостојном искоришћавању дела
Имовинска права аутора се односе на привредно искоришћавање ауторског дела.
Ова права аутор може преносити на друга лица. Она се наслеђују после ауторове смрти и
временски су ограничена – трају за живота аутора и 70 година након његове смрти. Иако
ова права спадају у искључива овлашћења аутора која он има ексллузивно право да
самостално врши (или да сам бира коме ће поверити њихово вршење) у пракси их аутор
најчешће врши преко других лица (нпр. тако што издавачу уступи поједина права на своју
књигу како би он могао да је објави и стави у промет уз обавезу да аутору исплати
ауторски хонорар и евентуални проценат од продаје). У ову групу спадају:
1.) Право на умножавање
2.) Право на стављање примерака дела у промет
3.) Право давања примерака дела у закуп
4.) Право извођења
5.) Право представљања
6.) Право преношења извођења или представљања
7.) Право емитовања
8.) Право реемитовања
9.) Право на јавно саопштавање, укључујући интерактивно чињење дела
доступним јавности – ово право је у данашње време од изузетног значаја будући
да се, између осталог, односи и на све начине саопштавања дела на интернету.
10.) Право на прилагођавање, аранжирање и другу измену дела
11.) Право јавног саопштавања дела које се емитује
12.) Право јавног саопштавања дела са носача звука или слике
Важна напомена: приликом закључивања ауторских уговора увек се мора
напоменути која искључива имовинска права аутор уступа и у ком обиму (искључиви и
неискључиви пренос права).
Поред искључивих права постоје и одређена неискључива права која се у највећем
броју случајева тичу односа аутора са власником примерка дела (што је најчешће случај са
делима ликовне уметности) и у ова права између осталог спадају: право на приступ

11
 Ауторско дело 2016
примерку дела, право слеђења, право забране излагања оригиналног примерка дела
ликовне уметности и прече право аутора на прераду примерка дела архитектуре.
Такође, аутор има и право на посебну накнаду од продаје и увоза уређаја и
предмета који су подобни за неовлашћено умножавање ауторских дела као што су
компјутери, „празни“ цд-ови, двд-јеви и сл. (ово право је у широј јавности познато под
називом „музички динар“). Проблем са овом накандаом је у томе што се она може
прикупљати само путем организација за колективно остваривање ауторског и сродних
права, а у нашој држави постоје само три организације тог типа: СОКОЈ за ауторе у
области музике, ОФПС за произвођаче фонограма и ПИ за интерпретаторе.4

5. Судска заштита

Повреда ауторског права настаје када неко неовлашћено врши неко од искључивих
моралних или имовинских овлашћења аутора (нпр. неовлашћени уплоад филма на
интернет), а не ради се о неком од дозвољених изузетака када се ова овлашћења могу
вршити без сагласности аутора (нпр. коришћење ауторских дела за потребе неког судског
поступка). У том смислу радња којом се повређује нечије ауторско право идентична је
радњи коју аутор ради користећи се својим овлашћењима, а разлика је само у томе што
лице које врши повреду права ову радњу чини неовлашћено. Поред ових тзв. директних
повреда постоје и индиректне повреде ауторског права. У ове повреде се убраја и
привредно искоришћавање неовлашћено умножених примерака аутроских дела (нпр.
приказивање на ТВ-у „пиратских“ двд-јева иако постоји дозвола аутора да се његова дела
приказују на тој ТВ станици), радње уклањања или измене електронске информације о
правима или технолошке мере заштите (нпр. заобилажење техничке мере која онемогућава
копирање легалних двд-јева), као и друге радње које се односе на производњу и увоз
направа којима је могуће вршити укањање или измену технолошких мера заштите.
Парнични поступци у вези са ауторским правима су у надлежности виших судова
(изузетно могу бити у надлежности привредних судова). Овде је битно нагласити да се под
ауторскоправним споровима не сматрају спорови око неизвршења ауторских уговора (нпр.
4
Преузето са: http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_autorskom_i_srodnim_pravima.html
12
 Ауторско дело 2016
неисплаћивање ауторских хонорара) већ они спадају у облигационоправне спорове.
Тужбеним захтевом се у ауторскоправним споровима може тражити: 1) утврђење повреде
права; 2) престанак повреде права; 3) уништење или преиначење предмета којима је
извршена повреда права, укључујући и примерке предмета заштите, њихове амбалаже,
матрице, негативе и слично; 4) уништење или преиначење алата и опреме уз помоћ којих
су произведени предмети којима је извршена повреда права, ако је то неопходно за
заштиту права; 5) накнаду имовинске штете; 6) објављивање пресуде о трошку туженог.
Поред тога, Закон предвиђа да тужилац има право да уместо накнаде имовинске штете, ако
је повреда имовинског права учињена намерно или крајњом непажњом захтева накнаду до
троструког износа уобичајене накнаде коју би примио за конкретни облик коришћења
предмета заштите, да је то коришћење било законито. 5
Битно је и нагласити да тужилац у случају повреде имовинских права може бити
како сам аутор, тако и његови наследници и лице које је путем неког правног посла стекло
једно или више искључивих имовинских права (нпр. издавач), док у случају повреде
моралних права тужилац може бити само аутор, односно његови наследници након његове
смрти.6
Поред судске заштите у парничном поступку аутоско право се од повреде може
штити и у кривичном поступку будући да наш Кривични законик предвиђа три кривична
дела у вези са кршењем ауторских права: 1.) Повреда моралних права аутора и
интерпретатора (чл. 198. КЗ); 2.) Неовлашћено искоришћавање ауторског дела или
предмета сродног права (чл. 199. КЗ); 3.) Неовлашћено уклањање или мењање електронске
информације о ауторском и сродним правима (чл. 200. КЗ). За ова кривична дела су
предвиђене како новчане казне тако и казне затвора. 7

5
Преузето са: http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_autorskom_i_srodnim_pravima.html
6
Преузето са: http://www.besplatnapravnapomoc.rs/prilozi-saradnika/pravna-zastita-autorskih-dela/
7
Преузето са: http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_autorskom_i_srodnim_pravima.html
13
 Ауторско дело 2016

6. Ауторско дело створено у радном односу

Из горенаведеног, нормативно регулисање ауторских дела створених у радном

односу, у основи се темељи на принципима на којима се заснивају радно право и ауторско
право. У великом броју правних система институт „ауторско дело створено у радном
односу “, нема изричиту дефиницију, па се дефинисање препушта теорији и пракси. У том
смислу, Гавриловић С.8 најпре полази од следећих карактеристика:
 Ауторска дела настају у оквиру уговора о раду (уговор који запослени -аутор
закључује са послодавцем) при извршавању радних обавеза од стране
запосленог;
 Иницирање, стварање услова за настанак дела и коначно њихово коришћење
је део редовних активности послодавца;
 Сагласно принципу субординације, као запослени, аутор је потчињен
послодавцу, он дело ствара спроводећи његова упутства и потребе, по
правилу уоквиру радног времена и у просторијама послодавца, а као
накнаду за уложено добија плату.
Имајући у виду наведение карактеристике и бројне тезе које заступа велики број
теоретичара, као и судска пракса, на индиректан начин можемо издвојити неколико услова
чије кумулативно присуство квалификује конкретну духовну творевину делом створеним у
радном односу.
Први и основни услов је да је да аутор буде запослен код одређеног послодавца,
односно да има закључен уговор о раду.
Други услов је резултат одговора на питање: Шта се подразумева под синтагмом „у
оквиру радног односа“? Наиме, ако запослени створи дело у оквиру трајања тог односа и у
радном времену, онда је логична импликација да се права поводм тог ауторског дела
преносе послодавцу.
Везано с претходним, намеће се и следеће питање: Шта ако је ауторско дело
створено ван радног времена запосленог коме су прековремени сати уредно плађени?
Одговор на ово питање дају прописи којима су реглисана права и обавезе запосленог,
8
Гавриловић С.:„Правни режим ауторских дјела створених на основу уговора о раду“, Часопис за
привредноправну теорију и праксу „Право и привреда“, бр. 5-8/2006./Година XLIII, Београд, стр. 754
14
 Ауторско дело 2016
укључујући и право на надокнаду за прековремени рад. Ово питање је посебно спорно у
земљама common law правног система, где се сматра да и поред тога што је конкретно
дело створено ван радног времена, ипак ће се сматрати да је створено у оквиру радног
односа, јер је створено у домену радних задатака запосленог.9
Ово последње питање данас се сматра, ипак, апсолвираним, јер термин „радни
однос“, не налаже да конкретно ауторско дело буде створено у оквиру радног времена или
ван њега, већ је битно да дело треба бити производ активности запосленог који спадају у
опис његових радних задатака под надзором послодаваца, независно од тога да ли је
ауторско дело створено у оквиру или ван радног времена. Такав је пример са текстописцем
који има заснован радни однос у музичкој компанији, а који је као део своје радне обавезе,
створио текст чак и за време паузе за ручак, сматраће се да права на текст искључиво
припадају послодавцу.
Осим наведног, при дефинисању ауторског дела створеног у радном односу намеће
се још једно питање: Да ли ће се ауторско дело сматрати створеним у радном односу, само
на основу чињенице радног односа, без обзира на садржај уговора и независно дали је то
дело створено у оквиру радних обавеза запосленог?
У прошлости, теорија је заступала став да су ауторска дела створена ван радних
задатака, али у оквиру радног времена запосленог, сматрана су делом у радном односу, а
права на то дело припадају послодавцу.10 Супротно овоме, у савременој правној теорији
преовладава став да се једно ауторско дело може третирати творевином у радном односу
само уколико је исто створено у оквиру радних задатака запосленог, што подразумева да
није довољно само да дело буде створено у оквиру радног времена. 11
На ово се надовезује и Гавриловић С., који каже да се неће сматрати ауторским
делом створеним у радном односу, дело створено ван оквира описа радних задатака
запосленог, па макар то било створено и за потребе послодавца. 12 Наиме, не може бити реч
о ауторском делу створеном у радном односу, уколико то није део описа радних задатака
запосленог у складу са уговором о раду или другим уговором. Као потврда овог гледишта
9
Jones H., Benson C.: Publishing Law (2nd edition), published by Routledge, London and New York. 2002, p. 34.
10
Види: Георгиевски С.: Основи на авторското право (скрипта), Универзитетска печатница, Скопје, 1969
година, стр. 46.
11
Jones H., Benson C.: Publishing Law (2nd edition), published by Routledge, London and New York. 2002, p. 34
12
Гавриловић С.:„Правни режим ауторских дјела створених на основу уговора о раду“, Часопис за
привредноправну теорију и праксу „Право и привреда“, бр. 5-8/2006./Година XLIII, Београд, стр. 754
15
 Ауторско дело 2016
може се узети пример стражара који у току извршање својих радних задатака у ноћној
смени, у оквиру радног времена, створио књижевно дело које није било део описа радних
задатака са уговором о раду који је закључио са послодавцем. Слична је ситуација и са
предавачима који спремају материјале за предавања, академским и научним радницима
који објављују стручне и научне радове а на које академске институције у великој мери
врше притисак да им пренесу права, са образложењем да су користили опрему и средства
институције, иако за то не постоји правни основ, осим у случају када су стране унапред
уговориле другачије.
Са аспекта послодаваца, неће се сматрати ауторским делом створеним у радном
односу и дело које само физички, односно технички повезано са послодавцем (настало у
оквиру радног односа, у просторијама послодаваца, па чак и поред његове логистике),
уколико то није у функцији регистроване делатности коју послодавац обавља. 13 Такав је
пример са запосленим на бензинској пумпи који је у оквиру радног времена створио
композицију, односно музичко дело, које не само што није део његових радних обавеза,
него исто није ни у функции потребе послодаваца. Ово питање ипак оставља простор за
даље проучавање и дискусије у смеру, што ће бити ако то дело може да буде искоришћено
од стране послодавца за његове потребе, на пример у маркетиншке сврхе и слично.
Четврти, допунски услов који се надовезује на претходна три, јесте да ауторско
дело буде створено. И поред тога што се у теорији ово не третира као услов, може се речи
да он се нужно намеће из прописа који регулишу ауторско право и сродна права. У том
смислу, постављају се неколико питања, као што су: Шта ће се десити ако дело није
довршено? Да ли се овакво дело може сматрати творевином створеном у радном односу?
Одговор на ово питање је више него јасан. Начелно, оваква творевина неће се сматрати
делом насталим у радном односу, уколико није финализована. 14 Изузетак је предвиђен за
незавршено дело које је дељиво, и чији је само један део функционалан и употребљив као
посебна целина, тако да се може третирати као дело створено у радном односу. Пример
незавршеног дела које је по својој природи дељиво и има статус ауторског дела из радног

13
Гавриловић С.:„Правни режим ауторских дјела створених на основу уговора о раду“, Часопис за
привредноправну теорију и праксу „Право и привреда“, бр. 5-8/2006./Година XLIII, Београд, стр. 754
14
Из праксе такав је случај: Victoria University of Technology v. Wilson [2004] VSC 33. Види: Jonson D.,
Ananian D., “Memorandum of Law- ownership of patent right”,
http://www.johnsonlaw.com.au/article_dump/050920%20%20Memorandum%20of%20Law%20Joint
%20Ventures.pdf, 18.12.2008.
16
 Ауторско дело 2016
односа, постоји у изради дизајна делова аутомобила у аутомобилскојиндустрији. У
теорији, међутим, постоје и ставови да незавршенадела у којима идеја самог аутора је у тој
мери остварена да се не доводи у питање закључак да се ради о ауторском делу, сматраће
се творевинама из радног односа (као такви наводе се слике, филмски клипови, писана и
говорна дела и слично).15
На крају, може се сумирати да једно дело не може имати правни статус дела из
радних односа без кумулативног испуњавања сва четири услова. Ипак, у пракси,
испуњење четири услова се не треба апсолутизовати, али треба узети у обзир и друге
околности у којима је настало дело, а који су, као што је речено, утврђени од стране
Врховног суда у случају Community for Creative Non-Violence v.Reid.16
Из свега наведеног може се закључити да: ауторско дело из радног односа
представља дело створено од стране запосленог у оквиру описа његових радних обавеза
предвиђених у уговору о раду или по упутствима послодавца, али под условом да је дело
део регистроване делатности и у функцији послодавца.

15
Милић Д.: Коментар Закона о ауторском и сродним правима (са судском праксом и међународним
конвенцијама и уговорима), Београд, 2005, стр. 10.
16
Више о овоме види: Community for Creative Non-Violence v. Reid, 109 S. Ct. 2166, 57 U.S.L.W. 4607 (June 5,
1989)., цитирано извор: Posh R.J. Works Made for Hire- Has Anyting Changed?, Direct Marketing, No.56, 6,
ABI/INFORM Global, Octomber 1989, p. 89.
17
 Ауторско дело 2016

7. Закључак

Правна заштита ауторских дела предмет је заштите области права која се зове
ауторско право (eng. copyright), а која је подграна једне веће области која се назива право
интелектуалне својине (eng. intellectual property rights или скраћено ИП). Закон о
ауторском и сродним правима ауторска дела дефинише као оригиналне духовне творевине
аутора, изражене у одређеној форми, без обзира на њихову уметничку, научну или другу
вредност, њихову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност
јавног саопштавања њихове садржине. Оригиналност у овом смислу треба схватити као
минимални ниво индивидуалности по коме се део разликује од свих постојећеих дела.
Дакле, да би дело било под заштитом није потребно да буде оригинално у смислу да
доноси изузетну новину у своју област већ је довољно само да није плагијат већ
постојећих дела и да се од њих бар по нечему разликује. Одређеност форме значи да се не
штите ауторска дела у форми идеје већ она морају бити у одређеној форми која је подобна
да се дело саопшти широј јавности (писана, говорна, електронска форма, итд.).
Што се тиче конкретних дела којима се пружа заштита, Закон наводи примера ради
листу дела која се нарочито сматрају ауторским делима: писана дела (књиге, брошуре,
чланци, преводи, рачунарски програми у било којем облику њиховог изражавања,
укључујући и припремни материјал за њихову израду и др.); драмска, драмско-музичка,
кореографска и пантомимска дела, као и дела која потичу из фолклора; итд.
Поред тога, Закон наводи да и када је ауторско дело заштићено, том заштитом нису
обухваћене опште идеје, поступци, методе рада, или математички концепти као такви, као
и начела, принципи и упутства. Дакле, то у пракси значи да, примера ради, научни рад у
коме се разматра одређени математички принцип представља ауторско дело, али да сам
принцип није под заштитом ауторског права и аутор научног рада не би могао да се позива
на повреду свох права уколико би неко други користио тај принцип или би га обрађивао у
другом научном раду.
Иако би по општим принципима ауторског права и горенаведене творевине могле
да се сматрају ауторским делима, општи је тренд у свету да су оне изузете из овог система

18
 Ауторско дело 2016
заштите из разлога што би на тај начин њихова употреба у свакодневном животу била
изузетно отежана.
Литература

 Гавриловић С.:„Правни режим ауторских дјела створених на основу уговора о

раду“, Часопис за привредноправну теорију и праксу „Право и привреда“, бр. 5-
8/2006./Година XLIII, Београд, стр. 754
 Милић Д.: Коментар Закона о ауторском и сродним правима (са судском праксом и
међународним конвенцијама и уговорима), Београд, 2005, стр. 10.
 Community for Creative Non-Violence v. Reid, 109 S. Ct. 2166, 57 U.S.L.W. 4607 (June
5, 1989)., цитирано извор: Posh R.J. Works Made for Hire- Has Anyting Changed?,
Direct Marketing, No.56, 6, ABI/INFORM Global, Octomber 1989, p. 89.
 Victoria University of Technology v. Wilson [2004] VSC 33. Види: Jonson D., Ananian
D., “Memorandum of Law- ownership of patent right”,
http://www.johnsonlaw.com.au/article_dump/050920%20%20Memorandum%20of%20-
Law%20Joint%20Ventures.pdf, 18.12.2008.
 Jones H., Benson C.: Publishing Law (2nd edition), published by Routledge, London and
New York. 2002, p. 34.
 Георгиевски С.: Основи на авторското право (скрипта), Универзитетска печатница,
Скопје, 1969 година, стр. 46.

 http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_autorskom_i_srodnim_pravima.html
 http://www.besplatnapravnapomoc.rs/prilozi-saradnika/pravna-zastita-autorskih-dela/

19