Arhivistika 1.predavanje 09. 10. 2009.

I semestar e imati 2 dela

1. deo se polae u obliku testa
pomone nauke
istorija arhiva
2. deo se polae i pismeno i usmeno
kancelarijsko poslovanje, ta se dogaa sa graom pre nego to stigne u arhiv, odnosno
onom graom koja nije jo postala arhivska i kako je arhiv kontrolie.

Predispitna obaveza je izrada genealokog stabla svoje porodice.

Arhivistika se dugo tretirala kao pomoma istorijska nauka, a danas je arhivistika uz

bibliotekarsvo, kibernetiku i dr. informaciona nauka koja uva i prua informacije. Pomone
istorijske nauke, danas se smatraju i pomonim naukama arfivistike.

Pomone nauke

I PALEOGRAFIJA
Paleografija je pomona grana arhivistike koja se bavi prouavanjem pisanih spomenika,
odnosnom prouavanjem postanka i razvoja pisma, materijala (podloge) za pisanje i
prouavanjem sredstava za pisanje.
Sauvani artefakti1 takoe svedoe o prolim vremenima ali oni sami nisu predmet prouavanja
paleografije. O artefaktima ima dosta dokumenata koji spadaju u interesovanje paleografije i na
osnovu njih mogue je rekonstruisati modu perioda iz kog ti dokumenti datiraju.U Dubrovniku se
moe pratiti moda dubrovake gospode od 1487 do 1803. godine.
Pisani spomenici su izuzetno bitni jer predstavljaju direktno svedoanstvo istorijskih dogaaja i
neuporedivo su objektivniji o seanja. Pisani spomenik ima znaaj samo ako moe uspeno da se
proita (tek je krajem 19. veka ampolion uspeo da deifruje hijeroglife). Vinansko pismo je
samo delimino proitano, dok etrursko nije uopte mada je bilo pokuaja da se ono deifruje od
1860. godine.
Re paleografija nastala je od rei palaios, to znai star i od rei graphos to znai pismo.
Postoji onoliko paleografija, koliko ima pisama. Za nas su od znaaja irilska paleografija i
latinska paleografija.
Treba istai da je predmet paleografije samo ono to je pisano na mekim materijalima i to su:
votane tablice
papirus
pergament
papir
Epigrafija je nauka koja prouava naptpise na kamenu.
Numizmatika je nauka koja prouava natpise na novcu.
Paleografija se pomou tekstologije bavi prouavanjem tekstova na mekim materijalima.

1
predmeti izraeni rukom; rukotvorine; odea, nametaj

1
Pet je osnovnih zadataka paleografije:
1. Ispravno proitati i protumaiti stare tekstove
2. Odrediti vreme i mesto nastanka nekog dokumenta (ako je nemogue odrediti, odnosno
utvrditi tano vreme, onda bar priblino vreme nastanka)
3. Utvrditi originalnost dokumenata, odnosno utvrditi da li je neki dokument original ili
falsifikat i da li je kasnije dolo do prepravke nekog originalnog teksta.
4. Utvrditi koliko je ruku pisalo neki dokument (Miroslavljevo jevanelje su radile dve
osobe)
5. Prouiti iluminacije i ornamentacije u kojima se vrlo esto kriju simboli vladara (arl IX,
kralj francuske nikada se nije potpisivao na dokumentima, ali su se u ornamentima koji se
mogu nai na dokumentima krila poetna slova njegovog imena CH (Charles))

Materijal (podloga) za pisanje

TVRDE PODLOGE

Kamen je najstarija podloga za pisanje. Od dokumenata pisanih na kamenu kod nas je

najpoznatija Baanska ploa s poetka 8. veka, kao i nadgrobni spomenici (steci)
Glinene ploice Ep o Gilgameu je najstarije knjievno djelo za koje znamo i koje je sauvano
na glinenim ploicama.
Metal je matrijal koji su poeli da upotrebljavaju Rimljani, a najee su koristili bronzu
Drvo koristilo se pre svega u kolama. Urezivanje u drvetu odralo se sve do kasnog 16. veka u
Dubrovniku. dva sednjovekovna kalendara urezana na drvetu, a namenjena siromanim
slojevima stanovnitva, danas se uvaju u Narodnoj biblioteci Srbije.
Palmino lie Plinije u delu ''Istorija prirode'' navodi podatak da su Rimljani pisali i na
palminom liu, mada nijedan ovakav zapis nije sauvan.
Lika lika je materijal na kom su pisali Jevreji. Stari zavet je bio pisan na liki. BIBLOS=LIKA.
2

Biblos je grka re za knjigu.

MEKANE PODLEGE materijali za pisanje koje prouava paleografija

Votane tablice
su pravougaone ili kvadratne ploe obrubljene izdignutim ivicama. Unutrnjost se ispunjavala
voskom, koji se brzo hladio i bio veoma jednostavan za dobijanje. U vosku se urezivalo stilusom
(grafijum). Ovo sredstvo za pisanje je sa jedne strane bilo iljato, a sa druge pljosnato. Tekst se
brisao struganjem voska pljosnatom stranom stilusa, dok se iljastom stranom tekst zapisivao
(urezivao)3. Zahvaljujui votanim tablicama (ploicama) razvile su se i kole iz razloga to se na
tim tablicama moglo i pisati i brisati (i po 3 meseca se moglo raditi na jednoj votanoj ploici, pre
nego to se sav vosak usled brisanja sastrue). Jedan njen nedostatak je bio to se lako mogla
unititi. Tabula raza prazna tablica, tabula cerata ispisana tablica. Knjige su pravljene
spajanjem i povezivanjem 2 tablice (duplices, diptih) ili 3 tablice (triplices, triptih). Gomila
takvih spojenih diptiha i triptiha zvala se codex (kodeks). Tablice su se radi zatite premazivale
2
Lika je tanki sloj drveta ispod kore; pokorica drveta
3
Palimpsest je ispisan pergament s kojeg je prethodno izbrisan prvobitan tekst.

2
premazom koji se zvao lettera (prvobitno je to bio naziv za premaz, a kasnije znai slovo).
Najpoznatiji spomenik ispisan na votanim tablicama je Hamurabijev zakonik.. Od rei scribere,
koja je prvobitno znaila grebati, proizalo je i dananje njeno znaenje pisati.

Bogati Rimljsni su za neka vana dokumenta koristili gips, koji se takoe stavljao u udubljenje
ploica. Gips se sporije suio i bio je otporniji (npr. na vatru). Ovakve ploice zvale su se
albumi, od rei alba to znai belo. Vano je napomenuti da se po gipsu pisalo grafitom, a ne
urezivalo. Iz toga vidimo da je grafit kao sredstvo za pisanje mnogo starije od gujeg pera i
mastila, ali da u kasnijem periodu dugo vremena nije korien u te svrhe.
Najstarije votane tablice su iz 1. veka nae ere pronaene u Pompeji u 19. veku.
U Temivaru se uvaju votane tablice iz 2. veka nae ere, koje su pripadale jednom
oficiru i to su pisma koje je on slao svojoj eni i pisma koja je ona njemu pisala.
jo tokom 14. veka na votanim tablicama se pisalo u Francuskoj i Severnoj Italiji. U
Francuskoj je sauvano jedno jevanelje iz 13. veka pisano na votanim tablicama.

Mane votanih tablica su te to zauzimaju mnogo prostora i to su posle izvesnog vremena teko
itljive zbog praine koja na njih napada.

Papirus
Na papirusu se pisalo perom koje se zove kalamus i papirus je bio mnogo laki za rukovanje jer
nije bilo urezivanja ve se po njemu pisalo kalamusom i mastilom. Bio je dobar za pisanje velikih
knjievnih dela i lak za uvanje.
Papirus je napravljen pre oko 4500 godina u Egiptu. Pravio se od srike biljke koja je rasla u
movarama gornjeg toka reke Nil. Biljka je rasla u visinu od 3,5 do 4 metara, ali se za
proizvodnju papira koristio samo onaj deo koji se nalazio pod vodom, negde oko 30 cm, jer je
samo u njemu bilo srike. Srika je bila u obliku traka koje su se reale jedna pored druge uzdu i
poreko. Najee se pravio papirus od dva reda traka, jedan uzdu i jedan popreko.

SHEDE su trake srike

PLAGULA je jedan sloen list papirusa koji se satoji od vise sheda
SKAPUS (karta) predstavlja 20 zajedno spojenih plagula. Jedan skapus je bio jedna jedinica,
odnosno volumen.
ROTULUS (svitak) je jedan ispisan skapus savijen u rolnu.

Na papirusu se pisalo sve do 11. veka, a naroito je pisanje na ovoj podlozi odravala papska
kancelarija. U 11. veku velika sua je zahvatila Egipat i trajala je gotovo 6 godina, to je u
mnogome doprinelo da se pree na drugu podlogu za pisanje.

Egipatski papirus 29 svitaka na hebrejskom jeziku pisanih hjeroglifima je pronaeno i

oni se uvaju u Beu, Londonu i Zagrebu
Herkulanski papirus Zajedno sa gradom Pompejom stradao je jo jedan grad
Herkulianum koji je po svemu sudei bio bogatiji grad i vei trgovaki centar od
Pompeje. U njemu su u upovima pronaeni papirusi dok u Pompeji nije pronaen
nijedan.
Srednjovekovni papirus to su papirusi nastali od 7. do 11. veka. Bile su to iskljuivo
povelje vladara i knjievni spisi

3
Mane papirusa su ogranienost nalazita i samim tim njegova velika cena, a problem su bile i
suene godine kada je ovih biljaka bilo neuporedivo manje ili gotovo uopte. Interesantan je
podatak da se papirus ne moe vetaki napraviti.

Dobra strana papirusa je to se mogao lako uvati.

Arhivistika 2.predavanje 09. 10. 2009.

Pergament
Prema legendi pergament je pronaen kada je vladar Pergama Eumenej u 2. veku p.n.e.
poeleo da stvori biblioteku ravnu onoj u Aleksandriji. Ptolomeju se ta ideja nije dopala i da bi ga
u tome onemoguio zabranio je dostavu papirusa, koji je bio osnovni matreijal za pisanje. Tada je
prema legendi stvoren u Pergamu novi materijal koji se pravio od tavljene ivotinske koe.
Tako kae legenda. Ali Herodot daje pouzdane dokaze da je pergament postojao jo 5. i 6.
veku p.n.e. Poeli su da ga prave Jonjani. Naziv pergament nije se koristio do 4. i 5. veka nove
ere. Do tog vremena zvao se membrana (to asocira na elastinost).
Pergament je kao materijal za pisanje bio skuplji od papirusa ali je po svim ostalim
osobinama bio bolji. Mogao je da se savija kao svitak, ali i da se spaja u obliku kodeksa. Bio je
vrst i manje krt od papirusa, lake se rezao i obraivao.
Priprema pergamenta se odvijala tako to se koa stavljala u ivi kre da se oisti i da
omeka. Zatim se rairi preko drvenog okvira i sui na suncu ili pri vatri. Nakon toga mae se
uljem (sam naziv membrana znai maslinovo ulje). Nakon toga koa se sekla na eljene
dimenzije. Obraena koa zvala se karta. Pergament se najee pravio od telee (charta
vitulina), jaree (charta caprina), i jagnjee (charta ovina) koe. Najskuplji pergament izraivan
je od koe fetusa. Jedan takav se uva kao Biblija iz 14. veka u Arhivu u Zagrebu. U nekim
periodima ljudske istorije pergament je pravljen i od ljudske koe (Pape, velikai, i u konc.
logorima u II svetskom ratu).
Najstariji sauvani pergament je iz 195. god p.n.e., naen u Siriji. To je jedan
kupoprodajni ugovor na jagnjeoj koi. Postoje i svedoenja Cicerona koji kae da je video
Ilijadu ispisanu na pergamentu koji je mogao da stane u orahovu ljusku.
Od 3 i 4. veka nae ere poinju da se piu kodeksi i od pergamenta. Nastariji sauvan
dokument u obliku pergamentnog kodeksa je Splitsko jevanelje iz 8. veka. Pergament je
materijal za pisanje koji je obeleio srednji vek, i sve do 14. veka pisalo se najvie na
pergamentu. I kod korienja pergamenta imamo primer brisanja i ponovnog pisanja na istom
dokumentu (zbog skupoe ili nakon zvaninog priznavanja hrianstva kada je dolo do
unitavanja antikih dela). To je palimpsest kodeks u kojem je tekst pisan preko teksta.
Prethodni tekst je pre toga brisan prevrelim mlekom. Pergament je potapan u mleko i tako se
skidao tekst. Danas se u savremenim laboratorijama moe proitati i skriveni tekst, a da se pritom
ne oteti onaj koji je kasnije nastao. U ranijim periodima to nije bilo mogue, ve se noviji ekst
unitavao prilikom otkrivanja onoga to je ispod njega. Sva Ciceronova i Plautova (komediograf)
dela su otkrivena u palimpsetu u 16. veku. Ciceronova su otkrivena ispod jednog dela sv.
Augustina.

4
 Papirus kao materijal obeleava antiku, pergamnet srednji vek, a simbol modernog doba
je papir hartija.

Papir svoje ime duguje papirusu. Nastao je poetkom 2. veka nae ere. Kinez Caj Lun je
doao na ideju da samelje aure svilene bube i pomea ih sa drugim materijalima (lanene krpe,
babusova trska, ribarske mree). Sve to samleo je smesu, stavio u gaeni kre i prosejao na situ.
Tako se viak tenosti cedio, a na situ je ostajala kompaktna masa. Nakon toga, kada se masa
osui ona se glaa, presuje, obrauje. Ovaj nain proizvodnje papira uvan je kao tajna do 7.
veka. kada su Korejci uspeli da vide jednu takvu radionicu. a nakon njih i Japanci. Radionice su
nicale po celoj Kini.
U gradu Samarkantu, u dananjem Uzbekistanu, poinje arapska faza pravljena papira.
Arapi su preneli papir na dve strane. Preko Afrike u paniju, a s druge starne u Vizantiju
prilikom trgovakih putovanja. Tako da se u Vizantiji prvi put u Evropi proizvodi papir (ovde
treba proveiti jer na drugom mestu kae daje to u paniji). tehnolgija arapskog papira je od
smese lanenih krpa, a finoa se postizala korienjem metalnog sita. Najstariji arapski dokumenti
na papiru su iz 10. veka. U Vizantiji imamo prvi evropski dokument na papiru. To je povelja
Konstantina Monomaha4.
Prve radionice papira kod Nemaca i Italijana pojavljuju se od 12. veka. Svi kancelarijski
spisi u Dalamciji od 12. veka su na papiru. Dubrovnik i Venecija su zabranjivali proizvodnju
papira. Zato je proizvodnja cvetala u drugim krajevima Italije (Napulj). Papir je naroito postao
popularan nakon pronalaska tampe (15. vek).
Trea faza, moderna, (nakon kineske i arapske) u istoriji proizvodnje papira poinje u 18.
veku. Francuski naunik Reomir je eksperimentisao sa drvetom i dosao je do zakljuka da su
vlakna trulog drveta dobra za papir. Nakon tog zakljuka zapiao je svoja zapaanja o procesu
pravljenja papira. Kasnije, 1750. je efer, koji je bio pop, po tom receptu pravio papir i obogatio
se. I od tada (1761. je napravljen poslednji papir od lana) se papir proiyvodi samo na taj nain.
takva proizvodnja je bila jeftinija. Naravno vie se nije koristili trulo drvo.

Danas tehnologija papira stalno napreduje i predstavlja petu granu privrede u svetu.
Proizvodnji papira je pogodovala i industrijska revolucija u 19. veku, kada se pronalaze i
savremene maine za proizvodnju papira.
Svim materijalima za pisanje se bavi paleografija (kao i pismima), a sa pronalaskom
papira javlja se i filigranologija, koja prouava vodene grbove na papiru. Vodeni grobovi
predstavljali su obelezje i simbol fabrika koje su proizvodile papir. Utisuvani su u papir prilikom
njegove proizvodjnje. Postojanje filigrana je veoma vano prilikom odreivanja starosti i
originalnosti nekog dokumenta. Moe se sa sigurnou rei kada neki dokument nije mogao da
nastane, ukoliko se zna da tada nije proizvedena ta vrsta papira. Krajem 13. veka i Italiji su se
pojavili prvi vodeni znakovi. Najee su to u poetku bili neki simboli. Prva hartija sa vodenim

4
IX (. ) (100011.01.1055)
(1042 1055) , VIII ( 976-1025, 1025-1028).
, ,
,
. ,
XI .

5
znakom proizvedena je 1271. godine, a najstariji sauvani dokument sa filigranom je iz
Dubrovnika iz 1284. godine.
U 14.veku se pojavljuju grbovi plemia kao filigrani. Poznato je da plemii nisu imali
pravo da se bave zanatima, niti da izdaju prostor zanatlijama, osim za proizvodnju grnarije i
papira. Tako da u 14. veku nalazimo plemike grbove utisnute na papiru koji su proiveden u
fabrikama u vlasnitvu plemia. U 17. veku se javljau razni oblici filigrana, u obliku adaja,
zmajeva, mitolokih bia i sl. Postoje itavi albumi filigranskih znakova. Takav je i album
filigrana iz 13. i 14. veka koje je sakupio Vladimir Moin, i koji sadri oko 2000 znakova.

Oblici rukopisa
Postoj dva oblika svitak i kodeks.

Svitak je bio najraireniji oblik u starom veku. prvi je naen u Egiptu pre 5000 godina.
Ovaj oblik su kasnije preuzeli Grci pa onda i Rimljani koji su ga nazvali volumen. Svitak je
nastao sa nastankom papirusa. uvao se u upovima ili se slagao na policama. Oblik svitka se
koristio i za pergament. Sauvani su mnogi rukopisi u obliku svitka. Problem sa itanjem svitka
je bio u tome to se poetak teko nalazio. Zato se na poetak teksta stavljala re incipit
(odmotati) a na kraj explicit (zamotati). Tako se znalo sa koje strane odmotati i itati svitak.
Svitak je bio namoan na tapi koji se zove umbilikus i pravljen je od drveta a ponekad i od
slonove kosti. Ukoliko je na svitku napisano neko knjievno delo naslov bi bio ispisan na kartici
koja je onda okaena na umbilikus i zvala se titulus. Svitak je mogao biti ispisan anopistografski
samo s jedne strane ili opistografski sa obe strane. pisalo se u stupcima zvanim kolumne.
Pisanje po irini poelo je sa pojavom knjige u 15, 16. veku.
Svici od pergamenta su bili praktini jer su se mogli priivati i tako produavati. To je
bilo pogodno naroito za vladarske povelje. Primer je povelja o osnivanju manastira Visoki
Deani 1330. god, koju je izdao Stefan Deanski. Dugaka je 5, 5 m, i predstavlja nadui
pergamentni svitak na svetu. Listovi pergamenta su sastavljani ivenjem ali tako fino i
neprimetno da se to moe uoiti samo pod mikroskopom. Antiki svitak se uvao u upovima a
od srednjeg veka u konim valjcima kapislama ili tekama. Svitak je mlai oblik od kodeksa
(kodeks je postojao kao oblik i kod votanih tablica).
Kodeks je danas re koja oznaava zbirku zakona. Od srednjeg veka kodeks dobja
znaenje svaka rukom pisana knjiga i na pergamentu i na papiru. Prvi kodeks se pojavio i 1.
veku nae ere u kolama. Uporedo su i svici bli u upotrebi. Hrianska crkva uvodi u 6. veku
kodeks radi lakeg irenja hrianstva. Bile su to biblije pauperus- vise slikane sa malo teksta.
Takozvane biblije za siromasne.
Najlepi kodeksi potiu iz 14. i 15. veka, iz vremena humanizma i renesanse.

Kodeks se sastoji iz listova- folija. Nije bilo paginacije, ve samo folijacije obeleavanje
listova. Obino su proivana 4 lista (dupla 8 listova- 16 strana) i tako se dobijao kvaterno. To se
primenjuje i danas. Stranice su se zvale pagine, ali se nisu obeleavale. Folijacija poinje u 12.
veku. Pre toga 11 vekova se stranice nisu obeleavale. Folijacija se zadrala do 18. veka. Na
kodeksu se pisalo recto s prve strane lista i verso- s druge strane lista.
Postoja je samo jedan problem kod kodeksa, a to je kako tekst pisati pravo, posto se nije
pisalo u stupcima. U tu svrhu se obeleavala visina svakog reda i povlaile su se fine linije.

6
Pisanje na kodeksu obavlalo se dok on jo nije povezan (znai na listovima pergamenta ili
papira). Da bi se odrzao red u listovima oni su nekada obeleavani i kustodama- re napiana na
kraju lista ispisivala se i na poetku sledeeg.
Korice kodeksa su bile drvene i presvuene koom (ponekad i ljudskom). Korice su
nekada ukraavane i dragim kamenjem i metalnim kopama. Sv Jeronim je u 4 i 5. veku prkleo
one koji tako ukraavaju knjige.
Kodeksi sadre i iluminacije. To su posebno ukraena slova i obino stoje na poetku
stranice. Prve iluminacije su bile jednostavne, obicno su ilustrovale tekst (dela Vergilija i
Homera). Prava umetnost iluminiranja poinje u 7. veku u Vizantiji. Iluminatori su smatrani
umetnicima. Inicijali- poetna slova u redu su naroito bogato iluminirani. Postoje razni oblici
inicijala : geometrijski, zoomorfni, florealni i antropomorfni (slova sa likom svetataca). Svi ovi
inicijali se zovu minijature od reci minius crvena boja. U Miroslavljevom jevanelju ima i
slova ukraenih pravim zlatom. Najpoznatiji minijaturista u 16. veku je bio Julje Klovi, koji je
radio za mnoge vladare i bio veoma bogat ovek.

Sredstva za pisanje
Kada kaemo sredstva za pisanje misli se na orue i na materujal koji se koristio cime
se ispisivalo.
Prva orua za pisanje sluila su tanije za urezivanje znakova. Pravljena su od vrstih
materijala kao to je kost na primer. sa pojavom paprusa javlja se i trska kao sredstvo kojim se
pie. Takva pisaljka zvala se kalamus. Kasnije je dolo i ptiije pero, koje je bilo elastinije i
moglo se pisati lepe. ptiije pero se zvalo penna. Kao materijal korieno je mastilo. pero je
omoguilo nastanak kaligrafije, jer je savitljivo i moglo se preciznije i lepe pisati. Podloga za
pisanje je bio pisai sto skriptorijum, ali se pisalo i stojei. Pernica za uvanje pera zvala se
kalamarijum. Pera su se otrila noiem i koristila su se vie puta.

Pojam i razvoj pisma

Pismo je svaki sistem vidljivih oblika koji daju objanjenje. Pismo prenosi
neku informaciju, tako da u irem smislu, i znakovi i simboli i slike predstavljaju
vid pisma. Pismo je grafiki izraz jezika i prouava ga nauka koja se zove
paleografija.
Postoje 4 vrste pisma kroz istoriju:
1. piktografsko ili slikovno pismo
Ljudi su prvo poeli da slikaju i te slike su upotrebljavali kao simbole
pisma. Pismo se razvilo tako da se vie nisu crtale pune slike, ve njihove
uproene verzije koje imaju neko znaenje. Svaki ovek moe da protumai
slikovno pismo veoma lako, ali do danas se nije saznalo kako je jezik ljudi
koji su te crtali te slike zvuao, na osnovu slika ne moe se rekonstruisati
jezik.

7
 Piktografsko pismo nastalo je oko 4000. godine pre nove ere u
Mesopotamiji (Vavilonu). Oko 1000. godina posle svog nastanka,
piktografsko pismo sve vie poinje da poprima izgled slova. Zove se jo i
sumersko ili klinasto pismo. Sumeri su pisali na glinenim tablicama i prvi su
poeli da piu s leva nadesno. I najstarije knjievno delo na svetu, Ep o
Gilgameu, napisano je na glinenim tablicama klinastim pismom.

2. ideografsko ili pojmovno pismo

Ovo pismo i danas postoji i koriste ga Kinezi, Korejci i Japanci. Ono se
sastoji iz ideograma, koji vie ne predstavljaju predmet, ve pojam. To su
simboline predstave odreenih pojmova. Vrlo brzo je od tih predmeta
postala re. Simboli se jedan sa drugim stapaju i tako postaje re.
Prvo ideografsko pismo nastalo je u Egiptu i to je bilo hijeroglifsko
pismo. Ono je nastalo oko 3500. godine pre nove ere. Hijeroglifsko pismo je
vrlo brzo poelo da se uproava i ve posle 700-800 godina stvara se od
njega neka vrsta simbolikog pisma.

3. silabiko ili slogovno pismo

Kod silabikog pisma, isti skup znakova koji stvaraju neku re koristi se
na svim mestima gde je potrebno upotrebiti taj slog da bi se sastavila neka
re. U silabikom pismu pravimo slogove. Polako se formira sistem znakova.
Slogovno pismo se danas vie ne upotrebljava.
Kolevka prvog silabikog pisma je egejska civilizacija. Na tim prostorima
se formiralo kritsko pismo koje do danas nije deifrovano, a koje predstavlja
prvo silabiko pismo.

4. alfabetsko pismo
Alfabetsko pismo nastalo je na Mediteranu. U Maloj Aziji iveli su
Feniani, uveni trgovci, koji su trgovali naroito sa Vavilonom, Egiptom i
Kritom. Feniani su stvorili za sebe pismo kojim su pisali trgovake
ugovore. Usavrili su kritsko i egipatsko pismo. Nisu koristili znakove za
slogove, ve su glasove oznaavali slovima. Ovo pismo ima 22 slova, a
nema oznake za vokale. Od poetka je to bio formirani alfabetski sistem.
Pisalo se sa desna nalevo.
Sva alfabetska pisma dele se:
feniansko pismo (od koga su nastala sledea):
- aramejsko (od kojeg nastaje hebrejsko)
- arapsko
- grko (od kojeg nastaju latinska pisma i slovenska pisma)

8
 Grci su prvo pisali bustrafedonom, to je pisanje u razliitim pravcima.
Znakove su uzeli iz fenianskog pisma i dodali vokale. U VIII veku pre nove
ere grko pismo stie u Italiju i tada ima 24 znaka i postaje osnova za sva
kasnija latinska pisma, tj. dananje alfabete.
S obzirom na razlilita pisma, razlikujemo i vie vrsta paleografije, pa tako
postoje: hebrejska, arapska, latinska i slovenska ili irilska paleografija.

Istorijski razvoj pisma

Latinska paleografija ima tri razdoblja: staro, drugo i moderno razdoblje.

I. Staro razdoblje je karakterie dolazak Grka u Italiju u VIII veku pre

nove ere kada se razvija latinsko pismo. Tim pismom pisalo se sve do
V veka nove ere.

1) Najstarije latinsko pismo je arhajska kapitala. Pisana je na tvrdim

materijalima na poetku. Godine 1899. naen je Crni kamen (Lapis
niger) iz 650. godine pre nove ere, koji je pisan arhajskom
kapitalom. Taj prvobitni alfabet je bio u potpunosti isti kao
fenianski, imali su vokale ali ih nisu pisali. Kad je poeo da se
koristi mek materijal za pisanje, poinju da se piu skraenice,
ligature (spojena slova) i pismo postaje vrlo neitljivo.
2) Mnogo je urednija bila arhajska kapitala koja se pisala na kamenu,
Iz nje se razvila kurzivna kapitala. Slova su bila mnogo urednija,
ali se i dalje na mekim materijalima pisalo brzo i neitko.
3) Iz kurzivne kapitale nastala je kurzivna majuskula, na prelazu iz
stare u novu eru. Njome su se pisali ugovori i trgovaki spisi.
Oblici slova bili su fini, ligature uredne. Slova su bila nejednake
dimenzije, a nije postojao razmak izmeu rei. Vremenom su se
slova poela rastavljati na sastavne delove, pa se u trgovakim
ugovorima moe sresti re item.
4) Potom nastaje kurzivna minuskula koja je imala sitna i jo
neitljivija slova.
5) Sveano pismo uncijala koristilo se od III do IX veka nove ere i
njime se zavrava staro razdoblje u nastanku pisma. Uncijala se
koristila za pisanje sveanih povelja. To je kaligrafsko pismo.
Upotreba ptijeg pera za pisanje omoguila je razvoj uncijale,
mogla su se pisati i ukraavati slova razliite debljine. Uncijala se

9
 jo naziva i ustavno pismo (ustavno=sveano), tako su ga Grci
nazivali. A na latinskom se zvalo uncijala.
Prvi biblijski tekstovi pisani su uncijalom. Nema ligatura, ima dosta
skraenica ali sve su normirane (DS Dios, Bog; IHS Isusu
Hristos; SES Santus, sveti; CPLS - Constantinopolis).

II. Pisma drugog razdoblja postala su od kurzivne majuskule. To su

sledea pisma:
1. kurija
2. nacionalna pisma
Pojavljuju se prvi put razlike u latinskom pismu, pa tako nastaju
vizigotika, merovindika, beneventana (upotrebljavala se u periodu
VIII-XII vek).
3. Naporedo sa beneventanom razvila se karolina. Koristila se do XII
veka, ali e se obnoviti u XIV veku sa razvojem tamparstva.
Nazvana je po Karlu Velikom, na ijem dvoru se upotrebljavala. To
je doba karolinke renesanse. Karolina se veoma brzo irila. Od
svih latinskih pisama to je prvo univerzalno pismo. Humanisti su ga
u XII I XIII veku zavoleli i poeli da piu njime, smatrajui da je to
izvorno antiko latinsko pismo, ali to miljenje je bilo pogreno.
Karolina je oblo pismo. Imala je pravilna i itka slova, nije imala
ligature (osim dve: ct i st). Ovo pismo nije sveano, a lepo je i
itko. U njemu se izbegavaju diftonzi. Prvi put se redovno odvajaju
rei u reenici. Nema jo uvek znakove za kraj reenice.
4. gotica
To je pismo koje se koristilo od XII do XV veka. Koristilo se i
posle u vreme Hitlera, da bi se pokazalo da su Nemci star narod.
Gotica je nastala iz karoline pootravanjem slova. Slova postaju
via i otra, rei se razdvajaju, nema skraenica. Nastala je u
manastirima i univerzitetima.

III. Karolina i gotica dovele su do formiranja modernog latinskog pisma

latinice.
Latinica je moderno latinsko pismo i ne uva u sebi veze prema
antikim pismima osim jedne, a to je da se brojevi piu slovima: I=1,
V=5, X=10, L=50, C=100, D=500, M=1000. Ovakav sistem pisanja
brojeva slovima pojavio se prvi put sa kurzivnom majuskulom.
Moderna latinica se upotreljaca u veem delu Evrope. Latinicom su
pisana prva dela iz narodne knjievnosti kod nas, u Dubrovniku. Srbi
piu latinicom od XV veka, u Dubrovniku i u Boki Kotorskoj.

10
 Arhivistika 4.predavanje

Slovenska pisma

Nastala su iz grkog alfabeta, relativno kasno. Najmlaa su pisma na svetu. Prvo slovensko
pismo je glagoljica, koja je nastala u IX veku za potrebe staroslovenskog jezika. Na
staroslovenskom jeziku nema sauvanih spomenika.
Braa Konstantin i irilo, iji je otac bio slubenik zaduen za slovenska pitanja u Solunu
na dvoru vizantijskog cara, tvorci su glagoljice. Knez Rastislav ih je pozvao u Veliku Moravsku
sa ciljem da suzbiju irenje latinskog jezika.
U IX veku, znai 200 godina pre raskola u crkvi, svi hriani priznavali su papu. Konstantin
dolazi u Rim i od pape dobija potvrdu da je slovenski jezik etvrti sveti jezik na svetu i da se na
njemu mogu pisati svete knjige. Na slovenski jezik prvo su bila prevedena etiri jevanelja. etiri
sveta jezika su: grki, latinski, hebrejski i slovenski.
Prvo slovensko pismo je glagoljica, iji su tvorci Konstantin i Metodije. irilo je za osnovu
uzeo grku minuskulu i uglavnom je preuzeo i grki alfabet. Glagoljica je imala 36 slova i nije
bila fonetsko pismo (nije bilo: 1 glas = 1 slovo). Najstariji sauvani glagolski spomenici potiu
tek iz XI veka.
Glagoljica je nastala to prirodnim putem, to silom. Na ovaj drugi nain nastala je na
prostoru Hrvatske i Slovenije. Glagoljica se due odrala u krajevima gde je bila proganjana. Na
pojedinim ostrvima su se sve do XV veka zadrali popovi glagoljai, te ima sauvanih spomenika
i iz XV veka pisanih glagoljicom.
U Srbiji glagoljice nema od XII veka. Nema nijednog sauvanog glagoljskog spomenika sa
prostora Srbije, a dosta ih je pronaeno u Hrvatskoj i Dalmaciji.
Kada je Metodije ubijen, deo uenika otiao je u Bugarsku u grad Preslav, a drugi deo u
Makedoniju, u Ohrid. Reformisali su glagoljicu i nazvali je irilicom i irilica je poslednje
slovensko pismo. Ono nastaje ve u X veku, a od XII veka potpuno je potisnulo glagoljicu.
Slinosti izmeu glagoljice i irilice:
- I glagoljica i irilica su stilizovana pisma, imaju visok stepen stabilnosti.
- Oba imaju azbuni red.

Razlike izmeu glagoljice i irilice:

- Glagoljica je oblo, a irilica geometrijsko pismo.
- Kod glagoljice nazivi slova su shvatana simbolino, a kod irilice nije tako.
- irilica ima ligature (povezana slova) i puno skraenica; glagoljica nema.
- irilica nije bila fonetska, ve je imala vie znakova za jedan glas.
- U irilici su se brojevi pisali slovima:
a=1, =2, =3, =4, =5, =6, =7, =8, =100... +=3000

11
 Diplomatika

Diplomatika je pomona istorijska nauka koja prouava diplomatike izvore (isprave), tj.
pisane izvore koji potvruju pravnu vrednost nekog ina. Ona prouava povelje, diplome i ukaze
vladara, crkvenih velikodostojnika itd. Diplomatika prouava isprave, utvruje okolnost nastanka
i njihovu originalnost.
Sama isprava je pisano svedoanstvo o pravnom inu. Svaka isprava je imala tano utvren
oblik.
Naziv diplomatika je relativno kasno nastao. Diplomatika se kao nauka razvila u XVII
veku. an Mabijen je 1681. godine uveo taj naziv napisavi prvi put udbenik iz diplomatike. U
XVII veku crkva ponovo jaa i nastaje pomama za traenjem tih isprava, an Mabijen pie o
tome kako prepoznati originale.
Diploma je na grkom znaila dozvola gradskih vlasti da neko moe da se vozi koijama. U
rimsko doba je diploma bila dekret kojim je car davao otpust iz slube, tj. vojske i davao bivim
vojnicima zemlju sa kuom i robovima.
Danas se diplomatika preteno bavi srednjim vekom, kada je diploma bila sveana isprava
koju izdaje vladar ili crkveni velikodostojnik.
Diplome u irem smislu su:
- mandata danas je to kancelarijski dokument, administrativnog karaktera, koji izdaje
vlast
- epistula slubena prepiska izmeu organa vlasti, pisma vladara, itd.
- akta molbe, ono to privatno lice upuuje vlasti

Osnovno to treba utvrditi je da li je isprava autentina. Pod time se podrazumeva da se taj

pravni akt zaista dogodio, da li je isprava izdata od strane toga ko je potpisan, da li je naknadno
dopunjavana ili brisana. Diplomatika metoda koja je najpouzdanija u utvrivanju autentinosti
razvila se u poetkom XIII veka.
Poeci diplomatika vezuju se za Srbiju.Godine 1200. papa je bio Inoentije II. On je
razvlastio biskupa Dominika, koji odlazi pred Vukana sa ispravom u kojoj pie da mu papa daje
in nadbiskupa. Vukan je napisao pismo papi i sa pismom mu poslao ispravu koju mu je doneo
Dominik. Papa mu je nakon nekog vremena odgovorio da su na dvoru ispitivanjem isprave
zakljuili da je lana, jer je Dominik u njoj sebe nazvao sinom (kako si se nazivali svetovni
vladari), a ne bratom (kako je trebao da se nazove, jer je papa tako oslovljavao svetena lica).
Podstaknut ovim dogaajem, papa je 1207. godine izdao dekret o falsifikovanju, kojim se
utvruje 31 stav kako otkriti falsifikat. Od tada nastaje diplomatika, koja se kao nauka razvila u
XVII veku.
Tri su elementa u nastanku diplome:
1. autor onak ko diplomu izdaje
2. skriptor . omak ko pie diplomu
3. destinatar onaj kome diploma stie

Ista vrsta diplome ima vie oblika. Prema svojim oblicima diplome se svrstavaju u arhivu.
Ima pet vrsta jeden iste isprave, od kojih prve dve moraju uvek da postoje. To su:
1. original (izvornik) to je povelja onakva kakva je stigla u ruke primaocu (destinataru)

12
 2. kopija povelja koja ostaje tvorcu. Ona moe biti obina i overena. Obine kopije
napravi obino primalac, da ima za svaki sluaj. Overene kopije pravi onak ko je izdaje,
jer overena kopija ima apsolutnu pravnu vanost pravnog akta
3. koncept (minut) minut znai iseak, manji deo neega; to je nacrt isprave koji jo
uvek nije odobren.
4. insert (transkript) nastaje kada onaj ko primi diplomu iz nje izvadi deo koji je njemu
najkorisniji i najzanimljiviji
5. registar pravi ga najee onaj ko izdaje ispravu ako je ona veoma dugaka, to je kao
mali sadraj

Original i insert ostaju kod autora, a kopija i koncept uva destinatar.

Sve povelje odlikuje formulativnost. Svaka taka mora biti ispotovana, jer im neto
nedostaje, sumnja se da je diploma falsifikat, naroito u srednjem veku.
Svaka isprava ima tri dela:
1. protokol sveani uvod u ispravu, koji ima etiri celine:
a. invokacija pozivanje boijeg imena (U ime Boga, U ime Hrista vokalna
invokacija, ili - simbolika invokacija)
b. intitulacija ime i titula autora, to je najvaniji deo protokola
c. inskripcija kome je upuena isprava
d. salutacija pozdrav, nekad se stavlja a nekad se izostavlja
2. tekst to je stvarna sadrina isprave, koja se sastoji iz 5 delova:
a. arenga neko moralitiko obrazloenje zato se akt radi (S obzirom na tvoje
zalaganje dajem ti...)
b. promulgacija objavljivanje odluke svima koji su zainteresovani (Daje se
svima na znanje...)
c. naracija pripovedanje, vladar pria o okolnostima koje su dovele do toga da
napie ispravu
d. dispozicija volja autora, tj. odluka autora ta se daruje, ta se odobrava ili
zabranjuje, tu se piu i odreeni uslovi i rok vaenja
e. sankcija obino je to pretnja, preti se boijom ili carskom kaznom onima koji
se suprotstave volji autora
f. koraboracija overavanje isprave, reima se pie kako izgleda peat kojim se
overava da bi isprava bila to sigurnija od falsifikovanja
3. eshatokol (na grkom eshatokol=izlazak) zavrni deo isprave, formalan je kao i
protokol. Ima tri dela:
a. subskripcija potpis autora isprave i svedoka
b. datacija mesto i vreme nastanka isprave
c. aprekacija uvek u odreenom izrazu, zavretak isprave

Postoji nekoliko faza u nastanku isprave:

1. prethodni poslovi destinatar moe da uputi peticiju za izdavanjem isprave vladaru.
Ili autor moe sam da izda diplomu.
2. pravni in svako izdavanje reenja, on prethodi ispravi, moe biti volja autora i
volja destinatara
3. autorova naredba vladara nareuje da se sastavi isprava

13
 4. koncept
5. original
6. odobrenje autroa (rekognicija)
7. konvalidacija stavljanje potpisa i/ili peata autora, tim je isprava uinjena
punovanom
8. registracija izdavanje prepisa
9. tradicija uglavnom sveano predavanje isprave destinataru, u srednjem veku se
isprava uvek predavala pred svedocima

Arhivistika 5.predavanje

Sfragistika

Sfragistika je nauka o peatima. Peat predstavlja potvrdu valjanosti, ispravnosti i

autentinosti neke isprave. Peati su sredstva za overavanje.
U srednjem veku peati su bili pravljeni najee od voska, a otiskivali su se u metalu.
Sluili su za overavanje, a vrlo esto i za zatvaranje koverti. Danas se tako alju dravne
prepiske, overene i zatvorene peatom.
Sfragistika prouava pet stvari u vezi sa peatima:
1. nain privrenja peata
a. utisnut utiskuje se u materijal kojim se zatvara isprava
b. visei vise na jednoj ispravi, upotrebljavaju se za isprave savijene u svitak
2. materijal peata
a. od voska crveni ili uti vosak
b. od metala (olovo, zlato, srebro) - njime su se zatvarale vane isprave
3. oblik peata
a. ovalan
b. okrugao
4. ig peata to je glavno to treba da se proui
a. jednostran takav je utisnuti
b. dvostran takav je visei
5. lik peata slino kao numiznatiki novac, i peat ima lik na kome se nalazi neki
simbol, a ponekad i natpis

Sfragistika je vana zato to ona otkriva falsifikate. Falsifikatom smatramo sve ono to
treba da bude ono to nije. Postoje etiri vrste falsifikata:
1. izmenjeni original kada se neto izmisli i dopie. Ova vrsta falsifikata se
najlake otkrivala.
2. imitativni falsifikat kada destinatar napravi lanu kopiju, ponekad su to
destinatari inili kada izgube original
3. fiktivni original ovde original vie ne postoji, kao pod 1 i 2; destinatar sam
sastavlja ispravu i overava je lanim peatom; to znai da je teksr originalan, a
falsifikuje se potpis ili peat. Tu se javljaju sfragistika i grafologija kao kljune
nauke za otkrivanje falsifikata.

14
 4. istorijski falsifikat autor sastavlja ispravu o pravnom inu koji se nije dogodio.
Takvi falsifikati nisu predmet diplomatike, njih prouava istorija.

Genealogija

Genealogija je pomona istorijska nauka koja prouava rodove i sastavlja rodoslove, a

heraldika je njena pomona disciplina. Rodoslovi su sukcesivno (od starijih ka mlaim) poreane
linosti povezane meu sobom rodbinskim vezama. Jedan od tvoraca moderne genealogije je na
znameniti naunik Aleksa Ivi.
Genealogija se smatra primarnim istorijskim izvorom. Ona prouava porodice, njihovo
poreklo i grananje. Genealogija se kao nauka javlja tek u XVIII veku, a u XIX veku postaje
moderna nauka.
Rodoslovne tablice se prvi put izrauju u Starom Rimu, na kamenim ploicama, a nastaju
usled elje plemia da dokau sa imaju boansko poreklo.
U XIV veku u Engleskoj su izraivani dvorski rodoslovi koji nisu bili izmiljeni poput onih
u Starom Rimu, ljudi su eleli da naprave popis svoje porodice.
Rodoslov se sainjavao iz dva razloga: iz zabave i da bi se ukazalo na neko pravo. Iz ovog
drugog razloga poinju sa se javljaju lani rodoslovi, koje su sainjavali pretendenti na presto ili
na neko nasledstvo.
Najuveniji lani rodoslov je onaj koji je sastavio lani grof ore Brankovi. On je imao
ambiciju da obnovi kontinuitet srpske drave i da preuzme presto. Napravio je lani rodoslov o
tome da je naslednik ura Brankovia. Zbog toga je proveo 18 godina u zatvoru u Austriji, ali
nije eleo da prizna da je rodoslov laan.
Rodoslovi mogu biti u tri oblika:
1. verbalni sainjeni su u vidu knjiga. Vrlo su uredni i tani, ali su nezgodni za
korienje jer da bismo dobili neku informaciju moramo da pretraimo vie takvih
rodoslovnih knjiga. Ovakvi rodoslovi sadre zapise o svakom oveku, pa su
najee voeni u malim dravama u kojima nije ivelo puno ljudi, kao to je
Dubrovnik.
2. slikovni to su slike lanova neke porodice, zajedno sa godinom roenja i smrti i
titulom. Freske iz manastira su primer slikovnog rodoslova.
3. tablini takvi se uglavnom danas prave, i to kao stablo u kome se kree od
najstarijeg poznatog lana pa do najmlaeg. Ovakvi rodoslovi zauzimaju mnogo
prostora, ali su pregledni.

U doba Nemanjia u Srbiji nije bilo rodoslova. Ulogu rodoslova igrala su itija, u njima se
pisalo ko je sa kim u kakvom rodu. itija su vrsta verbalnog rodoslova.
Krajem XIV veka poinje pisanje rodoslova u Srbiji. Od kraja XIV do polovine XVI veka
ispisano je 10 rodoslova za etiri vladarske porodice Nemanji, Lazarevi, Brankovi i Jaki.
Krajem XVIII veka Jovan Raji je napravio rodoslovne tablice srpskih vladara. Ilarion
Ruvarac je takoe sastavljao rodoslove da bi na taj nain razbio mitove.

15
 Godine 1919. Aleksa Ivi (1881-1948) je napisao Rodoslovne tablice srpskih dinastija i
vlastele. Prvi put su se tada u rodoslovnim tablicama nale ene. Knjiga je prevedena na
engleski i nemaki jezik. Mnoge zemlje su tada poele da u svoje stare rodoslove ubacuju i ene.

Aleksa Ivi je u rodoslove uveo tri simbola:

* - za roenje ili krtenje
- simbol braka i druge porodine veze (za enu i decu)
- za smrt

16
 Na zadatk je da napravimo genealoko stablo svoje porodice. U stablu ne treba upisivati
datume, ve je dovoljno upisati godinu. Ako neki podatak nemamo, ostavljamo prazno mesto. Sa
svakom enskom osobom moemo da vodimo posebne grane stabla, ali ne moramo.

Stefan
|
|
ore (Georgije)
*?
Stefanija
1906
|
|
Mladen
* 1905
Stanika (1939)
1. Elza |
1906 |
| |
| |
Karolina Miroslav
* 1941
Milica (1963)
2005
|
|
Bojan
* 1965
Jelena (1995)
|
|
Nikola
* 2002

17
 Heraldika
Heraldika je nauka o grbovima u povezana je sa genealogijom. Grbovi su srednjevekovni
produkt. Poinju da se pojavljuju u XII veku u Zapadnoj Evropi na vitekim turnirima, da bi se
raspoznali uesnici turnira. Grbovi su se sastojali od tita koji je bio u boji, a na titu se nalazila
grbovna slika (ptice, ivotinje, cvee, mitoloka bia). Heraldika se ne bavi prouavanjem takvih
grbova.
U XIII veku grbovi postaju oznake porodica i dobijaju pravni karakter.
U Srbiji nije bilo mnogo grbova, javljaju se tek od XIV veka. Grbovi Lazarevia,
Brankovia, Kosaae bili su jednokratni, a ne porodini i pracni.
U XIX veku kada su poele da se formiraju nacionalne drave deavalo se da grb vladajue
porodice postane dravni grb. Kod nas je grb Obrenovia postao dravni grb, i to je u danas
dravni grb. Grb Crne gore je grb porodice Petrovi Njego.

Arhivistika 6.predavanje

Hronologija

Hronologija je pomona nauka koja se bavi prouavanjem vremena kroz istoriju.

Hronologija nam moe pomoi da saznamo o prolosti, ali isto tako nam moe dati uvidu u
budunost, jer postoje hronoloke tablice pomou kojih se moe izraunati kada e pasti neki
datum.
Prvi odseak vremena je dan. Tek od XII veka postoji podela dana na dan i no i na datum.
Dan je poeo da se oznaava u Italiji, Dubrovakoj republici i odmah je poeo da se deli na sate.
Ranije se nije oznaavao dan, ali jeste sat (npr. dan uoi punog meseca u 7 sati). Sati su
najstariji vremenski iseak, ustanovili su ih Holdejci, a posle su ih prihvatili Egipani. Holdejci
su imali sunane asovnike, pa podela na sate nije mogla da bude osta u svako godinje doba.
U srednjem veku poeo je da se deli dan. Podela dana bila je na dan i no. Radi preciznosti
ljudi su poeli da dele dan na dva dela. Postoje tri vrste dana kroz istoriju:
1. prirodni dan Od svitanja do sumraka je dan, od sumraka do svitanja je no. Leti je no
poinjala u 21h, tako da je npr. trei sat nou 7. jula sat izmeu 22h i 23h. Za svako godinje
doba postojao je drugi sat kada je poinjala no. Ovakvo raunanje vremena koristili su
Dubrovani, kod kojih je dan bio podeljen na 12 sati.
2. vetaki dan I ovde dan poinje u razliito vreme u zavisnosti od godinjeg doba.
Ovako su vreme raunali Francuzi, a oni su dan delili na 24 sata, pa se nije moralo navoditi da li
se neto dogodilo danju ili nou.
3. graanski dan Dan traje 24 sata, a smena dana i noi je u pono, bez obzira na godinje
doba. Ovakav nain raunanja i danas se upotrebljava.

Sledei odseak vremena je sedmica (nedelja). Rimljani su sedmicu delili na devet dana.
Hrianski narodi su preuzeli sedmicu od Jevreja, ali su kao sveti dan umesto subote uzeli
nedelju. Nedelju su uzeli zbog toga to je nedelja trei dan posle raspea i to je dan vaskrsenja.
Prvi dan sedmice bila je nedelja, a ne ponedeljak. To se primeuje i u naim imenima za dane u

18
nedelji nedelja (ne delati, ne raditi, sveti dan), ponedeljak (posle nedelje), utorak (vtorij, drugi
posle nedelje), sreda (sredina nedelje), etvrtak (etvrti dan posle nedelje), petak (peti dan posle
nedelje), subota (ime je preuzeto od naziva jevrejskog praznika abat). Zato se u nekim
dokumentima moe nai trei dan sedmice, a to je zapravo etvrtak. Kod Jevreja je prvi dan
sedmice bila subota. Rimljani nisu imali imena za dane, ve su ih oznaavali slovima abecede.

Sledei odseak vremena je mesec. Mesec je imao tri naina raunanja, dva kroz istoriju i
jedan koji se i danas koristi.
1. rimski nain To je sloen nain. Rimljani su imali mesec podeljen na tri celine,
imali su tri orjentaciona sveta dana. Prvi dan se zvao kalende, i one su uvek
oznaavale prvi dan u mesecu. Drugi sveti dan su ide. Ide su 5. dan u mesecu, osim
u mesecu martu, maju, julu i oktobru, kada ide padaju 7-og dana. Cezar je pred smrt
bio upozoren da se uva martovskih ida, a tada je i ubijen. Vano je znati da ide
nisu u svakom mesecu istog dana, ve mogu biti 5-og ili 7-og dana. Trei sveti dan
su none koje padaju 13-og dana u mesecu, osim u martu, maju, julu i oktobru, kada
padaju 15-og u mesecu. Rimljani su raunali unazad, tako da ako je 4. dan
januarskih ida, onda je to zapravo 9. januara.
2. bolonjski nain Mesec se delio na dva dela. Prva polovina je imala 15 ili 16 dana,
a druga 15 dana. Prvi deo se zove intrante(to znai ulaz), a drugi restante(to znai
izai). Brojalo se unazad, npr. ako pie da se neto dogodilo 8. maja r, to znai da je
osmi dan druge polovine maja, a poto se brojalo unazad, onda to znai da je u
pitanju 24. maj. Ovaj nain nastao je u Bolonji, koristio se i u Veneciji, dok
Dubrovaka republika nije nikada koristila ovaj nain.
3. moderni nain Postoji ve od XIII veka i to je nain koji se danas koristi. Brojanje
kree od prvog do poslednjeg dana u mesecu i tako se i obeleavalo. Od XV veka
ovaj nain raunanja koristi se u skoro celoj Evropi.

Sledei iseak vremena je godina. Godina je najvanija vremenska jedinica u datumu i ona
se oduvek obeleavala i pretrpela je najvei broj promena kroz istoriju. Ovakva podela godine
kakvu danas imamo, tj. podela na mesece nije uvek postojala. Egipani su imali tri odseka kojim
su obeleavali godinu: poplave, leto i zimu; tako da su pisali 8. dan drugog meseca poplava.
Problem je bio to poplave nisu uvek poinjale u isto vreme, pa je ponekad teko odrediti o kom
datumu je zapravo re.
Podelu na godine mi vezujemo za Rimljane. Oni su tvorci onoga to mi danas nazivamo
godina. Imali su tri vrste godine:
1. civilna godina To je prvi pokuaj da se izvri zaokruivanje jednog prirodnog
ciklusa, to godina zapravo i jeste. Naziva se jo i Romulova godina. Ta godina
imala je 304 dana podeljena u 10 meseci, i to 6x30 dana i 4x31 dan. To je doba
kada je Rimom vladalo sedam kraljeva i nema mnogo dokumenata sauvanih iz tog
perioda. Ne zna se da li su meseci imali imena.
2. Numina godina Nastala je u doba kralja Nume, estog rimskog kralja. Godina je
tada prvi put podeljena na 12 meseci, a sadrala je 365 dana. Numa je vladao negde
u 4. veku pre nove ere. Punih 300 godina je vaio Numin kalendar, sve dok ga nije
reformisao Julije Cezar.
3. Cezarova godina (Julijanska godina) Godine 46. pre nove ere Cezar je unajmio
oveka po imenu Sosigena da reformie do tad vaei Numin kalendar. Cezar je

19
 shvatio da godina ne traje 365 dana, ve 365 dana i est sati, zbog ega su se
stvorile ogromne vremenske razlike za tih prethodnih 300 godina. Predlog je bio da
godina traje 365 dana i est sati, ili da se tih est sati spoje u jedan dan pa da svaka
etvrta godina ima jedan dan vie. Ovaj drugi predlog je prihvaen, i on se i danas
koristi. Od Numinog dana do 46. godine pre nove ere stvorilo se ve 67 dana
razlike, pa je Cezar produio 46. godinu na 432 dana, da bi se ta razlika
nadoknadila i ti dani su poznatio kao poklonjeni dani.
Cezar je mesecima dao imena. U rimsko vreme je godina poinjala 1. marta,
a zavravala se 28. ili 29. februara. Naziv meseca aprila verovatno je postojao i pre.
Mart je dobio naziv po bogu rata Marsu, april mesec cvetanja, maj mladost, jun
junona, jul Julije, avgust ovaj naziv uveo je Cezarov naslednik, Oktavijan
Avgust, septembar sedmi mesec raunajui od marta, oktobar osmi, novembar
deveti, decembar deseti mesec, januar mesec kojim se zavrava zima, a poinje
prolee, po bogu Janusu, bogu sa dva lica. Do danas nije razjanjeno kakvo je
znaenje imena meseca februara.
4. Gregorijanska godina Problem je bio to godina zapravo traje 346 dana, 6 sati, 48
minuta i 46 sekundi. Papa Grgur XIII shvata to i 1582. godine okuplja astronome,
naunike i matematiare iz itavog sveta da bi reili taj problem, jer je Cezarova
godina kraa od sunane godine i svakih 128 godina se stvara razlika od jednog
dana. Dotle se stvorilo 10 dana razlike. Grgur je sazvao ljude i predloi izmenu
kalendara. Srbin Nikola Naljekovi poslao je predlog o reenju problema na 26
stranica i taj njegov predlog je prihvaen. Kalendar je donet 5. oktobra 1582.
godine. Prvi njegov princip je bio da se sa 5. pree na 15. oktobar, da bi se
nadoknadilo tih 10 dana.
Milenijumske godine su prestupne kada se rezultat deljenja sa 4 zavrava nulom.
Godina 1600. je bila prestupna, takoe i godina 2000. Time je spreeno da se stvara razlika,
tek za nekih 2600 godina e se stvoriti razlika od jednog dana.
Dubrovaka republika, Venecija i druge italijanske drave prihvatile su taj kalendar
veoma brzo bakon donoenja. Od 1578. godine ovaj kalendar kao zvanini preuzima i
Austrija, pa ga koriste i Srbi koji su iveli pod njom. Ugarska ovaj kalendar prihvata 1590.
godine, pa i Srbi pod njom. U Srbiji je gregorijanski kalendar prihvaen 1919. godine. Do
1919. godine u Srbiji se raunalo po julijanskom kalendaru i tako su i datirana sva
dokumenta. U crkvi se i danas koristi julijanski kalendar.
U XIX veku razlika je bila 12 dana. Tako je, na primer, Vuk Karadi roen na
Mitrovdan, ali ne 8. novembra, ve 6. novembra, jer je roen u XIX veku. U XX i XXI
veku razlika je 13 dana, jer je XX vek prestupan milenijum.
U pravoslavnoj crkvi (srpskoj, ruskoj, jerusalimskoj, grkoj i bugarskoj) postoji
pomian praznik Uskrs. Uskrs se pomera zavisno od Pashe, koja je dan kada je Isus Hrist
razapet i koja uvek pada u petak, a Uskrs je trei dan posle Pashe i uvek je u nedelju. Pasha
zavisi od punog meseca, po julijanskom kalendaru. Pravoslavna crkva dri tradiciju
odravanja Uskrsa prema Pashi.

Hronologija (nastavak)

Razni narodi su poetak godine oznaavali razliitim datumima. To nazivamo stilovima.

Postoje est stilova kroz novovekovnu istoriju.

20
 1. vizantijski stil Po ovom stilu, godina poinje 1. septembra, to znai da poinje 4
meseca pre nae godine.

Od 1.9.2008. do 31.8.2009. traje 2009. godina. (kada se prevede u na kalendar)

Od 1.9.2009. do 31.8.2010. traje 2010. godina.

14.11.2009. (po naem) 14.11.2010. (po vizantijskom stilu)

10.8.2009. = 10.8.2009. isto je sa oba stila, jer je u pitanju avgust

2. stilus navitatus Godina poinje na Boi, 25.12.

Od 25.12.2008. do 24.12.2009. traje 2009. godina (kada se prevede u na kalendar)

29.12.2009. (po naem) 29.12.2010. (po stilusu navitatusu)

3. stilus inarnationis Godina poinje na Blagovesti, 25.3.

Od 25.3.2009. do 25.3.2010. traje 2009. godina.

1.1.2010. (po naem) 1.1.2009. (po stilusu inarnationisu)

4. mos venetus Godina poinje 1.3. Znai, kada je dokument datiran u januaru ili
februaru, dodaje se jedna godina.

Od 1.3.2009. do 28.2.2010. traje 2009. godina.

Od 1.3.1566. do 28.2.1567. traje 1566. godina.

27.1.1566. (po stilu mos venetus) 27.1.1567. (po naem)

5. galski stil Godina poinje na Uskrs, koji je pomian praznik, tako da godina ne
poinje uvek u isto vreme i ne traje isto. Uskrs moe da padne u periodu od 22.marta
do 25.aprila.

6. stilus circumcisionis Godina poinje na praznik Obrezivanje, 1. januara. Prvi januar

je zapravo paganski praznik koji se praznuje radi isterivanja zlih duhova. Crkva je
iskoristila to to je ovaj praznik bio popularan u narodu, pa je proglasila da je Hrist
bio obrezan sedam dana posle roenja, 1. januara. Meutim, Hrist zapravo nikada i
nije bio obrezan. Slubeno je ovaj stil uveo papa Inoentije XII 1691. godine.
Raunanje era

Ere predstavljaju poetak brojanja godina. Sve do starih Grka nije bilo svesti o
poetku vremena, nije se brojalo od kada postoji vreme. Tek su stari Grci u III veku p.n.e.
uveli poetnu taku vremena i proglasili da istorijsko vreme poinje od 1. jula 776.p.n.e.
1. Olimpijska era Po njoj, vreme poinje 1.jula 776. godine pre nove ere. Tako su
stari Grci, odnosno jedan od njih - Sicilije Timej, odluili u III veku pre nove ere.

21
 Rimljanji su bili ukinuli grke olimpijske igre i Grci su iz protesta uzeli dan
odravanja Olimpijskih igara za poetak raunanja vremena.
Rauna se tako to se redni broj Olimpijade pomnoi sa 4 i na to se doda redna godina
tekue Olimpijade (od 1 do 4). Zatim se ako je datum do 1. jula oduzme 775, a ako je
datum posle 1. jula oduzme se 776.

DLIII Olympiades anno II, XIV iulius

2. godina 553. Olimpijade. 14. jul
552x4+2=2208+2=2210
2210-776=1434
Godina je 1434.

2. Rimska era Poetak vremena rauna se od osnivanja Rima, tj. od 21. aprila 753.
godine pre nove ere. Ovde nema mnoenja kao kod Olimpijske ere. Rimska era nije
bila naroito popularna ni u Rimu, ve su Rimljani uglavnom koristili Olimpijsku eru.

Pre 21. aprila oduzima se 752.

Posle 21. aprila oduzima se 753.

3. Jevrejska era Poetak vremena rauna se od 1. januara 3760. godine pre nove ere.
U Izraelu je raunanje vremena po ovoj eri i dalje vaee, svaki dokument mora se
datirati i jevrejskom i hrianskom erom.

2009. godina 3760+2009=5769.godina

Ako je dokument datiran jevrejskom erom, da bi smo taj datum prebacili u nae
raunanje, od godine u date u jevrejskom eri oduzmemo 3760.
4818 (po jevrejskoj eri)-3760=1054 (po naoj eri)

4. Muhamedanska era Za poetak raunanja vremena uzima se prelazak Muhameda iz

Meke u Medinu, to se zaista dogodilo 16.jula 622. godine nae ere. Znai, kao prvi
dan nove ere uzima se 16.jul 622. godine.

14.11.2009. 2009-621= 14.11.1388.

Kada radimo pretvaranje iz Muhamedanske ere u nau eru, ako je datum pre 16. jula
dodajemo 622, a kada je datum posle 16. jula dodajemo 621.

5. Carigradska ili vizantijska era Jedan Rimljanin je u V veku izraunao da je svet

postao 1. septembra 5508. godine pre nove ere, to se uzima kao poetak raunanja
vremena.
Ako je dokument datiran u periodu 1.1-31.8, oduzima se 5508.
Ako je dokument datiran u periodu 1.9-31.12. oduzima se 5509.

15. jun 6897. (vizantijska) 15. jun 1389. (naa) 15. jun 767. (muhamedanska)

22
 6. Hrianska era - Poetak vremena rauna se od Hristovog roenja. Godina poinje
1.1. Nulti as Hristovog roenja ustanovio je Dionisije Mali, iji je zadatak bio da
izradi Uskrnje tablice za narednih 1000 godina, i usput je izraunao godinu
Hristovog roenja. Zapisao je da je, po rimskoj eri, godina Hristovog roenja 753/754.
On je tada izraunao godinu Hristovog roenja, a posle su drugi ljudi poeli da je
obeleavaju kao poetak raunanja vremena.
U VIII Britanci poinju da raunaju vreme po hrianskoj eri. U Srbiji se ovo
raunanje poelo koristiti pod uticajem Rusa.

Primeri izraunavanja:

a) Iz Olimpijske ere u nau eru:

Primer 1:
506. Olimpijada, 4. godina, 15. decembar
503x4+4=2012+4=2016 2016-776=1240 Datum je: 15.12.1240.
Primer 2:
342. Olimpijada, 3. godina, 14. februar
340x4+3=1360+3=1363 1363-775=588 Datum je: 14.02.588.

b) Iz Muhamedanske ere u nau eru:

Primer 1:
7.avgust 1198.
1198+621=1819 Datum je: 07.08.1819.
Primer 2:
24. mart 1205.
1205+622=1827 Datum je: 24.03.1827.

c) Iz Carigradske ere u nau eru:

Primer 1:
20.02.7092.
7092-5508=1584 Datum je: 20.02.1584.
Primer 2:
1.12.6804.
6804-5509=1295 Datum je: 01.12.1259.

Arhivistika 8.predavanje

Istorija arhiva

23
 Za istoriju arhiva moe se rei da je i duga i kratka. Duga zato to ideja o osnivanju arhiva
see jo u Staru Grku, a kratka zato to su do Francuske buroaske revolucije osnovana samo
dva arhiva.
Ne zna se pravo poreklo rei arhiv. Smatra se da je najverovatnije postala od grke rei
, to je znailo palata suda, magistrat, jer su prvi spisi koji su bili uvani bili ba sudski
spisi. I u latinskom jeziku postoji re archivium.
U celom svetu re arhiv i danas ima dva znaenja:
1. mesto gde se uva arhivska graa (u Srbiji re arhiv znai samo to)
2. sama arhivska graa (u Srbiji je to arhiva)
Arhivom se nazivaju i skriptarnice na odreenim institucijama, gde se uva graa pre nego
to dospe u arhiv.

ta su zapravo arhivi?
Arhivi su ustanove koje skupljaju, sreuju i uvaju dokumenta i spise koje su proizvele
svojim radom javne ustanove, dravni i drutveni organi i pojedinci, i njihov je zadatak da ta
dokumenta i spise daju na korienje dravi, pojedincima i nauci.
Arhiv je s jedne strane dravna institucija, a s druge strane kulturno-nauna institucija.
Ne postoje privatni arhivi u smislu institucija, ni jedan pojedinac ne moe da doe u posed
nekog vanog dravnog dokumenta.
Arhivi mogu biti opti i specijalizovani. Opti se najee nazivaju i dravni ili istorijski
arhivi i nadlenost nad njima u naoj dravi ima Arhiv Srbije. Pod nadlenosti Arhiva Srbije su i
specijalizovani arhivi.

-Arhiv kao fiziko uvanje grae i arhiv kao institucija-

Arhivska graa je najee uvana tamo gde se proizvodila, na dvorovima, pri crkvama. Ta
graa se uvala pod odreenim uslovima, ali nije se sistematski prikupljala i obraivala. Sedite
vladara i crkve se esto menjalo, a arhiv se selio zajedno sa njima, tako da je veliki deo grae na
taj nain izgubljen.
Srbija nije uopte imala prestonicu sve do despota Stefana Lazarevia, ija je prestonica bila
prvo Beograd, a potom Manasija. Sedite njegovog naslednika ura Brankovia bilo je
Smederevo.
Razliiti su kriterijumi kada se moe govoriti da postoji arhiv kao institucija. Od 1278.
godine, od kada se vode notarski spisi, postoji Dubrovaki arhiv koji je drugi najstariji arhiv u
svetu koji i danas radi. Godine 1293. donet je zakon o postojanju arhiva u Dubrovniku. Od 1326.
godine postoji Kotorski arhiv, ali on ne postoji kao institucija zato to Kotor tada nije bio
samostalan i zato to nije postojala svest o vanosti dokumenata za istoriju.
Da bi arhiv bio institucija, morao je da ispotuje sve take iz definicije arhiva. Dubrovake
vlasti imale su svest o vrednosti arhiva za istoriju i stranim kaznama bili su kanjavani oni koji
bi ukrali dokument iz arhiva. Kralo se zbog materijalne koristi, krale su se tapije, knjige dugova,
da bi se unitile ili falsifikovale.
uvanje dokumenata od poetka je bila administrativna potreba. esto su se dokumenta
krala i to je jedan od naina da se uniti graa, a arhivi su takoe stradali i u poarima,
dokumenta su se gubila i tokom selidbi.

24
 Prva najstarija arhivska graa potie iz XIV veka pre nove ere. Radi se o egipatskim
glinenim ploicama i one predstavljaju sudske zapise. Pronaene su 23 ploice.
Prva naredba da se uvaju dokumenti jeste iz VI veka p.n.e. i potie iz Atine. Tada je
organizovano neto to lii na arhiv. Reeno je da se u svetom hramu Metreonu zauvek uvaju
sva dokumenta koja donosi Vee staraca (Aeropag), a to su bili zakoni. Postojali su nomofilaci
(uvari zakona), koji su uvali dokumenta od oteenja i krae.
Samo 100-ak godina kasnije, u V veku p.n.e. Rimljani su doneli odluku da se u hramu Boga
Saturna uvaju dokumenta Senata i dokumenta dravne blagajne.
Ipak, za sve ovo vreme nema svesti o arhivu kao modernoj instituciji, mada postoji svest o
potrebi da se dokumenta sauvaju.

Prvi arhiv koji i danas postoji je Vatikanski arhiv. On pokazuje kako se razvija jedan arhiv,
od ideje da se neto treba uvati do moderne institucije. U IV veku hrianska crkva postaje
privilegovana u Rimu, i da dobija odreene zemljine posede. Papa je naredio da se sve tapije i
sva dokumenta koja svedoe o imovini srkve uvaju na jednom mestu. Prvi cilj arhiva bio je da
se vodi knjiga prihoda. U VI veku Vatikanski arhiv postao je moderni, kada je tadanji papa
doneo odluku da se skupljaju sva dokumenta, da se organizuju i da se na svakih 5 godina graa iz
cele zemlje alje u arhiv i da se ta graa uva veno. Vatikanski arhiv je i crkveni arhiv (jer se u
njemu uvaju i duhovni dokumenti) i dravni arhiv (u njemu se uvaju i dravni dokumenti i
odluke). To je najvei arhiv dokumenata, danas ih ima preko milijardu, i to je najstariji ivi arhiv
koji danas postoji na svetu (iv je zato to drava jo uvek postoji).
Posle Vatikanskog arhiva najstariji je Dubrovaki arhiv.
U VI veku postoji pokuaj cara Justinijana da oformi arhiv u Vizantiji. On nareuje da se u
svakoj temi (provinciji) u najveem njenom gradu uredi javna zgrada u koju e da se smeste svi
pisani spomenici nastali u toj temi, a glavna zgrada e biti u Carigradu, i da ta graa bude svima
dostupna.. Ipak, to nikada nije ostvareno, ali sama ta ideja koja je postojala bila je veoma
moderna, kao to je i danas. Dodue, u nekoliko provincija postojali su arhivi, to je doprinelo da
se razvije istorijska nauka.
Srednji vek je doba kada nema mnogo svesti o vanosti dokumenata za istoriju. Dokumenta
se uvaju pri crkvama ili vladarskim dvorovima koji se esto sele. U kasnom srednjem veku
poinju da se uvaju ne samo vladarska dokumenta ve i trgovaki spisi.
Mnogi gradovi u Italiji su veoma uredno uvali dokumenta, uvali su ih po esnafskom
principu, ali nije postojao arhiv.
Posle Vizantije, tek u XVIII veku postoji pokuaj da se stvori moderan arhiv. Radi se o
Rusiji u doba Petra Velikog. On je 1720. godine izdao propis o tome da se graa svih
ministarstava prenese i uva u dva arhiva. Kada je Petar Veliki umor, ova ideja je zaboravljena,
dokumenta su rasturena i pokuaj osnivanja arhiva je propao.
Moderni arhivi se vezuju za Francusku, za Francusku buroasku revoluciju iz 1789. godine.
Arhivi se razvijaju kao nacionalne institucije. Arhivi se u Evropi stvaraju u XIX veku.
Po izbijanju revolucije, Francuska narodna skuptina je bila sve zakonodavna, izvna i
sudska vlat. Ona je zbog toga istakla potrebu da se njena dokumenta uvaju. Zato je formiran
arhiv Narodne skuptine, a 1790. godine donet je zakon kojim se ovaj arhiv imenuje za
nacionalni.Godine 1794. formirana je glavna direkcija francuskih arhiva, popisana su 23 grada u
Francuskoj koja su bila duna da formiraju arhive, a nad njima je bio Nacionalni arhiv Francuske.
Prvi moderni arhiv postao je nadlean za sve, ne samo za provincijalne dravne arhive, ve i za
crkvene. Ni danas crkvena dokumenta nastala na podruju Francuske ne idu u Vatikanski (gde ih

25
alju sve ostale katolike zemlje), ve ostaju u Nacionalnom arhivu Francuske,a u Vatikanski
arhiv alju se kopije.
Od 1794. godine arhiv je regulisan kao institucija. Godie 1842. Francuska je zavrila
stvaranje arhivske mree. Arhiv Francuske u Parizu ima preko 4300 hektara, a graa je smetena
po raznim palatama u Parizu.
Arhivi su nastajlai u XIX veku. Kraljevina Dveju Sicilija osnovala je arhiv 1813. godine, ali
je ubrzo osvojena od strane Nemaca, a arhiv je uniten.
Godine 1802. donet je dekret, a 1804. godine osnovan je arhiv. Argentina arhiv formira
1821. godine, Meksiko 1823., Brazil 1838. Centralni arhiv u Londonu osnovan je 1838.
panija je 1858. godine osnovala Antikvarijum. To je bila institucija koja je sadrala arhiv,
biblioteku i muzej, koje su se posle razdvojile.
Maarska arhiv osniva 1877. godine u Peti, a u Beu je arhiv osnovan tek 1894. godine.
Nemaka je ujedinjena 1878. a arhiv je stvoren tek 1919. godine.
SAD su osnovale arhiv 1934. godine. Te godine arhivu su poverene samo dve vrste grae
najstarija graa od doseljavanja kolonista do formiranja Amerika, i sva federalna graa, ona koja
je pod nadlenou predsednika i FBI. Sve ostalo se uva u Kongresnoj biblioteci u Vaingtonu.
Povelja za deklaraciju nezavisnosti uva se takoe u biblioteci, zato to to nije federalni
dokument, nije ga doneo predsednik. Amerika nema mreu arhiva, ve sve federalne drave
svoju grau uvaju u centralnim bibliotekama i nemaju nikakvu obavezu prema arhivu.

Arhivistika 9.predavanje

Arhivi u Srbiji
U srednjem veku graa se uglavnom uvala u dvorovima, gde je i nastajala, a samo mali
deo toga je sauvan. Srpska arhivska graa ostala je u arhivima mnogobrojnih drava koje su
vladale ovim prostorima (Venecija, Austrija, Austrougarska, Turska, a crkvenih spisa ima u
arhivima u Grkoj), pa su za nas vani i arhivi u tim zemljama.
Posebno su znaajni Dubrovaki i Kotorski arhiv.
Kako je kod nas u samostalnoj Srbiji nastao arhiv?
Ideja o osnivanju arhiva potie od Drutva srpske slovesnosti (slovesnost=mudrost), koje je
1846. godine predloilo da jedan od njegovih zadataka bude prikupljanje grae za srpsku istoriju,
a naroito grau iz Prvog srpskog ustanka. Tako zamaan posao nije mogla da ostvari jedna
instistucija, ali ova graa ipak je posluila za neto od nje je nastao arhiv SANU.
Smatra se da je arhiv u Srbiji nastao 1898. godine, kada je drava donela prvi zakon na
dravnom nivou Zakon o dravnoj arhivi. Tada je jaala ideja jugoslovenstva. Iste godine donet
je Zakon o arhivu u Zagrebu. Godine 1900., 1. maja po novom kalendaru formiran je i zvanino
otvoren dravni arhiv, koji je od poetka tretiran kao dravna i nacionalna institucija. Osnovu tog
prvog dravnog arhiva predstavlja graa knjaevske kancelarije, popeiteljstva inostranih dela,
veliki narodni sud. Sva graa do 1870. godine odnah je preuzeta i odmah se poela primenjivati
praksa da se graa alje u arhiv nakon 30 godina od nastanka.
Arhiv Srbije je u poetku imao etiri odseka:

26
 1. politiki odsek u njemu se nalazi graa iz knjaevske kancelarije i ministarstva
inostranih poslova, dravni odnosi sa drugim vladama
2. istorijski odsek u njemu se nalaze crkveni dokumenti, vojni dokumenti, politika
istorija, tj. istorijski dogaaji u Srbiji
3. administrativni odsek i njemu se nalaze fondovi organa dravne uprave, policijski
fondovi
4. zakonodavni odsek u njemu se nalazi graa svih sudova u Srbiji

Na arhiv je najbogatiji arhiv to se tie peata. Ve od samog poetka rada arhiva

formirano je i Odeljenje za uvanje starih peata, ve tada je postojala svest o sfragistici. Arhiv
Srbije imao je veliku zbirku rimskih peata. Postojao je i Odbor dravne arhive, neto kao
upravni odbor.
Nije se mnogo razvila mrea arhiva do Drugog svetskog rata. Kada je formirana Kraljevina
Srba, Hrvata i Slovenaca postojala su tri arhiva: Beogradski, Dubrovaki i Zagrebaki arhiv, a
Kotorski je prebaen u Zadar koji je bio pod Italijom. Do 1941. godine formiran je i Dravni
arhiv u Novom Sadu, arhiv SANU i Arhiv Ministarstva inostranih poslova. Ve se tada zaela
ideja o formiranju dravnog arhiva Jugoslavije.
Arhiv Srbije je u Prvom svetskom ratu vie opustoen nego u Drugom. Deo dokumenata je
odnet u Be, a posle rata je vei deo toga vraen. Deo koji je odnet u Sofiju vraen je samo
delimino.
U Drugom svetskom ratu arhiv nije ruen, jer je u njemu bilo sedite Gestapoa. Graa je
tokom rata prebaena u zgradu dabanjeg Mainskog fakulteta (tada je to bio Tehniki fakultet), a
tamo ju je sredio Milan Jovanovi Stoimirovi. Godine 1944. moderno sreivanje arhivske grae
nastavio je Petar Kolendi.
Godine 1948. Vlada Srbije je naredila svim gradskim i sreskim vlastima da popiu svu
grau u svojim oblastima i da obezbede prostor gde e se ona skladititi i uvati. Tako nastaje
mrea arhiva, a danas ih u mrei ima 26. Pre ove naredbe iz 1948. godine osnovan je Istorijski
arhiv Beograda, on je osnovan 1946. godine.
Godine 1951. osnovan je Dravni arhiv FNRJ, odnosno Dravni arhiv Jugoslavije, koji je
danas mrtav arhiv. U njemu se uva graa od 1.12.1918. do 23.05.2006. i to je graa iz fondova
Kraljevine Jugoslavije, FNRJ i Srbije i Crne Gore.
Arhiv Srbije je danas javna ustanova koja ima zadatak da vri zatitu, sreivanje u obradu
arhivske grae i da tu grau daje na korienje i da je publikuje. U njegovom su sastavu dev
zgrade: jedna u Karnegijevoj ulici, kod Univerzitetske biblioteke, a druga je zgrada u elezniku i
to je depo. Graa koja u arhivu postoji je graa od 1914. do 1979. godine. Ima neto preko 1000
fondova u Arhivu Srbije. Ima oko 50 zbirki, a graa iznosi neto preko 12 km. U Arhiv Srbije ne
dolaze istoriari koji se bave srednjim vekom, jer se naa srednjevekovna graa nalazi u
Dubrovniku.
Najstariji dokument u Arhivu Srbije je Deanska povelja o osnivanju manastira Deani iz
1330. godine. Imamo jo samo nekoliko dokumenata od pre XIX veka. Uglavnom su to
dokumenta od 1804. godine, tj. od Prvog srpskog ustanka.
Najstariji fond je fond Baranjske upanije. Baranja je bila deo Vojvodine, a taj fond je bio
zaturen u Belom manastiru i tek pre tri godine je prebaen u Beograd.
Sva dokumenta dravnih organa u Arhivu Srbije podeljena su na stari i novi period. Stari
period je pre formiranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, od 1918. do 1941. godine.

27
 Fondovi u Arhivu Srbije koji pripadaju starom periodu:
Najznaajniji fond od kojeg je sve poelo je fond Knjaevske kancelarije (KK). U njemu
se nalaze dokumenta od Drugog srpskog ustanka, tj. od 1818. do 1839. godine. Knjaevska
kancelarija je obavljala sve dunosti. U ovom fondu se nalaze dokumenta line kancelarije kneza
Miloa, iz inostranog i unutranjeg odeljenja. Ta graa podrazumeva uredbe, neredbe, prepise
Miloa kao vladra, ali lna i njegovih linih dokumenata. Graa je na raznim jezicima.
Fond Dravnog saveta (DS). U njemu se nalazi graa od 1835. do 1915. godine. Dravni
savet je formiran da bi ograniio vlast kneza Miloa, i opstao je punih 80 godina. U ovom fondu
se nalazi premerak Sretenjskog ustava - prvog srpskog ustava, koji je doneo dravni savet.
Dravni savet ima uredbeno i sudbeno odeljenje, odnosno imao je i zakonodavnu i sudsku vlast.
Fond Narodne skuptine (NS). U njemu se nalazi graa od 1858. do 1918. godine.
Svetoandrejskom skuptinom poinje parlamentarni ivpt u Srbiji, a tada jo uvek ne postoje
politike partije. Svaki kraj u Srbiji davao je poslanike za skuptinu. Fond Narodne skuptine
veoma je zanimljiv i sadri i stari i novi deo (novi deo je od 1944. godine do sada). U njemu se
nalazi zanimljiv izborni materijal, pisma, rukom pisani zapisnici, koji su bili drugaiji od onih za
javnost.
Fond Ministarstva unutranjih dela (MUD). U njemu se nalazi graa od 1838. do 1915.
godine. Ovaj fond podeljen je na dva dela, u jednom se nalazi graa od 1838. fo 1962. godine, a u
drugom od 1862. do 1915. godine. U sklopu Ministarstva unutranjih dela postojala su sledea
odeljenja: ekonomsko, karantisko-sanitetsko (odeljenje zdravlja), vojno, potansko, graevinsko,
prosvetno odeljenje (do 1859. godine). Srbija je trea zemlja u svetu koja je formirala
antropometrijsko odeljenje (forenziarsko) 1894. godine
Fond Ministarstva inostranih dela (MID). U njemu se nalazi graa od 1862. do 1918.
godine. Bilo je podeljeno na: politiko (diplomatija, politike veze sa strancima, koje je imalo
odsek za tampu) i administrativno.
Fond Ministarstva pravde (MP). U njemu se nalazi graa od 1838. do _____ godine.
Imalo je dva odeljenja: administrativno i sudbeno. U periodu 1839.-1918. godine ovde je bilo i
prosvetno odeljenje.
Fond Ministarstva finansija (MF). U njemu se nalazi graa od 1839. do 1918. godine.
Ovo ministarstvo formirano je kada je sa vlasti zbaen knez Milo.
Postoje i etiri fonda prosvetnih ustanova Ministarstvo prosvete (MPs), Licej, Velika
kola i Univerzitet. Ministarstvo prosvete imalo je dva odeljenja: prosvetno i crkveno. Prosvetno
odeljenje imalo je nastavni, kolski i knjievni odsek.
Fond Liceja (L). U njemu se nalazi graa od 1838. do 1863. godine. Licej se ne smatra
pravom preteom Univerziteta. Imao je samo filozofski odsek, a tek 1853. gdoine podeljen je na
opti odsek, pravni odsek i jestarstveno-tehniki odsek.
Fond Velike kole (V). Prava pretea Univerziteta je Velika kola. U ovom fodnu se
nalazi graa od 1863. do 1905. godine, koliko je i trajala Velika kola. U njenom sklopu su
postojali Filozofski, Pravni i Tehniki fakultet.
Fond Univerziteta. Nalazi se u novom periodu, zbog toga to Univerzitet jo uvek postoji.

Arhivistika 10.predavanje

28
 Arhivi u Srbiji nastavak
- Novi period

Od kulturnih ustanova u novom periodu su fondovi raznih zadubina. Najvaniji je fond

Arhive Srbije, u kome se nalazi graa od 1898. godine do danas, zatim fond Narodne biblioteke
Srbije, fond Drutva Seti Sava, fond Narodnog pozorita, fond Mitropolije beogradske.
Postoje posebni fondovi za novi period koji se tiu okupacije. Od 1941. do 1949. godine
imamo fondove tzv. Nedieve Srbije. Ta graa je dugo posle rata bila nedostupna za javnost.
U ovom novom periodu nalazi se i fond Univerziteta. Univerzitet je nastao 1905. godine,
kada su pored Filozofskog, Pravnog i Tehnikog fakulteta, otvoreni jo i Medicinski,
Bogoslovski, Poljoprivredno-umarski i Veterinarski fakultet. Vremenom su poeli da se otvaraju
i fakulteti van Beograda.
U novom periodu postoje i tzv. fondovi politiko-drutvenih organizacija i fondovi radnih
akcija.
U Arhivu Srbije postoji i 47 linih fondova. Neki od vanijih su fond Ilije Garaanina, fond
Nikole Paia (koji je podeljen na dva dela: poslovni fond se nalazi u Arhivu Srbije, a lini fond
je u Arhivu SANU), zatim fond Stojana Novakovia, fond Nikolaja Velimirovia.
U Arhivu Srbije nalazi se i zbirka peata i zbirka geografskih karata od XIV do XX veka.
Biblioteka Arhiva Srbije je veoma bogata. Ima uglavnom specifine knjige, a ima i neke
knjige kojih nema u Narodnoj biblioteci Srbije. Fond knjiga je oko 83.000.

U Arhivu Srbije postoji 7 posebnih dokumenata i za njih se izrauje regest. Ti dokumenti su

sledei:
1. Deanska povelja To je povelja o osnivanju manastira Deani, doneo ju je Stefan
Deanski 1330. godine. To je jedini na srednjevekovni dokument koji se uva u Srbiji (ostali se
nalaze u Beu, Peti i Dubrovniku).
2. Povelja austrijskog cara Leopolda Doneta je 1695. godine. Njome je srpska optina u
Budimu proglaena privilegovanom, to znai da nije vie bila u obavezi da plaa porez caru.
3. bakropis manastira Hilandara Nastao je 1757. godine i to je najstariji prikaz
manastira Hilandara.
4. Sretenjski ustav Donet je 15,2.1835. godine, ima 15 listova. U Arhiv je primljen 1901.
godine, potom je nestao, a u Arhiv Srbije vraen je 1946. godine.
5. rukopis Memoara prote Mateje Nenadovia
6. dva pasoa Vuka Karadia
7. venani list kralja Aleksandra Karaorevia i kraljice Drage Main To je crkveni
venani list iz 1922. godine.

Arhiv Srbije nadlean je za mreu arhiva u Srbiji, a svaki od njih nosi naziv istorijski arhiv i
ukupno ih ima 36. U mreu arhiva spada i Arhiv Jugoslavije koji je danas mrtav arhiv, a spada
takoe i pokrajinski arhiv u Novom Sadu.
Arhiv Jugoslavije osnovan je 1953. godine, kao dravni arhiv FNRJ. Njegov zadatak bio je
da uspostavi celinu dokumenata svihorgana vie drava pod imenom Jugoslavija. To je danas
mrtav arhiv. Ovde imamo podelu na fondove Kraljevine Jugoslavije i fondove Socijalistike
Federativne Republike Jugoslavije. Ti fondovi su iz perioda 1.12.1918. 23.5.2006. U Arhivu
Jugoslavije nalaze se fondovi privatnih kola, tamparija... Ima skoro 7000 fondova i jo ima 51

29
lini fond ili zbirku. Jedna od linih zbirki je zbirka predsednika Vlade Milana Stojadinovia.
Arhiv Srbije ima bogatu biblioteku sa oko 17.000 knjiga.

Istorijski arhiv Beograda. Pre Zakona o osnivanju arhiva, donet je zakon da se osnuje
ovaj arhiv, to je i uinjeno 1945. godine. Zadatak je bio da se u njemu smesti graa Zemunskog
magistrata. Zemun je tek 1934. godine uao u sastav Beograda. Fond Zemunskog magistrata
sadri grau od 1749. do 1934. godine, i to je najstariji fond u Istorijskom arhivu Beograda. Ovaj
fond sadri 1532 matine knjige i 2323 kutije sa graom.
Pored fonda Zemunskog magistrata, u Istorijskom arhivu Srbije nalazi se i fond Uprave
grada Beograda. U njemu se nalazi graa od 1839. do 1944. godine. Uprava grada Beograda
imala je dve funkcije: sudsko-administrativnu i policijsku. Narodno pozorite je delom bilo
dravno, a delom ga je finansirala uprava grada.
Veoma je znaajna graa od 1941. do 1949, godine, jer ukazuje na kulturni ivot tokom
okupacije.
Fond specijalne policije takoe postoji u Istorijskom arhivu Beograda. Graa iz ovog fonda
je posebno obraena. Godine 2005. ovde je pristigla graa Odeljenja za zatitu naroda.
Ovde se nalazi i fond Skuptine grada Beograda, koja je nasledila upravu grada Beograda.
Taj fond datira od 1944. godine do danas. Za sada ima vie od 3000 knjiga i 2500 kutija grae.
Posebnu dragocenost ine crkvene matine knjige, kojih ima 509. Tu se nalaze pravoslavne,
rimokatolike i jevrejske crkvene knjige u periodu od 1721. do 1913. godine.
Lini fondovi nisu mnogu bogati, ali zato postoji velika zbirka geografskih karata i plakata.
Istorijski arhiv Beograda imao je veliki broj dokumenata iz drugih arhiva koja se tiu
Beograda i tu grau je objavio u 4 toma. Nalazi se takoe i snimljena graa iz Dubrovnika, Bea,
Istambula.
Najstariji dokument je poseban dokument turski spis Razgovor hrianina i Osmanlije o
raju iz 1691. godine.

Arhivistika 11.predavanje

Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti

Drutvo srpske slovesnosti osnovano je 26.11.1841. godine, a 1846. dolo je na ideju da
sakupi dokumenta iz I i II srpskog ustanka. Jedan od lanova Drutva, Avram Petronijevi,
izradio je i plan prikupljanja te grae, ali ta ideja nije uspela.
Godine 1844. Drutvo srpske slovesnosi preraslo je u Srpsko ueno drutvo. Stalo se sa
idejom o osnivanju Arhiva Srbije, a ta graa koja je do tada bila prikupljena ostala je u Srpskom
uenom drutvu i 1870. godine je inventarisana.
Godine 1882. kralj Milan je ukazom i zakonom osnovao Srpsku kraljevsku akademiju,
kojoj je pripala graa Srpskog uenog drutva. Tada je prvi put ta graa arhivistiki obraena.
Srpska kraljevska akademija je celokupnu grau podelila u dve zbirke:
1. stara zbirka koja ima 263 rukopisne i tampane knjige pre XIX veka; taj fond se
sada nalazi u biblioteci
2. istorijska zbirka koja sadri 1397 dokumenata; iz nje je nastao arhiv

30
 Zakonski je arhiv Srpske kraljevske akademije nastao 1899. godine, kada je donet Zakon o
Srpskoj kraljevskoj akademiji i u njenu se arhiv pominje kao javna ustanova. Akademija je bila
smetena u Brankovoj 15, a 1952. godine dobija novu zgradu i tada arhiv poinje da radi po svim
arhivistikim principima. Predsednitvo Srpske akademije nauka i umetnosti donelo je 1956.
godine Pravilnik o radu arhiva.
Arhiv SANU podeljen je na dva dela
1. arhiv same ustanove SANU ne alje svoja dokumenta u Arhiv Srbije, ve ih uva
u Arhivu SANU. Ovde se nalaze svi tekui fondovi koji proistiu iz rada SANU. To
su:
- fondovi same Akademije (fond Drutva srpske slovesnosti, fond Srpskog uenog
drutva, fond Srpske kraljevske akademije i fond Srpske akademije nauka i
umetnosti)
- fondovi zapisnika sa skupine, odbora itd.
- fondovi dosijea preminulih lanova Akademije

2. fondovi koji ovaj arhiv ine specijalizovanim

- zbirka rukopisnih knjiga od XIII do XIX veka koja se uva u biblioteci, ali
pripada arhivu
- istorijska zbirka koja sadri oko 50.000 dokumenata, to so isprave, povelje iz
srednjeg veka, raznorazni prepisi, memoari, seanja, beleke, rukopisi
knjievnih dela, foto-albumi, notni zapisi; lini i porodini fondovi se takoe
uvaju u istorijskoj zbirci, npr. deo linog fonda Nikole Paia, lini fond Vuka
Kradia, Jovana Cvijia, Pavla Popovia, Aleksandra Belia, Danila Kia
- etnografska zbirka - rukopisne zbirke etnografske grae, narodne pesme, tu se
npr. nalazi lini fond akademika Veselina ajkanovia)
- orijentalna zbirka - to je najvanija orijentalna zbirka u Evropi, ima 262
rukopisne knjige i dokumenta na turskom i arapskom jeziku, od XV do XX veka
- zbirka medalja
Akademija nauka ima odeljenje i u Sremskim Karlovcima.

Rukopisno odeljenje Matice srpske

Matica srpska je najdugovenija ustanova u Evropi. Osnovana je 1826. godine u Peti, a
jedan od osnivaa bio je i Jovan Sterija Popovi.
Rukopisno odeljenje Matice srpske bilo je u sklopu Matice srpske od 1826. do 1847.
godine. Onda se shvatila potreba da ga treba izdvojiti od Matice, tako da je od 1847. do 1945.
godine postojala Srbsko-narodna zbirka, ali to jo uvek nije bilo Rukopisno odeljenje.
Od 1945. do 1961. godine formiran je poseban Odsek za grau i rukopise pri biblioteci
Matice srpske. Tek od 1961. godine postoji arhiv, tj. Rukopisno odeljenje Matice srpske, tek tada
se on odvojio od biblioteke i postao samostalan. To je arhiv iako nema re arhiv u svom nazivu.
U ovom arhivu se nalazi fond Matice srpske (od 1826. godine do danas), koja svoju grau
ostavlja u svom arhivu, a ne daje je pokrajinskom arhivu u Novom Sadu. Arhiv u Novom Sadu
radi restauraciju i konzervaciju grae.
Rukopisno odeljenje Matice srpske sadri:

31
 - fond Matice srpske koji je obraen do 1945. godine, i do tada ima 130.000
dokumenata i 158 knjiga zapisnika
- zbirka pisama to je najvanija zbirka, za sada je obraeno oko 60.000 pisama,
a jo 3x vie ih ima koja jo uvek nisu obraena. Najstariji dokument je jedno
pismo iz 1669. godine. Tu se izmeu ostalog nalazi prepiska Janka
Veselinovia, Jovana Jovanovia Zmaja, Stojana Novakovia, Isidore Sekuli,
Vuka Karadia, Miloa Crnjanskog, Alekse antia, Ive Andria, Tome Vuia
Periia... U ovoj zbirci se ne nalazi zvanina prepiska ovih linosti, ve su tu
samo njihova lina pisma koja su dospela u arhiv. Zvanina pisma se nalaze u
fondu Matice srpske.
- zbirka rukopisa najvaniji u ovoj zbirci su rukopisi kniga, od kojih su neke
objavljene a neke nisu, ima oko 20.000 originala i 2.000 kopija iz inostranih
arhiva. Ovde se nalaze dela Jovana Duia, Alekse antia, Sime Matavulja,
Miloa Crnjanskog... 80% grae iz ove zbirke ine rukopisi knjievnih dela, ali
ima i ugovora, molbi, albi, testamenti...
- zbirka fotografija ima oko 18.000 najrazliitijih fotografija. U ovoj zbirci
postoji i podzbirka koju ini oko 2.000 fotografija srpskih pisaca.

Dubrovaki arhiv
Dubrovaki arhiv je drugi najstariji ivi arhiv u svetu, posle Vatikanskog. Takoe, posle
Vatikanskog arhiva, to je drugi arhiv u svetu po godinjoj poseenosti. Od njega su vei jedino
Vatikanski arhiv, Nacionalni arhiv Francuske i moda Nacionalni arhiv Nemake (za ovaj trei se
ne zna tano da li je vei).
Za nas je znaajan zato to se u njemu nalazi veliki broj srpskih srednjovekovnih
dokumenata.
U Dubrovniku se uvalo svaki, pa i najmanji dokument, npr. svako je morao, kada dobije
pismo i proita ga, da ga preda arhivu. Beleilo se sve to su graani radili. Zato je broj
dokumenata u arhivu danas dostigao brojku od skoro milijardu. Od samog poetka postojala je
svest da se sva dokumenta moraju uvati na jednom mestu i ona su se obraivala po odreenim
principima, ta je graa veoma lepo sreena.

Kotorski arhiv

U njemu postoje dokumenta iz XIV veka, a sam arhiv formiran je tek u XIX veku. U njemu
se nalaze srpska dokumenta iz srednjeg veka.

32
 Zatita registraturskog materijala i arhivske grae van arhiva

ta je registraturski materijal?
Registraturski materijal je su sva dokumenta koja nastaju radom neke institucije. Samo deo
toga, ali vei deo, izdvaja se i postaje arhivska graa. Registraturski materijal je sa jedne strane
operativna dokumentacija, a sa druge strane izvor arhivske grae.
Poto se nikada ne zna ta e biti arhivska graa, tj. ta e biti vredno, arhiv po zakonu ima
pravo uvida i nadelnosti nad registraturskim materijalom sve dok se iz njega ne odvoji arhivska
graa. Nita ne sme biti uniteno dok nadleni arhiv ne da dozvolu za to.
Tvorci grae imaju obavezu u toku i posle rada sa dokumentima, koja je propisana i
zakonom: Tvorac grae je obavezan da uz pomo nadlenog arhiva uva o titi grau od njenog
nastanka do predaje nadlenom arhivu.
Obaveze tvorca grae proistiu iz kancelarijskog poslovanja i glavna njegova obaveza je da
vodi arhivsku knjigu i to u dva primerka. Arhivska knjiga je evidencija celokupnog
registraturskog materijala. Tvorac grae duan je da svake godine preda jedan primerak arhivske
knjige nadlenom arhivu. Arhiv tako ima globalnu predstavu o registraturskom materijalu i pre
dolaska grae u arhiv, pa otprilike moe da pretpostavi ta e od toga postati arhivska graa.
U arhivskoj knjizi mora da stoji:
1. koliina registraturskog materijala broj dokumenata i duina u metrima
2. vrsta registraturskog materijala npr. da li je diploma, upisnica, zapisnik...
3. vreme nastanka svakog dokumenta
4. ouvanost u kakvom je stanju graa
5. smetaj gde je smetene graa

Pored arhivske knjige tvorac mora da datira svaki dokument, mora da formira predmet i
mora da izrauje delovodni protokol u kome uvek mora da se napie o emu se radi.

Arhivistika 12.predavanje

Obaveza arhiva je da vodi rauna i da utie na uvanje i smetaj grae u registraturi.

Arhiv ima odluujuu ulogu pri izluivanju bezvrednog materijala. Moderni arhivi imaju
nadlenost tako da niko osim njih, bez dozvole ne moe da izvadi ni papiri.
Arhiv formira arhivsku grau ve u registraturi. On moe odmah da da dozvolu da sami tvorci
izluuju materijal koji nema svojstvo arhivske grae. Ono to nema operativni znaaj, kao na
primer poslovne beleke, moe biti izlueno. Obaveza tvorca grae pored arhivske knjige je da
obavesti arhiv o svim promenama u registraturi. Obaveza tvorca je da vodi rauna o predaji grae
u arhiv. Graa koja se sredi za arhiv ostaje kod tvorca grae najdue 30 godina i ne sme nita da
se doda ili izuzme kada se tako pripremi. Ta graa nije nedodirljiva kada se pripremi za arhiv,
ona moe da se koristi, vali pre toga moraju da se donesu tri akta kako bi se zatitila sama graa
(tvorci se ponaaju kao arhiv). Ova akta se donose na nivou ustanove, jer graa moe biti razliita
od ustanove do ustanove.
Ta akta su:

33
1. Propisi o evidentiranju, uvanju i klasifikaciji grae
2. Propisi o korienju dokumenata
3. Lista kategorija sa rokovima uvanja.
Lista kategorija se odnosi na ceo registraturski materijal. Vana je kao i arhivska knjiga 5, s tim
to lista kategorija predstavlja prvi korak u odreivanju bezvrednog arhivskog materijala i
odabiru arhivske grae. Lista kategorija se pravi tek kada je arhivski materijal sreen. Ona sadri
istorijat tvorca registratora materijala6 i to sa to detaljnijim promenama. Dostavlja se nadlenom
arhivu koji moe da uzvrati primedbama i u tom sluaju ne postoji pravo albe na primedbu, ve
se ona mora potovati.
Kada istekne rok uvanja materijala (rok moe biti razliit, dui do 30 godina, srednji-od 3 do 5
godina i krai do 6 meseci) izdvoji se bezvredni materijal i ono to ostane dobija svojstvo
arhivske grae.
Postoji posebna procedura sa poverljivim dokumentima kao to su poslovne tajne preduzea
(recept Coca Cola-e).
Obaveze arhiva i tvorca grae se prepliu, to i jeste poenta. Obaveze arhiva su da vodi etiri
evidencije o svim registraturama u dravi (sve firme, preduzea, sve),zatita registraturskog
materijala i odabir arhivskog materijal.
Prema tome, arhiv na osnovu liste kategorija vodi etiri evidencije7:
1. Registar (katalog) aktivnih registratura :
- redni broj upisa u registraturu
- datum upisa (od tog datuma poinje da se stvara registarski materijal)
- naziv registrature
- adresa
- oznaka registrature
Ovde se piu sve promene naziva, a fond se uvek vodi po poslednjoj promeni. Naziv registrature
mora da odraava sve promene.

2. Kartoteka registrature - daje prvi opis materijala.

Na prvoj strani se ponavlja sve sa registra aktivne registrature i pie se ifra delatnosti.
Na drugoj strani se piu vani podaci o tome koliko arhiv kontrolie tu registraturu.
- datum izvrenog strunog nadzora (kada je doao neko iz arhiva)
- datum preuzimanja arhivske knjige
- datum izluivanja bezvrednog materijala (moe da nema bezvrednog materijala)
- datum preuzimanja arhivske grae
- period iz kog je registraturski materijal
- priblina duina u metrima ukupnog registraturskog materijala
- priblina duina u metrima izluenog materijala
Sve ovo vode i arhiv i tvorac grae i sve mora da se poklopi.
Tak na osnovu ovoga vodi se dosije registratura za svaku registraturu posebno.

3.Dosije registratura

5
Arhivska knjiga slui da arhiv ima evidenciju
6
Svaki fond izrauje istorijat tvorca fonda, pa tako i u ovom sluaju lista kategorija sadri istorijat tvorca
registratora.
7
Svi arhivi na uniforman nain moraju da vode evidenciju

34
 - istorijat tvorca grae (prepie se iz liste kategorija;moe se dodati neka nova
informacija)
- organizaciona struktura tvorca grae (vano je zato to se strukture menjaju)
- arhivske knjige (pridodaju se sve arhivske knjige registrature,svake godine po
jedna)
- zapisnici o reviziji registraturskog materijala (svaki put kada doe slubenik iz
arhiva on pravi zapisnik; obino na 5 godina)
- zapisnici o izluivanju bezvrednog materijala (kada je dokument nastao, po kom
osnovu se izluuje)
- zapisnik o preuzimanju arhivske grae (od strane nadlenog arhiva) obino je
krai od prethodnih, doda se moda neto to nadleni potpie i to je to.
- prepiska registrature sa arhivom potvrda registrature da nije greka

4.Registar registratura iji je rad prestao (pasivna)

Dodae se pored onih navedenih kod registra aktivnih registratura sledee:
- datum prestanka rada registrature
- osnova prestanka rada registrature

Registraturski materijal je do trenutka izluivanja bezvrednog materijala, a ono to ostane postaje

arhivska graa.

35