Istorijska nepravda

Radivoje Pei, ovek koji je objasnio dananju civilizaciju, ali nije bilo
dovoljno civilizovanih da to prihvate
Vinansko pismo je samo za pismene
Radovi profesora Radivoja Peia poznati su i prihvaeni u celom
svetu, jedino su zanemareni u zemlji ijoj su slavi neizmerno doprineli -
Srbiji. Veina ljudi u Srbiji niti je ula za prof. Peia, niti zna da je on
dokazao kulturni kontinuitet jednog te istog naroda koji ove prostore
naseljava ve vie od 8000 godina.
Milan Malenovi
Profesor Radivoje Pei je jedan od najvanijih naunika u oblasti srpske,
slovenske i sveevropske prolosti. Decenijama je bio potpuno osporavan,
jedno vreme i progonjen u Srbiji i ondanjoj Jugoslaviji, a danas je jedan od
najrazapetijih naunika u istoriji.
Njega i njegova dela svojataju i jedni i drugi, dva suprotstavljena pola
evropske istoriografije. Na jednoj strani su oni koji, iako najee nemaju
ni obrazovanje a ni znanje da se bave istorijom, tvrde da su svi ljudi ovoga
sveta nastali - od Srba. Njihovo oskudno struno znanje, ali zato jo vie
nabreklo oseanje nacionalne pripadnosti, inspiriu ih da pismena naena
na arheolokom lokalitetu u Vini kraj Beograda nazivaju srbicom i da
profesora Peia svrstavaju u svoje, neoromantiarske redove.
Na drugoj strani su oni koji pokuavaju da ublae posledice koje su otkria
prof. Peia nanela jo uvek vladajuoj germansko-nordijskoj koli u
istoriji, pa pismo iz Vine, ako ve ne mogu vie da negiraju njegovo
postojanje, pokuavaju da nazovu staroevropskim ili bar podunavskim
pismom. Za njih je prof. Pei veliki istraiva staroevropske kulture koja
je iezla dolaskom Indoevropljana u koje se ubrajaju i Sloveni.
A prof. Pei nije bio ni jedno ni drugo, ve "samo" genijalni naunik koji
je nadahnut sopstvenim vizionarstvom strogo naunim metodama uspeo da
dokae da je kolevka evropske i sredozemne civilizacije bila u dananjoj
Srbiji, na obalama Dunava, i da se ona odatle irila po svetu, a ne obrnuto -
da nam je odnekud doneta. Kao gramatolog po struci, on se nije uputao u
procene da li su ljudi koji su nastanjivali neolitski Lepenski vir ili kasniju
Vinu bili proto-Srbi ili pripadnici nekog drugog naroda. Zakljuke o
ovome su umesto njega izvlaili drugi naunici.
Dokazi o prapismenosti
Pria o profesoru Peiu i civilizaciji Vine je pria o najtamnijem
periodu evropske istoriografije i, ujedno, o njenim najsvetlijim
trenucima.
Vina je malo naselje koje se nalazi na 14 kilometara udaljenosti od centra
Beograda, pored puta Beograd-Smederevo i poznata je po nalazima
praistorijskog lokaliteta Belo brdo izuzetne arheoloke vrednosti.
Administrativno pripada optini Grocka u Gradu Beogradu. Prema popisu
iz 2002. imala je 5819 stanovnika.
Vina se kao arheoloki lokalitet prvi put pominje 1893. kada je na
sastanku Srpskog geolokog drutva Jovan ujovi skrenuo panju na ovo
nalazite. A kada su 1897. prikazani predmeti koji su ovde otkriveni,
zakljueno je da postoji mogunost da se ovde nalazi praistorijski lokalitet.
Iako su sistematska iskopavanja vrena u tri zasebne serije, sa povremenim
prekidima, istraivanje lokaliteta u vidu obrade materijala, sreivanja
dokumentacije, uporeivanja sa drugim lokalitetima na teritoriji centralnog
Balkana i publikovanja nalaza, traje gotovo bez prestanka.
Profesor Miloje Vasi je na ovom lokalitetu zapoeo prva metodoloki
utemeljena arheoloka iskopavanja u Srbiji 1908. godine, insistirajui na
sistematskom istraivanju. Tokom ovih iskopavanja dolo se do veoma
zadovoljavajuih rezultata, ali nije bilo dovoljno sredstava za dalji rad.
Zahvaljujui pomoi direktora Ruskog arheolokog instituta u Carigradu
Fjodora Uspenskog, posle Prvog svetskog rata pomoi britanskog
arheologa ser Dona Lintona Majresa i vlasnika birmingemske novinske
kue ser arlsa Hajda, 1911. istraivanje se nastavlja sa prekidima do
1934. godine, a dobijeni rezultati su izuzetno znaajni za razmatranja o
nastanku i karakteru ovog praistorijskog naselja.
Posle ovog perioda, tokom narednih deset godina, iako nije bilo
iskopavanja, Vasi se i dalje bavio Vinom i rezultate rada objavio je
izmeu 1932. i 1936. godine u monografiji Praistorijska Vina I-IV.
Da je 1906. profesor Vasi pronaao samo jedan znak na jednom jedinom
fragmentu keramike iz Vine, to bi mogao da bude sluajan nalaz. Da je,
meutim, pronaao znake na tri fragmenta keramike to bi mogla da bude
interesantna pojava. No, prof. Vasi je pronaao znake i itave napise na
preko 10.000 artefakata, a to ve nije ni sluajno, niti samo
interesantan nalaz.
Kao arheolog, profesor Vasi nije bio u stanju da svojim nalazima da pravo
i potpuno tumaenje, ali je kao genijalni naunik reio da potrai pomo i
saradnju od naunika drugih disciplina, za koje je smatrao da bi mogli da
nau pravo znaenje ove pojave. Umala sredina naunih institucija u
Beogradu i celoj Jugoslaviji ni pre ni posle Drugog svetskog rata nije
pokazivala nikakvo interesovanje za kapitalna otkria profesora Vasia,
koji je nasluivao da pronaeni znaci predstavljaju dokaz o prapismenosti
Vinanaca. U ovome su ga podravali jedino filolozi svetskog glasa Milan
Budimir i Milo uri, nita manje znaajni i poznati arheolog i jedan od
pronalazaa Starevake kulture dr Miodrag Grbi, zatim anatom i
antropolog prof. Branko ljivi i drugi malobrojni. Zvanina nauka u
Srbiji i Jugoslaviji je ova miljenja jednostavno potisnula, jer joj nisu
odgovarala.
Etrurci na vinanskom
Onda na scenu stupa prof. Radivoje Pei koji se od sredine sedamdesetih
bavio istraivanjima znakova naenih u Vini. Jo je, posmatrajui igru
svetla i senki na simbolima pored svih ognjita u neto starijem nalazitu
Lepenski vir, prof. Pei doao do zakljuka da ceo alfabet moe da se
izvue iz ova tri znaka - A, , .
Postepeno, tokom skoro dve decenije svog rada, prof. Pei je uspeo da
ustanovi da vinansko pismo raspolae sa nekoliko verzija slovnih
znakova, pa je tako uspeo da prepozna 57 karakteristinih slova.
Vokali su bili predstavljeni sa 14 znakova, od ega je bilo pet osnovnih,
a ostalo su bili diftonzi. Suglasnici su po prof. Peiu bili predstavljeni
prvo sa 43 znaka, da bi se vremenom i taj broj smanjio, dok se na
kraju nije dolo do vinanske azbuke od 26 slova.
Uporeujui starost nalazita drevnih pisama irom sveta, prof. Pei je u
svom delu Zavera poricanja nainio novu hronologiju pojave i razvoja
pisma irom sveta, koja bi trebalo da glasi:
1. Protopismo Lepenskog vira (8000-6000 godina pre Hrista),
2. Vinansko pismo (5300-3200 godina pre Hrista),
3. Sumersko u Mesopotamiji (3100 godina pre Hrista - 75. godine nae ere),
4. Protoelamsko (izmeu 3000 i 2000 godina pre Hrista),
5. Protoindijsko (oko 2200 godina pre Hrista),
6. Kinesko (1300 godina pre Hrista i traje do danas),
7. Egipatsko (3000 godina pre Hrista - 400 godina nae ere),
8. Kritsko (2000-1200 godina pre Hrista),
9. Hetitsko (1600-777. godine pre Hrista).
Prouavajui i azbuke drugih drevnih naroda koji su poeli da piu dosta
posle Vinanaca, prof. Pei je ustanovio da, na primer, u starofenianskoj
azbuci ima 10 slova preuzetih iz vinanskog pisma, u starogrkoj azbuci ih
ima 12, a u srpskoj irilici ak njih 20. Jo jedan krupan nalaz proistekao iz
ovih prouavanja bio je da je azbuka starih Etruraca identina sa
vinanskom!
Ovo bi znailo ne samo da Etrurci vode poreklo sa ovih prostora, a ne iz
Male Azije, kako se uopteno smatralo, ve i da celokupna pismenost
Evrope i Sredozemlja poiva na vinanskom pismu. Osim toga,
zapanjujue je da srpska azbuka ima ak 20 istovetnih simbola kao i
vinansko pismo, te je tako i ona nastala iz ove, a ne grke azbuke, kako se
 i danas ui po kolama.
Kompletna germansko-nordijska kola, koja je smatrala da su Sloveni
divlja plemena koja su u Evropu stigla iz ruskih stepa tek poto su se
ostali narodi civilizovali, pada ovim otkriima u vodu. A to mnogi nisu
smeli da dozvole, jer im je od irenja ovakvih lai zavisila egzistencija.
Posebno su otkria prof. Peia bila neprihvatljiva za onovremenu
zvaninu politiku SFRJ koja je instistirala na tome da je teritorija moderne
Srbije tokom cele istorije bila civilizacijski zapeak, makar na njoj nekada
iveli i Kinezi. Civilizacija je Srbima doneta sa strane, odnekud, ona
nikako nije mogla da potekne na ovim prostorima.
Germansko-nordijska kola istorije, koju neki nazivaju i beko-berlinskom,
u stvari je nastavak nacionalnog romantizma nemakog naroda iz 19. veka.
Zahvaljujui finansijskoj snazi svoje dve tadanje carevine, Nemake i
Austrougarske, pobornici ove kole lako su nalazili plaenike na ovdanjim
visokokolskim ustanovama i akademijama. Na alost, ni Rusija dugo
vremena nije bila poteena ove poasti.
"Nisu odavde"
O radovima naunika koji se nisu uklapali u vienje Slovena kao
nepismene i varvarske gomile ni danas gotovo da nema pomena. Sramno
dranje SANU, tog bastiona nenaunog pristupa novim otkriima i mestu
gde se uvek nalazio dovoljan broj izlapelih staraca spremnih da za trideset
srebrenjaka glume Judu, predstavlja apsolutno dno na koje je jedna nauna
institucija mogla da se sroza.
Kada je prof. Pei izaao sa svojim nalazima koji su prkosili ondanjoj
dnevno-politiki orijentisanoj istoriografiji, doekan je u "naunim"
krugovima na no. Problem je bio samo taj to niko nije mogao da zameri
nita ni njegovoj apsolutno naunikoj metodologiji istraivanja, a jo
manje njegovim briljantno otroumnim zakljucima. Ako otkria ne mogu
da se napadnu nauno, mogu nenauno, odluilo se u nekom od ondanjih
komiteta.
Prvi ealon jurinika na Peieva otkria predvodio je prof. Milutin
Garaanin, koji je ovim obeastio ime svoje slavne porodice. Potomak
Ilije Garaanina i unuk Milutina Garaanina, knjievnika i predsednika
srpske vlade iz 19. veka, odmah je pristao da za raun komunistike
ideologije i po direktivama odozgo svoj otrovni ma okrene prvo protiv
svog uitelja prof. Miloja Vasia.
Svoje slugeranjsko delovanje Garaanin je zapoeo jo 1948. ostraenim i
na nauci neutemeljenim napadima na Vasieva otkria u Vini. Ovim se
preporuio vlastima da ga uguraju u krugove prosveenih predstavnika
germansko-nordijske kole u tadanjoj Jugoslaviji. Ubrzo su ga pridruili
Josipu Koroecu iz Ljubljane i Alojziju Bencu iz Sarajeva i ova trojka je
zadugo harala jugoslovenskom istoriografijom.
Udrueni, njih trojica su objavili sramni lanak Oko problema Vine u
glasniku Zemaljskog muzeja u Sarajevu. Ovom pakvilom ozvanien je
poetak progona ne samo prof. Peia, ve i svih ostalih koji bi se usudili
da ne priznaju germansko-nordijsku kolu i koji bi pokuali da misle
svojom glavom. Njih trojica su se dugo vremena uspeno starali da se niko
u Jugoslaviji, a posebno u Srbiji ne probije u nauci ukoliko se samo
posumnja da ne eli da radi kako mu se kae.
Na njihovo tetoinsko delovanje jo onda su ukazivali eminentni naunici
iz sveta. Posebno je znaajno miljenje Marije Gimbutas, arheologa
svetskog glasa i pronalazaa kurganske kulture, koja je posle zajednikih
iskopavanja sa Milutinom Garaaninom bila jako razoarana njegovim
radom. Osim nje, protiv pomenute trojke ustali su i Marketi iz Kalgarija,
epmen iz Londona, Vin iz Los Anelesa, ali i Trubaov, Ribakov i
mnoga druga slavna svetska imena.
Uoi raspada Jugoslavije 1987. godine Garaanin i Benc (uz Srejovia,
Tasia i Palavestru) u anketi asopisa Galaksija stali su na stanovite o
znacima iz Vine kao o obinim znacima vlasnitva, a ne pismu. Sam
Garaanin je, meutim, jo 1973. objavio da odustaje od te teorije kada je u
 Praistoriji Srbije I i II prihvatio kritiku Jovana Todorovia i
Aleksandrine Cermanovi iz 1961. Na kom stanovitu se Garaanin
konano skrasio nije poznato. Izgleda da se stalno okretao po politikim
vetrovima koji su duvali.
Drugi ealon, onaj koji se protiv prof. Peia borio putem ignorisanja i
utanja uz delimino poricanje, predvodio je akademik (Dragoslav)
Srejovi, istraiva kulture Lepenskog vira. Jo kao student bio je lan
Komunistike partije Jugoslavije, ali je za puritansko rukovodstvo na elu
sa enskaroem Josipom Brozom Titom imao manu koja je mogla da ga
kota i same glave, a ne samo karijere: bio je okrenut sopstvenom polu.
Kao takav, a da bi anulirao ono to su komunisti smatrali neoprostivom
nastranou, rado je uzeo uea u borbi establimenta protiv prof. Peia.
Za razliku od Garaanina i slinih, on je ipak imao i izvesni lini dignitet
pa se protiv Peia borio utanjem.
Kada god bi u SANU-u bilo pokretano pitanje prihvatanja nalaza prof.
Peia i daljih ispitivanja u tom pravcu, Srejovi bi sa veinom dementnih
staria stao na stanovite da oni nisu strunjaci za gramatologiju, te zato
ne mogu da daju svoje miljenje. A bez miljenja akademika bilo je
nemogue menjati bilo ta u naunim i kolskim programima.
Potisnut u sopstvenoj zemlji
Kada je KPJ poela da klizi u istorijski zaborav, Srejovi se okuraio da
promeni svoje miljenje i pred smrt spase duu svoju, objavivi u Politici
od 19. februara 1991: "Ona (vinanska kultura, nap. aut.) je bila
najdinaminija, najprogresivnija kultura tog vremena, i u njoj su
anticipirana dva krupna ostvarenja koja e u budunosti izmeniti ivot
oveanstva: pismenost i pronalaenje vetakog topljenja rude..."
Na stranu prof. Peia je stao jedan od velikana srpske istoriografije, Relja
Novakovi, i to na jedan zadivljujue nauni i ljudski nain. Novakovi je,
inae, bio zagovornik teze o dolasku Slovena iz Centralne Azije, ali je
konfrontiran sa izvanredno dobro obrazloenim nalazima prof. Peia
primetio: "Pri oceni rezultata prof. Peia o starosti vinanskog pisma ne
treba uriti s poraznim ocenama". Zatim je teoriju o pismenosti Vinanaca
nazvao zapanjujuom i zaloio se za odbacivanje svih ablona i predrasuda
u interpretaciji ovog problema.
Pronalaza kurganske kulture i svetski priznati arheolog Maria Gimbutas
odmah je podrala tezu prof. Peia o vinanskom pismu, mada su se njih
dvoje razili o tumaenu znaenja tog pisma. Dok je Gimbutas smatrala da
se radi o slovima korienim u religioznim obredima, Pei, zastupnik teze
o "biolokoj pismenosti ljudi", smatrao je da je pismo imalo daleko iru
upotrebu.
I pored tog disputa Maria Gimbutas, kao profesor arheologije na
Univerzitetu UCLA iz Los Anelesa, osniva na svojoj katedri posebnu
grupu za istraivanje Vinanske civilizacije na kojoj 1985. godine doktorira
i Milton an Vin na temi Znakovi iz Vine. Ova prva i zvanina, nauno
priznata disertacija na temu vinanskog pisma sadri najvei popis znakova
vinanske kulture.
U svakom pogledu proganjan i ponien u svojoj zemlji, prof. Pei odlazi u
inostranstvo gde ostvaruje izuzetno uspenu karijeru na italijanskim
univerzitetima (Rim, Trst, Milano). U italijanskoj enciklopediji Euroanali
prvo se opirno pie o senzacionalnim Peievim otkriima, da bi u
narednom izdanju njegove teze bile proglaene otkriem godine u Evropi.
Potisnut u sopstvenoj zemlji, prof. Pei dobija izuzetna priznanja u svetu.
U Velikoj Britaniji i Irskoj on je u neprestanoj saradnji sa The
International Slavonic Academy of Science - Branch of Great Britain and
Ireland, London, za koji najvei doprinos u afirmaciji daju arheolog Sofija
Davidovi i profesor Srboljub ivanovi, jedan od osnivaa srpske
antropologije. Sa ovim dvoma naunicima Pei e ostati u neprestanoj i
plodnoj saradnji sve do kraja ivota.
U to vreme, Pei je i u stalnom kontaktu sa Johanom Vajders, udovicom
jednog od najveih ruskih emigrantskih naunika Jurija Miroljubova
(koji je, izmeu ostalog, dekodirao tablice Velesove knjige, najstarijeg
pronaenog zapisa na nekom slovenskom jeziku), te e se tako,
posredstvom Peia i njegovim zalaganjem ruska, srpska i javnost uopte,
prvi put upoznati sa radom ovog velikana. Istovremeno e se na Peievu
inicijativu, u Ahenu oformiti i Institut za istraivanje "Velesove knjige".
Ono to je posebno iritiralo pristalice teze da je sam Miroljubov
falsifikovao Velesovu knjigu jeste injenica da se u njoj nalaze mnogi znaci
identini vinanskom pismu, koje je kodifikovao i klasifikovao prof. Pei
mnogo godina posle Miroljubove smrti. Ili je, znai, Miroljubov imao
vremeplov pa je mogao unapred da zna ta e prof. Pei da otkrije, ili se
zaista radi o pismu nastalom u jednom slovenskom narodu (Rusi) na
osnovu tradicije koja je krenula iz Vine.
Nema ko da ui
Izuzetan doprinos Peievi radovi su dali i etruskolozima, na prvom mestu
Svetislavu Bilbiji koji je rukovodio Institutom za etruskologiju iz ikaga.
Koristei se Peievom sistematizacijom vinanskih slova Bilbija je
besprekorno preveo Zlatne tablice iz Pirga, jedan od najznaajnijih
sauvanih spomenika etrurske pismenosti.
Do Bilbije je opteprihvaeno bilo shvatanje da se etrurski razume, ali ne
moe da se ita (!?), pri emu su svi istoriari polazili od toga da taj jezik
ne spada u grupu indogermanskih. Uz pomo svog odlinog poznavanja
vie od deset svetskih jezika, a na osnovu Peieve sistematizacije
vinanskih slova, Bilbija je utvrdio da su drevni Etrurci, koji su sebe
nazivali Rasenima, govorili jednim od - slovenskih jezika.
Ni danas, skoro dve decenije posle smrti ovog velikana srpske i, uopte,
svetske nauke, ni jedno jedino sokae u Beogradu, makar i u udaljenoj
Vini, ne nosi ime prof. Radivoja Peia. Zavera poricanja se i dalje
nastavlja i to, naalost, najvie ovde, u zemlji kojoj je prof. Pei dao
besmrtnu slavu kolevke evropske civilizacije i pismenosti.
Danas je ve uveliko u celom svetu prihvaeno da znaci iz Vine
predstavljaju pismo i to ne neko staroevropsko ili podunavsko, ve
vinansko pismo. Jedino se jo u Srbiji, zahvaljujui dementnima iz
SANU, koji svoje pelene za odrasle kupuju od donacija pristalica
germansko-nordijske kole, o otkriima prof. Peia nigde ne ui.
Nastavie se
ovek kojeg su hteli
Radivoje Pei je roen u Velesu 1931, a umro u Beogradu 1993.
Diplomirao na Filozofskom fakultetu u Skoplju, odsek srpskohrvatski
jezik i junoslovenska knjievnost, drugi jezik ruski, a na Institutu za
sanskrt u Delhiju - sanskrt i filozofiju jezika.
Posle studija postaje profesor ruskog jezika na Vioj ekonomskoj koli
u Beogradu i glavni i odgovorni urednik Izdavake kue Kosmos,
Beograd.
Od 1978. godine boravi u Italiji kada je bio generalni sekretar
Instituta za Balkanologiju u Rimu, profesor Fakulteta za moderne
jezike u Trst (srpskohrvatski), profesor filozofije jezika na Institutu za
studije istoka u Trstu, profesor Univerziteta u Milanu (Orijentalne
studije), saradnik Instituta za jezike u Beogradu, saradnik Instituta za
tantru u Delhiju, nauni rukovodilac The international Scientific
group among the implementation of the New Program of Research of
the Etruscan Civilisation (Milano-Ahen).
lan je tri meunarodne akademije nauka i umetnosti: Akademije
nauka i umetnosti Tiberina iz Rima, Akademije nauka i umetnosti
Paestum iz Salerna i Francuske akademije za umetnost i nauku De
Lutes iz Pariza.
Bio je nosilac Unicefovog Zlatnog ordena Unije zlatne legije.
Od 1952. godine do smrti objavio je 3.000 jedinica radova (esejistika,
prevodi, nauni radovi, kritika...), na razliitim jezicima uvaju se u
MANU (Makedonska akademija nauka i umetnosti, Skopje).
Na srpskom jeziku poznate su njegove knjige:
1. Vinansko pismo
2. Zavera poricanja
3. Velesova knjiga
4. Optuujem utanje
5. Uiti sanskrt
6. Prva Evropa
Sve pomenute knjige mogu da se nabave preko izdavake kue "Pei i
sinovi", Topliin Venac 17, Beograd, telefon: 381 (0)11 218 3740
Nema diskontinuiteta
Jedan od velikih potovalaca rada prof. Peia bio je i Matej Bor i sam
proganjan zbog svojih autohtonistikih nalaza u pogledu Slovenaca.
Bor je Slovence vezivao za antike Venete sa severne obale Jadranskog
mora.
Na osnovu radova prof. Peia profesor Mario Alinei je obrazlagao
svoju teoriju kontinuiteta (TK) i tvrdio da su Sloveni od davnina iveli
na prostoru jugoistone Evrope, odakle su se selili na sever i istok.
U prilog TK govore i nalazi vrhunskog, svetski priznatog profesora
Srboljuba ivanovia, koji tvrdi da se antropoloki prastanovnici
Balkana, znai i oni iz perioda vinanske civilizacije, ne razlikuju od
ovih dananjih. Prof. ivanovi je antropolog, paleopatolog, profesor
Londonskog univerziteta, lan Kraljevskog antropolokog instituta i
Kraljevskog medicinskog instituta u Londonu, direktor Evropskog
instituta za izuavanje istorije drevnih Slovena (European Institute of
Early Slavonic Studies) u Londonu, predsednik Meunarodne komisija
za utvrivanje istine o Jasenovcu, predsednik Fonda za istraivanje
genocida i lan Slovenske akademije nauka i umjetnosti.
I profesor Univerziteta Harvard Aleksej Kljosov, najvei ivi autoritet
za haplogrupu (hpg) R1a1, koja se vezuje za Slovene, daje svoj prilog
teoriji kontinuiteta dokazima da je ova hpg na prostorima srpskog
Podunavlja prisutna oko 10.000 godina.
Radovi prof. Peia, kombinovani sa prethodnim nalazima, dokazuju
ne samo da je isti narod sve vreme iveo na ovim prostorima, ve i da
ne postoji diskontinuitet u kulturnom razvoju tog naroda od
Lepenskog vira pa sve do danas.