Visoka zdravstveno sanitarna kola ;

strukovnih studija Visan

Tema: Kineziterapija radikulopatije usled diskus hernije

Predmet: Klinika kineziterapija

Mentor: Student:
PROF. Dr Slavia urevi Uro Vasi 27-IV-2014

Beograd. Maj, 2017.

 Sadraj:

1. Uvod
2. Discus hernia klinika slika
3. Kliniki testovi koji se primenjuju kod radikularne kompresije
4. Leenje Discus Hernie
5. Kineziterapija discus hernie
6. Vebe koje se primenjuju u kineziterapiji
7. Program vebi nakon operacije Discus Hernie
8. Zakljuak
9. Literatura
 Uvod

Radikulopatija, tj. sindrom pritiska na korenove u spiralnom kanalu nastaje zbog:

oboljenja i hernijacije intervertebralnog diska, traumatskih degenerativnih hiperstotinih u
deformativnih promena delova kimenih prljenova i tumora u kimenom kanalu.
Radikulopatija je bolest korena spinalnog nerva, u podruju vratne ili slabinske kime, kao
posledica pritiska na nerv oteenog (obolelog) meuprljenskog diska, kod diskus hernije,
spondiloze, diskartroze ili zapaljenskih promena izazvanih bakterijama, virusima ili hemijskih
materijama.
Oko dve treine svih kompresivnih oteenja korenova ivaca, odnosi se na
lumbosakralne korenove (najee koreni L5 i S1).
Lumbalna radikulopatija ili kompresivna iijalgija je kompresivni radikularni sindrom i
predstavlja drugi kliniki oblik lumbalnog sindroma. Simptomi i kliniki znaci ove bolesti izraz
su poremeene funkcije senzitivnog ili motornog korena odgovarajueg spinalnog nerva usled
iritacije ili kompresije.
U okviru lumbalne radikulopatije mogu da se jave: radikularni bol iijalgija (bol du prostiranja
n. Ischiadicus-a) i neuroloki deficit (poremeaj senzibiliteta, tetivnih refleksa i motiliteta).
Vratne (cervikalne) radikulopatije nastaju nakon pritiska na nerv u vratnom delu kime (najee
posle oteenja korenova (C5-C6 i C6-C7).
Zajednika karakteristika kod obe vrste radikulopatije je bol i iradirajue parastezije.
 Discus hernia klinika slika

Sindromi D.H mogu biti isto mehaniko-traumatskog porekla (saobraajni udesi, pad),
ili evolucija potencirana ponavljanim traumama, degeneracijaa odnosno patoloko stanje i V.
diska je uslov patoloke pokretljivosti bezstrukturne mase nucleus pulpozusa, pritiska na vezivna
vlakna prestenova annulus fibrozusa i njihovog raslojavanja i cepanja, uz kompresiju korena.
Iz statiko-kinetikih razloga, najee se ustanove D.H u lumbalnom delu kime i to gotovo
uvek u dva distalna i v. prostora L5-S1 I nesto ee u prostoru L4-L5, a mnogo ree u viim
lumbalnim delovima.
Cervikalne D.H takoe nisu retke (iznad 10%), ali zbog kompleksnosti patogeneze I klinikih
slika, I umerenijih bolnih pojavaa, znatno su rei neurohiruki problem.

Discus hernia lumbalis karakteristina je interminentna pojava bolova u lumbosakralnom

predelu. ee unilateralno, naglo u trenutku statikog optereenja kime ili posle traume, ili sa
iradijacijom du inervacionog podruja iritiranog senzitivnog korena.
Ukratko, spoljna strana potkolenice i stopala pripada dermatomu korena S1, koji je lediran kod
D.H.
Prednja strana potkolenice ka palcu pripada dermatomu korena L5, koji je lediran kod D.H L4-
L5.
Postoji bolna ukoenost paravertebralnih miia, osetljivost procesusa spinozusa na pritisak i
perkusiju. Znatnija kompresija senzitivnih senzitivnih vlakana izaziva parastezije du
dermatoma, pozitivan Lazareviev test istezanja n. Ishiadicus-a.
Lezija motornih vlakana dovodi do segmentalnih pareza (snienje g.m.s, ogranienje pokreta,
tekoe u hodu, hipotrofija miia). I to miia prednje loe potkolenice n. Peroneus-a kod
D.HL4-L5, odnosno miii zadnje loe potkolenice n. Tibialis posterior kod D.H. L5-S1.
Mogua su i oteenja 2 ili vie korenova, retko parapareza sa dislokacijom mokrenja i stolice.
Tok bolesti je obino interminentan, to ga diferencijalno dijagnostiki i razlikuje od drugih
slinih bolesti sline klinike slike (tumori, upalni procesi, degenerativna neuroloka oboljenja).
Sindrome lumbalnih radikularnih kompresivnih procesa ree ine: spondilolisteza sa veom
dislokacijom dela prljena i deformacijom intravertebralnog prostora; stanja posle preloma
lumbalnih prljenova sa deformacijom spinalnog kanala i kompresijom koronova kauda ekvine.
DIJAGNOZA - Vri se potpuna i precizna anamneza, inspekcija, kompletan neuroloki pregled,
nativni rentgenski snimci (suenje intervertebralnog prostora, poloaj kimenog stuba,
lokalizovana spondiloza.
Pri korienju elektromiografije pokazuje znake delimine ili potpune denervacije odgovorajuih
miinih grupa, odnosno usporenje brzine provoenja .
Lumbalna mijelografija pokazuje prekid, suenje ili defekt valjkast-prugastog stuba kontrasta.
Kompjuterska tomografija (CT) kao neinvanzivna metoda se najee upotrebljava i veinom je
precizna.
LEENJE DISKUS HERNIJE LUMBALIS - Moe biti hirurko i konzervativno leenje.
Hirurko leenje se vri u teim sluajevima neurolokog deficita (motorni, disfunkcije
sfinktera). U tim sluajevima, operacija je neodlono indikovana. Do operacije se najee dolazi
posle dueg konzervativnog leenja sa nepotpunim ili prolaznim efektom ili u sluajevima
pogoranja tegoba i neurolokih ispada.
Operacija ini potpuno uklanjanje mase nukleusa pulpozusa.
Oko 5 do 10% bolesnika u okviru lumbalne radikulopatije kao glavni symptom ima iijalgiju.

Discus Hernia cervikalis najea je u distalnim intravertebralnim prostorima (C5-C6 i C6-C7).

Tipine su umerene hronine tegobe radikularnog tipa u jednoj ili u obe ruke,
cervikobrahijalgije, parastezije, prisilni poloaji vrata, obino sa duom evolucijom uz este
segmentarne motorne slabosti i trofine promene miia podlaktice i drugih miinih grupa
gornjih ekstremiteta.
DIJAGNOZA postupak je slian onom kod lumbalnih D.H. uz subokcipitalnu ili ascendentnu
mijelografiju. Indikacije za hirurko leenje se ree primenjuju nego kod lubalne D.H. Ono to
se tu vri jeste odstranjenje diskus hernije ili dekompresivna laminektomija, tj. proirenje
kimenog kanala.
 Kliniki testovi koji se primenjuju kod radikularne kompresije
Vri se posmatranje, palpacija, motorni pregled, pregled senzibiliteta, pregled dubokih tetivnih
refleksa i provokativni testovi.
Prilikom posmatranja, ispitivanje poinje opservacijom pacijenta pri uzimanju anamneze. Ovo
ukljuuje poloaj glave i vrata, tela u celini, kao i pokrete tokom razgovora. Tipino je da
pacijent dri glavu nagnutu suprotno od strane povrede, a vrat dri ukoeno.
Prilikom palpacije, osetljivost se registruje paraspinalno. Moe se pojaviti pridrueni
hipertonicitet ili spazam na palpaciju ovih bolnih miia.
Motorni pregled, odnosno manuelno miino ispitivanje je vano zbog utvrivanja niova
zahvaenog nervnog korena. Treba detektovati suptilne slabosti u miotomima.
Prilikom pregleda senzibiliteta, treba utvrditi smanjenje ili gubitak senzibiliteta du dermatoma.
Ovi pacijenti mogu imati hiperekstenziju na lak dodir ili pri ubodu iglom.
Pregled dubokih tetivnih refleksa refleksi dubokih tetiva su korisni u evaulaciji bolesnika sa
simptomima na ekstremitetima, kada se sumnja na radikulopatiju. Ovde bilo koji stepen refleksa
moe biti normalan, pa je asimetrija refleksa jako koristan pokazatelj. Najspecifiniji test je
Ahilov refleks za leziju S1 korena, a dosta je pouzdano i ispitivanje refleksa bicepsa (nivo C5-
C6).
Ti testovi su: Lazareviev znak, Lazareviev ukrteni znak, Hoover test, Kerning test, Milgram
test.
Od ostalih testova, tu su: Tomajerov test, Valsava test, Bragart znak, Bevoor znaci i dr.

Slika: Lazareviev znak.

 Leenje Discus Hernie

Leenje je sloeno i dugotrajno. Sastoji se u aplikaciji vie metoda i postupaka. Budui

da bolest u pravilu karakteriu dve specifine faze - stanja, pa se i leenje bitno razlikuje
obzirom na pojedino stanje.
U akutnoj fazi, kada klinika slika nastaje naglo, u prvom redu se nastoji stiati bol, koji ponekad
moe biti nepodnoljiv. To se postie na sledei nain: mirovanjem i leanjem na leima na
tvrdom i ravnom leaju.
Najee bolesnik zauzima Wiliamsov poloaj (leei poloaj na leima sa polusavijenim
nogama, stavljanjem veeg jastuka ispod kolena, a manjeg pod glavu ili leanjem na boku sa
savijenom bolnom nogom u kolenu i kuku, da bi se postigla relaksacija iijadinog ivca.

U akutnoj fazi primenjuje se i leanje potrbuke sa podmetnutim jastukom do iznad sredine

potkolenice.
Bez obzira koji se nain leanja koristi, kima mora biti uvek podupra na vrstom i ravnom
leaju.
Ustajanje iz kreveta je dozvoljeno samo onda kada bolovi potpunu prestanu i ako se ne javljaju u
uspravnom stavu.
U fazi leanja u krevetu, od medikamenata se uzimaju analgetici za smanjenje bola.
Kada se stanje ne popravlja brzo, preporuuje se trakcija ili istezanje kime pomou vedske
lestvice.
Fizioterapija dolazi u obzir pri stiavanju akutnih tegoba. Od fizikalne terapije koriste se
elektroterapija kratkovalna dijatermija u kondenzatorskom polju sa vrsti ili savijenim
elektrodama. Jedna od elektroda se stavlja u lumbalnu kimu i visini povreenog spinalnog
nerva, a druga paralelno sa prvom sa prednje strane, na trbunoj strani.
 Kineziterapija discus hernie

Primena kineziterapije dolazi u obzir tek posle stiavanja akutnih tegoba.

Vebe se smeju sprovoditi kad bolovi potpuno prestanu, kada je kima slobodno pokretljiva i
kod bolesnika sa hroninim tegobama.
Cilj kineziterapije je ojaati trbune i lene miie, naroito miie karlice.
Vano je voditi rauna i o istezanju kime, sa ciljem da se sprei postojea ukoenost malih
zglobova i kontraktura.
Za potpunu oputenost muskulature, pre istezanja, tj. vebanja, primenjuje se toplota solux
lampe. Poboljanje koordinacije je takoe jedan od vanih ciljeva kineziterapije.
Da bi se postigli odreeni ciljevi, kineziterapiju treba prilagoditi razvojnoj fazi i stepenu
lubalnog bolnog sidroma.
Sa vebama treba biti veoma oprezan, ne forsirati ih i izbegavati prevelika naprezanja. Vaan je
izbor poetnog poloaja za vebanje. Najei poloaj za vebanje je leei poloaj na leima.
Takoe se koristi i etvorononi stav koji je takoe manje zahtevan i esto se koristi za
mobilizaciju kime.
Neto tei poloaj je poloaj sedenja, tzv. turski sed. Tu se ukljuuju miii lea i potiljka da
se odri poetni poloaj, potrebna je i pokretljivost karlinog zgloba.
Ako se vebe rade pri sedenju, potrebno je voditi rauna o tome da noge ostvaruju vrsti kontakt
sa podlogom i da su noge i stopala paralelni.
Dobar uinak u leenju se postie relaksacijom paravertebralnih miia i to se postie pored
zagrevanja, davanjem medikamenata (apaurin, paraflex).

U akutnoj fazi, ukoliko bol dozvoljava, primenjuju se vebe:

1. Vebe disanja odravanje i razvijanje grudnog disanja
2. Vebe za spreavanje smetnji cirkulacije
3. Statike vebe natkolenog miia (m.quadriceps) pokuaj podizanja pete od podloge, u
Wiliamsovom poloaju.
U hroninoj fazi, (kada su bolovi neznatni ili ih nema) primenjuju se vebe sa ciljem:
1. Jaanje trbunih miia
2. Istezanje napete lene muskulature
3. Jaanje gornjih miia lea, radi spreavanja pojave okruglih lea
4. Istezanje prednjih miia kuka (m. ilipsoas) i paravertebralnih miia
5. Jaanje sedalnih miia
6. Jaanje prednjeg natkolenog mii (m.quadriceps femoris-a).

U poetnoj fazi kineziterapijskog tretmana prednost se daje izometrijskim kontrakcijama, a

kasnije postupno i povremeno se uvode dinamike vebe. Generalno, pokret se izvodi
maksimalnom statikom kontrakcijom, u produenom trajanju kontrakcije (zadravanje od 10 do
15sec). tu je vrlo vano nauiti bolesnika pravilnom disanju za vreme zadravanja kontrakcije.
Uz uenje statike kontrakcije, vano je nauiti bolesnika relaksaciju, koja traje koliko I
kontrakcija.
 Vebe koje se primenjuju u kineziterapiji
Primeri statikih vebi:

Veba 1. leei poloaj na leima, noge savijene u kolenima, dlanovi ispod glave. Laktovi
pritiskati o pod i zatezati sedalne I trbune miie. Zadravati poloaj 3sec, uz lagano disanje.
Ponavljanje se vri 6 do 8 puta.

Veba 2. leei poloaj na grudima (jastuk ispod trbuha), noge ispruene. Glava je elom
oslonjena na podlogu, ruke savijene i sake ispod ela. Zatezati sedalne i bedrene miie uz
potiskivanje pete unazad. Poloaj se dri 5sec. Ponavljanje se vri 6 do 8 puta.

Veba 3. leei poloaj na grudima (jastuk ispod trbuha), noge opruene, ruke ispruen. Podii
ruke od tla i gurati napred. Glava se postavlja u zaklon, a noge unazad. Zatezati miie ramena i
vrata, zatim sedalne, bedrene i potkolene miie. Poloaj zadrati 5sec. Veba se ponavlja 5 puta.

.
Primeri vebe disanja:

Veba 1. leei poloaj na leim sa savijenim kolenima. Izdahnuti. Zatim maksimalno

udahnuti uz kontrakciju m. Rectus ambominis i zadrati to stanje 3sec. Zatim izdahnuti uz
oputanje trbunih miia. Veba se ponavlja 6 do 8 puta.

Veba 2. leei poloaj na leima, noge savijene u kolenima, dlanovi sputeni na trbuh.
Laktovi su poloeni na podlogu. Istovremeno udisati i dlanovima potiskivati veliki trbuni mii.
Zadrati dah 3sec. i izdisati oputajui trbuni mii. Vezba se ponavlja 6 do 8 puta.

Veba 3. leei na boku, donja noga je blago flektirana, a gornja noga je opruena. Ruka je
poloena na bedru. Izruenjem ruke lagano udahnuti, vraanjem ruke, polako izdahnuti. Vebe
se ponavljaju 8 do 10 puta, a zatim se menja strana.

Veba 4. leei poloaj na leima, noge su flektirane u kolenima. Ruke su ispod glave. Latkovi
su podignuti. Gurati laktovima na pod, ime se isteu grudni miii i vri se izdisaj. Vebaa se
ponavlja 10 puta.
Primeri vebe za istezanje i jaanje ekstenzora trupa i ekstremiteta:

Primeri 1. - leei poloaj na grudima, sa dlanovima na podu. Podizati gornji deo trupa,
oslanjajui se dlanovima o pod. Zategnuti ramena i lopatice. 3 sekunde se dri taj poloaj i
polako se opusti pacijent i izdisaj. Veba se ponavlja 6 do 8 puta.

Primer 2. leei poloaj na grudima. Dlanovi su postavljani na sedalnim miiima.

Istovremeno se podie gornji deo trupa, ramena i glava. Ovaj poloaj se dri 3sec. zatim se
oputa i izdisaj. Veba se ponavlja 6 do 8 puta.

Primer 3. leei poloaj na grudima. Ruke su u ispruene na podu. Podignut je gornji deo
trupa, glava i ruke. Udahnuti i zadrati poloaj 3sec. zatim se opustiti u relaksirajui poloaj i
izdahnuti. Veba se ponavlja 6 do 8 puta.
Primeri vebi za jaanje lenih miia:

Primer 1. leei poloaj na grudima. Ruke su savijene u latkovima. Podignut je gornji deo
trupa. Zatim opruiti ruke u izruenju, vratiti u poetni poloaj i relaksirati. Veba se ponavlja 6
do 8 puta.

Primer 2. leei poloaj na grudima. Ruke su ispruene. Naizmenino podizati jednu ruku i
suprotnu nogu. Zadrati poloaj 3sec, a zatim se relaksirajui poloaj. Veba se ponavlja 6 do 8
puta.

Primer 3. leei poloaj na leima. Ruke su uz telo na podu. Rukama se oslanjati i podizati
kukove, pravei most i zadrati poloaj 3sec. zatim se opustiti i izdahnuti. Veba se ponavlja 6
do 8 puta.
Primeri vebi za razgibavanje kime:

Primer 1. bolesnik zauzima etvorononi poloaj sa podignutom glavom. Uvlai se trbuh uz

istovremeno izdizanje kime, sve to uz upiranje rukama o pod.
Poloaj se dri 3sec, zatim se pacijent oputa i izdah. Veba se ponavlja 6 do 8 puta.

Primer 2. iz poetnog poloaja etvoronoke sesti na pete (istezati grudne miie I oputati
miie prednjeg trbunog zida). Veba se ponavlja 6 do 8 puta.

Primer 3. iz poetnog poloaja etvoronoke istezati trbune miie i grudne miie. Veba se
ponavlja 6 do 8 puta.
Primeri vebi za istezanje skraenih miia:

Primer 1. poetni stav kleei na jedno koleno, ruke oputene uz telo. Potiskivati koleno put
napred i vraati se u poetni poloaj (istezanje m.iliopsoas). zatim se vri izmena noge. Veba se
ponavlja 6 do 8 puta.

Primer 2. poetni poloaj je na leima i ruke uz telo. Rukama obuhvatiti jedno koleno i
privlaiti ga na grudi. Opruenu nogu gurati o pod. Zatim nogu vraati u poetni poloaj. Isti
proces se radi sa zamenom noge. Veba se ponavlja 8 do 10 puta.
Primeri vebi za jaanje trbunih miia:

Primer 1. poetni poloaj je na leima. Noge su savijene u kolenima. Ruke se uktene na

grudima. Podizati gornji deo trupa i glavu ka kolenima. Zatim se vratiti na poetni poloaj i
opustiti se. Veba se ponavlja 6 do 8 puta.

Primer 2. poeni poloaj je na leima. Ruke su uz telo. Podie se gornji deo tela i desnom
rukom dotaknuti levo koleno. Vratiti se u poetni poloaj i opustiti se. Zatim se vri izmena ruku.
To su vebe za jaanje kosih trbunih miia. Vebe se ponavljaju 6 do 8 puta.
 Program vebi nakon operacije Discus Hernie
Nakon operacije hernije diska, prve dve do tri nedelje je neophodno mirovanje,
pripremne vebe ustajanja i lagano hodanje bez velikih naprezanja.
Sledee dve do tri nedelje treba zapoeti sa terapijskim vebama u leeem poloaju, zatim na
boku i na grudima.
Vebe koje se primenjuju u ovom periodu su: pripremne vebe za ustaajanje iz kreveta i hodanje
su:

Veba 1. poetni poloaj etvoronoke.

Iskoraiti desnom savijenom nogom, koja je savijena u kolenu.
Desna ruka je poloena na desno koleno.
Levom rukom se odupirati o podlogu.
Uspraviti se i privui levu nogu.
Zadrati uspravan stav i vratiti se u poetni poloaj.
Veba se ponavlja 5 puta.

Veba 2. poetni poloaj sedei na ivici kreveta ili stolice. Ruke su na bokovima ili oputene
uz telo. Stopala su paralelna i razmaknuta. Uspravlja se odupirujui se rukama o bok ili kolena.
U takav uspravan poloaj se zadri nekoliko sekundi i sesti na kraju. Veba se ponavlja 5 puta.
Veba 3. poeni poloaj je uspravan. Ruke o bokove. Udahnuti, napinjui miie bedra i
trbune miie, odupirui se dlanovima o bokove opruati laktkove, istezati gornji deo kime i
grudni ko. Poloaj zadrati 3sec i opustiti se u relaksirajui poloaj. Veba se ponavlja 6 puta.

Vebe 4. leei poloaj na leima. Noge su savijene u kolenima, ruke su opruene sa

dlanovima na podlozi. Udahnuti, stiskati trbuh, kimu, ramena i glavu o pod. Podizati prednji
deo stopala prema potkolenici. Zadrati ovaj poloaj 3sec. i opustiti se. Veba se ponavlja 3-5
puta.

Vebe 5. leei poloaj na leima. Ruke su izruene. Naizmenino obuhvatiti obema rukama
prvo levo, pa desno koleno. Gurati ga prema trbuhu i dole. Prednji deo stopala opruene noge
povlaiti prema potkolenici. Veba se ponavlja 6 do 8 puta.
Veba 6. poetni poloaj je na leima. Rukama se obuhvata levo koleno i pritiska se kima o
podlogu. Desnu ispruenu nogu podii od tla prstima prema potkolenici. Zadrati ovaj poloaj 3
sec. i opustiti. Zatim sledi promena noge. Veba se ponavlja 6 do 8 puta.

Veba 7. poetni poloaj leei na levom boku. Donja noga je savijena u kolenu. Gornja noga
je opruena. Donja ruka je ispruena na podu (izruena). Gornja ruka je ispred prstiju savijena u
laktu i sa dlanom se upire o pod. Podignuti gornju nogu i izmahivati napred nazad. Veba se
ponavlja 8 do 10 puta. Zatim se vri promena na drugi bok.

Veba 8. poetni poloaj na grudima sa jastukuom pod trbuhom. Ruke su u izruenju.

Udahnuti. Napeti sedalne i bedrene miie. Podignuti kolena od podloge i istezati ruke put
napred. Zadrati poloaj 3 sec. i vratiti se u relaksirajui poloaj. Veba se ponavlja 6 do 8 puta.

Veba 9. - Poetni poloaj etvoronoke. Glava je podignuta gore. Udahnuti, stegnuti trbune
miie. Podizati sredinu kime na gore, zatim glava dole, gurajui akama o tlo. Poloaj zadrati
3sec. i vratiti u poetni poloaj. Veba se ponavlja 8 do 10 puta.
 Zakljuak
Kimu treba uvati svakodnevnim umerenim vebama, uvati njenu fizioloku funkciju i
izbegavati nepromiljene pokrete koji mogu biti uzrok njenog funkcionalnog poremeaja ili
oteenja. U tom smislu, potrebno je veoma ozbiljno ukazata na dve bitne injenice kod
pacijenta. I to su: potrebno je odravati fizioloku pokretljivost kime i ojaati tonus trbunih i
lenih miia. Na ovaj nain, drastino se smanjuje mogunost nastanka diskus hernije, a kasnije
i posledice nje radikulopatija.
 Literatura

1. Medicinski fakultet univerziteta u Beogradu Katedra hirurgija Osnovni hirurgije

opta hirurgija Cibif 1991.
2. Dr sc Zdenko Kosinac - Sveuilite u Splitu - Kineziterapija sustava za kretanje tree
izdanje Gopal Zagreb.
3. Miodrag Veljkovi Medicinska rehabilitacijaa bolnih sindroma kimenog stuba.
Medicinski fakultet univerziteta u Kragujevcu.