Osnovi ustavnog ureenja

Ustav

Ustav je osnovni i najvii pravni akt jedne drave i njegove norme definisu
osnovne principe funkcionisanja drzave, predstavljaju osnov i okvir za uredjenje
drzavne vlasti i svih drustvenih odnosa u jednoj drzavi i utvrdjuju polozaj, prava i
slobode gradjana koji u toj drzavi zive, njime se ureuju osnovna pitanja jedne
drave (ureenje drzave, sistema vlasti, svojine, radnih odnosa, sloboda, prava i
duznosti gradjana, socijalnog osiguranja i dr.)

Materija Ustava:

1. Teritorijalna i funkcionalna organizacija drzavne vlasti i nacin njenog

funkcionisanja
2. Uredjivanje strukture i organizacije drzavne vlasti
3. Odnosi izmedju najvisih drzavnih organa, raspodela nadleznosti
medju njima i osnov za donosenje akata iz njihove nadleznosti
4. Osnovi ekonomskog i socijalnog uredjenja
5. Slobode i prava gradjana, kao i manjinska i etnicka prava
6. Nacin oblikovanja politicke volje gradjana i oblici njenog
izrazavanja, kao i nacin politickog predstavljanja gradjana

Ustav je u neku ruku i politicki akt.

Ustavnotvorni organ je Narodna skuptina tj. ona donosi ustav.

Nizi pravni akti od Ustava su zakoni - njima se pravno uredjuju pojedine oblasti
(oblast radnih odnosa, zdravstvene zastite, zdravstvenog osiguranja, penziskog i
invalidskog osiguranja ).

Ustavnost znai da zakoni moraju biti u skladu sa Ustavom.

Zakone takodje donosi Narodna skupstina kao i Ustav.

Podzakonski akti- to su nizi pravni akti od zakona.

Ove akte donosi izvrsni organ Vlada ili organ uprave (skupstina opstine). Ovim
aktima se blize uredjuju pojedina pitanja i odnosi koji su vec predvidjeni nekim
zakonom. Moraju biti u saglasnosti sa zakonom koji mu daje ovlascenje da blize
uredi neko pitanje = zakonitost akta.
USTAV REPUBLIKE SRBIJE

Ustavna preambula nije obavezni sastavni deo Ustava. Izrazavaju se osnovni

ciljevi i nacela Ustava, kao i osnovni politicki razlozi i motivi donosenja.
Preambula ima obavezujuci karakter. Doprinosi boljem shvatanju teksta Ustava u
celini.

Ustav Srbije je donet 8. novembra 2006. godine.

Republika Srbija je demokratska drzava srpskog naroda i svih graana koji u njoj
zive.

Nacela Ustava

Ustavna nacela predstavljaju najopstije odredbe, koje se nalaze na pocetku

normativnog dela Ustava i izrazavaju osnovne odrednice drzavnog uredjenja date
drzave, osnovne vrednosti i principe kojima se ustavotvorac rukovodio pri
uredjivanju pojedinih instituta kao i osnovne ciljeve kojima Ustav tezi.

Ustavnim nacelima odredjuju se najvise drustvene vrednosti koje Ustav stiti.

1.Narodna (gradjanska) SUVERENOST- Narod, gradjani nosioci.

Ni jedan organ ne moze da je prisvoji od gradjana.

-REFERENDUM (Obavezan/Fakultativan,
Prethodni/Naknadni, Obavezujuci/Savetodavan)

Referendum je oblik neposredne demokratije - oblik neposrednog izjasnjavanja

gradjana o odredjenim pitanjima iz nadleznosti Narodne skupstine (da li su za ili
protiv odredjenog zakona, akta, politicke ili druge odluke koje su vec donesene ili
se njihovo donosenje planira), tj.oblik neposrednog uea graana u vrenju
dravne vlasti i donoenja politikih odluka. Pravo izlaska na referendum imaju
svi koji su upisani u biraki spisak. Glasanje je lino i tajno.

Moe biti raspisan na nivou republike, pokrajine ili lokalne samouprave.

-NARODNA INICIJATIVA- pravo gradjana da

pismenim putem (pismeno iskazu svoj stav) traze od nadleznog drzavnog organa
da donese ili izmeni neki pravni akt ili odluku.

-NARODNI PREDSTAVNICI-slobodno
izabrani u drzavne organe.

2.VLADAVINA PRAVA- vlast drzave i svih drzavnih organa, grupa

i pojedinaca ogranicena je objektivnim pravnim normama utvrdjenim Ustavom i
zakonom. Obezbedjuje se jednakost svih gradjana. Svako moze imati samo ona
prava i obaveze koje su nekim propisom predvidjene.

3.PODELA VLASTI- Pravni poredak je jedinstven.

Vlast u Republici Srbiji se deli na:

Zakonodavnu (narodna skuptina) - donosi zakone

Izvrnu (vlada i organi uprave) - sprovodi zakone

Sudsku vlast (sudovi) - nezavisna vlast, kontrolise pravilno

sprovodjenje zakona u praksi

Demokratsko nacelo - sto je podela jasnija, ravnomernija, ravnoteza i uzajamna

kontrola, to je pravna drzava jaca.

4.POLITICKI PLURALIZAM-Jemci se i priznaje uloga politickih

stranaka u demokratskom oblikovanju politicke volje gradjana i garantuje sloboda
osnivanja politickih stranaka. Granice slobode: rusenje poretka, izazivanje rasne,
verske, nacionalne mrznje. Ustav zabranjuje da politicke stranke neposredno vrse
vlast, kao i da je potcine sebi.

5.ZABRANA SUKOBA INTERESA-Vrsiocima svih javnih

funkcija zabranjeno je da istovremeno obavljaju, odnosno, vrse druge funkcije i
poslove u cijem bi vrsenju zbog interesa izrazenih u tim poslovima mogli
objektivno doci u situaciju da javnu funkciju vrse pod pritiskom, odnosno da javni
interes podrede svom ili tudjem privatnom interesu.

6.SVETOVNOST DRZAVE- Crkve i verske zajednice su odvojene

od drzave. Ni jedna religija se ne moze uspostaviti kao drzavna ili obavezna.
Drzava se ne mesa u rad crkava i verskih zajednica, ali i crkve i verske zajednice
se ne mesaju u drzavne poslove.

7.POKRAJINSKA AUTONOMIJA I LOKALNA

SAMOUPRAVA-Drzavna vlast se ogranicava pravom gradjana na pokrajinsku
autonomiju i lokalnu samoupravu, koje podleze samo nadzoru ustavnosti i
zakonitosti. Jedinice lokalne samouprave su opstina, grad i grad Beograd.
Teritorijalna autonomija je pravo gradjana na odredjenom delu drzavne teritorije
da se samoorganizuju u posebne teritorijalne jedinice, ona podrazumeva pravo na
samoorganizovanje i samostalno odlucivanje u Ustavom i zakonom odredjenom
krugu pitanja na datoj teritoriji. Autonomne pokrajine nemaju izvornu
ustavotvornu vlast i nisu posebno predstavljene u centralnim drzavnim
institucijama, njihov polozaj je zagarantovan Ustavom.
 8.DRZAVNI SIMBOLI- Grb, zastava i himna (Boze pravde)

9.TERITORIJA I GRANICA- Teritorijalno jedinstvo i nepovredivost

granica

10.GLAVNI GRAD- Beograd

11.SRPSKI JEZIK I CIRILICNO PISMO- Upotreba drugih se

uredjuje zakonom

12.RAVNOPRAVNOST POLOVA- Jemci se politika jednakih

mogucnosti

13.ZASTITA DRZAVLJANA I SRBA U INOSTRANSTVU

14.ZASTITA NACIONALNIH MANJINA

15.MEDJUNARODNI ODNOSI- Opsteprihvacena pravila

medjunarodnog prava i potvrdjeni medjunarodni ugovori sastavni su deo pravnog
poretka.

16.POLOZAJ STRANACA- Imaju sva prava zajemcena Ustavom i

zakonom, izuzev prava koja po Ustavu pripadaju samo drzavljanima Republike
Srbije (izborno pravo).

Ustavom je Republika Srbija zasnovana na:

1. Vladavini prava
2. Socijalnoj pravdi
3. Naelima graanske demokratije
4. Ljudskim i manjinskim pravima i slobodama
5. Pripadnosti evropskim vrednostima i principima

Ustavom se ureuje:

1. Teritorijalna organizacija dravne vlasti

2. Struktura dravne vlasti
3. Raspodela nadlenosti
4. Socijalno i ekonomsko ureenje Republike Srbije
5. Slobode i prava graana, manjinska prava, etnika prava
6. Politika volja graana i oblik izraavanja
 Ljudska i manjinska prava i slobode

Broj, vrsta i stepen ljudskih prava predstavljaju istinsko merilo demokraticnosti

drustva.

Izrazavaju odnos drzavne vlasti prema pojedincu, grupi, nacionalnoj manjini.

Podela ljudskih prava prema tome ko je nosilac prava:

1. Pojedinacna-individualna prava (pravo na zivot, pravo svojine, pravo

kretanja, pravo slobode misli)
2. Kolektivna (pravo nacionalnih manjina, pravo na zdravu zivotnu okolinu)

Podela ljudskih prava prema objektu zastite:

1. Licna prava
2. Politicka prava
3. Ekonomsko-socijalna prava
4. Kulturna prava

Pravni izvori ljudskih i manjinskih prava: Povelja UN, Univerzalna deklaracija

o pravima coveka, Medjunarodni pakt o gradjanskim i politickim pravima,
Medjunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Deklaracija o
pravima deteta, Konvencija o ropstvu, Evropska konvencija o zastiti ljudskih
prava i sloboda itd.

Osnovna nacela ljudskih i manjinskih prava: Garantuje se neposredna primena

zajemcenih prava, utvrdjuje svrha ustavnih jemstava, precizno se utvrdjuju
ogranicenja ljudskih i manjinskih prava, utvrdjuje opsta zabrana diskriminacije
kao i zastita ljudskih i manjinskih prava i sloboda.

Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki, svako ima pravo na jednaku zakonsku
zastitu-sudsku zastitu, pravo da se gradjanin obrati medjunarodnim institucijama
radi zastite svojih sloboda i prava zajemcenih Ustavom, zabranjen je svaki vid
diskriminacije, a narocito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, drustvenog
porekla, rodjenja, veroispovesti, politickog ili drugog opredeljenja, imovnog
stanja, kulture, jezika, starosti, psihickog ili fizickog invaliditeta, seksualnog
opredeljenja, kao i veine nad manjinom.

Lista ljudskih prava i sloboda:

-LICNA PRAVA I SLOBODE

1. Dostojanstvo i slobodan razvoj licnosti

 2. Pravo na zivot (zivot je neprikosnoven, nema smrtne kazne,
zabrana kloniranja)

3. Nepovredivost fizickog i psihickog integriteta

4. Zabrana ropstva, polozaja slicnog ropstvu i prinudnog rada

(seksualnog i ekonomskog iskoriscavanja)

5. Zabrana svakog oblika trgovine ljudima

6. Pravo na slobodu i bezbednost

7. Pravo na pravicno sudjenje (utvrdjuje se pretpostavka

nevinosti za svako lice dok pravosnaznom sudskom odlukom ne bude utvrdjena
njegova krivica. Niko nije duzan da da iskaz protiv sebe niti da prizna krivicu.
Nema kazne bez zakona niti njene primene retroaktivno.)

8. Pravo na pravnu licnost (svako lice ima pravnu sposobnost da

bude nosilac prava i obaveza, takodje obuvata i sposobnost punoletnog lica da
samostalno odlucuje o svojim pravima i obavezama, izbor koriscenja licnog imena
i imena svoje dece)

9. Pravo na drzavljanstvo

10. Sloboda kretanja

11. Nepovredivost stana (niko, ukljucujuci i drzavne organe, bez

sudske odluke ne moze uci u tudji stan ili druge prostorije, niti u njima vrsiti
pretres)

12. Tajnost pisama i drugih sredstava opstenja

13. Zastita podataka o licnosti (Ustavom je utvrdjeno i pravo

gradjana da budu obavesteni o prikupljenim podacima o svojoj licnosti, kao i
pravo na sudsku zastitu zbog njihove zloupotrebe)

14. Sloboda misli, savesti i veroispovesti (ove ljudske slobode

mogu biti ogranicene radi sprecavanja izazivanja i podsticanja verske, nacionalne
ili rasne mrznje)

15. Prigovor savesti (Ustav ga definise tako da niko nije duzan da

protivno svojoj veri ili ubedjenju ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja ukljucuje
upotrebu oruzja, lice koje se poziva na prigovor savesti moze biti pozvano da
ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oruzje, u skladu sa zakonom)
 -POLITICKA PRAVA I SLOBODE

1. Sloboda misljenja i izrazavanja

2. Sloboda izrazavanja nacionalne pripadnosti

3. Sloboda medija i pravo na obavestenost (svako ima pravo da

istinito, potpuno i blagovremeno bude obavesten o pitanjima od javnog znacaja,
sredstva javnog informisanja su duzna da to postuju; svako ima pravo na pristup
podacima koji su u posedu drzavnih organa i organizacija kojima su poverena
javna ovlascenja u skladu sa zakonom)

4. Izborno pravo-biracko pravo (je najpolitickije od svih

politickih ljudskih prava; ostvarivanjem politickog prava gradjani ucestvuju u
oblikovanju politicke volje drzave; izborno pravo ima svaki punoletan, poslovno
sposoban drzavljanin RS, ono obuhvata pravo svakoga da bira-aktivno biracko
pravo i da bude biran-pasivno biracko pravo; izborno pravo je opste i jednako)

5. Sloboda okupljanja (mirno okupljanje gradjana je slobodno,

okupljanje gradjana na otvorenom prostoru prijavljuje se nadleznom organu u
skladu sa zakonom)

6. Sloboda udruzivanja (sloboda politickog, sindikalnog i svakog

drugog udruzivanja kao i sloboda da se ostane izvan svakog udruzivanja; granice
slobode udruzivanja prema Ustavu su zabrana tajnih i paravojnih udruzenja,
udruzenja cije je delovanje usmereno na nasilno rusenje ustavnog poretka, krsenje
ljudskih ili manjinskih prava, izazivanje rasne, nacionalne ili verske mrznje)

7. Uvazavanje razlika

8. Zabrana izazivanja rasne, nacionalne i verske mrznje

9. Pravo na ucesce u upravljanju javnim poslovima

10. Pravo na peticiju

-SOCIJALNO EKONOMSKA I KULTRNA PRAVA

1. Pravo na imovinu (garancija privatne svojine)

2. Pravo nasledjivanja

3. Pravo na rad (svakome se garantuje pravo da radi, da slobodno

izabere posao koji ce da obavlja, pravo da mu pod jednakim uslovima bude
dostupno svako radno mesto za koje ispunjava uslove, da se na radu postuje
dostojanstvo njegove licnosti, pravo na bezbedne i zdrave uslove rada, ograniceno
radno vreme, dnevni i nedeljni odmor; sadrzina ovih prava utvrdjuje se zakonom i
kolektivnim ugovorom; zenama, omladini i invalidima omogucuje se posebna
zastita na radu i posebni uslovi rada na nacin kako se to uredi zakonom)

4. Pravo na strajk (strajk je kolektivna privremena obustava rada

kojoj zaposleni pribegavaju radi vrsenja pritiska na poslodavca da prihvati njihove
zahteve koji se odnose na poboljsanje uslova rada u najsirem smislu te reci)

5. Pravo na pravnu pomoc

6. Pravo na zdravstvenu zastitu

7. Pravo na socijalnu zastitu

8. Pravo na penzijsko osiguranje

9. Pravo na obrazovanje (obim ustavnih garancija razlikuje se s

obzirom na nivo obrazovanja; prema Ustavu osnovno obrazovanje je obavezno i
besplatno, a srednje obrazovanje je besplatno, ali ne i obavezno; visoko
obrazovanje je dostupno svima pod jednakim uslovima; Republika Srbija
uspesnim i nadarenim ucenicima slabijeg imovnog stanja omogucava visoko
obrazovanje u skladu sa zakonom kojim se uredjuje i osnivanje skola i
univerziteta; Ustavom se garantuje autonomija univerziteta, visokoskolskih i
naucnih ustanova koja podrazumeva njihovo pravo da u skladu sa zakonom
samostalno odlucuju o svom uredjenju i radu)

10. Autonomija univerziteta

11. Sloboda naucnog i umetnickog stvaranja

12. Zdrava zivotna sredina (je kolektivno pravo i nije vezano samo
za pojedinca)

-PRAVA VEZANA ZA DETE I PORODICU

1. Pravo na zakljucivanje braka i ravnopravnost supruznika

2. Sloboda o odlucivanju o radjanju

3. Prava deteta

4. Prava i duznosti roditelja

5. Posebna zastita porodice, majke i deteta

 -PRAVA STRANACA

1. Sva prava koja su utvrdjena Ustavom i zakonom, izuzev onih

prava koja po Ustavu imaju samo drzavljani (izborno pravo)

2. Pravo na utociste- AZIL

-POSEBNA PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA

Pored ljudkih sloboda i prava koja se garantuju svim gradjanima Republike Srbije,
pripadnicima nacionalnih manjina Ustav garantuje dodatna:

Individualna prava (ostvaruju se pojedinacno)

Kolektivna prava (ostvaruju se u zajednici sa drugima; putem

kolektivnih prava pripadnici nacionalnih manjina neposredno ili preko svojih
predstavnika izabranih u savete nacionalnih manjina ucestvuju u odlucivanju ili
sami odlucuju o pojedinim pitanjima vezanim za svoju kulturu, obrazovanje,
obavestavanje i sluzbenu upotrebu svog jezika i pisma)

Posebna prava:

1. Zabrana diskriminacije nacionalnih manjina

2. Ravnopravnost u vodjenju javnih poslova
3. Zabrana nasilne asimilacije
4. Pravo na ocuvanje posebnosti
5. Pravo na udruzivanje i na saradnju sa sunarodnicima

Mere odstupanja od ljudskih i manjnskih prava je moguca samo u dva

Ustavom utvrdjena slucaja:

1. VANREDNO STANJE
2. RATNO STANJE

Ekonomsko uredjenje i javne finansije

Ekonomsko uredjenje pociva na trzisnoj privredi, otvorenom i slobodnom

trzistu, slobodi preduzetnistva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti
privatne i drugih oblika svojine.

Republika Srbija cini jedinstveno privredno podrucje sa jedinstvenim trzistem

rada, kapitala i usluga.
Strana lica su na trzistu izjednacena sa domacim.

Ustav poznaje tri oblika svojine:

1. Privatna
2. Zadruzna
3. Javna: -drzavna (cine prirodna bogatstva, dobra za koja je zakonom
odredjeno da su od opsteg interesa, imovina koju koriste organi Republike
Srbije)

-svojina AP

-svojina jedinica lokalne samouprave

Cuvaju se prirodne retkosti, naucno, kulturno i istorijsko nasledje.

Javne finansije-Ustav utvrdjuje da se sredstva za finansiranje nadleznosti

Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave obezbedjuju
iz poreza i drugih prihoda utvrdjenih zakonom, kao i da je obaveza placanja
poreza i drugih dazbina opsta.

Budzet-je pravni akt koji mora da ima Republika Srbija, autonomne pokrajine i
sve jedinice lokalne samouprave u kojem moraju biti prikazani svi prihodi i
rashodi kojima se finansiraju njihove nadleznosti. Zakonom se utvrdjuju rokovi u
kojima budzet mora biti usvojen.

Drzavna revizorska institucijakontrolise izvrsavanje svih budzeta. On je najvisi

drzavni organ revizije javnih sredstava, samostalna je i podleze nadzoru Narodne
skupstine kojoj i odgovara za svoj rad.

Narodna banka-centralna banka Republike Srbije, samostalna, podleze nadzoru

Narodne skupstine, njom rukovodi guverner.

Organi Republike Srbije:

1. NARODNA SKUPSTINA
2. PREDSEDNIK REPUBLIKE
3. VLADA
4. SUDOVI I JAVNA TUZILASTVA
5. NARODNA BANKA
 Uredjenje drzavne vlasti

1. ZAKONODAVNA Narodna skupstina, donosi zakone

2. IZVRSNA Vlada, vodi politiku, izvrsava zakone
3. SUDSKA - funkcija ocuvanja i zastite utvrdjenog pravnog poretka, sudska
vlast je nezavisna

Narodna skuptina

Narodna skuptina je najvie predstavniko telo u dravi i nosilac ustavotvorne

i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji.

Nadlenosti su:

1. Donosi i menja Ustav

2. Odlucije o promeni granice Republike Srbije
3. Raspisuje republicki referendum
4. Potvruje meunarodne ugovore
5. Odluuje o ratu i miru i proglaava ratno i vanredno stanje
6. Nadzire rad slubi bezbednosti
7. Donosi zakone i druge opste akte
8. Daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine
9. Usvaja strategiju odbrane
10. Usvaja plan razvoja i prostorni plan
11. Usvaja budet i zavrsni racun RS na predlog Vlade
12. Daje amnestiju za krivina dela
13. Bira Vladu, nadzire njen rad i odlucuje o prestanku mandata Vlade i
ministara
14. Bira i razresava sudije Ustavnog suda
15. Bira i razresava predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike
sudova, Republickog javnog tuzioca, javne tuzioce, sudije i zamenike
javnih tuzilaca u skladu sa Ustavom
16. Bira i razresava guvernera Narodne banke Srbije
17. Bira i razresava Zatitnika graana

Narodnu skuptinu ini 250 narodnih poslanika koje bira narod na neposrednim
izborima tajnim glasanjem.

Izbore za narodne polanike raspisuje predsednik Republike 90 dana pre isteka

mandata Narodne skupstine.
Prvu sednicu Narodne skupstine zakazuje predsednik iz prethodnog mandata.
Konstituisana je potvrdjivanjem mandata 2/3 poslanika.

Mandat narodnog poslanika tece danom potvrdjivanja mandata u Narodnoj

skupstini i traje 4 godine, odnosno do prestanka mandata narodnih poslanika tog
saziva Narodne skupstine.

Imunitet uzivaju narodni poslanici u dva vida:

-Poslanik ne moze biti pozvan na krivicnu odgovornost za izrazeno

misljenje ili zato kako je glasao

-Ako se pozove na imunitet ne moze biti pritvoren, niti se protiv njega

moze voditi postupak, niti se moze izreci kazna. Osim ako je zatecen u izvrsenju
krivicnog dela za koje je predvidjena kazna zatvora u trajanju duzem od 5 godina.

Funkcioneri NS: 1. Predsednik NS

2. Potpredsednici

3. Sekretar NS

Nacin rada i odlucivanja u NS

-donosi odluke vecinom glasova narodnih poslanika na sednici gde je

prisutna vecina poslanika (prosta vecina)

-vecinom glasova svih narodnih poslanika (kvalifikovana vecina):

-proglasavanjem i ukidanjem vanrednog stanja

-propisivanje mera odstupanja od ljudskih i manjinskih

prava u ratnom i vanrednom stanju

-donosenje zakona kojim RS poverava nadleznosti

autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave

-davanje saglasnosti na statut autonomne pokrajine

-usvajanje budzeta i zavrsnog racuna

-izbor predsednika i potpredsednika NS

-izbor i razresenje Vlade i ministara

 -odlucivanje o odgovoru na interpelaciju (prigovor)

-izbor sudija Ustavnog suda, predsednika Vrhovnog

kasacionog suda, predsednika sudova, Republickog javnog tuzioca, javnih tuzilaca
i sudija i zamenika javnih tuzilaca koji se prvi put biraju

-izbor i razresenje guvernera Narodne banke i Zastitnika

gradjana

-2/3-inska vecina:

-Promena Ustava

-Razresenje predsednika RS

Akti koje donosi Narodna skupstina su: zakoni, budzet, plan razvoja i prostorni
plan, zavrsni racun, autenticna tumacenja, deklaracije, rezolucije, preporuke,
odluke i zakljucke.

Redovno zasedanje - dva puta godisnje (prvi radni dan u martu i oktobru), ne traje
duze od 90 dana.

Vanredno zasedanje na zahtev 1/3 poslanika ili Vlade, sa unapred poznatim

dnevnim redom.

Pravo predlaganja zakona i drugih opstih akata ima svaki narodni poslanik,
Vlada, skupstina autonomne pokrajine ili najmanje 30 000 biraca.

Referendum kao oblik neposrednog izjasnjavanja gradjana o odredjenom pitanju

iz nadleznosti Narodne skupstine donosi se na zahtev vecine svih narodnih
poslanika ili na zahtev najmanje 100 000 biraca. Referndum je obavezan ako se
menja preambula Ustava, nacela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode,
uredjenje vlasti, pitanja od sustinskog znacaja za gradjane Srbije.

Raspustanje Narodne skupstine je u nadleznosti predsednika Republike.

Predsednik Republike je duzan da raspusti NS:

-ako u roku od 90 dana od svog konstituisanja NS ne izabere Vladu,

-ako predsednik Vlade podnese ostavku, a NS ne izabere novu Vladu u roku

od 30 dana,

-kada se u NS izglasa nepoverenje Vladi, a NS ne izabere novu Vladu u roku

od 30 dana od dana izglasavanja nepoverenja
 -kada NS ne izglasa poverenje Vladi, a NS ne izabere novu Vladu u roku od
30 dana od dana neizglasavanja poverenja.

Predsednik Republike moze da raspusti NS ako mu Vlada podnese obrazlozeni

predlog za raspustanje.

NS ne moze biti raspustena za vreme ratnog ili vanrednog stanja.

Raspustanjem NS predsednik Republike raspisuje izbore za narodne poslanike,

tako da se izbori okoncaju najkasnije u roku od 60 dana od dana raspisivanja.

Raspustena NS vrsi samo tekuce i neodlozne poslove, u slucaju proglasenja ratnog

ili vanrednog stanja, ponovo se uspostavlja njena puna nadleznost.

Predsednik Republike

Predsednik Republike izraava dravno jedinstvo Republike Srbije.

Nadlenosti predsednika Republike su :

1. Predstavlja RS u zemlji i inostranstvu

2. Ukazom (pravnim aktom) proglasava zakone
3. Postavlja i opoziva ambasadore na predlog Vlade
4. Predlae predsednika Vlade Narodnoj skuptini
5. Predlaze nosioce funkcija Narodnoj skupstini
6. Prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomata
7. Komanduje vojskom
8. Daje pomilovanja i odlikovanja

Proglasenje zakona Predsednik Republike je duzan da najkasnije u roku od 15

dana od izglasavanja zakona, odnosno u roku od 7 dana ako je zakon donet po
hitnom postupku, donese ukaz o proglasenju zakona. Ako ne deonese ukaz o
proglasenju zakona u navedenim rokovima duzan je da zakon vrati NS na
ponovno odlucivanje, uz pismeno obrazlozenje razloga zbog kojih je odbio da ga
proglasi. Ukoliko NS odluci da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik
Republike vratio na odlucivanje, zakon se izglasava vecinom od ukupnog broja
poslanika.

Predsednik Republike je duzan da proglasi ponovno izglasani zakon. To znaci da

nema pravo da ga ponovo vrati NS, cak ni ako je NS ponovo izglasala zakon u
istovetnom tekstu kakav je bio i prvi put. Iako predsednik Republike nema pravo
da drugi put izglasani zakon vrati, u praksi je moguca situacija da ipak protekne
rok za proglasenje zakona, a da predsednik u tom roku ne potpise ukaz o
proglasenju. Ako do toga dodje, tada ukaz donosi predsednik NS.

Ocenu da li konkretni zakon zaista sadrzi nedostatke na koje je ukazao predsednik

Republike odbijajuci da ga proglasi, nadlezan je da da samo Ustavni sud.

Predsednika Republike biraju graani na neposrednim izborima tajnim glasanjem.

Izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik NS.

Mandat predsednika Republike traje 5 godina i pocinje da tece od dana kada

predsednik Republike polozi zakletvu pred NS. Moze biti biran za predsednika
najvise dva puta. Ne moze obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu
delatnost. Predsednik Republike uziva imunitet kao narodni poslanik.

Mandat predsednika Republike moze prestati pre isteka vremena:

1. podnosenjem pismene ostavke (dostavlja je predsedniku NS)

2. razresenjem od strane NS, jedino ako je predsednik povredio Ustav

Odluka o razresenju mora biti 2/3-inska od ukupnog broja narodnih poslanika.

Ustavni sud odlucuje o postojanju povrede Ustava.

Kada je predsednik Republike sprecen da obavlja duznost ili kada mandat

predsednika Republike prestane pre vremena na koje je biran, zamenjuje ga
predsednik NS, najduze 3 meseca. Predsednik NS raspisuje izbore za
predsednika RS u roku od 3 meseca od nastanka sprecenosti ili prestanka mandata
predsednika.

Vlada

Vlada je nosilac izvrne vlasti u Republici Srbiji.

U sastav Vlade ulaze: 1. Predsednik Vlade (premijer)

2. Jedan ili vise potpredsednika

3. Ministri (resorni ili bez portfelja)

Vladu obrazuje parlament. Vlada moze biti:

Jednostranacka-sastavljena iskljucivo od predstavnika jedne

politicke stranke
 Koaliciona-sastavljena od dve ili vise politickih partija koje
imaju vecinu u parlamentu

Koncentraciona-kada se obrazuje od svih politickih stranaka u

parlamentu (u kriznim situacijama)

Ekspertska-vodjenje pojedinih resursa se poveravaju licnostima

koje su izabrane prvenstveno prema strucnosti, a ne politickim kriterijumima

Nadlenosti Vlade RS su:

1. Utvruje i vodi politiku drave

2. Izvrava zakone i druge opste akte NS
3. Donosi uredbe i druge opste akte radi izvrsavanja zakona
4. Predlae zakone NS na izglasavanje
5. Usmerava i uskladjuje rad ministarstava i nadzire i upravlja radom
drugih organa dravne uprave (nadzorni i upravni odbori javnih
preduzea i slino)

Predsednik Vlade- vodi i usmerava rad Vlade, stara se o ujednacenom politickom

delovanju Vlade, uskladjuje rad clanova Vlade i predstavlja Vladu.

Ministri su za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva odgovorni

predsedniku Vlade, Vladi i Narodnoj skupstini.

Vlada je odgovorna NS za politiku RS, za izvrsavanje zakona i drugih opstih akata

NS i za rad organa drzavne uprave.

Vladu bira NS, vecinom od ukupnog broja narodnih poslanika.

Predsednik Republike NS predlaze kandidata za predsednika Vlade. Kandidat za

predsednika Vlade NS iznosi program vlade i predlaze njen sastav. NS
istovremeno glasa o programu vlade i izboru predsednika i clanova vlade. Vlada je
izabrana ako je za njen izbor glasala vecina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Mandat Vlade traje do isteka mandata NS koja ju je izabrala, a pocinje da tece

danom polaganja zakletve pred NS. Prestaje kada prestane mandat narodnih
poslanika koji su je izabrali bilo istekom njihovih mandata, dakle posle cetiri
godine, bilo raspustanjem NS, izglasavanjem nepoverenja Vladi, ostavkom
predsednika Vlade ili neizglasavanjem poverenja.

Clanu Vlade moze da prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran
konstatovanjem ostavke, izglasavanjem nepoverenja u NS i razresenjem od strane
NS na predlog predsednika Vlade.
Predsednik i clan Vlade uzivaju imunitet kao narodni poslanik, o njihovom
imunitetu odlucuje Vlada.

Interpelacija (prigovor) u vezi sa radom Vlade ili pojedinog njenog clana

moze podneti najmanje 50 narodnih poslanika. To je zapravo trazenje
odgovora i objasnjenja u vezi sa nekim konkretnim pitanjima ili pojavama iz
nadleznosti rada Vlade ili pojedinog clana Vlade. Vlada je duzna da dostavi NS
odgovor u roku od 30 dana. Ako NS glasanjem ne prihvati odgovor koji je dala
Vlada ili njen clan, pristupa se glasanju o nepoverenju Vladi ili clanu Vlade,
ukoliko predsednik Vlade ili njen clan prethodno ne podnesu ostavku.
Neprihvatanje odgovora na interpelaciju je uvod u prevremeni prestanak
mandata Vlade, odnosno clana Vlade.

Glasanje o nepoverenju Vladi ili clanu Vlade moze zatraziti najmanje 60

narodnih poslanika.

Ako NS izglasa nepoverenje Vladi, njoj prestaje mandat, a predsednik Republike

je duzan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako NS u roku od 30 dana ne
izabere novu Vladu, sto znaci da nije moguce formirati novu skupstinsku vecinu,
predsednik Republike je duzan da raspusti NS i raspise vanredne parlamentarne
izbore. Ustav sprecava da se podnosenjem predloga za glasanje o nepoverenju
destabilizuje politicka situacija u drzavi, tako da predvidja da ako Vladi ili clanu
Vlade ne bude izglasano nepoverenje, potpisnici predloga ne mogu podneti novi
predlog pre isteka roka od 180 dana.

Glasanje o poverenju Vladi Vlada moze zatraziti glasanje o svom poverenju

(smisao ovog zahteva je u odredjenoj vrsti politickog pritiska na Skupstinu da se
jasno opredeli da li i dalje podrzava Vladu).

NS je prihvatila predlog za izglasavanje poverenja Vladi ako je za njega glasalo

vise od polovine svih narodnih poslanika.

Ostavka predsednika Vlade - predsednik Vlade moze podneti ostavku NS, on je

podnosi predsedniku NS i istovremeno obavestava i predsednika Republike o njoj
i javnost.

Danom konstatacije ostavke predsednika Vlade, celoj Vladi prestaje mandat, posto
su clanovi Vlade izabrani na njegov predlog.

Kada NS konstatuje ostavku predsednika Vlade, predsednik Republike je duzan da

pokrene postupak za izbor nove Vlade. U slucaju da NS ne izabere novu Vladu u
roku od 30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade, predsednik
Republike je duzan da raspusti NS i raspise izbore.
Ostavka i razresenje clana Vlade: funkcija mu moze prestati podnosenjem ostavke
predsedniku Vlade ili tako sto predsednik Vlade predlozi NS razresenje pojedinog
clana Vlade.

Drzavna uprava

Drzavna uprava je deo izvrsne vlasti koji u skladu sa Ustavom i zakonom obavlja
poslove drzavne uprave u okviru prava i duznosti RS. Drzavna uprava je
samostalna, vezana Ustavom i zakonom, a za svoj rad odgovara Vladi.

Poslove drzavne uprave obavljaju ministarstva, organi uprave u sastavu

ministarstva i posebne organizacije.

Rad organa drzavne uprave podleze nadzoru Vlade.

Poslovi koje obavlja drzavna uprava utvdjeni su Zakonom o drzavnoj upravi.

Pojedini poslovi drzavne uprave mogu se zakonom poveriti autonomnim

pokrajinama, jedinicama lokalne samouprave.

Pojedina javna ovlascenja mogu se zakonom poveriti i javnim agencijama,

ustanovama, preduzecima i drugim organizacijama, pa cak i fizickim licima kao
imaocima javnih ovlascenja.

Osnivaci javnih sluzbi mogu biti RS, AP, jedinice lokalne samouprave.

Zastitnik gradjana (ombudsman)

Zastitnik gradjana je nezavisan drzavni organ koji stiti prava gradjana i kontrolise
rad organa drzavne uprave, organa nadleznog za pravnu zastitu imovinskih prava i
interesa RS, kao i drugih organa i organizacija, preduzeca i ustanova kojima su
poverena javna ovlascenja.

Zastitnik gradjana nije ovlascen da kontrolise rad NS, predsednika Republike,

Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tuzilastava.

Zastitnika gradjana bira NS, on takodje uziva imunitet kao narodni poslanik.

Za svoj rad zastitnik gradjana odgovara jedino NS, a njegov polozaj blize je
uredjen Zakonom o Zastiti gradjana.
 Sudovi

Sudovi su samostalni i nezavisni drzavni organi koji svoju funkciju vrse u skladu
sa Ustavom, zakonima, pravnim aktima, meunarodnim pravom i usvojenim
meunarodnim ugovorima.

Sudska vlast je deo drzavne vlasti koji autoritativno resavaju sporne odnose medju
pravnim i fizickim licima, utvrdjujuci sta je pravo u konkretnom slucaju i izricu
sankciju.

Bitno obelezje po kojem se sudska vlast razlikuje od zakonodavne i izvrsne vlasti

jeste postojanje spora koji se resava sudskom odlukom. Za razliku od
zakonodavne vlasti koja stvara opste pravilo-zakone, sudska vlast primenjuje ta
opsta pravila, tumaci ih i stvara konkretno pravilo i pojedinacni akt kojim resava
spor.

Prema Zakonu o uredjenju sudova, sudovi su samostalni i nezavisni drzavni

organi koji stite slobode i prava gradjana, zakonom utvrdjena prava i interese
pravnih subjekata i obezbedjuju ustavnost i zakonitost.

U njima rade POSLANICI (odredjuju da li je zakon prekrsen ili ne) i SUDIJE

(izricu mere sankcije i visinu sankcije ili oslobadjaju odgovornosti).

Nacela sudstva jesu:

1. Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji RS

2. Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava,
zakona i drugih opstih akata
3. Raspravljanje pred sudom je javno i moze se ograniciti samo u skladu
sa Ustavom
4. U sudjenju ucestvuju sudije profesionalci i sudije porotnici
5. Sud sudi u vecu, a moze i pojedinacno (u skaldu sa zakonom)
6. Sudska funkcija je stalna, prvi put na 3 godine
7. Sudija ima pravo da sudijsku funkciju vrsi u sudu u kojem je izabran
8. Sudija ne moze biti pozvan na odgovornost za izrazeno misljenje ili
glasanje prilikom donosenja sudske odluke, osim ako se radi o
krivicnom delu krsenja zakona od strane suda
9. Sudsku odluku moze preispitati samo nadlezni sud

Sudske odluke sudovi donose u IME NARODA i one se zasnivaju na Ustavu,

zakonu, potvrdjenom medjunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu
zakona, one su obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole.
Pomilovanjem ili amnestijom sudska kazna moze se u celini ili delimicno
oprostiti. Svako je duzan da postuje izvrsnu sudsku odluku.
Vrhovni kasacioni sud je najvisi sud u Republici Srbiji sa sedistem u
Beogradu, odlucuje o vanrednim pravnim sredstvima, o sukobu nadleznosti
izmedju sudova, o prenosenju nadleznosti sudova.

Vrhovni kasacioni sud o pravnim sredstvima odlucuje u vecu od trojice sudija.

Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog saveta sudstva, po

pribavljenom misljenju opste sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadleznog
odbora Narodne skupstine, bira Narodna skupstina.

Predsednik se bira na 5 godina i ne moze biti ponovo biran. Odluku o prestanku

funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda donosi NS u skladu sa zakonom,
pri cemu odluku o razresenju donosi na predlog Visokog saveta sudstva.

Vrste sudova-sudski sistem

Ustavom je zabranjeno osnivanje privremenih, prekih ili vanrednih sudova.

1. Sudovi opste nadleznosti (Osnovni sudovi, Vii sudovi, Apelacioni sudovi

i Vrhovni kasacioni sud)
2. Sudovi posebne nadleznosti (Privredni sudovi, Privredni apelacioni sud,
Prekrsajni sudovi, Vii preksajni sud i Upravni sud)

Osnovni sudovi osnivaju se za teritoriju grada, odnosno jedne ili vise opstina.

Visi sudovi osnivaju se za podrucje jednog ili vise gradova, odnosno vise opstina.

Apelacioni sud osniva se za podrucje visih sudova.

Prekrsajni sud osniva se za teritoriju grada, odnosno jedne ili vise opstina.

Vrhovni kasacioni sud je visi sud za Privredni apelacioni sud, Visi prekrsajni
sud, Upravni sud i Apelacioni sud.

Apelacioni sud je neposredno visi sud za visi sud i osnovni sud.

Privredni apelacioni sud je neposredno visi sud za Privredni sud.

Visi prekrsajni sud je neposredno visi sud za Prekrsajni sud.

Visi sud je neposredno visi sud za osnovni sud.

Sudsku upravu cine poslovi koji su odvojeni od sudjenja, a sluze

obezbedjivanju uslova za vrsenje sudske vlasti.
U poslove sudske uprave spadaju:

1. uredjivanje unutrasnjeg poslovanja u sudu

2. pozivanje i rasporedjivanje sudija porotnika
3. poslovi vezani za vestake i stalne sudske tumace
4. razmatranje prituzbi i predstavki, vodjenje statistike i izrada izvestaja
5. izvrsenje krivicnih i prekrsajnih sankcija
6. finansijsko i materijalno poslovanje suda
7. overa isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu

Sudska uprava se detaljnije uredjuje Sudskim poslovnikom koji donosi ministar

pravde uz prethodno misljenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda. O
sprovodjenju i pravilnoj primeni Sudskog pravilnika stara se predsednik suda
izdavanjem naredbi i uputstava.

Predsednik suda predstavlja sud, rukovodi sudskom upravom i odgovoran je za

pravilan rad suda, obezbedjuje zakonitost, red i tacnost u sudu, nalaze otklanjanje
nepravilnosti i sprecavanje odugovlacenja u radu suda, odredjuje branioce, stara se
o odrzavanju nezavisnosti sudija i ugledu suda.

Predsednik neposredno viseg suda ima pravo da nadzire sudsku upravu nizeg
suda.

Sud ima jednog ili vise zamenika predsednika suda. Sud ima sekretara suda
kojeg rasporedjuje predsednik suda.

Pravosudna uprava obuhvata sprovodjenje zakona u vezi sa uredjenjem i

radom sudova. Poslove pravosudne uprave obavljaju Visoki savet sudstva i
ministarstvo nadlezno za pravosudje.

Izbor sudija i prestanak sudijske funkcije

Narodna skupstina, na predlog Visokog saveta sudstva, bira za sudiju lice koje se
prvi put bira na sudijsku funkciju. Mandat sudiji koji je prvi put izabran na
sudijsku funkciju traje 3 godine. Po isteku tri godine sudijska funkcija je
stalna, a sudiju na stalnu sudijsku funkciju bira Visoki savet sudstva.

Sudiji prestaje sudijska funkcija na njegov zahtev, zakonom propisanim

uslovima (penzija, trajno gubljenje sposobnosti), razresenjem ili ako ne bude
izabran na stalnu sudijsku funkciju.

Odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva.

Visoki savet sudstva

Nezavisan i samostalan organ koji obezbedjuje i garantuje nezavisnost i

samostalnost sudova i sudija.
Visoki savet sudstva ima 11 clanova, to su 3 clana po polozaju: predsednik
Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadlezan za pravosudje i predsednik
nadleznog odbora Narodne skupstine i 8 izbornih clanova (6 sudija, 1
advokat, 1prof. Pravnog fakulteta).
Izborne clanove bira Narodna skupstina.
Mandat clanova Visokog saveta sudstva traje 5 godina.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda je po polozaju predsednik Visokog saveta
sudstva.
Visoki savet sudstva nadlezan je da:

1. bira sudije na stalnu sudijsku funkciju

2. odlucuje o prestanku sudijske funkcije
3. predlaze NS izbor sudija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju
4. predlaze NS izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika
sudova
5. predlaze Vrhovnom kasacionom sudu kandidate za sudije Ustavnog suda
6. odredjuje broj sudija i porotnika za svaki sud
7. imenuje sudije porotnike
8. odlucuje o premestaju, udaljenju
9. donosi eticki kodeks
10. odlucuje o imunitetu sudija

Javno tuzilastvo

Samostalan drzavni organ koji goni ucinioce krivicnih i drugih kaznjivih dela i
ulaganjem pravnih sredstava preduzima mere za zastitu ustavnosti i
zakonitosti.
Javno tuzilastvo cine:

1. Republicki javni tuzilac (na predlog Vlade, po pribavljenom misljenju

nadleznog odbora Narodne skupstine, bira Narodna skupstina i bira se na
period od 6 godina i moze biti ponovo biran.)
2. Javni tuzilac (bira ga Narodna skupstina, na predlog Vlade. Mandat
javnog tuzioca traje 6 godina. )
3. Zamenici javnog tuzioca (zamenjuje javnog tuzioca. Njega prvi put na ovu
funkciju bira Narodna skupstina na predlog Drzavnog veca tuzilaca i tada
mu mandat traje 3 godine kada je prvi put izabran. Drzavno vece tuzilaca
odlucuje o izboru zamenika javnih tuzilaca za trajno obavljanje funkcije.
Javnom tuziocu i zameniku javnog tuzioca prestaje funkcija na njihov zahtev,
navrsenjem radnog veka i kada trajno izgubi radnu sposobnost ili razresenjem
duznosti ili ako ne bude ponovo izabran ili zamenik ne bude izabran za stalnu
funkciju.
Odluku o prestanku funkcije javnog tuzioca donosi NS na predlog Vlade.
Odluku o prestanku funkcije zamenika javnog tuzioca donosi Drzavno vece
tuzilaca.
Zabranjeno je politicko delovanje tuzilaca i zamenika javnih tuzilaca.)

4. Osoblje javnog tuzilastva

Republicko javno tuzilastvo je najvise javno tuzilastvo u RS.

Sistem odgovornosti u javnom tuzilastvu

Republicki javni tuzilac odgovoran je za rad javnog tuzilastva.

Za rad javnog tuzilastva i za svoj rad Republicki javni tuzilac odgovara NS.
Javni tuzioci odgovaraju za rad javnog tuzilastva i za svoj rad Republickom
javnom tuziocu i NS, a nizi tuzioci i neposredno visem javnom tuziocu.
Zamenici javnog tuzioca odgovaraju za svoj rad javnom tuziocu.
Nizi javni tuzilac podredjen je visem javnom tuziocu, a nize javno tuzilastvo
visem javnom tuzilastvu.
Svaki javni tuzilac podredjen je Republickom javnom tuziocu i svako javno
tuzilastvo podredjeno je Republickom javnom tuzilastvu.

Vrste javnih tuzilastava:

1. Republicko javno tuzilastvo

2. Apelaciona javna tuzilastva
3. Visa javna tuzilastva (za podrucje viseg suda)
4. Osnovna javna tuzilastva (za podrucje osnovnog suda)
5. Javna tuzilastva posebne nadleznosti (za organizovani kriminal, za ratne
zlocine)

Drzavno vece tuzilaca

Samostalan organ koji obezbedjuje i garantuje samostalnost javnih tuzilaca i

zamenika javnih tuzilaca. Drzavno vece tuzilaca za javne tuzioce i njihove
zamenike ima istu ulogu i funkciju kao Visoki savet sudstva za sudije. I sam
sastav i nadleznosti Drzavnog veca tuzilaca veoma su slicni sastavu i
nadleznostima Visokog saveta sudstva.
Ono ima 11 clanova od kojih su 3 clana po polozaju: Republicki javni tuzilac
(po polozaju je predsednik Drzavnog veca tuzilaca), ministar pravde i
predsednik nadleznog odbora Narodne skupstine i 8 izbornih clanova (6
javnih tuzilaca ili zamenika, 1 advokat, 1 prof. Pravnog fakulteta).
Izborne clanove bira Narodna skupstina. Mandat clanova Drzavnog veca
tuzilaca traje 5 godina.

Drzavno vece tuzilaca nadlezno je da utvrdjuje:

1. listu kandidata za izbor Republickog javnog tuzioca i javnih tuzilaca i

dostavlja je Vladi
2. predlaze NS kandidate za prvi izbor za zamenika javnog tuzioca
3. bira zamenike javnih tuzilaca za trajno obavljanje funkcije zamenika javnog
tuzioca
4. odlucuje o prestanku funkcije zamenika javnih tuzilaca
5. donosi eticki kodeks.

Ustavni sud

Samostalan i nezavisan drzavni organ koji stiti ustavnost i zakonitost i

ljudska i manjinska prava i slobode.

Odluke Ustavnog suda su konacne, izvrsne i opsteobavezujuce.

Kontrola ustavnosti i zakonitosti podrazumeva proveru i ocenu da li su odredbe

sadrzane u zakonima i drugim aktima u saglasnosti sa ustavnim normama
(KONTROLA USTAVNOSTI), kao i da li su odredbe podzakonskih propisa i
opstih akata u skladu sa odredbama odgovarajuceg zakona (KONTROLA
ZAKONITOSTI).

Ustavni sud je nadlezan da odlucuje o:

1. Saglasnosti zakona i drugih opstih akata sa Ustavom, opsteprihvacenim

pravilima medjunarodnog prava i potvrdjenim medjunarodnim
ugovorima
2. Saglasnosti opsteprihvacenih medjunarodnih ugovora sa Ustavom
3. Saglasnosti drugih opstih akata sa zakonom
4. Saglasnosti statuta i opstih akata autonomnih pokrajina i jedinica
lokalne samouprave sa Ustavom i zakonom
5. Saglasnosti opstih akata organizacija kojima su poverena javna
ovlascenja, politickih stranaka, sindikata, udruzenja gradjana i
kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom
Ustavni sud resava sukobe nadleznosti izmedju:

1. sudova i drugih drzavnih organa

2. republickih organa i pokrajinskih organa ili organa jedinica lokalne
samouprave.

Ustavni sud odlucuje:

1. o izbornim sporovima
2. o zabrani rada politickih stranaka, sindikata ili udruzenja
3. o zalbama sudija i javnih tuzilaca
4. o ustavnim zalbama

Postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti mogu da pokrenu:

1. Drzavni organi

2. Organi teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave

3. Najmanje 25 narodnih poslanika

4. Ustavni sud

Svako pravno ili fizicko lice ima pravo na inicijativu za pokretanje postupka za
ocenu ustavnosti i zakonitosti.

Zakon ili drugi opsti akt koji nije saglasan Ustavu ili zakonu prestaje da vazi
danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u sluzbenom glasniku.

Na zahtev 1/3 poslanika Ustavni sud je duzan da u roku od 7 dana izvrsi ocenu
ustavnosti izglasanog zakona, za koji ukaz jos nije proglasen i potpisan.

Sastav Ustavnog suda - 15 sudija koji se biraju, odnosno imenuju, na 9

godina.

5 sudija Ustavnog suda bira Narodna skupstina sa liste od 10 kandidata koje

Narodnoj skupstini predlozi predsednik Republike.

5 sudija imenuje predsednik Republike sa liste od 10 kandidata koje mu predlozi

Narodna skupstina.

5 sudija imenuje Opsta sednica Vrhovnog kasacionog suda Srbije sa liste od 10

kandidata koje zajednicki predlazu Visoki savet sudstva i Drzavno vece tuzilaca.
Ustavom je utvrdjeno da sa svake od predlozenih lista kandidata jedan od
izabranih, odnosno imenovanih sudija mora biti sa teritorije autonomnih pokrajina.

Prestanak duznosti sudije Ustavnog suda:

1. istekom vremena na koje je izabran ili imenovan

2. na njegov zahtev
3. kada napuni uslove za starosnu penziju
4. razresenjem (ako postane clan politicke stranke, povredi zabranu sukoba
interesa, trajno izgubi radnu sposobnost za duznost sudije, bude osudjen na
kaznu zatvora).

O prestanku duznosti sudije odlucuje Narodna skupstina. Inicijativu za pokretanje

postupka za razresenje moze da podnese Ustavni sud.

Sudija Ustavnog suda ne moze vrsiti drugu javnu ili profesionalnu funkciju niti
posao. On uziva imunitet kao i narodni poslanik, a o njegovom imunitetu odlucuje
Ustavni sud.

Narodna banka

Narodna banka je centralna banka Republike Srbije, samostalna je i podleze

nadzoru Narodne skupstine kojoj i odgovara.

Narodnom bankom rukovodi guverner koga bira Narodna skupstina.

Osnovne funkcije Narodne banke Srbije su:

1. Da utvrdjuje i sprovodi monetarnu politiku

2. Vodi politiku kursa dinara
3. Cuva devizne rezerve i upravlja njima
4. Izdaje novcanice i kovani novac
5. Stara se o funkcionisanju platnog prometa i finansijskog sistema.

Osnovni cilj Narodne banke Srbije je postizanje cenovne stabilnosti. Pored toga,
ona za cilj ima i ouvanje finansijske stabilnosti.

Narodna banka Srbije je samostalna u svom radu, ali podnosi izvestaj i odgovara
Narodnoj skupsitni.

Organi Narodne banke Srbije su:

1. Izvrsni odbor (monetarni odbor)-cine ga guverner i viceguverneri.

Utvrdjuje monetarnu politiku.
 2. Guverner-postavlja ga Narodna skupstina na period od 5 godina
3. Savet-ima predsednika i 4 lana, koje bira Narodna skuptina na period
od 5 godina. Savet, na predlog guvernera, izmedju ostalog, usvaja i
finansijski plan i godisnji racun Narodne banke Srbije.

Teritorijalno uredjenje Republike Srbije

U okviru teritorijalnog uredjenja Republike Srbije Ustav poznaje autonomne

pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Teritorijalnu organizaciju Republike Srbije ine jedinice lokalne samouprave:

optine, gradovi i grad Beograd kao teritorijalne jedinice i autonomne
pokrajine kao oblik teritorijalne autonomije.

Pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju status pravnih lica.

Ustav je polozaj i ostvarivanje prava na teritorijalnu autonomiju i lokalnu

samoupravu uredio na sledeci nacin:

-princip supsidijarnosti - pitanja koja nisu u nadleznosti RS,

nadlezni su AP i jedinice lokalne samouprave, a zakonom se odredjuje koja su
pitanja od republickog, pokrajinskog i lokalnog znacaja.

-princip poveravanja nadleznosti - RS moze zakonom poveriti

pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje
nadleznosti.

-princip samostalnosti - pokrajine i jedinice lokalne samouprave u

skladu sa Ustavom, statutom i zakonom samostalno propisuju uredjenje i
nadleznost svojih organa i javnih sluzbi.

-princip skupstinskog sistema vlasti - Skupstina je najvisi organ

vlasti AP i JLS. Skupstinu pokrajine cine POSLANICI, skupstinu jedinice
lokalne samouprave ODBORNICI. Biraju se na period od 4 godine, tajnim
glasanjem na pokrajinskim, odnosno lokalnim izborima.

-princip saradnje - u okviru spoljne politike RS, AP i JLS imaju

pravo da saradjuju sa odgovarajucim terotorijalnim zajednicama i JLS
drugih drzava.

Autonomne pokrajine

Pokrajine su autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom, u kojima

gradjani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju.
Postoji odredjeni stepen samostalnosti u obavljanju pojedinih poslova, koji drzava
Ustavom garantuje gradjanima koji zive i rade na tom delu njene teritorije, zbog
postojanja odredjenih nacionalnih, kulturnih, istorijskih i drugih specificnosti.
Jedinice teritorijalne autonomije nemaju suverenu vlast.

Predlog za osnivanje novih ili ukidanje odnosno spajanje postojecih pokrajina

utvrdjuju gradjani na referendum.

Nadleznosti AP:

1. prostorno planiranje i razvoj

2. poljoprivreda, vodoprivreda, sumarstvo, lov, ribolov, turizam,
ugostiteljstvo, banje i lecilista, zastita zivotne sredine, industrija i
zanatstvo, drumski, recni i zeleznicki saobracaj i uredjivanje puteva,
priredjivanje sajmova i drugih privrednih manifestacija
3. prosveta, sport, kultura, zdravstvena i socijalna zastita i javno
informisanje na pokrajinskom nivou
4. ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava
5. utvrdjuju simbole pokrajine i nacin njihovog koriscenja
6. upravljaju pokrajinskom imovinom
7. imaju izvorne prihode, obezbedjuju sredstva jedinicama lokalne
samouprave za obavljanje poverenih poslova, donose svoj budzet i
zavrsni racun.

Organi autonomne pokrajine su:

1. Skupstina AP
2. Predsednik AP (pandam je Predsednik Republike na republikom nivou)
3. Izvrsno vece AP (pandam je Vlada na republickom nivou, dok su
sekretarijati ustvari ministarstva na pokrajinskom nivou)
4. Predsednik izvrsnog veca AP (pandam je Premijer na republickom nivou)

Autonomna pokrajina Vojvodina (Zakon o utvrdjivanju nadleznosti

Autonomne pokrajine Vojvodine)

APV je regija u kojoj se tradicionalno neguju evropski principi i vrednosti i kao

takva moze biti clan evropskih i svetskih udruzenja regiona u okviru svoje
nadleznosti moze osnivati predsednistva u regionima Evrope, odnosno u Briselu, u
skladu sa Zakonom i Statutom.

Teritoriju APV cine teritorije JLS u njenim geografskim oblastima (Srem, Banat i
Backa).

Novi Sad je glavni administrativni centar i sediste organa APV.

APV ima svojinu kao oblik javne svojine (zakonom se utvrdjuje da imovinu AP
Vojvodine cine stvari koje na osnovu zakona koriste organi AP Vojvodine, javna
preduzeca i ustanove ciji je ona osnivac, kao i druge pokretne i nepokretne stvari).

APV ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadleznosti.

Finansijska autonomija APV

APV samostalno donosi svoj budzet i zavrsni racun. Budzet APV iznosi najmanje
7 % od budzeta RS.

Statut APV - najvii pravni akt autonomne pokrajine, donosi ga njena

skuptina uz saglasnost NS.

O pitanjima iz svoje nadleznosti pokrajina donosi odluke i druga opsta akta.

Vlada moze pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili
zakonitosti odluke pokrajine, pre njenog stupanja na snagu. APV ima pravo zalbe
Ustavnom sudu ako se nekim aktom RS ili JLS onemogucava vrsenje nadleznosti
pokrajine.

Lokalna samouprava

Lokalna samouprava je pravo gradjana da u okviru Ustavom zajemcenih prava

ucestvuju u odlucivanju o pitanjima lokalnog karaktera kojima se ostvaruju
njihovi lokalni interesi (Zakon o lokalnoj samoupravi).

Gradjani imaju pravo da upravljaju javnim poslovima koji su od zajednickog i

opsteg interesa za lokalno stanovnistvo preko izabranih predstavnika ili preko
organa lokalne samouprave.

Jedinice lokalne samouprave su opstine, gradovi i grad Beograd.

Teritorija i sediste JLS utvrdjuje se zakonom.

O osnivanju, ukidanju i promeni teritorije JLS prethodno se odrzava referendum.

Poslovi jedinice lokalne samouprave finansiraju se iz izvornih prihoda jedinice

lokalne samouprave i budzeta Republike Srbije, kao i iz budzeta pokrajine kada je
pokrajina poverila jedinici lokalne samouprave obavljanje poslova iz svoje
nadleznosti.

Opstine i gradovi se osnivaju i ukidaju zakonom (Zakon o teritorijalnoj

organizaciji RS).
Uslov da bi deo teritorije RS bio obrazovan kao JLS jeste: da predstavlja prirodnu
i geografsku celinu, da predstavlja ekonomski povezani prostor, da poseduje
razvijenu infrastrukturu, da postoji sediste kao gravitacioni centar.

Optina (najmanje 10 000 stanovnika) je osnovna teritorijalna jedinica u kojoj se

ostvaruje lokalna samouprava.

Grad (preko 100 000 stanovnika, izuzetno moe imati manje zbog regionalnog,
kulturnog, ekonomskog, geografskog ili istorijskog znaaja) je jedinica lokalne
samouprave koja predstavlja ekonomski, administrativni, geografski i kulturni
centar sireg podrucja. U RS ima 23 grada. Gradske opstine obrazuju se statutom
grada. Grad u skladu sa zakonom obrazuje komunalnu policiju. Grad ima
nadleznosti koje su Ustavom poverene opstini.

Grad Beograd (ima vie optina) je prema Ustavu, posebna jedinica lokalne
samouprave. Polozaj glavnog grada uredjuje se Zakonom o glavnom gradu i
statutom grada Beograda. Ima nadleznosti koje su Ustavom i zakonom poverene
opstini i gradu.

Komunalna policija (Zakon o komunalnoj policiji)

Nju grad obrazuje kao unutrasnju organizacionu jedinicu u sastavu organa gradske
uprave, a njeni poslovi su:

1. odrzavanje komunalnog i drugog reda

2. kontrola nad primenom zakona i propisa iz oblasti komunalnih delatnosti
3. nadzor u javnom gradskom i lokalnom saobracaju
4. zastita zivotne sredine, kulturnih dobara, lokalnih puteva, ulica i drugih
javnih objekata

Nadleznost jedinica lokalne samouprave (izvorni poslovi):

1. uredjuje i obezbedjuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti

2. uredjuje i obezbedjuje koriscenje gradjevinskog zemljista i poslovnog
prostora
3. stara se o izgradnji, rekonstrukciji, odrzavanju i koriscenju lokalnih puteva i
ulica i drugih javnih objekata od opstinskog znacaja; uredjuje i obezbedjuje
lokalni prevoz
4. stara se o zadovoljavanju potreba gradjana u oblasti prosvete, kulture,
zdravstvene i socijalne zastite, decije zastite, sporta i fizicke kulture
5. stara se o razvoju i unapredjenju turizma, zanatstva, ugostiteljstva i trgovine
6. stara se o zastiti zivotne sredine, zastiti od elementarnih i drugih nepogoda;
zastiti kulturnih dobara od znacaja za opstinu
7. zastiti, unapredjenju i koriscenju poljoprivrednog zemljista
Opstina samostalno, u skladu sa zakonom, donosi svoj budzet i zavrsni racun,
urbanisticki plan i program razvoja opstine, utvrdjuje simbole opstine i njihovu
upotrebu.

Opstina se stara o ostvarivanju, zastiti i unapredjenju ljudskih i manjinskih prava,

kao i o javnom informisanju u opstini.

Opstina samostalno upravlja opstinskom imovinom, u skladu sa zakonom.

Opstina obavlja i poverene poslove iz nadleznosti RS (poslove za cije obavljanje

su inace nadlezni republicki organi) i AP.

Pravni akti i organi jedinice lokalne samouprave

Najvisi pravni akt opstine je statut, a donosi ga skustina opstine.

Statutom se uredjuju prava i duznosti JLS, broj odbornika skupstine, organizacija i

rad organa i sluzbi, osnivanje i rad mesnih zajednica, nacin upravljanja gradjana
poslovima iz nadleznosti JLS.

Skupstina opstine je najvisi organ opstine koji vrsi osnovne funkcije lokalne
vlasti.

Skupstinu opstine cine odbornici, mandat im traje 4 godine. Broj odbornika ne

moze biti manji od 19 ni veci od 75, a odbornik ne moze biti lice zaposleno u
opstinskoj upravi.

Nadleznosti skupstine opstine:

1. normativne (donosi statut, budzet i zavrsni racun, donosi urbanisticki plan,

plan razvoja....)
2. osnivacko-nadzorne (osniva sluzbe, javna preduzeca, ustanove i
organizacije i vrsi nadzor nad njima)
3. izborne (bira i razresava predsednika skupstine, sekretara skupstine,
predsednika opstine, opstinsko vece, upravni i nadzorni odbor i direktore
javnih preduzeca)

Skupstina opstine moze se raspustiti ako ne zaseda duze od 3 meseca i ne izabere

predsednika opstine i opstinsko vece u roku od mesec dana od konstituisanja
skupstine ili u roku od mesec dana od dana njihovog razresenja ili podnosenja
ostavke ili ako ne donese statut ili budzet u roku utvrdjenom zakonom.

Odluku o raspustanju donosi Vlada, a predsednik NS raspisuje izbore za nove

odbornike.
Organi lokalne samouprave su:

1. Skupstina opstine, odnosno, grada (opstina ima najmanje 19, a najvise

75 odbornika, grad najvise 90 odbornika, dok grad Beograd ima uvek
tacno 110 odbornika), skupstina bira predsednika skupstine. Najvisi pravni
akt opstine je statut, a donosi ga skupstina opstine.

Zakonom o lokalnoj samoupravi utvrdjeno je da je skupstina opstine najvisi

organ opstine koji vrsi osnovne funkcije lokalne vlasti predvidjene
Ustavom, zakonom i statutom.

2. Predsednik opstine, odnosno, gradonacelnik (bira se na 4 godine) kao i

njegov zamenik. Predsednik opstine kao i opstinsko vece su izvrsni organi
opstine.
3. Opstinsko, odnosno, gradsko vece (pandam je vlada na republickom
nivou) je organ koji uskladjuje ostvarivanje funkcije predsednika opstine i
skupstine opstine i vrsi kontrolno-nadzornu funkciju nad radom opstinske
uprave
4. Opstinska, odnosno, gradska uprava (pandam su ministarstva na
republickom nivou)

Nadzor nad radom opstine

1. Vlada je duzna da obustavi od izvrsenja opsti akt opstine za koji smatra da

nije saglasan Ustavu ili zakonu i da u roku od 5 dana pokrene postupak za
ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti.
2. Vlada moze da raspusti skupstinu opstine i da imenuje privremeni organ
koji obavlja poslove iz nadleznosti skupstine.

Zastita prava opstine

1. Organ opstine, odredjen statutom, ima pravo zalbe Ustavnom sudu ako se
nekom radnjom ili aktom drzavnog organa ili organa JLS onemogucava
vrsenje nadleznosti opstine.
2. Organ opstine, odredjen statutom, moze da pokrene postupak za ocenu
ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog opsteg akta RS ili AP kojim se
povredjuje pravo na lokalnu samoupravu.

Svojina jedinice lokalne samouprave

JLS moze da ima sopstvenu imovinu koja je u svojini JLS.

Finansiranje lokalne samouprave (Zakon o finansiranju lokalne samouprave)

JLS ima svoj budzet i zavrsni racun, a sredstva se obezbedjuju iz izvornih i

ustupljenih prihoda, transfera, primanja po osnovu zaduzivanja, lokalnih taksi.
Finansiraju se iz sopstvenih prihoda, iz budzeta RS i iz budzeta pokrajine.

Mesna samouprava-mesna zajednica nije jedinica lokalne samouprave

Sredstva za rad mesne zajednice obezbedjuje se iz budzeta opstina,

samodoprinosa, donacija, prihoda koji mesna zajednica ostvari svojom aktivnoscu.

Lokalni izbori

Zakon o lokalnim izborima uredjuje izbor i prestanak mandata odbornika

skupstine JLS.

Odbornici se biraju na osnovu lista politickih stranaka, njihovih koalicija i lista

koje predloze grupe gradjana.

Izbore za odbornike raspisuje predsednik NS, najkasnije 30 dana pre kraja

mandata odbornika kojima istice mandat.

Ustavnost i zakonitost

Hijerarhija domacih i medjunarodnih opstih pravnih akata

Potvrdjeni medjunarodni ugovori deo su pravnog poretka RS pri cemu oni ne

smeju da budu u suprotnosti sa Ustavom RS. Zakoni i drugi opsti akti u RS ne
smeju da budu u suprotnosti sa potvrdjenim medjunarodnim ugovorima.

Svi podzakonski opsti akti RS, akti organizacija kojima su poverena javna
ovlascenja politickih stranaka, udruzenja, sindikata moraju biti saglasni zakonu.

Zakoni i svi drugi opsti akti objavljuju se pre stupanja na snagu. Ustav, zakoni i
podzakonski opsti akti RS objavljuju se u republickom sluzbenom glasilu, a statuti
i drugi opsti akti pokrajina u pokrajinskom glasilu. Statuti i drugi opsti akti JLS
objavljuju se u sluzbenom glasilu JLS.

Zakoni i drugi opsti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana
njihovog objavljivanja.
Zakoni i svi drugi opsti akti ne mogu imati povratno dejstvo (to znaci da se
odredbe zakona i drugih opstih akata ne mogu primenjivati na situacije koje su
nastale pre njihovog donosenja, stupanja na snagu).

Ustav garantuje pravo da svako moze da koristi svoj jezik u postupku pred sudom,
drzavnim organima ili organizacijama koja vrse javna ovlascenja.

Vanredno stanje kada javna opasnost ugrozava opstanak drzave ili gradjana,
NS proglasava vanredno stanje koje vazi najvise 90 dana. Prilikom proglasavanja
vanrednog stanja NS moze propisati mere kojima se odstupa od Ustavom
zajemcenih ljudskih i manjinskih prava.

Kad NS nije u mogucnosti da se sastane odluku o proglasenju vanrednog stanja

donosi zajedno predsednik Republike, predsedenik NS i predsednik Vlade.

Kad NS nije u mogucnosti da se sastane mere kojima se odstupa od ljudskih i

manjinskih prava moze propisati Vlada.

Ratno stanje proglasava NS.

Kad NS nije u mogucnosti da se sastane odluku o proglasenju ratnog stanja donose

zajedno predsednik Republike, predsednik NS i predsednik Vlade.

Proglasavajuci ratno stanje NS moze propisati mere kojima se odstupa od

Ustavom zajemcenih ljudskih i manjinskih prava.

Kad NS nije u mogucnosti da se sastane mere odstupanja od Ustavom zajemcenih

ljudskih i manjinskih prava zajedno utvrdjuju predsednik Republike, predsednik
NS i predsednik Vlade.

Odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u slucaju proglasenja ratnog ili

vanrednog stanja dozvoljeno je samo u obimu u kojem je to neophodno i
nikada ne smeju dovesti do razlikovanja po osnovu rase, pola, jezika,
veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili drustvenog porekla.

Promena Ustava

Predlog za promenu Ustava moze podneti najmanje 1/3 od ukupnog broja

narodnih poslanika, predsednik Republike, Vlade ili najmanje 150 000
biraca.
O predlogu za promenu Ustava odlucuje NS, a predlog se usvaja 2/3 vecinom
ukupnog broja narodnih poslanika.

NS usvaja akt o promeni Ustava 2/3 vecinom ukupnog broja narodnih poslanika i
moze odluciti da usvojenu promenu Ustava gradjani potvrde na referendumu. NS
je duzna da akt o promeni Ustava stavi na republicki referendum radi
potvrdjivanja ako se promena Ustava odnosi na preambulu Ustava, nacela Ustava,
ljudska i manjinska prava i slobode, uredjenje vlasti, proglasenje ratnog i
vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom
stanju ili postupak za promenu Ustava. Promena je usvojena ako je za promenu na
referendumu glasala vecina izaslih biraca.

Akt o promeni Ustava koji je potvrdjen na republickom referendumu stupa na

snagu kada ga proglasi NS. Ako NS ne odluci da akt o promeni Ustava stavi na
potvrdjivanje promena Ustava je usvojena izglasavanjem u NS, a akt o promeni
Ustava stupa na snagu kada ga proglasi NS.

Ustav ne moze biti promenjen za vreme ratnog ili vanrednog stanja.

Za sprovodjenje promene Ustava donosi se Ustavni zakon, 2/3 vecinom ukupnog

broja narodnih poslanika.

Sistem drzavne uprave

Drzavna uprava

Vlada je nosilac izvrsne vlasti u Republici Srbiji.

Vlada utvrdjuje i vodi politiku, izvrsava zakone i druge opste akte NS, donosi
uredbe i druge opste akte radi izvrsavanja zakona, predlaze NS zakone, usmerava i
uskladjuje rad organa drzavne uprave i vrsi nadzor nad njihovim radom.

Drzavna uprava je deo izvrsne vlasti RS koji vrsi upravne poslove poslove
drzavne uprave u okviru prava i duznosti RS.

Vlada je odgovorna NS za rad organa drzavne uprave.

Sastav Vlade i polozaj clanova Vlade

Cine je:

1. Predsednik Vlade-premijer
2. Jedan ili vise potpredsednika Vlade
 3. Ministri (resorni i bez portfelja).

Predsednik Vlade: vodi i usmerava Vladu, saziva i vodi njene sednice,

predstavlja Vladu, stara se o jedinstvu politickom delovanja Vlade, uskladjuje rad
clanova Vlade, daje obavezna uputstva i posebna zaduzenja clanovima Vlade,
donosi odluke i resenja, odredjuje potpredsednika Vlade koji ga zamenjuje,
odredjuje zaduzenja ministru bez portfelja, postavlja i razresava predsednika i
clanove saveta predsednika Vlade.

Potpredsednik Vlade: usmerava i uskladjuje rad organa drzavne uprave u

oblastima koje odredi predsednik Vlade, moze da rukovodi projektom iz
delokruga vise organa drzavne uprave.

Ministar: podnosi Vladi predloge za uredjivanje pitanja iz nadleznosti Vlade i

NS, obavestava Vladu o svemu sto je bitno za vodjenje politike i odlucivanje
Vlade, odgovoran je za sprovodjenje programa i politike Vlade.

Clan Vlade ne moze biti na drugoj javnoj funkciji. Vlada odluke donosi na sednici
vecinom glasova svih clanova Vlade.

Organi drzavne uprave su:

-Ministarstva se obrazuju za poslove drzavne uprave u jednoj ili vise

medjusobno povezanih oblasti.

-Organi uprave u sastavu ministarstava:

-Uprave se obrazuju za izvrsne i sa njima povezane

inspekcijske i strucne poslove (Poreska uprava i Uprava carina u sastavu
Ministarstva finansija).

-Inspektorati za inspekcijske i sa njima povezane strucne

poslove (Inspektorat za rad u satavu Ministarsta rada i socijalne politike).

-Direkcije za strucne i sa njima povezane izvrsne poslove koje

se po pravilu odnose na privredu (Republicka direkcija za robne rezerve u sastavu
Ministarsta trgovine i usluga).

Poslove iz svog delokruga organ u sastavu vrsi samostalno. Ministar usmerava rad
organa u sastavu i donosi propise iz njegovog delokruga.

Organi uprave mogu biti formirani Zakonom o ministarstvima, ali i posebnim

zakonima koji uredjuju posebne oblasti.
 -Posebne organizacije obrazuje se za strucne i sa njima povezane izvrsne
poslove cija priroda zahteva vecu samostalnost od one koju ima organ u sastavu.

-Sekretarijati se obrazuju za strucne poslove znacajne za sve

organe drzavne uprave i sa njima povezane izvrsne poslove (Republicki
sekretarijat za zakonodavstvo).

-Zavodi za strucne poslove koje iziskuju primenu posebnih

metoda i saznanja i sa njima povezane izvrsne poslove (Republicki zavod za
statistiku, Republicki hidrometeoroloski zavod, Republicki geodetski zavod).

Nacela na kojima se zasniva rad organa drzavne uprave:

1. Nacelo samostalnosti i zakonitosti

2. Nacelo strucnosti, nepristrasnosti i politicke neutralnosti
3. Nacelo delotvornosti u ostvarivanju prava stranaka duzni su da
strankama omoguce brzo i delotvorno ostvarivanje njihovih prava i pravnih
interesa
4. Nacelo srazmernosti i postovanje stranaka duzni su da koriste ona
sredstva koja su najpovoljnija za stranku
5. Nacelo javnosti rada
6. Odgovornost za stetu koju prouzrokuju fizickim i pravnim licima
odgovara RS
7. Afirmativne mere radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupa lica
koja su u nejednakom polozaju sa ostalim gradjanima.

Poslovi drzavne uprave su:

1. Ucestvovanje u oblikovanju politike Vlade organ uprave u sastavu

ministarstava ucestvuje u oblikovanju politike Vlade preko ministarstava.
2. Pracenje stanja prate stanje, proucavaju posledice utvrdjenog stanja,
preduzimaju mere iz svog delokruga
3. Izvrsavanje zakona, drugih propisa i opstih akata
4. Resavanje u upravnim stvarima resavaju, donose upravne akte
5. Inspekcijski nadzor ispituju sprovodjenje zakona i drugih propisa
6. Staranje o javnim sluzbama da se rad javnih sluzbi odvija po zakonu
7. Razvojni poslovi podsticu razvoj u oblastima iz svog delokruga

Propisi koje donose organi drzavne uprave

Ministarstva i posebne organizacije donose:

1. Pravilnik razradjuje pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade.

 2. Naredba naredjuje ili zabranjuje neko ponasanje.
3. Uputstvo odredjuje nacin na koji organi drzavne uprave i imaoci javnih
ovlascenja izvrsavaju pojedine odredbe zakona ili drugog propisa.

Pravilnici, naredbe i uputstva objavljuju se u Sluzbenom glasniku republike Srbije.

Uredjenje organa drzavne uprave

Ministarstvom rukovodi ministar. Ministar je odgovoran Vladi i NS za rad

ministarstva. Ministra bira NS.

1. Drzavni sekretar pomaze ministru, njega postavlja i razresava Vlada na

predlog ministra i njegova duznost prestaje sa prestankom duznosti
ministra.
2. Pomocnik ministra rukovodi zaokruzenom oblascu rada ministarstva za
koju se obrazuje sektor. Njega postavlja Vlada na 5 godina na predlog
ministra.
3. Sekretar ministarstva postavlja ga Vlada na 5 godina na predlog
ministra.
4. Posebni savetnik ministra najvise 3 savetnika, prava i obaveze utvrdjuju
se ugovorom.

Organ u sastavu ministarstva:

1. Direktor za svoj rad odgovara ministru, rukovodi organom, odlucuje o

pravima i duznostima zaposlenih. Direktora postavlja Vlada na 5 godina na
predlog ministra.
2. Pomocnik direktora rukovodi poslovima u jednoj ili vise medjusobno
povezanih oblasti rada organa u sastavu. Ima ih jedan ili vise njih, njega
postavlja Vlada na 5 godina na predlog ministra.

Posebnom organizacijom rukovodi:

1. Direktor postavlja ga Vlada na 5 godina, na predlog predsednika Vlade

2. Zamenik direktora za svoj rad odgovara direktoru, postavlja ga Vlada na
5 godina na predlog direktora, pomaze direktoru i njega zamenjuje kad je
ovaj odsutan
3. Pomocnik direktora jedan ili vise njih, odgovara direktoru za svoj rad,
rukovodi oblascu za koju se obrazuje sektor, postavlja ga Vlada na 5 godina
na predlog direktora.

Unutrasnje uredjenje organa drzavne uprave

1. Osnovna unutrasnja jedinica je SEKTOR.

 Sektor se obrazuje da bi vrsio poslove koji predstavljaju zaokruzenu oblast
rada u ministarstvu, posebnoj organizaciji, Generalnom sekretarijatu Vlade i
Upravi za zajednicke poslove republickih organa.

Sektorom rukovodi pomocnik rukovodioca.

2. Posebne unutrasnje jedinice:

-sekretarijat moze da se obrazuje samo u ministarstvu da bi

vrsio poslove koji su vezani za kadrovska, finansijska i informaticka pitanja,
uskladjivanje rada unutrasnjih jedinica i saradnju sa drugim organima.

Sekretarijatom rukovodi sekretar ministarstva.

-kabinet ministra obrazuje se da bi vrsio savetodavne i

protokolarne poslove, poslove za odnose sa javnoscu.

Kabinetom rukovodi sef kabineta, koji za svoj rad odgovara ministru.

3. Uze unutrasnje jedinice mogu da se obrazuju u sektoru ili sekretarijatu

-Odeljenje vrsi medjusobno povezane poslove na kojima radi

najmanje 8 drzavnih sluzbenika ili namestenika.

Odeljenjem rukovodi nacelnik odeljenja.

-Odsek vrsi medjusobno srodne poslove koji zahtevaju

povezanost i organizaciju najmanje 5 drzavnih sluzbenika ili namestenika.

Odsekom rukovodi sef odseka.

-Grupa vrsi medjusobno povezane poslove na kojima radi

najmanje 3 drzavna sluzbenika ili namestenika.

Grupom rukovodi rukovodilac grupe.

Samostalni izvrsilac je drzavni sluzbenik ili namestenik cije je radno mesto izvan
svih unutrasnjih jedinica, jer njegovi poslovi ne mogu biti svrstani ni u jednu
unutrasnju jedinicu. On radi pod nadzorom rukovodioca organa.

Pravilnik o unutrasnjem uredjenju i sistematizaciji radnih odnosa

Pravilnik donosi ministar, direktor posebne organizacije, Generalni sekretar Vlade,

sef Kabineta predsednika Vlade, sef Kabineta potpredsednika Vlade, direktor
sluzbe Vlade koji je odgovoran predsedniku Vlade, direktor Uprave za zajednicke
poslove republickih organa i nacelnik upravnog okruga uz saglasnost Vlade.

Pravilnik ne moze stupiti na snagu pre nego sto Vlada da saglasnost svojim
zakljuckom.

Pravilnik se sastoji od dva dela:

-Unutrasnje uredjenje organa:

1. unutrasnje jedinice, njihov delokrug i medjusobni odnosi

2. rukovodjenje unutrasnjim jedinicama

3. ovlascenja i odgovornosti rukovodilaca

4. nacin saradnje organa sa drugim organima i organizacijama

-Sistematizacija radnih mesta:

1. broj drzavnih sekretara i drzavnih sluzbenika koji rade na polozaju i

opis njihovih poslova

2. broj radnih mesta po svakom zvanju (za drzavne sluzbenike) i svakoj

vrsti radnih mesta (za namestenike)

3. naziv i opis radnih mesta za zvanja i vrste, potreban broj drzavnih

sluzbenika i namestenika

4. uslovi za zaposlenje

Rukovodilac organa dostavlja Pravilnik na misljenje Ministarstvu za drzavnu

upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvu finansija i Sluzbi za upravljanje
kadrovima. Kada pribavi misljenje rukovodilac donosi pravilnik i dostavlja ga na
saglasnost Vladi.

Upravni okruzi

Upravni okruzi se obrazuju radi vrsenja poslova drzavne uprave izvan sedista
organa drzavne uprave.

Upravni okrug jeste podrucni centar drzavne uprave koji obuhvata okruzne
podrucne jedinice svih organa drzavne uprave koje su obrazovane za njegovo
podrucje.
Upravne okruge obrazuje Vlada uredbom i obrazovano je 29 upravnih okruga u
RS.

-Nacelnik upravnog okruga: uskladjuje rad okruznih podrucnih jedinica,

odgovara ministru nadleznom za poslove uprave i Vlade, postavlja ga Vlada na 5
godina, na predlog ministra nedleznog za poslove uprave.

-Strucna sluzba upravnog okruga: zaduzena za strucnu i tehnicku potporu

necelniku upravnog okruga i za poslove zajednicke svim okruznim podrucnim
jedinicama, njime rukovodi nacelnik upravnog okruga.

-Savet upravnog okruga: uskladjuje odnose okruznih podrucnih jedinica i

opstina i gradova sa svog podrucja. Savet upravnog okruga cine nacelnik
upravnog okruga i predsednici opstina i gradonacelnici gradova sa podrucja
upravnog okruga. Nacelnik upravnog okruga sve predloge Saveta upravnog
okruga prosledjuje ministru.

Unutrasnji nadzor

Je nadzor koji organi drzavne uprave vrse nad drugim organima drzavne uprave i
imaocima javnih ovlascenja u vrsenju poverenih poslova drzavne uprave.

Nadzor nad radom sastoji se od:

-nadzor nad zakonitoscu rada ispituje se sprovodjenje zakona i drugih

opstih akata

-nadzor nad svrsishodnoscu rada - delotvornost i ekonomicnost rada i

svrhovitost organizacije poslova

Organ drzavne uprave ovlascen je za vrsenje nadzora nad radom:

1. zahteva izvestaje i podatke o radu

2. utvrdjuje stanje izvrsavanja poslova, upozori na uocene nepravilnosti i
odredi mere za njihovo uklanjanje
3. izdaje instrukcije
4. nalaze preduzimanje poslova koje smatra potrebnim
5. pokrece postupak za utvrdjivanje odgovornosti
6. neposredno izvrsi neki posao
7. predlozi Vladi da preduzme mere na koje je ovlascena

Nadzor nad radom organa u sastavu vrsi ministarstvo u cijem sastavu je

organ.
Upravna inspekcija

Vrsi nadzor nad primenom zakona i drugih propisa o drzavnoj upravi i

kancelarijskom poslovanju, resavanju upravnih stvari, objavljivanje imena
zaposlenih koji su ovlasceni za resavanje u upravnim stvarima.

Poslove upravne inspekcije obavlja ministarstvo nadlezno za poslove drzavne

uprave. U gradu Beogradu, obavlja organ gradske uprave. Poslove iz nadleznosti
upravne inspekcije obavlja upravni inspektor.

Upravni inspektor moze biti lice koje ima zavrsen pravni fakultet, polozen
strucni ispit i najmanje 5 godina radnog iskustva. On donosi resenja kojim nalaze
otklanjanje nepravilnosti i rok do kada se to mora uciniti.

Inspekcijski nadzor

Inspekcijski nadzor vrse ministarstva preko inspektora. Pojedini poslovi

inspekcijskog nadzora mogu se poveriti AP i jedinicama lokalne samouprave.

Inspektor ima pravo i duznost da u vrsenju inspekcijskog nadzora:

1. Pregleda opste i pojedinacne akte, evidencije i drugu dokumentaciju

2. Saslusa i uzima izjave od odgovornih i zainteresovanih lica
3. Pregleda poslovne prostorije, objekte, postrojenja, uredjaje, predmete i robu
4. Uzima uzorke robe radi analize, ekspertize
5. Naredjuje merenja koja obavlja specijalizovana organizacija

Inspektori su samostalni u radu u granicama ovlascenja utvrdjenih zakonom i licno

su odgovorni za svoj rad.

O svakom izvrsenom inspekcijskom pregledu inspektor sastavlja zapisnik koji

sadrzi nalaz stanja i predlozene, nalozene, mere. Zapisnik se dostavlja preduzecu,
ustanovi i drugoj organizaciji, odnosno, gradjaninu nad cijim je poslovanjem
izvrsen uvid. Preduzece, ustanova i druga organizacija, odnosno gradjanin
obavestavaju inspektora o preduzetim merama nalozenim u zapisniku.

Inspektor u granicama ovlascenja moze:

1. Naloziti resenjem izvrsenje mera i radnji uz odredjivanje za to potrebnog

roka
2. Izreci mandatnu kaznu
3. Podneti prijavu nadleznom organu za krivicno delo ili privredni prestup i
podneti zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka
 4. Izdati privremena naredjenja, zabrane
5. Doneti mere obezbedjenja u slucaju opasnosti za zivot i zdravlje ljudi
6. Obavestiti druge organe ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je
taj organ nadlezan
7. Pokrenuti inicijativu kod ovlascenog organa za obustavljanje od izvrsenja
opsteg akta

Inspektor u vrsenju poslova nadzora saradjuje sa drugim inspektorima,

pravosudnim organima, prekrsajnim organima i drugim zainteresovanim organima
i organizacijama.

Nacin vrsenja nadzora

Inspektor moze o svom dolasku radi vrsenja nadzora obavestiti funkcionera koji
rukovodi organom. Svi su duzni da inspektoru omoguce nesmetano vrsenje
poslova, stave na uvid potrebna dokumenta i predmete i pruze drugu trazenu
pomoc. Inspektor je duzan da uzme u postupak prijave gradjana, preduzeca i
drugih organizacija u vezi sa poslovima iz njihove nadleznosti i da o rezultatima
postupka obavesti podnosioca prijave.

Ako inspektor oceni da je povredom propisa ucinjeno krivicno delo, prekrsaj ili
povreda, duzan je da podnese prijavu za ucinjeno krivicno delo, zahtev za
pokretanje prekrsajnog postupka i zahtev za utvrdjivanje odgovornosti.

Ako neki opsti akt nije u saglasnosti sa zakonom, inspektor ce ukazati na to

organu ili organizaciji koji je taj akt doneo i predloziti da se utvrdjene
nezakonitosti i nepravilnosti otklone najduze u roku od 60 dana.

Inspektor je duzan da cuva, kao sluzbenu tajnu, podatke do kojih dodje prilikom
vrsenja nadzora ili koje mu organi, organizacije i gradjani dostave.

Poveravanje poslova drzavne uprave

Pojedini poslovi drzavne uprave zakonom se mogu poveriti AP, jedinicama

lokalne samouprave, javnim preduzecima, ustanovama, javnim agencijama i
drugim organizacijama (imaocima javnih ovlascenja).

Imaoci javnih ovlascenja imaju ista prava i duznosti kao organi drzavne uprave.

Vlada i organi drzavne uprave zadrzavaju i posle poveravanja poslova drzavne

uprave odgovornost za njihovo izvrsavanje.
Sredstva za vrsenje poverenih poslova drzavne uprave obezbedjuju se u budzetu
RS.

Organ drzavne uprave koji vrsi nadzor nad radom imalaca javnih ovlascenja u
vrsenju poverenih poslova drzavne uprave odredjuje se zakonom i on je nadzorni
organ drzavne uprave.

Sukob nadleznosti, resavanje o zalbi, izuzece

Sukob nadleznosti izmedju organa drzavne uprave, izmedju organa drzavne

uprave i imaoca javnih ovlascenja i izmedju imalaca javnih ovlascenja resave
Vlada.

Sukob nadleznosti izmedju podrucnih jedinica organa drzavne uprave resave

rukovodilac organa drzavne uprave.

O zalbi na prvostepeno resenje podrucne jedinice organa drzavne uprave resava

ministar, odnosno direktor organa u sastavu ili direktor posebne organizacije.

O zalbi na prvostepeno resenje organa u sastavu resava ministar.

O zalbi na prvostepeno resenje ministarstva i posebne organizacije resava Vlada.

O zalbi na prvostepeno resenje imaoca javnih ovlascenja resava ministar, odnosno

direktor organa ili organizacije.

O izuzecu sluzbenog lica u ministarstvu resava ministar, a u organu u sastavu i

posebnoj organizaciji direktor.

O izuzecu direktora resava ministar.

O izuzecu ministra i direktora posebne organizacije resava Vlada.

O izuzecu sluzbenog lica u imaocu javnih ovlascenja resava rukovodilac.

Odnos organa drzavne uprave sa Vladom

Rad organa drzavne uprave podleze nadzoru Vlade. Vlada nadzire i usmerava rad
organa drzavne uprave.

Ako organ drzavne uprave ne donese propis donosi ga Vlada. Vlada moze ponistiti
ili ukinuti propis organa drzavne uprave koji je u suprotnosti sa zakonom ili
propisom Vlade i odrediti rok za donosenje novog propisa.

Vlada je odgovorna NS i za rad organa drzavne uprave.

Ministarstva i posebne organizacije duzni su da sacine godisnji plan rada radi
pripreme godisnjeg plana rada Vlade i da daju izvestaje Vladi.

Uredjenje Vlade:

1. Generalni sekretarijat Vlade zaduzen za strucne i druge poslove za

potrebe Vlade.

Generalni sekretar Vlade, njega postavlja i razresava Vlada na predlog

predsednika Vlade. On je odgovoran predsedniku Vlade i Vladi. On vodi
Generalni sekretarijat Vlade, stara se o izvrsenju akata Vlade i o pripremi sednica
Vlade. Mandat mu prestaje sa prestankom mandata predsednika Vlade, ostavkom
ili razresenjem.

Generalni sekretarijat priprema akte kojima Vlada nadzire, usmerava i uskladjuje

rad ministarstava i posebnih organizacija, stara se o izvrsavanju akata Vlade
kojima ona nalaze obaveze ministarstvima i posebnim organizacijama, stara se o
izvrsenju obaveza Vlade prema NS.

Sluzbe Vlade

Uredbom, Vlade osnivaju sluzbe za strucne ili tehnicke poslove i propisuje

uredjenje i delokrug.

Sluzbu Vlade vodi direktor koji je odgovoran predsedniku Vlade (postavlja ga

Vlada na predlog predsednika Vlade, na 5 godina) ili Generalnom sekretaru
Vlade, a moze je voditi i ministar bez portfelja. Direktor sluzbe moze da ima
zamenika i pomocnike.

Radna tela Vlade

Stalna radna tela: Odbori: Odbor za pravni sistem i drzavne organe, Odbor za
odnose sa inostranstvom, Odbor za privredu i finansije, Odbor za javne sluzbe i
Komisije: Administrativna komisija, Kadrovska komisija, Stambena komisija,
Komisija za utvrdjivanje stete od elementarnih nepogoda, Komisija za raspodelu
sluzbenih zgrada i poslovnih prostorija.

Povremena radna tela

Kabinet predsednika Vlade i kabinet potpredsednika Vlade

Oni vrse strucne i druge poslove po njihovom nalogu za njihove potrebe. Unutar
kabineta oni mogu imenovati savetnike. Kabinete vode sefovi kabineta koje
postavljaju i razresavaju predsednik Vlade, odnosno potpredsednik Vlade, koji
imaju polozaj direktora sluzbe Vlade. Sefu kabineta prestaje mandat sa
prestankom mandata predsednika Vlade, odnosno potpredsednika Vlade,
ostavkom ili razresenjem.

Propisi i drugi akti koje donosi Vlada:

1. Uredba podrobnije razradjuje odnos uredjen zakonom u skladu sa

svrhom i ciljem zakona
2. Poslovnik propisuje uredjenje, nacin rada i odlucivanje Vlade
3. Odluka osniva javna preduzeca, ustanove i druge organizacije,
preduzima mere i odlucuje o drugim stvarima za koje je zakonom
odredjeno da ih Vlada uredjuje odlukom
4. Resenje odlucuje o postavljenjima, imenovanjima i razresenjima,
odlucuje u upravnim stvarima
5. Zakljucak
6. Memorandum o budzetu osnovni ciljevi o javnim finansijama
7. Strategija razvoja
8. Deklaracija izrazava se stav Vlade o nekom pitanju

Medjusobni odnosi organa drzavne uprave

Organi drzavne uprave duzni su da saradjuju u svim zajednickim pitanjima i da

jedni drugima dostavljaju podatke i obavestenja potrebna za rad.

Organi drzavne uprave osnivaju zajednicka tela i projektne grupe ako priroda
posla zahteva.

Poslom iz delokruga dva ili vise organa drzavne uprave upravlja onaj organ
drzavne uprave u cijem delokrugu je pretezni deo posla.

Vlada odlucuje o svim pitanjima koja organi drzavne uprave sporazumno ne rese.

Odnos organa drzavne uprave sa drzavnim i drugim organima

Odnosi ministarstava i posebnih organizacija sa NS i predsednikom Republike

zasnivaju se na pravima i duznostima odredjenim Ustavom i zakonom i drugim
opstim aktima. Ministarstva i posebne organizacije duzni su da NS i predsedniku
Republike preko Vlade proslede obavestenja, objasnjenja i podatke vezane za
njihove nadleznosti.

NS nadzire rad organa drzavne uprave preko nadzora Vlade i clanova Vlade.
Preko upravnog spora, sudovi nadziru zakonitost pojedinacnih akata organa
drzavne uprave donesenih u upravnim stvarima.

Javnost rada i odnosi sa gradjanima

Organi drzavne uprave duzni su da obavestavaju javnost o svom radu preko

sredstava javnog informisanja i na drugi prikladan nacin. Zaposleni koji su
ovlasceni za pripremu informacija i podataka vezanih za obavestavanje javnosti
odgovorni su za njihovu tacnost i blagovremenost.

Organi drzavne uprave duzni su da na primeren nacin, pre svega u prostorijama

kojima rade sa strankama, obavestavaju stranke o njihovim pravima, obavezama i
nacinu ostvarivanja prava i obaveza, svome delokrugu, o organu drzavne uprave
koji nadzire njihov rad i nacinu kontakta s njim i o drugim podacima bitnim za
javnost rada i odnose sa strankama.

Organi drzavne uprave duzni su da svima omoguce prikladan nacin za podnosenje

prituzbi na svoj rad i na nepravilan odnos zaposlenih.

Slobodan pristup informacijama od javnog znacaja

Informacija od javnog znacaja je informacija kojom raspolaze organ javne vlasti,

nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadrzana u odredjenom
dokumentu, a odnosi se na sve ono o cemu javnost ima opravdan interes da zna.

Svako ima pravo:

1. Da mu bude saopsteno da li organ vlasti poseduje odredjenu informaciju od

javnog znacaja, odnosno da li mu je ona inace dostupna
2. Da mu se informacija od javnog znacaja ucini dostupnom tako sto ce mu se
omoguciti uvid u dokument koji sadrzi informaciju od javnog znacaja
3. Pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se na zahtev kopija
dokumenta uputi postom, faksom, elektronskom postom ili na drugi nacin.

Ogranicenja prava na dostupnost informacija

Organ vlasti nece traziocu omoguciti ostvarivanje prava na pristup informacijama

od javnog znacaja ako bi time:

1. Ugrozio zivot, zdravlje, sigurnost ili koje drugo vazno dobro nekog lica
2. Ugrozio, omeo ili otezao sprecavanje ili otkrivanje krivicnog dela
3. Ozbiljno ugrozio odbranu zemlje, nacionalnu ili javnu bezbednost ili
medjunarodne odnose
 4. Umanjio sposobnost drzave da upravlja ekonomskim procesima u zemlji
5. Ucinio dostupnim informaciju ili dokument za koji je propisano da se cuva
kao drzavna, sluzbena, poslovna ili druga tajna

Organ vlasti nece traziocu omoguciti ostvarivanje prava na pristup informacijama

od javnog znacaja ako bi time povredio pravo na privatnost, pravo na ugled ili
koje drugo pravo lica na koje se trazena informacija licno odnosi osim ako je lice
na to pristalo, ako se radi o licnosti, pojavi ili dogadjaju od interesa za javnost i
ako je informacija vazna s obzirom na funkciju koje to lice vrsi.

Postupak

Trazilac podnosi pismeni zahtev organu vlasti za ostvarivanje prava na pristup

informacijama od javnog znacaja. Trazilac ne mora navesti razloge za zahtev.
Organ vlasti duzan je da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana
prijema zahteva trazioca obavesti o posedovanju informacije, stavi na uvid
dokument koji sadrzi trazenu informaciju, izda mu ili uputi kopiju tog dokumenta.

Uvid u dokument koji sadrzi trazenu informaciju vrsi se u sluzbenim prostorijama

organa vlasti i on je besplatan.

Ako organ vlasti na zahtev ne odgovori u roku, trazilac moze uloziti zalbu
Povereniku za informacije od javnog znacaja.

Resenja i zakljucci Poverenika obavezujuci su. Njega bira NS na 7 godina.

Poverenik je samostalan i nezavisan u vrsenju svoje nadleznosti. Poverenik ima
zamenika koga bira NS na predlog Poverenika.

Sluzbena upotreba jezika i pisma

U RS u sluzbenoj upotrebi su srpski jezik i cirilicno pismo.

Sluzbena upotreba drugih jezika i pisama uredjuje se zakonom, na osnovu Ustava.

Na podrucjima RS na kojima zive pripadnici nacionalnih manjina u sluzbenoj
upotrebi su i jezici i pisma nacionalnih manjina. Jedinica lokalne samouprave
obavezno ce uvesti u ravnopravnu sluzbenu upotrebu jezik i pismo nacionalne
manjine ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine u ukupnom broju
stanovnika na njenoj teritoriji dostize 15 % prema rezultatima poslednjeg popisa
stanovnistva. Sluzbenom upotrebom jezika i pisma smatra se upotreba jezika i
pisama u radu drzavnih organa, organa AP, gradova i opstina, ustanova, preduzeca
i drugih organizacija kad vrse javna ovlascenja. Svako ima pravo da u postupku
pred organom upotrebljava svoj jezik i da se u tom postupku upoznaje sa
cinjenicama na svom jeziku.

Javne agencije

Javna agencija je organizacija koja se osniva za razvojne, strucne ili regulatorne

poslove od opsteg interesa. One se osnivaju ako razvojni, strucni i regulatorni
poslovi ne zahtevaju stalan i neposredan politicki nadzor i ako javna agencija
moze bolje i delotvornije da ih vrsi nego organ drzavne uprave, a finansiraju se
same ili pretezno od usluga koje vrse.

Javne agencije osniva Vlada.

Vlada posebnim zakonom mora biti ovlascena da osnuje agenciju i poveri joj neko
javno ovlascenje i poslove drzavne uprave kao sto je donosenje propisa za
izvrsavanje zakona i drugih opstih akata NS i Vlade, resavanje u prvom stepenu u
upravnim stvarima, izdavanje javnih isprava i vodjenje evidencija.

Javna agencija je samostalna u svom radu. Vlada ne moze usmeravati rad javne
agencije niti ga uskladjivati sa radom organa drzavne uprave. Javna agencija se
finansira iz cena koju placaju korisnici usluga agencije, poklona-donacija, priloga
pokrovitelja-sponzora, budzeta RS-finansiranje poverenih poslova drzavne uprave,
drugih priloga i prihoda koje ostvari prema zakonu.

Primenjuju se propisi vezani za drzavnu upravu. Na prava, obaveze, odgovornosti

i zarade direktora i zaposlenih u javnoj agenciji primenjuju se opsti propisi o radu.

Organi javne agencije:

-Upravni odbor: usvaja godisnji program rada, finansijski plan javne

agencije i izvestaje koje javna agencija podnosi osnivacu, usmerava rad direktora i
izdaje mu uputstva za rad, nadzire poslovanje javne agencije. Sve clanove
upravnog odbora imenuje osnivac na 5 godina, upravni odbor ima svog
predsednika.

-Direktor: zastupa i predstavlja javnu agenciju, rukovodi radom i

poslovanjem javne agencije, donosi pojedinacne akte, odlucuje o pravima,
obavezama i odgovornostima zaposlenih u javnoj agenciji, on donosi i pravilnik o
unutrasnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u javnoj agenciji. Direktora
imenuje osnivac na 5 godina.
Nadzor nad radom javne agencije u poverenim poslovima drzavne uprave vrsi
ministarstvo u cijem su delokrugu poslovi javne agencije.

Zastitnik gradjana

Zastitnik gradjana je nezavisan drzavni organ koji stiti prava gradjana i kontrolise
rad organa drzavne uprave i drugih imaoca javnih ovlascenja. On se stara o zastiti
i unapredjenju ljudskih i manjinskih sloboda i prava.

Zastitnik gradjana za svoj rad odgovara NS i njega bira NS na 5 godina.

Zastitnik gradjana ima 4 zamenika i njih bira NS na 5 godina.

Zastitnik gradjana i zamenik Zastitnika gradjana ne mogu biti clanovi politickih

stranaka.

Zastitnik gradjana je ovlascen da:

1. Kontrolise postovanje prava gradjana

2. Utvrdjuje povrede ucinjene aktima, radnjama ili necinjenjem organa uprave
3. Kontrolise zakonitost i pravilnost rada organa uprave
4. Ima pravo predlaganja zakona iz svoje nadleznosti
5. Ovlascen je da Vladi, odnosno Skupstini podnese inicijativu za izmenu ili
dopunu zakona i drugih propisa i opstih akata ako smatra da do povrede
prava gradjana dolazi zbog nedostatka u propisima, inicira i donosenje
novih zakona
6. Ovlascen je da u postupku pripreme propisa daje misljenje Vladi i Skupstini
na predloge zakona i drugih propisa
7. Ovlascen je da pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti
i zakonitosti zakona
8. Ovlascen je da javno preporuci razresenje funkcionera koji je odgovoran za
povredu prava gradjana
9. Ovlascen je da nadleznom organu, ako nadje da u radnjama funkcionera ili
zaposlenog u organu uprave ima elemenata krivicnog ili drugog kaznjivog
dela, podnese zahtev, prijavu za pokretanje krivicnog, prekrsajnog ili
drugog postupka

Organi uprave imaju obavezu da saradjuju sa Zastitnikom gradjana i da mu

omoguce pristup prostorijama i stave na raspolaganje sve podatke kojima
raspolazu. Predsednik Republike, predsednik i clanovi Vlade, predsednik
Skupstine, predsednik Ustavnog suda i funkcioneri u organima uprave duzni su da
prime Zastitnika gradjana na njegov zahtev najkasnije u roku od 15 dana.
Zastitnik gradjana pokrece postupak po prituzbi gradjana (podnosilac je duzan da
pokusa da zastiti svoja prava u odgovarajucem pravnom postupku) ili po
sopstvenoj inicijativi. On upucuje podnosioca prituzbe na pokretanje
odgovarajuceg pravnog postupka. Prituzba se podnosi u pisanoj formi i moze se
podneti najkasnije u roku od jedne godine od izvrsene povrede prava gradjana.

Nakon utvrdjivanja svih relevantnih cinjenica i okolnosti, Zastitnik gradjana moze

obavestiti podnosioca prituzbe da je prituzba neosnovana ili moze utvrditi da su
postojali nedostaci u radu organa uprave i tada upucuje preporuku organu kako
treba odredjeni nedostatak ukloniti, a tada organ u roku od najkasnije 60 dana
obavestava Zastitnika gradjana o tome da li je postupio po preporuci i otklonio
nedostatak. Ako organ uprave ne postupi po preporuci, Zastitnik gradjana moze o
tome da obavesti javnost, Skupstinu i Vladu, a moze i da preporuci utvrdjivanje
odgovornosti funkcionera koji rukovodi organom uprave.

Zastitnik gradjana podnosi NS redovan godisnji izvestaj u kome se navode podaci

o aktivnostima u prethodnoj godini, podaci o uocenim nedostacima u radu organa
uprave kao i predlozi za poboljsanje polozaja gradjana u odnosu na organe uprave.

Organi opstine:

1. Skupstina opstine je najvisi organ opstine koji vrsi osnovne funkcije

lokalne vlasti.
2. Predsednik opstine je izvrsni organ. Bira ga skupstina opstine na period
od 4 godine, njega predlaze predsednik skupstine opstine, izborom,
predsedniku opstine prestaje mandat odbornika. Predsednik opstine
predstavlja i zastupa opstinu, predlaze nacin resavanja pitanja o kojima
odlucuje skupstina, naredbodavac je za izvrsenje budzeta, usmerava i
uskladjuje rad opstinske uprave, donosi pojedinacne akte za koje je
ovlascen zakonom, predsednik je opstinskog veca.

Zamenik predsednika opstine bira skupstina opstine, njega predlaze

predsednik opstine iz reda odbornika i tada mu prestaje mandat odbornika
sa izborom za zamenika. On zamenjuje predsednika u vrsenju njegovih
prava i duznosti.

3. Opstinsko vece je izvrsni organ. Njega cine predsednik opstine, zamenik

predsednika opstine i clanovi (biraju se na 4 godine i moze biti do 11
clanova). Izborom im prestaje odbornicki mandat. Opstinsko vece je
nadlezno da predlaze statut, budzet, izvrsava i stara se o izvrsavanju odluka
skupstine, donosi odluke o privremenom finansiranju ako skupstina ne
donese budzet, vrsi nadzor nad radom opstinske uprave, stara se o
 izvrsavanju poverenih nadleznosti, postavlja i razresava nacelnika opstinske
uprave, resava sukob nadleznosti izmedju opstinske uprave i drugih
preduzeca, ustanova i organizacija.

Predsednik opstine je duzan da obustavi od izvrsenja odluku opstinskog

veca za koju smatra da nije saglasna zakonu, posto on odgovara za
zakonitost rada opstinskog veca.

Opstinskom vecu mandat prestaje prestankom mandata skupstine opstine ili

prestankom mandata predsednika opstine.

4. Opstinska uprava je poseban organ opstine. Ona je nadlezna da priprema

nacrte propisa koje donosi skupstina opstine, predsednik opstine i
opstinskog vece, izvrsava odluke i druge akte skupstine, predsednik opstine
i opstinskog vece, vrsi upravni nadzor nad izvrsavanjem propisa skupstine,
izvrsava zakone i druge propise cije je izvrsavanje povereno opstini.

Akt o organizaciji opstinske uprave donosi skupstina opstine na predlog

opstinskog veca. Njome rukovodi nacelnik opstinske uprave koga postavlja
opstinsko vece na period od 5 godina, on odgovara za svoj rad skupstini
opstine i opstinskom vecu.

U gradovima i gradu Beogradu poslove iz nadleznosti odgovarajucih organa

opstine vrse skupstina grada, gradonacelnik, gradsko vece i gradska uprava.

Radno zakonodavstvo

Izvore radnog prava cine pravni akti medjunarodnog i unutrasnjeg prava.

U RS unutrasnji izvori radnog prava jesu odredbe Ustava RS o pravu na rad i

pravima po osnovu rada, zakoni, podzakonski akti, kolektivni ugovori, pravilnici o
radu i drugi opsti akti.

Zakon o radu ima karakter opsteg zakona o radnim odnosima i vazi za sve
zaposlene i sve poslodavce.

Radni odnosi u drzavnim organima

Rad u drzavnim organima nije izlozen delovanju nacela trzisne konkurencije koja
bi poboljsala njegovu efikasnost. Drzavni sluzbenici su predstavnici drzavne
vlasti. Drzava je duzna da obezbedi profesionalni sluzbenicki kadar koji ce
postupati zakonito, po pravilima struke, nepristrasno i politicki neutralno. Zbog
ovih specificnosti donet je Zakon o drzavnim sluzbenicima.
Osnovna pravila o drzavnim sluzbenicima

Zaposleni u drzavnim organima dele se na drzavne sluzbenike i namestenike.

Drzavni sluzbenici rade na onim poslovima koji su primereni iskljucivo drzavnim

organima, njegovo radno mesto se sastoji od poslova iz delokruga organa drzavne
uprave, sudova, javnih tuzilastava, sluzbe NS, predsednika Republike, Vlade,
Ustavnog suda.

Namestenik je lice cije se radno mesto sastoji od pratecih pomocno-tehnickih

poslova u drzavnom organu.

Poslodavac drzavnih sluzbenika i namestenika je RS. To omogucuje kontinuitet

radnog odnosa pri prelasku iz jednog drzavnog organa u drugi. Prava i duznosti
poslodavca u ime RS vrsi rukovodilac drzavnog organa.

Na prava i duznosti drzavnih sluzbenika koji nisu uredjeni Zakonom o drzavnim

sluzbenicima primenjuju se opsti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za
drzavne organe.

Nacela delovanja drzavnih sluzbenika su da mora da postupa u skladu sa Ustavom,

zakonom i drugim propisima prema pravilima struke, nepristrasno i politicki
neutralno, niko ne sme da vrsi uticaj na drzavnog sluzbenika da nesto cini ili ne
cini suprotno propisima, zabranjeno je povlascivanje ili uskracivanje drzavnog
sluzbenika u njegovim pravima i duznostima zbog rasne, verske, polne, nacionalne
ili politicke pripadnosti, pri zaposljavanju u drzavni organ kandidatima su pod
jednakim uslovima dostupna sva radna mesta-izbor se zasniva na strucnoj
osposobljenosti, znanju i vestinama.

Prava i duznosti drzavnih sluzbenika: Ima pravo na uslove rada koji mu nece
ugroziti zivot i zdravlje, na tehnicke i druge uslove potrebne za rad i na zastitu od
pretnji i napada i svih vrsta ugrozavanja bezbednosti na radu, ima pravo na platu,
naknadu i druga primanja, na odmore i odsustva najmanje 20, a najvise 30 dana,
da bude clan sindikata i profesionalnog udruzenja, da ulozi zalbu na resenje kojim
se odlucuje o njegovim pravima i duznostima u roku od 8 dana.

Duznosti: da izvrsi usmeni nalog pretpostavljenog, da odbije izvrsenje usmenog ili

pismenog naloga ako bi ono predstavljalo kaznjivo delo, da prihvati radno mesto u
istom ili drugon drzavnom organu na koje je trajno ili privremeno premesten, da
po pismenom nalogu pretpostavljenog radi i poslove koji i nisu u opisu njegovog
radnog mesta zbog povecanog obima posla ili zamene odsutnog kolege (najduze
30 dana), duzan je da cuva sluzbenu ili drugu tajnu, da postuje radno vreme i
pravila ponasanja u drzavnom organu.

Drzavni sluzbenik ne sme da koristi rad u drzavnom organu da bi uticao na

ostvarivanje svojih prava ili prava sa njime povezanih lica.

Vrste radnih mesta drzavnih sluzbenika

Radna mesta drzavnih sluzbenika dele se na:

-polozaje: je mesto gde drzavni sluzbenik ima ovlascenja i odgovornosti

vezana za vodjenje i uskladjivanje rada u drzavnom organu. Polozaj se stice
postavljanjem od Vlade ili drugog drzavnog organa ili tela.

-izvrsilacka radna mesta: jesu sva radna mesta koja nisu polozaji
ukljucujuci i rukovodeca mesta uzih unutrasnjih jedinica u drzavnim organima
(nacelnik odeljenja, sef odseka, rukovodilac grupe). Razvrstavaju se po zvanjima u
zavisnosti od slozenosti i odgovornosti poslova.

Radna mesta, potreban broj drzavnih sluzbenika na svakom random mestu i uslovi
za rad na svakom random mestu u drzavnom organu, odredjuju se pravilnikom o
unutrasnjem uredjenju i sistematizaciji radnih mesta u drzavnom organu.

Drzavni sluzbenik zasniva radni odnos na neodredjeno vreme.

Opsti propisi o radu-zakon o radu

Radni odnos je pravni odnos dobrovoljno zasnovan izmedju zaposlenog lica i

poslodavca u vezi i po osnovu radu. Zasniva se radi obavljanja odredjenih
poslova, ostvarivanja prava na odgovarajucu zaradu i drugih prava, obaveza i
odgovornosti u vezi sa radom. Svako lice ima pravo da pod jednakim uslovima
zasnuje radni odnos. Prinudni rad je zabranjen.
Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, ureuju
se ovim zakonom i posebnim zakonom, u skladu sa ratifikovanim meunarodnim
konvencijama.
Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ureuju se i kolektivnim
ugovorom i ugovorom o radu, a pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu -
samo kada je to ovim zakonom odreeno.
Kolektivni ugovor, pravilnik o radu i ugovor o radu ne mogu da sadrze odredbe
kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrdjuju nepovoljniji uslovi rada od
prava i uslova koji su utvrdjeni zakonom. Medjutim, kolektivnim ugovorom mogu
da se utvrde veca prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrdjenih
zakonom, kao i druga prava koja zakonom nisu uredjena.

Kolektivnim ugovorom se kod poslodavca, u skladu sa zakonom, ureuju prava,

obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i meusobni odnosi uesnika
kolektivnog ugovora.

Pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu, u skladu sa zakonom, ureuju se

prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa:

1. ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili nijedan sindikat ne

ispunjava uslove reprezentativnosti ili nije zakljuen sporazum o
udruivanju u skladu sa ovim zakonom
2. ako nijedan uesnik kolektivnog ugovora ne pokrene inicijativu za
poetak pregovora radi zakljuivanja kolektivnog ugovora
3. ako uesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za
zakljuivanje kolektivnog ugovora u roku od 60 dana od dana
zapoinjanja pregovora
4. ako sindikat, u roku od 15 dana od dana dostavljanja poziva za
poetak pregovora za zakljuivanje kolektivnog ugovora, ne prihvati
inicijativu poslodavca.

Zaposleni je fizicko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca.

Poslodavac je domace, odnosno strano pravno ili fizicko lice koje zaposljava,
odnosno radno angazuje jedno ili vise lica.

Sindikatom, smatra se samostalna, demokratska i nezavisna organizacija

zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udruuju radi zastupanja, predstavljanja,
unapreenja i zatite svojih profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih,
kulturnih i drugih pojedinanih i kolektivnih interesa.

Udruenjem poslodavaca, smatra se samostalna, demokratska i nezavisna

organizacija u koju poslodavci dobrovoljno stupaju radi predstavljanja,
unapreenja i zatite svojih poslovnih interesa, u skladu sa zakonom.

Prava zaposlenih

Zaposleni je fizicko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca.

Zaposleni imaju individualna (pojedinacna) prava:

1. Pravo na odgovarajucu zaradu

2. Pravo na bezbednost i zastitu zivota i zdravlja na radu
3. Pravo na zdravstvenu zastitu
4. Pravo na zastitu licnog integriteta (telesnog i moralnog integriteta)
5. Prava u slucaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i
starosti
6. Pravo na materijalno obezbedjenje za vreme privremene
nezaposlenosti

Pravo na posebnu zastitu ima zaposlena zena za vreme trudnoce i porodjaja,

zaposleni radi nege deteta, zaposleni mladji od 18 godina zivota, zaposleni
invalid.

Zaposleni imaju kolektivna prava:

1. Pravo na udruzivanje
2. Pravo na ucesce u pregovorima za zakljucivanje kolektivnih ugovora
3. Pravo na mirno resavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova
4. Pravo na konsultovanje, informisanje i izrazavanje svojih stavova o
bitnim pitanjima u oblasti rada

Obaveze zaposlenih

Zaposleni je duzan da:

1. Savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi

2. Postuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca
3. Obavsti poslodavca o bitnim okolnostima koje bi mogle da uticu na
obavljanje poslova
4. Obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za zivot i
zdravlje i nastanak materijalne stete

Obaveze poslodavca

Poslodavac je domace, odnosno strano pravno ili fizicko lice koje zaposljava,
odnosno radno angazuje jedno ili vise lica.

Poslodavac je duzan da:

1. Zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu

2. Zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i
zastite zivota i zdravlja na radu
 3. Informise zaposlenog o uslovima rada i pravilima rada
4. Zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrdjenih ugovorom o radu
5. Zatrazi misljenje sindikata u slucajevima utvrdjenim zakonom

Zajednicka obaveza za poslodavca i zaposlenog jeste obaveza da se pridrzavaju

prava i obaveza utvrdjenih zakonom, opstim aktom i ugovorom o radu.

Prava, obaveze i odgovornosti koje se sticu po osnovu rada i radnog odnosa

uredjuju se:

1. Zakonima

2. Opstim aktima tj. kolektivnim ugovorom (opsti akt)

pravilnikom o radu (opsti akt)

ugovorom o radu (pojedinacni akt)

Zabrana diskriminacije

Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koje traze zaposlenje, kao

i zaposlenih, s obzirom na pol, rodjenje, jezik, rasu, boju koze, starost, trudnocu,
zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest,
bracni status, porodicne obaveze, seksualno opredeljenje, politicko ili drugo
uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, clanstvo u politickim
organizacijama, sindikatima ili neko drugo licno svojstvo.

Neposredna diskriminacija jeste svako postupanje uzrokovano nekim od

navedenih osnova kojim se lice koje trai zaposlenje, kao i zaposleni, stavlja u
nepovoljniji poloaj u odnosu na druga lica u istoj ili slinoj situaciji.

Posredna diskriminacija postoji kada odreena naizgled neutralna odredba,

kriterijum ili praksa stavlja ili bi stavila u nepovoljniji poloaj u odnosu na druga
lica - lice koje trai zaposlenje, kao i zaposlenog, zbog odreenog svojstva,
statusa, opredeljenja ili uverenja.

Diskriminacija je zabranjena u odnosu na uslove za zaposljavanje i izbor

kandidata, uslove rada i prava iz radnog odnosa, obrazovanje,
osposobljavanje i usavrsavanje, napredovanje na poslu, otkaz ugovora o
radu.

Zabranjeno je i opste uznemiravanje (nezeljeno ponasanje kojim se vredja

dostojanstvo zaposlenog ili lica koje trazi zaposlenje, koje izaziva strah ili stvara
neprijateljsko, poniavajue ili uvredljivo okruenje) i seksualno uznemiravanje
(jeste svako verbalno, neverbalno ili fiziko ponaanje koje ima za cilj ili
predstavlja povredu dostojanstva lica koje trai zaposlenje, kao i zaposlenog u
sferi polnog ivota, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, poniavajue ili
uvredljivo okruenje).

Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, iskljuenje ili davanje

prvenstva u odnosu na odreeni posao kada je priroda posla takva ili se posao
obavlja u takvim uslovima da karakteristike povezane sa nekim od navedenih
osnova predstavljaju stvarni i odluujui uslov obavljanja posla, i da je svrha koja
se time eli postii opravdana.
Odredbe zakona, opteg akta i ugovora o radu koje se odnose na posebnu zatitu i
pomo odreenim kategorijama zaposlenih, a posebno one o zatiti osoba sa
invaliditetom, ena za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege
deteta, posebne nege deteta, kao i odredbe koje se odnose na posebna prava
roditelja, usvojitelja, staratelja i hranitelja - ne smatraju se diskriminacijom.
U sluajevima diskriminacije lice koje trai zaposlenje, kao i zaposleni, moe da
pokrene pred nadlenim sudom postupak za naknadu tete od poslodavca, u skladu
sa zakonom.

Zasnivanje radnog odnosa

Uslovi za zasnivanje radnog odnosa: Radni odnos moe da se zasnuje sa licem

koje ima najmanje 15 godina ivota i ispunjava druge uslove za rad na odreenim
poslovima, utvrene zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i
sistematizaciji poslova.

Pravilnikom se utvruju organizacioni delovi kod poslodavca, naziv i opis

poslova, vrsta i stepen zahtevane strune spreme, odnosno obrazovanja i drugi
posebni uslovi za rad na tim poslovima, a moe da se utvrdi i broj izvrilaca.

Pravilnik donosi nadleni organ kod poslodavca.

Uslovi za zasnivanje radnog odnosa sa licem mladjim od 18 godina

Ono moze da se zasnuje uz pismenu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca,

ako rad ne ugrozava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, ako takav rad nije
zabranjen zakonom, moze da zasnuje radni odnos samo na osnovu nalaza
nadleznog zdravstvenog organa kojim se potvrdjuje da je sposobno za obavljanje
poslova za koje zasniva radni odnos i da takvi poslovi nisu stetni za njegovo
zdravlje. Trokove lekarskog pregleda za lica koja su na evidenciji nezaposlenih
koju vodi republika organizacija nadlena za zapoljavanje - snosi ta
organizacija.

Kandidat je duan da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi

isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva
radni odnos, utvrenih pravilnikom.

Poslodavac ne moe od kandidata da zahteva podatke o porodinom, odnosno

branom statusu i planiranju porodice, odnosno dostavljanje isprava i drugih
dokaza koji nisu od neposrednog znaaja za obavljanje poslova za koje zasniva
radni odnos.

Poslodavac ne moe da uslovljava zasnivanje radnog odnosa testom trudnoe,

osim ako se radi o poslovima kod kojih postoji znatan rizik za zdravlje ene i
deteta utvren od strane nadlenog zdravstvenog organa.

Poslodavac ne moe da uslovljava zasnivanje radnog odnosa prethodnim

davanjem izjave o otkazu ugovora o radu od strane kandidata.

Poslodavac je duan da pre zakljuivanja ugovora o radu kandidata obavesti o

poslu, uslovima rada, pravima i obavezama iz radnog odnosa.

Uslovi za zasnivanje radnog odnosa sa invalidnim licem utvrdjen je Zakonom o

radu.

Uslovi za zasnivanje radnog odnosa sa stranim drzavljanima i licima bez

drzavljanstva utvrdjen je Zakonom o radu.

Ugovor o radu

Radni odnos zasniva se ugovorom o radu, koji u pisanom obliku zakljucuju

poslodavac i zaposleni pre stupanja zaposlenog na rad i on se smatra zakljucenim
kad ga potpisu zaposleni i poslodavac. Ugovor o radu zakljuuje se u najmanje tri
primerka od kojih se jedan obavezno predaje zaposlenom, a dva zadrava
poslodavac.

Ugovor o radu moze da se zakljuci na neodredjeno vreme i na odredjeno

vreme. Ugovor o radu u kome nije utvreno vreme na koje se zakljuuje smatra se
ugovorom o radu na neodreeno vreme.

Ako poslodavac sa zaposlenim ne zakljuci ugovor o radu pre stupanja zaposlenog

na rad smatra se da je zaposleni danom stupanja na rad zasnovao radni odnos na
neodredjeno vreme.
Obavezni elementi ugovora o radu su:

1. Naziv i sediste poslodavca

2. Licno ime zaposlenog, mesto prebivalista, odnosno boravista
zaposlenog
3. Vrstu i stepen strucne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog koji su
uslov za obavljanje poslova za koje se zakljucuje ugovor o radu
4. Naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja
5. Mesto rada
6. Vrstu radnog odnosa (neodredjeno ili odredjeno vreme)
7. Trajanje ugovora o radu na odredjeno vreme i osnov za zasnivanje
radnog odnosa na odredjeno vreme
8. Dan pocetka rada
9. Radno vreme (puno, nepuno ili skraceno)
10. Novcani iznos osnovne zarade na dan zakljucenja ugovora o radu
11. Elementi za utvrdjivanje osnovne zarade, radnog ucinka, naknade
zarade, uvecane zarade i drugih primanja zaposlenog
12. Rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima
pravo
13. Trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena

Stupanje na rad

Prava i obaveze iz radnog odnosa pocinju da teku danom stupanja na rad. Ako
zaposleni ne stupi na rad danom utvrdjenim ugovorom o radu, smatra se da nije
zasnovao radni odnos, osim ako je sprecen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili
ako se poslodavac i zaposleni drugacije dogovore.

Vrste radnog odnosa

Probni rad

Ugovorom o radu moe da se ugovori probni rad za obavljanje jednog ili vie
povezanih, odnosno srodnih poslova utvrenih ugovorom o radu.

Probni rad moe da traje najdue 6 meseci.

Pre isteka vremena za koji je ugovoren probni rad, poslodavac ili zaposleni moe
da otkae ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne moe biti krai od 5 radnih
dana. Poslodavac je duan da obrazloi otkaz ugovora o radu.

Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajue radne i

strune sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka odreenog ugovorom
o radu.
Radni odnos na odredjeno vreme

Ugovor o radu moe da se zakljui na odreeno vreme, za zasnivanje radnog

odnosa ije je trajanje unapred odreeno objektivnim razlozima koji su opravdani
rokom ili izvrenjem odreenog posla ili nastupanjem odreenog dogaaja, za
vreme trajanja tih potreba.

Poslodavac moe zakljuiti jedan ili vie ugovora o radu na osnovu kojih se radni
odnos sa istim zaposlenim zasniva za period, koji sa prekidima ili bez prekida, ne
moe biti dui od 24 meseca. Prekid krai od 30 dana ne smatra se prekidom.

Izuzetno, ugovor o radu na odreeno vreme moe da se zakljui:

1. ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do

njegovog povratka
2. za rad na projektu ije je vreme unapred odreeno, najdue do zavretka
projekta
3. sa stranim dravljaninom, na osnovu dozvole za rad u skladu sa zakonom,
najdue do isteka roka na koji je izdata dozvola
4. za rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca iji upis u registar kod
nadlenog organa u momentu zakljuenja ugovora o radu nije stariji od
jedne godine, na vreme ije ukupno trajanje nije due od 36 meseci
5. sa nezaposlenim kome do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava
na starosnu penziju nedostaje do pet godina, najdue do ispunjenja uslova, u
skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Poslodavac moe sa istim zaposlenim da zakljui novi ugovor o radu na odreeno

vreme po isteku roka po istom, odnosno drugom pravnom osnovu.

Ako je ugovor o radu na odreeno vreme zakljuen suprotno odredbama ovog

zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje 5 radnih dana
po isteku vremena za koje je ugovor zakljuen, smatra se da je radni odnos
zasnovan na neodreeno vreme.

Radni odnos na neodredjeno vreme

Radni odnos zasnovan na vreme koje nije unapred odredjeno i predstavlja

osnovni oblik radnog odnosa.

Radni odnos za obavljanje poslova sa povecanim rizikom

Zasniva se za rad na poslovima koji se rade pod uslovima cije se stetno dejstvo ne
moze otkloniti primenom opstih i posebnih mera zastite na radu, pa postoji
povecan rizik od povredjivanja, nastanka profesionalnih oboljenja ili
ostecenja zdravlja radnika.

Ugovor o radu moe da se zakljui za poslove sa poveanim rizikom samo ako

zaposleni ispunjava uslove za rad na tim poslovima.

Zaposleni moe da radi na poslovima samo na osnovu prethodno utvrene

zdravstvene sposobnosti za rad na tim poslovima od strane nadlenog
zdravstvenog organa, u skladu sa zakonom.

Radni odnos sa nepunim radnim vremenom

Radni odnos moe da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom, na

neodreeno ili odreeno vreme.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo na zaradu, druga
primanja i druga prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu,
osim ako za pojedina prava zakonom, optim aktom i ugovorom o radu nije
drukije odreeno.

Poslodavac je duan da zaposlenom koji radi sa nepunim radnim vremenom

obezbedi iste uslove rada kao i zaposlenom sa punim radnim vremenom koji radi
na istim ili slinim poslovima.

Poslodavac je duan da blagovremeno obavesti zaposlene o dostupnosti poslova sa

punim i nepunim radnim vremenom, na nain i u rokovima utvrenim optim
aktom.

Poslodavac je duan da razmotri zahtev zaposlenog sa nepunim radnim vremenom

za prelazak na puno radno vreme, kao i zaposlenog sa punim radnim vremenom za
prelazak na nepuno radno vreme.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca moe za
ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj
nain ostvari puno radno vreme.

Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca

Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca obuhvata rad na

daljinu i rad od kue.

Ugovor o radu koji se zakljuuje sadri i:

 1. trajanje radnog vremena prema normativima rada
2. nain vrenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova
zaposlenog
3. sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac duan da nabavi,
instalira i odrava
4. korienje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu trokova za
njihovu upotrebu
5. naknadu drugih trokova rada i nain njihovog utvrivanja
6. druga prava i obaveze.

Osnovna zarada zaposlenog ne moe biti utvrena u manjem iznosu od osnovne

zarade zaposlenog koji radi na istim poslovima u prostorijama poslodavca.

Poslodavac moe da ugovori poslove van svojih prostorija koji nisu opasni ili
tetni po zdravlje zaposlenog i drugih lica i ne ugroavaju ivotnu sredinu.

Radni odnos sa kucnim pomocnim osobljem

Zasniva se radni odnos za obavljanje poslova kucnog pomocnog osoblja radi

obavljanja poslova u domacinstvu, pri cemu moze da se ugovori isplata dela
zarade i u naturi (obezbedjivanje stanovanja, ishrana) ta vrednost se mora izraziti
u novcu, a najmanji procenat zarade koji se obavezno isplacuje u novcu ne moze
biti nizi od 50 % od zarade zaposlenog.

Ako je zarada ugovorena delom u novcu, a delom u naturi, za vreme

odsustvovanja sa rada uz naknadu zarade poslodavac je duan da zaposlenom
naknadu zarade isplauje u novcu.
Ugovor ne moe da se zakljui sa suprunikom, usvojiocem ili usvojenikom,
krvnim srodnikom u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva i u pobonoj liniji
do drugog stepena srodstva i sa tazbinskim srodnikom do drugog stepena srodstva.

Pripravnici

Pripravnik je lice sa visokom, visom ili srednjom strucnom spremom koje prvi put
zasniva radni odnos radi osposobljavanja za samostalni rad u struci za zanimanje
za koje je steklo odredjenu skolsku spremu.

Pripravnicki staz je vreme osposobljavanja pripravnika za samostalan rad u struci i

traje najduze godinu dana, ako zakonom nije drugacije odredjeno. Za vreme
pripravnickog staza pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga radna prava iz
radnog odnosa.
Rad van radnog odnosa

Rad moze i da se obavlja i kad lice koje radi nije u radnom odnosu.

Privremeni i povremeni poslovi

Privremeni poslovi su kratkotrajni, kontinuirani poslovi (setva, zetva), a

povremeni poslovi su kratkotrajni poslovi koji se ne obavljaju u kontinuitetu vec s
vremena na vreme. Poslodavac moze za obavljanje poslova koji su po svojoj
prirodi takvi da ne traju duze od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da
zakljuci u pismenom obliku ugovor o obavljanju privremenih i povremenih
poslova sa nezaposlenim licem, zaposlenim koji radi nepuno radno vreme-do
punog radnog vremena, korisnikom starosne penzije, sa licem koje je clan
omladinske ili studentske zadruge i koje nije starije od 30 godina.

Ugovor o delu

Poslodavac moze sa odredjenim licem da zakljuci u pismenom obliku ugovor o

delu radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za
predmet samostalnu izradu ili opravku odredjene stvari, samostalno izvrsenje
odredjenog fizickog ili intelektualnog posla. Ono moze da se zakljuci i sa licem
koje obavlja umetnicku ili drugu delatnost u oblasti kulture.

Ugovor o strucnom osposobljavanju i usavrsavanju

Poslodavac moze u pismenom obliku da zakljuci ugovor o strucnom

osposobljavanju i usavrsavanju sa nezaposlenim licem radi obavljanja
pripravnickog staza i polaganja strucnog ispita, sa licem koje zeli da se strucno
usavrsi i stekne posebna znanja i sposobnosti za rad u svojoj struci, odnosno da
obavi specijalizaciju za vreme utvrdjeno programom usavrsavanja, odnosno
specijalizacije. Poslodavac moze licu sa kojim je zakljucio ovakav ugovor da
obezbedi novcanu naknadu (ona se ne smatra zaradom).

Dopunski rad

Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca moze da zakljuci
u pismenom obliku ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najvise
do 1/3 punog radnog vremena. Ugovorom o dopunskom radu utvrdjuje se pravo na
novcanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada (radno vreme,
odmori...).
Rad van radnog odnosa u zdravstvenim ustanovama moze biti:

1. Volonterski rad ugovor se zakljucuje sa nezaposlenim zdravstvenim

radnikom radi obavljanja pripravnickog staza i polaganja strucnog ispita i sa
nezaposlenim zdravstvenim radnikom koji zeli da se strucno usavrsava i
stekne posebna znanja i sposobnosti za rad u svojoj struci tj. da obavi
specijalizaciju.
2. Dopunski rad zdravstveni radnik ili drugi radnik u zdravstvenoj ustanovi
u drugom obliku obavljanja zdravstvene delatnosti ili pravnom licu koje
obavlja zdravstvenu delatnost rad sa punim radnim vremenom, moze da radi
jos kod jednog poslodavca najvise do punog radnog vremena.

Samozaposljavanje fizicko lice moze samostalno da obavlja delatnost kao

preduzetnik u skladu sa zakonom.

Obrazovanje, strucno osposobljavanje i usavrsavanje

Poslodavac je duan da zaposlenom omogui obrazovanje, struno

osposobljavanje i usavravanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvoenje
novog naina i organizacije rada.
Zaposleni je duan da se u toku rada obrazuje, struno osposobljava i usavrava za
rad.
Trokovi obrazovanja, strunog osposobljavanja i usavravanja obezbeuju se iz
sredstava poslodavca i drugih izvora, u skladu sa zakonom i optim aktom.
U sluaju da zaposleni prekine obrazovanje, struno osposobljavanje ili
usavravanje, duan je da poslodavcu naknadi trokove, osim ako je to uinio iz
opravdanih razloga.

Radna knjizica

Zaposleni ima radnu knjiicu, koju predaje poslodavcu prilikom zasnivanja radnog
odnosa. Radna knjiica je javna isprava. Radnu knjiicu izdaje optinska uprava.
Poslodavac je duan da zaposlenom vrati uredno popunjenu radnu knjiicu na dan
prestanka radnog odnosa. U radnu knjiicu zabranjeno je unositi negativne
podatke o zaposlenom.

Radno vreme

Radno vreme je vremenski period u kome je zaposleni duan, odnosno raspoloiv

da obavlja poslove prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju.
Zaposleni i poslodavac mogu se sporazumeti da jedan period radnog vremena u
okviru ugovorenog radnog vremena zaposleni poslove obavlja od kue.
Radnim vremenom ne smatra se vreme u kome je zaposleni pripravan da se
odazove na poziv poslodavca da obavlja poslove ako se ukae takva potreba, pri
emu se zaposleni ne nalazi na mestu gde se njegovi poslovi obavljaju.
Vreme koje zaposleni u toku pripravnosti provede u obavljanju poslova po pozivu
poslodavca smatra se radnim vremenom.

Radno vreme moze biti:

Puno i nepuno radno vreme

Puno radno vreme iznosi 40 asova nedeljno. Optim aktom moe da se utvrdi
da puno radno vreme bude krae od 40 asova nedeljno, ali ne krae od 36
asova nedeljno. Zaposleni koji radi krace od punog radnog vremena ostvaruje
sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.

Nepuno radno vreme jeste radno vreme krae od punog radnog vremena.

Skraceno radno vreme

Zaposlenom koji radi na naroito tekim, napornim i za zdravlje tetnim

poslovima, utvrenim zakonom ili optim aktom, na kojima i pored primene
odgovarajuih mera bezbednosti i zatite ivota i zdravlja na radu, sredstava i
opreme za linu zatitu na radu postoji poveano tetno dejstvo na zdravlje
zaposlenog - skrauje se radno vreme srazmerno tetnom dejstvu uslova rada na
zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najvie 10 asova nedeljno (poslovi sa
poveanim rizikom).
Skraeno radno vreme utvruje se na osnovu strune analize, u skladu sa
zakonom.
Zaposleni koji radi skraeno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da
radi sa punim radnim vremenom.

Prekovremeni rad

Na zahtev poslodavca, zaposleni je duan da radi due od punog radnog vremena

u sluaju vie sile, iznenadnog poveanja obima posla i u drugim sluajevima kada
je neophodno da se u odreenom roku zavri posao koji nije planiran.

Prekovremeni rad ne moe da traje due od 8 asova nedeljno.

Zaposleni ne moe da radi due od 12 asova dnevno ukljuujui i

prekovremeni rad.
Zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skraeno radno vreme
ne moe da se odredi prekovremeni rad na tim poslovima, ako zakonom nije
drukije odreeno.
Deurstvo u zdravstvenim ustanovama, kao prekovremeni rad, ureuje se
posebnim zakonom.

Raspored radnog vremena

Radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana.

Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvruje poslodavac.
Radni dan, po pravilu, traje osam asova.
Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, nou ili kad priroda posla i
organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena moe da
organizuje na drugi nain.
Ako priroda posla i organizacija rada dozvoljava, poetak i zavretak radnog
vremena moe se utvrditi, odnosno ugovoriti u odreenom vremenskom interval
(klizno radno vreme).
Poslodavac je duan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda
radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u sluaju uvoenja
prekovremenog rada.
Izuzetno poslodavac moe da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda
radnog vremena u kraem roku od pet dana, ali ne kraem od 48 asova unapred
u sluaju potrebe posla usled nastupanja nepredvienih okolnosti.
Kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama ili to zahteva
organizacija rada, puno ili nepuno radno vreme zaposlenog ne mora biti
rasporeeno jednako po radnim nedeljama, ve se utvruje kao proseno nedeljno
radno vreme na mesenom nivou. U tom slucaju zaposleni moe da radi najdue
12 asova dnevno, odnosno 48 asova nedeljno ukljuujui i prekovremeni rad.

Preraspodela radnog vremena

Poslodavac moe da izvri preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda

delatnosti, organizacija rada, bolje korienje sredstava rada, racionalnije
korienje radnog vremena i izvrenje odreenog posla u utvrenim rokovima.
Preraspodela radnog vremena vri se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u
periodu od est meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude due od
ugovorenog radnog vremena zaposlenog.
Kolektivnim ugovorom moe da se utvrdi da se preraspodela radnog vremena ne
vezuje za kalendarsku godinu, odnosno da moe trajati i due od est meseci, a
najdue devet meseci.
U sluaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne moe da traje due od
60 asova nedeljno.
Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom.
Preraspodela radnog vremena ne moe se vriti na poslovima na kojima je
uvedeno skraeno radno vreme.
Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vri
preraspodela radnog vremena ima pravo da mu se asovi rada dui od ugovorenog
radnog vremena ostvareni u preraspodeli radnog vremena preraunaju u njegovo
radno vreme i da ga poslodavac odjavi sa obaveznog socijalnog osiguranja po
isteku tog vremena ili da mu te asove rada obrauna i isplati kao asove
prekovremenog rada.
Nocni rad i rad u smenama

Rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 asa do 6,00 asova narednog dana
smatra se radom nou.
Zaposlenom koji radi nou najmanje tri asa svakog radnog dana ili treinu punog
radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je duan da obezbedi
obavljanje poslova u toku dana ako bi, po miljenju nadlenog zdravstvenog
organa, takav rad doveo do pogoranja njegovog zdravstvenog stanja.
Poslodavac je duan da pre uvoenja nonog rada zatrai miljenje sindikata o
merama bezbednosti i zatite ivota i zdravlja na radu zaposlenih koji rad
obavljaju nou.
Zaposleni koji radi u smenama je zaposleni koji kod poslodavca kod koga je rad
organizovan u smenama u toku meseca posao obavlja u razliitim smenama
najmanje treinu svog radnog vremena.
Ako je rad organizovan u smenama koje ukljuuju noni rad, poslodavac je duan
da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno vie od jedne
radne nedelje nou.
Zaposleni moe da radi nou due od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu
saglasnost.

Odmori i odsustva

Odmor u toku dnevnog rada

Zaposleni koji radi najmanje 6 casova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog
rada u trajanju od najmanje 30 minuta.

Zaposleni koji radi duze od 4, a krace od 6 casova dnevno ima pravo na odmor u
toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta.

Zaposleni koji radi duze od 10 casova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u
trajanju od najmanje 45 minuta.
Odmor ne moze da se koristi na pocetku i na kraju radnog vremena. Vreme
odmora uracunava se u radno vreme. Odluku o rasporedu koriscenja odmora u
toku dnevnog rada donosi poslodavac.

Dnevni odmor

Zaposleni ima pravo na odmor u trajanju od najmanje 12 casova neprekidno u

okviru 24 casa.

Zaposleni koji radi sa preraspodelom radnog vremena ima pravo na odmor u

okviru 24h u neprekidnom trajanju od najmanje 11 casova.

Nedeljni odmor

Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 casa

neprekidno kojem se dodaje vreme predvidjeno za dnevni odmor. Obicno se
koristi nedeljom, mada poslodavac moze da odredi bilo koji drugi dan za
koriscenje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva.

Izuzetno, zaposleni koji zbog obavljanja posla u razliitim smenama ili u

preraspodeli radnog vremena ne moe da koristi odmor u trajanju od najmanje 24
h neprekidno, kojem se dodaje vreme predvidjeno za dnevni odmor, ima pravo na
nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 asa neprekidno.
Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je
duan da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 asa neprekidno u toku
naredne nedelje.

Godisnji odmor

Sticanje prava na godisnji odmor

Zaposleni stie pravo na korienje godinjeg odmora u kalendarskoj godini posle

mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod
poslodavca.
Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene spreenosti za rad u smislu
propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.

Zaposleni ne moe da se odrekne prava na godinji odmor, niti mu se to pravo

moe uskratiti ili zameniti novanom naknadom, osim u sluaju prestanka radnog
odnosa u skladu sa ovim zakonom.
Duzina godisnjeg odmora

U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godinji odmor u trajanju

utvrenom optim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana.
Duina godinjeg odmora utvruje se tako to se zakonski minimum od 20 radnih
dana uveava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, strune
spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrenih optim aktom ili ugovorom o
radu.
Pri utvrivanju duine godinjeg odmora radna nedelja rauna se kao pet radnih
dana.
Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu
zarade i privremena spreenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom
osiguranju ne uraunavaju se u dane godinjeg odmora.
Ako je zaposleni za vreme korienja godinjeg odmora privremeno spreen za
rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju - ima pravo da po isteku te
spreenosti za rad nastavi korienje godinjeg odmora.

Srazmerni deo godisnjeg odmora

Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godinjeg odmora (srazmerni deo) za svaki

mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj
mu prestaje radni odnos.

Koriscenje godisnjeg odmora u delovima

Godinji odmor koristi se jednokratno ili u dva ili vie delova, u skladu sa ovim
zakonom.
Ako zaposleni koristi godinji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od
najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak
najkasnije do 30. juna naredne godine.
Zaposleni ima pravo da godinji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa
poslodavcem sporazume da godinji odmor koristi u vie delova.
Zaposleni koji nije u celini ili delimino iskoristio godinji odmor u kalendarskoj
godini zbog odsutnosti sa rada radi korienja porodiljskog odsustva, odsustva sa
rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do
30. juna naredne godine.

Raspored koriscenja godisnjeg odmora

U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odluuje o vremenu korienja

godinjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.
Reenje o korienju godinjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15
dana pre datuma odreenog za poetak korienja godinjeg odmora.
Izuzetno, ako se godinji odmor koristi na zahtev zaposlenog, reenje o korienju
godinjeg odmora poslodavac moe dostaviti i neposredno pre korienja
godinjeg odmora.
Poslodavac moe da izmeni vreme odreeno za korienje godinjeg odmora ako
to zahtevaju potrebe posla, najkasnije 5 radnih dana pre dana odreenog za
korienje godinjeg odmora.
U sluaju korienja kolektivnog godinjeg odmora kod poslodavca ili u
organizacionom delu poslodavca, poslodavac moe da donese reenje o godinjem
odmoru u kome navodi zaposlene i organizacione delove u kojima rade i da isto
istakne na oglasnoj tabli, najmanje 15 dana pre dana odreenog za korienje
godinjeg odmora, ime se smatra da je reenje urueno zaposlenima.
Reenje o korienju godinjeg odmora poslodavac moe dostaviti zaposlenom u
elektronskoj formi, a na zahtev zaposlenog poslodavac je duan da to reenje
dostavi i u pisanoj formi.

Naknada stete za neiskorisceni godisnji odmor

U sluaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je duan da zaposlenom koji nije

iskoristio godinji odmor u celini ili delimino, isplati novanu naknadu umesto
korienja godinjeg odmora, u visini prosene zarade u prethodnih 12 meseci,
srazmerno broju dana neiskorienog godinjeg odmora.

Odsustvo uz naknadu zarade (placeno odsustvo)

Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaeno odsustvo) u

ukupnom trajanju do 5 radnih dana u toku kalendarske godine, u sluaju
sklapanja braka, poroaja supruge, tee bolesti lana ue porodice i u drugim
sluajevima utvrenim optim aktom i ugovorom o radu.
Pored prava na odsustvo iz pomenutih razloga zaposleni ima pravo na plaeno
odsustvo jo:

1. pet radnih dana zbog smrti lana ue porodice

2. dva uzastopna dana za svaki sluaj dobrovoljnog davanja krvi
raunajui i dan davanja krvi

lanovima ue porodice smatraju se brani drug, deca, braa, sestre, roditelji,

usvojilac, usvojenik i staratelj.
Poslodavac moe da odobri zaposlenom odsustvo za srodnike koji nisu navedeni i
za druga lica koja ive u zajednikom porodinom domainstvu sa zaposlenim, u
trajanju utvrenom reenjem poslodavca.
Optim aktom i ugovorom o radu moe da se utvrdi pravo na plaeno odsustvo u
trajanju duem od trajanja utvrenog, odnosno iri krug lica.

Neplaceno odsustvo

Poslodavac moze zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaceno

odsustvo). Za vreme neplaenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz
radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, optim aktom i
ugovorom o radu nije drukije odreeno.

Mirovanje radnog odnosa

Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se sticu na radu i po osnovu rada, osim
prava i obaveza za koje je zakonom, opstim aktom, odnosno ugovorom o radu
drugacije odredjeno, ako odsustvuje sa rada zbog:

1. odlaska na odsluzenje vojnog roka

2. upucivanje na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru
medjunarodne saradnje
3. privremenog upucivanja na rad kod drugog poslodavca
4. izbora, odnosno imenovanja na funkciju u drzavnom organu,
sindikatu, politickoj organizaciji ili drugu javnu funkciju cije vrsenje
zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca
5. izdrzavanje kazne zatvora, odnosno izrecene mere bezbednosti,
vaspitne ili zastitne mere u trajanju do 6 meseci.

Zaposleni kome miruju prava i obaveze ima pravo da se u roku od 15 dana od

dana odsluenja, odnosno dosluenja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu,
odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdravanja
kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zatitne mere - vrati na rad
kod poslodavca. Prava ima i brani drug zaposlenog koji je upuen na rad u
inostranstvo u okviru meunarodno-tehnike ili prosvetno-kulturne saradnje, u
diplomatska, konzularna i druga predstavnitva.

Praznici

Pravo na plaeno odsustvo sa rada zaposleni imaju za vreme dravnih i verskih

praznika. Ukoliko postoji obaveza rada u dane praznika zaposleni imaju pravo na
naknadu zarade u uvecanom iznosu.
Dravni praznici:

1. Nova godina (1. i 2. januar)

2. Dan dravnosti - Sretenje (15. i 16. februar Sretenjski ustav i poetak 1.
srpskog ustanka)
3. Praznik rada (1. i 2. maj)
4. Dan pobede (9. maj dan kapitulacije nacistike Nemake) praznuje se
radno
5. Dan primirja u prvom svetskom ratu (11. novembar)

Verski praznici

1. prvi dan pravoslavnog Boia (7. januar)

2. pravoslavni uskrnji praznici (Veliki Petak i drugi dan uskrsa)

Pravoslavci (prvi dan krsne slave), katolici (za verske praznike tj. 25. decembar i
katoliki Veliki Petak i drugi dan uskrsa), muslimani (prvi dan Ramazanskog
bajrama i Kurbanskog bajrama), jevreji (prvi dan Jom Kipura).

Radno se praznuju pored Dana pobede (9. maj) i Sveti Sava (27. januar) i
Vidovdan (28. jun). Ako datum praznika padne u nedelju, praznuje se narednog
dana.

Zastita zaposlenih

Opsta zastita

Zaposleni ima pravo na bezbednost i zastitu zivota i zdravlja na radu, ali i da

postuje propise o bezbednosti i zastiti zivota i zdravlja na radu kako ne bi ugrozio
svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica,
duzan je i da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi
mogla da utice na bezbednost i zdravlje na radu.

Zaposleni ne moe da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadlenog

zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogora njegovo zdravstveno stanje,
takodje ne moe da obavlja poslove koji bi izazvali pogoranje njegovog
zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu.

Na poslovima na kojima postoji poveana opasnost od povreivanja,

profesionalnih ili drugih oboljenja moe da radi samo zaposleni koji, pored
posebnih uslova utvrenih pravilnikom, ispunjava i uslove za rad u pogledu
zdravstvenog stanja, psihofizikih sposobnosti i doba ivota, u skladu sa zakonom.
Zastita licnih podataka

Zaposleni ima pravo uvida u dokumente koji sadrzi licne podatke koji se cuvaju
kod poslodavca i pravo da zahteva brisanje podataka koji nisu od neposrednog
znacaja za poslove koje obavlja kao i ispravljanje netacnih podataka.

Lini podaci koji se odnose na zaposlenog ne mogu da budu dostupni treem licu,
osim u sluajevima i pod uslovima utvrenim zakonom ili ako je to potrebno radi
dokazivanja prava i obaveza iz radnog odnosa ili u vezi sa radom.
Line podatke zaposlenih moe da prikuplja, obrauje, koristi i dostavlja treim
licima samo zaposleni ovlaen od strane direktora.

Zastita omladine

Zaposleni mladji od 18 godina zivota ne moze da radi na poslovima:

1. na kojima se obavlja tezak fizicki rad, rad pod zemljom, pod vodom ili na
velikoj visini
2. koji ukljucuju izlaganje stetnom zracenju ili sredstvima koja su otrovna,
kancerogena ili koja prouzrokuju nasledna oboljenja, kao i rizik po zdravlje
zbog hladnoce, toplote, buke ili vibracije
3. koji bi na osnovu nalaza nadleznog zdravstvenog organa mogli stetno i sa
povecanim rizikom da uticu na njegovo zdravlje i zivot s obzirom na
njegove psihofizicke sposobnosti

Zaposleni izmeu navrene 18 i 21 godine ivota moe da radi na ovim poslovima

samo na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa kojim se utvruje da takav
rad nije tetan za njegovo zdravlje.
Trokove lekarskog pregleda snosi poslodavac.
Puno radno vreme zaposlenog mlaeg od 18 godina ivota ne moe da se utvrdi u
trajanju duem od 35 asova nedeljno, niti duem od 8 asova dnevno.
Zabranjen je prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena zaposlenog koji je
mlai od 18 godina ivota.
Zaposleni mlai od 18 godina ivota ne moe da radi nou, osim:

1. ako obavlja poslove u oblasti kulture, sporta, umetnosti i reklamne

delatnosti
2. kada je neophodno da se nastavi rad prekinut usled vie sile, pod uslovom
da takav rad traje odreeno vreme i da mora da se zavri bez odlaganja, a
poslodavac nema na raspolaganju u dovoljnom broju druge punoletne
zaposlene.
Poslodavac je duan da obezbedi nadzor nad radom zaposlenog mlaeg od 18
godina ivota od strane punoletnog zaposlenog.

Zastita materinstva

Zaposlena zena za vreme trudnoce i zaposlena koja doji dete ne moze da radi na
poslovima koji su po nalazu nadleznog zdravstvenog organa stetni za njeno
zdravlje i zdravlje deteta, na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta, na kojima
postoji stetno zracenje, izlozenost ekstremnim temperaturama i vibracijama.

Poslodavac je duan da zaposlenoj obezbedi obavljanje drugih odgovarajuih

poslova, a ako takvih poslova nema, da je uputi na plaeno odsustvo.

Zaposlena za vreme trudnoe i zaposlena koja doji dete ne moe da radi

prekovremeno i nou, ako bi takav rad bio tetan za njeno zdravlje i zdravlje
deteta, na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa.
Zaposlena za vreme trudnoe ima pravo na plaeno odsustvo sa rada u toku dana
radi obavljanja zdravstvenih pregleda u vezi sa trudnoom, odreenih od strane
izabranog lekara u skladu sa zakonom, o emu je duna da blagovremeno obavesti
poslodavca.
Jedan od roditelja sa detetom do tri godine ivota moe da radi prekovremeno,
odnosno nou, samo uz svoju pisanu saglasnost.
Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina ivota ili dete koje je teak
invalid moe da radi prekovremeno, odnosno nou, samo uz svoju pisanu
saglasnost.
Poslodavac moe da izvri preraspodelu radnog vremena zaposlenoj eni za vreme
trudnoe i zaposlenom roditelju sa detetom mlaim od tri godine ivota ili detetom
sa teim stepenom psihofizike ometenosti - samo uz pisanu saglasnost
zaposlenog. Ova prava ima i usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj deteta.
Poslodavac je duan da zaposlenoj eni, koja se vrati na rad pre isteka godinu dana
od roenja deteta, obezbedi pravo na jednu ili vie dnevnih pauza u toku dnevnog
rada u ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skraenje dnevnog radnog vremena u
trajanju od 90 minuta, kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno radno vreme
zaposlene ene iznosi est i vie asova.
Pauza ili skraeno radno vreme raunaju se u radno vreme, a naknada zaposlenoj
po tom osnovu isplauje se u visini osnovne zarade, uveane za minuli rad.

Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta

Zaposlena zena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoce i porodjaja kao i
odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od 365 dana.
Ima prava da otpocne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadleznog
zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena
odredjenog za porodjaj.

Porodiljsko odsustvo traje do navrsena tri meseca od dana porodjaja.

Po isteku porodiljskog odsustva zaposlena zena ima pravo na odsustvo sa

rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpocinjanja porodiljskog
odsustva.

Otac deteta moze da koristi pravo na porodiljsko odsustvo u slucaju kad majka
napusti dete, umre ili je iz opravdanih razloga sprecena da koristi to pravo
(izdrzavanje kazne zatvora, teza bolest...) ili kad majka nije u radnom odnosu.

Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, zaposlena

zena ili otac ima pravo na naknadu zarade.

Zaposlena zena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi
nege deteta za trece i svako naredno novorodjeno dete u ukupnom trajanju od dve
godine.

Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom

trajanju od dve godine ima i zaposlena ena koja u prvom poroaju rodi troje ili
vie dece, kao i zaposlena ena koja je rodila jedno, dvoje ili troje dece, a u
narednom poroaju rodi dvoje ili vie dece. Po isteku porodiljskog odsustva
zaposlena zena ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka dve
godine od dana otpoinjanja porodiljskog odsustva.
Pravo da koristi porodiljsko odsustvo ima i zaposlena zena ako se dete rodi mrtvo
ili umre pre isteka porodiljskog odsustva.

Odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe

Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog teskog stepena
psihofizicke ometenosti ima pravo da po isteku porodiljskog odsustva odsustvuje
sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena najduze do navrsenih 5
godina zivota deteta.

Pravo ostvaruje na osnovu miljenja nadlenog organa za ocenu stepena

psihofizike ometenosti deteta, u skladu sa zakonom.
Za vreme odsustvovanja sa rada, zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u skladu
sa zakonom.
Za vreme rada sa polovinom punog radnog vremena, zaposleni ima pravo na
zaradu u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu, a za drugu
polovinu punog radnog vremena - naknadu zarade u skladu sa zakonom.
Hranitelj, odnosno staratelj deteta mlaeg od pet godina ivota ima pravo da, radi
nege deteta, odsustvuje sa rada osam meseci neprekidno od dana smetaja deteta u
hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu, a najdue do navrenih pet godina
ivota deteta.
Ako je smetaj u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu nastupio pre navrena
tri meseca ivota deteta, hranitelj, odnosno staratelj deteta ima pravo da, radi nege
deteta, odsustvuje sa rada do navrenih 11 meseci ivota deteta.
Pravo ima i lice kome je, u skladu sa propisima o usvojenju, upueno dete na
prilagoavanje pre zasnivanja usvojenja, a po zasnivanju usvojenja - i jedan od
usvojilaca.
Za vreme odsustva sa rada radi nege deteta lice koje koristi ovo pravo ima pravo
na naknadu zarade u skladu sa zakonom.
Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi oteenoj cerebralnom
paralizom, dejom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od miine
distrofije i ostalih tekih oboljenja, na osnovu miljenja nadlenog zdravstvenog
organa, moe na svoj zahtev da radi sa nepunim radnim vremenom, ali ne kraim
od polovine punog radnog vremena.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo na odgovarajuu
zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa zakonom, optim
aktom i ugovorom o radu.
Prava ima i jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta, ako je detetu, s
obzirom na stepen psihofizike ometenosti, potrebna posebna nega.
Jedan od roditelja, usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj ima pravo da odsustvuje
sa rada dok dete ne navri tri godine ivota.
Za vreme odsustvovanja sa rada prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako za
pojedina prava zakonom, optim aktom i ugovorom o radu nije drukije odreeno.

Zastita osoba sa invaliditetom i zaposlenog sa zdravstvenim smetnjama

Zaposlenom - osobi sa invaliditetom i zaposlenom sa zdravstvenim smetnjama

poslodavac je duan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti.
Poslodavac moe da otkae ugovor o radu zaposlenom koji odbije da prihvati
posao koji je u skladu sa njegovom random sposobnoscu.
Ako poslodavac ne moe zaposlenom da obezbedi odgovarajui posao, zaposleni
se smatra vikom ako usled tehnoloskih, ekonomskih ili organizacionih promena
prestane potreba za obavljanjem odredjenog posla ili dodje do smanjenja obima
posla.
Obavestenje o privremenoj sprecenosti za rad

Zaposleni je duzan da najkasnije u roku od 3 dana od dana nastupanja

privremene sprecenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o
tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrzi i vreme ocekivane
sprecenosti za rad.

U slucaju teze bolesti, poslodavcu umesto zaposlenog potvrdu dostavljaju clanovi

uze porodice ili druga lica sa kojima zivi u porodicnom domacinstvu.

Ako zivi sam, potvrdu je duzan da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka
razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.

Lekar je duan da izda potvrdu o privremenoj sprecenosti za rad.

Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada moe
da podnese zahtev nadlenom zdravstvenom organu radi utvrivanja zdravstvene
sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom.

Zarada, naknada zarade i druga primanja

Zarada

Zaposleni ima pravo na odgovarajucu zaradu koja se utvrdjuje u skladu sa

zakonom, opstim aktom i ugovorom o radu, zaposlenima se garantuje jednaka
zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca. Pod
radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen strucne
spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti u kome je ostvaren jednak
radni doprinos uz jednaku odgovornost. U slucaju povrede ovog prava zaposleni
ima pravo na naknadu stete.

Zarada se sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu,

zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca
(nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa u skladu
sa opstim aktom i ugovorom o radu.

Pod zaradom smatra se zarada koja sadrazi porez i doprinose koji se placaju iz
zarade, smatraju se sva primanja iz radnog odnosa.

Zaradom se ne smatraju primanja ostvarena po osnovu ucesca zaposlenog u

dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, koriscenja i upotrebe sredstava za rad
zaposlenog i naknade troskova za njihovu upotrebu, naknada za dolazak na rad i
odlazak sa rada, naknada troskova za vreme provedeno na sluzbenom putu u
zemlji ili inostranstvu, naknada troskova smestaja i ishrane za rad i boravak na
terenu, otpremnina zbog odlaska u penziju, naknade troskova pogrebnih usluga u
slucaju smrti clana uze porodice, naknada stete zbog povrede na radu ili
profesionalnog oboljenja, jubilarne nagrade, solidarne pomoci.

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od:

1. Osnovne zarade odredjuje se na osnovu uslova utvrdjenih pravilnikom

potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zakljucio ugovor o radu i
vremena provedenog na radu.
2. Dela zarade za radni ucinak odredjuje se na osnovu kvaliteta i obima
obavljenog posla kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama.

Optim aktom utvruju se elementi za obraun i isplatu osnovne zarade i zarade

po osnovu radnog uinka. Ugovorom o radu moe da se utvrdi osnovna zarada u
veem iznosu od osnovne zarade utvrene na osnovu elemenata iz opteg akta.

3. Uvecane zarade

Zaposleni ima pravo na uveanu zaradu u visini utvrenoj optim aktom i

ugovorom o radu, i to:

1. za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od

osnovice
2. za rad nou, ako takav rad nije vrednovan pri utvrivanju osnovne zarade -
najmanje 26% od osnovice
3. za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice
4. po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada
ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca - najmanje 0,4% od osnovice.

Pri obraunu minulog rada rauna se i vreme provedeno u radnom odnosu kod
poslodavca prethodnika, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa
zakonom.
Ako su se istovremeno stekli uslovi po vie osnova, procenat uveane zarade ne
moe biti nii od zbira procenata po svakom od osnova uveanja.
Optim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi sluajevi u kojima
zaposleni ima pravo na uveanu zaradu, kao to je uveanje zarade po osnovu rada
u smenama.
Osnovicu za obraun uveane zarade ini osnovna zarada utvrena u skladu sa
zakonom, optim aktom i ugovorom o radu.
Pripravnik ima pravo na zaradu najmanje u visini 80% osnovne zarade za
poslove za koje je zakljuio ugovor o radu, kao i na naknadu trokova i druga
primanja, u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu.
Zarada se isplauje u rokovima utvrenim optim aktom i ugovorom o radu,
najmanje jedanput meseno, a najkasnije do kraja tekueg meseca za
prethodni mesec.
Zarada se isplauje samo u novcu, ako zakonom nije drukije odreeno.

Minimalna zarada

Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni ucinak i vreme provedeno

na radu.

Minimalna zarada odreuje se na osnovu minimalne cene rada utvrene u skladu

sa ovim zakonom, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se
plaaju iz zarade.

Optim aktom, odnosno ugovorom o radu utvruju se razlozi za donoenje odluke

o uvoenju minimalne zarade.
Po isteku roka od est meseci od donoenja odluke o uvoenju minimalne zarade
poslodavac je duan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak
isplate minimalne zarade.
Poslodavac je duan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se
odreuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja vai za mesec u kojem se
vri isplata.
Zaposleni koji prima minimalnu zaradu, ima pravo na uveanu zaradu, na naknadu
trokova i druga primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa zakonom.
Osnovica za obraun uveane zarade je minimalna zarada zaposlenog.
Minimalna cena rada utvruje se odlukom Socijalno-ekonomskog saveta
osnovanog za teritoriju Republike.
Ako Socijalno-ekonomski savet ne donese odluku u roku od 15 dana od dana
poetka pregovora, odluku o visini minimalne cene rada donosi Vlada Republike
Srbije u narednom roku od 15 dana.
Pri utvrivanju minimalne cene rada polazi se naroito od: egzistencijalnih i
socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraenih kroz vrednost
minimalne potroake korpe, kretanja stope zaposlenosti na tritu rada, stope
rasta bruto domaeg proizvoda, kretanja potroakih cena, kretanja produktivnosti
i kretanja prosene zarade u Republici.
Minimalna cena rada utvruje se po radnom asu bez poreza i doprinosa, za
kalendarsku godinu, najkasnije do 15. septembra tekue godine, a primenjuje se
od 1. januara naredne godine.
Minimalna cena rada ne moe se utvrditi u niem iznosu od minimalne cene rada
utvrene za prethodnu godinu.
Odluka o visini minimalne cene rada objavljuje se u "Slubenom glasniku
Republike Srbije".

Naknada zarade

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosecne zarade u prethodnih

12 meseci u skladu sa opstim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja
sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godisnjeg odmora, placenog odsustva,
vojne vezbe i odazivanje na poziv drzavnog organa. Poslodavac ima pravo na
refundiranje isplacene naknade zarade u slucaju odsustvovanja zaposlenog sa rada
zbog vojne vezbe ili odazivanja na poziv drzavnog organa, od organa na ciji se
poziv zaposleni odazvao.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade i za vreme odsustvovanja sa rada zbog

privremene sprecenosti za rad do 30 dana i to najmanje u visini 65% prosecne
zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena
sprecenost za rad, s tim da ne moze biti niza od minimalne zarade, ako je
sprecenost za rad prouzrokovana bolescu ili povredom van rada; u visini 100%
prosecne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila
privremena sprecenost za rad, s tim da ne moze biti niza od minimalne zarade, ako
je sprecenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolescu.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60 % prosecne

zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne moze biti niza od minimalne zarade,
za vreme prekida rada do kojeg je doslo bez krivice zaposlenog, najduze 45 radnih
dana u kalendarskoj godini (zbog kvarova, havarija, nedostatka sirovina...).

Izuzetno, u sluaju prekida rada, odnosno smanjenja obima rada koje zahteva due
odsustvo, poslodavac moe, uz prethodnu saglasnost ministra, uputiti zaposlenog
na odsustvo due od 45 radnih dana, uz naknadu zarade.
Pre davanja saglasnosti, ministar e zatraiti miljenje reprezentativnog sindikata
grane ili delatnosti osnovanog na nivou Republike.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvrenoj optim aktom i
ugovorom o radu za vreme prekida rada do koga je dolo naredbom nadlenog
dravnog organa ili nadlenog organa poslodavca zbog neobezbeivanja
bezbednosti i zatite ivota i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada
bez ugroavanja ivota i zdravlja zaposlenih i drugih lica.
Naknada troskova

Zaposleni ima pravo na naknadu troskova u skladu sa opstim aktom i ugovorom o

radu i to:

1. za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom

saobracaju
2. za vreme provedeno na sluzbenom putu u zemlji
3. za vreme provedeno na sluzbenom putu u inostranstvu
4. za smestaj i ishranu za rad i boravak na terenu
5. za ishranu u toku rada
6. za regres za koriscenje godisnjeg odmora

Visina trokova predvidjenih za ishranu u toku rada mora biti izraena u novcu.

Druga primanja

Poslodavac je duan da isplati, u skladu sa optim aktom:

1. zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve

prosene zarade
2. zaposlenom naknadu trokova pogrebnih usluga u sluaju smrti lana
ue porodice, a lanovima ue porodice u sluaju smrti zaposlenog
3. zaposlenom naknadu tete zbog povrede na radu ili profesionalnog
oboljenja

Poslodavac moe deci zaposlenog starosti do 15 godina ivota da obezbedi poklon

za Boi i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predvien
zakonom kojim se ureuje porez na dohodak graana.
Poslodavac moe zaposlenima uplaivati premiju za dobrovoljno dodatno
penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno
osiguranje za sluaj teih bolesti i hirurkih intervencija, a u cilju sprovoenja
kvalitetne dodatne socijalne zatite.
Optim aktom, odnosno ugovorom o radu moe da se utvrdi pravo na jubilarnu
nagradu i solidarnu pomo i druga primanja.

Obracun zarade i naknade zarade

Poslodavac je duzan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade

zarade dostavi obracun, duan je da zaposlenom dostavi obraun i za mesec za
koji nije izvrio isplatu zarade, odnosno naknade zarade, najkasnije do kraja
meseca za prethodni mesec (moze i u elektronskoj formi). Uz obracun poslodavac
je duzan da zaposlenom dostavi i obavestenje da isplata zarade, odnosno naknade
zarade nije izvrsena i razloge zbog kojih to nije ucinjeno.

Evidencija zarade i naknade zarade

Poslodavac je duan da vodi mesenu evidenciju o zaradi i naknadi zarade.

Evidenciju potpisuje lice ovlaeno za zastupanje ili drugo lice koje ono ovlasti.

Zastita zarade i naknade zarade

Poslodavac moe novano potraivanje prema zaposlenom naplatiti

obustavljanjem od njegove zarade samo na osnovu pravnosnane odluke suda, u
sluajevima utvrenim zakonom ili uz pristanak zaposlenog, najvie do jedne
treine zarade, odnosno naknade zarade.

Potrazivanja zaposlenih u slucaju stecajnog postupka

Pravo na isplatu neispalcenih potrazivanja kod poslodavca nad kojim je pokrenut

stecajni postupak ima zaposleni kome su potraivanja utvrena u skladu sa
zakonom kojim se ureuje steajni postupak i koji ispunjava uslove za
ostvarivanje prava u skladu sa ovim zakonom.
Zaposleni ima pravo na isplatu:

1. zarade i naknade zarade za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene

spreenosti za rad po propisima o zdravstvenom osiguranju koju je bio
duan da isplati poslodavac u skladu sa ovim zakonom, za poslednjih devet
meseci pre otvaranja steajnog postupka
2. naknade tete za neiskorieni godinji odmor krivicom poslodavca, za
kalendarsku godinu u kojoj je otvoren steajni postupak, ako je to pravo
imao pre otvaranja steajnog postupka
3. otpremnine zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren
steajni postupak, ako je pravo na penziju ostvario pre otvaranja steajnog
postupka
4. naknade tete na osnovu odluke suda donete u kalendarskoj godini u kojoj
je otvoren steajni postupak, zbog povrede na radu ili profesionalnog
oboljenja, ako je ta odluka postala pravnosnana pre otvaranja steajnog
postupka

Prava zaposlenih prilikom promene poslodavca

U sluaju statusne promene, odnosno promene poslodavca, u skladu sa zakonom,

poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opti akt i sve ugovore
o radu koji vae na dan promene poslodavca.
Poslodavac prethodnik duan je da poslodavca sledbenika potpuno i istinito
obavesti o pravima i obavezama iz opteg akta i ugovora o radu koji se prenosi.
Poslodavac prethodnik duan je da o prenoenju ugovora o radu na poslodavca
sledbenika pismenim putem obavesti zaposlene iji se ugovor o radu prenosi.
Ako zaposleni odbije prenos ugovora o radu ili se ne izjasni u roku od pet radnih
dana od dana dostavljanja obavetenja, poslodavac prethodnik moe zaposlenom
da otkae ugovor o radu.
Poslodavac sledbenik duan je da primenjuje opti akt poslodavca prethodnika
najmanje godinu dana od dana promene poslodavca, osim ako pre isteka tog roka:

1. istekne vreme na koje je zakljuen kolektivni ugovor kod poslodavca

prethodnika
2. kod poslodavca sledbenika bude zakljuen novi kolektivni ugovor.

Visak zaposlenih

Poslodavac je duzan da donese program resavanja viska zaposlenih ako utvrdi da

ce zbog tehnoloskih, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od
30 dana doci do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodredjeno vreme.

Poslodavac je duan da, pre donoenja programa, u saradnji sa reprezentativnim

sindikatom kod poslodavca i republikom organizacijom nadlenom za
zapoljavanje, preduzme odgovarajue mere za novo zapoljavanje vika
zaposlenih.
Program naroito sadri:

1. razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih

2. ukupan broj zaposlenih kod poslodavca
3. broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i sta osiguranja zaposlenih
koji su viak i poslove koje obavljaju
4. kriterijume za utvrivanje vika zaposlenih
5. mere za zapoljavanje: premetaj na druge poslove, rad kod drugog
poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, nepuno radno vreme ali ne
krae od polovine punog radnog vremena i druge mere
6. sredstva za reavanje socijalno-ekonomskog poloaja vika zaposlenih
7. rok u kome e biti otkazan ugovor o radu.

Kriterijum za utvrivanje vika zaposlenih ne moe da bude odsustvovanje

zaposlenog sa rada zbog privremene spreenosti za rad, trudnoe,
porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta.
Poslodavac je duan da pre otkaza ugovora o radu, zaposlenom isplati otpremninu.
Visina otpremnine utvruje se optim aktom ili ugovorom o radu, s tim to ne
moe biti nia od zbira treine zarade zaposlenog za svaku navrenu godinu rada u
radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. Za
utvrivanje visine otpremnine rauna se i vreme provedeno u radnom odnosu kod
poslodavca prethodnika u sluaju statusne promene i promene poslodavca, kao i
kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom.
Zaposleni kome poslodavac posle isplate otpremnine otkae ugovor o radu zbog
prestanka potrebe za njegovim radom ostvaruje pravo na novanu naknadu i pravo
na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zatitu.

Naknada stete

Zaposleni je odgovoran za stetu koju je na radu ili u vezi sa radom namerno ili
krajnjom nepaznjom prouzrokovao poslodavcu.

Ako tetu prouzrokuje vie zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoran za deo tete
koju je prouzrokovao. Ako se za zaposlenog ne moe utvrditi deo tete koju je
prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i tetu
naknauju u jednakim delovima.

Ako je vie zaposlenih prouzrokovalo tetu krivinim delom sa umiljajem, za

tetu odgovaraju solidarno.
Postojanje tete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je tetu
prouzrokovao i kako se naknauje - utvruje poslodavac, u skladu sa optim
aktom, odnosno ugovorom o radu.
Zaposleni koji je na radu ili u vezi s radom namerno ili krajnjom nepanjom
prouzrokovao tetu treem licu, a koju je naknadio poslodavac, duan je da
poslodavcu naknadi iznos isplaene tete.
Ako zaposleni pretrpi povredu ili tetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je
duan da mu naknadi tetu, u skladu sa zakonom i optim aktom.

Udaljenje zaposlenog sa rada

Zaposleni moze da bude privremeno udaljen sa rada:

1. ako je protiv njega zapoceto krivicno gonjenje zbog krivicnog dela

ucinjenog na radu ili u vezi sa radom
2. ako nepotovanjem radne discipline ili povredom radne obaveze
ugroava imovinu vee vrednosti utvrene optim aktom ili ugovorom
o radu
3. ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno nepotovanja radne
discipline ili je ponaanje zaposlenog takvo da ne moe da nastavi rad
kod poslodavca pre isteka roka od 8 dana od dana dostavljanja
upozorenja.
Udaljenje moe da traje najdue tri meseca, a po isteku tog perioda poslodavac je
duan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkae ugovor o radu ili izrekne drugu
meru u skladu sa ovim zakonom ako za to postoje opravdani razlozi.
Za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada, zaposlenom pripada naknada
zarade u visini jedne etvrtine, a ako izdrava porodicu u visini jedne treine
osnovne zarade.
Zaposlenom za vreme privremenog udaljenja sa rada pripada razlika izmeu
iznosa naknade zarade i punog iznosa osnovne zarade, i to:

1. ako krivini postupak protiv njega bude obustavljen pravnosnanom

odlukom ili ako pravnosnanom odlukom bude osloboen optube, ili je
optuba protiv njega odbijena, ali ne zbog nenadlenosti
2. ako se ne utvrdi odgovornost zaposlenog za povredu radne obaveze ili
nepotovanje radne discipline.

Izmena ugovora o radu

Izmena ugovorenih uslova rada

Poslodavac moze zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (aneks

ugovora):

1. radi premestaja na drugi odgovarajuci posao

2. radi premestaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca
3. radi upucivanja na rad na odgovarajuci posao kod drugog poslodavca
4. ako su zaposlenom koji je visak obezbedjeno ostvarivanje prava koja su
predvidjena merama za zaposljavanje
5. radi promene elemenata za utvrivanje osnovne zarade, radnog uinka,
naknade zarade, uveane zarade i drugih primanja zaposlenog koji su
sadrani u ugovoru o radu

Odgovarajuim poslom smatra se posao za ije se obavljanje zahteva ista vrsta i

stepen strune spreme koji su utvreni ugovorom o radu.
Uz aneks ugovora o radu poslodavac je duan da zaposlenom dostavi pismeno
obavetenje koje sadri: razloge za ponueni aneks ugovora, rok u kome zaposleni
treba da se izjasni koji ne moe biti krai od 8 radnih dana i pravne posledice
koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora.
Ako zaposleni potpie aneks ugovora u ostavljenom roku, zadrava pravo da pred
nadlenim sudom osporava zakonitost tog aneksa.
Zaposleni koji odbije ponudu aneksa ugovora u ostavljenom roku, zadrava pravo
da u sudskom postupku povodom otkaza ugovora o radu, osporava zakonitost
aneksa ugovora.
Smatra se da je zaposleni odbio ponudu aneksa ugovora ako ne potpie aneks
ugovora u roku.
Ako je potrebno da se odreeni posao izvri bez odlaganja, zaposleni moe biti
privremeno premeten na druge odgovarajue poslove na osnovu reenja, bez
ponude aneksa ugovora, najdue 45 radnih dana u periodu od 12 meseci.
U sluaju premetaja zaposleni zadrava osnovnu zaradu utvrenu za posao sa
koga se premeta ako je to povoljnije za zaposlenog.
Ove odredbe se ne primenjuju u sluaju zakljuivanja aneksa ugovora na
inicijativu zaposlenog.
Izmena linih podataka o zaposlenom i podataka o poslodavcu i drugih podataka
kojima se ne menjaju uslovi rada moe da se konstatuje aneksom ugovora, na
osnovu odgovarajue dokumentacije, bez sprovoenja postupka za ponudu aneksa.
Ugovor o radu sa aneksima koji su sastavni deo tog ugovora mogu da se zamene
preienim tekstom ugovora o radu, koji potpisuju poslodavac i zaposleni.

Premestaj u drugo mesto rada

Zaposleni moe da bude premeten u drugo mesto rada:

1. ako je delatnost poslodavca takve prirode da se rad obavlja u mestima

van sedita poslodavca, odnosno njegovog organizacionog dela
2. ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se
premeta na rad manja od 50 km i ako je organizovan redovan prevoz
koji omoguava blagovremeni dolazak na rad i povratak sa rada i
obezbeena naknada trokova prevoza u visini cene prevozne karte u
javnom saobraaju.

Zaposleni moe da bude premeten u drugo mesto rada u drugim sluajeva samo
uz svoj pristanak.

Upucivanje na rad kod drugog poslodavca

Zaposleni moe da bude privremeno upuen na rad kod drugog poslodavca na

odgovarajui posao ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u
zakup poslovni prostor ili zakljuen ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi
za njegovo upuivanje, a najdue godinu dana.
Zaposleni moe, uz svoju saglasnost i u drugim sluajevima utvrenim optim
aktom ili ugovorom o radu, da bude privremeno upuen na rad kod drugog
poslodavca i due od godinu dana, dok traju razlozi za njegovo upuivanje.
Zaposleni sa poslodavcem kod koga je upuen na rad zakljuuje ugovor o radu na
odreeno vreme.
Po isteku roka na koji je upuen na rad kod drugog poslodavca zaposleni ima
pravo da se vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio.

Prestanak radnog odnosa

Razlozi za prestanak radnog odnosa

Radni odnos prestaje:

1. istekom roka za koji je zasnovan

2. kad zaposleni navri 65 godina ivota i najmanje 15 godina staa
osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukije ne sporazumeju
3. sporazumom izmeu zaposlenog i poslodavca
4. otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog
5. na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlaeg od 18 godina ivota
6. smru zaposlenog

Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:

1. ako je na nain propisan zakonom utvreno da je kod zaposlenog dolo do

gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravnosnanog reenja o
utvrivanju gubitka radne sposobnosti
2. ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosnanoj odluci suda ili
drugog organa, zabranjeno da obavlja odreene poslove, a ne moe da mu
se obezbedi obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravnosnane
odluke
3. ako zbog izdravanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju
duem od est meseci - danom stupanja na izdravanje kazne
4. ako mu je izreena mera bezbednosti, vaspitna ili zatitna mera u trajanju
duem od est meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada danom
poetka primenjivanja te mere
5. u sluaju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.

Sporazumni prestanak radnog odnosa

Radni odnos moze da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i

zaposlenog.

Pre potpisivanja sporazuma, poslodavac je duan da zaposlenog pisanim putem

obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za sluaj
nezaposlenosti.
Otkaz od strane zaposlenog

Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkae ugovor o radu. Otkaz ugovora o radu
zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana
koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa (otkazni rok).
Optim aktom ili ugovorom o radu moe da se utvrdi dui otkazni rok ali ne dui
od 30 dana.

Otkaz od strane poslodavca

Razlozi za otkaz

Poslodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o radu ako za to postoji opravdani

razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponaanje i to:

1. ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti

za obavljanje poslova na kojima radi
2. ako je pravnosnano osuen za krivino delo na radu ili u vezi sa
radom
3. ako se ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka
roka mirovanja radnog odnosa, odnosno neplaenog odsustva.

Poslodavac moe da otkae ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom uini
povredu radne obaveze, i to:

1. ako nesavesno ili nemarno izvrava radne obaveze

2. ako zloupotrebi poloaj ili prekorai ovlaenja
3. ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada
4. ako ne koristi ili nenamenski koristi obezbeena sredstva ili opremu za
linu zatitu na radu
5. ako uini drugu povredu radne obaveze utvrenu optim aktom,
odnosno ugovorom o radu.

Poslodavac moe da otkae ugovor o radu zaposlenom koji ne potuje radnu

disciplinu, i to:

1. ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvrava naloge

poslodavca u skladu sa zakonom
2. ako ne dostavi potvrdu o privremenoj spreenosti za rad
3. ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene spreenosti za rad
4. zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih
sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u
toku radnog vremena, koje ima ili moe da ima uticaj na obavljanje
posla
 5. ako njegovo ponaanje predstavlja radnju izvrenja krivinog dela
uinjenog na radu i u vezi sa radom, nezavisno od toga da li je protiv
zaposlenog pokrenut krivini postupak za krivino delo
6. ako je dao netane podatke koji su bili odluujui za zasnivanje radnog
odnosa
7. ako zaposleni koji radi na poslovima sa poveanim rizikom, na kojima
je kao poseban uslov za rad utvrena posebna zdravstvena sposobnost,
odbije da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposobnosti
8. ako ne potuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno
ako je njegovo ponaanje takvo da ne moe da nastavi rad kod
poslodavca.

Poslodavac moe zaposlenog da uputi na odgovarajuu analizu u ovlaenu

zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac, o svom troku, radi utvrivanja
okolnosti ili da utvrdi postojanje navedenih okolnosti na drugi nain u skladu sa
optim aktom. Odbijanje zaposlenog da se odazove na poziv poslodavca da izvri
analizu smatra se nepotovanjem radne discipline.
Zaposlenom moe da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji
se odnosi na potrebe poslodavca i to:

1. ako usled tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena prestane

potreba za obavljanjem odreenog posla ili doe do smanjenja obima
posla
2. ako odbije zakljuenje aneksa ugovora

Mere za nepostovanje radne discipline, odnosno povredu radnih obaveza

Za nepostovanje radne discipline odnosno povredu radnih obaveza

zaposlenom moze da prestane radni odnos.

Ako poslodavac smatra da postoje olakavajue okolnosti ili da povreda radne

obaveze, odnosno nepotovanje radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom
treba da prestane radni odnos, umesto otkaza ugovora o radu, poslodavac moze da
izrekne jednu od sledeih mera:

1. privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade, u trajanju od

jednog do 15 radnih dana
2. novanu kaznu u visini do 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec u
kome je novana kazna izreena, u trajanju do tri meseca, koja se
izvrava obustavom od zarade, na osnovu reenja poslodavca o
izreenoj meri
3. opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da e poslodavac
zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja, ako u
 narednom roku od est meseci uini istu povredu radne obaveze ili
nepotovanje radne discipline.

Postupak pre prestanka radnog odnosa ili izricanja druge mere

Poslodavac je duan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenog pisanim putem

upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od
najmanje 8 dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz
upozorenja.
U upozorenju poslodavac je duan da navede osnov za davanje otkaza, injenice i
dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora
na upozorenje.
Poslodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o radu ili izrekne neku od mera
ako mu je prethodno dao pisano obavetenje u vezi sa nedostacima u njegovom
radu, uputstvima i primerenim rokom za poboljanje rada, a zaposleni ne pobolja
rad u ostavljenom roku.
Zaposleni uz izjanjenje moe da priloi miljenje sindikata iji je lan.
Poslodavac je duan da razmotri priloeno miljenje sindikata.

Ako otkae ugovor o radu zaposlenom, poslodavac ne moe na istim poslovima da

zaposli drugo lice u roku od tri meseca od dana prestanka radnog odnosa.

Ako pre isteka roka nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za
zakljuivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.

Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu ne smatra se:

1. privremena spreenost za rad usled bolesti, nesree na radu ili

profesionalnog oboljenja
2. korienje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i
odsustva sa rada radi posebne nege deteta
3. odsluenje ili dosluenje vojnog roka
4. lanstvo u politikoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna
pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, politiko ili drugo uverenje
ili neko drugo lino svojstvo zaposlenog
5. delovanje u svojstvu predstavnika zaposlenih, u skladu sa ovim
zakonom
6. obraanje zaposlenog sindikatu ili organima nadlenim za zatitu prava
iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o
radu.
Postupak u slucaju otkaza

Otkaz ugovora o radu poslodavac moe dati zaposlenom u roku od est meseci od
dana saznanja za injenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od
godinu dana od dana nastupanja injenica koje su osnov za davanje otkaza.
Ugovor o radu otkazuje se reenjem, u pisanom obliku, i obavezno sadri
obrazloenje i pouku o pravnom leku.
Reenje mora da se dostavi zaposlenom lino, u prostorijama poslodavca, odnosno
na adresu prebivalita ili boravita zaposlenog.
Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi reenje duan je da o tome
saini pismenu beleku, a reenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po
isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim.
Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja reenja. Zaposleni je
duan da narednog dana od dana prijema reenja u pisanom obliku obavesti
poslodavca ako eli da spor reava pred arbitrom.
U slucaju prestanka radnog odnosa poslodavac je duan da zaposlenom isplati sve
neisplacene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do
dana prestanka radnog odnosa. Poslodavac je duzan da isplatu izvri najkasnije u
roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.
Za vreme trudnoe, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i
odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne moe zaposlenom da
otkae ugovor o radu.
Zaposlenom rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na odreeno vreme
produava se do isteka korienja prava na odsustvo.
Reenje o otkazu ugovora o radu nitavo je ako je na dan donoenja reenja o
otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti ili ako
zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca
o postojanju okolnosti i o tome dostavi odgovarajuu potvrdu ovlaenog lekara ili
drugog nadlenog organa.
Poslodavac ne moe da otkae ugovor o radu, niti na drugi nain da stavi u
nepovoljan poloaj zaposlenog zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu
predstavnika zaposlenih, lanstva u sindikatu ili uea u sindikalnim
aktivnostima.
Teret dokazivanja da otkaz ugovora o radu ili stavljanje u nepovoljan poloaj
zaposlenog nije posledica statusa ili aktivnosti je na poslodavcu.
Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato to ne ostvaruje potrebne rezultate
rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti ima pravo na otkazni rok koji
se utvruje optim aktom ili ugovorom o radu, u zavisnosti od staa osiguranja, a
koji ne moe biti krai od osam niti dui od 30 dana.
Otkazni rok poinje da tee narednog dana od dana dostavljanja reenja o otkazu
ugovora o radu.
Zaposleni moe, u sporazumu sa nadlenim organom da prestane sa radom i pre
isteka otkaznog roka, s tim to mu se za to vreme obezbeuje naknada zarade u
visini utvrenoj optim aktom i ugovorom o radu.
Zaposleni kome je radni odnos prestao ima pravo da od poslodavca zahteva
potvrdu koja sadri datum zasnivanja i prestanka radnog odnosa i vrstu, odnosno
opis poslova na kojima je radio.
Na zahtev zaposlenog poslodavac moe dati i ocenu njegovog ponaanja i
rezultata rada u potvrdi ili u posebnoj potvrdi.

Nezakonit otkaz

Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog
osnova, na zahtev zaposlenog, odluie da se zaposleni vrati na rad, da mu se
isplati naknada tete i uplate pripadajui doprinosi za obavezno socijalno
osiguranje za period u kome zaposleni nije radio.
Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog
osnova, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud e, na zahtev zaposlenog,
obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu tete u iznosu od najvie 18
zarada zaposlenog, u zavisnosti od vremena provedenog u random odnosu kod
poslodavca, godina ivota zaposlenog i broja izdravanih lanova porodice.

Oragnizacije zaposlenih i poslodavaca

Savet zaposlenih

Zaposleni kod poslodavca koji ima vie od 50 zaposlenih mogu obrazovati savet
zaposlenih. Savet zaposlenih daje miljenje i uestvuje u odluivanju o
ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih.

Sindikat zaposlenih

Zaposlenima se jami sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja bez

odobrenja, uz upis u registar.
Zaposleni pristupa sindikatu potpisivanjem pristupnice.
Poslodavac je duan da zaposlenom koji je lan sindikata na ime sindikalne
lanarine odbije iznos od zarade na osnovu njegove pismene izjave i da taj iznos
uplati na odgovarajui raun sindikata.
Kolektivnim ugovorom ili sporazumom izmeu poslodavca i sindikata kod
poslodavca, moe se utvrditi pravo na plaeno odsustvo predstavniku sindikata,
radi obavljanja sindikalne funkcije, srazmerno broju lanova sindikata.
Sindikalni predstavnik ovlaen za kolektivno pregovaranje, odnosno odreen za
lana odbora za kolektivno pregovaranje, ima pravo na plaeno odsustvo za vreme
pregovaranja.
Sindikalni predstavnik koji odsustvuje sa rada ima pravo na naknadu zarade koja
ne moe biti vea od njegove prosene zarade u prethodnih 12 meseci u skladu sa
optim aktom i ugovorom o radu.
Naknadu zarade plaa poslodavac.

Reprezentativnost sindikata

Sindikat se smatra reprezentativnim ako je osnovan i deluje na nacelima slobode

sindikalnog organizovanja i delovanja, ako je nezavisan od drzavnih organa i
poslodavaca, ako se finansira pretezno iz clanarine i drugih sopstvenih izvora, ako
ima potreban broj clanova na osnovu pristupnica, ako je upisan u registar.

Reprezentativnim sindikatom se smatra sindikat u koji je uclanjeno najmanje 15%

zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca.

Utvrdjivanje reprezentativnosti sindikata

Reprezentativnost sindikata kod poslodavca utvrdjuje poslodavac u prisustvu

predstavnika sindikata, a reprezentativnost sindikata za teritoriju RS utvrdjuje
ministar nadlezan za rad na predlog Odbora za utvrdjivanje reprezentativnosti
sindikata i udruzenja poslodavaca.

Pravna i poslovna sposobnost sindikata

Sindikat stice svojstvo pravnog lica danom upisa u registar. Sindikat kome je
utvrdjena reprezentativnost ima pravo na kolektivno pregovaranje i zakljucivanje
kolektivnog ugovora na odgovarajucem nivou, pravo na ucesce u resavanju
kolektivnih radnih sporova, pravo na ucesce u radu tripartitnih i multipartitnih tela
na odgovarajucem nivou.

I poslodavci imaju pravo na obrazovanje svojih udruzenja poslodavaca.

Kolektivni ugovor

Kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom i drugim propisom, ureuju se

prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, postupak izmena i dopuna
kolektivnog ugovora, meusobni odnosi uesnika kolektivnog ugovora i druga
pitanja od znaaja za zaposlenog i poslodavca.
Kolektivni ugovor zakljuuje se u pisanom obliku.
Kolektivni ugovor moe da se zakljui kao opti, poseban, i kod poslodavca.
Opti kolektivni ugovor i poseban kolektivni ugovor za odreenu granu, grupu,
podgrupu ili delatnost zakljuuju se za teritoriju Republike Srbije.
Poseban kolektivni ugovor zakljuuje se za teritoriju jedinice teritorijalne
autonomije ili lokalne samouprave.
Opti kolektivni ugovor zakljuuju reprezentativno udruenje poslodavaca I
reprezentativni sindikat osnovani za teritoriju Republike Srbije.
Poseban kolektivni ugovor za granu, grupu, podgrupu ili delatnost zakljuuju
reprezentativno udruenje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovani za
granu, grupu, podgrupu ili delatnost.
Poseban kolektivni ugovor za javna preduzea i javne slube zakljuuju osniva,
odnosno organ koji on ovlasti, i reprezentativni sindikat.
Kolektivni ugovor se zakljuuje na period do tri godine.
Po isteku roka kolektivni ugovor prestaje da vai, ako se uesnici kolektivnog
ugovora drukije ne sporazumeju najkasnije 30 dana pre isteka vaenja
kolektivnog ugovora.
Opti i poseban kolektivni ugovor, kao i njihove izmene, odnosno dopune,
registruju se kod ministarstva.
Opti i poseban kolektivni ugovor objavljuju se u "Slubenom glasniku Republike
Srbije".
Nain objavljivanja drugih kolektivnih ugovora utvruje se tim kolektivnim
ugovorima.

Nadleznost inspekcije rada

Nadzor nad primenom Zakona o radu, drugih propisa o radnim odnosima, opstih
akata i ugovora o radu kojima se uredjuju prava, obaveze i odgovornosti
zaposlenih vrsi inspekcija rada.

Inspektor rada je ovlascen da resenjem nalozi poslodavcu da u odredjenom roku

otkloni utvrdjene povrede zakona, podzakonskog akta, opsteg akta i ugovora o
radu.

Ako inspektor rada nadje da je resenjem poslodavca o otkazu ugovora o radu

povredjeno pravo zaposlenog, a zaposleni je poveo radni spor, na zahtev
zaposlenog odlozice svojim resenjem izvrsenje tog resenja-do donosenja
pravosnazne odluke suda.
Socijalno osiguranje

U RS postoje tri grane socijalnog osiguranja po osnovu rada, penzijsko i

invalidsko osiguranje, osiguranje za slucaj nezaposlenosti, zdravstveno
osiguranje.

Penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO)

Obuhvata obavezno i dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje.

Obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje

Obezbedjuju se prava za slucaj starosti, invalidnosti, smrti i telesnog ostecenja.

Prava iz obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja

Pravo iz penzijskog i invalidskog osiguranja sticu se i ostvaruju zavisno od duzine

ulaganja i visine osnovice na koju je placen doprinos za penzijsko i invalidsko
osiguranje i uz primenu nacela solidarnosti. Ta prava su licna prava i ne mogu se
prenositi na druga lica, pa prestaju smrcu korisnika.

Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja obezbedjuju se, odnosno ostvaruju

kod republickog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Obavezno osigurana lica (osiguranici) jesu:

1. Zaposleni (lica u radnom odnosu zaposlena u preduzecu, u drugom

pravnom licu, u drzavnom organu, u organu jedinice lokalne samouprave ili
kod fizickog lica, civilna lica na sluzbi u Vojsci Srbije, profesionalna vojna
lica, lica zaposlena van prostorija poslodavca, zaposleni upuceni na rad u
inostranstvo, domaci drzavljani koji su na teritoriji RS zaposleni kod stranih
ili medjunarodnih organizacija i ustanova, kod stranih pravnih ili fizickih
lica, strani drzavljani ili lica bez drzavljanstva koji su na teritoriji RS
zaposleni kod stranih pravnih ili fizickih lica, lica koja obavljaju privremene
i povremene poslove, lica koja obavljaju privremene i povremene poslove
preko omladinskih zadruga a imaju navrsenih 26 godina zivota, odnosno
bez obzira na godine zivota ako nisu na skolovanju, lica za cijim radom je
prestala potreba i prestalo zaposlenje dok ostvaruju novcanu naknadu)
2. Lica koja samostalno obavljaju delatnost (lica koja samostalno obavljaju
privrednu ili drugu delatnost ako nisu obavezno osigurana po osnovu
zaposlenja, lica koja su osnivaci, odnosno clanovi privrednih drustava koji u
njima rade bez obzira da li su u radnom odnosu u privrednom drustvu ciji su
osnivac odnosno clan, lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o
 delu, svestenici i verski sluzbenici, lica koja su prestala da obavljaju
samostalnu delatnost dok ostvaruju novcanu naknadu)
3. Poljoprivrednici (lica koja se bave poljoprivrednom delatnoscu kao nosioci
poljoprivrednog domacinstva, clanovi poljoprivrednog domacinstva, nosioci
porodicnog poljoprivrednog gazdinstva, clanovi porodicnog
poljoprivrednog gazdinstva ako osiguranici nisu zaposleni, nisu osiguranici
samostalnih delatnosti ili korisnici penzije i nisu na skolovanju)

Svojstvo osiguranika stice se danom pocetka, a prestaje danom prestanka

zaposlenja, utvrdjuje se na osnovu prijave na osiguranje, odnosno odjave
osiguranja. Svojstvo osiguranika ne moze se steci pre navrsenih 15 godina zivota.

Dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje

Dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje je osiguranje kojim se, na osnovu

ugovora, mogu obezbediti prava za sluaj starosti, invalidnosti, smrti i telesnog
oteenja, ili vei obim tih prava od obima utvrenog ovim zakonom, kao i druga
prava iz ovog osiguranja.

Prava za slucaj invalidnosti i telesnog ostecenja prouzrokovanih povredom na radu

ili profesionalnom bolescu ostvaruju:

1. Lica koja obavljaju privremene i povremene poslove preko

omladinskih zadruga do navrsenih 26 godina zivota ako su na
skolovanju
2. Lica koja se nalaze na strucnom osposobljavanju, dokvalifikaciji ili
prekvalifikaciji
3. Ucenici i studenti kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu,
profesionalnoj praksi ili prakticnoj nastavi
4. Lica koja se nalaze na kazni izdrzavanja zatvora dok rade u privrednoj
jedinici ustanove za izdrzavanje kazne zatvora
5. Lica koja obavljaju volonterski rad po osnovu ugovora

Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, jesu:

1. za sluaj starosti:
(1) pravo na starosnu penziju,
(2) pravo na prevremenu starosnu penziju;
2. za sluaj invalidnosti - pravo na invalidsku penziju;
3. za sluaj smrti:
(1) pravo na porodinu penziju;

(2) pravo na naknadu pogrebnih trokova;

 4. za sluaj telesnog oteenja prouzrokovanog povredom na radu ili
profesionalnom boleu - pravo na novanu naknadu za telesno oteenje;
5. za sluaj potrebe za pomoi i negom drugog lica - pravo na novanu
naknadu za pomo i negu drugog lica.

Starosna penzija

Osiguranik stice pravo na starosnu penziju:

1. kad navri 65 godina ivota i najmanje 15 godina staa osiguranja

2. kad navri 45 godina staa osiguranja

Ako je osiguranik ena sa najmanje 15 godina staa osiguranja, stie pravo na

starosnu penziju kad navri 61 godinu i sest meseci zivota (u 2017.godini).
Starosna dob se postepeno povecava svake godine sve do 64 godine i deset
meseci zivota do 2031. godine.

Prevremena starosna penzija

Osiguranik stie pravo na prevremenu starosnu penziju kad navri najmanje 40

godina staa osiguranja i najmanje 60 godina ivota.

Izuzetno osiguranik stie pravo na prevremenu starosnu penziju kad navri: 40

godina staa osiguranja i najmanje 56 godina i etiri meseca ivota
(mukarac), odnosno 37 godina i est meseci staa osiguranja i najmanje 55
godina i osam meseci ivota (ena) u 2017. godini.

Odnosno, 40 godina staa osiguranja i najmanje 60 godina ivota (mukarac),

odnosno 40 godina staa osiguranja i najmanje 59 godina i est meseci ivota
(ena) do 2023. godine.

Osiguraniku koji je na radnim mestima na kojima se sta osiguranja rauna sa

uveanim trajanjem navrio najmanje 2/3 od ukupno navrenog staa osiguranja,
starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju, sniava se zavisno od
stepena uveanja staa za po jednu godinu, najvie do 55 godina ivota. Starosna
granica za osiguranike koji rade na poslovima na kojima se staz osiguranja racuna
sa uvecanim trajanjem moe se sniavati najvie do 50 godina ivota.

Invalidska penzija

Invalidnost postoji kad kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne

sposobnosti, odnosno kad kod profesionalnog vojnog lica nastane potpuni gubitak
sposobnosti za profesionalnu vojnu slubu, zbog promena u zdravstvenom stanju
prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom boleu, povredom van rada
ili boleu, koje se ne mogu otkloniti leenjem ili medicinskom rehabilitacijom.

Invalidnost je preduslov za sticanje prava na invalidsku penziju.

Osiguranik kod koga nastane potpuni gubitak radne sposobnosti stice pravo na
invalidsku penziju:

1. ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom

bolescu
2. ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili bolescu pod
uslovom da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navrsenja godina
zivota propisanih za sticanje prava na starosnu penziju i da ima
navrsenih 5 godina staza osiguranja.

Osiguranik kod koga je invalidnost, prouzrokovana boleu ili povredom van rada,
nastala pre navrene 30 godine ivota stie pravo na invalidsku penziju:
1. kad je invalidnost nastala do navrene 20 godine ivota - ako ima godinu
dana staa osiguranja
2. kad je invalidnost nastala do navrene 25 godine ivota - ako do nastanka
invalidnosti ima najmanje dve godine staa osiguranja
3. kad je invalidnost nastala do navrene 30 godine ivota - ako do nastanka
invalidnosti ima najmanje tri godine staa osiguranja.

Povredom na radu smatra se povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj,

vremenskoj i uzrocnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je
osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehanickim, fizickim ili
hemijskim dejstvom, naglim promenama polozaja tela, iznenadnim opterecenjem
tela, kada zaposleni pretrpi povredu pri obavljanju posla na koji nije rasporedjen
ali koji obavlja u interesu poslodavca, povredu koju zaposleni pretrpi na redovnom
putu od stana do mesta rada ili obrnuto, oboljenje osiguranika koje je nastalo
neposredno ili kao iskljuciva posledica nekog nesrecnog slucaja ili vise sile za
vreme obavljanja posla, ako ucestvuje u akcijama spasavanja ili odbrane od
elementarnih nepogoda ili nesreca, u vojnoj vezbi, na radnom kampu ili
takmicenju.

Profesionalne bolesti nastale u toku osiguranja a prouzrokovane duzim

neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima.
Porodicna penzija

Pravo na porodicnu penziju mogu ostvariti clanovi porodice:

1. umrlog osiguranika koji je navrsio najmanje 5 godina staza osiguranja

ili je ispunio uslove za starosnu, prevremenu starosnu penziju ili
invalidsku penziju
2. umrlog korisnika starosne, prevremene starosne penzije ili invalidske
penzije

Ako je smrt lica nastala kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti
clanovi njegove prodice sticu pravo na porodicnu penziju bez obzira na duzinu
penzijskog staza tog lica.

lanovima porodice umrlog osiguranika smatraju se:

1. brani drug
2. deca (roena u braku ili van braka ili usvojena, pastorad koju je osiguranik,
odnosno korisnik prava izdravao, unuad, braa i sestre i druga deca bez
roditelja, odnosno deca koja imaju jednog ili oba roditelja koji su potpuno
nesposobni za rad, a koju je osiguranik, odnosno korisnik prava izdravao)
3. roditelji (otac i majka, ouh i maeha i usvojioci) koje je osiguranik,
odnosno korisnik prava izdravao.
Pravo na porodinu penziju moe ostvariti i brani drug iz razvedenog braka ako
mu je sudskom presudom utvreno pravo na izdravanje.

Ako je umrli osiguranik ili umrli korisnik starosne, prevremene starosne penzije ili
invalidske penzije u trenutku zakljuenja braka navrio godine ivota brani drug
moe stei pravo na porodinu penziju pod uslovom da imaju zajedniko dete ili
da je brak trajao najmanje dve godine.
Dete stie pravo na porodinu penziju i ona mu pripada do navrenih 15 godina
ivota.
Posle navrenih 15 godina ivota dete stie pravo na porodinu penziju i ona mu
pripada do zavretka kolovanja, ali najdocnije do navrenih:
1. 20 godina ivota, ako pohaa srednju kolu
2. 26 godina ivota, ako pohaa visokokolsku ustanovu
Roditelj (otac i majka, ouh i maeha i usvojilac) koga je osiguranik odnosno
korisnik prava, u skladu sa zakonom izdravao do svoje smrti stie pravo na
porodinu penziju ako je do smrti osiguranika odnosno korisnika prava:
1. navrsio 65 godina zivota (muskarac), odnosno 60 (zena)
2. postao potpuno nesposoban za rad
Lice koje je prouzrokovalo smrt osiguranika, odnosno korisnika prava, namerno ili
krajnjom nepanjom, ne moe po tom osnovu ostvariti pravo na porodinu
penziju.
Pravo na naknadu pogrebnih troskova

U slucaju smrti korisnika penzije licu koje izvrsi sahranu pripada naknada
pogrebnih troskova.

Novcana naknada za telesno ostecenje prouzrokovano povredom na radu ili

profesionalnom bolescu- pravo na novanu naknadu za telesno oteenje

Telesno ostecenje postoji kad kod osiguranika nastane gubitak, bitnije ostecenje ili
znatnija onesposobljenost pojedinih organa ili delova tela sto otezava normalnu
aktivnost organizma i iziskuje vece napore u ostvarivanju zivotnih potreba bez
obzira na to da li prouzrokuje ili ne prouzrokuje invalidnost.

Osiguranik kod koga telesno ostecenje prouzrokovano povredom na radu ili

profesionalnom bolescu iznosi najmanje 30%, stice pravo na novcanu naknadu.

Telesna oteenja razvrstavaju se prema teini u osam stepena i to od 30 do 100 %

ostecenja.

Za sluaj potrebe za pomoi i negom drugog lica - pravo na novanu naknadu

za pomo i negu drugog lica

Pravo na novanu naknadu za pomo i negu drugog lica, ima osiguranik i korisnik
penzije, kome je zbog prirode i teine stanja povrede ili bolesti utvrena potreba
za pomoi i negom za obavljanje radnji radi zadovoljavanja osnovnih ivotnih
potreba. Potreba za pomoi i negom drugog lica postoji kod lica koje je
nepokretno, ili koje zbog teine i prirode trajnih bolesti i bolesnog stanja nije
sposobno da se samostalno kree ni u okviru stana uz upotrebu odgovarajuih
pomagala, niti da se samo hrani, svlai, oblai i da odrava osnovnu linu
higijenu, kod slepog lica koje je izgubilo oseaj svetlosti sa tanom projekcijom i
kod lica koje postie vid sa korekcijom do 0,05.

Penzijski staz

Penzijski sta na osnovu koga se stiu i ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog

osiguranja obuhvata:
1. vreme koje se rauna u sta osiguranja i poseban sta prema odredbama
zakona
2. vreme koje je, kao sta osiguranja i poseban sta, raunato u penzijski sta
prema propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu zakona
Staz osiguranja koji se racuna sa efektivnim trajanjem

U sta osiguranja koji se racuna sa efektivnim trajanjem rauna se vreme

provedeno na radu odnosno u osiguranju, u efektivnom trajanju, kao i vreme za
koje osiguranik prima novcanu naknadu za koju je placen doprinos.

U sta osiguranja rauna se vreme koje osiguranik, u skladu sa propisima o radu,

provede na obavljanju privremenih i povremenih poslova, kao i vreme koje
osiguranik provede na obavljanju privremenih i povremenih poslova preko
omladinskih zadruga, za koje je plaen doprinos.

U sta osiguranja rauna se vreme za koje je lice, odnosno osiguranik ostvario

ugovorenu naknadu za koju je plaen doprinos.

Sta osiguranja se srazmerno utvruje na taj nain to se iznos ugovorene naknade

na koju se plaa porez u skladu sa zakonom kojim se ureuje porez na dohodak
graana, deli sa najniom osnovicom za plaanje doprinosa koja vai u momentu
uplate doprinosa.

Sta osiguranja ostvaren po ovom osnovu, u jednoj kalendarskoj godini moe

iznositi najvie 12 meseci.

Staz osiguranja koji se racuna sa uvecanim trajanjem

Osiguraniku koji radi na naroito tekim, opasnim i za zdravlje tetnim radnim

mestima, odnosno poslovima i osiguraniku koji radi na radnim mestima, odnosno
poslovima na kojima posle navrenja odreenih godina ivota ne moe uspeno
obavljati svoju profesionalnu delatnost, sta osiguranja u efektivnom trajanju
rauna se sa uveanim trajanjem. Stepen uveanja staa osiguranja zavisi od
teine, opasnosti i tetnosti rada, odnosno od prirode posla, a moe iznositi najvie
50%.

Radno mesto odnosno posao na kome se sta osiguranja rauna sa uveanim

trajanjem je radno mesto odnosno posao na kome je rad naroito teak, opasan i
tetan za zdravlje i pored toga to su primenjene sve opte i posebne zatitne mere
utvrene propisima.
Radno mesto odnosno posao na kome se sta osiguranja rauna s uveanim
trajanjem je i radno mesto odnosno posao na kome je obavljanje profesionalne
delatnosti ogranieno navrenjem odreenih godina ivota ili zbog prirode i teine
posla, fizioloke funkcije opadaju u toj meri da onemoguavaju njeno dalje
uspeno obavljanje.
Osiguraniku se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem pod uslovom da je
na radnim mestima odnosno poslovima efektivno proveo ukupno najmanje 10
godina, odnosno ukupno najmanje pet godina ako je utvrena invalidnost.
Sta osiguranja se uveava samo za vreme koje je efektivno provedeno na radu.

Prilikom utvrivanja uslova za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog

osiguranja, kumulativno se uzima sta osiguranja sa uveanim trajanjem ostvaren
na narocito teskim, opasnim i za zdravlje stetnim radnim mestima odnosno
poslovima.

Sta osiguranja sa uveanim trajanjem rauna se i osiguranicima koji su na radu,

po osnovu koga su bili obavezno osigurani, proveli radei kao: osiguranici s
telesnim oteenjem od najmanje 70%, vojni invalidi od prve do este grupe,
civilni invalidi rata od prve do este grupe, slepa lica, lica obolela od distrofije ili
srodnih miinih i neuromiinih oboljenja, od paraplegije i cerebralne i deije
paralize i od multipleks skleroze.
Osiguranicima svakih 12 meseci efektivno provedenih na radu po osnovu koga su
osigurani rauna se kao 15 meseci staa osiguranja.

Poseban staz

Osiguraniku - eni koja je rodila tree dete, po tom osnovu uraunava se u posebni
sta vreme u trajanju od dve godine.
Osiguraniku - eni uraunava se u posebni sta vreme u trajanju od:
1. est meseci, koja je rodila jedno dete
2. godinu dana, koja je rodila dvoje dece.

Ostvarivanje i koriscenje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja

Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju se kod fonda.

Pravo na starosnu penziju, prevremenu starosnu penziju ostvaruje se posle
prestanka osiguranja. Prestankom osiguranja smatra se i raniji prestanak
osiguranja, ako se lice u trenutku podnoenja zahteva nalazi u osiguranju, ako su
uslovi za sticanje prava na starosnu penziju, prevremenu starosnu penziju isti u
trenutku podnoenja zahteva i ranijeg prestanka osiguranja. Prestankom osiguranja
za osiguranika koji istovremeno ispunjava uslove za osiguranje po vie osnova
smatra se prestanak osiguranja po osnovu koga je prioritetno osiguran.
Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju se od dana podnetog
zahteva, a najranije est meseci pre tog dana. Penzijski sta se ne moe utvrivati
na osnovu izjava svedoka.
Osiguranje za slucaj nezaposlenosti

Uredjeno je Zakonom o zaposljavanju i osiguranju za slucaj nezaposlenosti.

Nezaposleni je lice od 15-65 godina zivota, sposobno i odmah spremno da radi,
koje nije zasnovalo radni odnos ili na drugi nacin ostvarilo pravo na rad, a koje se
vodi na evidenciji nezaposlenih i aktivno trazi zaposlenje.

Nezaposlenim se ne smatra redovan ucenik, student osnovnih studija do 26

godine zivota, lice kome miruju prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom
i lice koje je ispunilo uslov za penziju.

Obavezno osiguranje za slucaj nezaposlenosti

Je deo sistema obaveznog socijalnog osiguranja gradjana kojim se obezbedjuju

prava u slucaju nezaposlenosti na nacelima obaveznosti, uzajamnosti i
solidarnosti.

Obaveznim osiguranjem obezbedjuju se prava za slucaj nezaposlenosti i to

novcana naknada, zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje i
druga prava u skladu sa zakonom.

Sredstva za ostvarivanje prava iz obaveznog osiguranja obezbedjuju se iz

doprinosa za obavezno osiguranje za slucaj nezaposlenosti.

Pravo na novcanu naknadu

Obavezno osigurano lice ima pravo na novcanu naknadu ako je bilo osigurano
najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci.
Neprekidnim osiguranjem smatra se i prekid obaveznog osiguranja kraci od 30
dana.

Nezaposleni ima pravo na novcanu naknadu u slucaju prestanka radnog odnosa ili
prestanka obaveznog osiguranja po osnovu prestanka radnog odnosa otkazom od
strane poslodavca i to ako usled tehnoloskih, ekonomskih ili organizacionih
promena prestane potreba za obavljanjem odredjenog posla ili dodje do smanjenja
obima posla, u slucaju prestanka radnog odnosa na odredjeno vreme, privremenih
i povremenih poslova, probnog rada, prestanka funkcije izabranih, imenovanih i
postavljenih lica ukoliko nije ostvareno pravo na mirovanje radnog odnosa ili
naknadu plate, prenosa osnivackih prava vlasnika, otvaranja stecaja, pokretanje
likvidacionog postupka, premestaja bracnog druga, prestanka radnog odnosa u
inostranstvu.
Novcana naknada pripada nezaposlenom od prvog dana do dana prestanka
obaveznog osiguranja ako se prijavi i podnese zahtev Nacionalnoj sluzbi u roku od
30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja, a ako podnese
zahtev po isteku roka od 30 dana novcana naknada pripada od dana podnosenja
zahteva.

Visina novcane naknade utvrdjuje se u iznosu od 50 % od osnovice koju cini

prosecna zarada, odnosno plata ili naknada zarade nezaposlenog u poslednjih
6 meseci koji prethode mesecu u kojem je prestao radni odnos, odnosno
osiguranje (ne moze biti visa od 160% niti niza od 80% minimalne zarade
utvrdjene u skladu sa propisima o radu za mesec u kojem se vrsi isplata novcane
naknade).

Pravo na novcanu naknadu moze trajati od 3 meseca do 12 meseci u zavisnosti

od godina staza osiguranja i godina zivota osiguranika. Izuzetno novcana
naknada pripada nezaposlenom u trajanju od 24 meseca ukoliko nezaposlenom do
ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju nedostaje do dve
godine.

Korisnik novcane naknade duzan je da se licno javlja Nacionalnoj sluzbi radi

obavestavanja o mogucnostima i uslovima zaposlenja i posredovanja u
zaposljavanju svakih 30 dana.

Novcana naknada moze da se isplati u jednokratnom iznosu radi

samozaposljavanja, na zahtev nezaposlenog. Isplata novcane naknade obustavlja
se za vreme za koje miruju prava po osnovu nezaposlenosti i to za vreme trajanja
ugovora o obavlajnju privremenih i povremenih poslova, odsluzenja vojnog roka,
izdrzavanje kazne zatvora, izrecene mere bezbednosti, vaspitne ili zastitne mere
do sest meseci, za vreme boravka u inostranstvu.

Pravo na novcanu naknadu prestaje ako lice koje ostvaruje pravo bude izbrisano sa
evidencije, ako prestane da se vodi evidencija o nezaposlenom, ako se od strane
nadleznog organa utvrdi da radi kod poslodavca bez ugovora o radu ili ugovora o
privremenim i povremenim poslovima i ako podnese zahtev za prestanak prava.

Nezaposleni kome je prestalo pravo na novcanu naknadu moze da ostvari ovo

pravo ako ponovo ispuni uslove za sticanje prava na novcanu naknadu, s tim sto
mu se u staz osiguranja ne uracunava staz za koji je vec ostvario novcanu
naknadu.
Pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje

Ova prava pripadaju samo nezaposlenim licima koja su korisnici novcane naknade
i traju koliko i pravo na novcanu naknadu. Doprinosi za zdravstveno i penzijsko i
invalidsko osiguranje sadrzani su u novcanoj naknadi i placaju se na teret lica koje
prima novcanu naknadu. Obracun i uplatu doprinosa za osiguranje vrsi Nacionalna
sluzba.

Clanovi porodice korisnika novcane naknade imaju pravo samo na zdravstveno

osiguranje, ako nisu zdravstveno osigurani po drugom osnovu.

Zdravstveno osiguranje

Uredjeno je Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Prava iz obaveznog i

dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ne mogu se prenositi na druga lica niti se
mogu nasledjivati.

Obavezno zdravstveno osiguranje

Je zdravstveno osiguranje kojim se zaposlenima i drugim gradjanima obezbedjuju

pravo na zdravstvenu zastitu i pravo na novcane naknade, obezbedjuje se i
sprovodi u Republickom fondu za zdravstveno osiguranje i u organizacionim
jedinicama Republickog fonda-filijalama.

Sredstva za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbedjuju

se uplatom doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje.

Obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata osiguranje za slucaj bolesti i povrede

van rada, osiguranje za slucaj povrede na radu ili profesionalne bolesti.

Osiguranim licima, u smislu Zakona o zdravstvenom osiguranju, smatraju se

osiguranici i clanovi njihovih porodica kojima se obezbedjuju prava iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja.

Nacela obaveznog zdravstvenog osiguranja:

1. Nacelo obaveznosti obaveznost placanja doprinosa za obavezno

zdravstveno osiguranje od strane zaposlenih i poslodavaca kao i drugih
obveznika uplate doprinosa u skladu sa zakonom.
2. Nacelo solidarnosti i uzajamnosti
3. Nacelo javnosti
 4. Nacelo zastite prava osiguranih lica i zastite javnog interesa
5. Nacelo stalnog unapredjivanja kvaliteta obaveznog zdravstvenog
osiguranja
6. Nacelo ekonomicnosti i efikasnosti obaveznog zdravstvenog osiguranja

Osiguranici su fizicka lica koja su obavezno osigurana i to:

1. Lica u random odnosu, odnosno zaposlena lica

2. Clanovi njihovih porodica
3. Deca do navrsenih 18 godina zivota, skolska deca i studenti do kraja
propisanog skolovanja, a najkasnije do navrsenih 26 godina (ako je dete
zbog bolesti prekinulo skolovanje ima prava iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja i za vreme trajanja te bolesti, a ako nastavi skolovanje ima prava
iz obaveznog zdr. osi. i posle starosne granice, ali najduze onoliko vremena
koliko je trajao prekid skolovanja zbog bolesti, ako dete postane
nesposobno za samostalan zivot i rad u smislu propisa o penzijskom i
invalidskom osiguranju pre nego sto isteknu rokovi za skolovanje ima prava
iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i za vreme dok takva nesposobnost
traje, dete koje postane nesposobno za samostalan zivot i rad u smislu
propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju i posle uzrasta utvrdjenog
zakonom, ima prava iz obaveznog zdr. osig. dok takva nesposobnost traje
ako ga osiguranik izdrzava zbog toga sto nema sopstvenih prihoda za
izdrzavanje)
4. Zene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoce, porodjaja i
materinstva do 12 meseci nakon porodjaja
5. Lica starija od 65 godina zivota
6. Osobe sa invaliditetom
7. Lica u vezi sa lecenjem od HIV infekcije ili drugih zaraznih bolesti koje
su utvrdjene posebnim zakonom kojim se uredjuje oblast zastite
stanovnistva od zaraznih bolesti, malignih bolesti, hemofilije, secerne
bolesti, psihoze, epilepsije, multiple skleroze, lica u terminalnoj fazi
hronicne bubrezne insuficijencije, cisticne fibroze, sistemske autoimune
bolesti, reumatske groznice, bolesti zavisnosti, oboleli od retkih bolesti, lica
koja daju i primaju tkiva i organe
8. Materijalno neobezbedjena lica koja primaju novcanu socijalnu pomoc,
korisnici porodicne inalidnine, borci, vojni invalidi, civilni invalidi rata
9. Korisnici stalnih novcanih pomoci kao i pomoc za smestaj u ustanove
socijalne zastite ili u druge porodice
10. Lice romske nacionalnosti
11. Zrtve nasilja u porodici
12. Zrtve trgovinom ljudi
13. Lica koja su obuhvacena obaveznom imunizacijom u skladu sa
propisima
 14. Lica koja su obuhvacena ciljanim preventivnim pregledima, odnosno
skriningom
15. Civilna lica na sluzbi u vojsci
16. Lica koja obavljaju poslove van prostorija poslodavca, kucnog
pomocnog osoblja, upuceni na rad u inostranstvo, zaposleni u
inostranstvu kod stranog poslodavca
17. Zaposleni roditelj, usvojitelj, hranitelj, staratelj koji odsustvuje sa rada
dok dete ne navrsi tri godine zivota dok mu miruju prava i obaveze po
osnovu rada
18. Samohrani roditelji sa decom do sedam godina zivota ciji su mesecni
prihodi ispod prihoda utvrdjenih u skladu sa ovim zakonom.
19. Strani drzavljani i lica bez drzavljanstva koji su zaposleni kod stranih
pravnih ili fizickih lica
20. Lica koja imaju pravo na novcanu naknadu po osnovu nezaposlenosti
21. Lica koja obavljaju privremene i povremene poslove (lica koja nisu u
radnom odnosu, zaposleni koji rade nepuno radno vreme-do punog radnog
vremena i korisnici starosne penzije), preko omladinske, studentske
zadruge, a imaju navrsenih 26 godina zivota, odnosno bez obzira na
godine zivota ako nisu na skolovanju
22. Lica koja po prestanku radnog odnosa ostvaruju pravo na naknadu
zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti (ucenici i studenti
koji se nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili
prakticnoj nastavi, lica koja obavljaju poslove za koje ne primaju zaradu-
volonterski rad, licima koja se nalaze na dodatnom obrazovanju i obuci po
uputu organizacije nadlezne za zaposljavanje, licima koja ucestvuju u
akcijama spasavanja prilikom elementarnih nepogoda i drugih nesreca,
licima angazovanim u vatrogasnim sluzbama za gasenje pozara, licima koja
se obucavaju za odbranu zemlje, za obezbedjivanje javnih skupova,
kulturnih i sportskih dogadjaja, na izdrzavanju kazne zatvora)
23. Lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu
24. Preduzetnici koji su registrovani radi samostalnog obavljanja
delatnosti, slobodne profesije, samostalni umetnici
25. Sportisti
26. Svestenici i verski sluzbenici, monasi, monahinje
27. Poljoprivrednici stariji od 18 godina zivota
28. Korisnici penzije i prava na novcane naknade, koja primaju penziju ili
invalidninu iskljucivo od inostranog nosioca osiguranja
29. Strani drzavljani koji rade kod privatnih poslodavaca, za vreme
njihovog skolovanja ili strucnog usavrsavanja

Osiguraniku koji je navrsio 65 godina zivota prestaje svojstvo osiguranika

pod uslovom da nije ostvario pravo na penziju u skladu sa zakonom i da su
prihodi osiguranika ispod prihoda utvrdjenih zakonom.
Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja:

1. Pravo na zdravstvenu zastitu

2. Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprecenosti za rad
osiguranika
3. Pravo na naknadu troskova prevoza u vezi sa koriscenjem zdravstvene
zastite

Prethodni staz zdravstvenog osiguranja

Osiguranici moraju da imaju staz osiguranja u obaveznom zdravstvenom

osiguranju, u svojstvu osiguranika u skladu sa ovim zakonom, u trajanju od
najmanje 3 meseca neprekidno ili 6 meseci sa prekidima u poslednjih 18
meseci pre pocetka koriscenja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Od ovog su izuzeti osiguranici koji nisu ispunili uslove u pogledu osiguranja: u

slucaju povrede na radu ili profesionalne bolesti, u slucaju hitne medicinske
pomoci, za ostvarivanje prava na naknadu zarade u visini minimalne zarade
utvrdjene u skladu sa propisima o radu za mesec za koji se naknada zarade
isplacuje.

Pravo na zdravstvenu zastitu za slucaj nastanka bolesti i povrede van rada

obuhvata zdravstvenu zastitu u pogledu prevencije i ranog otkrivanja bolesti,
zdravstvenu zastitu u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoce,
porodjaja i materinstva do 12 meseci nakon porodjaja, kao i zdravstvenu zastitu u
slucaju bolesti i povrede van rada bez obzira na uzrok, koja se obezbedjuje na
primarnom, sekundarnom ili tercijarnom nivou u zavisnosti od zdravstvenog
stanja osiguranog lica.

Povreda na radu je svaka povreda, oboljenje ili smrt nastala kao posledica
nesrece na poslu, odnosno kao posledica svakog neocekivanog ili neplaniranog
dogadjaja, ukljucujuci i akt nasilja koji je nastao usled rada ili je povezan sa radom
i koji je doveo do povrede, oboljenja ili smrti osiguranika koja je nastupila odmah
ili u period od 12 meseci od dana nastanka povrede na radu.

Pod profesionalnim oboljenjem podrazumeva se oboljenje nastalo usled duze

izlozenosti stetnostima nastalim na random mestu.

Povreda na radu utvrdjuje se na osnovu izvestaja o povredi na radu-povredna

lista, koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodvca i koja se
dostavlja Republickom fondu, odnosno maticnoj filijali radi ostvarivanja prava iz
obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Pravo na zdravstvenu zastitu koje se obezbedjuje obaveznim zdravstvenim

osiguranjem obuhvata:

1. Mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti (osiguranim licima se

obezbedjuju mere zdravstvenog vaspitanja koje se sprovodi organizovanjem
posebnih predavanja ili davanjem saveta od zdravstvenog radnika u vezi sa
zastitom, ocuvanjem i unapredjenjem zdravlja, sticanjem znanja i navika o
zdravom nacinu zivota, otkrivanjem i suzbijanjem faktora rizika, sistematski
i ostali pregledi dece do navrsenih 18 godina zivota, odnosno do kraja
propisanog visokoskolskog obrazovanja, a najkasnije do navrsenih 26
godina zivota, zena u vezi sa trudnocom, skrining programi, preventivne
stomatoloske mere za prevenciju bolesti usta i zuba kod trudnica i dece do
navrsenih 18 godina zivota, zdravstveno vaspitanje u vezi sa planiranjem
porodice, prevencijom trudnoce, kontracepcijom, testiranjem na trudnocu,
testiranje i lecenje seksualno prenosivih bolesti i HIV infekcije, vakcinacija,
imunoprofilaksa, higijensko-epidemioloske mere u vezi sa sprecavanjem,
otkrivanjem i lecenjem HIV infekcije i drugih zaraznih bolesti i sprecavanje
njihovog sirenja)
2. Preglede i lecenje zena u vezi sa planiranjem porodice kao i u toku
trudnoce, porodjaja i materinstva do 12 meseci nakon porodjaja
(obezbedjuju im se pregledi i lecenje od strane ginekologa i babice, bonicko
lecenje kada je medicinski neophodno i porodjaj u zdravstvenoj ustanovi,
patronazne posete i pomoc porodilji, dijagnostika i lecenje steriliteta)
3. Preglede i lecenje u slucaju bolesti i povrede (obolelima i povredjenima
obezbedjuju se ukazivanje hitne medicinske pomoci, hitan sanitetski prevoz
za bolesti i povrede koje su opasne po zivot, sanitetski prevoz koji nije
hitan, pregledi i lecenje u primarnoj zdravstvenoj zastiti, ambulantni
pregledi i lecenje kod specijaliste po uputu izabranog lekara, laboratorijska,
rendgenska i druga dijagnostika koja je predlozena od izabranog lekara ili
lekara specijaliste, stacionarno lecenje kada je opravdano i medicinski
neophodno, pravo na pratioca osiguranom licu do navrsenih 15 godina
zivota, kao i starijem licu koje je teze telesno ili dusevno ometeno u
razvoju, lice kod koga je u toku zivota zbog oboljenja ili povrede doslo do
gubitka telesnih ili psihickih funkcija zbog cega to lice nije u mogucnosti da
samostalno obavlja aktivnosti svakodnevnog zivota, slepa, slabovida i gluva
lica, kucno lecenje kada je opravdano i medicinski neophodno)
4. Preglede i lecenje bolesti usta i zuba (pregled i lecenje bolesti usta i zuba
kod dece do navrsenih 18 godina zivota, do kraja visokoskolskog
obrazovanja, a najkasnije do navrsenih 26 godina zivota, starijih lica koja su
tesko telesno ili dusevno ometena u razvoju, kao i lica sa tezim urodjenim
 ili stecenim deformitetom lica i vilice, pregledi i lecenje bolesti usta i zuba,
izuzev protetskog zbrinjavanja, kod zena u vezi sa trudnocom i 12 meseci
posle porodjaja, ukazivanje hitne stomatoloske zdravstvene zastite za
odrasle, pregledi i lecenje bolesti usta i zuba, izuzev protetskog
zbrinjavanja, pre transplantacije bubrega i operacija na srcu, pregledi i
lecenje bolesti usta i zuba u okviru preoperativnog i postoperativnog
tretmana malignih bolesti i maksilofacijalnog predela, urgentni stomatoloski
i hirurski pregledi i lecenje povreda zuba i kostiju lica, izrada akrilatne
totalne i subtotalne proteze kod osoba starijih od 65 godina zivota, izrada
protetskih nadoknada lica i vilice, pregledi i lecenje bolesti usta i zuba kod
lica kod kojih je u toku zivota zbog oboljenja ili povreda doslo do gubitka
pojedinih telesnih ili psihickih funkcija zbog cega nisu u mogucnosti da
samostalno obavljaju aktivnosti svakodnevnog zivota)
5. Medicinsku rehabilitaciju u slucaju bolesti i povrede
6. Lekove i medicinska sredstva (pravo na lekove sa Liste lekove koji se
propisuju na recept ili izdaju na nalog na teret sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja, pravo na medicinska sredstva koja se obezbedjuju
iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno koja se propisuju
na nalog)

Republicki fond donosi opsti akt kojim utvrdjuje Listu lekova koja najmanje
sadrzi neophodne-esencijalne lekove za lecenje bolesti i povreda bez obzira
na uzrok u skladu sa listom esencijalnih lekova Svetske zdravstvene
organizacije.

Republicki fond donosi opsti akt kojim se utvrdjuju uslovi, kriterijumi,

nacin i postupak za stavljanje lekova na Listu lekova, izmene i dopune
Liste lekova, odnosno za skidanje lekova sa Liste lekova.

Radi obavljanja poslova u postupku za stavljanje lekova na Listu

lekova, izmenu i dopunu Liste lekova, odnosno za skidanje lekova sa
Liste lekova u Republickom fondu obrazuje se Centralna komisija za
lekove o cemu odluku donosi Upravni odbor Republickog fonda.

Centralna komisija za lekove ima 11 clanova, iz reda istaknutih

strucnjaka u oblasti medicine, stomatologije, farmacije, izmedju kojih
se bira predsednik i potpredsednik.

Ministar nadlezan za poslove zdravlja i direktor Republickog fonda

imenuju po 5 clanova Centralne komisije za lekove, a jednog clana
imenuje zajednica medicinskih fakulteta.

Mandat predsednika, potpredsednika i clanova Centralne komisije za

lekove traje 4 godine.
 Centralna komisija za lekove donosi poslovnik o radu. Ona donosi
odluke vecinom glasova od ukupnog broja clanova. Ona utvrdjuje
predlog Liste lekova, odnosno njene izmene i dopune i predlog za
skidanje odredjenih lekova sa Liste lekova koji usvaja Upravni odbor
Republickog fonda.

Republicke strucne komisije ucestvuju u postupku stavljanja lekova na

Listu lekova, odnosno izmene i dopune Liste lekova kao i postupku
skidanja lekova sa Liste lekova.

Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet podnosi zahtev (podnosi i

dokaz o izvrsenoj uplati takse za ocenu ispunjenosti uslova i
kriterijuma) Republickom fondu sa potrebnom dokumentacijom za
stavljanje leka na Listu lekova, izmenu i dopunu Liste lekova, odnosno
skidanje leka sa Liste lekova. Republicki fond u roku od 30 dana od
dana podnosenja zahteva je duzan da izvrsi formalnu procenu
dokumentacije i pismeno obavesti podnosioca zahteva da li je zahtev
potpun ili ne. 90 dana od podnosenja potpunog zahteva Republicki
fond donosi resenje o ispunjenosti uslova i kriterijuma.

7. Proteze, ortoze i druga pomagala za kretanje, stajanje i sedenje,

pomagala za vid, sluh, govor, stomatoloske nadoknade

U ostvarivanju prava na zdravstvenu zastitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

osiguranim licima obezbedjuje se:

1. 100% placanja od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog

zdravstvenog osiguranja za:

mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti, preglede i lecenje u slucaju

planiranja porodice, trudnoce, porodjaja i u postnatalnom periodu,
ukljucujuci prekid trudnoce iz medicinskih razloga, preglede, lecenje i
medicinsku rehabilitaciju u slucaju bolesti i povreda dece, ucenika i
studenata do kraja propisanog skolovanja a najkasnije do navrsenih 26
godina zivota, odnosno starijih lica koja su tesko telesno ili dusevno
ometena u razvoju, preglede i lecenje bolesti usta i zuba, i kod trudnica
i 12 meseci posle porodjaja, preglede i lecenje u vezi sa HIV infekcijom
i ostalim zaraznim bolestima, preglede i lecenje od malignih bolesti,
hemofilije, secerne bolesti, psihoze, epilepsije, multiple skleroze,
progresivnih neuro-misicnih bolesti, cerebralne paralize, paraplegije,
tetraplegije, trajne hronicne bubrezne insuficijencije, cisticna fibroza,
sistemskih autoimunih bolesti, reumatske bolesti, preglede i lecenje u
vezi sa uzimanjem, davanjem i razmenom tkiva i organa za
 transplantaciju, preglede, lecenje i rehabilitaciju zbog profesionalnih
bolesti i povreda na radu, pruzanje hitne medicinske i stomatoloske
pomoci, hitan sanitetski prevoz, medicinsko-tehnicka pomagala,
implantate i medicinska sredstva.

2. Najmanje 95% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog

zdravstvenog osiguranja za:

intezivnu negu u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, operativne

zahvate koji se izvode u operacionoj sali, najslozenije laboratorijske,
rendgenske i druge dijagnosticke i terapijeske procedure (magnetna
rezonanca, skener, nuklearna medicina...), lecenje osiguranih lica
upucenih u inostranstvo.

3. Najmanje 80% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog

zdravstvenog osiguranja za:

preglede i lecenje od strane izabranog lekara i lekara specijaliste,

laboratorijske, rendgenske i druge dijagnosticke i terapijske procedure,
kucno lecenje, stomatoloske preglede i lecenje u vezi sa povredom zuba
i kostiju lica, kao i stomatoloske preglede i lecenje zuba pre operacije
srca i transplantacije bubrega, lecenje komplikacija karijesa kod dece i
omladine, vadjenje zuba kao posledica karijesa, stacionarno lecenje kao
i rehabilitaciju u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, preglede i lecenje
u dnevnoj bolnici, ukljucujuci i hirurske zahvate van operacione sale,
medicinsku rehabilitaciju u ambulantnim uslovima, medicinsko-
tehnicka pomagala, implante i medicinska sredstva.

4. Najmanje 65 % od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog

zdravstvenog osiguranja za:

dijagnostiku i lecenje steriliteta, izradu akrilatne totalne i subtotalne

proteze kod lica starijih od 65 godina zivota, ocna i slusna pomagala za
odrasle, promenu pola iz medicinskih razloga, sanitetski prevoz koji
nije hitan.

Participacija

Novcani iznos do punog iznosa placa osigurano lice koje koristi tu zdravstvenu
uslugu, odnosno lek.

Zabranjeno je da zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa, sa kojim je

maticna filijala, odnosno Republicki fond zakljucio ugovore o pruzanju
zdravstvene zastite naplati drugacije iznose participacije za pruzene zdravstvene
usluge koje su obuhvacene obaveznim zdravstvenim osiguranjem od propisanih,
kao i da naplati participaciju osiguranom licu koje je uplatilo najvisi godisnji iznos
participacije ili najvisi iznos participacije po odredjenoj vrsti zdravstvene usluge.

Davalac zdravstvene usluge duzan je da osiguranom licu izda racun za izvrsenu

zdravstvenu uslugu koji sadrzi podatak o iznosu koji se obezbedjuje iz sredstava
Republickog fonda kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i iznosu
participacije koju placa osigurano lice.

Osigurano lice duzno je da cuva sve racune o naplacenoj participaciji u toku jedne
kalendarske godine koji sluze kao dokaz u postupku utvdjivanja prava na
prestanak placanja participacije u toku te kalendarske godine kao i druge racune za
naplacene zdravstvene usluge radi ostvarivanja prava iz dobrovoljnog
zdravstvenog osiguranja.

Osiguranim licima obezbedjuje se zdravstvena zastita u punom iznosu iz sredstava

obaveznog zdravstvenog osiguranja bez placanja participacije, i to:

1. Ratnim vojnim invalidima, civilnim invalidima rata

2. Slepim licima i trajno nepokretnim licima kao i licima koja ostvaruju
novcanu naknadu za tudju pomoc i negu drugog lica
3. Dobrovljnim davaocima krvi koji su krv dali deset i vise puta osim za
lekove sa Liste lekova kao i za medicinsko-tehnicka pomagala i
implantate
4. Dobrovoljnim davaocima krvi koji su krv dali manje o deset puta osim
za lekove sa Liste lekova kao i za medicinsko-tehnicka pomagala i
implantate u roku od 12 meseci posle svakog davanja krvi

Osiguranim licima u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja ne obezbedjuje se

zdravstvena zastita koja obuhvata sledece:

1. Medicinska ispitivanja radi utvrdjivanja zdravstvenog stanja, telesnog

ostecenja i invalidnosti u postupcima kod nadleznog organa, osim
ispitivanja po uputu strucno-medicinskog organa u postupku
ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja, odnosno radi
ostvarivanja odredjenih prava kod drugih organa i organizacija
2. Zdravstveni pregledi radi upisa u srednje skole, visokoskolske
ustanove, dobijanje uverenja o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje
radnog odnosa, za bavljenje rekreacijom i sportom
3. Utvrdjivanje zdravstvenog stanja osiguranog lica po zahtevu drugih
organa, odnosno koje se ne ostvaruje po zahtevu strucno-medicinskih
organa
4. Obaveza poslodavca da iz svojih sredstava obezbedi specificnu
zdravstvenu zastitu zaposlenih kao drustvenu brigu za zdravlje na
nivou poslodavca
5. Koriscenje zdravstvene zastite u suprotnosti sa nacinom i postupkom
ostvarivanja zdravstvene zastite koji je propisan ovim zakonom
6. Licni komfor i posebna udobnost smestaja i licne nege u stacionarnoj
zdravstvenoj ustanovi
7. Zdravstvena zastita koja je povezana sa lecenjem akutnog pijanstva
8. Kozmeticke hirurske procedure koje imaju za cilj da poboljsaju
spoljasnji izgled bez uspostavljanja i vracanja telesne funkcije, osim za
korekcije urodjenih anomalija, estetske rekonstrukcije dojke koje su
nastale nakon mastektomije i estetske korekcije nakon teskih povreda
9. Prekid trudnoce iz nemedicinskih razloga
10. Neobavezne imunizacije i imunizacije koje su vezane za putovanje u
inostranstvo ili za obavljanje odredjenog posla
11. Stomatoloske usluge koje nisu utvrdjene kao pravo iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja
12. Dijagnostika i lecenje seksualne disfunkcije ili seksualne
neadekvatnosti, ukljucujuci impotenciju, zdravstvene usluge, lekove i
medicinsko-tehnicka pomagala koja su vezana za promenu pola
13. Hirurski ili invazivni tretman, ukljucujuci gastricni balon, koji se
odnosi na redukciju telesne tezine
14. Metodi i postupci alternativne, komplementarne ili tradicionalne
medicine
15. Lekovi koji nisu na Listi lekova, odnosno lekovi koji se izdaju bez
recepta, profilakticki lekovi i lekovi koji sluze za promenu atletskih
mogucnosti, lekovi koji se daju u svrhu kozmetike, za prestanak
pusenja, gubitak telesne tezine kao i suplementi hrane osim za lecenje
naslednih metabolickih bolesti i bolesti pracenih malapsorpcijom
16. Dijagnostika i lecenje koji su u fazi istrazivanja, odnosno eksperimenta,
klinickog ispitivanja
17. Pregledi i lecenja profesionalnih i amaterskih sportista
18. Radijalna keratotomija ili bilo koja druga hirurska procedura za
poboljsanje vida u slucaju kada se vid moze adekvatno poboljsati
koriscenjem naocara ili kontaktnih sociva
19. Sanitetski prevoz u slucaju kada osigurano lice moze da bude bezbedno
transportovano na drugi adekvatan nacin
20. Hidroterapija, terapija hipnozom, elektrohipnoza, elektroslip terapija,
elektronarkoza i narkosinteza
21. Psiholosko savetovanje koje se odnosi na promenu ponasanja, tretman
losih porodicnih i radnih odnosa i nesposobnost pamcenja i ucenja
 22. Dugotrajna nega i kucna nega, kao i nega u zdravstvenoj ustanovi i
ustanovi socijalne zastite koja se prevashodno pruza s ciljem
uobicajene licne nege i oporavka
23. Medicinsko-tehnicka pomagala i implantati koji su preko standarda
funkcionalnosti koji je medicinski neophodan za tretman bolesti ili
povrede
24. Lecenje komplikacija koje su posledica zdravstvenih usluga koje se ne
obezbedjuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja

Potvrda o koriscenju zdravstvene zastite u inostranstvu na teret obaveznog

zdravstvenog osiguranja izdaje se na osnovu nalaza i misljenja izabranog lekara da
osigurano lice ne boluje, odnosno da nije bolovalo od akutnih ili hronicnih bolesti
u akutnoj fazi u poslednjih 12 meseci za koje je potrebno duze ili stalno lecenje,
odnosno da se osigurano lice ne nalazi u stanju koje bi ubrzo po dolasku u
inostranstvo zahtevalo duze lecenje, odnosno smestaj u stacionarnu zdravstvenu
ustanovu, ukljucujuci trudnocu i druge zdravstvene usluge. Radi izdavanja potvrde
o koriscenju zdravstvene zastite, prvostepena lekarska komisija moze naloziti da
osigurano lice izvrsi odredjene vrste medicinskih pregleda s ciljem utvrdjivanja
zdravstvenog stanja osiguranog lica. Maticna filijala izdaje potvrdu o koriscenju
zdravstvene zastite na obrascu koji propisuje Republicki fond.

Potvrda o koriscenju zdravstvene zastite za osiguranika koji je upucen na rad

u inostranstvo izdaje se za period za koji je osiguranik upucen na rad u
inostranstvo i ne moze se izdati osiguraniku ukoliko prvostepena lekarska
komisija, pre odlaska osiguranika u inostranstvo, utvrde da postoje smetnje u
pogledu zdravstvenog stanja osiguranika.

Potvrda o koriscenju zdravstvene zastite za vreme privatnog boravka u

inostranstvu izdaje se osiguranom licu najduze za period od 90 dana od dana
izdavanja ove potvrde.

Za vreme boravka u inostranstvu osigurano lice moze koristiti zdravstvenu zastitu

iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja samo u zdravstvenim ustanovama
koje su u sistemu javnog zdravlja strane drzave.

Naknada zarade za vreme privremene sprecenosti za rad pripada osiguranicima i

to ako je:

1. Privremeno sprecen za rad usled bolesti ili povrede van rada

2. Privremeno sprecen za rad usled profesionalne bolesti ili povrede na
radu
 3. Privremeno sprecen za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa
odrzavanjem trudnoce
4. Privremeno sprecen za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao
kliconose ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini
5. Privremeno sprecen za rad zbog nege bolesnog clana uze porodice
6. Privremeno sprecen za rad zbog dobrovoljnog davanja organa i tkiva,
izuzev dobrovoljnog davanja krvi
7. Privremeno sprecen za rad jer je odredjen za pratioca bolesnog
osiguranog lica upucenog na lecenje ili lekarski pregled u drugo mesto

U slucaju privremene sprecenosti za rad usled bolesti ili povrede, nakon isteka 30
dana od dana sprecenosti za rad, izabrani lekar je duzan da osiguranika uputi na
prvostepenu lekarsku komisiju. Sprecenost za rad osiguranika nastupa danom kada
izabrani lekar ustanovi da osiguranik nije sposoban za obavljanje svog rada zbog
bolesti ili povrede, odnosno danom kada izabrani lekar ustanovi potrebu za negu
clana uze porodice osiguranika ili kada ustanovi drugi razlog za privremenu
sprecenost za rad. Izabrani lekar moze da proceni sprecenost i za period pre prvog
javljanja osiguranika na pregled, ali najvise za tri dana unazad od dana kada se
osiguranik javio izabranom lekaru. Ako je osiguranik bio na stacionarnom lecenju
ili ako je privremena sprecenost za rad nastala za vreme njegovog boravka u
inostranstvu kao i u drugim opravdanim slucajevima u kojima osiguranik nije
mogao da dodje kod izabranog lekara, odnosno nije mogao da ga obavesti o
razlozima za sprecenost za rad, po predlogu izabranog lekara, lekarska komisija
moze dati ocenu o sprecenosti za rad osiguranika za period duzi od tri dana pre
javljanja izabranom lekaru.

Osiguraniku pripada naknada zarade zbog nege obolelog clana uze porodice
mladjeg od 7 godina zivota ili starijeg clana uze porodice koji je tesko telesno i
dusevno ometen u razvoju, najduze do 15 dana, a ako je clan stariji od 7 godina,
najduze do 7 dana. Prvostepena lekarska komisija moze produziti trajanje
privremene sprecenosti za rad zbog nege clana uze porodice najduze do 30 dana za
negu deteta mladjeg od 7 godina zivota ili starijeg clana uze porodice koji je tesko
telesno i dusevno ometen u razvoju, odnosno do 14 dana za negu clana uze
porodice koji je stariji od 7 godina zivota.

Osiguraniku privremeno sprecenom za rad ne pripada pravo na naknadu zarade:

1. Ako je namerno prouzrokovao nesposobnost za rad

2. Ako je nesposobnost za rad prouzrokovana akutnim pijanstvom ili
upotrebom psihotropnih supstanci
 3. Ako je namerno spracavao ozdravljenje, odnosno osposobljavanje za
rad
4. Ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne lecenju, osim ako za
lecenje nije potreban pristanak predvidjen zakonom
5. Ako se bez opravdanog razloga ne javi izabranom lekaru za ocenu
privremene sprecenosti za rad ili se ne odazove na poziv lekarske
komisije u roku od tri dana od dana nastanka privremene sprecenosti
za rad, odnosno od dana dobijanja poziva za izlazak na lekarsku
komisiju
6. Ako se za vreme privremene sprecenosti za rad bavi privredom ili
drugom aktivnoscu kojom ostvaruje prihode
7. Ako prima naknadu zarade po drugim propisima
8. Ako zloupotrebi pravo na koriscenje odsustvovanja sa rada zbog
privremene sprecenosti za rad na neki drugi nacin

Naknada troskova prevoza u vezi sa koriscenjem zdravstvene zastite obezbedjuje

se osiguranim licima, kao i pratiocu osiguranog lica u slucaju upucivanja u
zdravstvenu ustanovu van podrucja maticne filijale, ako je zdravstvena ustanova
udaljena najmanje 50 kilometara od mesta njegovog stanovanja.

Izabrani lekar

Izabrani lekar je:

1. Doktor medicine ili doktor medicine specijalista za oblast opste

medicine, odnosno specijalista medicine rada
2. Doktor medicine specijalista pedijatrije
3. Doktor medicine specijalista ginekologije
4. Doktor stomatologije ili doktor stomatologije specijalista decije i
preventivne stomatologije

Osigurano lice moze imati samo jednog izabranog lekara iz navedenih grana
medicine.

Izabrani lekar zakljucuje poseban ugovor sa maticnom filijalom o obavljanju

poslova izabranog lekara za potrebe obavezno osiguranih lica.

Lekar koji ispunjava uslove za izabranog lekara duzan je da primi svako osigurano
lice koje ga izabere. Osigurano lice kod prve posete izabranom lekaru potpisuje
ispravu o izboru izabranog lekara.
Izabrani lekar:

1. Organizuje i sprovodi mere na ocuvanju i unapredjenju zdravlja

osiguranih lica, otkrivanju i suzbijanju faktora rizika za nastanak
bolesti, obavlja preventivne preglede, mere i postupke, ukljucujuci i
zdravstveno vaspitanje, odredjuje starost trudnoce radi ostvarivanja
prava na odsustvovanje sa rada zbog trudnoce i porodjaja, daje
misljenje o zdravstvenom stanju deteta radi ostvarivanja prava
osiguranika na odsustvovanje sa rada zbog neophodne posebne nege
deteta, utvrdjuju privremenu sprecenost za rad osiguranika sa
propisima o zaposljavanju i osiguranju za slucaj nezaposlenosti
2. Obavlja preglede i dijagnostiku
3. Odredjuje nacin i vrstu lecenja, prati tok lecenja i uskladjuje misljenje
i predloge za nastavak lecenja osiguranog lica
4. Ukazuje hitnu medicinsku pomoc
5. Upucuje osigurano lice na ambulantno-specijalisticke preglede ili u
drugu odgovarajucu zdravstvenu ustanovu, odnosno kod drugog
davaoca zdravstvenih usluga, prati tok lecenja i uskladjuje misljenja i
predloge za nastavak lecenja osiguranog lica i upucuje osigurano lice
na sekundarni i tercijarni nivo zdravstvene zastite
6. Odredjuje vrstu i duzinu kucnog lecenja i prati sprovodjenje kucnog
lecenja
7. Propisuje lekove i medicinska sredstva, kao i odredjene vrste
medicinsko-tehnickih pomagala
8. Sprovodi zdravstvenu zastitu iz oblasti mentalnog zdravlja
9. Vodi propisanu medicinsku dokumentaciju o lecenju i zdravstvenom
stanju osiguranog lica
10. Daje ocenu o zdravstvenom stanju osiguranog lica i upucuje osigurano
lice na ocenu radne sposobnosti, odnosno invalidnosti
11. Utvrdjuje duzinu privremene sprecenosti za rad zbog bolesti i povrede
osiguranika do 30 dana sprecenosti za rad i predlaze prvostepenoj
lekarskoj komisiji produzenje privremene sprecenosti za rad
12. Predlaze prvostepenoj lekarskoj komisiji da utvrdi potrebu za rad
osiguranika sa skracenim radnim vremenom u toku lecenja
13. Utvrdjuje potrebu da osigurano lice ima pratioca za vreme putovanja
14. Utvrdjuje potrebu odsustvovanja osiguranika sa posla radi nege clana
uze porodice
15. Daje misljenje o tome da li je osiguranik namerno prouzrokovao
nesposobnost za rad, odnosno da li je ozdravljenje namerno spreceno
16. Daje nalaz i misljenje o zdravstvenom stanju osiguranog lica na osnovu
cega se izdaje potvrda o zdravstvenom stanju osiguranog lica radi
koriscenja zdravstvene zastite u inostranstvu
17. Odredjuje upotrebu i vrstu prevoznog sredstva za prevoz bolesnika
Prvostepena lekarska komisija

Prvostepena lekarska komisija se sastoji od dva lekara i potrebnog broja

zamenika koje imenuje direktor u Republickom fondu.

Prvostepena lekarska komisija:

1. Daje ocenu i utvrdjuje duzinu privremene sprecenosti za rad

osiguranika po predlogu izabranog lekara preko 30 dana privremene
sprecenosti za rad, odnosno privremene sprecenosti za rad zbog nege
clana uze porodice duze od 15 dana, odnosno duze od 7 dana
2. Daje ocenu po prigovoru osiguranika ili poslodavca na ocenu izabranog
lekara o privremenoj sprecenosti za rad osiguranika zbog bolesti ili
povrede do 30 dana, odnosno privremene sprecenosti za rad zbog nege
clana porodice
3. Daje ocenu o potrebi obezbedjivanja pratioca obolelom licu za vreme
stacionarnog lecenja
4. Odlucuje o opravdanosti propisivanja odredjenih vrsta medicinsko-
tehnickih pomagala i izrade novih medicinsko-tehnickih pomagala pre
isteka roka njihovog trajanja
5. Daje ocenu o zahtevima za naknadu troskova lecenja i putnih troskova
6. Ceni medicinsku opravdanost zdravstvene zastite koriscene suprotno
uslovima i nacinu utvrdjenom zakonom
7. Daje misljenje o upucivanju osiguranih lica na lecenje u zdravstvene
ustanove specijalizovane za rehabilitaciju i misljenje o upucivanju
osiguranih lica na lecenje van podrucja maticne filijale
8. Predlaze upucivanje osiguranika, u slucaju duzeg trajanja sprecenosti
za rad, nadleznom organu za ocenu radne sposobnosti, odnosno
invalidnosti po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju
9. Daje ocenu o misljenju izabranog lekara
10. Utvrdjuje zdravstveno stanje osiguranog lica radi izdavanja potvrde o
koriscenju zdravstvene zastite osiguranog lica u inostranstvu
11. Utvrdjuje potrebu osiguranika za rad sa skracenim radnim vremenom
u toku lecenja

Prvostepena lekarska komisija daje ocenu privremene sprecenosti za rad na

osnovu neposrednog pregleda osiguranog lica i na osnovu medicinske
dokumentacije.

Drugostepena lekarska komisija

Ona ispituje pravilnost ocene prvostepene komisije.

Drugostepena komisija se sastoji od tri lekara i potrebnog broja zamenika koje
imenuje direktor Republickog fonda.

Drugostepena lekarska komisija:

1. Daje ocenu po prigovoru osiguranika na cinjenicno stanje koje je

prvostepena lekarska komisija utvrdila
2. Ispituje po zahtevu osiguranog lica pravilnost ocene koju kao konacnu
daje prvostepena lekarska komisija i o tome daje svoju ocenu i
misljenje
3. Daje ocenu o produzenju prava na naknadu zarade

Izabrani lekar kome je izjavljen prigovor duzan je da predmet odmah dostavi

nadleznoj lekarskoj komisiji.

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje

Jeste osiguranje od nastanka rizika, placanja ucesca u troskovima zdravstvene

zastite, osiguranje gradjana koji nisu obavezno osigurani, odnosno koji se nisu
ukljucili u obavezno zdravstveno osiguranje, kao i osiguranje na veci obim i
standard.

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje sprovodi Republicki fond, kao i druga pravna

lica u skladu sa zakonom. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje mogu organizovati
i fondovi za dobrovoljno zdravstveno osiguranje.

Zdravstvena zastita

Zdravstvena zastita jeste organozovana i sveobuhvatna delatnost drustva sa

osnovnim ciljem da se ostvari najvisi moguci nivo ocuvanja zdravlja gradjana i
porodice.

Zdravstvena zastita obuhvata:

1. sprovodjenje mera za ocuvanje i unapredjenje zdravlja gradjana,

otkrivanje i suzbijanje faktora rizika za nastanak oboljenja, sticanje
znanja i navika o zdravom nacinu zivota
2. sprecavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih
poremecaja zdravlja, pravovremena dijagnostika
 3. blagovremeno i efikasno lecenje i rehabilitaciju
4. informacije koje su stanovnistvu ili pojedincu potrebne za odgovorno
postupanje i za ostvarivanje prava na zdravlje

Pravo na zdravstvenu zastitu i duznost da cuvaju i unapredjuju svoje i zdravlje

drugih gradjana imaju svi gradjani RS kao i lica koja imaju prebivaliste ili
boraviste u RS.

Zdravstvena delatnost je delatnost kojom se obezbedjuje zdravstvena zastita

gradjana, a koja obuhvata sprovodjenje mera i aktivnosti zdravstvene zastite koju
obavlja zdravstvena sluzba (nju cine zdravstvene ustanove i privatna praksa,
zdravstveni radnici i saradnici).

Nacela zdravstvene zastite:

1. Nacelo pristupacnosti zdravstvene zastite ostvaruje se obezbedjivanjem

odgovarajuce zdravstvene zastite gradjanima koja je fizicki, geografski i
ekonomski dostupna, odnosno kulturno prihvatljiva, posebno zdravstvene
zastite na primarnom nivou
2. Nacelo pravicnosti zdravstvene zastite ostvaruje se zabranom
diskiminacije prilikom pruzanja zdravstvene zastite po osnovu rase, pola,
starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti,
politickog ili drugog ubedjenja, imovnog stanja, kulture, jezika, vrste
bolesti, psihickog ili telesnog inaliditeta
3. Nacelo sveobuhvatnosti zdravstvene zastite ostvaruje se ukljucivanjem
svih gradjana RS u sistem zdravstvene zastite koje obuhvataju promociju
zdravlja, prevenciju bolesti na svim nivoima, ranu dijagnozu, lecenje i
rehabilitaciju
4. Nacelo kontinuiranosti zdravstvene zastite ostvaruje se organizacijom
sistema zdravstvene zastite po nivoima od primarnog preko sekundarnog do
tercijarnog nivoa zdravstvene zastite i koja pruza neprekidnu zdravstvenu
zastitu gradjanima u svakom zivotnom dobu
5. Nacelo stalnog unapredjenja kvaliteta zdravstvene zastite ostvaruje se
merama i aktivnostima kojima se povecavaju mogucnosti povoljnog ishoda
i smanjivanja rizika po zdravlje i zdravstveno stanje pojedinca i zajednice
6. Nacelo efikasnosti zdravstvene zastite ostvaruje se postizanjem
najboljih mogucih rezultata u odnosu na raspoloziva finansijska sredstva,
odnosno postizanjem najviseg nivoa zdravstvene zastite uz najnizi utrosak
sredstava

Zdravstvene ustanove mogu se osnivati sredstvima u drzavnoj ili privatnoj svojini.

Zdravstvena ustanova moze se osnivati kao:

1. Dom zdravlja osniva opstina ili grad

2. Apoteka osniva opstina ili grad
3. Bolnica (opsta i specijalna) osniva Republika ili autonomna pokrajina
4. Zavod osniva grad
5. Zavod za javno zdravlje u skladu sa zakonom
6. Klinika osniva Republika ili autonomna pokrajina
7. Institut osniva Republika ili autonomna pokrajina
8. Klinicko-bolnicki centar osniva Republika ili autonomna pokrajina
9. Klinicki centar osniva Republika ili autonomna pokrajina

Zdravstveni radnik moze osnivati privatnu praksu pod uslovom:

1. Da ima opstu zdravstvenu sposobnost

2. Da je zavrsio fakultet, odnosno odgovarajucu skolu

Zdravstvena delatnost obavlja se na primarnom, sekundarnom i tercijarnom

nivou.

Zdravstvena ustanova duzna je da:

1. Prati zdravstveno stanje stanovnistva u oblasti za koju je osnovana,

preuzima i predlaze mere za njegovo unapredjenje
2. Prati i sprovodi metode i postupke prevencije, dijagnostike, lecenja i
rehabilitacije zasnovane na dokazima
3. Organizuje i sprovodi zdravstvenu negu koju obavljaju medicinske
sestre, zdravstveni tehnicari i babice
4. Obezbedjuje uslove za stalno strucno usavrsavanje svojih zaposlenih
5. Sprovodi programe zdravstvene zastite
6. Sprovodi mere radi sprecavanja nezeljenih komplikacija i posledica pri
pruzanju zdravstvene zastite
7. Organizuje i sprovodi mere stalnog unapredjenja kvaliteta strucnog
rada
8. Organizuje i sprovodi mere u slucaju elementarnih i drugih vecih
nepogoda i vanrednih prilika
9. Obezbedjuje mere za odlaganje, unistavanje medicinskog otpada

Privatnu praksu moze osnivati nezaposlen zdravstveni radnik sa polozenim

strucnim ispitom i zdravstveni radnik korisnik starosne penzije uz saglasnost
komore zdravstvenih radnika.
Privatna praksa se moze osnivati kao:

1. Ordinacija lekara, odnosno stomatologa (opsta i specijalisticka)

2. Poliklinika
3. Laboratorija (za medicinsku, klinicku biohemiju, mikrobiologiju,
patohistologiju)
4. Apoteka
5. Ambulanta (za zdravstvenu negu i rehabilitaciju)
6. Laboratorija za zubnu tehniku

Zdravstveni radnik moze osnivati samo jedan oblik private prakse.

Privatna praksa ne moze obavljati zdravstvenu delatnost iz oblasti hitne

medicinske pomoci, snabdevanja krvlju i krvnim derivatima, uzimanja, cuvanja i
presadjivanja organa i delova ljudskog tela, proizvodnje seruma i vakcina,
patoanatomsko-obdukcijsku delatnost, kao i zdravstvenu delatnost iz oblasti
javnog zdravlja.

Zabranjeno je organizovati strajk u zdravstvenim ustanovama koje pruzaju hitnu

medicinsku pomoc.

Zdravstvena ustanova duzna je da u okviru utvrdjenog nedeljnog rasporeda rada i

radnog vremena pruza zdravstvenu zastitu radom u jednoj, dve ili vise smena u
skladu sa delatnoscu zdravstvene ustanove o cemu odluku donosi direktor
zdravstvene ustanove.

Za vreme trajanja dezurstva zdravstveni radnik mora biti prisutan u zdravstvenoj

ustanovi. Dezurstva mogu da se uvedu nocu, u dane drzavnog praznika, nedeljom.
Zdravstvenom radniku dezurstvo ne moze trajati duze od 10 casova nedeljno.
Direktor zdravstvene ustanove moze doneti odluku da za odredjenog zdravstvenog
radnika dezurstvo traje i duze, a najvise do 20 casova nedeljno. Takav zdravstveni
radnik ima pravo na uvecanu zaradu za dezurstvo kao prekovremeni rad. Pod
dezurstvom i prekovremenim radom smatra se i pripravnost (zdravstveni radnik
ne mora biti prisutan u zdravstvenoj ustanovi, ali mora biti stalno dostupan radi
pruzanja hitne medicinske pomoci u zdravstvenoj ustanovi) i rad po pozivu
(zdravstveni radnik ne mora biti prisutan u zdravstvenoj ustanovi, ali se mora
odazvati na poziv radi pruzanja zdravstvene zastite).
Zavod, zavod za javno zdravlje, klinika, institut, klinicko-bolnicki centar i klinicki
centar duzni su da:

1. Istrazuju i otkrivaju uzroke, pojave i sirenje oboljenja, odnosno

povreda kao i nacin i mere za njihovo sprecavanje, suzbijanje, rano
otkrivanje i efikasno i blagovremeno lecenje i rehabilitaciju
2. Vrse ispitivanja i predlazu uvodjenje novih metoda prevencije,
dijagnostike, lecenja i rehabilitacije
3. Ucestvuju u utvrdjivanju strucno-medicinskih i doktriniranih stavova
4. Organizuju i sprovode prakticnu nastavu u toku skolovanja i strucnog
usavrsavanja zdravstvenih radnika i saradnika
5. Ucestvuju u sprovodjenju spoljne provere kvaliteta strucnog rada u
drugim zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi

Zdravstvene ustanove koje obavljaju zdravstvenu delatnost na primarnom,

sekundarnom i tercijarnom nivou obavljaju i poslove farmaceutske zdravstvene
delatnosti, a to podrazumeva odgovorno snabdevanje lekovima i odredjenim
vrstama medicinskih sredstava stanovnistva, zdravstvenih ustanova i privatne
prakse obezbedjivanjem racionalne farmakoterapije koje diplomirani farmaceut
obavlja u saradnji sa drugim zdravstvenim radnicima kao i kontinuirani proces
poboljsanja upotrebe lekova i odredjenih vrsta medicinskih sredstava.

Farmaceutska zdravstvena delatnost obavlja se u skladu sa zakonom kojim se

uredjuje oblast lekova i medicinskih sredstava, zakonom kojim se uredjuje
zdravstveno osiguranje kao i u skladu sa Dobrom apotekarskom praksom (nju
utvrdjuje Farmaceutska komora Srbije). Farmaceutska zdravstvena delatnost
obavlja se u apoteci kao samostalnoj zdravstvenoj ustanovi, u organizacionom
delu stacionarne zdravstvene ustanove-bolnicka apoteka. Farmaceutsku
zdravstvenu delatnost obavlja diplomirani farmaceut, odnosno diplomirani
farmaceut sa odgovarajucom specijalizacijom i farmaceutski tehnicar sa
odgovarajucom skolom zdravstvene struke.

Primarna, sekundarna i tercijarna zdravstvena delatnost

Zdravstvena delatnost na primarnom nivou obuhvata:

1. Zastitu i unapredjenje zdravlja, sprecavanje i rano otkrivanje bolesti,

lecenje, rehabilitaciju bolesnih i povredjenih
2. Preventivnu zdravstvenu zastitu grupacija stanovnistva izlozenih
povecanom riziku oboljevanja i ostalih stanovnika
 3. Zdravstveno vaspitanje i savetovanje za ocuvanje i unapredjenje
zdravlja
4. Sprecavanje, rano otkrivanje i kontrolu malignih bolesti
5. Sprecavanje, rano otkrivanje i lecenje bolesti usta i zuba
6. Patronazne posete, lecenje i rehabilitaciju u kuci
7. Sprecavanje i rano otkrivanje bolesti, zdravstvenu negu i rehabilitaciju
za lica smestene u ustanove socijalnog staranja
8. Hitnu medicinsku pomoc i sanitetski prevoz
9. Farmaceutsku zdravstvenu zastitu
10. Rehabilitaciju dece i omladine sa smetnjama u telesnom i dusevnom
razvoju
11. Zastitu mentalnog zdravlja
12. Palijativno zbrinjavanje

U obavljanju zdravstvene delatnosti na primarnom nivou zdravstvene ustanove

ostvaruju saradnju sa drugim zdravstvenim, socijalnim, obrazovnim i drugim
ustanovama i organizacijama za pripremanje i izvodjenje programa za ocuvanje i
unapredjenje zdravlja.

Specijalisticko-konsultativna delatnost moze se obavljati u domu zdravlja i drugoj

zdravstvenoj ustanovi na primarnom nivou, ona za svoje potrebe mora imati
odgovarajucu laboratoriju i drugu dijagnostiku.

Dom zdravlja kao i druge zdravstvene ustanove na primarnom nivou u obavljanju

specijalisticko-konsultativne delatnosti povezuju se u strucnom ili organizacionom
smislu sa odgovarajucom zdravstvenom ustanovom koja obavlja sekundarnu
zdravstvenu delatnost.

Zdravstvena delatnost na sekundarnom nivou obuhvata specijalisticko-

konsultativnu i bolnicku zdravstvenu delatnost. Specijalisticko-konsultativna
delatnost na sekundarnom nivou u odnosu na zdravstvenu delatnost na primarnom
nivou obuhvata slozenije mere i postupke otkrivanja bolesti i povreda kao i lecenja
i rehabilitacije bolesnih i povredjenih.

Bolnicka zdravstvena delatnost obuhvata dijagnostiku, lecenje i rehabilitaciju,

zdravstvenu negu i smestaj u bolnicama, kao i farmaceutsku zdravstvenu delatnost
u bolnickoj apoteci.

Zdravstvena delatnost na tercijarnom nivou obuhvata pruzanje najslozenijih oblika

zdravstvene zastite i specijalisticko-konsultativne i bolnicke zdravstvene delatnosti
kao i naucnoistrazivacku i obrazovnu delatnost, obavljanje farmaceutske
zdravstvene delatnosti u bolnickoj apoteci.
Pored zdravstvenih ustanova koje obavljaju zdravstvenu delatnost na tercijarnom
nivou obrazovna delatnost moze se obavljati i u ustanovama primarnog i
sekundarnog nivoa zdravstvene zastite.

Zdravstvena delatnost na primarnom nivou

Dom zdravlja

Dom zdravlja je zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja zdravstvena delatnost na

primarnom nivou. Dom zdravlja u drzavnoj svojini osniva se za teritoriju jedne ili
vise opstina, odnosno grada, osniva ga opstina ili grad.

Dom zdravlja je zdravstvena ustanova u kojoj se obezbedjuje najmanje

preventivna zdravstvena zastita za sve kategorije stanovnistva, hitna
medicinska pomoc, opsta medicina, zdravstvena zastita zena i dece,
patronazna sluzba, kao i laboratorijska i druga dijagnostika, prevencija i
lecenje u oblasti stomatoloske zdravstvene zastite, zdravstvena zastita
zaposlenih, odnosno medicina rada i fizikalna medicina i rehabilitacija,
farmaceutska zdravstvena delatnost. U domu zdravlja obezbedjuje se i
sanitetski prevoz ako ta sluzba nije organizovana u bolnici ili u drugoj
zdravstvenoj ustanovi na teritoriji za koju je dom zdravlja osnovan. Ako u opstini
postoje dom zdravlja i opsta bolnica koji su u drzavnoj svojini, laboratorijska,
radioloska i druga dijagnostika mogu se organizovati samo u okviru jedne
zdravstvene ustanove.

U domu zdravlja, u zavisnosti od broja stanovnika u opstini kao i njihovih

zdravstvenih potreba, udaljenosti najblize opste bolnice, odnosno postojanja
drugih zdravstvenih ustanova u opstini, moze se obavljati i druga specijalisticko-
konsultativna delatnost koja nije u vezi sa bolnickim lecenjem. Izuzetno, gde
saobracajni i geografki uslovi to opravdavaju, u domu zdravlja moze se
organizovati porodiliste i stacionar za dijagnostiku i lecenje akutnih i hronicnih
bolesti.

U domu zdravlja mogu se organizovati zdravstvene ambulante (obavlja se

najmanja delatnost opste medicine) i zdravstvene stanice (obavlja se najmanje
hitna medicinska pomoc, delatnost opste medicine i zdravstvena zastita dece).

Primarnu zdravstvenu zastitu u domu zdravlja gradjani ostvaruju preko

izabranog lekara. Izabrani lekar obavlja zdravstvenu zastitu u timu sa
zdravstvenim radnikom odgovarajuce skolske spreme zdravstvene struke. U
postupku ostvarivanja zdravstvene zastite izabrani lekar upucuje pacijenta na
sekundarni i tercijarni nivo. Izabrani lekar na osnovu misljenja doktora medicine
specijaliste odgovarajuce grane medicine upucuje pacijenta na tercijarni nivo.
Izabrani lekar vodi potpunu medicinsku dokumentaciju o zdravstvenom stanju
pacijenta. Zdravstvena zastita preko izabranog lekara ostvaruje se u skladu sa
zakonom kojim se uredjuje oblast zdravstvenog osiguranja.

Apoteka

Apoteka je zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja farmaceutska zdravstvena

delatnost na primarnom nivou.

Apoteka u drzavnoj svojini osniva se za teritoriju jedne ili vise opstina, odnosno
grada, nju osniva opstina ili grad.

Apoteka u svom sastavu moze imati i galensku laboratoriju za izradu galenskih

lekova. Apoteka moze organizovati ogranke apoteke ili jedinice za izdavanje
gotovih lekova.

Pored prometa lekova i medicinskih sredstava na malo, apoteka moze snabdevati

gradjane i decijom hranom, dijetetskim proizvodima, odredjenim vrstama
kozmetickih i drugih sredstava za zastitu zdravlja u skladu sa aktom koji donosi
ministar.

Zavod

Zavod je zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost na primarnom

nivou i sprovodi zdravstvenu zastitu pojedinih grupacija stanovnistva, odnosno
zdravstvenu delatnost iz pojedine oblasti zdravstvene zastite.

Zavod se osniva kao:

1. Zavod za zdravstvenu zastitu studenata (je zdravstvena ustanova u kojoj

se obavlja zdravstvena zastita studenata i organizuje preventivna i kurativna
zdravstvena zastita iz oblasti opste medicine, stomatologije, ginekologije,
laboratorijske i druge dijagnostike i terapije za potrebe studenata. U njoj se
moze obavljati i specijalisticko-konsultativna delatnost kao i stacionarna
zdravstvena delatnost. Zdravstvena zastita studenata moze se obezbediti i u
domu zdravlja.)
2. Zavod za zdravstvenu zastitu radnika (je zdravstvena ustanova u kojoj se
obavlja zdravstvena zastita i ocuvanje zdravlja zaposlenih u bezbednoj i
zdravoj radnoj sredini, obavljanjem delatnosti medicine rada. U njoj se
moze obavljati i preventivna i kurativna zdravstvena delatnost iz oblasti
 opste medicine, stomatologije, ginekologije, kao i specijalisticko-
konsultativna delatnost.)
3. Zavod za hitnu medicinsku pomoc (je zdravstvena ustanova u kojoj se
obavlja hitna medicinska pomoc i sanitetski prevoz akutno obolelih i
povredjenih u druge odgovarajuce zdravstvene ustanove, prevoz pacijenata
na dijalizu, kao i snabdevanje lekovima koji se daju u hitnim slucajevima.)
4. Zavod za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje (je zdravstvena
ustanova u kojoj se obavlja zdravstvena zastita starih lica i sprovode mere
za ocuvanje i unapredjenje zdravlja i prevenciju bolesti ove populacione
grupe, odnosno koja obavlja i delatnost kucnog lecenja i nege, palijativnog
zbrinavanja i rehabilitacije starih lica.)
5. Zavod za stomatologiju (je zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja
zdravstvena delatnost iz oblasti stomatoloske zdravstvene zastite koja
obuhvata preventivne, dijagnosticke, terapijske i rehabilitacione zdravstvene
usluge.)
6. Zavod za plucne bolesti i tuberkulozu (je zdravstvena ustanova u kojoj se
obavlja specijalisticko-konsultatuvna delatnost i pruzaju preventivne,
dijagnosticke, terapijske i rehabilitacione zdravstvene usluge iz oblasti
zdravstvene zastite pacijenata obolelih od tuberkuloze i drugih plucnih
bolesti koje se mogu leciti na ambulantni nacin.)
7. Zavod za kozno-venericne boleti (je zdravstvena ustanova u kojoj se
obavlja specijalisticko-konsultativna delatnost i pruzaju perventivne,
dijagnosticke, terapijske i rehabilitacione zdravstvene usluge iz oblasti
dermatovenerologije i mikrobiologije sa parazitologijom.)

Zavod u drzavnoj svojini moze se osnivati samo na teritoriji na kojoj se nalazi

sediste univerziteta koji u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke.

Zavod osniva grad, osim Zavoda za zdravstvenu zastitu radnika Ministarstva

unutrasnjih poslova koji osniva Republika.

Zdravstvena delatnost na sekundarnom nivou

Bolnica (opsta i specijalna)

Bolnica je zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost na

sekundarnom nivou.

Bolnica obavlja zdravstvenu delatnost po pravilu kao nastavak dijagnostike,

lecenja i rehabilitacije u domu zdravlja, odnosno kada su zbog slozenosti i tezine
oboljenja potrebni posebni uslovi u pogledu kadrova, opreme, smestaja i lekova.
Bolnica je duzna da saradjuje sa domom zdravlja i pruza mu strucnu pomoc u
sprovodjenju mera primarne zdravstvene zastite.

Bolnica organizuje svoj rad tako da se najveci broj bolesnika ispituje i leci u
poliklinickoj sluzbi, a stacionarno lecenje pruza se obolelim i povredjenim licima
samo kada je to neophodno.

Bolnica moze imati, odnosno organizovati posebne organizacione jedinice za

produzenu bolnicku negu (gerijatrija), palijativno zbrinjavanje obolelih u
terminalnoj fazi bolesti, kao i za lecenje obolelih u toku dnevnog rada (dnevna
bolnica).

Opsta bolnica pruza zdravstvenu zastitu licima svih uzrasta obolelih od raznih
vrsta bolesti. Opsta bolnica u drzavnoj svojini osniva se za teritoriju jedne ili vise
opstina.

Opsta bolnica mora imati organizovane sluzbe najmanje za :

1. Prijem i zbrinjavanje hitnih stanja

2. Obavljanje specijalisticko-konsultativne i stacionarne zdravstvene
delatnosti iz interne medicine, pedijatrije, ginekologije i akuserstva i
opste hirurgije
3. Laboratorijsku, rendgen i drugu dijagnostiku u skladu sa svojom
delatnoscu
4. Anesteziologiju sa reanimacijom
5. Ambulantu za rehabilitaciju
6. Farmaceutsku zdravstvenu delatnost preko bolnicke apoteke

Opsta bolnica mora obezbediti samostalno ili preko druge zdravstvene ustanove i:

1. Sanitetski prevoz za upucivanje pacijenata u drugu zdravstvenu uslugu

na sekundarnom ili tercijarnom nivou
2. Snabdevanje krvlju i krvnim produktima
3. Sluzbu za patolosku anatomiju

Opsta bolnica moze obavljati i specijalisticko-konsultativnu delatnost iz drugih

grana medicine. Opsta bolnica koja je osnovana za teritoriju vise opstina moze
obavljati bolnicku zdravstvenu delatnost i iz drugih grana medicine.

Specijalna bolnica pruza zdravstvenu zastitu licima odredjenih dobnih grupa,

odnosno obolelima od odredjenih bolesti.
Specijalna bolnica obavlja specijalisticko-konsultativnu i stacionarnu
zdravstvenu delatnost za oblast za koju je osnovana, laboratorijsku i drugu
dijagnostiku, kao i farmaceutsku zdravstvenu delatnost preko bolnicke
apoteke.

Specijalna bolnica mora obezbediti samostalno ili preko druge zdravstvene

ustanove:

1. Sanitetski prevoz za upucivanje pacijenata u drugu zdravstvenu uslugu

na sekundarnom ili tercijarnom nivou
2. Snabdevanje krvlju i krvnim produktima
3. Sluzbu za patolosku anatomiju

Specijalna bolnica moze pruziti i usluge iz turizma u skladu sa propisima koji

uredjuju oblast turizma.

Bolnica ciji je osnivac Republika, odnosno autonomna pokrajina duzna je da se

povezuje i saradjuje sa ustanovama na primarnom nivou podrucja za koje je
osnovana sa ciljem uspostavljanja i odrzavanja svrsishodnog upucivanja
pacijenata na sekundarni nivo zdravstvene zastite i razmene strucnih znanja i
iskustava.

Zdravstvena delatnost na tercijarnom nivou

Klinika

Klinika je zdravstvena ustanova koja obavlja visokospecijalizovanu

specijalisticko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost iz odredjene
grane medicine, odnosno stomatologije.

Klinika obavlja i obrazovanu i naucnoistrazivacku delatnost.

Klinika se moze osnivati samo u sedistu univerziteta koji u svom sastavu ima
fakultet zdravstvene struke.

Klinika u drzavnoj svojini u cijem sedistu ne postoji opsta bolnica obavlja za

teritoriju za koju je osnovana i odgovarajucu delatnost opste bolnice.

Institut

Institut je zdravstvena ustanova koja obavlja visokospecijalizovanu

specijalisticko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost ili samo
visokospecijalizovanu specijalisticko-konsultativnu zdravstvenu delatnost iz jedne
ili vise grana medicine ili stomatologije.

Institut obavlja obrazovanu i naucnoistrazivacku delatnost.

Institut se moze organizovati samo u sedistu univerziteta koji u svom sastavu ima
fakultet zdravstvene struke.

Institut u drzavnoj svojini u cijem sedistu ne postoji opsta bolnica obavlja za

gradjane sa te teritorije i odgovarajucu delatnost opste bolnice.

Klinicko-bolnicki centar

Klinicko-bonicki centar je zdravstvena ustanova koja obavlja

visokospecijalizovanu specijalisticko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu
delatnost na tercijarnom nivou iz jedne ili vise grana medicine.

Pored uslova koje mora da ispunjava za opstu bolnicu, klinicko-bolnicki centar u

granama medicine iz kojih obavlja visokospecijalizovanu zdravstvenu delatnost
mora ispunjavati i uslove predvidjene za kliniku.

Klinicko-bolnicki centar se moze osnivati samo u sedistu univerziteta koji u svom

sastavu ima fakultet zdravstvene struke.

Klinicko-bolnicki centar u drzavnoj svojini u cijem sedistu ne postoji opsta

bolnica obavlja za teritoriju za koju je osnovan i odgovarajucu delatnost i opste
bolnice.

Klinicki centar

Klinicki centar je zdravstvena ustanova koja objedinjuje delatnost tri ili vise
klinika tako da cini funkcionalnu celinu organizovanu i osposobljenu da moze
uspesno obavljati poslove i zadatke koji se odnose na:

1. Obavljanje visokospecijalizovane specijalisticko-konsultativne i

stacionarne zdravstvene delatnosti
2. Obrazovno-nastavnu delatnost
3. Naucnoistrazivacku delatnost

Klinicki centar obavlja specijalizovanu poliklinicku i bolnicku zdravstvenu

delatnost iz vise grana medicine, odnosno oblasti zdravstvene zastite.
Klinicki centar moze se osnivati samo u sedistu univerziteta koji u svom sastavu
ima fakultet zdravstvene struke.

Klinicki centar u drzavnoj svojini u cijem sedistu ne postoji opsta bolnica obavlja
za teritoriju za koju je osnovan i odgovarajucu delatnost i opste bolnice.

Zdravstvena delatnost koja se obavlja na vise nivoa

Zavod za javno zdravlje

Zavod za javno zdravlje osniva Republika, a na teritoriji autonomne pokrajine-

autonomna pokrajina.

Zavod za javno zdravlje je zdravstvena ustanova koja se osniva za teritoriju vise

opstina, odnosno grada, kao i za teritoriju Republike.

Pod javnim zdravljem podrazumeva se ostvarivanje javnog interesa stvaranjem

uslova za ocuvanje zdravlja stanovnistva putem organizovanih sveobuhvatnih
aktivnosti drustva usmerenih na ocuvanje fizickog i psihickog zdravlja, odnosno
ocuvanje zivotne sredine, kao i sprecavanje nastanka faktora rizika za nastanak
bolesti i povreda koji se ostvaruje primenom zdravstvenih tehnologija i merama
namenjenih promociji zdravlja, prevenciji bolesti i poboljsanju kvaliteta zivota.

Zavod za javno zdravlje je zdravstvena ustanova koja obavlja socijalno-

medicinsku, higijensko-ekolosku, epidemiolosku i mikrobiolosku zdravstvenu
delatnost. On vrsi bakterioloske, seroloske, virusoloske, hemijske i toksikoloske
preglede i ispitivanja u vezi sa proizvodnjom i prometom zivotnoih namirnica,
vode, vazduha, predmeta opste upotrebe, kao i u vezi sa dijagnostikom zaraznih i
nezaraznih bolesti.

Zavod za javno zdravlje kordinira, uskladjuje i strucno povezuje rad zdravstvenih

ustanova iz Plana mreze za teritoriju za koju je osnovan.

Zavod za transfuziju krvi

Osniva ga Republika, a na teritoriji autonomne pokrajine-autonomna pokrajina.

Zavod za transfuziju je zdravstvena ustanova koja obavlja poslove prikupljanja
krvi i krvne plazme za preradu, testiranje krvi, obezbedjivanje potreba za krvnim
derivatima i lekovima proizvedenim od krvi, distribuciju krvnih derivata,
dijagnosticka ispitivanja, terapijske postupke, kontrolu i nadzor transfuzioloskog
lecenja, prikuplanje maticnih celija, tipizaciju tkiva, konsultacije u klinickoj
medicini kao i promociju i organizaciju dobrovoljnog davalastva krvi.
Snabdevanje krvlju i krvnim derivatima obezbedjuju zavodi za transfuziju krvi i
sluzbe za transfuziju krvi pri stacionarnim zdravstvenim ustanovama.

Zavod za medicinu rada

Zavod za medicinu rada za teritoriju Republike osniva Republika.

Zavod za medicinu rada je zdravstvena ustanova koja obavlja delatnost iz oblasti

medicine rada, odnosno zastite zdravlja na radu.

Zavod za medicinu rada obavlja i obrazovnu delatnost iz oblasti zastite zdravlja na

radu.

Zavod za sudsku medicinu

Zavod za sudsku medicinu u drzavnoj svojini osniva Republika.

Zavod za sudsku medicinu je zdravstvena ustanova koja obavlja delatnost u oblasti

sudske medicine, odnosno sudsko-medicinske dijagnostike i ekspertize, a na
osnovu obdukcija, klinickih pregleda i laboratorijske dijagnostike za potrebe suda,
zdravstvenih ustanova, medicinskih fakulteta i drugih lica.

Zavod za virusologiju, vakcine i serume

Zavod za virusologiju, vakcine i serume osniva Republika.

Zavod za virusologiju, vakcine i serume je zdravstvena ustanova koja prati i

proucava, ispituje, utvrdjuje i uvodi, odnosno sprovodi strucne i naucne metode
prevencije i dijagnostike zaraznih bolesti, proizvodi serume, vakcine i druge
imunobioloske i dijagnosticke preparate i sredstva kojima se snabdevaju
zdravstvene ustanove.

Zavod za antirabicnu zastitu

Zavod za antirabicnu zastitu osniva autonomna pokrajina.

Zavod za antirabicnu zastitu obavlja zdravstvenu delatnost iz oblasti prevencije i

laboratorijske dijagnostike besnila i drugih zaraznih bolesti, odnosno prati i
proucava rasirenost besnila i predlaze mere za njegovo suzbijanje.

Zavod za psihofizioloske poremecaje i govornu patologiju

Zavod za psihofizioloske poremecaje i govornu patologiju u drzavnoj svojini

osniva Republika.
Zavod za psihofizioloske poremecaje i govornu patologiju obavlja vanbolnicku i
stacionarnu zdravstvenu delatnost iz oblasti psihofizioloskih i govornih
poremecaja, prati i proucava stanje razvojnih poremecaja, ostecenja sluha kod
dece i omladine i govornih poremecaja lica svih uzrasta kao i slepe i slabovide
dece predskolskog uzrasta.

Zavod za biocide i medicinsku ekologiju

Zavod za biocide i medicinsku ekologiju u drzavnoj svojini osniva grad.

Zavod za biocide i medicinsku ekologiju obavlja zdravstvenu delatnost iz oblasti

preventivne zdravstvene zastite stanovnistva od zaraznih bolesti, sprovodi mere
dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije u zdravstvenim i drugim ustanovama.

Organi zdravstvene ustanove i strucni organi zdravstvene ustanove

Organi zdravstvene ustanove

Organi zdravstvene ustanove su:

1. Direktor (organizuje rad i rukovodi procesom rada, predstavlja i zastupa

zdravstvenu ustanovu i odgovoran je za zakonitost rada zdravstvene
ustanove. Direktor prisustvuje sednicama i ucestvuje u radu upravnog
odbora bez prava odlucivanja.

Direktor zdravstvene ustanove imenuje se na osnovu javnog konkursa koji

raspisuje upravni odbor zdravstvene ustanove 60 dana pre isteka mandata
direktora, a upravni odbor je duzan da u roku od 30 dana od dana zavrsetka
javnog konkursa izvrsi izbor kandidata i predlog dostavi osnivacu, a osnivac
u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga imenuje direktora.

Direktor se imenuje na period od 4 godine, najvise dva puta uzastopno.)

2. Upravni odbor (donosi statut zdravstvene ustanove uz saglasnost osnivaca,

donosi program rada i razvoja, donosi finansijski plan, odlucuje o
koriscenju sredstava zdravstvene ustanove.

Upravni odbor u domu zdravlja, apoteci, zavodu i zavodu za javno

zdravlje ima 5 clanova od kojih su dva clana iz zdravstvene ustanove, a tri
clana su predstavnici osnivaca.

Upravni odbor u bolnici, klinici, institutu, klinicko-bolnickom centru i

klinickom centru ima 7 clanova od kojih su tri clana iz zdravstvene
ustanove, a cetiri clana su predstavnici osnivaca.
 Clanovi upravnog odbora zdravstvene ustanove imenuju se na period od 4
godine.)

3. Nadzorni odbor (obavlja nadzor nad radom i poslovanjem zdravstvene

ustanove.

Nadzorni odbor u domu zdravlja, apoteci, zavodu i zavodu za javno

zdravlje ima 3 clana od kojih je jedan clan iz zdravstvene ustanove, a dva
clana su predstavnici osnivaca.

Nadzorni odbor u bolnici, klinici, institutu, klinicko-bolnickom centru i

klinickom centru ima 5 clanova od kojih su dva clana iz zdravstvene
ustanove, a tri clana su predstavnici osnivaca.

Clanovi nadzornog odbora zdravstvene ustanove imenuju se na period od 4

godine.)

Direktora, zamenika direktora, clanove upravnog odbora i nadzornog odbora

zdravstvene ustanove imenuje i razresava osnivac.

Direktora, zamenika direktora, clanove upravnog odbora i nadzornog odbora

zavoda, klinike, instituta, klinicko-bolnickog centra i klinickog centra, Zavoda za
zdravstvenu zastitu radnika Ministarstva unutrasnjih poslova, ciji je osnivac
Republika, imenuje i razresava Vlada.

Clanove upravnog i nadzornog odbora iz zdravstvene ustanove osnivac imenuje na

predlog strucnog saveta zdravstvene ustanove.

Zdravstvena ustanova ima statut kojim se uredjuje:

1. Delatnost
2. Unutrasnja organizacija
3. Upravljanje
4. Poslovanje
5. Uslovi za imenovanje i razresenje direktora, zamenika direktora, odnosno
pomocnika direktora za obrazovni i naucnoistrazivacki rad

Na statut zdravstvene ustanove, koji donosi upravni odbor, saglasnost daje

osnivac.

Na statut klinike, instituta, klinicko-bolnickog centra, klinickog centra kao i

Zavoda za zdravstvenu zastitu radnika Ministarstva unutrasnjih poslova ciji je
osnivac Republika, saglasnost daje Vlada.
Na statut zavoda, zavoda za javno zdravlje, opste i specijalne bolnice i bolnice ciji
je osnivac Republika saglasnost daje Ministarstvo.

Strucni organi u zdravstvenoj ustanovi

Strucni organi zdravstvene ustanove jesu:

1. Strucni savet (jeste savetodavno telo direktora i upravnog odbora.

Strucni savet razmatra i odlucuje o pitanjima strucnog rada zdravstvene

ustanove, predlaze program strucnog rada, predlaze plan strucnog
usavrsavanja zdravstvenih radnika i saradnika...)

2. Strucni kolegijum (je strucno telo koje se radi razmatranja i usvajanja

strucnih i doktrinarnih stavova obrazuje u zdravstvenim ustanovama koje u
svom sastavu imaju klinike i institute kao svoje organizacione jedinice,
odnosno u zdravstvenim ustanovama koje u svom sastavu imaju veci broj
organizacionih jedinica.)
3. Eticki odbor (jeste strucno telo koje prati pruzanje i sprovodjenje
zdravstvene zastite na nacelima profesionalne etike. Direktor zdravstvene
ustanove imenuje eticki odbor na predlog strucnog saveta.

Zadaci etickog odbora jesu da prati i analizira primenu nacela profesionalne

etike u obavljanju zdravstvene delatnosti, daje saglasnost za sprovodjenje
naucnih istrazivanja, medicinskih ogleda, klinickih ispitivanja lekova i
medicinskih sredstava, razmatra pitanja u vezi sa uzimanjem delova
ljudskog tela u medicinske i naucno-nastavne svrhe, razmatra pitanja u vezi
sa primenom mera za lecenje neplodnosti, prati i analizira eticnost odnosa
zdravstvenih radnika i pacijenata, vrsi stalnu savetodavnu funkciju po svim
pitanjima....)

4. Komisija za unapredjenje kvaliteta rada (jeste strucno telo koje se stara o

stalnom unapredjenju kvaliteta zdravstvene zastite koja se sprovodi u
zdravstvenoj ustanovi.)

Strucna tela na nivou Republike

Zdravstveni savet Srbije

Je strucno i savetodavno telo koje se stara o razvoju i kvalitetu sistema

zdravstvene zastite, organizacije zdravstvene sluzbe i sistema zdravstvenog
osiguranja.

Zdravstveni savet ima 15 clanova koje bira NS na predlog Vlade.

Mandat clanova Zdravstvenog saveta traje 5 godina. Zdravstveni savet bira
predsednika iz reda svojih clanova.

Rad Zdravstvenog saveta je javan, sredstva za rad obezbedjuju se u budzetu

Republike, podnosi izvestaj o svom radu NS najmanje jedanput godisnje.

Eticki odbor Srbije

Je strucno telo koje se stara o pruzanju i sprovodjenju zdravstvene zastite na nivou

Republike na nacelima profesionalne etike.

Vlada imenuje i razresava predsednika i clanove Etickog odbora Srbije na predlog

ministra. Eticki odbor Srbije ima 9 clanova. Mandat clanova Etickog odbora
Srbije traje 5 godina.

Nadleznost Etickog odbora Srbije jeste da predlaze osnovna nacela profesionalne

etike zdravstvenih radnika, da koordinira rad etickih odbora u zdravstvenim
ustanovama, da prati sprovodjenje naucnih istrazivanja i klinickih ispitivanja
lekova i medicinskih sredstava u zdravstvenim ustanovama, razmatra pitanja u
vezi sa postupkom uzimanja delova ljudskog tela u medicinske i naucno-
istrazivacke svrhe, razmatra pitanja u vezi sa primenom mera za lecenje
neplodnosti postupcima biomedicinskim potpomognutim oplodjenjem.

Republicka strucna komisija

Republicka strucna komisija obrazuje se za pojedinu oblast zdravstvene delatnosti

radi uskladjivanja strucnih predloga i stavova referentnih zdravstvenih ustanova,
strucnih udruzenja i komora, visokoskolskih ustanova i istaknutih strucnjaka u
oblasti zdravstvene zastite kao i za utvrdjivanje vodica dobre prakse.

Republicku strucnu komisiju obrazuje ministar. Mandat clanova Republicke

strucne komisije traje 5 godina.

Zdravstveni radnici i saradnici

Zdravstveni radnici su lica koja imaju zavrsen medicinski, stomatoloski ili

farmaceutski fakultet, kao i lica sa zavrsenom drugom skolom zdravstvene struke,
a koja kao profesiju obavljaju zdravstvenu delatnost u zdravstvenim ustanovama
ili privatnoj praksi.
Zdravstveni saradnik jeste lice sa srednjom, visom, odnosno visokom strucnom
spremom koje obavlja odredjene poslove zdravstvene zastite u zdravstvenoj
ustanovi, odnosno privatnoj praksi.

Clanstvo u komori je obavezno za zdravstvene radnike koji kao profesiju obavljaju

zdravstvenu delatnost.

Zdravstveni radnik moze samostalno pruzati zdravstvenu zastitu u zdravstvenoj

ustanovi, privatnoj praksi ili kod drugog poslodavca ako je:

1. Obavio pripravnicki staz i polozio strucni ispit

2. Upisan u imenik komore
3. Dobio, odnosno obnovio odobrenje za samostalni rad

Pod samostalnim radom podrazumeva se samostalno pruzanje zdravstvene zastite

bez neposrednog nadzora drugog zdravstvenog radnika.

Zdravstveni radnici i saradnici, kao i druga lica zaposlena u zdravstvenoj ustanovi,

odnosno privatnoj praksi ne smeju napustiti radno mesto dok im se ne obezbedi
zamena i ako je njihovo radno vreme isteklo, ako bi se time narusilo obavljanje
zdravstvene delatnosti i ugrozilo zdravlje pacijenata.

Zdravstveni radnik moze odbiti pruzanje zdravstvene zastite ako zdravstvena

usluga koju treba pruziti nije u skladu sa njegovom savescu ili medjunarodnim
pravilima medicinske etike. Zdravstveni radnik duzan je da o prigovoru savesti
obavesti direktora zdravstvene ustanove, odnosno neposrednog rukovodioca kao i
osnivaca private prakse. Zdravstveni radnik ne moze odbiti pruzanje hitne
medicinske pomoci isticuci prigovor savesti.

Zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici ne mogu obavljati samostalni rad dok

ne obave pripravnicki staz i poloze strucni ispit.

Pripravnicki staz za zdravstvene radnike sa visokom strucnom spremom traje 6

meseci.

Pripravnicki staz za zdravstvene saradnike sa visokom strucnom spremom traje 12

meseci.

Pripravnicki staz za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike sa visom,

odnosno srednjom strucnom spremom traje 6 meseci.
Pod strucnim usavrsavanjem podrazumeva se sticanje znanja i vestina
zdravstvenih radnika i saradnika koje obuhvata:

1. Specijalizacije i uze specijalizacije

2. Kontinuiranu edukaciju

Troskove strucnog usavrsavanja zdravstvenih radnika i saradnika snosi

poslodavac.

Strucno usavrsavanje zdravstvenih radnika je uslov za dobijanje, odnosno

obnavljanje licence.

Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa duzna je da zaposlenom

zdravstvenom radniku i saradniku obezbedi placeno odsusto za kontinuiranu
edukaciju radi obnavljanja odobrenja za samostalni rad.

Plan strucnog usavrsavanja donosi zdravstvena ustanova na osnovu plana razvoja

kadrova u zdravstvu koji donosi ministar.

Doktori medicine, doktori stomatologije i diplomirani farmaceuti koji imaju

najmanje 12 godina rada u zdravstvenoj delatnosti, polozen specijalisticki ispit,
strucne i naucne radove, mogu podneti zahtev, odnosno biti predlozeni za
dobijanje naziva primarijus, kao strucnog priznanja za dugogodisnji uspesni
zdravstveni, obrazovni i strucni rad. Naziv primarijus dodeljuje ministar.

Izdavanje, obnavljanje i oduzimanje odobrenja za samostalni rad-LICENCA

Izdavanje, obnavljanje i oduzimanje odobrenja za samostalni rad-licenca

zdravstvenim radnicima jeste postupak koji sprovodi nadlezna komora radi
utvrdjivanja strucne osposobljenosti zdravstvenih radnika za samostalni rad.

Licenca je javna isprava.

Zdravstveni radnik koji ne ispunjava uslove za obnavljanje licence duzan je da

podnese zahtev za polaganje licencnog ispita nadleznoj komori u roku od 60 dana
pre isteka licencne godine, odnosno licencnog perioda.

Zdravstveni radnik koji ne dobije, odnosno ne obnovi licencu ne moze obavljati

zdravstvenu delatnost u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi.

Zdravstveni radnik kome nadlezna komora nije obnovila licencu, odnosno kome je
oduzela licencu duzan je da u roku od 8 dana od dana prijema resenja dostavi
nadleznoj komori ranije izdatu licencu.
Zdravstvenom radniku sa polozenim strucnim ispitom komora izdaje licencu.
Zahtev za izdavanje licence zdravstveni radnik podnosi nadleznoj komori. O
zahtevu za izdavanje licence direktor nadlezne komore donosi resenje i izdaje
licence. Komora izdaje licencu na period od 7 godina. Komora zdravstvenom
radniku izdaje licencu pod uslovom da ispunjava uslove u pogledu skolske spreme
zdravstvene struke, da je obavio pripravnicki staz i polozio strucni ispit, da je
upisan u imenik komore, da pravosnaznom sudskom odlukom nije osudjen za
krivicno delo koji ga cini nedostojnim za obavljanje zdravstvene delatnosti,
odnosno da pravosnaznom sudskom odlukom nije osudjen na kaznu zatvora zbog
teskog krivicnog dela protiv zdravlja ljudi.

Zdravstveni radnik radi obnavljanja licence podnosi zahtev nadleznoj komori 60

dana pre isteka roka na koji je licenca izdata. Zdravstveni radnik uz zahtev za
obnavljanje licence podnosi i dokaz o sprovedenom postupku kontinuirane
edukacije ili dokaz o polozenom licencnom ispitu kao i dokaz o strucnoj
osposobljenosti za nastavak rada u svojoj struci. Obnavljanje licence vrsi se na
svakih 7 godina.

Komora zdravstvenom radniku privremeno oduzima licencu:

1. Ako zdravstveni radnik ne obnovi licencu (privremeno oduzimanje licence

moze trajati do obnavljanja licence)
2. Ako zdravstveni radnik obavlja delatnost za koju mu nije izdata licence
(privremeno oduzimanje licence moze trajati od 6 meseci do 5 godina od
dana prijema resenja o privremenom oduzimanju licence)
3. Ako zdravstveni radnik u obavljanju zdravstvene delatnosti nacini strucnu
gresku kojom se narusava, odnosno pogorsava zdravstveno stanje pacijenta
(privremeno oduzimanje licence moze trajati od 6 meseci do 5 godina od
dana prijema resenja o privremenom oduzimanju licence)
4. Ako je zdravstvenom radniku izrecena jedna od mera privremene zabrane
samostalnog rada od strane nadleznog organa komore zbog teze povrede
profesionalne duznosti i ugleda clana komore (privremeno oduzimanje
licence moze trajati od 6 meseci do 5 godina od dana prijema resenja o
privremenom oduzimanju licence)
5. Ako je pravosnaznom sudskom odlukom zdravstveni radnik osudjen za
krivicno delo koje ga cini nedostojnim za obavljanje profesije zdravstvenog
radnika (privremeno oduzimanje licence moze trajati od 6 meseci do 5
godina od dana prijema resenja o privremenom oduzimanju licence)
6. Ako u obavljanju zdravstvene delatnosti zloupotrebi sredstva zdravstvenog
osiguranja (privremeno oduzimanje licence moze trajati od 6 meseci do 5
godina od dana prijema resenja o privremenom oduzimanju licence)
Pod strucnom greskom podrazumeva se nesavesno lecenje, odnosno
zanemarivanje profesionalnih duznosti u pruzanju zdravstvene zastite, odnosno
nepridrzavanja ili nepoznavanje utvrdjenih pravila i profesionalnih vestina u
pruzanju zdravstvene zastite koje dovode do narusavanja, pogorsanja, povrede,
gubitka ili ostecenja zdravlja ili delova tela pacijenta.

Komora zdravstvenom radniku trajno oduzima licencu ako je zdravstveni radnik

pravosnaznom sudskom odlukom osudjen na kaznu zatvora zbog teskog krivicnog
dela protiv zdravlja ljudi.

Dopunski rad zdravstvenih radnika

Zdravstveni radnik, saradnik i drugo zaposleno lice u zdravstvenoj ustanovi,

odnosno privatnoj praksi koji radi puno radno vreme moze da obavlja odredjene
poslove iz svoje struke kod drugog poslodavca van redovnog radnog vremena
zakljucivanjem ugovora o dopunskom radu sa drugim poslodavcem u ukupnom
trajanju do 1/3 punog radnog vremena.

O zakljucenom ugovoru o dopunskom radu sa drugim poslodavcem zdravstveni

radnik, saradnik kao i drugo zaposleno lice duzan je da pismeno obavesti direktora
zdravstvene ustanove, odnosno osnivaca private prakse i drugog pravnog lica koje
obavlja zdravstvenu delatnost gde radi puno radno vreme.

Zastita stanovnistva od zaraznih bolesti

Zastita stanovnistva od zaraznih bolesti sprovodi se obavljanjem epidemioloskog

nadzora i primenom propisanih mera. Epidemioloski nadzor organizuju i sprovode
instituti, odnosno zavodi za zastitu zdravlja u saradnji sa domovima zdravlja.
Podatke o epidemioloskom nadzoru nad zaraznim bolestima, njihovoj pojavi i
kretanju na teritoriji Republike, sistematski objedinjuje, analizira, tumaci i
razmenjuje Institut za zastitu zdravlja Srbije. Radi obavljanja strucno-
metodoloskih, doktrinarnih i konsultativnih poslova u oblasti zastite stanovnistva
od zaraznih bolesti osniva se Republicka komisija za zastitu stanovnistva od
zaraznih bolesti, a nju obrazuje ministar.

Zastita stanovnistva od zaraznih bolesti vrsi se sprovodjenjem opstih i posebnih,

vanrednih i drugih mera za zastitu stanovnistva od zaraznih bolesti.
Opste mere za zastitu stanovnistva od zaraznih bolesti jesu:

1. Obezbedjivanje zdravstveno ispravne vode za pice, zivotnih namirnica i

predmeta opste upotrebe
2. Obezbedjivanje sanitarno-tehnickih i higijenskih uslova u objektima
pod sanitarnim nadzorom i drugim objektima
3. Otklanjanje ljudskih i zivotinjskih izlucevina, leseva, organa i tkiva,
otpadnih voda i drugih otpadnih materija
4. Sprovodjenje dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije u naseljenim
mestima, na javnim povrsinama, u stambenim objekima, u sredstvima
javnog saobracaja...

Ove mere sprovode organi jedinica lokalne samouprave, drugi nadlezni organi,
pravna lica i preduzetnici.

Posebne mere za zastitu stanovnistva od zaraznih belesti jesu:

1. Postavljanje dijagnoze zarazne bolesti

2. Laboratorijsko ispitivanje radi utvrdjivanja uzrocnika zaraznih bolesti
(vrse zdravstvene ustanove i laboratorije koje ispunjavaju propisane uslove
za vrsenje ispitivanja.)
3. Prijavljivanje (vrse zdravstvene ustanove, druga pravna lica koja mogu
obavljati zdravstvenu delatnost za svoje zaposlene. Institut, odnosno zavod
za zastitu zdravlja koji utvrdi zaraznu bolest iz grupe zoonoza ili smrt lica
prouzrokovanu tom zaraznom bolescu duzan je da o tome odmah izvesti
nadleznu veterinarsku ustanovu i inspekcijske organe nadlezne za poslove
sanitarnog, odnosno veterinarskog nadzora na teritoriji na kojoj je zarazna
bolest utvrdjena.)
4. Epidemiolosko ispitivanje (sprovode instituti, odnosno zavodi za zastitu
zdravlja u saradnji sa domovima zdravlja.)
5. Zdravstveno vaspitanje (zdravstvene ustanove, drugi oblici obavljanja
zdravstvene delatnosti i zdravstveni radnici duzni su da kroz promociju
zdravlja obolela lica i druga lica iz njihove neposredne okoline pouce o
nacinu zastite od zarazne bolesti.)
6. Prevoz, izolacija i lecenje lica obolelih od zaraznih bolesti (doktor
medicine koji utvrdi ili posumnja da je odredjeno lice obolelo od zaraznih
bolesti duzan je da obezbedi sanitetsko vozilo za prevoz tog lica do
zdravstvene ustanove za bolnicko lecenje lica obolelih od zaraznih bolesti.)
7. Karantin i zdravstveni nadzor (karantin je mera kojom se ogranicava
sloboda kretanja i utvrdjuju obavezni zdravstveni pregledi zdravim licima
koja su bila ili za koja postoji sumnja da su bila u kontaktu sa licima
obolelim od: kuge, velikih boginja i virusnih hemoragicnih groznica.
Organizovanje i sprovodjenje mere karantina naredjuje ministar.)
8. Zdravstveni pregledi odredjenih kategorija zaposlenih, drugih lica i
kliconosa (obaveznom zdravstvenom pregledu podlezu zaposleni na
poslovima javnog snabdevanja stanovnistva vodom za pice, proizvodnje,
prometa i usluzivanja zivotnih namirnica, zaposleni na poslovima ishrane i
nege u predskolskim ustanovama, ustanovama za kolektivni smestaj dece i
omladine i ustanovama socijalne zastite, zaposleni na poslovima
zdravstvenih pregleda, lecenja i nege bolesnika i poslovima odrzavanja
higijene u zdravstvenim ustanovama, zaposleni na poslovima pruzanja
higijenske nege i ulepsavanja lica i tela, na poslovima proizvodnje lekova i
kozmetickih sredstava, davaoci krvi, semene tecnosti, jajnih celija, tkiva i
delova ljudskog tela koji se presadjuju, trudnice, lica na lecenju
hemodijalizom. Mere obaveznog zdravstvenog pregleda odredjenih
kategorija zaposlenih, drugih lica i kliconosa organizuju i sprovode instituti,
odnosno zavodi za zastitu zdravlja na teritoriji za koju su osnovani.)
9. Imunizacija i hemioprofilaksa

(vakcinacija je obavezna protiv:

1. Tuberkuloze, difterije, tetanus, velikog kaslja, decije paralize,

malih boginja, rubeole, zausaka, virusnog hepatitis B, oboljenja
izazvana hemofilusom influence tipa B
2. Hepatitisa B, besnila i tetanus
3. Gripa, oboljenja izazvana hemofilusom influence tipa B,
streptokokusom pneumonije, meningokokne bolesti
4. Zute groznice, kolere, difterije, meningokokne bolesti, trbusnog
tifusa-za lica u medjunarodnom saobracaju

Imunizacija specificnim imunoglobulinima obavezna je za lica

kojima je po epidemioloskim indikacijama potrebna postekspoziciona
zastita protiv tetanusa, besnila, hepatitis B i Krimske Kongo
hemoragicne groznice.

Zastita lekovima-hemioprofilaksa sprovodi se kod lica koja su

izlozena zarazavanju od tuberkuloze i malarije.

Imunizaciju vakcinama i specificnim imunoglobulinima kao i zastitu

lekovima organizuju i sprovode nadlezne zdravstvene ustanove i
zdravstveni radnici prema utvrdjenom planu imunizacije.

Imunizaciju i evidenciju o imunizaciji vrsi doktor medicine (nju

mogu vrsiti i zdravstveni radnici sa visom ili srednjom strucnom
spremom u prisustvu i pod nadzorom doktora medicine.) Nadzor nad
sprovodjenjem imunizacije vrse instituti, odnosno zavodi za zastitu
zdravlja.)
 10. Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija po epidemioloskim
indikacijama (obavezna je dezinfekcija izlucevina, licnih i drugih
predmeta, kao i stambenih i drugih objekata, prostorija i prevoznih
sredstava u kojima je boravilo lice obolelo od velikih boginja i virusne
hemoragicne groznice. Obavezna je dezinsekcija lica, licnih predmeta,
stambenih i drugih prostorija i prevoznih sredstava u kojima je boravilo lice
obolelo ili za koje se sumnja da je obolelo od kuge, odnosno druge zarazne
bolesti koju prenose insekti. Obavezna je deratizacija domacinstava, naselja
i njihove okoline, skladista, javnih prostorija u slucaju pojave ili opasnosti
od pojave kuge, kao i drugih bolesti ciji su prenosioci glodari.

Dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju obavljaju nadlezne zdravstvene

ustanove kao i druga pravna lica i preduzetnici koji ispunjavaju uslove za
sprovodjenje d.d.d.)

Ove mere sprovode zdravstvene ustanove i zdravstveni radnici.

Vanredne mere za zastitu stanovnistva od zaraznih bolesti

Ministar proglasava pojavu epidemije zarazne bolesti od veceg epidemioloskog

znacaja i naredjuje mere koje se u tom slucaju moraju sprovoditi.

Epidemioloski nadzor u vanrednim slucajevima (u slucaju elementarnih nesreca i

katastrofa u kojima postoji opasnost od pojave epidemija zaraznih bolesti, za
vreme epidemija, u slucaju nove i nedovoljno poznate zarazne bolesti, u slucaju
sumnje na upotrebu bioloskog agensa) organizuju i sprovode instituti, odnosno
zavodi za zastitu zdravlja.

Radi sprovodjenja nadzora nad bolnickim infekcijama zdravstvene ustanove i

socijalne ustanove u kojima se obavlja i zdravstvena delatnost duzne su da
obrazuju komisiju za zastitu od bolnicih infekcija.

Lekovi i medicinska sredstva

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije nadlezna je da:

1. Izdaje dozvole za lek i odlucuje o prestanku vazenja dozvole za lek

2. Vrsi upis i brisanje medicinskog sredstva u Registar medicinskih
sredstava
3. Vrsi upis u Registar tradicionalnih biljnih lekova kao i u Registar
homeopatskih lekova
4. Izdaje dozvole za sprovodjenje klinickog ispitivanja leka i medicinskog
sredstva
 5. Prati nezeljene reakcije na lekove i medicinska sredstva
6. Izdaje uverenja za potrebe izvoza lekova i medicinskih sredstava
7. Odobrava uvoz lekova i medicinskih sredstava
8. Vrsi kategorizaciju lekova i medicinskih sredstava
9. Vrsi prikupljanje podataka o prometu i potrosnji lekova i medicinskih
sredstava
10. Daje predloge za racionalno koriscenje lekova i medicinskih sredstava
11. Povezuje se sa medjunarodnim mrezama informacija o lekovima i
medicinskim sredstvima
12. Vrsi kontrolu kvaliteta lekova i medicinskih sredstava

Agencija ima svojstvo pravnog lica, a sediste Agencije je u Beogradu.

Organi Agencije su Upravni odbor (predsednik i 4 clana) i direktor, kao i

zamenik direktora. Clanovi Upravnog odbora, direktor i zamenik direktora
imenuju se na 5 godina.

Agencija za svoj rad odgovara Vladi.

Lekovi

Lek je proizvod koji se stavlja u promet u odredjenoj jacini, farmaceutskom

obliku i pakovanju, a koji sadrzi supstancu ili kombinaciju supstanci za koju se
pokazalo da ima svojstvo da leci ili sprecava bolesti kod ljudi, odnosno zivotinja,
kao i supstancu kao i kombinaciju supstanci koja se moze koristiti ili primenjivati
na ljudima, odnosno zivotinjama, bilo sa namerom da se ponovo uspostavi,
poboljsa ili izmeni fizioloska funkcija putem farmakoloskog, imunoloskog ili
metabolickog dejstva ili da se postavi medicinska dijagnoza.

Bioloski lek je lek ciju aktivnu supstancu cini bioloska supstanca pod kojom se
podrazumeva supstanca proizvedena ili ekstrahovana iz bioloskog izvora za ciju
su kategorizaciju i kontrolu kvaliteta neophodna fizicko-hemijsko-bioloska
ispitivanja.

Imunoloski lek za primenu u humanoj medicine je svaki lek koji se sastoji od

vakcina, toksina, seruma (koji obuhvataju agense koji se koriste za stvaranje
aktivnog imuniteta-vakcina protiv tetanus, difterije i tetanus, difterije, tetanus i
velikog kaslja, kolere, BCG, decje paralize, gripa, velikih boginja, tifusa itd.,
agensi koji se koriste za dijagnostikovanje stanja imuniteta-tuberkulin i tuberkulin
PPD, toksini za ikov test i Dikov test, brucelini itd., agensi koji se koriste za
stvaranje pasivnog imuniteta-antitoksin difterije, protiv zmijskog otrova,
antirabicni serum, globulin protiv velikih boginja, antilimfocitni globulin itd.) ili
alergena (lek koji je namenjen da identifikuje ili izazove specificnu stecenu
izmenu imunoloskog odgovora na agens koji izaziva alergijsku reakciju).

Lekovi za naprednu terapiju su lekovi za gensku terapiju, lekovi za somatsku

celijsku terapiju, lekovi dobijeni iz tkiva bioinzenjeringom.

Lekovi iz krvi i krvne plazme smatraju se lekovi proizvedeni iz krvi i krvne

plazme humanog ili zivotinjskog porekla, proizvode se industrijskim postupkom
na bazi komponenata krvi i obuhvataju albumin, faktore koagulacije i
imunoglobuline humanog porekla.

Biljni lek je svaki lek ciji su aktivni sastojci iskljucivo jedna ili vise supstanci
biljnog porekla ili jedan ili vise biljnih preparata ili jedna ili vise supstanci biljnog
porekla u kombinaciji s jednim ili vise biljnih preparata.

Tradicionalni lek je lek koji moze biti zasnovan na naucnim principima i rezultat
je tradicije ili drugih tradicionalnih terapijskih pristupa.

Tradicionalni biljni lek je lek koji ima indikacije koje su karakteristicne

iskljucivo za tradicionalne biljne lekove koji su po svom sastavu i nameni
predvidjeni za primenu bez lekarskog nadzora radi postavljanja dijagnoze ili
izdavanja recepta ili radi pracenja toka lecenja, predvidjen je iskljucivo za
primenu u skladu s propisanom jacinom i doziranjem, namenjen je za oralnu
upotrebu, spoljnu upotrebu, odnosno inhalaciju, postoji dovoljno podataka o
tradicionalnoj upotrebi leka da nije stetan pri propisanim uslovima primene.

Homeopatski lek jeste lek izradjen od proizvoda, supstanci ili jedinjenja koji cine
homeopatske supstance u skladu sa homeopatskim postupkom izrade.

Magistralni lek je lek izradjen u apoteci po receptu za odredjenog pacijenta.

Galenski lek je lek izradjen na osnovu vazecih farmakopeja ili vazecih

magistralnih formula u galenskoj laboratoriji i namenjen je za pacijente apoteke,
odnosno druge zdravstvene ustanove i drugog oblika zdravstvene sluzbe privatna
praksa.

Dozvola za lek

Da bi lek dobio dozvolu za lek on mora biti farmaceutski (farmaceutsko-hemijsko-

bioloski), farmakolosko-toksikoloski i klinicki ispitan.
U Republici Srbiji lek se stavlja u promet na osnovu dozvole za lek koju izdaje
Agencija. Zahtev za izdavanje dozvole za lek podnosi se Agenciji sa
dokumentacijom. Agencija je duzna da u roku od 30 dana od dana prijema zahteva
izvrsi procenu dokumentacije za izdavanje dozvole za lek. Dozvola za lek izdaje
se na 5 godina i to za odredjenu jacinu, faraceutski oblik i pakovanje leka.

Dozvola za lek po ubrzanom postupku izdaje se za lek koji se primenjuje u

humanoj medicini koji je od najviseg interesa za zastitu zdravlja stanovnistva, a
pre svega na terapijske inovacije, za lek koji je vec dobio dozvolu po
centralizovanom postupku. Ova dozvola izdaje se na 5 godina.

Uslovna dozvola za lek moze da se izda za lekove koji se koriste za lecenje,

prevenciju ili dijagnostikovanje ozbiljnih i po zivot opasnih oboljenja, lekove koji
se koriste u hitnim slucajevima, lekove koji se koriste u lecenju retkih bolesti. Ova
dozvola se izdaje na 12 meseci.

Dozvola pod posebnim okolnostima za lek od posebnog javnog zdravstvenog

interesa, izdaje se na 12 meseci.

Lekovi za koje se ne izdaje dozvola za lek su:

1. Magistralni lekovi
2. Galenski lekovi
3. Aktivne supstance koje se koriste u proizvodnji lekova
4. Lekovi namenjeni ispitivanju u toku istrazivanja
5. Poluproizvodi namenjeni daljoj obradi
6. Puna krv, plazma ili krvne celije ljudskog porekla
7. Lekovi za naprednu terapiju
8. Tradicionalni biljni lekovi
9. Homeopatski lekovi

Dozvola za lek se obnavlja posto istekne rok od 5 godina na koji je dozvola izdata,
a na osnovu ponovne procene odnosa izmedju rizika i koristi. Zahtev se podnosi
Agenciji najranije 180 dana, a najkasnije 90 dana pre isteka roka vaznosti
dozvole za lek. Agencija je duzna da u roku od 15 dana od dana prijema zahteva
izvrsi procenu dokumentacije za obnovu dozvole za lek.

Prestanak vazenja dozvole za lek:

1. Lek prestaje da vazi istekom roka za koji je izdata ili na zahtev nosioca
dozvole za lek
2. Ako je lek stetan pri uobicajenim uslovima primene
 3. Kada lek nema terapijsku efikasnost
4. Da odnos rizika i koristi nije povoljan pri uobicajenim uslovima
primene leka
5. Da kvantitativni ili kvalitativni sastav leka ne odgovara deklarisanom
sastavu leka
6. Da je dozvola za lek izdata na osnovu nepotpunih i neistinitih podataka
7. Da nosilac dozvole za lek vise ne ispunjava propisane uslove
8. Kada lek nije bio u prometu u Republici Srbiji tri godine od dana
izdavanja dozvole za lek
9. Lek koji je posle izdavanja dozvole za lek bio odredjeni period u
prometu u RS, a nakon tog perioda tri uzastopne godine nije bio u
prometu u RS

Proizvedeni ili uvezeni lek kome je istekla dozvola za lek i nije obnovljena moze
biti u prometu do isteka roka upotrebe leka, a najduze 6 meseci od isteka roka iz
dozvole za lek.

U slucaju epidemije, elementarne nepogode, odnosno vanrednog stanja Agencija,

na osnovu zahteva ministarstva nadleznog za poslove zdravlja moze da izda
privremenu dozvolu za lek za odredjenu vrstu i kolicinu lekova i pre nego sto se
steknu uslovi za izdavanje dozvole za lek.

Agencija u postupku izdavanja dozvole za lek vrsi klasifikaciju lekova kao:

1. Lekovi koji se izdaju uz lekarski recept

2. Lekovi koji se izdaju bez lekarskog recepta

Medicinska sredstva

Vrste medicinskih sredstava su:

1. Opsta medicinska sredstva (svi instrumenti, aparati, uredjaji i proizvodi

koji se primenjuju na ljudima, pomocna sredstva koja se proizvode u
kombinaciji sa medicinskim sredstvima, medicinska sredstva proizvedena
po narudzbini)
2. Invitro dijagnosticka medicinska sredstva (obuhvataju reagense,
proizvode reagenasa, materijal za kontrolu i kalibraciju, komplet reagenasa,
instrumente, aparate, opremu ili sistem koji se koristi samostalno ili u
kombinaciji namenjen za upotrebu u in vitro uslovima za ispitivanje
uzoraka ukljucujuci krv i uzorke tkiva dobijene od ljudskog organizma)
3. Aktivna implantabilna medicinska sredstva (su proizvodi cije delovanje
zavisi od izvora elektricne energije, a koji se ne napajaju direktno iz
 ljudskog tela ili gravitacije i namenjeni su da se u celosti ili delimicno
hirurski ugrade u ljudsko telo ili da se trajno ugrade u telesni otvor)

Opsta medicinska sredstva prema prirodi medicinskog sredstva dele se na

neinvazivna, invazivna, aktivna.

Prema duzini primene u ili na ljudskom organizmu na medicinska sredstva

prolazne primene (namenjena za kontinuiranu primenu kracu od 60 minuta),
kratkotrajne primene (namenjena za kontinuiranu primenu najduze 30 dana),
dugotrajne primene (namenjena za kontinuiranu primenu duze od 30 dana).

Zakon o pravima pacijenata

Osnovne odredbe

Ovim zakonom ureuju se prava pacijenata prilikom korienja zdravstvene

zatite, nain ostvarivanja i nain zatite tih prava, kao i druga pitanja u vezi sa
pravima i dunostima pacijenata.

Zakon je dao i definiciju pacijenta-da je to lice, odnosno osigurano lice u smislu

Zakona o zdravstvenom osiguranju, bolesno ili zdravo, koje zatrai ili kome se
prua zdravstvena usluga radi ouvanja i unapreenja zdravlja, spreavanja,
suzbijanja i ranog otkrivanja bolesti, povreda i drugih poremeaja zdravlja i
blagovremenog i efikasnog leenja i rehabilitacije.

Pacijentu se garantuje jednako pravo na kvalitetnu i kontinuiranu zdravstvenu

zatitu. Ostvarivanje ovog prava zasniva se na partnerskom odnosu pacijenta
kao primaoca zdravstvenih usluga i zdravstvenog radnika, odnosno
zdravstvenog saradnika kao davaoca zdravstvenih usluga. Partnerski odnos
podrazumeva uzajamno poverenje i potovanje izmeu pacijenta i zdravstvenog
radnika, odnosno zdravstvenog saradnika na svim nivoima zdravstvene zatite.

Ovaj zakon primenjuje se na zdravstvene ustanove, druge oblike zdravstvene

slube-privatna praksa, organizacione jedinice visokokolskih ustanova
zdravstvene struke koje obavljaju zdravstvenu delatnost, druga pravna lica za koja
je posebnim zakonom predvieno da obavljaju i odreene poslove iz zdravstvene
delatnosti i zdravstvenog osiguranja, kao i na zdravstvene radnike i zdravstvene
saradnike.
 Prava pacijenata

1. Pravo na dostupnost zdravstvene zastite

2. Pravo na informacije
3. Pravo na preventivne mere
4. Pravo na kvalitet pruzanja zdravstvene usluge
5. Pravo na bezbednost pacijenata
6. Pravo na obavesetenje
7. Pravo na slobodan izbor
8. Pravo na drugo strucno misljenje
9. Pravo na privatnost i poverljivost
10. Pravo na pristanak
11. Pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju
12. Pravo na poverljivost podataka o zdravstvenom stanju pacijenta
13. Pravo pacijenta koje ucestvuje u medicinskom istrazivanju
14. Pravo deteta u stacionarnim zdravstvenim ustanovama
15. Pravo na postovanje pacijentovog vremena
16. Pravo pacijenta da na sopstvenu odgovornost napusti zdravstvenu
ustanovu
17. Pravo na olaksavanje patnji i bola
18. Pravo na prigovor
19. Pravo na naknadu stete

Pravo na dostupnost zdravstvene zatite

Pacijent ima pravo na dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu zatitu, u skladu sa

svojim zdravstvenim stanjem, a u granicama materijalnih mogunosti sistema
zdravstvene zatite.

U postupku ostvarivanja zdravstvene zatite, pacijent ima pravo na jednak pristup

zdravstvenoj slubi, bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogunosti, mesto
stanovanja, vrstu oboljenja, vreme pristupa zdravstvenoj slubi ili u odnosu na
neku drugu razliitost koja moe da bude uzrok diskriminacije.

Pravo na informacije

Pacijent ima pravo na sve vrste informacija o stanju svoga zdravlja,

zdravstvenoj slubi i nainu kako je koristi, kao i na sve informacije koje su na
osnovu naunih istraivanja i tehnolokih inovacija dostupne. Pacijent ima pravo
na informacije o pravima iz zdravstvenog osiguranja i postupcima za ostvarivanje
tih prava, kao I da informacije dobije blagovremeno i na nain koji je u njegovom
najboljem interesu. Pacijent ima pravo na informaciju o imenu i prezimenu i
profesionalnom statusu zdravstvenih radnika, odnosno zdravstvenih saradnika koji
uestvuju u preduzimanju medicinskih mera i postupku njegovog leenja uopte.
Pravo na preventivne mere

Pacijent ima pravo na odgovarajue zdravstvene usluge radi ouvanja i

unapreenja zdravlja, spreavanja, suzbijanja i ranog otkrivanja bolesti i
drugih poremeaja zdravlja. Zdravstvena ustanova ima obavezu sprovoenja
preventivnih mera podizanjem svesti ljudi i obezbeivanjem zdravstvenih usluga u
odgovarajuim intervalima, za grupacije stanovnitva koje su izloene poveanom
riziku obolevanja, u skladu sa zakonom.

Pravo na kvalitet pruanja zdravstvene usluge

Pacijent ima pravo na blagovremenu i kvalitetnu zdravstvenu uslugu, u skladu

sa zdravstvenim stanjem i utvrenim strunim standardima. Pravo na kvalitet
zdravstvene usluge podrazumeva odgovarajui nivo pruanja zdravstvenih usluga
i humanog odnosa prema pacijentu.

Pravo na bezbednost pacijenta

Pacijent ima pravo na bezbednost u ostvarivanju zdravstvene zatite, u skladu

sa savremenim dostignuima zdravstvene struke i nauke, s ciljem postizanja
najpovoljnijeg ishoda leenja i smanjenja rizika za nastanak neeljenih posledica
po zdravlje pacijenta, na najmanju moguu meru. Zdravstvena ustanova je duna
da se stara o bezbednosti u pruanju zdravstvene zatite, kao i da kontinuirano
prati faktore rizika i preduzima mere za njihovo smanjenje, u skladu sa propisima
kojima se ureuje oblast kvaliteta u zdravstvenoj zatiti.

Pacijent ne moe trpeti tetu prouzrokovanu neadekvatnim funkcionisanjem

zdravstvene slube.

Pravo na obavetenje

Pacijent ima pravo da od nadlenog zdravstvenog radnika blagovremeno dobije

obavetenje, koje mu je potrebno kako bi doneo odluku da pristane ili ne
pristane na predloenu medicinsku meru.

Obavetenje obuhvata:

1. dijagnozu i prognozu bolesti

2. kratak opis, cilj i korist od predloene medicinske mere, vreme trajanja i
mogue posledice preduzimanja, odnosno nepreduzimanja predloene
medicinske mere
3. vrstu i verovatnou moguih rizika, bolne i druge sporedne ili trajne
posledice
4. alternativne metode leenja
 5. mogue promene pacijentovog stanja posle preduzimanja predloene
medicinske mere, kao i mogue nune promene u nainu ivota pacijenata
6. dejstvo lekova i mogue sporedne posledice tog dejstva.

Nadleni zdravstveni radnik duan je da pacijentu da obavestenje i bez traenja.

Obavetenje daje nadleni zdravstveni radnik usmeno i na nain koji je
razumljiv pacijentu, vodei rauna o njegovoj starosti, obrazovanju i
emocionalnom stanju. Ako nadleni zdravstveni radnik proceni da pacijent, iz bilo
kog razloga, ne razume dato obavetenje, obavetenje se moe dati lanu
pacijentove ue porodice. Ako pacijent ne poznaje jezik koji je u slubenoj
upotrebi na teritoriji zdravstvene ustanove, mora mu se obezbediti prevodilac, a
ako je pacijent gluvonem, mora mu se obezbediti tuma.

Pacijent se moe odrei prava na obavetenje, osim obavetenja o tome da je

predloena medicinska mera potrebna i da nije bez znatnog rizika, odnosno
da je rizino njeno nepreduzimanje.

Nadleni zdravstveni radnik moe, izuzetno, preutati dijagnozu, tok

predloene medicinske mere i njene rizike, ili obavetenje o tome umanjiti, ako
postoji ozbiljna opasnost da e obavetenjem znatno nakoditi zdravlju pacijenta.
U tom sluaju obavetenje se mora dati lanu ue porodice pacijenta.

U postupku ostvarivanja zdravstvene zatite, dete koje je sposobno za

rasuivanje, bez obzira na godine ivota, ima pravo na poverljivo savetovanje i
bez pristanka roditelja, kada je to u najboljem interesu deteta.

Pacijent, odnosno zakonski zastupnik ima pravo na obavetenje i uvid u

trokove leenja pacijenta.

Nadleni zdravstveni radnik u medicinsku dokumentaciju unosi podatak da je

pacijentu, lanu ue porodice, odnosno zakonskom zastupniku, dao obavetenje o
okolnostima potrebnim za donosenjem odluke da li da pristine na predlozenu
medicinsku meru.

Pravo na slobodan izbor

Pacijent ima pravo na slobodan izbor doktora medicine, odnosno doktora

stomatologije, zdravstvene ustanove, kao i slobodan izbor predloenih
medicinskih mera.

Pravo na drugo struno miljenje

Pacijent ima pravo da od doktora medicine, odnosno doktora stomatologije, koji

nije direktno uestvovao u pruanju zdravstvene usluge, zatrai drugo struno
miljenje o stanju svoga zdravlja. To pravo pacijent ostvaruje na lini zahtev (sam
snosi troskove nastale tokom davanja drugog strucnog misljenja).

Zdravstvena ustanova je duna da na vidnom mestu istakne i redovno aurira,

spisak organizacionih jedinica i doktora medicine, odnosno doktora stomatologije,
koji pruaju zdravstvene usluge u toj organizacionoj jedinici.

Pravo na privatnost i poverljivost

Pacijent ima pravo na poverljivost svih linih informacija, koje je saoptio

nadlenom zdravstvenom radniku, odnosno zdravstvenom saradniku,
ukljuujui i one koje se odnose na stanje njegovog zdravlja i potencijalne
dijagnostike i terapijske procedure, kao i pravo na zatitu svoje privatnosti tokom
sprovoenja dijagnostikih ispitivanja i leenja u celini.

Zabranjeno je da nadleni zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik,

saopti drugim licima line informacije pacijenta.

Pregledu pacijenta i preduzimanju medicinskih mera uopte, mogu prisustvovati

samo oni zdravstveni radnici, odnosno zdravstveni saradnici koji neposredno
uestvuju u pregledu pacijenta i preduzimanju medicinskih mera.

Po pravilu, pregledu pacijenta i preduzimanju drugih medicinskih mera, mogu

prisustvovati uenici i studenti kola i visokokolskih ustanova zdravstvene struke,
u svrhu obavljanja praktine nastave, kao i zdravstveni radnici i zdravstveni
saradnici, u toku obavljanja pripravnikog staa i strunog usavravanja, osim ako
to pacijent odbije.

Pacijent moe dati pristanak i za prisutnost drugih lica, prilikom njegovog

pregleda i preduzimanja medicinskih mera uopte.

Na izriit zahtev pacijenta, pregledu koji obavlja nadleni doktor medicine,

odnosno doktor stomatologije, ne mogu prisustvovati drugi zdravstveni radnici,
odnosno zdravstveni saradnici.

Tokom boravka u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, pacijent ima pravo primanja

posetilaca, u skladu sa kunim redom zdravstvene ustanove, kao i pravo da
zabrani posete odreenom licu ili licima. Pravo na posete moze biti privremeno
uskraceno u slucaju epidemija.
Pravo na pristanak

Pacijent ima pravo da slobodno odluuje o svemu to se tie njegovog ivota i

zdravlja, osim u sluajevima kada to direktno ugroava ivot i zdravlje
drugih lica.

Bez pristanka pacijenta ne sme se, po pravilu, nad njim preduzeti nikakva
medicinska mera. Medicinska mera protivno volji pacijenta, odnosno zakonskog
zastupnika deteta, odnosno pacijenta lienog poslovne sposobnosti, moe se
preduzeti samo u izuzetnim sluajevima, koji su utvreni zakonom i koji su u
skladu sa lekarskom etikom.

Pacijent moe dati pristanak na predloenu medicinsku meru izriito (usmeno ili
pismeno), odnosno preutno (ako se nije izriito protivio).

Za preduzimanje predloene invazivne dijagnostike i terapijske medicinske mere,

neophodan je pismeni pristanak pacijenta, odnosno njegovog zakonskog
zastupnika.

Pacijenta ne obavezuje pristanak kome nije prethodilo potrebno obavetenje, a

nadleni zdravstveni radnik koji preduzima medicinsku meru, u tom sluaju snosi
rizik za tetne posledice.

Pristanak na predloenu medicinsku meru pacijent moe opozvati (usmeno ili

pismeno), sve dok ne zapone njeno izvoenje, kao i za vreme trajanja
leenja.

Pacijent ima pravo da odredi lice koje e u njegovo ime dati pristanak, odnosno
koje e biti obaveteno o preduzimanju medicinskih mera, u sluaju da pacijent
postane nesposoban da donese odluku o pristanku.

Pacijent, koji je sposoban za rasuivanje, ima pravo da predloenu medicinsku

meru odbije, ak i u sluaju kada se njome spasava ili odrava njegov ivot.
Nadleni zdravstveni radnik duan je da pacijentu ukae na posledice njegove
odluke o odbijanju predloene medicinske mere, i da o tome od pacijenta zatrai
pismenu izjavu koja se mora uvati u medicinskoj dokumentaciji, a ako pacijent
odbije davanje pismene izjave, o tome e sainiti slubenu beleku.

U medicinsku dokumentaciju nadleni zdravstveni radnik upisuje podatak o

pristanku pacijenta, odnosno njegovog zakonskog zastupnika na predloenu
medicinsku meru, kao i o odbijanju te mere. Nad pacijentom koji je bez svesti,
ili iz drugih razloga nije u stanju da saopti svoj pristanak, hitna medicinska mera
moe se preduzeti i bez njegovog pristanka, o emu e se obavestiti lanovi ue
porodice, uvek kada je to mogue.
Medicinska mera u zdravstvenoj ustanovi, preduzima se na osnovu konzilijarnog
nalaza.

Ako zakonski zastupnik deteta, odnosno pacijenta lienog poslovne sposobnosti

nije dostupan ili odbija predloenu hitnu medicinsku meru, hitna medicinska mera
moe se preduzeti, ako je to u najboljem interesu pacijenta. Ako se tokom
operativnog zahvata pojavi potreba za njegovim proirenjem, koji se nije mogao
pretpostaviti, proirenje operativnog zahvata moe se obaviti samo ako je, na
osnovu procene doktora medicine, odnosno doktora stomatologije koji preduzima
taj zahvat, on neodlono potreban.

Ako je pacijent dete ili je lien poslovne sposobnosti, medicinska mera moe se
preduzeti, uz pristanak njegovog zakonskog zastupnika, koji je prethodno
obaveten o svim okolnostima neophodnim za donosenje takve odluke.

Nadleni zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik duan je da omogui

da dete, odnosno pacijent lien poslovne sposobnosti i sam bude ukljuen u
donoenje odluke o pristanku na predloenu medicinsku meru, u skladu sa
njegovom zrelou i sposobnou za rasuivanje.

Nadleni zdravstveni radnik, koji smatra da zakonski zastupnik pacijenta ne

postupa u najboljem interesu deteta ili lica lienog poslovne sposobnosti,
duan je da o tome odmah obavesti nadleni organ starateljstva.

Dete, koje je navrilo 15 godina ivota i koje je sposobno za rasuivanje moe

samostalno dati pristanak na predloenu medicinsku meru, uz prethodno
obavetenje.

Ako dete, koje je navrilo 15 godina ivota i koje je sposobno za rasuivanje,

odbije predloenu medicinsku meru, nadleni zdravstveni radnik duan je da
pristanak zatrai od zakonskog zastupnika.

Pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju

Pacijent ima pravo uvida u svoju medicinsku dokumentaciju.

U sluaju kada je pacijent dete, odnosno lice lieno poslovne sposobnosti, pravo
uvida u medicinsku dokumentaciju ima zakonski zastupnik. Dete, koje je navrilo
15 godina ivota i koje je sposobno za rasuivanje, ima pravo uvida u svoju
medicinsku dokumentaciju.

lanovi ue porodice pacijenta imaju, izuzetno, pravo uvida u medicinsku

dokumentaciju svog lana porodice, ako su ti podaci od znaaja za njihovo
leenje.
Nadleni zdravstveni radnik duan je da uredno vodi medicinsku
dokumentaciju, u skladu sa zakonom, i da evidentira sve preduzete
medicinske mere, a posebno anamnezu, dijagnozu, dijagnostike mere,
terapiju i rezultat terapije, kao i savete date pacijentu.

Pravo na poverljivost podataka o zdravstvenom stanju pacijenta

Podaci o zdravstvenom stanju, odnosno podaci iz medicinske dokumentacije,

spadaju u podatke o linosti i predstavljaju naroito osetljive podatke o
linosti pacijenta.

Ove podatke duni su da uvaju svi zdravstveni radnici, odnosno zdravstveni

saradnici, kao i druga lica zaposlena u zdravstvenim ustanovama, privatnoj praksi,
organizacionoj jedinici visokokolske ustanove zdravstvene struke koja obavlja
zdravstvenu delatnost, drugom pravnom licu koje obavlja odreene poslove iz
zdravstvene delatnosti u skladu sa zakonom, organizaciji obaveznog zdravstvenog
osiguranja, kao i pravnom licu koje obavlja poslove dobrovoljnog zdravstvenog
osiguranja, kod kojih je pacijent zdravstveno osiguran, a kojima su ti podaci
dostupni i potrebni radi ostvarivanja zakonom utvrenih nadlenosti.

Naroito osetljivim podacima o linosti pacijenta smatraju se i podaci o ljudskim

supstancama, na osnovu kojih se moe utvrditi identitet lica od koga one potiu.

Lica koja neovlaeno, odnosno bez pristanka pacijenta ili zakonskog

zastupnika, raspolau podacima iz medicinske dokumentacije u suprotnosti
sa ovim propisima, i neovlaeno iznose u javnost te podatke, odgovorni su za
odavanje naroito osetljivih podataka.

Dunosti uvanja podataka nadleni zdravstveni radnici, odnosno zdravstveni

saradnici, kao i druga lica zaposlena kod poslodavaca mogu biti osloboeni samo
na osnovu pismenog pristanka pacijenta, odnosno njegovog zakonskog
zastupnika, ili na osnovu odluke suda.

Ako je pacijent, odnosno zakonski zastupnik, pismenom izjavom ili ovlaenjem

overenim kod nadlenog organa, a koje se uva u medicinskoj dokumentaciji, dao
pristanak na saoptavanje podataka o zdravstvenom stanju, nadleni zdravstveni
radnik moe saoptiti podatke o zdravstvenom stanju pacijenta.

Izuzetno nadleni zdravstveni radnik moe saoptiti podatke o zdravstvenom

stanju pacijenta punoletnom lanu ue porodice, i u sluaju kada pacijent nije dao
pristanak na saoptavanje podataka o svom zdravstvenom stanju, ali je
saoptavanje tih podataka neophodno radi izbegavanja zdravstvenog rizika za
lana porodice.
Pacijent, odnosno njegov zakonski zastupnik ima pravo na kopiju medicinske
dokumentacije i snosi neophodne trokove izrade kopije medicinske
dokumentacije.

Izvodi, odnosno kopije medicinske dokumentacije za umrlog lana porodice mogu

se dati punoletnom lanu ue porodice, odnosno zakonskom zastupniku, na njegov
zahtev, radi ostvarivanja zakonom utvrenih prava.

Dete, koje je navrilo 15 godina ivota i koje je sposobno za rasuivanje, ima

pravo na poverljivost podataka koji se nalaze u njegovoj medicinskoj
dokumentaciji. Nadleni zdravstveni radnik, i pored zahteva deteta da se
informacije o njegovom zdravstvenom stanju ne saopte njegovom zakonskom
zastupniku, duan je da u sluaju ozbiljne opasnosti po ivot i zdravlje deteta,
informacije o njegovom zdravstvenom stanju saopti njegovom zakonskom
zastupniku.

Pravo pacijenta koji uestvuje u medicinskom istraivanju

Medicinsko istraivanje koje ukljuuje punoletnog poslovno sposobnog pacijenta

moe se preduzimati samo uz njegov pristanak.

Pacijent ovaj pristanak mora dati u pismenom obliku, nakon to je dovoljno

obaveten o smislu, cilju, postupcima, oekivanim rezultatima, moguim rizicima,
kao i o neprijatnim prateim okolnostima istraivanja. Na zahtev pacijenta, ovo
obavetenje daje se i u pismenom obliku.

Pacijent mora biti posebno upozoren da je slobodan da uee u istraivanju

odbije i da pristanak koji je dao, u svako vreme opozove, u pismenom obliku.

Izuzetno, medicinsko istraivanje koje ukljuuje dete, odnosno pacijenta lienog

poslovne sposobnosti, moe se preduzeti radi neposredne koristi samog pacijenta i
uz pismeni pristanak njegovog zakonskog zastupnika, koji je prethodno obaveten,
osim ukoliko se sam pacijent tome ne protivi.

Izuzetno, istraivanje u javnom zdravlju, koje ukljuuje dete koje je navrilo 15

godina ivota i koje je sposobno za rasuivanje, a koje ne proizvodi direktnu
korist i ne nosi rizik za dete, moe se odobriti ukoliko istraivanje ima za cilj da
doprinese boljem razumevanju stanja zdravlja ove populacije, uz pismeni
pristanak samog deteta ili njegovog zakonskog zastupnik, koji su prethodno
obavesteni.

Nadleni zdravstveni radnik koji vri medicinsko istraivanje, duan je da vodi

rauna o tome da zatita ivota i zdravlja pacijenta uvek ima prednost u odnosu na
interes drutva i nauke.
Pacijent, koji zbog medicinskog istraivanja pretrpi tetu na svom telu ili zdravlju,
ima pravo na naknadu tete u skladu sa zakonom, bez obzira na krivicu.

Zdravstvena ustanova je duna da, pre poetka medicinskog istraivanja, osigura

pacijenta koji uestvuje u medicinskom istraivanju, za sluaj nastanka tete po
zdravlje tog lica koja je izazvana medicinskim istraivanjem, u skladu sa
zakonom. Zdravstvena ustanova je duna da zakljui ugovor sa pacijentom, kojim
se odreuje iznos neophodnih trokova koji pripadaju pacijentu koji uestvuje u
medicinskom istraivanju.

Pacijent ima pravo da uestvuje u klinikom ispitivanju lekova i medicinskih

sredstava, u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast lekova i medicinskih
sredstava.

Etiki odbor zdravstvene ustanove, pre poetka medicinskog istraivanja, donosi

odluku o preduzimanju medicinskog istraivanja koje ukljuuje pacijente u
zdravstvenoj ustanovi.

Zabranjeno je preduzimanje medicinskog istraivanja u privatnoj praksi.

Pravo deteta u stacionarnim zdravstvenim ustanovama

Dete do navrenih 15 godina ivota, ima pravo da bude smeteno na bolniko

leenje u pratnji jednog od roditelja, usvojitelja ili staratelja, uvek kada je to
mogue.

Dete koje se nalazi na bolnikom leenju ima pravo na posete u najveoj moguoj
meri, u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem i najboljim interesom.

Dete koje se nalazi na duem bolnikom leenju ima pravo na igru, rekreaciju i
obrazovanje, u skladu sa njegovim uzrastom, potrebama i najboljim interesom, u
meri u kojoj njegovo zdravstveno stanje to dozvoljava.

Pravo pacijenta da na sopstvenu odgovornost napusti stacionarnu

zdravstvenu ustanovu

Pacijent ima pravo da na sopstvenu odgovornost napusti stacionarnu zdravstvenu

ustanovu, osim u sluajevima propisanim posebnim zakonom.

O nameri naputanja stacionarne zdravstvene ustanove, pacijent je duan da d

pismenu izjavu, koja se uva u medicinskoj dokumentaciji pacijenta.
Podatak o naputanju stacionarne zdravstvene ustanove bez najave pacijenta,
nadleni zdravstveni radnik obavezan je da upie u medicinsku
dokumentaciju pacijenta.

Ako je pacijent dete, odnosno lien poslovne sposobnosti, nadleni zdravstveni

radnik obavezan je da o naputanju stacionarne zdravstvene ustanove obavesti, bez
odlaganja, njegovog zakonskog zastupnika, odnosno nadleni organ starateljstva.

Ako je pacijent dete, odnosno lien poslovne sposobnosti, a odluku o naputanju

stacionarne zdravstvene ustanove, protivno najboljem interesu pacijenta, donese
zakonski zastupnik, nadleni zdravstveni radnik obavezan je da, bez odlaganja, o
tome obavesti nadleni organ starateljstva.

Pravo na olakavanje patnji i bola

Pacijent ima pravo na najvii nivo olakavanja patnje i bola, saglasno

opteprihvaenim strunim standardima i etikim principima, to podrazumeva
terapiju bola i humano palijativno zbrinjavanje.

Ovo pravo ne podrazumeva eutanaziju.

Pravo na potovanje pacijentovog vremena

U sluaju da ne postoje uslovi da se medicinska mera prui odmah, pacijent ima

pravo na zakazivanje pregleda, dijagnostikih procedura, kao i drugih
medicinskih mera i postupaka u najkraem moguem roku.

Zdravstvena ustanova je duna da pacijentu, kome je konzilijum lekara predloio

odreenu dijagnostiku proceduru radi davanja miljenja o daljem leenju, izvri
odmah, odnosno u roku koji je odredio konzilijum lekara.

Zdravstvena ustanova je duna da potuje pacijentovo vreme i da pacijenta

blagovremeno obavesti o promeni termina pruanja zakazane zdravstvene usluge.

Pravo na prigovor

Pacijent koji smatra da mu je uskraeno pravo na zdravstvenu zatitu ili da mu je

postupkom zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika, uskraeno
neko od prava iz oblasti zdravstvene zatite, ima pravo da podnese prigovor
zdravstvenom radniku koji rukovodi procesom rada ili direktoru zdravstvene
ustanove, odnosno osnivau privatne prakse ili savetniku za zatitu prava
pacijenata.
Pravo na naknadu tete

Pacijent koji zbog strune greke zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog

saradnika, u ostvarivanju zdravstvene zatite pretrpi tetu na svom telu, ili se
strunom grekom prouzrokuje pogoranje njegovog zdravstvenog stanja, ima
pravo na naknadu tete prema optim pravilima o odgovornosti za tetu. Pravo na
naknadu tete ne moe se unapred iskljuiti ili ograniiti.

Duznosti pacijenta

U postupku ostvarivanja zdravstvene zatite dunosti pacijenata, u smislu ovog

zakona, odnose se na odgovornost za lino zdravlje, prema drugim
korisnicima zdravstvenih usluga, zdravstvenim radnicima, odnosno
zdravstvenim saradnicima, kao i drugim zaposlenima u zdravstvenoj
ustanovi i privatnoj praksi.

U ostvarivanju zdravstvene zatite, pacijent je duan da se pridrava optih akata

zdravstvene ustanove, privatne prakse, organizacione jedinice visokokolske
ustanove zdravstvene struke koja obavlja zdravstvenu delatnost i drugih pravnih
lica koja obavljaju odreene poslove iz zdravstvene delatnosti, o uslovima boravka
i ponaanja u njima.

Odgovornost pacijenta za lino zdravlje

Pacijent je duan da pri ostvarivanju zdravstvene zatite:

1. aktivno uestvuje u zatiti, ouvanju i unapreenju svog zdravlja

2. u potpunosti i istinito informie nadlenog zdravstvenog radnika, odnosno
zdravstvenog saradnika o svom zdravstvenom stanju
3. pridrava se uputstava i preduzima mere propisane od strane nadlenog
zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika.

Odgovornost pacijenta prema drugim korisnicima zdravstvenih usluga

Pacijent je duan da potuje prava drugih pacijenata, utvrena ovim zakonom, koji
ostvaruju zdravstvenu zatitu u zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi,
organizacionoj jedinici visokokolske ustanove zdravstvene struke koja obavlja
zdravstvenu delatnost i drugim pravnim licima koja obavljaju odreene poslove iz
zdravstvene delatnosti.
Odgovornost pacijenata prema zdravstvenim radnicima, odnosno
zdravstvenim saradnicima

Pacijent je duan da se, u postupku ostvarivanja zdravstvene zatite prema

zdravstvenom radniku, odnosno zdravstvenom saradniku, odnosi sa potovanjem i
uvaavanjem.

Zabranjeno je ometanje zdravstvenih radnika, odnosno zdravstvenih saradnika,

prilikom pruanja zdravstvene zatite.

Ako se pacijent ne pridrava dunosti, nadleni zdravstveni radnik, odnosno

zdravstveni saradnik, posle prethodnog upozorenja, moe otkazati pruanje dalje
zdravstvene zatite pacijentu, izuzev hitne medicinske pomoi, o emu je duan da
pismeno obavesti direktora zdravstvene ustanove, kao i da u medicinsku
dokumentaciju pacijenta unese razloge za odbijanje pruanja zdravstvene zatite.

U sluaju ne pridrzavanja duznosti od strane pacijenta, zdravstvena ustanova,

privatna praksa, organizaciona jedinica visokokolske ustanove zdravstvene struke
koja obavlja zdravstvenu delatnost i druga pravna lica koja obavljaju odreene
poslove iz zdravstvene delatnosti, duni su da pacijentu obezbede dalje pruanje
odgovarajue zdravstvene zatite.

Pacijent je duan da blagovremeno informie nadlenu zdravstvenu ustanovu o

otkazivanju termina za zakazane preglede i medicinske postupke, kao i o promeni
adrese i telefonskog broja.

Zastita prava pacijenata

Zatitu prava pacijenata obezbeuje jedinica lokalne samouprave, odreivanjem

lica koje obavlja poslove savetnika za zatitu prava pacijenata i obrazovanjem
Saveta za zdravlje.

Zatitu prava osiguranog lica obezbeuje i organizacija zdravstvenog osiguranja

kod koje je to lice zdravstveno osigurano.

Savetnik za zatitu prava pacijenata

Poslove savetnika za zatitu prava pacijenata-savetnik pacijenata obavlja

diplomirani pravnik sa poloenim strunim ispitom za rad u organima dravne
uprave, sa najmanje tri godine radnog iskustva u struci i poznavanjem propisa iz
oblasti zdravstva. Savetnik pacijenata obavlja poslove zatite prava pacijenata po
podnetim prigovorima i prua potrebne informacije i savete u vezi sa pravima
pacijenata.
Odluku o organizovanju, finansiranju i uslovima rada savetnika pacijenata, u
skladu sa potrebama pacijenata i kapacitetima zdravstvene slube na teritoriji
jedinice lokalne samouprave, donosi nadleni organ jedinice lokalne samouprave.

Savetnik pacijenata ima slubenu legitimaciju, kojom se identifikuje prilikom

dolaska u zdravstvenu ustanovu, privatnu praksu, organizacionu jedinicu
visokokolske ustanove zdravstvene struke koja obavlja zdravstvenu delatnost i
drugo pravno lice koje obavlja odreene poslove iz zdravstvene delatnosti.

Zdravstvena ustanova, privatna praksa i pravna lica duni su da na vidnom mestu

istaknu ime i prezime, radno vreme savetnika pacijenata, kao i adresu i broj
telefona na koji se pacijent moe obratiti radi zatite svojih prava.

U cilju efikasnog rada savetnika pacijenata, zdravstvena ustanova, privatna praksa

i pravna lica duni su da savetniku pacijenata, u prisustvu zdravstvenog radnika,
omogue uvid u medicinsku dokumentaciju pacijenta, koja je u vezi sa navodima
iznetim u prigovoru.

Zdravstvena ustanova, privatna praksa i pravna lica obavezni su da, na zahtev

savetnika pacijenata, u postupku po prigovoru, bez odlaganja, a najkasnije u roku
od pet radnih dana, dostave savetniku pacijenata sve traene informacije,
podatke i miljenja.

Postupanje savetnika po prigovoru pacijenta

Pacijent, odnosno njegov zakonski zastupnik, prigovor moe podneti savetniku

pacijenata pismeno ili usmeno na zapisnik. Uz prigovor, pacijent podnosi
fotokopiju medicinske dokumentacije koju poseduje u vezi s navodima iz
prigovora.

Prilikom utvrdjivanja cinjenicnog stanja savetnik pacijenta vrsi uvid u medicinsku

dokumentaciju pacijenta koja je u vezi sa navodima iz prigovora u prisustvu
zdravstvenog radnika.

Za utvrdjivanje cinjenicnog stanja o navodima iz prigovora savetnik pacijenata

zatrazice pisane informacije, podatke i misljenja od rukovodioca organizacione
jedinice, zdravstvenog radnika na koga se prigovor odnosi, kao i od direktora
zdravstvene ustanove, odnosno osnivaca private prakse. O utvrdjenim bitnim
okolnostima i cinjenicama, savetnik pacijenta sacinjava zapisnik u skladu s
pravilnikom koji je doneo minister, kojim se uredjuje nacin rada I postupanja
savetnika pacijenata. Po prigovoru, savetnik pacijenata odmah, a najkasnije u roku
od pet radnih dana od dana podnoenja prigovora, utvruje sve bitne okolnosti i
injenice u vezi sa navodima iznetim u prigovoru.
Nakon utvrivanja svih relevantnih injenica i okolnosti, savetnik pacijenata
sainjava izvetaj, koji odmah, a najkasnije u roku od tri radna dana, dostavlja
podnosiocu prigovora, rukovodiocu organizacione jedinice i direktoru zdravstvene
ustanove, odnosno osnivau privatne prakse.

Direktor zdravstvene ustanove, odnosno osniva privatne prakse, obavezan je da u

roku od pet radnih dana od dobijanja izvetaja savetnika pacijenata, dostavi
savetniku pacijenata obavetenje o postupanju i preduzetim merama u vezi sa
prigovorom.

Savetnik za zastitu pacijenata obavestava zdravstvenu inspekciju Ministarstva

zdravlja radi preduzimanja mera iz njene nadleznosti u skladu sa zakonom,
ukoliko mu direktor zdravstvene ustanove i drugi odgovorni rukovodioci,
odnosno osnivac private prakse, u roku od pet radnih dana od dana dobijanja
izvestaja u vezi sa prigovorom, ne dostave obavestenje o postupanju i preduzetim
merama.

Podnosilac prigovora, koji je nezadovoljan izvetajem savetnika pacijenata moe

se, u skladu sa zakonom, obratiti Savetu za zdravlje, zdravstvenoj inspekciji,
odnosno nadlenom organu organizacije zdravstvenog osiguranja kod koje je
pacijent zdravstveno osiguran.

Savetnik pacijenata dostavlja meseni izvetaj o podnetim prigovorima direktoru

zdravstvene ustanove, radi njegovog informisanja i preduzimanja odreenih mera
u okviru njegove nadlenosti.

Savetnik pacijenata dostavlja tromeseni, estomeseni i godinji izvetaj Savetu

za zdravlje.

Savet za zdravlje

Savet za zdravlje, obrazovan u jedinici lokalne samouprave, pored zadataka

utvrenih statutom, odnosno odlukom jedinice lokalne samouprave, obavlja i
odreene zadatke iz oblasti zatite prava pacijenata, i to:

1. razmatra prigovore o povredi pojedinanih prava pacijenata

2. o utvrenim injenicama obavetava podnosioca prigovora i direktora
zdravstvene ustanove, odnosno osnivaa privatne prakse na koju se prigovor
odnosi
3. razmatra izvetaje savetnika pacijenata, prati ostvarivanje prava pacijenata
na teritoriji jedinice lokalne samouprave i predlae mere za zatitu i
promociju prava pacijenata
4. podnosi godinji izvetaj o svom radu i preduzetim merama za zatitu prava
pacijenata nadlenom organu jedinice lokalne samouprave, kao i
 ministarstvu nadlenom za poslove zdravlja, a na teritoriji Autonomne
pokrajine i organu uprave nadlenom za poslove zdravlja.

Radi informisanja i ostvarivanja potrebne saradnje, izvetaj dostavlja i Zatitniku

graana.

Savet za zdravlje pored predstavnika lokalne samouprave, ine i predstavnici

udruenja graana iz reda pacijenata, zdravstvenih ustanova sa teritorije jedinice
lokalne samouprave, kao i nadlene filijale Republikog fonda za zdravstveno
osiguranje.

Savetnik pacijenata i lanovi Saveta za zdravlje obavezni su da u svom radu

postupaju u skladu sa propisima kojima se ureuje zatita podataka o linosti.

Zakon o zastiti stanovnistva od izlozenosti duvanskom dimu

Zakon o zastiti stanovnistva od izlozenosti duvanskom dimu ureene su mere

ogranienja upotrebe duvanskih proizvoda radi zatite stanovnitva od izlaganja
duvanskom dimu, kontrola zabrane puenja i nadzor nad sprovoenjem ovog
zakona.

Zabrana pusenja u zatvorenom radnom i javnom prostoru

Puenje je zabranjeno u svakom zatvorenom radnom i javnom prostoru. Puenje je

zabranjeno i u prostoru koji se ne smatra zatvorenim javnim prostorom, a koji je
funkcionalni deo prostora u kome se obavlja delatnost zdravstvene zatite,
vaspitanja i obrazovanja, drutvene brige o deci, socijalne zatite, ukljuujui i
dvorini prostor, kao i otvoreni prostor za odravanje pozorinih, bioskopskih i
drugih vrsta predstava.

Odgovorno lice za kontrolu zabrane puenja duno je da sprovede zabranu puenja

u zatvorenom radnom i javnom prostoru, da obezbedi zatvoreni radni i javni
prostor bez duvanskog dima, kao i da obezbedi da se u tom prostoru ne nalaze
opuci duvanskih proizvoda i pepeljare.

Izuzetno poslodavac moe u zatvorenom radnom prostoru da odredi posebnu

prostoriju iskljuivo za puenje u kojoj se ne moe obavljati delatnost poslodavca i
na kojoj je obavezan da istakne znak da je puenje u toj prostoriji dozvoljeno,
osim u zatvorenom radnom prostoru u kome se obavljaju sledee delatnosti:

1. dravna uprava i lokalna samouprava

2. zdravstvena zatita
 3. vaspitanje i obrazovanje
4. drutvena briga o deci
5. socijalna zatita
6. kultura
7. sport i rekreacija
8. proizvodnja, kontrola i promet lekova
9. proizvodnja, smetaj i promet ivotnih namirnica
10. drutvena ishrana
11. mediji i prostor u kome se obavlja snimanje i javno emitovanje
12. sastanci i javna okupljanja graana.

Zabrana pusenja u javnom prevozu

Puenje je zabranjeno u javnom prevozu, i to u:

1. autobusu, tramvaju, trolejbusu, minibusu, taksi vozilu, kabini iare,

avionu, vozu, brodu, hidrogliseru, trajektu, splavu, kao i u svim drugim
prevoznim sredstvima koja se koriste za javni prevoz putnika
2. u svim vozilima kada se koriste kao slubena vozila za prevoz putnika ili
robe.

Puenje je zabranjeno i u svakom zatvorenom javnom prostoru koji slui kao

ekaonica, odnosno stanica za dolazak i odlazak putnika u javnom prevozu.

Izuzeci od zabrane pusenja u zatvorenom radnom i javnom prostoru

Ugostiteljski objekti za ishranu i pie

Odgovorno lice moe u ugostiteljskom objektu da sprovede zabranu puenja u

svim prostorijama.

Ako odgovorno lice u ugostiteljskom objektu ija je ukupna upotrebna povrina

vea od 80 m2 i koji nije u sastavu drugog prostora u kome je puenje zabranjeno
(npr. objekat u sastavu trnog centra) nije zabranilo puenje u svim prostorijama,
duno je da odredi kao prostor u kome je puenje zabranjeno najmanje 50 %
prostora, odnosno stolova, pultova, ankova i drugih povrina na kojima se slui
hrana ili pie i koji su grupisani u vizuelnu celinu.

Ako se prostor ugostiteljskog objekta ne moe ravnomerno raspodeliti na prostor u

kome je puenje zabranjeno i prostor u kome je puenje dozvoljeno, odgovorno
lice u ugostiteljskom objektu duno je da vei deo prostora, odnosno stolova,
pultova, ankova i drugih povrina na kojima se slui hrana ili pie i koji su
grupisani u vizuelnu celinu, odredi kao prostor u kome je puenje zabranjeno, s
tim to taj prostor mora biti pored ulaza u ugostiteljski objekat.
U posebno odreenoj prostoriji namenjenoj iskljuivo za puenje ne moe da se
slui i konzumira hrana ili pie, odnosno ne sme da se obavlja bilo kakva
delatnost.

Ugostiteljski objekti za smetaj

Samo u posebno odreenim smetajnim jedinicama (soba) u hotelu, motelu,

hostelu ili drugom objektu koji obavlja delatnost u skladu s propisima kojima se
ureuje turizam i ugostiteljstvo, moze se dozvoliti puenje.

Odgovorno lice u ugostiteljskom objektu ima pravo da donese odluku da je u svim

sobama puenje zabranjeno.

U ugostiteljskom objektu puenje je zabranjeno u radnim prostorijama zaposlenih

u ugostiteljskom objektu.

Smetaj u posebnim ustanovama

Puenje je dozvoljeno u prostorijama u kojima borave:

1. korisnici ustanova socijalne zatite za smetaj nepokretnih i teko pokretnih

lica, osoba sa invaliditetom, duevno obolelih lica, kao i lica koja su
ometena u razvoju
2. pacijenti specijalnih bolnica za leenje psihijatrijskih bolesti, odnosno
pacijenti psihijatrijskih odeljenja
3. korisnici ustanova i odeljenja za palijativnu negu.

U drugom prostoru u ustanovama puenje je zabranjeno.

Pusenje je dozvoljeno i u ustanovi za izvrenje zavodskih sankcija u prostorijama

u kojima borave lica u istranom postupku, odnosno lica kojima su izreene
zavodske sankcije propisane zakonom.

U ovim ustanovama puenje je zabranjeno u radnim prostorijama u kojima borave

zaposleni.

Pravilnik o imunizaciji