EPS Direkcija za razvoj i investicije TP 34

ZEP TP-34

TEHNIKA PREPORUKA

SIGURNOSNO NAPAJANJE U HIDROELEKTRANAMA

ZDRUENO ELEKTROPRIVREDNO PREDUZEE

Sektor za studije i istraivanje

Oktobar 1982.

Sektor za studijsko istraivaki rad

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP 34

ZDRUENO ELEKTROPRIVREDNO PREDUZEE TP-34

- Tehnika preporuka - 15.10.1982

SIGURNOSNO NAPAJANJE U HIDROELEKTRANAMA

1) OPSEG VAENJA I SVRHA PREPORUKE

1.1. Preporuka se odnosi na izbor i projektovanje sigurnosnog napajanja, kao dela sopstvenih
potreba, i na odravanje opreme sigurnosnog napajanja tokom njenog korienja u
hidroelektranama. Preporuka nije obavezna za ve izgraene hidroelektrane, ali je treba
primenjivati pri odravanju opreme i rekonstrukcijama.

1.2. Preporuka ima za cilj:

da u nedostatku nacionalnih propisa preporui osnovne naine i uslove projektovanja
sigurnosnog napajanja,
da d osnovne principe napajanja sopstvenih potreba hidroelektrana u onoj meri koja je
dovoljna za tipizaciju ema napajanja kako sopstvenih potreba, tako i sigurnosnog
napajanja,
da izvri tipizaciju ema i opreme sigurnosnog napajanja sa aspekta najpovoljnijih
tehniko-ekonomskih pokazatelja,
da d globalnu podelu opreme sopstvenih potreba kako u pogledu dozvoljenih
beznaponskih pauza u napajanju, tako i u pogledu vrste struje napajanja radi lakeg
projektovanja i dimenzionisanja reenja sopstvenih potreba sa aspekta sigurnosnog
napajanja,
da d tehniko-tehnoloke karakteristike osnovne opreme sigurnosnog napajanja i
uputstva za njeno korienje i odravanje.

1.3. Ako ovom preporukom nije definisano drugaije, oprema sigurnosnog napajanja treba da bude
izraena i instalisana da u pogledu bezbednosti lica i okoline, ispitivanja i oznaavanja,
odgovara sledeim standardima i tehnikim normativima:
IEC publikacijama 146 sa dopunom br. 1, 146 A i 146-2 u vezi ispravljaa, pretvaraa i
statikih prekidaa,
Tehnikim uslovima za izvore napajanja ureaja informacionog sistema STP-20/73 i
IEC publikaciji 68 Osnovni postupci za ispitivanje podlonosti uticaja okoline.

Sektor za studijsko istraivaki rad 1

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP 34

2) TERMINOLOGIJA I DEFINICIJE

2.1. Sopstvene potrebe u hidroelektranama (SP) sainjavaju oprema (kojom se obezbeuje

rukovanje, upravljanje, zatita, signalizacija, odvijanje procesa runo ili automatsko i sl.), kao i
elektrina energija potrebna za odvijanje tehnolokog procesa proizvodnje elektrine energije.

Sopstvene potrebe u hidroelektranama se dele na sopstvene potrebe agregata i opte sopstvene

potrebe.

2.1.1. Sopstvene potrebe agregata sainjavaju svi izvori i prijemnici elektrine energije sa
pripadajuim razvodom koji opsluuju tehnoloki proces agregata (turbine, generatora i blok
transformatora) i energija potrebna za odvijanje tog procesa.

2.1.2. Opte sopstvene potrebe hidroelektrane ine izvori i prijemnici elektrine energije sa
pripadajuim razvodom i elektrina energija za napajanje svih mehanizama i ureaja
zajednikih za celu hidroelektranu.

2.2. Energija za sopstvene potrebe, odnosno sopstvena potronja, je energija potrebna za napajanje
svih elektrinih prijemnika koji obezbeuju odvijanje tehnolokog procesa elektroenergetskog
objekta.

2.3. Oprema za sopstvene potrebe su svi izvori i prijemnici elektrine energije sa pripadajuim
razvodom u elektroenergetskom objektu koji opsluuju njegov tehnoloki proces.

Prema raspoloivosti i dozvoljenim beznaponskim pauzama oprema za sopstvene potrebe se

deli na:
opremu za sopstvene potrebe I prioriteta,
opremu za sopstvene potrebe II prioriteta,
opremu za sopstvene potrebe III prioriteta,
ostalu opremu za sopstvene potrebe.

2.3.1. Oprema za sopstvene potrebe prvog prioriteta je oprema koja treba da je stalno raspoloiva i
koja zbog svog znaaja za odvijanje tehnolokog procesa ili svojih konstruktivnih
karakteristika ne trpi ni najkrai prekid u napajanju.

2.3.2. Oprema za sopstvene potrebe drugog prioriteta je oprema koja treba da je stalno raspoloiva,
ali koja dozvoljava prekide u napajanju u trajanju od nekoliko milisekundi do nekoliko
sekundi.

Sektor za studijsko istraivaki rad 2

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP 34
2.3.3. Oprema za sopstvene potrebe treeg prioriteta je oprema koja treba da je stalno raspoloiva,
ali koja dozvoljava prekid u napajanju u trajanju od nekoliko sekundi do nekoliko minuta, to
je dovoljno da se runo izvri preureenje eme (prekopavanje) napajanja.

2.3.4. Ostala oprema za sopstvene potrebe obuhvata opremu iji se prekid u napajanju moe
produiti, bez posledica na tehnoloki proces, i vie asova ili dana za koje vreme ekipa za
odravanje moe da otkloni kvarove.

2.4. Sigurnosno napajanje hidroelektrana sainjavaju svi nezavisni izvori elektrine energije i njima
pripadajua oprema koji obezbeuju napajanje odreenog dela opreme (nune opreme) za
sopstvene potrebe minimalno jednog agregata nezavisno od mrenog napajanja.

2.5. Nuna oprema za sopstvene potrebe je ona oprema koja je neophodna za odvijanje
tehnolokog procesa, odnosno koja obezbeuje objekat od moguih havarija i kvarova, pri
potpunom ispadu mrenog napajanja sopstvenih potreba.

2.6. Oprema sigurnosnog napajanja su nezavisni izvori elektrine energije sa pripadajuim

razvodom koji obezbeuju napajanje nune opreme za sopstvene potrebe i odvijanje
tehnolokog procesa objekta pri ispadu mrenog napajanja. Opremu sigurnosnog napajanja
ine:
kuni agregat,
stacionarne akumulatorske baterije,
ispravljai,
automatski regulisani ispravljai,
automatski regulisani ispravljai-punjai,
pretvarai jednosmernog u naizmenini napon - invertori,
automatski regulisani pretvarai jednosmernog napona u naizmenini-regulisani invertori,
pretvarai jednosmernog napona u jednosmerni - operi,
automatski regulisani pretvarai jednosmernog napona u jednosmerni napon - regulisani
operi,
preklopna automatika,
statiki prebacai.

2.6.1. Stacionarna akumulatorska baterija je spoj vie olovnih ili elinih akumulatorskih elija i
slui kao izvor jednosmernog napona.

2.6.2. Kuni agregat je sklop turbine (vodene ili gasne) ili motora sa unutranjim sagorevanjem i
sinhronog generatora naizmenine struje. Kuni agregat sa dizel motorom je dizel agregat.

2.6.3. Ispravlja je uraaj kojim se naizmenini napon pretvara u jednosmerni.

Sektor za studijsko istraivaki rad 3
EPS Direkcija za razvoj i investicije TP 34

2.6.4. Automatski regulisani ispravlja je ureaj koji pretvara naizmenini napon u jednosmerni uz
automatsko odravanje eljenog nivoa jednosmernog napona.

2.6.5. Automatski regulisan ispravlja-punja je ureaj koji pretvara naizmenini napon u

jednosmerni i radi u paralelnom spoju sa akumulatorskom baterijom, tako da obezbeuje
automatsko odvijanje odreenog programa punjenja i odravanja baterije u napunjenom
stanju i automatsko odravanje napona na sabirnicima sopstvenih potreba.

2.6.6. Pretvara jednosmernog u naizmenini napon - invertor je ureaj koji pretvara jednosmerni u
naizmenini napon eljenog nivoa i uestanosti.

2.6.7. Automatski regulisani pretvara jednosmernog napona u naizmenini - automatski regulisani

invertor je ureaj koji pretvara jednosmerni u naizmenini napon eljene uestanosti uz
automatsko odravanje njegovog nivoa na unapred odreenoj vrednosti.

2.6.8. Pretvara jednosmernog napona u jednosmerni - oper je ureaj koji jednosmerni napon
pretvara u drugu vrednost jednosmernog napona.

2.6.9. Automatski regulisani pretvara jednosmernog napona u jednosmerni napon je ureaj koji
jednosmerni napon pretvara u drugu vrednost jednosmernog napona sa automatskim
odravanjem te vrednosti na unapred odreenom nivou.

2.6.10. Preklopna automatika predstavlja ureaj koji u skladu sa odreenim programom obezbeuje
automatski prelaz, sa jednog (osnovnog) na drugo (rezervno), odnosno tree (sigurnosno)
napajanje i obratno.

2.6.11. Statiki prebaca je poseban tip preklopne automatike, ostvarene statikim

(poluprovodnikim) elementima, koja obezbeuje prelazak sa jednog na drugi izvor napajanja
praktino bez beznaponske pauze. Primenjuje se tamo gde je potrebno obezbediti
besprekidno napajanje opreme sopstvenih potreba.

Sektor za studijsko istraivaki rad 4

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP 34

3) PODELA OPREME ZA SOPSTVENE POTREBE HIDROELEKTRANA

3.1. Oprema za sopstvene potrebe u hidroelektranama prema nameni deli se na:

opremu za sopstvene potrebe agregata i
opremu za opte sopstvene potrebe hidroelektrane.

3.1.1. Oprema za sopstvene potrebe agregata, shodno definiciji datoj pod 2.1.1.:
pumpe za rashladnu vodu bloka,
pumpe za ulje sistema za podmazivanje,
pomoni ureaji za regulaciju pobude generatora,
oprema za zatitnu signalizaciju i upravljanje agregatom,
pumpe i ventilatori sistema za hlaenje blok-transformatora,
uljne pumpe u postrojenju ulja pod pritiskom,
pumpe servomotora za zatvaranje usmernog aparata turbine,
pumpe za ispumpavanje vode sa poklopca turbine,
kompresori za odstranjivanje vode iz prostora radnog kola turbine za prevoenje
generatora u reim sinhronog kompenzatora,
kompresori za punjenje i dopunu rezervoara ulja pod pritiskom,
regulaciona oprema agregata itd.

3.1.2. Oprema za opte sopstvene potrebe hidroelektrane, shodno definiciji datoj pod 2.1.2.:
pumpe i ventilatori sistema za hlaenje energetskih transformatora,
protivpoarne pumpe,
drenane pumpe,
kompresori,
elektrino osvetljenje,
pumpe za ispumpavanje vode iz cevi za odvodnjavanje,
ispravljai za punjenje i paralelan rad sa akumulatorskim baterijama,
ventilatori za provetravanje prostorija akumulatorskih baterija,
zagrevanje rezervoara i opreme za razvod ulja,
oprema za grejanje i ventilaciju hidroelektrane,
pumpe za snabdevanje vodom rezervoara pijae vode,
mehanizam za podizanje zatvaraa,

Sektor za studijsko istraivaki rad 5

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP 34
dizalice i liftovi hidroelektrane,
kranovi raznih namena,
elektrini prijemnici u radionicama elektrane itd.

3.2. Prema vrsti struje napajanja oprema za sopstvene potrebe hidroelektrane deli se na:
opremu sopstvenih potreba napajanu naizmeninom strujom i
opremu sopstvenih potreba napajanu jednosmernom strujom.

3.2.1. Oprema za sopstvene potrebe hidroelektrane, koja se napaja naizmeninom strujom:

motori naizmeninog napona,
osvetljenje objekta,
oprema za telemerenja, regulaciju i automatiku,
kranovi i liftovi,
radionice,
ispravljai svih vrsta,
ureaji telekomunikacija,
procesni raunari,
merni pretvarai, registrujui instrumenti, pisai i tampai,
detektor ureaja i td.

3.2.2. Oprema za sopstvene potrebe hidroelektrane, koja se napaja jednosmernom strujom:

oprema za zatitu i upravljanje,
ureaji za daljinsku dojavu i upravljanje,
oprema za obradu mernih veliina,
pogoni (motori) za akumuliranje snage,
motori za regulacione sklopke transformatora,
motori za pogon rastavljaa,
motori za rezervne uljne pumpe,
oprema za nuno svetlo,
oprema za signalizaciju kvarova,
svetlosne ploe,
pretvarai za napajanje itd.

3.3. Grupisanje opreme za sopstvene potrebe hidroelektrane prema raspoloivosti i dozvoljenim

beznaponskim pauzama.
Sektor za studijsko istraivaki rad 6
EPS Direkcija za razvoj i investicije TP 34

3.3.1. Oprema za sopstvene potrebe prvog prioriteta, shodno definiciji datoj pod 2.3.1.:
oprema za zatitu agregata i visokonaponskih postrojenja,
oprema za upravljanje brzim (sigurnosnim) zatvaraima,
oprema za upravljanje agregatom i razvod visokog napona,
oprema daljinskog upravljanja i signalizacije,
deo opreme za zatitu od poara,
oprema signalizacije i alarma,
ureaji za merenje i regulaciju agregata,
detektor dogaaja,
merni pretvarai,
pretvarai za napajanje,
procesni raunar sa pripadajuom opremom i td.

3.3.2. Oprema za sopstvene potrebe drugog prioriteta, shodno definiciji datoj pod 2.3.2.:
ureaji sekventnog upravljanja,
registrujui instrumenti i pisai,
pumpe za normalnu cirkulaciju ulja i pumpe za pokretanje,
pumpe za rashladnu vodu, i pumpe labirintnih zaptivaa,
pumpe za regulaciona ulja u prostorijama bez rezervoara za ulje pod pritiskom,
motori ureaja za hlaenje ulja,
motori drenanih pumpi,
ureaji za hlaenje transformatora, sinhronih kompenzatora i kompenzacionih prigunica,
ureaji za upravljanje zatvaraima na brani,
ureaji za pogon regulatora napona transformatora, kondenzatorskih baterija i sl.,
oprema za nuno svetlo,
odreena kola komande, signalizacije i alarma.

Sektor za studijsko istraivaki rad 7

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP 34

3.3.3. Oprema za sopstvene potrebe treeg prioriteta, shodno definiciji datoj pod 2.3.3.:
ispravljai za punjenje akumulatorskih baterija,
motori kompresora za komprimovani vazduh,
oprema za akumuliranje mehanike energije,
ureaji za neke signalizacije i alarme,
oprema za opte osvetljenje,
oprema za grejanje upravljakih organa visokonaponskih apratara i instalacija na brani i
slino.

3.3.4. Ostala oprema za sopstvene potrebe, u skladu sa definicijom datom pod 2.3.4.:
oprema radionica,
sve vrste kranova,
instalacije za tretman ulja,
instalacije za grejanje prostorija,
razni prijemnici namenjeni remontu,
deo elektrinog osvetljenja,
ventilatori u prostorijama hidroelektrane i
ostali prijemnici.

3.4. Pri projektovanju hidroelektrana i izboru opreme treba teiti ka reenjima koja u najmanjoj
meri zahtevaju sigurnosna napajanja bez beznaponske pauze i sa minimalnom beznaponskom
pauzom, a obezbeuju kvalitetno odvijanje tehnolokog procesa hidroelektrane.

4) PRINCIPI NAPAJANJA SOPSTVENIH POTREBA*

4.1. Napajanje sopstvenih potreba hidroelektrane mora da bude obezbeeno sa viestrukom

rezervom (najmanje 100%) i iz vie nezavisnih izvora napajanja (najmanje dva).

4.2. Osnovno napajanje sopstvenih potreba uzima se sa generatorskog napona ili sa sabirnica
elektrane i koristi se u normalnim pogonskim uslovima objekta. Dimenzionie se na puno
optereenje sopstvenih potreba.

Kod hidroelektrane sa vie agregata osnovno napajanje moe biti izdeljeno po agregatima ili
grupama agregata i tako dimenzionisano da minimalno zadovoljava ukupne sopstvene potrebe
hidroelektrane.
*
Sigurnosno napajanje predstavlja samo jedan, znaajniji deo napajanja sopstvenih potreba elektroenergetskog
objekta, pa je u cilju njegovog sagledavanja nuno znati bar osnovne principe napajanja sopstvenih potreba.
Sektor za studijsko istraivaki rad 8
EPS Direkcija za razvoj i investicije TP 34

4.3. Rezervno napajanje sopstvenih potreba uzima se iz stranog izvora (distributivne ili prenosne
mree) i koristi se u sluaju poremeaja u osnovnom napajanju. Rezervnih napajanja moe biti
vie, a svako od njih dimenzionie se na puno optereenja sopstvenih potreba, tako da
predstavljaju 100% rezervu osnovnom napajanju.

4.4. Sigurnosno (nuno) napajanje sopstvenih potreba se obezbeuje iz potpuno nezavisnog izvora
(kunog ili dizel agregata, akumulatorskih baterija i sl.). Koristi se u osnovi pri ispadu ili
poremeaju osnovnog i rezervnih napajanja. Dimenzionie se minimalno prema snazi nune
opreme sopstvenih potreba jednog agregata u hidroelektrani.

4.5. Prelazak sa jednog na drugo ili tree napajanje sopstvenih potreba i obratno treba obezbediti
automatski, ugradnjom preklopne automatike sa odgovarajuim programom delovanja. Pri
ukljuenju sigurnosnog napajanja preklopna automatika treba da sekcionie opremu sopstvenih
potreba tako to obezbeuje napajanje iz sigurnosnog izvora samo nune opreme sopstvenih
potreba odgovarajueg agregata.

4.6. eme napajanja sopstvenih potreba hidroelektrane, koje se u osnovi dele na:
eme sa zajednikim napajanjem sopstvenih potreba agregata i optih sopstvenih potreba
elektrane i
eme sa razdeljenim napajanjem sopstvenih potreba agregata i optih sopstvenih potreba
elektrane,
direktno su zavisne od osnovne eme hidroelektrane.

Osnovna ema hidroelektrane zavisi od vie elemenata meu kojima su bitni:

snaga i broj agregata,
mesto i uloga elektrane u sistemu,
tehnoloka koncepcija agregata i razmetaj opreme u hidroelektrani i sl.

4.7. Sabirnice sopstvenih potreba u hidroelektranama treba da budu jednostruke oklopljene sa

podunim sekcionisanjem.

Treba da omoguavaju automatsko odvajanje nune opreme za sopstvene potrebe agregata od

ostale opreme elektrane, a u skladu sa programom delovanja preklopne automatike.

Sektor za studijsko istraivaki rad 9

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP 34

5) IZVORI I EME SIGURNOSNOG NAPAJANJA

5.1. U hidroelektranama treba koristiti standardne napone sigurnosnog napajanja:

naizmenini napon 3x380/220 V, 50 Hz,
jednosmerni napon 220 V,
naizmenini napon 220 V, 50 Hz i
jednosmerni napon 48 V.

Potrebe za drugim vrednostima napona treba reavati transformacijom ovih pomou

pretvaraa, a nikako uvoenjem novih nezavisnih izvora napajanja.

5.2. Izvori sigurnosnog napajanja

5.2.1. Kao izvor sigurnosnog napajanja 3x380/220 V, 50 Hz koristi se dizel ili kuni agregat.

Minimalna snaga dizel agregata odreuje se prema snazi nune opreme za sopstvene potrebe
jednog agregata u hidroelektrani, dok se snaga kunog agregata, koji se u osnovi primenjuje
samo na objektima na kojima ve postoji, odreuje prema ukupnoj snazi opreme za sopstvene
potrebe hidroelektrane, tako da kuni agregat, ukoliko se primeni, slui i kao rezervno
napajanje sopstvenih potreba elektrane.

5.2.2. Izvori sigurnosnog jednosmernog napona 220 V su akumulatorske baterije, olovne ili eline,
snabdevene sa automatski regulisanim ispravljaima-punjaima sa kojima rade u paralelnom -
pufer spoju. Kapacitet baterija zavisi od veliine i karakteristika objekta u kome se baterije
koriste.

Sve hidroelektrane treba da poseduju po dve istovetne akumulatorske baterije, iji je

kapacitet tako odabran da pri paralelnom radu obezbeuju troasovno napajanje celokupnog
jednosmernog razvoda hidroelektrane. Time je obezbeeno da baterije slue jedna drugoj kao
100% rezerva u toku jednoasovnog napajanja.

Kod prostorno razvuene hidroelektrane sa vie agregata, radi smanjenja pada napona u
razvodu jednosmernog napona i radi njegovog uproenja, moe se primeniti vie baterija
manjeg kapaciteta razmetenih po prostornim zonama opreme sopstvenih potreba napajane
jednosmernom strujom, uz potovanje osnovnog principa grupisanja po dve baterije sa
odgovarajuim ispravljaima - punjaima i takvim kapacitetom da obezbeuju troasovno
napajanje jednosmernog razvoda prikljuenog na njih.

5.2.3. Kao izvori sigurnosnog neprekidnog napajanja naponom 220 V, 50 Hz slue automatski
regulisani pretvarai jednosmernog u naizmenini napon 220V=/220V, 50 Hz.
Sektor za studijsko istraivaki rad 10
EPS Direkcija za razvoj i investicije TP 34

U svim hidroelektranama treba primeniti dva pretvaraa, svaki dimenzionisan na punu snagu
opreme koja se napaja ovim naponom, tako da jedan drugom slui kao 100% rezerva.

5.2.4. Kao izvori sigurnosnog jednosmernog napona 48V= mogu se primeniti:

a) automatski regulisani pretvarai 220V=48V=,
b) automatski regulisani ispravljai 220 V, 50Hz/48V ili
c) akumulatorske baterije napona 48V snabdevene sa odgovarajuim ispravljaima-
punjaima, ukoliko se ovaj napon koristi kao komandni.

Hidroelektrane treba da poseduju po dva pretvaraa, odnosno ispravljaa, svaki

dimenzionisan na punu snagu potroaa, tako da jedan drugom slui kao 100% rezerva.

U sluaju primene akumulatorskih baterija sve to je reeno pod 5.2.2. vai i ovde.

5.3. eme sigurnosnog napajanja

5.3.1. eme sigurnosnog napajanja opreme za sopstvene potrebe hidroelektrane dele se na:
eme sa zajednikim napajanjem opreme sopstvenih potreba bez obzira da li pripada
opremi agregata ili optoj opremi hidroelektrane i
eme sa razdeljenim napajanjem opreme sopstvenih potreba agregata i opte opreme
sopstvenih potreba hidroelektrane.

Bez obzira na vrstu eme osnovni principi sigurnosnog napajanja moraju biti potovani. Zato
se u preporuci sigurnosno napajanje razmatra samo jedinstveno za celu hidroelektranu.

5.3.2. ema napajanja sigurnosnim naponom 3x380/220 V, 50 Hz prikazana je na slici 1. Sa

sabirnica sigurnosnog napona 3x380/220 V, 50 Hz napaja se nuna oprema za sopstvene
potrebe, koju ine:
motori kompresora,
motori rashladnih pumpi,
motori pumpi za zaptivanje,
motori pumpi ulja za leajeva i regulacionog ulja,
motori postrojenja za hlaenje uglja,
motori drenanih pumpi,
postrojenja na brani,
ispravljai,
nuna rasveta i sl.

Sektor za studijsko istraivaki rad 11

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP 34

5.3.3. ema napajanja jednosmernim sigurnosnim naponom 220 V, prikazana je takoe na slici 1.
Ona mora da omogui:
istovremeno napajanje sabirnica sa obe baterije koje rade u paralelnom-pufer spoju sa
svojim ispravljaima-punjaima,
napajanje sabirnica iz jedne baterije koja radi u paralelnom spoju sa bilo kojim od dva
ispravljaa-punjaa i
napajanje sabirnica samo iz baterija (obe ili samo jedne).

Sabirnice jednosmernog razvoda su jednostruke oklopljene sa podunim prekidaem, koji

obezbeuje odvajanje jedne od druge baterije. U normalnim pogonskim uslovima baterije sa
svojim ispravljaima-punjaima rade na odvojenim sabirnicima i napajaju po deo potroaa.

Pri poremeaju ili ispadu jedne od baterija, odnosno ispadu jednog sabirnikog prekidaa,
preklopna automatika ukljuuje poduzni prekida i svi se potroai napajaju se preostalog
izvora napajanja.

Sa sabirnica jednosmernog napona 220 V, napaja se sledea oprema sopstvenih potreba:

oprema za zatitu i upravljanje,
ureaji za daljinsku dojavu i upravljanje,
oprema za obradu mernih veliina,
oprema (motori) za akumuliranje energije,
motori za regulacione sklopke transformatora,
motori za pogon sklopki i rastavljaa,
motori za rezervne uljne pumpe,
nuno svetlo,
singalizacija kvara i stanja,
svetlosne ploe,
pretvarai za napajanje itd.

Sektor za studijsko istraivaki rad 12

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP 34

5.3.4. eme neprekidnog napajanja naponom 220 V, 50 Hz prikazane su na slici 2.

Sve hidroelektrane poseduju po dva pretvaraa, svaki dimenzionisan na punu snagu

potroaa, tako da jedan drugom slui kao 100% rezerva. Dok napajanje sabirnica vri jedan
pretvara drugi slui kao topla rezerva. Prebacivanje sa jednog na drugi pretvara i obratno
vri se statikim prebacaem (SP).

Za sluaj kvara i pretvaraa i statikog prekidaa napajanje sabirnica 220 V, 50 Hz

obezbeuje preklopna automatika (PA) sa sabirnica sigurnosnog napona 3x380/220 V, 50 Hz.

Sa sabirnica neprekidnog napajanja 220 V, 50 Hz napaja se sledea oprema prvog prioriteta:

ureaji za zatitu, telesignalizaciju i telekomandu,
ureaji telekomunikacija,
detektor dogaaja,
merni pretvarai,
pretvarai za napajanje,
registrujui instrumenti, pisai i tampai,
deo opreme za merenje, automatiku i regulaciju,
procesni raunar sa pripadajuom opremom i sl.

5.3.5. eme neprekidnog napajanja jednosmernim naponom 48V= primenom:

pretvaraa jednosmernog u jednosmerni napon 220=/48=V i
ispravljaa 220=/48=V
prikazane su na slici 3.

Hidroelektrane poseduju po dva pretvaraa, odnosno ispravljaa, od kojih je svaki

dimenzionisan na punu snagu potroaa, tako da jedan drugom slue kao puna rezerva. Inae
oba rade paralelno.

Ovim naponom napajaju se:

oprema telefonije,
deo opreme telemehanike i
neka kola signalizacije i komande.

Sektor za studijsko istraivaki rad 13

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP 34

6) OPREMA SIGURNOSNOG NAPAJANJA

6.1. U sastav opreme sigurnosnog napajanja elektroenergetskih objekata ulaze:

kuni dizel agregat,
akumulatorske baterije (olovne ili eline),
automatski regulisani ispravljai-punjai,
automatski regulisani ispravljai,
pretvarai jednosmernog u naizmenini napon,
pretvarai jednosmernog u jednosmerni napon,
preklopna automatika i
razvod sigurnosnog napajanja.

6.2. Dizel agregat se koristi kao izvor sigurnosnog napajanja naizmeninom strujom napona
3x380/220V, 50 Hz.

6.2.1. Dizel agregat, koji se primenjuje kao izvor sigurnosnog napajanja, treba da poseduje sledee
karakteristike:
da automatski startuje pri nestanku mrenog napona napajanja sopstvenih potreba,
da daje punu vrednost izlaznog napona u vremenu ne duem od 7-12 sec. od momenta
startovanja,
da se automatski iskljuuje pri uspostavljenju mrenog napona; vreme iskljuenja nakon
uspostavljanja mrenog napona treba da je podesivo u granicama od 0 do 5 min.,
da mu je izlazni napon u granicama 3x380/220V10%, a uestanost 50Hz1%,
da mu cos pri normalnom optereenju ne bude manji od 0,8, klir faktor izlaznog napona
od 7% i da ne proizvodi radio smetnje.

Sve navedene karakteristike agregat mora da zadovoljuava kada je temperatura prostorije u

kojoj je smeten u granicama od 0-40oC, a relativna vlanost u granicama do 80%, za
nadmorsku visinu od 800 m.

6.2.2. Dizel agregat mora da bude snabdeven potrebnom opremom za merenje: napona, uestanosti
i struje optereenja, zatim opremom: za svetlosnu i zvunu signalizaciju (lokalnu i daljinsku),
za zatitu i upravljanje i sl.

Ova oprema se obino smeta u poseban, takozvani komandni orman dizel-agregata.

Sektor za studijsko istraivaki rad 14

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP 34
Minimalna snaga dizel agregata se bira prema snazi nune opreme sopstvenih potreba jednog
agregata, odnosno potroaa koji se na njega prikljuuju. Preporuuje se standardizacija
snaga dizel agregata na 250, 500 i 10000 kVA.

6.2.3. Agregat sa svojim komandnim ormanom se smeta u zasebnu prostoriju, koja se projektuje
prema uputstvu proizvoaa.

Montaa i povezivanje agregata se vri prema uputstvu proizvoaa. Agregat se vezuje za

sabirnice sigurnosnog napajanja preko preklopne automatike.

6.2.4. Odravanje dizel agregata treba vriti prema uputstvu proizvoaa. U odravanju treba
obavezno predvideti i:
stalnu kontrolu goriva i maziva,
automatsko startovanje i stavljanje pod optereenje, jednom nedeljno,
rad do postizanja stacionarne temperature sa svim potroaima, jednom tromeseno i
remont dizel-motora svake tri godine.

Agregat mora biti sanbdeven sa dovoljnom rezervom goriva koja odgovara najduem
oekivanom ispadu mrenog napajanja.

6.3. Olovne akumulatorske baterije koriste se kao izvor sigurnosnog napajanja jednosmernom
strujom napona 220 V i 48 V.

6.3.1. Osnovne tehnike karakteristike olovnih akumulatorskih baterija su:

nominalni napon po eliji 2 V,
napon punjenja po eliji 2,4 do 2,45 V,
napon dopunjavanja po eliji 2,2 do 2,25 V,
minimalni napon pranjenja po eliji 1,81 V,
struja brzog punjenja odgovara struji petoasovnog kapaciteta,
struja normalnog punjenja odgovara struji desetoasovnog kapaciteta.

6.3.2. Kapacitet baterija se odreuje prema objektu, njegovom znaaju u sistemu i snazi potroaa.

Sektor za studijsko istraivaki rad 15

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP 34

Broj elija olovne akumulatorske baterije odreuje se prema nominalnom naponu potroaa,
dozvoljenim preomenama napona na sabirnicama potroaa i reenju automatskog
regulisanog ispravljaa-punjaa sa kojim baterija radi u paralelnom spoju.

6.3.3. Akumulatorske baterije se smetaju u zasebnu prostoriju, koja zadovoljava propise o

smetaju olovnih akumulatorskih baterija.

Montaa baterija vri se prema uputstvu proizvoaa, a u skladu sa tehnikim preporukama:

Osnovni uslovi za nabavku, ispitivanje i montau elektroopreme i ureaja elektroenergetskih
postrojenja sa stanovita zemljotresa (TP-30). Baterije se na sabirnice potroaa vezuju preko
automatski regulisanih ispravljaa-punjaa. ema vezivanja zavisi od reenja ispravljaa-
punjaa.

6.3.4. Odravanje akumulatorskih baterija se mora vriti prema uputstvu proizvoaa.

Pored remonta baterija koji propisuje proizvoa odravanje obuhvata:

redovnu kontrolu nivoa i gustine elektrolita,
iskljuivanje ispravljaa-punjaa jednom meseno u trajanju od jednog asa radi
regeneracije elija,
pranjenje do najnieg dozvoljenog napona jednom u est meseci, pri emu treba snimiti
krivu promene napona u funkciji vremena radi sagledavanja kapaciteta baterije.

6.4. eline akumulatorske baterije koriste se kao izvor sigurnosnog napajanja jednosmernom
strujom napona 220 V i 48 V.

6.4.1. Osnovne tehnike karakteristike elinih akumulatorskih baterija su:

nominalni napon po eliji 1,15 do 1,20 V,
napon punjenja po eliji 1,50 do 1,55 V,
napon dopunjavanja po eliji 1,35 do 1,40 V,
najnii napon korienja po eliji 1,05 V (pranjenje do nieg napona od 1,05 V ne
oteuje eliju),
struja brzog punjenja odgovara struji estoasovnog kapaciteta,
struja normalnog punjenja odgovara struji desetoasovnog kapaciteta.

6.4.2. Kapacitet baterije se odreuje prema objektu, njegovom znaaju i snazi potroaa.

Sektor za studijsko istraivaki rad 16

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP 34

Broj elija eline akumulatorske baterije odreuje se prema nominalnom naponu potroaa,
zatim prema dozvoljenim promenama toga napona i prema reenju automatskog regulisanog
ispravljaa-punjaa sa kojim radi u paralelnom spoju.

6.4.3. Za smetaj elinih akumulatorskih baterija ne zahteva se posebna prostorija.

Montaa baterija vri se prema uputstvu proizvoaa, a u skladu sa tehnikim preporukama:

Osnovni uslovi za nabavku, ispitivanje i montau elektroopreme i ureaja elektroenergetskih
postrojenja sa stanovita zemljotresa (TP-30). Baterije se na sabirnice potroaa vezuju preko
automatski regulisanih ispravljaa-punjaa. ema vezivanja zavisi od reenja ispravljaa-
punjaa.

6.4.4. Odravanje akumulatorskih baterija se vri prema uputstvu proizvoaa. Pored remonta
baterija koji propisuje proizvoa odravanje obuhvata:
redovnu kontrolu nivoa elektrolita,
iskljuivanje ispravljaa-punjaa jednom meseno u trajanju od 1 asa radi regeneracije
elija,
pranjenje do najnieg dozvoljenog napona jednom u est meseci, pri emu treba snimiti
krivu promene napona i struje u funkciji vremena radi sagledavanja kapaciteta baterije.

6.5. Automatski regulisani ispravljai-punjai za akumulatorske baterije napona 220 V rade u

paralelnom spoju sa akumulatorskim baterijama, a imaju zadatak da obezbede najpovoljnije
uslove rada baterija uz punu sigurnost njihove napunjenosti i uz istovremenu stabilizaciju
napona na sabirnicama potroaa.

Ispravljai-punjai treba da rade po IUU karakteristici, ime obezbeuju punjenje

akumulatorskih baterija stalnom strujom (Ip) do dostizanja napona punjenja (Up) kada prelaze
na njegovo odravanje sve dotle dok struja punjenja ne opadne na jednu petinu struje poetnog
punjenja (1/5 Ip), kada prelazi na odravanje napona dopunjavanja (Udp).

U sluaju primene elinih akumulatorskih baterija ispravljai-punjai treba da omogue i

punjenje baterija po It karakteristici, u kom sluaju se baterija obavezno odvaja od sabirnica
potroaa. Veliina struje punjenja i vreme trajanja punjenja tom strujom odreuju se na
osnovu preporuka proizvoaa.

6.5.1. Ispravljai-punjai treba da poseduju sledee osnovne tehnike karakteristike:

nominalni ulazni napon 3x380/220 V, 50 Hz ili 220 V, 50 Hz,
dozvoljena promena ulaznog napona od -15% do 10% uestanosti 1%,
izlazni jednosmerni napon na prikljunicama baterije:
a) pri punjenju 2,45 V po eliji za olovne akumulatore i 1,55-1,75 V po eliji za eline
akumulatore,
Sektor za studijsko istraivaki rad 17
EPS Direkcija za razvoj i investicije TP 34
b) pri dopunjavanju 2,24 V po eliji za olovne akumulatore i 1,38 V po eliji za eline
akumulatore,
izlazni nominalni jednosmerni napon na sabirnicama potroaa 220 V,
tanost odravanja napona na bateriji i pri punjenju i pri dopunjavanju 2%,
tanost odravanja napona na sabirnicama potroaa 10% (pri punjenju elinih baterija
po It karakteristici ovaj uslov nije ispunjen pa se ispravlja odvaja od sabirnica
potroaa),
izlazna jednosmerna struja odgovara zbiru struje punjenja baterije i struje potroaa,
um (buka), koji stvaraju ispravljai-punjai, treba da bude manji od 70 dBA na
udaljenosti od 1 m.

Sve navedene karakteristike ispravljai-punjai moraju ispunjavati kada je temperatura

prostorije u kojoj su smeteni u granicama od 0-45oC, a relativna vlanost u granicama do
75% za nadmorsku visinu od 1000 m.

6.5.2. Ispravljai-punjai treba da budu statike izrade, bez pokretnih delova i da budu snabdeveni:
opremom za merenje napona i struje baterije i potroaa,
opremom za svetlosnu signalizaciju (lokalno i daljinski): nestanka napona napajanja,
kvara ispravljaa, pada napona na potroaima ispod dozvoljene vrednosti (napon po
eliji kod olovnih akumulatorskih baterija nii od 1,83 V, a kod elinih akumulatorskih
baterija nii od 1,05 V) i
opremom za zatitu i upravljanje.

6.5.3. Ispravljai-punjai smetaju se u prostorije niskonaponskog razvoda ili u posebnu prostoriju.

Treba da se nalaze to blie akumulatorskim baterijama, tako da pad napona du vodova
baterije ispravljai-punjai pri brzom punjenju ne bude vei od 1%.

Montaa i vezivanje ispravljaa-punjaa vri se prema uputstvu proizvoaa.

Neposredno uz ispravljae-punjae se smeta i odgovarajui jednosmerni razvod.

6.5.4. Pri mesenom pregledu baterija treba izvriti i pregled ispravljaa-punjaa i prekontrolisati:
rad automatike, nivoe napona, nivoe struja i signalne zatitne elemente.

Prilikom estomesene kontrole baterije treba kontrolisati i oistiti kontaktne povrine.

Sektor za studijsko istraivaki rad 18

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP 34

6.6. Automatski regulisani ispravljai-punjai za akumulatorske baterije napona 48 V rade u

paralelnom spoju sa akumulatorskom baterijom, a imaju zadatak da obezbede najpovoljnije
uslove rada baterija uz punu sigurnost njihove napunjenosti i uz istovremenu stabilizaciju
napona na sabirnicama potroaa.

Radna karakteristika ispravljaa-punjaa je istovetna kao pod 6.5.

6.6.1. Ispravljai-punjai treba da poseduju tehnike karakteristike kao pod 6.5.1. uz dopunu u
sluaju da se na 48 V sabirnice prikljue telefonska centrala i slina oprema:
naizmenina komponenta u izlaznom jednosmernom naponu na sabirnicama potroaa
pri prikljuenoj bateriji treba da bude manja od 2 mV, mereno psofometrijski, a
vrna vrednost naizmeninog napona koju ispravlja-punja unosi u napon na
sabirnicama potroaa pri prikljuenoj bateriji manja od 1% od nominalne vrednosti
jednosmernog napona.

6.6.2. Izrada i oprema ispravljaa-punjaa kao pod 6.5.2.

6.6.3. Smetaj, montaa i vezivanje ispravljaa-punjaa kao pod 6.5.3.

6.6.4. Odravanje ispravljaa-punjaa kao pod 6.5.4.

6.7. Automatski regulisani pretvara jednosmernog u naizmenini napon 220V=/220, 50 Hz, koristi
se kao sigurnosni izvor besprekidnog napajanja naizmeninom strujom napona 220 V, 50 Hz.

6.7.1. Pretvarai jednosmernog u naizmenini napon treba da poseduju sledee osnovne tehnike
karakteristike:
nominalni ulazni jednosmerni napon 220 V,
dozvoljena promena ulaznog napona 10%,
nominalni izlazni napon 220 V, 50 Hz,
tanost odravanja izlaznog napona 5% i uestanosti 1% pri promeni: ulaznog napona
u dozvoljenim granicama, optereenja od 10-100% i cos od 0,8-1 (induktivno),
oblik talasa izlaznog napona sinusni sa faktorom oblika (klir faktorom) boljim od 7%,
um (buka) koji stvara pretvara treba da bude manji od 70 dBA; za pretvarae snage 3
kW, odnosno 75 dB; Za pretvarae vie snage, mereno na rastojanju od 1 m.

Navedene karakteristike pretvara mora zadovoljavati pri temperaturi ambijenta u granicama

od 0 do 45oC, relativnoj vlanosti manjoj od 75% i nadmorskoj visini od 1000 m.

Sektor za studijsko istraivaki rad 19

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP 34
6.7.2. Pretvarai treba da budu statike izrade bez pokretnih delova i da poseduju opremu:
za merenje izlaznih veliina: napona, struje i uestanosti,
za signalizaciju (lokalnu i daljinsku) ukljuenosti i kvara pretvaraa i
za zatitu i upravljanje.

Standardizuju se snage pretvaraa na: 0,5 kVA, 1,0 kVA, 1,5 kVA, 3,0 kVA, 5,0 kVA, 7,5
kVA, 10 kVA, 15 kVA, 20 kVA, 30 kVA i 40 kVA.

6.7.3. Pretvarai se smetaju u zajedniku prostoriju sa ispravljaima-punjaima. Montiraju se

prema uputstvu proizvoaa.

Neposredno uz pretvarae treba smestiti i razvod sigurnosnog napajanja naponom 220 V,

50Hz.

6.7.4. Odravanje pretvaraa se svodi na kontrolu, koja se vri istovremeno sa kontrolom

ispravljaa-punjaa i ostalih pretvaraa i obuhvata:
pregled automatike ukljuenja i iskljuenja,
proveru izlaznog napona i frekvence pretvaraa,
pregled preklopnih kontakata, signalizacije i merenja i
kontrolu pritegnutosti transformatora i prigunica jednom u est meseci.

6.8. Automatski regulisani pretvara jednosmernog u trofazni naizmenini napon 220V=/3x380/220

V, 50 Hz koristi se kao izvor sigurnosnog napajanja naponom 3x380/220 V, 50 Hz.

Sve to je reeno za pretvarae 220V=/220v, 50 Hz odnosi se i na ove, s tim to im se snage

standardizuju na: 10 kVA, 15 kVA, 20 kVA, 30 kVA, 40 kVA, 50 kVA, 75 kVA i 100 kVA.

6.9. Automatski regulisani pretvarai jednosmernog u jednosmerni napon 220 V/48V= koriste se
kao izvor sigurnosnog napajanja jednosmernom strujom napon 48 V u objektima koji ne
poseduju akumulatorske baterije ovog napona.

6.9.1. Pretvarai jednosmernog u jednosmerni napon treba da poseduje sledee tehnike

karakteristike:
nominalni ulazni jednosmerni napon 220 V,
dozvoljena promena ulaznog napon 10%,
nominalni izlazni jednosmerni napon 48 V,
tanost odravanja izlaznog napona 10%,
naizmenina komponenta u izlaznom naponu manja od 2 mV, mereno psofometrijski,
ukoliko se prikljuuje telefonska centrala,
Sektor za studijsko istraivaki rad 20
EPS Direkcija za razvoj i investicije TP 34
vrna vrednost naizmenine komponente, koju pretvara unosi na strani ulaznog napona,
manja od 1% maksimalne vrednosti napona napajanja,
um (buka) koju stvara pretvara svojim radom mora da bude manja od 70 dBA, mereno
na rastojanju od 1 m.

Ove tehnike karakteristike pretvara treba da zadovoljava pri temperaturi ambijenta od 0 do

45oC, vlanosti do 75% i nadmorskoj visini do 1000 m.

6.9.2. Pretvarai treba da budu statike izrade bez pokretnih delova i da budu opremljeni:
mernim instrumentima za merenje izlaznog napona i struje optereenja,
opremom za signalizaciju ukljuenosti i izlaska izlaznog napona van dozvoljenih granica i
sredstvima zatite i upravljanja.

Snage pretvaraa se standardizuju, radi lake kako nabavke tako i odravanje, na: 0,5 kW,
1,0 kW, 3,0 kW, 5,0 kW.

6.9.3. Pretvarai se smetaju u prostorije u koje je smetena i oprema koju napajaju ili u njihovoj
blizini.

Montiraju se i vezuju prema proizvoaa.

6.9.4. Odravanje pretvaraa obuhvata sve one radnje koje sadri proces odravanja i drugih
statikih pretvarakih ureaja sigurnosnog napajanja.

6.10. Automatski regulisani ispravljai 220 V, 50Hz/48V= koriste se kao sigurnosni izvori
jednosmerne struje napona 48 V, u objektima koji ne poseduju akumulatorske baterije napona
48 V, a poseduju izvor sigurnosnog napajanja 220 V, 50 Hz.

6.10.1. Ispravljai treba da poseduju sledee osnovne karakteristike:

nominalni ulazni naizmenini napon 220 V, 50 Hz,
dozvoljena promena ulaznog napona 10%, a uestanosti 1%,
nominalni izlazni jednosmerni napon 48V,
tanost odravanja izlaznog napona 5%,
naizmenina komponenta u izlaznom naponu manja od 2 mV, merno psofometrijski,
ukoliko se prikljuuje centrala,
um (buk) koju ispravlja stvara svojim radom treba da bude manja od 70 dBA, mereno
na rastojanju od 1 m,
vrna vrednost naizmenine komponente koju ispravlja stvara na sabirnicama potroaa
manja od 1% od nominalne vrednosti jednosmernog napona.
Sektor za studijsko istraivaki rad 21
EPS Direkcija za razvoj i investicije TP 34

Sve ove karakteristike ispravlja mora da zadovoljava pri temperaturi ambijenta od 0 do

45oC, vlanosti vazduha do 75% i nadmorskoj visini do 1000 m.

6.10.2. Ispravljai treba da budu statike izrade i da budu opremljeni:

instrumentima za merenje izlaznog napona i struje optereenja,
opremom za signalizaciju (daljinsku i lokalnu) ukljuenosti i izlaska napona van
dozvoljenih granica i
sredstvima za zatitu i upravljanje.

Radi unifikacije opreme snage ispravljaa se standardizuju na: 0,5 kW, 1 kW, 1,5 kW, 3 kW, 5
kW.

6.10.3. Ispravljai se smetaju u prostoriju u kojoj se nalaze i potroai koje napajaju ili u njenoj
neposrednoj blizini.

Montiraju se i vezuju u skladu sa uputstvom proizvoaa.

6.10.4. Odravanje ispravljaa obuhvata sve one radnje koje sadrii proces odravanja i drugih
statikih pretvaraa sigurnosnog napajanja.

6.11. Preklopna automatika predstavlja sklop elemenata, odnosno ureaj, koji u skladu sa
definisanim programom omoguava napajanje grupe potroaa iz vie raznih izvora
obezbeujui automatsko prebacivanje napajanja sa jednog na drugi izvor i obratno pri emu
vodi rauna o prioritetu izvora i njegovoj spremnosti za napajanje potroaa.

6.11.1. Prema vremenskoj duini trajanja beznaponske pauze, pri prebacivanju, preklopna automatika
se deli na:
preklopnu automatiku sa preklapanjem bez beznaponske pauze u napajanju, koja se
ostvaruje statikim elementima i koristi se samo u sluaju kada su naponi izvora za
napajanje sinhronizovani,
preklopnu automatiku sa preklapanjem sa beznaponskom pauzom do 20 msec., koja se
takoe izvodi sa statikim elementima i
preklopnu automatiku sa preklapanjem sa beznaponskom pauzom veom od 20 msec.,
koja se izvodi sa elektromagnetnim prekidakim elementima.

6.11.2. Osnovni parametri, odnosno karakteristike, kojima je definisana preklopna automatika su:
trajanje beznaponske pauze pri preklapanju,
broj ulaza, odnosno broj izvora napajanja meu kojima se vri automatsko prebacivanje
(kod statikih prebacaa se radi o dva ulaza),

Sektor za studijsko istraivaki rad 22

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP 34
vrsta ulaza, odnosno izvora napajanja (mree, pretvara i sl.),
nominalna struja optereenja,
nominalni napon i
vrsta prioriteta: stalni ili izborni.

Sva oprema preklopne automatike mora ispravno raditi pri temperaturi ambijenta od 0 do
45oC, relativnoj vlanosti do 75% i nadmorskoj visini do 1000 m.

6.11.3. Ureaj preklopne automatike moe biti izveden centralizovano (u jednom ormanu) ili
decentralizovano (pojedini delovi opreme razmeteni po objektu u okviru drugih sistema).
Mora biti snabdeven opremom:
za signalizaciju (daljinsku i lokalnu) ukljuenosti izvora napajanja i
za zatitu i upravljanje.

6.11.4. Smetaj, montau i vezivanje ureaja preklopne automatike, koje propisuje isporuilac,
diktira konkretan objekt i uslovi primene.

6.11.5. Odravanje preklopne automatike obuhvata meseni pregled automatike prebacivanja i

signalizacije i ienja kontaktnih povrina jednom u est meseci.

Sektor za studijsko istraivaki rad 23

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP 34

***

Nacrt ove tehnike preporuke izraen je u Institutu Nikola Tesla, Beograd. Tehniku preporuku
pregledala je 15.10.1982. godine Komisija za tehnike preporuke ZEP-a, proirena pozvanim
strunjacima za predmetnu oblast.

Primena ove preporuke je obavezna u hidroelektranama ZEP-a.

Mihailo Golubovi, dipl.in. Radmilo Ivankovi, dipl.in.

Bosiljka Badar, dipl.in. Stevan Pani, dipl.in.
Sreten Stojanovi, dipl.in. Slavko Milivojev, dipl.in.
Miodrag Cvetkovi, dipl.in. Zoran Keneki, dipl.in.
Marin ale, dipl.in. Gojko Vrtikapa, dipl.in.
Milovan Dakovi, dipl.in. Nedeljko Ribar, dipl.in.
Sreko Mili, dipl.in.

Sektor za studijsko istraivaki rad 24

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP 34

DODATAK I

SKRAENICE

SPA - Sopstvene potrebe agregata

SPO - Opte sopstvene potrebe
ESP - Energija za sopstvene potrebe
OSP - Oprema za sopstvene potrebe
OSP I - Oprema za sopstvene potrebe prvog prioriteta
OSP II - Oprema za sopstvene potrebe drugog prioriteta
OSP III - Oprema za sopstvene potrebe treeg prioriteta
OOSP - Ostala oprema za sopstvene potrebe
SN - Sigurnosno napajanje
NOSP - Nuna oprema za sopstvene potrebe
OSN - Oprema sigurnosnog napajanja
SAB - Stacionarna akumulatorska baterija
KA - Kuni agregat
DA - Dizel agregat
IS - Ispravlja
ARI - Automatski regulisani ispravlja
ARIP - Automatski regulisani ispravlja-punja
PJN - Pretvara jednosmernog u naizmenini napon
ARPJN - Automatski regulisani pretvara jednosmernog napona u naizmenini
PJJ - Pretvara jednosmernog napona u jednosmerni
ARPJJ - Automatski regulisani pretvara jednosmernog napona u jednosmerni
PA - Preklopna automatika
SP - Statiki prebaca

Sektor za studijsko istraivaki rad 25

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP 34

Slika 1. ema sigurnosnog napajanja naizmeninom strujom napona 3x380 / 220 V, 50 Hz i

jednosmernom strujom napona 220V

Sektor za studijsko istraivaki rad 26

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP 34

Slika 2. Opte sigurnosnog napajanja naizmeninom strujom napona 220V, 50 Hz, primenom dva
pretvaraa

Slika 3. ema sigurnosnog napajanja jednosmernom strujom napona 48 V primenom pretvaraa

jednosmernog u jednosmerni napon (a) i ispravljaa (b)

Sektor za studijsko istraivaki rad 27