OSNOVE SPORTSKOG TRENINGA

I UVOD U TEORIJU SPORTSKOG TRENINGA

1.Osnovne karakteristike sporta
Sport je nastao od lat. rei disportare (zabava, igra, vebanje). Sport je aktivnost koja raznovrsno
utie na oveka. U irem smislu takmiarska aktivnost, specifina priprema i odnosi na
takmienju. U uem smislu to je sportski rezultat.
Karakteristike: 1. Organizovana delatnost koja ima svoj sistem u kome su osnovne komponente
trening i takmienje.
2. Takmienje je regulisano zvaninim pravilima, optim i posebnim normama.
3. Ponaanje takmiara mora biti u skladu sa principima neantagonistike
orjentacije s humanom osnovom (fair play).

2. Forme sporta
3 nivoa: 1.BAZINI (MASOVNI) SPORT
2. SPORT MLAIH GENERACIJA
3. VRHUNSKI SPORT
1. kolski sport, studenski sport, sport u vojsci i miliciji, samostalno bavljenje sportom. Trening
je usmeren na optimalan nivo fizike i tehniko-taktike pripremljenosti, ka uspenoj radnoj
aktivnost i ouvanju zdravlja. Usklauje se sa kolskim i radnim obavezama i ogranien u
pogledu vrhunskih rezultata.
2. mlai sportisit koji su proli selekciju i za koje postoje realne pretpostavke da e postati
vrhunski sportisiti=talenti. Okupljaju se u kampovima perspektivnih sportista. Najperspektivniji
se proglaavaju za olimpijske nade. Pripreme su dobro osmiljene, raznovrsne i izfinansirane od
drutva.
3. najvea rezultatska postignua meunarodnog i svetskog znaaja. Ciljana pripremljenost,
primena najefikasnijih strategija, priprema, najpogodnije organizovane forme, odgovarajua
metodika. Maximalno teak stvaralaki rad.

3. Funkcije sporta
Sport je drutveni fenomen. Postoje mnogobrojne funkcije sporta.
Etalonska funkcija rekordi kao osnovna mera (etalon) za svakog sportistu i njegove reztultate.
Euristika funkcija polje stvaralatva. Usavravanje trenane tehnologije, materijalno
tehnikih uslova.
Vaspitno-obrazovna funkcija slui za vaspitanje i obrazovanje, ali i zloupotreba.
Zdravstveno-rekreativna funkcija zdrav nain ivota
Hedonistika funkcija zadovoljstvo za sve (sportiste, trenere, publiku), rekordi, titule, pobede,
popularnost pa i samo vebanje.
Pripremna funkcija usavravanje miino, sranog, disajnog i nervnog sistema.
Estetska funkcija najvei svetski spektakl koji prate milijarde ljudi. Estetska zadovoljstva.
Tema u umetnosti.
Posmatraka funkcija okuplja brojnu publiku u cilju pridobijanja ljudi sportista.
Ekonomska funkcija najvei obrt kapitala. Reklame i intres kampanja
Socijalizacijska funkcija prilagoavanje promenljivim okolnostima i oekivanjima sredine.
Sticanje znanja i vetina.

4.Klasifikacija sportskih grana

- je neophodna radi odreivanja mesta svakoj pojedinanoj sportskoj grani u celokupnom
sistemu sporta, radi lakeg izuavanja, vrednovanja.
I grupa (rezultat zavisi prvenstveno od samog sportiste)
1.Monostrukturne cikline (atletska tranja, veslanje, plivanje, biciklizam) i acikline (skokovi,
bacanja, dizanje tegova).
2.Polistrukturne sportske igre (fudbal, koarka, rukomet) i borilake vetine (boks, rvanje...).
3.Kompleksne desetoboj, sedmoboj, petoboj,vieboj, biatlon, triatlon.
II grupa (rezultat zavisi od vetine upravljanja tehnikim sredstvima ili ivotinjama)
Automobilizam, motociklizam, jedriliarstvo, sankanje, konjiki sportovi
III grupa (rezultat zavisi od tanosti i preciznosti)
Streljatvo, streliarstvo, kuglanje.
IV grupa (rezultati zavisi od uporeivanja modelarsko-konstukcionih aktivnosti)
Automodelarstvo, aviomodelarstvo.
V grupa (rezultat zavisi od apstraktno-logikog miljenja)
ah, brid. go.

Podela na olimpijske i neolimpijske sportove. Olimpijski se dele na :

-cikline (plivanje, veslanje, tranje)
-acikilne (brzinsko snane, skokovi, bacanja)
-sportske grane sa sloenom strukturom (sportska i ritmika gimnastika, umetniko klizanje,
skokovi u vodu)
-borilaki sportovi (maevanje, rvanje)
-vieboji (biatlon, triatlon, desetoboj, petoboj...)
-sportske igre (odbojka, koarka, fudbal...)

Prema nainu odreivanja rezultata:

1.Sportske grane sa objektivnim, merljivim rezult. (tranje, plivanje, bacanja, skokov)
2.Sportske grane sa vizuelnim odreivanjem rez. (gimnastika, skokovi u vodu)
3.Sportske grane sa posebnim popkazateljem rez. (boks, rvanje,sportske igre)
4.Sport. grane sa kombinacijom objektiv. i subjekt.ocena (smuarksi skokovi i letovi)

II ZAKONISTOSTI SPORTSKOG TRENINGA

1.Usmerenost ka max rezultatu, specijalizacija i individualizacija.
U sportu postizanje maksimuma zavisi od brojnih unutrasnjih i spoljasnjih faktora koji uticu na
rezultat.Maksimalni rezultat je uvek individualno dostignuce,tako da licni rekord moze biti u
jednom slucaju znacajan samo za sportistu,u drugom znacajan za drzavu a nekad i za ceo svet.
Usmerenost ka max rezultatu se postepeno realizuje tako da se maximalni rezultati dostiu
kasnije u uzrastu i u etapi treninga koja je za to najpovoljnija.Ovakva orijentacija u mnogome
zavisi od trenera.I on mora teziti ka najvecim dostignucima ali ne po cenu narusavanja logicnog
toka razvoja vrhunskog sportiste.U zavisnosti od realnih mogucnosti odredjuju se krajnji cilj
sportske pripreme i ciljvi po etapama treninga.
Usmerenost ka vrhunskom rezultatu se realizuje primenom najefikasnijih metoda, sredstava i
optereenja, optimalizaciju reima ivota, intenzifikaciju takmienja, racionalnu strukturu
takmienja i treninga, odgovarajuu kontrolu.Najkrace receno,usmerenost ka maksimalnom
rezultatu se realizuje usavrsavanjem i optimalnom regulacijom
trenaznih,takmicarskih,vantrenaznih i vantakmicarskih faktora sportske pripreme.
U savremenom sportu sve vise je izrazena tendencija da jedan sportista ne moze postizati
vrhunske rezultate u dve sportske grane,ma koliko bile srodne.cak je sve manje onih koji su to u
stanju da urade u razlicitim disciplinama iste sportske grane.Danas gde postoje takvi slucajevi
rec je o nedovoljno razvijenim sportskim granama a ne o izuzetnim pojedincima.Zbog toga treba
uvaziti princip sportske specijalizacije,sto znaci da potencijali jednog sportiste moraju se
usmeriti ka odreenoj sportskoj grani i nekoj konkretnoj sportskoj disciplini u njenom okviru.
Upravo je specijalizacija u sportu dovela do novih rekorda.Sa specijalizacijom sportiste paralelno
tee i specijalizacija trenera,pa i svih drugih faktora sportskog rezultata.
U orijentaciji,selekciji i pripremi sportista neophodno je postovati princip
individualizacije.Specijalizacija mora biti u skladu sa individualnim sposobnostima.Svakom
sportisti treba omoguciti da se bavi sportskom disciplinom koja mu individualno najvise
odgovara.To nije lako jer su sposobnosti cesto prikrivene i nije moguca precizna prognoza
rezultata u buducnosti.Kontrola,posebno ona na pocetku koju nazivamo dijagnostikom,ima
veoma vaznu ulogu.
Orijentiri u radu su:
a)relevantne karakteristike konkretne sportske grane
b)modelne karakteristikevrhunskih sportista u toj sportskoj grani

2. Odnos opte i specifine pripreme

Priprema sportiste,kao najveci i najvazniji deo sistema sportske pripreme,obuhvata tri
medjusobno povezane komponeente:
1.Sportski trening
2.Sportsko takmienje
3.Vantrenane i vantakmiarske faktore pripreme
Osnovni sadrzaj opste i specificne pripreme cine vezbe koje se dele po kriterijumu slicnosti sa
konkretnom sportskom granom na:
1.Takmiarske
2.Specifino-pipremne
3.Opte-pripremne
U specificnu pripremu se ubrajaju prve dve vrste vezbi a u opstu pripremu treca vrsta
vezbi.Opta i specifina priprema su nezaobilazan deo sportske pripreme, zbog zahteva sa
svestranim razvitkom,kao ciljem opste pripreme i zahtevima za specijalizaciju,u okviru koje
znacajan deo ima svestrana priprema.
Svestrana priprema je racionalno izgraivanje motorikog potencijala sa uzimanjem u obzir svih
zakonitosti razvoja, koje planski vode preko redovnih etapa selekcije do specijalistikog
treninga i budueg majstorstva.Svestranost se ne odnosi na ciljeve vec na metode,sredstva i
forme treninga,velicinu i karakteristike vrsenog trenaznog rada.
Dublja analiza odnosa opste i specificne pripreme pokazuje da se ove vrste pripreme nalaze u
dijalekticnom jedinstvu.Trening u pocetnim etapama mora odgovarati uzrasnim karakteristikama
i podrzavati sveukupni razvoj organizma.Jedan od bitnih uslova da se to obezbedi je
odgovarajuca zastupljenost opste pripreme u trenaznom procesu kao protivteza preranoj
specijalizaciji.
Znacaj opste pripreme,narocito opste fizicke pripreme,raste u slucaju nezadovoljavajuceg nivoa
fizickog razvitka i motorickih sposobnosti konkretnog sportiste.Isto vazi i u sportskim granama
jednostavnije strukture u kojima se izdvaja jedna dominantna sposobnost.
Najveci udeo u treningu opsta priprema ima u etapi pocetne sportske pripreme ,koja predstavlja
prvi deo stadijuma bazicne pripreme.Procenat opste pripreme u treningu krece se u rasponu od
50-80%.Osnovni tip treninga je trening opste pripreme u kome dominantno mesto zauzima opsta
fizicka priprema.Sto se tice sadrzaja,treba da preovladjuju prirodni oblici kretanja
(hodanje,trcanje,bacanje,skakanje itd)
U toku narednih etapa treninga udeo i znacaj opste pripreme se sve vise smanjuje,sto je posledica
sve veceg obima specificnog rada.U etapi maksimalnih dostignuca,odnosno u treningu vrhunskih
sportista,na opstu pripremu se odvaja 10-20% ukupnog treninga,pri cemu se sredstva opste
pripreme koriste kao faktor aktivnog odmora.U trecem stadijumu sportske karijere,udeo opste
pripreme ponovo pocinje da se povecava.
Opsta priprema mora biti specijalizovana,jer postoji realna opasnost od negativnog transfera,a
samim tim umanjenja trenaznih efekata.Osim svestranog razvitka i formiranja baze sportske
specijalizacije,opsta priprema ima funkciju aktivnog odmora u treningu,narocito posle udarnih
mikrociklusa i serije specificnih opterecenja trenaznog i takmicarskog karaktera.Veoma je vazno
znati da se opsta priprema moze upotrebiti kao efikasno sredstvo u namernom privremenom
obaranju sportske forme u takmicarskom periodu.Ukoliko je doslo do povrede ili oboljenja,ili
duzeg prekida trenaznog procesa,primena sredstava opste pripreme jedini je ispravan put
ponovnog uvodjenja sportiste u trenzni proces.
Opsta i specificna priprema su neraskidivo povezane,uzajamno se uslovljavaju i u optimalno
postavljenom trenaznom procesu nalaze u odgovarajucem medjusobnom odnosu.
Najvaznije funkcije opste pripreme su:
1. Svestran razvitak linosti
2. Formiranje fundamenta sportske specijalizacije
3. Aktivan oporavak
 4. Razbijanje monotonije
5. Namerno privremeno obaranje sportske forme
6. Spreavanje ili umanjenje povreda i oboljenja
7. Uvoenje sportiste u trenani proces
3.Kontinuiranost trenanog procesa
Kontinuiranost trenaznog procesa je jedna od osnovnih zakonitosti sportskog treninga.U osnovi
ove zakonitosti je potreba da se efekti pojedinacnih treninga (mikrociklusa) medjusobno
povezu,tako da se svaki naredni gradi na tragovima prethodnog.

Prvi zadatak je da se trening gradi na nacin koji obezbedjuje njegove pozitivne efekte.Drugi
zadatak u treningu je da se izbegnu svi neopravdani prekidi trenaznog procesa,koji mogu docesti
do gubljenja,do tada stecenih,pozitivnih adaptacionih promena u organizmu sportiste.Treci
zadatak bi bio da se regres treniranosti svede na minimum.
Kontinuiranost trenaznog procesa karakterise se sa 3 osnovne postavke:
1.Sportski trening se gradi kao visegodisnji proces koji osigurava najbolji efekat sportske
specijalizacije i postizanje maksimalnih sportskih rezultata.
2.Veza izmedju delova trenaznog procesa obezbedjuje se povezivanjem brzih,odlozenih i
kumulativnih trenaznih efekata
3.Smenjivanje napora i odmora u trenaznom procesu treba da obezbedi optimalne uslove za
progresiju treniranosti i maksimalno ispoljavanje potencijalnih mogucnosti sportiste.
Kontinuitet trenaznog procesa ne odnosi se na povezvivanje 2 treninga ili 2 mikrociklusa,vec na
citavu sportsku karijeru.U idealnoj situaciji,sportista tokom karijere ne gubi kontinuitet u
treningu,izuzev u kracim vremenskim periodima kada mu je potreban odmor i oporavak.U
slucaju duzih prekida,povratak na raniji nivo je veoma tezak nekada nemoguc.
Genetski materijal odgovoran za adaptaciju organizma (RNK i belancevine) nije ravnomerno
rasporedjen kod ljudi i nije neiscrpan.Svako raspolaze sa odredjenom kolicinom ovog
materijala.Smatra se da su ljudi sposobni da podnose sumarne maksimalne napore samo oko 4
godine treninga.Te 4 godine moraju biti u uzrastu koji je optimalan za postizanje vrhunskih
rezultata.
Svaki duzi prekid u treningu,vodi regresiji treniranosti.Kada se ponovo zapocne sa
treningom,genetski potencijal se iscrpljuje za povratak na prethodni nivo,umesto za skok na visi
nivo treniranosti.
Kod mladih sportista je dovoljno da se svakodnevno uobicajeno treniraju i 1-2 puta,u nedeljnom
mikrociklusu,primene veca opterecenja.Takav rezim treninga bi za vrhunskog sportistu bio
rasterecujuceg ili odrzavajuceg karaktera-oni treniraju 2 i vise puta u toku dana,a u toku
sedmodnevnog ciklusa primenjuju 4-7 treninga velikog opterecenja.
Trenazni efekti mogu biti brzi,odlozeni i kumulativni.
Brzi trenazni efekti su promene u stanju organizma na kraju pojedinacnog treninga.Promene su
izrazene u svim fizioloskim sistemima organizma ukoliko je opterecenje na treningu bilo
dovoljno veliko.Njegova karakteristika je snizenje nivoa fizicke radne sposobnosti,posebno u
onim sposobnostima koje su bile predmet pojedinacnog treninga.
Odlozeni trenazni efekat zavisi od vremena izmedju 2 treninga.Razlikuju se tri tipa odlozenih
efekata:
Prvi tip se karakterise nedovoljnim oporavkom fizicke radne sposobnosti,jer je vreme izmedju
treninga bilo kratko da bi doslo do potpunog oporavka.Ukoliko bi se nizali treninzi iste
usmerenosti na ovakav nacin,sportista bi uskoro poceo da pokazuje znakove pretreniranosti.Zato
se posle nekoliko treninga,koji se sprovode u uslovima nedovoljnog oporavka,daje odmor
sportistima,sto dovodi do oporavka i superkompezacije sposobnosti.
Drugi tip se javlja pri uobicajenom trenaznom radu,kada do sledeceg treninga protekne dovoljno
vremena da se uspostavi pocetni nivo fizicke radne sposobnosti.Ovaj tip trenaznih efekata ne
vodi sportistu na visi nivo,ali je veoma pogodan za trenazni rad koji zahteva stabilne uslove.
Za treci tip karakteristicna je faza superkompezacije,odnosno povecanje fizicke radne
sposobnosti.Ovakav nacin treniranja dovodi do ukupnog povecanja sposobnosti,jer je sportista
sposoban da u sledecem treningu izvrsi rad vece sumarne velicine opterecenja.
Kumulativni trenazni efekat je suma brzih i odlozenih efekata treninga.rezultat ovog sumiranja
efekata je stabilizovanje ili povecanje stanja treniranosti.U organizmu sportiste dolazi do
sustinskih promena u njegovoj strukturi.
Oporavak posle velikih opterecenja traje vise od 24 sata.Medjutim,procesi oporavka teku
heterohrono,sto omogucava da se trenira svakodnevno,jer se neke funkcije organizma brze
oporavljaju.Pored toga,heterohrono teku i adaptacioni procesi.

4.Postepeno poveavanje i valovitost dinamike treninga

Ceo trenazni proces je proces adaptacije na opterecenje.U principu u svakoj novoj etapi
usavrsavanja,sportistu treba izlagati opterecenjima koja su blizu granicama njihovih
funkcionalnih sposobnosti.tako se organizam sportiste podstice na stalno prilagodjavanje novim
zahtevima.Sportski rezultati zavise od velicine opterecenja ali tu postoji opasnost da sportista
udje u stanje pretreniranosti.
Opterecenja ne mogu nekontrolisano rasti.Ljudske mogucnosti su ogranicene mogucnostima
adaptacije,tako da u odredjenom momentu povecana opterecenja imaju negativan efekat.Ta
granica izmedju najvecih efekata i naglog pada naziva se kriticnom velicinom trenaznog
opterecenja.Ova velicina zavisi od individualnih adaptivnih reakcija i menja se tokom trenaznog
procesa.Brzina pomeranja ove granice predstavlja znacajan pokazatelj njegovog talenta.
Maximalno optereenje nije ono koje sportista moe da podnese, ono predstavlja optereenje
koje dostie granicu mogue funkcionalne aktivnosti organizma, ali koje ne prelazi granicu
njegovih adaptivnih mogunosti.
Optereenja treba da se poveavaju i postepeno i skokovito. U toku karijere,opterecenja se
visestruko povecavaju.Sumarni godisnji obim treninga koji kod pocetnika iznosi oko 100-200
sati,naraste tokom karijere i do 1500 sati.Znatno se povecava i broj treninga u toku dana i
mikrociklusa,broj treninga sa velikim opterecenjem u toku mikrociklusa,obim takmicarske
aktivnosti itd...
Valovitost dinamike opterecenja je jedna od najvaznijih teorijskih postavki treninga.Ovo je
karakteristicno za sve strukturne jedinice trenaznog procesa i ima veliki znacaj za sportsku
praksu.Valovitost je izrazenija u vecim strukturnim jedinicama jer u manjim jedinicama mogu
biti zastupljene i druge varijante dinamike opterecenja.Odavno su zapazene 3 vrste talasa:
1.mali talasi,karakteristicni za mikrocikluse treninga
2.srednji talasi,karakteristicni za mezocikluse treninga
3.veliki talasi,karakteristicni za etape,periode i godisnje makrocikluse treninga
Valovitost dinamike optereenja uslovljavaju:
1.odnos obima i intenziteta treninga-povecanje jednog od njih uslovljava smanjenje drugog
2.Procesi oporavka i adaptacije se odvijaju po fazama i heterohrono
3.periodicno kolebanje fizicke radne sposobnosti pod uticajem faktora sredine i bioritmova
Primenjeno optereenje ne daje efekat odmah, jer je organizmu potrebno vreme da se adaptira i
oporavi do nivoa superkompezacije.Snizenje ukupne velicine opterecenja organizam dozivljava
kao rasterecenje posle kojeg dolazi do povecanja sposobnosti i sportskih rezultata.Ova pojava se
naziva fenomen zakasnele transformacije.
Prednosti valovite dinamike optereenja su: spreavanje pretreniranosti, poveanje fizicke radne
sposobnosti i sumarnog obima rada.

5.Ciklinost procesa treninga

Postojanje ciklusa je zakonita pojava,jer je determinisana prirodom trenaznog procesa i
takmicenja i karakterom adaptacije u procesu pripreme.u jednom vremenskom periodu
dominantna je trenazna priprema,u drugom se u pripremu ukljucuju takmicenja,u trecem
takmicenja zauzimaju centralno mesto itd.
Adaptacija na trenazne i takmicarske uticaje ima fazni karakter.Kada se ti uticaji sumiraju u
odredjenom kracem ili duzem vremenskom periodu,rec je o nekom od ciklusa.Ceo proces
sportske pripreme tokom karijere sportiste gradi se po ciklusima.
Trenazna priprema se ostvaruje u razlicitim ciklusima u kojima se u skladu sa postavljenim
ciljem,sistematizuju zadaci,sredstva,metodi i opterecenja.Oni moraju imati odgovarajuce mesto u
strukturi ciklusa,jer nijedno sredstvo,metod ili opterecenje ne moze biti efikasno u svakom
trenutku i na svakom mestu treninga.Zato trener mora poznavati strukturu trenaznog procesa,ne
samo po njenim strukturnim jedinicama vec mora poznavati i zakonitost njihovog medjusobnog
odnosa i povezivanja u celinu.Rad po ciklusima omogucava i da se realizuju ostali principi
sportskog treninga.
Ciklus mora da bude zaokruena radna celina, relativno samostalna, ali u vrstoj vezi sa
prethodnim i narednim ciklusima.U svakom ciklusu se moraju postovati tendencije trenazne
pripreme prethodnog ciklusa,sto znaci da se on delimicno mora i ponoviti. Nijedan deo
trenanog procesa se ne moe valjano analizirati samostalno ako se ne uvai njegova pripadnost
veoj strukturnoj jedinici.

III VRSTE PRIPREME SPORTISTE

1.Fizika priprema
Fizicka priprema je jedna od najvazijih vrsta pripreme i sastavni je deo pripreme sportista u svim
sportskim granama.Za razlicite sportske grane fizicka priprema ima razlicit znacaj.U nekim
sportskim granama fizicka priprema direktno utice na sportski rezultat,u drugim je taj uticaj
indirektan.Na primer indirektan uticaj fizicke pripreme na rezultat je u
streljastvu,automobilizmu,sahu i itd.U ovakvim sportskim granama,sportisti se za vreme
takmicenja veoma malo krecu ali su izlozeni velikim statickim ili psiholoskim naprezanjima koja
se mogu lakse podneti ako je sportista dobro fizicki pripremljen.
Fizicka priprema se deli na opstu i specificnu.
Opsta fizicka priprema resava 2 zadatka u treningu:
1.Prvo,ona je neophodna za harmonican razvoj razlicitih motorickih sposobnosti.
2.Drugi zadatak je stvaranje osnove za specifican trenazni rad.
Specificna fizicka priprema je orjentisana ka razvoju onih motorickih i funkcionalnih
sposobnosti koje su specificne za konkretnu sportsku granu i koje znacajno uticu na nivo
sportskih rezultata.
Na osnovu toga moze se reci da rad na fizickoj pripremi mora biti diferenciran:
1.po razlicitim sportskim granama
2.po ralicitim sposobnostima(brzina,izdrzljivost...)
Izbor sredstava,metoda i opterecenja u fizickoj pripremi mora biti u skladu sa nivoom pripreme
sportiste,polom i uzrasnim karakteristikama,periodom i fazom treninga itd.
Sve fizicke sposobnosti i njihovi podsistemi su medjusobno povezani a karakter povezanosti je
razlicit. Trener mora poznavati zakonitosti prirodnog razvoja sposobnosti,zakonitosti njihovog
razvoja u treningu,odnos izmedju razlicitih i koje su fizicke sposobnosti specificne za njegovu
sportsku granu.

2.Tehnika priprema
Sportska tehnika se definise kao racionalno i efikasno izvodjenje kretanja radi resavanja
motorickih zadataka u procesu treninga i takmicenja.Pod tehnickom pripremom se podrazumeva
stepen usvojenosti sistema kretanja karakteristicnog za sportsku granu i usmerenog ka postizanju
visokih sportskih rezultata.
Model sportske tehnike je cilj kojem svaki sportista tei, ali ga praktino nikad do kraja ne
ostvaruje. Sportska tehnika je usko povezana sa fizikom i taktikom pripremom.Na tehniku
uticu i promene pravila,usavrsavanje sportskih objekata,sprava i rekvizita,ekserimenti
trenera,rezultati naucnih istrazivanja itd.Nova motoricka resenja,nove tehnike uglavnom
izmisljaju i promovisu vrhunski sportisti,ali i sportisti nizeg nivoa.Na taj nacin,nova tehnika ako
je rezultativna,odmah se primenjuje u sportskoj praksi i postaje predmet izucavanja.
Tehnicka priprema u sportu moze biti:
1.opsta
2.specificna
Opsta tehnicka priprema je predpostavka formiranja specificnih vestina u konkretnoj sportskoj
grani.Veci broj raznovrsnih motorickih vestina,koje imaju pozitivan karakter,dobra su osnova za
specificno tehnicko usavrsavanje.Prvo treba tehnicki ispravno nauciti osnovna kretanja pa tek
zatim usavrsavati motoricke sposobnosti.Zato u mladjem uzrastu treba raditi na razvoju
koordinacionih sposobnosti jer od njihovog razvoja zavisi kasniji nivo sportske tehnike.
Sadrzaj specificne tehnicke pripreme cine:
a)osnovna sportska tehnika
b)dopunska sportska tehnika
Osnovnu sportsku tehniku cine osnovna kretanja,stavovi i polozaji u konkretnoj sportskoj
grani,koji omogucava sportisti da se u skladu sa pravilima takmicenja,uspesno takmici.Na
takmicenjima pocetnika odlucujucu ulogu ima novo bazicne tehnike.
Dopunska sportska tehnika je visi nivo tehnike karakteristican za pojedine sportiste.Ova tehnika
je u vezi sa njihovim individualnim karakteristikama i na osnovu nje se govori o specificnom
tehnickom stilu nekog sportiste.Na takmicenjima vrhunskih sportista,dopunska sportska tehnika
znacajno utice na rezultat,znatno vise nego osnovna tehnika.
Sportska tehnika u nekoj grani se moe podeliti na:
1.tehnika u celini
2.podsistem tehnike (delovi,faze i detalji)
O tehnici u celini se radi kada se sportisti takmice u izabranoj sportskoj grani.
Deo tehnike,kao podsistem celine,sastavni je deo celovite tehnike.Ako se bilo koji deo tehnike
dalje podeli rec je o fazama tehnike.Faze tehnike se dele na tehnicke detalje koji neku fazu
cine.To su kretanja pojedinih delova.
Rezultativnost tehnike odredjuje njena efikasnost,stabilnost,varijabilnost,ekonomicnost i
minimalna takticka informisavnost.
Efikasnost tehnike se odredjuje odnosom motorickog potencijala i pokazatelja sportskog
rezultata.
Stabilnost tehnike sposobnost sportiste da u uslovima takmienja stabilno izvodi tehniku u celini
i po njenim delovima.
Varijabilnost tehnike je neophodna za uspesan nastup,jer sportista svoju tehniku mora
prilagodjavati promenljivim uslovima takmicenja.
Ekonomicnost tehnike se karakterise po tome koliko energije sportista trosi na izvodjenje tehnike
u celini.
Minimalna taktika informisanost tehnike za protivnike izuzetno je vazna tehnicka karakteristika
u svim sportskim granama u kojim taktika znacajno utice na sportski rezultat.
Vana stavka u tehnikoj pripremi je ispravljanje greaka:
-treba ih ispravljati odmah, prvo one koje mogu dovesti do povreivanja, ispravljati najvie 2
greke istovremeno, analiza uzroka, demonstracija pravilne tehnike, prvo istai dobre stvari pa
greke, u ciklinim sportovim greka se ispravlja odmah a u aciklinim na kraju vebanja,
ponavljanje pravilnog kretanja naglas, ispravljanje do prvih znakova umora i smanjenje panje.

3.Taktika priprema
Osnovna funkcija taktike je da se putem vestog vodjenja sportske borbe dodje do zeljenih
rezultata.Strategija u sportu se odnosi na najopstija pitanja pripreme za uspesan nastup na
takmicenjima.I strategija i taktika mogu biti opsteg i specificnog karaktera.Opsta strategija i
taktika su usmerene na stvaranje opstih uslova koji omogucavaju uspesan nastup.Jedan od
najvaznijih uslova je sticanje odgovarajucih znanja i vestina,kao i umenja da se oni racionalno
primene u takmicenju.
Za odgovarajucu takticku pripremljenost neophodno je:: sistematsko menjanje uslova, analiza
takmienja, poveavanje znanja, samostalno planiranje i sprovoenje taktike, poveanje nivoa
fizike i tehnike pripremljenosti, sposobnosti predvianja, uestvovanje u veem broju
takmienja sa razliitim protivnicima, razvijanje sposobnosti maskiranja namera, fintiranja (min.
taktika informisanost), razvijanje perifernog vida, efikasno rasporeivanje snage, racionalnost,
stvaranje sporske navike.
Specificna strategija i taktika se odnose na konkretno takmicenje na kome sportista ucestvuje i
gde su poznati protivnici,vreme takmicenja,uslovi takmicenja itd.Priprema za takva takmicenja
se odvijaju u 3 etape:
1.etapa takticka zamisao
2.etapa-takticki plan
3.etapa-takticka aktivnost
Takticka zamisao je osnovna strateska ideja za konkretno takmicenje.Ona se razradjuje pre
takmicenja i sadrzi cilj i zadatke koje sportista treba da realizuje.Ona se odnosi i na predvidjanje
osnovnih namera pritivnika.
Na osnovu takticke zamisli pravi se takticki plan.Treba dobro prouciti protivnika,njegove dobre
i lose strane.Narocito je vazno da se prouci tehnicko-takticka aktivnost sportiste koju on najcesce
uspesno koristi,kao i najefikasnije mere za njeno neutralisanje.Vazno je prikriti stvarne namere i
takticki iznenaditi protivnika.
Takticka zamisao i takticki plan se realizuju u taktickoj aktivnosti.U toku takmicenja ,plan se
moze zadovoljavajuce ostvarivatiali moze doci i do njegovog kraha.Trener je taj koji mora
pravovremeno i odgovarajuce reagovati.
U okviru ukupnih priprema,takticka priprema ima znacajno mesto i u najvecoj meri je povezana
sa tehnickom pripremom.Povezanost takticke pripreme sa drugim vrstama priprema
(fizickom,psihickom i teoretskom) takodje postoji.
Taktika se moze podeliti na:individualnu,grupnu i ekipnu
U sportskim granama postoji podela na taktiku napada i taktiku odbrane i po nekim autorima
podela na aktivnu (nametanje svog naina takmienja) i pasivnu (sputavanje namera protivnika).
Metodika taktikog obuavanja ima 3 nivoa:
1.Taktiko vebanje u olakanim uslovima (sa liderom, nizbrdo)
2.Takticko vezbanje u oteanim uslovima (dodatno suprotstavljanje protivniku, reavanje
zadataka na zadat nain, ogranieno vreme i prostor, broj pokuaja, aktivnost u uslovima zamora,
napetosti)
3.Takticko vezbanje u realnim uslovima (konkretno takmienje)
Metode u modelu takmiarske aktivnosti: (sportske igre i borilaki sportovi)
1.Metod treninga bez protivnika (usvajanje tehnike)
2. Metod treninga sa uslovnim protivnikom (stalci, lutke, trenaeri)
3. Metod treninga sa partnerom (aktivni pomonik)
4. Metod treninga sa protivnikom (obrada tehnike u celini)

4.Psiholoka priprema
Psiholoska priprema se izdvaja kao posebna vrsta pripreme ali se uvek posmatra kao deo
celine,odnosno vrsta pripreme koja je u tesnoj vezi sa fizickom,tehnickom i taktickom
pripremom.Visok nivo,fizicke,tehnicke i takticke pripreme,kao i ukupne pripreme,koja se ogleda
u nivou sportske forme,pozitivno utice na psiholosku pripremu sportiste.
Psihoska priprema se mora shvatiti kao dugorocni proces psiholoskog rada sa sportistima koji
pocinje sa prvim treningom pocetnika i traje tokom citave karijere.Ona prati i potpomaze
realizaciju ciljeva i ispunjavanje zadataka u drugim vrstama pripreme.U dugotrajnom procesu
psiholoske pripreme,vodi se racuna o stvaranju uslova za povoljani razvoj licnosti i ciljano se
ostavaruju efekti adaptacije na takmicarske i trenazne situacije.To zahteva odgovarajuce
upravljanje psiholskom pripremom sportiste,koje obuhvata procese
dijagnosticiranja,planiranja,programiranja,realizacije,kontrole,analize i korekcije.Efekat rada na
ovoj vrsti pripreme je odgovarajuci nivo psiholoske pripremljenosti.
Psiholoska priprema i njeni efekti mogu biti uslovno podeljeni,po kriterijumu specificnosti,na
opsti i specificni deo.
Opsta psiholoska priprema je usmerena ka sticanju opste osnove psiholoske pripremljenosti za
iskusenja trenaznog procesa i takmicarske aktivnosti.
Specificna psiholoska priprema je priprema za konkretno takmicenje,za nadmetanje sa
poznatim protivnikom,u poznatim takmicarskim uslovima...U skladu sa tim,primenjuju se
konkretne metode i sadrzaji za koje se ocekuje da ce dati najvece efekte.
Psiholska priprema se moze podeliti i po kriterijumu vremenskih perioda na koje se ona odnosi:
1.Dugorona sa jasno definisanim dalekim ciljevima (olimpijske igre)
2.Srednjorona za npr. jednu sezonu takmienja
3.Kratkorona za konkretno takmienje
Psiholoka priprema moe biti: INDIVIDUALNA I KOLEKTIVNA
Kolektivna psiholoska priprema i njen rezultat-psiholoska pripremljenost,zavisi od psiholoske
pripremljenosti svakog pojedinca ali nije njihov prost zbir.Trener treba da insistira na
podredjivanju individue kolektivu,ali tako da se u okviru njega individua moze u punoj meri
kreativno samo realizovati.
Trener mora poznavati sredstva i metode psiholoke pripreme, a sportski psiholog treba da
prikuplja informacije o sportistima, struno obrauje i prezentira treneru. Trener sprovodi.

5.Teorijska priprema
U sportskoj praksi teoretskoj pripremi se ne poklanja dovoljno paznje, jer mnogi smatraju da se
ona sprovodi kroz ostale pripreme,ali to ne obuhvata sve forme u kojima se ona obavlja.Druge
forme sportske pripreme su:
1. Vantrenana posebno organizovani i programirani asovi predavanja, video projekcije sa
strunim komentarima, struni razgovori izmeu dva treninga ili takmienja.
2. Trenana programiranje problemskih situacija i traganje za reenjem, objanjenja u
treningu vezana za obuavanje i vaspitavanje, informacija na poetku treninga o cilju, zadatku.
Pogodno vreme za teorijsku pripremu je u toku zajednikih priprema izvan stalnog mesta
boravka,na pocetku pripremnog perioda i u prelaznom periodu uoci faze aktivnog odmora u kojo
sportisti trebaju samostalno da vezbaju.
U zavisnosti od cilja moe biti organizovana za sve, grupu ili pojedinca. Nju organizuje trener i
najcesce sam obavlja,ali to po njegovom odobrenju moze uciniti i ostali clanovi strucnog tima ili
neki drugi strucnjak.Veci efekat se ostvaruje kada sportisti u tome aktivno ucestvuju,a narocito
ako tragaju za resenjima u problematicnim situacijama.
Osnovni cilj teoretske pripreme je sticanje znanja, razvijanje sposobnosti posmatranja, pamenja
i zakljuivanja o procesu sportske pripreme.
U radu sa mladjim sportistima znacajno je i sticanje opstih znanja koja su u indirektnoj vezi sa
sportskom aktivnoscu.Sa vaspitnog faktora izuzetno je vazno da se podudara ono sto se
sportistima izlaze i ono sto se cini u treningu i izvan njega.

6.Integralna priprema
Priprema sportista po pojedinim segmentima moze dati povoljan efekat samo ukoliko se pravilno
objedine njeni delovi.to se postize integralnom pripremom.Ona je proces u kome se u treningu i
takmicenju objedinjuju,uskladjuju i realizuju razlicite vrste pripreme.
Sinteza svih vrsta pripreme u integralnu pripremu,ukazuje da je ova vrsta pripreme,ne samo
neophodna vec i najvaznija vrsta pripremeza glavna takmicenja.
Osnovno sredstvo integralne pripreme je takmicarska vezba:igra na dva gola za fudbalera,trcanje
takmicarske deonice za trkaca,boks mec za boksera itd.Znacajnu pomocnu ulogu ima primena
specificno-pripremnih sredstava,koja po svojim karakteristikama u potpunosti odgovaraju
takmicarskoj vezbi i predstavljaju njen deo.Prerana i suvise cesta primena takmicarske vezbe
brzo dovodi do odredjenog nivoa rezultata ali je ovakav nacin rada kratkog daha.
Problem integralne pripreme znatno je jednostavniji u ciklicnim nego u koordinaciono slozenijim
sportskim granama,jer medju njima postoji razlika u obimu i rznovrsnosti tehnicke i takticke
aktivnosti u takmicenju.U cilicnim sportskim granama,osnovni obim trenaznog rada ciklicnog
karaktera maksimalno je priblizen takmicarskoj formi,strukturi,funkcionalnim i drugim
karakteristikama takmicenja.
Metodski postupci:
1.Olakavanje uslova slabiji protivnik, tranje s liderom, nizbrdo
2.Oteavanje uslova smanjivanje terena, jak protivnik, krae vreme napada
3.Intenzifikacija takmiarske aktivnosti poveanje igralita, smanjenje vremena,povecanje
tezine sprave
IV)... METODE OBUKE
Metodi obuke u sportskom treningu su nacini i postupci koji se primenjuju sa ciljem usvajanja i
usavrsavanja znanja,umenja i navika kretanja.u procesu ucenja treba razlikovati ucenje
automatskih pokreta i motorickih vestina.Ucenje automatizovanih poreta se odvija na
podsvesnom nivou,dok ucenje motornih vestina zahteva koncentraciju.
Prva faza ucenja motorne vestineje faza razvijanja grube koordinacije poreta Vizuelna
informacija je u ovom periodu dominantna,dok kasnije gube na znacaju.
U drugoj fazi dolazi do poboljsanja fine koordinacije zahvaljujuci proprioceptorima koji daju
sve vise informacija o dinamici kretanja tela i stvaraju sve finiju sliku o svetu.To se pre svega
odnosi na motoricko programiranje,dok se uloga cula znatno smanjuje
U trecoj fazi dolazi to super fine koordinacije kada se povecava automatizam pokreta,a vecina
naredbi za izvoddjenje kretanja prenosi se sa visih na nize nivoe centralnog nervnog sistema.

1.Sintetiki metod
Sinteticki metod je primenjen kada se neko kretanje ili pokret ui tako to se izvodi kao celina.
Na pocetku je potrebno sportistima u celini demonstrirati kretanje kako bi mogli da vide cilj
kretanja i stvore vizuelnu predstavu o kretanju.Kretanje moze demonstrirati trener,sportista koji
je vec ovladao tim kretanjem ili se predstava o kretanju moze stvoriti pomocu audiovizuelnih
sredstava.Demonstracija mora biti savrsena.
Ukoliko se stvori pogresnapredstava i usvoji neka greska u osnovnom kretanju,sva kretanja koja
se temelje na njima i koja treba u narednom periodu usvojiti,sadrzace tu greskui verovatno jos
poneku njom prouzrokovanu.
Sinteticki metod se koristi:
a) pri usvajanju relativno jednostavnih pokreta i kretanja
b) pri usvajanju sloenog kretanja koje se ne moe podeliti na faze i obucavati analitickim
metodom
c) pri usvajanju ve usvojenog kretanja
d) u radu sa poetnicima
e) u radu sa mlaim uzrastima
Da bi se vezba uspesno izvela u celini nekada je pogodno olaksati spoljasnje uslove u kojima se
primenjuje sinteticki metod.
Prednost ovog,po mnogima najprirodnijeg,metoda je u tome sto se stice celovita predstava o
kretanju.takodje omogucava formiranje sopstvenog stila,ali stila koji ne sme narusiti osnovnu
logiku kretanja.

2.Analitiki metod
Podrazumeva kada se neko kretanje podeli na manje celine koje se zatim uvebavaju.Ne mogu se
deliti sva kretanja,posebno ne ona koja su relativno jednostavna. Bitna je logika podela na
relativno samostalne celine.Nelogicna podela moze uciniti analiticki metod potpuno
nedelotvornim.
Ucenju prethodi demonstracija kretanja u celini,a zatim demonstracija onog dela kretanja koje se
uci.Usvojeni delovi kretanja spajaju se u celinu pri cemu redosled povezivanja delova kretanja
moze biti razlicit.Na treneru je da odluci koji redosled je najracionalniji.
Analiticki metod se koristi:
a) pri obuavanju sloenih kretanja
b) kada je potrebno posebno uvebavati prvi deo
c) kada je u prethodnoj obuci usvojena neka greka
Prednost ove metode je sto se i najslozenija kretanja postepeno i pravilno usvajanje, dok je
nedostatak gubljenje ritma i celovitosti kretanja,posebno kada se preterano dugo insistira na
analitickom radu i okleva sa povezivanjem delova kretanja u celinu.Tada dolazi do
automatizacije delova kretanja i poremecaja prirodnog ritma izmedju delova kretanja.

3.Kompleksni metod
Ovaj metod je kombinacija analitikog i sintetikog metoda i u praksa je najcesci metod.Njegova
prednost je u tome sto je moguce iskoristiti dobre strane analitickog i sintetickog metoda a izbeci
lose.
Postoje dve varijante:
1) prvo se kretanje obuava po delovima (analitiki) pa u celini (sintetiki) i na kraju se posebno
uvezbava jedan deo kretanja koji nije dobro usvojen ili zbog toga sto je najvazniji deo celine
2) prvo se kretanje uci kao celina (sintetiki) ,zatim se posebno uvezbavaju delovi
kretanja,narocito oni koji su slabije usvojeni ili je u njima uocena greska (analiticki) i na kraju se
sve objedinjuje u celinu (sinteticki).

Komplesni metod se primenjuje:

a)uvek posle analitike metode (povezivanje faza u celinu)
b)kada je sintetika metoda neefikasna (primena analitike pa sintetike metode/greke)

Prilikom primene metode obuke znacajnu ulogu imaju pripremne i imitacione vezbe
Pripremne vebe: olakavaju uenje, sline po karakteristici pravoj vebi (tranje-dzog, skip)
Imitacione vebe: moraju sauvati karakteristike osnovne vebe u olakanim uslovima.

V )Metode opterecenja
Ako je osnovni cilj u treningu da se ostvare trenazni uticaji koji su zavisni od velicine
opterecenja.primenjuju se metode koje zovemo metodama opterecenja.Metodama optrecenja se
ne razvijaju samo motoricke i funkcionalne vec i tehnicko-takticke,psiholoske i druge
sposobnosti.
Sve metode opterecenja dele se u dve grupe:
a)kontiunirane metode
b)intervalne metode

Ako je izmedju vezbanja u pojedinacnom treningu ne postoji pauza rec je o o nekom od

kontinuiranih metoda,a ako postoji onda o nekom intervalnom metodu.obegrupe su tesno
povezane

1.Kontinuirani metod
Kontinuirani metod je karakteristian po optereenjima koja se zadaju u glavnom delu treninga i
traju sve vreme bez pauza za odmor i bez bilo kakvih prekida.Njegov sadzaj su obicno vezbe
ciklicnog karaktera kao sto su: hodanje,veslanje,plivanje,voznja biciklom i dr....Pogodan za
razvoj aerobne i aerobno-anaerobne izdrljivosti.Nekada je to specificna a nekada opsta
izdrzljivost sto zavisi o kojoj sportskoj grani se radi. Priroda kontiuniranog treninga je takva da
je trening obicno veceg obima a manjeg inteziteta
Postoje 2 varijante kontinuiranog metoda:
1. Ravnomerni je metod koji se vezba sa konstantim intenzitetom ili sa minimalnim
kolebanjima.obicno su to jednolicni treninzi koji traju relativno duze,jednostavnog su sadrzaja
koji se ne menja.Osnovni cilj je povecanje ekonomicnosti rada,izdrzljivosti za dugotrajan rad i
povecanje voljnih kvaliteta sportiste
2. Promenljivi se karakterise promenom intenziteta vezbanja koji varira od srednjeg do
maximanog.Snizenje inteziteta nikad nije toliko da se sportista odmara,nikada ne vezba u
kompeatornoj zoni inteziteta.Promene inteziteta mogu biti ritmine i aritmine, vee i manje
oscilacije, ee i ree promene.
Promenljivi metod ima 3 varijante:
- progresivni intezitet se sve vise povecava
- regresivni intezitet se sve vise smanjuje
- varijativni intezitet sve vreme varira

Primena kontiuniranog metoda:

a) U prvoj faza pripremnog perioda
b) Za razvoj izdrljivosti
c) Pomaze bri oporavak
d) kada je zadatak odmoriti sportistu
e) odrzavanje dostignutog nivoa treniranosti
f) razvoj voljnih karakteristika

2.Intervalni metod
Intervalni metod je dominantan metod u prpremi sportista.U sustini ,u pogledu opterecenja sve se
odvija intervalno,neprestano se smenjuju napor i odmor.To vazi i za vece i za manje trenazne
celine kao i za jedan,pojedinacni trening.Najcesce se u treningu vezbanje prekida u vise
navrata,kako bi se sportista odmorio za sledeci napor.trajanje pauza moze biti razlicito.
Intervalni metod ima 2 varijante:

1. Ponavljajui intervalni metod je tipian intervalni metod u kome je precizno odreena

serija ponavljanja vezbi istog trajanja, intenzitea i pauze.Prva varijanta ovog metoda
podrazumeva ponavljanje vezbi istih karakteristika.U drugoj varijanti ponavlja se vezbanje koje
je u prvoj seriji bilo razlicito.Kao tipicna druga varijanta moze se navesti kruzni metod treninga.

2. Promenljivi intervalni metod je metod u kome se primenjuju vebanja koja su razliita po

nekim karakteristikama.Promene mogu biti unapred odredjene ili spontane,izazvane unutrasnjim
ili spoljasnjim faktorima.kao primer za spontane promene karakteristika vezbanja moze da
posluzi metod treninga koji se zove fartlek
promenljivi metod ima 3 varijante:
a)progresivni promenljivi metod za njega je karakteristicno povecanje opterecenja vezbanja
u svakom narednom ponavljanju.U prvoj varijanti ,pri stabilnom intezitetu vezbanja postepeno se
povecava deonica vezbanja ili vreme izvodjenja vezbe.U drugoj varijanti,pri stabilnom trajanju
vezbe ili stabilnoj duzini deonice,postepeno se povecava intezitet vezbanja.
b)regresivni promenljivi metod je metod suprotan progresivnom,sto znaci da se smanjuje
intezitet vezbanja u svakom sledecem ponavljanju.Ima 2 varijante.U prvoj se smanjuje duzina
deonice ili trajanje vezbe pri stabilnom intezitetu kretanja,dok se u drugoj varijanti zadrzava na
istim vrednostima duzine deonice ili trajanja vezbe , a smanjuje intezitet kretanja
c)kombinovani promenljivi metod cini jedinstvo progresivne i regresivne varijante u jednom
treningu
Intervalni metod se moze primeniti u jednom treningu kao jedna serija vezbi ili u vise serija

3.Takmiarski metod
Takmicarski metod je metod u kome dominantno mesto zauzima takmiarska veba.Takmicenja
mogu biti organizovana izmedju sportista iste ekipe,mogu biti kontrolnog ili pripremnog
karaktera,a tu su i zvanicna kvalifikaciona i osnovna takmicenja.Trener odlucuje sa kojom
svrhom i na koji nacin ce se sportista takmiciti.
U savremenom sportu je naglasena uloga takmicarskog metoda ,posebno u etapi neposredno pred
takmienje.Uoci vaznih takmicenja,trenazna priprema se prvenstveno oslanja na takmicarski
metod,jer je to nacin da se poveca efikasnost pripreme i jedini moguci nacin da se sportista
uvede u sportsku formu.
Takmicarski metod je najspecifiniji metod pripreme.Izaziva najvee promene u funkcionalnom
sistemu organizma,sto zahteva i odgovarajucu adaptaciju.Na taj nacin stimulisu se adaptacioni
procesi a sportista se prilagodjava na rezim rada,situaciju i kretanja koja ga ocekuju na
takmicenju
Sa priblizavanjem glavnog takmicenja treba povecavati specificnost takmicarske vezbe.Na taj
nacin se sportisti kroz primenu takmicarskog metoda uce da realizuju svoje mogucnosti.
Uslov za primenu ovog metoda je: odgovarajui nivo fizike tehniko-taktike pripreme,
psihike i teoretske pripreme.Nije preporucljiva njegova cesta upotreba posebno u radu sa
mladjim kategorijama sportista.
Pripada ili kontinuiranoj ili intervalnoj metodi,sto zavisi od sportske grane.

VI) Metode informacije

Informacija je neophodni sastavni deo svakog treninga bez obzira da li je glavni zadatak u
treningu vezan za velicinu opterecenja,usvajanje i usvrsavanje fizizkih
sposobnosti,tehnike,taktike ili je vezan za psiholosku ili teoretsku pripremu sportista.Sve metode
informacija mozemo podeliti na osnovne i pomocne

1.Osnovne metode informacije

Osnovne metode informacije su :

a)ziva rec
b)demonstracija
c)posmatranje

1. iva re prethodi svim drugim metodama informacije,kao i primenjenim sredstvima pri

vezbanju.To moze biti objasnjenje,opis,izlaganje-govor,komanda-naredba,pripovedanje i
razgovor.Pripovedanje se najcesce koristi u radu sa decom-pocetnicima.Njim trener treba da
zainteresuje i motivise decu da se na pravi nacin posvete sportskom treningu.
Nakon demonstracije nekog kretanja trener koristi opisivanje kako bi dao dodatnu informaciju o
kretanju ili to cini u toku samog vezbanja.Ako trener zeli da posebno naglasi znacaj neke vezbe
koristi se objasnjavanjem.Trener izlaze kada vaspitava i obrazuje sportiste,individualno i
kolektivno ih upucuje ili analizira protekli trening ili takmicenje.Dozvoli li pri tome da i sportisti
pitaju i iznesu svoje misljenje,onda je to razgovor.
Razgovor treba negovati,posebno u radu sa vrhunskim sportistima,jer oni poseduju dragoceno
iskustvo i treneru mogu dati veoma korisne informacije.Trener se koriste komandom radi
organizacije sportista ili radi upravlja kretanjem.Pod organizacijom sportista misli se na razlicite
oblike postrojavanja prilikom vezbanja,demonstracije kretanja ili okuplja sportista radi
informisanja.Komanda se moze odnositi na zauzimanje pocetnog polozaja,zapocinjanja ili
zavrsetka nekog kretanja i dr.Ona odredjuje i nacin na koji ce se vezbati. Nju treba izbegavati
ako je nepotrebna jer moze uneti nervozu medju sportiste.Ponekad je pozeljno komandu zameniti
muzikom,kratkim uzvicima,gestovima i slicno.
Osnovne namere zive reci su da se rese vaspitni zadaci u treningu,da se sportisti organizuju,da
steknu znanja o nekom segmentu sportske pripreme,da analiziraju i ocene trening i drugo. Re
treba da bude kratka, jasna, sadrajna, podsticajna, poznati sadraj, jeziki ispravna, bez stranih
rei, optimalni tempo, gledati prema sagovorniku, intonacija, uvaavanje uzrasta i pola, najvie
dve informacije.
Zivu rec upotrebljavaju i sportisti kada se koriste autogenim treningom sa ciljemda upravlja
kretanjem ili regulisu psihicko stanje.

2. Demonstracija je rec koja je nastala od latinske reci ,,demonstratio to znai

pokazivanje,dokazivanje,dokaz,pohvalnu besedu.U sportu,demonstracija oznacava pokazivanje
pokreta ili kretanje koje se uci i ubraja se u ocigledna sredstva i metode
informacije.Demonstracija se ne oslanja iskljucivo na vizuelnu,vec delimicno i na zvucnu i
taktilnu percepciju.na pocetku obucavanja najvazniju ulogu ima vid.Zbog toga kada se radi o
deci pocetnicima.Takodje se koristi i u radu sa naprednijim sportistima kada se uvodi novi
element u vec usvojenu tehniku,kada se menjaju ranije nauceni detalji ili kada se zeli ispraviti
greska.
Demonstracija ima dva oblika:
a) demonstracija stavova, poloaja, pokreta i kretanja
b)koriscenje vizuelnih sredstava

a)Demonstracija je prikladna ako treba brzo stvoriti vizuelnu predstavu.ali ako treba podrobno
objasniti na sta u kretanju treba obratiti paznju ,onda treba koristiti i vizuelna srestva.
Demonstracija moze biti razlicita:
1)Realna demonstracija je ona koju trener ili sportista pokazu u stvarnoj sportskoj situaciji
2)Imitacija kretanja omogucava da se stvori predstava o kretanju i da se naglasi redosled kretanja
u slozenijim kretanjima
3)Ogledalo demonstracija je pokazivanje kretanja koje se izvodi u suprotnu stranu.koristi se
samo za obucavanje pocetnika jednostavnim kretanjima.
4)Lider demonstracija je ona kada trener pokazuje kretanje a sportisti istovremeno izvodi to
kretanje
b)Vizuelna sredstva obuhvataju seme ,crteze,fotografije,kinograme i video zapise.Najvecu
vrednost imaju video zapisi.Snimljeni kretanje je moguce prikazati razlicitom brzinom i
visestruko ponoviti.Usporeno prikazivanje cesce je kada se radi o prikazu taktike.Kada je u
pitanju tehnika,usporenu demonstraciju ne treba zloupotrebljavati,jer se moze narusiti pravilna
predstava o vremenskim karakteristikama vezbe.Najbolje je prikazati tehniku realnom
brzinom,zatim usporeno i na kraju opet uobicajenom brzinom.
Vizuelna sredstva se koriste na posebnim teoretskim ali i u prakticnom radu ako za to postoje
uslovi.

metodicki zahtevi demonstracije:

a) neophodna je ako sportista nije stvorio predstavu o kretanju na osnovu objasnjenja
b) obuka slozenim kretanjima zahteva da ziva rec prethodi demonstraciji
c) najbolja demonstracija je kada sportista vidi kretanje u realnim,takmiarskim uslovima
d) moze se iskoristiti usporena demonstracija radi stvaranja jasnije predstave
e)demonstracija je efikasnija ukoliko: je pauza izmeu demonstracije i pokuaja manja, jedan do
dva detalja
f)Pokazivanje vezbe ne sme biti ometano i nista ne bi trebalo da ometa sportiste da se potpuno
koncentrisu na prikaz kretanja
g)sa vrhunskim sportistima je dovoljna demonstracija nekih elemenata kretanja dok se
pocetnicima kretanje mora demonstrirati u celini.
h)demonstrator mora izabrati takvo mesto i takav raspored sportista da ga svi mogu dobro
videti,ako je moguce iz razlicitih uglova.

3.Posmatranje je sastavni pratilac svakog pokazivanja .Ne posmatraju samo sportisti vec i
trener.Oni to cine zajedno ili sportista posmatra samostalno po zadatku trenera ili licnoj
inicijativi.Veoma je vazno menjati ugao posmatranja,kako bi se kretanje uhvatilo sa svih
strana.Takodje rastojanje sa kojeg se posmatra kretanje treba da bude tri puta duze od deonice na
kojoj se kretanje izvodi.
Pozeljno je isto kretanje posmatrati i u trenaznim i u takmicarskim uslovima.Prilikom
posmatranja uspesnih,efikasnih kretanja dobro je da sportista zamislja sebe kako izvosi
kretanje.Sportista moze i sam sebe posmatrati u ogledalu pri kretanju,kontrolisati svoje kretanje i
korigovati ga.U tom slucaju govori se o takozvanoj operativnoj ociglednosti

Pomone metode informacije

Zvuk pri kretanju predstava o ritmu i tempu
Tragovi posle kretanja informacija o amplitudi kretanja
Orijentri mogu biti predmeti, poloaji tela i kretanje
Tehnika sredstva zvuna, vizuelna i taktilna
Gestovi i mimika- sakrivanje namera od protivnika (neverbalne)

VII) SREDSTVA TRENINGA

Sve vezbe u sportskom treningu se dele na:

a)takmicarske
b)specificno-pripremne
c)opste-pripremne

Takmiarska sredstva
Takmiarska veba je veba koja je tipina za konkretnu sportsku granu i moe se rei da je to
sinonim za tu sportsku granu. To je najspecifinija veba ,jer se izvodi na takmicarski nacin i u
uslovima takmicenja i u procesu primene je nezamenljiva po specifinosti.I pored toga ona nije
dovoljna da zadovolji sve zahteve sportskog treninga .Osnovni razlog za to je sto se organizam
sportiste neizbezno adaptira nasvaku vezbu,pa i takmicarsku pa ona vise nema tako izrazeno
stimulativno dejstvo.U treninguje ponekad potrebno maksimalno opteretiti sportistu...Zbog toga
je potrebno primenjivati i druge vrste vezbi.

Postoje 2 vrste takmicarskih vezbi::

1)Prava takmiarska veba Takmicarska vezba je prava kada se potuju specifinosti
sportske grane i kada se sportisti takmice u uslovima i na nacin koji su regulisani vazecim
pravilima

2)Trenana forma takmicarske vebe moze se razlikovati ne samo po tome sto se sprovodi u
treningu vec i po rezimu i po formi.. Donekle se mogu modifikovati pravila i uslovi takmicenja
sto se cini u skladu sa ciljem treninga.Trenazna forma takmicarske vezbe ima jedan veliki
nedostatak.U takmicenju na treningu,veoma je tesko modelirati psiholosko stanje sportiste u
kome se on nalazi na zvanicnom takmicenju.Vesti treneri pronalaze nacin za to i cesto
primenjuju razne nacine motivisanja sportista za takmicenje u treningu.

Specifino pripremna sredstva

Specificno-pripremne vezbe mogu biti:

1) Elementi takmiarske vebe
2) Varijante takmiarske vebe
3) Aktivnosti sline elementima takmiarske vebe
4) Imitacione vebe
5) Vebe iz slinih sportskih grana
Ove vezbe su po nizu karakteristika bliske ali ne i podudarne sa takmicarskom vezbom.Slicnost
moze biti kako po dinamickom tako i kinematickim karakteristikama..Specificno-pripremne
vezbe imaju izuzetan znacaj za povecanje efikasnosti sportske pripreme.Ove vezbe su potrebne
za povecanje opterecenja u specificnom radu,kao i za usvajanje novih elemenata takmicarske
vezbe ili njihovih variajanti.
Specificno-pripremne vebe se dele na:

a) Razvojno usmerene su ka razvoj sposobnosti

b) Uvodno usmerene su ka usvajanje ili usavravanje sportskih vestina

Specificno-pripremne vezbe mogu imati u jednom treningu dvostruku funkciju.Mogu sluziti za

postizanje zeljenih trenaznih efekata,ali i za testiranje sportista.Tako je moguce dobiti brzu
informaciju o nivou pripremljenosti sportiste..
Specificnost svake vezbe moze se posmatrati sa 3 aspekta:
: 1) Motoriki da li je veba takmiarska ili modifikovana
2) Situacioni da li su isti uslovi ko na takmienju
3) Energetski da li se koriste isti energenti i ista koliina energije

Opte-pripremna sredstva
Opste-pripremnim vezbama se resavaju zadaci opste pripreme u treningu.Ove vezbe treba da
kompenzuju jednostran uticaj takmiarskih i specifino-pripremnih vebi. Udeo ovih vezbi u
treningu je ogranicen vremenom koje im se moze posvetiti u treningu i materijalno-tehnickim
uslovima treninga.

Pri izboru opste pripremnih vezbi trener treba da uvazava 2 zahteva:

:1) Vebe treba da budu raznovrsne i da dopunjavaju prostor koji nije obuhvaen takmicarskim i
specificno-pripremnim vebama
2) Vebe treba da budu izabrane tako da odgovaraju sportskoj specijalizaciji (pozitivan transfer)

U vezi sa ovim zahtevima opste-pripremne vezbe se mogu podeliti na vezbe opste i specificne
usmerenosti.Opste-pripremne vezbe su znacajnije za pocetnike nego za vrhunske sportiste.u
vecem obimu se primenjuju u pripremnom periodu i prelanom periodu.One imaju svoje mesto i u
takmicarskom periodu kada je potrebno sportistu rasteretiti specifinih uslova.

VIII) OPTERECENJA

Karakteristike optereenja

Pod opterecenjem u sportskom treningu treba smatratiuticaj fizikih vebi na organizam sportiste
koji izaziva aktivnu reakciju njegovih funkcionalnih sistema.Treba prihvatiti cinjenicu da
opterecenje nije jednostavan skup elemenata koji ga cine.Zato svaki trener treba da traga za
optimalnim odnosom izmedju opterecenja.Narocito je vazno da trener poznaje velicinu
opterecenja,njegovu speciuficnost i doziranje opterecenja u trenaznom procesu.
Potrebno je resiti nekoliko pitanja ukoliko se zeli potpuno jasba slika trenaznog opterecenja:
a)identifikovati osnovne karakteristike i parametre opterecenja
b)parametre opterecenja dovesti do merljivih velicina
c)naci optimalan odnos izmedju komponenti opterecenja u zavisnosti od cilja i zadatka treninga

Karakter opterecenja govori o tome da li je sportista opterecen u treningu ili na takmicenju.

Po karakteru,opterecenja se dele na :trenazna i takmicarska
Specificnost opterecenja se procenjuje nivoom slicnosti uticaja nekog opterecenja sa specificnim
zahtevima konkretne sportske grane.
Po specificnosti,opterecenja se mogu podeliti na : specificna i nespecificna

Velicina opterecenja u mnogim sportskim granama veoma dobro se dijagnosticira i kontrolise u

trenaznom radu ali i u takmicarskim aktivnostima.Po kriterijumu velicine,opterecenja se dele
na:mala,srednja,velika i maksimalna

Opterecenja su odredjena obimom i intezitetom rada.Zato velicina opterecenja ima svoju

spoljasnju i unutrasnju karakteristiku.Spoljasnju stranu opterecenja definisu kvantitativne
karakteristike izvrsenog rada.Spoljasnju stranu opterecenja najbolje odredjuju pokazatelji obima
rada(trajanje napora,duzina deonice...).Unutrasnja strana opterecenja predstavlja reakciju
organizma na izvrseni rad (puls,laktati,Vo2 max...).Spoljasnji i unutrasnji pokazatelji su
medjusobno povezani i uslovljavaju jedni druge.Svako spoljasnje povecanje obima i inteziteta
rada prati pojacana reakcija organizma.

Usmerenost opterecenja je odredjena trajanjem i karakterom pojedinih

vezbi,intezitetom,trajanjem i karakterom pauze i brojemvezbi.
Po uzmerenosti opterecenja se mogu podeliti u 3 grupe:
a)opterecenja usmerena ka razvoju vegetativnih funkcija:aerobnih,aerobno-anaerobnih i
anaerobnih
b)opterecenja usmerena ka razvoju motorickih funkcija:sposobnosti,umenja,navika
c) )opterecenja usmerena ka razvoju psiholoskih funkcija:emocionalnih,intelektualnih,voljnih

Po kriterijumu koordinacione sloznosti ,opterecenja se mogu podeliti na onakoja se primenjuju:

a)U stereotipnim uslovima
b)U nestereotipnim uslovima

Opterecenja se po psiholskim zahtevima mogu podeliti na: velika,srednja i mala.

A po tome prema kojem elementu strukture sportskog treninga pripadaju,opterecenja se dele na

opterecenja:
pojedine vezbe, kompleksa vezbi, pojedinacnih treninga, trenaznog ili takmicarskog dana,
mikrociklusa, mezociklusa, perioda.

Komponente optereenja

Usmerenost i velicina uticaja opterecenja odredjuje sledece komponente:

a)intezitet rada
b)obim rada
c)trajanje i karakter pauze
d)karakter vezbe

1) Intenzitet rada u treningu oznacava stepen uloenosti rada za odreeno vreme. Pokazatelj
je potronje energije po jedinici vremena. u ciklicnim sportskim granama na intezitet rada uticu
sledeci faktori : brzina kretanja (subkrtina,kritina, nadkritina) i veliina dodatnog
optereenja (ili suprotstavljanja kretanju).

U drugim sportskim granama na intezitet rada uticu: koordinaciona sloenost vebe; poetni
poloaj,;smer kretanja,;oblik i masa sprave,;masa, otpor i nivo protivnika; stepene nervno
miinog naprezanja.

Puls je objektivni pokazatelj intenziteta koji je dostupan treneru. Na osnovu

njega odreuje se zone intenziteta u kojoj se vezba..
Postoji 5 zona: zona max anaerobne moi,anaerobno-glikolitika zona, zona anaerobno-
aerobnog rada, zona aerobnog rada i kompenzatorna zona.

2) Obim rada Obim rada u treningu je koliina izvrenog rada. Izraava se u:

a) vremenskim jedinicama (sec,min,h)
b) duinskim jedinicama (m,km,cm)
c) teinskim jedinicama (kg, t)
d) brojanim jedinicama (br. ponavljanja)

Izbor pokazatelja obima zavisi od karakteristike sportske grane a posebno o specificnosti

primenjene vezbe

3)Trajanje i karakter pauze Trajanje pauze odredjuje usmerenost trenaznog rada.Pauzu ne

treba smatrati kao nesto sto je suprotno vezbanju zato sto ona predstavlja drugu stranu
jedinstvenog procesa u kome se smenjuju napor i odmor.U pauzi oporavak je u pocetku veoma
brz a zatim sve sporiji.Pauze mogu biti razlicitog tipa:puna pauza, nepotpuna pauza, skracena
pauza, produzena pauza
Pauza moze biti pasivna,aktivna i mesovita.U pasivnoj pauzi nista se ne radi i sportista se
odmara stojeci sedeci ili lezeci.U aktivnoj moze izvoditi neke ciklicne ili jednostavne aciklicne
vezbe koje podsticu procese oporavkai veoma su malog inteziteta.Mesovita pauza sadrzi svoj
aktivni i pasivni deo.

4) Karakter vebe Po svom karakteru sve vesbe se mogu podeliti:

a) veba opteg uticaja (2/3 svih miia)
b) veba deliminog uticaja (1/3 do 2/3 svih miia)
c) veba lokalnog uticaja (do 1/3 svih miia)
Karakter vezbe odredjuje pravac u kome teku procesi adaptacije.Vezbe opsteg uticaja su najcesce
vezbe i njima se resava vecina zadataka u sportskom treningu.

Zamor u treningu i takmienju

Zamor je neizbezna pojava u treningu,veoma je kompleksna i nije dovoljno izucena.Zamor u

sportu se smatra monim faktorom koji stimulie mobilizaciju funkcionalnih rezervi, odreuje
granicu racionalnog obima treninga i obezbeuje adaptaciju, uspeno takmienje i spreava
pretreniranost i povrede.
Postoje vise teorija zamora:
1) Teorija trovanja ukazuje na nagomilavanje produkata, laktata
2) Teorija uguenja se oslanja na nedovoljna koliina O2, hipoksija
3) Teorija iscrpljenja iscrpljivanje energetskih rezervi

Faktori zamora:
hipertermija, dehidratacija, demineralizacija, porast pH, dislokacija Ka i jona Ca, iscrpljenje
neurotransimitera, poremeaj triptofana, efekat slobodnih radikala, psihiki faktor.
Zamor je prirodna reakcija organizma kojom se on brani od prevelikih opterecenja koja prelaze
granicu njegovih adaptacionih mogucnosti i dovode do patoloskih promena.
Zamor se moze podeliti po sledecim kriterijumima:
VIDLJIV i SKRIVEN
OPTI i LOKALNI;
AKUTNI i HRONINI
Vidljiv zamor je karakteristican po smanjenoj radnoj sposobnosti.Manje izrazen zamor je
skriveni zamor.On se teze otkriva jer se krije iza zadrzanog nivoa fizicke radne sposobnosti.
Kombinacijom druge dve podele,dobijaju se sledece vrste zamora:
Lokalni-akutni izazvan jednokratnim optereenjem, zamor samo pojedinih organa i sistema
organa. Bez znaajnih posledica.
Lokalni-hronini - viestruko ponavljanje optereenja, zamor samo pojedinih organa i sistema
Opti-akutni jednokratno optereenje, zamor celog organizma. Loa adaptacija organizma
Opti-hronini viestruko optereenje, zamor celog organizma.Pretreniranost zbog
nemogunostiadaptavije na optereenje.

Oporavak je proces u kojim se uspostavlja homeostaza,u kom dolazi do vracanja sposobnosti na

pocetni radni nivo.Treba razlikovati dve faze oporavka:
a)Prva faza je faza fukcionalnih promena i odnosi se na rani period oporavka.
b)U drugoj fazi dolazi do znacajnih fukcionalnih ali strukturalnih promena u organima i tkivima
kao rezultat adaptacije.
Brzina oporavka je razliita. U prvoj 1/3 sportista se odmori 60%, u drugoj 1/3 30% a u treoj
1/3 10%. Opravak se moe ubrzati.
Sredstva oporavka mogu biti:Trenazna,psiholoska i medicinska
Za trenera su najvaznija trenazna sredstva.Najbolje sredstvo oporavka je racionalno
isplaniran,programiran i realizovan trenazni procesu kome se smenjuju trenazna i takmicarska
opterecenjai odmor

IX PERIODIZACIJA SPORTSKOG TRENINGA

1.Sportska forma

Sportska forma je stanje optimalno najbolje pripremljenosti, ali i proces koji se menja u toku
sportske karijere u skladu sa sportskim napredovanjem svakog pojedinca.Biti u sportskoj formi i
to u pravom trenutku najvaniji je zadatak.Samo ukoliko uspesno rese ovaj zadatak sportisti
mogu postici zeljeni rezultat.Kriterijum za procenjivanje sportske forme je
takmienje.Takmicenje je najboljhi test jer se u njemu integrisu sve komponente sportske forme

Osnovne komponente sportske forme su: fizika, tehnika, taktika i psiholoka

pripremljenost. Ukoliko su ove komponente na poterbnom nivou moze se reci da je sportista ili
ekipa u stanju visoke treniranosti

Cesto se desava da igraci u kratkom vremenskom periodu nastupe veoma razlicito :jednom
izvrsno,drugi put slabo.Tada je doslo do narusavanja harmonicnog odnosa komponenti sportske
forme ili su se izmenile operativne komponente koje su podlozne brzim promenama.
Sportska forma zavisi od nivoa dominantnih faktora pa njima u trenaznom procesu treba
posvetiti najvecu paznju.Razlikuju se tri faze:
a)faza ulaska u sportsku formu u prvoj fazi se radi na izgradnji fundamenta od cijeg kvaliteta
zavisi nivo sportske forme.U pocetku se odvojeno razvijaju fizicki i tehnicko-takticki kvaliteti
sportista a zatim se sve vise objedinjuju takmicarskoj vezbi.Faza ulaska u sportsku formu
razlicito traje i cesto je uslovljena kalendarom takmicenja.
b)faza odrzavanja sportske forme se naziva i fazom relativne stabilnosti,zato sto rezultati
sportista zakonito osciliraju.Sportisti u ciklicnim sportskim su u sportskoj formi ako postizu
rezultate najmanje 98% a u aciklicnim brzinsko-snaznim 95-97% od svog najboljeg
rezultata.Podudara se sa takmicarskim periodom.Problem moze nastati ukoliko takmicarski
period traje dugo jer sportska forma moze da traje najvise 2-2.5 meseca.
c)faza privremenog gubitka sportske forme se zakonito pojavljuje.Sportsku formu je
nemoguce zadrzati u duzem periodu jer da bi sportiste podigli na visi nivo u narednom ciklusu
moramo srusiti staru sportsku formu i izgraditi novu.Ovim se sprecava i pretreniranost.
Razlikuju se:
1) Individualna SF Sa njom je znatno lakse upravljati,jer je renaznom procesu moguce
individualno doziranje opterecenja.Medjutim greske u trenaznom procesu tesko se mogu
nadomestiti.
2) Ekipna SF skup najboljih pojedinaca koji najbolje funkcioniu kao celina.Trener mora da se
orjentie na one pojedince koji su nosioci glavnog tereta takmienja.

Sportista u SF se prepoznaje po: brzom i lakom zapoinjanju treninga, izvoenje specifinog

miinog rada na visokom nivou, ekonominom treniranju, tehniko-taktiko funkcionisanje,
btzo usvajanje novih vetina, brzo oporavljanje, pozitivno emocionalno stanje.

2.Struktura sportskog treninga

Struktura nain graenja treninga, njegov sklop i raspored delova koji ga ine. Osnovna
gradivna jedinica celokupnog trenanog pproces je 1trening koji traje od 45 60 min. 3 nivoa:
I mikrostruktura jedan pojedinani trening i mikrociklusi (2-14 dana)
II mezostruktura mezociklusi (15-45 dana)
III makrostruktura makrociklusi (nekoliko meseci do nekoliko godina).

Pojedinani trening

Pojedinacni trening je osnovni oblik organizicije treninga u sportu. Trajanje zavisi od: cilja
treninga, faze pripreme, uzrasta, nivoa pripremljenosti, broja treninga, spoljnih uslova. Traje od
30 min - 3 sata.
Pojedinacni trening ima 3 faze:
1.Uvodno pripremni deo Osnovni cilj ove faze je da zagreje sportistu i uvede ga u
trening,odnosno da ga pripremi za resavanje zadataka u glavnom delu treninga.
Trener treba da okupi sportiste i obrati im se, kae cilj (princip svesnosti), napravi vedru
atmosferu. Sve fizioloke funkcije treba da se podignu na vii nivo. Trajanje zagrevanje je krae
25- 30 min., odnosno 25-30% ukupnog vremena treninga.
Optereenje treba da raste postepeno da ne bi dolo do mikrotraume. Mikrotraume nisu spolja
uocljive ali nagomilavanje mikrotrauma moze da dovede do veoma teske povrede u
najbezazlenijoj situaciji.Kao drugo nagli napor je stres za organizam i on se brani aktiviranjem
kocecih mehanizama.Sportista nikad ne postize nivo fizicke radne aktivnosti koji bi pravilno
zagrejan mogao dostici.

Uvodno-pripremni deo se deli na opsti i specificni deo:

Opti deo treba zapoceti s prirodnim oblicima kretanja (tranje, hodanje,bacanje i dr.) u skladu
sa osnovnim didaktikim principima:od lakseg ka tezem,od prostog ka slozenom i od poznatog
ka nepoznatom
Specifini deo treba u saglasnosti sa glavnim delom treninga. U njemu se primenjuju specificne
vezbe koje su priprema za resavanje glavnog zadatka.U pocetku se rade vezbe dinamickog a
zatim vezbe statickog karaktera.Ovim vezbama se pripremaju misici,tetive i ligamenti koji su
najaktuelniji u vezbanju pa i najvise podlozni povredama.
Zagrevanje dece mora biti dobro pripremljeno,sprovedeno i objasnjeno.Zagrevanje moze biti u
frontalnom obliku,grupno,u parovima ili samostalno

2.Glavni deo je najvaniji deo treninga. Po njemu se odreuje tip pojedinacnog treninga i
veliina primenjenog optereenja,koji je metod treninga bio dominantan i drugo.Po vremenu on
zauzima 60% ukupnog treninga i u njemu se reavaju glavni zadaci treninga.Nekada je samo
jedan zadatak u treningu,i takvi treninzi se nazivaju izborno-usmerenim.Kada je vise zadataka
treninzi su kompleksni .
Izborno usmereni ostavljaju vece posledice na sportiste zato sto se sve vreme glavnog dela
resava samo jedan zadatak.Veci zamor se javlja kada se primenjuju stalno iste vezbe na isti
nacin.Oporavak od ovog tipa treninga je duzi za onu sposobnost koju smo ciljano razvijali dok je
oporavak drugih sposobnosti veoma brz.Ove treninge treba cesce primenjivati u pripremnom
periodu.
Kompleksni je realtivni manje efikasan jer ire zahtevaju prostor pripreme ali su zanimljiviji.
Opravak je bri jer se radi od svega po malo.Ovi treninzi su nezamenljivi na samom pocetku
sezone kada se zeli organizovani aktivan oporavak Osnovni problem je redosled reavanja
zadataka.
Prilikom odredjivanja redosleda resavanja zadataka u kompleksnom treningu treba postovati
pravila:
a)Na pocetku se resavaju zadaci koji u vecoj meri zavise od CNS-a,a na kraju koji zahtevaju
veliko angazovanje vegetativnih funkcija
b)Vezbe za razvoj brzine se rade na pocetku
c)Vrhunski sportisti mogu primeniti vezbe za razvoj brzine i na kraju glavnog dela
d)Vezbe za razvoj eksplozivne snage treba raditi na pocetku ili u sredini glavnog dela
e)Vezbe za razvoj izdrzljivosti u snazi treba raditi blize kraju glavnog dela
f)Nova tehnika ili taktika na pocetku glavnog dela
g)Poznata tehnika i taktika moze se raditi i na kraju glavnog dela
h)Korisno je u treningu tehnike na kraju treninga kratko raditi na snazi pa zatim opet na toj
tehnici
i)Ako je zadatak razvoj izdrzljivosti prvo treba raditi na razvoju anaerobne a zatim aerobne
izdrzljivosti.Razvoj aerobne izdrzljivosti je poslednji zadatak u kompleksnom treningu.

3.Zavrni deo Ovaj deo treninga traje 5% ukupnog vremena. Fizioloski zadatak u ovom delu
je podsticanje procesa oporavka,odnosno smirivanje fukcija organizma.Trening ne treba naglo
prekinuti posle glavnog dela,vec proces oporavka zapoceti jos u toku treningaTreba smanjiti
intezitet osnovnog vezbanja ili primeniti vezbe manjeg inteziteta.Sportistu treba i psiholski
izvesti iz treninga,da zavrsi trening u vedrom raspolozenju tako da ce rado doci i na sledeci
trening.Trener mora sportiste okupiti,kratko analizirati trening,pohvaliti i kritikovatione koji to
zasluzuju i u kazati na naredne obaveze i zadatke.

Mikrociklus

Mikrociklu je zaokruena radna celina treninga, koja moe biti razliita po trajanju, sadraju i
strukturi. U praksi traje od 2-14 dana (najee 7dana). u treningu vec formiranih sportista
obicno se u jednom mikrociklusu prosecnog trajanja (7 dana) primenjuje vise od 10 treninga dok
kod mladjih sportista njihov broj znatno manji.U jednom mikrociklusu postoje dve faze:faza
napora i faza oporavka.
U fazi napora obuhvaceno je vise treninga koji podticu adaptivne procese u organizmu sportiste i
naziva se stimulativnom fazom.Faza oporavka se nalazi na kraju mikrociklusa a moze biti i u
njegovoj sredini.U jednom mikrociklusu odnos stimulativne faze i fafaze opravka je najcesce 1:1
i 2:2 au slucaju ekstremno dugog mikrociklusa moze biti i 3:3.

Na strukturu mikrociklusa uticu sledeci faktori:

reim ivotne aktivnosti sportiste, dinamika fizike aktivnosti, sadraj mikrociklusa, broj
treninga, sumarno optereenje,individualne reakcije na trenazna opterecenja, bioritmiki faktori,
mesto mikrociklusa u mezociklusu, mesto u makrociklusu, cilj i zadaci u mikrociklusu.
Razlikuju se dve grupe mikrociklusa:osnovni i dopunski.Osnovni mogu biti takmicarski i
trenazni a dopunski oporavka i uvodni.

OSNOVNI DOPUNSKI

TRENAN TAKMIAR UVODNI OPORAVKA

I SKI

OPTE- SPECIFINO
PRIPREMNI -PRIPREMNI

OBINI UDARNI OBINI UDARNI

Trenani mikrociklus ima za cilj da odgovarajucim sadrzajem povecava ili stabilizuje

fizicke,tehnicke i takticke sposobnosti,a takodje da podize nivo psiholoske,teoretske i integralne
pripremljenosti.Trenazni mikrociljusi se dele na opstepripremne i specificno-pripremne. Ako
su primenjena opterecenja uobicajena onda su to obicni trenazni mikrociklusi.Udarni trenazni
mikrociklus je specifican po tome sto se u njemu primenjuju opterecenja na koja sportista nije
navikao i koja zahtevaju adaptacione promene u njegovom organizmu. Trenanim
mikrociklusom se moe smatrati i mikrociklus koji je po nekim svojim karakteristikama
takmiarski ali za cilj ima pripremu (pr. nebitna utakmica
Takmiarski mikrociklus je odreen takmienjem na kome treba uspesno nastupiti sto
podrazumeva obezbeenje optimanih uslova za uspeno takmienje. Smeten je izmeu 2
takmienja meu kojim je najmanje 2 dana za trening ili oporavak. Moe trajati veoma kratko ali
se po pravilu zavrava danom oporavka.Njegovo minimalno tajanje je 3 dana.

Uvodni mikrociklus se nalazi izmeu trenanog i takmiarskog mikrociklusa.Resavaju se

problemi oporavka,koji mora biti potpun i psiholoske pripreme za nastup na takmicenju. Tripian
uvodni mikrociklus j eposledji mikrociklus u pripremnom periodu.On se moze nalaziti i u
takmicarskom periodu uoci nekog vaznog takmicenja ili takmicenja posle relativno duze pauze.

Mikrociklus oporavka Njegova uloga zavisi od karaktera opterecenja u mikrociklusu koji mu

prethode. U ovom vremenskom periodu poveava se broj dana aktivnog i pasivnog odmora,
trenira se sa srednjim i sa malim optereenjem.Zbog manje velicine opterecenja cesto se
mikrociklus oporavka naziva rasterecujucim.Procesi oporavka posle napora razlicite usmerenosti
teku razlicito.Neke funkcije organizma se oporavljaju brze neke sporije.Planianje sledeceg
opterecenja lezi na tim osnovama.

5.Mezociklus
Mezociklus je srednji ciklus je sainjen od vie mikrociklusa.U njemu moze biti najmanje 2
mikrociklusa (minimalno 15 dana) a najvie 6-7 mikrociklusa (45 dana). Najei mezociklusi su
oni koji sadrze 4 mikrociklusa i traju oko mesec dana.
Faktori koji odredjuju strukturu mezociklusa:
kumulativni efekti treninga, specifinost adaptivnih reakcija, cilj i zadaci mezociklusa, sadraj
treninga, karakteristike sportskog kalendara, duina i interval izmeu takmienja, karakteristike
sportske pripreme, uslovi oporavka, bioritmiki faktor, stanje treniranosti, stepen i karakteristika
zamora.
U mezociklusu primenjuju se mikrociklusi razliite usmerenosti. Naredni mikrociklusi mogu
slediti u 4 mogua sluaja:
1. U situaciji potpunog oporavka
2. U situaciji poveane FRS
3. U situaciji vidljivog, izraenog zamora
4. U situaciji znakova pretreniranosti
Svi mezociklusi se mogu podeliti u dve grupe.Prva grupa obuhvata osnovne a druga dopunske
mezocikluse.Osnovni mezociklusi su karakteristicni za periode treninga u makrociklusu.Medju
ove mezocikluse se ubrajaju bazicni i takmicarski mezociklus.Bazicni mezociklusi su osnovni
mezociklusi u pripremnom a takmicarski u takmicarskom periodu treninga.

OSNOVNI DOPUNSKI

BAZINI TAKMIARS UVODNI

KI

OPTE- SPECIFINO - KONTROLNO -

PRIPREMNI PRIPREMNI PRIPREMNI

PREDTAKMIARSKI
OBINI UDARNI OBINI UDARNI OBNOVNO
OBNOVNO-
PRIPREMNI
-ODRAVAJUI
Bazini mezociklus u njemu se obavlja osnovni rad na stvaranju preduslova za takmicenje.
Dele se na optepripremne i specifinopripremne.Opterecenja mogu biti u granicama
dostignutog nivoa adaptacije.Tada organizam sportiste nema stimulans za adaptaciju na visem
nivou,vec se uobicajenom velicinom primenjenog opterecenja stabilizuje.zato se ovaj tip
bazicnog mezociklusa naziva stabilizirajucim.Mezociklus u kome se primenjuju sumarno velika
opterecenja su razvojni mezociklusu.U njihovoj strukturi kljucno mesto zauzimaju udarni
mikrociklusi razlicitog tipa.Obicno mezociklus sadrzi 1-2 udarna mikrociklusa,izmedju kojih
mogu biti obicni mikrociklusa.U svim varijantama bazicnih mezociklusa osnovni elementi su
trenazni mikrociklusi razlicitog tipa.
Takmiarski mezociklus je osnovni tip mezociklusa koji u najvecoj meri zavisi od specificnosti
sportske grane ili discipline. U takmicarskom mezociklusu se ostvaruje intezivan trenazni rad ciji
je zadatak da dovede sportistu na nivo najvecih sposobnosti za nastup na takmicenju..U atrukturi
takmicarskog mezociklusa dominiraju takmicarski mikrociklusi koji se redjaju jedan za
drugim.Posle niza takmicarskih mikrociklusa sledi mikrociklus oporavka.

U grupu dopunskih mezociklusa ubrajaju se sledeci mezociklusi:uvodni,kontrolno-

pripremni,predtakmicarski,obnovno-pripremni i obnovno-odrzavajuci
Uvodni mezociklus je prvi srednji ciklus sezone. Osnovni cilj je uvesti sportistu u sezonu i
pripremi ga za napore koji slede vec u narednim mezociklusima.Velicina opterecenja u uvodnom
mezociklusu je manja u odnosu na bazicne mezocikluse u sezoni.Uglavnom se radi o poboljsanju
aerobnih mogucnosti,opste snage,brzine i gipkosti.Uvodni mezociklus traje 15-20 trenaznih dana
i sadrzi 2-3 obicna mikrociklusa i na kraju mikrocuklus oporavka.
Kontrolnopripremni podrazumeva utvrivanje nivoa treniranosti i sportske forme. Ova
kontrola je integralnog karaktera jer se primenjuju takmicarske vezbe a kroz takmicenje sportisti
se ne samo kontrolisu vec i dalje pripremaju,usavrsavaju.Osim takmicarskih vezbi primenjuju se
i specificno pripremne vezbe koje su im veoma bliske.Ako pripremni period traje krace onda za
ovaj tip mezociklusa nema mesta.Izuzetak su vrhunski sportisti koji imaju punu sezonu i manju
potrebu za bazicnim mezociklusima.Strukturu kontrolno-pripremnog mezociklusa cine trenazni i
takmicarski mikrociklusi razlicito poredjani..
Predtakmiarski je tipian za etapu neposredno pred glavno takmienje. U pripremnom periodu
predtakmicarski mezociklus se nadovezuje na kontrolno pripremni mezociklus.U njemu treba
ispraviti sve nedostatke u treniranosti uocene u prethodnom ciklusu.Treba dalje povecavati
opterecenje u specificnom radu ali voditi racuna da se sportisti blagovremeno rasterete.U
predtakmicarskom mezociklusu treba obezbediti adaptaciju sportista na konkretne uslove
takmicenja pa ovaj tip mezociklusa ima modelni karakter.Osnovni princip u radu je maksimalno
priblizavanje trenaznog procesa takmicarskim uslovima.
Obnovnopripremni je tipican za medju etape koje se nalaze izmedju 2 takmicarska perioda ali
se moze primeniti i u uslovima duzeg trajanja takmicarskog perioda.Potrebno je
oporaviti sportistu od prethodnih napora,zatim obnoviti osnovu njegove
pripreme i kroz specifican rad ponovo vratiti u sportsku formu.Struktura
obnovno-pripremnog mezociklusa treba da ima karakteristike malog
pripremnog perioda.U pocetku se sportista najcesce pasivno odmara,zatim se
biraju sredstva i metodi aktivnog oporavka i razvoja opstih sposobnosti..
Obnovno odravajui zahvata ceo prelazni period ukoliko on kratko traje.Mogao bi biti
osnovni tip mezociklusa ali zbog manjeg znaaja spada u dopunske srednje cikluse. U ovom tipu
sportista se oporavlja ne samo od takmicarskog perioda vec i od cele sezone.Oporavak je aktivan
sa glavnim zadatkom da se odrze sposobnosti na odredjenom nivou.U njemu preovladavaju
rasterecujuci i trenazni opstepripremni mikrociklusi ali mogu biti zastupljeni i ostali tipovi
mikrociklusa izuzev takmicarskih.

6.Makrociklus
Makrociklus ili veliki ciklus treninga obuhvata period od nekoliko meseci do 4 i vie godina.
Onaj koji traje 4 godine vezuje se za OI i naziva se olimpijski ciklus a oni to traju due od 4
god nazivaju se polimakrociklusi.Buduci da su glavni ciljevi pripreme su promenljivi posebno u
relativno duzem vremenskom periodu promenljiva je i konstrukcija makrociklusa.Trajanje
makrocilusa je obicno godinu dana.Zadaci treninga (fizicka,tehnicko-takticka,teoretska i psihicka
priprema) resavaju se najcesce paralelno a sukcesivno samo ako je neophodno.

Trajanje i struktura makrociklusa je uslovljena faktorima: specifinost sportske grane,

zakonitost razvoja sportskog majstorstva, zakonitost odravanja i gubljenja SF, orjentacija
treninga i pripreme, individualne adaptacione mogunosti, struktura i nivoi pripremljenosti,
sadraj i efekat prethodnog proces pripreme.
U savremenom sportu se umesto jednog takmicarskog perioda tokom godine planiraju se dva ili
vise njih.Tako je postala praksa u nekim sportskim granama da u toku godine planiraju 3-4
makrociklusa,sto zanci da on traje svega nekoliko meseci.
Najee varijante makrociklusa su:
1.Jednociklina varijanta(1 makrociklus) je tipina za sportske grane koje zahtevaju extremnu
izdrljivost i u kojima ima mali broj takmienja godinje (maraton).Sezonske sportske grane
takodje imaju jedan ciklus (smucanje,trcanje,sankanje,jedrenje...)
2.Dvociklina varijanta (2 makrociklusa) je tipicna za bicilizam,atletiku,sportske igre
3.Trociklina varijanta (3 makrociklusa) je pogodna za boks, karate, rvanje itd (aciklini i
borilaki sportovi
Postoje i drugi tipovi kao sto su udvojeni i zbijeni makrociklus.Pravilo je da svaki makrociklus
sadrzi tri perioda treninga:pripremni,takmicarski i prelazni.

1 1 2 3
1

2 1 2 3 1 2 3

1 2 3 1 2 3 1 2 3
3

4 1 2 1 2 3

5 184gzzuggzih 1111222323355

1-Pripremni period 2-Takmiarski period 3-Prelazni period

Na sistem pripreme pa samim tim i na periodizaciju treninga utice povecanje broja takmicenja.
Osim toga periodicne promene pravila i programa takmicenja takodje uticu na periodizaciju
sportskog treninga.Sa ovim promenama nisu ugrozene osnove teorijske postavke sportskog
treninga i ona je ostala ista jer kljucnu ulogu u njenoj konstrukciji nema kalendar takmicenja vec
zakonitosti razvoja sportske forme.Trener i sportista imaju zadatak da u toku sezone selektiraju
takmicenja po znacaju.

7.Pripremni period

U pripremnom periodu sportista se priprema za uspesan nastup u takmicarskom periodu tako sto
stvara neophodne motoricke,fuuncionalne,tehnicko-takticke,psiholoske i druge uslove za uspesan
nastup.U mnogim sportskim granama pripremni period je period koji najduze traje.

Brojni faktori odredjuju trajanje perioda u makrociklusu:

specifinost sportske grane, etapa viegodinje pripreme, individualne morfoloke i funkcionalne
karakteristike sportiste, karakteristike prethodnog treninga, individualni ekipni kalendar
takmienja, broj i nivo takmienja, trajanje najvanijeg takmienja, klimatski uslovi, materijalno-
tehniki uslovi
Po starijim teorijama treninga prvi deo pripremnog perioda treba posvetiti razvoju opste fizicke
pripreme a drugi deo specificnoj pripremi.Ovo se desava kada je sportista nedovoljno
pripremljen pa je neophodno prvo razvijati njegovu muskulaturu I funkcionalne sisteme.u svim
ostalim slucajevuma po savremenim shvatanjima mnogobrojni zadaci treninga se resavaju tokom
celog pripremnog perioda.U treningu dominiraju vezbe odredjene usmerenosti.Znaci,uvek se
resavaju svi zadaci treninga ali neki od njih u pojedinim fazama imaju prioritet.
Pripremni period se deli na 2 faze:
1.Optepripremna faza U ovoj fazi radi se na podizanju nivoa opste fizicke pripreme,
proirivanje tehniko-taktikih vetina,ispravljanju gresaka, poveavanje teoretskih znanja,
motivisanje i dr.Zadaci treninga se resavaju relativno nezavisno.Jedna od karakteristika ove faze
pa i celog pripremnog perioda je postepeno povecanje specificnosti treninga.Na pocetku faze
opterecenje je manje i u njemu obim dominira nad intezitetom vezbanja.U manjem broju se
primenjuju i takmicarske vezne.Ova faza je duza za pocetnike a manja za vrhunske sportiste.
2.Specifinopripremna U ovoj fazi povecava se znacaj specificno-pripremnih i takmicarskih
vezbi.Intezitet treninga se sve vise povecava uz zadrzavanje relativno velikih sumarnih obima
treninga.Sve vise se usavravaju specifine fizike i tehniko taktike sposobnosti.Specificna
fizicka priprema se sve vise vezuje za tehnicko-takticke treninge,kao i za takmicenje.Celokupna
priprema se orijentise na sticanje takmicarske spremnosti.Takmicarske vezbe su neravnomerno
rasporedjene-njihov broj se povecava na kraju ove faze.U sportskim granama tipa izdrzljivosti
broj takmicenja je znatno manji nego u sportskim igrama.Specificnopripremna faza je duza za
vrhunskog sportistu a kraca za pocetnika.

U sportskim granama pripremni period se deli na 3 faze::

1) faza opte pripreme
2) faza specifine pripreme
3) faza integralne pripreme

Prelaz izmedju faza nije naglasen jer jasne granice medju njima ne postoje faze se postepeno
prelivaju jedna u drugu.Podela na tri faze je pogodna zbog isticanja osnovne usmerenosti
treninga i naglasavanja dominantnih sredstava.U prvoj fazi dominiraju opste-pripremne vezbe,u
drugoj specificno-pripremne vezbe a u trecoj takmicarske vezbe.Sve se odvija po principu
levka,jer je sa priblizavanjem takmicarskog perioda sve specificnija.

8.Takmiarski period
Takmicarski period je centralni period makrociklusa zato sto se sportista za njega priprema i u
njemu realizuje svoje sposobnosti. Nije period takmienja, ve obuhvata samo najvanija meu
njima i zato se naziva periodom osnovnih (glavnih) takmienja.
U ovom periodu cilj je uspean nastup na takmienju i postizanje planiranih rezultata. Uslov za
to je uspesno resavanje osnovnog zadatka-zadrzavanje i dalje povecanje nivoa specificne
treniranosti i ulazak u fazu relativne stabinosti sportske forme.
Zadaci treninga se ostvaruju primenom takmicarskih i specificno-pripremnih vezbi,koje su po
svojoj specificnosti veoma bliske takmicarskim
.U sportskim granama koje imaju ujednacen ritam takmicenja u strukturi treninga izrazito
dominiraju takmicarski mikrociklusi.U sportskim granama redjeg kalendara takmicenja,cesto se
koriste trenazni specificnopripremni mikrociklusi.Specificna priprema mora biti u skladu sa
kalendarom glavnih takmicenja.Ostala takmicenja se samo uklapaju u celokupan proces
pripreme i trenaznog su karaktera.Znaci,na nastup u jednom takmicenju moze se gledati kao na
cilj pripreme ali i kao sredstvo i metod pripreme za sledece glavno takmicenje.
Funkcionalne mogucnosti treba povecavati samo kroz takmicenje a trenaznim radom samo ih
odrzavati na dostignutom nivou.Zato je osnovno pravilo takmicarskog perioda : U trenaznom i
takmicarskom procesu nisu dozvoljene korenite promene.
Broj takmicenja u takmicarskom periodu zavisi od karakteristika sportske grane i sportskog
nivoa sportiste.Vrhunski sportisti,narocito u sportskim igrama,imaju veliki broj takmicenja
tokom sezone.Najmanji broj takmicenja imaju sportske grane po tipu izdrzljivosti.Takodje
sportske grane se razlikuju po ritmu takmicenja.
U takmicarskom periodu se znatno smanjuje opsta priprema.Ona moze biti veoma raznovrsna sto
pogoduje razvoju specificne pripreme i odrzava ravnotezu sa njom.Sportista u takmicarskom
periodu mora tehnicko-takticki funkcionisati na svom maksimumu.naglasak treba da bude na
razvoju tehnicko-takticke aktivnosti u uslovima sportskog takmicenja,kao i maksimalnom
razvoju taktickog misljenja.
Za razliku od pripremnog perioda u kome se ogleda strucnost trenera,u takmicarskom periodu u
prvi plan dolazi sportista i njegova vestina da iskoristi svoje mogucnosti i postigne planirane
rezultate.Psiholoska priprema u tome ima znacajan uticaj.
Takmicarski period moze biti vise puta prekidan kracim pauzama.Vestina trenera je u tome da
ove pauze uklopi u tekuci i operativni plan treninga.Operativni plan treba da bude u skladu sa
realnom trenaznom situacijom sto znaci da pauze mogu biti veoma raznovrsnog sadrzaja.U
nekim slucajevima se intenzifikuje trenazni proces,u drugim to je period takmicenja,u trecim je
rasterecujuceg karaktera.
U nekim sportskim granama takmicarski period se deli na tri etape:
1)etapu ranih takmicenja
2)etapu glavnih takmicenja
3)etapu kasnih takmicenja
Ova podela potvrdjuje veliku raznovrsnost u struktuiranju takmicarskog perioda po kojoj se
razlikuju sportske grane.Takodje,dva takmicarska perioda u oviru istog ili drugog
makrociklusa,unutar iste sportske grane,mogu biti veoma razliciti

9.Prelazni period
Prelazni period se naziva i postakmiarskim periodom,jer pocinje odmah kada se zavrsi
takmicarski period,odnosno kada sportista ispred sebe nema ni jedno znacajnije takmicenje.
Prelazni period je neophodni sastavni deo makrociklusa.On se ne sme shvatiti kao peroid u
kome nema trenaznog rada.Najvise zbog kontinuiteta trenaznog procesa,u ovom periodu se
obavlja trenazni rad ali drugaciji od onog u pripremnom i takmicarskom periodu.
Osnovni cilj u prelaznom periodu je potpuni odmor sportiste,fizicki i psihicki oporavak i
odrzavanje nivoa treniranosti na odredjenom nivou.
U prelaznom periodu treba: smanjiti sumarno optereenje i po obimu i po intezitetu; izostaviti
pojedinane treninge; odravati nivo treniranosti; korigovati fiziku, tehniko-taktiku pripremu;
zaleiti povrede; 7 10 dana potpunog oporavka; promeniti sredstva i mesto treninga; samo
revijalna takmienja; analiza prethodnih takmienja; odrediti ciljeve i zadatke.
Trajanje prelaznog perioda moze biti veoma razlicito.Uobicajeno je da prelazni period traje 4-8
nedelja,mada postoje varijante sa kracim i duzim trajanjem.Takodje struktura prelaznog perioda
moze biti razlicita.Nekada je to samo jedan mezociklus obnovno-odrzavajuceg tipa.U drugim
slucajevima su to 2 mezociklusa.U prvom se sportista oporavlja a u drugom se postepeno uvodi u
pripremni period.Postoji varijanta sa 3 meziciklusa ako prelazni period veoma dugo traje.
Postoje tri varijante prelaznog perioda:
a)U prvoj varijanti se smenjuju pasivni i aktivni odmor.Posle napornih takmicenja sportista se
odmara 1-2 meseca.Ovaj prelazni period je celishodan u treningu vrhunskih sportista koji imaju
duzi sportski staz i nalaze se u fazi ocuvanja sposobnosti.
b)Druga varijanta je sasvim razlicita.Kada se zavrsi takmicarski period,sportista se nekoliko dana
aktivno ili pasivno odmara,a zatim nastavlja sa treniranjem.Treninzi su naporni i slicni su
treninzima na pocetku pripremnog perioda.Ova varijanta izgleda nelogicno ali praksa je pokazala
da je to ispravan pristup ako se radi o sportistima koji nisu imali napornu sezonu ,nisu izlagana
planiranim opterecenjima ili nisu imali punu sezonu.
c)Treca varijanta je kompromisna izmedju prve dve.U njoj se primenjuju brojna sredstva
aktivnog odmora ali se sportista opterecuje i to nespecificno,sa ciljem da se odrzi nivo osnovnih
komponenti sportske forme.Ova varijanta je najcesca i najefikasnija,jer resava 2 osnovna zadatka
prelaznog perioda.
U prelaznom periodu sportista ne sme biti u sportskoj formi-ona se mora namerno srusiti da bi
mogla nova da se izgradjuje.Ale treba zadrzati visok nivo treniranosti kao fundament sportske
forme.

10.Stadijum sportske karijere

Citava karijera sportiste,u bilo kojoj sportskoj grani moze se podeliti na tri stadijuma:
a)stadijum bazicne pripreme
b)stadijum maksimalne realizacije sportskih mogucnosti
c)stadijum duge sportske karijere

Svaki period se dalje deli na etape:

Prvi stadijum ima 3 etape:
1)Etapa poetne pripreme
2)Etapa osnovne pripreme
3) Specijalizacija
Drugi stadijum se deli na:
1.Predkulminacionu etapu
2.Etapa najveih dostignua
Treci stadujum ima 2 etape:
1.Etapa ouvanja dostignua
2.Postkarijerna
Svaka od ovih etapa sadrzi jedan ili vise godisnjih ciklusa treninga.
Sportska karijera zapocinje etapom pocetne pripreme u kojoj su osnovni zadaci slicni zadacima
skolskog fizickog vaspitanja.Osnovna usmerenost treninga je ka raznovrsnoj fizickoj pripremi.U
vezi sa tim znacajnu ulogu ima dijagnostika.Kontrolom treba utvrditi sve nedostatke fizickog
razvitka i izabrati sredstva i metode radi njihovog otklanjanja.Osnovni tip treninga u ovoj etapi je
trening opste fizicke i tehnicke pripreme.Treninzi treba da se dopunjuju sa casovima fizickog
vaspitanja u skoli.Kod dece koja ranije pocinju sa treningom ova faza traje nesto duze (3-4
godine) a kod dece koja kasnije pocnu sa treningom znatno krace (1-2 godine).U pocetku obim
rada je 80-200 sati u toku godine i on se iz godine u godinu povecava.Treninzi se planiraju 2-4
nedeljno a njihovo trajanje je od 30-60 minuta.
U etapi osnovne pripreme u pogledu fizicke pripreme zadatak je dalji harmonican razvitak
mladih sportista.Treba raditi na povecanju opsteg nivoa funkcionalnih sposobnosti,kao i
stvaranju bogatog fonda najraznovrsnijih vestina posebno onih koji po specificnosti odgovaraju
izabranoj sportskoj grani.U vecini sportskih grana treba zapoceti sa specificno usmerenim
treningom u uzrastu izmedju 10 i 12 godine.Medjutim,postoji tendencija da se sa vspecificnim
treningom pocne i ranije.Etapa osnovne pripreme obuhvata prve godine srednjeg skolskog
uzrasta kada se sposobnosti veoma burno razvijaju sto treba na odgovarajuci nacin
iskoristiti.Posebno je znacajno raditi na razvoju koordinacije,brzine i eksplozivne snage.Treba
izbegavati primenu najefikasnijih trenaznih sredstava cija primena zahteva veliki intezitet,a
takodje i treninge sa velikim opterecenjima.Ovo je etapa u kojoj je jedan od najvaznijih ciljeva
formiranje postojanih interesovanja za visegodisnje posvecivanje izabranoj sportskoj grani ili
disciplini.
Etapa specijalizacije je karakteristicna po jasnom opredeljenju za odredjenu sportsku granu.Sve
manji znacaj imaju testovi opstih sposobnosti a sve veci testovi specificnih
fizickih,tehnickih,taktickih psiholoskih sposobnosti.Obicno se preporucuje obiman trenazni rad
sa ciljem povecanja aerobnih sposobnosti.Ova preporuka se moze prihvatiti u sportskim granama
tipa izdrzljivosti,a primenjeni obimi mogu biti 2/3 i vise obima treninga vrhunskih
sportista.Medjutim,u sportskim granama u kojima su brzina,eksplozivna snaga i koordinacija
dominantne sposobnosti,rad na razvoju aerobnih sposobnosti treba ograniceno
primenjivati.Sportska praksa je pokazala da prekoracenje optimalnog obima aerobnog rada
dovodi do znacajnih promena u celijama.Karakter promena je takav da je sportista sposoban za
aerobne napore,ali ne i za specificno vezbanje u kojem treba ispoljiti brzinu.U ovoj etapi,u
izboru sredstava,metoda i opterecenja,treba obavezno uvazavati karakteristike izabrane sportske
grane.
U predkuminacionoj etapi se sprovodi temeljna specijalizacija,sto znaci da se u opstem obimu
treninga znacajno povecava udeo specificno-pripremnih i takmicarskih vezbi.Znacajno se
povecavaju sumarni obim i intezitet vezbanja,a sve vise se koriste takmicenja kao znacajan
faktor daljeg sportskog usavrsavanja.Takmicarska praksa sve vise utice na strukturu treninga i na
njen sadrzaj.Ovo je etapa u kojoj mnogi parametri,narocito obim opterecenja,dostizu svoj
maksimum. Kod ena je tempo rasta sposobnosti bri nego kod mukaraca.Zene za krace vreme
stizu do svojih maksimuma,odnosno kraci je put do sticanja statusa vrhunskog sportiste.
U etapi najvisih dostignuca sportista treba da u potpunosti realizuje svoje potencijale.Ova etapa
treba da se podudara sa uzrastom koji je,u konkretnoj sportskoj grani,najpogodniji za postizanje
vrhunskih sportskih rezultata. Uzrast je ranije bio poznat i stabilan, danas je relativan.U ovoj
etapi,trenazna opterecenja su na maksimalnim vrednostima.Akcenat je na specificnom intezitetu
vezbanja.Godisnji obimi rada prelaze 1000 sati.Opsta priprema se jos vise smanjuje i obuhvata
do 10% ukupnog obima treninga,a primenjuje se uz strogo uvazavanje karakteristika sportske
grane i uglavnom kao faktor aktivnog odmora,
Etapa ocuvanja dostignuca pocinje kada sportista predje svoj takmicarski zenit.Pad rezultata je
posledica prirodnog razvitka,smanjenja funkcionalnih i adaptacionih mogucnosti,kao i smanjenja
efikasnosti najspecificnijih sredstava,metoda i opterecenja.U sportskim granama u kojima
znacajnu ulogu imaju taktika i tehnika,sportisti zahvaljujuci svom iskustvu mogu izuzetno dobro
nastupati.U sportskim granama manje slozene srukture u kojima je dominantna jedna
sposobnost,na primer brzina,iskustvo nije sasvim dovoljno da nadoknadi bioloske
nedostatke.Ocuvanje sportskih dostignuca postize se promenama u procesu pripreme.Menjaju
se sredstva i metodi treninga,menjaju se uslovi treninga,struktura makrociklusa i dr...I u ovoj fazi
individualizacija trenaznog procesa ima izuzetan znacaj.Ipak kraj sportske karijere neminovno se
priblizava.
Postkarijernom etapom se naziva period visegodisnjeg treninga.Opsta tendencija treninga u
ovoj etapi je ka postepenom smanjivanju opterecenja,smanjivanju specificnosti rada i potpunom
prestanku nastupa na zvanicnim takmicenjima.Sve veci znacaj dobijaju sredstva opste
pripreme.Sportista se sve vise bavi drugim sportskim granama i trening sve vise poprima
rekreativni karakter.Ova etapa moze potrajati veoma dugo nekada do duboke starosti.