Edmon abes: Pria

Edmond Jabs

PRIA

1
On i njegov enski rod Ostrvo

2
On ne postoji On je Ostrvo.
Jedini okean postoji.

3
Pogledaj s kakvom silovitou, ponekad,
more kidie na svoje odsustvo
tvre od stene.
Talasi, pomamna udovita, o pesmo!

4
Ostrvo bee nekad nedostatak, rupa,
zaborav.
Kako se to zbilo?
Praznina ispunjena kamenjem.
usred talasa.

5
Zemlja je via od mora
i dublja;
ali dogaa se da se voda sveti
zbog svog unienja.

6
Ostrvo ostaje tamo gde se, oko njega, sve pokree,
poskakuje, podrhtava.

7
Postojano. Usamljeno.

8
Nepreseljivo prisustvo.
Nepovredivo odsustvo.
Koje e odneti prevagu
nad kojim?

9
Jedro ne poznaje svoju suparnicu.

10
Smrt je bez grie savesti.

11
Ko e rei da je on stigao?
- Kome?
12
... i njegov enski rod Ostrvo tako izloeno, tako
odreeno.

13
Ima ve dugo kako on luta. Jednog dana e, moda,
proi kroz ovu zemlju.

14
... jednog dana, kao ostrvo blizanac
iznad tog ostrva.
Prozrano, osloboeno.

15
Sve mogunosti
objedinjene.

16
Sunce je u zaklonu svojih zraka.
(Okrugla punoa.
Jaka svetlost.)

17
Nije rekao zato je otiao
ni kad e se vratiti.
Nita nije rekao
ili skoro nita...

18
Njegov enski rod Ostrvo, sa svoje strane, nee
vie prekinuti tiinu;
jer jednom...

19
Posle tog jednom, ono se nada.
U tiini.

20
On nije rekao zato je bio
primoran da ode.
Neobjanjiv je ostao uzrok.

21
Nijedna re ne prethodi pravim
odlascima.
Samo budua re ih prati.

22
Povodom njega,
sve to bi se moglo navesti
jeste da je, jednog dana, otiao
od kue.

23
Njegov enski rod Ostrvo, vidimo to, ne imaae
izbora.

24
Odolevati neprestanoj pretnji
okolnoj,
ko moe pomisliti da to bee
promiljen izbor?

25
Sklupano samo nad sobom.
- sigurno je u to -
u izvesnim trenucima
elelo bi da umre.
26
To se ne bi moglo nazvati
izvesnou:
bolesnom eljom da se iezne,
radije.

27
(Ne moe tu biti izvesnosti
pred tolikim maglama nagomilanim;
irokim prostranstvima, zbijenim,
sablasnim.)

28
On ne postoji. On je Ostrvo.
Dokaz i rastojanje odolevaju.

29
To se odvijalo, bez sumnje,
tako.
Vreme munje;
Improvizacije.

30
Trenutak bezonosti koji se ne pamti.

31
On je odluio.
Njegove odluke su uvek
neopozive.

32
Od tada
nikakvog odmora
ni mira.
33
Mete posvuda.
A on, uspravan,
nasuprot nepoznatom.

34
Njegova glava via
od horizonta
i sveta.

35
... i njegova mlaka senka na vlanom
pesku ostrva.

36
Neemo nikad brojati korake
odsustva,
a, ipak, ujemo ih
razgovetno.

37
(... kao potmule otkucaje
u srcu ili u grudima;
kao, nekog mrtvog jezika, odjek,
zarobljen, nekoliko bliskih rei.)

38
On, vidovnjak,
i njegov enski rod Ostrvo.
On, bez cilja.
Ono, cilj.

39
... nastanjen, nenastanjen.
Sklon lutanju.
40
Rekao je ... ali upravo jednu re.
Neujnu. Bolnu.

41
Njegov enski rod Ostrvo smesta je primeti.
(Ne primetivi je sasvim.
Kao to se opaa povratak
tiine,
nalije misli.)

42
Od onog to je bilo, ipak, reeno,
prerano brisanje.
Otisak
osuen.
Nem.

43
... Gde pogled nema vie uticaja
na predmet koji gleda.

44
(Od onog to bee stvarno reeno
ali voljno
pomueno,
potom sahranjeno.)

45
Grob je, takoe, ostrvo: prazan grob
gde poiva ono to je, jednog blistavog jutra,
jedva nagoveteno bilo.

46
Cepanje para.
Bekstvo i okovi:
dvostruki opoziv.

47
... jedno isto oajanje

48
Oita volja da se bude,
da se traje.
S nitavilom.

49
Uporno nadanje.

50
Ona, nepomina.
On, tako neobino pokretan.

51
Nikad se tiina
ne poziva na tiinu.

Nikad zora na zoru.

52
On, njegovi koraci u vekovima.
Ona, odano skamenjena
u trenutku.

53
(... usred razularenog svemira,
prikovano za svoje gumno,
svojim zavarenim tekim lancima
tame i svetlosti.)
54
Nikad se na odsustvo
ne poziva odsustvo.

Nikad na sumrak sumrak.

55
Zar bi preteranost bila samo
izgubljena, ponovo osvojena mera?
Kad vie nije podnoljiva,
ona se mea sa svojom strasnom eljom.
nepriznatom.

56
Preterani zahtev pokreta;
oblika zaljubljenog u sebe.

U svemiru toliko zidova

izazovnih
i vrata zabranjenih.

57
Na dnu mora,
alge noene strujom,
koliko veza
raskinutih!

58
On, razuzdanost odlunog koraka.
Ona, omamljujue poreklo,
utroba.

59
On, nikad reeno.
Ona, snimljena pria.
60
Njene bradavice jo nabujale od mleka.
ena u dugotrajnosti izvora
i znakova.

61
On i njegov enski rod Ostrvo.

Obala i puina obaveteni.

Nekorisni svetionik.

62
Nikakav povratak nameravan,
mogu.

63
(Nikad nee biti dovoljno asova
da se izae na kraj
sa seanjem.)

64
(... nikad neka brodska posada
da se sukobi s talasima venosti,
mestimino u plamenu.)

65
(Naprsline dinovskog ogledala,
kakvo bi se dosledno lice
usudilo da se nagne nad njima?)

66
Vatra je tinjala ispod talasa i vode
bee jo samo znak poara;
samo sablanjiva neprozirnost.
67
Na mahove videlo se kako svetle,
iza zavesa od dima,
lakomi udni bodei.

68
Rane. Ludilo.

69
Ne moi nastaviti
ni zaustaviti se.

70
... ni ponovo rei.

71
U prolosti nemati nita da se kae,
a eleti da se to izrazi.

72
On ne govorae nita
a njegov enski rod Ostrvo,
s vremena na vreme,
pipalo je, uznemireno, puls tiine.

73
(Nebo
ispod
njegove boje;
iznad
zvezde i tama
koje saleu.)
74
(Prevaziena,
misao.)

75
Pakao provalija
i vrhova
pustolovnim tokom pera.

76
Vatrom,
koliko nevinih vatara
zapaljenih!

77
On je goreo iv
a njegov enski rod Ostrvo
nago, sred njegovog pepela,
bdelo je, sedei.

78
Lutanje je maska
baena,
izgaena.

79
Zamka je prag
i kraj, usaglaeni.
O neprekidno zapoinjanje.

80
Ruka nije nikad
nevina.

rtvovana stranica.
Edmon abes

Iz knjige Edmon abes: Pesme za ruak ljudodera. Matica srpska, Novi Sad; Cicero, Beograd; Pismo,
Zemun; 1994.

Prevela Mirjana Vukmirovi