Jabuka Vladimir Sutejev

Bila je kasna jesen. S drvea je davno spalo lie. Jo je samo na vrhu divlje jabuke ostao jedan jedini
plod. Tog jesenjeg dana trao je po umi zec i ugledao jabuku. Prohtelo mu se da se zasladi. Ali kako
jabuku dosei?

- Kra-kra-kra!

Gleda zec, a ono na jelki sedi vrana I smeje se.

- Hej, vrano, ba si dobro dola! De, uberi mi tu jabuku!

Poletea vrana, spustila se na granu I ubrala jabuku. Samo nije uspela da je zadri u kljunu pala jabuka
na zemlju.
- Hvala ti, vrano! - ree zec I poe da uzme jabuku. Kad odjednom, kao da je iva jabuka poe da bei.
Prestraio se zec, zatim shvatio: jabuka je pala na jea koji je, smotan u klupko, spavao pod drvetom.
-Stoj, stoj! - povika zec. Kuda nosi moju jabuku?
Zaustavio se je.
- To je moja jabuka. Pala je na mene i na moje bodlje se nabola.

Zec pritra jeu.

- Daj mi odmah moju jabuku! Jas am je naao!
Doletela k njima vrana.
- Zaludu se svaate ree ona to je moja jabuka, za sebe sam je ubrala.
Nikako da se sloe, svako vice:
- Moja jabuka!

Graja se orila umom. I poela je bitka: vrana jea u nos kljucnula. Je zeca izbo bodljikama, a zec vranu
nogom udario

Naiao je medved.
- Kakva je to guva? zabrunda.
- Medvediu, tis i u umi najmudriji. Po pravici nam presudi. Kome jabuku dosudi, njegova e biti.
Medved se zamisli, porazmisli, poea se iza uha i upita:
- Ko je jabuku naao?
- Ja ree zec.
- A ko je jabuku ubrao?
- Ja - zagrakta vrana.
- A ko ju je dohvatio?
Ja I moje bodlje! zapiskuta je.
- Hm, znate ta ree medved svi ste vi u pravu I, prema tome, svako od vas ima pravo da dobije
jabuku
- Ali, ovde je samo jedna jabuka! rekoe je, zec I vrana
- Razdelite jabuku na jednake delove I svako neka uzme po komadi
Svi troje uskliknue:
- Kako se toga nismo setili!?

Uzee jabuku I razdelie je na etiri jednaka dela: jedan komadi zecu, drugi vrani, trei jeu, a etvrti
medvediu poto je spor o jabuci pravedno presudio.