Marija Zuzek Doktorska Disertacija Etnicki Konflikti

UNIVERZITET EDUCONS
Fakultet za evropske pravno-politike studije

Novi Sad
Politikoloki aspekti etnikih konflikata

u savremenom svetu od Drugog svetskog rata
do poetka XXI veka
Doktorska disertacija
Mentor: Kandidat:
Prof. dr Dragan Simeunovi mr Marija uek
Novi Sad, 2016.

Politikoloki aspekti etnikih konflikata 2016
u savremenom svetu od Drugog svetskog rata do poetka XXI veka
Univerzitet Edukons
Fakultet za evropske pravno-politike studije
KLJUNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA
Redni broj:
RBR
Identifikacioni broj:
IBR
Tip dokumentacije: Monografska dokumentacija
TD
Tip zapisa: Tekstualni tampani materijal
TZ
Vrsta rada (dipl, mag, dr): Doktorska disertacija
VR
Ime i prezime autora: mr Marija uek
AU
Mentor (titula, ime, prezime, Prof. dr Dragan Simeunovi, redovni profesor
zvanje):
MN
Naslov rada: Politikoloki aspekti etnikih konflikata u savremenom
NR svetu od Drugog svetskog rata do poetka XXI veka
Jezik publikacije: Srpski
JP
Jezik izvoda/apstrakta: Srpski/Engleski
JI
Zemlja publikovanja: Republika Srbija
ZP
Ue geografsko podruje: AP Vojvodina, Novi Sad
UGP
Godina: 2016.
GO
Doktorska disertacija 2
Izdava: autorski reprint

IZ
Mesto i adresa: Bulevar dr Zorana inia 20/35, 11070, Novi Beograd,
MA Republika Srbija
Fiziki opis rada: (8 poglavlja / 467 stranice / 785 fusnota / 546 referenci /
FO 6 grafikona / 6 tabela / 7 karata / 2 eme / 4 priloga)
Nauna oblast: Drutveno humanistike nauke
NO
Nauna disciplina: Politike nauke
ND
Predmetna odrednica, kljune Identitet, etnicitet, nacija, drava, etnopolitika kriza, etniki
rei: konflikt, etnocentrizam, religija, suverenitet, bezbednost,
PO konsekvence etnikih konflikata.
UDK
uva se u: Biblioteka Fakulteta za evropske pravno-politike studije,

U Novi Sad
Vana napomena:
VN
Izvod/Apstrakt str. 6
IZ
Datum prihvatanja od strane NN 05.03.2012.
vea:
DP
Datum odbrane:
DO
lanovi komisije Predsednik: prof. dr Ljubia Despotovi, Fakultet za
(ime i prezime, titula, zvanje, evropske pravno-politike studije, Novi Sad,
naziv institucije, status): lan: prof. dr Dragan Simeunovi, redovni profesor,
KO Fakultet politikih nauka, Univerzitet u Beogradu,
lan: doc. dr Veran Staneti, prodekan za studijski
program Politikologije, Fakultet za evropske pravno-
politike studije, Novi Sad.
EDUCONS UNIVERISTY
Faculty of European Legal and Political Studies
KEY DOCUMENT INFORMATION
Number *consequtive:
ANO
Identification number:
INO
Document type: Monograph documentation
DT
Type of record: Textual printed material
TR
Contents code (BA/BSc, PhD
MA/MSc, PhD):
CC
Author: Marija Zuzek
AU
Mentor (title, name, post): Prof. Dragan Simeunovi, PhD, Full Professor
MN
Document title: Political Scientific Aspects of Ethnic Conflicts in the
TI Contemporary Environment since the World War II until
the 21st Century
Language of main text: Serbian
LT
Language of abstract: Serbian/English
LA
Country of publication: Republic of Serbia
CP
Locality of publication: Vojvodina, Novi Sad
LP
Year of publication: 2016

PY
Publisher: Author s reprint
PU
Place of publication: Bulevar dr Zorana inia 20/35, 11070, Novi Beograd,
PP Republic of Serbia
Physical description: (8 chapters / 467 pages / 785 footnotes / 546 rererences /
PD 6 graphs / 6 tables / 7 maps / 2 schemes / 4 annexes)
Scientific field: Social Sciences
SF
Scientific discipline: Political Sciences
SD
Subject, Key words Identity, Ethnicity, Nation, State, Ethno-political Crisis,
SKW Ethnic Conflict, Ethnocentrism, Religion, Sovereignty,
Security, Consequences of Ethnic Conflict.
UC (universal class. code)
Holding data: Library of the Faculty of European Legal and Political
HD Studies, Novi Sad
Note:
N
Abstract: pg. 7
AB
Accepted by Sc. Board on: 3/5/2012
AS
Defended/Viva voce Ph D exam.
on:
DE
PhD Examination Panel: Chairperson: Ljubisa Despotovic, PhD, Professor, Faculty
DB of European Legal and Political Studies, Novi Sad,
Member: Dragan Simeunovic, PhD, Full Professor, Faculty
of Political Sciences, University of Belgrade,
Member: Veran Stancetic, PhD, Vice Dean for Politicology
Studies Department, Faculty of European Legal
and Political Studies, Novi Sad.
Apstrakt
Relevantnost diskursa o etnikim konfliktima determinisana je uvaavanjem injenice o njima

kao savremenim drutvenim sukobima koji postaju sine qua non meunarodne i svetske
bezbednosti. injenice da od samog poetka savremenog organizovanja ljudskih zajednica, u
svetu nije zabeleeno pola veka mira, kao i da samo prva dekada XXI veka belei ak 59
aktivnih etnikih sukoba na 48 lokacija u svetu, svedoe o tome da etnicitet i religija ostaju i
dalje najjae politike sile u oblikovanju sveta. Postojanje najmanje 96 separatistikih pokreta,
na prostoru 66 zemalja, ini aktivnim ak 744 razliitih separatistikih odnosno militantnih
grupacija u svetu, izdvajajui ogroman broj etniki neuralginih podruja. Izneto otvara dilemu:
da li se civilizacijske tekovine ljudskih prava i prava manjina na ouvanje identiteta - kao
bumerang vraaju istom tom oveanstvu na naplatu - stvarajui potencijalni problem velikom
delu etniki heterogenih drutava? Posedovanje nacionalno-statusnih prava vie nije dovoljno, a
masovni pokuaji stvaranja novih nacionalnih drava i interesne igre meunarodne zajednice u
pogledu trgovine podrkom ovoj tendenciji, direktno pogoduju produbljivanju jaza
argumentacije etniki konfrontiranih grupa. Sa druge strane, injenica o svetskoj promeni kursa
od integracija ka snanoj rehabilitaciji konvencionalnog koncepta dravnog suvereniteta na
pragu XXI veka, nesumnjivo jaanje desniarskih politikih partija koje pogoduju ksenofobiji i
dodatno naoruavanje - dovode u pitanje prethodno izborene demokratske institucije ljudskih
prava. Uasavajua injenica o disparitetu finansijskih izdvajanja za mir, koja danas iznose ak
1:52 u korist rata i ljudskog stradanja, jasno implicira da je nova energija interesa monih -
sadrana u kontroli etnikih i religijskih razliitosti i tenzija, inei ih - modernim sredstvom
njihovog ostvarivanja. Brojni neuspesi u razreavanju etnikih konflikata u periodu nakon
Drugog svetskog rata ozbiljno impliciraju nunost urgentnog novog, sveukupnog strategijskog
regionalnog pristupa i odgovornosti, redefinisanje normi meunarodnog prava, adekvatne
modele prevencije i odgovora na etnopolitike krize i znaajno revidiranje uloge vodeih
meunarodnih organizacija, u prvom redu UN.
Kljune rei: identitet, etnicitet, nacija, drava, etnopolitika kriza, etniki konflikt, religija,
suverenitet, bezbednost, konsekvence etnikih konflikata.
Abstract
Relevance of discourse regarding ethnical conflict is determined by accepting the fact about
them as contemporary social conflicts which are becoming a sine qua non of global international
peace and stability. Undisputet fact that from the very beginning of contemporary organizing of
human communities there has not been recorded half a century of peace, and also only the first
decade of 21st Century registers even 59 active ethnical conflict in 48 world locations, certify that
ethnicity and religion are still remaining the strongest political powers in the world shaping.
Existence of at least 96 separatist movements, in 66 countries, make active even 744 various
separatist and/or militant groups in the world, setting aside enormous number of ethnically
neuralgic areas. The above stated opens the dilemma: whether the civilization achievements of
human rights and minority rights in preserving identity are coming back as a boomerang to the
same humanity for pay creating potential problem to a great number of ethnically heterogeneous
societies. Possession of national-statutory rights is not sufficient any more, and numerous
attempts of making new national states as well as interest games of the international community
in the form of trading with the support to this tendency, are directly favoring in deepening gap of
ethnically confronted groups argumentation. On the other hand, noticeable world change of
cours from the integrations toward the strong rehabilitation of the convencional concept of the
state souvereignty at the beganing of the 21st Century, dautbless strengthening of the rightist
political parties which incline to xenophobia as well as additional armament - are questioning
previously won democratic institutions of human rights. Horrifying fact on disparity of financial
assets for peace, which are nowadays even 1:52 in favor of war and human suffering, clearly
implies that the new energy of power forces interests - contained in a control of ethnical and
religious differences and tensions, making them - modern instrument of their realization.
Numerous failures in solving ethnical conflicts after world war the Second are seriously
implying necessity of urgent, total strategic regional approach and responsibility, redefining of
the international right norms, adequate prevention models as well as response to ethno-political
crisis and significant revision of the leading international organizations role, UN in the first
place.
Key words: Identity, Ethnicity, Nation, State, Ethno-political Crisis, Ethnic Conflict, Religion,
Sovereignty, Security, Consequences of Ethnic Conflict.
Lista korienih skraenica:
- Islamska drava (ID, ISIL);
- Evropska unija (EU);
- Sjedinjene Amerike Drave (SAD);
- Severnoatlantski Pakt (NATO);
- Kosovo Forces (KFOR);
- United Nations Mission in Kosovo (UMNIK);
- Oruana vojska Kosova (OVK);
- Evropska organizacija za bezbednost i saradnju (OEBS);
- Centralna Obavetajna Agencija (CIA - Central Intelligence Agency);
- Meunarodni institut za mirovna istraivanja iz Stokholma (SIPRI);
- Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD);
- Visoki Komesarijat za izbeglice UN (UNHCR);
- Afrika unija (AU).
Lista grafikih prikaza:
- 1. - Grafiki prikaz tipologija nacionalizma, str. 87;

- 2. - Grafiki prikaz odnosa nacionalizma i rata, str. 91;
- 3. - Grafiki prikaz postojeeg trenda religijskih ogranienja od strane drave, str. 95;
- 4. - Grafiki prikaz irenja desniarskih ksenofobinih partija u Evropi 2013. godine, na kome
zelena boja implicira zemlje u kojima su ove partije u sastavu vlasti, a siva zemlje gde
nisu u sastavu vlasti, str. 101;
- 5. - Grafiki prikaz proporcije uea muslimanskog stanovnitva i etnikih grupa koje su esto
predmet neprijateljstva ksenofobinih politikih partija u ukupnom broju stnovnitva u EU,
str. 102;
- 6. - Grafiki prikaz proporcije uea tzv. velikih svetskih religija u ukupnoj svetskoj
populaciji, str. 140;
- 7. - Grafiki prikaz razliitog indeksa zastupljenosti religijske razliitosti u Singapuru, Evropi,

sjedinjenim Amerikim Dravama i Iranu, str. 142;
- 8. - Grafiki prikaz prisustva uznemiravanja odnosno nasilja nad etnikim grupama od strane
pojedinaca ili veinskih etnikih grupa u zemljama regiona SAD, Evrope, Bliskog Istoka i
Severne Afrike, podsaharske Afrike i Azijsko-Pacifikoj oblasti, str. 152;
- 9. - Grafiki prikaz budunosti svetskih religija i predvieni rast broja pripadnika islama u
odnosu na celokupnu svetsku populaciju u periodu 2010-2050 godine, str. 159;
- 10. - Grafiki prikaz rasta broja hrianskih i muslimanskih vernika i njihovo procentualno
uee u ukupnoj svetskoj populaciji u periodu 2010-2050 godine, str. 160;
- 11. - Grafiki prikaz ispitanika razliite starosne, politike, rasne i etnike pripadnosti koje gaji
negativno miljenje odnosno animozitet prema Islamu kao religiji, str. 161;
- 12. - Pregled kljunih faktora etnopolitike mobilizacije i konflikta sa njihovim indikatorima,

str. 245-246;
- 13. Grafiki pregled separatistikih regiona sveta, str. 253;
- 14. - Hronoloki pregled separatistikih tendencija i dogaaja vezanih za etniku nezavisnost,

str. 257-258;
- 15. - Grafiki prikaz porasta broja nezavisnih drava u svetu od 1864. do 2008. godine, str.
259;
- 16. Pregled postojeih etnopolitikih konflikata u svetu u 1993. godini, str. 271-276;
- 17. Pregled UNHCR o broju izbeglih, raseljenih i traioca azila po regionima do 2015.godine,
str. 292;
- 18. Karta sveta sa aktuelnim konfliktima u 2016.godini, str. 309;

- 19. Regioni odnosno provincije u svetu koje se bore ili tee ostvarivanju svoje nezavisnosti u
2016.godini na etiri svetska kontinenta, str. 311-312;
- 20. Separatistiki pokreti u Evropi, str. 320 i
- 21. Tabelarni prikaz trenutnog mirovnog angamana UN prema misijama, broju angaovanih
ljudi i godinjim budetom za interval 2015-2016. godina, str. 370-371.
S A D R A J:
Abstract....6
Lista korienih skraenica..8
Lista grafikih prikaza ....9
UVOD .14
I Istorijski aspekt etnikih konflikata ....40
1. Identitet kao predmet konflikta ...46

2. Etniki identitet .......54
3. Nacija i etnicitet ......62
4. Nacija i drava ........70
II Izvorita nacionalizma i etnikog konflikta 77
1. Teorije o nacionalizmu i ratu ..81

2. Poimanje nacionalizma i ksenofobije .93
3. Etiologija etnike polarizacije i konflikta .....104
4. Teorija evolucije i etniki konflikti ...112
4.1. Evoluciona teorija i objanjenje etnike politike ...................................117
4.2. Nacija za i protiv drave ........................................................................120
5. Interesi pojedinih drava u konfliktima etnikog
karaktera ............124
III Religijska utemeljenost uzroka

etnikih konflikata 132
1. Uticaj religije na etnike konflikte 138

1.1. Religijska osnova etnikih sukoba .........................................................143
2. Etnoreligijski konflikti ..........................................................................................149
2.1. Predrasude i stereotipizacija i/ili realna opasnost od Islama..................156
IV Normativno-pravna klasifikacija
etnikih konflikata......163
1. Etniki konflikti u svetlu meunarodnog prava ...................................................169

2. Pravo grupnog identiteta/pravna istorija
grupnog identiteta ....175
3. Meunarodne norme i njihov uticaj na naruavanje
etnocentrizma 182
4. Doktrina suvreniteta i etnike grupe..188
V Stvaranje novih drava i etniko nasilje ..198
1. Odreenje pojma tzv. starih nacionalnih drava .............................................204

2. Odreenje pojma tzv. novih nacionalnih drava .............................................210
3. Uloga etnikog nasilja u stvaranju i
funkcionisanju ovih drava .215
4. Perspektiva prisustva nasilja u etniki
profiliranim zajednicama 220
VI Specifinosti bezbednosnog aspekta

etnikih konflikata 225
1. Bezbednosni aspekt etnikih konflikata ................................................................230

2. Etniki konflikti i meunarodna bezbednost ........................................................237
3. Etnopolitika mobilizacija u ouvanju
suvereniteta drave ...241
4. Separatistike grupe kao predvodnice etnike borbe ............................................247

4.1. Vrste, karakter i delovanje separatistikih pokreta................................254
5. Etnoterorizam kao sadraj etnikih konflikata .....................................................260
5.1. Etnoseparatistiki terorizam ..................................................................266
VII Konsekvence etnikih konflikata ..269
1. Trgovina orujem, drogom i ljudima

kao pratilac etnikih konflikata ...278
2. Izbeglitvo kao posledica etnikih konflikata .....................................................287
3. Socijalno, ekonomski i politiki destruktivne posledice prisustva
nasilja u etnikim konfliktima ............................................................................294
3.1. Socijalno, ekonomski i politiki destruktivne posledice prisustva
nasilja u etnikim konfliktima na primeru Afrike.................................300
VIII Pespektive trenutnih i buduih etnikih konflikata 305
1. Etnika regionalizacija sveta i teritorijalizacija etnikih grupa ............................311

2. Etniki neuralgina podruja u meunarodnoj zajednici.....................................315
2.1. Specifinosti evropske etnike neuralginosti........................................325
3. Promena globalnog stanja i izazivanje etnikih konflikata ..335
4. Politiki i pravni aspekati etnopolitikih konflikata .............................................343
5. Strategije odgovora na etnopolitike krize ...........................................................350
6. Perspektiva otklanjanja etnikih konflikata kao preduslov meunarodne
bezbednosti .........................................................................................................360
ZAKLJUAK ...375
PRILOZI.....407
Literatura ...435
UVOD
Nepobitna je injenica da, od samog poetka organizovanja ljudskih zajednica i raunanja
vremena u skladu sa zaetkom civilizacije koju prepoznajemo u dananjem obliku na planeti

nije zabeleeno pedeset godina izostanka sukoba - odnosno pola veka mira. Prethodno izneto
upuuje na suoavanje sa razmiljanjem o tome da sukobe, odnosno konflikte ni u budunosti
nee biti mogue izbei to nuno namee potrebu analize sveukupnih uzroka konflikata kao
kljunih segmenata jedne od osnovnih alternativa za njihovo predupreivanje i eventualno
svoenje na minimum. 1
Pojava nasilja pod platom religijskog opravdanja esto se pripisuje ili smatra posledicom
promena u samim drutvima datih religija. Globalizacija i svetske promene uslovile su
generisanje stresa i dozvolile ljudima da utoiste pronau oslanjajui se na religiju kao izvor
mentalne i psiholoke podrke u dananjem svetu promena. Shodno tome, politizovana
religija 2, kao odgovor modernizmu vodi veoj privrenosti religijskim vrednostima, pri emu se
1
uek Marija, magistarska teza pod nazivom Uticaj religije na donoenje politikih odluka sa posebnim osvrtom
na Vatikan, odbranjena 2007. godine, str. 32
2
O politizaciji religije videti opirnije: Sandler S., Religious Zionism and the State: Political Accommodation and
Religious Radicalism in Israel str. 134 u B. Maddy-Weitzman i E. Inbar, Religious Radicalism in the Greater
Middle East, London, Frank Cass, 1997, str. 133-154
nasilje doivljava kao metod ili nain noenja sa promenama koje same religijske grupe
doivljavaju kao uzroke tih istih, za njih - neeljenih promena. 3
Naime, percepcija koja promenu identifikuje kao pretnju prisutna je u propovedanju svih religija.
U tom smislu, grupe koje svoje vienje sadanjosti zasnivaju kroz prizmu prolosti, u kojoj je je
religija imala znatno veu ulogu u drutvu i u kome su dominantne religijske vrednosti
determinisale okvire doputenog odnosno onoga to u drutvu nije doputeno sklonije su da
nacionalnost doivljavaju izraenu kroz religijske uslove i odrednice - pre nego etnike ili
geografske. 4
Takoe, i mnogi kasniji teoretiari koji su svoje stavove zasnivali na analizi savremenih
organizovanih zajednica odnosno drava, tvrdili su, poput istoriara Jurija Sljoskina, da je SSSR
bio prva drava u istoriji koja je institucionalizovala etno-teritorijalni federalizam, klasifikovala
sve svoje graane na osnovu njihove bioloke nacionalnosti i ozakonila preferencijalni tretman
izvesnih etniki definisanih delova stanovnitva. 5
Sa duge strane, imajui u vidu da se politika nije oslobodila svoje zavisnosti od sile, niti je u
stanju da osigura svoj opstanak pred njom opstanak ma kojeg naroda, vlasti i vlade zavisi jo
uvek od toga kakvom silom raspolae. Opti strah od unitenja, opstanak zajednice, plemena,
drutva, naroda je onaj inilac koji politiku vlast i vladare usmerava putem kroenja ovekovih
3
Lutz James and Brenda, Global Terrorism, Routledge, 2004, str. 71 i uek Marija, specijalistika teza pod
nazivom Savremena militantna politika interpretacija Islama, odbranjena na Fakultetu politikih nauka u
Beogradu 2006. godine, str. 4
4
Hanauer L. S., The Path to Redemption: Fundamentalist Judaism, Territory, and Jewish Settler Violence in the
West Bank, Studies in Conflict and Terrorism, Vol. 18, Issue 4, 1995, str. 248-249
5
Videti opirnije: Suboti Milan, Projekt Birobidan: Obeana zemlja u sovjetskoj komunalki, asopis Re, br.
84, Fabrika knjiga, Beograd, http://www.fabrikaknjiga.co.rs/wp-content/uploads/2014/10/REC-84-30-Ceo-broj.pdf,
(pristupljeno 21.08.2015.), str. 149-184
nasilnih strasti, podvrgavanju disciplini i nasilnom iznuivanju disciplinovanog, organizovanog i

miroljubivog ivota. 6
Prema reima uvaenog prof. dr Dragana Simeunovia koji u ovoj oblasti predstavlja
neprikosnoveni nauni autoritet, ne postoji vlast koja se u potpunosti ogradila od nasilja, jer
odricanje od upotrebe ili raspolaganja silom znai negiranje same vlasti. Pojavni oblici nasilja u
tom smislu, javljaju se u rasponu od delimino prikrivenog, gde se nasilje ne prikazuje
eksplicitno, kroz razne vrste politikih prinuda i prisila, pa sve do masovne primene
najmodernijeg naoruanja irokih razmera. Takoe, svi veliki istorijski procesi neretko su
pogaali slabije drave i male narode. Otuda i usled savremenih globalistikih procesa
prekomponovanja sveta moe doi do slabljenja, pa ak i nestajanja itavih naroda. 7
Kada je o politikom nasilju re, svako ko razmilja o istoriji i politici, ne moe da ne bude
svestan ogromne uloge koju je nasilje oduvek imalo u ljudskim poslovima. 8 Danas, oigledno
smrt postaje sastavni deo potronje. 9
injenica koja govori u prilog prethodno navedenom jeste i to, da se u svetu - nesrazmerno
vea suma novca koristi za proizvodnju naoruanja nego za prouavanje mogunosti postizanja
mira. 10
6
Simeunovi Dragan, Politiko nasilje, Radnika tampa. Beograd, 1989, str. 21
7
Videti opirnije: Simeunovi Dragan, Nacija i globalizacija, Zograf, Ni, 2009
8
Arent Hana: O nasilju, Alexandria Press, Beograd, 2002, str. 15
9
Ibidem, str. 168
10
Globalni vojni trokovi su u 2014. iznosili 1,8 biliona dolara. Vojni trokovi su u 2014. godini znatno poveani u
Kini i Rusiji, a sukob u Ukrajini je naveo i istonoevropske zemlje da unaprede svoje programe odbrane, ukazuje u
ponedeljak objavljena studija Stokholmskog meunarodnog istraivakog instituta za mir (SIPRI). Kina, Rusija i
Saudijska Arabija su zemlje koje posle Sjedinjenih Amerikih Drava najvie izdvajaju za odbranu, poveale svoje
trokove na ovom sektoru. Kina je prole godine za vojne svrhe izdvojila 216 milijardi dolara, to je poveanje od
9,7 odsto. Ruski vojni budet je u proloj godini povean za vie od osam odsto - na 84,5 milijardi dolara, a
ukrajinski za vie od 20 odsto - na etiri milijarde dolara. Ruska vlada u 2015. vojni budet poveala je za ak 15
odsto. Ameriko izdvajanje za vojni sektor je jo uvek 45 odsto vee nego pre teroristiih napada na SAD 2001.
U tom smislu, dalja eksploatacija naunih metoda za istraivanje ove pojave, poveae anse da
avangarda dananje civilizacije, pored napretka znanja i nauke i velikog istorijskog iskustva,
pokae i sposobnost za toleranciju i suivot. 11
Prednost monih drava na dananjoj karti sveta oliena u miru, upuuje na injenicu da
nacionalizam i etniki konflikti postaju osnovni izvori nasilja u svetskoj politici.
Opteprihvaeno je da su etniki problemi dugo bili zanemarivani u drutvenim naukama,

meutim, isto tako, injenica je da dolazi do svojevrsne obnove etnikog u postmodernim
drutvima, pa samim tim i do porasta naunog interesovanja za njega. Pitanje i odgovor - emu
ratovi, i zato ljudi jedni druge ubijaju u ime sopstvene zajednice, religije ili nacije dugo je
bilo znaajno, ali danas postaje sine qua non meunarodne i svetske bezbednosti.
U svakodnevnom ivotu, publicistici, tako i u u naunom diskursu, sve ee su prisutne

sintagme lini ili individualni identitet, kao i kolektivni ili grupni identiteti (nacionalni, verski,
politiki, etniki, kulturni, socijalni, profesionalni). U tom pogledu, Dejvid Hjum analizirajui
identitet, istie da on predstavlja svest tj. svesnost subjekta o kontinuitetu sopstvenog postojanja
koja je sadrana u relaciji identiteta. Tako je i Polis predstavljao jednu zajednicu, gde je na
samom startu vidljiva dvosmislenost pojma zajednice kao zajednice naroda i zajednice graana.
Suprotstavljenost je oigledna izmeu ethnosa i demosa, odnosno naroda kao imaginarne
zajednice pripadnosti i srodnike povezanosti, i naroda kao kolektivnog subjekta odluivanja,
predstavnitva i prava. Tako se ethnos, kao zajednica naroda, odnosno iskljuivo onih koji su
godine. Poveanje vojnog budeta u Saudijskoj Arabiji za 17 odsto u 2014. je najvee meu prvih petnaest zemalja
po vojnim trokovima u svetu. Saudijci imaju znaajnu ulogu u vie konflikata u regionu Bliskog istoka. Vojne
investicije su i na afrikom kontinentu poveane samo u 2014. godini za gotovo est odsto, a najvie su porasli
trokovi na tom sektoru u dve zemlje koje proizvode naftu - Aliru i Angoli. Izvor: N. S., Veliki vole oruje, Veernje
Novosti, 13. april 2015. godine, http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:543318-Veliki-vole-oruzje, (pristupljeno
15.04.2015.)
11
Naslov lanka, Jovanovi Dragan, Ako nee Isus Muhamedu, NIN, 26.06.2003., http://www.nin.co.rs/2003-
06/26/29518.html (pristupljeno 15.04.2005.) i uek Marija, specijalistika teza pod nazivom Savremena
militantna politika interpretacija Islama, odbranjena na Fakultetu politikih nauka u Beogradu 2006. godine, str.
57
nai, tj. potiu iz istih korena kao i mi - nai zemljaci, predstavlja dovoljan preduslov za
njihovo prvenstvo nad drugima (strancima). Upravo pripadnost istoj etniji bio je jedini uslov
ulaska u ovakvu zajednicu, odnosno mogunost politikog angamana, a time i odluivanja. Sa
druge strane, za razliku od ethnosa, tek demos predstavlja zajednicu za sve ljude bez obzira na
poreklo i pripadnost, u kome je jedini uslov ulaska u zajednicu politika kompetentnost
graanina. Demos se u tom smislu, poinje razvijati tek u grkom polisu. 12
Sloenost odnosno vieslojnost etnikog identiteta upuuje na injenicu o sloenosti njegovih

promena koje izaziva u shvatanju, prihvatanju i samom ivljenju njegovih nosioca.
Tako je i nastanak drava na Balkanu, usled izostanka prosvetiteljskog duha iao uslovno reeno
retroaktivnim putem (procesom) i kretao se od sekularizma ka jaanju uticaja religije odnosno
uticaja crkve (klerikalizmu) dovodei time do nastanka nacija nuno vezanih za odredbe datih
konfesija odnosno religija.
Period priprema za sukob ili sam sukob etnonacionalnih grupa predstavlja izuetno plodno tle za
stvaranje, odnosno formulaciju i irenje etnikih stereotipa. Oni pak, do maksimuma afirmiu
meusobno suprotstavljene ali ipak povezane principe psihologije velikih grupa koji se
nedvosmisleno odnose i na etnonacionalne grupe, a podrazumevaju postojanje razliitosti
izmeu grupa i ouvanje psiholoke granice izmeu njihovih identiteta. Vremena okarakterisana
kao etnonacionalistika, dovode do toga da vanost granica i podela neizmerno raste, da
postojee podele dobijaju na sve veem znaaju, kao i do njihovog povlaenja i pojave gde nisu
bile nikada. Etniki stereotipi zasnovani na podeli izmeu "nas" koji smo jedno i "njih" koji su
neto drugo predstavljaju po sebi izraz etnocentrizma. Uzimajui u obzir jasne funkcije etnikih
stereotipa, vremena okarakterisana kao etnonacionalistika faforizuju linosti koje formiraju i
zagovaraju etnike stereotipe inei ih drutveno potrebnima. Takoe, istorija svedoi o velikom
broju primera o promenama etnikih stereotipa izmeu pripadnika razliitih grupa tokom
12
Videti opirnije: Vlaisavljevi Ugo, Etniki identitet i etnopolitika, Mauna-fe, Sarajevo 2007
vremena u pozitivnom, a drugi put u negativnom pravcu. Isto tako, prilagoavanje etnikih
stereotipa postojeim politikim odnosima izmeu drava ili grupa, veoma esto nema nikakve
veze sa stvarnom predstavom koju narodi, odnosno grupe imaju jedni o drugima. 13
U uslovima kada odreene istorijske ili pak savremene okolnosti doprinose jaanju tenzija
baziranih na etnikoj osnovi, po svojoj sutini neminovno u svesti ljudi zauzimaju prostor nekih
drugih identifikacionih oblika grupe. U tom smislu, Smit objanjava nacionalizam 14 kao
ideoloki pokret za sticanje i odravanje autonomije, identiteta i jedinstva ljudi iji pripadnici
doivljavaju tu grupu kao potencijalnu ili stvarnu naciju. Kao glavne odlike nacionalizma izdvaja
prevashodno da je svet podeljen na nacije; uvreeno shvatanje kako jedino ureenje sveta uz
podelu na autonomne nacije moe obezbediti mir i pravdu; da individua ima mogunost da svoje
mogunosti ostvari iskljuivo unutar nacije; da je privrenost naciji iznad svih ostalih
pripadnosti i da u skladu sa time i sva politika mo jeste u naciji, kao i da je za ostvarenje
autentinosti nacije nuna, odnosno neophodna maksimalna autonomija.
Prema Hantingtonu, ljudima koji tee ponovnom pronalaenju etniciteta i identitetu, sutinsko je
postojanje neprijatelja, a potencijalno najopasnija neprijateljastva nastaju du naprslih granica
izmeu glavnih svetskih civilizacija. 15 Imajui u vidu da svetska etika izdvaja 92 religije sveta,
koje je Huntington kasnije grupisao u osam velikih civilizacijakih krugova postaju jasane
dimenzije znaaja za razumevanje etniciteta i etnikih konflikata u ouvanju mira i bezbednosti
savremenog drutva.
13
N.N., Zloupotreba psihijatrije, asopis NIN, broj 2546, 14. oktobar 1999., Beograd, http://www.nin.co.rs/1999-
10/14/10153.html, (pristupljeno 07.11.2013.)
14
U daljem tekstu videti opirnije: Smith Anthony, D., 1996, Nations and their Pasts, Nations and Nationalism,
Vol. 2, No. 3, str. 359; Smit Antoni, D., 1998, Nacionalni identitet, Beograd: XX vek, str. 119; Smith, Anthony, D.,
2000, The Nation in History, Historiographical Debates about Ethnicity and Nationalism, Cambridge, Polity Press,
str. 72
15
Hantington S., Sukob civilizacija, CID, Podgorica, 1998, str. 20
Prva dekada XXI veka svedoi o tome kako nacionalizam, etnicitet i religija ostaju i dalje najjae
politike sile u oblikovanju sveta. Iako od 2000.-te godine, u svojim najrazlitijim oblicima
demokratija utire svoj put na itavoj planeti, prema Ujedinjenim Nacijama - vie od dve treine
zemalja od 192 - treba smatrati izbornim demokratijama koje se ine neodvojivim od nacije i
graanstva. U tom smislu, prisustvo ili odsustvo etnikih ili etnoreligijskih pokreta esto
determinie da li e zemlja uivati u sopstvenom poretku ili e, itavi regioni sveta biti u ratu
ili miru. Snaga nacionalizma ni u kom sluaju ne treba biti zanemarena. Ona je ipak bila
najuticajnija politika ideja tokom veine XVIII i XIX veka. 16
Neposredno nakon pada Berlinskog zida, verovalo se da e demokratija i slobodno trite svetom
proiriti mir i prosperitet. Dve godine po zavretku Hladnog rata, 1993. godine na planeti je
postojalo 22 arina mesta na kojima su se vodili sukobi koji se karakteriu kao graanski. Oni
su iznedrili oko 25 miliona izbeglica, oko 4 miliona rtava nastradalih direktno ili indirektno kao
rezultat ovih konflikata, od ega ak 200.000 samo u 1993. godini. Ujedinjene nacije su za
vreme svog pedesetogodinjeg postojanja sprovele u tom periodu najvie mirovnih intervencija
ak 13. Ovakvi podaci ne govore o kraju istorije, ve pre o poetku jedne nove ere u svetskoj
istoriji koja jo uvek nema ime. 17
Vrlo esto danas, svetska javnost ne zna ili ne eli da prizna da se iza plata velike veine
svih drutvenih problema kriju u stvari verske i rasne razlike, razmirice i netolerancije. 18
Poslednjih decenija, etniki konflikti destabilizovali su itave regione i podruja, i doveli do
unazaivanja ekonomskog razvoja i neverovatnih patnji ljudi. Od Afrike do Zapadne Evrope,
Balkana, Bliskog Istoka, kroz Junu i Jugoistonu Aziju, ovi sukobi menjaju i ponovo stvaraju
16
Videti opirnije: Taras Raymond C. and Rajat Ganguly, Understanding Ethnic Conflict: The International
Dimension (3rd Edition), Pearson Education Inc, Longman, New York, 2006
17
Gurr Ted Robert, Harff Barbara, US Naval Academy, Ethnic Conflict in World Politics, Westview Press, Oxford,
2000, Preface xiii
18
Thackrah John Richard, Dictionary of Terrorism, Routledge, London/New York, 2004, str. 221 i uek Marija,
specijalistika teza pod nazivom Savremena militantna politika interpretacija Islama, odbranjena na Fakultetu
politikih nauka u Beogradu 2006. godine, str. 3
geopolitiku mapu sveta uslovljavajui drastine promene u meunarodnim odnosima kao i

odnosu izmeu velikih i malih sila. Uzimajui u obzir - naalost preovlaujui broj etnikih
konflikata, sa druge strane za sada postoji uslovno reeno nedovoljan broj ozbiljnih analiza koje
se bave ovom problematikom, irokim spektrom njihovih stvarnih uzroka i modalitetima
eventualnih reenja.
Etniki konflikti nisu retki, izolovani problemi. Oni su u samom vrhu savremenih meunarodnih
bezbednosnih pitanja. Njihov znaaj ogleda se u pet osnovnih razloga. Prvo, iroko su
rasprostranjeni, danas, veina od oko 35 oruanih konflikata koji se vode irom sveta imaju
nacionalistiku ili etniku dimenziju. 19 Drugo, ovi konflikti uvek izazivaju veliku koliinu patnje
jer ukljuuju direktne, planirane napade na civile ije rtve doseu desetine i stotine hiljada.
Tree, ovi konflikti gotovo uvek podrazumevaju umeanost susednih drava to umnogome
naruava regionalnu bezbednost i/ili prelivanje krize. etvrto, u vezi sa ovim konfliktima esto
su razliiti interesi distanciranih meunarodnih sila, kao i internacionalnih i regionalnih
organizacija. Peto, kreatori politike na nacionalnom nivou i u regionalnim i meunarodnim
organizacijama su u konstantnom preispitivanju svojih napora za smirivanje i reavanje ovakvih
konflikata. 20
Stvaranje prostora nacijama, koje pokuavaju da prekinu vezu od drave koja njima vlada,
predstavlja gorui problem za svetsku stabilnost i mir, kao i nain za izbegavanje globalne
fragmentacije. Paradoksalno, borba za stvaranje novih drava preuzela je vodee mesto, u vreme
kada ve stvorene drave tee povezivanju zarad istih ciljeva i kada ideja o nezavisnoj naciji
izumire. U tom smislu, etnike manjine i etniki sukobi tema su brojnih politikih i akademskih
rasprava u Evropi tokom XX veka. Vrativi se unatrag, postaje jasno da su i Prvi i Drugi svetski
rat, ali i gotovo svi drugi evropski ratovi u posljednjih stotinak godina, u dobroj meri bili
19
Brown E. Michael, The International Dimensions of Internal Conflict, Cambridge, Mass: MIT Press, 1996, str. 1-
31
20
Brown Michael E. , Nationalism and Ethnic Conflict - revised edition (International Security Readers), The Mit
Press, Cambridge, London, 1997, Preface xi
isprovocirani pozivanjem na manjine. Svedoci smo da prva dekada XXI veka belei ak
aktivnih 59 etnikih sukoba na 48 lokacija u svetu. 21
Istorija, naroito savremena, pokazuje da su u cilju prividne eliminacije etnikih sukoba, veoma
esto koriene moralno i pravno neprihvatljive metode koje po svojoj definiciji predstavljaju
prisilno proterivanje i etniko ienje. 22 U tom smislu, reciprona je veza izmeu eskalacije
postojeih i pojave novih etnikih sukoba - primenom nametnute demokratije i grubim
insistiranjem na promociji ljudskih prava. Tako eskalacija etnikih sukoba u sredinama koje su
tradicionalno demokratske dovodi do ograniavanja principa demkratije, ljudskih prava, kao i
obima funkcionisanja demokratskih institucija i procesa. U nekim delovima globalizovanog
sveta, restrikcije i suspenzije ine se otrijim i duim nego u drugim. Uspenoj demokratiji - kao
preduslov - neophodno je nacionalno jedinstvo, a naroito kad je re o multietnikim drutvima.
Drugim reima, to je vie sukoba - tee je postii to jedinstvo i jo je tee ouvati ga. Postavlja
se pitanje - ukoliko sistem ne moe biti okarakterisan kao demokratski dolazi do kompleksne
dileme ta najpre moe i treba uiniti: razvijati demokratiju i potovanje ljudskih prava u cilju
eventualnog eliminisanja etnikih konflikata i njihovog reavanja ili spreavati njihovu
eskalaciju i njihovo deeskaliranje? 23
U tom smislu, poetak XX veka svojstven prema osnovnoj karakterizaciji sadranoj u injenici
da suverenost drava zastareva kao koncept u trendu sveukupne tendencije brisanja granica i
grupisanja zemalja u saveze i unije, olien u Evropskoj uniji kao najuspenijem mirovnom
21
Gottlieb Gidon, Nation Against State: A New Approach to Ethnic Conflicts and the Decline of Sovereignty,
Council on Foreign Relations Press, New York, 1993, str. 1
22
Isakovi Zlatko, Democracy, Human Rights and Ethnic Conflicts in the Globalised World, MP 4, Vol. LIV, br.
4, 2002, str. 367, http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0025-8555/2002/0025-85550204357I.pdf, (pristupljeno
07.05.2013.)
23
Ibid, str. 378
projektu nakon vievekovnih sukoba na tlu dananje Evrope 24 - u svetlu savremenih dogaaja
tokom sredine druge decenije XXI veka dobija jedno sasvim novo znaenje.
Naime, kriza koja je pogodila Evropsku uniju tokom 2015. godine predstavlja najveu krizu u
njenoj istoriji jo od njenog osnivanja.
Dimenzije krize sa kojom se Evropska unija suoila, kao i stepen nespremnosti vezano za
ogroman izbegliki talas koji je krenuo iz Sirije, Avganistana i Iraka put Zapadne Evrope,
oigledna je u injenici da dugo vremena od poetka krize kako je novonastala neoikavana
situacija nazvana - nije bilo usaglaeno stanovite zemalja Unije da li se radi o migrantskoj,
izbeglikoj, emigrantskoj ili pak azilantskoj krizi.25 U datim okolnostima, u samom srcu Evrope,
24
Konkretno vievekovni sukobi Nemake i Franscuske.
25
Ujedinjene nacije prema osnovnom odredbenom terminu, migrantima smatraju bilo koju osobu koja ivi
privremeno ili trajno u zemlji u kojoj on/ona nisu roeni, a ostvaruju odreene socijalne veze sa tom zemljom.
Daljim pojanjenjem ovog termina, on se primenjuje na sve sluajeve u kojima je odluka za migraciju doneena
svojevoljno i linim pristankom osbe tj. migranta, iz line uverenosti i bez intervencije spoljnog faktora pritiska ili
ubeivanja, uz razlikovanje spoljnih i unutranjih migracija, pri emu spoljna migracija ili inostrana migracija jeste
ona ije se polazite nalazi u granicama, a odredite van granica posmatrane teritorije. Izvor:
http://www.unesco.org/new/en/social-and-human-sciences/themes/international-migration/glossary/migrant/,
(pristupljeno 26.07.2014.) Prema odredbama lana 1. A. enevske konvencije iz 1951. godine, izbeglicom se smatra
osoba koja osea osnovan strah od procesuiranja po osnovu rase, religije, nacionalnosti, pripadnosti socijalnoj ili
politikoj grupaciji, koja se nalazi van teritorije nacionalnosti (dravljanstva) kojoj pripada i, na osnovu straha koji
osea nije u mogunosti ili ne eli da iskoristi zatitu te zemlje; ili osoba bez nacionalnosti (dravljanstva) a van je
teritorije biveg stalnog boravka kao rezultata tprethodno iznetih dogaanja i ne eli, na osnovu takvog straha da se
istoj vrati. Uzimajui u obzir izneto, definicija izbeglice podrazumeva tri esencijalna elementa: 1) postojanje pretnje
do nivoa progona od strane vladajueg dravnog rukovodstva, individua ili grupa koje vladajua struktura ne moe
ili ne eli da kontrolie; 2) utemeljenost i osnovanost postojanja takvog straha - u skladu sa Odlukom Vrhovnog
Suda Sjedinjenih Amerikih Drava koja pod osnovanou podrazumeva jedan u deset sluajeva njegovog
izvrenja i 3) povreda odnosno procesuiranje i progon moraju biti izvreni prema osobi iskljuivo na osnovu rase,
religije, nacionalnosti, politikog miljenja ili pripadnosti odreenoj socijalnoj grupaciji (ili u vezi sa navedenim).
Izvor: http://www.unesco.org/new/en/social-and-human-sciences/themes/international-migration/glossary/refugee/
Sa druge strane, traioci azila su osobe koje se prema odredbenoj definisciji razlikuju od izbeglica i predstavljaju
osobe koje migriraju van granica u potrazi za zatitom, ali koje ne moraju nuno ispunjavati striktne kriterijume
odredaba enevske konvencije iz 1951. godine. Trailac azila je osoba koja je kao izbeglica potreila zatitu i
oekuje odreivanje svog statusa u tom smislu. Sa druge strane, pojam ili termin izbeglica podrazumea osobu koja
ve ima garancije zatite. Traioci azila mogu postati izbeglice ukoliko ih lokalne imigracione, odnosno vlasti
zaduene za izbeglice smatraju odgovarajuim odnosno u skladu sa meunarodnom definicijom izbeglih lica. Pored
iznetog, definicija traioca azila moe varirati od zemlje do zemlje u zavisnosti od nacionalnih pravnih regulativa.
Ipak, u veini zemalja, traioci azila odnosno azilanti I izbegla lica razlikuju se samo u vezi sa mestom gde
individualno trae zatitu. Odnosno, azilanti zatitu trae po dolasku u zemlju prijema, dok izbegla lica zatitu i
svedoci smo da koncept konvencionalnog suvereniteta doivljava ekspresnu rehabilitaciju.

Njegov povratak pri tome naputa karakteristike suptilnosti i diplomatije i grubo sobom nosi
rasporeivanje vojske, hapenja, bodljikave ice, podizanje zidova i vraanje carinika na granice
izmeu zemalja koje do skoro nisu postojale, a njihovo ujedinjavanje predstavljalo je
spoljnopolitiki prioritet svake od zemalja ponaosob.
Nesnalaenje sa neoekivanom pojavom kao i dimenzije jaanja nacionalne drave odnosno

zatite njenih interesa u odnosu na dotadanje partnerstvo eksplicitno je vidljivo u podizanju zida
na pruzi u sred Evrope. Takoe, eklatantan primer navedenog je i granica izmeu Austrije i
Nemake kao tradicionalnih saveznika iste religijske, jezike i kulturoloke pripadnosti.
Navedena urgentna rehabilitacija koncepta suvereniteta, prevazilazei doskora postojei strah da

e globalizacioni i integracioni tokovi naruiti nacionalne interese pojedinanih zemalja, koja
sada dolazi do svog zaleta i izraaja u punom znaenju, nesumnjivo vodi jaanju desnice na
Starom kontinentu.
U tom smislu, jaanje nacionalne drave u datim okolnostima nedvosmisleno e iznedriti (a ve

je i poeo) rast ksenofobije kao dugotrajne i teko izbrisive senke zbog koje je do sada poloeno
previe ljudskih ivota. 26
Isto tako, bezoni teroristiki napadi Islamske Drave (ID) u Parizu sa desetinama nedunih
civilnih rtava, pretnje u Briselu i drugo - nedvosmisleno potvruju dalju ekspanziju etnikih
konflikata u savremenom svetu, dovode do destabilizacije bezbednosnih okolnosti u Evropi i
garanciju datog statusa trae van zemlje prijema. Izvor: http://www.unesco.org/new/en/social-and-human-

sciences/themes/international-migration/glossary/refugee/, (pristupljeno 12.09.2015.)
26
Sa druge strane, u datim okolnostima moe se rei da zemlje koje su prihvatile emigrante predstavljaju svetao
primer. Ipak, navedeno treba uzeti sa rezervom uzimajui u obzir da veina od zemalja koje su realizovale prihvat
predstavljaju male zemlje na spoljnopolitikoj karti sveta uglavnom bez ikakvog izbora ili u poziciji da na navedeno
ne mogu da utiu. Opet, konkretno Republika Srbija je svojim svetlim primerom dola do pozicije da moe raunati
na elemente koji e doprineti uklanjanju ili pak ponitavanju ranije steene i ini se trajne etikete kolektivne krivice
pripisane kao narodu sklonom zloinima i nehumanosti. Videti opirnije: Simeunovi Dragan, Srpska kolektivna
krivica, Nolit, Beograd, 2007
nesumnjivo vode potvrdi prethodno iznetoj tvrdnji da e politika desnica u ovom obraunu sve
vie dobijati na znaaju. 27
U svetlu aktelnih dogaaja koji se odnose na izbegliku krizu u Evropi, rastui broj teroristikih
napada sa frapantnim brojem civilnih rtava i dalje teroristike pretnje u tom smislu potvruju
osnovnu hipotezu ove doktorske disertacije kao i njenu naunu i drutvenu opravdanost.
Relativna oskudnost dostupnih rezultata predhodnih naunih istraivanja iz oblasti etnikih

konflikata i njihovog bezbednosnog aspekta u periodu nakon 2000. godine 28, ini ovo
istraivanje donekle jedinstvenim, a time, i nauno i drutveno znaajnim. Imajui u vidu
evoluciju i promene dimenzija etnikih konflikata a sa time i razvojni koncept naunog pristupa
datom problemu, namee se potreba kontinuiranog doprinosa u ovoj oblasti, to nauno-
istraivaki izazov ini svakako jo izraenijim.
S obzirom na injenicu da etniki problemi dugo vremena nisu zauzimali dovoljno znaajno
mesto i dovoljnu panju drutvenih nauka, kao i na svojevrsnu obnovu etnikog koncepta u
postmodernim drutvima, namee se potreba primene to sveobuhvatnijeg pristupa u njegovom
istraivanju.
Prethodna razmatranja o problemu istraivanja odnosila su se na istraivanje etnikih konflikata

iz perspektive mira, bez dublje etimoloke analize njihovih uzroka, ukazujui tako na svu irinu i
sloenost problematike bezbednosnog aspekta etnikih konflikata.
27
Interesantno je da se teroristiki napad ID u Parizu sa najveim brojem civilnih rtava do sada dogodio 13.
novembra 2015. godine - nepuna etiri dana od kada tzv. Kosovo (tradicionalna lokacija kampova za obuku
terorista) na Generalnoj konferenciji - nije primljeno u UNESCO. Do danas (22.novembra 2015. godine), niko od
svetskih, pa ni lokalnih i regionalnih analitiara nije prepoznao eventualno korespondiranje datih dogaaja. Ipak,
kako izneto nije predmet ove disertacije, data tema nee dalje biti elaborirana.
28
Wimmer Andreas, Introduction, Facing Ethnic Conflicts, str. 11,
http://www.columbia.edu/~aw2951/FEC.intro.pdf, (pristupljeno 24.01.2013.)
Imajui u vidu izneto, predmet istraivanja disertacije Politikoloki aspekti etnikih konflikata u
savremenom svetu od Drugog svetskog rata do poetka XXI veka moe se definisati na
razliitim nivoima optosti. U optem, filozofsko-logikom smislu, predmet istraivanja je deo
opteg procesa evolucije i prisustva etnikih konflikata u svetu od momenta stvaranja
nacionalnih drava. U smislu posebnog, blieg odreenja, predmet istraivanja je usmeren na
analizu pravih uzroka izbijanja etnikih konflikata, i na osnovu njih, mogunosti njihovog
eventualnog predupreivanja. Konkretno, radi se o pojedinanom istraivanju bezbednosnog
odnosno politikolokih aspekata etnikih konflikata u savremenim bezbednosnim uslovima.
Dosadanje interesovanje naune javnosti odnosilo se na tri dominantne grupe stavova kada su u
pitanju etnicitet i nacionalizam. Prva grupa smatrala je nacije i etnike grupe relativno modernim
fenomenima, nusproizvodima uspona teritorijalne drave i industrijskog razvoja. Drugi su pak
doivljavali etniku i nacionalistiku politiku kao prolazni fenomen i deiju bolest modernog
doba koja e biti zaboravljena sazrevanjem demokratije i civilnog drutva. Trea grupa je
smatrala da etnicitet predstavlja dugotrajnu bazu ljudske istorije, ograniavajui domete
nacionalizma i modernog vremena. 29
Periodi u kojima se zapoeti - oigledno meunacionalni sukobi voeni nacionalistikim

politikim strategijama, iako politike naravi tretiraju kao nepolitiki i pretpolitiki, a ne kao
savremeni drutveni sukobi, karakteristini su po paualnom govoru o etnikom i ideolokoj
kontaminaciji diskursa o etnikim konfliktima. Ova ideoloka kontaminiranost uoljiva je u
metodi izbora sukoba o kojima e se govoriti kao etnikim, kao i u sugerisanju da se radi o
drutvima predmodernog, nemodernog i nedovoljno civilizovanog sveta. Drugim reima, metoda
izbora kree se u pravcu svesnog geopolitikog pripisivanja etnikog nestabilnim delovima
sveta. U tom kontekstu, razliitost odnosno kola etnikih, kulturnih, politikih, verskih i
razvojnih identiteta, implicira kako nije mogue da takva podruja postignu unutranju stabilnost
29
Wimmer Andreas, Nationalist Exclusion and Ethnic Conflict: Shadows of Modernity, Cambridge University
Press, New York, 2002, str. 1
visokog stepena, te se smatraju nestabilnim sa periferijskim ili najee poluperiferijskim

poloajem i izrazitom zavisnou od globalne raspodele moi i svetskih razvojnih trendova. 30 Na
taj nain, oni danas postaju sine qua non meunarodne i svetske bezbednosti.
Svojevrsna obnova etnikog u postmodernim drutvima i konstantno prisustvo konflikata sa

ovim odreenjem, uslovilo je nuno i porast naunog interesovanja za njega. Uzimajui u obzir
navedeno, moemo rei da predmet istraivanja predmetne disertacije ima delimino teorijski
karakter, jer je re o identifikaciji pojave etnikih konflikata i njihovog bezbednosnog aspekta u
savremenim uslovima. S obzirom na naunu i drutvenu aktuelnost ove problematike, kao i
vitalan znaaj predmeta istraivanja po globalnu svetsku stabilnost i bezbednost, semantikom
analizom utvrene teme istraivanja mogu se uoiti kljuni pojmovi kojima e se operisati u toku
istraivanja, a to su etnicitet i konflikti zasnovani na etnikim razliitostima. 31
Kategorijalno-pojmovni aparat predmetne disertacije odnosi se na opte pojmove vezane za

etnike konflikte, a oni su: narod; identitet; nacija; nacionalizam; nacionalno pitanje; etnike
grupe; etniki princip; konflikt-sukob; nasilje; politiko nasilje; suverenitet; religija i
etnocentrizam.
Uvaavajui doprinose drugih autora, kategorijalno-pojmovni aparat zastupljen u predmetnoj

disertaciji oslanjen je na nauni autoritet uvaenog prof. dr Dragana Simeunovia. U tom smislu,
osnovne radne definicije od kojih polazi predmet istraivanja zasnovane su na naunom
odreenju pojmova (pojava) naeg najistaknutijeg autora u ovoj oblasti, a koje se prevashodno
odnose na nasilje i politiko nasilje.
Meszaros Sara, Balkanski Barbarogenij: problem etniciteta u analizama rata na podruju bive Jugoslavije,
30
asopis Diskrepancija, svezak VI, broj 10, 2005, str. 33-34

31
U daljem tekstu za podrobnija objanjenja metodolokih aspekata videti opirnije: Milosavljevi Slavomir i Ivan
Radosavljevi, Osnovi metodologije politikih nauka, drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, Slubeni glasnik,
Beograd, 2003
Nailje je ljudska delatnost, a sila je sredstvo, ono nije prosta upotreba sile ve njen rad kao oblik
ljudske delatnosti u kojoj se direktno ili indirektno koristi sila. Ono je delatnost kojom se neki
in, aktivnost, radnja ili proces otpoinju, vre se ili zaustavljaju, odravaju ili ubrzavaju, ili se
neka forma i sutina stvaraju, transformiu ili razdvajaju nasuprot volji i intenciji ostvarenja
interesa i zadovoljenja potreba objekta nasilja, ukoliko je svestan, odnosno nasuprot njegovoj
unutranjoj strukuri ili zakonitosti ukoliko se ne radi o oveku. 32
Politiko nasilje podrazumeva korienje nemirnodobskih, neodgovornih, nezakonotih,

netolerantnih (ne korienje optih kolektivnih mirnih i demokratskih) metoda u ostvarivanju
politikih ciljeva koje zastupa i afirmie pojedinac, grupa ili organizacija. Odnosno, jedna od
pojavnih varijanti ukupnog drutvenog nasilja tj. direktna ili indirektna, latentna primena sile u
sferi politikog i politike, odnosno, direktna ili indirektna primena sile nad sveu, ivotom,
telom, voljom ili materijalnim dobrima stvarnog ili potencijalnog, odnosno pretpostavljenog
politikog protivnika. 33
Shodno formulisanom i prethodno iznetom problemu istraivanja, predmet istraivanja

disertacije Politikoloki aspekti etnikih konflikata u savremenom svetu od Drugog svetskog
rata do poetka XXI veka je usmeren ka analitikom sagledavanju bezbednosnog aspekta
etnikih konflikata. 34 Analitiki proces je sadran u sagledavanju odnosa i veza dva osnovna
inioca istraivanja: etnikih konflikata kao preovlaujueg oblika sukoba u svetu i ostvarivanja
bezbednosti kao nunog aspekta stabilnosti i mira. U predmetnoj disertaciji se ukazuje na
osnovna obeleja i glavne posledice etnikih sukoba, i propituju se (ne)mogunosti njihovog
predupreivanja. Ovom razmatranju pitanja etnikih sukoba u drutvima koja su u najveem
32
Simeunovi Dragan, Osnovi politikih nauka praktikum, Ferko, Beograd, 1994, str 122-123
33
Ibidem, str 124
34
Predmet istraivanja teorijski pripada drutvenim naukama. Re je o kompleksnom naunom istraivanju
bezbednosnog aspekta etnikih konflikata. Posmatrano u irem kontekstu, predmet istraivanja mora biti istraen
transdisciplinarnim pristupom ime pripada politikolokim naunim disciplinama, bezbednosnim, sociolokim,
pravnim, istorijskim, ekonomskim, etnolokim i psiholokim, i kao takav ima interdisciplinarni karakter.
broju sluajeva multikulturalna, pristupa se sa osnovnom namerom da se ukae na pojavu kojom

udrueno destruktivno delovanje domaih aktera i spoljne intervencije sa sutinski negativnim
prefiksom, nuno proizvode nesagledive negativne posledice po lokalnu, regionalnu i
meunarodnu bezbednost. Samo istraivanje je operacionalizovano kroz osam osnovnih
segmenata.
Kao to se iz samog preliminarnog odreenja predmeta istraivanja vidi, radi se o aktuelnom

istraivanju u savremenom svetu. Konkretno, istraivanjem je teino obuhvaen period raanja i
stvaranja nacionalne drave u savremenosti, odnosno, period od Drugog svetskog rata do poetka
XXI veka. U sklopu navedene vremenske odrednice, a u cilju blieg razjanjavanja pristupa u
izuavanju predmetne pojave, teino je sagledan period od sredine XVIII veka, zatim period
nakon prestanka blokovske podele sveta padom Berlinskog zida do danas i stvaranja nacionalne
drave u tom periodu. Pratei osnovnu idejnu zamisao ovog istraivanja, period vremena tokom
njegove realizacije, obuhvaen je definisanim predmetom.
U pogledu prostornog obuhvata predmeta istraivanja, ono se odnosi na sveukupnost

meunarodnih odnosa. Istraivanjem je u tom smislu teino obuhvaen celokupan geografski i
politiki prostor savremenog sveta jer, postojanje etnikih konflikata u odrenim regionima,
nedvosmisleno utie na ukupnu meunarodnu bezbednost i stabilnost. Takoe, njihovo
postojanje u navedenom vremenskom okviru bilo je, i ostae katalizator svih svetskih deavanja
diktirajui tako stepen bezbednosti uopte.
U disertaciji Politikoloki aspekti etnikih konflikata u savremenom svetu od Drugog

svetskog rata do poetka XXI veka generalna, odnosno opta hipoteza jeste da je u veini
savremenih konflikata etniki inilac izrazito prisutan bez obzira da li se oni oznaavaju kao
etniki, religijski ili sukobi neke druge vrste. Sama odrednica etnikih sukoba se pri tom daje ne
samo u zavisnosti od stepena prisutnosti etnikog faktora u sukobu, ve i usled nekih drugih,
obino politikom motivisanih razloga. Na karti sveta danas, etniki sukobi su vrlo brojni u
odnosu na ukupan broj sukoba to direktno implicira potrebu za njihovo dalje istraivanje koje je
pored generalne, zasnovano i na brojnim posebnim odnosno pojedinanim hipotezama. One se
ogledaju u: sveprisutnosti nasilja u savremenom svetu, njegovoj eskalaciji i promeni pojavnih
oblika; tome da prva dekada XXI veka svedoi o tome kako nacionalizam, etnicitet i religija
ostaju i dalje najjae politike sile u oblikovanju sveta; koliini sukoba kroz istoriju voenih za i
u ime religije to u kontekstu etnikih konflikata direktno implicira da deo navedenih konflikata
svoju osnovu zasniva na religijskim razliitostima; neizbenoj povezanosti etnikih konflikata sa
konceptom identiteta pri emu mogunost potvrde etniciteta kao nacije implicira mogunost
postojanja i opstajanja nacionalne drave; uzroku porasta etnikih tenzija koje proistiu iz
evidentne sloenosti meunacionalnih odnosa i iz specifinosti konkretnih istorijskih zbivanja;
osnovi sukoba izmeu etnonacionalnih grupa koji pogoduju stvaranju i irenju etnikih
stereotipa, maksimalno afirmiui princip psihologije velikih etnonacionalnih grupa; stvaranju
nacionalnih drava kroz istoriju koje je u manjoj ili veoj meri bilo praeno nasiljem pa i
etnikim sukobima; etnikom principu koji je u meunarodnom pravu sluio za traenje i
utvrivanje granica izmeu drava a njegovo nepotovanje vodi politikoj nestabilnosti u svetu
predstavljajui elemenat koji izaziva ratove ili nove raspodele etnikih granica; etnikim
konfliktima koji posmatrani u svetlu meunarodnog prava i doktrine suvereniteta, pokazuju da
primena odreenih meunarodnih normi naruava etnocentrizam; pokazatelju da inioci
nacionalizma a time i etnikih konflikata sadrani u dosadanjim evolucionim i teorijama o
nacionalizmu i ratu, neizostavno deriviraju nacionalizam i ksenofobiju sa jedne, i dualizam
nacije protiv drave, odnosno eksterne interese u etnikim konfliktima sa druge strane, kao i da
bezbednosni aspekt buduih etnikih konflikata i njihove prevencije neizostavno uslovljava
promatranje i spreavanje etnike mobilizacije, nasilja, manifestacije etnocentrizma,
organizovanog kriminala i delovanja separatistikih organizacija i pokreta uz visok stepen
razumevanja religijske osnove pomenutih konflikata, kao i globalnih interesa monih drava.
Predmet, sadraj, a naroito hipoteze istraivanja, uslovili su primenu niza metoda u svim
fazama istraivanja predmetne disertacije i to optenaunih i posebnih. Obzirom da je nauni cilj
istraivanja deskripcija sa elementima naunog objanjenja, samo istraivanje ima empirijski

karakter i zasnovano je na analizi dostupnih izvora podataka. Istraivanje zastupljeno u ovoj
doktorskoj disertaciji koristi metode analize, sinteze, apstrakcije, generalizacije, konkretizacije,
tipologizacije. S obzirom na predmet samog istraivanja, od osnovnih analitikih metoda
primenjuju se metoda analize i dedukcija, a od sintetikih metoda sinteze.
U odnosu na cilj istraivanja primenjuju se parcijalne analize, prvenstveno analiza sadraja i

strukturalno-funkcionalna analiza. Komparativna analiza, kao bitan nain saznanja slinosti i
razlike aktivnosti, funkcija, veza i odnosa, kretanja, promena i razvoja inilaca predmeta ovog
istraivanja, podrazumeva se kao stalno prisutni metodski postupak. Pored nje, koriena je i
uporedna analiza postojeih teorija iz ove oblasti, kao i uporedna analiza stavova autora iz
razliitih naunih oblasti, a vezana za ovaj problem. Koriena je i pri istraivanju slinosti i
razlika u okviru postojeeg naunog saznanja iz ove oblasti. Metoda dedukcije primenjivana je u
svim fazama istraivanja kao misaono-logiki proces zakljuivanja, a naroito u cilju opisivanja i
verifikacije pojedinanih stavova.
U primeni metode sinteze, preovlauje reproduktivna sinteza, kao i osnovni metod spajanja
prethodno rastavljenih delova u jednu sloenu istu ili izmenjenu reproduktivnu celinu. Sinteza je
nezaobilazna metoda posebno u formiranju naunih stavova u zakljuku ovih istraivanja. U
kombinaciji sa navedenim metodama primenjen je i deskriptivni metod, kao jedan od osnovnih
postupaka koji se koristi za opisivanje bezbednosnog aspekta etnikih konflikata. U procesu
istraivanja etnikih konflikata, polazei od empirijskog predmeta istraivanja, u okvirima ovog
istraivanja koriena je i hipotetiko deduktivna metoda, obzirom da je zasnovana na
iskustvu, izvedena iz iskustva kao saznanje o prolosti i usmerena ka drutvu i naunom
iskustvu. Ona je omoguila izgradnju i proveru verifikovanih aksioma, kao i sueljavanje
postojeeg saznanja sa kritikim preispitivanjem i proveravanjem tog istog saznanja, odnosno
saznanja o etnikim konfliktima i koriena je u svim fazama istraivanja. Takoe, metoda
modelovanja, kao sastavni deo procesa ljudskog miljenja predstavlja neizostavni deo ovog
istraivanja.
Za prikupljanje podataka o etnikim konfliktima koji su zasnovani na religijskim razliitostima

korieni su prvenstveno metoda analize sadraja i uporedno-istorijska metoda u prouavanju
obimne literature: knjiga, naunih i strunih radova iz oblasti sociologije, politikologije, istorije,
teologije, kao i relevantnih dokumentacionih izvora. Istorijsko-komparativnom metodom istraen
je nastanak i razvoj etnikih sukoba, dok je sam komparativni metod posluio za dobijanje
saznanja o funkcionalnoj vezi izmeu etnikih sukoba i bezbednosti drave/a u sadanjem
vremenu. Prilikom prouavanja etnikih konflikata, kao glavni instrument koriena je analiza
dogaaja kroz istoriju, kao i komparacija istih sa ustaljenim obrascima ljudskog ponaanja
(dopunski instrument). Imajui u vidu relativnu teorijsku obraenost predmeta istraivanja
iskustvena evidencija je stvarana komplementarnim korienjem razliitih izvora podataka. Od
izvora podataka u ovom istraivanjukorieni su: postojei izvori, vaninstitucionalni podaci i
sredstva javnog informisanja. Klasifikacija izvora podataka izvrena je na sledei nain: prema
kriterijumu izvornosti koriste se teino sekundarni izvori podataka; prema kriterijumu
oficijelnosti koriste se zvanini izvori podataka; prema kriterijumu javnosti koriste se javni i
otvoreni izvori podataka; prema kriterijumu aktuelnosti dokumenata koriste se arhivska i tekua
dokumenta.
Doktorska disertacija Politikoloki aspekti etnikih konflikata u savremenom svetu od Drugog

svetskog rata do poetka XXI veka sastoji se od uvoda, osam poglavlja, zakljunih razmatranja
i spiska konsultovane literature. Shodno formulisanom problemu istraivanja, predmet
istraivanja je usmeren ka analitikom sagledavanju bezbednosnog aspekta etnikih konflikata.
Analitiki proces se kree u pravcu sagledavanja odnosa i veza dva osnovna inioca istraivanja:
etnikih konflikata kao preovlaujueg oblika sukoba u svetu i ostvarivanja bezbednosti kao
nunog aspekta stabilnosti i mira.
U uvodnom delu doktorske disertacije dat je podroban opis definisanja problema i predmeta
doktorske disertacije, kao i kategorijalno odnosno osnovno prihvaeno klasino enciklopedijsko
odreenje niza fundamentalnih pojmova (narod, identitet, etnicitet, nacija, konflikt, grupa,
suverenitet, bezbednost, konsekvence etnikih konflikata, religija, etnopolitika kriza i slino).
Takoe, uvod predmetne disertacije daje i kvalitativnu osnovu za dalju analizu postavljenih
hipoteza kao i njihovog dokazivanja u okviru predmeta istraivanja. Pored navedenog, poetni
deo sadri pored hipotetikog okvira i argumente opravdanosti predmetnog istraivanja u daljem
nastavku rada.
Prvi segment istraivanja se odnosi na prikaz istorijskih aspekata etnikih konflikata sa akcentom
na period od formiranja moderne drave. Navedeni prikaz je operacionalizovan kroz objanjenje
identiteta kao predmeta konflikta, etnikog identiteta, odnosa nacije i etniciteta kao i odnosa
nacije i drave. Ovim segmentom se objanjava sama osnova razlike izmeu pomenutih
kategorija kao i njihovi meusobni odnosi, i navode odlike koje ih karakteriu. Vanost
navedenog sadrana je u injenici o razumevanju same sutine etnikih konflikata, iz koje je
deriviran problem i predmet ovog istraivanja. Sledstveno tome, prva glava doktorske disertacije
nosi naziv Istorijski aspekt etnikih konflikata. U ovom delu se u koncept analize uvodi i
predstavlja identitet kao predmet konflikta. Pored definisanja i kategorijalnog odreenja
fenomena identiteta, posebno su naglaena njegova odreenja u kulturolokom, nacionalnom i
etnikom kontekstu imajui u vidu da su navedeni segmenti od sutinske vanosti za objanjenje
etnikih konflikata i njihovih uzroka koji se jednim svojim delom zasnivaju na religijskim
razliitostima. Isto tako, u itavom prvom poglavlju disertacije analiza navedenih fenomena je
potkrepljena istorijskim dogaajima odnosno sluajevima koji je potvruju i svedoe o njenoj
utemeljenosti. Dalje razmatranje se odnosi na dinstinkciju izmeu nacije i etniciteta, kao i
objanjenje njihovih esencijalnih razliitosti ije je razumevanje osnova za dalju analizu etnikih
konflikata. U zavrnom delu poglavlja Istorijski aspekt etnikih konflikata izloen je i analiziran
odnos prethodno definisane nacije i drave, imajui u vidu odreenje grupacije u odnosu na
instituciju drave kao organizovane politike tvorevine u savremenom smislu.
Drugi segment istraivanja sagledava inioce nacionalizma i etnikog konflikta kroz analizu
teorija o nacionalizmu i ratu, poimanje nacionalizma i ksenofobije, etiologiju etnike
polarizacije, teoriju evolucije i interese eksternih faktora u konfliktima sa etnikim karakterom.
Teite je na objanjenju etnike polarizacije i odnosu nacije i drave. U drugom poglavlju

doktorske disertacije, pod nazivom Izvorita nacionalizma i etnikog konflikta, razmatrane su
osnove nacionalizma koje su u direktnoj vezi sa etnikim konfliktima. Analiza postojeih teorija
o nacionalizmu, zajedno sa teorijama o ratu koje su poznate, prisutne i preovlaujue u naunoj i
strunoj javnosti pruaju adekvatnu uvertiru za potvrivanje nacionalizma kao neizostavnog
inioca etnikih konflikata. U tom smislu je dalje u analizu uvodena distinkcija izmeu
nacionalizma i ksenofobije kao pojavnog oblika i ekstremnog primera nacionalizma. Tako
predstavljeni fenomeni nacionalizma upuuju na postojanje etnike polarizacije koja na alost
implicira sukobe zasnovane na etnikim razliitostima. Etiologija etnike polarizacije i konflikta
dalje nuno zahteva analizu teorija evolucije i etnikih konflikata, od kojih su izloene
evoluciona teorija i teorija nacije protiv drave kao najznaajnijih za objanjenje predmeta
istraivanja. Sa druge strane, analizirano je realno postojanje interesa koje pojedine drave imaju
i ostvaruju kroz postojanje konflikata etnikog karaktera.
Trei segment istraivanja prikazuje religijsku utemeljenost uzroka etnikih konflikata kao i
uticaj koji religija ima na etnike konflikte. Posebna panja je posveena uticaju religije na
etnike konflikte odnosno njihovoj religijskoj utemeljenosti. U tom smislu dokazuje se religijska
osnova etnikih sukoba koja zadrava teite na etnoreligijskim konfliktima. Trea glava
doktorske disertacije, pod nazivom Religijska utemeljenost uzroka etnikih konflikata,
sastavljena je od dve komplementarne podceline i bavi se takoe analizom uzroka etnikih
konflikata. U njoj se prevashodno izlae uticaj koji religija neumitno ostvaruje na etnike
konflikte utvrujui razliitost religija odnosno konfesija kao razlog etnikog konfrontiranja. U
tom smislu, analizirana je religijska osnova dela, odnosno jednog broja etnikih sukoba. Druga
podcelina tree glave doktorske disertacije analizira etnoreligijske konflikte nastojei da objasni
da etniki konflikti u velikoj veini sluajeva za svoje uzroke imaju upravo postojanje religijskih
razliitosti uz analizu eventualnih predrasuda i stereotipizacije ili realne opasnosti od Islama. Na
taj nain prva tri poglavlja doktorske disertacije su projektovana da prue adekvatan uvid u
istorijski aspekt etnikih konflikata, izvorita nacionalizma koji im vode, kao i religijsku
utemeljenost uzroka etnikih konflikata ime omoguavaju dalju analizu predmetnog fenomena.
etvrti segment istraivanja prikazuje normativno-pravnu klasifikaciju etnikih konflikata, uz
prikaz ove problematike u okviru meunarodnog prava kao i pojanjenje prava grupnog
identiteta. Takoe, ovaj prikaz je upotpunjen doktrinom suvereniteta i analizom meunarodnih
normi kao i njihovim uticajem na naruavanje etnocentrizma. etvrto poglavlje rada nosi naziv
Normativno-pravna klasifikacija etnikih konflikata. Ovaj deo se bavi analizom i razmatranjem
etnikih konflikata u svetlu meunarodnog prava objanjavajui na koji nain meunarodno
pravo tretira konflikte ove vrste. Takoe, izlae i pojanjava fenomen prava grupnog identiteta
odnosno pravnu istoriju grupnog identiteta to je u direktnoj vezi sa ranije objanjenim etnosom.
U skladu sa time, u ovom delu je prikazan i nain na koji meunarodne norme tretiraju
etnocentrizam, kao i uticaj koje one imaju na njegovo naruavanje. U ovom poglavlju doktorske
disertacije analizirana je svrsishodnost doktrine suvereniteta u savremenim uslovima kao i odnos
doktrine suvereniteta i fenomena etnikih grupa odnosno konflikata u savremenim uslovima.
Peti segment istraivanja podrobnije razmatra sutinske specifinosti bezbednosnog aspekta

etnikih konflikata uz promatranje meunarodne bezbednosti i etnopolitike mobilizacije u
ouvanju suvereniteta drave. Takoe, ovaj segment uvodi u analizu pojavu torture,
etnoterorizma i organizovani kriminal kao inioce etnikih konflikata u naruavanju bezbednosti,
kao i njihove posledice. Naziv pete glave disertacije je Stvaranje novih drava i etniko nasilje.
U ovoj glavi je analiziran i istorijsko-uporednom metodom uporeen nastanak i razvoj tzv.
starih i tzv. novih nacionalnih drava sa posebnim akcentom na utvrivanje znaaja
prisutnosti nasilja u tim procesima. Prvo potpoglavlje posveeno je odreivanju tzv. starih
nacionalnih drava, sledee obuhvata odreenje pojma nove nacionalne drave, dok se u
sledea dva potpoglavlja data je uloga etnikog nasilja u stvaranju i funkcionisanju ovih drava
kao i perspektivom prisustva nasilja u etniki profilisanim zajednicama.
esto poglavlje predmetne doktorske disertacije nosi naziv Specifinosti bezbednosnog aspekta
etnikih konflikata. U skladu sa naslovom, ovo poglavlje obuhvata aspekt etnikih konflikata koji
se odnosi na koncept bezbednosti uopte, zatim uticaja koji etniki konflikti imaju na bezbednost
na lokalnoj a sledstveno tome i na meunarodnoj razini. Na taj nain mogue je uoiti uticaj koji
etniki konflikti imaju na irem planu bezbednosti, te uticaja na svetsku stabilnost i uticaj koji
ostvaruju na meunarodne odnose i odnose snaga i moi meu dravama. Sredinji deo ovog
poglavlja bavi se etnopolitikom mobilizacijom u ouvanju suvereniteta drave pokazujui na
koji je nain mogue koristiti fenomen etnikih konflikata u cilju ostvarivanja interesa drave,
odnosno, u cilju ouvanja dravnog suvereniteta. U okviru datog poglavlja posebna panja je
posveena razmatranju razloga za formiranje separatistikih grupa u etnikim konfliktima.
Ustanovljena je njihova tipologija u okviru perspektive iz koje se posmatraju, dat odgovor na
pitanje koje su njihove krucijalne karakteristike polazei od naina delovanja separatistikih
pokreta zasnovanih na etnicitetu kao prevashodnom motivu i u tom kontekstu objanjeni
etnoterorizam i etnoseparatizam kao sadraji etnikih konflikata.
U sedmom poglavlju disertacije pod nazivom Konsekvence etnikih konflikata izloene su

posledice sukoba nastalih na osnovu etnikih razlika za koje je pokazano da imaju i svoje
religijsko uporite. Prikaz posledica predmetnih konflikata ima za cilj da predstavi ire znaenje i
odnosi se na konflikte uopte, s tim to je u datom sluaju akcenat upravo na etnikim
konfliktima i specifinostima posledica konflikata ove vrste. Analiza je dalje nastavljena
objanjenjem nasilja kao vanog segmenta etnikih konflikata na planu naruavanja bezbednosti
i etnoterorizma kao sadraja etnikih konflikata. U svetlu etnikih konflikata analiziraju se
trgovina orujem i drogom, izbeglitvo i separatistike grupe u etnikoj borbi kao i ostale
socijalno, ekonomski i politiki destruktivne posledice prisustva nasilja u etnikim konfliktima.
Osmo poglavlje doktorske disertacije nosi naziv Pespektive trenutnih i buduih etnikih
konflikata. Ovo poglavlje pokazuje da prevencija etnikih konflikata nedvosmisleno predstavlja
neizostavni segment meunarodne bezbednosti odnosno njen preduslov. U skladu sa tim, u ovom
poglavlju je ukazano na postojeu etniku regionalizaciju sveta i etnikih grupa kao potencijal
etnikih konflikata. Sledstveno je objanjena etnika teritorijalizacija i ukazano je na
potencijalno etniki neuralgina podruja u meunarodnoj zajednici. U nastavku poglavlja
izloena je promena globalnog stanja u svetu, odnosa snaga moi i etnikih konflikata u odnosu
na prvo poglavlje disertacije i vrstu istorijske retrospektive koja je data. Na taj nain u zavrnom
delu osmog poglavlja predstavljene su mogue perspektive politikih i pravnih aspekata doktrine
etnopolitikih konflikata i potencijalne adekvatne strategije za odgovor na etnopolitiku krizu.
U Zakljunim razmatranjima rezimirani su rezultati istraivanja na osnovu ega su date sugestije

i komentari, kao i preporuke.
Prisustvo konflikata evidentno je kroz celokupnu ljudsku istoriju, a njihovi pojavni oblici postaju
sve iri i obuhvatniji. Kao globalni fenomen, u tom smislu, konflikti i njihova primena su u
usponu. Naime, konflikti determinisani kao etniki, iako ne nuno, vrlo esto bivaju zasnovani
na religijskim razliitostima svrstavajui religiju kao takvu u osnov svoga postojanja. Sa druge
strane, navedena pojava dalje nuno vodi produbljivanju ve postojeih razliitosti meu
religijama odnosno konfesijama kao neizostavnog dela kultura i obiaja naroda, nacija ili ve
identifikovanih grupa. Imajui u vidu tendenciju sve veeg znaaja i glorifikacije ljudskih prava
na samoopredeljenje, veroispovest i slobodu izbora kao elementarnih ljudskih prava, broj
etnikih konflikata koji u svom uzroku determiniu religijske razliitosti sve vie raste. Nauna
opravdanost predmetne disertacije odnosno istraivanja kojim se bavi, ogleda se u naunoj
deskripciji nedovoljno istraenog problema istraivanja, pomou kojeg se proiruju i produbljuju
znanja o svim pitanjima vezanim za predmet istraivanja, kao i dopunjuje teorijski fond
politikih, pravnih i nauka o bezbednosti.
Znaaj koji etniki konflikti zauzimaju u savremenom svetu posebno je vidljiv u injenici da se
dometi konfliknih strana mogu protezati mnogo dalje od drave ili dravnih i meunarodnih
organizacija i lidera (sve ee i verskih), voljnih da podre etnike konflikte novcem, orujem i
politikim lobiranjem. 35 Drutveni cilj svakog istraivanja na polju bezbednosti odnosno

konflikata predstavlja svojevrstan doprinos drutvu u vidu poveanja mogunosti za razumevanje
postojeih odnosno predupreivanje eventualnih buduih konflikata, tj. u pravcu ostvarivanja
irih drutvenih interesa olienih u miru i stabilnosti.
Nauna i drutvena opravdanost ove doktorske disertacije ogleda se u unapreenju postojeih

znanja, a time i daljem razvoju alternativa reavanja postojeih problema u domenu konflikata,
naroito u oblasti etnikih konflikata, a u cilju mogunosti njihovog podrobnijeg razumevanja
kao nune osnove za njihovu prevenciju. U tom smislu, istraivanje koncepta etnikih konflikata
ima viestruki znaaj koji se ogleda u: ponovnom ukazivanju na alarmatne podatke o eskalaciji
nasilja; prepoznavanju etnikih konflikata odnosno konflikata u ime sopstvene zajednice, religije
ili nacije koji su sine qua non savremene meunarodne i svetske bezbednosti; dokazivanju da
nacionalizam, etnicitet i religija ostaju i dalje najjae politike sile u oblikovanju sveta u
savremenim uslovima, imajui u vidu broj aktivnih etnikih arita i konflikata u svetu, kao i da
deo navedenih konflikata svoju osnovu zasniva na religijskim razliitostima; prikazu da identitet
predstavlja est razlog konflikata, odnosno, mogunost potvrde etniciteta kao nacije to implicira
mogunost postojanja i opstajanja nacionalne drave; dokazivanju da pojava i rast etnikih
tenzija, kao i nepredvidljivost izbijanja sukoba sa etnikim prefiksom u najveem broju sluajeva
proistiu iz specifinosti konkretnih istorijskih zbivanja i iz sloenosti nacionalnog identiteta;
prikazu da konfrontiranost, odnosno pripreme za sukob izmeu razliitih etnonacionalnih grupa
predstavljaju plodno tle za formiranje i irenje etnikih stereotipa koji do maksimuma afirmiu
princip psihologije velikih etnonacionalnih grupa; potvrdi da etniki princip u meunarodnom
pravu slui za traenje i utvrivanje granica izmeu drava, a njegovo nepotovanje nuno vodi
politikoj nestabilnosti u svetu predstavljajui elemenat koji izaziva ratove ili nove raspodele
etnikih granica; pojanjenju naina na koji - u svetlu meunarodnog prava i doktrine
suvereniteta - odreene meunarodne norme naruavaju etnocentrizam; prikazu da dosadanje
evolucione i teorije o nacionalizmu i ratu, neizostavno deriviraju nacionalizam i ksenofobiju sa
35
Wolff Stefan, Ethnic Conflict: A Global Perspective, Oxford Univesity Press, New York, 2007, str. 6
jedne, i dualizam nacije protiv drave, odnosno eksterne interese u etnikim konfliktima sa druge
strane; rasvetljavanju neizostavnih elemenata prevencije buduih etnkih konflikata olienih u
spreavanju etnike mobilizacije, torture, etnocentrizma, organizovanog kriminala i otpadnikih
grupa uz visok stepen uvaavanja religijskih razliitosti i razumevanja globalnih interesa monih
drava; proirenju postojeeg fonda naunih i strunih saznanja, kao i informisanju i podizanju
svesti javnosti u oblasti konflikata i etnikih konflikata kao njihove najznaajnije vrste, kao i
poveanju mogunosti za adekvatnije razumevanje razloga izbijanja etnikih konflikata to
implicira poveanje mogunosti za njihovo eventualno budue predupreivanje a u cilju
izbegavanja daljih ljudskih rtava i obezbeivanja mira i stabilnosti u svim regionima sveta.
Meunarodna zajednica se u periodu nakon Drugog svetskog rata organizuje u cilju stvaranja
bezbednog sveta, to se izmeu ostalog ogleda i u stvaranju univerzalnih i regionalnih
politikih organizacija. Svetski mir i bezbednost garantovale su drave sa suprotnim drutveno-
ekonomskim i politikim ureenjem. Meutim, pojam bezbednosti je sloen fenomen koji ima
svoj politiki, vojni, drutveno-ekonomski i psiholoki vid, a izgradnja bezbednog sveta je dug i
istorijski proces, ije se ostvarenje moe postii kroz sinhronizovanu akciju na tim paralelnim
kolosecima. 36
36
orevi Nenad, Meunarodni terorizam, Jugotampa, Beograd, 1980, str. 179-180.
I
Istorijski aspekt
etnikih konflikata
Pojedinci i drutvene grupe imaju potrebu za samoidentifikacijom. Kao to je proces sazrevanja

linosti praen izgraivanjem personalnog identiteta, tako i drutvene grupe u grupnoj socio-
kulturnoj dinamici kroz socijalnu interakciju u istorijskoj praksi izgrauju svoj kolektivni
identitet. 37
U tradicionalnim zajednicama je prisutan organski monolitni identitet, manje-vie odreen

plemenskim i narodnosnim oblicima ivota, autarhinim nainom proizvodnje i ivota u
nepovezanim, zatvorenim prostorima. Dirkem o ovom obliku socijalne i kulturne integracije
govori kao o mehanikoj solidarnosti, Marks, o stanju ovnujske neizdiferencirane kolektivne
svesti u kojima ive plemena i narodi. Drugi istraivai govore o tribalizmu. Sociolozi, o
zatvorenom, organskom tipu identiteta. Tek e kapitalizam, sa svojom velikom podelom rada,
internacionalizacijom proizvodnih snaga, prevladavanjem plemenske i feudalne rascepkanosti,
kroz razvoj i modernizaciju, otvoriti put irem povezivanju naroda, komunikaciji, novim
oblicima akulturacije i integracije, u najirim razmerama nastajuih nacionalnih globalnih
drutava i planetarno u globalnom svetskom sistemu. Svest i pogled na svet ljudi izvlae se iz
autarhinih atara i tamnih vilajeta i kroz umnoenu komunikaciju na tritu i u drutvu stvara
se jedinstven kulturni prostor, najpre na nacionalnom i regionalnom prostoru, a onda na
svetskom i planetarnom. Velika zasluga za to pripada kapitalizmu, ali i razvoju moderne nauke i
tehnologije. 38 U tom smislu, kulturni i socijalni pokret Moderne odigrao je znaajnu ulugu, kroz
humanizam i reneseansu za osloboenje linosti i kroz prosvetiteljstvo za afirmisanje principa
filozofije racionalizma i emancipacije nauka, progres i sloboda - za nastanak i razvoj modernog
drutva. Moderno graansko drutvo ima diferenciranu drutvenu podelu rada, strukturu drutva.
Ono naputa dominantan tribalistiki i etniki princip i afirmie princip graanske
ravnopravnosti i pluralizuje se u svim sferama: od ekonomske, preko klasne, politike i kulturne.
U ovom drutveno istorijskom kontekstu nastaje i transformacija kolektivnoh identiteta od
37
Mitrovi Ljubia, Kontroverze o sudbini identiteta u procesu globalizacije i regionalizacije Balkana, Kulturni i
etniki identiteti u procesu globalizacije i regionalizacije Balkana, Filozofski fakultet-Univerzitet u Niu, Institut za
sociologiju, SVEN, Ni, 2005, str. 5
38
Ibidem
zatvorenih i monolitnih u otvorene, pluralne, vieslojne, kada se govori o klasnom, graansko-

politikom, etnikom, kulturnom, ideolokom i drugim vrstama grupnih identiteta. 39
Ukoliko se osvrnemo na istoriju poslednja dva veka, moe se zakljuiti da je XIX vek bio u
znaku formiranja i emancipacije nacionalnih identiteta u Evropi, dok je XX vek dominantno bio
u znaku kalsnih i ideoloko politikih identiteta o emu govore kako realni istorijski procesi i
zbivanja, tako i brojne naune studije. Krajem osamdesetih godina, posle sloma komunizma, a
kako u svojoj poslednjoj studiji Imanulel Volerstin kae, i vrednosti klasinog liberalizma,
klasno-ideoloku paradigmu, pa i modernizacijsku, poela je u drutvenom naukama da
zamenjuje paradigma etnikih identiteta i sukoba. Najoigledniji primer jesu pojava
Hantingtonove teorije o sukobu kultura i civilizacija i Tijalova teorija o identitarnim sukobima.
Slomom realsocijalizma u Evropi, a posebno u Istonoj Evropi nastala je prava dreka
identiteta. Naime, slom starog sistema vrednosti, u postsocijalistikim drutvima otvorio je put
regresiji na matrice tradicionalne kulture i tradicionalizma. Ova drutva suoena su sa okom
prolosti, retradicionalizacijom i retribalizacijom. 40 I dok je prvi talas obnove etnikih identiteta,
posle Drugog svetskog rata u zemljama u razvoju, bio deo strategije antikolonijalnih revolucija,
na fonu klasne i nacionalne emancipacije ovih drutava, i u tom smislu imao istorijsku
progresivnu ulogu, drugi talas nastao osamdesetih godina, odigrao je regresivnu ulogu, jer je bio
u funkciji konzervativnih i desniarskih strategija snaga i pokreta istorijske restauracije. Ovaj
zaokret u znaku etnike paradigme, faktiki je u znaku zaokreta od politike interesa ka politici
identiteta. 41
39
Ibid, str. 6
40
Ibidem
41
Na ovom fonu nastala je etnicifikacija politike na prostoru bive SFRJ koja je, uz dodatnu strateku igru i meanje
velikih sila, dovela do sukoba i raspada jugoslovenske drave. U vezi s tim, Z. Golubovi, u svom radu Kulture u
tranziciji u istonoj Evropi i Jugoslaviji: raskorak izmedju kulturnog i nacionlanog obrasca, istie da je na prostoru
SFRJ u period postsocijalistike tranzicije u kulturi i drugih balkanskih zemalja dolo do pojave raskoraka izmeu
nacionalnog i kulturnog obrasca. Odnosno, dolo je do zamenjivanja prvobitno formiranog graanskog kulturnog
obrasca modernog drutva sa nacionalnim obrascem (satkanim od nacionalne istorije, fetiizacije nacionalnog bia,
mitova i mistifikacije). Ovakav svojevrsni redukcionizam stvorio je proctor za novu ideologiju i nacionalistiku
perspektivu koje imaju veliki broj negativnih implikacija na sukobe na ovom prostoru i meunacionalne odnose. To
Tradicionalna drutva su oblikovala svoju dinamiku u znaku geoistorije i geopolitike sa

shvatanjem prolosti i istorije kao sudbine, a drutva kao zatvoreni entiteti, moderna drutva
istoriju shvataju otvoreno, kao dar ljudi i izraz njihovog dela. Takav je sluaj i sa formiranjem i
poimanjem kolektivnih identiteta. U tradicionalnom drutvu postoji monokulturni etniki
organski identitet, sa naglaskom na religiju i ideologiju krvi i tla, sa antejskom vezanou
drutvenih grupa za odreeni prostor, dok u modernim drutvima nastaje pluralni, otvoreni,
projektni, postulirani identitet. Ne samo kao izraz zajednikog sistema vrednosti, ve i kao
izraz zajednikih oekivanja drutvenih grupa i aktera o moguem buduem razvoju, saradnji i
integraciji na odreenom prostoru. 42
Kraj hladnog rata meutim, doneo je niz dubokih promena u meunarodnom sistemu i odnosima.
Tri najznaajnije za istraivanje ove doktorske disertacije odnose se prevashodno na injenicu da
je kraj ameriko-sovjetskog rivalstva praen, a u nekim sluajevima i olakao proliferaciju
virusa etnikih konflikata. Naime, mnogi od ovih konflikata desili su se na prostoru biveg
Sovjetskog Saveza i Istone Evrope kada su politiki lideri prigrabili etno-nacionalizam kao
organizacioni princip na putu ostvarivanja sopstvene politike nadmoi. Slini konflikti pojavili
su se odnosno intenzivirali i u mnogim drugim zemljama irom sveta sa isto tako zastraujuim
katastrofalnim posledicama. Druga sutinska promena odnosi se na nesaglediv rast moi i uloge
praktino znai da je stvorena iskljuivost koja se zasniva na nacionalnim mitovima i hipertrofiji nacionalnog
suvereniteta umesto na demokratskim principima koji se temelje na suverenitetu graana kao ravnopravnih i
slobodnih linosti. Na taj nain dolazi do etnifikacije oficijelne javnosti, politike uopte, kao i svih drugih sfera
drutvenosti poput medija, obrazovanja i kulture, ijom instrumentalizacijom dolazi do njihove zloupotrebe u
makijavelistike i uskopragmatine ciljeve vladajuih elita. Suprotno od evropskih tendencija deteritorijalizaciije
nacionalnih suvereniteta i stvaranja gradjanskog drutva, na podneblju Balkana, pod izrazitim uticajem procesa
retribalizacije, dolo do reteritorijalizacije identiteta i povratka koncepta nacionalne drave, dok je mo etnikog
stavljana daleko iznad graanskog principa. Izneto je za posledicu imalo brojne sukobe (pa i identitarne) i ratove,
kao i ukupan devastirajui uticaj na ovaj deo sveta, prevashodno njegovu protektoraciju, marginalizaciju i u
krajnjem periferizaciju. Izvor: Mitrovi Ljubia, Kontroverze o sudbini identiteta u procesu globalizacije i
regionalizacije Balkana, Kulturni i etniki identiteti u procesu globalizacije i regionalizacije Balkana, Filozofski
fakultet-Univerzitet u Niu, Institut za sociologiju, SVEN, Ni, 2005, str. 6-7. Opirnije videti: Golubovi Z.,
Kulture u tranziciji u istonoj Evropi i Jugoslaviji: raskorak izmedju kulturnog i nacionlanog obrasca u zborniku
Kulture u tranziciji, Plato, Beograd, 2004, str 35
42
velikih meunarodnih organizacija (naroito Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija) sa

ogromnim mogunostima saradnje u okviru njih, njihove sposobnosti i spremnosti da interveniu
u okolnostima koje su do tada smatrane unutranjim stvarima pojedinanih drava (lanica). U
krajnjoj instanci, ova promena je uz devastirajue uase etnikih konflikata podstakla rast
potrebe za stranim odnosno spoljanjim intervencionizmom. I tree, kolaps socijalizma kao
nekadanje alternative liberalno-demokratskom kapitalizmu promovisanom od strane Zapada, 43
ubrzao je transfer ka meunarodnim normama koje se odnose na legitimitet moi drave i
eksternu odnosno spoljnu intervenciju po pitanju unutranjih stvari zemalja. 44
Naalost, veliki broj politiara i novinara veruje da su uzroci internih/unutranjih 45 konflikata

jednostavni i direktni. 46 Meutim, ozbiljni analitiari odbijaju ovakvo, krajnje simplificirano
objanjenje. 47 U skladu sa iznetim, mnogi autori poput Gotliba, naglaavaju da preovlaujue
doktrine u najveem broju sluajeva zanemaruju promenu kvalifikacije sukoba koji se kreu na
skali - od konvencionalnih ratova izmeu drava, ka ratovima unutar samih drava. Od Bosne,
do Iraka, Kipra, Kavkaza, danas besne etniki konflikti pretei da ugroze stabilnost perioda koji
je usledio nakon hladnog rata. U skladu sa time, osnovni konflikti koji predstavljaju pretnju
meunarodnom miru i bezbednosti nemaju previe zajednikog sa onima koje su svoj vrhunac
43
Od svih dogaaja koji su igrali odluujuu ulogu u oblikovanju meunarodnih odnosa, etniki konflikti
predstavljaju segment koji je za ljude iz Zapadnog sveta izuzetno teko shvatljiv. Prevashodno iz razloga jer je
ubijanje ili proterivanje pripadnika druge etnike pripadnosti van teritorije na kojoj ive u potpunosti iracionalno, a
potom i iz razloga koji Zapad definie kao gubitak ljudskih i materijalnih resursa u procesu suoavanja sa
izazovima i problemima u zemljama koje su po pravilu tek u razvoju. Izvor: Wolff Stefan, Ethnic Conflict: A
Global Perspective, Oxford Univesity Press, New York, 2007, str. 9
44
Wippman David, International Law and Ethnic Conflict, American Society of International law, Cornell
University Press, London, 1998, str. 1
45
Pod internim odnosno unutranjim konfliktom se u sadraju predemtne disertacije, kao i u priznatim radovima u
navedenoj oblasti nedvosmisleno podrazumevaju etniki konflikti.
46
Brown E. Michael, The International Dimensions of Internal Conflict, Cambridge, Mass: MIT Press, 1996, str. 1-
31 i 571-601
47
Videti opirnije: Hoeber Rudolph Susanne, Lloyd I. Rudolph, Modern Hate, New Republic, 22 Mart, 1993., str.
24-29; Snyder, Nationalism and he Crisis of the Post-Soviet State, Posen Barry, The Security Dilemma and
Ethnic Conflict u Brown E. Michael, The International Dimensions of Internal Conflict, Cambridge, Mass: MIT
Press, 1996, str. 103-124
dostigli za vreme faizma i komunizma, kada je sintagma nacija-drava bila apsolutno

dominantna. Sveprisutne norme meunarodnog prava ukljuujui i diplomatiju, apsolutno su
nemoni u borbi sa razdorima koji su izbili na prostorima bive Jugoslavije ili Kavkazu, a
postaju i sve vie uobiajeni i na prostoru Evroazije. Velike svetske sile, Sjedinjene Amerike
Drave, Ujedinjene nacije i drugi moraju stvoriti novi nain adekvatnog odgovora i noenja sa
konfliktima koji u svojoj osnovi imaju samoodreenje ili prava ljudi. Gotlib istie da postojea
politika i pravna stanovita koja se odnose na etnike i nacionalne sukobe, nisu na nivou
zadatka, potencirajui neophodnost reprogramiranja i ponovnog odrivanja prioriteta u
mapiranju kljunih parametara koji su od sutinske vanosti za prevenciju i bavljenje sukobima
ove vrste. 48
Kraj XX i poetak XXI veka obeleili su etniki konflikti ije su strahote rata i razmere razora
destabilizovale itave regione, devastirajui ekonomski razvoj, rastrzavajui ljudske zajednice i
izazivajui ljudske patnje nesluenih razmera. Od Afrike do Zapadne Evrope, Balkana, Bliskog
Istoka, June i Jugoistone Azije, ovi nasilni sporovi nedvosmisleno ponovo ispisuju novu
geopolitiku mapu sveta zahtevajui ogromne promene u diplomatskim odnosima velikih i malih
sila. U sukobima u kojima se nuno bira strana i u kojima van sukobljenih, nuno postoje i
uesnici van scene sa svojom sopstvenom raunicom i interesima, najvea nepoznanica i izazov
jeste pronai maginu formulu suivota i svakom graaninu obezbediti mogunost da razvija i
sauva svoj nacionalni identitet, jezik, veru i kulturu, a istovremeno osigurati da to ne bude na
utrb stabilnosti i normalnog funkcionisanja zajednice kao celine i suvereniteta i teritorijalnog
integriteta drave iji je zadatak garancija ravnopravnosti i nediskriminacije svojih graana. 49
48
Videti opirnije: Gottlieb Gidon, Nation Against State: A New Approach to Ethnic Conflicts and the Decline of
Sovereignty, Council on Foreign Relations Press, New York, 1993, Preface, ix, x
49
Miti M., Nacionalne manjine prava pripadnika manjina i zatita teritorijalnog integriteta drava, Slubeni list
SRJ, Beograd, 1998, str. 7
1. Identitet kao predmet konflikta
Postoji saglasnost veine autora danas, da je upotreba termina identitet izuzetno neprecizna,
po nekada ak i kolokvijalna do krajnjih granica. 50 Etimoloki posmatrano, latinsko poreklo
rei ,,identitet" oznaava u antikom latinskom ,,idem" to znai isto i pridev ,,identidem"
odnosno ponovljeno, ali ne i imenicu ,,identitas". Sa druge strane, starogrka imenica
,,tautos" koju bavei se problemom identiteta koristi Aristotel, 51 potie od rei autos", to bi
u prevodu oznaavalo sebe i sam, a potom, nakon prevoenja na latinski kao ,,identitas",
biva upotrebljavana u sholastikim raspravama na temu prirode Svete Trojice. 52 Ne
razmatrajui tok matematiko-logike upotrebe pojma identitet, Stojkovi B. Upuuje da
David Hume, u novovekovnu filozofsku i socijalnu misao meu prvim teoretiarima ponovo
uvodi termin identitet smatrajui ga svesnou subjekta o kontinuitetu sopstvenog postojanja
sadranoj u relaciji identiteta. Ovako shvaen lini/individualni identitet preuzele su
individualna i razvojna psihologija objanjavajui ga kao jedinstvo linosti u toku odreenog
vremenskog perioda. Na taj nain pojam identiteta Erikson uvodi u psihologiju linosti. On
je pak, oseanje linog/individualnog identiteta utemeljio na uvianju samoistovetnosti i
50
Opirnije pojanjenje videti u: Stojkovic Branimir, ldentitet kao determinanta kulturnih prava, Kulturna
pava, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 1999, str. 9-13
51
O Aristotelovom bavljenju i postavci problema identiteta razlike opirnije videti u: Krsti Predrag, Identitet"
u Kulturno-etike pretpostavke civilnog drutva, Pojmovnk civilnog drutva (III), Beograd, Grupa 484, 2004, str. 52-
56
52
Dalje u tekstu: Radenovi Sandra, Nacionalni identitet, etnicitet, (kritika) kultura seanja, Folozofija i drutvo,
broj 3/2006, str. 222-224
neprekidnosti sopstvenog postojanja u vremenu i prostoru, te injenici da druge individue

zapaaju i priznaju navedeno. U tom smislu, sam lini/individualni identitet pretpostavlja i
podrazumeva odnose pojedinca i drugih individua tj. odnose sa drugima. Odatle lini identitet ini
mnotvo pomenutih kolektivnih/grupnih identiteta kao to su verski, politiki, nacionalni, rodni,
socijalni, kulturni, profesionalni i drugi i/ili pripadnost razliitim drutvenim grupama. Moe se
rei da izneto sugerie postojanje povezivanja i proimanja razliitih nivoa, polja, odnosno okvira
identifikacije i to sa nivoa od linog i mikrogrupnih, preko makrogrupnih, odnosno etnikih,
kulturnih, nacionalnih i drugih, pa sve do nadnacionalnih, regionalnih i civilizacijskih nivoa
identifikacije. Sa druge strane, pristup Kabrala smatra se relevantnim imajui u vidu da uvodi
mogunost celovitijeg odreenja pojma linog i kolektivnog identiteta. On naime govori o etiri
konstitutivna elementa u definisanju ovog pojma i to: 1) shvatanje identiteta kao biosociolokog
kvaliteta nezavisnog od volje datog pojedinca ili grupe, koji moe dobiti znaenje samo ukoliko
se izraava u odnosu na druge pojedince ili ljudske grupe; 2) shvatanje identiteta kao
odnosa/relacije prema drugome/drugima jer identitet identifikuje i ujedno i razlikuje; 3)
promenljivost odnosno istorijska priroda identiteta koja znai da je identitet kao kvalitet
promenljiv, usled injenice da su i socioloke i bioloke injenice koje ga odreuju takoe
promenljive i 4) relativnost identiteta u odnosu na kontekst i/ili druge identitete.
Najpoznatija, ujedno i najrasprostranjenija i stoga i najmanje primeena vrsta identiteta jeste

gramatiki identitet koji se ispoljava i prikazuje kroz line zamenice, a naroito ja i mi, kao i
inflesijama u onim jezicima koji imaju inflektivne glagole. Slino je i sa prvim licem mnoine,
rei mi podrazumeva stav da govornik svoje bie, stav, sistem vrednosti i/ili drugo deli sa
drugima. Takoe, ono to je moje, ja prisvajam: ono to je nae, mi delimo, kao i to jedno
ja moe da ima mnogo mi. 53
53
O gramatikom identitetu videti opirnije: Mackenzie W. J. M., Political Identity, penguin Books, London, 1978 i
Brown R., Gilman A., The Pronouns of Power and Solidarrity 1960. u Giglioli P., Language and Social Context,
Penguin, 1972
U analizi diversifikacije identiteta kao uzroka konflikta, prevashodno se neizostavno moramo

osvrnuti na zapaanje uvaenog prof. dr Dragana Simeunovia koji jo 1989. godine,
analizirajui definisanje pojma nasilja od strane Galtunga i Gora, skrenuo panju na jedan
izuzetno znaajan segment koji se odnosi na sam uzrok konflikta istiui protivurenost interesa
i to pre svega onih interesa ije ostvarenje (materijalizacija) iskljuuje tu mogunost drugom
akteru ili ga u tome izrazito ometa. Ne treba zaboraviti da, iako se prema akterima konflikt moe
odreivati od meupersonalnog do meunacionalnog, meudravnog ili meublokovskog, on
jeste uvek i meuljudski. 54
Mnogobrojne su strune rasprave odnosno teorije o pojmu identiteta, i kreu se od neodrivog

Rolsovog principa pravde kojim on odbacuje kosmopolitsku ideju, uvodei pravila globalne
raspodele 55, do neokonzervativistikih teorija meunarodne politike koje su apsolutno
usredsreene ka moi identiteta 56 ili pak evolucionistikih teorija. 57 Pored mnogobrojnih strunih
rasprava i analiza, jo je krajem XVI i poetkom XVII veka, najznamenitiji pisac novog doba,
Vilijam ekspir otvorio najbolnije pitanje Moderne pitanje o sukobu kolektivnih identiteta. 58
54
Simeunovi Dragan, Politiko nasilje, Radnika tampa, Beograd, 1989, str. 58-59
55
Prema Donu Rolsu, poto su rasa, pol, talenti, materijalno bogatstvo itd. arbitrirani sa gledita morala, proizilazi
da bi na njima zasnovane nejednakosti u odreenoj zemlji trebale da budu obesnaene na bazi pravila na nivou
unutranje politike, isto tako bi globalne nejednakosti zasnovane na nacionalnosti ili dravljanstvu, s obzirom na to
da su takoe arbitrirane u moralnom smislu, trebalo da budu obesnaene u skladu sa istim pravilima, u ovom sluaju
na globalnom nivou. Opirnije pojanjenje Rolsovih stavova i njihovo poreenje Sa ostalim autorima videti u: Raki
Vojin, Kant i Rols: od venog mira do statusa kvo u meunarodnim odnosima, Rizik, mo, zatita uvoenje u
nauke bezbednosti, Slubeni Glasnik, Beograd, 2000, str. 40
56
O neokonzervativistikim teorijama identiteta videti opirnije u: Kuhn S. Thomas, The Structure of Scientific
Revolutions, University of Chicago Press, Chicago, 1996, str. 23 i Baylis John et. al., Staregy in the Contemporary
World, Oxford University Press, New York, 2005, str. 3
57
Patrick James, David Goetze, Evolutionalry Theory and Ethnic Conflict, Praeger, London, 2001
58
Piui o sudbini Otela i Dezdemone, ekspir je krajem XVI i poetkom XVII veka u vreme vladavine kraljice
Elizabete (dinastija Tjudor) i kralja Demsa I (dinastija Stjuart). Prilike u vreme ovih dveju vladavina su bile
razliite. Vreme vladavine Elizabete (zlatno doba) oznaava period uspona i progresa posle okonanja dinastikih
sukoba Crvene i Bele rue. Za Demsove vladavine dolazi do opadanja drutvenih potencija. Njegova samovolja je
produbila neslaganje izmeu dvora i Parlamenta (rojalista i puritanaca). to je bio zaetak graanskih revolucija
u Engleskoj (sredinom XVII veka), koje su zavrile pobedom Parlamenta (Donjeg doma) nad monarhijom na
bojnom polju (bitke kod Vustera, Nizbija i druge). Izvor: Jovanovi okica, Srbija na Balkanu: Dijalog ili beg u
Savremena sociologija razlikuje vie definicija pojma identiteta, a posebno kolektivnih identiteta
kao i razliite interpretacije njihove drutvene uloge. Tako npr. M. Kastels definie identitet kao
izvor smisla i iskustva naroda (...) pod njim podrazumevamo proces stvaranja smisla na temelju
kulturnih atributa koji omoguuju razlikovanje izmeu sebe i ostalih, tj. individualnu i grupnu
identifikaciju. 59 U tom smislu on razmatra drutveno izgraivanje identiteta istiui da se
izgraivanje gotovo uvek dogaa u okolnostima i kontekstu koji je olien ne samo kulturom ve
i odnosima moi. Ovaj autor ukazuje na tri izvora izgradnje identiteta: 1. Legitimirajui identitet
(koji uvode dominantne institucije); 2. identitet otpora (koji stvaraju oni subjekti koji su u
poloaju podreenosti) i 3. projektni identitet (koji nastaje kada drutveni akteri na osnovu
projekta o budunosti tee izgradnji novog identiteta kojim se redefinie njihov poloaj i uloga u
drutvu). A. Turen definie projektni identitet kao izraz tenje pojedinaca i pokreta da se
preobraze u aktere koji stvaraju sopstvenu istoriju. M. Todorova definie identitet kao sloenu
konstrukciju uzajamnih uticaja spoljnih i unutranjih faktora (kritiki pri tom ukazujui na ulogu
uvezenih stereotipa, npr. o Balkanu i balkanizaciji), istorijskih i aktualnih, ali potencira i
zajedniki poloaj, perpsektivu i oekivanja drutvenih grupa koje ive na jednom prostoru kao
znaajnu dimenziju u procesu formiranja identiteta. U brojnim strunim raspravama autori
govore i o razliitim mehanizmima formiranja identiteta, ali i subjektima borbe za izgradnju
identiteta (klase, pokreti, institucije, organizacije, politike i kulturne elite i pojedinci). 60
Tipovi kolektivnog identiteta posmatraju se kao mono sredstvo za odreivanje i lociranje

pojedinanih ja u svetu, kroz prizmu kolektivne linosti i njene osobene kulture. 61 Upravo nam
identitetsko ognjite, Kulturni i etniki identiteti u procesu globalizacije i regionalizacije Balkana, Filozofski
fakultet-Univerzitet u Niu, Institut za sociologiju, SVEN, Ni, 2005, str. 80
59
Kastels M, Mo identiteta, Golden Marketing, Zagreb, 2002, str. 16
60
61
Dalje u tekstu: Zaharijevski Dragana, Regresivne forme identifikacije kao odgovor na izazove globalizacije,
Kulturni i etniki identiteti u procesu globalizacije i regionalizacije Balkana, Filozofski fakultet-Univerzitet u Niu,
Institut za sociologiju, SVEN, Ni, 2005, str. 53-54
zajednika, jedinstvena kultura omoguava da saznamo ko smo mi u savremenom svetu. Ponovo

otkrivajui tu kulturu, otkrivamo sami sebe, autentino lino ja.... 62 U uslovima globalizacije
odreenost pojedinca ovim formama identifikacije predstavlja svojevrstan odgovor na izazove
novog, stranog i nepoznatog. Ispravno smatra Kastels da je re o odbrambenim identitetima.
injenica je da lokalne zajednice izgraene kolektivnim delovanjem i ouvane kolektivnim
pamenjem, ine specifine izvore identiteta no ti su identiteti, u veini sluajeva, obrambene
reakcije na nametanje globalnog nereda i brzoodigravajue promene koje se ne moe nadzirati.
Oni grade sklonita, ali ne i nebesa.. 63 Re je o identitetu koji se odnosi na drutvene aktere i
podrazumeva proces stvaranja smisla na temelju kulturnih atributa kojima se daje prednost u
odnosu na druge izvore smisla. Dakle, identiteti organizuju smisao koji se definie kao
simbolika identifikacija svrhe delovanja. Polazna pretpostavka je da kolektivni identiteti, kao
sloeni konstrukti i spone solidarnosti, ujedinjene zajednikom tradicijom, seanjima i mitovima,
jesu simbolike forme identifikacije, ali i faktori retradicionalizacije. Ukoliko preovlauju
racionalniji elementi nivo manifestnog re je o reintegraciji, a ukoliko preovlauju
iracionalniji elementi nivo latentnog re je o retradicionalizaciji. 64
Novi duh naunog diskursa u vezi sa raspravama o identitetu i konfliktima nedvosmisleno je

vezan za Hantingtonovu tezu o sukobu civilizacija. ini se danas, da je vei broj naunih radova
koji po svom kvalitetu zavreuju panju posveen saglaavanju odnosno osporavanju njegovih
stavova, nego daljem razmatranju alternativa da se sukobi u okviru - i izmeu istih preduprede.
Izostavljajui ovom prilikom ne/saglasje sa teorijom o sukobu civilizacija, nesporno je da je ona
po prvi put naglasila dotada zanemarenu kategorijalnu podelu (referiui na klasne i ideoloke
sukobe), odnosno kljuno pitanje: ko si i na ijoj si strani? Izneto prejudicira da ljudi ne biraju
62
Smit, D. Antoni, Nacionalni identitet, Beograd, Biblioteka XX vek, 1998, str. 34
63
Castells Manuel, Mo identiteta, Zagreb, Golden Marketing, 2002, str. 73
64
Polazi se od Mertonovog razlikovanja manifestnih i latentnih funkcija te se pravi razlika izmeu svesnih
motivacija za drutveno ponaanje i njegovih drutvenih posledica. Manifestne funkcije se odnose na one objektivne
posledice po specifinu jedinicu (osoba, podgrupa, drutveni ili kulturni sistem) koje doprinose njenom
prilagoavanju ili adaptaciji koja je bila nameravana; latentne funkcije se odnose na nenameravane i nepriznate
posledice iste vrste. Izvor: Merton, K. Robert, O teorijskoj sociologiji, Zagreb, Biblioteka Pitanja, 1979, str. 127
stranu jer im je ona odreena roenjem, neto to je dato i ne moe se promeniti - a ujedno
predstavlja pitanje ivota ili smrti.65
Poetak XX veka karakteristian po raspadu velikih multietnikih i multikulturnih drava u u

Starom svetu (Austrougarska, vedska i Norveka, kao i Turska), kao i ubrzanim jaanjem druge
multietnike drave u kojoj je lonac za topljenje posebnosti radio punom parom (SAD).
Naroito u evropskim zemljama, gde taj proces konstituisanja politike nacije nije ni zapoeo,
dolazi, kako na poetku, tako i na kraju XX veka do disolucije multietnikih i multikulturnih
drava. U Jugoslaviji, ehoslovakoj, Sovjetskom Savezu... oseanja pripadnosti posebnim
kolektivistikim identitetima su nadjaala slabane pokuaje stvaranja politikog
multinacionalnog identiteta (jugoslovenski identitet, ehoslovaki ili sovjetski identitet).
Raspadanje ovih nadnacionalnih identiteta prvobitno je tumaeno kao raspadanje boljevikog
poretka pod udarom prozapadnjakih pokreta za politiki i ekonomski liberalizam, a onda se
pokazalo koliko su nacionalne dimenzije narodne mobilizacije mone. 66
Obnova ideje kosmopolitizma, pred kraj XX i poetkom XXI veka, odvija se uporedo sa
oivljavanjem ideologija nacionalizma (i kao reakcije na tu ideologiju). Savremeni procesi
globalizacije potpomau razvoju ideje kosmopolitizma, jer su njene tehno-ekonomske, pravno-
politike i socio-kulturne dimenzije oznaile neke realne mogunosti da se svet poima kao
jedno mesto. Ti procesi pruaju mogunost pojedincima da deluju i komuniciraju bez obzira na
nacionalne (lokalne i regionalne) granice, a da, pri tom, ne moraju da gube u potpunosti svoja
prepoznatljiva obeleja (identitet). 67 U ovim okolnostima evidentna su dva svetska i
65
Huntington Samjuel, Sudar civilizacija, Foreign Affairs, broj 72/3, 1993, str. 22-49
66
Jovanovi okica, Srbija na Balkanu: Dijalog ili beg u identitetsko ognjite, Kulturni i etniki identiteti u
procesu globalizacije i regionalizacije Balkana, Filozofski fakultet-Univerzitet u Niu, Institut za sociologiju,
SVEN, Ni, 2005, str. 81
67
Miloevi Boo, Od nacionalnog do kosmopolitskog i nazad: Socioloki diskurs o svakodnevici u kojoj ivimo,
Kulturni i etniki identiteti u procesu globalizacije i regionalizacije Balkana Filozofski fakultet-Univerzitet u Niu,
Institut za sociologiju, SVEN, Ni, 2005, str. 5
nezaustavljiva procesa: sa jedne strane imamo globalizaciju kao globalni svetski i nezadriv
fenomen, a sa druge, kulturnu (identitetska) fragmetaciju (i disoluciju). 68
U navedenom periodu na pragu novog milenijuma, stie se utisak da ljude vie, otrije i
iskljuivije od etnike pripadnosti diskriminie pripadnost nekoj religiji. 69 U tom besomunom
lovu na ljude izazvanom nacionalnom i verskom mrnjom nema neutralnih, svako mora
pripadati nekoj od sukobljenih strana - neopredeljenih nema. 70
Ukoliko iskoristimo Aristotelovo odreenje oveka kao homo politicusa koji ivi u zajednici 71,
usled injenice da je pripadnost grupi rairena ljudska potreba, ona postaje opasna onog
momenta kada grupa postane isuvie bliska, kada pojedinci u okviru nje prestanu da misle kao
individue, a zatim prestanu da razmiljaju i o vrednostima, shvatanjima i postupcima grupe.
Kada se uspostavi razlika izmeu nas i njih, pojedinci e veoma esto sopstvene procene i
vrednosti zameniti onima koje namee grupa kako bi izbegli karakterizaciju nelojalnosti. U tom
smislu, grupe mogu biti opasne jer masa nema savest to neki autori poput Emersona opisuju kao
gomilu koja se liava savesti i postaje zver. 72
Takoe, ovek strukturie svet i sebe definie pomou razliitih pojmovnih parova kao to su
hrianin/paganin, mukarac/ena, Norveanin/stranac, arijevac/Jevrejin, Helen/varvarin,
68
Jovanovi okica, Srbija na Balkanu: Dijalog ili beg u identitetsko ognjite, Kulturni i etniki identiteti u
procesu globalizacije i regionalizacije Balkana, Filozofski fakultet-Univerzitet u Niu, Institut za sociologiju,
SVEN, Ni, 2005, str. 78
69
70
Izneto najbolje ilustruje primer iz Severne Irske. Naime, jedne veeri nekog vozaa je na ulici zaustavila grupa
naoruanih civila sa pitanjem: Ko si? Zbunjeni graanin, ne znajui da li su nasilnici protestanti ili katolici
jednostavno je odgovorio Jevrejin. Ipak, usledilo je novo pitanje: Protestantski ili katoliki Jevrejin?. Izvor:
Darby John, Northern Ireland, Managing Difference, Minority Rights Group International, London, 1995, str.10
71
Aristotel, Politika, Prev. Ljiljana Stanojevi-Crepajac, BIGZ, Beograd, 1991
72
Emerson, Compensation, The Essential Writings of Ralph Waldo Emerson, The Modern Library, New York,
2000, str. 167
belac/crnac itd. Ovim pojmovnim parovima pravi se razlika izmeu nas i njih, a to koje
emo parove koristiti direktno je uslovljeno i zavisi od istorijskog, geografskog i socijalnog
konteksta. Ovo razgraniavanje predstavlja sutinsko polazite za stvaranje identiteta. 73
Ekstremnije stanovite zastupa mit objanjavajui da je politika definisana razlikom izmeu
prijatelja i neprijatelja i da se politiki in sastoji od odravanja sopstvene egzistencije i
unitavanja onih koji joj prete, navodei da se svaka verska, moralna, ekonomska, etnika ili
neka druga suprotnost pretvara u politiku suprotnost kada postane dovoljno snana da efikasno
grupie ljude kao prijatelje i neprijatelje. 74
Sa druge strane, i u religijskim uenjima i svetim knjigama takoe sreemo podelu sveta na
vernike i nevernike, a kako se kategorija vernik poklapa sa kategorijom dobar,
nevernici najee zavre u kategoriji lo/zao. Kako se protiv zla treba boriti, nevernici
postaju legitiman objekat prgona. Krstaki ratovi su najbolji primer 75 za to, kao i stvaranje i
funskcionisanje Al Kaide, ID itd. Drugima se najee pripisuju moralno loe i neprihvatljive
osobine, a pripadnost grupi stvara predrasude o o sopstvenoj i drugoj grupi i zasnovana je na
njima. 76 Tako su za bele kolonijaliste domorodci esto predstavljali zle ljude koji su pored
ostalog i kanibali, to je retko bilo tano. Sa druge strane, doivljaj i oseaj afrikih naroda
prema kolonijalistima bio isto tako lo. Izvestan aspeklt ili obeleje karakteristian za veliki
broj pojedinaca unutar grupe uzdie se na nivo osnove za pripadnost grupi, to dalje motivie
diferenciranje izmeu nas i svih ostalih. Iako veoma esto vrlo beznaajno, to obeleje dobija
status presudne razlike i u potpunosti potiskuje u drugi plan preovlaujuu veinu ostalih
osobina koje su nama i njima inae zajednike. 77
73
Svensen H. Fr. La, Filozofija zla, Geopoetika, Beograd, 2006, str. 125
74
mit Karl, Pojam politikoga, Prev. D. Basta, III Program., broj 102/1995, str. 37
75
76
O socijalnoj psihologiji predrasuda videti opirnije: Duckitt John, The Social Psigology of Prejudice, Praeger
Publishers, Estport CT, 1992
77
2. Etniki identitet
Senzibilitet pojma etniciteta naroito dolazi do izraaja sredinom XX i poetkom XXI veka
kada u periodu nezaustavljivog procesa globalizacije, pored demokratije i nacije, postaje
najee korien termin. 78
Potvrda iznetog lei u i enciklopedijskom odreenju etnikog principa prema kome on uopteno
oznaava tvrenje ili tenju da pripadnici jedne narodnosti ili opte jedne etnike grupe treba da
budu ujedinjeni u svojoj sopstvenoj dravi ili pod svojom sopstvenom vlau. U toku XVIII i
XIX veka izjednaavao se s principom nacionalnosti, po kome svaki narod ima pravo na
samoopredeljenje i na svoju samostalnu dravu. S obzirom na pojavu seobe naroda, kolonizaciju,
meanje nacionalnosti, formiranje imperija i drugih oblika strane dominacije i tamnica
naroda, ovaj princip je imao veliki politiki znaaj i razliito tumaenje i primenu u istoriji, a
osobito u savremenoj istoriji. Etniki princip je predstavljao idejnu osnovu za ostvarivanje
samoopredeljenja i time za pojavu novih samostalnih drava i razbijanje izvesnih prinudnih
vienacionalnih carevina u kojima etniki princip nije uopte potovan ili su pojedine etnike
grupe bile samo objekat vlasti veih i jaih etnikih grupa. Etniki princip je u meunarodnom
pravu sluio za traenje i utvrivanje granica izmeu drava, a njegovo nepotovanje je bilo i
jedan od povoda politike nestabilnosti u svetu ili elemenat koji je izazivao ratove ili nove
78
Uestalost upotrebe pojma etniciteta odnosno etnikog identiteta i njegovog odnosa sa drugim pojmovima kao
to su narod, nacija i slino, nuno je uslovilo i pojavu mnogobrojnih studija i stanovita u pokuaju njegovog to
validnijeg definisanja. Opirnije videti: Poutignat P., J. Streiff- Fenart, Zoslin, Teorije o etnicitetu, Biblioteka XX
vek, Beograd, 1997
raspodele etnikih granica. esto je pozivanje na etniki princip bio izgovor za meanje u
unutranje stvari i za otpoinjanje agresije. Njegovo nepotovanje esto je dovodilo do dalje, jo
opasnije povrede etnikih prava.
Pored toga, vano je napomenuti da mnogi moderni jezici danas veoma esto izjednaavaju
ethnos sa narodom to je, ukoliko se posmatra u distinkciji sa demosom krajnje pogreno.
U strunoj literaturi se u vezi sa odreenjem pojma etnikog identiteta sree generalna podela
njegovog shvatanja na primordijalistika, instrumentalistika i konstruktivistika. 79 Njihova
osnovna meusobna distinkcija tie se uloge kulture u formiranju etnikog identiteta. U tom
smislu, prema primordijalistima etniki identitet predstavlja prirodan ili biloki (po roenju ili na
osnovu srodnikih veza) dat fenomen. 80 Sa druge strane, instrumentalisti podravaju njegovo
odreenje koje podrazumeva da etnicitet predstavlja sredstvo individua, grupa ili elita za
postizanje viih politikih ciljeva. 81 Konstruktivisti odbijajui prethodnu argumentaciju etniki
identitet smatraju postojanom socijalnom konstrukcijom. 82
Iz perspektive savremene analize, iako ne korespondira u potpunosti sa prethodnom podelom,

mogu se uoiti tri dominantna stanovita u okviru debate o etnicitetu i nacionalizmu. Za jedne,
nacije i etnike grupe predstavljaju isto moderan fenomen, nusproizvod raanja i uspona
teritorijalnih drava ili industrijskog razvoja. Drugi pak, etniki i nacionalni fenomen
identifikuju i posmatraju kao prolazan fenomen i posledicu raanja modernog doba koji e biti
zaboravljena u momentu kada demokratija i civilno drutvo dovoljno sazreju. Trea grupa
79
Taras Raymond C. and Rajat Ganguly, Understanding Ethnic Conflict: The International Dimension (3rd
Edition), Pearson Education Inc, Longman, New York, 2006, str. 11-13
80
Videti opirnije: Geertz Clifford, Old Societies and New States: The Quest for Modernity in Asia and Africa,
Glencoe, IL: Free Press, 1963 i Harold Isaacs, Basic Group Identity The Idols of the Tribe, Ethnicity, Vol. 1,
1974, str. 15-42
81
Lake David, Donald Rothchild, The International Spread of Ethnic Conflict Fear, Diffusion and Escalation,
Princeton University Press, Princeton, 1998, str. 5
82
Jakson Peter, Jan Penrose, Construction of Race, Place and Nation, UCL Press, London, 1993, str. 1
stanovita etniki identitet posmatra kao dugogodinju i trajnu osnovu ljudske istorije,
ograniavajui tako domet nacionalistikih novina u modenim vremenima. U tom smislu, Wimer
tvrdi da savremena drutva kao takva, poivaju na osnovama etnikih i nacionalnih principa. 83
Naime, istorija je nebrojeno puta pokazala i potvrdila da svoj oseaj revolta ili nesigurnosti,
ljudi, odnosno grupa ljudi, izraava kroz demonstraciju sopstvenog i pojaanog etnikog
deklarisanja.
Iako je u naunoj literaturi i diskursu strune javnosti prisutan veliki broj analiza posveenih
temi etnikog identiteta, obim ove disertacije ne dozvoljava mogunosti da se autorima posveti
zasluena panja. U tom smislu, bie izloeni stavovi autora koji su od znaaja za dalji razvoj
predmeta istraivanja.
Sokolovi analizirajui svojevrstan razvoj etnosa odnosno njegovu genezu poevi od

endogamne zajednice zasnovane na krvno-srodnikom poreklu, izvodi na kraju zakljuak o
mogunosti izbora kao kljunoj determinanti na kojoj poiva etniki identitet, inei tako etnos
egzogamnom socijalnom grupom zasnovanom na tvrdnji da je etnicitet definisan individuumom i
njegovom linou. 84
Milton, odreenju etnike grupe ili etnike zajednice pridodaje i atribute naslea rasne slinosti
i zajednike religije, razlikujui etnike zajednice domovine i etnike zajednice
dijaspore. 85
Riedel govori o neprihvatljivosti etnikog identiteta kao objektivne datosti, objanjavajui da je

takvo odreenje svojstveno prvoj polovini XX veka i periodu kada su nacije bile u usponu. On
83
84
On naime pojanjava da je pojava irih i istorijski viih socijalnih grupa etniciteta, bila uslovljena postojanjem
egzogamnih gensova, dakle gentilnom strukturom plemena. Videti opirnije: Sokolovi Demal, Nacija protiv
naroda, Biblioteka XX vek, Beograd, 2006, str. 71-81, 194
85
Videti opirnije: Esman J. Milton, Ethnic Politics, Cornell University Press, New York, 1994, str. 1-9
dalje navodei primer Bosne i Hercegovine i, moe se rei vrlo opravdano tvrdi da je etniki
identitet zapravo konstrukt drutva, kao i da to potvruje savremena sociologija razvojem novih
teorija. 86
Njegovu tvrdnju da istraivanja pokazujuju da religija, jezik 87, obiaji i kultura sami po sebi ne
ine etniki identitet ve drutvene elite instrumentalizuju i manipuliu tim simbolima, Kedourie
podrava svojim stavom da nacionalisti iskrivljuju sliku i predstavu o etnikom identitetu jer ga
smatraju osnovnim, trajnim i vrstim neim to je postojalo daleko pre nacionalnih pokreta i
to je do njih dovelo. Ipak, istorija pokazuje da etniki identitet nije ni inertna ni stabilna stvar, a
kroz vekove se mnogo puta pokazalo kako se lako moe oblikovati, kao i da je podloan velikim
promenama i preokretima. Prema Kedourieu, etniki identitet je u velikoj meri stvar toga kako
pojedinac sam na sebe gleda. 88 Odatle proizilazi da je potpuno pogreno svrstavati savremene
debate u vezi sa identitetom u prole vekove uzimajui u obzir da se do kraja XVIII pa i
poetkom XIX veka stanovnitvo u Evropi prevashodno identifikovalo sa lokalnom regijom i/ili
religijskom zajednicom. 89
Uz grupu autora koji odreenju pojma etniciteta nedvosmisleno pridodaju atribut dinamike i
promenljive kategorije svrstava se i Barth, objanjavajui etnicitet kao skup verovanja, jezika,
vrednosti, normi, simbola, obiaja i obreda koji zajedno ine kulturne crte i koje se kao takve
prenose generacijama u okviru jedne etnije. Izneto dalje upuuje da etnicitet proizilazi iz akcija i
reakcija etnikih grupa unutar drutva koje je samo po sebi iva-dinamika kategorija, odakle se
zakljuuje da se etniki identitet formira i menja na osnovu interakcija meu etnijama to dalje
86
Riedel S., Kriegsgeschichte(n). Interpretationen zum Jugoslawienkrieg, F. Wenninger/P. Dvorak/K. Kuffner,
Geschichte macht Herrschaft, Wien, 2007, str. 27
87
Pojam i odnos nacije i jezika, kao i detaljno nauno i injenino utemeljeno pojanjenje naina na koje jezik moe
biti instrumentalizovan za nacionalnistike i druge ciljeve i prekrajanje istorije, videti opirnije u usuujemo se da
kaemo do sada najtemeljnijem delu koje rui dosadanje mitove i otvara nove horizonte istine u okviru strunog i
naunog diskursa u ovoj oblasti Kordi Snjeana, Jezik i nacionalizam, Durieux, Zagreb, 2010
88
Kedourie E., Nationalism, Oxford/Cambridge, Blackwell, MA, 1993, str. 141
89
Altermatt U., Das Fanal von Sarajevo, Paderborn, 1996, str. 32
ukazuje na postojanje razliitosti i granica meu njima. Na ovaj nain, generacijskim

prenoenjem kulturnih crta koje nisu objektivne razlike ve ih sami akteri izdvajaju kao
znaajne i vane, odrava se distinkcija izmeu razliitih etnija, koja opet uslovljena ivou
socijalnog razvoja drutva kao celine moe voditi promeni ili pak zameni izdvojenih znaajnih
diferencirajuih obeleja date etnije. Barth u svom radu naglaava interakciju meu pojedincima
u okviru etnike grupe kao njenu glavnu karakteristiku, naglaavajui problem etnike granice
koje definiu grupu usled injenice da kao takve podrazumevaju i drutvene granice koje po
svom odreenju mogu imati i teritorijalnu osnovu. 90
Kljuni problem istraivanja prema ovom autoru nije kulturni materijal koji data etnija sadri
ve zapravo etnika granica koja definie grupu. Dakle, kako zakljuuje F. Barth, ukoliko
odreena etnija odrava svoj identitet i u sluajevima stupanja njenih pripadnika u interakciju
sa pripadnicima drugih etnija, izneto implicira postojanje kriterijuma za odreivanje
pripadnosti, te naina za manifestno izraavanje pripadnosti i iskljuenosti/iskljuivosti. 91
Zanemarujui karakterizaciju etniciteta odnosno etnikog identiteta kao datosti ljudskog

postojanja i uvoenjem karakterizacije njegove promenljivosti odnosno dinaminosti, meu
relevantna stanovita spada i Smithovo prema kome se, uz uvoenje situacionog elementa on
odreuje sentimentima, stavovima i percepcijama koji su prolazni, podloni promenama i koji
zavise od okolnosti konkretnih situacija u prostoru i vremenu. Ovaj autor naime naglaavajui
istorijske i simboliko-kulturoloke elemente odreuje etniju odnosno etniku grupu kao
kulturni kolektivitet koji svoju razliitost u odnosu na druge gradi na istorijskom seanju i
mitovima koji su u saglasju sa jezikom, verom ili obiajima. U skladu sa iznetim, Smith
izdvaja osnovnih est nuno zajednikih, odnosno kolektivnih karakteristika odreujuih za
90
Barth F., Ethnic Groups and Boundaries, Putinja Filip, Stref-Fenar, Zoslin , Teorije o etnicitetu, Beograd:
Biblioteka XX vek, Beograd, 1997, str. 211-259 i Patrick James, David Goetze, Evolutionalry Theory and Ethnic
Conflict, Praeger, London, 2001, str. 63-64
91
Radenovi Sandra, Nacionalni identitet, etnicitet, (kritika) kultura seanja, Folozofija i drutvo, broj 3/2006,
str. 230
etniku zajednicu a to su: ime 92, istorijska seanja (mitska ili injenina), mitovi o precima
koji doprinose oseanju etnike identifikacije, elemente razliitosti kulture, vezanost za
domovinu odnosno teritoriju poput svetih mesta i prisustvo oseaja solidarnosti kod veeg
dela zajednice odnosno kolektiviteta. U svojoj argumentaciji koja odreenje etnikog
identiteta u ogromnoj meri udaljava od nacionalistikog koncepta iskonske datosti,
naglaavajui znaaj pomenutih atributa etnike zajednice odnosno kolektiva, implicira da on
nastaje kao doivljaj odnosno oseaj samih njenih pripadnika, a razvija se kroz njihove
odnose sa drugim etnijama. Prema iroko rasprostranjenom Smithovom stanovitu za koje se
moe rei i da je jedno od najprihvatljivijih, kulturno-istorisjka sadrina odredaba etnikog
identiteta koja je sadrana u doivljaju samih pripadnika etnije preovlauje etnike atribute
objektivnog karaktera koje ovaj autor definie kao razliitost u odnosu na druge zasnovanu
na jeziku, veri ili obiajima. Sledstveno navedenom, sinhronizacija i intenziviranje
odreujuih kolektivnih karakteristika etnike zajednice uz jaanje subjektivnog znaenja za
lanove iste, srazmerno je reciprona - i direktno uslovljava mogunost jaanja etnikog
identiteta - odnosno njegovog slabljenja. 93
Smith, koga Andreas Wimer karakterie kao najznaajnijeg i najplodotvornijeg zagovornika

neoromantizma 94, dalje tvrdi da su etnike zajednice sauvale svoj identitet i osigurale
politiku autonomiju kroz vekove upravo snagom mita o zajednikom poreklu i ideji
92
Uobiajena etnika paradigma, naroito davanje imena ili nadimaka pripadnicima druge etnike skupine
predstavlja hroniku istorijskih situacija koje proizvode predrasude i vode stvaranju veih distanci meu njima
pokazujui ujedno njihove meusobne odnose. U tom smislu imenovanje svoje, odnosno pripadnika druge etnike
grupe slui za negativno etiketiranje drugih referentnih grupa, odnosno distanciranje od njih. Isto tako, nadimci u
ovom kontekstu slue da definiu, odravaju i racionalizuju veze-odnose-granice izmeu grupa i stigmatizuju
pojedince koji se usude da te granice preu i asimiluju se. Varijeteti nadimaka danas koji su zastupljeni u okviru
neke etnike grupe, mnogo vie govore o sociologiji i istoriji unutargrupnih odnosa u okviru etnije nego o
predrasudama protiv odreene druge grupe. Izvor: Irving Lewis Allen, The Language of Ethnic Conflict, Columbia
University Press, New York, 1983, str. 1, 15, 24-25
93
Smit Antoni, Nacionalni identitet, Biblioteka XX vek, Beograd, 1998, str. 38-44
94
istorijske misije, kao i da se na osnovu prethodno iznetog, veoma lako mogu pretvoriti u
nacije ukoliko doive pretnju po zajedniko dostojanstvo ili kulturoloki opstanak. 95
Podravajui McNeilla i Grilla, Wimmer zakljuuje da su nekadanje zajednice pre

savremenih, integrisale etnike razlike pod kapom hijerarhijskih ali univerzalistikih i
istinski neetnikih politikih poredaka u kojima je svaka grupa imala svoje odreeno i
definisano mesto. Ovaj piramidalni mozaik doiveo je krah kada su zajednice prole
nacionalizaciju a etniko lanstvo postalo pitanje od centralne vanosti u determinisanju
politike lojalnosti u odnosu na dravu. 96
Odreenje etniciteta ili nacionalnog identifikacije kao samoodreenja date grupe koja sebe vidi
kao posebnu, implicira da susret sa potencijalnim ugroavanjem interesa grupe na osnovu
etnike ili nacionalne razliitosti stvara mogunost za raanje konflikta, odnosno nasilja. 97 U tom
smislu, etniko nasilje primenjivae se protivu onih koji ne pripadaju nosiocu datog digniteta,
odnosno protiv drugih etniciteta, ali naroito protiv onih u sopstvenim redovima, a koji ne
prihvataju mitopolitiko samorazumevanje. U tom kontekstu kategorizacija drugih kao
neprijatelja ukazuje da su unutargrupni odnosi - uvek odreujui kada je re o nasilju sa
interetnikim dimenzijama. 98
95
Videti opirnije: Smith A., Nations and Nationalism in a Global Era, Cambridge, Polity Press, 1995
96
Press, New York, 2002, str. 2. ire pojanjenje stavova koji je zastupao McNeill videti opirnije u McNeill
William, Polyethnicity and National Unity in World History, University of Toronto Press, Toronto, 1986. ire
pojanjenje stavova koji je zastupao Grillo videti opirnije u Grillo Ralph, Pluralism and the Politics of Diffence
State, Culture and Ethnicity in Comparative Perspective, Oxford University Press, Oxford, 1998
97
Lutz James and Brenda, Global Terrorism, Routledge, London, 2004, str 90
98
Loonc Alpar, Prizivanje nasilja i lomne mogunosti upravljanja, Nasilno rasturanje Jugoslavije uzroci,
dinamika, posledice, Centar za civilno-vojne odnose, Beograd, 2004, str. 56. Jo je 60-ih godina prolog veka
Tarner pisao o ritualnim aspektima kontrole konflikata u afrikoj mikropolitici, na osnovu istraivanja koje je
sproveo u okviru plemena Ndembu iz Zambije, zakljuivi da ukoliko neka linost zauzima vaan politiki ili
religiozni poloaj, njegova (politika) mo je ojaana u onim periodima u godinjim ciklusima ili razvojnom ciklusu
grupe, kada mu njegova ritualna sluba daje uveanu vlast. Izvor: Videti opirnije: Turner W. Visctor, Ritual
Isto tako, kada siromatvo, beda i nematina postanu prisutne u drutvenom ivotu, nuno utiu
na pokretanje razliitih mehanizama racionalizacije datog stanja koje lako postaju predmet
demagokog oblikovanja ukoliko se ne kreu u prostoru naunog saznanja. Praktino ishodite
jeste traenje i pronalazak krivaca za sopstvene frustracije, ali van granica sopstvene (etnike i/ili
religijske) grupe. U takvim okolnostima najlake je prokazati u proizvoljno izabran deo ili pak
itavu (drugu) etniku ili religijsku grupu, naroito ukoliko su u pitanju grupe boljeg
materijalnog standarda, razvijenijeg podruja (Hitlerovo prokazivanje Jevreja tridesetih godina
XX veka npr.) ili na najlaki nain, ukoliko postoji tradicionalno rivalstvo izmeu susednih
etnikih i religijskih grupa. 99
Aspects of Conflict Control in African Micropolitics, Political Antropology, Aldine Publishing Company, Chicago,
1966
99
Miladinovi Slobodan, Problem kolektivnog identiteta u fragmentisanom drutvu Srbije, Kulturni i etniki
identiteti u procesu globalizacije i regionalizacije Balkana, Filozofski fakultet-Univerzitet u Niu, Institut za
3. Nacija i etnicitet
Nacionalno pitanje predstavlja kompleks problema vezanih za tenje pojedinih nacionalnih
odnosno etnikih grupa, naroda, da izbore nezavisnost, slobodu, jeziku, etniku ili drugu vrstu
autonomije ili dobijanje poloaja koji je ravnopravan sa drugim nacijama u okviru
vienacionalnih drava u kojima ive, steknu pravo ili ostvare politiko osamostaljivanje i
osnivanje svoje samostalne nacionalne drave. Zavisno od konkretne situacije, poloaja jedne
nacije, karaktera i intenziteta nacionalne svesti, povezanosti s drugim nacijama ili srodnim
etnikim grupama zavisi i sadraj nacionalnog pitanja u svakom pojedinanom sluaju. 100
Brojni stavovi o tome da je nastajanje nacije nuno vezano za zajedniki jezik, naputeno je u
drugoj polovini XX veka po formiranju mnogih nacija. 101 U nauci je opteprihvaeno shvatanje
naroda i nacije kao politike tvorevine napravljene pomou nacionalistikih ideologija i pokreta,
kao zamiljene ili izmiljene zajednice ime se ni u najmanjoj meri ne porie njihova
legalnost. 102
100
Ibid, str. 763
101
O tezi Karla Marksa da jezik predstavlja jedan od kriterijuma za naciju videti opirnije: Pfaff W, Die Furien des
Nationalismus, Eichborn, Frankfurt am Main, 1994, str. 51-52
102
Jenkins B., Sofos S., Nation and Indentity in Contemporary Europe, London/New York, Routledge, 1996., str.
11; Anderson B., Die Erfindung der Nation, Campus, Frankfurt am Main/New York, 1988., str. 16 i Brennan T.,
The national longing for form, Nation and Narration, London/New York, Routledge, 1993, str. 49
Samoodreenje kao politiki princip doivelo je uspon u vreme Francuske revolucije. U osnovi,
to je bio princip demokratske samouprave zasnovan na dve osnovne premise pri emu prva
implicira da ljudi unutar drave imaju pravo da formiraju sopstvenu vlast bez spoljnih uticaja i
intervencija, a druga da stanovnici drave ne bi trebali biti premeteni na teritoriju druge drave
bez njihovog pristanka - to u to vreme nije bio redak sluaj. Tokom XIX veka, nemaki kulturni
nacionalisti (teoretiari koji su nacionalizam zasnivali prevashodno na zajednikom kulturnom
nasleu) posmatrajui samoodreenje kroz drugaiju perspektivu, tvrde da svaka nacija shvaena
i doivljena kao autentina politika i kulturna zajednica treba da ima sopstvenu dravu. Obe
premise, i demokratska i romantiarska karakterizacija samoodreenja bile su od tada neprijatno
isprepletane. 103 Nacije i nisu mogle naime nastati davno obzirom da je za njihovo formiranje
potrebno ispunjenje odreenih uslova koji se pripisuju modernizaciji i svojstveni su sa
odreenim vremenskim pomacima svim nacijama, a prevashodno pretpostavljaju: da je
pojedinac politiki subjekat, da postoje odreena zajednika javna prava i dunosti, ekonomski
odnosi, zajedniko shvatanje identiteta i u skladu sa time postojenju komunikacije. U skladu sa
iznetim, u Evropi formiranje nacija poinje krajem XVIII veka. Kako nacionalnost nije
objektivno data ve predstavlja stvar samoopredeljenja, odatle proizilazi da nastojanja odnosno
akcije grupe ljudi da naprave naciju i razgranie je prema spolja, nuno stvaraju nacionalnu
ideologiju koja ima za zadatak da konstruie narod kao fiktivnu etniku celinu, pa odatle ljudi
mogu za - i u ime nacije biti upotrebljeni za razliite politike svrhe. 104 Iako mnogi autori poput
Grinfildove zastupaju tezu o srodnosti pojmova nacionalnog i etnikog identiteta pozivajui se
na jedinstveni francuski identitet 105, na primeru Nemake se kasnije najjasnije vidi distinkcija
fenomena etnikog i nacionalnog. Naime, na podneblju koje nije u potpunosti etniki
103
Wippman David, International Law and Ethnic Conflict, American Society of International law, Cornell
University Press, London, 1998, str. 8
104
Kordi Snjeana, Jezik i nacionalizam, Durieux, Zagreb, 2010, str. 183-184, 194-196, 246-247
105
Zastupana je teza da je postojao znatno pre no to je bio (re)interpretiran kao nacionalni identitet, na osnovu
religijske svesti, kulture i instituciju kralja. Izvor: Greenfeld Liah, The Three Identities of France, Nationalism -
Five Roads to Modernity, Harvard University Press, Cambridge, Massachusetts, London, England, 1992, str. 93-
104
konstituisano, dogodila se sveukupna nacionalna homogenizacija sa karakteristikama jedne od

najintenzivnijih nacionalnih mobilizacija u savremenoj istoriji.106
Uzimajui u obzir da se u karakteristike etnikog identiteta ubrajaju razvitak i procesualnost, na

njegovom tlu, kao i na osnovama nekog drugog socijalnog identiteta moe nastati nacija. Izneto
ne znai da je u tom kontekstu nacija etnikog porekla, ta vie, uz dozu opreza, moe se rei da
je upravo i prepreka njegovom daljem razvoju. Sledstveno tome, imajui u vidu da su i etnika
grupa i nacija procesualne socijalne pojave, za oba identiteta karakteristino je da su podloni
promenama i to sve do odricanja jednog i prihvatanja potpuno drugog identiteta. Meutim,
izmeu etnike i nacionalne procesualnosti postoji bitna razlika. Etniki identitet je trajniji i
stabilniji, ak i kada se menja, dok su naciji svojstvene nagle promene u stepenu izraavanja
identiteta, i kreu se u svojim suprotnostima od euforine i hipertrofirane erupcije nacionalnog
identiteta do nacionalne letargije i nacionalne indiferentnosti. Promene nacionalnih oseaja se u
tom smislu mogu kretati od faizoidnog odnosa, ukljuujui i genocid prema nekom ili vie
drugih socijalnih (nacionalnih, etnikih, religijskih ili ideolokih) identiteta, do odricanja od
sopstvenog nacionalnog, pa i etnikog identiteta. 107 Nacionalizam je virtualno trajan, a
manifestno veoma nestabilan i kratkotrajan. Za razliku od nacionalne, etnika identifikacija je,
iako manifestno neprenaglaena, trajna upravo u svojim manifestnim formama, ali zato latentno
sklona promenama i otvorena prema uticajima spolja. Razlika izmeu nacije i etnike grupe se
ne sastoji u razlici izmeu nacionalnih i etnikih oseaja, ve se tu razotkriva i postaje
najuoljivija. U tom smislu, izvori nacija mogu se grupisati u dve vrste nosilaca nacionalne
mobilizacije. Prvu grupu ine lanovi drutva odnosno etnike zajednice sa izraenom voljom za
dominacijom nad drugim ljudima i potrebu za determinacijom njihovog identiteta, a drugu grupu
ine lanovi socijalnog entiteta nevezano za njegov najee etniki, ili bilo kakav socijalni
identitet, koji su skloni determinaciji i dominaciji drugih. Za ovu grupu vezuju se karakteristike
106
Kordi Snjeana, Jezik i nacionalizam, Durieux, Zagreb, 2010, str. 183-184, 194-196, 246-247
107
O nestabilnosti nacionalnog identiteta videti opirnije: Hobsbawm Eric, Nations and Nationalism since 1780,
Cambridge University Press, Cambridge, 1990, str. 11
manjka linog identiteta koji predstavlja osnovu na osnovu ega e biti od strane prve grupe biti
pretvorena u nacionalnu masu. Kao trea grupa, odnosno pre faktor nacije pojavljuju se ljudi koji
niti ele da dominiraju niti su spremni da prihvate dominaciju nad sobom. Sve to se osim
navedenog smatra izvorom nacije a prevashodno se odnosi na etniku grupu ili politiku
tvorevinu, samo je izvedeno iz ljudske prirode odnosno njenih instrumenata i pokazuje sloenost
i vieslojnost odreivanja njenih izvora. 108
Uvaeni prof. dr Dragan Simeunovi opisujui prve novovekovne koncepte drave u okviru
novovekovnih politikih ideja Srba, konstatuje da se istorijski - dekadencija jednako kao i
vitalnost i mo jednog naroda, oduvek ogledala i na polju asimilacije. 109 Takoe, on navodi
da prelivanje dela neke, pa i celokupne etnike grupe u tu etniki, pre svega versko-
nacionalni kalup usled kulturne, ekonomske i politiko-verske dominacije, a naroito u
okolnostima njene duge pokorenosti, delom prisilno, a delom i dobrovoljno, nije nikakva
istorijska retkost, ve naprotiv, vrlo est istorijski primer etnike mimikrije kao vida
iznuenog ili eljenog civilizacijskog preobrata. U takvim okolnostima su, u stvari, mnogo
rei primeri zadravanja svog izvornog etnikog habitusa. 110
Kod svih preoblienih naroda postoji manje ili vie prisutna individualna, ali i kolektivna
svest o svom etnikom poreklu, odnosno izvornoj nacionalnoj pripadnosti. Da li e ta svest
biti ispoljavana javno i sa ponosom ili e pak biti samouguivana uz oseanje stida, krivice,
pa ak i odbojnosti ili mrnje prema nepreoblienom ili drugaije, vie samostalno
(samosvojno) nacionalno profiliranim pripadnicima izvorno iste etnike skupine kao i prema
njoj u celini, zavisi od niza okolnosti, a pre svega od uslova nivoa i naina njihove
komunikacije. Veoma je bitno i ko je od ta dva ili vie tipova etnike disperzije na vlasti,
odnosno kako i koliko kolektivno participira u njoj; kakav je socijalno recepcioni status stare
108
Sokolovi Demal, Nacija protiv naroda, Biblioteka XX vek, Beograd, 2006, str. 223-227, 229, 273 i 276.
Simeunovi Dragan, Novovekovne politike ideje u Srba, Institut za politike studije Beograd i Pravni fakultet
109
Banja Luka, Knjiga prva, Beograd, 2003, str. 43

110
Ibid., str. 85
ili novoprimljene religije u tom momentu u drutvu, ima li etnika izvornost ili etnika
preobraenost i svoj ekonomski izraz u kolektivno povoljnom ili nepovoljnom ekonomskom
poloaju pripadnika toga tipa iji kulturno-civilizacijski obrazac u tom trenutku biva vie
uvaen u samom drutvu i njegovom dominantnom okruenju i, posebno, ija je vera blia
vlasti i koliko, ali i obrnuto, iju veru vlast smatra po sebe opasnijom i stoga drutveno
nepoeljnijom. 111
Etnicitet i nacionalizam nisu dakle meusobno iskljuivi koncepti. Naprotiv, sree se svega
nekoliko primera u kojima nema jasne veze izmeu njih. Sjedinjene Amerike Drave kao
sutinski drutvo imigranata odnosno doseljenika predstavljaju jedan od primera u kojima
sveobuhvatni nacionalni identitet egzistira gotovo potpuno nezavisno u odnosu na
individualne etnike identitete. Pri tome, etniki identitet odnosno neke njegove komponente
poput religije ili jezika nisu manje bitne, ve ak najoiglednije indikuju da je etniki
identitet politiki relevantan. Pri tome, razliiti etniki identiteti ne onemoguavaju ljude da
sebe i druge identifikuju kao Amerikance. Primer Sjedinjenih Amerikih Drava je u
direktnoj suprotnosti sa vezom izmeu etniciteta i nacionalizma koji je sainjen od
smrtonosnih jedinjenja stvorio uslove za ratove na Balkanu 90-ih godina prolog veka,
genocid u Ruandi, kao i omoguio mnogo drugih konflikata irom sveta pokazujui
dimenzije koju etnicitet i nacionalizam imaju u mobilizaciji ljudi. 112
Svet je u XXI vek uao sa pojmom nacije i nacionalne pripadnosti kao jednim jo uvek bitnim
elementom dravne strukture i identiteta. Znatan broj ustava savremenih drava karakterie ih
kao drave ravnopravnih graana, ali one u najveem broju sluajeva, mnogo manje formalno
nego stvarno, ostaju jo uvek nacionalne drave veinskih naroda i pored injenice da su mnoge
od njih prihvatile ozbiljne ovlaenja nadnacionalnih tvorevina. Neke su nacionalno poistovetile
sa dravnim, izjednaavajui na taj nain sve graane, ali istovremeno onemoguujui lanovima
111
Simeunovi Dragan, Novovekovne politike ideje u Srba, Institut za politike studije Beograd i Pravni fakultet
Banja Luka, Knjiga prva, Beograd, 2003, str. 85-86
112
Wolff Stefan, Ethnic Conflict: A Global Perspective, Oxford Univesity Press, New York, 2007, str. 32-33
etnikih grupa koje ne pripadaju veinskom narodu da njihov posebni identitet bude bilo kakva
relevantna injenica u ivotu drave i drutva. Najbolji primer za to je Francuska, gde su svi
graani Republike odnosno Francuzi. Neke pak drave poput Sjedinjenih Amerikih Drava su
stapale milione pojedinaca razliite rase i etnike pripadnosti u novi narod Amerikance. Izneto
je bilo mogue iskljuivo konzekventnom dravnom politikom i injenicom da je u pitanju
formiranje nove drave, nastale mnogo kasnije od drugih drava recimo u Evropi. Sa druge
strane, u Kanadi, koja je takoe nastala naseljavanjem to nije uspelo, gde je oseanje nacionalne
pripadnosti pospeeno postojanjem dva razliita dravna jezika ostalo je prepreka stapanja u
jedan jedinstveni narod. Isto tako, vano je napomenuti i pokuaj kralja Aleksandra da od tri
plemena stvori jednu naciju, kao i kasnija nastojanja nekih inilaca u socijalistikoj Jugoslaviji
da stvore jugoslovenstvo kao osnovu jedinstva u krajnjoj instanci nisu mogli da obezbede uspeh
jer nisu u pitanju bili nikakvi naseljenici ve autohtono stanovnitvo sa izraenim nacionalnim
identitetom. Navedeno nije ostalo ostalo bez ikakvog rezultata, tada je stvorena milionska
grupacija Jugoslovena, ljudi koji su se opredelili za naputanje svog dotadanjeg etnikog
porekla. 113
Iz dananje perspektive, najprihvatljivijim pokazao se stav A. Smitha koji zastupa stav da se

nacije oblikuju na osnovu etnickih jezgara jer oba fenomena poivaju na seanjima i
mitovima, sa osnovnom distinkcijom izmeu ova dva fenomena koja se ogleda u faktikoj-
stvarnoj vezi izmeu nacije i teritorije (posedovanje), za razliku od etniciteta ija veza sa
fizikom teritorijom ne mora postojati ili pak moe biti imaginarna (simbolika, istorijska).
Naime, identitet shvaen kao odnos ili relacija prema drugima, obrazloena tvrdnjom da je
etniki identitet prevashodno orjentisan ka istoriji i prolosti, upuuje na distinkciju izmeu
etnikog i nacionalnog identiteta. Sa druge strane, zajednika karakteristika koja proima oba
fenomena, i etniki i nacionalni jeste da su oni meusobno uslovljeni usled injenice da su
njihova pojava i oblici istorijski odreeni, kao i da su veiti usled podlonosti
113
Miti M., Nacionalne manjine prava pripadnika manjina i zatita teritorijalnog integriteta drava, Slubeni
list SRJ, Beograd, 1998, str. 39
mobilizaciji. 114 Odsutnost zajednikog etnikog i kulturnog identiteta kod novih nacija gotovo
po pravilu vodi kreiranju identiteta pomou nacionalnih simbola od jezika115 do vladara, zastave,
muzike, i dr. glorifikacija zajednikih simbola upravo ima za zadatak da kompenzuje smanjenje
nacionalnog oseaja i slui kao faktor i sredstvo pojaavanja nacionalnog doivljaja. 116
Sve do momenta dok ne postane baza preovlaujue politike, odnosno ideologije, etniki
identitet vri svoje uslovno reeno prirodne funkcije bez malignig oznaka. Meutim, njegovo
pretvaranje u etnonacionalizam to inae i jeste mono oruje politiara, implicira da etnike
kategorije tada postaju referentne take za politiki identitet, kojim voe vre politiku
mobilizaciju (pravo na takav nain i politike partije u multietnikim drutvima nastoje da dobiju
podrku na etnikoj osnovi). Ovako dolazi do politizacije etnike svesti, a etniki identitet
postaje osnova date ideologije. Ne treba, meutim, izgubiti iz vida mogunost i lakou kojom
etniki identitet moe prerasti, odnosno prei u nacionalizam, u uslovima sociopsiholoke
spremnosti za nacionalistiku reakciju, tj. u uslovima kada grupni identitet stvori okolnosti da se
grupa homogenizuje prema unutra, a istovremeno i antagonizuje prema spolja. Ovakve okolnosti
pojaane tenje za integracijom direktno iskljuuju razlike i vode formiranju stereotipa i
predrasuda. U literaturi se naime esto ova pojam nacionalizma i nacionalnog oseaja
posmatraju, odnosno koriste kao sinonimi, dok se o nacionalizmu govori kako u pozitivnom,
tako i u negativnom smislu. Izneti izostanak distinkcije u ovom pogledu dovodi do nepotrebne
114
Smit Antoni, D., Nacionalni identitet, Beograd: XX vek, 1998, str. 119; Smith Anthony, D., The Nation in
History, Historiographical Debates about Ethnicity and Nationalism, Cambridge: Polity Press, 2000, str. 40, 68;
Putinja Filip, Stref-Fenar, Zoslin , Teorije o etnicitetu, Beograd: Biblioteka XX vek, Beograd, 1997, str. 157; Barth F.,
Ethnic Groups and Boundaries, Putinja Filip, Stref-Fenar, Zoslin , Teorije o etnicitetu, Beograd: Biblioteka XX
vek, Beograd, 1997, str. 215-223
Upotreba jezika i njegova artificijelizacija kao sredstva pojaavanja nacionalnog doivljaja i stratifikacije u
115
odnosu na druge u cilju ostvarivanja politikih namera i pretenzija videti opirnije: Kordi Snjeana, Jezik i
nacionalizam, Durieux, Zagreb, 2010
116
Ibidem
konfuzije usled injenice da je nacionalizam uvek iskljuiv i vodi izolacionizmu, to opet sa

druge strane ne mora biti sluaj sa nacionalnim oseanjem. 117
117
N. N., Antropoloki pristup nacionalnom identitetu, poglavlje esto, Republika, 1999.,
http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/99/jaidrugi/7.html, (pristupljeno 17.10.2013.)
4. Nacija i drava
U okviru rasprava u odnosu nacije i drave, vei deo naune javnosti saglasan je da drava
predstavlja pretpostavku nacije shvaenu kao sui generis, a ne i njen uzrok i kao takva ujedno je i
tvorevina i tvorac moderne Evrope. 118
Savremena drutva razvijala su se u okvirima nacije-drave osnaujui ih u svakom koraku svog

razvoja. Sa jedne strane, savremeni principi demokratije, graanstva (dravljanstva) i
suvereniteta dozvolili su inkluziju velikih delova populacije prethodno uskraenih za status,
odnosno podreenih. Sa druge strane, one mranije, nove forme izuzimanja ili iskljuivanja
zasnovanih na razvijenim etnikim ili nacionalnim kriterijumima, iako nepriznate od strane
znaajnih savremenih teorija kao univerzalistiki i egalitarni model drutva, u velikoj meri
ukazuju da pripadanje odreenoj etnikoj ili nacionalnoj grupi determinie pristup pravima koje
bi savremena drava trebalo da garantuje. Osnovne premise savremenosti politika
participacija, jednakost pred zakonom i zatita od samovolje vlasti, dostojanstvo za slabe i
siromane, socijalna pravda i sigurnost (a dodali bi smo i prava prema Evropskoj konvenciji o
ljudskim pravima) u potpunosti su ostvarene samo za one koji su smatrani istinskim odnosno
Moren Edgar, Pojam nacionalne drave u Simeunovi Dragan, Teorija politike - rider, I deo, Nauka i drutvo,
118
Beograd, 2002, str. 108

pouzdanim lanovima nacije. Savremeni principi inkluzivnosti odnosno ukljuivanja u bliskoj

su vezi sa etnikim i nacionalnim formama iskljuivosti. 119
Sve nacije nisu mogle da stvore svoje sopstvene drave ili da budu kokstitutivni elementi tih
drava jer, prema podacima s kraja XX veka na planeti Zemlji egzistira 5.000 razliitih nacija i
etnikih grupa a svega dvestotinjak njih uspelo je da se dravno uoblii. U istom periodu,
geograf Bernard Riman, procenjuje da u savremenom svetu postoji tri do pet hiljada nacija.
Sama rastegljivost procene koja se odnosi na ak dve hiljade, direktno implicira nemogunost
utvrivanja tanih podataka i injenica o pojedinim, naroito manjim grupacijama, kao i
odreenje preciznih kriterijuma. Sa druge strane Gunar Nilson i Ralf Dons koji koriste znatno
stroije kriterijume, raunaju da u svetu ima 575 etnikih grupa kao postojeih ili potencijalnih
nacija-drava. 120
U skladu sa iznetim, nije realno za oekivati utrostruenje broja drava na planeti ostvarivanjem
prava na samoopredeljenje odnosno otcepljenje svih identifikovanih etnikih grupacija. Isto tako,
apsolutno nesaglasje paralelnog postojanja integrativnih i dezintegrativnih tokova u savremenom
svetu u ozbiljnoj bi meri naruilo stabilnost i budunost svetske zajednice. 121
U tom smislu, stvaranje prostora nacijama i njihovo osloboenje od stega drave predstavlja
vano pitanje u pogledu stabilnosti i mira u svetu, ali ujedno i izbegavanje fragmentacije.
Paradoksalno, borba za formiranje novih drava odvija se istovremeno sa tenjom starih
drava za asimilacijom i udruivanjem i kada pojam/ideja/kategorija dravnosti gubi svoju
supstancu. Oba aspekta ukazuju na svojevrsnu eroziju suverenosti drave eroziju koja se
119
120
The Nationalities at Risc, A Global View of Ethnopolitical Conflicts, United States Institut for Peace Press,
Washington, 1993., str. 5 u Miti M., Nacionalne manjine prava pripadnika manjina i zatita teritorijalnog
integriteta drava, Slubeni list SRJ, Beograd, 1998, str. 39
121

reflektuje u gubitku svrhe granica i eri naleta tehnolokog razvoja i nezaustavljivog toka ideja i
kapitala. 122
S obzirom na to da u svetu postoji samo desetak homogenih nacionalnih drava i da su sve

ostale, manje ili vie, multietnike - oivljavanje etniciteta i etnifikacija politike poslednjih
decenija XX veka ugroava ne samo dravne i drutvene strukture pojedinih zemalja, ve i
meunarodni mir i stabilnost u pojedinim delovima nae planete. Od ove pojave naravno nije
poteen ni evropski kontinent. Posle razbijanja tri multietnike federacije, Sovjetskog Saveza,
Jugoslavije i ehoslovake, kada se neodgovorna nacionalna i meunarodna zajednica
odgovornih - odrekla demokratizacije federalizovane politike nacije i posegla za priznavanjem
etnikih nacija kao politikih zajednica kojima pripada pravo na nacionalnu dravu 123,
svojevrsna eksplozija etniciteta nije se zaustavila. Iako mnogi autori tvrde da je uprkos
velikom broju multietnikih drava u Evropi relativno mali broj etniki konflikata, saglasni su
u vezi sa postojanjem straha pojedinih drava u vezi sa davanjem pogodnosti nacionalnim
manjinama. 124 U ovom pogledu ne radi se samo o regionu Jugoistone Evrope, naprotiv,
pojedina istraivanja iz 1993. godine su pokazala da je u zapadnim demokratijama 80-ih godina
prolog veka bilo 15 nacionalnih grupa koje su traile veu autonomiju, a meu njima je bilo i 11
separatistikih pokreta, to je proporcijalno mnogo vie nego u regionu Latinske Amerike,
regionu Afrike ili Istonoj Evropi i SSSR-u gde je iroki ali latentni separatizam eksplodirao u
periodu 90-ih godina. Tako da se sredinom XX veka nije moglo govoriti o postojanju stvarnog
potencijala za etnonacionalizam u evropskim demokratijama ili Kanadi. Iako su neki autonomni
122
123
Konrad G., Der Feind feiert rauschende Feste, Die Zeit 26.3.1993., str. 63 (citirano prema izvodu iz studije
Lidije Baste, Nacionalna drava i prava manjina argumenti etnike dravnosti jai su od argumenata
demokratije, Federalizam i problem manjina, Fakultet politikih nauka i Konrad Adenauer Stiftung, Beograd,
1995., str. 141) u Miti M., Nacionalne manjine prava pripadnika manjina i zatita teritorijalnog integriteta
drava, Slubeni list SRJ, Beograd, 1998, str. 40
124
Schoeflin George, Ethniscje Minderheiten in Mittel-und Osteuropa, Internationale Politik, Nr. 10/1997, str. 9-
11 u Miti M., Nacionalne manjine prava pripadnika manjina i zatita teritorijalnog integriteta drava, Slubeni
list SRJ, Beograd, 1998, str. 41
regioni bili siromani u poreenju sa centrom, stvarna ekonomska i politika diskriminacija nije
postojala, osim za katolike Severne Irske i nekoncentrisanih zahteva za politika ili kulturna
prava koji su se uli decenijama, to politiari nisu shvatali ozbiljno. Onda je etnonacionalizam
eksplodirao u pograninim zemljama evropskih demokratija krajem 60-ih godina meu tako
kulturno razliitim narodima kao to su Bretonci i Korzikanci u Francuskoj, Sardinijci i Juni
Tirolci u Italiji, koti i Velani u Velikoj Britaniji i francuski govorei stanovnici Jure u
vajcarskom kantonu Bern. Istraivanje pokazuje da se tih godina etnonacionalizam fokusirao u
ovim podrujima na kulturna i ekonomska pitanja kao i da su svi pokreti izazvali znaajne
promene u lokalnoj i nacionalnoj politici, koja je 80-ih godina zadovoljila najvei deo zahteva i
smirila najvei deo pokreta, osim katolika Severne Irske, panskih Baskijaca i francuskog
stanovnitva Kvebeka. 125 Pomenuto istraivanje pokazalo je takoe i da je 1993. godine u
regionu Istone Evrope (bive socijalistike zemlje) bilo ukupno 26 drava od kojih su 15
relativno homogene nacionalne drave (Albanija, Jermenija, Azerbejdan, Belorusija, Bugarska,
eka, Slovaka, Maarska, Litvanija, Poljska, Rumunija, Rusija, Slovenija, Turkmenistan i
Uzbekistan) u kojima veinska nacionalna grupa ini vie od 70% ukupnog broja stanovnika. Od
ostalih, Kazahstan je dvonacionalna, a Bosna i Hercegovina tronacionalna drava u kojoj tri
glavne grupe polau pravo na politiki uticaj. Osam su tentativno nacionalne drave (Hrvatska,
Estonija, Gruzija, Kirgistan, Latvija, Moldova, Tadikistan i Ukrajina) u kojima veinska grupa
ima izmeu jedne polovine i tri etvrtine stanovnika sa najmanje jednom konkurentskom
stranom. 126 Ove drave trpele su ozbiljan izazov u pogledu legitimiteta, dravljanstva ili
suverenosti, zakljuak je analize koja konstatuje da je jedna drava, tada smanjena Jugoslavija u
to vreme jo uvek sebe smatrala multinacionalnom. 127
125
Videti jo i u: Gottlieb Gidon, Nation Against State: A New Approach to Ethnic Conflicts and the Decline of
Sovereignty, Council on Foreign Relations Press, New York, 1993, str. 25-26
126
Iz perspektive 2016. godine, moe se rei da je Hrvatska gotovo potpuno etniki homogena zemlja ukoliko se
izuzme mali procenat drugih naroda. Ova dananja etnika homogenost prevashodno se odnosi na nepostojanje
nekada najbrojnije manjine u Hrvatskoj Srba.
127
Minorities at Risk, A Global View of Ethnopolitical Conflicts, United States Institut for Peace Press,
Washington, 1993, str. 144, 153-154, 193-194 u Miti M., Nacionalne manjine prava pripadnika manjina i zatita
teritorijalnog integriteta drava, Slubeni list SRJ, Beograd, 1998, str. 41-42
Poetkak XXI veka naime svedoi o utemeljenosti teze da oivljavanje etniciteta i etnifikacija
politike poslednjih decenija tokom XX veka ugroava ne samo dravne i drutvene strukture
pojedinih zemalja ve i meunarodni mir i stabilnost. Nepune dve decenije od kada je prethodno
izneto istraivanje sprovedeno i objavljeno, situacija je drastino drugaija, u potpunosti
opravdavajui tadanje izazove i strahove.
Raspadom Jugoslavije na sceni Jugoistone Evrope pojavljuje se dodatni broj nezavisnih drava,
a uz to, izuzetno je vano naglasiti i injenicu da je od 2004. godine deset drava, veinom iz
Centralne i Istone Evrope prolo kroz pregovore i proces pristupanja Evropskoj uniji koja danas
broji 28 lanica. 128 Naime, u prvih od 15 navedenih nacionalnih drava primetno je da se
nekadanji epitet homogenosti od relativnog dobija drugaije znaenje odaljavajui se od
relativnosti i kree se ka veoma homogenom. Sa druge strane, osam prethodno okarakterisanih
drava kao tentativno nacionalnih drava (Hrvatska, Estonija, Gruzija, Kirgistan, Latvija,
Moldova, Tadikistan i Ukrajina) u kojima veinska grupa ima izmeu jedne polovine i tri
etvrtine stanovnika sa najmanje jednom konkurentskom stranom, takoe je primetno
intenziviranje homogenizacije. 129 Jedan od primera je i Hrvatska za koju se iz perspektive 2016.
godine, moe rei da je gotovo potpuno etniki homogena zemlja ukoliko se izuzme mali
procenat drugih naroda. Ova dananja etnika homogenost prevashodno se odnosi na
nepostojanje nekada najbrojnije manjine u Hrvatskoj Srba.
Iako je Hana Arend tvrdila da shodno demografskoj karti Evrope, princip nacionalne drave ni u kom sluaju
ne moe biti primenjiv u Istonoj Evropi 130, prema objanjenju prof. dr Dragana Simeunovia, jedna od
specifinosti Srednje, Istone i Jugoistone Evrope jeste i to da su na tom prostoru stvorene brojne nacije koje,
128
O istorijatu i okolnostima pristupanja, strukturiranju procesa pregovora, kao i kompleksnom procesu pregovora
koji se menjao tokom istorije proirenja u Evropskoj uniji videti opirnije: Vitkus Gediminas, Evropski mozaik- 28
drava Evropske unije, Informacioni centar Evropske unije u Beogradu, Beograd, 2014
129
Minorities at Risk, A Global View of Ethnopolitical Conflicts, United States Institut for Peace Press,
Washington, 1993, str. 144, 153-154, 193-194 u Miti M., Nacionalne manjine prava pripadnika manjina i zatita
teritorijalnog integriteta drava, Slubeni list SRJ, Beograd, 1998, str. 41-42
130
Videti opirnije: Arent Hana, Izvori totalitarizma, Feministrika izdavaka kua 94, Beograd, 1998, str. 276-296
ili nisu uopte, ili nisu istorijski odluujue dugo, imale svoju dravu, egzistirajui u ili kroz nacije koje su je
imale. Uz ovu karakteristiku postaje sasvim jasno kakvu su zapaljivu smeu etniciteta, ideologije i granica kao
izraza voluntaristiko-etatistike povrnosti i nebenevolentnosti komunistikih elita sainjavale nekadanje
socijalistike federacije. On dalje pojanjava da razlog civilizacijski zadocnelih nacija i etniciteta koji
pretenduju da budu priznati kao nacije lei u civilizacijskom dozrevanju. 131 Jednostrano iskreno zajednitvo
koje je takvim nacijama obezbeivalo manje-vie parazitsko sazrevanje do trenutka njihove procene o veoj
koristi od posebnog ivljenja nego od zajednitva, bilo je samo pospeeno njihovim socijalistikim
podravljenjem, odnosno davanjem i bukvalno dravnog statusa nacionalno profiliranim republikama, a
praksom svoga raspada je omoguilo da se formulie jedno naelo, koje skoro da ima snagu zakona i koje e u
budunosti vieetnikih zajednica moda biti vie uvaavano. Ono glasi: ukoliko se stvaraju vienacionalne
federacije od nacija koje su bar u vie formi i na vie istorisjkih naina iivele svoju dravnost i od nacija koje
to nisu uspele, onda ta vrsta asimetrije uzrokuje posledicu u formi tendencije da e se iskoristiti prva ozbiljnija
drutvena kriza u takvoj federaciji kako bi nacije koje nisu iivele svoju dravnost pokuale ili uspele da se
odcepe. Pri tome se, takoe nazire jo jedna nova tendencija. Nacionalnodravne tvorevine koje nastaju
separacijom ili koje proklamuju separatisti kao svoj cilj (primer Severne Irske, Albanaca na Kosovu i u
Makedoniji) kao i one koje nastaju u vrtlogu raspada etnikih federacija i graanskog rata, ne tee vie kao
nekad pukom pripajanju nacionalnoj matici, a jo manje utapanja u nju bez zadravanja elemenata dravnosti,
ve daleko vie samostalnoj dravnoj poziciji, odnosno statusu nacionalnih drava (koje mogu ali ne moraju
biti u tesnom odnosu sa maticom), i to tee u najveoj moguoj meri u kojoj su u stanju da tu tenju realizuju.
Taj maksimum-cilj ostaje trajan i onda kada se iz stratekih razloga - pre svega radi dobijanja ili zadravanja
odgovarajue politike, ekonomske ili vojne podrke izvana, to pre svega znai od matice, proklamira i prosto
pripajanje prisajedinjenje matici, to nije nita drugo do minimumciljno ponaanje u funkciji gradualne
materijalizacije sopstvene, posebne dravnosti kao maksimum cilja. 132
Neki autori, potujui prevashodnost ethnosa u odnosu na naciju, smatraju da napredak

polisa i ethnosa kao velikih dostignua egzogamnog socijalnog razvitka prema dravi, pa ak
i onoj sa sasvim demokratskom osnovom u kojoj je najvei broj lanova zajednice ukljuen u
vlast, u sebi nosi opasnost da ova velika dostignua, i etnika grupa i politika zajednica
131
Naime, jo 80-ih godina prof. Dr Dragan Simeunovi okarakterisao da je politika nezrelost naroda osnovni
uzrok manipulacije narodnim masama. Izvor: Simeunovi Dragan, Teorijski koreni partije, etvrti jul, Beograd,
1986, str. 81
132
Simeunovi Dragan, Novi svetski poredak i nacionalna drava Ogled iz politike teorije, Drugo dopunjeno
izdanje, Ferko, Beograd, 1995, str. 31-35
budu pervertirani u svoje suprotnosti i postanu osnova jedne nove endogamne politiko-
socijalne tvorevine nacije, a na njenoj osnovi nacionalne drave, a moda ak i u njoj
implicirane dravne nacije. 133
Naime, injenica da je broj naroda koji se bore za samoodreenje nedvosmisleno u porastu,

upozorava i namee potrebu novih promiljanja u vezi odnosa izmeu drave i nacije. Ovo
pitanje koje neminovno upuuje i na, moda jo znaajnije pitanje nacionalizma, dugo, jo od
Versajskog mirovnog ugovora je bilo zanemarivano. U svojoj analizi novog pristupa
etnikim konfliktima i eroziji suvereniteta, iznosei stavove o naciji protiv drave, Gidon
Gotlib otvara dilemu da li je dolo vreme za upotpunjavanje/dopunu sistema drava sa novim
sistemom nacija, sa legalnim reimima sposobnim da odgovore stotinama zahteva i aspiracija
za nezavisnost, ili je pak ono mogue bez ugroavanja integriteta postojeih drava? Drugim
reima, da li sistem drava treba dopuniti sistemom nacija, ali koji ga ne bi u potpunosti
zamenio? 134
133
Sokolovi Demal, Nacija protiv naroda, Biblioteka XX vek, Beograd, 2006, str. 84
134
Videti opirnije: Gottlieb Gidon, Nation Against State: A New Approach to Ethnic Conflicts and the Decline of
II
Izvorita nacionalizma
i etnikog konflikta
Iako etniki identitet, etniki nacionalizam i etniki konflikti nisu savremeni fenomeni, od samog
poetka istorije, zajednice organizovane na navodnom zajednikom poreklu, kulturi i sudbini su
koegzistirale, takmiile i sukobljavale se. 135 Novina u vezi sa etnikim konfliktima u kasnom
XX i poetkom XXI veka ne odnosi se vie na postojanje etnikih konflikata meu etniki
suprotstavljenim grupama ve ve u intenzitetu i globalnim manifestacijama etnikog i
religijskog nasilja. U tom smislu, efekti novog talasa etnikog nacionalizma vidljivi su i u
razvijenim, i onim manje razvijenim delovima sveta. 136
Prva decenija XXI veka pokazala je da nacionalizam, etnicitet i religija i dalje nastavljaju da
egzistiraju kao najmonije politike snage i komponente oblikujui svet. Iako demokratija
prednjai u svom zaletu irom sveta, u 2005. godini, gotovo dve treine od ukupno 192 zemlje
Ujedinjenih nacija mogu se smatrati izbornim demokratijama, ini se da je atavistika
privrenost naciji graana roena i nastavlja da u ogromnoj meri utie na oblikovanje prirode
svetske politike. Prisustvo ili odsustvo etnikih ili etnoreligisjkih pokreta odreuje da li e zemlja
uivati stabilnost ili ne, a u skorije vreme i da li e itavi regioni na svetu iveti u miru ili ratu.
Ipak, po zavretku hladnog rata, veliki deo akademske javnosti smatrao je da e se budui sukobi
odvijati na liniji kulturnih razlika ukorenjenih u etnicitetu i religiji. Savremene okolnosti ukazuju
na injenicu da je ovoj postavci neophodno dodati jo i borbu protiv terorizma, islamistiki
dihadizam, rastui anti-amerikanizam, politiku podelu izmeu stare i nove Evrope,
proliferaciju nuklearnog oruja u zemljama sve vie nastrojenim protiv Zapada i drugo.
Meutim, upravo nove komponente u poslednjoj deceniji XX veka, po samoj svojoj prirodi i
uzrocima, potvruju generalnu i posebne hipoteze ovog rada da je u veini savremenih konflikata
etniki inilac izrazito prisutan bez obzira da li se oni oznaavaju kao etniki, religijski ili sukobi
neke druge vrste. Sama odrednica etnikih sukoba se pri tom daje ne samo u zavisnosti od
stepena prisutnosti etnikog faktora u sukobu, ve i usled nekih drugih, vrlo esto - politikom
135
Esman J. Milton, Ethnic Politics, Cornell University Press, Ithaca, New York, 1994, str. 1
136
Edition), Pearson Education Inc, Longman, New York, 2006, xi-xii
motivisanih razloga. Opstajua snaga nacionalizma je izuzetna, i kao takva, predstavlja

najuticajniju politiku ideju tokom itavog XIX i XX veka. Ideja nacionalizma jo od vremena
Francuske revolucije predstavlja orue u transformaciji osnova politikog legitimiteta od
dinastikog principa do la patrie, to je legitimitet zasnovan u volji nacije za samoodreenjem.
Takoe, jedan od njegovih znaajnih doprinosa ogleda se i u jaanju identiteta meu ljudima u
aneminim vremenima odsustva normi i degradacije osnovnih vrednosti, materijalistikom i
svetu brzih promena. Pored toga, pomogao je u ublaavanju dehumanizujuih efekata
ex-komunistikih reima, doprineo u zatiti kultura i jezika manjina i td. 137
Sa druge strane, negativni efekti nacionalizma nedvosmisleno bacaju senku na njegove

konstruktivne, graditeljske kvalitete. Neki od najgorih zloina protiv ovenosti bili su poinjeni
u ime nacionalizma. Uasi nacizma i faizma u XX veku, ideologije iskljuivosti ija su uporita
sadrana u eliminaciji manjinskih grupa okarakterisanih kao neodgovarajuih ostavili su
neizbrisiv trag u ljudskoj istoriji. Iako postoji globalna saglasnost u svetu da se takve stvari nee
ponavljati, uspon ultranacionalizma u nekim delovima sveta samo pola veka od pobede nad
nacizmom, kao i eskalacija broja etnikih, etniki generisanih odnosno motivisanih konflikata,
objektivno otvara pitanje sposobnnosti i efikasnosti politikih institucija u borbi sa
obuzdavanjem rasizma, ksenofobije i spreavanjem novih genocida. U tom smislu ini se da
nikada nije bilo znaajnije izuavati nacionalizam i etnike i religijske konflikte nego danas. O
tome svedoi i rastui broj publikacija na ove teme to poslednjih godina ukazuje upravo na
vanost ovih tema. 138
U novonastalim, etniki jo uvek nedovoljno istim dravama glavno izvorite konflikata

izmeu vladajue nacije i etnikih manjina je definisanje dravne teritorije kao nacionalne.
to se pak religije tie, u traganju ka nacionalnim, odnosno etnikim identitetom, ona je
postala nezaobilazni reper za utvrivanje posebnosti identiteta kao vana mera razlikovanja i
137
Ibidem
138
Ibidem
srodnosti sa drugim etnikim grupama. Tako se dolo i do osobenosti novonastajuih

nacionalnih drava da se u njima nacije uvek identifikuju i strogo monoreligijski, ime se u
velikoj meri vri razlikovanje od etnikih manjina, dok u nacionalnim dravama, zateenim u
savremenosti, to nije sluaj. U zavisnosti od toga koja nacija, i time i vera, dominira u etniki
i religiozno meovitim drutvima (i to ne samo kvantitativno nego i kvalitativno) u sferi
politike i naroito politike vlasti, novoformirane nacionalne drave profiliraju svoj religijski
doivljaj ija vera onoga i vlast, a ne samo ija vlast onoga i vera. To kod manjina izaziva
oseaj vrednosti drugog reda, i manjine i njene vere. U svakom sluaju, religiozne razlike
doprinose zaotravanju nacionalnih netrpeljivosti. Najmanje netrpeljivosti se u novim
nacionalnim dravama, po pravilu iskazuje prema religijski srodnim etnikim grupacijama. 139
Veina autora se slae oko odreivanja glavnih izvorita nacionalizma kada su u pitanju mlade
ili demokratije u nastajanju (ne nuno samo one), svrstavajui ih prevashodno u red koji se
odnosi na politike i akademske elite, institucije crkve i vojske i slino. Navedene kategorije
imaju kapacitet i mo da, uslovljeno dnevnim politikim potrebama reinterpretiraju i
redizajniraju istorijske dogaaje i odgovornost vezanu za njih. Uzimajui u obzir da
nacionalizam ima sposobnost da bude upotrebljen i da se tako adaptira na novonastale prilike,
ponekad ak i namernom zamenom sa patriotizmom koji je po svojoj prirodi odbramben, njegov
uticaj na mlade narataje moe - i jeste od presudnog znaaja kada je u pitanju diferenciranje u
odnosu na druge. Ovakva upotreba i odnos prema nacionalizmu koji se ne moe odvojiti od
elje za vladanjem (nacije) sa ciljem odgovora na kratkorone politike apetite, onima koji ga
adaptiraju pripisuje odgovornost nesluenih razmera, stvarajui tako dalje okolnosti za razvoj
njegovih patolokih formi: ksenofobije, ovinizma, rasizma i dr. 140
139
140
Opirnije videti: Kordi Snjeana, Jezik i nacionalizam, Durieux, Zagreb, 2010, str. 169-366
1. Teorije o nacionalizmu i ratu
Savremena istorija poznata je po tome da zavisno od potrebe i od toga kome se upuuje i na

koga se odnosi, nacionalizam menja svoj tonalitet upotrebe. Po pravilu drugima se pripisuje
nacionalizam iracionalnog epiteta dok sopstveni, odnosno na isto tako po pravilu postaje
patriotizam. Patriotizam se u tom kontekstu odreuje kao privrenost i naklonost lanova
grupe svojoj grupi i zemlji u kojoj ive da bi se ustanovila razlika odnosno pozitivna privrenost
u odnosu na ovinizam i nacionalizma koji ukljuuju negativne oseaje prema drugim
grupama. 141
Jasnu distinkciju i gotovo suprotnost ove dve ideje obrazloio je prof. dr Dragan Simeunovi:
patriotizam podrarumeva privrenost odreenom mestu i odreenom nainu ivota za koje neko
veruje da su najbolji na svetu, ali ne eli da ih silom natura drugima. Patriotizam je po svakoj
prirodi odbramben, i u vojnikom i u kulturnom smislu. Trajni cilj svakog nacionaliste jeste da
obezbedi veu vlast i ugled ne za sebe, ve za naciju ili drugu celinu u kojoj je odluio da utopi
svoju individualnost. U irem smislu, nacionalizam obuhvata i takve tendencije, pokrete poput
komunizma, politikog katolicizma, cionizma, antisemitizma, trockizma i pacifizma. Takoe,
nije neophodno da on oznaava odanost jednoj vladi ili zemlji, jo manje neijoj sopstvenoj
zemlji, i ak nije strogo uzevi, potrebno da celine na koje se odnosi stvarno postoje. Primeri koji
141
Kordi Snjeana, Jezik i nacionalizam, Durieux, Zagreb, 2010, str. 169-366
su oigledni u tom smislu su: jevrejstvo, islam, hrianstvo, proletarijat ili bela rasa kao objekti
strasnog nacionalistikog oseanja. 142
U kontekstu iznetog, pored postojanja razlike izmeu nacionalizma i nacionalnog oseaja

pojanjene u prethodnom delu disertacije, vano je jo jednom napomenuti da nacionalistiko
oseanje moe biti potpuno negativno. Simeunovi u tom kontekstu izdvaja pet osnovnih
karakteristika koje se prevashodno odnose na: takmiarski presti, opsednutost, nestabilnost,
ravnodunost prema stvarnosti i snovi o vlasti. Takmiarski presti, bilo pozitivan ili negativan,
odnosi se na elju za vlau koja je ojaana samoodbranom, a koja ne mora nuno biti u skladu
sa naelom priklanjanja jaoj strani. Opsednutost podrazumeva stav o nadmoi svoje zajednice
uz oseaj obaveze za irenjem uticaja svog jezika odnosno u suptilnijoj formi dijalekta, a na tetu
nekog drugog, protivnikog. Nestabilnost kao svojstvo podrazumeva da snaga koja se odrava,
ne spreava prenoenje nacionalistike privrenosti i esto je vezana za neku stranu zemlju. U
tom smislu, nije neobino da velike nacionalistike voe ili osnivai nacionalistikih pokreta
uopte ne potiu iz zemlje koju su proslavili. Ponekad su to potpuni stranci ili, to je ei
sluaj dolaze iz pograninih oblasti gde su nacionalnosti izmeane (Hitler, Staljin, Napoleon, De
Valera, Dizraeli, Poenkare, Biverbruk). Ravnodunost prema stvarnosti podrazumeva sposobnost
nacionalista da ne vide podudarnost izmeu istog niza injenica ili istorijskih dogaaja i u tom
smislu, ne samo da se ne osuuju zloini svoje strane, ve se oni ni ne pominju. Snovi o vlasti
impliciraju ravnodunost prema objektivnoj istini koja podstie potpuno zatvaranje jedne strane
sveta u odnosu na drugu. Navedeno uzrokuje nedoumice u vezi sa najkrupnijim dogaajima kao
to je objektivan i realan broj rtava u ratu. 143
Stereotipi i predrasude esto se, usudiemo se da kaemo - opravdano smatraju iracionalnostima

nacionalizma. Naime, predrasude pomau kod zajednikog odnosno jednakog i istog tumaenja
142
Simeunovi Dragan, Teorija politike - rider, I deo, Nauka i drutvo, Beograd, 2002, str. 121
Detaljnije objanjenje prof. Dr Simeunovia u vezi sa karakteristima nacionalizma videti u: Simeunovi Dragan,
143
Teorija politike - rider, I deo, Nauka i drutvo, Beograd, 2002, str. 121-125
date stvarnosti i kreiranja stereotipne slike neprijatelja ime direktno mogu uticati na
mobilizaciju. 144 Stereotipi postaju i ire se u grupi kada ona ima potrebu da opravda sopstvene
planirane ili ostvarene akcije odnosno postupke prema/protiv druge grupe i sopstvenu grupu na
osnovu odreenog svojstva razlikuje od stranih grupa u vreme u kome ta razlika ne postoji ili
slabi tj. gubi se, ali zato drutvena situacija po miljenju pripadnika te grupe omoguava da se
distinkcija u odnosu na druge formira. 145 Zanimljivo je da to je neka nacija imala manje prilike
da se ostvari, utoliko vie i disproporcionalnije njenu nacionalnu ideologiju obrastaju istorijski
elementi. 146 Naime, u okolnostima nepostojanja istorije koja bi pripadnicima date nacije bila
zajednika, gotovo po pravilu pribegava se samokonstrukciji nacionalne prolosti.147
Uvaavajui visok stepen sloenosti nacije kao drutvene pojave i nepostojanje saglasnosti
strune javnosti u vezi sa njenom jedinstvenom opteprihvaenom definicijom i pored injenice
da su u prethodnom delu disertacije bili izloeni pojedini teorijski pravci u njenom prouavanju,
fokusiraemo se na est bazinih istraivakih pristupa koji se u veoj ili manjoj meri
meusobno razlikuju izmeu ostalog prema pitanjima koja smatraju vrednim postavljanja, kao i
prema odgovorima koje nude za ta ista istraivaka pitanja. est osnovnih teorijsko-istraivakih
pristupa naciji su: interakcionizam (razliit od simbolikog interakcionizma kao opte teorijske
usmerenosti u sociologiji i socijalnoj psihologiji i postmodernistiki pristup naciji); modernizam;
etno-simbolizam; teorija iskonskog postojanja nacije (primordializam) i teorija mnogovekovnog
postojanja nacije (perenializam). 148
144
Esbach C., Nationalismus und Rationalitt, Dietrich Reimer Verlag, Berlin, 2000, str. 163
145
Tajfel H., Gruppenkonflikt und Vorurteil: Entstehung und Funktion sozialer Stereotypen, Hans, Huber Verlag,
Bern/Stuttgart/Wien, 1982, str. 54-55
146
Szcs J., Nation und Geschichte, Bhlau-Verlag GmbH, Kln/Wien, 1981, str. 35
147
Opirnije videti: Kordi Snjeana, Jezik i nacionalizam, Durieux, Zagreb, 2010, str. 169-366
148
O osnovnim teorijsko-istraivakim pristupima naciji opirnije videti: Llobera R. Josep, Working paper: Recent
Theories of Nationalism, Institut de Cincies Poltiques i Socials, Barcelona, 1999, str. 1-26 i Baki Jovo,
Teorijsko-istraivaki pristupi etnikoj vezanosti (ethnicity) nacionalizmu i naciji, asopis za sociologiju,
socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu, broj 3, 2006, str. 231-
264
Primordializam kao i jedini pristup naciji tokom XIX i prve polovine XX veka, najstariji je i
najdue se upotrebljavao (Pierre Van den Berghe, Edward Shils). Podrazumeva nastajanje nacije
sa ovekom, odnosno nastankom ljudske istorije postaju i razliite nacije razlikujui pri tome tri
vrste shvatanja iskonskog postojanja nacije: da je karakteristika etnikih grupa stalnost i
nepromenljivost, kao i da im se nuno pripada roenjem ime se moe uslovno poistovetiti sa
nacionalistikom ideologijom nemakoromantiarskog tipa; da nacija i etnika grupa
predstavljaju prirodne grupe jer nastaju produenjem porodice kao ue i irih srodnikih
grupa koji su odabrani procesom genetike evolucije pri emu se sistematsko davanje prvenstva
lanovima sopstvene etnike grupe, odnosno etnocentrizam, javlja kao genetiki ukorenjena,
atavistika nesvesna tendencija, a etnika vezanost (ethnicity) je unapred data, sveproimajua
mona drutvena veza koja se menja kroz istoriju. Kritika misao iskonskog postojanja nacije
prevashodno istie ivot ljudi u brojnim drutvenim grupama, dok znaaj neke od njih zavisi od
razliitih istorijskih okolnosti. Isto tako, etnika veza nema apsolutni prioritet. Osim toga,
primordializam je izuzetno podloan rasistikoj i nacionalistikoj instrumentalizaciji i
ideologizaciji. Biologistika varijanta primordializma u neku ruku moe predstavljati uslovno
reeno naunu, ali sutinski ideoloku legitimaciju najreakcionarnijim politikim pokretima
poput nacionalsocijalistikog, dok u drugoj moe predstavljati ideoloku osnovu konzervativno-
romantiarskom nacionalizmu. U svakom sluaju, bilo koja od varijanata iskonskog postojanja
nacije uglavnom negira postojanje razlika izmeu nacije i etnike zajednice i dosledno ih
poistoveuje. 149
Nacija prema teoriji perenializma predstavlja pojavu transistorijskog karaktera koja se javlja u
svim istorijskim epohama bez obzira na politike, ekonomske ili kulturne uslove drutva, te
predstavlja drutvene grupe izuzetne dugotrajnosti i mnogovekovnog postojanja (Hugh Seton-
Watson, Hagen Schultze, John Armstrong). Razlikuje dve glavne varijante i to onu koja
postojanje nacije vidi u ak nekoliko vekova ili milenijuma unazad dalekoj prolosti uz
naglaavanje kontinuiteta i shvatanje nacije kao drutvene grupe posebnog kvaliteta, oblika
149
Ibidem
udruivanja pojedinaca koji kao takav predstavlja izvor kolektivnog identiteta bilo gde gde ljudi
ive. Daje mogunost prekida nacionalnog kontinuiteta, a naciju i etniku grupu poistoveuje. 150
Danas je najrasprostranjenije modernistiko poimanje nacije u drutvenoj nauci i ono dominira

od 1960-ih godina (Ernest Gellner, Eugen Weber, Dominique Schnapper). Zastupnici ovoga
shvatanja Francusku revoluciju smatraju dogaajem koji oznaava momenat roenja nacije.
Prema njima, nacije su u istorijskom smislu moe se rei relativno skoranji proizvod
modernizacijskih procesa, industrijalizacije, obaveznog osnovnog obrazovanja, pojaane
drutvene pokretljivosti, sekularizacije, urbanizacije, demokratizacije politikog ivota uslovile
su nastanak nacionalizma, koji je u formi ideologije doprineo izumevanju nacije. Ovaj pravac za
nastanak i odravanje nacija izrazito naglaava znaaj intelektualaca, kao i irenje nacionalizma i
uspostavljanje nacionalne svesti. Zamerke se najee tiu zanemarivanja etnikih veza i
prenaglaavanja politikih inilaca u oblikovanju nacije nautrb kulturnih. Uzimajui u obzir da
bi detaljna analiza svih teorijskih pristupa umnogome odstupila od osnovne teme ove disertacije,
oni e biti samo taksativno prikazani. Posmatrano hronoloki, prvobitne teorije modernistikog
pravca su teorije modernizacije ili razvojne teorije, zatim instrumentalistike kao podgrupa
modernistikih teorija, iako kritikuju i teoriju iskonskog postojanja nacije i razvojnu teoriju
(teorija etnikog takmienja i teorija etnike segregacije, odnosno teorija unutranjeg
kolonijalizma i teorija reaktivne etnike vezanosti (ethnicity)), kao i podvrsta modernizma -
neomarksizam. 151
Sutina etnosimbolistikog pristupa naciji ogleda se u sintetizovanju modernizma i perenializma,

a njegov najvaniji predstavnik jeste i vie puta u ovoj disertaciji citirani Anthony D. Smith,
britanski sociolog jevrejskog porekla. U sreditu njegovog istraivanja su etniki i religijski
mitovi o poreklu etnike grupe, izabranom narodu i zlatnom dobu, koji predstavljaju osnovu
kasnijih nacionalnih mitova. Kritika ovog pristupa skree panju na prenaglaavanju znaaja
150
Ibidem
151
Ibidem
nacionalista i nerealnim sastojcima nacionalne svesti kao i zanemarivanju uloge drave i

favorizovanje kulturnih inioca nacije nautrb politikih i ekonomskih. 152
Interakcionistiki pristup naciji znaaj daje kontekstu meusobnog optenja lanova razliitih
etnikih grupa ili nacija, smatrajui da oseanje i svest o etnikoj vezanosti nastaju i odravaju se
kontinuiranom dihotomizacijom lanova grupe i onih koji to nisu, uz neophodnost potvrde ove
vezanosti u drutvenom odnosu (Frederik Barth). Ovaj pristup smatra bitnim meuetnike
kontekste u kojima lanovi u svojim meusobnim odnosima odreuju svoje etnike identitete, a
ne same etnike grupe. Naglaavanje nastajuih i procesualnih aspekata etnikih grupa, najvei
je doprinos interakcionistike teorije. Glavna zamerka ovom pristupu tie se relativnog
zapostavljanja izuavanja onih etnikih svojstava, koja slue za razgraniavanje etnikih grupa i
posledino stvaranje, odnosno uvrivanje etnikih identiteta, kao i za politizaciju etnikih
vezanosti i njihovu nacionalistiku upotrebu u raznim ekonomskim, kulturnim ili politikim
takmienjima. 153
U velikoj meri oslonjen na modernistiko shvatanje nacije nekih marksistikih modernista,

postmodernistiki pristup naciiji podrazumeva konstrukciju nacije od strane nacionalizma,
odnosno nacionalistikih intelektualaca. U tom smislu, istraivaki zadatak jeste dekonstrukcija
velike nacionalistike prie koja nuno vodi i dekonstrukciji onoga to je na njoj zasnovano
(Chantal Mouffe, Ernesto Laclau). Celokupna stvarnost doivljava se kao drutveno stvorena i
tekstualno izraena, a nacija predstavlja oblik diskursa. Odatle sledi da su nacije zavisne od
intelektualno-politike delatnosti kulturnih hegemona, u krajnjem sluajne, odnosno
kontingentne i nenune i promenljive. Kritike ovog pristupa tiu se generalnih zamerki
postmodernizmu u celosti, posebno odnosei se na polje istraivanja nacije i nacionalizma. 154
152
Ibidem
153
Ibidem
154
Ibidem
1. - Grafiki prikaz tipologija nacionalizma.
TIPOLOGIJE NACIONALIZMA
Etnika nacija
Prema kriterijumu i nainu
oblikovanja nacije Politika nacija
Integrativni nacionalizam
Prema razvojnim fazama i Ujediniteljski nacionalizam

regionalnoj delotvornosti
Secesionistiki nacionalizam
Preneseni nacionalizam
Liberalni nacionalizam
Konzervativni nacionalizam
Prema ideolokom
kriterijumu
Socijalistiki nacionalizam
Desniarski nacionalizam
U odnosu prema postojeoj Imperialni/asimilacionistiki

politikoj zajednici
Separatistiki/antikolonijalni
Kritiki nacionalizam
Prema praktino-politikom
kriterijumu i posledicama
Slepi nacionalizam
Analizirajui temu rata, Martin van
Izvor: Grafiki prikaz analize u: Baki Jovo, Teorijsko-istraivaki pristupi etnikoj vezanosti (ethnicity)
nacionalizmu i naciji, asopis za sociologiju, socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju, Filozofski
fakultet, Univerzitet u Beogradu, broj 3, 2006, str. 231-264.
Kreveld istie da je savremeno strateko miljenje na ovu temu prevashodno ukorenjeno u

zastareloj odnosno pogrenoj klauzevicevskoj slici sveta te s toga fundamentalno manjkavo. On
pojanjava da savremenost karakterie doba rata izmeu etnikih i religijskih grupa, a ne mirnog
trgovinskog nadmetanja izmeu ekonomskih strana. Umesto poznatih oblika oruanih sukoba
koji tonu u prolost, javljaju se radikalno novi, koji zauzimaju njihovo mesto. Ukoliko drutva
nisu spremna da se prilagode novoj realnosti koja se brzo menja, verovatno je da e dostii taku
u kojoj vie uopte nee biti u stanju da primene organizovano nasilje, a ako do takve situacije
doe, u pitanje e biti doveden i njihov opstanak kao kohezivnih politikih entiteta. 155
Savremena antropoloka istraivanja primitivna drutva mahom odreuju kao drutva bez
nasilja, za razliku od Hobsa koji, u drutvu koje za njega predstavlja drutvo u stanju drave,
pretpostavlja prirodnu uslovljenost rata svakog protiv svih. 156 Sa druge strane, Pjer Klastr
pojanjava da je je rat pripadao primitivnim drutavima, dok je ratniki fenomen univerzalan bez
obzira na drutva o kojima je re, kao i bez obzira na njihovo prirodno okruenje ili pak naina
socioekonomske organizacije. U tom smislu, analizira njegovo postojanje u politici napominjui
nezavisnost kao osnovnu i vrhovnu vrednost svakog plemena, precizirajui da su za svaku
lokalnu grupu sve druge grupe stranci: figura stranca potvruje, za svaku odreenu grupu,
ubeenje u sopstveni identitet kao jednog samostalnog Mi, svako drugi je u tom sluaju stranac a
tako i potencijalni neprijatelj. Uzimajui u obzir prioritet primitivne zajednice koji se ogleda u
nezavisnosti, sledi da ratovanja odnosno primirja ili saveznitva meu grupama predstavljaju
politike ciljeve i interese, a rat trajno stanje primitivnih drutava. 157
155
Kreveld van Martin, Transformacija rata, Slubeni glasnik, Beograd, 2010, str. 11
156
Opirnije videti u analizi Levi Strosa: Levi-Strauss, Guerre et commerce chez les Indiens de lmrique du
Sud, Renaissance, Vol. 1, New York, 1943. i Hobbes Tommas, Leviathan, 1971, Sirey, Paris, str. 125
157
Prema ovom autoru, razlikuju se tri vrste stanovita koja pokazuju iz kog razloga rat ne pripada lovu razmeni ili
proizvodnji u primitivnim drutvima odvajajui ih na naturalistika, ekonomska i stanovita razmene. Izvor: Klastr
Pjer, Arheologija nasilja - rat u primitivnim drutvima, Studentski kulturni centar, Kia, Novi Sad, 2004, str. 49, 25-
35, 86, 89
Prema miljenjima mnogih autora, jedan od najkontroverznijih mislilaca rata u XX veku

nedvosmisleno je Karl mit bez ijih stavova ozbiljnija analiza sukoba i teorija o ratu nije
potpuna. On je naime smatrao da se u ratu krije sutina stvari, kao i da totalni rat svoj smisao
dobija tek kroz totalnog neprijatelja. 158 U njegovom poimanju konflikata, prisustvo sukoba
zasnovanih na rasi, jeziku, kulturi, religiji, pravnim poretcima/sistemima je evidentno, s tom
razlikom to dunost i pravo obrauna pripada iskljuivo dravi. 159 Pored iznetog, rat ocenjuje
kao boanski iz razloga to se ljudski ne moe objasniti 160, a pojam neprijatelja po njemu
predstavlja neto to je u samom bitku (sutini) drugaije i strano i koje u sluaju konflikta vodi
negaciji sopstvene vrste politike egzistencije. 161 Iako je prihvatljivost njegovih stavova za
mnoge autore diskutabilna, znaajna je njegova tvrdnja u vezi sa time da mogunost izbijanja
konflikta prisutna u svesti ljudi, po sebi moe i predstavlja svojevrsnu polugu kontrole razliitih
grupa ljudi isticanjem njihove razliitosti.
Rat je shvaen kao stvarni i namerni oruani sukob irokih razmera izmeu politikih zajednica
odnosno etnitita koji pretenduju na status drave, ime se u diskurs uvode i graanski ratovi,
odnosno teroristike organizacije uzimajui u obzir da imaju politike ciljeve. Nasilna priroda i
zastraujui efekti rata uslovili su veliki broj definicija i radova na ovu temu otvarajui brojne
moralne dileme. S tim u vezi, u nairem smislu posmatrano, izdvajaju se tri dominantna pravca
teorija o ratu odnosno miru bazinih konceptualnih razlika i to: 162
158
Schmitt Carl, Totaler Feind, totaler Krieg, totaler Staat (1937/1940), Postitionen und Begriffe, Berlin, Duncker
& Humblot, 1994, str. 236
159
Schmitt Carl, Staatsethik und pluralistischer Staat (1930), Berlin, Duncker & Humblot, 1994, str. 141 i Schmitt
Carl, Der Gegensatz von Parlamentarismus und moderner Massendemokratie (1926), Postitionen und Begriffe,
1994, str. 61
160
Schmitt Carl, Glossarium - Aufzeichnungen der Jahre 19471951, Berlin, Duncker & Humblot, 1991, str. 283
161
Schmitt Carl, Verfassungslehre, Berlin, Duncker & Humblot, 1957, str. 377
162
O dominantnim pravcima teorija o ratu opirnije videti: Walzer Michel, Just and Unjust Wars, Basic Books, New
York, 1977; Johnson James, The Just War Tradition and the Restraint of War, Princeton University Press,
Princeton, 1981 i Avgustin, Drava boja, (Prev. Marko Vii), CID, Podgorica, 2004
1. Klasine teorije za koje se vezuje meunarodno pravo, prema kome drave mogu imati
moralno opravdano pravo za pribegavanje oruanoj sili. Prema ovim teorijama, rat i
masovno politiko nasilje/sila mogu biti moralno opravdani poput Drugog svetskog
rata (iz perspektive saveznikih snaga). Ove teorije mogu se u skladu sa znaenjem
podeliti na tri podvrste i to:
a) jus ad bellum, koje se u prvom redu odnose na opravdanost rata pre njegovog
poetka i podrazumevaju ispunjenje est osnovnih kriterijuma: opravdan
razlog, opravdanu nameru, pravni i javni legitimitet, rat kao poslednje
sredstvo, verovatnou pobede i proporcionalnost;
b) jus in bello, odnose se na pravedno postupanje tokom rata po njegovom
otpoinjanju i podrazumevaju pravila: potovanje meunarodnih zakona o
zabrani oruja, diskriminaciju i imunitet civila, proporcionalnost,
blagonaklonost prema ratnim zarobljenicima, sredstva mala in se (zloine
protiv ovenosti: silovanja, genocid, etniko ienje, primoravanje ratnih
zarobljenika da se bore protiv pripadnika svoje strane, korienje otrova i
biolokog oruja, odmazda) i
c) jus post bellum, odnosi se na potovanje mirovnih sporazuma, granica u
treoj i zavrnoj fazi okonanja rata i podrazumeva: proporcionalnost i javno
proglaenje primirja/mira, ostvarivanje osvojenih prava, ne/diskriminacija
civila i odgovornih, odgovornost za greke pobeenih i pobednika,
kompenzacija (ne primenjuje se) i rehabilitacija.
2. Realizam sa druge strane ima skeptian pogled na moralne koncepte poput pravde
naglaavajui spoljnu politiku kao kljunu. Drava i nacionalna bezbednost, prema ovim
teorijama, u vreme rata nemaju nita sa moralnim naelima jer etike vrednosti nemaju
nieg zajednikog sa grubostima sveta globalne politike u kome jedino snani i lukavi
preivljavaju. U tom smislu primarna tenja drave treba biti usmerena prema vitalnim
bezbednosnim interesima, moi uticaja na druge i ekonomskom razvoju, a ne moralnim

idealima.
3. Pacifizam ne deli moralni skepticizam prisutan kod realistikih teorija smatrajui da

koncept morala moe biti inkorporiran u meunarodne odnose uz osnovnu pretpostavku
da rat ne bi trebalo preduzimati. Dok klasine teorije rata uslovno gledaju na stupanje tj.
ulazak u rat, pacifistike ga zabranjuju i za njih je rat uvek pogreno sredstvo, tvrdei da
uvek postoji bolji nain reenja.
U konstelaciji odnosa nacionalizma i rata, Stephen Van Evera determinie etiri osnovna i
direktna uzroka koja svojim postojanjem proporcionalno utiu na rizik od izbijanja ratnog
sukoba unutar jedne drave:
2. - Grafiki prikaz odnosa nacionalizma i rata.
DIREKTNI UZROCI RATA
Srazmera zahteva Srazmera zahteva za Visina i intenzitet Stepen odbijanja

naroda bez drave za rehabilitaciju hegemonistikih zahteva potlaenih
teritorijom dijaspore i ciljeva i zahteva manjinskih
aneksiju/anektiranje zajednica
Izvor: Evera Van Stephen, Hypotheses on Nationalism and War, Nationalism and Ethnic Conflict, MIT Press
Cambridge, Massachusetts, 1997, str. 29
U skladu sa iznetim, Evera okolnosti koje dovode do direktnog uzrokovanja ratnih sukoba u
navedenoj konstelaciji nacionalizma i rata u okviru jedne drave prevashodno deli na
strukturalne, politike odnosno faktore okruenja i perceptivne. Strukturalni se odnose na: vrstu
reenost drave da odbije zahteve manjinskih grupa bez drave; gustinu izmeanosti
nacionalnosti naroito na lokalnom nivou uz obavezno ogranienu mogunost pomoi dijaspore i
insistiranju na jaanju granica. Politiki ili faktori okruenja dalje podrazumevaju: postojanje
zloina poinjenih tokom istorije izmeu nacija/manjinskih grupa unutar drave koji su dalje
odreeni podfaktorima kao to su: duina pamenja kod rtava zloina; pripisivanje
odgovornosti grupi koja je aktivna, nepostojanje kajanja ili aljenja odgovornih, okolnosti
direktne upuenosti rtava na poinioce, kao i jaina pritiska/ugnjetavanja manjinskih grupa koje
ive na teritoriji date drave. Perceptivni faktori pak se odnose na stepen divergencije verovanja
u vezi sa zajednikom istorijom, trenutnim tenzijama i karakterom (proporcija legitimnosti vlasti
sa sklonou upotrebi mitskih nacionalnih uverenja; jaanje zahteva drave prema graanima i
loa ekonomska situacija i slabost ili nekompetentnost nezavisnih vrednosnih institucija
uslovljavaju podlonost mitskim nacionalnim uveravanjima). 163
Jedan od paradoksa diskursa o ratu u savremenim okolnostima ogleda se u nekritikom odnosu

prema sve veoj neravnotei u svetu izazvanoj nekritikom odnosu prema sve intenzivnijem
naoruavanju i daljem razvoju naoruanja, odnosno uvrivanju militantne moi velikih sila
koja istu tu neravnoteu i izaziva. Ovaj paradoks naroito dolazi do izraaja posmatran kroz
prizmu u kojoj potie od zvaninih dravnih ili meunarodnih institucija, organizacija i dr,
usmerenih i projektovanih da trajno odravaju supremaciju najmonijih. U takvom kontekstu,
neretko slui i legitimisanju i prividnom ideolokom obezlienju NATO-a, kao i opravdanju
vojnih intervencija i naturalizovanju i razgolienom imenovanju ose zla u savremenom
svetu. 164
163
Evera Van Stephen, Hypotheses on Nationalism and War, Nationalism and Ethnic Conflict, MIT Press
Cambridge, Massachusetts, 1997, str. 30
164
O sistemskim teorijama savremenih ratova nakon Drugog svetskog rata i Fullerovoj teoriji, legitimizaciji
ekstremne militarizacije, naglaeno desniarskoj globalnoj militarizaciji koja se, u korpusu njoj svojstvenog
2. Poimanje nacionalizma i ksenofobije
Istorija kasnog XIX i poetka XX veka pokazuje da se nacionalne drave i nacije ili
etnike/lingvistike grupe pre povlae nego odupiru, prihvatajui da budu apsorbovane ili
dislocirane u okviru novog supranacionalnog restrukturiranja sveta. U tom smislu, neki istoriari
smatraju da je u velikom broju sluajeva fenomen nacionalne drave dostigao svoj vrhunac. 165
U civilizovanim drutvima uobiajeno je i uvreeno shvatanje nacionalizma, naravno odvojenog

od pojma nacionalnog oseanja, kao prevashodno peorativnog pojma i pogrdne rei. U naunim
i knjievnim krugovima 166 on se dugo vremena smatra primitivizmom, zastarelou,
reakcionarnou, zabludom ili boleu sa teleolokim karakteristikama, a njegovo nadilaenje
napretkom i preudslovom duhovne civilizacije. 167
ideolokog diskursa, pojavljuje kao sastavni deo globalne odbrane od terorizma i uspostavljanja demokratskih
drutava, tj. kao antidesniarski projekat koji je po mnogo emu nominalno srodan idealima opte demokratizacije
savremenog sveta videti opirnije: Sekuli Nada, Fullerova teorija rata i promene u konceptima voenja rata u
drugoj polovini XX veka nastanak kreativnog rata, Sociologija, vol. 53, br. 2, 2011, str. 129-148
165
Hobsbawm E., Nations and Nationalism since 1780: Programme, Myth, Reality , Cambridge University Press,
Cambridge, 1990, str. 182-183
166
Kao posledica nacionalistikog shvatanja jezika javlja se purizam predstavljajui tako jeziki ekvivalent
ksenofobiji i preteranoj drutvenoj potrebi za razgraniavanjem, a korienje jezikog purizma slui rasistikoj i
nacionalistikoj ideologiji. Videti opirnije: Coulmas F., Gewhlte Worte, Campus, Frankfurt/New York, 1996., str.
83 i Milroy J., Some effects on purist ideologies on historical description of English, N. Langer/W. Davies,
Linguistic purism in the Germanic Languages, Walter de Gruyter GmbH, Berlin, 2005, 324-342.
167
Lemberg E., Nationalismus, I-II, Reinbek, Hamburg, 1964., str. 7 i Llosa Mario Vargas, Nationalismus als neue
Bedrohung, Suhrkamp, Frankfurt am Main, 2000, str. 32
Veoma esto definie se kao neto iracionalno, emocionalno i opasno: smatra se problemom, a u
ekscese nacionalizma ubraju se precenjivanje sopstvene rase ili nacije, preziranje i mrnja
drugih, lov na nevernike u okviru sopstvene grupe, fanatizam i zloin do proterivanja i
unitavanja itavih naroda (antisemitizam). Smatra se da preterano i iskljuivo istie vrednost
nacije na raun moralnih i etikih vrednosti. Opisan ak i kao ludaka koulja, gui i odbacuje
zdrav racionalnost i razum jer istine koje proglaava nacionalistika ideologija nikako nisu
racionalne. Nacionalizam se obraa plemenskim ljudskim strastima, instinktima i predrasudama,
kao i nostalginoj elji da kolektivnom ili grupnom odgovornou zamenimo teret i oslobodimo
se individualne odgovornosti. 168
U istraivanjima je utvreno da postoji veza izmeu line nesigurnosti, ovinizma, etnocentrizma

i antisemitizma, pri emu nacionalizam ljudima bez izgraene linosti kompenzuje identitet koji
im nedostaje. U tom smislu, nacionalizam projektuje i dozvoljava mrnju i neprijateljstvo na
drugu grupu i doprinosti da se line frustracije zamene kolektivnim oseajem uspeha. Kako
nacionalizam instrumentalizuje strahove ljudi nudei jednostavna objanjenja i reenja
drutvenih problema, ljudi reakcijom nesigurnosti na tendencije uruavanja drutva prosto
tragaju za novim vezama - i vie nego ranije orjentiu se na naizgled prirodno uslovljene
kategorije kao to su nacija, rasa, narod i rligija, ime uzroci drutvenih problema kao to su
nezaposlenost i drugih drutvenih nejednakosti trae i kompenzuju u kulturno-etnikoj
nejednakosti vrednosti. Na taj nain manipulacije strahom na makrodrutvenom nivou lako vode
u negativne krajnosti kao to su ksenofobija i agresivnost. U situacijama kada su pojedinci,
grupe, nacije ili narodi u stanju hroninog straha, veoma su podloni autoritetima to umnogome
olakava vladavinu politikim elitama. Iz tog razloga one koriste strah kao sredstvo, svesne da
168
Billing M., Banal Nationalism, Sage Publications, London, 1995, str. 38 ; Lemberg E., Nationalismus, I-II,
Reinbek, Hamburg, 1964, str. 7; Snyder L., The New Nationalism, Ithaca: NY, Cornell University Press, 1968, str. 2;
Schpflin G., Nationalism and Ethnicity in Europe East and West, Kupchan C, Nationalism and nationalism in
the New Europe, Ithaca, 1995, str. 64; Llosa Mario Varga, Nationalismus als neue Bedrohung, Suhrkamp, Frankfurt
am Main, 2000, str. 25-26 i Popper K., Die Offene Gesellschaft und ihre Feinde, (Band 2, 1945), Tbingen, Mohr
Siebeck, 1992, str. 60
drutvena proizvodnja straha, njegovo izazivanje i manipulacija predstavljaju sredstvo

kontrole. 169
Uticaj pojedinih vlada i postojei trend religijskih ogranienja i neprijateljstva u tom pogledu
najbolje ilustruje naredni primer zasnovan na podacima iz 2013. godine, pri emu svetliji tonovi
oznaavaju delove sveta sa manjim ogranienjima ovakve vrste, dok tamniji ukazuju na vii
stepen prisustva ovakvih vrsta restrikcija.
- 3. - Grafiki prikaz postojeeg trenda religijskih ogranienja od strane drave.
Izvor: Pew Research Center, http://www.pewresearch.org/, (pristupljeno 29.11.2014.)
169
Katz D., Nationalismus als sozialpsychologisches Problem, Winkler H. A., Nationalismus, Knigstein, 1978,
str. 80; Altermatt U., Das Fanal von Sarajevo, s.n., Paderborn, 1996, str. 23, 159; Winkler H. A., Einleotung: Der
Nationalismus und seine Funktionen, Nationalismus, Knigstein, 1985, str. 28; ani Ivo, Hrvatski na uvjetnoj
slobodi Jezik, identitet i politika izmeu Jugoslavije i Evrope, Fakultet politikih znanosti, Zagreb, 2007, str. 95
Upotrebnu vrednost nacionalistikih ideologija od strane politikih elita najbolje je opisao prof.
dr Dragan Simeunovi objanjavajui da, uzimajui u obzir da je iracionalnost pored
racionalnosti osnova nacionalizma, ponaanje mase, a ponekad i gomile politiki tretirane kao
supstrat nacije, biva uvek njenim uvaavanjem i brigom za nju od strane vostva podstaknuto da
postaje vie nagonsko nego inae. Stalno i intenzivno nagovetavanje spoljne opasnosti po
nacionalni organizam dovodi prvo do duhovne homogenizacije nacije koje je vostvu preko
potrebno da bi bilo nacionalno vostvo, a zatim i do nagonski iniciranog, a sistemski i
institucionalno sprovedenog podizanja nivoa spremnosti za odbranu od te, ali i drugih opasnosti.
Time se ujedno stvaraju i pretpostavke ne samo za uspenu odbranu nego i za preventivno
ugroavanje stvarnih, ali jo ee, i pogotovo u toj poetnoj fazi, pretpostavljenih protivnika. U
odnosima meu nacijama se ujedno zainje logika pristupa, a naroito terminologija i metodi
medijskog komuniciranja tipini za odnose meu suprotstavljenim armijama. Naime, dok se u
jednoj nacionalnoj sredini propoveda nacionalistika ideologija, nacionalne elite u okruenju te
sredine nikada ne sede skrtenih ruku pa se razdraene ili naplaene mase neke ugroene nacije
lako mogu uveriti u paralelizam porasta nacionalizma i kod drugih nacija u njihovom okruenju
to vodi stanju da ih sa suprotne strane brzo nazidane nacionalne barikade, uvek ekaju
nahukane mase druge nacije sa takoe brzo i lako imputiranom sveu o sopstvenoj ugroenosti.
Na kraju se ispostavlja kao realnost da su nacije usled stepena uzajamno nabujalih neprijateljskih
oseanja stvarno ugroene jedna od druge, pa se poetna materijalizacija eventualne lai elite
pretvara u istinu sa esto tako traginim posledicama zbog kojih ne samo da je posle nebitno,
nego je i teko dokazati da li je, i sa koje strane prvo, sve poelo kao politika nunost, obest ili
bezazlena la ime se dosee eljeni vrhunac politike manipulacije kao stanje kada se zaboravi i
ne misli na uzroke i posledice i stalno insistira na egzistencijalno prezentnom miljenju. 170
Profesor Simeunovi dalje naglaava da je upravo ta prezentnost, koja je inae odlije siromanih
ideologija, krucijalna iznaka onih nacionalistikih ideologija koje kao konglomerati zateene
170
idejne grae nemaju ta da ponude sutra sem strepnje naciji ili sem obeanja otklanjanja stare
strepnje novim konfliktima, i zato insistiraju na okretanju prolosti i preuveliavanju njene
vanosti . Budui da se svako ugroavanje najbolje otklanja snagom i ojaavanjem onoga ko
je ugroen, stvarno ili prividno ugroena nacija tei svakovrsnom ojaanju na vojnom,
ekonomskom i politikom planu. Kako se ojaanje najbre i najlake moe postii na polju
duha, kao najvaniji zadatak nauke, umetnosti, kulture i obrazovanja odreuje se ojaavanje
nacionalne samosvesti. Efekti stvarnog ojaanja na tom planu neizbeno su uveani prividom,
budui da je teko izbei da se atribut ojaanja sluajno ili intencionalno povremeno ne
poistoveti sa atributom velianja. Privid je utoliko vei ne samo to je zamena ea, nego i
ukoliko je velianje nekritinije. Ukoliko se u nastojanju postizanja kvaliteta to bolje zameni
sa preferencijom to vie, granica nacionalnog i nacionalistikog se gubi i ostaje samo blago
razgranienje sa ovinizmom. 171
Ksenofobija 172 kao strah od razliitosti pojedinaca ili grupa, sa ogreenjem kao karakteristikom
transcedentira vreme i mesto, istoriju i kulturu teei politikom ukalupljavanju. 173 Kao
radikalna ili ekstremna pojava nacionalizma, pretpostavlja poricanje prava drugih na kulturno
samoodreenje u smislu reakcije na razliitost pri emu rasna razliitost proizvodi mrnju. U
postmodernizmu, nacionalizam je ini se obrnut ili prekodiran u simbolino nasilje zasnovano na
prevashodnim vrednostima autoritarnosti i ksenofobije. Svoju primarnu motivaciju u
svakodnevnom ivotu, ksenofobija crpi u ozlojeenosti, razoarenju, anksioznosti, nesigurnosti i
kulturolokoj traumi. Simbolino nasilje odnosno nasilje u simbolima kako bi pravilno bilo
shvaeno, sadrano je u svakodnevnom ivotu u nekoliko kognitivnih oblika odnosno dispozicija
171
Kao pojam, termin ksenofobija prvi put je u argonskom smislu upotrebljen 1901. godine u Francuskoj, a ve
172
1906. Uvrten je u Larusovu enciklopediju. Izvor: Berezin Mabel, Xenophobia and the New Nationalisms,
Forthcoming, Handbook of Nations and Nationalism, Gerard Delanty, Krishan Kumar, Sage Publications,
London, 2004
173
Berezin Mabel, Teritory, Europe Without Borders Re-maping Territory Citizenship and Identity in a
Transnational Age, Berezin/Schain, Johns Hopkins University Press, Baltimore, 2003, str. 4-14
koje izraavaju ili provode ksenofobiju. S tim u vezi, indikativno je oekivati, u okolnostima
modernosti koje podrazumevaju jaanje osnova politikog ivota sadranih u migracijama,
multikulturalnosti, potronji, turizmu, obrazovanju i pluralistikim vrednostima, pojaavanje
straha od drugih. 174
Negativna samoafirmacija roena iz oseanja inferiornosti, na planu zasnivanja i iskazivanja

esktremizma prema drugima (pripadnicima naroda ili rase), ukoliko je frekventna i intenzivna,
vodi u stanje ksenofobije. 175 Etjen Balibar definisao je ksenofobiju u odnosu na nacionalizam
kao njegov unutranji komplementarni dodatak koji ga uvek prevazilazi. 176 Wimer
objanjavajui ksenofobiju u svojoj analizi nacionalistike iskljuivosti i etnikih konflikata
vezuje ksenofobiju, zajedno sa rasizmom, direktno za centralne vrednosti i principe politike
savremenosti u sutinskom smislu kao integralni deo politikog ivota potpuno
nacionalizovanih drava, objanjavajui da tek kada su lanovi grupe, u ovom sluaju nacije
prepoznati kao legitimni vlasnici kolektivnih dobara poput prava dravljana ili pristupanosti
mehanizmima socijalne sigurnosti, tek tada diskurs ksenofobije moe postii drutveno
prihvatanje. Svoje stavove i analizu ksenofobije u savremenom drutvu udaljava od klasinog
simbolizma, racionalistikih teorija i sudara kultura koji ovu pojavu pripisuju migratornim
promenama, javljajui se u okviru grupa koje vie od ostalih zavise od nacionalnih veza i
solidarnosti. Ksenofobija je enfant naturale svetskog poretka nacionalnih drava i ekstremni je
oblik nacionalizma otkrivajui u svom najviem stepenu princip zajednitva na kojima moderna
drutva poivaju predstavljanjui ekvivalent etnikih konflikata u drutvima koja su imala dug
put politike modernizacije. 177 U tom smislu, ksenofobija predstavlja usputnu taku kontinuuma
174
Delanty Gerard, Discussion Paper: Theoretical Considerations on Xenophobia: Cultural Violence, Nationalism
and Everyday Life, Workshop Racism and Xenophobia: Key Issues, Mechanisms and Policy Opportunities,
European Commission, Brussels 5-6th April, 2001
175
Simeunovi Dragan, Terorizam, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2009, str. 148-149
176
Videti opirnije: Balibar Etienne, Racisme et Nationalisme, Etienne Balibar, Immanuel Wallerstein, Race,
nation, classe Les identits amigus, Editions la Dcouverte, Paris, 1988
177
Videti opirnije: Wimmer Andreas, Nationalist Exclusion and Ethnic Conflict: Shadows of Modernity,
Cambridge University Press, New York, 2002, str. 199-222, 69
daljeg ekskluzivizma i iskljuivosti, naroito usled percepcije odnosno pretnje opasnosti od

drugih koji se prepoznaju kao opasna i moralno inferiorna grupa koju treba drati podalje i
ekstrahovati u kulturnom, teritorijalnom i politikom smislu.178 Ipak, ne treba zaboraviti da
stanje uslovne ksenofobije ponekad i delimino moe biti objektivno uslovljeno. Naime, Grci su
prema nekim istraivanjima ocenjeni kao najksenofobiniji narod u Evropi pa i na svetu, ali ne
treba gubiti iz vida injenicu da ne postoji ni jedan narod srodan Grcima, kao niti jedan jezik
srodan grkom to nedvosmisleno doprinosi pojaavanju oseaja etnike posebnosti kod Grka,
ali sa druge strane i njihovoj izolaciji. Ista istraivanja pored Grka, kao izuzetno ksenofobian
narod izdvajaju i Maare sa indeksom ksenofobinosti iznad 0,5 dok za njima sledi Poljska. 179
Kada se govori o decenijskim previranjima koja su se kretala na liniji inkluzija-iskljuivost,

zanimljivo je i znaajno rei da su rasistike konstrukcije, kao fenomena koji ima dosta
zajednikih elemenata sa ksenofobijom, inicijalno koriene kao orue za legitimizaciju
iskljuivosti odnosno ekskluzivnosti delova drutva koji su se odnosili na seljake i radnike iz
novog socijalnog miljea, a da pri tome nisu direktno bili usmerene protiv drugih u
nacionalnom smislu - sve do kasnije faze institucionalizacije nacije-drave. 180 U domenu
lokalnih zajednica u kojima ljudi ive i ispoljavaju emocije, zatvorenost i iskljuivost identiteta
(ksenofobija) ini se dobija na snazi i postaje ciljno orjentisana ak i vie nego u ranijim
periodima. 181
178
179
Giancarlo Valori, The European Union, Antisemitism, Rasizm and Xenophobia, The Israel Journal of Foreign
Affairs, Vol. 1, 2007., str. 80 u Simeunovi Dragan, Terorizam, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd,
2009, str. 149
180
O mehanizmima rasizma videti opirnije: Miles Robert, Rasism After Race Relations, Routledge & Kegan Paul,
London, 1993, poglavlje III.
181
Bowman Glenn, Xenophobia, Fantasy and the Nation - The Logic of Ethnic Violence in Former Yugoslavia,
Goddard V., J. Llober & C. Shore (Eds.), Anthropology of Europe: Identity and Boundaries in Conflict, London,
Berg, 2004, str. 143-171
Ksenofobija se kao socijalni fenomen i istorijska kategorija u okviru savremenog nacionalizma

moe javiti bilo gde u svetu. Ona je naime 80-ih godina postala tihi pratilac politike realnosti
bive Zapadne Evrope. Akti nasilja i vandalizma usmereni protiv Jevreja, prve i druge generacije
imigranata iz Afrike i Bliskog Istoka, praeni su rastom popularnosti ultra-nacionalistikih
populistikih partija koje su sugerisale da savremena Evropa nije tolerantna ak do granica
rasizma. Upravo iz tog razloga, tokom juna meseca 1997. godine, a u cilju spreavanja dalje
pretnje irenja ksenofobije, Savet Evrope ustanovio je Evropski monitoring centar za rasizam i
ksenofobiju (European Union Monitoring Centre on Racism and Xenophobia [EUMC/) sa
prevashodnim zadatkom istraivanja i prevencije ovih pojava. 182
U skladu sa prethodno iznetim, poslednje tri decenije svedoe o tome da je pored injenice da je
dolo do uzleta ksenofobije na podruju Evrope, dolo i do znaajnog, gotovo iznenaujueg
rasta popularnosti i uticaja konzervativnih i desniarskih politikih partija. Naime, ksenofobija se
u ovom smislu odnosi na politike platforme koje propagiraju striktna ogranienja imigracione
politike, pojaane kontrole granica, reformu ili ukidanje engen zone, pa ak i iseljavanje
manjinskih grupa. Navedeno je potpuno vidljivo u primeru Austrije koja je tradicionalno vaila
za prvu rtvu Treeg Rajha, a u kojoj je na izborima 1999. godine pobedio istaknuti
nacionalista i osoba optuena za poricanje Holokausta. Alarmantno jaanje desniarskih partija
irom Evrope postaje apsolutna u injenici da partije naklonjene ksenofobiji sve vie poinju da
dobijaju na popularnosti u zemljama koje se tradicionalno vezuju za vrednosti liberalizma i
multikulturalizma: vajcarskoj, Belgiji, vedskoj i Norvekoj. U uslovno tolerantnoj
vajcarskoj, snana vajcarska Narodna Partija sa oko 26% uea u Parlamentu, ograniila je
mogunost izgradnje damija i minareta, a njihova kampanja bila je propraena oglasom sa
crteom na kome tri bele ovce utiraju crnu van granica zemlje. U Belgiji pak, krajnje
desniarska, rasistiki nastrojena i separatistika partija Vlaams Blok, pre nego to je
182
Videti opirnije: Berezin Mabel, Xenophobia and the New Nationalisms, Forthcoming, Handbook of Nations
and Nationalism, Gerard Delanty, Krishan Kumar, Sage Publications, London, 2004
2004. godine bila zabranjena zbog ekstremizma, na izborima 2003. godine osvojila je ak 12%
mesta u Predstavnikom Domu. 183
4. - Grafiki prikaz irenja desniarskih ksenofobinih partija u Evropi 2013. godine, na kome
zelena boja oznaava zemlje u kojima su ove partije u sastavu vlasti, a siva zemlje gde one
nisu u sastavu vlasti.
Izvor: Mayfield James, Explaining the Rapid Rise of the Xenophobic Right in Contemporary Europe,
Geo Currents, July 22, 2013, http://www.geocurrents.info/cultural-geography/the-rapid-rise-of-the-
xenophobic-right-in-contemporary-europe, (pristupljeno 13.04.2014.)
Uz zapanjujui rast nezaposlenosti na itavom evropskom kontinentu, obimne migracije u

Zapadnu Evropu iz Afrike, Azije i sa Balkana, kao i po mnogima naruenu ekonomsku i
politiku strukturu EU, odaje utisak da birai najrazliitijih profila i slojeva, reenje vide i
odluuju se za radikalno drugaije opcije. Evropske politike partije koje su sklone ksenofobiji u
najmanju ruku meki euroskeptici, a zahtevi nekih od njih kreu se od nivoa poziva za veu
183
Videti opirnije: Mayfield James, Explaining the Rapid Rise of the Xenophobic Right in Contemporary
Europe, Geo Currents, July 22, 2013, http://www.geocurrents.info/cultural-geography/the-rapid-rise-of-the-
xenophobic-right-in-contemporary-europe, (pristupljeno 13.04.2014.)
autonomiju unutar EU, pa ak do peticije za njeno naputanje. Iako primarno tee generalno
stroijoj imigracionoj politici, ona se uoljivo odnosi na predstavnike muslimanskog dela
populacije (Marokance, Indoneane, Arape, Somalijce, Avganistance, Pakistance i Afrike
crnce). 184 Meutim, ksenofobija je neretko usmerena i protiv drugih evropskih odnosno tzv.
belih emigranata, naroito Albanaca, Bonjaka, Grka, Ukrajinaca, Bugara, Poljaka, Rumuna i
Rusa. 185
5. - Grafiki prikaz proporcije uea muslimanskog stanovnitva i etnikih grupa koje su esto
predmet neprijateljstva ksenofobinih politikih partija u ukupnom broju stnovnitva u EU.
Izvor: Mayfield James, Explaining the Rapid Rise of the Xenophobic Right in Contemporary Europe,
Geo Currents, July 22, 2013, http://www.geocurrents.info/cultural-geography/the-rapid-rise-of-the-
xenophobic-right-in-contemporary-europe, odnosno: https://www.cia.gov/library/publications/the-
world-factbook/fields/2122.html., (pristupljeno 17.06.2015.)
184
Evropske zemlje sa najveom koncentracijom muslimanskog stanovnitva su zemlje Istone i centralne Evrope:
Kosovo (90%), Albanjia (80%), Bosna i Hercegovina (40%) i Macedonija (33%). Grka sa duge strane ima oko 3%
a panija 1%, dok Italija ima najmanji procenat muslimanskog stanovnitva u ukupnom broju populacije sa manje
od 1%. Izvor: Mapping the Global Muslim Population - A Report on the Size and Distribution of the Worlds
Muslim Population, Pew Forum on Religion & Public Life, Washington, October 2009, str. 21
185
Ibidem
Paradoks je dakle da, dok u isto vreme mnogi Evropljani pozivaju na integracije svih, kao i
kooperaciju u reavanju evropskih problema, rastui broj ljudi se, u skladu sa iznetim kree u
potpuno suprotnom pravcu, propagirajui jaanje nacionalizma, homogenosti i ksenofobije.
Naalost, dogaaji od 11. septebra 2001. godine u Sjedinjenim Amerikim Dravama, druga
dekada XXI veka u Evropi i nain na koji se ona nosi sa problemom migrantske krize pomenute
u uvodnom delu disertacije, kao i teroristiki napadi u Parizu, Briselu i pretnje u drugim
delovima sveta, impliciraju da e ksenofobija kao pojava i fenomen nastaviti svoj rapidni rast u
svesti ljudi irom sveta zauzimajui sve vei deo politike stvarnosti.

3. Etiologija etnike polarizacije i konflikta
Funkcionalistike teorije u okviru graanskog nacionalizma nisu uspele da objasne porast
etnikog nacionalizma u razvijenim zemljama i zemljama u razvoju u periodu nakon Drugog

svetskog rata postepeno postajavi diskreditovane. Njihovo mesto zauzimaju teorije koje
povezuju proces modernizacije sa pojavom ubrzane difuzije etnonacionalistikih i religijskih
sentimanata. Ove teorije obrauju politiku fragmentaciju, nestabilnost i anti-demokratski razvoj
istiui nuspojave procesa modernizacije drava. Primera radi, prema njihovoj analizi, porast
etnikog, religijskog i politikog ekstremizma na Bliskom Istoku, Halpern, Berger i Binder
pripisuju destrukciji tradicionalnih elita, elitistike kulture i ljudskom oseaju prekida sa
tradicionalnim nainom ivota koji dolazi zajedno sa modernizacijom, demokratizacijom i
urbanizacijom. 186 Etniki nacionalizam predstavljao je jedan od naina na koji je nova urbana
srednja i nia srednja klasa, reagovala na kulturnu dezorjentaciju i prekid sa tradicionalnim
nainom ivota. Uspon etnikog nacionalizma u drutvima koja su se susrela sa rasulom
urbanizma, elitistikom propustljivou i naletom ekstremizma u tom smislu bilo je neizbeno
podrivanje demokratije. Prema funkcionalistikim teorijama, etniki nacionalizam moe se
susresti i sa totalitarizmom. 187
Sa druge strane, raspravljajui o modernizacijskoj paradigmi, Karl Deutsch razvija koncept

asimilacije i sociopolitike mobilizacije kao uzroka razvoja nacionalizma koji, potpomognut mas
186
Smith D. Anthony, Theories of Nathionalism, Holmes and Meier, New York, 1983, str. 57-58
187
Videti opirnije: Kornhauser William, The Politics of Mass Society, Glencoe, Free Press, Illinois, 1959
medijima odnosno masovnom komunikacijom, utie na stvaranje elje za pripadanjem grupi

proisteklu iz ekonomske i psiholoke nesigurnosti stvorene poremeajem modernizacijskih
tokova. On ukazuje na opasnosti koje vrebaju naruavanjem ovog procesa istiui da
parohijalnost, regionalizam koji ukljuuje i etnike forme, a koji praen nestabilnostima moe
dovesti do situacije u kojoj mobilizacija nadmauje asimilaciju. Taj mobilizacijsko-asimilacijski
raskorak stvoren kada mobilizacija nadmai asimilaciju u modernizovanom drutvu predstavlja
po njemu koren etnikog nacionalizma koji moe voditi fragmentaciji drave. 188
Huntington i Lerner pak, govore o tenziji izmeu revolucije rastuih oekivanja i revolucije
rastuih frustracija kao uzroku rastueg etnikog nacionalizma i dezintegrativnih tendencija u
dravama u razvoju. Nakon dobijanja nezavisnosti, euforija revolucije rastuih oekivanja, brzo
biva zamenjena beznadenou i revolucijom rastuih frustracija. Nemogunost drave da na
odgovarajui nain odgovori ovim i ovakvim zahtevima i potrebama modernizovanog drutva
vodi politikoj fragmentaciji i uzletu parohijalnih, regionalnih i etnonacionalistikih oseanja. 189
Geertz opet vidi pojavu etnikog nacionalizma u dezorjentaciji izmeu napora (i naslea)
modernizacijskih procesa sa jedne, i neuspeha drave da razliite etnike grupe u ustanovljeni
nacionalni poredak sa druge strane to uveava ekonomske, kulturne i politike razlike ovih
grupa u odnosu na ostatak drave. 190 Rokkan u tom smislu dodaje da postojanje teritorijalne
188
Videti opirnije: Deutch W. Karl, Nationalism and Social Communication, Cambridge, MIT Press, 1953, str. 86-
130
189
Videti opirnije: Huntington P. Samuel, Political Order in Changing Societies, Yale University Press, New
Haven, Connecticut, 1968 i Lerner Daniel, Communications and the Prospects of Innovative Development, Lerner
D., Schramm W., Communication and Change in the Developing Countries, East-West Center Press, Honolulu,
Hawaii, 1967, str. 305-317
Opirnije objanjenje tzv. teorija naslea koje su bile dominantne 60-ih godina videti: Ragin C. Charles, The
190
Comparative Method Moving Beyond Qualitative and Quantitative Strategies, University of Californa Press,
Berkeley, California, 1987, str. 134
koncentrisanosti odnosno udaljenosti etnikih grupa i nihove socijalna i ekonmska izolacija

praktino spreavaju dravu da etnike grupe integrie u nacionalni ivot. 191
Meutim, 70-ih godina prolog veka, argumentacija prethodnih teorijskih stanovita naila je na
neodobravanje iz dva krucijalna razloga. Prvo, posmatrale su etniki nacionalizam iskljuivo kao
negativnu pojavu, nedemokratsku i formu ekstremizma i drugo, uzroke etnikog nacionalizma u
procesu modernizacije objanjavale su primarno zakljuivanjem na osnovu povezujuih
modernizacijskih problema olienih u nestabilnosti, nasilju i revoluciji. U tom kontekstu, dolazi
do pojave dva nova teorijska pravca direktno usmerena na etniku politiku mobilizaciju a to su
razvojni i reakcioni pristup. Centralni argument razvojnog teorijskog pristupa primarno se odnosi
na to da etniki identitet formira esencijalne nezavisne varijable koje vode (etnikom) politikom
samopouzdanju i militantnom separatizmu, nevezano za postojanje nejednakosti u dominaciji. 192
U tom smislu, primat je dat kulturnom identitetu pri emu se strana pravila smatraju
degradirajuim za zajednicu. Prema razvojnom pristupu proces modernizacije uticao je na
izotravanje etnikih identiteta i pojavu etnonacionalistikih oseaja kroz tenju za zadravanjem
autonomnog naina ivota, svest o kulturolokoj razlici u odnosu na druge etnike manjine,
poruku o pravu na samoodreenje i stanje u drutvu koje implicira da e manje snane svetske
sile biti pripojene onim veima na geopolitikoj karti sveta. 193 Reakcioni pristup iako deriviran iz
marksistikih socijalnih teorija sastojao se u eksploataciji kao osnovnom odnosu izmeu lanova
dominantne etnike grupe i periferijalne etnike grupe u razvijenim industrijskim zemljama. Iako
ovakva kombinacija ekonomskih i kulturnih faktora predstavlja vanu dimenziju u analizi
191
Rokkan Stein, Citizens, Elections, Parties, McKay, New York, 1970, str. 121
192
Heraclides Alexis, The Self-Determination of Minorities in International Politics, Frank Cass, London, 1991, str.
8
193
Walker Conor, The Politics of Ethnonationalism, Journal of International Affairs, Vol. 27, Januar 1973, str. 1-
21
etniko-politike mobilizacije, nije dovoljna da objasni politiku mobilizaciju meu etnikim

grupama koje su ocenjene kao ekonomski prosperitetne. 194
Sutinski gledano, rastue etniko nasilje u Evropi, Aziji i Africi u periodu nakon hladnog rata
zajedno sa manjim nacionalnim, etnikim i religijskim pokretima nije dobilo dovoljno panje
strune javnosti. Pod snanim uticajem modernizacije, generalno se smatralo da e doi do
asimilacije manjinskih grupa u dominantnu kulturu ime e biti stvoren zajedniki identitet svih i
tako eliminisati izvorita etnikih konflikata, a etniki i religijski identitet i konflikti posmatrani
su kao prolazna neprilika. Kasnije, 70-ih godina prolog veka uvodi se u analizu uticaj
socijalnih struktura na politike odluke pri emu zapadni liberali akcenat daju kulturnim
grupama a marksisti nacionalizam vide samo kao odvraanje sa socijalistikog puta. U tom
smislu, ideoloke predispozicije predstavljale su okosnicu naunog diskursa u istraivanju
fenomena etniciteta, religije i nacionalizma. Takoe, veliki uticaj na zapostavljanje istraivanja
ovih fenomena imala je injenica da su zemlje i struna javnost prevashodno bile okupirane
razmiricama izmeu Istoka i Zapada, Severa i Juga, globalnom ekonomijom, meudravnim
sukobima, funkcionalizmom, federalizmom, transnacionalizmom i integrativnim tokovima
zapostavljajui mogunost slamanja drava iznutra usled etnikog partikularizma. 195
Nakon brojnih teorija i analiza u okviru strune i naune javnosti, iz dananje perspektive
meunarodnih odnosa i komparativne politike, u okviru sublimiranih istraivanja fenomena
etnikih konflikata izdvajaju se tri osnovna, meusobno uslovljena faktora koji predstavljaju
pokretae etnikih konflikata a to su: masovno etniko neprijateljstvo, spremnost na trgovinu
od strane zaraenih politikih elita i tzv. bezbednosna dilema koja postoji izmeu i/ili unutar
same etnike grupe. Drugim reima, ljudi se ne ukljuuju u etniko nasilje prema drugima
194
Hechter Michael, Internal Colonialism The Celtic Fringe in British National Development 1536-1966,
Routledge and Kegan Paul, London, 1975. i Hechter Michael, Margaret Levi, The Comparativ Analysis of
Ethnoregional Movements, Ethnic and Ratial Studies, Vol. 2, July 1979, str. 272
195
ukoliko nisu neprijateljski raspoloeni i nemaju elju odnosno ne oseaju poriv da nanesu
pripadnicima druge grupe naao. Pored toga, nisu u mogunosti da navedeni sukob izdignu na
vii organizacioni nivo (npr. rata) ukoliko ne postoji spremnost politikih elita da mobiliu grupe
za borbu. U tom smislu, mobilizacija predstavlja formulaciju to ekstremnijih zahteva u odnosu
na drugu etniku grupu, to praktino znai formulaciju politikih ciljeva na nain da u sebi
sadre najgore strahove suprotstavljene etnike skupine. Strah grupe od istrebljenja ponekad
moe biti opravdan usled postojanja realne ugroenosti zasnovane na ciljevima drugih. U
ovakvim okolnostima dolazi do toga da svaka od grupa pribegava ekstremnim merama koje se
odnose na formiranje oruanih snaga odnosno naoruavanje to vodi postojanju bezbednosne
dileme 196 situacije u kojoj napori jedne grupe da se osea sigurnije reciprono utiu na
smanjenje oseaja sigurnosti kod druge etnike strane (bezbednosna dilema se u okviru etnikog
konflikta kree od teorije meunarodnih odnosa tzv. perceptualne bezbednosne dileme, do
strukturalne bezbednosne dileme). U pitanju je dakle meusobna interakcija ova tri procesa:
etniko nadigravanje politikih elita vodi bezbednosnoj dilemi koja jo vie potpiruje
suprotstavljenost meu grupama irei neprijateljstvo i strah koji u krajnjoj instanci vode
etnonacionalistike pokrete do rata. 197 Izazivanje straha i njegova tzv. spirala kako se u strunoj
literaturi naziva, a koji vodi nasilnim etnikim konfliktima neminovno podrazumeva saradnju
lidera obe suprotstavljene strane. 198
Bezbednosna dilema po svojoj sutini ukljuuje fiziku bezbednost (njenih lanova), ekonomsku
i socijalnu, politiku, kulturnu i bezbednost okoline. 199
196
O bezbednosnoj dilemi u okviru etnikih konflikata videti opirnije: Posen Barry, The Security Dilemma and
Ethnic Conflict, Survival, Vol. 5, No. 1, Prolee 1993, str. 27-47
197
Videti opirnije: Brown Michael E. , Nationalism and Ethnic Conflict - revised edition (International Security
Readers), The Mit Press, Cambridge, London, 1997, str. 169-200 i Wolff Stefan, Ethnic Conflict: A Global
Perspective, Oxford Univesity Press, New York, 2007, str. 58-88
198
Lake David A., Rothchild Donald, The International Spread of Ethnic Conflict Fear, difussion and escalation,
Prinston University Press, Princeton, 1998, str. 23
199
Wolff Stefan, Ethnic Conflict: A Global Perspective, Oxford University Press, New York, 2007, str. 76-77
Postojanje etnikog neprijateljstva dovoljnog da izazove nasilje podrazumeva podjednako i

procenu o postojanju nepravde i dovoljnu emocinalnu reakciju na mrnju odnosno strah koji
dalje proizvode impulse za delovanje i akciju nadjaavajui kompenzatorna-alternativna
reenja. 200 Suprotno od racionalistikih teorijskih stanovita, izolovano aljenje usled nepravde
ili ugroenosti, samo nije samo dovoljno da motivie i u krajnjoj instanci dovede do etnikog
konflikta. Oslanjajui se na Klauzevica i njegovu teoriju o ratu, proizilazi da oseanje
neprijateljstva prema drugima predstavlja osnovni i esencijalni sastojak u motivima izbijanja
ratova meu nacijama. 201 Horowitz pak tvrdi da je u takvim okolnostima strah grupe od
nestajanja praen anksioznou i pojaan emocionalnim doivljajem. 202 Strah dalje proizvodi
stereotipe prevashodno zasnovane na antipatipatijama i u krajnjem, zasnovan na samoodbrani,
vodi neprijateljstvu.
U datim okolnostima, deo strune javnosti saglasan je u ralikovanju etnoklasa koje predstavljaju
etniki ili kulturno razliitu manjinu koja zauzima znaajnu ekonomsku ulogu u okviru drutva u
kome obitava, odnosno nalikuje klasama. Praktino, to su pripadnici manjinskih grupa odnosno
predstavnici nekadanjih robova i doseljenika koji u razvijenim industrijalizovanim drutvima
obavljaju teke (fizike) poslove koje predstavnici dominantne grupe ne ele da rade. Eklatantan
primer su Afriki crnci u Velikoj Britaniji i Severnoj Americi, Turci u Nemakoj i Koreanci u
Japanu. Iako ve generacije predstavnika na ovaj nain definisanih grupa ive u novoj
domovini, njihova integracija nije daleko odmakla od zanimanja koja su pri dnu ekonomske i
socijalne hijerarhije. Sa druge strane, u zemljama tzv. Treeg sveta, predstavnici etnoklasa su u
tom smislu uznapredovali ali su sa druge strane predmet politikih ogranienja poput kineske
manjine u veini zemalja Jugoistone Azije, Libanaca u postkolonijalnoj Africi ili Palestinaca. 203
200
Tavris Carol, Anger The Misunderstood Emotions, rev. ed., Simon and Schuster, New York, 1989, str. 91
201
Clausewitz von Carl, On War, ed. and trans. Howard M, Paret P., Princeton University Press, Princeton, 1976,
str. 137-138, odnosno Kaluzevic fon Karl, O ratu, Geca Kon, Beograd, 1939
202
Videti opirnije: Horowitz D., Ethnic Groups in Conflict, University of California Press, Berkeley, 1985
203
Videti opirnije: Gonzalez Nancie, Dollar, Dove and Eagle 100 Years of Palestinian Emigration to Honduras,
University Press Michigan, Michigan, 1992
Sa druge strane, karakteristinu vrstu etnoklasa predstavljaju dominantne manjine, koje su tokom
istorije imale znatno vei uticaj nego danas predstavljajui vladajuu grupu. Ove kulturno
razliite grupe pak, koriste mo drave za odravanje socio-politike prednosti u odnosu na
potinjenu veinu poput Tutsi manjine koja je svojevremeno bila vladajua u okviru redova
plemena Hutu u Ruandi. Irak predstavlja u tom smislu drugaiji primer jer je u vreme reima
Sadama Huseina, vladajuu elitu inila mala grupa iz redova manjinskih Sunitskih Muslimana
poreklom iz njegovog rodnog grada Tikrita. Eskalirajui migrantski pohodi izbeglica iz
siromanih u bogatije zemlje ine da danas naime, na svetu postoji u ovom smislu odreenja
gotovo 50 aktivnih etnoklasa na svetu, a njhov broj e se prema svim izgledima poveavati. 204
Savremeno okruenje u generalnom smislu, kao to to i prethodni deo ove disertacije opisuje,
razlikuje etiri osnovna tipa politiki atktivnih etnikih grupa, od kojih je kod svake od ovih
tipova primetan uticaj interakcije internih ili meunarodnih politikih deavanja na njihov status
i poloaj. Etnonacionalistike grupe, kao potencijalni izvor najsmrtonosnijih i najdugotrajnijih
konflikata u prethodnom veku, zahtevajui veu autonomiju ili nezavisnost, postavljaju ozbiljan
izazov pred drave i meunarodni sistem. Etnike grupe koje zahtevaju vei deo prava i
ovlaenja u okviru drava u kojima egzistiraju obino primenjuju konvencionalna politika
sredstva za ostvarivanje svojih ciljeva, ali mogu biti i deo revolucionarnih prevrata u kojima
njihove ambicije nemaju drugih naina da budu ostvarene. Sa druge strane, tenje tzv. uroenika
i etnoklasa kao etnikih politikih grupa retko mogu predstavljati ozbiljniju opasnost po
regionalnu i meunarodnu bezbednost. Ipak, njihov status predstavlja predmet zabrinutosti
njihovih zajednica kojima pripadaju iz prostog razloga to stepen ugroenosti njihovog poloaja
ili diskriminacija moe vrlo esto voditi efektu prelivanja unutar date zajednice to zahteva
ozbiljnu panju (poput indijanskog naroda Miskito u Nikaragvi ili pak Turaka u Nemakoj). 205
204
O etnoklasama videti opirnije: Gurr Ted Robert, Harff Barbara, Ethnic Conflict in World Politics, Westview
Press, Oxford, 1994, str. 23-25
205
Videti opirnije: Gurr Ted Robert, Harff Barbara, Ethnic Conflict in World Politics, Westview Press, Oxford,
1994, str. 15-52
Iako postoji itav niz relevantnih kriterijuma za definisanje i tipologizaciju konflikata kao
pojave, namee se zakljuak da se konkretno etniki konflikti izuzetno razlikuju od sluaja do
sluaja, bilo da se radi o konfliktima unutar grupa, izmeu organizovanih grupa, veine i
manjine, sa ili bez podrke institucija drave ili pak spojlnih faktora. Brojna literatura u
poslednje dve decenije naglaava uee racionalnog izbora individua, pravei tako
izmeuostalog i distinciju izmeu neposrednih uzroka njihovog izbijanja razlikujui ih prema
tome da li su izazvani od strane politikog vrha ili su inicirane iz mase, kao i da li su njihovi
uzronici rezultat internih ili eksternih dogaaja. 206
206
Brown Michael E. , The International Dimensions of Internal Conflict, The MIT Press, Cambridge,
Massachusetts, 1996, str. 577-579
4. Teorija evolucije i etniki konflikti
Samo u XX veku destine miliona ljudi irom sveta izgubilo je ivote u etnikim konfliktima,
neraunajui ljude koji su izgubili zdravlje, domove, sredstva za ivot ili svoje blinje koji kao
takvi predtstavljaju nedvosmisleno najozloglaeniju pojavu izazivajui humanitarne katastrofe
nesluenih razmera. Etniki konflikti koji naalost ukljuuju etnika ienja i genocide prisutni
su u svim delovima sveta i njihov broj i intenzitet ne jenjava (Bosna i Hercegovina, eenija,
Demokratska Republika Kongo, Kosovo, Liberija, Makedonija, Ruanda, ri Lanka, Sudan i
dr). 207
U kontekstu analize etnikih konflikata iz perspektive evolucionistikih teorija, znaajno je

pomenuti na koji nain ove teorije posmatraju poreklo drave. Naime, prema ovim teorijama,
drava je evoluirala tokom dugog perioda vremena iz jednostavne socijalne strukture
neprimetno, ne predstavljajui hotiminu pojavu u svojoj prvobitnoj sirovoj formi manifestacije.
U tom smislu njen nastanak vezuje se za postepeni nastanak ljudskog drutva 208, koji u sebi
objedinjuje politiku svest o postojanju zajednikog autoriteta koji vodi njenoj izgradnji. Uz
postojanje odanosti vladaru, dalje uslovljava razvoj politikog suvereniteta. U skladu sa iznetim,
drava predstavlja prirodnu tvorevinu koja je nastajala tokom dugog perioda istorije, kao rezultat
207
Bradley Thayer A., Darwin and International Relations: On the Evolutionary Origins of War and Ethnic
Conflict, University Press Kentucky, Lexington, 2004, str. 219
208
Aristotel je verovao da je nastanak drave vezan za goli opstanak ivota oveka, ali da drava nastavlja da postoji
zarad njegovog dobrog ivota.
evolutivnog procesa koji je oblikovan religijom, silom, imovinom i srodnikim ljudskim vezama
i odnosima.
Iako je evoluciona teorija promenila dosta oblika od 70-ih godina prolog veka doivljavajui
transformaciju od monokauzalnog odnosno jednouzronog genetskog determinizma do koncepta
kulturoloke istovetnosti, etniki konflikti iz perspektive ovih teorija predstavljaju krvavi
fenomen. 209 U empirijskom i teorijskom smislu su drevna pojava, a koreni etnikih konflikata
sadrani su u samoj ljudskoj prirodi. Teorija evolucije u literaturi posmatra etnicitet iz dve
perspektive i to makro, kao proces dugorone selekcije koji je povezan sa bazinim ljudskim
preferencijama/nagonima za opstanak pojedinca ili grupe, etnikog identiteta ili srodnike
pripadnosti i tzv. srednje usmerene - na adapribilnost i sposobnost prilagoavanja odreenih
kultura, religija ili uverenja u razliitim delovima sveta. Graa pokazuje da je u komparaciji sa
makro, znatno manje panje u istraivanju posveeno mikro evolucionim pitanjima usmerenim
na momenat izbijanja, eskalacije i trajanja etnikog konflikta, odnosno mehanizme koji utiu na
eskalaciju i trajanje etnike netrpeljivosti/mrnje, nasilja i rata, to je ujedno i jedna od osnovnih
zamerki evolucionim teorijama.
Osnovne premise koje razlikuju evolucione teorije analize od ostalih, kada je u pitanju fenomen
etnikih konflikata, u prvom redu se odnose na objanjenja sposobnosti promene osobina, bilo da
se radi o strukturi organizma, ponaanju primata ili ideja svojstvenih ljudima. Drugo, osobine
odnosno osobenosti esto su sklone varijacijama (bilo u sadanjosti ili prolosti) to panju
analitiara usmerava na to u kom e se pravcu ili proporciji promena osobine razviti u
budunosti, odnosno, na koji nain e se odraziti na budue generacije. U tom smislu, metod
prenoenja osobina buduim generacijama moe biti klonalna reprodukcija, seksualna
reprodukcija ili kulturalna transmisija. Tree, osobine koje e napredovati u okviru buduih
generacija su one osobine koje poveavaju mogunost opstanka, reprodukcije odnosno uspean
209
Hislope Robert, From Ontology to Analogy: Evolutionary Theories and the Explanation of Ethnic Politics,
Patrick James, David Goetze, Evolutionalry Theory and Ethnic Conflict, Praeger, London, 2001, str. 112
nastavak prenoenja istih. Konano, etvrta distinkcija evolucionistikog pristupa u odnosu na

druge analize ogleda se u uslovima okruenja koji odreuju koje osobine imaju sposobnost i
prednost u promovisanju uspene reprodukcije odnosno prenoenja (transmisije). 210
Od samog poetka primene evolucionistikog pristupa u izuavanju etnikih konflikata, iz

prethodno iznetih evolutivnih premisa izvedena su tri osnovna pravca evolucionistikih teorija i
to teorije srodnikih odnosa, teorije unutargrupnih i odnosa sa drugim grupama i teorije
evolutivne psihologije. 211
Teorija o srodnitvu bazirana je na Hamiltonovom radu koji je prvi u analizu uveo koncept
inkluzivne podobnosti, osnove za svako evolutivno razumevanje emotivne ili povezujue relacije
porodice. Na osnovu izuavanja insekata, on je naime tvrdio da pod odreenim ekolokim
uslovima (uslovima okruenja) prirodna selekcija favorizuje gene organizama sklonih da se
prema jedinkama iste vrste, odnosno nosiocima slinih gena ponaaju altruistiki. 212 Preneeno
na oveka, svoju tezu o inkluzivnoj podobnosti obrazlagao je sklonou roditelja da odgajanju
dece posveuju toliko brige i panje, kao i spremnosti brae ili sestara da rtvuju svoju dobrobit
zarad najbliih, pa i daljih roaka. Van den Bergh 213 je 15 godina kasnije iskoristio inkluzivnu
podobnost kao osnovu srodnike teorije o etnikom identitetu, objanjavajui da odnosi i veze
lanova etnikih grupa po svom intenzitetu, emocijama i relativnoj permamentnosti podseaju na
porodine veze. Njegovo insistiranje na slinosti ovih veza bazirano je na shvatanju da etnika
grupa zapravo predstavlja nastavak porodice (proirena porodica). U tom smislu, veliina etnike
210
211
Ibidem
212
O genetskoj slinosti kao jednom od faktora stvaranja saveza, altruizmu baziranom na srodnikim vezama videti
opirnije: Rushton J. Philippe, Ethnic nationalism, evolutionary psychology and Genetic Similarity Theory,
Nations and Nationalism , Vol. 11, October 2005, str. 489-507
213
O Van den Berghovoj analizi videti opirnije: Dennen van der Johan M.G. ocena o knjizi Vanhanen Tatu, Ethnic
Conflicts Explained by Ethnic Nepotism, Center for Peace and Conflict Studies, University of Groningen,
Netherlands, 1999
grupe diktira i to da njeni srodniki odnosi postaju vie opteprihvaeni i mitoloki, kao i da
nuno moraju biti zasnovani makar i na najmanjem elementu istine. 214
Drugi pravac evolucionistikih teorija inicijalno razvijen od strane Alexandera i neto kasnije
revidiran od strane Melottia, tvrdi da ljudi imaju snane predispozicije da formiraju grupu i
takmie se sa drugim grupama za resurse. 215 Ove predispozicije evoluirale su iz nekadanjeg
okruenja uzimajui u obzir da su ljudi razvili tehnologije (sredstva i organizacije) kako bi
dominirali nad svim drugim vrstama ali prevashodno se takmiili sa ljudima oko izvora hrane ili
odreenih osoba zbog predacije (dominacije). Ovaj pravac evolucionistikih teorija podrazumeva
da jednom kada su ljudi dostigli vii nivo razvoja, jedini preostali konkurenti im mogu biti grupe
drugih ljudi. Ljudi naime imaju steenu predispoziciju da sarauju unutar grupe (esto etnike) i
da budu obazrivi u odnosu prema drugim grupama, ili ak neprijateljski raspoloeni. Teorije
unutargrupnih i odnosa sa drugim grupama bile su neko vreme kritikovane zbog kontroverznog
procesa grupne selekcije kojom se objanjava evolucija neophodnih predispozicija. Ipak, socio-
psiholoka istraivanja generisala su znaajan deo svoje empirijske grae na ponaanju unutar i
izmeu razliitih grupa. 216
Trei pravac evolucionistikih teorija odnosi se na evolucionu psihologiju i njene pokuaje da na

objedinjeni nain pokua da objasni ljudsko ponaanje, naroito ono koje je naueno kao
univerzalno ili ima znaenje univerzalnih ljudskih funkcija. Zatupnici ovih teorija, u prvom redu
Tooby i Cosmides, za razliku od sociobiolokih teorija izbegavaju da ljudsko ponaanje pripiu
mentalnoj proceni u vezi sa potencijalnim ishodom eventualnih akcija delovanja na doprinos
opstanku ili reprodukciji (grupe). Nasuprot tome, ovek je odreen kao posedovalac razliitih
214
Patrick James, David Goetze, Evolutionalry Theory and Ethnic Conflict, Praeger, London, 2001, str. 4-5
O varijablama etnikih markera u vezi sa odnosom takmienja meu grupama videti opirnije: Ruttan, Lore M.,
215
Margaret Franzen, Robert Bettinger, and Peter J. Richerson, Ethnic interactions: Analysis of a sample of
boundaries, n.d. [cited 2008], http://www.des.ucdavis.edu/faculty/Richerson/Ethnicity%208-11-
06%20for%20pdf.pdf., (pristupljeno 24.01.2014.)
216
mentalnih mehanizama od kojih je svaki dizajniran tako, da moe zasebno da se nosi sa

eventualnim opstankom ili reprodukcijom tokom dugog vremena ljudske egzistencije. Svaki od
ovih mehanizama je u tom smislu specifian domen i aktivira se za specifine probleme na
osnovu prethodnih iskustava, posebno privreno ponaajui se prema srodnicima. Veina
psiholokih mehanizama je razliita od instinktivnih reakcija kojima ljudi nesvesno reaguju na
okolnosti u okruenju, ve su razvijeni da generiu rekcije na specifine stimuluse. Praktino,
psiholoki mehanizam prebira raspoloive spoljne stimuluse traei koji se odnosi na problem i
koja je relevantna reakcija za njegovo funkcionisanje, nakon ega je rezultat procesuiran i
odgovarajue ponaanje izabrano. U tom smislu, ove teorije primarno su usmerene na detekciju
stimulusa iz okruenja koji izazivaju aktivaciju priholokih mehanizama i ponaanje koje dalje iz
njega sledi, a povezano je sa etnikim identitetom i utie na etnike konflikte, gradei na tim
osnovama - strategije njihove prevencije. 217
Evolucione teorije pretpostavljaju da bi altruizam trebao biti jai unutar samih etnikih grupa
nego izmeu etnikig grupa 218, a za razumevanje etnikih konflikata u skladu sa njima,
neophodno je uvaavanje distinkcije izmeu fenomena grupa, etnocentrizma i ksenofobije koji
igraju kljunu ulogu i ine duboke uzroke etnikih konflikata. 219
Prema stanovitu evolucionih teorija, predrasude i diskriminacija u drutvu su gotovo neizbeni,

a temelje se na argumentaciji koja se odnosi na drevni, plemenski nain ivota u fazi evolucije
sakupljanja i lova. Prema ovom odreenju, postojanje lanova drevnih plemena koji su
pokazivali veu naklonost i spremnost na zatitu pripadnika sopstvenog plemena u odnosu na
druge (nesrodnike), uticalo je na poveanje genske transmisije iduim generacijama. Drugim
217
Razlikujui u tom smislu predloge prevencije kao teorije konflikta i pomirenja, interesno zasnovane predloge,
predloge zasnovane na identitetu. Patrick James, David Goetze, Evolutionalry Theory and Ethnic Conflict, Praeger,
London, 2001, str. 5-6, 84-92
218
Salter Kemp Frank, Welfare, Ethnicity and Altruism: New Data and Evolutionary Theory, Frank Cass
Publishers, London, 2004, str. 5
219
Videti opirnije: Bradley Thayer A., Darwin and International Relations: On the Evolutionary Origins of War
and Ethnic Conflict, University Press Kentucky, Lexington, 2004, str. 219
reima, dananji ovek poseduje predispoziciju favorizovanja lanova svoje grupe. 220 Iako
izgraene na bogatoj tradiciji biologije, filozofije i ekonomije, evolucione teorije ljudskog i
socijalnog ponaanja imale su zapaenu primenu u okviru meunarodnih odnosa i svetskoj
politici. 221 Naime, njihov doprinos (zajedno sa primordijalistikim) ogleda se prevashodno u
analizi etnikog rivaliteta kao najveeg uzronika nasilja u posthladnoratovskom periodu, kao i
nastavku njihove zastupljenosti (makar i delimine) u novijim analizama nasilja. 222
Sa druge strane, evolucione teorije etnikih konflikata u velikoj meri bile su kritikovane jer su
sugerisale da su predrasude prirodne pojave i da trebaju biti tolerisane. Ipak, odreeni aspekti
evolucionog uenja u pogledu odreenja predrasuda najdecidnije i neposredno, a time i
relevantnije mogu objasniti uzrok odnosno mehanizam prihvatanja predrasuda, odnosno
mehanizam koji ljudi koriste kako bi kategorisali drugu grupu ljudi, za razliku od pristupa koji
su direktno usmereni na date mehanizme poput teorije socijalnog uenja ili kognitivno-razvojnih
modela. 223 Sutinske zamerke evolucionistikim teorijama primarno se ogledaju u nedostatku
analize pitanja usmerenih na sam momenat izbijanja, eskalacije i trajanja etnikog konflikta,
odnosno mehanizme koji utiu na eskalaciju i trajanje etnike netrpeljivosti/mrnje, nasilja i rata.
4.1. Evoluciona teorija i objanjenje etnike politike
Uzimajui u obzir da evolucione teorije objanjavaju etniki konflikt kao kontinuiranu borbu za
opstanak u okviru koje je prirodno da lanovi etnike grupe podravaju jedni druge u konfliktu
sa drugim grupama, ovakvo odreenje dalje vodi etnikom nepotizmu. U tom smislu, ljudsko
220
Opirnije videti: Turjaanin Vladimir, Socijalna psihologija etnikog identiteta, Banja Luka, 2014
221
Neretko predstavljaju argumentaciju velikih sila za ne/intervenciju u okviru sukoba etnikog karaktera.
222
Opirnije videti: Turjaanin Vladimir, Socijalna psihologija etnikog identiteta, Banja Luka, 2014
223
O teorijama koje se bave motivacionim i kognitivnim sistemima i mehanizmima racionalnog odluivanja
opirnije videti: MacDonald Kevin, An Integrative Evolutionary Perspective on Ethnicity, Ethnic Identity,
Association for Politics and the Life Sciences, No. 20, 2001/2002, str. 67-79
ponaanje prirodno je predodreeno za nepotizam i u skladu sa odreenjem evolucionista,

svojstveno je svim ljudima, a to je populacija dublje podeljena u etnikom smislu, vie
interesnih konflikata biva kanalisano oko etnikih linija podele. Oni se mogu kretati na skali od
mirne konkurentnosti do tekog nasilja. Etnika heterogenost na taj nain direktno utie na
stepen prisustva etnikog nepotizma, a on dalje na mogunost pojave etnikih konflikata.
Praktino, to znai da se etniki konflikti pojavljuju u svim etniki podeljenim drutvima, a ne
samo u nekima od njih. Naime, istraivanje prisustva etnikih konflikata na skali etnike
heterogenosti sprovedeno 2010. godine na grupi od 187 razliitih zemlja, pokazalo je da etnika
heterogenost kao najvanija distinktivna varijabla (sa ak 55%), na skali etnikih konflikata
implicira da etniki nepotizam predstavlja kulturno nelimitirani pozadinski faktor koji je
neminovno prisutan u okviru etnikih konflikata sve dok postoje etniki podeljena drutva.
Prema ovom, u osnovi primordijalistikom stanovitu i sociobilokom objanjenju nepotizma,
sledi da je genetski racionalno podravanje srodnika (lanova sopstvene etnike grupe koja
predstavlja proirenu porodicu) jer oni imaju vie zajednikih gena u odnosu na druge sa
strane. 224
Osnovni i odreujui faktori etnike politike i mehanizama njenog funkcionisanja su etnika

mobilizacija i upravljanje konfliktima. Etniki identitet svaen u skladu sa odreenjima
evolucionistikih teorija po svojoj sutini pretpostavlja etniku solidarnost oznaavajui je kao
obavezu i odgovornost lanova prema grupi (zajednici). Tako shvaen odnos pojedinca i grupe
kojoj pripada, implicira da etniki politiki pokret predstavlja preobraenu etniku zajednicu u
politikog rivala kome je potreban etniki antagonizam, odnosno da nastoji da u dravnu agendu
utisne definisane etnike interese. Etniki politiki pokreti imaju tendeciju da reflektuju u
224
Navedeno istraivanje obuhvata vremenski interval od 2003. do 2008. godine sa korekcijom 2009-2014., i
sprovedeno je na osnovu pet zavisnih i eksplanatornih varijabli koje odreuju stepen etnike heterogenosti drutva,
a odnose se na: prosean nacionalni koeficijent inteligencije, indeks stepena razvoja drutva, stepen ekonomskih
sloboda, indeks stepena demokratizacije i per capita. O istraivanju videti opirnije: Vanhanen Tatu, Ethnic
Nepotism as Cros-Cultural Backround Factor of Ethnic Conflict, Open Journal of Political Science, broj 4,
Juli 2014, str. 143-155, http://dx.doi.org/10.4236/ojps.2014.43016, Vanhanen T., Politics of Ethnic Nepotism:
India as an Example, New Delhi, Sterling Publishers, 1992. i Vanhanen T., Ethnic Conflicts: Their Biological Roots
in Ethnic Nepotism, London, Ulster Institute for Social Research, 2012
kolektivnoj svesti aspiraciju itave zajednice, raunajui da kasnije moe doi do podela unutar
iste, u okviru koje e postojati borba za ekskluzivitet i primarno predvodnitvo. U tom smislu,
etnike nacije predstavljaju politizovane etnike grupe iji zagovornici zahtevaju kontrolu nad
onom teritorijom koju oni definiu domovinom, odnosno autonomije ili potpune nezavisnosti.
Mnogi pretendenti na status nacije poput veana, Japanaca, Malezijaca, Turaka i ljudi iz
Kvebeka, predstavljaju etnike zajednice dok su Sjedinjene Amerike Drave, Australija, Brazil i
Obala Slonovae multietnike i kod kojih se nacionalnost reflektuje kroz zajedniko
dravljanstvo, posveenost zajednikom ivotu i saobraznosti vrednosti institucija civilnog
drutva. Sa druge strane, Velika Britanija, Indija, bivi Sovjetski Savez i Nigerija karakteristine
su po multinacionalnim politikama u svom sastavu imaju vie nacija, dok se nacionalnost
ispoljava kroz etniku zajednicu, za razliku od onih etnikih zajednica koje u okviru drave kojoj
pripadaju pokuavaju da ostvare pravo na samoopredeljenje (ocepljenje). 225
Uzimajui u obzir da se etnika mobilizacija uglavnom doivljava kroz prizmu mobilizacije radi
konflikta, vano je napomenuti i nenasilnu etniku politiku koja se ogleda u specifinim
elementima koji se takoe mogu smatrati etnikom mobilizacijom i podrazumevaju etniko
glasanje, etnike politike partije i partijski sistem. 226 Zapravo, znaajan deo etnikih odnosa se i
ne moe smatrati nasilnim o emu svedoe pojedina drutva pokazujui da kompetitivna politika
zasnovana na etnikim preferencijama moe biti mirnodopska, poput Kenije ili Zambije. 227
225
Milton Jacob Esman, Ethnic Politics, Cornell University Press, Ithaca, New York, 1994, str. 27-28
226
Analizu tzv. mirnodopske etnike politike opirnije videti: Chandra Kanchan, Ethnic Bargains, Group
Instability, and Social Choice Theory, Politics & Society, br. 29, 2001, str. 337362; Mozaffar Shaheen, James
R. Scarritt, Glen Galaich, Electoral Institutions, Ethnopolitical Cleavages, and the Party System in Africas
Emerging Democracies, American Political Science Review, br. 97, 2003, str. 379390; Posner Daniel N.,The
Political Salience of Cultural Difference: Why Chewas and Tumbukas are Allies in Zambia and Adversaries in
Malawi, paper presented at the Annual Meeting of the American Political Science Association, Philadelphia,
August 2003 ili Posner Daniel N., Tribal and Language Group Voting in Zambia: Documenting Variation Using a
New Data Set, paper presented at the Annual Meeting of the American Political Association, Boston, August 2002
227
Istraivanje koje obrauje politike okolnosti tzv. mirnodopske etnike politike u Keniji i Zambiji sa kognitivnog
i normativnog aspekta, analizirajui kako etnicitet utie na ponaanje tri osnovna aktera politikih interesa (glasae,
partije i partijsko vostvo i politiko vostvo koje donosi odluke), u obzir uzima est parametara i to: generalna
etnika uverenja u politici; uverenja o ponaaju biraa; uverenja o politikim partijama i njihovim elitama; uverenja
Pored retkih svetlih primera, etnika politika se ipak u praksi doivljava kao manifestacija
etnikog raskola izmeu politike participacije i donoenja politikih odluka, odnosno njihovih
rezultata (posledica). Takoe, izmeu etnike politike i politikog patronata je u praksi veoma
esto uoljiva snana veza, odnosno, etnika politika je i mogua upravo funkcionisanjem
politike kroz pokroviteljstvo. Tako shvaena, etnika politika predstavlja institucionalni artefakt
iji je opstanak uslovljen institucijom koja omoguuje politiko pokroviteljstvo. U skladu sa
iznetim, moglo bi se zakljuiti da (vladajue) stanovite poltike - vie i znaajnije utie na ulogu
etniciteta koju on ima u politici - nego na ulogu koju etnicitet per se u ima u drutvu. 228
4.2. Nacija - za i protiv drave
U odreenju pojma nacije, najee pominjani izvori su etnicitet i drava, meutim, kao to je i
pokazano u prethodnom delu disertacije, ovi fenomeni nisu i ne mogu biti smatrani
ekvivalentnim niti sinonimima. Granice etniciteta i nacije naime, ni u kom sluaju ne moraju, a
najee i nisu, istovetne sa politikim granicama. Drava je dakle znaajan inilac
nacionalizma, uzimajui u obzir duinu njenog postojanja kroz istoriju u odnosu na modernu
naciju kao fenomen star nekoliko vekova. Iako prema nekim autorima odreena kao preduslov
nastanka nacije, suprotna argumentacija je da su nacije nastajale i kao reakcija i otpor prema
dravama, a nacionalizmi sa druge strane javljali kao pokreti koji su uspostavljali drave. ini se
o vladajuoj politici; evaluativne stavove u vezi sa poeljnou i legitimitetom etnike politike i normativna
stanovita etnikog balansiranja. Opirnije videti: Hulterstrm Karolina, The Logic of Ethnic Politics - Elite
Perceptions about the Role of Ethnicity in Kenyan and Zambian Party Politics, Henning Melber, Politican
Oppositions in African Countries: The Cases of Kenya, Namibia, Zambia, and Zimbabwe , Nordic Africa Institute
(NAI), Uppsala, Sweden, Discussion Paper No. 37, Stocholm, Elanders Gotab AB, 2007, str. 7-38
228
Ibidem
da bi bilo ispravno konstatovati da granice drave i granice nacije meusobno streme jedne
drugima. 229
Kraj XX veka ostae obeleen ponovnim uzletom nacionalizma kao geopolitikog trenda.
Naime, raspad Sovjetskog Saveza kao i bive Jugoslavije doveli su do toga da je nacionalizam,
od nekadanjih komunistikih imperija iznedrio roenje sada novih nacija-drava u Evropi. 230
Prof. dr Simeunovi ovaj period opisuje kao situaciju u kojoj je nemogunost racionalne
kontrole partijskih i dravnih elita podstakla konflikte elita, a potom i njihova nastojanja da
dobiju oslonac u masama koji im do tada nije, ili nije bio toliko potreban. Mobilizacija masa sa
ciljem dokazivanja ispravnosti politikih stavova elite i vrstine njene pozicije vlasti, na najbri i
najlaki nain mogla se izvriti jedino putem intenziviranja nacionalnih i verskih oseanja, kao
do tada neiskorienog rezervoara iracionalnosti u drutvu ... Civilizacijski zadocnele nacije
naime, i jo ee u istorijskom razvoju zakasneli etniciteti koji pretenduju da budu priznati kao
nacije, nisu i zadugo ne mogu biti realna nacija upravo iz razloga civilizacijskog dozrevanja. 231
Konferencija odrana u Breton Woods-u 1944. godine, koja je za cilj imala stvaranje plana
svetske ekonomske i politike budunosti i uspostavljanje globalnih institucija njegovog
sprovoenja olienih u Meunarodnom monetarnom fondu, Svetskoj trgovinskoj organizaciji i
Meunarodnoj banci za rekonstrukciju i razvoj (Svetska banka), uzima se za poetak novog
svetskog poretka prepoznatog kao fenomen globalizacije koju kasnije Zbigniew Bzezinski
opisuje kao ideologiju XXI veka. Naime formiranjem i funkcionisanjem poluga njenog
ostvarenja koje nedvosmisleno imaju refleksiju na celokupnu drutvenu stvarnost, otvoreno je
pitanje zatite nacionalnih interesa pojedinanih zemalja. Produbljivanje ekonomskog jaza
229
Opirnije videti: Gellner Ernest, Nations and Nationalism, Blackwell, Oxford, 1992, str. 3-34
230
Postojei trend uspona nacionalizma prevashodno usmerenog na nacionalno samoodreenje, nedvosmisleno vodi
stvaranju novih samostalnih drava ali prema nekim procenama, njegovi limiti ne moraju se nuno odnositi samo na
Evropu, ve postoje indicije da se ovakvi obrisi mogu nazirati i proiriti na Irak, Iran, Indiju i Afriku.
231
Simeunovi Dragan, Teorija politike - rider, I deo, Nauka i drutvo, Beograd, 2002, str. 113-114
izmeu zemalja neminovno se dalje reflektovalo na drutvenu i politiku stvarnost regionalnog i

globalnog nivoa, bilo u vidu destabilizacije itavih regiona, promene politikih oblika ili oblika
vladavine, nosei sa sobom transformaciju nacionalne drave kao fenomena. irenje demokratije
i univerzalizacija ljudskih prava u tom kontekstu, neizostavno je ustoliila i pravo na meanje u
unutranje stvari pojedinanih zemalja. Naime, stvoreni su novi prostori moi, uticaja,
odluivanja, saradnje i ineteresa koji suverenitet kao kategoriju izdiu iznad granica nacionalne
(pojedinane) drave u kome paralelno dolazi upravo do jaanja nacionalnih i kulturnih
identiteta. 232
Interesantno je da je XX vek oivien dogaajima koji u geopolitikom smislu drastino menjaju

kartu sveta i svetsku politiku uopte (naroito Evrope), svedoei o tri potpuno konfrontirane
tendencije.
Naime, u posthladnoratovskom periodu, nedvosmisleno dolazi do preispitivanja dotadanjih

uenja i shvatanja sistema suverenih nacija drava (Vestfalijskog i realistikog) iz prostog
razloga to tradicionalni suverenitet doivljava svoju transformaciju u eri informacija i
blagostanja prevazilazei nacionalne granice. 233 Navedeno direktno implicira da bi eventualno
izmetanje postojeih granica koje bi korespondiralo sa grupama odreenih etnicitetom,
istorijskom zemljom, religijom ili jezikom neminovno dovelo do preklapanja sa pretenzijama
drugih grupa odnosno nacionalnim dravama i tako nuno vodilo konfliktu.
232
Opirnije videti: uek Marija, Globalizacija kao poetak i kraj nacionalnih interesa, Bezbednost u
postmodernom ambijentu, Hanns Seidel Stiftung & Centar za istraivanje nacionalne bezbednosti Beograd, 2007,
str. 289-305
233
O modelu koji podrazumeva da se zakoni npr. Kurda odnose na sve Kurde u Iraku, Iranu ili bilo gde u svetu bez
mogunosti negativnog preklapanja sa suverenitetom nacionalne drave zemlje domaina, kao i alternative koja
odgovara na nekadanju dilemu u vezi sa nacionalizmom videti opirnije: Gottlieb Gidon, Nation Against State - A
New Approach to Ethnic Conflicts and the Decline of Sovereignty, Council on Foreign Relations Press, New York,
1993
Isto tako, XX vek pored ovog, svedoi i o integrativnim tendencijama stvaranja sve veih i irih
saveza 234 koji, prestankom bipolarne podele sveta u nekadanjem znaenju izmeu Istoka i
Zapada, sve vie poinju da lie da nju samu, samo sada olienu u podeli izmeu Sjedinjenih
Amerikih Drava i Evropske unije kao prototipa nadnacionalne drave, uz Rusiju i Aziju kao
determiniue faktore.
Takoe, ve u drugoj dekadi XXI veka kada u samo srce Evrope kao krajnje destinacije stiu
stotine hiljada izbeglica iz Sirije, Avganistana i Iraka dolazi do ekspresne rehabilitacije
konvencionalnog suvereniteta. Njegov povratak pri tome naputa karakteristike suptilnosti i
diplomatije i grubo sobom nosi rasporeivanje vojske, hapenja, bodljikave ice, podizanje
zidova i vraanje carinika na granice izmeu zemalja koje do skoro nisu postojale, a njihovo
ujedinjavanje predstavljalo je spoljnopolitiki prioritet svake od zemalja ponaosob. Navedena
urgentna rehabilitacija koncepta suvereniteta, prevazilazei doskora postojei strah da e
globalizacioni i integracioni tokovi naruiti nacionalne interese pojedinanih zemalja, a koja sada
dolazi do svog zaleta i izraaja u punom znaenju, nesumnjivo e vodi i jaanju desnice na
Starom kontinentu. U tom smislu, jaanje nacionalne drave u datim okolnostima nedvosmisleno
e iznedriti (a ve je i poeo) rast ksenofobije kao dugotrajne i teko izbrisive senke zbog koje je
do sada poloeno previe ljudskih ivota. Isto tako, nakon 11. Septembra u SAD, bezoni
teroristiki napadi Islamske Drave (ID) u Parizu sa desetinama nedunih civilnih rtava, pretnje
u Briselu i drugo - nedvosmisleno potvruju dalju ekspanziju etnikih konflikata u savremenom
svetu, dovode do destabilizacije bezbednosnih okolnosti u Evropi i svetu, implicirajui
osnaivanje desnog spektra politikih partija koje neminovno propagiraju nacionalistike
vrednosti.
234
Pogotovu ukoliko se ima u vidu da je u svetu do poetka novog milenijuma postojalo ak 22 federacije u kojima
je ivelo gotovo 40% svetskog stanovnitva. Izvor: Simeunovi Dragan, Teorija politike - rider, I deo, Nauka i
drutvo, Beograd, 2002, str. 112
5. Interesi pojedinih drava u konfliktima etnikog

karaktera
Oslanjajui se na injenicu da u sve socijalne odnose, pa i one konfliktne prirode, ljudi stupaju
kao pojedinci ili kao grupe, to pristupanje moe biti svojevoljno, kada pojedinac ili grupa
predstavljaju subjekat konflikta, odnosno izmanipulisano ili prinueno/prisiljeno pristupanje
sugerisano nekom spoljanjom voljom, idejom ili interesom kada pojedinac odnosno grupa
predstavljaju objekat ili sredstvo tog sukoba. 235
Tokom XX veka vie ljudi je pobijeno ili ljudskom odlukom doputeno da umre, nego ikada u
istoriji... Vek se zavrio globalnim neredom ija je priroda bila nejasna, i bez vidljivog
mehanizma bilo za okonanje tog nereda, bilo da se on dri pod kontrolom. 236
Naime, u svojim dugogodinjim analizama, prof. dr Dragan Simeunovi objanjavajui postanak

savremenih nacionalnih drava u periodu iezavanja socijalizma i blokovske podele sveta, uz
razlikovanje dve vrste nacionalnih drava i to onih zateenih u savremenosti i novoformiranih
nacionalnih drava, istie da su se i pored nesporne uloge zagovornika materijalizacije ideje o
235
O subjektivnoj i objektivnoj strani konflikta, kao i o osnovama sopstvene volje odnosno spoljnih uticaja na nju u
pristupanju konfliktima od strane pojedinca ili grupe videti opirnije: Sokolovi Demal, Nacija protiv naroda,
Biblioteka XX vek, Beograd, 2006, str. 91-96
236
Hobsbaum Erik, Kuda ide amerika imperija, Le Monde Diplomatique, (izdanje na srpskom jeziku), br. 6/2003
novom svetskom poretku u ovim zbivanjima, njihovi tokovi povinovali i uticajima drugih,
ponekad na izgled neutvrdljivih ili veoma teko utvrdljivih inilaca. 237
Objanjavajui dakle nastanak novih nacionalnih drava, prof. Simeunovi je na njihovom

primeru najadekvatnije predstavio i interese drugih u politikim previranjima koja u procesu
nacionalnog samoodreenja vode etnikim sukobima. Naime, kao to je ve i bilo rei,
nacionalnodravne tvorevine koje nastaju separacijom ili koje proklamuju separatisti kao svoj
cilj (Severna Irska ili Albanci na Kosovu i u Makedoniji), kao i one koje nastaju u vrtlogu
raspada etnikih federacija i graanskog rata (Republika Srpska, Srpske Krajine) ne tee vie kao
nekad pukom pripajanju matici, a jo manje pripajanju u nju bez zadravanja elementata
dravnosti, ve daleko vie samostalnoj dravnoj poziciji, odnosno statusu nacionalnih drava
(koje mogu i trebaju, ali ne moraju biti u tesnoj vezi sa maticom). 238 Aporija novih nacionalnih
drava nastalih separacijom tako, umanjuje se saznanjem da su nastale preteno artificijelno, kao
dar Zapada (odnosno njegov eksplicitni interes) to im oduzima dragoceni identitetni patos
tajne istorijskog samopostignua. Razlog takvom daru uvek je i apsolutno uvek ekonomski,
politiki i/ili vojni interes darodavca. Eklatantan primer je razlog za preuranjeno priznanje
suverenosti separiranih jugoslovenskih republika, olien u injenici da jedino nacija koja je
suverena - moe da se odrekne dela suvereniteta u ovom sluaju oigledno u korist onoga ko
joj je taj isti status suverenosti darovao. U tom smislu je do izraaja dola je upotrebna vrednost
nacionalistikih ideologija za politike elite kao podnoljivo ideoloko reenje, sve dok je u
funkciji realizacije interesa Zapada, odnosno sredstvo za razbijanje socijalistikih drava. 239
237
238
izdanje, Ferko, Beograd, 1995, str. 34 ili Simeunovi Dragan, Teorija politike - rider, I deo, Nauka i drutvo,
Beograd, 2002, str. 114-115
239
Naime, zastoj u sprovoenju ekonomskih i politikih reformi u nekoj zemlji, koje mogu dovesti
do stvaranja stabilne drave koja je prosperitetna, u velikoj meri moe biti posledica
suprotstavljenih razliitih politikih platformi onih nacionalnih stranaka koje su dominantne i u
skladu sa time njihovih suprotstavljenih politikih interesa, to predstavlja plodno tle za meanje
sa strane i realizaciju tuih interesa. 240
U skladu sa iznetim, kako se u periodu od samo 20 godina, nakon 1974. godine i zbacivanja
diktatorskog reima u Portugaliji (poznatog kao revolucija karanfila) broj demokratija u svetu sa
39 popeo na ak 117, 241 uoljiv je model koji potvruje da upravo politiki (a time i ekonomski)
nestabilni regioni i pojedinane drave predstavljaju projekciju i izvanredan poligon za vrenje
pritisaka i manipulaciju koja odgovara ciljevima i politici drugih monih. 242
Pored toga, vano je istai da postojea politika, meunarodna i diplomatska praksa i stvarnost
poznaju i vrlo esto koriste mogunosti podrke odabranim grupama na gotovo po pravilu na
teritorijama drugih zemalja. U tom smislu, finansijska, politika, logistika i svaka druga podrka
grupama neophodna u njihovoj borbi, dalje implicira da nuno proistie iz ciljeva i interesa
strane koja ih podrava, odnosno tu podrku omoguuje inei pravilom - postojanje tzv. tree
strane. Etniki konflikti odnosno sukobi koji u sebi sadre elemente etnikih konflikata kao
najkrvaviji i najtee reivi i sa daleko najteim posledicama, u okvirima svetske javnosti imaju
najvie odjeka postajui tako poligon najrazliitijih interesa treih strana. Bilo da se radi o
izazivanju inicijalnog okidaa za izbijanje etnikih sukoba, podrke njegovom trajanju, ili pak
angamanu na postizanju primirja, izgradnji mira ili njegovom odravanju - neminovno
podrazumeva involviranost stranih politikih subjekata. Njihovo ponaanje u navedenim
240
Detaljnije pojanjenje i primenu na prostorima Bosne i Hercegovine opirnije videti: Hajden M. Robert, Skice za
podeljenu kuu Ustavna logika jugoslovenskih sukoba, Samizdat B92, Beograd, 1999. ili Mirjana Kasapovi,
Bosna i Hercegovina: Podijeljeno drutvo i nestabilna drava, Politika kultura, Zagreb, 2005
241
Diamond, L., Is the Third Wave Over, Journal of Democracy, 1996, Vol. 7, no. 3, Development Dialogue,
1999, str. 1-2; 2000, str. 12
uek Marija, Globalizacija kao poetak i kraj nacionalnih interesa, Bezbednost u postmodernom ambijentu,
242
Hanns Seidel Stiftung & Centar za istraivanje nacionalne bezbednosti Beograd, 2007, str. 296
okolnostima u svakom sluaju zasnovano je na interesima, naalost, gotovo uvek - za

ekonomskom i politikom premoi.
Iz tog ugla posmatrano, direktna ili indirektna podrka teroristikim organizacijama u drugim
zemljama ne predstavlja nikakav izuzetak ve pravilo u savremenoj politikoj stvarnosti. U
svojoj osnovi, dravno sponzorisanje odnosno podrka nasilju na teritoriji drugih zemalja
zapravo se moe odnositi na vie segmenta u okviru kojih prevashodno obavetajne slube
paljivo planiraju svaku akciju, treniraju operativce za rad na terenu i drugo. Sa druge strane pak,
ovakva podrka moe se kretati u smeru podrke ili kontrole odreenih grupa na teritoriji druge
zemlje, pri emu one na taj nain postaju indirektno sredstvo strane sile. Ukoliko u ovakvim
okolnostima doe do toga da strana sila iz nekih razloga promeni kurs svoje politike, saveznike
ili usled straha od retalijacije povue svoju podrku, navedene grupe neminovno su osuene na
propast. Pored ovakve vrste kontrole nasilnih grupa, podrka se moe odnositi i na isto
opozicione, nenasilne grupe. Isto tako, nije neuobiajeno korienje grupa iz dijaspore kako bi se
kontrolisao sukob ili uticalo na njegov tok. Sutinski, strana podrka ovakvim grupama u
sukobima sa etnikim prefiksom koristi se i kao svojevrsna poruka potencijalnim neprijateljima
ili indirektno oslabljivanje istih. 243
Jedan od eklatantnih primera dananjice predstavlja ratna retorika Sjedinjenih Amerikih Drava
u poslednje tri decenije i njihovi projekti demokratizacije drutava na Bliskom Istoku
inspirisani i predvoeni navodnom borbom protiv terorizma kao globalne poasti (intervencije
ironino nazvane pustinjski tit, pustinjska oluja i dr.). Trebalo je da proe gotovo decenija dok
svet nije shvatio da iza plemenitih interesa najvee svetske sile stoji 40% svetskih rezervi nafte
(na ukupnoj teritoriji Iraka i Irana). Uvoenje demokratije ovakvom metodologijom dodatno je
doprinelo (odnosno bilo je i sredstvo) dodatnom raspirivanju ve postojee netrpeljivosti izmeu
243
O nainima dravne podrke nasilju u drugim zemljama i interesima finansiranja i podravanja terorizma na
teritorijama drugih zemalja, kao i primere specifinih interesa Maarske i Italije u jugoslovenskom konfliktu,
delovanja velikih sila u Iraku, Iranu, Nikaragvi i Severnoj Koreji opirnije videti: Lutz James and Brenda, Global
Terrorism, Routledge, London, 2004, str. 46-62
Sunita i iita. 244 Zabrinjavajue je da su se intervencije SAD deavale na oigled svetske

javnosti i bez postojanja dokaza o stvarnim teroristikim pretnjama, poput operacije Pustinjska
oluja koja je sprovedena iako inspektori UN nisu nali dokaze o postojanju nuklearnog oruja
odnosno oruja o masovnom unitenju, tanije, napad je izvren pre nego je pomenuta inspekcija
i bila zavrena. U pogledu Irana, SAD su insistirale na tome da Iran poseduje programe za
obogaivanje uranijuma i dr. Otrina, brutalnost i licemerje amerike globalne ratne retorike
nedvosmisleno je uticalo na jaanje ekstremistikih identiteta do te mere da bi se danas moglo
postaviti i pitanje da li je Amerika na kraju rtva sopstvenih ambicija i da li e nositi breme
krivice svetskog ekstremizma?
Dvostrukost standarda i dvostrukost morala velikih sila u meunarodnoj politici najbolje je

opisao prof. dr Dragan Simeunovi u svojoj knjizi Terorizam pri odreenju njegovog pojma,
rekavi da beskompromisno iskorenjujui terorizam koji im preti po svaku cenu, pojedine zemlje
terorizam u tuem dvoritu smatraju poligonom sa ostvarivanje sopstvenih interesa.
Opredeljivanje za podrku nasilju prema nekome, faktiki uvek predstavlja opredeljivanje protiv
onoga prema kome je nasilje usmereno, a oiglednost postupaka javno definisano kao
preventivno delovanje odnosno pomo. 245
Naime, kako prva dekada novog milenijuma nedvosmisleno svedoi, pored postojeih
integrativnih napora, o viestrukoj decentralizaciji globalnog sela i uruavanja nacionalnih
244
Na prvi pogled, postoji jedna monolitna islamska vera; u sutini svaki musliman veruje u islamski ideal. Ali u
praksi politiki i istorijski faktori doprineli su stvaranju razlika unutar te zajednice. Razlike su, pre svega, socijalne i
kulturne po svom karakteru. Iako postoje mnoge muslimanske sekte, glavna je podela na sunite (90%) i iite (10%)
muslimanskog stanovnitva u svetu. Sutinske razlike izmeu njih su minimalne i tiu se obiaja i prakse, ali neke
su zasnovane na kulturnim faktorima, s malo doktrinarnog znaaja I tiu se religijskog uenja. U tom smislu, ovaj
raskol ima prefix etnikog u sebi. iiti su skoncentrisani u Iranu, junom Iraku, i Junoj Aziji. Odlikuje ih oseanje
ekskluzivnosti. Prema uenjacima iz redova iita, oni sebe vide kao izabrane (al-hassa) koji ive meu masom (al-
amma) muslimana.
245
O ulozi Ujedinjenih nacija u vezi sa stavovima muslimanskih zemalja, Izraela, evropskih zemalja i drugih
svetskih sila u vezi sa definisanjem dravnog trorizma i njegovog odreenja u odnosu na dobronamerne
intervencije i preventivno delovanje, kao i oslobodilake pokrete, videti opirnije: Simeunovi Dragan,
Terorizam, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2009, str. 18, 45-65
identiteta bilo kroz etnika ienja ili asimilaciju - pitanje etnikih konflikata i upravljanja
njima namee se kao sutinsko. U tom smislu, usled straha od njihovog prelivanja van granica
datog arita ugroavajui tako generalnu stabilnost, preovlaujue globalno stanovite je da je u
nadlenosti kolektivne odgovornosti reagovanje u okviru internih konflikata drugih zemalja,
nevezano za njihovu irinu.
Uzimajui u obzir da je usled broja sukoba i ljudskih rtava po zavretku Drugog svetskog rata,
svet bio praktino prinuen da pronae mehanizme koji e doprineti razvoju mira i stabilnosti u
svetu, kod analize interesa treih strana u etnikim konfliktima, izuzetno je vano napraviti
distinkciju izmeu intervencije konkretne drave unutar konflikta dveju sukobljenih strana i
intervencije meunarodnih mehanizama i institucija u istima. Pored toga to je interes u bilo
kojoj formi kao kategorija uvek prisutan, dejstvo meunarodnih udruenja u ovom kontekstu,
iako zasnovano na konsenzusu (gotovo uvek prividnom) ili makar veinskoj saglasnosti njenih
lanica, predstavlja pak nesumnjivi konglomerat razliitih interesa pojedinanih zemlja koje su u
njegovom sastavu. U sluajevima intervencije meunarodnih snaga, u prvom redu Ujedinjenih
nacija ili Severnoatlantskog Pakta (NATO), njihovo delovanje se moe kretati od prisustva u
okviru konfliktnog podruja to je vie svojstveno UN i to je po formalnoj sutini mirovno, do
momentalne, otvorene i direktne akcije u cilju presudne podrke na samom poetku sukoba,
kada se nepristrasnost ocenjuje kao nemogua odnosno nepoeljna, a to je svojstveno NATO. 246
Inae, evolucionistike teorije u vezi sa intervencijom treih strana u etnikim konfliktima,

zastupaju tezu o nunosti razgranienja misija predvoenih vojnim prefiksom i konvencionalnih
misija kako bi se adekvatno odgovorilo zahtevima neophodnim za savladavanje etnikih
konflikata.
246
O dinamikom modelu u okviru jednog ili vie konflikata, kao i modelu neizvesnosti kao alternativnim
modelima intervencije u okviru treih strana odnosno meunarodnih snaga u konfliktima etnikog karaktera videti
opirnije: Carment David, Dane Rowlands, Evolutionary Models, Third Part Intervantion and Ethnic Conflict
Does Tough Love Realy Work?, Patrick James, David Goetze, Evolutionalry Theory and Ethnic Conflict, Praeger,
London, 2001, str. 195-216
injenica je da se mirovne snage u posthladnoratovskom periodu u situacijama intervenisanja

nisu najbolje pokazale. ta vie, uloga i misija UN ocenjuje se ne samo kao siromana ve i
gotovo po pravilu neuspena, bilo da se radi o sluajevima kada su UN mirovne snage bile
posmatrai kao u Zapadnoj Africi (Istoni Timor) i Bosni i Hercegovini, tako i u misijama u
kojima nisu imale vodeu ulogu poput Kosova i Istonog Timora. Dimenzije neuspeha mirovnih
misija imaju izuzetne dimenzije posledica na globalnom planu u ekonomskom i politikom
smislu, dok su posledice po stanovnitvo arinih podruja nesagledive. Na taj nain,
kompromitujui svoju reputaciju, neretko dovode u pitanje i svoju svrhu.
Jedan od daleko najmranijh primera neuspeha prisustva mirovnih snaga na prostoru Evrope
jeste stradanje naroda na Kosovu i Metohiji. Naime, i pored rezolucije Saveta bezbednosti UN o
potpunoj demilitarizaciji i razoruavanju Oruane vojske Kosova (OVK) ocenjene kao albanske
teroristike organizacije, u prisustvu snaga NATO Kosovo Forces (KFOR) i United Nations
Mission in Kosovo (UMNIK), na najsurovije naine uz ubistva, otmice, pljake i skrnavljenje
kulturnog blaga, izvreno etniko ienje ak 21 sela, potpuno uniteno i spaljeno vie od devet,
spaljeno vie od 50.000 domova, a 350.000 Srba, Crnogoraca, Muslimana, Roma, Turaka,
Goranaca, Hrvata, Egipana i erkeza proterano. U vezi sa iznetim, general Jackson, komandant
KFOR je po odlasku iz Pritine na tribini NATO-Balkan (operacija 99) u pres centru u Hagu
izjavio: Multietniko Kosovo kao jedan od zadataka KFOR-a, regulisanih Rezolucijom UN
1244 nije ostvaren. Mi danas nemamo multietniko Kosovo, a Srbi ive u mizeriji i getu. O
toleranciji od strane Albanaca nema ni govora... Neophodno je da se na Kosovo vrate snage
Savezne Republike Jugoslavije vojska, policija, graniari, obezbeenje spomenika kulture i
personal za saradnju sa KFOR-om (koja je inae bila prinuena na povlaenje jer je NATO
bombardovao prestonicu i druge delove teritorije dananje Srbije ucenom da se Vojska povue sa
teritorije KiM). To je politiki gledano nemogue, ali bi o tome neizostavno trebalo voditi

razgovore na najviem nivou. Pristanak Vojske Jugoslavije da se privremeno povue sa Kosmeta

bio je izuzetan potez.... 247
Iako danas postoji uvreeno miljenje o upitnosti uspeha odreenih modela mirovnih intervencija
(konkretnih akcija i prisustva), slaemo se da su njihovo postojanje i dalji angaman u svetu
neophodni, ali ovoga puta sa drugaijom strategijom delovanja, pouenom iskustvima neuspelih
pokuaja smirivanja ili posredovanja za koju su mnogi narodi i u Evropi i u Africi ve platili
previsoku cenu.
Izneto predstavlja okolnosti koje daju prostor za promene u budunosti koje se ogledaju u
unapreenju modela uticaja u okvirima etnikih konflikata uz prevenciju i prisustvo, kao i
promenom svesti i daljim angamanom na iznalaenju mogunosti unapreenja mirovnog
procesa. Ovakve mogunosti umnogome su osujeene, odnosno i dalje e biti kanalisane
injenicom da e se svet naalost i dalje suoavati sa neumitnom kategorijom interesa (po cenu
tete drugih) - kao osnovne premise lokalne i globale politike.
247
O stradanju naroda Kosova i Metohije za vreme prisustva mirovnih snaga NATO i UN, kao i o faktografskim
podacima opirnije videti: Anelkovi Zoran, Dani terora u prisustvu meunarodnih snaga, Centar za mir i
toleranciju, Beograd, 2000
III
Religijska utemeljenost
uzroka etnikih konflikata
Iako je po reima jednog od najveih religiologa XX veka - Istorija bez religije samo pepeo248
- svet je danas postao u potpunosti svestan stepena do koga religija proima sveukupnu
civilizacijsku egzistenciju. Tome u prilog ide i injenica da je religija simboliko predstavljanje
onoga to je Dirkem nazvao kolektivnom svecu, onda sledi da se religija ni u kom sluaju ne
moze posmatrati odvojeno od kolektivnog ivota 249. U skladu sa time, Marks je bio u pravu
tvrdei da religija sadri snane ideoloke elemente kojima utie i na one koji nisu religiozni.
Filozofska antropologija tvrdi da ono po emu se ljudi razlikuju jeste osnova za njihov identitet,
a ono po emu su slini, jeste temelj njihove identifikacije i mogunost stvaranja (ljudske)
zajednice. 250
U cilju objanjenja religijske utemeljenosti uzroka etnikih konflikata, neizostavno se moramo

osvrnuti na fenomen identiteta, u ijem odreenju se svi autori, sve kole i pravci slau da
religija igra znaajnu determiniuu, a po nekima, i najznaajniju ulogu. Etnike grupe kao grupe
ljudi koji nisu asimilovani, a slinog su ili istog porekla, kao i niza kulturno-istorijskih
karakteristika, tradicije, jezika, obiaja i drugo. Izuzetno vana odlika etnikih grupa jeste i
injenica da one ne moraju biti grupisane odnosno teritorijalizovane, to se prevashodno odnosi
na na one narode, nacije i narodnosti, grupe ili nacionalne manjine koje jesu etnike, a nisu
dospele do stupnja narodnosti. Uz razlikovanje etnikog principa kao idejne osnove za
ostvarivanje samoopredeljenja od principa nacionalnosti (s obzirom da su tokom XVIII i XIX
veka izjednaavani), podsetiemo, etniki princip je u meunarodnom pravu sluio za traenje i
utvrivanje granica izmeu drava, a njegovo nepotovanje je bilo i jedan od povoda politike
nestabilnosti u svetu ili elemenat koji je izazivao ratove ili nove raspodele etnikih granica.
248
Eliade Mircea Le monde ortodoxe, pouvoir et nation, Geopolitique, Paris, automne 1994, str. 3 i uek Marija,
Specijalistika teza odbranjena na Fakultetu politikih nauka u Beogradu 2006. godine na temu Savremena
militantna politika interpretacija Islama,str. 3
249
Enciklopedija ivih religija, Nolit, Beograd, 2004, str. 580
250
Golubovi Zaga, Antropologija u personalistikom kljuu, Valjevska tamparija, Valjevo, 1997, str. 41
esto je pozivanje na etniki princip bio izgovor za meanje u unutranje stvari i za otpoinjanje
agresije. Njegovo nepotovanje esto je dovodilo do dalje jo opasnije povrede etnikih prava. 251
Sa iznetom, prirodnom korelacijom izmeu identiteta i etniciteta odnosno etnike grupe sa

religijom, korespondira i jedno od optih obeleja religije kao istorijskog i socijalnog fenomena,
a to je ustanovljenje zajednica pripadnika istog kulta i slinih obrednih radnji koje manifestuju
pripadnost odreenom duhovnom opredeljenju i odreenom zajednitvu. Najzad, religija se
tretira kao izum posebne grupe ljudi, prevashodno namenjen uspostavljanju i odravanju
socijalne integracije, socijalne discipline. 252 U tom smislu, etnocentrizam predstavlja ponaanje i
oblik svesti koji se ispoljava u apsolutizovanju vrednosti kulturno-etnike grupe kojoj pojedinac
pripada ili joj je privren i u potcenjivanju vrednosti drugih i u netoleranciji prema drugim
grupama ili drugim etnikim zajednicama, a sobzirom na drutveno i ideoloko poreklo - oblik je
sociocentrizma. 253
Prikazana veza identiteta, etniciteta i religije direktno implicira da religija jeste u korenima
sukoba zasnovanih na etnikom prefiksu. Vrlo esto danas, svetska javnost ne zna ili ne eli da
prizna da se iza plata velike veine svih drutvenih problema kriju u stvari verske i rasne
razlike, razmirice i netolerancije. Iako je nasilje u ime religije poelo jos od Heroda Velikog (73-
4 g.p.n.e.) 254
, svedoci smo eskalacije broja etnikih konflikata i rasprostranjenosti verskog
terorizma. S obzirom da je religija kao jedan od najstarijih oblika drutvene svesti, potpuno je
razumljivo to legitiman in odbrane i borba za slobodu jednih, za druge predstavlja nasilniki
in terora. 255 Vizuru takvim razliitostima odreuju drutveno-politiki i religijsko-kulturoloki
251
Ibid, str. 257
252
Ibid, str. 177
253
Ibid, str. 257
254
Thackrah John Richard, Dictionary of Terrorism, Routledge, London/New York, 2004, str. 221
Citat predavanja uvaenog prof. dr Dragana Simeunovia na poslediplomskim specijalistikim studijama

255
Terorizam i organizovani kriminalitet na Fakultetu politikih nauka Univerziteta u Beogradu 2006. godine.
pristupi dotinom problemu. Nasilje motivisano religijskim uverenjima je mnogo tee predvideti
i sa njime se nositi, nego sa njegovom sekularnom podlogom i eventualnim sankcijama. Takoe,
i retalijacija odnosno revanizam ina nasilja poinjenog za - i u ime religije je veoma specifina,
upravo iz razloga jer religije sintetiu u sebi esencijalne vrednosti o tome ta je zlo, a ta dobro,
drei to za apsolutnu istinu. Ove injenice predstavljaju bazu iz koje religijske
fundamentalistike grupe crpe svoju snagu i mo. Ovo je sluaj kako sa Islamom, tako i sa
Hrianstvom, Hinduizmom i Judaizmom. Istorija naime belei da su najgnusnija, i istovremeno
najlepa dela postizana upravo u ime religija. 256
Pojava nasilja pod platom religijskog opravdanja esto se pripisuje ili smatra posledicom
promena u samim drutvima datih religija. Globalizacija i svetske promene uslovile su
generisanje stresa i dozvolile ljudima da utoiste pronau oslanjajui se na religiju kao izvor
mentalne i psiholoke podrke u dananjem svetu promena. Shodno tome, politizovana religija
kao odgovor modernizmu vodi veoj privrenosti religijskim vrednostima, a nasilje se doivljava
kao metod ili nain noenja sa promenama koje same religijske grupe doivljavaju kao uzroke tih
istih, za njih - neeljenih promena. 257 Generalno uzevi, osnovni problem i lei u injenici da se
o religiji u politici govori tek kada neko ko se predstavlja kao vernik, pone da u ime vere
ispoljava politike zahteve to namee esencijalni zakljuak da osnovni problem dakle
predstavlja samo povremeno obraanje panje na ovu distinkciju, kao i nedovoljno ozbiljno
shvatanje sutinskih religijskih razliitosti. Iz tog razloga uvek, je - i bie ivo - pravilo da je
borba za slobodu jednog oveka, za drugog terorizam, a elastinost nekih religija ne treba ni u
kom sluaju potcenjivati. Jer, ulozi su ekstremno visoki i nameu pitanje: da li danas, i pored
velikog istorijskog iskustva i napretka znanja i nauke, avangarda dananje civilizacije ima
kapaciteta za toleranciju i suivot? 258 U politikologiji religije danas, zastupljena su i preovlauju
miljenja da se o sekularizmu i klerikalizmu moe govoriti, iskljuivo u okviru kontura odnosa
256
Thackrah John Richard, Dictionary of Terrorism, Routledge, London/New York, 2004, str. 222
257
Lutz James and Brenda, Global Terrorism, Routledge, London, 2004, str. 71
Opirnije videti: uek Marija, Specijalistika teza odbranjena na Fakultetu politikih nauka u Beogradu 2006.
258
godine na temu Savremena militantna politika interpretacija Islama.

izmeu crkve i drave. 259 U tim odnosima, najznaajnije je pitanje koje se odnosi upravo na
slobodu veroispovesti. Jer, politikoloki posmatrano, ovaj odnos je reciproan i prema njemu,
vea simbioza crkve i drave uslovljava manji stepen verske tolerancije. Sloboda veroispovesti je
kao pravni koncept povezana, ali nikako nije identina sa pojmovima religijske tolerancije i
odvojenosti crkve od drave, tj. sekularizmom. Za pojedince, religijska tolerancija generalno
podrazumeva stav prihvatanja prema ljudima drugih religija, ali ne podrazumeva da su naela i
uverenja drugih vera jednako istinita, ve naprosto da drugi imaju pravo da veruju i svoju veru
praktikuju. 260 Upravo prostor gde se javlja prozelitizam podrazumeva napete meuodnose i moe
rezultirati vreanjem validnosti naela drugih religija, jer granica izmeu ostvarivanja prava na
slobodu sopstvene veroispovesti - i ne ugroavanja tueg takvog prava je - gotovo
nevidljiva. 261 Istorija religijske diskriminacije je stara pojava gotovo koliko i same religije.
Evropa nije izuzetak. Tako Holandska Republika u XVII veku nije progonila, ali je ipak
zabranjivala javno ispovedanje Katolicizma i takve lanove iskljuivala iz javnih slubi. Pod
pritiskom Rimske Katolike crkve, vlada Kvebeka je enama uskraivala pravo glasa gotovo do
sredine 1940-ih. Dalje, u periodu od 1995-1998, Njufaundland je imao samo hrianske kole,
uslovljavajui nastavnike da budu pripadnici samo Protestantizma ili Katolianstva ovaj
obrazovni model zamenjen je kasnije engleskim i francuskim. Grka jo od oslobodjenja od
259
Dalje u tekstu videti opirnije: uek Marija, Sloboda veroispovesti, Udruenje pravnika Srbije, PRAVNI
IVOT-asopis za pravnu teoriju i praksu, broj 14/07, Tom VI, 2007, str. 707-716
Opirnije videti: Jevti Miroljub, Religija i politika, Institut za politike studije, Fakultet politikih nauka,
260
Beograd, 2002
261
Drave koriste brutalne i represivne mere kako bi kontrolisale religiozna uverenja i upranjavanje tj.
praktikovanje religije. Takodje, veliki je broj zemalja koje su neprijateljski raspoloene prema manjinskim
veroispovestima, odnosno onima koje nisu opte prihvaene, kao i one drave koje toleriu i u sutini ohrabruju
njihov progon i diskriminaciju. Pored njih, brojne su i nacije koje poseduju diskriminatorne zakone, koji prioritet
daju jednoj religiji. Meu primerima krenja religijskih sloboda su pokuaji totalitarnih ili autoritarnih reima da
ogranie religiozna uverenja ili njihovo upranjavanje. Ti pokuaji se najbolje vide na primerima zemalja kao to su
Severna Koreja, Kina, Vijetnam i Burma. U drugoj grupi su zemlje u kojima Vlada favorizuje dominantnu religiju i
neprijateljski je raspoloena prema veroispovestima koje nisu prihvaene, a to su Saudijska Arabija, Iran, Sudan i
Turkmenistan. Zanemarivanje ili diskriminacija manjinskih veroispovesti evidentni su u Egiptu, Indoneziji i
Nigeriji, dok su u Rusiji i Belorusiji na snazi diskriminatorni zakoni koji u nepovoljan poloaj stavljaju odreene
veroispovesti. Izvor: uek Marija, Sloboda veroispovesti, Udruenje pravnika Srbije, PRAVNI IVOT-asopis
za pravnu teoriju i praksu, broj 14/07, Tom VI, 2007, str. 707-716 i Jevti Miroljub, Religija i politika, Institut za
politike studije, Fakultet politikih nauka, Beograd, 2002
Otomanske imperije 1800. godine privilegovano pravo daje Pravoslavnoj crkvi, dok su ostale
religije samo prepoznate, gotovo diskriminiui muslimansku manjinu. O sprezi i suptilnoj
granici imedju ranjavanja osnovnog ljudskog prava i njegove eventualne zloupotrebe ili samo
formalne primene, kao i meuverske ne/tolerancije svedoi i interesantan podatak. U amerikoj
dravi Teksas, kandidati, odnosno pripadnici javnih slubi moraju priznavati postojanje Boga,
to za takva mesta direktno eliminie pripadnike ateizma, agnosticizma, Budizma, Unitarizma,
Univerzalizma i slino. Takoe, u Sjedinjenim Amerikim Dravama, kao egzemplaru
ostvarivanja i zatite ljudskih prava, gde se ak 93% stanovnitva izjanjava kao religiozno,
Ustavom je garantovana sloboda veroispovesti pojedinca koji kao takav moe doi na vlast. Ipak,
od ukupno 43 amerika predsednika samo je jedan bio rimokatolik i to je bio Don Kenedi. Svi
ostali - bili su protestanti. injenica o specifinosti i sprezi pojmova, kao i nunosti potovanja
veroispovesti, slobode veroispovesti, prava na slobodu veroispovesti, versku toleranciju od
strane i unutar religija, kao i meusobne tolerancije i egzistencije razliitih religija, ini slobodu
veroispovesti, zato se ona, u mnogim zapadnim kulturama smatra fundamentalnim ljudskim
pravom. Borba za slobodu veroispovesti daleko od toga da je zavrena i ini se da u novije vreme
ta borba tek iznova zapoinje i tajae sve dok postoje sukobi interesa i borba koja otud nastaje s
tenjom ogranienja slobode onima sa suprotnim interesom. Sloboda veroispovesti, odnosno
pravo na slobodu veroispovesti u direktnoj je proporcionalnoj vezi sa drutvenom i politikom
stabilnou drave jer, civilizacijska je injenica da bez mira medju religijama nema ni mira u
svetu. 262
262
uek Marija, Sloboda veroispovesti, Udruenje pravnika Srbije, PRAVNI IVOT-asopis za pravnu teoriju i
praksu, broj 14/07, Tom VI, 2007, str. 707-716 i uek Marija, specijalistika teza pod nazivom Savremena
56
1. Uticaj religije na etnike konflikte
Istorija ne poznaje ni jedan narod koji bi bio potpuno lien vere, ak se ni ateisti ne mogu
smatrati istinskim nevernicima. 263 Postojea tri dominantna filozofska stanovita danas,
najvalidnija su u pokuaju objanjenja savremenih sukoba. Francis Fukujama svojevremeno je
obrazloio da je Zapad postigao maximum i da iz tog razloga treba svoj sistem da nametne
svima. Sa druge strane, Hantington govori o sukobu civilizacija, dok John Esposito upozorava da
je jedini spas za svet dijalog. Iako Huntingtonova pretpostavka donekle zaista i ima smisla, sa
druge strane, mnogima je posluila da postojee sukobe podignu do nivoa vulgarne eskalacije.
On objanjava da religijski zasnovano nasilje, odnosno terorizam, nosi sa sobom posebnu
smrtonosnost jer se ini da e se veliki konflikti u budunosti pojavljivati izmedju razliitih
kultura, dok velike svetske religije pomau da se kulturno definie dominantna civilizacija u
svetu. Jer, kada konflikt jednom izbije na prostoru gde se susreu religija i kultura, izranjaju
lideri spremni i sposobni da mobiliu populaciju upravo na osnovu njihove religije i kulture. 264
Istiui argumente za svoju postavku, koji su inae potpuno smisleni, Hantington donekle
izdvaja i istorijsku retrospektivu potencijalnih uzroka aktuelnog problema. To su u svakom
sluaju zavretak sukoba ideologija na kojima su poivala sva politika delovanja; nacionalizam
kao bitna snaga i uzrok trvenja u poslednjih 150 godina ljudske istorije; reforma nacionalizma
nacionalizam koji je razliit od onog nastalog u XIX veku; kao i injenica da svetska deavanja
263
Menj Aleksandar, Istorija religije, Forum Moskva, 1998., Plato, Beograd, 2005, str. 6
264
Lutz James and Brenda, Global Terrorism, Routledge, London, 2004, str. 72-73
ipak ne idu u pravcu stvaranja jedinstvene svetske populacije. 265 Jer, ako se uzme u obzir da
svetska etika izdvaja 92 religije sveta, koje je Huntington kasnije grupisao u osam velikih
civilizacijakih krugova, sutina reenja lei u injenici da mi nikoga ne moemo ubediti da
smo u pravu - ukoliko ne razumemo njihovu taku gledita. 266
Sloenosti religijske slika sveta dodatno doprinosi i rastui broj novih religijskih grupacija i
uslovno reeno manjih religija deriviranih iz uenja ve postojeih uenja i odreenja politeizma,
monoteizma, agnosticizma i dr. U tom smislu, jasno je da se o preciznom broju vernika odnosno
pripadnika religija i njihovih konfesija nije mogue raspolagati. Ipak, prema prirodi njihovog
odreenja one se dalje grupiu u 19 najveih svetskih religija podeljenih na ak 270 velikih
religijskih grupa i ogroman broj manjih. Sloenost o kojoj govorimo naroito je vidljiva u
injenici da samo u okviru Hrianstva postoji ak 34.000 razliitih grupacija na svetu. 267
Prema podacima zasnovanim na svetskoj populaciji koja je 2010. godine iznosila gotovo sedam
milijardi ljudi (prema istim procenama 2015. godina broji 7,3 milijardi stanovnika), procenjuje
se da oko 31,5% svetske populacije ine Hriani od kojih 50,5% Katolici, 37% Protestanti, 12%
Pravoslavci i 1% ostali (dominantno u Evropi, Americi, Junoj Africi, Okeaniji). Islam odnosno
Muslimani ine 23,2% svetske populacije (Suniti 87-90%, iiti 10-13%) dominantno
rasprostranjeni na Bliskom Istoku, junoj Aziji, priobalju jugoistone Azije, centralnoj Aziji,
Africi i delovima Evrope. Ateisti, agnostici i ljudi koji se ne izjanjavaju kao sledbenici bilo koje
religije ine 16% svetskog stanovnitva od ega njih 20% ivi u SAD. Sledbenici Hinduizma
ine 15% svetske populacije od ega njih ak 94% ivi u Indiji. Budista je 7% od ega gotovo
polovina ivi u Kini. Folk ili izvorne plemenske religije koje se prema odreenjima vezuju za
265
uek Marija, Opening Conference Paper, First International Conference West Balkan The Gate of Terrorism
and Organized Crime, Center for Antiterrorism and World Peace, Belgrade, June 2007
266
Rampton Sheldon and John Stauber, Weapons of Mass Deception, Penguin, New York, 2003, str. 14 i uek
Marija, specijalistika teza pod nazivom Savremena militantna politika interpretacija Islama, odbranjena na
Fakultetu politikih nauka u Beogradu 2006. godine, str. 6
267
Opirnije videti: Barrett David, World Christian Encyclopedia A Comparative Survey of Churches and
Religions in the Modern World, Oxford University Press, Oxford, 2001
grupu ljudi, etnicitet ili pleme 6%. Druge religije u koje spadaju Bahai, Taoizam, Jainizam,
intoizam, Siikizam, Tenrikjo, Wicca i Zaratostrianizam ine 1% svetske populacije i Judaizam,
sa tek 0,2% svetskog stanovnitva od kojih 94% ivi u Izraelu i Sjedinjenim Amerikim
Dravama. 268
- 6. - Grafiki prikaz proporcije uea tzv. velikih svetskih religija u ukupnoj svetskoj
populaciji.
Neopredelj. Islam
16% 23% Islam
Hinduizam
15% Hrianstvo
Izvorne
Druge
Judaizam
Budizam Budizam
7% Judaizam Hinduizam
Izvorne
0% 6% Neopredelj.
Hrianstvo
Druge 32%
1%
Izvor: Worldometers Population, http://www.worldometers.info/world-population/#religions, (pristupljeno
18.09.2015.)
Religiju posmatranu kao jedan od najznaajnijih odnosno kljunih elementa etnikih konflikata
podravili su Arjomand i Fox, naglaavajui mnogostruki uticaj na posledice etnikog nasilja od
perioda ranih 80-ih godina, kao i da je u religijskim konfliktima prisutan drastino vii stepen
nasilja za razliku od drugih vrsta konflikata. 269
268
Worldometers Population, http://www.worldometers.info/world-population/#religions, (pristupljeno 18.09.2015.)
269
Opirnije videti: Arjomand Said Amir, ed. The Political Dimensions of Religion, Albany, State University Press
of New York, 1993, Fox Jonathan, Is Ethnoreligious Conflict a Contagious Disease?, Studies in Conflict
and Terrorism, 2004, Vol 27, Issue 2, str. 89-106 i Fox Jonathan, The Rise of Religious Nationalism and Conflict:
Ethnic Conflict and Revolutionary Wars, 1945-2001, Journal of Peace Research, 2004, br. 41(November), str.
715-731
Uzimajui u obzir da religija predstavlja nain identifikacije kao pripadajueg dela etnike
grupe, odatle proizilazi da i religijske institucije poput religijskog legitimiteta i religijske
diskriminacije takoe, izmeu ostalih, ostvaruju ogroman uticaj na etnike konflikte. Ipak, ova
analiza nije dala potpuni odgovor koji e adekvatno obrazloiti kauzalni odnos religije i etnikog
konflikta. 270 Sa druge strane, Smith, autor iji smo radove vie puta citirali, analizirajui
socijalnu, politiku i religijsku izdiferenciranost drutva, istie da upravo raspodela moi izmeu
ovih kategorija direktno poveava mogunosti nasilja. 271 U prilog njegovoj tvrdnji, Rummel se
nadovezuje tezom da visina stepena centralizovanosti politike vlasti i njeno uporite u
socijalnim grupama (kategorijama) poput religije, uveava mogunosti kolektivnog nasilja
(revolucionarnog ili gerile). 272 Iako je prethodno odredite grubo definisano, Rummel u analizu
uvodi odnos izmeu broja religijskih grupacija u okviru drave, sa tenzijama i nasiljem u okviru
nje. Bez sumnje, religija i nacija predstavljaju dve snane, ako ne i najsnanije forma
identifikacije (socijalne). injenica je da danas nacionalne drave u svom sastavu imaju
drastino razliite religijske grupe, kao i da je broj religijskih grupacija u okviru jedne
nacionalne drave veoma razliit. Primera radi, ukoliko posmatramo tzv. velike svetske religije
prema indeksu religijske razliitosti (Religion Diversity Index), prema poetnim podacima iz
2010. godine, Singapur koji u sebi sublimira kineske, indijske i malajske etnike uticaje, za
razliku od Irana, ima izuzetno visok stepen zastupljenosti razliitih religijskih grupacija ak 9,
dok Iran ostvaruje indeks ispod 1. Sa druge strane, interesantno je da Francuska kao evropska
zemlja ima znatno vii indeks religijske razliitosti tanije 5,9, za razliku od Sjedinjenih
270
Opirnije videti: Nguyen Mai, Causes of Ethnic Conflict: Examining The Role Of Religious Diversity And
Contagion Effects, Creighton University, Nebraska,
http://www.creighton.edu/fileadmin/user/CCAS/docs/Mai_Nguyen.pdf , (pristupljeno 30.10.2015.)
271
Opirnije videti: Smith, Corporations and Society: The Social Anthropology of Collective Action, Aldine
Publishing, Chicago, 1975
272
Opirnije videti: Rummel Rudolph J., Is Collective Violence Correlated with Social Pluralism?, Journal of
Peace Research, br. 34, May 1997, str: 163-175
Amerikih Drava koje se veoma esto uzimaju za savremeni bastion multikulturalnosti, a gde
je indeks religijske razliitosti 4,1 gotovo za 30% manji nego u Francuskoj. 273
- 7. - Grafiki prikaz razliitog indeksa zastupljenosti religijske razliitosti u Singapuru, Evropi,

sjedinjenim Amerikim Dravama i Iranu.
Pored evidentno drugaije zastupljenosti religijske razliitosti u okviru pojedinanih zemalja, u

kontekstu objanjene veze izmeu etniciteta, nacije, religije i konflikta, sloiemo se da
diverzitet postojeih religijskih grupacija u okviru date drave utie na okolnosti moguih
konflikata koji, shodno odreenju religije impliciraju konflikte sa etnikim prefiksom. U tom
smislu, obazrivo bi se moglo rei da pluralizam etnike razliitosti kao bastion osnovnih ljudskih
prava nakon Francuske revolucije i prava na samoopredeljenje (pa i nacionalno), po svojoj
sutini nosi sobom reciprono potencijal sukoba izmeu grupa i indirektno poveava mogunost
konflikata zanovanih na istom onom prefiksu na kome se samoopredeljenje i zasniva.
273
Navedeni indeks religijske razliitosti odnosi se na zastupljenost religija u sledu od najveih ka manjim. Izvorne
odnosno tradicionalne religije u datom grafikom prikazu ukljuuju sledbenike tradicionalnih afrikih religija,
kineskih, tzv. native amerikih (indijanskih) i australijskih aboridinskih religija.
1.1. Religijska osnova etnikih sukoba
U okviru religije shvaene kao osnovni element porodine i drutvene kohezije 274, vano je
naglasiti da je potreba ljudi za verovanjem ista, ali je nain zadovoljavanja ove potrebe
razliit. 275
Ljudska prava kao naslee Francuske revolucije polaze od temeljnog stanovita da svaki ovek u
odnosu na dravu ima neotuiva prava i slobode koje svaka zajednica ili drutvo moraju
potovati i tititi. Kao univerzalna, ta prava i slobode vae za sve ime se iskljuuje podela
ljudskih prava na odreene grupe ljudi odnosno, partikularistika prava kolektiva. U tom smislu,
im drava, politike stranke ili pokreti oduzimaju graaninu odluku o njegovom identitetu
obavezujui ga da mora da pripada odreenoj kulturnoj, jezikoj ili religijskoj zajednici, kreu se
u krugu autoritativnih dravnih sistema. 276
Niz autora slae se u vezi sa time da je u XIX i XX veku nacionalizam stupio na mesto religije
preuzevi kao funkcionalni ekvivalent njenu integrativnu funkciju, kao i da ona predstavlja staru
oprobanu metodu da se pomou obiaja koji su zajedniki uspostavi zajednitvo, odnosno, vid
bratstva izmeu ljudi koji inae, do tada nemaju nita zajedniko. 277 Iz spoznaje da je
274
akuimo akomo, Religioznost i psihoanaliza, Plato, Beograd, 2005, str. 278
Opirnije videti: unji uro, Znati i verovati, Kranska sadanjost/Stvarnost, Zagreb, 1988; unji uro
275
Otpori kritikom miljenju, RZ RKSSOH, Zagreb, 1989; unji uro, Religija (I i II tom), igoja tampa, Beograd,
1998
Riedel S., Die Erfindung der Balkanvlker - Identittspolitik zsischen Konflikt und Integration, VS Verlag,
276
Wiesbaden, 2005, str. 288, 21.

277
Altermatt U., Das Fanal von Sarajevo, Paderborn, Munich/Vienna, 1996, str. 109 i Hobsbawm E. J., Nationen
und Nationalismus: Mythos und Realitt seit 1780, Campus Verl, Frankfurt am Main/New York, 1991, str. 83
nacionalizam postao oblik religijske vere koji se lako izopai u ugnjetavanje, 278 pojedini autori
izvode zakljuak da je ekstremni nacionalizam bio sirova zamena religije, zamenivi usahlu veru
fanatinom mrnjom. U ovom kontekstu, Seton-Watson zakljuuje da je esto nacionalizam
uzrokovao fanatizam, koji je do tada, u prethodnim razdobljima bio rezervisan sukobe sa
religijskim prefiksom. 279
U polemici o religiji kao neizostavnom segmentu etnikih konflikata, u mnogim raspravama

sluaj Balkana, uzima se kao eklatantan primer. U ovom sluaju, gotovo se moe smtarati da
postoji konsenzus u vezi sa injenicom da su nacionalni odnosno etniki identiteti zajedno sa
nacionalnim sentimentima bili konstruisani/naueni i kao takvi od strane politikih elita
korieni za sukobe na podruju balkanskog poluostrva. Opet, znaaj i uticaj religije na razvoj
koncepta nacionalizma na Balkanu predstavlja predmet razliitih miljenja. Jedan deo stavova
prisutan u uslovno reeno starijoj literaturi i uglavnom karakteristian za istoriare
nacionalizma oslanja se na injenicu da je religija (naroito Pravoslavlje) bilo uvar nacionalnog
duha tokom duge vladavine Otomanske imperije, postajui kasnije fundament modernih
nacionalnih drava. Suprotno stanovite podrazumeva da religija nije imala nikakvog uticaja na
definisanje nacionalnog identiteta do samog formiranja nacionalnih drava na Balkanu usled
injenice da zamiljena religijska zajednica nije bila kompatibilna sa zamiljenom
nacionalnom zajednicom. Meutim, nesporno je da su religijski simboli korieni u izgradnji i
jaanju nacionalizma, postajui tako nacionalni simboli ime je njihova prethodna uloga kao
znakova prepoznatljivosti pripadanja religijskoj skupini, vremenom transferisana na nacionalni
nivo. Drugim reima, efekti delovanja religijskih zajednica (u smislu porodice ili klana baziranih
na srodnikom identitetu) predstavljaju surogat zajednice nacije. Mnoge religije poput
Hrianstva i Islama koriste u svojim uenjima osnovne srodnike termine poput otac, sin,
brat i slino. Nacionalizam dakle nije generalno direktno oponaao srodnike zajednice, ve je
278
Snyder L., The New Nationalism, Cornell University Press, Ithaca, New York, 1968, str. 2
279
Seton-Watson Hugh, Nations and States: An Enquiry Into the Origins of Nations and the Politics of Nationalism,
Westview Press; 1st Ed. Edition, London, 1977, str. 12 i 465
ve je nacionalistiki diskurs ugraen u prethodno postojee konfesionalne zajednice zasnovane

na srodnitvu. U takvim okolnostima, suoavanje nacionalizma sa determinisanim tzv. istim
srodnikim privrenostima i lojalnostima, predstavlja izazov za nacionalizam. Na taj nain, uticaj
religije koji nije nuno zasnovan na delovanju crkve uzima se kao vaan konstitutivni element u
izgradnji nacionalnih identiteta na Balkanu, to je i nakon formiranja novih nacionalnih
balkanskih drava posebno dolo do izraaja. 280
Religija igra izuzetno vanu ulogu na prostoru Balkana naroito u vreme petovekovne
Otomanske imperije ija je vladavina bila multikonfesionalna, uz modalitet postojanja
minimuma odreene vrste autonomije nemuslimanskih konfesionalnih grupa na teritoriji
carstva. 281 Na taj nain, konfesionalne zajednice, iako bez teritorijalne autonomije, imale su
mogunost da na vrlo ogranien nain odre svoje religijske i kulturne identitete. U tom smislu,
konfesionalna komponenta ostaje jedini i najjai kontraargument osmanskoj vladavini. Pored
toga, inicijativa bogatih grkih porodica u Istanbulu inspirisana idejom o neovizantijskom
carstvu kao kontratei otomanskoj imperiji, u kreiranju zaetaka nacionalne samosvesti imala je
nameru da ujedini sve narode pod jedan krst nasuprot Islamu, koristei prevashodno
konfesionalna obeleja pripadnosti i religijske simbole (pogotovu tokom Grke revolucije 1821-
1830). Sa druge strane, iako je Sultan 1849. godine dozvolio gradnju crkve u Istanbulu, bugarska
nacionalna samosvest odnosno nacionalni identitet je dostigao tu taku da je ve 1870.
Autokefalna bugarska pravoslavna crkva odvojena od glavne Pravoslavne crkve kojoj je elelo
da se prikljui gotovo dve treine stanovnika i ije su granice ubrzo postale okosnica bugarskih
nacionalnih aspiracija. Pored primera razvoja nacionalne samosvesti meu grkim i slovenskim
280
Opirnije videti: Mentzel Peter, National Identity in the Balkans: Confesionalism to Nationalism, Patrick
James, David Goetze, Evolutionalry Theory and Ethnic Conflict, Praeger, London, 2001, str. 153- 164; Wimmer
Andreas, Nationalist Exclusion and Ethnic Conflict: Shadows of Modernity, Cambridge University Press, New
York, 2002, str. 156-166; Grillo Ralph, Pluralism and the Politics of Difference State, Culture and Ethnicity in
Comparative Perspective, Oxford University Press, Oxford, 1998, str. 86-93.
281
U periodu XV i XVI veka, po osvajanju Konstantinopolja, na teritoriji Otomanskog carstva postojali su
Pravoslavna, Jermenska i Jevrejska zajednica. Na elu svake od njih nalazio se verski poglavar zaduen za
izmeuostalog sakupljanje poreza, obrazovanje, interna pravna pitanja koja se odnose na status (brakovi, naslee i
sl.). Patrijarija u Konstantinopolju odnosno Peka patrijarija imala je takoe tzv. neteritorijalnu nadlenost. Izvor:
Itzkowitz Norman, Ottoman Empire and Islamic Tradition, University of Chicago Press, Chicago, 1972, str. 58-62
narodima pravoslavnog hrianstva i tzv. Bugarske izme, drugi primer snage i uticaja konfesije
na odreenje i razvoj nacionalne samosvesti su bive jugoslovenske drave, a naroito Bosne i
Hercegovine, gde su konfesionalne zajednice iz perioda Otomanskog carstva posluile kao
osnova za ustanovljenje odvojenih nacionalnosti Srba, Hrvata i Muslimana tokom XIX odnosno
XX veka i pri emu je religija igrala kljunu ulogu u nacionalnoj samoidentifikaciji odnosno
nacionalnom samoodreenju. Iako je za Hrvate, veza sa Zapadnom Evropom bila vaan inilac
nacionalne samoidentifikacije, oigledniji primer transformacije konfesionalnog u nacionalni
identitet je sluaj Bosanskih Muslimana. Naime, kao i druge zajednice, interakcija sa drugima u
okviru Otomanskog carstva zasnivala se na pripadnosti konfesionalnoj grupi, a njihov identitet
bio je religijski odnosno teritorijalno zasnovan. Iako nikada ranije ovi termini nisu korieni u
nacionalnom kontekstu, u kasnom XIX veku poinju sebe nazivati Turcima, Muslimanima i
Bonjacima. Termin Turci je naime i sa strane Muslimana i Hriana do XIX veka korien u
smislu distinkcije u odnosu na Otomansko carstvo, a ne kao etniki ili nacionalni termin.
Naprotiv, kod Katolika i Pravoslavnih Slovena su u ranom XIX veku poele konstrukcije
identiteta kao Hrvata i Srba, pri emu su od strane nacionalista sa obe strane, Bosanski
Muslimani smatrani za Hrvate ili Srbe muslimanske verosipovesti. Ipak, na razvoj nacionalnog
identiteta Bosanskih Muslimana uticaj je imala i okupacija Bosne i Hercegovine od strane
Austro-Ugarske 1878., kao i aneksija iz 1908. godine. Kasnija sekularizacija drutva pod
Habzburkom vlau uticala je na formiranje muslimanskog nacionalnog identiteta kada u
kasnom XIX veku odreeni muslimanski intelektualci sebe poinju nazivati Muslimanima
umesto Turcima i kada dolazi do sekularnog muslimanskog nacionalizma i prvih politikih
partija i klubova u Sarajevu i Mostaru paralelno pored postojanja hrvatskih i srpskih
organizacija. U tom smislu se moe rei da su politike okolnosti Habzburke Bosna ubrzale
transformaciju samoidentifikacije Muslimana od striktno religijske do nacionalne. 282
Ustanovljenjem tzv. prve Jugoslavije 1918. godine, nastavlja se razvoj nacionalnog identiteta
282
Opirnije videti: Burg Steven, The Political Integration of Yugoslavias Muslims / Determmination of Success
and Failure, Carl Beck papers, broj 203, Pitrsburg, 1983, str. 12 i Risinow Dennison, The Ottoman Legacy in
Yugoslavias Disintegration and Civil War u Brown Carl, Imperial Legacy - The Ottoman Imprint on the Balkans
and the Middle East, Columbia University Press, New York, 1996
Muslimana, a u periodu izmeu dva rata dolazi do formiranja politikih partija zasnovanih
iskljuivo na partikularizmu identiteta. Priznavanje Bosanskih Muslimana kao konstitutivnog
naroda Jugoslavije od strane Saveza Komunista 1968. godine, pokazalo je da je njihov sekularni
nacionalni identitet, kao i kod Srba i Hrvata zasnovan na ranijem, konfesionalnom identitetu.
Transformacija konfesionalnog u nacionalni identitet na Balkanu odnosi se i na sluaj Albanske
nacionalne samosvesti. Naime, usled postojanja tri religijske grupacije (Muslimani, Pravoslavci i
Katolici), kao i razlike u jeziku i vanosti koje je plemenski nain ureenja zauzimao u drutvu,
nije sluajnost da je nacionalna samosvest i oseaj u Albaniji razvijen meu poslednjim na
Balkanu. Upravo primer Albanije potvruje utemeljenost konfesije u izgradnji oseaja
nacionalne samosvesti. Kako su Grci i Srbi bili prvi narodi na Balkanskom poluostrvu koji su
razvili nacionalnu samosvest na osnovu njihovih prethodnih, a konfesionalno odreujuih
identiteta kao izvora nacionalnih simbola, tako su i Bugari razvili nacionalnu crkvu i
nacionalni identitet na osnovu pomenute grupe. Takoe, kasniji dogaaji na Balkanu sa samog
kraja XX i poetkom XXI veka svedoe o sukobima koji su se dogodili upravo na linijama
konfesionalnih odnosno religijskih razliitosti. Isto tako, i u tzv. posleratnom periodu na
Balkanu, uoljivo je jaanje veza sa religijom i znaajnija upotreba religijskih simbola i retorike
zasnovane na religijskoj razliitosti. 283
Dakle, u traganju za nacionalnim identitetom vera je postala neophodan reper za utvrivanje

posebnosti nacionalnog identiteta kao vana mera razlikovanja i srodnosti sa drugim etnikim
grupama. Tako se dolo i do osobenosti novonastajuih nacionalnih drava da se u njima nacije
uvek identifikuju i strogo monoreligijski dok u nacionalnim dravama zateenim u savremenosti
283
Mentzel Peter, National Identity in the Balkans: Confesionalism to Nationalism, Patrick James, David Goetze,
Evolutionalry Theory and Ethnic Conflict, Praeger, London, 2001, str. 153- 164; Wimmer Andreas, Nationalist
Exclusion and Ethnic Conflict: Shadows of Modernity, Cambridge University Press, New York, 2002, str. 156-166;
Grillo Ralph, Pluralism and the Politics of Difference State, Culture and Ethnicity in Comparative Perspective,
Oxford University Press, Oxford, 1998, str. 86-93

to nije sluaj. 284 Recimo, u Nemakoj ili Francuskoj odluujui kriterijum za nacionalnu
pripadnost nije oslonjen na versku pripadnost nego podaniki status. Tu vidno dolazi do izraaja
juristika tradicija kao utemeljenje nacionalne drave budui da se pravnim putem stie status
pripadnika nacije neovisno od vere i, sve vie, i od porekla. Ukratko, dravljanin je pripadnik
nacije. U zavisnosti od toga koja nacija, i time i vera, dominira u etniki i religiozno meovitim
drutvima, 285 i to ne samo kvantitativno nego i kvalitativno u sferi politike i politike vlasti kao
to je i bilo rei, novoformirane nacionalne drave profiliraju svoju religijsku percepciju ija
vera onoga i vlast, a ne samo ija vlast onoga i vera. Iako treba imati u vidu religijske, a time i
dravne specifinosti novonastalih etatistikih tvorevina nacionalnih elita, u svima njima postoji
srodna tenja ka patrijarhalnom modelu demokratije kao idealu normativno neograniene ili
slabo ograniene dimenzije vostva, to nikako nije i ne moe biti odlika pravne kao
demokratske drave. U tom smislu primetan je jak upliv obnove religije odnosno intenziviranje
uea crkvenih krugova u politici. Uz to neophodno je uoiti i ne male razlike u stepenu
prisutnosti elemenata teokratije kao i one razlike koje se javljaju ve usled osobenosti
dominantnih religija, kao i drugih faktora poput postojanja inostrane institucionalne podrke
nacionalnoj crkvi, stepena te podrke, postojanje suparnitva crkvenih nacionalnih i
nenacionalnih institucija, suparnitva nacionalnih crkvenih i nacionalnih svetovnih autoriteta i
institucija kao i stepena izraenosti te vrste konkurentnosti i slino. 286
284
Npr. u Glasu Koncila se decenijama ponavlja teza da tko nije katolik ne moe biti Hrvatom, upravo kao to i
Srbin moe biti samo netko tko je pravoslavac. Izvor: Simeunovi Dragan, Novi svetski poredak i nacionalna
drava Ogled iz politike teorije, Drugo dopunjeno izdanje, Ferko, Beograd, 1995, str. 61
285
Makedonski primer (a danas dodali bi smo i Crnogorski) pokazuje da se, ako se crkve nastoje ustanoviti kao
posebno-nacionalne i onda kada je religija ista, time u stvari najvie vri insistiranje na posebnosti etniciteta. Izvor:
izdanje, Ferko, Beograd, 1995, str. 61
286
2. Etnoreligijski konflikti
Ideja rata prisutna je u svim religijskim uenjima tzv. velikih religija i sree se kako u Starom i
Novom zavetu, tako i u Talmudu i Kuranu. U judejsko-hrianskoj tradiciji, u meri u kojoj se rat
smatrao instrumentom religije, pravo da se on objavi bilo je u rukama crkvenih, a ne sekularnih
vlasti. Iako Hrianstvo u prvih nekoliko vekova zastupa ideju o odricanju od rata i okretanju
drugog obraza, to je bilo u skladu sa praktinim zahtevima male, nemone zajednice. Ta situacija
drastino se promenila kada su hriani postali znatan deo stanovnitva i kada je Konstantin
hrianstvo proglasio zvaninom religijom carstva, a ratovi poinju bivati voeni ukoliko su od
strane crkvenih vlasti ocenjeni kao pravedni. Ratovi su i kasnije, u modifikovanom obliku
sluili i tokom veeg dela srednjeg veka, s obzirom da je u tom periodu bilo mnogo ratova protiv
jeretika i nevernika. Tako je bilo sve do 1099. godine, odnosno krstakog zauzimanja Jerusalima,
odnosno do kraja XIII veka koje je bilo praeno masovnim ubijanjem stanovnitva i
istrebljivanjem itavih zajednica. Ideja rata u ime vere podrazumevala je da rat mora biti voen
jedino u ime Crkve koja je otvoreno pokazivala interes za oruje, osnivajui posebne crkveno-
vojne redove i odreivala poseban odnos prema neznabocima. Iako je srednji vek bio na
izmaku, ideja rata u ime religije je i dalje bila prisutna to je vidljivo u pohodima panaca i
Portugalaca u junoj i centralnoj Americi u ime krsta 1492. godine. Uloga koju je religija imala u
ratu reflektovala se i na vojne udbenike toga vremena. U tom smislu, religijski rat ostao je
najvaniji oblik rata (naroito u Evropi) sve do modernog doba. Tek nakon Vesfalskog ugovora,

prvog koji je izostavio Boga, zapadnjaci su uglavnom napustili religiju u korist prosveenih
razloga za meusobni pokolj. 287
U islamskom delu sveta dogodila se identina stvar samo dosta kasnije i u znatno ogranienijoj
meri. U Kuranu svet je podeljen na dva dela, dar al Islam (svet Islama) i dar al Harb (svet
rata/maa) za koje se pretpostavlja da su u konstantnom meusobnom ratu. U tom smislu se i
dananje islamske sekte razlikuju u pogledu doivljaja vanosti koju pridaju dihadu u poreenju
sa drugim religijskim dunostima, kao i dunosti da svaki slobodan i zreo musliman ima dunost
da se bori i umre za veu slavu u ime Alaha. Smatralo se da osvajaki nastrojeni Arapi imaju
pravo da pobiju celokupno okupirano stanovnitvo osvojenih podruja ukoliko odbiju da
prihvate Islam, iako im je u praksi esto davana mogunost predaje koja je podrazumevala
posebne vrste nameta (poreza) i status inferiorne zajednice. Naime, u prvim decenijama po
nastanku Islama smatralo se da e muslimanski svet ostati ujedinjen pod svojim kalifom i da e
se iriti dok se ne doe do granica sveta. Kao rezultat toga, dihad je jedina vrsta odnosa koja je
mogla da postoji izmeu vernika i nevernika. Kako je vreme pokazalo, ti se uslovi nisu stvorili i
javljale su se nove vrste rata. Bilo je nuno prilagoditi se mogunostima produene
koegzistencije sa nemuslimanskim politikim entitetima kao to je Vizantija. Pored toga, bilo je
nuno razmotriti i mogunost gubitka dela muslimanske teritorije to se i dogodilo prvi put u XI
veku kada su Normani zauzeli Siciliju. Od XII veka u tom smislu nastaje itava knjievnost,
religijsko pravnog karaktera posveena odreivanju onoga to muslimani mogu da urade
nemuslimanima. Ideja dihada suoila se sa jo veim izazovom raspadom muslimanskog sveta
na zaraene muslimanske drave koje su proklamovale razliite verzije Islama, kada dolazi do
distinkcije na rat protiv nevernika sa jedne i rat protiv muslimana sa druge strane, odnosno rat
protiv otpadnika (ahl al riddao), rat protiv pobunjenika (ahl al baghi) i rat protiv onih muslimana
koji su se odrekli duhovnog voe (al muharabin). 288
Opirnije videti: Kreveld van Martin, Nepolitiki rat: Religija, Transformacija rata, Slubeni glasnik, Beograd,
287
2010, str. 130-133

288
Ibid, str. 133-135
Spektar korienja rata kao instrumenta religije je kroz ljudsku istoriju bio izuzetno irok i
gotovo se moe rei da je iao ruku pod ruku sa religijom odnosno religijama menjajui svoj
odnos prema ratu. Iako se prethodno izloeno odnosi samo na dominantne monoteistike religije,
navedeno se odnosi i na manja tzv. primitivna drutva irom sveta. Poevi od toga da
establiment modernog Izraela ipak predstavlja delo ateistikih socijalista, pobeda u
estodnevnom ratu 1967. godine doivljena je kao delo Boga sa mesijanistikim prizvucima.
Tako su se i hriani kroz itav srednji vek i u rano moderno doba borili protiv nevernika i
izmeu sebe, a uvek u ime krsta. Iako je ideja rata kao nastavka religije bila najuticajnija u veku
nakon reformacije, uticaj religijskih ideja u Evropi vidno slabi nakon 1648. godine. Upravo zbog
formiranja sekularnih drava krajem XIX veka, islam je bio znatno sporiji u odbacivanju ideje
religijskog rata. Izneto je naroito vidljivo na primerima Egipta, Sirije, Libana, Irana, Iraka i
Afganistana. 289
Dakle, prisustvo koncepta rata u okviru religija i konfesija odnosno njihovog uenja koje se
ograniava principom borbe za i u ime religije, kroz istoriju se pokazalo kao sveprisutno.
Uzimajui u obzir formiranje identiteta (kasnijih) koji u sebi sublimiraju osnovne elemente
naroda i nacija, odnosno etnikog pripadnitva, veza izmeu konfrontacije etnikih grupacija
nuno je oslonjena na religijske razliitosti kao njihov neizostavni segment samoodreenja. 290
I danas, u ime religije pojavljuju se forme nasilja koje karakteriemo ekstremistikim odnosno
teroristikim ne vie nuno za irenje sopstvenih uenja ve ouvanje tzv. fundamentalnih
religijskih vrednosti. 291 Takve forme odnosa religija, odnosno njihovih sledbenika prema
stvarnosti odgovaraju itavom nizu odreenja vrsta nasilja koja sprovode i konflikata kao
289
Ibid, str. 135-136
290
Izneto je naroito vidljivo u svim ratovima voenim za nacionalno osloboenje.
291
Kao izrazito ciljna delatnost, terorizam se prema svojim glavnim ciljevima moe podeliti na ideoloki motivisan
terorizam (leviarski i desniarski), etno-separatistiki terorizam i verski fundiran terorizam (terorizam verskih sekti
i terorizam fundiran na interpretacijama velikih religija). Izvor: Simeunovi Dragan, Terorizam, Pravni fakultet
Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2009, str. 82-83
reakcije drugih na nasilje, a koja se sutinski zasnivaju na fundamentalistikim religijskim

ubeenjima. 292
Sa druge strane, injenica je i da manjinske religijske odnosno etnike grupe gotovo po pravilu
trpe odreeni vid uznemiravanja od strane pojedinaca ili veinskih etnikih grupa. Naime,
interesantno je da je prema podacima iz 2012. godine, 293 u Sjedinjenim Amerikim Dravama
gotovo 2,5 puta vee nasilje nad pripadnicima jevrejskih grupa (29%) za razliku od
muslimanskih grupacija (11%). Isto tako, gotovo istu, viu stopu nasilja u Evropi trpe Jevreji
(69%) i Muslimani (71%) u odnsu na Hriene (51%). Postojei disparitet u zemljama pet
svetskih regiona dat je u narednom grafikom prikazu.
- 8. - Grafiki prikaz prisustva uznemiravanja odnosno nasilja nad etnikim grupama od strane
pojedinaca ili veinskih etnikih grupa u zemljama regiona SAD, Evrope, Bliskog Istoka i
Severne Afrike, podsaharske Afrike i Azijsko-Pacifikoj oblasti.
292
O terorizmu i svetskim religijama, kao i ekstremistikim grupama unutar hrianstva (Boija vojska protiv
kontrole raanja), islama (iitska sekta iz XIX veka ubice) i judaizma (ekstremistike sekte u sukobu sa
Palestinom), sluajevima sukoba poput Zilota u Judeji, Sika-Kalistan, Alir 90-ih, Aum inrikjo i Al Qaeda videti
opirnije: Lutz James and Brenda, Global Terrorism, Routledge, 2004, str. 64-88
293
Pew Research Center, http://www.pewresearch.org/, (pristupljeno 11.10.2014.)
Iako dejstva nekih od ovih grupa imaju u dobrom delu sluajeva sekularne odnosno politike
zahteve, oni su prevashodno zasnovani na religijskim osnovama. 294 Takav je sluaj sa
radikalnom frakcijom iita u Libanu, reakcijom Sika na aspiracije za autonomiju Hindu naroda,
sukobima hriana i muslimana u Nigeriji i Indoneziji, Hamasom i Cionizmom i td. Uzimajui u
obzir da religije u sebi sublimiraju osnovne vrednosti i distinkciju dobroga i zla projektujui ih u
svojoj borbi, ekstremistiki pokreti hrianstva, islama, hinduizma, judaizma i drugih, pred
sekularne drave postavljaju ozbiljan izazov. 295
Meutim, tome treba dodati i injenicu da je kod tzv. uroenikih i plemenskih naroda, odnosno
naroda bez sopstvene dravnosti, prisutna je tendencija afirmacije tj. reafirmacije nacionalnog
identiteta to nas opet vraa na etnicitet i sukobe zasnovane na njegovom odreenju. O sukobima
nastalim na temelju zahteva nedravotvornih naroda svedoe sluajevi Kurda, Palestinaca,
Ujgura i drugih. Naime, Palestinci ve vie od pola veka vode borbu za formiranje svoje drave
na teritoriji koja im je dodeljena Rezolucijom UN, a vie od 20 miliona Kurda ne odustaje od
namere da dobiju dravu na delu teritorije Turske, Iraka i Irana gde ine veinsko stanovnitvo a
te drave ne smatraju svojima. Ujguri, trea po brojnosti etnika zajednica u Kini, nastoji da
ponovo uspostavi sopstvenu dravu otcepljenjem provincije Kcinjang od Kine na osnovu
injenice da je u periodu od 1864. do 1876. godine postojala njihova drava (Istoni Turkestan)
koju su priznale Velika Britanija i Rusija. 296 Dakle, aktuelizacijom pitanja zatite manjinskih
294
Takoe, u osnovi nekih etnikih konflikata, iz prizme sociologije religije prepoznaje se tzv. Dirkemovski pristup
koji se svodi na to da ukoliko u odreenoj etnikoj zajednici postoji negativna energija koja tei da tu zajednicu
dezintegrie, dolazi do njenog usmeravanja na susednu odnosno drugu etniku zajednicu ime se prvobitna oslobaa
internog konflikta. Drugim reima, kako bi se sauvala sopstvena, napada se druga etnika skupina. Izvor: Matevski
Zoran, Religious Dialogue and Tolerance Theoretical and Practical Experiences of Differences and Similarities,
Politikologoija religije, Knjiga I, Centar za prouavanje religije i versku toleranciju, Beograd, 2007, str. 53
295
Opirnije videti: Thackrah John Richard, Dictionary of Terrorism, Routledge, London/New York, 2004, str. 221-
223
296
Taan broj religija u Kini je ogroman i nemogue ga je utvrditi. Inae, kao pet glavnih religija izdvajaju se
Budizam, Taoizam, Islam, Katolicizam i Protestantizam. Pored ovih, prisutan je izuzetno veliki broj tzv. folklornih
odnosno narodnih religija i verovanja iji su vernici pripadnici manjinskih etnikih grupa. Interesantno je daKina
nije poznata po estim krvavim sukobima na liniji religijskih razgranienja kroz istoriju. Religijska razliitost
uglavnom je koriena kao sredstvo konsolidacije sekularne vlasti. Ista praksa nastavljena je ak i ustanovljenjem
prava, aktuelizovani su i pritisci na multietnike i multikonfesionalne drave da obezbede

njihovo sprovoenje, a time direktno i zahtevi manjinskih grupa za ostvarivanje istih. Na taj
nain, izvren je i snaan uticaj na razvijanje nacionalne svesti nedravotvornih naroda. Nekada
gotovo jedva primetne etnike grupe danas, zahtevaju status nacionalne manjine a etnike grupe
sa statusom nacionalne manjine zahtevaju status konstitutivnog naroda. Budui da manjinska
prava ne bi trebala biti uslovljena brojem pripadnika manjinske grupe, otvaranje ovog pitanja
etniki nehomogena drutva dovodi praktino u pat poziciju. Kako je u ekonomskom smislu
nemogue ispotovati ovako shvaenu pravednost etnikih odnosno manjinskih grupacija i to
naroito u siromanim multietnikim zajednicama, apsolutizovanje etnike jednakosti u ime
principa pravednosti je i politiki neprihvatljivo veinskim narodima jer je oni najee
doivljavaju kao pretnju sopstvenim interesima, odnosno tendenciju legalizacije separatistikih
tenji i dezintegrativnih procesa. 297 Taj evidentni nesklad izmeu sve veih aspiracija
nedravotvornih naroda i manjinskih grupa s jedne, i objektivnih mogunosti i spremnosti da se
izae u susret tim aspiracijama sa druge strane, neminovno proizvodi meuetnike tenzije sa
poznatim pravcima eskalacije u kojima ogromnu, a ko ne i odluujuu ulogu igra politika
dvostrukih standarda velikih sila i nacionalistiki ekstremizam u funkciji autoritarnih reima
prema principu divide et impera. Naime, iskustvo veine multietnikih zajednica pokazuje da, u
odsustvu indoktrinacije i podrke spolja, ni manjinske grupe ni veinski narod ne podravaju
nasilno reavanje meusobnih sporova. Prema Kegli i Vitkofu, 298 pripadnici mnogih naroda bez
drave podeljeni su oko sopstvenih ciljeva preusmeravanja politike i raspodele postojeih resursa
Narodne Republike Kine 1. oktobra 1949. godine. Izvor: Ji Sang, Religions and Religious Life in China, China
Intercontinental Press, Beijing, 2004, str. 6, 42
297
Pitanje o posledicama dosledne primene kriterijuma samoopredeljenja otvorio je i Kisinder. Izvor: Kisinder
Henri, Diplomatija, Verzal Pres, Beograd, 1999, str. 717-718. Ovih i ovakvih posledica pre svega su svesni oni koji
sopstvenu podrku fragmentaciji pojedinih drava objanjavaju i pravdaju pravom naroda da samostalno odluuju u
kojoj e dravi iveti. Tako je i Klinton neposredno po energino iskazanoj podrci albanskom separatizmu na
Kosovu i Metohiji u oktobru 1999. godine upozorio da ako bi svaka vanija politika, etnika i religijska grupa
stekla nezavisnost, bilo bi osam stotina, moda ak osam hiljada zemalja u svetu. Izvor: Kegli , Vitkof J., Svetska
politika, Centar za studije jugoistone Evrope, Fakultet politikih nauka i Diplomatska akademija, Beograd, 2004,
str. 882
298
Kegli , Vitkof J., Svetska politika, Centar za studije jugoistone Evrope, Fakultet politikih nauka i Diplomatska
akademija, Beograd, 2004, str. 375
u okviru drave, a oni militantno usmereni, koji su spremni da se bore za nezavisnost, obino su
u manjini i tee autonomiji u okviru drave, a ne suverenitetu. 299
Ipak, etnoreligijski konflikti u periodu nakon Drugog svetskog rata, a naroito90-ih godina
prolog veka, po pravilu obeleeni interesima velikih svetskih sila i vojnim intervencijama,
prevashodno su rezultat preovlaujue procene zapadnih politikih lidera da nacionalizam u
odreenim (siromanijim) delovima sveta neumitno destabilizuje meunarodnu politiku. U tom
smislu, konflikti u Africi, Bliskom Istoku, junoj Aziji, bivim Sovjetskim republikama i na
Balkanu objanjavani su kao produkt patologije nacionalizma. Kako je to Tom Nairn opisao,
antikomunistika demonologija zamenjena je demonom nacionalizma, odnosno Armagedon je
ustupio mesto etnikom ambisu. 300 Ironija prethodno iznetog lei u injenici da je nacionalizam
okarakterisan kao bi savremenog meunarodnog sistema, a od kraja Prvog i Drugog svetskog
rata, nacionalno samoodreenje drano je kao lek za sve svetske bolesti. Veina
centralnoevropskih nacija dostigla je dravnost 1918. odnosno 1947. godine. Ipak, postoji mnogo
dogaaja koji potvruju da u okviru etnikih konflikata nacionalizam igra samo jednu od dve
uloge, od kojih druga nedvosmisleno tradicionalno pripada odnosu snaga i moi. Masovno
siromatvo i poveanje jaza izmeu siromanih i bogatih zemalja ojaano globalizacionim
procesima dovelo je do anominog politikog nasilja pa i politikog terorizma, kao i izdvajanja
enklava bogatih prirodnim resursima ali predvoenih gospodarima rata. Otvorena osuda
nacionalizma od strane Zapada nakon Hladnog rata dovela je do vojnih intervencija u Iraku,
Afganistanu 301 i Jugoslaviji koje su samo jo vie naglasile ve postojeu etniku i religijsku
podeljenost u ovim zemljama. Tako se slobodno moe rei da je intencija promene reima u
ovim zemljama duboko bila oslonjena na podgrevanje etnikih i religijskih razdora kao sredstva
299
Kilibarda Zoran, Osnove geopolitike, Fakultet bezbednosti Univerziteta u Beogradu i JP Slubeni glasnik,
Beograd, 2008, str. 221-225
300
Nairn Tom, Faces of Nationalism: Janus Revisited, Verso, London, 1997, str. 61
301
Prema mnogim autorima, najvea tragedija XX veka jeste najdui i jo uvek aktuelni sukob u Afganistanu koji je
doneo neizrecivu nesreu ovom narodu tokom Sovjetske okupacije, graanskog rata, Talibanskog reima i amerike
invazije. Tokom svih ovih dogaanja, do danas, nije ni izbliza poznat broj rtava.Opirnije videti: Rashid Ahmed,
Taliban Militant Islam, oil & Fundametalism in Central Asia, Thorndike Press, Waterville, Maine, 2002
okonanja primarnog cilja, a to je slabljenje njihove moi radi interesa raspolaganja resursa sa
druge strane. Danas je preovlaujue miljenje svetske javnosti da je intencija zapadnih sila u
Jugoslaviji bila dobronamerna, intervencija u Afganistanu sprovedena radi samozatite, a u
Iraku jer su SAD mislile da mogu. U svakom sluaju, ovakve intervencije nedvosmisleno su
produbile postojeu diverzifikovanost u etnikom odnosno religijskom smislu to je vodilo
nasilnim konfliktima meu grupama i slabljenju njihovih drava. 302
2.1. Predrasude i stereotipizacija i/ili realna opasnost od Islama
Nakon to je u XIX i dobrom delu XX veka uticaj religije u politikom ivotu opadao,
oivljavanje radikalnih religijskih pokreta na samom kraju XX veka sutinski je uticalo i na
fenomen terorizma koji je do 70-ih i 80-ih godina prolog veka imao prevashodne sekularne
karakteristike odnosno orjentaciju i inspiraciju kao nacionalni ekstremzam. U tom smislu,
dananja rehabilitacija religijski zasnovanog nasilja odnosno terorizma prevashodno
identifikovanog u muslimanskom i arapskom svetu, u velikoj meri izaziva ogorenje potovalaca
Islama kao religije. Naime, iako fundamentalistike religije predstavljaju iroko rasprostranjeni
svetski fenomen, najvei deo sledbenika Islama nisu teroristi. Meutim, nesporno je da je nakon
Hladnog rata Zapadu bio potreban novi neprijatelj olien u neem drugom, a naalost, iz mnogo
razloga Islam se kao religija u potpunosti uklopio u ovu ulogu. Sa druge strane, iako u
savremenoj istoriji Islam nije vezan za masovna nasilja u hitlerovskom smislu odnosno Pol Pot
skali, injenica je da je misionarski agresivni element mnogostruko zastupljeniji u radikalnom
Islamu u odnosu na druge religije to dovodi do toga da ogroman deo Muslimana, a posebno
meu Arapima sebe smatra rtvama, pre nego agresorima. Iako je anti-zapadnjatvo najprisutnije
302
O vojnim intervencijama zapadnih sila (udruenih ili ne) u Iraku, Afganistanu i Jugoslaviji i njihovom uticaju na
produbljivanje etnikih razliitosti koje je neminovno vodilo nasilnim konfliktima opirnije videti: Taras Raymond
C. and Rajat Ganguly, Understanding Ethnic Conflict: The International Dimension (3rd Edition), Pearson
Education Inc, Longman, New York, 2006, str. 232-260
u muslimanskim zemljama, neosnovano je generalizovati i izjednaavati radikalne islamiste sa

svim sledbenicima ove religije. 303
Takoe, od izuzetne je vanosti napomenuti i injenicu na koju prof. dr Simeunovi skree

panju objanjavajui neadekvatnu podelu na politiki i religijski terorizam, a to je da terorizam
kao viedimenzionalna i jedinstvena, drutvena i politika pojava ne proistie ni iz jednog
religijskog uenja, ve su u pitanju interpretacije religije u cilju mobilisanja lanstva i pristalica
za politike ciljeve terorista koji zapravo nastoje zloupotrebiti religiju, svojim aktima sramotei
suvernike. 304
U savremenoj literaturi (dodali bi smo i stvarnosti) postoji izrazita tendencija pripisivanja Islamu
izuzetno i ekskluzivno negativnog satatusa jedine religije koja stimulie i podrava politiko
nasilje, odnosno jedine violentno utemeljene religije. Hod civilizacija obeleen je nastajanje,
trajanjem i posrtanjem mnogih politeistikih i monoteistikih religija, a tek se poneka od njih
moe pohvaliti umerenim odnosom prema politikom nasilju npr. prema ratu. 305
Hrianstvo bi najradije zaboravilo inkviziciju kao oblik stranog nasilja nad sopstvenim
vernicima, judaizam epizode starozavetnih nasilnih obrauna sa svojima i drugima itd. Islam nije
nikakav izuzetak po tome, ali dananji fokus usmeren je na ovu religiju kao savremeno aktivnu u
podsticanju na nasilje. Hantington tano navodi da su islamske zemlje uzele uee u dve treine
modernih ratova. Islam se danas percepira kao najvea savremena teroristika opasnost po
oveanstvo i niko ne moe objektivno tvrditi da to nije njegova najaktuelnija i najnasilnija
303
Laqueur Walter, The New Terrorism Fanaticism and the Arms of Mass Destruction, Oxford, University Press,
1999, str. 127- 156
304
305
Opirnije videti: Wilkinson Paul, Terorizam protiv demokracije, Golden marketing, Zagreb, 2002 i Barkun
Michael, Religion and the Racist Right, Chapel Hill, NC: North Carolina University Press, 1994
forma. Pri tome ne treba zaboraviti da i druge religije danas takoe raaju terorizam za ta ima
primera kod Sika, Indusa i Jevreja, kao i hriana-desniara. 306
Meutim, kako je pogreno traiti utemeljenje savremenog islamistikog terorizma samo u sferi
religije, vano je istai da im religija slui kao moan pokreta iracionalnog politikog
ekstremno-fanatizovanog ponaanja izvesnog broja vernika. Savremena obnova islamskog
nasilja sa kraja 60-ih godina zapoinje nagomilavanjem frustracija u muslimanskom svetu koje
su rezultat vojnih poraza pretrpljenih od Izraela. U tom smislu ogorenje masa utapa se u
pojaanoj religioznosti, a spas za sve drutvene probleme se poinje nalaziti u obnovi izvornog
islama. U tome su naroito bile i ostale aktivne razliite sekte i politizirane islamske grupacije
koje uvek imaju svoju, bar donekle autentinu viziju Kurana nasilno usmerenu protiv spoljnih
neprijatelja islama i protiv grenika i nevernika u sopstvenom narodu, odnosno islamskoj
zajednici vernika ummi. Upravo zbog iznetog, u najveem broju sluajeva islamskih drava,
najvii verski zvaninici ovakve grupacije i sekte smatraju verskim podzemljem, a savremeni
islamski terorizam ne uiva bar oficijelnu podrku najveeg broja reima u muslimanskim
zemljama. 307
U tom smislu, rezerve prema islamu su sveprisutne u okviru drutvenog i naunog diskursa i
predmet su brojnih studija. Struna javnost koja se bavi svetskim demografskim promenama
skree panju na analize izvrene prema demografskim kriterijumima rasta na predvianje da e
u projekciji za period od narednih 40 godine (2010-2050 godine), muslimanska populacija
brojano premaiti ukupnu rast ukupne svetske populacije za ak 35%. 308
306
Opirnije videti: Wilkinson Paul, Terorizam protiv demokracije, Golden marketing, Zagreb, 2002 i Barkun
Michael, Religion and the Racist Right, Chapel Hill, NC: North Carolina University Press, 1994
307
308
Pew Research Center, Washington DC, http://www.pewforum.org/2015/04/02/religious-projections-2010-2050/,
(pristupljeno 08.05.2015.)
- 9. - Grafiki prikaz budunosti svetskih religija i predvieni rast broja pripadnika islama u
odnosu na celokupnu svetsku populaciju u periodu 2010-2050 godine.
Izvor: Pew Research Center, Washington DC, http://www.pewforum.org/2015/04/02/religious-projections-

2010-2050/, (pristupljeno 08.05.2015.)
Prema podacima istog istraivanja, predvia se da e ovim tempom do kraja 2050 godine, Islam
imati daleko bri rast u odnosu na druge svetske religije, kao i da e doi gotovo do
izjednaavanja broja hriana i muslimana u okviru celokupne svetske populacije. Odnosno, da
e u intervalu od 2010-2050 godine broj hriana sa 2,17 milijardi porasti na 2,92 milijarde, a
broj muslimana u istom periodu sa 1,6 milijardi na 2,76 milijardi vernika. Procentualno izraeno
u odnosu na ukupan broj svetske populacije, to iznosi 31,4% hriana u odnosu na postojeih
23,2% i skok na 29,7% muslimana. 309
309
Ibidem
- 10. - Grafiki prikaz rasta broja hrianskih i muslimanskih vernika i njihovo procentualno
uee u ukupnoj svetskoj populaciji u periodu 2010-2050 godine.
Izvor: Pew Research Center, Washington DC, http://www.pewforum.org/2015/04/02/religious-

projections-2010-2050/, (pristupljeno 08.05.2015.)
Ovakve okolnosti prisutne u savremenoj politikoj stvarnosti utiu dvostruko: kako na stanovita
nemuslimanskog svetskog stanovnitva prema Islamu u vidu generalizacije, otpora i
neodobravanja, tako i vice versa na pojaavanje reakcije ekstremnih islamistikih pokreta na
pokazanu odbojnost prema ovoj religiji.
Podsetiemo, etnike predrasude i stereotipi kao iracionalnosti nacionalizma pomau kod

jednakog, zajednikog tumaenja stvarnosti ime stvaraju stereotipne slike neprijatelja i tako
pomau mobilizaciju. Nastaju i ire se u okviru etnike (religijske) grupe kada ona ima potrebu
da opravda planirane ili sprovedene delatnosti protiv drugih grupa, odnosno kada ima potrebu
da po odreenim svojstvima sopstvenu grupu odvoji od ostalih. 310 U tom smislu, a uz teroristike
310
Kordi Snjeana, Jezik i nacionalizam, Durieux, Zagreb, 2010, str. 355
dogaaje koji su obeleili kraj XX i poetak XXI veka kako u Americi tako i u Evropi, svetska
javnost ini se ima izrazito negativan stav prema ovoj religiji. Naime, istraivanje sprovedeno u
martu 2015. godine u Sjedinjenim Amerikim Dravama nad grupom od 997 ispitanika razliite
starosne, politike, rasne i etnike pripadnosti pokazalo je da negativno miljenje prema Islamu
kao religiji gaji u najviem procentu starije stanovnitvo (65 godina i vie), ak 70% njih. Iako je
za oekivati da e demokratska struja biti znatno fleksibilnija sa 43% negativnih stavova u
odnosu na republikance koji svoj animozitet izraavaju u visini od 53%, zanimljivo je i za
predmet ove disertacije naroito znaajno to, to se tzv. belo stanovnitvo gotovo u
dvostrukom iznosu u odnosu na afro-amerikance i hispano-amerikance opredeljuje za negativno
odreenje prema islamu. 311
- 11. - Grafiki prikaz ispitanika razliite starosne, politike, rasne i etnike pripadnosti koje gaji
negativno miljenje odnosno animozitet prema Islamu kao religiji.
Izvor: www.pewforum.org, (pristupljeno 12.11.2014.)
311
Izvor: www.pewforum.org, (pristupljeno 12.11.2014.)
Izneti podaci, a naroito injenica o rasnoj odnosno etnikoj podeljenosti po pitanju postojanja
negativnih emocija do granica animoziteta prema drugoj religiji u celosti i svim njenim
vernicima, ukazuje da ak i uz prisustvo nacionalnog jedinstva, uzimajui u obzir da se u ovom
sluaju radi o SAD, nije nuno garant izostanka grubih podela po liniji etniciteta, rase i religijske
razliitosti.
Sa druge strane, postojanje predrasuda i negativnih oseaja koji su u svom ekstremu animozitet,
nedvosmisleno predstavljaju preduslov eventualnog konflikta. Ipak, s obzirom da je u pitanju
SAD, sumnjamo da do etnikog konflikta moe doi u trenutnoj politikoj konstelaciji, kao i na
osnovu injenice da je ova zemlja suoena primarno sa rasnim sukobima vie nego to to eli da
podeli sa ostatkom sveta. 312
312
Uestalost rasnih sukoba koji poprimaju sve vee i masovnije obime prisutna je u svim amerikim dravama bez
izuzetka. Broj mrtvih u sukobima policije sa afro-amerikim stanovnitvom drastino je uticao na poveanje broja
rtava ulinih sukoba sa jedne, i jaanja ekstremnih struja usmerenih na tzv. zatitu belakog stanovnitva SAD.
IV
Normativno-pravna
klasifikacija etnikih
konflikata
Svaki oruani sukob, bez obzira na karakter i intenzitet, naalost bez izuzetka donosi stradanje i
razaranje. Razvoj unutranjeg i meunarodnog prava naroito tokom XIX i XX veka, uvodi
pravna pravila ponaanja koja su, korak po korak, trebalo da suze prostor za nekontrolisanu
upotrebu sile i sredstava razaranja. Metodom eliminacije, mukotrpnim radom i i dugotrajnim
usaglaavanjem stavova, postepeno je krojen pravni okvir koji se odnosi na potovanje pravnih
okvira tokom oruanih sukoba. Prvi krupni iskorak nainjen je kada su obiaji ratovanja graeni
vekovima, poeli da se pretau u meunarodnopravna pravila, obavezna za sve drave u istoj
meri. Nastojalo se da rat, ako se ve nije mogao izbei, bude koliko je to mogue humaniji, a
njegova ruilaka mo ogranii. Sistem pravila meunarodnog ratnog prava poeo je da nie
1856. godine usvajanjem Pariske deklaracije koja donosi odreena pravila koja se odnose na
ratnu blokadu i pravo zaplene u pomorskom ratu. Surove patnje ranjenika i njihova neizvesna
sudbina tokom oruanih sukoba bili su vie nego dovoljan razlog da se 1864. godine usvoji
enevska konvencija za poboljanje sudbine ranjenika u zaraenim vojskama. Petrogradskom
deklaracijom iz 1868. godine, po prvi put zabranjuje se upotreba odreenih projektila u ratu
(manjih od 400 grama) i sa meunarodnopravnog stanovita po prvi put postavlja ogranienje
upotrebe sile u ratu. 313 Opsena kodifikacija meunarodnog ratnog prava odnosno prava
oruanih sukoba i po obimu usvojenih dokumenata i po njihovom znaaju, izvrena je na hakim
konferencijama 1899. i 1907. godine. Poseban znaaj ove potonje proizilazi iz injenice da su
tokom ove konferencije prevladali shvatanje o neophodnosti prilagoavanja pravila
meunarodnog prava oruanih sukoba razvoju savremenih sredstava ratovanja i svest o
nemogunosti da se striktnim pravilima unapred predvide i obuhvate sve okolnosti oruanog
sukoba formulisanoj tzv. de Martensovom klauzulom. Dve godine kasnije, 1902. u Londonu,
usvojena je Deklaracija o pravilima pomorskog ratovanja koja, iako nije bila ratifikovana od
strane bilo koje od sila uesnica, predstavljala je osnov na koji su se pozivale kasnije zaraene
313
Ova ogranienja upotrebe sile formulisana su na sledei nain: Da napredak civilizacije treba da ima za
posledicu to vee ublaavanje nesree rata; da je jedini legitimni cilj koji treba da imaju pred sobom drave za
vreme rata slabljenje vojnih snaga neprijatelja; da je u tom cilju dovoljno staviti to vei broj ljudi izvan borbe; da bi
taj cilj bio prevladan upotrebom oruja koje bi nepotrebno povealo patnje ljudi stavljenih izvan borbe, ili bi im smrt
uinilo neizbenom; da e upotreba tih oruja biti, prema tome, u protivnostima sa zakonima humanosti. Izvor:
Meunarodne konvencije o ratnom pravu i sigurnosti, Zagreb, 1979, str. 13
strane tokom Prvog svetskog rata kao obiajno pravo. itav ovaj period karakteristian je po
tome to su kodifikacija i razvoj pravila koja se odnose na na voenje rata bili usmereni na to da
se upotreba sile ogranii na meru koja je neophodna da se postigne cilj rata, a da se rtve svedu
samo na one nune. 314
Sudaranje dva suprotstavljena zahteva vojne potrebe i naela humanosti diktirali su

ponaanje u tom periodu. Prvi svetski rat meutim, i njegove katastrofalne posledice, oiveli su
ozbiljne sumnje da je uopte mogue pravno urediti rat. Slike masovnih smrti pod naletom novih
oruja navodili su na razmiljanje da se spirala nasilja ne moe kontrolisati i da, kada se lavina
jednom pokrene, nikada se do kraja ne moe predvideti u kakvo e se razaranje pretvoriti. Pod
takvim okolnostima sazreva miljenje da je, umesto pravila o voenju rata, neophodno otpoeti
rad na novom sistemu pravnih normi koje e rat odstraniti kao sredstvo za ostvarivanje interesa.
Ideja o ograniavanju i najzad ukidanju rata materijalizuje se ve u Paktu Drutva naroda ime se
zapoinjanje agresivnog rata zabranjuje, ali omoguava zakonito pribegavanje oruanoj sili.
Pravo na voenje rata dodatno je, ali u znatno manjoj meri ogranieno i Pariskim paktom
odnosno Brijan-Kelogovim paktom iz 1928. godine, po kome se ugovorne strane obavezuju da
meusobne sporove reavaju iskljuivo mirnim putem, kao i da se odriu rata kao sredstva
nacionalne politike. Versajski sistem odnosa snaga, pompezno najavljivan kao idealna formula
za dugotrajni mir, uruio se posle samo dve decenije u uasu Drugog svetskog rata, zloinu
genocida i sistematskom unitavanju. Narastajua svest jo u vreme trajanja Drugog svetskog
rata i njegovih uasa, usmerena na nedopustivost ponavljanja ovih razmera iskazana je u Povelji
UN kojom se zabranjuje ne samo upotreba sile ve i pretnja silom protiv teritorijalnog integriteta
ili politike nezavisnosti bilo koje drave odnosno u suprotnosti sa ciljevima UN. Povelja
meutim ne otklanja prirodno pravo na individualnu i kolektivnu samoodbranu u sluaju napada
protiv bilo kog lana UN dok Savet bezbednosti ne preduzme potrebne mere da bi odrao
meunarodni mir i bezbednost (lan 51. Povelje UN). Takoe, ona predvia kolektivnu primenu
Markovi Ivan, Primena pravila meunarodnog prava oruanih sukoba, Novinsko-informativni centar Vojska,
314

sile lanica UN u sluajevima pretnje svetskom miru (glava VII Povelje), a najznaajnije od
svega jeste da ona predstavlja meunarodni instrument ije se odredbe podjednako odnose i na
njene lanice, i na one koje to nisu. 315 Iako se Poveljom UN u meunarodni poredak unosi
apsolutna zabrana rata kao naina reavanja problema, oruani sukobi nisu nestali iz stvarnosti
savremenog sveta. Naprotiv, eskalacija njihovog broja i raznovrsnosti je frapantna. Poplava
lokalnih oruanih sukoba nakon Drugog svetskog rata, Korejskog (1950.-1953), Vijetnamskog
(1957.1975), Arapsko-izraelskih oruanih sukoba (1967, 1973, 1982 ...), Zalivskog rata (1990.-
1991), oruani sukobi u kolonijama i obilje vojnih intervencija, uinili su da je svet zapravo, od
kraja drugog svetskog rata pa do praga treeg milenijuma imao izuzetno malo mirnih dana.
Praktino, od izbijanja mira 1945. godine u svetu je besnelo izmei 150 i 160 ratova i
graanskih sukoba u kojima je, prema procenama stradalo 7.200.000 vojnika, bez ranjenih,
muenih ili osakaenih. Ukoliko se ovom broju dodaju civilne rtve koje su neuporedivo vee,
cifra se kree u rasponu od 33 do 40 miliona rtava u 60 drava sveta. 316 Meunarodni institut za
istraivanje mira u Stokholmu je u svom godinjem izvetaju zabeleio ak 31 oruani sukob
samo tokom 1990. godine. Ukoliko se posmatra period od 1945. do 1990. godine, od ukupno
2.340 sedmica, na planeti je zabeleeno samo tri sedmice mira. U tom smislu, nazivanje perioda
nakon Drugog svetskog rata posleratnim, sobom nosi teku ironiju. Izneto je uslovilo nastavak
i kontinuitet rada na kodifikaciji i razvoju meunarodnog prava olienog u usvajanju konvencija,
dopunskih protokola, daljem ograniavanju izvesnih vrsta oruja i drugo. 317
315
Ibid, str. 9-10
Podatke o tanom broju poginulih, ranjenih, muenih, raselejnih i osiromaenih opirnije videti u: Tofler Alvin i
316
Hajdi, Rat i antirat, Paidea, Beograd, 1998

317
U Parizu je 1993. godine izglasana Konvencija o zabrani razvoja, proizvodnje, skladitenja i upotrebe hemisjkog
oruja i o njegovom unitavanju. Isti postupak primenjen je i u Konvenciji o zabrani uporebe, skladitenja,
proizvodnje i transfera protivpeadijskih mina i o njihovom unitavanju, potpisanoj u Otavi (Kanada) 1997. godine.
Prema procenama vojnih strunjaka, smatra se da ih je u 64 zemlje sveta na svim meridijanima razbacano blizu 110
miliona. Za njihovo razminiravanje odnosno neutralisanje potrebno je gotovo 33 milijarde dolara, a ak i kada bi
toliko novac bio prikupljen, operacija ienja mina trajala bi u najboljem sluaju 1.100 godina uz uslov da se
godinje oisti bar 100.000 mina. Prema statistici, danas se na svaku oienu minu postavi 20 novih, ili godinje
dva do tri miliona mina. Izvor: Markovi Ivan, Primena pravila meunarodnog prava oruanih sukoba, Novinsko-
informativni centar Vojska, Beograd, 2002, str. 10-14
Uasavajue rastui broj oruanih sukoba u svetu doveo je do toga da u poslednjoj deceniji XX
veka dolazi do novog zamaha u razvoju meunarodnog prava oruanih sukoba iz vie razloga.
Naime, iako normativno dobro postavljen, sistem kolektivne bezbednosti UN ne samo da nije
uspeo da otkloni oruani sukob kao sredstvo politike nego nije uspeo da, makar i relativno
smanji broj oruanih sukoba irom sveta. Iako paradoksalno, nikada nije voeno vie razliitih
oruanih sukoba nego od usvajanja Povelje UN i konstituisanja sistema kolektivne bezbednosti.
Drugi razlog ogleda se u prirodi samih oruanih sukoba koji su po pravilu manjeg intenziteta po
broju ukljuenih snaga i teritorija i na razliitim krajevima sveta. Traju veoma dugo, po svojoj
brojnosti i uestalosti veoma rasprostranjeni. To su unutranji, graanski sukobi koji su po
pravilu izuzetno surovi. Sledei bitan razlog koji zahteva novi razvoj meunarodnog prava
oruanih sukoba jeste zapanjujue brz razvoj novih sredstava ratovanja. Konano, ali ne i manje
vano, jeste da je postalo sasvim jasno da drave nisu spremne da kanjavaju povrede
meunarodnog prava, naroito kada su u pitanju unutranji sukobi.318 Panju akademske i
politike javnosti posljednjih decenija, nesumnjivo zaokuplja problematika multikulturalizma,
dodatno aktuelizovana potekoama razvijenih, liberalno-demokratskih drava u samom
upravljanju etnokulturnim pluralizmom i pokuajima njegovog inkorporiranja u institucionalne
poretke. 319 Multikulturalizam u tom smislu predstavlja deo jednog ireg trenda koji se odnosi na
politizaciju culture, a koji u prvi plan stavlja zahteve za ouvanje njihovog identiteta razliitih
manjinskih zajednica. 320 U tom smislu, etnokulturne zajednice, poput imigrantskih zajednica,
nacionalnih manjina i starosedilakih (indigenih) naroda, trae od drave razliite stepene
318
Starevi Miodrag, Najnoviji razvoj meunarodnog prava oruanih sukoba, Meunarodno pravo i novi svetski
poredak, Redakcija Vojna knjiga, Vojnoizdavaki zavod, Beograd, 2000, str. 65-66
319
Dalje u tekstu: alasan-Vukovi Danijela, Politika multikulturalizma u savremenim liberalno-demokratskim
dravama, Politikologija, Univerzitet Crne Gore, Fakultet politikih nauka, nauni lanak UDC, Primljen: 29. mart
2014. 316.73/.75:323.15 316.2:329.12, https://www.google.rs/?gws_rd=ssl#q=%C4%86alasan-
Vukovi%C4%87+Danijela%2C+Univerzitet+Crne+Gore%2C+Fakultet+politi%C4%8Dkih+nauka+%E2%80%9CP
olitika+multikulturalizma+u+savremenim+liberalno-demokratskim+dr%C5%BEavama, (pristupljeno 27.03.2015.)
Pojanjenje razliitih odreenja pojma multikulturalizma opirnije videti: Christine Inglis Christine,
320
Multiculturalism: New Policy Responses to Diversity, UNESCO (MOST), 1996, str. 16 ; Kivisto Peter,
Multiculturalism in a Global Society, Blackwell Publishing, 2002, str. 3 i Semprini Andrea, Multikulturalizam, Clio,
teritorijalne i/ili politike autonomije, ouvanje posebnog, starosedelakog naina ivota ili
prema njihovom miljenju pravednije uslove integracije. Devedesetih godina XX veka,
zvanino ili ne, u veoj ili manjoj meri, multikulturalizam jeste bio opteprihvaen koncept
razvijenih liberalno-demokratskih drava. Ovu svojevrsnu dominaciju multikulturalizma u
programsko-politikom i ideoloko-normativnom smislu, Natan Glazer izrazio je sledeom
reenicom: Multikulturalizam je pobedio. Sada smo svi multikulturalisti! 321 Meutim, nakon
izuzetno afirmativnog odnosa akademske i ire javnosti prema politici identiteta i
multikulturalizmu koji je postojao do tada, dolazi period koji kritikuje ovaj koncept. Istie se
kako je podstakao izolacionizam, bujanje manjinskih nacionalizama, separaciju etnonacionalnih
manjinskih zajednica, da je izrazito neuinkovit proizvodei negativne posledice u procesu
integracije imigranata i sl. Izneto je uslovilo zakljuak javnog diskursa liberalnih demokratija o
tome kako je multikulturalizam propao i njegovom naputanju. U ovakvim stavovima
predstavnici politikih elita Nemake, Velike Britanije i Francuske naroito prednjae. 322 Pri
tome, izrazito je teko napraviti razliku izmeu opravdanih kritika politike multikulturalizma od
onih pokuaja da se disciplinuje etnokulturni pluralizam unutar datih liberalno-demokratskih
drava kroz proklamaciju njegove propasti. 323 Nesporno je da je problem meunacionalnih
odnosno meuetnikih odnosa, iako ne svugde kao akutan problem, onda bar kao pojava prisutan
u svim svetskim dravama. Uzimajui u odnos traginost ovakvih sukoba u kojima po pravilu
uvek postoje uesnici van scene sa svojim raunicama i interesima, postavlja se pitanje kako
pronai maginu formulu suivota koja e svakom graaninu obezbediti ouvanje i razvoj
nacionalnog odnosno etnikog identiteta, kulture, vere i jezika, a istovremeno ouvati stabilnost,
suverenitet i teritorijalni integritet drave u kojoj se nalaze. 324 Ovo globalno pitanje eka svoj
odgovor ve gotovo dva veka...
321
Glazer Nathan, We Are All Multiculturalists Now, Cambridge Massachusetts, Harvard University Press, London,
1997, str. 14.
322
Philips Melanie, Londonistan, Gibson Sqare, London, 2006, str. 113
323
Beljinac Nikola, Multikulturalizam i (dez)integracija osvrt na evropske rasprave o dometima multikulturnog
graanstva, Politiki ivot, Vol. 3, br. 3, 2011, str. 74
324
Opirnije videti: Miti M., Nacionalne manjine prava pripadnika manjina i zatita teritorijalnog integriteta
1. Etniki konflikti u svetlu meunarodnog prava
Nedostatak sigurnih mehanizama za primenu sankcija protiv pojedinaca koji povreuju pravila
meunarodnog prava oruanih sukoba verovatno je jedan od najozbiljnijih nedostataka tog
sistema pravnih pravila. Iako meunarodno pravo usvaja relativno adekvatna pravila koja
predviaju odgovornost za takve povrede, ona su ostala neprimenjena u mnogim sluajevima
povrede meunarodnog prava oruanih sukoba. 325 Razlog za izostanak prave odgovornosti
brojnih povreda meunarodnog prava u oruanim sukobima (izuzev primera Nirnberga i Tokija),
odnosno njene selektivne primene, prevashodno je politiki. Iz tog razloga je 50-ih godina
prolog veka formirana komisija UN koja se poinje baviti ovim pitanjem. Iako je to vreme bio
period blokovske podele, kada je bilo teko postii saglasnost po mnogo manje vanim
pitanjima, viedecenijski rad Komisije i nekolicina nacrta statuta Meunarodnog krivinog suda
nailazili su na otpor drava, naroito velikih sila koje nisu previe bile naklonjene ponuenim
reenjima (meu njima i Jugoslavija/FNRJ/SFRJ). Pad Berlinskog zida naalost nije znaajno
promenio odnos prema radu Komisije. 326
drava, Slubeni list SRJ, Beograd, 1998

325
Izuzetak predstavlja jedan, u odnosu na ukupnu koliinu stradanja i poinjenih zloina usuujemo se da kaemo
neozbiljan sluaj, koji se odnosi na pozivanje na odgovornost nakon Drugog svetskog rata. U pitanju je odgovornost
amerinog porunika Kelija za zloin u vijetnamskom selu Mi Laj, za koji je imenovani kanjen kunim pritvorom.
326

Po prvi put u istoriji, odgovornost za zloine u okviru etnikih konflikata tretira se 1993. godine
institucionalnim ustanovljavanjem Meunarodnog suda (u Hagu) za gonjenje lica odgovornih
za ozbiljne povrede meunarodnog humanitarnog prava izvrene na teritoriji bive Jugoslavije u
periodu od 1991. godine. Uslovi pod kojima je formiran Haki tribunal, kao i njegova praksa,
teko mogu biti tumaeni kao istinski doprinos razvoju i unapreenju pravila o odgovornosti za
povrede meunarodnog prava oruanih sukoba i to i vie razloga. Naime, Savet bezbednosti UN
je posebnom rezolucijom (808) formirao Tribunal kao ad hoc (Ruanda) sud namenjen
raspravljanju odgovornosti za povrede uinjene u bivoj Jugoslaviji sa teritorijalnim,
vremenskim i materijalnim ogranienjem nadlenosti, dakle nije u mogunosti da sudi protiv
mira. Takoe, mnogi eminentni svetski strunjaci u oblasti u oblasti krivinog prava smatraju da
su pravila postupka ovog suda veoma oskudna i da ne garantuju zakonitost postupka pred
Sudom. Isto tako, sam Tribunal dobio je ovlaenja da usvajanjem pravila procedure, menja ak i
reenja predviena Statutom. Ipak, Savet bezbednosti ima ovlaenja da pozivanjem na glavu
VII Povelje UN donosi opteobavezne odluke koje se ne mogu dovoditi u pitanje pravnim
sredstvima, bez obzira na to koliko su argumentovani prigovori na nezakonitost tih odluka. 327
Pored iznetog, a na osnovu promatranja naina voenja postupaka i donetih presuda od strane
ove institucije u skladu sa razlogom i nadlenou zbog koje je osnovan, moe se rei da je
rezultat odnosa oslobaajuih i okrivljujuih presuda, odnosno odgovornosti uesnika u
oruanom sukobu svih strana za etniki konflikt na prostoru bive Jugoslavije - veoma upitan.
Takoe, dodajemo da izvestan broj svetskih pravnih eksperata ne priznaje nadlenost ovog suda.
Paralelno sa pokuajima pravnog ureenja i primene ovog segmenta meunarodnog prava

usmerenog na pokuaj kontrole oruanih sukoba, dolazi do aktuelizacije pitanja
multikulturalizma i multietninosti (najpre Evrope), kao i ideje o netolerantnosti u sukobu sa
idejom moderne demokratije to je nuno vodilo redefinisanju mnogih elemenata ljudskih i
327

manjinskih prava, ukljuujui i pravo na identitet. To je pre svega znailo suoavanje sa tekim
zadatkom pokuaja definisanja pojma i elemenata identiteta, zatim i njegovom normativno
pravnom zatitom kako na na unutranjem tako i na meunarodnom planu. 328
Pitanje poloaja i prava manjina see u daleku prolost, ali se o meunarodnopravnom

regulisanju ovog pitanja u pravom smislu rei (prava pripadnika nacionalnih manjina) moe
govoriti tek od poetka XIX veka. 329 Iako neki autori tragove manjinskih prava vezuju za prava
pobeenih u doba antike drave da potuju svoje bogove 330, problem manjinskih prava dugo je -
i bie razmatran u svetlu verskih, a ne nacionalnih manjina. Beki kongres 1814. godine po prvi
put u jednom meunarodnom ugovoru proklamuje slobodu svih vera, obezbeujui je za
teritoriju novostvorene Kraljevine Holandija (ujedinjena protestantska Holandija i katolika
Belgija), kao i za teritoriju enevske republike kojoj su pripojena izvesna podruja pod upravom
dotadanje Sardinije kako bi se spojila sa vajcarskom i garantovala slobodu vere svojim
novoprimljenim katolikim podanicima. Na istom kongresu razmatrano je i pitanje Jevreja u
nemakim dravama, ali ono nije, kao u pomenuta dva sluaja reeno meunarodnim ugovorom,
ve unutranjim reenjem unoenjem u ustav nemake konfederacije. Ovaj sluaj moe se,
uslovno reeno smatrati jednim od poetaka politike duplih arina meunarodne zajednice prema
pojedinim dravama odnosno podanicima, saglasno njihovoj snazi i uticaju. Na Berlinskom
kongresu 1878. godine odredbe o verskoj slobodi nametnute su Turskoj, Rumuniji, Bugarskoj i
328
Agne Kartag Odri, Normativno-pravna zatita identiteta, Kulturni i etniki identiteti u procesu globalizacije i
regionalizacije Balkana, Jugoslovensko udruenje za nauno istraivanje religije JUNIR, PUNTA, Ni, 2002, str.
61-68
329
O istorijatu problema nacionalnih manjina i njihovoj poziciji u okviru meunarodnog prava videti opirnije:
Milojevi Momir, Ljudska prava i nacionalna pripadnost Ljudska prava i nacija, Beograd, 1992, str. 1-8;
Milojevi Momir, Nediskriminacija i zatita manjina, Anali Pravnog fakulteta, 6/1984, str. 792-811; Vukasovi
Vid, Meunarodna zajednica i zatita nacionalnih manjina, Meunarodni problemi, 3-4/92, str. 225-243,
Vukasovi Vid, Razvoj meunarodno-pravnog regulisanja poloaja nacionalnih manjina u Evropi, Meunarodni
problemi, 2-3/97, 1997, str. 271-297 i Stojkovi Momir, Istorijski razvoj manjina zatite manjina i savremena
meunarodna aktuelnost manjinskog pitanja u balkanskim odnosima u: Macura, M. i Stanovi V. (ur.), Poloaj
manjina u Saveznoj Republici Jugoslaviji, zbornik radova sa naunog skupa odranog 11, 12. i 13. januara 1995,
Beograd, Srpska akademija nauka i umetnosti SANU, Odeljenje drutvenih nauka, knjiga 19, 1996, str. 549-571
330
Pri A. Ilija, Zatita manjina, Geca Kon, Beograd, 1933., str. 25
Srbiji, na predlog Francuske, Nemake, Italije i Austro-Ugarske, pri emu je Bizmark uslovio
priznavanje nezavisnosti Srbije iskljuivo pod uslovom da se u kneevini prizna verska
sloboda. 331 Kraj Prvog svetskog rata, obeleio je izmeu ostalog i Vilsonov nacrt Pakta Drutva
naroda kada se prvi put pominju nacionalne manjine, ali su predlozi odredbe koja bi se odnosila
na verske, narodonosne ili rasne manjine u potpunosti odbaene i nisu ule u konaan tekst
Pakta. Ipak, odredbe o zatiti manjina uneene su u pojedine mirovne ugovore. Loe iskustvo, a
naroito zloupotreba prava manjina od strane Nemake, doprineli su da ovo pitanje potpuno
izostane iz rada na osnivanju UN, tako da Povelja UN nije ni pomenula pitanje manjina. Na
zasedanju Komisije za prava oveka 1952. godine, usvojen je tekst koji kasnije ulazi u lan
27. Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima i koji i danas ostaje jedini
obavezujui, univerzalni, meunarodni propis o manjinama: U dravama u kojima postoje
etnike, verske ili jezike manjine, lica koja pripadaju tim manjinama ne mogu biti liena prava
da imaju, u zajednici sa drugim lanovima svoje grupe, svoj sopstveni kulturni ivot, da
ispovedaju svoju sopstvenu veru i obavljaju verske dunosti ili da upotrebljavaju svoj sopstveni
jezik. Naalost, i ova odredba je vie nego ograniavajua u pogledu zemalja u kojima postoje
manjine, kao i u pogledu zemlaja koje ne priznaju instituciju manjina. Prolo je dosta vremena i
rada Komisije UN za prava oveka i Podkomisije za spreavanje diskriminacije i zatitu manjina
do kada je, 18. decembra 1992. godine usvojena Deklaracija o ljudskim pravima pripadnika
nacionalnih, etnikih, verskih i jezikih manjina. Iako Deklaracija po svojoj prirodi nije
obavezujui meunarodnopravni document, ve ima samo karakter preporuke, moe se oznaiti
kao jedini univerzalni iri tekst o pravima pripadnika manjina koji u sebi sublimira Povelju UN,
Optu deklaraciju o pravima oveka, Konvenciju o spreavanju i kanjavanju zloina genocida,
Meunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, meunarodne paktove o
graanskim, politikim , ekonomskim i socijalnim pravima, kao i druge dokumente UN iz ove
oblasti. Meutim, Deklaracija sadri i jednu zatitnu klauzulu, od sutinske vanosti za predmet
ove disertacije iz prostog razloga to ostavlja dovoljno veliki proctor za razliite interpretacije sa
jedne, i ograniava potencijalnu visinu zahteva etnikih grupa, a koja glasi: Ni jednom
331
Pri A. Ilija, Zatita manjina, Geca Kon, Beograd, 1933, str. 67
odredbom Deklaracije ne odobravaju se aktivnosti suprotne ciljevima i principima UN,

ukljuujui suverenu jednakost, teritorijalni integritet i politiku nezavisnost drava. 332 Iako
propisuje, odnosno determinie mnotvo prava pripadnika nacionalnih manjina, Okvirna
konvencija ne sadri sutinsku definiciju pojma nacionalna manjina to je rezultat izostanka
konsenzusa izmeu drava o adresatima prava nacionalnih manjina, te je svakoj dravi potpisnici
ostavljena mogunost da samostalno proceni koje skupine unutar sopstvenog suvereniteta smatra
nacionalnim manjinama. 333 Savet Evrope je 1992. godine usvojio jo jedan meunarodni ugovor
koji se tie pitanja zatite nacionalnih manjina Evropsku povelju o regionalnim i manjinskim
jezicima, i kojoj se na interesantan nain, u obliku alternative, odreuju obaveze koje bi, drave
koje ratifikuju Povelju, trebalo da prihvate zavisno od svojih mogunosti i spremnosti, a koja je
na snagu stupila tek 1998. godine. 334
Trea meunarodna institucija koja je svoj angaman posvetila zatiti i pravima pripadnika
nacionalnih manjina jeste OEBS. Poev od svog Zavrnog akta u Helsinkiju 1975. godine, do
Dokumenta Konferencije u Kopenhagenu 1990., Pariske povelje 1990. i Konferencije KEBS-a o
nacionalnim manjinama u enevi 1991. godine, ova organizacija usvojila je naela, smernica i
odredaba koje nemaju obavezujui meunarodni karakter, ali predstavljaju politiku obavezu
drava evropskog kontinenta. Helsinkim dokumentom iz 1992. godine, ustanovljena je i
posebna institucija za pitanja nacionalnih manjina Visoki komesar za nacionalne manjine.
Naime, na njegovu inicijativu, meunarodni strunjaci okupljali su se vie puta sa ciljem da
razrade dokumente koji bi pomogli dravama lanicama OEBS-a i omoguili razliitim etnikim
skupinama koje ih nastanjuju miroljubiv suivot, ali i dati doprinos uspostavljanju ili poboljanju
332
list SRJ, Beograd, 1998, str. 13-19 i Gurr Ted Robert, Harff Barbara, US Naval Academy, Ethnic Conflict in World
Politics, Westview Press, Oxford, 2000, str. 141
333
Petriui Antonija, Rights of Minorities in International Law, 11(38/39) Croatian International Relations
Review, 2005, str. 4757 i egvi Saa, Meunarodno pravni standardi zatite nacionalnih manjina, 1(4) Hrvatska
pravna revija, 2001, str. 121134
334
SRJ, Beograd, 1998, str. 20-21

sistema manjinske zatite u drutvima koja su etniki heterogena. Set instrumenata za

ostvarivanje manjinskih prava nastaje ni malo sluajno tokom decenije u kojoj su se raspale
multietnike federacije (SFRJ-a i SSSR-a), a iji je raspad praen mnogobrojnim sukobima
etnikog karaktera i ratovima (na Kosovu i Metohiji, u Makedoniji, Hrvatskoj, Bosni i
Hercegovini, Gruziji, Abhaziji, Nagorno karabahu). 335 U odreenim sluajevima radilo se o
napetostima meuetnikog karaktera koje nisu eskalirale i dovele do otvorenog sukoba (npr. u
Kirgistanu, Kazahstanu, naroito po pitanju Rusa u baltikim zemljama, Maara u Maarskoj,
susednim Rumuniji i Slovakoj itd.). 336 Tek krajem 2008. godine predstavljene su Preporuke iz
Bolzana/Bozena o nacionalnim manjinama u meudravnim odnosima (The Bolzano/Bozen,
Recommendations on National Minorities in Inter-State Relations) koje daju dravama
ovlaenje da mogu pomagati pripadnike sopstvenog naroda koji je u nekoj dravi nacionalna
manjina. 337 Upravo ovaj podatak, pored nesporne zatite predstavnika sopstvenog naroda na
teritoriji druge drave, posmatrano iz druge perspektive, u okvirima meunarodnih odnosa, moe
otvoriti prostor uticaja na etniku zajednicu koja se nalazi na teritoriji druge drave u skladu sa
inetersima matine drave odnosno interesnih grupa matine drave. Isto tako, ukoliko se izuzme
prisutan stepen deklarativnosti u svim proklamovanim pravima nacionalnih i etnikih manjina,
kao i obavezama drava da ih potuju i u skladu sa njima postupaju, ne moe se porei injenica
da njihovim naglaavanjem dolazi do dodatne, uslovno reeno psiholoke diversifikacije
razliitosti meu postojeim etnikim skupinama.
335
Opirnije videti: Buergenthal Thomas, The Normative and Institutional Evolution of International Human
Rights, 19 (4) Human Rights Quarterly, 1997, str. 703723, 721 i Wright Jane, The OSCE and the Protection of
Minority Rights, 18 (1) Human Rights Quarterly, 1996, str. 190205.
336
Opirnije videti: Stoel van der Max, The role of the OSCE High Commissioner on National Minorities in
thefield of conflict prevention, Collected Courses of the Hague Academy of International Law 296, Martinus
Nijhoff Publishers, 2002, str. 1523; Zaagman Rob, Conflict Prevention in the Baltic States: The OSCE High
Commissioner on National Minorities in Estonia, Latvia and Lithuania, European Centre for Minority Issues,
Flensburg, 1999; Sabanadze Natalie, States, Minorities and Regional Hegemons in South Caucasus: Whose
Responsibility to Protect?, Francesco Palermo i Natalie Sabanadze (ur.), National minorities in inter-state
relations, Nijhoff Publ., Leiden, 2011, str. 167184.
337
Petriui Antonija, Instrumenti zatite prava nacionalnih manjina OESS-a i njihova primjena u dravama
Jugoistone Evrope, Pravo i politika , 2013, godina VI, Vol. VI, br. 2, str 70-73
2. Pravo grupnog identiteta i njegova pravna istorija
Etnike grupe postale su prepoznatljivi nezavisni akteri u meunarodnoj politici. Pojedine grupe
zahtevaju svoja prava koja negiraju prava drugih etnikih grupa to vodi ili njihovom konfliktu
ili dravnoj represiji. U tom smislu, pojedini etniki konflikti prelivaju se na druge teritorije
uvlaei ih tako u borbu hegemonije eksternih snaga. Iako etniki konflikti predstavljaju ozbiljnu
pretnju meunarodnom miru i bezbednosti, sa posledicama koje su najee humanitarne
katastrofe ogromnih razmera uz vrlo este vojne intervencije, etnike grupe nemaju nikakav
poseban meunarodni pravni status. Uzimajui u obzir da su individue, kao i drave subjekti
meunarodnog prava, kao i to da etnike grupa jo od kraja XIX veka predstavljaju
prepoznatljive aktere meunarodne politike, priznavanje prava etnikih grupa u velikoj meri
doprinelo bi reavanju sporova meu njima u mirnijem i civilizovanijem tonu. 338
Uvaavajui distinkciju izmeu tri razliite kategorije etnikih grupa, u skladu sa njihovim
ciljevima delovanja i tenjama, izuzetno je vano naglasiti da im je uprkos navedenom,
zajedniki imenitelj etnika mobilizacija sa jedne, i konflikt kao vrhunac spora sa druge strane.
Naime, separatistike etnike grupe ukljuuju one grupe koje imaju aspiraciju nacionalnog
odvajanja ili u vidu interne autonomije ili potpune nezavisnosti. Sa druge strane, pluralistike
etnike grupe su praktino manjine koje zahtevaju jednak tretman i jednaka prava u okviru
338
Gurr Ted Robert, Harff Barbara, US Naval Academy, Ethnic Conflict in World Politics, Westview Press,
Oxford, 2000, str. 139
postojee drave uz politike grupe koje su meta diskriminacije ili progona. U tom smislu, ova
kategorija etnikih grupa moe podrazumevati grupe koje su rtve genocida, kao i sve druge
grupe tretirane drugaije od strane dravne vlasti, ali ne tee autonomiji. Trea i poslednja
kategorija etnikih grupa ine aktivisti, odnosno funkcionalne grupe sa specifinim zamerkama
dravnoj vlasti u kojima lanstvo nije nuno determinisano etnikim poreklom ili zajednikim
politikim stavovima, ve se zasniva na itavom nizu vrednosnih kriterijuma koji se kreu na
liniji meavine etnikih, religijskih i politikih, vie na lokalnom nivou, retko ugroavajui
unutranju stabilnost zemlje. 339
Postavlja se sutinsko pitanje iz kog su razloga meunarodni odnosi u irokom luku prevideli
etnike grupe grupe kao vanog i nezavisnog aktera i ta se deava sa njihovim zanemarivanjem
u okviru meunarodnog prava? Ljudi nacionalnih, etnikih, religijskih i jezikih manjina koji
borave unutar suverenih drava oduvek su bili predmet tzv. municipalnog (lokalnog) prava. U
tom smislu, njihov meusobni sukob unutar granica drave je prema definiciji interni konflikt i
nije predmet odredaba meunarodnog prava. Tek onog momenta kada doe do prelivanja
sukoba, pravila koja se odnose na oruani sukob i mir mogu biti primenjena prema zaraenim
stranama. Naime, tradicionalni meunarodni principi koji se odnose na pravo na secesiju ili
samoodreenje nisu adekvatni da odgovore narastajuoj lavini ovakvih zahteva. Do danas, tzv.
novije drave su nastajale na razliite naine: formalnim priznavanjem (jedan od indikatora
dravnosti), garantovanjem nezavisnosti od kolonijalnih sila, raspadom carstava, obostranom
saglasnou dve nezavisne drave, oduzimanjem nezavisnosti ili de facto kontrolom teritorije. U
tom smislu izuzetno je vano napomenuti da samostalno proglaenje nezavisnosti ni u kom
sluaju ne podrazumeva po automatizmu i pravo na dravnost. U sluajevima kada neka etnika
grupa ima secesionistiku ambiciju ili tenju ka uspostavljanju unutranje autonomije, postojanje
odreenih pravnih principa moe im omoguiti uvrivanje zahteva nasuprot pravnoj dravi ili
339
Oxford, 2000, str. 139-140
u sluaju graanskog rata, uvrstiti zahteve koje imaju jedni protiv drugih. 340 U sluajevima
graanskih ratova, situacija je drastino kompleksnija uzimajui u obzir odsustvo efektivne
legitimne vlasti. Kao primer mogu posluiti Somalija i biva Jugoslavija gde su, u oba sluaja
bive drave prestale biti funkcionalni, efektivni, legitimni i pravno prepoznati politiki
entiteti. Etnike grupe definisane kao pluralistike, nemaju zahteve koji ukljuuju autonomiju,
ve pravo primene njihovih zajednikih prava bez diskriminacije. Ovakvi se zahtevi uobiajeno
u okviru meunarodnih i municipalnih zakona tretiraju kao zahtevi individua u odnosu na
dravu, pri emu prava grupe ni u jednom segmentu nisu zasebno prepoznata. Kolektivna prava
saeto su sadrana samo u principima koji se odnose na samoodreenje ljudi i u konvencijama o
ljudskim pravima koje utvruju obaveze drave. 341
Dakle, drave predstavljaju tradicionalne subjekte meunarodnog prava, individue uivaju

takoe prava u skladu sa time dok su nasuprot njima, grupe u potpunosti ignosrisane i tretiraju se
samo kao produetak individualnih prava, odnosno njihov agregat. Odnos koji postoji izmeu
individualne samosvesti, grupnog identiteta, nacionalnog identiteta, nacionalizma i izgradnje
drave je donekle, odnosno u manjoj meri bila istraivana samo u antropolokom i sociolokom
smislu. Postojea literatura krto govori o samoj prirodi etnikih grupa i promenama koje u
okviru njih nastaju vremenom, kao i promenama u sociolokom smislu koje u odreenoj instanci
vode izgradnji drave ili pak etnikoj dezintegraciji ili asimilaciji. Konvencija o spreavanju i
zabrani genocida je jedan od retkih meunarodnih dokumenta koji tretira konkretno prava grupe,
ali sutinski referiui na krenje individualnih prava i razlikujui nacionalne, racionalne, etnike
i religijske grupe izbegavajui distinkciju politikih i grupa ravnopravnosti polova. Primera radi,
tekst Konvencije navodi da ubistvo lanova grupe nanosi ozbiljne posledice drugim lanovima
grupe. Drugi primer u kome grupa predstavlja subjekat meunarodnog prava vidljiv je u
340
O etiologiji secesionizma videti opirnije: Heraclides Alexis, The Self-Determination of Minorities in
International Politics, Frank Cass, London, 1991 i Chipman John, Managing the Politics of Parochialism,
Survival: The IISS Quarterly, vol. 35, br. 1, 1993, str. 143-170
341
Oxford, 2000, str. 140-141
meunarodnoj zabrani terorizma koja teroriste prepoznaje kao lanove identifikovane grupe.
Takoe, ni jedna konvencija o ljudskim pravima ne bavi se grupnim identitetom osim jednog od
nacrta deklaracije UN to ukazuje na osnovni problem odnosno nedostatak, a to je nepostojanje
identifikacije etnike grupe kao zasebnog entiteta. Ovaj nacrt identifikuje nacionalne, etnike,
religijske i jezike manjine, uz takoe izostavljanje politikih i grupa ravnopravnosti polova.
Uzimajui u obzir da etnike grupe mogu deliti jezik, kulturu, religiju i rasu, nacija se doivljava
kao politizovana etnika grupa. S tim u vezi, postojee norme meunarodnog prava nedovoljno
tretiraju etniku grupu kao zaseban politiki identitet ostavljajui dravama suvereno pravo da,
na osnovu savesti politikih elita pokuaju da potuju prava svih svojih graana. U tom smislu,
politiki lideri se danas susreu sa zahtevima etnikih grupa hteli to ili ne, pogotovo imajui u
vidu da postoje etnike grupe sa visokim stepenom grupne samosvesti koje e tee prihvatiti
asimilaciju unutar dominantne grupe, nego traiti poseban status simultano sa nediskrimitornim
zakonskim tretmanom, a u ponekim sluajevima i teritorijalnim odvajanjem. Ovakvi zahtevi
najee nisu kompatibilni sa idejom nacionalne drave kao heterogene socijalne tvorevine koja
bi trebala da se zalae za jednaka prava i zatitu svih. Sutinska stvar jeste da su manjinska prava
potencijalno u konfliktu sa kohezijom i kontinutetom postojanja multietnike nacije-drave.
Etnike grupe dakle, nemaju nezavisan status odvojen od individua i drave, iako postoje izuzeci
poput Palestinske Oslobodilake Organizacije. U tom smislu, ak ni UN kao zakonodavac i
supranacionalni entitet, samo preutno prepoznaje odreena grupna prava. I pored toga, poznato
je da grupe postoje i mogu preduzimati politike akcije koje vode graanskim ratovima i
humanitarnim katastrofama, dogaajima koji neminovno utiu na meunarodnu zajednicu.
Takoe, grupe koje zahtevaju nezavisnost ili internu autonomiju veoma esto dolaze u sukob sa
drugim grupama ili predstavnicima suverene vlasti date drave. U takvim sluajevima, kada
grupa poini zloine nad lanovime druge, kompetitivne grupe, dolazi do krize koja iziskuje
posebnu pravnu regulativu i nedvosmisleno predstavlja izazov za donosioce politikih odluka. Iz
tog razaloga, vrlo esto se za grupe koje se bore protiv legalno ili de facto prepoznatih dravnih
vlasti, smatra da prete ustanovljenom svetskom poretku. Iako nemaju priznat status van nacije-
drave, odgovorne su za najdue svetske konflikte - kao izvrioci - ili rtve mnogih genocidnih

epizoda XX i XXI veka. Ukoliko bi ovakve grupe mogle dostii svoj pravni status koji precizira
njihova prava sa jedne, i obaveze drave prema njima sa druge strane, bila bi stvorena objektivna
osnova za postizanje politikih odluka uz pomo meunarodne zajednice. 342
Potreba prepoznavanja etnikih grupa kao zasebnih politikih entiteta od strane meunarodnog
prava posebno je znaajna uzimajui u obzir karakteristike grupnog identiteta i njegove pojavne
oblike. Naime, objanjavajui ekstremizam kao nepoeljan vid politikog miljenja i postupanja
u svakom drutvu, prof. dr Dragan Simeunovi opisao je da se pojedinac utapa u svoj izabrani
kolektiv i slui mu bez obzira da li je re o naciji, verskoj grupi ili rasi, ili pak sportskoj ili
navijakoj grupaciji. Takav identitet je prevashodno tipino plemenski, dakle arhaini identitet
koji nije civilizacijski prevazien. Pripadnitvo grupi se pak bazira na monolitnom identitetu
trai se jedno ali bitno svojstvo koje moe biti isto nacionalno poreklo, duboka religioznost,
pripadnitvo rasi ili ak profesiji. 343 Meutim, takav identitet se kao izvor fanatizma, odnosno
poviene spremnosti na nasilje nad drugima i sobom, netolerancije i skenofobije moe oznaiti i
kao ubilaki. 344 U tom smislu, grupni narcizam predstavlja potku svakog ekstremizma
iskljuujui alternaciju ekstremistikim stavovima prema kojima je slika sveta crno-bela, a
postojimo samo oni, zli, podmukli i nepravedni, i mi kao pametni, dobri, pravedni i rtve
zavera. 345
U tom smislu, prof. dr Simeunovi objanjava da primordijalni obrazac osnaenja slabanog ja

radi preivljavanja i potrebe svake vrste zatite (potreba da budemo zatieni ak i kada nismo
ugroeni) zahteva ojaavanje identiteta kroz poistoveivanje sa nekom grupom koju
predstavljamo kao snanijom i uopte kvalitetnijom da bi se kao njeni pripadnici sigurnije i bolje
oseali. Iz tog razloga, obzirom da zahteva monolitni identitet (verski, nacionalni ili rasni),
342
Oxford, 2000, str. 141-146
343
Simeunovi Dragan, Terorizam, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2009, str. 155
344
Opirnije videti: Maluf A., Ubilaki identiteti, Paidea, Beograd, 2003
345
eventualno meanje identiteta (prelazak u drugu veru, naciju, meoviti brakovi) doivljeni kao
izdaja primarne grupe vode ekstremizmu. Svest o jaini neeg, potencijalno opasnog po nas
nagoni nas na udruivanje pri emu neprijatelja treba uiniti bezopasnim, a to se moe postii ili
njegovim potinjavanjem ili unitenjem ili pretvaranjem njih u nas ime se uruava njihov
identitet. Otuda su planske verske i nacionalne asimilacije ne samo tako esto ve i uspeno
koriene da se otkloni opasnost od inih.346 Pored toga, sticanje i imanje identiteta kod
nesigurnog ja jeste u funkciji postizanja bar deliminog identiteta, a u osnovi neuvaavanja
nekoga, esto lei strah da ne osnaimo nekoga ko sutra moe biti neprijatelj. U tom smislu ne
ude napori meunarodne zajednice da se zatite manjine. U istoriji su sve manjine bile ugroene
osim jedne manjine koju su inili vladajui i bogati to se Francuskom revolucijom
1789. godine promenilo, ali od tada niko vie nije siguran, ali ni oni koji rue druge. 347
Iako ekstremizam predstavlja najnepoeljniji oblik ispoljavanja grupnog identiteta i ne odnosi se

nuno na sve etnike grupe, u svojoj krajnjoj instanci sukoba sa drugim etnikim grupama,
gotovo je neizbean. Etniki konflikti i tenzije, grube povrede ljudskih prava manjinskog
stanovnitva u zemljama Centralne i Istone Evrope kao i na Balkanu 348 nametnule su obavezu
346
Ako se ceo jedan narod, ili svi pripadnici neke rasne ili verske grupe mogu da doivljavaju kao nepomirljivi
neprijatelji, onda je i njihovo istrebljenje koje nude ektremisti jedino shvatljivo kao pokuaj uvara da promptno
zavre svoj posao uvanja i potom nesmetano samo da upravljaju. Otuda logori smrti i masovne istke ljudi koji su
krivi zato to pripadaju onima. Svet je kao i njegova istorija prepun primera pokuaja istrebljenja nekih
kolektiviteta. Problem je to se oni najpoznatiji, a esto i najtei primeri isuvie esto pominju tako da se stie utisak
i da su jedini. Opte je poznat ustaki logor Jasenovac u kome su ubijani Srbi, Jevreji i Romi, ali se gotovo i ne
pominje ustaki logor Jadovno iako je u njemu za samo 132 dana ubijeno 42.246 lica, takoe mahom Srba i Jevreja,
od ega je preko hiljadu bilo mlae od 14 godina. Izvor: Zatezalo uro, Jadovno, kompleks ustakih logora 1941,
Beograd, 2008 u Simeunovi Dragan, Terorizam, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2009, str. 154
347
348
Za razliku od drugih regiona, Balkan je oduvek po svom geopolitikom poloaju zaokupljao panju vojnih
osvajaa, trgovaca, istraivaa i politiara. O njemu se govorilo kao geopolitikom krstu meu narodima i dravama,
kao o graniniku i mostu, prelazu, procepu, verigi meu svetovima.Balkan nesumnjivo svojim jedinstvenim
geopolitikim poloajem poseduje izmeu ostalog i "monu ontologiju koja zasluuje ozbiljno i kompleksno
prouavanje, a to je ontologija stalne i duboke promene". Kao kolevka Evrope, prokleta avlija ili bure baruta, njen
pupanik ili tamni vilajet, pojam balkanizacije ulazi u upotrebu kao krajnje preorativan sinonim za zavaenost,
podele, plemensku iskljuivost, tribalizaciju, politiku dezintegraciju i dr. Izvor: Todorova Marija, Imaginarni
Balkan, Zemun, Biblioteka XX vek, Beograd, str. 316 odnosno Todorova Marija, Imagining the Balkans, Oxford
drava da pravno urede poloaj manjina. Tako je zatita prava i sloboda nacionalnih manjina
postalo jedno od najvanijih esto i bezbednosnih pitanja savremene Evrope. Uticaj konflikata
(koji su u svojoj pozadini imali nereene nacionalne odnosno etnike tenzije) na zbivanja u
proteklim decenijama kao i na stabilnost zemalja i regiona, umnogome odreuju neophodnost
normativnopravnog regulisanja tzv. manjinskog pitanja. Zemlje Centralne i Istone Evrope koje
su se nale, odnosno koje su izabrale put tranzicije, nastoje da svoje politike, administrativne i
naroito pravne sisteme prilagode standardima ustanovljenim u EU. U tim propisima (koji su
doneti ili poetkom devedesetih godina ili na samom prelazu u trei milenijum) da bi se spreio
proces dalje dezintegracije Evrope, pored garantovanja individualnih prava, ukljuujui i ona u
pogledu ostvarivanja i ouvanja identiteta (kulturnog, etnikog, jezikog, verskog itd.) propisuju
se i prava koja se odnose na zatitu kolektivnih identiteta kroz pravo na upotrebu maternjeg
jezika, pravo na slubenu upotrebu jezika manjina, ukljuujui i odredbu o toponimima, pravo na
obrazovanje na jeziku manjina od predkolskog do univerzitetskog uz isticanje znaaja
obrazovnih planova i programa - koji bi sadrali i gradivo o ljudskim i manjinskim pravima i
razvijali sistem mirovnog obrazovanja, zatim od izuzetnog znaaja za ouvanje identiteta ali i za
afirmaciju tolerancije prema drugim je i pravo na informisanje na svom jeziku kako u pisanim,
tako i u elektronskim medijima. 349 Ipak, uz sav optmizam, konano reavanje ovog problema ne
ini se izvesnim, a eventualno reavanje pitanja identiteta (kolektivnog i individualnog)
zahtevae jo dosta napora i strunosti strunjaka u okviru nacionalnih drava, pripadnika veine
i manjine, ali i podrku meunarodne zajednice.
University Press, New York, 1997. U novije vreme za ovaj region koristi se pojam Jugoistocna Evropa da bi se
izbegli otpori koje izaziva termin Balkan i stereotipi vezani za njega.
349
Agne Kartag Odri, Normativno-pravna zatita identiteta, Kulturni i etniki identiteti u procesu globalizacije i
regionalizacije Balkana, Jugoslovensko udruenje za nauno istraivanje religije JUNIR, PUNTA, Ni, 2002, str.
61-68
3. Meunarodne norme i njihov uticaj na naruavanje

etnocentrizma
Meunarodno pravo prepoznaje pravo drave za upotrebu sile u cilju samoodbrane sa jedne
strane, ali sa druge je potpuno nemo po pitanju prava na samoodbranu nacionalnih i drugih
etnikih grupa koje nisu konstituisane kao drave. U tom pogledu, dometi meunarodnog prava
su ogranieni. Zakoni koji se tiu genocida, ljudskih prava, prava manjina i meunarodno
krivino pravo dele zajedniku slabost, a to je odsustvo mehanizama sprovoenja. Zakon koji se
odnosi na humanitarne intervencije i stvaranje mirnih luka je u punom razvoju. Sa druge strane,
zakoni koji bi tretirali pravo etnikih grupa da se brane, jo uvek je jako daleko od dometa
meunarodnog pravnog poretka. Tako je u vezi sa Zalivskom krizom 90-ih godina otvoreno
pitanje da li se bez odluke odnosno dozvole Saveta bezbednosti UN moe insistirati na pravu
individualne i kolektivne samoodbrane nedravnih entiteta? Tada je sugerisano da je Savet
osmiljen da dopunjava programe samoodbrane organizovane od strane Sjedinjenih Drava, a
ne da ih zamenjuje. 350 Inae, meunarodni pravnici duboko su podeljenih miljenja na one koji
smatraju da integritet dravnog sistema treba biti potovan u vezi sa izbegavanjem anarhije, dok
su drugi stava da je intervencionizam poeljan. 351
350
Eugen Rostow u izjavi koja se odnosi na legitimizaciju upoterbe sile u Iraku. Izvor: Gottlieb Gidon, Nation
Against State: A New Approach to Ethnic Conflicts and the Decline of Sovereignty, Council on Foreign Relations
351
U tom smislu, prva grupa u potpunosti podrava znaenje odredaba lana 2.7 Povelje UN koja zabranjuje
intervenciju u vezi sa stvarima koje su esencijalne u unutranjem pravosuu i nadlenosti date drave. Meunarodni
pravnici koji podravaju intervencionizam sa druge strane, prioritet daju irokom spektru viih ciljeva (pomo u
sluajevima prirodnih katastrofa, oruanim konfliktima, pretnjama ivotnoj sredini, prevenciji genocida, proliferaciji
oruja za masovno unitenje i dr.). Inae, klasina kola meunarodnog prava ograniava pravo drave da deluje na
teritoriji druge drave odnosno mea se u njene unutranje stvari. Sutinska razlika izmeu dve grupe argumenata
Meutim, savremene rasprave o nemeanju i potovanju suvereniteta drave sa jedne, i

osiguravanja potovanja prava nacionalnih ili etnikih manjina sa druge strane, neminovno
sobom povlai pitanje suptilne granice odnosa nacionalnih manjina (etnikih grupa) i njihovog
prava na samoopredeljenje. Dosadanja praksa pokazala je da za specifinost ove tematike
meunarodno pravo nema potreban senzibilitet, kao i da se veoma esto, primenjuje politika
dvostrukih arina.
Isto tako, drugi problem jeste nemogunost uticaja i eventualnog spreavanja da meunarodnim
pravom garantovano pravo nacionalnih ili etnikih grupa na negovanje posebnosti, kao iv
proces preraste u etnocentizam koji u svojoj krajnjoj instanci moe voditi secesionizmu
naruavajui prethodno garantovanu suverenost drava i njihov teritorijalni integritet.
Poslednje decenije XX veka obeleene su naime brojnim raspravama o poloaju nacionalnih

manjina u svetu u kojima je veoma primetna tendencija pojedinih manjina da pokuavaju da
dokau svoje pravo na samoopredeljenje. 352 Iako je princip ravnopravnosti i samoopredeljenja
naroda proglaen prvim lanom Povelje UN kao osnova razvojanja prijateljskih odnosa meu
na ovu temu lei u nainu na koji balansiraju tj. odnose se prema principu nemeanja u sluevima treih strana.
Louis Henkin je napisao da zakon zasigurno ne moe naloiti niti dozvoliti dravnu intervenciju silom protiv
politike nezavisnosti i teritorijalnog integriteta drugih na temelju ljudskih prava koja su prekrena jer, ona se kre
svuda. U tom smislu, i prvobitna namera Povelje UN bila je da se zabrani upotreba sile ak i za promovisanje
ljudskih prava i uspostavljanje demokratije. Devijacija ove namere nije ispravljena ni na koji nain.351 Praktino,
vernost principu nemeanja osmiljen je kako bi se podupreo suverenitet drava. Takoe, vrednosti organizovane
drave ne trebaju biti potcenjivane jer odsustvo autoriteta dravne vlasti omoguava apokaliptinu anarhiju, kao to
su i dogaaji u Somaliji ilustrovali u praksi najmranije stranice Hobsovog Levijatana. Tako je za vreme Hladnog
rata intervencija u unutranje stvari predpostavljala rizik od eskalacije konflikta koji bi se proirio na dve vodee sile
- Rusiju i Ameriku. Iako su ovakve norme sa druge strane titile suverenitet manje snanih lanica meunarodne
zajednice, njihova vitalnost upravo je derivirana iz odnosa velikih super-sila. Krajem Hladnog rata, okonana je i era
zabrane intervencionizma, ali ne kao rezultat toga to je snaga ovih principa iscrpljena, niti usled prestanka
garantovanja zatite nezavisnosti slabijih drava. U okviru UN ovaj princip nastavlja da zadrava vitalnost, ali samo
kao instrument zatite slabijih drava od velikih sila. Izvor: Gottlieb Gidon, Nation Against State: A New Approach
to Ethnic Conflicts and the Decline of Sovereignty, Council on Foreign Relations Press, New York, 1993, str. 90-92
352
Idejni tvorci prava naroda na samoopredeljenje su ameriki i ruski predsednici Vilson i Lenjin, s time to je
Vilsonova postavka u veoj meri korespondirala sa pravom kolonijalnih naroda ipak doivljavajui ga kao opasan
princip. Lenjin je pak pravu na samoopredeljenje dodavao i pravo na secesiju, koje je u praksi postalo stvarno
pravo na otcepljenje, dok je istovremeno bio i protiv autonomije, kako nacionalnoteritorijalne tako i kulturno-
teritorijalne i protiv federalizma.
narodima, a kao takav ponovljen i u Meunarodnom paktu o graanskim i politikim pravima,

kao i Meunarodnom paktu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, pojavili su se
pokuaji pojedinih krugova da ovo pravo preiroko tumae. Veina autora meunarodnog prava
zastupa miljenje da je princip ravnopravnosti i prava na samoopredeljenje naroda proglaen
iskljuivo u smislu podrke nastojanjima kolonijalnih naroda da steknu nezavisnost i da ga ne
mogu koristiti narodi (a ne nacionalne manjine) van antikolonijalnog koncepta jer je suprotan
principu suvereniteta i teritorijalnog integriteta drava. U tom smislu, Rezolucija 1514
Petnaestog zasedanja Generalne skuptine UN posveena nezavisnosti kolonijalnih zemalja i
naroda, svojim stavom 6. daje sledee pojanjenje: Bilo kakav pokuaj koji ima za cilj
delimino ili potpuno razbijanje nacionalnog jedinstva i teritorijalnog integriteta jedne zemlje
protivan je ciljevima i naelima Povelje UN. U kontekstu iznetog, veliki broj pisaca pravo na
samoopredeljenje deli na pravo na unutarnje i pravo na spoljno opredeljenje, podrazumevajui
pod prvim pravom uee naroda u svim vanijim politikim odlukama drave, a pod drugim
pravo secesije odnosno otcepljenja od postojee drave. Za ovo drugo, mogunost postoji samo
ako je to izriito predvieno ustavom date drave. 353 Iz ovog razloga nema veih polemika u vezi
sa pravima naroda na samoopredeljenje, jer je vie nego jasno da o njemu ne moe biti govora u
uslovima njegovog apsolutnog ogranienja i za same narode. 354 Opteprihvaen je stav da
ukoliko se ne naini i ne shvati razlika izmeu samoopredeljenja i secesije, pravo na
samoopredeljenje e ili povui svetsko politiko telo u nasilje i haos ili e sam princip morati da
bude odbaen na smetlite istorije kao princip ija je korisnost odumrla i koji moe da sahrani
potencijale demokratskog razvitka. 355 Meutim, savremena politika istorija svedoi o
353
Opirnije videti: Cassese Antonio, Self-determination of Peoples, A Legal Repraisal, Grotius Publication,
Cambridge University Press, 1995
354
list SRJ, Beograd, 1998, str. 23-26
355
Izjava i tekst efa delegacije SAD u enevi, Maxa Kempelmana, poznatog diplomate i meunarodnog pravnika,
kasnije funkcionera State Department-a, Kempelman Max, Secession and the Right of Self-determination, The
Washington Quarterly, Summer 1993, str. 5-6
pomenutim dvostrukim arinima i obiaju da se isto, u pronalaenju balansa pogodnog za sve

vrlo esto zaboravi.
Sa druge strane, za razliku od odnosa prava na samoopredeljenja i secesije, postojei

meunarodnopravni instrumenti ne predviaju pravo pripadnika nacionalnih manjina na
autonomiju. Ono nije sadrano ni u Meunarodnom paktu o politikim i graanskim pravima, ni
Okvirnoj konvenciji Saveta Evrope, ni Deklaraciji UN o pravima pripadnika etnikih ili
nacionalnih, verskih i jezikih manjina. Meutim, ono to je pokrenulo lavinu negativnih
komentara i rasprava u okviru strune javnosti jeste Preporuka 1201 Parlamentarne skuptine
Saveta Evrope koja je usvojena 1993. godine, a u ijem je prilogu Predlog dodatnog Protokola uz
Konvenciju o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda koje se odnose na pripadnike nacionalnih
manjina, koji svojim lanom 11. odreuje: U oblastima u kojima su u veini, lica koja pripadaju
nacionalnoj manjini imaju pravo da raspolau odgovarajuim lokalnim ili autonomnim
upravama, ili imaju pravo na specijalni status, to odgovara specifinom istorijskom i
teritorijalnom poloaju, a u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom drave. S obzirom na
kontraverznost predloene odredbe, Komitet za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne
skuptine Saveta Evrope je krajem 1995. godine zatraio pomo u tumaenju (tzv. Venecijanska
komisija) pomenutog lana, a ije je miljenje usvojeno marta 1996. godine. Ono se odnosi na
injenicu da pomenuta odredba ne predstavlja operativno pravilo meunarodnog prava ve samo
predlog na koji upuuju drugi meunarodni ugovori, ali koje, mogu imati politike posledice.356
Usled dosta spornih formulacija, Komisija je dola do zakljuka da bi pravo na autonomiju bilo
mogue samo ukoliko postoje obavezni instrumenti meunarodnog prava, to nije sluaj u datoj
situaciji. Napominjui da su izrazi poput specijalni status ili specifian istorijski ili
teritorijalni poloaj u najmanju ruku nejasni, zakljueno je da se radi o pravu na autonomiju
nosioca prava pripadnika nacionalne manjine, a ne nacionalnoj manjini kao takvoj, otuda dotino
pravo ne podrazumeva da drava treba da prihvati postojanje organizovanog etnikog entiteta na
Potpuni tekst miljenja Venecijanske komisije videti opirnije: Milinkovi Branko, Milinkovi Sanja,
356
Meunarodna politika, Beograd, 1997, str. 163-173.

svojoj teritoriji, niti da treba biti saglasna sa konceptom etnikog pluralizma, kao komponentom
naroda ili nacije koji moe uticati na jedinstvo drave. Radi se dakle o priznavanju individualnih
prava koja se uivaju u zajednici sa drugima odnosno kolektivno. 357 Sutinski drava je ta koja
propisuje pravni okvir unutar koga se moe ostvariti ovo pravo, a meunarodna zatita se prua
samo ako se pravo ostvaruje legalno. U Evropi postoji nekoliko drava koje su na izvesnim
delovima svojih teritorija na kojima ive nacionalne manjine dale pojedine oblike teritorijalne ili
lokalne autonomije poput panije, Italije, Maarske i Srbije. Meutim, iako lokalna samouprava
i autonomija u principu doprinose neposrednoj demokratiji stanovnitva, pa i pripadnika
nacionalnih manjina, takvi oblici mogu pokazati u odreenim segmentima i svoju negativnu
stranu u smislu da se relativna konsolidacija etnikih odnosa odvija po cenu ekstremno visokog
stepena etnike segregacije, koja ovim odnosima daje vie karakter ivota jednog pored drugog
nego ivljenja zajedno. 358 Takoe, pojedini autori zalaui se za kulturne autonomije
naglaavali su kao pragmatske mane ovog koncepta i neeljena dejstva podela unutar porodice,
susedstva i naselja registracijom za nacionalne izbore. 359 Iako meunarodno pravo ne propisuje
obavezu uspostavljanja teritorijalne, lokalne i drugih oblika autonomije, ovo pitanje ostaje
aktuelno uvek i u svakoj dravi kao znaajan vid decentralizacije, demokratizacije i uvaavanja
ne samo etnikih, verskih, i jezikih, ve i geografskih, socijalnih, istorijskih i drugih posebnosti
pojedinih podruja dravnih teritorija. 360
357
SRJ, Beograd, 1998, str. 27-30

358
tefan Bekler govorei o rezultatima istraivanja Italijansko-nemakog udruenja za sociologiju iz Trentina,
vrenih na podruju Junog Tirola u periodu od 1992. do 1994. godine. Izvor: Bckler Stefan, The Soth Tyrol 75
Years of Ethnic Conflict and Peaceful Coexistence, u: Macura, M. i Stanovi V. (ur.), Poloaj manjina u Saveznoj
Republici Jugoslaviji, zbornik radova sa naunog skupa odranog 11, 12. i 13. januara 1995, Beograd, Srpska
akademija nauka i umetnosti SANU, Odeljenje drutvenih nauka, knjiga 19, Beograd, 1996, str. 602
359
Sekelj Laslo, Kulturna prava nacionalnih manjina, u: Macura, M. i Stanovi V. (ur.), Poloaj manjina u
Saveznoj Republici Jugoslaviji, zbornik radova sa naunog skupa odranog 11, 12. i 13. januara 1995, Beograd,
Srpska akademija nauka i umetnosti SANU, Odeljenje drutvenih nauka, knjiga 19, Beograd, 1996, str. 186
360

Dakle, u okviru meunarodnih odnosa, od sutinskog znaaja za razumevanje etnikih konflikata

jeste meuodnos meunarodnog pravnog poretka - univerzalno prepoznatih normi, pravila,
procedura i principa ponaanja u okviru meunarodnog poretka koji regulie funkcionisanje
unutar drave i meu dravama u tom poretku i etnopolitikih pokreta. Dok je meunarodni
sistem baziran na principima nacionalnog samoodreenja i nacije-drave, meunarodni
normativni sistem ostao je vrsto i pristrasno uvezan protiv etnonacionalizma koji se, obino
poziva na ove iste principe u opravdavanju svog postojanja i delovanja. 361 Takoe, vano je
napomenuti da etnonacionalizam 362 ne zastupa uvek secesiju usled injenice da postoji nekoliko
neseparatistikih opcija koje mogu biti komforne i u skladu sa etnikim zahtevima poput
aranmana zajednikog upravljanja odnosno uea u vlasti, zajednitva, multikulturalizma,
etnike saradnje i afirmativnih akcija. 363 Meutim, ukoliko u okviru date drave i doe do
secesionistikih zahteva, oni su uglavnom konfrontirani sa dve fundamentalne meunarodne
normame i to doktrinom suvereniteta drave i konceptom nacionalnog samoodreenja. U cilju
opravdavanja nacionalnog odnosno dravnog jedinstva, drave se pozivaju na doktrinu
suvereniteta dok sa druge strane, etnonacionalisti uporite za svoje secesionistike zahteve nalaze
u drugom principu. 364
361
Edition), Pearson Education Inc, Longman, New York, 2006, str. 44
362
Iako omoguava razmahivanje jezinog purizma. 362 O specifinom odnosu jezika i nacije, korienju jezika radi
nacionalistikih ciljeva, falsifikovanju prolosti i izgradnji mitova koji podupiru ideoloki poeljnu sliku stvarnosti,
razotkrivanju identiteta kao konstrukcije kao i nepodudarnosti kulture i nacije opirnije videti: Kordi Snjeana,
Jezik i nacionalizam, Durieux, Zagreb, 2010
363
O alternativama koje se odnose na umanjenje mogunosti secesionistikih tenji videti opirnije: Safran William,
Non-separatist Policies Regarding Ethnic Minorities: Positive Approaches and Ambiguous Consequences,
International Political Science Review, Vol. 15, No. 1, Januar 1994, str. 61-80
364
Heraclides Alexis, The Self-determination of Minorities in International Politics, Frank Cass, London, 1991, str.
21
4. Doktrina suvereniteta i etnike grupe
Postojei meunarodni sistem koji ine suverene drave poeo je da postepeno da nastaje
Vestfalijskim mirom 1648. godine kao aranmanom koji je okonao tridesetogodinji rat na
prostoru Evrope oznaivi raskid sa srednjevekovnim hrianstvom. Vestfalijski sistem drava
prevashodno se odnosio na Evropu, ali se potpomognut kolonijalizmom kasnije proirio na itav
svet poivajui na osnovnom normativnom stubu suverenitetu, kao pravnom, apsolutnom i
unitaristikom uslovu. 365 U smislu prava, suverenitet drave u okviru meunarodnog pravnog
poretka nije podreen bilo kojoj drugoj dravi, apsolutan je iz razloga to je ili prisutan ili
odsutan, srednje kategorije nema, a unitaran jer suverene drave primenjuju, odnosno imaju
vrhovnu vlast u okviru svoje jurisdikcije. 366 Iz datog proizilazi da Vestfalijski sistem praktino u
sebi sadri dve meusobno suprotstavljene ideje i to izjednaavanjem suvereniteta sa snagom i
autoritetom drave (to kroz vreme i prostor varira od drave do drave), i istovremenim
prihvatanjem postojanja vertikalnog odnosno hijerarhijskog pozicioniranja drava u
meunarodnom sistemu, uzimajui u obzir da promovie princip suverene jednakosti drava tj.
jednakosti drava u suverenosti. 367 Meutim, u okvirima strune i naune javnosti javljaju se
nedoumice kod pojedinih autora u vezi sa time da se suverenitet treba tretirati kao normativni
365
366
James Alan, Sovereign Statehood, Allen & Unwin, London, 1986, str. 25 i Jackson H. Robert, Quasi-States:
Sovereignty, Internation Relations and the Third World, Cambridge University Press, Cambridge, 1990, str. 32
367
Nini ura, The Problem of Souvereignity in the Charter and in the Practise of the United Nations, Martinus
Nijhoff, Hague, Netherlands, 1970, str. 2 i Mayall James, Nationalism and International Society, Cambridge
University Press, Cambridge, 1990, str. 18
odnosno pravni stub meunarodnog poretka, pravei analogiju izmeu kraja hladnog rata sa
krajem koncepta stabilnosti suvereniteta. Izneto se argumentuje injenicom da je nacionalizam
XIX veka podsticao identitet izmeu drave i nacije, pri emu je drava oekivala da bude
ampion nacionalnih ideja, dok u novije vreme nacionalizam tei suprotnom senzibilitetu jer su
danas dobroformirane nacije drave retkost. Ukoliko doe do odsustva podudaranja nacije i
drave, javno miljenje naklonjeno naciji, oduzima mo dravi odnosno, jaanje nacije nad
zemljom ograniava raspon vlasti drave. 368 Iako izneto nije ni najmanje ohrabrujue za neke
etnosecesionistike pokrete koji nisu uspeli da dostignu suverenost, tri elementa suverenosti
nastavljaju da budu problem etnosecesionistikim tenjama za ostvarivanje suverene dravnosti
njihovih etnikih nacija. U prvom redu to su meunarodne pravne norme koje se odnose na
teritorijalni suverenitet drava i nastajanje novih drava, zatim potreba da se sve pojedinane
drave unutar sistema prepoznaju kao suverene jedinice i konano, meunarodni uslov o
spreavanju meanja u unutranje stvari drugih drava. 369
Prema procenama naunika, samo 0,5 % svatskog stanovnitva ivi u jednonacionalnim

dravama 370 to ukazuje na sveprisutnost najdelikatnijeg problema odnosno pitanja dananjice
koje se odnosi na ouvanje identiteta etnikih i drugih manjinskih grupa uz zatitu suvereniteta i
teritorijalnog integriteta drave. Od ovog problema nije zatiena ni jedina zemlja na svetu koja
ne zasniva svoj identitet na jeziku, religiji ili naciji (shvaenoj u uem etnikom smislu), ve na
politikom konceptu - Amerika. 371
368
Lyons M. Gene, Michael Mastanduno, Beyond Westphalia? State Souvereignty and International Intervention,
Johns Hopkins University Press, Baltimore, 1995, str. 52
369
Heraclides Alexis, The Self-Determination of Minorities in International Politics, Frank Cass, London, 1991, str.
20
370
Despi Aleksandar akademik i predsednik SANU, Pozdravna re na naunom skupu o nacionalnim manjinama
odranog 11, 12. i 13. januara 1995, Beograd, u: Macura, M. i Stanovi V. (ur.), Poloaj manjina u Saveznoj
Republici Jugoslaviji, Srpska akademija nauka i umetnosti SANU, Odeljenje drutvenih nauka, knjiga 19, 1996, str.
3
371
Vasovi Vuina, Drava, demokratija i etno-nacionalne manjine, u: Macura, M. i Stanovi V. (ur.), Poloaj
manjina u Saveznoj Republici Jugoslaviji, zbornik radova sa naunog skupa odranog 11, 12. i 13. januara 1995,
Beograd, Srpska akademija nauka i umetnosti SANU, Odeljenje drutvenih nauka, knjiga 19, Beograd, 1996, str. 41
U odnosu etniciteta, ljudskih prava i samoodreenja sa jedne, kao i suverenosti drave sa druge
strane, postavlja se pitanje da li grupe zasnovane na zajednikim osobinama rase, jezika, religije
ili zajednike istorije (posebno karakteristine za etnike grupe) trebaju imati poseban grupni
status nad ve prepoznatim ljudskim i demokratkim pravima? 372
Naime, od samog svog nastanka do dananjih dana suverenitet drave imao je svoje verne
pristalice i estoke protivnike, polarizovanih stavova. Na jednoj strani je glorifikovanje
neprikosnovenosti prava drave bez ikakvog ograniavanja vlasti unutar svojih granica i potpuna
sloboda spoljnopolitikog ispoljavanja u smislu regulisanja odnosa sa drugim dravama, a na
drugoj, potpuno osporavanje legitimnosti, racionalnosti, svrsishodnosti i izvodljivosti separatnog
praktikovanja vlasti, odnosno njenog omeivanja dravnim granicama. 373
Hana Arendt ukazuje na propadanje nacionalne drave i kraj prava oveka odnosno aporiju
ljudskih prava nazivajui nove pojave nacijama manjina i narodima bez dravljanstva, pri
emu ukazuje na nove opasnosti koje su izrasle iz starih evropskih neuralginih taaka, a to su
potpuno nove vrste ponaanja svih evropskih nacionalnosti u ideolokim borbama. 374
Etnika heterogenost veine evropskih drava danas se uzima kao injenica, bez obzira na
institucionalno priznavanje ili nepriznavanje postojanja razliitih etnikih zajednica unutar neke
drave. Ta injenica posledica je dugih istorijskih procesa, sukoba i sporazuma koji su usledili
372
Tson R. Fernando, Ethnicity, Human Rights and Self-Determination, Wippman David, International Law and
Ethnic Conflict, American Society of International law, Cornell University Press, London, 1998, str. 86
373
Varijacije tih suprotstavljenih stanovita su brojne, kao i razlozi zbog kojih one redovno privlae panju glavnih
aktera politikih zbivanja na unutardravnom i meunarodnom planu. U tom smislu, osnovna dva polazita ove
debate tiu se raspolaganja suverenitetom i naina kako suverenitet ograniiti. Praktino, svako oblik vlasti, a
pogotovu vlasti koja pretenduje da bude neprikosnovena (vrhovna) u odreenom domenu, uvek predstavlja veliki
izazov ne samo za one koji su zainteresovani da je se domognu, nego i za one koji je poseduju. O zloupotrebu
neogranienog suvereniteta, dravama delikventima, anarhinim dravama i modelima ograniavanja pravednog
odnosno nepravednog suvereniteta videti opirnije: Kilibarda Zoran, Osnove geopolitike, Fakultet bezbednosti
Univerziteta u Beogradu i JP Slubeni glasnik, Beograd, 2008, str. 125-134
374
Opirnije videti: Arent Hana, Izvori totalitarizma, Feministrika izdavaka kua 94, Beograd, 1998, str. 274-312
nakon sukoba, iscrtavanja i prekrajanja granica, ali i savremenih procesa, meu kojima se
naroito istie uticaj migracijskih tokova i globalizacije. S obzirom na ta dva, uslovno reeno,
izvora etnike raznolikosti evropskih drava (iako oni nisu jedini), u savremenim raspravama
prisutna su razmatranja o tzv. tradicionalnim i novim manjinama i oblicima i dometima njihove
zatite. Osim rasprava o modelima i spektru zatite etnikih manjina u tranzicijskim dravama,
naroito u postkonfliktnim drutvima u kojima su manjine tokom sukoba bile izloene naroito
velikim pritiscima, i zapadnoevropske drave nale su se pred zadatkom redefinisanja i
propitivanja kvaliteta sopstvenih modela odnosa prema razliitostima. Postavlja se pitanje
potrebe osiguravanja slobode iskazivanja i izraavanja vlastite razliitosti u odnosu na
dominantnu grupu, bilo individualno bilo u zajednici sa drugim osobama koje na temelju
meavine objektivnih i subjektivnih kriterijuma oseaju pripadnost odreenoj manjinskoj grupi,
kao i granica te slobode. U taj kontekst smeta se i rasprava oko dileme treba li identitet
(prvenstveno individualni) biti deo privatne ili javne sfere, kao i polemike oko tipova politikih
poredaka utemeljenih na specifinim politikim naelima i njihovog odnosa prema
individualnom i grupnom identitetu. 375
U protekle dve decenije, ali i u novije vrijeme, izrazi nezadovoljstva u nekoliko evropskih drava
koji su kao osnovu imali etniku razliitost, ukazali su na injenicu da su postojei modeli
nedostatni ili neprikladni i da ih je potrebno pribliiti realnostima koje su posledica prethodno
spomenutih savremenih procesa. Iako meunarodno pravo zastupa stav da se postojanje razliitih
manjinskih (etnikih i nacionalnih) zajednica treba utvrditi na temelju injeninog stanja, a ne na
temelju zakona, praksa suvremenih drava nije takva. 376 Na to ukazuju primeri drava koje u
svojim zakonodavnim okvirima ne prepoznaju razliite etnike zajednice, posebno one
manjinske, i zastupaju model jedinstvene nacije te stoga nemaju definisane mere zatite njihovih
prava, bilo individualnih bilo kolektivnih. Pitanje razliitosti i pitanje identiteta ostaje iskljuivo
375
Jakeevi Ruica, Zatita manjinskih identiteta u Republici Hrvatskoj, Politiki ivot, broj 9, Fakultet politikih
nauka Univerziteta u Beogradu & Centar za demokratiju, Beograd, septembar 2013, str. 39-40
376
Thornberry Patrick i Martin Estebanez, Maria Amor, ur., Prava manjina u Europi, Ibis Grafika d.o.o., Zagreb,
2005, str. 44
u domenu pojedinca i to u privatnoj sferi. S druge strane, postoje i primeri drava, mahom
tranzicijskih i koje su u nedavnoj prolosti prole kroz proces transformacije drutava, kao i
postkonfliktinih drutava, koje su manje iz svojih unutranjih motiva, a vie na insistiranje
meunarodnih organizacija prava etnikih/nacionalnih manjina regulisale na vrlo irokoj osnovi.
To su uinile oblikovanjem sopstvenog unutranjeg zakonodavnog okvira i potpisivanjem
brojnih meunarodnih dokumenata poput Okvirne konvencije za zatitu nacionalnih manjina i
Povelje o regionalnim i manjinskim jezicima Vea Evrope, koje su, pored ostalog, namenjene i
zatiti manjinskih identiteta. Kao primer mogu se navesti drave nastale raspadom bive
Jugoslavije, koje su potpisale i ratifikovale navedene dokumente, sa izuzetkom Makedonije, koja
nije ratifikovala Evropsku povelju o regionalnim i manjinskim jezicima. S druge strane, postoje
drave koje su Konvenciju potpisale ali ne i ratifikovale (Belgija, Grka, Island i Luksemburg),
te one koje Konvenciju nikada nisu ni potpisale (Francuska, Turska, Andora i Monako). 377 Bez
obzira na taj dobro poznati status Francuske, kao i njeno stajalite nepriznavanja posebnog
manjinskog statusa francuskim graanima razliitog etnikog porekla, dogaaji koji su
Francusku ponovno stavili pod lupu meunarodne javnosti, meunarodnih organizacija i
organizacija za zatitu ljudskih prava su nemiri koji su u pojedinim francuskim gradovima
izbijali tokom 2005. godine, kao i postupci prema Romima 2010. godine. 378 I pravo na ouvanje
identiteta, kao i pravo na njegovu javnu manifestaciju, razliito je regulisano u razliitim
evropskim dravama. Poslednjih godina u nekim evropskim dravama, poput Francuske,
naroito je na udaru bilo pitanje javne manifestacije karakteristika zasebnog identiteta, te je
ponovo aktuelizirana rasprava o granicama privatne i javne sfere u kontekstu manjinskih
identiteta. Neki autori smatraju kako je upravo nedostatak ili nepostojanje integracijskih politika,
odnosno stvarne osnove da svi graani budu jednaki, bio uzrok insistiranja na pravu na
razliitost, njegovu javnu manifestaciju, kao i intenzivnijeg povezivanja unutar manjinskih
zajednica. Odnosno, tradicionalni model integracije ulazi u krizu jer ne uspeva da odri obeanja,
377
Jakeevi Ruica, Zatita manjinskih identiteta u Republici Hrvatskoj, Politiki ivot, broj 9, Fakultet politikih
nauka Univerziteta u Beogradu & Centar za demokratiju, Beograd, septembar 2013, str. 39-40
378
Videti opirnije: Lali Draen, Zlatkovi-Winter Jelena, Nemiri u Francuskoj 2005: pria sa zapadne strane,
Politika misao, Vol. 43, No. 2, decembar 2006, str. 121-136
jer ne obezbeuje realnu jednakost svih unutar javnog prostora, jednakost na kojoj je zasnovao
svoju legitimnost i u ije ime je od graana nastavio da zahteva da se odriu svojih posebnosti ili
da ih dre u granicama njihove privatne sfere. Promaaji procesa integracije tako su doprineli
proizvodnji manjina koje danas zahtevaju priznavanje ili koje ispoljavaju tenju povlaenja
unutar svojih zajednica... 379
Efektivna ili delotvorna participacija manjinskih pripadnika u upravljanju dravom i drutvom

neodvojiva je od zatite drugih ostalih manjinskih prava, a posebno prava na ouvanje
manjinskog identiteta. Nadalje, intergacija manjina u graansko drutvo, bez prinudne
asimilacije, preduslov je ouvanja manjinskog identiteta i pune zatite manjinskih prava, s jedne
strane, ali i ouvanja dravnog integriteta i suvereniteta, s druge strane. 380
Odnosi i globalne tendencije na kraju XX veka pokazuju skok iz industrijskog u postindustrijsko

informatiko drutvo visokorazvijenih zemalja transnacionalnog globalnog kapitalizma, kao i
fragmantaciju i dezintegraciju zemalja u tranziciji Istone i Jugoistone Evrope. Na polju
ideologije, nauke i kulturetakoe postoje specifinosti visokog stepena razvoja tehnikih
prirodnih nauka analitikog instrumentalnog uma, kao i uspon novih desniarskih ideologija
olienih u novom svetskom poretku, neoliberalizmu, neonacionalizmu i posttotalitarizmu. 381
Meutim, umesto zasnivanja suvereniteta graana na demokratskim principima slobodnih i
379
Semprini Andrea, Multikulturalizam, CLIO, Beograd, 2004, str. 125
380
Jeli Ivana, Evropski standardi participacije nacionalnih manjina u javnom i politikom ivotu, s posebnim
osvrtom na Crnu Goru, Politiki ivot, broj 9, Fakultet politikih nauka Univerziteta u Beogradu & Centar za
demokratiju, Beograd, septembar 2013, str. 54
381
Prema reima Beinskog, etniki i religijski koktel na Balkanu, odnosno na prostoru bive Jugoslavije,
upotrebljen je kao razorni dinamit radi razbijanja njenog dravnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, te
instrumentalizaciju ovih prostora od strane velikih sila. U tom smislu ak i direktnim intervencijama, kao to je to
bio sluaj na Kosovu i u Bosni i Hercegovini (ukljuujui i agresiju NATO alijanse na jednu suverenu zemlju, SR
Jugoslaviju iz 1999. godine), govori o tome da je suverenitet nezavisnih i nacionalnih drava na samom kraju XX
veka na dvostrukom udaru: spolja, ekspanzijom snaga novog svetskog poretka i procesima globalizacije i iznutra,
verskim i etnikim partikularizmima, te secesionistikim pokretima koji se instrumentalizuju i koriste protiv
suverenitita malih i nezavisnih drava. Izvor: Mitrovi Ljubia, Kontroverze o sudbini identiteta u procesu
globalizacije i regionalizacije Balkana, Kulturni i etniki identiteti u procesu globalizacije i regionalizacije
Balkana, Filozofski fakultet-Univerzitet u Niu, Institut za sociologiju, SVEN, Ni, 2005, str. 15-31
ravnopravnih linosti, umesto proimanja etnikih i nacionalnih kultura, stvoren je proctor za

iskljuivost koji se zasniva na hipertrofiji nacionalnih mitova i nacionalnog suvereniteta. Na taj
nain dolazi do etnifikacije politike, svih sfera drutvenosti poput medija, oficijelne javnosti,
obrazovanja, culture i njihove instrumentalizacije i zloupotrebe u cilju ostvarivanja
makijavelistikih ciljeva uskopragmatinih vladajuih elita. Suprotno od evropskih tendencija
deteritorijalizaciije nacionalnih suvereniteta i stvaranja gradjanskog drutva, na podneblju
Balkana, pod izrazitim uticajem procesa retribalizacije, dolo do reteritorijalizacije identiteta i
povratka koncepta nacionalne drave, dok je mo etnikog stavljana daleko iznad graanskog
principa. Izneto je za posledicu imalo brojne sukobe (pa i identitarne) i ratove, kao i ukupan
devastirajui uticaj na ovaj deo sveta, prevashodno njegovu protektoraciju, marginalizaciju i u
krajnjem periferizaciju. 382
Kraj drugog i poetak treeg milenijuma karakteristian je i po tome da se suverenitet

nacionalnih drava praktino naao na dvostrukom udaru i to sa spoljne strane, usled procesa
globalizacije i sa unutranje strane, usled rastuih procesa retribalizacije i fragmentacije.
Dominantno dejstvo globalnih, transnacionalnih korporacija i tako formiranje regionalnih i
svetskog trita dovodi do izmeu ostalog i razvoja teorije o ogranienom suverenitetu nacija i
drave. Ovaj process paralelno prati i jaanje tendencija secesije i separacije unutar nacionalne
drave to void ne samo krizi postojeeg politikog legitimiteta ve i direktnoj dekompoziciji i
politikoj dezintegraciji. Balkan predstavlja eklatantan primer. Ukoliko se posmatraju poloaj
nacionalnih drava u savremenosti i njihovi suvereniteti, primetne su dve razliite regresivne
tendencije. Prva se odnosi na tenju ka retradicionalizaciji i podrazumeva povratak konceptu
ideologije krvi i tla, tj. zatvorenoj nacionalnoj dravi, dok druga regresivna tendencija
podrazumeva obnovu neokonzervativnog etno-nacionalizma, putem hipercentralizovanog
birokratskog sistema u liku novih levijatana koji zarobljavaju drutvo i blokiraju njegove
382
pluralistike i razvojne snage. Obe tendencije su sa stanovita koncepcije modernog drutvenog

razvoja - pogubne. 383
Analizirajui manjinska prava u odnosu na dravu i njen suverenitet, Kimlika izdvaja faktore
koji utiu na izvesnost uspeha implementacije politike multikulturalizma. Kao primarnu izdvaja
odnos manjinskih zajednica i njihov odnos sa dravom, pri emu percipiranje manjinske
zajednice kao bezbednosne pretnje direktno smanjuje mogunost uspenosti politike
multikulturalizma. Opisujui ovakvu situaciju kao sekjuritizaciju (securitization), objanjava da
je ona izvesnija u okolnostima kada sama drava svoj poloaj doivljava nesigurnim u
geopolitikom smislu. Mogunost, odnosno opasnost za nepravedno tretiranje manjinskih
etnikih zajednica naroito dolazi do izraaja sa aspekta nesigurnosti iz njenih odnosa sa
susednim dravama. Izneto se u najveoj meri odnosi na nacionalne manjine koje se neretko
percipiraju kao saradnici spoljnjeg neprijatelja, poput Muslimana u zemljama Zapada nakon
11/9. U tom smislu, doivljaj etnokulturnih zajednica kao pretnji sigurnosti drave srazmeran je
suavanju demokratskog prostora za zahteve datih zajednica u cilju zatite drave kao prioriteta.
Takoe, sam uspeh multikulturalizma zasniva se na nedvosmislenom potovanju ljudskih prava
unutar etnokulturnih zajednica. Krenje individualnih prava svojih lanova unutar etnokulturnih
zajednica takoe utie na smanjenje mogunosti za uspeh multikulturalizma. Trea grupa faktora
koja prema ovom autoru utie na uspenost politike multikulturalizma odnosi se na stepen
kontrole granica, tj. broj azilanata i nelegalnih imigranata. Poveanje ovog broja uz prisutan
oseaj o nesigurnosti granica, anse za uspeh multikulturalizma znatno su manje.
Multikulturalizam naime funkcionie daleko bolje ukoliko imigranti pripadaju veem broju
odnosno irem spektru razliitih etnokulturnih zajednica. Dominantna pripadnost jednoj
etnokulturnoj zajednici implicira mogunost polarizacije odnosa sa veinom. Opet, okolnosti
383
sociologiju, SVEN, Ni, 2005, str. 15-31
kada ostatak drutva imigrante doivljava kao inioce koji doprinose razvoju drutva, najpre u
ekonomskom smislu, anse za uspenu primenu politike multikulturalizma su u porastu. 384
Iako je poetak XX veka karakteristian po procesima koji ukazuju na svojevrsnu eroziju

suvereniteta i njegovog zastarevanja u trendu sveukupne tendencije brisanja granica i
grupisanja zemalja u saveze i unije, u svetlu savremenih dogaaja tokom sredine druge
decenije XXI veka dobija jedno sasvim novo znaenje.
Pored jaanja koncepta nacionalne drave i sve intenzivnijih zahteva etnikih pokreta, kriza koja
je pogodila Evropsku uniju tokom 2015. godine predstavlja najveu krizu u njenoj istoriji jo od
njenog osnivanja. Dimenzije krize sa kojom se Evropska unija suoila, kao i stepen nespremnosti
vezano za ogroman izbegliki talas koji je krenuo iz Sirije, Avganistana i Iraka put Zapadne
Evrope, oigledna je u injenici da dugo vremena od poetka krize kako je novonastala
neoikavana situacija nazvana - nije bilo usaglaeno stanovite zemalja Unije da li se radi o
migrantskoj, izbeglikoj, emigrantskoj ili pak azilantskoj krizi. U datim okolnostima, u samom
srcu Evrope, koncept konvencionalnog suvereniteta doivljava ekspresnu rehabilitaciju. Njegov
povratak pri tome naputa karakteristike suptilnosti i diplomatije i grubo sobom nosi
rasporeivanje vojske, hapenja, bodljikave ice, podizanje zidova i vraanje carinika na granice
izmeu zemalja koje do skoro nisu postojale, a njihovo ujedinjavanje predstavljalo je
spoljnopolitiki prioritet svake od zemalja ponaosob. Nesnalaenje sa neoekivanom pojavom
kao i dimenzije jaanja nacionalne drave odnosno zatite njenih interesa u odnosu na dotadanje
partnerstvo eksplicitno je vidljivo u podizanju zida na pruzi u sred Evrope. Takoe, eklatantan
primer navedenog je i granica izmeu Austrije i Nemake kao tradicionalnih saveznika iste
religijske, jezike i kulturoloke pripadnosti. U tom smislu, jaanje nacionalne drave u datim
okolnostima nedvosmisleno e iznedriti (a ve je i poeo) rast ksenofobije kao dugotrajne i teko
384
Kymlicka Will, The new debate on minority rights (and postscript), Anthony Simon Laden and David Owen
(eds.), Multiculturalism and Political Theory, Cambridge University Press, New York, 2007, str. 5358
izbrisive senke zbog koje je do sada poloeno previe ljudskih ivota. 385 Isto tako, bezoni
teroristiki napadi Islamske Drave (ID) u Parizu sa desetinama nedunih civilnih rtava, pretnje
u Briselu i drugo - nedvosmisleno potvruju dalju ekspanziju etnikih konflikata u savremenom
svetu, dovode do destabilizacije bezbednosnih okolnosti u Evropi i nesumnjivo vode potvrdi
prethodno iznetoj tvrdnji da e politika desnica u ovom obraunu sve vie dobijati na
znaaju. 386
Prevazilazei doskora postojei strah da e globalizacioni i integracioni tokovi naruiti

nacionalne interese pojedinanih zemalja, koja sada dolazi do svog zaleta i izraaja u punom
znaenju, pored nesumnjivog jaanja desnice na Starom kontinentu, nedvosmisleno pokazuje
urgentnu rehabilitaciju koncepta suvereniteta.
385
Sa druge strane, u datim okolnostima moe se rei da zemlje koje su prihvatile emigrante predstavljaju svetao
primer. Ipak, navedeno treba uzeti sa rezervom uzimajui u obzir da veina od zemalja koje su realizovale prihvat
predstavljaju male zemlje na spoljnopolitikoj karti sveta uglavnom bez ikakvog izbora ili u poziciji da na navedeno
ne mogu da utiu. Opet, konkretno Republika Srbija je svojim svetlim primerom dola do pozicije da moe raunati
na elemente koji e doprineti uklanjanju ili pak ponitavanju ranije steene i ini se trajne etikete kolektivne krivice
pripisane kao narodu sklonom zloinima i nehumanosti. Videti opirnije: Simeunovi Dragan, Srpska kolektivna
krivica, Nolit, Beograd, 2007
386
Interesantno je da se teroristiki napad ID u Parizu sa najveim brojem civilnih rtava do sada dogodio 13.
novembra 2015. godine - nepuna etiri dana od kada tzv. Kosovo (tradicionalna lokacija kampova za obuku
terorista) na Generalnoj konferenciji - nije primljeno u UNESCO. Do danas (22.novembra 2015. godine), niko od
svetskih, pa ni lokalnih i regionalnih analitiara nije prepoznao eventualno korespondiranje datih dogaaja. Ipak,
kako izneto nije predmet ove disertacije, data tema nee dalje biti elaborirana.
V
Stvaranje novih drava
i etniko nasilje
Poslednje decenije XIX veka obeleene su dogaajima koji su odbacili stari kapitalizam
zasnovan na slobodnoj konkurenciji zamenivi ga monopolistikim kapitalizmom odnosno
imperijalizmom i borbom za osvajanje jo slobodnih kolonijalnih teritorija. To je doba
grozniave podele sveta. U ovom periodu ni u Africi, ni u Polineziji, ni u Aziji, ni u Americi ne
ostaje ve skoro nikakvih slobodnih zemalja koje bi bile od interesa za imperijaliste. Pojavljuje
se zadatak ponovne podele sveta meu najjaima koji preuzimaju politika i diplomatija vodeih
imperijalistikih drava. 387
Naime modernizacijom, nacionalizam je postajao nasilniji. Drugim reima, postojanje grupa koje
sebe doivljavaju kao posebne u etnikom ili nacionalnom smislu stvaraju mogunost za
potencijalno nasilje i konflikt. U modernim vremenima, upotreba terorizma od strane
nacionalistikih pokreta veoma esto je povezana sa borbom za osloboenje od kolonijalnih sila
(Francuska i Alir; Britanija i Palestina; Britanija, Grka i Kipar i dr.). Drugim reima, u periodu
nakon Drugog svetskog rata, kada su evropska kolonijalna carstva bila suoena sa izazovom,
nacionalistikim pokretima nedostajala je vojna snaga da se direktno konfrontiraju evropskim
bezbednosnim i vojnim snagama pa su se oslanjali na gerilsko ratovanje i izmeu ostalog i
terorizam. U vreme dok je borba za osloboenje od kolonijalnih sila esto rezultirala
terorizmom, bili su prisutni i drugi vidovi etnikog ili nacionalistikog nasilja i sukoba, naroito
od strane separatistikih pokreta (Oslobodilaki front Kvebeka, Ibos u Nigeriji, Kurdi u Turskoj i
Iraku, eeni u Rusiji, grupe u Mjanmaru i dr.). 388 Smatralo se da e kraj Hladnog rata i
smirivanje ideolokih konfrontacija voditi umirenju etnikih podela meutim, dolazi do jasnog
intenziviranja etnikih tenzija u svetu.
Talas stvaranja nacionalnih drava nedvosmisleno je i potpuno bio praen i razvojem

nacionalizma do njegovih najsurovijih oblika. U tom smislu, pripisivanje uloge rtve sopstvenoj
387
Opirnije videti: Potemkin V. P. akademik, Minc I. I., Hvostov V. M, Istorija diplomatije Diplomatija novog
doba (1872-1919), Arhiv za pravne i drutvene nauke, Beograd, 1949
388
Opirnije videti: Lutz James and Brenda, Global Terrorism, Routledge, 2004, str. 90-113
naciji ide paralelno sa pripisivanjem uloge deurrnog krivca drugoj naciji. Upravo postojanje
deurnog krivca, odnosno postojanje neprijatelja povezuje datu grupu. Odavno je vidljivo da
ideologija nacionalne grupe u cilju njene integracije nuno sadri predstavu o neprijatelju i
zajednikoj opasnosti kako bi se data grupa povezivala. 389
Jo je Sigmund Frojd utvrdio da je uvek mogue povezati znatan broj ljudi zajedno u ljubavi
dokle god postoje neki drugi ljudi da prime manifestaciju njihove agresivnosti. 390 Delujui kao
vezno sredstvo, predstava o neprijatelju moe postati dominantno ili ak jedino svojstvo
pravljenja nacije. 391 Iz tog razloga nije ni najmanje udno to se za nacije kae da predstavljaju
zajednice koje zbog istorijske zablude veruju u zajedniko poreklo i imaju zajednikog
neprijatelja jer, ukoliko se nacionalizam posmatra kao ideologija prvog lica mnoine koja govori
o nama, onda je on isto tako i ideologija treeg lica jer ne moe biti nas bez njih. 392 Iz te
neodreenosti i praznine proizilazi i oseaj spremnosti na kolektivnu maniju proganjanja koji je
svojstven nacijama i, koji prema Eliasu Kanetiju mase dri zajedno. Dakle, ranjivim nacionalnim
identitetima je potreban unutranji ili spoljni neprijatelj koji se u najboljem sluaju iskljuuje
predrasudama, a u najgorem nasiljem, progonima i ratom 393 (budui da grupu povezuje
neprijateljstvo prema drugima, ne udi to se na junoslovenskim prostorima ono briljivo
uzgaja 394).
Izmiljanje pria o poreklu koje slue za legitimizaciju dananjih odnosa predstavljaju

reduciranu stvarnost gde je mehanizam deurnog krivca od sutinskog znaaja za zajednitvo
389
Lemberg E., Nationalismus, II, Reinbek, Hamburg, 1964, str. 82
390
Bhabha H., DissemiNation: time, narative and the margins of the modern nation, Bhabha H. (ur), Nation and
Narration, Routledge, London/New York, 1990, str. 300
391
392
Billing M, Banal Nationalism, Sage Publications, London, 1995, str. 78
393
Fritsche M, Das Eigene und das Fremde, Hinrichs U. (ur), Sprache in der Slavia und auf dem Balkan, Oto
Harassowitsz, Weisbaden, 1992, str. 80-81
394
Videti opirnije: Kordi Snjeana, Jezik i nacionalizam, Durieux, Zagreb, 2010, str. 351-355
drutva. 395 Istorijsko pravo prema miljenju nekih od najznaajnijih mislilaca naih prostora, nije
nita drugo do pravo da neki istorijski narod davi druge neistorijske narode. 396
Schmitt jo 1950-te godine, analizirajui pojavu suverenih drava, pojam neprijatelja (enemy)
kojeg potujemo kao ravnog nama zamenjuje pojmom apsolutnog neprijatelja odnosno
neprijatelja koji mora biti uniten (absolute Feind/Foe). 397 Opet, velika veina autora u kontekstu
nacionalizma i etnikih grupa sa druge strane, saglasna je u odreivanju naroda koji sopstveni
identitet determinie kroz neprijateljstvo protiv drugog naroda kao faistikog. 398 Ukoliko
postoji tzv. uzgajani neprijatelj, brzo moe doi do rata. Ovakvi ratovi su doba junatva nove
nacije, a mit o njemu obavezuje i vezuje, dok negovanju neprijatelja bitno pomae religija. 399
U kontekstu konflikata sa etnikim prefiksom, odnosno doiminantno prisutnom etnikom

komponentom, teritorija neminovno predstavlja osnov ili jedan od esencijalnih razloga njihovog
izbijanja jer, kako je to Smith formulisao opisujui naciju bez korena kao avet kosmopolitizma -
u sluaju etnija spona sa teritorijom moe biti tek istorijska i simbolika, u sluaju nacije ona je
fizika i stvarna: nacije poseduju teritorije. 400
395
Friedrich C., Der Mythosbegriff als Mittel gegenwrtiger Gesellschaftsanalyse, C. Friedrich/B. Menzel (ur),
Osteuropa im Umbruch, Peter Lang, Frankfurt am Main, 1994, str. 26
396
Prof. dr Dragan Simeunovi objanjavajui ideju federalizma i shvatanje koncepta narodnog prava na
osloboenje i slobodno opredeljenje uz puno potovanje slobode drugih - kao jedinog vaeeg prava u delima
Svetozara Markovia, navodi da istorijsko pravo kao potencijalni konstitutivni agens federacije mora zauvek da
ustupi mesto pravu naroda na otpor protiv ugnjetavaa i zavojevaa, protiv, ne samo nacionalnog izrabljivanja i
zlostavljanja, nego i nacionalne ignorancije. Izvor: Simeunovi Dragan, Novovekovne politike ideje u Srba, Institut
za politike studije Beograd i Pravni fakultet Banja Luka, Knjiga prva, Beograd, 2003, str. 303-304
397
Opirnije videti: Schwab G, Enemy oder Foe: der Konflikt der Modernen Politik, Epirrhosis Festgabe fr C. S.,
Band 2, Duncker & Humblot, Berlin, 1968, str. 665-682
398
Konrad G., Von den Schwierigkeiten der Scheidung, D. Schlegel (ur), Der neue Nationalismus: Ursachen,
Chancen, Gefahren, Wochenschau- Verlag, Schwalbach, 1994, str. 35
399
400
Smit Antoni, Nacionalni identitet, Beograd, Biblioteka XX vek, 1998, str. 68
Ukoliko poemo od teze da drutvene neprilike prouzrokuju, u konkretnom sluaju, ispade na

rasnoj i verskoj osnovi, onda nije potpuno bez osnova pozivanje na socijalno-psiholoku teoriju
agresivnosti prilikom analize pomenutog fenomena. Prema teoriji o traenju rtvenog jarca,
agresivnost predstavlja rezultat spreavanja zadovoljenja egzistencijalnih potreba usled
frustracije. 401
Kao takva, frustracija se pre svega javlja usled nemogunosti ostvarivanja drutvenih i
individualnih ciljeva kod veine pripadnika, i dovodi do nagomilavanja agresije pa se traganje za
rtvom na kojoj treba iskaliti nezadovoljstvo javlja kao logina ali neprimerena posledica. rtve
su obino razne manjinske grupe ili pojedinci koji se odabiraju ne zato to su na bilo koji nain
krivi za nepovoljnu drutvenu situaciju, ve zbog toga to predstavljaju objekte prema kojima je
najlake ispoljiti agresivnost uz izostanak krupnijih drutvenih sankcija. 402
Prema miljenju veine autora, u savremenom svetu je umesto kretanja ka multipolarizmu,

prisutna tenja planetarnoj hegemoniji irenjem unipolarne geopolitike logike predvoena SAD.
Ovakvi procesi instrumentalizacije i slobodno se moe rei zloupotrebe globalizacije, iznedrili su
sve prisutniju, gotovo galopirajuu retribalizaciju sveta, 403 povratak na retrogradne ideologije
krvi i tla iz XIX veka, obnovu nacionalizma, ali isto tako i osnaivanje svetskog demokratskog
fronta nasuprot neoliberalnoj totalitarnoj hegemoniji. Implozijom socijalizma, dolo je do krize
identiteta nekadanjih socijalistikih drutava i njihove neminovne regresije na mehanizme
mehanike solidarnosti i iskonsku religioznu matricu. Tako je praktino opijum komunistike
ideologije zamenjen etnonacionalizmom. Odnosno, u uslovima krize i socijalne i moralne
kataklizme, etnike grupe u okviru ovih drutava potraile su osnovu za obnavljanje svog
identiteta kroz stare kulturoloke obrasce. Umesto adekvatnog odgovora na izazove
uek Marija, Nasilje navijakih grupa kao vid politikog nasilja u Srbiji, Pravni informator, ISSN 1450-7137,
401
god. XIII, br. 5, 2010, str. 9-11

402
Ibid
403
Francois Thual, Les Conflits Identitires, Ellipses, Paris, 1995, str. 163-184
modernizacije i savremenosti uopte, dolo je do retradicionalistike redukcije nacionalnog i

kulturnog identiteta i instrumentalizacije religijskih obrazaca. Drugim reima, umesto zasnivanja
suvereniteta graana na demokratskim principima ravnopravnih slobodnih linosti, umesto
proimanja etnikih i nacionalnih kultura, stvoren je proctor za iskljuivost koji se zasniva na
hipertrofiji nacionalnih mitova i nacionalnog suvereniteta. 404
404
sociologiju, SVEN, Ni, 2005, str. 20-30
1. Odreenje pojma tzv. starih nacionalnih drava
Istorija je, zakljuno sa srednjim vekom, poznavala carstvo, gradove, drave, narode, etnike
grupe. Formula nacionalne drave, ira nego formula gradske drave, ua je od carstva ak i kad
je polietnika. Nacionalna drava predstavlja istovremeno i tvorevinu i tvorca moderne Evrope.
Ona se oblikuje sporo, na razliite naine u Francuskoj, Engleskoj, paniji, Portugaliji, polazei
od i iz sredita jedne monarhijske vlasti, koja sebe oblikuje oblikujui nacionalnu dravu.
Ostrvski karakter podstie razvoj britanske nacionalne drave. Katolika rekonkvista podstie
razvoj panske nacionalne drave. Monarhijska upornost i istorijska mogunost podstiu razvoj
francuske nacionalne drave, a potom formula nacionalne drave izbija na videlo u Francuskoj
revoluciji i kroz nju. Do tada monarhijska drava je upravljala razviem nacija putem polaganog
pofrancunjavanja etnikih grupa, u okviru svojih granica ili onih koje su pokorene. Malo pre
toga, u Americi je konstituisan federalni model nacionalne drave polazei od emancipacije
kolonija u odnosu na metropolu. Od tada pa nadalje, kako na amerikom tako i na francuskom
principu, nacionalne drave ini emancipatorski model koga je mogue uiniti optim. Upravo
zbog toga, od poetka XIX veka, primer SAD nadahnjuje pobune belog i meleskog stanovnitva
koje su iznedrile nove nacije Latinske Amerike. U Evropi, gde se sve do kraja XVIII veka nacija
tek lagano pomalja iz multi-sekularnog procesa koji vodi Drava-ujediniteljica, proces se naglo
preokree: u Nemakoj i Italiji ideja nacije, koju je razgorelo gorljivo propovedanje, nadahnuta
ogromnim kolektivnim poletom, povui e dva periferna kraljevstva (prusko i pijemontsko) da
osnuju veliku nacionalnu dravu. Jo bolje: u Grkoj, Srbiji, Bugarskoj, Rumuniji, ideja nacije
prethodi stvaranju svake drave i uestvuje u tom stvaranju nadahnjujui emancipatorske borbe

naroda potinjenih Otomanskom carstvu. U XX veku, raspad Otomanskog i Austro-ugarskog

carstva omoguavaju pristup nacionalnim dravama onim narodima ili etnikim grupama koji su
ih ranije bili lieni. esto se u Africi, na osnovu kolonijalne rascepkanosti, drave koje se raaju
nameu jo neizvesnu odnosno fiktivnu naciju razliitim etnikim grupama bez zajednikog
jezika. Granini je sluaj gde ideja nade prethodi ne samo formiranju jedne drave, kakav je bio
sluaj sa cionizmom kao jevrejskom verzijom konkretizovanja jednog identiteta, ne vie samo
religijskog i etnikog, nego i nacionalnog. Iako retkost pre dva veka, nacionalna drava osvojila
je planetu i zavladala njome. Uzimajui u obzir da je nacionalna drava drutveno bie, kao i da
predstavlja zajednicu identiteta, stavova i reakcija prema strancu, Evropski ratovi od XVII do
XX veka uinili su to zajednitvo intenzivnijim za svaku konfrontaciju nacija, katkad u borbi na
ivot i smrt sa neprijateljem koji se doivljava kao nasledni. Sukobljenost izgleda da
preovladava pre 1914, suprotstavljajui radnike, revolucionarne i internacionalistike stranke sa
graanskim, nacionalistikim i tradicionalistikim. Zajednitvo sudbine u okviru nacije utoliko je
dublje ukorenjeno ukoliko je vie zapeaeno mitolokim jedinstvom. Odnosno, nacionalna
drava je otadbina, termin muko-enskog roda, a nacionalni mit je bipolarizovan. Na jednom
polu nalazi se duhovni karakter bratstva meu decom otadbine, a na drugom polu je
mitoloko jedinstvo koje izgleda kao bioloko jedinstvo, koje meusobno ujedinjava bia iste
krvi. to onda tei da podstakne drugi mit (bioloki pogrean), mit o zajednikoj rasi. 405
Inae, plemenski nacionalizam, pokretaka snaga kontinentalnog imperijalizma, nije imao

mnogo toga zajednikog sa nacionalizmom karakteristinim za potpuno razvijene zapadne
nacionalne drave. Naime, sa svojim zahtevom za nacionalnim suverenitetom i narodnim
zastupnitvom, nacionalna drava kakva se razvijala od Francuske revolucije tokom itavog XIX
veka, predstavljala je kombinaciju dva inioca koja su u prethodnom, XVIII veku jo uvek bila
405
Tako ideja nacije sadri rasizam koji se aktuelizuje onda kada drugi pol nadvladava. Najbolji primer za navedeno
jeste sukom Francuske i Nemake u XIX veku Alzas-Lorena, koji je radikalizovao opoziciju izmeu francuske
koncepcije koja je od nacije pravila duhovno bie i nemaku koncepciju koja je insistirala na kvazi-biolokoj
pripadnosti narodu koji je etniki jedan. U toj koncepciji Alzas-Loren je bio nesumnjivo nemaki po germanskom
odreenju, dok je po francuskoj koncepciji bio francuski prema svom izboru i volji. Izvor: Iz teksta Edgara Morena
Pojam nacionalne drave, specijalno napisanog za rider (praktikum) autora prof. dr Dragana Simeunovia, Teorija
politike - rider, I deo, Nauka i drutvo, Beograd, 2002, str. 108-110
odvojena, a odvojena su ostala u Rusiji i Austro-ugarskoj: drave i nacionalnosti. Nacije su na

scenu istorije izale i emancipovale se onda, kada su narodi stekli svest o sebi kao o istorijskim i
kulturnim entitetima, a o svojim teritorijama kao o stalnom domu, na mestima gde je istorija
ostavila vidljive tragove, kao celinama ija je kultivacija predstavljala plod zajednikog rada
njihovih predaka i ija budunost poinje sada da zavisi od razvoja zajednike civilizacije. Tamo
gde su stvarane nacionalne drave stvarane, migracije su okonavane. Socioloki posmatrano,
nacionalna drava nastala je emancipacijom evropskih seljakih klasa. 406
Dok je svest o nacionalnosti srazmerno skoranji dogaaj, struktura drave je bila izvedena iz
prosveenog despotizma i vekova monarhije. Bilo u obliku reformisane ustavne monarhije ili
nove republike, kao svoju vrhovnu funkciju drava je nasledila zatitu svih svojih stanovnika na
sopstvenoj teritoriji ne vezano za njihovu nacionalnost, te je trebalo da deluje kao vrhovna
zakonska institucija. Svojevrsna tragedija nacionalne drave ogledala se u preklapanju jaajue
nacionalne svesti sa tim funkcijama. Tako je u ime volje naroda drava bila praktino
primoravana da samo pripadnike nacije prizna kao graane, odnosno da puna graanska i
politika prava podeli samo onima koji su pripadali nacionalnoj zajednici po svom pravu porekla
i injenici roenja. 407
Padom apsolutne monarhije i potpuno novim razvojem klasa koji je iz toga proizaao, osvajanje
drave od strane nacije bilo je moe se slobodno rei umnogome olakano. 408 U ovakvim
okolnostima, sada je apsolutni monarh trebalo da slui interesima nacije u celini, odnosno da
bude vidljivi eksponent tj. dokaz postojanja takvog zajednikog interesa. Izneto se temelji na
tome da bi eventualnim ukudanjem koncepta kralja i suvereniteta naroda, pomenuti zajedniki
interes bio u stalnoj opasnosti od otpoinjanja borbe za kontrolu nad dravnom mainerijom i
406
Macartney C. A., National States and National Minorities, Oxford University Press, London, 1934, str. 432
407
Arent Hana, Izvori totalitarizma, Feministrika izdavaka kua 94, Beograd, 1998, str. 235-236
408
Pojanjenje koncepta osvajanja drave od strane nacije opirnije videti: Delos J. T., La nation, ditions de
l'Arbre, Montreal, 1944
trajnih sukoba klasnih interesa, odnosno stalnog graanskog rata. inilo se da je jedina preostala
veza izmeu dakle graana i drave bez monarha, u stvari veza koja e simbolizovala njihovu
sutinsku zajednicu, odnosno veza nacionalnog ili zajednikog porekla. Tako vek, u kome je
svakim delom stanovnitva i svakom klasom vladao grupni ili klasni interes, interes nacije u
celini trebalo biti garantovan zajednikim poreklom, a koji se sentimentalno izraavao u formi
nacionalizma. Tajni sukob nacije i drave obelodanjen je samim roenjem moderne nacionalne
drave, odnosno kada je Francuska revolucija iznedrila kombinovanje zahteva za nacionalnim
suverenitetom sa Deklaracijom o pravima oveka. Praktino, ista sutinska prava zahtevana su
istovremeno - kao neotuivo naslee svih ljudskih bia, a i kao posebno nasledstvo posebnih
nacija. Drugim reima, ista nacija se deklarisala da se podvrgava zakonu, to bi najverovatnije
proizilazilo iz Prava oveka i kao suverena, odnosno bez iega to joj je nadreeno i nevezana
nikakvim optim zakonom. Konkretan ishod ove kontradiktornosti od tada pa nadalje bio je da su
ljudska prava bila ojaana i zatiena samo kao nacionalna prava, ime je nacionalni suverenitet
izgubio svoju originalnu konotaciju slobode naroda. 409
Razliku izmeu starih, istorijskih nacija i tzv. seljakih naroda bez istorije pravili su u prvom
redu Marks i Engels, kao i austromarksisti (O. Bauer, H. Steinacker), dok ovu razliku kasnije
nastavlja i Hugh Seton-Watson. 410 U stare, istorijske nacije prema ovim autorima spadaju oni
koji raspolau, odnosno su raspolagali sopstvenom kraljevstvom - dravnou, kao celovitom
feudalnom drutvenom/vazalnom disperzijom, i to su: Maari, veani, Englezi, Francuzi, koti,
Danci, Portugalci, Poljaci, Rusi (esi, Hrvati), kao i oni koji su svojom dugom i sjajnom
istorijom, zajednicom graanstva i kulturom imali vodeu ulogu, Nemci i Italijani. Prema podeli
ovih autora, drugu grupu ine: Baltici, Finci, Ukrajinci, Slovaci, Rusini, Sloveni i neki Rumuni.
Slino je bilo i sa Srbima i Bugarima koji se zaista mogu pohvaliti svojom srednjovekovnom
409
O prisnoj lojalnosti nacionalizma vlasti, plemenskom nacionalizmu, pan-pokretima i njihovim tribalistikim
karakteristikama, kao i panslavizmu opirnije videti: Arent Hana, Izvori totalitarizma, Feministrika izdavaka kua
94, Beograd, 1998, str. 236-273
410
Westview Press; 1st Ed. Edition, 1977, London, str. 7-9
dravnou i slavnom prolou, ali isto tako i sopstvene dravnosti i plemstva tokom pola
milenijuma otomanske okupacije, kada su bili primorani da se u oslobodilakim ratovima bore
kao jedinstvena seljaka drutva. Iz dananje perspektive, Kurdi, Galezi, Baskijci, Sorbi i Rusini
predstavljaju takve narode koji nisu uspeli stii do osnivanja drave i i danas ive kao manjinski
etniciteti u razliitim dravnim okvirima. Na tlu Evrope prvi narod koji se razvio u naciju bili su
Francuzi ... francuskom monarhijom i francuskom dravom (po)rasla je i francuska nacija 411.
Upravo ova injenica daje jasan uvid u razliitost karaktera zapadno, i sa druge strane
istonosrednje-evropskog nacionalnog razvoja. Apsolutna centralizovana kraljevska vlast
stvorila je snane drave, Francusku, Englesku i Holandiju na obalama Atlantika u centru, a sa
njima su formirane i francuska, engleska (ujedinivi Engleze, Velane i kote) i holandska
nacija. Sa druge strane, periferija, odnosno srednja i Istona Evropa, odnosno multinacionalna
Habsburka, otomanska i ruska imperija, odlikovale su se programima naroda za izgradnju i
ujedinjenje nacija sa dva osnovna cilja koja su se prevashodno odnosila na modernizaciju koja bi
omoguila povratak u Evropu (zapadnu) i ponovno dostizanje sopstvene samostalne nacionalne
drave. Upravo odavde potie distinkcija izmeu pojma nacije doivljenog na istoku i zapadu.
Tanije, u skladu sa engleskom-francuskom nacionalnim razvojem civic nation graanina
odnosno dravljana vezuje za teritoriju-dravu, dok se na istoku ethnic nation zasniva se na
poreklu, tradicijama, jeziku. U tom smislu, prav se oznaava kao francuski pojam nacije, a drugi
kao nemaki. Osnova za navedeno lei u injenici da je kraljevska, revolucionarna, a kasnije
Napoleonova drava stvorila francusku politiku naciju zasnovanu na dravljanstvu, dok su
drugi, Italijani, Nemci iveli fragmentirano u vie drava. Isto tako i Sloveni, od Maara, Poljaka
i Ukrajinaca, pa sve do Fina nalazili su se u tuim (stranim), ak neprijateljskim imperijskim
dravnim okvirima. U odnosu na njih morali su da definiu sopstvenu narodnu-nacionalnu
odvojenost i sliku o sebi, kao i sopstveni identitet. U tom smislu ne udi da su pokazatelje
potraili u tradicijama i poreklu, a naroito u jeziku. Dobar deo autora naciji pripisuje veitost i
boje poreklo pozivajui se na Jevreje, odnosno Grke. Formiranje nacija odnosno poreklo
411
Westview Press; 1st Ed. Edition, 1977, London, str. 42-44
razliito objanjavaju perenalisti-etnicisti i modernisti. Perenalisti-etnicisti Antony D. Smith,

John A. Armstrong i Hans Kon objanjavajui mitove porekla, tradicije, kolektivno seanje,
vrednosti, jezikukulturnu-religijsku zajednicu, smatraju u tom smislu simbole presudnim
dokazom opisujui core ethnic community, ak i o ethnic state. Kao primere koji potvruju
izneto, Smith je navodio drevni Egipat, Vizantiju i srednjovekovnu Englesku. 412 Pored njih, u
prilog potvrde ove teze mogu se dodati i jevrejske drave Davida i Salamona, odnosno njihovih
potomaka (Izraela i Jude), kao i grke grad-drave. Sa druge strane pak, predstavnici modernista,
u prvom redu Karl Deutsch, E. Gellner, E J. Hobsbawm i Benedict Anderson naciju odreuju
kao proizvod industrijalizacije, stvaranja buroazije, kapitalizma i modernizacije. Njihova
analiza moe se smatrati adekvatnom kada je u pitanju tzv. moderna nacija koja se formira od
XVI veka. Nacija je u toku razvoja graanstva praktino preuzela funkciju legitimizacije od
religije, usled ega je dolo do tesnog povezivanja pojma moderne graanske drave i pojma
nacije tokom XIX veka. Tako se Hugh Seton-Watson poziva na definiciju nacije koja se u nekim
periodima pripisivala Staljinu, a zasniva se na zajednikom jeziku, zajednikom duhovnom
temperamentu (mental makeup) i zajednikom ekonomskom ivotu. U odnosu na izneto,
karakteristike nacije oliene u oseaju (zajednike) teritorije, kulture, istorije, svesti (collective
self-consciousness), religije i rodbine, odnosno pripadnosti istoj zajednici, u slinom su
kontekstu. 413 Ovako posmatran, nacionalizam predstavlja organizovan politiki pokret usmeren
ka ostvarivanju nacionalnih interesa i ciljeva, dok modernizacija kao prirodna tekovina
industrijskog drutva. U tom smislu, modernizacija svaena kao prirodna tekovina industrijskog
drutva, a nacionalizam doivljen kao organizovan politiki pokret koji se usmerava ka
ostvarivanju nacionalnih ciljeva i interesa, moe imati ujedinjujuu-konstitutivnu i otcepljujuu-
secesionistiku ulogu. 414
412
Smith D. Anthony, Ethnic Origins of Nations, Blackwell Publishers, Oxford, 1986, str. 14-17, 107-109
413
Grosby Steven, Nationalism, Oxford University Press, Oxford, 2005, str. 2, 12
414
Lajos Arday, Narod, nacija, drava, nacionalna drava, nacionalizam (Prev. Katinka Beretka) Dlkelet-Eurpa
- South-East Europe, International Relations Quarterly, Vol. 3. No. 4. , Zima 2012, str. 1-4, 4
2. Odreenje pojma tzv. novih nacionalnih drava
Uvaavajui da naciju oivljava demokratska ideja koja ustoliuje novog suverena - celinu
graana nacije, veina autora saglasna je da moderne nacije predstavljaju vie proizvode
drave nego obrnuto. Polazei od premise da nacionalna drava predstavlja aktuelni deo
istorijskog procesa koji povezuje prolost sa budunou, 415 prof. dr Dragan Simeunovi
razdvaja najmanje dve vrste savremene nacionalne drave, one zateene u savremenosti i svee
formirane, odnosno novonastajue. Nacionalne drave u dananjem kontekstu, poseduju za
sobom najrazliitija iskustva, ukljuujui i totalitarnost, a njihovo ubrajanje u krug savremenih
nacionalnih drava zahvaljuju najvie svom tradicionalistikom pristupu pitanjima dravnosti i
nacije. Za razliku od njih, zagonetnost svee formiranih, odnosno novonastajuih nacionalnih
drava, kao i njihova nagla i masovna pojava kao feniksa reiteracije arhainog koncepta
nacionalne drave (za koji se inae odavno, od Istoka do Zapada, tvrdilo da je istorijski iivljen i
prevazuen), uslovljava pokuaj razjanjenja ne samo uzroka, uslova i okolnosti njihovog
raanja, nego i njih samih kao, po mnogo emu specifinih politikih pojava iji su nastanak i
egzistencija bitno uticali na profiliranje, ne toliko kraja istorije koliko zavretka XX veka. U
tom smislu, nema sumnje da je fenomen novonastajuih nacionalnih drava tesno povezan sa
procesom uspostavljanja novog svetskog poretka, odnosno da je u velikoj meri uzrokovan
nestankom blokovske ravnotee i istorijskog fijaska socijalizma kao sistema (SSSR, SFRJ).
Prekid ideoloke utakmice koja se zavrila povlaenjem socijalistike ideologije sa scene
415
Czempiel, Ernst-Otto, Die Zukunft des Nationalstaates, Beyme Von K., Czempiel, Kielmansegg P. Graff,
Funkkolleg Politik - Politik 2, Fischer Tabu, Frankfurt am Main, 1987, str. 361
drutava u kojima je bila dravna ideologija, omoguio je da dugo priguivane i formalno

odstranjene nacionalne strasti i verske razmirice izbiju u prvi plan drutvenih zbivanja ne samo u
zemljama podrujima nekadanjih socijalistikih, posebno federativnih i vienacionalnih
drava u kojima je do tada ivelo bratstvo i jedinstvo, nego prvo na tim podrujima, sa
izrazitom tendencijom irenja i na druge multinacionalne i multireligijske zajednice i podruja,
pre svega nerazvijenih zemalja, poput onih Indijskog potkontinenta i Afrike, ali i Evrope i drugih
privredno razvijenih potencijalno konfliktnih arita etnikih kompozituma.416
U procesima stvaranja novih nacionalnih drava odnosno novonastajuih nacionalnih drava po

raspadu imperije socijalizma, kljunu ulogu i efikasnost nisu ispoljili spoljni faktori razaranja
ve unutranji inioci koji su bili optetretirani kao mogue snage destrukcije socijalistikih
sistema. Re je pre svega o ulozi birokratizovanih partijskih i dravnih elita koje su bile vie
nacionalno nego internacionalno opredeljene, a u slabostima sistema su otkrile mogunosti
sopstvene profitabilnosti uspostavljanje nacionalnih drava kao linih imperija po svaku cenu i
nezavisno od toga to su te imperije esto ostajale u granicama karikaturalnih teritorijalnih
dimenzija i nerespektabilnog vojnog, politikog i ekonomskog znaaja. U tom smislu,
nemogunost racionalne kontrole partijskih i dravnih elita, podstakla je konflikte elita, a potom
i njihova nastojanja da dobiju oslonac u masama koji im do tada nije, ili nije toliko bio potreban.
Mobilizacija masa sa ciljem dokazivanja ispravnosti politikih stavova elite i vrstine njene
pozicije vlasti, na najbri i najlaki nain mogla se izvriti jedino putem intenziviranja
nacionalnih i verskih oseanja, kao do tada neiskorienog rezervoara iracionalnosti u drutvu. 417
Ovakve okolnosti iznedrile su nacionalizam kao glavnu pokretaku snagu i duhovnu potku novi,
mahom antisocijalistikih drutvenih gibanja i zaokreta u svim onim zemljama koje su
podgraivane krhkom ideologiziranom konstrukcijom zajednitva raznorodnih nacija dobre
416
Do 2002. godine, OUN evidentirala je 75 takvih arita u svetu uz mogumnost drastinog uveanja te cifre, s
obzirom na injenicu da su u svetu doskora postojale 22 federacije u kojima je ivelo ak 40% svetskog
stanovnitva. Izvor: Simeunovi Dragan, Teorija politike - rider, I deo, Nauka i drutvo, Beograd, 2002, str. 112
417
volje kao jedne od najveih manjkavosti etniki arenolikih socijalistikih sistema. Ukoliko se
izneto dovede u vezu sa injenicom da je jedna od specifinosti Srednje, Istone i Jugoistone
Evrope i to da su se na tom prostoru stvorile i brojne nacije koje, ili nisu uopte, ili nisu istorijski
odluujue dugo imale svoju dravu egzistirajui uz ili kroz nacije koje su je imale, onda tek
postaje sasvim jasno kakvu su zapaljivu smeu etniciteta, ideologije i granica kao izraza davno
nasleenih istorijskih reenja, ali i voluntaristiko-etatistike povrnosti i nebenevolentnosti
komunistikih elita, sainjavale nekadanje socijalistike federacije. Uz to, istorijsko
opravdavanje nastanka novih nacija koje je gotovo pravilo, lei u injenici da zakasneli etniciteti,
koji pretenduju da budu priznati kao nacije, nisu i ne mogu dugo biti realna nacija upravo iz
razloga civilizacijskog dozrevanja. Izneto jo jednom potvruje naelo da ukoliko se stvaraju
vienacionalne federacije od nacije koje su bar u vie formi i na vie istorijskih naina iivele
svoju dravnost i od nacija koje to nisu uspele, onda ta vrsta asimetrije uzrokuje posledicu u
formi tendencije da e se iskoristiti prva ozbiljnija drutvena kriza, kako bi nacije koje nisu
iivele svoju dravnost pokuale ili uspele da se otcepe. Pored tendencije da nove nacionalne
drave koje nastaju separacijom vie ne tee kao nekad pukom pripajanju matici i jo manje
utapanju u nju bez elemenata zadravanja dravnosti, ve daleko vie samostalnoj dravnoj
poziciji odnosno statusu nacionalnih drava, treba dodati i injenicu da se njihova aporija
umanjuje injenicom da nastaju preteno artificijelno i kao dar Zapada ime im se umanjuje
identitet samopostignua. Sa druge strane, jo jedna od karakteristinosti koja se vezuje za
novonastale nacionalne drave jeste i njihovo opredeljenje da se oznae i deklariu, mada ne
uvek i ponaaju, kao pravne drave, a to u velikoj meri slui kao nuna maska pravnosti i
demokratske ureenosti drutva. Uz preesto nepotovanje ljudskih prava i sloboda dravljana
koji ne pripadaju dravotvornoj naciji, u politikom ivotu novoformiranih nacionalnih drava je
prenaglaen princip dominantnog, odnosno apsolutnog vostva koji je ni u kom sluaju nije
spojiv sa principom pravne drave i koji novoformirane nacionalne drave vie pribliava
modelu patrijarhalne demokratije. Odnosno, iako se sve novoformirane nacionalne drave
pozivaju na, i ponose svojim politikim pluralizmom, re je o izrazu vladavine jednog jedinog,
izrazito nacionalnog pokreta. Problem je i u tome to novoformirana nacionalna drava nastoji da

istovremeno bude i izrazito pravna i totalna nacionalna drava, to po segmentima politikog

sistema nije nespojivo, ali nije mogue kao dugotrajni sklad za preteno beskonfliktan politiki
ivot. Budui da savremena nacionalna drava izraava nacionalistiko shvatanje drave i njenih
nacionalnih kao primarnih vrednosti sa ciljem osiguranja nacionalnog ureenja ivota, u svakoj
nacionalnoj dravi postoji objektivna podreenost pojedinca kao drutvenog subjekta naciji kao
najvioj vrednosti. Prevlast kolektivnog nad individualnim predstavlja trajni princip
funkcionisanja nacionalnih drava, a novoformirane nacionalne drave su kao privid i potencija
pravne drave specifine samo po formi u kojoj varijanti, individualne kao izotrenog izraza
kolektivne dominacije, ovaj princip biva izraavan, to lako prerasta u despotizam. 418
U okviru strunih rasprava o novim nacionalnim dravama, generalna predstava o konceptu

specifinih nacionalnih (domaih) reima je nova i odnosi se na sveobuhvatni odgovor
etnikim pretenzijama. Ovakvi reimi namenjeni su primarno pomirenju integriteta i suvereniteta
zemlje sa zahtevima nacionalnih grupa unutar njih, zatim obezbeivanju nacionalnih veza za
nacije podeljene dravnim granicama i kanalisanju njihove enje za nacionalnim identitetom na
nain koji nee potkopavati koheziju multinacionlnih drutava. Iako se odnosi izmeu ostalog na
nacionalni identitet, nacionalni (domai) reim, ima kapacitet da obezbedi okvir za definisanje
individualnih prava pripadnika nacija unutar granica date drave, koje bi se mogle proiriti i van
nacionalnih granica. 419 Razdvajanje koncepta nacionalnosti i dravljanstva moe kreativnije biti
iskorieno za reavanje sporova u vezi sa nacionalnim identitetom, kao i za afirmaciju
pluralistikog karaktera drutva. Ova vrsta razdvajanja suprotna je praksi drava kod kojih su
nacionalnost i dravljanstvo asimilovani, kao u Franscuskoj. Takoe, zajednika nacionalnost
odvojena od dravljanstva moe se koristiti kao izraz zajednikog identiteta stanovnika
418
419
Kada se vie naroda bori na istoj teritoriji kao u Bosni i Hercegovini, ovakav koncept pre izbijanja ratnog
sukoba, stvora prostor za suivot vie nacija na jednoj teritoriji ukoliko se fokusira na pitanja individualnih prava i
raspolaganje teritorijom na lokalnom nivou.
nacionalne otadbine (doma), ak i kada se ona prostire preko dravnih granica. 420 Mnogi narodi
borave u vie drava zadravajui zajedniki identitet. Kurdi su najbolji primer. Njihova
aspiracija ka sopstvenom nacionalnom postojanju prepoznata je jo Sporazumom iz Sevra, koji
nikada nije ratifikovan. 421 Kurdi danas ive rasuti od Irana, Turske, Iraka do Sirije, to
pretpostavlja izazov za ove zemlje u smislu odgovora nacionalnim tenjama Kurda sa jedne, i
ouvanja teritorijalnog integriteta ovih drava sa druge strane. Odvojeni identiteti u okviru
naroda esto se izraavaju zajednikim kulturnim vezama i privrenou zajednikom domu
nacije. U ovom kontekstu podudaranje nacionalnosti i dravljanstva nije poeljno, a ni u praksi
nije esto. Dravljanstvo je naime pravni koncept deriviran iz drave, dok je veza sa
nacionalnou etnika i kulturoloka. 422 Dakle, zajednitvo nacionalnog doma jeste koncept
koji ima svoje utemeljenje u korenima istorije, kulture i mita. Njegove granice (patrie u
Francuskoj ili heimat u Nemakoj) proistiu iz drevnih tradicija, pre nego iz pravnih
kategorija. 423
420
U ovakvim okolnostima nacionalni (domai) reimi dozvoljavali bi izdavanje dve vrste pasoa stanovnicima
svojih drava: tzv. nacionalnih pasoa za stanovnike nacionalne drave i pasoa za graane sa dravljanstvom date
drave. U ovim okolnostima, zajedniki nacionalni paso izdavao bi se osobama sa dvojnim dravljanstvom.
421
Nakon rasparavanja Otomanskog carstva od strane sila Antante posle Prvog svetskog rata, Mir iz Sevra trebalo
je da osigura uspostavljanje nezavisnog Kurdistana, meutim, on nikada nije ratifikovan, ve je i poniten 1923.
godine Mirom iz Lozane. Naime, muslimanski Kurdi koji su uestvovali u Armenskom genocidu s muslimanskim
Turcima i time postigli aposolutnu demografsku veinu na teritoriji ireg podruja jezera Van (koji danas predstavlja
jugoistoni deo Turske) od 1920. godine diu vie pobuna u cilju ostvarivanja kurdske nezavisnosti. Pobune poput
Kokirske 1920., Pobune eika Saida 1925., eika Abdurahmana 1927., osnivanje Republike Ararat (1927-1930.) i
Dersimske 1937. godine uguene su, a kurdski nacionalizam je ponovo poeo da oivljava 1970-ih godina u
periodu kada je Turska bila optereena i rastrzana leviarsko-desniarskim sukobima. Za vreme predsednika Kenana
Evrena postojala je potpuna zabrana upotrebe kurdskog jezika. Tada je i osnovana marksistika Radnika partija
Kurdistana na elu sa Abdulahom Odelanom koja je zahtevala kurdsku dravu. Tekst Sporazuma iz Sevra i tekst
Mira iz Lozane opirnije videti: Primary documents from World War One -World War I and Military History List
Document Archive (WWI-L), http://wwi.lib.byu.edu/, (pristupljeno 16.11.2014.)
422
Drave ove koncepte koriste odnosno primenjuju na razliite naine. One sa asimilacionom tradicijom garantuju i
prenose nacionalnost drave individuama, tako da kada je osoba naturalizovana odnosno asimilovana, prestaje da
pripada bilo kojoj drugoj nacionalnoj grupi. Sa druge strane, drave sa pluralistikom tradicijom prepoznaju
nacionalno postojanje razliitih grupa unutar svojih granica. U takvim zemljama, sticanje dravljanstva ne ponitava
odnosno ne odnosi se na prekid veze sa nacionalnou. Dakle, koncepti nacionalnosti i dravljanstva imaju potpuno
razliito znaenje u zemljama sa drugaijim tradicijama. U tom smislu, upoterba ovih pojmova optereena je
znaajnim vieznajem.
423
Council on Foreign Relations Press, New York, 1993, str. 42-44
3. Uloga etnikog nasilja u stvaranju i funkcionisanju

ovih drava
Dok je kod nacionalnih drava zateenih u savremenosti uglavnom juristika tradicija
odluujui element za tretiranje drave kao nacionalne, drugi tip savremene nacionalne drave
sveeformirane, odnosno novonastajue, kategoriju drave podrazumeva mahom sakralno, kao
nacionalnu svetinju ve samim nainom stvaranje drave ovog tipa koje vodi u njenu
sakralizaciju. Ovaj tip nacionalne drave ima svoju istorijsku podlogu nastajanja i u tenji tzv.
zakasnelih, to ne znai uvek i kvantitativno malih nacija da odrastu postajui dravotvorne.
Potvrda konane ili dovoljne zrelosti nacije stie se po uverenju nacionalnih vostava, zato
stvaranje sopstvene, nacionalne drave uvek predstavlja najvii cilj uz koji ide atribut moranja.
Prema njihovom miljenju, bez dravnosti nema mogunosti definitivno profilirane
meunarodne identifikacije nacije, nema legitimacije civilizacijske sazrelosti. Tako odreena,
savremena nacionalna drava ovog tipa je u socijalnim i obiajnim uslovima u kojima nastaje
morala biti pojmljena kao svetost, a kako sve to je sveto trai kao potvrdu svoje vrednosti i
vanosti rtvu, dakle sveto nasilje. Ono, u manjoj ili veoj koliini i razliitim formama, ali po
pravilu, prati nastanak ovog tipa savremene nacionalne drave. 424
Budui da ovakve nacionalne drave nastaju na tlu nekadanjih vienacionalnih dravnih

zajednica, a nasilje zapoinje kao institucionalna destrukcija, kao jedna vrsta strukturalnog
424
nasilja nad dotadanjom dravom. Da li e doi do fizikog nasilja i u kojoj meri, zavisi od vie
inilaca, pre svega od ponaanja obino meunacionalno sukobljenih i teritorijalno konkurentnih
nacionalnih pokreta, to uvek u krajnjem znai od ponaanja njihovih vostava kao nacionalnih
elita. Ove elite, teei da se doepaju viesmisleno sopstvenih drava, mogu ili moraju da se
ponaaju na razliitim nivoima konfliktnosti zavisno od niza inilaca, poev od stepena njihovog
(ne)znanja i umea, pa sve do faktora poput izrazite interesne opredeljenosti monih
meunarodnih dravno-pravnih subjekata u formi potpune naklonosti i podrke, odnosno njenog
odsustva. Drugim reima, nacionalna vostva koja grade dravu, apsolutno nikada se ne odriu
nasilja, naroito nasilja shvaenog kao i poslednje mogunosti realizacije svoga cilja
nacionalne drave kao materijalizacije nacionalnog politikog sna. Prastaro je pravilo da drave
koje hoe da budu priznate moraju biti u stanju da vode vode rat. Novonastale nacionalne drave
tu arhainu mogunost pretvaraju u nunost svog savremenog postupanja unutar ili van svojih
granica. 425
Izvorite konflikata je definisanje nacionalne teritorije kao dravne, pri emu svaka od
novonastajuih nacionalnih drava sebi postavlja zadatak ostvarenja granica u istorijskoj vizuri
uvek iz perioda neke eventualne prethodne dravnosti ili teritorijalne zaposednutosti u kome je
tadanja nacionalna elita polagala pravo na najveu kao nacionalnu teritoriju. Ukoliko susedne
nacionalne drave veliaju potpuno razliite periode svoje istorije, razumljivo je da im se tako
osmiljene elje i granice presecaju i brzo postaju razlog netrpeljivosti i rata. Razlog za rat je
utoliko vei ukoliko postoji mogunost osobaanja zatoenih pripadnika svoje nacije u drugoj
nacionalnoj dravi. Otud i toliko ratova na tlu nekadanjih etnikih federacija. Izuzetno vaan
inilac prisustva nasilja u asu nastajanja novih nacionalnih drava jeste i ne/postojanje kulture
smrti koja se identifikuje sa umiranjem oveka i drave. Takoe, nemanje rezervi prema nasilju
ide i injenica da nasilnitvo posmatrano kao varvarsko svojstvo utkano u genetski kod nacije
nije nestalo stvaranjem novih nacionalnih drava, ve je, zavisno od politikog interesa ili
primireno ili podstaknuto sa ciljem ugroavanja i unitenja drugih nacija i uopte neprijatelja
425
date nacije. 426 Ovde dolazi do izraaja interpretativna funkcija nacionalistike ideologije u
nastojanjima opravdavanja ili velianja takvog pristupa nasilju pa i genocidu kao dokazu moi,
snage, pa ak i vitalnosti nacije. 427
Pojedini autori koji su se bavili ovom temom razlikuju tri sloja nacionalizma prema njihovoj
dubini koja je obrnuto proporcionalna stepenu njihove manifestnosti. Najdublji sloj ili nivo je
upravo onaj koji se najmanje manifestuje, prikriven je i predstavlja konanu fazu u razvoju
nacionalizma. Razlikuju se i po stepenu u kojem se ispoljavaju kao mrnja i kao ljubav. Na
povrini su oni kod kojih je mrnja manifestna, a najdublji su oni koji se manifestuju u obliku
ljubavi. Ni mrnje prema drugoj naciji ne bi bilo bez hipertrofirane ljubavi prema sopstvenoj,
kao to ni hipertrofirane ljubavi prema tuoj ne bi bilo bez mrnje prema vlastitoj naciji. Ti
slojevi nacionalizma su: mrnja prema drugima, autonacionalizam i introvertirani nacionalizam.
Mrnja prema drugima kao povrinski nivo nacionalizma ujedno je i najslojevitiji njegov deo.
Iza mrnje prema drugima uvek stoji ljubav prema svojima. U manifestacijama kree se od
nedostatka tolerancije, potovanja i ljubavi prema drugima, dopunjene nepotovanjem,
nesimpatijom i netolerancijom, preko mrnje prema samo pojedinim elementima identiteta
drugih i mrnje drugih kao takvih, do njihovog istrebljenja. Autonacionalizam se, kao mnogo
dublji sloj nacionalizma ili ak nacionalistikog puritanizma odnosi na mrnju prema
pripadnicima sopstvenog nacionalnog identiteta, odnosno osobama koje ne zadovoljavaju
kriterijume iz prethodnog nivoa nacionalizma. Objekti autonacionalizma nisu samo oni koji su
dati da ne budu prihvaeni jer su stranci, nego i oni koji su dati da budu izopteni jer prihvataju
strance. Drugim reima, oni koji ne mrze druge nisu dovoljno nai ili, sopstvene loe treba
mrzeti kao i druge. Introvertirani nacionalizam ili mrnja prema sopstvenom, najee
426
O pojmu i vrstama neprijatelja, specifinom politikom razlikovanju prijatelja i neprijatelja, ratu ili razumevanju
drugog, kao i pravu na preventivno nasilje i rat videti opirnije: avoki Kosta, Neprijatelj, Prosveta Beograd, 1989;
mit Karl, Pojam politikog, Trei program, Prev. D. Basta, III Prg., broj 102/1995; Clausewitz von Carl, Vom
Kriege, II deo, Dmmler, Berlin, 1834, str. 140-141 i Simeunovi Dragan, Teorija politike - rider, I deo, Nauka i
drutvo, Beograd, 2002, str. 271-279; Bojani Petar, Nasilje, figure suverenosti, Institut za filozofiju i drutvenu
teoriju, Beograd, 2007
427
etnikom identitetu je najdublji, najtuniji i najmizerniji sloj nacionalizma i konana

konsekvenca prethodna dva. Njegov prelazni oblik iz autonacionalizma u introvertirani ponekad
se sree kod onih koji dolaze iz dualnog identiteta. U ovom sluaju mrnja prema jednom delu
sopstvenog identiteta samo je posledica hipertrofirane, artificijelne ljubavi prema drugom.
Uzimajui u obzir sloenost pojave introvertiranog nacionalizma, njegovi izvori nalaze se u
hijerarhijskom odnosu izmeu razliitih socijalnih identiteta, a ne u dualnom identitetu koji je
samo njegova rtva. Staljin je bio veoma sklon potiskivanju svog gruzijskog identiteta i
prihvatanju ruskog, pri emu ni njegovo rusofilstvo ni gruzofobija nisu etnikog karaktera ve
upravo nacionalnog odnosno, da je njegovo rusofilstvo bilo etniko po svom karakteru, odricanje
od gruzijskog identiteta ne bi bilo potrebno. Praktino, identifikacija sa novom, superiornijom
kulturom uslov je potiskivanja vlastite inferiornosti. Upravo odatle proizilaze i tekoe u
prepoznavanju introvertiranog nacionalizma jer se ovaj njegov sloj prikriva i ispoljava na
povrini kao ljubav prema nekom drugom socijalnom identitetu. Kod introvertiranog odnosa
prema sopstvenom identitetu u obliku mrnje, stida ili potiskivanja i prikrivanja, izuzetno je
teko ustanoviti da li se radi o nacionalizmu ili o transformaciji u novi etniki identitet. Ova tri
sloja nacionalizma, tri sloja ljubavi odnosno mrnje prema naciji, ma koliko delovali razliiti, u
stvari predstavljaju nedeljiv proces, s time to izmeu onih koji poinju sa hipertrofiranom
ljubavi prema svojoj naciji i onih koji zavravaju sa genocidom nad drugima, postoji ogromna
razlika. 428
Uopte, na naznaenom prostoru nastajanja novih nacionalnih drava ukorenjeno je i oficijelno i

neoficijelno naglaavanje vee vrednosti novouspostavljene drave na osnovi koliine prolivene
krvi i mnogobrojnosti odnosno veliini rtve koja ima ogromnu sugestivnu mo nad voljom ljudi
i javnim miljenjem sveta, kao i oseanjima pravne drave. 429
428
Sokolovi Demal, Nacija protiv naroda, Biblioteka XX vek, Beograd, 2006, str. 279-290
429
Dogaaji s kraja XX i poetka XXI veka naalost nedvosmisleno svedoe o tome da je stvaranje
novih nacionalnih drava, stvorenih na zgaritima nestanka blokovske podele 430 i raspada
socijalistikog sistema, gotovo po pravilu bilo praeno etnikim sukobima grupa koje su elele
samostalnost i nacionalnu dravotvornost odnosno osloboenje od zatoenitva vraajui se
konceptu krvi i tla. U tom smislu, izazivanje i podgrevanje etnikih tenzija i suprotstavljenosti
predstavlja najbri i najuinkovitiji nain, a etniko nasilje postaje sredstvo ka ostvarenju cilja
olienog u stvaranju novih nacionalnih drava ovoga tipa. Prethodno izneto potvruje injenica
da se etniko nasilje javlja i prisutno je iskljuivo u multietnikim zajednicama u kojima postoji
disparitet izmeu stepena prava i autonomije sa jedne, i kritinih masa (grupa) sa druge strane.
Sukobi sa etnikim prefiksom nedvosmisleno su suroviji i nasilniji i daleko ih je tee razreiti,
to ih ini dugotrajnijim, a sukobljene strane po pravilu oslanjaju se na istorijski utemeljene
podele i prava. Eklatantan primer navedenog jesu sukobi na prostorima bive Jugoslavije izmeu
Srba, Hrvata i bosanskih Muslimana koji su rezultirali krvavim etnikim nasiljem nakon ega su
stvorene nove nacionalne drave. Sa druge strane, odnosi eha i Slovaka, francuski odnosno
engleski govoreih Kanaana, Flamanaca i Valonaca takoe su utemeljeni na istorijskim
albama razliitih vrsta, ali nisu doveli do tako i toliko nasilnih razaranja i krvavih etnikih
obrauna upravo iz injenice o nepostojanju etnikih razliitosti kao osnovne premise.
Neizostavni pratilac, najee i kljuni inilac ovakvih procesa jeste i hegemonija velikih sila u
ime popravljanja svetskog poretka koja odluivanjem o suverenitetu ili njegovoj uzurpaciji,
instrumentalizuje forum meunarodne zajednice gradei paternalistiki odnos prema malim i
nezbrinutim narodima/dravama, diktirajui tako regionalizaciju kao novu blokovsku podelu
sveta i fragmetaciju drava (podgrevanjem separatizma) shodno sopstvenim, uvek i iskljuivo
materijalnim interesima.
430
O nacionalizmu i kolapsu sovjetske imperije; Sojvetskom Savezu; Rusiji i nakon raspada eeniji; etnikom
konfliktu kao posledici sovjetskog imperijalizma i velikog ruskog nacionalizma; demokratizaciji kao izvoru
etnikog konflikta; konfliktima identiteta; nacionalistikoj mobilizaciji u post-sovjetskoj Rusiji; korenima ideje
ruskog nacionalizma; pojavi novih manjina; eenskom etnosecesionizmu i meunarodnim faktorima videti
opirnije: Taras Raymond C. and Rajat Ganguly, Understanding Ethnic Conflict: The International Dimension (3rd
4. Perspektiva prisustva nasilja u etniki profiliranim

zajednicama
Razlike izmeu ljudi u pogledu rasne i etnike pripadnosti, vere, jezika, obiaja itd. same po
sebi ne proizvode probleme u odnosima izmeu naroda i drava. Posebnost ove ili one vrste kao
obeleje neijeg identiteta nije neto to po automatizmu komplikuje zajedniki ivot razliitih
u okviru drave odnosno jednih pored drugih, ali predstavljaju preduslov po sebi. Problemi
nastaju kada se na osnovu posebnosti trae posebna prava poev od prava na iskazivanje
posebnosti, do prava koja znae izjednaavanje jedne skupine u svim prinadlenostima sa onima
koji ih u najveoj meri uivaju. Meutim, ovakvo ispunjavanje zahteva neminovno sobom nosi
izvesnu restrikciju prava drugih, odnosno redukovanje odreenih njihovih privilegija to se,
praksa i istorija su pokazale, retko kada prihvata bez otpora. Ovaj otpor, ak i u najblaoj formi,
olien kao podseanja na potrebu preispitivanja razboritosti zahteva sa druge strane se po pravilu
tumai kao nedostatak tolerancije i razumevanja, postajui tako dovoljan povod za uzdranost i
sumnjienje. U tom smislu, izjednaavanje razliitih (etnikih, religioznih...) u okviru jedne
zajednice ne podrazumeva samo ravnomernu raspodelu prava, ve i ravnomernu raspodelu
obaveza i nedaa. Gotovo po pravilu, ovo potonje predstavlja daleko ozbiljniji izvor rizika za
odnose unutar nehomogenih zajednica, odnosno mogunost konflikata unutar njih, kao i njihovu
stabilnost i prelivanje uticaja na okolinu. Navedeno je potpomognuto injenicom da su rasna,
etnika i verska tolerancija uslovljene i nalaze se u negativnoj korelaciji sa ivotnim standardom.
Krivac za teak materijalni poloaj pre se pronalazi meu tuima nego meu svojima.
Upravo zbog toga, obilje razliitosti koje se u demagokoj terminologiji socijalistikih
drutava nazivalo bratstvom razliitosti, po pravilu u bogatim drutvima proizvodi sasvim

drugaije efekte u poreenju sa siromanima. U interakciji sa spoljnim iniocima, posebno

susedima i centrima moi, ti efekti dobijajau nove dimenzije. Drugim reima, etno-religijske
razliitosti povezane sa siromatvom nedvosmisleno poveavaju rizik od izbijanja konflikata. O
tome svedoi i injenica da se vie od 90% meudravnih i unutardravnih sukoba u drugoj
polovini XX veka dogodilo upravo na prostoru Globalnog juga, koji je podneo 90% svih ljudskih
rtava nastalih u tom periodu. 431 Naravno, ni jedan od tih ratova, ukljuujui i one okonane
mirovnim sporazumima, nije doprineo zbliavanju zavaenih naroda, naprotiv, njihovi odnosi i
dalje su optereeni uzajamnim sumnjienjima, prigovorima na raun nepotovanja preuzetih
obaveza ili uskraivanja prava saplemenicima, graninim sporovima i slinim nesuglasicama. 432
Indikativno je da gotovo svi konflikti u nehomogenim sredinama dele zajedniku osobinu, a to je

da su oni etniki konflikti. Pored toga, istorija nakon Drugog svetskog rata svedoi o tome da se
etniki konflikti u savremenim okolnostima mogu javiti i nakon izuzetno dugih perioda mira. U
takvim okolnostima, ovi sukobi, pod pretpostavkom dugogodinjih potiskivanja etnikih
napetosti i tenzija, u svojim eskalacijama nose posebnu neobuzdanost i ogorenost sukobljenih
etnikih grupacija rezultirajui krvavim obraunima i strahotama nesluenih razmera. Takvi
primeri su Balkan, odnosno prostor bive Jugoslavije, Liban i ri Lanka.
Nebrojeno mnogo puta kroz istoriju videli smo katastrofalne posledice onoga to Norman Kon
naziva potrebom da proistimo svet unitavajui kategoriju ljudi za koju smatramo da je agens
unitenja i inkarnacija zla. 433 Ratovi kao izlivi besa i neobuzdanog htenja vode se jer ne
moemo da razumemo drugog i ne vidimo zato bi to trebali da inimo. Razumevanje drugog
doivljava se kao osporavanje nas samih, i tako ide u oba pravca sukobljenih strana. Davno je
Kegli ., Vitkof J., Svetska politika, Centar za studije Jugoistone Evrope, Fakultet politikih nauka &
431
Diplomatska akademija, Beograd, 2004, str. 321

432
Beograd, 2008, str. 221-222
433
Cohn Norman, Europes inner demons: The Demonization of Christians in medieval Christendom, Pimlico,
London, 1993, str. 282-283
zakljueno da narodi koji su bili izloeni posebno velikom stradanju tokom rata, imaju tenju da
slinu patnju nanesu nekom drugom narodu o emu svedoi i praksa. Istorija je naime pokazala
da ratovi nisu ni nuni ni neizbeni, ali je pre svega neophodno poznavanje drugoga. 434
Uzimajui u obzir specifinost i sloenost etnikih konflikata, graanski ratovi, gerile, terorizam,
torture, etnoterorizam i organizovani kriminal izdvajaju se kao inioci etnikih konflikata u
naruavanju bezbednosti, odnosno kao njihove posledice.
Evropa je naime do '70-ih godina prolog veka u velikom obimu smatrana homogenom, kada su
milioni radnika pristigli iz Zapadne Indije, Severne Afrike, Turske i drugih delova sveta. Uprkos
konfliktima u poslednje tri decenije, koji su se odnosili i na akte terorizma, prisutan je obazriv
stepen optimizma kada je u pitanju mogunost nenasilnih reavanja istih. U prilog tome govori
esto pominjan izuzetak, primer Severne Irske gde su se i nakon procesa pomirenja
1998. godine teroristiki akti nastavili, tako i primer bive Jugoslavije gde je nasilje uzelo oblik
graanskog rata pre nego tzv. individualnog terorizma. Meutim, nasilje u okviru ili meu
imigrantskim etnikim grupacijama u Zpadnoj Evrope ne moe biti iskljueno, naroito na
osnovu tenzija izmeu pristiglih etnikih grupacija od 70-ih godina i domaeg stanovnitva. U
nekim zemljama Latinske Amerike nezadovoljstvo domorodakih indijanskih naroda u Peruu i
Meksiku proizvodi podsticaj za politiko nasilje. Takoe, tribalizam u Africi isprovocirao je
iroko rasprostranjeno nasilje u poslednjoj deceniji, to nedvosmisleno utie i na Junu Afriku
gde se etniki konflikti podudaraju sa socijalnim tenzijama. 435
Regioni u svetu najpogoeniji etnikim konfliktima bez sumnje su Bliski Istok, susedni mu
Kavkaz, Jugoistona i Centralna Azija. Razdor etnikih linija na ovim prostorima ukorenio se
kao domaa bolest ve dugo godina, sa malim izgledima iezavanja ili umanjenja intenziteta u
skorijoj budunosti. Kurdi nemaju svoju dravu, Arapi u Palestini imaju tzv. mini-dravu, u
434
Opirnije videti: Pavlovi Miodrag, Rat ili razumevanje drugog, Koraci, 1-2/93 u Simeunovi Dragan, Teorija
politike - rider, I deo, Nauka i drutvo, Beograd, 2002, str. 277-279
435
Opirnije videti: Laqueur Walter, The New Terrorism Fanaticism and the Arms of Mass Destruction, Oxford,
University Press, 1999, str. 245
Libanu je situacija specifina zbog sirijskog vojnog prisustva, dok se kolaps i dezintegracija
Sirije dogaaju na slian nain kao u bivoj Jugoslaviji. Konflikt Sunita i iita u Iraku nije ni
blizu reavanja, naroito ukoliko se tome dodaju previranja i tenzije izmeu domaih i stranih
radnika u delovima Zaliva bogatim naftom. U tom smislu, budunost Saudijske Arabije je u
odreenoj meri neizvesna, kao i budunost Kuvajta i Bahreina. Staro neprijateljstvo Turske i
Grke i nereena situacija oko Kipra, kao i bezbroj nesuglasica oko Kavkaza teko da e biti
razreene u skorijoj budunosti. Centralna Azija, naroito Afganistan i Tadikistan takoe
predstavljaju poprite unutranjih sukoba iji se efekti prelivaju, bez izgleda trajnog reavanja.
Nestabilna politika situacija i neizvesnost u Indiji (nakon 1947.), kao i konflikti u borbi za
autonomiju ne samo Siika, ve i drugih grupacija pokretaka su snaga novim konfliktima i to na
osnovu starog antagonizma Hindusa i Muslimana sa jedne, i sukoba ksta sa druge strane.
Situacija u Indoneziji i drugim zemljama Jugoistone Azije isto tako je neizvesna, upravo iz
razloga poveanog nasilja usmerenog direktno prema Kinezima, drugim manjinama, kao i
meusobnog nasilja. U ovim neuralginim podrujima i terorizam se javlja kao uobiajena
pojava, ali je gotovo uvek u senci etnikih razmirica i nemira, graanskih ratova i drugih
manifestacija kolektivnog nasilja, o emu najbolje svedoe Afganisatan i konflikti u centralnoj
Africi. 436 injenica je da konflikti ove vrste privlae panju svetske javnosti proporcionalno
stratekom znaaju koji imaju, odnosno koji im se pridaje. Tako krvavi i dugotrajni sukobi u u
Africi, centralnoj Aziji, Laosu ili Kambodi, nee u velikoj meri okupirati panju zapadnih
medija za razliku od haosa u Persijskom Zalivu ili Indijskom podkontinentu koji se prepoznaju
kao iroke pretnje svetskom miru i stabilnosti. Naime, od dvestotinjak etnikih konflikata u
periodu nakon Drugog svetskog rata, samo dvanaest njih se nije pojavilo na podruju zemlja
poznatih kao zemlje treeg sveta, to se najverovatnije i nee promeniti u budunosti. Iako su
neki od njih bili kratkotrajniji i ne toliko krvavi, veina njih trajala je pet, pa i deset godina
odnosei nebrojene cvilne i vojne rtve poput Afganistana, Kurdistana, Alira i pojedinih
konflikata u Centralnoj Africi. Mnogi od ovih etnikih konflikata posledica su procesa
436
Opirnije videti: Opirnije videti: Laqueur Walter, The New Terrorism Fanaticism and the Arms of Mass
Destruction, Oxford, University Press, 1999, str. 246
dekolonizacije i pojave novih drava, iako se jo uvek ne moe sa sigurnou tvrditi odrivost
novih nacija, to uslonjava mogunosti konfrontacija kako meudravnih, tako i
unutardavnih. Pored toga, ne moe se sa sigurnou rei ni da e Indija, Indonezija i Nigerija
kao druga, etvrta i deseta zemlja po broju svetske populacije u svom sastavu, zadrati postojee
granice. Izneto se dovodi u pitanje upravo iz razloga brojnosti i etnikog diverziteta populacije u
ovim zemljama koje postaju isuvie velike, a pri tome i nehomogene da bi se njima moglo
vladati iz jednog centra. 437
U modernoj istoriji siromatvo per se nije vodilo ratovima izmeu drava, ali je nesumnjivo
imalo uticaja na socijalne okolnosti koje proizvode tenzije i destabilizaciju. Jedna od ovih
posledica kao faktora koji su znaajni za etnike konflikate svakako su migracije stanovnitva.
Naime, od kraja Drugog svetskog rata dogodilo se nekoliko ogromnih migratornih talasa kao to
su egzodus Muslimana iz Indije ili Hindusa iz Pakistana izazvanih politikim razlozima, kao i
egzodus Rusa iz bivih republika Sovjetskog Saveza, Jermena iz Azerbejdana, mnogih manjina
iz centralnoazijskih republika, izbeglica iz Palestine, Ruande, Zaira, bive Jugoslavije 438 i
sredinom druge decenije XXI veka iz Sirije ka Zapadnoj Evropi. U tom smislu, i pored brojnih
meunarodno-pravnih instrumenata kreiranih sa ciljem spreavanja, odnosno usmeravanja
etnikih konflikata u pravcima interesa monih, stie se utisak da - dokle god se vie novca u
svetu ulae u proizvodnju i kupovinu oruja kao primarni cilj ostvarivanja profita - etniki
nehomogene sredine predstavljae poligon za realizaciju interesa, a perspektiva lake
zapaljivosti i izazivanja konflikata u njima - uvek najlake sredstvo za ostvarenje tog cilja,
zanemarujui tragediju ljudskih stradanja i toleriui torturu, etnoterorizma i organizovani
kriminal kao inioce etnikih konflikata odnosno njihove posledice.
437
Indija primera radi ima dve drave Utar Prade (Uttar Pradesh) i Bihar (Bihar) koje imaju vie stanovnika od bilo
koje zemlje u Evropi, kao i jo tri Zapadni Bengal, Mada Prade (Madha Pradesh) i Hiderabad (Hyderabad) od kojih
svaka isto toliko stanovnika kao i Nemaka kao najnaseljenija evropska zemlja. Izvor: Laqueur Walter, The New
Terrorism Fanaticism and the Arms of Mass Destruction, Oxford, University Press, 1999, str. 247-248
438
1999, str. 248
VI
Specifinosti bezbednosnog
aspekta etnikih konflikata
Spomenici drevnih kultura, istorijski spisi i teoretiari kazuju da su ljudi, drutvene grupe, narodi
i drave tokom istorije vie bili u odnosima razliitih sukobljavanja i ratova nego to su iveli u
miru. 439 Otuda se moe rei da konflikti i rat prate ljudsko drutvo od njegovog nastanka, s tim
to su razvojem drutva postajali iri po obimu i destruktivniji po posledicama. Kao potvrdu
dovoljno je pomenuti da je od 3200 godine pre nove ere do danas u svetu voeno 14.513 ratova i
da je u njima izgubilo ivot 3.600.000.000 (gotovo polovina trenutne populacije na Zemlji). 440
Poetkom treeg milenijuma, drutveni sukobi i mogunost njihove prevencije nametnuli su se
kao prioritetan drutveni, bezbednosni i politiki problem i to prvenstveno sledom istorijskih
dogaanja u XX veku. Minuli vek, kao ni jedan do sada, bio je period nasilja i straha, ratova,
sukoba i kako kae Hobsabaum megasmrti. Tokom njega su se, pored dva svetska rata,
odigrale i revolucije, graanski ratovi, zatim hladni rat, serija lokalnih ratova izmeu drava,
nacija i veroispovesti, izbegliki egzodusi i na stotine vojnih intervencija. 441 Dovoljno je
pomenuti da je nakon Drugog svetskog rata u otprilike sto osamdeset ratova koji su voeni do
poetka 2000. godine poginulo oko 35 miliona ljudi. 442 U svetlu tih injenica, uju se
zabrinjavajue konstatacije analitiara koji smatraju da ako je period hladnog rata bio obeleen
nekim oblicima izvesnosti i stabilnosti, aktuelni meunarodni poredak odlikuje velika
439
Rat je otac i kralj svega, pisao je Heraklit 500 godina pne. Platon je sukobe smatrao prirodnim stanjem
naroda, a Aristotel prirodnim nainom sticanja imovine. Tomas Hobs u prirodi oveka nalazi razloge
sukobljavanja, usled ega je ovek oveku vuk, pa dolazi do rata svih protiv svih, dok Quincy Wright u svom
delu A Study of War, (Abridged by Louise Leonard Wright, 1964) smatra da rat kao poseban vid nasilja, nije
proizvod ljudskog drutva, ve da je voen izmeu ivotinja, a vodili su ga i praljudi, pre sadanje civilizacije. Erih
From u razmatranju konflikata smatra da se ovek razlikuje od ivotinje po tome to je ubica; to predstavlja jedinog
primata koji mui i ubija lanove svoje vrste i to bez razloga, bilo biolokih bilo ekonomskih, a da pri tome osea
zadovoljstvo. Ta bioloka neprilagodljiva i po svemu nefilogenetski programirana maligna i ofanzivna agresija, bit
je i sutina problema najrazliitijih socijalnih konflikata, posebno rata smatra Erih From u svom radu Anatomija
ljudske destruktivnosti, knjiga I. Zagreb, 1975, str. 67-112
440
Armed Conflicts and Conflict Management, Stockholm International Peace Research Institute SIPRI.
http://www.sipri.org/contents/conflict/, (pristupljeno 10. 01. 2015.)
441
Vojne intervencije razliitog obima su sprovodile nakon Drugog svetskog rata skoro sve drave koje su pripadale
redu monih zemalja i super sila. U tom pogledu se izdvajaju SAD koje su poev od Zalivskog rata, intervenisala
51 put u trideset stranih zemalja. U celini, poev od 1945 godine, ako bi se uraunale male vojne ekspedicije (kao na
Grenadi) oko dve stotine sluajeva amerikog angamana. Izvor: Rankovi Miodrag, Sociologija i futurologija, II
Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 1998, str. 64
442
Honing Jan Wilijem, New Conflicts: Risks and Challenges, Heinz Gartner, Adrian Hyde-Price, Erich Reiter,
(eds), Europes New Security Challenges, Lynne Reinner Publishers, Boulder, London, 2001
nestabilnost, ak i haos. 443 Iako razvoj misli i praktinih nastojanja vezanih za spreavanje i
reavanje drutvenih konflikata ima dugu istoriju 444 tek su tragina iskustava dva svetska rata,
narastanje svesti o apokaliptikim mogunostima savremenih ratova kao i stalno prisutan strah
od ekstremistikih grupa i ideologija doprineli da prevencija i reavanje sukoba postane predmet
ozbiljnih istraivanja u okvirima razliitih nauka i naunih disciplina. Jo sredinom prolog veka
osniva se vie istraivakih instituta, a prevencija i reavanje drutvenih konflikata postalo je
sastavni deo i posebnog istraivakog pravca pod nazivom Istraivanje mira (Peace Research),
koji danas okuplja najeminentnije naunike iz celog sveta. 445 Naime, sve do devedesetih godina
XX veka istraivanje mira, prevencija i spreavanje konflikata zasnivali su se na tradicionalnom
pristupu odnosno modelima klasinih meudravnih konfliktnih situacija, kao i na optoj
fiksaciji globalnog sukoba ondanjih super sila i vojnih blokova. Taj pristup se pokazao
nedovoljno adekvatnim, jer je prenaglaavao politiko-ideoloke aspekte, dok su bili u
potpunosti zanemareni regionalni, ekonomski, ekoloki i kulturni faktori. Unutranji uzroci
konflikata kao i virtulentna priroda etnikokulturnih faktora bili su sistematski zapostavljani.
Konflikti niskog intenziteta su takoe bili zanemarivani, jer su posmatrani kroz optiku
pretpostavljenog konflikta visokog intenziteta izmedu Istoka i Zapada. U stvarnosti ovi tzv.
mali etno-kulturni konflikti su odneli milione rtava, daleko vie od meudravnih konflikata
koji su voeni nakon Drugog svetskog rata. To je navelo istraivae da u rezimiranju istorije
minulog veka na pesimistiki nain kau: Tokom XX veka vie ljudi je pobijeno ili ljudskom
odlukom doputeno da umre, nego ikada u istoriji... Vek se zavrio globalnim neredom ija je
priroda bila nejasna, i bez vidljivog mehanizma bilo za okonanje tog nereda, bilo da se on dri
443
Rosenau N. James, Ominous Tensions in a Globalizing World - In: Conference on International Relations,
Middle East Technological University, Ankara, Turkey, July 3, 2002, Isuses of CESR Volume 2, Number 3.
http://www.cesr-cess.org/CESR_contents. html, 21. 01. 2004
444
Goldstein S. Joshua, International Conflicts, International Relations (fifth edition), Longman, New York,
2003, str. 183-219
445
Najznaajnije svetske institucije koje se bave pitanjima reavanja sukoba i problemima mira su Institut za
istraivanje mira u Oslu i tokholmski institut za istraivanje mira SIPRI. Meu znaajnim organizacijama izdvajaju
se Meunarodno udruenje za istraivanje mira (IPRA) u Groningenu i Institut UN za istraivanje i reavanja
sukoba (UNITAR).
pod kontrolom. 446 Pojava novih izazova i pretnji miru i bezbednosti na prelazu vekova,
nepredvidivost i eskalacija razliitih oblika drutvenih konflikata (od ratnih do klasnih),
narastanje radikalnih ideologija (ekstremnog etnikog nacionalizma, ovinizma, verskog
fundamentalizma, nihilistikog terorizma, klasinog i kulturnog rasizma), opredelila je naunu i
humanistiki nastrojenu javnost na drugaiji pristup u izuavanju, prevenciji i reavanju
unutardrutvenih, regionalnih i meudravnih sukoba. Pored niza nacionalnih i meunarodnih
naunih instituta i organizacija (specijalizovana tela UN, OECD, Saveta Evrope) dolo je do
snanog razvoja neprofitnog sektora koji se na razliitim nivoima optosti i specijalizovanosti
poeo interesovati za probleme istraivanja mira i reavanje sukoba svih tipova, od
meudravnih, etnikih i verskih do poslovnih i porodinih. 447 Poseban podsticaj za razvoj novih
istraivakih pravaca i praktiih delatnosti vezanih za civilizovanje konflikata kao i nastanak
subdisciplina Reavanje konflikata (Conflict Resolution) i Izgradnja mira (Peace-building), imale
su meunarodno politike okolnosti i pojava regionalnih konflikata u Jugoistonoj Evropi
poetkom devedesetih godina XX veka. U tom periodu jugoistok Evrope postao je prepoznatljiv
po eskalirajuim bezbednosnim krizama i ratnim konfrontacijama na prostoru nekadanje
SFRJ.448 Poetak novog milenijuma obeleen je specifinostima sadranim u injenici o sve
eem i veem suoavanju savremenog sveta sa novim bezbednosnim izazovima 449 koji prema
svojoj morfologiji u velikoj meri odstupaju od uobiajenih, tradicionalnih i poznatih modela
bezbednosnih problema. 450 Upravo ovakva promena njihove morfologije nedvosmisleno
Hobsbaum Erik, Kuda ide amerika imperija, Le Monde Diplomatique, (izdanje na srpskom jeziku), br. 6/2003
446
447
Opirnije videti: Bose Sumantra, State Crises and Nationalities Conflict in Sri Lanka and Yugoslavia,
Comparative Political Studies, Vol. 28, No. 1, April 1995, str. 87-116
448
Nacionalna i dravna emancipacija novonastalih demokratija poprimala je dramatine pravce razvoja to je
rezultiralo naputanjem tradicionalnih i iznalaenjem savremenih modela reavanja kriznih i konfliktnih situacija
kao i ekstenzivno uee lanica meunarodne zajednice u pokuajima diplomatskog posredovanja na prostoru
Zapadnog Balkana. Videti opirnije: Fati Aleksandar, Modern diplomacy in the Balkans, Montenegro Journal of
Foreign Policy, vol. 3, no. 1-2, 1998, str. 61-74. Izvor: Milainovi Sran, elimir Keetovi, Mogunosti
reavanja unutardravnih konflikata, MP 1-2, UDK: 316.485.6, Vol. LXI, br. 1-2, Januar 2009, str. 166-169
449
O novim bezbednosnim izazovima opirnije videti: uek Marija, OSCE and Contemporary Security
Challenges, OSCE and Contemporary Security Challenges, Organization for security and co-operation in Europe
(OSCE) Mission to Serbia, Belgrade, 2015, str. 95-107
450
Videti opirnije: Baldwin D.A., The concept of security, Cambridge, University Press, 2001., Baylis J., Wirtz J.,
direktno implicira na injenicu da postaju izazovi usled sopstvene nepredvidivosti. 451 Jednu od
takoe velikih novina predstavlja i nain delovanja organizovanih grupacija (sline ili iste
opredeljenosti odnosno pripadnosti), koje uz upotrebu savremenih tehnologija (u i van teritorije
na kojoj se nalaze) ostvaruju prevashodno politike ciljeve. 452 U okolnostima kada se savremeni
svet suoava sa globalnim bezbednosnim pretnjama, ne moe se porei injenica da specifinosti
etnikih konflikata u svom najirem spektru ne predstavljaju najvei njihov deo (uvaavajui
borbu prevlasti i moi, kao i ekonomske interese). Naime, transformacijom rata i naputanjem
konvencionalnih oblika ratovanja, suoeni smo sa ideoloki motivisanim, etno-separatistikim,
verski fundiranim terorizmom, pretnjama upotrebom oruja za masovno unitenje,
secesionistikim tendencijama, separatistikim grupama kao predvodnicama etnike borbe,
etnopolitikom mobilizacijom u ouvanju suvereniteta drave sa druge strane, prelivanjem kriza,
izbeglikim kolonama, kao i najirim oblicima destruktivnih konsekvenci svega iznetog (tortura,
genocid, etniko ienje, etnoterorizam, organizovani kriminal i dr.). Zajedniki imenitelj
najveeg dela savremenih bezbednosnih izazova u tom kontekstu, lei u - i odnosi se na etniki
diverzitet, nedvosmisleno utiui kako na trenutne globalne bezbednosne izazove i stabilnost u
svetu, tako i trasirajui budue pravce bezbednosnih izazova s obzirom da smanjenje etnikih
distanci nije ni najmanje izvesno.
Cohen E. and Gray C., Strategy in the Contemporary World - Introduction to Strategic Studies, Oxford University
Press, 2002, Friedman T., The World is Flat: A Brief History of Twenty-first Century, Farrar, Straus and Giroux,
New York, 2005, Volc N. Kenet, Teorija meunarodne politike, Centar za civilno-vojne odnose, Alexandria Press,
Beograd, 2008
451
Videti opirnije: Fukuyama Francis, The Last Man in a Bottle: An Essay on the Tenth Anniversary of the
Publication of 'The End of History' and "Responses to Fukuyama," The National Interest, No. 56 Summer 1999,
Huntington Samuel P, The Third Wave: Democratization in the Late Twentieth Century, University of
Oklahoma Press, Norman, OK, 1991, Huntington, S. P., The Clash of Civilizations and the Remaking of World
Order, Simon & Schuster, New York, 1996
452
Videti opirnije: Brown Michael E. , Nationalism and Ethnic Conflict - revised edition (International Security
Readers), The Mit Press, Cambridge, London, 2001, Buzan Barry, People, States and Fear, Harvester Wheatsheaf,
London, 1991, Eller Jack David, From Culture to Ethnicity to Conflict: An Anthropological Perspective on Ethnic
Conflict, University of Michigan Press, 1999, Hofmann Bruce, Inside Terrorism, New York, Columbia University
Press, 1998, Horowitz Donald L., Ethnic Groups in Conflict, Updated Edition With a New Preface, University of
California Press, 2000, Laqueur Walter, The New Terrorism Fanaticism and the Arms of Mass Destruction,
Oxford, University Press, 1999, Lutz James and Brenda, Global Terrorism, Routledge, London, 2004
1. Bezbednosni aspekt etnikih konflikata
Pluralistika demokratija koja podrazumeva podelu vlasti, potovanje ljudskih prava i vladavinu
prava neraskidivo meusobno povezanih, predstavljaju elementarne preduslove trajnog mira,
pravinosti i bezbednosti. Novinar i politiki analitiar Farid Zakarija u knjizi "Postameriki
svet" primeuje da se u skoro globalnom usponu nacionalizma pojavljuje problem uvrivanja
lokalnih identiteta. 453 Po Zakariju nacionalna drava je relativno nov izum, u mnogim
sluajevima mlai od sto godina, a mnogo starije su razne verske, etnike i jezike grupe koje
postoje unutar nacionalnih drava. Ti sutinski slojevi identiteta iskonskiji su od nacionalnih
drava i u veem delu sveta i dalje definiu ivot. U globalizovanoj ekonomiji ove grupe su
svesne toga da su im centralne vlade sve manje potrebne, a u demokratskom dobu, odravajui
svoje jedinstvo stiu rastuu mo. Pojedini narodi su spremni da za te lokalne identitete ratuju i
polau svoje ivote. Takva situacija, zakljuuje Zakarija, nije samo na Balkanu i republikama
propalog socijalistikog "carstva", ve je svetski trend zastupljen ak i u EU (Belgija Flamanci
i Francuzi; Ujedinjeno Kraljevstvo kotska; Katalonija, Baskija, itd.). Poenta jeste da je jedina
adekvatna zamena za "usitnjavanje sveta" izgradnja demokratskih institucija i funkcionalnih
drava. 454
Mnogobrojni konflikti uzrokovani borbom za samoopredeljenje, iznedrili su savremenu,

restriktivnu praksu drava u oblasti razumevanja doktrine samopredeljenja. Savremena matrica
453
Fareed Zakaria, The Post-American World, W. W. Norton & Company, New York, 2008
454
Varga Boris, Farbanje demokratije, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2013, str. 15-16
mnogih novoproglaenih zemalja predstavljaju dugotrajni i izuzetno destruktivni unutranji

oruani konflikti. Od kraja hladnog rata, dolo je do svojevrsnog talasa naroda koji su teili
ostvarivanju prava na samoopredeljenje. 455 Od tog perioda do danas, usvojena su mnoga
inovativna reenja, koja seu iznad tradicionalnog pristupa - da je secesija jedino reenje. 456 Sa
druge strane, postoje i primeri (iako retki), procesa priznavanja i implementacije prava na
samopredeljenje, a na osnovu univerzalno prihvaenih pravila meunarodnog prava i
meunarodnih standarda - zapoetih miroljubivom borbom. Jedan takav sluaj su narod Sami
(Laponci), autohtonog naroda Norveke, Finske, vedske i Rusije koji ima prepoznatljiv
identitet, drutvenu strukturu, kulturu, jezik, kao i jednistvenu tradiciju i standard ivota.
Postepeni put priznavanja od strane vedske, Finske i Norveke, uz odbijanje Rusije, zasniva se
455
Primeri insistiranja na samoopredeljenju prisutni su naravno i mnogo pre kraja Hladnog rata. Istorija je vie puta
pokazala da multietnike drave na dui vremenski period predstavljaju veoma esto neodrive konstrukcije. Tako
je Austro-Ugarska nekada zauzimala prostor dananje centralne i najveeg dela Jugoistone Evrope, odnosno
povrinu od 676. 000 kvadratnih kilometara to je inilo drugom po veliini dravom u Evropi, posle Ruskog
carstva. Austrija je sa jedne strane, imala upravu nad Galicijom, Kraljevinom Bohemijom, Dalmacijom, Bukovinom,
Gornjom i Donjom Austrijom, Korukom, Salzburgom, Kranjskom, Austrijskom leskom, Tirolom, Moravskom,
Voralbergom i austrijskim primorjem. Ugarska kontrola se sa druge strane prostirala na samu Kraljevinu Ugarsku,
Hrvatsku i Rijeku sa okolinom, dok su oba dela monarhije zajedniki upravljala Bosnom i Hercegovinom. Austro-
Ugarska kao izuzetno etniki arenolika, brojala je poulaciju od 51.3 miliona stanovnika okuljenih u 12
demografskih i etnikih grupa i 7 religijskih grupa. Prema religijskoj strukturi tadanje Austro-Ugarske, najvei deo
stanovnitva, oko 66% bili su Rimokatolici, zatim slede Grki katolici sa 10.6%, Pravoslavci sa 8.7%, Kalvinisti sa
5.3%, Jevreji sa 4.3%, Evangelisti sa 3.4% i Muslimani sa 1.1%. to se etnikih grupa tie, ni jena od njih nije bila u
veini. etvrtina stanovnika naseljenih na podrujima Gornje i Donje Austrije, Stirije, Tirola, Karintiije, Krajine, ali
i u manjem delu Bohemije, Maarske i Moravske govorila je nemakim jezikom. Maari koji su naseljavali
istorijski prostor Maarske, kao i enklave u Bukovini, Moldaviji i Beu inili su okvirno oko 20% stanovnitva.
Zatim slede esi sa 12.5% stanovnika naseljeni uglavnom u Bohemiji i Moravskoj i 9.6% Poljaka nastanjenih u
Galiciji i Bukovini. Ostatak populacije Monarhije inili su Rumuni (6.2%) nastanjeni u Transilvaniji, Bukovini i
Banatu; Srbi (3-4%) u junoj Maarskoj, BiH, Banatu i Bakoj; Slovaci (oko 4%), kao i Bosanci i Italijani (do 1%).
Upravo iz ove etnike arenolikosti proizilazi neodobravanje i nezadovoljstvo neugarskih i neaustrijskih etnikih
zajednica Austro-Ugarskom nagodbom. Tako su Rumuni i esi bekom dvoru zamerali to se po vanim pitanjima
konsultovao samo sa plemstvom ugarske, a Srbi ukidanje Vojne krajine. Donoenje Zakona o nacionalnostima
izazvalo je posebno nezadovoljstvo etnikih zajednica usled injenice da im je formalno davao prava, ali se
praktino nije potovao. U tom smislu, poloaj slovenskih etnikih zajednica predstavlja jedan po mnogima od
kljunih faktora slabljenja moi Austro-Ugarske i kasnijeg izbijanja Velikog rata 1914. godine. Misli se
prevashodno na slovenske etnike zajednice Poljaka u Galiciji i Bukovini, eha u Bohemiji i Moravskoj, Srba u
BiH, Bakoj, Banatu i junoj Maarskoj kao i poloaj Slovaka i Ukrajinaca. Izvor: ukanovi G, Gordani J.,
Poloaj slovenskih etnikih zajednica u Austro-Ugarskoj povod za izbijanje krize, Politeia, Banja Luka, godina
IV, br. 8, decembar 2014, str. 178-180
456
Prikaz preko etrdeset nacrta i uspenih reenja u cilju uspostvaljanja novih praksi drava u oblasti prava na
samopredeljenje videti opirnije: Weller Marc, Settling Self-determination Conflicts: Recent Developments, The
European Journal of International Law, Vol. 20 , no. 1, 2009
na modalitetitema borbe za pravo na samoopredeljenje koji su kroz ceo proces (koji jo uvek
traje) u okvirima postojeih demokratskih i ustavnih naela. 457
Koncept ljudske bezbednosti proistie iz koncepta socijetalne bezbednosti iz koje preuzima

koncept bezbednosti grupa, a shodno liberalnoj doktrini za subjekta dri pojedinca. Izneto je
stvorilo prostor za rasprave da li u okviru konceptu ljudske bezbednosti postoji mesto za etno-
kulturne identitete koji predstavljaju prirodno okruenje samih pojedinaca. Tako
rekonceptualizacija Pier van Der Bergove dileme da li multikulturalnost predstavlja prepreku ili
podsticaj razvoju demokratije u savremenom drutvu, 458 daje odgovor koji se moe posmatrati u
dve ravni. Sa jedne strane postoje civilizacijske, fundamentalne, tj. kulturne razliitosti koje su
snana prepreka globalnoj ekspanziji. Ovde bi Hantingtonov stav o sukobu civilizacija mogao
postaviti vie osa razdora koja je oigledna po vie osnova, npr. u savremenim odnosima
diverziranog Hrianstva i fundamentalnog Islama, gde se ne misli na postojee nerazumevanje
Islama od strane evropskih i amerikih autora i politiara 459, ve je re o postojeim ideolokim,
dakle sutinskim i kulturnim razliitostima. Uvaavajui injenicu da se ogroman deo ovih
razliitosti zasniva na tradicionalnim i religijskim vrednostima, oigledna je neophodnost analize
kulturnih i etnikih aspekata kao determinanti za realnu procenu eventualnog prostora irenja
kapitala multinacionalnih kompanija od strane ideologa globalizacije. Postojanje sukoba
(civilizacija) i uslova etnikih napetosti nedvosmisleno spreavaju ideju o stvaranju globalnog
drutva koje podstie opte dobro. Sa druge strane pak, eventualno usitnjavanje
multikulturalnosti na aspekte u kojima se moe ili se ispoljava, otvara prostor za nastanak
razliitih mikro i makro pokreta koji, zavisno od snage mogu podrivati i nacionalne i globalne
drutvene tokove. Tako praktino prenaglaena posebnost odnosno partikularnost postaje ne
samo prepreka globalizaciji, ve razarajue tkivo itavog globalnog poretka. Etniki
457
Opirnije videti: Hendriksen B. John, The continuous process of recognition and implementation of the Sami
peoples right to self-determination, Cambridge Review of International Affairs, Volume 21, Number 1, March
2008
458
Berghe, Pierre, L. Van der, The Ethnic Phenomena, New York, Elsevier, 1981
459
Esposito L. John, The Islamic Threat Myth or Reality, Oxford University Press, 1992
ekskluzivizmi sastavni su deo ovakvih pesimistikih projekcija. Iako su i u prolosti postojale

institucije iji je osnovni zadatak bio transnacionalna kontrola etnikih konflikata, kao to je
izmeu ostalog i Drutvo naroda, njihovi rezultati su poraavajui. S tim u vezi, uvaavanje
kulturnih i etnikih razliitosti, na temelju tiglicove ideje o rekonceptualizaciji ekonomskih
aspekta globalizacije, namee se kao neophodno. Ovi paralelni procesi koji se u savremenom
svetu odvijaju na kulturnom planu, zahtevaju uslovno reeno redefinisanje vrednosnih sistema
jer, ekonomski aspekti koji su podrani tehnolokom i vojnom nadmoi predstavljaju snane
poluge globalizacije, dok sa druge strane zanemarivanje kulturne i etnike komponente moe
voditi ekskluzivnosti i homogenitetu. Za razliku od klasine liberalne doktrine i nepopustljivosti
tradicionalnog modela bezbednosti, potrebno je da koncept ljudske bezbednosti sagleda
mogunosti unutranjih kapaciteta i eventualno drugaijih doktrina crpi mogunosti koje e
pored pojedinca, u osnovu bezbednosne politike ukljuiti i njihove neposredne zajednice. 460
Koncept bezbednosne dileme prvi put je 1959. godine predstavio Don Herz u svojoj knjizi
Politiki realizam, dok je kasnije esto koriena od strane pobornika kole realizma u okviru
meunarodnih odnosa. Sutinski, ona podrazumeva paradoks koji se ogleda u tome da dodatno
naoruavanje jedne zajednice u cilju poveanja stepena sopstvene bezbednosti, neminovno utie
na poveanje oseaja ugroenosti susednih (okolnih) zajednica, te se i oni dodatno naoruavaju.
Ovakve okolnosti dovode do toga da se na kraju, svi akteri bezbednosne dileme obavija
oseanjem vee ugroenosti nego pre samog naoruavanja. Kod etnikih grupa bezbednosna
dilema javlja se uglavnom ukoliko postoji mogunost ili stvarno uruavanje vrhovne vlasti koja
je bila garant bezbednost i poretka na nekoj teritoriji. U svom lanaku Bezbednosna dilema i
etniki konflikt iz 1993. godine, profesor Barry Posen analizirao je faktore uticaja koji su
uslovili da raspad SSSR ne rezultira ratom etnikih zajednica, kao to je to bio sluaj pri raspadu
SFRJ. Takoe, on definie i indikatore ranog upozorenja za eventualni potencijalni sukob Rusa i
Ukrajinaca. Ovaj preduslov za primenu koncepta bezbednosne dileme vidljiv je u Ukrajini, kako
460
Bai Goran, Ljudska bezbednost, ljudska prava, multikulturalizam i sandake (ne)prilike, Mali vodi kroz
ljudsku sigurnost, Kulturni centar DamaD, Novi Pazar, 2014, str. 22-24
1991., tako i 2014. godine. Naime, 1991. je prvo nestao Sovjetski Savez, a potom je 2014.
godine dolo do ruenja poretka u Kijevu - vaninstitucionalnog. Prema njegovim reima, stepen
izraenosti bezbednosne dileme zavisi od ispunjenosti dva uslova i to prvo teina otkrivanja
namene novog naoruanja kod druge strane, to dravama oteava signalizaciju eventualno
defanzivnih namera uzimajui u obzir da savremeno naoruanje podjednako moe sluiti i
ofanzivnim i defanzivnim namenama. Naime, oklopna mehanizacija i tenkovi poseduju veliki
ofanzivni potencijal, a istovremeno predstavljaju i adekvatnu liniju odbrane od neprijateljskih
oklopnih vozila ili tenkova. Drugi preduslov jeste procena o eventualno veoj uinkovitosti,
odnosno efikasnosti potencijalnog napada, od procenjenih kapaciteta istih snaga da se odbrane.
Ovde postaje jasno kako rast defanzivnih kapaciteta jednih, utie na umanjenje oseaja
bezbednosti drugih to vodi pa i njihovom dodatnom naoruavanju. Drugi dakle Pozenov
uslov za rast dimenzija dileme podrazumeva postojanje razlike u potencijalnim rezultatima
napada i/ili odbrane teritorije uz istu koliinu naoruanja i ljudstva, kod kojih se dva presudna
faktora odnose na tehnologiju i geografiju. Iako univerzalni faktor, tehnologija ponekad moe
obezbediti presudnu nadmo u napadu ili odbrani. Tako je tehnologija bila na znaajno
razliitom nivou za vreme raspada SFRJ i SSSR. Naime, to je naoruanje jednostavnije vie ga
ljudi moe koristiti, a to ga vie ljudi koristi lake ih je pokrenuti i motivisati na ideoloki,
verski ili etniki sukob. Sa druge strane, oruje tzv. visokih tehnologija poput nuklearne,
poseduje izuzetnu mo prevlasti i kapacitet odvraanja u uslovima potencijalnih sukoba,
zanemarujui vanost uloge nacionalizma sa vojnog stanovita. 461 Pozen izdvaja tri osnovna
461
Tako su na delu prostora bive SFRJ, pri njenom raspadu, u sukobima uestvovale paravojne formacije i
teritorijalne odbrane, dok su i Rusi i Ukrajinci posedovali nuklearno naoruanje. Jasno je da bi njegova upotreba
nanela ogromne tete obema stranama. Tako je tehnoloki faktor, izmeu ostalih, negativno uticao na mogunosti
spreavanja sukoba u npr. Hrvatskoj, a pozitivno u Ukrajini. Opet, za razliku od tehnologije, geografija kao drugi
Pozenov faktor je promenljiv. Naime, izolacija neke entike grupe u male teko odbranjive enklave, stavlja drugu
grupu u povoljniji poloaj. Tanije, siguran poraz u sluaju da bude napadnuta, primorava prvu grupu na
preemptivni rat u cilju spajanja enklava odnosno proirenja teritorije kako bi se lake odbranila u budunosti. U
sluaju velikih enklava sa ekonomskom autonomijom i potencijalom vojne odbranjivosti utie na smanjenje potrebe
za preemptivnim ratom. Tako praktino veliina i mogunost enklava da se odbrane od potencijalnog napada uz
geografski poloaj utiu na eventualne podsticaje bratske susedne drave za intervencijom u sukobu. Pozen tvrdi da
je geografski faktor spreio sukob Rusa i Ukrajinaca u Ukrajini, dok je sa druge strane bitno uticao na poetak
sukoba Srba i Hrvata u Hrvatskoj. Srbi u Hrvatskoj su naime iveli u nekoliko enklava koje su u sluaju napada
teko mogle da se odbrane ili pomognu jedna drugoj, te je Srbija povukla prvi potez. Ovakva Pozenova tvrdnja
faktora koji imaju mogunost snanog uticaja na oseaj ranjivosti, kao i oseaj o odluujuem
sudbinskom trenutku zajednice da napadne. Prvi podrazumeva instituciju obaveznog sluenja
vojnog roka u prethodnom reimu 462, zatim eventualna oekivanja same intervencije od strane
neke od susednih drava u sluaju sukoba, pri emu uticaj potencijalnih javnih ili preutnih
saveznika u datom konfliktu moe biti od presudnog znaaja dodatno uslonjavajui odluku o
poetku sukob 463, i trei faktor, tie se eventualnog postojanja drugih kriznih situacija koje bi
mogle okupirati panju potencijalnih saveznika, meunarodne zajednice ili svetskih sila te uticati
na mogunost njihove intervencije. Sa druge strane, upravo ovakve okolnosti mogu predstavljati
povoljnu okolnost za izvrenje vojne ofanzive i uspostavljanje statusa quo, kao to je to bio
sluaj kada je panja meunarodne javnosti usmerena na raspad SSSR, bila iskoritena od strane
nacionalista za otpoinjanje sukoba na prostoru bive Jugoslavije. Izdvajanje gore pomenutih
indikatora za rano upozorenje u odnosima Rusa i Ukrajinaca pre vie od dve decenije,
denuklearizaciju Ukrajine i rast nacionalizma, derusifikaciju vojske Ukrajine, teroristike ili
paramilitarne grupe i promenu odnosa snaga, uinile su danas Pozenova predvianja
tanim 464.Uvaavajui okolnosti i deavanja u prvoj dekadi novog milenijuma, nesumnjivo je da
pokazala se tanom i tokom operacija hrvatske vojske Oluja i Bljesak 1995. godine, kada Srbi u Hrvatskoj nisu imali
kapaciteta ni mogunosti da se samostalno odupru sinhronizovanom napadu hrvatskih snaga. Sa druge strane, Rusi u
Ukrajini ine 21% populacije sa oko 12 miliona ljudi koji ne ive u izolovanim enkavama, ve u veinski ruskim
mestima koja nisu udaljena previe jedna od drugih, naroito u pojasu granice sa Rusijom, to je uslovilo izostanak
oseaja ugroenosti, naroito imajui u vidu raspoloivost ruske intervencije u tom sluaju.
462
Znaaj obaveznog sluenja vojnog roka u ovom kontekstu ogleda se u injenici da u prvom redu ini svo vojno
sposobno stanovnitvo spremnim i obuenim za rat. Isto tako, u periodu pre i za vreme konflikta olakava krau i
upotrebu zaplenjenog naoruanja, usled injenice da pljakai znaju ta od opreme trae, kako da je transportuju i
upotrebe. Kako je ovaj faktor bio ispunjen i u SSSR i u SFRJ, nije u znaajnoj meri uticao u analizi tadanjih
konflikata.
463
Upravo neposredna blizina Rusije i nadmo koju poseduje odvraale su Ukrajince od razmiljanja o pokuaju
napada na rusko stanovnitvo u Ukrajini. Suprotno tome, eklatantna naklonost koju je Nemaka gajila prema
Hrvatskoj u vreme raspada SFRJ (pa i danas), i percepciju Nemake u Jugoistonoj Evropi kao svetske sile, pruilo
je vetar u lea hrvatskom otcepljenju. pekulisanje medija u Srbiji u vezi sa naglaavanjem hrvatsko-nemakih veza
i analogijom sa Drugim svetskim ratom, dodatno su uticali na odluku o preemptivnom ratu.
464
Naime, sva tri od etiri Pozenova indikatora ukrajinske krize, kao i sukob do koga je zaista dolo. Meutim,
injenica da nije dolo derusifikacije ukrajinske vojske donela je direktnu prevagu i prednost ruskoj strani na samom
poetku sukoba. Pored oseaja izolovanosti koju je Rusija se osetila u vezi deavanja u Ukrajini, nova vlast u Kijevu
teorija o bezbednosnoj dilemi poseduje snaan dalji eksplanatorni potencijal kada su u pitanju
etniki sukobi, a naroito u sluajevima uruavanja najviih institucija vlasti. 465
dobila je direktnu podrku i pomo SAD i EU, to je na due staze moglo uticati na ruski oseaj premoi. Dalji
uticaj na umanjenje moi Ukrajine jeste denuklearizacija, pri emu im ostaje samo oslonav u nacionalizmu kao
glavnom pokretau i izvoru motivacije. Upravo narastajui ukrajinski nacionalizam u okolnostima uruenog poretka
u okviru koga ukrajinski nacionalisti uzimaju uee u novoj vladi (pogotovu vojnim strukturama) predstavljali su
signal za Ruse koji su traili nezavisnost. Rusija je dalje podravajui tenje svog naroda, okupirala i anektirala
Krim. Tree, pojava neobeleenih naoruanih bandi i sa ruske i sa ukrajinske strane upuivao je na smanjenje
prostora za eventualno mirno reavanje krize i spreavanje sukoba. Upravo je u cilju zatite sopstvene zajednice, ona
druga oseala sve veu ugroenost. Do realizacije jedinog Pozenovog faktora od etiri nije dolo jer ukrajinska
vojska nije derusifikovana. Naprotiv, postojanje velikog broja ruskih vojnika u okviru ukrajinske vojske,
stacioniranih u veinski ruskim sredinama, znaajno je doprineo ruskoj prevazi na samom poetku sukoba. Epilog
ukrajinske krize nije izvestan u skoroj budunosti.
465
O konceptu bezbednosne dileme opirnije videti: Posen R. Barry R., The Security Dilemma and Ethnic
Conflict, Survival, Vol 35, no. 1, Spring 1993, str. 27-47. O konceptu bezbednosne dileme iju je analizu zapoeo
Posen opirnije videti: Jiaxing Xu, The Ethnic Security Dilemma and Ethnic Violence: An Alternative Empirical
Model and its Explanatory Power, Res Publica Journal, Vol. 17, br. 1, lanak 9, Illinois Wesleyan University,
2012; Stanojevi Ivan, Bezbednosna dilema u Ukrajini drugo itanje Barija Posena, Politeia, Banja Luka,
godina IV, br. 8, decembar 2014, str. 57-67 i Taras Raymond C. and Rajat Ganguly, Understanding Ethnic Conflict:
The International Dimension (3rd Edition), Pearson Education Inc, Longman, New York, 2006, str. 24-26
2. Etniki konflikti i meunarodna bezbednost
Etniki konflikti se u najveem broju sluajeva pojavljuju unutar drava, ostajui ogranieni u
njenim okvirima dug period vremena. Njihovo izbijanje usko je povezano sa itavim nizom
povratnih posledica i ozbiljnih rizika po meunarodnu bezbednost, poredak i mir. U datim
okolnostima meunarodna zajednica ne moe ostati indiferentna prema ovim izazovima i
pretnjama, ali osmiljavanje strategije za borbu sa njima nije ni najmanje jednostavno.
Uz mogunost prelivanja krize, sam poetak i izbijanje nasilnih i dugotrajnih etnikih konflikata
generie tri meusobno povezane posledice ili ishoda koji individualno ili zajedno predstavljaju
rizik ugroavanju meunarodne bezbednosti. Prva posledica tie se stvaranja situacije tzv.
kompleksa humanitarne krize sa nezamislivim nivoima patnje civilnog stanovnitva izmeu
etniki sukobljenih strana kojoj ukoliko se ne pristupi odluno i odmah po izbijanju datog
etnikog konflikta, moe voditi milionskim civilnim rtvama. 466
Druga posledica odnosi se na negativno dejstvo politiko-ekonomskih nuspojava za samu dravu

u okviru koje se odvija etniki konflikt koje moe voditi ka klizavom terenu bankrotstva i
kolapsa, naroito u regionima drava u razvoju. Propast odnosno kolaps drave u ovom smislu
promptno postaje glavobolja meunarodne zajednice ne samo zbog neminovne humanitarne
krize koja je u takvim okolnostima zasigurno ve prisutna, ve iz razloga to predstavlja
466
Opirnije videti: Taras Raymond C. and Rajat Ganguly, Understanding Ethnic Conflict: The International
Dimension (3rd Edition), Pearson Education Inc, Longman, New York, 2006, str. 70-75
savreno utoite za etnike, religijske i plemenske pobunjenike; ratno profiterstvo; teroriste;

trgovinu drogom i druge kriminogene strukture. 467
Trea posledica odnosi se na injenicu da drave koje se nalaze usred nasilnog graanskog rata,
pokazujui mnogostruke znake slabosti i nemoi postaju savrene mete intervencije pristalica
odnosno boraca i dobrovoljaca neregularne vojske (formacije) drugih drava voljnih da iskoriste
nemo i slabost drave ili nepostojanje centralnih organa vlasti u kojoj se etniki konflikt
odigrava za polarizaciju stanovnitva u skladu sa sopstvenim interesima. Takva eksterna
intervencija neregularnih dobrovoljakih vojnih formacija neke drave, obino je praena i
kontraintervencijom druge suparnike drave - u okvirima interesa datog etnikog konflikta. U
takvim okolnostima, spirala samog etnikog konflikta, zajedno sa intervencijom i
kontraintervencijom vodi poveanju obima i intenziteta etnikog sukoba uzrokujui njegovo
prelivanje van granica drave inicijalnog konflikta, transformiui se od intra-dravnog odnosno
unutranjeg, u interdravni odnosno meudravni, sa ogromnim potencijalom izazivanja daleko
veih stradanja, destrukcije i ljudske patnje. 468
Iako praksa pokazuje da u statistikom smislu broj konvencionalnih ratova jenjava, ratova protiv
ili izmeu organizacija koje nisu drave, odnosno etnikih sukoba je sve vie. Meu onima sa
kraja XX veka od kojih se za neke uz veliku dozu rezerve i veoma obazrivo moe rei da su
okonani ili je njihovo okonanje u toku, u svakom sluaju spadaju ratovi u Aliru, Kolumbiji,
Istonom Timoru, Egiptu, Libanu, Mozambiku, Severnoj Irskoj, Ruandi Somaliji, paniji,
turskom Kurdistanu, Jugoslaviji. Meu onima koji se u meunarodnim okvirima smatraju van
kontrole jesu ratovi u Afganistanu gde se rat iri na susedni Pakistan, ad, Kongo, Irak, pojas
Gaze, Kamir, Kurdistan, na Filipine, Sijera Leone, Somaliju, pansku Saharu, Sudan i Tajland.
Pored toga, nasilje u ovom kontekstu vie ne ostaje ogranieno samo na zemlje u razvoju,
umesto toga ono se iri i na razvijene zemlje poput terorizma u SAD, paniji, Britaniji,
467
Ibid, str. 70; 75-78
468
Ibid, str. 78-86
Francuskoj itd. irenje nasilja i njegova svojevrsna transformacija od konvencionalnih u sada

etnike konflikte sa ogromnim potencijalom relivanja krize naroito je vidljiva u ogromnoj
tekuoj ekspanziji unutranjih aparata bezbednosti u svim razvijenim zemljama na poetku XXI
veka. 469
Uzimajui u obzir da je kraj Hladnog rata bio praen eksplozijom nasilnih etnikih konflikata,
meunarodna zajednica bila je suoena sa tekim normativnim i praktinim izazovima olienim
u osnovnoj dilemi: na koji nain sauvati i zatititi prava i interese etnikih manjina unutar
postojeih dravnih struktura, a sa druge strane ustanoviti moralno opravdan pravni okvir koji e
biti korien da ustanovi koji e secesionistiki etniki zahtevi biti podrani i prepoznati od
strane meunarodne zajednice. Drugim reima, manifestacije i uestalost etnikih sukoba irom
sveta suoili su meunarodnu zajednicu sa posledicama neprihvatljivim u meunarodnim
okvirima poput: terorizma, trgovine drogom, humanitarnim krizama, izbeglikim krizama, kao i
pretnjama irih vidova sukoba, nameui potrebu uspostavljanja instrumenta koji bi u cilju
odravanja meunarodnog mira mogli na miran nain razreiti etnike konflikte, pa makar i
upotrebom sile. 470
U tom smislu, reavanje etnikih konflikata u cilju odravanja meunarodne bezbednosti

zasnovani su na instrumentu intervencije tzv. tree strane. Ove intervencije kreu se na skali
od stvaranja mira, odravanja mira i njegove izgradnje, uloge Ujedinjenih nacija, uloge drugih
drava odnosno itavih regiona u ovoj ulozi, regionalnih i nevladinih organizacija. Uzimajui u
obzir da je svaki etniki konflikt za sebe gotovo po svojoj definiciji idiosinkratiki, kao i da
predstavlja sukob uvek drugaiji od nekog drugog, uloga i naini rada ovih meunarodnih aktera
u okvirima etnonacionalistikih razmirica u svakom zasebnom sluaju mora biti redefinisana i
prilagoena datom etnikom konfliktu kako bi se postigao rezultat. Detaljnija razrada uloge
aktera tree strane i potreba redefinisanja naina njihovog delovanja u svakom zasebnom
469
Kreveld van Martin, Nepolitiki rat: Religija, Transformacija rata, Slubeni glasnik, Beograd, 2010, str. 8-9
470
Bercovitch Jacob, Third Parties in Conflict Management: The Structure and Conditions of Effective Mediation
in International Relations, International Journal, Vol. 40, No. 4, Autumn 1985, str. 736
etnikom sukobu bie data u narednom delu disertacije u okviru pregleda strategija odgovora na
etnopolitike krize.
Naalost, dosadanja praksa i iskustvo meunarodne zajednice i odnosa, kao i nabrojena

literatura i studije pokazuju, da je osmiljavanje strategije i instrumenata za reavanje etnikih
konflikata i noenje sa njihovim prateim negativnim posledicama postiglo izuzetno nizak nivo
meunarodnog konsenzusa.

3. Etnopolitika mobilizacija u ouvanju

suvereniteta drave
U oblikovanju identiteta i kasnijeg statusa odnosno eventualnih zahteva etnikih grupa
uestvuju razliite istorijske, politike, ekonomske i socijalne okolnosti i prilike specifine za

svaku pojedinanu etniku grupu. Danas ne postoji teorija, odnosno teorijski pristup koji na
objedinjeni i prihvaeni nain objanjava generalne uzroke i razloge etnopolitikih konflikata,
odnosno razloge za mobilizaciju etnikih grupa koje uestvuju u konfliktu. Veina predloenih
teorija objanjava politiki konflikt i nasilje kroz specifinu formu kao to je revolucija. 471 U
teorijskom smislu veina njih zasnovana je na hipotezama koje se bave objanjenjima specifinih
aspekata etnikih konflikata i naina formiranja i promene etnikih identiteta. 472 Druga grupa
bavi se izvorima kompetitivnosti i konflikta izmeu etnikih grupa 473 itd. U prethodnim
delovima disertacije detaljnije su prikazane modernistike, tj. primordijalistike i
instrumentalistike teorije odnosno pristupi u objanjavanju razloga mobilizacije etnikih grupa
(za politiku akciju). 474 Bazirajui se na uticaju separatistikih pokreta, etnoklasama,
471
Kritiki pregled generalnih teorija dao je Rule B. James, Theories of Civil Violence, Univeristy of California
Press, Berkeley, 1988, a teorije o revoluciji obrauju Goldstone A. Jack, Gurr T. R., Moshiri Farrokh, Revolutions of
the Late Twentieth Century, Westview Press, Boulder, 1991
472
Opirnije videti: Barth Frederik, Ethnic Groups and Boundaries: The Social Organization of Culture Difference,
Allen and Unwin, London, 1969, kao i Gonzalez L. Nancie, McCommon S. Carolyn, Conflict, Migration and the
Expression of Ethnicity, Westview Press, Boulder, 1989
473
Opirnije videti: Olzak Susan, The Dynamics of Ethnic Competition and Conflict, Stanford University Press,
Stanford, 1992
474
Osnove modernistikih teorija u ovom smislu postavio je Deutsch Karl, Nationalism and Social Communication,
MIT Press, Cambridge, 1953. Kasnije o tome govori - dajui veliki doprinos razvoju ovih teorija Apter E. David,
instrumentalnoj prirodi etnike mobilizacije, tzv. internom kolonijalizmu475 i drugom,

primordijalistiki i instrumentalni pristup naglaavaju razliite faktore etnike mobilizacije i
konflikta. Prvi insistira na zatiti etnikog identiteta, a drugi na tenji grupe za politikim i
materijalnim interesom. Iako nisu potpuno nekonzistentni, prema savremenim stanovitima,
razlozi etnike mobilizacije sadrani su na preduslovima oba pristupa, izdvajajui tri osnovna
uslova i to: postojanje odvojene etnonacionalne zajednice odnosno drutva, stvarnu ili
pretpostavljenu diskriminaciju ili ugroenost od strane vladajue veine i teritorijalnu
pretpostavku (granienje) kao razlog donoenja odluke za tenju ostvarivanja sopstvenih interesa
odnosno ulazak u sukob. 476 U tom smislu, mobilizacija etnikih grupa prethodi politikoj akciji
postavljanja zahteva vladajuoj strukturi. Obim i intenzitet krajnjeg konflikta u ovakvim
sluajevima zavisi od strategije lidera etnikih grupa i vladajue strukture. Neki teoretiari
prokuali su da objasne strategije vladajuih grupa koje se koriste kao odgovor na zahteve grupa
generalno, odnosno na zahteve etnikih grupacija pri emu se teorija genocida i masovnog
politikog ubistva izdvajaju, uzimajui u obzir da pokazuju kompetitivnost izmeu podreenih
etnikih grupa i dominantnih grupa koja moe voditi diskriminaciji i represiji prema onima koji
The Politics of Modernization, University of Chicago Press, Chicago, 1965. Podatke i analizu o postojeim
trendovima etnopolitikih konflikata u periodu od 1945. do 1989. godine u svim regionima sveta objanjava Gurr
Ted Robert, Minorities at Risk: A Global View of Ethnopolitical Conflict, United States Institute of Peace Press,
Washington D.C., 1993, kao i Connor Walker, Nation-Building or Nation-Destroying?, World Politics, No. 26,
April 1972, str. 319-355.
475
U okviru argumentacije instrumentalistike prirode etnike mobilizacije, interni kolonijalizam je korien kako bi
se objasnili izvori rastuih etnikih konflikata u razvijenim evropskim drutvima odnosno regionalni separatistiki
pokreti poput Velana i kota u Britaniji, Bretonaca i Korzikanaca u Franscuskoj i Baskijaca u paniji. Opirnije
videti: Hechter Michael, Internal Colonialism: The Celtic Fringe in British National Development, University of
California Press, Berkeley, 1975 i Tilly Charles, From Mobilization to Revolution, Reading, MA: Addison-Wesley,
1978
476
Argumentacija za idvajanje navedena tri uslova etnike mobilizacije koji u sebi objedinjuju i primordijalistiki i
instrumentalistiki pristup utemeljena je na iskustvu secesionistikih pokreta poput Kurda i Miskita. Takoe,
elementi primordijalistikih i instrumentalistikih pristupa primenjivi su i na konflikte koji se pojavljuju u
multietnikim drutvima poput Malezije ili moderne Nemake gde se stanovnitvo razliitog etnikog porekla
takmii u oblastima posla (za radno mesto), politikog uticaja i statusa. Naime, zajedniki argument za sve odnosi
se na to da kada se pripadnici razliitih etnikih grupa direktno takmie za deficitarne izvore odnosno pozicije,
njihovi etniki identiteti im postaju sve vaniji. Takoe, ukoliko je u tom kontekstu neka grupa uspenija,
nejednakost se poveava ime utie na mogunost izbijanja sukoba. Za ovu pojavu u okviru konflikata u razvijenim
zapadnim drutvima videti opirnije: Olzak Susan, The Dynamics of Ethnic Competition and Conflict, Stanford
University Press, Stanford, 1992
su podreeni. Upravo kao odgovor na liavanje i represiju, kod nekih etnikih grupa, moe se
javiti poriv za mobilizacijom etnike grupe za politiku akciju, a to se kasnije koristi kao
argument opravdavanja njihovog unitenja. 477 Genocid, odnosno politiko ubistvo u ovom
kontekstu predstavljaju posledicu dejstva pet internih faktora koji ih ine izvesnim i to:
postojanje upornih podela izmeu etnikih grupa; tradicija oslanjanja na represiju od strane
vladajuih elita; nagraivanje drugih grupa za iskazivanje lojalnosti od strane vladajue elite;
postojanje eventualnog prethodnog politikog kraha poput revolucije ili gubitka rata i
ekskluzionistike odnosno iskljuive ideologije koje targetovane grupe obeleavaju kao
potrone. 478 Prisustvo ovih pet faktora tj. inilaca implicira izvesnost etnopolitikog konflikta
sa genocidnim posledicama. 479
Sa druge strane, ne treba izostaviti ni injenicu da odreene politike akcije izazvane spolja u
velikoj meri mogu uticati na etnopolitiku mobilizaciju i konflikt u njenoj krajnjoj instanci. Kao
jedan od hipotetikih primera moe da poslui sluaj sankcija UN protiv Iraka tokom Zalivkog
rata 1991. godine, a koje bi iz dananje perspektive nedvosmisleno doprinele irenju
potencijalnog konflikta na itav region. 480 Naime, unilateralni prekid trgovinskih odnosa od
strane SAD sa zemljama Bliskog Istoka koje su ili neutralne ili podrivaju sankcije UN prema
477
Druge grupe, poput rtava Holokausta ili pripadnika muslimanskog naroda am u Kambodi pod Khmer Ru-om
su targetirani jer su definisani kao dominantna ideologija tzv. pretee grupe. O podacima o genocidu opirnije
videti: Fein Helen, Genocide: A Sociological Perspective, Current Sociology, broj 38, Spring 1990, str. 1-126
478
Navedenih pet faktora koji genocid i politiko ubistvo ine izvesnim u odnosu sa etnikim grupama predstavljaju
rezultat analiza koje obrauju Harff Barbara, The Ethiology of Genocides, u Wallimann Isidor, Dobkowski N.
Michael, Genocide and the Modern Age: Etiology and Case Studies of Mass Death, Greenwood Press, Westport CT,
1987, str. 41-59 i Harff Barbara, Gurr Ted Robert, Victims of the State: Genocides, Politicides and Group
Repressions Since 1945, International Review of Victimology, Vol. 1, No. 1, 1989, str. 23-41. Za nain na koji
vladajue elite koriste nasilje protiv svojih graana videti opirnije: Gurr Ted Robert, The Political Origins of the
State Violence and Teror, u Stohl Michael, Lopez A. George, Government Violence and Repression: An Agenda
for Research, Greenwood Press, Westport CT, 1986, str. 45-71
479
Opirnije videti: Gurr Ted Robert, Harff Barbara, US Naval Academy, Ethnic Conflict in World Politics,
Westview Press, Oxford, 2000, str. 77-80
480
Hipotetiki okvir uz socioloke indikatore i varijable etnopolitikih konflikata detaljno objanjavaju Gurr Ted
Robert, Harff Barbara, US Naval Academy, Ethnic Conflict in World Politics, Westview Press, Oxford, 2000, str.
80-95
Iraku, predstavljaju direktan uticaj odnosno primoravanje na podravanje datih sankcija. U

takvim okolnostima zemlje su prinuene da izau SAD u susret, prestajui da Iraku dozvoljavaju
korienje dela svoje teritorije za krijumarenje hrane. Tada iz revolta ili prkosa Irak (Saddam
Hussein) napada sela Kurda zarobljavajui strane dravljane. Za uzvrat, Kurdi napadaju irake
pozicije. Turska, strahujui od sopstvenih Kurda, napada kurdska sela unutar irake teritorije.
Ovaj hipotetiki okvir nedvosmisleno pokazuje da je ameriki trgovinski embargo uticao na
promenu ponaanja targetiranih drava, odnosno promenu odnosa etnikih grupa, etniku
mobilizaciju i u krajnjem doveo do etnikog konflikta. Iako direktna veza i uticaj pritiska SAD
na promenu politikog ponaanja moda nije na prvi pogled vidljiva, ini se da bi Irak sa
Saddamom na elu dugo pripremao napad sa ciljem ponovnog uspostavljanja kontrole nad
kurdskim pobunjenicima, a Turska iskoristila priliku i okolnosti za oivljavanje dugotrajne
politike zastraivanja Kurda silom, makar i u hipotetikom okviru, ovaj primer direktno opisuje
odnose snaga i mogunost uticaja na etnopolitiku mobilizaciju. To dalje implicira da sankcije
nametnute zemlji koja se nalazi u otvorenom konfliktu, poveavaju stepen neprijateljstva prema
unutranjim i spoljanjim oponentima, uz svo uvaavanje distinkcije posebnosti svakog etnikog
konflikta, injenice da su politiko ponaanje i konflikti vieslojne kategorije, kao i da pored toga
to mogu biti razliitog intenziteta, mogu se javljati u razliitim domenima (domae nasuprot
stranom politikom ponaanju itd.).
U analizi etnopolitike mobilizacije i konflikta izdvaja se sedam osnovnih varijabli odnosno

kljunih faktora iji se indikatori vremenom mogu menjati i koje deluju u neminovnoj
kombinaciji i interakciji, sublimirajui domae i strane uticaje, ali u svakom sluaju utiu na
etnopolitiku mobilizaciju koja u krajnjoj instanci dovodi do konflikta. Meusobno su povezani,
zavise jedni od drugih i utiu jedni na druge, predstavljajui prediktore etnike mobilizacije i
konflikta. Njihova meusobna veza i uticaj vidljivi su na primeru da, ukoliko pretpostavimo da
su ljudi koji imaju snanu identifikaciju brae po krvi (kult krvi i tla), ive u autokratskom
politikom sistemu sa niskim ekonomskim standardom, a koji povremeno koristi nasilje za
savladavanje etnikih grupa, vrlo verovatno e biti spremni da izazovu svoje ugnjetavae.

- 12. - Pregled kljunih faktora etnopolitike mobilizacije i konflikta sa njihovim indikatorima.
Faktor etnopolitike
mobilizacije Indikatori
Indikatori ekonomske diskriminacije (restrikcija ekonomskih aktivnosti ili uloge

Stepen diskriminacije lanova grupe; niski prihodi, oskudni uslovi ivota i visoka stopa mortaliteta u
odnosu na druge etnike grupe; nedostupnost obrazovanja naroito visokog i
proporcionalno uee nekolicine lanova grupe u menaderskim i profesionalnim
(nejednako tretiranje strukturama).
etnikih grupa zasnovano Indikatori politike diskriminacije (ograniavanje participacije etnike grupe u
na istorijskim, politikom ivotu u odnosu na druge; nii stepen participacije u politikom ivotu
ekonomskim ili kulturnim u odnosu na druge etnike grupe i manji broj njenih predstavnika u okviru
razlikama) graanskih slubi ili visokih pozicija u vojsci i policiji).
Snaga grupnog identiteta Snaga, jaina, odnosno vtstina grupnog identiteta uslovljena je koliinom
zajednikih osobina lanova etnike grupe i njeni indikatori se odnose na obim
upotrebe zajednikog jezika; proporciju lanova grupe koji dele ista religijska
(koliina zajednikih
uverenja; vidljive rasne karakteristike; zajedniku istoriju u trajanju od najmanje
osobina lanova grupe kao jednog veka i zajedniku kulturu odnosno identifikovane socijalne i obiajno-
to su religija, istorija, pravne norme razvijene i praktikovane u okviru bliske srodnosti.
kultura, poreklo, rasa idr.)
Vrsta odnosa i veze etnopolitikih lidera i lanova etnike grupe implicira da su
Etnopolitiko vostvo i kohezivnije one grupe koje imaju neprobojnu mreu komunikacije i interakcije
lidera i njegovih sledbenika, a svojstvenije su autokratskim liderima. U tom
kohezija grupe smislu, prisustvo frakcija ili samoproklamovanih lidera u okviru etnike grupe
smanjuje njenu kohezivnost. Indikatori su: stepen prihvatanja tradicionalne uloge
(zasnovana na vrsti odnosa lidera; stepen prihvatanja uspostavljenog socijalnog poretka unutar grupe; broj
lidera etnike grupe i prisutnih frakcija unutar grupe; broj identifikovanih lidera unutar grupe; opseg
njenih lanova) otvorenih konflikata unutar nje i koliina sredstava javnog informisanja odnosno
novena i radio-stanica koje etnika grupa koristi.
Indikatori institucionalizovanih demokratija (garancija politikih i graanskih
prava svih graana; ustavna ogranienja izvrne vlasti i viestranaje koje se za
vlast bori i prenosi je ustavnim sredstvima).
Indikatori institucionalizovanih autokratija (koncentracija ukupne ili najveeg dela
politike moi u izvrnoj vlasti; ogranienje ili zabrana rada politikim partijama i
Vrsta politikog otar i restriktivan odnos prema ljudskim pravima i politikoj participaciji;
okruenja politika mo najee preneta na i podeljena meu lanovima uskog kruga
politike elite).
Indikatori socijalistikih drava (koncentracija moi u okviru jedne partije
(zasnovana na vrsti
koriena od strane elite za mobilizaciju podrke masa datom reimu; podsticanje
politikog reima) partijske participacije i restrikcija drugih politikih i graanskih prava i transfer
politike moi kroz kompetitivnost unutar date partije).
Indikatori populistikih drutava (slabo institucionalizovani politiki sistemi u
tranzicionim dravama od demokratije do jaanja autokratije; transfer politike
moi kroz vojne pueve ili narodne ustanke-revolucije; uestala promena vostva

bez predvidive izvesnosti i iroka, esto probojna politika participacija kroz

funkcionalne grupe uz dosta prolaznih politikih partija i pokreta).
Upotreba sile prema Upotreba nasilja od strane vladajue structure usmerenog protiv etnike grupe varira
etnikim grupama od zavisno od vrste politikog sistema, pri emu autokratije i socijalistika drutva
upotrebljavaju nasilje ee protiv svojih politikih protivnika nego protiv drugih
strane vladajue elite protivnika, dok se nasilje populistikih reima kree od ozbiljne represije do
kompromisa. Sredstva i naini tlaenja etnikih protivnika, odnosno njihovi
(kree se od nasilne indikatori su: broj hapenja i nasilne relokacije lanova etnike grupe; iroko
relokacije lanova do rasprostranjena tortura i pogubljenja; masakri; masovna politika ubistva i genocid.
genocida)
Broj i vrsta aktivne i pasivne podrke, od kojih je vojna daleko uinkovitija od
Spoljna podrka verbalne, sa brojem i vrstama izvora, svojim trajanjem i obimom direktno utiu na
opseg podrke koju etnika grupa moe dobiti izvan granica zemlje. Etnike grupe
mogu primiti pomo i podrku od drugih drava, drugih srodnih etnikih grupa iz
(iroki spektar aktivne i okolnih zemalja, meunarodnih pokreta poput uroenikih ili islamskih pokreta, kao
pasivne podrke koju i od meunarodnih organizacija. Podrka uglavnom podrazumeva i njeni indikatori
grupa moe dobiti su: verbalna podrka i savetovanje; finansijska podrka; obezbeivanje obavetajnih
izvana) podataka; pruanje utoita za ljude u egzilu i izbeglice; plaenike i vojne savetnike i
naoruanje i opremu.
Meunarodni ekonomski Zemlje bogate izvoritima uivaju vii meunarodni ekonomski status za razliku od
status onih koje njima ne raspolau i po svemu sudei u veem su riziku za izbijanje
etnikih sukoba. Odnosno, status dodeljen tzv. izazivakoj grupi zavisi od
meunarodne pozicije dodeljene na osnovu prethodnog parametra. Indikatori ovog
(zasnovan na bogatstvu statusa su: kontrola velikih rezervi retkih izvorita poput zlata, uranijuma, titanijuma
odnosno potencijalnim idr.; kontrola velikog udela svetske trgovine dragocenostima; visok nivo BDP-a i
izvorima) BND-a; iroka globalna mrea trgovinskih partnera i visok budetski suficit.
Izvor: Ted Robert Gurr, Harff Barbara, US Naval Academy, Ethnic Conflict in World Politics, Westview Press,
Oxford, 2000, str. 80-95
Sa druge strane, pravo na otcepljenje i pravo na upotrebu sile u njegovu odbranu, odnosno tzv.
nasilno otcepljenje, liberalistike teorije koje zagovaraju liberalne demokratske projekte ni u
kom sluaju nije prihvatljivo uzimajui u obzir nasilna sredstva, kao i injenicu da se slobodno
uivanje liberalnih prava ne moe postii upotrebom sile. 481
481
O pravu na otcepljenje i pravu na upotrebu sile u njegovu odbranu opirnije videti: Buchanan Allen, Justice,
Legitimacy and Self-Determination, Oxford University Press, Oxford, 2003; Beran H., A Liberal Theory of
Secession, 32 Political Studies 20, 1984, str. 20-31 i Pavkovi Aleksandar, Liberalizam, otcepljenje i nasilje,
Rizik, mo, zatita uvoenje u nauke bezbednosti, Slubeni Glasnik, Beograd, 2000, str. 76-95
4. Separatistike grupe kao predvodnice etnike borbe
U okvirima meunarodne politike, etnike grupe prepoznate kao nezavisni akteri, ali bez
posebnog meunarodnog pravnog statusa, veoma esto potrauju, odnosno svoja prava ostvaruju
ili tee njihovom ostvarenju negirajui prava drugih grupa to po pravilu vodi (dugotrajnom)
konfliktu tj. dravnoj represiji, izazivajui rizik tzv. prelivanja konflikta na susedne teritorije sa
humanitarnim katastrofama, ugroavajui tako meunarodnu bezbednost. Etniki konflikti ne
javljaju se sami po sebi, izazvani nacionalizmom ili etnicitetom po sebi, ve predstavljaju
svestan izbor ljudi za nain ostvarivanja odreenih ciljeva nasilnim sredstvima, to se pored
etnikih strana uesnica konflikta podjednako odnosi i na aktere odnosno tzv. treih ili eksternih
strana koje svoj interes vide u etnikom sukobu u datoj zemlji ili pak regionu. Iz ove perspektive
mogue je razlikovati osnovne i neposredne uzroke etnikih konflikata kao i kategorizaciju
njihovog ishoda u odnosu na to da li su izazvani faktorima elite ili mase, odnosno internim ili
eksternim razvojnim komponentama. 482
Sutinski, postojanje razliitih etnikih identiteta unutar jedne drave, kao to je i pokazano u
prethodnim delovima disertacije, ne predstavlja problem po sebi, ve strategija lidera, zajedno sa
njihovim sledbenicima odreuje da li e oni koegzistirati ili e njihove tenje biti praene
krvavim graanskim ratovima. Upravo iz tog razloga, u meri u kojoj je vano razumeti diferentia
specifica etnikih u odnosu na ostale grupe, vano je razumeti i prirodu separatistikih grupa,
ije delovanje zasnovano na potrebi nacionalnog samoodreenja, pored injenice da moe
482
dovesti do naruavanja principa suvereniteta odnosno do prepoznavanja prava etnike manjine ili
njeno oslobaenje od strane represije etnike veine, predstavlja i polaznu osnovu tj.
predvodnicu etnike borbe i konflikta.
Priroda motivacije kao fenomena ljudskog ponaanja (grupe) je dugo prouavana u okvirima
psihologije i sociologije, te se u optem smislu odnosi na sile koje podstiu akciju radi realizacije
odnosno ispunjenja elja i ostvarenja ciljeva. Kao takva, direktno se odraava na ponaanje i
moe biti podlona promenama. U kontekstu etnike grupe ili separatistikih pokreta, motivi su
otro oivieni impulsi koji se mogu odnositi npr. na: 1) postizanje nepravedno uskraene zemlje,
slobode, osnovnih prava i prilika; 2) ponovno utvrivanje identiteta, statusa, odnosno legitimno
posedovanje koje je ili ugroeno ili izgubljeno; 3) zatitu entiteta koji je ugroen ili u loem
poloaju i 4) povraaj prethodnih prava, privilegija i prednosti koje su ograniene ili oduzete.
Motivi dakle prihvaeni od strane individua u okviru etnike grupe predvoene liderom i
definisani na prethodno opisan nain, vode u delovanje odnosno determinisanu akciju. Snaga
ovog oseaja zajedno sa motivacijom postaje kolektivna i preduslov je mobilizacije i spremnosti
na etniko konfrontiranje i sukob. 483
Izuzetno je vano napomenuti da etnika grupa nije i ne mora prema opredeljenju svog delovanja
biti separatistika. Naime, atribut separatistike grupe dodeljuje se iskljuivo etnikim
grupacijama koje imaju za cilj odcepljenje od matine drave, sutinski inspirisan uskraivanjem
prava odnosno uslovnom pretnjom opstanku grupe u najirem smislu. 484
483
O motivaciji etnike grupe za delovanje i akciju pa i teroristike akte opirnije videti: Whittaker J. David,
Terrorist and Terrorism in the Contemporary World, Routledge, london, New York, 2004, str. 50-51
484
U prethodnom delu disertacije, u okviru bezbednosne dileme, objanjeno je da etnike grupe u pokuaju da
ouvaju, izraze i razviju svoje razliite etnike identitete, opaaju pretnje i prilike. to su dublje percepcije ovih
doivljaja, dublji su i oseaji ugroenosti opstanka etnike grupe ime e intenzivniji biti i konflikt koji potencijalno
moe biti generisan. U najekstremnijim izvedbama, ugroenost opstanka etnike grupe svodi se na genocid i etniko
ienje. U ovakvim okolnostima razlika izmeu inter-etnikog i konflikta koji se odnosi na konflikt grupa-drava
moe postati uslovno reeno zamagljena u uslovima kada jedna ili vie etnikih grupa monopolizuje institucije
drave i koristi ih za ekstremno krenje ljudskih prava. Najoigledniji primer su Holokaust i etnika ienja na
Balkanu, regionu Darfur u Zapadnom Sudanu, kao i genocid u Ruandi. Isto tako, od sutinskog je znaaja i
distinkcija uloge individua (lidera i sledbenika), grupa (kao direktnih i indirektnih faktora: samostalno delovanje
Separatizam, kao istorijska tenja naroda da imaju svoju dravu, da odluuju sami o sebi i da
budu svoj na svome je krajem XX veka u svakom pogledu aktuelizovana. Sa druge strane te
veite tenje malih, stajali su imperijalni interesi velikih sila i naroda. U tom smislu, ta tenja je
oduvek inspirisala pojedince koji su dalje stvarali nacionalne pokrete koji su mobilisali mase.
Norme meunarodnog prava koje se tiu separatizma i koje reguliu pitanja odcepljenja od
matine drave su krajnje nejasne, pored toga to su dvosmislene, meusobno su i
kontradiktorne, o emu je bilo rei u prethodnom delu rada. Najoiglednija je direktna suprotnost
dva vana principa meunarodnog prava. Sa jedne strane egzistira princip prava naroda na
samoopredjeljenje, a sa druge princip teritorijalnog integriteta i nepovredivosti granica
meunarodno priznatih drava. Pravo naroda na samoopredjeljenje regulisano je Poveljom UN i
Deklaracijom o davanju nezavisnosti kolonijalnim zemljama i narodima. 485
Meutim, o pravu na samoopredjeljenje najjasnije govori Meunarodni pakt o graanskim i

politikim pravima, koji svojim lanom 1. predvia da: 1) svi narodi imaju pravo na
samoopredjeljenje. Na osnovu ovog prava oni slobodno odreuju svoj politiki poloaj i
slobodno postiu svoj privredni, drutveni i kulturni razvoj; 2) radi ostvarenja svojih ciljeva, svi
narodi mogu slobodno raspolagati svojim prirodnim bogatstvima i izvorima bez ugroavanja
obaveza koje proizlaze iz meunarodne privredne saradnje, zasnovane na naelu uzajamne
koristi i meunarodnom pravu. Ni u kom sluaju narod ne moe biti lien sopstvenih sredstava
opstanka i 3) drave lanice ovog Pakta, ukljuujui tu i one koje su odgovorne za upravljanje
nesamoupravnim teritorijama i teritorijama pod starateljstvom, dune su da olakaju ostvarenje
prava naroda na samoopredeljenje i da potuju ovo pravo shodno odredbama Povelje UN.
Prethodno izneto direktno govori o pravu naroda na samoopredjeljenje. Ovaj stav nigde direktno
ne govori o pravu na odcepljenje i stvaranje sopstvene drave. Nigde se ne propisuju metode i
grupe ili reakcija na delovanje drave), drave (koja moe biti strana u konfliktu ili medijator izmeu sukobljenih
strana), regionalnog konteksta (interakcije dravnih i nedravnih faktora u procesu eskalacije i deeskalacije), kao i
ireg meunarodnog okruenja u okviru koga dolazi do konflikta i njegove eskalacije.
485
Opirnije videti: Peji Mario, Analiza-meunarodno pravo i separatizam u Europi, Strijela Info,
http://www.strijela.info/medunarodno-pravo-i-separatizma-u-europi/, (pristupljeno 22.09.2014.)
potrebni uslovi kako bi se jednom narodu priznalo pravo na stvaranje drave niti se predviaju
sankcije za onu dravu koja se odcepljenju naroda protivi. Oigledno nejasno i iroko definisanje
prava na samoopredjeljenje predstavlja pokuaj da se udovolji interesima postojeih drava koje
nisu elele da osnae separatistike tenje naroda koji su potlaeni. U tom smislu, pravo na
samoopredjeljenje praktino je na nivou politike deklaracije, kao nepotpuna pravna norma,
odnosno apstraktno pravo ija realizacija u praksi realno nikada nije planirana. 486
O kontekstu principa teritorijalne celovitosti, integriteta i nepovredivosti granica meunarodno

priznatih drava najjasnije govori zavrni Helsinki akt koji lanom 3. predvia da drave
lanice uzajamno potvruju da su sve njihove granice kao i granice svih drava u Evropi
nepovredive, pa e se sada i ubudue suzdravati od povrede tih granica. U skladu s tim, one e
se takoe suzdrati i od svakog zahteva ili samog ina prisvajanja ili osvajanja dela ili cele
teritorije bilo koje drave lanice. Naredni, odnosno lan 4. odnosi se na to da e drave lanice
potovati teritorijalnu celovitost svake drave lanice. U skladu s tim, suzdrae se od
svakog delovanja koje je u suprotnosti s ciljevima i naelima Povelje UN u pogledu teritorijalne
celovitosti, politike nezavisnosti ili jedinstvenosti bilo koje drave lanice, a naroito od svakog
delovanja koje predstavlja pretnju ili primenu sile. Drave lanice e se suzdrati i od toga da
teritoriju druge drave podvrgnu vojnoj okupaciji ili drugim direktnim ili indirektnim merama
prisile suprotnim meunarodnom pravu, ili pak da ga uine predmetom prisvajanja kao
posledicom takvih mera ili pretnje takvim merama. Bilo koja takva okupacija ili prisvajanje nee
biti pravno priznato. U tom smislu, iako Helsinki akt nedvosmisleno jasno govori da su
dravne granice nepovredive, vie je usmeren na odnos drave prema dravi, a ne drave
prema narodu unutar drave. 487 U tom smislu moe se rei da meunarodno pravo nigde, ni u
jednoj svojoj normi jasno ne odgovara na pitanje ima li i pod kojim uslovima narod pravo na
486
Ibidem
487
Praksa pokazuje da se pod pravom na samoopredeljenje pre svega misli na unutranje samoopredeljenje, a
eventualno, ukoliko drava brani ili sputava narod da unutar drave ostvari svoja temeljna prava, onda bi smo mogli
i govoriti o pravu na spoljanje samoopredeljenje tj. pravo naroda da dobije svoju dravu. Politiki i stvarno
gledano, pravo naroda na samoopredeljenje se ne moe uporeivati sa pravom drava na teritorijalni integritet i
nepovredivost drava.
odcepljenje od matine drave to direktno dovodi do proizvoljnog tumaenja i primene prava

jaeg, a to je u dosadanjoj praksi meunarodnih odnosa i vie nego oigledno. 488
Pravo na samoopredeljenje i nije pravo, to je veita elja i tenja, stvarnost koja je prisutna bez
obzira na akt, normu ili propis, postojanije je od norme koja se u svako doba moe promeniti. U
tom smislu, pozivanje meunarodne zajednice na presedan Kosova i njegovog priznavanja 2008.
godine, uz krenje osnovnog naela pravde i pravednosti - a to je jednakost, odnosi se na to da je
ovaj gest - pored injenice da je viestruko kontradiktoran sa istim tim principima, iste te
meunarodne zajednice - ujedno i izuzetno tetan, uzimajui u obzir da prua apsolutnu potporu
postojeim separatistikim tenjama, kao i inspiraciju novim separatistikim pokretima. U prilog
ovoj tvrdnji delovanja Kosova kao presedana je rusko priznanje nezavisnosti Abhazije i June
Osetije, te naknadno pripajanje Krima. U svakom od ovih sluajeva, Rusija se pozivala na primer
Kosova u cilju ostvarenja sopstvenih geopolitikih interesa. Usledio je kotski referendum o
nezavisnosti a istovremeno Republika Srpska i Katalonija pokazuju spremnost da odre svoje
referendume. I u drugim delovima Evrope jaaju separatistike tenje uzrokovane delimino
Krimskim i Kosovskim presedanima a delimino i tekom finansijskom krizom. 489
Postojanost ove tenje je od ekstremno velikog znaaja za meunarodnu zajednicu, uzimajui u

obzir da poetak XXI veka registruje ne manje od 96 separatistikih pokreta u svetu, koji se bore
za svoju nezavisnost s manjom ili veom snagom. Samo Afrika obuhvata vie od hiljadu etnikih
grupa i jezika koji su iscepkani i zbijeni zahvaljujui kolonijalnim kartografima. Zbog toga
veoma iznenauje da su zahtevi za nezavisnost uslovno reeno postali sve rei. Afrika unija,
poput svog prethodnika, Organizacije afrikog jedinstva, gleda s neodobravanjem na ideju
separatizma, budui da su mnoge zemlje samo vetaka tvorevina gde plemenska lojalnost esto
nadmauje nacionalnu. Separatistiki sentiment irom kontinenta je takoe oslabljen kako se
488
489
Ibidem
upravljanje poboljalo, konkretno usvajanjem federalizma ili decentralizacije, kao i

uspostavljanjem demokratije. Ipak, ranije separatistike ideje i dalje plae Afrikance. Graanski
rat u Nigeriji (1967-70), kada je jugoistoni region poznat kao Bijafra hteo da se odvoji, odneo je
dva miliona ivota. Slina ideja jugoistone provincije Konga, Katange dovela je 1960. do
petogodinjeg pakla. Druga dva sluaja, dugih i krvavih ratova vremenom su doveli do
meunarodno priznate nezavisnosti. Odvajanje Eritreje od Etiopije priznato je 1993. godine, a
Juni Sudan je doekan kao nezavisan od uglavnom arapskog severa zemlje 2011. godine (iako
je nova drava od tada upala u krvavi haos). U oba sluaja, uslovi za mir zakljueni su
referendumima. Kada su centralne vlade bezuspene, separatistiki oseaji na granicama, esto
potpomognuti etnikim ili sektakim motivima, jaaju. To se dogodilo u Maliju, kada su Tuarezi,
zajedno sa raznoraznim dihadistima pokuali da izdejstvuju nezavisnost. Francuska i regionalni
savez ukljuili su se u priu kako bi spreili nasilno odvajanje. U turbulentnoj Libiji bilo je prie
o tome da istoni deo, pod imenom Kirenajka, dobije autonomiju ili nezavisnost. U
severoistonom delu Nigerije, islamski fanatici Boko Harama dre teritoriju i smatraju je delom
svog kalifata. Na drugim mestima gde su se prosperitet i stabilnost poveali, separatistiki
oseaji su izbledeli: na primer, naftom bogata mala angolska eksklava Kabinda, senegalski
Kazamans u nekada britanskom priobalnom delu uglavnom frankofonog Kameruna. Dva
najozbiljnija nereena sluaja separatizma tiu se Zapadne Sahare, koju potrauje i kontrolie
Maroko, i Somalilend, koji je samoupravan. Front Polisario, koji se granici sa Alirom, trai
nezavisnost fosfatima bogatog priobalnog dela od Maroka, koji je teritoriju ugrabio nakon to ju
je panija napustila 1975. godine. Skoro polovina Afrike unije, ukljuujui Junoafriku
Republiku, podrava Polisario, ali Francuska i druge velike sile naginju ka Maroku. Dogovor o
organizovanju referenduma je propao zbog problema oko toga ko bi bio kvalifikovan da glasa na
njemu. Debata oko ovog pitanja sve vie pada u zaborav. Tokom 2001. stanovnici Somalilenda,
ija je teritorija bila odvojena i kontrolisana od strane Britanije pre nego to je postala deo
Somalije 1960. godine, glasali su za nezavisnost od ostatka Somalije, koja je bila opustoena
nakon dve decenije graanskog rata. to due ostane stabilna i relativno demokratska, vee su
anse da bude meunarodno priznata. Poput drugih afrikih separatista, njeni elnici su paljivo

pratili odluku kotske o nezavisnosti i postavili pitanje zato se njima ne daje prilika da se mirno
raziu. 490
- 13. Grafiki pregled separatistikih regiona sveta.
Izvor: www.telegraf.rs, http://www.telegraf.rs/vesti/1044830-planeta-u-plamenu-ovo-su-svi-separatisticki-

regioni-na-svetu-foto, (pristupljeno 12.05.2014.)
Zasnovano na prevashodnoj premisi da legitiman in osloboenja i borbe za slobodu jednih, za

druge predstavlja nasilniki in terora, separatistike grupe u okviru etnikih konflikata i pored
postojee jasne distinkcije izmeu njih - esto bivaju poistoveivane i doivljene kao
oslobodilaki odnosno pobunjeniki pokreti, teroristike organizacije i slino - zavisno od
perspektive promatranja.
490
Simonovi Milan, Separatizam u Africi: Zato nema mirnog razilaenja?, National Geographic Srbija,
http://www.nationalgeographic.rs/vesti/4033-separatizam-u-africi-zasto-nema-mirnog-razilazenja.html, (pristupljeno
28.10.2014.)
4.1. Vrste, karakter i delovanje separatistikih pokreta
Uzimajui u obzir da separatizam podrazumeva potporu za ustrojstvo neke drave, iz

prevashodno politikih, potom etnikih, kulturnih, jezikih, verskih ili nekih drugih razloga,
odnosno za odvajanje od suparnike grupe, esto, odnosno gotovo uvek i uz veliku
politiku autonomiju, zavisno od politike situacije i ideologije, seperatisike grupe se mogu
pozivati na razliite vrste razloga kao to su nezavisnost, deljenje na dva dela tj. odvajanje,
autonomije itd. Postoje primeri da kritiari izjednaavaju separatizam sa segregacijom prema
veroispovesti, rasi ili polu, dok su separatisti pak stanovita da se separacija odvija kroz proces
izbora uz svrsishodne ciljeve i tako ne moe biti istovetna prisilnoj segregaciji.
U zavisnosti od intenziteta, postoji objektivna razlika izmeu latentnog, aktivnog i nasilnog

separatizma, pri emu se latentan separatizam ogleda u formi verovanja, stavova, predanja,
ideologija, kao i kolektivnog seanja na nekadanju autonomiju ili nezavisni status. Sa druge
strane, aktivni separatizam se moe kretati na liniji od mirnog, zasnovanog na peticijama ili
nepridravanju vaeim nacionalnim zakonima, formiranju separatistikih pokreta i odravanju
mitinga i demonstracija, do nasilnog separatizma koji se odnosi na unitavanje imovine, masovne
tue, nemire, napade gerile, teroristike akte i graanske ratove. U svakom sluaju, intenzitet
separatistizma oslonjen je na raspon i prirodu separatistikih zahteva. Izneto ukazuje da je
najnia forma, odnosno forma separatizma sa najslabijim intenzitetom, sadrana u grupnim tj.
zajednikim zahtevima za veim udelom u raspodeli ekonomskih prihoda ili poboljanjem
kulturnog poloaja ili naina ivota koji ne ukljuuje promenu ustavnog i pravnog poretka date

drave. 491 Pored oseaja straha i ugroenosti opstanka identiteta, ekonomski i politiki faktori
kljuni su u formiranju snanih separatistiki pokreta.
Iako se separatizam zasniva na kulturnim, etnikim, plemenskim, religijskim, rasnim ili

odvajanjem od veinske grupe prema polu, posmatrano iz konteksta etnikih konflikata, on tei
potpunoj politikoj secesiji. U datim okolnostima, izjednaavanje separatizma sa religijskom ili
rasnom segregacijom je pogreno, 492 naroito imajui u vidu prethodno pominjan svestan
izbor, a koji je suprotan dravnoj prinudnoj segregaciji. 493
Separatistike tenje mogu se zasnivati na irokom spektru motiva: emotivna ozlojeenost i

mrnja prema rivalskim zajednicama; zatita od etnikog ienja ili genocida; otpor od strane
rtava ugnjetavanja koje ukljuuje degradaciju njihovog jezika, kulture ili religije; propaganda
od strane drugih koji ele da na odreeni nain politiki profitiraju internim sukobom ili
mrnjom; ekonomska ili politika dominacija grupe koja ne deli privilegije na egalitaran nain;
odvajanje od generalizovanih stereotipa i rtvovanje radi boljeg sutra; izbegavanje ekonomske
eksploatacije od strane monije grupe odnosno naina distribucije od bogatih ka siromanijim
gupama; ouvanje ugroene religijske, jezike i drugih kulturnih tradicijskih vrednosti;
491
Neki primeri su optinske odnosno gradske podele tj. plemenski separatizam u SAD, provincijski separatizam
u Evropi, Kini i Rusiji ili nesuglasice izmeu pripadnika verskih grupa, poput Nacije Islama u Sjedinjenim
Dravama i Starovernika Ruske Pravoslavne Crkve. Poslednjih godina je u ovim situacijama primetno odmetanje
sledbenika od osnovne verske grupe, pri emu disidenti od nje zahtevaju odvajanje od drutva i vlasti i zauzimanje
vrstog stava po vanim pitanjima.
492
O razlici i odnosu separatizma i segregacije u etniki heterogenim drutvima opirnije videti: Neuwith Gertrud,
Paper on Separatist Movements in Multi-Etnic and Multi-Racial Societies, Meeting of Experts on the Concept od
Race, Identity and Dignity, UNESCO-United Nations Educational Scientific and Cultural Organization, SCH-
72/CONF.6/13, 20. Jun 1972, Paris, Distribution: Limited.
493
O razlikovanju separatizma od religijske i rasne segregacije, kao i dravnoj prinudnoj segregaciji videti opirnije:
Leo John, Let the Segregation Commence, Separatist graduations proliferate at UCLA", City Journal, June 13,
2007; Levit Nancy, Embracing Segregation: The Jurisprudence of Choice and Diversity in Race and Sex
Separatism in Schools, University of Illinois Law Review, University of Illinois, 29. August 2005, str. 455; Arenson
Karen W., CUNY Program to Help Black Men Is Called Discriminatory", New York Times, April 19, 2006;
Dobratz Betty A., Shanks-Meile, Stephanie L., Strategy of White Separatism, Journal of Political and Military
Sociology, Leto 2006; Howell Nancy R., Radical Relatedness and Feminist Separatism, Process Studies, Vol. 18,
No. 2, Leto 1989, str. 118-126
naputanje jednog pravca separatistikih pokreta i priklanjanje drugima; prevazilaenje

geopolitikog vakuuma moi nakon raspada velikih carstava odnosno drava; nastavak
fragmentacije u okviru raspada postojee drave; nelegitimno pripajanje dominantnoj grupi;
percepcija nemogunosti drave da titi interese sopstvene grupe ili izdaja njenih interesa od
strane drave; protivljenje politikim odlukama; tenja veim ueem u politikom ivotu i
slino. 494
Koliko daleko e daleko separatistiki zahtevi otii u pravcu potpune nezavisnosti, kao i to da li
e se grupa opredeliti za zakonom dozvoljenu i nenasilnu, odnosno oruanu nasilnu akciju,
uslovljeno je takoe brojnim ekonomskim, politikim, socijalnim i kulturnim faktorima,
prethodno pominjanim vostvom, 495 kao i dravnim odgovorom na njega. 496 Uzimajui u obzir
izneto, vladajua dravna struktura moe na separatistike tenje odgovoriti na veliki broj mirnih
naina, ali od kojih su neki meusobno iskljuivi (saglasiti se sa separatistikim zahtevima;
poboljati uslove zanemarenih manjina u pogledu njihove religije, jezika, teritorije, ekonomije ili
politike; usvojiti tzv. asimetrian federalizam u okviru koga razliite drave imaju drugaiji
odnos sa centralnom dravnom vlau zavisno od separatistikih zahteva; dozvoliti pobedu
manjinskim grupama u oblastima politike koje smatraju znaajnim kroz parlamentarno glasanje,
referendum i slino). 497
494
Spencer Metta, Separatism: Democracy and Disintegration, Rowman & Littlefield, Maryland, 1998, str. 2-4
495
Opirnije videti: Chima Jugdep, Effects of Political Leadership on Ethnic Separatist Movements in India, Paper
presented at the annual meeting of the Midwest Political Science Association, Palmer House Hotel, Chicago,
Illinois, April 12, 2007; Chima Jugdep, How Does Political Leadership Affect the Trajectories of Ethnic Separatist
Insurgencies?: Comparative Evidence from Movements in India, Paper presented at the annual meeting of the
American Political Science Association, Marriott Wardman Park, Omni Shoreham, Washington Hilton, Washington,
D.C., September 01, 2005
496
Opirnije videti: Horowitz's D. L., Patterns of Ethnic Separatism, originally published in Comparative Studies
in Society and History, 1981, vol 23, str. 165-95, odnosno u reizdanju: Hall John A., The State: Critical Concepts,
Routledge, New York, 1994
O nainima odgovora drave na separatistike tendencije opirnije videti: Spencer Metta, Separatism:
497
Democracy and Disintegration, Rowman & Littlefield, Maryland, 1998, str. 5-6
U skladu sa tenjama koje ele da ostvare odnosno motivima koji su u osnovi njihove akcije,
moemo razlikovati vie vrsta separatistikih grupa odnosno pokreta i to pre svega etnike,
religijske, rasne, geografske, socio-ekonomske, rodne i druge.
U kontekstu etnikih motiva sadranim u separatistikim tenjama i aspiracijama (kao i

religjskim koji su bili zastupljeni do XX veka), vano je napomenuti da je odvajanje kao krajnji i
potpuni cilj gotovo po pravilu praeno nasiljem i ratom (uz uslovni izuzetak ehoslovake,
Kvebeka i Velike Britanije u XXI veku).
- 14. Hronoloki pregled separatistikih tendencija i dogaaja vezanih za etniku nezavisnost.
1776-1944 Nastanak i uspon nacija-drava u sutonu multietnikih carstava kao dominantnog oblika
vladavine.
1776 Britanske kolonije u Americi proglaavaju nezavisnost izazivajui rat.
Rane panske i portugalske kolonije postaju nezavisne.
1800-te
1861 Odvajanje 11 junih amerikih drava uz Graanski rat, koje su nakon etiri godine krvavog sukoba
izgubivi pripojene Uniji.
1918 Na kraju Prvog Svetskog rata, evropske drave stvorene su iz pepela Habzbukog i Otomanskog
carstva.
1919 Ameriki predsednik Woodrow Wilson, snani zagovornik prava na samoodreenje nije uspeo u
svojoj nameri priznavanja od strane Lige Naroda.
1939 Izbijanjem Drugog Svetskog rata dolazi do pomeranja granica, a Nemaka, Japan i Italija okupiraju
susedne zemlje pre pobede Saveznikih snaga.
1945-1989 Iako sticanjem nezavisnosti kolonija dolazi do nastanka brojnih novih drava, granice u veini
sluajeva ostaju netaknute.
1945 Rezolucija UN o priznavanju prava na samoodreenje.
1949 Kina napada i okupira Tibet.
1960 Generalna skuptina UN proglaava Deklaraciju Nezavisnosti kolonijalnim zemljama naglaavajui
kraj kolonijalne ere.
1967 Biafra se otcepljuje od Nigerije i nakon tri godine ratnog sukoba biva reintegrisana.
1975 Vodee svetske sile potpisuju Helsinki akt kojim se garantuje pravo na samoodreenje.
1984 Pojava nasilnih separatistikih pokreta Kurda u Turskoj.
1990-2008 Raspadom Sovjetskog Saveza i Jugoslavije dolazi do pojave 26 novih drava.
1990 Sovjetske republike poinju pokazivati otpor prema centralnoj vlasti u Moskvi, a Litvanija 11. marta
postaje prva drava koja je proglasila nezavisnost, ime je usledio niz ostalih otcepljenja koja su
rezultirala raspadom SSSR.
1991 Slovenija i Hrvatska se odcepljuju od Jugoslavije to je praeno ratnim sukobima naroito na

teritoriji Hrvatske ... Nove drave nastaju iz nekadanjeg sastava Sovjetskog Saveza, kao i
nepriznate otcepljene republike Nagorno-Karabah, eenija, Juna Osetija, Abhazija, Transistria ...
U Africi jaa separatizam u okviru Somalije.
1992 Bosna i Hercegovina odvaja se od Jugoslavije uz krvavi trogodinji sukob.
1993 ehoslovaka se mirnim putem odvaja na eku i Slovaku ... Eritreja se odvaja od Etiopije nakon
referenduma pod nadzorom UN.
1995 Referendum u Kvebeku za otcepljenje od Kanade odbijen je od strane samo 50,6 % ljudi Kvebeka.
1999 NATO patronat nad Kosovom od Srbije, kao odgovor na procesuiranje Kosovskih Albanaca ...
Istoni Timor proglaava nezavisnost od Indonezije nakon 25 godina nasilja.
2004 Separatistiki regioni u Indoneziji dobijaju garanciju nezavisnosti nakon katastrofe tokom
razarajueg cunamija 26. decembra, kada su separatisti pokazali solidarnost sa vlastima u Indoneziji.
2005 Kina odobrava upotrebu sile za spreavanje ocepljenja Tajvana.
2007 Belgija se kree na linijama dezintegracije ... U Boliviji je secesija uslovljena strahom od mogueg
gubitka kontrole nad rezervama gasa.
2008 Poraz tajvanskih separatista na parlamentarnim izborima 12. januara ... Kosovo proglaava
nezavisnost od Srbije 17. februara izazivajui masovne proteste ... Separatistiki protesti na Tibetu
prerastaju u nasilne demonstracije 14. marta ...Kina alje trupe na pobunjenike ...
Izvor: Beary Brian, Separatist Movements Should Nations have a Right to Self-Determination, Global
Researcher, Vo. 2., No. 4, April 2008, str. 85-114
Etnike secesionistike tenje koje su dostigle svoj krajnji cilj, a to je potpuno odvajanje, u
intervalu od samo 144 godine, dovele su do pojave ak 160 novih priznatih drava. Odnosno, u
periodu od 1864. do 2008. godine, broj nezavisnih drava u svetu je sa 32 skoio na ak 192
drave. 498
498
Naime, 1864. godine na svetu je postojalo 32 drave koje ukljuuju nekoliko drava Australije i Novog Zelanda
koje su bile deo Britanskog carstva, Finska i Poljska su smatrane delom Rusije, Afrika je izostavljena u celosti
uzimajui u obzir da u to vreme njena unutranjost nije bila razgraniena, a s obzirom da je u toku bio Graanski rat
u Americi, konferativne drave raunate su zasebno. Godine 1900-te, broj drava je 55 pri emu je Britansko carstvo
raunato kao jedna zemlja, kao i Francusko, Nemako i Holandsko carstvo. Austro-Ugarska je smatrana jednom
zemljom koja je objedinjavala Lihtentajn i Bosnu i Hercegovinu, Finska i neki delovi Azije smatrani su delom
Rusije, a Turska kao sastavljena od pet drava. Godine 1945-te taj broj je iznosio 51 dravu sveta, da bi 2008.
godine postojalo 192 drave (lanice UN), uz izuzetak Kosova koje je u februaru 2008. godine proglasilo
nezavisnost ali jo uvek nije priznato od strane UN kao nezavisna drava.
- 15. Grafiki prikaz porasta broja nezavisnih drava u svetu od 1864. do 2008. godine.
2008.
1945.
1900.
1864.
0 50 100 150 200 250
Izvor: The Statesmans Yearbook, 1864 and 1990, United Nations
Uspenost separatistikih tenji kao i njihova direktna veza sa porastom broja novih drava i
stvaranje etniki homogenijih zajednica u svetu, vidljiva je u injenici da je samo u intervalu od
1990-te godine dolo do pojave ak 26 novih drava iji su separatistiki pokreti stigli do
nezavisnosti. 499
Prikazana tendencija separatistikih tenji koja u svojim osnovama ima etnicitet, a koja je
uslovila porast broja nezavisnih drava u svetu, ukazuje na to da su novostvorene drave uslovno
reeno tee etnikoj homogenosti, kao i da drave u XX i XXI veku, isto tako uslovno reeno
tee rastereenju od bremena multikulturalizma kao jedne od elementarnih vrednosti
savremene demokratije.
499
Samo raspadom Sovjetskog Saveza 1991. godine nastalo je 15 novih drava (Jermenija, Azerbejdan, Belorusija,
Estonija, Gruzija, Kazahstan, Kirgistan, Letonija, Litvanija, Moldavija, Rusija, Tadikistan, Turkmenistan, Ukrajina
i Uzbekistan). Raspadom Jugoslavije koji je poeo 1991. godine dolo je do odvajanja i nastanka est odnosno
sedam nezavisnih drava: Slovenije, Hrvatske i Makedonije (1991. godine), Bosne i Hercegovine (1992. godine),
Crne gore i Srbije (2006. godine). Kosovo kao eventualna sedma drava ne uiva priznanje celokupne meunarodne
zajednice i ne moe biti posmatrano kao nezavisna drava. Tokom 1993. godine nakon odvajanja dolazi do
proglaenja nezavisnosti eke i Slovake, kao i odvajanja Eritreje od Etiopije, a 2002. odvajanje Timora od
Indonezije. Izvor: Political Handbook of the World 2007, CQ Press, 2007, Unrepresented Nations and Peoples
Organization (UNPO), www.unpo.org, (pristupljeno 28.09.2015.)
5. Etnoterorizam kao sadraj etnikih konflikata
Etnoterorizam u etnikim konfliktima moe se posmatrati iz perspektive teroristikih akata
poinjenih u ime etnike borbe, odnosno borbe u ime ciljeva etnike grupe, kao i forma
terorizma koja se javlja kao posledica u okviru samog etnikog konflikta. Naime, neuspeh
odnosno kolaps drave u etnikom konfliktu neizbeno vodi sloenom politikom vanrednom
stanju to moe voditi daljoj kriminalizaciji okolnosti u drutvu. Ovakve okolnosti u dravi
predstavljaju sigurno utoite za terorizam, ratno profiterstvo, trgovinu orujem, krijumarenje i
druge vrste kriminogenih pojava. Pobunjenike snage u okviru etnikih konflikata veoma esto
pribegavaju bombakim napadima, sabotaama, politikim atentatima odnosno pogubljenjima,
otmicama, iznudama, masakrima nedunih civila i td. 500 Pored toga, izbor terorizma kao naina
borbe pobunjenika veoma esto ogleda se u brem i jeftinijem nainu borbe koja u svojim
odreenim segmentima prua mogunost nekanjenog ponaanja sa ogromnom medijskom
panjom. 501 Mete etnoterorizma nisu uvek nuno strani zvaninici iz prostog razloga to takvi
sluajevi mogu povui sa sobom i represalije, odnosno protivmere stranih drava tako izazivajui
internacionalizaciju datog konflikta, ve i domai politiki zvaninici i poslovni ljudi. 502 Takoe,
500
Opirnije videti: Bertelsen S. Judy, Nonstate Nations in International Politics, Praeger, New York, 1977, str. 4,
251
Za detaljnu argumentaciju efikasnosti terorizma kod etnonacionalistikih pokreta videti opirnije: Pierre J.
501
Andrew, The Politics of International Terrorism, Orben, Vol. 19, No. 4, Winter 1976, str. 1252
502
Pobunjene etnike grupe veoma esto pribegavaju otmicama predstavnika velikih multinacionalnih kompanija i
diplomata inei ovakve pojave uobiajenom svakodnevicom meunarodne politike poslednjih 40 godina. Izvor:
poslednjih pet decenija tehnolokog napretka i razvoja mas medija umnogome je redukovalo
mogunost drava da utiu na njihovo interno okruenje. Jedna od posledica ovakvih okolnosti
ogleda se u proliferaciji transnacionalnih mrea izmeu etnikih grupa irom planete pruajui
mnogo vie prilika za njihovu interakciju, razmenu ideja, informacija i politikih strategija. 503
Sa druge strane, izneto predstavlja osnovu i doprinosi pojaavanju tzv. demonstrativnih

efekata. 504 Jedan od takvih primera bio je talas studentskih protesta koji se proirio Zapadom
1960-ih godina prolog veka. Na ovaj nain, izbijanje etnikog konflikta moe se reflektovati na
etnike pokrete u drugim regionima sveta dajui im internacionalnu dimenziju. Zato se slobodno
moe rei da su etnike grupe koje pribegavaju meunarodnom terorizmu, zapravo iskoristile
prednosti globalizacije, mas medija i telekomunikacionih tehnologija, potvrujui fleksibilnost
svog funkcionisanja i visok stepen adaptibilnosti. Takoe, pored ouvanja etnikih identiteta,
ini se jo znaajnijim i to da se na ovaj nain omoguava i njegova tzv. brza ideoloka i
politika konverzija, kao i mobilizacija. U takvim okolnostima nije nemogua ni saradnja
odnosno uspostavljanje saradnikih odnosa izmeu potpuno razliitih etnikih grupa koje se
meusobno identifikuju po snazi ideologije, strategiji i politiko-ekonomskim ciljevima. Primer
za izneto je saradnja Japanske Crvene Armije i Palestinske Oslobodilake Organizacije, zatim
Hrvatskih Ustaa i Makedonske Revolucionarne Organizacije, Tamila iz ri Lanke i narko-
kartela u Kolubiji, iitske Milicije Hezbolaha u Libanu i Iranske Revolucionarne Garde, kao i
Hamasa sa okupirane izraelske teritorije i Muslimanskog Bratstva iz susednih arapskih
zemalja. 505
Said A. Abdul, Luiz R. Simmons, The Ethnic Factor in World Politics, Ethnicity in an International Context, New
Brunswick, Transaction Books, New Jercy, 1976, str. 30
503
Stack F. John Jr, Ethnic Identities in a Transnational World, Greenwood Press, Westport, 1981, str. 21
504
Walker Connor, Nation-Building or Nation-Destroying?, World Politics, Vol. 24, No. 3, April 1972, str. 352
505
Edition), Pearson Education Inc, Longman, New York, 2006, str. 75-77. Za pojedinana objanjenja navedenih
sluajeva opirnije videti: Laqueur Walter, Terrorism, Brown, Boston, 1977, str. 194; Jayawardhana Walter, Guns
for Drugs, Sunday, 4-10th November, 1990, str. 84; Shireen T. Hunter, Iran in the World, Indiana University Press,
Bloomington, 1990, str. 123-127; Petran Tabitha, The Struggle Over Lebanon, Monthly Review Press, New York,
Iako terorizam nije opravdanje bilo koje grupne identifikacije ili pripadnosti: moralne,
kulturoloke, religijske ili etnike, 506 pored toga to mogu inspirisati druge etnike grupe u
pravcu delovanja i izbora strategije i sredstava etnike borbe, zanimljivo je to da je prethodno
izneta saradnja etnikih grupa prisutna iskljuivo i samo izmeu etnikih grupa koje dele
(dijametralno) razliite etnike, kulturoloke i ponajpre religijske vrednosti. Odatle se moe rei
da, sukobljenost etnikih grupa odnosno etniki konflikt kao takav, u svojoj inicijacijskoj gotovo
embrionalnoj fazi, tj. svojim osnovama proizilazi iz religijskih razliitosti - razlilitosti
religijskih uenja i njihovih interpretacija kao etioloke osnove etnikog identiteta. 507
U kontekstu nacionalistiko-separatistikih ili preciznije etno-separatistikih pokreta,

specifinost, a ujedno i oteavajua okolnost je i u tome to njihova borba nije usmerena samo
protiv vlasti, ve i protiv drugih etnikih odnosno nacionalnih grupa. Primera radi, teroristi u
Irskoj su na poetku svoje borbe meu redovima lidera ak imali Protestante. Meutim, kako je
borba u Severnoj Irskoj nastavila da se razvija, teroristi su se okrenuli protiv svojih
protestantskih lidera i vice versa, sa istom onom estinom sa kojom su se borili protiv vlasti u
Londonu. 508 Etniki konflikt u velikoj meri proizvodi i podhranjuje predrasude u vezi sa
sukobljenom etnikom stranom, a sledstveno tome, jenjavanje konflikta diktira njihovu
1987, str. 374-375; Rubin Barry, Revolution Until Victory: The Politics and History of the PLO, Harvard University
Press, Cambridge, 1994, str. 203
506
Crenshaw Martha, The Psihology of Terrorism: An Agenda for 21st Century, Political Psihology, Vol.21, No.2,
June 2000
507
To to su jevrejski Ziloti bili borci za slobodu nije ono to skida sa njih etiketu terorista, jednako kao to im je ni
ne namee. Borba za slobodu je samo cilj, koji sebi moe postaviti bolo ko, pa i jedna teroristika organizacija. Isto
tako ni metod iznenadnih napada Zilota, iste ne moe klasifikovati kao teroriste. estina sa kojom su se borili za
svoje ciljeve je svojstvo i mnogih drugih oslobodilaki orjentisanih organizacija i pokreta u istoriji kao i danas.
Teko je zakljuiti zato bi Ziloti trebali biti smatrani teroristima. Istina, oni jesu napadali civile, ali pre svega bogate
sunarodnike koji su saraivali sa Rimljanima, to je pre karakteristika oslobodilakih pokreta nego teroristikih
organizacija. Treba imati na umu i to da su nasilne akcije Zilota predstavljale reakciju na teror rimskih vlasti, a ne iz
ista mira. Re je o irokom narodnom ustanku u okviru koga su povremeno pojedine male grupe ustanika vrile
brutalne napade izazivajui uas kod rimskih osvajaa. Opirnije videti: Simeunovi Dragan, Terorizam, Pravni
fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2009, str. 97-100
508
1999, str. 91
amelioraciju. 509 Sa druge strane, to ne mora uvek biti pravilo. Naime, jo 1998. godine, sudanski
svetenik, inae njegov lini mentor, upozorio da e tada eventualno ubistvo najtraenijeg
oveka u XX i XXI veku nakon Adolfa Hitlera, sedamnaestog sina nepismenog radnika iz
udaljenog plemena doline Wadi Hadromawtna na severu Jemena koja se granii sa Saudijskom
Arabijom - Osame Bin Ladena stvoriti na hiljade novih Bin Ladena. 510
Slino je i sa terorom. Svaki ekstremizam, bio on verski, rasni ili nacionalni zahteva monolitni
identitet, za ekstremiste nema kvalitetnog meanog identiteta. 511 Naime, kraj XIX i poetak XX
veka predstavljaju vreme snanog razvoja revolucionarnog terorizma, kao i poetaka nastajanja
nacionalistikog terorizma. Tada dolazi do formiranja i najznamenitije meu njima, a ujedno
danas ne samo najstarije nego i jedine ivue etnoseparatistike teroristike organizacije iz tog
vremena IRA. Takoe nastaje i VMRO (Vntrena makedonska revolucionarna organizacija)
koja ima svoju evoluciju od nacionalnooslobodilake do probugarske teroristike organizacije.
Tokom 20-ih i poetkom 30-ih godina XX veka VMRO je ispoljio intenzivnu antijugoslovensku
i antisrpsku teroristiku aktivnost, a jedan lan VMRO Vlada Georgijev je ubica jugoslovenskog
Kralja Aleksandra II Karaorevia antentatom izvrenim u Marseju. U to vreme i ustae
klerofaistika hrvatska teroristika organizacija, uivajui podrku Italije i Maarske,
intenzivno saraujui sa VMRO na ubistvu jugoslovenskog monarha, formiranjem marionetske
NDH 1941. godine, umesto terorizma poinju da vre teror. Ovime je jo jednom istorijski
potvreno da je teror opasniji oblik nasilja od terorizma. Sa pozicija vlasti, u svojim
koncentracionim logorima stvaranim po uzoru na nemake, ubijeno je na stotine hiljada
509
O odnosu predrasuda sukobljenih strana u okviru etnikog konflikta opirnije videti: Lewis Irving Allen, The
Language of Ethnic Conflict, Columbia University Press, New York, 1983, str. 94. O kulturolokim razlikama kao
osnovama terorizma i borbe protiv njega opirnije videti: Serafim Ana, Terrorism A Cultural Phenomenon?,
Connections, Partnership for Peace Consortium of Defence Academies and Security Studies Institutes, Garmisch-
Partenkirchen, Germany, Spring 2005, str. 61-75
510
Opirnije videti: Corbin Jane, Al-Qaeda In Search of the Terror Network that Threatens the World, Thunders
Mouth Press/Nation Books, New York, 2002
511
O ekstremizmu kao rodnom tlu desniarskog terorizma opirnije videti: Simeunovi Dragan, Terorizam, Pravni
fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2009, str. 146-159
nedunih Srba, Jevreja i Roma samo zato to su pripadali drugim etnikim grupama od hrvatske.
U kontekstu predmeta istraivanja dodali bi smo i razliitim religijama odnosno konfesijama,
kao to je antijudaizam - spona izmeu klerikalnog faizma i islamistikog ekstremizma. 512
Ovo preplitanje sa religijskim i etno-separatistikim nasiljem, pored toga to je odlika

desniarskog terorizma, ogleda se u prisnom odnosu prema nacionalnoj crkvi ili religiji. Odatle
veza izmeu nacizma, klerikalnog faizma i islamistikog terorizma nije u favorizovanju religije,
ve u upotrebi religijskog ponaanja u obliju fanatizma 513 i pozivanju na nju. U XIX veku,
terorizam je bio ili nacionalistiki tj. etniko-separatistiki inspirisan, ili leviarski nastrojen kao
u carskoj Rusiji. Odnosno, 20-ih godina teroristi su ee pripadali ekstremnoj desnici, da bi 70-
ih godina postali preteno levo orjentisani. Dananji terorizam prevashodno je desniarsko-
ekstremistiki i religijsko-nacionalistiki. 514 Sutinski posmatrano, inovaciju u kasnom XX veku
predstavlja pojava radikalnih religijskih, odnosno kvazireligijskih nacionalistikih grupa koje
usvajaju terorizam kao primarnu formu njihove borbe ukvirenu religijom (pre svega Islam, ali i
Hrianstvo, Judaizma i Hinduizam), a ponekad u formi tzv. hiljadugodinjih sekti. 515
Navedeno se naroito odnosi na kulture u kojima se nacija odnosno nacionalizam zasniva i
poistoveuje sa religijom, dajui legitimitet postupanju za i u ime religije.
Uporite iznete argumentacije naroito je vidljivo u okviru verski fundiranog terorizma, kao i u
preovlaujuoj premisi da borba za slobodu, odnosno legitiman in osloboenja jednih, za druge
predstavlja nasilniki in terora, to je umnogome otealo meunarodno prihvatanje definicije
terorizma 80-ih godina prolog veka otkrivi zvanine crvene linije zemalja po ovom pitanju.
512
Ibid, str. 118, 167
513
O preplitanju religijskog i etno-separatistikog nasilja sa desniarskim terorizmom opirnije videti: Simeunovi
Dragan, Terorizam, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2009, str. 163-168. O verski fundiranom
terorizmu opirnije videti: Ibid, str. 196-237
514
O desniarskom i religijskom terorizmu opirnije videti: Laqueur Walter, The New Terrorism Fanaticism and
the Arms of Mass Destruction, Oxford, University Press, 1999, str. 105-156
515
Opirnije videti: Ibid, str. 79-90
Naime, jenjavanjem napetosti izmeu velikih sila po okonanju hladnog rata, meunarodni
odnosi i pozicija drava prema novim okolnostima nametnuli su potrebu obraanja Generalnom
sekretaru UN sa obrazloenjem potrebe sazivanja meunarodne konflerencije u cilju definisanja
terorizma tako to e ga razlikovati od borbe naroda za nacionalno osloboenje. 516 I pored
injenice da je hladnoratovska konfrontiranost Istoka i Zapada iezla, stvarnost je ukazivala na
sada novu vrstu podela u meunarodnim odnosima zasnovanu na odreivanju drava prema
konceptu - nacionalno osloboenje i/ili terorizam - reflektujui tako njihov budui
spoljnopolitiki pravac delovanja i odnos prema svojim unutranjim problemima. 517 S toga ne
iznenauje to su Sirija i Trei svet (sa tada jo uvek jakom pozicijom u OUN) snano insistirali
na distinkciji izmeu narodnooslobodilakih pokreta i terorizma, dok je veina ostalih zemalja
predvoena Izraelom, uz Norveku i paniju na elu evropske dvanaestorice, bila protiv,
naglaavajui da bi potreba pravljenja posebne razlike izmeu terorizma i borbe za nacionalno
osloboenje impliciralo opravdanost upotrebe terorizma u njegovom ostvarenju, kao i vezu
izmeu terorizma i prava na samoopredeljenje. 518 Takoe, i nakon teroristikih dogaaja 11.
septembra 2001. godine, UN su promenile svoj generalni stav da se prema terorizmu odnose
reaktivno i poele da favorizuju prevenciju 519 u borbi protiv terorizma. Iako je pod snanim
In General Assembly resolution 42/159, 7 Dec. 1987, u Simeunovi Dragan, Terorizam, Pravni fakultet
516
Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2009, str. 51

517
Radi se zapravo o tome da je tokom XX veka dolo do pomeranja znaenja pojma terorizma jer su kritiari
staljinizma, nacizma i faizma ove poretke nazivali teroristikim u elji da ih to vie diskvalifikuju, ali oni su
zapravo bili reimi terora to je znaajna razlika. Oslobodilaka borba naroda Treeg sveta je nakon zavretka
Drugog svetskog rata zaista obilovala aktima nasilja, ali nije svaki akt porobljenih naroda u borbi za osloboenje bio
in terorizma. U tom periodu socijalistike zemlje snano podravaju svaki borbeni, pa i teroristiki akt palestinskog
i njemu slinih oslobodilakih pokreta, a sa svoje strane se obilato slue institucionalnim nasiljem. Izvor:
Simeunovi Dragan, Terorizam, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2009, str. 119. Kada se govori o
zemljama Treeg sveta, vano je napomenuti i da osnovni trag ideolokih osnova crvenog terorizma u okviru
leviarskog terorizma lei u izvorima njegove nadahnutosti revolucionarnom borbom narodno-oslobodilakih
pokreta Kine, Kube, Vijetnama, Palestine i mitu o gerilskoj borbi levih grupa u selima Latinske Amerike. Izvor:
Ibid, str. 131
A/44/456/Add.I, 10 Oct., 1989, str. 8, 11, 13 u Simeunovi Dragan, Terorizam, Pravni fakultet Univerziteta u
518
Beogradu, Beograd, 2009, str. 51

519
Report of the Secretary-General on the Measures to Eliminate International Terrorism, U. N. GAOR, 55th Sess.,
Agenda Item 166, at 56, U. N. Doc. A/55/179 (2000) u Simeunovi Dragan, Terorizam, Pravni fakultet Univerziteta
u Beogradu, Beograd, 2009, str. 58
utiskom dogaaja iz SAD delovalo da e doi do kompromisa u vezi sa definisanjem terorizma,

australijski predlog odbila je pedesetestolana Organizacija Islamske Konferencije, sa
obrazloenjem da on ne razlikuje od terorizma nacionalne oslobodilake pokrete koji su se borili
protiv strane okupacije poput izraelske okupacije palestinske zemlje. Drugim reima, veina
svetskih drava elela je da se ova definicija odnosi samo na pojedince i grupe, to je za drave
koje sebe smatraju rtvama dravnog, ili dravno sponzorisanog terorizma bilo apsolutno
neprihvatljivo. Sutinski problem i jo uvek otvorena dilema u OUN odnosi se na to moe li
terorizam obuhvatati i dravni terorizam, kao i treba li praviti razliku izmeu njega i prava
naroda na samoopredeljenje i borbu protiv strane okupacije. Oba pitanja su veoma povezana sa
palestinskim pitanjem i pitanjem Kamira, a ovo drugo bi se itekako moglo odnositi na zbivanja
na Kosovu, odnosno na aktivnosti albanskih terorista. 520
5.1. Etnoseparatistiki terorizam
Uvaavajui injenicu da je terorizam ciljna delatnost, kao i da se prema kriterijumu

programsko-ciljne orjentacije etnoseparatistiki terorizam razlikuje od ideoloki motivisanog ili
verski fundiranog terorizma, 521 neophodno je razlikovati ga od etnikog terorizma. Time se pre
svega jasno ukazuje na glavni cilj ovog terorizma, a obuhvataju se i one egzotine varijante
separatistikog teroristikog delanja koje obino imaju za cilj daleko vie linu politiku, i
verovatno finansijsku korist od separacije, negoli istinsko dobro po neku etniku grupu u
celini. 522
520
Ibid, str. 58-59
521
O klasifikaciji terorizma i kriterijumima njihove klasifikacije opirnije videti: Ibid, str. 82-86
522
Ibid, str. 303
Opti uzroci koji dovode do pojave etno-separatistikog, odnosno etno-nacionalistikog

terorizma su brojni. Najbitnija se odnosi na skoro optu insurektivnu tenju veine onih etnikih
grupa koje su nezadovoljne svojim poloajem u dravama u kojima predstavljaju manjinu.
Smatrajui da svoj problem mogu reiti veim stepenom samostalnosti, tee veem stepenu
autonomije ili sopstvenoj dravnosti, odnosno pripajanju matici ukoliko je matica neke od tih
etnikih grupa van drave u kojoj je ona situirana. injenica da raznovrsne etnoseparatistike
teroristike grupacije imaju esto i druge ciljeve poput verskih ili ideolokih, ne utie na
svrstavanje njihove sveukupne politike aktivnosti u ovu vrstu terorizma ukoliko je njihov glavni
cilj separacija nekog etnosa iz celovitog dravnog polja neke politike zajednice. Stoga je
upotreba izraza etnos nego nacija adekvatniji, jer je iri i kao takav mnogo znaajniji i pojmovno
obuhvatniji. 523 Primeri etnoseparatistikog terorizma su brojni, gotovo najbrojniji (Severna Irska,
Baskija, Korzika, Kosovo i Metohija, Kurdistan, eenija, ri Lanka, Crna Gora). 524
Osnov ove vrste politikog nasilja sadran je u injenici da etnike grupe koje su situirane u
okviru multinacionalnih drava nisu vie zadovoljne posedovanjem izonominih nacionalno-
statusnih prava koja ih izjednaavaju sa pripadnicima drugih etnikih grupa u toj dravi. Prema
novijim podacima OUN u svetu postoji 3.600 etnikih grupa rasporeenih u 189 drava. 525 Tek
nekoliko, i to manjih drava moe se pohvaliti istinskom monoetnikom strukturom, a time i
izostajanjem rizika od meuetnikih tenzija.Sve je vei broj etnikih grupa koje kao svoj cilj
postavljaju ili zasebnu dravu ili autonomiju blisku dravnoposebnom statusu, kao i broj etnikih
grupa koje takve svoje ambicije glasno ispoljavaju. Praksa sve eih, ne nacionalnih ve
plemenskih sukoba u Africi i drugim etniki bogatim prostorima koji nisu isparcelisani po
principu njihovog zaokruivanja, tim pre to to esto nije bilo ni mogue usled prisustva i drugih
523
Ibid, str. 169
O primerima etnoseparatistikog terorizma u Severnoj Irskoj, Baskiji, Korzici, Kosovu i Metohiji, Kurdistanu,
524
eeniji, ri Lanki i Crnoj Gori opirnije videti: Ibid, str. 169-195

525
Opirnije videti u: Simeunovi Dragan, Novi svetski poredak i nacionalna drava, Ferko, Beograd, 1994
etnikih grupa na istim prostorima, samo potvruje da je adekvatnije upotrebljavati re etnos i

etniki nego nacija i nacionalistiki kad je re o toj vrsti sukoba, nasilja i terorizma. 526
Treba uz to imati u vidu i tendenciju neprestanog raanja novih etnikih grupa usled sticanja
civilizacijskih uslova za to (usled uvaavanja injenice da su brojne granice zemalja u razvoju,
naroito u Africi, kao i na Srednjem i Bliskom Istoku svojevremeno povlaene kolonijalnim
lenjirom bez naroitog voenja rauna o etnikim, preciznije reeno tada plemenskim,
razgranienjima i odnosima, ili pak usled sve izrazitije meunarodno-subjektivne tolerancije
interpretiranja, a time i doivljavanja priznavanja prava na etniku posebnost kao prava na
prerastanje u naciju), to se ubrzano pretvara u opasnost i realnost novog trenda koji snano
moe se rei ve obeleava prvu polovinu XXI veka masovno stvaranje i jo masovnije
pokuavanje stvaranja novih nacionalnih drava separacijama, mirnim putem ili nasiljem, kao i
intenziviranje meunarodnog podupiranja ili spreavanja tih napora. 527 Ukoliko se ostvari
predvianje nekadanjeg generalnog sekretara OUN Butrosa Galija koje je u formi strahovanja
izreeno sredinom 1992. godine, davnanja teza Karla Fridriha o nacionalizmu kao najjaoj snazi
planete 528 postae istinitom. U ovom procesu koji je nesporno zapoeo ne pokazujui tendencije
svog zaustavljanja, postaje sve jasnije da duh nacionalizma svetskih razmera nije puten iz boce,
ve je to nemistini proces interesne transformacije ljudskog drutva u, ne samo ona nova oblija
koja je pred njega postavila postindustrijska organizacija ivota drutva, nego i u ona ija je
odlika zanemarivanje interesa i potreba etniciteta u ime brzine i profita to neumitno rezultira
konvulzijama njihove spontane samorazvojnosti i intervencionizmom u funkciji njihovog
podraavanja kao trenutno najbreg i politiki najprofitabilnijeg reenja, kojim se problemi tih
etniciteta u stvari ne reavaju nego tek zapoinju. 529
526
527
Ibid, str. 170
528
Friedrich Carl, Trends of Federalism in Theory and Practice, Praeger, New York, 1968, str. 30
529
VII
Konsekvence etnikih
konflikata
Devastirajue posledice svakog ratnog razaranja nesagledive su u svojoj irini. Strahote smrti,
bolesti, gladi, kolona izbeglica i ljudskih i porodinih tragedija nesagledive su u odnosu na
unitavanje infrastrukture ili itavih gradova i njihove okoline, uz sve socijalne, ekonomske i
politike reperkusije. Ove posledice meutim, tee su, stranije i surovije kada su u pitanju
etniki konflikti.
Razlog tome lei u injenici da je gotovo nemogue percepirati da razvijeno ljudsko drutvo,
kako danas sebe volimo da nazivamo, moe dopustiti da se ovakva krvava razaranja u XX i XXI
veku, umesto nekadanje borbe za hranu ili kasnije teritoriju, dogaaju samo iz razloga to neka
grupa ljudi pripada ovom ili onom etnicitetu, ima drugaiju boju koe, drugaiji jeziki dijalekat
ili se na drugaiji nain moli nekakvom drugom Bogu. Surovost sukobljenih strana u etnikim
konfliktima i graanskim ratovima dananjice oliena je i u nenaunoj, ali iroko primenjivanoj
sintagmi bratoubilakih ratova. Naime homo sapience predstavlja jedinu vrstu (i rod) na
planeti Zemlji, kojoj je svojstvena sposobnost i, pod odreenim uslovima - poriv - za unitavanje
sopstvene vrste.
Pored toga to se etniki konflikti retko zadravaju u okvirima jedne drave, dugotrajni, nasilni
etniki konflikti generiu tri meusobno povezana niza posledica, odnosno ishoda ugroavajui
tako, pored lokalnog stanovnitva i meunarodni poredak, mir i bezbednost. Prvi set posledica
odnosi se na tzv. humanitarnu krizu koja podrazumeva nesagledivu patnju civilnog stanovnitva,
koja moe rezultirati, kako je praksa pokazala i hiljadama nedunih rtava. Drugi set posledica
odnosi se na itav niz negativnih politiko-ekonomskih posledica koje naroito u nerazvijenim,
odnosno zemljama (regionima) u razvoju mogu voditi kolapsu institucija drave, stvarajui tako
idealne uslove za pojavu etnikih, religijskih ili plemenskih pobunjenika; ratno profiterstvo;
teroristike aktivnosti; trgovinu drogom i ljudima i dr. Trei set posledica tie se injenice da
zemlje u okolnostima etnikih konflikata odnosno u toku graanskog rata postaju idealne mete
pristalica tj. boraca neregularnih trupa (vojski) drugih drava, voljnih da iskoriste prednosti
nedostatka stabilne centralne vlasti u dravi i polarizovanu populaciju unutar nje radi

ostvarivanje sopstvenih interesa. Izneto dalje najee vodi kontraintervenciji tree strane ime
se intenzitet i spirala nasilja produbljuju, dodatno komplikujui mogunost mirnog reavanja
konflikta. 530
Pored neizrecive surovosti sa svim posledicama koju etniki konfliti neminovno sobom nose,
zapanjujua je njihova uestalost i rasprostranjenost u svetu, uz frekvenciju koja ne pokazuje
mogunost njenog jenjavanja. Frapantni su i uasavajui podaci koji pokazuju da - samo prema
preseku iz 1993. godine - svet belei ak 57 aktuelnih sukoba sa etnikim prefiksom i to ne samo
i tzv. zemljama Treeg sveta, ve i onima koja vae za razvijena demokratska drutva531
(Grafiki prikaz 16.-).
- 16. Pregled postojeih etnopolitikih konflikata u svetu u 1993. godini 532

R. BROJ I PRIRODA KONFLIKTA VRSTA VRSTA RTVE IZBEGLI-
ZEMLJA GRUPE KONFLIKTA (u 1.000)3 TVO
I TREND (u 1.000)4
E V R O P A
1 Azerbejdan Borba Jermena za nezavisnost ETNAC Rat ++ 3-7 767

enklave Nagorno-Karabah od
1988. godine
2 Bosna Sukob Srba, Hrvata i Muslimana ETNAC Rat ++ 200 1,700
od 1991. godine
3 Hrvatska Borba Srba za autonomiju koji ETNAC SNI 0 50 690
1991. i 1992. kontroliu 2/3
teritorije Hrvatske
4 Gruzija Ruska podrka ratu Abhazije za ETNAC Rat ++ 3 132
530
531
Ted Robert Gurr, Harff Barbara, US Naval Academy, Ethnic Conflict in World Politics, Westview Press,
Oxford, 2000, str. 160-167
532
Pregled predstavlja listu oruanih konflikata u svetu koji ukljuuju etnopolitike grupe od sredine 1992. do
sredine 1993. godine kada je nainjen konani presek stanja, ukljuujui i manje konflikte poput onih u Nemakoj
(9), Jordanu (16c), Fidiju (31) i Ekvadoru (53) koji su prema procenama regionalnih posmatraa predstavljali
razlog za zabrinutost. Dati pregled ne odnosi se na konglikte inicirane od strane militantnih Islamistikih grupa
protiv vlasti u islamskim zemljama kao to su Alir i Egipat uzimajui u obzir da po svojoj prirodi ne odgovaraju
etnopolitikim konfliktima.
nezavisnost od 1992. godine

5a Gruzija Borba June i Severne Osetije za ETNAC SNI 0 0,7 13
ujedinjenje
5b Rusija Severna Osetija tei ujedinjenju ETNAC SNI 0 0,3 /
sa Junima u Gruziji
6 Moldavija Ruska manjina proglaava ETNAC SNI 0 1 15
republiku Podnestrovlje
/Transistria uz pomo Rusije
7 Srbija Protesti u vezi nezavisnosti ETNAC REP + 0,2 /
Kosova i Metohije
8 Francuska Desniarski protesti protiv i ETNCLAS ULN + <0,1 /
napadi na emigrante iz Severne
Afrike
9 Nemaka Desniarski napadi na emigrante ETNCLAS ULN + >0,1 /
iz zemalja Treeg sveta
10 S. Irska Borba Katolike Irske BORU SNI F 3 /
Republikanske Armije protiv
militantnih protestanata i uniju
Republike Irske od 1969.
11 panija Borba militantne Baskije za ETNAC SNI A 1 /
nezavisnost od 1960-ih
BLISKI ISTOK I
SEVERNA AFRIKA
12 Egipat Militantni Islamisti napadaju RELIG ULN + <0,1 /

Kopte (egipatske Hriane) od
sredine 80-ih
13 Iran Progon Baha u blagom opadanju RELIG REP - 0,3 /
u odnosu na 80-te
14a Iran Potiskivanje kurdskih ETNAC ULN - ? ?
pobunjenika od 80-ih
14b Iran Pobunjeni Kurdi ustanovljavaju ETNAC ULN 0 180-250 526
autonomni region uz savezniku
protekciju
14c Turska Teroristika kampanja ETNAC SNI F 6-8 30
militantnih Kurda koji trae
nezavisnost
15 Irak Podravaoci iittskih RELIG REP -- 20 ?
pobunjenika od 1991.
nastavljaju da trpe represiju
16a Izrael Arapi protestvuju radi veih ETNCLAS ULN 0 <0,1 /
prava od 80-ih
16b Vest Bank Palestinci koriste nasilne ETNAC SNI F 1,7 965
u Ramali proteste traei autonomiju u
i Gaza periodu od 1987. do 1993.
godine
16c Jordan Deo Palestinaca suprotstavlja se BORU ULN 0 / /
Huseinovoj vladi od 1970.

17 Liban Sirijska intervencija rezultirala BORU ULN 0 <1,0 /

je petnaestogodinjim
graanskim ratom Muslimana,
pripadnika Druze i Hriana
18 Maroko Pokreti za nezavisnost Zapadne ETNAC SNI N 15 165
Sahare poraeni su od strane
vlade, sledio je referendum UN
CENTRALNA I
JUNA AZIJA
19 Afganistan Podeljen meu zaraenim BORU Rat + ? ?

frakcijama Pakistanaca,
Tadikistanaca, Uzbekistanaca
drugih
20 Banglade Pleme Citagong prua otpor DOM SNI A 25 50
doseljenicima traei
autonomiju
21 Burma Gerilski rat za autonomiju DOM / Rat - 130 1,333
izmeu Karem, Kacin, an, Mon ETNAC
i drugih plemena od 1950-te
22 Indija Hindu nacionalisti izazivaju RELIG SNI + 2 ?

nemire sa muslimanskom
manjinom
23 Indija Kamirski pobunjenici uz ETNAC Rat + 12-20 ?
podrku Pakistana bore se za
nezavisnost od 1990-te
24 Indija Pobunjenici Siika bore se za RELIG Rat + 20 /
nezavisnost Kalistana od ranih
1980-ih
25 Indija Pobuna za autonomiju Asama od DOM SNI 0 6 /
strane Bodosa, Tripurasa,
Nagosa i drugih
26 Pakistan Pobune manjih razmera u DOM ULN 0 9 /
Sindahu i Baluhistanu
27 ri Lanka Oslobodilaki Tigrovi bore se za ETNAC Rat + 50-100 181
nezavisnost Tamilske drave od
1985. godine
PACIFIKA AZIJA
28 Kamboda Kampanja mrnje i masakri radi ETNCLAS SNI 0 <1,0 ?

proterivanja vijetnamskih
doseljenika okonava se 1993.
29 Kina Suzbijanje Tibetanaca koji trae ETNAC REP 0 100 128
povrat autonomije izgubljene
1951. godine

30 Kina Sporadina proautonomska ETNAC ULN 0 1-2 /

aktivnost meu muslimanskim
Ujgurima i Kazahstancima u
Ksinjangu
31 Fidi Veina Fidija koristi vojne BORU SNI 0 /
metode represije nad Istono
Indijskom manjinom
32 Indonezija Potiskivanje pobunjenika ETNAC REP 0 200 /
Istonog Timora koji se od
1976. bore za nezavisnost
33 Indonezija Potiskivanje Zapadnih Irijana, DOM REP 0 5-32 /
domorodaca Ppaue koji se opiru
indoneanskoj kontroli od 1963.
34 Indonezija Potiskivanje pobunjenika ETNAC REP -- 10-20 6
Severne Sumatre koji od 1970.
trae autonomiju
35 Papua - N. Borci za nezavisnost ostrva ETNAC SNI 0 <1,0 /
Gvineja Bugainvil od kasnih 80-ih
godina
36 Filipini Manja pobuna Moro Muslimana ETNAC ULN A 50 /
koji se od 1970-te bore za
nezavisnost i 1990-te postiu
ogranienu autonomiju
AFRIKA
JUNA SAHARA
37 Angola Rvalitet Mbundua i Ovimbundua BORU Rat + 500 1,300

prati osnovni graanski rat koji
nakon propasti mirovnog
sporazuma ponovo izbija 1992.
38a Burundi Nad nekada dominantnom Tutsi BORU Rat ++ 25+ 200+
manjinom 1993. pripadnici Hutu
novoizabranog reima poinili
su masakr
38b Ruanda Progonjena Tutsi manjina bori BORU Rat + 3,5 550
se protiv represivnog Hutu
reima
39 ad Dugotrajni graanski rat praen BORU Rat 0 100 24
je borbama Anakaza, pristalica
predsednika i Bidejeta, pristalica
svrgnutog predsednika
40 Dibuti Graanski rat u kome se Afari BORU Rat + ? ?
bore protiv vlade koja je
dominantno somalijska
41 Etiopija Pobune manjeg obima od strane BORU SNI 0 ? ?
Oromo i drugih grupa koje
odbijaju revolucionarnu vladu iz
1991. godine
42 Kenija Predsednik Moi zatraio je BORU SNI + 1-2 45
napad na oponente
43 Liberija Etniki suparnici podstiu BORU Rat N 150 1,200
graanski rat pod kontrolom
Zapadnoafrikih mirovnih snaga
i mirovnog sporazuma iz 1993.
44 Mali i Niger Pobune Tuareg nomada koji od DOM SNI - <1,0 /
1990. trae autonomiju regiona
45 Nigerija Krvavi obrauni Muslimana i RELIG SNI + 11 /
Hriana u istonim i centralnim
regionima od 1980-te
46 Senegal Pobunjenici za autonomiju ETNAC SNI 0 0,5 15
regiona Kasamanc od kasnih 80-
ih godina
47 Somalija Graanski rat od 80-ih iako BORU Rat - 350 2,900
Sever ima odreenu nezavisnost
od 1991., na Jugu se jo uvek
vode borbe
48 J. Afrika Nakon etvorogodinjeg rata BORU Rat 0 14 4,100
Afrikog Nacionalnog Kongresa
i pristalica Zulu, u novembru
1993. postignuto je multirasno
ustrojstvo
49 Sudan Muslimanska vlast je 1983. ETNAC Rat -- 1,000- 5,300

prekrila sporazum sa 1,500
Hrianima sa juga to je vodilo
najsmrtonosnijem graanskom
ratu u Africi
50 Uganda Borbe (vojne) Baganda i BORU SNI 0 12 11
Banajranda plemena sa Akoli i
Langi pobunjenicima
AMERIKE
51 Brazil Sporadini sukobi amazonskih DOM ULN 0 0,1 ?

indijanaca i doseljenika
52 Kanada Secesionistiki pokret u ETNAC ULN + / /
Kvebeku stie politiku podrku
53 Ekvador Protesti irom zemlje u vezi sa DOM ULN 0 / /
pravima od ranih 90-ih koji su
doveli do odobravanja povlastica
od strane vlasti
54 Gvatemala Nastavak viktimizacije DOM REP - 150 200
uroenika u vladinoj kampanju
protiv podravaoca leviara koje
je poelo ranih 60-ih godina
55 Peru Primoravanje uroenika da DOM Rat - 30 500
podre leviarsku gerilu Sandera
Luminosa u borbi protiv vlasti

56 SAD Tenzije meu urbanim etnikim ETNCLAS ULN 0 <1,0 /

grupama vode do povremenih
nereda u Majamiju i Los
Anelesu
57 SAD Sporadini teroristiki napadi ETNAC ULN 0 <1,0 /
pristalica nezavisnosti Porto
Rika od 1970. godine
LEGENDA
1. Vrsta etnopolitike grupe u konfliktu
ETNAC etnonacionalisti
DOM domae stanovnitvo (uroenici)
ETNCLAS etnoklase
BORU pristalice kulturoloki razliitih plemena u heterogenom drutvu
RELIG religijske grupe
2. Vrsta konflikta
Rat oruani sukob irokih razmera
SNI sukob niskog intenziteta sa znaajnom koliinom nasilja koje ukljuuje sukobe, terorizam i nerede sa smrtnim ishodima
ULN borbe sa manjim intenzitetom nasilja koje preti da eskalira
REP konflikt u kome je najvei deo nasilja rezultat dravne represije
Trend konflikta u 1993. godini
++ eskalirajui konflikt, etnopolitike grupe bliske vojnoj i politikoj pobedi
+ eskalirajui konflikt bez vidljivog okonanja
0 nastavak trajanja konflikta bez znaajne promene u usmerenju
F nizak nivo ili fluktuirajui izmeu obustave vatre i primirja
A nizak nivo do postizanja dogovora odgovarajueg za veinu
- deeskalirajui konflikt bez vidljivog kraja
- - deeskalirajui konflikt, etnopolitike grupe blie su pobedi ili unitenju
3. Procenjeni broj rtava odnosno smrtnih ishoda u hiljadama odnosi se na direktne rtve u samoj borbi, kao i smrtne ishode usled
gladi, bolesti i progona. Navedene procene obuhvataju podatke koji se odnose na zvanine informacije o postojeim rtvama za
period od poetka etnikog konflikta do sredine 1993. godine, te stoga nisu u potpunosti precizne. Opravdano je das u navedene
brojke daleko vee.
4. Procena broja izbeglica u hiljadama odnosi se na broj ljudi iz konmflikta u potrebi za meunarodnom pomoi kao i broj ljudi
raseljenih unutar teritorije same zemlje konflikta.
Izvor: Primarni izvor informacija predstavlja neobjavljeni izvetaj Jongman J. Albert, Schmid P. Alex, Wars, Low-
Intensity Conflicts and Serious Disputes: A Global Inventory of Current Confrontations, dostupan kroz
Interdisciplinarni Istraivaki Program osnova krenja ljudskih prava (Program of Research on Root Causes
of Human Rights Violations-PIOOM), University of Leiden, Netherlands. Dopunski podaci: Wallensteen
Peter, Karin Axell, Armed Conflict 1989-1992, Journal of Peace Research, No. 30, August 1993; Kotowitz
Victor, Matt Moody, A World Civil Strife, Los Angeles Times, June 8, 1993; Minorities at Risk Project
(MAR), University of Maryland, http://www.cidcm.umd.edu/mar/, 28.07.2014; Ted Robert Gurr, Harff
Barbara, US Naval Academy, Ethnic Conflict in World Politics, Westview Press, Oxford, 2000, str. 160-167.
Uasavajue su brojke koje, prema prethodno datom pregledu u ak 57 aktivnih sukoba u svetu
koji ukljuuju etnopolitike grupe od sredine 1992. do sredine 1993. godine kada je nainjen
konani presek stanja, govore o ak 4.129.000 rtava neposredno stradalih u konfliktu i preko
23.066.000 izbeglih i raseljenih lica. Okviri datog pregleda uslovljeni su dostupnim podacima,

to alarmantnost podataka ini jo veom, uzimajui u obzir da za ak osam etnikih konflikata

ni ne postoje podaci o ljudskim rtvama, kao i za vie od polovine zemalja - ak 34 konflikta u
pogledu broja izbeglih i raseljenih, to bi dovelo do okvirne brojke od oko 50.000.000 ljudi. U
ove dimenzije uasa i humanitarne katastrofe nije uraunat broj ranjenih osoba i osoba sa trajnim
invaliditetima. 533
Pored prikazanih brojki, nesagledivost dimenzija ljudskog stradanja evidentna je i u injenici da

se predstavljeni podaci odnose na jednogodinji presek stanja u svetu, u tome da 80% ovih
sukoba do danas gotovo 25 godina kasnije nije okonano, 534 kao i da je u meuvremenu
dolo do eskalacije novih etnikih konflikata.
533
Primarni izvor informacija predstavlja neobjavljeni izvetaj Jongman J. Albert, Schmid P. Alex, Wars, Low-
Intensity Conflicts and Serious Disputes: A Global Inventory of Current Confrontations, dostupan kroz
Interdisciplinarni Istraivaki Program osnova krenja ljudskih prava (Program of Research on Root Causes of
Human Rights Violations-PIOOM), University of Leiden, Netherlands. Dopunski podaci: Wallensteen Peter, Karin
Axell, Armed Conflict 1989-1992, Journal of Peace Research, No. 30, August 1993; Kotowitz Victor, Matt
Moody, A World Civil Strife, Los Angeles Times, June 8, 1993; Minorities at Risk Project (MAR), University of
Maryland, http://www.cidcm.umd.edu/mar/, 28.07.2014; Ted Robert Gurr, Harff Barbara, US Naval Academy,
Ethnic Conflict in World Politics, Westview Press, Oxford, 2000, str. 160-167.
534
Primer je jedna od najveih tragedija XX veka - najdui i jo uvek aktuelni sukob u Afganistanu koji je doneo
neizrecivu nesreu ovom narodu tokom Sovjetske okupacije, graanskog rata, Talibanskog reima i amerike
invazije. Tokom svih ovih dogaanja, do danas, ni izbliza nije poznat broj rtava.
1. Trgovina drogom, orujem i ljudima kao pratilac

etnikih konflikata
Genocid, etnika ienja, odnosno zloini protiv ovenosti, humanitarne katastrofe, ratni
zloini i razaranja irokih razmera, konflikti opte (u njih spadaju naravno i oni etniki), pored
toga to imaju destabilizujui uticaj na bezbednost zajednica, naroda i regiona, ak i decenijama
po nakon izbijanja, predstavljaju plodno tle i okolnosti koje pogoduju ratnom profiterstvu u
svakom moguem obliku poznatom oveku.
U tom smislu, trgovina orujem, drogom i ljudima, organima, lekovima, hranom, vodom i
drugim postaje uslovno reeno samo sebi cilj. U zaaranom krugu krvavog ratnog vihora,
trgovina orujem i drogom namee se kao brz i isplativ izvor prihoda u okolnostima propasti
institucija drave i nekanjenog ponaanja za finansiranje borbe sa jedne, a trgovina ljudima,
organima, lekovima, hranom i vodom sa druge strane lak izvor zarade za one koji nesreu i
stradanje prepoznaju kao priliku za sopstveno bogaenje. Naalost, dosadanja praksa pokazala
je da na ovoj drugoj strani, esto nisu samo pojedinci ve i itave organizacije, da uas bude vei
- neretko humanitarne, kao i neke tree interesne strane poput vlada drugih drava i svih ostalih
koji u akutnom konfliktu vide trenutnu zaradu, odnosno, kojima je konflikt cilj po sebi u
stratekom smislu ostvarivanja nekih buduih interesa.
Primera radi, jedna od nekada najbolje skrivanih tajni amerikog rata u Vijetnamu, danas
poznata iroj javnosti, bila je ta to je amerika Centralna Obavetajna Agencija (CIA - Central
Intelligence Agency) preuzela kontrolu nad tada ozloglaenim tzv. Zlatnim trouglom, a potom,

uz pomo svih elemenata i faktora organizovanog kriminala prenosila ogromne koliine heroina
iz Vijetnama za SAD - putem Jugoistona Azija kanalima CIA povezanim sa Korzikanskom
mafijom na Mediteranu. Dopremanjem droge na ameriko tlo, ona dalje postaje predmet dalje
uline trgovine i preprodaje produenih ruku istog tog lanca, odnosno borbe protiv trgovaca na
amerikim ulicama od strane lanova iste mree. Uzimajui u obzir da je u ovu mreu bio
umean veliki broj proizvoaa oruja, profesionalne vojske, dilera i dravnih zvaninika, ne
udi to je dobar deo njih na opte zaprepaenje ostatka sveta dugo vremena odbijao da
napusti Vijetnam. Upravo je Don Kenedi i planirao da povue amerike trupe do 1965. godine
pred planiranu ponovnu kandidaturu. Da je u tome uspeo, osmogodinje krvoprolie
vijetnamskog rata bilo bi izbegnuto. Kljuna dva oveka amerike vlade u akciji trgovine
drogom tokom vijetnamskog rata odnosno Zlatnog trougla bili su Ted Schackley i Thomas
Clines, ista dva oveka koja su bila zaduena za realizaciju scenarija uklanjanja Fidela Kastra
poznatiju kao operacija Mungos. Tako je u periodu od 1960. do 1975. godine CIA angaovala
gotovo 30.000 plaenih ljudi za borbu protiv komunista u Laosu, istovremeno otvarajui
heroinske laboratorije iji su proizvodi transportovani ni manje ni vie nego kompanijom Air
America. Razlozi su mnogi. Neki autori slau se oko injenice da je CIA okretala glavu po
pitanju organizovanog kriminala dozvoljavajui dotok gotovo 100 miliona dolara vrednih
ilegalnih narkotika iz Havane u SAD jer su uzimali 10% novca koji je kasnije pran preko
tajnih bankovnih rauna pod kontrolom meunarodnih banaka, a potom dalje investiran.
Zanimljivo je da je samo etiri dana nakon atentata na Kenedija, njegov sledbenik Lyndon
Baines Johnson doneo odluku o nastavku i poveanju prisustva amerikih trupa u Jugoistonoj
Aziji, na osnovu ega je broj amerikih vojnika u Vijetnamu za manje od 4 meseca sa 20.000
skoio na 250.000, uz krajnji epilog od 58.229 poginulih. 535 Isti je sluaj i sa odgovornou CIA
za rukovoenje mreom trgovine opijumom i heroinom iz Afganistana, kao i razloga za
udesetostruavanje trupa u Iraku u samo prvih est meseci po dolasku, kada se zatita prava u
operaciji Pustinjski tit preko noi pretvorila u operaciju Pustinjska oluja, uzimajui u obzir
da je Irak kljuna taka u ruti puta i trgovine drogom.
535
Opirnije videti: Piper Michael Collins, Final Judgment, Center for Historical Review, Washington, DC, 1998
Heroin odnosno trgovina narkoticima gotovo po pravilu je vezana za oruje na nain da

predstavlja jedno od sredstava razmene i naina kako se stie do oruja. Ovaj vid trgovine
zahteva strogu hijerarhiju i umreenost lanova grupe. Prema nekim neformalnim procenama,
Albanci kontroliu 75 odsto evropskog i 50 odsto amerikog trita drogom. 536
Prema istraivanju Meunarodnog instituta za mirovna istraivanja iz Stokholma (SIPRI), u

periodu od 2005. do 2009. godine prodaja oruja u svetu porasla je za frapantnih 22% u odnosu
na prethodni petogodinji period. Uprkos tvrdnjama kako svetska bezbednost nije ugroena,
zemlje se sve vie naoruavaju sa jedne, a viak proizvedenog naoruanja izvoze u ratom
ugroena podruja sa druge strane. ini se da lanstvo u brojnim meunarodnim mirovnim
organizacijama danas sve vie postaje samo deklarativno uzimajui u obzir da je obim trgovine
orujem jednak nivou iz perioda hladnog rata. Proizvodnja oruja ne jenjava s obzirom da se
pored postojeih arita u svetu, iznova javljaju neka nova, kao i injenicu da objava globalnog
rata protiv terorizma i ISIL-a praktino opravdava dodatno naoruavanje, proizvodnju i trgovinu
smru. Ovakve okolnosti ne predstavljaju nikakav novitet s obzirom da su i inae ekonomske
krize praene uestalim sukobima i jaanju desniarskih ili imperijalistikih ideologija. 537 Iako je
malo verovatno da e se ponovo pojaviti ovek koji e iz linih frustracija doi na ideju da istrebi
neku drugu naciju ili rasu, posmatrano prema indikatorima proizvodnje moe se rei da se
536
Izmeu ostalih izvora i: Stevanovi M. Nenad, Albanci kontroliu 75 odsto evropskog i 50 odsto amerikog
trita drogom, Intermagazin, 24.05.2013., http://www.intermagazin.rs/kosovom-vlada-albanska-mafija-kosovska-
vlada-se-finansira-od-trgovine-drogom-oruzjem-belim-robljem/, (pristupljeno 12.06.2013.)
537
Prema objanjenju poznate istoriarke Dubravke Stojanovi, dolazak Hitlera na vlast bilo je omogueno
izmeuostalog talasom ekonomske krize, kada je on socijalni mir obezbedio zapoljavanjem naroda u vojnoj
industriji. U tom periodu, tanije od tzv. Crnog etvrtka 1929. godine do dolaska Ruzvelta na mesto predsednika tri
godine kasnije, kriza je u velikoj meri osiromaila SAD. Iako najuinkovitija ekonomska regulativa toga vremena,
uveni new Deal nije potpuno pokrenuo ameriku privredu; javni radovi uposlili su svega etiri miliona
Amerikanaca. Poetkom Drugog svetskog rata i pojaana proizvodnja oruja pospeili su oporavak ekonomije. Ova
finansijska kriza uzdrmala je veinu zemlaja na svetu, u Latinskoj Americi koja je bila tek relativno ili bolje reeno
uslovno demokratizovana, kriza je u potpunosti unitila tekovine demokratske liberalizacije kada su pukla svetska
trita eera, kafe i sl. to je ove drave pretvorilo u sisteme predvoene kadrovima iz partija krajnje levice
odnosno desnice, uglavnom nastale vojnim udarima. Iz ovih razloga ekonomsku krizu tridesetih godina XX veka
veina istoriara smatra jednim od uzroka kasnijeg, najrazornijeg rata u istoriji oveanstva.
istorija ponavlja, sada u jednom novom ruhu odbrane od globalne poasti. eril je davno
rekao: Istorija se ponavlja, ali svaki put sve vie kota. Osnovni problem ogleda se u injenici
da do preciznih podataka nije mogue doi. Naime, proivoai oruja esto kriju podatke o svom
poslovanju, a do informacija o nelegalnoj trgovini gotovo da nije mogue doi. Izvetaj ovog
Instituta za 2008. godinu pokazuje da je stotinak najveih svetskih vojnih kompanija prodalo
vojne opreme i naoruanja u iznosu od oko 385 milijardi $ to je gotovo tri puta vie od
vrednosti ukupne pomoi za razvoj koje su u toj godini izdvojile zemlje OECD (Organizacije za
ekonomsku saradnju i razvoj). Samo prodaja britanske kompanije BAE Sistemi, najveeg
svetskog liferanta orujaiznosila je 2008. godine vie nego bruto domai proizvod ak 105
zemlja. Ovo oruje se naravno prodaje izabranim zaraenim stranama u aktuelnim sukobima,
onima za koje se oekuje da e u sukob ui, kao i zemljama radi dodatnog naoruavanja i
osavremenjivanja odbrambenih sistema. Najunosnije investicije su naravno konfliktna
podruja u kojima e isti ti proizvoai i trgovci orujem kasnije zaraivati novac u jednoj
drugoj fazi arbitriranjem, irenjem demokratije i boriti se za ljudska prava istih tih ljudi kojima
su prethodno prodavali oruje. 538 Samo u period od 2001. do 2008. godine, vrednost, odnosno
cena ovakvih kupoprodajnih ugovora izmeu prodavaca oruje i zemalja u razvoju obuhvatala je
62,9 % od ukupne svetske prodaje oruja. Tokom 2008. godine vrednost ovih transakcija iznosio
je 42,2 milijarde $. Poslednjih godina dominiraju rusko i amerko oruje sa ukupno 59,6 %
uea na svetskom tritu, pri emu je od 2005. do 2008. godine Rusija zaradila oko 35 a SAD
oko 53 milijarde $. U najvee uvoznike konvencionalnog naoruanja spadaju Kina i Indija, dok
538
S obzirom da isporuke oruja mogu ojaati vojne mogunosti, a samim tim i bilateralnu ili regionalnu stabilnost,
najvei je broj isporuka naoruanja i vojne opreme uvoznicima iz regiona u kojima postoji neka vojno-politika
tenzija, konflikt ili rat. Vlade i grupe u zemljama lociranim na takvim konfliktnim podrujima primaju naoruanje,
nekada legalno a nekada nelegalno, esto krei meunarodne sankcije. Meutim, ni u jednoj konfliktnoj situaciji
nije unapred poznat nain na koji oruje moe uticati na dalji razvoj dogaaja, odnosno konflikta. U nekim
situacijama, oruje pomae da se rat zavri, dok u drugim pribavljanje novog naoruanja ugroava stanje
bezbednosti i umanjuje mogunost za reavanje konflikata mirnim putem. To dalje znai da isporuke oruja mogu
stabilizovati ili destabilizovati pojedinane konfliktne situacije. Izvor: Spalevi ., Bjelajac , i Dimitrijevi, D.,
Trgovina orujem kao globalni meunarodni problem, MP 2, Maj 2013, str. 143
su se Singapur i Alir prvi put nali na listi deset najveih uvoznika. Ironija je da pet stalnih
lanica Saveta bezbednosti UN, SAD, Velika Britanija, Rusija, Francuska i Kina 539 - ujedno
predstavljaju i najvee svetske dilere oruja. Praktino, drave koje izvoze mir, izvoze i oruje.
Prema nihovom izvetaju za 2009. godinu, globalni vojni izdaci su u odnosu na prethodnu
porasli za ak 5,9 % i dostigli su rekordnih 1.531 milijardi $ uz oekivani trend daljeg rasta.
Uverljivo vodei izvoznik oruja su SAD sa gotovo 30%, a najverniji kupci su im Izrael,
Saudijska Arabija, Juna Koreja, Turska, a u poslednje vreme i neke istonoevropske zemlje,
novi NATO lanovi. Prodaja oruja je u Latinskoj Americi porasla za 150%, samo Rusija 540 je
2009. godine Venecueli pomogla sa 2,2 milijarde $ kredita za poboljanje odbrambenih sistema,
oklopnih vozila, artiljerije i slino. U jugoistonoj Aziji dolo je do skoka prodaje oruja
Maleziji i Indoneziji, a u intervalu od 2005. do 2010. godine, a ak frapantna petina ukupnog
konvencionalnog oruja na svetu - zavrila je na Bliskom Istoku. injenica je da se ratovi koriste
kao prilika za profitiranje na tuoj nesrei, kao i da su povezani ne samo sa interesima vojnih i
politikih elita, ve i privrednih. 541 Isto tako, nesporno je da pojedine vlade troe vie na
539
Iako su tokom 2005. godine trgovci orujem okrenuli su vie od hiljadu milijardi dolara, organizacija za zatitu
ljudskih prava 'Amnesti interneenel' optuila je 2006. Kinu da je 'najtajniji prodavac' oruja na planeti i
najneodgovorniji izvoznik. U izvetaju ove organizacije navodi se da oruje iz Kine 'doliva ulje na vatru' u
konfliktima u Sudanu, Burmi i Nepalu, gde je prole godine na hiljade ljudi izgubilo ivot. Kina je naime jedini
veliki izvoznik oruja na svetu koji nije potpisao sporazume o kriterijumima za spreavanje izvoza. EU je Kini uvela
moratorijum na izvoz oruja jo 1989. posle nereda na Tjenanmenu. Od tada vlasti u Pekingu lobiraju u Briselu za
ukidanje embarga. Bez savremene tehnologije, Kina bi za 10 ili 15 godina mogla da ostane na ruskim sistemima
naoruanja koja e tada biti zastarela, i to je ono to Pekingu eli da izbegne. Izvor: Petrovi A., Trgovci orujem
obru hiljadu milijardi dolara, Blic, 13.06.2006., http://www.blic.rs/vesti/svet/trgovci-oruzjem-obrcu-hiljadu-
milijardi-dolara/9v2x4rh, (pristupljeno 26.02.2013.)
540
Poslednjih deset godina Rusija je uloila stotine milijardi evra u razvoj najsavremenijeg naoruanja (radarski
sistemi, raketni tit, elektronska oprema, provitvazduna odbrana, avijacija, oklopna vozila i dr.). Izvor: Russian
arms export agency boasts orders worth $17Bln; Mosnews, 11.07.2012., http:www.mosnews.com, (pristupljeno
05.04.2014.)
541
Zahvaljujui izuzetno jakim lobijima, transnacionalne kompanije koje proizvode i bave se prodajom oruja,
tendenciozno izazivaju vojne krize kako bi na taj nain stvorile sebi trite i vrile realizaciju svojih proizvoda, te na
taj nain ostvaruju znatno vei profit od profita koji je mogue ostvariti u graanskim granama proizvodnje i
trgovine. Naime, vodee kompanije vojnoindustrijskog kompleksa, da bi sebi obezbedile trite za prodaju
naoruanja i vojne opreme, otvaraju krizna arita, izazivaju sukobe niskog intenziteta i upravljaju daljim tokovima.
Ovakvi sukobi niskog intenziteta prkose opte prihvaenim nainima reavanja sukoba, stvarajui uslove koji su
naoruanje nego na sva ukupna socijalna davanja, infrastrukturu i zdravstvo zajedno. Odatle ne
udi da su tzv. vojna izdavanja u 2009. godini dostigla nivo iz doba Hladnog rata, kao i da
mnoge drave pronalaze opravdavajue okolnosti za sukobe. 542
Anatolij Isaikin, inae direktor Rosoboroneksporta - dravne firme koja se u Rusiji bavi
izvozom oruja, izjavio je 2013. godine da je Moskva reena da nastavi da isporuuje oruje
Siriji, iako se u toj dravi vodi graanski rat. Prema njegovim reima, Rusija snabdeva orujem i
Mali ija se vlada bori protiv pobunjenika, objasnivi da UN nisu zabranile trgovinu orujem sa
Sirijom i da Rusije ne namerava da je obustavi. Tom prilikom dao je obrazloenje da Rusija
snabdeva Siriju odbrambenim orujem, uglavnom vazdunim odbrambenim sistemima, a ne
ofanzivanim orujem kao to su avioni, helikopteri ili blindirana vozila na osnovu postojeih
ugovora. Moskva je inae najvei zatitnik reima sirijskog predsednika Baara Asada i nekoliko
puta ga je zatitila od pokuaja UN za uvoenje sankcija. Od poetka sukoba u Siriji, samo do
februara 2013. godine, poginulo je vie od 60.000 ljudi. 543
Sprega ilegalne trgovine narkoticima i orujem u toku konflikata zaraenih podruja esto se
naziva sindrom oruja za drogu i obrnuto. Kako ne postoje dostupni i apsolutno precizni
podaci, procenjuje se da je godinji obrt od ilegalne trgovine orujem u rasponu od pet do deset
doprineli irenju vojnih kompanija u toj oblasti. Takve vojne kompanije se, uglavnom, registruju of-shore, jer se
tako mogu lako prebaciti u druge zemlje, to oteava pokuaje da se dovedu pod jurisdikciju odreene drave. Izvor:
Spalevi ., Bjelajac , i Dimitrijevi, D., Trgovina orujem kao globalni meunarodni problem, MP 2, Maj 2013,
str. 142-143
542
Duki Marija, Trgovina konvencionalnim orujem Ekonomija zasnovana na ratu, Preko ramena,
http://www.prekoramena.com/t.item.23/trgovina-konvencionalnim-oruzjem.html, 12.10.2010., (pristupljeno
17.01.2015.)
543
Tanjug: Rusija orujem snabdeva i Siriju i Mali, Blic, 13.02.2013, http://www.blic.rs/vesti/svet/rusija-
oruzjem-snabdeva-i-siriju-i-mali/q7z382q, (pristupljeno 18.01.2015.)
milijardi $, to umnogome poveava vojne kapacitete etniki pobunjenih grupacija. 544 Ovaj
sindrom naroito je uoljiv u oslabljenim dravama u kojima su mree ilegalne trgovine obino
dobro organizovane i razvijene. Na taj nain lako dostupno oruje etnikim separatistima
obezbeuje oseaj stepena slobode koji do tada nisu uivali. 545 Tako krijumarenje i trgovina
drogom postaje znaajan izvor finansiranja vojnih kapaciteta pobunjenih grupa. 546 Dokazano je
da tamilske separatistike grupe ri Lanke kao to su Oslobodilaki tigrovi Tamilskog Elama
(napori za stvaranje nezavisne drave od strane Tamila i uz podrku dijaspore na severoistoku ri
Lanke) trguju narkoticima sa narko bosovima Kolumbije u cilju sakupljanja novca za svoje vojne
kampanje i snabdevanje orujem. 547 Etniki separatisti i druge interne disidentske grupe koje
funkcioniu u zemljama kao to su Tajland, Laos, Burma, Turska i Afganistan blisko su
povezane sa ilegalnom trgovinom, krijumarenjem i drogom. Vie od 80% ilegalnog prometa
narkoticima u Mjanmaru kontroliu etnike i druge separatistike grupe kao to su Shan, Karen i
Kachin pobunjenici. Poslednjih godina dolo je do povezivanja odnosno udruivanja u trgovini
sa nekoliko etnikih i plemenskih pobunjenikih grupa koje operiu na severoistoku Indije kao
to su Nagas, Kukis, Mizos, Manipuris, Assamese i u regionu Citagong planina Bangladea. 548
Na jugozapadu Azije, najve dobavlja narkotika je apsolutno Afganistan. Veruje se da gotovo
70% afganistanskog heroina stie na Zapad preko Indije. 549 Pored nomadskih plemena, etnikih i
pobunjenikih grupa koje uestvuju u ovoj trgovini, ona ukljuuje i ljude koji pripadaju grupama
Ghilzai, Pathans, Baluchis, Shinwaris, Tadikistancima, Hazarasima i Turkmenistancima. Za
544
Smith Jeffrey, David B. Ottoway, The Covert Arms Trade The Second Oldest Profession, The Economist,
February 12, 1994, str. 21
545
546
Said A., Simmons L. R., The Ethnic Factor in World Politics, Ethnicity in an International Context,
Transnational Books, New Jersey, 1976, str. 30
547
Jayawardhana Walter, Guns for Drugs, Sunday of Calcutta, November 4, 1990, str. 82
548
Opirnije videti: Lintner Bertil, The Indo-Burmese Frontier: A Legacy of Violence, Janes Intelligence Review,
Vol. 6, No. 1, January 1, 1994
549
Pugliese David, Private Armise Threaten Established Borders, Defence News, April 4, 1994, str. 12 i
Jayawardhana Walter, Guns for Drugs, Sunday of Calcutta, November 4, 1990, str. 84
kriminalne grupe Afrida i Pathan iz Pakistana takoe se veruje da su kuriri afganistanskog

heroina. 550 Pored meusobne saradnje pobunjenika i trgovaca drogom, oba Zlatni trougao-
Mjanmar-Tajland-Kamboda, kao i tzv. Zlatnog polumeseca Iran Afganistan - Pakistan,
dugotrajna anarhija koja je prisutna u Libanu dovela je ciklus oruje za drogu direktno u samo
srce Bliskog Istoka. Libanska pozicija kao proizvoaa i preraivaa opijuma, haia, heroina i
kokaina, kao i tranzitne rute koja omoguava finansiranje njihovih operacija i nabavku oruja. 551
Usponom militantnosti u Palestini i poveanjem aktivnosti iitskih fundamentalista Hizbollah-a,
u ovaj ciklus ukljuuju se jo dva vana efekta tj. posledice. Naime, obezbeivanjem nezavisnog
izvora finansiranja koji obezbeuje trgovina drogom, brojne grupe (tzv. milicije) u Libanu
nastavljaju destabilizaciju Libana, Izraela i Sirije sa jedne, predstavljajui ak i posrednu pretnju
celokupnom Arapsko-Izraelskom mirovnom procesu sa druge strane. 552
Etniki konflikti podrazumevaju okolnosti oslabljenosti odnosno nepostojanja institucija drave,

time nekanjenog ponaanja u kojima trgovina drogom i orujem postaju sredstva u zaaranom
krugu ratnog sukoba. U takvim uslovima, trgovina ljudima oliena ili u otmicama visokih
dravnih ili poslovnih zvaninika, ve pomenuta u prethodnim delovima disertacije, ili pak
klaina trgovina ljudima postaje takoe jedan od uobiajenih kanala kriminalnih delatnosti
sukobljenih strana. Zajedno sa orujem i pranjem novca, trgovinom narkoticima, trgovina
ljudima predstavlja jednu od najveih i najprofitabilnijih globalnih kriminalnih aktivnosti.,
Naime, odlazei iz svojih zemalja, beei od rata, prema definiciji ranjivosti veliki broj dece,
ena i ljudi postaju predmet trgovine ljudima, a praksa esto pokazuje da rtvama postaju jo i u
zemlji porekla. Kao globalni fenomen naime, trgovina ljudima bez ikakvog pravila pogaa
jednako irok dijapazon zemalja i to: nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju, zemlje u politikoj i
550
Said A., Simmons L. R., The Ethnic Factor in World Politics, Ethnicity in an International Context,
Transnational Books, New Jersey, 1976, str. 32
551
Clutterbuck Richard, Terrorisma and Guerrilla Warfare: Forecast and Remedies, Routledge, London, 1990, str.
157
552
Ehrenfeld Rachel, Narco-Terrorism, Basic Books, New York, 1990, str. 52-73 i Clutterbuck Richard, Terrorisma
and Guerrilla Warfare: Forecast and Remedies, Routledge, London, 1990, str. 103-104
ekonomskoj tranziciji, zemlje u ratu i postkonfliktne zemlje, zemlje koje se pojavljuju kao
zemlje porekla i tranzita rtava, ali isto tako i ekonomski razvijenije zemlje, koje se pojavljuju
kao zemlje krajnje destinacije odnosno zemlje krajnjeg odredita. Termini zemlja porekla,
zemlja tranzita i zemlja destinacije nisu apsolutne kategorije jer jedna drava moe, u
konkretnim sluajevima, imati vie razliitih uloga. 553 Isto tako, ekonomska razvijenost i
bogatstvo zemlje destinacije ne mogu se posmatrati nezavisno i odvojeno od situacije u zemlji
porekla. Shodno prirodi ove kriminalne aktivnosti, ne postoje sveobuhvatni i pouzdani podaci o
obimu trgovine ljudima, ali neke procene meunarodnih organizacija i nacionalnih agencija
koriste se kao okvirni indikator. Tako prema procenama UN, gotovo 700.000 dece, ena i
mukaraca svake godine postaju rtve trgovine ljudima. 554 Ameriki Stejt Department ovu
brojku procenjuje na 900.000 ljudi, od ega je 20.000 rtava eksploatisano na samoj teritoriji
SAD. 555 U Izvetaju Meunarodne organizacije rada za 2005. godinu, navodi se da ak 2,45
miliona ljudi svake godine postanu rtve samo radne eksploatacije. 556 UNICEF procenjuje da 1,2
miliona dece svake godine postanu rtve trgovine ljudima. 557 Kako trgovina ljudima u ovakvim
okolnostima vrednost ljudskog ivota svodi iskljuivo na eventualno postojanje interesa neke od
strana u sukobu, isti je sluaj i sa ilegalnom trgovinom ljudskim organima kao izvorom zarade za
finansiranje sukoba sa jedne, i lino bogaenje sa druge strane. Opte su poznati sluajevi u
zemljama Afrike, Azije, Tajvanu, Gruziji, Kosovu, Albaniji i drugima. 558
553
Radovi Ivana, Trgovina ljudima prirunik za novinare, ASTRA-Antitraficking Action i Misija Organizacije za
evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji, Beograd, 2008, str. 9-10
554
Podaci o postojeoj strukturi trgovine ljudima,
http://www.endhumantraffickingnow.com/public/structure/1_1.html, 14.09.2014., (pristupljeno 28.10.2014.)
555
Procena broja rtava trgovine ljudima State Department-a: http://www.state.gov/g/tip/rls/rpt/23495.htm,
21.09.2014., (pristupljeno 28.10.2014.)
556
Podaci Meunarodne organizacije rada o ukupnom broju trgovine ljudima radi radne eksploatacije:
http://www.endhumantraffickingnow.com/public/structure/1_1.html, 07.11.2005., (pristupljeno 28.10.2014.)
557
Unicef-ova procena broja dece u okviru ukupnog broja rtava trgovine ljudima u svetu:
http://www.unicef.org/media/media_23970.html, 19.01.2007., (pristupljeno 28.10.2014.)
558
Tako na primer, tokom racije specijalnih snaga SAD sprovedene na istoku Sirije u maju 2015. godine, dolo se
do dokumenata iz 31. januara 2015. godine, kojima se dozvoljava - u okviru borbe tzv. Islamske drave - da se od
2. Izbeglitvo kao posledica etnikih konflikata
Sveukupna humanitarna kriza koja se pojavljuje kao efekat odnosno posledica etnikih
konflikata, odnosi se kako na stradanje pripadnika sukobljenih etnikih grupa, tako i na ostalo
tzv. civilno stanovnitvo zaraenog podruja stvarajui trend pojave tri kategorije problema i to:
interno raseljena lica unutar granica date drave etnikog konflikta koja u odreenom momentu
mogu biti prinuena da napuste granice drave u kojoj se nalaze postajui izbeglice. 559 Pored
prinuenosti da svoj dom napuste bilo kao interno raseljena lica ili kao izbeglice, bez hrane, vode
i elementarnih uslova ivota, dugotrajni etniki konflikati gotovo je po pravilu podrazumevaju
masovno krenje ljudskih prava u svakoj formi od strane obe konfrontirane etnike grupe koje se
odnosi na torturu, zlostavljanja silovanja. Kao trea ali ne i poslednja grupa posledica u okviru
zarobljenika uzimaju organi kako bi se spasili ivoti muslimana iako to moe ugroziti ivot zarobljenika, to je
eklatantan dokaz da se daje religijsko opravdavanje uzimanja organa, a posredno i da se ID finansira i trgovinom
ljudskim organima. ivot i organi otpadnika ne moraju se potovati i mogu se nekanjeno uzeti navodi se u
dokumentu. Irak je inae ve ranije optuivao Islamsku dravu da uzima i trguje ljudskim organima kako bi
ostvarila profit. Izvor: Tanjug: Monstruozni zloini dihadista se nastavljaju: ISIS sada trguje i organima,
Telegraf, 25.12.2015, http://www.telegraf.rs/vesti/1922392-monstruozni-zlocini-dzihadista-se-nastavljaju-isis-sada-
trguje-i-organima, (pristupljeno 28.12.2015.)
559
Okolnosti u kojima interno raseljena lica usled straha bivaju prinuena da napuste sopstvenu dravu postajui
izbeglice, moe imati pored postojeih humanitarnih, i ire reperkusije predstavljajui ekonomski i politiki teret za
zemlje prijema tih izbeglih lica. Jedan od eklatantnih primera jeste sluaj iz 1971. godine tokom rata izmeu Indije i
Pakistana u vezi nezavisnosti Bangladea, kada je dolo do rata izmeu zemlje koja je proizvodila izbeglice i
zemlje njihovog prijema, irei tako konflikt stvarajui uasavajue razmere humanitarne krize. Deava se i da
zemlje prijema zatvore svoje granice za prijem izbeglica, formiraju izbeglike kampove koji pre podseaju na
pritvor sa izuzetno loim uslovima i druge metode obeshrabrivanja izbeglica da napuste svoje domove. Izvor:
Weiner Myron, Bad Neighbors, Bad Neighborhoods: An Inquiri into the Causes of Refugee Flows, International
Security, Vol. 21, No. 1, Summer 1996, str. 5-42. Pored izbeglikih kampova horora u zemljama Afrike, specifian i
u velikoj meri licemeran odnos prema izbeglim licima iz zaraenih podruja poput Sirije i Afganistana od strane
zemalja Zapadne Evrope vidljiv je tokom migracije sredinom 2015. godine.
etnikih konflikata izdvaja se upotreba dece kao boraca u prvim borbenim redovima sukobljenih
strana to pored njihovih smrti i uasavajuih posledica na odrastanje retkih preivelih, ima
negativne efekte i na kasniji eventualni ekonomski oporavak zemlje po okonanju etnikih
konflikata. Poslednjih decenija naalost nije neuobiajena pojava da naoruane grupe u okviru
izbeglikih kampova preusmeravaju ogromne koliine meunarodne humanitarne pomoi
kupujui oruje i municiju koju i inae koriste u odmazdi prema originalnoj dravi iz koje
izbeglice i dolaze, pretvarajui meunarodnu humanitarnu pomo za izbeglice u sredstvo koje
prolongira etniki konflikt. 560
Sluajevi torture protiv civilnog stanovnitva od strane i snaga bezbednosti i pobunjenikih

grupa uobiajeni su u nasilnim etnikim konfliktima. Kako je opstanak oruanih pokreta,
odnosno njihovo fiziko odranje od kljune vanosti tokom konflikta, osiguravanje podrke tj.
saradnja sa ljudima iju podrku obezbeuju usko je vezana sa popularnou koju uivaju u
stanovnitvu. Naime, to je vea podrka pobunjenikog pokreta u civilnom stanovnitvu, vee
su i anse za njegov opstanak u konfliktu uzimajui u obzir da pobunjenici meajui se sa
stanovnitvom u velikoj meri osiguravaju svoje funkcionisanje. Sa druge strane, pobunjeniki
pokreti koji uivaju podrku lokalnog stanovnitva po pravilu izazivaju pojavu protiv-
pobunjenikih operacija koje podrazumevaju torturu i zlostavljanje civilnog stanovnitva za koje
se pretpostavlja da pomae protivnikoj grupi. Ove protiv mere pre svega podrazumevaju
hapenja, muenja, ispitivanja, brutalna isleivanja i slino. 561 Nije neuobiajen ni veliki broj
smrtnih ishoda pritvorenika kao ni sluajevi odreda smrti zaduenih za eliminaciju
pobunjenika kao to je to bio sluaj u Kolumbiji. Neretko se deava i da sama drava bude
uesnik upornog i ozbiljnog krenja ljudskih prava i zlostavljanja to neminovno vodi uruavanju
njenog meunarodnog ugleda i moe rezultirati meunarodnim politikim i ekonomskim
sankcijama. Sa druge strane, odnos meunarodne zajednice zavisi od empatije prema datom
560
Lischer Kenyon Sarah, Collateral Damage: Humanitarian Assistance as a Cause of Conflict, International
Security, Vol. 28, No. 1, Summer 2003, str. 79-109
561
Slian sluaj je i u Saudijskoj Arabiji sproveden od strane SAD nakon napada 11. septembra prema ljudima
saudijskog odnosno arapskog porekla.
sluaju odnosno od toga da li su etnoseparatistiki zahtevi prepoznati kao opravdani, kao i od

diplomatske umenosti etniki sukobljenih strana da sebe predstave kao rtve konflikta. Pored
ovih sluajeva, u okvirima etnikog konflikta naravno postoji i pojava da sami pobunjenici vre
nasilje nad civilnim stanovnitvom takoe. Primeri su nasilje naoruanih pobunjenika protiv
civilnog stanovnitva u indijskoj provinciji Kamir koji su se borili protiv dravnih vlasti od 80-
ih godina i koji su smatrali da lokalno stanovnitvo sarauje sa bezbednosnim snagama drave,
zatim Revolucionarni Ujedinjeni Front u Sijera Leoneu koji je sprovodio brutalnu amputaciju
udova kod stanovnitva, paravojne formacije sve tri strane (Srba, Hrvata i Muslimana) u okviru
etnikog konflikta na prostorima bive Jugoslavije, svakodnevni samoubilaki napadi na civilno
stanovnitvo u Iraku i naalost mnogi drugi primeri. Ogroman problem u mnogim etnikim
konfliktima predstavlja takoe i rastue seksualno nasilje usmereno prema enama, uzimajui u
obzir da je naalost silovanje uvek bilo korieno kao jedno od sredstava rata. Samo tokom
graanskog rata u Istonom Pakistanu u period od 1970. do 1971. godine, pakistanski vojnici
sistemski su sproveli silovanje vie od 200.000 Bengali ena. U etnikim konfliktima masovna
silovanja sprovode kako naoruane bande, paravojne formacije tako i regularna vojska u nameri
da dehumanizuju neprijatelja i teroriu stanovnitvo obezbeujui njegovu pokornost. Ovime se
otvara jo jedan veliki problem kao posledica etnikih konflikata, a koji se ogleda u postojanju
itavih kampova ena koje se dre u zatoenitvu sa ovim ciljem, naroito u Demokratskoj
Republici Kongo i to selima koja se granie sa istonim provincijama Ruandom, Burundijem i
Ugandom irei pandemiju HIV-a. 562 Rastue nasilje ove vrste i naini njegovog sprovoenja u
posthladnoratovskom periodu poinju etnikim konfliktima dodavati genocidalni atribut. 563
Jo jedna od zastraujuih pojava posledica etnikih konflikata neminovno su i deca u prvim

borbenim redovima konfrontiranih etnikih strana. U periodu od 1994. do 1998. godine,
562
Opirnije videti izvetaj o irenju seksualnog nasilja u Demokratskoj Republici Kongo: Carroll Rory, Report on
the wave of sexual violence sweeping trough the Democratic Republic of Congo, The Guardian, 31 January 2005,
G2 section, str. 10-11
563
procenjuje se da je oko 300.000 dece uzrasta ispod 15 godina, uestvovalo u 35 konflikata irom
sveta. Veina ovih konflikata odnosi se na zemlje u razvoju, a naroito podsaharsku Afriku i
delove Azije. Problem ukljuivanja dece-vojnika u konflikte dosegao je tolike razmere da je
Meunarodna organizacija rada u junu 1999. godine konvencijom, ovakvu upotrebu dece od
najgore forme radne eksploatacije prevela u zabranu prisilne ili obavezujue regrutacije dece
ispod 18 godina starosti u oruanim konfliktima. 564 Koriena za razne svrhe zaraenih strana,
deca koja preive ranjavanja, prisilan rad, silovanja, sistemsko drogiranje ili metak suparnike
grupe u konfliktu ostaju da ive sa nesagledivim posledicama. 565
Prema procenama, oruani sukobi svakoga dana odnesu oko 2.000 ivota, a meu rtvama je
veliki broj civilnog stanovnitva stradalog van samog ratita. Prema istraivanju Crvenog krsta
sprovedenog povodom obeleavanja 150 godina od bitke kod Solferina nakon koje je i osnovan,
a u cilju ukazivanja na posledice koje oruani sukobi imaju po civilno stanovnitvo,
svakodnevno se oko 250.000 dece bori pod punim ratnim naoruanjem; preko 56 % stanovnitva
prinueno je da napusti svoje domove od kojih je gotovo polovina izgubila kontakt sa
porodicom; 44 % njih je oruani sukob videlo iz prve ruke, a svaki trei izbegli izgubio je nekog
lana porodice ili rodbine. Podaci i brojke pokazuju da je dananja situacija daleko dramatinija
nego pre 150 godina, kada je u bici kod Solferina ranjeno i poginulo 40.000 vojnika i samo jedan
civil izgubio ivot. Civilne rtve naalost, danas su redovna pojava kada u eri pacifistike
demagogije politiara industrija oruja nezaustavljivo raste, praena konstantnim lobiranjem i
labavljenjem regulative i kontrole njegove proizvodnje i distribucije. Iako su posledice
ovakvog ponaanja nesagledive, ak ni obiaj prodaje oruja nije regulisan ovima dokazanim
kriocima ljudskih prava. Meunarodna tela neprestano upozoravaju da militarizacija nekih
teritorija nuno vodi i podrazumeva represiju lokalnog stanovnitva i porast terorizma, ali bez
564
565
O upotrebi odnosno zloupotrebi dece u konfliktima, kao i nainima njihove eksploatacije od strane sukobljenih
strana opirnije videti: Hoiskar Halsan Astri, Underage and Under Fire: An Enquiry into the Use of Child Soldiers
1994-1998, Chilhood, Vol. 8, No. 3, 2001, str. 340-360
uinkovitog uspeha izmeu ostalog i usled korupcije. 566 Pored konvencionalnog, pojava
nekonvencijalnog i oruja za masovno unitenje stvoreni su i novi ulozi trgovakih strana koji
najavljuju bezgranine liste rtava i izbeglikih kolona. 567
U XX i XXI veku postoje izbeglike grupe koje su naile na sigurno utoite u susednim ili
oblinjim zemljama, meutim, u mnogo veem broju sluajeva, progonjeni su bili prinueni da
se bore za opstanak na granicama svojih drava ili bili smetani u zatvorene kampove susednih
zemalja. Iako svi dosadanji meunarodni sporazumi omoguavaju premetanje ugroenih
etnikih grupa preko granice gotovo jednim jedinim potpisom, praksa i istorija prepune su
sluajeva prisilnih ili ak i dobrovoljnih migracija poraenog dela populacije. Neke zemlje
omoguile su autonomiju odnosno visok stepen samouprave odreenim etnikim grupama.
Meutim, reakcija veine zemalja koje otvoreno zagovaraju ljudska prava, suoenih sa
preivelima najgnusnijih zloina genocida u ovom veku nije otvaranje svojih vrata. Uas svih
stradanja u etnikim konfliktima jo je vei uzimajui u obzir da Konvenciju o prevenciji i
kanjavanju zloina genocida nisu ratifikovale sve zemlje. 568
Prema zvaninim podacima UN za 2015. godinu, svet je suoen sa nivoom prinudnih migracija
koji je bez presedana prema ikada zabeleenim podacima. Naime, prema UNHCR-u (United
Nations High Commissioner for Refugees), 59,5 miliona ljudi irom sveta raseljeno je mimo
svoje volje. Ovi podaci u najirem svom delu odnose se na interne konflikte u Siriji, Iraku,
566
Primera radi, najvea evropska fabrika oruja BAE Sistemi, priznala je krivicu za korupciju i postigla dogovor sa
amerikim Ministarstvom pravde o plaanju kazne od 400 miliona $ zbog toga. Ironija je u tome to je ova
kompanija, plaajui ogromne sume za podmiivanje u Saudijskoj Arabiji, proteklih decenija obezbedila ugovore za
najmanje 80 milijardi $. Izneto nedvosmisleno upuuje da trgovina orujem ne doprinosi prevazilaenju ve
naprotiv produbljivanju krize.
567
Duki Marija, Trgovina konvencionalnim orujem Ekonomija zasnovana na ratu, Preko ramena, 12.10.2010,
http://www.prekoramena.com/t.item.23/trgovina-konvencionalnim-oruzjem.html, (pristupljeno 17.01.2015.)
568
O meunarodno-pravnom tretiranju genocida i etnikog ienja sa pojedinostima sluajeva u Ruandi i Bosni i
Hercegovini opirnije videti: Platzer Michael, Temporary Protection of a Persecuted People, Wippman David,
International Law and Ethnic Conflict, American Society of International law, Cornell University Press, London,
1998, str. 280-295
Ukrajini i Afganistanu. Drugim reima, trenutno je svaki 122-gi ovek na planeti ili izbeglica, ili
raseljeno lice ili pak trailac azila. Kada bi se ovaj broj ljudi okupio u jednu zemlju, ona bi bila
24-ta po veliini zemlja na svetu poput npr. Velike Britanije. 569
- 17. Pregled UNHCR o broju izbeglih, raseljenih i traioca azila po regionima sveta do
2015.godine. 570
REGION IZBEGLA RASELJENA TRAIOCI POVRATNICI UKUPNO
LICA LICA AZILA
AFRIKA 1513 351 155 2019
Centralna Afrika,Velika 579 166 119 864
jezera 431 163 1 595
Istok i Rog Afrike 60 11 71
Juna Afrika 443 22 24 489
Zapadna Afrika
AZIJA 590 122 1 13 726
Centralna Azija 90 1 91
Istona Azija i Pacifik 42 42
Juna Azija 21 21
Jugoistona Azija 230 93 323
Jugozapadna Azija 207 29 13 249
EVROPA 862 334 38 7 1241
Istona Evropa 134 192 7 333
Severna, Zapadna, 120 30 150
Centralna 608 142 1 7 758
Jugoistona Evropa
BLISKI ISTOK I SEVER 397 18 415
AFRIKE
Severna Afrika 18 18
Bliski Istok 379 18 397
AMERIKE 185 31 216
Latinska Amerika 183 31 214
Severna Amerika i Karibi 2 2
UKUPNO 3547 825 39 206 4617
Izvor: Shaver Andrew, Yang-Yang Zhou, Questioning Refugee Camps as Sources of Conflict, Department of
Politics, Princeton University, September 24, 2015, str. 31
569
O odnosu izbeglih i raseljenih sa difuzijom konflikta i njegovim eventualijama prelivanja, mogunosti izbeglih
lica da se stvore okolnosti bezbednosnih pretnji, kao i uticaj izbeglica na ishod etnikog konflikta videti opirnije:
Shaver Andrew, Yang-Yang Zhou, Questioning Refugee Camps as Sources of Conflict, Department of Politics,
Princeton University, September 24, 2015
570
Iznosi su dati u mernoj jedinici od 10.000
Gotovo etvrt miliona ljudi u prvih osam meseci 2015. godine izbeglo je od ratova i kriza u
Africi i Aziji, i to samo morskim putem u Evropu ime je to suoava sa najveom i najteom
izbeglikom krizom od kraja Drugog svetskog rata, odnosno u poslednjih 70 godina prema
oodacima meunarodnih organizacija. Meunarodna organizacija za migracije u enevi je
objavila da je od janaura do jula 2015. godine u Evropu stiglo 237.000 izbeglica morskim putem
iz Azije i Afrike, kao i da e njihov broj dostii 250.000 do kraja avgusta. Italija je registrovala
93.540 izbeglih lica, Grka 135.000, dok su ostali stizali uglavnom u paniju i Maltu. 571 Do
sredine 2016. godine procenjuje se uetvorostruenje ovog broja to e Evropu sa jedne, a
izbegla lica sa druge strane dovesti u ini se bezizlaznu situaciju, uzimajui u obzir postojei
otpor drava prema prijemu migranata kao i pootravanju i restriktivnim politikama davanja
azila.
571
Slavkovi Filip, Izbeglike i humanitarne krize Posledice ratova i bede, Radiobremen, 14.08.2015.,
http://www.funkhauseuropa.de/sendungen/radioforum/region/srbija-izbjeglice-100.html, (pristupljeno 12.04.2015.)
3. Socijalno, ekonomski i politiki destruktivne posledice

prisustva nasilja u etnikim konflikatima
Poetak nasilnih, dugotrajnih etnikih konflikata u velikoj meri poveava rizik od toga da e se
drava, odnosno njene institucije postepeno, ali neizbeno dezintegrisati ka nefunkcionalnosti,
neodrivosti i u krajnjem, propasti. Drave u ovakvim okolnostima odlikuju se veinom ili svim
od sledeih karakteristika: socijalna tj. drutvena uloga i funkcija drave prema njenim
graanima izuzetno je oslabljena; dravno rukovodstvo se uglavnom oslanja na silu i prinudu pri
primeni svojih postojeih nadlenosti; politiki legitimitet dravnog rukovodstva je u visokom
stepenu kompromitovan; dravno rukovodstvo u mogunosti je da kontrolie samo pojedine
fragmente ili male delove dravne teritorije ili granica; kapacitet dravnog rukovodstva da
stanovnitvu obezbedi elementarnu robu i usluge u okvirima normalnog funkcionisanja
umnogome je ograniena usled postojanja ratnih profitera i drugih nedravnih entiteta koji u
ovakvim okolnostima preuzimaju veinu ovih funkcija. 572
Takoe, poetak etnikog nasilja moe rezultirati ozbiljnim podrivanjem politikog legitimiteta
dravnog rukovodstva ukoliko se konstitutivne etnike grupe koje su u sastavu drave povuku,
odnosno uskrate ispunjenje svojih obaveza predvienih drutvenim ugovorom. Gubitak
politikog legitimiteta dravnog rukovodstva u tom smislu ide ruku pod ruku sa gubitkom
kontrole veih delova dravne teritorije zauzete od strane etnikih pobunjenika. Potkopavanje
572
O kolapsu drave i njenih institucija u okolnostima etnikih konflikata opirnije videti: Carment David,
Assessing State Failure: Implications for Theory and Practice, Third World Quarterly, Vol. 24, No. 3, June 2003,
str. 407-427; Zartman William, Collapsed States: The Disintegration and Restoration of Legitimate Authority,
Lynne Rinner Publishers, Boulder, London, 1995, str. 1-11 i Rotberg I. Robert, The New Nature of Nation-State
Failure, Washington Quarterly, Vol. 25, No. 3, Summer 2002, str. 85-96
politikog legitimiteta dravne uprave moe takoe osujetiti i demokratski razvoj odnosno put
zemlje, uzimajui u obzir da dravne institucije i stanovnitvo postaju polarizovani i politiki
podeljeni. Ovakve okolnosti predstavljaju plodno tle za pojavu grupa koje zastupaju ultra-
nacionalistike ideologije i retorike, to sa druge strane dalje vodi eroziji liberalnih vrednosti
poput inkluzije, tolerancije i prava manjina u drutvu. Kako drutvo postaje politiki
polarizovano i ultranacionalistiko, rukovodstvo drave moe pokuati da slomi poetak pobune
upotrebom nadmonije - vojne sile (ili policije). Dugotrajna upotreba vojske u reavanju
domaih politikih problema moe opet, voditi politizaciji vojnih struktura. Sa druge strane, ovo
poveava izglede podela unutar vojnih struktura to moe voditi moguem vojnom coup 'd etats.
Ukoliko pak vojska preuzme vlast u zemlji, to bi znailo i kraj demokratije. 573
Pojaavanjem intenziteta etnikog nasilja i politike dezintegracije zemlje odnosno raspada

njenih institucija, nacionalna ekonomija nesumnjivo takoe trpi veliku tetu. Primera radi,
ekonomski rast rapidno e opadati ukoliko je infrastruktura oteena ili unitena; slobodan
protok robe i usluga postaje ogranien; industrijska i poljoprivredna proizvodnja su u opadanju.
Poetak etnikog konflikta takoe negativno utie na prihod od izvoza; direktne strane investicije
i proizvodnju i distribuciju hrane. Rast nezaposlenosti, gladi i siromatva u ovakvim okolnostima
mogu jo vie uticati na rasplamsavanje etnikog nasilja. 574
Prethodno iznete okolnosti i uslovi ine nedvosmislenim teko upravljanje dravom, bilo ono
civilno ili vojno, a zemlja nezaustavljivo klizi u dalju propast i na kraju kolaps suoavajui se sa
pojavom: nepostojanja socijalnog odnosno drutvenog sistema brige; nepostojanjem vladavine
prava i poetkom anarhije; propau svih dravnih institucija; razuivanjem dravne teritorije
izmeu razliitih nedravnih paravojnih grupa, etnikih ratnih profitera (tzv. gospodara rata) i
573
O gubitku politikog legitimiteta rukovodstva drave u etnikim konfliktima opirnije videti: Milliken Jennifer,
State Failure, Collapse and Reconstruction, Blackwell Publishing, Oxford, 2003
574
O ekonomskim konsekvencama etnikih konflikata opirnije videti: Collier Paul, Breaking the Conflict Trap:
Civil War and Development Policy, World Bank and Oxford University Press, Washington DC, 2003
pobunjenikih armija; nemogunosti isporuke roba i usluga koje u potpunosti biva preputeno
nedravnim entitetima, humanitarnim organizacijama ili rukovodstvima stranih drava. 575
Socijalno, ekonomski i politiki destruktivne posledice etnikih sukoba izmeu ostalog vidljive
su i u efektima prisilnih migracija odnosno izbeglitva. Naime, etnika struktura raseljenog i
izbeglog stanovnitva predstavlja najoigledniji primer kvantitativnog-kvalitativnog poremeaja
koji je uslovljen procesom izbeglitva. 576 Eklatantan primer iznetog je iri prostor etnikog
konflikta bive Jugoslavije, gde je zbog karaktera migracija koji je etniki (kao i samih sukoba)
dolo do izmena etnike strukture gotovo na svim prostorima nekadanje Jugoslavije. Sledstveno
tome, promene su se deavale kako na podruju sa kojeg je stanovnitvo migriralo, tako i na
podrujima gde su migranti pristizali. Pored toga, kod samih migranata postoji itav niz
problema koji se tiu nemogunosti zaposlenja, adaptacije u novoj sredini, socijalna i ekonomska
nesigurnost i drugih, to vodi ne samo nezadovoljstvu doseljenika, ve i domicilnog
stanovnitva, pri emu se najee izlaz trai u daljim seobama stanovnitva van granica
zemlje. 577 Inae, primer prisilnih migracija na Balkanu prilino je specifian uzimajui u obzir
575
576
Ova promena koju prisilne migracije izazivaju unutar izbeglikog i domicilnog stanovnitva menja etnografsku
sliku itavih podruja. Jedan od ne tako davnih, a opet oiglednih primera predstavlja sluaj Balkana.Unutar granica
Balkana, najmasovnija meunarodna migraciona kretanja unutar granica Balkana ticala su se ratnih sukoba na
prostoru bive Jugoslavije i stanovnitva koje je trailo zatitu, a intenzitet migracija bio je praen intenzitetom
sukoba i ratnih razaranja. Najvei deo migracionih tokova kretao se iz pravca Hrvatske i Bosne i Hercegovine ka
Srbiji, kao i iz Bosne i Hercegovine ka Hrvatskoj. Prema dostupnim podacima UNHCR-a, broj bosanskih
(bosanskohercegovakih) izbeglica u Hrvatskoj dostigao je svoj maksimum 1993. godine sa 287.000 lica, dok je u
Srbiji to bilo 1992. godine sa 349.000 raseljenih lica. Broj izbeglih lica iz Hrvatske u Srbiji i Crnoj Gori je u periodu
od 1996. do 2000. godine konstantno brojao 290.000-300.000 lica. Neki od poslednjih raspoloivih podataka
pokazuju da je, uprkos opadajuem trendu, situacija hrvatskih i bosanskih Srba raseljenih u Srbiji i Crnoj Gori jo
uvek daleko od konanog reenja. Izvor: Bonifazi Corrado, Meunarodne migracije na Balkanu od kraja Hladnog
rata: Opti pregled, Migracije, krize i ratni sukobi na Balkanu s kraja XX veka, Drutvo demografa Srbije
DemoBalk, 2011, str. 16.
577
Remikovi Sneana, Demografske karakteristike izbjeglica u Crnoj Gori prema rezultatima Popisa stanovnitva,
domainstava i stanova iz 2003, Migracije, krize i ratni sukobi na Balkanu s kraja XX veka, Drutvo demografa
Srbije DemoBalk, 2011, str. 129
prethodne etnike konflikte, ali upravo zato i odraava demografske promene tipine za
graanskim ratom pogoena podruja. 578
Socijalno, ekonomski i politiki destruktivne posledice etnikih konflikata koje su prethodno

iznete, praene su naravno i krenjem osnovnih ljudskih prava nesluenih razmera kako lokalnog
stanovnitva zateenog u okviru etnikog konflikta, tako i potom raseljenih i izbeglih lica. Tek
po eventualnom, a po pravilu zakasnelom podizanju meunarodne svesti o zloupotrebi ljudskih
prava, dolazi do uspostavljanja veze izmeu potrebne pomoi i eventualne ugroenosti lokalne,
regionalne i meunarodne bezbednosti. Drugim reima, ironija dananjice i lei u injenici da e
meunarodna zajednica priskoiti u pomo zatiti ljudskih prava, tek poto proceni eventualnu
pretnju po svopstvenu bezbednost odnosno uvidi svoje eventualne interese date intervencije. 579 U
tom smislu, neretko se deava da meunarodna zajednica proceni da rano spreavanje
izbeglikih kriza moe biti tetno, ali da je daleko jeftinije reenje nego baviti se
rasplamsalim dugotrajnim etnikim konfliktom koji se moe preliti i na susedne zemlje. To je
vidljivo i u injenici da je najvei broj izbeglih lica smeteno i utoite nalo u najsiromanijim
578
Podaci prve decenije XXI veka pokazuju da na prostoru Balkana postoje ka Zapadnoj Evropi dva glavna
emigraciona toka, a to je u prvom redu stanovnitvo koje je trailo zatitu nakon ratnih razaranja na prostorima bive
Jugoslavije i koje se kretalo mahom u pravcu Nemake, Austrije, vajcarske i skandinavskih zemalja. Tako se u
periodu od 1991. do 1996. godine balkanska imigracija udvostruila u Nemakoj, vedskoj i vajcarskoj, dok je
znatno poveanje evidentirano i u Austriji. Nakon 1996. godine, u Nemakoj dolazi do smanjenja usled povratka
dela izbeglih lica i restriktivne politike o azilu, kao i u i vedskoj usled naturalizacije balkanskih imigranata.
Meutim, u Austriji i vajcarskoj nastavljen je blagi rast. Drugi migracioni talas mnogi strunjaci smatraju veim od
prethodnog, a tie se Albanije, Rumunije, i u manjoj meri Bugarske kao zemalja porekla, ije je stanovnitvo
usmereno uglavnom ka junom delu EU. Uzimajui u obzir obim migracija radne snage, u Grkoj se obim stranog
stanovnitva krajem prve decenije XXI veka procenjivao na gotovo 950.000 lica, Italiji 2,5 miliona, dok u paniji
postoji 3,7 miliona stranaca upisanih u Padrn Municipal. Drugim reima, imigranti sa Balkana ine 65,6% stranaca
u Grkoj, 30,4% u Italiji i 11,2% u paniji. Izvor: Bonifazi Corrado, Meunarodne migracije na Balkanu od kraja
Hladnog rata: Opti pregled, Migracije, krize i ratni sukobi na Balkanu s kraja XX veka, Drutvo demografa Srbije
DemoBalk, 2011, str. 13
579
Izuzetno vaan pogled na retrospektivu pojave fenomena ljudi bez dravljanstva, tz. apatride, repatrijaciju i
traioce azila u odnosu na nacionalnu dravu i prava manjina u savremenoj istoriji daje Hana Arenth. Opirnije
videti: Nacija manjina i narod bez dravljanstva u Arent Hana, Izvori totalitarizma, Feministrika izdavaka kua
94, Beograd, 1998, str. 276-296

zemljama sveta. 580 Ovo takoe moe imati i dalje, posredne posledice s obzirom da izbeglice
mogu stei politiku snagu u okviru zemlje prijema i tako uticati na stvaranje straha lokalnog
stanovnitva od tzv. potapanja njihovog postojeeg kulturnog identiteta. 581
Izbeglike kolone kao posledica etnikih konflikata moda i jesu najbolja potvrda toga da kada
tzv. politike suverenih prava preu granice jedne drave, postaju otvorene za spoljne komentare i
intervencje. 582 Odnosno, drava koja stvori takve uslove da su njeni graani prinueni da je
napuste odlazei i uslovno reeno uzurpirajui prostore drugih zemalja, otvaraju prostor za
tue intervencije i meanje u njihove unutranje stvari. 583 Neki autori poput Hofmana
naglaavaju vezu izmeu ozbiljnog krenja ljudskih prava od strane drave (na
samoopredeljenje, ivot ili demokratsku vladavinu) i izbeglikih kolona koje remete
meunarodni poredak, opravdavajui ovom sinergijom argument za meunarodne
intervencije. 584 Meutim, ono to je upeatljivo u ovom kontekstu jeste da izbeglice praktino
580
Izbegla lica nisu uvek teret zemlji prijema jer sobom nose vetine i znanja te mogu pozitivno doprineti ekonomiji
zemlje u koju dolaze. Meutim, u pogledu argumentacije o tendenciji licemerja razvijenih zemalja po pitanju
smetanja izbeglica u najsiromanije zemlje sveta govori podatak da je samo Afrika, i to Gvineja i Obala Slonovae
tokom 1994. godine apsorbovala gotovo 750.000 ljudi iz Liberije bez i jednog uspostavljenog izbeglikog kampa.
Za samo dva meseca, siromane zemlje Afrike primile su gotovo etvrtinu populacije Ruande od oko 8.000.000
ljudi. Ovakav finansijski teret na ve siromanu privredu, zemlje gura u potpuni finansijski kolaps uzimajui u obzir
potrebu obezbeivanja elementarnih uslova ivota izbeglih lica, hrane, vode i smetaja, a potom i reavanje statusnih
i drugih pitanja (zaposlenje, kolovanje dece, medicinska zatitta i slino). Izvor: U. S. Committee for Refugees,
World Refugee Survey 1994, U. S. Committee for Refugees, Washington, DC, 1994, str. 43
581
Opirnije videti: Loescher Gil, Dowty Alan, Refugee Flows as Grounds for International action, Brown
Michael E. , Nationalism and Ethnic Conflict - revised edition (International Security Readers), The Mit Press,
Cambridge, London, 1997, str. 305-315
582
Chipman John, The Future of Strategic Studies: Beyond Even Grand Strategy, Survival, Vol. 34, No. 1, Spring
1992, str. 112
583
Weiner Myron, International Migration and Security, Westview Press, Boulder, Colorado, 1993, str.25-26
584
Hoffmann Stanley, Sovereignty and the Ethic of Intervention, First Annual Theodore M. Hezburgh Lecture
Series, Joan B. Kroc Institute for International Peace Studies, University of Notre Dame, January 24, 1995. Sline
argumente istiu i Adelman Howard, The Ethic of Humanitarian Intervention: The Case of the Kurdish Refugees,
Public Affairs Quaterly, Vol. 6, No. 1, January 1992 i Haass N. Richard, Intervention: The Use of American Military
Force in the Post-Cold War World, Carnegie Endowment for International Peace, Washington DC, 1994, str. 132
krenje ljudskih prava ine vidljivim, predstavljajui zapravo indeks poremeaja meunarodnog
poretka i prima facie dokaz krenja ljudskih prava i standarda ovenosti. 585
Sa druge strane, ogromna veina teroristikih akata (gotovo svi) u Francuskoj i Nemakoj u
prethodnih nekoliko godina dogodio se, odnosno potie od predstavnika severnoafrikih, turskih
i kurdskih etvrti tj. delova grada i to prema dva scenarija: izmeu razliitih frakcija unutar ovih
nacionalnosti ili protiv zemlje domaina. Ovakve tenzije nisu prolazan fenomen uzimajui u
obzir da su prisutni kako u prvoj tako i u drugoj generaciji imigranata, a u poslednje vreme
dogaaji upravo potvruju da je prisustvo ovakvih sklonosti ak izraenije kod njihove druge
generacije. Pri tome, ovakva vrsta nasilja nije prisutna samo u Evropi. Naprotiv, izbeglice imaju
ogromnu ulogu u teroristikim aktima zemlje domaina i u arapskom svetu, u Indiji i Pakistanu.
Najvei udeo u urbanom nasilju velikih metropola kao to su Mumbai i Karai izveden je od
strane izbeglica iz drugih delova Indije, nekog drugog dela indijskog podkontinenta ili protiv
samih izbeglica. Uzimajui u obzir visoku stopu nataliteta, postojee migratorne trendove, kao i
injenicu da su neke zemlje Afrike i Bliskog Istoka poput Iraka, Sirije, Libana, Indije, Pakistana i
drugih, dozvolile kao zemlje domaini da se izbeglice vojno organizuju i infiltriraju u svoje
zemlje porekla, 586 po svemu sudei ovakav trend nasilja nee jenjavati, ve je za oekivati da e
se kretati uzlaznom putanjom.
Isto tako, ve prikazana veza izmeu etnikih konflikata i organizovanog kriminala, a u

poslednje vreme i meunarodnog terorizma, pridodaje novi atribut sloenosti ovom ve izuzetno
kompleksnom fenomenu. Trgovina drogom i orujem iroko je rasprostranjena nestabilnou
izazvanom etnikim konfliktima u Burmi, Kosovu, Keniji, Laosu, Maleziji, Libanu, Nigeriji,
Pakistanu, Somaliji i etniki albanskim podrujima Kosova koja se na jugu spajaju sa Srbijom.
585
Moore Jonathan, Refugees and Foreign Policy: Immediate Needs and Durable Solutions, Lecture at the John F.
Kennedy School, Harvard University, April 6, 1987, Drke Luis, Preventive Action for Refugee Producing
Situations, Peter Lang, Frankfurt, 1990, str. 217
586
1999, str. 248-249
Uzimajui u obzir trgovinu drogom, orujem (Gruzija, Gana, Kazahstan, Kosovo, Solomonska
ostrva, Somalija), ljudima (Banglade, eenija, Kosovo Makedonija), otmice (eenija,
Gruzija, Kirgistan, Filipini, Somalija, Mauritanija, Sudan) kao najee kriminalne aktivnosti
koje cvetaju pod okriljem etnikih konflikata, moe se slobodno rei da organizovani kriminal
ostvaruje vrstu vezu izmeu socijalne, ekonomske i politike nestabilnosti drave etnikog
sukoba, u kojoj se meusobno uslovljavaju i pojaavaju ova dejstva, inei vremenom gotovo
nemogue razgranienje njihovih uzronosti. Pored svih ljudskih tragedija, patnji i stradanja
izazvanih etnikim konfliktima, u takvim okolnostima, postaje maglovita distinkcija izmeu
politiara i kriminalaca, a politika, bisnis i kriminal postaju jedno. 587
3.1. Socijalno, ekonomski i politiki destruktivne posledice prisustva

nasilja u etnikim konfliktima na primeru Afrike
Pored injenice da etnika diskriminacija u Africi svoj koren ima u kolonijalnoj istoriji, razmere
stradanja i zlostavljanja civilnog stanovnitva u konfliktima 90-ih godina prolog veka
nesagledive su. 588 Etniki konflikti menjaju se uzimajui najekstremnije i najsurovije oblike
587
Opirnije videti: Wolff Stefan, Ethnic Conflict: A Global Perspective, Oxford Univesity Press, New York, 2007,
str. 117-122
588
O slabosti drave, etnikim konfliktima, secesionizmu, kolapsu drave, etnosecesionistikim pokretima,
sukobima baziranim na religiji i etnicitetu, kao i odnosu Roga Afrike u odnosu na centralni deo i Junu Afriku
opirnije videti: Lustick S. Ian, Unsettled States, Disputed Lands: Britain and Ireland, France and Algeria, Israel
and the West-Bank Gaza, Cornell University Press, Ithaca, New York, 1993, str. 442.; Welliver K. Timothy, African
Nationalism and Independence, Garland Publishing, Hamden CT, 1993; Connell Dan, Against All Odds: A
Chronicle of the Eritrean Revolution, Red Sea Press, Trenton NJ, 1993; Trevaskis G.K.N., Eritrea: A Colony in
Transition, Oxford University Press, London, 1960; Okbazghi Yohannes, Eritrea: A Pawn in World Politics,
University of Florida Press, Gainesville FL, 1991, str. 91; Habtu Ghebre-Ab, Ethiopia and Eritrea: A Documentary
Study, Red Sea Press, Trenton NJ, 1993, str. 135-140; Farer J. Tom, War Clauds on the Horn of Africa, Carnegie
Endowment for International Peace, Washington DC, 1976, str. 137; Iyob Ruth, The Eritrean Struggle for
Independence: Domination, Resistance, Nationalism 1941-1993, Cambridge University Press, Cambridge, 1995, str.
51; Iyob Ruth, Regional Hegemony: Domination and Resistance in the Horn of Africa, Journal of Modern
African Studies, Vol. 32, No. 2, June 1993, str. 270; Bowen R. John, The Myth of Global Ethnic Conflict, Journal
of Democracy, Vol. 7, No. 4, October 1996, str. 6; Lemarchand Rene, Managing Transnational Anarchies: Rwanda,
genocida i etnikih ienja. Etniki konflikti postali su deo kulture sukoba u Africi. Samo
tokom 2000-te godine, pored injenice da su Liberija, Somalija, Siera Leone i Zair jedni od
glavnih faktora nestabilnosti, ak 20% populacije afrikog kontinenta bilo je ugroeno etnikim
konfliktima. Zastupljeno je etiri razliita tipa konflikta: konvencionalno ratovanje,
frakcionako, genocid i regionalni rat. Ljudska tragedija svrstala je zemlje podsaharske oblasti
(Liberiju, Angolu, Mozambik i Somaliju) u privih pet ratom najugroeniji podruja na svetu.
Vrsta sukoba i nain ratovanja ugrozili su, i dalje ugroavaju desetine miliona ljudi u Africi.
Razmere humanitarne katastrofe ogledaju se u stotinama hiljada zlostavljanih, ubijenih,
osakaenih i prognanih. Afrika ima najvei broj interno raseljenih lica na svetu i najvei broj
izbeglih. Samo u 2000. godini, gotovo 11.000.000 ljudi iz Afrike je interno raseljeno 589 to je za
2.000.000 vie nego 1999. godine. Ukupan broj izbeglih i raseljenih iznosi vie od 14.000.000
ljudi. Civilne rtve belee zastraujue brojke. Od 1960. godine preko 8.000.000 ljudi umrlo je
direktno u konfliktima ili indirektno usled gladi i epidemija, od kojih 5.500.000 civila.
Istraivanja svetskih instituta pokazuju da svaki esti mukarac u Africi izgubi ivot nasilnom
smru, a epidemioloke projekcije predviaju da e do 2020. godine, povrede izazvane ratom
postati osmi faktor po vanosti nakon tuberkuloze po stopi smrtnosti u drutvu.590
Najzastraujui podatak tie se porasta ekstremnih formi nasilja tokom poslednje decenije koje je
sve vie usmereno prema civilima nego prema naoruanim grupama, i to itavim grupama pre
Burundi and South Africa in Comparative Perspective, Journal of Modern African Studies, Vol. 32, No. 4,
December 1994, str. 588; Taylor Stephen, Shakas Children: A History of the Zulu People, Harper Collins, London,
1995, str. 339; Horowitz L. Donald, A Democratic South Africa: Constitutional Engeneering in a Divided Society,
Oxford University Press, New York, 1991, str. 61. Za Kongo, Nigeriju i druge sluajeve subnacionalizma u Africi
opirnije videti: Olorunsola A. Victor, The Politics of Cultural Sub-Nationalism in Africa: Afrika and the Problem
of One State Many Nationalisms, Anchor Books, Garden City, New York, 1972. Za stanje u Africi pre
dekolonizacije opirnije videti: Hodgkin Thomas, Nationalism in Colonial Africa, New York University Press, New
York, 1957
589
State of the Worlds refugees, UNHCR, Geneva, 2000
590
Opirnije videti: Murray CJ, Lopez A. D., Alternative projections of mortality and disability by cause 1990-
2020: global burden of disease study, Lancet - US National Library of MedicineNational Institutes of Health, 1997

nego prema pojedincima. 591 U konfliktima u Liberiji, Siera Leoneu, Ruandi, Mozambiku,
Severnoj Ugandi, Sudanu i Angoli, nasilje poprima uasavajue forme muenja, torture ena i
dece, nasilnih rituala, sakaenja ekstremiteta, prinude na incest, ubistva i silovanja dece i ena
kao sredstvo zastraivanja i torture. Takoe, primenjuje se indoktrinacija dece u okviru kulture
rata kao poseban instrument ratovanja da bi se potom ona pretvorila u borce, nasilno
regrutovana. Procenjuje se da trenutno u svetu postoji vie od 350.000 dece boraca od ega ak
200.000 u Africi. Oruani sukobi najvaniji su elementi siromatva ovog kontinenta. 592
Ekonomija je svedena na pojedinana domainstva, bez pristupa zemlji, kljunim resursima ili
tritima, to uz specifinu klimu domau tednju ili strane investicije ini apsolutno
nemoguima. Ratovima je unitena infrastruktura, trite i investiciono poverenje gotovo itavog
kontinenta. Procena Svetske Banke jeste da etniki sukobi u Africi uzrokuju gubitak od 2%
godinjeg ekonomskog proizvoda kome se jo dodaju i gubici ekonomskih investicionih prilika.
Istraivanja Meunarodnog Instituta za hranu pokazuju da samo u Angoli, gubici u proizvodnji
iznose 45%, dok ta brojka u oblasti poljoprivrede iznosi 3% godinje to je u ogromnoj meri
napravilo jaz u mogunosti proizvodnje hrane irom afrikog kontinenta, ostavljajui ugroenim
delovima jo veu glad usled nemogunosti uvoza hrane. 593 Infrastruktura je ako ne unitena
onda u velikoj meri oteena i to: putevi, pruge, luke, aerodromi, elektrine mree, vodovodi,
kanalizacioni odvodi, telekomunikacije. Za poslednjih 20 godina, usled etnikih konflikata
Afrika je izgubila vie od 50% transportne infrastrukture to ima direktne i dugorone posledice
na njenu ekonomiju. Primera radi, Juni Sudan gotovo da nema odrivu putnu mreu usled
viegodinjeg graanskog rata. Zemlje poput Angole i Demokratske Republike Kongo su gotovo
u potpunosti zavisne od vazdunog saobraaja usled kolapsa infrastrukture i nebezbednosti.
Neizostavne su hiperinflacija i nestabilnost valute. Takoe, enorman broj izbeglih i interno
591
Chris Allen, Warfare, endemic violence and state collapse in Africa, Review of African Political Economy, Vol.
26, No. 81, 1999
592
Cliffe L, Luckham R., Complex political emergencies and state: Failure and the Faith of the State - Effects of
War, Third World Quarterly, Vol. 20, No. 1, 1999, str. 27-50
593
Messer Cohen, DCosta, Breaking the link between conflict and hunger, IFPRI-International Food Policy
Research Institute, 1998
raseljenih lica ima ogroman uticaj ne samo na ekonomiju nego i na okruenje. Svetska Banka
procenjuje da izbegla i raseljena lica iz Afrike kotaju njihove domaine u region gotovo
530.000.000 $ godinje. Isto tako, etniki konflikti uzrokovali su potpunu destrukciju osnovne
socijalne infrastrukture. kole i zdravstveni centri postal su mete militantnih aktivnosti. Primera
radi, tokom petnaestogodinjeg rata u Mozambiku, preko 40% zdravstvenih ustanova i kola je
potpuno uniteno, a situacija je slina i u veini konfliktima ugroenim podrujima. Dugorone
posledice izostanka obrazovanja i zdravstvene zatite su nesagledive, a one najdirektnije izmeu
ostalih tiu se i stvaranja uslova mladih neobrazovanih mukaraca to sutinski produbljuje i
produuje ve postojee konflikte. 594 Sa druge strane, nesigurnost trita diktira udruivanje u
zloinima rata radi osiguravanja investicija i podravanje onih aktivnosti koje nee dovesti do
gubitka. Na taj nain ekonomija sve vie nalazi uporita i oslonac u militantnim grupama, a
dravno rukovodtstvo vremenom prerasta u polu-kriminogenu strukturu. Dolazi do meanja
komercijalnih i interesa drave u okviru postojeeg konflikta, pri emu tzv. dualne ekonomije
praktino na kraju i finansiraju sam sukob. Etniki konflikt isto tako stvara i produbljuje
neodrivost duga. Primera radi, samo Demokratska Republika Kongo direktno zbog vojnih
trokova ima 1,4 milijarde $ spoljnog duga prema Meunarodnim finansijskim institucijama i
vie od 9 milijardi $ duga Pariskom Klubu. Ovi negativni efekti koji se odnose na ekonomiju
nisu prisutni naravno samo u zemljama konflikta. Regionalni sukobi u Africi dovode do veih
trokova naoruavanja i drugih zemalja to korespondira sa redukcijom socijalnih davanja,
takoe stvarajui uslove nezadovoljstva i potencijalnog daljeg irenja konflikta. Procena Svetske
Banke je da zemlje koje su u okruenju konfliktnih zona u proseku poveavaju svoje izdatke za
vojsku za 114 miliona $. Ovi iznosi ne ukljuuju trokove nedravne bezbednosne strukture,
privatnih obezbeenja lica i objekata i vojne trokove koji su vanbudetski. To praktino znai
da cena etnikih sukoba u Africi generalno rezultira trokovima u ekonomijama susednih
zemalja. Ovome treba dodati i gubitke u proizvodnji, proputene investicione prilike usled
prinudnih migracija stanovnitva, trgovinske gubitke, poveanje trokova usled suportiranja
izbeglih i slino. Etniki konflikti ostvaruju takoe i ogroman uticaj na ivotnu sredinu kroz
594
Collier Paul, On the Economic Causes of War, World Bank, 2000
nekontrolisanu ekploataciju prirodnih resursa, organizovani kriminal i trgovinu dragim

kamenjem, pranje novca, trgovinu orujem i drogom. Ostali kontinenti, a naroito Evropa poeli
su sada po prvi put paljivije da posmatraju Afriku uzimajui u obzir poveani broj izbeglica i
ekonomskih migranata odnosno trailaca azila koji se pojavio. Neuspeh pronalaenja efikasnog
reenja za Afriku u velikoj meri ugroava i reputaciju Ujedinjenih nacija. Uasavajue je da
narod Afrike decenijama ivi u agoniji stradanja i etnikih konflikata, a da je prema zvaninim
statistikama, Africi posveeno svega 6% vremena Saveta bezbednosti UN. 595
595
The causes of conflict in Africa consultation document, Cabinet Sub-Committee on Conflict Prevention in
Africa, Foreign and Commonwealth Office, the Department for International Development and the Ministry of
Defence of the United Kingdom, March 2001, str. 8-12
VIII
Perspektive trenutnih i
buduih etnikih konflikata
Prof. dr Dragan Simeunovi objanjava da u okvirima savremenih razmiljanja o kraju nasilja i

uspostavljanju nenasilne civilizacije postoje najmanje dva razliita, meusobno otro
suprotstavljena stanovita. Prvo stanovite, koje po mnogo emu lavira izmeu ortodoksnog
marksizma i sveta dogmi, smatra da se nasilje ne moe dokinuti drugaije do nasiljem. Osnovni
nedostatak i problem ovog stanovita tie se toga ime unititi novo nasilje koje moe biti roeno
kao svojevrsno protivnasilje tom uspostavljenom i dominirajuem protivnasilju projektovanom
kao poslednjem nasilju. Drugo, rasprostranjenije stanovite o kraju nasilja zastupa tezu o
prevladavanju nasilja iskljuivo nenasiljem. Zajednika karakteristika ovih shvatanja odnosi se
na apsolutno odbacivanje svake upotrebe sile, pa ak i one u odbrambene svrhe. Po njima, svako
nasilje je zlo i kao takvo ne moe i ne sme uopte biti korieno u prevladavanju nekog drugog
nasilja, tim pre to neizbeno raa novo nasilje kao novo zlo u drutvu. Iako smatra da se obema
strujama ne mogu porei progresivne intencije, prof. Simeunovi naglaava da se nastanak
nasilja ne moe ostvariti samo putem suprotstavljanja protivnasilja nasilju, niti samo putem
suprotstavljanja nenasilja nasilju, dodajui da uzajamno proimanje nenasilnih i nasilnih
aktivnosti na planu razreenja drutvenih konflikata predstavlja ujedno i racionalni put
podrutvljavanja politike kao put njenog rastvaranja u drutvu u kome sve slobodniji i svesniji
ljudi sve vie komuniciraju humanijim i racionalnijim putevima optenja nego to je nasilje.
Uopte, bilo bi dobro da svaka rasprava o budunosti nasilja poe od utvrivanja njegovog
eventualnog smisla u svetu budunosti. Razrastanjem emancipacije stvaraju se uslovi za konano
odbacivanje svesti o nunosti odbacivanja svakog nasilja, to implicira i da otklanjanjem uzroka
u drutvu koji ga raaju, nestae i svaka potreba njihovog nasilnog regulisanja. Prof. Simeunovi
dalje objanjava da danas sve vea opasnost od gubitka kontrole nad silom opominje da je
krajnje vreme da se pone shvatati da sve vea materijalna osnova nasilja izraena u
kvantitativnom uveanju sredstava prinude, dominacije i totalnog unitenja, raa sve veu
mogunost njihove upotrebe usled pritiska koji vre sama ta sredstva upravo tim svojim
kvantitetom. Drugim reima, ukoliko drutvo zaista hoe mir i humanizaciju ljudskih odnosa ono

se mora odrei tih sredstava, ali i eliminisati drutvene protivrenosti koje permanentno
uslovljavaju potrebu njihove produkcije i eventualne reprodukcije. 596
Postojei etniki konflikti u svetu, njihov intenzitet i tendencija pojave novih etnikih konflikata
nedvosmisleno upuuje na alarmantnost situacije inei etnopolitiku krizu goruim problemom
dananjice. Iako vrlo esto odreeni kao nusefekti odnosno i sami uzroci u globalnoj podeli moi
i interesa velikih sila, zasigurno predstavljaju neizostavni segment meunarodne bezbednosti.
Pre 20 godina, Beinski je za globalnu zonu postojeeg i potencijalnog nasilja izdvojio devet
zemalja kao primarnih potencijalno-konfliktnih i to: Kazahstan, Kirgistan, Tadikistan,
Uzbekistan, Turkmenistan, Azerbejdan, Jermeniju, Gruziju i Afganistan, dodajui im i Tursku i
Iran, nazivajui ovu zonu evroazijskim Balkanom. Ovu geopolitiku odrednicu objasnio je
injenicom da re Balkan, nazivajui ga etnikim kazanom, u Evropi priziva slike etnikih
konflikata i rivalstava izmeu regionalnih velikih sila, dok je evroazijski Balkan samo
prostraniji, naseljeniji i religiozno i etniki heterogeniji, demarkirajui centralnu zonu globalne
nestabilnosti obuhvatajui delove jugoistone Evrope, centralne i june Azije, podruje
Persijskog Zaliva i Srednjeg Istoka, ija je osnovna karakteristika vakum moi. 597
Dananjica je karakteristina po interaktivnosti i nezavisnosti, kao i po tome to po prvi put,

problemi samog ljudskog opstanka zasenjuju dosadanje, tradicionalnije meunarodne sukobe.
Pred svetskim silama odgovori na izazove poput ekologije, klimatskih promena, prehrambenih
izazova, socio-ekonomskih i demografskih koji se tiu opstanka ljudi tek predstoje. U tom
smislu, nesumnjivo je da bi izostanak stabilnosti u geopolitikom smislu kao premise, osujetio
svaki pokuaj globalne saradnje. Pored toga, nepredvidivosti pravaca daljeg kretanja
meunarodnih odnosa i njihovog dodatnog usloavanja doprinose i talas masovnog politikog
buenja i promenjiva preraspodela globalne moi. Tako raste uticaj Kine, dok se druge, odnosno
596
Simeunovi Dragan, Politiko nasilje, Radnika tampa. Beograd, 1989, str. 174-180
597
Brzezinski Zbigniew, Velika ahovska tabla, CID Podgorica & Romanov, Banja Luka, 2001, str. 117-119
novonastale sile poput Rusije, Brazila ili Indije bore oko prevlasti nad resursima, za ekonomsku
prednost i bezbednost to vodi poveanju potencijala pogrenih prorauna i procena, a time i
prostora za izbijanje konflikta. Beinski je stava da SAD u ovakvim okolnostima trebaju
izgraditi ire geopolitike temelje radi konstruktivne saradnje u okvirima globalne arene, a
istovremeno i adekvatno odgovarati narastajuim tenjama globalne populacije. 598 Drugim
reima, stava je da Amerika treba dugoronu i sveobuhvatnu geopolitiku viziju, koja ima
kapacitet da odgovori na izazove promenjenog, odnosno novog istorijskog konteksta jer, samo
strateki orijentisana Amerika uz ujedinjenu Evropu, ima snage da promovie snaniji Zapad,
sposoban za odgovoran dijalog sa sve samouverenijim i snanijim Istokom. U protivnom,
egocentrini i geopolitiki podeljeni Zapad moe skliznuti u istorijsku propast poput
poniavajue nemoi Kine u XIX, a Istok podlegao iskuenju da ponavljanja samodestruktivnih
rivalstva Evrope u XX veku. Kriza globalne moi kumulativna je posledica dinaminog
pomeranja svetskog sredita gravitacije sa zapada na istok, sve breg ispoljavanja globalnog
politikog buenja uz velike manjkavosti amerike meunarodne politike od 1990 godine, inei
tako otvoreno polje irokog i dugoronog rizika za bezbednost globalnih zajednikih dobara,
globalnu stabilnost uopte i opstanak nekih ugroenih drava. 599
Meutim, prema preseku podataka i stanja u svetu na dan 3. februara 2016. godine, u 66 zemalja
vode se sukobi u kojima uestvuje ak zapanjujuih 744 razliitih separatistikih odnosno
militantnih grupa i to: u Africi 28 zemalja sa 201 grupom, u Aziji 16 zemalja sa 155 grupa, u
Evropi devet zemalja sa 75 grupa, Bliski Istok osam zemalja sa 288 grupa, Amerike 5 zemalja sa
25 grupa. U pogledu itavih regiona koji se bore za nezavisnost, Afrika ih ima osam, Azija 20,
598
Iako nema onu snagu kao u periodu 1990. godine kao jedina svetska velesila, uloga Amerike u svetu i dalje ostaje
kljuna. Naime, postojei i predstojei razdori kao i promene u distribuciji globalne moi i promena sredita
gravitacije sa zapada na istok, zahtevaju odgovorno monu, meunarodno uvaavanu, strateki promiljenu,
drutveno primamljivu i ekonomski vitalnu Ameriku.
Opirnije videti: Brzezinski Zbigniew, Strateka vizija Amerika i kriza globalne moi, Basic Books, New York,
599
2012
Evropa 12 a Bliski Istok dva, 600 inei kartu sveta sa determinisanim takama sukoba dananjice,
u najmanju ruku zastraujuom.
- 18. Karta sveta sa aktuelnim konfliktima u 2016.godini.
Izvor: The Military Balance 2014: Chart of Conflict, International Institute for Strategic Research, www.iiss.org,
Prema podacima Saveta za meunarodne odnose (Council on Foreign Relations-CFR) i Centra

za prevenciju (Center for Preventive Action-CPA) iz februara 2016. godine, podruja odnosno
zemlje u kojima se status konflikta pogorava su: Talibani u Afganistanu, graanski rat u Siriji,
konflikt u Libanu, islamistiki militanti u Egiptu, nasilje u Centralnoafrikog Republici, nasilje u
600
List of ongoing Conflicts, Wars in the World Daily News on Wars in the World and on New States,
http://www.warsintheworld.com/?page=static1258254223, (pristupljeno 08.02.2016.)
Demokratskoj Republici Kongo, podruje junokineskog mora, graanski rat u Junom Sudanu,
rat protiv ISIL u Iraku, Kurdski sukob, Izraelsko-palestinski sukob, graanski rat u Libiji i rat u
Jemenu. Konfliktna podruja u kojima se intenzitet sukoba ne menja: Nagorno-Karabah,
Islamski militanti u Pakistanu, Mali, Mjanmar, tenzije na podruju istonog kineskog mora,
Severna Koreja, konflikt u Ukrajini, islamistiki militanti u Rusiji, nasilje u Meksiku, Boko-
Haram u Nigeriji, Al-abab u Somaliji, sukob Indije i Pakistana, Ujguri u Kini. 601
601
Council on Foreign Relations, Global Conflict Tracker, http://www.cfr.org/global/global-conflict-
tracker/p32137#!/?gclid=COKc_bOh6MoCFUORGwodiJ8AhA, (pristupljeno 08.02.2016.)
1. Etnika regionalizacija sveta i teritorijalizacija

etnikih grupa
Poetak 2016. godine belei poraavajuih 42 aktivna sukoba u borbi za nezavisnost regiona
odnosno provincija na etiri svetska kontinenta. Prema broju sukoba koji za cilj imaju
nezavisnost odreenih delova teritorije ili provincija, u odnosu na ostale kontinente prednjai
Azija sa 20 oblasti, zatim Evropa sa 12, Afrika sa osam i Bliski Istok sa dve. 602
- 19. Regioni odnosno provincije u svetu koje se bore ili tee ostvarivanju svoje nezavisnosti u
2016.godini na etiri svetska kontinenta.
AZIJA
r.b. Region koji tei nezavisnosti Zemlja
1. Kachin
2. Karen
3. Shan State North
4. Shan State South
(Burma-Myanmar)
5. Chin State
6. New Mon State
7. Palaung State
8. United Wa State
9. Kamir
10. Karen
11. Orissa
12. Nagaland (India)
13. Assam
14. Bodoland
15. Tripura
16. Papua
(Indonezija)
17. Aceh
602
List of ongoing Conflicts, Wars in the World Daily News on Wars in the World and on New States,
18. Balochistan (Pakistan)

19. Tamil (ri Lanka)
20. Patani Malay Nation (Tajland)
EVROPA
1. Nagorno-Karabakh (Azerbejdan)
2. Korzika (Francuska)
3. Trasnistria (Moldavija)
4. Abkhazia
(Gruzija)
5. Juna Osetija
Republika Ilirida or Illyria Republic (Makedonija FYRM)

6.
7. Severna Irska
(Velika Britanija)
8. kotska
9. eenija (Rusija)
10. Baskjija
(panija)
11. Katalonija
12. Novorusija (formirana unijom ljudi
samoproglaenih Donjecka i (Ukrajina)
Luganska kao narodna Republika)
AFRIKA
1. Cabinda (Angola)
2. Ogaden
(Etiopija)
3. Oromo
4. Cirenaica (Libija)
5. Zapadna Sahara (Maroko)
6. Biafra (Nigerija)
7. Somaliland (Somalija)
8. Darfur (Sudan)
BLISKI ISTOK
1. Kurdistan (Iran, Irak, Turska)
2. Palestina (Israel)
Izvor: List of ongoing Conflicts, Wars in the World Daily News on Wars in the World and on New
States, http://www.warsintheworld.com/?page=static1258254223, (pristupljeno 08.02.2016.)

Na prostoru 66 zemalja zemalja sveta aktivno je ak 744 razliitih separatistikih odnosno

militantnih grupacija. U Africi najalarmantnija situacija je u Centralnoafrikoj Republici,
Demokratskoj Republici Kongo, Egiptu, Maliju, Mozambiku, Libiji, Nigeriji, Somaliji, Sudanu
(Darfur) i Junom Sudanu. Na afrikom kontinentu u 28 drava u konfliktima uestvuje ak 201
militantno-gerilska odnosno separatistika grupa i to u: 603 Aliru (4), Angoli (2), Burundi (1),
Centralnoafrikoj Republici (10), adu (1), Kamerunu (1), Demokratskoj Republici Kongo (36),
Dibutiju (1), Egiptu (9), Eritreji (4), Etiopiji (8), Obali Slonovae (1), Keniji (2), Libiji (27),
Maliju (11), Mauritaniji (2), Nigeriji (7), Mozambiku (1), Puntlandu (1), Ruandi (1), Senegalu
(1), Somaliji (12), Somalilandu (4), Sudanu/Darfuru (19), Junom Sudanu (24), Tunisu (1),
Ugandi (3), Zapadnoj Sahari (1) i est tzv. plutajuih organizacija.
U Aziji su naugroenija podruja Burme odnosno Mjanmara, Pakistan, Filipini i Tajland. U 16

zemalja u konfliktima uestvuje ak 155 militantno-gerilskih odnosno separatistikih grupa i to
u: 604 Afganistanu (12), Bangladeu (2), Burmi/Mjanmaru (39), Kini (1), Koreji (granini sukobi
izmeu Severne i June Koreje), Indiji (40), Indoneziji (4), Kazahstanu (1), Kirgistanu (1),
Nepalu (1), Pakistanu (25), Filipinima (10), ri Lanki (3), Tadikistanu (3), Tajlandu (12) i
Uzbekistanu (1).
U Evropi arina podruja su eenija, Dagestan i Ukrajina, a na teritorijama 9 zemalja deluje

75 militantno-gerilskih odnosno separatistikih grupa i to u: 605 Francuskoj (2), Gruziji
(pogranine razmirice nakon sukoba Gruzije i Rusije/Abhazije/June Osetije), Grkoj (15), Italiji
(26), Nagorno-Karabah (razmirice na granici sa Jermenijom i Azerbejdanom), Severnoj Irskoj
(9), Rusiji (16), paniji (2) i Ukrajini (5).
603
Uzimajui u obzir obim ovog rada, ne postoje mogunosti za pojedinano navoenje imena svih prisutnih
militantno-gerilskih odnosno separatistikih grupa u svim dravama sukoba. Izvor: List of ongoing Conflicts, Wars
in the World Daily News on Wars in the World and on New States,
604
Ibidem
605
Ibidem
Na Bliskom Istoku arita su u Iraku, Jemenu, Izraelu i Siriji, a u osam zemalja aktivno je ak
288 militantno-gerilskih odnosno separatistikih grupa i to u: 606 Iranu (5), Iraku (48), Izraelu
(44), Libanu (12), Saudijskoj Arabiji (3), Siriji (96), Turskoj (4) i Jemenu (18) i 58 tzv.
plutajuih organizacija.
U tzv. Amerikama, najvee arite predstavljaju Kolumbija i Meksiko usled sukoba sa

pobunjenikim grupama i narko-kartelima. U pet zemalja aktivno je 25 narko-kartela i
militantno-gerilskih odnosno separatistikih grupa i to u: 607 ileu (2), Kolumbiji (3), Ekvadoru
(1), Meksiku (17) i Peruu (2).
Zastraujua je injenica da je oveanstvo, nakon to je savladalo svoj evolutivni put u moe se

rei izuzetno kratkom roku, dopustilo da se planeta pretvori u poprite sukoba i ljudskih
stradanja u razmerama koje potiru sva dosadanja dostignua civilizovanog oveka i
civilizacijskih tekovina.
Broj aktuelnih sukoba, pojava novih, kao i tendencija rastue popularnosti militantnog Islama u
zemljama Centralne Azije 608 upuuju na zakljuak da njihov broj, a ini se i intenzitet u
budunosti nee jenjavati, kao i da e na globalnom planu biti izuzetno teko pronai alternativu
njihovom smirivanju.
606
Ibidem
607
Ibidem
608
O rastuoj popularnosti militantnog Islama u zemljama Centralne Azije i alternativama za izbegavanje
afganistanskog scenarija koji je podrazumevao terorizam, nestabilnost, glad, smrt i kolaps drave videti opirnije:
Rashid Ahmed, Jihad The Rise of Militant Islam in Central Asia, Penguin Books, New York, 2000, str. 228-245
2. Etniki neuralgina podruja

u meunarodnoj zajednici
Pored postojeih tradicionalnih, aktuelnih oruanih etnikih konflikata, kao i onih koji pritajeno
tinjaju bez - u veem delu svoje geneze prisustva oruanog sukoba u klasinom smislu rei
uvaavajui diverzitet i etniku raznolikost i heterogenost savremenog drutva, posmatrano iz
globalne perspektive - veliki je broj etniki neuralginih podruja na svim svetskim
kontinentima. 609
Tako u su Aziji, Kurdi narod koji se pojavio u kasnoj antici i ranom srednjem veku kao
nomadski i svoju dravu od tada nije imao. Veruje se, ipak, da su oni potomci Meana i drugih
iranskih plemena. Danas su podeljeni su izmeu Turske, Sirije, Iraka i Irana. Jermeni u
nepriznatoj Republici Nagorno-Karabah, koji je de jure deo Azerbejdana ali de fakto
samostalan jo od raspada Sovjetskog Saveza, ele da se pripoje matici. Ova regija se spojila sa
Jermenijom tokom rata koji je zaustavljen 1994. godine primirjem u Bikeku. Juna Osetija i
Abhazija koji su zvanino deo Gruzije dugo su ve de facto otcepljeni, posebno nakon vojne
intervencije Rusije 2008. godine. 610
Prema aktuelnim podacima ukljuujui i Australiju s obzirom na etnike i rasne tenzije koje se javljaju od
609
poetka 2012. godine.

610
Opirnije videti:: Beary Brian, Separatist Movements Should Nations have a Right to Self-Determination,
Global Researcher, Vo. 2., No. 4, April 2008, str. 85-114; Chai Sun-Ki, Nationalism and Separatism, Nations and
Nationalism, Vol. 4, February 14, 2008, str. 1460-1472 i V.V., Planeta u plamenu, Telegraf, 12.05.2014,
http://www.telegraf.rs/vesti/1044830-planeta-u-plamenu-ovo-su-svi-separatisticki-regioni-na-svetu-foto,
Indija takoe ima mnogo problema sa separatistikim pokretima. Neki od najbitnijih tiu
se Muslimana u Asamu koji ele da imaju svoju sopstvenu dravu. Bodoland je regija koja se
nalazi na severnoj obali Bramaputre, u samom Asamu. Narod Bodo trai svoju
nezavisnost. Pristalice Dravidistana tee stvaranju suverene drave na celom junom delu Indije,
gde ive dominantno ive oni koji govore dravidskim jezicima. Kamir je regija nastanjena
prevashodno muslimanima, koji ili trae pripajanje susednom Pakistanu ili punu nezavisnost.
Indija i Pakistan su vodili nekoliko ratova oko ove oblasti, poslednji 1999. godine. Kalistan je
mogua budua drava naroda Sika, a nalazila bi se u Pandabu. Osamdesetih godina prolog
veka Indija je ustanak Sika brutalno i u krvi uguila. Tu su naravno i predloene nezavisne
drave naroda Naga Nagalim, kao i Tripura. U susednom Pakistanu takoe postoje
separatistiki pokreti u Beludistanu, gde tamonji narod koji govori iranskim jezikom nema
nikakve veze ni sa Indijom ni sa Pakistanom, ali i u Sindudeu i Patunistanu (Patuni su
dominantna etnika grupa u Avganistanu, talibani su nastali meu njima). Tamilski Tigrovi se
ve decenijama bore za nezavisnost Tamil Elama od ri Lanke. U Burmi secesiju trae etnike
grupe Arakana, ina, Kaina, Karena, aha i Vaa. Azerski iredentisti u Iranu ele da ujedine
Istoni i Zapadni Azerbejdan, Zandan i Ardabil sa Azerbejdanom. Na Tibetu postoji snaan
separatistiki pokret i vlada u egzilu na elu sa Dalaj-lamom koji tee obnovi dravnosti i
otcepljenju od Kine, ali to nije jedini problem Pekinga jer ne treba nikako zaboraviti
muslimanske Ujgure na samom zapadu zemlje. 611
Afrika ima na svom tlu na stotine razliitih etnikih grupa koje su zbijene u samo 53 drave (od
kojih u 28 funkcioniu separatistiki pokreti i militantne grupe). To samo po sebi donosi pakao i
pokolj. Tuarezi su pustinjski narod koji ivi u Nigeru i Maliju, i bori se za sopstvenu dravu,
koju nema. U Nigeriji besni graanski rat izmeu razliitih naroda koji sainjavaju ovu zemlju,
danas posebno u delti Nigera. Demokratska Republika Bakasi (koja takoe eli i delove
Kameruna), Republika Bijafra, Republika Areva, Republika delte Nigera, Ogoni i Oduduvska
Republika Jorubasa samo su neke oblasti koje trae otcepljenje. Kabilija eli da se otcepi od
611
Ibidem
Alira, Kabinda od Angole, Juni Kamerun od Kameruna, Mvali od Komorosa; Bas-Kongo,

Katanga i Kivu od DR Kongo; egipatski Kopti ele stvaranje Koptske Faraonske Republike, a u
ovoj zemlji postoje i zagovornici Republike Ababde i Republike Nubije. Od Etiopije bi mogle da
nastanu Islamsku Drava Afarija, Gambela, Republika Ogadenija, Republika Oromija, Tigraj i
Republika Sidama. Zagovornici Republike Mombase trae secesiju od Kenije, a pristalice
Republike Gimbabve od Obale Slonovae. Kirenaika bi mogla da se otcepi od Libije, a Azavad
od Malija. Zapadna Sahara, sada deo Maroka, mogla bi jednoga dana da postane Sahravska
Arapska Demokratska Republika. Maroko ima problem i sa planinskim regionom Rif koji bi
jednako kao i Sahravi da postane nezavisan. Slobodna Drava pojasa Kaprivija bi mogla da se
otcepi od Namibije, Batvaland od Ruande, Cazamance od Senegala, Samoliland od
Somalije. Buri, nekada gospodari itave June Afrike, i sami zagovaraju od otcepljenje. Njihova
budua drava mogla bi se zvati Folktat, a sastojala bi se od nekadanjih burskih republika
Transvala, Slobodne Drave Oranje i Natalije. Oni meutim nisu jedini Junoafrikanci koji bi da
budu samostalni, tu su i pristalice Republike Kejt i Tembulanda. Juni Sudan dri u okovima
ponosni narod Nuera, dok Sudan ima secesionitike pokrete u Beji, Darfuru, Istonom Sudanu i
Kordofanu, ali i u Nubiji. Budua Republika Nubija bi, pored Egipta, zauzimala i delove Sudana.
Neverovatno je da ovaj drevni narod, nekada poznat i rasejan irom Rimskog Carstva, nema
svoju dravu u XXI veku. Zanzibar bi da se otcepi od Tanzanije, Buganda od Ugande,
Baroceland od Zambije, Anuan od Komorskih Ostrva, a Matabeleland od Zimbabvea. 612
U SAD jedan manji broj Portorikanaca eli otcepljenje od Sjedinjenih Drava, nezadovoljni pre
svega marionetskim statusom svoje zemlje koja jo uvek nije 51. amerika savezna drava.
Severno od SAD je Kanada, u kojoj postoji frankofoni Kvebek. Ova regija ve decenijama
raspravlja o mogunosti otcepljenja od ostatka zemlje, a pre nekoliko decenija je izbio i ozbiljan
skandal kada je tadanji francuski predsednik De Gol sa jedne terase u Montrealu podrao
separatistike tenje okupljenog naroda, uz buno odobravanje. Hispano Amerikanci, mahom
okupljeni oko Pokreta ikano, trae obnovu Actlana, mitske pradomovine Uto-Acteka, koja bi se
612
Ibidem
protezala celim jugozapadnim delom Sjedinjenih Drava. Ovde ivi veina Meksikanaca koji
obitavaju na teritoriji pod kontrolom Vaingtona. U Americi postoji i manji separatizam meu
belcima u Teksasu, koji ele da im se obnovi nekadanja nezavisna drava, ali i meu
Indijancima. Sijuksi bi eleli da stvore Republiku Lakotu, a i narodi Navaho i eroki nisu daleko
od iste elje. Ima i grupa Samoa (Havajaca), koji ele neku formu suvereniteta. 613 Tome naravno
treba dodati i rastue tenzije koje ve broje na desetine ozbiljnih rasnih obrauna sa krvavim
ishodima irom SAD izmeu rasnih (etnikih) grupa i policije.
Etnika struktura Australije ogleda se u 92% belog stanovnitva, 7% Azijata, 1% Aboridina i

ostalih, koji se u odnosu na religije tj. konfesije izjanjavaju u odnosu: Protestanti 28,8%,
Katolici 25,3%, Pravoslavci 2,6%, drugi Hriani 4,5%, Budisti 2,5%, Muslimani 2,2%, Hindu
1,3% i 32,9% drugih (neopredeljenih). 614 Takoe, u ukupnoj populaciji se sa 25,9% izdvajaju
Englezi, 25,4% Australijanci, 7,5% Irci, 6,4% koti, 3,3% Italijani, 3,2% Nemci, 3,1% Kinezi,
1,4% Indijci, 1,4% Grci, 1,2% Holanani, 15,8 Aboridini i drugi i 5,4% neodreeni. 615 Iako
etniki heterogena sredina, Australija se do skora nije mogla smatrati podrujem koje je previe
zabrinjavalo u pogledu mirne etnike koegzistencije. 616 Meutim, sredinom 90-ih godina prolog
613
Ibidem
614
Central Inteligence Agency, CIA The World Factbook, https://www.cia.gov/library/publications/the-world-
factbook/fields/2075.html, (pristupljeno 11.06.2015.)
615
The Statistics Portal, Australia-Ethnic Groups 2015, http://www.statista.com/statistics/260502/ethnic-groups-in-
australia/, 14.06.2015., (pristupljeno 19.10.2015.)
616
Iako rasno nasilje i zloini iz mrnje nisu nova pojava i datiraju jo od kraja XVIII veka i dolaska britanske
kontrole. O istoriji rasnog nasilja, kao i pojavi novih etnikih tenzija u Australiji opirnije videti: Green P. Donald,
Laurence H. McFalls , Jennifer K. Smith, Hate Crime: An Emergent Research Agenda, Annual Review of
Sociology, Vol. 27, 2001, str. 479-504; Wilbur R. Jacobs, The Fatal Confrontation: Early Native-White Relations
on the Frontiers of Australia, New Guinea, and America: A Comparative Study Author(s), The Pacific Historical
Review, University of California Press Stable, Vol. 40, No. 3, August 1971, str. 283-309; Simmons K., Modern
racism in the media: constructions of 'the possibility of change' in accounts of two Australian 'riots', Discourse &
Society, Vol. 19, No. 5, September 2008, str. 667-687; Lattas Judy, Cruising: 'Moral Panic' and the Cronulla Riot,
The Australian Journal of Antropology, Vol. 18, No. 3, 2007, str. 320-335; Schaper Michael, The Broome race
riots of 1920, Studies in Western Australian History, No.16, 1995, str. 112-132; Rubinstein, W. D, Anti/Semitism
in Australia, Edited version of submission to the Human Rights and Equal Opportunity Commission hearing on
racial violence in Australia, Australian Jewish News, 13 October 1989, str. 16; Buckelew A. Richard, Lynching to
Belong: Claiming Whiteness through Racial Violence, Journal of Southern History, May 2009, Vol. 75, Issue 2,
veka Australija poinje da se suoava sa etnikim tenzijama koje poinju bivati predmet
ozbiljnih javnih rasprava, to samo upuuje na injenicu das u napetosti postojale i ranije, samo
je bilo pitanje vremna kada e biti artikulisane i dobiti svoju formu. Naime, iako je pored Kanade
i SAD vaila za tradicionalno imigrantski blagonaklono nastrojenu destinaciju, australijske
vlasti odbile su da prihvate ljude iz bive jugoslovenske republike Makedonije kao pravoslavne
Makedonce, iako u Australiji ivi gotovo 500.000 ljudi sa prostora bive Jugoslavije. To je
rezultiralo protestom od oko 2.000 ljudi, ali i osudom ostatka javnosti koja je zahtevala
pootravanje odredaba imigracione politike i pretnjom australijskog Ministarstva imigracionih i
etnikih poslova za deportacijom onih koji u tom kontekstu pokau bilo koju formu nasilja.617
Izneto upuuje da se senzibilitet ljudi u Australiji po pitanju etnike heterogenosti i tolerantnog
suivota izotrava i poinje da se kree na liniji odravanja postojeeg stanja to samo navodi na
zakljuak da etnika tenzija postoji, odnosno, da bi do nje moglo doi.
Kada je Evropa u pitanju, slobodno se moe rei da je Stari kontinent krcat regionima koji
sebe smatraju zrelim za secesiju od matinih zemalja elei da postanu meunarodno priznate i
nezavisne drave. Utimajui u obzir da nisu u pitanju samo sluajevi poznati iroj javnosti poput
Kosova, Krima, Katalonije, Flandrije, Baskije, kotske i Korzike, mnogi autori slau se da u
XXI veku Evropom krui bauk separatizma. 618
str. 473-474; Socialist Equality Party (Australia), The class issues behind Australia's race riots: The racist violence
that exploded in the Sydney suburb of Cronulla on 11 December 2005, World Socialist Web Site Review, no.17,
Feb-May 2006, str. 40-43 i Poynting, Scott, What caused the Cronulla riot?, Race & Class, Jul-Sep 2006, Vol. 48,
Issue 1, str. 85-92
617
Milken Robert, Balkan strife shakes Australia, The Independent, April 10, 1994 i Migration News, Vol. 1, No.
4, May 1994, https://migration.ucdavis.edu/mn/more.php?id=322, 29.06.2014., (pristupljeno 02.11.2015.)
618
Dalje u tekstu videti: V.V., Evropu cepa separatizam, Telegraf, 12.03.2014,
http://www.telegraf.rs/vesti/1004925-evropu-cepa-separatizam-ovo-su-svi-regioni-koji-traze-nezavisnost-foto-video,
(pristupljeno 23.01.2016.) a opirnije videti: Beary Brian, Separatist Movements Should Nations have a Right to
Self-Determination, Global Researcher, Vo. 2., No. 4, April 2008, str. 85-114 i Chai Sun-Ki, Nationalism and
Separatism, Nations and Nationalism, Vol. 4, February 14, 2008, str. 1460-1472
- 20. Separatistiki pokreti u Evropi.
Izvor: V.V., Evropu cepa separatizam, Telegraf, 12.03.2014, http://www.telegraf.rs/vesti/1004925-

evropu-cepa-separatizam-ovo-su-svi-regioni-koji-traze-nezavisnost-foto-video,(pristupljeno
23.01.2016.)
Iako je Krim bio deo Rusije sve do pedesetih godina XX veka, dok Nikita Hruov (neki kau u
stanju pijanstva) nije odluio da ga stavi pod ingerenciju Ukrajine, ekspresno se otcepio i
pripojio Rusiji. Na taj nain, ovaj deo sveta, odnosno regija, krenula je putem Kosova koje je
zvanino proglasilo samootcepljenje od Republike Srbije 2008. godine (odnosno de fakto juna
1999.). 619
U istonoj Transilvaniji, u Rumuniji i obodima istonih Karpata je zemlja Sekelja, odnosno

zemlja etnikih Maara koji se nalaze izvan granica matice iji su bili deo gotovo hiljadu godina,
kada je Erdelj nakon Prvog svetskog rata pripojen Rumuniji. Sekelje nikada nije napustila elja
za vraanje u okvire Maarske. Iako se to ne zagovara otvoreno, zahteva se vraanje autonomije
u onim granicama koje geografski naseljavaju, kao i u onim podrujima gde ine dvotreinsku
veinu, i koju su imali tokom veeg dela istorije, pa ak i u jednom periodu komunistike vlade,
619
Sam Vladimir Putin je u vie navrata govorio da postoji apsolutna srodnost izmeu ovih sluajeva, ukazujui
na licemerje zapadnih zemalja jer za razliku od volje naroda Krima, priznaje nezavisnost june srpske pokrajine. Iz
identinih razloga usled kojih Zapad ne priznaje krimsku, Rusija jo uvek ne priznaje nezavisnost Kosova. Izvor:
Ibidem
do dolaska auesku. Tokom 2012. godine rumunska vlada i policija bili su prinueni da reaguju
kada je u javnost dospeo snimak grupe Sekelja meu kojima ima i dece, a koji se spremaju za
oruanu pobunu protiv rumunske okupacije u vojnom kampu za obuku. 620
Dva separatizma u okviru Evrope koja su manjeg intenziteta, ali i dalje jesu separatistike
tendencije tiu se lezije, podruja na jugozapadu Poljske i severoistoku eke, kao i Moravska
na samom istoku eke. leski autonomni pokret zahteva samoupravu u okvirima ujedinjene
Evrope, smatrajui leane odvojenim narodom, drugaijim od Poljaka, eha i Nemaca. U ovoj
poljskoj pokrajini, pokret ima podrku gotovo desetine populacije sa tri poslanika u regionalnom
parlamentu, dok u nekim mestima imaju podrku i polovine ukupnog broja glasaa. Iako su
tokom XX veka primoravani da se izjanjavaju kao pripadnici drugih naroda u cilju ponitavanja
njihovog identiteta, najbrojnija su nacionalna manjina u Poljskoj. Moravci koji sebe smatraju
posebnim u odnosu na ehe, optuuju Prag za sistematsko unitavanje moravske tradicije, jezika
i kulture, dok je stranka koja zastupa njihove ideje, stava da je budunost Evrope u rasturanju
njenih modernih nacionalnih drava, te uspostavljanju novih koje bi se kretale u istorijskim
granicama. Iako sa malom podrkom, istorijski gledano su posebni u odnosu zapad zemlje,
odnosno Bohemiju. 621
Kada je Nemaka u pitanju, iako Nemci, Bavarci predstavljaju posve autentine Nemce, isto kao
i susedni Austrijanci. Uz poseban jezik i kulturu, smatraju da imaju i specifian, poseban nain
razmiljanja. Utapanje njihove posebne drave u Rajh, razlog je zbog koga Bavarska partija
koja zahteva nezavisnost u okviru EU nema znaajnu podrku meu stanovnitvom. Po Po
okonanju Drugog Svetskog rata, njihova popularnost kretala se i do 20 %, ali od ezdesetih
godina XX veka je u stabilnom opadanju. Meutim, 2008. godine, na lokalnim izborima osvojili
su ak 50 poslanikih mesta, ukljuujui i jedno u Minhenu, a 2013. godine 2,1 % glasova, to
620
Ibidem
621
Ibidem
im je najbolji rezultat od 1966. godine. Na severu Nemake koji se granii sa istokom Holandije,
postoji takoe i posebna etno-jezika grupa Friani, koji za sada trae samo autonomiju. 622
Italija ima znatno sloenije okolnosti od Nemake. Naime, Severna liga zahteva otcepljenje tzv.
Padanije, koja se prostire na severu Apeninskog poluostrva. Smatra se jakom partijom koja je
bila deo vie italijanskih vlada, a njena taktika tie se zahteva za federalizaciju Italije i veu
regionalnu autonomiju. Odnedavno postoji i pokret koji trai otcepljenje samo jednog dela i to
regije Veneto iji je istorijski centar u Veneciji, kao i obnovu Mletake Republike.
Na neformalnom referendumu koji je sproveden gotovo 90 % stanovnika ove oblasti opredelilo
se za nezavisnu suverenu dravu. Unutar ovog podruja je i Juni Tirol, sa veinskim austrijskim
stanovnitvom koje trai ili nezavisnost ili pripajanje matici. Usled iroke autonomije koju im je
dodelio Rim, stvorili su jedan od najbogatijih evropskih regiona. Prema poslednjim anketama na
Sardiniji i Siciliji, gotovo 60 % Sarda eli veu autonomiju, dok njih 40 % eli da se otcepi. 623
Farska Ostrva i Grenland poinju da pokazuju naznake tenje za nezavisnou od Danske. Isto
tako i u Skanelandu, u vedskoj, prisutna je desniarka anti-imigraciona partija, inae minorna,
koja eli da se otcepi od Stokholma. Malobrojni stanovnici na Alandskim ostrvima, koja su deo
Finske i na kojima ive samo veani, mataju o spajanju sa maticom. Laponci odnosno Sami,
narod su ugro-finskog porekla naseljavaju sam sever Skandinavije, gornje polovine vedske,
Norveke i sam sever Finske, ali krajnji severozapad Rusije. Drugim reima,
naseljavaju ogromno prostranstvo i, ukoliko bi imali svoju dravu, ona bi bila meu veima na
kontinentu. Iako jo uvek ne zahtevaju secesiju ve samo teritorijalnu autonomiju, ve je
predloen naziv za ovu teritoriju Sapmi. 624
622
Slina situacija je i sa Luikim Srbima, meutim, usled injenice da su razjedinjeni, oni svoja prava ostvaruju
kroz uee u najveim politikim partijama. Izvor: Ibidem
623
Na lokalnim izborima 2013. godine bilo je aktivno ak 15 autonomakih i independistikih partija. Usled velike
fragmentacije i meusobne nesloge, nisu ostvarili znaajniji rezultat. Odnosno, zajedno su skupile 27 odsto glasova,
sa samo osam poslanika u regionalnom veu. Izvor: Ibidem
624
Ibidem
U Litvaniji, partija koja se zalae za nezavisnost Samogitija, u svojim okruzima osvaja okvirno
5% glasova. Latgal u Letoniji, nastanjuje veliki broj Rusa i etnikih Latgala, od kojih deo veruje
da nisu isto to i Letonci. 625
Specifina situacija etnike podeljenosti Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne

Irske lei u istorijskoj pozadini nastanka ove zemlje. Naime, Englezi prvobitno osvajaju
Kornvol, Vels i Irsku koju naseljavaju keltski narodi. Nakon to je kraljica Elizabeta I umrla ne
ostavljajui potomstvo, u XVII veku, na engleski presto dolazi kotski kralj, a 1707. godine,
stvara se Unija Engleske i kotske odnosno Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije. Nepun vek
kasnije, pod vladavinom britanskog monarha, deo ove drave postaje i Kraljevina Irska ime ona
postaje Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Irske. Kada su Irci stekli nezavisnost na jugu,
drava dobija dananje ime. Severna Irska naseljena je veinski protestantskim stanovnitvom
teei uniji sa ostatkom zemlje, dok sa druge strane, katoliko manjinsko irsko stanovnitvo trai
otcepljenje i ujedinjenje sa Republikom Irskom, odnosno nezavisnost. U ovom sluaju, drava bi
nosila naziv Alster. Politiki aktivne partije koje zahtevaju ujedinjenje su u prvom redu in Fejn
sa svojim militantnim krilom IRA (Irska Republikanska Armija). Od davanja autonomije ovoj
regiji od strane laburistike vlade, Alster se u najveoj meri smatra pacifikovanim, dok je u
period od 50-ih do kraja 90-ih godina XX veka, Severna je Irska predstavljala ratnu zonu u
pravom smislu rei. Segregacija je prisutna i danas, izmeu katolika i protestanata koji se
meusobno ne meaju smatra se da vlada tzv. nulta tolerancija. kotska pak poseduje status
posebne zemlje unutar zemlje od samog poetka, svoj jezik (retke upotrebe), svoja pravila,svoje
zakone. Nakon poslednjih regionalnih izbora, 90-ih godina, kotska poseduje i sopstvenu
vladu koju je formirala kotska Nacionalna Partija. Odmah po formiranju pokrenuto je pitanje
referenduma za otcepljenje iz 307- nje unije, koji je 2014. godine izgubljen sa uslovno reeno
tesnom razlikom. Istraivanja pokazuju da se za 2021. godinu najavljuje novi referendum kao i
da podrka nezavisnosti raste. Podravaoci se pozivaju na injenicu da kotski parlament nije
imao podrku naroda za ujedinjenje sa Engleskom i da su zbog toga Edinburg i Glazgov
625
Ibidem
pogodili graanski nemiri. Brojna protestna pisma protivu ovakve odluke parlamenta, samo
potvruju otpor kota prema ujedinjenju. Velani takoe imaju svoju teritoriju, kulturu, jezik,
identitet ali ne i dravu, i deo su Engleske ve gotovo hiljadu godina. Tenja za nezavisnou
javlja se jo tokom XIX veka, a i danas, u kampanji koja i dalje traje je podrana od oko ak 20%
stanovnitva. U pogledu tenje za samostalnou, dovoljno govore rezultati istraivanja
sprovedenog na severu Velsa, na podruju gde independistiki pokret ima najjai uticaj, a gde se
ak 52 % ljudi izjasnilo za samostalnost. Kornvol, koji naseljavaju Kelti, u manjoj meri trae
nezavisnost ve tee priznanju kulturne i jezike posebnosti i vei stepen autonomije,
nacionalizam je neto slabijeg intenziteta. Stava su da, pravno posmatrano, Kornvol ne
predstavlja deo Engleske ve je konstitucionalno vojvodstvo sa pravom veta na sve
odluke Vestminstera, kao i da nikada u istoriji nije i formalno pripojeno Engleskoj. Midlens,
odnosno u Mersiji zastupljene su dve dominantne organizacije koje se zalau za
samoopredeljenje zasnivajui ga na istorijskoj injenici das u posedovali svoje kraljevstvo do
momenta njihove inkorporacije u Kraljevinu Englesku od strane danskog kralja Kanuta. Oblasti,
odnosno regije Velike Britanije poput Ostrva Vajt i Man, Veseksa, Devona i Jorkira takoe
trae svoju iru autonomiju, kao to i u okvirima Engleske postoji pokret koji se zalae za svoju
nezavisnu dravu, odnosno za posebnu jedinicu unutar Britanije. 626
U nastanku Francuske nacije kljunu ulogu u tome odigrao je kohezioni factor monarhije i
dinastija Burbona, odnosno sveukupno jaanje centralnog autoriteta nautrb pojedinanih
regionalnih gospodara. Upravo ova injenica e u kasnije periodu dovesti do podela unutar
zemlje. Najsnaniji primer separatizma u Francuskoj svakako je Korzika. Drevni evropski narod,
Korzikanci, iji jezik pripada italsko-dalmatinskoj grupi romanskih jezika, ve hiljadama godina
nastanjuju svoje ostrvo. Otcepljenje tradicionalno zagovaraju snane i veoma aktivne politike
partije. Tako je 70-ih godina prolog veka, u periodu koji se u Italiji nazivao olovne
sedamdesete za vreme nasilnih sukoba levice i desnice na itavom prostoru zemlje, dolo do
626
Engleska je naime, jedina sastavna jedinica ove drave koja nema svoju regionalnu vlast, ve njom vlada
administracija u ijem izboru uestvuju i svi ostali to u velikoj meri podsea na Srbiju po ustavu iz 1974. godine.
Izvor: Ibidem
organizacije korzikanskih nacionalista u militaristike grupe ije je aktivno dejstvo kako na

ostrvu, tako in a kopnu bilo usmereno protiv francuskih vlasti. U tom period uveden je
neslubeni revolucionari porez kojim je finansirana borba, kasarne, oruani sukobi sa
andarmerijom, ulini neredi, atentati i bambaki napadi bili su stalna pojava. Dnanje okolnosti
su u znatnoj meri mirnije. Pored Korzike, Savoj takoe predstavlja podruje naseljeno
italijanskom manjinom koja trai vei stepen autonomije uz snaan pokret koji podrava
otcepljenje. Ista situacija je i u regijama Nica i Alzas. Bretanja, jedna od est keltskih nacija u
Evropi sa sopstvenim jezikom, kulturom i izuzetno dubokim istorijskim i etnikim razlikama od
ostatka romanizovane Galije, prua daleko veu secesionistiku podrku. Pored velikog broja
politikih organizacija koje zahtevaju nezavisnost, aktivna su i njihova militantna krila, a
zahtevaju spajanje dveju bretonskih regija u jednu administrativnu jedinicu. Sa druge strane,
Normandijski Pokret, iji uticaj vidno jaa, zastupajui stav da su Normani posebni u okviru tog
ireg identiteta, kao i da oni predstavljaju jedan od naroda od kojih je francuska nacija nastala, ne
podrava secesiju ve insistira na decentralizaciji. Oksitanija na jugu-jugozapadu Francuske,
takoe predstavlja veliko podruje na kome deluje separatistiki pokret ali znatno slabijeg
intenziteta. Tokom stvaranja francuske nacije, identitet Oksitansa je najveim delom bio
integrisan u opti, ali je oksitanski jezik najpribliniji katalonskom. Uzimajui u obzir da na
jugozapadu Francuske ivi i deo Baskijaca i Katalonaca, iako primarno problem panije,
Francuska ne moe sebi priutiti ulogu nemog posmatraa. 627
2.1. Specifinosti evropske etnike neuralginosti
Prema analizi Jurija Aleksejevia Balaova sa Fakulteta meunarodnih odnosa Ninjegorodskog

dravnog Univerziteta iz 2009. godine, dogaanja 2007. i 2008. godine u vezi sa proglaavanjem
nezavisnosti Kosova, komplikacijom situacije u Belgiji, uzburkavanjem etnonacionalistikih
raspoloenja u panskom delu Baskije, kao i konflikti uz uee Abhazije i June Osetije su
627
Ibidem
ponovo oigledno pokazala da nije sueno da se ostvare mate drutvenih istraivaa liberalne
orijentacije, koji su smatrali da je odumiranje fenomena etnosa neizbeno. Etniki faktor se
ozbiljno i za dugo vremena vratio u svetsku politiku, pretei (bar za neko vreme) stabilnosti
politikog prostora i legitimnosti granica ne samo drava treeg sveta, koje se esto nazivaju
neuspele drave, nego i onih kako se ini, uspenih, drava Evrope. Sa jedne strane,
nesumnjivo je da jaanje uloge etnikog faktora u unutardravnim i meunarodno-politikim
procesima neizbeno nastaje kao posledica erozije potsdamskog sistema ureenja sveta, koji je
garantovao nepovredivost granica ustanovljenih kao rezultat Drugog Svetskog rata. Sa druge
strane, paljivo istraivanje evropske istorije omoguava pretpostavku da se etniki separatizam
podravan od strane najrazliitijih faktora moe nazvati i jednom od evropskih politikih
tradicija. 628
Poznati vajcarskih naunih Urs Altermat u svom radu Etnonacionalizam u Evropi, govori da
je etnonacionalizam evropsko zlo. 629 Verovatno se sa time moemo sloiti iz najmanje dva
osnovna razloga. Prvi razlog je taj da je ba evropski region otadbina fenomena nacionalne
drave koja poseduje suverenitet i meunarodno priznate granice koje se praktino nikada nisu
podudarale (pa ni danas) sa granicama oblasti ivljenja etnikih grupa. Praktino u svim
dravama je dolo do etnopolitikog sistema koji stvara povoljne uslove za stvaranje i razvoj
kulture nekog pojedinanog etnosa u polietnikoj dravi, pomou sprovoenja diskriminacione
jezike politike i ciljanog pruanja tom etnosu viih statusnih poloaja u sistemu meuetnikih
komunikacija. Uz to, bez obzira to nacionalna drava pokazuje malo tolerantnosti u odnosu na
narodnosti koje govore drugim jezicima, u takvim sluajevima ih smatra samo nacionalnim
manjinama, mada ove mogu zasnovati svoja istorijska prava i pretendovati na opte teritorije, u
evropskim dravama nije dolo do stvaranja efikasnog sistema ograniavanja porasta ambicija
628
Balaov Aleksejevi Jurij, Etniki separatizam i kriza evropske dravnosti, Nova Srpska politika misao,
http://www.nspm.rs/savremeni-svet/etnicki-separatizam-i-kriza-evropske-drzavnosti.html?alphabet=l, 17.10.2014.,
629
Opirnije videti: Altermat Urs, Etnonacionalizam u Evripi, Svjetionik Sarajevo, Sarajevo, 1997
neke etnike grupe, koje se bi se ispoljavalo (kao na Bliskom Istoku) u pruanju etnikim
manjinama i dijaspornim udruenjima manje-vie jasno odreene funkcionalne nie u drutvu,
koja odreuje status njenih predstavnika u etnosocijalnoj stratifikaciji, kao i obim resursa koji su
na raspolaganju etnopolitikim elitama i koji se mogu privui radi dostizanja nekih socijalno-
znaajnih ciljeva. Drugim reima, diskriminacija od strane dominantnog etnosa ne iskljuuje,
nego tavie podrazumeva porast etnike samosvesti manjina i u nastalim etnopolitikim
sistemima stimulie stremljenja za samoopredeljenje, za usaglaavanje granica etnikog i
politikog prostranstva, to je samo po sebi praktino nedostino. Situacija se dvostruko
komplikuje time to se sam taj fenomen etnopolitikog samoopredeljenja, sama njegova ideja,
pojavila ba u toj istoj Evropi, zahvatajui znatni deo javnog mnenja, izmeu ostalih ba
predstavnike politikih elita. Ovde je potrebno naglasiti da je stremljenje prema
samoopredeljenju karakteristino ne toliko i ne samo za diskriminisane i ugnjetavane etnose,
koliko za etnose koji poseduju visoki status, koji imaju sve mogunosti za razvoj svoje kulture,
koji imaju sve neophodne institucionalne, ekonomske i intelektualne izvore za uspean razvoj i
politiku aktivnost. Kao primer za to mogu posluiti Baskijci u paniji, Flamanci u Belgiji,
Maari u Slovakoj koji svi imaju razvijeni partijski sistem i ulaze u rukovodstva
odgovarajuih drava, itd. Ma kako bilo udno, ali situacija se jo vie komplikuje integracionim
procesima: lan EU koji je u stanju da koristi sve blagodeti integracije moe da postane samo
suverena drava, to prirodno, stimulie separatistika raspoloenja. 630 Prema Balaovu, drugi
uzrok, koji je s prvim u vezi je taj da je veina evropskih zemalja pozornica latentnih i/ili
aktuelizovanih etnikih konflikata, iji uesnici tee ili u najmanju ruku objavljuju svoja
stremljenja u pravcu secesije. Konflikti te prirode su prisutni u paniji (Baskijci, i u manjoj meri
Katalonci i Galicijci), Francuskoj (Korzikanci i Baskijci), Holandiji (Frizijci), Belgiji (konflikt
meu Valoncima i Flamancima), Rumuniji i Slovakoj (Maari), Srbiji (Albanci), Hrvatskoj,
Bosni i Hercegovini, Velikoj Britaniji, itd. Iako su neke od navedenih drava stvorile manje-vie
efikasne mehanizme za kontrolu mauetnikih protivrenosti, ti mehanizmi se, prvenstveno zbog
630
tenje etnosa za osvajanje i odravanje dravnosti, ne mogu smatrati univerzalnim lekom protiv
politike destabilizacije. 631
Jednim od najizrazitijih primera krize savremene evropske dravnosti se moe smatrati panija,
ija je osnovna glavobolja problem Baskijaca. 632 Baski ive u tri regije, u dve drave, i
smatraju sebe jedinim staroevropskim narodom koji i postoji i dalje. Sutina tog problema je
tenja odreenih drutvenih snaga predstavnika baskijske etnike grupacije za odvajanje
Baskije od panije, a u perspektivi i od Francuske, to bi dovelo do obrazovanja sopstvene
dravne organizacije u kojoj e dominantni poloaji pripasti Baskijcima. Visoki potencijal
razvoja takve vrste raspoloenja je predodreen time to ono ima dosta iroku podrku kod
omladine koja pripada najrazliitijim drutvenim slojevima, a takoe i kod dosta znaajnog broja
predstavnika politike elite Baskije. Tenje znaajnog dela politikih snaga u pravcu povienja
statusa Baskijaca u sistemu meuetnike komunikacije se esto izraava u ekstremnim oblicima,
koji su naroito povezani sa terorizmom, u liku organizacije ETA koju su 1959. godine oformili
mladi marksisti, a koja se nasilno, orujem i bombama, ve decenijama bori za odvajanje od
631
Ibidem
632
Razlog postojanja ogromnog broja separatizama prisutnih u paniji sadran je u samoj istorijskoj genezi ove
zemlje. Nekada je paralelno sa islamskim emiratima na jugu, na severu Iberijskog poluostrva postojalo i nekoliko
hrianskih kraljevstava od kojih su neka, poput Kastilje i Aragona, vremenom postala izuzetno mona. Njihovim
ujedinjenjem u jedno kraljevstvo nakon venanja aragonskog kralja Ferdinanda II sa kastiljanskom kraljicom
Izabelom I, koje je realizovano u formi personalne unije, Kastilja i Aragon ipak nastavljaju da postoje kao posebni
entiteti, sa istim vladarima ali zasebnim zakonima i parlamentima. Specifinost i dodatna sloenost jeste i injenica
da Kraljevstvo Aragon i Kruna Aragona nisu isto. Naime, Kraljevstvo Aragon deo je Krune Aragona kroz pomenutu
personalnu i dinastiku uniju, ali na elu sa aragonskim monarhom zakljuno sa Kraljevinom Valensijom,
Kraljevinom Majorkom i Kneevinama Provansom i Katalonijom. Sutinski, sve do 1707. godine i mnotva dekreta
kralja Filipa V kojima centralizovana zemlja i ukinuta autonomija drava pod Krunom Aragona, panija nije ni
postojala u legalnom smislu kao drava. Tako je praktino kralj Filip V efektivno stvorio pansku nacionalnost i
dravljanstvo. Tada je i privilegija direktne trgovine sa Novim Svetom, koja je do tada pripadala samo Kastilji,
proirena in a Aragonce. Padom, odnosno ruenjem Franka i stvaranjem novih regija Baskije, Katalonije, Valensije,
Aragona, Galicije i Andaluzije - dobar deo njih svojim statutima odreuje sebe kao nacionalnost, uzimajui u
obzir da Ustav u paniji pravi razliku izmeu nacionalnosti i nacije koja je panska. Izvor: V.V., Evropu cepa
separatizam, Telegraf, 12.03.2014, http://www.telegraf.rs/vesti/1004925-evropu-cepa-separatizam-ovo-su-svi-
regioni-koji-traze-nezavisnost-foto-video, (pristupljeno 23.01.2016.)
ostatka zemlje. 633 Po miljenju znatnog broja eksperata, aktivnosti lanova ETA ozbiljno
destabilizuju unutranju politiku situaciju panije, u stanju su da negativno deluju na politiku
klimu na jugu Francuske, kao i u evropskom regionu u celini, kao takve predstavljaju prepreku
razvoju politikih instrumenata uzajamnog uticaja izmeu etnikih manjina i evropskih dravnih
institucija. Kriza panske dravnosti kao posledica delovanja faktora etnikog separatizma se ne
izraava samo rairenou dejstava terorista. Predstavnici umerenih politikih krugova Baskije
su razradili niz nenasilnih metoda reenja baskijskog problema, koji takoe mogu dovesti do
komplikovanja situacije u regionu i dalje eskalacije konflikta izmeu baskijaca i zvaninog
Madrida. Jedno od takvih pitanja je stvaranje baskijske autonomije u okviru EU. To
podrazumeva proirenje ovlaenja rukovodstva Baskije u sferi meunarodne politike i jaanje
prekograninih veza izmeu panskog i francuskog dela Baskije, a to bi na najozbiljniji nain
imalo uticaja na teritorijalni integritet panije. Rukovodstvo panije je, pod takvim uslovima, a i
radi ouvanja teritorijalnog integriteta drave razradilo i ostvarilo niz mera koje bez obzira na
to to su naizgled konstruktivne, ustvari jo vie naglaavaju dubinu krize. Radi otklanjanja
konfliktnosti u meuetnikim odnosima, panska elita razvija procese decentralizacije drave i
daje nacionalnim teritorijama autonomne statuse. Takvo dravno ureenje ne protivrei ideji
optedravnog identiteta, pod uslovom da drava obezbeuje (izmeu ostalog i na nivou
zakonodavstva) slobodan razvoj specifinih i etnokulturnih karakteristika, te deluje kao garant
autonomnog statusa nacionalnih teritorija u okviru jedinstvenog politikog prostranstva.
Slabljenje partikularistikog raspoloenja panskih Baska i jaanje njihovog graanskog
identiteta se obezbeuje ne samo na pravnom, nego i na institucionalnom nivou. U paniji ne
postoji mehanizam multilateralnih pregovora o razgraniavanju punomoja izmeu centra i
regija. Umesto toga, u toj zemlji je razraen mehanizam dvostranog uzajamnog uticaja; vodei
uesnici pregovora u ime regiona su predstavnici vlade autonomije, a u ime Madrida
ministarstvo za drutvenu administraciju. To omoguava da se tokom pregovora postavljaju i
633
Tokom itavog perioda nakon ruenja Franka, perioda u kome su do tada jezike i kulturne razliitosti bile
terorom guene, kao i obnove demokratije, u Baskiji vladajuu strukturu ine nacionalisti. Otvoreno zagovarajui
nezavisnost. Prema rezultatima istraivanja sprovedenog tokom 2012. godine, ak 38 % Baska je opredeljeno da ima
svoju dravu, 31 % je protiv, 13 % ne eli da glasa, dok se 19 % stanovnika ne izjanjava po ovom pitanju. U
svakom sluaju, kod svih je prisutna tenja za veim stepenom autonomije. Izvor: Ibidem
raspravljaju konkretna pitanja ekonomskog, politikog ili kulturnog razvoja i minimalizuje se

delovanje nacionalistikih deklaracija na javno mnenje kako u okvirima nacionalnih teritorija
(izmeu ostalog u Baskiji), tako i u paniji kao celini. Podrka graanskom identitetu Baska se
ostvaruje i na nivou vodeih politikih partija drave, koje su viekratno pokuavale ostvarivanje
irokih koalicija, sposobnih da se, u okviru pravne drave pozitivno suprotstave baskijskom
separatizmu izmeu ostalog i u njegovim ekstremnim oblicima. Na taj nain, u periodu
poslednje etvrtine XX i poetka XXI veka, pansko drutvo je, izgleda, razradilo relativno
efikasne mehanizme ouvanja graanskog identiteta Baskijaca. Meutim, sva relativnost ove
efikasnosti se ogleda kako u ouvanju popularnosti separatistikih parola u redovima omladine,
tako i u opstajanju zahteva politike elite Baskije u odnosu na proirivanje punomoja tog
regiona u oblasti meunarodnih odnosa, to izaziva gnev i proteste zvaninog Madrida. 634
panija ima problem po pitanju separatizma i u Kataloniji. Katalonija takoe poseduje sve
prerogative nacionalne drave, etniki identitet, svoju kulturu i sopstveni jezik. Iako su u manjem
broju prisutni i u Francuskoj, osnovni separatistiki pokret sa irokom podrkom i ciljem
otcepljenja i stvaranja nezavisne Republike Katalonije, nalazi se u paniji. Odziv stanovnitva na
okupljanjima i protestima koji pozivaju na otcepljenje je ogroman. Tako je u septembru
2012. godine ak milion ljudi trailo obnovu dravnosti na ulicama Barselone. Ve naredne
godine, 1.6 miliona ljudi napravilo je ivi lanac svojim telima tokom protesta u pravcu antikog
Via Augusta zahtevajui referendum. Poslednji regionalni izbori pokazuju rezultate masovnog
glasanja i naklonosti Katalonaca pro-independistikim politikim partijama koje su nakon izbora
i formirale vladu. Navedeno ne iznenauje s obzirom da je katalonski Parlament jo
2006. godine, svoj narod proglasio nacijom novim Statutom o Autonomiji, a na referendumu je
to je potvrdilo ak 74 % stanovnitva. Kako je Ustavni sud panije oborio veinu odredaba datog
Statuta, 2010. godine na ulice je izalo milion i po ljudi. panski Parlament odbacuje planove o
referendumu, ali stranke obe strane politikog ivota podravaju u manjoj ili veoj meri ovu
ideju. Isto tako, slabijeg intenziteta, separatizam je prisutan i u Valensiji. Izneto ne udi s
634
obzirom na snane istorijske, etnike i kulturne veze Valensije i Katalonije, kao i injenicu da se
u Valensiji govori katalonskim jezikom. Iako bez znaajnih izbornih rezultata, levica ove regije
zahteva u prvom redu otcepljenje od panije, a nakon toga i slobodnu konfederaciju koja bi
ujedinila Valensiju, Kataloniju i Balearska ostrva. Na samom jugu zemlje, u Andaluziji,
secesionizam zastupa Andaluzijska Partija. Meutim, iako su Andaluani u svakom smislu
priznata genetska, jezika i kulturno posebna grupa, snaga pokreta za otcepljenje je zanemarljiva.
Aragon belei neznatne separatizme traei pre iru autonomiju i priznanje posebnosti, Leonu i
Kastilji, Asturiji, Balearskim i Kanarskim ostrvima koje gaje simpatiju ka katalonskom pokretu,
Kantabriji i Galiciji (stanovnitvo sa posebnim identitetom, jezikom i kulturom). 635
Situacija u Belgiji se moe posmatrati takoe kao jedan od najpoznatijih primera secesionizma u
Evropi (pored Katalonije). Ona je nastala kao rezultat ozbiljnih protivrenosti izmeu Valonaca i
Flamanaca koje su poele jo sredinom XIX veka. Flamanski nacionalni pokret je nastao 1840.
godine kao reakcija na dominaciju frankofonske valonske buroazije. 636 Ove protivrenosti su
potrajale nekoliko decenija, prolazei kroz faze oivljavanja i latencije. U poetku je bio uperen
ka postizavanju kulturno-jezike ravnopravnosti; meutim, kasnije je taj pokret dobio
ekonomske i politike osobine. One su nalazile izraz u jaanju materijalnog blagostanja
flamanske elite u poreenju sa valonskom i u kasnijem stremljenju Flandrije ka otcepljenju.
Krajem XX veka je u cilju reenja problema valonsko-flandrijskih protivrenosti razraen
635
V.V., Evropu cepa separatizam, Telegraf, 12.03.2014, http://www.telegraf.rs/vesti/1004925-evropu-cepa-
separatizam-ovo-su-svi-regioni-koji-traze-nezavisnost-foto-video, (pristupljeno 23.01.2016.), a opirnije videti:
Beary Brian, Separatist Movements Should Nations have a Right to Self-Determination, Global Researcher, Vo.
2., No. 4, April 2008, str. 85-114 i Chai Sun-Ki, Nationalism and Separatism, Nations and Nationalism, Vol. 4,
February 14, 2008, str. 1460-1472.
636
Prvobitno su Valonija i Flamanija bili delovi Kraljevine Holandije, koje su nakon Napoleonskih ratova nastale i
sluile kao tampon-zona izmeu nemakih dravica i Francuske. Nakon revolucije otpoete u briselskoj operi,
Belgija stie nezavisnost 1830. godine, a sledeih 150 godina, njenom politikom dominiraju manjinski frankofoni
Valonci, poznati po suzbijanju flamanske kulture i holandskog jezika. Iako je postao veinski frankofon usled
agresivne valonizacije, sam grad Brisel oduvek je bio deo Flandrije koja se nakon Drugog Svetskog rata oslobaa
ovog tereta. Tako kasnijom progresivnom federalizacijom, Belgija postaje zemlja sa vie konfederalnih nego li
federalnih odlika. Serijom ustavnih reformi vlast je do maksimuma devoluirana. Danas u Belgiji Flamanci
nezadovoljni postojeim stanjem zahtevaju ili dalju federalizaciju, konfederaciju, otcepljenje ili pripajanje Kraljevini
Holandiji. Indikativno je da se 2010. godine, tokom postizborne krize, , ak se 46 % populacije ove regije izjasnilo
za nezavisnost. Izvor: Ibidem
prilino zanimljiv mehanizam. Ovaj je sadravao pozitivne istorijske tradicije meuetnike

komunikacije, kao i inovatorski prilaz reformisanju dravnih struktura. Kao rezultat reforme
belgijskog politikog sistema, u okvirima drave su stvorena dva tipa federalnih subjekata:
kulturne zajednice (flamanska, valonska i nemaka) i ekonomske regije (Flandrija, Valonija i
Brisel). Uz to, administrativno-teritorijalni subjekti su dobili dosta visok stepen autonomije. Na
taj nain je stvorena federalna drava koja je sainjena od kulturnih zajednica i regiona, i u kojoj
su najvanije mesto u regionalnom politikom ivotu dobile skuptine kulturnih zajednica
(saveti), koji obezbeuju ouvanje kulturne razliitosti uz istovremeni razvoj demokratskih
procedura i socijalno-ekonomske sfere. U okvirima nove federacije sutinska uloga je data
politikim partijama, koje su oformile javno mnenje zajedno sa drutvenim organizacijama, a uz
ouvanje meuetnike komunikacije u okviru konstruktivne saradnje. Belgijsko iskustvo je
takoe pokazalo da centralizovana dravna politika nije osnovni mehanizam reavanja
meuetnikih suprotnosti. tavie, pokazalo se da je decentralizovani metod uzajamnog uticaja
raznih etnosa, uz aktivno uee lokalnih vlasti i institucija graanskog drutva prilino efikasan,
jer omoguava da se najpotpunije zadovolje interesi neke etnike grupe. Rezultat reformi je u
srca predstavnika belgijskog rukovodstva uneo optimizam.637 Kako su dogaaji 2008. godine
pokazali, takav optimizam je bio prevremen. Federalizacija nekada unitarne Belgije imala je sa
take gledita regulisanja meuetnikih protivrenosti samo privremeni efekt. Poetkom XXI
veka, flamanska elita je, imajui u vidu ekonomski uspon Flandrije, ponavljano iznosila svoje
sumnje u pravednost raspodele budetskih sredstava meu regionima i, govorei slikovito,
izrazila svoju nesaglasnost da ishranjuje Valonce. Te protivrenosti su kulminirale u avgustu
2008. godine, kada je belgijsko javno mnenje potpuno ozbiljno raspravljalo o pitanju
predstavljanja Belgije na Olimpijadi u Pekingu sa dva tima: flamanskim i valonskim. Meka
varijanta regulisanja meuetnikog konflikta, na taj nain, nije dovela do likvidacije
637
U ovom sluaju se kao ilustrativan primer moe uzeti istupanje predsednika vlade Belgije, koji je u Parizu 26.
oktobra 1994. godine izjavio: U skladu sa ustavnom reformom u Belgiji, znatna ovlaenja su preneta na komune i
regione, a prema Mastrihtskom sporazumu, ova ovlaenja su priznata na evropskom nivou. Poto se sutina ovih
ovlaenja sastoji u subsidijarnosti, danas je postalo mogue da se obezbedi raznolikost bez dezintegracije, kao i da
se postigne jedinstvo bez posezanja za centralizacijom.. Izvor: Balaov Aleksejevi Jurij, Etniki separatizam i
kriza evropske dravnosti, Nova Srpska politika misao, http://www.nspm.rs/savremeni-svet/etnicki-separatizam-i-
kriza-evropske-drzavnosti.html?alphabet=l, 17.10.2014., (pristupljeno 18.01.2016.)
separatistikih tendencija. 638 Kao jo jedan scenario razvoja etnikog separatizma u Evropi moe
se gledati na separatizam Maara, koji su kao rezultat dva svetska rata razdeljeni na nekoliko
drava centralne i istone Evrope. Politika savremenog maarskog rukovodstva pre i posle
Drugog Svetskog rata je bila uperena prema ujedinjenju predstavnika tog etnosa i bila je, izmeu
ostalog, ostvarivana pomou stimulisanja separatistikih pokreta Maara u susednim dravama.
Na osnovu postojeih podataka, moe se pretpostaviti da i danas, na osnovu miljenja i
same maarske elite, najakutniji problem Maara je lociran u Slovakoj, Rumuniji i bivoj
Jugoslaviji. Sutina politike Budimpete je u stvaranju uslova za socijalnu adaptaciju, za
ostvarivanje dostojnog nivoa ivota Maara u onim dravama iji su oni dravljani. Takve mere
bi mogle uzdii Maarsku na nivo svojevrsnog centra regionalne gravitacije: ovo tim pre to
takve ambicije Budimpeta nikada nije ni krila. Reenje problema sunarodnika je uzdignuto na
nivo optedravnih politikih prioriteta - vre se aktivnosti u meunarodnim forumima, po
kanalima bilateralnih odnosa sa susedima, a i preko organizacija Maara u inostranstvu. Kao
jedan od svojih glavnih ciljeva, Budimpeta je smatrala, a smatra i danas, obezbeenje
meunarodno-pravne klime povoljne po Maare, uz sistem odgovarajuih garancija i obaveza od
strane meunarodno uticajnih drava i meunarodne zajednice u celini. U Budimpeti smatraju
da je davanje razliitih oblika autonomije najefektivniji nain za obezbeenje prava etnikih
manjina. U zajednici sa jugoslovenskim Maarima, 1992. godine razraena je koncepcija
trostepene autonomije u Vojvodini, koju je zatim Budimpeta pokuala da plasira i u
meunarodnim forumima. 639 Takav projekt, bez obzira na svoju, naizgled, mekou i
izbalansiranost, optereen je aktiviranjem separatistikih raspoloenja u sredinama Maara koji
ive van granica Maarske. To je zbog toga to bi im autonomija pruila neophodne ekonomske i
organizacione izvore za konsolidaciju i stvaranje odgovarajuih institucija koje su sposobne da
638
Ibidem
639
Vojvoanski model se sastoji od tri beouga: 1) Lina i kulturna autonomija za bilo kog predstavnika nacionalne
manjine nezavisno od mesta stanovanja; 2) Uvoenje samouprave nacionalne manjine za niz pitanja u naseljima gde
njeni predstavnici ine veinu stanovnitva i 3) Stvaranje autonomnog okruga tamo gde je nacionalna manjina u
veini. U tom sluaju, stanovnitvo okruga bi moglo na 4 godine birati svoj predstavniki organ sa ovlaenjima
organizacije ekonomskog i socijalnog ivota, pravosua, uvanja reda, obrazovanja i informacija. Izvor: Ibidem
predvode borbu za secesiju. Drugim reima, mere usmerene u pravcu slabljenja suprotnosti i
profilaksu konflikata su u perspektivi u stanju da stimuliu separatistika raspoloenja. 640
Na taj nain, potpuno opravdano Balaov smatra da je itav niz drava Evrope u etnopolitikom
pogledu nestabilan. Mere koje rukovodstva odgovarajuih drava preduzimaju radi regulisanja
meuetnikih komunikacija i profilaksu separatizma imaju samo privremeni karakter, a
mehanizmi regulisanja meuetnikih protivrenosti bez obzira na promiljenost i podeavanje
uslovima neke konkretne zemlje, ne vode njihovoj likvidaciji, nego samo njihovom
privremenom odlasku u latentno stanje. Razlog je ini se u tome da je takva situacija nastala
kao zakoniti rezultat istorijskog razvoja evropskih drava, ije su granice stabilne samo
zahvaljujui meunarodnim garancijama koje kako istorijsko iskustvo pokazuje, zavise od
stavova velikih drava. Ova teza se potvruje time to je veina evropskih drava svojevrsna
konstrukcija stvorena voljom dominantnih drava. Tako su, shodno volji drava-pobednica u
Prvom i Drugom Svetskom ratu bile stvorene ehoslovaka (docnije razdeljena u eku i
Slovaku), Jugoslavija (koja se raspala krajem XX veka), Maarska i druge. Takoe, zemlje kao
Albanija i Belgija su takoe bile stvorene kao rezultat politike velikih drava. Za sada, takva
situacija opstaje. U sutini, polazei od svojih interesa i ambicija, SAD i EU sprovode politiku
praktino slobodnog prekrajanja dravnih granica. To se ogleda u raspadu Jugoslavije, u ratu
protiv Srbije 1999. godine i proglaavanju nezavisnosti Kosova 2007/2008. godine. ini se da
takva politika nije do kraja promiljena, jer ona neizbeno stimulie porast separatistikih
raspoloenja u zemljama Zapadne Evrope. Iskustva Belgije i panije svedoe da su strane u
konfliktu i mehanizmi razvoja konflikata sposobni da se adaptiraju na promene politikih uslova
i da delaju u novoj politikoj realnosti koja je uslovljena pokuajima rukovodstava odgovarajuih
drava da reguliu konflikte pomou povienja statusnih poloaja manjina i decentralizacijom
sistema upravljanja. Pod takvim uslovima, raspad drava Zapadne Evrope po etnikim principu i
destabilizacija EU izazvana tim raspadom izgledaju potpuno realni. 641
640
Ibidem
641
Ibidem
3. Promena globalnog stanja i izazivanje etnikih

konflikata
Etniki konflikti oduvek su nedvosmisleno predstavljali svestan in izbora lidera konfrontiranih

etnikih grupa neizostavno praenih interesima drugih, odnosno treih strana iji ekonomski
benefit od izazivanja, kanalisanja pravca i naina eventualnog okonanja datog etnikog sukoba
na videlo izlazi kasnije, inei epilog istog. Dogaaji iz svetske istorije u poslednjih 150 godina
upuuju na zakljuak da globalna oligarhija i globalna korporativna politika nose najvei deo
odgovornosti za ljudska stradanja. Pri tome, ne govorimo samo o izazivanju konflikata u
klasinom smislu rei, ve i njihovom tzv. spinovanju. 642 Tako je sa ciljem adekvatne
pripreme potencijalnih arita moguih konflikta napravljena u prvoj polovini XX veka i
politika podela na Srednjem Istoku. 643 Stara strategija zavadi pa vladaj primenjivana je jo od
strane venecijanskih trgovaca u srednjem veku. Naime, tokom Rimskog carstva, trgovci koji bi
robu (najvie drago kamenje i zlato) donosili iz Afrike i sa dalekog istoka, znajui da se
trgovaki putevi najbolje kontroliu u ratnim sukobima finansirali bi vie sukobljenih strana. Bila
je to skrivena tehnika za izazivanje sukoba i otvaranje trgovakih puteva. 644
642
O spinovanju kao metodi izazivanja etnikih konflikata na primeru graanskog rata u Moldaviji opirnije videti:
Kaufman J. Stuart, Spriralig to Ethnic War, Brown Michael E. , Nationalism and Ethnic Conflict - revised edition
(International Security Readers), The Mit Press, Cambridge, London, 1997, str. 169-200
643
O emu svedoi i gotovo decenijsko neslaganje zemalja u okviru OUN u vezi sa distinkcijom dravnog
terorizma, dravno sponzorisanog terorizma i borbe za nacionalno osloboenje koje veoma detaljno u svojoj
knjizi objanjava prof. dr Dragan Simeunovi. Opirnije videti: Simeunovi Dragan, Terorizam, Pravni fakultet
Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2009, str. 45-65 i 81
ivkovi Ivona, Tajna sukoba na Bliskom Istoku, 29.01.2009., http://www.ivonazivkovic.net/GAZA-

644
GAS.html, (pristupljeno 24.04.2014.)

Bilderberg klub i porodica Rotild odavno su napustili epitet koji ih je svrstavao u opus teorija
zavere. Eminentni svetski istoriari i analitiari danas o njima govore otvoreno iznosei dokaze.
Naime, injenica je da je svojevremeno Majer Amel Bauer, poreklom iz jevrejskog geta u
Frankfurtu sredinom XVIII veka promenio prezime u Rotild. Ova porodica je davanjem kredita
odnosno zajmova dravama za izgradnju eleznikih sistema, Sueckog kanala i drugo, praktino
uestvovala u industrijalizaciji Evrope to ih prema dobrom delu strune javnosti svrtava u
kreatore istorije prethodna dva veka. Treba napomenuti i navodne zasluge za pobedu Britanije u
Prvom svetskom ratu, zatim vanu ulogu u nastajanju Sovjetskog Saveza, stvaranju izraelske
drave i sliino. Miljenje Tomasa Mana jeste da su Rotildovi podravali politiku nacista u
Nemakoj samo iz razloga da bi Evropu odveli u Drugi svetski rat, te doveli bankare u situaciju
da kapital ulau u Ameriku i tako pomognu njen izlazak iz ekonomske krize tridesetih godina,
usled injenice da su prethodno jeftino pokupovali propale amerike banke. Okonanjem Drugog
svetskog rata, naravno finansirali su obnovu razruene Evrope, to je omoguilo rast kamata i
profit Rotildovima bez ikakvih ulaganja. 645
Tek revizijom zakljuaka u vezi interesnih sfera direktnih i indirektnih uesnika, po otkrivanju
arhiva iz Drugog svetskog rata, otkriveno je da su i Prvi i Drugi svetski rat direktno naftnoj
oligarhiji doneli enormnu dobit i gotovo apsolutnu kontrolu nad najdominantnijim energentom u
itavom svetu. Iako se otkriem naizmenine elektrine struje u XIX veku verovalo, a to je
injenica koja se izmeu ostalog i danas potvruje, da je to jedina prava i najbolja energija, svet
je ipak opasan naftovodima i gasovodima, ogranienim i skupim energentom iz razloga to njega
oligarhija koja je mona moe lake da kontrolie. Odatle ni danas ne udi da teroristiki akti u
Indoneziji, Pakistanu, Jordanu, Indiji, Madridu, Njujorku ili Londonu sobom nose zvuk unog
"dijaloga" naftne oligarhije. 646 U tom kontekstu posmatrano, Kisinderova diplomatija (koju je
645
Savi Dubravka, Dva veka od Rotildove smrti, Veernje novosti, 30.04.2012.,
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:377719-Dva-veka-od-Rotildove-smrti, (pristupljeno 02.10.2014.)
646
Kako bi naftna oligarhija obezbedila siguran naftni transport preko Sueckog kanala, vojno prisustvo bilo je
neophodno, a sledstveno tome i stvaranje velike vojne baze na nain koji nije transparentan jer u suprotnom, Arapi
to ni u kom sluaju ne bi dozvolili. ak se i veliki deo istoriara slae oko teorije da je jedan od ciljeva Prvog i
Drugog svetskog rata bio tajno stvaranje Izraela, kao i da je u navedenom najveu podrku pruila katolika crkva
napisao nakon bombardovanja Kambode) i Velika ahovska tabla Zbignjeva Beinskog

postaju praktino energetska ahovska tabla. Ono to je znaajno u sagledavanju promene
globalnog stanja i izazivanja etnikih konflikata ne tie se samo i iskljuivo nafte i njenih izvora,
ve energenata u celosti i generalnim ratom za raspolaganje krajnje ogranienim prirodnim
resursima (dijamanti, voda, rude, hrana i dr.). 647
Sam David Rockefeller je 1991. godine izjavio da nacionalna vlast svetskih bankara i
intelektualnih elita ima prvenstvo nad pravom naroda na samoopredeljenje, kao i da se to naelo
sledilo tokom vekova. U tom kontekstu, objanjavajui novi svetski poredak, prof. dr Dragan
Simeunovi obrazlae da se pod njime podrazumeva uspostavljanje neprikosnovene politike,
ekonomske i vojne dominacije SAD i grupe visokoindustrijski razvijenih zemalja Zapada,
okupljenih u, ili oko nekih meunarodnih organizacija ekonomskog politikog ili vojnog
karaktera, nad skoro svim ostalim zemljama sveta. Ta dominacija se manifestuje nastojanjem
realizacije njihovih stratekih vojnih, politikih i ekonomskih interesa, kao i interesa njihovih
saveznika, voenjem spoljne politike preteno sa pozicija sile i meanjem u unutranje stvari
suverenih zemalja uz pomo ne samo do sad posedovanih vojnih, ekonomskih i politikih
institucija i meunarodnih organizacija, nego i instrumentalizacijom takvih poput OUN koje su
do zaetka uspostavljanja novog svetskog poretka bile namenjene optoj koristi svih zemalja-
lanica, a tako manje-vie i funkcionisale. 648 Naterivanje drugih zemalja da interese dominantnih
zemalja novog svetskog poretka doive i priznaju kao sopstvene, vri se prividno
moralizatorski, a u sutini duboko interesnim uplitanjem u unutranje poslove tih zemalja u ime
kao osvedoeni centar dananje svetske oligarhije. Smatra se takoe da su Staljin, Hitler, Ajzenhauer, Ruzvelt i
eril kao pripadnici tajnih masonskih loa zapadne Evrope predstavljali politike marionete u svrsi tog cilja.
U tom smislu, kako je Britanija ve bila u igri, ostale mone carevine kao to su Nemaka, Rusija i Turska morale
su biti razorene kako plan ne bi bio osujeen. Izvor: ivkovi Ivona, Tajna sukoba na Bliskom Istoku,
29.01.2009., http://www.ivonazivkovic.net/GAZA-GAS.html, (pristupljeno 24.04.2014.)
647
Veliki broj analitiara smatra da se angamanom na raspirivanju tzv. velikog rata na Istoku stvaraju okolnosti
koje e na knjiki nain omoguiti preslikavanje modela razvoja amerike privrede poput industrijskog buma Treeg
rajha.
648
principijelne i globalne borbe za trajno obezbeenje ostvarivanja ljudskih prava i demokratije, pa

je oigledno da je jedan od ciljeva uspostavljanja novog svetskog poretka ne njegovo trajanje
kao duge ere mira 649, nego kao epohe duge, a u glavama njegovih konstruktora moda i veite
premoi. Korienje sile i pretnja silom kao zakona u topuzu ne samo da nikome u istoriji nije
obezbedila venost dominacije, nego je naprotiv, samo doprinosilo istorijskom igosanju
nasilnika i ubrzavalo njihov odlazak sa istorijske scene. U tom smislu, novi svetski poredak za
sada ocrtava svoje konture kao konture poretka nasilja u kojem se od osnovnih oblika nasilja
favorizuju pretnja silom, prinuda i pritisak, a od sloenih subverzija, vojna intervencija i rat. 650
Uzimajui u obzir izneto, sledi da je potpuno logino da su vlade mnogih drava sutinski u
slubi naftnog biznisa to je vidljivo u prostoj injenici da jedna drava moe da egzistira samo
ukoliko ima kapacitet da kontrolie svoje strateke resurse energente, hranu i vodu. Iako ih ne
proizvode same, i privreda i vojska Velike Britanije i SAD u potpunosti potpuno zavise od
nafte. 651 Tako je u Sjedinjenim Dravama za naftu vezana ne samo vojnu mainerija i privreda,
ve i moneta. Drugim reima, da u trgovini naftom dolar nije apsolutno i iskljuivo sredstvo
plaanja ne postoje naini da bi ikada postigao stabilnost i vrednost koju ima, odnosno je imao.
U tom kontekstu, "demokratski izabrani" politiari samo su marionete. Kontrolisanje svetskih
649
Iz govora predsednika SAD Dorda Bua u OUN 01. oktobra 1990. godine o novom svetskom poretku kao
dugoj eri mira. Izvor: Simeunovi Dragan, Novi svetski poredak i nacionalna drava Ogled iz politike teorije,
Drugo dopunjeno izdanje, Ferko, Beograd, 1995, str. 19
650
izdanje, Ferko, Beograd, 1995, str. 19. U kontekstu upotrebe propaganda u Buovom ratu u Iraku, dvostrukim
standardima, zastraivanju i trgovinskim interesima koji stoje u pozadini opirnije videti: Rampton Sheldon and
John Stauber, Weapons of Mass Deception, Penguin, New York, 2003
651
Ogromna promena i nesvakidanji zaokret olien u injenici da i pored uglja kojim raspolae u ogromnim
koliinama pree na naftu koju poseduje sa znaajno manjim rezervama, pripisuje se politikoj marioneti
Rotildovih, Vinstonu erilu. Pored njega, ova zasluga pripisuje se i njegovom savetniku, admiralu Donu Deki
Fieru, koji je 1882. godine u Aleksandriji bio na elu ratnih operacija kada je i izreiran arapski ustanak da bi se iz
regiona Sueca izbacila Turska. O demonstraciji ukidanja gasa koju je poetkom 2009. godine priredila Rusija; sprezi
Rotilda i Vartburga; nainu na koji holandska kraljevska kompanija Rojal Da transportuje naftu sa Sumatre
Sueckim kanalom i nainima na koji je Rusija u ovom trenutku predstavlja najveu energetsku imperiju Rotilda
pomou koje oni uspevaju da dre itavu EU pod energetskom kontrolom. Opirnije videti: ivkovi Ivona, Tajna
sukoba na Bliskom Istoku, 29.01.2009., http://www.ivonazivkovic.net/GAZA-GAS.html, (pristupljeno
24.04.2014.)
medija i informativnih agencija predstavlja sredstvo da se informisanjem o stradanjima u

sukobima veto prenebregnu jasne injenice o trgovini naftom i gasom meu zaraenim
stranama, basnoslovnim provizijama koje prisvajaju agenti i politiari, a koji se kao posrednici
javljaju u konfliktu, mnoge verske voe, "neutralni posmatrai" Meunarodne zajednice ili
dravni funkcioneri - to predstavlja okosnicu i sutinu svetske politike igre. 652 U okviru
kontrolisanja medija isto tako ne treba gubiti iz vida i injenicu da je etnika raznovrsnost
primarno politika tema, odnosno da se razlike najee doivljavaju, ali i interpretiraju kao
politiki relevantne - kao opasnost po nacionalno jedinstvo ili kao simbol potencijalnih
politikih konflikata, tako da na taj nain u stvari obim, sveobuhvatna politizacija i neetiko
konfliktno pisanje o etnikim manjinama, raste u uslovima neharmoninih meu-etnikih
odnosa i politike nestabilnosti, nedvosmisleno pogodujui tj. sluei svrsi dogovorene
trgovine. U okolnostima koje su stabilne, dolazi do opadanja obima i stepena iskjuivosti u
tretmanu etnikih razlika. 653
Oigledna sprega geopolitike i energetike, kao i borbe za putanje prolaska gasovoda i naftovoda
podjednako su napete kao nekada bitke izmeu nacija. Sve vie se ini da je Aleksandar Dugin
opisujui svoju interpretaciju mrenog rata protiv Rusije i ostatka sveta bio u pravu tvrdei da
svetska politika (geopolitika) polazi od osnovne premise dva polarna subjekata svetske politike
istorije atlantizma i evroazijstva, odnosno Mora i Kopna i njihovih jasno suprotstavljenih
652
O odnosu Izraela prema pojasu Gaze u kontekstu energenata opirnije videti: Ibidem
653
Eventualno smirivanje konflikta moe biti praeno poveanom dozom ignorisanja manjinskih tema i aktera.
Tako primera radi, tampa veoma esto u odsustvu konflikata veu panju posveuje sopstvenoj etnikoj grupi u
drugim, susednim zemljama, nego manjinskim zajednicama u sopstvenoj zemlji. Na taj nain predrasude i stereotipi
koji su duboko ukorenjeni i rasprostranjeni, direktno utiu na vladajue razumevanje postojeih veinsko-
manjinskih odnosa i kao takvi se odraavaju na pisanje tampe. Tako formirane matrice posmatranja predstavljaju
formiranje svesti javnog mnjenja o drugaijem ili tuem i drugom i u korelaciji su sa optim doivljajem i
vienjem etnike raznovrsnosti. Na taj nain se predstava o etnikim manjinama, formira i usmerava bez obzira date
na politike okolnosti. O ulozi medija u pootravanju odnosno smirivanju etnikih napetosti opirnije videti:
Milivojevi Snjeana, Istraivaki projekat: Slika etnikih manjina u vodeim tampanim medijima u zemljama
Jugoistone Evrope, Media Diversity Institute, London, 2001/2002. O ulozi medija i medijske propaganda u
izazivanju, raspirivanju etnikih konflikata videti opirnije: Snyder Jack, Karen Ballentine, Nationalism and the
Marketplace of Ideas, Brown Michael E. , Nationalism and Ethnic Conflict - revised edition (International Security
Readers), The Mit Press, Cambridge, London, 1997, str. 61-97
interesa tj. planetarnog dvoboja atlantistikog SAD-a i Rusije-Evroazije. 654 Ovakvu podelu
izdvajajui Evroaziju u odnosu na SAD ali iz krajnje drugaije perspective vidi i Beinski. 655
Ukoliko se kompleksnom odnosu energetike i geopolitike doda etnika heterogenost u dravama
slabije ekonomske i politike moi u odnosu na one (i zemlje i ljude) koji zaista kroje svetsku
politiku, postaje sasvim jasno, ma koliko to surovo bilo - koje su to poluge i sredstva
ostvarivanja interesa najdostupnije. Mnogi eminentni strunjaci u potpunosti se slau kada je u
pitanju teza da je Vaingtom plaao i plaa etnike ratove na Balkanu doivljavajui ih kao
monetu za potkusurivanje u okviru svojih planova, o emu je do sada objavljeno nebrojeno
studija i analiza. 656 Sutinski, i Bliski Istok i Afrika i Balkan predstavljaju izuzetno religijski
odnosno etniki heterogena podruja. Generalno uzevi, sve tzv. velike svetske religije osuuju
ljudsko stradanje, svaka na svoj nain propagirajui naine i oblike suivota i koegzistencije (sa
manjim ili veim odstupanjima koja se tiu pripadnika druge vere ili konfesije) to se odnosi
na pravoslavne i katolike sledbenike Biblije, Muhamedovog Kurana, vavilonskog Talmuda i
654
Dugin objanjava da SAD koriste mrene tehnologije kako bi uspostavile kontrolu, odnosno kodove ponaanja
koji se reflektuju i utiu na obine graane, pogotovu mlau populaciju kroz kulturu, vrednosti poimanja sveta i dr,
direktno utiui na kanalisanje psiholokih smernica koje predodreuju stereotipe ponaanja, smatrajui ih
instrumentima globalizacije kao najvee pretnje amerikog imperijalizma. Opirnije videti: Dugin Aleksandar, The
Fourth Political Theory, http://www.4pt.su/ka/node/96, (pristupljeno 11.01.2016.)
655
Bez obzira to se u okvirima naunog i strunog diskursa ustoliila sintagma posthladnoratovskog razdoblja,
ini se sve vie da se danas ponovo moe govoriti o blokovskoj podeli sveta i politikama Amerike i njenih saveznika
sa jedne, i Rusije i njenih saveznika sa druge strane. U pitanju naime nije pretpostavka ve ak i dnevna politika
ovih zemalja u ijim se svakodnevnim nastupima osete referisanja na stavove i gestove druge strane. Pored toga,
izneto je vidljivo i u gotovo svim izjavama amerikih zvaninika koji spoljnu politiku zemlje baziraju naravno
prevashodno na svojim interesima, ali u skladu i oko ose Rusije. O navedenom videti opirnije: Denton S. James,
Americas Purpose & Role in a Changed World, World Affairs, May/June 2014, str. 4-8; Kazlan Melik, Kremlin
Values Putins Strategic Conservativism, World Affairs, May/June 2014, str. 9-17 i Zantovsky Michael, The
Uncertainty of Freedom, World Affairs, May/June 2014, str. 67-75
656
Opirnije videti: Walker Tom, Aiden Laverty, CIA Aided Kosovo Guerrilla Army, Sunday Times, 12 March
2000; Arbucki Tammy, "Building a Bosnian Army", Jane International Defence Review, August 1997; Sweeney
John, Jen Holsoe, "Kosovo Disaster Response Service Stands Accused of Murder and Torture," The Observer,
London, 12 March 2000; Chossudovsky Michel, "Kosovo Freedom Fighter Financed by Organized Crime", Covert
Action Quarterly, Fall 1999; Walker Tom, "NATO Troops caught in a Balkan Ulster", Sunday Times, London, 18
March 2001 i dr. Prema dokumentaciji americkog Stejt Departmenta i saoptenju Vlade Makedonije od 21. marta
2001. godine, u sklopu programa trgovine orujem, amerika pomo Makedoniji iznosila je 4 miliona dolara u
tokom 2000., a tokom 2001. godine gotovo dvostruko vie - 7,9 milliona uz najavljuju novog programa pomoi u
visini od ak $13,5 milliona. Izvor: Congressional Budget Justification for Foreign Operations, Fiscal Year 2001,
Released by the Office of the Secretary of State, Resources, Plans and Policy, U.S. Department of State, March 15,
2000
judejske Tore. 657 Stoga je opravdano tvrditi da religija i etnike razlike nisu stvarni uzrok ratova,
ve predstavljaju sredstvo da do njih doe, kako bi interesne strane direktno i indiretno
ostvarile svoje interese, odnosno kako bi se stvorile nestabilne drave i regioni tj. slabe, male i
ekonomski zavisne drave. 658
U kontekstu savremenih deavanja u svetu, Salvoj iek, inae filozof i autor poznat po stavu da
dananji koncept slobode predstavlja iluziju, kao i da zapadnim demokratijama vlada trite koje
srozava pojam i ideju slobode, smatra da ima neeg lanog u sveanim izjavama o globalnom
ratu protiv Islamske drave i borbi koja podrazumeva angaman svih svetskih supersila protiv
jedne klero-militantne bande koja kontrolie deo neke pustinje. Iako Isis treba bezuslovno
unititi, jedino ali odnosi se na nunost istinskom posveivanju njegovog unitavanja, a ne
kako to on naziva patetinim saoptenjima i pozivima na solidarnost svih civilizovanih
snaga protiv demonskog fundamentalistikog neprijatelja. Smatra da treba preskoiti
uobiajenu litaniju levih liberala: Protiv terorizma se ne moe boriti terorom, nasilje raa vee
nasilje, i opravdano postavlja pitanje: kako je mogue da Islamska drava opstaje? Naime,
uprkos zvaninim osudama i odbacivanju sa svih strana, postoje snage i drave koje je preutno
toleriu i pruaju joj pomo. Na primer, dok se u ratom razdiranoj Siriji vode estoki sukobi
657
Veliku panju strune svetske javnosti, ali i lavinu javnih debata izazvalo je istraivanje softverskog inenjera
Toma Andersona inspirisano postojeim javnim debatama u vezi sa time da li terorizam koji je povezan sa
islamskim fundamentalizmom odraava neto inherentno islamu i izrazito nasilno u vezi sa islamom u poreenju sa
drugim velikim svetskim religijama. Koristei Odin Text, softver koji je sam razvio, Anderson je analizirao Stari i
Novi zavet, kao i izdanje Kurana na engleskom jeziku iz 1957. godine. On je naime kategorizacijom rei u ukupno
osam emocija radost, bes/gnev, tuga, iekivanje, gaenje, iznenaenje, strah/anksioznost i poverenje,
kompjuterskom analizom tekstova doao do podataka da je u Bibliji u znatno veoj meri zastupljen gnev nego u
Kuranu, kao i da ima znatno manje poverenja kao kategorije. Od sva tri teksta, nasilje je bilo najzastupljenije u
Starom zavetu ubijanje i destrukcija pominju se skoro dvostruko ee nego u Novom zavetu (5,3 %, u odnosu na
2,8), dok u Kuranu ine 2,1 % teksta. Autor se ubrzo nakon objavljivanja ove analize otro ogradio od namere da
potvruje ili opovrgava nasilnost islama u odnosu na druge religije, istiui da Stari zavet, Novi zavet i Kuran nisu
jedina literatura u vezi sa hrianstvom, islamom i judaizmom, niti da ine ukupan zbir ovih religija, odnosno
njihovih uenja i protokola. Izvor: Osborn Samuel, Violence more comon in Bible than Quran text analysis
reveals, Independent, 10 February 2016, http://www.independent.co.uk/arts-entertainment/books/violence-more-
common-in-bible-than-quran-text-analysis-reveals-a6863381.html, (pristupljeno 11.02.2016.)
658
inei na taj nain obistinjavanje Kantovog doivljaja po kome sve u prirodi poinje sa ratom, a mir se
doivljava kao fenomen koji nije prirodan i kao neto to nije neprijateljsko ve samo uzdravanje da se rat ili
oruani sukob ne ine, po emu se izvodi zakljuak da mir ne pada sa neba. Izvor: Bojani Petar, Nasilje, figure
suverenosti, Institut za filozofiju i drutvenu teoriju, Beograd, 2007, str. 89
izmeu ruske vojske i terorista Islamske drave, mnogi povreeni borci Isisa prelaze na tursku
teritoriju i zavravaju u turskim vojnim bolnicama. Kao to je nedavno rekao David Graeber, da
je Turska uvela potpunu blokadu teritorija Isisa, poput one u delovima Sirije koje dre Kurdi, a
pogotovo da je prema Kurdistanskoj radnikoj partiji (PKK) i kurdskim vojnim snagama (YPG)
pokazala isti dobroudni nemar kao prema Islamskoj dravi, ova bi se odavno sruila i moda
ne bi bilo pariskih napada. Umesto toga, Turska ne samo da je diskretno pomagala Isis
zbrinjavajui njegove ranjene vojnike i omoguujui izvoz nafte sa njegovih teritorija, ve je i
estoko napala kurdske snage, JEDINE lokalne snage koje se ozbiljno bore protiv Isisa. Turska
je oborila i ruski borbeni avion koji je napadao poloaje Isisa u Siriji. Sline stvari se dogaaju i
u Saudijskoj Arabiji, kljunoj saveznici SAD-a u regionu (kojoj odgovara rat Isisa protiv iita), a
ak je i Izrael sumnjivo rezervisan u osudi Isisa gubei se u oportunistikim kalkulacijama o
Isisu koji se bori protiv pro-iranskih iitskih snaga, koje Izrael smatra svojim glavnim
neprijateljem. Dogovor izmeu EU i Turske objavljen krajem novembra 2015. godine, da e
Turska ograniiti priliv izbeglica u Evropu u zamenu za veliku finansijsku pomo (za poetak tri
milijarde evra) besramno je odvratan in, prava etiko-politika katastrofa. Da li rat protiv
terorizma treba voditi prihvatanjem turske ucene i nagraivanjem jednog od glavnih krivaca za
uspon Isisa u Siriji? Oportunistiko-pragmatino opravdanje tog sporazuma je jasno
(podmiivanje Turske kao najbri nain da se zaustavi priliv izbeglica u Evropu), ali e njegove
dugorone posledice biti pogubne. iek smatra da iz pozadine ove igre interesa, do nas dopire
poruka da totalni rat protiv Isisa nije ozbiljan akteri koji ga toboe vode nisu posveeni tome.
Sve je izvesnije da ovde nije re o sukobu civilizacija (hrianski zapad protiv radikalizovanog
islama), ve o sukobima unutar svake od ove dve strane: na hrianskoj je to sukob izmeu
Amerike i Rusije, a na muslimanskoj sunita i iita. Obe strane se pretvaraju da ratuju protiv Isisa,
ali udovinost Islamske drave je samo paravan iza kojeg pljute udarci namenjeni pravom
neprijatelju. 659
659
iek Slavoj, Pravi neprijatelj, Peanik, 13.12.2015., http://pescanik.net/pravi-neprijatelj/, (pristupljeno
27.12.2015.)
4. Politiki i pravni aspekti etnopolitikih konflikata
Veza izmeu suvereniteta i teritorije 660 je, istorijski posmatrano neporeciva, osim eventualno
kod nomadskih naroda. Ipak, postojali su istorijski periodi kada je suverenitet bio podeljen na
sekularni i religijski nalazivi se u odvojenim rukama. Meutim, nastanak drava sa tzv.
modifikovanom nezavisnou nije nova pojava. Meunarodni poredak pokazao je prilinu
fleksibilnost u davanju, odnosno obezbeivanju statusa razliitim entitetima. Evropa je
obezbedila meunarodni poloaj sui generis entiteta kao to su Sveta Stolica, mini-drave poput
San Marina, Andore, Lihtentajna i Monaka, kao i neobinih odnosno anomalnih tela poput
Suverenog reda vitezova Malte. Vitezovi primera radi, odravaju diplomatske odnose sa brojnim
znaajnim dravama u kojima uivaju diplomatski status, imunitete i privilegije. Navedena
praksa je, moe se rei olakala proliferaciju mini-drava i tzv. kvazi-drava u periodu nakon
Drugog svetskog rata. Tokom perioda Hladnog rata, vladala je rastua tendencija za
samoodreenje onih grupa koje su se nalazile pod evropskim kolonijalnim silama, ali ne i drugih
etnikih grupa, naroito to nije bila pojava u zemljama komunistikih reima. Meutim,
postojanje vie od 6.000 razliitih samo lingvistikih grupa, ukazuje na potencijalno mogui broj
etnikih zahteva u budunosti. Stie se utisak da je izraz nezavisnost u velikoj meri devalviran
660
Uvaavajui teritoriju kao osnovu politike zajednice, uslov bez koga ona ne moe i njen definiui faktor, tenja
ka teritorijalnom proirenju preko samih etnikih granica vodi tragediji i propasti, o emu svedoi i sluaj Grka i
izgradnje drave na etnikom nivou sa Aleksandrom Makedonskim. Drugim reima, kada irenje teritorije postane
vanije od graenja politikog identiteta, to se uvek zavri propau u zemlji. O odnosu etnosa, polisa i teritorije u
Grkoj opirnije videti: Sokolovi Demal, Nacija protiv naroda, Biblioteka XX vek, Beograd, 2006, str. 81-84.
Izneto nalazi uporite u injenici da teritorijalni aranmani ove vrste podrazumevaju podelu suvereniteta i prateu
jurisdikciju nad njima, uvaavajui logiku da vie teritorije za jedne predstavlja gubitak odnosno manjak teritorije
za drugu etniku grupu.
u savremenom svetu. Ironija je da toliko ljudi tei ovakvim zahtevima u eri u kojoj protok
kapitala, ideja, tehnologija i ljudi slabi i ograniava znaaj dravnosti u klasinom smislu, i kada
suverenitet drave sve vie erodira. U tom smislu, meunarodnoj zajednici potreban je dodatni
koncept i znatno iri vokabular da izmiri i napravi mesta nacionalnim zahtevima koji ne mogu
biti izraeni u okvirima postojeih dravnih struktura. Naime, meunarodni pravni sistem
dananjice zaostaje za politikim i socijalnim realitetima u mnogim zemljama sveta. 661
Nasilni etniki konflikti su od 60-ih godina prolog veka, uestaliji i u porastu prema frekvenciji
i intenzitetu, ponekad praeni politikim masovnim krvoproliima i genocidom. Epizode
politikih ubistava i genocida su od 1945. godine izazvale vie ljudskih rtava neko meudravni
sukobi od 1945. do poetka Irako-Iranskog rata zajedno. U tom smislu kao nunost namee se
ustanovljavanje adekvatnih oblika sankcionisanja masovne zloupotrebe, naruavanja i krenja
moralnih standarda globalnog drutva. Strateki posmatrano, jasno je da e difuzija etnikih
konflikata i irenje etnike mrnje u narednom periodu zahtevati vie mera nego to je
maksimalna kolektivna demonstracija sile sa minimumom upotrebe oruja. Etnopolitiki
konflikti retko ostaju u okvirima date drave i najee rasplamsavaju iredentistike strasti
politizacijom srodnih grupa. Neuspeh smirivanja etnikih kriza na pravedan i odgovarajui nain
u svakom sluaju ohrabrilo bi autoritarne vladare da etnike zahteve potisnu iskljuivom silom.
U nekim sluajevima, meunarodni pritisak i diplomatija mogu spreiti krizu u okviru neke
zajednice u ranoj fazi, ali dva institucionalna zatitnika prava nacionalnih manjina su ipak u
veoj meri uinkovitija. U prvom redu to je Visoki predstavnik za nacionalne manjine, institucija
ustanovljena u januaru 1993. godine u okviru Konferencije za bezbednost i saradnju u Evropi (o
kojoj je bilo rei u prethodnom delu disertacije), sa zadatkom objektivne procene stvaranja
razdora i preporuka za njihovo prevazilaenje ostalim lanicama EU. Iako institucionalno
uspostavljanje Visokog predstavnika predstavlja ne samo prepoznavanje problema ve i napor ka
njegovom prevazilaenju, realno posmatrano, zadatak i misija koji su mu dodeljeni, daleko su
661
Council on Foreign Relations Press, New York, 1993, str. 34-35
iznad institucionalnih kapaciteta i mogunosti za spreavanje, odnosno smirivanje etnopolitikih

kriza. 662 Sa druge strane, UN pokuavaju da izvre pritisak na zemlje lanice radi pokazivanja
snanije politike volje i resursa za odgovor na etnopolitike krize. Obino, kreatori nacionalnih
politika nerado opredeljuju resurse za krize koje nemaju neposredne nacionalne posledice, dok
intervencije iziskuju ogromne trokove i ljudstvo. Upravo u ovoj injenici lei potreba veeg
angamana UN i njenih lanica uzimajui u obzir da nedostatak prepoznavanja etnopolitikih
kriza moe izazvati ozbiljnu nestabilnost i imati velike reperkusije po meunarodnu bezbednost.
Kriza u Bosni i Hercegovini je za evropske i amerike kreatore politike bila snana pouka u tom
smislu, kao i sluaj Kamboe za UN, inae najskupljem naporu ove institucije od njenog
osnivanja. 663
Dosadanja meunarodna involviranost u prethodne etnike konflikte i intervenisanje u tom

pogledu, prevashodno se odnosila na unilateralno uplitanje u unutranje stvari suverene zemlje.
Iako retko, kolektivne intervencije podrazumevale su sluajeve poput Korejskog rata i operacije
Pustinjska oluja. Pravo meanja u unutranje stvari suverene drave u velikoj meri je ogranieno
meunarodnim pravom, iako se neretko deava iznalaenje razloga opravdanja istog. Sa druge
strane, poglavlje VIII Povelje UN svojim lanom 34. dozvoljava kolektivnu intervenciju,
odnosno dozvoljava Savetu bezbednosti da istrai sporove koji su doveli do deljenja. U tom
smislu, zakonski ustrojena dravna vlast ima i mogunost da trai intervenciju druge drave u
njeno ime, kao i jo najmanje sedam okolnosti na osnovu kojih je zakonski dozvoljena
intervencija. injenica da humanitarni razlozi ne spadaju u ove okolnosti, pored jasno
ustanovljenih normi osnovnih ljudskih prava u odnosu na prava drave, stvaraju utisak da se u
odredbama Povelje pre insistiralo na iznalaenju opravdanja odnosno pobrajanju to veeg broja
razloga za intervenciju - nego za zatitu prava kojima je intervencija posveena. Drugim reima,
662
Opirnije videti: Huber J. Konrad, Preventing Ethnic Conflict in the New Europe: The CSCE High
Commissioner on National Minorities, Minority Rights and Responsibilities: Challenges in the New Europe,
Institute on East-West Studies, New York, 1993, str. 285-310
663
Oxford, 2000, str. 147-148
iako je u principu intervencija per se nezakonita veliki je broj zakonskih izuzetaka, kao i
njihovih adekvatno preformulisanih razloga odnosno presedana. 664
Pravne okolnosti meutim ostaju trnovite stvarajui teke okolnosti za ugroene u konfliktima.
Drave i meunarodne organizacije koje se odluuju da interveniu u etnopolitikim konfliktima
preferiraju vrstu pravnu utemeljenost to u mnogim sluajevima produava konflikt i ne
spreava agresiju u njemu, iz prostog razloga to bi u takvim okolnostima proaktivnog pristupa
slanje izviakih misija sa zadatkom utvrivanja injeninog stanja, medijatora ili uvoenje
sankcija moglo zavisno od tumaenja - predstavljati uplitanje u unutranje stvari suverene
zemlje iako postoji veliki broj primera kada pojedinim dravama to nije smetalo da sprovedu
svoju intervenciju. Nedostatak pravnih normi koje jasno ustanovljavaju ko bi, kada i na koji
nain trebalo da intervenie, pored toga to otvara mogunost da intervencija bude nelegalna i
nepravedna, stvara uslove za razliito tumaenje ne/opravdanosti istih. Deo meunarodnih
pravnih autoriteta smatra da bi preovlaujui princip trebao biti princip nemeanja, dok drugi
zastupaju ideju o superiornosti ljudskih prava te potrebu njihove zatite intevenisanjem. Pored
toga, meunarodna praksa pokazala je da su neselektivne i nepravedne intervencije monih
svetskih drava sprovoene u prolosti viktimizovale slabije drave to je dodatno podelilo
pravnu i politiku javnost, kao i zvaninike UN u pogledu toga da li humanitarne intervencije
trebaju biti procenjivane od sluaja do sluaja kao moralno, a ne kao zakonsko pravo. Ovakve
interpretacije naime u odreenoj meri zanemaruju odredbe Konvencije o spreavanju i
kanjavanju zloina genocida i Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima kojima su
garantovana prava na ivot i bezbednost ljudi. Konvencija spreavanju i kanjavanju zloina
genocida 665 dalje zabranjuje dravnim vlastima preduzimanje bilo kakvih koraka protiv bilo koje
664
665
Konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina genocida iz 1948. godine bazirana je na definisanju pojma
genocida koji je u upotrebu prvi put uveo Rafael Lemkin 1944. godine kojima je opisivao masovna ubistva koja su
vrili nacisti, a u kojima termin masovno ubistvo nije smatrao odgovarajuim. Tokom poslednje decenije XX veka
proirena je i upotreba termina etniko ienje koji, u odnosu na genocid u svojim pojavnim oblicima ima
razlike, ali njegova definicija jo uvek nije opte prihvaena. Distinkciju i najsveobuhvatniju raspravu izmeu
etnike, religijske ili nacionalne grupe. Iz prethodno iznetog proizilazi da osnovni problem,
pored nepostojanja egzaktno determinisanih odredaba mogunosti i naina intervenisanja, veliki
problem predstavlja i nepotovanje odredaba i principa konvencija od strane samih zemalja
potpisnica (kao i zemalja koje ih nisu ni ratifikovale), stvarajui tako dodatnu pravnu zabunu sa
jedne i luksuz interesnih opravdanja intervencija sa druge strane. 666
Kako Povelja UN zabranjuje humanitarne intervencije na teritoriji drugih drava osim u

sluajevima (opti izuzetak) zloina koji predstavljaju pretnju miru i bezbednosti u
meunarodnom drutvu, stie se na prvi pogled utisak da Povelja UN zabranjuje ono to
Konvencija o genocidu zahteva, naime intervenciju kada jedna drava vri genocid na sopstvenoj
teritoriji. Drugim reima, Povelja UN dravama daje pravo da se umeaju u unutranje poslove
drugih drava kada ove planiraju ili vre genocide, dok Konvencija nalae dravama obavezu da
se u ovakvim i slinim situacijama umeaju. 667
Klasini realizam u okviru teorije u meunarodnoj politici tvrdi da je drava, a ne pojedinci,

jedini sutinski akter, da spoljnu politiku odreuju nacionalni interesi i da su moralni obziri u
smislu odgovornosti nepogodni, pa i tetni u meunarodnim odnosima. 668 U savremenim
uslovima, nakon mira u Vestfaliji 1648. godine, moe se rei da ovaj realizam vlada gotovo u
potpunosti, ali je nakon Drugog svetskog rata dolo do odreenih promena. Od nirnberkih
procesa do rata na Kosovu moe se videti kako je focus na pojedincima i moralnim obzirima u
meunarodnim odnosima sve jai, i obratno, sve jae ograniavanje principa unutranje
autonomije ili suvereniteta pojedinanih drava. Sutina je ouvanje suvereniteta i postavljanje
genocida i etnikog ienja opirnije videti: Naimark M. Norman, Fires of Hatred: Ethnic Cleaning in Twenieth-
Century Europe, Harvard University Press, Cambridge, MA, London, 2001
666
Oxford, 2000, str. 148-149
667
Opirnije videti: Svensen H. Fr. La, Filozofija zla, Geopoetika, Beograd, 2006, str. 210
O oseaju moralne odgovornosti u meunacionalnim odnosima i odnosima meu dravama opirnije videti:
668
Morgenthau Hans, Politics Among Nations, Knopf, New York, 1948

granica tog suvereniteta u odnosu na pojedince u tim dravama to i spada u domen ljudskih
prava. 669 U tom kontekstu krenje ljudskih prava treba da podrazumeva osudu, u ozbiljnim
sluajevima sankcije i u najteim sluajevima intervencije. Meutim, po svemu sudei, pitanje
da li i u kojoj meri moderni humanitarni ratovi predstavljaju pravedne ili nepravedne
intervencije ostae bez pravog odgovora. 670
Poslednje dve decenije trend u meunarodnom pravu donekle ohrabruje s obzirom da postoje
napori u vezi sa tzv. kodifikacijom principa i identifikacijom uslova pod kojima bi humanitarni
imperativi prevazili suverenitet drave bez njegovog uruavanja. 671 Iako ovo predstavlja
pozitivan pomak, nedostaci su viestruki i tiu se pre svega nemogunosti preciznog
determinisanja parametara u okviru identifikovane situacije koja bi opravdala neku intervenciju,
nepostojanje pravne legislative u vezi sa uvoenjem sankcija, kao i standarda za identifikaciju
strategija koje bi trebale biti primenjivane u ovakvim sluajevima. Drugim reima, kodifikacija
etnopolitikih konflikata nije mogua u pravom smislu te rei uvaavajui injenicu da su
okolnosti i faktori svakog konflita sluajevi za sebe. I sama praksa pokazuje da, izuzev nekoliko
unilateralnih odnosno kolektivnih intervencija u sluajevima masovne zloupotrebe i krenja
ljudskih prva, ni jedna nije bila preduzeta samo i iskljuivo radi njihovog spreavanja, ve su
motivi uvek bili viestruki. Unilateralne intervencije u tom pogledu su najvie sporne usled
fabrikovanja razloga za intervencije kao humanitarnih neophodnosti. Praktino, manjkavosti
O ograniavanju u odnosu na pojedinca u dravi (vlast) opirnije videti: Rols Don, Zakon naroda, (prev. Ljiljana
669
Nikoli), Alexandria Press, Beograd, 2003

670
Misli se prevashodno na hrianski koncept pravednog rata i Avgustinovo odreenje rata kao neega to se
dogaa kako bi se postigao mir, pri emu je u pravednom ratu re o negativnoj pravdi. Prema ovoj tradiciji rat se
posmatra kao zlo koje treba spreiti i stoga se postavljaju strogi zahtevi za njegovo promatranje kao pravednog
fenomena koji se dele u tri osnovne grupe: jus ad bellum (o pravnom osnovu ratovanja), jus in bello (o pravnom
osnovu sredstava koja se koriste) i jus post bellum (o pravnom osnovu kraja rata). O konceptu pravednog i
nepravednog rata opirnije videti: Avgustin, Drava boja, (prev. Marko Vii), CID, Podgorica, 2004, knjiga XIX,
str. 11-13; Johnson T. James, The Just War Tradition and the Restraint of War, Princeton University Press,
Princeton, 1981 i Walzer Michael, Just and Unjust Wars, Basic Books, New York, 1977
671
O kodifikaciji principa i uslova pod kojima bi humanitarni imperativi prevazili suverenitet drave bez njegovog
uruavanja opirnije videti: Chopra Jarat, Thomas Weiss, Sovereignty Is No Longer Sacrosant: Codifying
Humanitarian Interventionism, Ethic & International Affairs, No. 6, 1992, str. 95-117
meunarodnog prava u pogledu suvereniteta drava, unose konfuziju i onemoguavaju

adekvatnu strategiju i pravednu reakciju meunarodne zajednice u cilju spreavanja ili okonanja
etnopolitikih kriza. Problem je naime u suprotstavljenosti odnosno kontradiktornosti jednih od
dva osnovna principa meunarodnog prava: principa teritorijalnog integriteta i suvereniteta i
prava za meanje u unutranje stvari u sluajevima naruavanja humanitarnih principa. Eksterno
ponaanje drava koje esto rezultira naruavanjem principa teritorijalnog integriteta i
suvereniteta neke druge zemlje, predstavlja krenje normi meunarodnog prava i trebalo bi biti
primenjivano u istom onom odnosu kao i sankcionisanje drava koje u okvirima vlastite drave,
kre meunarodno priznate norme. 672
Davanje prava nacionalnim i etnikim grupama da sami odrede sopstvene sudbine, predstavlja
esecnijalni argument implementacije osnovnih ljudskih prava koja su iznad prava drave da
provodi sopstvene delatnosti, naroito kada drava odabere genocid ili politiko ubistvo kao
formu ouvanja svoje postojee strukture. 673 Meutim, pri sagledavanju politikih i pravnih
aspekata etnopolitikih konflikata namee se zakljuak da je neophodno da novi svetski poredak
u pravom smislu te rei naglasi kolektivnu odgovornost i meusobnu saradnju zasnovanu na
temeljima objektivnosti koji e stvoriti prostor za reavanje potencijalnih etnopolitikih
konflikata na nain koji bi zadovoljio veliku veinu meunarodnih aktera sa jedne, i princip
pravde sa druge strane. 674
672
Oxford, 2000, str. 150-151
673
Harff Barbara, Genocide and Human Rights: International Legal and Political Issues, University of Denver
Monograph Series in World Affairs, Denver, Vol. 20, Book 3, 1984, str. 78
674
5. Strategije odgovora na etnopolitike krize
Eksplozija nasilnih etnikih konflikata nakon Hladnog rata suoila je meunarodnu zajednicu sa
dva osnovna normativna i praktina izazova oko kojih ni danas, a ini se ni u budunosti nikada
nee postojati stabilan konsenzus kako sauvati prava etnikih manjina i njihove interese,
unutar postojeih dravnih struktura i kako pronai moralno opravdan pravni okvir kojim e biti
determinisane one secesionistike etnike tenje koje treba podrati i meunarodno priznati.675
Drugim reima, meunarodna zajednica je upornou prisustva dugotrajnih nasilnih etnikih
konflikata irom sveta suoena sa njihovim neprihvatljivim posledicama koje se ogledaju u
terorizmu, trgovini drogom i ljudima, humanitarnim krizama, talasima izbeglica i pretnje irih
sistemskih ratova. 676
Reavanje nasilnih i dugotrajnih etnikih konflikata izuzetno je teko, u nekim sluajevima ini
se i nemogue u odnosu na mogunost smirivanja tenzija i rivaliteta. Naime, krize koje se odnose
na azijsko stanovnitvo u Ugandi (proterivanje), Kurde (represija), bugarske Turke (nasilna
asimilacija), Tamile u ri Lanki (rasna represija), Palestince (samoodreenje), Grke/turske
Kiprane (tenzije oko zemlje), Ulstere (protestantsko katolika tenzija u vezi toga da li Severna
Irska treba biti britanska ili irska) i drugi, predstavljaju gotovo generacijski nereive sluajeve za
675
Za normativno-pravne aspekte i posebnosti u vezi intervencija u stranim konfliktima opirnije videti: Gottlieb
Gidon, Nation Against State: A New Approach to Ethnic Conflicts and the Decline of Sovereignty, Council on
Foreign Relations Press, New York, 1993, str. 88-121
676
strunu javnost. Drutva su polarizovana militarizmom i etnocentrizmom uz georafsku deobu jer

je stanovnitvo prinueno da napusti takva podruja. Mirovne operacije u tom smislu obezbeuju
samo periode relativnog smirivanja napetosti koje stvara prostor za eventualno efikasno
iznalaenje sporazuma pregovorima. U okviru etnopolitikih kriza postoji pet kljunih faza u
kojima se moe, zavisno od odabrane strategije diktirane okolnostima moe delovati. Prva faza
podrazumeva mirnu i stabilnu situaciju sa visokim stepenom socijalne stabilnosti i legitimnim
reimom. Druga je situacija politike napetosti u kojoj dolazi do rastuih socijalnih i politikih
podela esto po frakcijskim linijama stvarajui okolnosti dovoljne za politiku krizu. Treu
karakteriu nasilni politiki konflikti sa erozijom politikog legitimiteta vlasti i rastuim
prihvatanjem frakcijskih politika. U etvrtoj fazi prisutan je sukob niskog intenziteta uz otvoreno
neprijateljstvo sa oruanim konfliktom izmeu frakcijskih grupa i uz reimsku represiju i
pobunu. Konano, peta faza podrazumeva konflikt visokog intenziteta sa organizovanom
borbom rivalskih grupa, masovnim ubistvima i raseljavanjem velikog dela civilnog
stanovnitva. 677
Reavanje etnikih konflikta pored toga to predstavlja izuzetno kompleksan proces, kao takav
optereen je brojnim direktnim i indirektnim interesima strana ukljuenim u njega, kao i
stranama koje ele da uestvuju u njegovom razreenju. U tom smislu, pre izbora strategije
odgovora na etnopolitiku krizu, od sutinske je vanosti napraviti distinkciju izmeu
upravljanja/nadzora/voenja konflikta sa jedne, i naina razreenja konflikata odnosno postizanja
mira kao ishoda konflikta sa druge strane. Navedeno je vano naroito u situacijama u kojima je
iz bilo kog razloga u datim okolnostima nemogue postii trenutno reenje mirnog ishoda kao
trajnog reenja. Ipak, ova distinkcija ima nekoliko aspekata. Kao prvo, ona ni na koji nain ne
implicira konani ishod konflikta. Drugo, upravljanje konfliktom predstavlja pokuaj suzbijanja
677
Thackrah John Richard, Dictionary of Terrorism, Routledge, London/New York, 2004, str. 41-42; De Bono E.,
Conflict: A Better Way to Resolve Them, Penguin, London, 1985; Ryan S., Conflict Management and Conflict
Resolution, Terrorism and Political Violence, Vol. 2, No. 1, 1990, str. 55-70 i Jongman A., Schmid A., Trends in
Contemporary Conflicts and Human Rights Violations, Terrorism and Political Violence, Vol. 11, No. 3, 1999, str.
119-150

ili ograniavanja efekata trenutnog etnikog konflikta i kao tree, razreenje etnikog konflikta
tei ustanovljavanju institucionalnog okvira u kome e sukobljeni interesi konfliktnih strana
etnikih grupa ili drave sa kojom su u sukobu biti postignuti u obimu i na nain da
omoguavaju saradnju i nenasilni kompromis interesa nekada nasilno konfrontiranih. Uzimajui
u obzir kompleksnost postupka upravljanja ili razreenja etnikih konflikta, jasna je potreba
znaaja doprinosa organizovane meunarodne zajednice, OEBS, UN, Afrike unije,
pojedinanih drava i nevladinog sektora postupku njihovog odabira i realizacije. 678
Agenda UN za mir, koju je 17. juna 1992. godine formulisao Generalni sekretar Butros Gali
izdvaja etiri vrste odgovora na etnike, religijske, socijalne, kulturoloke i lingvistike sukobe i
to su: na prvom mestu preventivna diplomatija, mirotvorstvo odnosno stvaranje mira, odravanje
mira i postkonfliktna izgradnja mira. Mirotvorstvo odnosno stvaranje mira podrazumeva i odnosi
se na najdublje uzroke konflikta: ekonomsko beznae, socijalnu nepravdu i politiko
ugnjetavanje kod kojih izgradnja mira ukljuuje bilo koju meunarodnu akciju koja moe
doprineti i voditi mirnom reavanju datog konflikta. Odravanje mira podrazumeva upotrebu
vojnog personala u tzv. neborbenim ulogama poput nadgledanja prekida vatre, a to
podrazumeva saglasnost i pristanak obe sukobljene strane. U idealnim uslovima, oni imaju
mogunost uspostavljanja trajnog mira neposredno po postizanju dogovora konfrontiranih snaga
u datoj krizi ili konfliktu. 679 Agenda za mir UN, ni u jednom svom segmentu ne referie na
primenu mira, odnosno upotrebu sile tj. prisile zaraenih strana da obustave neprijateljstva.
Izgraivanje mira podrazumeva jasno i objektivno definisane smernice, precizne strateke ciljeve
i taktiku prilagoenu odabranoj strani, sposobni da predvide tok konflikta kako bi bili u
mogunosti da izaberu i primene odgovarajue mere osiguranja mira. Odravanje mira
678
679
Boutros Boutros-Ghali, An Agenda for Peace: Preventive Diplomacy, Peacemaking and Peace-Keeping, United
Nations, New York, 1992, citat paragrafa 11
podrazumeva prisustvo i preduzimanje svih neophodnih mera za transfer vlasti na stranu

odabranog lokalnog vostva. 680
Strategije odnosno mere koje omoguavaju anticipaciju i obuzdavanje etnopolitikog konflikta

ukljuuju preventivnu diplomatiju i postupke predviene da odgovore graanskim ratovima,
represiji i anarhiji koja preti da ugrozi ljudska prava i ivote velikog broja ljudi. Sa ciljem
otklanjanja nasilja i spreavanja velikih kriza, osam osnovnih strategija odgovora na
etnopolitike krize predstavljeno je prema trokovima kotanja i efektu najmanjeg izazova po
suverenitet zemlje, ka onim strategijama koje podrazumevaju opoziv i ponitenje dravnog
suvereniteta: 681
1. Izdavanje rano-upozoravajue procene predstojeih ili eskalirajuih konflikata; slanje

misija za utvrivanje injeninog stanja i objava rezultata; ustanovljavanje novinske
agencije odnosno biroa finansiranog od strane UN koji e obezbediti trenutni neposredni
pristup telekomunikacijama u cilju osiguravanja globalne distribucije vesti i izvetaja
(CNN za mir). Ovakva politika mera naroito je znaajna za sluajeve graanskih ratova i
represije u njihovim ranim fazama, jer izvetaji o injeninom stanju i smrtonosnim
konfliktima izdati nakon est meseci, poput onih u Bosni i Hercegovini, nisu nita drugo
do prazna gestikulacija.
2. Pozivanje vlasti i njihovih oponenata radi uspostavljanja dijaloga; obezbeivanje

meunarodne medijacije i arbitrae; ponuda politikih i materijalnih podsticaja koji bi
680
681
Harf Barbara, Bosnia and Somalia: Strategic, Legal and Moral Dimensions of Humanitarian Intervention,
Report from the Institute for Philosophy and Public Policy, Vol. 12, No. 3-4, Summer/Fall 1992, str. 5-7 i opirnije:
Ferris Elizabeth, Challenge to Intervene: A New Role for the United Nations?, Life and Peace Institute, Uppsala,
Sweden, 1992 i Brown E. Michael, Chantal de Jonge Quadraat, Internal Conflict and International Action An
Overview, Brown Michael E. , Nationalism and Ethnic Conflict - revised edition (International Security Readers),
The Mit Press, Cambridge, London, 1997, str. 235-265
ohrabrili sukobljene strane da postignu dogovor. Ove mere pogodne su za primenu u

ranim i srednjim stadijumima graanskih ratova.
3. Osuda krenja meunarodnog prava; izdavanje zvaninih upozorenja za uvoenje

sankcija; ustanovljavanje vremenskih rokova i njihovih granica za korektivne mere
prekriocima. Ovakve metode mogu doprineti obuzdavanju namere drave da poini
znaajne masovne zloupotrebe i krenja ljudskih prava. Imaju manji uticaj na zaraene
strane u graanskom ratu, naroito one ije su moralne i politike veze sa meunarodnom
zajednicom slabe. Znaajno je da ovakve mere predstavljaju vie simbolian akt pomoi
za uspostavljanje pravne i politike pozornice za snanije meunarodno delovanje.
4. Povlaenje diplomatskog priznavanja; uvoenje sankcija; embargo na vojnu opremu,

zalihe energenata i druga sredstva koja omoguavaju produetak borbenih dejstava.
Ovakve mere mogu biti preduzete prema svim zaraenim stranama u graanskom ratu i
protiv drave koja u velikoj meri kri ljudska prava. Od iznetih mera, embargo je
najdelotvorniji, ali i postupak koji je najtee sprovoditi konzistentno. Implementacija
ovih mera podrazumeva odgovornost viih nivoa.
5. Ograniena upotreba sile poput nadletanja vojne avijacije, usidrenih vojnih brodova i
uvoenje umerenih oruanih mirovnih snaga sa dovoljnom oruanom snagom da se u
sluaju napada odbrane. Ove metode prenose snanu poruku zaraenim stranama u
etnikom konfliktu i pozicioniraju meunarodne snage da mogu snanije odgovoriti
ukoliko stanje pripravnosti nije dovoljno upozorenje.
6. Opoinjanje selektivne upotrebe sile poput zabrane kretanja vojnih snaga, vazdunih
udara na odabrane strateke ciljeve, zarobljavanja i razoruavanja boraca (individualno ili
manjih jedinica). Ove mere zahtevaju zauzimanje strane od strane meunarodne
zajednice, to je politiki vidljivo kada je jedna strana oigledni agresor odnosno
poinitelj, dok je u specifinim situacijama graanskih ratova gotovo nemogue. Ovakva

selektivna upotreba sile tako moe dovesti do eskalacije sukoba to u svakom sluaju
moe voditi pogoranju situacije i produenju konflikta.
7. Upotreba kolektivne vojne sile sa ciljem razdvajanja zaraenih snaga, zatite neutralnih
podruja i uspostavljanja procedura i zona za dostavu i distribuciju humanitarne
pomoi. 682 Ovo je najodlunija i ujedno najskuplja strategija meunarodnog odgovora na
etnopolitike krize, a moda i jedina sposobna da odgovori na sluajeve poput Somalije.
Klju ove strategije lei u upotrebi svih raspoloivih sredstava radi uspostavljanja
sigurnih i bezbednih zona koje bi omoguile snabdevanje i zatitu civilnog stanovnitva.
Ovo je uslovno reeno srednje ili prelazno reenje koje nuno mora biti praeno
diplomatskim i politikim inicijativama postizanja politikog dogovora. Ova strategija je
nedvosmisleno visokorizina, ali izostanak delovanja moe voditi daleko veem obimu
nepravde i trokova.
8. Ustanovljavanje institucija privremenih, meunarodno sponzorisanih poverenitava;

ponovna izgradnja administracije i osnovnih usluga; obezbeivanje materijalne i tehnike
pomoi; nadgledanje izbora. Ova strategija tzv. sveukupne intervencije ekvivalentna je
saveznikim snagama u okupiranoj Nemakoj nakon 1945. godine i akciji UN u
Kambodi i zahteva skupu i dugotrajnu posveenost. Vojna okupacija i poverenitva su,
odnosno bi trebala biti poslednja mera sankcije za drave i lidere koji ne odustaju od
masovnih ubistava. U tom smislu interveniue snage moraju demonstrirati neophodnost
i proporcionalnost, a vojna intervencija treba da predstavlja imperative i stati kao
poslednje sredstvo.
682
Argumentacija koja ide u prilog razdvajanju zaraenih strana ogleda se u injenici da je od 27 etnikih konflikata
u intervalu od 50 godina, od 1944. do 1994. godine, 12 etnikih sukoba okonano potpunom vojnom pobedom jedne
strane, pet de jure i de facto podelom, a samo dva potisnuta vojnom okupacijom tree strane. Samo ukupno osam
konflikata okonano je aranmanom koji nije podrazumevao podelu zemlje. Izvor: Kaufmann Chaim, Possible and
Impossible Solutions to Ethnic Civil Wars, Brown Michael E. , Nationalism and Ethnic Conflict - revised edition
(International Security Readers), The Mit Press, Cambridge, London, 1997, str. 288-290
Pored iznetih generalnih strategija odgovora na etnopolitike krize odnosno konflikte, od

izuzetne je vanosti naglasiti njihovu optost to implicira ponovo zakljuak da su svaka etnika
kriza i etnopolitiki konflikti sluajevi za sebe sa posebnim osobenostima i zahtevima. U prilog
tome ide i injenica da secesionistiki pokreti predstavljaju posebnu vrstu problema, dodatno
uslonjavajui kompleksnost etnopolitikih kriza. Klasina tradicionalistika zabrinutost u tom
smislu tie se toga da, dodeljivanje posebnog pravnog statusa, prema domaim i meunarodnim
zakonima, etnopolitikim secesionistikim grupama predstavlja impuls koji moe voditi bezbroju
zahteva i kontra-zahteva i dugotrajnom konfliktu koji bi tek samo nekoliko postojeih drava
ostavio netaknutima, s obzirom da je veina zemalja etniki heterogeno. Sudei prema postojeoj
politikoj situaciji u svetu, slobodno se moe rei da je tradicionalistiko stanovite bilo u
potpunosti opravdano, kao i da stvarnost pokazuje njegovo otelotvorenje u potpunosti.
Eventualno prevazilaenje ovakve zabrinutosti tradicionalista i izbegavanje konflikta ove vrste, u

teoriji bi mogue bilo ustanovljavanjem jasnih standard pod kojim neka etnika grupa moe
ostvariti svoje secesionistike tenje, a ukoliko konflikt traje, dizajniranjem specifinih
meunarodnih aktivnosti koje bi dovele do mirnog reavanja konflikta. Iako pokuaj, ovakva
reenja naivna su u odnosu na politiku realnost dananjice. Naime, razlozi za zabrinutost su u
potpunosti opravdani s obzirom da samo u periodu od 1945. do 1990. godine svet belei 233
manjine u 127 zemalja od kojih gotovo 80% je u nekom periodu podravalo pokrete za
autonomiju, a skoro 30 grupa vodilo je radi ostvarivanja autonomije dugotrajne graanske
ratove. 683 Istini za volju, praksa pokazuje da je ovakve tendencije znatno lake spreiti u
drutvima sa apsolutistikim reimima, jer su demokratska drutva uglavnom bila sposobna da
nacionalistike i manjinske zahteve smire dodeljivanjem jednakog tretmana pod zakonom
omoguavajui tzv. specijalne statuse odnosno neke vrste autonomija. U tom smislu standardi
koji bi identifikovali potencijalne oblasti problematine za manjine poput diskriminacije ili
eksploatacije i ustanovili poseban set kriterijuma kojima bi grupa koja tei dominaciji bila
683
Deo konflikata prikazan je u okviru VII poglavlja disertacije grafikim prikazom 16. Pregled postojeih
etnopolitikih konflikata u svetu sa presekom u 1993. godini.
sankcionisana, moe predstavljati alternativno reenje ka stvaranju situacije koja bi prevazila

meusobnu netoleranciju. Opet, praksa je dosta sloenija i pokazuje razliite sluajeve. Primera
radi, poslednja dva vea sluaja pobunjenika u demokratskim zapadnim drutvima, katolika u
Severnoj Irskoj i Baskijaca u paniji pokazuju da reenja ovakve vrste nisu uvek u potpunosti
uinkovita. Baskijci danas uivaju regionalnu autonomiju, dok Irska republikanska armija (IRA)
belei pad podrke javnosti i otpora kao prema teroristikoj organizaciji ak i u okviru zajednice
koju predstavlja. Meutim, nasilje u oba sluaja nije nestalo ve se nastavlja, ali ne prua prostor
za meunarodnu intervenciju. Uzimajui u obzir izneto, u cilju izbegavanja tzv. balkanizacije
teritorija koje su etniki heterogene, pravno ograniavanje secesionistikih zahteva izdvaja se
kao potencijalno adekvatno reenje za demokratske vlade i reime. injenica je naime da
nedostatak meunarodnih standarda, zajedno sa nesigurnou u vezi izbora strategije koja je
odgovarajua i zakonita u datom sluaju etnopolitike krize odnosno konflikta, moe pogorati
postojei konflikt. 684
Nakon izloenih faza etnopolitike krize odnosno konflikta i osnovnih strategija odgovora na
njih, veoma je vano istai da je eksplozija nasilnih etnikih konflikata u svetu po okonanju
Hladnog rata, pokazala tri osnovna mogua ishoda njihovog reavanja. Prvi eventualni ishod
podrazumeva nasilno reavanje konflikta putem rata to, ukoliko jedna od konfrontiranih strana
osigura vojnu pobedu momentalno rezultira postizanjem izmirenja spora. Visokorizian i
brutalan ishod koji upravo meunarodna zajednica eli da izbegne. Drugi eventualni ishod,
dijametralno suprotan od prvog, tie se samoinicijativnih pregovora konfrontiranih strana kojima
se postie dogovor, ali je kod etnikih konflikata najmanje izvestan. Ogranienja prve dve
alternative ishoda etnikih konflikata naglaavaju znaaj tree mogunosti koja se odnosi na
684
Oxford, 2000, str. 153-154
intervenciju meunarodnih treih strana 685 odnosno bilo koje osobe, agencije, drave ili
organizacije koje imaju kapacitet da donesu ili doprinesu mirnom reenju. 686
Kako u tom kontekstu, tree interveniue strane mogu teiti bilo kojem od cilljeva - izgradnji ili
odravanju mira, dodatno se uslonjava vrsta interesa, nain intervenisanja, pozadinski motivi i
broj interesnih strana u svim fazama etnikog konflikta.
Veliki broj meunarodnih aktera involviranih u etnopolitiki konflikt sa razliitim ulogama, kao
i razliitim nainima funkcionisanja i zadacima koje sprovode - nuno podrazumevaju njihovo
redefinisanje i ponovno prilagoavanje svakom pojedinanom datom etnikom konfliktu. Na taj
nain potvruje se jo jednom da je gotovo po definiciji, svaki etniki konflikt idiosinkratian i
znaajno drugaiji od ostalih. 687
U tom smislu javlja se potreba stvaranja novog prostora za nacije koje nisu dostigle
nezavisnost bez ohrabrivanja dezintegracije, separatizma i razdora u okvirima meunarodnih
organizacija i diplomatije, to neminovno zahteva korak napred, ne naputanje, ve iskorak
ispred dva tradicionalna modela zatite manjina (sa ili bez autonomije) i zatita ljudskih prava. 688
Teorije konflikta izneto posmatraju na razliite naine sagledavajui implicitne pretpostavke u

vezi sa nainima njihovog reavanja. Tako teorije interesa naglaavaju da promena interesa
sukobljenih strana u konfliktu ili pronalaenje formule koja e naglasiti zajedniki cilj, moe
685
Bercovitch Jacob, Third Parties in Conflict Management: The Structure and Conditions of Effective Mediation
in International Relations, International Journal, Vol. 40, No. 4, Autumn 1985, str. 737-738
686
Harbottle Michael, The Strategy of Third Party Intervention in Conflict Resolution, International Journal, Vol.
35, No.1, Winter 1970-80, str. 120
687
O dinamikoj perspektivi koja opisuje evoluciju etnikih konflikata u odnosu na statiku, istiui elemente
posebnosti svakog etnopolitikog sukoba u odnosu na druge u kontekstu intervencije treih strana opirnije videti:
Taras Raymond C. and Rajat Ganguly, Understanding Ethnic Conflict: The International Dimension (3rd Edition),
Pearson Education Inc, Longman, New York, 2006, str. 90-115
688
voditi reavanju etnikog konflikta. 689 Sa druge strane, teorije identiteta naglaavaju vanost
konfliktnih interpretacija i suprotstavljenih pogleda koje, preteranim insistiranjem na razliitosti
vode percepciji opasnosti po opstanak, rezultirajui etnikim konfliktom, te stoga zastupaju
napore ka umanjenju ovih razlika u cilju okonanja etnikih sukoba. 690 Evolucioni imperativi
pak, u osnovi su i tenji za ostvarivanjem sopstvenih interesa i sklonosti ka drutvenosti i razvoju
grupnog identiteta, a ukljuuju i procese kulturoloke i bioloke dinamike. Odatle sledi da bi
oslanjanje iskljuivo na interesnu dimenziju u okviru etnikog konflikta, kao kod teorije
racionalnog izbora koja jednostavno definie identitet kao segment interesa, dalo nepotpune
rezultate analize grupnih tenji i motiva etnike borbe, kao i modaliteta reavanja etnikih
konflikata. U tom smislu, evolucione teorije pri razmatranju modaliteta reavanja etnikih
konflikata naglaavaju znaaj razumevanja naina na koji su interesi i identiteti relevantni u
etnikom konfliktu kao motivaciono ponaanje u grupi, uvaavajui injenicu da usvajanje
univerzalistikih normi kao apsolutnih podrazumeva ponitavanje grupnog identiteta i razlika. 691
689
O teorijama interesa i njihovim modelima reavanja etnikih konflikata opirnije videti: Sherif M., Harvey O. J.,
White B. J., Hood W. R., Sherif C. W., The Robbers Cave Experiment: Intergroup Cooperation and Competition,
Wesleyan University Press, Middletown CT, 1987 i Fisher R., Ury W., Getting to Yes: Negotiating without Giving
In, Penguin Books, New York, 1981
690
O teorijama identiteta i njihovim modelima reavanja etnikih konflikata opirnije videti: Volkan Vamik D.,
Bloodlines: From Ethnic Pride to Ethnic Terrorism, Farrar, Strauss and Giroux, New York, 1997; Montville V.
Joseph, The Psyhological Roots of Ethnic and Sectarian Terrorism, Volkan V. D., Demetrios A. J., Montville V.
J., The Psyhodinamics of International Relationships, Vol. I: Unofficial Diplomacy at Work, Lexington Books,
Lexington MA, 1990, str. 163-180 i White E., Genes, Brains and Politics: Self-Selection and Social Life, Praeger,
Westport, 1993
691
O evolucionistikim teorijama modaliteta reavanja etnikih konflikata opirnije videti: Ross Howard Marc,
Contributions of Evolutionary Thinking to Theories of Ethnic Conflict and Its Management, Patrick James, David
Goetze, Evolutionalry Theory and Ethnic Conflict, Praeger, London, 2001, str. 71-95; Boyd Robert, Richerson J.
Peter, Culture and Cooperation, Mansbridge J. Jane, Beyond Self-Interest, University of Chicago Press, Chicago,
1990, str. 111-143; Ross Hovard Marc, The Management of Conflict: Interpretations and Interests in Comparative
Perspective, Yale University Press, New Haven CT and London, 1993 i Fearon James D., Laitin David D.,
Explaining Interethnic Cooperation, American Political Science Review, No. 90, 1996, str. 715-735
6. Perspektiva otklanjanja etnikih konflikata kao

preduslov meunarodne bezbednosti
Prva dekada novog milenijuma pokazala je da pitanje upravljanja etnikim konfliktima
nedvosmisleno postaje centralno pitanje u rastuem decentralizmu globalnog sela. Uslovno

reeno destrukcije nacionalnih identiteta, bilo kroz etniko ienje ili asimilaciju, stoje na putu
obezbeivanja zajednikih vrednosti koje bi omoguile koegzistenciju. Nepostojanje idealnih
uslova koji bi pruili prostor, nain, priliku i mehanizme spreavanja izbijanja nasilnih etnikih
konflikata, namee potrebu intervencija tree strane. Ovakve okolnosti i direktna intervencija
gotovo po pravilu za neku od sukobljenih strana (ponekad i obe) - nisu poeljne. Primeri Kosova
i Bosne i Hercegovine jasno pokazuju da su vojni tzv. naredbodavni zahtevi konvencionalnih
misija znaajno drugaiji od onih, potrebnih da bi se spreio (uguio) etniki konflikt. Izneto
pretstavlja osnovu evolucionistikog pristupa odnosno modela intervencije tree strane u
kontekstu upravljanja etnikim konfliktima u realnim okolnostima. Takoe, ovakva tvrdnja
prilino je direktna, jer se u kljunim segmentima strukture meunarodnih odnosa, drava i
subdravni akteri suoavaju sa veom dozom sumnjiavosti i neizvesnosti u pogledu motivacije,
odakle dolazi do veih prilika za konflikt. U tom kontekstu, za intervencije tree strane u
posthladnoratovskoj eri ne moe se rei da su bile naroito uspene. Naime, neadekvatne
inicijalne intervencije u ogromnoj meri ugroavaju mogunost da se na uspean nain dugotrajno
obeshrabre konfrontirane etnike strane i u nekim sluajevima ak, mogu voditi usvajanju znatno
agresivnijih strategija. Oigledan primer jeste deo intervencije pod vostvom i patronatom UN.
U cilju prevazilaenja ovakvog tereta uruene reputacije izazvane izostankom pomoi, za
intervencije za koje se bez rezerve moe rei da su bile daleko od uspenih, postoje dve mogue
alternative. Prva bi se odnosila sankcionisanje, a ne rukovoenje interveniuim snagama kao to

je to bio sluaj u Zapadnoj Africi i Bosni i Hercegovini odnosno, zaobilaenju UN-a na osnovu
koalicije volje regionalnih napora kao to je to bio sluaj na Kosovu i Istonom Timoru. 692
Drugim reima, gorko iskustvo prisustva snaga UN u Bosni i Hercegovini prelomni je momenat
u oceni sposobnosti i uinkovitosti prevencije, spreavanja i zaustavljanja nasilnih etnilkih
konflikata.
U tom smislu, mogu se izdvojiti tri pravca znaajnih pouka za meunarodnu bezbednost i njene
institucije. Prvi pravac tie se posledica opravdano uruene reputacije UN kao meunarodne
bezbednosne organizacije poslednje dve decenije, njihovih uticaja i reperkusija pokazane slabosti
(primera radi u poreenju sa NATO intervencijom na Kosovu ili koalicionu intervenciju u
Istonom Timoru). Navedene okolnosti vrlo lako mogu dovesti ovu organizaciju u poziciju koja
moe usloviti budui izbor konflikata za intervenciju u pravcu onih, koji mogu osigurati
sigurnu pobedu. U tom kontekstu, perspektive otklanjanja etnikih konflikata kao preduslova
meunarodne bezbednosti u velikoj meri su pod znakom pitanja. Drugo, takva situacija implicira
ili promenu strukture UN ili nastavak uzdravanja od liderske uloge u okviru intervencija u
sukobima visokog intenziteta, makar i privremeno. Misije UN na Kosovu i Istonom Timoru
su referentne, iako relativno uspene, iz razloga to su preusmerile UN pristup zasnovan na
konsenzusu. Uvaavajui realne okolnosti, postojanje velikog broja velikih aktivnih mirovnih
misija ne garantuje nuno i njihov uspeh, ali upravo se iz tog razloga - angaman mirovnih
misija koje su razliite po svom obimu (vee i manje), prilagoenih ekstenzivnom nizu
pobunjenikih strategija ini daleko vie primerenijim. Kao tree, iz perspektive
evolucionistikih teorija etnikih konflikata, ne treba gubiti iz vida injenicu da evolucija grupne
reputacije i izbor strategija predstavljaju determiniui faktor koji utie na izbor etnikog nasilja
kao naina osiguravanja grupne sigurnosti. Razlog iznetog lei u tome da institucije, organizacije
i grupe ne evoluiraju i ne razvijaju se strukturalno i vremenom se menjaju. Sa druge strane, ne
692
Opirnije videti: Patrick James, David Goetze, Evolutionalry Theory and Ethnic Conflict, Praeger, London, 2001,
str. 195-217
moe se porei da ogromni trokovi intervencije u okviru svakog izazova po bezbednost u tom
smislu ne ugroavaju dugoroniju efikasnost svake organizacije. U takvim okolnostima,
eventualne intervencije bile bi usmerene na posebne i manje posebne regione, a njihovi
trokovi iskljuivo na nerazvijene delove sveta, ponovo otvarajui dilemu u vezi sa etnikim
konfliktima, a to je da snage usmerene direktno na suzbijanje nasilja ne mogu biti angaovane
uvek i svuda. 693
Dilema vezana za intervencije u stranim etnikim konfliktima, po pravilu je u senci zamrenosti

pravnih doktrina i napregnutosti ideolokih oekivanja. Princip nemeanja, doktrina kolektivne
intervencije i multilateralizam, kolektivna samoodbrana, kolektivna bezbednost i humanitarne
intervencije, odnose se sutinski na spektar i irinu autoriteta Saveta bezbednosti i regionalnih
organizacija inei mreu pravnih i politikih razmatranja. Pitanja koja se tiu kolektivne
intervencije u graanskim ratovima nisu fundamentalno drugaija od onih koja se odnose na
meunarodne konflikte, ali su pravne norme koje ih reguliu daleko drugaije. Etniki konflikti
zapravo poseduju direktne i neposredne izazove koje je relativno lako identifikovati: spreavanje
irenja konflikta, promovisanje prekida vatre izmeu sukobljenih strana, obezbeivanje
humanitarne pomoi, pritisak za zaustavljanje zloupotrebe humanitarnog prava i pomo radi
uspostavljanja pregovora u cilju (arbitranog) reavanja spora. Problem je to realizacija nekih
od ovih koraka zahtevaju upotrebu oruanih snaga to u odreenim situacijama moe voditi
irenju rata uz uee stranih oruanih snaga. U tom smislu, opravdana je dilema u odnosu na to
da li je kolektivna intervencija uinkovit metod, ta moe doneti kao krajnji rezultat i po koju
cenu? Zakonska distinkcija izmeu meunarodnog konflikta i internih (frakcijskih) sukoba
zahteva veliku obazrivost, a sledstveno tome i karakterizacija konflikata kao meunarodnih ili
internih ve dugo predstavlja predmet otrih rasprava i podela unutar pravne strune javnosti.
U tom smislu meunarodni pravnici otvoreno su podeljeni na statiste koji zastupaju tezu o
nepovredivosti suvereniteta drave, na osnovu lana 2.7 Povelje UN i intevencioniste sa druge
strane, koji prednost daju iroj agendi viih ciljeva (pomo stanovnitvu u sluajevima
693
Ibidem
prirodnih katastrofa, oruanim konfliktima, ozbiljnih pretnji po ivotnu sredinu, prevenciju

genocida i proliferacije oruja za masovno unitenje). Sutinski, razlika ova dva pristupa lei u
nainu na koji se odnose prema neintervenciji u odnosu na druge interese. 694
Pored iznete dileme koja postoji u okviru meunarodnog prava kao preduslova i okvira
delovanja, izuzetno je vano napomenuti i injenicu o nepostojanju konsenzusa meu zemljama
po svim vanim pitanjima koja se tiu etnikih konflikata. Osnova ovog nesuglasja poiva na
injenici da nasilniki in (terora) jednih, za druge predstavlja akt osloboenja. Uzimajui u
obzir da spoljna politika svake zemlje poiva na okolnostima njenog unutranjeg stanja,
razumljivo je odakle potie i razliito tumaenje istog. Sa druge strane, pored izostanka
saglasnosti u pogledu kljunih aspekata u odnosu na etnike konflikte, razliit doivljaj zemalja i
odnos prema njima nuno dalje utie i na tzv. zauzimanje strana. Za ovakve okolnosti ne moe
se sa sigurnou tvrditi da nuno i u svakom sluaju doprinose prevenciji ili mirnom reavanju
etnikih konflikata iz prostog razloga to sobom nose saveznitva i meunarodne podele.
Praktino, za sukobljene strane u aktuelnom etnikom konfliktu to znai da e izmeu ostalog,
po identifikaciji eventualnih interesa i njihovoj realizaciji, u okviru konflikta, uslovno reeno na
stranu pobede prevagnuti ona frakcija, koja oko sebe okuplja odgovarajue strateke
partnere odnosno, ona strana iji se motivi borbe ine najpodesnijim partnerima koji uzimaju
aktivnu ulogu u razreenju datog konflikta.
Navedeno u ogromnoj meri ograniava mogunosti i suava prostor eventualnog delovanja u

pogledu perspektive otklanjanja etnikih konflikata kao preduslova meunarodne bezbednosti.
Ukoliko se tome doda jo i specifian i razliit tretman manjina u svetu u poslednjoj deceniji
XX, odnosno poetkom XXI veka, snana rehabilitacija koncepta dravnog suvereniteta, jaanje
religijski obojenih incidenata (na mikro i makro nivou), talas izbeglike krize koji po prvi put
pogaa EU i u skladu sa time jaanje desniarskih politikih snaga, moe se slobodno rei da se
694
O polazitima pravnih stavova statista i intervencionista u okviru meunarodnog prava opirnije videti: Gottlieb
Gidon, Nation Against State: A New Approach to Ethnic Conflicts and the Decline of Sovereignty, Council on
Foreign Relations Press, New York, 1993, str. 88-93
pored brojnih ogranienja mirnog okonanja postojeih, prostor eventualne prevencije izbijanja
novih etnikih konflikata nedvosmisleno suava.
U pogledu perspektiva otklanjanja etnikih konflikata kao preduslova meunarodne bezbednosti,

pri izboru strategije njihovog otklanjanja, od esencijalne je vanosti distinkcija izmeu
upravljanja konfliktima i arbitranog reavanja etnikih konflikata, iz prostog razloga jer
okonanje datog konflikta u odreenom trenutku moe biti nemogue. Ova distinkcija odnosi se
na izabranu politiku delovanja etnikih strana i svih ostalih uesnika koja dati konflikt u krajnjoj
instanci vodi okonanju. 695 Pri tome, menadment odnosno upravljanje konfliktom i arbitrano
reavanje sporova ni u jednom svom segmentu ne garantuju niti mogu garantovati uspeh u
smislu okonanja etnikog konflikta. Upravljanje konfliktom predstavlja pokuaj da se suzbiju i
ogranie efekti aktielnog etnikog konflikta, dok arbitrano reavanje sporova za cilj ima
ustanovljavanje institucionalnog okvira u kome e sukobljeni interesi suprotstavljenih strana
(etnikih grupa ili drave u okviru koje se sukobljavaju) biti u takvom obimu da omoguuju
saradnju i nenasilno reavanje konflikta interesa kroz kompromis koji prevazilazi benefite koji se
mogu postii nasilnim etnikim konfliktom. U tom smislu, bez obzira da li se radi o upravljanju
etnikim konfliktom ili pak arbitranom reavanju etnikog spora, nedvosmisleno je od najveeg
znaaja doprinos meunarodnih i regionalnih organizacija (UN, OEBS, NATO, AU),
pojedinanih drava i nevladinog sektora koje u tome mogu pomoi. 696
695
Jedan od svetlih primera bilo je otpoinjanje UN mirovne misije na Kipru 1974. godine, kao efikasne tampon
zone izmeu neprijateljskih grupa koje u situaciji nakon pokuaja vojnog dravnog udara, stranih napada i oklnosti
blago reeno razmene stanovnitva, prevodei na Grke i Turske delove podeljenog ostrva koje je 99% etniki
homogeno. Ovaj sukob znaajan je jer predstavlja primer etnikog konflikta eklatantno baziranog na religiji,
odnosno predstavlja sukob pravoslavlja i islama. Iako su UN trupe zaustavile borbe, nisu uspele da omogue reenje
etnikog konflikta izmeu Turaka i Grka na Kipru. Tako je i Anglo-Irski sporazum iz 1985. godine obezbedio okvir
za bezbednosnu saradnju Republike Irske i Velike Britanije po pitanju konflikta u Severnoj Irskoj i takoe
predstavlja primer upravljanja konfliktom ofdnosno konflikt menadment. Tu spada i sporazum izmeu Vlade
Makedonije i etniki albanskih partija iz 2001. ili Dejtonski sporazum u Bosni i Hercegovini iz 1995. godine koji je
okonao dotadanji rat. Ovi primeri naime pokazuju pokuaje da se u okolnostima aktuelnih etnikih konflkata
obezbede uslovi koji e konfliktnim stranama omoguiti mirno reavanje spora i okonanje sukoba.
696
O razliitim aspektima distinkcije izmeu konflikt menadmenta i arbitranog reavanja sporova izmeu etniki
sukobljenih strana opirnije videti: Wolff Stefan, Ethnic Conflict: A Global Perspective, Oxford Univesity Press,
New York, 2007, str. 123-154
U tom smislu, UN ine se idealnim za ulogu tree strane u etnikim konfliktima iz najmanje tri
razloga. Slika i imid nepristrasnosti za meunarodnu organizaciju ini je prihvatljivom za
etniki sukobljene strane. Drugo, UN intervencije mogu deinternacionalizovati konflikt i spreiti
delovanje (napade i kontra-napade) pobunjenikih grupa i tako oslabiti mogunosti eskalacije
datog etnikog konflikta 697 i tree, specijalizovana tela i agencije UN imaju kompetenciju i
dovoljne mogunosti u realizaciji irokog spektra zadataka vezanih za deeskalaciju i reavanje
etnikog konflikta (nadgledanje prekida vatre, medijacija, arbitraa, mirovni pregovori zaraenih
strana, obezbeivanje humanitarne pomoi, preduzimanje mera za izgradnju mira u
postkonfliktnim okolnostima i slino). Meutim, uprkos navedenim prednostima, UN nisu bile ni
veoma aktivne ni efektne u reavanju etnikih konflikata tokom Hladnog rata. U ratu u Bijafri
(Nigerija) i konfliktu u Severnoj Irskoj UN ni najmanjem segmentu nisu bile ukljuene. Tokom
sukoba Indije i Pakistana oko Kamira, tokom secesije Bangladea, uloga UN bila je povrna i
gotovo bezznaajna. Takoe, UN nisu intervenisale ni u brutalnom etnikom konfliktu u ri
Lanki; nisu uspele da spree etnike konflikte u Mjanmaru i Maleziji; u izuzetno maloj meri
osudile zverstva u Istonom Timoru; nedovoljno, neadekvatno i neuspeno se angaovale u
bujanju etnikog stradanja u bivem Sovjetskom Savezu i Istonoj Evropi. 698
Evidentno i tragino sumoran i alostan uinak UN u pogledu reavanja etnikih konflikata moe
se objasniti sa vie faktora koji ne predstavljaju argumete opravdavanja ove organizacije ve
naprotiv, elemente ije unapreenje moe voditi eventualnom poboljanju uinka uloge i svrhe
ove organizacije. Kao to je ve navedeno, uprkos svom imenu, UN predstavlja organizaciju
nezavisnih drava, te je stoga prirodno da zastupa upravo ta prodravna stanovita u
unutardravnim etnikim konfliktima, a to se konstantno ponavlja. 699 Drugo, usled injenice da
697
Ryan Stephen, Ethnic Conflict and International Relations, Aldershot, Dortmund, 1990, str. 42
698
O ulozi UN u reavanju etnikih konflikata, izgradnji i odravanju mira pre, za vreme i nakon zavretka Hladnog
rata, opirnije videti: Taras Raymond C. and Rajat Ganguly, Understanding Ethnic Conflict: The International
699
Shiels L. Frederick, Ethnic Separatism and World Politics, University Press of America, Lanham, MD, 1984, str.
10
dravni suverenitet i princip nemeanja u unutranje stvari neke drave predstavljaju davno
uspostavljene meunarodne norme, UN pravno-legalno (lan 2. Paragraf 7. Povelje) ne mogu
intervenisati u unutar-dravnim etnikim konfliktima ukoliko zabrinute drave ne zahtevaju
odnosno ne trae UN intervenciju 700, ili pak ukoliko ne bude pronaen dovoljno ubedljiv
argument kako bi se zaobili principi suvereniteta i nemeanja. 701 Dosadanja meunarodna
praksa pokazala je da drave koje se sreu sa secesionistikim tendencijama u svojim okvirima,
veoma esto (gotovo po pravilu) izbegavaju da zatrae UN intervenciju usled straha da e
secesionistiki zahtevi biti ozakonjeni, te da dravi biti ograniena upotreba sile protiv
secesionistike grupe. Takoe, kao to je ve bilo pomena, meunarodno pravo jasno ne definie
uslove u i pod kojima bi meunarodna zajednica trebala da prenebregne norme dravnog
suvereniteta i princip nemeanja u unutranje stvari drave. Konano, ogranienje finansijskih
sredstava i vojnih kapaciteta takoe predstavljaju prepreku uinkovitosti UN u reevanju i
prevenciji etnikih konflikata. 702 Ipak, objektivno posmatrano, ne moe se porei u odreenim
sluajevima pozitivan doprinos UN u reavanju internih konflikata tokom Hladnog rata. Naime,
u cilju opravdavanja svog glavnog cilja odravanje meunarodnog mira i bezbednosti (lan 1.
Povelje), UN su morale biti involvirane u neke od sukoba u ovom periodu. Isto tako, Povelja pod
pravom na samoodreenje ne podrazumeva, odnosno ne dozvoljava pravo odvajanja dravnosti
za etnike grupe, nastavljajui da obavezuje UN da ne sme ignorisati implikacije ovakvog
principa u okviru etnikih konflikata. 703
700
Pojedine zemlje jesu tokom Hladnog rata traile intervenciju UN usled situacija etnikih konflikata koje nisu bile
u mogunosti da ree same. Izvor: Ryan Stephen, Ethnic Conflict and International Relations, Aldershot, Dortmund,
1990, str. 120-121
701
Milton J. Esman, Shibley Telhami, International Organizations and Ethnic Conflict, Cornell University Press,
Ithaca NY, 1995, str. 9-10. U vezi sa analizom normi u pogledu kolektivne intervencije i principa nemeanja u
vezi sa Poveljom UN opirnije videti: Wynen Van Ann, Thomas A. J. Jr, Non-Intervention: The Law and Its Import
in the Americas, Sauthern Methodist University Press, Dallas, 1956, poglavlje VII
702
Hopkins E. Raymond, Anomie, System Reform, and Challenges to the UN System, Milton J. Esman, Shibley
Telhami, International Organizations and Ethnic Conflict, Cornell University Press, Ithaca NY, 1995, str. 89
703
Uzimajui u obzir misiju UN koja se odnosi na uspostavljanje mira, izgradnju mira i odravanje
mira u posthladnoratovskom periodu, slobodno se moe rei da UN nisu opravdale oekivanja.
Kada je u pitanju objanjenje ovakvog ishoda u pogledu odravanja mira, argumentacije su
mnogostruke i kreu se od toga da je za odravanje mira nakon pada berlinskog zida bila
neophodna intervencija koja je praktino znaila politiku intervenciju prilagoenu svakom
posebnom konfliktu 704, da je struktura Saveta bezbednosti je anahrona i ne odie pravim stanjem
moi u svetu uz amorfnost pojedinih lanica 705, do toga da je sada u novom svetskom poretku
dolo do rastue konfrontacije izmeu zemalja koje su navodno prekrile odredbe meunarodnog
prava i onih koje to navodno nisu uinile. 706 U tom smislu, budunost dela misije UN koja se tie
odravanja mira uslovljena je potrebom redefinisanja uloge UN u ovoj oblasti u pravcu
prevazilaenja rastue neusaglaenosti izmeu raspoloivih sredstava i rastuih zahteva za
intervencijama uz velike civilne rtve, krenja ljudskih prava i druge ratne zloine. 707 Bolne
alternative za UN u tom smislu mogu se odnositi na nemeanje u etnike konflikte koji ukljuuju
vojna sredstva, odnosno ogranieno meanje uz prethodni pristanak etniki konfrontiranih strana
to u velikoj meri prevazilazi dosadanju formu UN misija odravanja mira. 708
Po pitanju uspostavljanja mira, period nakon Hladnog rata takoe nije bio slavan po renome UN.
Naime, uprkos pojedinim pozitivnim primerima nastalim novinom u praksi UN - odvajanjem
704
Mandelblaum Michael, The Reluctance to Intervene in Foreign Country Problem, Foreign Policy, Vol. 95,
June 1994, str. 4-5
705
Falk Richard, Appraising the UN at 50: The Looming Challenge, Journal of International Affairs, Vol. 48,
No.2, Winter 1995, str. 630-643
706
Schroeder W. Paul, The New World Order: A Historical Perspective, Washington Quarterly, Vol. 17, No. 2,
Spring 1992, str. 29
707
Weiss G. Thomas, Intervention: Whither the United Nations?, Washington Quarterly, Vol. 17, No. 1, Winter
1994, str. 123-124
708
Opirnije videti: Betts K. Richard, The Delusion of Impartial Intervention, Foreign Affairs, Vol. 73, No. 6,
November/December 1994 i Boutros Boutros-Ghali, Empowering the United Nations, Foreign Affairs, Vol. 72,
No. 5, Winter 1992/1993
institucije Generalnog sekretara od operacija uz upotrebu sile 709, a koji su rezultirali okonanjem
iransko-irakog rata, mirovnim sporazumom u graanskom ratu u El-Salvadoru, demilitarizaciji i
implementaciji primirja u Mozambiku koje je vodilo kraju graanskog rata, nadzoru povlaenja
sovjetskih snaga iz Afganistana, osloboenju talaca iz Libana i postizanje politikog dogovora sa
Kambodom, te male uloge i prisustva u Namibiji i Istonom Timoru, UN nisu opravdale
oekivanja. Loi rezultati UN upravo spojenim pomenutim institucijama rezultirali su
neuspehom misija uspostavljanja mira u Bosni i Hercegovini i Somaliji bacajui tako senku i
dovodei u pitanje relativnost prethodno iznetih uspeha. U tom smislu, ustanovljeni proces
odluivanja u okviru UN pokazao je da liava organizaciju fleksibilnosti po pitanju
uspostavljanja mira i dalje doprinosi eroziji njenog kredibiliteta usled nemogunosti da prui
garancije i nadzire implementaciju mirovnih sporazuma. Odatle proizilazi da jedina adekvatna
perspektiva uspostavljanja mira u buduim etnikim konfliktima baca novo svetlo na
individualne drave da pokuaju svojim kapacitetima da preuzmu odgovornost medijacije
etnikih konflikata u regionima sopstvenog uticaja. 710
U pogledu izgradnje mira, ne mogu se porei rastui zahtevi odnosno potreba za intervencijama
UN u ovom smislu u periodu nakon Hladnog rata. 711 U ovim okolnostima usvojen je koncept
709
Jedini sluaj upotrebe sile u ovom periodu bio je u Zalivskom ratu, kada je Savet dozvolio vojnoj koaliciji
predvoenoj SAD da preduzme mere prootiv Iraka, kada je institucija Generalnog sekretara de facto bila
iskljuena iz ove operacije. Naime, iako su institucija Saveta bezbednosti i Generalnog sekretara komplementarne,
najbolje funkcioniu podeljene po liniji upotrebe sile. Opirnije videti: Picco Giandomenico, The U. N. and the
Use of Force: Leave the Secretary General Out of It, Foreign Affairs, Vol. 73, No. 5, September/October 1994, str.
15-54
710
Ibid, str. 45-46
711
Michael Zantovsky, inae ambasador Republike eke, predsednik Aspen Instituta u Pragu i autor biografije
Vaclava Havela, u jednom od svojih lanaka ukazao je na paradigmu predstojee neizvesnosti slobode i slobode
neizvesnosti, naglaavajui da veoma esto luksuz i komfor ivota u slobodnim drutvima i uzimanje slobode
zdravo za gotovo, mame na podcenjivanje pretnji. U tom smislu otvara polemiku u vezi sa pitanjem da li je
predmet slobode unapreen suspenzijom garancija ljudskih prava za odreene kategorije individua, pozivajui se na
misao Vaclava Havela od pre 40 godina zabeleenu u Konspiratorima, da je prirodna mana demokratije ta to
vezuje ruke onima koji joj ele dobro, a sa druge strane otvara neograniene mogunosti za one koji je doivljavaju
ozbiljno. U kontekstu slobode neizvesnosti upuuje na injenicu da se za razliku od prethodnih era, modernost
drastino razlikuje upravo po dramatinom poveavanju gradacije slobode. Opirnije videti: Zantovsky Michael,
tzv. postkonfliktne izgradnje mira. 712 Ovaj novi koncept demonstriran je prilino uspeno na
primeru El-Salvadora kada je pod patronatom UN potpisano primirje u januaru 1992. godine,
nakon ega su UN razoruale zaraene strane i poele igrati odluujuu ulogu u uspostavljanju i
sprovoenju politikih, socijalnih i institucionalnih reformi spreavajui povratak nasilju.
Meutim, sluaj El-Salvadora pokazao je i brojne nedostatke ovog pristupa prevashodnou
koordinaciji i implementaciji razliitih politika suprotstavljenih aktera u kompleksnim
okolnostima. Konkretno, ovo iskustvo potvrdilo je da neophodnost da i UN i sve njene agencije i
tela moraju koordinisano raditi na ostvarenju cilja. 713 Ovakve manjkavosti se u buduim
intervencijama UN u pogledu izgradnje mira mogu prevazii na tri naina. Prvo, veom
transparentnou i razmenom podataka izmeu agencija i tela organizacije to bi omoguilo
jedinstveni izvor ranog upozorenja izmeu delova organizacije, omoguilo adekvatnu
koordinaciju i eventualno preventivno delovanje. Drugo, u cilju intenziviranja napora za
izgradnju mira zahteva integrisanje ciljeva i aktivnosti meunarodnih organizacija, te bi ponovno
uspostavljanje nekadanjeg Komiteta iz 1961. godine koji je ukljuivao Generalnog sekretara
UN, predsednika Svetske banke, elnike UN bordova za tehniku pomo i UN posebnih fondova
bio od znaajne koristi. Konano, kao apsolutna nunost namee se potreba fleksibilnosti u
tumaenju i primeni pravila finansijskih institucija i njihovo prilagoavanje potrebama UN
preventivne diplomatije, uspostavljanja mira i postkonfliktne izgradnje mira. Takoe, UN bi
mogle pronai model da iskoriste ekspertizu i iskustvo drugih meunarodnih organizacija i
institucija u vezi sa izgradnjom mira, za ta je nesumnjivo potrebna politika volja veine
lanica. 714
The Uncertainty of Freedom and the Freedom of Uncertainty, Americas Purpose & Role in a Changed World,
World Affairs, May/June 2014, str. 67-76
712
O konceptu postkonfliktne izgradnje mira opirnije videti predlog tadanjeg Generalnog sekretara UN Boutros-
Ghalija: Boutros Boutros-Ghali, Empowering the United Nations, Foreign Affairs, Vol. 72, No. 5, Winter
1992/1993, str. 101-102
713
U El-Salvadoru je izostala kljuna uloga Meunarodnog monetarnog fonda i finansijska pomo usled drastinog
pada izvoza kafe kao stratekog proizvoda.
714
Opirnije videti: Soto de Alvaro, Graciana del Castillo, Obstacles to Peacebuilding: United Nations, Foreign
Policy, Vol. 94, Spring 1994, str. 70-81
Uzimajui u obzir da UN nisu opravdale svoj renome u dobrom delu svog angaovanja, kao i da
primera radi - panja koju Savet bezbednosti poklanja problemima stradanja civilnog
stanovnitva u Africi u tom smislu predstavlja gotovo uvredu - poraavajui su podaci koji
ukazuju da je najvea i najmonija svetska mirovna organizacija trenutno angaovana u samo 16
mirovnih misija 715, sa 124.746 angaovanih ljudi, ali i zapanjujuim godinjim budetom od
7.442.355.100 $. 716
- 21. Tabelarni prikaz trenutnog mirovnog angamana UN prema misijama, broju angaovanih
ljudi i godinjim budetom za interval 2015-2016. godina.
r. MISIJA BROJ GODINJI BUDET MISIJE

br. ANGAOVANIH 2015-2016 u $
1. Zapadna Sahara 482 53.190.000
(MINURSO)
2. Centralnoafrika 11.644 814.066.800
Republika
(MINUSCA)
3. Mali (MINUSMA) 12.893 923.305.800
4. Haiti (MINUSTAH) 6.269 380.355.700
5. Demokratska 23.438 1.323.178.600
Republika Kongo
(MINUSCO)
6. Darfur (UNAMID) 21.357 1.102.164.700
7. Golan-Sirija (UNDOF) 956 51.706.200
8. Kipar (UNFICYP) 1.094 52.538.500
9. Liban (UNIFIL) 11.352 506.346.400
10. Abeja (UNISFA) 4.721 268.256.700
11. Kosovo (UNMIK) 366 40.031.000
12. Liberija (UNMIL) 6.541 344.712.200
13. Juni Sudan (UNMISS) 15.106 1.085.769.200
715
United Nations Current peacekeeping operations, http://www.un.org/en/peacekeeping/, (pristupljeno 08.02.2016.)
716
United Nations Current peacekeeping operations Fact Sheet,
http://www.un.org/en/peacekeeping/resources/statistics/factsheet.shtml, (pristupljeno 08.02.2016.)
14. Indija i Pakistan 115 19.647.100

(UNMOGIP)
15. Obala Slonovae 8.031 402.794.300
(UNOCI)
16. Bliski Istok (UNTSO) 381 74.291.900
UKUPNO 124.746 7.442.355.100
Izvor: United Nations Current peacekeeping operations Fact Sheet,

http://www.un.org/en/peacekeeping/resources/statistics/factsheet.shtml, (pristupljeno 08.02.2016.)
injenice pokazuju da trenutni mirovni angaman UN staje 1$ svakog stanovnika nae planete
(koja na dan 20.02.2016. godine broji 7.403.268.000 ljudi) 717, u okolnostima u kojima svakoga
dana na svetu pogine ak 2.000 ljudi, dok se za prizvodnju oruja i vojne opreme troi
zapanjujuih 385.000.000 $ odnosno ak 52 $ po glavi svakog stanovnika planete. 718 Drugim
reima, realnost i praksa pokazuju da je disparitet u investicijama koje se odnose na mir i oruani
sukob 1:52 u korist rata i ljudskog stradanja.
U tom smislu, pootravanje mera i ograniavanje proizvodnje i prometa oruja i vojne opreme,
pored uinkovite demilitarizacije etniki sukobljenih strana doprinelo bi preventivi i izvesnijem
okonanju etnikih konflikata omoguujui u krajnjem perspektivu njihovog otklanjanja i
ostavrilo preduslov meunarodne bezbednosti.
Sa druge strane, uvaavajui ogranienu finansijsku mo UN, kao i oigledno i opravdano

uruen ugled usled izostanka rezultata velikog broja UN-ovih misija, namee se nunost
institucionalnih promena u okviru organizacije koje e poveati kapacitet uinkovitosti kako se
pogrene procene i strategije intervencija iz prolosti ne bi ponavljale.
717
Izvor: Worldometers, http://www.worldometers.info/world-population/, (pristupljeno 20.02.2016.)
718
Spalevi ., Bjelajac , i Dimitrijevi, D., Trgovina orujem kao globalni meunarodni problem, MP 2, Maj
2013, str. 143
U periodu nakon Hladnog rata, naime od poetka 90-ih godina prolog veka, primetan je uslovno
reeno trend, ili bolje rei pojava da drave pokazuju sposobnost da same postignu privremene
dogovore u vezi sa etnikim konfliktom, a koji ukljuuje period samouprave u kojem
teritorija koja je sporna ostaje deo teritorije date drave do momenta raspisivanja referenduma za
nezavisnost. Ovakvi primeri su Bougainville, juni Sudan, Severna Irska, Kosovo i Srbija i Crna
Gora. 719 Sve ee se deava da sukobljene etnike strane postignu kompromis u vezi sa
teritorijalnim zahtevima, u odsustvu ili po povlaenju treih strana, posedujui sposobnost da
usaglase etnike zahteve u oblasti kulturnih i drugih prava. Ovo je bio sluaj sa Kvebekom,
Severnom Irskom, Katalonijom, Bosnom i Hercegovinom, Srbijom i Crnom Gorom, Krimom,
Gaguzijom, junim Sudanom, Bougainvilom i muslimanskim Mindanaom. Drugim reima,
teritorijalna autonomija i poboljano pravo samouprave idu ruku pod ruku sa regulativom prava
manjina i regionalnim ili centralnim aranmanom podele moi, dajui tako konfrontiranim
stranama uverenje da e njihovim albama biti odgovoreno, a njihova sigurnost obezbeena. 720
Uzimajui u obzir izneto, jedna od alternativa u okviru perspektive otklanjanja etnikih

konflikata kao preduslova meunarodne bezbednosti nedvosmisleno predstavlja i vei angaman
i meunarodnih i regionalnih organizacija, kao i pojedinanih drava na stvaranju uslova da
etniki sukobljene strane u okviru konflikta same iznau kompromisno reenje to sa jedne
strane moe nedvosmisleno preduprediti konflikt odnosno skratiti njegovo trajanje, a sa druge
doneti reenje koje nije nametnuto od tree strane i time na adekvatniji nain po obe
konfrontirane strane dovesti do kompromisa sa obostranim benefitom.
U okviru sagledavanja perspektive otklanjanja etnikih konflikata kao preduslova meunarodne

bezbednosti, ni u kom sluaju ne sme se podceniti i vanost individualnog izbora, naroito
719
Opirnije videti: Weller Marc, Self-governance in interim settlements: The case of Sudan, Weller, Marc, Wolf,
Stefan, Autonomy, Self-governance and Conflict Resolution: Innovative approaches to institutional design in divided
societies, Routledge, London, 2005
720
Opirnije videti: Wolff Stefan, Ethnic Conflict: A Global Perspective, Oxford Univesity Press, New York, 2007,
str. 149-150
politikih lidera. U tom smislu, u cilju izbora koji minimiziraju ljudsku patnju i stradanje umesto
preuveliavanja uloga i bogaenja individualnih lidera i njihovih uskih krugova saradnika,
potrebni su lideri spremni da preuzmu i rizik i odgovornosti. Na taj nain, uspeh upravljanja
konfliktom odnosno njegovo okonanje zavise pored procene okolnosti i od spremnosti i
sposobnosti dobre primene odabrane strategije, kao i vetine da se njen efekat uini
uinkovitim. 721
Jo jedan faktor znaajan u perspektivi otklanjanja etnikih konflikata kao preduslova

meunarodne bezbednosti predstavlja i uslovno reteriranje amerike spoljne politike. Naime,
posledica - uslovno reeno - povlaenja Amerike sa Blskog Istoka i Severne Afrike, vidi se u
stvaranju dodatnog prostora za budue irenje prostora delovanja al-Qaede koja je ve izmenila
svoju organizaciju tako to je doivela metamorfozu, odnosno organizacijsku transformaciju i od
jedne hijerarhijske teroristike organizacije postala mrea ogromnog broja razliitih grupa koje
deluju od Severne Afrike do jugoistone Azije. U tom smislu, kao izdanci rastuih izazova po
stabilnost Zapadne Afrike i Persijskog Zaliva izdvajaju se graanski rat u Siriji, rasulo u post-
Sadamovom Iraku, bezakonje na Sinajskom poluostrvu i povlaenje amerikih trupa iz
Afganistana. Ova organizacija, predvoena Abdelmalekom Drouldelom, veteranom dihada
protiv Sovjetskih snaga u Afganistanu, ima jasne aspiracije svrgavanja nevernikih reima u
Africi i stvaranja Isklamskog kalifata. Argumentacija lei u injenici da je ova grupa do sada
pokazala sposobnost i volju da sarauje sa drugim radikalnim grupama poput Boko Harama u
Nigeriji, al-Shabaab u Somaliji i pojedinim islamistikim grupama Malija. Takoe, Bliski Istok
je od poetka XXI veka doiveo velike, sistemske promene koje su pokrenule tri meusobno
povezana dogaaja. Prvi se odnosi na izbijanje tzv. arapskog prolea tokom 2011. godine to je
vodilo znaajnom politikom preokretu i usponu islamistikih politikih partija irom Bliskog
Istoka. Drugi dogaaj tie se 2013. godine i postepenog povlaenja amerikih snaga iz Iraka to
je po mnogima, izuzelo element strateke i politike stabilnosti usled izostanka koalicije
predvoene SAD i oivljavanje pojedinih oruanih grupa. Trei dogaaj nedvosmisleno je
721
Wolff Stefan, Ethnic Conflict: A Global Perspective, Oxford Univesity Press, New York, 2007, str. 154
izbijanje graanskog rata u Siriji tokom 2011. godine koji danas, etiri odine kasnije,
predstavlja arenu meunarodnog dihada. Jednako znaajna jeste i evolucija konflikta. Opozicija
u Siriji ostala je fragmentirana i izuzetno raznolika, ali sa ipak zajednikom karakteristikom a to
je rastui islamistiki karakter uz prisustvo dihadista na sirijskom bojnom polju. U ovim
okolnostima, Sirija postaje kljuna taka globalnog dihada u koji su ukljueni militanti iz
Severne Afrike, Evrope i drugih delova sveta. Strateki horizonti al-Qaede nastavljaju da se ire,
a rapidna promena politikog okruenja na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi pogoduje njihovoj
ekspanziji, direktno utiui na rastui broj novih pretnji. U tom smislu ne treba iz vida gubiti ni
Sinaj, deo pustinje koja odvaja Egipat od Izraela i koji ve vie od tri decenije predstavlja
demilitarizovanu zonu tzv. hladnog mira kao kljuna strateka tampon zona izmeu zaraenih
strana, zakljuena u Kamp Davidu izmeu Kaira i Jerusalima 1978. godine. Drugi otvoreni front
u svakom sluaju je Afganistan u kome je bezbednosna situacija povlaenjem koalicije
predvoene SAD u potpunosti rekonfigurisana, stvarajui prostor za delovanje lokalnih i
meunarodnih grupa i preporod talibanskih snaga. Naime, u svom intervjuu za New York
Times u oktobru 2013. godine, savetnica za nacionalnu bezbednost Obamine administracije
Susan Rice sama je najavila skromnost budue politike SAD prema Bliskom Istoku, izdvajajui
samo tri budua prioriteta u tom pogledu. Prvi se tie nedostinog mira izmeu Israela i
Palestine, drugi je demontaa sirijskog arsenala hemijskog oruja, a trei diplomatsko reenje za
dugotrajnu krizu u vezi sa nuklearnim ambicijama Irana. Do danas, administracija Baraka
Obame nije uspela u realizaciji planiranih prioriteta. Ono to je izuzetno vano u kontekstu
prostora i mogunosti eventualnog predupreivanja buduih konflikata tie se ogranienih
buduih politikih prioriteta Sjedinjenih Amerikih Drava koji, pored naputanja aktivne uloge
u regionalnoj bezbednosti Bliskog Istoka i Severne Afrike, suavaju prostor za razvoj strategije
koja bi stabilizovala ovaj region i umanjila budue strateke pretnje. 722
722
Opirnije videti: Berman Ilan, The Once and Future Threat, Americas Purpose & Role in a Changed World,
World Affairs, May/June 2014, str. 76-85. Inae, Berman je predsednik Saveta Sjedinjenih Amerikih Drava za
spoljnu politiku u Vaingtonu i jedan od urednika World Almanac of Islamism.
ZAKLJUAK
Prosvetiteljstvo je u ljudskoj istoriji oznaavalo jedan novi poetak karakteristian po kraju
brutalnosti prethodnih vremena i period kada su ideje i ideali doprineli razvoju samosvesti ljudi.
Novo razdoblje ulivalo je nadu u budua vremena koja se nee odlikovati progonima i
muenjima ljudi drugaije religije (konfesije) ili na bilo koji nain dovoditi u pitanje prava i
slobode oveka. Naalost, ono to se inilo nezamislivim deavalo se i deava se u itavom
kasnijem periodu. Za oveanstvo, ovakav bolan korak unazad predstavlja surovu istinu daleko
izvan racia i razumevanja. 723 Dva sna, o jednakosti svih ljudi bez obzira na rasu, versku ili
etniku pripadnost i pravda, koji su trebali biti principi novog graanskog drutva 724 raspreni
su. Ma koliko svet eleo da misli drugaije i stvari predstavlja u ruiastim tonovima, etniki
konflikti oduvek su i uvek e biti prie o namernim i svesnim izborima ljudi u vezi njihovih
injenja ili neinjenja, predstavljajui na taj nain prie o ljudskoj patnji.
Moderna drutva razvijena u okvirima nacije-drave, ojaavana su na svakom koraku svog

razvoja ilustrujui dve strane medalje. Sa jedne, to su moderni principi demokratije, graanstva i
tzv. narodnog suvereniteta koji dozvoljava inkluziju velikog dela populacije prethodno
ogranienog svojim statusom i subordinacijom. Sa druge pak, tmurne strane, razvilo se
iskljuivanje zasnovano na kriterijumima etnike i nacionalne pripadnosti koje u velikoj meri
723
O oveanstvu nakon perioda prosvetiteljstva kroz prizmu ljudskih prava i sloboda opirnije videti: Gombrich E.
H., A little History of the World, Yale University Press, New Haven and London, 2005, str. 276
724
Opirnije videti: Sokolovi Demal, Nacija protiv naroda, Biblioteka XX vek, Beograd, 2006, str. 13
nije prihvaeno od strane velikih teorija modernosti kao univerzalistiki i egalitaran model
drutva. Jedno od najveih obeanja modernosti politika participacija, jednak tretman pred
zakonom, zatita od nasilja drave, dostojanstvo slabih i siromanih i socijalna pravda i sigurnost
u potpunosti su ostvareni samo za one koji su smatrani istinskim pripadnicima nacije. Moderni
principi inkluzije blisko su vezani za etnike i nacionalne oblike, forme iskljuivanja i
diskriminacije oslikavajui tamnu senku modernosti. 725
Predvianja uvaenog prof. dr Dragana Simeunovia u vezi sa perspektivama zapoetih procesa

u kontekstu odnosa novog svetskog poretka i nacionalne drave jo iz 1995. godine, ispostavila
su se ne samo relevantnim ve i apsolutno tanim. On je naime jo tada anticipirao i objasnio da
je masovni nastanak novih nacionalnih drava najvaniji u nizu sve vie nagovetaja da tadanji,
iako u mnogo emu nedovoljno legitimiziran i nedovoljno garantovan, ipak relativno stabilan
odnos rasporeenosti nacija i drugih etnikih grupa u drave i njihove tadanje granice, nee
dugo potrajati i da se stanje umerenog zadovoljstva etniciteta zbog razloga etnike situiranosti,
sve vie pretvara u stanje etnikog nezadovoljstva i mogue nacionalistike eksplozije
planetarnih razmera. Posedovanje nacionalno-statusnih prava, pa ni jednakih, nije vie dovoljno.
Drava ili autonomija bliska dravnoposebnom statusu je, po svemu sudei, budua meta etnike
hidre koja je sve vie spremna da baci rukavicu dosadanjoj dravnoj organizaciji sveta.
Raskorak brojnosti od 3.600 na kraju XX veka sve osveenijih etnikih grupa uz stalnu
tendenciju raanja novih, i njihove rasporeenosti u tada svega 179 drava sveta, sve vie se, i to
ne samo usled sve izrazitije glasnosti ispoljavanja elja dravno neafirmisanih etnikih grupa da
prestanu biti mogue nacije, nego i usled sticanja civilizacijskih uslova za to, 726 pretvara u
opasnost i realnost novog trenda koji obeleava kraj XX i poetak XXI veka masovno
stvaranje i jo masovnije pokuavanje stvaranja novih nacionalnih drava separacijama mirnim
725
Opirnije videti: Wimmer Andreas, Nationalist Exclusion and Ethnic Conflict: Shadows of Modernity,
Cambridge University Press, New York, 2002, str. 1
726
Npr. usled uvaavanja injenice da su brojne granice zemalja u razvoju, naroito u Africi, Bliskom i Srednjem
Istoku povlaene kolonijalnim lenjirom, bez naroitog voenja rauna o etnikim, preciznije tada plemenskim
razgranienjima i odnosima, ili pak usled sve izrazitije meunarodno-subjektivne tolerancije interpretiranja, a time i
doivljavanja priznavanja prava na etniku posebnost kao prava na prerastanje u naciju.
putem odnosno nasiljem, kao i intenziviranje meunarodnih produpiranja ili spreavanja tih
napora. Iako globalna ekonomija nesporno prua ansu za razmah malih naroda i razvoj
regionalnih ekonomija, a time i za civilizacijsko dozrevanje zakasnelih nacija, one u svom
nastojanju da imaju svoju dravu ne smeju iz vida gubiti nepisano pravilo konstruktora novog
svetskog poretka, ijem se rezolucijskom ozakonjenju od strane UN tei, a koje glasi da nema
separacije bez oslanjanja separatista na najvee sile novog svetskog poretka i prihvatanja
potpune zavisnosti od njih kada je re o budunosti njihovih, novouspostavljenih nacionalnih
drava. Dakle, interes velikih se iskazuje i ovde kao kriterijum za pomaganje malih i zakasnelih
naroda neovisno od opravdanosti njihovih elja. Neprihvatanje tih uslova vodi meunarodnom
ustanovljavanju nacionalne krivice, a svaki otpor se smatra najveim grehom. 727 Ipak, nema
sumnje da je glavni uzrok generalne osude potreba dominantnih sila novog svetskog poretka
da iskrive istinu radi sprovoenja svojih interesa, a to je istorija u vie navrata pokazala. 728 Po
svemu sudei, opstanak ili nestajanje etniki sloenih drava silom ili milom, ostae po svoj
prilici kao i do sada vrlo zavisni od saglasnosti, odnosno razliitih interesa, kao i od odnosa
snaga, vie meunarodnih subjekata, a posebno zavisni od usklaenosti interesa tih drava sa
interesima gospodara novog svetskog poretka. Do poetka XXI veka razvoj ovakvih procesa
usporavala su neka nastojanja koja, istini za volju, nemaju prevelikog odjeka u politikim
reenjima ne samo konstruktora novog svetskog poretka nego i u reenjima drugih zemalja.
727
Nakon faze propagandne kolektivizacije krivice i proglaenja neke vojne ili politike radnje za mogu kolektivni
greh sledi faza u kojoj novi svetski poredak vri punktualizaciju krivice na jedan narod to je pokazao i na kraju
XX veka aktuelan srpski sluaj. Tano je da postoje i objektivni razlozi za internacionalnu demonizaciju nekih
srpskih rukovodstava ali ne i srpskog naroda (kao to su poinjene politike greke, neumenost diplomatije i
propagande i slino). Ipak, nema sumnje da je glavni uzrok generalne osude potreba dominantnih sila novog
svetskog poretka da iskrive istinu radi sprovoenja svojih interesa. To nije nita novo u istoriji ve je pre dokaz da
ni sadanji novi svetski poredak nije drugo do ve korieni termin za dja-vu pojavu u istoriji civilizacije
dominaciju trenutno najjaih zemalja sveta. Srbi su osueni da jedini ponesu krivicu za rat i ig balkanskog
nacionalizma kao to su Jevreji vekovima jedini nosili ig izdaje Bogooveka i krivicu za greh bogaenja svih
naroda, ili pak kao to su Nemci decenijama nakon Drugog svetskog rata jedini bili tretirani po celom svetu kao
nacistiki narod i nosili krivicu sveukupnog faizma iako su faistike drave imali i neki drugi narodi poput
panaca, Italijana, Hrvata...
728
Ti primeri ujedno potvruju sa dozom istorijskog cinizma i pravilo da su izabrani narodi uvek pre nesreno
nego sreno izabrani i to kao poetna oznaka uvek naturano od strane sopstvenog duhovnog ili politikog vostva.
Kao takva dalje uglavnom interno rasprostranjivana u sveri nacionalne samosvesti uvek donosei vie eksternih
neprilika od koristi. Kanjavanje izabranih se po pravilu vri trijumfalistiki usled orgijazma pobede religije ili
ideologije, ratnih saveznika ili vojno-politikog bloka.
Meutim, preteno interesno fundiranim nastojanjima, vredna su teorijske panje ona koja
zagovaraju odravanje i stvaranje etnikih konsocijacija u kojima bi suivot razliitih etnikih
grupa na principu ravnopravnosti imao vie izgleda na uspeh usled vee raznovrsnosti. Ova lepa
teorijska postavka, u praksi do danas nije naila na reenje problema da ko god ima viak prava i
moi ne eli da ih se odrekne drugaije do formalno, a etniki federalizam ne uspeva ukoliko se
zasnuje na bilo ijoj vladavini, pa i vladavini veine. Iz dananje perspektive ini se da se
ostvaruje predvianje Butrosa Galija izreeno u formi strahovanja sredinom 1992. godine,
odnosno obistinjavanje teze Karla Fridriha o nacionalizmu kao najjaoj snazi planete. 729 Taj
proces je nesporno poeo i sve jasnije pokazuje da nikakav duh nacionalizma svetskih razmera
nije puten iz boce nego da je to nemistini proces interesne transformacije ljudskog drutva u,
ne samo ona nova oblija koja je pred njega stavila postindustrijska organizacija ivota drutva,
nego i u ona ija je odlika zanemarivanje interesa i potreba etniciteta u ime brzine i profita to
neumitno rezultira konvulzijama njihove spontane samorazvojnosti i intevencionizmom u
funkciji njihovog podravljenja kao trenutno najbreg i politiki najprofitabilnijeg reenja, kojim
se problemi tih etniciteta ustvari ne reavaju nego tek zainju. Zato e se, ukoliko se ovaj proces
ne zaustavi, kao najvei problem budunosti postaviti jednoga dana pitanje organizacije sveta
kao razbijenog ogledala, to za sada, potpuno nadmauje mogunosti svake sile, i to ne samo
informaciono, vojno, tehnoloki i privredno najrazvijenijih zemalja sveta, nego i njihovih
meunarodnih ekonomskih, politikih i vojnih organizacija i saveza. 730
Period nakon Drugog svetskog rata do poetka XXI veka karakteristian po insistiranju na
razvoju i punoj implementaciji savremenih demokratskih vrednosti, ljudskih prava i sloboda
belei i dijametralno suprotnu tendenciju. Naime, prvobitno slabljenje koncepta dravnog
suvereniteta, koji na poetku XXI veka doivljava svoju ponovnu ne samo rehabilitaciju ve
729
Friedrich Carl, Trend of Federalism In Theory and Practice, Pall Mall P; 1St Edition edition (1968), New York,
1968., str. 30 u Simeunovi Dragan, Novi svetski poredak i nacionalna drava Ogled iz politike teorije, Drugo
dopunjeno izdanje, Ferko, Beograd, 1995, str. 101
730
ekspanziju, dovodi u pitanje prethodno favorizovane demokratske institucije ljudskih prava.

Svojevremeni integrativni tokovi i regionalna udruivanja postaju ispod povrine sve vie
dezintegriua usled zatite sopstvenih nacionalnih (uz to naravno politikih, ekonomskih i
socijalnih) interesa. Kraj XX veka belei otpor integracije mlaih generacija doseljenika (u
razvijene zemlje Zapada) koji se uglavnom objanjava njihovim isprovociranim strahom od
gubitka etno-religijskog identiteta, to preti da postane i ve jeste jedan od ozbiljnih
destabiliuih faktora razvijenih demokratskih drutava. Sa druge strane, vie je nego evidentan
rast netrpeljivosti prema izbeglicama i doseljenicima irom sveta usled injenice da se
doivljavaju kao teroristi ili inioci koji slabe politiku stabilnost i ekonomiju datih zemalja.731
Takoe, kod obe generacije emigranata (posleratne i tzv. nove) primetno je da odlazei u zemlje
razvijenih demokratija traei bolju budunost, umesto prilagoavanja dogaa se obrnut proces
odbijanje integracije i usvajanja vrednosti zemlje prijema. Drugim reima, ak i kasnije
generacije, roene i kolovane u sada zapadnim drutvima odbijaju da prihvate norme i vrednosti
sredine kojoj su teile stvarajui apsolutno rasprostranjeni i gotovo podrazumevajui sindrom
getoizma. U tom smislu, getoizam podrazumeva potpunu jeziku, religijsku a ponegde i
institucionalnu i fiziku izolovanost jer se neretko deava da u pojedine delove velikih gradova
policija nema ili ne eli pristup i slino. Pored injenice da predstavljaju arina podruja,
izostanak integracije i svekolika izolacija ih ini pogodnom metom indoktrinacije ekstremistikih
krugova iz matinih zemalja sa jedne, kao i potencijalnim embrionom politikog organizovanja u
skladu sa poveanjem njihovog udela u ukupnoj populaciji sa druge strane. Kompaktnost
manjinskog stanovnitva na nekoj teritoriji naime, po pravilu ima za posledicu postavljanje
zahteva za dobijanje kulturne autonomije, a zatim i teritorijalne, to, kako pokazuje iskustvo
vienacionalnih zajednica, retko moe proi bez separatistikih tendencija. U tom smislu,
kontrolisanje migracija stanovnitva i integrisanje doseljenika u zajednicu zemlje domaina
predstavlja na poetku XXI veka jedan od goruih problema razvijenog sveta, naroito usled
injenice o ekonomskoj krizi i recesiji, koja doprinosi da distance prerastaju u otvorenu
731
Beograd, 2008, str. 220-221
netrpeljivost. Nesumnjivo je da se na poetku XXI veka, uprkos prognozama nakon pada

gvozdene zavese, ta distanca prvenstveno uspostavlja na liniji religijske i etnike pripadnosti.732
Iako se inilo da demokratske institucije ljudskih prava i sloboda nakon prosvetiteljstva vie
nikada nee biti dovedene u pitanje okolnosti kraja XX i poetka XXI veka naalost dale su
razoaravajui odgovor.
Postojanost separatistikih tendencija je od ekstremno velikog znaaja za meunarodnu

zajednicu, uzimajui u obzir da poetak XXI veka registruje ne manje od 96 separatistikih
pokreta u svetu, koji se bore za nezavisnost, s manjom ili veom snagom, odnosno, na prostoru
66 zemalja zemalja sveta aktivno je ak 744 razliitih separatistikih odnosno militantnih
grupacija. Posebnost svake etnike krize i etnopolitikog konflikta, sa posebnim osobenostima i
zahtevima, implicira da, generalno uzevi - dodeljivanje posebnog pravnog statusa, prema
domaim i meunarodnim zakonima, etnopolitikim secesionistikim grupama predstavlja
impuls koji moe voditi bezbroju zahteva i kontra-zahteva i dugotrajnom konfliktu koji bi tek
samo nekoliko postojeih drava ostavio netaknutima, s obzirom da je veina zemalja etniki
heterogeno. U pogledu prava na samoopredeljenje, nepostojanje determinisanih normi
meunarodnog prava koje bi se na njega odnosile, unosi dodatnu konfuziju u meunarodne
odnose i utie na okolnosti koje mogu dovesti u krajnjem do etnikog konflikta. U tom smislu,
pozivanje meunarodne zajednice na presedan Kosova i njegovog priznavanja 2008. godine, uz
krenje osnovnog naela pravde i pravednosti - a to je jednakost, odnosi se na to da je ovaj gest -
pored injenice da je viestruko kontradiktoran sa istim tim principima, iste te meunarodne
zajednice - ujedno i izuzetno tetan, uzimajui u obzir da prua apsolutnu potporu postojeim
separatistikim tenjama, kao i inspiraciju novim separatistikim pokretima. U prilog ovoj
tvrdnji delovanja Kosova kao presedana jeste rusko priznavanja nezavisnosti Abhazije i June
Osetije, te naknadno pripajanje Krima. U svim ovim sluajevima Rusija se pozivala na primer
Kosova kako bi ostvarila svoje geopolitike interese. Usledio je kotski referendum o
nezavisnosti dok istovremeno Republika Srpska i Katalonija pokazuju spremnost za odravanje
732
Ibidem
svojih referenduma. 733 Samo Afrika obuhvata vie od hiljadu etnikih grupa i jezika koji su
iscepkani i zbijeni zahvaljujui kolonijalnim kartografima. Zasnovano na prevashodnoj premisi
da legitiman in osloboenja i borbe za slobodu jednih, za druge predstavlja nasilniki in
terora, separatistike grupe u okviru etnikih konflikata i pored postojee jasne distinkcije
izmeu njih - esto bivaju poistoveivane i doivljene kao oslobodilaki odnosno pobunjeniki
pokreti, teroristike organizacije i slino - zavisno od perspektive promatranja. Etnike
secesionistike tenje koje su dostigle svoj krajnji cilj, a to je potpuno odvajanje, u intervalu od
samo 144 godine, dovele su do pojave ak 160 novih priznatih drava. Odnosno, u periodu od
1864. do 2008. godine, broj nezavisnih drava u svetu je sa 32 skoio na ak 192 drave.
Uspenost separatistikih tenji kao i njihova direktna veza sa porastom broja novih drava i
stvaranje etniki homogenijih zajednica u svetu, vidljiva je u injenici da je samo u intervalu od
1990-te godine dolo do pojave ak 26 novih drava iji su separatistiki pokreti stigli do
nezavisnosti. 734 Prikazana tendencija separatistikih tenji koja u svojim osnovama ima etnicitet,
a koja je uslovila porast broja nezavisnih drava u svetu, ukazuje na to da su novostvorene
drave uslovno reeno tee etnikoj homogenosti, kao i da drave u XX i XXI veku, isto tako
uslovno reeno tee rastereenju od bremena multikulturalizma kao jedne od elementarnih
vrednosti savremene demokratije.
Diskriminacija od strane dominantnog etnosa ne iskljuuje, nego tavie podrazumeva porast

etnike samosvesti manjina i u nastalim etnopolitikim sistemima stimulie stremljenja za
samoopredeljenje, za usaglaavanje granica etnikog i politikog prostranstva, to je samo po
sebi praktino nedostino. Ovde je potrebno naglasiti da je stremljenje prema samoopredeljenju
karakteristino ne toliko i ne samo za diskriminisane i ugnjetavane etnose, koliko za etnose koji
poseduju visoki status, koji imaju sve mogunosti za razvoj svoje kulture, koji imaju sve
733
734
Opirnije videti: Political Handbook of the World 2007, CQ Press, 2007., Unrepresented Nations and Peoples
Organization (UNPO), www.unpo.org, (pristupljeno 28.09.2015.)
neophodne institucionalne, ekonomske i intelektualne izvore za uspean razvoj i politiku

aktivnost. 735
U etnikom principu vladavine zahtevi nisu objektivno dokazivani ve istorijski opravdavani.

Mitovi o pretpostavljenoj etnogenezi sopstvene nacije stilizuju se u istorijske istine kako bi se
sopstvena etnika grupa utopila u zajednicu koja je sudbinski povezana i kako bi je praktino
okupili oko sebe. Na taj nain je politiki sistem do danas ukoen je u etnokratiji. 736 Na Balkanu,
primera radi, u Bosni i Hercegovini i drugim junoslovenskim dravama, lagana i postepena
transformacija ka politikom modelu nacije predstavljala bi razvoj u pozitivnom pravcu, ali to je
nezamislivo uz izostanak adekvatne politike identiteta. Navedeno iziskuje temeljno i dosledno
razraunavanje sa stereotipnim slikama istorije, zasnovanim na kulturolokom modelu nacije
koji je i proizvodio konflikte. 737 U tom kontekstu, analizirajui odnos jezika i nacionalizma,
istaknuti hrvatski i svetski lingvista i habilitirani naunik Snjeana Kordi, istie da je injenica
da Srbi, Crnogorci, Hrvati i Bonjaci govore istim jezikom i da ta injenica ne ugroava ni nacije
ni drave, niti ima bilo kakvih posledica za govornike. 738 ak i ovaj kontekst potvruje da je u
osnovi etnikih konflikata balkanskih naroda religijska odnosno konfesionalna razliitost,
odnosno suprotstavljenost u konkretnom sluaju Pravoslavlja, Katolianstva i Islama. 739
735
17.10.2014., http://www.nspm.rs/savremeni-svet/etnicki-separatizam-i-kriza-evropske-drzavnosti.html?alphabet=l,
736
Riedel S., Kriegsgeschichte(n). Interpretationen zum Jugoslawienkrieg, F. Wenninger/P. Dvorak/K. Kuffner,
Geschichte macht Herrschaft, Wien, 2007, str. 27
Riedel S., Die Erfindung der Balkanvlker - Identittspolitik zsischen Konflikt und Integration, VS Verlag,
737
Wiesbaden, 2005., str. 312. O odnosu politike naspram kulturoloke nacije opirnije videti: Kordi Snjeana, Jezik i
nacionalizam, Durieux, Zagreb, 2010, str. 246-249
738
Opirnije videti: Kordi Snjeana, Jezik i nacionalizam, Durieux, Zagreb, 2010, str. 379
739
Ukljuujui i autokefalnu crnogorsku pravoslavnu crkvu u smislu podele, iako Crna Gora nije bila podruje
etnikog konflikta u ovom smislu rei.
Iz dananje perspektive ini se da su se civilizacijske tekovine ljudskih prava i prava manjina na

ouvanje identiteta u stvari - kao bumerang vratile istom tom oveanstvu na naplatu, delujui
vice versa i stvarajui problem u velikom delu etniki heterogenih drutava. Uzimajui u obzir
da su gotovo sva drutva na svetu u manjoj ili veoj meri etniki heterogena, postavlja se pitanje:
gde je greka kada je uvaavanje ljudskih prava na ouvanje religijskog, etnikog i kulturnog
identiteta plemenito i vano? Toliko vano da su ljudi spremni da u tom cilju uzmu oruje u ruke
i i svom i tuem - narodu, zajednici, odnosno etnikoj grupi priute patnje nesluenih razmera i
podnesu ogromne line i kolektivne rtve stradanja.
Istraujui zakonitosti izrastanja masovnog iz pojedinanog i grupnog nacionalnog otpora, u

pokuaju da rasvetli ideoloki motivisane zablude o delima Svetozara Markovia, prof. dr
Dragan Simeunovi zapisao je misao koja je izuzetno vana za kontekst o kome govorimo:
Jedan narod i njegova inteligencija postaju veliki, ili bar definitivno civilizacijski odrastaju, tek
onda kada shvate da su prave vrednosti iz nedara njihove prolosti i sadanjosti, sve one koje,
kao takve, potvrdi istorijska praksa. Ono to vredi u jednom narodu vredi uvek i vredi bez
obzira na ideoloke koprene dnevnih politika, a pripada celom narodu i onda kada on toga nije
sasvim svestan. 740
Istorijska praksa svih dosadanjih etnikih konflikata odnosno konflikata sa etnikim prefiksom
takoe pokazuje jo jednu specifinost o kojoj do sada nije bilo rei u okvirima strunih
rasprava, a odnosi se na kvantifikaciju ljudskih prava u odnosu manjine i veine. Ovaj
ugao znatno je drugaiji od svih dosadanjih promatranja i analize etnikih konflikata i zasniva
se na injenici da svaki ovek, odnosno svaka jedinka poseduje garantovana, osnovna ljudska
prava i slobode. Klima i okolnosti etnike konfrontiranosti stvaraju uslove u kojima se ljudska
prava uslovno reeno kvantifikuju u potpunosti potirui samu njihovu bit i sutinu. Drugim
reima, kvantifikacijom ljudskih prava dolazi do suprotstavljanja manjinske grupe sa
Simeunovi Dragan, Iz riznice odtadbinskih ideja, Novinsko-informativni centar Vojska: VERZAL Pres,
740

kvantitativno manjom koliinom ljudskih prava i one veinske, koja u ovom smislu raspolae
tj. polae ili smatra da polae veu koliinu ljudskih prava i sloboda. Sutinski, dolazi do prostog
sabiranja koliina ljudskih prava jedinki koju, iz ovakve perspektive manjinske grupe, poseduju
prirodno u manjoj koliini u odnosu na veinske. Odatle sledi da veinske grupe sebe smatraju
nadmonijim polaui vea prava, a manjiske etnike grupe praktino ulaze u borbu ili sukob
usled principa obrnute kvantifikacije ovaploenja ljudskih (manjinskih) prava i sloboda u
borbi protiv kvantifikacije. Izneto praktino znai da grupisanje jedinki istih garantovanih prava i
sloboda akumulira silu i proizvodi nadmo nad manjinskim grupama, usled ega se kod
manjinskih grupa aktivira instinkt za samoodranjem etniciteta, odnosno grupe, ime zapoinje
etniki konflikt. Posmatrano iz ove perspektive, kvantifikacija ljudskih prava kojima su etniciteti
izuzetno skloni, a koja nije u potpunosti neprirodna i bez ikakvog osnova, u potpunoj je
suprotnosti sa samom sutinom ljudskih prava i sloboda i krajnje je destruktivna za meuetnike
odnose.
U kontekstu politikolokih aspekata etnikih konflikata u periodu od Drugog svetskog rata do

poetka XXI veka, neizostavno vaan segment predstavlja i koncept vrste i profila ratova,
odnosno sukoba koji vremenom evoluiraju i menjaju oblik, uslovljeni ne samo naunim i
tehniko-tehnolokim razvojem, ve i samim povodom. Tako u posthladnoratovskoj eri ratovi za
resurse nisu ni malo sluajni i nepovezani dogaaji. Oni predstavljaju deo veeg, meusobno
veoma povezanog geopolitikog sistema. Kako su donedavno meunarodnim sukobima
upravljali ideoloki i politiki interesi, naalost oni predstojei, odnosno budui ratovi u velikoj
meri bie zbog kontrole i posedovanja vitalnih ekonomskih dobara, a naroito resursa
neophodnim za funkcionisanje savremenog industrijskog drutva. 741 Upravo tu lei nova
energija interesa monih (sila, drava, organizacija, lobija), da kontrolom etnikih tenzija i
zauzimanjem strana u podrujima moguih etnikih sukoba kanaliu svoje interese, a etnike
konflikte - modernim sredstvom njihovog ostvarivanja.
Opirnije videti: Ivekovi Ivan, SAD, Irak i geopolitika nafte, Republika, godina XV, 308-309, 1-31. maj,
741
2003, http://www.republika.co.rs/308-309/15.html, (pristupljeno 09.11.2015.)

Sledstveno tome, stvarnost potvruje da i potreba za humanitarnim intervencijama u budunosti

nee jenjavati, ve da e naprotiv, rasti. Dolazi do drastine promene slike tzv. tipinog rata,
koji po svojim karakteristima sve vie postaju graanski, etniki. Paskal ih je nazvao najveem
od svih zala, 742 a Edmund Berk je o njima pisao da pogaaju najdublje slojeve ponaanja naroda,
unitavaju politiku, kvare moral i izopauju ak i prirodnu sklonost ka radosti izazvanoj
pravdom. 743 U tradicionalnom smislu rata, makar u odreenoj meri potuje se neki skup
pravila poput enevske konvencije koja ima kapacitet da ogranii zloine i uase koje oni sobom
nose. Meutim, isto naalost nije primenljivo u okvirima etnikih konflikata, a UN i
tradicionalno meunarodno pravo su zasnovani na sukobima unutar drava, bez razvijenog
adekvatnog meunarodnog orua za spreavanje internih sukoba i njihovih posledica u svakom
smislu. 744 Tako intervencija NATO na Kosovu, iako je sprovedena u skladu sa Rezolucijom
Saveta bezbednosti ima izuzetno vrste argumente i za i protiv na svojoj strani, otvarajui
moralno pitanje da li je predstavljala krenje ljudskih prava. U tom kontekstu sa sigurnou se
moe rei da je kampanja NATO-a na Kosovu promenila dotadanje postojanje odreene
ravnotee izmeu ljudskih prava i dravnog suvereniteta. 745 Isto tako, Ruanda je greh propusta
ogromnih proporcija. Bilo je jasno da e do genocida doi i znatno pre nego to je poeo, ali su
ipak bili potrebni meseci ubijanja pre nego to su SAD i druge drave te dogaaje nazvale
genocidom, iz razloga to bi ih to primoralo da postupaju u skladu sa Konvencijom o genocidu
iz 1948. godine. Kao posledica toga, dok su UN do te mere bile obuzete neutralnou da nisu
uinile apsolutno nita, tokom samo 100 dana ubijeno je ak 800.000 ljudi, to je tempo bri
nego u bilo kom dotadanjem genocidu. U tom smislu, nemeanje radi spreavanja ovog
genocida je samo po sebi zloin. 746
742
Opirnije videti: Paskal Blez, Misli, prev. Miodrag Ibrovac i Jelisaveta Ibrovac-Popovi, BIGZ, Beograd, 1991
743
Keane John, Reflections on Violence, Verso, London/New York, 1996, str. 157
744
Opirnije videti: Clausewitz Carl von, On War, Penguin, Harmondsworth, 1982 (1932), str. 127 odnosno
Klauzevic fon Karl, O ratu, Geca Kon, Beograd, 1939
745
Ignjatijef Majkl, Virtuelni rat, prev. Vanja Savi, B92, Beograd, 2001, str. 72
746
Tamo gde etika vrline obino kae da ovek ne treba da pribegava sili, etika odgovornosti to
moe zahtevati. U tom smislu, nasilje nije izuzeto ni u jednom politikom reimu. Pacifizam e u
tom kontekstu biti esto odbranjiv stav i to u daleko veem broju sluajeva nego to se obino
pretpostavlja, ali sila moe biti moralno nametnuta u sluajevima u kojima je nuna radi
smanjenja nasilja ili nepravde. 747 Jedino, odnosno osnovno pitanje jeste kriterijum procene
pravednosti kao poligona razliitih uglova i intersesnih prizmi promatranja.
Pored nune potrebe intervencije velikih svetskih sila u konfliktima, nesporna je takoe i
injenica da je uloga Zapada u raspirivanju nacionalizma izuzetno znaajna i velika, te da je za
krajnju osudu. Naime, vojne intervencije zapadnih snaga u periodu nakon hladnog rata u Iraku,
Afganistanu i Jugoslaviji, praktino su odrale i jo vie naglasile etniku i religijsku podeljenost
u ovim zemljama. 748 Amerika invazija na Irak 2003. godine gotovo automatski dovela je do
uspona do tada uspavanih etnikih i religijskih militantnih pokreta. Isto se desilo i u Afganistanu
2001., kao i na Balkanu 90-ih godina prolog veka kada je narod podeljeni po liniji religijske,
odnosno konfesionalne opredeljenosti. Velika je ironija da politika elita SAD pri involviranosti
u etnike konflikte irom sveta, tj. u svojim intervencijama uvoenja demokratskih vrednosti i
odbrani ljudska prava, nije u mogunosti da prenese makar deo uspenosti odnosno
koegzistencije koja vlada u amerikom heterogenom drutvu. Sa druge strane, to upravo
potvruje prevlast interesa u odnosu na istinsku nameru i elju da se pomogne. U tom smislu,
najdirektniji izazov za ameriku spoljnu politiku predstavlja aktivna uloga tj. internacionalizam u
pravom smislu te rei, koji zaista slui interesima zajednice nacija, a nigde taj izazov nije
naglaen kao u etnikim i religijskim formama nacionalizma. Prihvatajui nunost neminovne
747
Opirnije videti: Keane John, Reflections on Violence, Verso, London/New York, 1996, str. 88 i Svensen H. Fr.
La, Filozofija zla, Geopoetika, Beograd, 2006, str. 205-219
748
Opirnije videti: Owens Patricia, Theorizing Military Intervention, International Affairs, Vol. 80, No. 2, March
2004, str. 355-365
direktne ili indirektne involviranosti SAD kao svetske sile u etnike konflikte irom sveta,
namee se potreba balansiranja mogunosti da SAD pomognu - a ako ne onda bar ne naude. 749
U ovom kontekstu znaajan je i kuriozitet Arapskog prolea koji se ogleda u tome da su po prvi
put sredstva modernih tehnologija i komunikacija (Internet, drutvene mree) - koriena u tzv.
nedemokratskim drutvima, odnosno drutvima kulturoloki zatvorenim u odnosu na vrednosti
Zapada. Iako je Arapsko prolee u svojoj osnovi bilo usmereno na zahtevanje veih prava,
sloboda i zarada, zahtevi ovog talasa ni u jednom svom segmentu nisu se odnosili na zahteve za
uvoenjem demokratije, ostajui verni dominantno religijsko-kulturolokom sistemu na kome
su ova drutva i zasnovana. Poznato je da upravo i koncept drave u Libiji, Iraku, Afganistanu i
Siriji, nije nikada bio zasnovan na demokratskim principima, ve na uspostavljanju ravnotee
izmeu dravnog aparata koji podrazumeva reim sa jakom institucijom predsednika
potpomognutim vojskom i policijom sa jedne, i etnikih, verskih i plemenskih vo razliitih
grupacija irom zemlje sa druge strane. U tom smislu, centralizovana vlast fokusirana na dravne
centre odnosno glavne gradove, obezbeivala je datu ravnoteu koja je omoguavala
funkcionalnost zemlje preputajui delove teritorija autoritetu plemenskih, etnikih i verskih
vo. Ovaj model pokazao se funkcionalnim do momenta stranih intervencija koje su imale
naivnu i udnovato neosnovanu nameru uvoenja demokratije u ova drutva. Pored toga to je
teko poverovati u uspenost zapadnog modela drave u ovim tradicionalno i kulturoloki
specifinim drutvima (u kojima je Islam gotovo dravna religija), objektivno - dubina
postojeih neprijateljstava ne obezbeuje ni minimum konsenzusa sukobljenih strana. U tom
smislu, najvei izazov jeste uspostavljanje autoriteta lokalne vlasti, koji bi bio prihvaen od
strane drugih grupa. Prisustvo meunarodne zajednice pokazalo je da ima kapacitet samo da
obezbedi krhki mir, ali ne i dugotrajnu stabilizaciju politikih prilika to je u krajnjem, prema
ustaljenom modelu vodilo povlaenju meunarodnih snaga, u prvom redu usled nedostatka
interesa, tako i novca. Mir meu plemenima, etnikim i verskim zajednicama koji je ranije
749
postojao, a koji je meunarodna zajednica svojom intervencijom naruila - niti ima kapaciteta,
niti naina da ponovo uspostavi. Na taj nain ni eventualna balkanizacija u Siriji ne bi dala
rezultat kao na prostorima bive Jugoslavije, prvenstveno to institucije demokratije i
demokratskih vrednosti u kontekstu kako ih Zapad doivljava ovde nije mogu, a i iz razloga to
bi ak i u pokuaju primene, ovaj model pruio reenje samo u prvoj fazi stvaranja drava prema
linijama etnike podele, bez njihove funkcionalnosti i garancija trajne stabilnosti, uz konstantnu
pretnju ponovne eskalacije nezadovoljstva manjinskih grupa.
Uvaavajui injenicu da etniki konflikti nisu novi fenomen, kao i da njihove implikacije imaju
uticaja na stabilnost drugih drava i regiona, isto tako nesporno je da ova injanica nema izgleda
da e se u budunosti promeniti. 750 U tom smislu, od izuzetne je vanosti paljivo prouavati
prethodne etnike konflikte, njihovu lokalnu, nacionalnu, regionalnu i globalnu dinamiku kako i
uiti od prolosti kako bi postojale mogunosti eventualnog predvianja njihovog budueg
trenda. Tako su zvanina predvianja CIA jo iz 2000. godine, za period 2015. godine
upozoravala na rastui broj etnikih konflikata u budunosti koji e biti dugotrajni, surovi, kao i
da e biti teko reivi, prevashodno u podsaharskoj Africi, Kavkazu, Centralnoj Aziji i delovima
june i jugoistone Azije. 751 Posebno znaajna injenica za prethodne procene jeste da su one
predoene pre teroristikog napada u SAD 11. seprtembra 2001. godine. Upravo ovom
injenicom, javlja se jedna nova dimenzija etnikih konflikata i potreba njihove dublje analize jer
potencijalno mogu stvoriti uslove i okolnosti u kojima dravne vlasti nee eleti ili biti u
mogunosti da sprovode primenu zakona, to bi teroristikim organizacijama dalo prostor i
sredstva odnosno okvir za lokalne, nacionalne, regionalne i globalne interese. U tom smislu, od
750
U pogledu tzv. rizika manjinskih grupa, istraivanje sprovedeno na Maryland Univerzitetu pokazalo je postojanje
ak 284 manjinske grupe u 116 zemalja irom sveta. Pored toga, ovo istraivanje ukljuilo je i kulturno razliite
grupe, plemena ili klanove u heterogenim drutvima koje imaju ili tee delu dravne vlasti kao to su Hutu i Tutsi u
Ruandi i Burundiju i regionalno koncentrisane ljude sa istorijskom ili organizovanom politikom autonomijom kao
to su Abhazijsci i Juno-Osetijci u Gruziji. Opirnije videti: Wolff Stefan, Ethnic Conflict: A Global Perspective,
Oxford University Press, New York, 2007, str. 188-203
751
Opirnije videti. Central Intelligence Agency, Global Trends 2015: A dialogue about the future with
nongovernmental experts, National Intelligence Council, 2000. u Wolff Stefan, Ethnic Conflict: A Global
Perspective, Oxford Univesity Press, New York, 2007, str. 189
zavretka Drugog svetskog rata do danas, moe se slobodno rei da etniki konflikti imaju
potencijal vei nego ikada da postanu vodei globalni bezbednosni problem. Nacionalna
bezbednosna Strategija SAD iz 2002. godine kao krizne, odnosno arine take izdvaja sukob
Izraela i Palestine, junu Aziju (naroito Indiju, Pakistan i Indoneziju) i Afriku. 752 Evropska
bezbednosna Strategija objavljena samo godinu dana nakon amerike predviala je slinu
perspektivu, probleme u Kamiru, Regionu Velikih jezera, kao i direktan i indirektan uticaj na
evropske interese, poput Bliskog Istoka istiui da nasilni ili zamrznuti konflikti blizu granica
prete regionalnoj stabilnosti. 753 Uprkos rezervisanom odnosu SAD prema nekim evropskim
dravama, obe procene se u velikoj meri podudaraju, zajedniki naglaavajui potrebu i vanost
odravanja mira i podrke njegovoj izgradnji koju UN moe obezbediti, 754 dodali bi smo
drastino revidiranim pristupom svoje vizije i delovanja.
Implikacije globalnog rata protiv terorizma vene su za etnike konflikte iz nekoliko razloga.
Prvo, samo naziv nove igre ukazuje da je stabilnost novi adut demokratije. Sadanji reimi
ojaani su vis--vis protestnim pokretima i pobunjenikim organizacijama bez obzira na
legitimitet kasnijih zahteva ili lo odnos prema ljudskim pravima od strane bivih. Takoe,
prisutan je i trend deliminog ili trenutnog deangamana u okvirima etnikih konflikata kod
kojih postoje naznake eventualnog razreavanja. U tom smislu, izneto ne znai da e dati
konflikti biti razreeni, ve naprotiv, praksa pokazuje da se upravo odsustvom bezbednosnih
garancija (treih strana) kao posledica ovi konflikti intenziviraju. Sa druge strane, nastavlja se
sa podrkom inicijativama reavanja etnikih konflikata uglavnom iskljuivo u odgovarajuim
okolnostima. Generalno uzevi i uz odreenu dozu rezerve, malo je verovatno da e
752
Opirnije videti: US Government, The National Security Strategy of the United States, 2002.,
www.state.gov/documents/organization/15538.pdf., (pristupljeno 26.08.2014.)
753
Opirnije videti: Council of the European Union, A Secure Europe in a Better World: European Security
Strategy, Council of the European Union, Brussels, 2003., http://ue.eu.int/uedocs/cmsUpload/78367.pdf.,
754
Opirnije videti: United Nations, A More Secure World: Our Shared Responsibility, Report of the High-level
Panel on Threats, Challenges and Change, UN, New York, 2004 u Wolff Stefan, Ethnic Conflict: A Global
Perspective, Oxford University Press, New York, 2007, str. 191
meunarodna zajednica, naroito UN i regionalne organizacije kao to su EU i AU nastaviti da

sa velikim intenzitetom i u potpunosti interveniu u okvirima (svih) etnikih konflikata. Opet,
ova potreba uslovljena je kompleksnou buduih izazova. Pojedinane drave naime, sve manje
i manje imaju kapaciteta, volje i mogunosti da se individualno nose sa direktnim i indirektnim
bezbednosnim pretnjama koje etniki konflikti sobom nose. Namee se potreba koordinisane
regionalne strategije koja bi se bavila pre uzrocima nego simptomima etnikih konflikata. Ipak,
postojei regionalni okviri politikih i ekonomskih integracija stekli su zapaen nivo
bezbednosne svesti i kao organizacije zasnovane na objedinjenim bezbednosnim aranmanima
imaju kapacitet da obezbede efikasne mehanizme koji e individualnim dravama omoguiti
laku, jeftiniju i podranu posveenost prevenciji i upravljanju etnikim odnosno internim
konfliktima. Te organizacije u prvom redu su OSCE u Evropi i Ekonomski savez
zapadnoafrikih drava na afrikom kontinentu. Ovakav meusobni i koordinisani angaman
datih regionalnih organizacija omoguio bi zaobilaenje UN u kojima Rusija i Kina tradicionalno
zastupaju princip nemeanja u interne stvari drugih drava. Pored toga, deluje izvesnije da bi
koalicija voljnih mogla vie da doprinese, naroito u urgentnim situacijama kada vremena za
odluke Saveta bezbednosti kao rezultata brojnih razmatranja lanica nema. Nedostatak
izloenog regionalnog pristupa ogleda se u regionalnoj nejednakosti, odnosno u potencijalnom
odreivanju i izboru prioriteta delovanja. Drugim reima, ukoliko AU rei da uzme uee u
reavanju nekog od svojih konflikata, moe se desiti da EU za to nema sredstava ili smatra
prioritetnijim neki drugi etniki konflikt. Kolektivni mehanizmi takoe ili nepostoje ili su nezreli
u mnogim delovima Azije gde etnike tenzije izmeu razliitih zajednica i izmeu njih i drave
predstavljaju nedae mnogih drava. Kina, Indonezija, Filipini, Malezija, Indija, Tajland,
Afganistan i Irak su sve arita postojeih konflikata koji imaju potencijal ozbiljne regionalne
eskalacije. S obzirom da su Indija, Kina i Pakistan nuklearne sile, spoljanje intervencije
uglavnom ostaju u okvirima i granicama paljivo formulisanih diplomatskih inicijativa i
aktivnosti. 755
755
Opirnije videti: Wolff Stefan, Ethnic Conflict: A Global Perspective, Oxford University Press, New York,
2007, str. 203-207
Etnika arita u Evropi, Aziji, Africi i prostoru biveg Sovjetskog Saveza nastavie da budu
isprepletana sa transnacionalnim kriminalnim mreama globalnih aspiracija i meunarodnog
terorizma. Produbljivanjem ekonomske krize i rastom jaza izmeu bogatih i siromanih,
religijski fundamentalizam i kriminalni ciljevi pae na plodno tle za iskoriavanje postojeih
etnikih tenzija, kako bi sebi obezbedili politiku i teritorijalnu osnovu za delovanje. Izostanak
kreativnosti odnosno inventivnosti, strpljenja i sredstava meunarodne zajednice ukoliko u
potpunosti ogranii svoj odgovor na etnike konflikte, slabe drave dovee u pat poziciju to
e prostore etnikog konflikta uiniti daleko atraktivnijim za radikalne ideologije sa politikim
ciljevima. Kako se uzroci etnikih konflikata ne mogu prosto izbrisati preko noi, potrebna je
vrsta reenost, posveenost, adekvatna strategija na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou
jo dugo godina koje su ispred nas, uz spremnost na sve prepreke koje takav angaman nosi. Pri
tome, ne sme se gubiti iz vida realna mogunost, a to je da e politiki lideri, religijski
fundamentalisti i etniki aktivisti u isto vreme nai nain da postojee slabosti iskoriste kao
argumente u prilog ciljevima sopstvenih agendi. Mnogi neuspesi i tek poneki uspeh u prevenciji,
menadmentu i razreavanju etnikog konflikta u itavom periodu nakon Drugog svetskog rata
pruaju izuzetno ozbiljan nauk o uslovima potrebnim za uspeh, kao i o dimenzijama posledica
neuspeha. Pouke se odnose na neophodnost prosveenja politikih lidera voljnih da
implementiraju do sada nauena iskustva Gaze, Kosova, ri Lanke, Kamira, istoka
Demokratske Republike Kongo, zapadnog Sudana, eenije, Kipra, Balkana isto kao i Brisela,
New York-a i Washington-a. 756
Etniki konflikti imaju estremno irok spektar posledica koji je, grubo uzevi, u okvirima strune
javnosti grupisan u pet osnovnih karakteristika koje njihovu vanost po mir i stabilnost ine
apsolutno dominantnom. Oni su naime: iroko su rasprostranjeni; izazivaju patnju i stradanje
velikog broja stanovnitva naroito civila; gotovo po pravilu prelivaju se na teritorije drugih
drava izazivajui regionalnu nestabilnost; ukljuuju interese treih strana i okupiraju panju
756
Opirnije videti: Wolff Stefan, Ethnic Conflict: A Global Perspective, Oxford University Press, New York,
2007, str. 203-207
meunarodnih organizacija i aktera, a lideri na nacionalnom, regionalnom i meunarodnom

nivou moraju uvek revidirati odnosno preispitivati napore i naine kako da se nose sa etnikim
konfliktima. 757 Meutim, nesporna je injenica da se etniki konflikti, naroito nasilni, ne
pojavljuju svugde, kao i injenica da su neuporedivo nasilniji i suroviji i da je daleko tee
pronai adekvatno reenje njihovog okonanja. Pored toga, sukobljene strane po pravilu imaju
istoriju razmirica i konfrontiranosti (usled oseaja nepravde, tete ili uvreda), odnosno sukoba po
razliitim osnovama, ali konfrontiranost koja se u svojim osnovama zasniva na religijskim
razliitostima sukobljenih etnikih grupa nedvosmisleno vodi nasilnim etnikim konfliktima.
Argument koji potvruje izneto, ogleda se u injenici da su krvavi etniki sukobi na Zapadnom
Balkanu raspadom bive Jugoslavije, nesporno predstavljali sukob pravoslavnih hriana,
muslimana i rimokatolikih hriana. Dok podela eha i Slovaka (dominantno rimokatolika),
francuski i engleski govoreih Kanaana (dominantno rimokatolika), Flamanaca i Valonaca
(dominantno rimokatolika) - koji takoe imaju istoriju razmirica i konfrontiranosti (usled oseaja
nepravde, tete ili uvreda), odnosno sukoba po razliitim osnovama nije zavrila nasilnim
etnikim konfliktima.
Ova specifinost religijske razliitosti u okviru etnike konfrontiranosti, tj. odnosa religijske
pripadnosti naspram etnike, vidljiva je i u jo jednoj, danas naalost rasprostranjenoj pojavi, a to
je uee boraca na stranim ratitima na teritorijama drugih zemalja. Ukoliko se naravno izuzme
mali broj onih, koji se za takve postupke opredeljuju radi individualne finansijske koristi, ostaje
veliki broj sluajeva u kojima pojedinci bez ikakve etnike veze i osnova ali po liniji
religijske identifikacije dobrovoljno pristaju da uestvuju u borbama grupa u sukobima koje po
upravo religijskoj osnovi doivljavaju kao svoje. Iznetu argumentaciju potvruje veliki broj
boraca iz Sudana (dominantno muslimanske zemlje) kao i drugih muslimanskih zemalja na
teritoriji Bosne i Hercegovine krajem XX veka, kao i veliki broj ljudi iz BiH na podrujima
ratita Afganistana, Iraka, Sirije, eenije, Ukrajine na poetku XXI veka. Iako ne postoji
757
Brown Michael E. , Nationalism and Ethnic Conflict - revised edition (International Security Readers), The Mit
Press, Cambridge, London, 1997, Preface xi
element etnike identifikacije u klasinom smislu rei, ovakvi borci su na liniji religijske
identifikacije dobro prihvaeni od strane lokalnog stanovnitva zaraenih podruja strane - za, i u
ije se ime bore. U tom smislu, moe se slobodno rei da religijska komponenta u okviru etnike
identifikacije predstavlja snaniji, odnosno odluujui element sa jedne, kao i da u tom kontekstu
religijski element u okvirima etnikih konflikata u ogromnom broju sluajeva predstavlja osnovu
za okolnosti koje mogu rezultirati nasilnim etnikim konfliktom sa druge strane. Drugim reima,
u okvirima razliitosti etniciteta kao pretpostavke etnikih konflikata, religijska razliitost ima
presudnu ulogu i u odnosu na etniku pripdadnost predstavlja znatno snaniju, odnosno ak
determiniuu vodilju, inei da etniki konflikti danas predstavljaju sine qua non meunarodne
i svetske bezbednosti.
Iako je poetak XXI veka karakteristian izmeu ostalog i po tome da u iu panje

meunarodne zajednice ulazi odnos Severne i June Koreje kao jedan od kljunih segmenata
svetskog mira i stabilnosti usled posedovanja oruja za masovno unitenje i nuklearnih proba,
malo se zna, odnosno retko se govori o tome da je dananja podela Koreje zapravo rezultat
invazije Japana na ovu zemlju i etnikog konflikta. Naime, Japan je tokom svoje kolonizacije
teio da uniti nacionalni i etniki identitet Korejaca. Deca i odrasli bili su prinueni da menjaju
svoja korejska imena, bela odea kao deo korejske tradicije bila je zabranjivana, teko su
kanjavani za bilo kakav pokuaj ouvanja svoj etnikog identiteta i slino. Kolonizacijom
dolazi do podele na Severnu i Junu Koreju usled toga to je jedan deo stanovnitva bio nasilno
regrutovan u okvire japanske vojske i policije, dok se drugi deo u vidu gerile borio na granici sa
Kinom. Bio je to nedvosmisleno etniki (graanski) rat. Kapitulacijom, odnosno bezuslovnom
predajom Japana, na osnovu odluke saveznikih snaga koje ni u jednom momentu nisu obraale
panju na elje korejskog naroda, delovi zemlje bivaju pod patronatom dveju velikih svetskih
sila i to Severna Koreja pod Sovjetskim Savezom i u manjoj meri Kinom, a Juna Koreja pod
patronatom SAD i UN. Sovjetski Savez imao je daleko vru kontrolu. Poznato je da je Staljin
lino unosio ispravke u Ustav Severne Koreje. Praktino, Koreju su oblikovale dve najvee
svetske sile spreavajui njeno ujedinjenje. U samom jeku Hladnog rata i sukoba dve glavne

suprotstavljene strane u njemu, kao i tenje Korejaca za ujedinjenje, dolazi do trogodinjeg

korejskog rata koji je takoe poeo kao graanski sukob, da bi kasnije prerastao u meunarodni
rat u kome su na strani Severne Koreje kao spremnije u ovom sukobu stajali Sovjetski Savez i
Kina, a na strani June SAD i UN. Tokom ovog sukoba u kome su UN pomogle SAD u napadu i
prodiranju na teritoriju Severne Koreje i zauzimanju Seula radi ruenja Mao Zedong-a, prema
procenama strunjaka, Severna Koreja je unitena i oteena vie nego Nemaka i Japan tokom
Drugog svetskog rata zajedno, sa 4.000.000 rtava, to korejski rat ini jednim od najkrvavijih u
istoriji. Invazija Japana i graanski rat u tada celovitoj Koreji, nosio je sa sobom jo jednu
izuzetno znaajnu karakteristiku koja predstavlja i argument u prilog predmeta istraivanja, a
koji se odnosi na religijsku razliitost etniki konfrontiranih grupa. Naime, dve tradicionalno
dominantne i preovlaujue religije u Japanu su intoizam i Budizam, dok su u Koreji to
Konfuijanizam, Hrianstvo, Daoizam, amanizam i korejski Budizam, odnosno, u kasnijem
sukobu u Severnoj Koreji Konfuijanizam i Budizam u okvirima sovjetske zabrane religija i tada
dominantan Taoizam Kine, a u Junoj Koreji Hriansvo i ostaci tzv. korejskog Budizma.
Primer Sirije, pored injenice da je aktuelan sukob i jedan od goruih problema, predstavaljajui
tako poligon razraunavanja velikih svetskih sila, znaajan je primer upravo i zbog toga to su u
Siriji - pored etnikog konflikta u klasinom smislu rei, prisutni elementi interreligijskog
sukoba to, kao poprite ukrtanja najrazliitijih interesa, dodatno oteava njegovo eventualno
mirno reavanje. Naime, u Siriji Muslimani ine 87% stanovnitva od ega su gotovo 74%
Suniti, zatim samo 13% iiti, Alaviti 758 kao najvea iitska denominacija sa oko 11%, dok je
manje Ismailita i Imamita (ine veinu u Iranu), zatim Hriani 10% (antiohijska, armenska,
grka pravoslavna crkva, rimokatolici) i 3% Druzi i preostali Jevreji u Alepu i Damasku.759
Etniki sastav Sirije podrazumeva da gotovo 80% muslimanske populacije ine Arapi, dok su
ostatak Kurdi, Palestinci i erkezi, a etnike grupe podeljene su prema odnosu - arapska 90%,
758
Zavisno od vrste prevoda i korienog dijalekta, esto se sree i naziv Aleviti koji je takoe ispravan u smislu
etnikog odreenja date grupe.
759
Opirnije videti: CIA World Factbook, (pristupljeno 30.06.2015.)
kurdska i jermenska 9%. U tako sloenoj situaciji i isprepletane interese monih saveznika,
okolnosti u kojima sunije, Alaviti, Kurdi, Druzi i haridije svi hoe svoje dravice 760 ini
perspektivu mirnog reavanja sirijskog sukoba teko izvesnom.
Kompleksnost Sirije u etnikom i religijskom smislu, dodatno je optereena velikim brojem

enklava i grupa koje se meusobno preklapaju. U tom kontekstu, za sukob u Siiriji se slobodno
moe rei da je, kao i veina drugih zemalja Bliskog Istoka i Afrike, oiviena vetakim
granicama stvorenim od strane evropskih kolonijalnih sila. Pored toga, zemlja je uslovno reeno
primoravana na neodrivu neravnoteu moi, u kojoj manjina vlada veinom. Uvaavajui
izneto, reavanje konflikta u Siriji podrazumevalo bi neizbenost rebalansa moi po etnikim i
religijskim linijama, pri emu bi arapska sunitska veina preuzela kontrolu nad alaviskom
manjinom. Meutim, ovakva alternativa moe imati epilog kao i situacija u Iraku, kada je iitska
veina nasilno preuzela vlast od sunitske manjine svrgnuvi Sadama Huseina. 761
760
Kurdi, nasuprot obalskoj dravici Bashara Asada i njegove alevitske sekte, u intenzivno grade svoju dravu na
severu Sirije. Takoe, istovremeno iz prisilno raseljevanje pod izvedbom reimskih snaga u Hami, kurdske jedinice
koje su povezane sa PKK, vre etniko ienje, severoistono od Sirije, protiv 23 hiljade Arapa u nekoliko sela u
pokrajini Debel Abdulaziz. Sutinski, povezivanje tri kurdske enklave u mini-dravu Kobani, at-Tall Ebid i Afrin je
plan jedinica Narodne zatite. Mnogi se slau da postojei status quo vodi ukidanju drave Sirije. U takvim
okolnostima, Asadova alevitska dravica obuhvatala bi na prvom mestu Damask, zatim Homs, Tartous i Latakiju
pod patronatom i nadzorom Rusije i Irana. Juni delovi, odnosno pokrajine nalaze se pod kontrolom jedinica sa
tabom u Jordanu, dok je kontrola Damaska pod brojnim formacijama, a najpoznatija jeste Dejul-islam (Vojska
islama), istonu regiju koja obuhvata ak dve treine Sirije, kontrolie ISIL, sever i severo-istok zemlje su kurdske
autonomije sa vazdunom podrkom SAD i evropskim finansijskim sredstvima, severozapad zemlje kontrolir
koalicija veeg broja vojnih formacija Dejul-feth (Oslobodilaka vojska) uz podrku i patronat Katara i
Turske. Amerika nastoji ouvanju sopstvenih interesa tako to sutinski raspiruje konfrontaciju izmeu sukobljenih
strana u region dajui podrku Kurdima u sukobima sa ISIL-om na severoistoku zemlje, iijske milicije u borbi
protiv sunitskih mudahidskih formacija na zapadu i vri vazdune napade kako bi spreila irenje sukoba van
sirijskih granica, naroito prema Iraku. Uprkos mnogim politikim, drutvenim i demografskim preprekama,
etvorogodinja revolucija uz meunarodnu i regionalnu intervenciju ine projekat podele Sirije stvarnim, dok je
njegova implementacija samo pitanje vremena. Izvor: Ovdje je nekada bila velika drava koja se zvala Sirija,
Sandak Press, 05.09.2015., http://sandzakpress.net/ovdje-je-nekada-bila-velika-drzava-koja-se-zvala-sirija,
761
Opirnije videti: Michael Izady, Istraivanje Kolumbija Univeziteta - Gulf/2000 Project i Fisher Max, The one
map that shows why Syria is so complicated, The Washington Post, August 27, 2013,
https://www.washingtonpost.com/news/worldviews/wp/2013/08/27/the-one-map-that-shows-why-syria-is-so-
complicated/, (pristupljeno 10.03.2016.)
Rusija, kao jedna od tri svetske sile pored SAD i Kine, aktuelni sukob u Siriji nedvosmisleno
vidi kao poligon determinisanja novog svetskog poretka i podela, a ne kao lokalni konflikt.762
Zvanini stav Moskve jeste da Turska pokuava da promeni etniki sastav na severu Sirije u
skladu sa svojim interesima. 763 Sa druge strane, Turska optuuje Rusiju da sprovodi kampanju
"etnikog ienja" u Siriji i pomae osnaivanju dihadista Islamske drave, odnosno da
severne delove Latakije etniki oisti, kako bi pripadnici turske i sunitske populacije koji nemaju
dobre odnose sa sirijskim reimom bili proterani. 764
Nije nepoznanica da su religijski i etniki antagonizmi u Siriji prisutni ve generacijama. U tom

smislu, moe se slobodno rei da je sirijski sukob moda poeo iz deklarativno politikih
razloga, ali ono to se dalje deavalo samo je dovelo do povlaenja ljudi ka svojim plemenskim
identitetima raajui suparnitvo i neprijateljstvo i inei generacijske podele daleko dubljim i
razornijim.
762
ef Spoljnopolitikog odbora ruske Dume Aleksej Pukov ocenjuje da se u Siriji odluuje o svetskom poretku i
da se ne radi samo o lokalnom konfliktu, kao i da SAD znaju da gube na imidu nezaobilazne nacije ako doive
neuspeh u Siriji. Stav Rusije je i da je EU zavisna od SAD. On podvlai da je cilj ruskog angamana u Siriji podrka
Baara al Asada, sirijske vojske i svih onih koji se bore protiv Islamske drave tumaei da zapadni analitiari
koriste pojam vakuuma, to je samo ljubazni nain da se kae da su Amerikanci doiveli potpuni neuspeh. Libija,
Irak, Sirija, Jemen - SAD nisu nita postigle osim haosa. Rusija je uverena da SAD ele da svrgnu Asada, ali da su,
uvidevi da prvobitni plan nee uspeti, zajedno sa Turskom, Katarom i Saudijskom Arabijom poele da podravaju
radikalne islamistike grupe, izmeu ostalog dovodei do otvorenog i otrog sukoba Rusije i Turske. Kako je Rusija
odgovorna i za bezbednost svojih saveznika u Centralnoj Aziji - u Kazahstanu, Tadikistanu ili Kirgiziji, to je
ranjivo rusko predvorje, kojem preti Islamska drava, Rusija reenje vidi u uspostavi reda na Bliskom istoku i
politikim reenjem u Siriji koje, s obzirom da Asada podrava veliki deo sirijskog stanovnitva - politiko reenje
ne moe biti zasnovano na njegovom svrgavanju, ve na pregovorima vlade i opozicije. Izvor: Tanjug: Pukov: U
Siriji se odluuje o svetskom poretku, 03.03.2016., http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=232741, (pristupljeno
07.03.2016.)
763
Zvanino saoptenje portparolke ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove.
764
Premijer Turske Ahmet Davutoglu optuio je Rusiju da sprovodi kampanju "etnikog ienja" u Siriji i pomae
u jaanju dihadista Islamske drave: "Rusija pokuava da etniki oisti severnu Latakiju kako bi proterala sve
pripadnike turske i sunitske populacije koji nemaju dobre odnose sa sirijskim reimom", rekao je Davutoglu
novinarima u Istanbulu. Turski predsednik je, prenosi AFP, naveo da su ruski vojni napadi u Siriji doprineli jaanju
Islamske drave jer su, kako tvrdi, ciljali na umerene. Izvor: Tanjug, Davutoglu optuio Rusiju za etniko ienje u Siriji,
09.12.2015., http://91.222.7.186/vesti/planeta.299.html:580623-Davutoglu-optuzio-Rusiju-za-etnicko-ciscenje-u-
Siriji, (pristupljeno 04.02.2016.)
U tom kontekstu, religijski aspekt u okviru etnikog konflikta, kao element interreligijskog
sukoba u okviru muslimanskog dela stanovnitva u Siriji igra gotovo presudnu ulogu. Uzimajui
u obzir postojeu koliziju izmeu najveih svetskih sila i saveznika u pogledu podrke suprotnim
stranama u ovom konfliktu, otvara se dilema funkcionalnog odnosa iita i Sunita van teritorija
Sirije i mogueg uticaja ovog odnosa na muslimansku dijasporu i obratno. Naime, poznato je da
je u okviru ratova na Zapadnom Balkanu, dijaspora (sukobljenih grupa) imala izuzetnu saradnju,
dok su pak u nekim sluajevima bile sukobljene i same dijaspore. U blioj ili daljoj budunosti,
ukoliko doe do podudaranja interesa velikih sila sa uspostavljanjem mira u Siriji, otvara se
dilema da li e ovakvo reenje biti rezultat modela pribegavanja tzv. balkanizaciji ili podeli
zemlje poput sluaja Koreje? Odgovor na ovo pitanje lei u injenici da je uspostavljanje mira u
Siriji ili drugim podrujima etnikog konflikta sa dominantnim religijskim suprotstavljenostima,
nedvosmisleno uslovljeno prevashodnim verskim pomirenjem, pa tek onda politikim.
Drugim reima, dravni projekat kao takav, nema apsolutno nikakve anse za dugotrajniji
opstanak i postizanje bilo kakvog realnog nivoa stabilnosti ukoliko postoji sukob na religijskoj
odnosno etnikoj osnovi, a koji politiki pregovori nisu u mogunosti da ree. U tom smislu,
efekat koji moemo nazvati efektom obrnutog rajsferlusa podrazumevao bi religijsko i
etniko pomirenje sukobljenih grupa kao preduslova budue politike stabilnosti. Tek ukoliko se
i kada se - ovakvo eventualno postignuto pomirenje - poklopi sa globalnim interesima monih
drava na meunarodnom planu, realna politika stabilnost i budunost zemlje etnikog konflikta
postaje izvesna. U okvirima diplomatskih krugova u svetu, nezvanino se sve ee pominje
balkanizacija kao jedan od moguih modela reavanja sirijske krize. Ipak, kao trei mogui
scenario reavanje ovog problema jeste zamrzavanje konflikta, koje, iako ni na koji nain ne
reava krizu, ve prolongira njen ishod iji epilog moe kulminirati makar trenutno izuzima
ratna dejstva. Po svemu sudei, kako Sirija jeste poligon demonstracije nadmoi velikih a
suprotstavljenih sila u njihovom meusobnom ratu nije izvesno da ni Rusiji ni SAD
zamrzavanje sirijske krize trenutno odgovara.

Stoga je opravdano tvrditi da religija i etnike razlike nisu stvarni uzrok ratova, ve predstavljaju
sredstvo da do njih doe, kako bi interesne strane direktno i indiretno ostvarile svoje interese,
odnosno kako bi se stvorile nestabilne drave i regioni tj. slabe, male i ekonomski zavisne
drave. 765
Izneto umnogome determinie i etniki neuralgina podruja i dananjice i sutranjice. Sam

poetak 2016. godine belei poraavajuih 42 aktivna sukoba u borbi za nezavisnost regiona
odnosno provincija na etiri svetska kontinenta. Prema broju sukoba koji za cilj imaju
nezavisnost odreenih delova teritorije ili provincija, u odnosu na ostale kontinente prednjai
Azija sa 20 oblasti, zatim Evropa sa 12, Afrika sa osam i Bliski Istok sa dve. 766
Naivnost strategije odgovora na etnopolitike krize prema realnosti dananjice, koja je u pogledu
mirnog reavanja etnikih konflikata sadrana samo u dizajniranju specifinih meunarodnih
aktivnosti koje bi dovele do mirnog reenja, vidljiva je u injenici da samo u periodu od 1945. do
1990. godine svet belei 233 manjine u 127 zemalja od kojih gotovo 80% je u nekom periodu
podravalo pokrete za autonomiju, a skoro 30 grupa vodilo je radi ostvarivanja autonomije
dugotrajne graanske ratove. Uzimajui u obzir izneto, u cilju izbegavanja tzv. balkanizacije
teritorija koje su etniki heterogene, pravno ograniavanje secesionistikih zahteva izdvaja se
kao potencijalno adekvatno reenje za demokratske vlade i reime. injenica je naime da
nedostatak meunarodnih standarda, zajedno sa nesigurnou u vezi izbora strategije koja je
odgovarajua i zakonita u datom sluaju etnopolitike krize odnosno konflikta, moe pogorati
postojei konflikt. 767
765
inei na taj nain obistinjavanje Kantovog doivljaja po kome sve u prirodi poinje sa ratom, a mir se
doivljava kao fenomen koji nije prirodan i kao neto to nije neprijateljsko ve samo uzdravanje da se rat ili
oruani sukob ne ine, po emu se izvodi zakljuak da mir ne pada sa neba. Izvor: Bojani Petar, Nasilje, figure
suverenosti, Institut za filozofiju i drutvenu teoriju, Beograd, 2007, str. 89
766
Opirnije videti: List of ongoing Conflicts, Wars in the World Daily News on Wars in the World and on New
States, http://www.warsintheworld.com/?page=static1258254223, (pristupljeno 08.02.2016.)
767
Meunarodna praksa i istorija, pokazale su da do dananjeg dana, nije zabeleen niti jedan
etniki konflikt u kome je meunarodna zajednica osudila motive i postupke obe sukobljene
etnike strane u konfliktu. Naime, oduvek se - makar in a sufisticirani nain, tzv. mekom
diplomatijom (u skladu sa identifikovanim interesima posmatraa tj. tree) - jednoj etnikoj
strani dodedulje uloga rtve, a drugoj agresora. Etniki konflikti nedvosmisleno
predstavljaju svestan in izbora lidera konfrontiranih etnikih grupa. Tu su esto i interesi drugih
zemalja - po pravilu ekonomske prirode, a koji na videlo izlaze tek nakon okonanja etnikog
sukoba. Uinkovita alternativa smirivanja, odnosno zaustavljanja etnikog konflikta moe se
ogledati u smeni aktuelnih lidera konfrontiranih etnikih grupa, uzimajui u obzir da in
stupanja u konflikt u ogromnoj meri zavisi od njihove izabrane strategije postupanja ka drugoj
etnikoj grupi. Smena aktuelnih lidera konfrontiranih etnikih grupa u ovom kontekstu ne moe
se odnositi na smenu zasnovanu na demokratskim principima, niti na eventualno uruavanje
njihovog ugleda i autoriteta iz prostog razloga to okolnosti i arite etnikog konflikta apsolutno
ne pruaju prostor za takve metode delovanja. U tom smislu, smena se odnosi na njihovo
uklanjanje odnosno izolaciju i odvajanje od kritine mase njihovog uticaja i delovanja (etnike
grupe). Takoe, u ovom kontekstu od sutinske vanosti jeste i odsecanje mogunosti priliva
finansiranja, od treih strana, odnosno onesposobljavanje kanala trgovine drogom, orujem i
ljudima. Pored iznetog, u ovakvim okolnostima, jedan od izetno vanih segmenata koji ostvaruje
veliki uticaj na uinkovitost alternative smirivanja, odnosno zaustavljanja etnikog konflikta
morao bi podrazumevati suzbijanje proetnike propagande na nain na koji to ne bi naruavalo
slobodu medija, ve bi se odnosilo na cenzuru ratno-huakih i drugih sadraja koji raspiruju
postojee etnike tenzije i doprinose stvaranju atmosfere koja opravdava ulazak etnikih grupa
u konflikt - u - i van date drave (regiona). Uz ovakve preduslove i na taj nain, mogue je
stvoriti okolnosti za dijalog koji e omoguiti smirivanje strasti etniki zaraenih strana i tek
tada omoguiti iznalaenje kompromisnog reenja prihvatljivog za sukobljene etnike grupe uz
minimiziranje eventualnih rtava i stradanja. Rezerva uinkovitosti ovakve alternative
smirivanja, odnosno zaustavljanja etnikog konflikta sadrana je u surovoj istini o postojanju

spoljnih, monih saveznika sukobljenih etnikih grupa u konfliktu, odnosno postojanju interesa
treih strana.
Sutinski, dananjica namee potrebu dodatnih i novih meunarodnih koncepata i ireg i

bogatijeg fonda rei kako bi se adekvatno odgovorilo na nacionalne zahteve koji se ne mogu
izraziti unutar postojeih dravnih struktura. Ovakva potreba sadrana je u injenici da
meunarodni pravni sistem umnogome zaostaje za politikom i socijalnom realnou velikog
broja zemalja u svetu. ini se moguim stvaranje ovakvog novog prostora za nacije koje nisu
ostvarile nezavisnost i to bez ohrabrivanja metoda nasilne dezintegracije, separatizma i
unutranjih razdora. Kao to je u prethodnom delu rada ve pomenuto, ovo bi zahtevalo novi
status ovakvih nacija u okvirima meunarodnih organizacija i diplomatije, kao i volju i
spremnost da se dalje razvijaju dva metoda tradicionalno koriena u ovakvim sluajevima, a to
su zatita manjina sa ili bez autonomije i zatita ljudskih prava. 768 Iako predloena u teorijskim
okvirima, ovakva strategija budueg odnosa prema etnikim grupama predstavlja prilino
afirmativan nain noenja sa buduim problemima etnikih zahteva, okolnosti meunarodne
stvarnosti naalost ne pruaju uslove za njenu potpunu implementaciju. Jedan od osnovnih
praktinih razloga predstavlja i injenica da bi u takvoj konstelaciji znailo da svaka etnika
grupa koja podigne oruje pretei etnikim sukobom sa drugom etnikom grupom automatski
ostvaruje svoja politika prava to bi dalje, u krajnjem, vodilo hiljadama politiko-pravnih
tvorevina odnosno entitetskih celina usitnjavajui do beskraja postojeu kartu sveta.
Odgovor na rastui broj etnikh konflikata trebao bi se generalno uzevi zasnivati na tri osnovna
stuba delovanja i to na prvom mestu na diplomatiji, sprovoenju odnosno primeni zakona i
humanosti odnosno ovenosti uz ogromnu dozu promiljenosti i adekvatan nivo pragmatizma.
Uzimajui u obzir da ne postoje dva ista niti slina etnika konflikta, namee se nunost paljive
analize uslova i okolnosti nastanka svakoga od njih, kako bi se na pravi nain procenile
768
Opirnije videti: Gottlieb Gidon, Nation Against State: A New Approach to Ethnic Conflicts and the Decline of
alternative odgovora. Izneto je izuzetno vano u dananjim, savremenim okolnostima u kojima

ekonomski imperativi i snaga trita diktiraju ire asocijacije drava i kada emotivni i psiholoki
nagoni ka kulturnoj i nacionalnoj afirmaciji pothranjuju razvoj struja separacije odnosno
razdvajanja. Ovo rezultira snagama koje deluju u tri osnovna pravca i to irim trinim
asocijacima, suavanju i izotravanju etnikih tvrdnji i zahteva i restriktivnijem nacionalnom
suverenitetu, to nastavlja da potkopava stabilnost u post-hladnoratovskom periodu. Interesantno
je da posthladnoratovski period pretstavlja uslovno reeno lo period za federacije (Sovjetski
Savez, Jugoslavija, ehoslovaka) jer su se raspale. Naime, lokalni i etniki interesi prevladali su
nad irim interesom koji se ogleda u lojalnosti dravi. U tom smislu, postojei napori u Kanadi
i pritisak u Velikoj Britaniji samo potvruju da problem federacije prevazilazi argument koji se
odnosi na period prilagoavanja zemalja Istone Evrope nakon kolapsa komunizma. Duboke
struje nacionalnih strasti pogaaju i zemlje Zapada. ak je i vajcarska, kao obrazac uspene
konfederacije u neku ruku propitivala uspeh zemlje nakon decembra 1992. godine i odranog
glasanja (na etnikim linijama) na kome je odbijen evropski ekonomski prostor. Paradoksalno,
ali federalna reenja odnosno konfederalni aranmani nude reenja za konflikte kao to su Bosna
i Hercegovina, Kipar i odnos Izraela i Palestine. Njihova uinkovitost u tom smislu ogleda se u
tome to su osmiljeni na nain da reavaju vana pitanja o tome ko e upravljati, kao i da
izbegnu transfer stanovnitva to obino ide ruku pod ruku sa secesionizmom i odvajanjem.
Federalni pristup dizajniran je da omogui etniku koegzistenciju koja e prevazii separatizam i
u krajnjem etniko ienje. Kako bi bila uspena, (kon)federacija mora biti u stanju da sa
kredibilitetom titi prava manjina i progna strahove od etnikih zverstava koji uzrokuju reke
izbeglica. Poseban paradoks je da federalizam otklanja ogromne nedostatke u situacijama koje su
daleko sloenije, nego u onim zemljama u kojima nije uspeo. Tako danas, ekskuzivitet drave,
kao dominantnog aktera u meunarodnim odnosima u vreme mira, nedvosmisleno stoji pred
izazovom. Pored toga, u posthladnoratovskom periodu, praksa je pokazala da kolektivne
intervencije ni po emu ne garantuju opstanak i zatitu apsolutno svih manje znaajnih ljudi.
Prethodno izneto u svakom sluaju predstavlja nove momente i neke nove lekcije koje su bile
zasenjene oekivanjima koja su osvanula sa novim svetskim poretkom, proriui sve veu

fragmentaciju sveta teko naoruanih nacija koja uzrokuje njegovo sve oiglednije
preoblikovanje. 769 U tom smislu, namee se potreba da savremeni svetski poredak mora biti
zasnovan na naglaenoj kolektivnoj odgovornosti i zajednikoj saradnji koja e predstavljati
osnov i objektivnu bazu na kojoj etnopolitiki konflikti mogu biti preupreeni odnosno razreeni,
ali u duhu i na nain koji e zadovoljiti veliku veinu meunarodnih aktera 770 i - dodali bi smo
etnikih grupa kao za sada nepriznatih aktera meunarodnih odnosa i meunarodne politike.
U tom smislu, evolucionistike teorije etnikih konflikata daju, odnosno, pretpostavljaju

postojanje mogunosti stvaranja prijateljskog kooperativnog okruenja koje e stvoriti uslove
za iznalaenje kompromisnih reenja suprotstavljenih etnikih strana i prave distinkciju izmeu
instrumenata opredeljenja (kolektivnih i ugovora autonomije ili separatizma) naglaavajui
potrebu prilagoavanja svojstvima svakog pojedinanog konflikta.
Slobodno se moe rei da je migrantskom krizom, pored toga to je pokazala ksenofobinost i

Evropa pokrenula ekspirovsko pitanje biti ili ne biti u savremenoj formi pitanje izbora
izmeu dva zla ukidanja graanskih prava ili sukoba sa Islamom. Usled injenice da emigrante
mnogi delovi Evrope doivljavaju kao trojanskog konja 771 na starom kontinentu, Evropa
nezadrivo klizi u sve okrutniji desniarski nacionalizam.
Rastua popularnost militantnog Islama u Centralnoj Aziji i ISIL-a u drugim delovima sveta
umnogome uslonjava postojeu bezbednosnu situaciju u svetu i ini budunost u tom pogledu
neizvesnom.
769
Opirnije videti: Gottlieb Gidon, Nation Against State: A New Approach to Ethnic Conflicts and the Decline of
770
771
Formulacija koja se odnosi na migrante u okviru postojee krize, otvoreno primenjivana od strane ogromnomnog
broja svetskih medija. Jedan od primera je i: Filipovi Vladimir, TROJANSKI KONJ Islamisti se infiltriraju irom
Evrope prerueni u izbeglice, Blic, 07.10.2014., http://www.blic.rs/vesti/svet/trojanski-konj-islamisti-se-infiltriraju-
sirom-evrope-preruseni-u-izbeglice/ghp9n70, (pristupljeno 20.10.2014.)
Eklatantna potvrda pravaca u kojima se razvijaju strahovi na globalnom planu, a koji se tiu
rastuih meureligijskih rezervi kao odraza uoljivog narastajueg nacionalizma i ksenofobije
jeste i prvi susret u istoriji - nakon podele na istonu i zapadnu crkvu i gotovo hiljaduhodinje
pauze (tanije 962. godine) - izmeu poglavara Rimokatolike i Ruske pravoslavne Crkve.
Najvei deo susreta protekao je iza zatvorenih vrata, iako je sastanak patrijarha i pape pratilo oko
200 akreditovanih novinara. Pored injenice da je susret odran prvi put od Velike izme 1054.
godine, na Kubi kao neutralnom terenu i poeo izjavom Mi smo braa, rezultirao je
potpisivanjem istorijske Deklaracije ijim tekstom Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril i papa
Franja pozvaju meunarodnu zajednicu da sprei progon hriana s Bliskog istoka. U tekstu se
istie da je u Siriji, Iraku i drugim zemljama Bliskog istoka masovni progon hriana sa zemlje u
kojoj je poelo irenje hrianske vere i na kojoj su oni iveli od apostolskih vremena zajedno sa
drugim religijskim zajednicama. Zvanino saoptenje glasilo je da rezultati ovog razgovora daju
mogunost da se kae da danas dve crkve mogu aktivno da sarauju titei hriane irom sveta i
da s punom odgovornou zajedno rade na tome da ne bude rata, da se svuda uvaava ljudski
ivot. 772
Trebala bi da zabrinjava i sledea injenica. Naime, ulaskom u EU i NATO i profesionalizacijom

svoje vojske, Bugarska, Litvanija, Letonija, Poljska, eka, Slovaka i Maarska napustile su
koncept obaveznog sluenja vojnog roka. U regionu Zapadnog Balkana zmelje su se takoe
odrekle obaveznog vojnog roka i prele na profesionalnu vojsku. Slovenija je, naravno, bila prva.
Kasnije potom i Albanija, Makedonija, Crna Gora, Srbija, kao i Bosna i Hercegovina. Ono to bi
trebalo da zabrinjava jeste to da su - iako punopravne lanice NATO i EU - Litvanija i Estonija
vratile sistem redovnog odsluenja vojnog roka. U Hrvatskoj je, takoe punopravnoj lanici EU i
NATO je u novom sazivu Vlade poetkom 2016. godine osnaena inicijativa ponovnog uvoenja
redovnog odsluenja to se i zvanino razmatra kao mogunost. Skoro dve treine graana Srbije
izjanjava se da je za ponovno uvoenje obaveznog vojnog roka, a taj procenat je najvei
772
Izvor: Srna, Istorijski dokument, Blic, 13.02.2016,
http://www.blic.rs/vesti/svet/istorijski-dokument-evo-sta-pise-u-deklaraciji-koju-su-potpisali-papa-i-ruski/tdpewhk,
upravo meu onima starosti od 19 do 29 godina, koje bi ta obaveza prve pogodila. 773 U
argumentaciji ponovnog uvoenja redovnog odsluenja vojnog roka, zemlje koje razmatraju ili
su se ve vratile na stari koncept, kako bi pokuale da opravdaju svoju strateku opredeljenost ka
mirnodopskoj politici, najee se pozivaju na primer vajcarske kao simbola neutralnosti i
zemlje koja je poslednji put ratovala u Napoleonovo vreme. vajcarska naime ima vie vojske od
Nemake i zakonsku obavezu odlsuenja obaveznog vojnog roka za sve mukarce starosti od 20
do 50 godina ivota u trajanju od pet meseci, kao i obavezne tronedeljne vebe svake naredne
godine, pri emu je na referendumu 2013. godine i dalje to podralo ak 75 % stanovnitva.
Navedene injenice upozoravaju na to da meu stanovnitvom Evrope poinje da prevladava
(nesvesni i svesni) strah i oseaj ugroenosti, iako nije realno postojanje direktne ugroenosti u
klasinom vojnom smislu. Pored iznetog, navedeno ukazuje i na to da se pojedinane drave sve
manje oslanjaju na meunarodne instrumente saradnje i delovanja i lagano pribegavaju
podizanju nivoa spremnosti. Sve uestaliji incidenti vezani za migrantsku krizu samo pogoduju
ovakvom trendu to jo jednom pokazuje naoruavanje Evrope i sve intenzivniji rast
popularnosti evropske desnice.
Nita nije drugaija situacija ni u SAD gde u aktuelnoj trci predsednikih izbora zabrinjava
vrtoglavi uspon popularnosti amerikog milijardera Donalda Trampa, zastupnika populistikog
desniarskog ovinizma "Velike nacije". Inae oveka iji je otac uestvovao u akcijama Kju
Kluks Klana, a koji se nije ogradio od biveg prvog oveka ove rasistike organizacije Dejvida
Djuka koji ga je podrao tokom kampanje. Tramp esto uobiajava da citira faistikog diktatora
Benita Musolinija, otvoreno i vrsto najavljujui proirenje Gvantanama ukoliko osvoji vlast.
Ovakve predizborne parole se slau sa njegovim ratobornim militarizmom i autoritarnou a
ideologija mu je meavina levice i desnice bazirana na ekonomskom protekcionizmu, odbrani
amerikih radnika, ali i napada na radnike iz Latinske Amerike i muslimanske imigranate, to
773
To pokazuju rezultati telefonske ankete koju je na reprezentativnom uzorku od 1.009 osoba starosti od 12 do 75
godina sprovela Agencija za istraivanje trita i ispitivanje javnog mnjenja Open sors od 6. do 11. marta 2015.
godine. Tu ideju u veini podravaju i mukarci i ene, s tim to je mukaraca neto vie (68,2 %) u odnosu na ene
(55,1 %). Izvor: Petrovi R. Marko, Miroslav Kos, Graani ele vraanje vojnog roka, Blic, 29.03.2015.,
http://www.blic.rs/vesti/drustvo/gradani-zele-vracanje-vojnog-roka/2hgs4dv, (pristupljeno 12.04.2015.)
rui tradicionalne granice izmeu centristikih i desniarskih stavova u okviru Republikanske

partije. 774
Frapantna injenica je da trenutni mirovni angaman UN iznosi 1 $ po glavi svakog stanovnika

nae planete (koja na dan 20.02.2016. godine broji 7.403.268.000 ljudi) 775, u okolnostima u
kojima svakoga dana na svetu pogine ak 2.000 ljudi, dok se za prizvodnju oruja i vojne opreme
troi zapanjujuih 385.000.000 $ odnosno ak 52 $ po glavi svakog stanovnika planete. 776
Drugim reima, realnost i praksa pokazuju da je disparitet u investicijama koje se odnose na mir
i oruani sukob 1:52 u korist rata i ljudskog stradanja.
U tom smislu, poetak XXI veka nije kraj istorije ve pre istorijska prekretnica na kojoj se
konvencionalni rat nalazi na poslednjim stupnjevima ieznua, dok najrazliitije vrste sukoba
niskog intenziteta sve bre zauzimaju njegovo mesto. Period od Drugog svetskog rata do poetka
XXI veka, ukljuujui i njegov poetak, dokazao je da rat nije samo krajnje sredstvo, kao i da
oveanstvo nema puno pravo da se ponosi svojim humanitarnim dostignuima. 777
774
Tzv. trampizam zasnovan na kultu linosti naravno ne predstavlja celovitu ideologiju, ve nestabilnu meavinu
"improvizovanih stavova", prilagoenu marginalizovanim radnicima, ogorenoj srednjoj klasi i, pre svega, svima
onima koji se oseaju zanemareno od strane republikanaca sa Vol Strita i liberalno-demokratskih politiara za koje
smatra da politiku vode na osnovu identiteta i daju prednost Crncima, pancima, enama i Jevrejima. Izvor:
orevi M., Pobuna masa u SAD: evo zato je Donald Tramp novi ameriki heroj i zato e biti predsednik,
Kurir, 26.02.2016., http://www.kurir.rs/planeta/prvi-socijalista-protiv-americkog-bonaparte-berni-sanders-i-donald-
tramp-heroji-americkih-masa-clanak-2151661, (pristupljeno 04.03.2016.); Stevanovi Jelena, Kju-kluks-klan
podrao Trampa, Politika, 01.03.2016., http://www.politika.rs/scc/clanak/350234/, (pristupljeno 04.03.2016.) i
Stevanovi Jelena, Panika u Republikanskoj stranci zbog Trampa, Politika,
http://www.politika.rs/scc/clanak/350450/, (pristupljeno 04.03.2016.)
775
Izvor: Worldometers, http://www.worldometers.info/world-population/, (pristupljeno 20.02.2016.)
Spalevi ., Bjelajac , i Dimitrijevi, D., Trgovina orujem kao globalni meunarodni problem, MP 2, Maj
776
2013, str. 143

777
Opirnije videti: Kreveld van Martin, Transformacija rata, Slubeni glasnik, Beograd, 2010, str. 207-209
U jednom od svojih mnogobrojnih radova, prof. dr Dragan Simeunovi podvukao je surovu

istinu dananjice, a to je da se ni u jednom veku, koliko u XX nije toliko govorilo o miru, a ni u
jednom se kao u njemu nije vodilo toliko ratova, meu njima i oni najstraniji. Takoe, nikada se
nije toliko osuivalo i formalno estoko odbacivalo nasilje, a nikada nasilja nije bilo vie nego u
XX veku. Zastraujui paralelizam tih procesa nas nagoni da se sve vie okreemo toleranciji
kao monoj preventivnoj brani. 778
Svesno pospeivanje procesa prevazilaenja nasilja u ljudskom drutvu podrazumeva afirmaciju

racionalnih i humanih sredstava u komuniciranju meu ljudima u kojima e dominirati stvaranje
umesto razaranja, dogovaranje i sporazumevanje umesto netolerancije. U onoj meri u kojoj svest
bude odreivala ovekov svet kao sve manje svet netrpeljivih, on e se potvrivati kao sve vie
stvaralaki, a sve manje dominiran i zavistan od nasilja. 779
Prolost i budue tendencije naalost, ukazuju na tunu istinu za oveanstvo, a to je da etniki

konflikti nee biti poari iji se broj smanjuje i koje je mogue lako ugasiti, ve da e u duhu
Getovog Mefista 780 njihove devastirajue posledice i ljudska stradanja jedino biti mogue
eventualno svesti na minimum i ograniiti na to je manji broj zemalja.
Vreme je da se svet dozove pameti - jer ulozi su ekstremno veliki ...
Simeunovi Dragan, O toleranciji, NIN, 20. jul 2000 i Simeunovi Dragan, Teorija politike - rider, I deo,
778
Nauka i drutvo, Beograd, 2002, str. 296-297

779
Simeunovi Dragan, Politiko nasilje, Radnika tampa. Beograd, 1989, str. 180
780
Formulaciju metafore Geteovog Mefista iskoristio je Walter Laqueur objanjavajui islamistike fundametaliste u
svojoj analizi savremenog terorizma u LaqueuWalter, The New Terrorism Fanaticism and the Arms of Mass
Destruction, Oxford, University Press, 1999, str. 281 i uek Marija, specijalistika teza pod nazivom Savremena
56
P R I L O Z I 781
- Lista 195 nezavisnih drava sveta;

- Lista zavisnih oblast ii oblasti posebnog suvereniteta u svetu;
- Lista zemalja u svetu sa etnikim sastavom grupa i
- Lista dela prepoznatih svetskih religija.
781
Sadraj priloga predstavljen je originalno na engleskom jeziku kako bi se prevazila eventualna mogunost
greaka u prevodu i interpretaciji specifinih termina. Predmetna lista 195 nezavisnih suverenih drava na svetu,
zavisnih oblast ii oblasti posebnog suvereniteta, etnikih grupa prema dravama, kao i lesta dela prepoznatih
svetskih religija predstavljaju pokuaj sumiranja svih kompleksnosti savremenosti u nacionalnom, etnikom i
religijskom smislu identiteta. U tom smislu, uz injenicu o koliini postojeih separatistikih pokreta, etnikih
grupa, ve deklarisanih nacija-drava i onih koje to tee da postanu, kao i date liste prepoznatih religija namee se
zakljuak da: UKOLIKO BI SAMO PO JEDAN PREDSTAVNIK SVAKE OD NAVEDENIH GRUPA
PODIGAO RUKU NA DRUGOGA PLANETA BI BILA U PLAMENU.
LISTA 195 NEZAVISNIH DRAVA SVETA 782
Me.
Br.
Ime Zvanian naziv Glavni grad
kod
1. Afghanistan *+ Islamic Republic of Afghanistan AF Kabul
2. Albania *+ Republic of Albania AL Tirana
3. Algeria *+ People's Democratic Republic of Algeria AG Algiers
4. Andorra *+ Principality of Andorra AN Andorra la Vella
5. Angola *+ Republic of Angola AO Luanda
6. Antigua and
Antiqua and Barbuda AC Saint John's
Barbuda *+
7. Argentina *+ Argentine Republic AR Buenos Aires
8. Armenia *+ Republic of Armenia AM Yerevan
9. Australia *+ Commonwealth of Australia AS Canberra
10. Austria *+ Republic of Austria AU Vienna
11. Azerbaijan *+ Republic of Azerbaijan AJ Baku
12. Commonwealth
Bahamas, The *+ BF Nassau
of The Bahamas
13. Bahrain *+ Kingdom of Bahrain BA Manama
14. People's Republic
Bangladesh *+ BG Dhaka
of Bangladesh
15. Barbados *+ Barbados BB Bridgetown
16. Belarus *+ Republic of Belarus BO Minsk
17. Belgium *+ Kingdom of Belgium BE Brussels
17. Belize *+ Belize BH Belmopan
19. Benin *+ Republic of Benin BN Porto-Novo
20. Bhutan + Kingdom of Bhutan BT Thimphu
21. Bolivia *+ Plurinational State of Bolivia BL La Paz (administrative)
782
Izvor: BUREAU OF INTELLIGENCE AND RESEARCH, Independent States in the World, Washington, DC, July
21, 2015, Fact Sheet, U. S. Department of State, http://www.state.gov/s/inr/rls/4250.htm, (pristupljeno 24.08.2015.)
Sucre
(legislative/judiciary)
22. Bosnia and
Bosnia and Herzegovina BK Sarajevo
Herzegovina *+
23. Botswana *+ Republic of Botswana BC Gaborone
24. Brazil *+ Federative Republic of Brazil BR Braslia
25. Brunei *+ Brunei Darussalam BX Bandar Seri Begawan
25. Bulgaria *+ Republic of Bulgaria BU Sofia
27. Burkina Faso *+ Burkina Faso UV Ouagadougou
28. Rangoon
Burma *+ Union of Burma BM Nay Pyi Taw
(administrative)
29. Burundi *+ Republic of Burundi BY Bujumbura
30. Cabo Verde *+ Republic of Cabo Verde CV Praia
31.. Cambodia *+ Kingdom of Cambodia CB Phnom Penh
32. Cameroon *+ Republic of Cameroon CM Yaound
33. Canada *+ Canada CA Ottawa
34. Central
Central African Republic CT Bangui
African Republic *+
35. Chad *+ Republic of Chad CD N'Djamena
36. Chile *+ Republic of Chile CI Santiago
37. China *+ People's Republic of China CH Beijing
38. Colombia *+ Republic of Colombia CO Bogot
39. Comoros *+ Union of the Comoros CN Moroni
40. Congo (Brazzaville) *+ Republic of the Congo CF Brazzaville
41. Democratic Republic
Congo (Kinshasa) *+ CG Kinshasa
of the Congo
42. Costa Rica *+ Republic of Costa Rica CS San Jos
43. Cte d'Ivoire *+ Republic of Cte d'Ivoire IV Yamoussoukro
44. Croatia *+ Republic of Croatia HR Zagreb
45. Cuba *!+ Republic of Cuba CU Havana
46. Cyprus *+ Republic of Cyprus CY Nicosia
47. Czech Republic *+ Czech Republic EZ Prague
48. Denmark *+ Kingdom of Denmark DA Copenhagen
49. Djibouti *+ Republic of Djibouti DJ Djibouti
50. Dominica *+ Commonwealth of Dominica DO Roseau
51. Dominican Republic *+ Dominican Republic DR Santo Domingo
52. Ecuador *+ Republic of Ecuador EC Quito

53. Egypt *+ Arab Republic of Egypt EG Cairo

54. El Salvador *+ Republic of El Salvador ES San Salvador
55. Equatorial Guinea *+ Republic of Equatorial Guinea EK Malabo
56. Eritrea *+ State of Eritrea ER Asmara
57. Estonia *+ Republic of Estonia EN Tallinn
58. Federal Democratic
Ethiopia *+ ET Addis Ababa
Republic of Ethiopia
59. Fiji *+ Republic of Fiji FJ Suva
60. Finland *+ Republic of Finland FI Helsinki
61. France *+ French Republic FR Paris
62. Gabon *+ Gabonese Republic GB Libreville
63. Gambia, The *+ Republic of The Gambia GA Banjul
64. Georgia *+ Georgia GG Tbilisi
65. Germany *+ Federal Republic of Germany GM Berlin
66. Ghana *+ Republic of Ghana GH Accra
67. Greece *+ Hellenic Republic GR Athens
68. Grenada *+ Grenada GJ Saint George's
69. Guatemala *+ Republic of Guatemala GT Guatemala
70. Guinea *+ Republic of Guinea GV Conakry
71. Guinea-Bissau *+ Republic of Guinea-Bissau PU Bissau
72. Guyana *+ Co-operative Republic of Guyana GY Georgetown
73. Haiti *+ Republic of Haiti HA Port-au-Prince
74. Holy See * Holy See VT Vatican City
75. Honduras *+ Republic of Honduras HO Tegucigalpa
76. Hungary *+ Hungary HU Budapest
77. Iceland *+ Republic of Iceland IC Reykjavk
78. India *+ Republic of India IN New Delhi
79. Indonesia *+ Republic of Indonesia ID Jakarta
80. Iran + Islamic Republic of Iran IR Tehran
81. Iraq *+ Republic of Iraq IZ Baghdad
82. Ireland *+ Ireland EI Dublin
83. Israel *+ State of Israel IS Jerusalem (see note 5)
84. Italy *+ Italian Republic IT Rome
85. Jamaica *+ Jamaica JM Kingston
86. Japan *+ Japan JA Tokyo
87. Jordan *+ Hashemite JO Amman

Kingdom of Jordan
88. Kazakhstan *+ Republic of Kazakhstan KZ Astana
89. Kenya *+ Republic of Kenya KE Nairobi
90. Kiribati *+ Republic of Kiribati KR Tarawa
91. Korea, North + Democratic People's Republic of Korea KN Pyongyang
92. Korea, South *+ Republic of Korea KS Seoul
93. Kosovo * Republic of Kosovo KV Pristina
94. Kuwait *+ State of Kuwait KU Kuwait
95. Kyrgyzstan *+ Kyrgyz Republic KG Bishkek
96. Lao People's
Laos *+ LA Vientiane
Democratic Republic
97. Latvia *+ Republic of Latvia LG Riga
98. Lebanon *+ Lebanese Republic LE Beirut
99. Lesotho *+ Kingdom of Lesotho LT Maseru
100. Liberia *+ Republic of Liberia LI Monrovia
101. Libya *+ Libya LY Tripoli
102. Liechtenstein *+ Principality of Liechtenstein LS Vaduz
103. Lithuania *+ Republic of Lithuania LH Vilnius
104. Luxembourg *+ Grand Duchy of Luxembourg LU Luxembourg
105. Macedonia *+ Republic of Macedonia MK Skopje
106. Madagascar *+ Republic of Madagascar MA Antananarivo
107. Malawi *+ Republic of Malawi MI Lilongwe
108. Malaysia *+ Malaysia MY Kuala Lumpur
109. Maldives *+ Republic of Maldives MV Male
110. Mali *+ Republic of Mali ML Bamako
111. Malta *+ Republic of Malta MT Valletta
112. Republic of the
Marshall Islands *+ RM Majuro
Marshall Islands
113. Islamic Republic
Mauritania *+ MR Nouakchott
of Mauritania
114. Mauritius *+ Republic of Mauritius MP Port Louis
115. Mexico *+ United Mexican States MX Mexico
116. Micronesia, Federated States
FM Palikir
Federated States of *+ of Micronesia
117. Moldova *+ Republic of Moldova MD Chisinau
118. Monaco *+ Principality of Monaco MN Monaco
119. Mongolia *+ Mongolia MG Ulaanbaatar

120. Montenegro *+ Montenegro MJ Podgorica

121. Morocco *+ Kingdom of Morocco MO Rabat
122. Mozambique *+ Republic of Mozambique MZ Maputo
123. Namibia *+ Republic of Namibia WA Windhoek
124. Yaren District
Nauru *+ Republic of Nauru NR
(no capital city)
125. Nepal *+ Federal Democratic Republic of Nepal NP Kathmandu
126. Amsterdam
Netherlands *+ Kingdom of the Netherlands NL The Hague (seat of
gov't)
127. New Zealand *+ New Zealand NZ Wellington
128. Nicaragua *+ Republic of Nicaragua NU Managua
129. Niger *+ Republic of Niger NG Niamey
130. Nigeria *+ Federal Republic of Nigeria NI Abuja
131. Norway *+ Kingdom of Norway NO Oslo
132. Oman *+ Sultanate of Oman MU Muscat
133. Pakistan *+ Islamic Republic of Pakistan PK Islamabad
134. Palau *+ Republic of Palau PS Melekeok
135. Panama *+ Republic of Panama PM Panama
136. Independent State
Papua New Guinea *+ PP Port Moresby
of Papua New Guinea
137. Paraguay *+ Republic of Paraguay PA Asuncin
138. Peru *+ Republic of Peru PE Lima
139. Philippines *+ Republic of the Philippines RP Manila
140. Poland *+ Republic of Poland PL Warsaw
141. Portugal *+ Portuguese Republic PO Lisbon
142. Qatar *+ State of Qatar QA Doha
143. Romania *+ Romania RO Bucharest
144. Russia *+ Russian Federation RS Moscow
145. Rwanda *+ Republic of Rwanda RW Kigali
146. Federation of Saint
Saint Kitts and Nevis *+ SC Basseterre
Kitts and Nevis
147. Saint Lucia *+ Saint Lucia ST Castries
148. Saint Vincent and
Saint Vincent and the Grenadines VC Kingstown
the Grenadines *+
149. Samoa *+ Independent State of Samoa WS Apia
150. San Marino *+ Republic of San Marino SM San Marino
151. Sao Tome and Principe *+ Democratic Republic of TP So Tom

Sao Tome and Principe

152. Saudi Arabia *+ Kingdom of Saudi Arabia SA Riyadh
153. Senegal *+ Republic of Senegal SG Dakar
154. Serbia *+ Republic of Serbia RI Belgrade
155. Seychelles *+ Republic of Seychelles SE Victoria
156. Sierra Leone *+ Republic of Sierra Leone SL Freetown
157. Singapore *+ Republic of Singapore SN Singapore
158. Slovakia *+ Slovak Republic LO Bratislava
159. Slovenia *+ Republic of Slovenia SI Ljubljana
160. Solomon Islands *+ Solomon Islands BP Honiara
161. Somalia *+ Federal Republic of Somalia SO Mogadishu
162. Pretoria
(administrative)
Cape Town
South Africa *+ Republic of South Africa SF
(legislative)
Bloemfontein
(judiciary)
163. South Sudan *+ Republic of South Sudan OD Juba
164. Spain *+ Kingdom of Spain SP Madrid
165. Colombo
Democratic Socialist
Sri Lanka *+ CE Sri Jayewardenepura
Republic of Sri Lanka
Kotte (legislative)
166. Sudan *+ Republic of the Sudan SU Khartoum
167. Suriname *+ Republic of Suriname NS Paramaribo
168. Mbabane
Swaziland *+ Kingdom of Swaziland WZ (administrative)
Lobamba (legislative)
169. Sweden *+ Kingdom of Sweden SW Stockholm
170. Switzerland *+ Swiss Confederation SZ Bern
171. Syria *+ Syrian Arab Republic SY Damascus
172. Tajikistan *+ Republic of Tajikistan TI Dushanbe
173. Dar es Salaam
Tanzania *+ United Republic of Tanzania TZ
Dodoma (legislative)
174. Thailand *+ Kingdom of Thailand TH Bangkok
175. Timor-Leste *+ Democratic Republic of Timor-Leste TT Dili
176. Togo *+ Togolese Republic TO Lom
177. Tonga *+ Kingdom of Tonga TN Nuku'alofa
178. Republic of
Trinidad and Tobago *+ TD Port of Spain
Trinidad and Tobago

179. Tunisia *+ Republic of Tunisia TS Tunis

180. Turkey *+ Republic of Turkey TU Ankara
181. Turkmenistan *+ Turkmenistan TX Ashgabat
182. Tuvalu *+ Tuvalu TV Funafuti
183. Uganda *+ Republic of Uganda UG Kampala
184. Ukraine *+ Ukraine UP Kyiv
185. United Arab Emirates *+ United Arab Emirates AE Abu Dhabi
186. United Kingdom of Great Britain and
United Kingdom *+ UK London
Northern Ireland
187. United States + United States of America US Washington, DC
188. Uruguay *+ Oriental Republic of Uruguay UY Montevideo
189. Uzbekistan *+ Republic of Uzbekistan UZ Tashkent
190. Vanuatu *+ Republic of Vanuatu NH Port-Vila
191. Venezuela *+ Bolivarian Republic of Venezuela VE Caracas
192. Vietnam *+ Socialist Republic of Vietnam VM Hanoi
193. Yemen *+ Republic of Yemen YM Sanaa
194. Zambia *+ Republic of Zambia ZA Lusaka
195. Zimbabwe *+ Republic of Zimbabwe ZI Harare
* uspostavljeni diplomatski odnosi
sa SAD
+ lanstvo u UN

LISTA ZAVISNIH OBLASTI I OBLASTI POSEBNOG

SUVERENITETA U SVETU 783
Administrativni
Br. Ime Zvanian naziv Soverenitet Kod
centar
1. Akrotiri Akrotiri United Kingdom AX Episkopi
2. Territory of
American Samoa United States AQ Pago Pago
American Samoa
3. Anguilla Anguilla United Kingdom AV The Valley
4. Antarctica (no long-form name) None AY None
5. Aruba (no long-form name) Netherlands AA Oranjestad
6. Ashmore and Cartier Territory of Ashmore Administered
Australia AT
Islands and Cartier Islands from Canberra
7. Administered from
Baker Island (no long-form name) United States FQ
Washington, D.C.
8. Bermuda Bermuda United Kingdom BD Hamilton
9. Bouvet Island (no long-form name) Norway BV Admin. from Oslo
10. British Indian British Indian
United Kingdom IO None
Ocean Territory Ocean Territory
11. Cayman Islands Cayman Islands United Kingdom CJ George Town
12. Territory of The Settlement
Christmas Island Australia KT
Christmas Island (Flying Fish Cove)
Clipperton Island (no long-form name) France IP
Paris
14. Cocos Territory of Cocos (Keeling)
Australia CK West Island
(Keeling) Islands Islands
15. Cook Islands (no long-form name) New Zealand CW Avarua
16. Coral Sea Administered
Coral Sea Islands Australia CR
Islands Territory from Canberra
17. Curaao (no long-form name) Netherlands UC Willemstad
18. Dhekelia Dhekelia United Kingdom DX Episkopi
783
Izvor: BUREAU OF INTELLIGENCE AND RESEARCH, Dependencies and Areas of Special Sovereignty
, Washington, DC, November 29, 2011, Fact Sheet, U. S. Department of State,
http://www.state.gov/s/inr/rls/10543.htm, (pristupljeno 24.08.2015.). Uvaavajui konstantne promene u pogledu
reavanja statusa postojeih zavisnih podruja i pojavu novih zahteva za suverenou, predmetna lista ne moe se
smatrati konanom.
19. Falkland Islands (Islas United

Falkland Islands (Islas Malvinas) FK Stanley
Malvinas) Kingdom
20. Faroe Islands (no long-form name) Denmark FO Trshavn
21. French Guiana
22. French Polynesia (no long-form name) France FP Papeete
23. French
Administered
Southern and (no long-form name) France FS
from Paris
Antarctic Lands
24. Gibraltar Gibraltar United Kingdom GI Gibraltar
25. Greenland (no long-form name) Denmark GL Nuuk (Godthb)
26. Guadeloupe
27. Guam Territory of Guam United States GQ Hagatna
28. British Crown
Guernsey Bailiwick of Guernsey GK Saint Peter Port
Dependency
29. Territory of
Heard Island and Administered
Heard Island Australia HM
McDonald Islands from Canberra
and McDonald Islands
30. Hong Kong Special
Hong Kong China HK None
Administrative Region
Howland Island (no long-form name) United States HQ
Washington, D.C.
32. British
Isle of Man (no long-form name) Crown IM Douglas
Dependency
33. Administered
Jan Mayen (no long-form name) Norway JN
from Oslo
Jarvis Island (no long-form name) United States DQ
Washington, D.C.
35. British Crown
Jersey Bailiwick of Jersey JE Saint Helier
Dependency
Johnston Atoll (no long-form name) United States JQ
Washington, D.C.
Kingman Reef (no long-form name) United States KQ
Washington, D.C.
38. Macau Special Administrative
Macau China MC Macau
Region
39. Martinique
40. ! Mayotte
Midway Islands (no long-form name) United States MQ
Washington, D.C.
42. Montserrat Montserrat United Kingdom MH Plymouth
43. Navassa Island (no long-form name) United States BQ Administered from

Washington, D.C.
44. New Caledonia (no long-form name) France NC Nouma
45. Niue (no long-form name) New Zealand NE Alofi
46. Territory of
Norfolk Island Australia NF Kingston
Norfolk Island
47. Commonwealth
Northern
of the Northern United States CQ Saipan
Mariana Islands
Mariana Islands
Palmyra Atoll (no long-form name) United States LQ
Washington, D.C.
49. Paracel Islands (no long-form name) Undetermined PF None
50. Pitcairn,
Pitcairn Islands Henderson, Ducie, United Kingdom PC Adamstown
and Oeno Islands
51. Commonwealth
Puerto Rico United States RQ San Juan
of Puerto Rico
52. Reunion
53. Saint Barthelemy Saint Barthelemy France TB Gustavia
54. Saint Helena, Ascension, and
Saint Helena United Kingdom SH Jamestown
Tristan da Cunha
55. Saint Martin Saint Martin France RN Marigot
56. Territorial
Saint Pierre and
Collectivity of Saint France SB Saint-Pierre
Miquelon
Pierre and Miquelon
57. Sint Maarten (no long-form name) Netherlands NN Philipsburg
58. South Georgia
South Georgia and the South United
and the South SX None
Sandwich Islands Kingdom
Sandwich Islands
59. Spratly Islands (no long-form name) Undetermined PG None
60. Svalbard (no long-form name) Norway SV Longyearbyen
61. Tokelau (no long-form name) New Zealand TL None
62. Turks and
Turks and Caicos Islands United Kingdom TK Grand Turk
Caicos Islands
63. Virgin Islands, British Virgin Islands, British United Kingdom VI Road Town
64. United States
Virgin Islands, U.S. United States VQ Charlotte Amalie
Virgin Islands
Wake Island (no long-form name) United States WQ
Washington, D.C.
66. Wallis and Futuna (no long-form name) France WF Mat'utu
67. Western Sahara (no long-form name) To be determined WI None

LISTA ZEMALJA U SVETU SA ETNIKIM

SASTAVOM GRUPA 784
ZE ML JA E T NI KE GR U PE (% )
Afghanistan Pashtun, Tajik, Hazara, Uzbek, other (includes smaller numbers of Baloch,
Turkmen, Nuristani, Pamiri, Arab, Gujar, Brahui, Qizilbash, Aimaq, Pashai, and
Kyrghyz)
note: current statistical data on the sensitive subject of ethnicity in Afghanistan
is not available, and ethnicity data from small samples of respondents to opinion
polls are not a reliable alternative; Afghanistan's 2004 constitution recognizes 14
ethnic groups: Pashtun, Tajik, Hazara, Uzbek, Baloch, Turkmen, Nuristani,
Pamiri, Arab, Gujar, Brahui, Qizilbash, Aimaq, and Pashai (2015)
Albania Albanian 82.6%, Greek 0.9%, other 1% (including Vlach, Roma (Gypsy),
Macedonian, Montenegrin, and Egyptian), unspecified 15.5% (2011 est.)
Algeria Arab-Berber 99%, European less than 1%
note: although almost all Algerians are Berber in origin (not Arab), only a
minority identify themselves as Berber, about 15% of the total population; these
people live mostly in the mountainous region of Kabylie east of Algiers; the
Berbers are also Muslim but identify with their Berber rather than Arab cultural
heritage; Berbers have long agitated, sometimes violently, for autonomy; the
government is unlikely to grant autonomy but has offered to begin sponsoring
teaching Berber language in schools
American Samoa Native Hawaiian and other Pacific Islander 92.6% (includes Samoan 88.9%,
Tongan 2.9%, other .8%), Asian 3.6% (includes Filipino 2.2%, other 1.4%),
mixed 2.7%, other 1.2% (2010 est.)
Andorra Andorran 49%, Spanish 24.6%, Portuguese 14.3%, French 3.9%, other 8.2%
(2012 est.)
Angola Ovimbundu 37%, Kimbundu 25%, Bakongo 13%, mestico (mixed European and
native African) 2%, European 1%, other 22%
Anguilla black 90.1%, mixed 4.6%, white 3.7%, other 1.5% (2001 est.)
Antigua and Barbuda black 87.3%, mixed 4.7%, hispanic 2.7%, white 1.6%, other 2.7%, unspecified
0.9% (2011 est.)
Argentina white (mostly Spanish and Italian) 97%, mestizo (mixed white and Amerindian
ancestry), Amerindian, or other non-white groups 3%
Armenia Armenian 98.1%, Yezidi (Kurd) 1.1%, other 0.7% (2011 est.)
Aruba Dutch 82.1%, Colombian 6.6%, Venezuelan 2.2%, Dominican 2.2%, Haitian
1.2%, other 5.5%, unspecified 0.1% (2010 est.)
Australia English 25.9%, Australian 25.4%, Irish 7.5%, Scottish 6.4%, Italian 3.3%,
German 3.2%, Chinese 3.1%, Indian 1.4%, Greek 1.4%, Dutch 1.2%, other 15.8%
(includes Australian aboriginal .5%), unspecified 5.4%
note: data represents self-identified ancestry, over a third of respondents
reported two ancestries (2011 est.)
Austria Austrians 91.1%, former Yugoslavs 4% (includes Croatians, Slovenes, Serbs, and
Bosniaks), Turks 1.6%, German 0.9%, other or unspecified 2.4% (2001 census)
Azerbaijan Azerbaijani 91.6%, Lezgian 2%, Russian 1.3%, Armenian 1.3%, Talysh 1.3%,
784
Central Intelligence Agency, Country Comparison to the World - ETHNIC GROUPS,
https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2075.html, (pristupljeno 03.02.2016.)
other 2.4%
note: the separatist Nagorno-Karabakh region is populated almost entirely by
ethnic Armenians (2009 est.)
Bahamas, The black 90.6%, white 4.7%, black and white 2.1%, other 1.9%, unspecified 0.7%
(2010 est.)
Bahrain Bahraini 46%, Asian 45.5%, other Arabs 4.7%, African 1.6%, European 1%,
other 1.2% (includes Gulf Co-operative country nationals, North and South
Americans, and Oceanians) (2010 est.)
Bangladesh Bengali at least 98%, ethnic groups 1.1%
note: Bangladesh's government recognizes 27 ethnic groups under the 2010
Cultural Institution for Small Anthropological Groups Act; other sources
estimate there are about 75 ethnic groups; critics of the 2011 census claim that it
underestimates the size of Bangladesh's ethnic population (2011 est.)
Barbados black 92.4%, white 2.7%, mixed 3.1%, East Indian 1.3%, other 0.2%, unspecified
0.2% (2010 est.)
Belarus Belarusian 83.7%, Russian 8.3%, Polish 3.1%, Ukrainian 1.7%, other 2.4%,
unspecified 0.9% (2009 est.)
Belgium Flemish 58%, Walloon 31%, mixed or other 11%
Belize mestizo 52.9%, Creole 25.9%, Maya 11.3%, Garifuna 6.1%, East Indian 3.9%,
Mennonite 3.6%, white 1.2%, Asian 1%, other 1.2%, unknown 0.3%
note: percentages add up to more than 100% because respondents were able to
identify more than one ethnic origin (2010 est.)
Benin Fon and related 39.2%, Adja and related 15.2%, Yoruba and related 12.3%,
Bariba and related 9.2%, Fulani and related 7%, Ottamari and related 6.1%, Yoa-
Lokpa and related 4%, Dendi and related 2.5%, other 1.6%, unspecified 2.9%
(2002 est.)
Bermuda black 53.8%, white 31%, mixed 7.5%, other 7.1%, unspecified 0.6% (2010 est.)
Bhutan Ngalop (also known as Bhote) 50%, ethnic Nepalese 35% (includes Lhotsampas -
one of several Nepalese ethnic groups), indigenous or migrant tribes 15%
Bolivia mestizo (mixed white and Amerindian ancestry) 68%, indigenous 20%, white 5%,
cholo/chola 2%, black 1%, other 1%, unspecified 3% ; 44% of respondents
indicated feeling part of some indigenous group, predominantly Quechua or
Aymara
note: results among surveys vary based on the wording of the ethnicity question
and the available response choices; the 2001 national census did not provide
"mestizo" as a response choice, resulting in a much higher proportion of
respondents identifying themselves as belonging to one of the available
indigenous ethnicity choices; the use of "mestizo" and "cholo" varies among
response choices in surveys, with surveys using the terms interchanageably,
providing one or the other as a response choice, or providing the two as separate
response choices (2009 est.)
Bosnia and Herzegovina Bosniak 48.4%, Serb 32.7%, Croat 14.6%, other 4.3%
note: final 2013 census results are pending; Bosniak has replaced Muslim as an
ethnic term in part to avoid confusion with the religious term Muslim - an
adherent of Islam (2013 est.)
Botswana Tswana (or Setswana) 79%, Kalanga 11%, Basarwa 3%, other, including
Kgalagadi and white 7%
Brazil white 47.7%, mulatto (mixed white and black) 43.1%, black 7.6%, Asian 1.1%,
indigenous 0.4% (2010 est.)
British Virgin Islands black 82%, white 6.8%, mixed 5.9%, East Indian 3%, other 1.6%, unspecified
0.7% (2001 est.)
Brunei Malay 65.7%, Chinese 10.3%, other indigenous 3.4%, other 20.6% (2011 est.)
Bulgaria Bulgarian 76.9%, Turkish 8%, Roma 4.4%, other 0.7% (including Russian,
Armenian, and Vlach), other (unknown) 10% (2011 est.)
Burkina Faso Mossi 52.5%, Fulani 8.4%, Gurma 6.8%, Bobo 4.8%, Gurunsi 4.5%, Senufo

4.4%, Bissa 3.9%, Lobi 2.5%, Dagara 2.4%, Tuareg/Bella 1.9%, Dioula 0.8%,
unspecified/no answer 0.1%, other 7% (2010 est.)
Burma Burman 68%, Shan 9%, Karen 7%, Rakhine 4%, Chinese 3%, Indian 2%, Mon
2%, other 5%
Burundi Hutu (Bantu) 85%, Tutsi (Hamitic) 14%, Twa (Pygmy) 1%, Europeans 3,000,
South Asians 2,000
Cabo Verde Creole (mulatto) 71%, African 28%, European 1%
Cambodia Khmer 90%, Vietnamese 5%, Chinese 1%, other 4%
Cameroon Cameroon Highlanders 31%, Equatorial Bantu 19%, Kirdi 11%, Fulani 10%,
Northwestern Bantu 8%, Eastern Nigritic 7%, other African 13%, non-African
less than 1%
Canada Canadian 32.2%, English 19.8%, French 15.5%, Scottish 14.4%, Irish 13.8%,
German 9.8%, Italian 4.5%, Chinese 4.5%, North American Indian 4.2%, other
50.9%
identify more than one ethnic origin (2011 est.)
Cayman Islands mixed 40%, white 20%, black 20%, expatriates of various ethnic groups 20%
Central African Republic Baya 33%, Banda 27%, Mandjia 13%, Sara 10%, Mboum 7%, M'Baka 4%,
Yakoma 4%, other 2%
Chad Sara 27.7%, Arab 12.3%, Mayo-Kebbi 11.5%, Kanem-Bornou 9%, Ouaddai 8.7%,
Hadjarai 6.7%, Tandjile 6.5%, Gorane 6.3%, Fitri-Batha 4.7%, other 6.4%,
unknown 0.3% (1993 census)
Chile white and non-indigenous 88.9%, Mapuche 9.1%, Aymara 0.7%, other indigenous
groups 1% (includes Rapa Nui, Likan Antai, Quechua, Colla, Diaguita,
Kawesqar, Yagan or Yamana), unspecified 0.3% (2012 est.)
China Han Chinese 91.6%, Zhuang 1.3%, other (includes Hui, Manchu, Uighur, Miao,
Yi, Tujia, Tibetan, Mongol, Dong, Buyei, Yao, Bai, Korean, Hani, Li, Kazakh,
Dai and other nationalities) 7.1%
note: the Chinese Government officially recognizes 56 ethnic groups (2010 est.)
Christmas Island Chinese 70%, European 20%, Malay 10%
note: no indigenous population (2001)
Cocos (Keeling) Islands Europeans, Cocos Malays
Colombia mestizo and white 84.2%, Afro-Colombian (includes multatto, Raizal, and
Palenquero) 10.4%, Amerindian 3.4%, Roma <.01, unspecified 2.1% (2005 est.)
Comoros Antalote, Cafre, Makoa, Oimatsaha, Sakalava
Congo, Democratic over 200 African ethnic groups of which the majority are Bantu; the four largest
Republic of the tribes - Mongo, Luba, Kongo (all Bantu), and the Mangbetu-Azande (Hamitic)
make up about 45% of the population
Congo, Republic of the Kongo 48%, Sangha 20%, M'Bochi 12%, Teke 17%, Europeans and other 3%
Cook Islands Cook Island Maori (Polynesian) 81.3%, part Cook Island Maori 6.7%, other
11.9% (2011 est.)
Costa Rica white or mestizo 83.6%, mulato 6.7%, indigenous 2.4%, black of African descent
1.1%, other 1.1%, none 2.9%, unspecified 2.2% (2011 est.)
Cote d'Ivoire Akan 32.1%, Voltaique or Gur 15%, Northern Mande 12.4%, Krou 9.8%,
Southern Mande 9%, other 21.2% (includes European and Lebanese descent),
unspecified 0.5% (2011-12 est.)
Croatia Croat 90.4%, Serb 4.4%, other 4.4% (including Bosniak, Hungarian, Slovene,
Czech, and Roma), unspecified 0.8% (2011 est.)
Cuba white 64.1%, mestizo 26.6%, black 9.3% (2012 est.)
Curacao Afro-Caribbean majority; Dutch, French, Latin American, East Asian, South
Asian, Jewish minorities
Cyprus Greek 98.8%, other 1% (includes Maronite, Armenian, Turkish-Cypriot),
unspecified 0.2%
note: data represents only the government-controlled area of Cyprus (2011 est.)
Czech Republic Czech 64.3%, Moravian 5%, Slovak 1.4%, other 1.8%, unspecified 27.5% (2011

est.)
Denmark Scandinavian, Inuit, Faroese, German, Turkish, Iranian, Somali
Djibouti Somali 60%, Afar 35%, other 5% (includes French, Arab, Ethiopian, and Italian)
Dominica black 86.6%, mixed 9.1%, indigenous 2.9%, other 1.3%, unspecified 0.2% (2001
est.)
Dominican Republic mixed 73%, white 16%, black 11%
Ecuador mestizo (mixed Amerindian and white) 71.9%, Montubio 7.4%, Amerindian 7%,
white 6.1%, Afroecuadorian 4.3%, mulato 1.9%, black 1%, other 0.4% (2010
est.)
Egypt Egyptian 99.6%, other 0.4% (2006 census)
El Salvador mestizo 86.3%, white 12.7%, Amerindian 0.2% (includes Lenca, Kakawira,
Nahua-Pipil), black 0.1%, other 0.6% (2007 est.)
Equatorial Guinea Fang 85.7%, Bubi 6.5%, Mdowe 3.6%, Annobon 1.6%, Bujeba 1.1%, other 1.4%
(1994 census)
Eritrea nine recognized ethnic groups: Tigrinya 55%, Tigre 30%, Saho 4%, Kunama 2%,
Rashaida 2%, Bilen 2%, other (Afar, Beni Amir, Nera) 5% (2010 est.)
Estonia Estonian 68.7%, Russian 24.8%, Ukrainian 1.7%, Belarusian 1%, Finn 0.6%,
other 1.6%, unspecified 1.6% (2011 est.)
Ethiopia Oromo 34.4%, Amhara (Amara) 27%, Somali (Somalie) 6.2%, Tigray (Tigrinya)
6.1%, Sidama 4%, Gurage 2.5%, Welaita 2.3%, Hadiya 1.7%, Afar (Affar) 1.7%,
Gamo 1.5%, Gedeo 1.3%, Silte 1.3%, Kefficho 1.2%, other 10.5% (2007 est.)
Falkland Islands (Islas Falkland Islander 57%, British 24.6%, St. Helenian 9.8%, Chilean 5.3%, other
Malvinas) 3.4% (2012 est.)
Faroe Islands Scandinavian
Fiji iTaukei 56.8% (predominantly Melanesian with a Polynesian admixture), Indian
37.5%, Rotuman 1.2%, other 4.5% (European, part European, other Pacific
Islanders, Chinese)
note: a 2010 law replaces 'Fijian' with 'iTuakei' when referring to the original
and native settlers of Fiji (2007 est.)
Finland Finn 93.4%, Swede 5.6%, Russian 0.5%, Estonian 0.3%, Roma 0.1%, Sami 0.1%
(2006)
France Celtic and Latin with Teutonic, Slavic, North African, Indochinese, Basque
minorities
overseas departments: black, white, mulatto, East Indian, Chinese, Amerindian
French Polynesia Polynesian 78%, Chinese 12%, local French 6%, metropolitan French 4%
Gabon Bantu tribes, including four major tribal groupings (Fang, Bapounou, Nzebi,
Obamba); other Africans and Europeans, 154,000, including 10,700 French and
11,000 persons of dual nationality
Gambia, The Mandinka/Jahanka 33.8%, Fulani/Tukulur/Lorobo 22.1%, Wollof 12.2%,
Jola/Karoninka 10.9%, Serahuleh 7%, Serere 3.2%, Manjago 2.1%, Bambara 1%,
Creole/Aku Marabout 0.8%, other 0.9%, non-Gambian 5.2%, no answer 0.7%
(2013 est.)
Gaza Strip Palestinian Arab
Georgia Georgian 83.8%, Azeri 6.5%, Armenian 5.7%, Russian 1.5%, other 2.5% (2002
est.)
Germany German 91.5%, Turkish 2.4%, other 6.1% (made up largely of Greek, Italian,
Polish, Russian, Serbo-Croatian, Spanish)
Ghana Akan 47.5%, Mole-Dagbon 16.6%, Ewe 13.9%, Ga-Dangme 7.4%, Gurma 5.7%,
Guan 3.7%, Grusi 2.5%, Mande 1.1%, other 1.4% (2010 est.)
Gibraltar Spanish, Italian, English, Maltese, Portuguese, German, North Africans
Greece population: Greek 93%, other (foreign citizens) 7% (2001 census)
note: percents represent citizenship, since Greece does not collect data on
ethnicity
Greenland Inuit 88%, Danish and other 12% (2010 est.)
Grenada African descent 89.4%, mixed 8.2%, East Indian 1.6%, other 0.9% (includes

indigenous) (2001 est.)

Guam Chamorro 37.3%, Filipino 26.3%, white 7.1%, Chuukese 7%, Korean 2.2%, other
Pacific Islander 2%, other Asian 2%, Chinese 1.6%, Palauan 1.6%, Japanese
1.5%, Pohnpeian 1.4%, mixed 9.4%, other 0.6% (2010 est.)
Guatemala Mestizo (mixed Amerindian-Spanish - in local Spanish called Ladino) and
European 59.4%, K'iche 9.1%, Kaqchikel 8.4%, Mam 7.9%, Q'eqchi 6.3%, other
Mayan 8.6%, indigenous non-Mayan 0.2%, other 0.1% (2001 census)
Guernsey British and Norman-French descent with small percentages from other European
countries
Guinea-Bissau Fulani 28.5%, Balanta 22.5%, Mandinga 14.7%, Papel 9.1%, Manjaco 8.3%,
Beafada 3.5%, Mancanha 3.1%, Bijago 2.1%, Felupe 1.7%, Mansoanca 1.4%,
Balanta Mane 1%, other 1.8%, none 2.2% (2008 est.)
Guinea Fulani (Peul) 33.9%, Malinke 31.1%, Soussou 19.1%, Guerze 6%, Kissi 4.7%,
Toma 2.6%, other/no answer 2.7% (2012 est.)
Guyana East Indian 43.5%, black (African) 30.2%, mixed 16.7%, Amerindian 9.1%, other
0.5% (includes Portuguese, Chinese, white) (2002 est.)
Haiti black 95%, mulatto and white 5%
Holy See (Vatican City) Italians, Swiss, other
Honduras mestizo (mixed Amerindian and European) 90%, Amerindian 7%, black 2%,
white 1%
Hong Kong Chinese 93.1%, Indonesian 1.9%, Filipino 1.9%, other 3% (2011 est.)
Hungary Hungarian 85.6%, Roma 3.2%, German 1.9%, other 2.6%, unspecified 14.1%
identify more than one ethnic group (2011 est.)
Iceland homogeneous mixture of descendants of Norse and Celts 94%, population of
foreign origin 6%
India Indo-Aryan 72%, Dravidian 25%, Mongoloid and other 3% (2000)
Indonesia Javanese 40.1%, Sundanese 15.5%, Malay 3.7%, Batak 3.6%, Madurese 3%,
Betawi 2.9%, Minangkabau 2.7%, Buginese 2.7%, Bantenese 2%, Banjarese
1.7%, Balinese 1.7%, Acehnese 1.4%, Dayak 1.4%, Sasak 1.3%, Chinese 1.2%,
other 15% (2010 est.)
Iran Persian, Azeri, Kurd, Lur, Baloch, Arab, Turkmen and Turkic tribes
Iraq Arab 75%-80%, Kurdish 15%-20%, Turkoman, Assyrian, or other 5%
Ireland Irish 84.5%, other white 9.8%, Asian 1.9%, black 1.4%, mixed and other 0.9%,
Isle of Man white 96.5%, Asian/Asian British 1.9%, other 1.5% (2011 est.)
Israel Jewish 75% (of which Israel-born 74.4%, Europe/America/Oceania-born 17.4%,
Africa-born 5.1%, Asia-born 3.1%), non-Jewish 25% (mostly Arab) (2013 est.)
Italy Italian (includes small clusters of German-, French-, and Slovene-Italians in the
north and Albanian-Italians and Greek-Italians in the south)
Jamaica black 92.1%, mixed 6.1%, East Indian 0.8%, other 0.4%, unspecified 0.7% (2011
est.)
Japan Japanese 98.5%, Koreans 0.5%, Chinese 0.4%, other 0.6%
note: up to 230,000 Brazilians of Japanese origin migrated to Japan in the 1990s
to work in industries; some have returned to Brazil (2004)
Jersey Jersey 46.4%, British 32.7%, Portuguese/Madeiran 8.2%, Polish 3.3%, Irish,
French, and other white 7.1%, other 2.4% (2011 est.)
Jordan Arab 98%, Circassian 1%, Armenian 1%
Kazakhstan Kazakh (Qazaq) 63.1%, Russian 23.7%, Uzbek 2.9%, Ukrainian 2.1%, Uighur
1.4%, Tatar 1.3%, German 1.1%, other 4.4% (2009 est.)
Kenya Kikuyu 22%, Luhya 14%, Luo 13%, Kalenjin 12%, Kamba 11%, Kisii 6%, Meru
6%, other African 15%, non-African (Asian, European, and Arab) 1%
Kiribati I-Kiribati 89.5%, I-Kiribati/mixed 9.7%, Tuvaluan 0.1%, other 0.8% (2010 est.)
Korea, North racially homogeneous; there is a small Chinese community and a few ethnic
Japanese

Korea, South homogeneous (except for about 20,000 Chinese)

Kosovo Albanians 92.9%, Bosniaks 1.6%, Serbs 1.5%, Turk 1.1%, Ashkali 0.9%,
Egyptian 0.7%, Gorani 0.6%, Roma 0.5%, other/unspecified 0.2%
note: these estimates may under-represent Serb, Roma, and some other ethnic
minorities because they are based on the 2011 Kosovo national census, which
excluded northern Kosovo (a largely Serb-inhabited region) and was partially
boycotted by Serb and Roma communities in southern Kosovo (2011 est.)
Kuwait Kuwaiti 31.3%, other Arab 27.9%, Asian 37.8%, African 1.9%, other 1.1%
(includes European, North American, South American, and Australian) (2013
est.)
Kyrgyzstan Kyrgyz 70.9%, Uzbek 14.3%, Russian 7.7%, Dungan 1.1%, other 5.9% (includes
Uyghur, Tajik, Turk, Kazakh, Tatar, Ukrainian, Korean, German) (2009 est.)
Laos Lao 54.6%, Khmou 10.9%, Hmong 8%, Tai 3.8%, Phuthai 3.3%, Lue 2.2%,
Katang 2.1%, Makong 2.1%, Akha 1.6%, other 10.4%, unspecified 1% (2005
est.)
Latvia Latvian 61.1%, Russian 26.2%, Belarusian 3.5%, Ukrainian 2.3%, Polish 2.2%,
Lithuanian 1.3%, other 3.4% (2013 est.)
Lebanon Arab 95%, Armenian 4%, other 1%
note: many Christian Lebanese do not identify themselves as Arab but rather as
descendents of the ancient Canaanites and prefer to be called Phoenicians
Lesotho Sotho 99.7%, Europeans, Asians, and other 0.3%,
Liberia Kpelle 20.3%, Bassa 13.4%, Grebo 10%, Gio 8%, Mano 7.9%, Kru 6%, Lorma
5.1%, Kissi 4.8%, Gola 4.4%, other 20.1% (2008 Census)
Libya Berber and Arab 97%, other 3% (includes Greeks, Maltese, Italians, Egyptians,
Pakistanis, Turks, Indians, and Tunisians)
Liechtenstein Liechtensteiner 66.3%, other 33.7% (2013 est.)
Lithuania Lithuanian 84.1%, Polish 6.6%, Russian 5.8%, Belarusian 1.2%, other 1.1%,
Luxembourg Luxembourger 54.1%, Portuguese 16.4%, French 7%, Italian 3.5%, Belgian
3.3%, German 2.3%, British 1.1%, other 12.3%
note: represents population by nationality (2015 est.)
Macau Chinese 92.4%, Portuguese 0.6%, mixed 1.1%, other 5.9% (includes Macanese -
mixed Portuguese and Asian ancestry) (2011 est.)
Macedonia Macedonian 64.2%, Albanian 25.2%, Turkish 3.9%, Roma (Gypsy) 2.7%, Serb
1.8%, other 2.2% (2002 est.)
Madagascar Malayo-Indonesian (Merina and related Betsileo), Cotiers (mixed African,
Malayo-Indonesian, and Arab ancestry - Betsimisaraka, Tsimihety, Antaisaka,
Sakalava), French, Indian, Creole, Comoran
Malawi Chewa 32.6%, Lomwe 17.6%, Yao 13.5%, Ngoni 11.5%, Tumbuka 8.8%, Nyanja
5.8%, Sena 3.6%, Tonga 2.1%, Ngonde 1%, other 3.5%
Malaysia Malay 50.1%, Chinese 22.6%, indigenous 11.8%, Indian 6.7%, other 0.7%, non-
citizens 8.2% (2010 est.)
Maldives South Indians, Sinhalese, Arabs
Mali Bambara 34.1%, Fulani (Peul) 14.7%, Sarakole 10.8%, Senufo 10.5%, Dogon
8.9%, Malinke 8.7%, Bobo 2.9%, Songhai 1.6%, Tuareg 0.9%, other Malian
6.1%, from member of Economic Community of West African States 0.3%, other
0.4% (2012-13 est.)
Malta Maltese (descendants of ancient Carthaginians and Phoenicians with strong
elements of Italian and other Mediterranean stock)
Marshall Islands Marshallese 92.1%, mixed Marshallese 5.9%, other 2% (2006)
Mauritania black Moors (Haratines - Arab-speaking slaves, former slaves, and their
descendants of African origin, enslaved by white Moors) 40%, white Moors (of
Arab-Berber descent, known as Bidhan) 30%, black Africans (non-Arabic
speaking, Halpulaar, Soninke, Wolof, and Bamara ethnic groups) 30%
Mauritius Indo-Mauritian 68%, Creole 27%, Sino-Mauritian 3%, Franco-Mauritian 2%

Mexico mestizo (Amerindian-Spanish) 62%, predominantly Amerindian 21%, Amerindian

7%, other 10% (mostly European)
note: Mexico does not collect census data on ethnicity (2012 est.)
Micronesia, Federated Chuukese/Mortlockese 49.3%, Pohnpeian 29.8%, Kosraean 6.3%, Yapese 5.7%,
States of Yap outer islanders 5.1%, Polynesian 1.6%, Asian 1.4%, other 0.8% (2010 est.)
Moldova Moldovan 75.8%, Ukrainian 8.4%, Russian 5.9%, Gagauz 4.4%, Romanian 2.2%,
Bulgarian 1.9%, other 1%, unspecified 0.4%
note: internal disputes with ethnic Slavs in the Transnistrian region (2004 est.)
Monaco French (official) 47%, Monegasque 16%, Italian 16%, other 21%
Mongolia Khalkh 81.9%, Kazak 3.8%, Dorvod 2.7%, Bayad 2.1%, Buryat-Bouriates 1.7%,
Zakhchin 1.2%, Dariganga 1%, Uriankhai 1%, other 4.6% (2010 est.)
Montenegro Montenegrin 45%, Serbian 28.7%, Bosniak 8.7%, Albanian 4.9%, Muslim 3.3%,
Roma 1%, Croat 1%, other 2.6%, unspecified 4.9% (2011 est.)
Montserrat African/black 88.4%, mixed 3.7%, hispanic/Spanish 3%, caucasian/white 2.7%,
East Indian/Indian 1.5%, other 0.7% (2011 est.)
Morocco Arab-Berber 99%, other 1%
Mozambique African 99.66% (Makhuwa, Tsonga, Lomwe, Sena, and others), Europeans
0.06%, Euro-Africans 0.2%, Indians 0.08%
Namibia black 87.5%, white 6%, mixed 6.5%
note: about 50% of the population belong to the Ovambo tribe and 9% to the
Kavangos tribe; other ethnic groups include Herero 7%, Damara 7%, Nama 5%,
Caprivian 4%, Bushmen 3%, Baster 2%, Tswana 0.5%
Nauru Nauruan 58%, other Pacific Islander 26%, Chinese 8%, European 8%
Nepal Chhettri 16.6%, Brahman-Hill 12.2%, Magar 7.1%, Tharu 6.6%, Tamang 5.8%,
Newar 5%, Kami 4.8%, Muslim 4.4%, Yadav 4%, Rai 2.3%, Gurung 2%,
Damai/Dholii 1.8%, Thakuri 1.6%, Limbu 1.5%, Sarki 1.4%, Teli 1.4%,
Chamar/Harijan/Ram 1.3%, Koiri/Kushwaha 1.2%, other 19%
note: 125 caste/ethnic groups were reported in the 2011 national census (2011
est.)
Netherlands Dutch 95%, EU 2.5%, Turkish 0.5%, Moroccan 0.3%, Chinese 0.2%, other 1.5%
note: represents population by nationality (2015 est.)
New Caledonia Kanak 40.3%, European 29.2%, Wallisian, Futunian 8.7%, Tahitian 2%,
Indonesian 1.6%, Vietnamese 1%, Ni-Vanuatu 0.9%, other 16.2% (2009 est.)
New Zealand European 71.2%, Maori 14.1%, Asian 11.3%, Pacific peoples 7.6%, Middle
Eastern, Latin American, African 1.1%, other 1.6%, not stated or unidentified
5.4%
note: based on the 2013 census of the usually resident population; percentages
add up to more than 100% because respondents were able to identify more than
one ethnic group (2013 est.)
Nicaragua mestizo (mixed Amerindian and white) 69%, white 17%, black 9%, Amerindian
5%
Nigeria Nigeria, Africa's most populous country, is composed of more than 250 ethnic
groups; the most populous and politically influential are: Hausa and the Fulani
29%, Yoruba 21%, Igbo (Ibo) 18%, Ijaw 10%, Kanuri 4%, Ibibio 3.5%, Tiv 2.5%
Niger Hausa 53.1%, Zarma/Songhai 21.2%, Tuareg 11%, Fulani (Peul) 6.5%, Kanuri
5.9%, Gurma 0.8%, Arab 0.4%, Tubu 0.4%, other/unavailable 0.9% (2006 est.)
Niue Niuen 66.5%, part-Niuen 13.4%, non-Niuen 20.1% (includes 12% European and
Asian and 8% Pacific Islanders) (2011 est.)
Norfolk Island Australian 79.5%, New Zealander 13.3%, Fijian 2.5%, Filipino 1.1%, English
1%, other 1.8%, unspecified 0.8% (2011 est.)
Northern Mariana Asian 50% (includes Filipino 35.3%, Chinese 6.8%, Korean 4.2%, and other
Islands Asian 3.7%), Native Hawaiian or other Pacific Islander 34.9% (includes
Chamorro 23.9%, Carolinian 4.6%, and other Native Hawaiian or Pacific Islander
6.4%), other 2.5%, two or more ethnicities or races 12.7% (2010 est.)
Norway Norwegian 94.4% (includes Sami, about 60,000), other European 3.6%, other 2%

(2007 est.)
Oman Arab, Baluchi, South Asian (Indian, Pakistani, Sri Lankan, Bangladeshi), African
Pakistan Punjabi 44.68%, Pashtun (Pathan) 15.42%, Sindhi 14.1%, Sariaki 8.38%,
Muhajirs 7.57%, Balochi 3.57%, other 6.28%
Palau Palauan (Micronesian with Malayan and Melanesian admixtures) 72.5%,
Carolinian 1%, other Micronesian 2.4%, Filipino 16.3%, Chinese 1.6%,
Vietnamese 1.6%, other Asian 3.4%, white 0.9%, other 0.3% (2005 est.)
Panama mestizo (mixed Amerindian and white) 65%, Native American 12.3% (Ngabe
7.6%, Kuna 2.4%, Embera .9%, Bugle .8%, other .4%, unspecified .2%), black or
African descent 9.2%, mulatto 6.8%, white 6.7% (2010 est.)
Papua New Guinea Melanesian, Papuan, Negrito, Micronesian, Polynesian
Paraguay mestizo (mixed Spanish and Amerindian) 95%, other 5%
Peru Amerindian 45%, mestizo (mixed Amerindian and white) 37%, white 15%, black,
Japanese, Chinese, and other 3%
Philippines Tagalog 28.1%, Cebuano 13.1%, Ilocano 9%, Bisaya/Binisaya 7.6%, Hiligaynon
Ilonggo 7.5%, Bikol 6%, Waray 3.4%, other 25.3% (2000 census)
Pitcairn Islands descendants of the Bounty mutineers and their Tahitian wives
Poland Polish 96.9%, Silesian 1.1%, German 0.2%, Ukrainian 0.1%, other and
unspecified 1.7%
note: represents ethnicity declared first (2011 est.)
Portugal homogeneous Mediterranean stock; citizens of black African descent who
immigrated to mainland during decolonization number less than 100,000; since
1990 East Europeans have entered Portugal
Puerto Rico white 75.8%, black/African American 12.4%, other 8.5% (includes American
Indian, Alaskan Native, Native Hawaiian, other Pacific Islander, and others),
mixed 3.3%
note: 99% of the population is Latino (2010 est.)
Qatar Arab 40%, Indian 18%, Pakistani 18%, Iranian 10%, other 14%
Romania Romanian 83.4%, Hungarian 6.1%, Roma 3.1%, Ukrainian 0.3%, German 0.2%,
other 0.7%, unspecified 6.1% (2011 est.)
Russia Russian 77.7%, Tatar 3.7%, Ukrainian 1.4%, Bashkir 1.1%, Chuvash 1%,
Chechen 1%, other 10.2%, unspecified 3.9%
note: nearly 200 national and/or ethnic groups are represented in Russia's 2010
census (2010 est.)
Rwanda Hutu (Bantu) 84%, Tutsi (Hamitic) 15%, Twa (Pygmy) 1%
Saint Barthelemy white, Creole (mulatto), black, Guadeloupe Mestizo (French-East Asia)
Saint Helena, Ascension, African descent 50%, white 25%, Chinese 25%
and Tristan da Cunha
Saint Kitts and Nevis predominantly black; some British, Portuguese, and Lebanese
Saint Lucia black/African descent 85.3%, mixed 10.9%, East Indian 2.2%, other 1.6%,
Saint Martin Creole (mulatto), black, Guadeloupe Mestizo (French-East Asia), white, East
Indian
Saint Pierre and Basques and Bretons (French fishermen)
Miquelon
Saint Vincent and the black 66%, mixed 19%, East Indian 6%, European 4%, Carib Amerindian 2%,
Grenadines other 3%
Samoa Samoan 92.6%, Euronesians (persons of European and Polynesian blood) 7%,
Europeans 0.4% (2001 census)
San Marino Sammarinese, Italian
Sao Tome and Principe mestico, angolares (descendants of Angolan slaves), forros (descendants of freed
slaves), servicais (contract laborers from Angola, Mozambique, and Cabo
Verde), tongas (children of servicais born on the islands), Europeans (primarily
Portuguese), Asians (mostly Chinese)
Saudi Arabia Arab 90%, Afro-Asian 10%

Senegal Wolof 38.7%, Pular 26.5%, Serer 15%, Mandinka 4.2%, Jola 4%, Soninke 2.3%,
other 9.3% (includes Europeans and persons of Lebanese descent) (2010-11 est.)
Serbia Serb 83.3%, Hungarian 3.5%, Romany 2.1%, Bosniak 2%, other 5.7%,
undeclared or unknown 3.4% (2011 est.)
Seychelles mixed French, African, Indian, Chinese, and Arab
Sierra Leone Temne 35%, Mende 31%, Limba 8%, Kono 5%, Kriole 2% (descendants of freed
Jamaican slaves who were settled in the Freetown area in the late-18th century;
also known as Krio), Mandingo 2%, Loko 2%, other 15% (includes refugees from
Liberia's recent civil war, and small numbers of Europeans, Lebanese,
Pakistanis, and Indians) (2008 census)
Singapore Chinese 74.2%, Malay 13.3%, Indian 9.2%, other 3.3% (2013 est.)
Slovakia Slovak 80.7%, Hungarian 8.5%, Roma 2%, other and unspecified 8.8% (2011
est.)
Slovenia Slovene 83.1%, Serb 2%, Croat 1.8%, Bosniak 1.1%, other or unspecified 12%
(2002 census)
Solomon Islands Melanesian 95.3%, Polynesian 3.1%, Micronesian 1.2%, other 0.3% (2009 est.)
Somalia Somali 85%, Bantu and other non-Somali 15% (including 30,000 Arabs)
South Africa black African 80.2%, white 8.4%, colored 8.8%, Indian/Asian 2.5%
note: colored is a term used in South Africa, including on the national census,
for persons of mixed race ancestry (2014 est.)
South Sudan Dinka 35.8%, Nuer 15.6%, Shilluk, Azande, Bari, Kakwa, Kuku, Murle, Mandari,
Didinga, Ndogo, Bviri, Lndi, Anuak, Bongo, Lango, Dungotona, Acholi (2011
est.)
Spain composite of Mediterranean and Nordic types
Sri Lanka Sinhalese 74.9%, Sri Lankan Tamil 11.2%, Sri Lankan Moors 9.2%, Indian Tamil
4.2%, other 0.5% (2012 est.)
Sudan Sudanese Arab (approximately 70%), Fur, Beja, Nuba, Fallata
Suriname Hindustani (also known locally as "East Indians"; their ancestors emigrated from
northern India in the latter part of the 19th century) 37%, Creole (mixed white
and black) 31%, Javanese 15%, "Maroons" (their African ancestors were brought
to the country in the 17th and 18th centuries as slaves and escaped to the
interior) 10%, Amerindian 2%, Chinese 2%, white 1%, other 2%
Svalbard Norwegian 55.4%, Russian and Ukrainian 44.3%, other 0.3% (1998)
Swaziland African 97%, European 3%
Sweden indigenous population: Swedes with Finnish and Sami minorities; foreign-born or
first-generation immigrants: Finns, Yugoslavs, Danes, Norwegians, Greeks,
Turks
Switzerland German 65%, French 18%, Italian 10%, Romansch 1%, other 6%
Syria Arab 90.3%, Kurds, Armenians, and other 9.7%
Taiwan Taiwanese (including Hakka) 84%, mainland Chinese 14%, indigenous 2%
Tajikistan Tajik 84.3%, Uzbek 13.8% (includes Lakai, Kongrat, Katagan, Barlos, Yuz),
other 2% (includes Kyrgyz, Russian, Turkmen, Tatar, Arab) (2010 est.)
Tanzania mainland - African 99% (of which 95% are Bantu consisting of more than 130
tribes), other 1% (consisting of Asian, European, and Arab); Zanzibar - Arab,
African, mixed Arab and African
Thailand Thai 95.9%, Burmese 2%, other 1.3%, unspecified 0.9% (2010 est.)
Timor-Leste Austronesian (Malayo-Polynesian), Papuan, small Chinese minority
Togo African (37 tribes; largest and most important are Ewe, Mina, and Kabre) 99%,
European and Syrian-Lebanese less than 1%
Tokelau Tokelauan 65.3%, part Tokelauan/Samoan 8.7%, part Tokelauan/Tuvaluan 6.9%,
part Tokelauan/other Pacific islander 1.9%, part Tokelauan/European 1%,
Samoan 6.7%, Tuvaluan 2.8%, other Pacific islander 1.1%, other 5.1%,
Tonga Tongan 96.6%, part-Tongan 1.7%, other 1.7%, unspecified 0.03% (2006 est.)
Trinidad and Tobago East Indian 35.4%, African 34.2%, mixed - other 15.3%, mixed African/East

Indian 7.7%, other 1.3%, unspecified 6.2% (2011 est.)

Tunisia Arab 98%, European 1%, Jewish and other 1%
Turkey Turkish 70-75%, Kurdish 18%, other minorities 7-12% (2008 est.)
Turkmenistan Turkmen 85%, Uzbek 5%, Russian 4%, other 6% (2003)
Turks and Caicos Islands black 87.6%, white 7.9%, mixed 2.5%, East Indian 1.3%, other 0.7% (2006)
Tuvalu Polynesian 96%, Micronesian 4%
Uganda Baganda 16.9%, Banyankole 9.5%, Basoga 8.4%, Bakiga 6.9%, Iteso 6.4%, Langi
6.1%, Acholi 4.7%, Bagisu 4.6%, Lugbara 4.2%, Bunyoro 2.7%, other 29.6%
(2002 census)
Ukraine Ukrainian 77.8%, Russian 17.3%, Belarusian 0.6%, Moldovan 0.5%, Crimean
Tatar 0.5%, Bulgarian 0.4%, Hungarian 0.3%, Romanian 0.3%, Polish 0.3%,
Jewish 0.2%, other 1.8% (2001 est.)
United Arab Emirates Emirati 19%, other Arab and Iranian 23%, South Asian 50%, other expatriates
(includes Westerners and East Asians) 8% (1982)
note: less than 20% are UAE citizens (1982)
United Kingdom white 87.2%, black/African/Caribbean/black British 3%, Asian/Asian British:
Indian 2.3%, Asian/Asian British: Pakistani 1.9%, mixed 2%, other 3.7% (2011
est.)
United States white 79.96%, black 12.85%, Asian 4.43%, Amerindian and Alaska native
0.97%, native Hawaiian and other Pacific islander 0.18%, two or more races
1.61% (July 2007 estimate)
note: a separate listing for Hispanic is not included because the US Census
Bureau considers Hispanic to mean persons of Spanish/Hispanic/Latino origin
including those of Mexican, Cuban, Puerto Rican, Dominican Republic, Spanish,
and Central or South American origin living in the US who may be of any race or
ethnic group (white, black, Asian, etc.); about 15.1% of the total US population
is Hispanic
Uruguay white 88%, mestizo 8%, black 4%, Amerindian (practically nonexistent)
Uzbekistan Uzbek 80%, Russian 5.5%, Tajik 5%, Kazakh 3%, Karakalpak 2.5%, Tatar 1.5%,
other 2.5% (1996 est.)
Vanuatu Ni-Vanuatu 97.6%, part Ni-Vanuatu 1.1%, other 1.3% (2009 est.)
Venezuela Spanish, Italian, Portuguese, Arab, German, African, indigenous people
Vietnam Kinh (Viet) 85.7%, Tay 1.9%, Thai 1.8%, Muong 1.5%, Khmer 1.5%, Mong
1.2%, Nung 1.1%, others 5.3% (1999 census)
Virgin Islands black 76%, white 15.6%, Asian 1.4%, other 4.9%, mixed 2.1%
note: 17.4% self-identify as latino (2010 est.)
Wallis and Futuna Polynesian
West Bank Palestinian Arab and other 83%, Jewish 17%
Western Sahara Arab, Berber
Yemen predominantly Arab; but also Afro-Arab, South Asians, Europeans
Zambia Bemba 21%, Tonga 13.6%, Chewa 7.4%, Lozi 5.7%, Nsenga 5.3%, Tumbuka
4.4%, Ngoni 4%, Lala 3.1%, Kaonde 2.9%, Namwanga 2.8%, Lunda (north
Western) 2.6%, Mambwe 2.5%, Luvale 2.2%, Lamba 2.1%, Ushi 1.9%, Lenje
1.6%, Bisa 1.6%, Mbunda 1.2%, other 13.8%, unspecified 0.4% (2010 est.)
Zimbabwe African 99.4% (predominantly Shona; Ndebele is the second largest ethnic
group), other 0.4%, unspecified 0.2% (2012 est.)

LISTA DELA PREPOZNATIH SVETSKIH

RELIGIJA 785
Religija/ Poreklo & Sledbenici Bog(ovi) i Odnos prema Zagrobni Praktikovanje vere
Sekta/ Istorija u svetu Univerzum oveku i svrha ivot/ivot
Sistem (okvirno) ivota posle smrti
verovanja
Aladura Various prophet- 1 million Generally Strong emphasis on Not Spiritual healing is
healing churches monotheistic; a healing and emphasized; central. Mix of Anglican
founded since mix of Anglican, salvation in this life views vary. and African rituals; a
c.1918, West Pentecostal and through prayer, prophet plays a
Nigeria. traditional fasting and other prominent role.
African beliefs. rituals.
Asatru Revival of Norse unknown Polytheistic, Salvation or Valhalla Sacrifice of food or
and Germanic Norse gods and redemption not (heaven) for drink, toast to the gods,
paganism, 1970s goddesses, Norse emphasized. death in battle; shamanism (less
Scandinavia and creation myths. Fatalistic view of Hel (peaceful frequently), celebration
USA. universe. place) for most; of solstice holidays.
Hifhel (hell) for Nine Noble Virtues is
the very evil. moral code.
Atheism Appears in history, 1.1 billion There is no God Only humans can none none
but especially after (this figure or divine being. help themselves and
the Enlightenment includes Beliefs about the each other solve the
(19th cent). agnostic and universe world's problems.
non- generally based
religious, on latest
which tend scientific
to be findings.
grouped on
surveys)
Baha'i Founded by 5-7 million One God, who The soul is eternal Writings of
Faith Bah'u'llh, 1863, has revealed and essentially Bah'u'llh and
Tehran, Iran. himself good. Purpose of other Bah'
progressively life is to develop leaders
through major spiritually and draw
785
Predmetna lista prepoznatih svetskih religija predstavlja pokuaj sumiranja svih kompleksnosti svetskih religija i
sistema verovanja predstavljenih u komparativnom smislu. Uvaavajui injenicu da nije mogue sa potpunom
preciznou izdvojiti apsolutno sve prepoznate religije i konfesije, na osnovu injenice gotovo dnevnog raanja
novih, kao i modifikacije postojeih, dati pregled prua generalni uvid u sutinu svake od njih potvrujui sloenost
religijske slike sveta koja nedvosmisleno ima uticaja na etnike identitete. Religije, konfesije i sistemi verovanja
podrazumevaju postojanje sistema religijskog uenja, rituale, nain ivota i krajnji cilj postizanja spiritualne istote,
ispunjenja i spasenja. Date religijske grupe prepoznate su, definisane i prihvaene Svetskim renikom religija.
Dodajemo da nisu sve predstavljene grupe religije per se u klasinom smislu najveih svetskih religija, uzimajui u
obzir da je uvrten i ateizam kao sistem verovanja. Isto tako, eventualni izostanak sa date liste ne znai da religija
ne postoji ili je manje vana, kao i da se date religije na bilo koji nain meusobno iskljuuju, odnosno, ukoliko su
predstavljene u grupi da su iste. Svetske religije neprestano nastaju, rastu, razvijaju se i menjaju. Izvor: World
Religion Facts, www.religionfacts.com, 04.11.2015., Izvor: World Religion Facts, www.religionfacts.com,
world religions. closer to God.
Bn Indigenous 100,000 Nontheistic Purpose is to gain Reincarnation Meditation on mandalas

religion of Tibet. Buddhism, but enlightenment. until gain and Tibetan deities,
meditation on enlightenment astrology, monastic life.
peaceful and
wrathful deities.
Buddhism Founded by 360 million Varies: Purpose is to avoid Reincarnation Meditation, mantras,
Siddharta Theravada suffering and gain (understood devotion to deities (in
Gautama (the atheistic; enlightenment and differently than some sects), mandalas
Buddha) in c. 520 Mahayana more release from cycle in Hinduism, (Tibetan)
BC, NE India. polytheistic. of rebirth, or at least with no
Buddha taught attain a better surviving soul)
nothing is rebirth by gaining until gain
permanent. merit. enlightenment
Cao Dai Founded in 1926, 4-6 million God represented Goal is peace and Reincarnation. Hierarchy similar to
Vietnam by Ngo by Divine Eye. harmony in each Bad karma can Roman Catholicism.
Van Chieu and Founders of person and in the lead to rebirth Daily prayer.
others based on a Buddhism, world. Salvation by on a darker Meditation.
sance. Taoism, "cultivating self and planet; good Communication with
Hinduism, Islam, finding God in karma to better spirit world (now
and Christianity self." life on earth. outlawed in Vietnam).
venerated, and Eventual
saints including attainment of
Victor Hugo. nirvana or
heaven.
Chinese Indigenous folk 394 million Dualistic yin and Purpose is a Judgment, then Ancestor worship,
Religion religion of China. yang; favorable life and reincarnation or prayer,
mythological peaceful afterlife, temporary hell longevity practices
beings and folk attained through until gain a , divination, prophecy
deities. rituals and honoring Buddhist-type and astrology, feng shui.
of ancestors. paradise.
Chopra Founded by unknown monism - God or Humans have Reincarnation Yoga, meditation,
Center Deepak Chopra in Supreme Reality limitless potential, massage, nutrition,
1991, California pervades all but do not recognize mindfulness, detox
things; all is this. Health and sessions, positive
unity success can be had thinking.
by focusing on
whole self (mind,
body, spirit).
Christianit Founded by Jesus 2 billion One God who is All have sinned and Eternal heaven Prayer, Bible study,
y (Catholic, Christ in c. 30 AD, a Trinity of are thereby or hell (or baptism, Eucharist,
Protestant, Israel. Father, Son, and separated from God. temporary church on Sundays,
Orthodox) Holy Spirit Salvation is through purgatory). numerous holidays.
faith in Christ and,
for some,
sacraments and
good works.
Christian Founded by Mary 150,000 - One God. No Salvation is "Life, Heaven is "not Spiritual healing
Science Baker Eddy in 400,000 Trinity (in Truth, and Love a locality, but a through prayer and
1879, traditional understood and divine state of knowledge, Sunday
Massachusetts. sense). Matter demonstrated as Mind in which services, daily Bible and
and evil do not supreme over all; all the Science & Health
exist. sin, sickness and manifestations reading.
death destroyed." of Mind are
harmonious and
immortal."

Confuciani Founded by 5-6 million Not addressed Purpose of life is to Not addressed Honesty, politeness,
sm Confucius (551 fulfill one's role in propriety, humaneness,
479 BC), China society with perform correct role in
propriety, honor, society, loyalty to
and loyalty. family, nation
Deism Especially unknown One Creator God Not addressed Not addressed None prescribed,
popularized in the who is although some deists
18th-cent. uninterested in practice prayer.
Enlightenment the world.
under Kant, Reason is basis
Voltaire, Paine, for all
Jefferson, and knowledge.
others
Druze Al-Darazi in 11th 500,000 Universal Live a good life for Reincarnation. Modest lifestyles,
century, Cairo, Intelligence (al- a favorable Heaven is a fasting before Eid al-
Egypt. Roots in Aql al-Kulli) or reincarnation. spiritual Adha. Beliefs and
the Isma'iliyya Divine Essence Await the re- existence when practices are hidden for
sect of Shia Islam. (akin to appearance of al- one has escaped protection from
Neoplatonism), Hakim (a Fatimid reincarnation. persecution. Special
of which al- caliph who Hell is distance group of initiates called
Hakim is disappeared in from God in uqqal.
believed to be an 1021), who will lifetime after
incarnation. usher in a Golden lifetime.
Age for true
believers.
Eckankar John Paul 50-500,000 The Divine "Each of us is Soul, Reincarnation. Spiritual Exercises of
Twitchell in 1965, Spirit, called a spark of God sent The Soul is ECK: mantras,
Las Vegas. "ECK" to this world to gain eternal by meditation, and dreams.
spiritual nature and on a These enable Soul travel
experience." spiritual and spiritual growth.
Salvation is journey.
liberation and God- Liberation
realization. possible in a
single lifetime.
Epicureani Epicurus in c.300 unknown A deistic sort of Materialism: No afterlife. Pursue the highest
sm BC, Athens. polytheism: the everything is made The soul pleasures (friendship
gods exist, but of atoms, including dissolves when and tranquility) and
take no notice of gods and the soul. the body dies. avoid pain.
humans.
Falun Li Hongzhi in 10 million Countless gods The Falun (wheel) Not addressed Five exercises to
Gong 1992 in China and spiritual is an energy source strengthen the Falun.
beings. Demonic located in the navel. Cultivation of
aliens. Goal is spritual truthfulness,
transcendence, benevolence and
achieved by forbearance. Meat
practicing Falun eating discouraged.
Gong.
Gnosticism Various teachers ancient form The supreme Humans can return Return to the Asceticism, celibacy
including extinct; God is to the spiritual spiritual world.
Valentinus, 1st- small unknowable; the world through
2nd cents. AD modern creator god is secret knowledge of
revival evil and matter is the universe
groups evil.
Hare Bhaktivedanta 250,000-1 Krishna is the Salvation from this Reincarnation Chanting, dancing,
Krishna Swami million Supreme God. Age of Kali is by a until unite with evangelism,
Prabhupada, 1966, return to Godhead, the Godhead. vegetarianism, temple
USA (with roots in accomplished worship, monastic-style
15th-century through Krishna- living.
Hindu movement) Consciousness.

Greek Variety of ancient form Olympic Human life is Beliefs varied Animal sacrifice,
Religion religions of extinct pantheon (Zeus, subject to the whim from no harvest offerings,
ancient Greeks etc.) mixed with of the gods and to afterlife to festivals, games,
eastern deities Fate; these can be shadowy processions, dance,
like Isis and controlled through existence in the plays, in honor of the
Cybele sacrifice and underworld to a gods. Secret initiations
divination. paradise-like and rituals in mystery
afterlife (mainly religions.
in mystery
religions).
Hinduism Indigenous 900 million One Supreme Humans are in Reincarnation Yoga, meditation,
religion of India as Reality bondage to until gain worship (puja), devotion
developed to (Brahman) ignorance and enlightenment. to a god or goddess,
present day. manifested in illusion, but are able pilgrimage to holy
many gods and to escape. Purpose cities, live according to
goddesses is to gain release one's dharma (purpose/
from rebirth, or at role).
least a better
rebirth.
Islam Muhammad, 622 1.3 billion One God (Allah Humans must Paradise or Five Pillars: Faith,
AD, Saudi Arabia (Sunni: 940 in Arabic) submit (islam) to Hell. Prayer, Alms,
million) the will of God to Pilgrimage, Fasting.
gain Paradise after Mosque services on
death. Fridays. Ablutions
before prayer. No
alcohol or pork.
Holidays related to the
pilgrimage and fast of
Ramadan.
Jainism Mahavira, c. 550 4 million The universe is The soul is Reincarnation Monasticism under the
BC, eastern India eternal; many uncreated and until liberation. Five Great Vows (Non-
gods exist. Gods, eternal and can Violence, Truth,
humans and all attain perfect Celibacy, Non-Stealing,
living things are divinity. Purpose is Non-Possessiveness);
classified in a to gain liberation worship at temples and
complex from cycle of at home. Meditation and
hierarchy. rebirth, by avoiding mantras.
all bad karma,
especially by
causing no harm to
any sentient being.
Jehovah's Charles Taze 6.5 million One God, Salvation is through Heaven for No blood transfusions,
Witnesses Russell, 1879, Jehovah. No faith in Christ and 144,000 chosen no celebration of
Pittsburgh Trinity - Christ is obeying Jehovah's Witnesses, holidays, no use of
the first creation laws. The End of eternity on new crosses or religious
of God; the Holy the World is soon. earth for other images. Baptism,
Spirit is a force. Witnesses. All Sunday service at
others Kingdom Hall, strong
annihilated. No emphasis on
hell. evangelism.
Judaism The religion of the 14 million One God, Obey God's Not historically Circumcision at birth,
Hebrews (c. 1300 Yahweh. commandments, emphasized. bar/bat mitzvah at
BC), especially live ethically. Focus Beliefs vary adulthood. Synagogue
after the is more on this life from no services on Saturdays.
destruction of the than the next. afterlife to No pork or other non-
Second Temple in shadowy kosher foods. Holidays
70 AD. existence to the related to historical
World to Come events.
(similar to
heaven).

Mayan c.250 AD (rise of Historically, Many gods, Appease and The soul Astronomy, divination,
Religion the Mayan up to 2 including nourish the gods; journeys human sacrifice,
civilization) million. Itzamn, determine luckiest through dark elaborate burial for
Some Kukulcn, Bolon dates for various and threatening royalty, worship in
survival Tzacab, and activities. underworld; but stone
today. Chac sacrificial pyramid-temples
victims and
women who die
in childbirth go
to heaven.
Mormonis Joseph Smith, 12.2 million God the Father, Humans existed as All return to Abstinence from
m (LDS) 1830, New York the Son Jesus spirits before this spirit world for alcohol, tobacco, coffee
Christ, and the life, salvation is period of and tea; baptism for the
Holy Ghost are returning to God. instruction dead; eternal marriage;
three separate Salvation by faith in before temple garments under
individual beings Christ, good works, resurrection. daily clothes; active
ordinances, and Mormons to evangelism.
evangelism. heaven with
God and
families; others
rewarded but
not with God;
hell for those
who reject God
after death.
New Age Helena Petrovna 5 million The Divine is an Dawning of a New Reincarnation Astrology; mysticism;
Blavatsky and (very impersonal life Age of heightened based on karma use of crystals; yoga;
Annie Besant in approximate) force that consciousness and tarot readings; holistic
the 19th C, Alice pervades all international peace. medicine; psychic
A. Bailey (1880- things Individuals can abilities; angelic
1949), flourished obtain a foretaste of communications;
in 1970s and 80s the New Age channeling; amulets;
through spiritual fortune-telling
transformation
("Ascension").
More emphasis on
the latter now. Evil
comes from
ignorance.
New Phineas Parkhurst 160,000 Generally Man is divine, "Life is eternal Emphasis on spiritual
Thought Quimby (1802-66) monism (all is essentially spirit, in the invisible and mental healing, but
and others, late One), but and has infinite kingdom of without rejection of
19th century, members might possibility. Mind God." modern medicine.
USA. be theists, can control the Worship services;
pantheists or body. Sin and prayer for the sick;
panentheists. sickness caused by discussion of New
God is incorrect Thought authors
immanent; the thinking. Man can and ideas.
universe is live in oneness with
essentially God in love, truth,
spiritual. peace, health, and
prosperity.
Rastafari Teachings of 1 million God is Jah, who Humans are temples Some Rastas Many practices based
Marcus Garvey became incarnate of Jah. Salvation is will experience on Jewish biblical Law.
(1920s, Jamaica) in Jesus (who primarily in this "everliving" Abstinence from most
and coronation of was black) and world and consists (physical or all meat, artificial
Haile Selassie Haile Selassie. of liberation from immortality). foods, and alcohol. Use
(1930, Ethiopia) oppression and Heaven is a of marijuana in religious
return to Africa. return to Eden, rituals and for medicine.
which is in Wearing of dreadlocks.
Africa.

Scientology L. Ron Hubbard, 70,000 or God(s) not Human consists of Reincarnation Auditing, progressing
1954, California several specified; reality body, mind and up various levels until
million, explained in the thetan; capable of "clear". Focus on
depending Eight Dynamics great things. Gain education and drug
on the source spiritual freedom by recovery programs.
ridding mind of
engrams.
Seventh- Rooted in 10 million One God who is Second Coming of A "peaceful Sabbath observance on
day Millerite [source] a Trinity of Christ is imminent; pause" after Saturdays; healthful
Adventists movement; Ellen Father, Son, and salvation is by faith death until the lifestyle; baptism by
White was main Holy Spirit in Christ; emphasis coming of immersion
leader; founded on quality of life Christ, then
1863 in New both now and in resurrection to
England afterlife judgment and
eternity in
heaven or hell
Shinto Indigenous 3-4 million Polytheism based Humans are pure by Death is bad Worship and offerings
religion of Japan. on the kami, nature and can keep and impure. to kami at shrines and at
ancient gods or away evil through Some humans home. Purification
spirits. purification rituals become kami rituals.
and attain good after death.
things by calling on
the kami.
Sikhism Guru Nanak, c. 23 million One God (Ik Overcome the self, Reincarnation Prayer and meditation
1500 AD, Punjab, Onkar, Nam) align life with will until resolve on God's name, services
India. of God, and become karma and at temple (gurdwara),
a "saint soldier," merge with turban and five Ks.
fighting for good. God. Balance work, worship,
and charity. No
monasticism or
asceticism.
Stoicism Zeno in c.313 BC, unknown Pantheism: the Purpose is Possible Ethical and
Athens. logos pervades happiness, achieved continued philosophical training,
the universe. by virtue, i.e., living existence of the self-reflection, careful
reasonably. Soul, but not a judgment and inner
personal calm.
existence.
Taoism Lao-Tzu, c. 550 20 million Pantheism - the Purpose is inner Revert back to General attitude of
BC, China. (394 million Tao pervades all. harmony, peace, state of non- detachment and non-
adherents of Yin-yang - and longevity. being, which is struggle, "go with the
Chinese opposites make Acheived by living simply the other flow" of the Tao. Tai-
religion) up a unity. in accordance with side of being. chi, acupuncture, and
the Tao. alchemy to help
longevity.
Unification Sun Myung Moon, Over 1 Monotheism, Purpose is true love Eternal life in a Blessing Ceremony
Church 1954, South million (3 with the duality and world peace spirit world.
Korea. million acc. of God (esp. instead of selfish
to official masculine and love. True love and
sources) feminine) the kingdom of God
emphasized. No on earth will be
Trinity doctrine. restored by the
creation of "true
families."
Unitarian Formal merger of 800,000 Not specified. Salvation is Not specified. Ceremonies for
Universalis Unitarians and Members might "spiritual health or Some believe in marriages, funerals, etc.
m Universalists in believe in one wholeness." an afterlife, Church services have
1961, USA. God, many gods, Members seek some do not. elements from various
or no God. "inner and outer Very few religions. Emphasis on
peace," insight, believe in hell - civil rights, social
health, compassion "Universalism" justice, equality and
and strength. indicates the environment. Most UUs
belief that all are anti-death penalty

will be saved. and pro-gay rights.
Wicca Based on ancient 1-3 million Polytheism, "If it harms none, Reincarnation Prayer, casting a circle,
pagan beliefs, but centered on the do what you will." until reach the Drawing Down the
modern form Goddess and Summerland Moon, reciting spells,
founded early God, each in dancing, singing,
1900s. Founder various forms; sharing cakes and wine
generally said to also a belief in a or beer
be Gerald Supreme Being
Gardner. over all
Zoroastria Zoroaster in c.6th c. 200,000 One God, Ahura Humans are free to Judgement Good deeds, charity,
nism cent. BC, Persia. Mazda, but a do good or evil, followed by equality, hard work.
Official religion of dualistic must choose the heaven or hell.
ancient Persia. worldview in side of good. Hell is
May have which an evil temporary until
influenced spirit, Angra final purgation
Judaism and Vedic Mainyu, is and return to
religion. almost as Ahura Mazda.
powerful.

I LITERATURA:
1. Altermat Urs, Etnonacionalizam u Evripi, Svjetionik Sarajevo, Sarajevo, 1997

2. Altermatt U., Das Fanal von Sarajevo, Paderborn, Munich/Vienna, 1996
3. Anderson B., Die Erfindung der Nation, Campus, Frankfurt am Main/New York, 1988
4. Anelkovi Zoran, Dani terora u prisustvu meunarodnih snaga, Centar za mir i
toleranciju, Beograd, 2000
5. Apter E. David, The Politics of Modernization, University of Chicago Press, Chicago,
1965
6. Arent Hana, Izvori totalitarizma, Feministrika izdavaka kua 94, Beograd, 1998
7. Arent Hana: O nasilju, Alexandria Press, Beograd, 2002
8. Aristotel, Politika, Prev. Ljiljana Stanojevi-Crepajac, BIGZ, Beograd, 1991
9. Arjomand Said Amir, ed. The Political Dimensions of Religion, Albany: State
University Press of New York, New York, 1993
10. Avgustin, Drava boja, (Prev. Marko Vii), CID, Podgorica, 2004
11. Baldwin D.A., The concept of security, Cambridge, University Press, 2001
12. Balibar Etienne, Racisme et Nationalisme, Etienne Balibar, Immanuel Wallerstein,
Race, nation, classe Les identits amigus, Editions la Dcouverte, Paris, 1988
13. Barkun Michael, Religion and the Racist Right, Chapel Hill, NC: North Carolina
University Press, 1994
14. Barrett David, World Christian Encyclopedia A Comparative Survey of Churches and
Religions in the Modern World, Oxford University Press, Oxford, 2001
15. Barth F., Ethnic Groups and Boundaries, Putinja Filip, Stref-Fenar, Zoslin , Teorije o
etnicitetu, Beograd: Biblioteka XX vek, Beograd, 1997
16. Barth Frederik, Ethnic Groups and Boundaries: The Social Organization of Culture
Difference, Allen and Unwin, London, 1969
17. Baylis J., Wirtz J., Cohen E. and Gray C., Strategy in the Contemporary World -
Introduction to Strategic Studies, Oxford University Press, 2002
18. Baylis John, Staregy in the Contemporary World, Oxford University Press, New York,
2005
19. Berezin Mabel, Xenophobia and the New Nationalisms, Forthcoming in Handbook of
Nations and Nationalism, Gerard Delanty, Krishan Kumar, Sage Publications, London,
2004
20. Berezin Mabel, Teritory, Europe Without Borders Re-maping Territory Citizenship
and Identity in a Transnational Age, Berezin/Schain, Johns Hopkins University Press,
Baltimore, 2003
21. Berghe, Pierre, L. Van der, The Ethnic Phenomena, New York, Elsevier, 1981
22. Bertelsen S. Judy, Nonstate Nations in International Politics, Praeger, New York, 1977
23. Bhabha H., DissemiNation: time, narative and the margins of the modern nation,
Bhabha H. (ur), Nation and Narration, Routledge, London/New York, 1990
24. Billing M., Banal Nationalism, Sage Publications, London, 1995
25. Bojani Petar, Nasilje, figure suverenosti, Institut za filozofiju i drutvenu teoriju,
Beograd, 2007
26. Bowman Glenn, Xenophobia, Fantasy and the Nation - The Logic of Ethnic Violence
in Former Yugoslavia, Goddard V., J. Llober & C. Shore (Eds.), Anthropology of
Europe: Identity and Boundaries in Conflict, London: Berg, 2004
27. Boyd Robert, Richerson J. Peter, Culture and Cooperation, Mansbridge J. Jane,
Beyond Self-Interest, University of Chicago Press, Chicago, 1990
28. Bradley Thayer A., Darwin and International Relations: On the Evolutionary Origins of
War and Ethnic Conflict, University Press Kentucky, Lexington, 2004
29. Brennan T., The national longing for form, Nation and Narration, London/New York,
Routledge, 1993
30. Brown E. Michael, Chantal de Jonge Quadraat, Internal Conflict and International
Action An Overview, Brown Michael E. , Nationalism and Ethnic Conflict - revised
edition (International Security Readers), The Mit Press, Cambridge, London, 1997
31. Brown E. Michael, The International Dimensions of Internal Conflict, Cambridge,
Mass: MIT Press, 1996
32. Brown Michael E. , Nationalism and Ethnic Conflict - revised edition (International
Security Readers), The Mit Press, Cambridge, London, 1997
33. Brown Michael E. , Nationalism and Ethnic Conflict - revised edition (International
Security Readers), The Mit Press, Cambridge, London, 2001
34. Brown R., Gilman A., The Pronouns of Power and Solidarrity, 1960 - Giglioli P.,
Language and Social Context, Penguin 1972
35. Brzezinski Zbigniew, Strateka vizija Amerika i kriza globalne moi, Basic Books,
New York, 2012
36. Brzezinski Zbigniew, Velika ahovska tabla, CID Podgorica & Romanov, Banja Luka,
2001
37. Buchanan Allen, Justice, Legitimacy and Self-Determination, Oxford University Press,
Oxford, 2003
38. Buzan Barry, People, States and Fear, Harvester Wheatsheaf, London, 1991.
39. Carment David, Dane Rowlands, Evolutionary Models, Third Part Intervantion and
Ethnic Conflict Does Tough Love Realy Work?, Patrick James, Goetze David,
Evolutionalry Theory and Ethnic Conflict, Praeger, London, 2001
40. Cassese Antonio, Self-determination of Peoples, A Legal Repraisal, Grotius Publication,
Cambridge University Press, 1995
41. Castells Manuel, Mo identiteta, Zagreb, Golden Marketing, 2002
42. Clausewitz Carl von, On War, Penguin, Harmondsworth, 1982 (1932)
43. Clausewitz von Carl, On War, ed. and trans. Howard M, Paret P., Princeton University
Press, Princeton, 1976
44. Clausewitz von Carl, Vom Kriege, II deo, Dmmler, Berlin, 1834
45. Clutterbuck Richard, Terrorisma and Guerrilla Warfare: Forecast and Remedies,
Routledge, London, 1990
46. Cohn Norman, Europes inner demons: The Demonization of Christians in medieval
Christendom, Pimlico, London, 1993
47. Collier Paul, Breaking the Conflict Trap: Civil War and Development Policy, World
Bank and Oxford University Press, Washington DC, 2003
48. Collier Paul, On the Economic Causes of War, World Bank, 2000
49. Connell Dan, Against All Odds: A Chronicle of the Eritrean Revolution, Red Sea Press,
Trenton NJ, 1993
50. Corbin Jane, Al-Qaeda In Search of the Terror Network that Threatens the World,
Thunders Mouth Press/Nation Books, New York, 2002
51. Coulmas F., Gewhlte Worte, Campus, Frankfurt/New York, 1996
52. Czempiel, Ernst-Otto, Die Zukunft des Nationalstaates, Beyme Von K., Czempiel,
Kielmansegg P. Graff, Funkkolleg Politik - Politik 2, Fischer Tabu, Frankfurt am Main,
1987
53. avoki Kosta, Neprijatelj, Prosveta Beograd, Beograd, 1989
54. Darby John, Northern Ireland, Managing Difference, Minority Rights Group
International, London, 1995
55. De Bono E., Conflict: A Better Way to Resolve Them, Penguin, London, 1985
56. Delos J. T., La nation, ditions de l'Arbre, Montreal, 1944

57. Dennen van der Johan M.G., ocena o knjizi Vanhanen Tatu, Ethnic Conflicts Explained
by Ethnic Nepotism, Center for Peace and Conflict Studies, University of Groningen,
Netherlands, 1999
58. Deutsch W. Karl, Nationalism and Social Communication, MIT Press, Cambridge, 1953
59. Duckitt John, The Social Psigology of Prejudice, Praeger Publishers, Estport CT, 1992
60. akuimo akomo, Religioznost i psihoanaliza, Plato, Beograd, 2005
61. orevi Nenad, Meunarodni terorizam, Jugotampa, Beograd, 1980
62. Ehrenfeld Rachel, Narco-Terrorism, Basic Books, New York, 1990
63. Eller Jack David, From Culture to Ethnicity to Conflict: An Anthropological Perspective
on Ethnic Conflict, University of Michigan Press, 1999
64. Emerson, Compensation, The Essential Writings of Ralph Waldo Emerson, The Modern
Library, New York, 2000
65. Enciklopedija ivih religija, Nolit, Beograd, 2004
66. Esbach C., Nationalismus und Rationalitt, Dietrich Reimer Verlag, Berlin, 2000
67. Esman J. Milton, Ethnic Politics, Cornell University Press, Ithaca, New York, 1994
68. Esposito L. John, The Islamic Threat Myth or Reality, Oxford University Press, 1992
69. Evera Van Stephen, Hypotheses on Nationalism and War, Nationalism and Ethnic
Conflict, MIT Press Cambridge, Massachusetts, 1997
70. Fareed Zakaria, The Post-American World, W. W. Norton & Company, New York, 2008
71. Farer J. Tom, War Clauds on the Horn of Africa, Carnegie Endowment for International
Peace, Washington DC, 1976
72. Ferris Elizabeth, Challenge to Intervene: A New Role for the United Nations?, Life and
Peace Institute, Uppsala, Sweden, 1992
73. Fisher R., Ury W., Getting to Yes: Negotiating without Giving In, Penguin Books, New
York, 1981
74. Friedman T., The World is Flat: A Brief History of Twenty-first Century, Farrar, Straus
and Giroux, New York, 2005
75. Friedrich C., Der Mythosbegriff als Mittel gegenwrtiger Gesellschaftsanalyse, C.
Friedrich/B. Menzel (ur), Osteuropa im Umbruch, Peter Lang, Frankfurt am Main, 1994
76. Friedrich Carl, Trend of Federalism In Theory and Practice, Pall Mall 1st Ed, New
York, 1968
77. Fritsche M, Das Eigene und das Fremde, Hinrichus U. (ur), Sprache in der Slavia und
auf dem Balkan, Oto Harassowitsz, Weisbaden, 1992
78. From Erih, Anatomija ljudske destruktivnosti, knjiga I., Zagreb, 1975
79. Geertz Clifford, Old Societies and New States: The Quest for Modernity in Asia and
Africa, Glencoe, IL: Free Press, 1963
80. Gellner Ernest, Nations and Nationalism, Blackwell, Oxford, 1992
81. Goldstein S. Joshua, International Conflicts, International Relations (fifth edition),

Longman, New York, 2003
82. Goldstone A. Jack, Gurr T. R., Moshiri Farrokh, Revolutions of the Late Twentieth
Century, Westview Press, Boulder, 1991
83. Golubovi Zaga, Antropologija u personalistikom kljuu, Valjevska tamparija,
Valjevo, 1997
84. Gombrich E. H., A little History of the World, Yale University Press, New Haven and
London, 2005
85. Gonzalez L. Nancie, McCommon S. Carolyn, Conflict, Migration and the Expression of
Ethnicity, Westview Press, Boulder, 1989
86. Gottlieb Gidon, Nation Against State - A New Approach to Ethnic Conflicts and the
Decline of Sovereignty, Council on Foreign Relations Press, New York, 1993
87. Greenfeld Liah, The Three Identities of France, Nationalism - Five Roads to
Modernity, Harvard University Press, Cambridge, Massachusetts, London, England,
1992
88. Grillo Ralph, Pluralism and the Politics of Difference State, Culture and Ethnicity in
Comparative Perspective, Oxford University Press, Oxford, 1998
89. Grosby Steven, Nationalism, Oxford University Press, Oxford, 2005
90. Gurr Ted Robert, The Political Origins of the State Violence and Teror u Stohl
Michael, Lopez A. George, Government Violence and Repression: An Agenda for
Research, Greenwood Press, Westport CT, 1986
91. Gurr Ted Robert, Harff Barbara, US Naval Academy, Ethnic Conflict in World Politics,
Westview Press, Oxford, 2000
92. Gurr Ted Robert, Minorities at Risk: A Global View of Ethnopolitical Conflict, United
States Institute of Peace Press, Washington D.C., 1993
93. Haass N. Richard, Intervention: The Use of American Military Force in the Post-Cold
War World, Carnegie Endowment for International Peace, Washington DC, 1994.
94. Habtu Ghebre-Ab, Ethiopia and Eritrea: A Documentary Study, Red Sea Press, Trenton
NJ, 1993
95. Hajden M. Robert, Skice za podeljenu kuu Ustavna logika jugoslovenskih sukoba,
Samizdat B92, Beograd, 1999
96. Harff Barbara, The Ethiology of Genocides, u Wallimann Isidor, Dobkowski N.
Michael, Genocide and the Modern Age: Etiology and Case Studies of Mass Death,
Greenwood Press, Westport CT, 1987
97. Hechter Michael, Internal Colonialism The Celtic Fringe in British National
Development 1536-1966, Routledge and Kegan Paul, London, 1975

98. Hechter Michael, Internal Colonialism: The Celtic Fringe in British National
Development, University of California Press, Berkeley, 1975
99. Heraclides Alexis, The Self-Determination of Minorities in International Politics, Frank
Cass, London, 1991
100. Hislope Robert, From Ontology to Analogy: Evolutionary Theories and the
Explanation of Ethnic Politics, Patrick James, Goetze David, Evolutionalry Theory and
Ethnic Conflict, Praeger, London, 2001
101. Hobbes Tommas, Leviathan, Sirey, Paris, 1971
102. Hobsbawm E. J., Nationen und Nationalismus: Mythos und Realitt seit 1780, Campus
Verl, Frankfurt am Main/New York, 1991
103. Hobsbawm E. J., Nations and Nationalism since 1780: Programme, Myth, Reality ,
Cambridge University Press, Cambridge, 1990
104. Hodgkin Thomas, Nationalism in Colonial Africa, New York University Press, New
York, 1957
105. Hofmann Bruce, Inside Terrorism, New York, Columbia University Press, 1998.
106. Honing Jan Wiliem, New Conflicts: Risks and Challenges, Heinz Gartner, Adrian
Hyde-Price, Erich Reiter, (eds), Europes New Security Challenges, Lynne Reinner
Publishers, Boulder, London, 2001
107. Hopkins E. Raymond, Anomie, System Reform, and Challenges to the UN System,
Milton J. Esman, Shibley Telhami, International Organizations and Ethnic Conflict,
Cornell University Press, Ithaca NY, 1995
108. Horowitz Donald L., Ethnic Groups in Conflict, Updated Edition With a New Preface,
University of California Press, 2000
109. Horowitz Donald L., Ethnic Groups in Conflict, University of California Press,
Berkeley, 1985
110. Horowitz L. Donald, A Democratic South Africa: Constitutional Engeneering in a
Divided Society, Oxford University Press, New York, 1991
111. Horowitz's D. L., Patterns of Ethnic Separatism, originally published in Comparative
Studies in Society and History, 1981, vol 23, Republished in Hall John A., The State:
Critical Concepts, Routledge, New York, 1994
112. Huntington P. Samuel, Political Order in Changing Societies, Yale University Press,
New Haven, Connecticut, 1968
113. Huntington S., Sukob civilizacija, CID, Podgorica, 1998
114. Huntington Samuel P, The Third Wave: Democratization in the Late Twentieth
Century, University of Oklahoma Press, Norman, Oklahoma, 1991
115. Huntington, S. P., The Clash of Civilizations and the Remaking of World Order, New
York: Simon & Schuster, 1996
116. Ignjatijef Majkl, Virtuelni rat, prev. Vanja Savi, B92, Beograd, 2001
117. Irving Lewis Allen, The Language of Ethnic Conflict, Columbia University Press, New
York, 1983
118. Itzkowitz Norman, Ottoman Empire and Islamic Tradition, University of Chicago Press,
Chicago, 1972
119. Iyob Ruth, The Eritrean Struggle for Independence: Domination, Resistance,
Nationalism 1941-1993, Cambridge University Press, Cambridge, 1995
120. Jackson H. Robert, Quasi-States: Sovereignty, Internation Relations and the Third
World, Cambridge University Press, Cambridge, 1990
121. Jakson Peter, Jan Penrose, Construction of Race, Place and Nation, UCL Press, London,
1993
122. James Alan, Sovereign Statehood, Allen & Unwin, London, 1986
123. Jenkins B., Sofos S., Nation and Indentity in Contemporary Europe, London/New York,
Routledge, 1996
124. Jevti Miroljub, Religija i politika, Institut za politike studije, Fakultet politikih nauka,
Beograd, 2002
125. Johnson T. James, The Just War Tradition and the Restraint of War, Princeton
University Press, Princeton, 1981
126. Kastels M, Mo identiteta, Golden Marketing, Zagreb, 2002
127. Katz D., Nationalismus als sozialpsychologisches Problem, Winkler H. A.,
Nationalismus, s. n., Knigstein, 1978
128. Kaufman J. Stuart, Spriralig to Ethnic War, Brown Michael E. , Nationalism and
Ethnic Conflict - revised edition (International Security Readers), The Mit Press,
Cambridge, London, 1997
129. Kaufmann Chaim, Possible and Impossible Solutions to Ethnic Civil Wars, Brown
Michael E. , Nationalism and Ethnic Conflict - revised edition (International Security
Readers), The Mit Press, Cambridge, London, 1997
130. Keane John, Reflections on Violence, Verso, London/New York, 1996
131. Kedourie E., Nationalism, Oxford/Cambridge, Blackwell, MA,, 1993
132. Kegli , Vitkof J., Svetska politika, Centar za studije jugoistone Evrope, Fakultet
politikih nauka i Diplomatska akademija, Beograd, 2004
133. Kilibarda Zoran, Osnove geopolitike, Fakultet bezbednosti Univerziteta u Beogradu i JP
Slubeni glasnik, Beograd, 2008
134. Kisinder Henri, Diplomatija, Verzal Pres, Beograd, 1999
135. Klastr Pjer, Arheologija nasilja - rat u primitivnim drutvima, Studentski kulturni centar,
Kia, Novi Sad, 2004
136. Klauzevic fon Karl, O ratu, Geca Kon, Beograd, 1939
137. Konrad G., Von den Schwierigkeiten der Scheidung, D. Schlegel (ur), Der neue
Nationalismus: Ursachen, Chancen, Gefahren, Wochenschau-Verlag, Schwalbach, 1994
138. Konrad G., Der Feind feiert rauschende Feste, Die Zeit 26.3.1993, izvod iz studije
Lidije Baste, Nacionalna drava i prava manjina argumenti etnike dravnosti jai su
od argumenata demokratije, Federalizam i problem manjina, Fakultet politikih nauka i
Konrad Adenauer Stiftung, Beograd, 1995.
139. Kordi Snjeana, Jezik i nacionalizam, Durieux, Zagreb, 2010
140. Kornhauser William, The Politics of Mass Society, Glencoe, Free Press, Illinois, 1959
141. Kreveld van Martin, Transformacija rata, Slubeni glasnik, Beograd, 2010
142. Kuhn S. Thomas, The Structure of Scientific Revolutions, University of Chicago Press,
Chicago, 1996
143. Kymlicka Will, The new debate on minority rights (and postscript), Anthony Simon
Laden and David Owen (eds.), Multiculturalism and Political Theory, Cambridge
University Press, New York, 2007
144. Lake David A., Rothchild Donald, The International Spread of Ethnic Conflict Fear,
difussion and escalation, Prinston University Press, Princeton, 1998
145. Laqueur Walter, Terrorism, Brown, Boston, 1977
146. Laqueur Walter, The New Terrorism Fanaticism and the Arms of Mass Destruction,
Oxford, University Press, 1999
147. Lemberg E., Nationalismus, I, Reinbek, Hamburg, 1964
148. Lemberg E., Nationalismus, II, Reinbek, Hamburg, 1964
149. Lerner Daniel, Communications and the Prospects of Innovative Development, Lerner
D., Schramm W., Communication and Change in the Developing Countries, East-West
Center Press, Honolulu, Hawaii, 1967
150. Lewis Irving Allen, The Language of Ethnic Conflict, Columbia University Press, New
York, 1983
151. Llosa Mario Vargas, Nationalismus als neue Bedrohung, Suhrkamp, Frankfurt am Main,
2000
152. Loescher Gil, Dowty Alan, Refugee Flows as Grounds for International action, Brown
153. Lustick S. Ian, Unsettled States, Disputed Lands: Britain and Ireland, France and
Algeria, Israel and the West-Bank Gaza, Cornell University Press, Ithaca, New York,
1993
154. Lutz James and Brenda, Global Terrorism, Routledge, London, 2004
155. Lyons M. Gene, Michael Mastanduno, Beyond Westphalia? State Souvereignty and
International Intervention, Johns Hopkins University Press, Baltimore, 1995
156. Macartney C. A., National States and National Minorities, Oxford University Press,
London, 1934
157. Mackenzie W. J. M., Political Identity, Penguin Books, London, 1978
158. Maluf A., Ubilaki identiteti, Paidea, Beograd, 2003
159. Mansbridge J. Jane, Beyond Self-Interest, University of Chicago Press, Chicago, 1990
160. Markovi Ivan, Primena pravila meunarodnog prava oruanih sukoba, Novinsko-
informativni centar Vojska, Beograd, 2002
161. Mayall James, Nationalism and International Society, Cambridge University Press,
Cambridge, 1990
162. McNeill William, Polyethnicity and National Unity in World History, University of
Toronto Press, Toronto, 1986
163. Mentzel Peter, National Identity in the Balkans: Confesionalism to Nationalism,
Patrick James, Goetze David, Evolutionalry Theory and Ethnic Conflict, Praeger,
London, 2001
164. Menj Aleksandar, Istorija religije, Forum Moskva, 1998., Plato, Beograd, 2005
165. Merton, K. Robert, O teorijskoj sociologiji, Zagreb, Biblioteka Pitanja, 1979
166. Messer Cohen, DCosta, Breaking the link between conflict and hunger, IFPRI-
International Food Policy Research Institute, 1998
167. Miles Robert, Rasism After Race Relations, Routledge & Kegan Paul, London, 1993
168. Milinkovi Branko, Milinkovi Sanja, Meunarodna politika, Beograd, 1997
169. Milliken Jennifer, State Failure, Collapse and Reconstruction, Blackwell Publishing,
Oxford, 2003
170. Milojevi Momir, Ljudska prava i nacionalna pripadnost Ljudska prava i nacija,
Beograd, 1992
171. Milosavljevi Slavomir i Ivan Radosavljevi, Osnovi metodologije politikih nauka,
drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, Slubeni glasnik, Beograd, 2003
172. Milroy J., Some effects on purist ideologies on historical description of English, N.
Langer/W. Davies, Linguistic purism in the Germanic Languages, Walter de Gruyter
GmbH, Berlin, 2005
173. Milton J. Esman, Shibley Telhami, International Organizations and Ethnic Conflict,
Cornell University Press, Ithaca NY, 1995
174. Milton Jacob Esman, Ethnic Politics, Cornell University Press, Ithaca, New York, 1994
175. Minorities at Risk, A Global View of Ethnopolitical Conflicts, United States Institut for
Peace Press, Washington, 1993
176. Mirjana Kasapovi, Bosna i Hercegovina: Podijeljeno drutvo i nestabilna drava,
Politika kultura, Zagreb, 2005

177. Miti M., Nacionalne manjine prava pripadnika manjina i zatita teritorijalnog
integriteta drava, Slubeni list SRJ, Beograd, 1998
178. Montville V. Joseph, The Psyhological Roots of Ethnic and Sectarian Terrorism,
Volkan V. D., Demetrios A. J., Montville V. J., The Psyhodinamics of International
Relationships, Vol. I: Unofficial Diplomacy at Work, Lexington Books, Lexington MA,
1990
179. Moren Edgar, Pojam nacionalne drave u Simeunovi Dragan, Teorija politike - rider,
I deo, Nauka i drutvo, Beograd, 2002
180. Morgenthau Hans, Politics Among Nations, Knopf, New York, 1948
181. Naimark M. Norman, Fires of Hatred: Ethnic Cleaning in Twenieth-Century Europe,
Harvard University Press, Cambridge, MA, London, 2001
182. Nini ura, The Problem of Souvereignity in the Charter and in the Practise of the
United Nations, Martinus Nijhoff, Hague, Netherlands, 1970
183. Okbazghi Yohannes, Eritrea: A Pawn in World Politics, University of Florida Press,
Gainesville FL, 1991
184. Olorunsola A. Victor, The Politics of Cultural Sub-Nationalism in Africa: Afrika and
the Problem of One State Many Nationalisms, Anchor Books, Garden City, New
York, 1972
185. Olzak Susan, The Dynamics of Ethnic Competition and Conflict, Stanford University
Press, Stanford, 1992
186. Paskal Blez, Misli, prev. Miodrag Ibrovac i Jelisaveta Ibrovac-Popovi, BIGZ, Beograd,
1991
187. Patrick James, David Goetze, Evolutionalry Theory and Ethnic Conflict, Praeger,
London, 2001
188. Petran Tabitha, The Struggle Over Lebanon, Monthly Review Press, New York, 1987
189. Pfaff W, Die Furien des Nationalismus, Eichborn, Frankfurt am Main, 1994
190. Piper Michael Collins, Final Judgment, Center for Historical Review, Washington, DC,
1998
191. Platzer Michael, Temporary Protection of a Persecuted People, Wippman David,
International Law and Ethnic Conflict, American Society of International law, Cornell
University Press, London, 1998
192. Popper K., Die Offene Gesellschaft und ihre Feinde, (Band 2, 1945), Mohr Siebeck,
Tbingen, 1992
193. Potemkin V. P. akademik, Minc I. I., Hvostov V. M, Istorija diplomatije Diplomatija
novog doba (1872-1919), Arhiv za pravne i drutvene nauke, Beograd, 1949
194. Poutignat P., J. Streiff- Fenart, Zoslin, Teorije o etnicitetu, Biblioteka XX vek, Beograd,
1997
195. Pri A. Ilija, Zatita manjina, Geca Kon, Beograd, 1933

196. Ragin C. Charles, The Comparative Method Moving Beyond Qualitative and
Quantitative Strategies, University of Californa Press, Berkeley, California, 1987
197. Rampton Sheldon and John Stauber, Weapons of Mass Deception, Penguin, New York,
2003
198. Rankovi Miodrag, Sociologija i futurologija, II Institut za socioloka istraivanja
Filozofskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 1998
199. Rashid Ahmed, Jihad The Rise of Militant Islam in Central Asia, Penguin Books, New
York, 2000
200. Rashid Ahmed, Taliban Militant Islam, oil & Fundametalism in Central Asia,
Thorndike Press, Waterville, Maine, 2002
201. Riedel S., Die Erfindung der Balkanvlker - Identittspolitik zsischen Konflikt und
Integration, VS Verlag, Wiesbaden, 2005
202. Riedel S., Kriegsgeschichte(n). Interpretationen zum Jugoslawienkrieg, F.
Wenninger/P. Dvorak/K. Kuffner, Geschichte macht Herrschaft, Wien, 2007
203. Risinow Dennison, The Ottoman Legacy in Yugoslavias Disintegration and Civil
War, u Brown Carl, Imperial Legacy - The Ottoman Imprint on the Balkans and the
Middle East, Columbia University Press, New York, 1996
204. Rokkan Stein, Citizens, Elections, Parties, McKay, New York, 1970
205. Rols Don, Zakon naroda, (prev. Ljiljana Nikoli), Alexandria Press, Beograd, 2003
206. Ross Hovard Marc, The Management of Conflict: Interpretations and Interests in
Comparative Perspective, Yale University Press, New Haven CT and London, 1993
207. Ross Howard Marc, Contributions of Evolutionary Thinking to Theories of Ethnic
Conflict and Its Management, Patrick James, David Goetze, Evolutionalry Theory and
Ethnic Conflict, Praeger, London, 2001
208. Rubin Barry, Revolution Until Victory: The Politics and History of the PLO, Harvard
University Press, Cambridge, 1994
209. Rule B. James, Theories of Civil Violence, Univeristy of California Press, Berkeley,
1988
210. Ryan Stephen, Ethnic Conflict and International Relations, Aldershot, Dortmund, 1990
211. Said A. Abdul, Luiz R. Simmons, The Ethnic Factor in World Politics, Ethnicity in an
International Context, New Brunswick, Transaction Books, New Jercy, 1976
212. Salter Kemp Frank, Welfare, Ethnicity and Altruism: New Data and Evolutionary
Theory, Frank Cass Publishers, London, 2004
213. Sandler S., Religious Zionism and the State: Political Accommodation and Religious
Radicalism in Israel, B. Maddy-Weitzman i E. Inbar, Religious Radicalism in the
Greater Middle East, London: Frank Cass, 1997
214. Sang Ji, Religions and Religious Life in China, China Intercontinental Press, Beijing,
2004
215. Schmitt Carl, Totaler Feind, totaler Krieg, totaler Staat (1937/1940), Postitionen und
Begriffe, 268-273, Berlin, Duncker & Humblot, 1994
216. Schmitt Carl, Der Gegensatz von Parlamentarismus und moderner Massendemokratie
(1926), Postitionen und Begriffe, Berlin, Duncker & Humblot, 1994
217. Schmitt Carl, Glossarium - Aufzeichnungen der Jahre 19471951, Berlin, Duncker &
Humblot, 1991
218. Schmitt Carl, Staatsethik und pluralistischer Staat (1930), Berlin, Duncker & Humblot,
1940
219. Schmitt Carl, Verfassungslehre, Berlin, Duncker & Humblot, 1957
220. Schpflin G., Nationalism and Ethnicity in Europe East and West, Kupchan C,
Nationalism and nationalism in the New Europe, Ithaca, New York, 1995
221. Semprini Andrea, Multikulturalizam, CLIO, Beograd, 2004
222. Seton-Watson Hugh, Nations and States: An Enquiry Into the Origins of Nations and the
Politics of Nationalism, Westview Press; 1st Ed. Edition, London, 1977
223. Sherif M., Harvey O. J., White B. J., Hood W. R., Sherif C. W., The Robbers Cave
Experiment: Intergroup Cooperation and Competition, Wesleyan University Press,
Middletown CT, 1987
224. Shiels L. Frederick, Ethnic Separatism and World Politics, University Press of America,
Lanham, MD, 1984
225. Shireen T. Hunter, Iran in the World, Indiana University Press, Bloomington, 1990
226. Simeunovi Dragan, Iz riznice odtadbinskih ideja, Novinsko-informativni centar
Vojska: VERZAL Pres, Beograd, 2000
227. Simeunovi Dragan, Nacija i globalizacija, Zograf, Ni, 2009
228. Simeunovi Dragan, Novi svetski poredak i nacionalna drava Ogled iz politike
teorije, Drugo dopunjeno izdanje, Ferko, Beograd, 1995
229. Simeunovi Dragan, Novi svetski poredak i nacionalna drava, Ferko, Beograd, 1994
230. Simeunovi Dragan, Novovekovne politike ideje u Srba, Institut za politike studije
Beograd i Pravni fakultet Banja Luka, Knjiga prva, Beograd, 2003
231. Simeunovi Dragan, O toleranciji, NIN, 20. jul 2000
232. Simeunovi Dragan, Osnovi politikih nauka praktikum, Ferko, Beograd, 1994
233. Simeunovi Dragan, Politiko nasilje, Radnika tampa. Beograd, 1989
234. Simeunovi Dragan, Srpska kolektivna krivica, Nolit, Beograd, 2007
235. Simeunovi Dragan, Teorija politike - rider, I deo, Nauka i drutvo, Beograd, 2002
236. Simeunovi Dragan, Teorijski koreni partije, etvrti jul, Beograd, 1986
237. Simeunovi Dragan, Terorizam, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2009
238. Smit D. Antoni, Nacionalni identitet, Beograd, Biblioteka XX vek, 1998

239. Smith A., Nations and Nationalism in a Global Era, Cambridge, Polity Press, 1995
240. Smith Anthony, The Nation in History, Historiographical Debates about Ethnicity and
Nationalism, Cambridge, Polity Press, 2000.
241. Smith D. Anthony, Ethnic Origins of Nations, Blackwell Publishers, Oxford, 1986
242. Smith D. Anthony, Theories of Nathionalism, Holmes and Meier, New York, 1983
243. Smith, Corporations and Society: The Social Anthropology of Collective Action, Aldine
Publishing, Chicago, 1975
244. Snyder J, Nationalism and he Crisis of the Post-Soviet State, Posen Barry, The
Security Dilemma and Ethnic Conflict u Brown E. Michael, The International
Dimensions of Internal Conflict, Cambridge, Mass: MIT Press, 1996
245. Snyder Jack, Karen Ballentine, Nationalism and the Marketplace of Ideas, Brown
246. Snyder L., The New Nationalism, Ithaca: NY, Cornell University Press, 1968
247. Sokolovi Demal, Nacija protiv naroda, Biblioteka XX vek, Beograd, 2006
248. Spencer Metta, Separatism: Democracy and Disintegration, Rowman & Littlefield,
Maryland, 1998
249. Stack F. John Jr, Ethnic Identities in a Transnational World, Greenwood Press,
Westport, 1981
250. Stojkovic Branimir, ldentitet kao determinanta kulturnih prava, Kulturna pava,
Beograd, Beogradski centar za ljudska prava, 1999
251. Svensen H. Fr. La, Filozofija zla, Geopoetika, Beograd, 2006
252. Szcs J., Nation und Geschichte, Bhlau-Verlag GmbH, Kln/Wien, 1981
253. unji uro Otpori kritikom miljenju, RZ RKSSOH, Zagreb, 1989
254. unji uro, Religija (I i II tom), igoja tampa, Beograd, 1998
255. unji uro, Znati i verovati, Kranska sadanjost/Stvarnost, Zagreb, 1988
256. Tajfel H., Gruppenkonflikt und Vorurteil: Entstehung und Funktion sozialer
Stereotypen, Hans, Huber Verlag, Bern/Stuttgart/Wien, 1982
257. Taras Raymond C. and Rajat Ganguly, Understanding Ethnic Conflict: The
International Dimension (3rd Edition), Pearson Education Inc, Longman, New York,
2006
258. Tavris Carol, Anger The Misunderstood Emotions, rev. ed., Simon and Schuster, New
York, 1989
259. Taylor Stephen, Shakas Children: A History of the Zulu People, Harper Collins,
London, 1995

260. Tson R. Fernando, Ethnicity, Human Rights and Self-Determination, Wippman

David, International Law and Ethnic Conflict, American Society of International law,
Cornell University Press, London, 1998
261. Thackrah John Richard, Dictionary of Terrorism, Routledge, London/New York, 2004
262. The Nationalities at Risc, A Global View of Ethnopolitical Conflicts, United States
Institut for Peace Press, Washington, 1993
263. Thornberry Patrick i Martin Estebanez, Maria Amor ur., Prava manjina u Europi, Ibis
Grafika d.o.o., Zagreb, 2005
264. Tilly Charles, From Mobilization to Revolution, Reading, MA: Addison-Wesley, 1978
265. Todorova Marija, Imagining the Balkans, Oxford University Press, New York, 1997
266. Tofler Alvin i Hajdi, Rat i antirat, Paidea, Beograd, 1998
267. Trevaskis G.K.N., Eritrea: A Colony in Transition, Oxford University Press, London,
1960
268. Turjaanin Vladimir, Socijalna psihologija etnikog identiteta, Banja Luka, 2014
269. Turner W. Visctor, Ritual Aspects of Conflict Control in African Micropolitics,
Political Antropology, Aldine Publishing Company, Chicago, 1966
270. Vanhanen T., Ethnic Conflicts: Their Biological Roots in Ethnic Nepotism, London,
Ulster Institute for Social Research, 2012
271. Vanhanen T., Politics of Ethnic Nepotism: India as an Example, New Delhi, Sterling
Publishers, 1992
272. Varga Boris, Farbanje demokratije, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd,
2013
273. Vitkus Gediminas, Evropski mozaik- 28 drava Evropske unije, Informacioni centar
Evropske unije u Beogradu, Beograd, 2014
274. Vlaisavljevi Ugo, Etniki identitet i etnopolitika, Mauna-fe, Sarajevo 2007
275. Volc N. Kenet, Teorija meunarodne politike, Centar za civilno-vojne odnose,
Alexandria Press, Beograd, 2008
276. Volkan V. D., Demetrios A. J., Montville V. J., The Psyhodinamics of International
Relationships, Vol. I: Unofficial Diplomacy at Work, Lexington Books, Lexington MA,
1990
277. Volkan Vamik D., Bloodlines: From Ethnic Pride to Ethnic Terrorism, Farrar, Strauss
and Giroux, New York, 1997
278. Walzer Michel, Just and Unjust Wars, Basic Books, New York, 1977
279. Weiner Myron, International Migration and Security, Westview Press, Boulder,
Colorado, 1993

280. Weller Marc, Self-governance in interim settlements: The case of Sudan, Weller,
Marc, Wolf, Stefan, Autonomy, Self-governance and Conflict Resolution: Innovative
approaches to institutional design in divided societies, Routledge, London, 2005
281. Weller, Marc, Wolf, Stefan, Autonomy, Self-governance and Conflict Resolution:
Innovative approaches to institutional design in divided societies, Routledge, London,
2005
282. Welliver K. Timothy, African Nationalism and Independence, Garland Publishing,
Hamden CT, 1993
283. White E., Genes, Brains and Politics: Self-Selection and Social Life, Praeger, Westport,
1993
284. Whittaker J. David, Terrorist and Terrorism in the Contemporary World, Routledge,
London, New York, 2004
285. Wilkinson Paul, Terorizam protiv demokracije, Golden marketing, Zagreb, 2002
286. Wimmer Andreas, Nationalist Exclusion and Ethnic Conflict: Shadows of Modernity,
Cambridge University Press, New York, 2002
287. Winkler H. A., Einleotung: Der Nationalismus und seine Funktionen, Nationalismus,
Knigstein, 1985
288. Wippman David, International Law and Ethnic Conflict, American Society of
International law, Cornell University Press, London, 1998
289. Wolff Stefan, Ethnic Conflict: A Global Perspective, Oxford Univesity Press, New
York, 2007
290. Wynen Van Ann, Thomas A. J. Jr, Non-Intervention: The Law and Its Import in the
Americas, Sauthern Methodist University Press, Dallas, 1956
291. Zaagman Rob, Conflict Prevention in the Baltic States: The OSCE High Commissioner
on National Minorities in Estonia, Latvia and Lithuania, European Centre for Minority
Issues, Flensburg, 1999
292. Zartman William, Collapsed States: The Disintegration and Restoration of Legitimate
Authority, Lynne Rinner Publishers, Boulder, London, 1995
293. ani Ivo, Hrvatski na uvjetnoj slobodi Jezik, identitet i politika izmeu Jugoslavije i
Europe, Fakultet politikih znanosti, Zagreb, 2007

II ZBORNICI, ASOPISI I LANCI:
1. Istorijski dokument, Izvor: Srna, Blic, 13. 02. 2016,

http://www.blic.rs/vesti/svet/istorijski-dokument-evo-sta-pise-u-deklaraciji-koju-su-
potpisali-papa-i-ruski/tdpewhk, (pristupljeno 17.02.2016.)
2. Adelman Howard, The Ethic of Humanitarian Intervention: The Case of the Kurdish
Refugees, Public Affairs Quaterly, Vol. 6, No. 1, January 1992
3. Agne Kartag Odri, Normativno-pravna zatita identiteta, Kulturni i etniki identiteti u
procesu globalizacije i regionalizacije Balkana, Jugoslovensko udruenje za nauno
istraivanje religije JUNIR, PUNTA, Ni, 2002
4. Arbucki Tammy, "Building a Bosnian Army", Jane International Defence Review,
August 1997
5. Arenson Karen W., CUNY Program to Help Black Men Is Called Discriminatory, New
York Times, April 19, 2006
6. Armed Conflicts and Conflict Management, Stockholm International Peace Research
Institute SIPRI, http://www.sipri.org/contents/conflict/, (pristupljeno 10. 01. 2008.)
7. Armed Conflicts and Conflict Management, Stockholm International Peace Research
Institute SIPRI, http://www.sipri.org/contents/conflict/, (pristupljeno 10. 01. 2015.)
8. Bai Goran, Ljudska bezbednost, ljudska prava, multikulturalizam i sandake
(ne)prilike, Mali vodi kroz ljudsku sigurnost, Kulturni centar DamaD, Novi Pazar, 2014
9. Baki Jovo, Teorijsko-istraivaki pristupi etnikoj vezanosti (ethnicity) nacionalizmu i
naciji, asopis za sociologiju, socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju, s.l., broj
3, 2006
10. Balaov Aleksejevi Jurij, Etniki separatizam i kriza evropske dravnosti, Nova
Srpska politika misao, http://www.nspm.rs/savremeni-svet/etnicki-separatizam-i-kriza-
evropske-drzavnosti.html?alphabet=l, (pristupljeno 17.10.2014.)
11. Basta Lidija, Nacionalna drava i prava manjina argumenti etnike dravnosti jai su
od argumenata demokratije, Federalizam i problem manjina, Fakultet politikih nauka u
Beogradu & Konrad Adenauer Stiftung, Beograd, 1995
12. Beary Brian, Separatist Movements Should Nations have a Right to Self
Determination, Global Researcher, Vo. 2., No. 4, April 2008
13. Beran H., A Liberal Theory of Secession, Vol. 32, No. 20, Political Studies, 1984

14. Bercovitch Jacob, Third Parties in Conflict Management: The Structure and Conditions
of Effective Mediation in International Relations, International Journal, Vol. 40, No. 4,
Autumn 1985
15. Berman Ilan, The Once and Future Threat, Americas Purpose & Role in a Changed
World, World Affairs, May/June 2014
16. Betts K. Richard, The Delusion of Impartial Intervention, Foreign Affairs, Vol. 73, No.
6, November/December 1994
17. Bckler Stefan, The Soth Tyrol 75 Years of Ethnic Conflict and Peaceful
Coexistence, u: Macura, M. i Stanovi V. (ur.), Poloaj manjina u Saveznoj Republici
Jugoslaviji, zbornik radova sa naunog skupa odranog 11, 12. i 13. januara 1995,
Beograd, Srpska akademija nauka i umetnosti SANU, Odeljenje drutvenih nauka, knjiga
19, Beograd, 1996
18. Bonifazi Corrado, Meunarodne migracije na Balkanu od kraja Hladnog rata: Opti
pregled, Migracije, krize i ratni sukobi na Balkanu s kraja XX veka, Drutvo demografa
Srbije DemoBalk, 2011
19. Bose Sumantra, State Crises and Nationalities Conflict in Sri Lanka and Yugoslavia,
Comparative Political Studies, Vol. 28, No. 1, April 1995
20. Boutros Boutros-Ghali, Empowering the United Nations, Foreign Affairs, Vol. 72, No.
5, Winter 1992/1993
21. Bowen R. John, The Myth of Global Ethnic Conflict, Journal of Democracy, Vol. 7,
No. 4, October 1996
22. Buckelew A. Richard, Lynching to Belong: Claiming Whiteness through Racial
Violence, Journal of Southern History, Vol. 75, Issue 2, May 2009
23. Buergenthal Thomas, The Normative and Institutional Evolution of International Human
Rights, 19 (4) Human Rights Quarterly, 1997
24. Burg Steven, The Political Integration of Yugoslavias Muslims / Determmination of
Success and Failure, Carl Beck Papers, broj 203, Pitrsburg, 1983
25. Carment David, Assessing State Failure: Implications for Theory and Practice, Third
World Quarterly, Vol. 24, No. 3, June 2003
26. Carroll Rory, Report on the wave of sehual violence sweeping trough the Democratic
Republic of Congo, The Guardian, 31 January 2005, G2 section
27. Central Intelligence Agency, Country Comparison to the World - ETHNIC
GROUPS,https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2075.html,
28. Chai Sun-Ki, Nationalism and Separatism, Nations and Nationalism, Vol. 4, 14
February, 2008

29. Chandra Kanchan, Ethnic Bargains, Group Instability, and Social Choice Theory,
Politics & Society, br. 29, 2001
30. Chima Jugdep, Effects of Political Leadership on Ethnic Separatist Movements in
India, Paper presented at the annual meeting of the Midwest Political Science
Association, Palmer House Hotel, Chicago, Illinois, April 12, 2007
31. Chima Jugdep, How Does Political Leadership Affect the Trajectories of Ethnic
Separatist Insurgencies?: Comparative Evidence from Movements in India, Paper
presented at the annual meeting of the American Political Science Association, Marriott
Wardman Park, Omni Shoreham, Washington Hilton, Washington, D.C., September 01,
2005
32. Chipman John, Managing the Politics of Parochialism, Survival, The IISS Quarterly,
vol. 35, br. 1, 1993
33. Chipman John, The Future of Strategic Studies: Beyond Even Grand Strategy,
Survival, Vol. 34, No. 1, Spring 1992
34. Chopra Jarat, Thomas Weiss, Sovereignty Is No Longer Sacrosant: Codifying
Humanitarian Interventionism, Ethic & International Affairs, No. 6, 1992
35. Chossudovsky Michel, "Kosovo Freedom Fighter Financed by Organized Crime", Covert
Action Quarterly, Fall 1999
36. Chris Allen, Warfare, endemic violence and state collapse in Africa, Review of African
Political Economy, Vol. 26, No. 81, 1999
37. Cliffe L, Luckham R., Complex political emergencies and state: Failure and the Faith of
the State - Effects of War, Third World Quarterly, Vol. 20, No. 1, 1999
38. Council of the European Union, A Secure Europe in a Better World: European Security
Strategy, Council of the European Union, Brussels, 2003.,
39. Council on Foreign Relations, Global Conflict Tracker, http://www.cfr.org/global/global-
conflict-tracker/p32137#!/?gclid=COKc_bOh6MoCFUORGwodiJ8AhA, (pristupljeno
08.02.2016.)
40. Crenshaw Martha, The Psihology of Terrorism: An Agenda for 21st Century, Political
Psihology, Vol.21, No.2, June 2000
41. Delanty Gerard, Discussion Paper: Theoretical Considerations on Xenophobia: Cultural
Violence, Nationalism and Everyday Life, Workshop Racism and Xenophobia: Key
Issues, Mechanisms and Policy Opportunities, European Commission, Brussels 5-6th
April, 2001
42. Denton S. James, Americas Purpose & Role in a Changed World, World Affairs,
May/June 2014

43. Despi Aleksandar akademik i predsednik SANU, Pozdravna re na naunom skupu o

nacionalnim manjinama odranog 11, 12. i 13. januara 1995, Beograd, u: Macura, M. i
Stanovi V. (ur.), Poloaj manjina u Saveznoj Republici Jugoslaviji, Srpska akademija
nauka i umetnosti SANU, Odeljenje drutvenih nauka, knjiga 19, 1996
44. Diamond, L., Is the Third Wave Over, Journal of Democracy, 1996., Vol. 7, no. 3.
Development Dialogue, 1999, str. 1-2; 2000
45. Dobratz Betty A., Shanks-Meile, Stephanie L., Strategy of White Separatism, Journal
of Political and Military Sociology, Summer 2006
46. Dugin Aleksandar, The Fourth Political Theory, http://www.4pt.su/ka/node/96,
47. Duki Marija, Trgovina konvencionalnim orujem Ekonomija zasnovana na ratu,
Preko ramena, http://www.prekoramena.com/t.item.23/trgovina-konvencionalnim-
oruzjem.html, (pristupljeno 12.10.2010.)
48. orevi M., Pobuna masa u SAD: evo zato je Donald Tramp novi ameriki heroj i
zato e biti predsednik, Kurir, http://www.kurir.rs/planeta/prvi-socijalista-protiv-
americkog-bonaparte-berni-sanders-i-donald-tramp-heroji-americkih-masa-clanak-
2151661, (pristupljeno 26.02.2016.)
49. ukanovi G, Gordani J., Poloaj slovenskih etnikih zajednica u Austro-Ugarskoj
povod za izbijanje krize, Politeia, Banja Luka, godina IV, br. 8, decembar 2014
50. Eliade Mircea, Le monde ortodoxe, pouvoir et nation, Geopolitique, Paris, No. 47,
automne 1994.
51. Falk Richard, Appraising the UN at 50: The Looming Challenge, Journal of
International Affairs, Vol. 48, No.2, Winter 1995
52. Fati Aleksandar, Modern diplomacy in the Balkans, Montenegro Journal of Foreign
Policy, vol. 3, no. 1-2, 1998
53. Fearon James D., Laitin David D., Explaining Interethnic Cooperation, American
Political Science Review, No. 90, 1996
54. Fein Helen, Genocide: A Sociological Perspective, Current Sociology, broj 38, Spring
1990
55. Filipovi Vladimir, TROJANSKI KONJ Islamisti se infiltriraju irom Evrope prerueni
u izbeglice, Blic, 07.10.2014., http://www.blic.rs/vesti/svet/trojanski-konj-islamisti-se-
infiltriraju-sirom-evrope-preruseni-u-izbeglice/ghp9n70, (pristupljeno 20.10.2014.)
56. Fisher Max, The one map that shows why Syria is so complicated, The Washington
Post, August 27, 2013,
https://www.washingtonpost.com/news/worldviews/wp/2013/08/27/the-one-map-that-
shows-why-syria-is-so-complicated/, (pristupljeno 10.03.2016.)

57. Fox Jonathan, Is Ethnoreligious Conflict a Contagious Disease?, Studies in Conflict

and Terrorism, Volume 27, Issue 2, 2004
58. Fox Jonathan, The Rise of Religious Nationalism and Conflict: Ethnic Conflict and
Revolutionary Wars, 1945-2001, Journal of Peace Research, br. 41, Novembar 2004
59. Fukuyama Francis, The Last Man in a Bottle: An Essay on the Tenth Anniversary
of the Publication of 'The End of History' and "Responses to Fukuyama," The National
Interest, No. 56, Summer 1999
60. Giancarlo Valori, The European Union, Antisemitism, Rasizm and Xenophobia, The
Israel Journal of Foreign Affairs, Vol. 1, 2007
61. Golubovi Zaga, Kulture u tranziciji u istonoj Evropi i Jugoslaviji: raskorak izmedju
kulturnog i nacionlanog obrasca, Kulture u tranziciji, Plato, Beograd, 2004
62. Green P. Donald, Laurence H. McFalls , Jennifer K. Smith, Hate Crime: An Emergent
Research Agenda, Annual Review of Sociology, Vol. 27, 2001
63. Hanauer I. S., The Path to Redemption: Fundamentalist Judaism, Territory, and Jewish
Settler Violence in the West Bank, Studies in Conflict and Terrorism, Vol. 18, Issue 4,
1995
64. Harbottle Michael, The Strategy of Third Party Intervention in Conflict Resolution,
International Journal, Vol. 35, No.1, Winter 1970-80
65. Harf Barbara, Bosnia and Somalia: Strategic, Legal and Moral Dimensions of
Humanitarian Intervention, Report from the Institute for Philosophy and Public Policy,
Vol. 12, No. 3-4, Summer/Fall 1992
66. Harff Barbara, Genocide and Human Rights: International Legal and Political Issues,
University of Denver Monograph Series in World Affairs, Denver, Vol. 20, Book 3, 1984
67. Harff Barbara, Gurr Ted Robert, Victims of the State: Genocides, Politicides and Group
Repressions Since 1945, International Review of Victimology, Vol. 1, No. 1, 1989
68. Harold Isaacs, Basic Group Identity The Idols of the Tribe, Ethnicity, Vol. 1, 1974
69. Hechter Michael, Margaret Levi, The Comparativ Analysis of Ethnoregional
Movements, Ethnic and Ratial Studies, Vol. 2, July 1979
70. Hendriksen B. John, The continuous process of recognition and implementation of the
Sami peoples right to self-determination, Cambridge Review of International Affairs,
Volume 21, Number 1, March 2008
71. Hobsbaum Erik, Kuda ide amerika imperija, Le Monde Diplomatique, (izdanje na
srpskom jeziku), br. 6/2003
72. Hoeber Rudolph Susanne, Lloyd I. Rudolph, Modern Hate: How Ancient Animosities
Get Invented, New Republic, 22 Mart, 1993

73. Hoffmann Stanley, Sovereignty and the Ethic of Intervention, First Annual Theodore
M. Hezburgh Lecture Series, Joan B. Kroc Institute for International Peace Studies,
University of Notre Dame, January 24, 1995
74. Hoiskar Halsan Astri, Underage and Under Fire: An Enquiry into the Use of Child
Soldiers 1994-1998, Chilhood, Vol. 8, No. 3, 2001
75. Howell Nancy R., Radical Relatedness and Feminist Separatism, Process Studies,
Vol. 18, No. 2, Leto 1989
http://ue.eu.int/uedocs/cmsUpload/78367.pdf., (pristupljeno 01.08.2009.)
76. Huber J. Konrad, Preventing Ethnic Conflict in the New Europe: The CSCE High
Commissioner on National Minorities, Minority Rights and Responsibilities: Challenges
in the New Europe, Institute on East-West Studies, New York, 1993
77. Hulterstrm Karolina, The Logic of Ethnic Politics - Elite Perceptions about the Role of
Ethnicity in Kenyan and Zambian Party Politics, Henning Melber, Politican Oppositions
in African Countries: The Cases of Kenya, Namibia, Zambia, and Zimbabwe , Nordic
Africa Institute (NAI), Uppsala, Sweden, Discussion Paper No. 37, Stocholm, Elanders
Gotab AB, 2007
78. Huntington Samjuel, Sudar civilizacija, Foreign Affairs, 72/3/1993
79. Isakovi Zlatko, Democracy, Human Rights and Ethnic Conflicts in the Globalised
World, MP 4, Vol. LIV, br. 4, 2002
80. Ivekovi Ivan, SAD, Irak i geopolitika nafte, Republika, godina XV, 308-309, 1-31.
maj, 2003., http://www.republika.co.rs/308-309/15.html, (pristupljeno 09.11.2015.)
81. Iyob Ruth, Regional Hegemony: Domination and Resistance in the Horn of Africa,
Journal of Modern African Studies, Vol. 32, No. 2, June 1993
82. Jakeevi Ruica, Zatita manjinskih identiteta u Republici Hrvatskoj, Politiki ivot,
broj 9, Fakultet politikih nauka Univerziteta u Beogradu & Centar za demokratiju,
Beograd, septembar 2013
83. Jayawardhana Walter, Guns for Drugs, Sunday of Calcutta, November 4-10, 1990
84. Jeli Ivana, Evropski standardi participacije nacionalnih manjina u javnom i politikom
ivotu, s posebnim osvrtom na Crnu Goru, Politiki ivot, broj 9, Fakultet politikih
nauka Univerziteta u Beogradu & Centar za demokratiju, Beograd, septembar 2013
85. Jiaxing Xu, The Ethnic Security Dilemma and Ethnic Violence: An Alternative
Empirical Model and its Explanatory Power, Res Publica Journal, Vol. 17, br. 1, lanak
9, Illinois Wesleyan University, 2012
86. Jongman A., Schmid A., Trends in Contemporary Conflicts and Human Rights
Violations, Terrorism and Political Violence, Vol. 11, No. 3, 1999

87. Jongman J. Albert, Schmid P. Alex, Wars, Low-Intensity Conflicts and Serious
Disputes: A Global Inventory of Current Confrontations, Interdisciplinarni Istraivaki
Program osnova krenja ljudskih prava (Program of Research on Root Causes of Human
Rights Violations-PIOOM), University of Leiden, Netherlands.
88. Jovanovi Dragan, Ako nee Isus Muhamedu, NIN, 26.06.2003.,
http://www.nin.co.rs/2003-06/26/29518.html, (pristupljeno 15.04.2005.)
89. Jovanovi okica, Srbija na Balkanu: Dijalog ili beg u identitetsko ognjite, Kulturni i
etniki identiteti u procesu globalizacije i regionalizacije Balkana, Filozofski fakultet-
Univerzitet u Niu, Institut za sociologiju, SVEN, Ni, 2005
90. Kazlan Melik, Kremlin Values Putins Strategic Conservativism, World Affairs,
May/June 2014
91. Kempelman Max, Secession and the Right of Self-determination, The Washington
Quarterly, Summer 1993
92. Kornhauser William, The Politics of Mass Society, Glencoe, Free Press, Illinois, 1959
93. Kotowitz Victor, Matt Moody, A World Civil Strife, Los Angeles Times, June 8, 1993.
94. Krsti Predrag, Identitet", Kulturno-etike pretpostavke civilnog drutva, Pojmovnk
civilnog drutva (III), Beograd, Grupa 484, 2004
95. Lajos Arday, Narod, nacija, drava, nacionalna drava, nacionalizam (Prevela:
Katinka Beretka) Dlkelet-Eurpa - South-East Europe International Relations
Quarterly, Vol. 3. No. 4. , Zima 2012
96. Lali Draen, Zlatkovi-Winter Jelena, Nemiri u Francuskoj 2005: pria sa zapadne
strane, Politika misao, Vol. 43, No. 2, decembar 2006
97. Lattas Judy, Cruising: 'Moral Panic' and the Cronulla Riot, The Australian Journal of
Antropology, Vol. 18, No. 3, 2007
98. Lemarchand Rene, Managing Transnational Anarchies: Rwanda, Burundi and South
Africa in Comparative Perspective, Journal of Modern African Studies, Vol. 32, No. 4,
December 1994
99. Leo John, Let the Segregation Commence, Separatist graduations proliferate at UCLA",
City Journal, June 13, 2007
100. Levi-Strauss, Guerre et commerce chez les Indiens de lmrique du Sud,
Renaissance, Vol. 1, New York, 1943
101. Levit Nancy, Embracing Segregation: The Jurisprudence of Choice and Diversity in
Race and Sex Separatism in Schools, University of Illinois Law Review, University of
Illinois, 29. August 2005
102. Lintner Bertil, The Indo-Burmese Frontier: A Legacy of Violence, Janes Intelligence
Review, Vol. 6, No. 1, January 1, 1994

103. Lischer Kenyon Sarah, Collateral Damage: Humanitarian Assistance as a Cause of

Conflict, International Security, Vol. 28, No. 1, Summer 2003
104. List of ongoing Conflicts, Wars in the World Daily News on Wars in the World and on
New States, http://www.warsintheworld.com/?page=static1258254223, (pristupljeno
08.02.2016.)
105. Llobera R. Josep, working paper: Recent Theories of Nationalism, Institut de Cincies
Poltiques i Socials, Barcelona, 1999
106. Loonc Alpar, Prizivanje nasilja i lomne mogunosti upravljanja, Nasilno rasturanje
Jugoslavije uzroci, dinamika, posledice, Centar za civilno-vojne odnose, Beograd, 2004
107. MacDonald Kevin, An Integrative Evolutionary Perspective on Ethnicity, Ethnic
Identity, Association for Politics and the Life Sciences, No. 20, 2001/2002
108. Mandelblaum Michael, The Reluctance to Intervene in Foreign Country Problem,
Foreign Policy, Vol. 95, June 1994
109. Mapping the Global Muslim Population - A Report on the Size and Distribution of the
Worlds Muslim Population, Pew Forum on Religion & Public Life, Washington,
October 2009
110. Mayfield James, Explaining the Rapid Rise of the Xenophobic Right in Contemporary
Europe, Geo Currents, July 22, 2013
111. Meszaros Sara, Balkanski Barbarogenij: problem etniciteta u analizama rata na podruju
bive Jugoslavije, asopis Diskrepancija, svezak VI, broj 10, 2005
112. Migration News, Vol. 1, No. 4, May 1994.,
https://migration.ucdavis.edu/mn/more.php?id=322, (pristupljeno 29.06.2014.)
113. Miladinovi Slobodan, Problem kolektivnog identiteta u fragmentisanom drutvu
Srbije, Kulturni i etniki identiteti u procesu globalizacije i regionalizacije Balkana,
Filozofski fakultet-Univerzitet u Niu, Institut za sociologiju, SVEN, Ni, 2005
114. Milainovi Sran, elimir Keetovi, Mogunosti reavanja unutardravnih
konflikata, MP 1-2, Vol. LXI, br. 1-2, Januar 2009
115. Milivojevi Snjeana, Istraivaki projekat: Slika etnikih manjina u vodeim
tampanim medijima u zemljama Jugoistone Evrope, Media Diversity Institute,
London, 2001/2002
116. Milken Robert, Balkan strife shakes Australia, The Independent, April 10, 1994
117. Milojevi Momir, Nediskriminacija i zatita manjina, Anali Pravnog fakulteta, 6/1984,
1984, Beograd
118. Miloevi Boo, Od nacionalnog do kosmopolitskog i nazad: Socioloki diskurs o
svakodnevici u kojoj ivimo, Kulturni i etniki identiteti u procesu globalizacije i
regionalizacije Balkana Filozofski fakultet-Univerzitet u Niu, Institut za sociologiju,
SVEN, Ni, 2005
119. Minorities at Risk Project (MAR), University of Maryland,

http://www.cidcm.umd.edu/mar/, (pristupljeno 28.07.2014.)
120. Mitrovi Ljubia, Kontroverze o sudbini identiteta u procesu globalizacije i
regionalizacije Balkana, Kulturni i etniki identiteti u procesu globalizacije i
regionalizacije Balkana, Filozofski fakultet-Univerzitet u Niu, Institut za sociologiju,
SVEN, Ni, 2005
121. Moore Jonathan, Refugees and Foreign Policy: Immediate Needs and Durable
Solutions, Lecture at the John F. Kennedy School, Harvard University, April 6, 1987,
Drke Luis, Preventive Action for Refugee Producing Situations, Peter Lang, Frankfurt,
1990
122. Mosnews, Russian arms export agency boasts orders worth $17Bln,
http:www.mosnews.com, (pristupljeno 11.07.2012.)
123. Mozaffar Shaheen, James R. Scarritt, Glen Galaich, Electoral Institutions,
Ethnopolitical Cleavages, and the Party System in Africas Emerging Democracies,
American Political Science Review, br. 97, 2003
124. Murray CJ, Lopez A. D., Alternative projections of mortality and disability by cause
1990-2020: global burden of disease study, Lancet - US National Library of
MedicineNational Institutes of Health, 1997
125. N. S., Veliki vole oruje, Veernje Novosti, 13. april 2015. godine,
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:543318-Veliki-vole-oruzje, (pristupljeno
15.04.2015.)
126. Nguyen Mai, Causes of Ethnic Conflict: Examining The Role Of Religious Diversity
And Contagion Effects, Creighton University, Nebraska,
http://www.creighton.edu/fileadmin/user/CCAS/docs/Mai_Nguyen.pdf, (pristupljeno
30.10.2015.)
127. Osborn Samuel, Violence more comon in Bible than Quran text analysis reveals,
Independent, 10 February 2016, http://www.independent.co.uk/arts-
entertainment/books/violence-more-common-in-bible-than-quran-text-analysis-reveals-
a6863381.html, (pristupljeno 11.02.2016.)
128. Owens Patricia, Theorizing Military Intervention, International Affairs, Vol. 80, No. 2,
March 2004
129. Pavkovi Aleksandar, Liberalizam, otcepljenje i nasilje, Rizik, mo, zatita uvoenje
u nauke bezbednosti, Slubeni Glasnik, Beograd, 2000
130. Pavlovi Miodrag, Rat ili razumevanje drugog, Koraci, 1-2/93 u Simeunovi Dragan,
Teorija politike - rider, I deo, Nauka i drutvo, Beograd, 2002

131. Peji Mario, Analiza-meunarodno pravo i separatizam u Europi, Strijela Info,

http://www.strijela.info/medunarodno-pravo-i-separatizma-u-europi/, (pristupljeno
22.09.2014.)
132. Petriui Antonija, Rights of Minorities in International Law, 11(38/39) Croatian
International Relations Review, 2005
133. Petrovi A., Trgovci orujem obru hiljadu milijardi dolara, Blic,
http://www.blic.rs/vesti/svet/trgovci-oruzjem-obrcu-hiljadu-milijardi-dolara/9v2x4rh,
134. Petrovi R. Marko, Miroslav Kos, Graani ele vraanje vojnog roka, Blic,
29.03.2015., http://www.blic.rs/vesti/drustvo/gradani-zele-vracanje-vojnog-
roka/2hgs4dv, (pristupljeno 12.04.2015.)
135. Picco Giandomenico, The U. N. and the Use of Force: Leave the Secretary General Out
of It, Foreign Affairs, Vol. 73, No. 5, September/October 1994
136. Pierre J. Andrew, The Politics of International Terrorism, Orben, Vol. 19, No. 4,
Winter 1976
137. Political Handbook of the World 2007., CQ Press, 2007., Unrepresented Nations and
Peoples Organization (UNPO), www.unpo.org
138. Posen R., Barry R., The Security Dilemma and Ethnic Conflict, Survival, Vol 35, br. 1,
Spring 1993
139. Posner Daniel N., The Political Salience of Cultural Difference: Why Chewas and
Tumbukas are Allies in Zambia and Adversaries in Malawi, paper presented at the
Annual Meeting of the American Political Science Association, Philadelphia, August
2003
140. Posner Daniel N., Tribal and Language Group Voting in Zambia: Documenting
Variation Using a New Data Set, paper presented at the Annual Meeting of the American
Political Association, Boston, August 2002
141. Poynting, Scott, What caused the Cronulla riot?, Race & Class, Vol. 48, Issue 1, Jul-
Sep 2006
142. Procena broja rtava trgovine ljudima US State Department,
http://www.state.gov/g/tip/rls/rpt/23495.htm, (pristupljeno 21.09.2014.)
143. Pugliese David, Private Armise Threaten Established Borders, Defence News, April 4,
1994
144. Radenovi Sandra, Nacionalni identitet, etnicitet, (kritika) kultura seanja, Folozofija i
drutvo, broj 3/2006
145. Radovi Ivana, Trgovina ljudima prirunik za novinare, ASTRA-Antitraficking Action
i Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji, Beograd, 2008

146. Raki Vojin, Kant i Rols: od venog mira do statusa kvo u meunarodnim odnosima,
Rizik, mo, zatita uvoenje u nauke bezbednosti, Slubeni Glasnik, Beograd, 2000
147. Remikovi Sneana, Demografske karakteristike izbjeglica u Crnoj Gori prema
rezultatima Popisa stanovnitva, domainstava i stanova iz 2003, Migracije, krize i ratni
sukobi na Balkanu s kraja XX veka, Drutvo demografa Srbije DemoBalk, 2011
148. Rosenau N. James, Ominous Tensions in a Globalizing World - In: Conference on
International Relations, Middle East Technological University, Ankara, Turkey, July 3,
2002, Isuses of CESR Volume 2, Number 3. http://www.cesr-cess.org/CESR_contents.
html, (pristupljeno 21. 01. 2004)
149. Rotberg I. Robert, The New Nature of Nation-State Failure, Washington Quarterly,
Vol. 25, No. 3, Summer 2002
150. Rubinstein, W. D., Anti/Semitism in Australia, Edited version of submission to the
Human Rights and Equal Opportunity Commission hearing on racial violence in
Australia, Australian Jewish News, 13 October 1989
151. Rummel Rudolph J., Is Collective Violence Correlated with Social Pluralism?, Journal
of Peace Research, br. 34, May 1997
152. Rushton J. Philippe, Ethnic nationalism, evolutionary psychology and Genetic Similarity
Theory, Nations and Nationalism, Vol. 11, ASEN, October 2005
153. Ruttan, Lore M., Margaret Franzen, Robert Bettinger, and Peter J. Richerson, Ethnic
interactions: Analysis of a sample of boundaries n.d. [cited 2008],
http://www.des.ucdavis.edu/faculty/Richerson/Ethnicity%208-11-06%20for%20pdf.pdf.,
154. Ryan S., Conflict Management and Conflict Resolution, Terrorism and Political
Violence, Vol. 2, No. 1, 1990
155. S.N., Zloupotreba psihijatrije, asopis NIN, broj 2546, 14. oktobar 1999., Beograd,
http://www.nin.co.rs/1999-10/14/10153.html, (pristupljeno 07.11.2013.)
156. Sabanadze Natalie, States, Minorities and Regional Hegemons in South Caucasus:
Whose Responsibility to Protect?, Francesco Palermo i Natalie Sabanadze (ur.),
National minorities in inter-state relations, Nijhoff Publ., Leiden, 2011
157. Safran William, Non-separatist Policies Regarding Ethnic Minorities: Positive
Approaches and Ambiguous Consequences, International Political Science Review, Vol.
15, No. 1, Januar 1994
158. Sandak Press, Ovdje je nekada bila velika drava koja se zvala Sirija,
http://sandzakpress.net/ovdje-je-nekada-bila-velika-drzava-koja-se-zvala-sirija,

159. Savi Dubravka, Dva veka od Rotildove smrti, Veernje novosti, 30.04.2012.,
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:377719-Dva-veka-od-Rotildove-smrti,
160. Schaper Michael, The Broome race riots of 1920, Studies in Western Australian
History, No.16, 1995
161. Schoeflin George, Ethniscje Minderheiten in Mittel-und Osteuropa, Internationale
Politik, Nr. 10/1997
162. Schroeder W. Paul, The New World Order: A Historical Perspective, Washington
Quarterly, Vol. 17, No. 2, Spring 1992
163. Schwab G, Enemy oder Foe: der Konflikt der Modernen Politik, Epirrhosis Festgabe
fr C. S., Band 2, Duncker & Humblot, Berlin, 1968
164. Sekelj Laslo, Kulturna prava nacionalnih manjina, u: Macura, M. i Stanovi V. (ur.),
Poloaj manjina u Saveznoj Republici Jugoslaviji, zbornik radova sa naunog skupa
odranog 11, 12. i 13. januara 1995, Beograd, Srpska akademija nauka i umetnosti
SANU, Odeljenje drutvenih nauka, knjiga 19, Beograd, 1996
165. Sekuli Nada, Fullerova teorija rata i promene u konceptima voenja rata u drugoj
polovini XX veka nastanak kreativnog rata, Sociologija, vol. 53, br. 2, 2011
166. Serafim Ana, Terrorism A Cultural Phenomenon?, Connections, Partnership for
Peace Consortium of Defence Academies and Security Studies Institutes, Garmisch-
Partenkirchen, Germany, Spring 2005
167. Shaver Andrew, Yang-Yang Zhou, Questioning Refugee Camps as Sources of
Conflict, Department of Politics, Princeton University, September 24, 2015
168. Simmons K., Modern racism in the media: constructions of 'the possibility of change' in
accounts of two Australian 'riots', Discourse & Society, Vol. 19, No. 5, September 2008
169. Simonovi Milan, Separatizam u Africi: Zato nema mirnog razilaenja?, National
Geographic Srbija, http://www.nationalgeographic.rs/vesti/4033-separatizam-u-africi-
zasto-nema-mirnog-razilazenja.html, (pristupljeno 28.10.2014.)
170. Slavkovi Filip, Izbeglike i humanitarne krize Posledice ratova i bede,
Radiobremen, http://www.funkhauseuropa.de/sendungen/radioforum/region/srbija-
izbjeglice-100.html, (pristupljeno 14.08.2015.)
171. Smith Anthony, D., Nations and their Pasts, Nations and Nationalism, V. 2/No. 3, 1996
172. Smith Jeffrey, David B. Ottoway, The Covert Arms Trade The Second Oldest
Profession, The Economist, February 12, 1994
173. Socialist Equality Party (Australia), The class issues behind Australia's race riots: The
racist violence that exploded in the Sydney suburb of Cronulla on 11 December 2005,
World Socialist Web Site Review, No.17, Feb-May 2006

174. Soto de Alvaro, Graciana del Castillo, Obstacles to Peacebuilding: United Nations,
Foreign Policy, Vol. 94, Spring 1994
175. Spalevi ., Bjelajac , i Dimitrijevi, D., Trgovina orujem kao globalni meunarodni
problem, MP 2, Maj 2013
176. Stanojevi Ivan, Bezbednosna dilema u Ukrajini drugo itanje Barija Posena,
Politeia, Banja Luka, godina IV, br. 8, decembar 2014
177. Starevi Miodrag, Najnoviji razvoj meunarodnog prava oruanih sukoba,
Meunarodno pravo i novi svetski poredak, Redakcija Vojna knjiga, Vojnoizdavaki
zavod, Beograd, 2000
178. Stevanovi Jelena, Kju-kluks-klan podrao Trampa, Politika,
179. Stevanovi Jelena, Panika u Republikanskoj stranci zbog Trampa, Politika,
180. Stevanovi M. Nenad, Albanci kontroliu 75 odsto evropskog i 50 odsto amerikog
trita drogom, Intermagazin, 24.05.2013., http://www.intermagazin.rs/kosovom-vlada-
albanska-mafija-kosovska-vlada-se-finansira-od-trgovine-drogom-oruzjem-belim-
robljem/, (pristupljeno 12.06.2013.)
181. Stoel van der Max, The role of the OSCE High Commissioner on National Minorities in
thefield of conflict prevention, Collected Courses of the Hague Academy of
International Law 296, Martinus Nijhoff Publishers, 2002
182. Stojkovi Momir, Istorijski razvoj manjina zatite manjina i savremena meunarodna
aktuelnost manjinskog pitanja u balkanskim odnosima u: Macura, M. i Stanovi V.
(ur.), Poloaj manjina u Saveznoj Republici Jugoslaviji, zbornik radova sa naunog skupa
odranog 11, 12. i 13. januara 1995, Beograd, Srpska akademija nauka i umetnosti,
Odeljenje drutvenih nauka, knjiga 19, 1996
183. Suboti Milan, Projekt Birobidan: Obeana zemlja u sovjetskoj komunalki,
asopis Re, br. 84, Fabrika knjiga, Beograd
184. Sweeney John, Jen Holsoe, "Kosovo Disaster Response Service Stands Accused of
Murder and Torture", The Observer, London, 12 March 2000
185. egvi Saa, Meunarodno pravni standardi zatite nacionalnih manjina, 1(4) Hrvatska
pravna revija, 2001
186. mit Karl, Pojam politikoga, Prev. D. Basta, III Prg., broj 102/1995
187. Tanjug, Davutoglu optuio Rusiju za etniko ienje u Siriji, 09.12.2015.,
http://91.222.7.186/vesti/planeta.299.html:580623-Davutoglu-optuzio-Rusiju-za-etnicko-
ciscenje-u-Siriji, (pristupljeno 04.02.2016.)

188. Tanjug, Monstruozni zloini dihadista se nastavljaju: ISIS sada trguje i organima,
Telegraf, http://www.telegraf.rs/vesti/1922392-monstruozni-zlocini-dzihadista-se-
nastavljaju-isis-sada-trguje-i-organima, (pristupljeno 25.12.2015)
189. Tanjug, Pukov: U Siriji se odluuje o svetskom poretku, 03.03.2016.,
http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=232741, (pristupljeno 07.03.2016.)
190. Tanjug, Rusija orujem snabdeva i Siriju i Mali, Blic,
http://www.blic.rs/vesti/svet/rusija-oruzjem-snabdeva-i-siriju-i-mali/q7z382q,
191. Thual Fransois, Les Conflits Identitires, Ellipses, Paris, 1995
192. US Government, The National Security Strategy of the United States, 2002.,
www.state.gov/documents/organization/15538.pdf., (pristupljeno 26.08.2014.)
193. V.V., Evropu cepa separatizam, Telegraf, http://www.telegraf.rs/vesti/1004925-
evropu-cepa-separatizam-ovo-su-svi-regioni-koji-traze-nezavisnost-foto-video,
194. V.V., Planeta u plamenu, Telegraf, http://www.telegraf.rs/vesti/1044830-planeta-u-
plamenu-ovo-su-svi-separatisticki-regioni-na-svetu-foto, (pristupljeno 12.05.2014.)
195. Vanhanen Tatu, Ethnic Nepotism as Cros-Cultural Backround Factor of Ethnic
Conflict, Open Journal of Political Science, broj 4, Juli 2014
196. Vasovi Vuina, Drava, demokratija i etno-nacionalne manjine, u: Macura, M. i
Stanovi V. (ur.), Poloaj manjina u Saveznoj Republici Jugoslaviji, zbornik radova sa
naunog skupa odranog 11, 12. i 13. januara 1995, Beograd, Srpska akademija nauka i
umetnosti SANU, Odeljenje drutvenih nauka, knjiga 19, Beograd, 1996
197. Vukasovi Vid, Meunarodna zajednica i zatita nacionalnih manjina, Meunarodni
problemi, 3-4/92, 1992
198. Vukasovi Vid, Razvoj meunarodno-pravnog regulisanja poloaja nacionalnih manjina
u Evropi, Meunarodni problemi, 2-3/97, 1997
199. Walker Connor, Nation-Building or Nation-Destroying?, World Politics, br. 26, April
1972
200. Walker Conor, The Politics of Ethnonationalism, Journal of International Affairs, Vol.
27, Januar 1973
201. Walker Tom, "NATO Troops caught in a Balkan Ulster", Sunday Times, London, 18
March 2001
202. Walker Tom, Aiden Laverty, CIA Aided Kosovo Guerrilla Army, Sunday Times, 12
March 2000
203. Wallensteen Peter, Karin Axell, Armed Conflict 1989-1992, Journal of Peace
Research, No. 30, August 1993

204. Weiner Myron, Bad Neighbors, Bad Neighborhoods: An Inquiri into the Causes of
Refugee Flows, International Security, Vol. 21, No. 1, Summer 1996
205. Weiss G. Thomas, Intervention: Whither the United Nations?, Washington Quarterly,
Vol. 17, No. 1, Winter 1994
206. Weller Marc, Settling Self-determination Conflicts: Recent Developments, The
European Journal of International Law, Vol. 20 no. 1, 2009
207. Wilbur R. Jacobs, The Fatal Confrontation: Early Native-White Relations on the
Frontiers of Australia, New Guinea, and America: A Comparative Study Author(s), The
Pacific Historical Review, University of California Press Stable, Vol. 40, No. 3, August
1971
208. Wimmer Andreas, Introduction: Facing Ethnic Conflicts,
http://www.columbia.edu/~aw2951/FEC.intro.pdf, (pristupljeno 24.01.2013.)
209. Wright Jane, The OSCE and the Protection of Minority Rights, 18 (1) Human Rights
Quarterly, 1996
210. Zaharijevski Dragana, Regresivne forme identifikacije kao odgovor na izazove
globalizacije, Kulturni i etniki identiteti u procesu globalizacije i regionalizacije
Balkana, Filozofski fakultet-Univerzitet u Niu, Institut za sociologiju, SVEN, Ni, 2005
211. Zantovsky Michael, The Uncertainty of Freedom and the Freedom of Uncertainty,
Americas Purpose & Role in a Changed World, World Affairs, May/June 2014
212. Zatezalo uro, Jadovno, kompleks ustakih logora 1941., Beograd, Muzej rtava
genocida, Vol. 1/Vol. 2, Zbirka dokumenata, 2007
213. ivkovi Ivona, Tajna sukoba na Bliskom Istoku, 29.01.2009.,
http://www.ivonazivkovic.net/GAZA-GAS.html, (pristupljeno 24.04.2014.)
214. iek Slavoj, Pravi neprijatelj, Peanik, 13.12.2015., http://pescanik.net/pravi-
neprijatelj/, (pristupljeno 27.12.2015.)
215. uek Marija, Globalizacija kao poetak i kraj nacionalnih interesa, Bezbednost u
postmodernom ambijentu, Hanns Seidel Stiftung & Centar za istraivanje nacionalne
bezbednosti Beograd, 2007
216. uek Marija, Nasilje navijakih grupa kao vid politikog nasilja u Srbiji, Pravni
informator, ISSN 1450-7137, godina XIII, br. 5, 2010
217. uek Marija, OSCE and Contemporary Security Challenges, OSCE and
Contemporary Security Challenges, Organization for security and co-operation in Europe
(OSCE) Mission to Serbia, Belgrade, 2015
218. uek Marija, Sloboda veroispovesti, PRAVNI IVOT - asopis za pravnu teoriju i
praksu, Udruenje pravnika Srbije, broj 14/07, Tom VI, 2007
219. uek Marija, Magistarska teza Uticaj religije na donoenje politikih odluka sa
posebnim osvrtom na Vatikan odbranjena 2007. godine u Beogradu
220. uek Marija, Opening Conference Paper, First International Conference West Balkan
The Gate of Terrorism and Organized Crime, Center for Antiterrorism and World Peace,
Belgrade, June 2007
221. uek Marija, Specijalistika teza Savremena militantna politika interpretacija Islama
odbranjena na Fakultetu politikih nauka u Beogradu 2006. godine.
III DOKUMENTACIONA GRAA:
1. Akt UN: A/44/456/Add.I, 10 Oct., 1989

2. Boutros Boutros-Ghali, An Agenda for Peace: Preventive Diplomacy, Peacemaking and
Peace-Keeping, United Nations, New York, 1992
3. Central Intelligence Agency, Global Trends 2015: A dialogue about the future with
nongovernmental experts, National Intelligence Council, 2000
4. Congressional Budget Justification for Foreign Operations, Fiscal Year 2001, Released by
the Office of the Secretary of State, Resources, Plans and Policy, U.S. Department of
State, March 15, 2000
5. Meunarodne konvencije o ratnom pravu i sigurnosti, Zagreb, 1979
6. Michael Izady, Istraivanje Kolumbija Univeziteta - Gulf/2000 Project
7. Neuwith Gertrud, Paper on Separatist Movements in Multi-Etnic and Multi-Racial
Societies, Meeting of Experts on the Concept od Race, Identity and Dignity, UNESCO-
United Nations Educational Scientific and Cultural Organization, SCH-72/CONF.6/13,
20. Jun 1972, Paris, Distribution: Limited
8. Report of the Secretary-General on the Measures to Eliminate International Terrorism,
U. N. GAOR, 55th Sess., Agenda Item 166, at 56, U. N. Doc. A/55/179 (2000)
9. Resolution of the General Assembly UN 42/159, 7 Dec. 1987
10. Sporazum iz Sevra, Primary documents from World War One -World War I and Military
History List Document Archive (WWI-L), http://wwi.lib.byu.edu/, (pristupljeno
16.11.2014.)
11. Tekst Mira iz Lozane, Primary documents from World War One -World War I and
Military History List Document Archive (WWI-L), http://wwi.lib.byu.edu/, (pristupljeno
16.11.2014.)

12. The causes of conflict in Africa consultation document, Cabinet Sub-Committee on

Conflict Prevention in Africa, Foreign and Commonwealth Office, the Department for
International Development and the Ministry of Defence of the United Kingdom, March
2001
13. U. S. Committee for Refugees, World Refugee Survey 1994, U. S. Committee for
Refugees, Washington, DC, 1994
14. UNHCR, State of the Worlds refugees, Geneva, 2000
15. United Nations, A More Secure World: Our Shared Responsibility, Report of the High-
level Panel on Threats, Challenges and Change, UN, New York, 2004
IV INTERNET IZVORI:
1. Central Inteligence Agency, CIA The World Factbook,

https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2075.html,
(pristupljeno 11.06.2015. godine i 30.06.2015. godine)
2. http://www.unesco.org/new/en/social-and-human-sciences/themes/international-
migration/glossary/migrant/, (pristupljeno 26.07.2014.)
3. http://www.unesco.org/new/en/social-and-human-sciences/themes/international-
migration/glossary/refugee/, (pristupljeno 12.09.2015.)
4. https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2122.html.,
5. Pew Research Center, http://www.pewresearch.org/, (pristupljeno 11.10.2014;
29.11.2014; 08.05.2015)
6. Podaci Meunarodne organizacije rada o ukupnom broju trgovine ljudima radi radne
eksploatacije: http://www.endhumantraffickingnow.com/public/structure/1_1.html,
7. Podaci o postojeoj strukturi trgovine ljudima,
http://www.endhumantraffickingnow.com/public/structure/1_1.html, (pristupljeno
14.09.2014.)
8. The Military Balance 2014: Chart of Conflict, International Institute for Strategic
Research, www.iiss.org, (pristupljeno 09.08.2015.)

9. The Statistics Portal, Australia-Ethnic Groups 2015,

http://www.statista.com/statistics/260502/ethnic-groups-in-australia/, (pristupljeno
14.06.2015.)
10. U. S. Department of State BUREAU OF INTELLIGENCE AND RESEARCH,
Dependencies and Areas of Special Sovereignty, Washington, DC, November 29, 2011, Fact
Sheet, http://www.state.gov/s/inr/rls/10543.htm, (pristupljeno 24.08.2015.)
11. U. S. Department of State, BUREAU OF INTELLIGENCE AND RESEARCH,
Independent States in the World, Washington, DC, July 21, 2015, Fact Sheet,
http://www.state.gov/s/inr/rls/4250.htm, (pristupljeno 24.08.2015.)
12. UNICEF - procena broja dece u okviru ukupnog broja rtava trgovine ljudima u svetu:
http://www.unicef.org/media/media_23970.html, (pristupljeno 19.01.2007.)
13. United Nations Current peacekeeping operations Fact Sheet,
http://www.un.org/en/peacekeeping/resources/statistics/factsheet.shtml, (pristupljeno
08.02.2016.)
14. United Nations Current peacekeeping operations, http://www.un.org/en/peacekeeping/,
15. World Religion Facts, www.religionfacts.com, (pristupljeno 04.11.2015.)
16. Worldometers Population, http://www.worldometers.info/world-population/#religions,
17. Worldometers, http://www.worldometers.info/world-population/, (pristupljeno
20.02.2016.)

IZJAVA KANDIDATA O AUTORSTVU DOKTORSKE DISERTACIJE
Potpisana, Marija Sae uek, iz Beograda, Ul. Bulevar Zorana inia 20/35, 11070 Novi
Beograd, Republika Srbija,
IZJAVLJUJEM
da je doktorska disertacija pod naslovom
Politikoloki aspekti etnikih konflikata u savremenom svetu od Drugog svetskog rata do

poetka XXI veka
- rezultat mog sopstvenog istraivakog rada,

- da predloena disertacija u celini ili u delovima nije bila predloena za dobijanje bilo koje
diplome prema studijskim programima drugih visokokolskih ustanova u zemlji i
inostrantvu,
- da su rezultati istraivanja ispravno i akademski korektno navedeni, i
- da nisam tokom istraivanja i pisanja disertacije krio/krila tua autorska prava i
koristio/koristila intelektualnu svojinu drugih lica kao svoju bez odobrenja.
U Novom Sadu,
09.06.2016. godine ________________________

datum potpis kandidata

IZJAVA KANDIDATA O ISTOVETNOSTI

TAMPANE I ELEKTRONSKE VERZIJE DOKTORSKE DISERTACIJE
Potpisana, Marija Sae uek, iz Beograda, Ul. Bulevar Zorana inia 20/35, 11070 Novi
Beograd, Republika Srbija,
IZJAVLJUJEM
da je tampana verzija moje doktorske disertacije pod naslovom
Politikoloki aspekti etnikih konflikata u savremenom svetu od Drugog svetskog rata do

poetka XXI veka
identina elektronskoj verziji koju sam predala Univerzitetu Edukons.
Dozvoljavam da se objave moji lini podaci vezani za dobijanje akademskog zvanja doktora
nauka, kao to su ime i prezime, godina i mesto roenja, i datum odbrane rada. Ovi podaci se
mogu objaviti u publikacijama Univerziteta Edukons ili na elektronskim portalima.
U Novom Sadu,
09.06.2016. godine ________________________


IZJAVA KANDIDATA O KORIENJU DOKTORSKE DISERTACIJE
Potpisana, Marija Sae uek, ovlaujem Biblioteku Univerziteta Edukons da u Repozitorijum

Univerziteta Edukons unese moju disertaciju pod naslovom Politikoloki aspekti etnikih
konflikata u savremenom svetu od Drugog svetskog rata do poetka XXI veka koja je moje
autorsko delo.
Disertaciju sam sa svim prilozima predala u elektronskoj formi pogodnoj za trajno arhiviranje.
Moju doktorsku disertaciju pohranjenu u Repozitorijumu Univerziteta Edukons mogu da koriste
svi koji potuju odredbe sadrane u odabranom tipu licence Kreativne zajednice (Creative
Commons, http://creativecommons.org/), za koju sam se odluila (zaokruiti samo jednu opciju).
1. Autorstvo
2. Autorstvo nekomercijalno
3. Autorstvo nekomercijalno bez prerade
4. Autorstvo nekomercijalno deliti pod istim uslovima
5. Autorstvo bez prerade
6. Autorstvo deliti pod istim uslovima
U Novom Sadu,
09.06.2016. godine ________________________

Tipovi licence:
1. Autorstvo Dozvoljavate umnoavanje, distribuciju i javno saoptavanje dela, i njegove prerade, ako se na
ispravan/odreen nain navede ime autora ili davaoca licence, ak i u komercijalne svrha. Ovo je licenca koja daje
najvii stepen slobode u korienju dela.
2. Autorstvo nekomercijalno. Dozvoljavate umnoavanje, distribuciju i javno saoptavanje dela, i njegove
prerade, ako se na ispravan/odreen nain navede ime autora ili davaoca licence, ali izvan komercijalne upotrebe
dela-disertacije.

3. Autorstvo - nekomercijalno bez prerade. Dozvoljavate umnoavanje, distribuciju i javno saoptavanje dela,
ali bez njegove prerade, promena, preoblikovanja ili upotrebe dela u svom delu, ako se na ispravan/odreen nain
navede ime autora ili davaoca licence, ali izvan komercijalne upotrebe dela-disertacije. Ovaj tip licence najvie
ograniava prava korienja dela-disertacije.
4. Autorstvo nekomercijalno deliti pod istim uslovima. Dozvoljavate umnoavanje, distribuciju i javno
saoptavanje dela, i njegove prerade, ako se na ispravan/odreen nain navede ime autora ili davaoca licence, i ako
se prerada distribuira pod istom ili slinom licencom, ali bez komercijalne upotrebe.
5. Autorstvo bez prerade. Dozvoljavate umnoavanje, distribuciju i javno saoptavanje dela, ali bez njegove
prerade, promena, preoblikovanja ili upotrebe dela u svom delu, ako se na ispravan/odreen nain navede ime autora
ili davaoca licence, uz mogunost komercijalne upotrebe dela-disertacije.
6. Autorstvo deliti pod istim uslovima. Dozvoljavate umnoavanje, distribuciju i javno saoptavanje dela, i
njegove prerade, ako se na ispravan/odreen nain navede ime autora ili davaoca licence, i ako se prerada distribuira
pod istom ili slinom licencom. Ovaj tip licence dozvoljava komercijalnu upotrebu dela-disertacije i prerada iste.
Slina je softverskim licencama, tj. licencama otvorenog tipa.

Marija Zuzek Doktorska Disertacija Etnicki Konflikti

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Marija Zuzek Doktorska Disertacija Etnicki Konflikti

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET EDUCONS

Fakultet za evropske pravno-politike studije

Politikoloki aspekti etnikih konflikata

Novi Sad, 2016.

KLJUNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA

Izdava: autorski reprint

uva se u: Biblioteka Fakulteta za evropske pravno-politike studije,

KEY DOCUMENT INFORMATION

Year of publication: 2016

Relevantnost diskursa o etnikim konfliktima determinisana je uvaavanjem injenice o njima

Lista korienih skraenica:

- Islamska drava (ID, ISIL);

- Evropska unija (EU);

- Sjedinjene Amerike Drave (SAD);

- Severnoatlantski Pakt (NATO);

- Kosovo Forces (KFOR);

- United Nations Mission in Kosovo (UMNIK);

- Oruana vojska Kosova (OVK);

- Evropska organizacija za bezbednost i saradnju (OEBS);

- Centralna Obavetajna Agencija (CIA - Central Intelligence Agency);

- Meunarodni institut za mirovna istraivanja iz Stokholma (SIPRI);

- Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD);

- Visoki Komesarijat za izbeglice UN (UNHCR);

- Afrika unija (AU).

Lista grafikih prikaza:

- 1. - Grafiki prikaz tipologija nacionalizma, str. 87;

- 7. - Grafiki prikaz razliitog indeksa zastupljenosti religijske razliitosti u Singapuru, Evropi,

- 12. - Pregled kljunih faktora etnopolitike mobilizacije i konflikta sa njihovim indikatorima,

- 13. Grafiki pregled separatistikih regiona sveta, str. 253;

- 14. - Hronoloki pregled separatistikih tendencija i dogaaja vezanih za etniku nezavisnost,

- 18. Karta sveta sa aktuelnim konfliktima u 2016.godini, str. 309;

- 20. Separatistiki pokreti u Evropi, str. 320 i

I Istorijski aspekt etnikih konflikata ....40

1. Identitet kao predmet konflikta ...46

II Izvorita nacionalizma i etnikog konflikta 77

1. Teorije o nacionalizmu i ratu ..81

III Religijska utemeljenost uzroka

1. Uticaj religije na etnike konflikte 138

1. Etniki konflikti u svetlu meunarodnog prava ...................................................169

V Stvaranje novih drava i etniko nasilje ..198

1. Odreenje pojma tzv. starih nacionalnih drava .............................................204

VI Specifinosti bezbednosnog aspekta

1. Bezbednosni aspekt etnikih konflikata ................................................................230

4. Separatistike grupe kao predvodnice etnike borbe ............................................247

VII Konsekvence etnikih konflikata ..269

1. Trgovina orujem, drogom i ljudima

VIII Pespektive trenutnih i buduih etnikih konflikata 305

1. Etnika regionalizacija sveta i teritorijalizacija etnikih grupa ............................311

Nepobitna je injenica da, od samog poetka organizovanja ljudskih zajednica i raunanja

vremena u skladu sa zaetkom civilizacije koju prepoznajemo u dananjem obliku na planeti

nasilnih strasti, podvrgavanju disciplini i nasilnom iznuivanju disciplinovanog, organizovanog i

Opteprihvaeno je da su etniki problemi dugo bili zanemarivani u drutvenim naukama,

U svakodnevnom ivotu, publicistici, tako i u u naunom diskursu, sve ee su prisutne

Sloenost odnosno vieslojnost etnikog identiteta upuuje na injenicu o sloenosti njegovih

geopolitiku mapu sveta uslovljavajui drastine promene u meunarodnim odnosima kao i

svedoci smo da koncept konvencionalnog suvereniteta doivljava ekspresnu rehabilitaciju.

Nesnalaenje sa neoekivanom pojavom kao i dimenzije jaanja nacionalne drave odnosno

Navedena urgentna rehabilitacija koncepta suvereniteta, prevazilazei doskora postojei strah da

U tom smislu, jaanje nacionalne drave u datim okolnostima nedvosmisleno e iznedriti (a ve

garanciju datog statusa trae van zemlje prijema. Izvor: http://www.unesco.org/new/en/social-and-human-

Relativna oskudnost dostupnih rezultata predhodnih naunih istraivanja iz oblasti etnikih

Prethodna razmatranja o problemu istraivanja odnosila su se na istraivanje etnikih konflikata

Periodi u kojima se zapoeti - oigledno meunacionalni sukobi voeni nacionalistikim

visokog stepena, te se smatraju nestabilnim sa periferijskim ili najee poluperiferijskim