Djacinta Karuzo - Rembrantov Trougao

Ovaj roman je plod mate. Svaka slinost sa istinitim dogaajima, mestima i osobama je
ista sluajnost.
Od srca hvala Rafaeli Katalano. Ona zna zato.
 Als ich kan
Ovaj izraz na flamanskom jeziku iz XV veka znai kako mogu. Bio je moto kojim je
slikar Jan van Ajk potpisivao svoje slike.
 Prvi deo

VESELI PAR
Amsterdam, leto 1639.
Saskija otvori oi. Bolniarka koja je sedela na klupici porod kreveta skoi na noge.
Vaa zaova je dolazila ve dva puta da pita za vas, ree pomaui joj da se pridigne.
Saskija dopusti da joj namesti jastuke iza lea i zatrai vode.
Gospoica Lejzbet je bila veoma uznemirena i htela je da razgovara sa vama, nastavi
bolniarka pruajui joj vodu. Hoete li da je obavestim da ste se probudili?
Saskija uzdahnu. Lejzbet je bila mlaa Rembrantova sestra. Rembrant van Rejn, slikar
roen u Lajdenu pre trideset tri godine, ve osam godina je bio nastanjen u Amsterdamu, gde je
pribavio prvorazrednu klijentelu i oenio je nju, Saskiju van Ajlenburh, bogatu naslednicu iz
Frizije.
Pozovite je, ree pomirena da istrpi zaovino nevano avrljanje.
Lejzbet je bila neudata. Zbog toga je napustila Lajden i dola da stanuje sa njima u velikoj
kui, koju su upravo kupili u Sint Antonis Brejstrat. Preselili su se prvog maja. Kua je kotala
trideset hiljada guldena. Previe, mislila je Saskija uplaena zbog duga koji su sebi natovarili.
Ustvari, platili su samo treinu svote, obavezujui se da e vlasnicima, dvojici imunih trgovaca,
ostatak isplatiti u narednih pet godina.
Lejzbet utra, kao i uvek kad je bila uzbuena.
Najzad si se probudila, uzviknula je spotiui se o pansku fotelju presvuenu plavim
somotom koja je stajala preko puta kreveta.
Da je bolniarka nije u letu uhvatila, pala bi na Saskiju. Visoka i dostojanstvena, oblog
crvenog lica koje je bela pamuna kapica pravila skoro grotesknim, bolniarka je ulivala strah.
Pazite, promrmlja putajui je. Moda i vi hoete da postanete moj pacijent?
Lejzbet prasnu u svojstveni piskavi smeh, koji je toliko nervirao bolniarku. ,,A kako bih
mogla? Saskija vam oduzima sve vreme.
Bolniarka se namrti. Bez komentara se okrete i sede na klupicu i nastavi sa zapoetim
ivenjem. Nije podnosila da Lejzbet potcenjuje zaovino zdravstveno stanje. Sirota gazdarica je
izgubila dvoje dece odmah po roenju. Kako da joj zamera, ako se ponekad prepusti seti i ako
nema volje da ustane, niti da se suoava sa zaduenjima svakog dana?
Uostalom Rembrant van Rejn je bio bogat i mogao je da dozvoli da se uzme neko ko e
brinuti o eni. Danska bolniarka Anjeta Bude ula je u njihovu kuu odmah posle smrti drugog
deteta, devojice kojoj su bili nadenuli ime Kornelija, roene u julu prethodne godine, a koja nije
ivela ni mesec dana. Prvi sini, pak, rodio se 1635. I on je iveo nekoliko nedelja.
ta si htela da mi kae? upita Saskija dajui znak zaovi da se smesti u fotelju.
Manje od mesec dana je do roendana moga brata. Ne misli li da je prikladno da se
priredi zabava, tako da se i kua sveano otvori?
Saskija se trgnu. Bila je zaboravila godinjicu. Praktino, 15. juli je bio pred vratima. Nije
uopte imala snage za slavlje, ali je bilo verovatno da e mu hteti da pokae roditeljima i
prijateljima koliko im je velika kua: osam soba - gde je ve dobrim delom smestio kolekciju
umetnikih dela, neobine predmete i starinske kostime koje je godinama kupovao na javnim
licitacijama - plus dva podruma i tavan. ak je navaljivao da u njihovoj sobi okai, tako da bi
Saskija mogla da je gleda kad je u krevetu, Veseli par, sliku kojom je hteo da ovekovei trenutak
njihove porodine sree.
Ta bezbrina vremena inila su se tako daleka, a ipak su prole samo tri godine, pomislila
je gorko Saskija. Ona je bila prikazana s lea, kako sedi muu u krilu, glave okrenute da vidi
onog ko posmatra sliku. Njen izraz je bio ozbiljan i dostojanstven. Slikar, previe ivahan, takoe
je prikazan s lea. Za razliku od drugih autoportreta, na ovome nije uradio nita da sakrije svoj
baburast nos i grube crte lica, koje su jo vie isticale podrugljiv osmeh kojim je nazdravljao
podiui au vina, dok je drugom rukom obrglio enu kao da je trofej.
Saskija ponovo obrati panju na zaovu.
,,U pravu si. Pokuau da se pozabavim time.
Lejzbet naglo ustade. ,,Ne elim da ti natovarim novu obavezu, pouri pokajniki da
objasni. Mogu se ja za to pobrinuti. To u rado uiniti.
Bolniarka je pogleda nepoverljivo. Ova budala e napraviti neki belaj, u to bi se kladila.
Priala je mnogo, a radila malo.
Saskija se saglasi. Bila bih ti za to zahvalna.
Anjeta odmahnu glavom i nastavi da ije. Ponekad ba nije razumela gazdaricu. Kako je
mogla da ima poverenja u Lejzbet, koja nije proputala priliku da je prikae u loem svetlu?
Oekivala je da e opet iskoristiti da iznese primedbu kako se Saskija nije pokazala kao dobra
ena za njenog brata. Uz to, raala je decu koja su umirala odmah po roenju. Izmeu ostalog,
sad kad bolje razmisli o tome, bilo je udno to se ponudila da organizuje zabavu. Nije se isticala
vrednoom. Uglavnom je provodila vreme u besposliarenju, ili u davanju naredbi posluzi.
Prvo u napraviti listu zvanica, objavi Lejzbet sedajui.
Misli li da e iz Lajdena neko doi? upita Saskija.
Mislila je na muevljevu familiju, na van Rejnove, dobrostojee mlinare, vlasnike
uspenog mlina na reci Rajni. Otac im je umro osam godina ranije. Majka Kornelija, jedna sestra
i etvoro brae, jo su iveli u tom gradu.
Lejzbet odmahnu glavom. ,,Ne verujem, odgovori bez odugovlaenja. ,,Da vidimo, koga
eli da pozove iz tvoje porodice?
Saskija je roena 2. avgusta 1612. u Levardenu, u Friziji. Otac, koji je bio burgmajster,1
poticao je iz dobrostojee porodice. Posle studija prava u Luvenu, bavio se advokatskom
profesijom i obavljao diplomatske misije. Kao, na primer, onu, kada se kod engleske kraljice
Elizabete zalagao za nezavisnost Holandije. Umro je kad je Saskija imala dvanaest godina. Kako
je bila najmlaa u porodici, poslali su je u Amsterdam kod roaka Hendrika van Ajlenburha,
uglednog trgovca umetnikim delima, koji je kasnije postao partner Rembrantu van Rejnu.
Tako je Saskija upoznala mua. On je zaprosio 5. juna 1633. Venanje su proslavili
sledeeg leta u Friziji, u protestantskoj crkvi Het Bilt. Tamo je ivela Hiskje, jedna od tri
Saskijine sestre, koja se bila udala za Herita van Loa, uglednog gradskog bogataa. Saskija je
imala i tri brata.
Moju sestru Ticiju i njenog mua, odgovori Saskija a oi joj se zamaglie od tuge. Bila
je mnogo vezana za Ticiju, enu Fransa Kopala nadzornika iz Midelburha, jedinu iz svoje
porodice sa kojom je Rembrant uvek bio u dobrim odnosima.
Prethodne godine Saskijini roaci su optuili Rembranta da sujetno i razmetljivo rasipa
nasledstvo njihove roake. Rembrant i Saskija su, ogoreni, odbacili optube odbijajui da budu
previe blagosloveni u bogatstvu. Sukob se izgladio, ali je slikar izjavio da im nikada nee
oprostiti nanesenu uvredu. S obzirom na njegovu prirodu - nabusit, nestrpljiv i osvetoljubiv - bilo
je vrlo verovatno da e obeanje odrati.
uvi kako se pominje ime Saskijine sestre i mua, izdueno Lejzbetino lice se ozari. To
je bilo samo na tren, ali ne promae Anjeti koja je ve drugi put primetila interesovanje
Rembrantove sestre za Ticiju. Ili bolje, pomisli sa mrvicom zlobe, interesovanje za njenog mua,
armantnog nadzornika Kopala.
,,I mog roaka Hendrika van Ajlenburha, nastavi Saskija uzdahnuvi.
 Lejzbet se namrgodi. Nije imala simpatije za Rembrantovog partnera, koji je bio i njihov
komija, zato to ju je uvek gledao sa oholou, smatrajui je priglupom usedelicom koja ivi na
bratovljevoj grbai.
Namerava li da pozove i neke uenike iz slikarske radionice?
Naravno. I pastora Ansloa i rabina Menaseha.
Kornelis Klas Anslo je bio pastor menonita 1 i pripadao parohiji Vaterland. Menaseh ben
Izrael, bogati portugalski Jevrejin koji je takoe iveo u Brejstratu, bio je pak rabin u sinagogi
koja se izdizala iza kue van Ajlenburhovih, i uz to i cenjeni pisac. Oba su bila veliki
Rembrantovi prijatelji, koji je, mada nije sledio neku odreenu veroispovest, imao posebnu
naklonost prema ovom menonitu, koji se oslanjao na doslovne sadraje iz Biblije, delei ih
potpuno s njime i dajui prednost siromanima duhom nad svetskim mudracima i
uenjacima. Zbog toga je u gradu bio izloen mnogim kritikama: nije mu se pratalo to je vie
voleo da se zabavlja sa obinim ljudima, ljudima skromnog porekla, nego sa viim staleom,
kome su pripadale skoro sve njegove muterije.
Lejzbet oklevae pre nego to upita:
,,A sekretar Hajhens?
Saskija stisnu usne. Nije htela da zaova izgovori to ime.
Konstantejn Hajhens je bio sekretar stathaudera, tj. namesnika koji je upravljao sa sedam
provincija ujedinjenih u Holandiju, princa Federika Enrika od Orana. Zahvaljujui Hajhensu,
Rembrant je naslikao za princa pet slika na temu strasti, to je doprinelo da mu mnogo poraste
slava. Sekretar i slikar su bili dobri prijatelji do prethodne zime, kad su se prekinuli njihovi
odnosi, zbog jednog neprijatnog nesporazuma u vezi plaanja dve poslednje slike namenjene
princu. Rembrantu nije bilo po volji da se pria o dogaaju ili da se pominje sekretar, jo i zbog
toga to Hajhens nije hteo da prihvati na poklon njegovu sliku, iroku deset i visoku osam stopa,
Samsona prihvataju filistejci.
Lejzbet je oekivala Saskijin odgovor.
Skoro smo se preselili, ree joj, pribegavi prvom izgovoru koji joj pade na pamet.
Kua jo nije sreena kao to treba. Bolje e biti da se ograniimo na porodicu i na najblie
prijatelje.
Zaova primi odluku ljutito, jer vide kako joj propada mogunost da dobije od sekretara
Hajhensa izvetaj iz prve ruke o poslednjim deavanjima na dvoru.
Saskija se napravi da to ne primeuje i dodade:
Mislila sam da bi moda bilo bolje da zabava bude iznenaenje.
Iznenaenje?, ponovi preneraeno Lejzbet, koja je ve imala u planu da obue lepu
zelenu somotsku haljinu koju je brat kupio na licitaciji nekoliko meseci ranije, a ako bude
iznenaenje, uopte nee moi da je pozajmi.
O kakvom iznenaenju govorite?, upita Rembrant iznenada ulazei u sobu.
Odelo mu je bilo neuredno, a lice zajapureno. Rii uvojci su mu neuredno padali po
obrazima.
Videvi da ima preko ramena koni kai od bisaga u koje je stavljao album za crtanje,
Saskija iskoristi priliku da mu skrene panju pitanjem da li je bio u polju kao to je, obino sve
ee, radio od kada su se preselili u novu kuu. U dnu Brejstrata je bio Antonisport, jedan od
glavnih izlaza iz grada. Odande je poinjalo otvoreno polje, koje je postalo predmet strastvenog
slikarevog prouavanja.

1
Verska protestanstska sekta rairena u Holandiji u XVI v. (nazvana po sveteniku Meno Simons), koja je
zagovarala krtenje odraslih, nenasilje i ne priznavanje vojne slube. (Prim. pr.)
 Rembrant odmahnu glavom. Danas je bilo jedno pogubljenje. Napravio sam nekoliko
skica.
Lejzbet se omae uzvik uzbuenja. Koga su pogubili?
Dansku slukinju.
Iz Lejzbet provali i drugi uzvik, kretaviji od prvog. ta je uradila?
Brat joj uputi uznemiren pogled. Prestani da njiti kao divlja kobila. Napravi pauzu.
U svakom sluaju, slukinja je ubila svog gospodara.
Anjeta ispusti ono to je ila i prekrsti se. Kako se zvala?, upita slabanim glasom.
Slikar se obrecnu. to vam je to vano?
Saskija pouri da se umea. Moda ju je Anjeta poznavala.
,,Ne znam, promrmlja mu. uo sam kako se pria da je bila u slubi poslastiara.
Bolniarka poblede.
ta vam je?" upita je zabrinuto Saskija.
Devojka je bila iz Roskilda, promrmlja Anjeta.
,,Pa ta?, uzvrati nestrpljivo Rembrant.
,,I ja sam roena u tom gradu. Nismo bile prijateljice, ali kad bismo se srele, rado bismo
razmenile nekoliko rei. Radila je u radionici poslastiarnice iz Klaverstrata, blizu Kejzerskrona.
Slikar se zbuni. Siguran sam da nikada nisam video tu slukinju.
Mislio je na injenicu da je Kejzerskron, poznata krma u gradu, esto upotrebljavana kao
sala za licitacije gde je on, ostrvljeni kolekcionar, bio po navici stalni gost.
Pokai mi skice, ree Lejzbet, nestrpljiva od radoznalosti.
Slikar ih izvue iz bisaga i prui ih sestri, koja ih gledae zgraajui se.
Zaista je jezivo. Pogledaj, Saskija, ree stavljajui listove ispred snajinih oiju.
Tako Saskija ugleda krst sa veoma kratkim horizontalnim kracima, na kome je mlitavo
visila jedna mlada ena, oiju iskolaenih u prazno i mlazom krvi koja joj je tekla iz usta. Slika je
bila uasna, ali ono to ju je inilo stranom, bila je sekira obeena za jednu ruku. Nije imala
hrabrosti da pita ta to znai, jer se iz skice nije shvatalo na koji je nain ena pogubljena.
I Anjeta pogleda skice i, uasnuta, skrenu pogled.
Siroto dete, ree drhtavim glasom. ,,Ni osamnaest godina nije napunila. Priala mi je da
je gazda stalno uznemirava.
Nastupi tiina. Saskija kriom obrisa suzu. Anjeta to opazi, uz izvinjenje da njena
bolesnica jo nije dobila svakodnevno umivanje, zamoli sve da izau.
Saskija je provodila veliki deo dana u krevetu. Anjeta se sve vie vezivala za nju,
ponaala se zatitniki prema njoj, ali je bila i vrsto reena da je trgne iz obamrlosti u koje je
utonula. Ve je vreme da gazdarica ponovo pone da ivi.
Zbog toga je, jednog sunanog jutra krajem juna, ula u sobu sa namerom da je ubedi da
ustane da bi prekontrolisala dokle su stigli radovi u novom domu. Prema Anjetinom miljenju,
Lejzbet je malo-pomalo preuzimala ulogu gazdarice kue. A to bi moglo doneti nevolje, Anjeta je
u to bila ubeena.
Tako, odluno proe kroz sobu i ode da pomeri zavese. Saskija pokri lice aravom.
Zaboga, poali se. Sva ta svetlost mi kodi oima. Ne bih volela da dobijem migrenu.
Anjeta se nije uzbudila. Hajde gospoo, dan je tako divan da je zaista teta ostati u ovoj
mranoj sobi.
Ispod arava Saskija je neto gunala.
Anjeta se nije obazirala i otvori prozor. Vazduh je bio sve i mirisan. Kao da je pozivao u
etnju meu novim zgradama od cigle i ukrasa od peanika koji su nicali svuda po gradu.
Na poetku novog veka Amsterdam je pretrpeo radikalne promene. Iako je plan
iskopavanja tri kanala bio jo u toku, irenje graevinarstva se nije moglo zaustaviti. Grad je
imao skoro petsto pedeset hiljada stanovnika i zbacio je Anvers sa njegovog poloaja prve luke
severne Evrope, postajui omiljeno poslovno trite za trgovce pola sveta.
Moda je bilo preuranjeno da Saskija izae u etnju, pomisli alosno Anjeta, ali etnja po
novoj kui joj moe uiniti samo dobro. Tako e videti i novine koje je unela Lejzbet. U svojoj
maniji da svuda zabada nos, nije prestajala da premeta bratovljeve umetnike zbirke, koji je
posle, s obzirom da je imao uasan karakter, pravio estoke scene pred poslugom.
Na primer, u sobi zvanoj soba zanimljivosti, pri dnu jedne police, izmeu mnotva koljki,
oruja, medalja, minerala, otisaka u gipsu, tabli za igru trik-traka, nalazila se slikareva zbirka
knjiga o umetnosti, a on se stalno alio da ih ne nalazi na svom mestu kad mu trebaju. Dakle,
Anjeta nije videla sluge, ve Lejzbet, vie puta kako pretura po tim knjigama. Zainteresovana, i
ona je pogledala knjige. Jedva da je znala da ita, ali je videla bludne scene koje su sadravale.
Bila je sigurna da su one privlaile Lejzbetinu radoznalost.
Za to vreme Saskija je nastavila da se mekolji ispod arava.
Anjeta je neno otkri. Donela sam tople vode. Ako ne pourite, ohladie se.
Saskija je zatvorila oi. Njeno bledo lice je izgledalo izmueno, kao da joj je koa
izgubila boju. Bolniarka brzo izrauna. Gazdarica je imala dvadeset sedam godina, ali je
izgledalo da ima vie. U salonu su okaili nekoliko njenih portreta, gde je prikazana na vrhuncu
svoje lepote. Kad bi je neko sada video, jedva da bi prepoznao u njoj enu sa slike. Ali, mogla bi
opet biti lepa kao pre, ree za sebe Anjeta uzdiui, samo kad bi izala iz ove sobe.
Pogled joj nehotice skliznu na masivan krevet s baldahinom uvuenim u udubljenje zida i
oivienim zavesama od plavog somota, na kameni kamin sa konzolom koju su podravale
karijatide, na pansku fotelju gde je sedeo gazda, na predmete za svakodnevnu upotrebu.
Vldevi kostene eljeve, ree:
Ako hoete, gospoo, mogu da vam ietkam tu divnu kosu.
Saskija je imala cvrenkastozlatnu kosu, koja je na sunevoj svetlosti izgledala kao
plamen. Meutim, sada je izgledala kao ugaena. Anjeti pade na um mrtvo lie koje je u jesen
prekrivalo puteve du kanala i pretrnu.
Saskija se polako pridignu da sedne na krevet. Pomozite mi da siem.
Sa uzdahom olakanja bolniarka je pridra dok je ustajala i povede je do malog toaletnog
stola sa ogledalom uokvirenim abonosom. Uze jedan od eljeva, i poe da joj rasplie kosu.
Odmah primeti da joj kosa opada, ali ne ree nita, da je ne bi rastuila.
Kad je zavrila sa eljanjem, umi je i upita koju bi haljinu elela da obue.
Nijednu, odgovori ena umornim glasom. Obui u zelenu kunu haljinu.
Anjeta, iznervirana, stisnu usne. Mislila sam da ete otii da vidite dokle su
stigli sa radovima u kui. Ostale su samo dve nedelje do gazdinog roendana.
Saskija izgledae napeto. inilo se da se protivi, ali na kraju popusti pred Anjetinim
navaljivanjem i ree da bi obukla braon haljinu.
Ta se haljina bolniarki uopte nije dopadala. Imala je gazdarica i mnogo lepih. Ali ne
ree nita. Bilo je pravo udo i to je prihvatila da se obue.
Tako su, malo kasnije, poele obilazak po kui. Saskija je sve odsutno gledala. Opremanje
je bilo zavreno, samo je tu i tamo nedostajala poneka fina obrada, ali efekat je bio velianstven:
kua je bila vrhunski nametena, slike i umetniki predmeti prefinjeni.
Lejzbet su zatekli u kuhinji kako grdi kuvaricu. Po njenom miljenju, haringe koje je
kupila tog jutra na pijaci nisu bile najbolje.
Saskija je pozdravi ljubazno i upita je o pripremama za muevljevu proslavu.
,,Oh, na dobrom smo putu. Moe biti mirna.
 Anjeta se ponada da je to istina. Volela bi da proslava dobro uspe, naroito zbog
gazdarice. Najzad e izai iz svoje osame, provee nekoliko sati meu osobama koje je vole. Ko
zna, moda e se razbiti zaaranost koja ju je drala zatvorenom.
Saskija razmeni jo nekoliko rei sa zaovom, onda zatrai da vidi i slikarski atelje na
drugom spratu, gde je njen mu slikao kad nije ostajao u radionici.
Rembrantova slava je brzo rasla i nije proao dan a da neki mladi nije zakucao na vrata i
traio da ga primi kao uenika. Da bi naao smetaj ovoj brojnoj skupini egrta, etiri godine
ranije, slikar je preuzeo jedno veliko skladite na Blumhrahtu i u njemu organizovao svoju
radionicu. Tamo su uenici imali mesta za rad i za spavanje, za ta su izdvajali sto guldena
godinje.
Dok su dve ene prolazile kroz predsoblje, iznenada, iza nekih kartonskih modela, iskrsnu
majmun.
Saskija se trgnu uplaeno. ta radi ova ivotinja u kui?, kriknu. Zato nije u
radionici?
To je bio Rembrantov majmun. Saskija ga nije podnosila, jer ga je smatrala prljavom
ivotinjom. Ali pravi razlog zbog kojeg bi ga veoma rado izbacila iz kue, bio je taj, to ju je on
zvao Flora.
Rembrant je naslikao dva enina portreta u odei Flore, boginje prolea i cvea, ne
raunajui da je vie puta naloio svojim uenicima da naslikaju isti sadraj.
Bio je opsednut Florinim likom i Saskija je uvek smatrala da je hteo tako da velia priu o
plodnosti. I zaista, jedan od portreta je poticao iz vremena njene prve trudnoe. Na njega je bila
pak, veoma ponosna.
Meutim, kad se na jednoj licitaciji zadivio pred jednim majmunom, toliko da ga je kupio
i doveo da ivi sa njima, dajui mu upravo ime Flora, pojavile su se prve sumnje.
Kasnije, Saskija je shvatila da je Rembrantova pomama za boginjom Florom imala
nesumnjivo prostije razloge. U Amsterdamu je izbila pomama za lalama. Radile su se svakakve
gluposti za jedan koren. Bilo je i onih koji su propadali ili se ubijali. Mu joj je bio veliki slikar,
umetniki genije, ali i poslovan ovek koji je vodio rauna o ukusima muterija. Dakle, dobro je
znao da se kolekcionari cvea mogu zainteresovati za slike kao to je njegova Flora.3
Anjeta hitro otera ivotinju jer je znala koliko je gazdarica mrzi, ali je bilo uzaludno.
Rekla je da je dobila napad migrene i da hoe da se isprui.
Tako je bolniarki samo ostalo da je odvede u sobu.
Navucite i zavese, ree Saskija poto je legla na veliki krevet sa baldahinom.
Anjeta razrogai oi. Ali tako ete se uguiti. Danas je veoma toplo.
Trebalo bi da znate da ne podnosim svetlost kad imam migrenu, odgovori grubo
Saskija.
Anjeta pocrvene. To je bilo prvi put da joj se gazdarica obraa takvim tonom i nae se
uvreena. Uspela je da je natera da ustane i da se obue, uinilo joj se da je etnja po kui malo
razonodila, dok dolazak tog prokletog majmuna nije sve pokvario. Nije shvatala zato ga toliko
mrzi. Na kraju krajeva, to je bila samo jedna glupa ivotinja. Poto je navukla zavese, sede na
svoju klupicu podno kreveta.
,,Ne trebate mi vie, ree Saskija prenuvi je. Moete se povui.
Jo uvreenija, Anjeta krenu da izae iz sobe sva ukoena. im se vrata za njom
zatvorie, Saskija ispusti jecaj. Nije imala nameru da je povredi. Rei su joj izale same iz usta,
nije mogla da ih zaustavi. Bila je zahvalna bolniarki za sve ono to je radila za nju. Ve joj je
njeno ohrabrujue prisustvo bilo neophodno. Ali ju je ponekad nervirala, ne bi znala da objasni
zato. Do sada je uvek uspevala da se kontrolie. Nadala se da e malopreanja nezgoda biti
zaboravljena to pre i da Anjeta nee biti kivna na nju. Kad bi samo mogla da joj otkrije zle misli
koje su joj se vrzmale po glavi, bila je sigurna da bi joj oprostila.
Ali o tome nije mogla ni sa kim da razgovara, ak ni sa muem, jer ne bi shvatio ogromnu
teinu koja ju je pritiskala: bila je njena krivica to su joj deca posle poroaja umirala. U njoj je
bila mana, u to je bila sigurna. Pitala je doktore zato njen stomak stvara bolesne plodove, ali nisu
bili u stanju da joj odgovore.
Svaki put kad bi zatvorila oi, videla bi beskrvna lica dva deteta - Rombertusa koji je
umro sa dva meseca, Korneliju koja nije imala ni tri nedelje - poloene u malom mrtvakom
kovegu od svetlog drveta. Izgledali su tako vedro. Kornelija se ak osmehivala.
Svi su joj stalno ponavljali da su sada u raju i da mora prihvatiti Boju volju. Ali je ona
smatrala monstruoznim to im je uskraeno da ive. Ponekad je matala o tome kako e ih opet
videti, ako i ona, kad jednom umre, ode u raj.
Iskreno, sa onim to joj je prolazilo kroz glavu, ne bi se uopte zaudila da zavri u paklu,
jer je dola dotle da je sumnjala u postojanje Boga. Pastor Anslo bi se zgrozio kad bi znao da je
ena njegovog prijatelja Rembranta van Rejna postala nevernica. Ali je to bilo jae od nje, da se
stalno pita zato je Bog uzeo ivote dva nevina bia.
Razmiljala je i o tome da sledi svoju decu, ali nije skupila hrabrost da se prepusti smrti.
Onda je poela ludaki da se moli Bogu da joj udeli milost i pridrui je Rombertusu i Korneliji.
Dan 15. juli je poeo sa kiom koja je jako dobovala i to je, na kraju krajeva, bilo dobro,
jer bi u protivnom Rembrant izaao u jednu od svojih beskrajnih etnji po selu i ko zna kada bi se
vratio, rizikujui tako da zakasni na zabavu iznenaenja koju je Lejzbet sa toliko panje
organizovala.
Slikar se dakle, kao i svakog dana uputio u radionicu i posluga je, pod Lejzbetinim
nadzorom, mogla uraditi poslednje pripreme. Gosti su bili pozvani popodne, ali su Ticija i njen
mu, Frans Kopal, stigli pre ruka.
Ovaj par je iveo u Midelburhu, glavnom gradu Selanda gde je Kopal bio nadzornik.
Krenuli su na put nekoliko dana ranije.
Ticija je bila niska rastom, kao i sestra, ali bujnija; okruglo lice je bilo uokvireno
bakarnosmeom kosom. Mu je imao izduenu figuru i lepo lice koje su krasile velike sive oi.
im su kroili nogom u Brejstrat, Lejzbet je jurnula na njih i preplavila ih brbljanjem.
Saskija je jo bila u krevetu, ali im zau sestrin glas, na Anjetino iznenaenje, ustade i
poe da se oblai.
Polako, gospoo, doviknu joj bolniarka videvi da je obukla naopako korset. ,,Ja u to
srediti.
Ali je Saskija bila nestrpljiva. Hou da pourim. Moram odmah da vidim svoju sestru.
Anjeta je pozitivno ocenila ovu mahnitost. Do sada je gazdarica bila bezvoljna i
nezainteresovana, potpuno ravnoduna za sve to se oko nje deavalo.
Pomoe joj da se obue i oelja je, skupljajui joj kosu na potiljku, ali je Saskija
zaustavi:
,,Ne tako. Ostavite je rasputenu.
Anjeta poslua, zamerajui joj u svom srcu na izboru frizure. Naalost gazdarica nije vie
imala ni godine, a ni sveinu, da nosi kosu na taj nain.
Kad je bila gotova, Saskija se uputi u salon, odakle su dopirali glasovi sestre i zeta.
im je Ticija ugleda, potri da je zagrli. Toliko sam se brinula za tebe.
Saskija je stegnu. Nedostajala si mi strano. Koliko e ostati?
Ticija je odmae od sebe i osmehnu joj se. Frans e se odmah vratiti, ali ja u ostati.
Toliko toga imam da ti priam. Da ne zaboravim, Antonis te pozdravio.
 Antonis Kopal, Fransov brat, bio je tajni agent guvernera Federika Enrika. Rembrant mu
je nekoliko godina ranije napravio portret.
U tom trenutku nadzornik Kopal se priblii da pozdravi svastiku; Lejzbet ga je pratila u
stopu.
Sad ih pusti da idu, uzviknu ona okrenuvi se Saskiji. Ticija i Frans su dugo putovali.
Hoe da se osvee.
Iako nerado, Saskija poslua i Lejzbet otprati par u njihovu sobu.
Dok su se dve sestre pozdravljale, Anjeta je posmatrala gazdaricu. Povratila joj se boja,
kao da joj je krv poela kolati venama, oi su izgubile neprozirnost, pogled je bio iv.
Ali im je Ticija izala, lice Saskije se ponovo smrai.
,,Ne budite tuni, teila je Anjeta. Uskoro ete je videti, za rukom.
Saskija se okrenu prema zidu iza lea, gde su visili porteti koje joj je mu napravio: dva u
Florinoj odei i njen omiljeni, onaj sa eirom. Rembrant ga je uradio odmah nakon njihove
veridbe, godine 1633. Naslikao ju je iz profila, u raskonom renesansnom kostimu i sa irokim
eirom, oba od crvenog somota.
,,Za proslavu hou da obuem ovu odeu, ree odlunim glasom pokazujui portret.
Vrlo dobro, odgovori bolniarka pokuavajui da sakrije zadovoljstvo. Najzad se
gazdarica probudila iz tetne zaaranosti koja ju je ve mesecima drala kao zatvorenicu.
Kad je Saskija ula, svi gosti koji su bili u salonu se okrenue da je vide, zadivljeni. Nisu
oekivali da je vide u crvenoj haljini i sa velikim eirom koji joj je senio lice. Stavila je i isti
nakit koji je nosila na portretu: minue i ogrlicu od viseih bisera, u kosi veni od zlatnih
ruica.
I Ticija je bila raskono obuena. Lejzbet je, pak, poto nije mogla od brata da pozajmi
kostim od zelenog somota, izabrala ozbiljnu haljinu sa okovratnikom i manetnama od bele
ipke.
Pastor Anslo i ena Altje odmah prioe da pozdrave Saskiju, kao to je uradio i rabin
Menaseh. Ona razmeni sa njima nekoliko rei, ali videvi malo dalje Hendrika Ajlenburha, svog
roaka i muevljevog ortaka, kako razgovara sa glavnim poreznikom Ajtenbohartom, lice joj se
ozari.
Poreznik Ajtenbohart je imao presudnu ulogu u nesporazumu izmeu Rembranta i
namesnikovog sekretara u vezi sa plaanjem slika iz ciklusa Strasti.
Slikar je est godina ranije, za prve dve slike, primio hiljadu dvesta guldena, ali je
prethodne zime, piui sekretaru Hajhensu, traio za zadnje dve slike ne manje od hiljadu
guldena po slici. Sekretar nije odgovorio. Slikar, koji je u meuvremenu kupio kuu u Brejstratu
(ugovor je predviao da se prva rata isplati u trenutku ulaska u posed, tj. na prolee), pisao je
ponovo Hajhensu navodei da je spreman da prihvati bilo koju cifru koju bi mu princ od Orana
odobrio, pod uslovom da mu je isplati to pre.
Tada je posredovao poreznik Ajtenbohart. Obaveten o Rembrantovim problemima,
ponudio se, ako se princ sloi, da isplati iz svoje kancelarije u Amsterdamu.
Tako se na kraju problem reio: slikar je primio eststo guldena za svaku sliku, plus
etrdeset etiri za ramove od abonosa, ali je izgubio sekretarevo prijateljstvo sa kojim je delio
tolika interesovanja.
Konstantejn Hajhens je bio ljubitelj umetnosti, pisao je stihove na latinskom, govorio je
mnogo jezika. Preveo je pesme Don Dona i dopisivao se sa Dekartom. Uz to je bio izvrstan
svira na lutnji i toliko je voleo fiziku aktivnost da se verao na vrh tornja katedrale u Strazburu.
Za uzvrat, slikarevi odnosi sa poreznikom su postajali sve prisniji. Nekoliko meseci
ranije, u znak zahvalnosti, napravio mu je portret u bakrorezu, predstavljajui ga kao merioca
zlata iz XVI veka.
Saskija je bila zahvalna porezniku to ih je izbavio iz neprilike. Srdano ga je pozdravila.
Gospodine, ast mi je to prisustvujete naoj maloj zabavi. Sigurna sam da e i mom
muu biti drago.
Ajtenbohart joj odgovori naklonom. ,,I meni je zadovoljstvo to sam ovde. Nova kua je
divna, da ne govorim o slikama na zidovima, ree pokazujui na Saskijine portrete. Bila bi
prava teta da je posao propao.
Ona lagano pocrvene uvi kako pominje kupovinu viespratnice u Brejstratu i finansijske
tekoe koje su zbog toga nastale.
Roak to primeti i odmah promeni temu razgovora. Kako to da Rembrant jo nije doao?
Neki njegovi uenici su ve ovde.
Hendrik van Ajlenburh, dvadeset godina stariji od Rembranta, bio je poljskog porekla.
iveo je i slikao u Danskoj, a 1627. se nastanio u Amsterdamu, gde je zapoeo trgovinu
umetnikim delima, uvozei i slike iz Italije. Postao je Rembrantov ortak, osnovao je takozvanu
Ajlenburhovu akademiju, umetniku kolu za mlade bogatae, koji su uili da slikaju kopirajui
slike, koje je on kasnije preprodavao.
Poseujui redovno radionicu svog ortaka, veoma dobro je poznavao njegove uenike.
Naime, video je meu gostima Ferdinanda Bola i Herbranda van den Ejkhauta, oba smetena u
magacinu u Blumhrahtu.
Saskija slegnu ramenima. Tano je, kasni. Ali dobro znate da gubi pojam o vremenu kad
slika.
Radi li neto posebno u ovom trenutku? raspitivao se poreznik.
,Zavrava portret kapetana Baninga Koka u prirodnoj veliini, odgovori van Ajlenburh.
Frans Baning Kok je bio zapovednik drutva Gradske strae arkebuzira, 2 ije je sedite
bilo nedaleko od Rembrantove kue. Kapetan, koji se obogatio posle enidbe, bio je veoma
ambiciozan. aputalo se da je teio ka mandatu gradonaelnika, koji je iekivao zabavljajui se
ukraavanjem novog krila zgrade arkebuzira. Proneo se glas da je Baning Kok hteo da narui
seriju slika koja bi proslavila drutvo.
Onda je istina ono to se pria o snovima o slavi Baninga Koka, ree poreznik zlobno se
osmehujui.
ta hoete da kaete? upita Saskija.
,,Da hoe da zaposli najbolje umetnike Amsterdama da ga naslikaju kao zapovednika
arkebuzira. Portret koji radi va mu mogao bi biti neka vrsta probe. Ako bude njime zadovoljan
mogao bi mu poveriti jo neku sliku.
Saskija se zbunjeno osmehnu. Nita ne znam o tome. Moj mu malo govori o svom
radu. Nasta pauza. Nego, nastavi kolebljivo, ,,ta ste otkrili o sekretaru Hajhensu? Sad se i
poreznik Ajtenbohart oseti nelagodno.
Nita, naalost. Pokuao sam da ispitam zato je prekinuo odnose sa vaim muem, ali
tajna je nedokuiva.
Saskijino lice se smrknu. ,,Ne razumem zato postupa tako sa nama, ree ljutito. ,,Na
kraju krajeva, Rembrant je uradio to je najbolje znao, a nisu ni platili pravu cenu. Ne raunajui
to je sekretar hteo da ga ponizi odbijajui sliku koju mu je poklonio.
,,Ne alosti se, roako, teio je van Ajlenburh. Videe da e se sve srediti.
U tom se trenutku, u predsoblju, zau uzrujan glas koji je grdio sluavku zato je

2
Vojnici naoruani holandskom kukastom pukom kremenjaom kratke cevi, arkebuzom, u upotrebi u XVI i XVII
veku. (Prim. pr.)
mermerni sud za rashlaivanje vina bio prepunjen.
Zatim se vrata od salona zalupie i gazda kue ue, i ukoi se od iznenaenja ispred sveg
tog naroda.
I gosti su bili isto toliko iznenaeni, jer je Rembrant van Rejn bio prljav i raupan.
Njegovo lice, ruke, odea ak i cipele, bili su umazani bojom, jer je, dok je slikao, obino istio
etkice o odeu na sebi.
ta se, do avola, ovde deava?, upita grubo.
Lejzbet mu krenu u susret, preskaui snajku. Srean roendan, uzviknu uz jedan od
onih svojih piskavih osmeha.
I gosti se pridruie estitanju. Saskija, koja je do tog trenutka uspevala da obuzda tugu,
odjednom se oseti iskljueno, kao da se tu sluajno zatekla. Borei se protiv elje da pobegne u
svoju sobu, probi se izmeu gostiju i ode da sveano doeka mua.
Amsterdam, decembar 1639.
Saskija je opet bila trudna. Trudnoa se odmah pokazala kao teka i doktor je morao da
joj predloi potpuni odmor, ali je ona izgledala preporoena. Od tuge, od koje je patila poslednjih
meseci, nije bilo vie ni traga.
I Rembrant je bio srean zbog deteta koje e doi, iako ga briga za enino zdravlje, ve
oslabljeno od prethodnih trudnoa i od iscrpljenosti koja je usledila posle smrti dva deteta, nije
nikad naputala.
Sa dolaskom zime, slikar je prekinuo sa svojim skitnjama po poljima u okolini
Amsterdama i provodio je sve vreme u magacinu u Blumhrahtu. Tamo je, poto je zavrio portret
kapetana Baninga Koka, radio na portretu Marije Trip, kerke jednog bogatog trgovca.
Izbegavao je da ostaje u kui zbog napetosti koja se udisala u sobama u Brejstratu. Saskija
je bila iscrpljena i malaksala zbog trudnoe, Lejzbet je svakim danom postajala sve ravnodunija,
Anjet Bude je stalno bila loe volje, kao da odjednom vie nije mogla da podnese da pomae
Saskiji.
I sama Saskija je to primetila i pokuavala je da otkrije razlog.
Jednog jutra, neto pre Boia, dok je nad gradom poeo da pada sneg, Anjeta je ula u
njenu sobu i rekla joj da ide na pijacu umesto kuvarice.
Zato, upitala je iznenaeno Saskija. Nije spadalo u dunosti bolniarke da obavlja
kune poslove.
Anjetino oblo lice se zaarilo. Nazebla je, objasnila je, ne diui pogled s poda.
Ponudila sam se da je zamenim, kad sam videla da sneg pada.
Saskija, da je ne bi spreavala - u poloaju u kome je bila plaila se da je ne izgubi - ree
da slobodno moe da ide, jer joj nije uopte potrebna.
Anjeta urno izae, izbegavajui da je pogleda.
Pojavila se posle nekoliko sati.
Mnogo ste se zadrali, primeti Saskija.
Ulice su neprohodne, otro odgovori bolniarka.
Saskija se tre. Anjeta je uvek bila ljubazna i predusretljiva. ta je izazvalo ovu promenu?
Reila je da je vreme da joj postavi neka pitanja.
Videvi je kako se nervozno okree po sobi da pospremi ve spremljeno, ree:
Sedite ovde pored mene, Anjeta. Hou da razgovaram sa vama.
Bolniarka se skameni i zbunjena, brzo je pogleda. Onda, umesto da se primakne, ode da
raspiri vatru.
Saskija strpljivo saeka da zavri sa daranjem vatre.
Neto vas brine?, upita utivo kad sede pored nje. Znate da na mene moete raunati.
Ako vam treba pomo, ne ustruavajte se.
Anjeta je spustila pogled na ruke koje je drala stisnute u krilu.
Poto je utala, Saskija nastavi:
Primetila sam da ste, ima neko vreme, udni. Poto nita ne znam o vama, pomislila sam
da vam nedostaje porodica.
Bolniarka odmahnu glavom.
Nemam porodicu, promrmlja.
ao mi je, proaputa Saskija, iznenaena, jer nije raunala na ovakvu mogunost.
Onda moda tugujete za vaom otadbinom.
,,Ne bih se tamo vratila ni za sve blago ovoga sveta, suvo odvrati Anjeta, pogledavi je
prvi put u oi.
Otrina kojom je to rekla, pogodi Saskiju. ta li je to bilo u njenoj prolosti, pitala se
zainteresovano. Shvati da ne zna ak ni od kada njena bolniarka ivi u Amsterdamu, tako da
odlui da se odmah obavesti.
Ve mnogo godina, neodreeno odgovori Anjeta.
,,A ranije?
ta hoete da kaete?
,,Da li ste doli direktno iz Danske, ili ste iveli na nekom drugom mestu?
ena se promekolji na klupici. Napustila sam svoju domovinu zbog slube u jednoj
porodici u Hroningenu. Gazda je bio lekar. Zahvaljujui njegovom poduavanju, postala sam
bolniarka. Kad je umro, odluila sam da doem u Amsterdam. Bila sam primljena u Pesthajs, 3
ali mi se posao nije dopadao. Uvek u biti zahvalna doktoru Kempu koji me je vama preporuio.
Pesthajs ili Bolnica za groznice se nalazila u okolini grada, jugozapadno, dakle na
suprotnoj strani od Brejstrata. Doktor Jan Kemp je pripadao monoj gildi hirurga. 4
Oseate li se dobro kod nas, Anjeta?, upita je iznenada Saskija.
Na eninom licu se pojavi sumnjiav izraz. Zato me to pitate?
Ve neko vreme niste isti. Postali ste utljivi, neprestano menjate raspoloenje, lako
gubite strpljenje.
Saskija zastade i osmehnuvi se, doda:
Izgleda da smo zamenile uloge. Ranije sam ja bila ta koja je gledala u prazno, mranog
izgleda, sada to vi sve ee radite.
Anjeta iskrivi usta. ao mi je ako sam se neki put ponela loe, gospoo, ali to nisam
namerno radila. Uveravam vas da nisam nameravala da vam uskratim potovanje.
,,Ne elim da vam prebacujem, uveravae je Saskija. Samo sam zabrinuta za vas.
Bolniarka osta sagnute glave ne progovorivi ni re i Saskija zauta. Shvati da joj vie
nee izvui ni re iz usta i pozdravi je.
Izlazei iz sobe, Anjeta je sva drhtala. Razgovor ju je uzbudio. Da gazdarica nije neto
posumnjala? Pa ipak je bila obazriva da ne izda svoje duevno stanje. Ree sebi da se mora
prisiliti i pokazati da je radosna zbog nove trudnoe. Znala je koliko su gazde drale do toga da
dobiju naslednika, iako uopte nije razumela zato su tako blaeni, kad je bilo veoma verovatno
da dete, kao i dva prethodna, nee preiveti.
Te veeri Rembrant se vrati kui besan.
,ta je bilo?, upita ga Saskija im ga vide.
On zafrkta. ,,Nita.:

3
Kua za obolele od kuge. (Prim. pr.)
4
Udruenje. (Prim. prev.)
 ta te je naljutilo?, navaljivala je ona. Problemi u radionici?
Znala je da mu, kad radi, ne voli da ga ometaju ni zbog ega. ak i da stathauder7 lino
doe na vrata, ne bi ga primio. Moda neki od uenika nije potovao zabranu, dozvoljavajui
muteriji da ue.
Rembrant, koji je u meuvremenu bio seo u pansku fotelju od plavog somota koja se
nalazila pored kreveta, skoi na noge.
Oni nesposobnjakovii, oni neradnici, besneo je idui tamo-amo po sobi. Jedino su
sposobni da gube vreme na gluposti.
Saskija shvati da je mu ljut na svoje uenike.
ta su sada uradili?
Opet su nacrtali po zemlji te proklete novie, eksplodira on. Nastavljaju da mi se
rugaju.
Saskija pokua da ga smiri. Po gradu se prialo da Rembrant van Rejn najvie na svetu
voli novac. Zbog toga, aptali su zlobnici, naplauje preteranu cenu i za slike i gravure u
bakrorezu, i jo iskoriava uenike, iz kojih izvlai vie od dve hiljade pet stotina guldena
godinje.
Glas se bio proirio i uenici su poeli u ali, ali Saskija je sumnjala da je vie zbog
osvete, da crtaju guldene na podu radionice, ili na drugim mestima gde je Rembrant obino
prolazio. U poetku je pogreio i sagnuo se da pokupi novie uz opti smeh. Ali kasnije, kad je
ala poinjala da postaje navika, pobesneo je.
Mladi su, ree Saskija. ,,I ti si se u njihovim godinama sprdao sa drugima. Zar si to
zaboravio?
,,Ne mogu da dozvolim da me prave pohlepnim, da me interesuje samo novac.
Vidi kako se zavrilo sa sekretarom Hajhensom. Zar ne misli da je lo glas o meni uticao
na nae odnose?
Saskija uzdahnu. Znala je da e mu na kraju uplesti taj dogaaj. Jo nije prevaziao bol
zbog izgubljenog prijateljstva sa namesnikovim sekretarom.
Nepravedan si prema Konstantejnu Hajhensu. Nije toliko uskogrud da slua ogovaranja.
Izmeu ostalog, kako moe da kae da je vae prijateljstvo gotovo? Moda e ti uskoro poveriti
drugu narudbinu.
Rembrant odmahnu glavom. Vie ga neu videti, u to sam siguran.
Saskija ne odgovori. I ona je, u sebi, mislila isto kao i mu, ali je samu sebe primoravala
da se prikae optimistom kako bi ga ohrabrila.
Danas sam razgovarala sa Anjetom, ree menjajui temu. Nije vie ista. Stalno je
namrtena, rasejana. Pokuala sam da je ispitam, ali bez uspeha. Porie da je bilo ta brine, ali
sam ubeena u suprotno. Zato se ne umea?
Mu se vrati i sede pored nje.
,,I ja sam primetio da je udna. Ali ne verujem da mogu neto da uradim. Osim da je
otpustim, naravno.
Nisam to nameravala, pobuni se Saskija. ,,Ne mogu sebi dozvoliti da je izgubim,
naroito sada kad sam trudna. Samo sam htela da istrai malo za svoj raun. U sutini, ne znamo
nita o njoj.
Mu joj uze ruku i stegnu je meu svoje. Dobro, raspitau se.
Saskija ga pogleda u oi. Obeava li mi to?
Znala je da uvek ima mnogo stvari o kojima brine. Plaila se da ne zaboravi na Anjetu
im izae iz sobe.
On joj se osmehnu. Obeavam ti, ree sveanim tonom. Moe biti mirna.
 Dan uoi Boia, Rembrant uze bisage sa albumom za crtanje i pastele i proe
Antonisport, ulaznu kapiju grada koja se nalazila na kraju Brejstrata, i uputi se u Dimen.
Selo je postalo jedno od njegovih omiljenih mesta i tu je esto dugo etao. Tog dana se
vie puta zaustavljao da napravi skice etvrtastog tornja crkve, ali je bilo veoma hladno da bi
stajao nepokretan i crtao, tako da je radije nastavio da eta.
Bio je uznemiren zbog ene. Ova poslednja trudnoa se pokazivala drugaijom od ranijih.
Saskija se lako zamarala, uprkos tome to je provodila sve vreme u krevetu i spavala. Bolniarka
joj je, iz straha da ne dobije rane od dekubitusa, stalno stavljala kaaste obloge od istucanog
kupusovog lista ili vlane obloge od izmrvljenog crnog luka. Miris, naalost, nije budio elju da
ostane pored nje i zbog toga se oseao krivim.
Oseao je griu savesti i zato to joj je obeao da e se raspitati o Anjeti, ali je stalno
zaboravljao. Nadao se da mu ena nee zbog toga zameriti. Nije shvatao ta je oekivala da e
otkriti na raun bolniarke. Istina je, ena se promenila, ali se nisu mogli aliti na njen rad. Kad
bi ih sada napustila, bila bi to zaista prava nevolja. Na Lejzbet se nije moglo raunati, a drugu
dobru bolniarku bi bilo teko nai tek tako, odmah.
Nadao se da e ena odloiti svoj naum, sad kad joj je dola sestra Ticija. Provee Boi
sa njima. Ticija je bila uvek dobrodola, a onda, Saskija je toliko vezana za nju. Meutim, za
ostalu brau - dvojica su bili advokati, jedan oficir u vojsci - bilo je bolje da ne kroe nogom u
Brejstrat posle onoga dogaaja kad su se usudili da ga optue da je spiskao enin novac.
Dok se vraao kui poele da napravi novi autoportret. Prolog aprila je bila licitacija
italijanskih slikara. Tada je jedan njegov klijent, trgovac i kolekcionar Alfonso Lopes, kupio
Portret Baldasara Kastiljonea od Rafaela. Lopes je bio bogat panski Jevrejin koji je iveo u
velelepnoj otmenoj kui u Singelu, u Amsterdamu. Pored toga to se bavio kolekcionarstvom
umetnikih dela, bio je Rieljeov agent, i nabavljao mu je slike trenutno najboljih umetnika.
Lopes mu je pokazao Rafaela koji je na njega ostavio veliki utisak. Trgovac je posedovao
i Ariostov portret od Ticijana. Slikar je razmiljao da za sopstveni autoportret zauzme istu pozu
kao italijanski pesnik - da skoro celu ruku nasloni na balustradu8 - kako bi najbolje istakao bogati
kostim iz XVI veka, jedan od najlepih u njegovoj kolekciji, koji je imao nameru da obue.
Nasuprot onome to je mu oekivao, Saskija nije zaboravila misteriju o Anjeti, kako je to
nazvala. tavie, odmah posle Boia otkrila je neto to je jo vie nateralo da nastavi sa
istraivanjem.
Jedne veeri, Ticija je posle obroka ila u sestrinoj sobi sedei pored vatre. Rembrant je
uao i nekoliko trenutaka u tiini posmatrao prizor. Zatim je izaao, da bi se neto kasnije vratio
sa albumom za crtanje.
Nee valjda opet da me slika kako spavam?, upita iznenaeno Saskija.
To se odnosilo na jednu skicu koju je mu napravio u vreme njene prve trudnoe, kad je
za vreme jednog popodnevnog dremea bila nesvesno njegov model. Nije mnogo volela taj
portret, jer je na njemu izgledala nezgrapna i starija nego to je u stvari bila.
Ovoga puta nisi ti ta koja me inspirie, odgovorio je mu smetajui se u svoju fotelju.
Onda je poeo da crta Ticiju kako pognute glave, sa naoarima na vrhu nosa, mirno ije.
Za nekoliko minuta crte je dobio lik.
Rembrant se potpisa i stavi datum. Evo, ree pruajui ga svastici. Tvoj je.
Ticija ga je gledala vidno zadovoljna i zahvali mu se.
U tom trenutku pojavi se Anjeta objavljujui da je vreme za leenje.
Saskija je poela da pati od greva i bolniarka joj je svako vee trljala noge lekovitim
uljem.
Ticija i Rembrant izaoe iz sobe. Anjeta razveza rukave haljine i zasue ih do lakta.
Onda, poto je nasula malo ulja na ruke, nagnu se prema Saskiji i poe da joj masira noge,
penjui se lagano prema butinama.
Izvodila je radnju govorei samo kad je bilo neophodno i Saskija, koju je u prolosti esto
nerviralo njeno neprestano avrljanje, opet uoi koliko se ena promenila.
Lea su mi se ukoila, ree joj kad je zavrila. ,,Da li biste mogli i njih da mi
izmasirate?
Anjeta je okrenu na stranu i neno joj izmasira miie pri dnu lea, pokuavajui da je
oslobodi napetosti.
Dok je leala ispruena, Saskija opazi tanki crni kanap meu aravima.
Odmah shvati ta je.
Pre nekog vremena je primetila da Anjeta nosi oko vrata zlatni medaljon. Zainteresovana,
zatraila je da ga pogleda, ali se bolniarka ukoi, mrmljajui da nije vredan, da je laan. Kad je
videla kako reaguje, nije navaljivala, ali je bila ubeena da je medaljon ne samo zlatan, ve je
izgledalo da joj je veoma znaajan. Moda je bila uspomena iz prolosti. Ili je krio portret stare
ljubavi, ili zalogu ljubavi.
Crno ue skriveno meu aravima bilo je ono na kome je visio Anjetin nakit. Oigledno
da ga je izgubila dok je obavljala masau.
Ni na trenutak nije pomislila da joj to saopti. Kriom skloni kanap pod jastuk i strpljivo
saeka da se masaa zavri. im ostane sama, pogledae medaljon da vidi ta skriva i sutradan e
joj ga vratiti.
I uradi tako. Ali je ostala razoarana, jer umesto mukog lika, kako je oekivala, tu nae,
uvijen u traku od bele svile, plavi uvojak.
Amsterdam, leto 1640.
Poslednje nedelje trudnoe bile su prava muka za Saskiju. Dosta se bila ugojila, noge su
joj se nadule zbog toga to je provela skoro devet meseci u krevetu, a munina je opet poela da
je kinji. Ne raunajui da je Anjeta postajala sve mranija, to se vie pribliavalo roenje deteta i
izgledalo je kao da se ona poraa.
Saskija nije uspela da shvati promenu bolniarkinog raspoloenja. Posle otkria plavog
uvojka skrivenog u medaljonu, prva stvar na koju je pomislila je da je bio od mukarca, i zato to
je, kad ga je vratila Anjeti, ova pocrvenela i bez rei ga spustila u dep od kecelje. Zatim,
razmislivi bolje, shvati da kosa moda nije pripadala odrasloj osobi. Bila je previe meka. Vie
je liila na deju kosu. Da bolniarka nije imala dete u Danskoj?
Saskija shvati da je bilo nemogue pitati enu neto o tome i ispria sve muu.
Shvata li? Dete je moda ak umrlo.
Rembrant napravi grimasu. Prvo da utvrdimo da li je uopte postojalo.
,,To sam te i molila da uradi, odvrati ironino Saskija.
Kao da nemam na ta drugo da mislim, prasnu mu. Dobro zna da sam prezaposlen u
ovom trenutku.
Rembrant je zaista poeo svoj novi autoportret i portrete Hermana Domera i njegove
ene. Domer je oduvek bio njegov uramljiva slika, staklorezac. Imao je est sinova od kojih je
jedan, Lambert, bio njegov uenik.
,,A onda, nastavi on, ,,ne razumem zato ti je toliko stalo da sazna Anjetinu prolost.
Ranije nije bila tako nesrena. Neto se desilo, u to sam ubeena. Hou da otkrijem o
emu se radi.
,,U redu, preda se mu. Ako je to ono to hoe, zadovoljiu te. Ali nee biti lako,
upozoravam te, jer doktor Kemp vie ne boravi u gradu.
Mogao bi da pita pastora Ansloa, predloi Saskija. Moda ti moe ukazati na nekoga
ko poznaje Anjetu.
Pokuau. Ali mislim da ova pria postaje za tebe opsesija.
Grei, branila se ona. Samo tako bi se, ako joj je zaista umrlo dete, objasnilo zato se
tako promenila, poto sam zatrudnela. Moja trudnoa bi mogla opet otvoriti njenu ranu.
Mu razmisli nekoliko trenutaka. Moda si u pravu. Razgovarau to pre sa pastorom.
Ali nije to uradio i Saskija odlui da se lino raspita o tome kod pastora Jan Kornelis
Silvijusa, mua jedne svoje roake, koji je, poto je obavljao misiju u vie seoskih mesta u Friziji,
sada radio u gradu, u Hrote kerku.9
Pastor je bio kum na krtenju njenog prvog deteta, a drugo je krstio. Bio je veoma
privren Saskiji. Videvi je tako zabrinutu, obea da e joj pomoi.
Naalost, otkrio je ono to je ona ve znala: Anjeta je bila iz Roskilda i nije imala
porodicu.
Dakle, Saskiji preosta jedino da se smiri i da odloi, za trenutak, zamisao o otkrivanju
Anjetine tajne.
Trudovi su poeli jedne sparne julske noi i trajali su celi sledei dan. Saskija, kojoj su
pored doktora pomagale Anjeta i sestra Ticija, skoro odmah izgubi snagu. Iako su joj neprestano
davali da pije dekokt od vuje stope,10 biljke koja se koristila zbog svog stimulativnog dejstva za
vreme poroajnih bolova, dete nikako da se rodi.
Saskijino urlanje je odjekivalo po kui i Rembrant, u jednom trenutku, ne mogavi vie da
izdri, izae sa izvinjenjem da ide da pogleda radove uenika u radionici.
Napnite se, gospoo, podsticala je Anjeta kad su poele kontrakcije. Napnite se, inae
se nee roditi.
Ali Saskija, oamuena od bola i potpuno iscrpljena posle svih tih sati u trudovima, nije
mogla da uradi nita da olaka poroaj.
Doktor nije krio svoju zabrinutost.
Ako ne reaguje na nae podstreke, ree pozvavi Ticiju po strani, bie loe.
Anjeta u i kao furija uzviknu: Rekla sam joj da ne treba vie da raa decu.
Mislite na to to radite, prekori je doktor.
I Ticija otvori usta da neto kae, ali u tom trenutku Saskija ispusti prodoran krik. Tako se
svi naoe kraj njenog uzglavlja. Po krevetu se irila krvava mrlja.
Brzo e, ree doktor nakon pregleda. Vidi se glava. Malo kasnije, Kornelija van Rejn
ugleda svetlost dana.
Devojica je prodrljivo sisala mleko iz majinih grudi. To su svi protumaili kao
pozitivan znak: mala je ba imala elju da ivi.
Meutim, nekoliko dana posle poroaja, Saskiji se smanji mleko i devojica, ne mogavi
vie da se zasiti, poe da plae. Odmah je intervenisala Anjeta stavljajui na grudi svoje
pacijentkinje vlane obloge od lekovite trave virak, ija su svojstva bila i da pojaa protok mleka.
Oblog je trebalo da se stavlja dok je jo bio dosta topao, a Saskija to nije podnosila. Sa
velikim strpljenjem, Anjeta je uspela da je ubedi da nastavi sa leenjem, koje je na sreu dalo
dobre rezultate. Mala Kornelija je ponovo poela da jede i prestala je da plae.
Tako se u kuu van Rejnovih vratio mir. Ticija je ostala zbog krtenja sestriine, koje se
odralo nedelju dana posle njenog roenja, a i naroito zbog toga to je htela da se uveri da nee
nastupiti komplikacije.
I Rembrant je bio brian za svoje tree roeno dete. Dva prva deteta, tek roena, bila su
dobrog zdravlja. Bolest ih je odnela odjednom, nisu mogli nita da urade.
Kornelija je bila veoma ljupka. Liila je na majku, imala je njenu crvenu kosu. Iz straha
da joj neko ne prenese neku bolest, porodica ju je drala skoro izolovanu. Samo su najblii roaci
mogli da je vide i dodirnu.
Jedina koja nije pokazivala interes za devojicu, bila je Anjeta. I Saskija, koja se jo
oporavljala od poroaja, to primeti. Sve vie ubeena da je ena izgubila dete, pa je, iz straha da
je ne povredi, izbegavala da joj daje devojicu.
I Lejzbet je primetila da Anjetu dete ne interesuje i to je rekla snajki.
,,Ne misli li da je udno to se Anjeta dri podalje od Kornelije? Na kraju krajeva, ona je
bolniarka.
Upravo zato, odgovorila je Saskija. Razumela bih tvoju nedoumicu da je u pitanju
dojilja.
Lejzbet je naprila nos, iznervirana. Misli li da je zadri? ini mi se da si sada ba
dobro.
Saskija, izbegavajui zaovin mrki pogled, mirno uzvrati: Mislim da je u ovom trenutku
prerano donositi odluku u vezi sa time.
Ali se Lejzbet nije predavala. ,,Od te ene me podilaze marci.
ta hoe da kae? upita uznemireno Saskija.
Vie puta sam je iznenadila dok netremice gleda u Korneliju u kolevci.
Ali upravo si rekla da ignorie dete.
Trebalo je da je vidi kako je posmatra, bila je uporna Lejzbet.
Kako?
,,Sa nekim nesrenim izgledom, kao da je pred neim to je mui.
Saskiji pade na um plavi uvojak skriven u medaljonu. Ako je Anjeti zaista umrlo dete, ko
je bolje od nje, koja ih je izgubila dvoje odmah po roenju, mogao razumeti ta osea kada
ugleda neko dete?
,Moda je samo bila umorna, ree zaovi ne bi li je odvratila od njenih sumnji.
Mora priznati da je dala sve od sebe za vreme trudnoe. To su bili meseci teki za sve,
naroito za nju, koja je morala da se pobrine za svaku moju potrebu. Ne zaboravi da se nisam
uopte dizala iz kreveta.
Lejzbet napravi grimasu neodobravanja, ali ne progovori.
Saskija se ponada da ju je ubedila. Nije htela da zaova nasluti da ima neto mrano u
bolniarkinoj prolosti.
Trinaesti dan po roenju, Kornelija dobi groznicu.
U kui van Rejnovih nasta panika. Odmah su pozvali doktora, koji paljivo pregleda
novoroene.
Plua su dobro, ree doktor nemajui hrabrosti da Saskiju pogleda u oi. ,,I srce.
Pregledao sam joj mokrau i nisam video nita neobino. Ne razumem odakle je temperatura.
Prepisa brisanje hladnim sunerom i da joj se daje na svaka tri sata nekoliko kapi
lekovitog aja od brezine kore.
Saskija je bila oajna. Bilo je kao da iznova doivljava komar. I dva druga deteta su
umrla posle neobjanjive groznice. Posla nekoga da pozove mua iz radionice i dok on nije
doao, ona se nije mrdnula od kerkinog uzglavlja.
S njom su zajedno bdele Ticija i Lejzbet, dok je Anjeta trapacirala izmeu gazdariine
sobe i kuhinje, nosei hladnu vodu za brisanje devojice sunerom i tople obloge od lekovite
trave za Saskijine grudi.
Meutim, Saskija te obloge vie nije htela da stavlja, jer su joj bili pravo muenje.
Gospoo, nemojte tako, zamoli je bolniarka posle njenog odbijanja. ,,Ne smete
rizikovati da opet izgubite mleko.
,,U pravu je, umea sa Ticija. Treba hraniti Korneliju.
 Zar ne vidite da je uzaludno? , povika Saskija. ,,Ne uzima sisu.
U tom trenutku stie Rembrant.
Saskija mu poe u susret. Opet isto, ree briznuvi u pla. ,,I ona e umreti.
Mu je vrsto priljubi dok se ne umiri. Sad mi kai ta je rekao doktor.
Nije znao da objasni uzrok temperature, ree Saskija zadravajui jecaje.
U Rembrantovom pogledu se na tren opazi strah. Mora biti jaka, ree neno milujui
enino lice, a ona opet brinu u pla. Treba Korneliji. Ne moe sada da poklekne.
Lejzbet, koja je zajedno sa Ticijom prisustvovala sceni, uzviknu:
,,To smo joj i mi rekle.
Pokuaj da je shvati, proapta Ticija zetu, videvi da je u meuvremenu sestra klonula
na krevet kao krpena lutka. Hoe da prekine leenje da ne bi izgubila mleko.
Sigurna sam da to nee uraditi, umea se Anjeta pribliavajui se gazdarici. Zar ne,
gospoo?
Saskija, uvi bolniarkin glas, naglo se trgnu i, kao brodolomnik kome su bacili konop,
prui ruku prema njoj.
Anjeta je uze i ona se pridignu i, ostavljajui prisutne zapanjene, pohita da nae utehu u
njenom zagrljaju.
U paklu u kome se Saskija nala, jedina uteha joj je dolazila od Anjete. Ne zato to joj je
bila posebno privrena, ve to je mislila da je ona jedina osoba u njenoj blizini koja je znala kroz
ta prolazi. Izgubila je dete, dakle znala je koliko je neizmeran uas i kako je svaki tren ispunjen
mukom i razarajuom boli, kojih se nikada vie nee osloboditi.
Agonija male Kornelije trajala je dan i no. Dve nedelje posle dolaska na svet, njeno srce
je prestalo da kuca.
im je to shvatila, Saskija je ispustila zastraujui krik i bacila se na kerku. Ticija i
Lejzbet su uzalud pokuavale da je odvoje od nepokretnog telaca devojice, dok je Rembrant
proklinjao kako ga nikada nisu uli.
Kasnije se kua napuni prijateljima i roacima, koji su kao tihe senke tumarali iz jedne u
drugu sobu, apuui izmeu sebe. Saskija je, zahvaljujui i jednom umirujuem aju od trava
koji ju je Anjeta naterala da proguta skoro na silu, sedela nepomino na jednoj stolici, blizu
vrbove kolevke, gde je bilo poloeno telo devojice.
Pored nje mu, nem od bola, i sestra Ticija, takoe vidno utuena.
Tako se Lejzbet postarala oko Kornelijine sahrane, koja je sledeeg dana bila poloena
pored dva druga mala van Rejn nesrenika.
Tog leta je Rembrant opet poeo da luta po poljima u okolini Amsterdama. Izlazio je u
zoru, a vraao se sa zalaskom sunca, odbijajui da pria gde je bio i ta je radio. Oduvek nabusit i
teke naravi, posle tragedije je bio utljiv i nepristupaan. Porodica, uenici i muterije, takoe su
potovali njegovu alost za pokojnicom, drali su se na odreenoj distanci, da se ne bi izloili
njegovim uasnim napadima besa.
inilo se da slikar pravi izuzetak samo prema Saskiji, i zato to ju je gubitak Kornelije,
kao to se ve desilo prethodne godine sa drugom kerkom, unitio.
Saskija je provodila dane u krevetu gledajui Veseo par, sliku kojom je mu hteo svetu da
pokae njihovu sreu.
Anjeta je bila veoma zabrinuta. Videla je u gazdariinom ponaanju neto nezdravo,
pogubno. Pokuavala je da je odvoji od slike, ali uzaludno. Naalost, nije mogla da rauna na
Ticijinu pomo koja se vratila muu u Midelburh, a u Lejzbet nije imala poverenja.
Tako uopte nije putala Saskiju iz vida, strahujui da se fiksacija za sliku ne pretvori u
ludilo.
 Posle devojicine smrti, Anjeti se povratila snaga i energija kojima se odlikovala. Kako bi
se inae uhvatila u kotac sa gazdariinim bolom, govorila je sebi kada ju je uhvatila gria savesti
zbog svog odvratnog ponaanja za vreme trudnoe. Nije joj bilo lako da to prizna ni sebi samoj,
ali nije podnosila trudne ene. Morala je, dakle, da suzbije odvratnost koju je oseala prema
Saskijinom stomaku koji se poveavao i da ivi sa strahom da nee moi da kontrolie svoje
ponaanje.
Bilo je teko, ali je sreom uspela. Sada je nestala teskoba koja ju je izjedala svih ovih
meseci i mogla je da opet preuzme brigu o gazdarici.
Bdela je nad njom stalno, jer je znala iz iskustva da e posle teke boli naii bes, a
posledice bi mogle biti nepredvidljive.
Jednog popodneva ju je ostavila nasamo nekoliko trenutaka, zbog iznenadne Lejzbetine
migrene, kojoj je morala da pripremi aj od lia crne bokvice. Kad se vratila u sobu, ostala je
skamenjena od iznenaenja.
Saskija je stajala ispred Veselog para i vitlala noem. Stigla je na vreme da je zaustavi da
ne raspara platno.
Posle ovog dogaaja sliku su sklonili iz spavae sobe. Saskija nije izustila ni re o onome
to se desilo. Zatvorila se u upornu tiinu i poela netremice da gleda u prazan zid. Nita nisu
vredeli Rembrantovi napori da mu ena da neko objanjenje o svom postupku.
Anjeta pak, nije postavljala pitanja, ali je gazdaricu gledala drugim oima. Mora da je bila
veoma blizu da izgubi razboritost i saaljevala je. Znala je ta se osea kad se razum zamuti i
nita vie nema znaaja.
Jedno jutro, krajem avgusta, Saskija najzad prekide tiinu. Kad je Anjeta zavrila sa
eljanjem njene kose, zatrai joj jednu kapicu.
Kapicu?, ponovi zaueno bolniarka.
Saskija se okrenu i pogleda je.
Primetiete da mi se na elu kosa proredila, ree tunim glasom. Mislila sam da je
moda bolje da je pokrijem. Anjeta se trudila da ne gleda gazdariinu kosu. Sada je njen sjaj bio
ve davna uspomena.
"Koji tip kapice elite da stavite? upita zbunjeno.
Saskija pokaza na onu koju je ona nosila, od belog muslina, veoma ozbiljnu.
Kao vau.
Bilo bi bolje neki moderniji model. Vi ste mladi. Moja kapica je za starije.
Anjeta Bude nije bila stara. Imala je pet godina vie od Saskije, ali se oblaila kao starija
ena: ozbiljna crna haljina, prikopana do brade, kecelje i kapica od grubog pamuka.
Saskija se gorko nasmeja. ,,A zato, moda ja to nisam? Pogledajte me. ta je ostalo od
devojke na portretima moga mua? Ve sam ruevina od ene koje se treba to pre osloboditi.
Hajte, gospoo, ne govorite tako, pokua Anjeta da je tei. Nije tano da ste ruevina.
Posle onoga to vam se desilo, razumljivo je ta oseate. Brzo ete se povratiti, sigurna sam.
Biete ona od ranije.
Saskija joj prui ruku. Nije istina i vi to veoma dobro znate, ree stiskajui je jako.
Vreme radosti je za mene zauvek zavreno. Mogu se samo nadati zaboravu, ali ne mislim da u
biti toliko srena. Trebalo bi da me razumete, jer ste proli kroz isti pakao.
Anjeta izvue ruku iz Saskijinog stiska. ,,Ma ta priate, uzviknu prestraeno.
,,I vama je dete umrlo, u to sam sigurna.
Anjeta preblede. Nikad nisam imala decu.
Saskija je netremice gledala. Neete o tome da priate, zar ne? Seanje na to vam je
nepodnoljivo.
 ,Nikad nisam imala decu, ponovi uporno Anjeta stiskajui vilicu.
Saskija je pogledalo skoro neno. Dobro. Kako hoete. utala je nekoliko trenutaka a
onda se okrenu prema zidu, gledajui mesto gde je nekada bila okaena slika Veseli par.
Tako je prazno. Volela bih da stavim moj portret sa eirom.
Anjeta uzdahnu sa olakanjem. Rei u posluzi da to obavi.
Kad je Rembrant saznao za elju svoje ene, izrazio je neke nedoumice. A ako nasrne i na
tu sliku? Lanac nesrea koji se obruio na njih, veoma je promenio Saskiju. Nije vie bila
privlana ena sa portreta, zbog koje bi zadrhtao im bi je ugledao. I to nee vie nikad biti,
naalost. Zbog toga mu je slika bila draga i nije hteo da je izgubi. To je bio jedini nain da stalno
posmatra Saskiju u koju se bio strastveno zaljubio pre sedam godina. Meutim, na kraju, zbog
stanja duboke utuenosti u kojem je bila njegova ena, bio je primoran da popusti i lino obesi
Saskiju sa eirom u njihovoj spavaoj sobi.
Portret je naslikao 1633. godine, dok su bili vereni. Saskija je bila prelepa i on je hteo da
izrazi potovanje tolikoj ljupkosti, predstavljajui je iz profila i obuenu u raskonu haljinu.
Poto je namestio sliku, okrenu se prema eni, koja je leala na krevetu sa rukama u krilu
i tupog pogleda, i oseti beskrajno saaljenje.
Anjeta, koja je bila u sobi, to opazi i saaljivo ga pogleda, to ga momentano razbesni.
,Zar nemate nita da radite?, upita je otro.
Bolniarka silno pocrvene i izae.
Nemoj loe da se ponaa prema njoj, ree Saskija jednolinim tonom. Toliko ini za
mene. Ne zasluuje to.
Dobro je plaamo za njen rad. A i nervira me to se stalno mota okolo. Izgleda kao da
nas nadgleda.
ena se zakalja. Ve nekoliko dana to joj se esto deavalo.
U krajnjem sluaju mene nadgleda, poto je moja bolniarka.
Hajde, ne svaajmo se zbog te ene, ree Rembrant pomirljivije. Tako je divan dan.
Da li bi htela da ustane, makar da sedne pored prozora? Previe je vrue za septembar. Treba to
iskoristiti pre nego to se vreme pokvari.
Nemam snage, odvrati ona opet kaljui. Mnogo sam umorna.
Rembrant htede neto da kae, ali neko pokuca na vrata. Bila je to slukinja sa pismom iz
Lajdena.
Slikar polomi peate i pregleda ga na brzinu. Na njegovom licu se pojavi izraz neverice.
,,To je od moje porodice, ree zabacivi se u fotelju. Moja majka je umrla.
Saskijin pogled posta jo mraniji, ali ne ree nita.
ta jo treba da nam se desi? proapta mu pokrivajui lice rukama.
Amsterdam, zima 1640-41.
Kad je Saskija otkrila da je trudna, osetila se izgubljenom. Nije imala ni moralne ni
fizike snage da se suoi sa novom tragedijom. Da, bila je sigurna da e se tako zavriti. Nije
volela da se utvarama Rombertusa, Kornelije I i Kornelije II, koje su stalno lebdele okolo,
pridrui jo jedno malo bie, prerano otrgnuto od ivota.
Oaj je primorao da novost nikome ne saoptava. Ali Anjeti to nije promaklo i to je
primila skoro gore od nje. Saskiju nije odao izostanak mesenog ciklusa, koji je i onako bio
neredovan od kako se njeno zdravstveno stanje pogoralo, nego jutarnje munine. Ma koliko se
trudila, nije uspevala da ih sakrije.
I tako, jednog jutra sredinom decembra bolniarka je iznenada ula u njenu sobu, nosei
joj pismo od sestre Ticije. I videla je kako povraa.
Njeno okruglo lice se smrailo. Evo nas opet, progunala je prilazei da joj pomogne.
 ,,To je od kalja, mucala je ona pokuavajui da potisne muninu.
,,Ma kakvog kalja, uzviknula je Anjeta. Trudni ste.
Nemojte to nikome rei, molim vas, preklinjala je Saskija.
Zato? Ionako to neete moi dugo da skrivate.
Saskija je pretrnula od pomisli na poglede saaljenja koje su joj kradom upuivali svaki
put kad je bila trudna. Dobro je znala ta su mislili dok su je potajno posmatrali: sirota
nesrenica, i ovo dete e joj umreti. A najgore je to su, naalost, bili u pravu.
Anjeta nije greila. Uskoro vie nee moi da sakriva trudnou. Stoga odlui da to odmah
saopti Rembrantu.
,,Da li je moj mu ve otiao u radionicu?
,,Da, izaao je rano. Hoete li da poaljem nekoga da ga zovne?
,,Ne, odgovori Saskija vraajui se u krevet. Setila se da upravo zavrava grupni portret
jedne porodice, veoma zahtevan rad, koji mu odnosi mnogo vremena. Bilo je bolje da ga ne
uznemirava. Saekae do uvee.
Iscrpljena sam, ree otputajui bolniarku. Hou da spavam.
Ali to nije bila istina. Htela je da ostane sama i da kao uvek posmatra Saskiju sa eirom.
To joj je bila omiljena slika. Teilo ju je podseanje na nekadanje vreme, kad joj se ivot
osmehivao i nije bilo oblaka na horizontu. Bila je veoma srena devojka. Familija ju je odgajila u
izobilju. A kada je ostala siroe, roak Hendrik van Ajlenburh je nastavio da udovoljava svakom
njenom kapricu.
Srea ju je potom pratila, jer je imala i brak iz ljubavi. Poznavala je Rembranta od kada se
preselila u Amsterdam, kad je postao roakov ortak, ali su se verili godinu dana kasnije, petog
juna 1633. godine. Za tu priliku on joj je napravio prvi portret, na kojem je u dnu napisao: Ovo
je crte moje supruge kad je imala dvadeset godina, trei dan posle veridbe.
Iz vremena njihovog verenitva potie i jedan mali portret gde je ona nasmejana, sa
kosom rasputenom po leima i crvenim eirom koji je ukraavao glavu. Slika je bila ljupka, ali
je nije volela, jer osmeh nije liio na njen. I zaista, zbog igre senki, izgledalo je da joj nedostaje
jedan zub.
Iste te godine Rembrant je naslikao Saskiju sa eirom. Kako joj se dopadalo da mu
pozira! Oseala se kao kraljica obuena u divni renesansni kostim od crvenog somota. Rembrant
ju je zadivljeno gledao, obasipajui je komplimentima.
esto je Saskija sluala kako se pria da slikar iz Lajdena ima runu narav, kako se lako
naljuti, kako nema obzira ni prema kome. Primetivi pogled divljenja kojim ju je posmatrao i
prefinjenu ljubaznost, mislila je da je to pakost diktirana zaviu, poto je za kratko vreme postao
najtraeniji umetnik Amsterdama. Samo je kasnije, ivei s njim, otkrila da je u glasinama bilo i
malo istine: bio je impulsivan, udljiv, razdraljiv. Sreom, bio je i strastven i galantan. I ona se
zaljubila.
Mrana vremena su stigla kasnije, ali u prvim godinama njihovog braka bili su neizmerno
sreni.

Te veeri se Rembrant vrati kui kasno i loe volje.

Saskija je uloila napor da se digne, obue i sedne za sto sa muem i zaovom. To se nije
esto deavalo i Lejzbet doeka njen dolazak oduevljeno. Mu pak nije pokazao nikakvu
reakciju.
ta se desilo, upita ga zabrinuto Saskija.
Flora je umrla, odgovori on alosnim glasom.
Lejzbet kriknu, iznenaena. Saskija se u trenu pribra, jer je mrzela majmuna i vest ju je
veoma obradovala, ali se odmah i snudila. itav dan se pripremala da muu saopti da je trudna,
ali videvi njegovo tuno lice, izgubi hrabrost.
,Kako se to desilo? ispitivala je radoznalo Lejzbet.
Brat udari pesnicom o sto tako da svo posue poskoi. avo me odneo, ako znam! Ve
nekoliko dana Flori nije bilo dobro. Ali se nije inilo nita ozbiljno. Meutim, jutros je, iznenada,
umrla. Toliko sam bio alostan da sam pomislio da joj odmah napravim portret.
Saskija oseti kako je preplavljuje bes. Portret? ponovi priguenim glasom.
Lejzbet je moleivo pogleda. Majmun je bio jabuka razdora izmeu brata i ene. Nije
htela da snajka sada od portreta pravi dramu, sa razgovorima koji bi se razvlaili danima.
,,Da, za uspomenu, objasni Rembrant.
Saskija je bila uasnuta. Zar ne treba da zavri portret za muteriju? Ako se dobro
seam, isporuka je za koji dan. Ne verujem da moe sebi dozvoliti da radi neto drugo.
Ustvari da ne bih gubio vreme, umetnuo sam Floru u sliku moje muterije.
ta si uradio? upita Saskija ne verujui.
Stavio sam mrtvog majmuna pored muterije, ene i dece, ispria mirno mu. Efekat je
zaista iznenaujui. A onda, trenutno, u radionici nije bilo drugog raspoloivog platna. Ako sam
eleo da naslikam Floru, nisam imao drugog izbora.
,,I misli da e tvoja muterija biti zadovoljna?
,,Ne vidim zato bi prigovarala. Slika e se dobro prodati, a Flora joj daje originalan
peat.
Ali, le majmuna je odvratan, uzviknu prestravljena Saskija.
,,Da, ali ini sliku posebnom, razliitom od uobiajenih portreta.
Saskija ne htede da uzvrati. Kad joj se mu namerai na neto, bilo je beskorisno
razgovarati. Ne bi izbrisao le sa platna ni da ga na kolenima moli.
Misli joj odlutae na jedan drugi le, kome su se svi divili, a koji je Rembrant naslikao u
slavnom delu as anatomije doktora Tulpa, uraenom 1632, kad jo nisu bili vereni.
Rembrant se tek bio preselio u grad, a doktor Nikolas Tulp, prvi anatom u gildi hirurga,
zadivljen velikom naklonou koju je slikar zadobio u amsterdamskom drutvu, naruio je sliku
koja e ga prikazati kako otvara le. To je bio le jednog osuenika na smrt koji je, udnom
igrom sudbine, bio poreklom iz Lajdena kao i Rembrant.
as anatomije je postigao izvanredan uspeh i zauvek je proslavio doktora Tulpa, koji se
smatrao direktnim naslednikom slavnog flamanskog anatoma Vezaliusa, koji je iveo vek ranije.
Saskija se plaila da e mu, slikajui mrtvog majmuna, ispasti smean. Ve su smatrali
da je udan i hirovit, da malo potuje pravila. Nije htela da se pria kako se ruga muterijama
prikazujui odvratne mrtve ivotinje na njihovim slikama.
I zaista je bila u pravu, jer je muterija, videvi le majmuna, odbila da uzme sliku ukoliko
ga Rembrant ne izbrie. Meutim, slikar nije hteo da uje za to. Tako je platno ostalo nedovreno.
Budui da je bilo ogromno, koristilo se u radionici kao zid izmeu soba uenika.
Rembrant ga nije dovrio i zato to mu je krajem decembra kapetan Baning Kok,
zapovednik Gradske strae, poverio realizaciju jednog od osam velikih platna koja su trebala da
krase nova krila palate arkebuzira.
Kad je Saskija saznala za to, veoma se obradovala. Nova trudnoa joj je zadavala manje
problema nego to je oekivala, tako da vie nije provodila sve vreme u krevetu.
Nekoliko puta je i izlazila u pratnji Lejzbet i Anjete u krae etnje po Brejstratu.
Rembrant je bio veoma zabrinut kad je uo za dete, jer je znao koliko joj je zdravlje
narueno. Molio ju je da bude obazriva. Ali Saskija nije vie podnosila da bude zatvorena u kui.
Oseala je da se gui, morala je da se kree, kako ne bi mislila na Damoklov ma koji joj je visio
nad glavom. Nisu o tome uopte priali, ali je znala da se i njen mu plai kao i ona, da ne izgube
i ovo dete.
Da bi odagnao rune misli, slikar se bacio svom snagom na posao. Portret druine
arkebuzira je bio veoma sloen: trebalo je da sadri tridesetak likova, nekoliko dece i moda psa,
radi oivljavanja scene i popunjavanja eventualnih praznina u kompoziciji. Kapetan Baning Kok
je eleo da bude naslikan kako daje nalog svom zameniku, gospodaru Vlardingena, da pokrene
druinu.
Kad e poeti da radi na portretu? upita jedno vee Saskija mua. Bili su u njihovoj
spavaoj sobi. On je sedeo ispred vatre, ona je ve bila legla.
Posle nove godine. Ima toliko likova i to nee biti uobiajena poza u grupi. Hou da
stavim scenu u dinamikom pokretu. U pozadini se mora predstaviti gradska dobrovoljaka trupa
kojoj je data naredba da se pokrene i, dakle, to to treba da se vidi su pripreme za polazak.
Pretpostavljam da je kapetanu stalo do toga da izgleda najbolje, primeti Saskija. Pria
se da je njegova kua u Singelu velianstvena.
Kapetan je ambiciozan, ree mu. Zahvaljujui braku sa kerkom burgmajstera11
Overlandera koji mu je pribavio titule i bogatstvo, kao i gospodstvo u Purmerlandu. Dakle,
oigledno je da eli da se istie.
Kakvu e nadoknadu dobiti za sliku?
Odredili smo da esnaest osoba koje ele da budu naslikane oko Baninga i njegovog
zamenika plate svaka po sto guldena. Dva oficira, pak, izdvojie vie novca, jer njihove crte lica,
odea koju e nositi i oruje moraju biti detaljno naslikani.
,,A ostali? Rekao si da e biti oko trideset likova.
Njih u dodati bez nadoknade. Bie u pozadini i samo e se nazirati.
Ipak je lepa cifra, komentarisala je ena, stalno zabrinuta za njihovu finansijsku
situaciju. Jo su morali da otplate dug koji su ugovorili za kupovinu nove kue.
Jeste. Ne raunajui to to e mi porasti slava kad se slika javno prikae, i to e mi
sigurno doneti nove narudbine.
Saskija uzdahnu. ,,To je ono to elim. Tako emo najzad moi da zadovoljimo nae
kreditore.
etiri dana pred Vaskrs, Saskija, trudna ve tri meseca, oseti nesavladivu elju za
peenjem. To je bio dan za pokoru i nije se smelo jesti meso, ali nije mogla da odoli i ode u
kuhinju.
Pre nego to je ula, zau kuvariin glas i zastade.
Sigurna sam, govorila je. Grad je Roskilde.
,,U Amsterdamu ne postoji nikakva kuvarska pomonica iz Roskilda, uzvrati otro
Anjeta.
Roskilde je bio bolniarkin rodni grad. Nadajui se da bi iz razgovora mogla da ispliva
neka novost o njenoj prolosti, Saskija odlui da ne ue i osta sakrivena iza vrata.
,Kraljevska garda Danske je trai upravo ovde, insistirala je kuvarica.
Ponavljam vam da ne poznajem nikakvu kuvarsku pomonicu iz Roskilda, ree Anjeta
odluno.
Ali kuvarica nije poputala. Poto je u bekstvu, moda e morati da lae za mesto
roenja.
Saskija proviri kroz prozore na vratima i shvati po odlunom bolniarkinom izrazu da je
razgovor tu zavren. Onda se umea.
,,Ko je taj to lae? ree odluno ulazei u kuhinju. Kuvarici nije bilo po volji da nastavi
o tome.
 Jutros sam na pijaci ula kako priaju da je raspisana nagrada za dansku kuvarsku
pomonicu koja je pobegla iz Roskilda.
Zato je trae?
Nad glavom joj visi smrtna kazna.
ta je uradila?
Otrovala je svoje gazde, jednog trgovca i njegovu enu, kod kojih je bila u slubi.
Saskija krajikom oka vide kako se Anjetin izraz pretvorio u gr. Moda poznaje
kuvarsku pomonicu?
,,A kad se desio taj grozan zloin? okrenu se da upita kuvaricu.
,,Ne znam nita vie od onoga to sam vam ve rekla, gazdarice. Htela sam da obavestim
Anjetu o nagradi, jer moda poznaje kuvarsku pomonicu.
Saskija posumnja da lae. Moda nije htela da izda kuvarsku pomonicu.
Mislila sam da ti pravim uslugu, ree ljutito kuvarica. ,,Ne ini mi se da je nagrada za
bacanje. Moglo bi ti odgovarati da je dobije.
Meutim, ne bi, odvrati nabusito Anjeta.
Onda se okrete prema Saskiji i ree:
ta ste trebali gospoo?
Ona, iznenaena, gledala ju je ne shvatajui.
Doli ste u kuhinju. Oigledno vam je neto trebalo.
Saskija se seti razloga koju je doveo tu, ali elja za mesom joj je ve bila prola. edna
sam, slaga.
Anjeta napuni vodu u glineni bokal i prui joj ga.
Saskija ispi nekoliko gutljaja a zatim joj ree da ga odnese u njenu sobu.
Dok su zajedno naputale kuhinju zapazi, po ko zna koji put, kako bolniarkino
neraspoloenje raste naporedo sa njenom trudnoom.
U martu je jedan dogaaj oiveo jednoline Saskijine dane: Lejzbet se zaljubila u jednog
bratovljevog klijenta, zbog ega se zauzela da izbegne da joj zaova ispadne smena, dovodei u
opasnost i dobro porodino ime.
Rembrant je bio poeo rad na slici za drutvo arkebuzira. Kapetan Kok i njegov zamenik
su tu bile glavne linosti. Tako je slikar napravio dosta pripremnih skica. Neke je uradio u ateljeu
na drugom spratu u Brejstratu.
Vilem van Rajtenburh, gospodar Vlardingena i zamenik kapetana Baning Koka je imao
centralnu ulogu na slici. Kad ga je Lejzbet ugledala u bratovljevom ateljeu, ostala je zadivljena.
Gospodar Vlardingena je ustvari bio elegantan i lepog izgleda, pored toga to je bio
izrazito ljubazan.
Lejzbet je bila ula u atelje da bratu donese pismo koje je stiglo iz Lajdena. U tom periodu
je bila u toku podela majinog nasledstva, koje je vredelo vie od devet hiljada guldena, a slikar,
uvek kratak sa parama, bio je nestrpljiv da doe do svog dela.
Zbog toga je Lejzbet pourila do njega im je primila pismo. Nije znala da je brat sa
jednom muterijom, vitkim ovekom vatrenih crnih oiju, koji joj se nakloni im je ugleda.
Oarao ju je.
Nisam znala da si zauzet, zbunjeno promrmlja. ,,Ne bih da smetam. Vratiu se kasnije.
Meutim, Rembrant je video pismo. Ipak ui. Uopte ne smeta. Zavrili smo.
Lejzbet nije uspela da odvoji pogled od njega i nadala se da e ih brat upoznati. Ali se on
zanimao samo za pismo. Kad je stiglo?, upita lomei peat.
Malopre.
Za to vreme se van Rajtenburh, videi da ga ena uporno gleda, oseti obaveznim da ukori
slikara to ih nije predstavio jedno drugome.
Oprostite mi, izvini se Rembrant. Ovo je moja sestra Lejzbet, koja ivi zajedno sa
nama.
Zamenik se opet nakloni. Lejzbet usplamte. Brat to zapazi i pouri se da kae:
Znam da je vreme gospodara Vlardingena dragoceno. Mislim da sam ga danas previe
iskoristio.
Lejzbet se smrai, dok zamenik odmah iskoristi priliku da izae iz situacije koja je postala
neprijatna. Naime, nije imao nikakvu nameru da postane predmet panje jednoj tunoj i usahloj
usedelici.
Od toga dana Rembrant je izbegavao da ga slika u ateljeu u Brejstratu, jer poznavajui
sestrine romantine muice, nije eleo neprilike. Ali je ona ve bila izgubila glavu za lepim
zamenikom i pronalazila je svakakve izgovore da se pojavi u radionici u Blumhrahtu u nadi da e
ga sresti. I uenici su primetili njenu zanesenost, nakon ega su poela prva ogovaranja.
Rembrant bee primoran da zatrai pomo od ene.
Mora neto da uradi da je zaustavi. Poinje da biva smena.
Saskija uzdahnu. Svakako ne mogu da je veem.
Mu napravi ljutiti pokret. Uradio bih ak i to kad bih mislio da e neemu posluiti.
Treba se umeati pre nego to ta budala napravi drugu tetu. Uopte ne smem da izgubim
muteriju iz drutva arkebuzira. A onda, saznao sam da je kapetan Baning Kok poverio dva, od
sedam sveanih portreta, drutvu Baker i Flink.
Tvojim bivim uenicima?
,,Da. Shvata li zato moram da naslikam tu sliku? Ne mogu biti gori od njih.
ta hoe da uradim sa Lejzbetom? upita ona pomirena sa sudbinom.
,,Da razgovara sa njom i ubedi je da odustane od svog romantinog sna. Siguran sam da
e te posluati.
Saskija je bila sumnjiava. Poznavala je tvrdoglavost, kao i do ega moe dovesti oaj
jedne usedelice.
,,A ako nee?
Onda je nateraj da shvati da sam spreman na sve samo da prekinem tu ludost. ak i da je
poaljem natrag u Lajden.
Saskija se sukobila sa zaovom. Prvo je probala lepim, ali nije postigla nikakav rezultat,
tako da je bila primorana da pribegne pretnjama. Ovoga puta, zbog pretnje da e je vratiti kui,
gde bi bila na milost i nemilost brai sa kojima se nije slagala, Lejzbet se najzad urazumi i presta
da lovi zamenika van Rajtenburha.
Amsterdam, leto-jesen 1641.
Sa nastupom leta, Saskija poe uporno da kalje.
Kaalj se pojavio prethodne godine, odmah posle smrti tree kerke, i vie je nije
naputao. Anjeta je odavno naslutila razlog ali nije imala hrabrosti da o tome razgovara.
Kako mogu da joj kaem, pored tolikih nesrea koje su je zadesile, mislila je oajna, da je
to suica. Lek je postojao, ali je ovog trenutka bio neprihvatljiv, jer je postojao rizik da aj od
zmijine trave, koji se pije tri puta na dan, nakodi detetu koje je gazdarica nosila u utrobi.
Dakle, nije preostao drugi izbor nego da se eka poroaj. Novoroene bi, ako se spase od
prokletstva koje je pritiskalo male van Rejnove, mogla da doji dojilja, a onda bi se sirota
gazdarica mogla leiti.
Izgledalo je da Saskija ne shvata ozbiljnost svoje bolesti. Po Anjetinom miljenju to nije
bilo loe. Ali, ni mu nije razmiljao o uzrocima koji su izazvali enin razdraljivi kaalj, jer je
bio zaokupljen poslom. Slika za drutvo arkebuzira ga je potpuno zaokupila. Uz to, u ateljeu
smetenom na drugom spratu zgrade u Brejstratu, opet je poeo da slika enin portret. Hteo je da
joj napravi poklon za njen roendan, drugog avgusta.
Poto je slika bila iznenaenje, Saskija je na njoj bila u senci. Anjeta je kriom ula u
atelje i zbunila se videvi je.
Gazda je naslikao jednu ozarenu devojku, sa lepim riim uvojcima rasutim po leima,
sjajnim oima i jedva vidljivim osmehom na usnama, obuenu u crveni somot i ukraenu
najlepim nakitom, sa levom rukom postavljenom na grudi, a u desnoj dri karanfil.
ena sa slike je imala malo zajednikog sa gazdaricom, pa je Anjeta pomislila da je
Rembrant naslikao enu onako kako je izgledala u vreme njihovog verenitva.
Sada je samo trebalo oekivati da je nee opet obuzeti tuga kad vidi sliku, s obzirom da je
pokuala da uniti Veseli par, portret na kome je izgledala kao da je na vrhuncu sree.
Ali Saskija je to leto mislila samo na svoju trudnou. Nije ak primetila ni manju bruku
koja je izbila u muevljevoj radionici, to je pak, izazvalo veliko uzbuenje u gradu.
Amsterdam je bio pod naletom talasa izuzetne vruine. U magacinu u Blumhrahtu,
uenici su iveli u sobicama razdvojenim jedna od druge samo zidovima od tofa ili papira i
guili se.
Jedno jutro, jedan od egrta je shvatio da e mu za sliku na kojoj je radio trebati model.
Onda je otiao da je trai i posle se zatvorio u sobu sa njom. To nije promaklo drugovima koji su,
radoznali, poeli da pijuniraju ovo dvoje kroz procep od zidne pregrade.
Zbog velike vruine, uenik i model su odluili da skinu odeu, ostajui potpuno goli. U
poetku su se ograniavali na doskoice i aljive reenice, ali se kasnije atmosfera promenila i
poeleli su jedno drugo.
Upravo je tada u radionicu naiao Rembrant u uobiajeni obilazak kontrole rada egrta. A
egrti, uvi da majstor dolazi, odmah prestadoe da gledaju kroz procep i vratie se svojim
dunostima.
Slikar zapoe obilazak, delei savete i poduke sve dok ne stie ispred sobe u kojoj su bili
ono dvoje zatvoreni. Jedan od uenika ga obavesti o situaciji. Rembrant se priblii procepu i
pogleda unutra. Za trenutak stade da posmatra ljubavnu igru ovo dvoje. Uz stenjanje i uzdahe
uenik i model se sjedinie i mukarac, na vrhuncu zadovoljstva, uzviknu:
Sad smo kao Adam i Eva u zemaljskom Raju, jer smo i mi goli.
Ali poto ste primetili da ste goli, morate izai iz Raja, povika slikar udarajui snano
tapom na vrata.
Ovo dvoje se smrtno uplaie.
Otvorite, naredi Rembrant nastavljajui da udara Inae ete se pokajati.
Vrata se irom otvorie. On kao furija ulete u sobu i poe da udara tapom po ueniku i
modelu, koji pobegoe niz stepenice na ulicu i ne mislei na to da se obuku.
Dogaaj izazva uzbuenje i mnogo smeha.
Drugog avgusta, proslava Saskijinog roendana se odvijala u tiini. Saskija nije prihvatila
Lejzbetin predlog da stvari izvede u velikom stilu pozivajui pola grada. Vie je volela da ima
oko sebe samo porodicu. Pa ipak, muevljev poklon joj se dopao i Saskija sa karanfilom, kako je
Rembrant nazvao sliku, ode da pravi drutvo drugim slikama okaenim u salonu.
Dakle, Anjetin strah se pokazao neosnovan. Njena je gazdarica, sada ve blizu poroaja,
izgledala kao da je ponovo pronala neoekivani mir. Naalost, kratko je trajalo, jer je tog leta
umrla Ticija. Njen nestanak je Saskija veoma bolno doivela, pa se Anjeta plaila za gazdariin
ivot. Nedelju dana nije izlazila iz kreveta i odbijala je da jede. Bolniarki je trebalo mnogo
snage da je ubedi da neto prezalogaji. Ni muevljeva panja nije uspela da probije hladnu tiinu
iza koje se bila povukla.
 U tom periodu Rembrant je bio pretrpan poslom. Portret druine arkebuzira je bio skoro
zavren. U centru platna isticali su se, u prvom planu, kapetan Baning Kok, u tamnoj odei i sa
desnom nogom podignutom u iskoraku, i zamenik van Rajtenburh, u utoj odei sa grbovima
grada Amsterdama izvezenim na mundiru. Iza njih, iz mraka izranjaju ostali likovi druine, neki
vie vidljivi, kao onih esnaest koji su izdvojili sto guldena za portret, dok se od ostalih nazirao
samo profil ili lice. Iza Baninga Koka i van Rajtenburha, takoe u centru kompozicije, sliku su
osvetljavali sjajni likovi dve devojice.
Slikar je radio i na portretu kerke gradonaelnika Basa, koja se zvala Agata. Ispred
tamne pozadine ena je predstavljena u punoj svetlosti, a raskona haljina sa okovratnikom i
rukavima od ipke, skupoceni nakit, biseri, lepeza, bili su naslikani do najsitnijih pojedinosti.
Portret Agate Bas je bio deo dvostruke narudbine. Rembrant je ustvari morao da uradi i
onu muevljevu, trgovca Nikolasa van Bambejka.
Saskijin ponovni nervni slom ga je odvratio od pomamne aktivnosti u radionici, ali im se
ona malo povratila i poela redovno da jede, on se ponovo vratio poslu.
Meutim, Anjeta je bila sve zabrinutija. Gazdarica je ponovo kaljala i nedelju dana pred
poroaj, po prvi put, ispljunula je krv.
Nije nita ozbiljno, pourila se da je razuveri, zapazivi da je prebledela kad je ugledala
krvavu maramicu. Napor od kaljanja je prouzrokovao pucanje kapilara.
Saskija zavrte glavom i otro je pogleda. Obe dobro znamo da nije tako.
Anjeta izbegnu njen pogled. ,,Ne razumem na ta mislite.
,Moj sudbina je obeleena. Ne ostaje mi jo mnogo da ivim.
Bolniarka zinu od iznenaenja. Nije mislila da je gazdarica naslutila istinu. Pokuala je
da je porekne.
,,Ma ta priate. To je samo malo kalja. Istina je, vae zdravlje nije vie kao nekada, ali
saekajte da se dete rodi i sve e se srediti.
Saskija se isprui na krevetu. ,,Ne pretvarajte se preda mnom. Nisam glupa. Odlino znam
da e biti samo gore. Ako dete i preivi, neu imati sree da ga vidim kako raste.
Tu se Anjeta predade. Bilo je uzaludno nastaviti sa laima. Oseala je beskrajnu alost
zbog nje.
ta mogu da uradim da vam pomognem? pitala je pribliavajui se krevetu.
,,Da pazite na dete, ree Saskija hvatajui je za ruku. Ako dete preivi trebae mu neko
ko e se brinuti o njemu. Poto je i moja sestra Ticija umrla, nemam vie nikoga na koga mogu da
raunam. Moj mu je zaokupljen poslom, moja zaova je budala. Dete nee imati nikoga da bdi
nad njim. Ne znam zato, ali u vas imam poverenja. Obeajte mi da ete paziti na moje dete.
Anjeta je bila zapanjena. Nikada ne bi oekivala neto slino od svoje gazdarice. Volela
bi da se pobrine za dete, da se okupira njegovim odrastanjem, ukratko da je zameni. Rekla je da
ima u nju poverenja. To nije mogla da poveruje. Bilo je tako besmisleno, da je mogla, smejala bi
se do suza. Gazdarica nije znala koliko je u zabludi. Od svih osoba kojima bi poverila dete,
izabrala je najmanje pogodnu. Kad bi samo znala.
Onda? navaljivala je Saskija. Hoete li paziti na dete?
Anjeta je znala da ne moe uiniti takvo obeanje, ali je gazdarica moleivo gledala.
Oajniki je traila neki izlaz koji bi joj omoguio da je ne raalosti odbijanjem, ali nije mogla da
prihvati obavezu koju ne moe da odri.
Saskija se podie i sede u krevetu. Obeavate li mi to?
Anjeta duboko uzdahnu. Uiniu tako da vaem detetu nikad nita ne zafali. Saskija
odahnu sa olakanjem, pusti joj ruku i pade meu jastuke.
etvrto Saskijino i Rembrantovo dete se rodilo nou. Poroaj je bio kratak, plavi malian
savrenog oblika ugleda svet bez komplikacija. Dali su mu ime Titus, u spomen na Saskijinu
nedavno preminulu sestru.
Kao to se desilo i prethodne godine sa Kornelijom II, Anjeta se drala podalje od
kolevke i Saskija to odmah opazi. Ovoga puta je odluila da zatrai objanjenje, a prilika joj se
ukazala kad je bolniarka predloila da da Titusa na dojenje jednoj dojilji.
Nalazile su se u Saskijinoj spavaoj sobi. Titus je imao petnaest dana i rastao je iz asa u
as i zato to ga je Saskija neprestano drala na sisi, kao da se plaila da nee dovoljno jesti. Uz
to, plaei se da joj mleko naglo ne prestane, pribegla je opet vlanim toplim oblozima od virka.
Anjeta je razumela prekomernu revnost; posle tri umrla deteta po roenju, svaka bi ena uradila
isto, ali nije mogla da zatvori oi pred sve eim gazdariinim kaljanjem i maramicama
uprljanim krvlju.
Saskija je upravo prestala da doji dete i spustila ga je u kolevku. Anjeta je znala da e
sada da sedi pored njega i da bdi nad njim dok se ne probudi. Prirodno, njeno ponaanje se
shvatalo, jer je strah da Titus ne doivi istu traginu sudbinu brae i sestara bio stvaran i otuda
majka nije htela da ga gubi iz vida ni za tren.
Ali, ako tako bude radila, dete e moda preiveti, ali Saskija sigurno nee izdrati,
pogotovu ako nastavi da je iscrpljuje ta odvratna bolest, koja ju je neumoljivo ugroavala.
Anjeta je morala neto da uradi. I to to pre. U suprotnom u kui van Rejnovih reskiraju
da uskoro imaju jo jednu sahranu. Stoga je ila tamo-amo po sobi, pospremala, pa kad je
zavrila, umesto da izae, ona stade ispred kamina, gde je gorela velika vatra. Uprkos tome to je
bio septembar a dani jo blagi, drali su dete neprestano u toplom.
Gospodo, ree oklevajui. Dozvolite mi da vam predloim da pomislite i na vae
zdravlje, a ne samo na zdravlje maleckog. Moda bi bilo bolje da vaeg sina doji dojilja, tako
biste se mogli leiti.
Saskija, ne miui pogled sa Titusa, odvrati:
,,Ne elim da mog sina hrani tuinka.
Ali za vae je dobro. Ako nastavite da dojite dete, trebae meseci da ga odbijete od sise i
vae zdravlje e nepopravljivo oseati posledice toga.
Nije vano.
Anjeta se naoruala strpljenjem i pokua da je urazumi. Kako mi to moete rei? Ako se
ne leite, va sin e prvi ispatati. Slabei telo slabite i njega, jer e vae mleko biti malo
hranljivo. Dakle, u svakom sluaju ste primorani da se obratite dojilji. Bolje da to uradite odmah,
tako da se moete leiti i povratiti snagu. Dete e imati koristi od toga.
Hou ja da ga dojim, ree tvrdoglavo Saskija. Ma koliko kotalo. Razgovor je zavren.
Zauvek.
Bolniarka odustade i htede da ode.
Nego, zaustavi je Saskija, zato ne priete da vidite kako Titus blaeno spava? Mislim
da je dolo vreme da savladate svoje strahove. Znam, umro vam je sin i pogled na dete je za vas
veoma bolan, jer vam pozleuje rane. Ali ne zaboravite da sam ih ja troje izgubila i moda u
izgubiti i ovo. Zato shvatam vae odbijanje, ali smatram da biste morali smoi snage da ostavite
po strani vau prolost.
Anjeta, koja je bila zastala na pola puta izmeu kamina i vrata, gledala je ta vrata kao to
progonjena zver gleda svoj jedini put spasenja.
Nita ne kaete? nastavi Saskija. Pre ste govorili za moje dobro. Sada ja to inim za
vae. Ne zahtevam da znam ta vam se desilo, ono to me pritiska je kako da povratite vau
vedrinu. Traim vam to i za Titusovo dobro.
Anjeta ju je gledala zapanjeno.
 Seate se? Obeali ste da ete se brinuti o mom sinu kad mene vie ne bude bilo. Kako
mogu biti sigurna da ete to uraditi, ako ne uspete da mu se pribliite ni u kolevci?
Bolniarka je bila izgubljena, zbunjena, kao da je iznenada iskrsnula u nekom
nepoznatom svetu.
Moj kraj je blizu, ree Saskija. ak i da uzmem va aj od zmijine trave, sada je ve
kasno. Bolest me uzima i nita je ne moe zaustaviti. Samo se nadam da e moj sin biti poteen.
Zavetovala sam se: moj ivot za njegov. Molim se da mi se molbe uslie.
U tom trenutku se Titus probudi i poe da vriti. Njegov pla razbi nestvarnu atmosferu
koja se stvorila u sobi. Saskija odmah uze novoroene u ruke i stavi ga na sisu.
I Anjeta se najzad prenu.
Ako vam vie ne trebam, objavi mirnim glasom, idem do apotekara. Nema vie virka
za vae obloge.
Titus je rastao jak i zdrav, zadivljujui sve. Ve je imao tri meseca, a od groznice koja bi
mu eventualno ugrozila ivot, ni traga. Saskija je nastavljala da bdi nad njim, iako su joj svi
neprestano ponavljali da moe odahnuti, jer je dete bilo savreno zdravo. Meutim, ona se nije
odvajala od sina i Anjeta je bila jedina koja je razumela zato. Nije to bio vie strah da se Titus ne
razboli i natera je da provodi sate gledajui ga dok blaeno spava u kolevci, koliko pomisao da ga
uskoro vie nee gledati, jer je ivot naputa.
to je Titus vie jaao, Saskija je vie propadala. Bolniarka je pokuavala i dalje da je
ubeuje ne bi li se obratila dojilji, ali je bilo uzalud. Tako su je dojenje i kaalj izmirivali. Mu je
bezuspeno nastojao da je pregleda novi doktor.
Rembrant je imao odline odnose sa gildom hirurga, poto je desetak godina ranije
naslikao as anatomije doktora Tulpa. Trenutno se u gradu prialo o udima doktora Hermana,
koji samo to je doao iz Utrehta, i pokuao je da ga preporui eni.
Specijalizovan je za grudne bolesti, objasnio joj je slikar.
Bio je hladan dan krajem novembra, a kia koja je neprestano padala ve nekoliko dana i
poplavila okolinu Amsterdama, nije doputala Rembrantu da izae u jednu od svojih omiljenih
etnji i da trai upeatljiva seoska mesta za crtanje.
Moda bi trebalo da dozvoli da te on pregleda, nastavljao je primetivi da Saskija,
ispruena na krevetu sa kolevkom pored sebe, ne odvaja pogled od uspavanog sina. ,,Ne moe
provoditi dane i noi gledajui Titusa.
,,Ne treba mi doktor, odgovori ena ravnoduno.
Rembrant je hteo da joj uzvrati, jer mu je dosadilo da je gleda u takvom stanju, ali se
zaustavi. Moda je bolje za trenutak odustati i promeniti strategiju. Setio se da je u udruenju
hirurga uo da priaju o izvesnom doktoru Kristijanu Skejlu, koji se bavio medicinom i u gradu
Roskildu. Ko zna da li njegova ena jo ima nameru da istrauje o sluavkinoj prolosti.
Amsterdam, prolee 1642.
Titus je napunio osam meseci kada je Saskija najzad dozvolila da joj doe u vizitu
Kristijan Skejl. Mu je na kraju uspeo da je ubedi, zahvaljujui pre svega injenici da je doktor
vrio medicinsku praksu u Roskildu. ena ustvari nije ni pomiljala da prestane da se interesuje
ta krije Anjetina prolost.
Jednog petka u mesecu maju, pozvali su doktora Skejla. Saskija je odluila da ne
obavetava bolniarku o njegovom dolasku i sa nekim izgovorom poslala je u apoteku.
Rembrant se jo nije bio vratio iz radionice gde je radio poslednja doterivanja na slici
druine arkebuzira, tako da, kad se doktor pojavio u Brejstratu, u kui su bile samo ona i Lejzbet.
Kristijan Skejl je bio visok ovek, tridesetih godina, mravog lica i plave kratke kose. Da
nije imao ruan oiljak koji mu je unakazio levi obraz, bio bi privlaan ovek. Imao je mraan
izgled, pojaan hladnim svetloplavim oima kojima je stalno mirkao.
Saskija ga je primila u krevetu, sa Titusom u kolevci pored sebe. Nije joj se svideo, mada
se trudila da sakrije odbojnost. Lejzbet, naprotiv, videvi ga, ivnula je i poela da koketira. On ju
je ignorisao, usredsreujui svoju panju na Saskiju.
,,Od kada kaljete? upita poto ju je pregledao.
Ima godina dana, odgovori ona.
,,Ne, ispravi je zaova kikoui se. Skoro e dve godine.
Doktor zbunjeno pogleda Saskiju.
,,U pravu je, ree ona, poto je razmislila nekoliko trenutaka. Kad bolje razmislim,
poelo je pre dva leta.
Kako ste se leili?
Jo nisam nita uzimala. Moja bolniarka je htela da pijem lekoviti aj od zmijske trave,
ali bih morala da prestanem da dojim dete. Tako sam odbila.
uvi da se pominje bolniarka, doktor Skejl se zainteresova.
Nisam znao da imate bolniarku, ree pogledavi je udno.
,,Oh, da, ree Lejzbet opet uz kikot. Ve etiri godine pomae mojoj snajki.
Na doktorovom licu se pojavi izraz uenja.
Ali, rekli ste da je kaalj poeo tek pre dve godine.
Saskija pouri da uzvrati pre nego se Lejzbet opet umea, priajui svata.
Primila sam bolniarku posle smrti drugog deteta. Tada mi je zdravlje poelo da slabi, ali
nisam kaljala.
,,A gde je sada bolniarka? upita doktor gledajui okolo.
Izala je neto da kupi.
Otila je u apoteku, objasni Lejzbet.
Saskija odlui da udalji zaovu. Nesumnjivo, priala je previe, a onda, nije htela da otkrije
doktoru da je Anjeta Dankinja.
Tejzbet, ree joj uz osmeh, zato ne poalje nekoga u radionicu da pozove
Lejzbet izae, a doktor Skejl upita:
Zato je vaa bolniarka otila u apoteku?
Trebala mi je lekovita mast za detetovu crvenu kou.
Koliko ima godina?
Saskija ga iznenaeno pogleda. Godina? Ali tek je napunio osam meseci.
Doktor podie obrvu, zbunjen. Nisam mislio va sin, ve bolniarka.
Saskija je pitanje smatrala udnim. Zato su ga interesovale Anjetine godine?
,,Ne znam tano. Svakako je starija od mene. Zatim promeni temu. Mu mi je rekao da
ste iz Roskilda. Jeste li tamo roeni?
Doktor odmahnu glavom i ne ree nita.
Znam da je veoma star grad.
Doktor je i dalje utao i Saskija se upita zato stanovnici Roskilda nerado govore o sebi.
Kako to da ste napustili Dansku?
Skejl je oklevao pre nego je odgovorio. Pozvali su me da poduavam na Univerzitetu u
Hroningenu.
uvi da se pominje hanzeatski12 grad, gde je pre tridesetak godina osnovan slavni
univerzitet, Saskija pretrnu. I Anjeta se preselila iz Roksilda u Hroningen.
Voleo bih da sretnem vau bolniarku, ree iznenada Skejl. Tako bih saznao njeno
miljenje o vaem zdravstvenom stanju.
Zato? upita sumnjiavo Saskija. Nije joj se dopadao preokret kojim je razgovor
krenuo. Doktor je nastavio neobjanjivo da se interesuje za Anjetu.
Ve vam etiri godine pomae. Mogla bi mi pruiti korisne informacije da procenim
vau bolest.
Znai da ste ustanovili dijagnozu, primeti Saskija. Recite mi koju?
Doktor je izgledao zbunjen. Vie bih voleo da je detaljnije prouim pre nego to je
saoptim.
,,U redu, odobri ona. Kaite mi samo ima li nade da ozdravim?
Naravno da ete ozdraviti, uveravao ju je Skejl. ,,U sutini, imate obian kaalj koji ste
zapustili.
Saskija ga pogleda zbunjeno. ,,A krv?
Nije nita ozbiljno, odvrati on slegnuvi ramenima. Ponekad se desi kad se kalje. Ali,
pre nego kaem dijagnozu, treba mi neko objanjenje. Eto zato treba da se posavetujem sa
vaom bolniarkom.
Nema potrebe da laete, ree Saskija smatrajui da on hoe da sakrije istinu. Svesna
sam ozbiljnosti bolesti.
Ali doktor napravi zaueno lice. Ali nije ozbiljno, gospoo, uzviknu sa zanosom. ,,Je li
vas to bolniarka ubedila? Ako je tako, onda je ba neophodno da je vidim da zavrimo sa tom
brukom. Kako je sebi dozvolila da postavlja dijagnozu kad nije doktor?
Nekoliko trenutaka Saskija je oklevala da li da mu poveruje. Na kraju krajeva, Anjeta je
bila samo bolniarka, ali joj je instinkt govorio da ne treba da veruje doktoru Skejlu. U njemu je
bilo neto dvolino, mrano.
Dok ga je, neodluna, promatrala, otvorie se vrata i ue Lejzbet sva zadihana.
Saskija se ponada da nije dolo do nesporazuma sa druinom arkebuzira. Neodlono im je
bilo potrebno da dobiju sumu ugovorenu za portret. Njihovi dugovi su rasli, kao i smele
muevljeve kupovine.
Doktore Skejl, zaista mi je mnogo ao to neete moi da se vidite sa mojim muem,
ree pokuavajui da ga se to pre oslobodi. Sigurna sam da e opet biti prilike.
Onda ree Lejzbeti da pozove slukinju da ga isprati do vrata.
Ona htede da se pobuni, ali je Saskija prekorno pogleda i Lejzbeti rei zamree na
usnama.
Bilo je zadovoljstvo upoznati vas, ree na brzinu kad se sluavka pojavi. Molim vas da
nam to pre dostavite raun za honorar.
Doktor se pozdravi. Lejzbet htede da ga isprati.
,,Ne, Lejzbet, ostani, zaustavi je odluno Saskija. Treba mi tvoja pomo.
Nije htela da se izloi riziku da zaova, torokua i spletkaica kakva je bila, ispria neto
doktoru o Anjeti. Sreom, bila je oprezna i udaljila je bolniarku. Nije znala zato, ali je oseala
da je u doktorovom interesovanju za Anjetu bilo neega podmuklog. Ni jednog trenutka nije
poverovala u priu o savetovanju. Bilo je oigledno da je doktor, kad je otkrio da je u kui van
Rejnovih bolniarka, svu panju usredsredio na nju. Razlog joj je bio neshvatljiv, ali e sve
uraditi da ga otkrije, i zato to je posumnjala u doktora Skejla kao doktora. Zvuao joj je
neuverljivo kad je potvrdio da je njen kaalj bio obian kaalj. Da li je mogue da nije shvatio da
je tuberkuloza ubija?
Saskijine sumnje o doktoru Skejlu su bile osnovane, jer se nije udaljio iz Brejstrata kad je
napustio kuu van Rejnovih, ve se lukavo sakrio iza stubova jedne gvozdene kapije i stao da
eka, gledajui u kapiju iz koje je upravo izaao.
Anjeta se malo kasnije vratila i on je promatrao paljivo dok nije nestala u ulazu. Onda, sa
zadovoljnim osmehom, htede da izae iz svog zaklona, ali se ukoi, jer vide Rembranta koji
odjednom odnekud iskrsnu.
Slikar je bio u drutvu svog ortaka, Hendrika van Ajlenburha, i njih dvojica se zaustavie
da popriaju malo na ulazu kue. Kad su se pozdravili, van Ajlenburh, koji je takoe stanovao u
Brejstratu, proe pored stubova iza kojih se skrivao Skej. Zamalo da ga je video kad se sagnuo da
podigne eir koji mu je iznenadni nalet vetra skinuo sa glave. Doktor saeka da ovek nestane u
dnu ulice, pa se uputi u suprotnom smeru.
U meuvremenu, Rembrant je uao u kuu. Lejzbet pouri da ga obavesti o doktorovoj
poseti i kako ga je Saskija na brzinu otpravila.
Kakva je to pria? upita on im je preao prag sobe gde je ena dojila Titusa uz
Anjetinu pomo.
,,Da li bi vam bilo teko da donesete tople vode da se dete opere? ree Saskija bolniarki,
jer nije htela da prisustvuje razgovoru. Oekivala je da e joj, im Anjeta kroi u kuhinju, Lejzbet
ispriati o doktoru Skejlu, a ovako e izbei da zaova, obuzeta ogovaranjem, prislukuje iza vrata
njen razgovor s muem.
Kad su ostali sami, Rembrant nastavi razgovor.
,Zato ti se ne svia doktor Skejl? Svi kau da je veoma dobar.
Saskija pogleda uvis. Izvini, ali nisam stekla ba takav utisak.
Zato?
Rekao je za moj kaalj da je obina tegoba, a dobro znamo da, naalost, nije tako.
Rembrant je tuno pogleda, ali ne ree nita. Po nekom preutnom dogovoru on i Saskija
nikada nisu o tuberkulozi otvoreno razgovarali, kao da su se plaili i da je pomenu.
Jo neto ima, zar ne? ree ena gledajui ga u oi. Nisi se tako smrknuo samo zbog
doktora Skejla.
Saskija ga je dobro poznavala i naslutila je da ga neto mui.
Istinu govorei, doda on, slika druine arkebuzira mi je malo dosadila.
Saskija odvoji Titusa od sise i prebaci ga na drugu. Mali se bunio, poeo je da kenjka, ali
odmah prestade im pronae bradavicu.
Rembrant je usredsreeno buljio u scenu. eleo bih da napravim skicu sa tobom i
Titusom kako sisa.
Bolje ne, uzviknu Saskija. Donosi nesreu.
Mu odmahnu glavom. Ba si zapela sa tim glupim praznoverjem. Za sada ti
povlaujem, ali im Titus napuni godinu dana, htela ti ili ne, napraviu mu portret.
Saskija, iznervirana, stisnu usne. Videemo. Zato mi ipak ne kae o problemima sa
druinom arkebuzira?
Rembrant se smrknu. Slika je praktino zavrena. Pre neki dan, kapetan Baning Kok je
doao u radionicu sa nekim ljudima koji se pojavljuju na slici. Izgleda da su mu se alili kako
sam ih predstavio.
Znai li to da nee da plate?
Rembrant se rasrdi. Samo neka probaju. Imamo ugovor i morae da ga potuju.
Ali konkretno, na ta se ale?
Mu je frktao. Po njihovom sudu otetio sam originalnost. Uneo sam vie umetnikog
nadahnua, nego to sam se usredsredio na njihove likove, udaljene u pozadini, naslikane
nejasno.
,,To mi lii na ozbiljne optube, ree Saskija. Napravi pauzu. Istina je da se do sada
nijedna vana muterija nije nikada alila na tvoj rad, ali ako sada druina arkebuzira izjavi da je
nezadovoljna slikom, to bi moglo da teti tvojoj reputaciji.
Rembrant pomodre od besa. Neka idu do avola!" uzviknu. Predau sudu svakoga ko se
usudi da kae samo jednu re o mom radu.
Saskija ga uznemireno pogleda. Nee valjda da natovari sebi na vrat parnicu? Obino
su skupe i traju godinama. Sa dugovima koje imamo, bolje je ne izlagati se novim trokovima.
Kao to si upravo primetila, moje dobro ime je u opasnosti, uzvrati ljutito. Moram da
ga branim.
,,Da, ali ne verujem da zbog toga treba trati na sud.
Trebalo bi da je i tebi stalo do moje karijere. Meutim, po onome to pria, izgleda da
se brine samo za novac.
Neko mora i na to da misli, odvrati suvo Saskija. Strpljenje naih kreditora nije veno.
Mogli bi se obratiti sudijama. Onda bi stvarno bilo nevolje.
Mu se uputi ka prozoru, okrenuvi lea. ta onda predlae da se radi? upita ironino.
Volela bih da natera sebe da ublai svoju otru narav. Ponekad se ljubaznost moe
pokazati monijom od maa.
Rembrant se okrenu i pogleda je. ,,To je sve?
U njegovim oima je blistao neki drugaiji sjaj. Malopreanji gnev bee iezao.
Volela bih i sliku da vidim, doda Saskija osmehujui se.
im bude imala snage, pokazau ti je, odgovori mu, naginjui se da pomiluje Titusa
koji je mirno sisao na majinim grudima.
Kao to je Saskija predvidela, kad se Anjeta pojavila u kuhinji, Lejzbet joj je ispriala o
poseti doktora Skejla. Prva bolniarkina reakcija je bila gorina. Zato je gazdarica iskljuila?
Moda nije imala poverenja u nju? Ali kada je saznala da je doktor Danac, jo roen u Roskildu,
toliko se uplaila da je uvredu odmah zaboravila.
Da ne bi pokazala Lejzbeti koliko se uzbudila, ree da treba odmah da odnese toplu vodu
koju je Saskija traila, napuni lavor i trkom izae iz kuhinje. Ali se sakri u sobi pored predsoblja.
Pre nego to se vrati kod gazdarice, mora se smiriti.
Poe nervozno da eta tamo-amo pokuavajui da oceni posledicu loe vesti koju je
primila. Bez sumnje doktor Skejl nije smeo da je vidi. Bilo je veoma riskantno. I bolje bi bilo da
ne pokae da ju je strah od susreta sa njim. Dakle, bolje je da to manje pria. I sa gazdaricom.
Kad se uzbuenje stialo, shvatila je da je doao trenutak koga se plaila: trenutak da
napusti Amsterdam. Bilo bi previe opasno da ostane u gradu. Pre ili kasnije moe naleteti na
nekoga ko je poznavao nju i njenu priu. Neizmerno bi joj je bilo ao da otputuje. Dobro joj je u
kui van Rejnovih, ali nije smela da rizikuje da je otkriju.
A onda, znala je da je strano samo i pomisliti na to: veoma brzo bi se nala i bez posla,
jer je gazdarica bila osuena na smrt. Da samo nije prihvatila odgovornost da se brine o Titusu,
otila bi lakog srca. Meutim, sada je pred dilemom: otputovati i iveti sa griom savesti da nije
odrala re, pored toga preputajui maleckog ko zna kakvoj sudbini, ili pak ostati i izloiti se
ogromnom riziku.
Osim ako, da bi se oslobodila obeanja i osigurala Titusu spokojnu budunost, ne
pribegne lukavstvu. to je vie mislila to je bila ubeenija da je jedino reenje bilo da nae neku
poverljivu dadilju, tako da e imati ko da se brine o detetu kad gazdarica preda duu Bogu. Na
kraju krajeva, obeala je da e se brinuti o Titusu, ali ne da e to i lino raditi. Sa jednom
dojiljom bi ispotovala obavezu i mogla bi da otputuje bez grie savesti.
Saskija je petog juna pozvala belenika, jer je htela da napie testament. U poslednje tri
nedelje, stanje joj se pogoralo: oseaj teine koji je imala u grudima, postao je tako jak da skoro
nije mogla da die, a dobila je i temperaturu.
Belenik sede u Rembrantovu pansku fotelju od plavog somota. U sobi, gde je vatra
stalno gorela, uprkos tome to je prolee stizalo i vreme bilo toplo, nalazili su se samo on,
bolniarka i Titus koji je spavao u pletenoj kolevci pored kreveta.
Sluam vas, gospoo, ree ovek otvarajui teki registar sa povezom od koe iz
Kordove.
Jeste li procenili moju imovinu? upita tiho Saskija.
,,Da, ree belenik primiui fotelju blie krevetu, da bi je bolje uo. Premauje
etrdeset hiljada guldena.
Saskija uzdahnu. Dobro.
,Kako hoete da je raspodelite?
Hou da posle moje smrti cela pripadne Titusu i ostaloj mojoj deci, ako ih eventualno
bude bilo.
Belenik se iznenadi. ,,A va mu?
Njemu u ostaviti da uiva u mom bogatstvu.
U sobi nasta tajac dok je belenik zapisivao u registar. ,,Da li je to sve? upita kad je
zavrio, pogledavi u Saskiju.
Takoe elim da moj mu koristi blagodeti samo ako se ponovo ne oeni. U suprotnom,
njegov deo e otii mojoj sestri Hiskje van Lo.
Belenik zapisa, a onda pogleda Saskiju.
Jeste li sigurni u to to radite, gospoo, ili elite da o tome razmislite jo jednu no, pre
nego to mi poverite svoj testament? Mogu da se vratim sutra.
Belenik je shvatio da eni nije bilo spasa i ba zbog toga je pozvao da dobro razmisli jer
je, verovatno, testament koji je upravo napisao, konaan.
Saskija odmahnu glavom. Nema premiljanja. Znam ta radim. To je moja volja.
Belenik klimnu glavom. Dobro, gospoo. Ako je to ono to elite, uradiu kako mi
traite.
Saskija ga pogleda. to je mogue pre, jer kao to vidite, vie nema vremena.
Nedelju dana kasnije, Saskija izgubi svest. U tom trenutku, sa njom je bila samo Anjeta
koja ju je prala hladnim sunerom, ne bi li joj spustila temperaturu.
Bolniarka je provodila dane i noi pored njenog uzglavlja, pokuavajui da joj olaka
poslednje dane. Ve je izgubila svaku nadu da svoju gazdaricu opet vidi na nogama i elela je da
trenutak smrti bude to manje bolan. Sreom, tu je bio Titus, jedini koji je uspevao da joj izmami
slabaan osmeh.
Anjeta je, ne gubei vreme to se dadilje tie, mislila da je nala pravu osobu. Ustvari,
skoro se nastanila u njihovom kvartu Hertje Klasom. Bila je to bucmasta ena, niskog rasta, ali
lepog izgleda. Vesela i nasmejana, uvek je imala ljubaznu re za svakoga. Dakle, idealna za
malog Titusa koji je napunio deset meseci i poeo da brblja po neku re.
Dok je Anjeta pokuavala da bolesnici snizi temperaturu, Lejzbet je odvela maleckog u
kuhinju, gde je kuvarica vadila lepinjice iz pei. Malecki se odbio od sise i ve je poeo da jede
prve zalogaje tvrde hrane.
Saskija, uprkos tome to je bila izmorena i pomuene pameti od groznice, zabrinu se za
sinia.
Idite po njega, ree bolniarki, Nemam poverenja u Lejzbetu. Plaim se guenja od
nekog veeg zalogaja.
Smirite se, gospoo, umirivala je Anjeta. Tamo je i kuvarica. Ona je podigla petoro
dece. Zna kako treba sa detetom.
Saskija zatvori oi i malo se umiri. Iznenada, otvori ih i zabrinuto pogleda Anjetu.
Postoji neto to treba da znate. Pre nekog vremena je doao da me poseti jedan doktor.
Njegovo ime je Kristijan Skejl. Iz Roskilda je, kao i vi.
 Bolniarka, naglim pokretom, skinu oblog sa ela bolesnice. Dok ga je umakala u zdelicu
sa hladnom vodom, besno pomisli kako da izbegne pitanja koja e joj gazdarica postaviti.
Meutim, ona je iznenadi pokazujui uznemirenost.
Taj doktor je pokazao veliko interesovanje za vas. eleo je da zna koliko imate godina i
pod izgovorom da eli da razgovara o mom zdravstvenom stanju, insistirao je da vas upozna.
Anjeta, koja je cedila krpu, ukoi se.
,,I to nije sve, nastavi Saskija. Doktor Skejl, ako je pravi doktor, zato nije razumeo da
umirem od tuberkuloze? A onda, ba kao i vi, preselio se iz Roskilda u Hronigen. Nije li to udna
sluajnost?
Bolniarka je bila skamenjena.
ta ste uradili Anjeta? Meni moete da se poverite, jer u vau tajnu odneti u grob. Zato
vas taj ovek trai?
Anjeta je za trenutak nameravala da se ispovedi. Vie nije uspevala da zadrava sve u
sebi. Bila je umorna od sakrivanja. Zatim shvati da je bilo opasno. A ako se desi udo i gazdarica
ozdravi? Njena tajna vie ne bi bila tajna, a to bi za nju bio kraj.
Odgovorite, zamoli je Saskija. Moda mogu uraditi neto da vam pomognem.
Ali ona se ponaala kao da je nije ula. Izgledalo je da je povratila mir i latila se nanovo
pranja sunerom.
Saskija se naljuti. Prestanite, molim vas, uzviknu skidajui mokru krpu sa ela. ,,Ne
mogu to vie da podnesem.
Anjeta joj je ponovo stavi. Budite mirni, gospoo. Jo malo, pa sam gotova.
Ali zar ne shvatate da je beskorisno? prasnu Saskija. ,,Na kraju sam ivota. Imajte
milosti i pustite me da na miru umrem.
Bolniarka oseti kako joj se oi pune suzama. ,,Ne govorite tako, gospoo. To radim za
vae dobro.
Ako zaista hoete neto da uradite za mene, mislite na Titusa.
Anjeta se ukoi plaei se da e joj opet traiti da ponovi obeanje.
Tako je mali i nejak. Ostae sam. Brinuete se o njemu kad me vie ne bude, zar ne?
Bolniarka je oklevala, a Saskija je zgrabi za ruke.
Niste hteli da mi verujete i da mi otkrijete vau tajnu, optui je. ,,To mogu i da vam
oprostim, ali neu podneti da prekrite obeanje koje ste mi dali. Obavezali ste se da ete paziti
na mog sina.
,,U redu, popusti Anjeta oslobaajui se neno njenog stiska. Paziu na Titusa.
Saskija je zahvalno pogleda, a onda zatvori oi. Umorila sam se, promrmlja.
Ovo su bile njene poslednje rei. Dva dana je bila bez svesti. Ugasila se 14. juna, a
sahranili su je pet dana kasnije.
 Drugi deo
IVOT UTROJE
Amsterdam, leto 164.2.
Saskijina smrt je bacila Rembranta u oaj. Bili su u braku samo osam godina, a ona je
bolesna provela etiri u krevetu. Delili su velike radosti podjednako kao i velike boli. Voleli su
se, podravali u tekim vremenima, a i sukobljavali, naroito zbog slikarevih rasipnikih navika i
njegove rune naravi, koja ga je u trenucima loeg raspoloenja dovodila do toga da se ljuti na
svakoga ko mu se nae u blizini.
Njihov brak je bio iz ljubavi. Rembrant je znao da nema ene kao to je Saskija. Zbog
toga je, dvadesetak dana posle njene smrti, u znak dostojnog potovanja odluio da kupi grob u
Audekerku, staroj crlevi, kako su je zvali, koja se uzdizala u srcu grada.
Saskija je ustvari bila privremeno sahranjena 19. juna. A 9. jula, njeni posmrtni ostaci su
definitivno preneseni u novi, vei grob.
Posle njene smrti, u kui u ulici Brejstrat se udisao teak i neprijatan vazduh. Rembrant je
prve dane provodio sam, zatvoren u ateljeu na drugom spratu, zabranivi ak i posluzi da ulazi i
da isti.
Anjeta je prva opazila da je sa zida spavae sobe nestala Saskija sa eirom. Dakle, kad se
gazda pojavio iz ateljea, nisu se udili to se i portret opet pojavio, ovoga puta u salonu, ali
izmenjen.
Rembrant je dodao krzno na Saskijinim leima i paunovo pero na eiru,
istiui time vie njeno aristokratsko poreklo. Seajui se koliko je gazdarica volela
portret, bolniarki pooe suze na oi pri pomisli kako bi joj se svidela ova nova verzija, na kojoj
je blistala kao kraljica.
Za to vreme Titus je rastao. U septembru e napuniti godinu dana. U poetku se Lejzbet
brinula za njega veoma privreno, branei svakome da mu se priblii. Anjeta je zahvaljivala
Bogu, jer joj je briga o detetu bila poslednja stvar na svetu. Ali je sada gazdina sestra poela da
pokazuje izvesne znake umora. Ako je htela da izbegne da briga za Titusa pree na nju, morae
da pouri sa ostvarivanjem svog plana.
Hertje Dirks, mlada trubaeva udovica, bila je ljupka. Sigurno e veoma brzo nai novog
mua. Dakle, Anjeta je morala odmah da razgovara sa gazdom. Ali to nije bilo lako, jer je on
poeo opet da skita po poljima u okolini grada. Odlazio je sa izlaskom sunca i esto se vraao kad
je ve uveliko bio mrak. Ako bi ostajao kui, bio je zatvoren u ateljeu. Posle ruka, Lejzbet mu je
nosila Titusa kako bi proveo neko vreme sa njim.
Jednog popodneva krajem avgusta, meutim, Lejzbet ree da bi ila u Audekerk, da obie
snahin grob. Anjeta pokua da je odvrati, govorei da je nepodnoljiva vruina. Meutim, ona je
bila nepokolebljiva. Poto je bila primorana da se brine o detetu, to je toliko uplai, da odlui da
se odmah vidi sa gazdom.
Sa Titusom u naruju, pokuca na vrata ateljea, ali ne bi odgovora. Pokuca opet, bez
uspeha. Gazda je bio unutra, u to je bila sigurna. Skupi hrabrosti i pokua ponovo. Ovoga puta
vrata se naglo otvorie, a na njima se pojavi razjaren Rembrant. Bio je isprljan bojama od glave
do pete i vitlao je kistom kao da je tap.
Anjeta, od straha, odskoi unazad. Ali slikar, videvi dete, izmeni izraz. Njegovo lice se
rairi u osmeh i uzviknu: Doi, sine moj. Zaboravio sam da je vreme tvoje posete.
Zatim primeti Anjetu. ,,A moja sestra?, upita zauen.
"Izala je."
,Gde je otila?
,,U Audekerk, odgovori oprezno bolniarka, plaei se da e se Rembrant rastuiti kad
uje da se spominje crkva. Htela je da poseti gazdariin grob.
Slikar se samo na trenutak smrai. Hajde, uite, ree veselijim glasom, putajui je da
proe. Nemojte tu stajati tako ukoeno.
Anjeta napravi nekoliko koraka po ateljeu, osvrnuvi se. Na tafelaju je bilo skicirano
platno, ali odmah shvati da se radi o posthumnom gazdariinom portretu.
Rembrant uze sina u naruje i odvede ga do police gde je uvao svoju zbirku starog
oruja. Koplja, tapovi, strele, lukovi, dugaka koplja, titovi, samostreli, bili su lepo izloeni, ali
deaka privukoe muziki duvaki instrumenti, naroito frula od bambusa.
Dok je radoznalo ispitivao, Anjeta ree:
Gospodine, deko je svakim danom sve lepi. On je radost ove kue i zasluuje da raste
na najbolji mogui nain. Naalost, ja sam bolniarka, sa malo iskustva o deci i vaa sestra, sa
dunim potovanjem, sa istim je iskustvom. Pitala sam se da li bi ga, u njegovom interesu, bilo
prikladno poveriti nekoj strunoj dadilji. Ima jedna koja se tek doselila i stanuje u kvartu.
Rembrant je, namrten, sluao Anjetu. ,,I ko je to?
Udovica je. Zove se Hertje Dirks. Mu joj je bio truba Klasom.
Slikar napravi zbunjen izraz lica. Nisam nikad za nju uo.
Moete biti mirni. To je dobar svet. Udovica je pristojna osoba, poverljiva i radna, a
takoe blaga i pristupana. Titus bi bio u dobrim rukama.
U tom trenutku dete ispusti flautu. Rembrant mu je uze iz straha da se ne razbije, a on
brinu u pla.
,Vi se za to pobrinite, ree slikar stavljajui joj u ruke dete koje je urlalo.
Ona shvati da gazda hoe da se pozdravi sa njom i razoara se. Rembrant je odbacio njenu
ideju. Pokuavala je da umiri dete i krenu ka vratima.
to se tie vae dadilje, ree neoekivano, tako da ona poskoi. Razmisliu o tome.
Anjeta oseti olakanje. Jo nije bilo sve izgubljeno.
Dani su prolazili a Rembrant je, inilo se, zaboravio na dadilju. Anjeta je postajala
nestrpljivija, delimino i zato to je Lejzbet poela da se udno ponaa.
O tome je, jednog jutra, razgovarala sa kuvaricom. Gospoica Lejzbet je rasejana,
odsutna. Kao da ima neto to je brine.
,,I te kako ima, cerila se kuvarica. Pokuava da uhvati mua i nije reeno da nee
uspeti.
Anjeta je bila iznenaena. Mua?
Ba to.
Ali ako je gazda u alosti i ne prima, kad bi gospoica mogla da vidi tog fantomskog
prosca?
Kuvarica prasnu u buan smeh. Ba ste naivni, Anjeta. ta mislite da radi gospoica kad
izae? Mislite li zaista da odlazi u crkvu? Istinu govorei ona ide u Audekerk, ali svakako ne da
se moli.
ta to znai?, upita zbunjeno bolniarka. Istina je, Lejzbet je esto poseivala snahin
grob, ali je Anjeta mislila da je to izgovor da bi se na nekoliko sati oslobodila porodinih
obaveza.
Draga gospoica Lejzbet se via sa jednim doktorom kad ide u Audekerk.
Anjeta osta bez rei.
Kuvarica, primetivi njen izraz, protumai ga pogreno. Mislite li da laem?, uzviknu
uvreeno. Videla sam ih svojim oima. Jednog dana sam se uputila u crkvu da odnesem cvee
na grob sirote gazdarice i iznenadila sam gospoicu u drutvu jednog oveka. Izgledali su veoma
prisno. On ju je drao za ruku.
 Rekli ste da je doktor, promuca Anjeta smeteno. Poznajete li ga moda?
Naravno. To je onaj to je posetio sirotu gazdaricu malo pre njene smrti. Vi ga niste sreli,
jer ste tog dana bili izali.
Anjeta se oseala kao da je neko udario pesnicom u lice. Samozvani doktor Skejl je stezao
obru oko nje. Ako se odmah ne spakuje i ne napusti Amsterdam, upae u zamku.
Anjeta saeka da Lejzbet izae iz kue i ode za njom. Gazda je bio u radionici. Titus je
spavao pod budnim okom jedne sluavke. Proraunala je da ima na raspolaganju bar jedan sat,
pre nego to se dete probudi.
Crkva Audekerk se nalazila u srcu grada, nedaleko od ulice Brejstrat. Lejzbet je brzo
hodala i ubrzo su stigle. Crkva je bila sagraena tri veka ranije u ast Svetog Nikole, zatitnika
mornara i pekara.
Poto, je videla da se Lejzbet moli pred grobom svoje snahe, Anjeta se sakri iza stuba u
dnu jednog krila i saeka.
Ulo je nekoliko vernika, ali su sve bile ene. Vreme je prolazilo i bolniarka poe da
strahuje da je uzalud dolazila. Seti se kuvariinih rei o Lejzbetinim pokuajima da uhvati mua.
Posmatrala je iz svog sklonita. Nije bila neka lepotica: premrava i neupadljivih crta lica. Uzevi
sve u obzir, uopte nije bila privlana. Ne raunajui to to je prela godine za udaju, a nije bila ni
bogata. Onda, zato je tajanstveni doktor Skejl obletao oko nje? Za Anjetu je razlog mogao biti
samo jedan i odnosio se na nju. Ona je samu sebe uverila da je lani doktor doao u Amsterdam
da bi njoj postavio zamku.
I Lejzbet je poela da pokazuje nervozu. Prestala je da se moli i stalno se okretala da vidi
ko ulazi.
Posle pola sata uzaludnog ekanja, ena se preda i okrenu se da ode. Kad je Lejzbet prola
pored nje i krenula prema izlazu, Anjeta vide razoarenje koje se odraavalo na njenom licu.
Uprkos odbojnosti koju joj je izazivala, oseti saaljenje prema njoj, jer je znala koliko je grubo i
bolno probuditi se iz iluzija. Seti se romantinog sna koji je Lejzbet gajila prema lepom zameniku
drutva arkebuzira. Tada se gazdarica pobrinula da je odvoji od njene opsesije, zatim da je utei.
Ko bi se sada postarao da prikupi komade njenog jadnog slomljenog srca, kad bi lani
doktor iezao?
Sada i Anjeta izae iz crkve. Scena koja se odvijala na trgu je skameni. ovek, visok i
vitak, obuen u tamno odelo, razgovarao je sa Lejzbet koja je bila sva van sebe od radosti. Mogla
ga je videti samo s lea, ali joj je njegov izgled bio poznat. Napregnu se da se seti gde ga je ve
videla.
On se iznenada okrenu. Sreom, jedna grupa vernika, koja je u tom trenutku izlazila iz
crkve, zakloni Anjetu. Ali uspe dobro da mu vidi lice i ostade bez daha od uasa: prepoznala je
oiljak koji mu je prelazio preko levog obraza.
Te veeri je Anjeta saekala da Lejzbet stavi Titusa u krevet, a zatim je presrete. Htela je
svakako da sazna kako stoje stvari izmeu nje i lanog doktora.
Videla sam vas danas ispred Audekerka, ree kada su se smestile u salon sa radovima
za ivenje u rukama. Bili ste na grobu sirote gazdarice?
Lejzbet pocrvene. ,,Da, esto idem da se za nju pomolim, ree zadovoljno. Onda, kao da
joj je iznenada neto palo na pamet, doda ispitivakim tonom:
,,A zato ste vi bili tamo? Zar nije trebalo da pazite na Titusa?
Dete je bilo zaspalo, pravdala se bolniarka. Tako sam pomislila da i ja odnesem cvet
gazdarici, a onda sam vas videla. Bili ste sa nekim nepoznatim i nisam htela da vas dovodim u
nepriliku. Naroito zbog ogovaranja koje se iri na va raun.
Lejzbet pomodre. O kakvim ogovaranjima priate? otro i gnevno upita.
 Anjeta spusti glavu na ivai rad i zauta.
Objasnite to, naredi joj Lejzbet skoro van sebe.
Smirite se, gospoice. Ako tako nastavite, neu vam nita rei.
Ipak ete morati da kaete. Ako neko blati moje ime, ne moe ostati nekanjen.
Obavestiu svog brata. On e se pobrinuti da se osveti.
Anjeta nije elela da gazda za to sazna, pa brzo odvrati: ,,Ne savetujem vam da mu to
kaete. To su samo glupi traevi. Ne vredi da se uznemirava zbog sitnice, zbog svega onoga to
ima u glavi. Samo biste mu dodali jo jednu brigu na brdo onih koje ga ve mue.
Lejzbet se zamisli na trenutak.
,,U redu. Pretpostavimo da imate razlog to neete da umeate moga brata, ali ja imam
pravo da znam ono to se pria iza mojih lea.
Anjeta uzdahnu. Ako vam je ba stalo, udovoljiu vam. apue se da hoete da naete
mua po svaku cenu i da ste spremni na sve samo da u tome uspete. I da se bacite na prvog koji
naie.
Dok je bolniarka govorila, Lejzbet je bledela.
Zaboga, ne verujem u te gluposti, slaga Anjeta da bi je razuverila. Znam da nikada ne
biste neto slino uradili. Zamiljam da su ogovaranja poela poto su vas videli da javno
razgovarate sa nekim. Narod je zloban. Svuda vidi zlo. Na primer, ak i va dananji razgovor
ispred Audekerka je mogao biti pogreno shvaen. Kad smo ve kod toga, ne ini mi se da
poznajem tog oveka. Da vam moda nije roak?
Lejzbet se oseala nelagodno. ,,On je doktor. Posetio je Saskiju malo pre nego je umrla.
Danas je prolazio ispred Audekerka i kad me je video, odmah je priao da mi izrazi sauee
zbog smrti moje snahe, slaga. Rekao je da bi hteo mom bratu lino da izjavi sauee.
Anjeta oseti kako zemlja nestaje pod njom.
Zaista je ljubazan, promrmlja skrivajui paniku koju joj je vest izazvala. ,,A ta ste mu
vi odgovorili?
Lejzbet je gledala sa pobednikim sjajem u oima.
,,Da u pitati mog brata da ga primi.
Meutim, Rembrant uopte nije pokazao da je oduevljen tom idejom. tavie, odluno ju
je obeshrabrio, navodei da je trenutno veoma zauzet poslom. Uistinu, posle izraenih Saskijinih
sumnji u profesionalne sposobnosti doktora Skejla, nije imao elju da gubi vreme sa arlatanima.
Lejzbet se oseti loe, pomiljajui ak da su ogovaranja koja joj je prenela Anjeta stigla i
do uiju njenog brata.
Bolniarka je odahnula. Jo jednom se, za dlaku, spasila od propasti. Ali, znala je da srea
nee veno trajati. Da, morala je da napusti Amsterdam to pre.
Tako je opet razgovarala sa gazdom o Hertji Dirks, dadilji.
Ono to me udi, odvrati on, ,,to je vaa upornost u ovoj stvari. U sluaju da prihvatim
vau dadilju, ne bih znao vie ta da radim s vama. Do sada sam vas drao samo zato to je mojoj
sestri trebalo da se pomae oko Titusa.
Kao to sam ve rekla, gospodine, odvrati mirno Anjeta, ,,ono to me optereuje je
dobro vaeg sina. Hertje Dirks ima prave potrebne osobine da se brine o vaem sinu. Ne biste
mogli nai bolju.
Anjeta je bila u to vrsto uverena, jer se u meuvremenu sprijateljila sa udovicom i ve je
veoma potovala. Dve ene su se upoznale u apoteci, gde je Hertje esto ila u nabavku lekovitog
bilja. Obe ih je vezivala zajednika strast za medicinom.
I to je rekla gazdi.
,Njena sposobnost je garancija vie za vaeg sina, dodala je.
 Rembrant je pogleda mrzovoljno. Zato hoete da nas ostavite? Nije vam vie dobro u
ovoj kui? Uvek smo se ponaali s potovanjem prema vama. Moja ena, Bog da joj duu oprosti,
vas je mnogo volela. Je li to vaa zahvalnost?
Anjeta pocrvene od stida. Gazda je bio u pravu. Bila je nezahvalna. U kui van Rejnovih
je pronala ne samo krov nad glavom, ve su je cenili i potovali. Po prvi put u svom ivotu se
osetila delom porodice. Mnogo e je kotati da se odrekne svega toga, ali nije imala izbora.
Shvatam, gospodine, da na prvi pogled moe izgledati nezahvalno, ree vatreno. Ali
vas uveravam da nije tako. Ja u vam uvek biti dunik, zbog toga kako ste me primili i za
predivnih pet godina koje sam provela ovde. Ali pravi je trenutak da se vratim kui. Oseam
preveliku nostalgiju za svojom zemljom.
Anjeta je lagala. Ne bi se vratila u Dansku za sve blago ovoga sveta. Kad se Hertje bude
nastanila kod van Rejnovih, ona e se skloniti sa scene. Ve je imala plan da nestane, a da ne
ostavi ni traga.
I Rembranta je nekoliko puta hvatala nostalgija za rodnim gradom, Lajdenom. Anjeta je
to znala, jer je gazda to stalno ponavljao. Dakle, nadala se da e shvatiti njenu elju da se vrati u
Dansku.
,,Do avola, ree on uzdahnuvi. Dovedite vau dadilju sutra ovde. Da je vidim. Ali,
kaem vam: ako mi se ne dopadne, nema nita od toga.
Amsterdam, prolee 1643.
Hertje Dirks je stajala mirno usred sobe, sa rukama na naslonu fotelje, i gledala u prazno
ispred sebe, oseajui se nelagodno.
Rembrant iskrsnu iza tafelaja i pogleda je nestrpljivo.
,,Ne tako. Morate izgledati to prirodnije. Opustite lice, osmehnite se. Izgledate kao
usedelica koja je naletela na neto nedolino. Ipak ste obueni. Ne usuujem se da zamislim kako
biste izgledali da sam vas pitao da mi budete goli model.
Hertje sva pocrvene. Radila je u kui van Rejnovih ve nekoliko meseci i znala je da je
gazda bio veliki umetnik, ali uopte nije uspevala da se navikne na njegovu runu narav. Bio je
preosetljiv, ponekad utljiv, grub i prezriv. Jedini trenuci kad je izgledao kao ovek, bili su oni
koje je provodio sa sinom Titusom.
Deak je napunio godinu i po dana i bio je lep kao aneo. Anjeta joj je rekla da lii na
majku, koja je umrla prethodne godine. Objasnila joj je da je gazda postao nedrueljubiv posle
enine smrti. Mnogo je voleo i nije mogao da podnese ivot bez nje.
Hertje je videla Saskijine portrete koji su bili okaeni u salonu i shvatala zato je gazda
tako oajan. Bila je zaista lepa ena. Anjeta joj je ispriala da je pre Titusa izgubila troje dece
odmah posle poroaja. Veliki bol je uinio da ostari pre vremena, a trudnoe su oslabile njeno
telo. Na kraju joj je suica zadala samrtni udarac.
Hertje je videla crte koji je gazda napravio pre nekoliko godina, na kome je ena
predstavljena kako lei na krevetu, bolesna i pored nje Anjeta koja je trikala. Saskijine crte su
bile tek nabacane, ali je bilo oigledno da izmeu elegantne ene na slikama u salonu i ove koja
je patila na crteu, postoji ogromna razlika.
ak i u kui, u trenucima porodinog ivota, gazda je neprestano crtao. Lagano
napredovanje suice se moglo slediti korak po korak u seriji skica njegove ene koje je napravio
tokom godina. Hertje je smatrala posebno uznemiravajuim one na kojima se Saskija videla
oslabljena od bolesti, nekoliko dana ispred smrti. Podilazili su je marci zbog njene grubosti.
Gazda je sad eleo da i nju naslika za svoju zbirku crtea. Hertje nije shvatala zato je
Rembrantu stalo do toga. Bila je svesna da nije lepa. Najbolje to se moglo za nju rei je da je
draga, mala i lepo graena. Imala je smeu kosu i nosila je skupljenu u ozbiljnu punu. Moda su
njene oi boje lenika, velike i lepo razmaknute, bile na njoj najprivlanije. Jednom je njen
pokojni mu rekao da izgledaju kao u kueta eljnog ljubavi.
Onda?, prenu je Rembrantov ljutit glas. Hoete li zauzeti pozu koju sam vam traio, ili
moram da prekinem?
Hertje se trudila da izgleda oputeno, kao to je gazda eleo, ali to nije bilo lako. Hiljadu
misli joj se vrzmalo po glavi. Nije joj bilo teko da se brine o detetu, tavie, to je bila
neoekivana radost za nju koja nije mogla raati. Toliko se zajedno s muem molila da njihova
veza bude blagoslovena jednim detetom, ali im molbe nisu bile usliene.
Ostala je velika gorina, naroito kod mua, koji se nikada s tim nije pomirio. Ona,
meutim, jeste. Ako je to bila Boja volja, trebalo je prihvatiti.
Ako joj je bilo zadovoljstvo da brine o Titusu, to isto nije mogla da kae za zajedniki
ivot sa gazdinom sestrom. Lejzbet je bila ohola i neugodna. I maltretirala je poslugu. Kuvarica
joj je poverila da je ispala smena u vie navrata u pokuaju da pronae mua. Poslednji put se
desilo malo pre Hertjinog dolaska u kuu van Rejnovih, kad se ponadala da je uhvatila jednog
doktora, ali je on iznenada nestao, ne javljajui se vie nikad.
Ali ta vam je?, zamerao joj je Rembrant. Neprestano se pomerate. Tako neemo nita
dobro napraviti.
Priblii se Hertji i odlunim pokretima joj ispravi lea, podie joj podbradak, namesti joj
pramen kose koji joj je pobegao iz pune, vie joj otvori haljinu.
Osetivi njegove ruke na sebi, ona uzdrhta od uzbuenja. Instinktivno se okrenu prema
njemu i njihovi pogledi se sretoe.
U tom istom trenutku Hertje shvati da gazda nije bio ravnoduan prema njoj i tre se u
neverici zbog tog otkria.
Prokletstvo, uzviknu Rembrant ljutito. Ba ne moete da budete mirni. Dosta je, toliko
za danas. Ve sam izgubio koncentraciju. Moete da idete.
Ona se ne pomeri. Ostade, vrsto se drei za fotelju, smeteno ga gledajui.
"Jo ste i gluvi, izdera se on. Napolje odavde.
Hertje se trgnu i istra iz ateljea kao da ju je pratio roj pela.
Posle ovog dogaaja, dadilja je poela da posmatra Rembranta kriom. Jo kad ga je prvi
put ugledala uinio joj se ruan. Imao je ogroman nos, tanke brkove i riu kosu uvek raupanu,
prostake crte lica. Uz to, njegova odea je uvek bila prljava od boja. Ukratko, nije imao ni jednu
vrlinu, narav mu je bila nepodnoljiva. Otar i podrugljiv, nije imao obzira ni prema kome. Hertje
ga se plaila i da se ne bi izlagala njegovom omalovaavanju, drala se daleko od njega.
Meutim, u nastavku poziranja je promenila svoje ponaanje. Nije primetila da ga vie ne
izbegava. tavie, kad mu je dovodila Titusa u atelje, umesto da izae odmah, ostajala je da vrlja
okolo, pod izgovorom da se divi njegovoj uvenoj zbirci. Shvatila je da mu je to bolna taka, da
je bio na nju ponosan. Dakle, ako se pokae zainteresovanom, moda e biti manje neljubazan.
Meutim, Hertje je potcenila gazdinu teku narav. Kad je prvi put pokuala da mu se
stidljivo priblii, uzimajui kao izgovor dve indijske nonje, muku i ensku, koje su visile
okaene u ateljeu, odmah je bila grubo uutkana.
Pa ipak se nije obeshrabrila i sledei put je opet pokuala pod izgovorom da ne zna za ta
je kapa neobinog oblika, koja se nalazila blizu roga za barutni prah.
Rembrant, koji je pokazivao Titusu dve porcelanske figurice, gledao ju je namrteno.
Voleo bih da znam zato vas to, do avola, interesuje.
Hertje, uhvaena iznenada, oklevae pre nego to odgovori da je bila radoznala.
,,To je japanski lem.
Jeste li ga kupili na licitaciji?
 Izgleda oigledno, suvo odgovori Rembrant. Poto nikad nisam bio u toj zemlji.
Hertje pocrvene, ali se ne predade.
Kau da se na licitacijama prave dobri poslovi. Toliko bih volela da imam jednu zlatnu
narukvicu. Mislite li da bih mogla da je naem po razumnoj ceni?
Nakit me malo zanima, odgovori on odseno, odlazei sa Titusom na drugi kraj sobe.
Tada Hertje, nemajui vie ideja za produetak razgovora, pokua da stavi sve na kocku.
Pre neki dan sam bila nervozna, zapoe idui za njim. Bilo je to prvi put da sam
pozirala. Nisam znala kako da se ponaam. Ako se slaete, volela bih da opet pokuam.
Obeavam vam da u stajati mirno kao kip.
,,Ne verujem da ste to u stanju, odgovori Rembrant, okreui joj lea.
Stavite me na probu, ikala ga je ona. Mogla bih vas iznenaditi.
On se okrenu i pogledi im se sretoe. Kad je videla da je on prvi skrenuo pogled, zbunjen,
Hertje je shvatila da je uspela da zagrebe njegovu ravnodunost. Ne ekajui odgovor,
zadovoljna, napusti sobu.
Sledeih dana Rembrant je potpuno ignorisao Hertju. Te godine prolee je donelo sunce i
blage temperature koje je mamilo da se izae napolje. Tako je slikar opet poeo sa svojim
etnjama po polju u traenju motiva za crtanje.
Njegov omiljeni cilj je bio selo Dimen, sat hoda od Amsterdama. Posebno ga je privlaila
crkva, koja je postala jedna od njegovih najomiljenijih tema.
Onda, jedno jutro izae rano i, poto je proao Antonisport, nastavi du Dimendijrka
nasipom, na ijem se kraju nalazila reka Ej. Tu je put savijao prema jugu i, preko polja, stizalo se
u Dimen.
Kad stie na domak sela, stade da se divi panorami koju je toliko voleo: crkvi, sa
etvrtastim prebroenim tornjem zailjenog vrha, okruenoj kuama. Toliko je bio zanesen da
nije ni opazio seljanku koja mu je dolazila u susret sa bidonima za mleko. Ona ga je, meutim,
gledala zapanjeno. Bila je visoka i krupna, plave kose oeljane u dve debele pletenice koje su joj
dopirale do grudi, okruglog lica, opaljenog suncem.
ak i da je Rembrant pogledao, ne bi je prepoznao. Jer ena koja je u tom trenutku
presecala njegov put nije imala nita od Anjete Bude, danske bolniarke koja je pet godina ivela
u njegovoj kui i koju je poznavao.
Bila je bez kapice i u strogoj odei. I stas joj se promenio, ne zbog toga to je smrala,
koliko zbog injenice da vie nije nosila dve haljine jednu preko druge, kao to je inila dok je
ivela u kui van Rejnovih.
Anjeta je skrivala svoj pravi izgled u nadi da e proi neprimeena. I tako je i bilo, dok se
lani doktor Skejl nije pojavio. Tada je bila primorana da napusti Amsterdam. Ali je pre toga
htela da odri obeanje dato gazdarici na samrtnom asu. Zato se zauzela da trubaeva udovica
pristane da pazi siroe.
Ponekad je oseala griu savesti to je odgovornost za dete prebacila na drugu osobu, ali
nije imala izbora. Da je ostala u kui van Rejnovih, otkrili bi je. Pored toga, bila je ubeena da je
za malog Titusa bolje da ga pazi Hertje Dirks, nego ona.
Poto su je otpustili, u urbi je pokupila ono malo stvari to je imala i otila iz grada.
Uputila se ka jugu, jer je htela da doe do Utrehta. Prve veeri se zaustavila u jednoj krmi u
okolini Dimena, traei da prenoi. Vlasnici, brani par starijih seljaka, upravo su bili izgubili
sluavku koja im je pomagala u kui. Odmah su joj ponudili njeno mesto.
Anjeta je svu no probdela razmiljajui. Krma joj se dopadala. Bila je mirna i dosta
izolovana. U blizini se nalazilo selo Dimen, a Amsterdam je bio na sat hoda. Rad u kui nije bio
teak, jer je u njoj ivelo samo dvoje starih. Moda e, uz malo sree, opet zamesti trag.
 Tako je prihvatila. Na kraju krajeva, ila je u Utreht, a da nije znala ta je tamo eka.
Krma u Dimenu pak, nudila je konkretnu mogunost da zapone novi ivot.
Nikad se nije pokajala zbog te odluke. Ni onda, kad je srela biveg gazdu. Proao je pored
nje i ne pogledavi je, veoma obuzet prouavanjem okolnog pejzaa, i umoran se uputio prema
krmi, dok je nju preplavio oseaj tuge. Bilo joj je dobro u kui van Rejnovih i alila je za tim to
je izgubila. Nije da se alila na nove gazde. Bili su dobri prema njoj. Nije joj nita nedostajalo.
Ali ivot koji je vodila u ulici Brejstrat bilo je sasvim drugaiji. Morala je da se potrudi da ga
zaboravi, ako hoe da izbegne nepotrebne patnje. Ve je nauila na sopstvenoj koi da se prolost
vraa samo kad je runa. Nikada ako je lepa.
Ma koliko se trudila da ne misli na to, Anjeta se stalno pitala kako se ivot odvijao u kui
van Rejnovih. Gazda je izgledao dobrog zdravlja. Malo turobniji nego obino, uistinu, ali to je
bilo razumljivo posle enine smrti. Da li se Hertje Dirks snalazila sa Titusom? Izraunala je da
dete ima oko godinu i po. Gajila je zamisao da skokne do grada i da ih malo pijunira izdaleka.
Dadilja sigurno izvodi dete napolje po lepom vremenu.
Zatim ree sebi da je luda to razmilja o tome. Skejl je trai. On je prepreden i opasan.
Poto je ona nestala, moda je prestao da se udvara onoj blesavoj Lejzbeti, ali verovatno da jo
vreba na nju, spreman da izae iz senke i da je uhvati im kroi u grad.
Za svoje dobro, morae da ostane u krmi i da je to manje gledaju okolo. Ve je bila
prava srea to je brani par seljaka vodio povuen ivot, tako da nije bilo bojazni da je sretne
neko ko je poznavao.
Uvee, poto bi obavila svoja zaduenja, povlaila bi se u sobu na tavanu i ispruena na
krevetu zamiljala je kakav bi joj ivot bio da je sada u Brejstratu. Kuvarica sigurno sprema
veeru, nadgleda je Lejzbet, natmurena zbog razoaranja, jer vidi da joj izmie svaka mogunost
za udaju. Gazda je moda zatvoren u atelje i gleda pomno portrete mrtve ene, kojom je izgleda
bio opsednut. A Hertje? Moda je tek stavila Titusa u krevet. Ili je sila u kuhinju da veera, ili e
kao Anjeta, jesti u samoi svoje sobe? Vreme alosti jo nije prolo, dakle, posete su bile teko
ostvarljive. Kua mora da je mirna i tiha, ne raunajui smeh ili pla malog Titusa.
Anjetini snovi otvorenih oiju su je uvek mnogo rastuivali. Onda bi, da odagna tugu,
izvlaila ispod madraca mali zaveljaj od grubog platna, koji je otvarala veoma paljivo, kao da
je sveta relikvija. Unutra je bio kalem sa valjkastim jastuetom, prazan iznutra. Niko ne bi nikad
pomislio da se tu nalazi boica koja je sadravala uzvieni prah koji nagriza, veoma moan otrov.
Anjeta bi uzimala boicu, okretala je u rukama posmatrajui prah i zahvaljivala Bogu to
ga ima. Ako stvari krenu loe, otrov i mapa sakriveni u pojasu njene podsuknje bie jedini put
njenog spasenja.
Anjeta nije mogla da zna, da je Hertje ponovo poela da mu pozira. Greila je kad je
mislila da gazda provodi dane sam, zatvoren u ateljeu.
Prvo poziranje se odvijalo u potpunoj tiini.
Rembrant je namestio Hertju u pozu i povukao se iza tafelaja. Ona, kao to je i obeala,
bila je nepomina, a slikar, svaki put kad bi izvirio da je pogleda, ostajao je zadivljen snagom
njene volje. Ostati miran, bilo je zamorno ak i za profesionalne modele, a koliko je tek za
poetnika.
Istini za volju, nije se moglo rei da je Hertje bila savreno mirna. Svaki put kad bi se
Rembrant pojavljivao iza tafelaja, ona je skretala pogled kako bi srela njegov. U poetku samo
na tren, zatim sve due, dok nije poela da zadrava pogled. Slikar je poeo da se zabavlja igrom
sa pogledima, koja se odvijala meu njima. Sada nije video model samo kao objekat svog rada,
ve i kao dopadljivu enu. Imala je lepu put, belu i glatku, dopadljiv osmeh i bujno telo koje je
poelo ponovo da se budi.
 U toku drugog poziranja, pored pogleda, razmenili su i poneku re.
Rembrant je odjednom upitao Hertje da li je umorna. Ona to nije oekivala, pa je sva
zadrhtala.
Pokrenuli ste se, rekao je on, ali ne vie prekornim tonom. inilo se da se zabavlja.
Kajem se, izvinjavala se Hertje. Nee se ponoviti.
Slikar je otvoreno gledao. Niste mi odgovorili na pitanje.
Nisam umorna, odvrati ona, pogledavi ga izazovno. Ali ako ste vi umorni, moemo
odmah prestati.
Umoran, ja? Ali ta vam pada na pamet!, promrmljao je Rembrant. Onda u ateljeu
zavlada tiina.
Tree i etvrto poziranje je bilo kopija prethodnih. Tek se prilikom petog poziranja njihov
odnos promenio.
Tog dana se Rembrant pojavio umoran i razdraljiv. Njegovo raspoloenje se pogoralo
poto je poeo da radi. Nije bio zadovoljan portretom. Kao da to nije bilo dovoljno, onda je zbog
manje nezgode upropastio neke boje.
Hertje, videvi ga tako napetog, htela je nekoliko puta da mu predloi da prekinu sa
radom. Spreilo je to to je on neprestano gledao sa upornou koju ranije nije pokazivao.
Iznenada slikar slomi kiicu i proklinjui, udalji se od tafelaja. Stade pored prozora koji
je gledao na ulicu Brejstrat i poe da posmatra dole.
Hertje je ostala da eka. Vreme je prolazilo, a on se nije pomerao. Tada mu je prila.
ta vas mui?, upita ga blago. ,,Da moda ja nisam uzrok vaem loem raspoloenju?
Rembrant je tuno pogleda, ali ne ree nita.
Ako sam uradila neto to vam smeta, oprostite mi.
On je i dalje gledao i odmahnu glavom.
Kaite mi, molim vas. ta vam se desilo? Izgledate tako tuno. Kudikamo vie volim kad
ste ljuti i zlostavljate svakog ko se usudi da vam se priblii. Ne volim da vas vidim sa takvim
izrazom, kao da vas je neko isprebijao.
Rembrant iskrivi usta i najzad progovori: ,,Ne uspevam da uhvatim vau sutinu. Ima u
vama neto to mi bei, a to ne mogu da podnesem.
Trebalo bi da znate da se nama enama dopada da se pravimo tajnovite, odgovorila je
Hertje alei se.
Zadatak umetnika je da da prirodi ono to joj pripada. Mislim da se svaka stvar mora
verno naslikati, to jest kako izgleda. Ako, na primer, vas predstavim kao Veneru, to bi bio samo
prazan ukras. Moje jedino pravilo je da uvek sledim prirodu. Ali sa vama mi je to teko da
postignem. Oseam da me neto spreava.
,,Pa ipak sam ja kao otvorena knjiga, proaputala je Hertje, gledajui ga zlobno.
,,A ako ne znam da itam?, odvrati Rembrant neno joj dotaknuvi lice.
Uvek moete da nauite.
On spusti pogled na svoje krupno telo. ,,Da, verujem da u ba to uraditi.
Amsterdam, jesen 1643.
Hertje mugnu iz gazdine spavae sobe i vrati se u svoju. Uskoro e svanuti i kuvarica e
ustati da zapali vatru u kuhinji. Kako se ve tri meseca deavalo, provela je no kod Rembranta.
Njihova veza je bila tajna, ali Hertje vie nije mogla da taji i lae. Nije razumela zato slikar
odbija da objavi njihovu ljubav. Na kraju krajeva, nisu imali ta da kriju. Oboje su bili sami.
Svaki put kad mu je traila objanjenje, on bi neodreeno odgovarao. Poela je da sumnja
da je se stidi. Najpoznatiji umetnik Amsterdama, miljenik visokog drutva, omiljeni slikar princa
od Orana, mogao je teiti, kao to se ve desilo sa prvom enom, za nekom bogatom
aristokratkinjom. Ona, Hertje Dirks, bila je samo skromna udovica koja je zaraivala za ivot kao
dadilja.
Dok se oblaila, Hertje se zarekla da e mu se suprotstaviti sa novim razlogom. To to je
srela Rembranta van Rejna bila je najvea mogua srea koja joj se mogla desiti. Sigurno se
prilika da promeni svoju sudbinu siromane udovice u sudbinu bogate ene, nee ponoviti dva
puta.
Te veeri e Rembrant morati da odgovori na njena pitanja. Od njih dvoje, ona je bila
jaa. Slikar je bio preosetljiv na telesnu privlanost. Da ga natera da se preda, dovoljno je bilo da
napusti njegov krevet.
Kao i svake veeri Hertje se, im se Titus uspava, uvlaila u slikarevu spavau sobu. On
je jo bio u ateljeu, ali e se brzo povui na spavanje. Hertje ga nije ekala u krevetu, kao to je
obino radila. Sedela je pored kamina i gledala u vatru.
Rembrant je stigao malo kasnije.
Kako to da si jo obuena?, upita je iznenaen.
ekam tebe, odgovori ona neodreeno.
On se smejuljio. Obino si meu aravima, ree diui je na noge. Gola i topla.
Hertje ga odgurnu.
ta ti je?
Moramo da popriamo, objavi ona udaljavajui se.
,,U ovo doba nemam elju da priam, odvrati Rembrant hvatajui je za ruku. Hertje se
oslobodi naglim trzajem.
Poludela si. Zato to radi?
Rekla sam ti. Moramo da popriamo.
,,Pa dobro, prasnu on. Ba hoe da izgubim strpljenje? Kasno je. O emu treba da
priamo?
O nama dvoma.
Slikar prevrnu oima. Opet ta pria. Koliko puta moram da ti ponovim da je prerano da
se svima objavi naa veza?
Zato?
,Svet je sklon ogovaranju.
,Nemamo zbog ega da se stidimo.
Rembrant je izgledao obazriv. Ja sam poznat u gradu. Imam ugled koji se mora tititi.
Hertje pomodre od besa. Tako sam i mislila, optui ga. Stidi me se.
Ma ta izmilja. Hajde, idemo u krevet.
Hertje se uputi ka vratima. Idem u svoju sobu.
On je zaprepaeno pogleda. ta to znai?
Dok god bude skrivao nau vezu, neu spavati s tobom. I izae, ostavljajui slikara
zauenog.
Najpre je Rembrant pokuao sa laskanjem ne bi li se Hertje predomislila. Sledee veeri
je pozva u atelje.
Neto si eleo?, upita ona hladno, ostajui na vratima.
Ui, pozva je slikar.
Ona se ne pomeri. Zaista sam umorna. Htela bih da se povuem.
Rembrant se smrai. Prestani da se joguni. Imam neto da ti pokaem.
Hertje prekorai prag, ali se ne primae.
On ode do malog ormana pored stalka gde je drao lavlje koe i uze jedan areni tof.
Onda joj ga prui.
 ,ta je to?, upita ona ravnoduno.
Poklon za tebe.
Rembrant ga odmota. ,,To je indijski al, objasni pokazujui joj ga. Znam da si
nameravala da ga nabavi.
U tom trenutku ena izgubi malo od svoje staloenosti. U pogledu joj se ogledala pohlepa.
Bila je istina. Toliko je elela da ima jedan od divnih svilenih alova koji su stizali iz Istone
Indije. Ali izdra. Nee se prodati za jednu takvu sitnicu.
,,To je ljubazno sa tvoje strane, ali ne verujem da je prigodno za jednu dadilju, ree
pravei se alosna. ,,Ne bih volela da neko neto udno pomisli. Kako si me ti podsetio, zakljui
gledajui slikara pravo u oi, ljudi su skloni ogovaranju.
Tako je i te veeri Rembrantov krevet ostao prazan.
Hertjina odbijanja su poela da nerviraju slikara, ali se trudio da ne izgubi strpljenje i
sledee veeri se vratio kui sa drugim poklonom. Ovoga puta je bila zlatna narukvica za koju je
rekla da je odavno eli.
Meutim, Hertje osta ravnoduna.
,,Ne dopada ti se? upita on zbunjeno.
Naprotiv. Prelepa je. ak i previe za mene, koja sam samo siromana dojilja, odvrati
ona vraajui mu nakit.
I treu no za redom Rembrant je spavao sam.
Sutradan odlui da se ostavi laskanja i da pree na vre metode. Kad je dolo vreme za
spavanje i Hertje krenu da se povue u svoju sobu, on je uhvati za ruku i stisnu je.
Pusti me, ree ona hladno. Tako nee nita postii.
Videemo, odvrati sada on hladno. Ova farsa mora da prestane. elim da stvari
izmeu nas budu kao pre.
Hertje ga ironino pogleda. Samo je jedan nain da se to desi. I zavisi od tebe. Zna ta
mora da uradi.
Rembrant izgubi strpljenje. Sada je dosta. Na odnos mora ostati sakriven. Inae emo
ga okonati.
Vrlo dobro, izazivala ga je Hertje. to se mene tie, on je odavno zavren.
On se pretei isprsi ispred nje. Jesi li sigurna?
ena izdra njegov vatreni pogled ne trepnuvi. Potpuno.
Onda si otputena, viknu slikar. Kupi stvari i odmah idi.
Ona shvati da je to odluni momenat. Ako previe povue kanap, pokidae se. Ali nije
mogla ni da popusti, jer bi to znailo da je kraj njenim snovima.
,,A Titus?, upita zabrinuto, koristei njegovu slabu taku, ljubav koju je imao prema
detetu. ta e biti s njim, ako odmah odem? Ne bih nikad dozvolila tako neto. Vezala sam se za
dete i neu da pati. Tvoja prva misao trebalo bi da bude detetovo dobro. Meutim, ti si se zainatio
zbog gluposti. Prvo nai drugu dadilju, pa u onda otii.
Posle raskida, meu njima je zavladalo udno primirje. Rembrant je prestao da je pritiska
da bi je odveo u svoj krevet. Hertje je svu svoju panju obraala na Titusa. Prola je jedna
nedelja, a da nijedno od njih vie nije pomenulo dadilju koja e zameniti Hertje.
Da se situacija promeni, postarala se Lejzbet. Opazila je da su odnosi meu njima
zategnuti, ali je mislila da je to zbog toga to brat nije zadovoljan dadiljinim radom. Kako je i ona
imala ta da joj zameri, jedne veeri saeka Rembranta po povratku kui i poe da ga napada.
Sedeli su za stolom i domaica je upravo posluila orbu.
Jesi li ve video Titusa?, pitala je Lejzbet.
,,Da, malopre. Bio je spreman da ide u krevet.
 ,,I kako ti izgleda?
Rembrant presta da jede i pogleda je upitno. ta se deava? Je li moda bolestan?
Lejzbet odmahnu glavom. Nisam mislila na njegovo zdravlje.
,,A na ta si mislila?
Mislila sam da li je bio ist i uredan. Primetila sam ve nekoliko puta da njegov izgled
nije ba besprekoran. Trebalo bi da se poali dadilji. Ne radi uvek svoj posao kako treba.
Rembrant nastavi da jede, ne odgovorivi.
tavie, nastavi sestra, zato je ne otpusti? Ubeena sam da moe nai bolju. Na
kraju krajeva, primio si prvu koja se zadesila. A nisi o njoj znao nita.
,,To nije istina, suprotstavi joj se brat. Anjeta Bude ju je preporuila. Dakle, uopte nije
nepoznata.
Lejzbet napri nos. Tim gore. Nikada nisam verovala onoj bolniarki. Bila je udna.
Ja ne mislim tako. Bila je veoma vezana za Saskiju. Sve je uradila da joj ublai muke.
Na Lejzbetinom licu se pojavi skeptian izraz.
Ako si ti zadovoljan, u redu. Ipak, razmisli o tome to sam ti rekla. Dadiljino ponaanje
ne ispunjava oekivanja.
Rembrant nestrpljivo uini pokret rukom. ta, do avola, znai ovaj razgovor? Previe si
zahtevna. Trenutak rasejanosti moe se svakome desiti. Na kraju krajeva, ta je ta ena uradila
tako strano? Ne izgleda mi da Titus ide okolo prljav i gladan.
Lejzbet odmae od sebe tanjir. Skoro da nije ni pipnula orbu. Ako sam dozvolila sebi da
ti predloim da otpusti dadilju, to je zato to sam opazila da se i prema tebi ponaa loe.
Rembrant obrati panju. Da sestra nije posumnjala ta se dogaa izmeu njega i Hertje?
,,Ne razumem. Na ta misli?
Nisam slepa. Vidim da te ve neko vreme izbegava.
Nisam primetio, poricao je brat.
Razgovor se tu zavri. Meutim, odmah posle veere, Rembrant ode do Hertje. Doao je
trenutak da ree svoje probleme.
Ona se skidala. Videvi da se vrata otvaraju, a da niko nije kucao, sakri se iza paravana.
Nisi dobrodoao, ree ljutito kad shvati da je uao.
Moramo da razgovaramo, odvrati slikar odluno. Izai odatle.
Nemamo ta da kaemo jedno drugome. Moda si zaboravio da si me otpustio?
Rembrant joj se pridrui iza paravana. Hertje je bila napola gola. Videvi izdane obline
njenog tela, osetivi sladunjav miris njene izrazito bele koe, on shvati da nije umakao. Previe ju
je eleo.
Pobedila si, ree pribliavajui joj se. Neu vie kriti nau vezu.
Hertje prigui radosni uzvik. Jesi li siguran u to? upita posmatrajui ga paljivo. ,,Ne
govori li to iz tebe pouda koju ti vidim u oima?
Slikar je naglo okrenu prema sebi. Moe razglasiti na sve etiri strane sveta da se
volimo.
Zatim je ponese do kreveta.

Hertje je bila na sedmom nebu. Stvari su se za nju poboljavale. Ako bude igrala
otroumno svojim kartama, ubrzo e postati druga gospoa van Rejn.
Ali je pravila raun bez Saskijinog testamenta.
Vee posle njihovog pomirenja, slikar se vratio u svoju sobu, ovaj put sa malom kutijom
od plavog somota, koju joj je pruio.
Hertje je pomislila da sadri zlatnu narukvicu koju je bila odbila. ta je to?, pitala je,
tek toliko da bude u igri.
Otvori je, ree on, zagonetno se osmehujui.
Ona otkoi bravicu i osta bez daha pred najlepim prstenom sa dijamantima koji je ikada
videla. Bilo je vie nego to se, i u svojim najluim snovima, mogla nadati.
Uzbuena, gledala je nakit, nemajui hrabrosti da ga dotakne.
Probaj ga, pozva je Rembrant.
,,Da mi moda ne trai ruku?, upita uzbueno.
Na slikarevom licu se pojavi zbunjen izraz.
Zapravo, samo sam eleo da ima oigledan dokaz moje ljubavi.
Onda namerava da ivi sa mnom u grehu, primeti hladno Hertje zatvarajui oprugu na
maloj kutiji.
On uzdahnu. ,,Ah, toliko bih eleo da te oenim, ali ne mogu.
Hertjine oi postadoe dva proreza. Zato?
Testament moje pokojne supruge to ne dozvoljava.
ena se oseti kao da je oamario. ta to pria? Kakve veze ima prva ena sa njima
dvoma?
Saskija je ostavila sva svoja dobra Titusu, objasni slikar. Meni je ostavila da ih
koristim, pod uslovom da se vie ne enim, jer u suprotnom e ih dobiti njena sestra Hiskje.
Ali to je strano, promrmlja izgubljeno Hertje. Zato bi uopte tako neto uradila?
Rembrant, vidljivo u neprilici, ne odgovori. Loe je svario uslove eninog testamenta, ali
nije mogao da se protivi. Na stranu ekonomski gubitak, za njega su bili najsramotniji zakljuci
koje je testament neizbeno izazivao. Predvideo je da e svi pomisliti da Saskija van Ajlenburh
nije imala poverenja u njega. Ne samo to ga je iskljuila iz direktnog nasledstva, ve je odredila
i izvesne obavezne klauzule za mrvice koje mu je ostavila.
Hertje ga je, povrativi se od primljenog udarca, pomno gledala.
Ali ti vai za prvog slikara Amsterdama. Stanuje u najboljoj gradskoj etvrti i
poseuje aristokrate. Plaaju ti zapanjujue cifre za slike. Ne treba ti enin novac.
Rembrant opet uzdahnu. Stvari ne stoje ba tako. Istina je, zaraujem dobro, ali imam i
velike trokove. Korienje Saskijinih dobara je prihod vie. Ne mogu da ga izgubim.
Hertje ga besno pogleda.
Bar ne za sada, doda on, pokuavajui da je smiri.
ta hoe da kae?
Moja ekonomska situacija bi mogla da se pobolja. Nadam se da u uskoro poveati
svoja primanja, tako da u moi barem da se odreknem uivanja dobara.
Ona ga pogleda. Onda mi sveano mora obeati da e me oeniti kad se to desi.
Rembrant je odmah zadovolji, ohrabren to se spasio samo jednim obeanjem.
Amsterdam, prolee 1644.
ivite kao mu i ena, a da niste sjedinjeni svetom obavezom braka, vrisnu Lejzbet.
,,To je skandal. Celi grad samo o vama pria.
,,A ti ne sluaj, odvrati suvo Rembrant.
Kako mogu?, viknu sestra jo glasnije Kad idem ulicom, svet se okree i gleda me.
Niko ne razgovara sa mnom, niko me ne poziva.
Ubrzo e nai neto drugo da ogovaraju i zaboravie na nas, uveravao ju je on
jednostavno.
Nalazili su se u trpezariji. Upravo su zavrili sa veerom i slikar je treptao od elje da to
pre ode kod Hertje.
Poklonio si joj i Saskijin nakit, nastavi Lejzbet. Kako si mogao?
 ,,To se tebe ne tie.
Grei. Bilo bi mi drago da imam neto to bi me podsealo na Saskiju. Naravno, ne neki
skupoceni komad, ali neku jednostavnu ogrlicu, par minua, sigurno da bi mi bilo drago da
imam. Meutim, sada moram da gledam onu sramotnicu koja se epuri sa Saskijinim
dijamantskim prstenjem. Da ne govorim o njenom medaljonu sa rubinima.
,,Da li je to sve, upita Rembrant grubo. Umoran sam. Hou da idem da spavam.
,,Da spava?, uzviknu Lejzbet prsnuvi u karakteristian piskav smeh. Ba misli da
sam glupa, a? Kao da ne ujem galamu koja dopire nou iz tvoje sobe. To je sramota.
Nepristojnost! Razgovarau o tome sa pastorom Silvijusom.
,,Za ime Boje, Lejzbet!, zapreti joj. Samo to uradi i pokajae se.
Zato?, rugala mu se. ta e mi uraditi?
Izbaciu te iz kue.
Lejzbet iskolai oi od iznenaenja. Rembrant joj okrenu lea i napusti sobu.
Kasnije, u krevetu, Hertje mu je traila da joj objasni one povike koje je ula da dolaze iz
trpezarije.
Zato ste se svaali ti i Lejzbet?
On slegnu ramenima. ,,Oh, zbog gluposti, odgovori ravnoduno.
Koje?
Ve sam zaboravio koje.
Hertje je bila tuna. Mislim, meutim, da je motiv vae svae vaan. ula sam vas...
Lejzbet je u pravu. Svi priaju o nama. Smatraju nae ponaanje kao teku uvredu javnom
moralu. Napravi pauzu i potrai njegove oi. ,,Da smo venani, nita od toga ne bi bilo.
Rembrant skrenu pogled s njenih oiju. Dobro zna da to ne moemo da uradimo.
Zamiljena, Hertje se ugrize za usnu. Namerava li stvarno da izbaci sestru iz kue?
Ako ne uspe da se navikne na stil ivota u velikom gradu, odvrati on, onda je bolje da
se vrati u provinciju.
ena je sakrila svoje zadovoljstvo. Bilo je vie nego to je oekivala. Nije podnosila
Lejzbet, ali se nikada ne bi usudila da se na nju ali. Meutim, sada se upravo pokazivala
mogunost da se zauvek oslobodi njenog prisustva.
Hertje je sluala celu svau. Saskijin nakit je bio skupocen. Zasigurno da ga je elela.
Mora da ju je nerviralo, videvi da je zavrio u rukama one koja je za nju bila samo slukinja.
Za nekoliko dana u kui van Rejnovih se vratio mir. Rembrant je provodio ceo dan u
radionici i kad se uvee vraao kui, veerao bi na brzinu sa Lejzbet i trao da se zakljua u svoju
sobu, gde ga je Hertje ekala.
Hertje je smatrala nepodnoljivim to ne moe da sedi za stolom sa svojim verenikom.
Ba nije razumela razlog i to mu je rekla. On se slagao sa njom, ali je molio za strpljenje. eleo je
malo vremena da pripremi Lejzbet, koja, sigurno, nee blagonaklono prihvatiti novost.
,,U redu, saekau, Hertje se predala. Ali pouri. Dosta mi je da jedem u mojoj sobi
sama. Nisam kuna.
Lejzbet e se malo buniti, ali e videti da e na kraju popustiti. Ne verujem da eli da se
vrati u Lajden.
Hertje je bila sumnjiava. Koliko ju je poznavala, bilo je teko da e Lejzbet prihvatiti da
sedi sa njom za stolom.
Pa ipak, ne bi smela previe da se osmeli. Treba da ostane mirna i ne pravi nepromiljene
poteze. Ve je blizu cilja. Jedna greka sada, bila bi kobna.
I Anjeta Bude se trudila da bude strpljiva na imanju Dimen. Ima skoro dve godine kako je
napustila Amsterdam i nije proao ni dan, a da nije zaalila za domom van Rejnovih. Oajniki
su joj nedostajali spokojni dani koje je provodila u Brejstratu, kada nije bilo nikakvog preteeg
oblaka na horizontu.
Na imanju joj rad nije nedostajao. Dani su brzo prolazili, ali su joj noi stvarale probleme,
jer je poela da pati od nesanice i samo je mislila na prolost koja se vie nikad nee vratiti.
I posle tolikog razmiljanja, kao po pravilu, stizalo je beznae. Oseala se u zamci i znala
je da je samo smrt moe spasiti.
Zbog takvog duevnog stanja, Anjeta odlui, ne obazirui se vie na mere predostronosti,
da se uputi u Amsterdam. Promenila je izgled, a zbog tekog rada na imanju, izgubila je dosta na
teini. Ako bude paljiva, teko da e iko moi da je prepozna. Oseala je veliku enju za
kuom u Brejstratu. Mora se tamo vratiti bar jo jednom.
Prve nedelje u aprilu napusti Dimen u zoru i uputi se drumom za Amsterdam. Vreme je
bilo lepo, a temperatura blaga. Hodala je brzim korakom, ne zaustavljajui se nigde, i posle pet
sati bila je na domaku Antonisporta. Ulica Brejstrat je poinjala odmah posle ulaza u gradsku
kapiju.
Od uzbuenja podioe je marci du kime. Jo nekoliko trenutaka i videe kuu van
Rejnovih. Za vreme putovanja skovala je plan. Iako je ne bi prepoznali, ne moe da se zadrava
ispred kue u Brejstratu. Stoga odlui da se sakrije meu bunjem male ume, sa druge strane
ulice. Odande ima dobar pogled na kuu. Ko god bude uao i izaao, nee joj promai. Nadala se
da e videti Hertje i Titusa. Deko je imalo dve i po godine. Mora da je bio ve veliki. Ko zna da
li mu je ostala majina boja kose, crvenkastozlatna, veoma specifina.
Kad je dola nadomak kue, na trenutak se oseti izgubljenom. Nije bila ista kao to je se
seala. Gazda je napravio izmene. Na ulaznoj kapiji je postavio krovni venac u neoklasinom
stilu, fasada je bila ofarbana jakom oker bojom koja se pamti, kao i prozorski ragastovi
zaslepljujue belom bojom.
Zastade nekoliko trenutaka da je osmotri, priseajui se kad je prvi put tu dola. Bio je
prvi maj 1639. i van Rejnovi su se tek bili preselili u tu ekskluzivnu gradsku etvrt, a ona nikada
pre nije videla tako elegantnu kuu. Tu je ivela vie od etiri godine, najlepe u njenom ivotu.
Trgnu se iz uspomena i ode da se sakrije u bunje. Ostae samo jedan sat, a onda e se
vratiti u Dimen.
Meutim, napustila je Brejstrat kasno popodne, neto malo pre sutona. Za sve vreme dok
je nadgledala kuu, ni jedan od njenih stanovnika se nije ni pomolio na pragu. Izgledalo je da je
kua van Rejnovih nenastanjena.
Anjeta se vrati u Dimen razoarana i tuna. Njen pohod u grad je bio uzaludan.
Hertje nije greila. Lejzbet se suprotstavila bratu svom snagom, da ne dozvoli njegovoj
ljubavnici da sedne za sto sa njima.
Nikad to neu dozvoliti, rekla je zgroena kad ju je Rembrant upitao.
Slikar se trudio da joj ne odgovori otro. eleo je da je ubedi na lep nain. Lejzbet nije
bila glupa da ne bi shvatila da bi povratak u Lajden znaio drugim reima
iveti od milosti brae. Nikada nisu bili izdani prema njoj.
,,Da mogu, oenio bih Hertju odmah danas. Ali mi to brani Saskijin testament. Uprkos
tome smatram je enom po svim pitanjima. I Titus se vezao za nju. Ti si jedina koja si protivna. I,
iskreno govorei, ne razumem zato.
,,Ta ena se nameraila na tvoje pare, uzviknu sestra sa estinom. ,,Je li mogue da to
nisi shvatio?
Rembrant zakoluta oima. Svuda vidi zlo.
,,A koliko si ti samo naivan, uzvrati ona. Razmisli. Pre nego je ula u ovu kuu, ivela
je praktino u bedi. Da ti nisi izgubio glavu za njom, ko zna kako bi zavrila.
 Lejzbet je aludirala na desetine javnih kua koje su nicale u gradu, jedini izbor koji su
imale mnoge ene da ne bi umrle od gladi.
Preteruje kao i uvek. Kad bi se samo malo potrudila da razmotri stvari i sa moje take
gledita... Hertje je uradila mnogo za mene. Pomogla mi je da prebrodim gubitak Saskije i ja sam
joj zahvalan.
Toliko da si joj dao Saskijin nakit, ree sestra. Saskija se prevre u grobu. Da ne
govorim za njene roake.
Tada Rembrant izgubi kontrolu. Opomenuo sam te. Dri usta zatvorena, ili e imati
problema.
Lejzbet preblede, ali ne odustade od toga da njena bude zadnja re:
,Ne elim tu enu za svojim stolom.
Prve nedelje u maju, Anjeta ponovo krenu za Amsterdam.
Prolo je mesec dana od njenog pohoda u grad i nije prestajala da se pita zato je kua van
Rejnovih izgledala nenastanjena. Njene misli su bile okrenute Titusu. Moda je dete umrlo i nije
mu vie trebala dadilja. Ako je bilo tako, gazda mora da je van sebe od bola. Moda je ak
napustio grad.
Ne mogavi da ivi sa tim sumnjama, Anjeta odlui da se vrati u Brejstrat, da otkrije ta
se dogodilo.
Opet se sakri u bunje sa druge strane ulice i ekae.
Ali ovoga puta, posle pola sata, vrata od kue se otvorie i gazda, mraan u licu i
razbaruen, izae iz kue i uputi se prema Antonisportu. Sigurno e dan provesti tumarajui po
poljima u okolini Amsterdama.
Anjeta, koja ga je dobro poznavala, odmah shvati da je besan. Pitala se ko li ga je naljutio.
U svakom sluaju, oseti se uteenom. Kua nije bila pusta.
Sat kasnije, vrata se opet otvorie i ovaj put se pojavi Lejzbet. Anjeta osta potresena kad
vide koliko je ostarila. Kosa joj je posedela, lice se izbrazdalo borama, telo strano omravelo.
Nikada nije imala simpatije za gazdinu sestru, ali videvi je u takvom stanju, oseti veliko
saaljenje prema njoj.
Lejzbet se uputi u suprotnom pravcu od brata, prema centru grada. Bila je nedelja.
Sigurno ide u crkvu. Ko zna da li je jo poseivala Audekerk.
Setivi se mesta gde je Saskija bila sahranjena, Anjeta oseti veliku gorinu. etrnaestog
juna e biti dve godine kako sirota gazdarica poiva ispod mermernog kamena. Sudbina je prema
njoj bila okrutna. Nije mogla da vidi sina kako pravi prve korake.
Posle otprilike jednog sata, Lejzbet se vrati kui. Od tada pa do popodneva, kad je Anjeta
odluila da se vrati na imanje, vrata kue van Rejn su ostala zatvorena.
Neraspoloena lica Rembranta i Lejzbet, koje je Anjeta videla, bila su posledica
odmeravanja snaga izmeu njih dvoje.
Slikar, kako je najavio, eleo je da Hertje sedi sa njima za stolom. Sestra, iz protesta,
odbila je da jede, ostajui zatvorena u svojoj sobi.
Rembrant nije pridavao vanost dogaaju, smatrajui da se radi o kapricu, ali Lejzbet
jeste i to ozbiljnu, jer se od tada, a bilo je prolo deset dana, vie nije pojavila u trpezariji.
Zapravo, kuvarica joj je kriom proturala hranu, preteno hleb, voe i neki kola, ali posledice
njenog nejela bile su vidljive. Lejzbet, ve ionako veoma mrava, sada je izgledala sablasno.
Kad bi je Hertje susretala po kui, oseala bi se krivom, videvi je u takvom stanju. Ali
kasnije se to oseanje izgubilo, pa je govorila sebi da je u sutini sama Lejzbet bila uzrok svoje
nesree. Da je pazila svoje poslove, umesto to je podsticala smeni rat protiv sebe, brat se ne bi
tako razbesneo. Ako se nadala da e gladovanjem izazvati saaljenje, pogreila je u raunici, jer
je on svakim danom bivao nepomirljiviji.
Hertje je shvatila da je Rembrant ve bio blizu da ostvari svoju pretnju da sestru vrati u
Lajden.
Povod mu je bio razgovor koji je Lejzbet imala sa pastorom Silvijusom, Saskijinim
roakom.
Njih dvoje su se, kako ju je posle obavestio Rembrant, sreli u crkvi. Pastor, opazivi da
Lejzbet izgleda loe, upitao ju je da nije bolesna. Ona mu se poverila, jer do tada niko nije imao
razumevanja za nju, pa je proivljavala svoju dramu u potpunoj samoi.
Otkrila je pastoru vezu izmeu Rembranta i udovice trubaa Klasoma. Ali pastor nikada
ne bi pomislio da su Rembrant i sestra doli u otvoren sukob zbog toga. Iskreno oaloen, im je
ugledao slikara, zapoeo je razgovor, molei ga da se pomiri sa Lejzbetom.
Rembrant se pred pastorom drao suzdrano, ali kad su doli kui, sestri je napravio
scenu.
Upozorio sam te da ne razgovara sa Saskijinim roakom. Gore po tebe. Sada e
iskusiti posledice toga.
Lejzbet ga je gledala prestravljena.
Nemoj praviti takvo lice, jer me nee ganuti. Pisau u Lajden da ih obavestim o tvom
povratku.
Izbacuje li me to?, upita ona ne verujui.
Nisi mi dala izbora.
,,Ne mogu da verujem, ree Lejzbet van sebe. Brani onu drolju, a ne mene.
,,Ne dozvoljavam ti da govori tako o Hertji. Mora da je potuje.
Lejzbet ga podrugljivo pogleda. ,,Ja nju? Ni mrtva.
Onda idi do avola, povika Rembrant. Napolje iz ove kue.
,,Sa velikim zadovoljstvom, odvrati ona, cerei se. Ali znaj, nisi ti taj koji me alje da
idem. Idem sama, jer ne elim vie da budem pod istim krovom sa dva okorela grenika. Zatim
napravi pauzu da udahne vazduh. ,,Ta ena e biti tvoja propast. Samo mi je ao to neu biti
prisutna kad se to desi.
I prve nedelju u junu Anjeta se uputi u grad. Taj izlet je za nju postao kao sastanak koga
se nije mogla odrei. Sada je radila celi mesec samo zbog jednog cilja, da doeka dan kada e,
makar izdaleka, moi da ivi u iluziji da oivljava prolost.
Kad je stigla u Brejstrat, sipila je sitna kia. Padala je vie od sat vremena. Potrala je
odmah da se skloni pod jedno drvo, nadajui se da runo vreme nee zadrati u kui porodicu van
Rejn.
Nade joj se ostvarie, jer im je kia prestala, gazda izae i uputi se u pravcu radionice.
Anjeti se ne uini nita udno to radi i nedeljom. Znala je koliki je osobenjak i kako je
malo potovao obiaje. Pitala se koliko slika crta u tom trenutku, jer je bilo uobiajeno da radi
vie narudbina istovremeno.
Neto kasnije, na vratima se pojavi Hertje. Anjeta se zapanji videvi da je nosila jednu od
haljina preminule gazdarice, bogatu, svilenu, boje zlata, ukraenu brokatom u istoj boji, koju je
Saskija nosila na jednom od portreta koje je mu uradio.
Dadilja se skoro odmah povue i Anjeta nije imala mogunost da je bolji osmotri. U
njenoj glavi iskrsnu hiljadu pitanja. Zato je nosila tu odeu? Da li joj je gazda to dozvolio? Nije
mogla da poveruje da bi to uradio. Iako je dopustio da se posle enine smrti oslobodi njenih
stvari, sigurno ih ne bi poklonio dadilji. Seala se da bi Lejzbet dala sve samo da ih ima. Da,
Lejzbet. Gde li je? Ako je Hertje dozvolila sebi da uzme haljinu, zato joj to ona nije zabranila?
ta se deava u kui van Rejnovih?
 Dok se muila traei odgovor, dadilja izae iz kue vodei malog Titusa za ruku. Anjeta
ju je, smetena, netremice gledala. Ne samo da je nosila Saskijinu haljinu, nego je oko vrata i u
uima imala njen najdragoceniji nakit. Da nije udovica trubaa
Klasoma moda poludela? Mogla je da razume da se epurila pred ogledalom sa
Saskijinim stvarima, u potaji svoje sobe, ali da mirno hoda po Amsterdamu, bilo je sasvim neto
drugo.
Za to vreme Hertje je stigla blizu umice. Anjeta je opazila da je stavila i gazdariine
narukvice i medaljon sa rubinima. Skrenula je pogled na Titusa. Ba je bio lep, sa kosom koja mu
je padala po leima u mekanim uvojcima i bila iste boje kao u njegove majke. Izgledao je kao
mali aneo.
Dadilja i deak prooe umu i nestadoe u dnu ulice. Anjeta se baci na travu, skrhana. U
njenim mislima poela je da se raa uznemirujua pretpostavka. Moda je shvatila zato je Hertje
nosila Saskijinu haljinu i nakit. Zauzela je njeno mesto.
Amsterdam, jesen 1646.
Prole su dve godine od njenog zapanjujueg otkria, a Anjeta je nastavila da odlazi prve
nedelje svakog meseca u Brejstrat i da pijunira kuu van Rejnovih. Ve se bila pomirila sa
injenicom da su dadilja i gazda iveli kao mu i ena. U toku te dve godine imala je naina da
vidi kako su vodili miran ivot u zajednikoj ravnodunosti.
Skoro odmah je shvatila da Lejzbet vie nije ivela sa njima. Volela bi da zna ta je bilo s
njom. Poslednji put kad je videla, bila je ostarela i smrala da se uplai. Njen paeniki izgled bi
opravdavao pretpostavku da se razbolela i da je umrla. Nije mogla da primi to zdravo za gotovo,
a da ide uokolo i da se raspituje bilo je previe opasno.
Ako u gradu grena veza izmeu slikara i dadilje vie nije izazivala skandal, kod Anjete je
izazivala duboku ogorenost. Gazdi nije trebalo dugo da se utei.
Anjeta se seala njegove brige za bolesnom enom, oaja posle njene smrti, vremena koje
je provodio zatvoren u sobi ne elei nikoga da vidi, promene koje je napravio na portretu Saskija
sa eirom da bi proslavio otmenost preminule, i kupovine groba u Audekerku da bi joj odao
potovanje.
Zatim je bilo dovoljno da se pojavi bilo koja umilna ena na vidiku i da osudi Saskiju na
zaborav. Prirodno da Anjeta nije mislila da e gazda iveti kao monah, ali nije opravdavala ni to
se uteio tako brzo.
Prve nedelje u oktobru dola je u Brejstrat kasnije nego obino. Na imanju se desio
nepredvien dogaaj, koji ju je primorao da krene na put sa dva sata zakanjenja. Tako je stigla
nadomak kue upravo kad je Hertje izlazila. Bila je sama, raskono obuena. Prepozna jednu od
gazdariinih haljina i, kao ranije, obuze je bes. Uopte nije mogla da podnese da dadilja oblai
Saskijinu odeu. To je za nju bilo jednako svetogru.
Ipak potisnu bes i umesto da se smesti u umici meu grmljem, odlui da sledi Hertje. To
je bilo nesmotreno, ali bila je radoznala da sazna gde se uputila. Primetila je da ve nekoliko
meseci Hertjini izlasci traju sve due. Uz to, injenica ne manje znaajna po njenom miljenju,
nije je niko pratio. Gde je ila, naroito, koga je gledala?
Dadilja, napustivi Brejstrat, krenu ulicom Niuve Dulenstrat, gde se izdizala
Klovenirsdulen, palata drutva arkebuzira, iza koje je tekla reka Amstel.
Poto je skrenula iza zgrade, Hertje je poela da hoda uz reku.
Anjeta je posmatrae. Hodala je mirno napred-nazad, kao da je oekivala nekoga. I zaista,
nekoliko minuta kasnije pojavi se jedan starac, skromno obuen, i krenu joj u susret. Njih dvoje
odmerie oprezno jedno drugo. Anjeta shvati da se vide po prvi put.
Onda, sve se desi tako brzo da je trebalo malo vremena da se shvati znaaj onoga emu je
prisustvovala. Hertje je dala starcu jednu crnu vreicu. On pogleda unutra i izvadi ogrlicu koju,
poto je paljivo pregledao, stavi u dep pruajui eni drugu vreicu, manju od prethodne. Ne
otvarajui je, ona je spusti u izrez od haljine.
Tada se starac udalji. I poto je napravio krug oko palate arkebuzira, vrati se u Niuve
Dulenstrat. Posle nekoliko minuta, Hertje je krenula za njim.
Anjeta se prenu. Iznenada shvati prirodu razmene. Dadilja je prodala, ili zaloila, neto od
Saskijinog nakita. Odmah pomisli na gazdu. Iako je to to je Hertje uradila bilo grozno, ono to je
vie zaplailo, bio je oseaj krivice koji je iznenada osetila to je predloila primanje dadilje u
slubu u kuu van Rejnovih. Sigurno da je i gazda imao odgovornosti. Dozvolio je toj eni da
zauzme mesto supruge, ali to nije umanjivalo injenicu da se oseala podjednako krivom.
Dok je pristizala u glavnu ulicu, Anjeta se pitala zato Hertje ima potrebu da prodaje
Saskijin nakit. Nije uspevala da to sebi objasni. Rembrant van Rejn je bio bogat. Ali ne samo to.
Bio je i velikoduan.
U Niuve Dulenstratu, prebivao je i Vilem Borejl.
Borejl je bio advokat Kompanije Istonih Indija, veoma poznat u gradu. U njegovoj kui
je uvek bilo mnogo naroda u svako doba dana i noi.
Kad je Anjeta krenula napred, jedan visok vlastelin sa gustom perikom od crnih uvojaka
koji su mu dopirali do pola lea, prolazio je kroz kapiju. Samo za trenutak mu je videla lice, ali je
bilo dovoljno da se uspanii. Oiljak, koji mu je unakazio levi obraz, bio je karakteristian. Nije
bilo sumnje da je pripadao samozvanom doktoru Skejlu.
Njena prva reakcija je bila da pobegne to bre odatle. Napast se vratila da je mui. Nikad
je se nee osloboditi. Instinktivno pipnu mapu sakrivenu u pojasu svoje podsuknje. Skejl bi dao
sve samo da je dobije.
Izrauna da su prole etiri godine od kako ga je zadnji put videla. Poznavala je upornost
sa kojom je progonio svoje rtve i elela bi da ga vie nikad ne sretne. Meutim, evo ga gde se
odjednom ponovo vraa u njen ivot, budei utvare za koje je mislila da su uspavane.
Krajem novembra princ od Orana isporui Rembrantu dve hiljade etiri stotine guldena za
dve slike, Oboavanje pastira i Obrezivanje, istog formata kao i one iz ciklusa Hristovog
stradanja, koje mu je naruio sedam godina ranije.
Rembrant je bio blaen zbog primljene svote, jer je uspeo da dobije cenu od hiljadu dve
stotine guldena po slici. Dakle, kudikamo je premaena svota od hiljadu guldena koju je uzalud
traio za zadnje dve slike Strasti, koje su mu isplatili po mizernih est stotina guldena. Upravo je
to bio razlog razilaenja, miljenje o vrednosti slika, zbog ega su njegovi odnosi sa prinevim
sekretarom Konstantejnom Hajhensom, zahladneli. Odmah se osetio da je na neki nain
obeteen.
Zadovoljan zbog dobro zakljuenog posla, spremao se da zadovolji Hertje. Posle portreta
koji je napravio na poetku njihove veze, pre tri godine, nije prestajala da ga salee, nadajui se
da e joj napraviti jo portreta. On u tom trenutku nije imao mnogo vremena na raspolaganju, ali
je bila jedna slika koju je napravio 1636. godine, na kojoj se videla mlada ena na krevetu, a koja
je bila pogodna da se prepravi.
Prvobitno se inspirisao mitom isprianim u Ovidijevim Metamorfozama: kralj Akrisije je
osamio kerku Danaju, da ne bi imala dete, jer mu je bilo proreeno da e ga unuk ubiti. Zevs,
pretvorivi se u zlatnu kiu, uspeo je da poseti Danaju. Iz njihovog susreta se raa Persej, koji je
kasnije zaista ubio Akrisija.
Na slici je predstavljena figura gole ene, ispruene na krevetu. Upravo Danaja, koja se u
Zevsovom prisustvu otkriva u obliku tople, pozlaene svetlosti.
Mogao je dati Danajinom licu slinost sa Hertjinim.
 Kad joj je to predloio, odmah se oduevila idejom. Oduevljenje je splasnulo poto je
videla sliku.
Nisam toliko debela, pobunila se uvreeno.
ena na platnu je imala isturen stomak i izdane butine.
Rembrant ju je posmatrao kritikim okom. Istina, Hertje je bila mravija, ali ne mnogo.
,,Ne brini. Promeniu i figuru.
Izgledala je zadovoljno. Hou da me naslika sa nakitom koji si mi poklonio.
Slikaru se ta ideja uopte nije dopala. Nema potrebe. Efekat dugake ogrlice na tvom
golom vratu bi bio vulgaran.
,Onda nita od posla, pretila je Hertje.
Odlino. Ali nemoj posle da se ali to te nikad ne slikam. Imala si priliku i propustila si
je.
Videvi da je odluan, Hertje omeka.
Pobedio si. Bez ogrlice. Ali, popusti bar za narukvice.
Slikar odmahnu glavom.
Molim te. Samo jednu malu, da mi krasi ruku.
Bio je neumoljiv. Nastavili su da se prepiru. Na kraju je Hertje uspela da ga ubedi. Tako
se na rukama Hertje-Danaje pojavie Saskijine biserne narukvice.
Anjeta je uznemireno oekivala prvu nedelju decembra. Jedva je ekala da ode u grad.
Odluila je da razgovara sa Hertjom. Znala je da se izlae velikom riziku, ali je to bio jedini nain
da otkrije da li je Skejl jo iao okolo i raspitivao se za nju.
im je Hertje izala iz kue, Anjeta ode za njom do oblinje protestantske crkve
Zajderkerk.
Seate li me se?, upita je sedajui pored nje.
ena je zbunjeno pogleda. ,,Vi ste?
,,Ja sam Anjeta Bude. Ja sam bila ta koja vas je preporuila kao dadilju u kui van
Rejnovih.
Hertje razrogai oi.
Promenili ste se.
Bolniarka dodirnu plave uvojke. Vie ne nosim kapicu, objasni zbunjeno.
Izgubili ste i dosta na teini, nastavi Hertje posmatrajui je. ,,Da se niste predstavili, ne
bih vas poznala.
Anjeta spusti pogled na njenu haljinu. ,,I vi ste se promenili. Reklo bi se da vam stvari idu
dosta dobro.
Hertje se osmehnu. ,,Ne mogu se poaliti.
Jo uvek radite u kui van Rejnovih?
Naravno.
Ali se kladim da vie niste dadilja, odvrati ironino Anjeta.
Hertje pocrveni.
Pogodila sam, nije li tako?
,,Ne mislim da se to vas tie.
Greite, usprotivi se hladno bolniarka. ,,I te kako me se tie. Ne zaboravite da svoju
sreu dugujete meni. Zatim se ogleda unaokolo. Ostali vernici su poeli da ih gledaju popreko.
Izaimo odavde. Moramo da razgovaramo.
O emu?, upita uznemireno Hertje.
Poite za mnom pa u vam rei.
Anjeta ustade i priblii se izlazu. Dadilja je oklevala pre nego je uinila isto. Kad su
izale, uputie se du kanala. Hertje je prva prekinula tiinu.
O emu moramo da razgovaramo? Nemam mnogo vremena na raspolaganju. Moram da
se vratim kui.
Anjeta joj se nasmeja u lice. Hoete da poverujem da sada kad ste gazdarica ne moete
da ostanete napolju koliko god hoete?
Onda?, odvrati suvo Hertje. Priajte ili idem.
Htela bih da mi priate o Titusu. Sada mora da je napunio pet godina.
Napunio ih je u septembru.
Na koga lii?
Nisam upoznala majku, ali svi kau da je isti ona.
Anjeta se zamisli na tren. Tokom godina, za vreme njenih zaseda u umici naspram kue
van Rejnovih, esto je gledala Titusa. Istina je, slinost sa Saskijom je bila vidljiva. ,,A gazda,
kako je?
Uiva u odlinom zdravlju.
,,Da li je jo najtraeniji slikar Amsterdama?
Red je pred njegovom radionicom.
Anjeta uzdahnu. Nikada nisam razumela zato, s obzirom na teku narav koju ima.
Seam se da je jednom, nekom klijentu koji mu je zamerio da koristi previe boje, odgovorio
ljutito da je slikar, a ne farbar.
Hertje se nasmeja. Ima otar jezik, ali je najbolji. Toliko je pedantan u svom radu, da
moe provesti ceo dan u nametanju poloaja jednog eira, sve dok ne nae onaj koji mu je
najpovoljniji.
Anjeta ju je posmatrala. ,,Je li napravio i va portret?
Dadilja potvrdi. Odmah kad sam se zaposlila. Ali upravo ovih dana poziram za drugu
sliku.
,Dri li jo u kui enine portrete?
,Da, okaeni su u salonu.
,,I onaj na kome nosi eir od crvenog somota sa perom?
,,Ne, taj je u spavaoj sobi.
Anjetin pogled se zamagli od tuge. Bio je gazdariin omiljeni. Kad je bila bolesna,
provodila je sate gledajui ga. Uvek sam mislila da je to njen nain da ostane vezana za ivot.
Ubeena sam da je nalazila utehu u gledanju sebe kakva je nekada bila.
,,To je udno, primeti Hertje. ,,Ja bih rekla suprotno. Kad bih izgubila lepotu, ne bih
mogla da trpim nita to bi me na nju podsealo.
Bolniarka pomisli da je doao as da kae razlog zato ju je traila. Ali je prvo htela
neto drugo da sazna.
Kako je gazdina sestra?
Hertje slegnu ramenima. Vratila se u Lajden.
Kada? upita Anjeta. Sve je drugo oekivala, samo ne to. Lejzbet se previe dopadao
ivot koji je vodila u Amsterdamu.
Pre dve godine.
Zato?
Hertje je izgledala zbunjena. Verujem da joj je nedostajao njen grad.
Anjeta shvati da ne govori istinu. Skoro sigurno je ona umeala ruke u Lejzbetin odlazak.
Nisam dolazila ovde godinama, ree gledajui unaokolo. Sve je nekako drugaije nego
to se seam. Pretpostavljam da se i Brejstrat promenila. Imala sam mnogo prijatelja u susedstvu.
Da li me je neko traio?
 Hertje se namrti. ,,Ne ini mi se.
Jeste li sigurni?
Mislim da jesam.
Anjeta napravi razoaran izraz. ,,To je tuno. Zaboravili su me. ak ni apotekar nije pitao
za mene?
Hertje odmahnu glavom. ,,Ne, nikada.
,,Pa ipak smo bili dobri prijatelji. A doktor Skejl?, upita bolniarka zadravajui dah.
ao mi je. Nikada nisam ula za to ime. Nego, priajte mi o sebi. Gde ivite sada?
Ovde u gradu, slaga Anjeta.
Gde?
Nala sam posao u Staroj Pesthajs, lagala je i dalje. Stanujem blizu.
U staroj Pesthajs, Bolnici za groznice, Anjeta je pruala pomo pre nego to je primljena
u kuu van Rejnovih.
elela bih da na susret ostane tajna, ree odjednom gledajui netremice Hertju.
Ona se zaudi. Zato?
Imam svoje razloge.
,,I ne moete da mi ih otkrijete?
,,Ne. Htela bih da jo neto uradite za mene. Ako me neko trai, morate rei da ne znate
gde sam.
Dadilja je sumnjiavo pogleda. emu sve te misterije? Da li ste u nevolji?
Anjeta oseti jezu du lea. Ako nee da se izda, morae da bude uverljiva. Nikako,
negirala je odluno. Hoete li uraditi to to vas molim?
Ako vam je toliko stalo.
Kasno je, ree Anjeta ustajui. Moram da vas pozdravim.
ekajte, zaustavi je Hertje. Kaite mi bar gde stanujete. Ako vas trae, mogla bih ih
uputiti.
,,Ne brinite, uveravala je Anjeta. ,,Ja u stupiti u kontakt sa vama.
Udalji se dok je Hertje sumnjivo posmatrala. Dok je prolazila gradom na povratku u
Dimen, ponada se da nee zaaliti zbog ovoga to je uradila.
Dve nedelje kasnije, Anjeta se vrati u grad. ekala je Hertju da izae sa mise.
Nisam mislila da u vas videti tako brzo, ree dadilja im je opazi.
Dogovorile smo se.
Posle etiri godine se pojavljujete i postavljate udna pitanja. Ne vidim zato bih vam
udovoljila.
,,Ja u vam rei razlog, grubo odgovori Anjeta. Doao je trenutak isplate dugova. Da
nije bilo mene, danas ne biste izigravali gospou u ulici Brejstrat. Jeste li zaboravili da sam vas ja
preporuila gazdi? A, kad smo ve kod toga, kako ste samo uspeli da ga uhvatite u mreu da vam
poklanja odeu i nakit mrtve ene?
,Da sluajno niste zavidni? odvrati Hertje podrugljivo.
,,Na ta? Na to to izazivate skandal ivei sa jednim mukarcem, a da niste venani?
Uskoro u biti.
,,Vi ste naivni, ismevala ju je Anjeta, gazda vas nikada nee oeniti. Ne sme da izgubi
korienje eninog nasledstva.
Dadilja pozelene od muke. ta vi o tome znate?
Vie nego to mislite. Dugo sam ivela u kui van Rejnovih.
I Anjeti se omae uzdah. Treba mi promena.
Sad moram da se vratim, ree Hertje okreui joj lea. Napravi nekoliko koraka i naglo
se okrenu. ,,Ah, umalo da zaboravim. Pre neki dan vas je traio jedan ovek.
Anjeta joj se primae sa knedlom u grlu. ,,Ko je bio?
Rekao je da se zove Jan Linder.
,,Ne poznajem nikoga sa tim imenom.
Takoe je rekao da je agent Kompanije Istonih Indija.
ena oseti da gubi tlo. Kad je videla Skejla, ba je ulazio u kuu advokata Kompanije
Istonih Indija, Vilema Borejla. ,,Je li imao na licu oiljak?, upita slabanim glasom. Hertje ju je
netremice gledala.
,,Da. Onda ga poznajete.
Anjeta je uhvati za ruku. ta ste mu rekli?
,,Da vie ne ivite u Brejstratu i da ne znam gde ste se preselili.
,A on?
Pitao me je kad sam vas videla zadnji put. Odgovorila sam da je prolo mnogo vremena i
da se ne seam.
Uistinu? kuala ju je Anjeta, stiskajui joj ruku. Zar mu niste ispriali da smo se srele
pre neki dan?
Nanosite mi bol, pobuni se Hertje. Nita nisam rekla. Taj mi se ovek ne svia. Ima
neto u pogledu to plai.
Anjeta nije bila sigurna da li da joj poveruje. Ako se vrati, nastavite da se pravite da ne
znate ta je sa mnom.
Hertje oslobodi ruku. ,,A zato vas trai?
Anjeta odmahnu glavom. ,,To vam ne mogu otkriti. Znajte da ste ga dobro procenili. Taj
ovek je opasan.
Zbog ega?, insistirala je Hertje.
Verujte mi. to manje znate, to je bolje.
Onda neto skrivate, uzviknu Hertje.
Anjeta odlui da se ne izlae riziku. Nije imala poverenja u dadilju.
Kao i vi, uostalom, odvrati gledajui je. ,,Ko zna kakvo bi lice napravio gazda kad bi
znao da je nestao jedan komad iz nakita njegove ene.
Amsterdam, zima 1647.
Hertje nije bila zadovoljna svojim ivotom. Dobila je elegantnu odeu i skupoceni nakit,
ivela je u raskonoj kui, mogla je sebi da ispuni svaki hir koji poeli, ali je oseala da neto nije
kako treba. Posle dugog razmiljanja, shvati da joj je nedostajala guvernanta koja bi zauzela
njeno mesto, s obzirom da je njena zvanina uloga u kui van Rejnovih, sada kada je Titus
porastao, bila upravo ta. Kad se jednom bude oslobodila kunih poslova, imae vie vremena da
se posveti sebi.
Trebalo je samo da izabere pravi trenutak da iznese svoj zahtev pred Rembrantom.
Neoekivano joj se pruila prilika, kada je skoro posle pet godina, priveden kraju popis imovine
koju je ostavila Saskija. Budui da se radilo o pozamanoj sumi - etrdeset sedam hiljada sedam
stotina pedeset guldena - vest je slikara ispunila blaenstvom, a ona to iskoristi.
Guvernanta?, ponovi on, zaueno podiui pogled sa lista na kome je crtao.
Posle veeri obino bi sedeli ispred kamina u spavaoj sobi. Rembrant bi pravio neku
skicu, Hertje bi ila ili vezla.
Kua je velika. Ima puno stvari koje treba uraditi. Ne mogu sve da postignem.
Ali imamo poslugu koja ti pomae, primeti slikar.
Tano. Poslugu treba uputiti, pratiti, nadgledati. Ukratko, sve to oduzima vreme i ja
poinjem da bivam iscrpljena. Kad sam dola u ovu kuu, dogovor je bio da se brinem o detetu.
A onda je, mic po mic, palo na mene i sve ostalo.
Rembrant slegnu ramenima. Iako je esto bila bolesna, Saskija nije nikada imala takvih
problema.
Hertje je pokuala da sakrije svoju ljutnju. Nije joj se dopadalo da je uporeuje sa prvom
enom.
Sad kad ti poslovi idu punom parom, mislila sam da moemo da dozvolimo u kui jo
neku pomo, ree tunim glasom. ,,U sutini, kad bih imala manje odgovornosti, i Titus bi od
toga imao koristi. Ostalo bi vie vremena da mu se posvetim.
Titus je bio Rembrantova slaba taka. Jedino preivelo dete od etvoro roenih u braku sa
Saskijom, za njega je bilo svetinja.
,,Pa dobro, popusti uz uzdah i nastavi da crta. Primi u slubu i guvernantu.
I Hertje uzdahnu, ali od olakanja. Videe da nee zaaliti.
Sledeih dana je poela da trai pravu kandidatkinju. Dosta njih je odbila. Izgledalo je kao
da nijedna od njih ne poseduje prave kvalifikacije. Sve dok se nije pojavila kerka nekog
podnarednika Bredevorta. Zvala se Hendrikje Stofelsdohter Jaher. Imala je dvadeset jednu
godinu. Bila je tiha i skromnog izgleda. Dakle, savrena za to mesto.
Nije da je Hendrikje Stofels, kako su je obino zvali, bila runa. Ba naprotiv, imala je
pravilne crte, crvenu kosu i oblo telo. Ali kako je po prirodi bila tiha i liena svake enske
koketerije, prolazila je nezapaeno.
Kad ju je ugledala, Hertje pomisli da nije mogla bolju da nae. Primila je devojku,
objasnila joj njena zaduenja i smatrala je stvar zavrenom.
Kasnije se gorko pokajala zbog svoje odluke, ali kako je bila ushiena zbog ponovo
zadobijene slobode, nije naslutila opasnost.
Hendrikje Stofels se odmah privikla na ivot u kui van Rejnovih. Bio je to prvi put da se
nala u drutvu jednog slikara. Za nju je sve bilo novo i neobino. Posao joj se dopadao, ali jo
vie je cenila mirne veeri pored vatre sa ostalom poslugom. Neko je krpio, neko trikao, neko je
priao neobine prie, a neko najnovije traeve. A ona, nevina prii, drala se podalje i sluala.
Ula je u svet koji do tada nije poznavala. Sve i da je htela, nije znala ta bi rekla. Veoma se
plaila da neto ne pogrei, da ne ispadne neuka.
Posle veere, gazda bi ponekad sedeo sa njima i crtao. Pravio je skice lica, ili skice scena
nadahnutih Biblijom. Hendrikje ga je kriom posmatrala. Bio je nepristupaan i utljiv. Slabo je
bio zainteresovan za razgovor sa drugima. Budio je u njoj radoznalost i istovremeno strah. Bio je
ekscentrian i nije mario za skandal koji je izazvala njegova veza sa Hertjom Dirks. Od njega se
sve moglo oekivati.
Jedne veeri je iznenadi upornim pogledom koji nije znala da odgonetne. Zbunjena, htede
da se povue pod izgovorom da je kasno.
Saekajte, zaustavi je on. Nisam zavrio.
Tada Hendrikje primeti da ju je slikar portretisao dok je, zamiljena, posmatrala vatru
koja je gorela u kaminu. Bila je to ona, ali nije mogla da se prepozna. Imala je neto udno.
On primeti njenu zbunjenost.
ta je? Ne svia vam se?
Hendrikje proguta knedlu. ,,Ne, prelepa je.
,,Pa onda zato pravite takvo lice?, upita je grubo Rembrant.
Ona odmahnu glavom, nesposobna da odgovori.
Sledeih dana, dok je prolazila ispred ateljea dok su vrata bila otvorena, on joj je upuivao
duge poglede koje nije znala kako da protumai. Pomisli da je nezadovoljan njenim radom, da
hoe da trai od Hertje Dirks da je otpusti. Ali ena nije bila skoro nikada u kui. Provodila je
vreme od jednog do drugog trgovca, birajui najfinije tofove za svoju novu garderobu.
Tako se Hendrikje umiri. Gazdini pogledi joj nisu nita govorili. Bio je udan ovek.
Moda je tako buljio u ljude, ali, uistinu, im bi je ugledao, obuzimale bi ga ko zna kakve udne
misli.
Hertje je bila odluila da obnovi garderobu, jer vie nije htela da nosi haljine koje su
pripadale pokojnici. Saskijine haljine su bez sumnje bile lepe, ali sada je htela da nosi neto to je
saiveno samo za nju.
Odluila je da se prepusti najboljoj krojaici u gradu, ali koja je bila i najgramzivija. Cifra
koju je traila, bila je preterana. Znala je da je Rembrant ne bi nikada isplatio, pa zaloi jo jedan
komad Saskijinog nakita, jednu zlatnu narukvicu sa biserima, filingranski rad.
Anjeta Bude joj dade na znanje da je upoznata sa njenim susretom sa starim zelenaem iz
Niuve Dulenstrata, ali je ova prikrivena pretnja nije mnogo brinula. I Anjeta je imala neto to je
krila. Dokaz je bila injenica da se plaila oveka sa oiljkom.
Bolniarka se pojavi prve nedelje u martu. Dan je bio veoma hladan i Zajderkerk je bila
skoro pusta. Hertje se smesti na jednoj od zadnjih klupa. Ubrzo zatim, jedna ena sede pored nje.
Pogleda je kriom i prepozna Anjetu.
Neto vas nema esto, ree poluglasno. Pomislila sam da opet niste isparili, kao pre pet
godina.
Hertje nije znala da je Anjeta, koja je nastavila da dolazi svakog meseca u grad, kriom
uhodi.
Ima li novosti?, upita Anjeta pogleda uprtog u oltar.
,,Na ta mislite?, odvrati ona pravei se da ne razume.
Anjeta je ljutito pogleda. Dobro znate na ta mislim.
Hertje slegnu ramenima. ,,Ne znam.
,,Da li me je neko traio? prasnu Anjeta besno.
Sada razumem. Hoete da saznate neto o oveku sa oiljkom. Pa dobro, nije se
pojavljivao.
Na trenutak zautae.
Zato vas trai?, upita Hertje iznenada.
Anjeta ne odgovori.
Mora da se radi o neem ozbiljnom, poto ga se toliko plaite, nastavi dadilja.
Nikoga se ne plaim, ree Anjeta ledenim glasom.
Neete me prevariti. Videla sam da se uplaite im se pomene. ta vam je uradio?
Anjeta naglo ustade. Moram da idem.:
Kad je ostala sam, Hertje odlui da se raspita o oveku sa oiljkom. Rekao je da se zove
Jan Linder i da je agent Kompanije Istonih Indija. Nee biti teko da se otkrije da li je to bila
istina.
Hendrikje je greila kad je mislila da je Rembrant gleda, a da je ne vidi.
Zapravo, slikar je i previe bio svestan njenog prisustva. Poeo je ak, da ceni njenu
nenametljivu lepotu, njen blagi karakter i ljubaznost, vedrinu sa kojom se hvatala u kotac sa
svakodnevnim problemima. Bio je siguran da ga ona ne bi izloila ogovaranjima, kao to je radila
Hertje. Ne bi ga pritiskala neprestano sa nemoguim zahtevima. Ostala bi na svom mestu, puna
ljubavi i podrke.
Jednog dana se desi neto to mu je promenilo miljenje. Iznenadio ju je dok je izvlaila
rub haljine koji se zakaio za komad nametaja i tako otkrila noge, lepe i vrsto oblikovane.
Pouda ga preplavi, neoekivano. Od tog trenutka, mirna slika koju je imao o Hendrikje nestade i
zameni je vrtlog kakljivih privienja.
 Zajedno sa poudom, probudi mu se i stvaralatvo. eleo je da je naslika golu. Ispod
stroge odee guvernante, bilo je poeljno telo koje je oekivalo znalake ruke koje e znati da na
platno verno prenesu rasko njene puti. Do sada je slikao gole ene nadahnjujui se samo onim
to je video. Njegovi modeli su bile stvarne ene, ne zamiljena boanstva. Njihove mane -
oputene grudi, mlitavi stomaci, nezgrapne ruke - bile su dobro uoljive, jer je takva bila i
priroda, a on je imao neprikosnoveno pravilo: oponaati je uvek i u svakom sluaju.
U guvernantinom sluaju priroda je bila blagonaklona. Bie ogromno zadovoljstvo
potovati je.
Hendrikje je opazila gazdin nemir. Sada je, kad bi je posmatrao, u njegovom pogledu
itala poudu.
Hendrikje je bila manje naivna nego to je Rembrant mislio. I jo vie prepredena. Odmah
je shvatila da e, ako se bude pravila da je nezainteresovana i ravnoduna, poveati svoju
zavodniku mo. Ako joj prie, usprotivie mu se ljubazno. A ako bude navaljivao, nastavie da
ga odbija.
Podae mu se samo kad slikara strast bude potpuno obuzela. Nije bila ambiciozna, niti
pohlepna, ali u kui van Rejnovih se ivelo veoma dobro. Htela je tu da ostane do kraja ivota.
ula je glasine koje krue o obavezujuem testamentu prve Rembrantove ene, ali Hendrikje nije
imala nameru da se udaje za njega. Zadovoljila bi se da ostane pored njega, u senci. Trebalo je
samo da nae nain da ga zauvek vee za sebe. injenica da je imala upola manje godina od
njega i da je bila mirne naravi i povuena, bila je umnogome u njenu korist. Gazda je imao teku
narav. Imao je potrebu za enom punom razumevanja, koja e podnositi njegove stalne
promene raspoloenja.
Bila je sigurna da e je uskoro pitati da mu pozira za neku sliku. To e biti trenutak kad e
prei u odluan napad. Ako bude dobro odigrala svojim kartama, Rembrant e je pratiti kao
kuence.
Naravno da nije zaboravila Hertje Dirks. Njegova sadanja ljubavnica je starija od nje i
manje privlana, uz to jo i pohlepna i drska. Uinie tako da gazda opazi kako mu ljubavnica
neumereno troi novac. U isto vreme Hendrikje e se pokazati trezvenom i sa skromnim eljama,
tako da e on moi da uoi razliku.
Kao to je i predvidela, Rembrant joj ponudi da mu bude model za jednu scenu sa
biblijskom tematikom. Nije precizirao o kakvoj sceni se radi. Ona je pristala, nesmotreno, ne
pitajui nita.
Shvatila je, tek kad se nala u njegovom ateljeu, da e morati da pozira polunaga. Trebalo
je da predstavlja Saru u branom krevetu koja eka svog mua, Tobiju. Prema Starom zavetu,
Sara se udavala sedam puta, ali je jedan demon ubio sve njene mueve. Osmi mu, Tobija, po
prii anela Rafaela, pobedio je demona.
Prvo poziranje bee razoaranje. On je namesti za slikanje i zadra se na skiciranju serije
slika njenog lica. Uopte je nije gledao u oi. Drao se hladno i na odstojanju. Na kraju, otpusti je
na brzinu zakazujui joj sastanak sledeeg dana. Hendrikje se uplai da je njegovo zanimanje za
nju iezlo.
Sutradan, kad je dola u atelje, bee nervozna. On je smesti i ree joj da rasplete kosu.
Hendrikje poslua, ali slikar nije bio zadovoljan rezultatom. Obilazio je oko nje, prouavajui je
sa svih strana, a zatim joj naredio da opet skupi kosu na potiljku. Napokon, poe da crta ne
progovorivi ni rei.
Hendrikje je bila sve vie zbunjena. Zato se Rembrant tako ponaa? Mislila je da ga je
privlaila, ali sada su se u njoj probudile sumnje.
Treeg dana zatrai da otkrije ramena i desnu ruku. Oklevala je pre nego to je raskopala
haljinu. On to opazi i iznerviran okrenu joj lea. Kad je bila spremna, gazda je osmotri, zamiljen
nekoliko trenutaka, a onda joj ree da postavi desnu ruku na grudi. Napravi dosta skica pre nego
to zavri sa poziranjem.
Sledeeg dana objavi da e uraditi rad sa Hendrikje u leeoj pozi. Zbunjena, guvernanta
pomisli da e morati da se premeste u spavau sobu, ali Rembrant ode prema zavesi koja je na
pola delila atelje i povue je, otkrivajui jedan krevet. Zatim joj ree da skine odeu. eleo je da
ostane samo u koulji.
Skidanje bee tee nego to je Hendrikje mislila, iako je on, zadubljen u prouavanje
skica iz prethodnih dana, uopte nije gledao. Kad se napokon skinula, upita ta treba da radi.
Slikar joj odgovori da se isprui i razgrne koulju tako da otkrije rame i desnu ruku.
Savladavi nelagodu, Hendrikje poslua. Polako, Rembrant se priblii postelji.
Po prvi put od kako je poela da pozira, susrevi se sa gazdinim oima, guvernanta u
njima proita poudu. Zadravajui dah, vide ga kako se naginje nad njom da joj skupi nekoliko
pramenova kose iz pune, kako bi joj uokvirio lice. Zatim pusti koulju da joj sklizne niz lea.
Kad joj je neno dodirnuo gole grudi, Hendrikje oseti kako joj se ula bude. Uplaena,
pomisli da se povue, ali bee prekasno. Njegovi prsti su ve skliznuli nanie.
Amsterdam, godina 1648.
Hertje je ustanovila da je Jan Linder, ovek s oiljkom koji je uplaio Anjetu, bio est
posetilac u palati Kompanije Istona Indija, koja je izlazila na Klovenirsburhval kanal, nedaleko
od Brejtsrata.
Informacijom ju je snabdeo stari zelena kod koga je zaloila Saskijin nakit. Po njemu,
koji je iveo u istom kraju, Jan Linder se bavio trgovinom opijuma za raun Kompanije, koga su
mnogo traili doktori i apotekari. Upravo ta pojedinost joj je sugerisala da je moda Anjeta
upoznala Lindera preko svoje bolniarske profesije.
U svakom sluaju, odlui da joj ne saopti ta je otkrila. Njihovi susreti su bili na svaka
dva meseca, a do sledeeg je malo nedostajalo. Pored toga, tih dana je imala i drugih briga.
Rembrant je eleo da ona napie testament u Titusovu korist.
Ali ne posedujem nita, primetila je iznenaeno.
Nije istina. Ima Saskijin nakit, odvratio je slikar. Veoma je skupocen.
Hertje se najei od pomisli na to ta bi se moglo desiti ako on zatrai da ga vidi za popis
imovine. Zaloila je ak i Saskijin venani medaljon.
Pravo je da pripadnu Titusu, ako se tebi neto desi, nastavio je Rembrant. ,,A ne tvom
bratu.
,,Da smo venani, ne bi bilo problema, ree Hertje, koja nikada nije gubila nadu da e ga
ubediti da se odrekne korienja dobara prve ene. Ako se desi da umrem, moj naslednik e biti
ti. Napravi pauzu. ,,Da ne zaboravim, kad misli da odri dato obeanje? Ve pet godina ekam
da postanem tvoja zakonska supruga.
Slikar odgovori zaobilazno. ,,Jo nije vreme.
Hertjino lice se smrknu. Zato?
,,Ne moemo na to troiti novac. Imamo previe trokova.
,,Ti si taj koji ima previe trokova, precizira ona ljutito. Troi ogromne svote novca na
svoje zbirke. Natrpao si kuu beskorisnim stvarima.
On se natmuri. Pazi ta pria. To je moj novac i s njim radim ta elim.
Hertje shvati da je bilo opasno da ga jo podbada.
,,U redu, saglasi se blagim glasom. Otii u do belenika.
Dvadeset etvrtog januara potpisa testament kojim je sve to je posedovala, to jeste
Saskijin nakit, ostavila Titusu.
 Hertje je opazila ve neko vreme da Rembrant nije vie isti. Nekako je neuhvatljiv,
rasejan. Kad nije bio u radionici, sve vreme je provodio zatvoren u ateljeu. U poslednje vreme je
proredio i none posete njenoj sobi. Znajui koliko je strastven, Hertje obuze sumnja. Zato
pokua da ispita.
Misli li da radi do kasno?, upita ga jedne veeri im je ustao od stola i krenuo da se
zatvori u atelje.
Rembrant je pogleda zaueno. Zato?
Odavno vie ne provodimo veeri zajedno.
Veoma sam zauzet u ovom periodu, odgovori on, izbegavajui njen pogled.
Hertje uzdahnu. ,,U svakom sluaju, ako se predomisli, nai e me budnu.
Slikar klimnu glavom i izae iz trpezarije.
Hertje je odluila da ga te veeri prati. Ba je bila radoznala da vidi tu tajanstvenu sliku na
kojoj je radio. Tako je saekala da posluga ode na spavanje, etajui gore-dole po svojoj sobi.
Vreme je sporo prolazilo. Kad najzad u kui zavlada tiina, ona se na vrhovima prstiju uputi
prema njegovom ateljeu.
ula je stenjanje jo pre nego se pribliila vratima. Sa Rembrantom je bila neka ena, i
nije bilo sumnje ta su njih dvoje radili.
Skamenila se od iznenaenja. Nekoliko trenutaka je bila nesposobna da se pomeri. Nije
mogla da poveruje da on ima tajnu ljubav ba tu, pred njenim oima. Ko je bila ta ena? Kako je
mogao dovesti u kuu?
Odlui da mora apsolutno da je vidi. Lagano okrenu kvaku, nadajui se da nee zakripati,
i pomeri vrata. Kad je pogledala unutra, videla je da je zavesa, koja je atelje delila na dva dela,
povuena do pola.
Da se iza zavese nalazio krevet, bila je za nju novost koja se pretvorila u najgoru nonu
moru kad shvati da su naga obgrljena tela na njemu, bili Rembrant i guvernanta.
Hertje se vrati sva smuena u svoju sobu. Nije znala koliko vremena je provela skrhana na
krevetu, prazne glave i odsutnog pogleda. Seala se samo da je odjednom ula korake na
hodniku. Rembrant je odlazio u svoju sobu. Nije imala snage da ustane i vidi da li je u drutvu.
Zatim je obuze prigueni bes. Oseti nagon da ode do njega i da mu srui sav bes u lice.
Bila bi u stanju i da ga istue koliko je besna.
Odjednom joj iskrsnu pred oima slika nage guvernante, opet vide njeno lice uzbueno od
strasti, i stvarnost je pogodi estinom jednog amara: Hendrikje Stofels je bila mlaa i privlanija
od nje. Shvati da se slikar nee lako odrei te devojke. Ako ga pritisne, jedini rezultat bie taj da
e ga samo iznervirati. Imajui u vidu njegovu teku narav, posledice bi mogle biti katastrofalne.
Ve pet godina je ekala da postane druga gospoa van Rejn. Nije mogla da rizikuje i
prekine sa Rembrantom, poto je sve ovo vreme bila strpljiva. Morae smoi snage i ponaati se
kao da se nita nije desilo. A u meuvremenu, radie skriveno da guvernantu prikae u to
nepovoljnijem svetlu. I kad samo pomisli da je ona htela da je zaposli po svaku cenu. Izgledala je
bezazlena, tako mirna i nimalo koketna. Meutim, pokazala se nepouzdana kao zmija otrovnica.
Ispostavilo se da je bilo tee nego to je predviala, da se pravi da ne zna za ljubavnu
vezu. Koliko god Hertje ponavljala, da ako napravi scenu, Rembrant bi mogao biti nepredvidiv,
ipak nije mogla da se pravi da nije bilo nita.
Sada je primeivala prevare, lai, rei aptane na uvo dok ona nije gledala. Pitala se od
kada su njih dvoje ljubavnici. Nije uspevala sebi da oprosti to je potcenila Hendrikju Stofels. Da
se samo zadovoljila onim to je imala. Meutim, morala je da preteruje. Zahtevala je guvernantu,
da zauzme njeno mesto. Kakva ironija sudbine, da je zameni i u gazdinom krevetu.
Svako vee Hertje je stajala iza vrata ateljea i pijunirala ih. Znala je da se izlae
muenju, ali nije mogla da bude mirna u svojoj sobi, dok se oni preputaju poudi.
Jedne veeri je izdade napad kalja. Bila je uveliko zima i bila je prehlaena. Znala je da
se izlae riziku da je otkriju, ali je obeala da e ostati samo nekoliko trenutaka. A onda vie nije
bila sposobna da se odvoji od vrata. Kad je spopade prvi napad kalja, pokua da ga ugui
maramicom, ali bi jo gore. Poe da kalje i vie nije uspela da se uzdri.
Odjednom se vrata otvorie i pojavi se Rembrant. Bio se ogrnuo pokrivaem i gledao je
namrteno.
Kog avola trai?, upita neutivo.
Hertje brzo pogleda iza njegovih lea i vide da je zavesa koja je krila postelju bila
navuena. Zamisli kako guvernanta paljivo motri na njih otpozadi.
Kasno je, promrmlja. Zato ne ide da spava?
On skrenu pogled, uznemiren. Vrati se u krevet. Prehladie se. Zatim zatvori vrata.
U tom trenutku Hertje shvati da ga je izgubila.
Poto je provela neprospavanu no, Hertje je, im je ustala pozvala guvernantu. Bila je
primorana da se pravi da ne zna za izdaju, ali je mogla zagoravati ivot Hednrikji Stofels. Do
sada je pokazivala da je zadovoljna njenim radom, ali e se stvari promeniti. Udvostruie joj
obaveze, bie joj stalno za petama, nee joj oprostiti ni najmanju greku. Ukratko, poto ne moe
da je izbaci, osvetie joj se ovako. Hendrikje Stofels e zaaliti to je stupila nogom u kuu van
Rejnovih.
I zaista, Hertje je poela da joj pretvara dane u pakao. Naredila joj je da radi
najbesmislenije stvari, zahtevala je da pere svaki dan prozore u kui, a samo na glavnoj fasadi
ima dvanaest prozora, ili pak da premeta nametaj u salonu, da bi ga sutradan opet pronienilu, i
tako redom, celu nedelju.
Na kraju svakog dana Hendrikje je bila premorena. Kad se sretala sa Rembrantom, im bi
joj glava dotakla jastuk, zaspala bi. Slikar je bio zbunjen. Jedne veeri je upita za objanjenje.
,,Da nisi sluajno bolesna?
Ona se bila ispruila i zatvorila oi.
Tera me da radim kao da sam robinja, promrmlja planim glasom.
,,Ko?, odvrati on zaueno.
Hendrikje uuta, dok su joj se suze kotrljale niz lice.
I Rembrant je utao. Shvatio je da je mislila na Hertju. Opazio je on da ve nekoliko dana
kua lii na bojno polje, ali nije tome pridavao vanosti. Iznenada shvati ta se dogaa. Hertje
nije progutala udicu i sada Hendrikje ispata. Upita se da li treba da se umea. Uistinu, pomisao
da se nae umean u enske zaevice, estoko ga je nervirala. Sve dok bude van toga, imae
miran ivot, to mu je bilo veoma vano. Ostalo neka razmrse njih dve.
Meutim, Rembrant nije vodio rauna niti o Hertjinoj upornost niti o Hendrikjinoj
lukavosti. Ako je i gajio nade da se njihov neobini zajedniki ivot utroje mogao vremenom
srediti, funkcionisati, naprosto potrajati, bio je prinuen da se suoi sa stvarnou, jer se naao
upleten do grla u rat koji je izbio izmeu njegovih ljubavnica.
Prva ga je umeala Hertje.
Hou da otpustim guvernantu, objavi mu jednog dana ulazei u njegov atelje.
On se trudio da zadri mir. ,,A zato?
Pogleda ga prezrivo. Ona je danguba.
Rembrant oseti kako mu krv navire u glavu. Poto je sirota Hendrikje okretala celu kuu
naglavake ve nedeljama, nije mogao da dozvoli da je tako naziva.
Nisam stekao takav utisak, zaita, okrenuvi joj lea.
Gde ide?, viknu ona videi da se uputio ka vratima.
 On se okrenu. Izlazim, ree gledajui je pravo u oi. Ovde nema vazduha za disanje.
Hertje nije imala hrabrosti da mu odgovori. Nekoliko dana je vladalo primirje. Rembrant
se ponadao da je ona definitivno odustala od ideje da otpusti guvernantu.
Naalost, greio je.
Jedno jutro, im je slikar izaao, Hertje pozva Hendrikju. Evo, vaa plata, ree
pruajui joj nekoliko novanica. Uzmite je i spakujte stvari. Vie nam ne trebate.
Hendrikje osta hladnokrvna. Uze novac i izae.
Pola sata kasnije bila je u radionici kod Rembranta.
ta ti radi ovde?, upita on zaueno.
Upravo su me otpustili. Sada raspolaem vremenom i hou da etam gradom. Tako sam
pomislila da te obiem.
Veeras u razgovarati sa Hertje, ree Rembrant uzdahnuvi. Proi e je elja da se
ponaa kao budala.
Hendrikje odmahnu glavom. Prekasno je. Moda je bolje da idem. Situacija je postala
nepodnoljiva.
On se uplai. Nije eleo da je izgubi. Hajde, nemoj tako, ree prilazei joj. Videe da
e se sve srediti.
Hendrikje se povlaila. ,,Ne razume. Nemam vie nameru da ivim pod istim krovom sa
tom enom. Mora da izabere: ona ili ja.
Istog dana slikar donese odluku: izbacie iz kue Hertju Dirks.
Nije bilo lako otpustiti enu koja mu je dugih est godina bila ljubavnica, uz to i dadilja
Titusu. Ali, kako je morao da bira, nije se dvoumio. Vie je voleo da zadri pored sebe Hendrikje
Stofels. Blaga i nenametljiva, sigurno skromnijeg izgleda u poreenju sa Saskijom, bila je u
stanju da razume njegova duevna stanja i da ga smiri svojim prisustvom. Osim toga, uvek je bila
pristupana, u svakoj prilici. Velika razlika u odnosu na Hertju, koja ga je guila svojim priama,
a kad mu je trebala, nikad je nije bilo. Da ne pria o njenim scenama.
I na kraju, scena koju e Hertje napraviti kad joj Rembrant saopti kraj njihove veze, bie
najgora.
ta? povika ona van sebe od besa kad je doao taj trenutak. Hoe da odem. Mora da si
siao s uma kad tako pria.
Nikad u svom ivotu nisam bio razboritiji, odvrati slikar.
,,A obeanje koje si mi dao?, nasrnu ona na njega. Obeao si da e me oeniti im ti
tvoja primanja dozvole da se odrekne korienja Saskijinih dobara.
Situacija se promenila. A i mi. Barem ja nisam isti onaj od pre est godina
,,To vidim. Dozvolio si da te zavede ta drolja.
Zaalie to si to rekla, zapreti joj Rembrant.
,,A kako?, rugala mu se. ,,Da nee da me istue?
Imao je tu nameru. Ali onda prevagnu razum.
Hertje je to razglasila na sve strane. Morao je da izbegne da ga uvuku opet u odvratna
ogovaranja. U gradu je bilo ljudi koji su mu zavideli na uspehu. Jo jedan skandal bi dobrodoao
njegovim sugraanima kao odlian razlog da ga prikau u ravom svetlu. Amsterdam je vrveo od
slikara. Neki su bili njegovi uenici, a sada su mu bili konkurencija. Malo je trebalo da izgubi
klijentelu. Nije smeo da se izlae riziku. Morao je jo da poloi vie od osam hiljada guldena za
izravnanje kupovine kue.
Zato je samo pretei pogledao.
Odmah izlazi odavde, pre nego to izgubim strpljenje.
Neu da idem, odvrati ona odluno. ,,Ne moe tako da se ponaa sa mnom. Zahtevam
da ispuni brano obeanje.
Nemam nikakvu nameru da to uradim. Dakle, bolje ti je da pokupi svoje stvari i da se
gubi.
Morae me na silu izbaciti.
On se pretei primae. Neka me avo odnese, ako to ne uradim, ree smejui se
podrugljivo.
ta eka?, izazivala ga je Hertje.
Rembrant je, ne marei za njeno urlanje, uhvati za ruku i izvede iz sobe.
Hertje nije gubila vreme. Odmah se uputi u Komoru za brane sporove prijavljujui
Rembranta za raskid branog obeanja. Priloi kao dokaz poklon -Saskijin dijamantski prsten i uz
to dug zajedniki ivot sa slikarem.
Dva puta je sudski slubenik pozivao umetnika, ali je on uvek odbijao da se pojavi pred
sudom.
Za to vreme u gradu su buktala ogovaranja. Zabrinut da ne izgubi muterije, Rembrant na
kraju ponudi Hertji doivotnu rentu od sto sedamdeset guldena godinje, da ne bi ponitila
testament u Titusovu korist, to je pretila da e da uradi. ena to prezrivo odbi i prepirka se jo
vatrenije rasplamsa.
Umeao se i magistrat koji je odbacio Hertjin zahtev, ali je osudio slikara da joj isplati kao
obeteenje dve stotine guldena godinje. Da bi se oslobodio svoje bive ljubavnice, on prihvati.
Ogovaranja koja su kruila po gradu stigla su i do Anjetinih uiju. Poto je napustila
Brejstrat, Hertje je otila da stanuje kod jedne prijateljice, ostajui i dalje u istoj gradskoj etvrti.
Tako je Anjeta nastavila da je sree u Zajderkerku.
Anjeta je otro kritikovala Hertju to je uvukla gazdu u tu runu raspravu. Kako je samo
bila gnevna kad je opazila da je ova zaloila sav Saskijin nakit. Stoga, kad je saznala za odtetu,
ponadala se da e se biva Rembrantova ljubavnica najzad opametiti i postarati da otkupi
gazdariin nakit.
Uradiu to im budem mogla, odgovorila je iznervirana Hertje, kad je Anjeta
nagovarala da se pobrine za to to pre. Kakogod, to se vas ne tie.
Mogla bih da obavestim Rembranta.
Isto bih ja mogla da uradim sa Jan Linderom.
Anjeta preblede. ta hoete da kaete?
,,Da od sada pa nadalje moje utanje ima cenu. Ako neete da oveku sa oiljkom
otkrijem da radite u Pesthajsu, moraete da mi platite.
Dakle, vi znate gde je on?
,Naravno, odgovori Hertje, koja je uspela da otkrije Linderovu adresu. Ali vam to neu
rei.
,,Ne verujem vam.
Tim gore po vas. Da bih vas ubedila, samo u vam rei da trguje opijumom za raun
indijske kompanije. I to vam reito govori o vaim prolim odnosima. Vi ste bolniarka. Mislim
da ste naruili opijum i da ga niste platili. Ili ste ga ukrali. Pria se da je ta supstanca univerzalni
lek za svaku vrstu bolesti. I zbog toga vas Jan Linden trai, zar ne?
Anjeta je bila zapanjena. Evo kako se njen najljui neprijatelj ponovo javlja da je mui.
Naivno se nadala da je ostavio na miru. Iskali svoj bes na Hertji.
,,Vi ste najbednije stvorenje koje sam srela u ivotu. Kad sam vas upoznala niste bili
takvi. Kako ste uspeli da se pretvorite u takvu nitariju?
Dadilja je netremice gledala Rembrant me je iznenada izbacio na ulicu. Nisam imala od
ega da ivim. Bila sam primorana da zaloim nakit.
 Jo ste i laljivica, prosikta Anjeta. Vai susreti sa zelenaem datiraju pre nego to vas
je gazda izbacio iz kue.
Hertje napravi nestrpljiv pokret. Umorila sam se sluajui vae pridike. Ako neete da
priam, morate mi dati trideset guldena.
,,Vi ste poludeli. Nemam toliko novaca.
Naite ga, odvrati Hertje ravnoduno. Dajem vam mesec dana.
Bolniarka je pogleda sa gnuanjem. Izazivate mi gaenje.
Ona prasnu u smeh i ode.
 Trei deo
NEVENANA ENA
Amsterdam, godina 1649.
Rembrant sluajno otkri da je Hertje zaloila Saskijin nakit. Kako je bio est posetilac
licitacijskih kua, desi se da ga je jednog dana ugledao izloenog u jednoj od njih. Sainjavao je
deo imovine koji e uskoro biti ponuen na prodaju. Besan, banu u sobu svoje bive ljubavnice.
Kako si samo mogla da zaloi nakit moje sirote ene? vikao je hvatajui je za ramena.
Hertje je pokuavala da se oslobodi. Pusti me. Boli me. On je estoko protrese.
,,To nije nita u odnosu na ono to zasluuje, jer si Titusa liila nasledstva njegove
majke. Nakit je bio njegov. Nisi imala pravo da ga zaloi.
Zaboravlja jednu malu pojedinost, odvrati ona ljutito. Dao si mi ga kad si obeao da
e me oeniti. Videi da ne dri re, smatrala sam se slobodnom da raspolaem njime kako mi
se svia.
Rembrantove ruke preoe sa njenih ramena na njen vrat. ,,I ti neto zaboravlja, runa
harpijo.13 Napravila si testament u Titusovu korist.
Ima li nameru da me zadavi?, upita ga izazivaki Hertje, poto su slikareve ruke
poele da je steu oko vrata.
,Uradio bih to veoma rado.
Nekoliko trenutaka su stajali jedno naspram drugog, puni mrnje, a onda je Rembrant
pusti.
Odmah da si otkupila nakit, naredi joj. Ili u ti napraviti probleme kakve ne moe ni
da zamisli!
Vratio se odmah kui i Hendrikje je bila zauena kada ga je videla da se vraa u
neuobiajeno vreme za njega, sredinom prepodneva.
Loe ti je? upita uurbano pomaui mu da skine ogrta.
Slikar odmahnu glavom i uputi se u atelje.
Nije pola za njim. Znala je da je bolje da ga ostavi samog kada je tako raspoloen. Otii
e kod njega kasnije. Htela je da mu da vremena da se smiri.
Neto kasnije nala ga je kako doteruje skicu Titusa koju je uradio pre nekoliko dana.
Svaki trag gneva bee nestao s njegovog lica. Izgledao je smireno, ali im je ona prila, on
uzviknu sa estinom:
Ona goropadnica. Neka je avo nosi! Zaloila je Saskijin nakit. Mogao bih je ubiti,
koliko je mrzim.
Hendrikje ga pomilova po ramenu.
ta misli da uradi?
Rekao sam joj da ga otkupi pre nego to zavri na licitaciji. Ako to ne uradi, prijaviu
je.
,,Da li je to neophodno?, upita Hendrikje zabrinuta zbog glasina koje e novi spor
izazvati. Tek to se zavrio onaj koji je Hertje pokrenula pred Komorom za brane sporove.
,Nemam drugog izbora. Ne mogu liiti Titusa dela majinog nasledstva.
Hendrikje je utala, ali je u sebi kljuala od besa. Da samo nije bio tako nepromiljen, da
pokloni nakit kada je prvi put dola, sada ne bi bili u ovakvoj nevolji.
Ako je pozovem na sud, nastavi slikar, mora svedoiti u moju korist.
Ona razrogai oi. Kakve veze ona ima s tim?
,,I ta da kaem?, upita uznemirena.
,,Da je Hertje Dirks ivela u mojoj kui zato to je bila dadilja mom sinu. Ostalo su samo
njene fantazije.
 Ukratko, eli da potvrdim da meu vama nije bilo niega?
Upravo tako, sloi se on.
Gledala ga je netremice. Ali to nije istina.
Rembrant je pogleda. Uveren sam da e i ti izvui korist iz te male lai.
Najzad je Anjeta, s tekom mukom, uspela da sakupi iznos od trideset guldena, koliko je
Hertje traila. Kada joj je predala taj novac, ova je zakazala novi sastanak za est meseci. Nije
trebalo da trai razlog. Bilo je oigledno da e zahtevati jo novca.
Anjeta nije mogla da poveruje da je pala u kande jedne beskrupulozne ene kao to je
Hertje Dirks. A ranije nije bilo tako. Uvek je ona bila ta koja je vodila igru. Onda su se uloge
promenile. Iako Hertje nije znala njenu pravu adresu, bilo bi dovoljno da obavesti oveka s
oiljkom da je ona u gradu, a on bi je sigurno pronaao.
Tih est meseci su za Anjetu predstavljali dugu agoniju. Nije imala drugog novca, ali je
bila spremna da radi bilo ta kako bi ga nabavila. Sada vie nije imala nita da izgubi.
Otila je na sastanak sa grem u stomaku od brige. Na klupama u Zajderkerku sedeli su
malobrojni vernici. Hertje jo nije bila dola. ekala je motrei neprestano na ulaz. Pojavila se
posle pola sata. Bila je zadihana, kao da je trala, a odea joj je bila neuredna.
ta se desilo?, upita Anjeta.
,,U nevolji sam, odgovori Hertje nervozno. Rembrant je otkrio da sam zaloila nakit
njegove ene.
Anjeti se ote uzvik zadovoljstva. Rekla sam vam da se neete izvui.
Hertje je pogleda mrzovoljno. Nemojte likovati. Ako ja potonem i vi ete sa mnom. Sada
mi je novac potrebniji nego ikad, kako bih otkupila nakit. Dakle, hou jo trideset guldena.
Anjeta se oseti kao da umire. Ovog puta e morati da zaloi jedini par zlatnih minua
koje je imala.
Kada?, upita bezbojnim glasom.
to je mogue pre.
,Videu ta mogu da uradim, odgovori spremajui se da napusti crkvu.
Rembrant nije dao Hertji mnogo vremena. Moda zato to ju je poznavao previe dobro i
naslutio da ona nee otkupiti nakit. Posle nekoliko nedelja prijavio ju je zbog raskalanog
ponaanja, optuujui je da je novac dobijen od nakita protraila na neobuzdane terevenke.
Suenje je pokrenulo lavinu ogovaranja, naroito kada je pozvana guvernanta iz kue van
Rejnovih da svedoi. U gradu su ve neko vreme kolale zlobne glasine o njenoj vezi sa
poslodavcem.
Hendrikje Stofels se pojavi pred sudijom nespretna i zastraena. Bilo je to prvi put da
govori u javnosti. I jo je morala da lae. Plaila se da e se odati.
Vae ime?, upita sudija odmeravajui je strogo.
Hendrikje Stofelsdohter Jaher, ali sam poznata kao Hendrikje Stofels. Guvernanta sam
kod Rembranta van Rejna.
Poznajete li optuenu?, upita sudija pokazujui na Hertju Dirks koja je stajala izmeu
dva straara.
Hendrikje proguta knedlu s mukom. ,,Da, ree, brzo je pogledavi.
,,Da li je okrivljena ivela u kui gospodina van Rejna u Brejstratu?
,,Da.
,,U kom svojstvu?
Bila je dadilja gazdinom sinu.
Nije istina, pobuni se Hertje. Sudija naredi straarima da je uutkaju. Zatim se ponovo
obrati Hendrikji.
 Gospodin van Rejn tvrdi da se optuena ponaala nedolino i da mu je stalno dosaivala
sa opscenim zahtevima, koje je on dosledno odbijao. Da li moete to da potvrdite?
Hendrikje obli rumenilo. Prisutni pogreno shvatie da je to zbog skandalozne teme.
Meutim, njoj je bilo neugodno zbog lai koje je morala da izgovori.
,,Da, odgovori drhtavim glasom. Videla sam vie puta Hertje Dirks kako dosauje
gazdi.
Optuena se baci prema njoj uzvikujui najgore uvrede. Straari je zadrae i naredie joj
da uti.
,,Na koji nain?, ispitivao je sudija.
Pojavljivala se pred njim poluodevena i pokuavala da ga odvue u svoju sobu.
Ovog puta Hertje uspe da izbegne straare i stade pred nju pretei.
,,Ti si ta koja je zaista drolja, vikala je lica iskrivljenog od besa. ,,Ti si ga uvukla u svoj
krevet i zarobila svojim bludnikim vetinama.
Straari pokuae da je uhvate, ali ona im izmae.
Videla sam vas kako se valjate na podu ateljea, goli i uspaljeni kao psi, nastavi, sad ve
potpuno van sebe. ,,To je bio pravi opsceni prizor.
Straari ovoga puta uspee da je uhvate.
Nemoj se zavaravati, vrisnu iz sveg glasa, dok su je doslovno iznosili iz sudnice.
Slavni maestro Rembrant van Rejn nee ni tebe oeniti. Suvie je gramziv. Nikada se nee
odrei novca prve ene. Iskoristie te a potom odbaciti, kao to je uradio sa mnom.
Sudije su dvadeset treeg oktobra proglasili Hertju Dirks krivom i osudili je na dvanaest
godina zatvora u popravnom domu u Haudi, mestu nedaleko od Roterdama. est dana kasnije,
dvadeset devetog oktobra, bila je zatvorena. Rembrant je platio trokove njenog prevoza.
Anjeta nije uspela da sakupi trideset guldena. Zaloivi minue, napabirila je na jedvite
jade deset. Stoga je prve nedelje u novembru pola u Zajderkerk kao osuenica koja ide na
gubilite.
ekala je Hertje dva sata pre nego to je odustala i otila iz crkve. injenica da dadilja
nije dola, sa jedne strane joj je izmamila uzdah olakanja, sa druge strane ju je plaila. Pitala se
ta joj se moglo desiti. Nije mislila da je mogue da je odustala od ucene, mora biti da je zadralo
neto ozbiljno. Stan prijateljice kod koje je odsela nije bio daleko. Odluila je da ode i pogleda.
,,Ko je?, upita sumnjiavo ena, kada je pokucala na njena vrata traei Hertje Dirks.
Anjeta Bude.
Izraz eninog lica se promeni im je ula njeno ime. Zar ne znate?, ree tuno.
ta?
Hertje je zatvorena u popravni dom u Haudi.
Anjeta je bila iznenaena. Bila je to poslednja stvar koju je oekivala da e uti.
Zato? upita zaprepaeno.
ena ju je gledala s tugom. ao mi je to to moram da kaem, ali Hertje je to sama
traila. Uvek je opasno izazivati monike.
,,Na ta mislite?
Da se nije zainatila da ratuje sa onim Rembrantom, sada ne bi bila zatvorena u
Haudu. Njemu je na kraju dojadilo i odvukao ju je pred sud sa optubom za nedolino
ponaanje. On je slikar iz visokog drutva, cenjen je i omiljen. Razumljivo je da njegova re vredi
vie nego Hertjina.
Nedolino ponaanje, ponovi uznemireno Anjeta. ,,I ta je uradila?
Optuio ju je da je zaloila nakit koji joj je poklonio kako bi platila svoje terevenke. Sud
mu je poverovao.
 Kada je doneta presuda?
Pre dve nedelje. Da bi je se oslobodio, slikar je platio iz sopstvenog depa trokove
njenog prevoza do Haude.
Anjeta je polagano upijala novost. Ono to ju je najvie potreslo, vie nego sva Hertjina
krivica, bilo je to to je otkrila koliko je gazda postao nemilosrdan. Da zatvori bivu ljubavnicu u
Haudu, samo da ne bi bila u njegovoj blizini, bio je zaista sraman postupak.
Koliko e morati da ostane tamo?
Dvanaest godina, odgovori ena tuno.
Anjeta je bila potresena. Dvanaest godina je dug period. Znajui kakvi su ivotni uslovi u
takozvanim popravnim domovima, Hertje Dirks je mogla i da umre u Haudi.
Iznenada joj kroz glavu sinu misao. Ako je zatvorena, ne moe vie da je ucenjuje. Oseti
takvo olakanje da nije razumela ta je ena na kraju rekla.
Oprostite, izvinila se. Razmiljala sam o stranoj sudbini koja je Hertju zadesila. ta
ste rekli?
Pre nego to su je odveli, ostavila je za vas poruku, ponovila je ena.
Anjeti u glavi zazvoni na uzbunu. Kakvu?
Hoe da je posetite to pre. Ima vane vesti da vam saopti. Ako to ne uinite, znate
kome e se obratiti.
Dok je odlazila iz grada vraajui se na imanje u Dimen, Anjeta se oseala veoma
utueno. Mora da ode u Haudu to pre. Poznato je da su uvari zatvora potkupljivi. Ako plati
nekoliko novia, Hertje e lako pronai nekog koji je spreman da joj pomogne da ostvari svoju
pretnju.
Amsterdam, godina 1653.
Do Haude se putovalo dugo. Anjeta je mogla da ide samo jednom godinje. Na svu sreu,
uspela je da ubedi svoju ucenjivaicu da ako izgubi posao, to e se sigurno desiti ako esto
odsustvuje, nee vie moi da joj plaa.
U zamenu za to da nita ne kae Janu Linderu, Anjeta je Hertji davala novac. eni je on
oajniki bio potreban, jer je bez novca bilo nemogue preiveti u surovim uslovima popravnog
doma.
Prvi put kada je videla Haudu, Anjeta je mislila da e umreti. Visoki sivi zid je opasivao
veliko nisko zdanje sa prozorima poput pukarnica, tako uzanim da je i vazduh jedva ulazio, oko
koga se dizalo nekoliko tronih baraka. Bila je to perionica-farbara u kojoj su radile zatvorenice.
ovek koji je otvarao gvozdenu kapiju zvao se Jakob. Bio je kao gorostas. Svaki put kada
je Anjeta prelazila prag pakla, kako je imala obiaj da zove Haudu u sebi, on ju je paljivo
osmatrao, lukavo se kezei.
Dakle? pitala bi ona pruajui mu jedan gulden.
Jakob je stavljao novac u dep i predavao bi joj nekoliko listova papira.
Takav je bio njihov tajni dogovor. ovek je bio plaen da zadri pisma koja je Hertje
Dirks upuivala Janu Linderu.
Anjeta ih je skrivala u jedan od svojih depova i prelazila preko dvorita do sobe za
posete da bi se srela sa zatvorenicom. Proitae pisma kasnije, ali ve je znala ta u njima pie,
jer je Hertje uvek ponavljala samo dve reenice: Znam gde se nalazi bolniarka Anjeta Bude.
Doite u Haudi i rei u vam.
Te godine Anjeta se uputila u Haudu u aprilu. Bila je to njena trea poseta. Jakob je
doekao uz uobiajeno lukavo cerekanje. Bila su samo dva pisma. Da se Hertje nije konano
pomirila s tim da nee dobiti odgovor od Jana Lindera?
Kada je ula u sobu za posete, nije je prepoznala. U odnosu na prolu godinu, zatvorenica
je strano ostarila.
Najzad ste tu, uzviknu Hertje uzbueno. Potroila sam novac. Ima vie od mesec dana
kako nisam imala pristojan obrok.
Pristojnim obrokom je smatrala haringe, krompir i bajat hleb. Inae, zatvorski obrok se
sastojao od bukuria neodreene boje i sadraja.
Anjeta joj je odmah predala novac. Smatrala je besmislenom okrutnou da je tera da jo
eka. Ona je pomamno prebrajala novac i brzo ga stavila u nedra.
Kako ste? upita Anjeta uporno izbegavajui da je pogleda. Hertje Dirks je nekada bila
ljupka. U povijenoj i bezuboj starici koja je stajala ispred Anjete, niko ne bi prepoznao enu koja
je zauzela mesto plemenite Saskije van Ajlenburh.
Sve u svemu dobro, ako se ima u vidu ta sam prinuena da podnosim.
Meu njima je zavladala tiina. Anjeta je bila upoznata sa uslovima ivota u popravnom
domu. Buenje u zoru, komad suvog hleba i odmah na posao u polumranu smrdljivu baraku,
gde se etrnaest sati lupa, cedi i ispira rublje. Za ruak drugi komad hleba, a uvee skoro uvek
hladna supa. Zatim, odmor na grubim slamaricama prostrtim na podu, sa samo jednim odrpanim
pokrivaem kao zatitom od hladnoe.
Hertje dobi jak napad kalja.
,Od kada ste u takvom stanju? upita Anjeta.
,,Od zimus. Kaalj me mui naroito nou. Imam i bol u grudima.
,,I prehlaeni ste?
,,Da. I jezu od hladnoe.
Ima teki edem plua, pomisli Anjeta. Ako se ne bude leila, rizikuje da umre od guenja
lajmom. Njeno disanje je zaista vie liilo na krkljanje. Ali u paklu Haude nije bilo mogue
pozvati lekara.
Uskoro u umreti, ree iznenada Hertje, nateravi je da se trgne. Oseam to.
,,Ne govorite tako. Sada je prolee. Kaalj e proi kad doe lepo vreme, umirivala ju je
Anjeta.
Neu izai iva odavde. Sada jasno vidim svoje greke. Nije trebalo da ga izazivam.
Aludirala je na Rembranta, ije ime nikada nije izgovarala.
Kako je on? nastavi.
Prema onome to znam o njemu, dobro je.
,,A ona drolja?
,,I Hendrikje Stofels je dobrog zdravlja.
Iz pogleda Hertje je sevala mrnja. ,,Da li ju je oenio?
Dobro znate da se nikada nee odrei novca prve ene, odgovori Anjeta. Izmeu
ostalog, pria se da ima mnogo dugova. A muterije ne stoje vie u redu ispred njegovih vrata kao
nekada.
Drago mi je, odvrati Hertje s mrnjom. ,,To je najlepa vest koju ste mi mogli doneti.
Potrudite se da zaboravite prolost. Povreujete sebe razmiljajui o stvarima koje ne
moete da promenite.
Hertje je zgrabi za ruku. Morate da mi pomognete.
Ve inim sve to je mogue. Nemojte misliti da je lako pronai novac koji mi traite. Ja
sam samo jedna skromna bolniarka.
Niste shvatili, ree Hertje putajui joj ruku. Nisam to mislila. elim da mi pomognete
da izaem odavde pre nego to bude prekasno.
A kako? upita Anjeta ironino. Da vam pomognem da pobegnete?
Ne, nego da naete nain da me puste na slobodu. Ve etiri godine trunem u ovoj rupi.
Dosta je.
Da vas puste?
Ako se podnese molba sudu, s obzirom na moje dobro vladanje, mogla bih da dobijem
smanjenje kazne. U sutini, ta je moja krivica? Da li sam moda nekoga ubila?
ak je i Anjeta mislila da je kazna na koju je Hertje osuena preterana u odnosu na ono za
ta je optuena.
ta biste hteli da uradim?
Podnesite molbu u moje ime.
Anjeta to nije mogla da uradi. Privukla bi panju na sebe, ali nije elela da je razoara.
Pokuau, ree, poto je malo razmislila.
Hertje se ozari. ekau sa nestrpljenjem vau sledeu posetu.
Rembrant je bio u velikim novanim neprilikama. Kako bi uveao svoje brojne zbirke,
troio je vie nego to je zaraivao. Uz to, vie nije mogao da rauna na imunu graansku
klijentelu koja je bila zasluna za njegov uspeh, poto je grad, zbog rata sa Engleskom, prolazio
kroz teku ekonomsku krizu.
Najvei problem je predstavljao dug za kuu. Posle etrnaest godina koliko je iveo u
kui u ulici Brejstrat, dugovao je skoro polovinu ugovorenog iznosa dvojici trgovaca od kojih je
kuu otkupio. Pet godina nije ak plaao ni kamatu na dug. A pre tri godine je preneo porez na
nepokretnosti na prvobitne vlasnike.
Jedan od njih, Kristofel Tijs, vrio je pritisak ve due vreme da se situacija rei, ali
Rembrant je, budui da kua jo nije bila uknjiena na njegovo ime, uvek odgovarao da e
isplatiti dug tek kada na dokumentima bude stajalo njegovo ime.
U poetku, Tijs se nije s tim slagao, ali je kasnije, poto je shvatio da je to jedini nain da
se domogne novca, prihvatio. U februaru te godine dostavio je raun na osam hiljada etiri stotine
sedamdeset guldena, bez kamate.
Dva meseca je Rembrant razbijao glavu kako da doe do potrebnog novca. Pozajmio je
etiri hiljade guldena od trgovca Isaka van Hertenbejka i etiri hiljade od doktora Kornelisa
Vitsena. Nedostajalo mu je jo oko hiljadu. Razmiljao je da se obrati Janu Siksu, svom prijatelju
i meceni.
Jan Siks je bio naslednik bogate porodice izbeglica hugenota, koji su pobegli sa Sv.
Omera, a koji su u Amsterdamu radili kao trgovci i farbari. Posle smrti oca Siksa, posao je
preuzela udovica, koja se pobrinula da joj sin studira na Univerzitetu u Lajdenu. On je u poetku
pratio porodini posao, ali kasnije su se njegova interesovanja okrenula ka slikarstvu i poeziji.
Rembrant ga je portretisao prvi put 1647. Siks je tada imao dvadeset devet godina. Bio je
mladi duge plave kose. Slikar ga je predstavio u bakrorezu kako ita rukopis, naslonjen na
prozor u svojoj radnoj sobi.
Prethodne godine, meutim, uradio je dva crtea prijatelju. Poto mu je bio potreban
novac, preprodao mu je i Saskiju sa eirom. Bilo mu je teko da se odvoji od portreta supruge,
ali nije mogao drugaije.
Siks je imao kuu u Japhanesu, na Dimerdejku, gde je provodio mnogo vremena i
Rembrant je esto bio njegov gost. Koristio je te posete da uradi nekoliko slika sa okolnom
seoskom panoramom, rekom Ej, ili sa selom Sparndam na suprotnoj obali.
Znao je da je njegov prijatelj u to vreme u Japhanesu. Tako je odluio da ga poseti i da
mu zatrai zajam.
Anjeta je netremice gledala kuu u Brejstratu borei se sa nostalgijom. inilo joj se kao
da opet vidi gazdaricu kako se pomalja na jednom od prozora na drugom spratu, kao to je obino
inila za vreme lepih prolenih dana, kada je vazduh bio topao a nebo bez oblaka. Nije mogla da
prihvati pomisao da se to vreme nikada vie nee vratiti. Jo uvek je oseala da joj nedostaje kua
van Rejnovih i njeni stanari. ak i Lejzbet.
Kako je ula, sestra njenog starog gazde vie nije kroila u Amsterdam. Seala se kako je
bila zanesena lepim zamenikom oruara, gospodarom Vlardingena. Misli su joj neizbeno
skrenule na uznemirujueg doktora Skejla, koji se udvarao Lejzbet kako bi doao do nje. Sada je
uzeo ime Jan Linder i predstavljao se kao agent Kompanije Istonih Indija. Anjeta je vie puta
bila u iskuenju da se sakrije blizu sedita Kompanije da bi ga videla. Ali svaki put bi odustala jer
je moglo da bude opasno.
U tom trenutku se u dnu Brejstrata pojavio ovek u slikarskom ogrtau zamazanom
bojama i sa mekanom kapom od somota jarko crvene boje. Bio je uznemiren. Gestikulisao je
hodajui, kao da pria sam sa sobom.
Anjeta je bila navikla na udno ponaanje svog biveg gazde, ali ovog puta je prevaziao
sebe. Nikada ga nije videla u takvom stanju. Izgledao je kao ludak u trenutku kada je obuzet
bunilom.
Kada je Rembrant nestao u ulazu kue, savlada je razoaranje. Nita vie nije bilo onako
kao to je pamtila. Odjednom je videla stvari onakve kakve jesu, u svetlu surove stvarnosti. Na
kui su se primeivali znaci vremena. Bilo joj je potrebno renoviranje. Gazda je bio prljav i
izbezumljen. Nije udo to se broj njegovih muterija smanjivao. Izgleda da je vreme slave i
uspeha konano prolo.

Rembrant je bio oajan. Njegova finansijska situacija se pogorala. Bio je na korak od

bankrotstva. Dobio je pozajmicu od Jana Siksa. Garantovao je za njega prijatelj Lodevejk van
Ludik, za koga ga je vezivala zajednika kolekcionarska strast. Najzad, na kraju je slikar isplatio
dug za kuu, ali je bio prinuen da je zaloi, zajedno sa svim stvarima u njoj, kao garanciju
svojim novim poveriocima. Zato se ponovo naao tamo odakle je krenuo.
ak i nada da e proiriti krug klijenata pokazala se kao pusta varka. Prestinije
porudbine su esto dobijali njegovi bivi uenici, naroito Bol i Flink. A to je za njega bila
dvostruka izdaja. Dao im je dom, nauio ih je zanatu ohrabrivi ih da razvijaju sopstvene
umetnike sposobnosti, a ti nezahvalnici ne samo to su ga napustili, ve su sada odvodili i
njegove najbolje muterije.
Uostalom, mora priznati da se njegov nain slikanja promenio. Potezi kiicom su postali
iri i zbijeniji. Sada vie nisu odreivali formu, ve su korieni na nain da naglase, pre nego da
opiu. Zato je njegove slike trebalo gledati samo sa daljine.
Poto je uo zlobne glasine potekle od onih koji su ga klevetali i optuivali da slika
koristei zidarsku mistriju umesto kiice, iz inata je muterijama, kada bi traili da izbliza gledaju
njegove radove, odgovarao da bi se mogli onesvestiti od mirisa boja.
Amsterdam, godina 1654.
Novi portret Jana Siksa koji je Rembrant uradio bio je moda jedan od njegovih najlepih
portreta. Prikazivao je plemia kako stoji obuen u sivi mundir, sa crvenim ogrtaem sa zlatnim
iritima prebaenim preko ramena, glave pognute u stranu i zamiljenog izraza lica, dok u desnoj
ruci stee rukavicu koju je upravo skinuo. injenica da je Siks izabrao tako neformalnu pozu, bila
je dokaz koliko mu je bilo stalo do toga da svojim potomcima ostavi sliku sebe kao aristokrate,
sposobnog da se sa svakom situacijom suoi na najprirodniji nain. Zaista, bio je toliko oaran
slikom da je dao da se ukrasi natpisom na latinskom: Takvo lice sam imao ja, Jan Siks, koji
sam od detinjstva duboko potovao Muze.
I Rembrant je bio zadovoljan, jer su muterije ponovo kucale na njegova vrata. Posle
serije portreta starih gospoa i trgovaca u godinama, dobio je porudbinu za jednu sliku
inspirisanu priom o Vitsaveji, eni koja je zaludela kralja Davida.
Prema biblijskoj legendi, David je ugledao Vitsaveju, Urijinu enu, dok se kupala. Bio je
tako opinjen da joj je poslao svoje glasnike sa ljubavnim pismom i pozvao je da mu se pridrui
na dvoru. ena je prihvatila poziv i postala njegova ljubavnica. Kada joj je mu poginuo u bici,
David ju je oenio.
Slikar je odluio da prikae Vitsaveju u kupatilu dok razmilja nad Davidovim pismom.
eleo je da izrazi njen unutranji sukob izmeu oseanja brane vernosti i pokornosti prema
kralju. Ne bi to bio, dakle, senzualan akt. Prizor je trebalo da odslikava atmosferu mira i ednosti.
Hendrikje je bila idealan model za Vitsaveju koju je imao u mislima. Ali kada ju je pitao
da pozira, ona je utivo odbila.
,,Ne verujem da sam ja za to.
,,Ma ta pria? Savrena si. Ima odgovarajue dranje i izraz. Zamiljam te kako sedi
pored kade, pogleda uperenog u prazno, poto si proitala kraljevo pismo. Bori se sa sobom. Ne
zna kakvu odluku da donese. A i pomirena si sa sudbinom, jer ta god da uradi, nita vie nee
biti kao pre.
Hendrikje uzdahnu. Kako opisuje, to je zaista lep prizor. Ali mislim da nisam u stanju
da je predstavljam.
Rembrant se smekao elei da je pridobije. Nemoj biti skromna. Koa ti je bela i glatka,
telo zaobljeno. Ne bih naao bolje za moju Vitsaveju. Nemoj me terati da traim drugi model.
Poziranje bi moglo da bude opasno.
Kako to?
Mogla bih da se umorim.
Rembrant podie obrve. ,,Ne shvatam. Pozirala si vie puta i nikada se nisi alila.
Hendrikje pocrvene. Istina je, ree odobravajui i stavi ruke na stomak. Ali nisam bila
u ovom stanju.
Gledao je u nju netremice, zapanjen. Potom spusti pogled na ruke ispod kojih se nazirala
blaga zaobljenost, a njegov izraz lica se promeni.
,Od kada zna za to?, upita tiho.
,Nekoliko nedelja.
Zato mi nisi ranije rekla?
Htela sam da budem sigurna, odgovori ona bojaljivo. Ve sam u izvesnim godinama.
Iskreno, ve sam bila izgubila nadu da u postati majka.
Rembrantovo lice se smrai. ,,Ni ja nisam planirao da ponovo postanem otac.
Hendrikje se ohrabri i postavi pitanje kojeg se najvie plaila.
ao ti je?
Nije odmah odgovorio. Neko vreme je namrteno gledao u pod.
Titus je ve veliki, a ja sam suvie star da bih bio dobar otac, rekao je s rezigniranim
izrazom. Ali odigrau svoju ulogu. Neu se povui.
Na kraju je Hendrikje pristala da pozira za lik Vitsaveje. Zauzvrat je traila i postigla da je
Rembrant naslika u Florinoj odei, kao to je vie puta slikao prvu enu. Slikar je pristao. Skoro
dvadeset godina ranije je na taj nain proslavio prvu Saskijinu trudnou. Slika je tada bila vea, a
model odeven raskono. Jo se seao zlatne haljine sa irokim rukavima i ukraene skupocenim
vezom, koja je tako dobro isticala dugu riu kosu modela.
I Hendrikje je bila riokosa, ali joj kosa nije imala sjaj kao Saskijina. Rembrant ju je
naslikao iz profila, u skromnoj beloj koulji, desnom rukom je drala cvee a levom pridravala
rub ute suknje na kojoj su se pomaljale rascvetale grane.
Postojala je ogromna razlika u odnosu na Saskijine portrete, ali ona je svejedno bila
zadovoljna. Tih dana je izgledalo da joj nita ne smeta. Bila je trudna uprkos poodmaklim
godinama i trudnoa je napredovala bez komplikacija. Samo to je bilo vano.
Naalost, njen san o srei je kratko trajao. Pomutilo ga je prispee jednog pisma sa
objavom da su ona i Rembrant optueni pred crkvenim sudom za divlji brak, konkubinat.
Sasluanje je idue nedelje, ree slikar sa nevericom poto je proitao pismo.
Hendrikje ga je gledala zbunjeno. ta to znai?
Hoe da nas ispitaju.
Zato? ta smo loe uradili?
Nita, uzviknu Rembrant, zguva pismo i baci ga u vatru. Sedeo je ispred kamina u
njihovoj spavaoj sobi. Neka idu do avola! Neemo se pojaviti. Nemaju pravo da guraju nos u
nae stvari.
Poetkom jula stiglo je iz suda i drugo pismo.
ta da radimo?, upita Hendrikje zabrinuto. ,,Ne moemo ignorisati i ovaj poziv.
Rembrant joj prui pismo. Ovog puta ele da sasluaju samo tebe, ree bezlinim
glasom.
Zna da ne umem da itam, pobuni se ona, gledajui papir kao da je u pitanju divlja
zver. ta pie?
Ukratko, optuuju te za bludnienje sa dole potpisanim, odgovori slikar glasno se
smejui. Nemoj ii i videe da e prestati sa ovom farsom.
Hendrikje, meutim, nije mislila tako. Nee me ostaviti na miru, ree utueno. tavie,
verujem da e se ostrviti na mene, dodala je uputivi mu prekoran pogled. Rei e da sam za
sve ja kriva, da sam te navela na greh. Osudie me i upotrebie moj sluaj kao opomenu za
zajednicu.
Rembrant nije imao nikakav oseaj krivice to nije oenio dve ene sa kojima je iveo
posle Saskijine smrti. Hendrikjine rei ga nisu uzbudile.
Ako ne ode, ree ravnoduno, ,,ne mogu ti nita.
Za njega je pitanje bilo reeno.
Hendrikje je bila u pravu. Pisma iz crkvenog suda su nastavila da stiu redovno i sva su
bila upuena njoj. Optuba je uvek bila ista - divlji brak.
Poto je ignorisala tri pisma, kada je stiglo etvrto, odluila je da se pojavi pred sudom,
iako je Rembrant bio odluno protiv toga. Naime, nije poao s njom, i tvrdio je da bi se, da su
samo imali strpljenja, cela stvar slegla. Hendrikje pak, koja je bila u sedmom mesecu trudnoe,
nije elela da ode na poroaj sa tim sramnim peatom koji je visio iznad njene glave. Bilo je bolje
izai odmah pred sudije i uzdati se u njihovu milost.
Dakle, izala je pred Vee kardinala protestantske crkve, ne skrivajui svoje stanje. Neka
vide da nosi dete Rembranta van Rejna. Nije se toga stidela, jer sigurno nije bila njena krivica to
nije udata ena.
Sudije su je dugo gledale pre nego to su poele da joj postavljaju pitanja.
Kako se zovete?, upita najstariji. Imao je lice otrih crta i prodoran pogled koji nije
skretao s nje ni na trenutak.
Hendrikje Stofelsdohter Jaher.
Gde ste roeni?
U Bredevortu. Moj otac je bio podnarednik.
Kako ste doli u kuu Rembranta van Rejna?
Primljena sam kao guvernanta.
Kada?
Pre sedam godina.
 Sudije su se znaajno zgledale.
Znai, ima sedam godina kako ivite u grehu, nastavio je najstariji strogim glasom.
Priznajete li da ste krivi za bludnienje sa vaim gazdom? Priznajete da ste njegova nevenana
ena?
Hendrikje, kojoj je oigledno bilo neugodno, klimnu potvrdno glavom.
Niste odgovorili, insistirao je sudija.
,,Da, potvrdi ona. Priznajem.
On je gledao njen raskrupnjali stomak. ,,Da li nosite dete Rembranta van Rejna?
,,Da, njegovo je.
Sudija se ponovo zgledao sa kolegama.
Morate odmah prekinuti vau nedozvoljenu vezu, opomenu je. Morate se pokajati i
istrpeti pokoru.
Hendrikje ga je gledala uplaeno. Ako nismo venani, promuca, ,,to je zato to postoji
razlog koji to spreava.
,,To nije dovoljno da opravda va greh. Ako elite da spasite svoju duu, morate podneti
kaznu. Inae, goreete u paklu.
Hendrikje se gorko pokajala to nije posluala Rembranta. Umesto da ostane na sigurnom
u kui, izloila se ovoj javnoj sramoti. Nije shvatala da sudije trae da se odrekne oca svog
deteta. Nije mogla da napusti Brejstrat. Nije imala drugo mesto na koje bi mogla da ode.
Dakle, zagrmeo je sudijin glas. Hendrikje Stofelsdohter Jaher, da li se kajete?
Bila je u klopci. ,,Da, kajem se, predala se, gonjena eljom da to pre ode odatle.
Dobro, ree sudija probadajui je svojim otrim pogledom. ,,Za kaznu biete iskljueni
sa priesti. Za sada, moete da idete.
Hendrikje je urno napustila sudnicu. Da je ostala jo samo jedan tren savladala bi je
panika.
Kornelija van Rejn je roena u oktobru. Istog meseca je obavljeno njeno krtenje u crkvi
Audekerk uz odobrenje crkvenih vlasti. Najzad, Vee kardinala protestantske crkve prestalo je da
proganja Rembrantovu nevenanu enu.
Posle sasluanja u sudu, Hendrikje se vratila kui potresena. Kada je slikar saznao za
njeno pokajanje i za obeanje da e prekinuti njihovu vezu, pobesneo je.
Kako si mogla da pristane na njihove besmislene zahteve?
Hendrikje ga je gledala uvreeno. Uplaila sam se. Pustio si me da se sama suoim sa
ovim uasnim iskuenjem. Pritiskali su me svojim pitanjima, iznosili su u javnost na privatni
ivot, uplaili su me pretnjom da u biti prognana. ta je trebalo da uradim?
,,Da ostane u kui, odvratio je suvo on. Kao to sam ti savetovao. Ali nisi htela da me
slua. ta e sada da radi?
Zato?
Zar nisi ti ta koja se obavezala da e prekinuti grenu vezu sa mnom, ili greim?,
odgovorio je Rembrant sarkastino.
eli da odem? Oterae me kao to si uradio sa Hertjom Dirks?
,,Ne priaj gluposti.
Hendrikje mu je prila. Zato se ne venamo? To bi reilo sve nae probleme.
Gledao ju je tuno. Bojim se da to nije mogue.
Zbog ega?
Sada mi je vie nego ikad potreban Saskijin novac. Upravo sam izgubio svoju najbolju
muteriju.
Misli na Jana Siksa?"
 On je potvrdio.
ta se desilo?
Rembrant je uzdahnuo. Sea se da mi je pozajmio hiljadu guldena? E pa, iznenada je
zatraio da mu ih vratim. Nisam mogao da platim i on je ustupio dug jednom trgovcu. Tako sada
imam novog poverioca koji me proganja.
,,Ah zato je to uradio? Zar niste bili prijatelji?
,,To sam i ja mislio. Oigledno sam pogreio.
Hendrikje mu je uputila ispitivaki pogled. Oseam da neto krije od mene. Odmahnuo
je glavom. Grei.
Zapravo, Rembrant nije eleo da joj otkrije svoje sumnje. Po gradu su kolale glasine o
tome da Siks ima politike ambicije. Ako su odgovarale istini, to bi moglo da objasni njegovo
naglo povlaenje. Zapravo, za nekoga ko namerava da postane gradonaelnik, nije bilo
preporuljivo da poseuje osobu koja je u tolikoj meri bila predmet ogovaranja kao to je to bio
on. Ne samo to je grcao u dugovima i to su ga gonili poverioci, nego se jo i sprdao sa
crkvenim vlastima ivei u grehu sa svojom nevenanom enom.
Ipak, posle njenog javnog pokajanja, Hendrikje ga je nagovarala da se rastanu, bar dok se
sve ne smiri. Ali on je bio neumoljiv. Njihovo dete e se roditi u Brejstratu, po cenu da se zavadi
sa celom protestantskom crkvom.
Tako je Hendrikje poslednje mesece trudnoe provela zatvorena u kui. Kasnije su i
ogovaranja prestala, potisnuta novim skandalima, a Vee kardinala je zaboravilo na nju.
Amsterdam, godina 1655.
Anjeta nije ni pomislila da podnese molbu za Hertjino oslobaanje. Ali nije znala da je to
neko drugi ve uradio. Kada je otkrila, bilo je suvie kasno da neto uradi, jer je ena ve bila na
slobodi.
Naime, kao svake godine, Anjeta se uputila u Haudu. Jakob je doao da joj otvori kapiju,
ali umesto uobiajenog cerekanja, gledae je zbunjeno.
ta ete vi ovde?
Zato?
Ona nije vie u Haudi.
ta hoete da kaete?, upita uznemireno Anjeta.
Pustili su je.
Nije mogue, uzviknu uzbueno biva bolniarka. Trebalo je da odlei dvanaest
godina. Prolo je tek pet.
Izgleda skoro kao da vam je ao, ree Jakob gledajui je.
,,Ma ne, pouri ona da ga razuveri. Samo sam zauena. ta se desilo?
Jakob slegnu ramenima. ,,Ne znam pojedinosti. Oprostili su joj ostatak kazne zbog dobrog
vladanja. Po nju je dola neka ena.
Znate li njeno ime?
,,Ne, ao mi je. Meutim, vaa prijateljica je ostavila poruku za vas.
Koju?
Poruila vam je da je potraite na staroj adresi.
Znai, ena koja je odvela Hertju je bila prijateljica koja joj je pruila gostoprimstvo,
poto su je izbacili iz kue van Rejnovih, pomisli Anjeta.
,,I jo?
Nema nita drugo, odgovori Jakob. Dabe ste putovali.
,,Da, sloi se ona. Zamalo da zaboravim, ree seajui se iznenada njihovog dogovora.
,,A pisma?
 On izvue jedan izguvan papir iz depa. Samo ovo.
Anjeta mu dade novac a on joj u zamenu preda pismo.
Ovoga puta Hertje nije pisala Janu Linderu, kako je oekivala, ve oveku koji je uinio
da je zatvore u Haudi proklinjui ga, poto se opirao na sve naine njenom oslobaanju.
Kako je Anjeta kasnije otkrila, prijateljica koja se zaloila da se Hertje oslobodi, prvo je
Rembranta obavestila o svojim namerama. On je, meutim reagovao loe.
Tokom susreta, izbila je una prepirka. Dolo je do toga da joj je slikar pretio da e mu
platili, ako pokrene inicijativu.
Ona se nije uplaila i podnela je molbu nadlenim organima. Tada je Rembrant napisao
protestno pismo Haudi, ali je bilo uzaludno, jer je Hertje bila osloboena.
Te godine dva dogaaja su muila Rembranta, sada ve na rubu bankrota.
Jan Siks je oenio kerku Nikolasa Tulpa, doktora iz gilde hirurga, ovekoveenog pre
dvadeset godina u sada ve uvenoj slici asovi anatomije. Imajui u vidu dobre odnose koji su
vladali meu njima, slikar je bio siguran da e se Tulp obratiti njemu da naslika mladu. Meutim,
ast je pripala njegovim bivim uenicima, Bolu i Flinku.
Gorina to su ga iskljuili bee ogromna, da ak ni potovanje doktora Tolinksa nije
uspelo da ga podigne iz depresije u koju je bio zapao.
Arnold Tolinks je bio inspektor u Doktorskom drutvu Amsterdama. Poto je udao i
drugu kerku, Tulp se tako orodio i sa Janom Siksom. Bio je to jak ovek, iskrenog pogleda, i
nije sakrivao veliko potovanje koje je gajio prema Rembrantu, kome je nameravao da poveri to
pre izradu jednog portreta.
Moda e ti naruiti i gravure, ree Hendrikje, zabrinuta to vidi slikara sve utljivijeg i
zamiljenijeg. ,,On je vaan ovek. Njegova naklonost e samo poveati tvoj presti.
Rembrant uzdahnu. Sledee godine mu istie mandat i vie se nee uopte raunati. Kao
to vidi, nisam izvukao nikakvu korist to ga imam kao muteriju. Osim, oigledno, novca. A
njega nikad nije dovoljno.
Hendrikje ga je netremice gledala, nesigurna da li da ga pita za neto to je odavno mui.
Portugalski trgovac, Dijego Andrade, veoma poznat u gradu, pitao je slikara da mu portretie
ljubavnicu. Dao je unapred sedamdeset pet guldena i bio se zaloio da isplati ostatak, vie nego
trostruko od te sume, po zavretku slike. Samo kad je video delo, poalio se, jer po njegovom
miljenju, nije bilo slinosti. Rembrant je odbio da sliku izmeni i ovaj je traio povraaj avansa.
Tada je slikar, poto je ve potroio novac, zahtevao ostatak. Iz toga se izrodio neugodan
sukob, koji, izgledalo je, nee biti reen s obzirom na nepopustljivost strana.
,,U vezi novca, poe Hendrikje ustruavajui se. ,,Ne misli li da je doao trenutak da se
potrai dogovor sa Dijegom Andradom?
Rembrant stisnu vilicu. Neka ga avo nosi! Ne prihvatam da se raspravlja o mom radu.
Ko je on da mi sudi?
Moda bi mogao da popravi sliku, rizikova Hendrikje.
,,Ni govora.
Ali tako nee nikada izai na kraj s time. Ne raunajui lo utisak koji e dogaaj
izazvati kod muterija.
Nije mi vano. Neka misle ta hoe.
,,Ne mislim da je to mudro sa tvoje strane. Potrebne su ti nove muterije. Poverioci te
nee ostaviti na miru.
Bilo ih je dosta koji su slikaru pozajmili novac, a sada prete da e se obratiti sudu.
Mogao bih da traim posredovanje iz gilde Svetog Luke, ree zamiljeno Rembrant.
Gilda Sveti Luka je bilo udruenje slikara.
 ta si naumio?, upita Hendrikje.
Zatraiu njihovo miljenje. Ako kau da je Andrade u pravu, prepraviu portret. U
protivnom, ostae kakav je i platie.
,A ako se on ne sloi?
Slikar slegnu ramenima. Onda u sliku prodati na licitaciji onome ko najvie ponudi.
,,Ne vraajui avans?
Naravno.
Hendrikje se zamisli. Nije to bilo ono to je htela, ali je jo uvek bilo bolje od sadanje
situacije. A onda, uvek je postojala mogunost da gilda Sveti Luka stane na stranu trgovca i da
slikar uradi izmene.
ini mi se da je to dobra zamisao, ree na kraju. Samo nepristrasni sudija kao to je
gilda moe ustanoviti ko je u pravu u ovoj raspravi.
Anjeta nije uspela da vidi Hertje dok je ova prepriavala dogaaje koji su prekratili njene
muke. Otila je da je potrai kod prijateljice koja je izvukla iz Haude i sada je, videi je bolesnu i
uzdrhtalu, imala ogroman oseaj krivice to je elela da ostane doivotno zatvorena.
Meutim, koliko je mogla da proceni sluajui je, nije bila jedina koja je podgrejavala tu
nadu. I stari gazda je sve uradio da zabrani oslobaanje bive ljubavnice.
Njegova podlost nema granica, ree Hertje. eleo je da trunem u tom paklu do kraja
ivota. Napravi pauzu. ,,Ne mogu, a da mu ne poelim samo najgore, njemu i njegovoj drolji,
nastavi glasom izmenjenim od mrnje. Dabogda umrli u stranim mukama.
Anjeta pretrnu.
Hajde, smirite se, molila je. Sva ta ozlojeenost sigurno nije dobra za vae zdravlje,
ionako ve narueno. Znam da vam nije lako, ali morate pokuati da zaboravite. Uivajte u vaoj
vraenoj slobodi i ne mislite na drugo.
Hertje je hladno pogleda. ,,Da je bilo po vaem, jo bih bila u Haudi. Zato niste podneli
molbu?
Plaei se tog pitanja, Anjeta je pripremila izgovor. Ali u trenutku kad je trebalo da ga
kae, zbunjena zbog napetosti, samo je uspela da promrmlja nekoliko nevezanih rei.
Dosta, zaustavi je Hertje razdraljivo. ,,Ne znate ni da slaete. Iako ne bi trebalo,
opratam vam. Moda ste u pravu, doao je trenutak da se prolost ostavi na stranu i da se misli
na budunost. Onda, traim vam sto guldena da se sredim i da ponem iz poetka.
Anjeta, uvi toliku sumu, osta bez daha.
Vidim da su vas moje rei zbunile, primeti Hertje.
Gde mislite da mogu da naem toliki novac?
,,To je vaa stvar. Hou ga to je mogue pre. Mislim da se vratim kui, u Vaterland.
Zato mi to radite? upita bolno Anjeta. Dobro znate da vas nikada neu moi
zadovoljiti. Sto guldena je ogromna suma. Shvatam da ste se uvredili to vam nisam pomogla, ali
ste nepravedni to se svetite na takav nain.
Greite. Ne traim osvetu. Hou samo da ponem ivot iznova, a da to uradim, treba mi
novac.
,,I traite ga od mene?, pobuni se Anjeta.
Hertje je piljila u nju. ,,A od koga bih drugog? Od Jana Lindera?
Za trenutak ene se pogledae.
Taj novac hou za nedelju dana, ree Hertje.
Anjeta preblede. ,,Vi ste poludeli.
Nai emo se sledeeg petka u Audekerku, uzvrati Hertje. Idite sada. Umorna sam.
Spor sa portugalskim trgovcem Andradom nije nikad doao do funkcionera gilde Sveti
Luka, jer je Rembrant, pritisnut dugovima, odluio da stavi na licitaciju deo svoje zbirke, uz jo
neka svoja dela, meu kojima i sporni portret.
Hendrikje se nikad nije meala u slikareve poslove, ali kad je videla da se odrie svojim
omiljenih umetnikih dela, zamoli ga da razmisli.
Moda ima neko drugo reenje. Zato ne razgovara sa van Ludikom? Uvek ti je
pomagao.
Lodevejk van Ludik je bio prijatelj sa kojim je Rembrant delio strast za
kolekcionarstvom.
Slikar iskrivi usta. Bojim se da ovoga puta nee hteti da uje ni moje ime.
ta se desilo?, upita Hendrikje zabrinuto.
Kad mi je Siks pozajmio hiljadu guldena, van Ludik je garantovao za mene. Poto je
Siks preprodao kredit tom trgovcu, ovaj mu je odmah nadoknadio tetu.
,,To je strano, promrmlja utueno Hendrikje. Jeste li se posvaali?
Rembrant uzdahnu. Prepirali smo se. U svakom sluaju, na kraju smo se sporazumeli:
obavezao sam se da u vratiti hiljadu guldena u toku tri godine sa kamatom.
Ali kako e? Ve kasni sa plaanjima kamate na ostale dugove.
On je pogleda. Razume li sada zato hou da prodam moje zbirke? Nema drugog
naina, veruj mi. Razmiljam i o preseljenju u neku skromniju kuu. Ve sam video jednu u
Handbohstratu. Vredi oko sedam hiljada guldena. Dobiemo od prodaje nae kue najmanje
trinaest hiljada guldena, ostae nam novca da izmirimo neki dug.
Hendrikje je zanemela. Pomisao da e ostaviti kuu u Brejstratu za nju je bilo gora od bilo
kakvog udarca.
Hajde, nemoj praviti takvo lice, teio je slikar. Raunam da u dobiti dosta novca od
prodaje mojih zbirki. Videe da emo uspeti da prebrodimo ove teke trenutke.
,,To se svim srcem nadam, ree Hendrikje terajui rune misli koje su je pritiskale.
Dugovi su rasli iz dana u dan, dok su primanja postajala sve neznatnija. Koliko god se trudila da
u to veruje, videla je ponor bankrotstva kako se primie sve blie.
Kako se moglo i predvideti, Anjeta je otila na sastanak bez sto guldena.
Hertje je hladno sluala njena pravdanja.
Dau vam jo jednu nedelju, ree na kraju. ,,I to je poslednja. Ne zloupotrebljavajte
moje strpljenje. Mogli biste gorko zaaliti.
Anjeta je buljila u nju, uplaena. ,,A to znai?
Mogla bih traiti novac i na drugom mestu. Sigurna sam da je Jan Linder jo u gradu.
Anjeta prinese ruku grudima. Ispod koulje je imala zlatni medaljon od koga se nije
odvajala. Dodirnu ga. ak i da ga proda, ree u sebi, ne bi mogla nikad da dobije tu sumu.
Sledei put emo se videti u Lavirintu, ree Hertje. Poznajete li ga?
,,Ne ini mi se.
,,To je vrt sa divnim fontanama. Nalazi se na Rozenhrahtu.
Ali to je daleko, pobuni se Anjeta. ,,To je preko Kejzershrahta.
Kejzershraht je najistureniji kanal sa spoljne strane u poreenju sa ostala dva kanala
Amsterdama.
Verujte mi, odvrati Hertje. Vredi proetati malo vie. Mesto je oaravajue.
Kad su se razdvojile, Anjeta je lutala satima bez cilja, borei se da li da poslua razum
koji joj je govorio da se odmah vrati na imanje, pokupi svoje stvari i ode to je mogue dalje iz
Holandije, ili da onemogui Hertje pretei joj da e dati Rembrantu van Rajnu pismo sa
uvredama koje joj je pisala iz Haude. Bila je sigurno da bi slikar pobesneo. Ako ga je dobro
poznavala, ne bi propustio priliku da opet progoni svoju bivu ljubavnicu.
 vrsto ubeena u to, nedelju dana kasnije pojavi se na sastanku, odluna da privede kraju
Hertjine uene.
Lavirint je bio lep vrt ukraen statuama i fontanama. Meutim, Anjeta je bila previe
nervozna da bi to zapaala.
Krenula je od povijenog vrha kroz aleje, presliavajui u mislima govor koji je pripremila.
Zbog toga nije opazila oveka koji se odjednom pojavio pored nje, sve dok nije
progovorio.
Najzad smo se sreli, Sofija Nilsen.
Kad je ula njegov glas, ukoila se, sledila se.
ovek je kruio oko nje, da je bolje vidi, a ona nije imala hrabrosti da podigne pogled sa
zemlje.
ta je? Zaboravila si svoje pravo ime?
Anjeta jo vie spusti glavu.
Pogledaj me, naredi joj on. Boji se da e videti pokolj napravljen tvojim bodeom?
Anjeta se ne pomeri. ovek je uhvati za bradu i primora je da podigne pogled.
Odvratno, zar ne? zasikta neljubazno.
Kad se pogleda izbliza, oiljak koji mu je unakazio levi obraz bio je jo jeziviji.
Nema nita da kae?
Anjeta proguta pljuvaku. Mislila je samo na to kako ju je Hertje Dirks izdala.
Ve sedamnaest godina te jurim. Nisam ni sumnjao da u te pre ili kasnije nanjuiti,
Sofija Nilsen. Ili vie voli da te zovem Anjeta Bude?
Anjeta mu uputi pogled pun mrnje. ta jo hoete? Nije vam dovoljno zla koje ste mi
naneli?
Imamo neraiene raune.
,Vi ste zloban ovek, uzviknu ona estoko.
,,I ti si, uzvrati on cerei se. Jesi li zaboravila ono to si uradila mojim jadnim
roditeljima?
ovek koji se sada zvao Jan Linder, i koji je pre mnogo godina uzeo i lani identitet
doktora Kristijana Skejla, bio je ustvari Ulrik Grube, jedini sin trgovca vinom iz Roskilda, kod
koga je Anjeta radila kao konobarica.
Anjeta, ije je pravo ime bilo Sofija Nilsen, bila je peta kerka u porodici siromanih
seljaka. Kad je napunila osamnaest godina, otac je poslao u slubu kod trgovca Gruba. U
poetku, zahvaljivala je Bogu zbog svoje sree. Posao je bio naporan, ali je jela dva puta na dan i
imala malu sobu na tavanu za sebe.
Posle nekoliko meseci, meutim, ono to je u sebi nazivala njen mali raj, pretvorio se
odjednom u pakao. Jedne veeri trgovac, debeo i bez zuba, uvukao joj se u krevet. Anjeta nije
bila lepa, ali je imala mladalaku sveinu, neodoljivi poziv za ivotinjske ljudske instinkte.
Pria je ila tako vie od dve godine, sve dok trgovca nije udarila modana kap. Anjeta je
opet zahvaljivala Bogu. Naravno, posao se udvostruio, jer je morala da pomae i starcu, ali se
zauvek oslobodila njegove mrske panje.
Prole su jo dve godine, naporne ali mirne. Jednog dana se vratio kui trgovev sin,
Ulrik. Bio je to plav mladi, visok i vitak, sa veoma izraajnim oima boje neba. Pre nekoliko
godina je bio pobegao od kue da se ukrca na brod koji se uputio prema Istonim Indijama, gde je
dugo skitao u traenju sree, ali je nije naao. Onda se vratio kui.
Otac je ve bio postao biljka, a majka je bila zadovoljna da mu poveri porodini posao.
Ali Ulrik Grube se nije pokazao sposoban u trgovini i za kratko vreme zarada je mnogo opala.
Mladi je poeo da se via u loem drutvu, protraivi porodinu imovinu na hazardne igre i na
ene lakog morala. U tom periodu ju je jedne noi, vraajui se pijan kui, videvi da je Anjeta
jo budna jer je bila zaokupljena brigom oko oca, uhvatio za ruku i odveo u sobu, gde je dao
oduka svojoj poudi.
To se desilo samo jednom, ali je bilo dovoljno da Anjeta zatrudni. Imala je skoro dvadeset
pet godina i nikakvu nadu da e nai mua. Ako izgubi posao, to e za nju biti kraj. Mora po
svaku cenu da sakrije trudnou. Na ostalo e misliti kasnije. Tako, uprkos oaju i mrnji koju je
oseala prema Ulriku Grubu, stisla je zube i ponaala se kao da se nita nije dogodilo.
Vai jadni roditelji, ponovi prezrivo Anjeta. Kako priate o njima, prikazujete ih kao
da su sveci. Meutim, bili su podli i nemilosrdni.
,,Da te nisu zaposlili kao slukinju u svojoj kui, umrla bi od gladi, odvrati grubo Ulrik
Grube.
Moda. Ali bih barem potedela sebe godina patnje. Niste bili tu. Niste gledali svoju
majku kako me je radom iscrpljivala danju, a va otac me je iskoritavao nou.
Tako je starac grejao krevet s tobom, odgovori on uz podrugljiv smeh. ,,Ko bi rekao da
u njegovim godinama ima jo toliko vatre.
Anjeta napravi grimasu gaenja. Bio je izopaen.
,Spreman sam da se kladim da ti se zabavljanje s njim dopadalo.
Ona se zgrozi. Jo i danas, posle toliko godina, ne mogu da odagnam iz glave sliku
njegovog mlitavog mesa. Jo oseam muan miris njegovog tela kao da ga imam na sebi. Nadam
se iz dubine srca da, zajedno sa vaom majkom, gori u paklu.
Pored toga to si ubica, ti si i nezahvalna.
Na Anjetinom licu se pojavi izraz zadovoljstva. Nikada se nisam pokajala to sam ih
poslala na drugi svet. Uradila bih to opet, da treba.
Bilo je lako. Lake nego to je Anjeta zamiljala. Pribegla je otrovu. Usula ga je u supu.
Onda je saekala da pone da deluje. Nije oseala nita videi ih kako se previjaju od bola. Kao
da se pretvorila u led. Starac je prvi umro. Njegovo telo, ve narueno od bolesti, odmah je palo.
ena ju je vie puta zvala da joj pomogne, ali je Anjeta ostala nepomina videi je u agoniji, sve
dok joj pogled nije postao staklast a srce prestalo da kuca.
Onda, kad je sve bilo gotovo, osetila se praznom, kao da joj je snaga napustila telo. Ne
sea se koliko je vremena ostala nepomina u jednom kutku gledajui u prazno, dok su joj glavu
pritiskale slike jednog drugog komara, odlaska.
Uspela je da sakrije trudnou umotavajui se i oblaei iroku odeu. Sreom, poroajni
bolovi su je iznenadili nou. Bili su otri, ali su i kratko trajali. Dete, muko, rodio se neto malo
ispred zore. Poto je presekla pupanu vrpcu, oprala ga je i uvila u pokriva, zatim se ispruila na
krevet da se odmori koji trenutak pre nego to krene sa radom.
Prvi dan posle poroaja bio je najgori. Ne samo zato to joj je gazdarica dala toliko posla
da je crkla od njega, ve i zato to nije znala ta e sa detetom sakrivenim na tavanu. Ako ga to
pre ne nahrani, njegov pla e stii do gazdinih soba. Izmeu ostalog, grudi su joj se nadule od
mleka. Iako nerado, jer dok je bila sa malim imala je oseaj nelagode, poela je da ga doji.
Narednih dana je shvatila da u njoj nema traga materinske ljubavi. im bi ostajala sama
sa sinom, obuzimala je teskoba i, ne mogavi da sprei misli, nametalo joj se pitanje koje joj nije
davalo mira od kada se porodila: zato ga nije mrtvog rodila? I to je vie rastao njen oaj, to ju je
vie pritiskivao oseaj krivice. Zbog takvih misli se oseala kao udovite.
Povrh svega, njeno raspoloenje je postalo krajnje nestalno. Bila je u stanju da zbog
sitnice brizne u pla, ili da se skoro potue sa pomonicom u kuhinji. Zbog toga se izolovala od
ostalih ukuana.
Ali, najgore je tek dolazilo. Jedne veeri, iznenada, u njenoj konfuznoj i nemirnoj glavi,
nastala je praznina. Vie se nije seala ko je, niti ta radi ili gde se nalazi. Bilo je kao da je pao
mrak. To je potrajalo nekoliko minuta. Kad se povratila, pred oima su joj se pojavile strane
slike. Videla je udovina stvorenja koja su htela da je epaju. Imala su zenice crvene kao
plamen i ravaste jezike. Tela su im nestajala, kao da su napravljena od magle.
Poela je da vie od uasa i tako je probudila dete. Njegov pla je prenuo u stvarnost. Od
tada vie nije bila ista. Svaki put kad bi zatvorila oi, te uznemiravajue slike bi se pojavljivale i
muile je, a sa njima je izbijao bes zbog onoga to joj se desilo. Oseala je kao da je u zamci.
Znala je da ne moe dugo sakrivati postojanje deteta. Morala je da odlui: ili da sve poveri
gazdarici i da se pomiri sa neizbenim izbacivanjem, ili... Nije imala hrabrosti ni da pomisli na to,
ali reenje je postojalo. Bilo je jednostavno. To je videla da radi njen otac na selu, svaki put kad
bi se maka omacila. Dovoljno je bilo da uzme vedro puno vode i u njega zagnjuri maie dok se
ne udave.
Na kraju je Anjeta zaista to i uradila. Nejasno se seala tog trenutka. Ponovo je videla
sebe kao sablasnu figuru koja je jedne noi, kao zaarana ustala iz kreveta, uzela dete, skinula ga
i poloila u lavor, kao da namerava da ga kupa.
Zatim je na njega zaboravila. Nije se seala ta se deavalo od tog trenutka, sve dok nije
nala sinovljevo beivotno telo na rukama. Onda je, poto ga je uvila u jedan al, probdela nad
njim celu no. Mislila je da ga pred zoru sahrani u batici iza kue. U trenutku silaska, obuze je
elja da ima neto to e je podseati na dete. Tako mu je otkinula jedan plavi uvojak i stavila ga
u medaljon koji je nosila oko vrata.
U bati je iskopala duboku rupu i poloila mali le skriven u al. Zora je rudila kad je
zavrila sa zakopavanjem.
Posle se vratila u kuu i poela svoj radni dan, ne znajui da je gazdarica sve videla.
To je otkrila sledei dan, kad je starica upitala ta je sahranila u bati. Skamenila se od
straha, ali je odgovorila, sa mirom za koji nije znala da ga ima, da je na tavanu drala jedno
kuence da joj pravi drutvo, samo to je jadna ivotinja umrla. Njegovu strvinu je sahranila.
Gazdarica je odmerila sumnjivo, ne govorei nita. Anjeta je shvatila da je objanjenje
nije ubedilo. Ako pogleda u rupu, za nju e to biti kraj. Za ubistvo dece je predviena smrtna
kazna.
Instinkt joj je govorio da bei, ali bez novca nee daleko stii. Meutim, znala je gde e
ga nai. Starica ga je drala u jednom koveiu u spavaoj sobi. Ako joj ga ukrade, imae
sredstava da stigne do Kopenhagena i da se ukrca za Ameriku, gde bi zapoela novi ivot.
Meutim, prvo je trebalo da se oslobodi gazda.
,Kako si nabavila otrov?, upita Ulrik Grube.
Anjeta se trgnu iz misli. Ukrala sam ga vaem ocu.
Odakle?
Znala sam da jednu od fijoka u svom pisaem stolu dri uvek zakljuanu, jer je tu uvao
svoje tajne. Na silu sam je otvorila da vidim ta sadri i pronala jednu boicu punu praha.
Pomislila sam da je otrov, ali nisam bila sigurna. Tako sam napravila probu. Stavila sam mrvicu
praha na pare hleba, koje sam posle dala golubu. Crkao je u roku od nekoliko minuta.
Ulrik Grube je buljio u nju. ta je jo bilo u oevoj fioci?
Anjeta slegnu ramenima. Nekoliko vazni od majolike i u njima zrnca opijuma i sveanj
dokumenata.
Koja vrsta dokumenata?
,,Ne bih znala. U to vreme nisam jo znala da itam. U svakom sluaju, nije bilo novca,
ako vas to interesuje.
ovek planu. ,,Ne igraj se sa mnom. Dobro zna da nije novac ono to me pritiska.
 Anjeta se udalji nekoliko koraka. ,,Ne razumem vas.
Moj dragi otac je bio veoma bogat, ali i veoma krt. Imao je koveg pun zlata i dragog
kamenja. Iz straha da se neko ne doepa njegovog blaga, zakopao ga je na jednom tajnom mestu,
iji je poloaj znao samo on.
Instinktivno Anjeta ukrsti ruke u visini grudi. Eto, stigli su do razloga zbog kojeg ju je on
traio sedamnaest godina: eleo je mapu koju je sakrila u pojasu svoje podsuknje.
Ubeen sam da je mapa bila u fijoci od pisaeg stola, nastavi Grube. ,,I ti si je
pronala.
Greite, poricala je estoko Anjeta. Otvorila sam fijoku jer sam traila otrov. Drugo
nisam uzela.
,,Ne verujem ti. Ti si kradljivica. Siguran sam da si ukrala sve to je bilo u fijoci. Ne
zaboravi da sam te, u noi kad si ubila moje roditelje, vrativi se kui, iznenadio u salonu kako
pretura. Iz njega si, koliko se seam, upravo bila pokrala srebreninu.
Govorio je istinu. Anjeta je uzela sve predmete od vrednosti u kui ne bi li za njih dobila
novac potreban da plati bekstvo. Ulrik Grube je naiao ba u trenutku kad je kriom odnosila
gazdariine velike teke srebrne svenjake. Naredio joj je da ih vrati na njihova mesta, ali ona
nije posluala. Tada se bacio na nju. Ali Anjeta, koja je sa sobom uvek nosila bode, pogodila ga
je svom snagom u lice i pobegla.
ta si uradila sa mapom?, upita je on.
Nita, jer je nikad nisam ni imala.
Grube je epa za ruku. Prestani da lae.
Anjeta se oslobodi trzajem. Sad shvatam zato ste me lovili sve ovo vreme. Verovali ste
da imam mapu blaga vaeg oca. Udalji se nekoliko koraka. Izgubili ste vreme.
Videemo, odvrati on. Nad tvojom glavom visi smrtna presuda zbog ubistva mojih
roditelja. Prijaviu te. I naplatiu otkupninu.
Anjeta mu okrenu lea i urno se udalji.
Uzalud bei, povika za njom. Nee se izvui bez kazne.
Naalost, bio je u pravu. Anjeta je znala da je bila osuena, ali mu nee pruiti
zadovoljstvo da je poalje u smrt. Vrt u kome su se nalazili nije se sluajno zvao lavirint. To je
bio splet aleja, mnoge bez izlaza, pa ako se neko u njih zaputi moe samo poeleti da ne zavri u
zamci. A Ulrik Grube joj je bio za petama.
Anjeta pokua da ubrza korak da se udalji, kako ne bi primetio ta namerava da uradi.
Naime izvukla je mapu iz podsuknje. To je bio list papira za beleke, presavijen na etvoro.
Udahnuvi duboko, pokua da ga proguta. Ulrik Grube se nee doepati zlata. To e biti njena
osveta. Ve se bila pomirila sa milju da umre. tavie, u tome je oseala olakanje, jer je
pomisao da zapone novi ivot u bekstvu, malo privlaila. Nije imala snage da ponovo bei.
Poto je progutala list, Anjeta izvadi iz pojasa kalem sa valjkastim jastuetom u ijoj
upljini je bila sakrivena boica sa otrovom. Kad je pobegla iz Roskilda, njen plan da se ukrca za
Amerike se pokazao neizvodljiv. Tada je promenila ime i pobegla u Holandiju. U gradu
Hroningen je pronala posao u kui jednog doktora, koji je zavoleo i poduio je bolnikoj
profesiji. On je bio taj koji joj je rekao da ludilo nema krivice.
Anjeta je toliko htela da veruje da su jezivi zloini kojima se uprljala diktirani ludilom, jer
bi tako mogla da olaka savest. Meutim, kad je udavila svoje dete i otrovala gazde, bila je
potpuno pri istoj svesti. Dakle, zasluila je smrt. Ali nee ekati da zavri u delatovim rukama.
Okrenu se i vide da je Grube prati na odstojanju. Onda stade i saeka da joj se primakne.
Njihove oi se susretoe. Anjeta vide kako njegove sijaju pobednikim sjajem. Moda je mislio
da se predala. Ne skidajui pogled sa njega, prinese boicu ustima i ispi otrov.
 Prokletnice, viknu Grube pokuavajui da je zaustavi, ali je bilo prekasno.
Pred njegovim zapanjenim pogledom, Anjeta prasnu u nezadriv smeh. Da je mogao da se
vidi kako je smean sa iskolaenim oima, otvorenim ustima, perikom koja mu je nakrivo visila
sa glave.
Gde je mapa? besno je upita.
Anjeta zatvori oi i skljoka se na zemlju. Njena zadnja misao, pre nego to je utonula u
nesvest, bee upuena sirotoj danskoj sobarici osuenoj pre mnogo godina u Amsterdamu, koju je
na gubilitu portretisao njen stari gazda Rembrant van Rejn. Kad je videla crte, zgrozila se, jer je
znala da e pre ili kasnije i ona tako zavriti. Ali nije bilo tako. Na kraju krajeva, umrla je tako,
ali slatko.
 Epilog

Sedamnaestog maja 1656. u pokuaju da uzvue od kreditora svoju kuu u Brejstratu,

Rembrant se pojavio pred Udruenjem siroadi Amsterdama da upie na sinovljevo ime
vlasnitvo na kuu. Manevar nije uspeo i izazvao je naimenovanje jednog staratelja za Titusa.
Staratelja koji je odvojio oeva dobra od sinovljevih dobara.
U junu 1656. slikar, da bi izbegao sramotu bankrotstva za ta je bio predvien zatvor,
zatrai od Vieg suda da donese odluku o cessio bonorum, to jest dozvolu legalnog prenosa
imovine koja se daje samo iskrenim dunicima. Zahtev je bio prihvaen. Dana 25. i 26. jula sud
je sastavio popis svih dobara koji su bili u kui u Brejstratu.
Hertje Dirks se vratila u Vaterland, gde je umrla godine 1656, godinu dana poto su je
oslobodili iz Haude. Njenog brata je Rembrant zvanino pozvao na sud, jer je odbio da vrati sto
etrdeset guldena koje je slikaru preostalo od ene. Zatim je sud dao za pravo Rembrantu.
Izmeu 1657. i 1658. tri javne licitacije rasprile su slikarevu imovinu. Kuu je kupio neki
obuar, za neto vie od jedanaest hiljada guldena.
Petnaestog decembra 1660. godine, belenikim ugovorom, Rembrant ustupi Titusu i
Hendrikji, koji su u meuvremenu zapoeli neku malu trgovinu, pravo prodaje svojih dela. U
zamenu, njih dvoje se obavezae da ga prime na stan, da ga hrane i da mu pomau tokom itavog
ivota.
Osamnaestog decembra 1660. godine, slikar se premesti u gradsku etvrt Jordan, na
periferiji, nastanjenu zanatlijama i manjim trgovcima.
Sedmog avgusta 1661. godine, Hendrikje pravi testament u korist kerke Kornelije. Kao
to se ve desilo sa Saskijom, Rembrant zadrava pravo korienja njene imovine.
Dvadeset sedmog oktobra 1662. godine, pritisnut dugovima, slikar prodaje Saskijin grob i
kupuje joj skromniji.
Dvadeset prvog jula 1663. godine umire Hendrikje, ve dugo bolesna.
Desetog februara 1668. godine, Titus eni Magdalenu van Lo, Saskijinu sestriinu, od
sestre Ticije. Sedam meseci kasnije, etrnaestog septembra, mladi umire. U martu sledee
godine ena raa devojicu, koja dobija ime Ticija.
etvrtog oktobra 1669. godine umire Rembrant. Dve nedelje kasnije, sedamnaestog
oktobra, umire i Titusova ena, Magdalena. Od slikareve porodice ostali su samo kerka
Kornelija, od petnaest godina, i unuka Ticija, od nekoliko meseci.