PRAVNA PRIRODA MORALA - DEFINISANJE

FENOMENA
 Pod "moralom" se u pravnoj teoriji smatra ili odgovarajuće ljudsko ponašanje, ili skup
normi koje bi trebalo da urede sferu moralno prihvatljivih postupaka,
 Oni koji smatraju da je moral skup ponašanja, takođe pod tim pojmom
razumevaju i norme,
 Norme su konstutivni element morala, ne i postupci,
 "Sadrzinski" se moral odredjuje različitim terminima, pri čemu prevladava "moralno
dobro",
1  "Sardzinski" se moral određuje i kao "ispravno", "vrlo", ili kao "čoveštvo", "ljudskost„
 "Sadrzinski", moral "pokazuje" šta je vrhovno dobro (sreća, zadovoljstvo)
 "Sadruinski", moral se ne poima kao obaveza, duznost: moral
"pokazuje" sta je "dobro"
 PRAVNA PRIRODA MORALA - DEFINISANJE
FENOMENA
 Prema Kantu, moral je ponašanje po zakonu koji moze vaziti za sve,
kao ponašanje koje čoveka ne uzima kao sredstvo, nego kao cilj,
 Moral se moze odrediti formalno: "moralno dobro" je ono koje
obavezuje, određuje duznost,
 Kant smatra da je moral "kategorički imperativ",
 "Moralna" je ona delatnost koja se vrši radi nje same, a ne iz nekog
2 drugog motiva,
 Prema Kantu, čovek nosi moralni zakon u sebi (zvezdano nebo nad
njim...),
 Moral je - bezuslovna čovekova obaveznost.
 FORMALNO ODREĐIVANJE POJMA
MORALA
1. Unutrašnja obaveznost morala: moralni subjekat oseća da je moralno
obavezan,
2. Bezuslovnost-samociljnost (kategoričnost, apsolutnost): moral je
samocilj, cilj samom sebi, moralna norma se poštuje iz samog
poštovanja morala
3. Vrednost: moral obavezuje jer se njime ostvaruje jedna moralna
vrednost; pri tom, podrazumeva se postojanje jedne vrhovne moralne
3
vrednosti,
4. Dobro kao vrhovna moralna vrednost; "moralno dobro" se
suprotstavlja "zlu"; ne ulazi se pri tom u sadrzinu pojma morala, šta
je moral jer je to svuda različito,
5. Posebno moralno osećanje; moral se uviđa razumom, ali se još i
"oseća" osećanjem, kojem nije potreban razumski dokaz,
 FORMALNO ODREĐIVANJE POJMA MORALA
6. Trenutačnost; moralna obaveza se oseća "trenutno", bez obzira što
čovek moze dugo da razmišljao sredstvima pomoću kojih treba da ostvari
moralnu normu,
7. Pritisak na ljudsku prirodu; moralna obaveza je teška, često
protivna jednom delu čovekovog bića koje je protivrečno (Frojdova
tipologija ljudske psihe!)
8. Ljudskoća; nemoralno postupanje se kvalifikuje kao neljudsko,
nedostojno čoveka, kao poricanje čoveka u sebi,
9. To ne znači da "nemoralnost" moze da se poistoveti sa nečim
"zivotinjskim" - i "nemoralnost" je čisto ljudska crta; samo čovek
4
moze biti - nečovek, dok zivotinja to ne moze biti nikada,
10. Griza savesti kao sankcija; osećanje stida i neodređenog straha
zbog posledica koje će nastupiti; takođe, osećanje gađenja, prezira
prema sebi i samoosude (samokaznjavanja u vidu samoubistva; griza
savesti potpuno autonomno osećanje koje se javlja automatski.
 SPOLJAŠNJA OBAVEZNOST MORALA
 Postoje "specifične" i "nespecifične" moralne sankcije;
 "Specifične" su "moralni prezir" i "moralno gađenje„
 Moralni prezir se sastoji u oceni moralnog prekršioca kao nizeg
bića;
 moralni prezir povlači i odgovarajuće drzanje prema prekršiocu,
 Moralno gađenje nije sud vrednosti, nego je specifično osećanje
neprijatnosti pri samoj pomisli na prekršioca
 "Nespecifične" sankcije se sastoje u smanjenju dodira, odnosa i veza sa
5 prekršiocem;
 U "nespecifične" spadaju i javno izrazavanje prezira, osude i ukora,
 Moze doći i do izvesnih prinudnih mera neposredno prema imovini, telu ili
zivotu prekršioca.
 POJAM PRIMENE MORALA

 Primena morala se sastoji u ponašanju određenih ljudi, moralnih

subjekata, po moralnim normama,
 Primena morala moze biti ili ponašanje po dispoziciji moralne norme,
tj. po osnovnoj moralnoj zapovesti,ili
 Ponašanje po sankciji moralne norme pošto se prekršila njena
dispozicija
6  Primena morala u širem smislu obuhvata i primenu moralne dispozicije
i primenu sankcije zbog njenog prekršaja.
 DEFINISANJE MORALNE SITUACIJE
 Moralna situacija je društvena situacija, tj. splet odnosa i veza
između dva čoveka ili više ljudi u kome postoji da se ponašaju po
izvesnim moralnim normama,
 Smatraju se moralno neregulisanim situacijama one u kojima nema
konkretnih moralnih normi o odgovarajućem ponašanju moralnih
subjekata,
 Nema nemoralnih situacija jer su sve situacije obuhvaćene
apstraktnim moralnim normama,
7  Osobina morala da na najapstraktniji način reguliše društvene
situacije - differentia specifica morala kao takvog ("Budi moralan!"),
 Čovek se ne moze osloboditi moralne vezanosti ni pobunom protiv
morala.
 DEFINICIJA MORALNOG PRAVA

 Moralno pravo (ili ovlašćenje) jeste ovlašćenje moralnog subjekta u

moralnom odnosu da zahteva da mu druga strana u tom odnosu,
subjekt moralne duznosti, učini nešto što je propisano normom,
 Npr., poverilac ima moralno pravo da mu duznik vrati dug, a dete
ima moralno pravo prema roditelju da ga ovaj izdrzava, kao sto
 Sagovornici imaju pravo jedan prema drugom da zahtevaju da se
govori istina,
8
 Moralni odnos je, tako, odnos uzajamnih, korelativnih prava i
duznosti - svakom pravu odgovara jedna moralna duznost i obrnuto.
 DEFINICIJA MORALNOG PRAVA

 Neki pisci odbacuju "moralno pravo" kao nešto što suštinski ne

odgovara moralu,
 Moral poznaje samo duznosti, ne i - prava,
 Moralni subjekt oseća samo svoju duznost, a nikako pravo drugog
subjekta,
 Pravni subjekt oseća i pravo drugog subjekta,
9
 Dok je subjektivno pravo "čisto" pravo, dotle moralno pravo uvek ide
s duznošću da se zahtevanjem svog prava obezbedi ispunjenje
duznosti drugog,
 DEFINICIJA MORALNOG PRAVA
 Moralno pravo je uvek i moralna duznost, ali to ne pobija činjenicu
da je ono i pravo, a ne samo duznost,
 Subjekti u konkretnom odnosu imaju jasno osećanje razlike između
polozaja tipičnog subjekta duznosti i onog tipičnog subjekta
moralnog prava,
 Njihova osećanja nisu ista, a nije isto ni mišljenje društva u
pogledu tog njihovog polozaja,
 Subjekt prava se moze i odreći svog prava KAO prava, ali ne i kao
10 duznosti,
 Postoji i element prava i element duznosti u moralnom odnosu.
 Zahtevajući svoje moralno pravo, subjekat prava neposredno
podstiče subjekta moralne duznosti da svoju duznost vrši