UNIVERZITET EDUCONS

FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE

SEMINARSKI RAD

HARTIJE OD VREDNOSTI
ČEK

NASTAVNI PREDMET:
BANKARSKO I BERZANSKO PRAVO

STUDENT:
Racković Biljana
SADRŽAJ:

1........................................UVOD
2........................................POJAM ČEKA
3........................................VRSTE ČEKA
4........................................ČEKOVNI POSLOVI
5........................................ZNAČAJ ČEKA
6........................................LITERATURA

1.UVOD

Da bismo predstavili pojam čeka neophodno je da se prvo upoznamo sa pojmom

hartija od vrednosti. Prema članu 234. Zakona o obligacionim
odnosima,hartija od vrednosti je pisana isprava,kojom se njen izdavalac
obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu.
Postoje različita shvatanja prilikom utvrđivanja pojedinih osobina
hartija od vrednosti. Ono što uvek važi je :
1. da je hartija od vrednosti uvek pisana isprava;
2. da hartija od vrednosti sadrži pismenu dozvolu izdavaoca;
3. da se pismena obaveza koja je uneta u hartiju od vrednosti mora ispuniti njenom
zakonitom imaocu tj. zakonitom imaocu hartija
od vrednosti.Pored ovih osobina zastupljena su i druga svojstva hartija od vrednosti
kao što su i :
1. da se u hartijama od vrednosti ne može raditi o svakoj vrsti obaveze,već samo o
pojedinim vrstama obaveza koje su pretežno i prvenstvenoimovinskog karaktera. One
mogu sadržavati,uz imovinske obaveze i neke druge obaveze,ali ne mogu bez
imovinskih obaveza;
2. da hartije od vrednosti mogu sadržavati pojedina ovlašćenja imaocu hartija od
vrednosti koja nisu istovremeno direktne i neposredne obaveze izdavaoca hartija od
vrednosti;
3. da je veoma visok stepen formalne strogosti hartija od vrednosti;

2
4. da hartije od vrednosti stvaraju ne samo izdavaocu nego i svakom dužniku po toj
hartiji od vrednosti veoma strogu obavezu koja lišava dužnika mogućnosti pojedinih
vrsta hartija od vrednosti,ali je ova strogost mnogo jače izražena kod svih
vrsta hartija od vrednosti nego kod pismenih isprava;
5. pravo koje je pismeno konstatovano na hartiji od vrednosti ne
može se ostvariti na drugi način nego jedino upotrebom
hartijom od vrednosti. Hartije od vrednosti imaju ogroman značaj u svakome društvu
u kome je organizovano robno-novčano tržište. One predstavljaju negocijabilne
(prenosive)isprave. Njihovim prenosom istovremeno se prenose i prava koja su u
njima inkorporisana. Postoje četiri kriterijuma od kojih se polazi prilikom utvrđivanja
pojedinih vrsta hartija od vrednosti:
1. prema načinu određivanja imaoca prava iz hartija od vrednosti
(HOV na ime,HOV na donosioca,HOV po naredbi,alternativne
HOV i mešovite HOV);
2. prema karakteru inkorporisanog prava u hartiji od vrednosti
(obligaciono-pravne HOV,stvarno-pravne HOV i HOV sa
pravom učešća);
3. prema stepenu povezanosti sa osnovnim pravnim poslom zbog
koga je došlo do izdavanja hartija od vrednosti i prema mogućnosti uticaja osnovnog
pravnog posla na ostvarenje i prenos prava iz hartija od vrednosti (apstraktne HOV i
kazualneHOV);
4. prema načinu postanka prava iz hartija od vrednosti (konstitutivne HOV i
nekonstitutivne ili deklarativne HOV).
Ono što je karakteristično za hartije od vrednosti jeste da se pravo iz hartije na
određeni način može preneti. U „Zakonu o obligacionim odnosima“,i to u čl. 241-249
nalaze se opšta pravila o prenosu hartija od vrednosti. U ovim odredbama regulisan
je:prenos prava iz hartije na donosilaca;prenos prava iz hartije na ime;prenos prava iz
hartije po naredbi;vrste indosamenta;prenos punomoćja i prenos za
zalogu;dokazivanje zakonitosti prenosa i zabrana prenosa.
S obzirom na odnos posla koji postoji izmedu posla povodom koga je hartija od
vrednosti izdata i same hartije od vrednosti ,mogu da se jave dve situacije.
Kada se kod hartije od vrednosti može videti svrha,cilj,osnova povodom koje je
hartija izdata,onda se kaže da tu dolazi do izražaja princip kauzalnosti.
Kada se pak nemože videti veza izmedu osnovnog posla hartije od vrednosti ,onda se
kaže da u ovom slucaju dolazi do izražaja apstraktnosti.
Hartije od vrednosti se dele na :hartije na ime,na donosioca i po naredbi.
Izmedu ostalog u hartije od vrednosti po naredbi spada cek o cemu ce u daljnem
tekstu biti reci.

3
2.POJAM ČEKA

Ček je pisana isprava na osnovu koje jedno lice-trasant,daje nalog

drugom-trasatu kod koga on ima raspoloživa sredstva,da bezuslovno plati po
viđenju određenu sumu označenom korisniku ili nekom drugom prema
remitentovoj naredbi,ili jednostavno donosiocu.
Bitna razlika između menice i čeka sastoji se u tome što kod menice u
trenutku njenog izdavanja kod trasanta ne mora da postoji pokriće,a kod
čeka ovo pokriće mora da postoji od momenta izdavanja čeka. Izdavanje
čeka bez pokrića predstavlja krivično delo. Ček kao sredstvo plaćanja ima
takvu osobinu kako u domaćim transakcijama tako i u međunarodnim.
Čekovno pravo je danas u svetu unificirano. 1931. godine doneta je
konvencija o jednoobraznom čekovnom zakonu,te konvencija o regulisanju
izvesnih sukoba zakona kod čeka i konvencija o taksama u materiji čeka. Na
osnovu ovako unificranog međunarodnog prava o čeku u našoj zemlji 1946.
godine donet je zakon o čeku,sa obzirom da je naša zemlja ratifikovala
odnose međunarodne konvencije.
Ček je stroga i formalna hartija od vrednosti pa za njega važe sva
načela koja važe i u meničnom pravu. To su načelo formalnosti , načelo
inkorporacije , načelo neposrednosti , načelo samostalnosti , načelo
strogosti , načelo solidarnosti , načelo apstraktnosti i načelo obaveznosti
iskazivanja čeka u određenoj vrsti novca.
Ček je formalna hartija od vrednosti koja nije punovažna ukoliko nije
izdata u zakonskoj formi i ukoliko ne sadrži bitne elemente koje za
izdavanje čeka zahteva zakon. Bitni čekovni elementi su : označenje da se
radi o čeku,bezuslovni nalog za isplatu naznačene svote novca iz trasantovog
pokrića kod trasata,ime odnosno firmu trasata (banke),mesto plaćanja
čeka,datum i mesto izdavanja čeka,potpis izdavaoca čeka. U samom slogu
čeka mora se označiti upotrebom reči-ček,da se radi o čeku,na jeziku na
kojem se ček izdaje. Sa ovim nema većih poteškoća,obzirom da određene
ovlašćene institucije emituju čekove u vidu formulara-blanketa.
Ček kao i menica mora da sadrži bezuslovni nalog za isplatu određene
svote novca. Čekovna svota mora da se označi kako brojem tako i
slovima.Sem ove naznake nije dozvoljeno dodavati dodatne sume novca
čeku,kao što su na primer kamate. Međutim,ako je to i učinjeno,ček nije
nevažan,jer po samom zakonu ako se odredi i kamata u čeku smatra se kao i
da nije napisana. Takođe zabranjeno je uslovljavanje isplate čeka na bilo
koji drugi način.
Ime ili firma trasata,moraju da budu upisane u samom čeku. Za
razliku od menice po samoj „Ženevskoj konvenciji“,kada se radi o čeku

4
trasat može da bude samo neka banka. Međutim,u međunarodnom platnom
prometu ček može da se vuče i na neko drugo lice,ukoliko je po zakonu
zemlje gde se ček plaća dozvoljeno da ta lica mogu da budu trasati. Prema
našem „Zakonu o čeku“, trasiranje čeka vrši se isključivo na banku kod koje
se i inače deponuju novčana sredstva. Ček se plaća po viđenju,što znači da
označenje dospelosti ne predstavlja bitan sastojak čeka. Ako bi,prema
tome,dospelost bila drugačije označena,takva isprava izgubila bi pravno
dejstvo čeka.
Ček mora da sadrži i potpis trasanta,izdavaoca čeka. Po pravilu,to je
jedno lice,ali dozvoljeno je da i više lica izdaju jedan ček,pa se onda radi o
sutrasantima. Trasant je glavni čekovni dužnik po izdatom čeku,i to ostaje
sve do momenta dok ga trasat,dakle banka ne isplati. Kod ovoga,još jednom
je značajno podvući,da trasant ne sme da izda ček ukoliko u momentu
njegovog izdavanja nema pokrića kod trasata.
U čekovnom slogu moraju da budu označeni i mesto i datum
izdavanja čeka. Što se tiče mesta izdavanja,ako ono nije posebno
označeno,predpostavlja se da je to mesto pored trasantovog potpisa. Datum
izdavanja čeka je takođe bitni čekovni element i bez njega ček bi se smatrao
nevažećim. Takođe mora biti određeno i mesto plaćanja čeka,kako u
geografskom pogledu (u kojem gradu,u kojoj državi),tako i putem
određivanja banke u kojoj će se ček naplatiti.
Pored navedenih bitnih elemenata u ček se mogu uneti i klauzule kao
na primer :klauzula o izveštaju ili bez izveštaja,klauzula bez troškova (bez
protesta) i klauzula o moneti (unosi se u ček kada se radi o međunarodnom
prometu).

3. VRSTE CEKA

Prema nacinu izdavanja ,tj. nacinu oznacenja korisnika ili imaoca ceka ,razlikujemo
cek na ime,cek po naredbi i cek na donosioca.
Cek na ime je takav cek u kome je izricito oznacen imalac ceka ,remitent,tj. lice kome
se treba isplatiti cekovna suma.Cek na ime prenosi se kao i cek po naredbi
,indosiranjem,pa u slucaju da je ovakav cek indosiran ,trasat je dužan da isplatu ceka
izvrši poslednjem indosataru ako postoji neprekinuti niz indosamenata.
Cek po naredbi je takav cek u kome je prilikom izdavanja oznaceno da se isplata ima
izvršiti po naredbi izvesnog lica .Ova klauzula ovlašcuje remitenta da može cek
preneti dalje putem indosamenta.
Cek na donosioca je takav cek u kome nije oznaceno lice kome se ima platiti cekovna
suma ,vec se ona ima isplatiti svakom donosiocu ceka.Ovakav cek se prenosi

5
tradicijom ,tj. Prostom predajom drugom licu ,što omogucuje njegovu laku i brzu
cirkulaciju.Trasat je dužan da cek na donosioca isplati licu koje mu ovakav cek
podnese na isplatu.

Pored ove tri vrste ceka postoje i posebne vrste cekova prema njihovom obliku i
nameni ato su ;
Barirani cek je takav cek koji imalac ceka može naplatiti samo preko banke .Radi
toga se cek sa lica precrtava paralelnim crtama koje su dijagonalno povucene.Naziv
ovog ceka nastao je od francuske reci barrer,što znaci precrtati. Barirani cek trasat
neisplacuje u gotovom novcu imaocu ceka ,vec ga dostavlja onoj banci koja se javlja
kao posrednik za naplatu i koja taj iznos stavlja na raspolaganje imaocu ceka,preko
njegovog otvorenog racuna.
Isplatni cek je takav cek kojim se daje nalog trasatu da cekovnu sumu isplati imaocu
ceka u gotovom.
Virmanski cek je takav cek na cijoj je prednjoj strani –licu-stavljena oznaka ,, samo
za obracun,, .Virmanski cek se nemože isplatiti u gotovom novcu ,vec samo putem
obracuna,na osnovu koga banka ,kao trasat, smanjuje za iznos ceka tekuci racun
izdavaoca ceka,a povecava tekuci racun korisnika(remitenta)Oznaku na ceku može
staviti trasant a i svaku docniju imalac ceka.Virmanski cek se najviše upotrebljava
medusobna placanja privrednih preduzeca i organizacija.
Akreditivni cek upotrebljava se kod nas pri otkupu poljoprivrednih proizvoda od
proizvodaca kada ovaj otkup vrše trgovinska ,odnosno otkupna preduzeca.Ova
preduzeca vrše isplate proizvodacima putem akreditivnih cekova.Korisnik može
dobijene cekove naplatiti u gotovom kod svih poslovnih jedinica Narodne banke i na
svakoj pošti..Akreditivni cek važi tri meseca od dana izdavanja , aglasi na unapred na
ceku naštampane iznose.Ovaj cek se izdaje na ime odredenog lica.
Putnicki cek izdaje se obicno ukorist putnika ,turista,trgovca i dr.Kod nas ove cekove
izdaje Narodna banka i oni se mogu upotrebiti za placanje saobracajnih i drugih
usluga,taksa,poreza,...Oni se mogu naplatiti u gotovom kod Narodne banke i važe tri
meseca racunajuci od dana kada kupac ceka potpiše cek kao trasant i stavi datum i
mesto izdavanja ceka.
Cirkularni cek je cek koji banka kao trasant izdaje korisniku ,koji kod nje ima
pokrice ,ovlašcujuci ga da isplatu ceka može tražiti od bilo koje njene filijale ili banke
korespodenta.Ovom vrsto ceka se uveliko olakšava placanje i otklanja upotreba
gotovog novca.Cirkularni cekovi imaju duži rok važenja ,oni važe 6 meseci
,racunajuci od dana izdavanja.

4.ČEKOVNI POSLOVI

Budući da se radi o strogo formalnoj hartiji od vrednosti,postoje

6
određene čekovne radnje i to su:izdavanje čeka,zatim prenos čeka
(indosament),aval čeka,prezentacija čeka na isplatu,isplata čeka,opoziv i
regres čeka.
4.1.Izdavanje,prenos i aval čeka
Izdavanje čeka je veoma slično izdavanju menice,samo što
trasant,izdavalac čeka mora u trenutku izdavanja ovog pisma ima
odgovarajuće pokriće kod trasata,banke. Ovo pokriće mora da je u novcu ili
novčanom potraživanju,a ne u robi ili hartijama od vrednosti.
Popunjavanje čeka stavljanjem trasantovog potpisa,kao i predajom
čeka remitentu,smatra se da je ček izdat. Sadržaj čeka može se ispisati i
mašinom,ali potpis mora da je izvršen svojeručno (ako je izdavalac čeka
pravno lice onda uz potpis ovlašćenog lica mora da se stavi i pečat
preduzeća).
Ček na ime ili po naredbi prenosi se indosamentom,ukoliko nije u
njega uneta rekta-klauzula; ček na donosioca jednostavnom predajom ove
hartije od vrednosti iz ruke u ruku, a rekta-ček prenosi se putem građanskopravnog
ustupanja (cesije). Pravila o indosiranju menice odnose se i na
prenos čeka,sa izuzetkom što kod čeka postoji samo vlasnički i
punomoćnički indosament.
Davanjem jemstva (avala) obezbeđuje se isplata celog ili delimičnog
iznosa označenog u čeku. Avalista može biti svako lice osim trasata,a ako
nije označeno za koga je dato jemstvo,onda će se smatrati da je dato za
trasanta. Obaveza avaliste je solidarna i odnosi se samo na onaj iznos na koji
je avalista dao jemstvo.
4.2.Prezentacija na isplatu i isplata čeka
Prezentacija čeka na isplatu je takva čekovna radnja koja obavezuje
imaoca čekada prilikom zahteva za isplatu podnese (prezentira) ček trasantu
u mestu plaćanja čeka. Rok za prezentaciju čeka kreće se od 8-70 dana u
zavisnosti od udaljenosti mesta izdavanja i mesta plaćanja. Momentom
izdavanja čeka počinje da teče rok za njegovu prezentaciju.
U našoj zemlji ček plativ mora da se podnese trasatu na isplatu u
sledećim rokovima:u roku od 8 dana ako je mesto izdavanja i mesto plaćanja
jedno isto mesto u našoj zemlji;u roku od 15 dana,ako su mesto izdavanja i
plaćanja različita a oba su u našoj zemlji;u roku od 20 dana,ako je ček plativ
u zemlji izdat u nekoj od evropskih zemalja;ako je ček izdat u nekoj
vanevropskoj zemlji i to na obalama Sredozemnog ili Crnog mora
uključujući i ostrva u njima,onda je rok za prezentaciju u našoj zemlji 40
dana od momenta izdavanja;i ako je ček izdat u nekoj zemlji izvan Evrope u
roku od 70 dana mora se prezentirati radi isplate u našoj zemlji.
Napomenućemo,da za pojedine vrste čekova kao što su

7
cirkularni,putnički i drugi mogu biti predviđeni posebnim zakonom i
posebni rokovi za prezentaciju za isplatu (za cirkularni,na primer iznosi 6
meseci od dana izdavanja).
Nepoštovanje utvrđenih rokova za prezentaciju čeka povlači
odgovarajuće posledice. Imalac čeka gubi svoja regresna prava prema svim
regresnim dužnicima izuzev prema trasantu. Trasant ostaje u obavezi sve do
nastupanja zastarelosti čeka.
Isplata čeka je čekovno-pravna radnja kojom trasant na osnovu
blagovremene prezentacije čeka i provere podnosioca kao zakonskog imaoca
čeka vrši isplatu označene sume. Proveravanje podnosioca čeka ima poseban
značaj polazeći od toga da zakoniti imalac čeka zasniva svoje pravo na
neprekinutom nizu indosamenata. Ako na poleđini čeka na ime ili po naredbi
nema upisanih indosamenata,trasat je dužan da se uveri da li je podnosilac
čeka identičan sa remitentom,licem na čije ime ili po čijoj naredbi je ček
izdat. Kod čeka na donosioca nema svih onih oblika proveravanja i trasat
može isplatiti označenu sumu svakom licu koje prezentira takav ček.
Isplatom čeka u celosti od strane trasata gase se obaveze indosanata i
trasanta. Zato trasat ima pravo da zahteva od imaoca čeka da mu ovaj na
samom čeku potvrdi da je izvršena isplata.
4.3.Opoziv čeka
Opoziv čeka je čekovno-pravna radnja kojom trasant zabranjuje
trasatu da po određenom čeku izvrši isplatu iz njegovog pokrića. Opoziv
čeka se može učiniti : protekom roka na prezentaciju čeka na isplatu,ali i pre
proteka roka za prezentaciju čeka na ime ili po naredbi,pod uslovom da je
opoziv stigao trasatu pre nego što je ovaj izvršio isplatu čeka. Obično se
opoziv vrši u pismenoj formi.
44.Regres zbog neisplate
Regres zbog neisplate vrši imalac čeka,u slučaju trasatovog odbijanja
da plati iznos označen u čeku,protiv trasanta,avaliste i svojih prethodnika
(eventualnih indosanata), radi naplate čekovnog potraživanja.
Da bi imalac čeka mogao da ostvari svoje regresno pravo potrebno je
da u zakonskom roku podnese ček na isplatu i da u slučaju potpunog ili
delimičnog odbijanja isplate od strane trasata podigne protest zbog neisplate.
Redovan način protesta može se zameniti potpisanom izjavom trasata na
čeku kojom odbija da izvrši isplatu čeka uz stavljanje datuma kad je ček bio
prezentiran radi isplate. Ovakva izjava se mora u toku protestnog roka,po
zahtevu imaoca čeka,uneti u protestni registar što se mora od strane od
protestnog organa-suda potvrditi na čeku ili njegovom alonžu.
Regresni zahtev imaoca čeka prema trasantu i indosantima zastareva
za 6 meseci od momenta koji obeležava rok za prezentaciju čeka radi isplate.

8
Takođe i regresni zahtevi indosanata jednoh protiv drugih ili protiv trasanata
zastarevaju za 6 meseci. To znači da će po proteku 6 meseci od momenta
kada je indosant iskupio ček,ili je protiv njega podignuta tužba,nastupiti
zastarelost regresnih zahteva.

5. ZNAČAJ ČEKA

Ček ima značajnu primenu u privredi, u platno prometu, on služi kao pogodan
instrument plaćanja u unutrašnjem ,ali i u međunarodnom platnom prometu , jer se
upotrebom čeka sve više potiskuje upotreba gotovog novca u prometu plaćanja.
Samim tim , novčana sredstva vlasnici deponuju kod banke, umesto da ih sami čuvaju,
time se sredstva bolje raspoređuju, a I sami vlasnici dobijaju kamatu na deponovan
novac. Na taj način , kod banaka se koncentrišu velika novčana sredstva , koje one
mogu da investiraju u proizvodnju , i razne grane privrede. Takoda se korišćenjem
čeka postižu znatne uštede , jer se izbegava slanje gotovog novca koje je uvek
skuplje , a ismanjuje se rizik povezan sa prenosom novca u drugo mesto, samim tim
trgovina čekom je jeftinija i sigurnija. Upotrebom čeka se smanjuje I mogućnost
grešaka u isplati.

LITERATURA:

1. Poslovno Pravo- prof. dr. Svetolik Kostadinović,prof. dr. Mile Račić

2. Bankarski poslovi I hartije od vrednosti- prof. dr. Slavko Carić
3. Zakon o čeku – Sl.L SRJ 5/2003,Sl,G RS 43/2004
4. Bankarsko Pravo- prof. Stevan Šogorov
5. www Podaci.net