KREONT

Ne želi premoći svud, jer što moću dobi,

do života ne isprati te. 1510

HOR
O građani otadžbine Tebe, evo Edipa, znalca čudesne zagonetke
i prvog čoveka, čiju sreću niko nije gledao bez zavisti! Gledajte
u kakav ponor sudbe grozne pade on! Zato nikog, dan dok onaj
poslednji ne dočeka, 1515 neću proslavljati kao srećna, pre
no doplovi ikraju veka svog a nikakav ne pogodi ga jad.

SOFOKLE

ANTIGONA
Prvi put u ovom prevodu prikazana
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu
17. dcembra 1951.
Redaktor prevoda
Anica Savić-Rebac
 PROLOG
<PRVI CIN)

LICA PRVA POJAVA Antigona; Ismenaa

ANTIGONA I kceri Edipove
ISMENA kćeri Edipove D svitanje. Iz dvora na desna vrata dolazi Antigona, pa za
njom Ismena.
KREONT, car tebanski
EURIDIKA, žena njegova
HEMON, sin njihov
TIRESIJA, prorok
STRAŽAR ANTIGONA
PRVI GLASNIK
DRUGI GLASNIK
HOR STARACA TEBANSKIH Ismena mila, sejo moja rođena,
PRATNJA KREONTOVA I EURIDIKINA da I' znadeš za jad kakav što zbog Edipa
još Div ga ne učini nama živima:
Pozornica prikazuje carski dvor u Tebi sa trojim vratima: na ta nema bede, niti'-jada ikakva,
srednja idu Kreont i Euridika, na desna — za gledaoca — ni nečasno ni ružno hišta što ti ja 5
dvoranstvo, Aritigona i Ismena, a na leva starci. Hor, stražar,
Hemon, Tiresija, glasnik, idu, kao domaći, na desru međ tvojim ne videh i mojim jadima.
ulaz. Pa i sad opet kakvu, kažu, naredbu
poglavar celom gradu ovčas izdade?
Da 1' znaš, da 1' ču šta? Ili ne znaš da se zlo
za mile naše sprema k'o za dušmane. 10

ISMENA
O milim vest još nikakva, Antigona,
ni vesela ni tužna meni ne stiže,
bez oba brata otkad nas dve ostasmo,
što jedan drugog u dan jedan ubiše.
A otkad noćas vojska ode argivska, 15
od tada ništa više nisam čula ja,
ni da sam srećnija a ni nesrećnija.

ANTIGONA
To znađah dobro, pa te pozvah ovamo pred vrata
dvorska da me čuješ nasamo.
11 — Grčke trageđije

161
 ISMENA
A šta je? Neka reč te uznemirila.
ANTIGONA
Zar nije Kreont jednom bratu našemu
čast groba dao, a drugome uskratio?
Eteokla je, kazuju, po zakonu
i sudu pravednom u krilo zemlji dao,
na onom svetu da ga mrtvi poštuju,
a Polinika što nam jadno poginu
naredio je, kažu, građanima svim
da niko ne pogrebe i ne okuka,
Bez plača i bez groba da ga ostave,
da bude satkim plenom gladnim pticama.
30
To kažu da je tebi dobro Kreonte
i meni, velim,i meni naredio,
pa amo hita onima što ne znaju
da javno kaže to; i stvar tu ne smatra
k'o šalu, nego 'usudi 1' se na to ko,
od naroda ga srfže smrt pod kamenjem.
Stvar tako stoji, a sad posvedoči ti
s vrlinom da 1' se rodi, il' se izrodi.
ISMENA
U takvim prilikama šta bih, jadnice,
pomogla ja da vežem il' odrešujem?
40
ANTIGONA
De, vidi, trud i muku sa mnom deliš li?
ISMENA U
kakvoj napasti? I šta to naumi?
ANTIGONA Da i ti sa
mnom brata mrtvog sahraniš.
ISMENA
20 ahraniti ga misliš, mimo zabranu?
ANTIGONA
K'o moga i tvog brata, ako nećeš ti,
25 45
jer izdajnica, bogme, neću biti ja.
ISMENA O,
jadnice! Zar i kad Kreont zabrani?
ANTIGONA On
nema prava od mog da me odbija.
35
ISMENA
Vaj meni! Oca, sele, opomeni se
u kakvu jadu prestavi se omražen 50
kad grehe svoje otkri sam, pa zbog njih on
sam rukom sebi oba oka iskepa!
Pa majka mu i žena, dvostruka je reČ,
pletenim užem sramno skonca život svoj!
A treće, oba naša brata nesrećna 55
u jednom danu jednom smrću padoše
kad jedan drugog bratskom rukom ubiše!
Nas dve smo same sada ostale, pa čuj:
najgora smrt nam ako mimo zakona sad
ne poslušamo carsku odluku i vlast. 60
Al' na pameti imaj ovo: žene smo,
pa nećemo s muškarcima se boriti;
pa onda nama jači zapovedaju,
te i to i još gore valja slušati.
Ja, dakle, moliću se pokojnicima 65
nek oproste, jer ovo jači nameću,
i poslušaću vlast. Ta uzimati trud
nad snagu svoju — nije pamet nikakva.
163
DRUGA POJAVA
ULAZNA PESMA
HOR
Prva strofa
Zrako sunčeva, prekrasni
sjaju, kakav nikada još
Tebi sedmorih vrata pre
zasjao nije! Granu, gle,
dana zlatnoga zenice,
preko Dirkinih vira stiže!
105
Sa Štitom belim dušmana,
što iz Arga oružan sav
dođe nam, njega u bežanje ti
uzdom potera bržom.
U zemlju ga našu Polinik doveo
110
zbog protivurečnih sporova ljut;
k'o orao glasno klikćući,
od Arga do Tebe preleti put,
a krila k'o beli sjala mu sneg,
sav oružan bi
i konjogrivkom zaštićen kacigom.
Prva antistrofa
Iznad 'krovova stade već
pa na sedmora vrata svud
zinu kopljima ubojnim,
ali ode pre nego krv
naša žvalo mu napuni,
još pre nego nam venac kula
žarzapali omorikov.
Takav bojni Arejev zvek
s leđa zaori, i žestoki zmaj
tešku bitku je bio.
Veličanje ohola jezika Div
ne trpi nikako; spazivši njih
gde snažnom bujicom navaljuju svi
166
pa zveketom zlata se ponose još, on
munjom zavitla pa obori tog što srtaše
već na zidu da zapeva pobedu.
Druga strofa
Na tle se odbojno strovali koji tada
s ognjem u ruci u mahnitu napadanju
jurnu pomame pun
kao vetra preljutog mah.
Tu njega takva stiže smrt.
Drugima, gle, druikčiju kob
dosudi taj veliki bog
Arej, presrećni borac.
Na sedomorim vratima sedam se svih
poređalo vođa, svi junački soj,
i silnome Divu priikazuju plen
k'o svečanu žrtvu do jadnika dva;
po ocu i majci rođena braća,
a jedan na drugog udari kopljem
i obojica jednaku nađoše smrt.
Druga antistrofa
Ali je preslavna Pobeda došla nama,
kolima bogatoj Tebi se poradova;
zato ratove sve
zaborav'te potpuno sad!.
U božje hajd'mo hramove,
115
igrajmo svi vasceJu noć,
Bakhija bog biće nam vođ,
Teba sva da se trese!
Al' evo nam Kreont, Menekejev sin,
baš ide; u zemlji nam vladar je on,
po skorašnjem božjem udesu dan,
a jamačno mis'o premišlja neku,
120 jer svima je nama poslao poziv
i sve starešine ovoga grada
na vanredni ovde sazvao zbor.
(Dolaze Kreont i dva glasnika.)
125
 Ta ja— nek znade Div što svagda vidi sve —
PRVA E P I S O D I J A zaćut'o ne bih nikad kad bih video 185
(DRUGI CIN)

PRVA POJAVA Hor, Kreont

KREONT
O ljudi, grad nam silnom trešnjom bogovi
uzljuljaŠe, pa opet stojna digoše.
Po glasnicima sa svih strana pozvah vas
da amo dođete, jer znam da Laju vlast
165
i presto svagda poštovaste odano,
pa potom — dok je Edip gradom upravlj'o,
a kad on pade, siriovima njegovim
jednako verno pokoravaste se još.
AI' otkad oni dvojom smrću padoše
170
u jednom danu kad se sami skobiše -
i svojom rukom kirvcu grešno proliše,
svu, dakle, vlast i presto imamjsada. ja,
po rodu jer sam pokojnima najbliži. —
Al ne može se znati srce, mišljenje i sud
175
la koga čoveka, dok prvo ne vidiš
da vešto vlada i da zakon poznaje.
Ko celim gradom upravlja, a ne mari
za pravi savet, vec od straha nekoga
svoj jezik veže, za tog i sad mislim ja
180
i odavno već da je rđa najgora.
Ni onoga što više voli srodnika
no otadžbinu, ne cenim ja nimalo.
 da beda ide zemlji mesto spasenja,
a nit bih dušmanina grada uzeo
za prijatelja, jer znam: grad je nama spas;
i dokle srećno jedrimo pod njegovim
pod jedrima, mi prijatelja tečemo.
190
Tim zakonima ovaj grad ću dizati.
I s tim se slaže što sam građanima sad
za Edipove sinove naredio. Eteokla, što za
naš grad se boraše 'i pogibe, a kopljem prvi
junak bi
nek sahrane i svaku nek mu dadu čast I
najboljim mrtvima što dole pristaje a Brata
mu — o Poliniku zborim sad — što htede
zavičaj i boštva rodbinska
na povratku iz bekstva ogniem spaliti
i bratove se krvi htede napiti.
a građane odvesti kao robove,
da niko ga — naredih gradu_ovome — I nej
počasti ni grobom ni.naricanjem
vec da bez groba — svakom oku nakazan
168
od ptica i od pasa bude razderan
To sud je moj, i nigda rđe kod mene
pred poštenima neće čast uživati.
Al' ko je odan ovom gradu, mrtva ga
i živa ia ću poštovati jednako.
HOROVOĐA
Ti smeš to činiti, Menekejeviou, sa
dušmanom i s prijateljem države, al'
možeš svakim služiti se zakonom za
195 mrtve k'o i za nas koji živimo.
KREONT
200 Čuvari mojih zapovesti bićete!
HOROVOĐA
Naredi neko mlađi neka bude to!
205
169
210
215
 KREONT
AI' kod mrtvaca straža već se postavi.
HOROVOĐA
Pa šta nam, dakle, drugo još naređuješ?
KREONT
Da paziš na red, ako ne veruje ko.
HOROVOĐA
Ludaka nema takva da je smrti rad.
220
KREONT
I plata takva biće. Ali nadanje u
dobit ljude često u jad strovali.
(Dolazi Straiar.)
ĐRUGA POJAVA Hor, Kreont, Strolar
STRAŽAR
O, care, neću reći kako hiteći doleteh ti
od laka skoka zaduvan! Ta mnoge misli
mene zadržavahu i okretah se putem da se
povratim, jer slušah srce gde mi mnogo
zboraše: „Šta ideš, jadan, tamo gde te
čeka sud? Zar, bolan, opet stojiš? Ako
Kreontu ko drugi kaže to, zar nećeš
stradati?" RazmiŠljajući tako mučno
odmicah, i tako meni kratak odulji se put.
Odlučih najzad amo da se zaputim,
saopštiću ti, mada nemam reći šta.
Ja stigoh ti, jer tvrdo imam nadanje: 235
pretrpeću tek ono što je suđeno.
KREONT
A zašto li si duhom tako klonuo?
STRAZAR
Pre svega hoću da ti kažem o sebi:
jer dela nit počinih niti krivca znam,
a nit je pravo zlo da kakvo prepatim.
240
KREONT
Baš smeraš protiv dela da se ogradiš. No,
očito je, nešto novo javićeš.
STRAŽAR
Zbog strašna glasa moram baš da odlažem.
KREONT
Izreci već, pa idi onda slobodno!
STRAZAR
Pa kazaću. Baš ovčas neko pogrebe
225
245
mrtvaca; suvim prahom on mu posu leš i,
kako treba, sveti obred izvrši.
230 KREONT
Šta govoriš? Ta ko se, ipak, usudi?
STRAŽAR-
Ja ne znam. Niti sekira tu udari
nit kuka pade, zemlja, tvrda, suva sva,
 250
170
 neispucana, neutrta kolima,
izvršiocu traga nema nikakva.
A prvi kad nas dnevni stražar izvesti
o tome, svima beše čudo jezivo.
On iščeznu, doduše — grob ga ne pokri,
255
al ozgo tanak beše prah, da mine greh.
Tu nit se kakvoj zveri nalazio trag,
ni psetu kakvu što bi došlo glodati.
Među nama se grdne psovke orile,
sve stražar panjk'o stražara, i gotov boj
260
na kraju — nikog ne bi da nas rastavi.
Jer svaki od nas beše za to delo kriv,
al' niko jasno, ne zna beše izgovor.
A hteli smo i maziju izvlačiti,
kroz oganj prolaziti, klet' se bozima
265
da delo nije naše, i da ne znamo
ko smisli ili učini ga. Napokon,
kad ništa više traženjem ne otkrismo,
reč jednog ču se, a mi glavom k'zemlji svi
od straha: ne znasmo ni šta da reknemo
ni šta da radimo da dobro ispadne.
To beše reč: o delu tebe moramo
izvestiti, a ne treba ga tajiti
To pobedi, pa mene zlosrećnika žreb
izbere da se toga srećnog posla prihvatim.
Ja stigoh nerad, a znam: ni ti nisi rad,
jer glasnik zlih glasova nikom nije drag.
HOROVOĐA
Odavno, gospodaru, domišljam se ja: od
božje možda ruke to se dogodi.
KREONT
Umukni, dok me govor tvoj ne rasrdi
U jedan mah da lud i star ne osvaneš!
Jer tvoja reč je nesnosna kad govoriš
za mrca onog da se brinu bogovi.
K'o dobrotvora zar ga ceniše pa sad
zakopaše, a dođe da im hramove
172
sa stupovima spali, dare zavetne,
i zavičaj, i zakone da uništi?
Il' vidiš da bog čini poštu zlotvoru?
To ne! No neki građani već odavno
ne podnose me, protiv mene gunđaju, 290
i tajno glavom tresu, vrat ne saviše
pod jaram poslušan da meni ugode.
I dobro znam da ovi baš čuvare te
potplatiše, zločinstvo to da počine.
Za ljude još ne nasta takva uredaba 295
da nosi zlo k'o novac. Taj i gradove
razorava, on ljude goni iz kuća,
on plemenita ljudska srca zavodi,
i uči da na ružna dela pristaju,
on pokaza im način svakog varanja 300
i svakog delanja obesvepivanje. A
one što za novac to uradiše niih kada-
tada kazna stići će.
(Straiaru)
No ako Divu ja još čast iskazujem,
to dobro znaj mi, evo ti se zaklinjem:
ne uvrebate 1' krivca za tu sahranu
i na oči ga meni ne dovedete,
270 e neće dostati mi vaša gola smrt,
no visićete živi dok zločinstvo to.
ne odate, da znate gde se bere ćar,
310
275 pa posle da ga grabite i shvatite
da ne treba dobitak svugde želeti.
Ta videćeš: zbog sramna ćara mnogi već
postradaše, a sreći se ne doviše.
STRAŽAR Govorit' smem li? Il'
da okrenem pa grem? 315
KREONT Zar ne
280
znaš da mi i sad mrsko govoriš?
285
173
 STRAŽAR I sada, kad se spasoh mimo svaki nad i
sud, ja mnogu hvalu bogu dugujem.
je 1' uho ili dušu reč uvredila?
(Ode.)
KREONT Šta kitiš
tu? Šta tražiš mesto bola mog?
TREĆA POJAVA
STRAŽAR Ta
fcrivac dušu ti, a uho vređam ja. PRVA STAJAĆA PESMA
HOR
KREONT
Prva strofa
O, lele meni! Baš si pravo ćaskalo!
Mnoge sile postoje na zemlji, al'
nijedna kao čovek silna: čovek pJovi
320 i po sinjem moru, a prati ga južnjak
nepogodan i valovi zapljuskuju burni.
STRA2AR On i Zemlju, najvišu boginju, međ
bozima večnu neumornu, neprestano
Al' dela onog nikad ne izvrših ja! u duboko ore, ralo mu se veruga po
brazdi a konji ga svakog leta vuku.
KREONT I
Prva antistrofa
to, i još za novac dušu prodade! I plemenu lakokri-lih ptica meće
zamke te ga veŠto lovi, i buljuku
STRAZAR divljih životinja i gomili riba pod
Kuku! Lele! pučinom razapinje i namešta mrežu
umnik čovek i veštinom svojom
Ao jada, kad ko sudi pravo ne sudi! divlju 'krotiv gorohodnu zverku,
vratogriva zauzd'o je konja, gorskom
KREONT bitku još neukroćenu u jaram je
Sad sudom šali se, no ako krivaca uhvatio šiju.
ne odate mi, onda ćete priznati Druga strofa
325 I govoru i vetrnoj misli
da samo bedu stvara dobit rđava! dovio se i državnom redu

(Odlazi.)
STRAŽAR
Da mogu samo naći ga! No našao il' ne
naš'o — sreća to namenjuje — tek mene
ovde nećeš više videti!
174

i odbrani od mraza nemila
355
i strelica dažda plahovita
pronalazač svih putova — čovek.
Bez pomoći ne gre u budućnost.
360
Od smrti samo ne izbaja leka,
a pronađe ustuk teškoj bolji.
Druga antistrofa
Nad požudom kao mudrost neku ima
svoju stvaralačku snagu, sad zlu
hodi, a sad hodi dobru. Božju pravdu
drži l' k'o i zakon, biće dika svojoj
otadžbini, a sramota kad zlu drsko
krene. Ne prišao mom ognjištu takav
i ne bio -nikad s moje strane!
'Hf
DRUGA E P I S O D I J A
(TRECI CIN)
PRVA POJAVA Hor, Straiar, Kreont, Antigona
HOR
Kolebam se! Nije 1' to božanski lik?
36 Kad znadem, ne mogu da izjavim ja
da nije Antigona devojka ta.
5 O, jadnice ti
od jadnoga oca — Edipa, ah! 380
Šta slutim? Valjda te ne vodi taj
što carevu zapovest prekrši ti,
zatečnu gde bezumno skrivi?
37
STRAŽAR
0
Gle, to je ona koja prestup izvrši.
Kod mrca uhvatismo je. No gde je car? 385
HOR
Iz dvora, evo, bas po zelji dolazi.
KREONT A šta je?
Zašto baš u zgodan stigoh čas?
STRAŽAR
O, care, nikada se kleti ne treba jer
nova mis'o staru mis'o poriče
12 — Grčke tragedije 177
 pohvalih se da neću amo dolazit'
390
kad onih pretnja tvojih odagna me huk.
Al' opet, u radosti brzoj, nenadnoj,
što svako drugo zadovoljstvo premaša,
ja stigoh, mada zakletvom porekoh to,
a vodim ovu momu; baš je uhvatih
gde kiti grob Tu nije kocka vađena, otkriće
to je moje, nikog drugoga. Sad sam je,
care, uzmi, ikako žediš ti raspituj i
osuđuj! A ja, red je već, od ovih beda
odlazim oslobođen.
KREONT
Ti ovu vodiš? Kako? Gde je uhvati?
STRA2AR
Mrtvaca ona zakopa. Sad znadeš sve.
KREONT Da I'
znadeš pravo? Govoriš li istinu?
STRAŽAR
Nju videh — mrtvom sprema zabranjeni grob.
Da 1' jasno sad i razgovetno govorim?
KREONT
Pa kako vide je i kako uhvati?
STRAŽAR
Ovako beše. Kad od tebe dođosmo,
a pošto čusmo tvoje pretnje strahotne,
mi odmah sav s mrtvaca prah ometosmo,
i dobro otkrijemo telo natrulo,
u zavetrinu na kraj hridi sednemo,
da od njega se k nama smrad ne raširi.
178
Tu jedan drugog reč'ma grdnim psovasmo,
u službi svojoj kad ko trom se pokaže.
To dugo trajaše, dok u svom sjaju krug 415
sunčani nasred neba nije uziš'o,
i pripeka priprekla. Tada nenadno
sa zemlje vetar diže prah, jad nebeski,
pa zakri polje, celo lišće kidajuć'
395 u šumi; silni vazduh napuni se njim. 420
Mi žmireć' trpljasmo taj bogodani bič.
Tek vihor minu posle duga vremena,
kad eto devojke gde gorko zakuka
ko ptica glasom tananim, kad ugleda
400 gnezdašce pusto, prazan ležaj bez mladi. 425
I ona, kad mrtvaca gola primeti,
zajauče, a one strašnim kletvama
sve proklinjaše koji to učiniše.
Donese odmah suhog praha rukama,
lepokov digne tučan. sud i trostruku 430
na mrca izli žrtvu pa ga posveti
A mi, kad sve to videsmo, potrčimo
i skleptamo je, al' je ništa ne bi strah.
Za prvi i za drugi psovasmo je čin,
a ona stajaše baš ništa ne krijuć'. 435
A meni milo, al' i žao beše to.
Jer sam se od zla spasti, to je najslađe,
al' u zlo vući prijatelja svojega —
to bodi. Al' je moja takva priroda
da za sve manje marim no za život svoj
405
440
KREONT
(Antigoni)
A ti, da, ti što glavu zemlji obori, da 1'
priznaješ da svrši to, il' poričeš?
410 ANTIGONA
Da, priznajem, taj čin je moj, ne poričem.
 KREONT
(Stražaru)
Ti možeš na put poći ku-da god si rad,
od teške krivice oslobođen si sad.
(Straiar ode.)
DRUGA POJAVA
KREONT
(Antigoni)
A ti ne nadugo no reci ukrattko
da 1' znade da ja to zabranih naredbom?
ANTIGONA
Da, znadoh. Kako ne bih? Svakom jasno bi.
KREONT I ti se
drznu za'kon taj da pogaziš?
ANTIGONA
Ta valjda ne dade mi Div tu naredbu
ni Pravda, sustanarka donjih bogova
što ljudma ove postaviše zakone.
Ne smatrah tako jakom tvoju naredbu
da božje. nepisane, stalne zakone
I preteći može; ti si ipak smrtan stvor.
Oddanas nisu oni, ni od juče ne, no večno
važe, niko ne zna otkad su.
Tek strahujući ma od čije obesti,
ja ne hteh za njih trpet' kaznu od boga.
Ta znala sam da mreti moram, kako ne?
180
Pa da i ne naredi ti. No umrem li
pre vremena, to k'o dobit samo uzimam.
Ko živi, ikao ja, u mnogim jadima,
zar ne bi njemu smrt spasenje donela?
Pa f.ja neću žalit' ako dočekam 465
445 ovakav udes. Ali da sam podnela da moje
majke sin bez groba istrune, e, to bih žalila;
al' za smrt ne marim. Pa čini 1' ti se da sam
ludo radila,
pred ludim kanda trpim prdkor ludosti. 470
Hor, Kreont, Antigona HOROVOĐA
Od strasnog oca strasna odaje se ćud u
kćerke: ne zna od zla da se uklanja.
KREONT
No, znaj, takva prkosna i tvrda ćud
da najpre klone; d najčvršće željezo
što pretvrdim ga žarki oganj učini, 475
najčešće slomi se pa sitni, videćeš.
I znadem da se besni konji ukrote
malenim uzdama. Jer obest onome
ne dolikuje ko je sluga bližnjem svom.
Već ta je onda znala da mi prkosi 480
kad oglašenu prestupi mi zapovest;
sad opet prkosi mi što se razmeće
tim delom, pa se posle njega podsmeva.
450 Ja, zbilja, ne bih bio muž, već ona bi,
ta drskost kad bi nekažnjena ostala! 485
Pa bila mi od sestre kći, i bliža još
.od sviju što ih porodični čuva Div;
ni ona a ni sestra neće najgoroj
455
umaći šudbinij Jer i onu jednako
okrivljujem da s ovom smisli sahranu. 490
I nju mi zovite! Ta ovčas videh je
gde besni po kući; poludela je već.
460 (Straia iz pratnje Kreontove ode po Ismenu.)
 T
A duša zna se rado napred odati kad kogod
grešno delo tajno zasnuje. Duboko mrzim KREONT A nije 1' brat i onaj s njim što
kad se neko zatekne u činu zlu, a hoće da ga
iskiti. pogibe? ANTIGONA
ANTIGONA Po ocu i po majci brat je rođeni.
Zar želiš više nego da me ubiješ? KREONT Pa što
KREONT mu onda milost činiš bezbožnu?
Ja ništa. Kad to imam, sve sam postig'o.
ANTIGONA
ANTIGONA
To neće pali pokojnik potvrditi. 515
Sta čekaš, dakle? Ništa mi se ne sviđa od
reči tvojih, nit' se svide ikada; a tako ni tebi KREONT Kad
ne godi moja reč. Al' otkuda bih lepšu slavu
postigla no otud što sahranih brata rođenog? njega k'o i grešnog onog poštuješ?
Ta svi bi rekli da se njima mili to kad jezika
im ne bi zatvarao strah. Al' s vlažću druga
sreća ide pod ruku, pa sme da dela i da zbori ANTIGONA Brat
po volji.
ubi brata, ne rob gospodara svog!
KREONT
KREONT A
Ti jedina od Kadmovića vidiš to!
zemlju har'o nam, a onaj branio.
ANTIGONA
ANTIGONA
I ovi vide, ali ćute pred tobom.
Had, ipak, za sve takve traži zakone.
KREONT
KREONT
Ne stidiš se kad misliš od njih drukčije?
Al' ne da čestit jednak bude rđavu.
ANTIGONA
Sramota nije činit' poštu bratu svom. 520

ANTIGONA Ko zna da
1' dole to za sveto smatraju?

182 183
 KREONT ANTIGONA

Al' dušman nikad, ni kad umre, nije drag.
ANTIGONA
Za ljubav, ne za mržnju, ja sam rođena!
KREONT
Kad moraš ljubiti, ljubi dole oba,
a ja dok živim, neće žena vladati!
(Dovode Ismenu.)
HOR
Al' eno Ismene pred vratima onde
za sestricom suze gde proliva, gle,
a oblak na obrvi lice joj krasno
nagrđuje
i lepovidne obraze kvasi.
Al' pravda taj ne dopušta ti sporazum, nit'
htede ti, nit' s tobom ja učinih to.
ISMENA
Ne ustežem se da u tvojoj nesreći 540
po burnom moru jedrim s tobom zajedno.
ANTIGONA
Zna Had i oni dole čiji čin je grob; ja
525 dnuge ne volim što ljube rečima.
ISMENA
Ne, nemoj, sejo, da mi sad zabranjuješ
da s tobom umrem i da mrtvog posvetim! 545
ANTIGONA
Ti ne smeš sa mnom umreti: ne prisvajaj što
nisi takla! Dovoljna je moja smrt.
530
ISMENA A što da

TREĆA POJAVA Hor, Kreont, Antigona, Ismena živim bez tebe kad ostanem?

KREONT ANTIGONA
Kreonta pitaj! Ti se staraš za njega.
Ti što se po kući k'o guja šunjala
i meni tajom pila krv, a nisam znao IS M E N A
dve pobune da hranim protiv prestola,
de, reci: da li priznaješ da i ti bi A što me vređaš? Ništa ti ne koristi. 550
kod groba, il' se zakdinješ da ne znaš za nj? 535
ANTIGONA
ISMENA Da, smejem ti se, al' i patim zato ja.

U činih delo, ako ona priznaje; i ja

sam učesnik, i nosim krivicu. 185

184
 ISMENA KREONT
Pa ima I načina da pomognem ti još? U tebe, da, sa zlima zlo kad odabra. 565
ANTIGONA ISMENA Zar bez
Ti sebe spasi! Bekstvu tvom ne zavidim! nje ja da sama život provodim?
ISMENA KREONT Ne
0, jadne mene! Udes tvoj da izgubim? spominji mi ove! Više nema nje!
ANTIGONA
ISMENA Svom
Ti život sebi htede, a ja sebi smrt! 555
sinu zar ćeš verenicu smaknuti?
ISMENA
KREONT
Al' svoje nisam razloge prećutala.
Za oranje i drugih njiva naći će
ANTIGONA ISM
ENA
Ti jednima, a ja ugodih drugima.
Al' nema ljubavi k'o njihova što bi! 570
ISMENA
KREONT Ja ne
Pa jednaka je sada naša krivica.
volim da sin mi ženu ima zlu.
ANTIGONA
Ne boj se! Ti si živa! Moja duša već ISMENA
preselila se davno, služi mrtvima. Što otac tebe ruži, dragi Hemone!
560 KREONT
KREONT Baš suviše me ljutiš i ti i tvoj brak!
Te devojke su, mislim, baš poludele: sad
ova, — ona otkako se rodila. ISMENA

ISMENA Razdvojićeš je zar od sina svojega?

U takvim nesrećama, care, nikada 187
ni žilav duh ne ostaje, no nestaje.
»
186
 naraštaju rađa je naraštaj. Evo ih neki
KREONT
bog ruši, spasa nemaju.
Ta i granu poslednju,
Ta Had će sprečit' bračnu vezu njihovu.
što Edipovoj lozi sjajem zablista, 600
sad opet donji uzimaju bogovi,
njin krvav zastire je prah,
575 i reči bezumlie, i gnevna srca strast.
ISMENA Pa njoj Druga strofa

je, kako vidim, određena smrt! Dive, koji bi prestupak

ljudski skršio tvoju vlast? 605
Nju nikada san ne svlada sve što svlada
KREONT ni neumorni meseci;
k'o vladalac u vekotrajnoj mladosti
To i ja vidim. (Slugama) Ne časite, sluge, sad, olimpskim ti upravljaš sjajem blistavim. 610
već u kuću ih vodite! Zatvorite Pa odsad unapred, k'o pre,
to ženskinje, a ne da šeće slobodno! taj zakon uvek važiće:
I naletice beže kad već uvide 580
životu njihovu da smrt se primiče. za sveg života smrtniku
nijednome čas ne prođe izvan jada.
Kreont, Hor Druga antistrofa
Nada, bludnica velika, 615
(Antigonu i Ismenu odvedu.)
mnogim ljudima pomaže,
ČETVRTA POJAVA
a mnogim je dim nestalnih, praznih želja;
ne znadu što im gamiže,
DRUGA STAJAĆA PESMA dok žarki oganj noge im ne oprži.
Slavljenu reč pametno neko izusti: 620
KREONT, HOR kad u jad koga baci bog,
Prva strofa on za zlo to ne uzima,
585 no dobra traži u tome;
O srećnika kojima život ne okusi zla! a kratak trenutak boravi izvan jada.
Kome bogovi kućom potresu, tog jadi
ne minu, već svaki mu naraštaj vazda prate, (Dolazi Hemon.)
baš kao kad nepogodni 590
traćki dunu vetrovi,
pod more u mrak srne uzburkani val,
pa iz dubine tamne pesak valja crn
što silni vetar uzdigne,
a jekom ječi valom udarani žaL
Prva antistrofa
Gle, prastare trpije Labdakida pokojnih gde
još novu trpiju živima rađa: 5«

188
 TRECA EPISODIJA
(CETVRTI CIN)
PRVA POJAVA Hor, Kreont, Hetnon
Gle Hemona, najmlađeg deteta, gle,
od poroda tvojega; dolazi 1' on
zbog Antigone u srcu noseći bol.
da 1 žalosti ga njihov nesuđen brak?
KREONT
To začas bolje znaćemo no vračevi.
(Sinu)
O, sine, valjda ne stiže na oca ljut što
zaručnici svojoj ču za presudu? II tebi
drag sam kako god postupio?
HEMON
Ja tvoj sam, oče! Dobre misli negujuć
i moje dobru putiŠ; slušaću te ja. Ta
nikakav mi neće preči biti brak no ti dok
putem dobra vodiš sina svog.
KREONT
Da, sinko, da, to treba imat' u srcu:
U svemu najpre očev savet saslušaj.
640
190
Ta zato ljudi baš i mole bogove da poslušna im
deca diče domove, da zlo od dušmanina zlom
odbijaju, a prijatelje kao otac poštuju. Al kome
deca rađaju se rđava, što drugo — reći ćeš —
taj sebi izrodi no nevolju i silan dušmanima
rug? I Pa zato, sinko, nemoj da rad naslade i sa
ženom pamet svojui izgubiš, jer zriaj j da
studen onda čeka tebe zagrljaj I kad u tvom
domu živi žena rđava — ta ima 1' veće rane
nego rđav drug? Odbaci, pusti momu tu, k'o
dušmanku, da nekome u Hadu bude nevesta!
Ta nju ja uhvatih gde od svih gradana pred
celim svetom ona jedna prkosi; pa neću gradu
da se laža pokažem, već ubiću je. Neka Diva
priziva, čuvara krvi! Negujem li neposluh u
rodu, rašće izvan roda jači još. Jer ko u svojoj
kući strogo postupa, i narodu će važiti k'o
pravičan. Ko zakon gazi, ili silom obara, il'
misli da vladarima gospodari, od mene takav
neće steći pohvalu. No koga grad izbere, toga
630 poslušaj i u malom i pravidnom i suprotnom! I
takav čovek znaće — smem se nadati — da
lepo vlada i da sluša sam; u kopljanoj oluji
svoj će položaj očuvati k'o vrli, pravi ratni
drug. Od neposluha nema većega ti z1a. On
gradove razvaljuje i domove raskopava; on
kida kopljanički red i goni ga u bežanje, A gde
je red, pos1ušnost sa.mo glavu mnogu spasava.
Pastoga treba da se brane naredbe, a ženi
nikako podleći ne treba! Jer, ako treba, nek nas
mušiko protera, 'a ne da_kažu da smq_od
žena slabiji.
635
 HOROVOĐA
To sve što reče čini nam se pametno da
reče, ako starost duh nam ne vara.
HEMON
Bogovi, oče, daju razum ljudima,
od svega blaga što je blago najveće.
Ja ne bih mogao ni znao tvrditi
da nije istina to sve Što kaza ti.
Al' istinu ti katkad vide i drugi.
Od tebe mogu bolje ja da vidim sve što neko
zbori, tvori il' osuđuje. Jer pred tobom se boji
čovek pučanin da zbori ono što ti čuti ne volil.
A ja sa strane dobro mogu slušati
tu momu kako ceo grad oplakuje što
ona, od svih žena najnedužnija,
najsramnije za dično delo umire. Svog
brata, što u seči pade krvavoj,
bez groba psima ne dade proždrljivim, nit'
ptici kakvoj, da ga oni rastržu. Zar zlatne
pošte ona nije dostojna?
Ovako tihano se tajni širi glas.
A za me, babo, blaga nema skupljega no to
kad vidim da te sreća prati svud. Šta deci
lepše sja no slava očeva
il ocu dobar glas o deci njegovoj? Pa zato
nemoj samo na to misliti da valja tvoja reč
a druga ničija.
Jer ko god misli da je trezven samo on, da
jezikom il umom druge nadmaša, taj,
otkrije li dušu, prazan zjapiće, al' i
mudracu priliči da uči još a pri tom luk da
suviše ne zateže. Pa vidiŠ: kad bujice zimi
udare drveće što se svija grane očuva, a
što se opre, s korenom se izvali. I brodar
kad na jedru čvrstozategne.
192
užeta. neće vihoru da popusti,
on brodi da1je s izvmnutom palubom.
Popusti zato i promeni naredbu.
Ko mlađi mogu 1' i ja svetovati što,
za čoveka je, velim, ponajviša čast 720
kad svako znanje pamet kiti njegovu. A
nije 1' tako — to se retko dešava —
lepota je i drugu mudru čuti reč.
HOROVOĐA
Čuj, gospodaru, ako zgodno govori!
(Hemonu)
Ti Oca čuj! To oba mudro zboriste. 725
KREONT
Ta mi, zar mi s ovakvom kosom srebrnom od
mladog momka tu da pamet učimo?
HEMON
Što nije pravo, ništa. Ako sam ti mlad, ti
više gledaj samu stvar no godine.
KREONT
Zar prava stvar, kad neposlušne poštujem? 730
HEMON Ne
želim da se pošta čini rdama.
KREONT Zar
takva bolest nije nju zarazila?
HEMON Al'
narod sav u Tebi tako ne misli.
13 — Grčke tragedije 193
 KREONT
KREONT
Pa grešim li što svoje pravo poštujem?
Zar narod da mi kaže šta da odredim?
HEMON
HEMON
Ne poštuješ kad gaziš pravo božiie. 745
Zar ne vidiš da baš k'o dete reče to? 735
KREONT
KREONT Da za drugog, ne
Ej, ćuti, pogane što ženi posta rob!
za se zemljom upravljam?
HEMON
HEMON To nije
Al nisi nas o da sramoti robujem!
država što jednom pripada.
KREONT
KREONT A nije 1
Bar govor tvoj u korist one ide sav.
onog država iko vlada njom?
HEMON
HEMON
U tvoju njenu i u donjih bogova
E, lepo bi ti pustom zemljom vlad'o sam!
KREONT
KREONT
Dok živi, ti se nećeš nikad ženit' njom. 750
Taj, čini mi se, onoj ženi pomaže.
HEMON
740 No umre li. nien grob još nekog primiće
HEMON Da, KREONT
ako ti si žena. Briga si mi ti. Još pretnjama zar tako drsko prkosiš?
KREONT O, huljo, s HEMON Da l'
ocem svojim zar se prepireš? pretim kada korim praznu misao?
HEMON Jer vidim:
ti o pravdu sad se ogreši. 194

KREONT
SAm lud, zar da plačem druge da opametiš
HEMON
Da nisi, otac, reko ibih da si lud.
755
KREONT Ti,
robe ženin, ne ulaguj mi se tu!
HEMO^ Sam zborit'
hoćeš, ali drugog ne slušaš?
KREONT
Ti meni to? Al' Olimpa mi samog, znaj:
na svoju radost nećeš mene grditi!
(Pratnji)
Povedite to grdilo da ovaj tren
tu izdahne pred vereničkim očima!
HEMON
Zar preda mnom? Odbaci svaki pomišljaj!
Tu neće pasti ona, niti ćeš igda ti
mog*lica ugledati očima;
već besni tu pred pokomim drugarima!
(Ode)
DRUGA POJAVA
HOROVOĐA
Taj mladić, gospodaru, naglo ode ljut, a
opasan je tako mlade duše bol.
196
KREONT
Nek radi, misli više iznad sila svih,
od sudbe neć spasti devojaka tih!
HOROVOĐA
Nameravaš zar obe da ih pogubiš?
KREONT Ne onu
što ne dirnu. Dobro govoriš.
HOROVOĐA
A kakvom smrću drugu misliš ubiti?
KREONT
Odvešću je gde ljudska noga ne gazi i
živu sakriti u jamu kamenu; a hrane daću
tek da greh da ne bude. da ne bi ljaga ceo
grad ukaljala. i onde Hada — samo njega
poštuje od bogova — nek moli da joj mine
smrt Il, bar će znati da je uzaludan rad kad
čovek ono poštuje što krije Had.
760
(Kreont ode.)
TREĆA POJAVA
TREĆA STAJAĆA PESMA
HOR Strofa
765 Ero, bože nepobedni, Ero, ti
što na plen padaš i devojci u
potaji
Hor, Kreont
 na obrazu ležiš nežnom i
prelaziš preko mora i CETVRTA E P I S O D I J A
seljaku u stan svrćeš, ni 785
besmrtnik još nijedan a ni (PETI CIN)
čovek malovečan tvojoj
moći ne uteče. Koga raniš
pomahnita.
PRVA POJAVA Hor, Antigona
Antistrofa 790
Ti i srce pravedničko na
zlo vučeš za pogrdu; ti i
ovaj metnu razdor među
ljude jedne krvi. Jasni čari
trepavica u neveste 795
milobračne pobeđuju i HOROVOĐA
pred vlašću zaštićuju Sad i ja vam granice zakona sam
zakon silni. Jer boginja zanesoh se ovde gledajuć' ovo. I
neodolna njim se igra, suza ne mogu ustavit' vir:
Afrodita. 800 Antigonu vidim, evo je ide u
(Vođe Antigonu.) ložnicu svima što donosi mir. 805
JADIKOVKA

198 posledn sjaj

jim gledam
Prva strofa putem , evo,
sad posledn
ANTIGONA hodim ji put,
bolna i nikad
Oh, gledajte me, ljudi zavičaja mog, sunčev više!
Živu
me Had
vodi,
kud će
otići
svi,
na
obale
Aheron
ta;
svatova 810
c ne
pevaše
mi,
niti mi
kogod 815
još,
k'o
mladoj 199
pesmu
zapeva,
već
Aheron
t mi
ložnica
!
 HOR Tebe lepokolne
dubravo! Evo, sve vas ja 845
kao svedoke zazivam
Pa slavna i pohvale dostojna da nedužna i nežaljena ni od kog
u mrtvčko skrovište polaziš sad, u grobni zatvor polazim
nit' pogubna sušica satr' ti vek, u neviđene rake mrak!
nit' nagradu steče što deli je mač, 820 O, jao meni, jao, 850
već svojom ćeš voljom jedina ti ni s ljudima ni s pokojnicima,
od samrtnih živa silazit' u Had. ni sa živim ni sa mrtvim neću boraviti!
Prva HOROVOĐA
antistrofa Do krajnje ti se smelosti popnu,
do Pravdina visokog stigla si praga,
ANTIGONA al' tu mi se, dete, u propast sruši. 855
A k'o otac ti mi mučiš nakakvu muku.
Čuh kako tužno zginu Tantalova kći, Druga antistrofa
tuđinka Frižanka,
uza Sipilsku Olavicu; 825 ANTIGONA
kao bršljan obuze nju Ti tače u najljuću ranu srca mog,
obavita ponikla hrid. pretešku žalost oca moga i udes
Još je i sad rastače dažd, našega roda sveg —
kazivaju, a nigda sneg slavnijeh Labdakida. 860
ne ostavlia; pod plačevnom 830 Materin odre klet na kom je
Obrvomkvasi joj vrat. majka mi rođeno čedo grlila,
I mene sasvim kao nju nesrećnog moga babajka,
na večni pokoj sprema bog.
te nesrećnicu mene rodila! 865
Ja njima sada prokleta
HOROVOĐA
i neudata polazim!
Al' ona je boginja, božanski soj, O, jao, brate moj,
a mi smo smrtnici, smrtnička krv. 835 ti zlosrećnu si ljubu našao,
Al' veliku slavu si postigla ti pa si mrtav živu mene u smrt povukao! 870
što stradaš i s bozima jednaku kob
i živa i pokojna deliš. HOROVOĐA
Bogodušan biti sveta je dužnost, al'
Druga strofa
onoga vlast ko stara se za vlast
ANTIGONA prestupiti — to se nikako ne sme. A tebe
je tvoja pogubila volja:
Jao, smeju mi se! Očinskih ti bogova, Epoda
što mi se rugaš? Nisam mrtva, no živim. 840
Grade, o grada mog
najbogatiji rode,
Dirkino vrelo ti.
 ANTIGONA
Bez suza i bez srodnika
875
i bez svatovca jadnu me
već vode putem spremljenim!
Više ne mogu jadnica gledati
ovo sveto oko svetlosti.
880
Udes moj neožaljen
od dragih niko ne žali.
(Dolazi Kreont.)
DRUGA POJAVA Hor, Antigona, Kreont
KREONT
Od tuženja i plača ko bi prestao
da može takvim plačem smrti pobeći?
(Slugama)
Što brže je odvedite! Pod grobni svod
zatvorite, kako vam zapovedih,
i samu ostavite, neka ili mre
il' živa pod ovakvim krovom grobuje
Što do te mome stoji, mi smo nedužni,
a stanka s nama tu na svetu nema njoj.
ANTIGONA
O, grobe, ložnice, o, kućo podzemna,
moj večni čuvaru! Sad tebi polazim
ka svojima, što najviše ih pogibe,
a sve ih veće dočeka Fersefasa.
Ja mrem sad poslednja, najveća bednica,
a mom životu suđen ne isteče vek.
Al' tvrdu gajim nadu da ću ocu svom
ja mila stići, mila stići i tebi,
o, majko — mila tebi, mili brate moj!
Ta ja vas mrtve svojim oprah rukama,
900
i okitih, pa žrtvu izlih nadgrobnu.
A sada, Poliniče, pošto telu tvom učinih
poštu, jad ovakav žanjem sad! Pred
pametnima s pravom odah tebi čast. Ta
nikada, ni kad bih decu imala, ni kad bi mi 905
se mrtav raspadao muž, to ne bih pregla
preko volje građana. Pa kome zakonu to
zborim za volju? Da muž mi umre, dobila
bih drugoga;
da dete izgubim, i dete od drugog. 910
Al' ikad mi majku i još oca krije Had brat
nikakav se neće meni roditi. Po takvu ja te
više cenim zakonu no'ikog drugoga: to
Kreontu je greh i strašna drskost, mila
glavo bratova! Ovako rukom on me zgrabi, 915
odvalači bez venčanja i bez svatovskih
pesama, ne udadoh se, niti decu negovah, .
no usamljena, evo, bez rodbine ja međ
mrtve jadna u grob živa odlazim! A kakvu
zapovest prestupih božiju? A kud još da se 920
mučenica obraćam na bogove i ikog da
zovem u pomoć? Ja, pobožna, osvanuh,
evo, bezbožna. Al' ako bogovima dopada se
to, kad umrem, priznaću da greh učinih ja, a
greše 1' ovi, ne stiglo ih veće zlo no moje 925
što ga protiv pravde spremaju!
885
HOR
Još jednako istog vihora bes i
nadalje njenu potresa svest.
890 KREONT 930
Vodiči zato suze će liti
za tvoje korake spore!
ANTIGONA
Jao meni! Već reč me podseća ta
895 da smrt je blizu!
202 i
 KREONT
Ja nikakvu tebi ne dajem nadu
935
da neće se tako svršiti to.
ANTIGONA
0, tebanski kraju, očinska zemljo,
o, bogovi dedova naših!
Već vode me, evo, ne ostajem više!
Oh, gledajte mene, starešine Tebe,
940
gde jedina ostah, careva kćerka,
i kako i od koga čoveka stradam
što svetu ispunih dužnost!
(Antigonu odvedu.)
TREĆA POJAVA
ČETVRTA STAJAĆA PESMA
HOR
Prva strofa
I Danajin lik je mor'o negda ovu
sjajnu ostaviti svetlost i u dvore
okovane ući. I ložnica, crnom grobu
slična, mladost njenu skrivaše u
sebi. A ona se, moje čedo drago,
krasnim svojim ponosila rodom,
zlatnu ona čuvala je kišu, seme
božje pod srcem je krila Al' je uvek
moć sudbine strašna; ni bogatstvo
njoj uteći neće, ni bog Arej, niti
tvrde kule, a ni crne morošumne
lađe.
204
Prva antistrofa
I Drijantov sin lakosrdica, car
edonski, okovan ti beše a zbog
svoje porugljive ćudi. Sapeo ga
Dionis, bog silni, i bacio u tamnicu
hladnu. Tu ga grozna ostavila
vatra, ostavilo besnilo ludačko,
bele pene svenulo mu cveće! I on
vide da je u svom besu hulnom
rečju boga uvredio. Menadama
gušio je zanos, gasio im klicanje i
plamen, svirkoljubne razdraživ'o
Muze.
Đruga strofa
Kad se ide od Mrkih pećina, a na
jednu i na drugu stranu, prostiru se
bosporske obale i Salmides leži,
varoš tračka. Arej blizu svoje
dvore ima, i on vide one oči slepe
u dva brata, u dva Finejića, oči
slepe za osvetom viču. U Fineja
divlja ljuba bila, pastorcima oči
oslepila, udarila oštrim mačem
britkim i još vrhom tkalačkoga
čunka.
Druga antistrofa
Ginuli su nesrećnici oni i plakali
jadnu sreću svoju, jer ih majka
945 porodila njina, porodila u nesrećnu
braku. Krv su njena Erehtidi stari;
u dalekim ona pećinama, na
strmenim onim hridinama,
nen
950
na očinskim uzraste burama
ta vilovna ćerka Borejina, 985 PETA E P I S O D I J A
čedo božje; al' su kćeri moja,
i nju isto oborile tako (ŠESTI CIN)
tri Sudilje, tri dugovečnice.
(Dolazi Tiresija, vode ga dečaci.) Eor, Tiresija, Kreont
PRVA
POJAVA

TIRESIJA
Glavari Tebe, istim putem stigosmo nas
oba, jednim gledajući očima, jer slepac
hodi ti kud vodac vodi ga. 990
KREONT A 995
šta je novo, starče moj Tiresija?

TIRESIJA
Izvestiću te, a ti vrača poslušaj!

KREONT
pređe nisam uma Monio se tvog.

TIRESIJA
zato gradu ovom krmar beše vešt.

KREONT

Potvrdit' mogu, imao sam koristi.

207

TIRESIJA
0 dlaci, pazi, sreća opet visi ti.
KREONT
A šta je? Od te reči mrak mi na srce!
TIRESIJA
Kad čuješ znak veštine moje, znaćeš sve. Da
ptice motrim, priđoh starom sedištu, gde
svakoj ptici beše sastajalište, kad čujem
ptičju graju meni neznanu, sve ljuto, besno
grakću, sve se.čupaju i kandžama
smrtonosnim ubijaju; ta lepet krila ne bi meni
nejasan. U strahu odmah kušah ja paljenicu
na plamenom oltaru, al' iz žrtve plam ne
buknu, nego vlažan mlaz iz bedara po pepelu
se razli, sta se topiti, pa onda dimiti se i
rasturati, a uvis prsnu žuč, i sav se rastopi
ovijen loj, te vire kosti bedrene.
1 onda ovo momče mene izvesti
za gatanje da nema jasnih znamenja,
jer ono vodi mene, druge vodim ja.
A grad nam, evo, strada s tvoje odluke.
Na žrtvenikesve-i na sva ognjišta k'o hranu
svoju psi i ptice raznose komade tela
Polinika. nesrećnog Pa onda, čuj me: bogovi
ne primaju ni naše mofitve, ni plamen s
bedara, nit' ptica grakće graktanjem
dobrosrećnim omastivši se krvlju mrtva
čoveka. To, dakle, sinko, dobro promisli! Ta
grešenje u ljudskoj leži prirodi.
A zgreši l' ko, to nije više čovek lud a ni
bez sreće ako, u zlo padnuvši, tvrdoglav
nije, nego leka traži zlu. Samosion si,
moram te osuditi.
208
14 — Grčke tragedije
^
No slušaj savet moj i ne zlostavi leš!
Je 1'junaštvo —mrtvaca opet ubiti? 1030
Ispekoh, pa ti rekoh.Najveća je slast
od mudra savetnika savet primati.
KREONT
O, starče, vi u mene nišanite svi,
k'o strelci u cilj, i veštinom proročkom
iskušavate mene; pleme proročko 1035
već odavno me prodade i ukrca.
Ta hasnite, od Sarda jantar kupujte
i zlato indijsko, kad volju imate!
Al' onog ni u grob nećete položiti!
Ma hteli orli da ga jedu Divovi, 1040
do božijeg da razvlače ga prestola,
ni toga greha ja se neću prepasti
ni sahranu dopustiti. Jer dobro znam
da boga niko ne može ukaljati -
Al', starče moj, Tiresija, i čovek jak 1045
zna pasti padom sramotnim, za sramnu stvar \kad lepo
zbori da imade koristi.
TIRESIJA
Ah!
Da 1' zna od ljudi neko, da li razmišlja
KREONT
A šta to? Što to govoriš za dobro svih?
TIRESIJA
Od svega blaga da je razum najbolje. 1050
KREONT
A luda pamet, mislim, ponajveći jad.
209
M
 TIRESIJA Ta KREONT
bolest baš je tebe sveg zarazila. Al' znajde, srca moga ne potkupi ti!
KREONT Ne TIRESIJA
želim vraču grdnju grdnjom vratiti.
Al' i ti znaj da neće mnogo krugova obići
TIRESIJA To sunce svojom brzom trkijom, a ti ćeš sam od 1065
svoje krvi mrtvima mrtvaca jednog vratiti u
činiš kad mi kažeš da laž proričem. zamenu. Jer s ovog sveta ti u donji ubaci
stvorenje živo, u grob sramno preseli, a mrca
KREONT ovde donjim ne daš bozima, uskraćuješ mu
grob i svete obrede. On tebi a ni svetu gornjih 1070
Sve pleme proročko je srebroljubivo bogova ne pripada, no i njih time zlostaviš. Al'
zato Srde šalju Had i bogovi k'o skore
osvetnice da te vrebaju, u takvu istu da te sruše
1055 nevolju! A odmeri da 1' i to sada govorim za
srebro kupljen. Neće dugo trajati, od plača 1075
TIRESIJA ljudi, žena, grcaće ti dvor. Svi gradovi se bune
kao dušmani što rastrgana tela oskrnaviše il'
A carsko ti dobitak voli sramotan psi il' zverad ili ptica krilata što kleti
smrad na žrtvenike raznosi. K'o strelac jer
KREONT A znaš me vređaš, takvu strelicu odapeh ti u gnevu 1080
pravo u srce, a nećeš njihovu uteći užegu.
li da s vladarom svojim govoriš? (Obraća se svom vodiču)
TIRESIJA To znam! Ta sa A ti me, sinko, mojim vodi dvorima, nek ovaj 1085
srce na mlađima iskali i nauči da gaji jezik
mnom spase grad i steče vlast mirniji i svoju pamet bolje nego do sada!
1090
KREONT Ti
(Tiresija i vođa mu odu.)
vrač si mudar, ali voliš nepravdu.
TIRESIJA
Primoraćeš me da ti tajnu otkrijem.

1060
KREONT Pa
otkrij, nemoj samo radi koristi!
TIRESIJA I
mislim tako, ali za dobitak tvoj.
14* 211
 ~

DRUGA POJAVA Hor, Kreont HOROVOĐA

HOROVOĐA
Postupi tako, ne poveravaj to drugima!
On, gospodaru, ode, strašno proreČe, a
znamo, otkad ova kosa srebrna umesto KREONT
crne glavu nam obavija, još nigda gradu
lažne reči ne reče. Da, ovog časa. Hajte, sluge, hajdete što god
vas ima, nema! Budak u ruke, pa žurite na
' KREONT ono mesto pogledno! A kalko sad drugu 1110
stvorih odluku, ja sam ću, kako svezah, i
To i sam znam, i srce mi se zbunilo. 1095 odrešiti. Jer strah me uči: stare svete
Popuštanje je strašno; opiranje zlo zakone do posledniega daha treba čuvati.
(Kreont ode sa slugama, a Hor sam ostane.)
još strašnije. Prokletstvom dušu raniću. _
HOROVOĐA
TREĆA POJAVA
Sad treba saveta, Menekejeviću!
PETA STAJAĆA PESMA
KREONT
HOR
Pa šta da radim? Kazuj! Poslušaću ja.
Prva strofa
HOROVOĐA
Bože s mnogim imenima,
Da pustiš devoj'ku iz kuće podzemne, . 1100 divna diko Semelina, sine 1115
Điva gromovnika, štono
a onom što ga baci grob da podigneš! slavnu obilaziš Italiju, vladaš
dolom svete Deje eleusinske,
KREONT i u našoj živiš Tebi,
postojbini bakhantkinja, uz 1120
To savetuješ i misliš: treba biti blag? talase Ismenove, gdeno
nekad ponikoše zubi zmaja
HOROVOĐA pomamnoga!
Što brže, gospodaru; kazne božije Prva antistrofa 1125
brzonoge su, brzo stignu grešnike>v
Tebe sjajni vide plamen sa
KREONT dvoglave one hridi,
Vaj meni! Teško je. al' srce stisnuću 1105
da popustim; sa silom zaludan je boj.
21
212 3
gde koričke hode nimfe i
kastalskom slaze vrelu. Tdbe
šalju niške gore sve bršljanom
okićene, i zeleni šalju žali,
njini grozni vinogradi — kad
s veselim pratiljama hitaš Tebi
u pohode i klikuješ od radosti.
Druga strofa
Više nego sve gradove ti poštuješ
našu Tebu s majkom što je munja
ubi. Ljuta bolest ceo grad nam i
sav narod pritisnula, te nam i sad,
bože, stigni skokom svojim
spasonosnim sa parnaskih
vrhunaca ili preko mora šumnog.
Druga antistrofa
Aoh, bože, kolovođo zvezda štono
vatrom dišu, zaštitniče klika
noćnog, o, divotni sine Divov,
svani s Naksa, svog ostrva, s
pratnjom svojom, sa Tijama, što
zanosno slave tebe, gospodara
svoga Bakha, cele noći igrajući!
(Dolazi Glasnik,)
A kakvu opet žalost javljaš kraljevsku?
EKSODA
(SEDMI ČIN)
PRVA POJAVA Hor, Glasnik
GLASNIK
Susedi dvoru Kadma i Amfiona, 1155
ni jedan ljudski život, bio kakav god,
pohvalit' neću nikad a ni pokudit'.
Jer sreća podiže i sreća svakada
strovaljuje i srećne k'o i nesrećne.
Ni jedan vrač nam udes naš ne kazuje.
1160
Ta Kreont beše jednom srećan, mislim ja,
kad od dušmana Kadmov oslobodi grad
i uze vlast u zemlji svu i vladaše,
a cvetaše mu usev — deca čestita.
A sada ode sve. Kad koga ostave
1165
života radosti, taj više, za me bar,
ne živi, nego, smatram, živ je mrtvac on.
Golemo blago nek u domu ima svom
i život provodi u sjaju kraljevskom,
a sreće pri tom nema, ne bih dao ja
1170
ni senku dima za to mesto radosti!
HOROVOĐA
GLASNIK
Izdahnuše, a živi smrt im skriviše.
 216
HOROVOĐA Pa ko je I baš
odmako
krivac? Ko li pade? Kazuj nam! h
prevorn
GLASNIK icu,
vrata
E, Hemon pogibe. Sam rukom proli krv! već
otvorih,
a do
1175 ušiju
mi
HOROVOĐA Da 1' dopre
glas
rukom očevom il' svojom rođenom? 0 našoj
nesreći.
GLASNIK Sam Ja
klonuh
svojom, očev rasrdi ga postupak. nauzna
k
na ruke
HOROVOĐA sluškinj
ama,
O, vraču, kako pravo onu reče reč. padoh u
nesvest.
GLASNIK Stvar Al'
kažite
tako stojiš a sad dalje većajte! mi opet
kakva
HOROVOĐA beše
vest!
Pa evo jadne ljube Kreontove, gle, Ta
slušaću
1180 je, ja
Euridike. II' nešto dozna za sina il' sam
slučajno iz dvora ide ovamo. vična
jadima.
(Izlazi Euridika)
GLASNIK
DRUGA POJAVA Hor, Glasnik, Euridika Ja, mila
gospo,
EURIDIKA kao
svedok
O, svi vi građani, ja čuh vam razgovor, reći ću,
kad pođoh k izlasku da kajna molitvom zatajit'
u božice Palade pomoć zamolim. neću
ma ni
1185 mrvu
istine.
Da blažim sad, a docnije da osvanem k'o laža?Istina ie b
svagda uspravna., A ja k'o vođ povedoh muža tvojega a l
poljani na vis, gdeno Polinikov leš još ležaše od pasa A (
grdno rastrgan. Pomolismo se raskrsnica boginji i I
Plutonu, svoj gnev da blago ustave, pa, svetom vodom A
najpre njega opravši, na svežim granama ostatke 1190 ln
spalismo, i visok hum od rodne grude nasusmo. A onda a
šupljoj kamen — izbi krenusmo, do smrtne ložnice gde
beše devojka.
I neko glasan izdaleka čuje plač
kraj grobnice bespogrebne, i čim to ču, izvestit' dođe
gospodara Kreonta. A on ti, što se više približavao, krik
čuje bolan, nejasan; pa jaukne i stade ridat': „Lele meni
jadniku! Zar prorokujem? Od svih prošlih putova zar 1195
gazim sada putem najnesrećnijim? Sinovlji glas me teši.
Momći, priđite do groba bliže, kamenje izvucite pa rupom
zađite do same grobnice! I pogledajte da li vapaj
Hemonov to čujem il' me bogovi obmanjuju!" Mi tada
ogledamo što nam naredi gospodar uplaŠen, i u dnu ćelije 1200
nju opazimo gde se za vrat obesi, a stegnula ga usukanom
koprenom,

1205

1210

1215

1220

217
 HO dola GLASNIK s
zi ZAJEDNIČK k ilele
RO i
sam, I sam A sv men
VO na e!
ruka se o
ĐA sneb JADI
ma ih, 218
Ja ne znam: eno KOV
ali na zlo mu ali
smera jasa ovo KA
jednako i n je veru
jem: Prva
velik muk i zna
silna vika k ne za strof
zaludna. greh sino
a v a
GLA tuđe čuvš
ga i jad, KRE
SNIK — ne
drži ONT
sme
Pa videćemo da li se dost
li zatomljeno što K
reći ojni uk
ne taji tajom u — m
svom srcu u
već da m
nemirnom. Ja ono kuka
idem u dvor za ea en
pred i:
njom. Dobro što svet
kažeš ti: i velik ga Lu
om, do
muk tegobu ućin no u
može doneti. j g
kući src
sam. nare
(Ode.) a
diće s
HOR (Kreont da m
stiŽe.) dvor r
Gle, kinje t
evo joj n
gospoda ČETVRTA plač i
r nam u
POJAVA h
jade
dom g
TREĆA ostavi aće. r
POJAVA , Ta e
a ne nije h
bez a
Hor, Glasnik izusti pam !
nam eti,
HORO ni neće G
VOĐA dobru greši l
ti. e
Šta slutiš? ni zlu
reč. t
Sad nas 1250 e
, 1265
gospa naša
1245
Ne ti, već je moja ludost šta me, šta me moriš? Ti što
kriva za to! glase crne,
HOR 1285
gorke jade donese mi,
Vaj meni, kako dookan pravdu vide ti! 1270 šta mi veliš?
Lele, mrtva čoveka si
KREONT dotukao!
Kakvo zlo mi, momče, novo
Naučih je kad stradah! Bog me uhvati, pa
na glavu teško breme 1290
navali mi! navešćuješ? Kuku!
A mene natera na grozne putove, Sina nemam. a već ljuba
i obori mi, nogom zgazi radost mi! 1275 ostavi me!
Lele mene, to je muka
bez prebola! (Vrata se otvore i vidi se Euridikin leš.)

(Dolazi Drugi glasnik iz dvora.) HOR

Sad gledaj! Njena soba već je ne krije.
PETA POJAVA Hor, Kreont, Drugi gh
GLASNIK KREONT

O, gospodaru, svako zlo te udari, O, lele! Evo jadan drugi gledam jad! 1295
već jedno držiš pred sobom u rukama, Kakva li me — kakva još me
a mahom drugo videćeš u dvorima. sudba čeka?
Ruke mi, evo, milo čedo drže još,
1280 a već mrtvaca, jadan, drugog vidim tu!
Lele, majko jadna! Lele, 1300
čedo moje!
KREONT
A šta? Od ovog zla zar ima gore još? GLASNIK
Kod žrtvenika mačem sebe udari
GLASNIK i mutne oči utrnu se. Oplaka
Baš gospa, toga mrca mati rođena, Megareja, što pređe dično poginu,
sirota ,na smrt ovaj udari se čas. a onda ovoga, al' tebe napokon,
što dete ubi, kletvom prokle užasnom. 1305
Prva antistrof a Druga strofa
KREONT KREONT
Avaj, avaj! Mrače crni, Lele! Lele!
ždrelo gladno, Pretrnuh od užasa! Zašto mi ko
u grudi ne zabode dvosekli mač?
221
Nesrecnog mene, Svani mi, svani,
da drugoga dana ne ugledam još!
1310
u grozne sam sudbine zapao glib! GLASNIK
GLASNIK Daleko to. Šta treba da se radi sad? Što
Za ovu i za onu krivila te smrt želiš, za to vode brigu bogovi.

u čas napokoni, kad ostavljaše nas. KREONT

KREONT Al' sve što želim, onom željom rekoh već.

A kako prekinu života svoga nit?

1335
GLASNIK
GLASNIK
Ta sama sebe ispod srca udari,
Ne moli sada ništa više. jSmrtan stvor od
1315 jada suđenih uteći ne može.

kad sazna za jad sina gorko oplakan. KREONT

KREONT Odvedite odavde čoveka ništava,

što ubi te, čedo, nehotice,
Jao! Nikada taj me ne minu greh, a i tebe, ljubo! Oh, nesrećnik ja! 1340
Oh, koga da gledam,
krivica se na drugog ne svali ta, kamo da krenem?
jer ja sam te nesrećnik ubio sam, U mojim rukama
ja, istinu kažem! sve nakrivo ide,
nepodnosiva na me 1345
1320 surva se kob.
Amote, sluge,
brže me vodite, HOR
s puta me vodite,
ta nema me više, Za kovanje sreće najprvi je malj da
ništa sam ja. razuman budeš: nikad red ne remeti
božiji! Za oholu reč pretrpeti mora
1325 hvališa pust udarce teške, u starosti
ga pameti nauče.
HOR
Ti doforo tražiš, ako dobro ima zlo.
Najlepša zla su ona što su najkraća.
Druga antistrofa

KREONT
 Dođi, dođi,
osvani mi, preslatka sudbino ti,
privedi mi smiraju poslednji dan! 1330

222

NAPOMENE
ANTIGONA
2. Kad su Tebu pritisle kuga i nerodica, pošalje Edip Kre-onta u Delfe proročištu Apolonovu da traži saveta i pomoći. Pro-ročište poruči
Tebancima da će se od bede osloboditi ako pro-gnaju ih ubiju krvnika cara Laja. Edip zovne vraČa Tiresiju da mu pomogne da
pronađu krivca, Tiresija ne htede kazati ubi-cu, a Edip se rasrdi i okleveta Tiresij'u da ga je krivac potpla-tio. Sad se rasrdi vrač i u
gnevu izjavi da je krvnik Lajev sam Edip. Edip u to ne veruje, jer misli da je Kreont, njegov ujak i šurak, potplatio vrača da tako govori
ne bi li on zavladao Tebom posle Edipa. Edip istražuje dalje i, najzad, tajna se ot-krije. Edip je u neznanju ubio oca Laja, i u neznanju
se oženio njegovom ženom, Jokastom, a svojom rođenom materom. Ta-kvog Edipa prikazuje Sofokle u svom Ca.ru Edipu. S
Jokastom rodio je Edip sinove Polinika i Eteokla i kćeri Antigonu i Is-menu.
21. Eteokle protera Polinika, pa sam zavlada Tebom. Posle smrti Eteoklove uzme vlast Kreont, kao najbliži rođak.
105. Dirka je bio izvor kod Tebe.
125. Žestoki zmaj su ArgivcL koj'i su malopre upoređeni s orlom, a ovde se upoređuju sa zmajem, jer je zmaj bio znak argivske vojske,
a Adrast ga je nosio na Štitu kao grb.
131. Taj koga je Div sa zida munjom oborio bio je Kapanej. Kad je Polinik navaljivao na Tebu, popne se na zid i stane se hvaliti kako
ga otuda ni strela Divova ne može oboriti. Uvređeni Div udari ga gromom, i vojska sva nagne u bekstvo.
140. Arej, bog rata.
154. Bog Bakho bio je sin Semele, kćeri Kadmove. Rodio se u gradu Kadmeji (Tebi), i zato su ga zvali kadmejskim kraljem, a Teba je
nosila njegovo ime: Bakhova Teba.
454. „Nepisani", jer nisu pisani na hartiji nego u srcu. zemlje smatralo se kao teška grehota.
418. „Jad nebeski", nebu je muka kao onda kad su se na njega dizali džinovi, kao Enkelad, Tifon.
451. Pravda, sustanarka donjih bogova, bila je zastupnica prava ne samo živih no i mrtvih.
454. „Nepisani", jer nisu pisani na hartij'i nego u srcu.
508. Tebu je sagradio Kadmo, sin feničkog kralja Agenora, i po njemu se Tebanci zovu i Kadmovići.
298 299
594. Agenor rodi Kadma, a Kadmo rodi Polidora, a 944. Danaja — kći argivskoga kralja Akrisija i kraljice
Polidor rodi Labdaka, a Labdak rodi Laja, a Laj rodi Eu-ridike. Po jednom proročanstvu, Akrisij'e j'e imao da
Edipa, a Edip rodi Polinika i Eteokla, Antigonu i Ismenu. pogine od svoga unuka. Da se ne bi to dogodilo, on
658. Div je bio čuvar porodice zatvori Danaju u ba-karnu kulu. Ali Div dođe Danaji u
obliku zlatne kiše i oplodi je, te ona rodi Perseja. Deda
795. „Veliki zakoni" to su nepisani zakoni o ukopu, koje
metne ćerku i unuka u j'edan kov-čeg i baci ih u more.
za-stupa Antigona a koje brani čar očiju Antigoninih, tj.
Ali oni se spasu na ostrvu Serifo. Ipak, posle, unuk
Hemon, zanesen onim Ćarom.
nehotice ubije dedu kolutom prilikom j'ednog nad-
812. Aheront je reka u Podzemnom svetu. Preko nje metanj'a.
Haron prevozi na čamcu duše pokojnika.
955. Drijantov sin bio je Likurg, koji je vladao
823. Tantalova kći, Nioba, žena tebanskog kralja Edoncima, jednim plemenom koj'e življaše oko reke
Amfiona, rodila je dvanaestoro dece, šest sinova i šest Strimona (Struma) u Trakiji. On stane psovati boga
kćeri. Ponosila se da je rodila više dece nego boginja Dionisa i goniti bakhantkinj'e kad su htele da uvedu kult
Leta koja je rodila samo Apolona i Artemidu. Leta se Dionisa u njegovoj zemlji. Dionis ga za-tvori u pećinu,
rasrdi i Niobu stigne osveta njezina: Apolon joj postrelja gde od gladi umre.
sve sinove, a Artemida sve kćeri. Div je pretvori u stenu
966 „Mrke pećine na ušću Bosfora u Crno more. Od.
na brdu Sipilu u Lidiji. Iz stene neprestano izbi-jaju
sile vetra one su se sklapale i rasklapale, tako da
kaplje —večne suze Niobine. Smrt njene dece dirljivo je
onuda niko nije mogao živ na brodu proći, pa ni ptice.
opevao rimski pesnik Ovidije u svojim Metamorfosama..
Ali kad su stigli Argo-
Ovim se motivom služilo i antičko vajarstvo, a u
moderno vreme inspi-risao se njime Ogist Roden.
834. Tantal, Niobin otac, bio je sin Divov. 843. „Dirkino
vrelo". Kad je posle smrti Labdakove Laju bilo tek
godinu dana, otme mu Lik presto. Ovaj je sa ženom
Dirkom zlostavio Antiopu, koja je Divu rodila blizance,
Zeta i Amfiona, i ostavila ih u polju. Antiopa je bila u
tamnici okova-na, a decu je našao i othranio pastir;
onde je Zeto čuvao stada, a Amfion je naučio udarati u
liru, koju mu je poklonio Hermes. Jednom pobegne
Antiopa iz tamnice i srećom naiđe na sinove i oni je
prepoznaju, pa ubiju Lika, a Dirku privežu za bika, i kad
je bila mrtva, bace je u vrelo koje se po njoj nazove
Dirka. Potom Zeto i Amfion uzmu vlast u Tebi i utvrde
donji grad na taj način što je Amfion svirao, a kamenje
se samo slagalo u bedeme; zatim je Amfion uzeo za
ženu Niobu, a Zeto Tebu, po kojoj je opet grad dobio
ime Teba.
894. Fersefasa, kći boginje Demetre, žene Plutona,
boga Do-njega sveta.
nauti i, po Fineie.vu savetu, pustili golubicu, ona srećno
prolete, a onda oni za nj. m, i otada stene stoje, jer je
tako bilo suđeno da će stati kad prvi brod prođe.
962. Menade, bakhantkinje, nose u ruci buktinje. Otkad
su Heleni stali iskazivati poštovanje bogu Dionisu u
mestima gde se negovao najjači kult bogu Apolonu,
Muse prate i boga Dio-nisa, te osim Apolonove kitare
vole i sviralu.
969. Salmides, grad u Trakiji na Crnom moru; tu su
Tračani kao gusari nemilosrdno ubijali i plenili
stradalnike s brodova, i zato tu boravi bog rata Arej.
981. Erehtidi, potomci Erehtejevi.
985. Borejina kći beše Kleopatra. Nj'en otac, bog Borej
(per-sonifikacija vetra severnjaka), rodi s Oritijom
ćerkom atinskog kralja Erehteja, sinove Žeta i Kalaisa i
ćerku Kleopatru. Kleo-patru uzme trački kralj Finej i rodi
s njom dva sina, Pandiona l Pleksipa. Posle uzme Finej
Ideju, ćerku Dardanovu, koja stane goniti decu
Kleopatrinu. Optuži ih Fineju da su je Pandion i Pleksip
hteli obeščastiti, i on dopusti da ih oslepi i u tamnici
glađu umori.
993. Kad su argivske vođe navalile na Tebu, tada se po
sa-vetu Tiresij'inu Kreontov sin Megarej žrtvovao za
spasenje otadž-bine, umilostivio boga Arej'a, i tako
spasao Tebu.
1074. Srde (Ermije), kćeri Neba i Zemlje po imenu
Alekta, Tisifona i Megera, kažnjavaju grehe, kao
pomagačice Pravde.
1080. „Svi gradovi se bune", tj. gradovi iz koj'ih su pali i
300
nepokopani argivski j'unaci.
1115. i dalje. Mnogoimeni, bog Dionis.
Moma Kadmova, Semela. Nju obljubi Div i ona rodi Di-
onisa.
Gozbeni dolovi Demetre eleusinske, to je eleusinska
ravnica gde se o svetkovini Demetrinoj mnogo naroda
skupljalo.
Ismen, potok što teče sredinom grada Tebe.
Zubi zmaja divljega — to su zubi što ih je Kadmo
posejao. Pre nego što će Tebu zidati, morao je Kadmo
ubiti zmaja koji je zidanje sprečavao. On ubi zmaja i
poseja zube njegove. Iz njih niknu divovi koji navale na
Kadma da ga ubiju. U posled-njem času Kadmo, po
savetu Ateninu, baci među njih jedan lep kamen o koji
se oni stanu otimati. Pri tome svi poginuše, samo
petorica ostaše, i s njima Kadmo podiže kulu tebansku.
„Vile koričke", tako se zovu zato što borave u Koričkoj
pećini više Parnasa, posvećenoj nj'ima i Panu.
Kastalija, izvor pod Parnasom.
Nisejske gore leže na ostrvu Eubeji, gde je bila
čudotvorna loza, a opisuje je Sofokle u jednom
odlomku iz drame Tijest.
1139. i dalje. Kad je Div zavoleo Semelu, žena
njegova, lju-bomorna Hera, da se osveti Semeli,
nagovori ovu da traži od Diva da joj dođe u pravom
sjaju u kome ga Hera gleda. Div joj ispuni želju, i kad joj
je prilazio s gromom i munjom, grom uda-ri u nju i
zapali kuću. Na umoru rodi Dionisa.
301
Tije, bakhantkinje.
1155. Amfion, sin Diva i Antiope, sagradi zidove Tebe.
1199. Boginja raskrsnica, Hekata.

302
303