balkandownload.

org

BD4Y
balkandownload.org

Stiven King

Groblje kućnih ljubimaca

Naslov originala:
Stephen King - Pet Sematary

Preveo
Vladan Stojanović

BD4Y
balkandownload.org

Evo nekih ljudi koji su napisali knjige, pripovedajući ono što su učinili i zašto
su to učinili:
Džon Din. Henri Kisindžer. Adolf Hitler. Karil Česman. Džeb Magruder.
Napoleon. Taleran. Dizraeli. Robert Cimerman, takođe poznat i kao Bob
Dilan. Lok. Carlton Heston. Erol Flin. Ajatolah Homeini. Gandi. Čarls Olson.
Čarls Kolson. Viktorijanski Džentlmen. Dr X. balkandownload.org.
Većina ljudi veruje da je Bog napisao Knjigu, ili Knjige, pripovedajući
nam šta je i, do izvesne mere, zašto je učinio ono što je učinio. I pošto većina
ljudi takođe veruje da su ljudska bića sazdana po ugledu na Boga, On može
biti posmatran kao osoba… ili, ispravnije, Osoba.
Evo nekih ljudi koji nisu napisali knjige u kojima bi prikazali ono što su
činili… i ono što su videli:
Čovek koji je sahranio Hitlera. Čovek koji je obavio autopsiju Džona
Vilksa Buta. Čovek koji je balsamovao Elvisa Prislija. Čovek koji je
balsamovao - loše, po mišljenju većine pogrebnika - papu Jovana XXIII.
Četrdesetak pogrebnika koji su počistili Džonstaun, odnoseći vreće s
mrtvacima, nabadajući papirnate čaše motkama sa šiljkom na vrhu, kakvim se
služe čuvari u gradskim parkovima, i mašući rukama da bi se odbranili od
muva. Čovek koji je kremirao leš Vilijama Holdena. Čovek koji je zalio leš
Aleksandra Velikog zlatom, da ne bi istrulio. Ljudi koji su mumificirali
faraone.
Smrt je misterija, a sahrana tajna.

BD4Y
balkandownload.org

UVOD

Stiven King

Na pitanje (koje mi često postavljaju), koju od mojih knjiga smatram

najstrašnijom, odgovaram lako i bez oklevanja: Groblje kućnih ljubimaca,
iako ona možda nije ta koja najviše plaši čitaoce. Ako je suditi po pristigloj
pošti, to je verovatno Isijavanje. Nerv za smeh, baš kao i onaj za zabavu, kod
različitih ljudi nalazi se na različitom mestu. Znam samo da sam Groblje
kućnih ljubimaca stavio u fioku, misleći da sam konačno otišao predaleko.
Vreme je pokazalo da nisam, bar kad je reč o onome što je čitalačka publika
bila spremna da prihvati. Siguran sam da sam otišao predaleko u odnosu na
svoja osećanja. Najjednostavnije rečeno, bio sam užasnut napisanim štivom i
iz njega izvedenim zaključcima. Ispričao sam već kako je knjiga napisana, ali
ću to učiniti još jednom: treća sreća.
Krajem sedamdesetih pozvan sam da provedem godinu dana na
Univerzitetu Mejn, kao gostujući predavač. Ponuđeno mi je da predajem
fantastičnu književnost (beleške za predavanja poslužile su kao osnov
Mrtvačkog plesa, objavljenog dve godine kasnije). Supruga i ja iznajmili smo
kuću u Oringtonu, osamnaestak kilometara od univerzitetskog naselja. To je
bila prekrasna kuća u prekrasnom seoskom ambijentu Mejna. Jedini problem
bio je put pored kog smo živeli. Saobraćaj na njemu bio je veoma gust. Tim
putem prolazilo je mnogo kamiona i cisterni, koji su išli u obližnje hemijsko
industrijsko postrojenje.
Hulio de Sanktis, vlasnik prodavnice preko puta, odmah je po doseljenju
supruzi i meni skrenuo pažnju da moramo da pazimo na decu i kućne ljubimce.
“Taj put je potrošio mnogo životinja“, rekao nam je Hulio. Ta rečenica našla
se u romanu. Dokaz da put troši mnogo životinja nalazio se u šumi, iza naše
iznajmljene kuće. Staza je preko polja vodila do malog groblja za kućne
ljubimce u šumi… samo što je na znaku na drvetu ispred improvizovanog
šarmantnog malog groblja pisalo: GROBJE KUĆNIH JUBIMACA. Ovaj
natpis nije našao samo mesto u romanu, već je postao i njegov naslov. Tamo
gore deca su sahranjivala pse i mačke. Na groblju je sahranjeno i nekoliko
ptica, čak i jedna koza.
Naša osmogodišnja kći imala je mačka Smakija. Nedugo po useljenju u
BD4Y
balkandownload.org

kuću u Oringtonu, na travnjaku susedne kuće pronašao sam mrtvog Smakija.

Voljeni ljubimac moje ćerke bio je najnovija žrtva Puta 5. Još jedna potrošena
životinja. Sahranili smo ga na Groblju kućnih ljubimaca. Moja kći je
napravila nadgrobno obeležje na kom je pisalo MAČAK SMAKI: BIO JE
POSLUŠAN. (Smaki nije bio ni najmanje poslušan; bio je samo mačak, za
boga miloga.)
Sve je bilo u redu dok jedne noći nisam čuo treskanje u garaži, praćeno
plakanjem i nekim zvukom koji je ličio na praskanje kapisla. Krenuo sam da
istražim buku i zatekao kći u garaži. Bila je divna u svom gnevu. Pronašla je
nekoliko komada pucketave plastike u koju se pakuju krhki predmeti pre
transporta. Plastika je pucketala dok je skakala po njoj i urlala: “Bio je moj
mačak! Neka Bog nabavi svog mačka! Smaki je bio moj mačak!“ Pomislio
sam da je njen gnev najrazumniji prvi odgovor na tugu koje misleće ljudsko
biće može proizvesti. Uvek ću je voleti zbog prkosnog krika: Neka Bog
nabavi svog mačka! Bila je u pravu, bila je tako predivno u pravu.
Naš najmlađi sin imao je tad manje od dve godine. Usavršio je trkačku
veštinu, iako je tek nedavno prohodao. Nedugo po Smakijevoj pogibiji,
trčkarali smo po susednom dvorištu sa zmajem. Mališa je iz čista mira
pomislio da je trčanje prema putu sjajna ideja. Pojurio sam za njim. Neka sam
proklet ako nisam čuo kako jedan od Sijanbrovih kamiona dolazi (Orinko u
romanu). Uhvatio sam ga i oborio, ili se sam sapleo. Ni dan-danas nisam
sasvim siguran. Sećanje nas često izda kad se ljudski uplašite. Znam da je još
živ i zdrav i da je doživeo da postane mladić, ali deo mog uma nikad nije
utekao onom grozomornom šta bi bilo: Šta bi bilo da ga nisam uhvatio? Šta bi
bilo da je pao nasred druma umesto na ivici?
Mislim da vam je sad jasno zašto knjigu izraslu iz tog incidenta smatram
tako uznemirujućom. Jednostavno sam posegnuo za postojećim elementima i
dodao to užasno šta bi bilo… Drugim rečima, nisam samo razmišljao o
nezamislivom, već sam to i pribeležio.
U oringtonskoj kući nije bilo prostora za pisanje, ali je u Huliovoj radnji
bila prazna soba. U njoj sam napisao Groblje kućnih ljubimaca. Uživao sam
u radu svakog dana. Znao sam da pripovedam vruću priču, koja mi privlači
pažnju i koja će privući pažnju čitalaca. Kad radite iz dana u dan, ne vidite
šumu, već samo brojite drveće. Po završetku knjige pustio sam da rukopis
odleži šest nedelja. To je sastavni deo mog procesa rada. Nakon toga sam je
ponovo pročitao. Rezultat je bio tako zapanjujući i gnusan da sam je vratio u
BD4Y
balkandownload.org

fioku, misleći da nikad neće biti objavljena, bar ne za mog života.

Objavljena je zahvaljujući sticaju raznolikih okolnosti. Raskinuo sam
ugovor s Dabldejom, svojim prvim izdavačem. Međutim, dugovao sam im još
jedan roman pre raskida. Imao sam samo jedan pri ruci i to je bilo Groblje
kućnih ljubimaca. Razgovarao sam sa suprugom. Ona je moj najbolji savetnik
kada ne znam u kom smeru da krenem. Rekla mi je da bi trebalo da je
objavim. Smatrala ju je dobrom, možda previše gnusnom, ali i previše
dobrom da ne bude objavljena.
Bil Tompson, moj prvi urednik u Dabldeju, prešao je u drugu izdavačku
kuću. (Everest haus, kad smo već kod toga. Bil mi je prvi put predložio da
objavim Mrtvački ples i priredio ga za štampu.) Poslao sam knjigu Semu
Vonu, jednom od uredničkih gorostasa tog vremena. On je doneo konačnu
odluku - rešio je da objavi knjigu. Poradio je malo na njoj i posebnu pažnju
poklonio završetku. Svojim trudom načinio je dobru knjigu još boljom. Biću
mu doveka zahvalan na nadahnutim potezima plavom olovkom. Nikad nisam
zažalio što sam je napisao, iako me i dan-danas na mnogo načina uznemiruje i
onespokojava.
Pogotovo me brine najupečatljiviji deo, izrečen kroz usta Džada,
postarijeg suseda Luisa Krida. “Mrtvo je, Luise“, rekao je Džad, “ponekad
bolje.“ Svim srcem nadam se da ovo nije istina, iako mi se čini da jeste u
grozomornom kontekstu Groblja kućnih ljubimaca. Možda je to u redu.
Možda je “mrtvo ponekad bolje“ poslednja lekcija o tuzi, ona koju usvojimo
kad se konačno zamorimo od skakanja gore-dole po pucketavoj plastici i od
vikanja Bogu da nabavi svoju mačku (ili svoje dete) i da nas ostavi na miru.
Ta lekcija uči nas da na kraju krajeva mir u životu možemo naći samo
prihvatanjem vaseljenske volje. To možda zvuči kao zašećereno nju-ejdž
sranje, ali mi alternativa liči na tamu, preterano groznu da bi je smrtna bića
poput nas podnela.

20. septembar 2000. godine.

BD4Y
balkandownload.org

P RVI DEO

Groblje kućnih ljubimaca

Isus im reče: “Lazar, naš prijatelj, zaspa; nego

idem da ga probudim.“ Učenici se zgledaše, neki se
osmehnuše, zato što nisu znali da se Isus prenosno
izražavao. “Gospode! Ako je zaspao, ustaće.“
Tada im Isus kaza upravo: “Lazar umre… nego
hajdemo k njemu.“

- JEVANĐELJE PO JOVANU (parafraza)

BD4Y
balkandownload.org

Luis Krid je u trećoj godini izgubio oca i nikad nije upoznao dedu, pa nije
očekivao da će pronaći oca na početku zrelog životnog doba. Upravo to mu se
dogodilo… samo što je tog čoveka zvao prijateljem, kao što dolikuje
odraslom muškarcu kada relativno kasno u životu pronađe čoveka kakav je
trebalo da bude njegov otac. Upoznao ga je jedne večeri kad se sa ženom i
dvoje dece uselio u veliku belu drvenu kuću u Ladlouu. S njima se uselio i
Vinston Čerčil. Čerč je bio mačak njihove kćeri Ajlin.
Komitet za potragu na univerzitetu sporo je obavljao svoj posao. Lov na
kuću na pristojnoj razdaljini od univerziteta bio je napet i zahtevan posao.
Približavali su se mestu na kom je, po njegovom uverenju, trebalo da bude
kuća - sva obeležja su se poklapala… kao astrološki znaci u noći pre
Cezarovog ubistva. Luisu se baš u tom času javila morbidna misao. Svi su
bili umorni i krajnje nervozni. Gejdž je škripao zubima i vilenio. Nije hteo da
zaspi, koliko god da mu je Rejčel pevala. Ponudila mu je dojku pre vremena
za hranjenje. Gejdž je znao raspored hranjenja jednako dobro kao i ona,
možda i bolje, i smesta je ugrizao novim zubićima. Rejčel se rasplakala. Nije
bila načisto što se tiče selidbe u Mejn iz Čikaga, gde je provela čitav život.
Ajlin joj se smesta pridružila. Čerč je u zadnjem delu automobila neumorno
šetao tamo-amo. Ništa drugo nije radio na trodnevnoj vožnji iz Čikaga.
Mjaukanje iz mačje korpe bilo je neprijatno, ali ih neprestano šetkanje, koje
je počelo čim su ga pustili iz nje, nije ništa manje nerviralo.
I Luis je bio na ivici plača. Iznenada mu se javila luda ali nimalo
neprivlačna ideja: predložiće im da skoknu do Bangora i nešto prezalogaje
dok čekaju na kamion za selidbu. Kad tri očajna taoca sudbine izađu, nagaziće
gas do daske i nestati bez traga. Golemi karburator gutače skupi benzin dok
bude bežao ka jugu i dalekom Orlandu na Floridi. Zaposliće se u Dizniju kao
bolničar, pod novim imenom. Pre skretanja na auto-put - dobru staru
Devedesetpeticu koja šiba na jug - staće pokraj puta da bi se ratosiljao
jebenog mačka.
Zaobišli su poslednju krivinu i naišli na kuću koju je samo on video. Kad
je dobio posao na Univerzitetu Mejn, doleteo je i obišao sedam kuća
odabranih na osnovu fotografija. Izabrao je ovu: veliku staru kuću u
novoengleskom kolonijalnom stilu (ali obnovljenu i toplotno izolovanu;
BD4Y
balkandownload.org

troškovi grejanja bili su strašni, ali ne i nečuveni za toliku kvadraturu), s tri

velike sobe u prizemlju, još četiri na spratu i dugom šupom, koja se mogla
preurediti u dodatni stambeni prostor. Svuda oko kuće pružao se bujni
travnjak, jarkozelen uprkos avgustovskoj vrućini.
Iza kuće je bila velika poljana, idealna za dečje igre. Na njenom kraju
počinjala je šuma koja se pružala gotovo unedogled. Agent za nekretnine
objasnio im je da se imanje graniči s državnim zemljištem i da u dogledno
vreme na njemu neće biti ništa građeno. Ostaci indijanskog plemena Mikmak
polagali su pravo na gotovo tri hiljade i dvesta hektara u Ladlouu i gradu
istočno od njega. Zakučasta parnica, u kojoj Su osim Indijanaca učestvovale
federalne i državne vlasti, završiće se najverovatnije u sledećem veku.
Rejčel je naglo prestala da plače. Uspravila se u sedištu. “Da li je to…“
“To je“, reče Luiš. Bilo mu je neprijatno - ne, strepeo je. Ma bio je
užasnut. Podigao je veliki kredit. Otplaćivaće ga dvanaest godina. Ajlin će
napuniti sedamnaestu kad isplate poslednju ratu.
Progutao je knedlu.
“Šta misliš?“
“Mislim da je prekrasna“, reče Rejčel. Tim komentarom skinula mu je
veliki teret sa srca. Nije se zafrkavala. Video je to u njenom pogledu kad su
skrenuli na asfaltirani prilazni put koji se završavao pred šupom. Pažljivo je
posmatrala gole prozore. Znao je da već razmišlja o zavesama, mušemama za
police u ormanima i o hiljadu drugih stvari.
“Tata?“, pitala je Ajlin sa zadnjeg sedišta. I ona je prestala da plače. Čak
je i Gejdž prestao da vileni. Luis je uživao u novonastaloj tišini.
“Šta je bilo, ljubavi?“
Posmatrao ju je u retrovizoru. Kestenjastim očima ispod tamnosmeđe kose
posmatrala je kuću, travnjak, krov daleke kuće na levoj strani i veliku poljanu
koja se prostirala sve do šume.
“Da li je ovo naš dom?“
“Biće, dušice“, rekao je.
“Uraa!“ Probila mu je uši iznenadnim povikom. Ćerka mu je ponekad išla
na živce. Svojom reakcijom na novu kuću naterala ga je da shvati da mu neće
biti nimalo žao ako nikad ne vidi Diznijev svet u Orlandu.
Parkirao je ispred šupe i ugasio motor.
Mašina je lagano utihnula. Uživali su u slatkom cvrkutu ptica, u debeloj
tišini kasnog popodneva tako različitoj od užurbane Državne ulice i Lupa.[1]
BD4Y
balkandownload.org

“Dom“, tiho će Rejčel, posmatrajući kuću.

“Dom“, krotko se oglasio Gejdž s njenog krila.
Luis i Rejčel su se posmatrali. U retrovizoru je video kako Eli širi oči na
zadnjem sedištu.
“Da li si…“
“Da li je…“
“Da li je to…“
Svi su govorili u isti mah. Smejali su se zajedno. Gejdž nije obraćao
pažnju na njih. Nastavio je da sisa palac. Već mesec dana umeo je da kaže
“ma“. Koji put bi pokušao da kaže i nešto što bi moglo da bude “taaa“, ali
ovo drugo je verovatno bilo samo plod Luisove mašte.
Upravo je slučajno, ili imitirajući ih, izgovorio reč “dom“.
Podigao je sina iz ženinog krila. Čvrsto ga je zagrlio.
Tako su stigli u Ladlou.

BD4Y
balkandownload.org

Taj magični trenutak zauvek će zauzimati posebno mesto u sećanju Luisa

Krida - delimično zato što je zaista bio magičan, ali najviše zato što je ostatak
večeri bio tako napet. Puna tri sata nije bilo ni traga od mira ili magije.
Luis je uredno stavio ključeve kuće (bio je uredan i metodičan čovek) u
žućkastosmeđu kovertu s natpisom “Kuća Ladlou - ključevi primljeni 29.
juna“. Nisu bili u odeljku za rukavice, iako je bio potpuno siguran da ih je
tamo ostavio.
Nervozno je tragao za njima. Rejčel je naslonila Gejdža na bok i krenula
za ćerkom do drveta u polju. Po treći put pregledao je prostor ispod sedišta,
kad je njegova kći vrisnula i zaplakala.
“Luise!“, povikala je Rejčel. “Posekla se!“
Ajlin je pala s automobilske gume za ljuljanje i udarila kolenom o kamen.
Posekotina je plitka, ali ona vrišti kao da je ostala bez noge, pomislio je Luis
(malčice sebično). Pogledao je na kuću preko puta. Svetlost je gorela u
dnevnoj sobi.
“Dobro, Eli“ rekao je. “Dosta je bilo. Komšije će pomisliti da je neko
ubijen.“
“Mnogo me boooli!“
Jedva se obuzdavao. Ćutke se vratio do automobila. Nije mogao da nađe
ključeve, ali je pribor za prvu pomoć bio u odeljku za rukavice. Uzeo ga je i
krenuo prema ćerki. Zavrištala je još glasnije kad je videla šta nosi.
“Ne! Ne ono što peče, neću ono što peče tata! Ne… “
“Eli, to je samo merkurohrom, i ne peče…“
“Budi velika cura“, reče Rejčel. “To je samo…“
“Ne, ne, ne, ne, ne…“
“Prestani ili će te i dupe zapeći!“, reče Luis.
“Umorna je, Lu“, tiho kaza Rejčel.
“Da, znam kako je to. Ispruži joj nogu Rejčel je spustila Gejdža i uhvatila
ćerku za nogu. Luis je namazao posekotinu merkurohromom, uprkos sve
histeričnijim vapajima.
“Neko je upravo izašao na verandu susedne kuće“, reče Rejčel. Podigla je
Gejdža, koji je odvažno puzao kroz travu.
“Baš lepo“, progunđao je Luis.
BD4Y
balkandownload.org

“Lu, ona je…“

“Znam da je umorna.“ Zatvorio je bočicu merkurohroma i smrknuto
odmerio ćerku. “Eto. I nije nimalo bolelo. Priznaj da si pogrešila, Eli.“
“Bolelo je! l te kako je bolelo! Bolelo je…“
Dlan ga je žestoko zasvrbeo. Čvrsto se uhvatio za nogu da je ne bi udario.
“Da li si našao ključeve?“ pitala ga je Rejčel.
“Nisam još“, reče Luis. Dohvatio je pribor za prvu pomoć i ustao.,Ja
ću…“
Gejdž je zavrištao. Nije se jogunio niti plakao, već je vrištao, bacakajući
se u Rejčelinom naručju.
“Šta mu je?“, kriknula je Rejčel, dok ga je gotovo naslepo gurala suprugu
u ruke. To je, pretpostavljao je, jedna od prednosti udaje za doktora, možete
da mu tutnete dete u ruke kad god pomislite da ispušta dušu. “Luise! Šta se…“
Bebica se hvatala za vrat i divlje vrištala. Luis ga je okrenuo i ugledao
ljuti beli plik na vratu. Brzo j e rastao. Opazio je još nešto na kragni trenerke,
nešto dlakavo, što se slabašno migoljilo.
Ajlin, koja se taman umirila, opet poče da vrišti. “Pčela! Pčela! PČELAR
Odskočila je unazad. Saplela se o kamen o koji je malopre udarila i bubnula
na zadnjicu. Ponovo je zaplakala od bola, iznenađenja i straha.
Poludeću, zabrinuto je pomislio Luis.
“Učini nešto, Luise! Možeš li išta da učiniš?“
“Morate da izvadite žaoku“, progovorio je neko iza njih otegnutim glasom.
“To je rešenje. Izvadite žaoku i sipajte sodu bikarbonu na mesto ujeda. Otok
će odmah splasnuti.“ Nepoznati je govorio tako snažnim istočnjačkim
naglaskom da Luisov umorni i smeteni um isprva nije razumeo ni reč lokalnog
narečja.
Okrenuo se i ugledao starca od nekih sedamdeset godina - zdravih i pravih
sedamdeset - kako stoji na travnjaku. Nosio je plavu tanku košulju koja je
otkrivala izborani vrat. Imao je suncem opaljeno lice i pušio je cigaretu bez
filtera. Stisnuo je cigaretu palcem i kažiprstom i pažljivo je stavio u džep.
Pružio mu je ruku s obešenjačkim osmehom… Luisu se taj osmeh odmah
dopao, iako nije bio od onih koje je lako šarmirati.
“Ne želim da vas učim vašem poslu, doco“, rekao je. Tako je Luis
upoznao Džadsona Krandala, čoveka kakav je trebalo da bude njegov otac.

BD4Y
balkandownload.org

Gledao je njihov dolazak. Prešao je ulicu da vidi može li im pomoći, zato što
mu se učinilo da su u “malom škripcu“.
Krandal je prišao Luisu koji je držao bebu na ramenu. Pogledao je
oteklinu na dečačićevom vratu i pružio zdepastu čvornovatu šaku. Rejčel je
otvorila usta s namerom da se usprotivi. Starčeva šaka izgledala je veoma
nezgrapno. Bila je velika kao Gejdžova glava. Naizgled trapavi prsti odlučno
su se pokrenuli, pre nego što je stigla da prozbori ijednu reč. Kretali su se
vešto i precizno, kao kad kockar prevlači karte po prstima ili baca novčiće u
mađioničarski limbo. Žaoka mu je osvanula na dlanu.
“Velka je“, napomenuo je. “Ne bi dobila prvu nagradu na
poljoprivrednom sajmu, al’ bi se kvalifikovala za traku.“ Luis je prasnuo u
smeh.
Krandal ga je odmerio s obešenjačkim osmehom i rekao: “Stvarno
golema, zar ne?“
“Šta je rekao, mamice?“ pitala je Ajlin. I Rejčel je prasnula u smeh.
Naravno da je to bilo vrlo neučtivo, ali je nekako bilo u redu. Krandal je
potegao paklicu “Česterfilda“ i izlovio cigaretu uglom usana. Ljubazno se
naklonio devojkama koje su se još smejale - čak se i Gejdž kikotao, uprkos
oteklini od pčelinjeg ujeda na vratu - i kresnuo drvenu šibicu noktom palca.
Zapalila se. Starci znaju dosta trikova, pomislio je Luis. Sitni su, ali su neki
zaista dobri.
Prestao je da se smeje i pružio ruku kojom nije pridržavao Gejdžovo
dupence - Gejdžovo prilično vlažno dupence. “Drago mi je što smo se
upoznali, gospodine…“
“Džad Krandal“, rekao je starac i stisnuo pruženu ruku. “Pretpostavljam
da ste vi doca.“
“Da. Ja sam Luis Krid. Ovo je moja supruga Rejčel, a ovo je moja ćerka
Eli. Dečak kog je ubola pčela zove se Gejdž.“
“Drago mi je što sam vas upoznao.“
“Nisam hteo da se smejem… bolje reći, nismo hteli da se smejemo…
stvar je u tome što smo… malo umorni.“
Ponovo se nasmejao, zato što je potcenio svoj umor. Bio je sasvim
iscrpljen.
BD4Y
balkandownload.org

Krandal je s razumevanjem klimnuo. “Kako i ne biste bili umorni posle

tolikog puta.“ Obratio se Rejčel. “Zašto ne biste odveli mališana i vašu ćerku
kod mene, gospođo Krid? Stavićemo malo sode bikarbone na krpu i smanjiti
otok. Siguran sam da bi moja supruga volela da vas upozna i da vam poželi
dobrodošlicu. Ona retko izlazi. Poslednje dve-tri godine pati od artritisa.“
Rejčel je pogledala Luisa, koji je klimnuo.
“To je veoma ljubazno od vas, gospodine Krandale.“
“O, voleo bih da me zovete Džad.“, rekao je.
Začulo se glasno trubljenje i gunđanje snažnog motora koji prelazi u niži
stepen prenosa. Veliki plavi kamion skrenuo je na prilazni put.
“Hrista mu! Stigli su, a ja još nisam pronašao ključeve od kuće!“, rekao je
Luis.
“Nema problema“, reče Krandal. “Imam komplet ključeva. Gospodin i
gospođa Klivland… živeli su u kući pre vas. Pre četrnaest ili petnaest godina
poverili su mi komplet ključeva. Dugo su živeli ovde. Džoan Klivland bila je
najbolja prijateljica moje supruge. Umrla je pre dve godine. Bil je otišao u
jednu od onih zgrada za starce u Oringtonu. Doneću vam ključeve. Ionako
vama pripadaju.“
“Veoma ste ljubazni, gospodine Krandale“, reče Rejčel.
“Ni u kom slučaju“, rekao je. “Radujem se što ćemo ponovo imati dečicu
u komšiluku.“ Starčev naglasak zvučao je veoma egzotično. Činilo im se da
slušaju strani jezik. “Samo morate da vodite računa da ne istrče na drum,
gospoja. Mnogo velikih kamiona prolazi ovuda.“
Vrata na kamionskoj kabini bučno su se otvorila i zatvorila. Radnici su
iskočili iz vozila i krenuli ka njima.
Eli se malo udaljila od kuće. Upitala je: “Šta je ovo, tata?“
Luis je krenuo u susret radnicima i bacio pogled preko ramena kad mu se
ćerka obratila. Na kraju polja, tamo gde je prestajao travnjak i počinjala
visoka letnja trava, ugledao je utabanu i očišćenu metar i po široku stazu.
Vijugala je uzbrdo. Gubila se iz vida nakon prolaska kroz nisko šipražje
ispred brezovog gaja.
“Izgleda kao neka staza“, reče Luis.
“Jašta je“, sa osmehom reče Krandal. “Jednog dana ispričaću vam ono što
znam o njoj. Kako bi bilo da pođemo kod mene i sredimo tvog bracu?”
“Važi“ reče Eli. Zatim je dodala s izvesnom nadom: “Da li soda
bikarbona peče?“
BD4Y
balkandownload.org

Krandal je doneo komplet ključeva. Luis je u međuvremenu našao svoje. Mali

koverat kliznuo je među žice kroz pukotinu na vrhu odeljka za rukavice.
Dohvatio ga je i pustio radnike u kuću. Starac mu je predao svoj komplet
ključeva. Visili su na starom lančiću koji je davno izgubio sjaj. Luis mu se
zahvalio i nemarno gurnuo ključeve u džep. Gledao je kako radnici unose
kutije, ormane, stolove i sve što su nakupovali za deset godina braka. Stvari
su van uobičajenog konteksta izgledale neuglednije i beznačajnije. Bio je
tužan i utučen. Pretpostavio je da ga je spopalo ono što ljudi zovu
nostalgijom.
“Iskorenjeni i presađeni“, reče Krandal, koji se neopaženo stvorio kraj
njega. Luis je lako poskočio od iznenađenja.
“Zvučiš kao neko ko zna kako je to“, rekao je.
“Ne, zapravo ne znam.“ Krandal je zapalio cigaretu. Šibica je gorela
jasnim plamenom, u prvim večernjim senkama.
“Moj tata je napravio kuću preko puta. Doveo je svoju suprugu u nju.
Zatrudnela je. To dete sam bio ja. Rodio sam se 1900. godine.“
“To znači da imaš…“
“Osamdeset tri godine“, reče Krandal. Luisu je malčice laknulo što starac
nije rekao da je toliko godina mlad. Mrzeo je tu pošalicu.
“Izgledaš mnogo mlađe.“
Krandal je slegnuo ramenima. “Bilo kako bilo, odvajkada sam živeo
ovde. Bio sam dobrovoljac u Velikom ratu, ali Bajon u Nju Džerziju bio je
najbliže što sam prišao Evropi. Grozno mesto. Bio je grozan čak i daleke
1917. godine. Bilo mi je veoma drago kad sam se vratio kući. Venčao sam se
sa svojom Normom i odslužio svoje na železnici. Nismo se mrdali odavde.
Video sam mnogo od života i ovde u Ladlouu. Znaj da jesam.“
Radnici su zastali kod ulaza u šupu. Nosili su podnožje njegovog i
Rejčelinog kreveta s federima. “Gde ćemo s ovim, gospodine Kride?“
“To ide na sprat… samo trenutak, pokazaću vam.“ Krenuo je ka njima.
Zaustavio se na trenutak i bacio pogled na Krandala.
“Samo ti idi“, sa osmehom reče starac. “Videću kako se tvoji snalaze.
Poslaću ih ovamo. Ne želim da ti smetam, ali ljudi opasno ožedne od selidbe.
Oko devet obično sednem na verandu i popijem jedno ili dva piva. Volim da
BD4Y
balkandownload.org

gledam kako pada mrak, kad je vreme toplije. Norma mi se ponekad pridruži.
Dođi ako nemaš pametnija posla.“
“Pa, možda i hoću“, reče Luis, iako nije nameravao da prihvati poziv.
Znao je šta će ga tamo dočekati: nezvanična (i besplatna) dijagnoza Norminog
artritisa. Krandal mu se dopadao, baš kao i njegov obešenjački osmeh.
Dopadao mu se i njegov opušteni način govora i jenkijevski naglasak, u kojem
nije bilo ničeg tvrdog ili oštrog. Naprotiv, zvučao je tako meko da se to
graničilo s otezanjem. Starac je dobar čovek, pomislio je Luis, ali doktori
brzo počnu da zaziru od društva. Žalosno je, ah čak i najbolji prijatelji pre ili
kasnije zatraže medicinski savet. To je pogotovo važilo za stariji svet.
“Nemoj da me čekaš - imali smo đavolski naporan dan.“
“Voleo bih da znaš da ti odštampana pozivnica nije potrebna“, reče
Krandal. Nešto u starčevom obešenjačkom osmehu navodilo je Luisa na
pomisao da zna šta mu se mota po glavi.
Posmatrao je starca još malo pa se pridružio radnicima. Krandal je hodao
uspravno i lako, kao da ima šezdeset umesto osamdeset i neku. Starac mu se
sve više dopadao.

BD4Y
balkandownload.org

Ekipa za selidbu završila je posao do devet i otišla. Iscrpljena deca spavala

su u novim sobama. Gejdž je bio u kolevci, a Eli na madracu na podu,
okružena kutijama s milijardama celih, slomljenih i istopljenih bojica;
posterima Ulice Sezam, slikovnicama, odećom i bog te pita čime sve ne. Čerč
je, naravno, bio s njom. Tiho je režao u snu. To škriputavo režanje bilo je
nešto najbliže predenju što je mogao da proizvede.
Rejčel je tog dana neumorno obilazila kuću s Gejdžom u naručju.
Procenjivala je mesta na kojim su radnici ostavili nameštaj po Luisovim
uputstvima. Naređivala im je da ga pomere, premeste ili napune drugim
stvarima. Luis nije izgubio njihov ček. Bio je u džepu na grudima, zajedno s
pet novčanica od deset dolara za napojnicu. Predao im je ček i gotovinu kad
je kamion konačno ispražnjen. Klimanjem glavom odgovorio je na njihove
izraze zahvalnosti. Potpisao je račun. Pratio ih je pogledom s verande kad su
pošli ka velikom kamionu. Pretpostavio je da će svratiti do Bangora i popiti
nekoliko piva da bi sprali prašinu iz suvih grla. Pivo bi i njemu dobro došlo.
To ga je nateralo da pomisli na Džada Krandala.
Sedeo je s Rejčel za kuhinjskim stolom. Uočio je kesice ispod njenih
očiju. “Trebalo bi da odeš na spavanje“, rekao je.
“Da li to govoriš kao doktor?“, pitala je, s blagim osmehom.
“Da.“
“U pravu si“, rekla je. “Satrvena sam. Gejdž će se verovatno probuditi u
toku noći. Hoćeš li da mi se pridružiš?“
Oklevao je. “Mislim da još neću. Starac preko puta…“
“Preko druma. Na selu put zovu drumom. Pretpostavljam da ga Džadson
Krandal zove džadom.“
“Dobro, preko džade. Pozvao me je na piće. Mislim da ću prihvatiti
njegov poziv. Umoran sam, ali sam previše uznemiren da bih spavao.“
Osmehnula se. “Kako hoćeš. Nadam se da znaš da će ti Norma Krandal
potanko objasniti šta je boli i na kakvom madracu spava.“
Nasmejao se. Bilo mu je smešno - smešno je i strašno kako supruge posle
izvesnog vremena nauče da čitaju suprugove misli.
“Pomogao nam je u pravom trenutku“, rekao je, “mogao bih da mu
uzvratim uslugu.“
BD4Y
balkandownload.org

“Govoriš o trampi?“
Slegnuo je ramenima. Nije hteo i nije znao kako da joj kaže da mu se
starac za ovo kratko vreme prilično svideo. “Kakva mu je žena?“
“Mnogo je slatka“, reče Rejčel. “Gejdž joj je sedeo u krilu. Iznenadio sam
se, zato što je imao težak dan. Dobro znaš da i u najboljim prilikama ne uživa
u društvu nepoznatih ljudi. Ajlin mu je dala lutku da se igra.“
“Šta misliš, koliko je njen artritis ozbiljan?“
“Prilično je ozbiljan.“
“Da li je u kolicima?“
“Nije… ali se kreće veoma sporo, a njeni prsti…“
Rejčel je podigla svoje vitke prste. Savila ih je u kandže, da bi mu
pokazala kako izgledaju susetkine šake. Luis je klimnuo. “U svakom slučaju,
nemoj da se dugo zadržavaš, Lu. Ježim se od nepoznatih kuća.“
“Neće ti dugo biti nepoznata“, rekao je Luis i poljubio je.

BD4Y
balkandownload.org

Luis se postiđen vratio kući. Niko mu nije tražio da pregleda Normu Krandal.
Domaćica se povukla na spavanje pre nego što je prešao put (džadu, sa
osmehom je pomislio). Džad je bio samo nejasna silueta iza paravana na
natkriljenoj verandi. Čuo je domaćinsko škripanje stolice za ljuljanje na
starom linoleumu. Zakucao je na spoljna vrata, koja su prijateljski lupkala po
dovratku. Krandalova cigareta tinjala je kao veliki spokojni svitac u letnjoj
pomrčini. Iz radija je dopirao prenos utakmice Red soksa. Sve to je navelo
Luisa Krida na čudnu pomisao da se vratio kući.
“Doco!“, reče Krandal. “I mislio sam da ćeš svratiti.“
“Nadam se da se nisi šalio što se tiče piva“, rekao je Luis kad je
prekoračio preko praga.
“Nikad se ne šalim s pivom“, reče Krandal. “Onaj ko se šali s pivom stiče
neprijatelje. Sedi, doco. Stavio sam nekoliko konzervi na led, zlu ne trebalo.“
Veranda je bila duga i uska, opremljena kaučima i foteljama od ratana.
Luis je potonuo u jednu. Bila je iznenađujuće udobna. Kofa puna ledenih
kockica i nekoliko konzervi piva bili su levo od njega. Poslužio se
konzervom.
“Hvala ti“, rekao je kad ju je otvorio. Prvih nekoliko gutljaja poteklo mu
je niz grlo kao tečni blagoslov. balkandownload org.
“Nema na čemu“, reče Krandal. “Nadam se da ćeš ovde provoditi srećne
dane, doco.“
“Iz tvojih usta u božje uši“, reče Luis.
“Samo reci ako hoćeš nešto da gricneš. Doneću ti neki biskvit. Imam i
kotur uzrelog pacovskog.“
“Kakav kotur imaš?“
“Imam kotur pacovskog sira[2].“ Starac je zvučao kao da se dobro
zabavlja.
“Hvala, pivo mi je sasvim dovoljno.“
“Kako ti kažeš.“ Krandal je zadovoljno podrignuo.
“Supruga ti je otišla na spavanje?“ pitao je Luis. Ni sam nije znao zašto
načinje tu temu.
“Jašta je. Ponekad mi pravi društvo, a ponekad ode na spavanje.“
“Njen artritis je prilično bolan, zar ne?“
BD4Y
balkandownload.org

“Da li si se susreo s nekim koji nije?“, odvratio je starac.

Luis je odmahnuo glavom.
“Pretpostavljam da je podnošljiv“, reče Krandal. “Ne žali se mnogo.
Moja Norma je dobra cura.“ Govorio je o njoj s primetnom naklonošću.
Cisterna je prozujala Petnaesticom. Bila je toliko duga i velika da Luis na
trenutak nije video svoju kuću preko puta. Umiruće svetio dana dozvolilo mu
je da pročita natpis na cisterni - ORINKO.
“To je bio jebeno veliki kamion“, napomenuo je Luis.
“Orinko je blizu Oringtona“, progovorio je Krandal. “To je fabrika
veštačkog đubriva. Put je vrlo prometan. Samo dolaze i odlaze. Mislim na
naftne cisterne, kamione za odvoženje otpada i ljude koji idu na posao u
Bangor ili Bruer i uveče se vraćaju kući.“ Odmahnuo je glavom. “Prolaze po
čitav dan i noć. Ponekad probude Normu. Dođavola, ponekad probude i mene,
iako spavam kao bogom prokleti panj.“
Luis je samo klimnuo glavom. Mejnski pejzaž mu se posle
dvadesetčetvoročasovne buke Čikaga činio neobičnim i jezivo tihim.
“Arapi će jednog dana, na koji nećemo dugo čekati, zavrnuti slavine. Tada
ćemo moći da uzgajamo cveće sve do žute linije“, reče Krandal.
“Možda imaš pravo.“ Luis je nakrenuo konzervu. Iznenadio se kad je
video da je prazna.
Krandal se nasmejao. “Požuri da uzmeš sledeću, doco, dok ih još ima.“
Luis je oklevajući prozborio: “Dobro, ali samo još jednu. Moram da se
vratim kući.“
“Razumem te. Selidbe su zajebana stvar, zar ne?“
“Jesu“, složio se Luis. Neko vreme su ćutali. Tišina je imala blagotvorno
dejstvo, kao da se dugo poznaju. Luis je dosad o takvim osećanjima samo
čitao u knjigama. Postideo se svojih razmišljanja o traženju besplatne
medicinske pomoći.
Još jedan kamion protutnjao je pored njih.
“Da znaš da je ovo opak drum“, zamišljeno, gotovo odsutno je prozborio
Krandal, pre nego što se okrenuo prema Luisu. Na licu je imao osobeni
osmejak. Gurnuo je česterfild u ugao osmeha i kresnuo šibicu noktom palca.
“Sećaš li se staze koju je tvoja devojčica danas pomenula?“
Luis isprva nije mogao da je se seti. Eli je danas pomenula toliko toga pre
nego što se sručila na madrac. Ipak se setio široke, dobro održavane staze
koja vijuga kroz gaj i preko brda.
BD4Y
balkandownload.org

“Da, sećam se. Obećao si da ćeš joj jednog dana pričati o njoj.“
“Jesam i održaću obećanje. Ta staza zalazi dva i po kilometra u šumu.
Održavaju je klinci koji žive oko Petnaestice i Midi drajva, zato što je
redovno koriste. Deca dolaze i odlaze… ljudi se danas mnogo češće sele
nego kad sam ja bio mali. U moje vreme skrasili bi se na jednom mestu i ne bi
mrdali odande. Izgleda da se glas o tom mestu pronosi, pa gomila njih svakog
proleća kosi tu stazu. Čitavog leta se staraju o njoj. Ne znaju svi odrasli u
gradu za nju. Većina, naravno, zna, ali ne svi - ni izdaleka. Ali kladio bih se
da svi klinci znaju.“
“Znaš li šta je na njenom kraju?“
“Groblje kućnih ljubimaca“, reče Krandal.
“Groblje kućnih ljubimaca?“, zbunjeno je ponovio Luis.
“Nije tako čudno kao što zvuči“, reče Krandal. Ljuljao se i pušio duvan.
“Tamo je zbog druma. Taj drum troši mnogo životinja, uglavnom pasa i
mačaka, ali ne samo njih. Jedan od tih Orinkovih kamiončina pregazio je
pripitomljenog rakuna kog su čuvala deca Rajderovih. To se odavno desilo.
Blagi bože, sigurno ga je pregazio 1973, a možda i pre. Desilo se u svakom
slučaju pre nego što je država proglasila držanje rakuna, pa čak i
pripitomljenih tvorova, nezakonitim.“
“Zašto je država posegnula za takvim merama?“
“Zbog besnila“, reče Krandal. “U Mejnu u poslednje vreme ima dosta
besnila. Veliki bernardinac je pre nekoliko godina pobesneo u donjem delu
države. Ubio je nekoliko ljudi. To su bila đavolska posla. Nisu vakcinisali
psa. To se nikad ne bi desilo da su ga te budale vakcinisale. Ah taj rakun kog
su držali Rajderovi klinci bio je ono što bi starosedeoci nazvali slatkim
rakunom. Dogegao bi se do tebe. Bože, al’ je bio debeo! Polizao bi te po licu
kao pas. Njihov otac je čak platio veterinara da ga uštroji i da mu skine
kandže. To ga je sigurno koštalo malo bogatstvo!“
“Rajder je radio za IBM u Bangoru. Pre pet… ili šest godina preselili su
se u Kolorado. Ne mogu da verujem da će to dvoje klinaca uskoro dobiti
vozačke dozvole. Da li im je pogibija tog rakuna slomila srce? Verujem da
jeste. Meti Rajder je dugo i neutešno plakao. Njegova mama se toliko uplašila
da je htela da ga odvede kod lekara. Preboleo je taj gubitak, ali sam siguran
da nikad neće zaboraviti svog ljubimca. Dete nikad ne zaboravi kad dobra
životinja strada na drumu, pod točkovima.“
Luis je pomislio na Eli. Večeras je brzo zaspala pored Čerča, koji je
BD4Y
balkandownload.org

zadovoljno preo na dnu madraca.

“Moja kći ima mačka“, rekao je. “Zove se Vinston Čerčil. Zovemo ga
Čerč.“
“Da li mu se klate kad hoda?“
“Šta si rekao?“ Luis nije znao o čemu starac govori.
“Da li još ima muda, ili ste mu ih otfikarili?“
“Ne,“ reče Luis. “Nismo ih otfikarili.“
Istini za volju, imali su problema s tim u Čikagu. Rejčel je htela da ga
uštroji i zakazala je posetu veterinaru. Luis je otkazao. Čak ni sad nije siguran
zašto je to učinio. Nije se radilo o nečemu tako površnom i glupom kao što je
povezivanje sopstvene muškosti s alatkom ćerkinog mačka, niti o njegovom
protivljenju ideji da bi Čerča trebalo uštrojiti da debela komšinica ne bi
morala da se muči i zavrće poklopce na kantama za đubre. Pomenuto jeste
uticalo na odluku, ali se uglavnom radilo o neodređenoj ali snažnoj slutnji da
bi štrojenjem Čerča uništili nešto do čega je Luisu veoma stalo, da će onaj
“idi dođavola“ pogled u njegovim zelenim očima zauvek iščeznuti. Rekao je
Rejčel da će se preseliti u seoski predeo i da štrojenje neće biti neophodno u
takvom okruženju. Nakon sveg natezanja doživeo je da mu Džadson Krandal
skrene pažnju da je izlaženje na kraj s Putem 15 sastavni deo seoskog života u
Ladlouu. Starac je išao tako daleko da ga pita da li je sredio mačka. Kušaj
malo ironije, doktore Kride - dobra je za krvnu sliku.
“Sredio bih ga, da sam na tvom mestu“, reče Krandal. Zgnječio je pikavac
palcem i kažiprstom. “Sređeni mačak ne skita okolo. Sreća će ga pre ili
kasnije napustiti ako bude često prelazio preko druma. Skončaće kao rakun
Rajderovih, koker španijel Timija Deslera i papagaj gospojice Bredli.
Papagaj nije završio pod točkovima. Jednog dana su ga našli izvrnutog na
leđima.“
“Imaću to u vidu“, reče Luis.
“Bolje bi ti bilo“, reče Krandal i ustade. “Kako ti ide s pivom? Ja ću
skoknuti unutra po parčence starog gospodina pacova.“
“Pivo je otišlo“, reče Luis. I on je ustao. “I ja ću za njim. Sutra me čeka
važan dan.“
“Počinješ da radiš na univerzitetu?“
Luis je klimnuo. “Klinci dolaze za dve nedelje. Do tada ću morati da se
organizujem, zar ne?“
“Tako je. Imaćeš problema ako ne budeš znao gde su pilule kad naiđu.“
BD4Y
balkandownload.org

Krandal mu je pružio ruku. Luis ju je prodrmao, pazeći na činjenicu da stare

kosti znaju da zabole. “Slobodno navrati bilo koje večeri“, rekao je. “’Teo bi’
da upoznaš moju Normu. Mislim da bi joj se svideo.“
“Navratiću“, reče Luis. “Drago mi je što smo se upoznali, Džade.“
“I meni. Uselili ste se. Možda ćete pustiti korenje.“
“Nadam se da će tako biti.“
Luis je krenuo niz popločanu stazu do ivice puta. Morao je da zastane da
bi propustio još jedan kamion, praćen nizom od pet automobila koji su išli ka
Baksportu. Podigao je ruku u pozdrav domaćinu, prešao ulicu (džadu, ponovo
je podsetio sebe) i ušao u novu kuću.
U njoj je vladala tišina ispunjena zvukovima sna. Eli se, po svemu sudeći,
nije ni mrdnula otkad je otišao. Gejdž je bio u svom krevecu. Spavao je na
tipično gejdžovski način, na leđima, raširenih ruku i nogu, s bočicom pod
rukom. Luis je natkrilio sina. Srce mu se ispunilo ljubavlju prema njemu. Bila
je tako snažna da se načas uplašio od nje. Pretpostavljao je da ga muči
nostalgija za poznatim mestima u Čikagu i za likovima iz tog grada, koji su
sad ostali za njima, delotvorno zbrisani kilometrima, kao da ih nikad nije ni
bilo. Ljudi se danas mnogo češće sele, nego kad sam ja bio mali… tada bi
se skrasili najednom mestu i ne bi mrdali odande. Bilo je neke istine u tim
rečima.
Prišao je sinu. Pošto niko nije mogao da ga vidi, pa čak ni Rejčel,
poljubio mu je prste i lako pomilovao obraz kroz rešetke kreveca.
Dečačić je coknuo. Potom se okrenuo na stranu.
“Lepo spavaj, bebice“, reče Luis.

***

Tiho se skinuo i kliznuo na svoju polovinu kreveta, bolje reći, na dva spojena
madraca na podu. Osećao je kako se napetost nakupljena tokom dana povlači.
Rejčel nije ni mrdnula. Neraspakovane kutije pravile su sablasne obrise u
tami.
Podigao se na lakat i pogledao kroz prozor pre nego što je zaspao.
Njihova soba bila je u prednjem delu kuće. Video je Krandalovu kuću preko
puta. Bilo je previše mračno da bi razabrao oblike - razaznao bi ih u noći s
mesečinom - ali je uočio sjaj cigarete. Još je budan, pomislio je. Ko zna kad
će leći. Starci malo spavaju. Možda stražare.

BD4Y
balkandownload.org

Zbog čega bi to radili?

O tome je razmišljao kad je kliznuo u san. Sanjao je da je u Diznijevom
svetu i da vozi sjajnobeli kombi sa oznakom Crvenog krsta. Gejdž je bio
pored njega. Dečak iz sna imao je najmanje deset godina. Čerč je bio na
upravljačkoj tabli belog kombija. Posmatrao je Luisa blistavozelenim očima.
Miki Maus se pozdravljao s dečicom na Glavnoj ulici, pored železničke
stanice iz poslednje decenije XIX veka. Deca su se tiskala oko njega. Sitne
ručice gubile su se u njegovim krupnim šakama pokrivenim belim rukavicama.

BD4Y
balkandownload.org

Sledeće dve nedelje svi su imali pune ruke posla. Luis se polako navikavao
na nova zaduženja (kako će tek biti kad deset hiljada mladih ljudi, među
kojima će biti mnogo zavisnika od droge i alkohola, osoba s veneričnim
bolestima, studenata zabrinutih za ocene ili depresivnih zbog odvajanja od
kuće, desetine - uglavnom devojaka - anoreksičnih… kako će mu tek biti kad
se svi okupe u kampusu). Dok je Luis ovladavao poslom šefa Univerzitetske
medicinske službe, Rejčel je ovladavala kućom.
Gejdž je dobijao modrice i posekotine u procesu upoznavanja nove
sredine. Noćni raspored mu se u početku donekle poremetio. Sredinom druge
nedelje u Ladlouu počeo je da spava po čitavu noć. Eli je, suočena sa skorim
polaskom u novi vrtić, uglavnom bila preterano uzbuđena i spremna da
žestoko odgovori i na najmanju provokaciju. Dugo se kikotala i prolazila kroz
periode gotovo menopauzne depresije. Znala je i za provale besa. Jedna reč
bila je dovoljna da pređe iz jedne u drugu krajnost. Rejčel je govorila da će
je to proći kad se uveri da škola nije veliki crveni đavo iz njene mašte. Luis
se slagao sa suprugom. Eli je najveći deo vremena bila ono što je uvek bila -
slatka kao med.
Jedno-dva piva uveče s Džadom Krandalom prerasla su u naviku. Svake
druge ili treće noći, otkako je Gejdž počeo redovnije da spava, poneo bi
pakovanje od šest konzervi sa sobom. Upoznao je Normu Krandal, prijatnu
staricu koja je patila od reumatičnog artritisa - podmukle bolesti koja
zagorčava starost inače zdravim muškarcima i ženama. Hronična bolest nije
uspevala da naudi njenom raspoloženju. Nije se predavala bolu. Nije isticala
belu zastavu. Nije priznavala poraz. Luis je procenio da će imati bar još pet
do sedam produktivnih ali baš i ne previše prijatnih godina.
Pogazio je sve principe i pregledao staricu na sopstveno insistiranje.
Razmotrio je lekove koje joj je doktor prepisao. Nije mogao da pronađe
nikakvu zamerku. Gorko se razočarao kad je shvatio da lično ne može ništa da
učini da joj pomogne. Njen doktor Vejbridž držao je bolest pod kontrolom
koliko god je to bilo moguće. Mogli su samo da se nadaju nekom mogućem ali
ne preterano verovatnom naučnom proboju. Naučimo da prihvatimo stanje
stvari onakvim kakvo jeste, ili završimo u sobici pišući pisma bojicama.
Starica se dopala njegovoj supruzi. Komšinice su zapečatile prijateljstvo
BD4Y
balkandownload.org

izmenom recepata, kao što dečaci menjaju bejzbol kartice. Počele su s

Norminom pitom s jabukama u dubokoj tepsiji. Rejčel je odgovorila
govedinom stroganov. Norma je zavolela njihovu decu - pogotovu Eli, koja
će, kako je govorila, izrasti u starovremensku lepoticu. Te večeri u krevetu,
rekao je Rejčel da su imali sreće što Norma nije rekla Eli da će izrasti u
slatku rakunicu. Rejčel se nasmejala tako jako da je glasno prdnula. To ih je
dodatno nasmejalo. Smejali su se toliko da su probudili Gejdža u susednoj
sobi.
Došao je i dan polaska u vrtić. Luis je uzeo slobodan dan, pošto je
uglavnom zagospodario ambulantom i sredstvima za medicinsku pomoć. (Da i
ne pominjemo da je ambulanta zvrjala prazna. Poslednja pacijentkinja od
prošle nedelje slomila je nogu na stepeništu zgrade studentskog udruženja.)
Stajao je na travnjaku pored Rejčel s Gejdžom u naručju, kad je veliki žuti
autobus skrenuo s Midi drajva i stao ispred njihove kuće. Prednja vrata su se
otvorila. Septembarski vazduh ispunio se vikom i cikom malih putnika.
Eli je bacila neobično ranjiv pogled preko ramena, kao da želi da ih pita
da li je kasno da se ovaj proces prekine. Verovatno ju je ono što je videla
roditeljima na licu ubedilo da od toga neće biti ništa i da je sve što će doći
nakon ovog prvog dana jednostavno neizbežno - kao i napredak artritisa
Norme Krandal. Okrenula im je leđa. Popela se u autobus. Vrata su se bučno
zatvorila za njom, kao da je nestala u čeljustima velikog zmaja. Autobus je
krenuo. Rejčel je briznula u plač.
“Nemoj, za boga miloga“, zamolio ju je Luis. Nije plakao, ali je i sam bio
na ivici suza. “Odsustvovaće samo pola dana.“
“Pola dana je sasvim dovoljno“, odvratila je Rejčel prekornim glasom.
Još jače je zaplakala. Luis ju je zagrlio. Gejdž je obgrlio oba roditelja oko
vrata. Kad bi se Rejčel zaplakala, on bi joj obično pravio društvo. Ovog puta
nije pustio ni suzu. Može da uživa u oba roditelja, bez sestre. Prokleto dobro
je svestan toga, pomislio je Luis.

***

Čekali su ćerkin povratak s izvesnom strepnjom. Pili su previše kafe i

nagađali kako je prošla. Luis se povukao u sobu okrenutu ka polju, koja će
postati njegov radni prostor. Sedeo je, premeštajući papire po stolu. Rejčel je
apsurdno rano počela da sprema ručak.

BD4Y
balkandownload.org

Kad je telefon zazvonio u deset i petnaest, Rejčel je pojurila prema njemu.

Odgovorila je zadihanim “Halo?“, pre nego stoje stigao da zazvoni drugi put.
Luis je stajao navratima između kancelarije i kuhinje. Bio je siguran da im se
vaspitačica iz vrtića javlja da bi ih obavestila da je zaključila da Eh nije za
školicu, da se pokazala nesvarljivom za stomak javnog školstva, koji ju je
ispljunuo. Zvala ih je Norma Krandal. Obavestila ih je da je Džad obrao
poslednji kukuruz i da bi im rado dao desetak klipova, ako žele. Luis je
prešao preko puta s cegerom. Prekorio je Džada što ga nije zvao da mu
pomogne u berbi.
“Većina ionako nije ni za kurac“, reče Džad.
“Zamolila bih te da ne koristiš taj rečnik u mom prisustvu“, reče Norma.
Izašla je na verandu s ledenim čajem na starom koka-kola poslužavniku.
“Izvini, ljubavi.“
“Nimalo mu nije žao“, reče Norma Luisu, a onda je sela s bolnom
grimasom na licu.
“Vid’li smo kako se Eli penje u autobus“, reče Džad. Pripalio je
česterfild.
“Sve će biti u redu“, reče Norma. “Gotovo uvek tako biva.“
Gotovo uvek, javila se Luisu morbidna misao.

***

Eli je ipak dobro prošla. Vratila se kući oko podneva, nasmejana i

raspoložena. Plava haljina za prvi dan u školi graciozno joj je lepršala oko
izgrebanih cevanica (mogla je da se pohvali novom ogrebotinom na kolenu).
Držala je sliku nečeg što je moglo biti i dvoje dece i dve pokretne skele.
Pertla na jednoj cipeli bila joj je razvezana. Imala je jednu traku manje u kosi.
Vikala je: “Pevali smo Stari Makdonald! Mama! Tata! Pevali smo Stari
Makdonald! Pevali smo istu pesmu kao u školici u Karstersovoj ulici!“
Rejčel je pogledala Luisa, koji je sedeo pored prozora s Gejdžom u krilu.
Beba je bila gotovo zaspala. Bilo je nečeg tužnog u njenom pogledu. Luis je
osetio strašnu paniku, iako je brzo skrenula pogled. Ostarićemo, pomislio je.
Zbilja je tako. Nećemo biti izuzetak. Ona je na svom putu… baš kao i mi.
Eh mu je pritrčala. Pokušala je da mu pokaže sliku, onu žvrljotinu, i da mu
ispriča o Starom Makdonaldu i gospođi Beriman, u isto vreme. Čerč joj se
motao oko nogu. Glasno je preo. Eli se nekim čudom nije saplela preko njega.

BD4Y
balkandownload.org

“Psst“, rekao joj je Luis i poljubio je. Gejdž je zaspao, nesvestan

uzbuđenja. “Sačekaj da stavim bebu u krevetac pa ćeš mi sve ispričati.“
Poneo je Gejdža uz stepenice. Hodao je pod iskošenim zracima
septembarskog sunca. Mračna i zla slutnja naterala ga je da se naglo zaustavi
na odmorištu. Polako se osvrnuo oko sebe, pitajući se šta ga je spopalo.
Stisnuo je bebu uza se. Gejdž se s negodovanjem promeškoljio. Luis se
naježio od glave do pete.
Zbunjeno se zapitao šta nije u redu. Uplašio se. Srce mu je ubrzano tuklo u
grudima. Činilo mu se da mu je skalp hladan i za neki broj premali. Osećao je
plimu adrenalina u prostoru iza očiju. Znao je da ljudi beče oči kad ih
spopadne užasan strah. Nisu se samo širile. Bečile su se od povećanog krvnog
i hidrostatičkog pritiska u lobanji. Staje ovo, dođavola? Duhovi? Blagi bože,
kao da se nešto očešalo o mene u hodniku, nešto što sam zamalo video.
Spoljna vrata u prizemlju udarila su o dovratak.
Poskočio je u mestu. Zamalo što nije vrisnuo. Zatim se nasmejao. Imao je
posla s jednim od onih psiholoških hladnih džepova, kroz koje ljudi ponekad
prođu - ništa više i ništa manje od toga. Prolazno zamračenje. To se svima
dešava. Ništa ozbiljno. Šta je Skrudž rekao duhu Džejkoba Marlija? Ti si
običan nedopečeni krompirić. Daleko si od groba. To je bilo tačnije -
fiziološki, kao i psihološki - no što je Čarls Dikens verovatno znao. Duhovi
ne postoje, bar ne u okviru njegovog iskustva. Otkad je počeo da se bavi
svojim poslom, proglasio je dvadesetak ljudi mrtvim. Nikad nije osetio
rastavljanje duše od tela.
Odneo je Gejdža u njegovu sobu. Drhtaj mu je prošao kičmom, kad ga je
pokrio. Zbog nečeg se setio “izložbenog salona“ strica Karla. U njemu nije
bilo novih automobila, televizora s najmodernijim funkcijama, niti aparata za
pranje suda sa staklenim vratima. Bio je pun mrtvačkih kovčega s otvorenim
poklopcima, a iznad svakog je sijala skrivena sijalica. Očev rođeni brat bio
je pogrebnik.
Blagi bože, šta te je toliko uplašilo? Pusti to! Otarasi se toga!
Poljubio je sina i sišao dole da sasluša Elinu priču o prvom danu u školi
za veliku decu.

BD4Y
balkandownload.org

Džad Krandal je u subotu, nakon Eline prve nedelje u školi i pre povratka
studenata u univerzitetsko naselje, prešao preko druma. Zaputio se ka porodici
Krid koja je zasela na travnjak. Eli je sišla s bicikla i pila ledeni čaj iz čaše.
Gejdž je puzao po travi i proučavao bube. Možda je i smazao neku. Mališa
nije birao odakle dobavlja proteinsku municiju.
“Džade“, rekao je Luis, dok je ustajao. “Doneću ti stolicu.“
“Nema potrebe.“ Džad je nosio farmerke, radnu košulju raskopčanog
okovratnika i zelene čizme. Obratio se Eli. “Hoćeš li da vidiš gde vodi ona
staza, Eli?“
“Hoću!“ reče Eli. Odmah je ustala. Oči su joj blistale. “Džordž Bak mi je
u školi rekao da je tamo groblje kućnih ljubimaca. Kazala sam mami. Rekla
mi je da čekam na tebe, zato što ti znaš gde je.“
“Znam“, reče Džad. “Prošetaćemo se do tamo ako te roditelji puste.
Moraćeš da obuješ čizme, zato što je zemlja ponegde vlažna.“
Devojčica je utrčala u kuću.
Džad ju je posmatrao s neskrivenom naklonošću. “Možda bi i ti mogao da
kreneš s nama, Luise.“
“Mogao bih“, reče Luis. Pogledao je Rejčel. “Hoćeš li da nam praviš
društvo, dušo?“
“Šta ćemo s Gejdžom? Donde ima bar dva kilometra.“
“Staviću ga u nosiljku.“
Rejčel se nasmejala. “Dobro… ali ti ćeš ga nositi, gospodine.“
Krenuli su desetak minuta kasnije. Svi sem Gejdža nosili su čizme. Gejdž
je sedeo u nosiljci. Gledao je preko Luisovog ramena, raširenih očiju. Eli je
stalno trčala ispred grupe. Jurila je leptire i brala cveće.
Trava u polju iza kuća dosezala im je do pojasa. Naišli su na zlaticu,
pošast kasnog leta, koja svake godine kulminira u jesen. U vazduhu nije bilo
ni traga jeseni. Sunce je tog dana bilo u potpunosti avgustovsko, iako su od
kalendarskog avgusta prošle gotovo dve nedelje. Luis je imao velike znojne
mrlje ispod pazuha kad su u razvučenoj koloni izbili na vrh prvog brda.
Džad je zastao. Luis je isprva pomislio da starac želi da povrati dah. Tada
je video predeo koji se otvorio pred njim.
“Lepo je ovde gore“, rekao je Džad i gurnuo vlat trave među zube. Luis je
BD4Y
balkandownload.org

pomislio da su ove reci dobar primer poslovične jenkijevske skromnosti.

“Predivno je!“, uzdahnula je Rejčel. Obratila se suprugu. Zvučala je
optužujuće. “Kako je moguće da mi nisi ništa rekao o ovome?“
“Nisam ti rekao zato što pojma nisam imao da ovo postoji“, reče Luis.
Blago se postideo. Još su bili na svom imanju. Kakav je on to domaćin kad do
dana današnjeg nije našao vremena da obiđe posed iza kuće.
Eli je dobrano odmakla. Vratila se do njih i pogledala s vrha brda sa
iskrenim divljenjem. Čerč je tapkao pored nje.
Brdo nije bilo visoko, ali nije ni moralo da bude. Gusta šuma protezala se
prema istoku. Tle se spuštalo prema zapadu u zlatnom i sanjivom letnjem snu.
Sve je bilo mirno, maglovito, tiho. Nijedna Orinkova cisterna nije se pojavila
na drumu, da razbije tišinu.
Pred njima se pružala rečna dolina. Kroz nju je protkala reka Penobskot,
koju su drvoseče nekad koristile za transport drveta do gradova na
severoistoku Bangora i Derija. Bili su južno od Bangora i nešto severnije od
Derija. Reka je bila široka i mirna, kao da teče u dubokom snu. Luis je
razaznao Hempden i Vinterport na drugoj obali. Učinilo mu se da može da
vidi crnu zmiju Petnaestice. Vijugala je gotovo paralelno s vodotokom sve do
Baksporta. Gledali su preko reke na bogatu tapiseriju drveća, puteva i polja.
Toranj baptističke crkve u Severnom Ladlou uzdizao se iz krošnji starih
brestova. Desno od njega video je zdepasto zdanje od cigle, Elinu školu.
Beli oblaci polako su se kretali po nebu boje izbledelog džinsa. Svuda su
bila kasna letnja polja neverovatne mrkožute boje, ispošćena i dremljiva, na
kraju ciklusa, ali ne i mrtva.
“Predivno je odgovarajuća reč“, konačno će Luis.
“U stara vremena zvali su ga Vidikovac“, reče Džad. Stavio je cigaretu u
ugao usana, ali je nije zapalio. “Neki ga još tako zovu. Mladež se preselila u
grad pa je uglavnom zaboravljeno. Mislim da malo ko dolazi ovamo. Brdo je
prilično nisko, pa ljudi misle da vidik ne može biti bogzna kakav. Ali kao što
možete da vidite…“ Mahnuo je rukom i ućutao.
“Odavde se sve vidi“, reče Rejčel tihim glasom punim strahopoštovanja.
Obratila se suprugu. “Dušo, da li je ovo brdo naše?“
Džad je preduhitrio Luisa: “O da, ono je deo vašeg imanja.“ Luis pomisli
da to baš i nije isto.

***
BD4Y
balkandownload.org

U šumi je bilo osam do deset stepeni hladnije. Prilično široka staza je tu i

tamo bila omeđena cvećem u vazama ili konzervama za kafu (većina je
uvenula) i pokrivena borovim iglicama. Prešli su pola kilometara. Krenuli su
nizbrdo kad je Džad pozvao Eli da se vrati.
“Ovo je lepa šetnja za devojčicu“, rekao je ljubaznim tonom, “ali želim da
obećaš mami i tati da nećeš skretati sa staze ako sama dođeš ovamo.“
“Dajem reč da neću“, smesta će Eli. “A zašto?“
Pogledao je Luisa, koji je zastao da bi se odmorio. Nošenje Gejdža nije
bio lak posao, čak i u senci borova i smreka. “Znaš li gde si?“, pitao je Luisa.
Luis je razmišljao. Odbacivao je odgovore: Ladlou, Severni Ladlou, iza
moje kuće, između Petnaestice i Midi drajva. Odmahnuo je glavom.
Džad je pokazao palcem preko ramena. “Tamo je dosta toga“, rekao je.
“Tamo je grad, a ispred nas nema ničega izuzev šume sledećih osamdeset
kilometara. Zovu je Severnoladlouska šuma, iako zahvata i ćošak Oringtona.
Seže do Rokforda. Završava se na državnom zemljištu o kojem sam ti pričao,
na onom koje Indijanci žele da povrate. Znam da ću zvučati čudno ako vam
kažem da se vaša lepa kućica na glavnom drumu, s telefonom, električnom
energijom, kablovskom televizijom i svim drugim blagodetima civilizacije
nalazi na rubu divljine, ali bukvalno je tako.“ Obratio se devojčici. “Samo
želim da ti kažem da ne bi trebalo da se muvaš sama po šumi, Eli. Mogla bi
da skreneš sa staze i zalutaš. Bog sveti zna gde bi posle toga završila.“
“Neću, gospodine Krandale.“ Lukas je video da je Eli dovoljno
impresionirana. Pokazivala je izvesno strahopoštovanje, ali ne i strah. Rejčel
je s nelagodnošću posmatrala Džada, zbog čega se u Luisa uselio blagi nemir.
Pripisao ga je gotovo instinktivnom strahu ljudi iz grada od šuma. Nije držao
kompas u ruci od davnih dana u izviđačima. Njegova sećanja o orijentaciji
pomoću Severnjače ili mahovine na drveću behu neodređena poput neveštih
izviđačkih čvorova.
Džad ih je odmerio s blagim osmehom. “Ne bi bilo loše da znate da se od
1934. u ovoj šumi niko nije izgubio. Bolje reći, niko od meštana. Poslednji je
bio Vil Džepson - što nije bio veliki gubitak. Bio je najveća ispičutura na
ovoj strani Baksporta, ako se izuzme Sten Bušar.
“Rekao si niko od meštana“, napomenula je Rejčel, glasom koji se nije
mogao nazvati opuštenim. Luisu se učinilo da joj čita misli: Mi nismo
meštani. Ne još.
Džad klimnu posle kraće pauze. “Poneki turista se izgubi na svake dve-tri
BD4Y
balkandownload.org

godine, zato što pomisli da ne može da se izgubi ako samo malo skrene s
glavne staze. Ali još se nije desilo da nismo pronašli izgubljene, gospojice.
Ne bojte se.“
“Ima li losova?“, oprezno će Rejčel. Luis se osmehnuo. Neka se boji ako
želi da se boji.
“Pa, moglo bi se desiti da naletite na losa, al’ vam neće praviti nevolje.
Ipak, u sezoni parenja su malo živčani. Inače samo gledaju. Jedini ljudi na
koje navaljuju van sezone parenja su oni iz Masačusetsa. Ne znam zašto ih ne
vole, ali tako je.“ Luis je pomislio da se Džad šali, ali nije mogao biti
siguran. Starac je izgledao vrlo ozbiljno. “Video sam to ko zna koliko puta
kako neki tip iz Sogusa, Miltona ili Vestona s drveta vrišti o krdu losova od
kojih je svaki veći od kamp prikolice. Izgleda da losovi mogu da nanjuše
Masačusets. Možda namirišu odela iz ondašnjeg lanca konfekcijske odeće. Ko
bi ga znao. Voleo bih da neko od onih učenih glava s koledža napiše rad o toj
pojavi, ali ne verujem da ću tako nešto doživeti.“
“Šta je parenje?“, zanimala se Eli.
“Nije važno“, reče Rejčel. “Ne želim da dolaziš ovamo bez pratnje
odraslih, Eli.“ Prišla je suprugu za korak.
Džad se zabrinuto oglasio. “Nisam hteo da te uplašim, Rejčel, ni tebe ni
tvoju ćerku. Nema potrebe da se plašite šume. Ovo je sigurna staza. U proleće
obično ima blata pa je ponegde klizava. Bila je u celosti suva samo pedeset
pete. Ne pamtim suvlje leto. Na njoj nema otrovnog bršljana ili kopriva kao
iza školskog dvorišta. Drži se podalje od njih, Eli, ako ne želiš da se tri
nedelje kupaš u štirku.“.
Eli je pokrila usta rukama i zakikotala se.
“Ovo je vrlo bezbedna staza“, Džad je uveravao Rejčel, koja još nije
izgledala ubeđeno. “Mislim da bi i Gejdž mogao njome da se šeta. Već sam
vam rekao da je gradska deca često koriste. Dobro je održavaju. Niko ih ne
tera na to, jednostavno se brinu o njoj. Ne bih želeo da Eli pokvarim
zadovoljstvo.“ Nagnuo se ka devojčici i namignuo. “Tako ti je s većinom
stvari u životu, Eli. Sve će biti u redu ako ne skreneš sa staze. Ako skreneš,
smesta ćeš se izgubiti. Onda će ljudi morati da se skupe i krenu u potragu za
tobom.“

***

BD4Y
balkandownload.org

Nastavili su put. Luisa su počela da bole leđa od nosiljke za bebu. Gejdž bi s

vremena na vreme napunio ručice njegovom kosom i žustro cimnuo, ili bi ga
počastio energičnim šutiranjem u bubrege. Kasni komarči kružili su zujeći mu
oko izloženog lica i vrata.
Staza je ponirala, zavijajući oko veoma starih jela. Presecala je gusti splet
trnovitog šipražja. Teže su napredovali po vlažnom tlu. Luis je gacao po blatu
i barama. U jednom trenutku zaustavili su se na močvarnom delu staze.
Koristili su nekoliko povećih busena kao oslonac. To je bio najzahtevniji deo
puta. Počeli su da se penju. Drveće se povratilo. Luisu se učinilo da se Gejdž
nekim čudom ugojio pet kila i da je temperatura u istom čudesnom paketu
porasla za deset stepeni. Znoj mu je oblio lice.
“Kako si, dušice?“, pitala ga je Rejčel. “Hoćeš li da ga ja malo nosim?“
“Neću, dobro sam“, rekao je. Nije lagao, iako mu je srce lupalo u
grudima. Češće je prepisivao fizičko vežbanje nego što ga je upražnjavao.
Džad je hodao naporedo s Eli. Njene pantalone boje limuna i crvena bluza
bile su jarke mrlje u senovitoj mrkozelenoj šumskoj pomrčini.
“Lu, šta misliš, da li starac zna gde idemo?“, pitala je Rejčel, tihim i
malčice zabrinutim glasom.
“Naravno“, reče Luis..
Džad im je veselo dobacio preko ramena: “Još malo pa smo stigli… kako
izdržavaš, Luise?“
Blagi bože, pomislio je Luis. Čiča se nije ni oznojio iako krčka devetu
deceniju.
“Dobro sam“, odgovorio je malo preglasno. Ponos bi ga naveo da isto
odgovori i kad bi bio na pragu srčanog udara. Nacerio se, zategao kaiševe
nosiljke i nastavio dalje.
Popeli su se na vrh drugog brda. Staza se spuštala kroz žbunje čovečje
visine i isprepletano rastinje. Sužavala se. Luis je gledao kako Eli i Džad
prolaze ispod luka od starih propalih dasaka. Na njima je bio jedva čitljivi
natpis, ispisan ispranom crnom bojom: GROBJE KUĆNIH JUBIMACA.
Izmenjao je znatiželjni pogled s Rejčel pre nego što su prošli ispod luka.
Instinktivno su se uhvatili za ruke, kao da su došli ovamo da se venčaju.
Luis je po drugi put tog jutra ostao bez daha.
Ovde nije bilo tepiha od borovih iglica. Naišli su na gotovo savršen krug
pokošene trave, nekih petnaest metara u prečniku. S tri strane bio je opkoljen
gusto isprepletanim rastinjem. S četvrte je bila gomila starih palih stabala.
BD4Y
balkandownload.org

Izgledala su zlokobno i opasno. Čovek koji bi pokušao da se popne ili

probije kroz njih morao bi da stavi čelični štitnik za jaja, pomislio je Luis.
Čistina je bila puna raznovrsnih obeležja. Očigledno je da su ih napravila
deca od materijala koji su mogli da izmole ili pozajme - daščice sa sanduka,
drveni otpaci, lim. Simetrija obeležja nevešto sklepanih rukama ljudskih bića
bila je jasno vidljiva s granice čistine oivičene niskim žbunjem i kržljavim
drvećem, obuzetim borbom za životni prostor i sunčevu svetlost. Šumovita
okolina čitavom mestu davala je šarm, ali paganski, ne hrišćanski.
“Divno je“, reče Rejčel, iako nije zvučala iskreno.
“Auh!“, kriknula je Eli.
Luis je skinuo Gejdža s leđa. Izvukao ga je iz nosiljke za bebe, da bi
mogao da puzi. Leđa su mu uzdahnula od olakšanja.
Eli je trčala od jednog do drugog spomenika. Razdrala bi se kad god bi
stigla do nekog. Luis je krenuo za njom. Rejčel je pazila na bebu. Džad je seo
na prekrštene noge. Naslonio se leđima na stenu i zapalio cigaretu.
Luis je uočio da je mesto uređeno po izvesnom obrascu, da su spomenici
poređani u grubim koncentričnim krugovima.
Na dasci odlomljenoj sa sanduka pisalo je MAČAK SMAKI. Uredna
slova bila su ispisana dečjom rukom. BIO JE POSLUŠAN. Ispod toga je
pisalo: 1971-1974. Malo dalje na spoljnom krugu bio je komad škriljca s
imenom napisanim izbledelom ali savršeno čitljivom bojom: BIFER. Ispod
njega je bio kratki stih: BIFER, BIFER, SPRETNO NJUŠKALO / BOGATIO
NAS JE DOK NIJE UMRO.
“Bifer je bio koker španijel Dreslerovih“, reče Džad. Petom čizme
iskopao je rupicu u tlu i pažljivo otresao pepeo u nju. “Prošle godine ga je
pregazio đubretarski kamion. Lepa pesmica, zar ne?“
“Siguran sam da jeste“, složio se Luis.
Na nekim grobovima bilo je cveća. Neki su bili sveži, ali uglavnom su
bili stari. Dosta njih se gotovo u potpunosti vratilo prirodi. Preko polovine
oslikanih i olovkom ispisanih natpisa, koje je Luis pokušao da pročita, sasvim
su izbledeli ili su bih nečitljivi. Na nekima nije mogao da razazna nikakve
oznake. Pretpostavio je da su ih deca ispisala kredom ili bojicama.
“Mama!“, povikala je Eli. “Evo zlatne ribice! Dođi da vidiš!“
“Radije ne bih“, reče Rejčel. Stajala je sa strane, izvan najšireg kruga.
Izgledala je nervoznije nego ikad. Pomislio je: Čak i ovde je uznemirena.
Uvek se osećala nelagodno u prisustvu simbola smrti (pretpostavio je da je
BD4Y
balkandownload.org

tako sa svima), verovatno zbog njene sestre. Umrla je veoma mlada. Prilično
brzo je shvatio da je njena smrt na Rejčelinoj duši ostavila ožiljak koji ne sme
da dira. Zvala se Zelda i umrla je od kičmenog meningitisa. Smrtonosna
bolest verovatno je bila dugo, bolno i ružno iskustvo. Rejčel je tada bila u
veoma osetljivom dobu. Nije bilo ničeg lošeg u njenoj želji da zaboravi takav
užas.
Namignuo joj je. Zahvalno mu se osmehnula.
Osvrnuo se oko sebe. Bili su na prirodnoj čistini. Pretpostavio je da to
objašnjava dobru zatravljenost. Sunce je dopiralo do trave, koja je, uprkos
tome, ipak morala biti redovno zalivana i održavana. To je zahtevalo mnogo
konzervi s vodom ili pumpi težih od Gejdža u nosiljci, na dečjim leđima.
Ponovo je pomislio da je neobično što su deca tako dugo zagrejana za nešto.
Njegova sećanja na pasije iz detinjstva, osvežena druženjem s Eli, govorila su
mu da ona gore kao novinski papir - brzo… vrelo… i odmah zgasnu.
Nadgrobna obeležja bliža središtu čistine behu starija. Bilo je sve manje
čitljivih natpisa. Oni koji su se mogli pročitati svedočili su o vremenskoj
liniji koja se protezala u prošlost. Naišao je na: TRIKSI, UBIVENU NA
AUTOPUTU SEPTEMBRA 15. 1968. U istom krugu bila je i široka ravna
daska duboko zarivena u zemlju. Mraz i slana su je izvitoperili i iskrivili.
Luis je još mogao da pročita. U SPOMEN NA MARTU, NAŠE LJUBIMČE
ZEČICU, UMRELU 1. MARTA 1965. U sledećem redu je bio natpis: GEN.
PATON (NAŠ! DOBRI! PAS!) koji je umro 1958. i POLINEZIJA (verovatno
papagaj, ako se Luis dobro sećao doktora Dulitla), koji je procvrkutao
poslednje “Poli želi keks“ u leto 1953. U sledeća dva reda nije bilo ničeg
čitljivog. A zatim, još uvek daleko od središta, naišao je na grubo isklesanu
poruku na komadu peščara: HANA NAJBOLJI PAS KOJI JE IKAD ŽIVEO
1929-1939. Luis je teško mogao da zamisli dete koje je satima klesalo ove
reči u kamenu, iako je peščar bio relativno mek, a natpis puka sablast. Taj
podvig svedočio je o zapanjujućoj ljubavi i tuzi, kakvu ni roditelji ne
pokazuju za svoje roditelje ili decu koja umru mala.
“ Auh, ovo je zbilja staro“, rekao je Džadu, koji je došetao do njega.
Džad je klimnuo. “Dođi ovamo, Luise. Hoću da ti nešto pokažem.“
Otišli su do trećeg reda od središta. Ovde je kružni obrazac, gotovo
nerazaznatljiv u spoljnim redovima, bio očigledan. Džad se zaustavio ispred
malog prevrnutog komada škriljca. Pažljivo je čučnuo pored njega, da bi ga
uspravio.
BD4Y
balkandownload.org

“Na ovom kamenu nekad su bile reči. Ja sam ih isklesao. Sad su izbledele.
Ovde sam sahranio prvog psa Špota. Umro je od starosti 1914, na početku
Velikog rata.“
Luis je odšetao do središta i pogledao nekoliko obeležja, zatečen mišlju
da je ovo groblje starije od pojedinih na kojima se sahranjuju ljudi. Nijedno
nije bilo čitljivo. Većina je gotovo utonula u šumsko tle. Trava je zamalo
prekrila jedno. Luis ga je uspravio. Bube su pohitale u svim pravcima s
ogoljenog komada zemlje. Stresao se i pomislio: Brdo čizama[3] za životinje.
Nisam siguran da mi se ovo mesto dopada.
“Koliko je groblje staro?“
“Uistinu ne znam“, reče Džad. Gurnuo je ruke dublje u džepove. “Ovo
mesto bilo je tu i kad je Spot umro. U to doba sam imao čitav čopor prijatelja.
Pomogli su mi da iskopam raku za mog Špota. Kopanje ovde teško ide. Tle je
opako kamenito. Ne da se. I ja sam njima pomagao,“ Pokazao je na neka
mesta rožnatim prstom. “Tamo počiva pas Pita Lavazera. Tri ambarske mačke
Albiona Grotlija sahranjene su ovde, ako se dobro sećam.“
“Stari Friči je gajio rasne golubove. A1 Grotli, Karl, Hana i ja sahranili
smo jednog kog se dočepao pas. Evo ga ovde.“ Zamišljeno je zastao. “Znate,
ja sam poslednji iz te ekipe. Moj čopor je umro. Svi su otišli.“
Luis je ćutke i s rukama u džepovima posmatrao grobove kućnih
ljubimaca.
“Ova zemlja je kamenita“, ponovio je Džad. “Pretpostavljam da se u nju
ne bi moglo posaditi ništa izuzev leševa.“
Gejdž je piskavo zaplakao. Rejčel ga je podigla i oslonila na kuk.
“Gladan je“, rekla je. “Mislim da treba da se vratimo, Lu.“ Pogledom mu je
poručivala: Da li se slažeš?
“Naravno“, rekao je. Nabacio je nosiljku na leđa. Okrenuo se da bi Rejčel
ubacila Gejdža u nju. “Eli! Hej, Eli, gde si?“
“Tamo je“, reče Rejčel. Pokazala je ka gomili oborenih stabala. Eli se
pela kao da je opasna gomila bliski rođak školske penjalice.
“Odmah da si sišla odatle, dušice!“, zabrinuto je povikao Džad.
“Gurnućeš nogu u pogrešnu rupu. Staro drvo će pući pa ćeš slomiti članak.“
Eli je skočila na tle. “ Jao!“, povikala je i krenula ka njima, trljajući
butinu. Nije se posekla, ali joj je suva grana iscepala pantalonice.
“Vidiš šta sam hteo da ti kažem“, reče Džad i pomilovao je po kosi. “Ni
dobri poznavaoci šume ne bi se peli preko tog čuda ako mogu da ga zaobiđu.
BD4Y
balkandownload.org

Oborena stabla na gomili se prozle. Uješće te ako im se pruži prilika.“

“Stvarno?“ pitala je Eli.
“Stvarno. Naslagana su kao kula od karata. Zakotrljaće se kao lavina ako
staneš na ono koje ne treba.“
Devojčica se obratila ocu. “Da li je to tačno, tata?“
“Mislim da jeste, srculence.“
“Bljak!“ Pogledala je gomilu i povikala: “Pokidalo si mi pantalonice,
nevaspitano drveće!“
Troje odraslih se nasmejalo, ali gomila oborenih stabala nije. Drveće je
nastavilo da se nemo raspada na suncu, kao što je činilo decenijama. Luisa je
podsećalo na kosti davno izumrlog čudovišta, koje je palo od ruke moćnog
božanstva ili čestitog viteza, na zmajeve kosti naslagane na džinovskoj gomili.
Još onda mu je palo na pamet da ima nečeg previše zgodnog u vezi s tom
gomilom, s načinom na koji je stajalo između groblja kućnih ljubimaca i
duboke šume, koju je Džad Krandal ponekad zvao i indijanskom. Gomila
oborenih stabala izgledala je previše uređeno, previše savršeno da bi bila
delo prirode.
Gejdž ga je u taj čas zgrabio za uvo i uvrnuo ga s najvećim
zadovoljstvom. Zaboravio je na gomilu oborenih stabala u šumi, iza groblja
kućnih ljubimaca. Bilo je vreme za povratak kući.

BD4Y
balkandownload.org

Eli mu je sutradan prišla. Izgledala je uznemireno. Luis je sklapao model u

radnoj sobi. To je bio Rols-Rojsov srebrni duh u 680 delova, od kojih su
pedeset bili pokretni. Bio je skoro gotov. Zamišljao je livrejisanog šofera,
direktnog potomka osamnaestovekovnih i devetnaestovekovnih engleskih
kočijaša, kako ponosno sedi za volanom veličanstvenog vozila.
Od desete godine ludovao je za modelarstvom. Počeo je sa spidom iz
Prvog svetskog rata, koji mu je kupio stric Karl. Napravio je većinu
Revelovih aviona, a onda je u tinejdžerskim i ranim dvadesetim godinama
prešao na veće i bolje modele. Prošao je fazu brodova u boci i ratnih mašina.
U jednom trenutku se posvetio sklapanju pištolja tako vernog izgleda da je
bilo teško poverovati da neće opaliti kad povučete obarač. Sklapao je
koltove, vinčestere i lugere, čak i jedan bantlajn specijal. Poslednjih pet
godina sklapao je velike putničke brodove. Luzitanija i Titanik šepurili su se
na polici univerzitetske kancelarije. Kamin u dnevnoj sobi krasila je Andrea
Dorija, završena pre polaska iz Čikaga. Sad se preorijentisao na klasične
automobile. Ako sve bude kao i pre, proći će pet-šest godina dok ga ne
obuzme želja za nečim novim. Rejčel je strpljivo podnosila njegov jedini
hobi. Naslućivao je da u njenom stavu ima izvesnog prezira. Verovatno se i
posle deset godina braka nadala da će jednog dana prerasti sklapanje modela.
Možda je nešto od tog stava preuzela od oca, koji je od početka njihovog
braka mislio da mu se ćerka udala za nikogovića vrednog prezrenja.
Možda Rejčel ima pravo, pomislio je. Možda će se jednog jutra u trideset
sedmoj probuditi i odneti sve modele u podrum, da bi se posvetio letenju
zmajem.
Eli je trenutno izgledala ozbiljno.
Izdaleka je dopirala savršena pesma crkvenih zvona. Plovila je čistim
jutarnjim vazduhom, dozivajući vernike na nedeljnu službu.
“Zdravo, tata“, rekla je.
“Zdravo, dudulence. Šta ima?“
“Ma ništa“, rekla je, iako joj je lice pripovedalo drugačiju priču.
Govorilo je da se svašta događa i da ništa nije dobro, hvala lepo. Oprana
gusta kosa slobodno joj je padala po ramenima. Na ovom svetlu bila je više
plava nego smeđa, kakva će na kraju biti. Nosila je haljinu. Palo mu je na
BD4Y
balkandownload.org

pamet da gotovo uvek oblači haljinu u nedelju, iako nisu išli u crkvu. “Šta
sklapaš?“
Odgovorio je na pitanje tek kad je pažljivo prilepio blatobran. “Vidi
ovo“, rekao je. Pažljivo joj je pokazao ratkapnu. “Vidiš li ova preklopljena
slova R? Lepa stvarčica, zar ne? Ako poletimo nazad u Čikago za Dan
zahvalnosti i ako se ukrcamo na L-1011, videćeš ova ista slova na mlaznim
motorima aviona.“
“Ratkapna, čudna mi čuda.“ Vratila mu je deo.
“Molim te“, rekao je. “Kad bi imala rols-rojs, to bi zvala aksesoarom za
točkove. Ako budeš dovoljno bogata da kupiš rols-rojs, imaćeš s čime da se
razmećeš. Kupiću jedan kad zaradim drugi milion. Kupiću rols-rojs korniš.
Gejdž će moći da povrati po pravoj koži kad mu pripadne muka u vožnji.“
Uzgred, Eli, šta ti je na pameti? Znao je da ne može tako s njom. Nije joj
postavljao direktna pitanja zato što je znao da ne želi da otkriva previše toga
o sebi. Voleo je tu ćerkinu osobinu.
“Tata, da li smo mi bogati?“
“Nismo“, rekao je, “ali nećemo crći od gladi.“
“Majki Berns iz škole kaže da su svi doktori bogati.“
“Pa, reci tom Majklu Bernsu iz škole da se mnogo doktora obogati, ali
posle dvadeset godina crnčenja… i da se niko nije obogatio u univerzitetskoj
ambulanti. Bogate se specijalisti - ginekolozi, ortopedi, neurolozi. Lekarima
opšte prakse poput mene za tako nešto treba mnogo više od dvadeset godina.“
“A zašto ti nisi specijalista, tata?“
Ponovo je pomislio na svoje modele, kako jednog dana više nije hteo da
pravi vojne avione, kako mu je dojadilo sklapanje tigar tenkova i artiljerijskih
položaja, i kako je zaključio (gotovo preko noći, kad sad o tome razmisli) da
je pravljenje brodova u boci glupo. Jednom je pomislio kako bi bilo da
čitavog života pregleda dečja stopala ih da navlači tanke rukavice od lateksa
da bi prčkao po nečijem vaginalnom kanalu, obučenim prstom, tražeći kvrge i
izrasline.
“Zato što mi se to nije sviđalo“, rekao je.
Čerč je ušao u kancelariju. Zastao je da izvidi situaciju bistrim zelenim
očima Bešumno je đipio na prozorsku dasku. Izgledalo je kao da je odmah
zaspao.
Eli se namrštila kad ga je videla. Luis je to ponašanje smatrao krajnje
nesvakidašnjim. Obično bi ga posmatrala s bolnom količinom ljubavi.
BD4Y
balkandownload.org

Obilazila je kancelariju, razgledajući raznovrsne modele. Gotovo nehajnim

glasom je prozborila: “Čoveče, bilo je tako mnogo grobova na groblju kućnih
ljubimaca, zar ne?“
A, u tome je stvar, pomislio je Luis, ali se nije okrenuo prema njoj.
Pročitao je uputstva i počeo da montira farove na rolsu.
“Bilo ih je mnogo. Više od sto, rekao bih.“
“Tata, zašto kućni ljubimci ne žive koliko i ljudi?“
“Pa, neke životinje žive gotovo isto toliko dugo, a neke i mnogo duže.
Slonovi žive veoma dugo. Neke morske kornjače su tako stare da ljudi i ne
znaju koliko imaju godina… možda i znaju, ali ne mogu u to da poveruju.“
Bez po muke je opovrgla njegovu tvrdnju. “Slonovi i morske kornjače
nisu kućni ljubimci, a oni ne žive veoma dugo. Majki Berns kaže da svaka
godina pasjeg života vredi kao devet naših.“
“Kao sedam“, ispravio ju je Luis automatski. “Shvatam šta želiš da kažeš,
dušice. Ima u tome neke istine. Pas koji doživi dvanaestu je veoma star pas.
Znaš, postoji nešto što se zove metabolizam. On, između ostalog, pokazuje i
vreme. Radi on i druge stvari. Neki ljudi mogu mnogo da jedu i da ostanu
mršavi zahvaljujući svom metabolizmu. Takva je tvoja majka. Drugi ljudi - na
primer ja - ne smeju da jedu mnogo jer se odmah ugoje. Naš metabolizam je
različit, to je sve. Izgleda da metabolizam kod većine živih bića igra ulogu
telesnog sata. Psi imaju prilično brz metabolizam. Metabolizam ljudskih bića
je mnogo sporiji. Većina nas poživi do sedamdeset druge. Veruj mi,
sedamdeset dve godine su vraški mnogo godina.“
Nadao se da zvuči ubedljivije nego što se osećao, zato što je Eli izgledala
krajnje zabrinuto. Imao je trideset pet godina. Činilo mu se da su te godine
prošle brzo i neosetno, kao promaja ispod vrata. “Morske kornjače pak imaju
još sporiji metabo…“
“A šta je s mačkama?“, pitala je Eli. Ponovo je pogledala Čerča.
“Pa, one žive koliko i psi. Uglavnom je tako.“ Lagao je. Znao je to. Mačji
životi su ispunjeni nasiljem. Često skončaju krvavom smrću, daleko od
ljudskih očiju. Čerč sad leškari na suncu (ili se pravi da to čini), svake noći
mirno spava na ćerkinom krevetu, i bio je tako sladak kao mače, zapleten u
klupko vunice, ali Luis ga je video kako obilazi oko ptice slomljenih krila,
kako mu se zelene oči blistaju od radoznalosti i - da, mogao se zakleti -
hladnog oduševljenja. Retko je ubijao lovinu, s jednim značajnim izuzetkom -
krupnim pacovom, verovatno uhvaćenim u uličici između njihove i susedne
BD4Y
balkandownload.org

stambene zgrade. Čerč ga je zbilja temeljno sredio. Prizor je bio toliko krvav
i užasan da je Rejčel, u šestom mesecu trudnoće s Gejdžom, morala da otrči u
kupatilo da povraća. Mačji život pun nasilja obično vodi ka nasilnoj smrti.
Iznerviraju pse koji ih, umesto da večito jure za njima kao razgoropađeni psi u
crtaćima, rastrgnu. Ubijaju ih druge mačke ili stradaju od otrovnih mamaca.
Mnoge skončaju pod točkovima. Mačke su gangsteri životinjskog sveta, žive
van granica zakona i često crkavaju na istom terenu. Većina nikad ne dočeka
starost kraj vatre.
Međutim, to nije mogao reći petogodišnjakinji koja po prvi put razmišlja
o smrti.
“Hteo sam da kažem da Čerč ima samo tri godine, a ti pet. Možda će još
biti živ kad ti budeš imala petnaest i išla u drugu godinu srednje. Do tada će
proći mnogo vremena.“
“Meni ne izgleda tako“, reče Eli drhtavim glasom. “Ne čini mi se da dotad
ima mnogo vremena.“
Pretvarao se da sklapa model. Dao joj je znak da priđe. Sela mu je u
krilo. Ponovo je bio opčinjen njenom lepotom, naglašenom uznemirenošću.
Imala je tamnu, gotovo levantsku put. Toni Benton, kolega iz Čikaga, zvao ju
je indijanskom princezom.
“Dušice“, rekao je, “da je do mene, pustio bih Čerča da živi do stote. Ali
ja ne pišem pravila.“
“Ko ih piše?“, pitala je, da bi odmah zatim dodala s beskrajnim prezirom:
“Bog?“
Luis je suzbijao poriv za smehom. Tema je bila previše ozbiljna. “Bog ili
već neko drugi“, rekao je. “Siguran sam samo da satovi otkucavaju. Nema
nikakvih garancija, bebice.“
“Ne bih želela da Čerč bude kao svi oni mrtvi kućni ljubimci!“, planula
je. Naglo se rasplakala i razbesnela. “Ne želim da Čerč ikada umre! On je
moj mačak! Ne pripada Bogu! Neka Bog nabavi svog mačka! Neka Bog uzme
sve proklete stare mačke koje želi, i neka ih sve pobije! Čerč je moj!“
Čuo sam korake u kuhinji. Rejčel je gvirnula u radnu sobu. Iznenadila se
kad je videla kako Eli plače priljubljena uz Luisove grudi. Njen užas bio je
jasno vidljiv. Izašao je na površinu i pokazao ružno lice. Možda ne može biti
promenjen, ali devojčica će ga isplakati.
“Eli“, rekao je, ljuljajući je u krilu. “Eli, Eli, Čerč nije mrtav. Eno ga
tamo. Spava.“
BD4Y
balkandownload.org

“Ali bi mogao umreti“, plakala je. “Svakog časa bi mogao umreti.“ Grlio
ju je i ljuljao. Verovao je, s pravom ili ne, da plače zbog neshvatljive prirode
smrti, zbog njene otpornosti na raspravu ili suze male devojčice, zbog njene
okrutne nepredvidljivosti i divne smrtonosne sposobnosti ljudskih bića da
prevedu simbole u zaključke, koji su ili fini i plemeniti, ili mračni i užasni.
Ako su sve te životinje mrtve i pokopane, onda i Čerč može da umre (svakog
časa!) i bude pokopan. I ako se to može desiti Čerču, može da se desi i njenoj
majci, ocu i mlađem bratu. Može da se desi i njoj. Smrt je bila neodređena
ideja. Groblje kućnih ljubimaca bilo je stvarno. U teksturi njegovih grubih
nadgrobnih obeležja bilo je istine koju mogu da osete čak i dečje ruke.
Najlakše bi bilo lagati, kao što je lagao ranije o prosečnoj dužini mačjeg
života. Laž će biti zapamćena i zapisana u knjižici s ocenama, koje sva deca
daju roditeljima. Njegova mati mu je rekla sličnu laž, nevinu tvrdnju da žene
nalaze bebe u jutarnjoj rosi, kad ih snažno zažele. Nikad joj nije oprostio tu
nevinu laž - niti je oprostio sebi što je poverovao u nju.
“Dušice“, rekao je, “to se dešava. Smrt je sastavni deo života.“
“To je loš deo!“, povikala je. “To je veoma loš deo!“
Na ovo nije imao odgovor. Zaplakala je. Suze će jednom presahnuti.
Načinila je neophodni prvi korak u sklapanju napetog mira sa istinom koja je
nikad neće napustiti.
U nedelju ujutru grlio je svoju ćerku i slušao crkvena zvona. Njihova
pesma lebdela je po septembarskim poljima. Prestala je da plače. Posle
izvesnog vremena je shvatio da je zaspala, baš kao i Čerč.

***

Položio ju je u postelju. Zatim se spustio niz stepenice u kuhinju, u kojoj je

Rejčel preterano energično mutila kolače. Pomenuo je da je veoma neobično
što je Eli zaknjavala usred jutra.
“Neobično?“, reče Rejčel. Tresnula je činijom o pult. “Gotovo nikad to ne
radi! Mislim da je probdela veći deo noći. Čula sam kako se oko tri ujutru
prevrće i kako Čerč mjauče. Tražio je da ga pusti napolje, a mačak to radi
samo kad je nervozan.“
“Zašto bi…“
“O, znaš ti zašto! Zbog tog prokletog groblja kućnih ljubimaca, eto zašto!
Poseta tom mestu ju je baš potresla, Lu. Prvi put je bila na groblju bilo koje

BD4Y
balkandownload.org

vrste. To iskustvo ju je… potreslo. Ne verujem da ću tvom prijatelju Džadu

Krandalu napisati pismo zahvalnosti zbog jučerašnje šetnje po prirodi.“
Odjedanput je samo moj prijatelj, pomislio je zbunjeni i povređeni Luis.
“Rejčel…“
“I ne želim da opet ide tamo gore.“
“Rejčel, Džad je govorio istinu kad je pričao o stazi.“
“Dobro znaš da je staza nebitna!“ Ponovo je podigla činiju i počela da
muti kolač još većom brzinom. “To prokleto mesto! Nezdravo je! Deca
održavaju grobove i stazu! To je jebeno morbidna priča! Ne znam od kakve
bolesti pate ta deca, ali ne želim da je Eli zakači.“
Luis je zbunjeno zurio u nju. Bio je prilično siguran da je njihov brak
opstao, i to u ambijentu u kojem su svake godine dva-tri braka njihovih
prijatelja propadala, najviše zahvaljujući poštovanju prema misteriji -
zahvaljujući poluoblikovanoj ali nikad neizgovorenoj ideji da, kad se dopre
do srži stvari, shvatite da brak ne postoji, nema zajednice, već je svaka duša
sama i kao takva prkosi razumu. To je ta misterija. I koliko god da mislite da
dobro znate partnera, povremeno naletite na goli zid ili padnete u jamu. I
ponekad (hvala bogu, retko) naletite na zjapeći džep nepoznatog, nešto nalik
turbulenciji na vedrom nebu, kadroj da proguta avion bez ikakvog upozorenja,
na stav ili ubeđenje čije postojanje niste naslućivali, tako čudno (vama,
naravno) da se graniči sa psihotičnim. Tada oprezno stupate ako držite do
braka i duševnog mira. Pokušavate da ne zaboravite da je gnev zbog takvog
otkrića samo budalasta rabota prirođena onom ko veruje da je jednom umu
dato da spozna drugi.
“Dušo, to je samo groblje kućnih ljubimaca“, rekao je.
“Zbog njega je malopre plakala“, reče Rejčel i pokaza mikserom ka
vratima njegove radne sobe. “Da li misliš da je za nju to samo groblje kućnih
ljubimaca? Ovo će ostaviti ožiljak na njenoj duši, Lu. Ne. Više neće odlaziti
tamo. Nije staza, već to mesto. Zbog njega misli o Čerčovoj smrti.“
Luisu se na trenutak javila luda pomisao da još razgovara s Eli, samo što
se devojčica maskirala. Obukla je jednu od majčinih haljina i stavila vešto
napravljenu i veoma ubedljivu Rejčelinu masku. Čak je i izraz lica bio
pogođen - odlučan, malo jogunast na površini, ali povređen ispod.
Odlučio se za raspravu, zato što mu se tema učinila važnom. Nije
zasluživala da se pređe preko nje zbog poštovanja misterije braka… ili
osobenosti partnera. Odlučio se za raspravu zato što je procenio da ona
BD4Y
balkandownload.org

propušta da zapazi nešto tako veliko da je zamalo ispunilo čitav vidik, što je
nemoguće ako namerno ne zatvara oči pred tim.
“Rejčel“, rekao je, “Čerč će zaista umreti.“
Ljutito ga je posmatrala. “Ne raspravljamo o tome“, rekla je, pažljivo
naglašavajući svaku reč, kao da govori sa zaostalim detetom. “Čerč neće
umreti danas, a ni sutra…“
“Pokušao sam da joj to objasnim…“
“Ili prekosutra, možda godinama…“
“Dušo, ne možemo biti sigurni u…“
“Naravno da možemo\“, povikala je. “Dobro se brinemo o njemu! Neće
umreti! Niko ovde neće umreti i zašto onda uznemiravaš devojčicu nečim što
ne može razumeti dok ne bude starija?“
“Rejčel, slušaj…“
Nije htela da sluša. Pala je u vatru. “Dovoljno je loše pokušati da se
izboriš sa smrću - kućnog ljubimca, prijatelja ili rođaka - kad se ona desi.
Nije potrebno preobražavati je u… prokletu turističku atrakciju… u š-š-
šumsko utočište za ž-životinje…“ Suze su joj tekle niz obraze.
“Rejčel“, rekao je i pokušao da je zagrli. Stresla je njegove ruke sa sebe
odlučno i grubo.
“Nije važno“, rekla je. “I ne naslućuješ o čemu govorim.“
Uzdahnuo je. “Imam osećaj da sam kroz skrivena vratanca upao u
džinovski mikser“, rekao je s nadom da će joj izmamiti osmeh. Ošinula ga je
ljutim plamtećim pogledom. Shvatio je da nije samo srdita, već sasvim
razgoropađena. “Rejčel…“ Ni sam nije znao šta će reći dok mu reći nisu
izašle iz usta: “Kako si sinoć spavala?“
“Pobogu!“, rekla je prezrivo. Okrenula se, ali ne pre nego što je video
ranjivi drhtaj u njenim očima. “To je zbilja pametan potez! Zbilja pametan!
Nikad se nećeš promeniti, Luise. Kad nešto pođe naopako, okriviš Rejčel, zar
ne? Rejčel doživljava jednu od svojih iščašenih emocionalnih pražnjenja, a?“
“To nije pošteno.“
“Nije?“ Odnela je činiju sa smesom za kolače do radne površine pored
šporeta. Ponovo ju je previše glasno spustila. Mazala je kalup uljem, čvrsto
stisnutih usana.
Strpljivo je nastavio: “Naše dete saznalo je nešto o smrti, Rejčel. U tome
nema ničeg lošeg. U stvari, ja bih to nazvao neophodnim. Elina reakcija - njen
plač - sve je to vrlo prirodno. To…“
BD4Y
balkandownload.org

“Tako znači, zvučala je prirodno“, reče Rejčel. Ponovo se okrenula prema

njemu. “Zvučala je veoma prirodno dok je gorko plakala zbog mačka! Ma
zvučala je savršeno…“
“Prestani“, rekao je. “To što govoriš nema mnogo smisla.“
“Ne želim da raspravljam o tome.“
“Ne želiš, ali ćemo raspravljati!“, rekao je. Sad se i on naljutio. “Imala si
svoju priliku - kako bi bilo da i ja dobijem svoju?“
“Tamo više neće ići! Ta priča je, što se mene tiče, završena!“
“Eli od prošle godine zna odakle dolaze bebe“, podsetio ju je Luis.
“Nabavili smo joj Majersovu knjigu i razgovarali s njom o tome. Da li se
sećaš toga? Složili smo se da bi deca trebalo da znaju odakle dolaze.“
“To nema veze sa…“
“Ali ima!“ grubo ju je prekinuo. “Kad sam razgovarao s njom u radnoj
sobi o Čerču, setio sam se svoje majke koja mije, kad sam je pitao kako žene
dobijaju bebe, prodala priču o deci u kupusu. Nikad nisam zaboravio tu laž.
Mislim da deca nikad ne zaboravljaju laži koje čuju od roditelja.“
“Priča o tome odakle bebe dolaze na svet nema ništa zajedničko s
prokletim grobljem za kućne ljubimce!“, razdrala se na njega. Pogledom mu je
poručivala: Povlači ti paralele po čitav dan i noć ako želiš, Luise, govori
dok ne poplaviš, ali ja to neću prihvatiti.
Ipak je pokušao.
“Ona zna za bebe. Poseta tom mestu gore u šumi samo ju je nagnala da
poželi da sazna više o drugom kraju života. To je sasvim prirodno. U stvari,
mislim da je to najprirodnija stvar na sv…“
“Hoćeš li prestati to da govoriš?, iznenada je vrisnula - zaista vrisnula.
Luis je zapanjeno ustuknuo i laktom zakačio otvorenu kesu brašna na pultu.
Prevrnula se i pala na pod. Brašno je prhnulo u vazduh i napravilo suvi beli
oblak.
“Izem ti sreću!“, snuždeno je prozborio.
Gejdž se rasplakao na spratu.
“Baš lepo!“, rekla je. I ona se rasplakala. “Probudio si bebu! Hvala ti za
ovo lepo, tiho i opušteno nedeljno jutro!“
Pružila je korak. Luis ju je uhvatio za ruku. “Dopusti da te nešto pitam“,
rekao je, “zato što znam da bilo šta - doslovce bilo šta - u svako doba može
da se desi bićima od krvi i mesa. Znam to iz prve ruke, pošto sam lekar.
Hoćeš li ti da joj objasniš šta će se desiti ako njen mačak dobije pseću kugu
BD4Y
balkandownload.org

ili leukemiju - jesi li znala da su mačke veoma sklone leukemiji? Ili ako ga
pregaze na putu? Hoćeš li da se prihvatiš tog zadatka, Rejčel?“
“Pusti me“, gotovo da je prosiktala. Povređenost i haotični užas u njenim
očima nadjačavali su gnev u njenom glasu. Ne želim da raspravljam o tome,
Luise. Ne možeš da me nateraš na to, poručivao je taj pogled. “Pusti me.
Hoću da uzmem Gejdža pre nego što ispadne iz…“
“Zato što ćeš možda ti morati to da obaviš“, rekao je. “Reči ćeš joj da mi
ne raspravljamo o tome. Da pristojni ljudi ne raspravljaju o tome. Oni to
samo zakopaju - ups! Nemoj da kažeš zakopaju, dobiće kompleks.“
“Mrzim te? Odmakla se od njega ridajući.
Istog trenutka se pokajao, ali bilo je prekasno.
“Rejčel…“
Grubo se progurala pored njega i još jače zaplakala. “Pusti me na miru!
Dovoljno si učinio!“ Zastala je na kuhinjskim vratima i okrenula se ka njemu.
Suze su joj tekle niz obraze. “Ne želim da se o ovome ikada više povede
razgovor ispred Eli! Ozbiljno ti kažem! Nema ničega prirodnog u smrti!
Ničega! Ti si doktor! Trebalo bi to da znaš!“
Okrenula se i otišla. Ostavila je Luisa u praznoj kuhinji, koja je još
vibrirala od njihovih glasova. Na kraju je uzeo metlu iz ostave. Čistio je
prosuto brašno i razmišljao o onom što je rekla pre nego što je otišla, i o
ogromnoj razlici u mišljenju, koja je tako dugo bila neotkrivena. Kao doktor
je i te kako dobro znao da je smrt, izuzev možda porođaja, najprirodnija stvar
na svetu. Porezi nisu bili tako sigurni, i međuljudski sukobi, ekonomski uzleti
i sunovrati nisu bili. Na kraju ostaje samo sat i obeležja koja propadaju i s
kojih vreme briše imena. Čak i morske kornjače i džinovske sekvoje jednog
dana moraju da krenu na put bez povratka.
“Zelda“, glasno je prozborio. “Hriste, to je moralo biti grozno iskustvo.“
Dvoumio se da li da pusti da stvari idu svojim tokom, ili da nešto učini.
Iskrenuo je đubrovnik iznad kante za smeće. Brašno je meko kliznulo u nju
i palo preko iskorišćene ambalaže.

BD4Y
balkandownload.org

10

“Nadam se da se Eli nije preterano potresla“, reče Džad Krandal. Luis je, ne
po prvi put, pomislio da starac raspolaže osobenom - i prilično nezgodnom -
sposobnošću da nežno položi prst na bolno mesto.
Jedne prijatne večeri sedeo je na verandi Krandalovih s Džadom i
Normom. Pili su ledeni čaj umesto piva. Saobraćaj na Petnaestici bio je
prilično gust, zbog vikendaša koji su se vraćali kući. Luis je pretpostavljao da
ljudi žure zato što znaju da bi svaki okasneli letnji vikend mogao biti i
poslednji. Sutra će biti njegov prvi istinski radni dan u ambulanti Univerziteta
Mejn. Studenti su već dva dana pristizali u velikom broju. Useljavali su se u
stanove u Oronu i domove u univerzitetskom naselju. Nameštali su krevete i
obnavljali poznanstva, gunđajući zbog nekvalitetne hrane u menzama i još
jedne godine predavanja koja počinju u osam ujutru. Rejčel je čitavog dana
bila hladna prema njemu - ne, bolje reći, bila je ledena. Zaputio se preko
Petnaestice. Znao je da će najverovatnije spavati s Gejdžom i da će ležati
duboko na njenom kraju kreveta. Beba će biti tako blizu ivice da će postojati
opasnost da padne. Njegova strana kreveta narašće na tri četvrtine. Taj
slobodni prostor izgledaće kao velika sterilna pustinja.
“Upravo sam rekao da se nadam…“
“Izvini“, reče Luis. “Misli su mi načas odlutale. Da, bila je malo uzrujana.
Kako si pogodio da će biti?“
“Rekao sam ti da sam gledao kako mnogi odlaze i odlaze.“ Džad je nežno
uhvatio ženu za ruku. Osmehnuo se. “Zar nismo, draga?“
“Videli smo nebrojeno mnogo dece“, reče Norma Krandal. “Mi volimo
decu.“
“Ponekad je poseta groblju kućnih ljubimaca njihov prvi susret oči u oči
sa smrću“, reče Džad. “Vide kako ljudi umiru na televiziji, ali znaju da je to
kao bajagi, kao u starim vesternima koje su nekada puštali nedeljom po
podne. Na televiziji i u vesternima samo se uhvate za stomak ili grudi i polako
prevrnu u prašinu. Ono mesto na brdu je za većinu njih mnogo stvarnije od
svih filmova i televizijskih serija zajedno.“
Luis je klimnuo, misleći: Zašto ne kažeš to mojoj ženi?
“Poseta groblju kućnih ljubimaca na neke klince uopšte ne utiče, ili ne na
način koji bi se mogao zapaziti. Pretpostavljam da većina ponese utisak kući u
BD4Y
balkandownload.org

džepu, da ga kasnije razgleda, kao što čine s drugim stvarčicama koje

skupljaju. Većina to dobro primi. Ali neki… sećaš li se dečačića
Holovejevih, Norma?“ Klimnula je. Kockice leda su joj zazvečale u čaši.
Naočari su joj visile na grudima. Farovi automobila u prolazu nakratko su
osvetlili lančić. “Imao je noćne more“, rekla je. “Sanjao je leševe koji iskaču
iz zemlje i bog te pita šta još. Pas mu je umro. Pričalo se da je pojeo neki
otrovani mamac. Je li tako bilo, Džade?“
“Crko je od otrova za štakore“, reče Džad, klimajući glavom. “Tako je bar
većina ljudi mislila, jašta. To je bilo 1925. godine. Bili Holovej nije imao
više od deset godina. Postao je senator kad je porastao. Kasnije se
kandidovao za Kongres, ali je izgubio na izborima. To se desilo malo pre
Koreje.“
“On i neki prijatelji rešili su da sahrane psa“, sećala se Norma. “Bio je
mešanac, ali ga je mnogo voleo. Sećam se da su njegovi roditelji bili protiv
ukopa, zbog noćnih mora i svega, ali je na kraju sve dobro pošlo. Dva
krupnija dečaka sklepala su kovčeg, je li tako bilo, Džade?“
Džad je klimnuo i iskapio ledeni čaj. “Din i Dejn Hol“, rekao je. “Oni i
još jedan klinac s kim je Bili drugovao - ne mogu da se setim njegovog imena,
ali sam siguran da je bio jedan od Bouijevih. Sećaš li se Bouijevih koji su
živeli gore na Midi drajvu, u staroj kući Bročetovih, Norma?“
“Sećam se!“, reče Norma, uzbuđena kao da se to juče dogodilo… možda
je u njenom umu tako i bilo. “To je bio jedan od Bouijevih! Alan ili Bart…“
“Možda je bio Kendal“, dodao je Džad. “Bilo kako bilo, sećam se da su
se zdravo pozavađali kad su birali ko će nositi kovčeg. Pas nije bio mnogo
veliki, pa je bilo mesta samo za dvojicu. Holovi su rekli da bi oni trebalo da
nose kovčeg, pošto su ga napravili, i zato što su blizanci. Ovo poslednje ih je
preporučivalo kao usklađeni par. Bili je rekao da nisu poznavali Buzera - tako
se zvao pas - dovoljno dobro da bi bili nosači kovčega. Moj tata kaže da
samo bliski prijatelji mogu biti nosači kovčega, bio je njegov argument, a ne
tamo neke drvodelje.“
Džad i Norma su se nasmejali. Luis se osmehnuo.
“Na pomolu je bila tuča, ali je Mendi Holovej, Bilijeva sestra, potegla
četvrti tom Britanike‘\ reče Džad. “Njen otac Stiven Holovej je u to vreme
bio jedini doktor na ovoj strani Bangora i onoj strani Baksporta. Bili su
jedina porodica u Ladlouu koja je mogla da kupi višetomnu enciklopediju.“
“Prvi su uveli i električno osvetljenje“, umešala se Norma.
BD4Y
balkandownload.org

“Bilo kako bilo“, nastavio je Džad, “pojavila se Mendi, naoštrena i

odlučna da resi spor. Stigla je sređena, s kikicama, haljinicom i knjižurinom u
rukama baš kad su se Bili i klinac Bouijevih - mislim da je bio Kendal, onaj
koji je pao i izgoreo u Pensakoli, gde su obučavali pilote lovaca početkom
1942. godine - spremali da navale na blizance Holovih, kako bi se izborili za
pravo da nose sirotog otrovanog mešanca na groblje.“
Luis se zakikotao. Ubrzo se glasno smejao. Osećao je kako se oslobađa
napetosti koja se u njemu nakupila zbog svađe s Rejčel.
“Povikala je: Ček! Ček! Gle vamo! Stali su i pogledali. I neka sam proklet
ako nije…“
“Džade“, upozorila ga je Norma.
“Izvini, draga. Zaneo sam se, znaš kakav sam.“
“Samo pazi na rečnik“, rekla je.
“I nek sam proklet ako nije otvorila knjigu na odrednici POGREBI. Tamo
je bila slika poslednjeg oproštaja od kraljice Viktorije u državnoj režiji. S
obe strane kovčega bio je pedeset jedan muškarac. Napeto su stajali u
pogrebnim odorama nabranih okovratnika, kao da čekaju da neko objavi
početak trke na hipodromu. Mendi je rekla: Kad je državni, ceremonijalni
pogreb u pitanju, može biti koliko god hoćete nosača kovčega! Tako knjiga
kaže, a knjige ne lažu!“
“Da li je problem rešen?“, zanimao se Luis.
“Predlog je prihvaćen. Na kraju je pogrebu prisustvovalo dvadesetero
dece, i nek sam proklet ako nisu izgledala baš kao oni ljudi na slici koju je
Mendi pronašla u enciklopediji, izuzev nabranih okovratnika i cilindara.
Devojčica je preuzela organizaciju pogreba na sebe. Postrojila ih je i svakom
dala poljski cvet - maslačak, zvončić ili krasuljak - pre nego što su krenuli.
Bogami, uvek sam mislio da je ova zemlja mnogo izgubila kad Mendi Holovej
nije izabrana u Kongres.“ Nasmejao se i zavrteo glavom. “Bilo kako bilo, to
je bio kraj Bilijevih noćnih mora o Groblju kućnih ljubimaca. Ožalio je svog
psa i nastavio dalje. Verovatno svi tako činimo.“
Luis je ponovo pomislio na Rejčelinu reakciju, koja se graničila s
histerijom.
“Tvoja Eli će prebroditi ovo iskušenje“, reče Norma. Promenila je
položaj. “Sigurno misliš da govorimo isključivo o smrti. Džad i ja se još
dobro držimo. Nadam se da nismo ni blizu kraja…“
“Ne, naravno da niste, ne budite smešni“, reče Luis.
BD4Y
balkandownload.org

“…ali površno zbližavanje s njom nije tako loša ideja. Ovih dana… ne
znam kako da kažem… čini mi se da niko ne želi da govori ili razmišlja o
smrti. Skinuli su je s televizije zato što misle da bi mogla naškoditi deci i
povrediti im umove… i ljudi traže zatvorene kovčege na sahranama, da ne bi
gledali pokojnike i da se ne bi oprostili od njih… ne mogu da pobegnem od
zaključka kako svi žele da je zaborave.“
“Istovremeno uvode kablovsku televizijsku mrežu sa svim onim filmovima
koji pokazuju ljude“, Džad se zagledao u Normu i pročistio grlo, “koji rade
ono što se obično radi iza navučenih zavesa“, dovršio je rečenicu.
“Neverovatno je kako se stvari menjaju od generacije do generacije, zar ne?“
“Da“, reče Luis, “pretpostavljam da je tako.“
“Pa, živeli smo u drugačijem vremenu“, reče Džad. Zvučao je kao neko ko
se izvinjava. “Bili smo bliži smrti. Gledali smo epidemiju gripa posle Velikog
rata, majke koje umiru na porođaju, decu koja umiru od infekcija i groznica
koje doktori danas savlađuju jednim švrakopisom. Kad smo Norma i ja bili
mladi, rak je značio smrtnu presudu s brzim izvršenjem. U dvadesetim
godinama nije bilo zračenja! Doživeli smo dva svetska rata, ubistva,
samoubistva…“
Nakratko se ućutao.
“Upoznali smo je i kao prijatelja i kao neprijatelja“, konačno je
progovorio. “Moj brat Pit je daleke 1912. godine, za Taftovog mandata, umro
od pucanja slepog creva. Tek što je napunio četrnaestu. Mogao je da udari
lopticu za bejzbol jače od bilo kog klinca u gradu. U to doba na koledžu niste
morali da slušate predavanja o smrti, ljutom začinu ili kako god da su je zvali.
U to doba je ulazila u kuće s pozdravom. Ponekad je večerala s nama, a
ponekad bi nas ugrizla i za dupe.“
Norma ga ovog puta nije ukorila. Samo je klimnula.
Luis je ustao. Protegao se. “Moram da idem“, rekao je. “Sutra me čeka
veliki dan.“
“Tako je, ringišpil će se sutra zavrteti, zar ne?“, reče Džad. I on je ustao.
Video je kako i Norma pokušava da ustane. Pružio joj je ruku. Ustala je s
bolnom grimasom.
“Večeras je loše, zar ne? “, pitao je Luis.
“Nije tako loše“, odvratila je.
“Stavi nešto toplo na bolna mesta kad odeš na spavanje.“
“Hoću“, reče Norma. “Uvek to radim. I, Luise… ne brini za Eli. Ove
BD4Y
balkandownload.org

jeseni biće prezauzeta upoznavanjem s novim prijateljima da bi strahovala od

tog drevnog mesta. Možda će jednog dana svi otići tamo da osveže natpise na
spomenicima, počupaju korov ili zasade cveće. Ponekad to rade. Posle toga
će joj biti bolje. Počeće da sklapa to površno poznanstvo koje smo
pomenuli.“
Neće ići baš tako glatko ako moja supruga bude o tome odlučivala.
“Dođi sutra uveče, ako uvrebaš priliku, da bi mi ispričao kako je bilo na
koledžu', reče Džad. “Dođi da te oderem u kartama.“
“Prvo ću te napiti“, reče Luis, “a onda ću te odrati kao jarca.“
“Doco“, reče Džad, s najvećom iskrenošću, “ako osvane dan kad će me
neko odrati u kartama, istog časa ću morati da potražim nekog šarlatana poput
tebe da me pregleda.“
Otišao je praćen smehom Krandalovih. Prešao je put do svoje kuće, u
mraku kasnog leta.

***

Rejčel je spavala s bebom, sklupčana na svojoj strani kreveta u fetalnom

zaštitničkom položaju. Nadao se da će gnev izvetriti. Bilo je svađa i
zahlađenja odnosa u njihovom braku, ah ovo je bio daleko najgori sukob do
sada. Bio je tužan, besan i nesrećan u isto vreme. Hteo je da se iskupi, ali nije
znao kako. Nije bio siguran da li da povuče prvi potez. Svađa je bila tako
besmislena. Počela je kao dašak vetra i nekako narasla do uragana. Malo
sukoba se po gorčini moglo meriti sa svađom zbog Elinih suza i pitanja o
smrti. Strahovao je da bi njihov brak posle izvesnog broja takvih udaraca
mogao biti nepopravljivo oštećen i da će jednog dana i oni doživeti sudbinu
koja je snašla dosta njihovih prijatelja, o kojoj su čitali u njihovim pismima
ili novinama (“Pretpostavljam da bi trebalo da ti kažem pre nego što saznaš
od nekog drugog, Lu: Megi i ja smo se rastali…“).
Skinuo se u šorts i podesio sat da ga probudi u šest ujutru. Istuširao se,
oprao kosu, obrijao se i progutao tabletu protiv kiseline pre nego što je oprao
zube. Izgleda da mu je Normin ledeni čaj stvarao kiselinu ili se pojavila kad
je došao kući i video Rejčel duboko na njenoj strani kreveta. Teritorija
određuje sve drugo, zar nije čuo nešto slično na predavanjima iz istorije?
Otišao je u krevet kad je obavio sve poslove i kad se spremio za
spavanje… ali mu san nije dolazio na oči. Nešto ga je grizlo, nešto mu nije

BD4Y
balkandownload.org

dalo mira. Proteklih nekoliko dana vrteli su mu se po glavi dok je slušao

kako Rejčel i Gejdž dišu u gotovo savršenom skladu. GEN. PATON HANA
NAJBOLJI PAS KOJI JE IKAD ŽIVEO - MARTA NAŠE LJUBIMČE
ZEČICA… Eli koja gnevno urla: Ne želim da Čerč ikad umre! On nije božja
mačka! Nek Bog nabavi svoju mačku! Rejčel, koja mu jednako gnevno
poručuje: Ti bi kao doktor morao da znaš… Norma Krandal koja kaže: Ne
mogu da pobegnem od zaključka da svi žele da je zaborave… I Džad, koji
strahovito sigurnim i samouverenim glasom iz druge epohe govori:
Ponekad je večerala s nama, a ponekad bi nas ugrizla i za dupe.
Taj glas se mešao s glasom njegove majke, koja ga je lagala o seksu kad
mu je bilo četiri, ah mu je u dvanaestoj rekla istinu o smrti, kad je rođaka Ruti
poginula u glupoj automobilskoj nesreći. Smrskana u očevim kolima. Sudarili
su se s klincem koji je pronašao ključeve u bageru javnog putarskog
preduzeća i odlučio da se provoza. Negde usput shvatio je da ne zna kako da
se zaustavi. Klinac je prošao s nekoliko plićih posekotina i uboja. Automobil
strica Karla bio je potpuno uništen. Ne može biti mrtva, rekao je majci posle
njene odvažne izjave. Čuo je šta mu govori, ali nije mogao da je razume.
Kako to misliš mrtva? O čemu to govoriš? Zatim je pomislio: Ko će je
sahraniti? Iako je Rutin otac, Luisov stric, bio pogrebnik, nije mogao da
zamisli kako Karl to radi. Onako zbunjen i uplašen dohvatio se te misli kao da
je ona najvažnija. To je bila prava zagonetka, kao ono pitanje: ko šiša jedinog
bricu u gradu?
Verovatno će to uraditi Đoni Donahju, rekla je njegova mati. Oči su joj
bile crvene od plača. Izgledala je veoma umorno, gotovo bolesno od
iscrpljenosti. On je stričev najbliži poslovni prijatelj. Ali, Luise. Slatka
mala Ruti… nepodnošljiva mi je pomisao da je patila. Moli se sa mnom,
Luise. Moli se sa mnom za Ruti. Potrebna mi je tvoja podrška.
Spustili su se na kolena u kuhinji, majka i on. Molili su se. Molitva ga je
konačno približila saznanju; ako se njegova majka moli za dušu Ruti Krid, to
znači da je njeno telo stvarno nestalo. Pred očima mu se pojavila grozna slika
Ruti koja dolazi na njegov trinaesti rođendan, s očima koje vise na obrazima i
plavom budi u crvenoj kosi. Ta slika izazvala je ne samo užas, već i gnusnu i
na propast osuđenu ljubav.
Plakao je prožet najvećim duhovnim bolom koji je do tada iskusio: “Ne
može biti mrtva! MAMA, NE MOŽE BITI MRTVA - JA JE VOLIM!“
Majka mu je odgovorila ravnim glasom prepunim slika: mrtvih polja pod
BD4Y
balkandownload.org

novembarskim nebom, rasutim laticama ruža, smeđim i izvijenim na

krajevima, praznim bazenima punim algi, truleži, budi i prašine.
Mrtva je, dušo moja. Žao mije, ali je mrtva. Nema je više.
Stresao se, misleći: Mrtvo je mrtvo - šta ti je još potrebno?
Najedanput je znao šta je zaboravio da uradi, zašto je još budan ove noći,
pre prvog pravog radnog dana na novom poslu i zašto razmišlja o starim
užasima. Ustao je i krenuo prema stepenicama. Naglo je skrenuo ka Elinoj
sobi. Mirno je spavala, otvorenih usta. Nosila je plavu bebi-dol pidžamicu
koju je dobrano prerasla. Blagi bože, Eli, pomislio je, džikljaš kao korov.
Čerč je ležao između njenih raširenih nogu. I on je bio mrtav za svet. (Nadam
se da mu niko neće zameriti zbog nespretne igre reći.)
U prizemlju, na zidu je bila oglasna tabla s porukama, pisamcima i
računima. Rejčel je na njenom vrhu ispisala sledeći tekst, urednim velikim
slovima: ODLOŽITI ŠTO DUŽE. Potražio je broj u telefonskom imeniku.
Prepisao ga je na papirić za poruke. Ispod broja je napisao: Kventin L.
Džolander, diplomirani veterinar - pozvati zbog Čerča. Uputiće me na
nekog kolegu ako ne štroji životinje.
Zagledao se u poruku. Pitao se da li je vreme. Znao je da jeste. Nešto se
moralo izroditi iz ove svađe. Negde između večeri i jutra je odlučio - ne
znajući o čemu odlučuje - da više neće dozvoliti da Čerč prelazi put.
Odluka je oživela stare strahove. Pomislio je da će mu štrojenje naškoditi,
da će ga preobraziti u mrzovoljnog debeljucu koji će povazdan spavati pored
radijatora, osim ako mu neko ne stavi nešto u čanče. Nije želeo da Čerč
postane takav. Voleo ga je ovakvog kakav je, mršavog, okretnog i opakog.
Veliki kamion prozujao je Petnaesticom u mraku. Taj zvuk ga je gurnuo
preko crte. Prikačio je poruku na tablu i otišao u krevet.

BD4Y
balkandownload.org

11

Eli je sutradan za doručkom videla poruku na tabli. Pitala ga je šta ona znači.
“To znači da će Čerč imati malu operaciju“, reče Luis. “Verovatno će
prenoćiti kod veterinara. Uglavnom će boraviti u dvorištu kad se vrati kući.
Izgubiće želju da se šetka okolo.“
“I da prelazi preko druma?“ pitala je Eli.
Možda ima samo pet godina, ali nije zevzek, pomislio je Luis. “I da
prelazi preko druma“, složio se.
“Jupi!“ reče Eli. To je bio kraj priče.
Luis se spremao za gorku i histeričnu svađu s ćerkom zbog toga što će
Čerč makar i jednu noć provesti van kuće. Bio je prilično zatečen lakoćom s
kojom je to prihvatila. To mu je pomoglo da shvati koliko se brinula. Možda
Rejčel nije u potpunosti grešila kad je govorila o uticaju koje je poseta
Groblju kućnih ljubimaca imala na nju.
Rejčel je hranila Gejdža jajetom. Počastila je supruga odobravajućim
pogledom. Veliki kamen mu je pao sa srca. Taj pogled govorio mu je da je
period zahlađenja prošao. Ova sekira je zakopana i nadao se da nikad više
neće biti iskopana.
Rejčel mu je prišla kad je veliki žuti školski autobus proždrao Eli za to
jutro. Zagrlila ga je oko vrata i nežno poljubila u usta. “Dobro je što si to
uradio“, rekla je, “žao mi je što sam bila onakva kučka.“
Odgovorio je na poljubac, ali nelagodnost nije sasvim iščilela. Palo mu je
na pamet da Žao mi je što sam bila takva kučka! nije bila njena uobičajena
fraza, ali i da je nije prvi put čuo. Obično ju je izgovarala kad bi isterala
svoje.
Gejdž je u međuvremenu nekako stigao do ulaznih vrata. Posmatrao je
prazni put kroz najniži stakleni pano. “Bus“, rekao je, bezbrižno potežući
mokre pelene. “Eli-bus.“
“Brzo raste“, reče Luis.
Rejčel je klimnula. “Previše brzo za moj ukus.“
“Čekaj samo da preraste pelene“, reče Luis. “Onda može da prestane.“
Nasmejala se. Sve je bilo u redu - u potpunom redu. Ustuknula je za korak
i namestila mu kravatu. Kritički ga je odmerila.
“Da li mogu u grad, naredniče?“, pitao je.
BD4Y
balkandownload.org

“Lepo izgledaš.“
“Da, znam. Ličim li na kardiohirurga, na muškarca koji zarađuje dve
stotine hiljade zelembaća godišnje?“
“Ne, ličiš na Lua Krida“, zakikotala se. “Rokenrol životinju.“
Pogledao je na sat. “Rokenrol životinja navući će cipele za bugi i otići“,
rekao je.
“Da li si nervozan?“
“Jesam, malčice.“
“Nemoj da budeš“, rekla je. “Dobijaćeš šezdeset sedam hiljada dolara
godišnje za lepljenje flastera, prepisivanje lekova protiv gripa i mamurluka,
deljenja pilula…“
“Ne zaboravi losion protiv vaši i gnjida“, reče Luis s novim osmehom. Na
prvom obilasku ambulante najviše ga je iznenadila količina antidepresiva.
Učinila mu se ogromnom. Pomislio je da bi više odgovarala pešadijskoj
vojnoj bazi nego univerzitetskom naselju srednje veličine.
Gospođica Čarlton, glavna medicinska sestra, cinično se osmehnula.
“Stanovi oko naselja prilično su ruinirani. Videćete.“
Pretpostavljao je da hoće.
“Želim ti prijatan dan“, rekla je. Još jednom ga je ovlašno poljubila. Kad
se odmakla od njega, progovorila je s lažnom strogošću: “I za ime božje, ne
zaboravi da si upravnik, a ne početnik ili student na praksi!“
“Da, doktore“, krotko reče Luis. Ponovo su se nasmejali. Na trenutak je
poželeo da je pita: Da lije to bilo zbog Zelde, mala? Da li ti se to uvuklo
pod kožu? Da li prolaziš kroz zonu niskog pritiska zbog Zelde i načina na
koji je umrla? Neće je to pitati, ne sada. Kao doktor je svašta naučio.
Činjenica da je smrt prirodna koliko i porođaj možda je bila jedna od
najvažnijih lekcija. A takođe i da ne treba petljati oko rane koja je konačno
počela da zaceljuje.
Poljubio ju je i izašao umesto da je išta upita.
To je bio dobar početak dobrog dana. Nebo je bilo plavo i bez oblačka.
Temperatura se vrtela oko savršena dvadeset dva stepena. Mejn se zbilja
trudio da mu izađe u susret neponovljivom kulisom kasnog leta. Dovezao se
do kraja prilaznog puta i osmotrio saobraćaj na Petnaestici. Palo mu je na
pamet da nije video ni traga od jesenjeg lisnatog pokrova. Čuo je da je to
spektakularan prizor. Sačekaće još malo.
Upravio je hondu, koju su odabrali kao drugi auto, ka univerzitetu i dodao
BD4Y
balkandownload.org

gas. Rejčel će zvati veterinara ovog jutra. Srediće Čerča. Taj potez okončaće
besmislenu raspravu o Groblju kućnih ljubimaca (čudno je kako mu se
pogrešno ispisani naziv uvukao u glavu i zvučao sve normalnije) i strahu od
smrti. Divno septembarsko jutro nije ostavljalo mesta za razmišljanja o smrti.
Upalio je radio. Menjao je stanice dok nije našao Ramonse, koji su prašili
“Rokavej bič“. Pojačao je zvuk i zapevao s njima. Nije umeo da peva, ali je
silno uživao u tome.

BD4Y
balkandownload.org

12

Prvo što je zapazio kad je skrenuo u univerzitetski kompleks bio je nagli i

spektakularni porast saobraćaja. Našao se usred plime automobila, bicikala i
džogera. Naglo je zakočio, da bi izbegao dva trkača koja su nailazila iz Dan
Hola. Ukočio je tako jako da je blokirao sigurnosni pojas. Zatrubio je za
njima. Oduvek ga je nerviralo što džogeri misle (biciklisti su imali istu gadnu
naviku) da njihova odgovornost prestaje čim počnu da trče. Oni su,
naposletku, vežbali. Jedan mu je pokazao srednji prst, ne osvrnuvši se. Luis je
uzdahnuo i nastavio put.
Zapazio je i da ambulantna kola nisu na svom mestu, na parkiralištu ispred
malog zdravstvenog centra. To ga nije obradovalo. Znao je da je ambulanta
osposobljena za kratkoročno zbrinjavanje pacijenata s gotovo svim bolestima
i povredama. Posedovala je tri dobro opremljene ordinacije, veliko
predvorje i dva odeljenja sa po petnaest kreveta u svakom. Nije imala
operacionu salu niti išta što bi makar izdaleka ličilo na nju. Zato su za slučaj
vrlo ozbiljne nesreće raspolagali ambulantnim kolima, predviđenim da
odvezu povređenu ili ozbiljno bolesnu osobu do Medicinskog centra Istočnog
Mejna. Stiv Masterton, lekarski pomoćnik koji ga je poveo u prvi obilazak
ambulante, pokazao mu je dnevnik događaja iz prethodne dve akademske
godine. Učinio je to s opravdanim ponosom. U pomenutom periodu bilo je
samo trideset osam ambulantnih vožnji… što zbilja nije loš rezultat kad se
uzme u obzir populacija od deset hiljada studenata i činjenica da na
univerzitetu ima gotovo sedamnaest hiljada ljudi.
Prvi pravi dan na poslu počeće bez ambulantnih kola.
Parkirao se na mestu označenom sveže ispisanim slovima REZERVI-
SANO ZA DR KRIDA i žurno ušao u ambulantu.
Naišao je na Čarltonovu, sedokosu ali energičnu ženu pedesetih godina.
Merila je u prvoj ordinaciji temperaturu devojci s farmerkama i halterom.
Devojka je nedavno zaradila gadne opekotine od sunčanja. Luis je
pogledao oprljenu kožu. Opasno se ljuštila.
“Dobro jutro, Džoan“, rekao je. “Gde su ambulantna kola?“
“O, doživeli smo istinsku tragediju“, reče Čarltonova. Izvadila je
toplomer iz studentkinjinih usta da bi ga očitala. “Stiv Masterton je jutros
došao na posao i video veliku baru ispod motora i prednjih točkova. Hladnjak
BD4Y
balkandownload.org

je probušen. Odšlepali su ih na opravku.“

“Baš sjajno“, reče Luis, iako mu je laknulo kad je saznao da Vozilo nije na
putu ka bolnici, što mu je bila prva pomisao. “Kada ćemo ih dobiti?“
Džoan Čarlton se jetko nasmejala. “Na osnovu onog što znam o službi
održavanja u Univerzitetskom voznom parku, ne bih se iznenadila ako nam ga
isporuče oko 15. decembra, ukrašenog božićnom trakom.“ Bacila je pogled na
studentkinju. “Imaš blagu temperaturu“, rekla je. “Popij dva aspirina i
izbegavaj barove i mračne sokake.“
Cura je sišla s ležaja. Odmerila je Luisa odobravajućim pogledom i
izašla.
“Prva mušterija u novom semestru“, kiselo reče Čarltonova. Žustro je
protresla toplomer.
“Nisi previše oduševljena.“
“Znam ja takve“, rekla je. “Ima i drugih - sportista koji igraju s napuklim
kostima i istegnutim tetivama, samo da ne bi sedeli na klupi. Budale
izigravaju tvrdokorne muškarčine kojima ništa ne može nauditi, dovodeći u
pitanje profesionalnu karijeru. Tu je i Gospođica s Blagom Temperaturom…“
Mahnula je glavom u pravcu prozora. Luis je pogledao u tom pravcu i video
devojku kojoj se ljuštila koža. Odmicala jeka Ganet-Kamberland-Adroskogin
spavaonicama. U ordinaciji je odavala utisak osobe koja se ne oseća dobro,
ali pokušava da to ne pokaže. Sad je stupala britkim korakom, zanosno njišući
kukovima. Okolina ju je primećivala. I ona je primećivala okolinu.
“Eto školskog primera hipohondra“, Čarltonova je spustila toplomer u
sterilizator. “Viđaćemo je bar dvadesetak puta godišnje. Njene posete
učestaće oko ispitnog roka. Nedelju dana pre završnih ispita biće ubeđena da
ima mononukleozu ili zapaljenje pluća. Bronhitis će držati u rezervi, za ne daj
bože. Izbeći će tako četiri-pet testova - one na kojima su instruktori šonje,
kako oni kažu. Međutim, uvek se teško razboli pred teže ispite.“
“Od jutros si neobično cinična“, reče Luis. Bio je malo zbunjen.
Osmehnuo se kad je šeretski namignula. “To me uopšte ne pogađa,
doktore. Nadam se da neće pogađati ni vas.“
“Gde je Stiven?“
“U vašoj kancelariji. Odgovara na poštu i pokušava da se snađe u
poslednjoj plimi birokratskih sranja iz firme za zdravstveno osiguranje.“
Ušao je u kancelariju. Osećao se dobro, uprkos cinizmu Čarltonove. Sve
je bilo pod kontrolom.
BD4Y
balkandownload.org

***

Kad sad na to pomisli, iako mu je pomisao na to najčešće nepodnošljiva,

noćna mora u ambulanti počela je negde oko deset ujutru, kad su doneli
Viktora Paskaua, momka na samrti.
Dotad je bilo veoma mirno. U devet, pola sata nakon Luisovog dolaska,
došle su volonterke. Njihova smena završavala se u tri po podne. Počastio je
volonterke krofnom i šoljom kafe i razgovarali su petnaestak minuta. Podsetio
ih je na njihove dužnosti i, što je još važnije, na ono što nikako ne spada u te
dužnosti. Čarltonova ih je preuzela nakon toga. Zasula ih je pitanjima dok ih
je izvodila iz Luisove kancelarije: “Da li je neka od vas alergična na govna
ili povraćku? Na ovom poslu viđaćete mnogo i jednog i drugog.“
“O, bože“, promrmljao je Luis i pokrio oči. Smejao se. Tvrdokorna i
iskusna sestra poput Čarltonove prava je blagodet za svaku medicinsku
ustanovu.
Počeo je da ispunjava zakukuljene i zamumuljene formulare zdravstvenog
osiguranja. Tražili su detaljan popis zaliha lekova i medicinske opreme.
(“Svake godine“, gorko se žalio Stiv Masterton, “ista stvar, svake proklete
godine! Molim te, zatraži im kompletnu ordinaciju za transplantaciju srca,
približne vrednosti osam miliona dolara. Sledili bi se kad bi to pročitali!“)
Izgubio se u papirima. Baš je pomislio da bi mu šolja kafe dobro došla kad
Masterton kriknu iz čekaonice. “Luise! Hej, Luise, dolazi ovamo! Imamo
gadan problem!“
Žurno je ustao, podstaknut gotovo paničnim tonom svog kolege. Skočio je
sa stolice kao da je negde duboko u podsvesti ovo i očekivao. Za
Mastertonovim krikom stigao je i drugi vrisak, tanak i oštar kao parče
slomljenog stakla. Pukao je šamar. Čarltonova se razdrala: “Prestani ili mi se
gubi s očiju! Smesta da si prestala!“
Uleteo je u čekaonicu. Isprva je video samo krv - dosta krvi. Jedna
volonterka je jecala. Druga, bleda kao šlag, prinela je šake stisnute u pesnice
uglovima usana. Razvlačila ih je u širokom gadljivom osmehu. Masterton je
klečao. Pridržavao je glavu momka opruženog po podu.
Stiv je podigao glavu i odmerio Luisa tužnim i strašljivim pogledom.
Pokušao je da progovori. Nikakav zvuk nije izašao iz njegovih usta.
Radoznalci su se skupljali ispred velikih staklenih vrata univerzitetskog
zdravstvenog centra i zurili. Pokrivali su oči rukama da bi bolje videli šta se
BD4Y
balkandownload.org

dešava iza stakla. Luisov um prizvao je sliku koja ga je luđački podsećala na

ovaj prizor: kao klinac od pet-šest godina sedeo je u dnevnoj sobi s majkom,
pre nego što je krenula na posao, i gledao televizor. Gledali su stari jutarnji
program “Danas“ s Dejvom Garovejom. Ljudi su bili napolju i zevali u
Dejva, Frenka Blera i dobrog starog Dž. Freda Magsa. Osvrnuo se oko sebe i
video radoznalce na prozorima. Protiv onih ispred vrata nije mogao ništa.
“Navucite zavese!“, brecnuo se na volonterku koja je vrisnula.
Pošto nije odmah reagovala, Čarltonova ju je pljesnula po zadnjici.
“Poteci, curo!“
Volonterka se pokrenula. Zelene zavese trenutak kasnije pokrile su
prozore. Čarltonova i Stiv Masterton instinktivno su stali između povređenog
momka i vrata, da bi znatiželjnicima uskratili uživanje.
“Da donesem nosila, doktore?“ pitala je Čarltonova.
“Donesi ih, možda će trebati“, reče Luis. Čučnuo je pored Mastertona.
“Nisam imao prilike da ga pregledam.“
“Dođi“, rekla je Čarltonova devojci koja je navukla zavese. Ponovo je
razvlačila uglove usana pesnicama, u turobni vrišteći osmeh. Zajecala je
gledajući Čarltonovu: “Uh, ah…“
“Da, uh-ah! Upravo tako! Dolazi ovamo!“ Cimnula je devojku da bi je
pokrenula. Crvena i bela prugasta suknja zalepršala joj je oko nogu.
Luis se nagnuo preko prvog pacijenta na novom poslu na Univerzitetu
Mejn u Oronu.
Mladić je imao oko dvadesetak godina. Luisu je bilo potrebno manje od
tri sekunde da napravi jedinu moguću dijagnozu: momak će umreti. Polovina
glave bila mu je smrskana, a vrat polomljen. Ključna kost štrčala mu je iz
natečenog i iščašenog desnog ramena. Iz glave mu je curila krv i žuta gnojna
tečnost. Kapale su na tepih. Kroz smrskani deo lobanje video je mladićev
beličastosivi pulsirajući mozak. Imao je utisak da gleda kroz razbijeni prozor.
Pukotina je bila širine pet centimetara. Da je imao bebu u glavi, mogao bi da
se porodi, kao Zevs na uvo. Bilo je pravo čudo što je još živ. U svom umu čuo
je kako mu Džad Krandal poručuje: ponekad bi nas ugrizla i za dupe. Čuo je
i svoju majku kako govori: mrtvo je mrtvo. Spopala ga je luđačka želja da se
nasmeje. Mrtvo je mrtvo, nego šta. Tako je, dobri moj prijatelju.
“Pozovi ambulantna kola“, brecnuo se na Mastertona. “Mi…“
“Luise, ambulantna kola su…“
“O, bože!“ reče Luis. Opalio se po čelu. Obratio se Čarltonovoj. “Džoan,
BD4Y
balkandownload.org

šta radite u ovakvim slučajevima? Da li zovete univerzitetsko obezbeđenje ili

MCIM?“
Iskusna sestra izgledala je zbunjeno i potreseno - što joj se veoma retko
događalo, pretpostavio je Luis. Smogla je snage da mu odgovori: “Ne znam,
doktore. Nikad nismo imali ovakav slučaj u zdravstvenom centru.“
Grozničavo je razmišljao. “Zovite obezbeđenje kampusa. Ne možemo da
čekamo da MCIM pošalje ambulantna kola. Neka ga odvezu u Bangor u
vatrogasnom kamionu. To vozilo ima sirenu i signalna svetla. Postaraj se za
to, Džoan.“
Otišla je, ali ne pre nego što je presreo njen pogled pun razumevanja.
Pravilno ga je protumačio. Ovaj mišićavi i preplanuli mladić - verovatno je
ćelo leto radio na održavanju puteva, građevini ili davao časove tenisa - u
crvenom sportskom šortsu s belom prugom, umreće šta god da učine. Umro bi
čak i da su, kad je donesen, ambulantna kola bila parkirana ispred s već
upaljenim motorom.
Nije mogao da veruje svojim očima kad se umirući mladić pomerio.
Zatreptao je i otvorio oči. Imao je plave, krvlju podlivene oči. Odsutno su
posmatrale okolinu, ne videći ništa. Pokušao je da pomeri glavu. Luis ga je
pritisnuo, da bi ga sprečio. Pazio je na polomljeni vrat. Trauma lobanje nije
isključivala bol.
Rupa u glavi, o bože, ima rupu u glavi.
“Šta mu se desilo?“ pitao je Štiva, iako je znao da je to u ovim
okolnostima glupo i besmisleno pitanje dostojno samo slučajnog posmatrača.
Ali i nije bio ništa drugo do slučajni posmatrač. Rupa u glavi odredila mu je
status. “Da li ga je policija dovela ovamo?“
“Neki studenti su ga doneli u ćebetu. Ne znam šta mu se desilo.“
Morao je da misli na ono što će uslediti. I to je bila njegova dužnost.
“Izađi i pronađi te momke“, rekao mu je Luis. “Uvedi ih na druga vrata. Hoću
da budu tu, ali ne želim da vide više od onog što su već videli.“
Mastertonu je vidno laknulo što će moći da se udalji s tog užasnog mesta.
Otvorio je vrata, propustivši haotični, radoznali i uzbuđeni žamor u
čekaonicu. Luis je čuo i zavijanje policijske sirene. Univerzitetsko
obezbeđenje bilo je na putu. Pomoći će im kad stignu.
Umirući mladić je krkljao. Pokušao je da govori. Luis je čuo slogove - na
fonetskom nivou - ali reči su bile nejasne i razvučene.
Nagnuo se iznad njega i rekao: “Bićeš dobro, momče.“ Mislio je na
BD4Y
balkandownload.org

Rejčel i Eli dok mu se obraćao. Stomak mu je izdajnički glasno zakrčao.

Stavio je ruku na usta, da bi prigušio podrigivanje.
“Kaaaaa“, reče mladić. “Gaaaaa…“
Luis se osvrnuo oko sebe. Shvatio je da je ostao sam s umirućim
mladićem. Čuo je kako Džoan Čarlton viče volonterkama da su nosila u
ormanu u sobi 2. Sumnjao je da devojke razlikuju sobu 2 od žabljih gonada.
Ovo im je bio prvi dan na poslu, đavolski vreo debitantski nastup u svetu
medicine. Zeleni tepih oko mladićeve glave bio je prljavoljubičast, a vlažni
krug bivao je sve širi. Curenje lobanjske tečnosti konačno je prestalo.
“Na Groblju kućnih ljubimaca“, zakrkljao je mladić… i razvukao usne u
osmeh, koji je čudesno nalikovao na melanholični histerični osmeh volonterke
koja je navukla zavese na prozore.
Luis je zurio u njega. Isprva je odbijao da poveruje u ono što je upravo
čuo. Pomislio je da je žrtva zvučne halucinacije. Mladić je ispustio niz
nerazgovetnih slogova. Moja podsvest ih je uobličila u nešto smisleno,
crpeći značenje iz svog iskustva. Ali nije se to desilo. Trenutak kasnije bio je
prinuđen da to i prizna. Zapljusnuo ga je talas luđačkog užasa. Naježio se od
glave do pete. Imao je osećaj da mu se meso na rukama i stomaku talasa… ah
čak i tada je odbijao da poveruje. Tačno je da su slogovi bili na krvavim
usnama čoveka na podu, kao i u Luisovim ušima, ali to je značilo da je
halucinacija imala i vizuelnu, a ne samo zvučnu dimenziju.
“Šta si rekao?“, prošaptao je.
Reči su ovog puta bile razgovetnije, kao da ih je izgovorio papagaj ili
vrana račvastog jezika: “To nije pravo groblje.“ Pogled mu je bio odsutan,
šlep, krvav. Usne su se smešile širokim osmehom crknutog šarana.
Užas se valjao Luisovim telom. Ščepao mu je toplo srce hladnim rukama.
Stisnuo ga je. Gubio je kontrolu nad sobom. Došlo mu je da skoči i pobegne
od ove okrvavljene, deformisane i brbljive glave na podu čekaonice
zdravstvenog centra. Bio je čovek bez religioznog obrazovanja, nimalo sklon
praznoverju ili okultnom. Nije bio spreman na ovo… o čemu god da se radilo.
Svim snagama se borio s porivom da beži. Naterao je sebe da se nagne
prema povređenom momku. “Šta si rekao?“, pitao ga je po drugi put.
Osmeh. To nije valjalo.
“Tle muškog srca je kamenito, Luise“, prošaptao je umirući. “Čovek
uzgaja ono što može… i neguje to.“
Luis nakon pomene svog imena nije čuo ništa svesnim delom uma. Blagi
BD4Y
balkandownload.org

bože, nazvao me je po imenu.

“Ko si ti?“, pitao ga je Luis drhtavim suvim glasom. “Ko si ti?“
“Indžun mi je doneo ribu.“
“Otkud znaš moje…“
“Drži se dalje od nas. Znaš…“
“Kaa“, reče mladić. Luisu se učinilo da u njegovom dahu može da
namiriše smrt, unutrašnje povrede, izgubljeni ritam, otkazivanje, propast.
“Šta?“, obuzeo ga je luđački poriv da prodrma unesrećenog.
“Gaaaaaaaa…“
Mladić u crvenom gimnastičkom šortsu zadrhtao je od glave do pete.
Naglo se ukočio, kao da mu se svaki mišić zgrčio. Pogled mu više nije bio
prazan. Pogledao je Luisa u oči. Naglo se opustio. Luis je osetio neprijatan
miris i pomislio da će ponovo progovoriti, da mora to učiniti. Mladićev
pogled ponovo je postao odsutan… staklast. Umro je.
Luis je seo na tepih. Nije opažao da je okupan znojem i da mu se odeća
lepi za telo. Tama se rascvetala. Širila je meko krilo preko njegovih očiju.
Svet je počeo da se ljulja i propada postrance. Shvatio je šta se događa.
Okrenuo se od mrtvaca i zabio glavu među kolena. Zario je nokte levog palca
i kažiprsta u desni dlan, dovoljno jako da ga raskrvari.
Svet je ubrzo počeo da mu se bistri.

BD4Y
balkandownload.org

13

Čekaonica se ispunila ljudima, kao glumcima koji su čekali trenutak da se

pojave na sceni. Gužva je samo pojačala osećaj nestvarnosti i dezorijentacije
koji je obuzeo Luisa. Uplašio se od moćnih emocija, o kojima je učio na
časovima psihologije, ali ih dosad nikad nije iskusio. Pretpostavljao je da se
ovako oseća osoba kojoj je neko sipao veliku dozu LSD-ja u piće.
Kao da se nalazim u predstavi upriličenoj samo za mene, pomislio je.
Čekaonica je prvo ispražnjena, da bi umiruća Sibila mogla da izgovori
nekoliko mutnih proročanskih stihova samo za moje uši. Gomila je
nahrupila u nju čim je unesrećeni ispustio dušu.
Volonterke su uletele s krutim nosilima, namenjenim za povrede kičme i
vrata. Džoan Čarlton ušla je za njima i obavestila ga da je univerzitetsko
obezbeđenje na putu. Mladića je udario automobil dok je džogirao. Luisu se
okrenuo stomak kad je pomislio na džogere koji su mu jutros istrčali pred
automobil. balkandownload.org.
Iza Čarltonove je ušao i Stiv Masterton, u društvu dva radnika
univerzitetskog obezbeđenja. “Luise, ljudi koji su doneli Paskaua su…“
Ućutao se i zabrinuto dodao. “Luise, kako si?“
“Dobro sam“, rekao je i ustao s tepiha. Slabost ga je nakratko zapljusnula
i povukla se. Uspostavio je kontrolu nad sobom. “Zove se Paskau?“
Jedan od radnika obezbeđenja je progovorio: “Devojka koja je džogirala
s njim rekla je da se zove Viktor Paskau.“
Luis je pogledao na sat i oduzeo dva minuta. Začuo je iskidani devojčin
plač iz sobe u koju je Masterton otpratio ljude koji su doneli povređenog
momka. Dobro došla u školu, mlada damo, pomislio je. Želim ti ugodan
semestar. “Gospodin Paskau umro je u 10.09“ rekao je.
Jedan radnik obezbeđenja prešao je spoljnjim delom dlana preko usta.
Masterton je ponovio. “Luise, kako se osećaš? Grozno izgledaš.“
Luis je otvorio usta da mu odgovori. Jedna od volonterki naglo je ispustila
svoj kraj nosila, istrčala napolje i povratila preko kecelje. Telefon je
zazvonio. Devojka u susednoj sobi prestala je da jeca i počela da vrišti
mrtvačevo ime: “Vik! Vik! Vik!“ Izgledalo je da neće skoro utihnuti. Zavladao
je opšti haos. Krkljanac. Radnik obezbeđenja zamolio je Čarltonovu da mu da
ćebe, da bi pokrio preminulog mladića. Sestra mu je rekla da ne zna da li ima
BD4Y
balkandownload.org

pravo da mu ga da. Luis se setio citata iz dela Morisa Sendaka: “Neka počne
urnebes!“
Luđački kikot ponovo mu je zatitrao u grlu. Uspeo je da ga uguši. Da li je
Paskau zbilja pomenuo Groblje kućnih ljubimaca? Da li je Paskau zbilja
izgovorio njegovo ime? Ta pitanja izbacivala su ga iz koloseka i lansirale u
visoku pogibeljnu orbitu. Njegov um je već zavijao te trenutke u zaštitnu
foliju. Uobličavao ih je, menjao, raščlanjivao. Sigurno je rekao nešto drugo
(ako je uopšte išta i rekao). Pogrešno je protumačio njegove reči usled šoka.
Paskau je verovatno samo buncao, kao što je isprva i pomislio.
Posegnuo je za sobom, za onim delom koji je nagnao upravu da mu dodeli
ovaj posao između pedeset tri kandidata. Niko nije zapovedao situacijom u
ambulanti, niko nije gledao unapred. Soba je bila puna usplahirenih ljudi.
“Stive, daj onoj devojci sredstvo za umirenje“, rekao je. Te reči su mu
pomogle. Osećao se kao svemirski brod koji se udaljavao od sićušnog
satelita. Satelit je bilo taj neshvatljivi trenutak u kom je Paskau progovorio.
Luis je bio plaćen da vodi. To će i učiniti.
“Džoan, daj mu to ćebe.“
“Doktore, nismo popisali…“
“Daj mu prokleto ćebe! Zatim se pobrini za ovu volonterku.“ Pogledao je
devojku koja je još stiskala svoj kraj nosila. Zurila je u Paskauove ostatke kao
hipnotisana. “Volonterko!“, grubo reče Luis. Devojka je skrenula pogled s
tela.
“Š-š-št…“
“Kako se zove tvoja koleginica?“
“K-ko?“
“Ona koja je povratila po sebi“, rekao je s namernom strogošću.
“Dž-Dž-Džudi. Džudi Delesio.“
“Kako se ti zoveš?“
“Karla.“ Devojka je zvučala malo mirnije.
“Karla, idi i pogledaj kako je Džudi. I donesi to ćebe. Ima ih u ormaru u
Ordinaciji 1. Idite, svi! Ponašajte se kao profesionalci!“
Poslušali su ga. Vrištanje u susednoj sobi ubrzo se utišalo. Telefon je u
međuvremenu prestao da zvoni, ali ponovo se oglasio. Luis je pritisnuo
dugme, ali nije podigao slušalicu.
Procenio je da stariji radnik obezbeđenja deluje staloženije. Obratio mu
se: “Koga bi trebalo da obavestimo o ovome? Možete li mi dati spisak?“
BD4Y
balkandownload.org

Čovek je klimnuo i rekao. “Šest godina nismo imali ovakav slučaj. Ovo je
loš početak semestra.“
“Nego šta“, reče Luis. Podigao je slušalicu i pritisnuo dugme za čekanje.
“Halo? Ko je…“, začuo se uzbuđeni glas. Luis je prekinuo vezu. Počeo je
da okreće brojeve sa spiska.

BD4Y
balkandownload.org

14

Situacija se nije smirila sve do kasnog popodneva, kad su Luis i Ričard

Irving, zapovednik obezbeđenja, dali izjavu za štampu. Viktor Paskau
džogirao je s još dve osobe. Jedna od njih bila je njegova verenica.
Automobil, za čijim volanom je bio dvadesettrogodišnji Tremont Viders iz
Hejvena u Mejnu, nepropisno se kretao visokom brzinom iz pravca Ženske
gimnastičke dvorane “Lengil“ ka središtu studentskog naselja. Vidersov
automobil udario je Paskaua, koji je zatim udario glavom u drvo. Drugovi i
prolaznici su ga doneli u ćebetu u ambulantu. Umro je nekoliko minuta posle
dolaska u nju. Viders je zadržan u pritvoru i biće optužen za nasilničku vožnju
pod uticajem alkohola i ubistvo iz nehata motornim vozilom.
Urednik univerzitetskih novina pitao je može li napisati da je Paskau umro
od ozleda na glavi. Luis se setio slomljenog prozora kroz koji je gledao
mladićev mozak. Rekao je da bi radije sačekao izveštaj patologa Okruga
Penobskot za zvanični uzrok smrti. Urednik je pitao da li su četvorica
mladića, koji su doneli Paskaua u ambulantu na ćebetu, slučajno mogli da
prouzrokuju njegovu smrt.
“Nisu“, odvratio je Luis. “Ni u kom slučaju. Gospodin Paskau je, po mom
mišljenju, donesen u ambulantu sa smrtonosnim ozledama.“
Bilo je još nekoliko pitanja, ali je ovo bilo kraj konferencije za štampu.
Luis je sedeo u kancelariji (Stiv Masterton je sat ranije, odmah po okončanju
konferencije za štampu, otišao kući, verovatno da bi video sebe na televiziji) i
pokušavao da prikupi krhotine dana i potisne sećanje na ono što se dogodilo,
da nanese tanki sloj boje preko neobičnih događaja. S Čarltonovom je
pregledao kartone “prvog ešalona“ - studenata koji su nastojali da završe
školu uprkos invaliditetu. Imali su dvadeset tri dijabetičara, petnaest
epileptičara, četrnaest paraplegičara i nekoliko studenata s leukemijom,
cerebralnom paralizom i mišićnom distrofijom. Na univerzitetu je bilo i
slepih studenata, dvoje nemih i jedan anemičan, u stvari anemična studentkinja
koju Luis dotad nije video.
Najgori trenutak se verovatno zbio nakon Stivovog odlaska. Čarltonova je
ušla u kancelariju i spustila ružičasti papir na Luisov sto. Na njemu je pisalo
da će ljudi iz Bangorskih tepiha doći sutra ujutru u devet.
“Šta je ovo?“, pitao je.
BD4Y
balkandownload.org

“Moraćemo da zamenimo tepih“, rekla je smernim tonom. “Ove mrlje se

ne mogu oprati, doktore.“
Naravno da ne mogu. Luis je posle toga uzeo tuinal iz skladišta. Njegov
prvi cimer na fakultetu zvao ga je “tjuner“. “Uskači u tjunervilski tramvaj,
Luise!“, rekao bi, “Pustiću Kridense.“ Luis je najčešće odbijao vožnju na tom
čuvenom tjunervilu, što verovatno nije bilo loše, zato što njegov cimer u
trećem semestru nije položio ni pola ispita. Tjunervilski tramvaj ga je
odvezao do Vijetnama i medicinske službe na terenu. Luis je zamišljao kako
njegov bivši cimer u Jugoistočnoj Aziji, naduvan do daske, sluša Kridense
kako sviraju “Beži kroz džunglu“.
Međutim, morao je da proguta nešto. Morao je da proguta nešto da bi
smogao snage da digne glavu s kartona i pogleda ružičasto obaveštenje o
tepihu u čekaonici na tabli.
Snalazio se prilično dobro kad je gospođica Beling, sestra iz noćne
smene, promolila glavu u kancelariju i rekla: “Vaša supruga, doktore Kride.
Na prvoj liniji.“
Luis je pogledao na sat. Bilo je skoro pola šest. Trebalo je pođe kući još
pre sat i po.
“Dobro, Nensi. Hvala ti.“
Podigao je slušalicu i pritisnuo dugme za prvu liniju. “Zdravo, dušo. Prvi
dan…“
“Kako si, Luise?“
“Dobro sam.“
“Čula sam na vestima šta se dogodilo, Lu. Žao mi je.“ Na trenutak je
zastala. “Bilo je na radiju. Pustili su te. Odgovorio si na neka pitanja. Zvučao
si ubedljivo.“
“Jesam li? Baš fino.“
“Da li si siguran da si dobro?“
“Jesam, Rejčel. Dobro sam.“
“Hoćeš li uskoro kući?“, rekla je.
“Hoću“, odgovorio je. To je bila odlična ideja.

BD4Y
balkandownload.org

15

Zinuo je kad ga je dočekala na vratima. Nosila je njemu veoma dragi čipkasti

grudnjak, poluprovidne gaćice i ništa osim toga.
“Divno izgledaš', rekao je. “Gde su dečica?“
“Misi Dendridž ih je odvela. Sami smo do pola devet… što znači da
imamo još dva i po sata. Ne gubimo vreme.“
Prislonila se uz njega. Osetio je poznati miris - da li je to ružino ulje?
Obgrlio ju je, prvo oko struka. Pronašao je guzove. Njen jezik mu je zaigrao
po usnama. Našao se i u ustima. Lizao ga je i palacao.
Poljubac se prekinuo. Pitao je, blago promuklim glasom: “Da li si
raspoložena za večeru?“
“Raspoložena sam za desert“, rekla je i počela blago da kruži donjim
delom tela, trljajući se o njegovo međunožje i stomak. “Dajem ti reč da nećeš
morati da jedeš ono što ti se ne sviđa.“
Posegnuo je za njom, ali kliznula mu je iz domašaja i uhvatila ga za ruku.
“Prvo gore“, rekla je.

***

Dovela ga je do kade pune vruće vode. Polako ga je razodenula i uvela u

vodu. Navukla je malo grublju rukavicu za trljanje, koja je obično visila na
tušu. Nežno ga je nasapunjala od glave do pete i isprala. Osećao je kako dan -
grozni prvi dan - polako klizi s njega. Prilično se ovlažila. Gaćice su se
pripile uz nju kao druga koža.
Počeo je da izlazi iz kade. Blago ga je gurnula nazad u nju.
“Šta…“
Ruka u rukavici za trljanje nežno ga je stisnula - nežno, ali s gotovo
nepodnošljivim trenjem. Lagano se kretala gore-dole.
“Rejčel…“ Oblio ga je znoj, i to ne samo zbog vruće vode u kadi.
“Pssst!“
Činilo mu se da to traje gotovo u beskraj - približio bi se vrhuncu, a ruka
u rukavici bi usporila. Gotovo bi stala. Ali nije stajala, već bi 'ga stisnula,
pustila, pa ponovo stisnula, sve dok nije svršio, tako snažno da su mu bubne
opne otekle.

BD4Y
balkandownload.org

“Blagi bože!“, promrmljao je drhtavim glasom kad je ponovo progovorio.

“Gde si to naučila?“
“U izviđačicama“, ponosno je odvratila.

***

Spremila je stroganov. Krčkao se dok su se zanimali u kupatilu. Luis se dva

puta poslužio, iako je u četiri po podne imao utisak da ništa neće staviti u usta
do Noći veštica.
Posle večere ga je ponovo povela uz stepenice.
“Sada ćemo videti šta ti možeš da uradiš za mene“, rekla je.
Kad se sve uzme u obzir, Luis je te večeri osvetlao obraz.

***

Rejčel je nakon svega obukla staru plavu pidžamu. Luis je navukao flanelsku
košulju i gotovo bezoblične pantalone. Tako obučeni krenuli su po klince.
Misi Dendridž htela je da sazna što više o nesreći. Luis joj je ukratko
izložio činjenice, ali je dobila manje od onog što će biti objavljeno u
bangorskom Dejli njuzu. Nije to voleo, ali Misi nije htela da im naplati
čuvanje dece. A bio joj je zahvalan na svemu što je te večeri podelio s
Rejčel.
Gejdž je tvrdo zaspao na kilometar i po od Misine kuće. Čak je i Eli
zevala, staklastog pogleda. Promenio je pelene Gejdžu. Obukao mu je odelce
za spavanje i spustio u krevetac. Čitao je Eli. Kao i obično, tražila je Tamo
gde su divlje stvari. Bila je iskusna divljakuša. Luis ju je ubedio da se
zadovolji Mačkom u šeširu. Zaspala je posle pet minuta. Odneo ju je na sprat,
a Rejčel ju je smestila u krevet.
Kad se vratio u prizemlje, Rejčel je već sedela u dnevnoj sobi s čašom
mleka i s knjigom Dorpti Sejers na dugoj butini.
“Luise, kao se osećaš?“
“Dobro sam, dušice“, rekao je. “I hvala ti, na svemu.“
“Trudimo se da ti ugodimo.“ Rekla je s pomalo vragolastim osmehom.
“Hoćeš li da skokneš do Džada na pivo?“
Odmahnuo je glavom. “Neću večeras. Duša mi je u nosu.“
“Nadam se da sam delimično odgovorna za tvoj umor.“
“Mislim da jesi.“
BD4Y
balkandownload.org

“U tom slučaju popij čašu mleka i pođi u krevet, doktore.“

***

Mislio je da će ležati budan, što mu se često dešavalo posle naročito teških

dana na stažiranju. Međutim, umesto da razmišlja o onom što se desilo,
neosetno je kliznuo u san. Imao je osećaj da se kliza na blago nagnutoj glatkoj
tabli. Negde je pročitao da prosečan čovek sedam minuta gasi prekidače i
prekida veze sa stvarnošću. Sedam minuta potrebno je da svest ustupi mesto
podsvesti, kao u kući duhova u zabavnom parku, s lažnim pokretnim zidovima.
Ima nečeg jezivog u toj činjenici.
Gotovo da je zaspao kad je čuo Rejčel, kao iz velike daljine: “…
prekosutra.“
“A?“
“Džolander! Veterinar! Prekosutra će primiti Čerča.“
“Aaaa!“ Čerč. Uživaj u jajcima dok ih još imaš, staro momče. Odvojio
se od svega i upao u rupu. Spavao je dubokim snom bez snova.

BD4Y
balkandownload.org

16

Znatno kasnije, nešto ga je probudilo. Bučni udarac naterao ga je da se

uspravi u sedeći položaj. Pitao se da li je Eli pala na pod ili se Gejdžov
krevetac prevrnuo. Mesec se pojavio iza oblaka i ispunio sobu hladnom
belom svetlošću. Video je Viktora Paskaua na vratima. Probudio se kad je
mladić s treskom otvorio vrata.
Stajao je tamo s ugnutom levom slepoočnicom. Krv mu se zgrušala na licu
u smeđim prugama nalik indijanskim ratnim bojama. Ogoljena ključnjača
belela mu se na mesečini. Cerio se.
“Hajde, doktore“, progovorio je. “Moramo da obiđemo neka mesta.“
Luis se osvrnuo oko sebe. Njegova supruga bila je neodređena grudva pod
žutim pokrivačem. Duboko je spavala. Pogledao je Paskaua, koji je bio mrtav,
ali ne baš. Nije se plašio. Gotovo odmah je shvatio zašto.
Ovo je san, pomislio je. Shvatio je da se uplašio tek kad je odahnuo.
Mrtvi se ne vraćaju; to je fiziološki nemoguće. Ovaj mladić je u hladnom
odeljku u mrtvačnici, u Bangoru, s tetovažom patologa i ušivenim rezom u
obliku slova Y na telu. Patolozi su verovatno samo gurnuli mozak u grudnu
šupljinu, nakon što su uzeli uzorak tkiva i ispunili lobanju smeđim papirom,
da bi sprečili curenje. To je bilo jednostavnije od vraćanja mozga u lobanju,
poduhvata sličnog slaganju slagalice. Stric Karl, otac nesrećne Ruti, rekao
mu je da patolozi tako rade. Od njega je dobio i druge sočne podatke, od
kojih bi Rejčel, zbog akutnog straha od smrti, vrištala od užasa. Paskau
nije bio ovde - nema šanse, dragoviću. Mladić je u frižideru, s etiketom
vezanom za palac. I sasvim sigurno nema crveni šorts na sebi.
Ipak je osećao snažnu želju da ustane. Paskau ga je posmatrao.
Zbacio je pokrivač i prebacio noge preko ruba postelje. Rukom tkani tepih
- venčani poklon Rejčeline bake - zagolicao ga je po tabanima. San je bio
čudesno stvaran. Bio je tako stvaran da nije pošao za Paskauom sve dok se
ovaj nije okrenuo i krenuo niz stepenice. Osećao je snažnu želju da ga prati,
ali nije želeo da ga hodajući leš dodiruje, čak ni u snu.
Tako je krenuo za njim. Paskauov šorts za džoging sjajio se u tami.
Prošli su dnevnu sobu, trpezariju, kuhinju. Luis je očekivao da će Paskau
okrenuti bravu i podići rezu s vrata između kuhinje i šupe s karavanom i
hondom, ali nije. Samo je prošao kroz vrata. Luis ga je posmatrao s blagim
BD4Y
balkandownload.org

čuđenjem. Da li se to tako radi? Čudesno! Svako to može!

Pokušao je da učini isto što i on, ali se susreo s neprobojnim drvetom.
Očigledno je da je čak i u snovima bio tvrdokorni realista. Okrenuo je bravu,
podigao rezu i ušao u garažu. Paskau nije bio tu. Na trenutak je pomislio da se
rasplinuo. To se često dešava s prikazama u snu. Stojite nagi pored bazena, s
razgoropađenom erekcijom i dogovarate zamenu supruga, recimo s Rodžerom
i Misi Dendridž, a posle jednog treptaja oka nađete se na padini havajskog
vulkana. Možda j e izgubio Paskaua iz vida zato što je ovo početak drugog
čina.
Ponovo ga je video kad je izašao iz garaže. Stajao je na bledoj mesečini,
na zadnjem delu travnjaka - na početku staze.
Stigao je i strah. Tiho se uvlačio kroz sve telesne šupljine. Ispunjavao ih
je kužnim dimom. Nije hteo da ide tamo. Zastao je.
Paskau se osvrnuo preko ramena. Oči su mu bile srebrne na mesečini. Luis
je osetio puzanje užasa u stomaku. Ta kost koja štrči, sasušena krv. Nije
mogao da se odupre tom pogledu. Ovo je san u kom je hipnotisan, uhvaćen u
zamku… nesposoban da išta izmeni, baš kao što ni mladića nije mogao da
spase od smrti. I posle dvadeset godina školovanja ne možete da učinite ništa
kad vam donesu tipa koji je tresnuo o drvo dovoljno jako da mu se otvori
prozor na lobanji. Mogli su da pozovu vodoinstalatera, dodole ili Čoveka iz
Glada.[4]
Pošao je ka stazi dok su mu se ove misli rojile u glavi. Sledio je šorts za
džogiranje, smeđ poput zgrušane krvi na mladićevom licu.
Ovaj san mu se nije dopadao. O bože, nimalo mu se nije dopadao. Bio je
previše stvaran. Golicanje tepiha po tabanima, činjenica da nije mogao da
prođe kroz vrata šupe, kao što bi se očekivalo u svakom poštovanja vrednom
snu… a sad i hladno milovanje rose na bosim nogama, i dašak noćnog vetra
na telu, zato što je go, izuzev bokserica. Zašao je među drveće. Borove iglice
bockale su ga po tabanima… eto još jednog detalja koji je za nijansu stvarniji
nego što bi trebalo.
Nije važno. Nije važno. Kod kuće sam u svom krevetu. Ovo je samo san,
ma kako uverljiv bio. Ujutru će izgledati smešno kao i svi drugi. Moj
probuđeni um pronaći će sve nedoslednosti.
Trgnuo se kad ga je grančica mrtvog stabla bocnula po ruci. Odmakli
Paskau bio je samo pokretna senka. Luisov užas kristalizovao se u blistavu
skulpturu u njegovom umu: Sledim mrtvaca po šumi. Sledim mrtvaca ka
BD4Y
balkandownload.org

groblju kućnih ljubimaca i ovo nije san. Bog neka mi je u pomoći, ovo nije
san. Ovo se stvarno dešava.
Stigli su do drugog kraja šumovitog brda. Staza je krivudala između
drveća u razvučenim nepravilnim slovima S. Zaranjala je u šipražje. Ovog
puta nije imao čizme. Gazio je po hladnom želeu, slušajući odurno šljapkanje
gliba. Blato mu se uvlačilo između prstiju. Pokušavalo je da ih razdvoji.
Očajnički je istrajavao u uverenju da je to san.
Nije ga napuštalo.
Stigli su do čistine. Mesec se ponovo oslobodio oblaka. Kupao je groblje
jezivim sjajem. Nagnuta obeležja - komadi dasaka i limenih kanti, isečenih
tatinim kleštima i iskovanih u grube oblike, i krnji komadi škriljca isticali su
se s trodimenzionalnom jasnoćom, bacajući savršeno crne i oštre senke.
Paskau je stao pored MAČAK SMAKI: BIO JE POSLUŠAN. Okrenuo se
prema Luisu. Spopali su ga užas i strava. Osećao je da će narasti u njemu sve
dok mu se telo ne raspadne pod tihim ali neumoljivim pritiskom. Paskau se
cerio. Krvave usne su se povukle sa zuba. Zdrav težački ten na bledoj
mesečini preklapao se s belinom leša koji će biti zašiven u pokrov.
Podigao je ruku i pokazao. Luis je pogledao u tom pravcu i zacvileo. Oči
su mu se raširile. Pokrio je usta šakom. Osetio je vlagu na obrazima i shvatio
da je zaplakao od užasa.
Gomila oborenih stabala, s koje je zabrinuti Džad Krandal sklonio Eli,
preobrazila se u hrpu kostiju. Kretale su se. Trljale su se i lupkale. Donje
vilice, butne kosti, lakatne kosti, kutnjaci i sekutići. Video je iscerene lobanje
ljudi i životinja. Koščice prstiju su zveckale, a ostaci stopala savijali
mrtvački blede članke.
Kretale su se - to je bilo jezivo…
Paskau je krenuo ka njemu. Krvavo lice je strašno izgledalo na
mesečini. Poslednji ostaci razuma gubili su se pred neobuzdanom cikličnom
idejom: Moraš da vrisneš i da se probudiš. Nije važno da li ćeš uplašiti
Rejčel, Eli ili Gejdža. Probudi čitavo domaćinstvo ili sav komšiluk vriskom,
ali se probudi. Probudi se
vriskomprobudisevriskomprobudiseprobudiseprobudise…
Ispustio je jedva čujni uzdah, glas detenceta koje negde sedi na stolici
pokušavajući da nauči da zviždi.
Paskau mu je prišao i progovorio.
“Vrata ne smeju biti otvorena“, rekao je. Posmatrao je Luisa s visine, zato
BD4Y
balkandownload.org

što je pao na kolena. Na licu je imao izraz koji je Luis isprva pogrešno
protumačio kao sažaljenje. Njega nije bilo ni u tragovima, već samo
strahovitog strpljenja. Još je pokazivao na gomilu pokretnih kostiju. “Ne idi
iza njih koliko god to budeš smatrao neophodnim, doktore. Prepreka je
podignuta da bude neprelazna. Ne zaboravi sledeće: ovde ima više moći nego
što slutiš. Stara je i vazda nemirna. Ne zaboravi.“
Luis je ponovo pokušao da vrisne. Nije mogao.
“Došao sam kao prijatelj“, reče Paskau. Da li je upotrebio reč “prijatelj“?
Luis je pomislio da nije. Izgledalo je da mladić priča stranim jezikom
shvatljivim samo zahvaljujući magiji snova… “prijatelj“ je bila reč najbliža
po značenju onoj koju je Paskau upotrebio. “Tvoja propast i propast svih koje
voliš veoma je blizu, doktore.“ Bio je dovoljno blizu da Luis namiriše smrt na
njemu.
Paskau je posegnuo za njim.
Čuo je tihi luđački zveket kostiju.
Počeo je da gubi ravnotežu pokušavajući da izmakne toj ruci. Rukom je
prevrnuo nadgrobno obeležje. Paskauovo lice se nagnulo nad njim,
ispunjavajući nebesa.
“Ne zaboravi… doktore.“
Pokušao je da vrisne. Svet se uskovitlao i udaljio. Još je čuo zveket
pokretnih kostiju u kripti noći obasjanoj mesečinom.

BD4Y
balkandownload.org

17

Prosečnom ljudskom biću potrebno je sedam minuta da zaspi. U Hendovoj

Ljudskoj psihologiji tvrdi se da je prosečnom čoveku potrebno petnaest do
dvadeset minuta da se probudi. Kao da je san jezerce iz kog je teže izroniti
nego zaroniti. Kad se spavač budi, prolazi kroz faze od dubokog do lakog sna,
pa do onog što se naziva budnim snom. Spavač u tom stanju čuje zvuke i
odgovara na pitanja kojih kasnije neće biti svestan… izuzev možda kao delića
sna.
Luis je čuo lupkanje i čangrljanje kostiju. Zvuk je bivao sve oštriji,
metalniji. Čuo je udarac. Povik. I još metalnih zvukova… neko kotrljanje?
Naravno, složio se njegov lutajući um. Neka se proklete kosti kotrljaju!
Čuo je kako njegova kći klikće. “Hvataj ga, Gejdž! Hvataj ga!“
Čuo je i Gejdžovo oduševljeno gugutanje. Posle tog zvuka otvorio je oči i
ugledao tavanicu spavaće sobe.
Ležao je potpuno mirno i čekao da se stvarnost, dobra stvarnost,
blagoslovena stvarnost u potpunosti vrati kući. balkandownload.org.
Sve je san. Nije važno koliko je strašan i stvaran bio. Bio je samo san,
samo fosil u njegovom umu, ispod uma.
Ponovo je čuo metalni zvuk. Jedan od Gejdžovih automobila igračaka
kotrljao se po hodniku na spratu.
“Hvataj ga, Gejdž!“
“Hvataj ga!“ ponavljao je Gejdž. “Hvataj ga, hvataj ga, hvataj gar Tup-
tup-tup. Gejdžove bose nožice trupkale su hodnikom. Eli i on su se cerekah.
Luis je pogledao udesno. Rejčelina polovina kreveta bila je prazna, a
pokrivači zavrnuti. Sunce je visoko odskočilo. Pogledao je na sat i video da
je gotovo osam. Rejčel ga je pustila da spava duže nego obično… verovatno
namerno.
U nekoj drugoj prilici bi se iznervirao, ali ne i ovog jutra. Duboko je
udahnuo i ispustio vazduh. Sa zadovoljstvom je ležao sa zrakom sunca koji je
dopirao kroz prozor i upijao prepoznatljivu teksturu stvarnog sveta. Čestice
prašine igrale su u sunčevom zraku.
Rejčel je povikala: “Eli, požuri dole i pojedi nešto pre nego što stigne
autobus!“
“Važi!“ Čuo je glasnije trupkanje njenih nožica. “Evo ti autić, Gejdž.
BD4Y
balkandownload.org

Moram da idem u školu.“

Gejdž je bučno negodovao. Razaznavao je samo Gejdž, auto i Eli-bus, ali
je poruka bila jasna: Eli treba da ostane. Nek obrazovanje ide dođavola,
makar za jedan dan.
Ponovo je čuo Rejčel. “Prodrmaj tatu pre nego što odmagliš, Eli.“
Eli je ušla u sobu. Vezala je kosu u konjski rep i obukla crvenu haljinu.
“Budan sam, bebice“, rekao je. “Požuri na autobus.“
“Važi, tata.“ Prišla mu je. Poljubila ga je u neobrijani obraz i požurila ka
stepenicama.
San je počeo da bledi, da gubi na celovitosti, što je bila prokleto dobra
stvar.
“Gejdž!“ povikao je. “Dođi da poljubiš tatu!“
Gejdž nije obraćao pažnju na njegove reči. Sledio je Eli niz stepenice što
je brže mogao, urlajući: “Uhvati ga! Uhvati-ga-uhvati-ga-UHVATI-GA!“ iz
sveg glasa. Luis je načas ugledao svog klinca, samo u peleni i gumenim
gaćama.
Rejčel se ponovo oglasila. “Luise, da li si to ti? Da li si budan?“
“Jesam“, rekao je. Uspravio se u sedeći položaj.
“Rekla sam ti da jeste!“, povikala je Eli. “Idem! Zdravo!“ Čuo je
zatvaranje ulaznih vrata i Gejdžov gnevni krik.
“Jedno ili dva jaja?“, pitala ga je Rejčel.
Strgao je pokrivače i prebacio noge preko ruba kreveta. Stao je na tepih.
Spremao se da joj kaže da će preskočiti jaja, pojesti činiju žitarica i
požuriti… kad su mu reči zamrle u grlu.
Stopala su mu bila prljava od zemlje i borovih iglica.
Srce mu je đipilo u grlo, kao ludi čupavac iz kutije. Brzo se kretao,
izbečenih očiju. Nije osećao da grize jezik. Strgao je pokrivače do kraja.
Donji deo kreveta bio je pun iglica. Posteljina je bila vlažna i prljava.
“Luise?“
Primetio je nekoliko iglica na kolenima. Pogledao je desnu ruku. Imao je
svežu ogrebotinu na bicepsu, baš tamo gde ga je grančica mrtvog stabla ubola
u ruku u snu.
Vrisnuću! Osećam to!
I mogao je. Vrisak se orio u njemu u vidu velikog hladnog metka straha.
Stvarnost je zatitrala. Stvarnost - prava stvarnost, pomislio je - sastoji se od
ovih iglica, prljavštine na posteljini i krvave ogrebotine na goloj ruci.
BD4Y
balkandownload.org

Vrisnuću i poludeti. Posle toga više neću morati da se brinem…

“Luise?“ Rejčel se pela stepenicama. “Luise, da li si ponovo zaspao?“
Dve-tri sekunde pokušavao je da se pribere. Ogorčeno se borio sa sobom,
kao u bučnom metežu koji je nastao kad je umirući Paskau donet u zdravstveni
centar na ćebetu. Pobedio je, zato što je znao da ne sme da ga vidi u ovom
stanju, blatnjavih stopala, pokrivenih borovim iglicama i s pokrivačem
bačenim na pod, koji je otkrivao vlažnu, blatnjavu posteljinu.
“Budan sam“, veselo je prozborio. Jezik mu je krvario od nesvesnog
ujeda. U glavi mu se vrtelo. Negde duboko u sebi, daleko od akcije, pitao se
da li je uvek bio nadohvat tako neobuzdane mahnitosti, da li su joj svi tako
blizu.
“Jedno ili dva jaja?“ Zastala je na drugoj ili trećoj stepenici. Hvala bogu!
“Dva“, rekao je, jedva svestan svojih reči. “Umućena.“
“Kako ti kažeš“, rekla je i sišla u prizemlje.
Nakratko je s olakšanjem zažmurio. U tami je ponovo video Paskauove
srebrne oči. Naglo je otvorio oči. Kretao se brzo i bez razmišljanja. Skinuo je
posteljinu s kreveta. Ona ispod bila je čista. Odvojio je dva čaršava. Zgužvao
ih je, izneo u hodnik i bacio u otvor za prljav veš. Gotovo trkom je požurio u
kupatilo. Otvorio je slavinu i stao pod veoma vruću vodu. Oprao je stopala i
noge, ne obazirući se na vrelu vodu koja ga je šurila.
Osećao se malo bolje. Vraćao mu se osećaj kontrole. Sušio se kad mu je
palo na pamet da se ubice sigurno osećaju ovako kad pomisle da su se rešile
svih dokaza. Nasmejao se. Nastavio je da se suši i da se smeje. Nije mogao
da prestane.
“Hej, ti, tamo gore!“, povikala je Rejčel. “Staje tako smešno?“
“Ne bi razumela“, uzvratio je Luis kroz smeh. Bio je uplašen, ali strah nije
zaustavio smeh. Dizao se iz stomaka, tvrdog kao kamen zacementiran u zidu.
Palo mu je na pamet da je guranje posteljine u otvor za odlaganje prljavog
veša najbolja stvar koju je mogao da uradi. Misi Dendridž dolazila je pet
dana nedeljno da usisa, počisti… i opere veš. Moguće je da će Misi to
pomenuti Rejčel, ali nije verovao u to. Verovatno će prišapnuti mužu da
Kridovi igraju neobične seksualne igre s blatom i borovim iglicama, umesto
boja za telo.
Ta misao ga je navela na još glasniji smeh.
Kikotanje i cerekanje prestalo je dok se oblačio. Bilo mu je malo bolje.
Nije znao kako je to uopšte moguće, ali bilo mu je bolje. Soba je sad
BD4Y
balkandownload.org

izgledala normalno, izuzev gole postelje. Otarasio se “otrova“. Možda je

“dokaz“ bolja reč, ali je njegov um bio skloniji da to nazove otrovom.
Možda ljudi ovako postupaju s neobjašnjivim, pomislio je. Možda ovako
postupaju s iracionalnim, koje odbija da bude raščlanjeno na normalni sled
uzroka i posledica koji upravlja zapadnim svetom. Možda se i vaš um ovako
bori s letećim tanjirom koji je jednog jutra zastao iznad vašeg polja, bacajući
senke; s kišom žaba i rukom ispod kreveta koja vas pomiluje po golom
stopalu u gluvo doba noći. Možda i vas spopadne napad smeha ili plakanja…
i pošto on suvereno odbija da se raspe, jednostavno prođete kroz taj užas
netaknuti, kao kamen u bubregu.
Gejdž je sedeo u svojoj stolici. Jeo je čokoladne medvediće i njima
ukrašavao sto. Ukrašavao je i mušemu ispod svoje visoke stolice. Izgleda kao
da je i kosu prao njima.
Rejčel je izašla iz kuhinje s jajima i šoljom kafe. “Kakva je to urnebesna
šala, Lu? Smejao si se kao lud tamo gore. Malo si me uplašio.“
Luis je otvorio usta, ali nije znao šta bi joj rekao. Setio se šale koju je čuo
pre nedelju dana u bakalnici na putu - nešto o jevrejskom krojaču koji je
kupio papagaja koji je znao da kaže samo: “Arijel Šaron drka.“
Rejčel se nasmejala kad joj je ispričao - baš kao i Gejdž.
Fino. Naš heroj se postarao za sve dokaze: blatnjave čaršave i luđački
smeh u kupatilu. Naš heroj sad će pročitati jutarnje novine - ili će ih samo
pogledati - i udariti pečat normalnosti ovom jutru.
S takvim mislima, otvorio je novine.
To je ono što činimo, pomislio je s nemerljivim olakšanjem. Prođete
pored toga ne obazirući se, i to je kraj… izuzev ako se jedne večeri ne
nađemo oko logorske vatre s prijateljima, kad je vetar jak, a razgovor
skrene na neobjašnjive pojave. Reči su jeftine u noći oko logorske vatre,
kad vetar jako duva.
Pojeo je jaja. Poljubio je Rejčel i Gejdža. Na polasku je pogledao u
četvrtastu, belo obojenu kutiju za prljav veš ispod cevi. Sve je u redu.
Svanulo je još jedno predivno jutro. Činilo se da će kasno leto doveka trajati
i da će sve biti kako treba. Bacio je pogled na stazu dok je izlazio iz garaže. I
to je bilo u redu. Nije ni trepnuo. Sačuvao je pokeraški izraz lica.
Sve je bilo u redu dok nije odmakao šesnaest kilometara niz put. Spopala
ga je tako jaka drhtavica da je morao da se zaustavi na praznom parkingu
kineskog restorana nedaleko od Medicinskog centra Istočnog Mejna… u koji
BD4Y
balkandownload.org

je odneseno Paskauovo telo. Završilo je u MCIM-u, a ne u Singu. Vik Paskau

nikad neće pojesti još jednu porciju mugugaj pana, ha-ha.
Drhtavica mu je potresala telo. Kidala ga je i radila s njim šta god joj je
padalo na pamet. Bio je užasnut i bespomoćan. Nije se plašio ničeg
natprirodnog, ne po ovako lepom danu. Strahovao je od pomisli da gubi
razum. Činilo mu se da mu je duga nevidljiva žica provučena kroz glavu.
“Ne više“, rekao je. “Molim te, ne više.“
Posegnuo je za radiom. Našao je Džoan Baez. Pevala je o dijamantima i
rđi. Smirivao ga je njen slatki hladni glas. Kad se pesma završila, procenio je
da može da nastavi dalje.

***

Kad je stigao u zdravstveni centar, pozdravio se s Čarltonovom i ušao u

toalet. Verovao je da užasno izgleda. Nije bilo tako. Imao je podočnjake. Bili
su tako mali da ih ni Rejčel nije primetila. Umio se hladnom vodom, osušio i
začešljao kosu pre nego što je otišao u kancelariju.
Zatekao je Štiva Mastertona i indijskog lekara Surendru Hardua. Pili su
kafu i prebirali po kartonima iz prvog ešalona.
“Dobro jutro, Lu“, reče Stiv.
“Dobro jutro.“
“Nadajmo se da neće biti kao juče ujutro“, reče Hardu.
“Tako je, propustio si mnogo toga.“
“Surendra je sinoć svašta preturio preko glave“, sa osmehom reče
Masterton. “Reci mu, Surendra.“
Hardu je sa osmehom glancao cvike. “Dva dečaka su oko jedan ujutru
dovela veselu prijateljicu. Bila je prilično pijana posle proslave za početak
semestra. Razumete šta hoću da kažem. Gadno je posekla butinu. Rekao sam
joj da ću morati da napravim najmanje četiri šava i da će proći bez ožiljka.
Samo ti šij, rekla mije. To sam i učinio. Evo, ovako sam se savio…“
Hardu je pokazao kako se saginjao iznad zamišljene butine. Luis se
nacerio. Naslutio je nastavak priče.
“Kad sam se nagnuo, povratila mi je po glavi.“
Masterton je prsnuo u smeh, baš kao i Luis. I Hardu se smejao, kao da mu
se to desilo hiljadu puta u hiljadu života.
“Surendra, otkad si na dužnosti?“, pitao ga je Luis kad je smeh utihnuo.

BD4Y
balkandownload.org

“Od ponoći“ reče Hardu. “Upravo krećem kući. Zadržao sam se samo da
bih te pozdravio.“
“Pa, zdravo“, reče Luis. Pretresao je Indijčevu sitnu smeđu šaku. “Sad idi
kući. Naspavaj se.“
“Još malo pa ćemo pregledati sve kartone iz prvog ešalona“, reče
Masterton. “Kaži aleluja, Surendra.“
“Neću“, sa osmehom će Hardu. “Nisam hrišćanin.“
“U tom slučaju otpevaj Instant karmu ili nešto slično.“
“Neka je svetlost s vama“, reče Hardu. S osmehom je kliznuo ka vratima.
Luis i Stiv Masterton ćutke su ga ispratili pogledom. Prasnuli su u smeh.
Luisu je smeh veoma prijao. Bio je tako dobar… tako prirodan.
“Dobro je što smo završili s kartonima“, reče Stiv. “Danas ćemo poželeti
dobrodošlicu preprodavcima dopa.“
Luis je klimnuo. Prvi prodavač lekova doći će u deset. Stiv je u šali
govorio kako je sreda Dan Princa Špageta[5], a u univerzitetskoj ambulanti
svaki utorak bio je dan D, a D je, inače, bila skraćenica za darvon, večito
najpopularniji lek protiv bolova.
“Mali savet, o veliki gazdo“, reče Stiv. “Ne znam kakvi su ti tipovi bili u
Čikagu, ali ovde će te zasuti svim i svačim, od lova na Alagašu u novembru,
svi troškovi plaćeni, do besplatnog kuglanja u Bangoru. Jedan je pokušao da
mi utrapi i onu lutku na naduvavanje, mislim da se zove Džudi. Ej, meni! A ja
sam samo lekarski pomoćnik! Ako ne uspeju da ti prodaju lekove, nateraćete
da se navučeš na drogu.“
“Trebalo je da uzmeš Džudi.“
“Jok bratac, riđokosa je. Nije moj tip.“
“Znaš, slažem se sa Surendrom“, reče Luis. “Samo da i ovaj dan ne bude
kao jučerašnji.“

BD4Y
balkandownload.org

18

Luis je pozvao univerzitetsku upravu kad se zastupnik farmaceutske kompanije

nije pojavio tačno u deset. Razgovarao je s gospođom Stejplton, koja mu je
rekla da će mu odmah poslati kopiju dosijea Viktora Paskaua. Zastupnik je
naišao baš kad je prekinuo vezu. Nije pokušao da mu išta utrapi, samo ga je
pitao da li bi ga zanimalo da kupi sezonsku kartu za utakmice novoengleskih
Patriota po vrlo povoljnoj ceni.
“Ne zanima me“, reče Luis.
“I mislio sam da vas neće zanimati“, kiselo reče zastupnik, ustade i ode.
Oko podneva se prošetao do Medveđe jazbine i pazario sendvič s
tunjevinom i koka-kolu. Doneo ih je u kancelariju. Ručao je čitajući Paskauov
dosije. Tražio je neku vezu između preminulog studenta, sebe ih Sevemog
Ladloua, gde je bilo i groblje kućnih ljubimaca… smatrao je da to čini
nadahnut verom da i za onako neobično dešavanje mora postojati neka vrsta
logične veze. Možda je tip odrastao u Ladlouu - možda je sahranio psa ili
mačku na tom groblju.
Ali nije pronašao traženu vezu. Paskau je rođen u Bergenfildu u Nju
Džerziju. Došao je na UM da bi studirao elektroinženjering. Na nekoliko
otkucanih stranica nije otkrio nijednu vezu između sebe i mladića koji je
izdahnuo u sobi za prijem - izuzev njegove smrti, naravno.
Posisao je poslednje kapi koka-kole iz čaše. Slušao je kako slamka grebe
po dnu. Bacio je đubre u korpu. Odlučio se za lagan ručak. Pojeo ga je sa
zdravim apetitom. Osećao se kako treba. Drhtavica se nije vračala. Sad je i
jutrošnji užas ličio na ružno i besmisleno iznenađenje slično snu. Došlo je i
prošlo, ne ostavljajući posledice.
Dobovao je prstima po upijaču. Slegnuo je ramenima i podigao slušalicu.
Pozvao je MCIM i zatražio da ga spoje s mrtvačnicom.
Kad je dobio službenika na patologiji, predstavio se i rekao: “Kod vas je
naš student, Viktor Paskau…“
“Više nije“, saopštio mu je glas iz aparata. “Otišao je.“
Luisu se steglo grlo. Nekako je uspeo da progovori: “Molim?“
“Telo smo kasno sinoć poslali roditeljima avionom. Preuzeo ga je tip iz
mrtvačnice Brukings-Smit. Ukrcali su ga na Deltin… uh“, čuo je šuštanje
papira, “let 109. A šta ste vi mislili, pa gde je mogao da ode! U disko?“
BD4Y
balkandownload.org

“Ne“, reče Luis. “Ne, naravno da nije. Samo…“ Samo šta? Kog se đavola
petljao s ovim? Nije bilo razumnog načina da se izbori s nečim ovakvim.
Mora da odustane od toga, da digne ruke i zaboravi. Sve drugo se svodi na
jalovo čačkanje mečke. “Čini mi se da je telo poslato veoma brzo“,
neubedljivo je završio rečenicu.
“Pa, autopsija je završena još juče po podne“, ponovo je čuo šuškanje
papira u pozadini, “oko pola četiri. Obavio ju je doktor Rinzvik. Mladićev
otac je za to vreme obavio sve pripreme za transport. Pretpostavljam da je
telo stiglo u Njuark oko dva ujutru.“
“Pa dobro, u tom slučaju…“
“Izuzev ako oni iz vazduhoplovne linije nisu zeznuli stvar i poslali telo na
neko drugo mesto“, raspoloženo je nastavio službenik s patologije. “Znate, to
se dešavalo, mada nikad s Deltom. Ta kompanija pokazala se kao prilično
pouzdana. Imali smo tipa koji je umro na ribolovačkom izletu u Okrugu
Arustuk, u jednom od onih gradića koji imaju samo koordinate na mapi umesto
imena. Šeprtlja se zadavio zatvaračem dok je cevčio pivo iz konzerve.
Njegovim prijateljima trebalo je dva dana da ga iznesu iz divljine, a vi znate
da u takvim situacijama nije izvesno da će tečnost za balsamovanje obaviti
posao. Preuzeli su ga, nadajući se najboljem. Poslali su ga kući u Grand Fols
u Minesoti, u teretnom prostoru aviona. Ali pogrešili su. Prvo su ga poslali u
Majami, pa u De Mojn, a zatim u Fargo u Severnoj Dakoti. Nekome je
konačno došlo iz dupeta u glavu, ali su dotad prošla još tri dana. Prekasno je
stigao na odredište. Bilo je svejedno da li će mu ubrizgati sokić ili tečnosti za
balsamovanje. Tip je pocrneo kao zemlja. Zaudarao je na pokvareno svinjsko
pečenje. Tako sam čuo. Rečeno mi je da su se šestorica radnika na odeljenju
za prtljag istog dana razbolela.“
Luisov sagovornik srčano se nasmejao.
Luis je zažmurio i rekao: “Pa, hvala vam…“
“Mogu da vam dam kućni broj telefona gospodina Rinzvika, doktore, ali
on u ovo doba dana obično igra golf u Oronu.“
“Hvala vam, ovo je dovoljno“, reče Luis.
Prekinuo je vezu. Vreme je da stavim tačku na ovu priču, pomislio je.
Dok sam ja snevao taj ludi san, ili šta god da je to bilo, Paskauovo telo je
već gotovo sigurno bilo u pogrebnom zavodu u Bergenfildu.

***
BD4Y
balkandownload.org

Dok se te večeri vozio kući, smislio je uverljivo objašnjenje za prljave noge u

postelji. Pao mu je kamen sa srca.
Hodao je u snu, kao mesečar. To mu se desilo zbog izuzetno neprijatnog
iskustva na poslu, smrtno ozleđenog studenta koji je izdahnuo u ambulanti
prvog radnog dana.
To je bilo zadovoljavajuće objašnjenje. Sanje izgledao izuzetno stvarno,
zato što je velikim delom to i bio - golicanje tepiha, hladna rosa i, naravno,
grančica mrtvog drveta koja ga je ogrebala po ruci. Ovo tumačenje
objašnjavalo je zašto nije mogao da prođe kroz vrata kao Paskau.
Jedna slika mu se javila u mislima. Zamišljao je kako se Rejčel sinoć
spuštala niz stepenice da bi ga zatekla kako lupa po zadnjim vratima,
pokušavajući da prođe kroz njih u snu. Ta misao mu je izmamila osmeh. To bi
je zaista šokiralo.
Hipoteza o mesečarenju omogućila mu je da staloženo analizira uzroke
sna. Učinio je to sa izvesnim poletom. Odšetao je do Groblja kućnih
ljubimaca zato što je to mesto povezano sa skorašnjim snažnim stresom. Bilo
je i povod ozbiljne svađe sa suprugom… takođe je, pomislio je sa sve većim
uzbuđenjem, povezano s prvim susretom njegove ćerke s idejom smrti - s
kojom se njegova podsvest nosila kad je sinoć legao u krevet.
Imao sam prokletu sreću da se vratim 'kući u jednom komadu - povratka
se i ne sećam. Sigurno sam se vratio na autopilotu.
Imao je sreće. Nije mogao da zamisli kako bi bilo da se tog jutra probudio
kraj groba mačka Smakija, izgubljen, pokriven rosom i verovatno nasmrt
preplašen - baš kao što bi i Rejčel bila.
S tim je gotovo.
Staviću tačku na tu priču, pomislio je Luis s neizmernim olakšanjem. Da,
ali šta ćemo s onim što je rekao dok je umirao? - zapitao se njegov um. Brzo
ga je ućutkao.

***

Te večeri Rejčel je peglala. Eli i Gejdž sedeli su u istoj stolici i zaneseno

posmatrali “Mapet šou“. Luis je rekao Rejčel da bi voleo da se prošeta - da
se nadiše čistog vazduha.
“Hoćeš li da se vratiš na vreme, da mi pomogneš da uspavam Gejdža?“,
pitala je ne dižući glavu s posla. “Znaš da lakše zaspi kad si tu.“

BD4Y
balkandownload.org

“Naravno“, rekao je.

“Gde ćeš, tata?“, pitala je Eli, ne skrećući pogled s televizora na kom se
Mis Pigi spremala da tresne Kermita pesnicom u oko.
“Idem malo napolje, dušice.“
Izašao je.
Petnaest minuta kasnije bio je na Groblju kućnih ljubimaca. Radoznalo se
osvrnuo. Borio se s osećajem već viđenog. Nije bilo sumnje da je bio ovde.
Malo grobno obeležje podignuto u spomen mačku Smakiju bilo je oboreno.
Oborio ga je kad mu se Paskauova utvara približila, pri kraju onog što je
zapamtio kao san. Odsutnim pokretima ispravio ga je i prišao palim stablima.
Nisu mu se dopadala. Sećanje na pobelele grane i mrtva stabla koja se
pretvaraju u gomilu kostiju i dalje mu je ledila krv u žilama. Naterao se da
pruži ruku i dodirne jednu od grana. Jedva je održavala ravnotežu na gomili
drveća. Zakotrljala se i pala. Odskočio je unazad, trenutak pre nego što mu je
pala na nogu.
Obišao je gomilu palog drveća, prvo s leve, a zatim s desne strane. S obe
strane bila je opkoljena gustim šipragom. Niko se ne bi probijao kroz taj
šiprag, ne ako išta ima u glavi, pomislio je. Nailazio je na guste skupine
otrovnog bršljana (čitavog života slušao je kako se ljudi hvale da su imuni na
njega, ali on je znao da gotovo niko nije). Iza njih je bilo najkrupnije i
najopakije trnje koje je ikad video.
Vratio se do središta gomile. Posmatrao ju je s rukama u zadnjim
džepovima farmerki.
Nećeš se valjda popeti na nju, zar ne?
Jok ja, šefe. Zašto bih se upustio u tako glup poduhvat?
Sjajno. Na trenutak si me zabrinuo, Lu. Činilo mi se da si spreman da
završiš u svojoj ambulanti sa slomljenim člankom, zar ne?
Nisam blesav! Smrkava se.
Bio je pribran i u potpunosti uravnotežen. U takvom raspoloženju, počeo
je da se penje preko gomile.
Na pola puta jedno stablo počelo je da mu se miče pod nogama. Zloslutno
je krčkalo.
Zakotrljaj proklete kosti, doco!
Počeo je da silazi, ali se gomila ponovo pokrenula. Košulja mu je ispala
iz pantalona.
Stigao je do čvrstog tla bez problema. Otresao je iverje i komade kore s
BD4Y
balkandownload.org

ruku. Vratio se do staze koja će ga odvesti kući - deci željnoj da čuju priču za
laku noć, Čerču koji uživa u poslednjim danima mačka zavodnika i čaju u
kuhinji sa suprugom, kad deca zaspe.
Pre polaska se još jednom osvrnuo, zanet tišinom na čistini. Pramičci
magle pojavili su se niotkuda. Uvijali su se oko nadgrobnih obeležja. Ovi
koncentrični krugovi… kao da su, ne znajući šta rade, deca iz Severnog
Ladloua generacijama gradila umanjeni model Stounhendža.
A da lije to sve, Luise?
Jedva da je bacio pogled preko gomile oborenog drveća pre nego što ga
je pomeranje stabala uplašilo, ali mogao je da se zakune da je iza nje video
stazu koja je zalazila dublje u šumu.
To te se ne tiče, Luise. Mani se toga.
Važi, šefe.
Okrenuo se i pošao kući.

***

Te noći ostao je budan čitav sat nakon što je Rejčel otišla u krevet. Čitao je
gomile bajatih medicinskih časopisa. Nije hteo da prizna da zazire od odlaska
u postelju, od spavanja. Nikada ranije nije iskusio somnabulizam. Nije mogao
biti siguran da će to biti jedinstveni incident… Nije mogao znati da li će se
ponoviti dok se ne ponovi.
Čuo je kako Rejčel izlazi iz kreveta. Tiho mu se obratila sa sprata. “Lu?
Dušice? Hoćeš li na spavanje?“
“Baš sam krenuo“, rekao je. Ugasio je lampu u radnoj sobi i pošao na
sprat.

***

Te večeri trebalo mu je mnogo duže od sedam minuta da bi ugasio mašinu.

Utvara Viktora Paskaua nije izgledala tako daleko dok je gledao kako Rejčel
duboko spava pored njega. Zatvoriće oči i videti kako se vrata naglo otvaraju
i na njima se pojavljuje njegov specijalni gost Viktor Paskau, u crvenom
šortsu za džoging, bled ispod preplanule kože, sa isturenom ključnjačom.
Klizao je ka snu, misleći kako bi bilo da se ujutru probudi na hladnom
Groblju kućnih ljubimaca, među mesečinom osvetljenim nadgrobnim
obeležjima podignutim u koncentričnim krugovima. Kako bi bilo vraćati se
BD4Y
balkandownload.org

budan stazom kroz šumu. Kliznuo bi u dremež misleći o tome. Zatim bi se

naglo probudio.
San mu se prikrao tek oko ponoći. Nije bilo snova. Probudio se u pola
osam, zbog hladne jesenje kiše koja je dobovala po prozoru. Sa zebnjom je
sklonio čaršave. Onaj na kom je ležao bio je besprekoran. Nijedan čistunac ne
bi to rekao za njegova žuljevita stopala, ali su bar bila čista.
Zviždukao je pod tušem.

BD4Y
balkandownload.org

19

Misi Dendridž preuzela je Gejdža kad je Rejčel odvela Vinstona Čerčila kod
veterinara. Eli je te noći ostala budna do posle jedanaest. Žalila se da ne
može da spava bez Čerča. Tražila je čašu za čašom vode. Luis joj je konačno
rekao da joj više neće donositi vodu, da se ne bi upiškila u krevetu. To je
izazvalo tako žestok napad plača da su Rejčel i Luis izmenjali poglede
podignutih obrva.
“Strahuje za Čerča“, reče Rejčel. “Pusti je da se izbori s tim, Lu.“
“Neće dugo plakati ovom žestinom“, odvratio je Luis. “Bar se nadam.“
Imao je pravo. Elini ogorčeni i gnevni uzvici sveli su se na štucanje,
trzanje i jecaje. Naposletku je zavladala tišina. Luis se popeo na sprat da je
obiđe. Spavala je na podu grleći mačji krevetić, u kojem Čerč gotovo nikad
nije spavao. Raskrilio joj je ruke. Podigao ju je i stavio u krevet. Sklonio joj
je kosu sa znojavog čela i poljubio je. Nešto ga je nateralo da ode u sobicu
koja je služila kao Rejčelina kancelarija i da napiše poruku velikim
štampanim slovima - SUTRA SE VRAĆAM, VOLI TE TVOJ ČERČ. Zakačio
ju je za donji deo mačjeg kreveta. Potražio je Rejčel u spavaćoj sobi. Vodili
su ljubav i zaspali, zagrljeni.
Čerč se vratio kući u petak, na kraju Luisove prve prave radne nedelje.
Eli ga je željno dočekala. Potrošila je i deo džeparca na kupovinu mačjih
poslastica. Htela je da opauči Gejdža kad je pokušao da ga dodirne. Dečak se
rasplakao. Ne bi prolio toliko suza ni da su ga roditelji istukli. Za njega je
Elin prekor bio ravan božjem.
Luis se rastužio gledajući Čerča. Znao je đa se smešno ponaša, ali mu to
nije pomagalo. U njemu nije bilo ni traga nekadašnje razigranosti. Prestao je
da hoda kao revolveraš. Sad je gazio sporim i opreznim korakom bolesnika na
oporavku. Jeo je iz Eline ruke. Nije pokazivao nikakvu želju da izađe napolje.
Nije hteo ni u garažu. Već se promenio. Možda je i bolje što se promenio.
Ali činilo mu se da ni Rejčel ni Eli to ne primećuju.

BD4Y
balkandownload.org

20

Miholjsko leto je došlo i prošlo. Vatrene boje prekrile su drveće. Plamtele su

i zgasle. Lišće je počelo da opada posle prve hladne i obilne oktobarske kiše.
Eli se vraćala iz škole natovarena ukrasima za Noć veštica. Zabavljala je
Gejdža pričom o Obezglavljenom Jahaču. Gejdž je te večeri veselo blebetao
o nekom Ičibodu Brejnu. Rejčel se smejala. Nije mogla da prestane da se
smeje tome. Ta rana jesen bila je divno doba za sve njih.
Luisov posao na univerzitetu kliznuo je u zahtevnu ali vrlo prijatnu
kolotečinu. Primao je pacijente. Prisustvovao je sastancima Univerzitetskog
saveta. Pisao je pisma studentskim novinama, u kojima je obaveštavao
studente o poverljivosti informacija o lečenju veneričnih bolesti u ambulanti.
Upozoravao je mladež da uzima sredstva za predupređivanje gripa pred
očekivanu zimsku epidemiju. Pohađao je stručne seminare. Predsedavao je
stručnim seminarima. U drugoj nedelji oktobra otputovao je u Providens, na
Konferenciju o univerzitetskoj medicini Nove Engleske. Predstavio je rad o
pravnim reperkusijama lečenja studenata. Viktor Paskau pomenut je u tom
radu pod izmišljenim imenom Henri Montez. Rad je naišao na dobar prijem.
Počeo je da sastavlja budžet ambulante za sledeću godinu.
Svako veče nalikovalo je prethodnom. Obedovao bi s decom i popio pivo
s Džadom Krandalom. Rejčel mu je ponekad pravila društvo, kad je Misi
mogla da pričuva decu koji sat. Ponekad bi im se pridružila i Norma, ali
najčešće su na verandi sedeli Luis i Džad. Starac je bio prijatan kao stara
papuča. Govorio je o tristagodišnjoj istoriji Ladloua kao da ju je proživeo do
najsitnije pojedinosti. Govorio je, ali nikad nije trtljao. Luisa nikad nije
gnjavio, iako je više puta video kako Rejčel zeva ispod ruke.
Prešao bi potom preko puta, do svoje kuće, i otprilike svake desete večeri
vodio ljubav s Rejčel. Još od prve godine braka nisu vodili ljubav tako često,
uspešno i prijatno. Rejčel je to pripisivala bunarskoj vodi, a Luis čistom
vazduhu.
Grozna pogibija Viktora Paskaua prvog dana jesenjeg semestra bledela je
u Luisovom sećanju, kao i u uspomenama studenata, iako ga njegova porodica
sigurno nije prežalila. Luis je razgovarao s njegovim uplakanim ocem, koji je
želeo da čuje da li je Luis učinio sve što je bilo u njegovoj moći. Luis ga je
uveravao da su svi dali sve od sebe da spasu njegovog sina. Nije mu ni reč
BD4Y
balkandownload.org

rekao o pometnji, o mrlji na tepihu, o tome da ništa nisu mogli da učine, niti
da je njegov sin umro ubrzo po dolasku u ambulantu, iako je znao da ništa od
toga neće zaboraviti. Paskau je polako bledeo u sećanju osoba koje su ga
površno poznavale.
Sećao se sna i mesečarske šetnje. Činilo mu se da se to desilo nekom
drugom, ili u televizijskoj emisiji koju je gledao. To iskustvo je zbog toga sve
više ličio na jednokratnu posetu kurvi u Čikagu pre šest godina. Oba događaja
bili su podjednako nevažni izleti s pogrešnom rezonancom, kao zvuci
proizvedeni u sobi odjeka.
Uopšte nije razmišljao o onom što mu je umirući Paskau rekao, ili nije
rekao.
Mraz je stegao uoči Noći veštica. Luis i Eli počeli su obilazak susedstva
od Krandalovih. Eli se uverljivo kikotala i pretvarala da jaše metlu po
Norminoj kuhinji. Starica je govorila: “Zar nije najslađa curica koju si ikad
video… zar nije, Džade?“
Starac se složio sa suprugom i upalio Cigaretu. “Gde je Gejdž, Luise?
Mislio sam da ćete i njega povesti.“
I planirali su da krenu u obilazak s Gejdžom. Rejčel se naročito radovala
tome, zato što mu je uz pomoć Misi Dendridž načinila kostim džinovske bube
sa iskrivljenim vešalicama kao antenama. Ah Gejdž se ozbiljno prehladio.
Nakon što mu je poslušao bronhitična pluća i pogledao termometar koji je
pokazivao samo pet stepeni u šest sati uveče, Luis je otkazao njegovo učešće
u proslavi. Razočarana Rejčel se nije slagala s njim.
Eh je obećala da će deo prikupljenih slatkiša dati Gejdžu. Preterano
izraženom tugom naterala je Luisa na pomisao da joj je bar malo drago što je
Gejdž neće usporavati ili skretati pažnju odraslima na obilasku.
“Siroti Gejdž“, rekla je tonom rezervisanim za obraćanje onima koji pate
od smrtonosnih bolesti. Gejdž je sedeo na kauču, gledajući “Zum“, a Čerč je
dremao kraj njega. Mališa nije ni znao šta propušta.
“Eli veštica“, odvratio je Gejdž bez mnogo zanimanja, a onda se okrenuo
televizijskom aparatu.
“Siroti Gejdž“, ponovo je uzdahnula Eli. Pomisao na krokodilske suze
izmamila je osmeh Luisu. Ćerka ga je cimnula za ruku. “Idemo, tata! Idemo,
idemo, idemo!“

***
BD4Y
balkandownload.org

“Gejdž se malčice prehladio“, rekao je Luis Džadu.

“Pa, to je velika šteta“, reče Norma, “ali će mu sledeće godine proslava
više značiti. Raširi torbu Eli… ups!“
Podigla je jabuku i malu snikers čokoladicu iz činije sa slatkišima na
stolu. Obe su joj ispale iz ruke. Luis se neprijatno iznenadio kad je video
koliko njene ruke liče na kandže. Nagnuo se i podigao jabuku koja se kotrljala
po podu. Džad je podigao čokoladicu i stavio je u Elinu torbu.
“O, dopusti mi da ti dam drugu jabuku, dušo“, reče Norma. “Ova se
uprljala.“
“Ma dobra je“, reče Luis. Pokušao je da spusti jabuku u Elinu torbu, ali
devojčica se izmakla i zatvorila torbu.
“Neću gnjilu jabuku, tata“, rekla je. Posmatrala ga je kao da je sišao s
uma. “Smeđe tačke… bljak!“
“Eli, to je vrlo nevaspitano!“
“Ne kori je zbog istine, Luise“, umešala se Norma. “Znaš, samo deca
govore ćelu istinu. To ih i čini decom. Smeđe tačke su stvarno bljak.“
“Hvala vam, gospođo Krandal“, reče Eli. Prekorno je pogledala oca.
“Nema na čemu, dušo“, reče Norma.
Džad ih je ispratio do verande. Pristizala su i dva mala duha. Eli je
prepoznala školske drugove. Norma ih je sve odvela u kuhinju. Džad i Luis su
na trenutak ostali sami.
“Artritis se pogoršao“, reče Luis.
Džad je klimnuo i ugasio cigaretu u pepeljari. “Jeste. Navali na nju žešće
svake jeseni i zime, ali nikad nije bio gori nego sad.“
“Šta njen doktor kaže?“
“Ništa. Ništa nije rekao zato što je prestala da odlazi kod njega.“
“Zašto? Zašto ne ide na preglede?“
Džad se zagledao u Luisa. Izgledao je neobično bespomoćno u svetlosti
automobilskih farova. “Hteo sam da ti postavim ovo pitanje u nekom boljem
trenutku, ali ne znam ima li dobrog trenutka za narušavanje prijateljstva. Da li
bi je ti pregledao?“
Luis je čuo kako dva duha huče u kuhinji i Elino veštičje cerekanje, koje
je vežbala nedelju dana. Sve je zvučalo veoma dobro u Noći veštica.
“Ima li još nekih zdravstvenih problema?“ pitao je. “Plaši li se nečeg,
Džade?“
“Ima i bolove u grudima“, tiho će Džad. “A odbija da ide kod doktora
BD4Y
balkandownload.org

Vejbridža. Počinjem da se brinem.“

“ A da li se ona brine?“
Džad je oklevajući progovorio: “Mislim da se boji i da zbog toga neće da
ide kod doktora. Jedna od njenih najboljih prijateljica, Beti Koslou, umrla je
prošlog meseca od raka u MCIM-u. Dugo je drugovala s Normom. Boji se.“
“Rado ću je pregledati“, reče Luis. “Nema problema.“
“Hvala ti, Luise. Ako je zaskočimo jedne noći, ako je zajedno pritisnemo,
mislim…“
Džad se ućutao. Nakrenuo je glavu i pogledao Luisa u oči.
Luis kasnije nije mogao da se seti kako je jedno osećanje kliznulo u drugo.
Od pokušaja analize samo bi mu se zavrtelo u glavi. Sećao se samo da se
radoznalost začas preobrazila u slutnju da je nešto negde opasno pošlo po zlu.
Pogledao je suseda u oči. Obojica su spustili gard.
“Huuu-huuu!“, zapevali su mali duhovi u kuhinji. “Huuu-huuu!“ Hučanje je
najedanput postalo prodornije, snažnije, a strah iskren: “Uuu-UUU…“
Jedan duh je vrisnuo.
“Tata!“, Elin glas je svedočio o divljem i nekontrolisanom užasu. “Tata!
Gospoja Krandal je pala!“
“O, bože!“ Džadov glas ličio je na vapaj.
Eli je istrčala na verandu. Crna haljina se lepršala. Stiskala je metlu u
jednoj ruci. Zbog zelenog, smetenog lica ličila je na pijanog Pigmeja u
poslednjim stadijumima trovanja alkoholom. Sledila su je dva mala uplakana
duha.
Džad je pojurio ka vratima. Kretao se čudesno brzo za čoveka starijeg od
osamdeset godina. Ne, nije bio samo brz. Bio je gotovo gibak. Zazivao je
ženino ime.
Luis se sagnuo i spustio ruke na Elina ramena. “Ne mrdaj s verande, Eli!
Da li si me razumela?“
“Plašim se, tata“, prošaptala je.
Dva duha su se progurala pored njih i potrčala niz stazu vrišteći mamino
ime.
Luis je potrčao hodnikom do kuhinje. Nije se obazirao na Eline vapaje da
se vrati.
Norma je ležala na brdovitom linoleumu pored stola, u gomili jabuka i
snikers čokoladica. Očigledno je u padu rukom zakačila i prevrnula činiju s
ponudama za decu. Ležala je pored nje kao mali leteći tanjir. Džad ju je držao
BD4Y
balkandownload.org

za zglob. Pogledao je Luisa s napetim izrazom.

“Pomozi, Luise!“, rekao je. “Pomozi joj! Mislim da umire!“
“Pomeri se“, reče Luis. Kleknuo je na jabuku i smrvio je. Voćni sok mu je
skvasio pantalone oko kolena. Kuhinja se brzo ispunila kiselkastim mirisom.
Ovo liči na ono s Paskauom, pomislio je. Brzo je izgurao nezgodnu
pomisao iz uma, kao da je na točkovima.
Potražio je susetkin puls i napipao nešto slabo, iskidano i brzo. To nije
ličilo na ritam, već na niz grčeva. Ekstremna aritmija, na dobrom putu ka
srčanom udaru. Elvis Prišli i ti, Norma, pomislio je.
Otkopčao joj je košulju i otkrio žuti svileni kombinezon. Upao je u ritam,
nakrenuo joj glavu i počeo da joj daje veštačko disanje.
“Slušaj me, Džade“, rekao je. Položio je ivicu levog dlana na grudnu kost.
Desnom rukom se uhvatio za levi, da bi pojačao pritisak. Morao je da snažno
nalegne, ali ne preterano snažno, zbog starih krtih rebara. Još je rano za
paniku. Molio se u sebi da stara pluća izdrže.
“Slušam te“, reče Džad.
“Uzmi Eli“, rekao je. “Pažljivo pređi ulicu - pazi na saobraćaj. Obavesti
Rejčel o svemu što se događa. Reci joj da želim moju torbu. Ali ne onu u
radnoj sobi, već onu na visokoj polici u kupatilu na spratu. Znaće koji želim.
Reci joj da ti da torbu i da zove hitnu pomoć iz Bangora, da pošalju
ambulantna kola.“
“Baksport je bliži“, reče Džad.
“Bliži jeste, ali su ovi iz Bangora brži. Idi sad! I nemoj ti da ih zoveš!
Pusti Rejčel da to uradi, a ti donesi torbu, torba mi je neophodna.“ Nema
šanse da će je Rejčel doneti kad shvati šta se dešava, pomislio je Luis.
Džad je otišao. Luis je čuo tresak spoljnjih vrata. Ostao je sam s Normom
Krandal i mirisom jabuka. Iz dnevne sobe dopiralo je ujednačeno kucanje
zidnog sata.
Norma je ispustila dugi i krkljajući uzdah. Oči su joj zatreptale. Luisa je
preplavila hladna i grozna izvesnost.
Otvoriće oči… o bože, otvoriće oči i početi da priča o Groblju kućnih
ljubimaca.
Starica ga je samo pogledala i zatvorila oči. Učinilo mu se da ga je
prepoznala. Postideo se sebe i praznovernog straha koji ga je spopao. To nije
ličilo na njega. U njenim očima je bilo bola, ali ne i agonije. To ga je ispunilo
nadom i olakšanjem. Procenio je da srčani napad nije smrtonosan.
BD4Y
balkandownload.org

Znojio se i teško disao. Davanje veštačkog disanja s masažom srca

izgleda lako samo u televizijskim serijama. Kvalitetna i ujednačena masaža
ždere kalorije. Znao je da će ga svi mišići sutra boleti.
“Mogu li išta da učinim?“
Okrenuo se oko sebe. Na vratima je, oklevajući, stajala žena u
pantalonama i smeđem džemperu. Prislonila je pesnicu na grudi. Luis je
pretpostavio da je to majka malih duhova.
“Ne možete“, rekao je i odmah zatim dodao: “U stvari, možete. Navlažite
krpu, molim vas. Iscedite je dobro i položite je na njeno čelo.“
Požurila je da ga posluša. Luis je spustio pogled. Norma je ponovo
otvorila oči.
“Pala sam, Luise“, prošaptala je. “Mislim da sam se onesvestila.“
“Imala si mali problem sa srcem“, reče Luis. “Ali nije preterano ozbiljan.
Opusti se i nemoj da govoriš, Norma.“
Malo se odmorio i ponovo joj izmerio puls. Još je bio prebrz. Slalo je
Morzeove znakove. Srce bi joj lupalo ravnomerno, zatim bi se upustilo u niz
udaraca koji su Učili na fibrilaciju, iako to nisu bih, nakon čega bi se vratilo
ujednačenom ritmu rada. Bip-bip-bip, ČUK-ČUK-ČUK, bip-bip-bip-bip-bip.
To nije bilo dobro, ali je bar bilo malo bolje od srčane aritmije.
Žena je došla s vlažnom krpom i položila je na Normino čelo. Nesigurno
je uzmakla za korak. Džad se vratio s Luisovom torbom.
“Luise?“
“Sve će biti u redu“, reče Luis. Posmatrao je Džada, ali se obraćao
starici. “Hitna pomoć dolazi?“
“Tvoja žena ih zove“, reče Džad. “Nisam se zadržavao.“
“Neću… u bolnicu“, prošaptala je Norma.
“Moraš u bolnicu“, reče Luis. “Samo na pet dana, zbog posmatranja i
lečenja. Posle toga ćeš se vratiti kući na svojim nogama. Mora tako, Norma.
Ako kažeš išta drugo, nateraću te da pojedeš sve ove jabuke, s sve peteljkama
i semenkama.“
Slabašno se osmehnula i zatvorila oči.
Luis je otvorio torbu, preturio je i pronašao izodil. Istresao je jednu
pilulu, tako malu da je mogla stati pod nokat. Položio ju je na dlan, zatvorio
bočicu i podigao pilulu prstima.
“Norma, da li me čuješ?“
“Da.“
BD4Y
balkandownload.org

“Želim da otvoriš usta. Odigrala si svoju ulogu, vreme je da dobiješ

slatkiš. Staviću ti pilulu pod jezik. Pilulicu. Hoću da je držiš tamo dok se ne
rastvori. Biće malo gorka, ali je važno da je uzmeš. Da li si me razumela?“
Otvorila je usta. Ustajali vazduh pokuljao je iz njih. Luisa je u tom času
zabolelo srce zbog starice koja je ležala na kuhinjskom podu usred gomile
jabuka i slatkiša za Noć veštica. Palo mu je na pamet da su mladići iz
susedstva sigurno s velikim zanimanjem posmatrali njene grudi kad je imala
sedamnaest godina. Tada je imala sve zube, a srce ispod košulje radilo je kao
besprekorno naštelovani motor.
Malčice se namrštila kad je spustila jezik preko pilule. Bila je gorka.
Takvog je ukusa, tu nema pomoći, Ali Norma nije bila Viktor Paskau, kome se
nikako nije moglo pomoći. Preživeće i nastaviti borbu. Podigla je ruku. Džad
ju je nežno prihvatio.
Luis je ustao. Podigao je prevrnutu činiju i počeo da kupi prosute slatkiše.
Žena koja se predstavila kao gospođa Badindžer mu je pomogla. Zatim je
rekla da je najbolje da se vrati, jer su njeni dečaci briši uplašeni.
“Hvala vam mnogo na pomoći, gospođo Badindžer“ reče Luis.
“Ništa nisam učinila“, odvratila je. “Večeras ću se spustiti na kolena da
bih se zahvalila Bogu što ste se ovde zatekli, doktore Kride.“
“Uzeli ste mi reč iz usta“, reče Džad. Ukrstio je pogled s Luisom.
Uspostavio je kontrolu nad sobom. Trenutak zbunjenosti i straha je prošao.
“Tvoj sam veliki dužnik, Luise.“
“Mani se te priče“, reče Luis. Mahnuo je u pozdrav gospođi Badindžer.
Osmehnula se i odmahnula. Podigao je i zagrizao jabuku. Bila je tako slatka
da su mu se receptori za ukus načas zgrčili… što nije bilo sasvim neprijatno
iskustvo. Večeras si izvojevao pobedu, Lu, pomislio je. Sa zadovoljstvom se
bacio na jabuku. Ogladneo je od napora.
“Svejedno sam tvoj dužnik“, nastavio je Džad. “Ako ti ikad zatreba bilo
kakva usluga, slobodno se obrati meni.“
“Važi“, reče Luis. “Držim te za reč.“

***

Ambulantna kola iz Bangora stigla su dvadesetak minuta kasnije. Luis je s

verande posmatrao kako bolničari unose Normu u vozilo. Video je kako
Rejčel gleda istu scenu s prozora dnevne sobe. Mahnuo joj je. Podigla je ruku

BD4Y
balkandownload.org

u otpozdrav.
Zajedno s Džadom gledao je kako se ambulantna kola udaljavaju, s
upaljenim svetlima i ugašenom sirenom.
“Pretpostavljam da sad i ja treba da pođem u bolnicu“, reče Džad.
“Neće ti dopustiti da je noćas vidiš. Prikačiće je na EKG i smestiti na
intenzivnu negu. Prvih dvanaest sati posete nisu dozvoljene.“
“Da li će se oporaviti, Luise? Da li će se zbilja oporaviti?“
Luis je slegnuo ramenima. “Niko ti to ne može sad sa sigurnošću reći.
Doživela je manji srčani udar. Na osnovu onog što sam video, rekao bih da će
biti dobro. Nije isključeno ni da će se osećati bolje nego ikad kad dobije
lekove.“
“ Auh“, reče Džad. Pripalio je česterfild.
Luis se osmehnuo i pogledao na sat. Začudio se kad je video da je samo
deset do osam. Činilo mu se da je prošlo mnogo više vremena.
“Džade, želeo bih da povedem Eli u obilazak komšiluka. Ovo je Noć
veštica.“
“Samo vi idite. Reci joj da pokupi što više slatkiša.“
“Hoću“, obećao je Luis.

***

Vrativši se kući, Luis je zatekao ćerku u kostimu veštice. Usprotivila se kad je

Rejčel pokušala da je ubedi da obuče pidžamu. Nadala se da će se igra,
prekinuta zbog srčanog napada, nastaviti. Kriknula je od radosti i zatapšala
ručicama kad joj je otac rekao da obuče kaput.
“Biće veoma kasno, Luise.“
“Vodićemo računa o tome“, rekao je. “Ne budi na kraj srca, Rejčel. Već
mesec dana čeka ovo veće.“
“Pa…“ Osmehnula se. Eli je to videla i ponovo povikala. Potrčala je do
ormana po kaput. “Da li je Norma dobro?“
“Mislim da jeste.“ Dobro se osećao. Bio je umoran, ali se dobro osećao.
“Doživela je slabiji srčani udar. Moraće da bude oprezna. Kad je neko u
sedamdeset petoj, mora da prihvati da su takmičarski dani u skoku s motkom
odbrojani.“
“Imala je sreće što si se tamo zatekao, kao da te je dobri bog poslao.“
“Nazvao bih to srećom.“ Osmehnuo se kad se Eli vratila. “Da li si

BD4Y
balkandownload.org

spremna, veštice Hejzel?“

“Spremna sam!“ rekla je. “Idemo, idemo, idemo!“
Sat kasnije vraćali su se s dopola punom vrećom slatkiša (Eli nije previše
žustro negodovala kad joj je Luis objavio kraj obilaska; bila je umorna).
Zaprepastio se kad ga je pitala: “Da li je gospođa Krandal zbog mene dobila
srčani napad, zato što nisam htela da uzmem gnjilu jabuku?“
Zaprepašćeno ju je pogledao. Pitao se gde deca dobijaju tako neobične
sujeverne ideje. Stanite na pukotinu na pločniku pa će vam mama slomiti vrat.
Voli me, ne voli me. Tatin stomak, tatina glava, osmehnite se u ponoć, pa će
tata ostati bez nje. To ga je podsetilo na Grobje kućnih ljubimaca i one
nepravilne krugove. Hteo je da se podsmehne sebi, ali nije mogao.
“Ne, dušice“, rekao je. “Kad si bila unutra s ona dva duha…“
“To nisu bili duhovi, već blizanci Badindžer.“
“Dobro, gospodin Krandal mi je rekao da njegova supruga ima bolove u
grudima dok si bila s njima. U stvari, verovatno si joj spasla život, ili u
najmanju ruku sprečila mnogo gori ishod.“
Sad je na Eli došao red da izgleda zaprepašćeno.
Luis je klimnuo. “Zatrebao joj je doktor, dušice, a ja sam doktor. Bio sam
tamo samo zato što je ovo bilo tvoje veće za skupljanje slatkiša.“
Klimnula je posle dužeg razmišljanja. “Ali verovatno će umreti“, rekla je
mirno. “Ljudi koji dobiju srčani udar obično umru. Čak i ako prežive, ubrzo
dobiju još jedan, i još jedan, i još jedan, i onda… bum!“
“Smem li da te pitam gde si naučila te mudre reci?“ Eli je samo slegnula
ramenima. Zabavljalo ga je što je izvela veoma luisovski gest.
Dozvolila mu je da ponese njenu torbu sa slatkišima - što je bio izraz
krajnjeg poverenja. Luis je razmišljao o njenom stavu. Pomisao na Čerčovu
smrt izazvala je nešto slično histeriji. Pomisao na smrt Norme Krandal…
primila je prilično mirno, kao nešto normalno, kao izvesnost. Šta je ono
rekla? Još jedan, i još jedan, i onda… bum!
Kuhinja je bila prazna. Luis je čuo kako Rejčel hoda na spratu. Spustio je
Eline slatkiše na pult i rekao: “Ne mora uvek tako da bude, Eli. Normin srčani
udar bio je veoma blag. Odmah sam joj dao lek. Ne verujem da joj je srce
mnogo oštećeno. Ona…“
“O, znam“, složila se Eli, gotovo veselo. “Ali ona je stara. Ionako će
ubrzo umreti, baš kao i gospodin Krandal. Mogu li dobiti jabuku pre nego što
odem na spavanje, tata?“
BD4Y
balkandownload.org

“Ne možeš“, rekao je. Zamišljeno ju je posmatrao. “Idi gore i operi zube,
bebice.“
Da li iko veruje da razume decu? - pitao se.

***

Kad se kuća smirila i kad su se našli u svojim priljubljenim krevetima, Rejčel

ga je tiho pitala: “Da li joj je ovo teško palo, Lu? Da li se uznemirila?“
Nije, pomislio je. Ona zna da starci odapinju u pravilnim intervalima,
baš kao što zna gde zeka pije vodu, kao što zna da će njena najbolja
prijateljica umreti ako stane na broj trinaest dok preskače konopac… kao
što zna da se grobovi redaju ukrug na Groblju kućnih ljubimaca…
“Nije“, rekao je. “Dobro je to podnela. Hajde da spavamo, Rejčel. Slažeš
li se?“
Dok su oni te noći spavali, Džad je bdeo u svojoj kući. Stegao je jak mraz.
Vetar je rano ujutro zaduvao i otkinuo većinu preostalog lišća dosadne smeđe
boje.
Vetar je probudio Luisa. Oslonio se na laktove, sanjiv i zbunjen. Čuo je
korake na stepenicama, lagane razvučene korake. Paskau se vratio. Samo što
je u međuvremenu prošlo nekoliko meseci. Kad se vrata otvore, ugledaće
istruleli užas, blatnjavi šorts za džoging, meso s velikim rupama i mozak
pretvoren u kašu. Samo će oči biti žive… đavolski sjajne i žive. Paskau ovog
puta neće govoriti. Glasne žice biće mu previše trule da bi proizvele zvuk. Ali
njegove oči… preklinjaće ga da pođe za njim.
“Neću“, prostenjao je kad su koraci utihnuli.
Ustao je i prišao vratima. Otvorio ih je. Usne su mu se razvukle u grimasu
straha i odlučnosti. Naježio se. Paskau će biti tamo. S podignutim rukama
ličiće na davno preminulog dirigenta koji samo što nije prizvao prve
gromovite tonove Valpurgijske noći.
Džad bi rekao da to “neć’ da bidne“. Odmorište je bilo prazno i tiho. Nije
se čulo ništa izuzev vetra. Vratio se u krevet i ponovo zaspao.

BD4Y
balkandownload.org

21

Luis je sutradan pozvao intenzivnu negu na MCIM-u. Normino stanje su još

smatrali kritičnim. To je bila standardna procedura u prva dvadeset četiri sata
posle srčanog udara. Njen lekar Vejbridž zvučao je mnogo optimističnije. “Ne
bih to nazvao ni manjim infarktom miokarda“, rekao je. “Nema primetnog
ožiljka. Duguje vam veoma mnogo, doktore Kride.“
Luis je, vođen impulsom, te nedelje svratio do bolnice s buketom cveća.
Doznao je da je Norma premeštena u poluprivatnu sobu u prizemlju - što je
bio veoma dobar znak. Džad je bio s njom.
Norma je oduševljeno dočekala cveće. Pozvala je sestru dugmetom i
zatražila vazu. Neumorno je naređivala Džadu sve dok vaza s vodom i
cvećem nije završila na najboljem mestu, na ormariću u uglu.
“Majka se mnogo bolje oseća“, suvo je prozborio Džad kad je po treći put
menjao raspored cveća u vazi.
“Ne pravi se previše pametan, Džadsone“, opomenula ga je Norma.
“Neću, gospoja.“
Norma se konačno obratila Luisu: “Želim da ti se zahvalim“, rekla je s
najiskrenijom stidljivošću, koja je zbog toga bila dvostruko dirljivija. “Džad
mi je rekao da ti dugujem život.“
Luis je postiđeno odvratio: “Džad preteruje.“
“Prokleto se ne bih složio s tobom“, reče Džad. Iskosa je posmatrao Lujsa
s nagoveštajem osmeha. “Zar ti majka nije rekla da nikad ne odbijaš
zahvalnost, Luise?“
Luis se nije sećao da mu je majka išta rekla o tome, ali je pamtio da mu je
pomenula da u lažnoj skromnosti čuči greh oholosti.
“Norma“, rekao je, “bilo mi je drago što sam ti se našao na usluzi.“
“Ti si drag čovek“, reče Norma. “Izvedi mog čoveka iz ove sobe. Dozvoli
mu da te časti pivom. Ponovo mi se spava, a nikako ne mogu da ga se
otarasim.“
Džad je hitro ustao. “Prokletstvo! Poslušajmo je smesta, Luise! Požuri,
pre nego što se predomisli!“

***

BD4Y
balkandownload.org

Prvi sneg pao je nedelju dana pre Dana zahvalnosti. Dvadeset drugog
novembra napadalo je još desetak centimetara. Dan uoči praznika bio je
sunčan, vedar i hladan. Luis je odvezao porodicu na Bangorski međunarodni
aerodrom. Ispratio ih je na prvu etapu puta do Čikaga, gde će posetiti
Rejčeline roditelje.
“Ovo nije u redu“, ponovila je Rejčel, verovatno po dvadeseti put otkad
su pre mesec dana počeli da raspravljaju o tome. “Ne dopada mi se pomisao
da ćeš veštičariti po praznoj kući na Dan zahvalnosti. To je porodični praznik,
Luise.“
Luis je premestio Gejdža u drugu ruku. Mališa je izgledao divovski i
zblanuto u prvoj zimskoj jakni za velike dečake. Eli je kroz panoramski
prozor posmatrala uzletanje vojnog helikoptera.
“Neću sam plakati u pivo“, branio se Luis. “Džad i Norma počastiće me
ćurkom i prilozima. Dođavola, osećam se krivim. Nikad nisam voleo
masovna porodična okupljanja. Obično bih počeo da cugam ispred televizora
u tri po podne, gledajući utakmicu. Zaspao bih u sedam, da bih se sutradan
probudio s Dalaskim kaubojkama koje igraju i podvriskuju u mojoj glavi. Ne
sviđa mi se pomisao da te ispraćam na daleki put s dvoje sitne dece.“
“Ništa mi neće faliti. Osećam se kao princeza, pošto ću putovati prvom
klasom. Gejdž će prespavati let od Logana do O’Hare.“
“Samo se ti nadaj“, rekao je. Nasmejali su se.
Putnici su pozvani da se ukrcaju. Eli je dotrčala. “To smo mi, mamice.
Idemo, idemo, idemo. Otići će bez nas.“
“Neće“, reče Rejčel. Stiskala je tri avionske karte u ruci. Nosila je bundu
od lažnog smeđeg krzna… verovatno je trebalo da liči na vodenog pacova,
pomislio je Luis. Na kakvo god krzno je trebalo da liči, izgledala je
božanstveno u njoj.
“Volim te, Luise Kride“, rekla je.
“Maa-mii-cee“, rekla je Eh s grozničavim nestrpljenjem. “Idemo,
idemo…“
“Dobro, dobro“, rekla je. “Budi dobar, Luise.“
“Znaš šta“, rekao je sa osmehom, “vodiču računa. Pozdravi roditelje,
Rejčel.“
“Uh, uh“, rekla je, nabravši nos. Rejčel nije bila budala. I te kako dobro je
znala da Luis izbegava susret s njenim roditeljima kad god može. “Baš si
duhovit.“
BD4Y
balkandownload.org

Gledao je kako ulaze na rampu za ukrcavanje… i nestaju s vidika na

nedelju dana. Već se osećao nostalgično i usamljeno. Prišao je panoramskom
prozoru na kom je do malopre stajala Eli. S rukama u džepovima posmatrao je
kako radnici ukrcavaju prtljag u tovarni prostor aviona.
Istina je jednostavna. Gospodin i gospođa Goldman iz Lejk Foresta od
samog početka nisu voleli Luisa. Poticao je s pogrešne strane pruge, što je bio
samo prvi od njegovih grehova. Očekivao je da ga njihova ćerka izdržava dok
studira medicinu, koju gotovo sigurno neće završiti. Taj greh bio je mnogo
ozbiljniji.
Luis je s tim lako mogao da izađe na kraj. To mu je i prilično dobro
polazilo za rukom, sve dok se nije desilo nešto za šta Rejčel nije saznala, niti
će ikad saznati… barem ne od njega. Irvin Goldman ponudio mu je da mu
plati celokupne troškove školovanja. Bio je spreman da ga “stipendira“
(Goldmanov izraz) pod uslovom da smesta raskine veridbu s Rejčel.
Luis Krid nije bio u odgovarajućem životnom trenutku da se na pravi
način ponese s takvom uvredom. Tako melodramatični predloži (ili mito, da
nazovemo stvari pravim imenom) retko se nude ljudima u najpogodnijem
trenutku za to - negde oko osamdeset pete. Bio je umoran. Provodio je
osamnaest časova nedeljno na predavanjima i još dvadeset listajući
udžbenike. Petnaest sati čistio je stolove u piceriji jedan blok od Vajthol
hotela. Bio je nervozan. Gospodin Goldman je te večeri bio neobično
srdačan, što je napadno odudaralo od pređašnjeg hladnog ponašanja. Luisu se
takođe učinilo da je Goldman razmenio pogled sa suprugom pre nego što ga je
pozvao u radnu sobu da popuše cigaretu. Kasnije - mnogo kasnije, kad mu je
vreme pomoglo da osmotri situaciju iz perspektive - pomislio je da konji
verovatno osećaju istu neobjašnjivu zabrinutost kad namirišu prve pramičke
dima velikog prerijskog požara. Očekivao je da mu Goldman svakog časa
saopšti da zna da spava s njegovom ćerkom.
Eksplodirao je kad je Goldman umesto toga izneo svoju neverovatnu
ponudu. Otišao je tako daleko da je izvadio čekovnu knjižicu iz sakoa kao
raskalašnik u farsi Noela Kauarda. Optužio je Goldmana da pokušava da drži
ćerku u staklenoj vitrini, kao eksponat u muzeju, i da ne mari ni za koga izuzev
za sebe. Skresao mu je u lice da je nepodnošljivi glupavi kopilan. Dugo je
prošlo dok je priznao sebi da je u tom gnevu bilo i izvesnog olakšanja.
Ovi redovi o karakteru Irvina Goldmana,. iako odreda istiniti, nisu bili
izrečeni nimalo diplomatskim tonom. Sva sličnost s Noelom Kauardom je
BD4Y
balkandownload.org

nestala. Ako je u ostatku razgovora i bilo nekog humora, bio je mnogo

prizemnije vrste. Goldman mu je rekao da se gubi i da će ga ubiti kao besnu
džukelu ako ga ikad opet bude video na svom pragu. Luis mu je odvratio da
može da uzme čekovnu knjižicu i da je nabije sebi u dupe. Goldman je rekao
da je viđao i beskućnike koji su više obećavali od Luisa Krida. Luis ga je
posavetovao da i kreditne kartice zavuče pored čekovne knjižice.
To svakako nije bio obećavajući prvi korak u procesu uspostavljanja
dobrih odnosa s budućom tazbinom.
Rejčel ih je na kraju pomirila (nakon što su se glasno pokajali zbog onog
što su rekli, ali ne promenivši mišljenje ni za jotu). Više nije bilo melodrame,
pogotovo ne teatralnih scena tipa “od danas pa nadalje više nemam ćerku“.
Goldman se verovatno ne bi odrekao ćerke ni ako bi se udala za čudovište iz
Crne lagune. Lice iznad okovratnika smokinga Irvina Goldmaria na dan
Luisovog i Rejčelinog venčanja veoma je podsećalo na ona s egipatskih
sarkofaga. Od njenih roditelja tog dana dobili su porcelanski servis za šest
osoba i mikrotalasnu pećnicu. Nije bilo novca. Rejčel je za vreme Luisovog
mukotrpnog školovanja uglavnom radila kao prodavačica u trgovini ženskom
odećom. Znala je da su odnosi između njenog supruga i roditelja napeti… što
je pogotovo važilo za Luisa i njenog oca.
Luis je mogao da odleti za Čikago s porodicom. Zbog obaveza na poslu
morao bi da se vrati tek tri dana pre Rejčel i dece. To ne bi bilo tako strašno,
ali četiri dana s Imhotepom i dragom mu suprugom Sfingom svakako bi.
Unučići su u dobroj meri raskravili tazbinu, što se i moglo očekivati. Luis
je slutio da bi sad mogao da uspostavi normalne odnose s njima, dovoljno bi
bilo da se pretvara da je zaboravio ono veče u Goldmanovoj radnoj sobi. Ne
bi bilo važno ni što bi tast znao da se pretvara. Ali nije želeo da im se
približava (imao je petlju da to raspravi sa sobom). Deset godina je mnogo
vremena, ali nedovoljno da otkloni ljigavi ukus koji je osetio u ustima kad je
stari Goldman u radnoj sobi, uz čaše brendija, otvorio idiotski sako i potegao
čekovnu knjižicu. Da, laknulo mu je kad je shvatio da noći - sveukupno pet -
koje je s Rejčel proveo u svom malom zapuštenom stanu - nisu otkrivene. Ni
puna decenija nije otupela iznenađenje i gađenje koje je te večeri osetio.
Mogao je da ode, ali mu se više dopadalo da tastu pošalje unučad, ćerku i
poruku.
Deltin 727 zakotrljao se po pisti i okrenuo… ugledao je Eli na jednom
prozoru u prednjem delu. Žustro mu je mahala. S osmehom joj je odmahnuo.
BD4Y
balkandownload.org

Zatim je neko - Eli ili Rejčel - stavio Gejdža na prozor. Luis je mahnuo.
Gejdž mu je uzvratio. Video ga je, ili je samo imitirao Eli.
“Bezbedno ih prevezi“, promrmljao je, zakopčao kaput i krenuo ka
parkiralištu. Vetar je zavijao i duvao tako jako da mu je zamalo skinuo
lovačku kapu s glave. Pritisnuo ju je rukom. Tražio je ključeve. Okrenuo se
kad je mlažnjak uzleteo. Turbomotori su grmeli dok se avion podignutog nosa
uzdizao s piste ka visokom plavetnilu. Ponovo je mahnuo. Osećao se veoma
usamljeno, na ivici suza.
Tuga ga nije napustila ni kad je te večeri po drugi put prešao preko
Petnaestice, posle nekoliko piva s Džadom i Normom. Starica je popila čašu
vina, po preporuci doktora Vejbridža. Te večeri preselili su se u kuhinju, u
skladu s godišnjim dobom.
Džad je založio malu peć. Sedeli su oko nje, s hladnim pivom. Lepo ih je
grejala. Pripovedao je kako su Mikmaci pre dve stotine godina odbili
britansko iskrcavanje kod Mačajasa. Mikmaci su u to doba bili prilično
zastrašujući, rekao je. Dodao je da nekoliko država i pravnika u službi
federalne vlasti još uvek to misli.
Bilo bi to lepo veče da Luis nije znao da će se vratiti praznoj kući. Slušao
je pucketanje leda pod nogama dok je prelazio preko travnjaka. Čuo je
zvonjavu telefona u kući. Pojurio je, uleteo u kuću i protrčao kroz dnevnu sobu
(usput je oborio stalak za časopise), klizao po linoleumu u kuhinji zbog leda
na cipelama i ščepao slušalicu.
“Halo?“
“Luise?“ To je bio Rejčelin glas, dalek ali jasan. “U Čikagu smo. Stigli
smo bez problema.“
“Sjajno!“, rekao je i seo da popriča s njom. Mislio je: Bože, kako bih
voleo da ste ovde.

BD4Y
balkandownload.org

22

Džad i Norma priredili su fini ručak za Dan zahvalnosti. Luis se posle obeda
vratio kući sit i pospan. Popeo se do spavaće sobe. Neko vreme je uživao u
tišini. Svukao je mokasine i legao. Bilo je nešto posle tri po podne. Zimsko
sunce slabašno je sijalo.
Malo ću dremnuti, pomislio je i brzo zaspao.
Probudila ga je zvonjava telefona pored uzglavlja. Posegnuo je ka njemu.
Pokušavao je da se pribere, zbunjen činjenicom da se napolju gotovo smrklo.
Slušao je vetar koji je zavijao oko kuće i jedva čujno mrmljanje peći.
“Halo“, rekao je. To je Rejčel. Zove ga iz Čikaga da bi mu poželela
srećan Dan zahvalnosti. Proslediće telefon Eli. Razgovaraće s njom, pa s
Gejdžom. Gejdž će brbljati - kako je dođavola uspeo da prespava čitavo
popodne kad je hteo da gleda utakmicu…
Nije bila Rejčel, već Džad.
“Luise? Bojim se da imaš mali problem.“
Ustao je iz kreveta. Još je pokušavao da se razbudi. “Džade? O kakvom
problemu govoriš?“
“Pa, vidim mrtvu mačku na našem travnjaku“, reče Džad. “Mislim da
pripada tvojoj ćerki.“
“Govoriš o Čerču?“, pitao je Luis. Praznina mu se otvorila u stomaku.
“Da li si siguran, Džade?“
“Ne, nisam sto posto siguran, ali mnogo liči na njega.“
“Kakvo sranje, čoveče! Dolazim!“
“Važi, Luise.“
Prekinuo je vezu. Još malo je sedeo na krevetu. Otišao je u kupatilo.
Olakšao se, navukao cipele i sišao niz stepenice.
Pa, možda nije Čerč. Džad je rekao da nije sto posto siguran. Hriste,
mačak se više ne penje ni na sprat ako ga neko ne odnese… zašto bi
prelazio put?
Duboko u srcu bio je siguran da je to Čerč… šta će reći Eli ako Rejčel
bude večeras zvala, kao što će sigurno učiniti?
Setio se reći upućenih supruzi: Znam da bilo šta, doslovce bilo šta,
može da se desi bićima od krvi i mesa. Znam to iz prve ruke, pošto se bavim
doktorskim poslom… hoćeš li ti da joj objasniš šta će se desiti ako njen
BD4Y
balkandownload.org

mačak bude pregažen na putu? Ali nije uistinu verovao da će Se išta desiti
Čerču, zar ne?
Setio se Vikija Salivena, tipa s kojim je igrao poker, koji ga je jednom
pitao kako je moguće da se loži na svoju suprugu, a ne na gole ženske koje
svakodnevno viđa na poslu. Luis je pokušao da mu objasni da fantazije ne idu
tako, da žene koje dolaze da obave Papanikolau test ili da bi naučile kako da
pregledaju dojke ne smiču iznenada čaršav da bi se pokazale kao Venere koje
izranjaju iz školjke. Vidiš samo dojku, vulvu, butinu. Ostatakje pokriven
posteljinom. Pregledu prisustvuje i medicinska sestra, uglavnom da bi
zaštitila doktorov ugled. Viki mu nije verovao. Sisa je sisa, govorio je, a
pička je pička. Trebalo bi da si napaljen stalno ili nimalo. Luis nije mogao da
mu kaže ništa drugo nego da je Rejčelina sisa drugačija.
Baš kao što bi tvoja porodica trebalo da je drugačija, pomislio je. Čerč
nije trebalo da pogine zato što je pripadao magičnom porodičnom krugu. Nije
uspeo da objasni Viku da doktori nisu ništa drugačiji od drugih ljudi i da sisa
nije sisa ako ne pripada određenoj ženi. Sisa u ordinaciji je medicinski
slučaj. Možete da stojite pred kolegama medicinarima i citirate brojke o
rasprostranjenosti leukemije kod dece dok vam lice ne poplavi i nećete ni na
tren pomisliti da će neko od vaše dece dobiti to čudo. Moje dete? Mačak mog
deteta? Mora da se šalite, doktore.
To sad nije važno. Idi korak po korak.
To neće biti lako. Isuviše dobro se sećao kako je Eli histerično reagovala
kad je shvatila da će Čerč jednog dana umreti.
Glupi jebeni mačak! Zašto smo uopšte nabavili tog jebenog mačka?
Prestao je da jebe. Štrojenje je trebalo da mu spase glavu.
“Čerč?“, pozvao ga je. Čuo je samo mrmljanje peći koja je spaljivala
dolare. Kauč u dnevnoj sobi, na kom je mačak odnedavno provodio najviše
vremena, bio je prazan. Nije ležao ni na jednom radijatoru. Prodrmao je
njegovu činijicu. Obično bi dotrčao čim bi čuo taj zvuk. Ovog puta nijedna
mačka nije dotrčala… bojao se da nikad i neće.
Obukao je kaput i šešir i krenuo prema vratima. Vratio se. Poslušao je
glas srca i otvorio ormarić ispod sudopere. Čučnuo je. Tu su čuvali dve vrste
plastičnih kesa - male bele za kućno đubre i velike zelene za kante. Uzeo je
onu drugu jer se Čerč ugojio otkad su ga sredili.
Gurnuo je kesu u džep jakne. Dodir hladne glatke plastike nije mu prijao.
Izašao je napolje i prešao ulicu.
BD4Y
balkandownload.org

Bilo je oko pola šest. Sumrak je ustupao mesto noći. Okolina je izgledala
mrtvo. Zalazak sunca sveo se na neobičnu narandžastu liniju na horizontu, s
druge strane reke. Vetar je duvao niz Petnaesticu. Hladio mu je obraze i
odnosio oblačiće daha. Zadrhtao je, ah ne od hladnoće, već od usamljenosti.
Osećaj je bio snažan i neporeciv. Nije mogao da ga uobliči u metaforu. Bio je
bezličan. Osećao se samotno, nedodirnuto i nedodirljivo.
Video je Džada u velikom zelenom kaputu, lica izgubljenog u senkama
široke kapuljače. Stajao je na smrznutom travnjaku, kao statua, još jedna
mrtva stvar u sumračnom krajoliku u kom nijedna ptica ne peva.
Luis je pružio korak. Džad se pokrenuo - mahnuo mu je. Povikao je nešto
što Luis zbog vetra nije razumeo. Uzmakao je kad je shvatio da se urlik vetra
produbio i izoštrio. Orinkova kamiončina projurila je trenutak kasnije pored
njega, glasno trubeći. Prošla mu je tik ispred nosa. Neka je proklet, zamalo da
ušeta pod kamionske točkove.
Ovog puta je pogledao na obe strane pre nego što je prešao put. Video je
samo zadnja svetla kamiona u daljini.
“Mislio sam da će te cisterna pregaziti!“, rekao je Džad. “Vodi računa,
pobogu!“ Luis čak ni iz ove blizine nije video Džadovo lice. Imao je
neprijatan osećaj, da pred njim može biti bilo ko… bilo ko.
“Gde je Norma?“ pitao je. Još nije spustio pogled na nepokretnu gomilicu
krzna pod Džadovim nogama.
“Otišla je u crkvu, na službu za Dan zahvalnosti. Pretpostavljam da će
ostati na večeri, iako neće ništa jesti. Nadrndana je u poslednje vreme.“ Vetar
se pojačao. Oborio je kapuljaču pa je Luis mogao da se uveri da ima posla s
Džadom - pa ko bi drugi mogao biti? “Večera je samo izgovor za sastanak
kokošaka željnih kokodakanja“, reče Džad. “Posle velikog podnevnog obroka,
kljucaju sendviče. Vratiće se oko osam.“
Luis je kleknuo da bi pogledao mačku. Rukom u rukavici polako je
okrenuo glavu životinje. Grozničavo se molio u sebi da se Džad prevario, da
to nije Čerč, več mačka nekog komšije.
Naravno da je bio Čerč. Nije bio izobličen ili unakažen. Nije ga pregazio
neki od kamiona koji tutnje Petnaesticom. (Kog đavola je taj Orinkov kamion
tražio na drumu na Dan zahvalnosti?) Oči su mu bile poluotvorene i
staklaste kao klikeri. Nešto krvi pocurilo mu je na otvorena usta. Nije je bilo
mnogo, ali dovoljno da mu bela mrlja na grudima potamni.
“Da li je tvoj, Luise?“
BD4Y
balkandownload.org

“Moj je“, složio se s dubokim uzdahom.

Po prvi put je shvatio da je voleo Čerča, možda ne tako grozničavo kao
Eli, ali na svoj sveden način. Čerč se u nedeljama posle kastracije promenio.
Udebljao se i usporio. Šetkao se između Elinog kreveta, kauča i činijice.
Retko je izlazio iz kuće. U smrti je ličio na starog Čerča. Krvava ustašca,
načičkana kao igla oštrim zubima, zamrzla su se u lovačkom kezu. Mrtve oči
bile su gnevne, kao da je posle kratkog i uštrojenog života na razmeđi polova
pronašao istinsku prirodu u smrti.
“Da, to je Čerč“, rekao je. “Nek sam proklet ako znam kako ću saopštiti
ovu vest Eli.“
Najedanput mu je sinulo. Pokopaće Čerča na Groblju kućnih ljubimaca,
bez grobnog obeležja ili bilo kakvih budalaština. Neće joj ništa reći o Čerču.
Sutra će joj nehajno pomenuti da ga nije video. Prekosutra će joj nagovestiti
da je mačak odlutao. Mačke to često čine. Uznemiriće se, ali se neće suočiti s
neprijatnom izvesnošću… neće biti reprize Rejčelinog uznemirujućeg
odbijanja da se pozabavi smrću… stvar će jednostavno svenuti.
Kukavice, prozborio je jedan deo njegovog uma.
Jesam… ne sporim. Ali kome je potrebno ovo zamešateljstvo?
“Mnogo voli tu mačku, zar ne?“, pitao je Džad.
“U pravu si“, odsutno će Luis. Ponovo je okrenuo Čerčovu glavu. Počeo
je da se koči, ali se glava kretala mnogo lakše nego što bi se očekivalo. Vrat
mu je slomljen. Tako je. Pomislio je da sad može da rekonstruiše sled
događaja. Automobil ih kamion dokačio je Čerča dok je - bog te pita zašto -
prelazio preko asfalta. Slomio mu je vrat i odbacio na travnjak Džada
Krandala. Možda je slomio vrat kad je tresnuo o smrznuto tle. To sad nije ni
važno. Ishod je u oba slučaja isti. Čerč je mrtav.
Podigao je pogled ka Džadu. Spremao se da mu saopšti svoj zaključak.
Starac je gledao u pravcu sve tanje pruge narandžaste svetlosti na horizontu.
Kapuljača mu je pala. Izgledao je zamišljeno i odlučno… možda pomalo
strogo. Luis je izvadio zelenu kesu za đubre iz džepa. Odmotao ju je. Čvrsto
ju je držao, da mu je vetar ne bi istrgao. Izgleda da je oštro pucketanje
plastike vratilo Džada u sadašnjost.
“Da, pretpostavljam da ga mnogo voli, rekao je. Koristio je sadašnje
vreme, što je zvučalo malo jezivo… Čitav prizor je, zbog umirućeg svetla,
hladnoće i vetra, bio jeziv, gotski.
Hitklif će se svakog časa pojaviti iz pustih močvara, pomislio je Luis,
BD4Y
balkandownload.org

mršteći se na hladnoću. Sprema se da gurne mačka, porodičnog ljubimca u

kesu za đubre. Blago si ga njemu.
Uhvatio je Čerča za rep. Raskrilio je vreću i podigao mačka. Gadljivo i
tužno se namrštio kad je odlepio mačji leš od zamrznutog tla. Nikad neće
zaboraviti taj zvuk. Mačak je bio neverovatno težak, kao da ga je smrt pritisla
poput tega. Hriste, težak je kao kanta peska.
Džad je držao drugu stranu kese. Luis je spustio Čerča u nju. Bilo mu je
drago što se resio neobične i neprijatne težine.
“Šta ćeš s njim?“, pitao je Džad.
“Pretpostavljam da ću ga staviti u garažu“, reče Luis. “Ujutru ću ga
sahraniti.“
“Na Grobju kućnih jubimaca?“
Luis je slegnuo ramenima. “Pretpostavljam.“
“Hoćeš b reći Eli?“
“Pa… razmisliću o tome.“
Džad je neko vreme ćutao. Progovorio je glasom čoveka koji je doneo
odluku. “Pričekaj me minut-dva, Luise.“
Udaljio se, ne pitajući se da li Luis želi da ga čeka makar i minut na oštroj
zimi. Kretao se s neprirodnom sigurnošću i lakoćom za čoveka njegovih
godina. Luis ionako nije imao šta da mu kaže. Ćutke je posmatrao kako se
Džad udaljava. Zadovoljio se mirovanjem.
Podigao je glavu ka vetru kad su se vrata uz škljocaj zatvorila. Kesa za
đubre s Čerčovim lešom gužvala mu se između nogu.
Zadovoljan.
Da, bio je zadovoljan. Po prvi put otkad su se preselili u Mejn, osetio je
da je na svom mestu, da je kod kuće. Stajao je sam, osvetljen poslednjim
ostacima dana, na rubu zime. Bio je nesrećan, neobično poletan i čudnovato
celovit - celovit na način na koji nije bio, ili se nije sećao da je bio, od
detinjstva.
Nešto će se ovde desiti, burazeru. Nešto prilično čudno.
Zabacio je glavu unazad i ugledao hladne zimske zvezde na sve crnjem
nebu.
Nije znao koliko dugo je tako stajao, ali je bio siguran da nije prošlo
mnogo mereno sekundima i minutima. Svetlost je blesnula na Džadovoj
verandi. Poskakivala je, stigla do vrata verande i sišla niz stepenice. Džad je
nosio veliku baterijsku lampu. U drugoj ruci nosio je nešto što je Luisu ličilo
BD4Y
balkandownload.org

na veliko slovo X… ubrzo je shvatio da starac nosi pijuk i ašov.

Dodao je ašov Luisu, koji ga je prihvatio slobodnom rukom.
“Džade, šta si dovraga namerio? Ne možemo ga večeras sahraniti.“
“Da, možemo. To ćemo i učiniti.“ Starčevo lice izgubilo se iza
zaslepljujuće svetlosti baterijske lampe.
“Mrak je, Džade. Kasno je. I hladno…“
“Hajdemo“, reče Džad. “Obavimo to.“
Luis je odmahnuo glavom. Hteo je da progovori. Teško je pronalazio
razumne i razložne reci. Bile su tako besmislene u piskavom vrisku vetra, pod
morem zvezda na crnom nebu.
“Predlažem da pričekamo do sutra. Zakopaćemo ga za videla…“
“Da li je volela mačka?“
“Jeste, ali…“
“I ti voliš nju?“ Džad je govorio tiho i neobično logično.
“Naravno da je volim, ona je moja ćer…“
“U tom slučaju, polazi!“
I Luis je pošao.

***

Te noći, na putu do Grobja kućnih jubimaca, dva-tri puta pokušao je da

razgovara s Džadom, ali on nije odgovarao. Odustao je od pokušaja da ga
privoli na razgovor. Osećaj zadovoljstva možda je bio neobičan pod ovim
okolnostima, ali ga nije napuštao. Činilo mu se da stiže odasvud. Postojani
bol u mišićima od nošenja Čerča u jednoj ruci i ašova u drugoj bio je njegov
sastavni deo. I smrtonosno hladni vetar od kog mu je gola koža trnula bio je
njegov deo. Neumorno je gudeo između drveća. U šumi nije bilo mnogo
snega. I skakutavo svetio Džadove baterijske lampe bilo je njegov deo.
Neprestano je osećao snažno, neporecivo i magnetno prisustvo neke tajne,
neke mračne tajne.
Senke su se povukle. Osećao je prostor oko sebe. Sneg se bledo sjajio.
“Odmori se ovde“, reče Džad. Luis je spustio kesu i obrisao znoj sa čela.
Odmori se ovde? Zar nisu još stigli na odredište? Video je nadgrobna
obeležja u pokretnom snopu Džadove lampe. Starac je seo na tanki sloj snega
i zario lice u šake.
“Džade? Kako se osećaš?“

BD4Y
balkandownload.org

“Dobro sam. Moram da povratim dah. To je sve.“

Luis je seo pored njega. Duboko je udahnuo pet-šest puta.
“Znaš“, rekao je, “osećam se bolje nego ikad u poslednjih šest godina.
Znam da je to blesava izjava za nekog ko sahranjuje mačka svoje kćeri, ali je
sušta istina. Dobro se osećam.“
Džad je jednom ili dva puta duboko udahnuo. “Da, znam“, rekao je. “Tako
to ponekad biva. Ne biraš vreme kad ćeš se dobro osećati, kao ni ono drugo. I
mesto ima neke veze s tim. Ali ne moraš da veruješ tom osećaju.
Narkomani se osećaju dobro od heroina, kad ga ubrizgaju u venu, iako ih
on ubija. Truje im telo i um. I ovo mesto može biti takvo, Luise. Ne zaboravi
to ni za tren. Bog mi je svedok da se nadam da ispravno postupam. Mislim da
je tako, ali ne mogu biti siguran. Ponekad mi se misli pobrkaju. Mislim da je
to predznak senilnosti.“
“Ne znam o čemu govoriš.“
“Ovo mesto je moćno, Luise. Moć ovde nije toliko izražena, ali… mesto
na koje idemo.“
“Džade…“
“Hajdemo“, reče starac. Ustao je i osvetlio gomilu palog drveća zrakom
baterijske lampe. Krenuo je ka njoj. Luis se iznenada setio mesečarske
epizode. Šta mu je ono Paskau rekao u snu?
Ne idi iza nje kolikogod to budeš smatrao neophodnim, doktore.
Prepreka je podignuta s ciljem da bude neprelazna.
Večeras je taj upozoravajući san bio mesecima staro iskustvo. Luis se
osećao dobro, zadovoljno i energično. Naslućivao je da je na pragu čuda.
Palo mu je na pamet da i ovo iskustvo veoma podseća na san.
Džad se okrenuo prema njemu. Luisu se učinilo da kapuljača okružuje
prazninu. Na trenutak je uobrazio da pred njim stoji Paskau, da će se svetlosni
zrak usmeriti na iscerenu i brbljivu lobanju oivičenu krznom. Strah se vratio.
Polio ga je kao mlaz hladne vode.
“Džade“, rekao je, “ne možemo se popeti preko nje. Izlomićemo noge.
Verovatno ćemo se smrznuti na povratku, ako se to desi.“
“Samo me sledi“, reče Džad. “Sledi me i ne gledaj dole. Ne oklevaj i ne
gledaj dole. Znam put preko, ali se moramo kretati brzo i sigurno.“
Luis je pomislio da je ovo san, da se još nije probudio iz poslepodnevne
dremke. Da sam se probudio, pomislio je, ne bih se peo uz tu gomilu, kao što
ne bih pijan skakao padobranom. Učiniću to. Zbilja mislim da hoću. Pa…
BD4Y
balkandownload.org

sigurno je da sve ovo sanjam. Imam li pravo kad tako mislim?

Džad je blago skrenuo ulevo, mimo središta gomile. Usmerio je zrak
baterijske lampe na gomilu
(kostiju)
palog drveća i balvana. Svetlosni krug suzio se i pojačao dok su joj
prilazili. Džad je počeo da se penje, bez najmanjeg oklevanja, bez ikakvih
provera da li je na dobrom mestu. Nije se pentrao niti se pognuo kao čovek
koji odmiče uz brdovitu brdsku padinu ili peskoviti nagib. Peo se uspravno,
kao da ide uz stepenice. Hodao je kao da zna svaki sledeći korak.
Luis ga je sledio na isti način.
Nije spustio pogled, niti je tragao za osloncem. Bilo mu je sasvim jasno
da ga gomila ne može povrediti ako joj to ne dozvoli. To je bila potpuna
budalaština, kao glupavo samouvereni stav čoveka koji veruje da može da
vozi bez problema iako je potpuno natreskan, samo zato što nosi medaljon
Svetog Kristofera oko vrata.
Glupavo samouvereni stav je dejstvovao.
Nije čuo pucanje starih grana pod svojom težinom. Nije bilo bolnog
propadanja u rupu oivičenu šiljatim, izbeljenim cepkama, gotovih da poseku,
pokidaju, osakate. Njegove cipele (meke mokasine - nimalo preporučljiva
obuća za pentranje po gomili drveta) nisu se klizale na staroj suvoj mahovini
po palim stablima. Nije se naginjao ni napred ni nazad. Vetar je pevao divlju
pesmu kroz okolne jele.
Na tren je ugledao Džada kako stoji na vrhu gomile. Počeo je da se spušta
drugom stranom. Starčevi listovi izgubili su se iz vida, a zatim i butine,
kukovi i struk. Svetlost je nasumice padala po povijenim granama drveća s
druge strane prepreke. Da, ona je to bila - čemu pretvaranje da nije?
Prepreka.
Stigao je do vrha i nakratko zastao. Desna noga mu je počivala na starom
drvetu nagnutom pod uglom od trideset pet stepeni, a leva na nečem
savitljivijem - spletu starih jelovih grana? Nije pogledao dole da vidi šta mu
je pod nogama, već je premestio tešku kesu za smeće s Čerčovim telom iz
desne u levu ruku, zamenivši je lakšim ašovom. Okrenuo je lice prema vetru.
Osećao je kako prolazi pored njega u beskrajnoj struji, podižući mu kosu. Bio
je tako hladan, čist… postojan.
Počeo je da se spušta. Kretao se opušteno, kao da je u šetnji. Grana
debljine ručnog zgloba pukla mu je pod nogom. To ga nije zabrinulo. Noga mu
BD4Y
balkandownload.org

je propala, ali se zaustavila na još debljoj grani desetak centimetara ispod

polomljene. Jedva da se zateturao. Konačno je shvatio kako su komandiri četa
u Prvom svetskom ratu mogli da se Šetaju povrh rovova, zviždućući vojne
koračnice dok su meci zujali svuda oko njih. To je bilo luđačko ponašanje.
Baš to ludilo strahovito ih je veselilo.
Silazio je, gledajući pravo ispred sebe na jarki krug svetlosti iz Džadove
baterijske lampe. Starac ga je čekao. Ushićenje je zaplamsalo u njemu kao
ulje na usijanom ugljevlju kad je stigao do dna prepreke.
“Uspeli smo!“, povikao je. Spustio je ašov i potapšao Džada po ramenu.
Sećao se da se jednom popeo uz jabuku, do samog vrha koji se ljuljao na
vetru kao brodski jarbol. Poslednjih dvadeset godina nije se osećao ovako
mlado i poletno. “Džade, uspeli smo!“
“Zar si mislio da nećemo?“, pitao je Džad.
Luis je otvorio usta da bi nešto rekao - Zar si mislio da nećemo? Prokleto
smo srećni što nismo izginuli! - ali ih je zatvorio. Nije sumnjao u uspeh
poduhvata, sve otkad se Džad približio gomili palog drveća. Nije se brinuo ni
zbog povratka preko nje.
“Mislim da nisam“, rekao je.
“Hajdemo. Čeka nas priličan put, više od pet kilometara.“
Krenuli su. Staza se nastavljala. Na nekim mestima bila je veoma široka.
Usko nemirno svetio baterijske lampe malo je toga otkrivalo. Uglavnom se
oslanjao na doživljaj prostora, koji mu je kazivao da se drveće povuklo.
Jednom ili dva puta podigao je pogled na zvezde između masivne tamne
granice drveća. Jednom je nešto skočilo preko staze ispred njih. Svetlost je
uhvatila odraz zelenkastih očiju. Bile su tu i odmah zatim nestale.
Staza se na nekim mestima toliko sužavala da je žbunje zarivalo ukočene
prste u ramena Luisovog kaputa. Sve češće je premeštao ašov i kesu iz ruke u
ruku. Bol u ramenu nije prestajao. Hodao je gotovo hipnotičkim ritmom. Ovde
je postojala moć. Da, osećao je. Sećao se završne godine u srednjoj školi. On,
njegova devojka i neki par potražili su mir u seoskim predelima. Završili su
vaćareći se na kraju zemljanog puta, blizu elektrane. Nisu dugo ostali tu, zato
što je Luisova devojka rekla da želi da ide kući, ili na neko drugo mesto, zato
što je svi zubi (oni s plombama, što će reći većina) bole. I Luis je hteo da ode
odatle. Oblast oko elektrane činila ga je nervoznim i previše budnim. Ovo je
bio sličan, ali snažniji doživljaj. Bio je snažniji, ali nimalo neprijatan. Luis je
naleteo na Džada koji se zaustavio na dnu dugog nagiba.
BD4Y
balkandownload.org

Starac se okrenuo prema njemu. “Još malo pa smo stigli“, pribrano je

rekao. “Deo koji sledi sličan je gomili palog drveća - moraš da hodaš
ujednačenim i lakim korakom. Samo me sledi i ne gledaj dole. Osećaš li da
idemo nizbrdo?“
“Da.“
“Ovo je rub onog što su Mikmaci nazivali Mala božja močvara. Traperi
koji su prošli ovuda nazvali su je Mrtvačeva močvara. Većina onih koji su u
nju zalutali nisu iz nje izašli.“
“Ima li živog peska?“
“Jašta da ga ima, i to mnogo! Rečice teku kroz velike naslage kvarcnog
peska zaostale iza glečera. Uvek smo ga zvali silikatni pesak, iako sam
siguran da ima i drugo, više odgovarajuće ime.“
Džad ga je pogledao. Luis je na trenutak pomislio da u starčevim očima
ima nečeg blistavog i ne sasvim prijatnog.
Taj pogled se izgubio kad je Džad pomerio baterijsku lampu.
“Na tom putu ima mnogo čudnih stvari, Luise. Vazduh je teži… s više
električnog naboja… ili nečeg drugog.“
Luis se trgao.
“Šta nije u redu?“
“Ništa“, reče Luis. Pomislio je na noć u ćorsokaku.
“Možda ćeš videti vatru Svetog Elma - ono što mornari zovu svetlom
lutalicom. Stvara čudne oblike, iza kojih nema ničega. Samo skreni pogled,
ako te neko uznemiri. Možda ćeš čuti zvuke slične glasovima. To su gnjurci
dole na jugu, ka Prospektu. Čudo jedno kako se zvuk pronosi.“
“Gnjurci?“, sumnjičavo će Luis. “U ovo doba godine?“
“Jašta“, ponovo će Džad. Glas mu je bio strahovito blag i u potpunosti
nečitljiv. Luis je na trenutak očajnički poželeo da može da vidi starčevo lice i
onaj pogled. “Džade, gde idemo? Šta dođavola radimo u ovoj nedođiji?“
“Reći ću ti kad stignemo.“ Okrenuo mu je leđa. “Drž’ se busenja.“
Nastavili su put. Luis je koračao s jednog na drugi široki busen. Nije ih
ciljao. Noge su ih nalazile automatski, bez ikakvog napora s njegove strane.
Okliznuo se samo jednom. Leva cipela mu je propala kroz tanku ledenu koru i
zaronila u hladnu i ljigavu stajaću vodu. Brzo ju je izvukao i nastavio da sledi
Džadovo skakutavo svetio. Svetio koje je plovilo kroz šumu oživljavalo je
sećanja na pripovesti o gusarima, koje je voleo da čita u detinjstvu, na zle
ljude koji idu da zakopaju zlatnike u noći s punim mesecom… od kojih će
BD4Y
balkandownload.org

jedan sigurno pasti u jamu na kovčeg s blagom, s tanetom u grudima, zato što
su gusari - po tvrdnjama pisaca ovih sablasnih priča - verovali da će avet
mrtvog saborca ostati da čuva plen.
Izuzev što mi nećemo zakopati blago, već kastriranog mačka moje ćerke.
Suzbio je napad smeha koji mu se penjao uz grlo.
Nije čuo nikakve “zvuke koji nalikuju glasovima“, niti je video vatre
Svetog Elma. Nakon što je stao na pola tuceta busena, spustio je pogled i
video da su mu stopala, listovi, kolena i donji deo butina iščezli u savršeno
glatkoj, beloj i neprozirnoj magli. Činilo mu se da se kreće kroz najrastresitiji
snežni nanos na svetu.
Vazduh je sadržao nekakvu svetlost. Mogao je da se zakune da je toplije.
Video je Džada pred sobom. Kretao se ravnomernim tempom. Tupi kraj pijuka
virio mu je preko ramena. Pijuk ga je podsećao na maštariju o zakopanom
blagu.
Manijakalni polet nije ga napuštao. Iznenada se zapitao da li Rejčel
pokušava da ga pozove, da li telefon u kući dugo zvoni, ispunjavajući je
razumnim prozaičnim zvukom. Da li…
Zamalo što nije ponovo naleteo na Džada. Starac je stao nasred staze.
Nakrenuo je glavu na jednu stranu i napućio napete usne.
“Džade? Šta j…“
“Pssst!“
Luis se ućutao. S nelagodnošću se osvrtao oko sebe. Ovde je prizemna
magla bila razređena. Ipak nije video cipele. Čuo je krckanje i lomljenje
grančica u žbunju. Nešto se kretalo po šumi - nešto veliko.
Otvorio je usta da pita Džada da li je to los (prvo je pomislio na
medveda), da bi ih odmah zatvorio. Starac mu je rekao da se zvuk daleko
pronosi.
Nakrenuo je glavu na stranu, nesvestan tog postupka i činjenice da imitira
Džada. Osluškivao je. Zvuk se isprva činio dalekim. Zatim se približio.
Udaljavao se i zlokobno približavao. Znoj mu je curio niz obraze ogrubele od
hladnoće. Premestio je kesu za đubre s Čerčovim lešom iz jedne u drugu ruku.
Dlan mu se ovlažio. Zelena plastika mu se učinila masnom. Klizala mu je iz
prstiju. Stvorenje se čulo iz takve blizine da je Luis očekivao da će svakog
časa videti njegov oblik, izdignut na dve noge. Očekivao je da će zakloniti
zvezde nekim nezamislivo golemim i rutavim telom.
Više nije razmišljao o medvedu.
BD4Y
balkandownload.org

Više nije znao o čemu razmišlja.

Stvorenje se udaljilo i nestalo.
Luis je ponovo otvorio usta. Reči Šta je to bilo? igrale su mu na usnama.
Iz tame je dopro kreštavi, luđački smeh. Dizao se i spuštao u histeričnim
ciklusima. Bio je glasan, prodoran, leden. Činilo mu se da mu se svaki zglob u
telu zamrzao i da je naglo dobio na težini, da je toliko težak da će potonuti u
močvarno tle ako se okrene i da u beg.
Smeh se podigao i razbio u suvo kikotanje, kao što vremenskim prilikama
načeti komad stene puca u komadiće. Uzdigao se do nivoa vriska, da bi se
stropoštao u grleno cerekanje koje bi preraslo u jecaje da pre toga nije sasvim
zamrlo.
Negde je kapala voda. Monotoni vapaj vetra tekao je kao moćna reka
nebeskim koritom iznad njih. Mala božja močvara je utihnula.
Luis je zadrhtao od glave do pete. Njegovo meso - pogotovo donji deo
stomaka - počelo je da puzi. Da, puzanje je odgovarajuća reč. Kretalo se po
njegovom telu. Usta su mu bila sasvim suva. Činilo mu se da u njima nema ni
kapi pljuvačke. Neobjašnjivi polet ipak je opstajao, kao izraz nepokolebljive
ludosti.
“Šta je to bilo za ime božje?“, prošaptao je promuklim glasom.
Džad se okrenuo prema njemu. Luisu se u oskudnom svetlu učinilo da
starac ima sto dvadeset godina. U njegovim očima nije bilo ni traga od onog
neobičnog razigranog svetla. Lice mu se izdužilo. Čisti užas isijavao mu je iz
očiju. Progovorio je pribranim glasom. “To je samo gnjurac. Požurimo. Još
malo pa smo stigli.“
Nastavili su put. Močvarno busenje ustupilo je mesto čvrstom tlu. Luis je
imao utisak da su na čistini, iako je slabašna svetlost u vazduhu izbledela.
Video je samo Džadova leđa, metar ispred sebe. Gazio je po kratkoj travi,
nakostrešenoj od mraza. Lomila se kao staklo pri svakom koraku. Ponovo su
zašli među drveće. Namirisao je aromatične jele i osetio iglice. Povremeno bi
se očešao o granu.
Izgubio je sav osećaj za vreme i pravac. Nisu dugo hodali pre nego što se
Džad zaustavio i okrenuo prema njemu.
“Ovde počinju stepenice“, rekao je. “Usečene su u stenu. Ima ih četrdeset
dve ili četrdeset četiri. Ne mogu da se setim. Sledi me. Stigli smo kad se
popnemo do vrha.“
Počeo je da se penje. Luis je krenuo za njim.
BD4Y
balkandownload.org

Kamene stepenice bile su dovoljno široke, ali je osećaj da tle ostaje

ispod njih bio uznemirujući. Pokatkad bi stao na slamu, kamičak ili
komadić stene. dvanaest… trinaest… četrnaest…
Vetar je bio hladniji, oštriji. Lice mu je brzo utrnulo. Da li smo iznad
vrhova drveća? - pitao se. Podigao je glavu i video milijardu zvezda, hladna
svetla u tami. Nikada u životu se nije osećao tako malim, sićušnim i
besmislenim u prisustvu zvezda. Postavio je sebi staro pitanje: Ima li ičeg
inteligentnog u tom prostranstvu? Pomisao nije izazvala ushićenje, već
grozno, hladno osećanje, kao da se zapitao kako bi bilo pojesti šaku živih
buba.
… dvadeset šest… dvadeset sedam… dvadeset osam…
Ko ih je uklesao? Indijanci? Mikmaci? Da li su pripadnici drevnog
indijanskog plemena bili vesti s alatom? Pitaću Džada. Pomisao na
“Indijance vešte s alatom“ odvela ga je do “krznom pokrivenih životinja“, a
one do onog stvorenja koje se kretalo pored njih u šumi. Noga mu se
okliznula. Oslonio se rukom u rukavici na kameni zid levo od sebe. Zid je bio
star, iskrzan i naboran. Podsećao ga je na isušenu kožu koja će se svakog
časa oljuštiti.
“Kako si, Luise?“, promrmljao je Džad.
“Dobro sam“, rekao je uprkos okraćalom dahu i bolnim mišićima zbog
nošenja mačke u džaku.
… četrdeset dva… četrdeset tri… četrdeset četiri.
“Četrdeset pet“, reče Džad. “Zaboravio sam koliko ih ima. Dvanaest
godina se nisam penjao ovamo. Mislio sam da nikad neću imati razlog da se
vratim. Evo… od vrha te deli samo jedan korak.“
Uhvatio je Luisa za ruku i pomogao mu da savlada poslednji stepenik.
“Stigli smo“, reče Džad.
Luis se obazreo oko sebe. Prigušena svetlost zvezda otkrivala je mnogo
toga. Stajali su na krševitoj zaravni koja se kao mračni jezik uvlačila u predeo
ispred njih. Na suprotnoj strani video je vrhove jela kroz koje su prošli da bi
stigli do stepenica. Očigledno je da su se popeli na vrh nesvakidašnje kamene
gromade zaravnjenog vrha, geološke anomalije koja bi izgledala mnogo
normalnije u Arizoni ili Nju Meksiku. Travom pokriveni vrh stene - ili brda,
ili okrnjene planine, ili bog te pita čega - bio je bez drveća. Sunce je otopilo
sav sneg. Okrenuo se prema Džadu i ugledao suvu travu. Savijala se pod
vetrom koji mu je neprestano duvao u lice. Video je da se nalazi na brdu, a ne
BD4Y
balkandownload.org

na samotnoj steni. tle se ispred njih ponovo dizalo ka drveću. Zaravnjeni vrh
bio je veoma neobična pojava usred niskih i pomalo umornih brda Nove
Engleske…
Indijanci vešti s alatom, iznenada se oglasio njegov um.
“Hajdemo“, reče Džad. Prešao je još dvadeset pet metara ka drveću. Vetar
je tu bio još jači ali čistiji. Luis je video raznovrsne obrise u tami ispod
drveća. To je bilo najstarije i najviše drveće koje je video u životu. Ovo
visoko usamljeno mesto odisalo je prazninom - vibrirajućom prazninom.
Kad im je prišao, video je da su to tamni obrisi kupaste gomile kamenja.
“Mikmaci su poravnali vrh brda“, reče Džad. “Niko ne zna kako su to
učinili, baš kao što niko ne zna kako su Maje izgradile piramide. I sami
Mikmaci su to zaboravili, baš kao i Maje pre njih.“
“Zašto? Zašto su to učinili?“
“Ovde su sahranjivali mrtve“, reče Džad. “Doveo sam te ovamo da bi
sahranio Elinog mačka. Znaš, Mikmaci nisu razdvajali vrste. Sahranjivali su
svoje životinje pored vlasnika.“
Luis se setio Egipćana, koji su otišli korak dalje. Klali su kućne ljubimce
krunisanih glava, da bi njihove duše mogle da se pridruže dušama gospodara
u zagrobnom životu. Setio se da je najednom mestu pročitao da je deset
hiljada životinja zaklano posle smrti faraonove kćeri. U tom pokolju stradalo
je i šest stotina svinja i dve hiljade paunova. Svinju bi namirisali ružinim
uljem, najdražim parfemom preminule dame, a onda joj prerezali grkljan.
Gradili su i piramide. Niko ne zna čemu su majanske piramide služile -
neki tvrde da su kao i Stounhendž podignute zbog navigacije i hronografije
- ali prokleto dobro znamo da su egipatske piramide bile… i još su…
ogromni spomenici smrti, najveći nadgrobni kamenovi na svetu. Ovde leži
Ramzes II, bio je poslušan, pomislio je Luis i nekontrolisano se zakikotao.
Džad ga je pogledao, bez imalo iznenađenja.
“Idi i sahrani svoju životinju“, rekao je. “Zapaliću cigaretu. Pomogao bih
ti, ali moraš to učiniti svojeručno. Svako sahranjuje svoje. Tako se radi.“
“Džade, o čemu se ovde radi? Zašto si me doveo ovamo?“
“Zato što si spasao Normin život“, reče Džad. Iako je zvučao iskreno -
Luis je bio siguran da starac sebe smatra iskrenim - duboko je verovao da
laže… ili da prenosi njemu podmetnutu laž. Setio se onog što je video ili
mislio da je video u Džadovim očima.
Ovde gore ništa od toga nije bilo bitno. Vetar je bio važniji. Slobodno je
BD4Y
balkandownload.org

tekao oko njega u postojanoj nebeskoj reci. Podizao mu je kosu s čela i ušiju.
Džad je seo leđima okrenut drveću. Skupio je šake oko palidrvca i zapalio
česterfild. “Hoćeš li malo da se odmoriš pre nego što počneš?“
“Neću, dobro sam“, reče Luis. Mogao je da postavi još neko pitanje, ali
ga odgovori nisu zanimali. Osećao je da čini nešto u isti mah i pogrešno i
ispravno. To će biti dovoljno… zasad. A opet, morao je nešto da zna pre nego
što počne. “Hoću li moći da mu iskopam grob? Sloj zemlje je veoma tanak.“
Klimnuo je ka mestu na ivici stepenica na kom je stena izvirivala iz tla.
Džad je polako klimnuo. “Jašta je“, rekao je. “Tle na kom može da raste
trava je obično dovoljno duboko za ukop. Ljudi ovde sahranjuju dugo, dugo,
ali ti posao neće biti lak.“
I nije bio. Zemlja je bila kamenita i tvrda. Brzo je shvatio da će morati da
se posluži pijukom da bi iskopao grob dovoljno dubok da sahrani Čerča.
Naizmenice je kopao tvrdu zemlju i kamenje pijukom i ašovom. Ruke su ga
zabolele. Zagrejao se. Osećao je snažnu i neporecivu želju da obavi valjan
posao. Počeo je da pevuši tiho, kao što je ponekad radio kad bi zbrinjavao
ranu. Pokatkad bi pijukom udario u stenu dovoljno tvrdu da izazove varnice.
Drhtaj bi prošao drvenom drškom do njegovih šaka. Žuljevi su mu izbijali na
dlanovima, ali on nije mario, iako je, kao i većina doktora, držao do svojih
šaka. Vetar je pevao i pevao oko njega. Izvodio je neku melodiju od tri note.
Pažnju mu je privukao tihi zvuk padanja i kuckanja stena. Osvrnuo se
preko ramena i video da pognuti Džad vuče najveće stene koje je iskopao.
Slagao ih je na gomilu.
“Od njih ćeš načiniti kupastu humku“, rekao je kad je primetio da ga Luis
posmatra.
“Tako dakle“, reče Luis, a onda se vratio na posao.
Iskopao je sedamdesetak centimetara širok i metar dugačak grob.
Napravio sam kadilak od groba za prokletog mačka, pomislio je. Pijuk je, na
dubini od sedamdesetak centimetara, posle svakog udarca izazivao kišu
varnica. Bacio ga je pored asova i pitao Džada da li je raka dovoljno duboka.
Starac je prišao rupi i bacio ovlašni pogled. “Meni izgleda kako treba“,
rekao je. “Bilo kako bilo, važno je ono što ti misliš.“
“Hoćeš li mi reći o čemu se ovde radi?“
Džad se blago osmehnuo. “Mikmaci su verovali da je ovo brdo magično
mesto. Verovali su da je čitava šuma, od močvara na severu i istoku magična.
Uredili su ovo mesto i sahranjivali tu svoje mrtve, daleko od svega ostalog.
BD4Y
balkandownload.org

Druga plemena su se klonila zaravnjene uzvisine. Penobskoti su govorili da su

ove šume pune duhova. Traperi su nastavili da pronose slične priče.
Pretpostavljam da su neki od njih videli lutajuće vatre u Maloj božjoj
močvari i da su mislili da su videli duhove.“
Džad se osmehnuo tako da je Luis pomislio: Upravo si rekao nešto u šta
ne veruješ.
“Posle nekog vremena, i Mikmaci su prestali da pohode ovo mesto. Jedan
od njih je tvrdio da je video vendiga i da se zemlja na groblju pokvarila.
Održali su veliko savetovanje o tome… tako se pričalo kad sam bio mlad i
zelen. Čuo sam tu priču od starog torokala Stenija Bija - kako smo zvali
Stenlija Bušara. Mnogo je voleo da priča, a izmišljao bi ono što nije znao.“
Luis je znao da je vendigo po verovanju Indijanaca iz severnih krajeva
neka vrsta zloduha. Rekao je: “Misliš li da se zemlja pokvarila?“
Džad se osmehnuo - bolje reći, razvukao je usne. “Mislim da je ovo
opasno mesto“, rekao je tiho, “ali ne za pse, mačke i hrčke. Zakopaj svoju
životinju, Luise.“
Luis je spustio kesu za đubre u rupu. Polako ju je zatrpao zemljom. Bilo
mu je hladno. Bio je umoran. Padanje zemlje po plastici proizvodilo je
depresivan zvuk. Nije mu bilo žao što je došao ovamo, ali je neobjašnjivi
polet slabio. Poželeo je da se avantura na stenovitoj zaravni što pre okonča.
Čekao ga je dug put do kuće.
Neprijatni zvuk je oslabio i utihnuo. Zemlja je sad padala po zemlji.
Ubacio je poslednje grumenje u rupu ašovom (nikad je nema dovoljno,
pomislio je; setio se onog što mu je ujak pogrebnik rekao pre najmanje hiljadu
godina, nikad nema dovoljno zemlje da se zatrpa rupa). Okrenuo se prema
Džadu.
“Vreme je da napraviš humku“, reče Džad.
“Vidi, Džade. Prilično sam umoran i…“
“To je Elin mačak“, reče Džad. Govorio je tiho ali odlučno. “Siguran sam
da bi tvoja ćerka htela da sve učiniš kako treba.“
“Pretpostavljam da bi“, s uzdahom dodade Luis.
Trebalo mu je još deset minuta da naslaže stene koje mu je Džad dodavao.
Načinio je kupastu humku na Čerčovom grobu. Onako umoran, osetio je tračak
zadovoljstva. Stenovita humka je zbog nečeg izgledala baš kako treba.
Uzdizala se s ostalima pod svetlošću zvezda. Pretpostavljao da je Eli nikad
neće videti. Rejčel bi osedela i na samu pomisao na deo staze kroz močvaru
BD4Y
balkandownload.org

punu živog peska. On ju je video. To će biti dovoljno.

“Većina humki se obrušila“, rekao je Džadu. Ustao je i otresao prašinu s
kolena. Oči su mu se privikle na oskudnu svetlost. Na nekoliko mesta jasno je
video razbacano kamenje. Džad se pobrinuo da napravi svoju humku samo od
kamenja koje je izvukao iz zemlje, kopajući grob.
“Jašta“, reče Džad. “Rekao sam ti da je ovo drevno mesto.“
“Da li smo gotovi?“
“Jašta.“ Udario je Luisa po ramenu. “Obavio si dobar posao, Luise. Znao
sam da hoćeš. Hajdemo kući.“
“Džade…“ započeo je, ali je starac dohvatio pijuk i krenuo ka
stepenicama. Luis je poneo ašov. Morao je da potrči da bi ga stigao. Čuvao je
dah za povratak. Jednom se okrenuo, ali se stenovita humka, obeležje iznad
groba ćerkinog mačka, utopila u senke. Nije mogao da je razazna u tami.
Samo smo premotali film unazad, pomislio je umorni Luis kad je nešto
kasnije izašao iz šume, na polje iznad svoje kuće. Nije znao koliko vremena je
prošlo. Skinuo je sat kad je tog popodneva legao da spava. Čekaće ga na
prozorskoj dasci pored kreveta. Bio je izmožden, istrošen, satrven. Nije se
ovako osećao šesnaest ili sedamnaest godina, još od prvih dana rada u
srednjoškolskoj đubretarskoj ekipi na raspustu.
Vratili su se putem kojim su i došli, ali se nije sećao najvećeg dela
putovanja. Sapleo se na gomili oborenih stabala. Toga se sećao. Pomislio je
na Petra Pana kad je poleteo napred - o Isuse, zaboravio sam na srećne misli
i pao. Džad ga je u poslednjem trenutku uhvatio i pridržao, sigurnom i
čvrstom rukom. Nekoliko trenutaka kasnije prolazio je pored poslednjih
počivališta mačka Smakija, Triksi i Marte, našeg ljubimca zečice. Našao se
na stazi kojom je nedavno hodao s Džadom i porodicom.
Onako umornom činilo mu se da ponovo proživljava san s Viktorom
Paskauom, onaj koji je izazvao mesečarsku epizodu. Nije uspeo da uoči
nikakve veze između dve noćne šetnje. Palo mu je na pamet i da je čitava
avantura bila opasna - ne u nekom melodramatičnom stilu Vilkija Kolinsa, već
na veoma stvarni način. To što je dobrano nažuljao dlanove, u stanju bliskom
mesečarenju, bilo je najmanji problem. Mogao je da pogine na gomili
oborenih stabala. Obojica su mogla da stradaju. Bilo mu je teško da pomiri
takvo ponašanje s trezvenošću. Ovako iscrpljen, bio je rad da ga pripiše
zbunjenosti i potresenosti zbog smrti kućnog ljubimca kog je čitava porodica
volela.
BD4Y
balkandownload.org

Posle nekog vremena stigli su nadomak kuće.

Ćutke su koračali ka njoj. Zastali su na prilaznom putu. Vetar je jecao i
cvileo. Luis je bez reći dodao pijuk Džadu.
“Najbolje je da požurim preko“, konačno će Džad. “Luđa Bison ili Ruti
Parks vratiće Normu kući. Ako me ne zatekne, pitaće me gde sam dođavola
bio.“
“Znaš li koliko ima sati. Zar nije prekasno?“, pitao je Luis. Iznenadilo ga
je što se Norma još nije vratila kući. Bližila se ponoć, sudeći po njegovim
mišićima.
“Znam“, reče Džad. “Vreme je sa mnom dokle god sam obučen. Napušta
me kad se razodenem.“
Izlovio je džepni sat iz pantalona i otvorio poklopac.
“Ima pola devet“, rekao je i zatvorio poklopac.
“Pola devet?“, zbunjeno je ponovio Luis. “Samo toliko?“
“ A koliko si mislio da ima sati?“, pitao ga je Džad.
“Više od toga“, reče Luis.
“Vidimo se sutra“, reče Džad i poče da se udaljava.
“Džade, šta smo mi to večeras uradili?“
“Sahranili smo mačka tvoje ćerke.“
“Da li je to sve što smo učinili?“
“Nismo učinili ništa više od toga“, reče Džad. “Ti si dobar čovek, Luise,
ali postavljaš previše pitanja. Ljudi ponekad povlače poteze koje smatraju
ispravnim. Hoću reći, rade ono što im srce nalaže. Ako se nakon toga ne
osećaju kako treba, već su puni pitanja, i ako im se čini da imaju problema s
varenjem u glavi, umesto u stomaku, to znači da misle da su pogrešili. Shvataš
li šta hoću da kažem?“
“Shvatam“, reče Luis. Pomislio je da mu Džad čita misli dok su se
spuštali nizbrdo, preko polja ka osvetljenom domu.
“Ne pada im na pamet da bi možda bilo bolje da preispitaju svoje sumnje
pre nego što počnu da preispituju glas srca“, reče Džad. Gledao ga je pravo u
oči. “O čemu ti razmišljaš u ovom času, Luise?“
“Mislim“, polako odgovori Luis, “da možda imaš pravo.“
“Čovek nema mnogo vajde od priče o onome što ne prebiva u njegovom
srcu, zar ne?“
“Pa…“
“Ne“, reče Džad, kao da se Luis složio s njim. “Nema.“ Nastavio je tako
BD4Y
balkandownload.org

pribranim, samouverenim i odlučnim glasom da se Luis stresao od jeze:

“Postoje tajne. Žene ih tobož dobro čuvaju. Pretpostavljam da sačuvaju
pokoju, ali svaka žena koja išta zna reći će ti da nikad nije uspela da sagleda
muško srce. tle muškog srca je kamenitije, Luise - kao ono na starom
mikmačkom groblju. Kameni sloj je blizu površine. Muškarac uzgaja ono što
može… i neguje to.“
“Džade…“
“Ne dovodi to u pitanje, Luise. Prihvati ono što je učinjeno i sledi svoje
srce.“
“Ali…“
“Nema ali. Prihvati ono stoje učinjeno, Luise, i sledi svoje srce. Ovog
puta smo učinili ono što valja… bar se nadam da smo to učinili, tako nam Bog
pomogao. Takav postupak bi u nekom drugom trenutku mogao biti pogrešan -
pogrešan kao sam pakao.“
“Hoćeš li da mi odgovoriš na jedno pitanje?“
“Videćemo, ali prvo da ga čujem.“
“Kako si otkrio ono mesto?“ Ovo pitanje mu je palo na pamet na povratku,
naporedo sa sumnjom da bi u Džadovim venama moglo kolati i nešto
indijanske krvi. Sumnja se javila, iako je izgledao kao osoba čiji su svi preci
bili čistokrvni Angloamerikanci.
“Kako od koga - pa od Stenija Bija.“ Starac je zvučao iznenađeno.
“Ispričao ti je za indijansko groblje tek onako?“
“Nije. O takvom mestu se ne priča tek onako. Sahranio sam svog psa
Špota na tom mestu kad sam imao deset godina. Zapleo se u zarđalu
bodljikavu žicu dok je gonio zeca. Ubio sam ga kad su mu se rane inficirale.“
Nešto u vezi s tom pričom nije bilo u redu, nešto se nije slagalo s
prethodno izrečenim pripovestima. Bio je previše umoran i smeten da bi se
izborio s tim nedoslednostima. Džad ga je ćutke posmatrao nedokučivim
staračkim pogledom.
“Laku noć, Džade“, rekao je Luis.
“Laku noć.“
Starac je pregazio drum, noseći pijuk i ašov.
“Hvala ti!“, povikao je Luis za njim.
Džad se nije okrenuo. Samo je digao ruku da bi mu dao do znanja da ga je
čuo.
U kući je, baš u taj čas, zazvonio telefon.
BD4Y
balkandownload.org

***

Luis je potrčao. Trzao se od bola u gornjem delu butina i donjem delu leđa.
Telefon je zazvonio šest puta dok je stigao do tople kuhinje. Prestao je da
zvoni kad je dohvatio slušalicu. Podigao ju je i rekao “halo“, ali je čuo samo
zujanje otvorene veze.
To je bila Rejčel, pomislio je. Zvaću je.
Okretanje telefonskog broja i nespretni verbalni ples s njenom majkom -
ili, još gore, s njenim ocem koji voli da poteže čekovnu knjižicu - pre nego što
dobije Rejčel… a za njom i Eli, odjedanput mu se učinilo kao preveliki
zadatak. Eli je sigurno još budna. U Čikagu je jedan sat manje. Pitaće ga kako
je Čerč.
Dobro je, ništa mu ne fali. Čvoknula ga je Orinkova cisterna. Zbog
nečega sam sasvim siguran da je to bila Orinkova cisterna. Sve ostalo bi
povlačilo odsustvo dramskog jedinstva, ako znate šta hoću da kažem. Džad i
ja smo ga sahranili na starom mikmačkom groblju - ne nekakvom
produžetku Groblja kućnih ljubimaca, znate već šta hoću da kažem. Bila je
to čudesna šetnja, bundevice. Jednom ću te odvesti tamo. Položićeš cveće
na njegovo grobno obeležje - izvini, na njegovu kamenu humku. Učinićemo
to kad se živi pesak zamrzne, a medvedi zaspe zimskim snom.
Spustio je slušalicu i prišao sudoperi. Napunio ju je toplom vodom.
Skinuo je košulju. Oprao se. Znojio se kao svinja, uprkos hladnoći. I smrdeo
je na svinju.
U frižideru je imao malo ćuftica. Isekao ih je i poslagao na krišku hleba.
Dodao je dosta luka. Posle kraćeg razmišljanja, poprskao je svoje delo
obilnom količinom kečapa. Pokrio je sve to drugom kriškom hleba. Da su
Rejčel i Eli bile tu, nabrale bi nos, u istovetnom gadljivom gestu: bljak,
grozno!
Pa, vi ste na gubitku, devojke, pomislio je s naročitom zadovoljstvom i
proždrao sendvič. Imao je divan ukus. Konfučije kaže da onaj ko smrdi kao
svinja, jede kao vuk. Ova pomisao mu je izmamila osmeh. Proterao je
sendvič kroz grlo s nekoliko dugih gutljaja mleka iz tetrapaka. To je bila još
jedna navika zbog koje se Rejčel gadljivo mrštila. Popeo se na sprat, svukao i
legao u krevet preskočivši pranje zuba. Bolovi su se sveli na pulsirajuću ali
podnošljivu nelagodnost.
Sat je bio tamo gde ga je ostavio. Bilo je deset do devet. Zbilja
BD4Y
balkandownload.org

neverovatno.
Ugasio je svetio. Okrenuo se na stranu i zaspao.
Probudio se malo posle tri ujutru i odgegao u kupatilo. Mokrio je stojećki.
Treptao je kao sova pod jarkim fluorescentnim svetlom kad je svest o
nedoslednosti sevnula u njegovom umu. Izbečio je oči. Imao je osećaj da se
dva dela nečega trljaju i odbijaju, umesto da se savršeno uklapaju.
Džad mu je sinoć rekao da mu je pas umro kad je imao deset godina - da
je umro od infekcije nakon zaplitanja u zarđalu bodljikavu žicu. Isti čovek mu
je krajem leta, kad su zajedno prošetali do Groblja kućnih ljubimaca, rekao da
mu je pas umro od starosti i da je sahranjen tu, a ne na mikmačkom groblju.
Čak mu je pokazao nadgrobno obeležje s nečitljivim natpisom.
Pustio je vodu i ugasio svetio u toaletu. Vratio se u krevet. Još nešto nije
bilo u redu. Setio se i toga. Džad je rođen na početku dvadesetog veka. Letos,
na Groblju kućnih ljubimaca, rekao je da mu je pas umro prve godine Velikog
rata. Dakle, imao je četrnaest ako je mislio na početak rata u Evropi, ili
sedamnaest ako je mislio na godinu kad je i Amerika ušla u rat.
Sinoć je rekao da je Spot umro kad je imao deset godina.
On je starac, a oni ponekad pobrkaju stvari, pomislio je s izvesnom
nelagodnošću. Sam je rekao da je primetio da sve više zaboravlja i da se
muči s imenima i adresama koje je nekada lako pamtio. Dešavalo mu se da
se ujutru probudi bez spiska zadataka isplaniranih prethodne večeri. A opet,
za čoveka njegovih godina, prilično dobro se držao… senilnost bi u
Džadovom slučaju bila prejaka dijagnoza. Zaboravnost bi bila tačnija. Nije
čudo ako se čovek ne seća kada mu je umro pas koji je nastradao pre sedam
decenija, ili ako se ne seča okolnosti njegove smrti, kad smo već kod toga.
Zaboravi na to, Luise.
Nije mogao da zaspi. Dugo je ležao budan. Bio je previše svestan prazne
kuće i vetra koji huji ispod streha.
U jednom trenutku je zaspao, nesvestan da je prešao preko ivice. Mora da
je bilo tako, zato što mu se učinilo da je čuo kako se bose noge polako penju
uz stepenice. Pomislio je: Pusti me na miru, Paskau. Pusti me na miru, šta je
učinjeno, učinjeno je. Mrtvo je mrtvo. Koraci su utihnuli.
Mnogo neobjašnjivih stvari desilo se dok je ta godina tamnela, ali ga
utvara Viktora Paskaua više nije pohodila ni u snu ni na javi.

BD4Y
balkandownload.org

23

Probudio se sutra ujutru u devet. Sunčeva svetlost prodirala je kroz istočni

prozor spavaće sobe. Telefon je zvonio. Luis je podigao slušalicu i zarežao:
“Halo?“
“Zdravo!“ rekla je Rejčel. “Da li sam te probudila? Nadam se da jesam.“
“Probudila si me, kučko“, rekao je smejući se.
“ Auuh, stvarno imaš pogan jezik, odrtaveli medvede“, rekla je. “Pokušala
sam da te sinoć pozovem. Da li si bio kod Džada?“
Oklevao je najsitniji delić sekunde. “Jesam. Popio sam nekoliko piva.
Norma je pripremila večeru za Dan zahvalnosti. Mislio sam da te pozovem,
ali znaš.“
Neko vreme su čavrljali. Obavestila ga je o novostima u svojoj porodici,
koje ga nisu zanimale. Osetio je sitno, zlobno zadovoljstvo na vest da se
ćelava tačka na glavi njenog oca nezaustavljivo širi.
“Hoćeš li da razgovaraš s Gejdžom?“ pitala ga je.
Nasmešio se. “Da, pretpostavljam da hoću“, rekao je. “Ne daj mu da
prekine vezu kao prošli put.“
Čuo je mnogo buke s druge strane linije. Razabrao je kako Rejčel
nagovara dete da kaže zdravo, tata.
Gejdž je konačno prozborio, “Zdravo, taaa.“
“Zdravo, Gejdže“, raspoloženo će Luis. “Kako si? Kako živiš? Da li si
ponovo prevrnuo dedinu policu s lulama? Nadam se da jesi. Ovog puta mogao
bi da mu razvašariš i kolekciju maraka.“
Gejdž je srećno brbljao tridesetak sekundi. Garnirao je uzdahe i gugutanje
prepoznatljivim rečima iz sve šireg rečnika - mama, Eli, deda, baba, auto
(Luisa je zabavljalo što ovu poslednju reč izgovara u najboljoj jenkijevskoj
tradiciji), k’mion i sranje.
Rejčel je konačno preotela telefon Gejdžu. Mališa je ljutito ciknuo. Luisu
je laknulo. Voleo je sina. Klinac mu je luđački nedostajao, ali ga je razgovor s
detetom koje još nije napunilo dve godine podsećao na igranje karata s
luđakom.
“Pa, kako je tamo?“, pitala ga je Rejčel.
“Dobro je“, reče Luis, ovog puta bez oklevanja - iako je bio svestan da je
prešao liniju, kad je na njeno pitanje gde je bio sinoć odgovorio da je otišao
BD4Y
balkandownload.org

kod Džada. Čuo je starčev glas u glavi: Tle muškog srca je kamenitije,
Luise… muškarac uzgaja ono što može… i neguje to. “Pa… malo je
dosadno, ako baš želiš da znaš istinu. Nedostaješ mi.“
“Hoćeš da mi kažeš da uživaš u odmoru od ovog Cirkusa?“
“Tišina mi se isprva dopadala“, priznao je. “Ali je posle prva dvadeset
četiri sata počela da mi smeta.“
“Mogu li da razgovaram s tatom?“ Čuo je Eli u pozadini.
“Luise? Eli je ovde.“
“Važi, daj mi je.“
Govorio je gotovo pet minuta s kćerkom. Hvalila se lutkom dobijenom od
bake, putovanjem s dedom do Obora[6] (“Auu, al tamo smrdi, tata“, rekla je.
Luis je pomislio: Ni deda ti nije ruža, slatkišu.), kako je pomagala da se
napravi hleb i kako je Gejdž pobegao od majke dok ga je preoblačila, jurnuo
niz hodnik i ukakio se ispred vrata dedine radne sobe (Svaka ti čast, sinko! -
pomislio je Luis sa širokim osmehom na licu).
Pomislio je da će se izvući za ovo jutro. Spremao se da je zamoli da mu
prosledi majku, da bi se pozdravio s njom, kad mu je rekla: “Kako je Čerč,
tata? Da li mu nedostajem?“
Osmeh mu je uvenuo na usnama. Odgovorio je bez oklevanja, sa
savršenom nehajnošću: “Pretpostavljam da mu je dobro. Sinoć sam mu dao
goveđi paprikaš. Od jutros ga nisam video. Malopre sam se probudio.“
O bože, hladan si kao špricer. Bio bi veliki ubica. Kada ste poslednji put
videli preminulog doktore Kride? Došao je na večeru. Pojeo je tanjir
goveđeg paprikaša. Odonda ga nisam video.
“Pa, poljubi ga za mene.“
“Bljak, ti ljubi svog mačka“, reče Luis. Eli se zakikotala.
“Tata, hoćeš li da porazgovaraš s mamom?“
“Naravno. Daj mi je.“
I to je bilo gotovo. Popričao je još nekoliko minuta s Rejčel. Nisu se
dotakli Čerča. Izmenjali su volim te pre nego što je Luis prekinuo vezu.
“To je to“, obratio se praznoj, suncem osvetljenoj sobi. Možda je od
svega najgore bilo što se nije osećao loše, što nije bilo nikakve griže savesti.

BD4Y
balkandownload.org

24

Stiv Masterton pozvao ga je oko pola devet. Pitao ga je da li bi želeo da

skokne do univerziteta na partiju reketbola. Mogu da igraju čitav bogovetni
dan ako žele, pošto je sve pusto.
Luis je razumeo kolegin polet. Kad je univerzitet radio punom parom, na
teren za reketbol čekalo se i po dva dana. Ipak je odbio predlog. Objasnio je
Štivu da želi da radi na članku koji je pisao za Magazin Medicinskog
koledža.
“Da li si siguran?“ pitao je Stiv. “Ljudi postaju dosadni kad neprestano
rade bez imalo zabave.“
“Pozovi me kasnije“, reče Luis. “Možda ću biti spreman za neku partiju.“
Stiv je rekao da hoće i prekinuo vezu. Luis je ovog puta izrekao samo
poluistinu. Planirao je da radi na članku o lečenju zaraznih bolesti, poput
malih boginja ili mononukleoze, u ambulantnom okruženju, ali je upala mišića
bila glavni razlog zbog kog je odbio Stivovu ponudu. Otkrio je da ga sve boli
čim je završio razgovor s Rejčel i otišao u kupatilo da opere zube. Mišići u
leđima su škripali i negodovali. Ramena su ga bolela od nošenja mačka u
prokletoj kesi za đubre. Tetive na zadnjem delu kolena podsećale su na žice
na gitari, naštimovane tri oktave više od normalnog. Bože, mislio sam da sam
u pristojnoj formi. Lepo bi izgledao da je pristao da igra reketbol sa Štivom.
Kretao bi se kao artritični starac.
Kad već govorimo o starcu, nije sinoć sam šetao po šumi. Bio je u društvu
tipa koji je krčkao osamdeset četvrtu, Zapitao se da li se Džad osećao ovako
loše kad se jutros probudio.
Sat i po je pisao članak, ali nije bogzna šta uradio. Prazna i tiha kuća išla
mu je na živce. Vratio je papire i materijale naručene s Univerziteta “Džon
Hopkins“ na policu iznad pisaće mašine. Obukao je jaknu i prešao put.
Džad i Norma nisu bili kod kuće. Zatekao je kovertu sa svojim imenom, na
vratima verande. Uzeo ju je i otvorio palcem.

Luise,
Moja dobra supruga i ja otišli smo u Baksport da nešto
pazarimo i da pogledamo kredenac koji Norma merka već sto
BD4Y
balkandownload.org

godina. Verovatno ćemo svratiti na ručak kod Maklauda, kad

smo već tamo. Vratićemo se kasno po podne. Svrati večeras na
pivo ili dva, ako želiš.
Tvoja porodica je tvoja porodica. Ne želim da zabadam nos
u tuđa posla, ali, da je Eli moja kći, ne bih se žurio da joj javim
da je njena mačka pregažena na putu - zašto bih joj kvario
odmor?
Onako uzgred, Luise, na tvom mestu ne bih govorio o onom
što smo sinoć učinili u Severnom Ladlouu. Još neki ljudi znaju
za staro groblje Indijanaca Mikmaka. U gradu ima ljudi koji su
tamo zakopali svoje životinje. Moglo bi se reći da je ono još
jedan deo Groblja kućnih ljubimaca. Verovao ili ne, tamo gore
je zakopan i jedan bik! Stari Žak Makgavern, koji je nekad
živeo na Stakpolskom putu, zakopao je 1967. ili 1968. godine
svog nagrađivanog bika Hanratija na mikmačkom groblju. Ha,
ha! Rekao mi je da ga je odneo tamo s dva sina. Nasmejao me
je do suza! Ovdašnji ljudi ne vole da govore o tome. Ne vole da
oni koje smatraju došljacima znaju za to mesto, ne zato što su
ovakve praznoverice stare tri stotine godina (iako i zbog toga)
već zato što veruju u te praznoverice i misle da bi im se svaki
došljak koji bi saznao za njih smejao. Da li to ima smisla?
Verovatno nema, ali stvari ovde tako stoje. Učini mi uslugu i ne
govori o tome, važi?
Večeras ćemo verovatno popričati na tu temu. Dotad će ti
štošta biti jasnije. U međuvremenu želim da ti kažem da si sinoć
osvetlao obraz. Znao sam da hoćeš.
Džad

P. S. Norma ne zna sadržaj ovog pisma - rekao sam joj nešto

drugo - postarao bih se da tako i ostane, ako nemaš ništa
protiv. Za pedeset osam godina braka slagao sam je više no
jedanput. Pretpostavljam da većina muškaraca ispriča supruzi
dosta laži. Većina njih može da stane pred Boga i da mu se
ispovedi zbog njih, ne obarajući pogled.
Pa, svrati večeras, da nešto gucnemo.
BD4Y
balkandownload.org

Dž.

Luis je stajao na zadnjoj stepenici Džadove i Normine verande. Bila je

prazna. Udobni nameštaj od ratana bio je uskladišten. Čekao je proleće.
Razmišljao je o pismu. Nemoj da govoriš Eli da je njena mačka stradala -
nije joj rekao. I druge životinje su tamo sahranjivane? Praznoverice koje traju
duže od tri stotine godina?
… dotad će ti štošta biti jasnije.
Oprezno je dotakao ovaj redak prstom. Po prvi put je dopustio svom umu
da se vrati na ono što su njih dvoje sinoć učinili. Nejasno se sećao tih
događaja. Slike su imale razlivenu vazdušastu strukturu snova ili dela
počinjenih pod blagim dejstvom droga. Sećao se penjanja uz gomilu oborenih
stabala, neobičnog svetla u močvari, u kojoj je, kako mu se činilo, bilo deset
ili dvadeset stepeni toplije. Sve to je nalikovalo razgovoru s anesteziologom
trenutak pre nego što vas ne ugasi kao svetlost.
… pretpostavljam da većina muškaraca ispriča supruzi dosta laži…
Supruzi i ćerki, pomislio je Luis. Džad kao da je znao za jutrošnja
zbivanja u njegovoj glavi i za sadržaj telefonskog razgovora. Bilo je nečeg
jezivog u tome.
Polako je savio pismo, napisano na papiru na linije, koji kao da je bio
istrgnut iz đačke sveske. Vratio ga je u koverat. Gurnuo ga je u džep i ponovo
prešao preko puta.

BD4Y
balkandownload.org

25

Bilo je jedan po podne kad se Čerč vratio kući, kao mačak iz dečje pesmice.
Luis je bio u garaži. Poslednjih šest nedelja povremeno je radio na
ambiciozno zamišljenim policama. Nameravao je da sve opasne sadržaje u
garaži, kao što su tečnost za pranje brisača, antifriz i oštre alatke, podigne na
te police, da bi bile van Gejdžovog domašaja. Zakucavao je ekser, kad je
Čerč ušetao u garažu, visoko podignutog repa. Nije ispustio čekić, niti se
udario po palcu. Srce mu se dalo u trk, ali nije poskočilo. Vrela žica razgorela
mu se u stomaku i odmah zgasla, kao ona u sijalici, koja snažno blesne
trenutak pre nego Što se ugasi. Kasnije je govorio sebi da mu se učinilo da je
čitavog sunčanog petka ujutru posle Dana zahvalnosti čekao da se Čerč vrati,
kao da je u nekom dubljem i primitivnijem delu uma od početka znao do čega
će dovesti noćna šetnja do indijanskog groblja.
Pažljivo je spustio čekić. Ispljunuo je eksere iz usta na dlan, pre nego što
ih je vratio u džep radne kecelje. Prišao je Čerču. Podigao ga je.
Teži kao da je živ, pomislio je s mučnim uzbuđenjem. Težak je kao pre
nesreće. Ovoliko je težio za života. Bio je teži u kesi. Bio je teži dok je bio
mrtav.
Srce mu je još brže potrčalo. Gotovo da je poskočilo u grudima. Garaža
mu je na trenutak zaplivala pred očima.
Čerč je zabacio uši. Dozvoljavao mu je da ga drži. Luis ga je izneo na
sunce. Seo je na zadnje stepenice. Mačak je pokušao da se izmigolji iz
njegovog zagrljaja. Milovao ga je i držao u krilu. Srce mu se usporilo.
Nežno je prošao rukom kroz debelu dlaku na Čerčovom vratu. Sećao se
kako mu se glava sinoć na tom mestu gnusno njihala. Nije napipao ništa izuzev
zdravih mišića i tetiva. Podigao je mačka uvis. Pažljivo mu je osmotrio
njušku. Ono što je video nateralo ga je da ga ispusti na travu, pokrije lice
rukom i zažmuri. Svet mu je zaplivao pred očima. Glava mu se ispunila
mučnom vrtoglavicom. Takvo osećanje javljalo mu se kad bi se opio, trenutak
pre povraćanja.
Na Čerčovoj gubici bilo je sasušene krvi, a na dugim brkovima dva
sićušna komadića zelene plastike, ostaci kese za đubre.
Popričaćemo o tome i dotad će ti štošta biti jasnije.,.
O bože, situacija mu je bila jasnija nego što je hteo da bude.
BD4Y
balkandownload.org

Sačekaj, pomislio je, moglo bi se desiti da poradim na razumevanju

sebe u najbližoj ludnici.

***

Pustio je Čerča u kuću i napunio njegovo plavo čanče mačjim obrokom od

tunjevine i džigerice. Čerč mu se trljao uz članke i neravnomerno preo dok je
kašikom vadio sivosmeđu masu iz konzerve. Naježio se od tog dodira.
Škrgutao je zubima dok je suzbijao poriv da ga šutne što dalje od sebe. Dlaka
na mačjim slabinama bila je nekako previše glatka i gusta - jednom rečju,
odvratna. Shvatio je da više ne želi da ga dodiruje.
Čerč je šmugnuo pored njega kad se sagnuo da spusti čanče na pod.
Mogao je da se zakune da je namirisao kiselu zemlju, koja kao da se zavukla u
mačje krzno.
Iz prikrajka je posmatrao kako jede. Čuo je kako mljacka. Da li je Čerč i
ranije tako mljackao? Možda jeste, samo što nije primećivao. U svakom
slučaju, to je bio gnusan zvuk. Gadan, rekla bi Eli.
Naglo se okrenuo i požurio uz stepenice. Isprva je hodao, ali je pri vrhu
stepeništa gotovo trčao. Skinuo se i ubacio svu odeću u otvor za prljav veš,
iako ju je tog jutra obukao čistu i ispeglanu. Napunio je kadu najtoplijom
vodom koju je mogao podneti i zaronio u nju.
Para se digla oko njega. Vrela voda mu je masirala mišiće. Opuštala ih je.
Kupka je uticala i na mozak. Smirivala ga je. Bio je dremljiv i poprilično
osvežen kad je voda počela da se hladi.
Mačka se vratila, baš kao ona iz dečje pesmice. Vratila se, čudna mi
čuda.
Pogrešio je. Zar sinoć nije pomislio da Čerč izgleda čudesno očuvano i
neozleđeno za životinju koju su pregazila kola?
Kad samo pomisli na sve mrmote, mačke i pse razmazane po drumu,
raspuklog tela i prosutih creva. Tehnikolor - kako je govorio Ludon Vejnrajt
na onoj ploči o crknutom tvoru.
Istina mu je pukla pred očima. Čerč je dobio snažan udarac koji ga je
samo ošamutio. Mačak kog je s Džadom odneo do mikmačkog groblja bio je
onesvešćen, ali ne i mrtav. Ne kaže se uzalud da mačke imaju devet života.
Hvala bogu što ništa nije rekao Eli! Nikad neće saznati koliko je Čerč bio
blizu smrti.

BD4Y
balkandownload.org

Krv na ustima i krznu… način na koji mu se vrat obrtao.

Bio je doktor, a ne veterinar. Doneo je pogrešnu dijagnozu - to je sve.
Čučao je na Džadovom travnjaku, na minus sedam, pod poslednjom svetlošću
dana. To nisu bili najbolji uslovi za pregled. Nosio je rukavice. Lako je
mogao…
Nabrekla izobličena senka dizala se na zidu kupatila pokrivenom
pločicama. Ličila je na glavu omanjeg zmaja ili monstruozne zmije. Nešto ga
je lako dodirnulo po golom ramenu i šmugnulo. Trgnuo se kao oparen. Voda iz
kade prosula se po pločicama. Okrenuo se i uzmakao. Zagledao se u mutne
žutozelene oči mačka njegove ćerke, koji je sedeo na šolji.
Čerč se lagano ljuljao napred-nazad, kao da je pijan. Luis ga je
posmatrao. Podilazili su ga žmarci. Jedva je zadržavao krik iza čvrsto
stisnutih zuba. Čerč nikad nije izgledao ovako. Nikad se nije ljuljao, kao
zmija koja pokušava da hipnotiše plen. Nije bio takav ni pre ni posle
sređivanja. Po prvi i poslednji put poigrao se idejom da je ovo drugi mačak,
koji samo liči na Elinog, mačak koji je dolutao u garažu dok je montirao
police, i da je pravi Čerč još sahranjen ispod šiljate kamene humke na steni
opkoljenoj šumom. Sva telesna obeležja bila su ista… rascepano uvo… blago
deformisana šapica. Eli mu je pričepila šapicu zadnjim vratima u maloj kući u
predgrađu Čikaga još kad je bio mače.
Nema sumnje da je ovo Čerč.
“Beži odavde!“, naredio mu je promuklim šapatom.
Čerč ga je još malo posmatrao. Bože, te oči su drugačije, nekako su
drugačije. Skočio je sa šolje. Dočekao se bez imalo nestvarne gracioznosti
svojstvene mačkama. Trapavo se zateturao, udario bedrom o kadu i nestao.
Ono, pomislio je Luis. Ne on, već ono. Ne zaboravi da je uštrojen.
Izašao je iz kade. Obrisao se brzim, nervoznim pokretima. Bio je obrijan i
uglavnom obučen, kad je prodorna zvonjava telefona ispunila praznu kuću.
Luis se, kad se telefon oglasio, okrenuo u mestu raširenih očiju i podignutih
ruku. Polako ih je spustio. Srce mu je divlje tuklo u grudima. Adrenalin mu je
ispunio mišiće.
To je bio Stiv Masterton. Zvao ga je da vidi da lije raspoložen za
reketbol. Dogovorili su se da se za sat vremena sastanu u sportskoj dvorani.
Nije imao mnogo vremena i reketbol je bio poslednja stvar na svetu kojom bi
se sad bavio, ali je morao da izađe iz kuće. Hteo je da pobegne od mačke,
groznog stvorenja koje ovde nije imalo šta da traži.
BD4Y
balkandownload.org

Žurno je uvukao košulju u pantalone. Strpao je šorts, majicu i peškir u

torbu i potrčao niz stepenice.
Čerč je leškario na četvrtom stepeniku odozdo. Sapleo se preko njega i
zamalo pao. Uspeo je da se uhvati za ogradu stepeništa. Za dlaku se spasao
veoma opasnog pada.
Stajao je na dnu stepenica. Isprekidano je disao dok mu je srce mahnito
tuklo, a adrenalin divljao po telu.
Čerč je ustao, protegao se… i iscerio.
Izašao je iz kuće. Znao je da bi trebalo da obuče kaput, ali nije. Nije
mogao da natera sebe da ga dodirne.

BD4Y
balkandownload.org

26

Džad je upalio cigaretu drvenom šibicom. Pretresao ju je i bacio u sićušnu

pepeljaru s jedva čitljivom “džim bim“ reklamom odštampanom na dnu.
“Jašta, Stenli Bušar mi je ispričao za to mesto.“ Zastao je da bi razmislio.
Na mušemi kuhinjskog stola bile su jedva dodirnute čaše piva. Bure
kerozina pričvršćeno za zid zabrbotalo je tri puta iza njih. Zatim se umirilo.
Luis je na brzinu večerao sa Štivom. Pojeli su sendvič u pustoj Medveđoj
jazbini. Brzo je saznao da su čikaški nazivi za veliki sendvič nerazumljivi u
Mejnu. Ovladavao je lokalnim narečjem. S nešto hrane u stomaku bolje je
podnosio Čerčov povratak. Imao je bolji uvid u ono što se desilo, ali mu se
nije žurilo da se vrati u tamnu, praznu kuću u kojoj bi mačak - suoči se s tim,
ortak - mogao biti bilo gde.
Norma im je pravila društvo. Gledala je televiziju i vezla goblen s
motivom sunca na zalasku iza seoske crkve. Krst na krovu bio je crn na
pozadini zalazećeg sunca. Žurila je da ga završi da bi ga prodala na crkvenom
vašaru, koji se održavao nedelju dana pre Božića. To je bio veliki događaj.
Prsti su joj se dobro kretali. Gurali su iglu kroz tkaninu. Provlačili su je kroz
čelični prsten. Artritis se večeras nije ni primećivao. Luis je to pripisao
hladnom i veoma suvom vremenu. Lepo se oporavila od srčanog udara. Te
večeri, deset nedelja pre moždanog udara koji će je ubiti, pomislio je da
izgleda živahnije i mlađe. Te večeri je mogao da zamisli kakva je bila u
mladosti.
U petnaest do deset poželela mu je laku noć. Ostao je s Džadom, koji je
ćutke posmatrao kako se dim iz cigarete penje ka tavanici, kao dete koje gleda
berberski stubić da bi videlo kuda nestaje traka.
“Steni Bi“, Luis ga je učtivo podsetio gde je stao.
Džad je žmirnuo. Vratio se u sadašnji trenutak. “A, jašta. Svi u Ladlouu - u
Baksportu, Prospektu i Oringtonu takođe - zvali su ga Steni Bi. Moj pas Spot
umro je te godine, mislim na njegovu prvu smrt 1910. godine. Steni je već bio
starac. Bio je i poprilično lud. I drugi ljudi su znali za mikmačko groblje, ali
mi je Steni Bi rekao za njega. Saznao je za njegovo postojanje od svog oca, a
ovaj od svog. Bio je izdanak Kanaka[7]“ Džad se nasmejao i gucnuo pivo.
“Još mogu da ga čujem kako govori na kusom engleskom. Pronašao me je
pored štale koja se nekad uzdizala pored Petnaestice, u ono doba znane samo
BD4Y
balkandownload.org

kao put između Bangora i Baksporta. Bila je na mestu današnje fabrike

Orinko. Spot nije umro, ali je bio na samrti. Tata me je poslao po hranu za
piliće kod starog Jorkija. Hrana za piliće bila nam je potrebna kao piletu sise.
Znao sam zašto me je poslao po nju.“
“Spremao se da ubije psa?“
“Znao je koliko sam vezan za Špota. Poslao me je od kuće, da ne vidim
kako to radi. Naručio sam hranu za piliće. Otišao sam iza štale dok je stari
Jorki pakovao narudžbinu. Seo sam na stari žrvanj iza nje i čekao“
Džad je lagano odmahnuo glavom. Još se blago smešio.
“Baš tad je naišao stari Steni Bi. Polovina ljudi u gradu mislila je da je
mek ko pamuk, a druga polovina da je opasno čeljade. Njegov deda je
početkom devetnaestog veka bio veliki traper i trgovac krznom. Špartao je od
Maritajmsa do Bangora i Derija. Ponekad se spuštao na jug sve do
Skauhigana, da bi kupio krzna. Tako su bar meni pripovedali. Terao je velika
kola pokrivena trakama od sirove kože, kakva koriste prodavci lekova protiv
svih bolesti. Bila su prekrivena krstovima, zato što je bio zadrti hrišćanin.
Propovedao je uskrsnuće kad bi dovoljno popio. Tako mi je Steni pričao.
Voleo je da pripoveda o dedi. Na kolima je bilo i dosta indijanskih paganskih
znamenja, zato što je verovao da svi Indijanci, bez obzira na to iz kog su
plemena, pripadaju jednom velikom plemenu, da su oni izgubljeno pleme
Izrailja, koje se pominje u Bibliji. Verovao je da su svi Indijanci na putu za
pakao, ali da njihova magija dejstvuje zato što su na neki otkačeni, prokleti
način hrišćani. Stenijev deda je kupovao robu od Mikmaka. Sklapao je unosne
poslove s njima dugo nakon što su drugi traperi digli ruke i otišli dalje na
zapad. Imao je uspeha u trgovini s njima, zato što im je pošteno plaćao i zato
što je, kako mi je Steni govorio, znao čitavu Bibliju napamet. Mikmaci su
voleli da slušaju kako im pripoveda isto što i crnorisci, koji su ih obilazili
mnogo pre belaca u jelenskoj koži i drvoseča.“
Učutao se. Luis je strpljivo čekao da nastavi priču.
“Mikmaci su dedi Stenija Bija rekli za groblje koje su prestali da koriste
zato što je vendigo pokvario tle. Rekli su mu i za Malu božju močvaru,
stepenice i sve ostalo. Priče o vendigu u to doba mogle su se čuti širom
severnih oblasti. Indijanci su morali da imaju tu priču, kao što smo mi morali
da imamo hrišćansko predanje. Norma bi rekla da sam bogohulnik kad bi čula
da ovo govorim, ali, Luise, to je istina. Kad bi naišla naročito duga i teška
zima, a hrane ponestalo, Indijanci iz severnih oblasti našli bi se u groznoj
BD4Y
balkandownload.org

situaciji u kojoj su mogli da biraju između smrti od gladi ili… ili nečeg
drugog.“
“Kanibalizma?“
Džad je slegnuo ramenima. “Možda. Možda bi odabirali nekog starog i
nemoćnog pripadnika plemena da bi neko vreme kusali paprikaš. Smislili bi
priču da je vendigo posetio njihovo selo ili logor, dok su spavali, da bi ih
dotakao. Verovali su da vendigo u onima koje dotakne otvara apetit za mesom
pripadnika sopstvene vrste.“
Luis je klimnuo glavom. “Govorili su da ih je đavo naterao na to zlo.“
“Upravo tako. Pretpostavljam da su ovdašnji Mikmaci u nekom trenutku
morali da pribegnu takvoj praksi i da su kosti onih koje su pojeli - jednog ili
dvojice, možda i deset ili dvanaest ljudi - sahranili na onom groblju.“
“Da bi zatim proglasili to zemljište pokvarenim“, promrmljao je Luis.
“Odnekud se pojavio Steni Bi. Pretpostavljam da je do staje došao u
potrazi za kapljicom, već propisno nacvrcan. Steni Bi je bio lokalni dripac,
iako je njegov deda - kako su ljudi pričali - umro ostavivši nasleđe vredno
milion dolara. Pitao me je zbog čega sam tužan. Ispričao sam mu šta se desilo.
Video je da sam cmizdrio. Rekao mi je da postoji način da se to sredi, ako
sam dovoljno hrabar i siguran da želim da sredim stvar.
Rekao sam da sam spreman na sve da Spot ozdravi. Pitao sam ga da li
poznaje veterinara koji bi mogao da ga izleći. Ne znam ti ja nijednog
veterinara, sinko, rekao je Steni, ali znam kako da sredim kuće. Idi kući i
kaži tati da ga strpa u džak za žito. Nemoj da ga zakopaš. To nikako! Odvuci
ga do groblja kućnih ljubimaca i stavi u senku palih stabala. Vrati se i kaži
mi da si obavio posao.
Pitao sam ga kakve ću vajde od tog imati. Sten mi je rekao da te večeri
ostanem budan i da izađem kad baci kamen na moj prozor. I biće ponoć,
sinko. Ako zaboraviš Stenija Bija i zaspiš, Steni Bi će zaboraviti tebe. To će
biti konačno “zbogom, kućo“. Otići će pravo u pakao.
Džad je pogledao u Luisa i pripalio novu cigaretu.
“Bilo je onako kako mi je Steni rekao. Tata mi je, po povratku kući, rekao
da je prosvirao metak Spotu kroz glavu da bi mu prekratio muke. Nisam ni
morao da mu kažem za Groblje kućnih ljubimaca. Tata me je pitao da U
mislim da bi Spot hteo da ga sahranim tamo gore. Rekao sam da
pretpostavljam da bi. Krenuo sam ka groblju sa psom u džaku za žito. Tata me
je pitao da li mi treba pomoć. Rekao sam da mi ne treba, pošto sam se tako
BD4Y
balkandownload.org

dogovorio sa Stenijem Bijem.

Te večeri sam ležao budan i čekao. Činilo mi se da je prošla čitava
večnost. Znaš kako vreme teče za klince. Sat bi označio deset ili jedanaest,
iako sam mislio da zora tek što nije svanula. Nekoliko puta sam zamalo
zadremao i svaki put sam se probudio, kao da me je neko prodrmao i rekao:
Ustaj, Džade! Ustaj! Kao da je nešto želelo da te noći ostanem budan.“
Luis je podigao obrve na tu tvrdnju. Starac je slegnuo ramenima.
“Časovnik u prizemlju otkucao je ponoć. Uspravio sam se. Sedeo sam
obučen na krevetu dok je mesec sijao kroz prozor. Časovnik je označio da je
prošlo pola sata, a zatim i jedan sat. Stenija Bija još nije bilo. Glupi Francuz
je zaboravio na mene, pomislio sam. Spremao sam se da skinem odeću, kad su
kamenčići udarili o prozor. Zamalo što ga nisu razbili. Jedan od njih je
napravio' pukotinu. Primetio sam je tek sutra ujutru. Majka je nije videla do
sledeće zime. Mislila je da je pukotina od mraza.
Doleteo sam do prozora. Podigao sam ga. Strugao je i škripao kao što
prozor i čini kad si klinac i kad želiš da zbrišeš iz kuće posle ponoći…“ Luis
se nasmejao, iako se nije sećao da je u desetoj godini ikad poželeo da zbriše
iz kuće kroz prozor, u gluvo doba noći. Nije se sećao tako nečeg, ali je bio
siguran da bi prozor, koji danju nikad ne škripi, noću izdajnički zaškripao.
“Pomislio sam da roditelji sigurno misle da je kuča na meti provalnika.
Kad mi se srce utišalo, čuo sam da tata još struže drva u spavaćoj sobi na
prvom spratu. Pogledao sam napolje i ugledao Stenija Bija. Stajao je na
prilaznom putu i gledao ka mom prozoru. Ljuljao se kao da duva jak vetar,
iako nije bilo ni daška. Mislim da ne bi ni došao da se nije toliko napio. Bio
je budan kao sova i ni o čemu nije razmišljao. Činilo mi se da se dere, iako je
verovatno samo šaputao: ’Oćeš li da siđeš, sinko, ili da se ja popnem gore?
Psst! - rekao sam. Plašio sam se da će se tata probuditi i da ću dobiti
batine koje se pamte čitavog života. Šta sam ti reko? - još glasnije je nastavio
Steni. Nadrljao bih, da su roditelji spavali na toj strani kuće. Bili su u
spavaćoj sobi koja sad pripada Normi i meni, onoj s pogledom na reku.“
“Kladim se da si se stuštio niz stepenice u paklenoj žurbi“, reče Luis.
“Hoćeš li još jedno pivo, Džade?“ Već je popio dva više od uobičajene mere.
Večeras mu to nije smetalo. Večeras je to bilo gotovo obavezno.
“Hoću. Znaš gde su“, reče Džad. Zapalio je novu cigaretu. Čekao je da se
Luis vrati. “Ne, nisam smeo da siđem niz stepenice. Prolazile su pored
spavaće sobe mojih roditelja. Spustio sam se niz drveni ram obrastao
BD4Y
balkandownload.org

bršljanom, što sam brže mogao. Bilo me je strah, ali sam se verovatno više
plašio tate od odlaska na Groblje kućnih ljubimaca sa Stenijem Bijem.“
Zdrobio je cigaretu.
“Krenuli smo. Steni Bi je usput pao najmanje pet-šest puta. Zbilja se
naljoskao. Zaudarao je kao da je upao u bure s kukuruznim viskijem. Jedanput
zamalo što nije završio sa štapom u vratu. Nosio je pijuk i ašov. Kad smo
stigli do Groblja kućnih ljubimaca, očekivao sam da će mi dati alat i zaspati
dok budem kopao rupu.
Umesto toga, malo se otreznio. Rekao mi je da ćemo se popeti preko
gomile palih stabala i zaći dublje u šumu, do drugog groblja. Bio je toliko
pijan da se jedva držao na nogama. Pogledao sam njega i gomilu i rekao: Ne
možeš da se uspentraš uz nju, Steni Bi, slomićeš vrat.
Rekao mi je: Neću slomiti vrat, baš kao ni ti. Mogu da hodam, a ti možeš
da nosiš psa. Imao je pravo. Prešao je preko gomile bez ikakvih problema.
Nijedanput nije spustio pogled. Izneo sam Špota na vrh, iako je težio najmanje
šesnaest kilograma, a ja celih četres’ pet. Sutradan sam, naravski, bio bolan i
izubijan. Kako se ti danas osećaš?“
Luis je samo ćutke klimnuo.
“Išli smo i išli“, reče Džad. “Činilo mi se da ćemo doveka hodati. Šume
su u to doba bile jezivije. Više ptica se oglašavalo s drveća. Teže smo ih
razlikovali. Životinje su se muvale po čestaru, verovatno jeleni. Tada je u
šumama bilo losova, medveda i kuguara. Vukao sam Špota. Javila mi se
neobična ideja da je stari Steni Bi nestao i da pratim Indijanca. Mislio sam da
sledim Indijanca koji će se u jednom trenutku okrenuti i isceriti. Imaće crne
oči i lice namazano bojama od medveđeg sala. Držače tomahavk od oštrog
komada škriljca, s drškom od jasenovine, svezane oputama od sirove kože.
Zgrabiće me za potiljak i povući za kosu. Otfikariće mi je zajedno s gornjim
delom lobanje. Steni je prestao, da se tetura i pada. Hodao je pravim i lakim
korakom, uzdignute glave. Zbog toga me je podsetio na Indijanca. Okrenuo se
da porazgovara sa mnom na ivici Male božje močvare. Video sam da je to
Steni i da se više ne tetura i ne pada zato što je uplašen. Otreznio se od straha.
Ispričao mi je isto što i ja sinoć tebi - za gnjurce, vatru Svetog Elma i
kako ne bi trebalo da obraćam pažnju ni na šta što usput vidim i čujem.
Opomenuo me je da ni u kom slučaju ne započinjem razgovor ni sa čim što mi
se obrati. Nakon toga smo se zaputili preko močvare. Video sam nešto. Neću
ti reći šta je to bilo, izuzev da sam od desete godine bio tamo nekih pet puta i
BD4Y
balkandownload.org

da nikad nisam video ništa slično. I neću videti, Luise, zato što je moje
sinoćnje putovanje na mikmačko groblje bilo poslednje.“
Neću valjda poverovati u sve ovo, zar ne? - zapitao se Luis. Tri piva su
mu pomogla da opuštenije komunicira sam sa sobom. Neću valjda
poverovati u priču o starom Francuzu, indijanskom groblju, nečem što se
zove vendigo i kućnim ljubimcima koji oživljavaju, zar ne? Mačka je, za ime
božje, bila samo ošamućena. To je sve. Automobil ju je očešao i onesvestio -
čudna mi čuda. Ovo je trućanje senilnog starca.
Samo što nije bilo. Znao je da nije. Tri pića nisu mogla da zbrišu to
saznanje - ni trideset tri piva ne bi mogla da ga izbrišu.
Čerč je bio mrtav. To kao prvo. A sad je živ, to je drugo. Nešto u vezi s
njim bilo je duboko drugačije i pogrešno. To je treće. Nešto se desilo. Džad
je uradio nešto misleći da mu vraća uslugu, ali lek koji se mogao dobiti na
indijanskom groblju možda nije bio tako dobar. U Džadovim očima video je
nešto što mu je dalo do znanja da je i starac to znao. Setio se onog što je sinoć
video - ili mislio da je video - u starčevim očima, onog obešenjačkog,
veselog sjaja. Setio se da je pomislio da Džadova odluka da povede njega i
Elinu mačku na noćno putovanje nije bila u potpunosti njegova.
Čija je ako nije bila njegova? - pitao se. Gurnuo je nezgodno pitanje u
stranu, pošto nije imao odgovor na njega.
“Sahranio sam Špota i izgradio stenovitu humku“, nastavio je Džad ravnim
tonom, “Steni Bi je čvrsto spavao kad sam završio posao. Morao sam da ga
vraški prodrmam da bih ga probudio. Dok smo se spuštali niz ona četrdeset
četiri stepenika…“
“Četrdeset pet“, promrmljao je Luis.
Džad je klimnuo. “Da, u pravu si, zar ne? Četrdeset pet. Dok smo se
spuštali niz tih četrdeset pet stepenika, hodao je postojanim korakom, kao da
se ponovo otreznio. Vratili smo se kroz močvaru i kroz šumu. Savladali smo
gomilu palih stabala i konačno prešli drum. Stigli smo do moje kuće. Mislio
sam da je prošlo deset sati, iako je još bio mrak.
Šta će se desiti? - pitao sam Stenija Bija. Čekaj pa ćeš videti, reče Steni.
Otišao je ljuljajući se i povodeći. Pretpostavljam da je te večeri spavao u
štali. Moj pas Spot nadživeo ga je za dve godine. Jetra mu je propala.
Otrovala ga je. Deca su ga četvrtog jula 1912. godine našla na putu, ukočenog
kao pritku. Te večeri sam se uspentrao uz bršljan, vratio u krevet i zaspao čim
sam glavom dodirnuo jastuk.
BD4Y
balkandownload.org

Sutradan ujutru nisam ustao sve dok me majka nije pozvala oko devet.
Tata je radio na železnici. S posla se vraćao tek oko šest uveče.“ Džad se
zamišljeno ućutao. “Majka me nije samo zvala, Luise. Vrišteći je zazivala
moje ime.“
Džad je izvadio bocu piva iz frižidera. Otvorio ga je o ručicu fioke ispod
kutije za hleb i tostera. Lice mu se žutelo u svetlosti sijalice. Tačnije, bilo je
boje nikotina. Iskapio je pola piva i gromoglasno podrignuo. Pogledao je niz
hodnik, ka sobi u kojoj je spavala Norma. Okrenuo se prema Luisu.
“Teško mi je da govorim o tome. U glavi sam godinama vraćao taj film,
ali nikada nikome ništa nisam pričao. Drugi su znali šta se desilo, ali nikad
nisu govorili o tome sa mnom. Prema tome su imali sličan odnos kao prema
seksu. Tebi ću reći, Luise, zato što sad imaš drugačijeg ljubimca. To ne mora
da znači da je opasan, ali… drugačiji je. Da li si to uočio?“
Luis je pomislio na Čerča koji trapavo skače s klozetske šolje i na
njegovo bedro koje udara o kadu. Pomislio je na mutne oči koje su tupo zurile
u njegove.
Konačno je klimnuo.
“Kad sam sišao u prizemlje, zatekao sam majku zavučenu u ćošak ostave,
između kutije s ledom i pulta. Na podu je bilo nešto belo - zavesa koju je
htela da okači. Na vratima ostave stajao je moj pas Spot. Bio je ulepljen
zemljom. Imao je blata i na nogama. Krzno na stomaku bilo mu je prljavo i
zamršeno. Samo je stajao - nije režao ili činio išta drugo - samo je stajao.
Bilo mi je jasno daje, namerno ili ne, saterao majku u ćošak. Bila je užasnuta.
Luise, ne znam šta si ti osećao prema tvojim roditeljima, ali znam šta sam ja
osećao prema mojim - voleo sam ih svim srcem. Saznanje da sam uplašio
majku potisnulo je svaku radost koju sam osetio kad sam video Špota, Mislim
da se nisam iznenadio što ga vidim.“
“Taj osećaj mi je poznat“, reče Luis. “Kad sam jutros video Čerča, samo
sam… to je izgledalo kao nešto…“ Ućutao se na trenutak. Savršeno
prirodno? Te reći su mu prve pale na pamet, ali nisu odgovarale situaciji.
“Kao nešto što je bilo suđeno“
“Da“, reče Džad. Zapalio je novu cigaretu. Ruke su mu blago podrhtavale.
“Majka me je videla u donjem vešu. Vrisnula je: Nahrani svog psa, Džade!
Tvoj pas mora da jede. Vodi ga napolje, da mi ne upropasti zavese!
Našao sam neke ostatke. Pozvao sam ga. Isprva nije došao, kao da nije
prepoznao svoje ime. Gotovo da sam pomislio da to nije Spot, nego neka
BD4Y
balkandownload.org

lutalica koja liči na njega, to je sve…“

“Upravo tako!“, kriknuo je Luis.
Džad je klimnuo. “Došao je kad sam ga pozvao drugi ili treći put. Nekako
se trznuo prema meni. Neka sam proklet ako nije naleteo na vrata i zamalo
pao kad sam ga izveo na verandu. Pojeo je sve što sam mu dao. Halapljivo je
proždrao ostatke. Savladao sam prvobitni strah. Počinjao sam da shvatam šta
se dogodilo. Pao sam na kolena. Zagrlio sam ga. Bilo mi je tako drago što ga
vidim. Olizao mi je lice i…“
Džad je zadrhtao i iskapio pivo.
“Luise, jezik mu je bio hladan. Imao sam osećaj da mi neko povlači
mrtvog šarana po licu dok me je lizao.“
Izvesno vreme su ćutali. Luis je prvi progovorio: “Nastavi.“
“Jeo je. Kad je sve pojeo, uzeo sam staro korito koje smo čuvali za njega
ispod zadnje verande. Okupao sam ga. Uvek je mrzeo da se kupa. Obično sam
ga kupao s tatom. Završili bismo taj posao goli do pasa i mokrih pantalona.
Tata je psovao, a Spot izgledao postiđeno - onako kao što psi umeju. Najčešće
bi se uvaljao u prašinu odmah posle kupanja i jurnuo na majčin veš obešen o
kanap, da bi se obrisao. Mama bi vrištala na nas i pretila da će prvom
prilikom ustreliti štrokavu džukelu.
Spot je tog dana mirno sedeo u koritu. Dopustio mi je da ga operem bez
otpora. Nije se ni mrdnuo. To mi se nije dopalo. Imao sam osećaj kao… kao
da perem gomilu mesa. Pronašao sam stari peškir. Dobro sam ga istrljao i
osušio. Video sam mesta na kojima ga je bodljikava žica isekla. Ni na jednom
od njih nije bilo krzna. Imao je rupice u mesu. Ličile su na stare rane pet ili
šest godina nakon zarastanja.“
Luis je klimnuo. Na poslu je povremeno to viđao. Ta udubljenja se nikad
ne bi do kraja popunila i izravnala. Podsećala su ga na dane koje je proveo
kao pogrebnički šegrt, na grobove i činjenicu da nikad nema dovoljno zemlje
da se napuni raka.
“Osmotrio sam mu glavu i pronašao malu udubinu. Belo krzno je ponovo
izraslo. Obrazovalo je mali krug blizu uva.“
“Na mestu na kom ga je tvoj otac ustrelio“, reče Luis.
Džad je klimnuo glavom.
“Pucanje čoveku ili životinji u glavu nije tako sigurna stvar kao što ljudi
misle, Džade. Ima ljudi koji su pokušali samoubistvo i završili kao biljke.
Neki idu okolo zdravi i pravi, zato što nisu znali da metak može da udari u
BD4Y
balkandownload.org

lobanju, da obiđe oko nje u polukrugu i izađe s druge strane, ne prodirući u

mozak. Lično sam video čoveka koji se upucao iznad desnog uva i umro zato
što mu je zrno obišlo krug oko glave i pokidalo venu na drugoj strani. Putanja
tog zrna liči na mapu seoskih puteva.“
Džad se osmehnuo i dodao: “Sećam se da sam pročitao nešto slično u
nekom Norminom časopisu, Staru ili Inkvajeru - u jednom od njih. Veruj mi
kad ti kažem da je moj Spot bio ucmekan namrtvo.“
“Dobro“, reče Luis. “Tako je bilo, ako ti kažeš da je tako bilo.“
“Da li je mačak tvoje ćerke bio mrtav?“
“Sigurno sam mislio da jeste“, odvratio je Luis.
“Moraš da budeš određeniji. Ti si doktor.“
“Kao da si rekao: Moraš da budeš određeniji, Luise, ti si Bog. Nisam
Bog. Bio je mrak…“
“Naravno da je bio. Glava mu se klatila kao da je puna kugličnih ležajeva.
Kad si ga odlepio s tla, iščupao si ga iz mraza, Luise. Zvučalo je kao da
odvajaš lepljivu traku s koverte. Žive stvari su nespojive s takvim zvukovima.
Prestaješ da topiš mraz dok ležiš na tlu samo ako si mrtav.“
Časovnik u susednoj prostoriji označio je pola jedanaest.
“Šta je tvoj otac rekao kad je došao kući i video psa?“, pitao je Luis.
“Bio sam napolju, na prilaznom putu. Igrao sam klikere čekajući na njega.
Osećao sam se kao uvek kad nešto skrivim. Znao sam da ću verovatno dobiti
batine. Oko osam je ušao na kapiju. Nosio je pantalone na tregere i prugastu
platnenu kapu sa štitnikom… da li si ih ikada video?“
Luis je klimnuo. Pokrio je usta kad je zevnuo.
“Znam da je kasno“, reče Džad, “ali moram da završim ovu priču.“
“Nije kasno“, reče Luis. “$amo sam nekoliko piva brži nego obično.
Nastavi, Džade. Ne žuri. Želim da čujem tu priču.“
“Tata je nosio ručak u staroj limenoj kutiji za slaninu. Ušao je na kapiju
mašući praznom kutijom. Zviždukao je nešto. Smrkavalo se, ali me je video u
tami i rekao: Zdravo, Džadkinse, kao što je obično činio, gde ti je…
Dotle je stigao jer se tad Spot, pojavio iz mraka. Nije trčao kao što je
obično činio, spreman da skoči na njega da bi mu pokazao koliko mu je drago
što ga vidi. Samo je hodao i mahao repom. Tata je ispustio kutiju za slaninu i
uzmakao. Ne znam da li bi podvio rep i pobegao da nije leđima udario o
tarabu. Stajao je, zureći u psa. Kad je Spot poskočio, tata ga je uhvatio za
šape i zadržao, kao što bi uhvatio za ruke damu s kojom će plesati. Dugo je
BD4Y
balkandownload.org

posmatrao psa pre nego što je upravio pogled na mene i rekao: Mora da se
okupa, Džade. Smrdi na zemlju u kojoj si ga pokopao. Zatim je ušao u kuću.“
“Šta si učinio?“ pitao je Luis.
“Još jednom sam ga okupao. I opet je mirno sedeo u koritu. Kad sam ušao
u kuću, mama je otišla na spavanje, iako nije bilo ni devet ujutru. Tata je
rekao: Moramo da porazgovaramo, Džadkinse. Seo sam preko puta njega. Po
prvi put u životu sa mnom je razgovarao kao s odraslom osobom. Razgovarali
smo dok je miris orlovih noktiju dopirao s druge strane druma, s mesta na kom
je sad tvoja kuća. Iz naše kuće je stizao miris divljih ruža.“ Džad Krandal je
uzdahnuo. “Uvek sam mislio da ću uživati u takvom razgovoru, ali nisam. Nije
bilo nimalo lepo. Ovo je večeras, Luise, kao da gledaš u ogledalo koje je
postavljeno ispred drugog ogledala i u njemu vidiš sebe u beskrajnom nizu
ogledala. Pitam se koliko puta je ova priča prenesena, priča koja se razlikuje
samo po imenima? Eto još jedne sličnosti sa seksom, zar ne?“
“Tvoj tata je znao sve o tome?“
“Jašta je. Ko te je tamo odveo, Džade? - pitao me je. Rekao sam mu.
Klimnuo je, kao da je to i očekivao. Pretpostavljam i da jeste, iako sam
kasnije saznao da je u to doba u Ladlouu bilo još šest-sedam ljudi koji su
mogli da me odvedu tamo. Pretpostavljam da je znao da je Steni Bi jedini
dovoljno blesav da to i učini.“
“Da li si ga pitao zašto te on nije odveo tamo, Džade?“
“Pitao sam ga. Razgovor je dugo trajao. U jednom trenutku postavio sam
mu to pitanje. Rekao mi je da je to loše mesto i da nije donelo nikakvog dobra
ljudima koji su izgubili svoje životinje niti samim životinjama. Pitao me je da
li sam voleo Špota onakvog kakav je bio. Bilo mi je veoma teško da na to
odgovorim… hteo bih da te upoznam sa svojim osećanjima u vezi s tim, zato
što ćeš me pre ili kasnije pitati zašto sam te odveo tamo gore s kćerkinim
mačkom ako je to bila loša stvar. Imam li pravo?“
Luis je klimnuo. Šta će Eli misliti o Čerču kad se vrati? Uglavnom je o
tome razmišljao kad je tog popodneva igrao reketbol sa Štivom Mastertonom.
“Možda sam to učinio zato što klinci moraju da znaju da je mrtvo ponekad
bolje“, reče Džad, ne bez izvesnih teškoća. “To je nešto što tvoja Eli ne zna.
Imam osećaj da ne zna, zato što tvoja žena ne zna. Reci mi da li grešim kad to
kažem. I neka ostane na tome.“
Luis je samo otvorio i zatvorio usta.
Džad je nastavio. Govorio je veoma sporo. Luisu se činilo da se od reči
BD4Y
balkandownload.org

do reči kreće kao od busena do busena u Maloj božjoj močvari.

“Godinama sam gledao kako se to dešava. Pretpostavljam da sam ti
pomenuo da je Lester Morgan tamo gore sahranio nagrađenog bika, crnog
angusa po imenu Hanrati. Zar to nije glupo ime za bika? Umro je od nekakvog
čira u stomaku. Lester ga je odvukao sve do gore na sankama. Ne znam kako
je to učinio, kako je prešao preko gomile mrtvih stabala. Kažu da gde ima
volje, ima i načina. To je tačno, kad je to groblje u pitanju.
Pa, Hanrati se vratio, ali ga je dve nedelje kasnije Lester svojeručno
upucao. Bik se prozlio. Postao je zbilja zao. On je jedina životinja kojoj se to
desilo. Većina je izgledala malo gluplje… malo sporije… malo…“
“Malo mrtvije?“
“Da“, složio se Džad. “Malo mrtvije. Kao da su bili… negde… i da su se
vratile… ali ne sasvim. Tvoja ćerka to neće znati. Neće znati da je automobil
naleteo na njenog mačka, da ga je ubio i da se vratio. Mogao bi reći da neko
dete ne može da nauči lekciju ako ne zna da postoji lekcija koju bi trebalo da
nauči. Izuzev…“
“Izuzev što poneki put može“, reče Luis, više sebi nego Džadu.
“Tako je. Ponekad može. Možda će naučiti nešto o onom što smrt zaista
jeste, kad tuga umine i počnu lepe uspomene. To nije kraj života, već kraj
tuge. Takve stvari se ne govore, sama će ih otkriti.“
“Ako je imalo na mene, nastaviće da voli svog ljubimca. Neće se prozliti,
neće ujedati ili činiti išta slično. Nastaviće da ga voli… ali će izvući svoje
zaključke… odahnuće kad konačno bude umro.“
“Zato si me odveo tamo gore“, reče Luis. Laknulo mu je. Dobio je
objašnjenje. Bilo je neodređeno. Oslanjalo se više na logiku nervnih
završetaka nego na logiku razuma. Shvatio je da pod ovim okolnostima može
to da podnese. To je takođe značilo da može da zaboravi izraz koji je sinoć
možda na tren video na Džadovom licu. Onu mračnu, obešenjačku veselost.
“U redu, to je…“
Džad je naglo pokrio lice rukama. To je bio zaprepašćujući gest. Luis je
načas pomislio da ga je pogodio iznenadni bol. Zabrinuo se i počeo da ustaje,
sve dok nije video grčenje starčevih grudi. Shvatio je da se bori s plačem.
“Zato sam te odveo, ali ne zbog toga“, rekao je prigušenim krkljavim
glasom. “Odveo sam te iz istog razloga kao Steni Bi i Lester Morgan. Lester
je posle tamo gore odveo Lindu Lavesk kad joj je pas nastradao na drumu.
Odveo ju je tamo gore, iako je morao da prekrati muke prokletom biku zato
BD4Y
balkandownload.org

što je ganjao decu po pašnjaku kao lud. Ipak je to učinio - ipak je to učinio,
Luise“, Džadov glas nalikovao je jecaju, “i šta, za ime Hristovo, čovek da
misli o tome?“
“Džade, o čemu to govoriš?“, zabrinuto će Luis.
“Lester i Steni učinili su to iz istog razloga iz kog i ja. Činiš to zato što to
mesto ovlada tobom. Činiš to zato što je to groblje tajno mesto, a ljudi žele da
podele tajnu, i kad pronađeš dovoljno dobar razlog, u…“ Džad je skinuo ruke
s lica. Pogledao je Luisa očima koje su izgledale neverovatno drevno,
neverovatno iscrpljeno. “U tom slučaju jednostavno odlučiš da to uradiš.
Izmisliš razloge… izgledaju kao dobri razlozi… ali uglavnom to činiš zato što
želiš. Ili zato što moraš. Tata me nije odveo tamo gore, zato što jeste čuo za to
mesto, ali nikad nije bio tamo. Stenli Bi je bio… i odveo je i mene… i prošlo
je sedamdeset godina… i onda… odjedanput…“
Džad je odmahnuo glavom. Suvo se zakašljao u dlan.
“Slušaj“, rekao je. “Slušaj me, Luise. Lesterov bik bio je jedina prokleta
životinja za koju znam da se zbilja prozlila. Mislim da je kučence gospojice
Lavesk posle toga možda jednom ujelo poštara. Čuo sam još ponešto… o
životinjama koje su postale pomalo opasne… ali Spot je bio i ostao dobar
pas. Uvek je mirisao na zemlju. Mirisao je na nju koliko god da sam ga
prao… ali bio je dobar pas. Mama posle toga više nije htela ni da ga pipne,
ali je on i dalje bio dobar pas. Ali, Luise, neću ti reći ni reč ako večeras
izvedeš mačka iz kuće i ako ga ubiješ.
To mesto… iznenada ovlada tobom… pa počneš da smišljaš
najmiomirisnije razloge na svetu… ali možda sam se prevario, Luise. Samo to
želim da ti kažem. Lester se možda prevario. Steni Bi se možda prevario.
Dođavola, ni ja nisam bog. Ali vraćanje mrtvih u život… To je najbliže što
mu ljudska bića mogu prići, zar ne?“
Luis je ponovo otvorio i zatvorio usta. Ono što bi iz njih izašlo zvučalo bi
pogrešno, pogrešno i okrutno: Džade, nisam sve to proživeo samo da bih
ponovo ubio od boga prokletog mačka.
Džad je iskapio pivo. Pažljivo ga je odložio u stranu sa ostalima. “To je
otprilike to. Ispričao sam ti sve što sam imao.“
“Mogu li još nešto da te pitam?“, oglasio se Luis.
“Pretpostavljam da možeš.“
“Da li je iko tamo gore sahranio čoveka?“ Džadova ruka se trznula kad je
Luis to rekao. Oborio je dve boce piva sa stola. Jedna se razbila.
BD4Y
balkandownload.org

“Hrista mu na nebesima! Nije! Ko bi učinio tako nešto? O takvim stvarima

se ne govori, Luise!“
“Samo sam radoznao“, s nelagodnošću reče Luis.
“Radoznalost ubija kad su neke stvari u pitanju“, reče Džad Krandal. Po
prvi put je izgledao zaista staro i slabašno, kao da stoji pored svog tek
iskopanog groba.
Luisu je kod kuće palo na pamet kako je Džad izgledao u tom trenutku.
Izgledao je kao da laže.

BD4Y
balkandownload.org

27

Luis nije znao da je pijan sve dok se nije vratio u garažu.

Napolju je bilo zvezdane svetlosti i hladne mesečine. Nije bilo dovoljno
svetla da baci senku, ali ga je bilo dovoljno da vidi okolinu. Nije video ništa
kad je ušao u garažu. Negde je bio prekidač za svetio, ali nije mogao da se
seti gde je. Sporo je pipao i potezao noge. Očekivao je da će svakog časa
udariti kolenom o neku prepreku ili da će se saplesti preko neke igračke.
Uplašiće se i pasti preko Elinog malog bicikla s crvenim pomoćnim
točkovima ili Gejdžove puzalice u obliku aligatora.
Gde je mačak? Da li ga je pustio u kuću?
Nekako je skrenuo s kursa i udario o zid. Iver mu se zabio u dlan. Kriknuo
je u tami: “Sranje!“ Kad ih je prevalio preko usana, shvatio je da reči zvuče
više svenulo nego gnevno. Učinilo mu se da je čitava garaža neosetno izvela
polukrug. Prekidač više nije bio jedini problem. Više jebeno nije znao gde je
šta. Više ništa nije mogao da pronađe, uključujući i vrata koja vode u kuhinju.
Nastavio je dalje. Kretao se polako. Ozleđeni dlan ga je boleo. Ovako bi
izgledalo slepilo, pomislio je. To ga je podsetilo na koncert Stivija Vondera
na kom su Rejčel i on bili - kad ono beše? Pre šest godina? Nije mogao da
veruje da je odonda prošlo toliko godina. Bila je trudna s Eli. Dva tipa su
dopratila Vondera do sintisajzera. Vodili su ga preko kablova koji su vijugali
po bini, da se ne bi sapleo. Kasnije je ustao da bi zaigrao s jednom od
pratećih pevačica. Pažljivo ga je dopratila do raščišćenog dela bine. Sećao se
da je pomislio da dobro igra. Dobro je igrao, ali je neko morao da ga dovede
do mesta na kom to može učiniti.
Kako bi bilo da me neko dovede do kuhinjskih vrata? - pomislio je…
naglo se stresao.
Kako bi vrisnuo kad bi se iz tame pojavila ruka da ga povede - vrištao bi,
vrištao i vrištao.
Stajao je mirno dok mu je srce tuklo u grudima. Hajde, govorio je sebi.
Prestani s ovim sranjem, hajde, hajde…
Gde je taj jebeni mačak?
Zatim je udario u nešto, u zadnji branik automobila. Bol se proširio telom
iz povređene cevanice. Suze su mu grunule na oči. Protrljao je bolno mesto na
nozi. Stajao je na jednoj nozi kao čaplja. Sad je bar znao gde je. Geografija
BD4Y
balkandownload.org

garaže vratila se u njegov um. Vratio mu se i noćni vid, stari dobri purpurni
spektar. Setio se da je ostavio mačka u kući. Nije hteo da ga pipa, da ga
podigne i izbaci napolje i…
Tada se Čerčovo vruće krzneno telo očešalo o njegov članak, kao plitki
potočić. Gnusni rep mu se obmotao oko lista, kao zmija. Vrisnuo je. Razjapio
je usta i vrisnuo.

BD4Y
balkandownload.org

28

“Tata!“, vrisnula je Eli.

Stuštila se niz aerodromski hodnik ka njemu. Vrludala je između putnika
koji su se iskrcavali iz letelice kao kvorterbek kroz protivničku odbranu.
Većina se sa osmehom sklanjala u stranu. Luis je bio malčice postiđen
ćerkinim oduševljenjem, ali nije mogao da obuzda široki glupi osmeh na svom
licu.
Rejčel je nosila Gejdža. Mališa je video Luisa kad je Eli povikala.
“Taa!“razdrao se i počeo da se migolji u Rejčelinom naručju. Osmehnula se
(malčice umorno, pomislio je Luis) i spustila sina na pod. Potrčao je za Eli.
Noge su mu vredno radile. “Taaa! Taa!“
Luis je imao vremena da vidi kako Gejdž nosi njemu nepoznatu trenerku.
Naslutio je da deda stoji iza nove garderobe. Eli je stigla i počela da se penje
na njega kao na drvo.
“Zdravo, tatice!“, povikala je. Ljubila ga je po obrazima.
“Zdravo, dušice!“, rekao je. Sagnuo se da podigne Gejdža. Zagrlio je oba
deteta. “Drago mi je što ste se vratili.“
Rejčel im je prišla, s putnom torbom i džepnom knjigom u jednoj i
Gejdžovom torbom s pelenama u drugoj ruci. Na torbi za pelene pisalo je
USKORO ĆU BITI VELIKI DEČAK. Sentimentalna poruka verovatno je
napisana da bi razveselila roditelje, a ne dečicu u pelenama. Rejčel je ličila
na profesionalnog fotografa, na kraju dugog i iscrpljujućeg terenskog zadatka.
Luis se sagnuo između dece i poljubio u usta. “Zdravo.“
“Zdravo, doco“, rekla je sa osmehom.
“Izgledaš pregaženo.“
“Tako se i osećam. Do Bostona smo stigli bez problema. Promenili smo
avione bez problema. Uzleteli smo bez problema. Kad smo se digli iznad
grada, Gejdž je pogledao kroz prozor i rekao: Lepo, lepo. Odmah zatim
ispovraćao se po sebi.“
“Blagi bože!“
“Presvukla sam ga u toaletu. Mislim da nema virus ili nešto slično.
Pripala mu je muka od vožnje avionom.“
“Idemo kući“, reče Luis. “Spremio sam čili.“
“Čili! Čili!“, vrisnula je Eli Luisu u uvo, ponesena ushićenjem i
BD4Y
balkandownload.org

uzbuđenjem.
“Čivi! Čivi!“, vrisnuo je Gejdž u Luisovo drugo uvo.
“Požurimo“, reče Luis. “Pokupimo kofere i brišimo odavde.“
“Kako je Čerč, tata?“, pitala ga je Eli kad ju je spustio na pod. Očekivao
je to pitanje, ali ne i njeno zabrinuto lice i duboke bore između tamnoplavih
očiju, nepogrešivi znak brige. Namrštio se i pogledao Rejčel.
“Vrišteći se probudila za vreme vikenda“, tiho kaza Rejčel. “Imala je
noćnu moru.“
“Sanjala sam da je Čerč pregažen“, reče Eli.
“Pretpostavljam da je posle važnog dana pojela previše sendviča s
ćuretinom“, reče Rejčel. “Dobila je i dijareju. Pomozi joj da se smiri, Luise, i
izvedi nas s aerodroma. Prošle nedelje videla sam dovoljno aerodroma za
sledećih pet godina.“
“Čerč je dobro, dušice“, polako će Luis.
Da, dobro je. Leži po kući po čitav dan. Motri me tim neobičnim,
mutnim očima - kao da je video nešto stoje raznelo najveći deo njegove
mačje inteligencije. Ma sjajan je. Noću ga guram metlom od sebe zato što
ne volim da ga dodirujem. Zamahnem na njega i on ode. Kad sam onomad
otvorio vrata, Eli, držao je miša - ili ono što je od njega ostalo. Smazao mu
je crevca za doručak. Kad govorimo o doručku, jutros Sam ga preskočio.
Ako se to izuzme…
“Ništa mu ne fali.“
“Oh“, reče Eli. Nestala joj je tužna bora između očiju. “To je dobro. Posle
onog sna bila sam sigurna da je mrtav.“
“Da li si?“, pitao je Luis sa osmehom. “Snovi mogu da budu čudni, zar
ne?“
“Soovi!“, dreknuo je Gejdž. Bio je u papagajskoj fazi koju je Luis
zapamtio i iz Elinog razvoja. “Soovit Snažno je cimnuo tatu za kosu.
“Idemo, bando!“, reče Luis. Krenuli su ka odeljenju za podizanje prtljaga.
Stigli su do automobila na parkiralištu kad je Gejdž počeo da priča
“Lepo, lepo“ neobičnim štucavim glasom. Ovog puta je povratio po Luisu,
koji je za ovu priliku obukao nove, dvostruko štepovane pantalone. Gejdž je
po svoj prilici mislio da je lepo šifra za bežite od mene, moram da povratim.
Ispostavilo se da je ipak zakačio virus.
Kad su savladali dvadeset četiri kilometra razdaljine između aerodroma u
Bangoru i kuće, Gejdž je počeo da pokazuje simptome temperature. Zapao je
BD4Y
balkandownload.org

u nemiran san. Luis se unatraške parkirao u garaži. Krajičkom oka je video

Čerča pored zida, podignutog repa i pogleda uperenog ka automobilu. Nestao
je u umirućoj svetlosti dana. Trenutak kasnije opazio je rasporenog miša,
pored gomile letnjih guma. Stavio je zimske dok su Rejčel i deca bili odsutni.
Prosute mišje iznutrice blistale su ružičastim sjajem u tami garaže.
Hitro je izašao iz vozila i namerno naleteo na gomilu guma, naslaganih
kao kockarski žetoni. Gornje dve su pale i pokrile miša. “Ups!“, rekao je.
“Trapav si, tata“, reče Eli, nimalo potcenjivački.
“Tako je“, reče Luis s pomalo grozničavom veselošću. Hteo je da kaže
lepo, lepo i prospe sadržaj creva po okolini. “Tata je trapavko.“ Čerč je pre
nastranog uskrsnuća ubio samo jednog miša. Ponekad bi saterao miša u ćošak.
Igrao bi se s njim na smrtonosni mačji način, koji se neumitno završavao
pogubljenjem, ali bi on, Eli ili Rejčel uvek intervenisali pre tužnog kraja.
Znao je da mačke posle štrojenja retko obraćaju pažnju na miševe, dokle god
su site.
“Hoćeš li da stojiš tamo i sanjariš, ili ćeš mi pomoći s detetom?“, pitala
ga je Rejčel. “Vrati se s planete Mongo, doktore Kride. Potreban si
Zemljanima.“ Zvučala je umorno i razdražljivo.
“Izvini, bebice“, reče Luis. Obišao je auto da preuzme Gejdža, koji je bio
vreo kao žiška.
Samo njih troje jeli su Luisov čuveni saut sajd čili. Gejdž je ležao na
kauču u dnevnoj sobi s visokom temperaturom. Potezao je mlaku pileću
čorbicu iz flašice i gledao crtaće na televiziji.
Eli je posle večere otišla do vrata garaže i pozvala Čerča. Luis je prao
sudove dok je Rejčel vadila stvari iz putnih torbi na spratu. Nadao se da se
mačak neće odazvati. Prevario se. Došetao je novim sporim korakom, i to
odmah, kao da se on - kao da se to - šunjalo u blizini. Šunjao se. Ta reč mu je
prva pala na pamet.
“Čerč!“, povikala je Eli. “Zdravo, Čerč!“ Podigla je i zagrlila mačka.
Luis ih je posmatrao krajičkom oka. Prestao je da traži srebrninu po dnu
sudopere. Video je kako se Elin srećni izraz menja u zbunjenost. Mačka je
mirno ležala u njenom naručju, zabačenih ušiju. Posmatrala je gospodaricu.
Spustila je Čerča posle dugog oklevanja. Luisu se taj trenutak činio veoma
dugim. Mačak je otapkao ka trpezariji, bez osvrtanja. Mišji dželat, pomislio
je Luis. Bože, šta smo to učinili?
“Tata?“, obratila mu se Eli tihim glasom.
BD4Y
balkandownload.org

“Šta je bilo, Eli?“

“Gerč čudno miriše.“
“Zbilja?“, pitao je, neutralnim tonom.
“Da!“, potreseno će Eli. “Da! Nikad nije čudno mirisao! Miriše kao…
miriše kao kakaf'
“Pa, možda se valjao u nečem prljavom, dušice“, reče Luis. “Neprijatni
miris uskoro će se izgubiti.“
“Najiskrenije se nadam“, reče Eli komičnim glasom imućne udovice, a
onda se udaljila.
Luis je pronašao poslednju viljušku. Oprao ju je i povukao zapušač.
Stajao je za sudoperom, pogleda uprtog u noć, dok je prljava voda oticala niz
odvod, grgoljeći.
Kad je taj zvuk uminuo, čuo je oštri i divlji zvižduk vetra oko kuće. Stizao
je sa severa, donoseći zimu. Shvatio je da se plaši bez valjanog razloga, kao
kad se oblak prevuče preko sunca i odnekud čuješ kuckanje nepoznatog
porekla.

***

“Trideset devet i po?!“, pitala je Rejčel. “Bože, Lu! Da li si siguran da ima

toliku temperaturu.“
“To je virus“, reče Luis. Pokušao je da se odbrani od njenog gotovo
optužujućeg tona. Bila je umorna. Imala je zahtevan i dug dan. Proputovala je
polovinu Amerike s dečicom. Jedanaest je sati, a dan još nije gotov. Eli je
duboko spavala u sobi. Gejdž je ležao u njihovoj postelji u nekoj vrsti
polusvesnog stanja.
Luis mu je pre jednog sata dao lek. “Aspirin će mu do jutra oboriti
temperaturu, dušice.“
“Zar nećeš da mu daš neki jači lek?“
Strpljivo je objašnjavao: “Učinio bih to da ima grip ili streptokoke. Ali
nema ih. Zakačio je virus, a antibiotici nimalo ne pomažu kod virusa. Samo bi
dodatno dehidrirao.“
“Da li si siguran da je virus?“
“Samo izvoli ako želiš drugo mišljenje!“, planuo je.
“Ne moraš da se dereš na mene!“, povikala je Rejčel.
“Nisam se drao!“, uzvratio je istom merom.

BD4Y
balkandownload.org

“Jesi!“, poče Rejčel, “vi-vi-vikao si…“ Usne su počele da joj se grče.

Luis je opazio duboke sivosmeđe podočnjake kad je podigla ruku ka licu.
Duboko se postideo.
“Žao mi je“, rekao je i seo pored nje. “Bože, ne znam šta mi je.
Izvinjavam se, Rejčel.“
“Nikad se ne žali, nikad ne objašnjavaj“, rekla je sa slabašnim osmehom.
“Zar to nisam čula od tebe? Putovanje je bilo krajnje zeznuto. Plašila sam se
da ćeš pobesneti kad pogledaš stvari u Gejdžovom ormanu. Mislim da je
najbolje da ti kažem sada, dok me sažaljevaš.“
“Zbog čega bih pobesneo?“
“Mama i tata kupili su mu deset novih kompleta odeće. Jedan je danas
obukao.“
“Primetio sam da je imao nešto novo na sebi“, šturo je odvratio.
“Primetila sam da si primetio“, odgovorila je. Nasmejao se kad se
namrštila, iako mu nije bilo do smeha. “Kupili su i šest novih haljina za Eli.“
“Šest!“ rekao je, boreći se s porivom da zaurla. Naglo se razbesneo.
Neobjašnjivi i mučni gnev razdirao mu je srce. “Zašto, Rejčel? Zašto si mu to
dopustila? To nam nije potrebno… možemo da kupimo…“
Ućutao se. Bes ga je spoticao u govoru. Na trenutak je video sebe. Nosio
je Elinog mrtvog mačka kroz šumu, premeštajući plastičnu kesu iz ruke u
ruku… Irvin Goldman, prljavi starkelja iz Lejk Foresta, pokušavao je za to
vreme da kupi naklonost njegove ćerke čuvenom čekovnom knjižicom i još
čuvenijim perom.
Došlo mu je da vikne: Kupio joj je šest haljina, ali ja sam joj vratio
prokletog mačka iz mrtvih - koje više voli?
Suzdržao se. Nikad neće reći ništa slično. Nikada.
Nežno ga je dodirnula po vratu. “Luise“, rekla je. “Oboje su to učinili.
Molim te da pokušaš da shvatiš. Molim te. Vole decu. Retko ih viđaju. Stare.
Zaista mislim da bi teško prepoznao mog oca.“
“O, prepoznao bih ga“, promrmljao je Luis.
“Molim te, dušice. Pokušaj da shvatiš. Pokušaj da budeš obziran. To ti
neće naškoditi.“
Dugo je posmatrao. “Škodi mi“, konačno se oglasio. “Možda ne bi
trebalo, ah mi škodi.“
Otvorila je usta da mu odgovori, kad ih je Eli pozvala iz sobe. “Tata!
Mama! Neka neko dođe ovamo! “
BD4Y
balkandownload.org

Rejčel je htela da ustane. Luis ju je zaustavio. “Ostani s Gejdžom. Ja ću je

obići.“ Pomislio je da zna u čemu je problem. Isterao je mačka napolje,
pobogu! Uhvatio ga je u kuhinji, kako njuška oko svog čančeta, baš kad je Eh
legla da spava. Isterao ga je napolje. Nije želeo da spava s njom. Ne više.
Kad god bi zamislio Čerča kako spava u Elinom krevetu, pomislio bi na
bolesti i na uspomene na šegrtovanje u pogrebnom zavodu ujka Karla.
Saznaće da nešto nije u redu i da je Čerč ranije bio bolji.
Izbacio je mačka napolje. Kad je ušao u Elinu sobu, ona je sedela u
krevetu, više pospana nego budna. Čerč se pružio po prekrivaču. Ličio je na
senku slepog miša. Oči su mu bile otvorene. Tupo su blistale u svetlosti koja
je dopirala iz hodnika.
“Tata, izbaci ga napolje“, gotovo je režala Eli. “Gadno miriše.“
“Psst, Eli, vrati se na spavanje“, reče Luis. Samom sebi zvučao je
neočekivano pribrano. Taj glas ga je podsetio na jutro posle mesečarskog
incidenta, na dan posle Paskauove smrti. Otišao je u ambulantu i ušao u
kupatilo da bi pogledao u ogledalo. Bio je ubeđen da grozno izgleda. Izgledao
je prilično dobro. To iskustvo nateralo ga je da se zapita koliko ljudi se muva
okolo s duboko skrivenim tajnama.
Ali ovo nije prokleta tajna! Ovo je samo mačak!
Eli je imala pravo. Smrdeo je do neba.
Izneo je mačka iz sobe. Poneo ga je niz stepenice. Pokušavao je da diše na
usta. Bilo je i gorih mirisa. Ako ćemo pošteno, govna su mnogo više smrdela.
Pre mesec dana čistili su septičku jamu i Džad je došao da gleda kako se jama
prazni. Rekao mu je: “Ovo nije šanel pet, Luise?“ I smrad gangrenozne rane -
ono što je stari doktor Brejserman u medicinskoj školi zvao “upaljenim
mesom“ - bio je gori. Čak je i smrad iz hondinog izduvnog sistema, kad bi
auto radio u mestu u garaži, bio gori.
Ali ovaj miris bio je prokleto gadan. I kako je mačak ušao u kuću? Izbacio
ga je napolje. Izgurao ga je metlom dok su sve troje - njegovi ljudi - bili na
spratu. Prvi put da ga je držao u rukama od dana njegovog povratka, pre jedne
sedmice. Toplo biće mu se razbaškarilo u naručju kao boleština u stanju
mirovanja. Pitao se: Kroz koju ključaonicu si prošao, kopilane?
Setio se sna u kom je Paskau samo prošao kroz vrata između kuhinje i
garaže.
Možda nije bilo nikakve ključaonice. Možda je prošao kroz vrata, kao
duhovi.
BD4Y
balkandownload.org

“Zaboravi na to“, prošaptao je blago promuklim glasom.

Bio je siguran da će mačak početi da se otima i da će ga izgrepsti. Čerč je
ležao potpuno miran. Isijavao je tu tupu toplinu i prljavi smrad. Posmatrao je
Luisovo lice, kao da može da mu čita misli.
Otvorio je vrata i bacio mačka u garažu, možda malo pregrubo. “Idi“,
rekao je. “Ubij još jednog miša ili nešto drugo.“
Čerč se nespretno dočekao. Bedra su mu zadrhtala i popustila. Luisu se
činilo da ga gleda s puno zelene, ružne mržnje. Pijano se odgegao i nestao.
Pobogu, Džade, pomislio je. Voleo bih da si ćutao.
Prišao je sudoperi i temeljito izribao šake i podlaktice, kao da se
sprema za operaciju. Činiš to zato što ovlada tobom… izmišljaš razloge…
liče na dobre razloge… ali uglavnom to činiš zato što, kad jednom odeš
gore, nađeš svoje mesto, odonda mu pripadaš… zbog toga izmišljaš
najmiomirisnije razloge na svetu.
Ne, nije mogao da krivi Džada. Otišao je tamo svojevoljno. Nije mogao
da krivi Džada.
Zavrnuo je slavinu i počeo da briše šake i ruke. Prestao je da ih trlja.
Gledao je pravo ispred sebe, na majušni deo noći uokviren prozorom iznad
sudopere.
Znači li da je to i moje mesto? Da i meni pripada?
Ne. Ne ako to ne želim.
Vratio je peškir na mesto i otišao na sprat.

***

Rejčel je bila u krevetu. Navukla je pokrivač do brade. Gejdž je ležao kraj

nje. Molećivo je pogledala Luisa. “Neće ti smetati, dušice? Samo večeras?
Biću mirnija ako bude pored mene. Tako je vreo.“
“Neće“, reče Luis. “Nema problema. Razvući ću trosed u prizemlju.”
“Zaista ti ne smeta?“
“Ne. Gejdžu će odgovarati, a tebi će biti lakše.“ Osmehnuo se. “Zakačićeš
njegov virus. To mogu da ti garantujem. Ne verujem da ćeš se zbog toga
predomisliti, zar ne?“
Uzvratila mu je osmehom i odmahnula glavom. “Zašto je Eli dizala
dževu?“
“Zbog Čerča. Htela je da ga odnesem iz njene sobe.“

BD4Y
balkandownload.org

“Eli je tražila da odneseš Čerca iz njene sobe? To je novost.“

“Jeste“, složio se Luis i dodao, “Kaže da gadno miriše. Zbilja se malo
oseća. Možda se valjao po nekoj nečisti.“
“Šteta“, reče Rejčel. Okrenula se na stranu. “Sigurna sam da joj je Čerč
nedostajao koliko i ti meni.“
“Uh, uh“, reče Luis. Nežno ju je poljubio u usta. “Spavaj, dušo.“
“Volim te, Lu. Drago mi je što sam se vratila kući. Žao mi je zbog kauča.”
“Nema veze“, reče Luis. Ugasio je svetio.

***

U prizemlju je razvukao trosed. Provešće noć na tankom madracu, sa šipkom

ispod leđa. Krevet je imao posteljinu. Neće morati da počinje od nule. Uzeo
je dva ćebeta s gornje police ormana u hodniku. Rasprostro ih je po krevetu u
počeo da se skida. Zastao je.
Misliš da je Čerč ponovo ušao u kuću? Dobro. Prošetaj se i pogledaj.
Kao što si rekao Rejčel, neće ti škoditi. Moglo bi ti pomoći. Nećeš zakačiti
virus dok budeš proveravao da li su sva vrata zaključana.
Obišao je čitavo prizemlje. Proverio je vrata i prozore. Sve je dobro
zatvorio. Nije naišao na Čerča.
“Eto“, rekao je. “Da vidimo kako ćeš se večeras uvući u kuću, glupi
mačku.“ Poželeo je Čerču da mu se muda smrznu, iako ih nije imao.
Ugasio je svetla i otišao u krevet. Šipka ga je gotovo odmah nažuljala.
Mislio je da će probdeti tu noć, ali je ipak zaspao. Usnio je, ležeći postrance
na rezervnom krevetu. Kad se probudio, bio je…
… na groblju iza Groblja kućnih ljubimaca. Bio je sam. Ovog puta je
svojeručno ubio Čerča i odlučio da ga iz nekog razloga po drugi put vrati u
život. Bog te pita zašto je to učinio. Luis nije znao. Ovog puta ga je dublje
zakopao, da mačak ne bi mogao da prokopa put iz groba. Čuo je kako
životinja plače ispod zemlje. Zvučala je kao uplakano dete. Plač je prolazio
kroz pore u zemlji, kroz kamenito meso. Osećao je zvuk i miris, taj grozni
slatkasti miris truleži i propadanja. Grudi su mu otežale od udisanja kužnih
isparenja.
Plakanje… plakanje…
… plakanje se nastavilo…
… i neka težina ga je pritiskala na grudima.

BD4Y
balkandownload.org

“Luise!“ To je bila Rejčel. Zvučala je uznemireno. “Luise, možeš li da

dođeš?“
Zvučala je i više nego uznemireno. Zvučala je uplašeno. Gejdž je
očajnički plakao. Krkljao je.
Otvorio je oči i suočio se s Čerčovim zelenkastožutim očima. Bile su na
desetak centimetara od njegovih. Mačak mu je bio na grudima. Svio se na
njima kao stvorenje iz bapskih priča o kradljivcima daha. Smrad se širio od
njega u sporim, otrovnim talasima. Čuo je kako prede.
Ispustio je krik gađenja i iznenađenja. Ispružio je obe ruke u primitivnom
gestu odbijanja. Čerč je pao s kreveta. Udario je postrance o tie. Odgegao se
trapavim koracima.
Isuse! Isuse! Bilo je na meni! O bože, bilo je na mojim grudima!
Ne bi osećao ovoliko gađenje ni da se probudio s paukom u ustima.
Pomislio je da će povratiti.
“Luis!“
Odgurnuo je ćebad sa sebe. Zateturao se prema stepenicama. Slaba
svetlost prosipala se iz njihove dnevne sobe. Rejčel je stajala na vrhu
stepenica u spavaćici.
“Luise, ponovo povraća… davi se… bojim se.“
“Stižem“, rekao je. Peo se stepenicima razmišljajući: Ušlo je u kuću.
Nekako je ušlo u kuću. Verovatno kroz podrum. Možda je neki podrumski
prozor polomljen. U stvari, neki prozor mora biti polomljen tamo dole.
Proveriću ih sutra, kad se vratim kući, Dođavola, proveriću ih pre nego što
odem na posao. Ja ću…
Gejdž je prestao da plače. Zloslutno je zakrkljao, kao da se davi.
“Luise!“, vrisnula je Rejčel.
Luis se kretao veoma brzo. Gejdž je ležao postrance. Povraćka mu je
curkala iz usta na stari peškir koji je Rejčel raširila kraj njega. Povraćao je,
ali nedovoljno. Većina je ostajala u njemu. Dečačićevo crveno lice ukazivalo
je da se guši.
Obuhvatio ga je ispod ruku. Kao izdaleka bio je svestan vreline
sinovljevog tela ispod pidžamice. Posadio ga je na ramena, kao da hoće da
mu pomogne da podrigne. Zatim se trgao unazad i povukao dete za sobom.
Gejdžov vrat je pucnuo kao bič. Detence je ispustilo glasan zvuk, koji nije bio
čisto podrigivanje. Čudesna grudva gotovo čvrste povraćke izletela mu je iz
usta. Rasula se po podu i ormanu. Gejdž je nastavio da plače. Čisti i jasni
BD4Y
balkandownload.org

pisak bio je prava muzika za Luisove uši. Da bi tako plakao, morao je imati
neometan dotok kiseonika.
Rejčelina kolena su popustila. Sručila se na pod i zarila lice u šake.
Nekontrolisano je drhtala. “Zamalo što nije umro? Imam li pravo, Luise?
Zamalo što se nije za-za-za… o, moj bože…“
Luis je šetao okolo sa sinom u naručju. Plač se sveo na jecaje. Znao je da
će uskoro zaspati.
“Šanse su bile pedeset prema jedan da bi se i sam oslobodio povraćke,
Rejčel. Samo sam mu pomogao.“
“Bio je blizu“, rekla je. Pogledala ga je izbečenim očima punim neverice i
zaprepašćenja. “Luise, bio je blizu!“
Najedanput se setio njene vike u suncem ispunjenoj kuhinji: On neće
umreti, ovde niko neće umreti.
“Dušice“, reče Luis, “svi smo blizu. Uvek.“

***

Rejčel mu je rekla da je mleko sigurno pokrenulo novi ciklus povraćanja.

Gejdž se probudio oko ponoći, jedan sat nakon što je Luis otišao na spavanje.
Probudio se s gladnim plačem. Dala mu je bočicu. Zadremala je dok je
coktao. Jedan sat kasnije počelo je gušenje.
Luis je rekao da mu više ne daje mleka. Rejčel se krotko složila. Nema
više mleka.
Luis se u petnaest do dva vratio u prizemlje. Četvrt sata je lovio mačka.
Odškrinuta vrata između kuhinje i podruma potvrdila su njegove sumnje.
Mačak se najverovatnije podigao na šapice i udarao po ivici reze dok se vrata
nisu otvorila. Dobar trik, pomislio je Luis. Neće dozvoliti Čerču da nastavi
da ga upražnjava. I podrumska vrata imaju bravu. Čerč je dremao ispod peći.
Bez cifranja ga je izbacio na ulazna vrata. Pažljivo je zatvorio vrata podruma,
a onda se zaputio ka trosedu.
Ovog puta ih je zaključao.

BD4Y
balkandownload.org

29

Gejdžova temperatura ujutru je bila gotovo normalna. Bio je dobro

raspoložen. Samo su ispucali obrazi svedočili o sinoćnjim nevoljama.
Besmisleno brbljanje se za samo nedelju dana premetnulo u nezaustavljivi
vodopad reći. Podražavao je gotovo sve što bi čuo. “Sranje“ je bila Elina
najomiljenija reč.
“Kaži sranje, Gejdže“, rekla mu je preko činije ovsene kaše.
“Slanje-Gejdže“, sa zadovoljstvom je odgovorio mlađi brat preko činije
čokoladnih medvedića. Luis mu je dozvoljavao da ih jede, ali s malo šećera.
Izgledalo je da dečačić njima pere kosu, umesto da ih jede.
Eli se zakikotala.
“Kaži prdež, Gejdže“, rekla je.
“Pdez-Gejdže“, reče dečačić. Cerio se s hranom razmazanom preko usta.
“Pdez-slanje.“
Eli i Luis su se istovremeno nasmejali. Nisu mogli da se suzdrže.
Rejčel nije bila toliko oduševljena. “Bilo je previše vulgarnog govora za
ovo jutro“, rekla je dok je dodavala Luisu jaja.
“Pdez-slanje-pdez-slanje“, veselo je ponavljao Gejdž. Eli se kikotala u
šake. Rejčeline usne su se blago zgrčile. Luis je pomislio da izgleda sto posto
bolje, iako sinoć nije ni trenula. Izgledala je tako uglavnom zahvaljujući
olakšanju. Gejdžu je bilo bolje. Vratila se kući. balkandownload.org - forster
“Ne pričaj takve stvari, Gejdže“, prekorila je sinčića.
“Lepo“, reče Gejdž za pramenu. Odmah zatim je ispovratio sve što je
pojeo u činiju.
“Uh, al’ je gadno!“ vrisnula je Eli i zbrisala sa stola.
Luis više nije mogao da se suzdržava. Bio je bespomoćan pred lavinom
smeha. Smejao se do suza. Plakao je, smejući se. Rejčel i Gejdž su zurili u
njega, kao da je poludeo.
Ne, mogao je da im kaže. Bio sam lud, ali mi je sad dobro. Zaista mislim
da mi je dobro.
Nije znao da lije gotovo ili ne, ali je osećao da jeste. Možda je to
dovoljno. Bilo je, za neko vreme.

BD4Y
balkandownload.org

30

Virus je nedelju dana mrcvario Gejdža. Zatim se povukao. Nedelju dana

kasnije dobio je bronhitis. I Eli ga je zakačila, a zatim i Rejčel. Sve troje su
pred Božić išli okolo i krkljali kao ostareli lovački psi. Luis se izvukao.
Rejčel mu je, po svoj prilici, to zamerala.
Poslednja nedelja univerzitetskih predavanja bila je veoma zahtevni
period za Luisa, Štiva, Surendru i Čarltonovu. Nije bilo gripa - bar ne još -
ali je bilo veoma mnogo slučajeva bronhitisa, nekoliko mononukleoza i lakših
upala pluća. Dve nedelje pre božićnog raspusta zabrinuti studenti iz bratstva
doveli su šestoricu pijanih i ozleđenih drugova. Gužva i zbrka u ambulanti
načas su podsetili na Paskauov slučaj. Šest mlađanih budala natakarilo se na
sanke srednje veličine (Luis je saznao da je šesti sedeo na ramenima visokog
momka). Spustili su se niz brdo iznad elektrane. Divna ideja, nema šta. Nije
sve išlo po planu. Sanke su, nakon što su ubrzale, skrenule s planiranog kursa
i tresnule u top iz Građanskog rata. Pogibeljni spust završio se s dve
slomljene ruke, slomljenim zglobom, sedam slomljenih rebara, potresom
mozga i velikim brojem kontuzija. Samo je klinac koji se vozio na leđima
dugajlije prošao bez ogrebotine. Ovaj srećković je, kad su sanke udarile u
top, poleteo i pao glavom napred na gomilu snega. Zbrinjavanje pijane rulje
nije bio zabavan posao. Luis je nemilice šibao momke pogrdama dok ih je
zašivao i previjao. Zurio je u njihove ženice. Ponovo se nasmejao do suza dok
je prepričavao događaj Rejčel. Čudno ga je posmatrala. Nije shvatala šta je
toliko smešno u toj priči. Luis pak nije mogao da joj kaže da je to bila glupa
nesreća i da je bilo mnogo povređenih, ali da su svi učesnici izašli iz
ambulante na svojim nogama. Njegov smeh je bio rezultat olakšanja, ali i
odraz trijumfa. Danas je izvojevao pobedu.
Bronhitis od kog je ostatak porodice patio počeo je da jenjava oko
šesnaestog decembra, početkom raspusta u Elinoj školi. Spremali su se za
proslavu srećnog i staromodnog seoskog Božića. Kuća u Severnom Ladlouu,
koja je izgledala tako strano kad su u avgustu skrenuli na prilazni put (strano i
čak neprijateljski, kad se Eli posekla i kad je Gejdža ujela pčela), u
međuvremenu je postala njihov topli dom.
Luis i Rejčel su se za Badnje veče, kad su dečica zaspala, spustili niz
stepenice, s potkrovlja, kao lopovi, s puno šarenih kutija u rukama. Nosili su
BD4Y
balkandownload.org

komplet automobilčića za Gejdža, koji tek što je otkrio njihove čari, Barbiku i
Kena za Eli, preveliki tricikl, odeću za lutke, igračku šporet sa sijalicom u
rerni, i druge stvari.
Sedeli su jedno pored drugog, u svetlosti s jelke i pakovali poklone.
Rejčel je nosila svilenu pidžamu, a Luis noćnu košulju. Nije mogao da se seti
prijatnije večeri. Vatra je gorela u kaminu. Povremeno bi bacili novu vrbovu
cepanicu na ognjište.
Vinston Čerčil se jednom očešao o Luisa. Odgurnuo je mačka od sebe, s
gotovo nesvesnim gađenjem - taj miris. Kasnije je video kako Čerč pokušava
da se skrasi pored Rejčeline noge. I ona ga je gurnula s nervoznim: “Pis!“
Gledao je kako njegova supruga trenutak kasnije trlja dlan o svilenkastu
butinu. Tako je postupala nakon što bi pipnula nešto gadno ili prljavo. Ne bi
se reklo da je bila svesna svoje reakcije.
Čerč se odgegao do zidanog kamina. Stropoštao se ispred vatre, bez imalo
elegancije. Izgledalo je da mačak nema ni trunke gracioznosti. Izgubio ju je
one noći koje Luis nije hteo da se seća. Izgubio je još nešto. Luis je bio
svestan toga, ali mu je trebalo mesec dana da bi razabrao o čemu se radi.
Mačak je prestao da prede. Nekad je to činio veoma glasno, pogotovo u snu.
Ponekad je morao da ustane i zatvori Elina vrata da bi mogao da zaspi.
Mačak je sad spavao kao zaklan. Kao mrtvac.
Ne, podsetio je sebe, postoji odstupanje od tog pravila. One noći kad se
probudio na trosedu, sa sklupčanim Čerčom kao smrdljivim ćebetom na
grudima… Čerč je te večeri preo. Bolje reći, proizvodio je neke zvuke.
Ali, kao što je Džad Krandal znao - ili pretpostavljao - nije sve bilo loše.
Luis je pronašao polomljeni prozor u podrumu, iza peći. Popravio ga je i
uštedeo nešto skupog lož-ulja. Dugovao je neku zahvalnost Čerču zato što mu
je skrenuo pažnju na slomljeno staklo, koje inače ne bi otkrio nedeljama -
možda mesecima.
Istina je da Eli više nije htela da Čerč spava s njom. Ponekad bi mu, dok
je gledala televiziju, dozvoljavala da joj skoči na krilo i tu zaspi. Najčešće bi
ga, pomislio je dok je sklapao betocikl, gurnula na pod posle nekoliko minuta,
govoreći: “Beži, Čerč, smrdiš!“ Ali hranila ga je redovno i s ljubavlju. Gejdž
bi ponekad cimnuo starog Čerča za rep… Činio je to više u znak naklonosti
nego iz zlobe. Ličio je na sićušnog kaluđera koji poteže krzneni konopac
zvona. Čerč bi se, kad god bi se to desilo, lenjo zavukao pod radijator, gde
Gejdž nije mogao da ga dohvati.
BD4Y
balkandownload.org

Možda bi primetili više razlika da se to desilo psu, pomislio je Luis.

Mačke su prokleto nezavisne životinje, nezavisne i čudne. Nije ga
iznenađivalo što su stare egipatske kraljice i faraoni mumificirali svoje mačke
da bi im pravile društvo u trouglastim grobnicama. Mislili su da će im
poslužiti kao duhovni vodiči do sledećeg sveta. Mačke su neobična stvorenja.
“Kako ti ide s tim betociklom, poglavice?“
Pokazao je sklopljeni model. “Ta-dam!“
Rejčel je pokazala na torbu s tri-četiri plastične drangulije. “A šta one
predstavljaju?“
“To je višak delova“, reče Luis sa osmehom krivca.
“Bolje bi ti bilo da si u pravu, da dete ne slomi vrat na tom čudu.“
; “To se neće desiti pre dvanaeste“, zlobno će Luis, “kad bude zatražila
novi skejtbord.“
Zacvilela je. “Nemoj, doco. Imaš li dušu!“
Ustao je, stavio ruke iza leđa i izvio se u leđima. Kičma mu je krenula.
“Završio sam s igračkama.“
“Sve su sklopljene. Sećaš li se prošle godine?“ Zakikotala se. Luis se
osmehnuo. Prošle godine je gotovo sve što su kupili bilo na sklapanje. Radili
su sve do četiri ujutru. Probudili su se mrzovoljni i nervozni. Eli je do sredine
božičnog popodneva zaključila da su kutije zabavnije od igračaka.
“Al’ su gadne!“, reče Luis. Imitirao je kćer.
“Dobićeš poklon ranije“, rekla je Rejčel, “ako odmah pođeš u krevet.“
“Ženo“, reče Luis, uzdigavši se do pune visine, “nudiš mi ono što mi
ionako pripada.“
“Samo ti sanjaj“, rekla je, nasmejavši se kroz prste. U tom trenutku je
zapanjujuće ličila na Eli… i Gejdža.
“Samo trenutak“, rekao je. “Moram da uradim još nešto.“ Požurio je do
ormana u prednjem hodniku i doneo čizmu. Sklonio je ogradicu ispred
umiruće vatre u kaminu.
“Luise, šta to…“
“Videćeš.“
Vatra na levoj strani kamina je zgasla, ostavivši debelu naslagu mekog,
sivog pepela. Utisnuo je čizmu u njega, ostavivši duboki trag. Zatim ju je
pritisnuo na cigle u unutrašnjosti kamina. Ostavio je vidljiv otisak na njima.
“Eto“, rekao je, nakon što je vratio čizmu u orman. “Da li ti se sviđa?“
Rejčel se ponovo zakikotala. “Luise, Eli će pobenavitil“
BD4Y
balkandownload.org

Eli je pre dve nedelje načula uznemirujuću glasinu u školi, da roditelji

stoje iza Božić Bate. Prilično mršavi Božić Bata u Bangorskom trgovačkom
centru pojačao je njenu sumnju. Eli ga je videla u restoranu. Sedeo je na
barskoj stolici i sklonio bradu u stranu da bi pojeo čizburger. Silno se
zabrinula (čizburger je tu igrao veću ulogu od lažne brade), uprkos
Rejčelinom uveravanju da su Božić Bate iz radnji samo “pomoćnici“, koje
šalje pravi Božić Bata zato što je previše zauzet sastavljanjem spiskova
poklona i čitanjem dečjih pisama na severu da bi se muvao po svetu po
kojekakvim priredbama.
Luis je pažljivo vratio ogradicu na mesto. Ostavio je dva jasna traga
čizme u kaminu, jedan u pepelu i drugi u ognjištu. Bili su okrenuti jelci, kao
da je Božić Bata doskočio na jednu nogu i odmah krenuo da ostavi poklone
namenjene Kridovima. Varka je bila savršena, izuzev jedne sitnice. Obe noge
bile su leve… Luis je sumnjao da će njegova kći u ovom uzrastu biti toliko
analitična.
“Volim te, Luise Kride“, rekla je Rejčel pre nego što ga je poljubila.
“Udala si se za pobednika, mala“, reče Luis sa širokim osmehom. “Drži se
mene pa ćeš daleko dogurati u šou-biznisu.“
Krenuli su ka stepenicama. Pokazao je na sto za karte koji je Eli postavila
ispred televizora. Na njemu su bili ovseni kolačići, dva čokoladna, kao i
konzerva piva. ZA TEBE, BATO, napisala je krupnim slovima. “Hoćeš li
ovsene ili čokoladne?“
“Ja ću čokoladne“, rekla je i pojela jedan. Luis se odlučio za pivo.
“Ako ga popijem ovako kasno, zaboleće me stomak“, rekao je.
“Sereš“, odvratila je raspoloženo. “Požuri, doco.“
Spustio je konzervu piva. Dohvatio se za džep noćne košulje, kao da je
nešto zaboravio - iako je čitave večeri bio svestan težine paketića.
“Izvoli“, rekao je. “Ovo je za tebe. Možeš odmah da ga otvoriš. Ponoć je
prošla, srećan Božić, mala!“
Okretala je kutijicu zamotanu u srebrnkasti papir i vezanu širokom plavom
trakom. “Šta je ovo, Luise?“
Slegnuo je ramenima. “Sapun ili uzorak šampona. Nisam siguran.“
Otvorila je poklončić na stepenicama. Videla je kutijicu iz Tifanija i
ciknula. Podigla je pamuk i zastala razjapljenih usta.
“Pa?“, zabrinuto je pitao. Bio je nervozan, pošto joj nikad nije kupovao
nakit. “Da li ti se dopada?“
BD4Y
balkandownload.org

Uzela je zlatni lančić. Raširila ga je preko prstiju. Prinela je majušni safir

svetlosti. Lenjo se obrtao. Činilo se da seje hladne plave zrake svetlosti po
prostoriji.
“O, Luise, baš je divan…“ Video je da plače. Bio je dirnut i zabrinut.
“Mala, nemoj to da radiš. Stavi ga oko vrata.“
“Luise, ne možemo da priuštimo… ne možeš da priuštiš…“
“Psst“, rekao je. “Uštedeo sam nešto para od poslednjeg Božića… i nije
toliko skup.“
“Koliko košta?“
“Nikad ti to neću reći. Vojska kineskih mučitelja ne bi mogla da izvuče taj
podatak iz mene. Dve hiljade dolara.“
“Dve hiljade…“ Zagrlila ga je tako iznenada i čvrsto da je zamalo pao niz
stepenice. “Ti si lud!“
“Stavi ga da vidimo kako ti stoji“, ponovio je.
Poslušala ga je. Pomogao joj je oko kopče. Okrenula se ka njemu. “Hoću
da se popnem i da se ogledam. Htela bih da se udesim.“
“Samo se ti udešavaj“, rekao je. “Ja ću izbaciti mačka i pogasiti svetla.“
“Kad to obavimo“, rekla je, gledajući ga pravo u oči, “želim da skinem
sve izuzev ovoga.“
“U tom slučaju, požuri s udešavanjem“, reče Luis. Nasmejala se.
Zgrabio je Čerča. Obavio ga je oko ruke. U poslednje vreme je batalio
metlu. Pretpostavljao je da se, uprkos svemu, gotovo navikao na mačka.
Krenuo je ka vratima. Usput je gasio svetla. Struja hladnog vazduha
zagolicala mu je članke kad je otvorio vrata između kuhinje i garaže.
“Želim ti srećan Božić, Če…“
Ućutao se. Mrtva vrana ležala je na otiraču. Glava joj je bila unakažena, a
jedno krilo otkinuto. Ležalo je pored tela kao izgorelo parče papira. Čerč se
izmigoljio iz Luisovih ruku i počeo živahno da njuška smrznutu lešinu. Gledao
je kako mačak nasrće na ptičiji leš sa zabačenim ušima. Otkinuo je jedno
staklasto mlečno oko pre nego što je Luis skrenuo pogled.
Čerč ponovo napada, pomislio je zgroženi Luis. Okrenuo je glavu - ali
ne pre nego što je video krvavu, duboku rupu na mestu vraninog oka. Ovo
ne bi trebalo da me brine, ne bi trebalo. Viđao sam i mnogo gore stvari,
nego šta. Paskaua na primer. Paskauje bio gori, mnogo gori…
Nije mogao da se ne brine. Stomak mu se okrenuo. Topla plima
seksualnog uzbuđenja iznenada se povukla. Bože, ta ptica nije ništa manja
BD4Y
balkandownload.org

od njega. Sigurno ju je uhvatio zato što je bila neoprezna. Bila je veoma,

veoma neoprezna.
Ovaj krvavi nered mora biti počišćen. Nikome nije potreban takav poklon
u božićno jutro. On je odgovoran za ovo, zar ne? Naravno da jeste. On i niko
drugi. Prepoznao je to na podsvestan način kad je u večeri njihovog povratka
tobož slučajno oborio gume preko izmrcvarenog miša koga je Čerč ubio.
Tle muškog srca je kamenitije, Luise.
Misao je bila tako jasna, trodimenzionalna i glasna da se trznuo, kao da ju
je Džad upravo izgovorio iza njegovih leđa.
Muškarac uzgaja ono što može… i neguje to.
Čerč je i dalje pohlepno čučao iznad mrtve ptice. Obrađivao je drugo
krilo. Cimao ga je napred-nazad, napred-nazad, napred-nazad, uz zlokobno
šuškanje perja. Nikad se neće dići sa zemlje, Orvile. Tako je, Vilbure, jebena
ptica je mrtva kao pseće govance, mogli bismo njome nahraniti mačku, mogli
bismo…
Iznenada je šutnuo Čerča. Šutnuo ga je jako. Zadnje noge su mu se podigle
i pale. Odšetao je nakon što mu je dobacio još jedan od onih odurnih
žućkastozelenih pogleda. “Napaseš mi ga se!“, prosiktao je Luis, gledajući
stvorenje. Samom sebi je zvučao kao mačak.
“Luise?“, Rejčel ga je tiho pozvala iz spavaće sobe. “Dolaziš li u
krevet?“
“Stižem!“, odvratio je. Ali prvo moram da se pobrinem za ovaj rusvaj,
Rejčel. Moram, zato što je to moj rusvaj. Pipajući, tragao je za prekidačem
za svetio. Vratio se do ormarića ispod kuhinjske sudopere i uzeo zelenu kesu
za đubre. Odneo je kesu u garažu i skinuo ašov s klina na zidu. Strpao je
iskasapljenu vranu u kesu. Zatim je pokupio otkinuto krilo. Ubacio je i njega u
kesu. Vezao je čvor na vrhu kese i bacio je u kantu s druge strane automobila.
Članci su mu utrnuli, kad je završio posao.
Čerč je stajao pored garažnih vrata. Luis je preteći zamahnuo ašovom na
mačka, koji je nestao kao crna voda.

***

Rejčel je ležala na krevetu u spavaćoj sobi. Na sebi, u skladu s obećanjem,

nije imala ničeg izuzev.., safira na zlatnom lančiću. Lenjo se osmehnula. “Šta
te je toliko zadržalo, poglavice?“

BD4Y
balkandownload.org

“Sijalica iznad sudopere prestala je da radi“, reče Luis. “Morao sam da je

zamenim.“
“Dođi ovamo“, rekla je. Nije ga cimnula za ruku, već ga je blago privukla
sebi. “On zna da li si spavao“, tiho je zapevala. Usne su joj se svile u jedva
vidljivi osmeh. “On zna da li si budan… dragi moj Luise, šta je ovo?“
“Nešto što se upravo probudilo“, reče Luis dok je skidao noćnu košulju.
“Možda bismo mogli da vidimo da li možemo da ga uspavamo, pre nego što
dođe Božić Bata. Šta misliš?“
Podigla se na lakat. Osetio je njen topli, slatki dah.
“On zna ko je bio dobar, a ko nije… zato budi dobar… za boga miloga…
Da li si bio dobar dečak, Luise?“
“Mislim da jesam“, rekao je. Glas mu je lagano drhtao.
“Da vidimo da li ti je ukus tako dobar kao što izgledaš“, rekla je.

***

Seks je bio dobar. Luis ovog puta nije brzo usnio kao obično kad je seks
dobar - tad bi odmah zaspao pomiren sa sobom, suprugom, životom. Ležao je
u tami bežičnog jutra, osluškivao Rejčelino sporo i duboko disanje i mislio na
mrtvu pticu na kućnom pragu - Čerčov božićni poklon njemu lično.
Doktore Kride, ne gubi iz vida da sam bio živ, da sam umro i da sam
ponovo živ. Opisao sam pun krug i došao ovamo da ti kažem da se s one
strane vraćaš s polomljenom pločom za predenje i željom za lovom. Ovde
sam da bih ti rekao da muškarac uzgaja ono što može… i neguje to. Ne
zaboravi na moje reći, doktore Kride. Ja sam deo onog što će tvoje srce sad
uzgajati. Imaš suprugu, ćerku i sina… i imaš mene. Ne zaboravi tajnu i
marljivo neguj svoj vrt.
U neko doba je zaspao.

BD4Y
balkandownload.org

31

Zima je prošla. Elina vera u Božić Batu bila je obnovljena - na izvesno vreme
- otiscima u kaminu. Gejdž je na divan način otvarao poklone. Često je
zastajao da bi gricnuo naročito slastan komad papira za pakovanje. I te godine
su oba deteta do sredine popodneva zaključila da su kutije zabavnije od
igračaka.
Krandalovi su svratili na novogodišnje veče, na Rejčelin punč s jajima.
Luis je uhvatio sebe da pregleda Normu izdaleka. Imala je bled i nekako
providan izraz, koji je i ranije viđao. Njegova baka bi rekla da je Norma
počela da kopni, što i nije bio tako loš izraz. Njene od artritisa natečene i
izobličene šake naglo su se prekrile staračkim pegama. Kosa joj se proredila.
Krandalovi su otišli kući oko deset. Kridovi su zajedno dočekali Novu godinu
pred televizorom. Norma je te večeri poslednji put ušla u njihovu kuću.
Vreme je na kratkom božićnom odmoru bilo toplo i kišovito. To mu je
odgovaralo zbog manjih troškova grejanja, ali je atmosfera bila depresivna i
mračna. Radio je po kući. Montirao je police za knjige i ormariće za suprugu.
Sklapao je model “poršea“ u radnoj sobi. Jedva je čekao da se 23. januara
vrati na univerzitet.
Grip je konačno stigao - prilično ozbiljna epidemija pogodila je
univerzitetsko naselje manje od nedelju dana posle početka prolećnog
semestra. Imao je pune ruke posla. Radio je po deset ili dvanaest časova
dnevno. Vraćao se kući potpuno iscrpljen, ali ne i nesrećan.
Topli period prekinuo se 29. januara, s urlikom. Počela je mećava,
praćena sedmodnevnim arktičkim temperaturama. Luis je pregledao slomljenu
ruku mladića koji se očajnički - i zaludno, po Luisovom mišljenju - nadao da
će tog proleća zaigrati bejzbol, kad je jedna od volonterki provirila u
ordinaciju i rekla da ga zove supruga.
Otišao je u svoju kancelariju da preuzme poziv. Rejčel je plakala. Odmah
se uznemirio. To je Eli, pomislio je. Pala je sa sanki i slomila ruku. Možda
je slomila lobanju. Setio se blesavih momaka iz studentskog bratstva i
njihovih sanki.
“Da nije neko od dece, Rejčel?“
“Nije, nije“, rekla je. Još jače se zaplakala. “Nije niko od dece. Norma je,
Lu. Norma Krandal. Jutros je umrla. Rekao mi je Džad, oko osam sati, odmah
BD4Y
balkandownload.org

posle doručka. Došao je da vidi da li si ovde. Rekla sam mu da si otišao pre

sat vremena. Izgledao je tako izgubljeno i ošamućeno, tako staro. Hvala bogu
što Eli nije bila kod kuće i što je Gejdž isuviše mali da bi shvatio…“
Luisu se čelo namreškalo. Uprkos strašnim vestima, pomislio je na Rejčel.
Njegov um je sezao, tragao za njom. Zato što se ponovilo. To nije bilo ništa
određeno. Radilo se o stavu po kom je smrt užasna tajna i o njihovoj dužnosti
da sklanjaju decu od nje, pogotovo decu. To ga je podsećalo na stav
viktorijanskih dama i gospode, ubeđenih da se prljava prizemna istina o
seksualnim odnosima mora čuvati od najmlađih.
“Gospode“, rekao je. “Da li je umrla od srca?“
“Ne znam“, rekla je. Više nije plakala, ali je njen glas bio promukao i
prigušen. “Možeš li da dođeš, Luise? Ti si njegov prijatelj. Mislim da si mu
potreban.“
Ti si njegov prijatelj.
To je tačno, pomislio je sa izvesnim iznenađenjem. Nisam očekivao da ću
se sprijateljiti s osamdesetogodišnjakom. Izgleda da jesam. Palo mu je na
pamet da je bolje da budu prijatelji, s obzirom na ono što dele. Zaključio je
da je Džad bio svestan te činjenice mnogo pre njega. Starac mu je pomogao u
nevolji. Luis je, uprkos svemu što se odonda dogodilo, uprkos miševima,
uprkos pticama, osećao da je starac doneo ispravnu odluku… ili, ako ne
ispravnu, bar samilosnu. Uradiće sve što može za njega. Biće mu desna ruka u
smrti njegove žene, ako to bude neophodno.
“Dolazim“, rekao je i prekinuo vezu.

BD4Y
balkandownload.org

32

Nije bio srčani udar. Umrla je od iznenadnog i verovatno bezbolnog izliva

krvi u mozak. Stiv Masterton rekao mu je da slobodno može da napusti radno
mesto kad ga je Luis pozvao tog popodneva i kad mu je objasnio šta se desilo.
“Bog ponekad okleva i odugovlači“, reče Stiv, “a ponekad samo upre
prstom u tebe i kaže da je vreme da zauvek okačiš kopačke o klin.“
Rejčel nije bila raspoložena za razgovor o smrti, niti je dozvolila Luisu da
je pominje.
Džad se držao onoliko dobro koliko je to bilo moguće, s obzirom na to da
je pokojnica šezdeset godina delila krevet i dom s njim. Luis je pronašao
starca - koji je tog dana izgledao kao osamdesettrogodišnjak - kako sedi za
kuhinjskim stolom, puši česterfild, ispija bocu piva i tupo zuri u dnevnu sobu.
Podigao je glavu kad je Luis ušao u kuću i rekao: “Pa, otišla je, Luise.“
Izgovorio je to tako jasnim i ravnim glasom da je Luis procenio da još nije do
kraja svario novost - da ga još nije tresnula punom snagom. Usne su mu se
micale. Pokrio je oči šakom. Luis mu je prišao. Obgrlio ga je jednom rukom.
Džad se rasplakao. Konačno ga je tresnulo. Vrlo dobro je razumeo šta se
dogodilo. Njegova supruga je umrla.
“To je dobro“, reče Luis. “Dobro je, Džade. Mislim da bi želela da pustiš
koju suzu za njom. Verovatno bi se naljutila na tebe ako ne bi.“ I on je
zaplakao. Džad ga je čvrsto zagrlio. Luis mu je uzvratio istom merom.
Starac je plakao najmanje deset minuta. Oluja je prošla. Luis je veoma
pažljivo slušao sve što mu je Džad tada rekao. Slušao ga je kao doktor i
prijatelj. Slušao ga je i tragao za nedoslednostima u starčevoj priči. Slušao ga
je da bi video da li obema nogama stoji na zemlji (nije morao da proverava
da li je ovde, zato što je Ladlou u Mejnu oduvek bilo jedino mesto za Džada
Krandala). Pre svega se trudio da uvreba pominjanje Norminog imena u
sadašnjem vremenu. Našao je malo ili nimalo znakova da Džad gubi kontakt
sa stvarnošću. Znao je da nije neuobičajeno da dve stare osobe povezane
bračnom zajednicom otputuju na onaj svet gotovo držeći se pod ruku, s
mesecom, nedeljom ili tek danom razmaka. Pretpostavljao je da šok, ili neka
duboka unutrašnja potreba da se stigne onaj koji je otputovao (ta misao mu se
ne bi javila pre Čerča; odonda su brojna shvatanja o duhovnim i natprirodnim
pojavama doživljavala tihi ali duboki preobražaj). Zaključio je da Džad
BD4Y
balkandownload.org

snažno tuguje, ali da je još pri sebi. U njemu nije bilo one providne krhkosti
koja je okruživala Normu one novogodišnje večeri kad su sedeli u dnevnoj
sobi Kridovih, ispijajući punč s jajima.
Džad mu je doneo pivo iz frižidera, lica crvenog od plača.
“Malo je rano“, rekao je, “ali je sunce iznad katarke negde u svetu.
Okolnosti su…“
“Dovoljno si rekao“, prekinuo ga je Luis i otvorio pivo. Pogledao je
Džada. “Hoćemo li popiti u pomen na nju?“.
“Mogli bismo“, reče Džad. “Trebalo je da je vidiš u šesnaestoj, Luise,
kad se vraćala iz crkve s raskopčanom jaknom… oči bi ti iskočile. Mogla je
da natera đavola da se zakune da neće piti. Hvala dragom Bogu što to nikad
nije tražila od mene.“
Luis je klimnuo i malčice podigao pivo. “Za Normu“, rekao je. Kucnuli su
se bocama. Ponovo je plakao, ali se i osmehivao. Klimnuo je. “Da nađe mir,
negde gde neće biti jebenog artritisa.“
“Amin!“, reče Luis, pre nego što su nategli iz boca.

***

To je bio jedini put da je Luis video Džada kako pije preko granice blage
pripitosti. Čak ni tada nije se obeznanio. Pričao je. Sipao je tople uspomene i
anegdote, živopisne, jasne i pokatkad očaravajuće. Između pripovesti o
prošlosti nosio se sa sadašnjošću na zadivljujući način. Luis se pitao da li bi
bio upola tako dobar kad bi se Rejčel srušila na pod posle jutarnjeg grejpfruta
i činije kukuruznih pahuljica.
Džad je pozvao Pogrebni zavod “Brukings-Smit“ u Bangoru. Ugovorio je
sve što se moglo ugovoriti preko telefona. Dogovorio se da ih sutradan poseti
da bi se dogovorili o ostalim detaljima. Da, balsamovaće je. Biće u haljini
koju će on doneti; da, izabraće i doneti donji veš; ne, ne želi da joj pogrebnici
obuju posebne cipele koje se vezuju pozadi. Pitao je mogu li da joj operu
kosu. Oprala ju je prošlog ponedeljka uveče. Bila je prljava kad je umrla.
Slušao je sagovornika iz pogrebnog društva. Luis je, na osnovu šegrtovanja u
onom što pogrebnici zovu “tiho zanimanje“, znao da mu pogrebnik objašnjava
da je pranje i sređivanje kose deo osnovnog paketa usluga. Džad je klimnuo.
Zahvalio se sagovorniku i nastavio da sluša. Da, rekao je hoće da je
našminkaju, ali ne napadno. “Mrtva je i ljudi to znaju“, rekao je, pripalivši

BD4Y
balkandownload.org

česterfild. “Nema potrebe za preteranim naporima.“ Kovčeg će biti zatvoren

na pogrebu, autoritativno je saopštio direktoru. Biće otvoren i izložen dan pre
pogreba, u prostorijama pogrebnog društva. Sahraniće je na Maunt Houp
groblju, na parceli kupljenoj 1951. godine. Imao je papire u ruci. Izdiktirao je
broj parcele pogrebniku, da bi mogao da počne s pripremama: H-101. Luis je
kasnije saznao da će on počivati u H-102.
Prekinuo je vezu, zagledao se u Luisa i rekao: “Što se mene tiče, najlepše
groblje na svetu je u Bangoni. Uzmi još jedno pivo, ako želiš. Ovo će
potrajati.“
Luis htede da odbije - bio je malčice pripit - kad mu je groteskna slika
iskrsla pred očima: Džad vuče Normin leš na paganskoj nosiljci kroz šumu.
Ide ka mikmačkom groblju, iza Groblja kućnih ljubimaca.
Pomisao je imala učinak snažnog šamara. Bez reči je ustao i uzeo pivo iz
frižidera. Džad je klimnuo glavom i ponovo okrenuo brojčanik telefona.
Starac je do tri po podne, kad je Luis otišao kući po sendvič i činiju supe,
dobrano odmakao u organizaciji ženinog pogreba. Pretresao je problem sa
svih strana, kao čovek koji planira važnu večernju zabavu. Pozvao je
metodističku crkvu iz Severnog Ladloua, u kojoj će se obaviti pogrebna
ceremonija i upravu Maunt Houp groblja. Džad je znao da će ih pogrebnik iz
Brukings-Smita pozvati, ali je kontaktirao s njima obzirnosti radi. Malo
ožalošćenih bi se setilo tako nečeg… a još manji broj bi se odlučio da
preduzme sličan korak. Luis se zbog toga još više divio starcu. Kasnije je
pozvao malobrojne Normine preživele rođake. Pozvao je i svoje. Pronalazio
ih je u starom iskrzanom adresaru kožnih korica. Između poziva je cugao pivo,
prisećajući se prošlosti.
Luis je gajio veliko divljenje prema njemu… i ljubav?
Da, srce mu je potvrdilo. I ljubav.

***

Kad je Eli te noći sišla u pidžami po poljubac, pitala je oca da li će gospođa

Krandal otići u raj. Gotovo da je prošaptala pitanje, kao da je smatrala da je
bolje da ih niko ne čuje. Rejčel je bila u kuhinji. Pravila je pitu s piletinom,
koju će sutra odneti Džadu.
Na kući preko puta gorela su sva svetla. Na Džadovom prilaznom putu i s
obe strane Petnaestice bilo je mnogo parkiranih automobila. Pokojnica će

BD4Y
balkandownload.org

sutra biti izložena u pogrebnom zavodu. Ožalošćeni će moći da joj odaju

poštu. Ljudi su večeras posećivali Džada, da bi ga utešili najbolje što mogu,
da bi obnovili zajedničke uspomene i da bi mu pomogli da isprati Normu - na
ono što je Džad tog popodneva jednom nazvao izvidnicom. Ledeni februarski
vetar duvao je između dve kuće. Put je bio pokriven ledom. Nastupio je
najhladniji deo mejnske zime.
“Pa, stvarno ne znam, dušo“, reče Luis. Govorio je svojoj ćerki na krilu.
Na televizoru je bio dvoboj pištoljima. Ćutke su posmatrali kako se neki
čovek obrće i pada. Bio je neprijatno svestan da Eli verovatno zna đavolski
više o Ronaldu Makdonaldu, Spajdermenu i Burger kingu, nego o Mojsiju,
Isusu i Svetom.Pavlu. Bila je ćerka Jevrejke koja je zaboravila svoju veru i
nezainteresovanog metodiste. Pretpostavljao je da raspolaže samo
najneodređenijim idejama o duhovnom svetu. To nisu bili mitovi ili snovi, već
snovi o snovima. Kasno je za to, javila mu se pomisao. Ima samo pet godina,
ali je kasno za to. Isuse, kako se na tom polju brzo zakasni.
Morao je nešto da kaže pošto ga je Eli uporno posmatrala.
“Ljudi veruju u svakakve stvari kad je reč o onom što nam se dešava
posle smrti“, rekao je. “Neki misle da idemo u raj ili pakao, dok drugi veruju
da se ponovo rađamo kao deca…“
“Znam, to inkarnacija. Kao ono što se desilo Odri Rouz u onom filmu na
televiziji.“
“Nikad ne pominji da si ga gledala!“ Rejčel bi streho šlog ako bi makar i
pomislila da je Eli gledala Odri Rouz.
“Mari mi je pričala o njemu u školi“, reče Eli. Mari je bila Elina
samozvana najbolja prijateljica, neuhranjena, štrokava devojčica koja je uvek
izgledala kao neko ko je na ivici impetiga, tinee ili čak skorbuta. Luis i Rejčel
su iz sve snage ohrabrivali to prijateljstvo, ali mu je Rejčel jednom prilikom
poverila da posle svake posete te devojčice oseća potrebu da temeljito
pregleda Elinu glavu zbog gnjida i vašaka. Luis je sa osmehom klimnuo.
“Marina majka je pušta da gleda sve emisije.“ U toj tvrdnji je bilo
posredne kritike. Luis se pravio da je ne primećuje.
“To je reinkarnacija, ali verujem da si shvatila o čemu se radi. Katolici
veruju u raj i pakao, ali oni veruju i u postojanje mesta zvanog limbo i još
jednog koje se zove čistilište. Hinduisti i budisti veruju u nirvanu…“
Senka se pojavila na vratima trpezarije. To je bila Rejčel. Slušala je
njihov razgovor.
BD4Y
balkandownload.org

Luis je nastavio nešto sporijim tempom.

“Verovatno ima mnogo više ideja. Želim da ti kažem sledeće: niko ne zna
odgovor. Ljudi kažu da znaju, iako u stvari samo veruju u to, zato se i zovu
vernicima. Znaš li šta je vera?“
“Pa…“
“Sedimo u mojoj stolici“, nastavio je Luis. “Misliš li da će moja stolica i
sutra biti ovde?“
“Da, naravno.“
“U tom slučaju veruješ da će ovde biti. I ja verujem u to. Vera je ubeđenje
da nešto postoji i da će postojati. Da li si me razumela?“
“Jesam“, Eli je potvrdno klimnula.
“Ali mi ne znamo da li će ona biti ovde. Naposletku, neki ludi kradljivac
stolica mogao bi noćas provaliti u kuću i ukrasti stolicu, zar ne?“
Eli se zakikotala. Luis se osmehnuo.
“Mi samo verujemo da se tako nešto neće dogoditi. Vera je velika stvar.
Istinski religiozni ljudi misle da su vera i znanje jedno te isto, ali ja u to ne
verujem. Jednostavno, postoji previše različitih ideja. Ono što znamo je
sledeće: kad umremo, dešava se jedna od dve stvari. Naša duša i misli nekako
prežive iskustvo umiranja, ili ga ne prežive. Ako ga preživljavaju, to nam
otvara sve mogućnosti koje mogu. da ti padnu na pamet. Ako ga ne
preživljavaju, onda posle smrti samo kliznemo u stanje bez svesti. To je kraj.“
“Kao odlazak na spavanje?“
Odgovorio je posle kraćeg razmišljanja: “Mislim da to više liči na
uspavljivanje etrom.“
“U šta ti veruješ, tata?“
Senka na zidu se pomerila i umirila.
Najveći deo odraslog života - verovatno od koledža - verovao je da je
smrt kraj. Zatekao se pored mnogo umirućih ljudi i nikad nije osetio
proletanje metka duše pored sebe ka… ko zna čemu; da U mu se ova misao
javila i posle smrti Viktora Paskaua? Slagao se s predavačem psihologije,
koji je tvrdio da su svedočenja o iskustvima nakon smrti o kojima je pisano u
naučnim časopisima i koja su vulgarizovana u štampi verovatno poslednje
mentalno uporište pred jurišem smrti - i da se beskrajno dosetljivi ljudski um
bori protiv ludila do samog kraja, konstruišući iluziju besmrtnosti. Složio se s
poznanikom iz doma, koji je tokom celovečernjeg bdenja u drugoj godini u
Čikagu tvrdio da je Biblija sumnjivo puna čuda koja naglo i gotovo u
BD4Y
balkandownload.org

potpunosti nestaju u dobu razuma (“u potpunosti nestaju“ rekao je isprva, ali
se povukao za korak pred ostalima, koji su sa izvesnim autoritetom tvrdili da
još ima mnogo čudnih dešavanja, džepova neshvatljivog i neobjašnjivog u
svetu koji je postao uglavnom čisto i dobro osvetljeno mesto. Tu je Torinski
pokrov koji je preživeo sve pokušaje demistifikacije). “Znači da je Hrist
podigao Lazara iz mrtvih“, rekao je njegov poznanik - koji će postati visoko
cenjeni pedijatar na Dirnbornu u Mičigenu. “Nemam ništa protiv. Ako moram
da to progutam, progutaću. Hoću reći, primoran sam da kupim ideju da fetus
jednog blizanca ponekad proguta fetus drugog u materici, kao neki nerođeni
ljudožder, da bi dvadeset ili trideset godina kasnije pronašao zube u testisima
ili plućima kao dokaz onog što je učinio. Ako mogu da kupim to, mogu da
kupim sve živo. Ali želim da vidim umrlicu - kapirate šta hoću da kažem? Ne
dovodim u pitanje. Lazarov izlazak iz groba, ali bih želeo da vidim original
umrlice. Po tome sam sličan Tomi koji je rekao da će poverovati da se Isus
digao iz mrtvih samo ako bude gvirnuo kroz rupe od klinova i gurnuo ruku u
njegovu slabinu. Što se mene tiče, on je bio pravi lekar u tom čoporu, a ne
Luka.“
Ne, nikada nije verovao u preživljavanje. Nije do Čerča.
“Verujem da nastavljamo“, polako je rekao svojoj kćeri. “Ali ne mogu da
ti kažem kako to izgleda. Možda je za svakog čoveka to iskustvo drugačije.
Možda tad dobiješ baš ono u šta si čitavog života verovala. Ali verujem da
nastavljamo i verujem da je gospođa Krandal verovatno negde gde može biti
srećna.“
“Veruješ u to“, reče Eli. To nije bilo pitanje. Govorila je s primetnim
strahopoštovanjem.
Osmehnuo se. Pored zadovoljstva osetio je i nešto stida. “Pretpostavljam
da je tako. Verujem i da je vreme da odeš u krevet. U stvari, prošlo je pre
deset minuta.“
Dva puta ju je poljubio, u usne i nos.
“Misliš li da i životinje nastavljaju?“
“Da“, rekao je, bez razmišljanja. Zamalo što nije dodao: naročito mačke.
Reći su mu zadrhtale na usnama. Učinilo mu se da mu je koža siva i hladna.
“Dobro“, rekla je i skliznula s njegovog krila. “Idem da poljubim mamu.“
“Samo napred.“
Gledao je za njom. Na vratima trpezarije okrenula se i rekla: “Prošli put
sam glupo reagovala zbog Čerča. Nije trebalo onoliko da plačem, zar ne?“
BD4Y
balkandownload.org

“Ne, dušice“, rekao je. “Mislim da nisi glupo reagovala.“

“Ako sad umre, podneću to“, rekla je. Činilo se da razmišlja o onom što je
upravo rekla, kao da je blago zapanjena sopstvenim rečima. Nastavila je kao
da želi da istakne da se slaže sa sobom: “Sigurna sam da ću podneti.“
Potražila je majku. “

***

Rejčel mu je kasnije rekla u krevetu: “Čula sam šta si govorio s njom.“

“I ne slažeš se?“, pitao je. Odlučio je da je možda najbolje da isteraju to
na čistac, ako Rejčel tako želi.
“Ne“, nastavila je sa za nju nesvojstvenim oklevanjem. “Ne, Luise, nije
tako. Samo sam se… uplašila. Znaš kakva sam. Branim se kad se uplašim.“
Nije mogao da se seti kad je čuo da govori s tolikim naporom. Odlučio je
da bude oprezniji nego s Eli te večeri. Gazio je po minskom polju.
“Od čega se plašiš? Od umiranja?“
“Ne plašim se za sebe. I ne razmišljam o tome… ne više. U detinjstvu me
je to mnogo opterećivalo. Provela sam mnogo besanih noći. Sanjala sam
monstrume koji dolaze da me pojedu u postelji. I sva čudovišta su Učila na
moju sestru Zeldu.“
Da, pomislio je Luis. Tu smo; konačno, posle toliko godina braka, tu
smo.
“Ne govoriš često o njoj“, rekao je.
Sa osmehom ga je pomilovala po licu. “Tako si pažljiv, Luise. Nikad ne
govorim o njoj. Trudim se i da ne razmišljam o njoj.“
“Pretpostavljao sam da imaš svojih razloga za to.“
“Imam ih. Imam.“
Ućutala se, razmišljajući.
“Znam da je umrla… od kičmenog meningitisa…“
“Od kičmenog meningitisa“, ponovila je. “U kući više nema njenih
fotografija.“
“Video sam fotografiju devojčice u radnoj sobi tvoga oca…“
“U njegovoj radnoj sobi, kažeš. Imaš pravo, zaboravila sam na nju.
Mislim da mama i dalje nosi jednu u novčaniku. Bila je dve godine starija od
mene. Razbolela se… bila je u spavaćoj sobi u zadnjem delu kuće… smestili
su je u nju kao prljavu tajnu, Luise. Umirala je tamo. Moja sestra je umrla u

BD4Y
balkandownload.org

spavaćoj sobi u zadnjem delu kuće. To i jeste bila, prljava tajna - uvek je bila
prljava tajna!“
Slomila se u potpunosti. Luis se zabrinuo kad je u sve glasnijim jecajima
prepoznao predznak histerije. Uhvatio ju je za rame. Odmakla se od njega čim
ju je dodirnuo. Spavaćica je šaptala pod njegovim prstima.
“Rejčel… mala… nemoj…“
“Ne govori mi to“, rekla je. “Ne ućutkuj me. Na jedvite jade sam sakupila
snagu da ovo ispričam. Ne želim da ikad više progovorim o tome. Noćas
verovatno neću ni trenuti.“
“Da li je bilo strašno?“, pitao je, iako je znao odgovor. Toliko toga je
objašnjavao. Slutnje i nepovezane činjenice složile su se u trenu u njegovom
umu. Sinulo mu je da nikad nije prisustvovala sahrani s njim. Nije otišla na
sahranu Ala Loka, studenta medicine koji je poginuo kad je motociklom
udario u gradski autobus. Al je bio stalni gost u njihovom stanu, Rejčel ga je
volela, ali nije otišla na njegovu sahranu.
Tog dana se razbolela, iznenada se setio. Dobila je ozbiljni grip, ili
nešto slično. Sutradan se dobro osećala.
Posle sahrane se dobro osećala, ispravio se. Još onda je posumnjao da
su zdravstvene tegobe bila psihosomatske prirode.
“Bilo je strašno. Gore nego što možeš da zamisliš. Gledali smo kako se iz
dana u dan degeneriše. I niko nije mogao ništa da učini. Trpela je strahovite
bolove. Telo joj se smežuralo… uvlačilo u sebe… ramena su se podigla, a
lice svenulo, dok nije počelo da liči na masku. Ruke su joj podsećale na
ptičje noge. Ponekad sam morala da je hranim. Mrzela sam to, ali se nikad
nisam pobunila. Počeli su da joj daju narkotike kad joj se bol pogoršao.
Isprva su bili blagi, a zatim sve jači. Na kraju je dobijala one od kojih bi
ostala narkoman da je preživela. Ali svi su znali da neće. Pretpostavljam da
je zato bila… takva tajna za sve nas. Zato što smo hteli da umre, Luise. Želeli
smo da umre, da ne bi trpela bol, da mi ne bismo trpeli bol, zato što je počela
da liči na monstruma i zato što je postajala monstrum… o bože, znam kako to
grozno zvuči…“
Zarila je glavu u šake.
Luis ju je pomilovao. “Rejčel, to nije zvučalo nimalo gnusno.“
“Jeste!“, kriknula je. “Jeste!“
“Zvučalo je istinito“, nastavio je. “Žrtve dugih bolesti obično postanu
zahtevni i nepodnošljivi monstrumi. Slika hristolikih pacijenata koji se dugo
BD4Y
balkandownload.org

muče je velika romantična izmišljotina. Pre nego što se na zadnjici za krevet

vezanog pacijenta otvore prve rane od ležanja, on već počinje da reži, ujeda i
prosipa bedu svuda oko sebe. Ne mogu da se izbore s tim, što nimalo ne
pomaže ni ljudima u njihovoj okolini.“
Pogledala ga je začuđeno i sa izvesnom… nadom, koja je brzo ustupila
mesto nepoverenju. “Izmišljaš.“
Turobno se osmehnuo. “Hoćeš li da ti pokažem šta piše u udžbenicima?
Kako bi bilo da se pozabavimo statistikom samoubistava? Hoćeš li da je
vidiš? U porodicama u kojima se smrtno bolesni pacijent zbrinjava kući, broj
samoubistava šest meseci posle pacijentove smrti leti u stratosferu.“
“Samoubistva!“
“Ljudi gutaju pilule, guše se gasom ili ispaljuju hitac sebi u mozak, zbog
mržnje… iscrpljenosti… gađenje… tuge…“ Slegnuo je ramenima i nežno
sastavio stisnute pesnice. “Preživeli počinju da misle da su počinili ubistvo.
Zbog toga dižu ruku na sebe.“
Mahnito ali krhko olakšanje prišunjalo se na Rejčelino uplakano lice.
“Bila je zahtevna… puna mržnje. Ponekad bi se namerno upišala u postelji.
Majka bije pitala da li hoće da je otprati u kupatilo… a kasnije, kad više nije
mogla da ustane, želi li gusku… Zelda bi rekla ne… odmah zatim bi se
upišala u postelji da bismo majka i ja morale da menjamo posteljinu… rekla
bi da je to slučajno učinila, ali nije mogla da sakrije osmeh u očima, Luise.
Vi-. dele smo ga. Njena soba je povazdan zaudarala na mokraću i lekove.
Imala je bočice nekog leka koji je mirisao kao sirup za kašalj od divlje
trešnje. Taj miris je uvek bio prisutan… ponekad sam se budila noću… čak i
sad se ponekad probudim i pomislim da mogu da namirišem taj sirup za
kašalj… i pomislim… da li sam zbilja budna… Da li je Zelda umrla? Da li
je… Mislim…“
Zastala je da udahne vazduh. Luis ju je uhvatio za ruku. Stisnuo joj je prste
divljom snagom.
“Kad bismo je presvlačile, videle bismo kako joj se leđa krive i
deformišu. Pri kraju, Luise, pri kraju se činilo da joj je… kao da joj se dupe
podiglo do sredine leđa.“
Njene vlažne oči poprimile su staklasti, užasnuti izgled, kao u deteta koje
se seća strahovite noćne more koja ga proganja.
“Ponekad bi me dotakla njenim… njenim ptičijim rukama… ponekad bih
je gotovo vrišteći zamolila da to ne čini. Jednom sam prosula nešto supe po
BD4Y
balkandownload.org

ruci kad mi je dotakla lice. Opekla sam se. Vrisnula sam… i zaplakala. Videla
sam osmeh u njenim očima.
Pri kraju su i droge prestale da deluju. Vrištala je i niko od nas nije mogao
da se seti kakva je bila pre toga, čak ni moja majka. Bila je prljavo vrištavo
stvorenje puno mržnje, u spavaćoj sobi u zadnjem delu kuće… naša prljava
tajna.“
Progutala je knedlu.
“Moji roditelji nisu bili tu kad je konačno… kad je, znaš, kad je…“
Nastavila je sa strašnim i bolnim naporom.
“Roditelji nisu bili tu kad je umrla. Otišli su, a ja sam ostala s njom. Bila
je Pasha. Otišli su u posetu prijateljima, samo na nekoliko minuta. Čitala sam
časopis u kuhinji. Tačnije, gledala sam ga. Jedva sam čekala vreme za
davanje lekova, zato što je vrištala. Vrištala je otkad su roditelji otišli. Nisam
mogla da čitam dok je tako vrištala. Znaš, ono što se zatim desilo… pa…
Zelda je prestala da vrišti, Luise. Imala sam osam godina… svake noći su
me pohodile stravične more… počela sam da mislim da me mrzi zato što su
mi leđa prava, zato što ne trpim neprestane bolove, zato što mogu da hodam,
zato što ću živeti… Zamišljala sam da želi da me ubije. Čak i sad, večeras, ne
mislim da je to bio samo plod moje mašte. Mislim da me je stvarno mrzela.
Ne tvrdim da je htela da me ubije, ali da je mogla da mi oduzme telo… da me
izgna iz njega, kao u bajci, mislim da bi to učinila. Kad je prestala da vrišti,
otišla sam da vidim da li je sve u redu… da vidim da nije pala na stranu ili
skliznula s jastuka. Ušla sam u njenu sobu i pogledala je. Pomislila sam da je
progutala jezik i da se guši. Luise“, povisila je glas. Zvučala je cmizdravo i
zastrašujuće detinjasto, kao da se vraća u prošlost i ponovo proživljava
davnašnje iskustvo. “Luise, nisam znala šta da radiml Imala sam osam
godina.“
“Ne, naravno da nisi“, rekao je. Zagrlio ju je. Zgrabila ga je s paničnom
snagom nesigurnog plivača, čiji čamac se iznenada prevrnuo usred velikog
jezera. “Da li te je iko prekorevao zbog toga, mala?“
“Ne“, rekla je, “niko me nije krivio. Ali niko nije mogao da popravi stvar.
Niko nije mogao da je promeni. Niko nije mogao da poništi ono što se
dogodilo, Luise. Nije progutala jezik. Proizvodila je zvuk, ne znam kako bih
ga opisala - gaaaaaa - tako nešto…“
Ispovedala je preživljeni užas bez zadrške. Potrudila se da proizvede
uverljivu imitaciju zvuka koji je ispuštala njena sestra Zelda. Luis se setio
BD4Y
balkandownload.org

Viktora Paskaua. Čvršće je zagrlio suprugu.

“… balavila je, bale su joj curile niz bradu…“
“To je dovoljno, Rejčel“, rekao je, ne tako postojanim glasom. “Simptomi
su mi poznati.“
“Samo objašnjavam“, tvrdoglavo je odvratila. “Objašnjavam ti zašto ne
mogu da idem na sahranu sirote Norme i zašto smo se onomad onako glupo
posvađali…“
“Ma… ta svađa je zaboravljena.“
“Ja je nisam zaboravila“, nastavila je, “dobro je se sećam, Luise. Sećam
je se, baš kao što se sećam svoje sestre Zelde, koja se 14. aprila 1965. godine
ugušila u svom krevetu.“
U sobi je zavladala tišina. Dugo je trajala.
“Okrenula sam je na stomak. Lupala sam je po leđima“, konačno je
progovorila. “Ništa drugo nije mi palo na pamet. Dizala je i spuštala
stopala… i iskrivljene noge… sećam se zvuka koji je podsećao na prdež…
mislila sam da prdi, ali to nisu bili prdeži, već šavovi ispod ruku moje bluze.
Pocepali su se kad sam je prevrnula. Počela je… da se grči… videla sam da
joj je lice okrenuto u stranu, prema jastucima. Pomislila sam da se guši. Zelda
se guši. Vratiće se kući i reći da sam ugušila sestru, reći će mi da sam je
mrzela, što je bila istina, reći će da sam htela da umre, što je bila još jedna
istina. Dobro se sećam da mi je prva pomisao kad sam videla da se trza gore-
dole u krevetu, bila: O bože, konačno, Zelda se guši, ovome će doći kraj.
Ponovo sam je okrenula. Lice joj je pocrnelo, Luise. Izbečila je oči. Vrat joj
se naduo. Zatim je umrla. Povlačila sam se unatraške. Pretpostavljam da sam
htela da stignem do vrata. Umesto toga sam udarila o zid i oborila sliku. To je
bila slika iz jedne od knjiga o Ozu, koje je Zelda volela da čita pre nego što
se razbolela od meningitisa. To je bila slika Oza Velikog i Strašnog. Zelda ga
je uvek zvala Oz Veliki i Stlašni, zato što nije mogla da proizvede taj zvuk.
Zbog toga je zvučala kao Elmer Davež. Majka je uramila tu sliku zato… zato
što je Zelda najviše volela Oza Velikog i Strašnog… pala je i udarila o pod.
Staklo u okviru se slomilo. Počela sam da vrištim, zato što sam znala da je
mrtva i zato što sam pomislila… pretpostavljam da sam pomislila da njen duh
želi da me sredi, i znala sam da će me njen duh mrzeti kao i ona. Njen duh
neće biti vezan za krevet. Zbog toga sam vrisnula… istrčala sam iz kuće
vrišteći: Zelda je mrtva! Zelda je mrtva! Zelda je mrtva! A susedi… došli su
i pogledali… videli su kako trčim niz ulicu s bluzom iscepanom ispod ruku…
BD4Y
balkandownload.org

urlala sam Zelda je mrtva! Luise. Pretpostavljam da su mislili da plačem, ali

mislim… mislim da sam se možda smejala, Luise, mislim da sam upravo to
radila.“
“Čestitam ti ako jesi“, reče Luis.
“Ubeđena sam da ne misliš tako“, reče Rejčel s potpunom sigurnošću
nekog ko je bezbroj puta razmotrio problem. Prešao je preko toga. Pomislio je
da bi noćas mogla da se reši ove gnusne i otrovne uspomene koja ju je toliko
dugo proganjala - tačnije, njenog najvećeg dela. Nikada je se neće rešiti u
potpunosti. Luis Krid nije bio psihijatar, ali je znao da u zemlji svakog života
počivaju zarđale, poluzakopane stvari i da ljudska bića moraju da im se
vraćaju i da ih potežu, iako im seku ruke oštrim ivicama. Rejčel je večeras
izvadila gotovo ćelu skalameriju napolje. Ličila je na groteskni i smrdljivi
truli zub, crne krunice, inficiranog nerva i kužnog korena. Izvukla ga je
napolje. Nek poslednja nezdrava ćelija ostane. Ostaće uspavana izuzev u
njenim najdubljim snovima, ako je bog dobar. Prokleto je neverovatno što je
uspela da odstrani i ovoliki deo - to nije samo svedočilo o njenoj hrabrosti,
govorilo je sve o njoj. Izazivala je strahopoštovanje. Došlo mu je da krikne
od oduševljenja.
Uspravio se u sedeći položaj i upalio svetio. “Da“, rekao je, “čestitam ti
zbog onog što si učinila. I ako mi je trebao još neki razlog da… da zbilja ne
volim tvoje roditelje, sada sam ga dobio. Nisu smeli da te ostave samu s
njom, Rejčel. Ni u kom slučaju.“
Ukorila ga je, kao dete od osam godina, koliko je imala kad se ova prljava
stvar dogodila. “Lu, bila je Pasha…“
“Ne zanima me da li je to bila greška u proceni“, reče Luis, sa
iznenadnom potmulom i promuklom žestinom, koja ga je naterala da malčice
uzmakne. Setio se volonterki u ambulanti, dve devojke koje su imale zlu sreću
da se zateknu na poslu kad je donesen umirući Paskau. Jedna od njih, čvrsta
dama Karla Šejvers, vratila se sutradan i radila tako dobro da je čak i
Čarltonova bila impresionirana. Drugu nikada više nisu videli. Luis nije bio
iznenađen, niti ju je krivio zbog toga.
Gde je bila medicinska sestra? U kući je morala da bude obučena
medicinska sestra… Izašli su, stvarno su izašli i ostavili dete od osam
godina da se brine o umirućoj sestri, koja je tada verovatno već bila
klinički luda. Zašto su to učinili? Zato što je bila Pasha i zato što elegantna
Dori Goldman nije želela da tog jutra trpi smrad. Morala je da pobegne od
BD4Y
balkandownload.org

njega samo nakratko. Zbog toga je Rejčel stupila na dužnost. Je li to u redu,

prijatelji i susedi? Rejčel je stupila na dužnost. Ima osam godina, kikice,
bluzicu. Rejčel je stupila na dužnost. Rejčel je mogla da ostane i trpi smrad.
Zašto su je svake godine slali u kamp Sanset u Vermontu na šest nedelja,
ako ne da bi joj nadoknadili to što je morala da trpi smrad umiruče lude
sestre? Deset novih kombinacija košulja i džempera za Gejdža, šest novih
haljina za Eli, platišu ti školovanje ako se budeš držao dalje od moje
ćerke… ali gde ti je bila debela čekovna knjižica dok ti je ćerka umirala od
kičmenog meningitisa, a druga kći ostala sama s njom, kopilane? Gde je
bila jebena medicinska sestra?
Seo je i ustao iz kreveta.
“Gde si pošao?“, zabrinuto upita Rejčel.
“Da ti donesem sredstvo za umirenje.“
“Znaš da ne…“
“Večeras ćeš ga uzeti“, rekao je.

***

Progutala je pilulu i ispričala ostatak priče. Zvučala je pribrano, što znači da

je sredstvo za umirenje delovalo.
Prvi sused je našao osmogodišnju Rejčel iza drveta. Tamo je čučala i
vrištala: “Zelda je mrtva!“ Nos joj je krvario. Bila je oblivena krvlju. Isti
sused je pozvao hitnu pomoć, a zatim i njene roditelje. Zaustavili su
krvarenje, dali su joj vrući čaj i dva aspirina. Tek tada su mogli da doznaju
gde su njeni roditelji. Otišli su do gospodina i gospođe Kabron na drugoj
strani grada. Piter Kabron je bio računovođa u očevoj kompaniji.
Te večeri je došlo do velikih promena kod Goldmanovih. Zelda je otišla.
Njena soba je očišćena i okađena. Sav nameštaj je izbačen iz nje. Soba je
postala prazna kutija. Kasnije - mnogo kasnije - postaće soba za šivenje Dori
Goldman.
Rejčel je te noći usnila prvu noćnu moru. Užasnula se kad se u dva ujutru
probudila, vrišteći dozivajući majku, i shvatila da jedva ustaje iz kreveta.
Leđa su je bolela. Povredila ih je dok je okretala Zeldu. Adrenalinska plima
dala joj je snagu kojom je podigla sestru. Tom prilikom je iscepala bluzu.
Povredila se pokušavajući da spreči Zeldu da se uguši. To je bio
jednostavan i očigledan zaključak - “elementarno, dragi moj Votsone!“ Bio je

BD4Y
balkandownload.org

takav za sve izuzev za Rejčel, sigurnu da joj se sestra sveti s one strane groba.
Znala je da je Rejčel bilo drago što je umrla; znala je da se Rejčel smejala
umesto da vrišti kad je izletela iz kuće poručujući svima “Zelda je mrtva,
Zelda je mrtva!“ iz sveg glasa; znala je da je ubila sestru i da joj je ona
prenela kičmeni meningitis da joj se osveti. Uskoro će i njena leđa početi da
se krive i deformišu, i ona će morati da leži u postelji u kojoj će se lagano ali
neumitno pretvoriti u monstruma. Ruke će joj se sviti u kandže.
Posle nekog vremena vrištaće od bola, baš kao Zelda. Počeće da mokri u
krevetu, da bi se na kraju ugušila sopstvenim jezikom. To je bila Zeldina
osveta.
Niko nije mogao da je razuveri. To nisu mogli ni majka, ni otac, ni doktor
Mari, koji je pronašao manje iščašenje leđa i koji joj je oštrim tonom (neki -
na primer Luis - rekli bi okrutnim tonom) naložio da prestane da se loše
ponaša. Ne sme da zaboravi da joj je Sestra nedavno preminula, rekao joj je
doktor Mari. Roditelji su joj ophrvani tugom i ovo nije trenutak da izvodi
kerefeke da bi privukla njihovu pažnju. Samo je lagano smanjenje bola moglo
da je ubedi da nije žrtva Zeldine natprirodne osvete i božje kazne koja sleduje
zlima. Mesecima (ili, kako je rekla Luisu, godinama; tačnije osam godina)
posle toga budila se iz noćne more u kojoj je njena sestra iznova umirala. U
tami bi joj ruke poletele ka leđima, da bi se uverila da su u redu. U
zastrašujućim trenucima nakon ovih snova često je mislila da će se vrata
ormana uz tresak otvoriti i da će Zelda iskočiti napolje, plava i izobličena, s
crnim jezikom isplaženim između usana i rukama svinutim u kandže, da ubije
ubicu šćućurenu u svom krevetu s rukama pritisnutim za donji deo leđa.
Nije prisustvovala Zeldinom niti ijednom drugom pogrebu.
“Da si mi ovo ranije rekla“, oglasio se Luis, “đavolski mnogo toga bi mi
bilo jasnije.“
“Lu, nisam mogla“, odvratila je. Zvučala je veoma pospano.
“Pretpostavljam da sam odonda… bila malo fobična u odnosu na tu temu.“
Samo malo fobična, pomislio je Luis. Ma da.
“Ne mogu… da pomognem sebi. Moj um zna da imaš pravo, da je smrt
savršeno prirodna - čak dobra - ali ono što moj um zna i ono što se dešava…
u meni…“
“Jasno“, rekao je.
“Onog dana kad sam se izdrala na tebe“, rekla je, “znala sam da Eli plače
samo zbog ideje… načina da se navikne na to… ali nisam mogla da se
BD4Y
balkandownload.org

uzdržim. Žao mi je, Luise.“

“Izvinjavaš se bez potrebe“, rekao je, mazeći je po kosi. “Dođavola,
prihvatiću tvoje izvinjenje, ako ćeš se zbog toga bolje osećati.“
Osmehnula se. “Izvinjenje pomaže. Bolje se osećam, kao da sam se rešila
nečeg što me je godinama trovalo.“
“Možda i jesi.“
Rejčel je otvorila i polako zatvorila oči. “I ne krivi mog oca za sve,
Luise. Molim te. To su bila strašna vremena za sve nas. Računi - Zeldini
računi - bili su ogromni. Otac je zbog njih propustio priliku da se proširi na
predgrađa. Prodaja u radnji u centru je opadala. Da i ne pominjem da je mama
zamalo poludela. Pa, sve je ispalo kako treba. Kao da je Zeldina smrt bila
znak za dolazak dobrih vremena. Recesija se okončala. Novac je slobodnije
potekao. Tata je podigao zajam i nastavio dalje bez osvrtanja. Odonda je vrlo
posesivan kad sam ja u pitanju. Ne samo zato što sam odonda bila jedino…“
“Već i zbog krivice“, reče Luis.
“Da, pretpostavljam da je tako. Nećeš se ljutiti na mene ako budem
bolesna dok sahranjuju Normu?“
“Neću, dušo, neću se ljutiti.“ Uhvatio ju je za ruku i nastavio. “Mogu li da
povedem Eli?“
Ruka joj se ukočila u njegovoj. “O, Luise, ne znam“, rekla je. “Tako je
mala…“
“Već godinu dana zna odakle dolaze bebe“, podsetio ju je.
Dugo je ćutala. Gledala je u tavanicu i grickala usne. “Slažem se, ako
misliš da je tako najbolje“, konačno je rekla. “Ako misliš da je to neće…
povrediti.“
“Dođi k meni, Rejčel.“, rekao je. Te noći su spavali priljubljeni u
Luisovom krevetu. Utešio ju je milovanjem i šaptanjem na uvo kad se drhteći
probudila usred noći, nakon što je prestalo dejstvo sredstva za umirenje.
Ponovo je zaspala.

BD4Y
balkandownload.org

33

“Ljudi su nalik cveću u polju, koje danas cveta, da bi već sutra završilo u
pećnici: ljudi traju jedno godišnje doba; ono dođe i prođe. Pomolimo se!“
Eli je divno izgledala u mornarskoplavoj haljini kupljenoj za ovu priliku.
Oborila je glavu tako naglo da je Luis, koji je sedeo pored nje u crkvi, čuo
kako joj vrat pucketa. Retko je posećivala bogomolje. Prisustvovala je prvom
pogrebu. Zbog toga nije bilo čudno što je ćutala obuzeta strahopoštovanjem.
Za Luisa je ovo bila retka prilika da na poseban način bude sa svojom
ćerkom. Ljubav ga je zaslepljivala. Onemogućavala mu je da je sagleda s
odstojanja. Isto osećanje gajio je prema Gejdžu. Pomislio je da danas može
da vidi gotovo školski slučaj deteta koje se bliži kraju prve velike razvojne
etape, organizam satkan od gotovo čiste radoznalosti, koji mahnito skladišti
podatke u gotovo beskrajnim električnim kolima. Eli je ćutala, čak i kad ju je
Džad, neobičan ali elegantan u crnom odelu i cipelama na pertlanje (Luis je
pomislio da ga prvi put vidi u nečemu što nisu mokasine ili zelene gumene
čizme), poljubio i rekao: “Drago mi je što si došla, dušice. Verujem da je i
Normi drago.“
Eli ga je posmatrala razrogačenim očima.
Metodistički sveštenik, prečasni Laflin, izricao je blagoslov; molio je
Boga da izlije svoju milost na njih i da im podari mir.
“Vreme je da nosači kovčega istupe“, rekao je.
Luis je počeo da ustaje. Eli ga je zaustavila. Frenetično ga je cimala za
ruku. Izgledala je uplašeno. “Tata!“ šapnula je, kao da je na pozorišnoj sceni.
“Gde ćeš?“
“Ja sam jedan od nosača kovčega, dušo“, reče Luis. Seo je pored nje na
trenutak. Obgrlio ju je oko ramena. “To znači da ću pomoći da iznesemo
Normu napolje. Nas četvoro ćemo to učiniti - ja, dva Džadova rođaka i
Normin brat.“
“Gde ću te naći?“
Luis je pogledao ispred sebe. Ostala tri nosača kovčega zauzela su svoja
mesta, zajedno s Džadom. Ožalošćeni su već izlazili iz crkve. Neki su plakali.
“Izađi napolje, srešćemo se na stepenicama“, rekao je. “Je li to u redu,
Eli?“
“U redu je“, rekla je, “samo nemoj da me zaboraviš.“
BD4Y
balkandownload.org

“Neću, ne boj se.“

Ustao je. Ponovo ga je cimnula za ruku.
“Tata?“
“Šta je, bebice?“
“Nemoj da je ispustiš“, promrmljala je Eli.

***

Luis se pridružio ostalim nosačima kovčega. Džad ga je upoznao s nećacima

drugog ili trećeg kolena… potomcima Džadovog strica, krupnim momcima
dvadesetih godina. Luis je pretpostavio da je Normin brat u kasnim
pedesetim. Duboka tuga se ogledala na njegovom licu. Činilo se da je dobro
podnosi.
“Drago mi je što sam vas upoznao“, reče Luis. Osećao se malčice
neprijatno - kao uljez u porodičnom krugu.
Klimnuli su glavom.
“Da li je Eli u redu?“, pitao je Džad. Klimnuo je devojčici. Posmatrala ih
je s ulaza u crkvu.
Naravno - hoće da se uveri da nisam nestao u pramičku dima; sa
osmehom je pomislio Luis. Ta misao dozvala je drugu, o Ozu Velikom i
Strašnom. Osmeh mu je zamro na usnama.
“Da, misli da jeste“, reče Luis. Mahnuo joj je. Odmahnula je i izašla
napolje. Plava haljinica lepršala se za njom. Luis se trgao kad je shvatio
koliko odraslo izgleda. Takva iluzija, koliko god površna bila, mogla je da
natera muškarca da se zamisli.
“Da li ste spremni?“, pitao je jedan od nećaka.
Luis je klimnuo, baš kao i Normin mlađi brat.
“Polako s njom“, rekao je Džad ogrubelim glasom. Okrenuo se i sporo,
pognute glave, zakoračio na prolazu između klupa.
Luis je stao pored zadnjeg levog ugla čeličnosivog kovčega koji je Džad
odabrao za suprugu. Dohvatio je ručku. Četvorica muškaraca polako su iznela
Normin kovčeg iz crkve, na studen prvog februara. Neka brižna duša -
pretpostavljao je da je u pitanju crkvenjak - posula je pepeo po klizavoj i
snegom pokrivenoj stazi. Kadilak parkiran pored ivičnjaka ispuštao je
izduvne gasove u zimski vazduh. Direktor pogrebnog zavoda i njegov kršni sin
stajali su pored njega. Posmatrali su ih, spremni da pomognu ako bi se neko

BD4Y
balkandownload.org

(pokojničin brat, na primer) od njih okliznuo ili posrnuo.

Džad je stajao pored Luisa dok su ubacivali kovčeg u vozilo. “Doviđenja,
Norma“, rekao je i zapalio cigaretu. “Uskoro ćemo se videti, stara moja.“
Luis je obgrlio Džada. Normin brat je stajao pored njega. Potisnuli su
pogrebnika i njegovog sina u drugi plan. Krupni nećaci drugog kolena su se
izmakli čim su završili jednostavni posao podizanja i nošenja kovčega.
Udaljili su se od ove porodične grane. Poznavali su lice žene s fotografija iz
nekoliko poseta. Pamtili su duga popodneva na verandi na kojoj su jeli
Normine kolače i pili Džadovo pivo. Verovatno nisu mnogo marili za stare
priče o vremenima koja nisu proživeli i ljudima koje nisu poznavali. Sedeli su
u gostima svesni onog što su mogli raditi (kola koja su mogli oprati i
navoštiti, kuglanja, možda i sedenja ispred televizora i gledanja boksa s
prijateljima). Rado su odlazili kad bi obavili porodičnu dužnost.
Džadov deo porodice je, što se njih tiče, pripadao prošlosti, kao goli
planetoid koji se udaljava od glavne mase. Postajao je sve manji i manji, dok
se nije sveo na tačkicu. Prošlost. Slike u albumu i stare priče ispripovedane
po preterano zagrejanim sobama. Nisu bili stari, u njihovim zglobovima nije
bilo artritisa. Krv im se nije razredila. Prošlost su bile ručke koje je valjalo
uhvatiti, potegnuti i pustiti. Ako je ljudsko telo samo omotač u kom prebiva
duša - božje pismo vaseljeni - kao što uči većina denominacija, čeličnosivi
kovčeg je bio samo omotač za ljudsko telo. Prošlost je za ove kršne mlade
rođake, nećake, ili ma šta da su bili, bila mrtvo slovo na papiru.
Bog čuva prošlost, pomislio je Luis. Stresao se bez dobrog razloga,
izuzev saznanja da će svanuti dan kad će biti veoma stran svojim potomcima -
svojoj unučadi, ako Eli i Gejdž dobiju decu i ako doživi da ih vidi.
Preusmerio je pažnju. Porodične loze odumiru. Mladalačka lica gledaju sa
starih fotografija.
Bog čuva prošlost, ponovo je pomislio i čvršće stisnuo starčeva ramena.
Radnici su rasporedili cveće po zadnjem delu vozila. Električni zadnji
prozor se podigao i udario u ležište. Luis je prišao ćerki. Zaputili su se ka
automobilu. Držao ju je za ruku da se ne bi okliznula u lepim cipelicama s
kožnim đonovima. Motori su zabrundali.
“Zašto pale sveda, tata?“, začuđeno je upitala. “Zašto pale sveda usred
dana?“
“Čine to“, poče Luis, “da bi odali počast preminuloj, Eli.“ Uključio je
farove. “Idemo.“
BD4Y
balkandownload.org

***

Konačno su krenuli kući. Pogrebna ceremonija je okončana. Održana je u

maloj Maunt Houp kapeli. Normina raka neće biti iskopana do proleća. Eli se
iznenada rasplakala.
Luis je pogledao ćerku. Bio je iznenađen, ali ne suviše zabrinut. “Šta je
bilo, Eli?“
“Više neće biti kolača“, jecala je. “Pravila je najbolje ovsene kolače koje
sam ikad probala. Više ih neće praviti zato što je mrtva. Tata, zašto ljudi
moraju da umru?“
“Ne bih znao da ti kažem. Pretpostavljam da umiru da bi napravili mesta
za nove ljude, za male ljude poput tebe i tvog brata Gejdža.“
“Nikad se neću udati ili voditi ljubav i imati bebice!“, rekla je Eli.
Plakala je jače nego ikad. “Tako mi se to možda nikad neće desiti! To je
grozno! To je z-z-zlo!“
“Ali to je i kraj patnje“, tiho će Luis. “Kao doktor sam video mnogo
patnje. Jedan od razloga zbog kojih sam prihvatio posao na univerzitetu je taj
što mi je bilo muka od svakodnevnog susretanja sa najtežim patnjama. Mladi
ljudi često doživljavaju bol… ozbiljan bol, ali on nije isto što i patnja.“
Ućutao se.
“Verovala ili ne, dušo, kad ljudi zaista ostare, smrt im ne izgleda tako loše
ili strašno kao tebi. Pred tobom su godine i godine.“
Zaplakala je. Počela je i prestala da šmrca. Zamolila ga je da pusti radio.
Pristao je i pronašao Šejkina Stivensa, pevao je “Ovu staru kuću“. Ubrzo je
zapevala s njim. Kad su se vratili kući, prišla je majci. Pričala joj je o
pogrebu. Rejčel je slušala ćutke, sa razumevanjem i simpatijama. Luisu se
činilo da izgleda bledo i zamišljeno.
Eli je pitala da li zna da pravi ovsene kolačiće. Rejčel je ostavila klupče
vunice. Odmah je ustala, kao da je samo to čekala. “Da“, rekla je. “Hoćeš li
da napravim neki?“
“Jupi!“, povikala je Eli. “Možemo li, mamice?“
“Možemo ako tvoj otac pripazi Gejdža na jedan sat.“
“Pripaziću ga“, reče Luis, “sa zadovoljstvom.“

***

Proveo je noć čitajući i pišući beleške o dugom članku iz prestižnog

BD4Y
balkandownload.org

medicinskog časopisa, koji je oživljavao drevnu kontroverzu o materijalu za

zašivanje rana. U ograničenom svetu relativno malog broja ljudskih bića koja
se zanimaju za šivenje manjih rana, to je bila beskrajna rasprava koja se
mogla porediti s večitim psihološkim pitanjem šta je važnije, nasleđe ili
vaspitanje.
Nameravao je da koliko večeras napiše gnevno pismo u kom će dokazati
da su autorove glavne tvrdnje nepotkrepljene i klimave, ogledni slučajevi
montirani i tendenciozno probrani, a istraživanja gotovo kriminalno površna.
Ukratko, jedva je čekao da oduva tupavog skribomana s naučne mape. Tražio
je primerak Trautmanovog Zbrinjavanja rana kad se Rejčel spustila do
polovine stepenica.
“Hoćeš li da se popneš, Lu?“
“Zadržaću se još neko vreme.“ Podigao je pogled. “Da li je sve u redu?“
“Dečica duboko spavaju.“
Pažljivo je pogledao. “Oni spavaju, ali ti ne.“
“Dobro sam. Čitala sam.“
“Dobro si? Zbilja si dobro?“
“Jesam“, rekla je s osmehom. “Volim te, Luise.“
“I ja tebe volim, mala.“ Pogledao je na orman s knjigama. Trautman je bio
tamo gde je i mislio da će biti. Spustio je ruku na udžbenik.
“Čerč je doneo pacova u kuću u vašem odsustvu“, rekla je. Pokušala je da
se osmehne. “Bljak. To je bio grozan prizor.“
“Isuse, tako mi je žao.“ Nadao se da nije zvučao onako kako se osećao, a
osećao se kao krivac. “Da li je bilo toliko loše?“
Sela je na stepenice. Izgledala je kao devojčica u ružičastoj flanelskoj
spavaćici, bez šminke, s blistavim čelom i kosom vezanom pozadi u kratki
konjski rep. “Postarala sam se za to“, rekla je, “ali znaš li da sam morala da
isteram glupog mačka iz kuće drškom usisivača pre nego što je prestao da
čuva… lešinu? Režao je na mene. Čerč nikada nije režao na mene. U
poslednje vreme je drugačiji. Misliš li da ima pseću kugu, ili nešto slično,
Luise?“
“Nema“, tiho će Luis, “ali ću ga odvesti do veterinara ako želiš.“
“To ne bi bilo loše.“ Uputila mu je zavodljiv pogled. “Hoćeš li da se
popneš gore? Ja samo… Znam da radiš, ali…“
“Naravno“, rekao je i ustao kao da se nije bavio ničim bitnim. I zaista nije
- izuzev što je znao da gnevno pismo nikad neće biti napisano, zato što je
BD4Y
balkandownload.org

parada daleko odmakla, a sutrašnji dan nosi nove izazove. Doneo je tog
pacova, zar ne? Pacov kog je Čerč uneo sigurno je bio iseckan u krvave trake,
utroba se vukla za njim, a glave verovatno nije bilo. Da. Pokupio ga je. To je
bio njegov pacov.
“Hajdemo u krevet“, rekao je gaseći svetla. Uspeo se uz stepenice s njom.
Obgrlio ju je oko struka. Te večeri voleo ju je najbolje što je znao i umeo…
Osluškivao je huk zime iza mrazom okovanih prozora dok je ulazio u nju,
tvrd i nakostrešen. Razmišljao je o Čerču, mačku koji je nekad pripadao
njegovoj ćerki, a sad pripada njemu. Pitao se gde je i šta progoni ili ubija. Tle
muškog srca je kamenitije, pomislio je. Vetar je pevao gorku crnu pesmu.
Norma Krandal, koja je nekad štrikala istovetne kape njegovoj ćerki i sinu,
ležala je u čeličnosivom kovčegu, na kamenom oltaru kripte u Maunt Houpu.
Sav pamuk koji je pogrebnik gurnuo pod njene obraze dosad je pocrneo.

BD4Y
balkandownload.org

34

Eli je napunila šest godina. Na dan rođendana vratila se iz škole s nakrivo

nasađenim papirnatim šeširićem na glavi, nekoliko crteža koji su joj nacrtali
drugari (na najboljem od njih je izgledala kao prijateljski raspoloženo
strašilo) i mračnim pričama o makljažama u školskom dvorištu na odmorima.
Epidemija gripa je prošla. Morali su da pošalju dva studenta u MCIM u
Bangor. Surendra Hardu je verovatno spasao život veoma bolesnom brucošu
sa užasnim imenom Piter Hamperton, koji je počeo da se grči nedugo po
prijemu u ambulantu. Rejčel se malo naložila na plavokosog pakera u
supermarketu u Brueru. Te večeri mu je govorila kako su mu farmerke
izgledale nabudženo. “Verovatno je gurnuo toalet-papir u gaće“, dodala je.
“Stisni ga, prvom prilikom“, predložio joj je Luis. “Ako vrisne, verovatno
ispod farmerki nema toalet-papir.“ Smejala se do suza. Tužna, jednolična,
hladna februarska sezona je prošla. Ustupila je mesto martovskim kišama i
mrazevima, rupama na putevima i narandžastim znacima pored drumova koji
su odavali poštu moćnom bogu drumskih radova. Džad Krandal je pregrmeo
period najjače i najličnije žalosti - žalosti koja po tvrđenju psihologa počinje
tri dana nakon smrti voljene osobe i u najvećem broju slučajeva traje četiri do
šest nedelja - kao onaj deo vremena koji žitelji Nove Engleske ponekad
nazivaju “duboka zima“. Vreme prolazi i oblikuje osećanja dok ne postanu
slična dugi. Snažna tuga se preobražava u mekšu, smireniju žalost, koja
postaje tužna uspomena koja prerasta u sećanja. Taj proces obično traje od
šest meseci do tri godine. I on se smatra normalnim. Dan Gejdžovog prvog
šišanja je došao i prošao. Luis se šalio kad je opazio da sinovljeva kosa
tamni. Žalio je zbog toga - ah samo u svom srcu.
Proleće je stiglo. Zadržalo se neko vreme.

BD4Y
balkandownload.org

35

Luis Krid je čvrsto verovao da mu je 24. mart 1984. godine bio poslednji
zaista srećan dan u životu. Sedam nedelja daleka buduća zbivanja visila su
nad njima kao pogibeljni olujni oblak. Ništa u tih sedam nedelja nije moglo da
se poredi s onim što se dogodilo tog dana. Pretpostavljao je da bi se doveka
sećao tog dana, čak i da strašnih događaja nije bilo. Dani koji izgledaju
nepatvoreno dobro - dobro od početka do kraja - veoma su retki, pomislio je.
Biće da ih u životu svakog čoveka u najboljem slučaju nema više od
tridesetak. Luisu se činilo da je Bog, u svojoj beskrajnoj mudrosti, mnogo
velikodušniji u otupljivanju patnji.
Taj dan bio je subota. Čuvao je Gejdža kod kuće dok su Rejčel i Eli bile u
kupovini. Tog popodneva odvezle su se s Džadom u njegovom razdrndanom,
bučnom pikapu iz pedeset devete. Nisu to učinili zato što njihov automobil
nije radio, već zato što je starac iskreno uživao u njihovom društvu. Rejčel je
pitala Luisa da li pristaje da čuva Gejdža. Rekao joj je da će ga rado
pričuvati. Bilo mu je drago što će izaći iz kuće. Mislio je da bi trebalo da
izlazi kad god joj se ukaže prilika, naročito posle duge zime u Mejnu, od koje
je najveći deo provela u Ladlouu. Podnela ju je na najbolji mogući način, ali
mu se činilo da je pundravci opasno marišu između četiri zida.
Gejdž se oko dva sata probudio. Bio je bučan i nervozan. Stigao je do
strašne dvojke.[8] Luis je nekoliko puta neuspešno pokušao da ga zabavi.
Nadrndani klinac je, da stvar bude gora, imao problema sa stomakom.
Luisovo raspoloženje nije se popravilo kad je u peleni ugledao plavi kliker,
jednu od Elinih igračaka. Klinac je mogao da se uguši. Resio je da se
oslobodi klikera. balkan download org - forster.
Sve čega bi se Gejdž dočepao odmah bi mu se našlo u ustima. Ispravna
odluka neće mu pomoći da zabavi dete dok se majka ne vrati.
Slušao je kako rani prolećni vetar zavija oko kuće, sejući velike talase
treperave svetlosti i senke preko polja gospođe Vinton u susedstvu. Setio se
Lešinara kog je kupio pre pet ili šest nedelja, na povratku s posla. Da li je
kupio i kanap? Kupio ga je, hvala bogu!
“Gejdže!“, rekao je. Dečačić je pronašao zelenu bojicu ispod kauča.
Žvrljao je po Elinoj najdražoj knjizi dok mu je nije oteo. Još jedna cepanica
na vatri njihovog rivalstva, sa osmehom je pomislio Luis. Ako se Eli stvarno
BD4Y
balkandownload.org

naljuti zbog ižvrljane knjige Tamo gde su divlje stvari, Luis će pomenuti
jedinstveno blago otkriveno u Gejdžovim pelenama.
“Šta!“, promućurno je odgovorio Gejdž. Pričao je prilično dobro, toliko
da je Luis zaključio da klinac ima neki kliker.
“Hoćeš li napolje?“
“’Oću napoje!“, uzbuđeno se složio Gejdž. “’Oću napoje. De su pike,
tata?“ Znao je da fonetski neskladna rečenica znači: Gde su mi patike, tata?
Luis je često bivao iznenađen dečakovim govorom, ne zato što je bio sladak,
već zato što su mu mala deca odreda zvučala kao doseljenici koji uče strani
jezik na zbrkani, ali šarmantan način. Znao je da bebe mogu da proizvode sve
zvuke kao i odrasli… sofisticirani izgovor tako težak za one koji počinju da
uče francuski, grleno gunđanje i coktanje australijskih Aboridžina, agresivne
nemačke suglasnike. Znao je da gube te sposobnosti učeći engleski. Zapitao se
(ne po prvi put) da li je detinjstvo vreme zaboravljanja, a ne učenja.
Konačno su našli Gejdžove pike… i one su bile ispod kauča. Verovao je
da u porodicama s malom decom prostor ispod kreveta postaje mesto na kom
se razvija tajanstvena elektromagnetna sila koja usisava svakojako đubre, od
bočica, kopči za pelene, zelenih bojica do starih brojeva časopisa Ulica
Sezam, s mrljama hrane između strana.
Gejdžova jakna nije bila ispod kauča - već na polovini stepenica. Najviše
su se namučili da pronađu njegovu kapu Red soksa, bez koje nije izlazio iz
kuće, zato što je bila tamo gde bi trebalo da bude - u ormanu. To je bilo
poslednje mesto na kom su je potražili.
“De ide, tata?“, raspoloženo upita Gejdž kad je ocu dao ruku.
“Idemo na polje gospođe Vinton“, rekao je. “Puštaćemo zmaja, znaš.“
“Zmmmaja?“, sumnjičavo upita Gejdž.
“Dopašće ti se“, reče Luis. “Sačekaj me, sine.“
Ušli su u garažu. Luis je pronašao ključeve, otvorio je orman i upalio
svetio. Preturao je po policama i pronašao lešinara u kutiji, s cenom. Kupio
ga je usred februara, kad mu je srce zaiskalo malo nade.
“To?“, pitao je Gejdž. Na gejdžovskom je to značilo: Šta bi pod milim
bogom to moglo biti, oče?
“To je zmaj“, reče Luis. Izvukao ga je iz kutije. Gejdž je sa zanimanjem
gledao kako tata razmotava lešinara, koji je spremno raširio metar i po široka
plastična krila. Zurio je u njih izbuljenim i zakrvavljenim očima s male glave
na mršavom ružičastom vratu.
BD4Y
balkandownload.org

“Tica!“, povikao je Gejdž. “Tica, tata! Ima tica!“

“Da, to je ptica“, složio se Luis. Gurao je štapove u žlebove na zadnjem
delu zmaja. Potražio je sto sedamdeset metara dugi kanap za puštanje zmaja.
Osvrnuo se preko ramena i rekao Gejdžu: “Svideće ti se, momčino.“

***

Svideo mu se.
Odneli su ga na polje gospođe Vinton. Luis ga je iz prvog pokušaja
zavitlao u vetrovito martovsko nebo, iako se nije igrao zmajem od svoje…
koje? Dvanaeste? Da li je odonda prošlo dvanaest godina? Bože, to je grozno.
Gospođa Vinton bila je žena Džadovih godina, ali mnogo krhkije građe.
Živela je u kući od cigle na kraju polja. Retko je izlazila. Polje se završavalo
iza kuće. Na njegovom kraju je počinjala šuma, ona koja je vodila do Groblja
kućnih ljubimaca, a zatim i do mikmačkog groblja.
“Zmaj leti, tata!“, vrisnuo je Gejdž.
“Jupi, gledaj šta radi!“, zaurlao je Luis. Radosno se smejao. Odmotavao
je kanap tako brzo da mu se dlan zagrejao. Počeo je da ga peče. “Pogledaj
lešinara, Gejdže! Skenjaće ih!“
“Kenjaće ih“, dreknuo je Gejdž. Nasmejao se piskavo i radosno. Sunce je
izronilo iza debelih, sivih, prolećnih oblaka. Naglo je otoplilo za pet stepeni.
Stajali su u visokoj mrtvoj travi polja gospođe Vinton, na jarko osvetljenom i
varljivo toplom martovskom danu koji se upinjao da bude aprilski. Lešinar se
nezaustavljivo uzdizao ka plavetnilu. Širio je plastična krila na snažnoj
vazdušnoj struji. Luis se u mislima vratio u detinjstvo. Osećao je kako se
uzdiže ka zmaju, kako ulazi u njega i gleda odozgo na svet koji preuzima oblik
kakav kartografi vide u svojim snovima. Polje gospođe Vinton, belo i mirno
kao paukova mreža posle povlačenja snega, još nije bilo polje, već veliki
paralelogram s dve strane omeđen kamenitim zidovima. U dnu je bio pravi
crni šav puta i rečna dolina. Lešinar je sve to video zakrvavljenim očima dok
se peo u nebo. Video je reku kao hladnu sivu čeličnu traku, s komadima leda
na površini. Na drugoj obali je video Hempden, Njuburg, Vinterport, s
brodom na keju; možda je video fabriku u Baksportu ispod oblaka isparenja ih
sam kraj kopna, mesto na kom Atlantik zapljuskuje golu stenu.
“Gledaj kako leti, Gejdže!“, povikao je Luis, smejući se.
Gejdž se toliko nagnuo unazad da je pretila opasnost da se preturi. Široki

BD4Y
balkandownload.org

osmeh mu je krasio lice. Mahao je zmaju.

Luis je malo otpustio kanap. Naložio je Gejdžu da pruži ruku. Dečačič ga
je poslušao. Nije se ni osvrnuo oko sebe. Nije mogao da skrene pogled sa
zmaja, koji se uzdizao i igrao na vetru. Gonio je svoju senku uzduž i preko
polja.
Luis je dva puta obavio kanap oko Gejdžove ruke. Dečak je spustio
pogled, zapanjen snažnom silom koja ga je povukla uvis.
“Šta!“, rekao je.
“Upravljaš njime“, reče Luis. “Ti si za kormilom, čoveče. To je tvoj
zmaj.“
“Gejdž uplavja?“, rekao je, kao da ne pita oca već samog sebe. Oprezno
je povukao kanap. Zmaj se naklonio na vetrovitom nebu. Gejdž je snažnije
cimnuo kanap. Zmaj je poleteo uvis. Luis se smejao zajedno sa sinom. Gejdž
mu je pružio slobodnu ruku. Luis ju je prihvatio. Stajali su nasred polja
gospođe Vinton, posmatrajući lešinara.
Luis nikad neće zaboraviti to vreme provedeno sa svojim sinom. Kao što
je u detinjstvu leteo za svojim zmajem i ulazio u njega, tako je sad ušao u
Gejdžovu sićušnu kuću i pogledao kroz prozore njegovih očiju. Video je svet
koji je bio tako ogroman i sjajan, svet u kome je polje gospođe Vinton bilo
veliko poput Bonvilskog slanog polja[9], gde se zmaj uzdizao kilometrima
iznad njega, a kanap stezao njegovu pesnicu kao da je živ, dok je vetar duvao,
mrseći mu kosu.
“Zmaj leti!“, povikao je Gejdž. Luis ga je obgrlio oko ramena i poljubio u
obraz, na kom je vetar rascvetao divlju ružu.
“Volim te, Gejdže“, rekao je. U tom savršenom trenutku sve je bilo kako
treba.
Gejdž, kome je ostalo manje od dva meseca života, piskutavo se i veselo
nasmejao. “Zmaj leti! Zmaj leti, tata!“

***

Još su puštali zmaja kad su se Rejčel i Eli vratile kući. Gejdž i on pustili su ga
tako visoko da im je zamalo ponestalo kanapa. Lešinarovo lice se izgubilo iz
vida. Zmaj se sveo na malu crnu siluetu na nebu.
Luisu je bilo drago kad je video njih dve. Glasno se nasmejao kad je Eli
ispustila kanap i kad je pojurila za njim preko trave. Uhvatila ga je trenutak

BD4Y
balkandownload.org

pre nego što se kanap do kraja razmotao s kotura. Prisustvo devojaka

promenilo je utisak. Nije mu bilo preterano žao kad je Rejčel dvadeset minuta
kasnije rekla da veruje da je Gejdž proveo dovoljno vremena na vetru. Plašila
se da će nazepsti.
Prizemljili su zmaja. Borili su se s nebesima kod svakog okreta kanapa.
Nekako su ga savladali. Luis je gurnuo pod mišku lešinara crnih krila i
izbečenih zakrvavljenih očiju. Ponovo ga je zatvorio u orman. Gejdž je te
večeri smazao ogromnu večeru od viršli i pasulja. Dok mu je Rejčel oblačila
pidžamicu, Luis je odveo Eli u stranu, da bi s njom popričao o navici da
ostavlja klikere po kući. Pod drugim okolnostima možda bi se izdrao na nju,
zato što je Eli umela da bude prilično drska - čak prkosna - kad bi je optužio
za neku grešku. Znao je da se tako nosi s kritikom, ali ga to nije sprečavalo da
se naljuti kad bi preterano insistirala na nečemu ili kad je bio naročito
umoran. Puštanje zmaja silno ga je oraspoložilo. Eli je reagovala prilično
razumno na njegovo upozorenje. Obećala je da će biti pažljivija i otišla u
prizemlje da gleda televiziju do pola devet. To je bila subotnja privilegija do
koje je veoma držala. U redu, to je malo odstupanja od kog može biti i neke
koristi, pomislio je Luis ne znajući da klikeri nisu problem, da prehlade nisu
problem, da će ogromni Orinkov kamion biti problem, da će put biti
problem… kao što ih je prvog dana avgusta Džad Krandal upozorio da bi
mogao biti.

***

Te večeri se popeo uz stepenice, petnaestak minuta nakon što je Gejdž legao u

krevet. Bio je tih ali budan. Srkao je poslednje kapi mleka iz bočice i
zamišljeno posmatrao tavanicu.
Uhvatio je Gejdža za stopalo. Podigao ga je uvis, poljubio i spustio.
“Laku noć, Gejdže“, rekao je.
“Zmaj leti, tata“, reče Gejdž.
“Zbilja je leteo, zar ne?“, reče Luis. Iz nepoznatih razloga osetio je da mu
’se suze kupe u očima. “Leti sve do neba, sine moj.“
“Zmaj leti“, reče Gejdž. “Do eba.“
Okrenuo se na stranu, sklopio oči i zaspao. Tek tako.
Na pragu se okrenuo i pogledao za sobom. Žućkastozelene bestelesne oči
su ga motrile s Gejdžovog ormana. Vrata ormana behu otvorena… samo malo.

BD4Y
balkandownload.org

Srce mu se popelo uz grlo.

Otvorio je orman, misleći
(Zelda to je Zelda u ormanu izbacila je crni jezik iz usta)
ni sam nije znao šta. Ugledao je Čerča. Mačak je bio u ormanu. Kad je
ugledao Luisa, iskrivio je leđa kao mačka na kartama za Noć veštica. Zasiktao
je i delimično otvorio usta, otkrivajući zube oštre kao igle.
“Izlazi odatle“, prošaptao je.
Čerč je ponovo zasiktao. Nije ni mrdnuo.
“Rekao sam da izađeš.“ Dohvatio je prvo što mu je došlo pod ruku među
Gejdžovim igračkama: drečavu plastičnu lokomotivu, koja je u prigušenom
svetlu bila smeđe boje, nijanse osušene krvi. Zamahnuo je na Čerča. Mačak
ne samo da nije ustuknuo već je još jednom zasiktao.
Luis je bacio igračku na mačka. Nije se suzdržavao, niti izmotavao.
Zavitlao je igračku na mačka iz sve snage. Naljutio se na njega i uplašio, zato
što se sakrio u orman u sinovljevoj sobi i nije hteo da izađe, kao da ima pravo
da bude tu.
Lokomotiva igračka pogodila ga je posred srede. Čerč je zacvileo i
zaždio. S uobičajenom gracioznošću tresnuo je o vrata i zamalo pao dok je
bežao iz sobe.
Gejdž se promeškoljio, promrmljao je nešto i promenio položaj. Umirio
se. Luisa je spopala mučnina. Znoj mu je izbio po čelu.
“Luise?“ pozvala ga je Rejčel iz prizemlja. Zvučala je zabrinuto. “Da li je
Gejdž ispao iz kolevke?“
“Ništa mu ne fah, dušo. Čerč je oborio neke igračke.“
“A, dobro.“
Osećao se kao da je obišao sina i pronašao zmiju koja puzi po njemu ili
krupnog pacova na polici za knjige iznad kreveca. Znao je da to je to
nerazumno, ali šta je mogao kad je mačak tako zasiktao na njega iz ormana.
(Zelda da li si mislio Zelda da li si mislio Oz Veliki i Stlašni?)
Zatvorio je vrata Gejdžovog ormana nakon što je nogom nagurao igračke u
njega. Čuo je škljocaj bravice. Prišao je Gejdžovom krevecu. Dečačić je,
vrpoljeći se, zavrnuo dva ćebenceta do kolena. Luis ga je raspetljao i pokrio.
Dugo je posmatrao usnulog sina.

BD4Y
balkandownload.org

DRUGI DEO

Mikmačko groblje

Kad Isus dođe u Vitaniju, saznade da Lazar već

četiri dana leži u grobu. Kad Mar ta dakle ču da
Isus ide, izađe preda Nj. “Gospode!“ reče. “Da si
ti bio ovde, ne bi moj brat umro. A i sad znam da
šta zaišteš u Boga, daće ti Bog. “
Isus joj reče: “Brat će tvoj ustati.“

- JEVANĐELJE PO JOVANU (parafraza)

“Haj-ho, idemo!“
- RAMONSI

BD4Y
balkandownload.org

36

Nema granica užasu koji ljudski um može istrpeti. Iskustvo pokazuje da

zgušnjavanje tame porađa eksponencijalni efekat. Ma koliko je to teško
priznati, činjenica je da, kad noćna mora dostigne izvesni nivo crnila, užas
porađa užas, a jedno slučajno zlo povlači drugo, često znatno hotimičnije, sve
dok gusta tama ne pokrije sve i svakog. Najstravičnije od svih pitanja moglo
bi biti koliko užasa ljudski um može podneti i sačuvati budnim nemilosrdni
razum. Nepotrebno je reći da takvi događaji imaju svoje goldbergovski
apsurdne pozadine.[10] U jednom trenutku sve počinje da bude prilično
zabavno. Tada razum počinje da spasava sebe ili se slama i uzmiče. Tada
dolazi do ponovnog uspostavljanja smisla za humor.
Luis Krid možda bi gajio takve misli da je 17. maja, nakon sahrane svog
sina Gejdža Vilijama Krida, racionalno razmišljao, ali svaka racionalna
misao - ili pokušaj u tom pravcu - zgasla je u pogrebnom zavodu, u kom je
pesničenje s tastom (što je bilo loše samo po sebi) dovelo do nečeg još
strašnijeg - do poslednjeg dela nečuvene gotske melodrame koja je skršila
ostatke Rejčeline samokontrole. Rejčel je uz vriskove odvučena iz Istočne
sale Pogrebnog zavoda “Brukings-Smit“, u kojoj je Gejdž počivao u
zatvorenom kovčegu. To je bio poslednji grozni događaj tog groznog dana.
Surendra Hardu dao joj je sredstva za umirenje u foajeu.
Ironično je što Rejčel ne bi iskusila poslednju epizodu, neko bi mogao
reći i horor ekstravaganciju, pesničenje između Luisa Krida i gospodina
Irvina Goldmana, da se ono dogodilo u jutarnjim (od 10 do 11.30), umesto u
popodnevnim časovima za odavanje pošte pokojniku (od 14 do 15.30).
Tog jutra nije bila u pogrebnom zavodu. Jednostavno nije mogla da dođe.
Sedela je kući s Džadom Krandalom i Štivom Mastertonom. Luis nije znao
kako bi pregurao prethodnih četrdeset osam sati bez Džada i Štiva.
Bilo je dobro za Luisa - dobro za sva tri preostala člana porodice - što se
Stiv pojavio veoma brzo, zato što Luis neko vreme nije mogao da donese
nikakvu odluku, čak ni tako sitnu kao što je davanje injekcije supruzi, da bi joj
pomogao da izađe na kraj s dubokom tugom. Luis nije ni primetio da je Rejčel
krenula na jutarnje odavanje pošte u pogrešno zakopčanoj kućnoj haljini, s
neočešljanom, neopranom, zamršenom kosom. Tupo je zverala oko sebe. Oči
su joj bile toliko upale da je ličila na živu lobanju. Naduto meso joj je visilo
BD4Y
balkandownload.org

s lica. Sedela je za stolom i žvakala tost bez putera. Govorila je nepovezano i

nerazgovetno. U jednom trenutku je prozborila: “Što se tiče onog vinebaga
koji želiš da kupiš, Lu…“ Luis je poslednji put pomenuo kupovinu vinebaga
1981. godine.
Luis je samo klimnuo i nastavio da doručkuje. Jeo je Gejdžu najdraže
čokoladne medvediće. Tog jutra mu je došlo da ih jede. Gutao ih je, iako su
imali neprijatan ukus. Obukao je najbolje odelo. Nije bilo crno, nije imao
crno, ali je bilo tamnosivo. Obrijao se, istuširao i očešljao. Izgledao je dobro,
iako je bio izgubljen, u šoku.
Eli je obukla farmerke i žutu bluzu. Donela je fotografiju na doručak,
uvećani polaroidni snimak koji je Rejčel snimila aparatom dobijenim za
poslednji rođendan od Luisa i dece. Gejdž se na njoj smejao iz dubina svoje
skijaške jakne, sedeći na Elinim sankama koje je sestra vukla. Rejčel je
snimila Eli kad se okrenula preko ramena i osmehnula Gejdžu, koji joj se
cerio.
Eli se nije odvajala od fotografije. Retko je govorila.
Luis je bio šlep za tugu supruge i ćerke. Doručkovao je dok je njegov um
iznova vrteo nesreću, samo što se u tami bioskopske sale njegovog uma
prikazivao film s drugačijim završetkom. U tom filmu je bio brži. U tom filmu
je Gejdž dobio po turu zato što nije stao kad mu je rečeno.
Stiv je video kroz šta prolaze Rejčel i Eli. Zabranio je Rejčel da ide na
jutarnje odavanje pošte. Ožalošćeni će se okupljati oko zatvorenog kovčega.
Da je bio otvoren, pomislio je Luis, svi bi vrišteći pobegli iz sale, uključujući
i mene. Stiv je zabranio Eli da tog dana ide u pogrebni zavod. Rejčel se
pobunila. Eli je samo sedela, ćutljiva i tužna, s uvećanom polaroidnom
fotografijom u ruci.
Stiv je takođe dao Rejčel preko potrebnu injekciju. On je dao Eli kašičicu
bezbojne tečnosti. Eli je obično cvilela i kukala kad bi trebalo da popije lek -
bilo koji lek - ali je ovaj popila ćutke i bez mrštenja. U deset ujutru zaspala je
u svom krevetu (još je držala uvećanu fotografiju u ruci). Rejčel je sedela
ispred televizora, gledajući “Kolo sreće“. Sporo je odgovarala na Stivova
pitanja. Bila je omamljena, ali na licu više nije imala izraz zamišljenog ludila
koji je toliko zabrinuo - i uplašio - lekarskog pomoćnika kad je u osam i
petnaest stigao u dom Kridovih.
Džad je ugovorio sve pojedinosti pogreba. Dejstvovao je sa istom
pribranom delotvornošću koju je ispoljio pre tri meseca, posle smrti supruge.
BD4Y
balkandownload.org

Stiv Masterton je odveo Luisa u stranu pre nego što je krenuo u pogrebni
zavod.
“Postaraću se da dođe ovog popodneva, ako bude sposobna za to“, rekao
je Luisu.
“Važi.“
“Dejstvo injekcije dotad će proći. Tvoj prijatelj, gospodin Krandal, rekao
je da će ostati s Eli tokom poslepodnevnog odavanja pošte…“
“U redu.“
“… igraće monopol ili nešto drugo s njom…“
“Uh…“
“Ali…“
“Dobro.“
Stiv se ućutao. Razgovarali su u garaži, Čerčovom igralištu, mestu na koje
je dovlačio mrtve ptice i pacove koji pripadaju Luisu. Napolju je sijalo
majsko sunce. Crvendać je leteo na kraju prilaznog puta, kao da žuri da obavi
neki važan posao. Možda je i imao dobar razlog za žurbu.
“Luise“, reče Stiv, “moraš da ovladaš sobom.“
Luis je posmatrao kolegu s učtivom ljubopitljivošću. Malo od onog što mu
je Stiv govorio probijalo se do njega. Mislio je kako bi spasao sinu život da
je bio samo malo brži. Razumeo je nešto od njegovih poslednjih reči.
“Ne verujem da si primetio“, reče Stiv, “ali Eli ne govori. Rejčel je toliko
potresena da je izgubila svaki pojam o vremenu.“
“Imaš pravo!“, reče Luis. Nije znao zašto, ali je odgovorio s malo više
energije.
Stiv mu je spustio ruku na rame. “Lu“, rekao je, “potreban si im,
verovatno više nego što ćeš ikad biti. Molim te, čoveče… mogu da dam
injekciju tvojoj ženi, ali… ti… vidi, Luise, moraš… o bože, kakva je ovo
jebena papazjanija!“
Luis je sa izvesnom zabrinutošću primetio da Stiv plače. “Naravno“,
rekao je. U mislima je video Gejdža kako trči preko travnjaka ka putu. Vikali
su mu da se vrati, ali on nije hteo - u poslednje vreme igrao se bežanja od
mame i tate. Dali su se u poteru za njim. Luis je brzo nadtrčao Rejčel, ali je
Gejdž imao veliku prednost. Smejao se. Bežao je od tate. Tako se igrao. Luis
ga je stizao, ali presporo. Sinčić je bežao niz blagu travnatu padinu ka ivici
Petnaestice. Luis se molio bogu da Gejdž padne. Kad se dečica brzo zatrče,
gotovo uvek padnu, zato što do sedme ili osme godine nemaju potpunu
BD4Y
balkandownload.org

kontrolu nad nogama. Luis se molio Bogu da se Gejdž saplete, da tresne, da

lupi o zemlju i raskrvari nos, da razbije glavu za nekoliko šavova, zato što je
već čuo sve glasniju buku kamiona, jednog od ogromnih desetotočkaša koji su
bez prestanka vozili između Bangora i Orinkove fabrike u Baksportu. Vrisnuo
je Gejdžovo ime. Verovao je da ga je Gejdž čuo i pokušao da se zaustavi.
Izgleda da je shvatio da je igra gotova, da roditelji ne urlaju na decu kad se
igraju. Pokušao je da ukoči. Zvuk kamiona je postao veoma glasan. Ispunio je
svet grmljavinom. Luis se bacio napred kao odbrambeni igrač u američkom
fudbalu. Senka mu je poletela po zemlji, kao što je lešinarova letela po beloj
zimskoj travi na polju gospođe Vinton, onog dana u martu. Verovao je da se
vrhovima prstiju očešao o Gejdžovu jaknicu. Inercija je ponela dečaka ka
putu. Kamion je grmeo, kamion je bio planina sjajnog hroma, kamion je bio
duboki, vrištavi glas vazdušne sirene. To se desilo pre tri dana, u subotu.
“Dobro sam“, rekao je Štivu. “Moram da krenem.“
“Ako uspeš da uspostaviš kontrolu nad sobom i ako im pomogneš“, reče
Stiv, brišući oči rukavom jakne, “pomoći ćeš i sebi. Neophodno je da se
zajedno uhvatite u koštac s ovim iskušenjem, Luise. To je jedini način. Svako
će ti isto reći.“
“Imaš pravo“, složio se Luis. Isti film počeo je da se daje u njegovom
umu, samo što je ovog puta skočio pola metra dalje, uhvatio zadnji deo
Gejdžove jakne, pa se ništa od ovog nije dogodilo.

***

Eli je, dok se odvijao sukob u Istočnoj sali, besciljno i ćutke gurala figuricu
monopola po tabli s Džadom Krandalom. Protresla je kockice jednom rukom.
Drugom je stiskala fotografiju Gejdža na sankama.
Stiv Masterton je procenio da Rejčel može da prisustvuje popodnevnom
odavanju pošte. Uskoro će gorko zažaliti zbog te odluke.
Goldmanovi su tog juta doleteli u Bangor. Odseli su u Holidej inu. Njen
otac je zvao četiri puta do podneva. Stiv je morao da zauzme veoma čvrst stav
prema starcu. Posle četvrtog poziva zvučao je gotovo preteče. Irvin Goldman
je želeo da dođe. Ni svi pakleni psi neće ga odvojiti od ćerke u njenom
najtežem času, rekao je. Stiv mu je objasnio da je Rejčel potreban mir do
poslepodnevne posete pogrebnom zavodu, da bi mogla da izađe na kraj s
užasom koji ju je snašao. Ne zna ništa o psima iz pakla, rekao je, ali poznaje

BD4Y
balkandownload.org

švedsko-američkog lekarskog pomoćnika koji nema nameru da dozvoli ikom

da dođe u dom Kridovih dok se Rejčel svojevoljno ne pojavi u javnosti.
Rekao mu je da će posle popodnevnog odavanja pošte pokojniku sa
zadovoljstvom dozvoliti rođacima da joj pruže svu podršku. Postaraće se da
dotad bude ostavljena na miru.
Starac ga je opsovao na jidišu i prekinuo vezu. Stiv je čekao da vidi da li
će se Goldman pojaviti, ali se on, po svemu sudeći, odlučio da pričeka.
Rejčel se do podneva donekle oporavila. Vratio joj se osećaj za vreme. Otišla
je do kuhinje, da vidi da li je išta spremljeno. Pitala je Štiva da li će ljudi
svratiti kući posle odavanja pošte u pogrebnom zavodu.
Stiv je klimnuo.
Nije bilo salame ili rozbifa, ali je našla nešto ćuretine u zamrzivaču.
Ostavila je da se odmrzne. Stiv je nekoliko minuta kasnije provirio u kuhinju.
Plakala je pored sudopere, gledajući ćuretinu.
“Rejčel?“
Progovorila je. “Gejdž ju je mnogo voleo, naročito belo meso. Upravo mi
je palo na pamet da više nikad neće jesti ćuretinu.“
Poslao ju je na sprat da se obuče. To je bila poslednja proba njene
sposobnosti da se pojavi u javnosti. Zaključio je da je spremna kad je sišla
niz stepenice u jednostavnoj crnoj haljini, s kaišem oko struka i crnom (istina
večernjom) torbicom. Džad se složio s njegovim zaključkom.
Stiv ju je dovezao u grad. Stajao je pored Surendre Hardua u predvorju
Istočne sale i gledao kako Rejčel leluja kao utvara između klupa ka cvećem
pokrivenom kovčegu.
“Kako ide, Stive?“ tiho je zapitao Surendra.
“Ide jebeno grozno“, reče Stiv tihim i britkim glasom. “A šta si mislio,
kako će ići?“
“Mislio sam da najverovatnije ide jebeno grozno“, s uzdahom odgovori
Surendra.

***

Problem je počeo na jutarnjem odavanju pošte, kad je Irvin Goldman odbio

da se rukuje sa zetom.
Pogled na toliko prijatelja i rođaka donekle je prenuo Luisa iz šoka.
Naterao ga je da opaža dešavanja oko sebe i reaguje na njih. Dostigao je fazu

BD4Y
balkandownload.org

popustljive tuge koju direktori pogrebnih zavoda znalački koriste i

usmeravaju. Pomerali su ga kao šahovsku figuru po tabli.
Ispred Istočne sale bio je mali foaje u kom su ljudi pušili i sedeli u
foteljama, koje kao da su stigle sa rasprodaje inventara propalog engleskog
muškog kluba. Pored vrata sale bio je mali stalak od zlatom oivičenog crnog
metala. Na njemu je bila tabla s natpisom GEJDŽ VILIJAM KRID. Ako biste
nastavili šetnju prostranom belom zgradom, koja je izgledom podsećala na
udobnu starinsku kuću, naišli biste na istovetni foaje, ispred Zapadne sale, sa
stalkom i tablom s natpisom ALBERTA BERNAM NEDO. U zadnjem delu
zdanja bila je sala s pogledom na reku. Stalak levo od vrata između foajea i
sale bio je prazan ovog utorka ujutro. U podrumu je bio izložbeni salon za
kovčege. Svaki model bio je osvetljen majušnom svetiljkom montiranom na
tavanici. Ako biste podigli pogled - Luis je to učinio, izazvavši mrštenje
direktora pogrebnog zavoda - pomislili biste da se na prečagama odmara
mnogo neobičnih životinja.
Džad je u nedelju, dan nakon Gejdžove smrti, otišao s Luisom u pogrebni
zavod, radi biranja kovčega. Sišli su u podrum. Obeznanjeni Luis je, umesto
da odmah skrene desno u izložbeni salon, nastavio pravo niz hodnik do belih
vrata, kakva se mogu videti u restoranima između prostora za ručavanje i
kuhinja. Džad i direktor pogrebnog zavoda brzo i istovremeno rekli su: “Ne
tim putem.“ Luis se poslušno okrenuo. Znao je šta je iza tih vrata. Njegov ujak
je bio pogrebnik.
Istočna sala bila je ispunjena urednim redovima skupih stolica na
sklapanje, s postavljenim sedalima i naslonima za leđa. Ispred njih, u oblasti
koja je bila mešavina glavnog crkvenog broda i hladnjaka, bio je Gejdžov
kovčeg. Luis se odlučio za model od ružinog drveta - večni počinak Bio je
postavljen debelom ružičastom svilom. Direktor se složio da je kovčeg zaista
lep. Izvinio se što nema neki s plavom postavom. Luis je rekao da Rejčel
nikad nije pravila tu razliku. Pogrebnik je klimnuo. Pitao je Luisa da li je
razmišljao kako će pokriti.troškove Gejdžovog pogreba. Ako nije,
predstaviće mu tri najčešće korišćena plana u kancelariji.
Spiker u Luisovom umu slatkorečivo je zacvrkutao: Zahvaljujući
Rajlijevim kuponima, dobio sam besplatni kovčeg za klinca!
Osećao se kao biće iz sna. Rekao je: “Sve ću platiti kreditnom karticom.“
“Dobro“, reče pogrebnik.
Kovčeg nije bio duži od sto dvadeset centimetara. Bio je patuljast. I pored
BD4Y
balkandownload.org

toga je koštao više od šest stotina dolara. Luis je pretpostavio da počiva na

nogarama, ali nije mogao da ih vidi od cveća. Nije hteo da mu prilazi suviše
blizu. Gušio se od napadnih mirisa.
Na kraju prolaza između stolica, pored vrata foajea bila je knjiga na
postolju, s hemijskom olovkom na lancu. Direktor pogrebnog zavoda posadio
je Luisa pored nje, da bi mogao da pozdravlja prijatelje i rođake.
Od prijatelja i rođaka očekivalo se da upišu imena i adrese u knjigu. Luis
nije mogao da shvati svrhu ovog blesavog običaja, a ovo nije bio pravi
trenutak da pita. Pretpostavljao je da će knjiga ostati njemu i Rejčel posle
sahrane. To je bilo još blesavije. Negde je čuvao godišnjake iz srednje škole,
koledža i medicinske škole. Imao je i knjigu s venčanja s naslovom MOJA
SVADBA ispisanim lažnim zlatotiskom na lažnoj koži. Počinjala je
fotografijom Rejčel koja ujutro proba svadbeni veo pred ogledalom, u
majčinom društvu. Poslednja fotografija je prikazivala dva para cipela ispred
zatvorenih hotelskih vrata. Imao je i Elinu dečju knjigu. Brzo su odustali od
njenog popunjavanja. Imala je odeljak za MOJE PRVO ŠIŠANJE (s
prostorom za uvojak bebine kose) i UPPS! (s prostorom za fotografiju bebe
koja pada na dupe). Neodoljivo slatko, zar ne?
Obogatiće zbirku novom knjigom. Kako li će se ona zvati, pitao se Luis
dok je ukočeno stajao pored postolja čekajući početak zabave. MOJA
POSMRTNA KNJIGA? AUTOGRAMI SA SAHRANE? DAN KAD SMO
POSADILI GEJDŽA? Ili možda nešto dostojanstvenije poput SMRT U
PORODICI?
Zatvorio je knjigu. I ona je, kao MOJA SVADBA, imala korice od lažne
kože.
Na njima nije ništa pisalo.
Misi Dendridž je tog jutra prva stigla, što je bilo prilično predvidljivo.
Dobrodušna Misi je toliko puta čuvala Eli i Gejdža. Luis se setio da je Misi
odvela decu svojoj kući na dan pogibije Viktora Paskaua. Rejčel je te večeri
vodila ljubav s njim, prvo u kadi, a zatim na postelji.
Misi je tog dana plakala. Gorko je plakala. Ponovo se rasplakala kad je
videla Luisovo smireno i ukočeno lice. Posegnula je za njim. Luis ju je
zagrlio. Shvatio je da se to tako radi, ili da bi trebalo tako da se radi, da je
reč o nekom ljudskom naboju koji se razmenjuje da bi omekšao tvrdo tle
gubitka, da bi ga provetrio i da bi vrelinom tuge razbio kamenitu stazu Šoka.
Žao mi je, govorila je Misi, sklanjajući tamnosmeđu kosu s bledog lica.
BD4Y
balkandownload.org

Bio je tako drag i sladak dečačić. Mnogo sam ga volela, Luise. Tako mi je
žao. Ah, taj grozni put. Nadam se da će taj vozač kamiona doveka trunuti u
zatvoru. Vozio je prebrzo. Bio je tako sladak, tako pametan. Ne znam zašto je
Bog poželeo da uzme Gejdža. To je neshvatljivo, zar ne. Žao mi je, žao, tako
mi je žao.
Luis ju je tešio. Grlio je i telio. Osećao je suze na kragni i pritisak njenih
grudi na svojim. Htela je da zna gde je Rejčel. Luis joj je rekao da se odmara
kod kuće. Obećala je da će je obići i da će čuvati Eli u svako doba, kad god
im to zatreba. Luis joj je zahvalio.
Udaljavala se, šmrcajući. Oči su joj bile crvenije nego ikad iznad crne
maramice. Kretala se ka kovčegu kad ju je Luis pozvao da se vrati. Direktor
pogrebnog zavoda, čijeg imena nije mogao da se seti, rekao mu je da je
neophodno da se svi posetioci upišu u knjigu. Neka je proklet ako ne obavi
povereni mu zadatak.
Potpiši se, tajanstveni goste, pomislio je. Zamalo što se nije zasmejao,
glasno i histerično.
Smeh se povukao pred Misinim tronutim, od plača otečenim očima.
“Misi, da li bi se upisala u knjigu?“, zamolio ju je. Dodao je, zato što je
osećao da je to neophodno: “Za Rejčel.“
“Naravno“, rekla je. “Siroti Luis i sirota Rejčel.“ Luis je znao šta će zatim
reći. Iz nekog razloga užasavao se toga. Reci su letele ka njemu, neizbežne
kao crni metak velikog kalibra iz ubičinog pištolja. Znao je da će beskrajnih
devedeset minuta biti iznova pogađan ubistvenim metkom i da će hici praštati
i tog popodneva, dok mu iz jutarnjih rana bude curkala krv:
“Hvala bogu što nije patio, Luise. Otišao je brzo.“
Hteo je da joj kaže: Da, otišao je brzo, slažem se. Ah, kako bi joj to
nanovo naružilo lice. Osećao je zlobnu želju da bal to učini, da joj sruči te
reči u lice. Bilo je brzo, ne sumnjam u to. Zato je sanduk zatvoren. Ništa
nije moglo biti urađeno s Gejdžom čak i da smo Rejčel i ja dozvolili da leš
bude obučen u najboljim robnim kućama i doteran, našminkan i obojen
rukama najvećih majstora. Bilo je brzo, draga moja Misi. Jednog trenutka
je bio tamo na putu, da bi već sledećeg ležao na njemu, ali čak tamo dole
kod Ringerove kuče. Udario ga je, ubio i odvukao. Bolje ti je da veruješ da
je bilo brzo. Vukao ga je stotinak metara, punu dužinu fudbalskog stadiona.
Trčao sam za njim, Misi. Vrištao sam njegovo ime, kao da sam verovao da
će posle svega toga biti živ, ja, doktor. Posle deset metara naišao sam na
BD4Y
balkandownload.org

kapu za bejzbol, posle dvadeset na “star vors“patiku. Posle četrdeset

pretrčanih metara kamion je skrenuo s puta. Zaorao je po polju iza
Ringerovog ambara. Ljudi su izlazili iz kuća dok sam ja vrištao njegovo
ime, Misi. Na pedesetom metru naišao sam na njegovu trenerku. Bila je
okrenuta naopako. Na sedamdesetom je bila druga patika. Konačno sam
naišao i na Gejdža.
Svet se naglo sveo na golubljesivu. Vile ništa nije video. Nejasno je
osećao ugao postolja s knjigom. Zarivalo mu se u dlan. To je bilo sve.
“Luise?“, to je bio Misin glas. Dopirao je izdaleka. Čuo je tajanstveni
zvuk golubova.
“Luise?“ Njen glas je sad bio bliži, zabrinutiji.
Svet se vratio u fokus.
“Kako si?“
Osmehnuo se. “Dobro sam“, rekao je. “Dobro sam, Misi.“
Upisala je sebe i supruga - gospodina Dejvida Dendridža s gospođom -
zaobljenim rukopisom. Dodala je i adresu - Seoska oblast 67, Stari
baksportski put. Podigla je pogled na Luisa. Još brže ga je spustila, kao da
pisanje adrese s imenom puta na kom je Gejdž poginuo smatra zločinom.
“Drži se, Luise“, prošaptala je.
Dejvid Dendridž je samo odmahnuo glavom i promrmljao nešto
nerazumljivo. Istaknuta šiljata Adamova jabučica poskakivala mu je gore-
dole. Žurno je pošao za suprugom prolazom između stolica. Usledio je ritualni
obilazak kovčega načinjenog u Storivilu u Ohaju, mestu gde Gejdž nikad nije
bio i u kojem ga niko nije poznavao.

***

Za Dendridžovima su došli i ostali. Nastupali su u otegnutoj, isprekidanoj

koloni. Luis je primao njih, njihova rukovanja, zagrljaje i suze. Okovratnik i
gornji deo rukava tamnosivog sakoa ubrzo su se prilično ovlažili. Miris cveća
je stigao i do zadnjeg dela sale. Ispunio je sav prostor pogrebničkim vonjem.
Sećao se tog mirisa iz detinjstva - tog slatkog, teškog, mrtvačkog mirisa
cveća. U jutarnjem mimohodu trideset dva puta rečeno mu je da se Gejdž nije
mučio. Dvadeset pet puta mu je rečeno da su božji putevi nedokučivi. Fraza
sad je s anđelima bila je na začelju liste s dvanaest pojavljivanja.
Posrtao je iznutra. Aforizmi su, umesto da izgube ono malo smisla što su

BD4Y
balkandownload.org

imali (kao što ime gubi smisao i identitet od neprestanog ponavljanja), počeli
da ga sve snažnije pogađaju, u najvitalnije delove tela. Kad su se pojavili i
neizbežni tast i tašta, osećao se kao teško premlaćeni borac.
Njegova prva pomisao bila je da je Rejčel imala pravo, da je Irvin
Goldman stvarno ostario. Imao je - koliko ono beše? Pedeset osam, pedeset
devet godina? Danas je izgledao kao dostojanstveni i držeći
sedamdesetogodišnjak. Onako ćelav s debelim naočarima, apsurdno je ličio
na izraelskog premijera Menahema Begina. Kad se vratila s putovanja u
Čikago za Dan zahvalnosti, Rejčel mu je rekla da je Irvin Goldman ostario,
ali nije očekivao da će videti ovako nešto. Naravno, pomislio je, možda na
Dan zahvalnosti nije bilo ovako ozbiljno. Starac je na Dan zahvalnosti imao
oba unučeta.
Dori je išla za njim. Lice joj je bilo nevidljivo pod dva - verovatno tri -
sloja teške crne čipke. Kosa joj je bila mondenski plava. Ta boja bila je
omiljena kod postarijih dama iz američke više klase. Držala je supruga za
ruku. Samo su se blistave suze naslućivale iza velova.
U magnovenju je odlučio da prošlost ostavi prošlosti. Više nije mogao da
istrajava u staroj mržnji. Postala je pretežak teret. Možda zbog nagomilane
težine trivijalnosti.
“Irvine. Dori“, promrmljao je. “Hvala vam što ste došli.“
Pružio je ruke, kao da je želeo da se istovremeno rukuje s Rejčelinim
ocem i zagrli njenu majku. Možda je želeo da zagrli oboje. Kako god, suze su
mu po prvi put krenule. Na trenutak mu se javila luda ideja da će Gejdžova
pogibija porušiti sve ograde među njima, kao što biva u romantičnim
novelama za dame, u kojima smrt donosi pomirenje i izaziva nešto više od
ovog beskrajnog, glupog i nepodnošljivog bola koji se unedogled ponavlja.
Dori je krenula ka njemu. Načinila je gest. Verovatno mu je pružila ruke i
rekla nešto poput O, Luise… i još nešto, nerazumljivo - kad ju je Goldman
cimnuo nazad. Na trenutak su stajali kao na platnu, koje niko sem njih nije
opažao (izuzev možda direktora pogrebnog zavoda, koji je neupadljivo stajao
na drugom kraju Istočne sale - Luis je pretpostavljao da bi ga i stric Karl
video). Luis je stajao sa delimično raširenim rukama, a Irvin i Dori Goldman
ukočeni i pravi kao mladenci na svadbenoj torti.
Luis je video da u tastovim očima nema suza. Bile su pune blistave i čiste
mržnje. (Zapitao se: Da li misli da sam ubio Gejdža da bih mu napakostio?)
Te oči su premeravale Luisa, pronalazeći u njemu sitnog i beznadežnog
BD4Y
balkandownload.org

čoveka koji je oteo njegovu kći da bi je obasuo tugom… i da bi njega ponizio.

Usmerio je pogled levo od Luisa - ka Gejdžovom kovčegu. Tek tad je
omekšao.
Luis je, uprkos tome, skupio snage za poslednji napor. “Irvine“, rekao je.
“Dori. Molim vas. U ovakvom času je neophodno da se okupimo. “
“Luise“, ponovila je Dori. Luisu se učinilo da je zvučala brižno. Samo su
prošli kraj njega. Irvin Goldman je verovatno vukao suprugu za sobom. Nije
gledao ni levo ni desno, a ponajmanje u zeta. Prišli su kovčegu. Goldman je
izvadio malu crnu kapicu iz džepa sakoa.
Niste se upisali u knjigu, pomislio je Luis. Knedla puna zlog i kiselog
sadržaja iznenada mu se podigla kroz sistem za varenje. Lice mu se iskrivilo
od bola.

***

Jutarnje odavanje pošte se okončalo. Luis je okrenuo kućni broj. Džad je

podigao slušalicu. Pitao ga je kako je prošlo. Luis je rekao da je sve bilo
kako treba. Zamolio ga je da mu prosledi Štiva.
“Pustiću je da dođe na popodnevno odavanje pošte zato što je uspela da
se obuče“ reče Stiv. “Da li se slažeš s tim? “
“Slažem se“, reče Luis.
“Kako si, Lu? Bez sranja i uvijanja - kako se osećaš? “
“Dobro sam!“, šturo odgovori Luis. “Borim se!“ Svi su se upisali u
knjigu, svi izuzev Dori i Irvina. Oni nisu hteli.
“Dobro je. Kako bi bilo da se vidimo za ručak?“
Ručak. Sastanak za ručak. Ideja je zvučala tako neobično da je pomislio
da je iz nekog naučnofantastičnog romana pročitanog u tinejdžerskom dobu
- iz pera Hajlajna, Marija Lenstera ili Gordona R. Diksona. Domoroci s
planete Kvark neguju čudan običaj kad neko od njihove dece umre,
poručniče Abelsone; oni se “sastaju na ručku“. Znam da ovo zvuči
groteskno i varvarski, ali ne zaboravite da ova planeta još nije
teraformirana.
“Naravno“, reče Luis. “Znaš li dobar restoran za odmor između
prepodnevnog i popodnevnog odavanja pošte pokojniku, Stive?“
“Polako, Lu“, reče Stiv, iako nije bio sasvim nezadovoljan reakcijom
svog kolege. Luis je u stanju manijakalne smirenosti bolje čitao ljude nego

BD4Y
balkandownload.org

ikad u životu. Možda se radilo o samoobmani, ali je slutio da Stiv misli da je

čak i ničim neizazvani izliv sarkazma, ispljunut kao puna usta šlajma, bolji od
pređašnje otuđenosti od stvarnosti.
“Ne brini“, rekao je Stiv. “Šta kažeš za Bendžamina?“
“Važi“, reče Stiv. “Bendžamin će odgovarati.“
Zvao je iz kancelarije direktora pogrebnog zavoda. Prošao je kroz Istočnu
salu i po izlasku iz nje video da je prostorija gotovo prazna. Irvin i Dori
Goldman sedeli su u prvom redu, pognute glave. Imao je utisak da bi mogli
doveka sedeti na stolicama na sklapanje.

***

Bendžamin je bio dobar izbor. U Bangoru se rano ručalo. Restoran je oko

jedan sat bio gotovo pust. Džad je došao sa Štivom i Rejčel. Odlučili su se za
pečenu piletinu. Rejčel je u jednom trenutku otišla u toalet. Ostala je tako
dugo da se Stiv zabrinuo. Razmišljao je da li da zamoli kelnericu da proveri
šta se s njom dešava, ali tad se vratila za sto crvenih očiju.
Luis je čupkao piletinu. Popio je dosta piva. Džad ga je pratio bocu po
bocu. Nije mnogo pričao.
Četiri porcije ostale su uglavnom netaknute. Natprirodni uvid u tuđa
osećanja i raspoloženja omogućio je Luisu da uoči kako se konobarica,
debela devojka lepog lica, dvoumi da li da ih pita da li im je hrana prijala.
Odustala je od tog nauma kad je videla Rejčeline crvenilom obrubljene oči.
Ispijali su kafu kad je njegova supruga rekla nešto tako neočekivano i hrabro
da ih je sve šokirala, a ponajviše Luisa dremljivog od piva. “Pokloniću
njegovu odeću Vojsci spasa.“
“Hoćeš li?“, reagovao je Stiv sa zadrškom.
“Hoću“, reče Rejčel. “Ima je dosta. Pokloniću im sve trenerke… platnene
pantalone… košulje. Nekome će dobro doći. Sva odeća je upotrebljiva.
Izuzev one koju je imao na sebi, naravno. Ona je… upropašćena.“
Jedva je prozborila poslednju reč. Činilo se da se guši. Pokušala je da
popije kafii, ali joj to nije pomoglo. Zarila je lice u šake, jecajući.
Usledio je otkačeni trenutak. Linije napetosti su se ukrstile. Svi su se
usmerili na Luisa. Osetio je to zahvaljujući natprirodnoj oštrini uvida koja ga
je pratila čitavog dana. Ovaj je bio najjasniji i najnedvosmisleniji od svih.
Čak je i kelnerica naslutila ove ukrštene linije svesti. Uočio je da je načas

BD4Y
balkandownload.org

prestala da reda podmetače i srebrninu po stolu u pozadini. Smeteni Luis

ubrzo je shvatio da svi čekaju da uteši suprugu.
Nije to mogao. Želeo je to da učini. Nije mogao, iako je znao da bi to bio
odgovoran postupak. Mačak mu se isprečio na putu, iznenada i bez razloga.
Mačak. Jebeni mačak Čerč s rasporenim miševima i zauvek prizemljenim
pticama. Luis bi ih odmah počistio kad bi ih našao, bez bogorađenja,
komentara ili negodovanja. On ih je, naposletku, i kupio. Ali da li je i ovo
kupio?
Video je svoje prste. Video je svoje prste. Video je svoje prste kako
ovlašno dodiruju zadnji deo Gejdžove jakne. Gejdžova jakna je otišla, a za
njom i Gejdž.
Zagledao se u šolju kafe i pustio da njegova neutešena supruga rida pored
njega.
Stiv ju je posle izvesnog vremena - mereno vremenskim jedinicama
verovatno nije prošlo mnogo, ali mu se tada i kasnije period činio znatno
dužim - nežno zagrlio. Prekorno i gnevno odmerio je Luisa, koji se okrenuo
prema Džadu. Ovaj je oborio pogled, kao da se stidi. Ni sa te strane nije
dobio pomoć.

BD4Y
balkandownload.org

37

“Znao sam da će se nešto ovako desiti“, rekao je Irvin Goldman. Tako je sve
počelo. “Znao sam čim se udala za tebe. Rekao sam: Spoznaćeš svu tugu koju
možeš podneti, i više od toga. I vidi šta se desilo. Vidi ovu… katastrofu.“
Luis se polako okrenuo ka tastu, koji je iznenada iskrsao pred njim kao
neki zli čupavac iz kutije s kapicom. Zatim je instinktivno pogledao ka Rejčel,
koja je odrađivala popodnevnu smenu pored knjige na postolju, ali ona nije
bila tamo.
Na popodnevnom odavanju pošte bilo je manje ljudi. Luis je posle nekih
pola sata otišao do prvog reda stolica i seo pored prolaza. Malo toga je
opažao (izuzev malčice lepljivog zadaha cveća). Bio je veoma umoran i
pospan. Pretpostavljao je da je pivo delimični uzrok tome. Njegov um
konačno je bio spreman da se ugasi, što verovatno nije bilo loše. Možda će
posle dvanaestočasovnog ili šesnaestočasovnog sna moći makar malo da uteši
Rejčel.
Glava mu je posle izvesnog vremena pala. Gledao je u svoje šake,
mlitavo ukrštene između kolena. Žamor iz pozadine ga je uspavljivao. Laknulo
mu je kad je po povratku s ručka video da Irvin i Dori nisu tu. Trebalo je da
zna da njihovo blagosloveno odsustvo neće potrajati.
“Gde je Rejčel?“ pitao je tasta.
“S majkom je. Tamo je gde bi i trebalo da bude.“ Goldman je odgovorio
trijumfalnim tonom čoveka koji je sklopio veliki posao. Osećao se na viski. I
te kako se osećao. Stajao je ispred Luisa kao kočoperni advokat pred
očigledno krivim optuženikom. Blago se ljuljao.
“Šta si joj rekao?“ pitao je Luis. Zabrinuo se. Znao je da joj je Goldman
nešto rekao. To se videlo na njegovom licu.
“Rekao sam joj samo istinu. Rekao sam joj da ju je ovo zadesilo zato što
se udala bez roditeljske dozvole. Rekao sam joj…“
“Da li si joj to rekao?“ s nevericom upita Luis. “Nisi joj valjda rekao tako
nešto?“
“Rekao sam joj sve to i još više od toga“, slavodobitno dodade Irvin
Goldman, “oduvek sam znao da će ovo desiti - ovo ili nešto slično. Na prvi
pogled procenio sam ko si i šta si.“ Nagnuo se napred. Luisa su zapahnula
alkoholna isparenja. “Prozreo sam te, sitna dušo, nazovi-doktore. Naveo si
BD4Y
balkandownload.org

moju ćerku da stupi u glupi i beznadežni brak. Pretvorio si je u sluškinju i

dozvolio da njen sin bude zgažen na auto-putu kao… veverica.“
Većina uvreda je preletela preko Luisove glave. Još uvek se borio s
idejom da je ovaj glupi čovečuljak imao…
“To si joj rekao?“, ponovio je. “To si joj rekao?“
“Nadam se da ćeš trunuti u paklu!“ povikao je Goldman. Veliki broj glava
se okrenuo u njihovom pravcu. Suze su potekle iz krvlju podlivenih očiju
Irvina Goldmana. Ćelava glava blistala se pod prigušenim fluorescentnim
svetlima. “Pretvorio si moju divnu ćerku u sluškinju… uništio si joj
budućnost… odveo si je od mene… i dozvolio da moj unuk umre gnusnom
smrću na seoskom drumu.“
Glas mu se digao do zaglušujućeg vriska.
“Gde si bio? Sedeo si na ušima dok se on igrao na putu? Mislio si na
svoje glupe medicinske članke? Šta si radio, usranko? Smrdljivo govno!
Čedomorče!“
Sva pažnja usmerila se na njih. Stajali su u pročelju Istočne sale. Stajali
su tamo, kad je Luis video kako mu se ruka pruža. Video je kako mu se rukav
sakoa pomera unazad s manžetne bele košulje. Video je blagi sjaj dugmeta za
manžetnu, koju mu je Rejčel poklonila za treću godišnjicu braka, ne znajući da
će njen suprug nositi tu dugmad na pogrebnoj ceremoniji njihovog još
nerođenog sina. Njegova pesnica je bila samo nešto vezano za njegovo rame.
Susrela se s Goldmanovim ustima. Osetio je kako se starčeve usne gužvaju i
povlače pod njom. To je bio uistinu mučan osećaj, poznat onima koji su
zdrobili puža pesnicom. Nije pružao nikakvo zadovoljstvo. Naslućivao je
tvrdu protezu ispod tastovih mekih usana.
Goldman se zateturao unatraške. Rukom je zakačio Gejdžov kovčeg, koji
se pomerio. Vaza puna cveća prevrnula se i razbila. Neko je vrisnuo.
To je bila Rejčel. Borila se s majkom, koja je pokušavala da je zadrži.
Petnaestak ljudi u blizini ukočili su se od straha i stida. Stiv je odvezao Džada
u Ladlou. Luis mu je bio neodređeno zahvalan zbog toga. Nije želeo da Džad
prisustvuje ovakvoj sceni. Bila je krajnje nedolična.
“Nemoj da ga povrediš!“, vrisnula je Rejčel. “Luise, nemoj da povrediš
mog oca!“
“Voliš da udaraš starce, zar ne?“, prodorno je vrisnuo Irvin Goldman,
vlasnik debele čekovne knjižice. Cerio se krvavim usnama. “Voliš da udaraš
starce? Nisam iznenađen, smrdljivo kopile! To me nimalo ne iznenađuje!“
BD4Y
balkandownload.org

Luis se okrenuo prema njemu. Goldman ga je pogodio u vrat. Iznenadio ga

je nespretnim udarcem postrance. U grlu mu je eksplodirao paralizujući bol,
od kog sledeća dva sata neće moći da guta. Glava mu se zaljuljala unatrag.
Pao je na koleno.
Prvo cveće, a za njim i ja, pomislio je. Šta kažu Ramonsi? Haj-ho,
idemo! Hteo je da se nasmeje, ali u njemu nije bilo ni trunke smeha. Iz
povređenog grla javilo se samo potmulo režanje.
Rejčel je ponovo vrisnula.
Irvinu Goldmanu je curila krv iz usta kad je navalio na zeta na kolenima.
Šutnuo ga je pravo u bubrege. Bol je sevnuo kao žarka munja. Spustio je ruke
na tepih, da ne bi pao na stomak.
“Slabo prolaziš čak i protiv staraca, sinko!“ Povikao je Goldman s
grozničavim uzbuđenjem. Ponovo je šutnuo Luisa. Ovog puta je promašio
bubreg. Pogodio je zeta u gornji deo levog guza crnom staračkom cipelom.
Luis je zastenjao od bola. Ovog puta ga je oborio na tepih. Bradom je bučno
udario o pod. Ugrizao se za jezik.
“Evo ti!“, povikao je Goldman. “Evo ti šut u bulju koju je trebalo da
dobiješ kad sam te prvi put video kako se šunjaš oko moje kćeri, kopilane!
Evo ti!“ Ponovo je šutnuo Luisa u dupe. Ovog puta je stradao drugi guz.
Plakao je i cerio se. Luis je po prvi put video da je Goldman neobrijan - što
je bio znak žalosti. Direktor pogrebnog zavoda potrčao je ka njima. Rejčel se
otela od majke i vrišteći potrčala.
Luis se nespretno prevrnuo na stranu i ustao. Tast je ponovo zamahnuo
nogom. Uhvatio mu je cipelu obema rukama. Čvrsto se ugnezdila među
dlanovima, kao dobro uhvaćena lopta za američki fudbal. Gurnuo ju je nazad
najjače što je mogao.
Goldman je s krikom poleteo unatraške. Mahao je rukama, da bi povratio
ravnotežu. Pao je na Gejdžov kovčeg, napravljen u Storivilu, u Ohaju. “Večiti
počinak“ je bio mali, ali nimalo jeftin.
Oz Veliki i Strašni je upravo pao na kovčeg mog sina, pomislio je
omamljeni Luis. Kovčeg je sa zaglušujućim treskom pao s nogara. Prvo je
udario o pod levim, a zatim i desnim krajem. Bravice su prsle. Luis je, uprkos
Goldmanovim kricima i kuknjavi, čuo kako bravice pucaju. Njegov tast je
naposletku samo igrao dečju igru prebaci krivicu na magarca. Čuo je i
škljocanje brave.
Kovčeg se nije otvorio i nije ispljunuo Gejdžove tužne, izmrcvarene
BD4Y
balkandownload.org

ostatke po podu. Luis je bio mučno svestan činjenice da su bili pošteđeni

groznog prizora samo zbog načina na koji je kovčeg pao - na zadnji kraj,
umesto postrance. Lako se moglo desiti da drugačije padne. Ipak je, u deliću
sekunde, pre nego što se poklopac zatvorio, video sevanje sivog. Prepoznao
je odelo koje su kupili da bi ga sahranili s Gejdžovim telom. Video je i malo
ružičaste, verovatno sinovljevu ruku.
Luis je sedeo na podu. Zario je lice u šake i zaplakao. Izgubio je sve
zanimanje za tasta, za interkontinentalne projektile, za raspravu o trajnim ili
rastvarajućim šavovima u vreloj smrti vaseljene. Luis Krid je u tom trenutku
poželeo da je mrtav. Iznenada mu je otkačena slika osvanula u umu. Gejdž s
ušima Mikija Mausa, Gejdž se smeje i zdravi sa Šiljom na Glavnoj ulici u
Diznijevom svetu. Video je ovo potpuno jasno.
Jedna nogara se prevrnula. Druga se s pijanom nehajnošću naslonila na
nisku platformu s koje je sveštenik držao opelo. Goldman se opružio po
cveću. I on je plakao. Voda je curila iz prevrnutih vaza. Smrvljeno i iskidano
cveće ispuštalo je još jači miris.
Rejčel je vrištala i vrištala.
Luis nije mogao da odgovori na njeno vrištanje. Slika Gejdža s ušima
Mikija Mausa je izbledela, ali ne pre nego što je čuo glas spikera koji je
najavljivao večernji vatromet. Sedeo je s licem zarivenim u šake. Nije želeo
da iko ikada vidi njegovo suzama išarano lice, njegov gubitak, njegovu
krivicu, njegovu tugu, njegov stid i pre svega njegovu kukavičku želju da bude
mrtav i izbavljen iz ovog mraka.
Direktor pogrebnog zavoda i Dori Goldman izveli su Rejčel napolje. I
dalje je vrištala. Ućutala se u drugoj prostoriji (Histeričnom kutku - verovatno
rezervisanom za one skrhane bolom, pretpostavio je Luis). Omamljeni ali
pribrani Luis dao joj je sedative, nakon što je zamolio ostale da ih ostave na
miru.

***

Otpratio ju je do postelje kad su se vratili kući. Dao joj je još jednu injekciju.
Pokrio ju je sve do brade. Posmatrao je njeno voštano, bledo lice.
“Žao mi je, Rejčel“, rekao je. “Dao bih sve na svetu kad bih mogao da
potrem ono što sam učinio.“
“U redu je“, rekla je neobičnim i ravnim glasom. Okrenula mu je leđa.

BD4Y
balkandownload.org

Staro isprazno pitanje Kako ti je? pelo mu se ka usnama. Potisnuo ga je. To i

nije bilo pravo pitanje; nije ga to zanimalo.
“Koliko ti je loše?“, konačno je prozborio.
“Prilično mi je loše, Luise“, rekla je i proizvela zvuk koji je mogao biti
smeh. “U groznom sam stanju.“
Znao je da joj je još nešto potrebno, ali nije to mogao da joj pruži. Naglo
se naljutio na nju, Štiva Mastertona, Misi Dendridž i njenog supruga sa
šiljatom Adamovom jabučicom. Naljutio se na čitavu prokletu ekipu. Ko kaže
da je dužan da im ugađa? Kakvo je to sranje?
Ugasio je svetio i izašao. Shvatio je da ne može pružiti išta više ni svojoj
ćerki.
U jednom trenutku, dok ju je posmatrao u senovitoj sobi, pomislio je da je
ona Gejdž i da je sve ovo samo gnusna noćna mora, slična snu u kom ga je
Paskau vodio po šumi. Njegov umorni um na trenutak se saživeo sa iluzijom.
Senke su pomogle. Mali televizor, koji je Džad doneo da prekrati sate
čekanja, bio je jedini izvor nemirne svetlosti.
To nije bio Gejdž, već Eli, koja ne samo da je stiskala fotografiju na kojoj
je vukla brata na sankama već je sad sedela i u Gejdžovoj stolici. Donela ju
je iz njegove u svoju sobu. To je bila mala, platnena, režiserska stolica. Na
leđnom naslonu pisalo je GEJDŽ. Rejčel je poštom poručila četiri takve
stolice. Svaki član porodice dobio je jednu sa svojim imenom na leđnom
naslonu.
Bila je prevelika za Gejdžovu stolicu. Nekako se nagurala u nju. Platneno
sedište se opasno ugnulo. Stiskala je fotografiju na grudima i zurila u
televizor, na kom se davao neki film.
“Eli“, rekao je, gaseći televizor, “vreme je za spavanje.“
Izvukla se iz stolice. Zatim ju je pažljivo sklopila. Htela je da je ponese u
krevet sa sobom.
Luis je oklevao, želeo je da kaže nešto o stolici. Zadovoljio se sa: “Hoćeš
li da te ušuškam?“
“Da, molim te“, rekla je.
“Da li bi… da li bi želela da večeras spavaš s mamom?“
“Ne, hvala.“
“Da li si sigurna?“
Blago se osmehnula. “Jesam. Stalno krade pokrivač.“
Luis joj je uzvratio osmehom. “Lezi.“
BD4Y
balkandownload.org

Eli nije pokušala da stavi stolicu u krevet, već ju je rasklopila blizu

uzglavlja. Apsurdna slika osvanula je u Luisovoj glavi - ovo je ordinacija
najmanjeg psihijatra na svetu.
Svukla se. Spustila je fotografiju na jastuk dok se svlačila. Obukla je
pidžamicu i podigla fotografiju. Odnela ju je u kupatilo u kom se umila,
obrisala, oprala zube i progutala tabletu fluora. Uzela je fotografiju i legla u
krevet s njom.
Luis je seo pokraj nje i rekao: “Eli, preguraćemo ovo ako nastavimo da se
volimo.“
Izgovaranje svake reci moglo se porediti s guranjem kolica punih bala
vlažnog sena. Iscrpljivale su Luisa.
“Želeću to iz sve snage“, staloženo reče Eli, “moliću se Bogu da se Gejdž
vrati.“
“Eli…“
“Bog bi mogao da ga vrati ako bi to poželeo“, reče Eli. “On može da
uradi sve što hoće.“
“Eli, Bog ne radi tako“, nevoljno reče Luis. Okom svog uma video je
Čerča, sklupčanog na klozetskoj dasci, s koje je tupo zurio u njega mutnim
očima.
“Ali radi“, rekla je. “Učiteljica u nedeljnoj školi pričala nam je o onom
Lazaru. Bio je mrtav, a Isus ga je oživeo. Rekao je: Lazare, ustaj! Učiteljica
kaže da bi, da je rekao samo ustaj, verovatno svi na tom groblju oživeli, ali
Isus je hteo samo Lazara.“
Prevalio je apsurdnu tvrdnju preko usta (taj dan je bio protkan
apsurdima): “To je bilo davno, Eli.“
“Čuvaću ove stvari za njega“, rekla je. “Imam njegovu fotografiju. Sedeću
u njegovoj stolici…“
“Prevelika si za Gejdžovu stolicu“, reče Luis. Uhvatio ju je za vrelu,
grozničavu ruku. “Slomićeš je.“
“Bog će mi pomoći da je ne slomim“, reče Eli. Zvučala je ozbiljno, ali je
Luis opazio smeđe polumesece ispod njenih očiju. Možda će početi da shvata
šta se dogodilo kad se Gejdžova stolica zaista slomi pod njom.
“Nosiću njegovu fotografiju i sedeti u njegovoj stolici“, rekla je, “i ješću
njegov doručak.“ Deca su se držala svojih pahuljica. Eli je jednom rekla da
Gejdžove imaju ukus sušenih slinaca. Ako bi čokoladni medvedići bili jedina
opcija, Eli bi ponekad jela kuvano jaje… a ponekad ništa. “Ješću pasulj, iako
BD4Y
balkandownload.org

ga mrzim. Pročitaću sve Gejdžove slikovnice i… i… znaš… spremaću se…

za slučaj…“
Zaplakala je. Luis nije pokušao da je uteši. Samo je sklonio kosu s njenog
čela. Ono što je govorila imalo je izvesnog otkačenog smisla. Otvarala je
mogućnosti. Pokušavala je da bude aktivna. Držala je Gejdža pored sebe, u
prvih sto. Odbijala je da mu dopusti da izbledi. Sećaš li se kad je Gejdž
uradio ovo… ili ono… da, to je bilo sjajno… dobri stari Gejdž, opaki klinac.
Kad prestane da boli, počeće da bude nevažno. Možda je shvatila kako bi
lako bilo pustiti Gejdža da bude mrtav.
“Eli, nemoj više da plačeš“, rekao je. “Ovo neće večito trajati.“
Plakala je do večnosti… punih petnaest minuta. Zaspala je pre nego što su
joj suze presahle. Konačno je zaspala. Sat u prizemlju otkucao je deset sati u
tihoj kući.
Održi ga u životu, Eli, ako to želiš, pomislio je i poljubio ćerku. Psihići
bi verovatno rekli da je to đavolski nezdrava praksa, ali ja sam za nju. Zato
što znam da će doći dan - možda već ovog petka - kad ćeš zaboraviti da
poneseš fotografiju. Videću je kako leži na krevetu u praznoj sobi, dok se ti
voziš biciklom po prilaznom putu, šetaš poljem iza kuće ili ideš kod Keti
Makgaun da bi šila odeću na njenoj šivaćoj mašini. Gejdž neće biti s tobom.
Ispašće s liste prvih sto koja postoji u srcima devojčica i početi da biva
događaj iz 1984. godine. Sev prošlosti.
Izašao je iz sobe. Na trenutak se zaustavio na vrhu stepeništa. Razmišljao
je - ne preterano ozbiljno - o odlasku u krevet.
Znao je šta mu je potrebno. Sišao je u prizemlje da bi se domogao toga.

***

Luis Albert Krid predano se odao alkoholu. U podrumu je čuvao pet sanduka
piva. Pio je pivo, Džad ga je pio, Stiv Masterton ga je pio, Misi Dendridž bi
ponekad popila neko dok bi čuvala klince (klinku, podsetio je sebe, dok se
spuštao stepenicama u podrum). Čak je i Čarltonova više volela pivo od čaše
vina, kad bi ih posetila. Rejčel je stoga prošle zime izašla i kupila na
rasprodaji nezamislivih deset sanduka piva. Tako nećeš morati da trčiš u
prodavnicu u Oringtonu kadgod neko naiđe. Često citiraš Roberta Parkera,
ljubavi - svako pivo koje je u frižideru posle zatvaranja radnji je dobro
pivo, zar ne? Popij ovo koje sam kupila i pomisli na pare koje si uštedeo. To

BD4Y
balkandownload.org

je bilo prošle zime, kad je sve bilo u redu. Kad je sve bilo u redu. Tvoj um je
neobično brzo i lako načinio te sudbonosne podele.
Izneo je sanduk piva iz podruma. Stavio je konzerve u frižider. Izvadio je
jednu, zatvorio vrata frižidera i otvorio pivo. Čerč je polako i trapavo izašao
iz ostave kad je čuo otvaranje i zatvaranje frižidera. Upitno se zagledao u
Luisa. Nije mu prilazio. Verovatno ga je prečesto šutirao.
“Nema ničeg za tebe“, rekao je mačku. “Danas si dobio svoju konzervu.
Idi ubij neku pticu ako si gladan.“
Čerč ga je posmatrao. Luis je iskapio polovinu konzerve. Piće mu je
odmah udarilo u glavu.
“Ti ih i ne jedeš, zar ne? Samo ih ubijaš.“
Čerč je ušetao u dnevnu sobu, pošto je zaključio da od klope neće biti
ništa. Luis je posle kraćeg oklevanja krenuo za njim.
Po glavi mu se vrtelo Haj-ho, idemo.
Seo je na stolicu. Zagledao se u Čerča. Mačak je bio na tepihu pored
televizora. Oprezno je motrio Luisa. Verovatno se spremao da zbriše na prvi
pokret opasne noge.
Luis je umesto toga podigao pivo. “Za Gejdža“, rekao je. “Za mog sina,
koji je mogao biti umetnik, olimpijski plivač ili prokleti predsednik
Sjedinjenih Američkih Država. Šta kažeš na to, seronjo?“
Čerč ga je posmatrao tupim, neobičnim očima.
Luis je iskapio ostatak piva u velikim gutljajima, od kojih ga je povređeno
grlo bolelo. Ustao je, prišao frižideru i uzeo drugo.
Posle trećeg je osetio da je po prvi put tog dana uspostavio ravnotežu.
Pomislio je da će zaspati za sat vremena, kad je ubio prvo pakovanje od šest
komada. Pogled mu se zaustavio na Čerču, kad je okrenuo leđa frižideru sa
osmim ili devetim (dotad je izgubio račun i hod mu je postao nesiguran) u
ruci. Mačak je dremao - ili se pretvarao da to čini - na tepihu. Misao mu je
došla prirodno, što je značilo da je od početka bila tu i da je čekala pravi
trenutak da istupi iz pozadine.
Kad ćeš to učiniti? Kad ćeš sahraniti Gejdža na produžetku Groblja
kućnih ljubimaca?
Zatim je pomislio:
Lazare, ustaj!
Setio se Elinog pospanog, omamljenog glasa.
Učiteljica je rekla da bi, da je rekao samo “ustaj“, verovatno svi na
BD4Y
balkandownload.org

groblju ustali.
Ledeni talas elementarne snage pogodio je Luisa, koji se zgrčio i zadrhtao
od glave do pete. Iznenada se setio Elinog prvog dana u školi, kad mu je
Gejdž zaspao u krilu, dok je Rejčel slušala Elinu priču o “Starom
Makdonaldu i gospođi Beriman. Rekao je: Sačekaj da odnesem bebu u
krevet. Setio se zlokobnog predosećanja koje ga je spopalo kad je poneo
Gejdža uz stepenice. Tek sad je shvatio da je jedan deo njega još u septembru
znao da će Gejdž uskoro umreti. Jedan deo njega je znao da je Oz Veliki i
Strašni u blizini. To je bila besmislica, budalaština, praznoverno sranje,
najčistija samoobmana… i to je bila istina. Znao je. Prosuo je nešto piva na
košulju. Čerč je umorno podigao glavu, da bi video da li išta nagoveštava
početak noćne šutke.
Setio se pitanja postavljenog Džadu. Setio se kako je starac, kad ga je
čuo, trznuo rukom i oborio prazne flaše sa stola. Jedna od njih se razbila. O
takvim stvarima se ne govori, Luise!
Želeo je da govori ili makar razmišlja o njima. Groblje kućnih ljubimaca.
Šta je iza Groblja kućnih ljubimaca. Ideja je bila smrtonosno privlačna.
Zasnivala se na neporecivoj logici. Čerč je ubijen na putu, Gejdž je ubijen na
putu. Evo Čerča - promenjenog na gnusan način - ali je ovde. Eli, Gejdž i
Rejčel uspostavili su neki odnos s njim. Istina je da je ubijao ptice i parao
trbuhe miševima. Ali mačke obično i ubijaju sitne životinje. Čerč se nije
preobrazio u čudovište. Bio je, na mnogo načina, mačak koliko i pre.
Racionalizuješ, šapnuo mu je glas. Nije on dobar koliko i pre. Jeziv je.
Vrana, Luise… sećaš li se vrane?
“Blagi bože“, progovorio je drhtavim, potresenim glasom, koji je jedva
prepoznavao kao svoj.
Bože, o da, lepo, baš. Ako je ikad postojao trenutak za prizivanje imena
gospodnjeg izvan romana o duhovima ili vampirima, ovo je bio taj. O čemu je
- o čemu je za ime božje - razmišljao? Razmišljao je o najcrnjem
bogohuljenju koje ni sad nije mogao u potpunosti da pojmi. Još gore od toga,
lagao je samog sebe. Nije samo racionalizovao stvari, već je bezočno lagao.
A šta je istina? Toliko jebeno želiš istinu. I šta je istina?
Istina je da Čerč više nije mačak. Počnimo od toga. Izgleda kao mačak,
ponaša se kao mačak, ali je puka imitacija nekadašnjeg kućnog ljubimca.
Ljudi je ne proziru, ali je osećaju. Setio se one noći kad im je Čarltonova bila
u gostima na skromnoj predbožićnoj zabavi. Sedeli su u dnevnoj sobi i
BD4Y
balkandownload.org

razgovarali posle obeda. Čerč joj je skočio u krilo. Smesta ga je odgurnula.

To je bila brza i instinktivna reakcija, praćena gadljivim pućenjem usana.
Nije to bilo bogzna šta. Niko nije ništa rekao o tome. Ali… to se desilo.
Čarltonova je osetila šta mačak više nije bio. Ubio je pivo i pošao po
sledeće. Ako bi se Gejdž vratio promenjen na takav način, to bi bilo opsceno.
Otvorio je konzervu i otpio dubok gutljaj. Bio je pijan. Napio se kao
daska. Sutra će se boriti s gadnim mamurlukom. Kako sam otišao na sinovljev
pogreb s mamurlukom iz pera Luisa Krida, pisca bestselera Kako sam ga
promašio za dlaku u ključnom trenutku i niza drugih zapaženih dela.
Pijan sam. Nego šta sam. Sumnjao je da se napio da bi mogao trezveno
razmotriti luđačku ideju.
Ideja je, uprkos svemu, bila smrtonosno privlačna. Odašiljala je bolesni
sjaj, glamur. Da, glamur pre svega.
Džad se vratio. Progovorio je u njegovoj glavi:
Činiš to zato stoje ovladalo tobom. Činiš to zato što je groblje tajno
mesto, a ti želiš da podeliš tajnu… izmišljaš razloge… izgledaju kao dobri
razlozi… najviše to činiš zato što hoćeš. Ili zato što moraš.
Slušao je Džadov tihi, razvučeni glas s jenkijevskim naglaskom. Ledio mu
je krv u žilama, ježio se od njega, kostrešio mu je dlačice na potiljku.
Postoje tajne stvari, Luise… tle muškog srca je kamenitije… kao tle na
starom mikmačkom groblju. Muškarac uzgaja ono što može… i neguje to.
Počeo je da razmišlja o drugim stvarima koje mu je Džad rekao o
mikmačkom groblju. Počeo je da skuplja datume, da ih sređuje, da ih sabija.
Radio je isto što i pred velike ispite.
Pas. Spot.
Video sam sva mesta na kojim ga je bodljikava žica isekla - ni najednom
od njih nije bilo krzna. Meso je upalo.
Bik. Nova fascikla se otvorila u Luisovom umu.
Lester Morgan je sahranio nagrađivanog bika tamo gore, crnog angusa
po imenu Hanrati… Odvukao ga je sve do gore na sankama… ubio ga je dve
nedelje kasnije. Bik se prozlio, zbilja se prozlio. On je jedina životinja za
koju sam čuo da je bila takva.
Prozlio se.
Tle muškog srca je kamenitije.
Zbilja se prozlio.
On je jedina životinja za koju sam čuo da je bila takva.
BD4Y
balkandownload.org

To radiš uglavnom zato što, kad se jednom tamo popneš, to biva tvoje
mesto.
Meso je upalo.
Hanrati, zar to nije glupo ime za bika?
Muškarac uzgaja ono što može… i neguje to.
To su moji pacovi. I moje ptice. Ja sam ih kupio.
To je tvoje mesto, tajno mesto, ono ti pripada i ti pripadaš njemu.
Prozlio se, ali je on jedina životinja za koju sam čuo da je bila takva.
Šta ćeš poželeti da kupiš, Luise, kad vetar noću bude jako duvao i kad
mesec položi belu stazu kroz šumu do tog mesta? Hoćeš li da se ponovo
uspentraš tim stepenicama? Kad gledaju film strave i užasa, svi u publici
znaju da su junak ili junakinja glupi zato što se penju tim stepenicama, ali u
stvarnom životu uvek to čine - puše, ne vezuju pojas, doseljavaju se s
porodicom pored puta po kom kamiončine jure tamo-amo dan i noć. Pa,
Luise, šta kažeš? Hoćeš li da se popneš stepenicama? Hoćeš li da zadržiš
mrtvog sina, ili ćeš odabrati ono iza Vrata 1, Vrata 2 ili Vrata 3?
Haj-ho, idemo!
Prozlio se…jedina životinja… meso je upalo… muškarac… tvojih…
njegovih…
Istočio je ostatak piva u sudoperu. Mislio je da će povratiti. Soba se
okretala u širokim krugovima.
Neko je pokucao na vratima.
Dugo - činilo mu se da je prošlo mnogo vremena - verovao je da se to
dešava samo u njegovoj glavi, da je to halucinacija. Kucanje se nastavljalo,
strpljivo i neumoljivo. Hladni užas ga je obuzeo kad se setio priče o
majmunovoj šapi. Činilo mu se da je u potpunosti oseća na fizičkoj ravni -
kao mrtvu ruku čuvanu u frižideru, mrtvu ruku koja je iznenada nastavila da
živi odvojeno od tela, da bi mu se uvukla pod košulju i stisnula meso iznad
srca. To je bila glupa slika, odvratna i glupa. Na nivou osećanja nije bila
glupa. Nije.
Prišao je vratima i podigao rezu nervoznim prstima. Otvorio ih je
misleći: To će biti Paskau. Vratio se iz mrtvih, veći no ikada, kao što pričaju
za Džima Morisona. Paskau će stajati pred vratima u šortsu za džoging,
veliki kao život i plesniv kao mesec dana stari hleb. Biće to Paskau sa
strašno uništenom glavom. Paskau će ga ponovo upozoriti: Ne idi tamo
gore. Kako ide ona stara pesma Animalsa? Dušo, ne idi, molim te, duše,
BD4Y
balkandownload.org

MOLIM TE, ne idi, znaš koliko te volim, dušo, molim te, ne idi…
Vrata su se otvorila. Na njima je u vetrovitoj ponoćnoj tmini, između dana
odavanja pošte u pogrebnom zavodu i dana sinovljeve sahrane, stajao Džad
Krandal. Vetar se poigravao starčevom retkom sedom kosom u ledenoj tami.
Luis je pokušao da se nasmeje. Vreme kao da se vratilo unazad. Ponovo je
bio Dan zahvalnosti. Uskoro će gurnuti ukočeno, neprirodno odebljalo telo
Elinog mačka Vinstona Čerčila u plastičnu kesu za đubre i krenuti. O, ne pitaj
šta je to; krenimo u posetu.
“Mogu li da uđem, Luise?“, pitao je Džad. Izvadio je paklicu česterfilda
iz džepa na košulji. Stavio je cigaretu u usta.
“Znaš šta“, reče Luis. “Kasno je. Popio sam mnogo piva.“
“Jašta, mogu da ga nanjušim“, reče Džad. Kresnuo je šibicu. Vetar je
ugasio plamen. Kresnuo je još jednu između skupljenih šaka. Ruke su mu
drhtale, izlažući plamen vetru. Izvadio je treću. Spremao se da je kresne i
pogledao Luisa koji je stajao na vratima. “Ne mogu da je upalim“, rekao je.
“Hoćeš li me pustiti unutra ili nećeš?“
Luis je stao u stranu i pustio Džada da uđe u kuću.

BD4Y
balkandownload.org

38

Sedeli su za kuhinjskim stolom i pili pivo. Prvi put cugamo pivo u našoj
kuhinji, pomislio je Luis. To ga je iznenadilo. Eli je kriknula u snu. Obojica su
se ukočili kao statue u dečjoj igri. Krik se nije ponovio.
“Dobro“, reče Luis, “šta tražiš ovde u dvanaest i petnaest ujutru, na dan
sahrane mog sina? Prijatelj si mi, ali ovo je malo previše.“
Džad je potegao gutljaj piva i obrisao usta ivicom šake. Pogledao je
Luisa. U njegovim očima bilo je nečeg bistrog i pozitivnog. Luis je konačno
spustio pogled.
“Znaš zašto sam ovde“, reče Džad. “Razmišljaš o stvarima o kojima se ne
razmišlja. Da stvar bude gora, bojim se da ih ozbiljno razmatraš.“
“Nisam mislio ni o čemu izuzev o odlasku u krevet“, reče Luis. “Sutra
moram na sahranu.“
“Odgovoran sam za više tuge u tvom srcu nego što bi je večeras trebalo
biti“, tiho će Džad, “Na određeni način mogao bih biti odgovoran i za smrt
tvog sina.“
Luis je iznenađeno podigao glavu. “Šta? Džade, ne pričaj takve stvari!
Pomisliću da si poludeo.“
“Razmišljaš da pokušaš da ga odneseš tamo gore“, reče Džad. “Ne poriči
da ti je tako nešto palo na pamet, Luise.“
Luis je ćutao.
“Koliko daleko se prostire njegov uticaj?“, reče Džad. “Možeš li mi to
reći? Ne možeš. Ni sam ne znam odgovor na to pitanje, iako sam čitav život
proveo u ovom delu sveta. Znam za Mikmake i da su to mesto oduvek smatrali
svetim… ali ne na dobar način. Steni Bi mi je to rekao. Moj otac mi je to
rekao - kasnije. Kad je Spot umro drugi put. Sad se Mikmaci, država Mejn i
vlada Sjedinjenih Država spore pred sudom oko vlasništva nad tom zemljom.
Ko je poseduje? To niko ne zna, Luise. Ne više. Različiti ljudi su u nekom
trenutku polagali pravo na nju, ali je niko nije zadržao. Anson Ladlou, praunuk
osnivača ovog grada, bio je jedan od njih. Njegova tvrdnja o vlasništvu je
možda najosnovanija među belcima, pošto je Džozef Ladlou Stariji dobio
čitavu oblast od Dobrog Kralja Džordža, kad je Mejn bio samo velika
provincija kolonije Zaliv Masačusets. Čak i on bi morao da bije ogorčenu
sudsku bitku s potencijalnim vlasnicima iz Ladloua i tipom po imenu Piter
BD4Y
balkandownload.org

Dimart, koji tvrdi da može prilično ubedljivo dokazati da poseduje isto

zemljište. Džozef Ladlou Stariji je pri kraju života bio bogat zemljom, ali
siromašan novcem. Dešavalo mu se da nekom pokloni stotinu ili dve stotine
hektara čim bi se napio.“
“Kako je moguće da stare tapije nisu upisane u zemljišne knjige?“, pitao
je Luis, fasciniran uprkos svemu.
“O, naši preci su dobro vodili računa o tim stvarima“, reče Džad. Pripalio
je novu cigaretu pikavcem stare. “Prvobitna tapija na tvoju zemlju glasi
otprilike ovako.“ Džad je zatvorio oči i započeo: “Sva zemlja od velikog
javora na vrhu grebena Kvinsberi do ivice potoka Orington i zemlja severno i
južno od njih.“ Raspoloženo se osmehnuo. “Ali veliki javor je pao 1882.
godine. Istrunuo je do 1900. godine. Potok Orington je pregrađen. Pretvorio
se u močvaru riegde između kraja Velikog rata i propasti berze. Eto zgodne
zavrzlame! Anson se nije njome bavio. Ošinuo ga je i ubio grom 1921.
godine, pored groblja.“
Luis je zurio u Džada, koji je otpio pivo.
“To i nije bitno. Istorija vlasništva je na mnogo mesta tako zapetljana da
se nikad neće raspetljati. Pravnici imaju pune ruke posla i mlate dobre pare
na tome. Dođavola, Dikens je to dobro znao. Pretpostavljam da će je Indijanci
na kraju povratiti i da će to biti pravedan ishod. To sad nije toliko važno,
Luise. Došao sam da ti ispričam priču o Timu Bejtermanu i njegovom ocu.“
“Ko je Timi Bejterman?“
“Timi Bejterman je jedan od dvadesetak dečaka iz Ladloua koji su otišli
preko mora da bi se tukli s Hitlerom. Otišao je 1942. godine. Vratio se kući u
kovčegu sa zastavom 1943. godine. Poginuo je u Italiji. Njegov tata, Bil
Bejterman, čitav život proveo je u ovom gradu. Poludeo je kad je dobio
telegram… potom se smirio. Znaš, znao je za mikmačko groblje. Odlučio je
da preduzme taj korak.“
Ledena hladnoća se povratila. Luis je dugo zurio u Džada. Uzalud je
pokušavao da pronađe laž u starčevim očima. Priča koju je slušao zvučala je
đavolski verodostojno.
“Zašto mi to nisi onomad rekao?“ konačno je progovorio. “Nakon što
smo… nakon što smo se pobrinuli za mačka? Pitao sam te da li je iko ikada
sahranio nekog čoveka tamo gore. Rekao si mi da nije.“
“Rekao sam ti tako zato što tada to nisi morao da znaš“, reče Džad. “Sad
moraš.“
BD4Y
balkandownload.org

Luis je dugo ćutao. “Da li je bio jedini?“

“Jedini za kog ja znam“, tužno reče Džad. “A da li je jedini koji je to
ikada pokušao? Sumnjam u to, Luise. Duboko sumnjam u to. Ja sam ti kao onaj
sveštenik iz Knjige propovednikove - ne verujem da ima ičeg novog pod
kapom nebeskom. O, ponekad se neka sitnica promeni, ali to je sve. Ono što
je pokušano, pokušavano je i ranije… i ranije… i ranije.“
Spustio je pogled na staračkim pegama posute šake. Sat u dnevnoj sobi je
nenametljivo objavio pola jedan.
“Držim da je čovek tvog zanimanja naviknut da gleda simptome i vidi
bolest ispod njih… odlučio sam da ozbiljno popričam s tobom kad mi je
Mortonson u pogrebnom zavodu rekao da si naručio betonsku školjku umesto
zapečaćene kripte.“
Luis je dugo ćutke posmatrao Džada, koji je duboko pocrveneo, ali nije
skretao pogled.
Konačno je progovorio: “Izgleda da si me malčice špijunirao, Džade. Žao
mi je zbog toga.“
“Nisam ga pitao koji si kupio.“
“Možda nisi direktno.“
Džad nije odgovorio, niti je skrenuo pogled, iako je još dublje pocrveneo.
Boja kože mu se približavala ljubičastoj.
Luis je duboko uzdahnuo, pritisnut stravičnim umorom. “Jebiga! Baš me
briga! Možda imaš pravo. Možda mi se to motalo po glavi. Ako i jeste, mislio
sam na loše strane takvog rešenja. Nisam mnogo razmišljao o onom što sam
naručivao u pogrebnom zavodu. Mislio sam o Gejdžu.“
“Znam da si razmišljao o Gejdžu. Ali znam da znaš razliku između ta dva
rešenja. Tvoj stric je bio pogrebnik.“
Da, znao je razliku. Zapečaćena kripta je ozbiljan poduhvat, nešto što će
dugo, dugo trajati. Beton se nalivao u četvrtasti kalup, ojačan čeličnim
šipkama. Kran bi, nakon završetka pogrebne službe, spustio blago zakrivljeni
betonski poklopac na betonsku kriptu. Poklopac bi se zapečatio materijalom
poput vrelog asfalta, kojim su se popunjavale rupe na kolovozu. Stric Karl mu
je rekao da se masa za pečaćenje - zvali su je “večita brava“ - gadno steže
pod pritiskom teškog poklopca.
Stric Karl je, kao i većina ljudi, voleo da pripoveda anegdote, pogotovo u
društvu pripadnika svoje branše, u koje je ubrajao i Luisa, koji se, radeći za
njega na letnjim raspustima, izdigao na nivo pogrebničkog šegrta. Jednom
BD4Y
balkandownload.org

prilikom mu je ispričao o nalogu za ekshumaciju koji je dobio od tužioca

Oblasti Kuk. Takvi poduhvati znaju biti zeznuti. Ljudi koji su izgradili
predstavu o propadanju leša na osnovu filmova strave i užasa s Borisom
Karlovom u ulozi Frankenštajnovog čudovišta i Dvajtom Frejom kao Igorom u
potpunosti greše. Otvaranje zapečaćene kripte nije posao za dvojicu ljudi s
pijucima i ašovima - izuzev ako nemaju šest nedelja vremena za takav
poduhvat. Ovaj posao se odvijao kako treba… u početnoj fazi. Grob je
otkopan. Kran je pričvršćen za poklopac kripte, koji se nije podigao kao što
ise očekivalo. Iz tla je počela da se diže čitava kripta, vlažnih betonskih
stranica. Stric Karl je vrisnuo rukovaocu krana da je vratiti u raku. Hteo je da
se vrati u mrtvačnicu i donese nešto čime bi oslabio masu za pečaćenje.
Rukovalac krana ga nije čuo, ili je hteo da izvuče čitavu stvar napolje, kao
dete koje se igra s vašarskom hvataljkom. Stric Karl mi je rekao da ju je
prokleta budala zamalo izvukla. Tri četvrtine kripte je izašlo napolje. Svi su
čuli kako voda kaplje ispod nje, na pod groba (to je bila vlažna nedelja u
Čikagolandu) kad se kran prevrnuo i s potmulim treskom pao preko groba.
Rukovalac krana je udario u staklo kabine i slomio nos. Oblast Kuk je ovu
zabavu platila nekih tri hiljade dolara više no obično. Prava poenta priče je
da je rukovalac krana šest godina kasnije izabran za predsednika čikaške
podružnice sindikata kamiondžija.
Betonske školjke su bile jednostavnije rešenje. Radilo se o običnim
betonskim kutijama, otvorenim na vrhu. Spuštale su se u grob na dan pogreba.
Kovčeg bi se spustio u njih posle službe. Grobari bi zatim doneli poklopac,
koji je obično imao dva dela. Spustili bi ih vertikalno na krajeve školjke.
Stajali su u položaju podupirača za knjige. Na kraju su imali gvozdene
prstenove. Radnici bi provukli lanac kroz njih. Polako bi spuštali poklopce na
betonsku školjku. Svaki deo je imao trideset ili trideset pet kilograma…
najviše četrdeset. Nikakva sredstva za pečaćenje nisu korišćena.
Betonska školjka se lako otvarala. Džad je to imao na umu.
Neko bi mogao da bez mnogo napora izvadi sinovljevo telo i da ga
sahrani na nekom drugom mestu.
Psssst… pssst. Nećemo govoriti o takvim stvarima. To su tajne stvari.
“Da, pretpostavljam da znam razliku između zapečaćene kripte i betonske
školjke“, reče Luis. “Ali nisam razmišljao o onom što ti misliš da sam
razmišljao.“
“Luise…“
BD4Y
balkandownload.org

“Kasno je“, reče Luis. “Kasno je, pijan sam i srce me boli. Samo izvoli,
ako baš želiš da mi ispričaš tu priču. Završimo s tim.“ Možda je trebalo da
cugam martinije, pomislio je. U tom slučaju bio bih obeznanjen i van
njegovog domašaja kad je zakucao.
“Dobro, Luise. Hvala ti.“
“Samo nastavi.“
Džad je počeo da priča, posle kraćeg razmišljanja.

BD4Y
balkandownload.org

39

“U to doba - hoću da kažem za vreme rata - voz se još zaustavljao u

Oringtonu. Bil Bejterman je doterao pogrebna kola na istovarnu rampu, da
preuzme kovčeg svog sina Timija. Četiri radnika železnice su ga istovarila. Ja
sam bio jedan od njih. Pratio ga je tip iz vojnog Odeljenja za grobove i
registraciju. Tako se za vreme rata zvala vojna pogrebna firma, Luise. Tip
nije. izašao iz voza. Sedeo je pijan u teretnom vagonu, pored dvanaest
kovčega.
Utovarili smo Timija u zadnji deo pogrebničkog kadilaka. Znali smo za
ekspres kola, zato što je u staro doba najpreča briga bila sahraniti ih pre nego
što istrunu. Bil Bejterman je stajao pored njega, kamenog i nekako… ne znam
kako bih to rekao… nekako suvog lica. Nije pustio ni suzu. Hju Garber je u to
vreme radio kao mašinovođa. Rekao je da se onaj tip iz vojske vozio sam i da
su avionima dopremili gomilu tih kovčega u Lajmston na Presk Ajlu. Odande
su kovčezi krenuli na jug, u pratnji čuvara.
Tip iz vojske je došetao do Hjua. Izvukao je bocu viskija iz uniforme i
progovorio mekim, razvučenim, diksi naglaskom: Pa, gospodine mašinovođo.
Da li ste znali da danas vozite tajanstveni voz?
Hju je odmahnuo glavom.
Znajte da je tako. Tako zovu pogrebni voz dole u Alabami. Hju mi je
rekao da je tip izvadio spisak iz džepa i da se žmirkajući zagledao u njega.
Ostavićemo dva kovčega u Houltonu, jedan u Pasadumkegu, dva u Bangoru,
jedan u Deriju, jedan u Ladlouu i tako dalje. Osećam se kao jebeni
mlekadžija na jutarnjem obilasku mušterija. Hoćeš li da popiješ?
Pa, Hju je odbio piće. Pravdao se. da su Bangor i Arustuk prilično
zajebani povodom mašinovođa koji se osećaju na alkohol. Tip iz Grobova i
registracija nije mu zamerio zbog toga, baš kao ni on njemu na pijanstvu. Čak
su se i rukovali, rekao je Hju.
Nastavili su put. Na svakoj drugoj stanici ostavljali su kovčeg-dva.
Isporučili su osamnaest od dvadeset. Hju kaže da su se vozili sve do Bostona
i da ih je na svakoj stanici čekalo kukanje i naricanje, svuda izuzev u Ladlouu,
gde je video Bila Bejtermana koji je izgledao kao neko ko je mrtav iznutra i
čeka da mu duša zasmrdi. Probudio je onog tipa iz vojske, kad se skinuo s
voza. Krenuli su u noćni obilazak lokala. Svratili su na petnaest ili dvadeset
BD4Y
balkandownload.org

adresa. Hju se napio ko majka. Potražio je kurvu, što nikad u životu nije
uradio. Probudio se sa ozbiljnim slučajem stidnih vaši. Stresao se od jeze kad
je video kolike su. Rekao je da ne želi da ikad više vozi tajanstveni voz, ako
je to ono što je tog dana radio.
Timijevo telo odvezeno je u Pogrebni zavod Grinspen. Dva dana kasnije
je sahranjeno sa svim vojnim počastima na groblju Prijatni vidikovac.
Pa nije zgoreg da znaš, Luise, da je gospojica Bejterman tad bila mrtva
već deset godina. Umrla je s drugim detetom, pri pokušaju da ga donese na
svet. To ima i te kakve veze s onim što se dogodilo. Drugo dete bi pomoglo.
Ublažilo bi tugu, zar ne? Drugo dete bi možda podsetilo Bila da ima i drugih
koji tuguju i kojima je pomoć potrebna. Mislim da si povodom toga srećniji
od njega. Hoću da kažem da imaš još jedno dete i sve ostalo. Imaš dete i
suprugu koja je živa i zdrava.
U pismu koje je dobio od poručnika, komandira čete njegovog dečaka,
pisalo je da je Timi pogođen na putu za Rim 15. jula 1943. godine. Njegovo
telo je poslato kući dva dana kasnije. Stiglo je u Lajmston devetnaestog.
Sutradan je ukrcano na tajanstveni voz Hjua Garbera. Većina vojnika ubijenih
u Evropi sahranjena je u Evropi. Svi momci koji su tog dana bili u tom vozu
zaslužili su poseban tretman - Timi je poginuo jurišajući na mitraljesko
gnezdo. Posthumno je odlikovan Srebrnom zvezdom.
Timi je sahranjen - ne drži me za reč, ali mislim da je to bilo 22. jula.
Mardžori Vošborn, koja je tada radila kao poštarka, četiri-pet dana kasnije
videla je Timija kako ide ka Jorkovoj štali. Zamalo što nije sletela s puta.
Jasno ti je i zašto. Vratila se u poštu i bacila kožnu torbu s neisporučenom
poštom na sto Džordža Andersona. Rekla mu je da ide kući i da će odmah leći
u krevet.
Da li si bolesna? - pitao je Džordž. Bela si kao galebovo krilo.
Uplašila sam se kao nikad u životu. Ne pitaj me od čega, odvratila je
Marđži Vošborn. O tome neću govoriti s Brajanom, mojom majkom niti s
bilo kim drugim. Ako se uznesem u raj i ako me Isus zamoli da razgovaram s
njim o tome, možda ću to učiniti. Možda, ali ne verujem. Rekla je to i otišla.
Svi su znali da je Timi mrtav. Ubangorskom Dejli njuzu izašla je
osmrtnica zajedno sa slikom i svim ostalim, baš kao i u elsvortskom
Amerikanu nedelju dana pre toga. Pola grada je došlo na njegov pogreb.
Mardži je dvadeset godina kasnije, na samrti, konačno poverila Andersonu da
ga je onog dana videla kako se šeta, bolje reći tetura drumom. Džordž mi je
BD4Y
balkandownload.org

rekao da mu se činilo da je htela da se nekom poveri pre smrti, da ju je to po

svoj prilici proganjalo.
Rekla je da je bio bledunjav i da je nosio stare pantalone i iznošenu
flanelsku lovačku košulju, iako je tog dana bilo trideset tri stepena u hladu i
da mu je sva kosa štrčala na temenu. Oči su mu ličile na zrna suvog grožđa
utisnuta u veknu hleba. Tog dana sam videla duha, Džordže. Eto šta me je
uplašilo. Nisam ni slutila da ću videti tako nešto, ali videla sam.
Pa, vesti se brzo šire. Ubrzo su još neki ljudi videli Timija. Gospojica
Straton - pa, zvali smo je gospojica, iako je bila neudata, razvedena ili
raspuštenica - imala je kućicu s dve sobe, tamo gde se Pedersenov put spaja s
Henkokovim, i mnogo džez ploča. Ponekad je priređivala intimnu zabavu za
onog ko bi imao deset dolara viška. Pa, videla ga je s trema. Rekla je da je
stao na ivici druma, ispred njene kuće.
Samo je stajao tamo, rekla je. Ruke su mu visile sa strane, a glava
stremila napred kao kod boksera pred nokautom. Rekla je da je stajala na
tremu, previše uplašena da bi se pomerila. Zatim se okrenuo. Činilo joj se da
gleda pijanca koji pokušava da izvede komandu nalevo krug. Pao je, zato što
je previše isturio jednu nogu i okrenuo stopalo druge. Rekla je da je pogledao
pravo u nju i da joj je sva snaga napustila ruke. Ispustila je korpu s rubljem.
Odeća se rasula po tremu. Ponovo se isprljala.
Rekla je da su njegove oči… rekla je da su izgledale mrtvo i prašnjavo
kao klikeri, Luise. Ali ugledao ju je… i osmehnuo se… rekla je i da joj se
obratio. Pitao je da li još čuva one ploče, zato Što bi voleo da zaigra s njom.
Možda i iste večeri. Gospojica Straton se vratila u kuću. Nedelju dana nije
smela da izađe iz nje. Izašla je tek kad je sve bilo gotovo.
Mnogo ljudi je videlo Timija Bejtermana. Mnogo ih je umrlo, kao
gospojica Straton. Drugi su se odselili, ali ima još staraca poput mene, koji ti
mogu predočiti to iskustvo ako im pristupiš na pravi način.
Videli smo ga kako hoda gore-dole Pedersenovim putem, kilometar i po
istočno i zapadno od očeve kuće. Išao je tamo-amo po čitav dan i, koliko mi
je poznato, po čitavu noć. Bio je bled, raspasane košulje, s kosom koja je
štrčala u šiljcima, ponekad s otkopčanim šlicem, a taj izraz na njegovom
licu… taj izraz…“
Džad je zastao da pripali cigaretu. Ugasio je šibicu i pogledao Luisa kroz
veo plavičastog dima. Iako je priča bila potpuno luda, u njegovim očima nije
bilo laži.
BD4Y
balkandownload.org

“Znaš, sad pišu te priče i snimaju filmove - ne znam da li su istiniti - o

zombijima na Haitiju. U filmovima se samo teturaju okolo i bulje ispred sebe
mrtvim očima. Mnogo su spori i prilično trapavi. I Timi Bejterman je bio
takav, Luise. Ličio je na zombija iz filmova, ali nije bio to. Bilo je tu još
nečeg. Još nešto se dešavalo iza njegovih očiju. Ponekad si to mogao da
vidiš, a ponekad nisi. Bilo je nečeg iza tih očiju, Luise. Ne bih to nazvao
inteligencijom. Ne znam kako bih dođavola to nazvao.
Bilo je lukavo, pod jedan. Kao kad je rekao gospojici Straton da bi voleo
da zaigra s njom. Unutra se nešto događalo, Luise. Ne mislim da je to bilo
razmišljanje i ne mislim da je to imalo mnogo veze - verovatno nikakve - s
Timijem Bejtermanom. To je više ličilo na… radio-signal koji stiže odnekuda.
Pogledao bih ga i pomislio: Vrisnuću ako me dodirne. Eto kako je to bilo.
Hodao je gore-dole drumom. Jednog dana sam se vratio kući s posla - to
je sigurno bilo… najverovatnije je bilo 30. jula - i zatekao Džordža
Andersona, šefa pošte. Sedeo je na zadnjoj verandi i pio ledeni čaj s
Hanibalom Bensonom, koji je tada bio gradski zvaničnik, i Alanom
Perintonom, koji je bio šef vatrogasne službe. Norma je sedela s njima, ali
nije progovorila ni reč.
Džordž je trljao patrljak pri vrhu desne noge. Izgubio je najveći deo te
noge na železnici, nego šta. Patrljak ga je opasno zajebavao za vrelih i
šućmurastih dana. Došao je sa ostalima, uprkos svemu.
Ovo predugo traje, rekao mi je Džordž. Imam poštarku koja više ne deli
poštu na Pedersenovom putu. To je prvi problem. Drugi i mnogo ozbiljniji je
što prašina stiže i do vlade.
Kako to misliš da prašina stiže i do vlade? - pitao sam.
Hanibal reče da su ga zvali iz Ministarstva vojnog. Zvao ga je neki
poručnik Kinsman, zadužen za rešavanje opakih i otkačenih problema.
Četiri ili pet ljudi je napisalo anonimna pisma Ministarstvu vojnom, rekao
je Hanibal, i taj poručnik Kinsman se zabrinuo. da je samo jedan tip
napisao jedno pismo, oni iz vlasti bi se samo nasmejali. Kinsman kaže da bi
pozvao državnu policija u Deriju i da bi im rekao da možda imaju posla sa
psihopatom koji mrzi porodicu Bejterman u Ladlouu, da je samo jedan tip
napisao gomilu pisama. Ali sva pisma su došla od različitih ljudi. Rekao je
da se to vidi na osnovu rukopisa, iako nijedno nije potpisano. U svima se
iznosi ista luđačka tvrdnja - da, ako je Timoti Bejterman mrtav, đavolski
živahan leš svakog dana šeta Pedersen roudom.
BD4Y
balkandownload.org

Taj Kinsman će poslati nekog ili će doći lično ako se ovo ne smiri,
završio je Hanibal. Žele da znaju da lije Timi mrtav, da li je pobegao s
ratišta i šta se ovde zbiva, zato što žele da im sva dokumenta budu cakum-
pakum. Hteli bi da znaju koje zakopan u kovčegu Timija Bejtermana, ako on
nije u njemu.
Pa, siguran sam da možeš da shvatiš o kakvom se zamešateljstvu radilo,
Luise. Većali smo gotovo čitav sat. Pili smo ledeni čaj i raspravljali. Norma
je pitala da li želimo sendviče, ali niko nije hteo da jede.
Razgovarali smo i razgovarali. Konačno smo odlučili da moramo da
odemo do Bejtermana. Ako poživim još ovoliko, neću zaboraviti tu noć. Bila
je topla, toplija od vratnica pakla. Sunce je tonulo iza oblaka kao kofa krvavih
iznutrica. Niko od nas nije hteo da ide, ali morali smo. Norma je to znala pre
svih nas. Uvela me je u kuću pod nekim izgovorom i rekla: Ne dozvoli im da
odugovlače i da gurnu problem pod tepih, Džadsone. Morate da se
pobrinete za ovo. Ovo je krajnja gnusoba.“
Džad je pogledao Luisa pravo u oči.
“Tako je to nazvala, Luise. Upotrebila je tu reč. Gnusoba. Prošaptala mi
je na uvo: Samo beži, Džade, ako se išta zakuva. Ne obaziri se na ostale.
Neka se snalaze kako znaju. Seti me se i zaždi svom snagom ako se išta
zakuva.
Odvezli smo se automobilom Hanibala Bensona - taj kurvin sin je imao
koliko god hoćeš kupona za popust. Ne znam kako ih je nabavljao. Niko nije
bio govorljiv. Dimili smo kao odžaci. Plašili smo se, Luise, onoliko koliko je
to moguće. Samo je Alan Perinton nešto prevalio preko usta. Obratio se
Džordžu: Bil Bejtermanje bio u tim šumama severno od Petnaestice.
Garantovano je bio tamo. Svi su ćutali. Samo je Džordž klimnuo glavom.
Pa, stigli smo tamo. Alan je pokucao na ulazna vrata, ali niko nije
odgovorio. Obišli smo kuću i naišli na njih dvojicu. Bil Bejterman je sedeo na
zadnjoj verandi s bokalom piva. Timi je bio u zadnjem delu dvorišta. Zurio je
u crveno krvavo sunce koje je zalazilo. Kupalo mu je lice narandžastom
svetlošću, zbog koje se činilo da je oguljen naživo. A Bil… izgledalo je kao
da ga se sam đavo dočepao nakon sedam godina najgrđih sagrešenja. Plivao
je u odeći. Procenio sam da je izgubio dvadesetak kilograma. Oči su mu bile
upale. Ličile su na životinjice u pećinama… leva strana lice mu se
nekontrolisano trzala.“
Džad je zastao, kao da razmišlja. Neprimetno je klimnuo. “Luise, izgledao
BD4Y
balkandownload.org

je kao uklet.
Timi se okrenuo prema nama i nacerio. Došlo nam je da vrisnemo od tog
osmeha. Okrenuo nam je leđa i nastavio da posmatra zalazak sunca. Bili je
rekao: Nisam čuo da kucate, što je bila presna laž, pošto je Alan lupao po tim
vratima dovoljno jako da probudi i… da probudi i gluvog čoveka.
Oglasio sam se kad sam pomislio da niko neće ništa reći: Bile, čuo sam
da ti je momak ubijen u Italiji.
To je bila greška, rekao je. Gledao me je pravo u oči.
Da lije? - nastavio sam.
Vidiš li da stoji ispred tebe?
A ko je onda zakopan na Prijatnom vidikovcu? - pitao ga je Alan
Perinton.
Neka sam proklet ako znam, odvratio je Bil, i prokleto me baš briga!
Hteo je da izvuče cigaretu, ali prosuo ih je po tremu. Slomio je dve-tri
dok je pokušavao da ih podigne.
Verovatno će morati da obave ekshumaciju, reče Hanibal. To ti je jasno,
zar ne? Pozvali su me iz prokletog Ministarstva vojnog, Bile. Hoće da znaju
da li su pod Timijevim imenom možda zakopali sina neke druge majke.
Pa, šta? - brecnuo se Bili. To me se ne tiče, zar ne? Ja imam mog
dečaka. Timi se pre neki dan vratio kući. Bio je kontuzovan, ili nešto slično.
Malo je čudan, ali se oporavlja.
Prekinimo ovo, Bili, rekao sam. Razgnevio me je. Kad i ako iskopaju
vojni kovčeg videće da je prazan. Biće prazan, osim ako ga nisi napunio
kamenjem nakon što si izvadio svog dečaka iz njega. Ali sumnjam da si to
učinio. Znam šta se desilo. Hanibal, Džordž i Alan znaju šta se desilo, baš
kao i ti. Muvao si se po šumama, Bili. Napravio si mnogo nevolja i sebi i
ovom gradu.
Pretpostavljam da znate gde je izlaz, rekao je Bili. Nisam dužan nikom
da podnosim račune. Sav život je iscurio iz mene kad sam dobio taj
telegram. Isticao je iz mene kao pišaćka po nozi. Povratio sam svog dečaka.
Nisu imali pravo da mi ga uzmu. Imao je samo sedamnaest godina. Bio je
sve što mi je ostalo od njegove drage majke. To je bilo jebeno nezakonito!
Zato jebeš vojsku, jebeš ministarstvo vojno, jebeš Sjedinjene Američke
Države i jebeš vaše dečake! Povratio sam ga. Oporaviće se. To je sve što
imam da kažem. Sad se lepo vratite odakle ste došli.
Usne su mu se neprestano trzale. Znoj mu je curio po čelu u krupnim
BD4Y
balkandownload.org

kapima. Tada sam shvatio da je lud. I ja bih poludeo da sam bio na njegovom
mestu. Poludeo bih da sam živeo s… tim stvorenjem.“
Luisa je zaboleo stomak. Prebrzo je popio previše piva. Uskoro će ga sve
stići. Teški i napeti osećaj u stomaku govorio mu je da se taj trenutak bliži.
“Nismo mogli bogzna šta da učinimo. Spremali smo se da pođemo.
Hanibal je rekao: Bog nek ti je u pomoći, Bile!
Bil je rekao: Bog mi nikad nije pomogao. Pomogao sam samom sebi.
Tada je Timi došetao do nas. Hodao je na pogrešan način, Luise! Hodao
je kao starac, kao veoma star čovek. Visoko bi podigao nogu. Spustio bi je i
malo promešao, a onda bi podigao drugu. Hodao je kao rak. Ruke su mu visile
pored nogu. Kad se dovoljno približio, videli smo da ima crvene pečate na
licu, slične bubuljicama ili malim opekotinama. Pretpostavljam da su ga meci
iz švapskog mitraljeza tu pogodili. Zamalo što mu nisu otkinuli glavu.
I zaudarao je na grob. To je bio mračni miris kao da je sve unutar njega
samo ležalo tamo, pokvareno; Video sam kako Alan Perinton diže ruku da
pokrije nos i usta. Zadah je bio užasan. Ne bismo se iznenadili da smo videli i
crve kako mu gmižu po kosi…“
“Prestani“, reče Luis promuklim glasom. “Dovoljno sam čuo.“
“Nisi“, reče Džad. Govorio je s nepokolebljivom rešenošću. “Zaista nisi.
I ne mogu da ti opišem koliko je gadno to bilo. Niko ko nije bio tamo ne bi
mogao da razume koliko je gadno bilo. Bio je mrtav, Luise. Ali bio je i živ. I
on je… on je… znao stvari.“
“Znao je stvari? “, Luis se nagnuo napred.
“ Jašta je. Dugo je posmatrao Alana. Cerio se tako da smo mu videli zube.
Progovorio je tihim glasom. Imali smo osećaj da moramo da se nagnemo
napred da bismo ga čuli. Zvučao je kao neko ko ima šljunak u crevima. Tvoja
žena se tuca s onim tipom s kojim radi u apoteci, Perintone. Šta kažeš na
to? Vrišti dok svršava. Šta kažeš na to?
Alan je zastenjao. Videlo se da je potresen. Čuo sam da je sad u
staračkom domu u Gardeneru. Ima oko devedeset godina. U to doba je imao
pedeset i neku. Po gradu su kolale glasine o njegovoj drugoj ženi. Bila mu je
dalja rođaka. Došla je da živi s njim i njegovom prvom ženom Lusi nekoliko
godina pre rata. Lusi je umrla, a Alan se godinu i po dana kasnije oženio tom
devojkom. Zvala se Lorin. Nije imala više od dvadeset četiri kad su se uzeli.
Svašta se pričalo o njoj. Ako ste bili muškarac, rekli biste da se ponašala
slobodno, nehajno i nepromišljeno. Žene su je pak smatrale razuzdanom.
BD4Y
balkandownload.org

Očigledno je i Alan gajio neke sumnje, zato što je rekao: Umukni! Umukni ili
ću te sravniti sa zemljom, ma šta da si!
Ućuti, Timi! - reče Bili. Izgledao je gore nego ikad, kao da će svakog časa
povratiti ili pasti mrtav, ili i jedno i drugo. Ućuti, Timi!
Timi nije obraćao pažnju na njega. Okrenuo se prema Džordžu Andersonu
i rekao: Onaj unuk kom si otvorio radnju samo čeka da crkneš, starce.
Zanima ga samo novac koji si uštekao u trezoru bangorske Istern banke.
Zbog toga ti ugađa, ali ti se on i njegova sestra podsmevaju iza leđa. Zovu
te Stara Drvena Noga, rekao je Timi. I, Luise, glas mu se izmenio. Nekako se
prozlio. Znaš, zvučao je kao što bi zvučao Džordžov unuk… kad bi stvari koje
je Timi govorio bile tačne.
Stara Drvena Nogo, nastavio je Timi, unučići će se usrati kad shvate da
si siroma ko crkveni miš zbog gubitaka iz 1938. godine. Zar se neće usrati,
Džordže? Zar se neće usrati samo tako?
Džordž je naglo uzmakao. Drvena noga popustila je pod njim. Opružio se
poleđuške po Bilijevom tremu. Prevrnuo je bokal s pivom. Bio je beo kao
tvoja potkošulja, Luise.
Bil mu je pomogao da ustane. Urlao je na dečaka: Timi, prestani! Odma
da si presto! Ali Timi nije hteo da ga posluša. Rekao je nešto loše o
Hanibalu, a zatim je rekao nešto loše o meni. Razbesneo se… rekao bih. Da,
razbesneo se. Vrištao je. Počeli smo da uzmičemo. Onda smo se dali u
bekstvo. Vukli smo Džordža za sobom najbrže što smo mogli, zato što su mu
se kaiševi veštačke noge zapleli. Iskrenula se u stranu, tako da mu se cipela
okrenula naopako. Zapinjala je o travu.
Kad sam poslednji put video Timija Bejtermana, bio je na travnjaku iza
kuće, pored konopca za veš. Lice mu je bilo crveno u svetlosti zalazećeg
sunca. Oni pečati su mu se isticali na licu. Kosa mu je bila luda i nekako
prašnjava. Smejao se i vrištao za nama: Stara Drvena Nogo! Stara Drvena
Nogo! Rogonjo! Kurvaru! Doviđenja, gospodo! Doviđenja! Doviđenja!
Smejao se, ali je to zvučalo kao vrištanje… nešto u njemu je vrištalo…
vrištalo… i vrištalo.“
Džad se ućutao. Grudi su mu se ubrzano dizale i spuštale.
“Džade“, reče Luis. “Da li je taj Timi Bejterman govorio istinu?“
“Govorio je“, promrmljao je Džad. “Hriste! Istina je da sam često
obilazio bangorske kupleraje. Nisam radio ništa što nisu radili i ostali
muškarci, iako pretpostavljam da mnogo njih hodi pravim i uskim stazama.
BD4Y
balkandownload.org

Osetio bih potrebu - možda nagon - da ga koji put umočim u nepoznato meso.
Ponekad bih platio neku ženu da uradi stvari koje čovek tad nije mogao da
traži od supruge. I muškarci neguju svoje vrtove, Luise. Nisam radio ništa
strašno. Prošlo je osam-devet godina otkako sam prestao s tim. Norma me ne
bi ostavila da je saznala za to, ali bi nešto u njoj zauvek umrlo, nešto drago i
uzvišeno.“
Džadove oči su bile crvene, nadute i mutne. Luis je u njima prepoznao oči
usamljenog, nevoljenog starca. Spremno je prihvatio starčevu ruku kad ju je
ovaj pružio preko stola.
“Rekao nam je samo loše stvari“, progovorio je posle izvesnog vremena.
“Samo one najgore. Bog sveti zna da ih ima dovoljno u životu svakog
ljudskog bića, zar ne? Lorna Perinton je dva-tri dana posle toga zauvek
napustila Ladlou. Ljudi iz grada, koji su je videli pre nego što se ukrcala u
voz, rekli su da je imala šljive na oba oka i da je nabila pamuk u prsluče.
Alan nikad nije govorio o tome. Džordž je umro 1950. godine. Nisam čuo da
je išta ostavio unuku i unuci. Hanibal je najuren s položaja zbog nečeg što je
ličilo na ono za šta ga je Timi Bejterman optužio. Neću ti reći šta je to bilo -
ne moraš sve da znaš - ali trošenje gradskih fondova za lične potrebe bio bi
prilično tačan opis. Govorkalo se da su razmišljali da ga optuže za proneveru,
ali ipak nisu. Gubitak položaja bio je dovoljna kazna jer se njegov život
zasnivao na paradiranju političkom moći.
Ali u tim ljudima je bilo i dobrog. To sam hteo da ti kažem. Ljudi to
najlakše zaboravljaju. Hanibal je odmah posle rata osnovao fond za izgradnju
Istočne opšte bolnice. Alan Perinton je bio jedan od najvelikodušnijih i
najsamilosnijih ljudi koje sam poznavao. Stari Džordž Anderson je hteo samo
jedno, da zauvek vodi poštu.
Ono je htelo da govori isključivo o lošim stvarima. Htelo je da se sećamo
isključivo lošeg, zato što je i samo bilo loše… zato što je znalo da ga
ugrožavamo. Timi Bejterman, onaj što je otišao u rat, bio je dobar i pristojan
momak. Možda je bio priglup, ali je imao mnogo dobru dušu. Stvorenje koje
smo videli te noći, zagledano u crveno sunce… bilo je monstrum. Možda je
bilo zombi, dibuk ili demon. Možda takva stvar i nema ime, ali Mikmaci bi
znali šta je, sa imenom ili bez njega.“
“Šta je?“, tupo upita Luis.
“Nešto što je dodirnuo vendigo“, odvratio je Džad ravnim glasom.
Duboko je udahnuo i zadržao vazduh. Ispustio ga je i pogledao na sat.
BD4Y
balkandownload.org

“Ko bi rekao. Zbilja je kasno, Luise. Pričao sam devet puta duže nego što
sam nameravao.“
“Sumnjam u to“, reče Luis. “Bio si veoma rečit. Reci mi kako se sve to
završilo.“
“Dve noći kasnije u domu Bejtermanovih izbio je požar“, reče Džad.
“Kuća je načisto izgorela. Alan Perinton je rekao da je požar nesumnjivo
podmetnut. Neko je prosuo ulje po čitavoj kući. Smrdelo je tri dana nakon što
je vatra ugašena.“
“Znači, izgoreli su u požaru?“
“Izgoreli su, nego kako. Ali su pre toga umrli. Timi je dobio dva hica u
grudi. Upucao ga je Bil Bejterman iz svog kolta. Pronašli su ga u Bilovoj ruci.
Ubio je svog sina, ili je bar tako izgledalo. Položio ga je na krevet i
isprosipao ulje po kući. Seo je u fotelju pored radija, kresnuo šibicu i gurnuo
cev četrdesetpetice u usta.“
“Isuse!“, reče Luis.
“Gadno su izgoreli, ali je oblasni mrtvozornik rekao da mu se čini kako je
Timi Bejterman mrtav bar dve-tri nedelje.“
Zavladala je tišina. Vreme je sporo proticalo.
Džad je ustao. “Nisam preterivao kad sam rekao da je verovatno ubio
sina, Luise, ili učestvovao u tome. Mikmaci su poznavali to mesto, što ne
znači da su ga oni takvim napravili. Indijanci nisu oduvek bili tamo. Ko zna
kad su došli iz Kanade, Rusije ili Azije. U Mejnu su hiljadu ili dve hiljade
godina - teško je reči zato što nisu ostavili dubok trag na zemlji. Otišli su…
baš kao što ćemo i mi jednog dana otići, iako verujem da će naš trag biti
dublji, u boljem ili lošijem smislu. Ali to mesto će biti tamo, bez obzira na to
ko je u njegovoj okolini, Luise. Rekao bih da ga je neko posedovao i da je
odneo njegovu tajnu sa sobom. To je zlo i skrovito mesto. Nije trebalo da te
vodim tamo da sahraniš mačka. Sad mi je to jasno. To mesto poseduje moć
koje se valja čuvati ako znaš šta je dobro za tvoju porodicu i šta je dobro za
tebe. Nisam bio dovoljno snažan da mu se oduprem. Spasao si Normi život.
Poželeo sam da uradim nešto za tebe. To mesto je upreglo moje dobre želje u
kola svojih zlih namera. Moćno je… mislim da njegova moć narasta i opada u
etapama sličnim mesečevim menama. Bilo je veoma moćno. Bojim se da
njegova moć ponovo raste, da stremi vrhuncu i da će te se dočepati preko tvog
sina. Da li shvataš šta želim da ti kažem?“ Molećivo je posmatrao Luisa.
“Želiš da kažeš da je to mesto znalo da će Gejdž poginuti“, reče Luis.
BD4Y
balkandownload.org

“Ne, hoću da kažem da je to mesto nateralo Gejdža da umre zato što sam
te upoznao s njegovom moći. Hoću da kažem da sam verovatno ubio tvog sina,
nadahnut dobrim namerama, Luise.“
“Ne verujem“, prozborio je Luis drhtavim glasom. Nije mu verovao, nije
hteo da mu veruje. Nije mogao.
Čvrsto je stiskao Džadovu ruku. “Sutra ćemo sahraniti Gejdža u Bangoru.
U Bangoru će i ostati. Ne planiram da ikad više idem do Groblja kućnih
ljubimaca, ili iza njega.“
“Obećaj mi!“, oštro reče Džad. “Obećaj!“
“Dajem reč!“, reče Luis.
Misao je opstala u pozadini njegovog uma, kao razigrani plamičak
obećanja koji nije hteo da zgasne.

BD4Y
balkandownload.org

40

Ništa od toga nije se dogodilo.

Sve to - tutnjeći Orinkov kamion; prsti koji su samo dotakli zadnji deo
Gejdžove trenerke i kliznuli s nje; Rejčel koja je pošla na odavanje pošte
pokojnom sinu u kućnoj haljini; Eli koja nosi Gejdžovu fotografiju i stavlja
njegovu stolicu kraj svog uzglavlja; suze Stivija Mastertona; tuča s Irvinom
Goldmanom; stravična priča Džada Krandala o Timiju Bejtermanu - sve to je
postojalo samo u umu Luisa Krida, u onih nekoliko sekundi koje su prošle dok
je jurio za nasmejanim sinom ka putu. Rejčel je ponovo vrisnula iza njega -
Gejdže, vrati se, STANI!!! - ali Luis nije traćio dah. Biće blizu, veoma blizu i
da, jedna od onih stvari se zbilja dogodila. S puta je dopirala tutnjava
dolazećeg kamiona. Oživela je bajato sećanje. Čuo je kako Džad Krandal
govori Rejčel njihovog prvog dana u Ladlouu: Pazite na njih i na taj drum,
gospođo Krid. To je loš drum za decu i kućne ljubimce.
Gejdž je trčao niz blagu padinu travnjaka ka mestu na kom se spajao s
mekom zemljom oko Petnaestice. Mlatarao je mršavim nožicama. Po svim
pravilima ovog sveta trebalo je da padne i da se ispruži koliko je dug po
travi. Ali nastavljao je da trči. Zvuk kamiona je bio mnogo glasniji. Luis bi ga
ponekad čuo u postelji, dok je plovio nadomak sna. Tada je zvučao
uspavljujuće, sad ga je užasavao.
Blagi bože, dragi moj Isuse, dozvoli mi da ga uhvatim, ne dopusti mu da
izleti na put!
Ubrzao je poslednjim snagama i skočio. Bacio se paralelno s tlom, kao
igrač američkog fudbala koji nastoji da obori protivničkog napadača.
Krajičkom oka je video svoju senku kako putuje preko trave. Setio se zmaja,
lešinara, koji je otiskivao svoju senku preko polja gospođice Vinton. Prstima
se očešao o zadnji kraj Gejdžove jakne, baš kad ga je inercija ponela na put…
zgrabio ju je.
Cimnuo je Gejdža nazad i istog trenutka tresnuo o zemlju. Udario je licem
o prljavi šljunak pored puta i raskrvario nos! Jajca su ga mnogo jače zabolela
- Uhhh, poneo bih štitnik za muda da sam znao da ću igrati fudbal. Bol u
nosu i agonija u testisima uzmakli su pred velikim olakšanjem izazvanim
Gejdžovim bolnim i gnevnim krikom. Dečačić je tresnuo guzom i glavom o
ivicu travnjaka. Njegovi krici su se trenutak kasnije izgubili u tutnjavi
BD4Y
balkandownload.org

kamiona u prolazu i gotovo kraljevskoj rici vazdušne sirene.

Uspeo je da ustane, uprkos kugli od olova u donjem delu stomaka. Zagrlio
je sinčića. Rejčel im se pridružila. Plačući je pružala ruke ka Gejdžu: “Nemoj
više nikada da trčiš na put, Gejdže! Nikada, nikada, nikada! Put je loš! Loš!“
Gejdž je bio tako zapanjen ovom plačnom lekcijom da je prestao da plače.
Zurio je u majku.
“Nos ti krvari, Luise“, rekla je. Zagrlila ga je tako iznenada i snažno da
mu je načas prešekla dah.
“To nije najgore“, rekao je. “Mislim da sam ostao sterilan, Rejčel. O
bože, kako boli!“
Nasmejala se tako histerično da se uplašio za nju. Pomislio je: Poludela
bi da je Gejdž nastradao.
Ali Gejdž nije nastradao. To je sad bila samo đavolska maštarija. Luis je
tog sunčanog majskog popodneva nadtrčao sinovljevu smrt na zelenom
travnjaku.
Gejdž je pošao u školu. U sedmoj godini je prvi put proveo leto u kampu.
U njemu je pokazao raskošan talenat za plivanje. Prilično je iznenadio
roditelje kad je mesec dana razdvojenosti podneo bez primetnih psiholoških
problema. U desetoj je provodio čitavo leto u Kampu Agavamu u Rejmondu.
U jedanaestoj je osvojio dve plave i crvenu traku u takmičenju četiri kampa
na kraju letnjih priprema. Izrastao je u visokog mladića, ali je ipak ostao isti
stari Gejdž, sladak i prilično opčinjen svime što svet može da pruži. Pokazalo
se da ti plodovi za Gejdža nikad nisu bili gorki ili truli.
Bio je odlikaš u srednjoj i član plivačkog tima Parohijalne škole “Jovan
Krstitelj“, koju je pohađao zbog dobrog bazena. Rejčel se prilično uznemirila,
a Luis ne tako mnogo kad je Gejdž u sedamnaestoj saopštio nameru da se
preobrati u katoličanstvo. Rejčel je to pripisivala devojci s kojom je izlazio.
Predviđala je brzo venčanje (“Poješću tvoj šorts, Luise, ako ga ta kurvica s
medaljom Svetog Kristofera ne zavlači“, rekla je), propast njegovih planova
za koledž i olimpijskih nada i devet do deset malih katolika, koji će trčkarati
oko njega kad napuni četrdesetu. Te godine dočekaće (po Rejčel) kao pušač i
vozač kamiona s pivskim stomačićem. Očenaši i zdravomarije ispratiće ga u
zaborav posle preuranjenog srčanog udara.
Luis je pak slutio da su sinovljevi motivi čistiji. Iako se Gejdž preobratio
(na dan kad je to učinio, Luis je poslao nerazvodnjenu gnusnu razglednicu
Irvinu Goldmanu s porukom: Možda ćeš dočekati unuka jezuitu. Tvoj
BD4Y
balkandownload.org

gojim[11] zet, Luis), nije se oženio prilično slatkom (i nepopustljivo čednom)

devojkom s kojom je izlazio većim delom poslednje godine.
Otišao je na Džons Hopkins i postao član olimpijskog plivačkog tima. On
i Rejčel - koja je u međuvremenu gotovo sasvim osedela, iako je to pokrivala
farbom - gledali su na televiziji posle jednog dugog, očaravajućeg i
nepodnošljivo ponosnog popodneva, šesnaest godina nakon što je Luis
prestigao Orinkov kamion u trci za Gejdžov život, kako njihov sin osvaja
olimpijsku zlatnu medalju za SAD. Luis je zaplakao kad su ga kamere NBC-
ja prikazale u krupnom planu, zabačene, mokre glave sa zlatnom medaljom na
glatkoj koži grudi i pogleda usmerenog ka zastavi rodne zemlje, dok je u
pozadini izvođena himna. Plakao je zajedno s Rejčel.
“Pretpostavljam da je ovo vrhunac“, rekao je tronutim glasom. Okrenuo se
da zagrli suprugu. Ona ga je posmatrala s neopisivim užasom. Lice joj je
starilo pred njegovim očima, kao da je danima, mesecima i godinama šibano
lošim vremenom. Zvuci nacionalne himne su utihnuli. Kad se Luis osvrnuo ka
televizoru, na njemu je bio drugačiji dečak, crnac s gustim kovrdžama na
kojima su se sjajile kapljice vode.

Ovo je vrhunac.
Njegova kapa.
Njegova kapa je…
… o blagi bože, njegova kapa je puna krvi.

***

Luis se probudio u hladnoj i mrtvoj svetlosti kišovitih sedam sati. Grlio je

jastuk. Monstruozno bubnjanje u glavi odgovaralo je ritmu srca. Tuga se
nadimala i skupljala, nadimala i skupljala. Kiselo je podrignuo. U ustima je
imao ukus starog piva. Stomak mu je jadno krčao. Plakao je. Jastuk je bio
mokar od suza, kao da je u snu slušao neku od onih kukaj-plači kantri
žalopojki. Pomislio je kako je jedan deo njega čak i u snu znao istinu i plakao
zbog nje.
Ustao je. Zateturao se prema kupatilu. Srce mu je tuklo u grudima. Žestoki
mamurluk drobio mu je svest. U poslednjem času je stigao do klozetske šolje.
Izbacio je ostatke sinoćnog piva iz sebe.
Klečao je na podu, zatvorenih očiju, dok se nije osetio sposobnim da

BD4Y
balkandownload.org

ustane. Napipao je ručku i povukao vodu. Prišao je prozoru da bi video

koliko su mu oči podlivene i zakrvavljene. Staklo je bilo pokriveno platnom.
Setio se. Rejčel je pokrila sva ogledala u kući, nadahnuta poluzapamćenom
informacijom iz prošlosti. Nije se na tome zaustavila. Izula se pre nego što je
ušla u kuću.
Neće biti ništa od olimpijskog plivačkog tima, pomislio je Luis na
povratku u postelju. Seo je na nju. Gorki ukus piva obložio mu je usta i grlo.
Zakleo se samom sebi (ni prvi ni poslednji put) da više nikad neće dotaći taj
otrov. Neće biti olimpijskog plivačkog tima, neće biti prosečne ocene devet
na koledžu, neće biti katoličke devojke ili preobraćenja, neće biti Kampa
Agavame, neće biti ničega. Patike su mu iscepane; trenerka okrenuta naopako,
a slatko dečačko telo, tako žilavo i izdržljivo, skoro raskomadano. Kapa mu
je puna krvi.
Sedeo je na krevetu, u kandžama obogaljujućeg mamurluka, dok su kišne
kapi lenjo tekle po obližnjem prozoru. Tuga ga je pogodila punom snagom,
kao siva nadzornica iz devetog dvorišta čistilišta. Pogodila ga je i razorila,
obeshrabrila ga je, raznevši svu odbranu. Zario je lice u šake i zaplakao.
Ljuljao se napred-nazad na krevetu. Bio je spreman na sve da bi dobio još
jednu priliku.

BD4Y
balkandownload.org

41

Gejdž je sahranjen u dva po podne. Kiša je dotad prestala. Iskidani oblaci još
su jezdili nebom. Najveći broj ožalošćenih držao je crne kišobrane dobijene
od pogrebnika.
Direktor pogrebnog zavoda zadužen za vođenje kratke službe pored groba
je, na Rejčelin zahtev, pročitao citat iz Jevanđelja po Mateju: “A Isus reče:
Ostavite decu i ne zabranjujte im dolaziti k meni.“ Luis je stajao pored groba.
Posmatrao je tasta preko puta. Goldman mu je na trenutak uzvratio pogled i
spustio glavu. Danas nije imao snage za borbu. Imao je podočnjake veličine
poštarske torbe. Seda kosa, fina kao pokidana paučina, lepršala mu je na
povetarcu ispod crne kapice. Crna brada protkana sedima pokrila mu je
obraze. Više nego ikad ličio je na pijanca ili na čoveka koji ne zna gde je.
Luis je uzalud pokušao da u svom srcu pronađe nešto sažaljenja za tasta.
balkandownload.org.
Gejdžov mali beli kovčeg opravljenih bravica počivao je na paru
hromiranih šina iznad betonske školjke. Veštačka trava pokrivala je ivice
groba. Bila je tako zelena da je štipala za oči. Nekoliko korpi cveća
postavljeno je na veštačkoj i neprikladno drečavoj podlozi. Luis je gledao
preko ramena direktora pogrebnog zavoda. Video je brdašce pokriveno
grobovima, porodičnim grobnicama, jednim spomenikom u rimskom stilu s
uklesanim natpisom FIPS. Odmah iznad nagnutog krova grobnice FIPS video
je parče nečeg žutog. Nastavio je da ga gleda i kad je direktor pogrebnog
zavoda rekao: “Pognimo glavu u tihoj molitvi.“ Trebalo mu je nekoliko minuta
da shvati da je to bager, parkiran iza brdašca, da ga ožalošćeni ne bi videli.
Oz će posle pogreba zdrobiti cigaretu petom strašne radne čizme, staviće je u
kontejner koji nosi sa sobom (radnici koji na groblju budu uhvaćeni kako
bacaju pikavce na tle odmah dobijaju otkaz - to ostavlja loš utisak na
mušterije; previše njih umire od raka pluća), uskočiće u bager, pokrenuće ga i
zauvek… ili makar do uskrsnuća, odeliti njegovog sina od sunca.
Uskrsnuće… eto reći
(koju bi trebalo jebeno odmah da izbaciš iz glave, što ti je dobro
poznato)
Uhvatio je Rejčel za ruku kad je direktor pogrebnog zavoda rekao:
“Amin!“ Poveo ju je odatle. Tiho je negodovala, htela je da ostane još malo -
BD4Y
balkandownload.org

molim te, Luise - ali on je bio odlučan. Prišli su automobilima. Video je kako
direktor pogrebnog zavoda kupi od ožalošćenih kišobrane s imenom firme
diskretno odštampanim na drškama i kako ih predaje pomoćniku. Ovaj ih je
gurao u stalak za kišobrane, koji je izgledao nadrealno na grobljanskom
travnjaku. Držao je Rejčel za ruku desnom, a Elinu ručicu u beloj rukavici
levom rukom. Eli je nosila istu haljinu kao na sahrani Norme Krandal.
Džad mu je prišao kad je ukrcao dame u automobil. Starac je izgledao kao
neko ko je proveo tešku noć.
“Kako si, Luise?“
Luis je klimnuo.
Džad se nagnuo da bi bacio pogled u automobil. “Kako si, Rejčel?“, pitao
je.
“Dobro sam, Džade“, prošaptala je.
Starac ju je nežno pomilovao po ramenu. Zatim se zagledao u Eli. “A kako
si ti, draga moja?“
“Dobro sam“, reče Eli. Počastvovala ga je groznim osmehom ajkulovskih
razmera, da bi pokazala koliko je dobro.
“Kakvu to fotografiju držiš?“
Luis je na trenutak pomislio da će je sakriti i odbiti da mu je pokaže.
Pružila ju je Džadu s bolnom stidljivošću. Držao ju je krupnim i trapavim
prstima, prstima stvorenim za borbu s menjačima velikih mašina ili spajanje
vagona na železnici - ali su to bili prsti koji su izvukli pčelinju žaoku iz
Gejdžovog vrata s nehajnom preciznošću mađioničara… ili hirurga.
“Stvarno je lepa“, reče Džad. “Vukla si ga na sankama. Kladim se da je to
voleo, je li tako, Eli?“
Zaplakala se, ali je klimnula glavom.
Rejčel je htela da nešto kaže, ali ju je Luis stisnuo za ruku - budi mirna
još malo.
“Često sam ga vukla“, reče Eli kroz suze, “neprestano se smejao. Zatim
bismo ušli u kuću. Mamica bi nam spremila kakao i rekla da stavimo čizme na
mesto. Gejdž bi ih zgrabio i vrisnuo Čizme! Čizme! tako jako da bi nas uši
zabolele. Sećaš li se, mama?“
Rejčel je klimnula.
“Da, kladim se da su to bila lepa vremena“, reče Džad. Pružio joj je
fotografiju. “Možda je mrtav, Eli, ali možeš da sačuvaš uspomene na njega.“
“Hoću“, rekla je, brišući lice. “Volela sam Gejdža, gospodine Krandale.”
BD4Y
balkandownload.org

“Znam da jesi, draga moja.“ Nagnuo se prema njoj. Poljubio ju je. Dok se
povlačio, prešao je preko Luisa i Rejčel kamenim pogledom. Rejčel je to
videla. Bila je zbunjena i malo povređena, zato što ga nije razumela. Ali Luis
je znao šta im starac poručuje: Šta činite za nju? Vaš sinje mrtav, ali ne i
vaša kći. Šta činite za nju?
Luis je skrenuo pogled. Ništa nije mogao da učini za nju, ne još. Moraće
sama da pliva u svom bolu kako zna i ume. Mislio je isključivo na sina.

BD4Y
balkandownload.org

42

Do večeri je naišao novi talas oblaka. Zaduvao je i snažni zapadni vetar. Luis
je navukao laki sako. Zakopčao ga je i skinuo ključeve honde s kuke na zidu.
“Gde ćeš, Lu?“, pitala je Rejčel bez mnogo zanimanja. Posle večere se.
ponovo rasplakala. Ridala je tiho ali nezaustavljivo. Luis ju je naterao da
uzme valijum. Sedela je s novinama otvorenim na tek započetoj ukrštenici. Eli
je u drugoj sobi ćutke gledala “Kućicu u preriji“, s Gejdžovom fotografijom u
krilu.
“Idem da uzmem picu.“
“Zar nisi dovoljno jeo?“
“Tada nisam bio gladan“, rekao je istinu. Dopunio ju je jednom laži: “Sad
jesam.“
Poslednji ritual Gejdžovog pogreba upriličen je tog popodneva od tri do
šest, u kući u Ladlouu. To je bio ritual deljenja hrane. Stiv Masterton i
njegova supruga došli su s tepsijom hamburgera i rezancima. Čarltonova se
pojavila s kišom. “Trajaće dokle god budete hteli, ako se sad sve ne pojede“,
objasnila je domaćici, “kiš se lako podgreva.“ Susedi Danikersovi doneli su
pečenu šunku. I Goldmanovi su se pojavili. Nisu hteli da razgovaraju s
Luisom, niti da mu se približe. Nije im zamerao na tome. Doneli su dosta
pečenja i razne vrste sireva. I Džad je doneo sir - veliki kotur njemu
najdražeg pacovskog sira. Misi Dendridž je donela pitu od limunovca.
Surendra Hardu je doneo jabuke. Ritual deljenja hrane očigledno je
prevazilazio sve verske granice.
Ovo je bila neka vrsta prijema povodom sahrane, tih i prilično suzdržan.
Mnogo se manje pilo nego na običnom prijemu, ali je bilo i pića. Luis se
posle nekoliko piva (koliko sinoć se zakleo da ga nikad više neće taknuti, ali
je sinoć izgledalo nemoguće daleko pod hladnim poslepodnevnim svetlom)
poigravao idejom da ispriča nekoliko pogrebničkih anegdota koje je čuo od
strica Karla - da na sicilijanskim sahranama neudate žene ponekad otfikare
komad pokojnikovog pokrova i spavaju s njim pod jastukom, verujući da će
im doneti sreću u ljubavi; da na irskim sahranama ponekad insceniraju lažna
venčanja i da vezuju palčeve na nogama mrtvaca zbog drevnog keltskog
verovanja da to sprečava duh pokojnika da se probudi. Stric Karl je govorio
da je običaj vezivanje etiketa na nožne palčeve leševa začet u Njujorku.
BD4Y
balkandownload.org

Tvrdo je verovao da je nastao kao odjek stare praznoverice, pošto su svi

čuvari mrtvačnica u to doba bili Irci. Procenio je da bi to bila velika greška
kad je pogledao izraz lica prisutnih.
Rejčel se samo jednom slomila. Majka ju je tešila. Privila se uz Dori
Goldman. Plakala je na njenom ramenu, na nesputan način - “neka sve izađe iz
mene“ - koji joj je dotad bio nemoguć s Luisom, da li zato što se smatrala
odgovornom za Gejdžovu smrt zajedno s njim, ili zato što je, izgubljen u
svojim maštarijama, nije ohrabrivao da iskaže tugu. Šta god da je bilo u
pitanju, potražila je utehu u majčinom zagrljaju. Dori je bila tu da je pruži.
Plakala je zajedno s kćerkom. Irvin Goldman je stajao iza njih, s rukom na
ćerkinom ramenu. Posmatrao je Luisa s gnusnim trijumfom.
Eli je išla okolo sa srebrnim poslužavnikom punim grickalica i kiflica s
čačkalicom u sredini. Gejdžova fotografija bila joj je pod miškom.
Luis je primao izjave saučešća. Klimao je i zahvaljivao na njima. Njegov
odsutni i malčice hladni pogled tumačen je kao rezultat razmišljanja o
prošlosti i životu bez Gejdža. Niko (pa ni Džad) nije slutio da je Luis počeo
da razrađuje strategije za pljačkanje groba… samo na akademskom nivou,
naravno. Nije nameravao išta da učini. Samo se trudio da nečim zaposli um,
to je sve.
Zbilja nije nameravao išta da učini.
Stao je kod oringtonskog supermarketa. Kupio je dva pakovanja od po
šest piva. Pozvao je Napoli i naručio piću s papričicama i pečurkama.
“Vaše ime, gospodine?“
Oz Veliki i Strašni, pomislio je.
“Lu Krid.“
“Važi, Lu, imamo mnogo posla. Pica će biti gotova za četrdeset pet minuta
- da li vam to odgovara?“
“Naravno“, reče Luis. Prekinuo je vezu. Vratio se u hondu i upalio motor.
Palo mu je na pamet da je od dvadeset picerija u oblasti Bangor izabrao baš
onu najbližu Prijatnom vidikovcu, groblju na kom je Gejdž sahranjen. Dobro,
pa šta? - pomislio je s nelagodnošću. Prave dobre piće. Ne koriste smrznuto
testo. Bacaju je u vazduh i rastežu, pred tvojim očima. Gejdž se smejao…
Izbacio je poslednju misao iz glave.

***

BD4Y
balkandownload.org

Provezao se pored Napolija do Prijatnog vidikovca. Pretpostavljao je da je

znao da će to učiniti, ali kakva je šteta od toga? Nikakva.
Parkirao se preko puta i prešao preko druma do kapije od kovanog
gvozda, koja se sijala u poslednjoj svetlosti dana. Iznad nje je bio polukrug sa
slovima od kovanog gvožđa: PRIJATNI VIDIKOVAC. Vidik, po Luisovom
mišljenju, nije bio ni prijatan ni neprijatan. Groblje se pružalo preko nekoliko
manjih brda. Bilo je lepo uređeno, s dugim drvoredima (ali ne u ovih
poslednjih nekoliko minuta sve slabije svetlosti; senke drveća su bile duboke,
crne i neprijatne poput nepokretne vode u kamenolomu) i nekoliko samotnih
žalosnih vrba. Nije bilo tiho. Auto-put je bio preblizu. Huk saobraćaja stizao
je na postojanom ledenom vetru. Bangorski međunarodni aerodrom blistao je
na sve crnjem nebu.
Cimnuo je kvaku na kapiji. Mislio je da će biti zaključana, ali se prevario.
Možda se kasnije zaključavala. Groblja su obično zaključavali da bi ih
zaštitili od pijanaca, vandala i tinejdžera željnih ljubavisanja. Dani
dikensovskih ljudi uskrsnuća
(ponovo ta reč)
su prošli. Desno krilo kapije pomerilo se sa slabašnom škripom. Bacio je
pogled preko ramena, da bi bio siguran da ga niko ne posmatra, i ušao na
groblje. Zatvorio je kapiju za sobom i čuo škljocanje brave.
Stajao je u skromnom predgrađu nekropolisa. Osvrtao se oko sebe.
Mesto tako mirno i lično, pomislio je, ali nikom tamo ne može biti
dično. Ko je to napisao? Endru Marvel? I zašto ljudski um skladišti čudesne
hrpe beskorisnog đubreta?
Začuo je Džadov glas u svom umu. Zvučao je zabrinuto i - uplašeno? Da.
Uplašeno.
Luise, šta tražiš ovde? Posmatraš put kojim ne želiš da ideš.
Potisnuo je glas upozorenja. Ako je mučio nekog, mučio je sebe. Niko ne
mora da zna da je bio ovde dok se dnevna svetlost pretapala u tamu.
Zaputio se ka Gejdžovom grobu, jednom od zavojitih staza. Ubrzo se
našao ispod drvoreda. Stabla su misteriozno šuškala novim lišćem iznad
njegove glave. Srce mu je preterano snažno tuklo u grudima. Grobovi i
spomenici pružali su se u nepravilnim redovima. Tamo negde je i zgrada
održavanja. Na njoj je mapa desetak hektara Prijatnog vidikovca, uredno i
razložno podeljenih u kvadrante. U svakom kvadrantu bilo je zauzetih i
neprodatih parcela, nekretnina. Jednosobni stanovi skromne veličine, tek da
BD4Y
balkandownload.org

se prespava u njima.
Ne liči mnogo na Groblje kućnih ljubimaca, pomislio je. To ga je
nateralo da se zaustavi i još jednom razmisli. Došao je do iznenađujućeg
zaključka. Ne, nije. Groblje kućnih ljubimaca pružalo je utisak reda koji se
gotovo neprimetno diže iz haosa. Nepravilni koncentrični krugovi neotesanih
škriljaca i krstača od dasaka kretali su se ka unutra, ka centru. Kao da su deca
koja sahranjuju ljubimce sledila obrazac preuzet iz kolektivne podsvesti, kao
da su…
Na trenutak je video Groblje kućnih ljubimaca kao mamac, reklamu…
pozivnicu, kakva se nekad nudila na vašarima ispred šatora s nakazama. Izveli
bi gutača vatre. Mogli ste da gledate njegovu besplatnu predstavu zato što su
gazde znale da nećete kupiti biftek dok ne čujete kako meso cvrči, da nećete
potegnuti gotovinu ako ne vidite sočno meso…
Ti grobovi, ti grobovi poređani u gotovo druidskim krugovima.
Obeležja na Groblju kućnih ljubimaca tvorila su najdrevniji religijski
simbol: krugove koji se smanjuju. Tvorili su spiralu koja vodi dole, ne do
tačke, već do beskraja. Ukazivali su na nastanak reda iz haosa, ili haosa iz
reda, u zavisnosti od načina dejstvovanja vašeg uma. Taj simbol su Egipćani
klesali na grobovima faraona, a Feničani crtali na nekropolama palih
kraljeva. Pronađen je na zidovima pećina drevnih Mikenaca. Kraljevi
Stounhendža podigli su ga u obliku sata za merenje vremena vaseljene.
Pojavljivao se i u judeo-hrišćanskoj Bibliji kao vrtlog iz kog se Bog obratio
Jovu.
Spirala je bila najstariji simbol moći na svetu, najstarija čovekova
predstava vijugavog mosta koji možda spaja svet s Ponorom.
Konačno je stigao do Gejdžovog groba. Bager je otišao. Veštačka trava je
uklonjena. Neki radnik ju je namotao zviždućući, misleći na pivo u Fermontu
posle posla. Sad je počivala u šupi za opremu. Gejdž je ležao ispod urednog
pravougaonika gole prekopane zemlje, veličine metar i po sa metar. Spomenik
još nije postavljen.
Kleknuo je. Vetar mu je mrsio kosu. Nebo je bilo gotovo potpuno tamno,
prekriveno oblacima.
Niko nije upravio svetlost u moje lice niti me je pitao šta ovde radim.
Nijedan pas čuvar nije zalajao. Kapija je bila otključana. Dani ljudi
uskrsnuća su prošli. Da sam došao ovde s pijukom i lopatom…
Trgnuo se i došao sebi. U sklopu opasne misaone igre koju je igrao sa
BD4Y
balkandownload.org

samim sobom, pretpostavio je da Prijatni vidikovac noću ne čuvaju. Šta bi se

desilo kad bi ga čuvar ili radnik održavanja zatekli do pojasa zaronjenog u
sinovljev sveži grob? Možda bi, a možda i ne bi, osvanuo u novinama.
Možda bi ga optužili za zločin. Kakav zločin? Pljačkanje grobova? Teško.
Remećenje javnog reda i mira ili vandalizam. Glas o tome bi se proneo,
nezavisno od reakcije novina. Ljudi govore. Priča bi bila previše sočna da ne
bude ispričana. Lokalni doktor uhvaćen dok je iskopavao dvogodišnjeg sina,
nedavno nastradalog u tragičnoj saobraćajnoj nesreći. Ostao bi bez posla.
Možda i ne bi, ali bi se Rejčel sledila od hladnog vetra okrutnih glasina, dok
bi se Eli verovatno suočila s maltretiranjam okrutne školske dece, što bi joj
ogadilo život. Njega bi čekao ponižavajući test mentalnog zdravlja u zamenu
za odustajanje od optužnice.
Ali mogao bih da vratim Gejdža u život! Gejdž bi mogao da oživi!
Da li istinski veruje u to?
Verovao je. Pre i posle Gejdžove smrti neprestano je ubeđivao sebe da
Čerč nije stvarno mrtav, već samo ošamućen, da je prokopao sebi put iz groba
i da se vratio kući. To je bila dečja priča sa stravičnim podtekstom - Vini Pu.
Gospodar nagomila kamenje preko žive životinje. Verna zver prokopa sebi put
i dođe kući. Priča je bila dobra, ali neistinita. Čerč jeste bio mrtav. Mikmačko
groblje vratilo ga je u život.
Seo je kraj Gejdžovog groba. Pokušao je da poređa sve poznate delove
priče racionalnim i logičnim sledom, koliko god je crna magija to
dozvoljavala.
Timi Bejterman. Prvo, da li je poverovao u tu priču? I drugo, da li je
menjala stvar?
Verovao je u veći deo priče, iako je bila nestvarno pogodna. Neporecivo
je da će pre ili kasnije neko pokušati da eksperimentiše, ako mesto kao što je
mikmačko groblje stvarno postoji (kao što postoji) i ako ljudi znaju za njega
(kao što nekolicina starijih žitelja Ladloua zna). Luisu je na osnovu
poznavanja ljudske prirode bilo teško da poveruje da bi se sve zaustavilo na
nekoliko ljubimaca i skupocenih priplodnih životinja.
Dobro. Da li je u tom slučaju verovao da se Timi Bejterman vratio
preobražen u neku vrstu demona sveznalice?
Ovo je bilo teže pitanje. Zazirao je od njega, zato što nije hteo da veruje u
tako nešto. Već je imao prilike da se uveri u rezultate takvog načina mišljenja.
Ne, nije želeo da veruje da je Timi Bejterman bio demon, ali neće -
BD4Y
balkandownload.org

uopšte ne bi mogao - da dozvoli da mu ono što želi zamagli rasuđivanje.

Razmišljao je o biku Hanratiju. Džad je rekao da se prozlio. To je na svoj
način učinio i Timi Bejterman. Hanrati je kasnije ucmekan. To je učinio čovek
koji je vukao bikov leš na sankama čak gore do mikmačkog groblja. Timija
Bejtermana je ucmekao rođeni otac.
Da li to što se Hanrati prozlio znači da su se i sve vraćene životinje
prozlile? Pre će biti da je Hanrati bio izuzetak od pravila. Pogledajmo druge
životinje - Džadovog psa Špota, staričinog papagaja, Čerča. Svi su se vratili
promenjeni. Promena je u svim slučajevima bila vidna. U Spotovom slučaju
nije bila tako velika da bi se Džad godinama kasnije uzdržao od
preporučivanja procesa… procesa…
(uskrsnuća)
… procesa uskrsnuća, prijatelju. Naravno da je nešto kasnije, pokušajima
da opravda i objasni svoje postupke, izneo mnogo zlokobnih i zbunjujućih
sranja koja bi se teško mogla nazvati filozofijom.
Kako da odbije priliku koja mu se pružala - ovu neverovatnu priliku - na
osnovu priče o Timiju Bejtermanu? Jedna lasta ne čini proleće.
Daješ očiglednu prednost dokazima koji idu u prilog zaključku koji želiš
da doneseš, protestovao je um. Suoči se s istinom opromenama koje su
zadesile Čerča. Čak i ako želiš da izuzmeš životinje - miševe i ptice - šta je
sa stanjem u kom se nalazi? Zbrljan je… to je najbolja reč, ona ga
najtočnije opisuje. Sećaš li se dana kad ste bili napolju sa zmajem. Sećaš li
se Gejdža od tog dana? Sećaš li se kako je razdragan i živahan bio, kako je
na sve reagovao?Zar ne bi bilo bolje da ga se takvog sećaš? Da li želiš da
uskrsneš zombija iz horor filmova B-produkcije? Ili nešto tako prozaično
kao što je retardirani dečak? Hoćeš li dečaka koji jede prstima i tupo zuri u
slike na televizijskom ekranu, koji nikad neće naučiti da napiše svoje ime?
Staje Džad rekao za svog psa? “Imao sam osećaj da perem parče mesa. “
Da li to želiš? Komad mesa koji diše? Čak i kad bi mogao da se zadovoljiš
time, kako bi objasnio povratak sina iz mrtvih supruzi? Ćerki? Stivu
Mastertonu? Svetu? Šta će se desiti kad Misi Dendridž prvi put skrene na
prilazni put i ugleda Gejdža kako vozi tricikl u dvorištu? Možeš li da čuješ
njeno vrištanje, Luise? Zar ne vidiš kako ruži lice noktima? Šta ćeš reći
novinarima? Šta ćeš reći kad ti filmska ekipa iz “Stvarnih ljudi“ osvane na
kućnom pragu da bi snimila film o tvom uskrslom sinu?
Da li je išta od toga zbilja važno, ili je to samo glas kukavičluka? Da li
BD4Y
balkandownload.org

veruje da se s tim problemima ne može izaći na kraj, da će Rejčel dočekati

mrtvog sina ičim drugim do suzama radosnicama?
Da, pretpostavljao je da postoji stvarna mogućnost da se Gejdž vrati…
pa… oštećen. Ali da li bi to promenilo njegovu ljubav? Roditelji vole decu
koja se rode šlepa, sijamske blizance i onu koja se rode s katastrofalno
zapetljanom utrobom. Roditelji mole sudove za milost ili blagost prema deci
koja su odrasla i počinila silovanje, ubistvo i mučenje nevinih.
Da li je mislio da neće moći da zavoli Gejdža čak i ako bude morao da
nosi pelene do osme? Ako ne savlada gradivo iz prvog razreda do dvanaeste?
Ako ga nikad ne savlada? Da li će odustati od sina ako se pokaže kao… neka
vrsta božanskog neuspeha, ako mu je na raspolaganju drugi izvor?
Ali, Luise, pobogu, ne živiš u vakuumu! Ljudi će reći…
Prekinuo je tu misao grubom i gnevnom snagom. Pažnja javnosti bila je
prva na spisku činilaca o kojima u ovom trenutku neće razmišljati.
Spustio je pogled na raskopanu zemlju na Gejdžovom grobu. Prožeo ga je
talas užasa i strahopoštovanja. Prstima je, ne znajući šta čini, nacrtao simbol
na grobu - spiralu.
Prošao je prstima obe ruke kroz prašinu i izbrisao simbol. Žurno je
napustio Prijatni vidikovac. Osećao se kao uljez. Očekivao je da će biti
viđen, zaustavljen i ispitivan na svakom zavijutku staze.

***

Sa zakašnjenjem je pokupio piću. Bila je poluhladna, masna i ukusna kao

kuvana glina, iako ga je čekala na vrhu peći. Pojeo je jedno parče i izbacio
ostatak kroz prozor, zajedno s kutijom. Krenuo je u Ladlou. Nije imao običaj
da baca đubre iz auta, ali nije hteo da Rejčel vidi nepojedenu piću u kanti za
đubre. Mogla bi posumnjati da nije išao u Bangor zbog piće.
Počeo je da razmišlja o vremenu i pojedinostima.
Vreme. Vreme bi moglo biti od izuzetnog, možda i ključnog značaja. Timi
Bejterman je bio prilično dugo mrtav pre nego što ga je otac sahranio na
mikmačkom groblju. Ustreljen je devetnaestog… sahranjen je - ne bih
mogao da se zakunem, ali mislim da je to bilo 22. jula. Mardžori Vošbom je
četiri ili pet dana kasnije… videla Timija kako seta drumom.
U redu, recimo da je Bil Bejterman to učinio četiri dana posle prvog
sinovljevog pogreba… ne. Ako greši, pogrešiće na svoju štetu. Pretpostaviće,

BD4Y
balkandownload.org

onako teoretski, da se Timi Bejterman vratio iz mrtvih 25. jula. To znači da je

između mladićeve smrti i povratka prošlo šest dana. To je oprezna procena.
Moglo je proći i deset dana. Od Gejdžove pogibije prošla su četiri dana. To
je dosta vremena, ali još ima priliku da potuče najbolje Timijevo vreme.
Kad…
Kad bi mogao da ponovi okolnosti koje su omogućili Čerčovo uskrsnuće.
Čerč je umro u najboljem mogućem trenutku, zar ne? Porodica je bila na putu
kad je mačak pregažen i ubijen. Niko nije znao za ono što se desilo, izuzev
njega i Džada.
Porodica je bila u Čikagu.
Poslednji komad slagalice zauzeo je svoje mesto škljocnuvši.

***

“Šta hoćeš da uradimo?“ pitala je Rejčel. Zapanjeno je zurila u njega.

Bilo je petnaest do deset. Eli je otišla na spavanje. Rejčel je popila još
jedan valijum nakon što je počistila ostatke pogrebne zabave (“pogrebna
zabava“ je bila još jedna odvratna fraza puna neizrečenog paradoksa, kao
“odavanje pošte“, ali nije znao neku drugu kojom bi objasnio kako su proveli
popodne). Bila je odsutna i ćutljiva od povratka iz Bangora… ah ovo se
probilo do nje.
“Hoću da se vratiš u Čikago s majkom i ocem“, strpljivo je ponovio Luis.
“Sutra se vraćaju. Možda ćeš moći da nabaviš karte za isti avion, ako odmah
pozoveš njih, a zatim i Deltu.“
“Luise, da li si poludeo? Nakon tuče s mojim ocem…“
Znao je da govori s nesvojstvenom lakoćom i umešnošću. To ga je
ispunjavalo nedostojnim veseljem. Osećao se kao rezerva koja je iznenada
dobila loptu i postigla gol nakon sedamdesetometarskog trka kroz protivničke
redove. Jurio je i vrludao, izbegavao obaranja s deliričnom lakoćom -
“jednom u životu“. Nikad nije bio dobar lažov. Nije planirao ovo, ah mu je
niz uverljivih laži, poluistina i nadahnutih opravdanja nezaustavljivo kuljao iz
usta.
“Ta tuča je jedan razlog zbog kog želim da ti i Eh provedete neko vreme s
njima. Vreme je da zalečimo ovu ranu, Rejčel. Znam to… osetio sam to… u
pogrebnom zavodu. Pokušavao sam da sredim stvar kad je tuča izbila.“
“Ali ovo putovanje… mislim da to nije dobra ideja, Luise. Potreban si

BD4Y
balkandownload.org

nam. Potrebni smo ti.“ Sumnjičavo ga je odmeravala. “Hoću reći, nadam se

da smo ti potrebni. Niko od nas nije u stanju da…“
“… nije u stanju da ostane ovde“, energično dodade Luis. Činilo mu se da
je dobio temperaturu. “Drago mi je što sam vam potreban. I vi ste meni
potrebne. Ovo je u ovom času najgore prokleto mesto na svetu za vas, dušice.
Gejdž je svuda u kući, iza svakog ćoška. Ja i ti ćemo se izboriti s tim, ali
mislim da Eli to teže podnosi.“
Znao je da je udario u pravu žicu kad je zapazio titraj bola u njenim
očima. Jedan deo njega stideo se jeftine pobede. Svi udžbenici koje je
pročitao o smrti govorili su da ožalošćeni osećaju snažnu potrebu da se udalje
od mesta na kom se to dogodilo… i da bi podleganje tom nagonu moglo biti
najštetniji pravac akcije, zato što omogućava ožalošćenima sumnjiv luksuz
odbijanja da se pomire s novom realnošću. Udžbenici su savetovali ostanak
na mestu tragedije i borbu s tugom na domaćem terenu, dok se ne smiri i ne
preobrazi u sećanje. Ali Luis se nije usuđivao da izvede eksperiment s
porodicom kod kuće. Morao je da ih se reši, makar i nakratko.
“Znam“, rekla je. “Samo… udara sa svih strana. Pomerila sam kauč dok si
bio u Bangoru… mislila sam da ću zaboraviti… ono što se desilo… dok
budem usisavala… samo da bih pronašla četiri autića ispod njega… kao da su
ga čekali da se vrati i… znaš, da se poigra njima…“ Njen odranije drhtavi
glas načisto je pukao. Suze su joj potekle niz lice. “Tada sam uzela drugi
valijum, zato što sam se rasplakala, baš kao što sad plačem… ovo je jedna
jebena sapunska opera… zagrli me, Lui, hoćeš li me zagrliti?“
Valjano ju je zagrlio, ali se osećao kao prevarant. Razmišljao je kako da
okrene suze sebi u korist. Zbilja si pristojan momak. Haj-ho, idemo!
“Koliko će ovo trajati?“, plakala je. “Da li će se ikad okončati? Kad
bismo mogli da ga vratimo, Luise. Kunem se da bih ga bolje čuvala. To se
nikad ne bi dogodilo. To što je onaj vozač vozio prebrzo, ne oslobađa mene -
nas. Nisam ni slutila da postoji ovolika muka. To je istina. Nadolazi,
neprestano nadolazi i mnogo boli, Luise. Nemam mira ni kad odem na
spavanje. Sanjam to, iznova i iznova. Vidim ga kako trči prema putu… i
vrištim za njim…“
“Psst“, rekao je. “Rejčel, psst.“
Podigla je naduto lice ka njemu. “Nije bio nevaljao, Luise. Za njega je to
bila samo igra… kamion je naišao u pogrešno vreme… i Misi Dendridž je
zvala dok sam plakala… rekla je da je u elsvortskom Amerikanu pročitala da
BD4Y
balkandownload.org

je vozač pokušao da se ubije.“

“Šta?“
“Pokušao je da se obesi u garaži. U šoku je i u dubokoj depresiji. Novine
kažu…“
“Jebena je šteta što nije uspeo!“, grubo reče Luis. Samom sebi je zvučao
daleko. Jeziva hladnoća uvlačila mu se u kosti. Ovo mesto je moćno, Luise…
bilo je veoma moćno, bojim se da njegova moć ponovo raste i da stremi
vrhuncu. “Moj dečak je mrtav, dok je on na slobodi, nakon što je platio
hiljadu dolara kaucije. Biće depresivan i samoubilački raspoložen dok mu
neki sudija ne oduzme dozvolu na devedeset dana i ne odredi zanemarljivu
kaznu.“
“Misi kaže da ga je žena ostavila i odvela decu“, tupo će Rejčel. “To nije
pročitala u novinama, već je čula od nekog ko poznaje elsvortska zbivanja.
Nije bio pijan. Nije bio pod dejstvom droga. Nikad nije vozio nepropisnom
brzinom. Izjavio je da je nadomak Ladloua osetio da mora da doda gas do
daske i da ne zna zašto je to učinio. Sve se vraća, sve se plaća.“
Osetio je da mora da nagazi gas do daske.
Ovo mesto je moćno.
Luis je odbacio ove misli i nežno stisnuo suprugu za ruku. “Pozovi majku i
oca. Učini to odmah. Nema potrebe da sedite u ovoj kući ni jedan jedini dan.
Ni dan.“
“Ne idemo bez tebe“, rekla je. “Luise, želim da mi… potrebno je da
ostanemo zajedno.“
“Doći ću za tri, najviše četiri dana,“ Rejčel i Eli mogle bi da se vrate za
četrdeset osam sati ako sve prođe kako treba. “Moram da pronađem zamenu
na poslu. Potražio bih bolovanje ili otišao na odmor, ali ne želim da sve
svalim na Surendru. Džad može da pripazi na kuću u našem odsustvu.
Isključiću struju i preneti hranu iz zamrzivač kod Dendridžovih.“
“A Elina škola…“
“Dođavola s njom. Ionako se završava za tri nedelje. Razumeće, s
obzirom na okolnosti. Dozvoliće joj da ranije otpočne raspust. Sve će biti
kako…“
“Luise?“
Ućutao se. “Šta je bilo?“
“Šta kriješ?“
“Šta krijem?“ Odmerio ju je jasnim, bistrim pogledom. “Ne razumem o
BD4Y
balkandownload.org

čemu govoriš.“
“Zaista?“
“Ne. Ne razumem.“
“Nije važno. Pozvaću ih odmah… ako je to ono što želiš.“
“Jeste“, rekao je. Reći su odzvanjale u njegovom umu s gvozdenim
prizvukom.
“To bi moglo biti najbolje… za Eli.“ Pogledala ga je crvenilom oivičenim
očima, još pomalo staklastim od valijuma. “Čini mi se da imaš temperaturu,
Luise. Kao da si nešto zakačio.“
Pre nego što je Luis stigao da odgovori, prišla je telefonu i pozvala motel
u kom su njeni roditelji odseli.

***

Goldmanovi su bili oduševljeni Rejčelinim predlogom. Raspoloženje im je

splasnulo kad su čuli da će im se Luis pridužiti za tri-četiri dana. On, naravno,
nije imao nikakvu nameru da ide u Čikago. Strahovao je da će jedina ozbiljna
prepreka biti nabavka avionskih karata. Sreća ga je poslužila i na tom planu.
Ispostavilo se da na Deltinom letu iz Bangora do Sinsinatija ima slobodnih
mesta. Kompjuterska pretraga pokazala je da su dva putnika otkazala let od
Sinsinatija do Čikaga. To je značio da će Rejčel i Eli putovati s
Goldmanovima do Sinsinatija i da će stići u Čikago samo jedan sat posle njih.
Svi problemi su rešeni kao magijom, pomislio je Luis kad je spustio
slušalicu. Džadov glas je odmah odgovorio: Bilo je veoma moćno, bojim se…
Ma zajebi me! - grubo se brecnuo na Džadov glas. U poslednjih deset
meseci naučio sam da prihvatom mnogo neobičnih stvari, prijatelju stari.
Ali da li sam spreman da poverujem da ukleti komad zemljišta može da utiče
na nabavku karata za vazdušni saobraćaj? Ne bih rekao.
“Moram da se spakujem“, reče Rejčel. Posmatrala je podatke o letovima
koje je Luis naškrabao na papiriću pored telefona.
“Ponesi samo jedan veliki kofer“, reče Luis.
Posmatrala ga je razrogačenih očiju. “Jedan za obe? Mora da se šališ.“
“Dobro, ponesi i dve platnene torbe. Nemoj da se iscrpljuješ pakovanjem
garderobe za tri nedelje“, rekao je, razmišljajući: Pogotovo zato što ćeš se
vrlo brzo vratiti u Ladlou. “Ponesi ono što će vam biti neophodno za nedelju,
najviše deset dana. Imate čekovnu knjižicu i kreditne kartice. Kupite sve što

BD4Y
balkandownload.org

vam je potrebno.“
“Ali ne možemo da priuštimo…“, sumnjičavo je prokomentarisala. U
poslednje vreme je u sve sumnjala. Bila je popustljivija nego obično. Lako se
zbunjivala. Setio se njenog neobičnog i neprikladnog komentara o vinebagu,
koji je jednom ovlašno pomenuo kao mogući izbor auta za kupovinu.
“Imamo novca“, rekao je.
“Pa… pretpostavljam da bismo mogli da iskoristimo Gejdžov fond za
školovanje, ako to bude neophodno, iako ćemo morati sa sačekamo dan-dva
dok ne zatvorimo račun i još nedelju dana da bismo dobili novac…“
Lice joj se ponovo smežuralo i rastočilo. Luis ju je zagrlio. Ima pravo.
Samo udara. Ne ostavlja nas na miru. “Rejčel, nemoj“, rekao je. “Ne plači.“
Naravno da je plakala - morala je.

***

Telefon je zazvonio dok se pakovala na spratu. Luis je žurno podigao

slušalicu. Mislio je da mu se javlja neko iz Deltinog odeljenja za prodaju
karte, da bi mu se izvinio zbog počinjene greške i da bi ga obavestio da nema
mesta na traženim letovima. Trebalo je da znam da je sve išlo previše glatko.
Ah nije bila Delta, već Irvin Goldman.
“Pozvaću Rejčel“, rekao je Luis.
“Nemoj.“ Na trenutak nije čuo ništa izuzev tišine. Verovatno sedi tamo i
pokušava da odluči kojom uvredom da me počasti.
Goldman je zvučao napeto kad je progovorio. Činilo se da gura reči iz
sebe, sa silnim unutrašnjim otporom. “Želeo bih da razgovaram s tobom.
Dori je htela da te pozovem i da ti se izvinim zbog mog… zbog mog
ponašanja. Pretpostavljam… Luise, pretpostavljam da sam i sam želeo da ti
se izvinim.“
Ah, Irvine! To je zaista grandiozan gest! Blagi bože, mislim da sam se
upiškio u gaće!
“Ne moraš da se izvinjavaš“, odvratio je Luis suvim i mehaničkim
glasom.
“Učinio sam nešto neoprostivo“, reče Goldman. Više nije gurao reči iz
sebe, iskašljavao ih je. “Tvoj predlog da Rejčel i Eli dođu ovamo pomogao
mi je da vidim kako si se u ovoj muci poneo kao… kao veliki čovek… a ja
kao mali.“

BD4Y
balkandownload.org

U ovoj priči je bilo nečeg neobično poznatog, nečeg jezivo poznatog…

Shvatio je s čim ima posla. Usne su mu se skupile i zgužvale, kao da je.
zagrizao zreli žuti limun. Prepoznao je Rejčelino ponašanje - kog je bila u
potpunosti nesvesna. Rekla bi mu: Luise, žao mi je što sam ispala kučka, kad
bi, ponašajući se kao kučka, iznudila nešto do čega joj je veoma stalo. Upravo
je čuo isti taj glas - lišen Rejčeline ljupkosti i veselosti, naravno - ali mu je
isti glas poručio: Žao mi je što sam bio takvo kopile, Luise.
Starac je na putu da dobije kćerku i unuku. Beže od kuće iz Mejna kod
tate u Čikago. Zahvaljujući Delti i Junajtedu vratiće se tamo gde pripadaju,
vratiće se tamo gde Irvin Goldman želi da budu. Mogao je da dozvoli da
bude velikodušan. Što se starog Irvina tiče, pobedio je. Stoga zaboravimo
da sam zamahnuo pesnicom na tebe preko tela tvog mrtvog sina, Luise, ili
da sam te šutnuo kad si pao na pod, ili da sam oborio kovčeg s nogara i
razbio bravice da bi mogao da vidiš - ili si mislio da vidiš - poslednji
blesak ruke svoga deteta. Hajde da zaboravimo sve to. Neka ono što je
prošlo ostane u prošlosti.
Znam da bi to bilo pogano, Irvine, stari nitkove, ali bih ti najradije
poželeo da crkneš ovog trenutka, kad mi to ne bi sjebalo planove.
“U redu je, gospodine Goldmane“, rekao je mirnim glasom. “Ovo je bio,
pa… težak dan za sve nas.“
“Nije u redu“, nastavio je starac. Luis je shvatio - iako nije hteo - da se
Goldman ne trudi da bude samo lažno učtiv, da se ne izvinjava i ne govori da
je bio pravo kopile pošto je sproveo svoju volju. Bio je na ivici plača.
Govorio je sporim, grozničavim i drhtavim glasom. “Ovo je. bio strašan dan
za sve nas, zahvaljujući meni, zahvaljujući jednom glupom, tvrdoglavom
čoveku. Povredio sam ćerku kad joj je moja pomoć bila najpotrebnija…
povredio sam i tebe, u času kad ti je moja pomoć bila preko potrebna. To što
si uradio… kako si se poneo, nakon onog što sam učinio… nateralo me je da
se osetim kao poslednje đubre. Mislim da sam to i zaslužio.“
Hoće li prestati? Neka prestane pre nego što počnem da urlam na njega
i sjebem čitav poduhvat.
“Rejčel ti je verovatno rekla da smo imali još jednu ćerku…“
“Zeldu“, reč Luis. “Da, rekla mi je za Zeldu.“
“Bilo je teško“, nastavio je Goldman drhtavim glasom, “teško za sve nas.
Rejčel je verovatno bilo najteže - zatekla se u kući kad je Zelda umrla. I Dori
i meni je bilo teško. Moja supruga je zamalo doživela nervni slom…“
BD4Y
balkandownload.org

A šta misliš da je doživela Rejčel? - hteo je da vikne Luis. Misliš da

deca ne mogu da dožive nervni slom? I dvadeset godina kasnije trza se u
senci smrti. A sad i ovo. Ovaj gnusni užas. Pravo je čudo što nije u jebenoj
bolnici, što je ne hrane na cevčicu. Ne govori mi koliko je bilo teško tebi i
tvojoj ženi, kopilane!
“Otkad je Zelda umrla, mi smo… pretpostavljam do smo svim snagama
stali uz Rejčel… oduvek smo želeli da je zaštitimo… i da joj nadoknadimo.
Trudili smo se da joj ublažimo probleme koje je godinama imala s njenim… s
njenim leđima… Hteli smo da se iskupimo zato što nismo bih tamo.“
Da, starac je zbilja plakao. Zašto je morao i da se rasplače? Luisu je sad
bilo teže da istraje u čistoj i nerazblaženoj mržnji. Bilo mu je teže, ali ne i
nemoguće. Hotimice je prizvao sliku Goldmana koji gura ruku u džep svog
sakoa da bi dohvatio debelu čekovnu knjižicu… najedanput mu se prikazala
Zelda Goldman, kao nemirni duh u smrdljivom krevetu, izobličenog lica od
zlobe i bolova, ruku svijenih u kandže. Ukazao mu se duh Goldmanovih. Oz
Veliki i Strašni.
“Molim vas“, rekao je. “Molim vas, gospodine Goldmane. Irvine.
Nemojte više. Ne činimo situaciju težom no što jeste, važi?“
“Verujem da si dobar čovek i da sam te pogrešno procenio, Luise. Slušaj,
znam šta misliš. Da li sam glup? Nisam. Tačnije, glup sam, ali ne toliko.
Misliš da ti sve ovo pričam zato što mi se može. Misliš: O da, dobio je šta je
hteo. Jednom je pokušao da me kupi… - ali… ali, Luise, kunem se…“
“Nemojte više“, nežno će Luis. “Ne mogu to da podnesem… zbilja ne
mogu.“ Sad je i njegov glas drhtao. “Važi?“
“Važi“, s uzdahom odgovori Goldman. Luis je pomislio da je to uzdah
olakšanja. “Dopusti mi da ti se još jednom izvinim. Ne moraš da prihvatiš
moje izvinjenje. Zvao sam te da bih ti to rekao, Luise. Izvinjavam se.“
“Dobro“, reče Luis. Zatvorio je oči. Glava ga je zabolela. “Hvala ti,
Irvine. Tvoje izvinjenje je prihvaćeno.“
“Hvala tebi“, reče Goldman. “I hvala ti… što si im dopustio da dođu.
Možda im je to potrebno. Čekaćemo ih na aerodromu.“
“Fino“, reče Luis. Dobio je novu ideju. Bilo je nečeg ludog i privlačnog u
njenoj razumnosti. Dopustiće da prošlost pripadne prošlosti… ostaviće
Gejdža da leži u grobu na Prijatnom vidikovcu. Neće pokušati da otvori vrata
koja su se s treskom zalupila. Zaključaće ih, obezbediće ih rezom i baciti
ključ. Uradiće ono što je rekao svojoj supruzi: srediće stvari na poslu i
BD4Y
balkandownload.org

uhvatiti prvi avion za Čikago. Mogao bi provesti čitavo leto u tom gradu, sa
suprugom i dobrodušnom ćerkom. Ići će u zoološki vrt i planetarijum. Voziće
se čamcem po reci. Odvešće Eli na vrh Sirsove kule. Pokazaće joj bogati i
sneni Srednji zapad, koji će se širiti pod njom kao veličanstvena tabla za igru.
Sredinom avgusta vratiće se u ovu kuću, koja sad izgleda veoma tužno i
senovito. Možda ih čeka novi početak. Možda će početi da vezu s novim
klupčetom konca. Platno na razboju Kridovih sad je bilo ružno i poprskano
usirenom krvlju.
Ali zar to neće biti ravno ubistvu njegovog sina? Zar ga tako neće ubiti po
drugi put?
Unutrašnji glas pokušao je da mu kaže da nije tako, ali on nije hteo da ga
posluša. Brzo ga je ugušio.
“Irvine, moram da krenem. Postaraću se da Rejčel dobije sve što joj je
potrebno. Zatim ću je smestiti u krevet.“
“Dobro. Doviđenja, Luise. I još jednom…“
Jebeno ću vrisnuti ako mi se još jednom izvini!
“Doviđenja, Irvine.“, rekao je i prekinuo vezu.

***

Popeo se na sprat. Zatekao je Rejčel usred posla. Bluze su bile na krevetima,

prslučići su visili preko stolica, a gaćice na čivilucima obešenim o kvake.
Cipele su bile postrojene kao vojnici pod prozorom. Pakovala se polako ali
temeljno. Luis je video da će joj trebati najmanje tri (možda i četiri) kofera,
ali je znao da bi prepirka bila bespredmetna. Pomogao je supruzi da se
spremi.
“Luise“, rekla je kad su zatvorili poslednji kofer (morao je da sedne na
njega da bi Rejčel zatvorila bravice), “da li si siguran da ne želiš ništa da mi
kažeš? “
“Za boga miloga, dušice, staje ovo?“
“Ne znam šta je“, odvratila mu je istim tonom. “Zbog toga i pitam. “
“Šta misliš da ću učiniti? Misliš li da ću se odšunjati u kupleraj, da ću
pobeći s cirkusom? Šta bih mogao učiniti? “
“Ne znam. Ali osećam da radim nešto pogrešno. Imam utisak da
pokušavaš da nas se rešiš.“
“Rejčel, to je smešnol“ Izgovorio je ovo s mešavinom gneva i ogorčenja.

BD4Y
balkandownload.org

Nije mu prijalo što ga je tako lako pročitala, čak i ovako potresena.

Umorno se osmehnula. “Nikad nisi bio dobar lažov, Lu.“
Prekinula ga je kad je ponovo počeo s negodovanjem.
“Eli je sinoć sanjala da si mrtav“, rekla je. “Probudila se plačući. Otišla
sam do nje. Spavala sam s njom dva-tri sata. Vratila sam se k tebi. Rekla je da
si u njenom snu sedeo za kuhinjskim stolom otvorenih očiju, ali je znala da si
mrtav. Rekla je da je čula vrisak Štiva Mastertona.“
Luis je zbunjeno posmatrao. “Rejčel“, konačno je prozborio, “ostala je
bez rođenog brata. Normalno je da sanja kako drugi pripadnici porodice…“
“Tako je, i ja sam to pomislila. Ali način na koji je pričala, ono što je
rekla… učinilo mi se da san ima nešto proročansko.“
Slabašno se osmehnula.
“Možda je trebalo da budeš tu.“
“Da, možda je trebalo“, reče Luis.
I meni se čini da je proročanski.
“Hajdemo u postelju“, reče Rejčel. “Valijum je izvetreo. Ne želim više da
ga uzimam. Bojim se. I ja sam štošta sanjala…“
“Šta si sanjala?“
“Sanjala sam Zeldu“, odvratila je. “Svake noći nakon Gejdžove smrti, kad
zaspim, vidim Zeldu. Kaže da dolazi po mene. I da će me ovog puta srediti.
Kaže da će me ona i Gejdž srediti. Zato što sam dopustila da umru.“
“Rejčel, to je…“
“Znam, to je samo san. Prilično normalan u ovim okolnostima. Pođi u
postelju sa mnom i oteraj ružne snove ako možeš, Luise.“

***

Ležali su zajedno u tami. Gužvali su se u Luisovom uskom krevetu.

“Rejčel? Da li si budna?“
“Jesam.“
“Želim da te nešto pitam.“
“Samo napred.“
Oklevao je. Nije želeo da produbi njen bol, ali je morao da zna odgovor.
“Sećaš li se straha koji smo doživeli kad je imao devet meseci?“ konačno
je prozborio.
“Da. Da, naravno da ga se sećam. Zašto pitaš?“

BD4Y
balkandownload.org

Kad je Gejdž napunio devet meseci, Luis se duboko zabrinuo zbog

veličine njegove lobanje. Nije se uklapala u Berterijeovu tabelu, s mesečnim
podacima o normalnom opsegu glave odojčeta. Veličina Gejdžove lobanje je
oko četvrtog meseca počela da stremi višem delu krivulje. Uskoro je prešla i
tu granicu. Nije imao problema da zadrži glavu gore, što je trebalo da bude
predznak nevolja. Luis ga je, uprkos tome, odveo kod Džordža Tardifa, možda
i najboljeg neurologa na Srednjem zapadu. Rejčel je htela da zna šta nije u
redu. Luis joj je rekao istinu. Strahovao je da Gejdž ima hidrocefalus. Rejčel
je prebledela.
“Meni izgleda normalno“, rekla je.
Luis je klimnuo. “Baš kao i meni. Ali ne želim da zanemarim rezultate
merenja, mala.“
“Ne, ne bi trebalo“, rekla je.
Tardif je izmerio Gejdžovu lobanju. Namrštio se. Uperio je dvama
prstima u Gejdžovo lice. Trima prsta. Dečačić se trgnuo. Lekar se osmehnuo.
Luisovo srce se malčice otkravilo. Tardif je dao Gejdžu da drži loptu. On ju
je držao neko vreme i ispustio.
Tardif je podigao loptu. Tapnuo ju je o pod, gledajući Gejdža u oči.
Dečačić je pratio kretanje lopte.
“Rekao bih da su šanse pedeset-pedeset“, saopštio mu je specijalista u
svojoj kancelariji. “Ne - šanse su verovatno malo veće od toga. Slučaj će biti
blag, ako ga uopšte ima. Mališa je veoma usredsređen. Nove operacione
metode lako će rešiti problem… ako on postoji.“
“Mislite na operaciju mozga“, reče Luis.
“Na manji zahvat na mozgu.“
Luis je proučavao hiruršku proceduru nedugo nakon što je počeo da se
brine zbog veličine Gejdžove glave. Operacija mozga radi otklanjanja viška
tečnosti nije mu delovala kao manji zahvat. Ćutao je, govoreći sebi da bi
trebalo da bude zahvalan što lek uopšte postoji.
“Naravno“, nastavio je Tardif, “postoji i velika verovatnoća da je vaš sin
samo glavata devetomesečna beba. Mislim da će skener biti najbolji potez.
Slažete li se?“
Luis se složio.
Gejdž je prespavao u Bolnici naših milosrdnih sestara. Podvrgnut je
opštoj anesteziji. Njegova uspavana glava nabijena je u spravu koja je
podsećala na džinovski sušač za kosu. Rejčel i Luis su čekali u prizemlju,
BD4Y
balkandownload.org

dok je Eli sedela kod bake i deke. Bez prestanka je gledala Ulicu Sezam na
dedinom novom video-rekorderu. Za Luisa su to bili dugi sivi sati, u kojima
je sabirao i upoređivao katastrofalne ishode. Smrt u opštoj anesteziji, smrt
tokom operacije mozga, blaga retardiranost kao rezultat hidrocefalusa,
kataklizmična retardiranost iz istog uzroka, epilepsija, slepilo… uh, bilo je
toliko mogućnosti. Sećao se da je pomislio: Obratite se lokalnom doktoru
za detaljni prikaz mogućih katastrofa.
Tardif se oko pet časova pojavio u čekaonici s tri cigare. Gurnuo je jednu
u Luisova, jednu u Rejčelina (bila je previše zatečena da bi protestovala) i
jednu u svoja usta.
“Klinac je dobro. Nema hidrocefalus.”
“Pripali ovo čudo”, reče Rejčel. Istovremeno je i plakala i smejala se.
“Pušiću je dok ne povratim.”
Tardif je, cereći se, zapalio cigare.
Bog ga je sačuvao za Petnaesticu, doktore Tardife, pomislio je Luis.
“Rejčel, da je imao hidrocefalus i da operacija nije uspela… da li bi mogla
da ga voliš?”
“To je veoma čudno pitanje, Luise!”
“Da li bi mogla?”
“Da, naravno. Volela bih ga bez obzira na sve.”
“Iako bi bio retardiran?”
“Da.“
“Da li bi ga smestila u neku ustanovu?”
“Ne, mislim da ne bih”, oprezno je odgovorila. “Pretpostavljam da bi s
novcem koji sad zarađuješ mogli da priuštimo… neko zaista dobro mesto…
ali mislim da bih volela da ostane s nama ako bismo mogli… Luise, zašto me
to pitaš?” “Zašto? I dalje mislim na tvoju sestru Zeldu”, rekao je. Nije
prestajao da se čudi sopstvenoj rečitosti. “Pitam se da li bi mogla da još
jednom prođeš kroz sve to.”
“Ne bi bilo isto”, rekla je, gotovo veselim tonom. “Gejdž je bio… pa,
Gejdž je bio Gejdž. Bio je naš sin. To menja sve. Pretpostavljam da bi bilo
teško, ali… da li bi ti želeo da ga smestiš u neku ustanovu? U mesto nalik na
Pajnland?” “Hajde da spavamo.”
“To je dobra ideja.”
“Osećam da bih mogla da zaspim”, rekla je. “Želela bih da ostavim ovaj
dan za sobom.”
BD4Y
balkandownload.org

“Amin”, reče Luis.

Dugo nakon toga sanjivo je prozborila: “Imaš pravo, Luise… to su samo
snovi i isparenja…”
“Naravno”, rekao je. Poljubio ju je u uvo. “Spavaj.”
I meni se čini da je proročanski.
Dugo nije mogao da zaspi. Zakrivljena kost meseca pogledala ga je kroz
prozor pre nego što je usnio.

BD4Y
balkandownload.org

43

Sutrašnji dan bio je oblačan, ali veoma topao. Luis se obilno znojio kad je
predao Rejčelin i Elin prtljag i uzeo njihove karte na aerodromu. Pretpostavio
je da ove obaveze predstavljaju pravi poklon, zato što mu skreću pažnju s
teških misli. Rastužilo ga je poređenje s danom u kom je poslednji put ukrcao
porodicu na avion za Čikago.
Eli je bila odsutna i malčice čudna. Izgledala je duboko zamišljeno kad
god bi je Luis tog jutra pogledao.
Boluješ od konspirativnog kompleksa, momče, govorio je sebi.
Ništa nije rekla kad je čula da svi idu za Čikago, da ona i mama idu prve i
da će možda ostati čitavo leto. Nastavila je da doručkuje (čokoladne
medvediće). Posle obeda popela se ćutke na sprat. Obukla je haljinu, i cipele
koje joj je Rejčel pripremila. Ponela je na aerodrom fotografiju na kojoj je
vukla Gejdža na sankama. Mirno je sedela na plastičnom sedištu u čekaonici,
dok je Luis stajao u redu za karte, a zvučnici sipali podatke o dolazećim i
odlazećim letovima.
Gospodin i gospođa Goldman pojavili su se četrdeset minuta pre
poletanja. Irvin Goldman je izgledao sređeno (i neoznojeno) u kaputu od
kašmira, uprkos temperaturi od dvadeset stepeni. Prišao je šalteru rentakara
da bi vratio automobil, dok je Dori Goldman sela pored Rejčel i Eli.

***

Luis i Goldman istovremeno su prišli devojkama. Luis se malčice uplašio da

će biti počašćen reprizom scene sine moj, sine moj. Goldman se zadovoljio
mlakim rukovanjem i nemuštim zdravo. Brz i postiđen pogled na zeta potvrdio
je zaključak s kojim se Luis jutros probudio: sigurno je pijan.
Popeli su se pokretnim stepenicama i seli u čekaonicu. Nisu mnogo
pričali. Dori Goldman nervozno se poigravala romanom Erike Džong, ali ga
nije otvarala. Često je pogledala fotografiju u Elinim rukama.
Luis je pitao ćerku da li bi želela da se prošeta do knjižare i izabere nešto
za čitanje u avionu.
Eli ga je ponovo zamišljeno odmerila. To mu se nije dopalo. Taj pogled
ga je činio nervoznim.

BD4Y
balkandownload.org

“Hoćeš U biti dobra kod bake i deke?“, pitao ju je na putu do knjižare.

“Hoću“, rekla je. “Tata, da li će me referent za pobegulje juriti? Endi
Pasioka kaže da postoji referent za pobegulje i da juri sve koji beže iz škole.“
“Ne brini zbog referenta za pobegulje“, rekao je. “Srediću stvar s
učiteljicom. Na jesen ćeš krenuti u školu bez ikakvih problema.“
“Nadam se da na jesen neće biti problema“, reče EU. “Nikad nisam
dobijala ocene. Do sada sam bila u školici. Ne znam šta deca moraju da rade
da bi dobila ocene. Verovatno domaći.“
“Sve će biti u redu.“
“Tata, da li ti još pizdiš na dedu?“
Iznenađeno ju je pogledao. “Zašto misliš da ne volim tvog dedu, EU?“
Slegnula je ramenima, kao da je ta priča preterano ne zanima. “Uvek
izgledaš kao neko ko je popizdeo kad govoriš o njemu.“
“Eli, to je vulgarno.“
“Izvini.“
Odmerila ga je tim čudnim vilinskim pogledom pre nego što se zaputila u
odeljak s dečjim knjigama - Merser Mejer, Moris Sendak, Ričard Skeri i
Beatriks Poter i čuveni nezaobilazni dr Sjus. Kako doznaju takve stvari? Ili
ih tek tako znaju? Koliko Eli toga zna? Kako to utiče na nju? Eli, staje iza
tog bledog lišća? Popizdeo - Hriste!
“Mogu U da uzmem ove, tata?“ Držala je doktora Sjusa i knjigu koju Luis
nije video od detinjstva - priču o Malom Crnom Sambu, čijeg odela su se
jednog lepog dana dočepali tigrovi.
Luis se zbunio. Mislio je da je ta knjiga odavno povučena s knjižarskih
polica.
“Možeš“, rekao je. Stali su u kratak red ispred kase. “Tvoj deda i ja smo u
dobrim odnosima“, rekao je i ponovo pomislio na majčinu priču kako žena
“pronađe“ bebu kad je zaista poželi. Sećao se i budalastog obećanja koje je
dao samom sebi da nikad neće lagati svoju decu.
U poslednjih nekoliko dana razvio se u perspektivnog lažova. Neće sada
razmišljati o tome.
“Oh“, rekla je i ućutala.
Tišina ga je činila nervoznim. Progovorio je da bi je prekinuo: “Šta
misliš, hoćeš U se lepo provesti u Čikagu?“
“Neću.“
“Nećeš? Zašto nećeš?“
BD4Y
balkandownload.org

Odmerila ga je tim vilinskim pogledom. “Bojim se.“

Spustio je ruku na njenu glavu. “Bojiš se? Čega se bojiš, dušo? Ne bojiš
se aviona, zar ne?“
“Ne“, rekla je. “Ne znam čega se bojim, tata. Sanjala sam da smo bili na
Gejdžovoj sahrani, da je grobar otvorio njegov kovčeg i da je bio prazan.
Zatim sam sanjala da sam bila kod kuće i pogledala Gejdžov krevetac. I on je
bio prazan, ali je u njemu bilo malo zemlje.“
Lazare, ustaj!
Po prvi put u nekoliko meseci setio se sna koji je usnio posle Paskauove
smrti - sna i buđenja s prljavim stopalima i podnožjem kreveta punim borovih
iglica i blata.
Dlake na potiljku su mu se nakostrešile.
“To su samo snovi“, rekao je ćerki. Glas mu je zvučao sasvim normalno.
“Proći će.“
“Volela bih kada bi pošao s nama“, rekla je, “ili da ostanemo ovde.
Možemo li da ostanemo, tata? Molim te. Ne želim da idem kod bake i deke…
želim da se vratim u školu. Važi?“
“To će kratko trajati, Eli“, rekao je. “Imam…“, progutao je knedlu, “…
neka posla da obavim ovde. Brzo ću vam se pridružiti. Zajedno ćemo odlučiti
šta ćemo i kako ćemo.“
Očekivao je svađu, možda i napad besa u njenom stilu. Možda bi ga i
pozdravio - kao poznatu veličinu, što njen pogled nikako nije bio. Umesto
toga se suočio s tupom, onespokojavajućom tišinom, koja se činila tako
dubokom. Mogao je još nešto da je pita, ali je shvatio da se ne usuđuje. Već
mu je rekla više nego što je hteo da čuje.

***

Putnici s njihovog leta pozvani su da se ukrcaju nedugo pošto su se vratili u

čekaonicu. Izvadili su karte i stali u red. Luis je zagrlio i strasno poljubio
suprugu.
Dugo ga je grlila. Pustila ga je da bi mogao da podigne Eli i da je cmokne
u obraz.
Eli ga je odmerila ozbiljnim proročanskim pogledom. “Ne želim da
idem“, ponovila je tako tiho da je samo Luis mogao da je čuje usred žamora.
“Ne želim ni da mama ide.“

BD4Y
balkandownload.org

“Hajde, Eli“, reče Luis. “Sve će biti dobro.“

“Biću ja dobro“, rekla je, “ali šta će biti s tobom? Šta će biti s tobom,
tata?“ Red je počeo da se kreće. Ljudi su koračali ka rampi koja je vodila do
727. Rejčel je povukla Eli za ruku. Neko vreme se opirala. Zadržavala je red.
Posmatrala je oca - Luis nije mogao da se ne seti njenog nestrpljenja od
poslednjeg puta, njenih nestrpljivih povika idemo, idemo, idemo.
“Tata?“
“Pođi, Eli. Molim te.“
Rejčel je pogledala ćerku i po prvi put zapazila taj mračni i sanjivi izraz.
“Eli?“, rekla je zapanjeno i, po Luisovom mišljenju, malo uplašeno.
“Zadržavaš red, dušo!“
Eline usne su zadrhtale i pobelele. Dopustila je da bude povedena na
rampu. Video je goli užas na njenom licu kad se okrenula prema njemu.
Mahnuo joj je s lažnom veselošću.
Nije mu uzvratila pozdrav.

BD4Y
balkandownload.org

44

Hladni ogrtač popao je po Luisovom umu čim je napustio bangorski

aerodrom. Shvatio je da je namerio da ide do kraja. Problemom se pozabavio
njegov um, dovoljno oštar da ga provede kroz medicinsku školu, pomoću
stipendije i onog što je njegova supruga zarađivala gurajući kafu i krofnice od
5 do 11 ujutru, šest dana nedeljno. Razbio ga je u činioce, kao da je to još
jedan ispit - najveći koji je ikad polagao. Planirao je da ga prođe s najvišom
ocenom, sa sto posto bodova.
Odvezao se do Bruera, gradića s druge strane reke Penobskot, blizu
Bangora. Parkirao se preko puta gvožđare.
“Mogu li da vam pomognem?“ pitao ga je prodavač.
“Da“, rekao je Luis. “Hoću veliku baterijsku lampu - četvrtastu - i nešto
čime bih je pokrio.“
Niski, mršavi prodavač visokog čela i oštrog pogleda osmehnuo se ne
naročito prijatnim osmehom. “Ideš u krivolov, prijatelju?“
“Šta si rekao?“
“Večeras ćeš prepadati jelene?“
“Ni u kom slučaju“, odvratio je Luis bez osmeha. “Nemam dozvolu za
takve stvari.“
Prodavač je zatreptao. Nasmejao se. “Drugim rečima, gledaj svoja posla,
zar ne? Znaš - velika baterijska lampa se teško pokriva, ali bi mogao da
probušiš manji komad platna. Tako ćeš svesti zrak na tačku.“
“To dobro zvuči“, reče Luis. “Hvala ti.“
“Naravno. Hoćete li još nešto?“
“Da, naravno“, reče Luis. “Hoću pijuk, ašov i lopatu. Ašov s kratkom i
lopatu s dugom drškom. Hoću i debelo uže dugo dva i po metra. Rukavice.
Šatorsko krilo, dva i po sa dva i po.“
“Imam sve to“, reče prodavač.
“Moram da iskopam rezervoar za otpadne vode“, reče Luis. “Izgleda da
kršim gradske propise. Imam veoma nezgodne susede. Ne znam da li će mi
zaklanjanje svetlosti pomoći, ali ću pokušati. Preti mi pozamašna kazna.”
“Opa bato. U tom slučaju ne bi bilo loše da nabaviš masku.“
Luis se nasmejao, kao što se od njega i očekivalo. Pazario ju je za 58,6
dolara. Platio je gotovinom.
BD4Y
balkandownload.org

***

Luis je zbog skupog goriva retko koristio veći automobil. Auto je imao loše
vešanje. Odlagao je opravku zato što nije hteo da se rastane od dve stotine
dolara koliko bi verovatno koštala, ali uglavnom zato što ga je mrzelo da se s
time bakće. Veliki, stari dinosaur sad bi mu dobro došao, ali nije smeo da
rizikuje. Imao je skraćenu verziju honde. Nije hteo da se vraća u Ladlou s
alatom koji viri iza zadnjeg stakla. Džad Krandal ima oštar vid. Ni njegovom
mozgu ništa ne fali. Sabraće dva i dva i prozreti njegove namere.
Palo mu je na pamet da nema razloga da se vraća u Ladlou. Prešao je most
Čejmberlen kod Bangora i uzeo sobu u motelu Hauard Džonson, na Odlinskom
putu - blizu aerodroma i groblja Prijati vidikovac, na kom je sahranjen njegov
sin. Prijavio se pod imenom Di Di Ramon i platio sobu u gotovom.
Pokušao je da odrema, zato što će do sutra ujutru biti željan odmora.
Rečnikom viktorijanskih romana, večeras ga je čekao veliki posao - dovoljno
velikog posla za čitav život.
Mozak je odbijao da se isključi.
Ležao je obučen od glave do pete, ali bez cipela, u bezličnom motelskom
krevetu ispod bezlične motelske reprodukcije s pitoresknim čamcima pored
pitoresknog starog keja u pitoresknoj novoengleskoj luci. Novčanik, ključevi i
kovanice bili su na stočiću pored kreveta. Sklopio je šake na potiljku. Nije
mogao da se oslobodi hladnoće. Osećao se u potpunosti odvojeno od svojih,
od mesta s kojima se srodio, pa čak i od posla. Ovo je mogao biti bilo koji
motel Hauard Džonson u svetu - u San Dijegu, Dulutu, Bangkoku ili Šarlot
Amaliji. Bio je nigde. Povremeno bi mu se javila neobično otkačena misao:
videće svog sina pre nego što vidi bilo kog od ljudi i mesta s kojima se
srodio.
Pretresao je plan. Razmatrao ga je iz svih uglova. Prevrtao ga je i
zagledao u potrazi za rupama i osetljivim tačkama. Znao je da hodi uskom
gredom iznad ambisa ludila. Ludilo je bilo svuda oko njega. Tiho je lepršalo
kao krila sova, noćnih lovaca sa zlatnim očima. Išao je ka ludilu.
Glas Toma Raša sneno mu je odjekivao u glavi: o smrti vlažnih šaka…
osećam ih na kolenima… došla si i odnela moju majku… da li ćeš se vratiti
po mene?
Ludilo. Ludilo je svuda okolo. Približava se, lovi ga.
Hodao je uskom gredom razuma, proučavajući plan.
BD4Y
balkandownload.org

Večeras oko jedanaest iskopaće sinovljev grob. Izvadiće leš iz kovčega u

kom počiva. Umotaće ga u šatorsko krilo i staviti u prtljažnik honde.
Zatvoriće kovčeg i zatrpati raku. Odvešće se do Ladloua i izvaditi Gejdžov
leš iz prtljažnika… Prošetaće se. Da, prošetaće se.
Ako se Gejdž vrati, jedinstvena staza podeliće se u dva kraka. Najednom
će se Gejdž vratiti kao Gejdž. Možda će biti malo smeten, spor ili retardiran
(samo u najdubljim zakucima uma dozvoljavao je sebi da se nada da će se
Gejdž vratiti celovit, onakav kakav je bio - ali i to je moguće, zašto ne bi
bilo?), ali će biti njegov sin, Rejčelin sin, Elin brat.
Na drugom kraku iz šume iza kuće izbauljaće neki monstrum. Prihvatio je
toliko toga pa nije bežao ni od ideje o monstrumu, ili demonu, bestelesnom
zlom biću iz drugog sveta, koje preuzima vlast nad oživljenim lešom, iz kog je
prvobitna duša izgnana.
Šta god da se desi, biće sam sa svojim sinom. I doneće…
Doneću dijagnozu.
Da. Tako će učiniti.
Doneću dijagnozu, ne samo njegovog tela već i duha. Vodiću računa o
traumi izazvanoj nesrećom, koje će se sećati ili se neće sećati. Imaću
Čerćov primer pred sobom. Očekivaću retardiranost, blagu ili ozbiljnu.
Proceniću mogućnost Gejdžovog povratka u porodicu na osnovu onog što
budem video u periodu od dvadeset četiri do sedamdeset dva sata. Ako je
gubitak preveliki - ili ako se vrati kao zlo stvorenje, što se tobože desilo
Timiju Bejtermanu - ubiću ga.
Kao doktor, osećao je da bi prilično lako mogao ubiti Gejdža ako se
pokaže da je on samo oklop nekog drugog bića. Neće dozvoliti sebi da bude
zaveden njegovim molbama ili smicalicama. Ubio bi takvo biće kao što bi
ubio pacova koji prenosi bubonsku kugu. Učinio bi to bez imalo
melodramatičnih momenata. Rastvoriće pilulu, možda dve ili tri. Upucaće ga
ako to bude neophodno. Imao je morfijum u torbi. Sledeće noći odneće
beživotno tkivo do Prijatnog vidikovca i ponovo će ga zakopati. Sreća će ga
valjda i po drugi put poslužiti (ne znaš ni da li će te pratiti prvi put, podsetio
je sebe). Razmišljao je o lakšoj i bezbednijoj varijanti s Grobljem kućnih
ljubimaca. Iz mnogo razloga nije hteo da njegov sin tamo počiva. Jedan razlog
je bio što bi dete koje pet, deset ili dvadeset godina od danas bude
sahranjivalo svog ljubimca moglo nabasati na Gejdžove ostatke. Drugi razlog
je bio značajniji. Groblje kućnih ljubimaca je možda… preblizu.
BD4Y
balkandownload.org

Odleteće u Čikago da bi se pridružio porodici čim ga ponovo sahrani. Ni

Rejčel ni Eli nikad neće saznati za propali eksperiment.
Posvetio se drugom kraku - kome se tako slepo nadao, zbog ljubavi prema
sinu. Napustiće kuću s Gejdžom po okončanju perioda posmatranja. Otići će
noću. Poneće izvesne papire sa sobom. Neće se vraćati u Ladlou. Odsešće u
motelu - možda baš u ovom.
Sledećeg jutra podići će gotovinu sa svih računa. Pretvoriće je u putničke
čekove Amerikan ekspresa (ne mrdaj iz kuće sa uskrslim sinom bez njih,
pomislio je) i gotovinom. Odleteće negde - najverovatnije na Floridu. Odande
će pozvati Rejčel. Reći će joj gde je. Naložiće joj da doleti do njega s Eli, ne
govoreći mami i tati gde ide. Verovao je da može da je ubedi u tako nešto. Ne
postavljaj pitanja, Rejčel. Samo dođi. Dođi odmah. Ovog trenutka.
Reći će joj gde je (gde su) odseli. Biće u nekom motelu. Doći će s Eli u
iznajmljenom automobilu. Dovešće Gejdža do vrata, kad zakucaju. Dečačić će
možda biti u kupaćim gaćama.
I tada…
Ah, nije se usuđivao da ide dalje od toga. Umesto toga vratio se na
početak plana. Počeo je da ga iznova pretresa. Pretpostavio je da će, ako sve
bude bilo kako treba, morati da izgradi novi život za sve članove porodice, da
ih Irvin Goldman ne bi pronašao pomoću debele čekovne knjižice. To je
izvodljivo.
Setio se kako se pre mnogo vremena dovezao kući u Ladlou, napet umoran
i prilično uplašen, maštajući da produži da vozi čak do Orlanda i počne da
radi kao bolničar u Diznijevom svetu. Možda ta maštarija i nije tako
neostvariva.
Video je samog sebe u beloj odeći, kako pomaže trudnici koja se
nepromišljeno otisnula niz Magičnu planinu i izgubila svest. Povucite se,
povucite se, dajte joj malo vazduha, čuo je sopstveni glas. Žena je otvorila
oči. Zahvalno mu se osmehnula.
Napustio je nimalo neprijatnu fantaziju i kliznuo u san. Spavao je kad se
njegova ćerka probudila u avionu negde iznad Nijagarinih vodopada, vrišteći
zbog noćne more o grabljivim rukama i tupim i nemilosrdnim očima. Spavao
je dok je stjuardesa jurila prolazom između sedišta, da bi videla kakva je
nevolja u pitanju. Spavao je dok je veoma uznemirena Rejčel pokušavala da
smiri kćerku. Spavao je dok je Eli nezaustavljivo, usplahireno ponavljala. To
je Gejdž! Mamice! To je Gejdž! To je Gejdž! Gejdž je živ! Uzeo je nož iz
BD4Y
balkandownload.org

tatine torbe! Ne daj mu da me se dočepa! Ne daj mu da se dočepa tate!

Spavao je kad se Eli konačno smirila. Drhtala je na majčinim grudima,
razrogačenih očiju bez suza, dok je Dori Goldman mislila kako je Eli sve ovo
teško doživljavala i koliko je podseća na Rejčel posle Zeldine smrti.
Spavao je, da bi ustao u pet i petnaest, kad je popodnevna svetlost počela
da se naginje ka nadolazećoj noći.
Ustao je s glupom mišlju da ga čeka veliki posao.

BD4Y
balkandownload.org

45

Eli Krid je bila blago histerična kad je let 419 Junajted erlajnsa dotakao pistu
aerodroma O’Hara i istovario putnike u tri i deset po centralnom standardnom
vremenu. Rejčel je bila veoma uplašena.
Ćerka bi poskočila čim bi je makar i ovlašno dodirnula po ramenu.
Zagledala bi se u nju krupnim, uplašenim očima. Neprestano je drhtala
čitavim telom, kao da je drma struja. Noćna mora u avionu bila je dovoljan
problem, ali ovo… Rejčel jednostavno nije znala kako da se nosi s tim.
Eli se saplela o sopstvene noge na aerodromu i pala. Nije ustala, već je
ležala na tepihu dok su ljudi prolazili oko nje (neki bi je odmerili blago
saosećajnim, ali odsutnim pogledom ljudi u tranzitu, koji ne mogu skrenuti sa
svog puta), sve dok je Rejčel nije podigla u naručje.
“Eli, šta nije u redu s tobom?“, pitala je.
Devojčica je ćutala. Krenuli su preko terminala ka prostoru za
preuzimanje prtljaga. Rejčel je ugledala roditelje. Čekali su ih. Prišli su im
kad im je mahnula slobodnom rukom.
“Rekli su nam da vas ne čekamo kod kapije“, reče Dori, “stoga smo
pomislili… Rejčel? Kako je Ajlin?“
“Nije najbolje.“
“Gde je ženski toalet, mamice? Povratiću.“
“O, bože“, očajnički reče Rejčel. Uhvatila ju je za ruku. Povela ju je ka
ženskom toaletu na drugoj strani terminala.
“Rejčel, hoćeš li da pođem s vama?“, povikala je Dori.
“Nemoj, uzmi prtljag, znaš kako izgleda. Snaći ćemo se.“
Ženski toalet je, na svu sreću, bio prazan. Rejčel je povela Eli do prve
kabine. Preturala je po torbi za novčićem od deset centi. Tada je videla -
hvala bogu - da su brave na tri kabine razbijene. Neko je napisao masnom
olovkom, iznad jedne razbijene brave: SER DŽON KRAPER JE BIO SEK-
SISTIČKA SVINJA!
Brzo je otvorila vrata. Eli je jecala, držeći se za stomak. Dva puta je
podrignula, bez povraćanja. To su bili snažni grčevi.
Rejčel ju je odvela do lavaboa i Eli joj je tad rekla da se oseća malo
bolje. Umila je kćerki lice. Dete je nasmrt prebledelo. Imalo je podočnjake.
“Eli, šta nije u redu? Možeš li mi reći?“
BD4Y
balkandownload.org

“Ne znam šta nije u redu“, rekla je. “Ali znam da nešto nije u redu otkad
mi je tata rekao da putujemo. Nešto nije u redu s njim.“
Luise, šta kriješ? Nešto kriješ. Videla sam to; čak je i Eli videla.
Shvatila je da je nervozna čitavog dana, kao da očekuje udarac koji
nikako ne stiže. Ovako se osećala dva-tri dana pre menstruacije. Bila je
napeta i uznemirena, spremna da se nasmeje, zaplače ili dobije glavobolju
koja bi je prostrelila kao brzi voz i prošla za tri sata.
“Šta?“; obratila se Elinom odrazu u ogledalu. “Dušice, šta nije u redu s
tatom?“
“Ne znam“, reče Eli. “Reč je o snu. Nešto o Gejdžu. Možda je bio Čerč.
Ne sećam se. Ne znam.“
“Eli, šta si sanjala?“
“Sanjala sam da sam na Groblju kućnih ljubimaca. Paksau me je odveo
tamo. Rekao mi je da će tata otići tamo i da će se nešto strašno desiti.“
“Paksau?“ Pogodila ju je munja oštrog i neodređenog straha. Kakvo je to
ime i zašto joj zvuči poznato? Činilo joj se da ga je čula ili neko slično njemu,
ali ni za živu glavu nije mogla da se seti gde. “Sanjala si kako te neko ko se
zove Paksau vodi na Groblje kućnih ljubimaca?“
“Da, rekao je da se tako zove. I…“ Oči su joj se naglo raširile.
“Da li si se još nečeg setila?“
“Rekao je da je poslat da upozori, ali da ne sme da se meša. Rekao je da
je… ne znam kako da kažem… da je blizak tati, zato što su bili zajedno kad se
njegova duša ra-ra… - ne mogu da se setim!“, zavapila je.
“Dušo“, reče Rejčel. “Mislim da si sanjala groblje kućnih ljubimaca zato
što još misliš na Gejdža. Siguran sam da je tata dobro. Osećaš li se imalo
bolje?“
“Ne“, prošaptala je Eli. “Bojim se, mamice. Zar se ti ne bojiš?“
“Ma kakvi“, reče Rejčel. Osmehnula se i oštro odmahnula glavom. Bojala
se, i te kako se bojala. Proganjalo ju je to ime, Pak-sau. Pomislila je da ga je
čula u nekom užasavajućem kontekstu pre nekoliko meseci ili godina. Nervoza
je nije napuštala.
Osećala je nešto - nešto trudno, nabreklo i spremno da pukne. Nešto
strašno što mora izbeći. Ali šta? Šta?
“Sigurna sam da je sve u redu. Hoćeš li da se vratimo baki i deki?“
“Pretpostavljam da hoću“, mlako odgovori Eli.
Portorikanka je uvela veoma malog sina u ženski toalet, da bi ga izgrdila.
BD4Y
balkandownload.org

Velika žuta mrlja širila se međunožjem dečakovih bermuda. Podsetio je

Rejčel na Gejdža. Sveži talas tuge otupio joj je čula kao injekcija novokaina.
“Hajdemo. Pozvaćemo tatu iz bakine kuće.“
“Nosio je šorts“, iznenada reče Eli, posmatrajući dečačića.
“Ko ga je nosio, dušice?“
“Paksau“, reče Eli. “Nosio je crveni šorts u mom snu.“
Ponovo je pomislila na to ime. Noge su joj zadrhtale od straha… i to je
prošlo.
Nisu mogli da priđu pokretnoj traci za prtljag. Rejčel je videla vrh očevog
šešira, onog s perom. Dori Goldman je čuvala dva sedišta pored zida za njih.
Mahala im je. Rejčel je dovela EU do majke.
“Da li ti je bolje, draga moja?“, pitala je Dori.
“Malčice“, reče Eli. “Mamice…“
Okrenula se prema majci i ućutala. Rejčel se naglo uspravila u stolici i
pokrila usta rukama. Pobelela je u licu. Setila se. Istina joj je pukla pred
očima. Naravno da je trebalo da se odmah seti. Nije mogla, zato što je
pokušala da to izbaci iz glave. Naravno.
“Mamice?“
Rejčel se polako okrenula prema ćerki. EU je čula kako joj vrat pucketa.
Sklonila je ruku sa usta.
“Da U ti je čovek u snu rekao kako se zove, Ajlin?“
“Mamice, da U si…“
“Da li ti je čovek iz sna rekao kako se zove?
Dori je posmatrala ćerku i unuku kao da su poludele.
“Da, ali ne mogu da se setim… Mamice, povređuješ me…“
Rejčel je spustila pogled i videla da stiska ćerkinu podlakticu kao stegom.
“Da U se zvao Viktor?“
EU je oštro udahnula. “Da, zvao se Viktor! Rekao je da se zove Viktor!
Mamice, da U si ga i ti sanjala?“
“Nije Paksau“, reče Rejčel, “već Paskau!“
“Tako sam i rekla - Paksau!“
“Rejčel, šta nije u redu?“, pitala je Dori. Uhvatila je Rejčel za ruku.
Trgnula se kad je shvatila koliko je hladna. “Šta nije u redu s Ajlin?“
“Nije Ajlin problem“, reče Rejčel. “Već Luis. Mislim da nešto nije kako
treba s Luisom. Ili da će nešto u vezi s njim poći po zlu. Pričuvaj Eli, mama.
Hoću da pozovem kuću.“
BD4Y
balkandownload.org

Prišla je najbližem telefonu. Potražila je novčić od četvrt dolara u tašni.

Nije mogla da ga nađe. Odlučila se na poziv o trošku primaoca. Telefon je
zvonio, ali niko nije podizao slušalicu.
“Hoćete li da pokušate kasnije?“, pitao je operater.
“Hoću“, rekla je Rejčel i prekinula vezu.
Zurila je u telefonski aparat.
Rekao je da je poslat da upozori, ali da ne sme da se meša. Rekao je da
je… da je blizak tati, zato što su bili zajedno kad se njegova duša ra-ra…
ne mogu da se setim!
“Rastavila od tela“, prošaptala je Rejčel. Zarila je prste u platno tašnice.
“Moj bože, da li je to rekao?“
Pokušala je da sabere i sredi rasute misli. Da li se nešto dešavalo, nešto
što je prevazilazilo normalnu potresenost zbog Gejdžove smrti i neobično
putovanje na drugi kraj zemlje koje toliko liči na beg? Koliko je Eli znala o
mladom čoveku koji je umro u ambulanti Luisovog prvog pravog radnog
dana?
Nije znala ništa, odgovorio je njen um. Krila si to od nje, kao što si
krila sve što je imalo veze sa smrću - čak i moguću smrt njenog mačka.
Sećaš li se glupe i žučne svađe koju smo tog dana imali u ostavi? Krila si to
od nje, zato što si se i tada, kao i sada, plašila. Zvao se Paskau, Viktor
Paskau. Koliko je situacija očajna, Rejčel? Koliko je loša? Šta se, za ime
božje, događa?
Ruke su joj drhtale tako strašno da je tek iz drugog puta uspela da gurne
novčić u aparat. Ovog puta je pozvala univerzitetsku ambulantu i dobila
Čarltonovu, koja je pomalo zbunjeno prihvatila da plati poziv. Ne, nije videla
Luisa, iznenadila bi se kad bi došao na posao. Nakon toga je izrazila
saučešće. Rejčel ga je prihvatila i zamolila Čarltonovu da kaže Luisu da je
zovne u kuću njenih roditelja ako dođe na posao. Da, ima broj, odgovorila je
Čarltonovoj. Nije želela da kaže medicinskoj sestri (koja je to verovatno
znala, imala je osećaj da joj malo toga izmiče) da je kuća njenih roditelja na
drugoj strani kontinenta.
Prekinula je vezu, vrela i uzdrhtala.
Čula je Paskauovo ime negde drugde, to je sve. Bože moj, ne uzgajam
dete u staklenoj kutiji, kao… hrčka. Čula ga je na radiju. Ili ga je neko dete
pomenulo u školi. Nesvesno ga je zapamtila. Čak i taj ne baš tako čest izraz
koji nije mogla da izgovori - “rastavljanje duše od tela“, pa šta? To ne
BD4Y
balkandownload.org

dokazuje ništa izuzev da podsvest zaista predstavlja beskrajno lepljivi

komad papira o kom pišu u nedeljnim dodacima novina.
Setila se nastavnika psihologije na koledžu koji ih je uveravao da sećanje
pod izvesnim uslovima može da izbaci imena svih osoba koje ste ikad sreli,
svih obroka koji ste ikad pojeli i vremenskih prilika iz svakog dana vašeg
života. Izneo je ubedljivu tvrdnju da je ljudski um kompjuter sa zapanjujućim
brojem organskih čipova, većim od bilo kog elektronskog pandana. I koliko
podataka svaki od gotovo hiljadu milijardi organskih “čipova“ može da
uskladišti? To niko ne zna. Ima ih tako mnogo, rekao je, da nije bilo potrebe
da se ijedan od njih briše da bi se ponovo upotrebio. Svesni deo uma mora da
pogasi svetla u nekima od njih, da bi se zaštitio od informatičkog ludila. “Nije
ni čudo ako se ne sećate gde ste ostavili čarape“, poentirao je nastavnik, “ako
se čitava sadržina Britanike nalazi na dve ili tri susedne memorijske ćelije.“
Studenti su odgovorili učtivim smehom.
Ali ovo nije čas psihologije pod kvalitetnim fluorescentnim svetlima, s
tezama ispisanim na tabli i nadobudnim asistentom koji raspoloženo plovi
kroz poslednjih petnaest minuta predavanja. Dobro znaš da je nešto veoma
pogrešno - osećaš to. Ne znam kakve to veze ima s Paskauom, Gejdžom ili
Čerčom, ali sam sigurna da ima i te kakve veze s Luisom. Šta? Da li je…
Najedanput ju je pogodila misao hladna kao led. Podigla je telefonsku
slušalicu i potražila kovanicu od dvadeset pet centi u otvoru za povraćaj
novca na aparatu. Da li je Luis razmišljao o samoubistvu? Da li ih se zato
rešio, gotovo izgurao iz kuće? Da lije Eli nekako uspela da… da… ma, zajebi
psihologiju! Da li je upravo doživela neku vrstu psihološkog otkrovenja?
Ovog puta je pozvala Džada Krandala. Telefon je zazvonio pet… šest…
sedam puta. Htela je da spusti slušalicu kad je čula daleki glas. “ Alo?“
“Džade! Džade, ovo je…“
“Samo trenutak“, umešao se operater. “Da li prihvatate da platite poziv
gospođe Krid?“
“Jes ja“, reče Džad.
“Oprostite gospodine, da li je to da ili ne?“
“’Oću bre“, reče Džad.
Usledila je pauza u kojoj je operater u sebi prevodio jenkijevski na
američki. Oglasio se: “Hvala vam. Samo nastavite, gospoja.“
“Džade, da li si danas video Luisa?“
“Danas? Ne bih rekao, Rejčel. Jutros sam bio u Brueru. Pazario sam
BD4Y
balkandownload.org

kućne potrepštine. Popodne sam proveo u vrtu iza kuće. Zašto pitaš?“
“Ma, verovatno nije ništa, ali Eli je usnila ružan san u avionu. Htela sam
da je smirim, koliko god je to moguće.“
“U avionu?“ Džadov glas je postao za nijansu oštriji. “Gde ste, Rejčel?“
“U Čikagu smo“, rekla je. “Eli i ja smo došle ovamo da provedemo neko
vreme s mojim roditeljima.“
“Luis nije krenuo s vama?“
“Pridružiće nam se krajem nedelje“, reče Rejčel. Upinjala se da zvuči
smireno. Nešto u Džadovom glasu nije joj se dopadalo.
“Da li j e vaš odlazak bio njegova ideja?“
“Pa… jeste. Džade, šta nije u redu? Nešto nije u redu, zar ne? I ti znaš
nešto o tome.“
“Možda ne bi bilo loše da mi prepričaš Elin san“, reče Džad nakon duže
pauze. “Želeo bih da ga čujem.“

BD4Y
balkandownload.org

46

Džad je obukao tanki kaput čim je dovršio razgovor s Rejčel - dan je bio
oblačan i vetrovit - i pošao do Luisove kuće. Pažljivo je pogledao na obe
strane druma pre nego što ga je prešao. Plašio se kamiona. Kamioni su ovo
izazvali. Prokleti kamioni.
Iako nisu.
Osećao je privlačnu moć Groblja kućnih ljubimaca - i nečeg iza njega.
Nekadašnja zavodljiva uspavanka, obećavajući glas utehe i usnule moći, sad
je bio dublji i zlokobniji. Bio je preteći i jarostan. Drži se dalje od ovoga,
starce.
Neće se držati po strani. Osećao se odgovornim.
Video je da Luisova honda više nije u garaži, već samo veliki prašnjavi i
nekorišćeni ford. Pokušao je da otvori zadnja vrata kuće. Nisu bila
zaključana.
“Luise?“, pozvao je prijatelja, iako je znao da se neće odazvati. Učinio je
to da bi razbio neprijatnu tišinu. Godine su počele da ga stižu. Udovi su mu
najčešće bili teški i nespretni. Leđa su ga mučila posle samo dva sata rada u
vrtu. Imao je osećaj da mu je neko uvrteo burgiju u levi kuk.
Temeljno je pregledao kuću. Tragao je za znacima. Ja sam najstariji
provalnik na svetu, pomislio je bez mnogo humora i nastavio s traganjem.
Nije našao ništa što bi ga dublje zabrinulo: kutije igračaka odvojene za Vojsku
spasa, odeća za dečačića odvojena na stranu pored vrata, u ormanu ili ispod
kreveta… pažljivo namešteni krevetac u Gejdžovoj sobi verovatno je bio
najzlokobniji znak. Drugih nije bilo, ali je kuća delovala prazno i neprijatno,
kao da čeka da se ispuni… pa, nečim.
Možda bi trebalo da skoknem do Prijatnog vidikovca. Da vidim šta se
tamo događa. Možda ću naići na Luisa Krida. Častiću ga večerom ako ga
vidim.
Ali opasnost nije pretila na Prijatnom vidikovcu u Bangoru, već ovde, u
ovoj kući i iza nje.
Ponovo je pregazio drum. Vratio se kući. Izvadio je pakovanje od šest
piva iz kuhinjskog frižidera. Uneo ga je u dnevnu sobu. Seo je ispred
panoramskog prozora s pogledom na kuću Kridovih. Otvorio je pivo i zapalio
cigaretu. Popodne se polako zgušnjavalo oko njega. Njegov um se vraćao
BD4Y
balkandownload.org

unazad i unazad u sve širim krugovima. Poslednjih godina je to sve češće

činio. da je znao šta se motalo po glavi Rejčel Krid pre nego što ga je
pozvala, rekao bi joj da je ono što joj je nastavnik psihologije rekao možda
tačno, ali da se sećanje u starosti polako raspada. Kvari se kao i sve drugo u
telu. Često vam se dešava da se setite mesta, lica i događaja s jezivom
tačnošću. Zatamnjena sećanja ponovo sinu, boje ožive, glasovi izgube
slabašni odjek vremena i povrate prvobitnu rezonancu. Džad bi mu rekao da
se ta pojava ne zove informacioni kvar, već senilnost.
Okom uma ponovo je video Hanratija, bika Lestera Morgana, kako
zakrvavljenih očiju juriša na sve što vidi, sve što se kreće. Jurišao je i na
drveće kad bi vetar pomerio lišće. Pre nego što je Lester digao ruke i stavio
tačku na bikovu priču, svako drvo na Hanratijevoj ograđenoj livadi bilo je
naruženo njegovim suludim besom. Izlomio je rogove. Glava mu je krvarila.
Lester je bio bolestan od užasa kad ga je upucao. Džad se upravo tako osećao.
Pio je pivo i pušio. Svetlost dana je bledela. Nije upalio svetio. Vrh
njegove cigarete preobražavao se u crvenu tačkicu u tami. Sedeo je, pio pivo i
osmatrao prilazni put ispred kuće Luisa Krida. Spremao se da ode preko puta
i da malo porazgovara sa susedom čim se ovaj vrati kući ko zna odakle.
Učiniće to da bi se uverio da Luis ne planira da uradi nešto nedolično.
Još uvek je osećao blagu privlačnu moć tog nečeg, te bolesne sile koja
prebiva na tom đavoljem mestu i poseže s litice od trulog kamena, na kojoj su
izgrađene sve te kupaste kamene humke.
Ne mešaj se. Ne mešaj se, da ne bi gorko, gorko zažalio.
Džad se upinjao da zanemari taj glas. Sedeo je, pušio i pio pivo. Čekao
je.

BD4Y
balkandownload.org

47

Dok je Džad Krandal sedeo u kožnoj fotelji i motrio kuću preko puta kroz
panoramski prozor, Luis je jeo veliku i bezukusnu večeru u trpezariji Hauarda
Džonsona.
Hrana je bila obilna i bez izraženih svojstava - onakva kakvu je njegovo
telo želelo. Napolju je padao mrak. Automobili u prolazu opipavali su ga
farovima kao svetlećim prstima. Gurao je hranu u sebe. Biftek. Pečeni
krompir. Na tanjiru je bio i grašak drečavozelene boje, kakva nije mogla
nastati prirodnim putem. Komad pite od jabuka serviran je s kuglom sladoleda
na vrhu. Sladoled se topio u gustu sluz. Obedovao je za stolom u uglu.
Posmatrao je kako ljudi dolaze i odlaze. Pitao se da U će videti nekog
poznatog. Na izvestan način nadao se da će se to desiti. Takav susret
podstakao bi nezgodna pitanja - gde je Rejčel, šta radiš ovde, kako ide? Ona
bi mogla izazvati probleme, koji bi ga mogli dovesti do onog što zbilja želi,
do silaska s ovog ringišpila.
Par koji je poznavao pojavio se baš kad je dovršavao pitu s jabukama i
drugu šoljicu kafe. Ugledao je Roba Grinela, doktora iz Bangora, i njegovu
lepu suprugu Barbaru. Čekao je da ga primete za stolom za jednu osobu u
uglu, ali ih je hostesa odvela do separea na drugoj strani trpezarije. Luis ih je
izgubio iz vida. Samo povremeno bi ugledao Grinelovu prerano osedelu kosu.
Kelnerica mu je donela račun. Potpisao se i nažvrljao broj sobe ispod
potpisa. Izašao je na sporedna vrata.
Vetar je narastao do olujne snage. Predstavljao je nametljivo, bučno
prisustvo. Električne žice čudno su brujale. Nije video zvezde, ali je imao
osećaj da oblaci jezde nebom velikom brzinom. Na trenutak je zastao na stazi,
s rukama u džepovima, lica uperenog ka vetru. Okrenuo se i popeo u svoju
sobu. Uključio je televizor. Bilo je prerano. Noćni vetar nosio je previše
mogućnosti. Činio ga je nervoznim.
Četiri sata je gledao televizor, tačnije, osam polusatnih epizoda
humorističkih serija. Odavno nije gledao toliko televizijskih emisija bez
prestanka. Zaključio je da sve ženske vodeće uloge u humorističkim serijama
pripadaju curama koje su njegovi ortaci iz srednje zvali kurcoprimkama.
Dori Goldman je zavapila u Čikagu. “Letiš nazad? Dušo, zašto bi letela
nazad? Tek što si stigla!“
BD4Y
balkandownload.org

Džad Krandal je u Ladlouu sedeo pored panoramskog prozora. Pušio je,

pio pivo, Ustao mentalni spomenar i čekao da se Luis vrati kući. Pre ili
kasnije vratiće se kući, kao Lesi. Bilo je i drugih puteva do Groblja kućnih
ljubimaca i mesta iza njega, ali Luis nije znao za njih. Moraće da krene iz
svog dvorišta ako je naumio da to učini.
Luis je sedeo i gledao televizor u boji, nesvestan dešavanja koja, kao
spori projektili, nisu ciljali mesto na kom se nalazio, već u najboljoj
artiljerijskoj tradiciji, ono na kom će biti. Nikad nije gledao ove serije, ali je
čuo neodređene glasine o njima: crna porodica, bela porodica, dete koje je
pametnije od bogataša s kojima živi, neudata žena, udata žena, razvedena
žena. Gledao ih je sve iz hotelske fotelje i s vremena na vreme bi osmotrio u
vetrovitu noć.
Ugasio je televizor kad su počele vesti u jedanaest i krenuo napolje da
uradi ono što je odlučio najverovatnije još kad je ugledao Gejdžovu kapu
punu krvi na putu. Hladnoća se vratila, jača nego ikad. Osećao je nešto ispod
nje - žar želje, strasti ili možda požude. Nije mario. Štitilo ga je od hladnoće i
održavalo na vetru. Upalio je hondu i pomislio da je Džad imao pravo kad je
pomenuo narastajuću snagu onog mesta. Osećao ju je oko sebe. Vodila ga je
(ili gurala) napred. Zapitao se:
Mogu li da se zaustavim? Mogu li da se zaustavim čak i kad bih to
želeo?

BD4Y
balkandownload.org

48

“Šta ćeš uraditi?“, ponovo je pitala Dori. “Rejčel… potresena si… kad
prespavaš…“
Rejčel je samo odmahnula glavom. Nije mogla da objasni majci zašto
mora da se vrati. Osećanje se podiglo u njoj, poput vetra - koji isprva jedva
primetno uskomeša travu, da bi počeo da se kreće brže i odlučnije odnoseći
sav mir. U jednom trenutku toliko ojača da jezovito vrišti oko streha, zatim
uzdrma kuću, a vi shvatite da se suočavate s uraganom koji će uništiti sve na
svom putu ako nastavi da jača.
U Čikagu je bilo šest sati. Luis je. u Bangoru upravo sedao za sto da
pojede obilnu, bezukusnu večeru. Rejčel i Eli samo su prevrtale hranu po
tanjiru. Rejčel je neprestano dizala pogled sa stola, da bi se susrela s
ćerkinim tamnim očima, koje su je nemo pitale šta će uraditi u vezi s onim što
je ugrožavalo tatu - pitale su je šta će preduzeti.
Čekala je da telefon zazvoni, da je Džad pozove i da joj kaže da se Luis
vratio kući. Poskočila je sa stolice, dok je Eli zamalo prosula čašu mleka, kad
je zazvonilo. Ispostavilo se da je to bila dama iz Dorinog bridž kluba. Htela
je da zna da li se njena prijateljica vratila kući.
Pili su kafu kad je Rejčel naglo odbacila salvetu i rekla: “Tata… mama…
žao mi je, ali moram da idem kući. Polazim još večeras ako nađem avion.“
Roditelji su je zapanjeno posmatrali. Eli je zatvorila oči sa izrazom
olakšanja dostojnog odrasle osobe - bio bi smešan da njena koža nije bila
voštana i nezdravo zategnuta.
Nisu mogli da shvate, niti je Rejčel mogla da im objasni kako ti slabašni
pokreti vetra, jedva sposobni da uskomešaju vrhove kratke trave, mogu
postepeno da narastu do uragana kadrog da sruši zgradu čelične konstrukcije,
Nije verovala da je Eli negde čula vest o pogibiji Viktora Paskaua i da se taj
podatak urezao u njenu podsvest.
“Rejčel, dušo.“ Otac je govorio tiho i brižno, kao što se govori osobi u
kandžama prolazne, ali opasne histerije. “Ovo je samo reakcija na smrt tvog
sina. Ti i Eli snažno ste pogođene tom tragedijom. Ko bi mogao da vas krivi
zbog toga? Slomićete se ako pokušate da…“
Rejčel je ćutke prišla telefonu u hodniku i pronašla u imeniku AVIO-
KOMPANIJE. Okrenula je Deltin broj. Majka je stajala kraj nje. Govorila joj
BD4Y
balkandownload.org

je da bi trebalo da razmisli o onom što radi, da samo razmisli, da porazgovara

s roditeljima o tome, da napravi spisak… iza nje je stajala Eli. Lice joj je još
bilo smrknuto - ali osvetljeno s dovoljno nade da ohrabri majku.
“Avio-kompanija Delta“, čuo se raspoloženi glas na drugom kraju linije.
“Ovde Kim, mogu li da vam pomognem?“
“Nadam se“, reče Rejčel. “Veoma je važno da večeras stignem iz Čikaga
do Bangora. Bojim se da je stvar… krajnje hitna. Možete li proveriti vaše
letove?“
Službenica na rezervacijama zvučala je sumnjičavo: “Da, gospođo, ali
imajte na umu da ste nas pozvali u poslednji čas.“
“Molim vas, pogledajte“, reče Rejčel. Glas joj se lomio. “Pristajem na
svaku kombinaciju.“
“U redu, gospođo. Molim vas, sačekajte.“ Zavladala je tišina.
Rejčel je zažmurila. Trenutak kasnije osetila je hladnu šaku na ruci.
Otvorila je oči i videla da joj je ćerka prišla. Irvin i Dori tiho su razgovarali i
gledali u njih. Onako kako se gleda u osobe za koje sumnjate da su poludele,
pomislila je Rejčel. Uspela je da se osmehne ćerki.
“Ne dozvoli im da te spreče, mamice“, tiho joj je rekla Eli. “Molim te.“
“Nema šanse, starija sestro“, reče Rejčel. Trgla se - tako su je zvali otkad
se Gejdž rodio. Sad više nije bila ničija starija sestra, zar ne?
“Hvala ti“, reče Eli.
“Veoma je važno, zar ne?“
Eli je klimnula.
“Verujem da jeste, dušo. Pomoći ćeš mi ako mi kažeš nešto više. Da li je
samo san u pitanju?“
“Nije“, reče Eli. “To je… to je sad sve. Prožima me svu. Zar ne osećaš,
mamice? Nešto kao…“
“Nešto kao vetar.“
Eli je uzdahnula.
“Ali ne znaš šta je? Ne sećaš se više ničeg iz tog sna?“
Eli se duboko zamislila i oklevajući odmahnula glavom. “Tata. Čerč. I
Gejdž. Samo toga se sećam. Ali se ne sećam šta ih je okupilo, mamice!“
Rejčel ju je čvrsto zagrlila. “Sve će biti u redu“, rekla je. Teret na njenom
srcu nije bio ništa manji.
“Halo, gospođo“, oglasila se službenica Delte.
“Halo?“ Rejčel je snažnije stisla Eli i telefon.
BD4Y
balkandownload.org

“Mislim da vas mogu dovesti do Bangora, gospođo - ali stići ćete veoma
kasno.“
“To nije važno“, reče Rejčel.
“Imate li olovku? Komplikovano je.“
“Da, imam je“, reče Rejčel. Izvadila je olovčicu iz fioke. Pisaće po
pozadini koverte.
Pažljivo je slušala. Sve je zapisala. Blago se osmehnula kad je službenica
avio-kompanije završila. Napravila je krug palcem i kažiprstom da bi Eli dala
do znanja da će uspeti. Verovatno ću uspeti, dodala je. Između nekih
presedanja bilo je vrlo, vrlo malo vremena… naročito u Bostonu.
“Rezervišite ih sve, molim vas“, reče Rejčel. “I hvala vam.“
Kim je zapisala Rejčelino ime i broj kreditne kartice. Rejčel je konačno
prekinula vezu. Obratila se ocu. “Tata, da li ćeš me odbaciti do aerodroma?“
“Možda bi trebalo da odbijem“, reče Goldman. “Mislim da je vreme da
preuzmem odgovornost i stanem na put ovoj ludosti.“
“Da se nisi usudio!“, prodorno je vrisnula Eli. “To nije ludo! Nije!“
Goldman je žmirnuo i uzmakao pred ovom kratkom ali žestokom olujom
gneva.
“Odvezi je, Irvine“, tiho reče Dori u novonastaloj tišini. “I ja sam se
zabrinula. Smiriću se kad budem čula da je s Luisom sve u redu.“
Goldman je zurio u svoju suprugu. Konačno se obratio ćerki. “Odbaciću te
do aerodroma ako to želiš“, rekao je. “Ja… Rejčel, poći ću s tobom, ako
hoćeš.“
Odmahnula je glavom. “Hvala ti, tata, ali rezervisala sam poslednja
sedišta. Kao da ih je Bog sačuvao za mene.“
Irvin Goldman je uzdahnuo. U tom trenutku izgledao je veoma staro.
Rejčel se iznenadila kad je shvatila da njen otac liči na Džada Krandala.
“Imaš vremena da spakuješ torbu, ako želiš“, rekao je. “Do aerodroma
nam treba četrdeset minuta, ako budem vozio kao kad smo se tvoja majka i ja
uzeli. Daj joj svoju putnu torbu, Dori.“
“Mamice“, reče Eli. Rejčel se okrenula prema njoj. Laki znoj prekrio je
Elino lice.
“Šta je, dušice?“
“Čuvaj se, mamice“, reče Eli.

BD4Y
balkandownload.org

49

Stabla su bila samo pokretni oblici na pozadini oblačnog neba, obasjani

svetlošću dalekog aerodroma. Luis je parkirao hondu u Mejsonovoj. Prolazila
je ispod Prijatnog vidikovca sa južne strane. Vetar je bio toliko jak da mu je
zamalo izbio vrata automobila iz ruke. Morao je dobro da zapne da bi ih
zatvorio. Gužvao mu je jaknu kad je otvorio zadnja vrata i izvadio šatorsko
krilo koje je isekao i obmotao oko alata.
Bio je pod okriljem tame između dve ulične svetiljke. Stajao je na
ivičnjaku sa zavežljajem u naručju. Pažljivo je pogledao levo i desno pre
nego što je prešao put do grobljanske kapije od kovanog gvožđa. Nije želeo
da ga iko vidi, ako to bude moguće, pa ni onaj ko bi iste sekunde zaboravio na
njega. Grane starog bresta šušketale su na vetru. Ambijent ga je podsećao na
stare priče o linčovanju. Bože, koliko se plaši. Ovo neće biti težak, već
bezuman posao.
Nije bilo saobraćaja. Svetiljke u Mejsonovoj bacale su savršene bele
krugove po pločniku, po kome će, kad osnovna škola u Fermontu otpusti đake,
dečaci voziti bicikle, a devojke preskakati konopac i igrati lastiš. Niko od
njih neće zapažati obližnje groblje, izuzev u Noći veštica, kada će dobiti jeziv
šarm. Možda će se usuditi da pregaze prigradsku ulicu i obese papirnati skelet
na visoku ogradu od kovanog gvožđa, smejući se bajatim šalama: Groblje je
najpopularnije mesto u gradu, svi umiru da bi se našli u njemu. Zašto je
pogrešno smejati se na groblju? Zato što su svi koji na njemu žive mrtvi
ozbiljni.
“Gejdže“, promrmljao je. Gejdž je bio tamo, iza ograde od kovanog
gvožđa, nepravedno zatočen u crnoj zemlji. To nije bila šala. Izvući ću te,
Gejdže, pomislio je. Izvući ću te, momčino, ili ću umreti pokušavajući.
Prešao je ulicu s teškim zavežljajem u rukama. Stupio je na pločnik. Još
jednom je pogledao u oba pravca i prebacio zavežljaj preko grobljanske
ograde. Tiho je zazvečao posle udarca o tle na drugoj strani. Otro je ruke od
prašine i nastavio. Zapamtio je ovo mesto. Čak i da ga zaboravi, pratiće
ogradu s unutrašnje strane dok ne dođe do svoje honde. Spotaći će se preko
zavežljaja.
Da li će kapija biti otvorena ovako kasno?
Stigao je do znaka stop na Mejsonovoj. Vetar ga je gonio otpozadi,
BD4Y
balkandownload.org

podižući mu pete. Razigrane seni preplitale su se na putu.

Skrenuo je u Prijatnu ulicu. Sledio je ogradu. Svetlost automobilskih
farova prosula se po asfaltu. Mirno je zakoračio iza bresta. To nije bio
pandurski auto, već kombi koji je odmicao ka Hamondovoj i verovatno ka
autoputu. Nastavio je kad je procenio da je kombi dovoljno odmakao.
Naravno da će biti otključana. Mora da bude.
Stigao je do kapije od kovanog gvožđa u obliku katedrale. Izgledala je
vitko i graciozno na vetrom pokretanoj svetlosti uličnih svetiljki. Pokušao je
da je otvori.
Bila je zaključana.
Patetična budalo, naravno da je zaključana - da li si mislio da će iko u
Americi posle jedanaest uveče ostaviti vrata gradskog groblja
nezaključana? Niko nije tako naivan, druškane moj, ne više. Pa, šta ćeš
sad?
Sada će je preskočiti. Nadao se da niko od suseda neće skrenuti pogled s
televizora dovoljno dugo da vidi kako se najstariji i najsporiji deran na svetu
vere po ogradi od kovanog gvožđa.
Halo, policija? Upravo sam video najvećeg i najtromijeg derana na
svetu kako se vere preko ograde groblja Prijatni vidikovac. Sigurno umire
od želje da bude u njemu. Da, rekao bih da je stvar ozbiljna. Mislite da se
šalim? O, ne. Mrtav sam ozbiljan. Vredelo bi proveriti, ako mene pitate.
Luis je nastavio Prijatnom ulicom. Skrenuo je desno na sledećoj
raskrsnici. Visoka gvozdena ograda pružala se unedogled. Vetar je hladio i
nosio kapljice znoja s njegovog čela i slepoočnica. Senka mu se produžavala i
skraćivala pod uličnim svetiljkama. Pokatkad bi pogledao na ogradu. U
jednom trenutku zaustavio se i naterao sebe da je pažljivije osmotri.
Preskočićeš preko te bebice? Ne zasmejavaj me.
Luis Krid je bio prilično visok čovek. Imao je preko sto devedeset, ali je
ograda bila najmanje tri metra visoka. Svaka šipka od kovanog gvožđa
završavala se strelastim ukrasnim šiljkom, ali ako se oklizne s nogama
prebačenim preko, ne bi više bili nimalo ukrasni. Dugi šiljak zario bi mu se u
međunožje. Razderao bi mu muda kad bi ih pritisnuo težinom od stotinu
kilograma. Natakao bi se na šiljak kao svinja na ražanj. Urlao bi dok neko ne
pozove policiju. Policajci bi došli. Skinuli bi ga s ograde i odvezli u bolnicu.
Nastavio je da se znoji. Vlažna košulja lepila mu se za leđa. Sve je bilo
tiho, izuzev brujanja saobraćaja s Hamondove.
BD4Y
balkandownload.org

Mora postojati način za ulazak na groblje.

Mora ga biti.
Hajde, Luise, suoči se s činjenicama. Možda si lud, ali ne toliko. Možda
bi mogao da se uspentraš do vrha te ograde, ali bi morao biti gimnastičar u
top formi da bi se prebacio preko tih šiljaka ne nabivši se na njih. Ako i
uspeš da je preskočiš, kako ćeš nazad sa sve Gejdžovim telom?
Nastavio je da hoda, neodređeno svestan činjenice da obilazi groblje ne
čineći ništa korisno.
Dobro, evo odgovora. Večeras ću otići kući u Ladlou. Vratiću se sutra,
kasno popodne. Oko četiri ču ući na kapiju i pronaći dobro mesto za
skrivanje. Ostaću u njemu do ponoći ili nešto kasnije.
Dobra ideja, svaka čast Veliki Svami Luise… šta će u međuvremenu biti
s golemim zavežljajem koji si bacio preko ograde? Pijuk, ašov, baterijska
lampa… mogao si da odštampaš OPREMA ZA PLJAČKANJE GROBOVA na
svakom jebenom predmetu.
Pao je u žbunje. Ko će ga naći, pobogu?
To je imalo smisla, ali on se nije bavio smislenim poslom. Srce mu je bilo
tiho i neopozivo je poručivalo da ne može da se vrati sutra. Ako to ne uradi
večeras, nikad neće. Nikad neće moći da nagovori sebe na ovako lud
poduhvat. Ovo je trenutak, jedina prilika koja će mu se ikad ukazati.
Na ovoj strani bilo je malo kuća. Povremeno bi naišao na četvorougao
žute svetlosti na drugoj strani ulice. Jednom je video sivoplavi odsjaj
crnobelog televizora. Pogledao je preko ograde i zapazio da su grobovi ovde
stariji, obliji. Da su neki nagnuti napred ili nazad od mnogih mrazeva i slana.
Ispred njega bio je još jedan znak stop. Drugo skretanje odvešće ga na ulicu
paralelnu s Mejsonovom, na kojoj je počeo obilazak. Šta će učiniti kad se
vrati na polaznu tačku? Da li će pokupiti dve stotine dolara i započeti novi
krug, ili će priznati poraz?
Automobilski farovi skrenuli su u ulicu. Luis se sklonio iza drveta. Čekao
je da kola prođu. Ovo vozilo kretalo se veoma polako. Beli reflektor je
blesnuo sa sedišta pored vozačkog. Svetlost je obasjala ogradu od kovanog
gvožđa. Srce mu se bolno steglo u grudima. To je bio policijski automobil.
Čuvari zakona proveravali su groblje.
Pribio se uz drvo. Gruba kora zagrebala ga je po obrazu. Bezumno se
nadao da je dovoljno veliko da ga zakloni od pogleda. Svetlosni zrak
napredovao je prema njemu. Spustio je glavu. Pokušavao je da sakrije lice.
BD4Y
balkandownload.org

Zrak je stigao do drveta. Nestao je za trenutak, da bi se ponovo pojavio,

desno od Luisa. Kliznuo je oko drveta. Na trenutak je ugledao tamne obrise na
krovu patrolnih kola. Čekao je da se zadnja svetla zacrvene, da se vrata
otvore, da se svetlosni zrak iznenada vrati, loveći ga kao veliki beli prst. Hej,
ti! Ti iza tog drveta! Izlazi na videlo. Hoćemo da vidimo obe ruke i da budu
prazne! Izlazi ODMAH!
Policijska kola su nastavila put. Stigla su do ugla. Skrenula su levo, nakon
što su, u skladu s propisima, ali potpuno besmisleno, signalizirala promenu
pravca. Luis se naslonio na drvo. Brzo je disao. Usta su mu bila suva i bolna.
Pretpostavio je da će policajci proći pored parkirane honde, ali to nije bilo
važno. Parkiranje u Mejsonovoj bilo je dozvoljeno između šest uveče i sedam
ujutru. Na ulici je bilo i drugih parkiranih automobila. Njihovi vlasnici živeli
su u zgradama na drugoj strani ulice.
Digao je glavu da bi pogledao drvo iza kog se krio.
Račvalo se iznad njegove glave. Pretpostavio je da može…
Nije hteo da dâ sebi vremena za razmišljanje. Uhvatio se za račvu i
podigao na mišiće. Ogulio je dosta kore patikama, dok je tražio oslonac.
Završila je na pločniku. Gurnuo je koleno, a zatim i nogu u račvu hrasta. Ako
se policijska kola vrate, reflektor će osvetliti izuzetno retku pticu na drvetu.
Nije imao vremena za gubljenje.
Podigao se na višu granu, koja se pružala preko grobljanske ograde.
Osećao se apsurdno, kao dvanaestogodišnjak kakav je verovatno nekada bio.
Drvo nije bilo nepomično. Ljuljalo se blago, gotovo utešno, na vetru. Šuškalo
je i mrmljalo lišćem. Procenio je situaciju i rešio da dela pre nego što se još
više uplaši. Obgrlio je granu deblju od mornarske nadlaktice. Napredovao je
prema ogradi, ruku pred ruku, dok su mu se patike ljuljale na dva i po metra
od tla. Grana se savila, ali nije počela da puca. Posmatrao je svoju senku,
koja se kretala po betonskom pločniku ispod njega. Bila je crna i neodređeno
majmunolika. Vetar mu je hladio vrele pazuhe. Zadrhtao je, uprkos znoju koji
mu je tekao niz lice i vrat. Grana se povijala i ljuljala u skladu s njegovim
pokretima. Savijala se sve više kako je napredovao. Šake i zglobovi su mu se
umarali. Bojao se da mu ne skliznu od znoja vlažni dlanovi.
Stigao je do ograde. Patike su mu visile na tridesetak centimetara ispod
šiljaka. Iz ovog ugla nisu izgledali tupo, već veoma oštro. Shvatio je da ne
rizikuje samo jajca. Ako padne i ako se natakne na jedan od njih, težina će mu
nabiti gvozdeno koplje sve do pluća. Policajci će pri sledećem obilasku na
BD4Y
balkandownload.org

ogradi groblja pronaći jeziv i retko krvav ukras za Noć veštica.

Disao je brzo, na ivici stenjanja. Nogama je potražio šiljke da bi se malo
odmorio. Jedno vreme je visio, igrajući u vazduhu. Tražio je, ali nije nalazio
oslonac.
Dodirnula ga je sve jača svetlost.
O bože, to je automobil, automobil dolazi…
Pokušao je da pomeri ruke napred. Dlanovi su mu skliznuli. Upleteni prsti
su se razdvajali.
Okrenuo je glavu ulevo, tragajući za osloncem. Pogledao je ispod
ispružene ruke. Video je automobil koji se bez usporavanja provezao kroz
raskrsnicu u gornjem delu ulice. Imao je sreće. Da je…
Ruke su mu ponovo skliznule. Osetio je koru u kosi. Jednom nogom je
pronašao oslonac, ali mu se nogavica zakačila za šiljak. Bože, neće moći još
dugo da visi. Očajnički je cimnuo nogu. Grana se savila. Ruke su mu ponovo
kliznule. Čuo je cepanje tkanine. Stajao je na dva šiljka. Nabijali su se u
đonove patika. Pritisak je bivao sve bolniji. Ipak je stajao na njima.
Olakšanje u šakama i rukama bilo je veće od bola u stopalima.
Sigurno predstavljam upečatljiv prizor, pomislio je s tmurnom veselošću.
Držao se za granu levicom, dok je desnicom prelazio preko jakne. Zatim je
obrisao levu, držeći se desnom.
Još malo je stajao na šiljcima. Kliznuo je rukama napred duž grane,
dovoljno uske da mu omogući da uplete prste. Položaj mu je sad bio mnogo
udobniji. Zaljuljao se napred kao Tarzan i sklonio noge sa šiljaka. Grana se
opasno savila. Čuo je zlokobno krckanje. Pustio ju je, nadajući se najboljem.
Nezgodno se dočekao. Kolenom je udario u nadgrobni kamen. Strela bola
mu je sevnula uz butinu. Prevrtao se po travi, držeći se za koleno, sa usnama
razvučenim u nešto što je ličilo na osmeh. Nadao se da nije smrskao koleno.
Bol se polako smanjivao. Mogao je da ga savija. Sve će biti u redu ako
nastavi da hoda i ne dozvoli da se koleno ohladi. Možda.
Ustao je i krenuo duž ograde. Vraćao se ka Mejsonovoj i opremi. Koleno
ga je u početku veoma bolelo. Hramao je. Bol se svela na potmulo pulsiranje.
Imao je aspirin u priboru za prvu pomoć u kolima. Trebalo je da ga ponese.
Sad je bilo kasno. Motrio je nailazak automobila. Zamakao je dublje u groblje
kad je jedan naišao.
Na strani okrenutoj Mejsonovoj brže je napredovao. Držao se ograde dok
nije stigao do svoje honde. Hteo je da požuri niz ogradu i izvuče zavežljaj iz
BD4Y
balkandownload.org

žbunja, kad je čuo korake na pločniku i tihi ženski smeh. Seo je iza velikog
nadgrobnog obeležja. Nije mogao da čučne zbog kolena. Gledao je par s
druge strane ulice. Šetali su se zagrljeni. Nešto u njihovom kretanju od jednog
do drugog ostrva svetlosti podsetilo ga je na staru televizijsku seriju. Setio se
kako se zvala - Šou Džimija Duranta. Šta bi uradili kad bi naglo ustao, kad bi
videli pokretnu senku u tihom gradu mrtvih, koja bi povikala: “Dobro veče,
gospođo Kalabaš, gde god da ste!“
Zastali su nasred ostrva svetlosti. Poljubili su se. Luis oseti mučni
prezir prema samom sebi. Sedeo je iza nadgrobnog spomenika kao biće niže
vrste u nekom jeftinom stripu i posmatrao ljubavnike. Da lije linija tako
tanka? Zapitao se. I ta pomisao činila se poznatom. Tako je tanka da je
možeš prekoračiti bez mnogo dževe, buke ili preispitivanja? Popni se na
drvo. Klizni niz granu. Spusti se na groblje. Posmatraj ljubavnike. Kopaj
rupe? Da lije tako jednostavno? Da li je ovo ludilo? Osam godina mi je
trebalo da postanem doktor. Jedan korak je bio dovoljan da postanem
pljačkaš grobova - ono što ljudi zovu zlim duhom.
Stavio je pesnicu na usta da nikakav zvuk ne bi izašao iz njih. Potražio je
unutrašnju hladnoću, osećaj otuđenosti. Bio je tu. Zahvalno se svio oko njega.
S nestrpljenjem je posmatrao par koji se udaljavao. Popeli su se uz
stepenice stambene zgrade. Muškarac je potražio ključ. Ubrzo su se našli u
kući. Tišina je ponovo zavladala ulicom. Remetili su je samo neumorni naleti
vetra, koji je pokretao lišće i njegovu znojavu kosu.
Dotrčao je do ograde. Sagnuo se. Pipao je po žbunju da bi našao šatorsko
krilo. Osetio je grubu tkaninu pod prstima. Podigao je zavežljaj i čuo
prigušeni zveket. Poneo ga je po širokoj stazi koja se pružala od kapije.
Zastao je da bi se orijentisao. Napred, pa levo na raskrsnici. Neće biti
problema.
Išao je ivicom staze da bi mogao da zađe u senke brestova ako se odnekud
pojavi čuvar.
Skrenuo je levo. Približavao se Gejdžovom grobu. Zapanjio se kad je
shvatio da ne može da se seti kako je njegov sin izgledao. Zastao je.
Posmatrao je redove grobova i smrknute fasade spomenika. Pokušao je da
prizove sinovljev lik. Pojavile su se pojedinačne crte - plava kosa, fina i laka,
krupne oči, sitni beli zubi, mali ožiljak na bradi od pada niz stepenice u
njihovoj kući u Čikagu. Video je sve to, ali nije mogao da objedini delove u
celinu. Video je Gejdža kako trči ka putu, na sastanak s Orinkovim kamionom,
BD4Y
balkandownload.org

ali ne i njegovo lice.

Pokušao je da ga zamisli u krevecu, u noći posle puštanja zmaja. Njegovo
unutrašnje oko videlo je samo tamu.
Gde si, Gejdže?
Da li si ikad pomislio da ne činiš nikakvu uslugu svom sinu? Možda je
srećan tamo gde je… možda sve to nije sranje kakvim si ga oduvek smatrao.
Možda je s anđelima, ili samo spava. Ako spava, da li želiš da znaš šta
ćeš probuditi?
O, Gejdže, gde si? Hoću da se vratiš kući i da budeš s nama.
Da li kontroliše sopstvena dela? Zašto nije mogao da prizove sinovljevo
lice. I zašto radi mimo svih upozorenja - Džadovog, sna s Paskauom i strepnje
sopstvenog zabrinutog srca?
Pomislio je na grobna obeležja na Groblju kućnih ljubimaca, na
nepravilne krugove koji spiralno poniru u tajanstvo. Hladnoća ga je ponovo
obuzela. Zašto je stajao ovde, pokušavajući da prizove Gejdžovo lice?
Uskoro će ga videti.

***

Nadgrobni kamen je bio postavljen. Imao je jednostavni natpis GEJDŽ

VILIJAM KRID i dva datuma. Na osnovu svežeg cveća zaključio je da ga je
neko već obišao. Ko je to mogao biti? Misi Dendridž?
Srce mu je polako ali snažno udaralo u grudima. Tu smo. Što pre počne,
brže će završiti. Noć je neumitno prolazila. A za njom je dolazio dan.
Luis se poslednji put zagledao u svoje srce. Video je da namerava da
nastavi s ovim poslom. Gotovo neprimetno je klimnuo glavom i potražio
džepni nožić. Svezao je šatorsko platno lepljivom trakom. Sad je isekao tu
traku. Položio je novčić na tkaninu i skalpelom izrezao kružni otvor. Evo
pijuka s kratkom drškom, koji mu Ovde neće trebati. Poneo ga je za svaki
slučaj, iako je znao da neće imati posla sa zapečaćenim poklopcem, niti će
naići na kamenje u sveže zatrpanom grobu. Evo ašova i lopate, užeta i
zaštitnih rukavica. Navukao je rukavice, dohvatio ašov i počeo.
Lafe) je kopao meku zemlju. Raka je bila znalački oblikovana. Izbacivao
je mekšu zemlju od one na ivicama. U pozadini uma upoređivao je ovo lako
kopanje s kamenitom i nemilosrdnom zemljom na mestu na kome će, ako ove
noći sve prođe kako treba, ponovo sahraniti sina. Tamo gore neće moći bez

BD4Y
balkandownload.org

pijuka. Pokušao je da prestane da razmišlja. To mu je samo smetalo.

Izbacivao je zemlju levo od groba. Radio je u postojanom ritmu. Rupa se
produbljivala, što mu je otežavalo posao. Stao je u grob i osetio teški miris
sveže zemlje, koji je zapamtio s prvog letovanja kod strica Karla.
Kopač, pomislio je i zastao da obriše znojavo čelo. Stric Karl mu je rekao
da je to nadimak svakog grobara u Americi. Prijatelji ih uvek zovu Kopač.
Nastavio je da kopa.
Zastao je samo jednom, da bi pogledao na sat. Bilo je dvadeset minuta
posle ponoći. Osećao je da mu vreme curi kroz pesnicu kao nauljeno.
Ašov je pola sata kasnije zagrebao po nečemu. Luis se do krvi ugrizao za
gornju usnu. Uzeo je baterijsku lampu. Upravio je svetlost nadole. Video je
još zemlje i dijagonalnu sivosrebrnkastu liniju. Stigao je do poklopca
betonske školjke. Sklonio je najveći deo zemlje. Radio je polako, da ne bi
pravio mnogo buke, a ništa nije glasnije od ašova koji grebe po betonu u
gluvo doba noći.
Ispeo se iz groba i dohvatio konopac. Provukao ga je kroz gvozdene
prstenove poklopca. Izašao je iz groba i raširio šatorsko krilo. Legao je na
njega i dohvatio krajeve konopca.
Luise, mislim da je ovo tvoja poslednja prilika.
Imaš pravo. Ovo je moja poslednja prilika. Prokleto sam rešen da je
iskoristim.
Obmotao je krajeve konopca oko šaka i cimnuo. Betonski poklopac je
lako popustio. Zagrebao je zadnjim krajem po školjci. Stajao je uspravno
iznad četvrtastog komada tame. Više nije bio horizontalni poklopac, već
vertikalni nagrobni spomenik.
Luis je izvukao konopac iz prstenova. Odbacio ga je u stranu. Neće mu
trebati za drugu polovinu. Staće na ivicu betonske školjke i podići drugi kraj.
Ponovo se spustio u grob. Kretao se pažljivo, da ne prevrne poklopac koji
je uspravio. Mogao bi da polomi nožne prste ili betonsku prokletinju oko
kovčega, koja je bila prilično tanka. Šljunak je padao u raku. Čuo je kako
nekoliko kamičaka pada na Gejdžov kovčeg.
Sagnuo se u struku i dohvatio drugu polovinu poklopca. Podigao ju je i
osetio nešto hladno i ljigavo pod prstima. Kad je uspravio drugu polovinu,
pogledao je u ruku i video debelog crva, koji se slabašno migoljio. Obrisao
ga je o zemljanu stranicu sinovljevog groba, s prigušenim krikom na usnama.
Upravio je baterijsku lampu nadole.
BD4Y
balkandownload.org

Evo kovčega koji je poslednji put video na hromiranim šinama iznad

groba na pogrebnoj službi, okruženog drečavozelenom veštačkom travom.
Ovo je trezor u koji je trebalo da sahrani sve nade u svog sina. U njemu se
podigao čisti i usijani gnev, antiteza pređašnje hladnoće. To je idiotski!
Odgovor je ne!
Posegnuo je za ašovom. Pronašao ga je. Podigao ga je iznad glave i
spustio na bravu kovčega prvi, drugi, treći, četvrti put. Usne su mu se razvukle
u gnevnoj grimasi.
Izvući ću te, Gejdže! Videćeš da hoću!
Brava se raspala posle prvog udarca. Nastavio je da zamahuje, iako
sledeći udarci verovatno nisu bili neophodni. Nije se zadovoljio otvaranjem
kovčega. Hteo je da mu ozbiljno naudi. Iskra razuma konačno je zaplamsala.
Zaustavio se s visoko podignutim ašovom.
Oštrica je bila iskrivljena i izgrebana. Odbacio je alatku u stranu.
Iskobeljao se iz groba na nepouzdanim gumenim nogama. Zaboleo ga je
stomak. Bes ga je brzo prošao, kao što je i došao. Zamenila ga je hladnoća.
Nikad u životu nije bio ovako usamljen i otuđen od sveta. Osećao se kao
astronaut koga je nesreća odvojila od svemirskog broda i koji lebdi u
beskrajnom crnilu, trošeći poslednje rezerve kiseonika. Da li se Bil
Bejterman ovako osećao? - pitao se.
Ležao je na tlu, ovog puta na leđima. Čekao je da se uveri da li ima
kontrolu nad sobom i da li je spreman da nastavi. Seo je i kliznuo nazad u
grob kad su noge prestale da mu šalju zabrinjavajuće signale. Usmerio je
baterijsku lampu na bravu. Nije bila slomljena, već zdrobljena. Zamahivao je
ašovom u šlepom besu, ali je svaki udarac pogodio cilj, kao da je navođen. I
okolno drvo je napuklo.
Gurnuo je baterijsku lampu pod mišku. Polako je čučnuo. Pružio je ruke,
kao hvatač u cirkuskoj družini, koji čeka da odradi svoj deo potencijalno
smrtonosnog posla.
Pronašao je udubljenje na poklopcu i gurnuo prste u njega. Zastao je za
trenutak - koji se ne bi mogao nazvati oklevanjem - i otvorio sinovljev
kovčeg.

BD4Y
balkandownload.org

50

Rejčel Krid je zamalo stigla na let od Bostona do Portlanda. Zamalo. Avion iz

Čikaga je pošao na vreme (što je bilo ravno čudu). Odmah je primljen na La
Gvardiju (još jedno čudo). Napustio je Njujork sa samo pet minuta
zakašnjenja. Stigao je na bostonsku rampu za iskrcavanje s petnaest minuta
zakašnjenja - u 23.12. Ostalo joj je trinaest minuta za presedanje.
Možda bi uspela da stigne, ali je aerodromski autobus koji kruži po
terminalima na Loganu kasnio. Čekala je u sve većoj panici. Prebacivala se s
noge na nogu, kao da mora da ide u toalet, i premeštala majčinu putnu torbu s
jednog na drugo rame.
Potrčala je kad autobus nije došao do 23.25. Imala je niske štikle. Bile su
dovoljno visoke da naprave problem pri trčanju. Zastala je i izula cipele kad
je uganula zglob. Potrčala je u čarapama. Prošla je pored zgrada dve avio-
kompanije. Teško je disala. Osetila je prva probadanja u slabinama.
Vreli dah joj je prljio grlo. Bol u slabinama bio je sve dublji i izraženiji.
Protrčala je pored međunarodnog terminala i ugledala Deltin trouglasti znak.
Protrčala je kroz vrata. Zamalo što nije ispustila cipelu. Uspela je da je
uhvati. Bilo je 23.37.
Obratio joj se jedan od dvojice službenika.
“Let 104“, zadihano je prozborila. “Onaj za Portland. Da li je odleteo?“
Službenik je pogledao u monitor iza sebe. “Ovde piše da je još na rampi.
Pre pet minuta objavili su poslednji poziv putnicima. Pozvaću ih. Imate li
prtljag?“
“Nemam“, prostenjala je Rejčel i sklonila znojavu kosu s očiju. Srce joj
je galopiralo u grudima.
“U tom slučaju, ne čekajte da ih zovem. Savetujem vam da potrčite koliko
vas noge nose. Pozvaću ih.“
Rejčel nije trčala koliko je noge nose. Nije imala snage za tako nešto.
Dala je sve od sebe. Lift je bio isključen preko noći. Jurila je uz stepenice s
bakarnim ukusom u ustima. Stigla je do bezbednosnog punkta i gotovo bacila
torbu na zapanjenu službenicu iz obezbeđenja. Čekala je da prođe po
pokretnoj traci, kršeći ruke. Zgrabila ju je za kaiš i potrčala čim se pomolila
iz komore sa rendgenskim zracima. Torba je letela za njom i udarala je po
kuku.
BD4Y
balkandownload.org

Osmotrila je monitor u trku.

LET 104 PORTLAND PREDVIĐEN ZA 23.25

RAMPA 31 PRIJEM PUTNIKA

Rampa broj 31 bila je na drugom kraju terminala. Natpis PRIJEM

PUTNIKA promenio se pred njenim očima. Sad je na monitoru treptala reč
POLEĆE.
Ispustila je krik razočaranja. Utrčala je na rampu baš u času kad je
službenica skidala tablu s natpisom:
LET 104 BOSTON - PORTLAND 23.25
“Otišao je?“, pitala je puna neverice. “Da li je zaista otišao bez mene?“
Službenica ju je pogledala sažaljivo. “Zarulao je pistom u 23.40. Žao mi
je, gospođo. Baš ste se potrudili da stignete, ako je to ikakva uteha. Pokazao
je na velike staklene prozore. Rejčel je videla veliki 727 s oznakama Delte.
Rulao je po pisti za uzletanje.
“Hriste. Zar vam niko nije rekao da dolazim?“ zavapila je Rejčel.
“Avion je već krenuo kad su pozvali iz prizemlja. Da sam ga pozvala da
se vrati, zaglavio bi se u gužvi na Pisti 30. Pilot bi tražio moju glavu, da i ne
pominjem stotinak putnika. Veoma mi je žao. Da ste stigli makar četiri minuta
ranije…“
Krenula je. Nije bila raspoložena za ostatak priče. Talas slabosti
zapljusnuo ju je na pola puta do bezbednosnog punkta. Zateturala se prema
najbližoj rampi i sela na najbližu stolicu dok talas nije prošao. Obula je
cipele. Pre toga je odlepila zgužvani pikavac s pete. Noge su mi prljave. Jebe
mi se zbog toga, pomislila je.
Krenula je ka terminalu.
Službenica ju je sažaljivo pogledala. “Da li vam je pobegao?“
“Pobegao mi je“, reče Rejčel.
“Gde ste krenuli?“
“Za Portland, a zatim za Bangor.“
“Pa zašto ne iznajmite automobil? Ako zbilja morate da stignete tamo? U
uobičajenim prilikama posavetovala bih vas da potražite hotel blizu
aerodroma. Ali, ako sam ikad videla damu koja mora da stigne na odredište,
to ste vi.“
“Imate pravo, to sam ja“, reče Rejčel. Razmislila je o službeničinim

BD4Y
balkandownload.org

rečima. “Da, pretpostavljam da je to izvodljivo. Ako neka od agencija ima

automobil.“
Službenica se nasmejala. “O, imaju kola. Na Loganu nemaju automobile
samo kad je aerodrom u magli, što će reći često.“
Rejčel je jedva čula službeničine reči. Užurbano je računala u glavi.
Ne može da stigne do Portlanda na vreme da uhvati let za Bangor, čak i
kad bi proletela auto-putem samoubilačkom brzinom. Razmotriće vožnju
automobilom do krajnjeg odredišta. Koliko će joj trebati vremena za to? To
zavisi od razdaljine. Trista osamdeset kilometara. Taj broj imala je u glavi.
Možda ga je Džad pomenuo. Poći će u dvanaest i petnaest, verovatnije u pola
jedan. Voziće auto-putem sve do odredišta. Procenila je da ima dobre izglede
da preveze čitavo rastojanje brzinom od devedeset kilometara na čas a da je
policija ne zaustavi. Podelila je razdaljinu s prosečnom brzinom. Nepuna
četiri sata vožnje. Pa… recimo okruglo četiri. Moraće da se zaustavi jednom i
da ode u toalet. San je sada izgledao nemoguće daleko, ali je dovoljno
poznavala sopstvene mogućnosti da bi znala da će morati da se zaustavi da bi
popila veliku šolju crne kafe. I opet će stići u Ladlou pre zore. Pošla je ka
stepenicama. Šalteri agencija za iznajmljivanje automobila bili su na donjem
nivou.
“Srećno, dušice!“, dobacila joj je službenica. “Čuvajte se!“
“Hvala vam“, reče Rejčel. Osećala je da će joj sreća biti neophodna.

BD4Y
balkandownload.org

51

Luis je grcajući uzmakao pred mirisom. Bio je na ivici groba. Teško je disao.
Obilna bezukusna večera izletela mu je na usta baš kad je pomislio da drži
situaciju pod kontrolom. Ispovraćao se na drugu stranu groba i oslonio
glavom na zemljani zid. Dahtao je. Makar ga je mučnina prošla. Stisnuo je
zube i dohvatio baterijsku lampu. Osvetlio je otvoreni kovčeg.
Zapljusnuo ga je najdublji užas, onakav kakav se obično javlja u najcrnjim
noćnim morama, kojih se posle buđenja jedva sećate.
Gejdžova glava je nestala.
Ruke su mu se toliko tresle da je morao obema da drži baterijsku lampu.
Stiskao ju je kao policajci službeni revolver na strelištu. Tanušni svetlosni
zrak se, uprkos tome, trzao napred-nazad. Nekako je uspeo da ga usmeri u
grob.
To je nemoguće, govorio je sebi, ne zaboravi da je ono što si video
nemoguće.
Polako je pomerio svetlosni zrak uz Gejdžovih sto centimetara dužine, od
novih cipela do pantalona, kaputića (Hriste, nijedan dvogodišnjak ne bi
trebalo da nosi odelo), otkopčane kragne i…
Oteo mu se čudan zvuk, isuviše grub da bi bio uzdah. Sav bes zbog
Gejdžove smrti mu se vratio, sa strahovima od natprirodnog, paranormalnog i
sve jačom izvesnošću da je prešao u zemlju ludila.
Izvukao je maramicu iz zadnjeg džepa. Držao je baterijsku lampu jednom
rukom. Ponovo se nagnuo preko groba, gotovo preko tačke ravnoteže. Ako
neki poklopac betonske školjke padne, sigurno će mu slomiti vrat. Nežno je
maramicom obrisao vlažnu mahovinu koja se nahvatala po Gejdžovoj koži. U
prvi mah je zbog tankog sloja mahovine pomislio da je sinovljeva glava
nestala.
Mahovina je bila vlažna. Trebalo je da je očekuje. Padala je kiša, a be:
tonska školjka nije vodootporna. Usmerio je svetlost u stranu i opazio da
kovčeg leži u barici. Ispod tankog sloja mahovine nazirao je sina. Pogrebnik
je znao da kovčeg posle onako strašne nesreće neće biti otvaran. Ipak je dao
sve od sebe. Oni to gotovo uvek rade. Imao je utisak da gleda loše
napravljenu lutku. Glava mu se nadimala u neobičnim pravcima. Oči su mu
duboko upale iza sklopljenih kapaka. Nešto belo mu je virilo iz usta. Ličilo je
BD4Y
balkandownload.org

na albino jezik. Luis je pomislio da su preterali s tečnošću za balsamovanje.

To je bila osetljiva oblast. Bilo je nemoguće proceniti da li je ima dovoljno
ili previše kad je dete u pitanju.
Shvatio je da je to samo pamuk. Izvadio ga je iz dečakovih usta. Gejdžove
usne su bile preterano opuštene i nekako previše tamne i široke. Zatvorile su
se uz tiho plop. Bacio je pamuk u grob. Zaplivao je po plitkoj barici.
Privlačio je pažnju gnusnom belinom. Sad je jedan Gejdžov obraz imao upali
starački izgled.
“Gejdže“, prošaptao je, “sad ću te izvaditi napolje, važi?“
Molio se da niko ne naiđe, radnik održavanja na redovnom obilasku
groblja u 12.30, ili tako nešto. Više nije mario da li će ga uhvatiti. Ako ga
nečija baterijska lampa osvetli u grobu na jezivom poslu, mašiće se
iskrivljenog i iskrzanog ašova i nabiće ga uljezu u glavu.
Poduhvatio je sina. Telo se ljuljalo s jedne na drugu stranu kao da nema
kostiju. Spopala ga je gnusna ideja: bio je siguran da će se sinovljevo telo
raspasti kad ga bude podigao i da će od njega ostati samo komadi. Stajaće s
nogama na betonskoj školjci i delovima leša u zagrljaju. Vrištaće. Tako će ga
naći.
Hajde, kukavice, učini to!
Poduhvatio je Gejdža, svestan smrdljive vlažnosti leša. Podigao ga je isto
kao što ga je vadio iz kade. Gejdžova glava pala mu je do sredine leđa. Video
je niz groteskno iscerenih šavova, koji su držali sinovljevu glavu na
ramenima.
Nekako ga je izvadio iz kovčega. Dahtao je, dok mu se stomak grčio od
smrada i dodira izmrcvarenog, smrskanog i mlitavog tela. Sedeo je na ivici
groba, s lešom u krilu. Noge su mu visile u rupi. Lice mu je strahovito
pomodrelo. Oči su se preobrazile u crne rupe, a usta obesila u drhtavom luku
užasa, sažaljenja i tuge.
“Gejdže“, rekao je i zaljuljao dečačića u naručju. Sinovljeva kosa
dodirivala ga je po zglobu kao beživotna žica. “Gejdže, sve će biti u redu.
Kunem se da će sve biti u redu. Ovo će se završiti. Završiće se ove noći.
Molim te, Gejdže. Volim te. Tata te voli.“
Ljuljuškao je sina.

***

BD4Y
balkandownload.org

U petnaest do dva bio je spreman da napusti groblje. Bavljenje telom bio je

najgori deo posla. U tom trenutku je njegov um, astronaut unutrašnjih predela,
otplovio najdalje u prazninu. Odmarao se s bolnim leđima i izmorenim i
zgrčenim mišićima. Verovao je da može da se vrati. Da se vrati sve do kraja.
Položio je Gejdžovo telo na šatorsko krilo. Zamotao ga je. Učvrstio je
zavežljaj lepljivom trakom i isekao konopac. Uredno je svezao krajeve.
Izgledao je kao smotani tepih. Zatvorio je kovčeg. Posle kraćeg razmišljanja
otvorio ga je i stavio lopatu unutra. Prijatni vidikovac zaslužuje svoju
relikviju. Zatvorio je kovčeg i spustio polovinu betonskog poklopca. Mislio
je da obori drugu polovinu, ali se bojao da se ne razbije. Provukao je kaiš
kroz gvozdene prstenove. Polako je spustio drugu polovinu betonskog
poklopca na mesto. Lopatom je popunio raku. Nije bilo dovoljno zemlje da
izravna grob s okolinom. Neko bi mogao da primeti da je raka plića.
Najverovatnije će zanemariti takvu sitnicu. Neće razmišljati, niti će se brinuti
o tome. Ne večeras. Previše toga ga je čekalo. Pred njim je bilo još mnogo
teškog posla. Bio je veoma umoran.
Haj-ho, idemo!
“Upravo tako“, promrmljao je.
Vetar se pojačao. Zavrištao je načas među drvećem. Naterao ga je da se
zabrinuto osvrne za sobom. Položio je ašov, još neupotrebljeni pijuk, rukavice
i baterijsku lampu pored zavežljaja. Odolio je iskušenju da iskoristi svetlost.
Ostavio je telo i alat. Vratio se putem kojim je došao i pet minuta kasnije
stigao do visoke ograde od kovanog gvožđa. Preko puta je bio njegov auto,
uredno parkiran. Bio je tako blizu, a tako daleko.
Neko vreme ga je posmatrao. Krenuo je u suprotnom pravcu.
Ovog puta se udaljavao od kapije. Hodao je duž ograde od kovanog
gvožđa, dok nije skrenula pod pravim uglom u odnosu na Mejsonovu. Naišao
je na jarak za odvodnjavanje. Pogledao je u njega. Zadrhtao je od onog što je
video. Bio je pun istrulelog cveća. Ležalo je u slojevima nanesenim kišom i
snegom.
Hriste!
Ne, nije u pitanju Hrist. Ove ponude su namenjene mnogo starijem bogu
od hrišćanskog. Ljudi su ga u različitim vremenima nazivali različitim
imenima. Rejčelina sestra nadenula mu je savršeno ime: Oz Veliki i Strašni,
bog mrtvih stvari ostavljenih u zemlji. Bog trulog cveća u jarcima za odvod.
Bog tajanstva.
BD4Y
balkandownload.org

Zurio je u jarak kao hipnotisan. Konačno je odvratio pogled s blagim

uzdahom - kakav ispušta onaj koji je ubačen u hipnotički trans, ili probuđen iz
njega posle odbrojavanja do deset.
Nastavio je. Ubrzo je našao ono što je tražio. Slutio je da je njegov um
uredno uskladištio ovaj podatak na dan Gejdžove sahrane.
Ovde, u vetrovitoj tami, bila je grobljanska kripta.
Kovčezi su se tu čuvali zimi kad je bilo previše hladno da bi bageri
kopali smrznuto tle. Kripta je korišćena i kad bi bilo previše posla.
U “hladnoj delatnosti“ ponekad je bilo previše posla. Luis je to znao.
Dešavalo se da ljudi iz neke grupe stanovništva iz nedokučivih razloga počnu
češće da umiru.
“Reč je o ravnoteži“, poverio mu se stric Karl. “Ako u maju naiđe period
od dve nedelje bez smrtnog slučaja, mogu da računam da će u novembru
nastupiti dve nedelje s deset sahrana. Iako se tako nešto retko dešava u
novembru, i nikad oko Božića, iako svi misle da ljudi baš tada umiru u
velikom broju. Ta priča o božićnoj depresiji obično je sranje. Pitaj bilo kog
pogrebnika. Ljudi su većinom oko Božića srećni i žele da žive. Zbog toga i ne
umiru. Navala je obično u februaru. Grip kosi starce, a tu je i zapaljenje
pluća. Ali to nije sve. Ima ljudi koji se bore s rakom kao šašavi. Čine to
godinu dana, šesnaest meseci. Bore se dok ne naiđe opaki stari februar. Kao
da se tad umore pa ih rak poklopi kao tepih. Trideset prvog januara su u
remisiji. Osećaju se dobro. Dvadeset četvrtog februara bivaju pokopani.
Ljudi dobijaju srčane napade u februaru. Tog meseca ih obaraju moždani
udari i otkazuju bubrezi. Ljudi se umaraju u februaru. Navikli smo na to u
ovom poslu. A opet, bez ikakvog razloga, ista stvar desiće se i u junu ili
oktobru. Ali nikada u avgustu. Avgust je opušten mesec. U avgustu nikad nećeš
ispuniti grobljansku kriptu, osim ako ne eksplodira glavni gasovod ili krcati
gradski autobus ne sleti s mosta. Bilo je februara kad smo redali po tri
sanduka uvis i molili boga da ojuži, da bismo pokopali neke od preminulih
pre nego što se ukaže potreba za iznajmljivanjem jebenog dodatnog
skladišnog prostora.“
Stric Karl se nasmejao. Luis se takođe nasmejao, pošto je saznao nešto što
čak ni njegovi predavači na medicinskoj školi nisu znali.
Dvostruka vrata kripte bila su uglavljena u travnato brdašce, prirodnog i
privlačnog oblika ženske dojke. Ovo brdo (Luis je sumnjao da je veštačko)
nadvisivalo je za pola metra ukrasne šiljate vrhove ograde od kovanog
BD4Y
balkandownload.org

gvožđa, koja je ćelom dužinom imala istu visinu.

Luis se osvrnuo oko sebe, a zatim se zaputio uz nagib. Na drugoj strani
bila je prazna poljana nešto manja od hektara. Ne… nije bila sasvim prazna.
Uočio je usamljenu zgradu nalik šupi. Verovatno i ona pripada groblju,
pomislio je. Tu čuvaju opremu.
Ulična svetla sijala su kroz nemirno lišće brestova i javora. Drvored
starih stabala zaklanjao je ovu parcelu od pogleda s Mejsonove. Luis nije
primetio nikakvo kretanje.
Kliznuo je niz nagib na zadnjici. Plašio se da ne padne i nanovo povredi
koleno. Vratio se sinovljevom grobu. Zamalo što se nije sapleo o zamotano
šatorsko platno. Shvatio je da će morati da dolazi dva puta. Jednom po telo, a
drugi put po alat. Nagnuo se i namrštio kad su se leđa pobunila. Podigao je
kruto platno. Gejdžovo telo se micalo u njemu. Uporno je izbegavao da
posluša deo mozga koji mu je neprestano šaptao da je poludeo.
Poneo je telo ka brdu sa kriptom u nutrini, iza dvokrilnih čeličnih vrata
(zbog tih vrata je izgledala čudno, kao garaža za dva automobila). Znao je šta
mora da radi da bi podigao zavežljaj od dvadesetak kilograma uz strmu
kosinu, a ostao je bez konopca. Spremio se da to izvede. Povukao se i zatrčao
uz nagib. Nagnuo se napred, da bi ga inercija ponela što dalje. Stigao je skoro
do vrha kad su mu se noge okliznule po kratkoj klizavoj travi. Bacio je
šatorsko platno što je dalje mogao dok je padao. Bubnulo je gotovo navrh
brdašceta. Uspeo se ostatak puta. Osvrnuo se za sobom. Nije video nikoga.
Naslonio je zamotano šatorsko krilo na ogradu. Vratio se po ostale stvari.
Ponovo se popeo na vrh brda. Navukao je rukavice i spustio baterijsku
lampu, pijuk i ašov pored šatorskog krila. Malo se odmorio. Oslonio se o
ogradu s rukama na kolenima. Novi digitalni sat koji mu je Rejčel poklonila
za Božić dao mu je do znanja da je dva i jedan minut.
Dao je sebi pet minuta da se oporavi i prebacio ašov preko ograde. Čuo
je kako pada na travu. Pokušao je da zatakne baterijsku lampu u pantalone, ali
nije uspeo. Gurnuo ju je između dve rešetke. Slušao je kako se kotrlja
nizbrdo. Nadao se da se neće razbiti posle udarca o kamen. Zažalio je što nije
poneo ranac.
Izvadio je lepljivu traku iz džepa i vezao pijuk za šatorsko krilo. Oblepio
je metalne krake alatke. Istrošio je svu traku i gurnuo kotur u džep. Dohvatio
je zavežljaj. Podigao ga je na ogradu (leđa su vrištala; nedelju dana će plaćati
za ovu noć). Pustio ga je da padne. Trgao se kad je čuo mukli udarac.
BD4Y
balkandownload.org

Prebacio je nogu preko ograde. Uhvatio se za dva ukrasna šiljka i

prebacio drugu nogu. Kliznuo je dole. Zario se nožnim prstima u zemlju ispod
ograde. Pao je na tle.
Našao se u podnožju brdašca. Počeo je da pipa po travi. Odmah je
pronašao ašov. Drveće je prigušivalo sjaj uličnih svetiljki, ali se nešto
svetlosti odrazilo na oštrici. Zabrinuo se kad nije našao baterijsku lampu.
Pitao se koliko daleko je mogla da se otkotrlja po travi? Spustio se na ruke i
kolena. Pipao je po gustoj travi. Dah i otkucaji srca tutnjali su mu u ušima.
Konačno je spazio sićušnu crnu senku nekih metar i po od mesta na kojem
je pretpostavio da će biti. Konture su je odavale, kao što su odavale veštačko
brdo, masku prebačenu preko grobljanske kripte. Podigao ju je, pokrio sočivo
platnom i pritisnuo malo gumeno ispupčenje iznad prekidača. Nakratko je
osvetlio dlan. Ugasio je baterijsku lampu. Radila je.
Džepnim nožem oslobodio je pijuk od šatorskog platna. Odvukao je alatke
po travi do drvoreda. Stao je iza najvećeg i pogledao na obe strane
Mejsonove. Bila je pusta. Video je samo jedno svetio u čitavoj ulici -
žutozlatni pravougaonik na spratu. Ukazivalo je na osobu koja pati od
nesanice, ili invalida.
Zakoračio je na pločnik. Kretao se brzo, ali nije trčao. Pod svetlošću
ulične rasvete osećao se vrlo ranjivo posle boravka u grobljanskoj tami.
Stajao je nekoliko metara od drugog po veličini bangorskog groblja, s
pijukom, ašovom i baterijskom lampom u ruci. Ako ga neko bude video, očas
posla povezaće stvari i spoznati njegove namere.
Žurno je prešao ulicu, lupkajući petama. Njegova honda bila je na samo
pedeset metara niz ulicu. Luisu se činilo da ga od nje deli osam kilometara.
Obilno se znojio hodajući po njoj. Pažljivo je osluškivao. Strahovao je od
zvuka automobila u pokretu, koraka koji nisu njegovi i škripe prozora koji se
diže.
Stigao je do honde i naslonio pijuk i ašov na nju. Tražio je ključeve. Nije
mogao da ih nađe, ni u jednom džepu. Sveži znoj mu je izbio po licu. Srce mu
je zatutnjalo. Stisnuo je zube zbog panike koja je nastojala da se oslobodi.
Izgubio ih je, najverovatnije kad se pustio s grane, udario u spomenik
kolenom i prevrnuo. Sad leže negde u travi. Kako će ih naći kad je jedva
pronašao baterijsku lampu? Gotovo je. Trunčica loše sreće bila je dovoljna
da sve upropasti.
Čekaj, čekaj makar jedan bogom prokleti minut. Ponovo pretresi
BD4Y
balkandownload.org

džepove. Evo sitnine - ako ona nije ispala, nisu ni ključevi.

Ovog puta je sporije pretražio džepove. Izvrnuo ih je kad je izvadio
sitninu.
Nema ključeva.
Naslonio se na automobil. Razmišljao je o sledećem koraku. Moraće da
se uspentra natrag. Ostaviće sina ovde, uzeti baterijsku lampu i uspentrati se
preko ograde. Provešće ostatak noći u bezuspešnom lovu na…
Svetlost je iznenada blesnula u njegovom umornom umu.
Sagnuo se i zagledao u unutrašnjost automobila. Ključevi su visili iz
brave.
Ispustio je mukli uzdah. Otrčao je do vozačkog sedišta. Otvorio je vrata i
izvadio ključeve. U umu je čuo zapovednički glas kisele očinske figure Karla
Maldena, s krompirastim nosom i arhaičnim šeširom savitljivog oboda:
Zaključaj automobil. Ponesi ključeve. Ne pomaži dobrom dečaku da postane
loš.
Prišao je zadnjem delu automobila i otvorio zadnja vrata. Stavio je pijuk,
ašov i baterijsku lampu u prtljažnik. Zalupio je zadnja vrata. Odmakao je
sedam-osam metara niz pločnik kad se setio ključeva. Ovog puta ih je ostavio
da vise u bravi prtljažnika.
Budalo, prekorio je sebe. Bolje ti je da sve zaboraviš, kad si toliko glup!
Vratio se i uzeo ključeve.

***

Podigao je Gejdža u naručje i stigao do Mejsonove baš kad je pas negde

zalajao. Ne - nije samo zalajao. Počeo je da zavija. Ispunio je ulicu gromkim
zavijanjem. Auuuu! Auuuu!
Stao je iza drveta. Razmišljao je o onom što bi se moglo dogoditi i o
onom što bi mogao učiniti. Očekivao je da svetla u kućama počnu da se pale.
Samo jedno svetio se upalilo, na kući preko puta drveta u čijim senkama
se krio. Promukli glas je povikao: “Umukni, Frede!“
Auuu! - odgovorio je Fred.
“Ućutkaj ga, Skenlone, ili ću pozvati policiju!“, prodrao se neko s Luisove
strane ulice. Luis je poskočio. Shvatio je krhkost iluzije o praznini i pustoši.
Bio je okružen ljudima, stotinama očiju. Pas je kidisao na san, njegovog
jedinog saveznika. Proklet da si, Frede! - pomislio je. Proklet da si!

BD4Y
balkandownload.org

Fred je započeo novu ariju. Nastavio je sa Auuuu, ali ovog puta nije
stigao do kraja deonice. Presekao ga je udarac, praćen bolnim kevtanjem.
Tišina je zavladala posle zatvaranja vrata. Svetlost na Fredovoj kući
ubrzo se ugasila.
Luis je osećao snažnu potrebu da ostane u senkama, da čeka. Najbolje je
da pričeka da se prašina slegne. A opet, imao je sve manje vremena.
Prešao je ulicu sa zavežljajem i krenuo prema hondi. Nikog nije video. I
Fred je mirovao. Stiskao je zavežljaj jednom rukom. Pronašao je ključeve i
otvorio prtljažnik.
Gejdž nije mogao da stane u njega.
Pokušao je da spakuje svežanj vertikalno, horizontalno, dijagonalno.
Prtljažnik honde bio je premali. Mogao se saviti i polomiti - Gejdžu ne bi
smetalo - ali nije mogao da se odluči na tako nešto.
Idemo, idemo, idemo, gubimo se odavde, ne izazivaj sreću.
I dalje je stajao na istom mestu sa zavežljajem u kom je bio sinovljev leš.
Čuo je zvuk automobila. Približavao se. Odneo je zavežljaj do suvozačevih
vrata. Otvorio ih je i spustio zavežljaj na sedište.
Zatvorio je vrata, optrčao hondu i zalupio vrata prtljažnika. Automobil je
samo proleteo kroz raskrsnicu. Luis je čuo podvriskivanje i pijane glasove.
Seo je za volan. Posegnuo je za dugmetom za aktiviranje farova, kad ga je
ošinula stravična misao. Šta ako je Gejdž okrenut unazad, ako sedi s kolenom
i kukom svinutim na pogrešan način, ako upalim očima gleda u zadnje staklo,
umesto kroz šoferku?
To nije važno, odvratio je njegov um, s besom rođenim iz iscrpljenosti.
Kada ćeš ukapirati? To nije važno!
Ali jeste, važno je. To je Gejdž, a ne neka gomila peškira!
Pružio je ruku. Nežno je opipavao platno, tragajući za konturama tela.
Ličio je na slepca koji pokušava da odredi s kakvim predmetom ima posla.
Konačno je napipao ispupčenje koje nije moglo biti ništa drugo do Gejdžov
nos - gledao je na pravu stranu.
Tek tad je ubacio menjač u brzinu i započeo dvadesetpetominutnu vožnju
do Ladloua.

BD4Y
balkandownload.org

52

Telefon Džada Krandala zazvonio je u jedan ujutro. Vrisak u praznoj kući

prenuo ga je iz sna. Zadremao je i usnio. U snu je ponovo imao dvadeset tri
godine. Sedeo je na klupi u radionici za opravku lokomotiva s Džordžom
Čejpinom i Reneom Mošom. Boca viskija je išla iz ruke u ruku. To je bio
zaplenjeni viski iz domaće radinosti s poreskim pečatom. Severoistočni vetar
zavijao je po svetu, utišavajući sve što se kretalo, uključujući i vozni park B i
A železnice. Sedeli su i pili oko trbušaste peći. Posmatrali su kako se crveni
žar uglja koleba i menja iza mutnog vatrostalnog stakla, bacajući dijamantske
senke plamenova po podu. Pripovedali su priče koje je svaki od njih
godinama čuvao u sebi, kao bezvredno blago koje dečaci skrivaju ispod
kreveta. Čuvali su te priče za noć poput ove. Bile su baš kao sjaj trbušaste
pećnice, tamne, s nešto crvenog žara u središtu i vetrom koji ih je obavijao.
Imao je dvadeset tri godine. Norma je bila veoma živa (iako već u krevetu,
nije sumnjao u to; nije ga očekivala ove burne noći), a Rene Mišo je pričao
priču o jevrejskom trgovcu pokućaru u Baksportu koji je…
Telefon je baš u tom času zazvonio. Džad se trgao u stolici i osetio bol u
ukočenom vratu. Gorka težina popala je po njemu kao kamen. U njoj je
prepoznao sve godine između dvadeset i osamdeset treće. Svih šezdeset se
odjedanput sručilo na njega. Sledeća misao je bila: Spavao si, momčino. Tako
se ne radi na ovoj železnici… ne večeras.
Ustao je. Uspravio se da bi se rešio ukočenosti, koja se nastanila i u
leđima. Prišao je telefonu.
To je bila Rejčel.
“Džade? Da li je dolazio kući?“
“Nije. Gde si? Rekao bih da si bliže.“
“Približavam se.“ Zvučala je nekako bliže, ali se čulo i brujanje dalekih
žica. To je bio zvuk vetra, negde između ovog mesta i onog na kom je bila.
Vetar se večeras razmahao. Taj zvuk je Džada uvek nagonio na pomisao o
mrtvim glasovima, koji pevaju u horu, ali za nijansu predaleko da bi se išta
razabralo. “Nalazim se na parkiralištu kod Biderforda, na mejnskom auto-
putu.“
“U Bidefordu si!“
“Nisam mogla da ostanem u Čikagu. Spopalo me je… ono što je spopalo
BD4Y
balkandownload.org

Eli prešlo je na mene. I ti to osečaš. U tvom glasu je.“

“Jašta je.“ Izvadio je česterfild iz paklice. Stavio ga je u ugao usana.
Upalio je drvenu šibicu. Gledao je kako plamti u drhtavoj ruci. Ruke mu nisu
drhtale - ne pre početka ove noćne more. Osluškivao je nalete zlokobnog
vetra. Drmusao je kuću.
Moć narasta. Osećam je.
Osećao je i zgusnuti užas u starim kostima. Tanušan je i lomljiv, kao,
duvano staklo.
“Reci mi šta se dešava, molim te, Džade!“
Imala je pravo - i potrebu da zna. Reći će joj. Na kraju će joj izložiti
čitavu priču. Pokazaće joj lanac iskovan beočug po beočug. Normin srčani
napad, pogibija mačka na drumu, Luisovo pitanje - da li je iko sahranio
čoveka tamo gore? - Gejdžova smrt… i bog sveti zna kakav je beočug Luis
sada kovao. Reći će joj, ali ne preko telefona.
“Rejčel, zašto si na auto-putu umesto u avionu?“
Objasnila mu je kako je promašila let za Boston. “Iznajmila sam
automobil, ali ne napredujem planiranom brzinom. Malo sam se izgubila na
putu od aerodroma do auto-puta. Tek što sam stigla u Mejn. Mislim da neću
stići pre zore. Ali, Džade… molim te. Molim te, reci mi šta se dešava. Toliko
se bojim, a ne znam zašto.“
“Rejčel, slušaj me. Dovezi se do Portlanda i prilezi, da li si me čula?
Uzmi sobu u motelu i…“
“Džade, ne mogu…“
“… i naspavaj se. Ne boj se. Večeras se ovde nešto dešava ili ne dešava.
Ako se nešto dešava - ako se dešava ono što ja mislim da se dešava - veruj mi
da ne bi želela da budeš ovde. Mislim da mogu da se pobrinem za to. Bilo bi
mi bolje da mogu, zato što sam ja kriv zbog onog što se događa. Ako se ništa
ne dešava, stići ćeš ovog popodneva. To će biti sasvim u redu. Pretpostavljam
da će Luisu biti veoma drago da te vidi.“
“Nisam mogla da spavam, Džade.“
“Znam“, rekao je. Razmišljao je kako je verovao u istu stvar - dođavola,
Petar je verovatno verovao u istu stvar one noći kad je Isus uhapšen. Zaspao
je na straži. “Znam da možeš, Rejčel. Ako zadremaš za volanom prokletog
iznajmljenog automobila, sletećeš s puta i poginuti. Šta će se tada desiti s
Luisom? A s Eli?“
“Reci mi šta se dešava! Možda ću poslušati tvoj savet ako mi kažeš. Ali
BD4Y
balkandownload.org

moram da znam šta se dešava!“

“Hoću da dođeš pravo kod mene kad dođeš u Ladlou. Ne idi u svoju kuću.
Prvo dođi kod mene. Reći ću ti sve što znam. Motrim na Luisov nailazak.“
“Reci mir, ponovila je.
“Ne, gospoja. Ne preko telefona. Neću. Ne mogu. Produži do Portlanda i
prilezi.“
Usledila je duga pauza ispunjena razmišljanjem.
“U redu“, konačno je rekla. “Možda imaš pravo. Džade, reci mi samo
jedno. Reci mi koliko je loše.“
“Mogu da izađem na kraj s tim“, pribrano će Džad. “Situacija se neće
pogoršavati.“
Automobilski farovi blesnuli su na drumu. Vozilo se sporo kretalo. Džad
je ustao i seo kad je vozilo ubrzalo pored kuće Kridovih i nestalo s vidika.
“Dobro“, rekla je. “Pretpostavljam da je tako najbolje. Pomisao na
nastavak puta pritiskala me je kao vodenički kamen.“
“Pusti da se kamen otkotrlja, draga moja“, reče Džad. “Molim te. Sačuvaj
snagu za sutra. Ovde će sve biti kako treba.“
“Obećavaš li da ćeš mi ispričati čitavu priču?“
“Da. Ispričaću ti sve, uz poneko pivo.“
“U tom slučaju, doviđenja“, reče Rejčel.
Džad je prekinuo vezu pre nego što je stigla da nastavi.

***

Mislio je da ima kofeinske pilule u ormariću s lekovima, ali nije mogao da ih

nađe. Vratio je preostala piva u frižider - ne bez žaljenja - i skuvao šolju crne
kafe. Odneo ju je do panoramskog prozora i ponovo seo. Pijuckao je i
osmatrao.
Kafa - i razgovor s Rejčel - držali su ga budnim sledećih četrdeset pet
minuta. Nakon toga je glava ponovo počela da mu pada na grudi.
Nema spavanja na straži, starče. Navalio si nevolju na vrat. Nešto si
kupio, sad moraš i da ga platiš. Zbog toga nema spavanja na straži.
Upalio je novu cigaretu. Duboko je udahnuo. Zakašljao se staračkim
oštrim kašljem. Spustio je cigaretu na pepeljaru i protrljao oči obema rukama.
Kamion desetotočkaš projurio je pored kuće. Sekao je put kroz vetrovitu i
nemirnu noć.

BD4Y
balkandownload.org

Ponovo je dozvolio sebi da zadrema. Prenuo se iz sna i žustro ošamario

sebe forhendom i bekhendom. Zazvonilo mu je u ušima. Novi užas mu je
osvanuo u srcu, kao šunjanju vesti uljez koji je provalio na tajno mesto.
Uspavljuje me… hipnotiše me… nešto mi radi. Ne želi da budem budan,
zato što će se uskoro vratiti. Tako je, osećam to. Hoće da me ukloni sputa.
“E nećeš!“ rekao je srditim glasom. “Nema šanse! Da li me čuješ? Staviću
tačku na ovo. Ovo je otišlo predaleko.“
Vetar je zavijao oko streha. Lišće na drveću preko puta hipnotički je
drhtalo. Njegov um se vratio na onu noć oko trbušaste peći u radionici za
popravku lokomotiva, koja je stajala tamo gde je sad prodavnica nameštaja u
Brueru. Džordž, Rene Mišo i on razgovarali su čitavu noć. Samo je on
pretekao. Renea su jedne olujne noći marta 1939. godine zdrobila dva teretna
vagona. Džordž Čejpin je umro prošle godine od srčanog udara. Samo je on
ostao od tolikih ljudi. Starcima je suđeno da oglupave. Ponekad se glupost
maskira kao ljubaznost, a ponekad kao ponos - potreba da se kažu stare tajne,
da se nešto prenese, da se prespe iz stare u novu čašu.
Tako je Jevrejin pokućar došao i rekao: “Imam nešto što dosad niste
videli. Ove razglednice izgledaju ko ženske u kupaćim kostimima, dok ih ne
istrljate mokrom tkaninom, a onda…“
Džadu je pala glava. Brada mu se polako i nežno oslonila na grudi.
“… ondak bidnu gole ko od majke rođene! Kad se osuše, odeća se vrati!
I to nije sve!Imam…“
Rene je pričao ovu priču u radionici za popravku lokomotiva. Nagnuo se
napred, osmehujući se. Džad je držao bocu - osećao je bocu. Ruka mu se
sklopila oko nje u vazduhu.
Pepeo na kraju cigarete u pepeljari bivao je sve duži. Konačno je pao u
pepeljaru i izgoreo. Ocrtao je nešto slično runi.
Džad je spavao.
Kad su farovi blesnuli i kad je Luis četrdeset minuta kasnije skrenuo
hondom na prilazni put i uvezao kola u garažu, Džad ga nije čuo. Nije se ni
mrdnuo ni probudio, baš kao što se Petar nije probudio kad su rimski vojnici
došli da uhapse skitnicu Isusa.

BD4Y
balkandownload.org

53

Luis je pronašao lepljivu traku u kuhinjskoj fioci. U uglu garaže, pored

zimskih guma, bio je namotaj užeta. Trakom je vezao pijuk i ašov u
jedinstveni zavežljaj. Konopcem je napravio grubi oprtač.
Alat u oprtaču. Gejdž u naručju.
Prebacio je oprtač preko leđa i otvorio suvozačeva vrata honde. Izvukao
je zavežljaj. Gejdž je bio mnogo teži od Čerča. Verovatno će na kraju puzeći
izneti dečaka do mikmačkog groblja. Tamo gore čekalo ga je i kopanje groba
u onoj kamenitoj, nepopustljivoj zemlji.
Pa, uspeće. Nekako.
Luis Krid zastao je na izlazu garaže da bi ugasio svetlost laktom. Neko
vreme stajao je tamo gde asfalt ustupa mesto travi. Gledao je stazu koja je
vodila do Groblja kućnih ljubimaca. Dobro ju je video, uprkos tami. Kao da
je sijala nekim sjajem.
Vetar mu je prolazio prstima kroz kosu. Načas ga je obuzeo stari,
detinjasti strah od mraka. Osetio se slabim, malim i užasnutim. Da li će zaista
zakoračiti u šumu s lešom u naručju, da li će proći ispod drveća gde vetar
hodi, iz tame u tamu? Iako će ovog puta biti sam?
Ne razmišljaj. Samo učini to.
Krenuo je.

***

Udovi su mu drhtali od iscrpljenosti kad je dvadeset minuta kasnije stigao do

Groblja kućnih ljubimaca. Pao je sa šatorskim krilom na kolenima. Stenjao je
od napora. Odmorio se dvadesetak minuta. Zamalo što nije zaspao. Više se
nije plašio. Izgleda da je iscrpljenost odagnala strah.
Konačno je ustao. Nije verovao da može da se uspentra uz gomilu
oborenih stabala. Samo je znao da mora pokušati. Činilo mu se da zavežljaj u
njegovim rukama teži stotinu, umesto dvadeset kilograma.
Desilo se isto što i pre. Sve je ličilo na dobro zapamćeni san. Ne, nije ga
se sećao, ponovo ga je proživljavao. Neobični osećaj ponovo je prostrujao
kroz njega, kad je spustio nogu na prvo mrtvo stablo. Nešto što se graničilo s
likovanjem. Umor ga nije napustio, ali je postao podnošljiviji - nebitan.

BD4Y
balkandownload.org

Samo me sledi. Sledi me i ne gledaj dole, Luise. Ne oklevaj i ne gledaj

dole. Znam put, ali ga moramo preći brzo i sigurno.
Brzo i sigurno, da - kao što je Džad izvadio žaoku.
Znam put.
Postoji samo jedan put, pomislio je Luis. Otvara se ih se ne otvara.
Jednom je probao da se sam popenje preko gomile oborenih stabala, ali nije
mogao. Ovog puta se popeo brzo i sigurno, kao što je uradio u noći u kojoj mu
je Džad pokazao put.
Gore i gore, bez gledanja dole, sa sinovljevim telom uvijenim u šatorsko
krilo u naručju. Gore, gde vetar se vetar probija iz tajnih tunela i odaja i struji
kroz njegovu kosu. Podizao ju je i razdvajao.
Načas je zastao na vrhu. Brzo se spustio, kao da silazi stepenicama. Pijuk
i ašov tupo su mu zveckali na leđima. Posle nepunog minuta stajao je na
mekoj, iglicama pokrivenoj zemlji staze. Gomila mrtvih stabala nadnosila se
nad njim. Bila je viša od grobljanske ograde.
Nastavio je stazom sa sinom. Slušao je jecaje vetra u drveću, ne osećajući
nikakav užas. Noćni posao biće uskoro gotov.

BD4Y
balkandownload.org

54

Rejčel Krid prošla je pored znaka s natpisom IZLAZ 8 - VOZITE DESNO ZA

PORTLAND - VESTBRUK. Uključila je pokazivač pravca i upravila
iznajmljeni auto ka izlazu s auto-puta. Videla je zeleni znak Holidej Ina na
noćnom nebu. Krevet, san, kraj neprekidne, razorne, zagonetne napetosti. To
bi bio kraj - bar za neko vreme - žalosnoj praznini nastaloj posle odlaska
deteta. Ovaj bol je podsećao na vađenje velikog zuba. Isprva osećate
obamrlost ispod koje bol palaca kao mačji rep i vreba svoj trenutak. Blagi
bože, neće vas razočarati kad lek izvetri.
Rekao je da je poslat da upozori… ali da ne može da se mesa. Rekao je
da je blizak tati zato što su bili zajedno kad mu se duša rastavljala od tela.
Džad nešto zna, ali neće da kaže. Nešto se dešava, nešto. Ali šta?
Samoubistvo? Da li planira samoubistvo? To ne liči na Luisa. Ne mogu
da poverujem u to. Lagao je. Videla je to u njegovim očima… kakvo sranje,
bilo je ispisano preko čitavog lica, kao da je hteo da to vidim i da ga
sprečim… zato što se deo njega plašio, veoma se plašio.
Plašio se? Luis se nikada ne plaši!
Naglo je cimnula volan iznajmljenog automobila ulevo. Gume su vrisnule.
Mali auto je hitro poslušao komandu. Na trenutak je pomislila da će se
prevrnuti, ali nije. Ponovo je vozila ka severu. Izlaz 8 s obećavajućim znakom
Holidej Ina ostao je za njom. Novi znak pojavio se na vidiku. Specijalna boja
jezivo je treptaj SLEDEĆI IZLAZ 2 - KAMBERLAND - KAMBERLAND
CENTAR - SALEMOVO - FALMUT - GORNJI FALMUT. Salemovo,
pomislila je, kako čudno ime. Zbog nečeg ne zvuči prijatno… Svratite i
prespavajte u Salemovu.
Večeras neće spavati. Oglušiće se o Džadov savet. Voziće do krajnjeg
odredišta. Džad zna šta ne valja. Dao joj je reč da će to sprečiti, ali čovek
gazi osamdeset treću. Nije prošlo ni tri meseca otkad je sahranio suprugu.
Nije mogla da se uzda u njega. Nije smela da dozvoli Luisu da je na onaj
način istera iz kuće. Gejdžova smrt joj je oslabila duh. Tu je bila i Eli s
bratovljevom fotografijom i napaćenim licem - licem deteta koje je preživelo
tornado ili iznenadno bombardovanje iz vedra neba. Bilo je trenutaka u
tamnim zakucima noći kad je poželela da zamrzi Luisa zbog bola koji je
porodio u njoj i zbog nepružanja preko potrebne utehe (ili zbog toga što joj
BD4Y
balkandownload.org

nije dozvolio da pruži utehu koju je želela da pruži), ali nije mogla. Previše
ga je volela. Lice mu je bilo tako bledo… tako brižno. balkandownload.org.
Igla brzinomera vrtela se oko devedeset kilometara na sat. Prelazila je
kilometar i po u minuti. Od Ladloua ju je delilo dva sata i petnaest minuta.
Možda će stići pre izlaska sunca.
Petljala je po radiju. Uključila ga je i pronašla rokenrol stanicu iz
Portlanda. Pojačala je i zapevala, da bi ostala budna. Stanica je posle pola
sata počela da se gubi. Vratila se na stanicu Ogasta. Spustila je prozor i
pustila nemirni noćni vazduh u automobil.
Pitala se da li će se noć ikada završiti.

BD4Y
balkandownload.org

55

Luis je nanovo otkrio svoj san. Nalazio se u njegovim kandžama. Stalno je

spuštao pogled, da bi se uverio da nosi leš u šatorskom platnu umesto zelene
kese za đubre. Ujutro, nakon što ga je Džad odveo gore s Čerčom, jedva se
sećao onog što je te večeri učinio - ali se sada setio kako su živopisna ta
osećanja bila, kako se svako od njegovih čula izoštrilo, kako su posezala,
dodirujući šumu kao da je živa i u telepatskoj vezi s njim.
Spuštao se stazom. Na nekim mestima bila je široka kao Petnaestica, dok
se na nekim toliko sužavala da je morao da napreduje postrance da se glava i
noge zavežljaja ne bi zaplele u žbunju. Staza je vijugala kroz visoke,
impresivne skupine drveća. Osećao je oštri miris borove smole i čuo krckanje
borovih iglica pod nogama. To je bio više osećaj nego zvuk.
Staza je počela postojanije i strmije da ponire. Nedugo potom zgazio je u
baricu i nešto žitko pod njom… živi pesak, ako se Džadu može verovati.
Spustio je pogled. Video je vodu ispod trske i ružnog žbunja, s tropski širokim
lišćem. Pomislio je da je svetlost one druge noći bila snažnija, električnija.
Sledeći deo je kao gomila oborenih stabala - moraš da hodaš mirno i
polako. Samo me sledi i ne gledaj dole.
Da, u redu je… onako uzgred, da li si ikad video ovakve biljke u Mejnu?
U Mejnu ili bilo gde drugde? Kakve su, za ime božje, ovo biljke?
Nije važno, Luise. Samo… napred.
Nastavio je da hoda. Posmatrao je vlažno močvarno šipražje dovoljno
dugo da vidi prvo busenje. Potom se zagledao ispred sebe. Noge su mu se
pomicale s jednog na drugi busen - vera je prihvatanje gravitacije kao
postulata, pomislio je. Tu lekciju nije naučio na teologiji ili filozofiji.
Srednjoškolski profesor fizike jednom ju je pomenuo pred kraj časa… Luis je
nikad nije zaboravio.
Prihvatao je činjenicu da je mikmačko groblje sposobno da oživljava
mrtve. Zakoračio je u Malu božju močvaru sa sinom u naručju, ne osvrćući se
za sobom. Močvara je bila bučnija no jesenas. Zrikavci su neprestano pevali
u trsci. Vrištavi hor je zvučao tuđinski i negostoljubivo. Poneka žaba oglasila
bi se razdražljivim kreketanjem. Posle dvadeset koraka u Maloj božjoj
močvari ugledao je kako nešto leti… verovatno slepi miš.
Površinska magla uskovitlala se oko njega. Prvo mu je pokrila cipele,
BD4Y
balkandownload.org

zatim cevanice, da bi ga na kraju obavila sjajnom belom kapsulom. Učinilo

mu se da je svetlost jača, da pulsira kao bilo neobičnog srca. Nikad ranije
nije osećao tako snažno prisustvo prirode. Moćna sila je nalikovala
opipljivom i verovatno razumnom… biću. Močvara je bila živa, ali se nije
oglašavala nikakvom muzikom. Da ga je neko zapitao, ne bi mogao da objasni
osećaj prirode i njene životnosti. Znao je da je bogata mogućnostima,
protkana iskonskom snagom i da ga nagoni da se oseća veoma sitnim i
smrtnim.
Čuo je zvuk koji je zapamtio od prošlog puta: piskavi vilenjački smeh koji
prerasta u jecaj. Zavladala je tišina. Onaj smeh ju je narušio. Ovog puta se
uspeo do manijakalnog vriska od kog je Luisu zastala krv u žilama. Magla je
sanjivo lebdela oko njega. Svetlost je izbledela, ostavljajući huk vetra koji je
čuo, ali ga nije osećao. Naravno da nije - ovo je bila neka geološka raselina.
Vetar bi iskidao maglu kad bi prodro ovamo… a Luis nije bio siguran da bi
želeo da vidi ono što bi se tada otkrilo njegovom pogledu.
Možda ćeš čuti zvuke slične glasovima. To su gnjurci dole na jugu, ka
Prospektu. Čudo jedno kako se zvuk pronosi.
“Gnjurci“, reče Luis. Jedva je prepoznao promukli, nekako odurni zvuk
svog glasa. Zvučao je veselo. Nek mu je bog u pomoći, uistinu je zvučao
veselo.
Nastavio je posle kraćeg oklevanja. Okliznuo se na sledećem busenu, kao
da je kažnjen zbog kratke pauze. Zamalo što nije ostao bez cipele. Jedva ju je
iščupao iz plitke vode i dubokog gliba.
Glas - ako je to uopšte bio - vratio se. Ovog puta se čuo s leve strane.
Trenutak kasnije razlegao se iza njega… tik iza njega. Plašio se da će, ako se
okrene, ugledati krvlju obliveno stvorenje na manje od trideset centimetara od
svojih leđa, ogoljenih zuba i blistavog pogleda… ali ovog puta nije usporio.
Hodao je, gledajući pravo ispred sebe.
Svetlost se naglo povukla iz magle. Luis je shvatio da u vazduhu iznad
njega lebdi lice. Cerilo se i brbljalo. Imalo je upale, blistave žućkastosive oči
uperene nagore, kao na klasičnoj kineskoj slici. Imalo je i zgrčene, oborene
usne. Donja je bila naopako izvrnuta. Otkrivala je zube s crnkastosmeđim
mrljama, istrošene do desni. Luis se najviše začudio ušima, koje nisu bile uši,
već svijeni rogovi… nisu ličili na đavolje, već na ovnujske.
Odvratna lebdeća glava je govorila - smejala se. Usne su joj se micale,
iako se nadole iskrivljena donja usna nikako nije vraćala u prirodni položaj.
BD4Y
balkandownload.org

Crnilo je pulsiralo njenim venama. Raširila je nozdrve, kao da ih puni dahom

i životom, i izbacila paru.
Lebdeća glava izbacila je jezik kad se Luis približio. Bio je dug, šiljat,
prljavožut i pokriven krljuštima. Jedna od njih se podigla pred Luisovim
očima kao poklopac na zemunici. Beli crv je izmileo ispod nje. Vrh jezika je
lenjo palacao u vazduhu negde ispod mesta na kom je trebalo da bude
Adamova jabučica… stvorenje se smejalo.
Prigrlio je Gejdža čvršće uza sebe, kao da želi da ga zaštiti. Noge su
počele da mu se klizaju po busenju.
Možda ćeš videti vatru Svetog Elma, ono što mornari zovu varljivim
svetlima. Ponekad pravi čudne oblike, iza kojih nema ničega. Samo skreni
pogled ako te neki od njih uznemiri…
Džadov glas mu je dao malo preko potrebne odlučnosti. Nastavio je put.
Isprva se teturao, ali je uspostavio ravnotežu. Nije skrenuo pogled, ali je
primetio da lice - ako je to bilo, nije samo tvorevina magle i njegovog uma -
uspeva da ostane na istoj razdaljini od njega. Nekoliko sekundi ih minuta
kasnije rastvorilo se u lutajućoj magli.
To nije bila vatra Svetog Elma.
Ne, naravno da nije bila. Mesto je bilo puno duhova. Ključalo je od njih.
Mogli ste se obazreti oko sebe i videti nešto od čega se može poludeti. Neće
razmišljati o tome. Nema potrebe da razmišlja o tome. Nema potrebe…
Nešto se približavalo.
Stao je da bi oslušnuo… neumitni, sve bliži zvuk. Razjapio je usta. Svi
mišići koji drže vilicu zatvorenom istovremeno su odustali od tog posla.
Nikad nije čuo takav zvuk. Bio je živ i velik. Grane su pucale u blizini, u
sve većoj blizini. Slušao je lomljenje šipražja, skršenog nezamislivim
nogama. Kašasto tle je počelo da mu se trese pod nogama. Postao je svestan
svog jecanja.
(O moj bože, o dragi bože, šta mi se to primiče kroz maglu?)
Opet je prigrlio Gejdža na grudi. Primetio je da su se zrikavci i žabe
ućutali i da je vlažni i lepljivi vazduh zasmrdeo na toplu pokvarenu svinjetinu.
Šta god da je bilo, bilo je ogromno.
Luisovo začuđeno i užasnuto lice pomerilo se nagore. Podiglo se uvis kao
da sledi putanju ispaljene rakete. Stvorenje je tutnjalo ka njemu. Čuo je kako
drvo - ne grana, već čitavo stablo - pada negde u blizini.
Video je nešto.
BD4Y
balkandownload.org

U magli se na trenutak pojavila siva mrlja. Razliveni neodređeni oblik bio

je viši od dvadeset metara. Nije to bila sen, duh lišen tvari. Osećao je kako
potiskuje vazduh pri prolasku. Razabirao je tresak mamutskih nogu i
šljapkanje blata pod njima.
Na trenutak je poverovao da je video sićušne žutonarandžaste iskre iznad
sebe. Te iskre mogle su biti oči.
Zvuk je počeo da slabi. Jedan zrikavac se oklevajući oglasio, kad se zvuk
udaljio. Odgovorio mu je drugi. Treći se pridružio razgovoru, četvrti je
započeo sesiju, a peti i šesti konvenciju. Zvuci stvorenja (sporog ali ne
trapavog; to je možda bilo najgore od svega, osećaj svrhovitog kretanja)
udaljavali su se prema severu. Zvuk je bledeo i iščezavao, dok nije sasvim
nestao.
Luis je nastavio put. Ramena i leđa preobrazili su mu se u izvor
neprekidnog bola. Od vrata do zglobova nosio je donji veš satkan od znoja.
Prvi komarči su ga otkrili. Bili su veoma gladni.
Vendigo, blagi bože, to je bio vendigo - stvorenje koje se muva po
severnim prostranstvima, čiji dodir te može preobraziti u kanibala. Video
sam ga. Vendigo je upravo prošao na šezdeset metara od mene.
Govorio je sebi da ne bude smešan, da bude kao Džad i da ne misli o
onom što se može videti ili čuti iza Groblja kućnih ljubimaca. Pripisaće to
gnjurcima, vatri Svetog Elma ili rezervnim udaračima njujorških Jenkija na
zagrevanju, svemu izuzev stvorenjima koja skaču, puze, vijugaju i gmižu po
svetu između svetova. Nek bude Boga, nek bude nedelje ujutru, nek bude
osmehnutog episkopalnog sveštenika u bleštavobeloj odori… ali nek ne bude
ovih tamnih obličja što puze na mračnoj strani vaseljene.
Nastavio je put sa sinom. Osetio je sve čvršće tle pod nogama. Nekoliko
trenutaka kasnije naišao je na palo drvo. Njegova krošnja bila je vidljiva u
sve ređoj magli. Ličilo je na nemarno ispuštenu sivozelenu pajalicu džinovske
kućne pomoćnice.
Stablo je bilo slomljeno, iskidano. To se nedavno desilo. Žućkastobeli
biljni sok još je bio topao kad ga je Luis dodirnuo, dok se peo preko njega…
s druge strane stabla je bio monstruozni otisak. Bio je tako dubok da je morao
da se popne na stazu. Nije smeo da veruje da je to otisak, iako su kleka i
lovor bili sabijeni u tle. Mogao je da se osvrne za sobom i pogleda kako
izgleda, kad se ispeo iz njega, ali nije to učinio. Nastavio je put. Koža mu je
bila hladna, usta vrela i suva, a srce usplahireno.
BD4Y
balkandownload.org

Blato je ubrzo prestalo da mu šljapka pod nogama. Nedugo potom osetio

je blagi miris borovih iglica. Osetio je kamenje pod nogama. Stigao je
nadomak cilja.
Tle je počelo brže da se uzdiže. Bol mu je sevnuo u cevanici posle udarca
o kamen. Ali to nije bio običan kamen. Nespretno je pružio ruku (obamrli
lakat je načas vrisnuo), da bi ga dotakao.
Stepenice, usečene u stenu. Samo me sledi. Stigli smo kad se popnemo
na vrh.
Počeo je da se penje. Polet se vratio. Ponovo je naterao iscrpljenost na
uzmak… bar donekle. Misli su mu lutale, dok se uspinjao ka hladnoći, dok se
peo natrag u nepresušnu reku vetra, koji je u međuvremenu ojačao. Gužvao mu
je odeću i zatezao šatorsko krilo umotano oko Gejdža. Lepetalo je i pucalo
kao raspeto jedro.
U jednom trenutku zabacio je glavu i pogledao u luđački zvezdani tepih.
Nije prepoznao nijedno sazvežđe. Zabrinuto je okrenuo glavu. Pored njega je
bio kameni zid. Nije bio gladak, već iskrzan, ispucao i trošan. Učinilo mu se
da raspoznaje oblik čamca, i jazavca, a na jednom mestu i namrštenog muškog
lica. Samo su stepenice usečene u steni bile glatke.
Stigao je do vrha i stao pognute glave. Ljuljao se, udisao i izdisao vazduh
iz pluća sličnih probušenim mešinama. Disao je kao da mu veliki iver viri iz
slabina.
Vetar mu je jurio kroz kosu kao plesač. Urlao mu je u ušima kao
razgoropađeni zmaj.
Svetlost je večeras bila snažnija. Da li je prošli put bilo oblačno, ili nije
obraćao pažnju na nju? To sad nije bilo važno. Mogao je da vidi okolni
prostor, što je pokrenulo novi talas jeze niz njegova leđa.
Uočio je sličnost s Grobljem kućnih ljubimaca.
Znao si to, prišapnuo mu je njegov um dok je posmatrao gomile stenja,
nekadašnje kupaste kamene humke. Znao si to, ili je trebalo da znaš da nisu
u pitanju koncentrični krugovi, već spirala.
Da. Ovde na vrhu kamenog stola bila je gigantska spirala, licem okrenuta
hladnim zvezdama i mračnim prostranstvima između njih. Načinili su je oni
koje bi starosedeoci zvali Razne Ruke. Luis je video da na kamenitoj zaravni
nema nijedne nedirnute kupaste humke. Svaku je rasturilo nešto što se vratilo
u život… i prokrčilo put napolje. Stenje se rasulo na takav način da se spirala
jasno videla.
BD4Y
balkandownload.org

Da lije iko ikada video ovo iz vazduha? Luis se nasumice šetao po

zaravni. Setio se pustinjskih crteža koje je neko indijansko pleme načinilo u
Južnoj Americi. Da li ga je iko video iz vazduha, i šta je pomislio ako jeste?
Kleknuo je i s uzdahom olakšanja spustio Gejdžovo telo na tle.
Njegova savest je konačno počela da se vraća. Džepnim nožem je
presekao lepljivu traku koja je držala alat na njegovim leđima. Pijuk i ašov
pali su na tle uz glasni zveket. Prevrnuo se i legao, raširenih nogu i ruku. Tupo
je zurio u zvezde.
Šta je bilo ono stvorenje u šumi? Luise, Luise, misliš li da išta dobro
može da se izrodi u završnici komada u kom se nešto takvo nalazi među
likovima?
Sad je prekasno za povlačenje. Znao je to.
Sem toga, ubeđivao je sebe, sve bi moglo imati srećan kraj. Nema dobiti
bez rizika, verovatno ni rizika bez ljubavi. Tu je i moja torba, ne ona u
prizemlju, već na visokoj polici u kupatilu, ona po koju sam poslao Džada
one noći kad je Norma doživela srčani udar. U njoj su špricevi i, ako se
nešto desi… nešto loše… niko ne mora da zna izuzev nas.
Luisove misli su se raspale u neartikulisanoj molitvi, a ruke su mu
posegnule za pijukom… počeo je da kopa, na kolenima. Pao bi na njegov kraj,
kao stari Rimljanin na svoj mač, kad god bi se pijuk zario u tle. Polako je
napredovao. Rukama je odvaljivao i vadio kamen iz tla. Većinu je odgurnuo u
stranu, zajedno sa sve većom gomilom zemlje. Neke je ostavljao pored sebe.
Za kupastu humku.

BD4Y
balkandownload.org

56

Rejčel se šamarala po licu, dok nije počelo da joj trne. I pored toga glava joj
je stremila ka grudima. Jednom se prenula iz sna (stigla je do Pitsfilda, imala
je čitav auto-put za sebe). U deliću sekunde učinilo joj se da desetak
srebrnkastih i nemilosrdnih očiju gledaju u nju, da trepću kao hladna alava
vatra.
Svela su se na male reflektore na ogradi auto-puta. Skrenula je sa
zaustavne trake.
Okrenula je volan ulevo. Gume su zacvilele. Učinilo joj se da je čula
slabo tokl Prednji desni branik možda je upravo poljubio ogradu. Srce joj je
poskočilo u grudima. Počelo je da lupa tako brzo da su joj tačkice izbile pred
očima. Širile su se i skupljale u skladu s ritmom srca. Pridremalo joj se
trenutak kasnije, uprkos zamalo izbegnutom udesu, strahu i Robertu Gordonu
koji je urlajući isporučivao “crveno usijanje“.
Javila joj se luda, paranoična misao. “Paranoična je, nego šta je“,
promrmljala je ispod rokenrola. Pokušala je da se nasmeje, ali nije mogla. Ne
baš. Misao je opstala. U očima noći delovala je sablasno uverljivo. Osećala
se kao lik iz crtaća koji trči unutar gigantske praćke, zatežući je. Sirotan se
sve teže kretao napred. Potencijalna energija praćke izjednačavala se s
energijom trkača… u šta je prešla inercija?… to je elementarna fizika… nešto
što je pokušavalo da je zadrži… drži se dalje od ovog… a telo koje teži
mirovanju… Gejdžovo telo, na primer… kad se jednom stavi u pokret.
Vrištanje guma ovog puta bilo je glasnije, a češanje o ogradu mnogo
oštrije. Čula je grebanje automobila o ogradu. Boja se oljuštila sve do
svetlucavog metala. Volan na trenutak nije odgovarao. Pritisnula je kočnice.
Ovog puta se uspavala, nije samo zadremala, već je zaspala u automobilu koji
se kretao devedeset kilometara na sat. Da nije bilo ograde… ili da je umesto
nje bio stub.
Stala je i postavila menjač u položaj za parkiranje. Zaplakala se u šake,
smetena i uplašena.
Nešto pokušava da me odvoji od njega.
Nastavila je da vozi kad je procenila da je uspostavila kontrolu nad
sobom. Činilo se da upravljački sistem malog vozila nije oštećen, ali će
kompanija za iznajmljivanje automobila imati niz ozbiljnih pitanja, kad im
BD4Y
balkandownload.org

sutra vrati automobil na bangorskom aerodromu.

Nije važno. Ići ću korak po korak. Moraću da sipam nešto kafe u sebe.
To je prva stvar koju ću učiniti.
Skrenula je na izlazu za Pitsfild. Posle kilometar i po ugledala je jarko
svetio reklame i čula režanje dizel-motora. Zaustavila se i sipala gorivo.
(“Neko te je pošteno ulubio sa strane“, rekao je pumpadžija gotovo
zadivljenim glasom.) Ušla je u restoran, koji se osećao na ulje, vulkanizirana
jaja… i, hvala bogu, na dobru jaku kafu.
Popila je tri šoljice, jednu za drugom. Progutala ju je kao crni i zašećereni
lek. Nekoliko kamiondžija sedelo je za šankom ili u separeima. Zadirkivali su
kelnerice, koje su u ove sitne sate pod fluorescentnim osvetljenjem bez
izuzetka izgledale kao umorne medicinske sestre pune loših vesti.
Platila je račun i izašla. Automobil nije hteo da upali. Posle okretanja
ključa nije se čulo ništa izuzev suvog škljocanja.
Mlako i nemoćno zalupala je pesnicama po volanu. Nešto je pokušavalo
da je zaustavi. Nije bilo razloga da potpuno nova kola crknu posle osam
hiljada pređenih kilometara. Ipak su crkla. Otkazala su. Zaglavila se u
Pitsfildu, osamdesetak kilometara od kuće.
Slušala je neumorno režanje kamiončina. Javila joj se zlobna pomisao da
je kamion koji je ubio njenog sina među njima… bila je sigurna u to… samo
što on nije režao, već se kikotao.
Oborila je glavu i zaplakala.

BD4Y
balkandownload.org

57

Luis se sapleo preko nečeg. Opružio se po tlu koliko je dug. Na trenutak je

pomislio da neće moći da se digne. Dizanje je jednostavno prevazilazilo
njegove trenutne mogućnosti. Ležaće ovde i slušati horove zrikavaca iz Male
božje močvare. Slušače i koncert modrica i bolova u svom telu. Ležaće dok
ne zaspi ili umre. Kladio bi se na ono poslednje.
Sećao se da je gurnuo zavežljaj u iskopanu rupu i da je golim rukama
nagurao najveći deo zemlje nazad u nju. Verovao je da se seća kako je
nagomilao kamenje povrh zatrpane rupe. Redao ga je od široke osnove ka
uskom vrhu.
Otad pa dosad sećao se malo toga. Očigledno je da se spustio niz
stepenice ili ne bi bio ovde, a to je… gde? Osvrnuo se oko sebe. Učinilo mu
se da prepoznaje gaj visokih starih borova nedaleko od gomile oborenog
drveća. Da li je uspeo da se vrati kroz Malu božju močvaru ne znajući za to?
Pretpostavljao je da je to moguće. Jedva.
Dovoljno sam odmakao. Ovde ću zaspati.
Lažno utešna misao digla ga je na noge i naterala da nastavi dalje. Ako
ostane ovde, ono stvorenje moglo bi ga naći… možda je u šumi, možda ga
traži.
Prešao je rukom preko lica. Iznenadio se kad je video krv… u jednom
trenutku je prokrvario iz nosa. “Ko ga jebe?“, promrmljao je promuklim
glasom. Slabašno je pipao oko sebe dok nije pronašao pijuk i ašov.
Deset minuta kasnije ugledao je gomilu oborenog drveća. Popeo se na nju.
Često se teturao, ali nije padao, dok nije došao nadomak tla. Spustio je
pogled na stopala. Jedna grana se odmah slomila (Ne gledaj dole, rekao je
Džad), druga se pokrenula. Zahvatala ga je po nozi. Postrance je tresnuo o
zemlju. Sav vazduh mu je u trenu napustio pluća.
Nek sam proklet ako ovo nije drugo groblje na kom sam večeras pao… i
nek sam proklet ako dva nisu dovoljna.
Ponovo je pipao okolo za pijukom i ašovom. Konačno ih je napipao. Na
trenutak je razgledao okolinu, vidljivu u svetlosti zvezda. Pored njega je bio
SMAKIJEV grob. Bio je poslušan, umorno je pomislio. Eno TRIKSI, UBI -
VENE NA AUTO-PUTU. Vetar je još jako duvao. Čuo je slabašno zveckanje
metala - verovatno nekadašnje konzerve koju je ožalošćeni vlasnik jedva
BD4Y
balkandownload.org

isekao očevim makazama za lim i izravnao čekićem, da bi je zakucao za štap.

Strah se povratio. Bio je previše umoran da ga oseti kao nešto više od mučnog
pulsiranja. Obavio je posao. Postojano zveckanje iz tame dozvalo ga je kući
delotvornije nego išta drugo.
Prošao je preko Groblja kućnih ljubimaca, pored natpisa MARTA, NAŠ
LJUBIMAC ZEČICA koja je UMRELA 1. MARTA 1965, i pored humke
GEN. PATONA. Prekoračio je preko nevešto izrezanog komada šperploče,
iznad poslednjeg počivališta POLINEZIJE. Zveckanje metala bilo je glasnije.
Zastao je i oborio pogled. Na vrhu blago naherene daske nabijene u zemlju
bio je limeni četvorougao. Luis je na svetlosti zvezda pročitao: RINGO, NAŠ
HRČAK, 1964-1965. Ispružio je ruku da bi vratio komad lima na mesto…
zastao je u mestu. Kosa mu se nakostrešila.
Nešto se micalo tamo pozadi. Nešto se micalo na drugoj strani gomile
mrtvog drveća.
Čuo je tajanstveni zvuk - jedva čujno krckanje borovih iglica, pucanje
suvih grančica i šušketanje šipražja. Svi ti zvuci behu gotovo nečujni zbog
hučanja vetra između borova.
“Gejdže?“, promuklo upita Luis.
Koža na temenu mu se zategla, a sve dlake nakostrešile kad je shvatio šta
radi -stoji u mraku i doziva mrtvog sina. Bespomoćno je drhtao. Nije mogao
da se smiri, kao da je oboleo od smrtonosne groznice.
“Gejdže?“
Zvukovi su utihnuli.
Ne još, prerano je. Ne pitaj me kako znam, ali znam. Gejdž nije tamo. To
je… nešto drugo.
Pomislio je na Eli koja mu govori: Rekao je “Lazare, ustaj“… zato što
bi svi na groblju ustali da nije pozvao Lazara po imenu.
Ponovo je začuo one zvuke s druge strane gomile mrtvog drveća. Na
drugoj strani prepreke. Vetar ih je skrivao, ali ne u potpunosti. Imao je utisak
da ga nešto slepo prati nekim drevnim instinktima. Njegov nepodnošljivo
nadraženi um prizivao je grozne i mučne slike: džinovsku krticu i velikog
slepog miša koji tetura po šipražju umesto da leti.
Luis je uzmakao unatraške s Groblja kućnih ljubimaca. Nije okretao leđa
gomili oborenih stabala - sablasnom sjaju, otvorenoj rani na tami - sve dok
nije dobro odmakao stazom. Ubrzao je hod. Pronašao dovoljno snage u sebi
da pretrči četiri stotine metara pre izlaska staze iz šume na polje iza njegove
BD4Y
balkandownload.org

kuće.

***

Odložio je pijuk i lopatu u garaži. Zastao je na početku prilaznog puta.

Pogledao je u pravcu iz kog je došao, a zatim prema nebu. Bilo je pola četiri
ujutru. Pretpostavljao je da zora ne može biti daleko. Svetlost je već prešla tri
četvrtine puta preko Atlantika. Noć se u Ladlouu još dobro držala. Vetar je
uporno duvao.
Ušao je u kuću. Stigao je do zadnjih vrata pipajući po zidu garaže.
Otključao ih je i prošao kroz kuhinju ne paleći svetlost. Zakoračio je u malo
kupatilo između kuhinje i trpezarije. Tek tu je upalio svetio. Prvo je video
Čerča, sklupčanog na vrhu vodokotlića. Posmatrao ga je onim mutnim
žutozelenim očima.
Čerč ga je samo posmatrao. Da, neko ga je ostavio napolju. On je to
učinio. Veoma jasno se sećao toga. Baš kao što se sećao da je promenio staklo
na prozoru u podrumu, da bi zatim rekao sebi da je problem rešen. Ali koga je
zavitlavao? Kad je Čerč hteo da uđe, ulazio je. Zato što je Čerč sad drugačiji.
Nije važno. Ništa nije bilo važno u ovom obamrlom i izmoždenom času.
Osećao se manje nego ljudski, kao jedan od glupih teturavih filmskih zombija
Džordža Romera ili kao begunac iz Eliotove poeme o šupljim ljudima.
Trebalo bi da budem par kandži, da jurim kroz Malu božju močvaru i gore
do mikmačkog groblja, pomislio je. Suvo se zakikotao.
“Maska puna slame, Čerč“, rekao je napuklim glasom. Otkopčavao je
košulju. “To sam ja. Bolje ti je da mi veruješ.“
Fina modrica narastala mu je na pola puta uz grudni koš. Kad je svukao
pantalone, video je da se koleno kojim je udario o nadgrobni kamen nadulo
kao balon. Već je bilo trule purpurnocrne boje. Pretpostavio je da će se zglob,
čim prestane da ga savija, ukočiti u bolnoj nepokretnosti, kao da je umočen u
cement. Slutio je da je ovo ozleda koje će u kišnim danima hteti da razgovara
s njim.
Pružio je ruku da pomiluje Čerča. Tragao je za nekom vrstom utehe.
Mačak je skočio s vodokotlića. Zateturao se na pijani i neobično nemačji
način i otišao na neko drugo mesto. Počastio je Luisa jednim bezvoljnim žutim
pogledom.
Pronašao je kremu protiv upale zglobova u ormariću s lekovima. Spustio

BD4Y
balkandownload.org

je klozetsku dasku. Seo je i namazao nešto kreme po povređenom kolenu.

Trapavim pokretima natrljao je nešto malo kreme po leđima.
Izašao je iz toaleta i ušao u dnevnu sobu. Uključio je svetio u hodniku i za
trenutak zastao u podnožju stepenica. Tupavo se osvrtao oko sebe. Sve je
izgledalo tako neobično! Ovde je stajao na Badnje veče kad je poklonio safir
supruzi. Nosio ga je u džepu. Eno stolice u kojoj je davao sve od sebe da
objasni smrt svojoj ćerki nakon fatalnog srčanog napada Norme Krandal.
Iznosio je činjenice koje će nedugo potom odbaciti kao neprihvatljive.
Božična jelka stajala je u onom uglu, Elina kolažna ćurka - koja ga je
podsećala na neku vrstu futurističke vrane - bila je prilepljena za onaj prozor.
Čitava soba je mnogo ranije bila prazna, izuzev kutija punih porodičnih stvari
i nameštaja prevezenog preko pola zemlje sa Srednjeg zapada. Sećao se kako
je mislio da njihove tako spakovane stvari izgledaju beznačajno - kao niski
grudobran između porodice i hladnoće spoljnog sveta, u kom su njihova imena
i običaji bili nepoznati.
Koliko neobično je sve to izgledalo… i koliko je želeo da nikad nije čuo
za Univerzitet Mejn, Ladlou, Džada i Normu Krandal.
Popeo se uz stepenice u donjem vešu. U kupatilu je uzeo hoklicu. Popeo se
na nju i skinuo malu crnu torbu s vrha ormarića za lekove. Odneo ju je u
glavnu spavaću sobu. Seo je i počeo da pretura po njoj. Da, evo špriceva u
slučaju da mu jedan zatreba. Među namotajima hirurške trake, hirurških
makaza i uredno zamotanih pakovanja hirurškog konca bilo je nekoliko
ampula veoma smrtonosnog sadržaja.
I one bi mogle zatrebati.
Zatvorio je torbu. Spustio ju je na krevet. Uključio je svetio iznad glave i
legao s rukama na potiljku. Bilo je divno ležati na leđima, odmarati se.
Ponovo je pomislio na Diznijev svet. Video je sebe u snežnobeloj uniformi,
kako vozi beli kombi sa znakom mišjih ušiju. Na njima nije bilo ničeg po
čemu bi se spolja gledano moglo zaključiti da su u pitanju ambulantna kola,
ničeg što bi uplašilo mušterije.
Gejdž je sedeo pored njega. Lepo je pocrneo. Zračio je zdravljem. Šilja
se, levo od njih, zdravio s dečačićem. Klinac je zanemeo od čuda. Eno Vini
Pua. Pozira s dve nasmejane bake u pantalonama. Treća, nasmejana baka ih je
fotografisala. Devojčica u najboljoj haljini je vikala: “Volim te, Tigre! Volim
te, Tigre!“
On i njegov sin bili su u patroli. On i njegov sin bili su stražari u ovoj
BD4Y
balkandownload.org

magičnoj zemlji. Neprestano su krstarili u belom kombiju, s vešto i mudro

zaklonjenim crvenim svetlom. Nisu tražili nevolje, ali su bili spremni za njih
ako se pojave. Nije se moglo poreći da se šunjaju čak i ovde, na mestu
posvećenom nevinim zadovoljstvima. Dobro raspoloženi čovek koji kupuje
film za foto-aparat na Glavnoj ulici može da se uhvati za grudi, pogođen
srčanim udarom. Trudna žena može osetiti porođajne bolove dok silazi
stepenicama s Nebeske kočije, tinejdžerka lepa kao naslovnica Normana
Rokvela može iznenada pasti pogođena epileptičnim napadom, lupkajući
mokasinama u iskidanom ritmu po betonu, zbog zbrkanih signala u svom umu.
Sunčanica, srčani i moždani udari pogađaju svoje žrtve. Na kraju sparnog
popodneva u Orlandu mogao bi udariti grom. Tu je i Oz Veliki i Strašni -
može se videti kako seta pored mesta ulaska vozića na jednoj šini u Magično
kraljevstvo, ili kako gleda dole ravnodušnim i glupim pogledom s nekog
letećeg Damba - Luis i Gejdž upoznali su ga ovde kao jednog od likova iz
zabavnog parka kao što su Šilja, Miki, Tigar ili poštovani gospodin Paja
Patak. On je bio onaj s kojim niko nije hteo da se slika, onaj kome niko nije
hteo da predstavi sina ili ćerku. Luis i Gejdž su ga poznavali; suočili su se s
njim u Novoj Engleskoj, ima tome neko vreme. Čekao je i vrebao priliku da
vas zadavi klikerom, da vas uguši kesom za hemijsko čišćenje, da vas sprži i
pošalje u večnost brzim i smrtonosnim strujnim udarom - Raspoloživim u
Svako Doba na Vama Najbližem Dugmetu ili Praznom Štekeru. Smrt je
vrebala u vrećici kikirikija, u progutanom bifteku, sledećoj paklici cigareta.
Neprestano vam je pravila društvo. Nadgledao je sva stražarska mesta između
smrtnog i večnog. Prljavi špricevi, otrovne bube, popale gole žice, šumski
požari. Koturaljke koje su odnosile trapavu decu na prometne raskrsnice. Oz
bi vam pravio društvo kad biste ušli u kadu da se istuširate - Tuširanje s
Prijateljem. Kad biste se ukrcali u avion, Oz bi vam uzeo kartu. Bio je u vodi
koju pijete, u hrani koju jedete. Koje tamo? Urlali ste u mraku uplašeni i sami.
On vam je iz nje odgovarao: Ne boj se, to sam samo ja. Zdravo, kako si? Imaš
rak trbice, kakva šteta, baš mi je žao! Trovanje krvi! Leukemiju!
Arterosklerozu! Začepljenje krvnih sudova! Encefalitis! Osteomajelitis! Haj-
ho, idemo! Narkoman u dovratku s nožem. Telefonski poziv usred noći. Krv
koja se kuva u akumulatorskoj kiselini na nekom izlazu s auto-puta u Severnoj
Karolini. Puna šaka pilula za gutanje. Prepoznatljiva plava boja noktiju nakon
gušenja - u poslednjoj etapi borbe za opstanak mozak crpi sav preostali
kiseonik, čak i onaj iz živih ćelija ispod noktiju. Zdravo, narode, zovem se Oz
BD4Y
balkandownload.org

Veliki i Strašni. Možete me zvati Oz, ako želite - dođavola, sad smo stari
prijatelji. Samo se zaustavite da vas počastim malim otkazivanjem srca,
moždanim krvnim ugruškom, ili nečim sličnim.
Ne mogu da se zadržavam, moram da posetim ženu s naopako okrenutom
bebom na porođaju, zatim me čeka malo vetrenje pluća gasom u Omahi.
Tanki glasić je kukao: “Volim te, Tigre! Volim te! Verujem u tebe, Tigre!
Uvek ću te voleti i verovati u tebe. Ostaću mlad, i jedini Oz koji će živeti u
mom srcu biće onaj nežni prevarant iz Nebraske! Volim te. “
Krstarimo… moj sin i ja… zato što suština nije u ratu ili seksu, već u
mučnoj, plemenitoj i beznadežnoj borbi protiv Oza Velikog i Strašnog. On i
ja, u našem kombiju, pod bistrim nebom Floride, krstarimo. I crveno
trepćuće svetio je pokriveno, ali je tu ako zatreba… i niko to ne mora da
zna osim nas, zato što je tle muškog srca kamenitije; muškarac uzgaja ono
što može… i neguje to.
Luis Krid je kliznuo u dremež, s glavom punom uznemirujućih misli.
Prekidao je veze sa stvarnošću, kabl po kabl, sve dok sve misli nisu prestale i
dok ga iscrpljenost nije odvukla nadole, u crnu nesvest bez snova.

***

Neposredno pre prvih zrakova zore na istočnom nebu začuli su se koraci na

stepenicama. Bili su spori i trapavi, ali odlučni. Senka se pomerila u tami
hodnika. Donela je miris - zadah smrada. Luis je, čak i u dubokom snu, nešto
promrmljao i okrenuo leđa vonju. Postojano je udisao i izdisao.
Oblik je neko vreme nepomično stajao na pragu glavne spavaće sobe.
Ušao je u nju. Luis je zario lice u jastuk. Bele ruke su se pružile. Crna
doktorska torba pored kreveta otvorila se uz škljocaj.
Stvari u njoj pomerale su se uz tiho zveckanje.
Ruke su istraživale sadržinu torbe. Gurale su lekove, ampule i špriceve u
stranu, bez imalo zanimanja. Pronašle su i podigle nešto, što je srebrnkasto
blesnulo na prvim zracima svetlosti.
Senovito stvorenje napustilo je sobu.

BD4Y
balkandownload.org

TREĆI DEO

Oz veliki i stlašni

A Isus opet se zgrozi u sebi, i dođe na grob; a

bese pećina, i kamen ležaše na njoj. Isus reče:
Uzmite kamen.
Reče mu Marta, sestra onog što je umro:
Gospode! Već smrdi; jer su četiri dana kako je
umro. Uzeše, dakle kamen; a Isus podiže oči gore, i
reče: Lazare, ustani! I iziđe mrtvac obavit platnom
po rukama i po nogama, i lice njegovo ubrusom
povezano.
Isus im reče: Razrešite ga i pustite nek ide.

- JEVANĐELJE PO JOVANU (parafrazirano)

“Tek sad sam pomislila na njih“, histerično je

prozborila. “Zašto nisam o tome ranije
razmišljala? Zašto nisi pomislio na njih?”
“Pomislio na šta?“, pitao je.
“Na druge dve želje“, hitro je odgovorila.
“Imali smo samo jednu. “
“Da lije bila nedovoljna?“, žustro je odvratio.
“Nije“, trijumfalno je uskliknula, “imamo još
jednu. Idi dole i to brzo. Poželi da naš dečak
oživi.“

- V. V. DŽEJKOBS (Majmunska šapa)

BD4Y
balkandownload.org

58

Džad Krandal se trznuo iz sna, zamalo ne pavši sa stolice. Nije znao da li je

spavao petnaest minuta ili tri sata. Pogledao je na sat i video da je pet i pet.
Imao je osećaj da je sve u sobi malčice pomereno s mesta. Leđa su ga bolela
od spavanja u sedećem položaju.
O, glupi starče, vidi šta si učinio!
Znao je bolje, duboko u srcu znao je bolje. Krivica nije bila samo na
njemu. Nije tek tako zaspao na straži. Uspavan je.
To ga je uplašilo. Još više ga je uplašilo to što nije znao šta ga je
probudilo. Imao je utisak da je čuo neki zvuk, neki…
Zadržao je dah i osluškivao. Čuo je samo suvo šušketanje srca.
Evo zvuka. To nije onaj koji ga je probudio, ali je nešto čuo. Slabo
škripanje šarki.
Poznavao je svaki zvuk u kući. Znao je koje podne daske krčkaju, koja
stepenica cvili, gde duž oluka vetar zavija i peva kad dostigne olujnu snagu,
kao prošle noći. Poznavao je i taj zvuk, kao i sve druge. Otvorila su se teška
prednja vrata, ona između verande i ulaznog hodnika. Ta informacija pomogla
mu je da odgonetne šum koji ga je probudio. To je bilo lagano istezanje federa
na spoljnjim vratima između verande i staze.
“Luise?“, pozvao je bez stvarne nade. Luis nije bio tamo. Šta god da je
bilo tamo, poslato je da kazni starca zbog ponosa i taštine.
Koraci su polako odmicali hodnikom, ka dnevnoj sobi.
“Luise?“, pokušao je ponovo, ali mu je iz usta izašlo samo slabašno
krkljanje, zato što je namirisao stvorenje koje mu je ušlo u kuću na kraju noći.
To je bio prljavi, gnusni miris - vonj otrovnih plimskih voda.
Razaznavao je krupne obrise u tami - Normin orman, kredenac, orman s
fiokama - ali ne i detalje. Pokušao je da se uspravi na vodenaste noge. Mozak
je vrištao da mu je potrebno još vremena, da je prestar da bi se ponovo
suočio s ovim: Tuni Bejterman bio je dovoljno gadno iskustvo. Tada je bio
mlad.
Vrata su se otvorila i propustila senke. Jedna je bila čvršća od ostalih.
Blagi bože, taj vonj.
Tihi koraci u tami.
“Gejdže?“ Džad je konačno ovladao nogama. Krajičkom okaje ugledao
BD4Y
balkandownload.org

traku pepela od cigarete u pepeljari. “Gejdže, da li si…“

Začuo je grozno mrmljanje. Kosti su mu se sledile. Iz groba se nije vratio
Luisov sin, već odvratno čudovište.
Ne. Pogrešio je.
Čerč je čučao na vratima, proizvodeći taj zvuk. Mačje oči gorele su kao
čađave lampe. Skrenuo je pogled na stvorenje koje je ušlo s mačkom.
Počeo je da uzmiče, da bi se pribrao, da bi sačuvao razum u prisustvu tog
vonja. Bilo je hladno. Stvorenje je donelo ledenu hladnoću sa sobom.
Džad se nesigurno ljuljao na nogama, zbog mačka koji mu se motao oko
nogu, predući. Šutnuo ga je, da bi ga oterao od sebe. Mačak je zario zube u
njega, sikćući.
Razmišljaj! O, razmišljaj, glupi starce. Možda nije prekasno, možda još
nije prekasno… vratilo se, ali može biti ubijeno… ako bi mogao to da
učiniš… ako bi mogao da razmisliš.
Povlačio se ka kuhinji. Setio se ormarića s priborom. Satara je sigurno u
fioci.
Udario je mršavom nogom o pokretna vrata koja vode u kuhinju. Gurnuo
ih je. Stvorenje koje mu je ušlo u kuću bilo je još nerazaznatljvo, ali je Džad
čuo njegov dah. Video je belu ruku. Ljuljala se napred-nazad. Nešto je bilo u
toj ruci, ali nije mogao da vidi šta. Vrata su se zaljuljala nazad kad je ušao u
kuhinju. Okrenuo se i potrčao ka ormariću s priborom. Otvorio je. fioku i
ugledao dršku satare. Zgrabio ju je. Okrenuo se prema vratima. Načinio je
korak-dva prema njima. Povratio je nešto hrabrosti.
Ne zaboravi da to nije dete. Možda će vrisnuti ili pisnuti kad vidi da si
mu uzeo meru. Možda će zaplakati. Šta god da učini, neće te namagarčiti.
Predugo si dozvoljavao da budeš namagarčen, starče. Ovo ti je poslednja
prilika da se iskupiš.
Pokretna vrata su se ponovo otvorila. Isprva je samo mačak prošao kroz
njih. Džad ga je sledio pogledom, a onda je podigao glavu.
Kuhinja je gledala na istok. Prvi slabašni mlečnobeli zraci zore prodrli su
kroz prozor. Svetla nije bilo mnogo, ali ga je bilo dovoljno. Ma bilo ga je i
previše.
Gejdž Krid je ušao u kuhinju, obučen u pogrebno odelo. Na ramenima i
reverima bilo je mahovine. I na beloj košulji. Blato mu se skorelo u finoj
plavoj kosi. Jedno oko se usmerilo na zid. Zurilo je sa strahovitom
usredsređenošću. Drugo se upravilo na Džada.
BD4Y
balkandownload.org

Gejdž mu se cerio.
“Zdravo, Džade“, obratio mu se dečačić, bebećim ali savršeno
razumljivim glasom. “Došao sam da pošaljem tvoju trulu, smrdljivu, staru
dušu pravo u pakao. Jednom si mi pomrsio račune. Da li si mislio da se pre ili
kasnije neću vratiti da bih ti smrsio konce?“
Džad je podigao sataru. “Dođi po svoju porciju, šta god da si. Videćemo
ko će kome pomrsiti konce.“
“Norma je mrtva. Za tobom niko neće zaplakati“, reče Gejdž. “Bila je
jeftina drolja. Tucala se sa svim tvojim prijateljima, Džade. Puštala ih je da
joj ga turaju u dupe. Tako je najviše volela. Gori dole u paklu, s artritisom i
ostalim bolestima. Video sam je tamo, Džade. Video sam je tamo.“
Zateturalo se dva koraka prema njemu. Ostavljalo je blatnjave tragove po
istrošenom linoleumu. Pružilo je ruku, kao da želi da se pozdravi. Drugu je
krilo iza leđa.
“Slušaj me, Džade“, prošaptalo je - i razjapilo usta, pokazujući mlečne
zubiće. Iz njih je izašao Normin glas, iako se usne nisu micale.
“Smejala sam ti se! Svi smo ti se smejali! Kako smo se smeeeeejali…“
“Prestani!“ Satara mu je drhtala u ruci.
“Radili smo to u našem krevetu. Herk i ja smo to radili. Radila sam to i
s Džordžom. Radila sam to sa svima. Znala sam za tvoje kurve, ali ti nisi
znao da si se oženio kurvom. Kako smo ti se smejali, Džade! Tucali smo se i
smeeeeejali…“
“PRESTANI!“ vrisnuo je Džad. Skočio je na sićušnu lelujavu priliku u
prljavom pogrebnom odelu. Mačak je u taj čas izleteo iz tame ispod daske za
sečenje mesa. Siktao je, ušiju priljubljenih uz lobanju. Vešto je sapleo Džada.
Satara mu je izletela iz ruke. Odskočila je po grbavom izbledelom linoleumu.
Sečivo i drška brzo su menjali mesta, dok se okretala. Udarila je o podnu
dasku i skliznula pod frižider.
Džad je shvatio da je ponovo namagarčen. Jedina uteha mu je bila što će
to biti poslednji put. Mačak mu se popeo na noge, razjapljenih usta. Oči su mu
plamtele. Siktao je kao čajnik na ringli. Gejdž je skočio na njega, sa srećnim
jezivim osmehom i zakrvavljenim očima u obliku meseca. Izvukao je desnicu
iza leđa. Džad je video šta je krio: Luisov skalpel iz crne torbe.
“Slatki Isuse!“ prozborio je i podigao desnu ruku da bi odbio udarac.
Sigurno je bio žrtva optičke varke, zato što mu se učinilo da je skalpel na obe
strane njegovog dlana istovremeno. Shvatio je kad je nešto toplo počelo da
BD4Y
balkandownload.org

mu teče po licu.
“Smrsiću ti korice, starkeljo!“ zacvrkutalo je Gejdž-stvorenje. Duvalo mu
je otrovni dah u lice. “Smrsiću ti konce! Smrsiću ti konce, zato što mi se
može!“
Džad je uhvatio Gejdža za zglob. Koža mu se ljuštila kao pergament.
Skalpel mu se istrgao iz ruke. Ostavio je vertikalnu posekotinu za sobom.
“ZATO… ŠTO… MI… SE… MOŽE!“
Skalpel se opet spustio.
I opet.
I opet.

BD4Y
balkandownload.org

59

“Pokušajte sad, gospoja“, reče kamiondžija. Posmatrao je motor Rejčelinog

iznajmljenog automobila.
Okrenula je ključ. Motor je oživeo. Kamiondžija je s treskom spustio
haubu. Prišao je njenom prozoru, brišući ruke velikom plavom maramicom.
Imao je prijatno, rumeno lice i visoko zabačenu kapu za bejzbol.
“Hvala najlepše“, reče Rejčel. Bila je na pragu suza. “Nisam znala šta da
radim.“
“I dete bi to sredilo“, reče kamiondžija. “Čudi me. Nikad nisam video
takav problem kod novih automobila.“
“Šta je bilo? O kakvom problemu govorite?“
“Spao vam je kabl na akumulatoru. Da li je iko petljao oko njega?“
“Nije“, reče Rejčel. Ponovo je pomislila na ono što je osetila, da trči
zatežući najveću gumenu praćku na svetu.
“Verovatno se razlabavio u vožnji. Više nećete imati problema s
kablovima. Dobro sam ih pritegao.“
“Mogu li da vam platim?“, sramežljivo upita Rejčel.
Kamiondžija je zaurlao od smeha. “Nemojte, gospojo“, rekao je. “Zar ste
zaboravili da smo mi drumski vitezovi?“
Osmehnula se. “Pa… hvala vam.“
“Nema na čemu.“ Podario joj je širok, neobično osunčan osmeh za rane
jutarnje sate.
Uzvratila mu je istom merom. Pažljivo se prevezla preko parkinga do
prilaznog puta. Pogledala je u oba pravca pre nego što se izvezla s
parkirališta. Za pet minuta je stigla do auto-puta. Zaputila se na sever. Kafa
joj je pomogla preko svakog očekivanja. Osećala se u potpunosti budnom, ni
najmanje sanjivom. Oči su joj bile krupne kao kvake. Ponovo je osetila treptaj
nelagodnosti, taj apsurdni osećaj da neko manipuliše njome. Kablovi
akumulatora ispadaju iz ležišta…
Da bi se zadržala dovoljno dugo…
Nervozno se nasmejala. Dovoljno dugo za šta?
Za nešto što se ne da ispraviti.
To je glupo. Smešno. Uprkos tome, dodala je gas.
Rejčel je napustila auto-put u pet ujutru, kad je Džad pokušao da izbegne
BD4Y
balkandownload.org

skalpel ukraden iz crne torbe njegovog dobrog prijatelja doktora Luisa Krida,
i kad se njena ćerka uspravila i probudila u krevetu, vrišteći u zagrljaju noćne
more koje se, na svu sreću, neće sećati. Provezla se Hamondovom ulicom
blizu groblja, na kom je u kovčegu njenog sina sad počivala samo lopata.
Prešla je most između Bangora i Bruera. U pet i petnaest bila je na
Petnaestici. Žurila je ka Ladlouu.

***

Odlučila je da odmah svrati do Džada, da održi taj deo obećanja.

Pretpostavila je da bi honda mogla biti u garaži, pošto je nije videla na
prilaznom putu, ali je njihov dom imao uspavani i zapušteni izgled. Intuicija
joj nije slala nikakav signal da bi Luis mogao biti kod kuće.
Parkirala se iza Džadovog pikapa i izašla iz kola. Pažljivo se osvrnula
oko sebe. Na travi je bilo mnogo rose. Blistala se na čistoj i novoj svetlosti.
Negde je ptica pevala. Ućutala se. U roditeljskim godinama retko se budila
sama u zoru, bez posla koji je morala obaviti. Tada bi joj se javio
usamljenički ali poletni osećaj - paradoksalna mešavina novog i
tradicionalnog. Ovog jutra nije osećala ništa tako lepo i dobro. Spopadala ju
je nelagodnost koju nije mogla u potpunosti pripisati mučnim događajima u
poslednja dvadeset četiri sata i skorašnjem gubitku deteta.
Popela se uz stepenice i otvorila spoljna vrata, s namerom da se posluži
staromodnim zvonom na ulaznim vratima. To zvono joj se veoma dopalo kad
je s Luisom prvi put svratila do suseda. Proizvodilo je glasni, melodični,
anahronični i divni zvuk kad bi ga okrenuli u pravcu kazaljke na satu.
Posegla je za njim. Namrštila se kad je spustila pogled i uočila blatnjave
tragove na otiraču. Obazrela se oko sebe i videla da vode od spoljašnjih do
ulaznih vrata. Tragovi su bili veoma sitni, verovatno dečji. Vozila je čitavu
noć i nigde nije naišla na kišu. Bilo je vetra, ali ne i kiše.
Dugo je posmatrala tragove - predugo ako ćemo pravo. Shvatila je da
mora da natera sebe da okrene zvono. Dohvatila ga je… ali joj je ruka
nemoćno pala.
Zazirem, to je sve. Zazirem od zvonjave u ovoj tišini. Verovatno je
zaspao. Zvono čega naglo probuditi…
Nije se toga plašila. Bila je nervozna i uplašena na neki duboki i
neodređeni način, još otkad se teško borila da ostane budna. Britki strah bio

BD4Y
balkandownload.org

je nešto novo, nešto što ima isključive veze sa sitnim tragovima. Tragovima
veličine…
Njen um je pokušao da suzbije tu misao. Bio je previše umoran i spor.
… Gejdžovih stopala.
Ma prestani. Zar ne možeš da prestaneš?
Pružila je ruku i okrenula zvono.
Oglasilo se jače nego što je zapamtila, ali manje melodično. Njegov zvuk
je podsećao na grubi prigušeni vrisak u tišini. Odskočila je nazad, s
nervoznim, kratkim smehom u kom nije bilo ni trunke veselosti. Uzalud je
čekala da čuje Džadove korake. Suočavala se s tišinom i s još više tišine.
Sumnjala je da će moći da nagna sebe da ponovo okrene tog gvozdenog
leptira, kad je nešto čula s druge strane vrata, nešto što ni u snu ne bi
očekivala.
Mjau… Mjau… Mjau!
“Čerč?“, oglasila se, zatečena i zbunjena. Nagnula se napred, ali nije
mogla ništa da vidi. Bela zavesica pokrivala je staklo na vratima. Norma ju je
izvezla artritičnim rukama. “Čerč, da li si to ti?“
Mjau!
Pokušala je da otvori vrata. Nisu bila zaključana. Ugledala je Čerča.
Sedeo je u hodniku s repom oko nogu. Uočila je nešto tamno na mačkovom
krznu. To je blato, pomislila je. Videla je da su kapljice tečnosti na Čerčovim
brkovima crvene.
Podigao je šapu i počeo da je liže. Nije skidao pogled s njenog lica.
“Džade?“, pozvala ga je. Bila je duboko zabrinuta. Zakoračila je preko
praga.
Niko nije odgovarao. Nije čula ništa izuzev tišine.
Pokušala je da razmišlja. Slike njene sestre Zelde počele su da joj
ispunjavaju um, zamagljujući joj misli. Šake su joj se savile. Uobičajila je da
udara glavom o zid kad bi se razbesnela. Tapete su, na mestu o koje je
udarala, bile poderane, a zid izgreban i napukao. Ovo nije trenutak za
razmišljanje o Zeldi, ne kad bi Džad mogao da bude povređen. Šta ako je
pao? Bio je star. Starci često tako padaju.
Razmišljaj o tome, a ne o snovima koje si imala kao dete, snovima o
otvaranju ormana iz kog iskače Zelda i navaljuje na tebe pocmelog
iscerenog lica, snova o kupanju u kadi i Zeldinim očima koje gledaju iz
odvoda, snovima o Zeldi koja se šunja podrumom iza peći, snovima…
BD4Y
balkandownload.org

Čerč je otvorio usta, otkrivajući oštre zube i ponovo se oglasio: Mjau!

Luis je imao pravo, nije trebalo da ga štrojimo. Odonda nije svoj. Luis
je rekao da će taj zahvat suzbiti sve njegove agresivne instinkte. Prevario se
u tom pogledu. Čerč još lovi. On…
Mjau! Opet je kriknuo, a onda se okrenuo i zbrisao uz stepenice.
“Džade?“, ponovo ga je pozvala. “Da li si tamo gore?“
Mjau! Zakukao je Čerč s vrha stepeništa, kao da joj potvrdno odgovara.
Nestao je u hodniku.
Kako je uopšte ušao u kuću? Da li ga je Džad pustio? I zašto?
Premeštala se s noge na nogu. Pitala se šta će učiniti. Najgore od svega je
bilo što se sve ovo činilo… činilo nekako namešteno, kao da je nešto želelo
da ona dođe ovamo i…
Čula je tihi i bolni jauk sa sprata. To je bio Džadov glas, sigurno je bio
Džadov glas. Pao je u kupatilu ili se sapleo. Slomio je nogu ili iščašio kuk.
Kosti starijih su krte. Šta si, za ime božje, mislila, devojko? Zašto stojiš tu,
premeštajući se s noge na nogu kao da hoćeš u toalet. Na Čerču je bila krv,
krv. Džad je povređen, a ti samo stojiš tu! Šta se događa s tobom?
“Džade!“ Ponovo je čula jauk i potrčala uz stepenice.
Nikad nije bila u ovom delu kuće. U hodniku je bilo veoma mračno, pošto
je jedini prozor gledao na zapad, ka reci. Hodnik se pružao čitavom dužinom
sprata, od stepenica do zadnjeg dela kuće. Drvena ograda blistala se s
odmerenom elegancijom. Na zidu je bila slika Akropolja i
(to je Zelda, svih ovih godina ti je bila za petama, kucnuo je njen čas,
otvori prava vrata, pa će ona biti tamo svijenih, unakaženih leđa, smrdeće
na pišaćku i smrt, to je Zelda, kucnuo je njen čas, konačno te je stigla)
jauk se ponovio iza drugih vrata s desne strane.
Zaputila se ka njima. Pete su joj lupkale po daskama. Činilo joj se da
korača kroz neku vrstu izvitoperenja. Nije se radilo o izvitoperenosti vremena
ili prostora, već veličine. Smanjivala se. Slika Akropolja bivala je sve viša, a
kvaka od brušenog stakla biće joj uskoro u nivou očiju. Pružila je ruku ka
njoj… Vrata su se otvorila i pre nego što je stigla da je dodirne.
Pred njom je stajala Zelda.
Bila je zgrbljena. Telo joj je bilo tako okrutno izobličeno da je postala
patuljak, jedva nešto viši od pola metra. Iz nekog razloga nosila je odelce u
kom su sahranili Gejdža. To je nesumnjivo bila Zelda. Oči su joj luđački
blistale. Imala je purpurno lice. To je bila Zelda. Vrištala je. “Konačno sam
BD4Y
balkandownload.org

došla po tebe, Rejčel. Izlomiću ti leđa dok ne budu kao moja. Nikad više
nećeš izaći iz kreveta, nikad više nećeš izaći iz kreveta, NIKAD VIŠE
NEĆEŠ IZAĆI IZ KREVETA… “
Cere joj je čučao na ramenu. Zeldino lice je zatitralo. Izmenilo se. Rejčel
je videla sa sve većim užasom da to nije Zelda - kako je mogla da napravi
tako glupu grešku. To je bio Gejdž. Lice mu nije bilo crno, već štrokavo i
umrljano krvlju. Nadulo se, kao da je strahovito povređeno i sklepano grubim
i nebrižljivim rukama.
Kriknula je njegovo ime i ispružila ruke. Potrčao je ka njoj. Uspeo se u
njeno naručje. Jedna ruka mu je ostala iza leđa, kao da u njoj drži buket cveća,
uzbran na livadi iza nečije kuće.
“Doneo sam ti nešto, mamice^, vrisnuo je. “Doneo sam ti nešto,
mamice! Doneo sam ti nešto! Doneo sam ti nešto!“

BD4Y
balkandownload.org

60

Luis Krid se probudio sa suncem u očima. Pokušao je da ustane. Namrštio se

zbog prodornog bola u leđima. Bio je strašan. Pao je na jastuk i spustio
pogled na sebe. Bio je odeven. Hriste bože.
Dugo je ležao. Borio se s ukočenošću odomaćenom u svakom mišiću.
Uspravio se u sedeći položaj.
“Sranje“, prošaptao je. Soba se nekoliko sekundi lagano ali primetno
ljuljala. Leđa su bolno pulsirala kao pokvaren zub. Učinilo mu se da su mu
žile u vratu zamenjene zarđalim zupcima testere kad je pomerio glavu. Koleno
je bilo najgore. Mast protiv upale zglobova nije nimalo pomogla. Trebalo je
da ubrizga injekciju kortizona. Pantalone su se zategle oko kolena, zbog
otekline. Izgledalo je da ima balon u njima.
“Zbilja si ga sredio“, promrmljao je. “Bože, o bože, stvarno si ga udesio.“
Polako ga je savio, da bi mogao da sedne na ivicu kreveta. Stisnute usne
su mu pobelele. Počeo je da ga savija. Osluškivao je govor bola. Pokušao je
da proceni težinu povrede, da li je…
Gejdž! Da li se Gejdž vratio?
Ta misao ga je digla na noge uprkos bolu. Zateturao se preko sobe, kao
Čester, stari pomoćnik Meta Dilona. Izašao je na vrata i pregazio hodnik do
Gejdžove sobe. Bila je prazna. Othramao je do Eline sobe. I ona je bila
prazna. Obišao je i slobodnu sobu. I ta prostorija s pogledom na put bila je
prazna. Ali…
Video je nepoznati automobil s druge strane puta. Parkiran iza Džadovog
kamiona.
Pa šta?
Nepoznato vozilo na tom mestu nagoveštavalo je nevolje, eto šta.
Razmakao je zavese i pažljivije osmotrio automobil. To su bila mala
plava kola. Čerč se sklupčao na njihovom krovu. Izgledalo je da spava.
Dugo ih je posmatrao. Džad je imao društvo, pa šta. Možda je prerano
počeo da brine o onom što će se desiti s Gejdžom. Čerč se nije vratio do
jedan. Tek je devet. Devet je sati ovog predivnog majskog jutra. Sići će niz
stepenice i skuvati kafu. Staviće toplu oblogu na koleno i…
… i šta Čerč radi na tom automobilu?
“Ma, pusti to“, otelo mu se. Počeo je da hramlje po hodniku. Mačke
BD4Y
balkandownload.org

spavaju gde stignu. Takve su po prirodi.

Izuzev što Čerč više ne prelazi put, zar ne?
“Zaboravi na to“, promrmljao je i zastao na pola puta niz stepenice (koje
je savlađivao koračajući postrance). Nije dobro što govori sam sa sobom. To
je…
Šta je bilo ono stvorenje sinoć u šumi?
Ta misao iznenada se pojavila. Stisnuo je usne, kao kad je pomerio koleno
na krevetu. Sinoć je sanjao to stvorenje u šumi. Sinoć je sanjao o stvorenju iz
šume. Snovi o Diznijevom svetu prirodno su se i sa smrtonosnom lakoćom
stopili sa snovima o tom stvorenju. Sanjao je da ga je dodirnulo, zauvek mu
pokvarivši sve dobre snove i zaprljavši sve dobre namere. To je bio vendigo.
Preobrazio ga je ne samo u kanibala već i u kanibalovog oca. U snu se ponovo
našao na Groblju kućnih ljubimaca, ali nije bio sam. Bil i Timi Bejterman bili
su tamo. I Džad je bio tamo. Izgledao je sablasno i mrtvo. Držao je svog psa
Špota na povocu od kanapa za veš. Lester Morgan je bio tamo s bikom
Hanratijem, na kraju lanca za vuču automobila. Hanrati je ležao postrance.
Osvrtao se oko sebe obuzet žestokim besom. I Rejčel je iz nekog razloga bila
tamo. Doživela je neku nezgodu za stolom za ručavanje - prosula je bocu
kečapa ili prevrnula činiju s džemom od brusnica po sebi, zato što joj je
haljina bila poprskana crvenim mrljama.
Vendigo, zver koja liči na guštera rođenog iz ženske utrobe, pomolila se
iza gomile mrtvih stabala. Uzdizalo se do titanske visine, s reptilski žutom
kožom, očima poput velikih lampi za maglu i ušima koje nisu bile uši već
ogromni uvijeni rogovi. Ispružilo je rožnati prst na sve njih kad su iskrivili
vrat da bi ga pogledali.
“Prestani“, prošaptao je. Stresao se na zvuk sopstvenog glasa. Odlučio je
da ode u kuhinju i da spremi doručak, kao i svakog običnog dana. Biće to
momački doručak, pun holesterola. Pripremiće par sendviča s prženim jajima,
majonezom i lukom. Gadno je mirisao na znoj i prljavštinu. Istuširaće se
kasnije. Skidanje odeće činilo mu se u ovom času kao preterano ambiciozni
poduhvat. Bojao da će morati da uzme skalpel iz torbe da bi rasekao nogavicu
pantalona i da bi oslobodio naduto koleno. To je đavolski loš način za
upotrebu tako finog instrumenta, ali nijedan kućni nož ne može da preseče
debeli teksas, čak ni Rejčeline šnajderske makaze.
Prvo će doručkovati.
Othramao je preko dnevne sobe do ulaznih vrata, da bi osmotrio mala
BD4Y
balkandownload.org

plava kola na Džadovom prilaznom putu. Po rosi na vozilu zaključio je da su

odavno tu. Čerč je bio na krovu, ali nije spavao. Zurio je u njega ružnim
žutozelenim očima.
Užurbano je ustuknuo, kao da ga je neko uhvatio u uhođenju.
Ušao je u kuhinju i pronašao tiganj. Stavio ga je na ringlu i izvadio jaja iz
frižidera. Kuhinja je bila dobro osvetljena i čista. Pokušao je da zvižduće -
zvižduk bi dao pravi ton jutru - ali nije mogao. Sve je samo naizgled delovalo
kako treba. Kuća je bila zastrašujuće prazna. Pritiskala ga je pomisao na sinoć
obavljeni posao. Situacija je bila loša, van kontrole. Slutio je dolazak senke.
Strahovao je od nje.
Othramao je do kupatila i progutao nekoliko aspirina s čašom soka od
pomorandže. Vraćao se ka peći kad je telefon zazvonio.
Nije odmah odgovorio. Okrenuo se i pogledao u telefonski aparat. Osećao
se glupo i nemoćno, kao naivčina koja je upravo shvatila da igra igru o čijim
pravilima ne zna ništa.
Ne odgovaraj na taj poziv. Ne želiš da odgovoriš na njega zato što ćeš
čuti loše vesti. Taj poziv je kraj konopca koji zavija iza ugla, u tamu. Mislim
da ne želiš da vidiš šta je na njegovom kraju, Luise. Zbilja mislim da ne bi
želeo, stoga nemoj da odgovaraš na poziv. Beži, beži, i to odmah. Automobil
je u garaži. Uđi i daj gas, ali nemoj da odgovaraš na poziv…
Othramao je na drugi kraj sobe i podigao slušalicu. Stajao je s jednom
rukom na sušaču, kao i toliko puta dotad. To je bio Irvin Goldman. Rekao mu
je zdravo. Luis je gledao tragove na kuhinjskom podu - sitne, blatnjave
tragove. Srce mu se steglo u grudima. Činilo mu se da mu se oči nadimaju, da
izbijaju iz očnih duplji. Da je mogao da se vidi u ogledalu, verovatno bi
video lice sa slike iz sedamnaestovekovne ludnice. To su bili Gejdžovi
tragovi. Gejdž je bio ovde. Bio je ovde i gde je sad?
“Ovde Irvin. Luise… Luise? Da li si tu? Halo?“
“Halo, Irvine“, rekao je. Već je znao šta će mu tast reći. Razumeo je plava
kola. Razumeo je sve. Kanap… kanap koji je vodio u tamu… brzo se kretao
duž tog kanapa. Prebacivao je ruku preko ruke. Ah, kad bi mogao da ga pusti
pre nego što dođe do kraja! Ali to je bio njegov kanap. On ga je kupio.
“Na trenutak sam pomislio da je veza prekinuta“, reče Goldman.
“Nije. Slušalica mi je kliznula iz ruke, to je sve“, reče Luis pribranim
glasom.
“Da li je Rejčel sinoć stigla kući?“
BD4Y
balkandownload.org

“Jeste“, odvratio je Luis. Mislio je na plavi automobil. Čerč je ležao na

njemu, na tom nepomičnom plavom vozilu. Pogledom je pratio otiske stopala
na podu.
“Morao bih da razgovaram s njom“, reče Goldman, “i to odmah. Tiče se
Ajlin.“
“Eli? Šta je bilo s Eli?“
“Zbilja mislim da bi Rejčel…“
“Rejčel nije ovde“, grubo ga prekide Luis. “Otišla je u radnju po hleb i
mleko. Šta se dešava s Eli? Govori, Irvine!“
“Morali smo da je odvedemo u bolnicu“, oklevajući reče Goldman.
“Imala je ružan san, u stvari čitav niz ružnih snova. Postala je histerična. Nije
mogla da se razbudi iz noćne more. Ona…“
“Da li su je sedativirali?“
“Šta?“
“Sedativ“, nestrpljivo će Luis, “da li su joj dali sedativ?“
“Da, o da. Dali su joj pilule. Nastavila je da spava.“
“Da li je išta rekla? Šta ju je toliko uplašilo?“ Stiskao je telefon
pobelelim prstima.
Irvin Goldman je ćutao. Dugo je ćutao. Luis ga ovog puta nije prekidao,
ma koliko god želeo da to učini.
“To je ponajviše uplašilo Dori“, konačno će Irvin. “Brbljala je mnogo pre
nego… pre nego što je počela da plače. Dori je bila gotovo… znaš.“
“Šta je rekla?“
“Rekla je da je Oz Veliki i Strašni ubio njenu majku. Samo što nije to tako
rekla. Rekla je… rekla je Oz Veliki i Strašni, kao što je naša prva ćerka uvek
govorila. Naša ćerka Zelda. Luise, veruj da bih radije postavio ovo pitanje
Rejčel. Koliko ste vas dvoje ispričali Eli o Zeldi i načinu na koji je umrla?“
Luis je zažmurio. Činilo mu se da se svet blago ljulja pod njegovim
nogama. Goldmanov glas je gubio na kvalitetu, kao da se probija kroz gustu
maglu.
Možda ćeš čuti zvuke slične glasovima. To su gnjurci dole na jugu, ka
Prospektu. Čudo jedno kako se zvuk pronosi.
“Luise, da li si tu?“
“Da li će biti dobro?“, pitao je Luis. Samom sebi je zvučao daleko. “Da li
će se Eli oporaviti? Da li si dobio prognoze?“
“Rekli su da je to odloženi šok zbog sahrane. Pregledao ju je moj doktor
BD4Y
balkandownload.org

Latrop. Dobar čovek. Rekao je da ima groznicu i da bi se moglo desiti da se

ne seća incidenta kad se po podne probudi. Mislim da bi Rejčel trebalo da se
vrati. Bojim se, Luise. Bojim se. Mislim da bi i ti trebalo da dođeš ovamo.“
Luis je ćutao. Božje oko počiva na vrapcu. Tako je rekao dobri kralj
Džejms. Luis je pak bio niže biće. Njegov pogled je počivao na blatnjavim
otiscima stopala.
“Luise. Gejdž je mrtav“, rekao je Goldman. “Znam da ti je teško da to
prihvatiš, baš kao i Rejčel, ali tvoja ćerka je veoma živa. Potreban si joj.“
Da, da slažem se. Možda si glupi matori prdonja, Irvine, ali te je noćna
mora koja se desila između tvojih ćerki tog aprilskog dana 1965. godine
možda naučila nečemu o osetljivosti. Potreban sam joj, ali ne mogu da
dođem zato što se bojim - mnogo se bojim - da su mi ruke uprljane krvlju
njene majke.
Luis je posmatrao ruke. Video je prljavštinu ispod noktiju, koja je tako
ličila na blato od kog su se sastojali tragovi na kuhinjskom podu.
“Dobro“, rekao je. “Razumem. Dolazimo što pre, Irvine. Još večeras ako
to bude moguće. Hvala ti.“
“Učinili smo najviše što smo mogli“, reče Goldman. “Možda smo
prestari. Možda smo, možda smo to oduvek bili.“
“Da li je rekla još nešto?“ pitao je Luis.
Goldmanov odgovor je odjeknuo kao zvonjava pogrebnih zvona u
njegovom srcu. “Rekla je mnogo toga. Razumeo sam samo ovo: Paksau kaže
da je prekasno.“

***

Spustio je slušalicu. Zbunjeno je krenuo ka štednjaku. Nije znao da li želi da

nastavi s pripremom doručka ili da vrati hranu u frižider. Nasred kuhinje ga je
pogodio talas slabosti. Siva koprena mu se prevukla preko očiju. Zalelujao se
ka podu - “lelujanje“ je bilo odgovarajući izraz zato što mu se činilo da pad
traje čitavu večnost. Padao je dole i dole kroz maglovite dubine. Činilo mu se
da se stalno vrti, izvodi lupinge i poluokrete. Pao je na povređeno koleno.
Kroz glavu mu je sevnula hromirana munja bola. Osvestio se s bolnim
vriskom. Neko vreme nije mogao ništa do da čuči, dok su mu suze tekle niz
lice.
Konačno se podigao. Misli su mu se razbistrile, iako se još ljuljao na

BD4Y
balkandownload.org

nogama. I to je nešto, zar ne?

Poslednji put ga je spopao nagon za bežanjem, jači nego ikad. Napipao je
ključeve kola u džepu. Sešće u hondu i voziti do Čikaga. Uzeće Eli i nastaviti
dalje. Goldman će dotad saznati da nešto nije u redu, da nešto strahovito
manjka, ali će je se dočepati… oteće je ako bude morao.
Sklonio je ruke s ključeva. Nagon za bekstvom nije zgasnuo zbog
uzaludnosti, krivice, očaja ili duboke iscrpljenosti. Ubio ga je pogled na
blatnjave tragove stopala na kuhinjskom podu. U mislima je video kako
tapkaju preko čitave zemlje - s prvim zaustavljanjem u Ilinoisu, sledećim u
Floridi - preko čitavog sveta, ako bude neophodno. Poseduješ ono što si
kupio, a ono što poseduješ na kraju nađe put do tvoje kuće.
Svanuće dan kad će otvoriti vrata na kojima će biti Gejdž, dementna
parodija samog sebe. Ceriće se svenulim osmehom. Njegove bistre plave oči
požuteće i postaće pametno glupe. Ili će Eli ujutru otvoriti vrata kupatila da bi
se istuširala i zateći Gejdža u kadi, tela ispresecanog izbledelim ožiljcima i
izbočinama od kobne nesreće. Biće čist, ali će smrdeti na grob.
O, da, taj dan će doći - nije gajio ni trunčicu sumnje u njegovo svanuće.
“Kako sam mogao biti tako glup?*', rekao je praznoj sobi. Ponovo je
pričao sam sa sobom, ali ga nije bilo briga. “Kako?“
Postupio si kako si postupio zbog tuge, a ne zbog gluposti, Luise. Ima
razlike… mala je, ali suštinska. To groblje je baterija koja opstaje
zahvaljujući njoj. Njegova moć raste, rekao je Džad. Imao je pravo - ti si
sad deo njegove moći. Hranilo se tvojom tugom… ne, više od toga.
Udvostručilo se, utrostručilo, podiglo je moć na n-ti nivo. Ne hrani se samo
tugom već i razumom. Pojelo ti je razum. Problem je nastao zbog
nemogućnosti da prihvatiš gubitak. To nije tako retka greška. Koštala te je
supruge i gotovo sigurno najboljeg prijatelja, kao i sina. Tako ti je to. Šta
dobijaš kad si prespor da poželiš da stvorenje koje ti kuca na vrata usred
noći odeš Odgovor je jednostavan: totalni mrak.
Ubiću se, pomislio je. To mi je ionako suđeno, zar ne? Imam neophodnu
opremu u torbi. Udesilo je sve, udesilo je sve od samog početka. Groblje,
vendigo, ma šta to bilo. Nateralo je našeg mačka da istrči na put, možda je
nateralo i Gejdža. Vratilo je Rejčel kući, u za njega povoljnom trenutku.
Sigurno mi je namenilo takvu sudbinu… želim je.
Ali prvo moram da sredim stvar, zar ne?
Da. Tako je.
BD4Y
balkandownload.org

Morao je da se pobrine za Gejdža. On je i dalje bio tamo negde.

***

Sledio je otiske stopala preko trpezarije, dnevne sobe i uz stepenice. Bili su

zamrljani, zato što ih je pregazio na silasku, ne videći ih. Vodila su u spavaću
sobu. Bio je ovde, pomislio je Luis. Bio je baš ovde. Ugledao je otvorenu
medicinsku torbu.
Njen uvek pažljivo sređeni sadržaj sad je bio ispreturan. Nije mu trebalo
dugo da vidi da nema skalpela. Pokrio je lice rukama. Sedeo je tako neko
vreme, ispuštajući zvuke očajanja.
Naposletku je otvorio torbu i počeo da traži.

***

Ponovo je sišao niz stepenice.

Zvuk otvaranja ostave. Zvuk otvaranja i bučnog zatvaranja ormarića.
Vredni zuj otvarača za konzerve. Poslednji zvuk je bio otvaranje i zatvaranje
garažnih vrata. Kuća je nakon toga ostala prazna na majskom suncu, kao što je
ostala prazna onog avgustovskog dana prošle godine, čekajući dolazak novih
ljudi… kao što će čekati na dolazak novih ljudi posle njih. Možda će to biti
mladi bračni par, bez dece (ali s nadama i planovima). Bistri mladenci voleće
otmena, uvozna vina i piva. On će voditi kreditno odeljenje u banci, ona će
imati diplomu dentalne higijeničarke ili trogodišnje iskustvo optometrijskog
asistenta. On će iscepati pola metra drva za kamin, ona će nositi platnene
pantalone s visokim strukom. Šetače poljem gospođe Vinton i skupljati
novembarsku poleglu travu za vazu na stolu. Vezaće kosu u konjski rep. Biće
najsjajnija stvar na sivom nebu, u potpunosti nesvesna nevidljivog lešinara
koji joj jaše na vazdušnim strujama nad glavom. Čestitaće jedan drugom na
odsustvu praznoverja i na rešenosti da uživaju u kući, uprkos onom što se
desilo u njoj. Govoriće prijateljima da je bila veoma jeftina i zbijati šale o
duhovima na tavanu. I svi će popiti još jedno uvozno pivo ili vino. Igraće
dame ili karte.
I možda će imati psa.

BD4Y
balkandownload.org

61

Luis je zastao na ivici puta, da bi propustio Orinkov kamion natovaren

veštačkim đubrivom. Grdosija je projurila pored njega. Pregazio je asfaltnu
traku do Džadove kuće. Za sobom je vukao svoju senku okrenutu zapadu.
Držao je otvorenu konzervu mačje hrane u ruci.
Čerč ga je primetio i ustao. Oprezno ga je posmatrao.
“Zdravo, Čerč“, reče Luis, posmatrajući tihu kuću. “Hoćeš li da
čalabrcneš?“
Spustio je konzervu mačje hrane na prtljažnik malih plavih kola. Gledao
je kako Čerč okretno skače s krova i počinje da jede. Zavukao je ruku u džep
jakne. Čerč se oprezno osvrnuo, kao da mu čita misli. Osmehnuo se i uzmakao
za korak od automobila. Mačak je nastavio da jede. Luis je izvadio špric iz
džepa. Oslobodio ga je iz papirnog pakovanja i napunio sa sedamdeset pet
miligrama morfijiuna. Vratio je bočicu s više doza u džep i prišao mačku, koji
se sumnjičavo obazreo oko sebe. Osmehnuo se i rekao: “Hajde, pojedi to,
Čerč. Haj-ho, idemo, zar ne?“ Pomilovao je mačka. Mačak je izvio leđa u luk
kad ga je pomilovao. Sačekao je da se mačak vrati jelu. Stisnuo ga je za
smrdljivi stomak i zario iglu duboko u but.
Čerč je podivljao, kao da je ošinut električnom strujom. Borio se, siktao i
mahao kandžama, ali ga Luis nije puštao, dok nije istisnuo sve iz šprica.
Mačak je skočio s kola. Siktao je kao čajnik na ringli. Posmatrao ga je
žutozelenim, razrogačenim i zlokobnim očima. Igla i špric su mu visili iz
butine. Špric je ispao kad je doskočio. Slomio se. Luis nije mario zbog toga.
Imao ih je dovoljno.
Mačak je potrčao ka putu. Okrenuo se i pošao ka kući, kao da se u
poslednjem trenutku setio nečega. Na pola puta je počeo pijano da se povodi.
Stigao je do stepenica i skočio na prvu. Pao je. Ležao je postrance na golom
tlu u podnožju stepenica i slabašno disao.
Luis je pogledao mala plava kola. Ako mu je pored kamena, koji mu je
zamenio srce, bio potreban još neki dokaz, dobio ga je u obliku Rejčeline
tašne na sedištu, njenog šala i gomila avionskih karata.
Okrenuo se i pošao ka verandi. Čerčove slabine prestale su da se kreću
brzim i plitkim pokretima. Bio je mrtav. Ponovo.
Luis ga je prekoračio. Popeo se uz stepenice.
BD4Y
balkandownload.org

“Gejdže?“
U hodniku je bilo hladno, hladno i mračno. Izgovorena reč pala je kao
kamen u duboki bunar. Luis je bacio i drugi.
“Gejdže?“
Ništa. I sat u dnevnoj sobi prestao je da kuca. Jutros nije imao ko da ga
navije.
Nije bilo nikoga, ali je bilo tragova na podu.
Ušao je u dnevnu sobu. Zapahnuo ga je ustajali miris davno izgorelih
cigareta. Video je Džadovu stolicu kraj prozora. Bila je gurnuta u stranu, kao
da je naglo ustao iz nje. Video je pepeljaru na prozorskoj dasci. U njoj je bila
duga traka pepela, ostatak pripaljene, a nepopušene cigarete.
Džad je sedeo na prozoru i motrio. Na šta je motrio? Na mene, naravno.
Čekao je moj povratak kući. Samo što me je promašio. Nekako me je
promašio.
Bacio je pogled na četiri pedantno poređane konzerve piva. Nije ih bilo
dovoljno da ga uspavaju, ali su mogle da ga pošalju u toalet. Kako god, sve je
bilo malčice previše dobro da bi bilo slučajno, zar ne?
Blatnjavi tragovi išli su ka stolici pokraj prozora. Pored ljudskih tragova
video je i nekoliko izbledelih avetinjskih otisaka mačjih šapa. Pretpostavio je
da ih je Čerč isprljao hodajući po grobljanskoj zemlji s Gejdžovih cipelica.
Tragovi su išli ka pokretnim vratima koja su vodila u kuhinju.
Luis je krenuo za njima. Srce mu je tuklo u grudima.
Gurnuo je vrata i ugledao Džada raširenih nogu, u starim zelenim radnim
pantalonama i kariranoj flanelskoj košulji. Ležao je u širokoj lokvi krvi.
Luis je prineo ruke licu, kao da želi da se odbrani od ove slike. To je bio
uzaludan pokušaj. Video je oči, Džadove otvorene, optužujuće oči. Optuživao
je njega, a možda i samog sebe zbog pokretanja kobnog sleda događaja.
Da li je? Pitao se Luis. Da li je to njegovo delo?
Džadu je rekao Steni Bi, a Steniju Biju rekao je njegov otac, kome je
rekao njegov otac, poslednji trgovac sa Indijancima, Francuz iz severne
zemlje, iz doba kad je Frenklin Pirs bio predsednik.
“Džade, žao mi je“, prošaptao je.
Džad je zurio u njega praznim očima.
“Tako mi je žao“, ponovio je Luis.
Noge su mu se pokretale, kao svojom voljom. Vratio se na poslednji Dan
zahvalnosti, ne na noć u kojoj je odneo mačka na Groblje kućnih ljubimaca i
BD4Y
balkandownload.org

iza njega, s Džadom, već na prazničnu večeru s ćurkom koju je Norma iznela
na sto. Smejali su se i razgovarali. Muškarci su pili pivo, a Norma belo vino.
Uzela je beli stolnjak iz donje fioke, koji i on sad uzima. Stavila ga je na sto i
učvrstila divnim kalajnim svećnjacima, dok je on…
Luis je posmatrao kako stolnjak pada preko Džadovog tela kao padobran i
milosrdno pokriva mrtvo lice. Sićušne ružine latice najdublje i najmračnije
skerletne boje počele su da se šire po belom travnjaku.
“Žao mi je“, rekao je po treći put. “Tako mi je ž…“
Nešto se pokrenulo iznad njegove glave. Nešto je negde zagrebalo. Reč
mu se slomila između usana. Pokret je bio tih, pritajen, ali nameran. O da, bio
je siguran da je taj zvuk bio namenjen njegovom uvu.
Nije dozvolio rukama da zadrhte. Prišao je kuhinjskom stolu pokrivenom
kariranom mušemom i posegnuo u džep. Izvadio je još špriceva. Oslobodio ih
je papirnatog omota i poređao u urednom nizu. Otvorio je još tri bočice s više
doza i napunio svaki špric s dovoljno morfijuma da ubije konja - ili bika
Hanratija, kad smo već kod toga. Vratio ih je u džep.
Izašao je iz kuhinje, pregazio dnevnu sobu i stao u podnožju stepenica.
“Gejdže?“
Iz senke na spratu doprlo je kikotanje. Koža mu se naježila od tog hladnog
i bezdušnog smeha.
Počeo je da se penje.
Put do vrha stepenica bio je dug. Mogao je da zamisli i osuđenika na smrt
kako hoda gotovo podjednako dugim (i stravično kratkim) putem do platforme
s vešalima, ruku vezanih na leđima, svestan da će se upišati kad više ne bude
mogao da zviždi.
Konačno se uspeo do vrha, s jednom rukom u džepu. Gledao je pravo u
zid. Koliko dugo je tako stajao? Nije znao. Osećao je da razum počinje da ga
napušta. To je bio stvarni, nesumnjivi proces. Bio je zanimljiv. Drvo okovano
ledom osećalo bi se ovako - ako drveće može išta da oseća - u strašnoj oluji,
neposredno pre pucanja i padanja na de. Osećaj je bio zanimljiv… i na
izvestan način zabavan.
“Gejdže, da li želiš da ideš na Floridu sa mnom?“
Kikot se ponovio.
Luis se okrenuo i ugledao suprugu kojoj je nekad nosio ružu u zubima.
Ležala je mrtva na polovini hodnika. Noge su joj bile raširene kao Džadove.
Leđima i glavom oslanjala se na zid. Izgledalo je kao da je zaspala dok je
BD4Y
balkandownload.org

čitala u postelji.
Krenuo je ka njoj.
Zdravo, dušo, pomislio je, vratila si se kući.
Krv je poprskala tapete tvoreći bezumne oblike. Ubodena je deset,
dvadeset - ko bi ga znao koliko puta? Njegov skalpel je obavio posao.
Luis Krid je video suprugu, zbilja ju je ugledao. Vrisnuo je.
Njegova vriska je oštro i prodorno odjekivala po kući u kojoj su samo
mrtvi živeli i hodali. Vrištao je izbečenih očiju, pomodrelog lica,
nakostrešene kose. Zvuci su izlazili iz njegovog nadutog vrata kao zvonjava
paklenih zvona. Stravični krici nisu objavljivali kraj ljubavi, već razuma. Svi
gnusni prizori odjedanput su se prikazivali u bioskopu njegovog uma. Viktor
Paskau je umirao na tepihu ambulante. Čerč se vratio s komadima zelene
plastike na brkovima. Gejdžova kapa za bejzbol ležala je na drumu, puna krvi.
Najgnusnije od svih bilo je ono stvorenje koje je video u Maloj božjoj
močvari, stvorenje koje je prevrnulo stablo, stvorenje sa žutim očima,
vendigo, spodoba iz severnih zemalja, mrtva stvar čiji dodir budi apetite o
kojima se ne govori.
Rejčel nije samo ubijena.
Nešto je bilo… nešto je bilo na njoj.
(! KLIK!)
Nešto je škljocnulo u njegovoj glavi. To je bio zvuk pregorelog releja koji
će doveka goreti, zvuk munje koja udara, zvuk otvaranja vrata.
Sporo je podigao glavu. Vrisak mu je još titrao u grlu. Pred njim se
konačno pojavio Gejdž, krvavih usta i obešene brade. Razvukao je usne u
đavolski osmeh. Držao je Luisov skalpel.
Luis se povukao unazad kad je stvorenje zamahnulo. Učinio je to bez
trunke razmišljanja. Skalpel je sevnuo pored njegovog lica. Gejdž je izgubio
ravnotežu. Trapav je kao i Čerč, pomislio je Luis. Sapleo ga je. Gejdž je
nespretno pao. Luis se našao na njemu pre nego što je stigao da se digne.
Opkoračio ga je. Jednim kolenom je pritisnuo ruku sa skalpelom.
“Ne“, stenjalo je stvorenje ispod njega. Lice mu se mrštilo i podrhtavalo.
Pogled mu je bio zloban, insektolik, pun tupe mržnje. “Ne, ne, ne.“
Luis je izvukao špric iz džepa. Moraće da bude brz. Stvorenje ispod njega
je bilo kao nauljena riba. Nije puštalo skalpel, bez obzira na snagu s kojom
mu je pritiskao zglob. Lice stvorenja je podrhtavalo, menjajući se. Bilo je
Džadovo mrtvo, izbuljeno lice; bilo je smrskano i uništeno lice Viktora
BD4Y
balkandownload.org

Paskaua, s očima koje besciljno lutaju; bilo je Luisovo zastrašujuće bledo i

mahnito lice. Ponovo se promenilo i postalo lice stvorenja iz šume - niskog
čela, mrtvih žutih očiju, dugog šiljatog i račvastog jezika. Cerilo se i siktalo.
“Ne, ne, ne-ne-ne…“
Bacakalo se pod njim. Špric je izleteo iz Luisove ruke. Otkotrljao se niz
hodnik. Posegnuo je za drugim. Izvadio ga je i zario u Gejdžovu zadnjicu.
Vrisnulo je pod njim. Napelo se i cimnulo. Zamalo što ga nije oborilo.
Luis je, stenjući, dohvatio treći špric. Zario ga je u Gejdžovu ruku i istisnuo
sav morfijum. Skotrljao se sa stvorenja i počeo da uzmiče niz hodnik. Gejdž
je polako ustao. Zateturao se ka njemu. Skalpel mu je ispao iz ruke posle pet
koraka. Podrhtavao je zariven u podne daske. Neobično žuto svetio u
njegovim očima je posle deset koraka počelo da bledi. Pao je na kolena posle
još dva koraka.
Podigao je glavu ka ocu, koji je na trenutak video svog sina - svog pravog
sina. Lice mu je bilo izobličeno od bola i tuge.
“Tatice!“, zavapilo je i palo licem napred.
Luis se neko vreme nije micao. Ustao je i krenuo prema Gejdžu. Kretao se
pažljivo, očekujući neki trik. Nije bilo trikova, niti iznenadnog skoka s rukama
svijenim u kandže. Uvežbanom rukom prošao je po Gejdžovom grlu. Pronašao
je puls. Zadržao se na njemu. Poslednji put u životu postupio je kao lekar.
Pratio je puls, pratio ga je dok nije iščezao, dok spolja ili iznutra nije ostalo
ništa.
Ustao je i othramao do najdaljeg ćoška hodnika kad se sve završilo.
Čučnuo je, savivši se u loptu. Zavukao se u ćošak, sve manji i manji. Procenio
je da će biti još manji ako zavuče palac usta. To je i učinio.

***

Duže od dva sata ostao je u tom položaju… malo-pomalo usvajao je mračnu,

ali veoma prihvatljivu ideju. Izvukao je palac iz usta. Luis se
(Haj-ho, idemo!)
pokrenuo.

***

Pronašao je benzin u Džadovoj garaži. Bio je u crvenoj kanti od dvadeset dva

litra pored kosilice. Biće ga i više nego dovoljno. Počeo je u kuhinji, gde je
BD4Y
balkandownload.org

Džad ležao ispod prazničnog stolnjaka. Dobro ga je polio. Preselio se u

dnevnu sobu s kantom. Prosipao je tečnost boje ćilibara po tepihu, kauču,
stočiću za časopise, foteljama. Zatim je prešao u hodnik u prizemlju i sobu u
pozadini. Benzin je snažno i bogato mirisao.
Džadove šibice bile su pored fotelje. Na paklici cigareta bio je beskorisni
sat. Luis je uzeo šibice. Na ulaznim vratima je bacio upaljenu šibicu preko
ramena i prekoračio preko praga. Vrelina ga je smesta zapahnula. Koža na
potiljku postala mu je za neki broj manja. Uredno je zatvorio vrata za sobom.
Na trenutak se zadržao na verandi. Posmatrao je narandžaste plamenove.
Zatim se udaljio.

BD4Y
balkandownload.org

62

Stiv Masterton je savladao krivinu ispred Luisove kuće. Odmah je ugledao

dim - ne iz Luisovog doma, već iz starčeve kuće preko puta.
Jutros je seo za volan i krenuo u posetu kolegi zato što je bio zabrinut za
Luisa - silno zabrinut. Čarltonova mu je rekla za Rejčelin jučerašnji poziv. To
ga je nateralo da se zapita gde je Luis… i šta smera.
Neutemeljena zabrinutost nije mu davala mira. Znao je da se neće smiriti
dok ne poseti kolegu i dok se ne uveri da je s njim sve u redu… onoliko
koliko je to moguće u ovim okolnostima.
Prolećno vreme ispraznilo je ambulantu kao magija. Surendra mu je rekao
da pođe. On će $e pobrinuti za sve. Skočio je na hondu, koju je prošlog
vikenda oslobodio iz garaže. Zaputio se u Ladlou. Verovatno je preterano
žustro okretao pedale. Nije imao druge, zato što ga zabrinutost nije napuštala.
Grizla ga je iznutra, u paru s apsurdnim osećajem da je prekasno. Glup osećaj
mu se odomaćio u dnu stomaka, sličan onom od jesenas kad je Paskau
poginuo. Tad se suočio sa sumornom izvesnošču i kao olovo teškim gubitkom
iluzija. Nije bio religiozan (na koledžu je dva semestra bio član Ateističkog
društva; napustio ga je kad mu je savetnik rekao - u četiri oka i u krajnjem
poverenju - da bi to moglo da naškodi njegovim šansama za dobijanje
stipendije za medicinsku školu), ali je verovatno bio sklon biološkim i
bioritmičkim signalima koji se predstavljaju kao zle slutnje, kao i bilo koje
ljudsko biće. Paskauova smrt je na neki način najavila godinu koja sledi i
odredila njen ton. To ni u kom slučaju nije bila dobra godina. Dvoje
Surendrinih rođaka završilo je u zatvoru iz političkih razloga, u njegovoj
domovini. Surendra mu je rekao da veruje kako je jedan od njih - ujak do kog
mu je veoma stalo - dosad verovatno ubijen. Zaplakao je. Suze obično
suzdržanog Indijca uplašile su Štiva. Majka Čarltonove bila je podvrgnuta
radikalnoj mastektomiji. Žilava sestra nije bila optimistična u pogledu
majčinih izgleda da se pridruži petogodišnjem klubu. Stiv je bio na četiri
pogreba posle smrti Viktora Paskaua - svastikinom, stradaloj u saobraćajnoj
nesreći; rođakovom, preminulom u neobičnoj nesreći prouzrokovanoj
opkladom sklopljenom u baru (drmnula ga je struja dok je dokazivao da može
da se popne na vrh bandere); bakinom; i naravno, na pogrebu Luisovog sina.
Kad je video pramenove dima, prva misao mu je bila da je ovo još jedan
BD4Y
balkandownload.org

događaj koji bi se mogao pripisati Viktoru Paskauu, koji je nekako uklonio

sigurnosnu ogradu između običnih ljudi i nezapamćene lavine loše sreće. To
je bilo glupa zamisao. Luisova kuća je to očigledno dokazivala. Stajala je
spokojna i bela na jutarnjem suncu, kao lep primer čiste novoengleske
arhitekture.
Ljudi su trčali ka starčevoj kući. Stiv je prešao na drugu stranu puta
biciklom i krenuo Luisovim prilaznim putem. Video je čoveka koji trči
starčevom verandom. Prišao je ulaznim vratima i uzmakao od njih. Dobro je
postupio, zato što je staklo na vratima eksplodiralo. Plamenovi su pokuljali
kroz otvor. Da je budala otvorila vrata, skuvala bi se u eksploziji kao jastog.
Sjahao je i oslonio hondu na nožicu. Tajanstveni požar naterao ga je da na
izvesno vreme zaboravi na Luisa. Pet-šest ljudi sakupilo se oko kuće. Svi su
se držali na bezbednom odstojanju, izuzev nesuđenog heroja koji se motao po
travnjaku Krandalovih. Eksplodirala su stakla između verande i kuće.
Krhotine su zaplesale u vazduhu. Nesuđeni heroj je zalegao po travi i dao se u
beg. Plamenovi su, kao grabljive ruke, liznuli uz unutrašnji zid verande.
Proždirali su belu boju. Jedna fotelja od bambusa je eksplodirala u
plamenovima pred Stivovim očima.
Kroz pucketanje požara čuo je prodorni krik nesuđenog heroja, koji kao
da je nosio apsurdnu dozu optimizma: “Izgubićemo je! Sigurno ćemo je
izgubiti! Ako je Džad unutra, pečen je! Sto puta sam mu rekao za kreozot u
tom odžaku!“
Stiv je otvorio usta da bi od onih preko puta saznao da li je iko pozvao
vatrogasce. Daleki zvuk sirena sprečio ga je u tome. Vatrogasci su pozvani,
ali je nesuđeni heroj imao pravo. Kuća je nestajala. Plamenovi su lizali kroz
pola tuceta slomljenih prozora. Vatra je obrazovala jarosnu membranu iznad
svetlozelene bitumenske šindre.
Setio se Luisa i okrenuo ka njegovoj kući - da je ovde, zar ne bi bio sa
susedima? balkan download org - forster.
Ugledao je nešto. Jedva da je to opazio krajičkom oka.
Iza Luisovog prilaznog puta pružalo se polje. Blago se pelo uzbrdo.
Zelena trava je visoko izrasla za maj. Uočio je pažljivo održavanu stazu, s
pokošenom travom dostojnom golf terena. Krivudala je po polju sve do guste
i zelene šume koja je počinjala odmah iza horizonta. Zapazio je pokret -
blesak zaslepljujuće beline. Nestao je čim ga je video, ali je načas pomislio
da je video muškarca koji nosi beli zavežljaj.
BD4Y
balkandownload.org

To je Luis, rekao mu je njegov um s iracionalnom sigurnošću. To je Luis.

Požuri, stigni ga, da se nešto prokleto loše ne bi dogodilo. Nešto još
prokleto lošije desiće se prilično brzo ako ga ne zaustaviš.
Neodlučno je stajao na početku prilaznog puta. Premeštao se s noge na
nogu.
Stive, dušo moja, upravo si se usrao do guše od straha, zar ne?
Da, jeste. Usrao se. Usrao se do guše od straha, bez ikakvog razloga.
Osećao je izvesnu… izvesnu
(privlačnu moć)
da izvesnu privlačnu moć. Imala je neke veze sa stazom koja je vijugala
uzbrdo i verovatno produžavala kroz šumu - ta staza sigurno negde vodi, zar
ne? Da, naravno da vodi. Sve staze negde vode.
Luis. Ne zaboravi na Luisa, budalo! Došao si da ga vidiš, sećaš li se?
Nisi došao u Ladlou da bi istraživao prokletu šumu.
“Šta si našao, Rendi?“, kriknuo je nesuđeni heroj. Njegov vrištavi i još
uvek optimistički glas daleko je dopirao.
Rendijev odgovor jedva se čuo od sve snažnijeg zavijanja vatrogasnih
sirena. “Našao sam mrtvu mačku.“
“Da li je izgorela?“
“Ne izgleda mi izgorelo“, odvratio je Rendi. “Izgleda crknuto.“
Stivov um se nezaustavljivo vratio na prethodnu misao, kao da je razgovor
preko puta imao neke veze s onim što je video - ili onim što je mislio da je
video: To je bio Luis.
Pokrenuo se. Kasao je stazom ka šumi, ostavljajući požar za sobom.
Dobro se oznojio dok je stigao na rub šume. U senkama je bilo sveže i
prijatno. Udisao je slatki miris bora i smreke, kore i smole.
U šumi se dao u trk. Nije bio siguran zašto trči, ni zašto mu srce tuče
dvostrukom brzinom. Bučno je dahtao. Uspeo je da potrči nizbrdo - staza je
bila zadivljujuće čista - ali je do luka na ulazu na Groblje kućnih ljubimaca
stigao brzim korakom. Mučilo ga je neprijatno probadanje s desne strane,
odmah ispod pazuha.
Nije obraćao pažnju na kružno raspoređene grobove - čekićem izlupane
limene četvorouglove, komade dasaka i škriljaca. Posmatrao je bizarni prizor
na drugom kraju čistine. Posmatrao je Luisa koji se peo uz gomilu oborenih
stabala, naizgled prkoseći sili teže. Napredovao je korak po korak, pogleda
uprtog ispred sebe, kao hipnotisani čovek ili mesečar. U naručju je nosio ono
BD4Y
balkandownload.org

što je Stiv ugledao krajičkom oka. Konture su iz ove blizine bile

prepoznatljive. To je bilo telo. Ugledao je stopalo u crnoj cipeli s niskom
petom. S iznenadnom i mučnom izvesnošću znao je da Luis nosi Rejčelino
telo.
Luisova kosa je osedela.
“Luise!“, vrisnuo je Stiv.
Luis nije oklevao, niti je zastao. Stigao je na vrh gomile i počeo da se
spušta.
Pašče, zbunjeno je pomislio Stiv. Bio je prokleto srećan. Imao je
neverovatnu sreću, ali će uskoro pasti. Proći će dobro ako slomi samo noge.
Ali Luis nije pao. Stigao je na drugu stranu gomile oborenog drveća.
Privremeno je nestao s vidika. Ponovo se pojavio na stazi koja nastavlja ka
šumi.
“Luise!“, ponovo je povikao Stiv.
Luis se ovog puta zaustavio i okrenuo. Stiv je zinuo od čuda kad je video
da nije samo osedeo. Imao je lice starog, veoma starog čoveka.
Isprva ga je tupo posmatrao, kao da ga ne poznaje. Spoznaja se postepeno
javljala, kao da je neko okrenuo reostat u njegovom mozgu. Usne su mu se
grčile. Stiv je posle izvesnog vremena shvatio da Luis pokušava da se
osmehne.
“Stive“, progovorio je napuklim i nesigurnim glasom. “Zdravo, Stive.
Moraću to da učinim golim rukama. Potrajaće do večeri. tle je tamo gore
veoma kamenito. Da li bi hteo da mi pomogneš?“
Stiv je otvorio usta, ali iz njih nije izašao nikakav zvuk. Hteo je da
pomogne Luisu, uprkos zaprepašćenju i užasnom strahu. To mu se zbog nečeg
u ovim šumama nametalo kao veoma ispravan i veoma… veoma prirodan
postupak.
“Luise“, uspeo je da konačno zakrklja, “šta se dogodilo? Blagi bože, šta
se dogodilo? Da li je… da li je stradala u požaru?“
“Predugo sam čekao s Gejdžom“, reče Luis. “Nešto je ušlo u njega zato
što sam predugo čekao. S Rejčel će biti drugačije, Stive. Znam da hoće.“
Blago se zateturao. Stiv je shvatio da je Luis poludeo - video je to sasvim
jasno. Luis je bio lud i nepojmljivo umoran. Zbog nečega je samo ono drugo
zapažanje imalo težinu u njegovom zbunjenom limu.
“Pomoć bi mi dobro došla“, rekao je Luis.
“Luise, ne bih mogao da se popnem preko te gomile drva čak i kad bih
BD4Y
balkandownload.org

hteo da ti pomognem.“
“Možeš“, reče Luis. “Možeš ako se budeš kretao ujednačenim korakom i
ako ne budeš spuštao pogled. To je tajna, Stive.“
Luis se okrenuo, iako je Stiv zazivao njegovo ime. Zakoračio je u šumu.
Stiv je još nekoliko trenutaka video beli čaršav među stablima. I onda se
izgubilo.
Pritrčao je gomili oborenih stabala. Počeo je da se penje bez razmišljanja.
Isprva je pipao, tražeći oslonac. Pokušao je da je prepuzi. Zatim se uspravio.
Čim je to učinio, preplavila ga je luđačka neustrašivost. Kao da je udahnuo
čist kiseonik. Poverovao je da je to moguće. Tako je i bilo. Stigao je do vrha,
hitrim i samouverenim pokretima. Zastao je za trenutak, ljuljajući se. Gledao
je kako Luis odmiče stazom - koja se nastavljala na drugoj strani barijere od
oborenih stabala.
Luis se okrenuo i pogledao Štiva. Nosio je suprugu umotanu u čaršav.
“Možda ćeš čuti zvuke“, reče Luis, “zvuke slične glasovima. To su gnjurci
dole na jugu, ka Prospektu. Čudo jedno kako se zvuk pronosi.“
“Luise…“
Luis mu je okrenuo leđa.
Stiv zamalo što nije krenuo za njim - bio je veoma, veoma blizu te odluke.
Mogu da mu pomognem, ako to želi… i želim da mu pomognem, o da. To
je istina, zato što se ovde dešava više od onog što se može videti golim
okom. Želim da saznam šta je to. Izgleda da je to nešto veoma… pa… veoma
važno. Slutim veliku tajnu, neodgonetnutu misteriju.
Grana se slomila ispod nagnutog stopala. Čuo je suvi prašnjavi zvuk nalik
pucnju startnog pištolja. Taj zvuk ga je vratio na mesto na kom se nalazio i
onome što je na njemu radio. Užasnuo se. Trapavo se okrenuo u mestu.
Ispružio je ruke, da bi održao ravnotežu. Jezik i grlo bili su mu klizavi od
straha. Na licu mu je osvanuo zaprepašćeni izraz čoveka koji se naglo
probudio i shvatio da hoda po simsu oblakodera.
Mrtva je. Mislim da ju je Luis ubio. Luis je poludeo, načisto je poludeo,
ali…
Ovde ima nečeg goreg od ludila - nečeg mnogo, mnogo goreg. Kao da
negde u ovim šumama postoji magnet. Osećao je njegovu privlačnu moć u
svom umu. Privlačio ga je ka mestu na koje je Luis nosio Rejčel.
Hajde, pođi stazom… pođi stazom da bi video kuda vodi. Ovde ćemo ti
svašta pokazati, Stiverino. Videćeš stvari koje nisu pominjali u Ateističkom
BD4Y
balkandownload.org

društvu u Lejk Forestu.

Zov tog mesta u njegovom umu je utihnuo. Verovatno je prestalo da se
zanima za njega zato što se dovoljno najelo za taj dan. Napravio je dva
rizična pijana koraka niz gomilu oborenog drveća. Još grančica popustilo je
pod njim. Levo stopalo propalo mu je u isprepletano granje. Oštri krajevi
skinuli su mu patiku. Zarivali su mu se u meso dok se borio da se oslobodi.
Pao je licem napred, na Groblje kućnih ljubimaca. Za dlaku je promašio
narandžastu dasku. Zamalo što nije završila u njegovom stomaku.
Ustao je. Zbunjeno se obazirao oko sebe. Pitao se šta mu se desilo… ili
da li mu se išta desilo. Sve je već ličilo na san.
Piskavi i kikotavi smeh digao se iz duboke šume iza gomile. Šuma iza nje
bila je tako gusta da je svetlost u njoj čak i u najsunčanijim danima izgledala
zeleno i prljavo. To je bio moćan zvuk. Stiv nije mogao ni da zamisli
stvorenje sposobno da pusti takav glas iz grla.
Potrčao je, bez jedne patike. Bezuspešno je pokušavao da vrisne. Još je
trčao kad je stigao do Luisove kuće. Još je pokušavao da vrisne kad je zajašio
bicikl i jurnuo Petnaesticom. Zamalo što nije podleteo pod vatrogasni kamion
iz Bruera. Kosa mu se kostrešila ispod biciklističkog šlema.
Stigao je u svoj stan u Oronu. Nejasno se sećao da je bio u Ladlouu. Javio
je kolegama u ambulanti da se razboleo. Progutao je pilulu i legao u krevet.
Stiv Masterton nije mogao da se seti tog dana… izuzev u dubokim
snovima, kakvi nailaze u sitne jutarnje sate. U tim snovima osetio bi da se
nešto golemo očešalo o njega - nešto što je posegnulo da ga dodirne… da bi u
poslednjem trenutku povuklo neljudsku ruku.
Nešto s velikim žutim očima koje blistaju kao lampe za maglu.
Stiv se ponekad vrišteći budio iz tih snova, razrogačenih i izbuljenih
očiju. Pomislio bi: Misliš da vrištiš, ali je to samo zvuk gnjuraca dole na
jugu, ka Prospektu. Čudo jedno koliko se zvuk pronosi.
Nije mogao da zna niti da se seti šta bi takva misao mogla da znači.
Sledeće godine se zaposlio na drugom kraju zemlje, u Sent Luisu.
Od poslednjeg susreta s Luisom Kridom pa do odlaska sa Srednjeg
zapada, Stiv više nije išao u Ladlou.

BD4Y
balkandownload.org

EPILOG

Policajci su stigli kasno po podne. Postavljali su pitanja, ali bez prizvuka

sumnje. Još nisu prečešljali vreli pepeo. Izgledali su zadovoljno. Razgovarali
su napolju, a on je nosio šešir. To je bilo dobro. Možda bi postavili još neko
pitanje da su videli sedu kosu. To ne bi bilo dobro. Nosio je baštenske
rukavice. I to je bilo dobro. Nije želeo da policajci vide njegove krvave i
izranavljene šake.
Slagao je pasijans sve do ponoći.
Delio je karte kad je čuo da se zadnja vrata otvaraju.
Ono što kupiš je tvoje. Ono što je tvoje pre ili kasnije nađe put do tebe,
pomislio je Luis Krid.
Nije se okrenuo. Gledao je karte, dok su se lagani grebuckavi koraci
približavali. Video je kraljicu pik i spustio ruku na nju.
Koraci su se zaustavili tik iza njega.
Zavladala je tišina.
Hladna ruka spustila se na Luisovo rame. Rejčelin glas bio je škripav, pun
zemlje. “Dragi!“ reklo je.

Februar 1979 - decembar 1982.

BD4Y
 balkandownload.org

1)
The Loop - jedna od 77 čikaških opština, komercijalni centar grada. (Prim, prev.) ⇒
2)
Misli se na američki čedar sir. (Prim, prev.) ⇒
3)
Boot Hill - ime za groblja na Divljem zapadu, na kojima su sahranjivani revolveraši, oni koji su “umirali
u čizmama“. (Prim, prev.) ⇒
4)
Man from Glad - lik iz reklama američke kompanije Glad, koja je specijalizovana za plastične vreće za
đubre. (Prim, prev.) ⇒
5)
Slogan kompanije Princ (Prince), koja se bavi proizvodnjom testenina. (Prim, prev.) ⇒
6)
Misli se na Union Stock Yard & Transit Co. ili Yards, deo Čikaga na kom su železnice razvile
klaničku industriju na močvarnom zemljištu. (Prim, prev.) ⇒
7)
Kanak je u slengu Kanađanin. (Prim, kor.) ⇒
8)
Faza u razvoju deteta koja obično nastupa oko druge godine (ali može početi i ranije). Deca tad često
govore ne i imaju izlive besa. (Prim, prev.) ⇒
9)
Bonneville Salt Flats - slana ravnica u Juti koja služi kao trkalište superbrzih automobila. (Prim, prev.)
⇒
10)
Goldberg (1883-1970) - američki karikaturist, vajar, pisac, inženjer i pronalazač. Najpoznatiji je po
karikaturama i stripovima u kojima su likovi koristili veoma složene mehaničke uređaje za obavljanje
jednostavnih poslova. Izraz “goldbergovski“ postao je sinonim za složeno rešenje jednostavnog
problema. (Prim, prev.) ⇒
11)
Nejevrejski. (Prim, lekt.) ⇒

BD4Y