ŠOTA: POSMRTNA IGRA SRPSKOG NEZNANJA (FOTO)

Raspadom Jugoslavije, otvorene su mnoge tabu teme, o kojima se u vreme njenog trajanja, u
cilju očuvanja bratstva i jedinstva nije smelo javno govoriti. Pojavom interneta, informacije su
postale dostupnije nego ikada, mnoge su tajne otkrivene, a na forumima se mogu pročitati
različiti stavovi i mišljenja.
Jedna od mračnih tajni balkanske prošlosti, koja je za Srbe bila zabranjena, ali su je Albanci
prenosili s kolena na koleno, je priča o Šoti Galici, šiptarskoj odmetnici, po kojoj je nastala
svima poznata pesma i igra, uz koju su se Srbi decenijama veselili – Šote, mori Šote.
Sabor trubača u Guči je 2007. godine, reagujući na tekst srpskog sveštenika sa Kosova i
Metohije, zabranio izvođenje ove numere na saboru. Naravno, odmah su se javili oni koji su
pokušavali da opovrgnu ovu teoriju i igru Šotu održe u životu.
Evo zašto Srbi nikada ne bi trebali da se vesele uz Šotu.
1919. godine albanski kačaci, predvođeni Azemom Bejtom iz sela Galice i njegovom ženom
Šotom Galicom, digli su ustanak u oblasti Drenice, na zapadu Kosova. Oni su čak uspeli da
oforme tzv. neutalnu zonu, koja je trajala od 1921. do 1923. godine. Albanski nacionalisti su
ovu oblast odmah prozvali „Mala Albanija“. Krajem septembra 1924. godine, tadašnja
jugoslovenska vojska je u velikoj akciji razbila većinu kačačkih bandi i likvidirala njihove
vođe. Tom prilikom smrtno je ranjen Azem Galica. Njegova žena Šota preuzela je vođstvo nad
njegovim četama i nastavila da se bori. 1927. godine pobegla je u Albaniju, gde je i umrla.
Šota, rođena kao Ćerima Haljilji (Qerime Halili 1895 — 1927.), udala se za Azema Bejtu kada
joj je bilo 19. godina. Tom prilikom Azem je naručio da se ispeva pesma njegovoj budućoj
nevesti i tako je nastala čuvena „Šota“.

Spaljivanje srpske dece

Pet dreničkih sela – Galica, Ljubovac, Poljance, Mikušince i Dubovce – pod svojom vlašću
držao je mali car, šiptarski terorista Azem Bejta, okružen svojim do zuba naoružanim
kačacima. Godinama, ni žandarmerija, ni vojska Kraljevine Jugoslavije nije smela da stupi u
drenički atar. Tamo su Šiptari imali svoju „državu”, „mali car” im je raspisivao poreze, globio
ih, mobilisao, uvežbavao u rukovanju oružjem, gonio na kuluk…
Drenica je trebalo da bude jedna od baza u kojoj će se, do Ramazana 1924, okupiti odmetnici
sa raznih strana, da bi na Bajram digli sunarodnike na ustanak! Veče uoči Bajrama, jedna
vojno-žandarmerijska jedinica opkolila je Drenicu. U zoru, Azem Bejta je pozvan na predaju.
Šiptari su pripucali. Pukovnik Stojanović naredio je artiljerijsku paljbu. Borba je trajala čitav
dan. Na zgarištu do zemlje razrušene i spaljene Galice, ostalo je 125 mrtvih kačaka.
O sudbini Azema Bejte dugo se ništa nije znalo. Tek četrdesetak godina kasnije saznalo se da
ga je ranjenog iznela iz obruča njegova žena i ratna drugarica, Ćerima, zvana Šota Galica. Ali,
kako je u putu ubrzo umro, telo mu je bačeno u jednu duboku jamu kraj sela Prčeva. Svi prisutni
su se tada zakleli, dali „besu”, da nikada neće odati tajnu njegovog groba. Ipak, Šiptari su i ovu
„besu” pogazili, pa su 1971. godine kosti ovog razbojnika, pljačkaša, secikese i sadiste, koji je
žrtvama odsecao uši, svečano su iznete iz jame i sahranjene. A Azem Bejta proglašen za
„nacionalnog borca”.
Šota i njoj posvećena pesma po zlu je postala čuvena kada je, besna zbog pogibije muža,
uhvatila šestoro srpske dece, čobančadi kod stada, na planini Mokri, povezala ih, naložila vatru
i sve ih bacila u oganj.
Dok su deca gorela Šota je sa „kačanicima” igrala svoju igru oko vatre i pevala: „Šote, mori
Šote / Šote mašala / davno želim Šote, mori, da te igram ja!”
Na mjestu stradanja nevine dečice podignuta je spomen-ploča koja je stajala do kraja II
svetskog rata, kada su je komunisti, da bi očuvali bratstvo-jedinstvo, skinuli.
Šoti Galici je u Albaniji u vreme Envera Hodže podignut spomenik, a ona i njen muž Azem
Bejta danas važe za albanske nacionalne heroje i rodonačelnike borbe za „oslobođenje“
Kosova.
Eto, pa kad se sledeći put veselite uz „ veselu igru Šotu“, možda čujete vrisku srpske dece
bačene u oganj.