GLAVA 4.

DIFERENCIJALNI RAČUN 61

4.4 Izvodi i diferencijali viših redova

4.4.1 Izvodi viših redova

Kako smo već istakli, izvod funkcije y = f (x), definisane i diferen-

cijabilne na intervalu (a, b), predstavlja i sam funkciju, koja je takod̄e
definisana na intervalu (a, b). Može se dogoditi da funkcija y ′ = f ′ (x)
bude diferencijabilna u nekoj tački x ∈ (a, b), tj. da ima izvod u toj
tački. Tada se taj izvod naziva izvod drugog reda (ili drugi izvod) funkcije
y = f (x) u tački x i označava sa y ′′ = f ′′ (x) ili y (2) = f (2) (x). Dakle,

f ′′ (x) = (f ′ (x))′ .

x−2
4.3. Odrediti prvi i drugi izvod funkcije y = √ .
x2 + 2
Rešenje. Za nalaženje prvog i drugog izvoda date funkcije koristićemo
pravilo za izvod količnika i pravilo za izvod složene funkcije.
√ √
Kako je y = x2 + 2 = u, gde je u = x2 + 2, primenom formule
(4.5) dobijamo da je

1 2x x
yx′ = yu′ · u′x = √ · 2x = √ =√ .
2 u 2
2 x +2 2
x +2

Sledi
√ x(x − 2)
√ √ x2 + 2 − √
′ (x − 2)′ + 2 − (x − 2)( x2 + 2)′
x2 x2 + 2
y = =
x2 + 2 2
x +2
x2 + 2 − x2 + 2x 2(x + 1)
= 3/2
= 2 .
2
(x + 2) (x + 2)3/2

Koristeći ponovo formulu (4.5) za funkciju y = (x2 + 2)3/2 = u3/2 ,

gde je u = x2 + 2, dobijamo

3 p
yx′ = yu′ · u′x = u1/2 · 2x = 3x x2 + 2,
2
62 4.4. IZVODI I DIFERENCIJALI VIŠIH REDOVA

pa je
′
′
(x + 1)′ (x2 + 2)3/2 − (x + 1) (x2 + 2)3/2

′′ x+1
y =2 =2
(x2 + 2)3/2 (x2 + 2)3
√ √
(x2 + 2) x2 + 2 − 3x(x + 1) x2 + 2 2x2 + 3x − 2
=2 = −2 .
(x2 + 2)3 (x2 + 2)5/2

Slično se definišu f (3) (x), f (4) (x), itd. Pretpostavimo da je definisan

(n − 1)–i izvod funkcije y = f (x) za neko n ∈ N. Tada se njen n–ti izvod
defniše kao izvod funkcije f (n−1) , tj.

′
f (n) (x) = f n−1 (x) ,

i označava još i sa y (n) .

Funkcija y ′ = f ′ (x) se naziva prvi izvod, a sama funkcija y = f (x)
se, po potrebi, obeležava sa y = f (0) (x).
Ako funkcija ima izvod n–tog reda, kaže se da je n–puta diferencija-
bilna.
Inače, iz same definicije jasno je da egzistencija n–tog izvoda funkcije
f u nekoj tački povlači i egzistenciju svih izvoda k–tog reda, za svako
k < n u nekoj okolini te tačke. Svi ti izvodi su onda neprekidni u nekoj
okolini posmatrane tačke (Teorema 4.1).

Primer 4.6 Odrediti izvode n–tog reda za funkciju y = xα , α ∈ R.

Rešenje. Uzastopnim diferenciranjem dobijamo

y ′ = α xα−1 , y ′′ = α(α − 1) xα−2 , y ′′′ = α(α − 1)α − 2) xα−3 , . . . .

Odavde se lako dobija opšta formula

(xα )(n) = α(α − 1) · · · (α − n + 1) xα−n ,

čiji se strogi dokaz sprovodi metodom matematičke indukcije.

Posebno, ako je α = −1, tada je
 (n)
1 (−1)n n!
= (−1)(−2) · · · (−n) x−1−n = . △
x xn+1
GLAVA 4. DIFERENCIJALNI RAČUN 63

4.4.2 Diferencijali viših redova

Diferencijali viših redova se isto kao i izvodi viših redova definišu

induktivno. Diferencijal drugog reda ili drugi diferencijal funkcije y =
f (x) u nekoj tački je diferencijal u toj tački njenog (prvog) diferencijala,
tj.
d2 y = d (d y).

Diferencijal trećeg reda ili treći diferencijal je diferencijal drugog dife-

rencijala, tj.
d3 y = d (d2 y).

Uopšte, diferencijal n–tog reda ili n–ti diferencijal funkcije y = f (x) je

diferencijal (n − 1)–og diferencijala, tj.

dn y = d (dn−1 y).

Pri izračunavanju diferencijala viših redova veoma je važno shvatiti da

je dx nezavisan od x, koji se pri diferenciranju po x posmatra kao kon-
stantan cinilac. U tom slučaju imaćemo da je

d2 y = d (d y) = d (f ′ (x) dx) = (f ′ (x) d x)′ · dx = f ′′ (x) · dx2 ,

d3 y = d (d2 y) = d (f ′′ (x) dx2 ) = (f ′′ (x)d x2 )′ · dx = f ′′′ (x) · dx3 ,
..
.

pri čemu pod dx2 , dx3 , . . . podrazumevamo uvek stepen diferencijala

(dx)2 , (d x)3 , . . .. Opšta formula za izračunavanje n–tog diferencijala
glasi

(4.8) dn y = f (n) (x) d xn ,

i lako se dokazuje metodom matematičke indukcije.

Iz formule (4.8) sledi da je

dn y
f (n) (x) = ,
d xn
što predstavlja novu oznaku za n–ti izvod funkcije u datoj tački.
64 4.5. OSNOVNE TEOREME DIFERENCIJALNOG RAČUNA

Na kraju istaknimo da formula (4.8) važi jedino kada je x nezavisno

promenljiva. Ako je, pak, y = f (u) gde je u = g(x), tada je dy = f ′ (u) du
i
d2 y = d (d y) = d(f ′ (u) d u) = d(f ′ (u)) du + f ′ (u) d(du)
= f ′′ (u) du2 + f ′ (u) d2 u.
Dakle, drugi diferencijal ne poseduje osobinu invarijantnosti forme.
Slično važi i za ostale više diferencijale.

4.5 Osnovne teoreme diferencijalnog računa

Sledeće teoreme spadaju u osnovne teoreme diferencijalnog računa

i imaju mnogobrojne primene u analizi i primenjenoj matematici. One
omogućavaju da se pomoću osobina funkcije f ′ ispitaju osobine funkcije
f.
Teorema 4.5 (Fermaova1) teorema). Neka je funkcija y = f (x) defi-
nisana na intervalu (a, b) i u tački c ∈ (a, b) dostiže najveću, odnosno
najmanju, vrednost na intervalu (a, b). Ako izvod f ′ (c) postoji, on je
jednak nuli.
Geometrijska interpretacija Fermaove teoreme je jednostavna. Ako
kriva y = f (x) u tački c ∈ (a, b) dostiže svoju najveću ili najmanju
vrednost i ima tangentu u toj tački, tada je ta tangenta paralelna sa
x–osom (Slika 4.6).
y

0 a c b x

Slika 4.6:

Teorema 4.6 (Lagranžova2) teorema). Ako je funkcija y = f (x) nepre-

1)
P. Fermat (1601–1665), francuski matematičar
2)
I. Lagrange (1736–1813), francuski matematičar
GLAVA 4. DIFERENCIJALNI RAČUN 65

kidna na odsečku [a, b] i diferencijabilna na intervalu (a, b), tada postoji

tačka c ∈ (a, b) takva da je

(4.9) f (b) − f (a) = (b − a) f ′ (c).

Jednakost (4.9) može se napisati u obliku

f (b) − f (a)
(4.10) = f ′ (c).
b−a

Geometrijski smisao Lagranžove teoreme sastoji se u sledećem. Koli-

čnik na levoj strani jednakosti (4.10) jednak je tangensu ugla β koji
sečica AB (A(a, f (a)), B(b, f (b))) krive y = f (x) zaklapa sa x–osom, tj.

f (b) − f (a)
= tg β.
b−a
Izvod f ′ (c) je jednak tangensu ugla α koji tangenta krive y = f (x) u
tački (c, f (c)) zaklapa sa x–osom , tj.

f ′ (c) = tg α.

Dakle, jednakost (4.10) može da se napiše u obliku tg β = tg α, što znači

da se može naći bar jedna tačka c ∈ (a, b) takva da je tangenta krive
y = f (x) u tački (c, f (c)) paralelna sečici AB (Slika 4.7).
y
f (b) B

y = f (x)
f (a)
A

α β α
0 a c1 c2 b x

Slika 4.7:
66 4.5. OSNOVNE TEOREME DIFERENCIJALNOG RAČUNA

4.5.1 Lopitalova pravila

Sada ćemo izložiti jednu metodu izračunavanja graničnih vrednosti

0 ∞
funkcija koje predstavljaju neodred̄enosti oblika , , 0 · ∞, ∞ − ∞,
0 ∞
0 0 ∞
0 , ∞ ili 1 , kada argument x teži nekoj vrednosti a ∈ R. Ova
metoda zasniva se na teoremama koje su poznate pod opštim imenom
Lopitalovih3) pravila .

0
1◦ Neodred̄enost oblika
0
0
Količnik funkcija f i g je neodred̄enost oblika , kada x → a ∈ R,
0
ako i samo ako je
lim f (x) = lim g(x) = 0.
x→a x→a

0
Analogno se uvodi pojam neodred̄enosti oblika kada x → a + 0 ili
0
kada x → a − 0 (a ∈ R).

Teorema 4.7 Neka funkcije f i g ispunjavaju sledeće uslove.

1) lim f (x) = lim g(x) = 0;
x→a x→a
2) Funkcije y = f (x) i y = g(x) su diferencijabilne u nekoj okolini
tačke a (x 6= a);
3) g′ (x) 6= 0 za svako x iz neke okoline tačke a (x 6= a);
f ′ (x)
4) Postoji konačna ili beskonačna granična vrednost lim .
x→a g (x)
′

Tada je
f (x) f ′ (x)
lim = lim ′ .
x→a g(x) x→a g (x)

Ako funkcije f ′ i g′ zadovoljavaju uslove teoreme 4.7, tada se ova

teorema može primeniti ponovo, tj. važi

f (x) f ′ (x) f ′′ (x)

lim = lim ′ = lim ′′ .
x→a+0 g(x) x→a+0 g (x) x→a+0 g (x)

3)
G. L’Hopital (1661–1704), francuski matematičar
GLAVA 4. DIFERENCIJALNI RAČUN 67

Primer 4.7 Primenom Lopitalovih pravila, odrediti graničnu vrednost

x3/2
lim .
x→0+ ln (1 + x)

3
x3/2 2 x1/2 3 √
Rešenje. lim = lim 1 = lim x (1 + x) = 0. △
x→0+ ln (1 + x) x→0+ 2 x→0+
1+x

∞
2◦ Neodred̄enost oblika
∞
∞
Količnik funkcija f i g je neodred̄enost oblika , kada x → a ∈ R,
∞
ako i samo ako je
lim f (x) = lim g(x) = ∞.
x→a x→a
Ističemo da znak beskonačnosti u ovoj definiciji nije bitan, tj. odgo-
varajuće granične vrednosti mogu biti jednake +∞ ili −∞.
∞
Na sličan način uvodi se pojam neodred̄enosti oblika kada x →
∞
a + 0 ili kada x → a − 0 (a ∈ R).

Teorema 4.8 Neka funkcije f i g ispunjavaju sledeće uslove.

1) lim f (x) = lim g(x) = ∞;
x→a x→a
2) Funkcije y = f (x) i y = g(x) su diferencijabilne u nekoj okolini
tačke a (x 6= a);
3) g′ (x) 6= 0 za svako x iz neke okoline tačke a (x 6= a);
f ′ (x)
4) Postoji konačna ili beskonačna granična vrednost lim .
x→a g (x)
′

Tada je
f (x) f ′ (x)
lim = lim ′ .
x→a g(x) x→a g (x)

ln x
Primer 4.8 Primenom Lopitalovih pravila, odrediti lim .
x→+∞ x2

1
ln x x 1 1
Rešenje. lim 2
= lim = lim 2 = 0. △
x→+∞ x x→+∞ 2x 2 x→+∞ x

3◦ Ostali oblici neodred̄enosti

0 ∞
Osim već razmatranih neodred̄enosti oblika i , često se susreću
0 ∞
i neodred̄enosti oblika 0 · ∞, ∞ − ∞, 00 , ∞0 i 1∞ .
68 4.5. OSNOVNE TEOREME DIFERENCIJALNOG RAČUNA

Sve ove neodred̄enosti se pomoću algebarskih transformacija svode

na prethodne dve neodred̄enosti.
Proizvod dve funkcije f i g predstavlja neodred̄enost oblika 0 · ∞
kada x → a ∈ R ako i samo ako je

lim f (x) = 0 i lim g(x) = ∞.

x→a x→a

Stavljajući
f (x) g(x)
f (x) · g(x) = 1 = 1 ,
g(x) f (x)

0 ∞
očigledno je da poslednji izraz predstavlja neodred̄enost oblika ili
0 ∞
kada x → a.
Razlika dve funkcije f i g predstavlja neodred̄enost oblika
∞ − ∞ kada x → a ∈ R ako i samo ako je

lim f (x) = lim g(x) = +∞ ili lim f (x) = lim g(x) = −∞.
x→a x→a x→a x→a

I u ovom slučaju, transformacijom

1 1
1 1 g(x) − f (x)
f (x) − g(x) = 1 − 1 = 1 1 ,
f (x) g(x) f (x) · g(x)

neodred̄enost oblika ∞ − ∞ svodi se na već razmatranu neodred̄enost

0
oblika .
0
Na kraju, razmotrimo poslednja tri oblika iz navedenog niza ne-
odred̄enosti.
Eksponencijalno–stepena funkcija y = f (x)g(x) predstavlja neodre-
d̄enost oblika 00 , ∞0 i 1∞ kada x → a ∈ R ako i samo ako je

lim f (x) = 0, lim g(x) = 0;

x→a x→a
lim f (x) = ∞, lim g(x) = 0;
x→a x→a
lim f (x) = 1, lim g(x) = ∞,
x→a x→a

respektivno.
Logaritmujući izraz y = f (x)g(x) dobija se

(4.11) ln y = g(x) ln f (x).

GLAVA 4. DIFERENCIJALNI RAČUN 69

Za nalaženje lim y = lim f (x)g(x) , dovoljno je naći

x→a x→a

lim ln y = lim g(x) · ln f (x).

x→a x→a

U sva tri pomenuta slučaja izraz (4.11) predstavlja neodred̄enost

oblika 0 · ∞ o kojoj je već bilo reči.
Ako je lim ln y = k ∈ R, tada je
x→a
 k
 e , k ∈ R,
lim ln y
lim y = ex→a = +∞, k = +∞,
x→a
0, k = −∞.


Na sličan način uvode se pojmovi neodred̄enosti oblika 0 · ∞, ∞ − ∞,

∞0 i 1∞ kada x → a + 0, odnosno kada x → a − 0 (a ∈ R).
 
1
Primer 4.9 Odrediti lim ctg x − x .
x→0

Rešenje.
 1  cos x 1  x cos x − sin x
lim ctg x − = lim − = lim
x→0 x x→0 sin x x x→0 x sin x
cos x − x sin x − cos x x sin x
= lim = − lim
x→0 sin x + x cos x x→0 sin x + x cos x
sin x 0
= lim sin x = = 0. △
x→0
x + cos x
2

4.6 Tejlorova formula

Izračunavanje vrednosti funkcija u pojedinim tačkama oblasti defi-

nisanosti je stalna potreba u matematici i njenim mnogobrojnim prime-
nama. Sa tog stanovišta polinomi spadaju u najjednostavnije funkcije.
Njihova vrednost za datu vrednost argumenta može se izračunati sa
samo konačno mnogo operacija množenja i sabiranja.
Zato je ponekad potrebno zameniti funkciju y = f (x) u okolini date
tačke x0 odgovarajućim polinomom čiji grafik ne odstupa mnogo od
grafika date funkcije. U tom slučaju se kaže da je funkcija aproksimirana
tim polinomom. Razlika funkcije y = f (x) i tog polinoma predstavlja
70 4.6. TEJLOROVA FORMULA

grešku aproksimacije. Ukoliko je greška aproksimacije manja utoliko je

ta aproksimacija bolja.
Osnovni problem ovakvih aproksimacija sastoji se u odred̄ivanju tak-
vih polinoma za koje će greška aproksimacije biti minimalna. U ovom
odeljku izložićemo postupak aproksimacije funkcije tzv. Tejlorovim poli-
nomom.

Definicija 4.4 Neka je f : (a, b) → R funkcija n–puta diferencijabilna

u nekoj okolini tačke x0 ∈ (a, b). Tada se polinom
n
X f (k) (x0 )
Tn (x) = (x − x0 )k
k!
k=0
f ′ (x0 ) f ′′ (x0 ) f (n) (x0 )
= f (x0 ) + (x − x0 ) + (x − x0 )2 + · · · + (x − x0 )n
1! 2! n!

naziva Tejlorov4) polinom n–tog stepena funkcije f u tački x0 , a razlika

Rn (x) = f (x) − Tn (x)

ostatak n–tog reda.

Teorema 4.9 Neka je f : (a, b) → R funkcija (n + 1)–puta diferencija-

bilna na intervalu (a, b), x0 ∈ (a, b) i

(4.12) f (x) = Tn (x) + Rn (x).

f (n+1) (c)
Tada je Rn (x) = (x − x0 )n+1 , gde je c tačka koja se nalazi
(n + 1)!
izmed̄u x i x0 . Ovakav oblik ostatka Rn (x) u literaturi je poznat kao
Lagranžov oblik ostatka.

Jednakost (4.12) poznata je pod imenom Tejlorova formula. Speci-

jalno, ako je x0 = 0, iz (4.12) se dobija jednakost

f ′ (0) f ′′ (0) 2 f (n) (0) n

(4.13) f (x) = f (0) + x+ x + ··· + x + Rn (x)
1! 2! n!

poznata pod imenom Maklorenova5) formula.

4)
B. Taylor (1685–1731), engleski matematičar
5)
C. Maclaurin (1698–1746), engleski matematičar
GLAVA 4. DIFERENCIJALNI RAČUN 71

f (n+1) (c) n+1

Ostatak Rn (x) u ovom slučaju ima oblik Rn (x) = x , za
(n + 1)!
0 < c < x odnosno x < c < 0.
Ako postoji realan broj M takav da je za svako n ∈ N i za svako
x ∈ (a, b) ispunjeno f (n+1) (x) 6 M , tada je
(n+1) (c)| |x − x0 |n+1
Rn (x) = |f |x − x0 |n+1 6 M
 
.
(n + 1)! (n + 1)!
|x − x0 |n+1
Kako je lim = 0, sledi lim Rn (x) = 0. Dakle, može
n→+∞ (n + 1)! n→+∞
se izabrati dovoljno veliko n tako da je ostatak u tački x ∈ (a, b)
proizvoljno mali. To nam omogućuje da koristeći Tejlorovu formulu pri-
bližno izračunavamo vrednost funkcije koja poseduje navedeno svojstvo,
sa proizvoljnom unapred zadatom tačnošću.

4.6.1 Razlaganje nekih elementarnih funkcija

Primer 4.10 Napisati Maklorenovu formulu za funkciju f (x) = ex .

Rešenje. Kako je f (x) = f ′ (x) = f ′′ (x) = · · · = f (n) (x) = ex , to je

f (0) = f ′ (0) = · · · = f (n) (0) = 1 i Maklorenova formula glasi
x x2 xn
(4.14) ex = 1 + + + ··· + + Rn (x).
1! 2! n!
Ostatak Rn (x) u Lagranžovom obliku je
xn+1 c
Rn (x) = e,
(n + 1)!
gde je 0 < c < x.
Ako x ∈ [−r, r] tada je ec < er i važi sledeća ocena
|x|n+1 c r n+1 r
|Rn (x)| 6 e < e .
(n + 1)! (n + 1)!

1
4.4. Izračunati e 2 sa tačnošću 10−3 .
Rešenje. Za rešavanje ovog problema upotrebićemo Maklorenovu for-
mulu 4.14 eksponencijalne funkcije y = ex . Za x = 12 dobijamo
1
( 1 )2 ( 1 )n
 
1 1
e 2 = 1 + 2 + 2 + · · · + 2 + Rn ,
1! 2! n! 2
72 4.6. TEJLOROVA FORMULA

gde je
1 ( 12 )n+1 c 1
Rn = e, 0<c< .
2 (n + 1)! 2
1
Kako iz 0 < c < 2 < 1 sledi ec < e1 < 3, zaključujemo da je
  1  ec 3
 = n+1 < n+1 .
 
Rn
2 2 (n + 1)! 2 (n + 1)!

Zato je dovoljno naći najmanji prirodni broj n takav da je

3 1
< 10−3 = .
2n+1 (n + 1)! 1000

Poslednja nejednakost važi ako i samo ako važi nejednakost

2n+1 (n + 1)! > 3000.

Najmanji prirodan broj n za koji je ispunjena poslednja nejednakost je

n = 4. Dakle,
1
1
2 ( 12 )2 ( 12 )3 ( 12 )4 1 1 1 1
e2 ≈ 1 + + + + =1+ + + + = 1, 648
1! 2! 3! 4! 2 8 48 384
1
i ova vrednost funkcije e 2 izračunata je sa tačnošću od 10−3 . △