FAKULTET ZA SPORT I FIZIČKO VASPITANJE

Predmet: Informatičke tehnologije u fizičkom vaspitanju i sportu

SEMINARSKI RAD

Tema: Organizacija podataka na školskom računaru

Mentor: Student:

Leposavić, mart 2018.

 Sadržaj

Uvod ...................................................................................................................... 3
1. Podatak, informacija, znanje ......................................................................... 4
2. Osnovni formati zapisa podataka .................................................................. 4
3. Organizacija podataka ................................................................................... 4
3.1. Datoteka ............................................................................................... 5
3.2. Direktorijum ......................................................................................... 6
3.3. Stablo podataka .................................................................................... 7
3.4. Prečica .................................................................................................. 9
Zaključak ............................................................................................................. 10
Litaratura ............................................................................................................. 11

2
 Uvod

Na nastavku rada govorićemo o organizaciji i strukturi podataka. Strukturisanje i

organizovanje podataka dve su međusobno povezane aktivnosti gde strukturisanje predstavlja
prvu, a organizovanje drugu sledeću aktivnost u normalizaciji podataka – informacija. Sama
organizacija podataka predstavlja uređenje podataka s obzirom na njihove međusobne fizičke
odnose, obzirom na tehničku osnovicu kojom se podaci obrađuju. Struktura podataka je
određeno uređenje podataka za koje je moguće utvrditi odnose među njima. Ovde se misli,
ustvari na tzv. logičko strukturisanje u kojem je važna logička povezanost podataka, a ne
njihov fizički smeštaj na medije za memorisanje podataka. Odnosi se na logičke strukture kod
kojih je važna logička povezanost podataka. Prikaziva je pomoću relacija i grafova. Baze
podataka predstavljaju hijerarhijski najviši oblik organizovanja podataka. To je ujedno i skup
zapisa koji pripadaju različitim entitetima između kojih postoje veze. Ciljevi organizovanja
baze podataka su: da se isti skup zapisa koristi za različite aplikacije, nastojanje izbegavanja
ponavljanja istih podataka i zapisa te što efikasnije manipulisanje zapisima. Modeli baza
podataka su hijerahijski, mrežni i relacijski.

3
 1. Podatak, informacija, znanje

Podaci čine skup poruka koje imaju tačno određeno značenje, a predstavljaju ustvari
opšti naziv za skupove faktora sastavljenih od brojeva, znakova azbude (abedece) ili simbola
koji označuju neki uslov, vrednost ili stanje.
Informacija je skup poruka i podataka koji primaocima služe za otklanjanje ili
smanjenje neizvesnosti i za preduzimanje određene akcije. Ona predstavlja rezultat obrade
podataka i mora tačno odgovarati činjeničnom stanju jer njen sadržaj mora biti relevantan za
donošenje odluka.
Znanje je uređen skup informacija iz nekog područja (opisuje stanje stvari prema
znanstvenim ili iskustvenim kriterijumima).

2. Osnovni formati zapisa podataka

Podaci u računaru su zapisani u nekom od formata:

 Znakovni opis zapisa – u obliku teksta ili brojki
Npr: ASCII, EBCDIC, RTF
 Slikovni oblik zapisa – nepokretne (fotografije, grafika) i pokretne slike (video
sekvence)
Npr: EPS, GIF, JPG, BMP, WMP, TGA, PCX
 Zvučni oblik zapisa – muzika, ljudski glas i ostali zvuci, često dolaze u kombinaciji s
video zapisom
Npr: WAV, MID, AIFF, RMI, VOC

3. Organizacija podataka

Jedna od glavnih funkcija operativnog sistema jeste upravljanje spoljašnjim

jedinicama i rad sa podacima koji se nalaze na njima. Usled toga podaci moraju biti
organizovani na određeni način:
 logička organizacija podataka podrazumeva njihovo smeštanje po direktorijumima;
 fizička organizacija razmatra čuvanje podataka na fizičkim jedinicama memorije
(prvenstveno spoljašnjim jedinicama).

4
 Osnovni pojmovi kojima se koristimo su:

 datoteka (fajl, eng. File);

 direktorijum (katalog, folder, eng. Folder);
 adresa;
 prečica (eng. Shortcut) – ovaj pojam se vezuje za samo radno okruženje i ne
predstavlja niti logičku niti fizičku organizaciju podataka.

3.1. Datoteka

Datoteka ili fajl predstavlja osnovni nosilac podataka. Veoma je teško definisati pojam
fajla, ali jedna od uobičajenih definicija glasi: „Fajl predstavlja najmanju logičku celinu“. Pod
najmanjom logičkom celinom ovde se podrazumeva šta je to što bi moglo da se predstavi u
formatu datoteke a da je razumljivo korisniku. Datoteka može biti tekst (par reči, nekoliko
strana do celih knjiga), slika, zvučni zapis, video zapis…
Svaka datoteka mora da ima svoje ime. Ime određuje korisnik prilikom kreiranja same
datoteke ili je već određena od strane drugog korisnika. Maksimalni broj znakova koji je
moguće koristiti prilikom imenovanja datoteke je 256. Potrebno je voditi računa o tome koji
znaci nisu dozvoljeni u imenima. U ovaj skup spadaju sledeći znaci: “ * : / \ ? < > | ?.
(uključujući i tačku).
Nakon imena datoteke sledi tačka iza koje ide ekstenzija. Ekstenzija je obično
predstavljena za 3 slova i označava tip datoteke – određuje koju vrstu podataka sadrži
datoteka. U grafičkom radnom okruženju tip datoteke je pored ekstenzije i vizuelno definisan
izgledom ikone. Ovo su samo neki od primera ikona sa odgovarajućim ekstenzijama i šta one
predstavljaju.
Nad datotekama su definisani i takozvani meta podaci (meta data) koji se automatski
kreiraju (kada je datoteka kreirana, kada je menjana, kada joj je pristupljeno, ko je kreirao
datoteku…). U grafičom radnom okruženju ovi podaci se mogu videti kada se pozove
pomoćni meni (desni klik na ikonu fajla) a zatim izabere stavka „Properties”.

5
 Slika br. 1: Slikoviti prikaz čuvanja podataka

3.2. Direktorijum

Direktorijum (fascikla, katalog, folder eng. Folder) koncept koji se koristi za

organizaciju podataka na računaru. Osmišljen je tako da se unutar direktorijuma mogu
„smestiti” datoteke i drugi direktorijum. Često se definiše kao skup logički povezanih
podataka. Svaki direktorijuma mora da ima svoje ime a sam direktorijum nema veličinu. U
grafičkom okruženju operativnog sistema Windows direktorijum je predstavljen ikonicom
fascike (fascikla – eng. Folder) kao na slici 13. Kod Linux-olikih operativnih sistema
direktorijum je u suštini datoteka koja sadrži spisak svih datoteka i drugih direktorijuma koji
predstavljaju njegov sadržaj.

6
 Slika br. 2: Slikoviti prikaz direktorijuma

3.3. Stablo podataka

Kao posledica mogućnosti smeštanja direktorijuma (poddirektorijum) unutar drugog

direktorijuma javlja se struktura koja se zove stablo podataka i ima strogo definisanu
hierarhijsku strukturu. Izgled takvog „stabla” može se videti na sledećoj slici:

Slika br. 3: Slikoviti prikaz stabla podataka

7
 Kao što je već rečeno, svaki direktorijum može sadržati poddirektorijume i/ili
datoteke. Primer – direktorijum I godina ima poddirektorijume I-1, I-2, I-3 i I-4 i datoteke
Razredne starešine.doc i Predmetni nastavnici.doc. Svi direktorijumi su raspoređeni po
nivoima. Na nultom nivou nalazi se koreni direktorijum koji je označen obrnutom kosom
crtom (eng. backslash – \). Ovo je osnovni direktorijum u organizacijonoj strukturi stabla i od
njega polaze svi ostali direktorijumi. Iz ovog direktorijuma se vidi kompletan sadržaj prvog
nivoa. Sadržaj drugog nivoa je vidljiv samo delimično i samo onaj deo koji je vezan za
trenutno aktivni direktorijum. Npr. ukoliko je trenutno aktivan direktorijum Osnovna škola
prvog nivoa, direktorijumi drugog nivoa I godina do IV godina neće biti vidljivi.
Unutar istog direktorijuma ne mogu postojati dva direktorijuma sa istim imenom.
Unutar istog direktorijuma ne mogu postojati dve datoteke sa istim imenom i ekstenzijom.
Može se desiti situacija da postoje dve datoteke sa istim imenom ali različitom eskstenzijom
(npr. unutar direktorijuma I godina moguće je kreirati datoteku Predmetni nastavnici.txt). Kao
što se vidi na slici 14 postoje dve datoteke sa istim imenom (Predmetni nastavnici.doc) ali se
nalaze u različitim direktorijumima (I godina i I-3). Ove dve datoteke mogu i ne moraju da
budu istog sadržaja.
Dakle, datoteka nije samo određena svojim imenom i ekstenzijom već i
direktorijumom u kojem se nalazi. Puno „ime” datoteke naziva se adresa. Adresa se dobija
tako što se navede naziv uređaja (spoljašnja jedninica memorije) na kome je datoteka
sačuvana. Nazivi ovih jedinica označeni su slovima abecede:

 A: i V:- oznake za disketne jedinice (ova vrsta uređaja je veoma retka);

 C: – oznaka diska (hard disk), pored ove oznake, ukoliko je disk podeljen na više
logičkih celina (particije) mogu se naći i oznake D: E:;
 oznake za CD/DVD uređaje zavise od broja particija na disku (obično je označena sa
E:);
 oznake za fleš memorije zavisi od USB priključka na koji je priključena i od broja
datih uređaja koji su priključeni.

Nakon naziva uređaja sledi oznaka za koreni direktorijum ( \ ) iza koga sledi naziv
direktorijuma sa prvog nivoa, direktorijuma sa drugog nivoa razdvojenih obrnutom kosom
crtom ( \ ) i tako sve dok se ne dođe do direktorijuma u kome je datoteka. Zatim se navodi i
ime same datoteke sa ekstenzijom. Za primer sa slike možemo napisati sledeće adrese:

8
  C:\gimnazija\petnaesta\I godina\Predmetni nastavnici.doc;
 C:\gimnazija\petnaesta\I godina\I-3\Predmetni nastavnici.doc.

Dakle, datoteka je jednoznačno određena svojom adresom! Ne mogu postojati dve

datoteke sa istom adresom!

3.4. Prečica

Prečica (eng. shortcut) predstavlja ikonu koja sadrži isključivo adresu datoteke ili
direktorijuma. Dvostrukim klikom na ikonu prečicu pokrenuće se prozor direktorijuma ili
datoteke koja je sačuvana u prečici.
Pri svakodnevnom radu sa jednim dokumentom povoljno je kreiradi prečicu (ShortCut
– kraći put) u obliku ikonice na desktopu. Dvostrukim klikom na nju aktivira se i dokument i
program u kome je on nastao.
Sve prečice se nalaze na Desktopu tj. radnoj površini i omogućavaju pristup
dokumentu i programu u isto vreme jednostavnim klikom miša (Double Click). Tri sličice
(ShortCuts) su obavezne na radnoj površini i one se ne mogu izbrisati. To su ikonice Recycle
Bin-a, My Computer-a i My Documents-a.

Slika br. 4: Prikaz sličica koje predstavljaju prečicu za svaki program posebno

9
 Zaključak

Današnja informaciona tehnologija je dosta napredovala, tako da postoji

dosta sistema i programa za što lakšu i bržu organizaciju podataka. Programeri
se svakog dana trude da što više unaprede postojeće programe za lakši rad sa
bazama podataka kako bi njihovi korisnici mogli što brže doći do odgovarajućih
odgovora na zadati zadatak. Time se informacioni sistemi sve više razvijaju i
sama informatika kao nauka napreduje neverovatnom brzinom.

10
 Literatura

 www.google.com;
 www.scribd.com;
 https:// racunarstvoinformatika.wordpress.com/2012/12/10/организација-података/;
 www.academia.edu/24026844/fizička_i_logička_organizacija_podataka;
 https://osnoviinformatikeos.wordpress.com/pocetna/osmi-razred/organizacija
podataka-na-racunaru/;
 http://www.efos.hr/informatika.

11