ENDOKRINOLOGIJA

1. Diabetes mellitus je grupa metabolickih bolesti koje se karakterisu hiperglikemijom nastalom zbog deficita u sekreciji
insulina,zbog poremecaja u njegovom delovanju ili usled oba poremecaja.
2. Feohromocitom je tumor srzi nadbubrezne zlezde koji zahvata hromafino tkivo i dovodi do povecanja sekrecije
kateholamina.90% je benigne prirode i unilateralno lokalizovan.
3. Kora nadbubrežne žlezde sekretuje sledeće hormone 1.zona glomerulosa: mineralokortikoide (aldosteron) 2.zona
facikulata: glikokortikosteoide (kortizol) 3.zona reticularis: androgene hormone (androsteron,dehidroksiepiandrosteron)
4. Definicija i simptomi akromegalije hipersekrecija hormona rasta kod odraslih.1.Stimulise rast distalnih delova
kostiju i mekih tkiva pa dovodi do karakteristicnih promena kao sto su uvecanje jezika, nosa, mandibule, hiperostoza
fontanele i zigomaticne kosti,povecanje medjuzubnih prostora,uvecanje saka i stopala.2.Stimulativno deluju na rast
parenhimatoznih organa pa dolazi do hipertrofije zlezdanog tkiva,pluca,srca (leve komore) sa miokardiopatijom,jetre,
kolona sa polipozom i malignom alteracijom.3.Metabolicki efekti: insulin rezistencija i dijabetes 4.Neuroloski simptomi:
glavobolja,poremecaj vida (diplopije,hemijanopsije),parestezije,misicna slabost. 5.promene na kostanozglobnom
sistemu: osteoporoza,artralgije,zglobni deformiteti
5. Sekrecija tireodinih hormona je pod kontrolom TSH,tireotropnog hormona koga luci hipofiza
6. Adenohipofiza sekretuje sledeće hormone TSH,STH,ACTH,FSH,LH,Prl,MSH
7. Simptomi hipoglikemje su preznojavanje,malaksalost,bledilo koze,poremecaj vida (diplopija,slab vid),neuroloski
poremecaji (glavobolje, epi napadi,neuroloski ispadi,poremecaj govora),izmenjeno psihicko ponasanje
(zbunjenost,agresivnost,konfuznost,amnezija,pospanost,sopor,koma)
8. Komplikacije dijabetesa ( akutne i hronične) su Akutne: hipoglikemija,dijabeticka koma(ketoacidoza),dijabeticna
neketonska hiperosmolarna koma,laktatna acidoza. Hronicne: dijabetska mikroangiopatija-specificne promene na
kapilarima(mikrocirkulacija) sa sledstvenim ostecenjima retine oka(dijabetska retinopatija),bubrega(dijabetska
nefropatija),nervnog stable(dijabetska neuropatija); dijabetska makroangiopatija je prevremena arterioskleroza
cerebralnih, koronarnih arterija i arterija donjih ekstremiteta (klaudikacija intermitens)
9. definicija i razlozi nastanka Cushing-ov sindroma. Kusingov sindrom(hiperkorticizam) podrazumeva skup znakova
i simptoma koji nastaju kao posledica povecane koncentracije glikokortikosteroida(kortizola) i androgenih hormona u
krvi.Uzroci: 1.egzogeni(jatrogeni) usled dugotrajne primene kortikosteroida u Th svrhe (cesce od endogenog)
2.endogeni: ACTH nezavisni Kusing je povecana sekrecija hormona kore nadbubrega usled hiperpalzije adenoma Ca;
ACTH zavisni hiperkorticizam nastaje usled postojanja sekretorno aktivnog tumora hipofize i zove se morbus Kusing.
10. Definicija i etiologija hipotireoze. To je stanje smanjene sekretorne aktivnosti tireoidne zlezde ili potpunog
nedostatka tireoidnog hormona.U zavisnosti od uzroka nastanka razlikujemo: 1.primarna – ostecenje same stitne zlezde
usled kongenitalnih anomalija,aplazije,radioaktivnih zracenja,operativnih zahvata,zapaljenja,tumora,delovanja
lekova,strumogenih faktora (T3 i T4 je smanjeno a TSH je normalne ili povecane konc.) 2.sekundarna: javlja se kao
posledica smanjenog lucenja TSH zbog ostecenja adenohipofize 3.tercijalna: nastaje zbog nedovoljne sekrecije
hipotalamusnog libertina TRH

Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora

1.lečenje hipoglikemije podrazumeva davanje
a. insulina
b. kortikosteroida
c. glikoze
2. Spermatogenezu indukuje
a. TSH
b. testosteron
c. glikokortikoidi
3. Za procenu stepena gojaznosti koristi se
a. indeks mase tela
b. obim kukova
c . vrednosti holesterola
4. Diabetes insipidus nastaje usled nedostatka
a. renina
b. mineralokortikoida
c. antidiureznog hormona
5. Osteoporoza je
a. smanjenje koštane mase
b. razmekšanje kostiju
c. dekalcifikacija
6. Hiperosmolarnu komu karakteriše
a. ketonemija
b. hiperglikemija
c. acetonurija
7. Hipoparatireoidizam je praćen
a. hipokalijemijom
b. hiperkalcemijom
c. hipokalcemijom
8. Kod gojaznih dijabetičara medikamentnu terapiju započinjemo
a. insulinom
b. derivatima sulfonil ureje
c. metforminom
9. Znaci hipokalcemije su
a. nefrolitijaza
b. tetanični grčevi
c. osteoporoza
10. Gestacijski dijabetes se leči
a. metforminima
b. insulinom
c. derivatima sulfonilureje

Zaokružiti dva ili više ponudjenih odgovora

1. Akutne komplikacije dijabetesa su
a. hipertenzivna kriza
b. ketoacidoza
c. laktatna acidoza
d. hiperosmolarna koma
e. kardiogeni šok
2.Faktori rizika za razvoj osteoporoze su
a. pušenje
b. konzumiranje alkohola
c. povećana fizička aktivnost
d. deficit estrogena
e. porodična anamneza
3. Razlozi za nastanak hipoglikemije su
a. ishrana bogata mastima
b. gladovanje
c. anemija
d. povečana fizička aktivnost
e. gastrektomija
4. Simptomi hiperglikemije su
a. preznojavanje
b.osećaj gladi
c.učestalo mokrenje
d. zujanje u ušima
e. žedjanje
5. Hipotireozu karakterisu sledeći simptomi
a. gubitak u telesnoj težini
b. pojava edema
c. tahikardija
d. hiperlipidemija
e. anginozni bolovi
6. komplikacije gojaznosti su
a. dijabetes
b. hipotireoza
c. hipertenzija
d. hiperlipidemija
e. bubrežna insuficijencija
7. Arteriosklerozu pospešuju
a. HDL holesterol
b. LDL holesterol
c. trigliceridi
d. bilirubin
e. ureja
8. Androgene hormone normalno sekretuju
a. adenohipofiza
b. testisi
c. ovarijumi
d. srž nadbubrežne žlezde
e. kora nadbubrežne žlezde
9. U lečenju dijabetesa koriste se sledeći insulini
a. svinjski 40 IJ
b. svinjski 100IJ
c. humani insulin 40 IJ
d. humani insulin 100 IJ
e. analozi insulina
10. Simptomi Chuscingovog sindroma su
a. hipotenzija
b.učestalo mokrenje
c. lividne strije
d. centralna gojaznost
e. hiperglikemija

PULMOLOGIJA
1. Šta je pneumotoraks to je prisustvo vazduha u pleuralnom prostoru uz kolaps pluca.Prema nastanku se deli na
1.spontani i 2.traumatski.U odnosu na komunikaciju sa spoljasnjom sredinom deli se na otvoren, zatvoren,
ventilni(tenzioni)
2 .Akutni edem pluća je posledica akutne insuficijencije levog srca uz ocuvanu funkciju desnog koji dovodi do staze u
plucnoj cirkulaciji.Usled staze raste HP (preko 4 kPa,nadvladava onkotsi) na nivou kapilara sto uslovljava transudaciju
tecnosti u intersticijum i alveole.Ovo smanjuje rastegljivost pluca i smannjuje respiratornu povrsinu dovodeci do teskog
poremecaja u razmeni gasova.Manifestuje se teskom dispnejom,cijanozom centralnog tipa,pacijent je obliven hladnim
znojem,krklja,kaslje,iskasljava vecu kolicinu penusavog sluzavog a nekada i sukrvicavog ispljuvka.
3 Pleuritis- definicija i etiologija pleuritis je zapaljenski proces pleure koji u zavisnosti od prisustva eksudata moze biti
sicca – suvi i eksudativa.Moze biti posledica bolesti pluca (apsces,pneumonija),medijastinuma i drugih organa
(jetra,bubreg).Etiologija:infektivne bakterije,virusi,gljive,TBC
4. Emfizem pluća – definicija i razlog nastanka hronicna progresivna bolest.To je stanje pluca koje se karakterise
nenormalnim trajnim povecanjima vazdusnih prostora distalno od terminalnih bronhiola(acinusi) praceno destrukcijom
alveolarnih zidova.Spada u hronicnu opstruktivnu bolest pluca.Etiologija: 1.faktori spoljnje sredine: infekcije, pusenje,
aerozagadjenja 2.faktori unutrasnje sredine: genetska predispozicija,pol,starost
5. Tipovi cijanoze i njihove karakteristike uslovljena je prisustvom vece kolicine nesaturisanog Hb u krvi.Tipovi su:
1.lokalna- kod regionalnog usporenja cirkulacije 2.periferna- lividna prebojenost koze vrhova prstiju ruku,nogu i lica kod
otezanog ulivanja krvi u desno srce. 3.centralna- lividnost koze i vidljivih sluzokoza (usne,jezik,oralna sluzokoza) znak
je nedovoljno saturisane krvi kiseonikom.Srece se kod bronhopulmonlnih oboljenja a posledica je poremecene
alveokapilarne ventilacije i hipoksemije.
6. Bronhijalna astma – definicija i etiologija To je bolest disajnih puteva u kojoj se usled reverzibilne opstrukcije
javljaju: paroksizmi (ekspiratorne dispneje),kasalj,sviranje u grudima.Opstrukcije su uzrokovane 1.spazmom glatkih
mislica bronha 2.edemom sluzokoze 3.nagomilavanjem sekreta u lumenu bronha.Etiologija: uzrokovana je
1.imunoloskim 2.neimunoloskim 3.mesovitim mehanizmom.Imunoloski se odnosi na senzibilizaciju spoljnim agensima
kao sto su polen,dlake,perje,prasina.Neimunoloski su bakterije,virusi,duvan,hladan vazduh,napor,emotivni stres
7. Komplikacije pneumonije na plucima: 1.apsces 2.parapneumoticni izliv 3.empijem 4.hidropneumotoraks
van pluca: 1.sepsa 2.endotoksicni sok 3.endokarditis 4.miokarditis 5.perikarditis 6.meningitis 7.meningoencefalitis
8.apsces mozga 9.hepatitis 10.artritis
8. Razlozi nastanka i komplikacije hronične obstruktivne bolesti pluća su HOBP se karakterise ogranicenjem
protoka vazduha u plucima koje nije potpuno reverzibilno.Ogranicenje je progresivno i udruzeno sa poremecenim
inflamacijskim odgovorom pluca na stetne cestice ili gasove.Razlog:1.hronicna inflamacija disajnih puteva sa
poremecenim brojem aktiviranih makrofaga,T ly,Ne koji oslobadjaju medijatore (leukotrijeni,interleukin 8,TNF).
2.neravnoteza plucnih proteinaza i antiproteinaza 3.oksidativni stres. Komplikacije: 1.plucna hipertenzija 2.razvoj
hronicnog plucnog srca sa globalnom plucnom insuficijencijom
9.Respiratorna insuficijencija je nesposobnost pluca da odrze adekvatnu razmenu respiratornih gasova izmedju
spoljasnje sredine i krvi,odnosno da odrze normalnom oksigenaciju krvi sa poremecenom ili normalnom eliminacijom
CO2.
10. Pneumonije - definicija i podela. Pneumonija je zapaljenska promena parenhima pluca akutnog ili hronicnog toka
koja obuhvata alveole i intersticijum.Po velicini moze biti lobarna (zahvata ceo lobus),segmentna ili lobularna (zahvata
segment ili lobulus),bronhopneumonija (zahvata terminalne bronhiole i alveole), intersticijalana pneumonija (zapaljenski
proces je u intersticijumu)

Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora

1. Fremitus pectoralis je jednostrano ugašen ili oslabljen:
a. u bronhijalnoj astmi
b. u pleuralnom izlivu
c. u hroničnom bronhitisu
d. u emfizemu pluća
2. Perkutorni zvuk je hipersonoran:
a. u bronhijalnoj astmi
b. u pleuralnom izlivu
c. u hroničnom bronhitisu
d. u emfizemu pluća
3. Poliglobuliju izaziva:
a. bronhijalna astma
b. pleuralni izliv
c. hronična respiratorna insuficijencija
d. inflamirane bronhiektazije
4. Zaokružiti normalnu vrednost pH arterijske krvi:
a. 7,179
b. 7,279
c. 7,379
d. 7,579
5. Najčešća etiologija hemoragičnog pleuralnog punktata je:
a. tuberkuloza
b. malignitet
c. pneumonija
d. kardijalna dekompenzacija
6. Iskašljavanje sukrvičavog sadržaja naziva se:
a. hematopoeza
b. hemohromatoza
c. hemoptizija
d. hemosideroza
7. Biohemijske karakteristike eksudata obično su:
a. visoka koncentracija proteina i visok nivo LDH
b. niska koncentracija proteina i visok nivo LDH
c. visoka koncentracija proteina i nizak nivo LDH
d. niska vrednost glukoze i nizak nivo LDH
8. Teški deformiteti zida grudnog koša izazivaju:
a. restriktivne smetnje ventilacije
b. perifernu cijanozu
c. opstruktivne smetnje ventilacije
d. ne utiču na ventilatornu funkciju
9. Hipoproteinemija izaziva:
a. transsudaciju u pleuralni prostor
b. eksudaciju u pleuralni prostor
c. alveolarnu plućnu proteinozu
d. ne utiče na pleuralni prostor zbog njegove izolovanosti
10. Visoka febrilnost, uz nalaz kasnoinspirijumskih pukota bazalno sa jedne strane pluća ukazuje na
najverovatniju dijagnozu:
a. akutnog traheobronhitisa
b. pneumotoraksa
c. pneumonije
d. pogoršanja bronhijalne astme

Zaokružiti dva ili više ponudjena odgovora.

1. Nečujno disanje sreće se u:
a. akutnom bronhitisu
b. pleuralnom izlivu
c. kompletnom pneumotoraksu
d. može biti normalan nalaz
2. Respiratornu acidozu izaziva.
a. Hiperventilacija
b. Akutna respiratorna insuficijencija
c. Hronična respiratorna insuficijencija
d. Hronična bubrežna insuficijencija
3. Invazivne dijagnostičke procedure su:
a. kompjuterizovana tomografija (CT)
b. biopsija pleure
c. nuklearna magnetna rezonanca (NMR)
d. bronhoskopija
4. Normalnim radiološkim nalazom na plućima karakteriše se:
a. akutni bronhitis
b. difuzna fibroza pluća
c. bronhijalna astma
d. hilarna adenopatija
5. Predisponirajući faktori za nastanak plućne embolije su:
a. tromboza dubokih vena potkolenice
b. hemofilija A
c. trombocitopenija
d. korišćenje oralnih kontraceptiva
6. Najčešči etiološki faktori za nastanak malignih tumora pluća su:
a. nasledje
b. težak fizički rad
c. loši socioekonomski uslovi
d. pušenje
7 . Rentgenološki nalaz hiperinflacije pluća sa povećanom transparencijom parenhima, proširenim
medjurebarnim prostorima i zaravnjenim konturama obe hemidijafragme ukazuje na:
a. sarkoidozu pluća
b. emfizem pluća
c. pneumoniju
d. može biti normalan nalaz
8. Centralna cijanoza se sreće u toku
a. izlaganja tela niskim temperaturama
b. edema pluća
c. težih oblika respiratorne insuficijencije
d. tromboze perifernih vena
9 Bakterijsku pneumoniju karakterišu sledeći simptomi
b. febrilnost
c. kašalj
d. povraćanje
e. malaksalost
10. Kussmalovo disanje se javlja u
a. metaboličkoj acidozi
b. dijabetesnoj ketoacidozi
c. lezijama bronhijalnog stable
d. oštečenju laringsa

GASTROENETEROLOGIJA
1.Komplikacije ulkusne bolesti su 1.perforacija 2.penetracija u druge organe 3.krvarenje 4.stenoza pilorusa
2. Akutni pankreatitis je zapaljensko oboljenje pankreasa praceno jakim bolovima u trbuhu i visestrukim povecanjem
amilaza u serumu i urinu a sve kao posledica autodigestije.Po zavrsetku bolesti funkcija pankreasa se normalizuje.
3.Klinickih znaci dekompenzovane ciroze jetre su: 1.ascites 2.variksi jednjaka sa ili bez krvarenja 3.anemije
4.hepatoencefalopatija 5.splenomegalija
4. Melena – definicija i navesti preglede kojima se verifikuje Melena je pojava krvi u stolici (ne sveze).Stolica je crna
katranasta.Odraz je krvarenja iz gornjih partija digestivnog trakta.Verifikuje se inspekcijom stolice i rektalni tuse.
5. Ascites- definicija i etiologija : Stanje patoloskog nakupljanja tecnosti (ascitna tecnost) u peritonealnoj duplji.
Etiologija: 1.hronicna parenhimna bolest jetre 2.portna hipertenzija 3.povecn nivo
renina,aldosterona,angiotenzina,vazopresina 4.povecana aktivnost simpatickog nervnog sistema
6. Oboljenja tankog creva su 1.celijacna bolest 2.tropski spru 3.kronova bolest 4.tumori tankog creva 5.karcinoid
6.ulkusna bolest
7. Znaci portne hipertenzije su variksi jednjaka,portna hipertenziona gastropatija,ascites,splenomegalija,hipersplenizam
8.Ciroza jetre - definicija i podela u odnosu na etiološki factor Hronicna difuzna bolest jetre koju karakterise fibroza,
dezorganizacija,loblarne i vaskularne arhitekture jetre sa regenerativnim nodusima hepatocita.Etioloska klasifikacija:
alkoholizam,hronicni hepatitis B,C,D, hereditarna hemohromatoza,primarna bilijarna ciroza,sekundarna b.c, autoimuni
hepatitisi,Wilsonova bolest,tromboza,deficit Alfa1 antitripsina,nealkoholni steatohepatitis,ciroza izazvana lekovima i
toksinima, tromboza hepaticnih vena,kriptogene ciroze nepoznatog porekla
9.Crohnova bolest - definicija i metode dijagnostikovanja.To je hronicno inflamatorno oboljenje nepoznate etiologije
koje moze zahvatiti bilo koji de GIT-a od usta do anusa. Dg: lab analiza ,endoskopija, RTG,histologija
10. Ulkusna bolest – definicija i etiologija. To je benign pepticka ulceracija zeludca ili duodenuma koja zahvata dublje
slojeve zida i dopire do lamine muscularis.Etiologija: helicobacter pylori,NSAIL,kortikosteroidi,pusenje

Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora

1. Ulkusna bolest zeluca i duodenuma najcesce je posledica : (jedan odgovor)
a. genetskog polimorfizma antigena na povrsini eritrocita- krvne grupe
b.Helicobacter pylori infekcije
c.refluksne bolesti jednjaka
2. Etioloski posmatrano hronični pankreatitis je najcesce uzrokovan:
a. deficijencijom alfa 1 antitripsina
b. kalkulozom zune kese
c. alkoholizmom
d. pusenjem
e. toksicnim dejstvom lekova
3. Jedini dokazani karcinogen u etiologiji karcinoma pankreasa:
a. alkohol
b. pusenje
c.polifenoli
d. hrana bogata zasicenim masnim kiselinama
4. Pregled kojim se verifikuje melena:
a. inspekcija abdomena
b. palpacija abdomena
c. anoskopija
d. rektalni tuse
e. perkusija abdomena
5. Najcesci histoloski tip karcinoma zeluca je
a. MALT limfom
b. Limfom zeluca
c. adenokarcinom zluca
d. planocelularni karcinom
6. Biopsija tankog creva bolesnice stare 28 godina sa hronicnom dijarejom pokazala je subtotalnu vilusnu atroiju.
O kojoj se bolesti radi? (jedan odgovor)
a. Crohn-ova bolest
b. Celiacna bolest
c. Infektivni proliv
d.enteritis izazvan Yersina-om enterocoliticom
7. Hepatitis A je infektivna bolest: sa
a. losom prognozom
b. tendencijom da dovede do hronicne boleti jetre
c. dobrom prognozom bez progresije u hronicnu bolest
8. Aftoidne ulceracije se najcesce vidjaju kod bolesnika sa
a. Ulceroznim kolitisom
b. Intestinalnim limfomom
c. Oralnom moniliasom
d. Crohn-ovom bolescu
9. Odgovarajuca terapija kod najveceg broja pacijenata sa kolorektalnim karcinomom je: ( jedan odgovor)
a. Zracenje
b. Hirusko lecenje
c. Hemioterapija
d. hirusko lecenje i hemioterapija
e. Zracenje i hemioterapija
10.Glavni simptom tumora glave pankreasa kod vecine pacijenata je:
a.žutica
b.povraćanje
c. febrilnost
d.pojava dijabetesa

Zaokružiti dva ili više tačna odgovora

1. Lecenje umereno teskog ataka ulceroznog kolitisa podrazumeva
a. Kortikosteroide
b. Antibiotike
c. Sulfosalazin
d. Sulfosalzin i antibiotike
e. Anti TNF terapiju
2. Koji od navedenih fakora (iskaza) su cesce povezani sa Crohn- ovom bolescu nego sa ulceroznim koltisom (Dva
odgovora)
a. distalni kolitis
b. perianalna bolest
c. kolorektalni karcinom
d. toxicni megakolon
e. enterokutane fistule
3. Na smanjenu sintetsku funciju jetre ukazuju sledeci parametri: (dva odgovora)
a. povisen nvo serumske γ-glytamyl transpeptidase (γ-GT)
b. povisen nivo koncentracije alkalne fosfataze
c. snizen nivo koncentracije serumskih albumina
d. produzeno protrombinsko vreme
e povisene vrednosti transaminaza (AST i ALT)
4. Screening za dijagnostikovanje hepatocelularnog karcinoma treba sprovesti medju pacijentima sa:
a. alkoholnom hepatitisom
b. primarnim sklerozirajucim holangitisom
c. HCV hepatitisom
d. autoimunim hepatitisom
e. HbS hepatitisom
5. NSAIL je vazan etioloski faktor u nastanku : (zaokružiti dva tačna odgovor)
a. karcinoma želuca
b. erozivnog gastritisa
c. gastrinoma
d. erozivni jejuno ileitisa
e. pseudomembranoznog kolitisa
6.Klinickih znaci dekompenzvane ciroze jetre su: (dva odgovora)
a. kardiomegalija
b. zutica
c. splenomegalija
d. Murphy-ev znak
e. ascites
7. Karakteristicni simptomi refluksne bolesti jednjaka je: (dva odgovora)
a. epigastricni bol posle obroka
b. povremeni bol u grudima
c. disfagija
d. gorusica
e. hematemeza
8 . Na smanjenu sintetsku funciju jetre ukazuju sledeci parametri: (dva odgovora)
a. povisen nvo serumske γ-glytamyl transpeptidase (γ-GT)
b povisen nivo koncentracije alkalne fosfataze
c. snizen nivo koncentracije serumskih albumina
d .produzeno protrombinsko vreme
e povisene vrednosti transaminaza (AST i ALT)
9.Primarna biliarna cirrhosa (PBC) najcesce se javlja kod :
a.žena,
b muškaraca
c. posle 50.godine
d. pre 50 godine
e. dece
10 Kod sumlje u prisustvo kolorektalnog karcinoma predlažu se sledeće dijagnostičke procedure
a. kolonoskopija sa biopsijom,
b. CT abdomena i male karlice
c. gastroskopija
d. abdominalna punkcija
e.UZ abdomena

HEMATOLOGIJA
1. Definicija i podela anemija: to su stanja kod kojih postoji smanjena masa eritrocita u krvi pracena smanjenjem
vrednosti Hb i hematokrita ispod normalne vrednosti.a)morfoloska podela: 1.na osnovu kriterijuma obojenosti:
normohromna i hipohromna 2.na osnovu velicine eritrocita: normaocitna,mikrocitna,makrocitna. b)Etioloska podela:
poremecaj maticne celije hematopoeze,sideropenijska,sideroblastna,megaloblastna,hemolizna,mijeloftizma,u drugim
hronicnim bolestima.
2. Sideropenijska anemija je: ona koja se karakterise 1.hipohromijom 2.mikrocitozom 3.hiposideremijom 4.smanjenom
kolicinom Fe u serumu i tkivnim depoima
3. Multipli mijelom je: plazmocitom je maligna bolest karakterisana nenormlnim lokalnim (solitarni mijelom) ili
difuznim (multipni mijelom) bujanjem patolosko izmenjenih plazmocita u kostanoj srzi (nepoznata etiologija)
4. Najvažnije moguće komplikacije transfuzije krvi su: PRI TRANSFUZIJI:1.rane: hemoliza krvi,utrikarije,akutna
tubulska nekroza, pirogena reakcija. 2.pozne: uglavnom infektivne reakcije. POST TRANSFUZIONE: 1.imunske:
intravaskularna hemoliza(ABO inkopatibilnost),ekstravaskularna hemoliza (Rh inkompatibilnost),preosetljivost
(urtikarija,anafilakticki sok) 2.neimunske: preopterecenje cirkulacije,hiperkalijemija,intoksikacija citratom,prenosenje
infekcija (hepatitis,lues,AIDS, malarija),vazdusna i masna embolija,infekcije na mestu venepunkcije, tromboflebitis,
hemosideroza
5. Leukocitarna formula – definicija i procentualna zastupljenost je odnos pojedinacnih vrsta leukocita izracunata u
razmazu krvi.Ne: 65-70%, Eo: 2-4%, Baz: 0.5-1%, Ly: 25%, Mo: 6-8%
6. Tri osnovne faze hemostaze su: vaskularna (smanjenje lokalnog protoka krvi na mestu povrede lokalnom
vazokonstrikcijom),trombocitna (stvaranje belog tromba),koagulacija krvi (stvaranje fibrinskog ugruska)
7. Leukemija je: maligno oboljenje hematopoeznog tkiva koje se odlikuje nekontrolisanim bujanjem celija neke od
mijeloidnih ili limfocitne loze sto rezultira poremecenom masom leukocita,tj. povecnjem broja Le u perifernoj
krvi.Patoloska proliferacija redovno je pracena poremecajem sazrevanja i diferentovanja celija uz humoralnu inhibiciju
razmnozavanja preostalih normalnih hematopoeznih celija.
8.Trombocitopenija može biti posledica: Trombocitopenije predstavljaju smanjenje broja trombocita ispod 150.000 po
mm3 1.pojacanog razaranja Tr 2.smanjenog stvaranja 3.izazvana povecanom sekvestracijom
9.Hemoglobinopatije su: nasledne bolesti koje karakterise poremecaj u sintezi globina zbog poremecaja gradje
pojedinih peptidnih lanaca.U lanu globina 1 ili vise a.k. zamenjeno je drugim.Najcesci patoloski tip je hemoglobin S
(valin→glutamin) koji kod homozigota dovodi do srpaste anemije.
10.Šta je mijelofibroza, a šta mijeloidna metaplazija Mijeloidna fibroza i mijeloidna metaplazija su sinonimi.To su
oboljenja koja spadaju u grupu mijeloproliferativnih bolesti .Dolazi do promena na nivou nediferentovane mezenhimne
celije koja je preteca hematopoeznog (maticne celije hematopoeze) i fibroznog (fibroblasta) tkiva

Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora

1. Hemolizne anemije su posledica:
a. deficita folne kiseline
b.prekomerne razgradnje eritrocita
c.prekomernog gubljenja krvi iz organizma
2. Vreme krvavljenja je pokazatelj:
a.vaskularne fragilnosti
b.efikasnosti stvaranja trombocitnog tromba
c.stvaranja fibrina
3. Perniciozna anemija je posledica:
a.insuficijencije kostne srži
b.prekomerne razgradnje eritrocita
c.nedostatka vitamina B l2
4. Reed-Sternberg ćelija je:
a.preteča megakariocita
b.maligna ćelija u Hodgkinovoj bolesti
c.epiteloidna ćelija tuberkuloznog granuloma
5. Hemofilije su:
a.posledica poremećaja trombocitne funkcije
b.komplikacije transfuzije krvi
c.nasledni poremećaj koagulacije
6.Hronična granulocitna leukemija se najčešće završava:
a.blastnom transformacijom
b.leukemoidnom reakcijom
c.diseminovanom intravskulnom koagulacijom
7.Mijeloftizne anemije su posledica:
a.invazije kostne srži malignim ćelijama
b.prekomernog gubljenja krvi iz organizma
c.nedostatka vitamina B 12 i folne kiseline
8.Hipersplenizam je:
a.uvećanje slezine
b.skup poremećaja u kome je citopenija periferne krvi povezana sa splenomegalijom
c.poremećena hematopoezna funkcija slezine koja dovodi do hroničnog gubljenja krvi iz organizma
9.Makroglobulinemija je:
a.urođeni hemoragijski poremećaj
b.eritrocitoza prouzrokovana hipoksemijom
c.diskrazija plazmocitne loze koja luči IgM
l0.Normalan broj leukocita periferne krvi izražen u broju po mm3 je:
a.40-100 hiljada
b.4-10 hiljada
c.4-10 miliona

Zaokružiti dva ili više ponudjenih odgovora

l. «Screening» test za koagulacionu fazu hemostaze je:
a.vreme krvavljenja
b.parcijalno tromboplastinsko vreme
c.retrakcija koaguluma
d.bez značaja u dijagnostici tropmbocitopenije
2. Akutne leukemije su karakterisane:
a.zamenom kostne srži blastnim ćelijama
b.odsustvom prelaznih faza između najmlađih i najzrelijih ćelija
c.proizvodnjom endogenih supstanci koje inhibišu koagulaciju krvi
d.urođenim hemoragijskih poremećajima
3. Najvažnije klasifikacije limfoma su:
a.podela na limfome sa velikom i malom tumorskom masom
b.podela na sporo i brzo progredirajuće limfome
c.podela na Hodgkinov i Nehodgkinske limfome
d.podela na limfome niske, srednje i visoke agresivnosti
4. Anemija se najčešće viđa u sledećim oboljenjima:
a.Cushingov sindrom
b.diabetes insippidus
c.myxoedema
d.hiatus hernia
e.gastrointestinalne neoplazije
5.Trombocitopatija
a.označava posledicu diseminovane intravaskulne koagulacije
b.označava poremećenu funkciju trombocita
c.označava idiopatsku trombocitopenijsku purpuru
d.predstavlja stanje hiperkoagulabilnosti krvi
e.je retko praćena trombozama
6.Najznačajnije komplikacije granulocitopenije su:
a.krvavljenje
b.autoimunski poremećaji
c.sklonost ka infekcijama
d.amiloidna degeneracija krvnih sudova
e.septična stanja
7.Hronična posthemoragijska anemija najčešće prati:
a.gastrointestinalne bolesti
b.ginekološka oboljenja
c.alergijska stanja
d.hronične opstruktivne bolesti pluća
8.Hemoliza se može javiti kod:
a,hipoksije
b.hemofilije
c.autoimunskih poremećaja
d.infarkta miokarda
e.posttransfuzionih reakcija
9.Savremeni trendovi terapije malignih hemopatija su:
a.transfuzije krvnih derivata
b.antibioterapija i primena barokomora
c,terapija monoklonskim antitelima
d.transplantacija kostne srži
10.Multipli mijelom je:
a.metastatski proces koji zahvata kosti
b.malighna neoplazija plazmocita
c.sistemsko oboljenje vezivnog tkiva
d.najčešće udružen sa paraproteinemijom

IMUNOLOGIJA I REUMATOLOGIJA
1. U pseudoalergijske reakcije spadaju (nabrojati): 1.Anafilaktoidna reakcija (dolazi do oslobadjanja anafilaksijskih
medijatora bez ucesca IgE antitela,desava se pri upotrebi medikamenata iz grupe opijata) 2.Anafilatoksinska reakcija (
javlja se posle davanja jodnih kontrasta) 3.Intolerancija (ponekad posled uzimanja aspirina)
2. Intolerancija nutritivnih alergena se može javiti u vidu sledećih entiteta(nabrojati): eozinofilni gastroenteritis,
sindrom iritabilnog kolona, gastritis, migrene
3. Prilikom presađivanja tkiva mogu se, shodno njihovom poreklu, koristiti sledeći tipovi transplantata
(nabrojati): 1.autologi – od iste osobe koja prima transplantat 2.izogeni – od genetski identicnog blizanca 3.alogeni – od
genetski razlicite jedinke iste vrste 4.ksenotransplantat - transplantat tkiva izmedju jedinki razlicitih vrsta
4. Kliničke manifestacije sindroma stečenog imunodeficita se mogu klasifikovati u sledeće četiri grupe: 1.akutni
HIV sindrom. 2.asimptomatska infekcija 3.perzistentna generalizovana limfadenopatija 4.ostale bolesti (a. opsti
simptomi b.neuroloske bolesti,infektivne bolesti,neoplazije)
5. Urtika je: lokalna prolazna promena na kozi u vidu crvenog otoka koji svrbi.Promene su pojedinacne ili brojne i
medjusobno slivene i zahvataju samo tkivo derma.Spada u bolesti ranog tipa preosetljivosti
6. Oblici juvenilnog artritisa su: 1.sistemski 2.poliartikularni 3.oligoaktikularni
7. Mešovita bolest vezivnog tkiva je: bolest karakterisana skupom klinickih simptoma koji lice onima u SLE,SSC,
poliomiozitisu i RA.Postoji visok titar cirkulisucih At protiv ribonukleoproteina.Patogenetski mehanizmi nisu dovoljno
razjasnjeni ali se smatra da zbog poremecaja imunoregulacije dolazi do proliferativnih lezija intime ili medije krvnih
sudova a posledica su okluzija ili obliteracija
8. Pseudogiht je: akutno i hronicno zapaljensko oboljenje zglobova koje nastaje zbog talozenja Ca - pirofosfata
9.Ankilozirajući spondilitis je: hronicna progresivna inflamatorna bolest koja zahvata sakroilijacne zglobove i aksijalni
skelet a moze zahvatiti i zglobove ramena i periferne zglobove
10.Sjogrenov sindrom je: progresivno imunolosko oboljenje koje karakterise destrukcija egzokrinih zlezda a
manifestuje se suvocom sluzokoza i konjuktiva.Moze biti primarno i sekundarno.U zahvacenim tkivima uocava se
infiltracija limfocita i talozenje imunskih komplekasa.

Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora

1. Anafilaktički šok se odvija po:
a.prvom tipu reakcije preosetljivosti
b.drugom tipu reakcije preosetljivosti
c.četvrtom tipu reakcije preosetljivosti
2. Serumska bolest je:
a.sindrom vazovagalne stimulacije
b.oblik hipersenzitivnogvaskulitisa
c.perakutna reakcija odbacivanja transplantata
3. Hereditarni angioedem je:
a.sistemska bolest sa hiperkatabolizmom imunoglobulina
b.infiltrativno oboljenje izazvano gljivicom Aspergillus
c.izazvan naslednim deficitom inhibitora C 1 esteraze
4. Di Georgeov sindrom je:
a.bolest sa deficitom celularnog imuniteta
b.sindrom stečenog imunodeficita
c.hronična granulomska bolest
5. Izoantigeni su:
a.antigeni genetski identičnih blizanaca
b.antigeni stvoreni autoimunskom lezijom tkiva
c.antigeni po kojima se međusobno razlikuju jedinke iste vrste
6. Osnovna klinička manifestacija reumatoid artritisa je:
a.hronični tendosinovitis
b.simstrični periferni poliartritis
c.osteoporoza
7. Prominentni simptom u polimiozitisu je:
a.slabost proksimalne muskulature
b.spazam paravertebralne muskulature
c.interkostalna mijalgija
8. U vanzglobne reumatske bolesti spadaju:
a.giht i pseudogiht
b.reumatoidni artritis i juvenilni artritis
c.burzitis i entezopatija
9. Dva osnovna podtipa sistemske skleroderme su:
a.akutna i hronična
b.juvenilna i adultna
c.difuzna i ograničena
10. Giht nastaje kao posledica:
a.hiperurikemije
b.hemohromatoze
c.hiperparatireoidizma

Zaokružiti dva ili više ponudjenih odgovora

l. Reakcije intolerancije na lokalne anestetike mogu biti izazvane:
a.stimulacijom simpatikusa
b.vazovagalnom stimulacijom
c.toksičnim delovanjem
d.mehanizmom povratne sprege
2. Atopijski dermatitis po poreklu može biti:
a.egzogeni
b.parenteralni
c.endogeni
d.virusni
e.bakterijski
3. U anafilaktičkom šoku treba hitno sprovesti terapiju:
a.epinefrinom (adrenalinom)
b.ksantinom (teofilinom)
c.antihipertenzivima
d.dopaminom i/ili norepinefrinom
e.antihistaminicima
f.glikokortikoidima
g.diureticima
4. Penicilinski preparati mogu izazvati:
a.prave imunske reakcije
b.pseudoalergijske reakcije
c.reakcije odbacivanja transplantata
5. Primeri za reakciju izoimunizacije su:
a.sindrom iritabilnog creva
b.posttransfuziona reakcija
c.reakcija odbacivanja transplantata
d.vazovagalna reakcija
6. Sistemska skleroderma može imati sledeće kliničke manifestacije:
a.kožne
b.CNS
c.zglobne
d.gastrointestinalne
e.endokrine
f.plućne
g.kardiološke
h.bubrežne
7. Osteoartritis može biti:
a.primarni
b.sekundarni
c.erozivni
d.metabolički
e.imunokompleksni
8. Sistemski lupus je:
a.atopijska bolest
b.autoimuna bolest
c.češći u osoba ženskog pola
d.češći u osoba muškog pola
9. M. Bechterew je sinonim za:
a.juvenilni artritis
b.ankilozirajući spondilitis
c.M.Marie-Strumpell
d.generalizovani artritis
e. degenerativnu spondilozu
10. Caplanov sindrom podrazumeva:
a.pozitivan RA faktor u serumu
b.sklerodaktiliju
c.pneumokoniozu
d.teleangiektazije
e. trombozu

KARDIOLOGIJA
1. Definiciju akutnog infarkta miokarda: Nekroza miokarda usled prekida ili znacajnog hemodinamskog smanjenja
koronarnog protoka.Najcesce je posledica a)uznapredovale ateroskleroze sa pojavom tromboze kao zavrsnim dogadjajem
koji predhodi okluziji ili subokluziji b)jak spazam arterije na mestu intaktne ili cesce aterosklerozom izmenjene arterije.
Redji uzroci su embolija,tromboza zdrave arterije zbog hematoloskog poremecaja,anomalije koronarnih arterija,
povecanog zahteva za kiseonikom...
2. Navedi najvažnije srčane ( bar tri ) i vansrčane ( bar četiri ) promene u okviru oboljenja Febris Reumatica .
Febris reumatica je zapaljenska bolest koja nastaje kao komplikacija infekcije zdrela streptokokom grupe A.Klinicki se
manifestuje zahvatanjem srca, zglobova, CNS, koze i podkoznog tkiva Srcane: endokarditis, miokarditis, perikarditis,
pankarditis vansrcane: migrirajuci artritis,eritema marginatum,noduli subkutanei,chorea minor.
3. Navedi najopštiju podelu arterijske hipertenzije i daj kratku definiciju njenih podtipova.Arterijska hiperetenzija
podrazumeva stalno prisustvo vrednosti arterijskog krvnog pritiska veceg od 140/90 mm Hg (granicna hipertenzija).Ona
moze biti 1.primarna (esencijalana) nepoznatog uzroka i obuhvata 90% populacije hipertonicara. 2.sekundarna nastaje
kao posledica razlicitih poznatih uzroka: renoparenhimna bolest,renovaskularna bolest,koarktacija aorte,primarni
hiperaldosteronizam,kusingova bolest,feohromocitom,primena oralnih kontraceptiva,akromegalija
4. Navedi osnovnu definiciju endokarditisa i razliku između akutnog i subakutnog bakterijskog endokarditisa.
Endokarditis je infekcija endotelne povrsine srca izazvana M.O. Odlikuje se vegetacijama kao tipicnim lezijama
sastavljenim od mesavine fibrina,trombocita,M.O. i inflamatornih celija.Najcesce zahvata srcane valvule. M.O.koji ga
izazivaju su bakterije, gljivice, mikobakterije, rikecije, hlamidije, mikoplazme... Akutni najcesce je izazvan
stafilokokusom aureusom i oznacava se kao toksoidno progresivan oblik I.E. pracen destrukcijom valvula i metastatskim
infekcijama koje traju nekoliko dana do nekoliko nedelja. Subakutni se razvija tokom vise nedelja i meseci a odlikuje se
umereno teskom toksicnoscu sa retkim metastatskim infekcijama.Izazivac je streptococus viridans.Cesci je kod ♂
5.Načini prevencije bakterijskog endokarditisa kod intervencija na zubima kod bolesnika sa umereno rizičnim
predisponirajućim srčanim stanjem . Amoksicilin 2g per os 1 sat pre ili 2 g ampicilina i.m. ili i.v. 30 min. pre.Kod
alergije na penicilin daje se 1g vankomicina i.v. ili infuzijom tokom 1 do 2 h uz zavrsetak ifuzije unutar 30 minuta od
intervencije.
6 kardiomiopatije - definicija i patofiziološka podela To su poremecaji srcanog misica koji dovode do srcane
disfunkcije.Etioloski se dele na primarne(nepoznatog uzroka) i sekundarne(poznatog uzroka) odnosno prema
patofizilogiji na dilatativne,hipertroficne i resriktivne.
7. Koji je najčešći uzrok miokarditisa i koji patofiziološki mehanizam je za to odgovoran . Miokarditis je fokalno ili
difuzno zapaljenje srcanog misica koje se karakterise prisustvom infiltrata zapaljenskih celija u intersticijalnom prostoru i
degeneracijom i/ili nekrozom miocita.Izazivaci miokarditisa su enterovirusi narocito koksaki B grupe a manje ECHO
virusi i citomegalovirusi.Virus vrsi pocetno direktno ostecenje miocita u kome se replikuje sto dovodi do disfunkcije
miocita,a istovremeno inicira imuni,celularni i/ili humoralni odgovor koji izaziva dodatno ostecenje miocita posebno
kroz proces reparacije na mestu ostecenih miocita stvaranjem lokalne fibroze miokarda.At koja se stvaraju u humoralnom
imunom odgovoru na pocetno ostecenje stetno deluju na sve komponente miocita kao sto su sarkolema, miolema,
miozin, aktin, mitohondrije tj organele zaduzene za stvaranje energije i kontraktilnosti
8. Navedi bar tri ciljna organa čija su oštećenja izazvana dugotrajnom artertijskom hipertenzijom. 1.srce- dijastola
i sistola disfunkcija,hipertrofija miokarda. 2.bubrezi- nefroskleroza sa bubreznom insuficijencijom 3.ocno dno- primarno
suzenje lumena arteriola;sekundarno skleroza adventicije i zadebljanje zida i izvijuganost arterija;tercijerno ruptura malih
aa.(hemoragija i eksudacija);kvaternarno edem papile ocnog zivca 4.CNS- ateroskleroza arterija mozga a)ishemijskog
tipa zbog okluzije b)hemoragijskog tipa ruptura mikroaneurizmi c)troficke promene mozdanog tkiva zbog smanjene
ishrane na nivou mikrocirkulacije
9. Srčana tamponada – definicija i metod izbora u njenom lečenju. Nastaje usled perikardnog izliva kada se pritisak
u perikardnom prostoru izjednaci sa dijastolnim pritiskom pa je onemoguceno punjenje i praznjenje srca.Th je punkcija
perikarda.
10. Navedi koji su morfološki i ili hemodinamski kriterijumi za operaciju mitralne a koji za operaciju aortne
stenoze.Aortna stenoza(suzenje aortnog usca sto ometa protok krvi iz LK u aortu tokom sistole.Dolazi do pada T.A. i
pulsa): povrsina zalistaka manja od 0.75 cm2 gradijent pritiska veci od 50mm hg. Mitralna stenoza(to je suzenje
mitralnog usca nastalo posle prelezanog bakterijskog endokarditisa i fibroznih promena na zaliscima-zadebljanje,
skleroza,kalcifikacija): povrsina zalistaka manja od 1 cm2 gradijent pritiska veci od 20 mm Hg

Zaokružiti jedan od datih odgovora

1. Akutna srčana insuficijencija se manifestuje :
a.hipertenzivnom krizom
b.plućnim edemom
c.hepatosplenomegalijom
2. Nabrekle vene vrata su znak:
a. arterijske hipertenzije
b. arterijske hipotenzije
c. plućne hipertenzije
3. Modra prebojenost okrajaka ušnih školjki , nosa i prstiju ruku se naziva:
a. methemoglobinemija
b. akrocijanoza
c. telenagiektazija
4. Naglašen drugi srčani ton u drugom levom međurebarnom prostoru ukazuje na :
a. arterijsku hipotenziju
b. plućnu hipertenziju
c.generalizovanu aterosklerozu
5. Sistolni šum se tokom auskultacije srca javlja :
a.između drugog i sledećeg prvog srčanog tona
b.između prvog i drugog tona
d. neposredno posle drugog tona
6. Palpatorni osećaj treperenja ( fremussement ) se javlja kod:
a. funkcionalnih šumova
b. prolapsa mitralne valvule
d. teške aortne stenoze
7. Sistolni šumovi jačine 4-6. stepena Levinove skale su :
a. funkcionalnog porekla
b. akcidentalni šumovi
c. organskog porekla
8. Zvek otvaranja mitralne valvule se najčešće čuje kod :
a. mitralne insuficijencije
b. mitralne stenoze
c. prolapsa mitralne valvule
9. Kod aortne stenoze je tipičan :
a. regurgitacioni šum
b. kontinuirani sistolno dijastolni šum
c. ejekcioni šum
10. Kod preležanog infarkta miokarda sreću se promene na EKG u vidu :
a. izmenjenog p talasa
b. izmenjenog S zupca
c. izmenjenog Q zupca

Zaokružiti dva ili više ponudjenih odgovora

1. Nad Erbovom tačkom se vrši auskultacija :
a. mitralnog ušća
b. aortalnog ušća
c.triikuspidalnog ušća
d. pulmonalnog ušća
2. Atrioventrikularni blok može biti:
a. prvog stepena
b.trećeg stepepna
c.četvrtog stepena
d.petog stepena
3. Znaci akutne srčane insuficijencije su:
a. perikardijalno trenje
b. ritam galopa
c. ascites
d. edem pluća
4. Najčešći uzroci mitralne i aortne stenoze su:
a. reumatska groznica
b. virusna infekcija Coxsacki grupom virusa
c. ateroskleroza
d. tireotoksikoza
5. Znaci akutnog infarkta miokarda su :
a. kašalj
b. retrosternalni bol
c. otok potkolenica
d. preznojavanje i malaksalost
6. Važni podtipovi kardiomiopatija su:
a. Vazospastička
b. Restriktivna
c. Opstruktivna
d. Alergijska
7. Kod bolesnika sa sistolnim šumom na srcu praćenim povišenom temperaturom i pozitivnom hemokulturom
sumnjamo na dijagnozu:
a. akutni infarkt miokarda
b. konstriktivni perikarditis
c. akutni bakterijski endokarditis
d.subakutni bakterijski endokarditis
8. EKG promene kod nestabilne angine pektoris su:
a. uvećanje T zupca
b. inverzija p talasa
c. elevacija PR segmenta
d. depresija ST segmenta
e. inverzija T talasa
9. Značajna efuzija perikarda se najtačnije dijagnostikuje :
a. EKG om
b. ehom srca
c. laboratorijskim pregledom krvi
d. skenerom
10. U akutnom infarktu miokarda povišeni su sledeći enzimi krvi :
a. transaminaze
b. amilaze
c. troponin
d. alkalna fosfataza

NEFROLOGIJA
1. Pijelonefritis je bolest bubrega izazvana bakterijskim infekcijama prispela u bubreg ascedentnim (iz mokracnih
puteva) ili descedentnim(hematogeno) putem.Fokalne lezije zahvataju intersticijum dok su glomeruli postedjeni.Po toku
moze biti akutni i hronicni
2. Akutna bubrežna insuficijencija je stanje kada iz bilo kog razloga dolazi do naglog ostecenja funkcije
bubrega.Odlikuje se uznapredujucom 1.azotermijom 2.poremecajem homeostaze vode,elektrolita 3.metabolickom
acidozom 4.oligurijom (ispod 400 ml/24h)
3. Podela bubrežne insuficijencije moze biti akutna(prerenalna,renalna,postrenalna) i hronicna
4. Nabroj znake nefrotskog sindroma: 1.proteinurija je veca od 3,5 g/24 h 2.hipoproteinemija 3.hipoalbuminemija
4.smanjen KOP 5.edemi. Izazvan je nizom oboljenja koja dovode do promena na glomerulima. On moze biti
idiopatski,usled primene lekova,neoplazmi,infekcija,multisistemskih i naslednih oboljenja. Komplikacije:
tromboembolija,infekcija,malnutricija
5. Glomerulonefritis je oboljenje bubrega kod koga je na prvom mestu ostecena struktura i funkcija glomerula dok
promene na drugim strukturama bubrega nastaju kao posledica primarne glomerulske bolesti nepoznatog uzroka,javljaju
se samo ili u najcescoj meri na glomerulima.Sekundarno nastaju u sklopu sistemskih naslednih metabolickih ili
biohemijskih oboljenja.Prethode mu ekstraglomerularne manifestacije oboljenja.Po obimu mogu biti
fokalne,difuzne,globalne,segmentne
6.Navedi razloge prerenalne akutne bubrežne insuficijencije uzroci prerenalne akutne bubrezne slabosti su:
hipovolemija ili smanjenje ukupne zapremine cirkulisuce krvi bilo kog uzroka(GIT krvarenje,proliv,opekotine,duretici);
sekvestracija (pankreatitis,peritonitis); smanjenje efektivne cirkulisuce zapremine (kardiogeni sok,sepsa),povecan otpor u
bubreznim krvnim sudovima,hiperviskozni sindrom
7. Razlozi nastanka anemije u bubrežnoj insuficijenciji su 1.skracen zivotni vek eritrocita 2.toksicno dejstvo
uremicnih toksina 3.krvarenja 4.hemoliza 5.deficit gvozdja i vitamina 6.nedostatak endogenog eritropoetina
8.Hronična bubrežna insuficijencija – definicija i etiologija Uznapredujuci pad nivoa glomerularne filtracije bez
obzira na ukus.Pracena je promenama u sastavu plazme u smislu azotemije.Moze se zavrsiti definitivnim otkazom rada
bubrega sa sindromom uremije.Etiologija: dijabetes,povecan T.A.,glomerulska bolest,opstruktivna uropatija,
intersticijalni nefritis
9.Definicija mirko i makroalbuminurije mikroalbuminemija ukljucuje gubitak proteina preko 3,5 g/24h zbog ostecenja
glomerularne membrane.Mikroalbuminemija predstavlja izlucivanje albumina od 30 – 300 mg/24h.Nastaje zbog gubitka
negativnog naelektrisanja glomerularne bazalne membrane
10. Kliničke manifestacije hipoproteinemije (navedi bar tri) pad KOPa,edemi,smanjen M.V.,smanjen imunitet,
hipotenzija,↑ SE, smanjena proteinemija,ascites,tromboembolija

Zaokružiti jedan od ponudjenih odgovora

1. Koje vrednosti klirensa kreatinina je kriterijum za terminalni stadijum bubrezne insuficijencije
a. < 10ml/min
b. < 14ml/min
c. < 20ml/min
2. Najcesci uzrocnici urinarne infekcije su :
a) Escherichia coli
b). Streptococcus
c). Enterococcus
3. Signifikantna bekteriurija postoji kada je broj bakterija :
a) >10 0000 cfu/ml
b) > 100 000 cfu/ml
c). > 1.000.000 cfu/ml
4. Simtomi uremije nastaju kada je glomerularna filtracija:
a) < 50ml/min
b). <30 ml/min
c). < 25ml/min
5. Urinarna infekcija se dijagnostikuje na osnovu
a.pregleda krvne slike
b.urina
c.hemokulture
d.urinokulture
6. Najcesci tumori urinarnog trakta su :
a. renal cell karcinom
b. tumori bubrezne casice
c. tumori mokracne besike
7. Najcesca komplikacija dentalnog inflamatornog procesa je :
a. glomerulonefritis
b. pijelonefritis
c. cistopijelitis
8.Dijabetesna nefropatija podrazumeva
a.glomerulosklerozu
b.pijelonefritis
c.hronični cistitis
d.nekrozu bubrežnog parenhima
9. Sterilna piurija karakteristična je za
a. oboljenje prostate
b.TBC bubrega
c.tumore bešike
d.tumore bubrega
10.Za koje oboljenje nije karakteristična pojava hipoproteinemije
a.hipotireoza
b.ciroza jetre
c. pankreatitis
d.nefroskleroza

Zaokruži dva ili više ponudjenih odgovora

1. Znaci glomerulonefritisa su :
a.proteinurija
b.febrilnost
c.edemi
d.dizurične tegobe
e.visoka SE
2.Pijelonefritis karakterišu sledeći simptomi
a.leukocitoza
b.febrilnost
c.anurija
d.uremija
e.agranulocitoza
3. U sedimentu urina normalno nalazimo
a.bakterije
b.leukocite
c.eritrocite
d. cilindre
4. Patološki nalaz u urinu podrazumeva prisustvo
a.metabolita bilirubina
b.glikoze
c.proteina
d.oksalata
5. U toku dijatesa javljaju se
a.glikozurija
b.glomeruloskleroza
c.pijelonefritis
d.piurija
6.Proteinurija može da ima za posledicu
a.hipotenziju
b.hipertenziju
c pleuralni izliv
d.pleuritis
e.miokardiopatiju
7.Komplikacije urinarnih infekcija su
a.sepsa
b.glomeruloskleroza
c.apces bubrega
d.nefrolitijaza
8 Klinički znaci kalkuloze bubrega su
a.hematurija
b.piurija
c.permanentni bol
d.bol u vidu kolika
e.febrilnost
9. Indikacije za dijalizu su :
a) hiperkalijemija
b) oligurija
c). anemija
d). metabolicka cidoza
e) hiperfosfatemija
f) hipokalcemija
10.Za dijagnostikovanje tumora bezike koriste se sledeće metode
a.urinokultura
b.cistoskopija
c.ultrazvučna dijagnostika
d.pregled urina
e.laparoskopija