Tehnicka dijagnostika

1. Objektivne metode tehnicke dijagostike

Veći dеo metoda tehničke dijagnostikе zasniva se na širokoj lepezi prihvaćenih dijagnostičkih
metoda, koje se okvirno svrstavaju u dve grupe: subjektivne metode I objektivne metode tehničke
dijagnostike. Treba istaći da je proces kontrole stanja tehničkog sistema usko povezan sa
upravljanjem I pouzdanošću složenih tehničkih sistema. Efikasnom organizacijom upravljanja
tehničkim stanjem sistema (što je i glavni cilj korišćenja tehničke dijagnostike), značajno se podiže
nivo pogodnosti održavanja, što indirektno utiče na porast nivoa pouzdanosti i tehničke efikasnosti
sistema.
 2. Merenje buke I vibracije

Ispitivanje buke I sumova

Oprema:
- ljudsko uho
(osluškivanjem)
- sonde
- stetoskopi
- elektronski stetoskop
- fonometri
- SPM metoda

Merenje i analiza vibracija su osnovna metoda za dijagnostiku

savremenih tehnickih sistema. vibracije nastaju kao
posledica mehanickih sila koje se generisu unutar tehnickog sistema i najcesce
nastaju usled:
• neuravnotezenosti obrtnih masa,
• prelaznih rezima u toku eksploatacije (zaletanje/usporavanje, udari i dr.),
• habanja elemenata u kontaktu (kotrljajni i klizni lezajevi, zupcanici,
kaisnici, ...) i
• osnovne funkcije cilja tehnickog sistema (vibraciona sita, vibracioni
transporteri i s1.).

Vibracije se registruju analognim putem -

p r e t v a r a n j e m m e h a n i č k i h pomeranja u analogne električne signale (strujne ili napons
ke). Instrumentalnis e t , p r i l a g o đ e n u p o t r e b i u p o g o n s k i m u s l o v i m a , s e
s a s t o j i i o d p r e t v a r a č a , mernog instrumenta sa pojačivačem filtera.Instrumenti za
merenje vibracija mogu se svrstati kao:- m e r n i u r e đ a j ( z a p e r i o d i č n e k o n t r o l e
vibracija)-analizeri (podesivi filter za izdvajanje pojedinačnih frekvencija
k o m p l e k s n e vibracije).

Pretvarači vibracija mogu da budu kontaktni i beskontaktni, pri čemu prvi mere apsolutne, a
drugi relativne vibracije. Sem toga, na njihov izbor utiče i odnos snage izvornog
signala
i provodljivost veza do mernog mesta. Kontaktni pretvarači mogu meriti ubrzanje vibracija(piez
oelektrični), brzinu (induktivni) i pomeranje (seizmički). Beskontaktni pretvarači se
uglavnom izvode na induktivnom ili kapacitativnom principu.Merenje vibracija i buke i obrada rezultata merenja
samo su prvi deo drugog bloka u
logičnomn i z u : d e t e k c i j a , a n a l i z a , i n t e r v e n c i j a . D r u g i d e o s e o d n o s i n a i d e n t i f
i k a c i j u d o m i n a n t n i h komponentalnih izvora registrovanih u području vremenskog ili
frekventnog domena,
koristećisintezu svih znanja o specifičnim karakteristikama potencijalne slike oscilov
anja pokretnih,najčešće rotirajućih mašinskih delova. U svim fazama postupka identifikacije frekvencija je
ključni parametar. Za mnoštvo rotirajućih mašinskih delova, ležaja i zupčanika, pre svega, pored
osnovnerotirajuće frekvencije i njenih viših harmonika, egzaktnim matematičkim izrazima definisan je
niz prinudnih i sopstvenih frekvencija kojima u snimljenim spektrima mogu
odgovarati odgovarajućidelovi mašine.

3. Geometrijska (Dimenziona kontrola)

Dimenziona kontrola
Metode ispitivanja bez razaranja su: vizualni pregled(VP), dimenzionalna kontrola (DK), penetrantsko
ispitivanje (PI), magnetsko ispitivanje(MI), ultrazvučno ispitivanje(UI), radiografsko ispitivanje (Ri), akustička
emisija (AE), ispitivanje nepropusnosti i ostale metode.

Dimenzionalna kontrola (DK)

Dimenzionalna kontrola usko je povezana uz vizualnu kontrolu. Ona se vrši pomoću
različitih uređaja za merenje geometrije i dimenzija (etaloni pravog ugla, uglomeri, pomično
merilo, metar, dubinomeri itd.)
Merila se razlikuju prema nameni upotrebe, mogu se razvrstati u dve glavne skupine:
1. Jednostruka – moguće je izmeriti samo jednu dužinu, ugao
2. Višestruka – moguće je izmeriti sve dužine, uglove u području tog merila

1.Jednacina kretanja vozila

2. UGLOVI OSLANJANJA
Sigurnost, upravljivost i stabilnost vozila zavisi u velikoj meri od konstrukcije naplataka, pneumatika,
sistema oslanjanja i upravljanja koji treba da funkcionišu u harmoniji. Geometrija oslanjanja po
definiciji je ugaona zavisnost između površine podloge i elemenata sistema oslanjanja, upravljanja i
točkova vozila. Prilikom podešavanja geometrije oslanjanja se mere i podešavaju uglovi pod kojim
se nalaze točkovi vozila i podešavaju prema odgovarajućim vrednostima koje je definisao
konstruktor. Podešavanje se vrši pomeranjem različitih elemenata sistema oslanjanja i upravljanja.
Trenutno postoje dva osnovna načina podešavanje geometrije oslanjanja: podešavanje dva ili
podešavanje sva četiri točka. Prilikom podešavanja geometrije samo dva točka podešavanja i
merenja se vrše samo na prednjim točkovima ne uzimajući u obzir geometrijski odnos prednjih i
zadnjih točkova. Ova vrsta podešavanja se često koristila ranije dok sistemi oslanjanja i upravljanja
nisu dostigli današnji nivo složenosti
Prilikom podešavanja geometrije oslanjanja na sva četiri točka se vrše merenja uglova, ali se
podešavanje vrši samo na oslanjanju prednjih točkova ukoliko nema mogućnosti podešavanja
geometrije oslanjanja zadnjih točkova. U tom slučaju se geometrija prednjih točkova podešava tako
da zadnji točkovi prate prednje. Ukoliko se podešava i geometrija zadnjih točkova ona se podešava
prvo, a zatim se geometrija prednjih točkova podešava u odnosu na uzdužnu osu vozila. Ovakav tip
podešavanja geometrije je zahtevniji i u finansijskom smislu zbog većeg utroška radnih sati kao i
angažovanja više opreme.
 3. Sistemi prenosa snage na vozilu
Трансмисија (систем за пренос снаге) обухвата све делове и склопове на возилу који
преносе снагу од мотора до погонских кретача возила. Трансмисија има задатак не само да
пренесе снагу од мотора до погонских кретача возила него и да изврши промену облика
погонских карактеристика мотора, односно промену параметара његове снаге.

Делови трансмисије

Трансмисија, његови склопови и механизми, концепцијски и конструкцијски, изводе се на

различите начине. Концепцију, односно врсту трансмисије најчешће одређују врста уграђеног
мотора, а такође и намена и категорија возила, односно услови његове експлоатације.

Подела трансмисије
Подела трансмисије може да се врши по различитим критеријумима, а најчешће према начину
преношења снаге. Постоје четири основне врсте:

 Механичке
 Хидрауличке
 Електричне
 Комбиноване
При томе треба имати у виду да ни хидраулички, ни електрични не егзистирају без механичких
компонената. Подела преносника снаге се, пре свега, врши у зависности од врсте мењачког
преносника који је и основни склоп преносника снаге.