1 1

UVOD UVOD
1.1. PRINCIPI RADA 1.1. PRINCIPI RADA
ANALIZATORA ANALIZATORA
1.1.1. 1.1.1. Merenje i kvalitet Merenje i kvalitet
Kvalitet proizvoda podrazumeva skup fizi~kih i hemijskih
svojstava koja se manifestuju tokom izrade i upotrebe proizvoda. Iz
prakti~nih razloga kvalitet se u`e defini{e kao kvantitativna
karakteristika jednog ili nekoliko svojstava. Pokazatelji kvaliteta
dobijaju se merenjem, prora~unom ili ekspertnim postupkom. Za
savremene proizvode tra`i se visok kvalitet, sa karakteristikama koje
su zbog jedinstvenosti i ispravnosti u me|unarodnim razmerama
strogo standardizovane, pa merne metode kao najegzaktnije imaju
poseban zna~aj.
Kontrola kvaliteta ranije se prete`no obavljala u labora-
torijama, izvan procesa proizvodnje (offline), tako da su informacije
o kvalitetu stizale u diskontinuitetu i sa izvesnim ka{njenjem u
odnosu na stvarno stanje. Ovaj klasi~ni na~in jo{ uvek se provodi.
Me|utim, za automatizovanu proizvodnju ve}i zna~aj ima
kontinualna kontrola kvaliteta sirovina, poluproizvoda i finalnih
proizvoda, a tako|e i otpadnog materijala radi za{tite ljudi, opreme i
prirodne sredine. Kod takve kontrole sistem za indikaciju,
registraciju i upravljanje kvalitetom sastavni je deo sistema
automatskog upravljanja proizvodnjom i informacije sti`u u realnom
vremenu (online). @eljeni efekti na kvalitet posti`u se:
neposredno, tj. automatskim upravljanjem parametara ma-
terijala od kojeg je sa~injen proizvod (gustina, vla`nost,
viskoznost, koncentracija, sastav);
posredno, tj. automatskim upravljanjem tehnolo{kih varijabli
relevantnih za kvalitet (pomeraj, brzina, ubrzanje, sila,
pritisak, nivo, protok, temperatura).
12 SENZORI TE^NOSTI I GASOVA
Upravljanje kvalitetom se u obadva slu~aja odvija po principu
negativne povratne sprege i zato su{tinski zavisi od karakteristika
mernog ure|aja u povratnoj grani. To zna~i da ta~nost i rezolucija
upravljanja pokazateljima kvaliteta ne mogu biti ve}i od ta~nosti i
rezolucije upotrebljenih mernih ure|aja.
1.1.2. 1.1.2. Analizatori Analizatori za za upravljanje upravljanje u u realnom realnom
vremenu vremenu
Automatski analizatori. Merenje fizi~kih varijabli kao
posrednih pokazatelja kvaliteta {iroko je zastupljeno u tehni~koj
praksi. O standardnim mernim senzorima op{te namene autor je
detaljnije pisao u svojoj knjizi Senzori i merenja. Predmet ove
knjige su senzori koji slu`e za automatsko merenje fizi~kih
parametara kao neposrednih pokazatelja kvaliteta proizvoda. U
osnovi rada ovih senzora je kvantitativna i kvalitativna analiza
materijala, pa se zato tradicionalno nazivaju (automatskim)
analizatorima.
Automatski analizatori kao merni ure|aji imaju sve osobine
senzora fizi~kih veli~ina, ali se od njih zna~ajno razlikuju po
specifi~nim principima rada, na~inu gradnje, slo`enosti strukture,
ve}em tehnolo{kom nivou izrade i po znatno ve}oj ceni.
Principi rada automatskih analizatora temelje se na
primeni razli~itih fizi~kih efekata, hemijskih reakcija i kombinovanih
fizi~kohemijskih pojava.
Fizi~ki principi analize zasnivaju se na merenju veli~ina
odre|enih fizi~kih pojava karakteristi~nih za mikrostrukturu ispi-
tivanog materijala, na primer: apsorpcija, disperzija ili difuzija
elektromagnetskog zra~enja, relativna masa ~estica i drugo. Za
izazivanje i kontrolisanje ovih pojava potrebni su slo`eniji merni
ure|aji u pore|enju sa standardnim senzorima ~iji je izlaz pro-
porcionalan fizi~kim veli~inama koje reprezentuju makrostrukturu
materijala.
Hemijske reakcije kao osnova analize sastoje se u izazivanju i
pra}enju promene agregatnog stanja, boje, indeksa prelamanja svet-
losti ili neke druge pojave karakteristi~ne za ispitivanu komponentu.
Kvalitativna analiza anorganskih supstanci, tj. odre|ivanje njihovog
elementarnog hemijskog sastava, naj~e{}e se provodi pomo}u reakcije
jona jer ve}ina takvih supstanci sadr`i jonske spojeve lako
1. UVOD
13
rastvorljive u vodi. Za kvalitativnu analizu organskih supstanci
va`nije je odre|ivanje jedinjenja od elementarnog sastava. Izdvajanje
~istih jedinjenja posti`e se hemijskim reakcijama separacije. One su
dosta slo`ene i primenljive uglavnom u laboratorijkim uslovima, pa
fizi~ke metode, na primer spektrohemijske, imaju ve}i zna~aj za
automatske analizatore. Hemijske reakcije primenjuju se i za
dobijanje produkata ~iji se kvantitativni udeo mo`e odrediti
gravimetrijskim metodama, vaganjem.
Za automatsku kvantitativnu analizu veliki zna~aj ima ti-
trimetrija, kontrolisano i mereno dodavanje reagensa analiziranoj
supstanci sve dok se ne zavr{i odre|ena hemijska reakcija. Na
primer, u rastvor u kome se nalazi komponenta ~ija se koli~ina meri
dodaje se rastvor poznate koncentracije i ta~no odre|ene koli~ine iz
merne cev~ice, tzv. birete. Dodati rastvor hemijski reaguje sa
merenom komponentom, a zavr{etak reakcije utvr|uje se
odgovaraju}im indikatorom. Na osnovu koli~ine i koncentracije
dodatog rastvora ra~una se nepoznata koli~ina ispitivane kompo-
nente.
Kada se radi o ta~nom merenju koncentracije binarnih gasnih
smesa u opsegu 0,199%, primenjuje se poseban manometarski
ure|aj sa balonom u koji se pri konstantnoj temperaturi prvo
ubacuje analizirani gas do pritiska p
1
, onda dodaje referentni gas do
pritiska p
2
i na kraju ra~una koncentracija pomo}u relacije
c
p
p p
=
+

1
1 2
100%. (1.1)
Kombinacija hemijskih reakcija i fizi~kih principa ~esto se
primenjuje kao osnova analize. Obi~no se analizirani materijal
podvrgava odre|enoj hemijskoj reakciji, a veli~ine koje karakteri{u
produkt reakcije mere se na osnovu fizi~kih principa. Tipi~an primer
su analizatori za merenje malih koncentracija zapaljivih gasova.
Tehni~ke karakteristike. Stati~ke i dinami~ke karakteris-
tike, pouzdanost, pove}anje ta~nosti mernih rezultata i drugi
parametri metrolo{kog kvaliteta za analizatore se defini{u na isti
na~in kao i za ostale merne ure|aje i senzore. U popratnoj do-
kumentaciji naj~e{}e su specificirani slede}i parametri:
14 SENZORI TE^NOSTI I GASOVA
Prag detekcije najmanja vrednost merenog svojstva
izazvanog odre|enom komponentom smese koja daje vidljivu
promenu izlaznog signala (indikacije);
Merni opseg promena merenog svojstva od praga detekcije
do maksimalne vrednosti;
Priroda izlaznog signala kontinualna ili diskretna;
Vreme odziva T
90
vreme od trenutka kada se desi skokovita
promena merenog svojstva do trenutka kada indikacija
dostigne 90% od krajnje stacionarne vrednosti;
Vreme ka{njenja T
10
vreme od trenutka skokovite promene
merenog svojstva do trenutka kada indikacija dostigne 10%
od krajnje stacionarne vrednosti.
Vreme porasta T
r
(vreme opadanja T
f
) razlika izme|u
vremena odziva i vremena ka{njenja (slika 1.1);
Ponovljivost bliskost izme|u odre|enog broja (510)
sukcesivnih rezultata merenja dobijenih na identi~nom
materijalu pod istim uslovima u kratkom vremenskom in-
tervalu, izra`ena u procentima mernog opsega.
Za analizatore sa hemijskim reakcijama proizvo|a~i u po-
pratnoj dokumentaciji ~esto daju dodatne podatke kao {to su vreme
u toku kojeg se mo`e o~uvati stabilan izlaz, vreme potrebno za
dovo|enje analizatora u radno stanje nakon uklju~ivanja, vreme
zagrevanja, vrsta i kvalitet reagenata i drugo.
a) b)
Slika 1.1. Odziv analizatora na skokovitu promenu merenog svojstva: a) odziv
na pozitivnu promenu, b) odziv na negativnu promenu
1. UVOD
15
1.2. KLASIFIKACIJA 1.2. KLASIFIKACIJA
ANALIZATORA ANALIZATORA
Analizatori imaju izvanredan kvalitet tehni~kih karakteris-
tika (linearnost, osetljivost, brzina odziva, odnos signal / {um),
visoku pouzdanost (mali intenzitet otkaza, dugove~nost, neosetlji-
vost na vanjske uticaje) i prave se uz primenu novih materijala i
tehnologija. Razvoj analizatora odvija se u nekoliko dominantnih
pravaca:
minijaturizacija i ve}i stepen integracije delova;
realizacija vi{estrukog delovanja (na primer, istovremena
detekcija razli~itih komponenata);
pro{irivanje funkcionalnih mogu}nosti na bazi povezivanja sa
mikroprocesorom;
pove}anje stepena automatizacije, odnosno sposobnosti za
obradu mernih informacija.
U tehni~koj praksi danas se primenjuje veliki broj razli~itih
automatskih analizatora. U tabeli 1.1 data je klasifikacija analizatora
na osnovu slede}ih kriterijuma: vrsta izvora eksterne energije kojom
se deluje na ispitivani materijal, princip rada, na~in uzimanja
uzorka, vrsta mernog medijuma, namena i primena. Treba ista}i da
navedeni kriterijumi omogu}avaju da se napravi podela analizatora u
odnosu na jedno odre|eno svojstvo, dok podela na bazi pojava koje
nastaju kao rezultat interakcije vanjskog izvora energije i ispitivanog
materijala ima sveobuhvatniji, sistemski karakter.
Elektromagnetsko zra~enje. Interakcija elektromagnetskog
zra~enja sa ispitivanim materijalom javlja se zbog apsorpcije zra~enja
i emitovanja fotona prilikom promene kvantizovanih stanja
elektrona u atomima i molekulima materijala.
Elektromagnetsko zra~enje lak{e prodire u materijal kada ima
ve}u energiju E, tj. ve}u frekvenciju n a manju talasnu du`inu l
(E= hn = hc / l ). Najmanju talasnu du`inu ima gzra~enje
(l=10
13
10
11
m) koje prodire do atomskog jezgra, xzra~enje
(l=10
11
10
8
m) reaguje sa elektronima ni`eg energetskog nivoa,
ultraljubi~asto (l=0,10,38 m) i vidljivo zra~enje (l=0,380,76 m)
reaguju sa valentnim elektronima i jakim (kovalentnim) me|u-
16 SENZORI TE^NOSTI I GASOVA
atomskim vezama, infracrveno (l=0,7650 m) i mikrotalasno
zra~enje (l=50 m0,3 m) reaguju sa slabim (jonskim) me|u-
atomskim vezama i sa vibracionim i rotacionim kretanjem molekula.
Analiza materijala provodi se merenjem parametara emito-
vanog, reflektovanog, transmitovanog ili difrakcionog zra~enja.
KRITERIJUM
KLASIFIKACIJE
TIP
ANALIZATORA
OSNOVNE OSOBINE
IZVOR VANJSKE
ENERGIJE
ELEKTROMAG
NETSKO
ZRA^ENJE
HEMIJSKI
AFINITET
ELEKTRI^NO ILI
MAGNETSKO
POLJE
TERMI^KA ILI
MEHANI^KA
ENERGIJA
Interakcija elektromagnetskog zra~enja i uzorka.
Mere se parametri emisije, apsorpcije, refleksije i
difrakcije zra~enja.
Interakcija uzorka i drugih materijala (reagensa)
putem hemijskih reakcija. Mere se parametri pro-
dukta, potro{nja uzorka i reagensa, oslobo|ena
toplota ili elektri~ni potencijal rastvora.
Interakcija elektri~nog ili magnetskog polja sa
uzorkom. Mere se parametri elektri~nog kola u koje
je uklju~en uzorak.
Interakcija uzorka i dovedene termi~ke ili mehani~ke
energije. Meri se u~injeni rad, razmenjena energija ili
promena fizi~kog stanja.
PRINCIP RADA FIZI^KI
HEMIJSKOFIZI^KI
HEMIJSKI
Princip delovanja: mehani~ki, difuzioni, akusti~ki,
termi~ki, aerosolni, apsorpcioni, magnetski,
jonizacioni, radioaktivni, spektrometarski (opti~ki,
infracrveni, ultraljubi~asti, rendgenski).
Princip delovanja: elektrohemijski, termohemijski,
emisioni, jonizacioni, hemiluminiscentni.
Princip delovanja: volumetrijski, titrimetrijski,
manometarski.
NA^IN
UZIMANJA
UZORKA
KONTINUALNI
CIKLI^KI
Online analiza.
Instrument je neprekidno uklju~en na instalaciju, ali
je uzorkovanje materijala povremeno.
MERNI MEDIJ TE^NI
GASNI
Analizatori te~nosti.
Analizatori gasova (gazoanalizatori).
NAMENA PARAMETARSKI
ANALIZATORI
KONCENTRACIJE
ANALIZATORI
SASTAVA
Merenje fizi~kih svojstava (parametara) uzorka:
gustina, vla`nost, viskoznost.
Merenje koncentracije binarnih i pseudobinarnih
smesa.
Merenje sastava vi{ekomponentnih smesa metodama
razdvajanja (hromatografija, masena spektrometrija,
rektifikacija) i vi{eparametarskim metodama.
PRIMENA INDUSTRIJSKI
LABORATORIJSKI
Standardne konstrukcije, sa varijacijama u skladu sa
specifi~nim zahtevima pojedinih oblasti primene.
Specijalne konstrukcije sa pobolj{anim metrolo{kim
karakteristikama.
Tabela 1.1. Klasifikacija automatskih analizatora
1. UVOD
17
Hemijski afinitet ozna~ava silu sa kojom se spajaju hemij-
ski elementi, odnosno silu sa kojom se atomi dr`e zajedno u
molekulu. Dve supstance sa poznatim odnosom i termodinami~kim
stanjima stupaju u odnose, zavisno od uzajamnog afiniteta.
Analizator se pravi tako da se meri rezultat reakcije u odnosu
na uzorak, potro{eni reagens, koli~inu produkta, oslobo|enu
termi~ku energiju ili u odnosu na dostignuto stanje ravnote`e.
Energija elektri~nog ili magnetskog polja. Interakcijom
elektri~nog ili magnetskog polja sa ispitivanim materijalom nastaje
jonizacija ili polarizacija. Da bi do{lo do interakcije neophodno je da
uzorak bude deo elektri~nog (magnetskog) kola.
Analiza uzorka provodi se merenjem struje, napona ili
promene fluksa kola.
Termi~ka ili mehani~ka energija. Interakcija ovih oblika
energije i analiziranog materijala manifestuje se na makro planu.
Termodinami~ko stanje uzorka zavisi od fizi~kog stanja i koli~ine
energije, {to omogu}ava identifikaciju na osnovu merenja tem-
perature klju~anja ili zamrzavanja, na osnovu kvantitativnih
svojstava izdvojenih frakcija ili na osnovu razli~itog termi~kog
kretanja molekula (promene toplotne provodnosti). Interakcijom
mehani~ke energije i uzorka nastaje rad, ~ijim se merenjem mogu
odrediti odre|ena svojstva uzorka, na primer viskoznost.
1.3. STRUKTURA AUTOMATSKIH 1.3. STRUKTURA AUTOMATSKIH
ANALIZATORA ANALIZATORA
Uzorak nije deo analizatora u doslovnom smislu, ali je bitan za
njegov rad. Na osnovu rezultata analize uzorka donosi se zaklju~ak o
sastavu ispitivanog materijala, pa je zato neophodno obezbediti
reprezentativan uzorak. Uslovi koji se pri tome postavljaju
odra`avaju se na na~in gradnje, stati~ke i dinami~ke karakteristike i
celokupan rad analizatora.
Za ~vrste materijale uzorak se uzima u tankom sloju dovoljne
debljine da sloj zadr`i gustinu, vla`nost i druge karakteristike
ispitivanog materijala.
18 SENZORI TE^NOSTI I GASOVA
Za te~nosti i gasove uzorak mo`e da se uzima kontinualno
samo ako je vremenska konstanta analizatora manja od vremenske
konstante koja se odnosi na dinamiku merenih parametara. U
suprotnom slu~aju uzorak se uzima cikli~ki, kao odre|ena porcija
volumena ili (retko) mase.
Na mestu uzorkovanja materijal treba da bude dobro izme{an
da mereni parametri ne bi zavisili od prostornih koordinata. ^esto je
neophodno da se uzorak o~isti od nepo`eljnih primesa koje mogu da
uti~u na rezultate analize, ili da se dovede na odre|eni pritisak,
temperaturu, protok, ili da se doda izvestan reagens. Uzorak se do
mesta gde se vr{i analiza naj~e{}e vodi pomo}u cevi male du`ine da
bi se smanjilo vreme transportnog ka{njenja, a time i ukupno vreme
analize.
Struktura automatskih analizatora. Osnovne celine od
kojih je sastavljen automatski analizator su sistem za uzorkovanje,
linija za transport, analiti~ka }elija i formator izlaza (slika 1.2).
Slika 1.2. Strukturna blok{ema automatskog analizatora
1. UVOD
19
Sistem za uzorkovanje sastoji se od cevaste sonde za
uzorkovanje i ure|aja za primarnu obradu kao {to su filter, reduktor
pritiska, izmenjiva~ toplote, kondenzator, protokometar.
Linija za transport slu`i za prenos uzorka od sonde do
analizatora.
Analiti~ka }elija je analizator u u`em smislu jer se tu vr{i
analiza. Ako je analizator cikli~kog tipa, na njegovom ulazu nalazi se
dozator, ure|aj koji u odre|enim vremenskim intervalima iz toka
analiziranog materijala propu{ta uzorak uvek istog volumena ili
mase. Kontinualni analizatori umesto dozatora imaju sistem za
regulaciju kojim se stabili{e potrebno proticanje uzorka.
U ure|aju za procesiranje deluje se na uzorak vanjskom
energijom i reagensima radi stvaranja i odr`avanja fizi~kih i
hemijskih procesa neophodnih za analizu. Prema tipu procesa
odre|uju se princip rada i naziv analizatora. Vrednosti veli~ina i
parametara karakteristi~nih za analizirani proces detektuju se
odgovaraju}im senzorima sa elektri~nim izlaznim signalom.
Formator izlaza je ure|aj za zavr{nu obradu signala koji dolaze
iz senzora. Obim prora~una i oblik prikaza izlaznog dokumenta
zavise od slo`enosti informacionih parametara (amplituda signala,
frekventni spektar, broj komponenata i drugo). Za ove namene
pogodno sredstvo je programabilni mikroprocesorski kontroler koji
osim prora~una i formiranja zavr{nog dokumenta upravlja radom
analizatora.
1.4. PRIKLJU^IVANJE 1.4. PRIKLJU^IVANJE
ANALIZATORA ANALIZATORA
Na~in priklju~ivanja analizatora na merno mesto u
tehnolo{kom procesu zavisi od mnogih faktora od kojih su najva`niji:
agregatno stanje analiziranog materijala (gas, te~nost);
karakteristike tehnolo{kog procesa (temperatura, pritisak,
prisustvo pra{ine i vodene pare);
20 SENZORI TE^NOSTI I GASOVA
konstrukcija sonde;
princip rada analizatora.
Beskontaktni na~in je najprostiji analizirani materijal ne
uvodi se u analizator, pa sonda i cevi za transport nisu potrebni.
Analiza se provodi na osnovu apsorpcije ili refleksije
elektromagnetskog zra~enja, pri ~emu zra~enje mo`e da poti~e bilo
od analiziranog materijala bilo od posebnog izvora (slika 1.3.a,b).
a) b) c)
Slika 1.3. Jednostavni na~ini priklju~ivanja: a) beskontaktni sa materijalom
koji zra~i, b) beskontaktni sa posebnim izvorom zra~enja, c) direktni
Direktno priklju~ivanje podrazumeva da je senzor anali-
zatora postavljen neposredno u tok analiziranog materijala, tako da
nije potreban sistem za uzorkovanje (slika 1.3.c). Ovaj elegantni
na~in ima ograni~enu primenu jer je jo{ uvek mali broj senzora sa
kojima je mogu}e direktno meriti fizi~kohemijske parametre
materijala. Kao primer mo`e se navesti automatski analizator
sastava binarnih i pseudobinarnih smesa sa kapacitivnim ili
otporni~kim senzorom, odnosno analizator sadr`aja vode u benzinu
ili u vazduhu. Veliki istra`iva~ki napori ula`u se u razvoj biosenzora,
poluprovodni~kih i optoelektronskih senzora koji omogu}avaju
direktna merenja.
Priklju~ivanje sa povratnim vodom primenjuje se za
otrovne i zapaljive gasove i te~nosti koji se ne smeju ispu{tati u
okolinu. Povratni vod omogu}ava da se uzorak nakon analize vrati
nazad u proces. Stalni protok fluida kroz povratni vod smanjuje
transportno ka{njenje i spre~ava za~epljenje instalacije.
Kada je fluid pod pritiskom (p>p
a
), protok kroz povratni vod
omogu}ava se ugradnjom merne prigu{nice u glavni cevovod (slika
1.4.a). Analizator je sme{ten u neposrednoj blizini cevovoda jer je
1. UVOD
21
diferencijalni pritisak na prigu{nici mali i ne bi mogao da odr`i
protok u du`em povratnom priklju~nom vodu. Me|utim, procesni
pritisak mo`e da bude visok i na pozitivnom i na negativnom kraju
priklju~ka, pa je zbog sigurnosti celokupna merna instalacija
(povratni vod, filter, regulator protoka) dimenzionisana na vrednost
pritiska ve}u od procesnog. Odr`avanjem konstantnog protoka i
odstranjivanjem nepo`eljnih ~estica posti`e se stabilniji rad i ta~niji
rezultat.
Kada je pritisak fluida manji od atmosferskog (p<p
a
), za
uzimanje uzorka i odr`avanje protoka neophodna je pumpa ili
aspirator (slika 1.4.b).
a) b)
Slika 1.4. Priklju~ivanje sa povratnim vodom: a) procesni pritisak ve}i od
atmosferskog, b) procesni pritisak manji od atmosferskog
Priklju~ivanje sa vanjskim ispustom primenjuje se kada je
dozvoljeno da se materijal iza analizatora ispusti u atmosferu,
kanalizaciju ili poseban rezervoar. Tipi~na merna instalacija za fluid
na pritisku p>p
a
sastoji se od filtera, reduktora pritiska, regulatora
protoka i analizatora sa ispustom (slika 1.5.a).
Prilikom redukcije pritiska gasovi ekspandiraju i hlade se, te
dolazi do delimi~ne kondenzacije prisutnih para. Zato se u mernu
instalaciju ugra|uje rezervoar u kome se sakuplja kondenzat.
Za gas sa p<p
a
postavlja se pumpa ili aspirator, sli~no kao na
odgovaraju}oj {emi sa povratnim vodom.
Kombinovano priklju~ivanje ~esto se susre}e u praksi jer
omogu}ava da se iskoriste dobre strane {ema sa povratnim vodom
i {ema sa vanjskim ispustom (slika 1.5.b).
22 SENZORI TE^NOSTI I GASOVA
a) b)
Slika 1.5. Priklju~ivanje analizatora: a) sa vanjskim ispustom, b) kombinovano
1. 5. SISTEM ZA UZORKOVANJE
Sonda za uzorkovanje pravi se kao cev jer se to pokazalo
najprikladnije za dobijanje reprezentativnih uzoraka te~nosti i
gasova. Cev je u stalnom kontaktu sa procesom, pa se zato pravi od
materijala koji omogu}avaju dugove~an rad u uslovima mehani~kog i
toplotnog naprezanja, a ~esto i jakog hemijskog delovanja. Preporuke
proizvo|a~a su dragocene za pravilan izbor cevi.
Cevi se naj~e{}e prave od metala. Metalne nehla|ene cevi
(d25 mm) od `eleza ili ~elika pogodne su za temperature do
350 C, a zbog oksidacije na vi{im temperaturama (3501100 C) cevi
se prave od specijalnih ner|aju}ih ~elika. Metalne cevi sa vodenim
hla|enjem spre~avaju hemijske reakcije izme|u komponenata uzorka
u toku prolaska kroz cev. Tipi~na sonda ovog tipa pravi se kao cevni
izmenjiva~ toplote du`ine 14 m i vanjskog pre~nika do 40 mm.
Hemijski izdr`ljive cevi na vi{im temperaturama obi~no imaju
manju mehani~ku ~vrstinu od metalnih. Prave se od borsilikatnog
stakla (do 450 C), silikatnog stakla (do 950 C), keramike (do 1400
C) i rekristalizovanog aluminijuma (do 1900 C).
Filter kao deo sistema za uzorkovanje mo`e da ima raznoliku
konstrukciju, ali je bitno da li je postavljen u tehnolo{kom procesu
ili izvan njega.
FILTER
FILTER
ANALIZATOR
IZLAZ
ISPUST
ISPUST
ANALIZATOR
REDUKTOR
PRITISKA
REGULATOR
PROTOKA
KONDEN-
ZATOR
IZLAZ
p p >
a
p p >
a
1. UVOD
23
Unutra{nji filter se ugra|uje na ulaznom delu sonde ~ime se
spre~ava njeno za~epljavanje i omogu}ava povremeno izgaranje
natalo`enih ~estica, naro~ito na vi{im temperaturama kada je
oksidacija izra`enija. Sonda treba da je dovoljno duga~ka da se filter
mo`e postaviti na mesto sa stacionarnim protokom gasa. Vertikalna
ugradnja sonde i filtera se ne preporu~uje zbog kondenzata.
Uobi~ajena je horizontalna ugradnja, zapravo ugradnja pod malim
uglom koji omogu}ava da se kondenzat lako odvoji od uzorka (slika
1.6.a). Sa vanjske strane sonde skoro uvek postoji rezervni izlaz,
odakle se po potrebi uzima uzorak za laboratorijska ispitivanja ili
~isti cev. Patrone filtera su od poroznih materijala kao {to su
kompozitni aluminijum, keramika ili silicijumkarbid.
a) b)
Slika 1.6. Filter: a) vanjski, b) unutra{nji
Vanjski filteri prave se od papira, drvene pilotine, azbesta,
staklene i terilenske vune, PVC granula i drugog (1.6.b). Izbor
materijala zavisi od temperature, pritiska i vla`nosti uzorka, veli~ine
~estica koje treba odstraniti i radnih uslova. Prednosti vanjskih
filtera su jednostavnost kontrole, ~i{}enja i zamene.
Vremenom se na filteru natalo`e ~estice i uzorak sve te`e
prolazi kroz filter. Zato je neophodna redovna kontrola ispravnosti
filtera, ~i{}enje ili zamena. Pad pritiska na filteru usled taloga mo`e
da poslu`i kao informacija za indikaciju o njegovoj zasi}enosti.
24 SENZORI TE^NOSTI I GASOVA
Izmenjiva~ toplote slu`i za grejanje ili hla|enje uzorka.
Najpogodniji su cevni izmenjiva~i toplote, pri ~emu se za hla|enje
obi~no upotrebljava voda, a za grejanje topla voda ili vodena para
(slika 1.7.a). Du`ina izmenjiva~a je do 400 mm da bi se dobila
potrebna povr{ina za razmenu toplote, vanjski pre~nik je 2060 mm,
debljina zidova cevi je oko 1 mm i radni pritisak do 1015 bar.
Izmenjiva~i sa elektri~nim greja~ima imaju manje dimenzije i manju
vremensku konstantu.
a) b)
Slika 1.7. Pomo}ni elementi sistema za uzorkovanje: a) cevni izmenjiva~ toplote,
b) aspirator
Aspiratori i vakuum pumpe slu`e za usisavanje gasa koji je
na potpritisku. Ugradnja pumpi je jednostavna, ali rad motora mo`e
da stvori nepo`eljne pulsacije koje se otklanjaju posebnim
prigu{iva~ima.
Hidrauli~ki aspiratori su povoljniji jer kod njih nema motora.
Tipi~an aspirator je Venturijeva sisaljka sa dovoljno velikom
redukcijom pritiska da omogu}i isisavanje uzorka i prolaz kroz filter
i analizator. Voda te~e niz gornju cev, prolazi kroz su`enje i izlazi
kroz donju cev u atmosferu. Pogodnim odnosom povr{ina popre~nog
preseka su`enja i izlaza mo`e se na mestu priklju~enja merne
instalacije dobiti potpritisak u odnosu na mesto odakle se uzima
uzorak, koji je dovoljan za obezbe|ivanje potrebnog protoka kroz
filter i analizator (slika 1.7.b).
1. UVOD
25
Umesto vode mogu da se upotrebe komprimirani vazduh ili
vodena para. Kada je radni pritisak analizatora ve}i od atmosferskog,
aspirator se ugra|uje ispred analizatora. U tom slu~aju neophodan je
separator gasa i napojne vode.
Separatori (dehidratori) odstranjuju kondenzat ili vodenu
paru radi dobijanja suhog gasa. Konstrukcija separatora zavisi od
pritiska i temperature uzorka i koli~ine vlage koju treba odstraniti.
Separacija se obavlja hemijskim postupcima, adsorpcijom,
kondenzacijom i difuzijom.
Hemijska separacija je postupak izdvajanja vode iz uzorka
pomo}u spojeva koji u kontaktu sa vodom formiraju produkt koji ne
deluje na uzorak. Najvi{e se upotrebljavaju dehidrirani fosforoksid
P
2
O
5
, kalcijumhidroksid KOH, magnezijumperhlorat Mg(ClO
4
)
2
,
sumporna kiselina H
2
SO
4
, kalcijumsulfat CaSO
4
, granulasti
kalcijumhlorid CaCl
2
. Efikasnost hemijskih separatora izra`ava se
koncentracijom zaostale vode u suvom zraku i kre}e se u intervalu
0,021500 mg/m
3
. Efikasnost se smanjuje {to god je zasi}enost
separatora vodom ve}a, pa tako maksimalna apsorpcija za CaSO
4
iznosi 34%.
a) b) c)
Slika 1.8. Separacija vodene pare: a) Ucev, b) zatvorena posuda,
c) centrifugalni separator
Adsorpcija je fizi~ki postupak vezivanja vode na povr{ini
materijala, tzv. adsorbenata. To su prete`no tvrdi materijali koji su
hemijski inertni, sa izra`enom {upljikavo{}u, tj. velikom specifi~nom
26 SENZORI TE^NOSTI I GASOVA
povr{inom. Regeneracija se obavlja zagrejavanjem. Najpoznatiji
adsorbenti su amorfni silicijum silikagel sa potencijalom adsorpcije
vode 2025%, aktivni aluminijum, ugljen i porozni kerami~ki
materijali sa porama do 3 nm.
Kondenzacija vodene pare je tehni~ki najstariji na~in njenog
izdvajanja. Provodi se pomo}u kondenzatora koji je ohla|en na
temperaturu od nekoliko stepeni iznad 0 C. Za uzorak na malom
relativnom natpritisku do 10 kPa kondenzat se vrlo efikasno otklanja
pomo}u obi~ne Ucevi (slika 1.8.a). Za ve}e pritiske Ucev je
neprakti~na zvog velike du`ine krakova, pa se upotrebljava zatvorena
posuda sa otvorom za povremeno ispu{tanje kondenzata (slika 1.8.b).
Za hromatografe, infracrvene i paramagnetske analizatore
potreban je potpuno suv gas. On se dobija centrifugalnom
separacijom pomo}u centrifuge u koju se ubacuje vla`ni gas pod
pritiskom do 4 bara. Raspr{ena te~nost i ~estice pra{ine zahva}ene
rotacionim kretanjem deponuju se na unutra{njem zidu centrifuge,
cede se na re{etkasto dno i izlaze na ispust, a suvi gas odlazi u
analizator (slika 1.8.c).
METODA
SELEKCIJE
METODA
SEPARACIJE
INSPEKCIJA POSEBNI ZAHTEVI FILTRACIJA
HEMIJSKI DA
ODSTRANJIVANJE
PRODUKTA
POSLE SEPARACAIJE
ADSORPCIJA DA
REGENERACIJA
ADSORBENTA
POSLE SEPARACAIJE
T> 0 C
KONDENZACIJA
T< 0 C

DA

ODSTRANJIVANJE LEDA

DIFUZIJA PRE SEPARACIJE

Tabela 1.2. Metode separacije
Difuzija je postupak separacije pomo}u polupropusnih
membrana, koje odvajaju vodenu paru kada se ona kre}e iz podru~ja
sa ve}im ka podru~ju sa manjim parcijalnim pritiskom.
U tabeli 1.2 prikazan je sumarni pregled metoda separacije i
kriterijumi njihove selekcije.
Linija za transport uzorka sastoji se od cevi, ventila, ure|aja
ze regulaciju protoka ili pritiska i pumpe. Zastupljenost pojedinih
1. UVOD
27
elemenata i na~in izrade zavisi od konkretnih uslova primene. S tim
u vezi postoji nekoliko osnovnih zahteva:
Na celoj liniji ne sme biti curenja uzorka u okolinu niti
prodiranje vanjskog zraka;
Materijali od kojih se pravi linija treba da su hemijski
neutralni u odnosu na uzorak (u tabeli 1.3 navedeni su
materijali koji se preporu~uju za odre|ene gasove);
Ventili i spojna mesta treba da imaju {to manje d`epove u
kojima se zadr`ava vlaga ili zrak;
^i{}enje linije provodi se produvavanjem gasa za ~i{}enje,
prema uputstvu proizvo|a~a.
MATERIJAL
RETKI
GASOVI
O
2
SO
2
UGLJOVO-
DONICI
CO
CO
2
Cl
2
(SUVI)
NO
NO
2
H
2
S
BAKAR/ BRONZA + + + +
NER\AJU]I ^ELIK + + + + + +
STAKLO + + + + + + + +
PRIRODNA GUMA
POLIMERI + +
ALUMINIJUM + + + +
+ preporu~uje se; ne preporu~uje se; mo`e se upotrebiti pod odre|enim uslovima
Tabela 1.3. Materijali za cevi za transport uzorka
Uzorkovanje u vi{e ta~aka primenjuje se kada se zbog
ekonomi~nosti pomo}u jednog analizatora nadgleda vi{e ta~aka
procesa. Programator postavljen u komandnoj prostoriji otvara
odgovaraju}i elektromagnetski ventil u skladu sa programom.
Obi~no postoji mogu}nost da se preklju~ivanje pored automatskog
odvija i ru~no (slika 1.9.a).
Efikasnost uzorkovanja u vi{e ta~aka jako zavisi od tipa pisa~a
koji je povezan sa analizatorom. Na primer, ako su brzina kretanja
papirne trake 510 cm/h i minimalna du`ina zapisa zbog ~itljivosti
1 cm, tada se preklju~ivanjem mo`e nadgledati najvi{e 510 ta~aka
(125 minuta po jednom intervalu). Pomo}u pumpe mo`e se
obezbediti ve}i protok uzorka i time smanjiti vreme izme|u dva
sukcesivna preklju~ivanja na svega 5 s. Ovaj na~in primenjuje se kod
brzih automatskih analizatora (slika 1.9.b).
UZORAK
28 SENZORI TE^NOSTI I GASOVA
Slika 1.9. Uzorkovanje u vi{e ta~aka: a) priklju~ivanje analizatora na
vi{ekanalni pisa~, b) uzorkovanje sa brzim analizatorom
1. UVOD
29
LITERATURA
1. D.H.Considine: Process instruments and controls handbook, McGraw Hill,
New York, 1974.
2. Gas analysis vocabulary, ISO 6712, 1982.
3. E.B.Jones: Instrument technology, Vol.2, Online analysis measurements,
NewnesButterworths. London, 1976.
4. H.E.Soisson: Instrumentation in industry, John Wiley & Sons, New York,
1975.
5. H.N.Norton: Handbook of transducers, Prentice Hall, Englewood Cliffs,
1989.
6. M.Medenica, D. Male{ev: Eksperimentalna fizi~ka hemija i instrumentalne
metode, BIGZ, Beograd, 1994.
7. N.G.Farzane, L.V.Iljasov, A.J.Azimzade: Tehnologi~eskie izmerenija i
pribory, Vys{aja {kola, Moskva, 1989.
8. D.A.Skog, F.J.Holler, T.A.Neiman: Instrumental Analysis, (5
th
ed), Sanders
College Publishing, 1998.
9. ColeParmer Instrument Company 9798, catalog, Vernon Hills, Il., USA,
1997.