1.

JOGA I TANTRA
Joga je metod, tehnika. Onaj njen deo koji nije tehnika naziva se tantra i jeste nešto drugo. Za
tantru bi se moglo reći da je majka joge. Ona je filozofija iz koje je izrasla joga. Sva joga dolazi
iz tantre.

Šta biste nam ukratko mogli reći o jogi?

Ispričaću vam jednu priču. Jednom davno živeo je vajar koji je bio nadaleko poznat. Zbog
njegove slave mnogi su dolazili da vide njegove radove. Jednog dana dođe grupa posetilaca
željna da vidi njegovu umetnost. Vajar ih uvede u atelje. Prvo ih povede do sobe u kojoj su se
nalazili veliki komadi mermera, isklesanog samo sa jedne strane. Gosti behu razočarani onim što
videše. Na to im on reče: „Ne sudite prebrzo o mom radu, nego pođimo do druge sobe da vidite
kako dalje vajam.” U toj drugoj sobi posetioci videše gromade mermera koje su već imale neki
oblik, što ih malo ohrabri, međutim, još uvek nisu bili oduševlejni. Vajar ih povede do treće
sobe, gde su konačno ugledali impresivna remek-dela. Napokon im svima laknu i ubrzo
njihovom oduševljenju i sreći nije bilo kraja. Vajar im tada reče: „Čak ni ova dela nisu potpuno
završena. Potrebno im je poliranje kako bi zasijala punim sjajem.”
Ljudi koji se bave jogom ulaze u identičan proces kroz koji su prošli posetioci posmatrajući
gromade mermera. Baš kao što je remek-delo skriveno u kamenu, a umetnik treba da ukloni
naslage koje skrivaju to unutrašnje savršenstvo kako bi pokušao da dopre do njega, tako i joga
uči da unutar nas leže savršenstvo, mir, razumevanje i znanje. Međutim, usled svakodnevnih
problema, strahova i narušenog zdravlja, mi nismo u mogućnosti da izrazimo te kvalitete.
Praktikovanjem joge polako jačamo svoje zdravlje, a slabimo mentalnu tenziju, što će konačno
omogućiti da naša istinska, unutrašnja priroda dođe do punog izražaja.
Počinjemo na jednostavnim nivoima, ostvarujući harmoniju i ravnotežu u fizičkom telu. Ovo
postižemo tehnikama pročišćavanja hata joge, vežbama koje se zovu asane i tehnikama disanja
ili pranajamom.
Kada postignemo ovu ravnotežu, spremni smo za rad na mentalnom planu kako bismo
ostvarili mentalnu harmoniju i relaksaciju. To se postiže tehnikama kao što su joga nidra, antar
mona i druge. Na ovaj način uspevamo da odagnamo strahove, komplekse, inhibicije i
anksioznosti, zbog kojih patimo.
Čim naš um postane uravnotežen, možemo preći na harmonizaciju tela i uma. Kada su fizički i
mentalni aspekti našeg bića u harmoniji, duboko u nama dešava se buđenje, poznato kao
spiritualno buđenje. Reč je o dostizanju nivoa na kojem je probuđeno unutrašnje znanje,
unutrašnje razumevanje, kao i viši kvaliteti uma. U skladu sa tim moglo bi se reći da je joga, u
suštini, metod buđenja unutrašnjeg čovekovog potencijala.
Svima nam je poznata činjenica da koristimo samo 10% kapaciteta mozga i da još uvek nismo
u potpunosti evoluirali. Svi jogijski metodi, meditacija, fizičke prakse, tehnike disanja,
relaksacija, metode koncentracije itd. imaju za cilj da probude preostalih 90% mozga kako bi um
uspeo da se izrazi, a naša ličnost pronašla sopstveni izraz u svakoj situaciji u životu, čime bismo
konačno uspeli da spoznamo i doživimo jednu dublju realnost koja postoji u svima nama.
Šta god želeli da ostvarimo u spoljašnjem svetu, u vezi sa ljudima, materijalnim stvarima,
putovanjima, studijama, poslom..., sve to već nosimo u sebi. Svi želimo spokoj uma i sreću, ali
za njima tragamo u spoljašnjem svetu. Međutim, sve dok naša sreća i to da li je naš um u stanju
spokoja ili nemira zavisi od spoljašnjih faktora i nekog drugog, nećemo se osećati sigurno.
Nisam vam rekla ništa novo. Zapravo, samo ponavljam vekovima poznatu istinu. To za čime
tragamo nalazi se duboko unutar nas. Isus Hrist reče: „Carstvo nebesko nalazi se u vama.” Eto,
to je realnost, to je istina. Platon je rekao: „Staza koja vodi ka sopstvu nalazi se u vama samima.”
U hramovima starih Grka nalazile su se ploče na kojima je pisalo da se moraš okrenuti prema
unutra kako bi otkrio samoga sebe („Upoznaj sebe”).
Tako joga predstavlja metod koji svakome pomaže da zaroni u sebe ne bi li otkrio svu
čudesnost vlastitog unutrašnjeg života. Meditacijom se ulazi u stanja svesti i, zahvaljujući njoj,
postajemo svesni činjenice da izvan naše svakodnevne svesti leži potpuno drugačija svest. Kada
dostignete to više stanje svesti, moći ćete da se osvrnete na svoj dotadašnji život i da se zapitate
kako je moguće da ste takav život uopšte vodili. Vaše novo iskustvo će biti toliko drugačije.
Sećate li se kako ste se osećali kada ste se prvi put zaljubili? Ceo svet je izgledao divno. Nije vas
se ticalo šta vam drugi pričaju jer vas je iznutra bio potpuno obuzeo osećaj lepote i zadovoljstva.
Ista stvar se dešava u meditaciji. Kada otvorite to stanje svesti, stupate u novu ravan na kojoj ćete
sve sagledavati i doživljavati na potpuno novi način. Kako napredujete, sve se dodatno
produbljuje, a vaši doživljaji postaju sve bogatiji.

Kako glasi osnovna poruka joge? Da li je joga na bilo koji način povezana sa religijom?

Osnovna poruka joge je da svako treba da nastoji da ostvari bolju kontrolu uma kako bi postao
kreativniji. Joga nije religija. Ona se ne kosi ni sa čijim uverenjima. Po mom shvatanju, jogijska
praksa vas približava suštini religije koju ispovedate. Joga vas čini sposobnijim da se opustite i
koncentrišete um, a to je veoma blagotvorno za sve koji žele da se posvete molitvi.

Kako se joga koja nam dolazi sa istoka uklapa u zapadnjačku kulturu?

Kako se hrišćanstvo uklopilo u zapad? Šta je hrišćanstvo? Pripada li ono istoku ili zapadu? Joga
je nauka i, kao takva, ona nije ni zapadnjačka ni istočnjačka, već univerzalna. Ajnštajn je bio
Jevrejin, ali to teoriju relativiteta ne čini jevrejskom. Bio je, osim toga, i Nemac, ali njegova
teorija ne nosi epitet nemačke teorije. Fizika, teologija ili bilo koja druga nauka univerzalna je.
Biologija, hemija i botanika nisu zapadnjačke nauke, pa ni joga nije istočnjačka nauka. Ona je
jednostavno jedna od nauka. Tako treba prihvatiti jogu bez obzira na to gde živimo.

Stekla sam utisak da je joga filozofski sistem koji vodi različitim istinama.

Na ono o čemu govorim možete primeniti termin filozofski koncept ili pak neki drugi, ali ostaje
činjenica da vam govorim o sticanju uvida, shvatanja do kojih se dolazi upražnjavanjem
različitih vrsta joge. Joga je samo jedan metod, tehnika. Onaj njen deo koji nije tehnika naziva se
tantra i on je nešto drugo. Tantra je filozofija iz koje izrasta joga. Celokupna joga se razvila iz
tantre. Kada sve saberemo, lična uverenja uopšte nisu važna. Patanđali, koji je napisao jedan od
najvećih tekstova o jogi, „Joga sutru”, bio je ateista. Nije verovao u boga ovaploćenog u jednoj
osobi, a tome nas religije, po pravilu, uče.

Koliko je stara jogijska nauka?

Toliko stara da je teško odgovoriti na to pitanje. Nije sačuvano mnogo pisanih artefakata, jer se
jogijsko znanje, po pravilu, prenosilo usmenim predanjem, od gurua na učenika. U „Rig Vedi”,
jednom od najdrevnijih spisa, joga se pominje i povezuje sa dobom kada se desila izvesna
konstelacija zvezda, što je naučnicima pomoglo da izračunaju da je joga najverovatnije stara
barem 70.000 godina. Moj guru pak kaže da je joga postojala i mnogo pre toga.

Da li biste dali pregled različitih grana joge i ukratko nas upoznali sa svakom od njih?

Postoji preko stotinu grana joge koje odgovaraju različitim temperamentima, ali su mudraci koji
su klasifikovali sisteme joge podelili te sisteme u šest glavnih vrsta, prema određenim
uobičajenim ljudskim karakteristikama.
Hata joga odgovara osobi koja želi da održi telo u savršenom zdravlju. Ona uravnotežava
endokrini i nervni sistem i obezbeđuje psihički balans, tako da se vremenom mogu probuditi više
energije i viši centri u mozgu. Hata joga se sastoji od tehnika pročišćavanja tela i počinje
tehnikama čišćenja očiju, ušiju, nosa i celog probavnog trakta. Takođe, uključuje tehniku disanja
koja se zove kapalbati, kao i način meditacije poznat kao tratak. Sve ove prakse, sa izuzetkom
ove meditativne, naizgled su čisto fizičke. Međutim, one donose dobrobiti kako na fizičkom tako
i na spiritualnom planu. Hata joga se ne svodi isključivo na asane i pranajamu, u šta su mnogi
zapadnjaci spremni da poveruju. Čujete za razne učitelje hata joge, a ako sa njima malo
prozborite, shvatite da oni uče asane i pranajamu. To nije ispravno. Hata joga se sastoji od
tehnika čišćenja zajedno sa pranajamom i tehnikom meditacije.
Sledeća grana joge je radža joga, poznata kao kraljevska staza. Reč je o Patanđalijevom
sistemu koji evolutivni put deli na osam faza. Prve dve su jame i nijame, izvesne smernice i
pravila ponašanja za praktikanta joge kako bi se stekla dobra osnova za sledeću fazu. Nakon toga
dolaze asane, fizičke posture. Četvrta faza je pranajama, čija je suština kontrola i distribucija
pranične energije u telu, što se postiže korišćenjem izvesnih praksi disanja. Peta faza je
pratjahara i sastoji se od tehnika koje srećemo u joga nidri kojima povlačimo svesnost od svih
pet čula. Uz pomoć pratjahare pažnja nam ostaje usredsređena. Takođe, u stanju smo da
kontrolišemo čula a da pritom nismo ekstrovertirani, pa možemo da zaronimo u sebe i da
istražujemo um. Ovaj proces donosi relaksaciju. Šesta faza radža joge je darana, koncentracija.
Kada uspete da se opustite do određenog stepena, u stanju ste da usmerite um na bilo šta što se
nalazi u vašoj sferi interesovanja. Zato se na ovom stupnju uče različite tehnike koncentracije.
Sedma faza je đnana, meditacija. Do nje se dolazi nakon što ste usavršili relaksaciju i
koncentraciju. Tek tada, nikako ranije, možete ući u meditativno stanje. Na ovom stupnju
unutrašnja mudrost počinje da cveta. Tada ne primate znanje iz spoljnog sveta, već ono izvire iz
vas i možete ga preneti. Sve ovo je moguće jer ste se povezali sa izvorom, približili ste se
unutrašnjoj realnosti. Kada ostvarite stanje meditacije, ono u određenom trenutku postaje veoma
duboko, a tada stupate u poslednju fazu radža joge, samadi.
Radža joga je najpodesnija za one koji su u stanju da sa lakoćom introvertuju svoj um. Radža
joga je osmišljena na ovaj način kako bi praktikant dospeo do stupnja meditacije i sagledao svet
iz te perspektive. Osoba mora biti spremna da meditira jer je meditacija najvažnija. Zato se kaže
da se prvo moraju praktikovati asane kako bi se telo osposobilo za mirno i stabilno sedenje u
meditativnoj pozi. Kada vam pođe za rukom da udobno sedite duže vreme, tada bi trebalo da
počnete sa primenom pranajame kako biste poradili na kontroli energetskih tokova. Kada telo
postane stabilno, a energije uđu u ravnotežu, tada možete udaljiti svesnost od svih pet čula. To je
pratjahara. Veći deo vremena preokupirani smo čulima, od njih se ne odvajamo. Posle pratjahare
dolaze koncentracija, meditacija i samadi.
 Još jedna od glavnih grana joge jeste bakti joga. Filozofija bakti joge je dirljiva i lepa. Reč je o
filozofiji ljubavi, predanosti i žrtvi za viši ideal. Emotivci među nama lako mogu postati njeni
posvećenici. Bakti joga im pomaže da sublimišu emocije.
Karma joga je joga delanja. Svi smo manje ili više aktivni i radimo na ovaj ili onaj način, pa je
karma joga podesna za sve. U karma jogi se, međutim, radi sa izvesnim stavom i filozofijom u
vezi sa delanjem, tako da rad prestaje da bude mehanički, bez razmišljanja, više se ne obavlja
teškog srca, već mu se pristupa sa poletom i stvaralačkom energijom. Kada radite karma jogu,
vaš stav prema poslu se znatno menja, tako da svaki posao postaje izraz radosti i kreativnosti.
Karma jogom se oslobađaju unutrašnje tenzije, a vlastita energija se izražava na stvaralački
način.
Đnana joga odgovara znatiželjnom umu. Ona pruža odgovore na pitanja poput: Ko sam?
Odakle dolazim? Zašto sam ovde? Kuda idem? Zašto je univerzum stvoren? Šta će se desiti sa
univerzumom u budućnosti?
Mantra joga proučava uticaj zvuka na fizičko, energetsko, mentalno, intuitivno i kauzalno telo.
Svi imamo sva ova tela.
To su, u osnovi, šest glavnih grana joge. Ima i drugih grana kao što je svara joga. U ovoj jogi
približavamo se skladu sa okruženjem i ritmovima koji ga karakterišu. Posmatrajući vazdušnu
struju u levoj ili desnoj nozdrvi, svara jogiji su u stanju da saznaju koju vrstu odgovora treba dati
onome ko im se obraća sa desne strane, odnosno kakav odgovor dati ako se neko približi sa leve
strane, kao i mnogo drugih stvari. Reč je o mističnom stanju. Eto, to su glavne vrste, a sve grane
joge pripadaju tantri. Tantra je nešto kao majka joge.

Učitelji drugih tradicija različito objašnjavaju jogu. Možete li nam dati klasičnu definiciju?

Joga je okončanje umnih modifikacija. Tako glasi klasična definicija.

Svamiđi, šta je tačno tantra?

Tantra je filozofija iz koje izrasta joga. Celokupna joga dolazi iz tantre. To je velika i veoma
duboka tema, kojoj je dorastao guru. Neki sistemi joge nalažu: „Morate prestati da radite to i to u
životu.” Tantra vam neće reći ništa slično. Ona kaže: „Dozvoli svemu da se slobodno razvija.”
Izrazi svoje strasti, osećanja i čežnje. Ako ti je um zavidljiv, izrazi vlastitu zavist, prihvati je.
Ako ti je um strastven, izrazi tu strast. Prihvati je. Prihvati sve što nosiš u sebi. Istovremeno pak
budi svestan svega toga i počni da se baviš jogom. Ne treba da promeniš životni stil, već ga samo
postani svestan i bavi se jogom. Vremenom ćeš shvatiti da na veoma prirodan način počinješ da
bolje razumevaš samog sebe, pa ćeš, po sopstvenom nahođenju, početi da iz života uklanjaš sve
sadržaje koji su ti postali nepoželjni. Sve će se to desiti bez ikakvog pritiska ili pokušaja da se
uspostavi kontrola.
Tantrička meditacija se znatno razlikuje od načina meditiranja u radža jogi. U radža jogi
pokušavamo da koncentrišemo um na jednu tačku. U tantri um kruži od jedne do druge tačke.
Svami Satjananda kaže da je ovaj metod najpodesniji za sadašnje vreme jer je um naših
savremenika pun strasti i želja koje ne možemo da kontrolišemo. Ako pokušamo da ih
kontrolišemo, te energije će biti uništene. Međutim, u tantri se te energije ne uništavaju, već se
transformišu i sublimišu. Eto, u tome je smisao tantre.
Postoji samo nekoliko tantričkih gurua u svetu. Mnogo je jogijskih gurua, ali tantrički su retki
jer je tantrički guru morao da dostigne veoma visoke nivoe samospoznaje. Možete otići kod
jogijskog gurua i ispričati mu neki svoj problem ili šta je to što želite da postignete u životu. On
će vam reći: „Uradi to i to i sve će biti dobro.” Ne morate ga nikada više sresti. Istu stvar možete
učiniti i sa tantričkim guruom, ali ako ste za to spremni, znajte da on ima sposobnost da
uspostavi veoma intimnu i duboku vezu sa vama. Svakako, reč je o veoma zahtevnoj vezi,
prihvatljivoj samo malom broju ljudi.
Većina meditativnih tehnika pripada jogi, ali postoje specijalne meditacije koje potiču direktno
iz tantre. One nisu jogijske, ali su vremenom inkorporirane u jogu. Na primer, meditacija sa
mantrom je tantrička. Krija joga i kundalini joga su tantrički metodi meditacije, ali su
asimilovani u jogu, tako da se sve to sada sjedinilo. Obično kažemo da je joga tehnika ili nauka,
dok tantra predstavlja glavni tok misli i iz nje je joga izrasla.
Moj guru kaže da je tantra postojala pre mnogo milenijuma, svuda u svetu. Te tradicije i
civilizacije su izgubljene, ali svako ko temeljno proučava tantru kao misaoni sistem uvideće
veze. One možda nemaju isto ime, ali to nije naročito važno, budući da se u samoj suštini nalazi
ista ideja. Kada se atom podeli, oslobađa se energija. Tokom procesa tantre deli se um, a
oslobađa svest. Svest je inteligencija. Ono što ljudi uče u ašramu jeste tantra. To nazivamo
jogom, jer svet još nije upoznao tantru, pa ako na već postojeći dodamo još jedan termin na
sanskritu, mogli bismo stvoriti dodatnu zabunu. Bilo kako bilo, imena nisu važna, važna je
stvarnost koju imena opisuju.

Svamiđi, možete li nam reći nekoliko reči o joga nidri?

Joga nidra je meditativna tehnika i deo je tantričke tradicije. Moj guru je preispitao drevne
tekstove o joga nidri i osmislio jednostavnu i udobnu praksu koja odgovara svima. Reč je o
sistematičnom metodu koji donosi apsolutno fizičko, mentalno i emocionalno opuštanje, stanje
potpune relaksacije na svim nivoima jedne ličnosti. To stanje relaksacije nije pasivno, naprotiv,
veoma je dinamično i kreativno. Praksa se zasniva na rotiranju svesti, a za to vreme dolazi do
sukcesivnog pomeranja svesnosti na različite delove tela i upravo je u tome tajna delotvornosti
joga nidre.

Nije li ona zapravo jedna vrsta hipnoze? Primetila sam nekoliko dodirnih tačaka joga
nidre i hipnoze.

Kako se u joga nidri može uticati na um, lako ju je pogrešno shvatiti kao oblik hipnoze, ali reč je
o dve potpuno različite veštine. Iako obe polaze od iste tačke – relaksacije i receptivnosti, joga
nidra sledi jedan pravac, a hipnoza drugi. Stanje uma koje postižete tokom joga nidre veoma se
razlikuje od stanja koje postižete hipnozom. Ukoliko uspete da isključite čulne kanale a da u isto
vreme održite svesnost, stičete sposobnost da prevaziđete ograničenja sopstvene ličnosti i
poletite koliko vas krila nose. Svest može ići onoliko daleko koliko ste u stanju da je usmerite.
Pravilnim upražnjavanjem joga nidre možete stvoriti novu sudbinu. Bilo da priželjkujete da
postanete slikar, pisac ili govornik, vlastiti um možete istrenirati tako da to ostvari. Najpre je
potrebno da znate šta želite. U ovom životu se možemo baviti različitim stvarima, ali svima nam
je potrebno usmeravanje. Uz pomoć prakse joga nidre ne samo da ćemo iznova izgraditi i
poboljšati vlastitu ličnost, već će, svaki put kada je upražnjavamo, stare samskare ili navike
nestajati, utirući tako put rođenju nove ličnosti.
Ispričaću vam šta se dogodilo mom guruu 1968. godine. Tokom jedne svetske turneje bio je
pozvan da zatvorenike uči jogi. Čim je stigao u zatvorsko dvorište, opkolilo ga je više od šest
stotina zatvorenika, šikanirajući ga na najgrublji način. Odmah je pokušao da ih nauči joga nidri.
Rekao im je da legnu i da se pripreme za vežbu, ali oni su se stalno kretali. Udarali su i vukli
jedni druge, pljuvali se i vikali, a on je strpljivo čekao da se opuste. Pola sata je ponavljao samo
dve rečenice: „Zatvorite oči. Ne pomerajte telo.” Pošto im to nikako nije polazilo za rukom, on je
ustao i otišao. Sledećeg dana pozvao je zatvorskog čuvara ne bi li mu rekao da nema nameru da
se vraća u zatvor, ali je čuvar zavapio: „Molim vas, morate doći danas! Odmah nakon što ste
juče otišli, svi zatvorenici su čvrsto zaspali. Nisu napravili nijedan problem. To se nikada ranije
nije desilo.” Tako je svami Satjananda ipak ponovo otišao i zatekao ih kako mirno leže. Radio je
sa njima joga nidru nedelju dana i rezultati su bili fantastični. Zatvorski čuvar je bio oduševljen
jer su tuče prestale. Zatvorenici su čak na kraju nedelje priredili zabavu u čast svamija
Satjanande, izvinivši mu se tom prilikom za svoje ponašanje prvog dana.
Kako je takva promena moguća za samo nedelju dana? Kada se osoba nalazi pod stresom, to
se odražava na celokupni obrazac ponašanja, dok, kada je opuštena, ona funkcioniše normalno.
Tada je osoba u stanju da uvidi realnost, istinu. Zato naučite članove svoje porodice joga nidri.
Ne pokušavajte da ih promenite, već samo uklonite tenzije narasle među njima. Oni će spoznati
istinu i znaće kako da se ponašaju, jer je spoznaja istine neophodan uslov za ispravno ponašanje,
a do te spoznaje se dolazi samo kada ste oslobođeni tenzije. Uz pomoć potpunog opuštanja
ulazite u stanje meditacije. Joga nidra se može koristiti kako biste usmerili um ka postizanju bilo
kojeg cilja. Kada veliki jogini i svamiji praktikuju joga nidru, oni projektuju svoja tela gde god
požele. Puno toga se može desiti u joga nidri. Možete putovati u prostoru i vremenu. Možete
levitirati ili ući u Vrhunsku svetlost.

Da li biste nam rekli nešto o krija jogi?

Krija joga je jedna od glavnih tantričkih praksi meditacije, koja je sve donedavno bila, a u
izvesnoj meri je i sada, dobro čuvana tajna. Od davnina su je gurui prenosili učenicima usmenim
putem. Paramahamsa Satjananda je, međutim, preuzeo na sebe zadatak da napravi pisane zapise,
jer je smatrao da je čovečanstvo postalo spremno za to. Knjiga sadrži samo jedan deo krija
tehnika. Paramahamsa Jogananda bio je prvi učitelj koji je upoznao zapadni svet sa krija jogom.
To, međutim, više nije dovoljno s obzirom na to da je svetu potrebno još tehnika. Zato je
paramahamsa Satjananda izneo učenje o drugih devetnaest krija i objavio ga u monumentalnom
izdanju koje predstavlja dragoceni stožer u savremenoj istoriji joge.
Krija joga je veoma delotvoran i brz metod meditacije, naročito za ljude koji žive u ovom
vremenu. Eto zašto se ona predstavlja sada. Reč je o kombinaciji mudri, bandi, asana, pranajama
i mantri. Paramahamsa Satjananda kaže da je krija joga savršena za ovo doba, budući da je
savremeni um pun strasti i gneva. Umovi današnjice nisu spokojni kao što su bili za vreme Satja
juge. Sada, u vremenu Kali juge, umovi su veoma divlji, a krija joga je savršena upravo za ovu
vrstu uma, jer na njega ima izvesno ukrotiteljsko dejstvo. Ako vam je um spokojan, ako imate
satvični um, nije vam potrebna nijedna od ovih tehnika. Sve što vam je potrebno jeste da ispred
sebe stavite svoj simbol i nastavite da meditirate. Međutim, u slučaju radžastičnog uma, koji u
današnje vreme ima većina ljudi, uopšte nije lako sesti i koncentrisati se na simbol. Um je
neprekidno usmeren na hranu, seks i sve drugo osim na simbol meditacije. U tantričkim
tehnikama, a to je slučaj naročito u tehnikama krija joge, od vas se ne traži da usmerite um na
jednu tačku sve dok ne ostvarite finalne krije. Tehnika je zapravo osmišljena tako da vam je
svesnost stalno u pokretu, nikada ne ostaje dugo na istom mestu. Na ovaj način izbegavate
dosadu. Svesnost čak i ne ostaje dugo u istom položaju. Reč je o veoma moćnoj tehnici koja
direktno utiče na mozak, o tehnici adekvatnoj prostoru i vremenu, koju bi trebalo učiti od gurua.

Da li neophodno vežbati druge oblike joge pre nego što se počne sa praksom krija joge?

Krija jogu mogu praktikovati početnici, ali ako želite stvarnu korist od nje, trebalo bi da imate
čvrst osnov u hata jogi, asanama, joga nidri i mantri.

Za koju se joga tehniku treba najpre odlučiti?

Zavisi od toga šta želite da postignete. Ako želite da se opustite i oslobodite stresa, svakodnevno
možete praktikovati određene tehnike disanja. One će za kratko vreme dovesti do promena.
Ukoliko želite da ostvarite trajniji efekat, potrebno je da tehnike primenjujete sistematičnije.
Deset ili petnaest minuta dnevno je dovoljno. Najbolje bi bilo da imate svoju mantru, poseban
zvuk. Svaka osoba ima sopstveni lični zvuk, a ako želite da saznate koji je to zvuk, pitajte gurua.
On će znati koji zvuk najviše odgovara vašoj evoluciji. Potrebno je da ujutru i uveče sedite i
ponavljate taj zvuk deset minuta. Zvuk će početi da deluje na um i da otklanja tenzije.

Koji je najviši oblik joge?

Ne postoji oblik joge viši od nekog drugog oblika. Jedna osoba može imati jači motiv od druge
osobe, i samo to je važno. Možda, ako biste preformulisali pitanje i upitali koji bi oblik joge
najviše odgovarao čoveku današnjice u njegovom pokušaju da ostvari svoj cilj, moj odgovor bi
glasio da bi to bila kombinacija karma joge, bakti joge i malo meditacije. Svami Satjananda kaže
su najvažnije joge za čovečanstvo karma i bakti joga, i to je razlog zašto se u svim centrima i
ašramima koje su osnovali njegovi učenici akcenat stavlja na služenje i predanost. To važi kako
za posetioce tako i za učenike.

Koliko dugo treba praktikovati jogu? Zauvek?

To zavisi od ličnog poimanja joge, kao i od toga šta želite da naučite. Što ranije počnete da se
njome bavite, to bolje po vas. Uzmimo kao primer ovu devojčicu, koja se sve vreme smeje. Ona
je tako srećna! Dete može da počne da se bavi jogom u uzrastu od sedam godina. Ako dete
praktikuje izvesne asane i nešto pranajame, što u potpunosti reguliše endokrini i nervni sistem,
ono će biti pošteđeno uznemirenosti, koja danas često snalazi decu.

Koliko vremena treba provesti sa učiteljem pre nego što se počne sa samostalnim
praktikovanjem joge?

Na ovo pitanje postoje dva odgovora. Možete vežbati sa učiteljem i on će vas podučiti izvesnim
tehnikama u zavisnosti od toga šta želite da postignete. U tom slučaju, možete naučiti sve što
želite za svega nekoliko dana, nedelja ili meseci. Međutim, ako je vaš cilj da probudite sopstvene
unutrašnje potencijale i tome ste se ozbiljno posvetili, potrebno je da provedete dosta vremena sa
pravom osobom, jer će ona biti sposobna da usmeri energiju koja će se tokom procesa učenja
probuditi, da se ne bi dogodilo da izgubite kontrolu. Ovom zadatku bi trebalo posvetiti 12
godina.
Zašto se u jogi počinje sa fizičkim telom, pa se tek onda prelazi na um? U kakvoj je to vezi
sa tenzijom i stresom?

Lakše je uravnotežiti telo pre nego što se uravnoteži um. Počinjemo sa uravnotežavanjem
različitih telesnih sistema, naročito endokrinog i nervnog. Kada se ta dva sistema nađu u
harmoniji, um naseljavaju mir i spokoj. Opušteniji smo i lakše se odvažujemo da radimo na umu.
Možete raditi i obrnuto. Možete početi da, odgovarajućim tehnikama, oslobađate svoj um od
tenzija, posle čega će i telo početi da se smiruje.

Da li je neophodno da imate problem da biste počeli da se bavite jogom? Da li se i oni koji

u životu nemaju problema interesuju za jogu?

Ljudi prilaze jogi iz mnogo razloga. U današnjim zapadnjačkim društvima veliki broj ljudi ima
probleme, pa to može biti razlog zašto se dosta njih okreće jogi. To, međutim, ne važi za
svakoga.
Neki ljudi se bave jogom jer žele da poboljšaju moć koncentracije, pamćenje ili zato što žele
da razviju sopstvene unutrašnje potencijale. Oni veruju da će uz pomoć joge uspeti da bolje
razumeju sebe. Reč je o višim načinima bavljenja jogom. Ako nemaš problema, onda si pravi
srećnik i u te oblasti možeš da kročiš odmah.
Ja jogu i tantru posmatram veoma široko. Nema tog aspekta života koji jogijska misao i
koncepti nisu u stanju da pokriju. To, međutim, nikako ne znači da joga predstavlja jedini
odgovor.
Reč joga nije ništa drugo do jedno ime. Samo po sebi, ono nije važno. Ono što je važno jeste
suština, razumevanje, shvatanje iz kojeg je nastala, a to je nešto što postoji hiljadama godina, bez
obzira na to da li je poznato kao joga ili pod nekim drugim imenom. Reč je o određenom stavu
prema životu. Bilo da se neko bavi jogom jer ima problem ili da bi poboljšao koncentraciju ili ga
joga jednostavno interesuje, taj neko je svakako na dobitku.

Govorili ste o sistematičnom praktikovanju joge. Na ovom seminaru smo naučili mnogo
toga, ali šta treba činiti kada se vratimo kući, poslu i svakodnevnim problemima? Nije baš
lako sve to preneti u svakodnevicu.

Uz pomoć sistematičnosti svakako možete postići mnogo toga. Sistematično praktikovanje joge
uključuje sledeće jednostavne principe: svakog dana odvojite malo vremena, između deset i
petnaest minuta, koje ćete posvetiti svojim joga praksama. Trudite se da vežbate u isto vreme i
na istom mestu svakog dana. I sami ćete biti iznenađeni promenama koje će uslediti.

Kako se jogijsko znanje širi svetom?

Godine 1981. otišla sam u Švajcarsku, u Zinal, na Internacionalnu joga konvenciju. Vrhunski
poznavaoci joge iz 47 zemalja učestvovali su na ovom skupu. Potom sam otišla u Francusku, u
Samarand, gde je jedna stara aristokratska građevina transformisana u budući jogijski univerzitet.
Ljudi iz celog sveta okupili su se na ovim događajima. Nakon toga otišla sam u Finsku, pa u
Dansku. U Danskoj Prosvetni savet šalje pamflete svakom građaninu pozivajući ga da učestvuje
na joga kursevima koje finansira vlada. Buđenje svesti je otpočelo u mnogim zemljama.
Pa ipak, zar ne bi trebalo da još više ljudi dolazi na jogu?

Ne treba se obeshrabriti zbog slabog odziva, kao što se ne treba uzneti zbog masovnog
interesovanja. Važan je kvalitet, a ne kvantitet. Ono što je važno jeste da ste vi sada ovde i da
sam ja sada ovde. Mnogi smatraju da 50.000 ljudi treba da se okupi kako bi čuli poruku joge. Ne
ide to tako. Joga nije politički metod, to je nauka o unutrašnjoj ličnosti ljudskih bića. To je važna
tema i tiče se iskrenosti i istinitosti. Joga je sjajna kultura koja će veoma brzo biti zvezda vodilja
načina na koji ljudska rasa doživljava, kako se ponaša, misli i stvara koncepte.

Zašto Amerikanci i Rusi ne eksperimentišu više sa jogom kako bi to znanje ponudili svetu?

Da bi došli do potpune istine, naučnici obavljaju brojna istraživanja. Posedujemo mnogo članaka
koji vam stoje na raspolaganju, a svi oni dokumentuju istraživanja obavljena u zemljama kao što
su Poljska, Čehoslovačka, Australija i Japan, dok se u Indiji, gde je joga znatno popularnija,
obavlja mnogo više istraživačke delatnosti nego u Americi i Rusiji. To što kažete stoji – jogu
treba da predstavljaju ljudi ovlašćeni za to i to treba da čine na naučni način. Uvek smo radi da
sarađujemo sa naučnicima iz bilo koje naučne discipline.

Da li je joga namenjena samo privilegovanima, onima koji imaju puno slobodnog

vremena? Kako neko ko je primoran da radi od jutra do mraka da bi nahranio porodicu
može da se bavi jogom?

Da bi se imalo dobrobiti od joge, nije potrebno više od 10 minuta vežbe svakog dana. Nisu
potrebni sati i sati. Najvažnije je biti redovan. Praktikujući jogu redovno 10 minuta dnevno
možete ostvariti izvanredne dobrobiti.

Kako se borite sa predrasudama o jogi?

One me ne brinu. Ne verujem u prisiljavanje. Nikada nemojte siliti nekoga da se bavi jogom, čak
i ako znate da bi mu to puno pomoglo. Postoji izreka: primoraj me da drugačije mislim, pa
nikada neću promeniti mišljenje. Ljudima će pući pred očima tek kada vide uspešan primer i
kada sagledaju nepobitne činjenice. Tada će moći da odbace predrasude i postanu svesni koliko
dobrobiti tu ima. Međutim, gde god sam bila, videla sam da su ljudi veoma receptivni. Otvoreni
su za jogu, a to je razlog zašto je joga prisutna i ovde.

Da li joga ima političke ambicije? Ima li političara koji praktikuju jogu?

Joga nema političkih ambicija jer vodi ka evoluciji uma, a samim tim je iznad političkih
ambicija. Političke ambicije pripadaju neduhovnom stadijumu evolucije, daleko su od viših
evolutivnih stadijuma. Zaista je mnogo političkih vođa i slavnih ličnosti koji praktikuju jogu. Svi
oni veruju da je joga važna za čovekovo mentalno zdravlje.

Sa kojim tehnikama bi trebalo početi bavljenje jogom?

Po pravilu, svako bi trebalo da počne sa grupom asana pod imenom pavanmuktasana. Ove
tehnike deluju veoma jednostavno, ali imaju veoma dubok i sveprožimajući efekat ne samo na
fizičkom, već i na energetskom nivou. Kada sam bila u ašramu u Indiji, učila sam mnogo toga o
tim tehnikama. Tada mi je rečeno da pavanmuktasana treba da se uči celu godinu pre nego što se
pređe na nešto drugo, ali zapadni um to ne može da prihvati. Ne možete tražiti od zapadnjaka da
rotiraju ručni zglob godinu dana pre nego što pređu na nešto složenije, kao što je stoj na ramenu.
Oni to nikad neće prihvatiti. Međutim, ove tehnike su veoma važne u lečenju većine bolesti,
naročito onih ozbiljnijih kao što su kancer, kardiovaskularne i skoro sve psihosomatske bolesti.
Te tehnike treba da praktikuju i oni napredniji u jogi kao vežbe zagrevanja pre nego što pređu na
teže tehnike. Oni koji su vezani za krevet, hendikepirani, mentalno oboleli i osobe u godinama
takođe treba da izvode ove tehnike. One se mogu izvoditi i tokom trudnoće.

Stara sam i nezamislivo mi je da izvodim asane.

U mojim očima vi ste devojka! Naravno da ih možete izvoditi! Čak ih i ljudi stariji od vas
izvode. Sve što vam je potrebno jeste uporna, redovna praksa 10–15 minuta dnevno. Izvodite
jednostavne vežbe koje će opustiti zglobove i udove i iznenadićete se kako ćete brzo
napredovati.

Nije li opasno probuditi više moći?

Jeste, ako pokušavate da ostvarite buđenje pre nego što se dogodila pravilna i potpuna
purifikacija. Međutim, kada imate gurua, nema opasnosti.

Čitao sam da se joga predaje u mnogim naprednim zemljama, u školama, bolnicama,

zatvorima i psihijatrijskim ustanovama. Smatrate li da će to jednom biti ostvarivo u svim
zemljama?

Naravno. Joga je naša baština. Kada ljudi shvate da u jogi nema ničega čega bi trebalo da se
plaše i da se joga ne kosi sa njihovim životnim stilom, već da im pomaže da bolje funkcionišu i
poboljšaju kvalitet svog života, tada će joga biti tražena na svakom pedlju ove planete.

2. SANJASA
Kada sam prvi put srela paramahamsu Satjanandu, učinilo mi se da su reči suvišne. Pronašla
sam ono za čime sam tragala. Ostala sam sa njim, a on me je naučio svemu što znam o jogi.

Vaše ime je svami Šivamurti. Šta znači reč svami?

Svami znači ’onaj koji drži svoj um pod kontrolom’ ili ’onaj koji korača putem prema svom
cilju’. Svamiji se ne vezuju ni za jedan određeni objekat interesovanja. Sve što njih zanima jeste
samorealizacija. Oni pokušavaju da transcendiraju sva obavezivanja, sva nevažna lična uverenja
i društvene formalnosti. Svamiji su odabrali da se suoče sa ljudskim slabostima i da ih prevaziđu
umesto da ih izbegavaju. Taj proces može trajati godinama, a za to vreme postepeno se postaje
sve otvoreniji i spremniji za ispunjeniji život. Do promene dolazi od momenta stupanja na ovaj
put, a život postaje izraz radosti.
Zašto nosite tu karakterističnu odeću i zašto mnogi svamiji briju glavu?

Naša odeća je obojena u geru boju jer je to boja svamija. To znači da smo svoje živote posvetili
buđenju unutrašnje realnosti, koja se nalazi u nama.
Mnogi svamiji briju glavu kako bi unapredili meditaciju. To im pomaže da postanu receptivniji
tokom opštenja sa višim sopstvom. Tokom meditacije mozak prima veliku količinu kosmičke
energije, a ta energija pomaže da se svest održi na visokom nivou.

Kako društvo prihvata odeću svamija? Da li se na izvestan način osećate obeleženo?

Mi se divno uklapamo u celinu društva. Bez obzira na to u koju sam zemlju putovala, uvek sam
naišla na puno razumevanja, sjajnu komunikaciju i radost. Svaki trenutak je radostan i kreativan.
Reč je o inspirativnom iskustvu. Kada nas spazite u ovoj odeći i vidite način na koji živimo,
možete pomisliti da smo pustinjaci, usamljenici. Možete pomisliti da smo se svega odrekli.
Ničeg se nismo odrekli, dobili smo sve što se može dobiti.

Kada neko zaroni duboko u jogu, da li on postaje pasivan?

Čest je nesporazum i pogrešno tumačenje reči pasivan i opušten. Uz pomoć joge postajemo
opušteniji i postižemo spokoj uma, ali to ne znači da ceo dan sedimo prekrštenih nogu u pozi za
opuštanje. To znači da smo opušteni bez obzira na to kojom se aktivnošću bavimo. Niko ne radi
više od svamija, verujte mi. Neki ustaju u tri ujutru ili čak ranije, a veoma retko odlaze u krevet
pre deset uveče. Događa se i da rade bez prestanka i da ne spavaju jer ih čekaju neodložni
poslovi.

Možda je preterano baviti se samo jogom. Šta mislite o tome?

Ja ne mislim tako. Mi imamo misiju i to je razlog zašto ne pravimo razliku između rada i
zadovoljstva. Rad i zadovoljstvo su za nas ista stvar. Vi možda radite cele nedelje, od devet
ujutru do pet po podne, a kada dođe vikend, kažete: „Sada moram da se opustim. Moram na
jedrenje. Neizostavno treba da uradim to i to.” Nama su takvi momenti nepoznanica, jer je svaki
naš trenutak obojen srećom. Najvažniji cilj za svakoga jeste da dostigne stanje u kojem, čak i ako
ostane bez posla, ako se sve oko njega sruši i propadne, on i dalje bude sposoban da održi
uravnoteženo stanje uma i ostane nevezan. Puno je svamija koji su doktori i naučnici, a rade u
društvu i žive sa svojim porodicama. Drugi se bave poslovima u ašramu ili uče druge jogi. A
možda postoje i oni koji rukovode zemljama. Svamiji mogu raditi puno različitih stvari. Oni
prihvataju tzv. dobro podjednako kao i ono tzv. loše u vezi sa ljudima.

Ima li dokaza da su svamiji baš takvi?

Verujem da će oni koji posećuju ašram sami doći do odgovora. Dobro je doći ovde više puta, ne
samo jednom. Dođite u ašram nekoliko puta i stvorite sopstveno mišljenje. Ipak, znajte,
spiritualni život predstavlja veoma mukotrpno putovanje, a tokom procesa usavršavanja čovek
često dotakne sopstvene granice.
 Kada se svami Satjananda našao u ašramu svog gurua i tamo proveo dve ili tri godine, imao je
toliko vizija, toliko samskara je počelo da isplivava na površinu da je jednog dana rekao: „Ne
mogu više da podnesem ovaj život!” Tada još nije bio svami, pa je otišao kod svamija
Šivanande, rekavši mu sledeće: „Jesam zainteresovan za spiritualni život. To je jedina stvar koja
me interesuje, ali želim da budem izvan ašrama i da nađem posao i radim još štošta. Pokušao
sam da živim u ašramu, ali to nije za mene.” Guru mu na to odgovori: „Naravno. Nema
problema.” Svami Satjananda zatim posla prijavu na konkurs za posao novinara i ubrzo je bio
primljen. Svami Šivananda tada reče: „Bez obzira na to što nas napuštaš, jedno stoji – uradio si
toliko toga za ašram dok si ovde živeo da bih voleo da te ispratimo u slavlju, jednom
oproštajnom zabavom.” I zaista, jednog dana, pre odlaska svamija Satjanande, svami Šivananda
kaza: „Svrati večeras da konačno priredimo oproštajnu zabavu.” Svami Satjananda se spremi za
zabavu i pođe do odaja svamija Šivanande. Ušavši u njegovu sobu, primeti da se tamo nalaze još
samo dva čoveka, pa reče: „Mislio sam da večeras pravimo oproštajnu zabavu. Nije li tako?”
Svami Šivananda odgovori: „Nego šta! Opraštamo se od starog Satjanande i pozdravljamo novog
Satjanandu! Evo berberina koji će ti obrijati glavu i još jednog koji će pevati mantre. Postaćeš
svami i bićeš iniciran u sanjasu.” Po priznanju svamija Satjanande, on tada potpuno zaneme pred
moćnim umom svamija Šivanande. Reči su bile suvišne. Ne pustivši ni glasa od sebe, on primi
inicijaciju.

Da li paramahamsa Satjananda pripada istoj tradiciji kao i paramahamsa Jogananda?

Otprilike u 11. veku živeo je veliki jogin, šri Šankaračarja. On je počeo da dovodi u red tradicije
koje su postojale od pamtiveka. Tradiciju sanjase podelio je u 12 glavnih grana. Sarasvati je
jedna od njih, dok je Joganandina tradicija jedna od preostalih i nema veze sa Sarasvati
tradicijom. Te tradicije postoje i danas.

Zar se Vaš guru ne zove i paramahamsa?

Moj guru se zove svami Satjananda Sarasvati. Paramahamsa je zvanje koje mu je dato. To nije
ime. Svami i paramahamsa su zvanja. Satjananda je njegovo prvo ime, a Sarasvati nešto kao
prezime. Paramahamsa je spiritualno stanje bivstvovanja.

Šta znači mahatma?

To je takođe zvanje. Svima nam je dobro poznat mahatma Gandi. Mahatma je način
oslovljavanja osobe koja je postigla veliku spiritualnu evoluciju. Mislim da je reč o
hinduističkom zvanju. Paramahamsađi se nikada ne bi zvao mahatma. Riši je takođe zvanje.

Možete li nam reći nešto o svom životu?

Moj dosadašnji život je bio veoma ispunjen i zanimljiv. Postojao je period kada sam tragala za
načinom kako da iskusim dublje značenje života, pa sam, tražeći odgovor, putovala po mnogim
zemljama i srela puno zanimljivih ljudi. Međutim, duboko u meni postojao je crv nezadovoljstva.
Jednog dana rekoh: „Idem tamo!” Kupila sam avionsku kartu do Indije i otišla u ašram u
Mungiru. Kada sam prvi put srela paramahamsu Satjanandu, osetila sam da su reči suvišne.
Našla sam ono za čime sam tragala. Ostala sam sa njim, a on me je naučio svemu što znam o
jogi. Njegova vizija je razlog zašto sam nešto kasnije došla u Grčku i osnovala Satjanandašram
Helas 1977. godine.

Kakva je razlika između života svamija i života običnog čoveka?

Svamiji nisu nalik kaluđerima ili sveštenicima. Oni vladaju sobom. Njima niko ne vlada i oni ne
vladaju nikim. Kada imate dom, suprugu, decu, tada je na delu vlasništvo. U životu jednog
svamija ne postoji ideja o vlasništvu. Svami se može nalaziti na čelu velikog ašrama i upravljati
velikom količinom novca, ali to ne znači da ašram ili novac pripadaju njemu ili njegovim
rođacima. Oni pripadaju instituciji, ne individuama. Tako izgleda model svamija – duh odricanja
od svetovnog ili sanjasa.
U običnom životu ljudi često pate od nesigurnosti. Da bi je prevazišli, traže sigurnost u
porodici, religiji, naciji, socijalnom statusu, kulturi grupe i društvu. Misle da su pronašli
sigurnost ukoliko poseduju kuću, posao ili zemlju. Sagrade bogatstvo i naprave testament u
korist žene ili dece. Nikada ne dozvole sebi da iskuse slobodu jer se plaše i najmanje
nesigurnosti.
Život svamija predstavlja potpunu suprotnost tome. Kada shvatite da vam običan život ne
pruža nikakvo zadovoljstvo, tada prihvatate sanjasu, život potpune nesigurnosti. Neki ljudi
smatraju sebe podesnim za sanjasu. Oni prestaju da postoje zbog sebe. Jedan sanjasin može imati
više različitih sposobnosti. On ili ona mogu biti ateist, autor, lekar ili mehaničar, ali te veštine
nikada neće koristiti radi sticanja lične dobiti.