Смер: Предузетнички менаџмент

Предмет: Глобализација и конкурентност

Семинарски рад
Земље БРИКС-а

Професор: Студенти:
Неда Николић Немања Марић 273/2014
Мирјана Јешић 118/2014
Нела Савић 108/2014

Чачак, децембар, 2017

САДРЖАЈ

1.Увод ............................................................................................................................................. 3
2. О групи БРИКС ......................................................................................................................... 4
2.Историја развоја Брикса ............................................................................................................ 5
2.1. Самити БРИКС-а................................................................................................................ 5
3. Нова развојна банка (НРБ) ....................................................................................................... 7
4. Државе чланице БРИКС-а ........................................................................................................ 8
4.1. Народна Република Кина .................................................................................................. 9
4.2. Савезна република Бразил .............................................................................................. 11
4.3. Република Индија ............................................................................................................ 13
4.4. Руска Федерација ............................................................................................................. 14
4.5. Република Јужна Африка ................................................................................................ 16
5. Нада за земље у развоју .......................................................................................................... 18
6. Закључак .................................................................................................................................. 21
7. Литература ............................................................................................................................... 22
1.Увод

Прва асоцијација на појам глобализације за већину људи је „свет без граница“.

Глобализација управо то и представља. Она се односи на слободну трговину, односно
слободан проток људи, робе и услуга између различитих делова света. Због свега тога није
ни чудо што поједини теоретичари свет називају „глобално село“.

Живимо у 21. веку где је готово све транспарентно, а уз развој технологије могуће је врло
лако и брзо комуницирати чак и са људима који живе у другој држави, на другом
континенту. Упореду за развојем трговине, глобално гледано развија се и напредује и
привреда. Границе нестају а људи све више сарађују међусобно без обзира на
националност и место живљења. Све то заправо представља процес Глобализације. Када
говоримо о глобализацији морамо напоменути да велику пажњу привлачи савез држава –
БРИКС.

БРИКС је енглеска скраћеница и економски појам који се односи на растући развој

привредног потенцијала Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужноафричке Републике.
БРИКС заправо представља економско савезништво ових комплементарних привреда. До
краја ове године, Индија председава БРИКС-ом.

БРИКС заправо представља савез земаља у развоју за које се сматра да имају велики
привредни потенцијал. Све поменуте земље чланице БРИКСА су новоиндустијализоване
земље са брзорастућим економијама које имају велики утицај на регионална и глобална
питања.

3
2. О групи БРИКС

БРИКС је међународна политичка организација састављена од водећих економија у

успону, настала проширивањем БРИК групе Јужном Африком у 2010. Од 2012, његових
пет чланова су Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка. С изузетком Русије, Брикс
чланови су у развоју или ново индустријализиране земље.

Од 2012, пет БРИКС земаља представљају готово половину светске популације, с укупним
номиналним БДП од 13.6 трилијона америчких долара, и процењеним 4 трилијона долара
у девизним резервама.1

Слика 1. Земље Брикса

Извор: Земље брикса - бројеви и чињенице, https://rs-
lat.sputniknews.com/infografika/201611021108710548-Briks-infografika/

1
БРИКС (Бразил, Кина,Ииндија, Русија и ЈАР), http://www.aikb.net/t1422-brics-brazil-kina-indija-rusija-i-jar

4
На слици 1. можемо видети да земље БРИКС-а чине преко 42% укупног светског
становништва који имају, као што смо већ поменули, преко 16 билиона долара укупан
БДП. Када спојимо површине свих земаља чланица групе БРИКС, укупна површина
износи 39,7 милиона квадратних километара или 29,8 % од укупног светског
становништва.

Мислимо да нам ови подаци говоре о томе колико је ова група заправо јака, а свака од
земаља има своје предности, па тако се Бразил истиче по пољопривредним производима,
Јужноафричка република по природним богатствима, Индија по јефтиној образованој
радној снази, Кина по велики производним капацитетима а Русија по великим залихама
минералних ресурса.

2.Историја развоја Брикса

Група Брикс, кроз постепени развој постаје најважнији политички представник интереса
„остатка света”, изван развијених држава Запада (Г-7, и друге земље ЕУ), које су
доминирале у свету током последње две деценије. Брикс представља веома озбиљан
покушај органске промене глобалне структуре и парадигме.

Историја Брикса могла би се поделити у три фазе. У првој (2001–2007), земље БРИК (тада
без Јужноафричке Републике) више су сондирале терен за дугорочни развој међусобне
сарадње, о чему су у више наврата писали стручњаци Голдман Сакса. Друга фаза (2008–
2014) наступа с појавом „нових успешних економија у успону”, тада већ као политичка
платформа, иако у великој мери неформалне природе. Година 2015. је обележена као
прелазак на трећу фазу, која ће представљати процес институционализације и оснивања
Нове развојне банке Брикса, са оснивачким капиталом од 100 милијарди долара и Пула
девизних резерви земаља чланица са истим потенцијалом.2
2.1. Самити БРИКС-а

Први самит групације БРИК је одржан 2009. Године, а од тада су се самити одржавали
отприлике једном годишње неизменично у свим земљама чланицама. Пре пријема
Јужноафричке републике одржана су два самита земаља БРИК-а 2009. и 2010. године.
Први самит у ком су учествовали свих пет чланица одржан је 2011. године у Кини.
Последњи самит ове групације земаља одржан је у Њу Делхију (Индија), у марту 2012.
године. Следећи самит земаља БРИКС- а одржан је у марту 2013. године у граду Дурбан
у Јужноафричкој републици, а затим следи шести самит БРИКС-а у Форталези у Бразилу
2014.године. На седмом самиту БРИКС-а у Уфи, Русија у јулу 2015.године,, разматрало се

2
БРИКС у име мултиполарног света, http://www.politika.rs/sr/clanak

5
стварање Нове развојне банке БРИКС-а, а Иран се придружује организаацији као
посматрач. Како на слици 2. нису приказани подаци о осмом и деветом самиту нешто
више о њима ћемо рећи у даљем раду.

Осми самит БРИКС-а, одржан у Гои од 15 до 16. октобра 2016. године, закључен је
усвајањем Декларације чији су кључни ставови: осуђивање тероризма у било каквом
облику; посвећеност повећању ефикасности у оквиру УН против тероризма; резолуција
грађанског рата у Сирији, у складу са „легитимним тежњама народа Сирије“; све земље
морају да се супротставе радикализму и изворима финансирања међународног тероризма,
да учествују у борби против злоупотребе Интернета, укључујући друштвене мреже. Поред
ових тема, говорило се и о напредку БРИКС-а у економским односима али о значају о
трговинској и економској сарадњи до 2020. године.
Девети самит БРИКС-а одржан је ове године у Кини, у граду Сајмен. Кинески лидер Си
Ђинпинг је своје колеге позвао и да се супротставе растућем протекционизму широм
света и да преузму већу улогу у светском управљању. Свих пет земаља БРИКС-а
подржавају слободну трговину и противе се протекционизму, мада је Кина дуго
оптуживана за неправедне баријере за стране компаније. Такође било је речи и о повећању
сарадње у оквиру пет земаља чланица БРИКС-а у областима финансија, одрживог развоја,
иновација и индустрије. Ово нам говори да се чланице БРИКС-а залажу за глобализацију у
тренутку када расте протекционизам у западним земљама, укључујући САД.

Слика 2. Самити БРИКС-а

Извор: Земље брикса - бројеви и чињенице, https://rs-
lat.sputniknews.com/infografika/201611021108710548-Briks-infografika/

6
3. Нова развојна банка (НРБ)

Земље чланице БРИКС-а су Нову развојна банку (НРБ) и Пул девизних резерви основали
пре свега, за случај светских криза, али и за финансирање инвестиционих пројеката и
ширење економских веза.

Чланови управног одбора Развојне банке БРИКС-а састали су се 7. јула 2015 године у
Москви, што формално значи почетак рада ове институције коју многи најављују као
алтернативу Међународном монетарном фонду (ММФ) и Светској банци, „главним
угњетачима земаља у развоју”. Ипак, споразум о оснивању банке БРИКС-а потписан је
нешто раније, у јуну 2014. године у бразилском граду Форталеза.

Нова банка коју су основале државе чланице БРИКС-а почела је са радом у Шангају.
Основана је за финансирање инфраструктурних пројеката у земљама БРИКС-а и земљама
у развоју, банка ће постати једна од највећих мултилатералних развојних институција са
капиталом од 100 милијарди долара. Банка ће практично бити конкурент Светској банци и
Међународном монетарном фонду.

Према споразуму, Развојна банка ће иницијално имати 50 милијарди долара основног

капитала, где ће свака од чланица уплатити по 10 милијарди, тако задржавајући
равноправност у овој институцији. Осим директних уплата чланице ће положити и још 40
милијарди долара у гаранцијама. Банка ће остати отворена и за друге чланове, али удео
БРИКС-а неће моћи да се спусти испод 55 одсто.3

Први председник Развојне банке Брикса је Кундапур Ваман Камат из Индије. Председник
одбора директора је представник Бразила, а руски министар финансија Антон Силуанов
именован је за председника управног одбора. НРБ ће послужити као моћан инструмент за
финансирање инфраструктурних пројеката и пројеката одрживог развоја у земљама
Брикса и другим земљама у развоју.4 Још од оснивања говори се о финансијској подршци
НРБ за пројекте у земљама у развоју, а међу њима је свакако и Србија. Стратегија земаља
Брикса за унапређење економског партнерства, која је усвојена на самиту у Уфи, биће
кључна одредница за повећање спољне трговине и инвестиција, пораст производње,
финансијске сарадње, као и сарадње у IT области.

Занимљив је податак да су у току последњих година земље Брикса на рефинансирање

ММФ-а потрошиле десетине милијарди долара, али квота Кине приликом гласања у
ММФ-у и даље је само четири одсто, Русије 2,5, а Индије 2,44. Удео САД у одлучивању је

3
БРИКС; нада за земље у развоју, да ли и за Србију?, http://www.intermagazin.rs/briks-nada-za-zemlje-u-
razvoju-da-li-i-za-srbiju/
4
БРИКС у име мултиполарног света, http://www.politika.rs/sr/clanak

7
17,69 процената, тако да ова земља има, практично, право вета. Заправо и не чуди зашто
су се земље Брикса одлучиле на оснивање НРБ.

Слика 3. Представници држава чланица БРИКС-а и оснивачи НРБ

Извор: БРИКС банка почела са радом, http://www.bankar.me/2015/07/21/brics-banka-danas-
pocela-s-radom/

4. Државе чланице БРИКС-а

Као што смо већ поменули, БРИКС је енглеска скраћеница и економски појам који се
односи на растући развој привредног потенцијала Бразила, Русије, Индије, Кине и
Јужноафричке Републике.

Појам је увео Џим О’Нијл из корпорације за глобална финансијска истраживања Голдман

Сакс, а врло брзо је прихваћен у јавности, нарочито у медијима, до те мере да га већина
извора вести из глобалних финансија користе без много објашњења. Састанак званичника
ових држава, одржан на лето 2008. године у Јекатеринбургу, назван је самит Брик.5

У почетку је настала група БРИК које су чиниле Бразил, Русија, Индија и Кина, а
Јужноафричка Република је члан ове групе од 13. априла 2011. Ове земље својим високим
стопама раста дају баланс светској економији, насупрот кризи и зато им се придаје велика
пажња. На пример, Бразил и Русија свој нагли напредак заснивају на високим ценама
сировина, док на пример Индија и Кина свој напредак заснивају на нижим ценама радне
снаге. Ниво животног стандарда запослених у земљама БРИК је неједнак, али генерално
низак у односу на светске стандарде.

5
БРИКС, https://sr.wikipedia.org/wiki/БРИКС

8
Све земље БРИКС-а припадају земљама у развоју, али уколико се њихов напредак
настави, неки стручњаци сматрају да би ове земље могле у недалекој будућности да
сустигну средње развијене земље, а у неким областима и оне најразвијеније. Све ове
земље су доскоро биле на много нижем степену услова рада и награђивања па оне спадају
у ретку врсту земаља које имају јасне перспективе. На следећој слици приказане су земље
БРИКС-а са бројем становништа. Подаци са слике нам показују да земље Брикса чине чак
нешто преко 42% укупног светског становништва.

Слика 4. Државе чланице БРИКС-а

Извор: Пет гласова, пола човечанства, https://www.srbijadanas.com/clanak/pet-glasova-
koja-nose-pola-covecanstva-evo-koje-zemlje-su-clanice-briks-koje-su-protiv-kosova
4.1. Народна Република Кина

Кина, или званично Народна Република Кина, је држава у источној Азији. Кина је четврта
по величини земља у свету са површином преко 9,6 милиона км², као и најмногољуднија
земља света са преко 1,35 милијарди становника, што је око 20% од укупног броја
становника на свету.

Кина је једнопартијска држава са владајућом Комунистичком партијом Кине и главним

градом Пекингом. Административно је подељена на 22 провинције, пет аутономних
региона, четири општине са директном контролом (Пекинг, Тјенцин, Шангај и Чунгкинг)
и два региона са специјалним статусом (Хонгконг и Макао). 6
Општи подаци приказани су у следећој табели.

6
Кина, https://sr.wikipedia.org/wiki/Кина

9
Табела 1.Општи подаци Кине
Извор: БРИКС - да нам живи рад, http://pescanik.net/brik-da-nam-zivi-zivi-rad/

Као што смо поменули, у питању је држава која је прихватила тржишну привреду, а
притом је и даље остала једнопартијска са свим концима развоја у рукама те партије. О
Кини се данас доста пише али се мало зна, поготову о оним стварима за које власти не
воле да се зна па их крију и прећуткују.

Кина је једна од најстаријих и најразвијенијих цивилизација, са више од три хиљаде

година писане историје. Бројне династије и културни периоди који су се смењивали током
неколико миленијума оставили су немерљив историјски, културни, друштвени и
технолошки утицај на развој целог света: барут, штампа, компас и папир само су неки од
изума које нам је Кина оставила у наслеђе.

Највећи ослонац Кине јесу њено радно и дисциплиновано становништво које верује да их
руководство води у добром правцу. Штрајкови и јавни протести највећим делом су
последица нестрпљења, жеље да се што пре побољша економски и политички положај, а
мање склоности да се руши систем и цепа огромна држава.

Сем што је најмногољуднија земља на свету, Кина има и највећи број синдикално
организованог чланства: 209 милиона 2008. и 311 милиона на почетку 2011. године, што
јесте импресивно, али и мало с обзиром на још милијарду становника од којих би бар
трећина могла бити потенцијално чланство. Преостали део становништва представља не
само радни потенцијал него и „самозапослене“, који се батргају да саставе крај с крајем,
као и немали део оних који су израбљивани како се само у Азији још може. Наиме, преко
5 милиона Кинеза ради буквално бесплатно, највише у грађевинарству. Формално, они су
на пробном раду и послодавац је обавезан да им обезбеди смештај и храну (и једно и
друго најчешће на недостојном нивоу), али не и плату. Врло мали број после тог стажа
добија стални посао, а остали одлазе да у истом статусу нађу посао другде. 7

7
БРИКС- да нам живи рад, http://pescanik.net/brik-da-nam-zivi-zivi-rad/

10
Кина на социјалном плану има тежњу да се смање тензије настале необузданим растом,
повећа цена рада и да се уведе већи степен праведности у расподели богатства.

Кина је чланица Светске трговинске организације и земља је са највећим обимом спољне

трговине, која је 2012. године износила 3,87 билиона долара. Током 2012, Кина је
привукла највише страних директних инвестиција у износу од 253 милијарде долара, док
су кинеске инвестиције у иностранству исте године износиле 62,4 милијарде долара. 8

После културне револуције, Кина је брзо постала једна од светских водећих технолошких
сила улагајући преко 100 милијарди долара у научна истраживања и развој у 2011 години.
Кина је брзо развила образовани систем у коме је наглашен значај науке, математике и
инжењеринга; само у 2009. преко 10.000 инжењера је докторирали, а 500.000
дипломирало, што је више од било које друге државе.

Кина је такође друга у свету по броју објављених научних радова, само у 2010. објављено
је 121.500, укључујући 5.200 у водећим међународним часописима. 9 Кинеске компаније
попут Хуавеи и Леново су светски лидери у телекомуникацијама и рачунарству, а
поједностављени Суперрачунари се редовно рангирају међу најјачима. Кина је такође и
највећи инвеститор у технологије обновљиве енергије.

По једном од два критеријума Кина је на првом месту у свету испред Сједињених

Америчких Држава. Номинални БДП по становнику 2014. године је износио 7.572 US$,
док је БДП мерен паритетом куповне моћи по становнику износио 12,893 US$.10

Данас, Кина –друга највећа светска економија је у периоду јул-септембар текуће године
показује раст за 6,8 одсто, нешто спорије у односу на раст од 6,9 одсто из претходна два
квартала, показали су подаци кинеског Националног бироа за статистику.
4.2. Савезна република Бразил

Бразил је држава у Јужној Америци. Највећа је и најнасељенија држава Латинске и Јужне

Америке, док је у светским размерама на петом месту и по величини територије и по броју
становника.

Такође, Бразил је највећа земља португалског говорног подручја на свету. Главни град је
Бразилија са популацијом од 2.455.903 становника, а службени језик је португалски.
Општи подаци приказани су у следећој табели.

8
Кина, https://sr.wikipedia.org/wiki/Кина
9
"China publishes the second most scientific papers in international journals in 2010: report". Xinhua, 2 December
2011. Retrieved 25 April 2012.
10
Кина, https://sr.wikipedia.org/wiki/Кина

11
Табела 1.Општи подаци Бразила
Извор: БРИКС - да нам живи рад, http://pescanik.net/brik-da-nam-zivi-zivi-rad/

У групи БРИК, Бразил је сразмерно најбогатији и чини се најперспективнији. То је велика

земља, богата сировинама, захуктала у развоју и преболелих дечијих болести демократије.
Нагли развој проузроковао је толику тражњу за стручњацима, да домаћи универзитети
задовољавају једва половину траженог броја. Зато Бразил, oсим што стимулише студије на
домаћим универзитетима, стипендира одлазак студената на стране универзитете и купује
готове стручњаке из света.11

Привреда Бразила је 2012. била, како по номиналном БДП-у, тако и по БДП-у мереним
према паритету куповне моћи, на седмом месту на свету. 12 Са једном од најбрже растућих
привреда на свету стиче све веће међународно признање и утицај. Бразил спада међу
седамнаест земаља са највећом разноврсношћу флоре и фауне на свету. У Латинској
Америци представаља регионалну силу, док у међународним односима има све битнију
улогу.

Бразил је једна од водећих држава света у областима рударства, пољопривреде,

индустријске производње, уз снажан и брзо растући сектор услуга. Један је од највећих
произвођача мноштва руда, међу којима је руда гвожђа, калај, боксит, манган, злато,
кварц, и дијаманти и други драгуљи. Извози велике количине челика, аутомобиле,
електронику, и робу широке потрошње. Највећи је светски произвођач кафе, наранџи, и
маниоке, и међу највећим је произвођачима шећера, соје, и говедине.13

Као једна од чланица пет брзо растућих привреда (групација БРИКС) Бразил повећава
своје присуство на међународним тржиштима капитала и роба, а главни извозни
производи су авиони, електрични уређаји, аутомобили, етанол, текстил, обућа, руда
гвожђа, челик, кафа, сок од наранџе, соја, и усољена говедина.

11
БРИКС- да нам живи рад, http://pescanik.net/brik-da-nam-zivi-zivi-rad/
12
Бразил, https://sr.wikipedia.org/wiki/Бразил
13
Привреда Бразила, https://sr.wikipedia.org/wiki/Привреда_Бразила

12
Све ово нам указује на једну снажну државу која се успешно изборила како против
инфлације тако и за независност, а захваљујући својим природним богатствима које и те
како уме да искористи себе довела на седмом месту у свету по номиналном БДП-у и по
БДП-у мереним према паритету куповне моћи, а самим тим и значајно подржала
групацију којој припада – БРИКС.
4.3. Република Индија

Република Индија је држава у јужној Азији. Представља седму државу на свету по

површини своје територије, а друга је по броју становника, са око 1,2 милијарде
становника и представља најмногољуднију демократију на свету. Главни град Индије је
Њу Делхи са око 250.000 становника. Општи подаци прикзани су у следећој табели.

Табела 1.Општи подаци Индије

Извор: БРИКС - да нам живи рад, http://pescanik.net/brik-da-nam-zivi-zivi-rad/

Индија је република са парламентарним системом демократије и састоји се од 28 држава и

7 савезних територија. Привреда Индије је по номиналној вредности БДП једанаеста по
величини на свету и четврта највећа по паритету куповне моћи. Индија је трећа на свету
по бројности активне војске. 14

Захваљујући економским реформама које се спроводе од 1991. године привреда Индије

има статус једне од најбрже растућих привреда на свету. Ипак, Индија и даље има
проблема са сиромаштвом, неписменошћу, корупцијом, болестима и неухрањеношћу
становништва.

Индија поседује нуклеарно оружје и десета је земља на свету по улагањима у одбрану.

Поред тога што је религијски плуралистичка, вишејезична и мултиетничка држава, Индија
је дом разноврсног дивљег света у својим бројним заштићеним стаништима.

14
Индија, https://sr.wikipedia.org/wiki/Индија

13
Према подацима ММФ-а у 2013. години номинални бруто друштвени производ Индије
био је 1.842 милијарде америчких долара, што ову земљу сврстава на једанаесто место у
свету, док је БДП мерен према паритету куповне моћи износио 4.962 милијарде долара а
индијску привреду чини трећом највећом у свету. Са просечном годишњом стопом раста
БДП од 5,8 % током протекле две деценије Индија се сврстала међу најбрже растуће
економије света.15

Индија је земља са другим местом у свету по бројности радне снаге, са цифром од преко
486 милиона радника (2011. Године). Услужни сектор остварује преко 55% БДП-а,
индустрија 26,3 %, док пољопривреда остварује 18,1 %. Најважнији пољопривредни
производи су пиринач, пшеница, биљно уље, памук, јута, чај, шећерна трска, и кромпир.

Због релативно јефтине радне снаге, у Индији је развијено доста привредних грана, а
најразвијеније су производња текстила, хемијских производа, лекова, хране, челика,
аутомобила, машина, софтвера, телекомуникације, рударство, петрохемија,
биотехнологија, и производња цемента.

Индија је 2010. била на 51. месту по глобалној конкурентности, 17. по тржишној

креативности, 24. у области банкарства, 44. у пословној креативности, и 39. у
иновативности, што ју је сврстало испред неких развијених привреда.16

Оно што такође осликава привреду Индије је такође и податак да се у Индији налази
седам од петнаест највећих светских компанија у области информационих технологија
које се баве outsourcing-ом, што је Индију 2009. сврстало на друго место иза САД.

Индија као чланица групе БРИКС представља брзорастећу економију и најбрже растући
сектор телекомуникација на свету. Ова земља својим постепеним развојом полако сустиже
и много развијеније привреде.

4.4. Руска Федерација

Русија је федерална полупредседничка република која се простире у источној Европи и

северној Азији. Са површином од 17.125.187 km2, Русија је највећа држава на свету,
покривајући скоро двоструко већу територију од Канаде, Кине, или САД, узете
појединачно. Граничи се са 18 држава. По броју становника је на деветом месту на свету.
Званични језик је руски а главни и највећи град је Москва. Русија има 15 градова са више
од милион становника. Општи подаци приказани су у следећој табели.

15
Индија, https://sr.wikipedia.org/wiki/Индија
16
Индија, https://sr.wikipedia.org/wiki/Индија

14
Табела 1.Општи подаци Русије
Извор: БРИКС - да нам живи рад, http://pescanik.net/brik-da-nam-zivi-zivi-rad/

Русија данас игра значајну улогу на светској сцени, чланица је групе осам водећих држава
света Г8, стална чланица Савета безбедности ОУН и чланица је групе БРИКС.

Тек након петнаест година од пропасти комунизма руска економија се приближила

економијама средње развијених земаља слободног тржишта. Данас она има високу стопу
раста БДП-а (у 2004 7,2%; 2005 6,4 %; 2006 8,2%; 2007 8,5%; 2008 5,2% годишње ) и
релативно високу инфлацију (око 8,8%). Ипак, и данас су у Русији уочљиви остаци старог,
комунистичког система.

Разнородна територија Русије може се поделити у привредном погледу на две зоне:

западну (Европски део Русије) и источну (Сибир и Далеки исток). Водећа привредна грана
је тешка индрустрија.

Данас се руска економија углавном темељи на: извозу енергената (нафте и земног плина)
и сировина и растућој домаћој потрошњи. Традиционална совјетска металургија и са њом
повезана производња машина, аутомобила и авиона преживљавају захваљујући високим
царинама које спречавају увоз јефтинијих и квалитетнијих иностраних производа.17

У Русији је наука посебно развијена и има дугу традицију. Русија је позната по својим
високо-образовним установама, истраживачким центрима, академијама и високо-стручно
образованом кадру.

Због специфичних климатских услова и велике удаљености у Русији је дошло до развоја

транспортне инфраструктуре. У превозу робе, а и путника још увек доминантну улогу има
железница. Када је дошло до пропасти совјетског централног планирања, догодиле су се
велике неравнотеже у развоју појединих регија. Највише страних инвестиција и најбржи

17
Русија, https://sr.wikipedia.org/wiki/Русија

15
привредни раст имају Москва и Петербург. Разлике у просечном дохотку становника
престонице и провинција су и до десет пута.

На основу свега реченог, можемо да закључимо да је Русија земља великог потенцијала и

да се с времном све више развија и отвара ка другим земљама света.

4.5. Република Јужна Африка

Јужноафричка Република (ЈАР) је држава на крајњем југу Африке. Налази се на јужној

ивици Африке и граничи се са Намибијом, Боцваном, Зимбабвеом, Мозамбиком и
Свазилендом. Мала држава Лесото је у потпуности обухваћена јужноафричком
територијом.

Површина Јужне Африке износи 1.221.000 km². По површини Јужноафричка Република је

25. држава у свету, а 9. на континенту. Према процени из јула 2015. Јужноафричка
Република има 54.960.000 становника.18 Главни градови Јужноафричке Републике су
Преторија, Блумфонтејн и Кејптаун, док је највећи град Јоханезбург.

Ипак, идеја о БРИК-у деловала је довољно примамљиво да су министри спољних послова

Бразила, Русије, Индије и Кине 2006. одлучили да одрже заједнички самит у Њујорку, и
тако је, оно што је првобитно био план оснивања инвестиционе банке, постало права
политичка институција.

Многи су се чудили како то да је Јужноафричка република постала део БРИК групе, али
заправо са БРИК-ом је постојао само један проблем, а то је што групацији није припадала
ниједна земља из Африке, што је било помало незгодно, будући да је деловало као да тај
континент нема економског значаја и да служи само као достављач сировина остатку
света. Одсуство афричких земаља такође је бацало сенку на тврдњу БРИК-а да заступа
земље у успону.

Као могући кандидати за чланство у групацији БРИК биле су предложене Нигерија и ЈАР.
Међутим, само је једна могла постати чланица, а да акроним буде очуван. Тако се ЈАР
2010. придружио групацији, па је БРИК постао БРИКС (у преводу цигле).

Многи нису сигурни шта то поседује ЈАР па је заслужила да буде део ове велике групе,
али ЈАР је један од оснивача Уједињених нација и Афричке уније. Привреда Јужне
Африке је најснажнија на афричком континенту са модерном инфраструктуром. Главни

18
Јужноафричка република, https://sr.wikipedia.org/wiki/Јужноафричка_република

16
производи Јужноафричке републике су злато и дијаманти, а привредно ЈАР спада у земље
у развоју.

Према класификацији УН, ЈАР је у рангу земаља са средњим приходима по глави

становника, са великим резервама сировина, добро развијеним финансијским, правним,
комуникационим, енергетским и саобраћајним секторима, са берзом која се сврстава међу
првих 20 у свету и добром инфраструктуром која омогућава добру расподелу робе у
великим урбаним центрима широм целог региона.19ЈАР је по бруто домаћем дохотку била
32. држава на свету у 2008. години.

Најразвијенија подручја у ЈАР су смештена у околини пет градова: Кејптауна, Порт

Елизабета, Дурбама, Преторије и Јоханезбурга, док је привреда изван ових области слаба
и сиромаштво још увек преовлађује. У последњих пар година кључна заостала подручја су
такође доживела брз развој. Међутим, незапосленост је изузетно велика са великим
неједнакостима у приходима по појединим друштвеним групама, а оно што је још додатни
проблем јесте да пољопривреда у Јужној Африци није доминантна грана, па су
незапослени често и гладни. Услед сувих клима, земљиште је неплодно, па се само 13,5%
површине се може користити за гајење усева, а само 3% земљишта се може сматрати
високо плодним.

Оно што карактерише ЈАР јесте да је она индустријски најразвијенија земља Африке.
Велики индустријски центри су Кејптаун, Јоханезбург, Порт Елизабет и Дурбан, који су
уједно и средишта хемијске, текстилне индустрије, електронске индустрије и производње
моторних возила, као и производње оружја. Развијена је такође и црна металургија.

Јужна Африка је највећи произвођач злата (Вивтватерсранд, Велком, Клерксдорп) на

свету. Осим у производњи злата, ЈАР је светски лидер и у производњи платине
(Рустенбург, Импала, Крондал), мангана, хрома (Рустенбург и Бургерсфорт) и дијаманата
(Кимберли, Кофифонтејн). Нафте резерве су слабије, али је богатство угљем значајно,
нарочито на истоку државе.20

Када је у питању електрична енергија, преко 50% добија се у термоелектранама

сагоревањем угља из домаћих лежишта. Бакра и руде гвожђа има у Капланду и Трансвалу,

а руде олова у Пофадару, док се рудници ретких метала налазе у Намакваленду. У земљи
постоји око 700 рудника, а извоз руда чини преко 50% укупног извоза ЈАР. Сви поменути
подаци нам казују да се заправо ради о једној земљи чији се развој из године у годину

19
Давидовић, М.,Регионална географија Африке, Јужне Америке и Аустралије, Географски факултет,
Београд, 1998, стр. 231.
20
Јужноафричка република, https://sr.wikipedia.org/wiki/Јужноафричка_република

17
побољшава, али и о земљи која је богата златом и угљем и то јој даје велику предност у
односу на друге државе.

5. Нада за земље у развоју

БРИКС је енглеска скраћеница која се односи на економско савезништво пет земаља:

Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужноафричке Републике, а уједно је и економски појам
који се још од 2001. године односи на независност од стране ММФ-а, и скоро константно
растући развој привредних потенцијала комплементарних привреда ових земаља.

Опоравак Русије у политичком и економском погледу, а затим економски „бум“ Кине, као
и изузетан потенцијал привреде Индије, Бразила и Јужноафричке републике захваљујући
Џим О’Нил-у бива представљен јавности. Први састанак званичника ових држава је
одржан на лето 2008. године у Русији, у Јекатеринбургу, и тада је назван самит земаља
чланица Брикса. До 2011. године, групу су чиниле Бразил, Русија, Индија и Кина, а од
13.априла те године и Јужноафричка Република.

Колика је снага БРИКС-а најбоље говори податак да Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна
Африка заједно дају 29% светског бруто продукта (преко 16 билиона долара). С друге
стране, у ММФ-у, земљама БРИКС-а припада само 11 одсто гласова. Током последњих 10
година, земље БРИКС-а су свој БДП повећале преко 4 пута док су економије развијених
земаља за то време порасле само 60 одсто. 21

Групу БРИКС чини 40% становништва планете па се из тог разлога БРИКС и сврстава у
највеће тржиште на свету, а обим трговине унутар БРИКС-а непрестано расте и премашује
300 милијарди долара.

У 2014.години на самиту БРИКС-а у Бразилу донета је одлука о оснивању нове Развојне

банке и заједничког монетарног фонда за стабилност валута (стабилизациони фонд ЦАР),
које би земље могле користити приликом платнобилансних проблема. Ови пројекти су
послужили да обезбеде независност земаља БРИКС-а од финансијске политике западних
држава.

Треба напоменути да су ове две финасијске институције БРИКС-а основане и зато што
земље у развоју већ годинама од ММФ-а и Светске банке захтевају реформе како би
добиле више права у одлучивању. Нити има реформи, нити има права. Тако нпр. Кина,
која је сада друга економија на свету, у ММФ-у има мање гласова од САД (која има право
вета), Јапана, Француске и Велике Британије. У развојној банци БРИКС-а нико нема право

21
БРИКС; нада за земље у развоју, да ли и за Србију?, http://www.intermagazin.rs/briks-nada-za-zemlje-u-
razvoju-da-li-i-za-srbiju/

18
вета.22 Земље БРИКС-а помно прате светску геополитичку сцену и врло рационално и
правовремено реагују.

Многе земље у развоју имају тендецију да постану једне од чланица БРИКС-а

(нпр.Аргентина), зато што оне у БРИКС-у види можда и једину шансу за ослобођење из
стега међународног (западног) финансијског тржишта, чије све услове диктирају Светска
банка и Међународни монетарни фонд, јер ће, по свему судећи, моћи да рачунају на помоћ
у облику кредита из БРИКС-ове развојне банке. Међутим, БРИКС још увек није спреман
за ширење јер како председавајући чланови кажу треба прво уходати механизме сарадње
који унутар асоцијације већ постоје.

Што се тиче плана за будућност, средства из развојне банке БРИКС-а ће бити

употребљавана за јефтине кредите за изградњу, понајвише, инфраструктуре али и за
пољопривреду и индустрију. Многе земље у развоју се надају да пласмани кредита неће
бити ограничени само на чланице већ да ће и други моћи да позајме део тог капитала.

Истина је да кредити нове развојне банке БРИКС-а неће бити јефтинији од кредита
Светске банке или ММФ-а, али се земље у развоју надају да неће бити бескрупулозних
условљавања, карактеристичних за ове предаторске институције, која често задиру не
само у економски, већ и у политички суверенитет земаља.

До појаве развојне банке БРИКС-а, имали смо с једне стране Светску банку која одобрава
веома јефтине кредите, али са тако ригорозним условима и процедурама које многе земље
у развоју не могу да испуне. С друге стране је ММФ који, то можемо на жалост видети и у
Србији, своју помоћ условљава вођењем одређене политике, најчешће кресања јавне
потрошње, где прво страдају плате, пензије и социјала, што често доводи у питање и
опстанак не само најчешће демократски изабраних влада земаља које су прихватиле
„помоћ“ ММФ-а, већ и самих држава.23

Наде малих земаља у развоју попут Аргентине, па и Србије, која и није више земља у
развоју већ у свеколикој регресији, леже у томе да ће их бар земље на сличном нивоу
развоја разумети боље од развијених земаља које управљају ММФ-ом и Светском банком.

Све те наде земаља у развоју, повезане су и са чињеницом да иако је још млада

организација, БРИКС је показала снагу економске силе у успону која је, после избијања

22
БРИКС; нада за земље у развоју, да ли и за Србију?, http://www.intermagazin.rs/briks-nada-za-zemlje-u-
razvoju-da-li-i-za-srbiju/
23
БРИКС; нада за земље у развоју, да ли и за Србију?, http://www.intermagazin.rs/briks-nada-za-zemlje-u-
razvoju-da-li-i-za-srbiju/

19
светске финансијске кризе, значајно допринела глобалном привредном расту и поставила
чврсте темеље за будући опоравак међународне привреде.

Све земље, чланице БРИК-а, имале су језиво искуство са неолибералним економским

концептом – прво у спровођењу те исте неолибералне политике, потом до економског
колапса држава, а онда и одбацивање исте те политике, па зато и стоји нада осталих
земаља у развоју да би управо земље БРИКС-а најбоље разумеле и подржале развој
земаља које су биле у сличној ситуацији.

Своју снагу државе БРИКС-а показују од избијања глобалне финансијске кризе (тада су
биле државе БРИК, без ЈАР-а), где су својом способношћу да се "одупру климању
економских темеља света“ снажније него икада, озбиљно су привукле пажњу читавог
света.

20
6. Закључак

Као што смо већ објаснили, БРИКС представља енглеску скраћеницу која се односи на
економско савезништво пет земаља: Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужноафричке
Републике. Свакако најважнија је чињеница да ове државе оснивањем сопствене развојне
банке не зависе од стране ММФ-а, а притом је развој привредних потенцијала ових
земаља из године у годину све бољи.

Мислимо да нам ови подаци говоре о томе колико је ова група заправо јака, а свака од
земаља има своје предности, па тако се Бразил истиче по пољопривредним производима,
Јужноафричка република по природним богатствима, Индија по јефтиној образованој
радној снази, Кина по велики производним капацитетима а Русија по великим залихама
минералних ресурса.

Наде малих земаља у развоју попут Аргентине, па и Србије, која и није више земља у
развоју већ у свеколикој регресији, леже у томе да ће их бар земље на сличном нивоу
развоја разумети боље од развијених земаља које управљају ММФ-ом и Светском банком.
БРИКС има велики утицај и на Србију, а земље - чланице БРИКСА традиционално
вишедеценијско пријатељство и блискост с нашом земљом.

Што се тиче глобализације, кроз овај рад могли смо да видимо да су земље БРИКСА
отворене за слободну трговину и размену добара (можда мало више међусобно), али и да
свака од пет земаља чланица и појединачно тежи отвореном тржишту које подразумева
сарадњу са другим земљама света. Свакако, увеј постоји простора за напредак и развој,
како у привредном погледу, тако и у погледу отварања држава према другим тржиштима.

21
7. Литература

 "China publishes the second most scientific papers in international journals in 2010:
report". Xinhua, 2 December 2011. Retrieved 25 April 2012.
 Давидовић, М.,Регионална географија Африке, Јужне Америке и Аустралије,
Географски факултет, Београд, 1998, стр. 231.
Интренет извори:

 Бразил, https://sr.wikipedia.org/wiki/Бразил
 БРИКС- да нам живи рад, http://pescanik.net/brik-da-nam-zivi-zivi-rad/
 БРИКС (Бразил, Кина,Ииндија, Русија и ЈАР), http://www.aikb.net/t1422-brics-brazil-
kina-indija-rusija-i-jar
 БРИКС у име мултиполарног света, http://www.politika.rs/sr/clanak
 БРИКС, https://sr.wikipedia.org/wiki/БРИКС
 БРИКС; нада за земље у развоју, да ли и за Србију?,
http://www.intermagazin.rs/briks-nada-za-zemlje-u-razvoju-da-li-i-za-srbiju/
 Земље брикса - бројеви и чињенице, https://rs-
lat.sputniknews.com/infografika/201611021108710548-Briks-infografika/
 Индија, https://sr.wikipedia.org/wiki/Индија
 Јужноафричка република, https://sr.wikipedia.org/wiki/Јужноафричка_република
 Кина, https://sr.wikipedia.org/wiki/Кина
 Привреда Бразила, https://sr.wikipedia.org/wiki/Привреда_Бразила
 Русија, https://sr.wikipedia.org/wiki/Русија

22