

Pepeljuga- drama Aleksandra Popovica

Na pismenom je moguce pitanje: zenski ili muski likovi u drami Pepeljuga Aleksandra
Popovica.

Bajka
Nestvarna prica.
Knjizevnost se moze tumaciti na vise nacina. Bajku cemo tumaciti strukturalistickom
metodom, baveci se strukturom, sklopom, kompozicijom, motivima. Ali to nije jedini
nacin na koji se moze tumacti knjizevnost. Mogu se tumaciti I psihoanalitickom
metodom. Moze se tumaciti tako sto cemo razbijati jedan postkoronijalni diskurs koji
zapravo govori o tome kako se postkoronijalne sile ophode prema manjinama, prema
narodima koji imaju drugaciju boju koze… mozemo da tumacimo knjizevnost I
feministickom metodom koja se drugacije zove tumacenje odredjenih rodnih uloga I
rodnih stereotipa. Mozemo da govorimo I preko interteksualne metode tragajuci za
uplivom drugih tekstova u nekom tekstu kojim se bavimo. Sve ove metode sabrane
su u knjizi Tumacenje knjizevnosti za decu Pitera Hanta.

Pepeljuga- Vuk, Grim, Pero.

Narodna Ili folklorna bajka nema odredjeno vreme I proctor, sto znaci da mi ne
znamo kada se radnja desava, ni u kojoj zemlji, gradu, mestu. Kao I u sve tri
Pepeljuge, mi ne znamo ni doba kada se te tri Pepeljuge odvijaju ni mesto ni zemlju.
Neke naznake vremena moci cemo da naslutimo u Peroovoj bajci Pepeljuga. To
znaci da to neodredjeno vreme I proctor, odnosno hronotop, nekih knjizevnih dela
sada utice na neku vrstu simbolike znacenja koje bajke po zakonu mogu da imaju.
Pored ovog neodredjenog vremena I prostora, folklorne I narodne bajke odlikuje
neka vrsta specificnosti u nastanku. To znaci da su se one prenosile s kolena na
koleno, a sto prevedeno znaci da je kolektiv uticao na njihovo uoblicavanje, znaci da
one nisu delo jednog autora za razliku od autorskih bajki, nego su one proizvod
kolektivnog nastanka i kolektivnog uoblicavanja. Pored toga narodne ili folklorne
bajke odlikuje jedna vrsta stalnih brojeva koji se javljaju 3,7,9. Kada se javi broj 13
znamo da ce nesto krenuti po zlu, da ce nesto biti lose. I boje u narodnim I folklornim
bajkama su uobicajene, to su boje metala, zlata, srebra itd zato sto su one na
izvestan nacin odredjene sa nekom vrednoscu. Pouke narodne ili folklorne bajke jesu
materijalno blagostanje, porodica I sreca. – covek krene na put, tu nailazi na
odredjene prepreke, desavaju mu se razne stvari, savlada prepreke I bajka se
zavrsava tako sto se ozeni sa kraljevom cerkom, dobije polozaj I onda su se oni
vencali, imali puno dece I ziveli srecno do kraja zivota-
Bajka se dugo vremena kazivala, sve do onog trenutka kada je Vuk Karadzic nije
zapisao. Posto se kazivala, a kasnije I citala, na pocetku narodne bajke nalazi se
jedan element koji se zove PREBACIVAC. Prebacivac ima ulogu da onog ko slusa ili
cita bajku prebaci iz ove nase realnosti u svet bajki. Kao prebacivac moze da se javi
vreme, proctor, odredjeni tip junaka I tudji govor. Na primer: bio jednom jedan-vreme,
nas koji slusamo treba da prebaci u taj irealni svet. Odredjen tip junaka: bese carev
sin I on je… Prostor: bese jedna zemlja… Tudji govor: rece mi jedan covek, pricase
se, govorase se…
U zavisnosti od toga koliko se junaka javi u prvoj recenici bajke zavisi da li ce njena
kompozicija biti slozenija ili jednostavnija.
Narodna bajka pati od jedne dimenzionalnosti. Nalazi realan I nerealan svet I
natprirodna bica. To znaci da se ono sto je nemoguce daje kao da je moguce. U
fantasticnoj knjizevnosti nalaze se odredjene katagorije: cudno, cudesno I
fantasticno. Cudesno je osnovna kategorija folklorne ili narodne bajke. U narodnoj ili
folklornoj bajci cudesno se vrlo cesto javlja. Cudesno zaci da je najnormalnije da se
junak sretne sa nekim nestvarnim bicem: zmajem, azdajom, vesticom I da to bude
najnormalnija moguca stvar. Kategoriju cudesnog odlikuje natprirodno kao sto su ta
bica, u istoj ravni nalazi se sa realnim. Na primer pojava vile kod Peroa je
najnormalnija, svi to prihvataju, nikome to nije nesto cudno I neobicno.
Kategoriju fantasticnog odlikuju dva nivoa: realan svet I fantastican tok. Prodor iz
realnog sveta u fantasticni tok pracen je sa odredjenim izrazavanjem odredjenih
emocija I odredjenih osecanja, bilo da je to iznenadjenje, neverica, nepoverenje,
strah, panika I td. Na primer roman Alisa u zemlji cuda. On pocinje u realnosti gde
ona pada u rupu I upada u taj drugi svet I ona sve vreme izrazava svest o tome sta
se sa njom desava.
Beskrajna prica.
Kategorija cudnog je nesto sto je neobicno, nesvakidasnje ali sto se moze objasniti
zakonima nuznosti I verovatnosti. Primer kada su deca na ekskurziji pa od senke
drveta im se cini da je strasnilo, panice, pa kad upalimo svetlo zakonom nuznosti
pokazujemo im da je to samo njihova masta.
Bajka se moze tumaciti na vise nacina I postoji vise teorija o nastanku bajke. Opstu
teoriju o nastanku bajke izveli su braca Grim. Oni smatraju da je bajka nastala iz mita
I to ni malo neobicno ili slucajno jer su braca grim stvarala u doba romantizma koji
predsavlja beg od stvarnosti, okretanje ka mitovima. Jos jedna teorija I pristup
proucavanja bajki jeste psihoanaliticka. Psihoanaliticki pristup se razvio zahvaljujuci
Frojdu. Bruno Beterhajn: Znacenje bajki- je psihoanaliticki protumacio Pepeljugu,
Uspavanu lepoticu, Ivicu I Maricu, Macka u cizmama, Snezana I sedam patuljaka…
Pokazao je sta je zapravo psihoanaliticki sadrzaj tih bajki.
Za bajku su karakteristicni internacionalni motivi.
Strukruralisticki pristup proucavanja bajki razvio je jedan ruski naucnik koji se zove
Vladimir Brot. On je objavio sredinom proslog veka knjigu koja se zove Morfologija
bajki. On je zakljucio da je bajka sagradjena zahvaljujuci odredjenom tacno
utvrdjenom redosledu koji se u njoj javlja I da se u bajci pojavljuju I smenjuju razlicite
funkcije, a kao funkcije on imenuje tj odredjuje odredjenu radnju koju vrse razliciti
likovi. On kaze da u bajci postoji 33 funkcije tj 33 radnje koje vrse razliciti likovi. To
znaci da postoje mnogo bajke, ali radnje koje se vrse u tim bajkama su identicne I
nosioci tih radnji odnosno likovi koji vrse te radnje su razliciti jer su te bajke razlicite.
Zato on izdvaja 33 funkcije koje imenuje na sledeci nacin npr : funkcija pomocnika.
To su pomagaci. Postoje razlicite bajke, ali funkciju pomagaca vrse razlicite osobe,
kao u ove tri Pepeljuge, razliciti likovi pomazu Pepeljugi da ode na bal, ali oni rade
istu stvar. Oni pomazu glavnom junaku da dodje do svog cilja. Postoji I funkcija
stetocine. To je neko ko onemogucava glavnom junaku da ostvari svoj cilj. Postoji
funkcija darodavaoca. To je neko ko daruje glavnog junka nesto sto ce mu kasnije
pomoci. Postoji funkcija laznog junaka. Neko se predstavalja da je neki junak, da je
glavni junak, da je carev sin, ali se kasnije ispostavi da on to nije.
Vuk Karadzic kaze da su bajke gatke ili zenske price u kojima se pripoveda o
svakakvim cudesima koja ne mogu biti.
Sarl Pero- francuz, ziveo I stvarao u 17. Veku u doba klasicizma. 1697. Objavljuje
delo Price moje majke guske pod pseudonimom Pjer Dominik sto je zapravo ime
njegovog sina, a pouke daje u stihovima.
Braca Grim- posle Peroa, nemci, Jakob I Vilhelm, zive u drugoj polovini 18. Veka I
prvoj polovini 19. Ziveli I stvarali u doba romantizma, prikupljali su nemacnke
narodne bajke, ali su pisali I svoje bajke oslanjajuci se na poetiku narodne I folklorne
bajke. Oni cuvaju tu vezu sa narodnom bajkom, sto mozemo videti kod Pepeljuge
koja 3 puta ide na bal, a kod Peroa 2 puta. U uspavanoj lepotici ima 13 vila, sto znaci
da ce stvari krenuti po zlu.

Kako pocinju sve tri bajke?

Kako se zavrsavaju sve tri bajke? Zavrsetak Peroove
Ko vrsi funkciju pomagaca?
Da li neko vrsi funkciju stetocine?
Koliko puta Pepeljuga ide na bal, zbog cega?
Kako izgledaju haljine? Da li su postavljenje gradacijski?
U kojoj bajci je posebno posvecena paznja modi I zbog cega?
Pepeljuga, ime?
Je l ona negde uoblicena kao lik, kakva je?
Koliko ima polu sestara?
Kakva je njihova uloga, da li su neutralne?
maceha, kakva je, ima li razvijenu ulogu?
Otac, gde se javlja, ima li ulogu, kakav je?
kako dolazi do prepoznavanja, gde je cipelica, gde se nalazi princ u sceni
prepoznavanja
Da li neko tada pomaze ili odmaze
Zasto je negde prisutan princ
Kako dolazi do toga da proba cipelicu
Kako ide na bal kako se sprema
Kakv je princ, kako se ponasa, kakve ima manire



1. Kako pocinju sve tri bajke?

Vuk- covek govori devojkama da se ne naginju nad bunar jer kojoj vreteno ispadne
njoj ce se majka pretvoriti u kraju. Najlepsoj devojci upada vreteno I majka joj se
pretvara u kravu.
Braca grim- jednom bogatasu se razbole zena. Majka govori cerki na samrti da bude
dobra I postena pa ce se I njoj dobro vratiti. Kao neka vrsta zaveta.
Pero- bio jednom jedan vlastelin. Stereotipni pocetak.
Vlastela su ljudi viseg staleza, pa nas to upucuje na ono vreme kada je bilo vlastele.
Iako u bajkama nije odredjeno vreme I prostor, kod Peroa mozemo da nadjemo neke
naznake prostora I vremena kao sto je- bio jednom jedan vlastelin.
2. Kako se zavrsavaju bajke?
Vuk – dolazi kraljevic I pevac otkriva da je Pepeljuga u koritu. Proba papucu I odvodi
je u dvor kraljevic. Kraljevic je taj koji dolazi, koji je prisutan u sceni prepoznavanja.
Na samom kraju petao vrsi funkciju pomagaca. Kada se otvori korito, Pepeljuga je u
istoj haljini I papucici kao sto je bila treci put na balu.
Grim – polusestre su kaznjene tako sto im golubovi vade oci na vencanju, a
Pepeljuga se udaje za kraljevica. Nema stereotipnog zavrsetka ziveli su srecno do
kraja zivota. Pepeljuga u celoj bajci ostaje ista, ispunjava majcin zavet. U sceni
prepoznavanja su prisutne golubice, vrse funkciju pomagaca. Dva puta govore
kraljevicu da to nije pravi izbor, a treci put potvrdjuju da je to pravi izbor. Kada
Pepeljuga proba cipelicu prisutan je princ. On joj je pogledao lice I prepoznao je.
U sve tri bajke imamo motivaciju za ime Pepeljuga, jedino u narodnoj ona ima ime
Mara. Onog trenutka kada je doslo do toga da I ona proba cipelicu, ona pere ruke I
lice ali ostaje u dronjavim haljinama. U narodnoj imamo onu kategoriju cudesnog jer
je ona u koritu bas u istim haljinama.
Kraljevic se zagleda u njeno lice I prepoznaje je, pa ovde imamo I prepoznavanje po
licu.
Pero – ona oprasta polusestrama, udaje se za kraljevica vodi sestre I udaje sestre za
dvorane. To moze biti dvosmisleno. Kao cin nagrade I cin osvete. S jedne strane im
oprasta I vodi ih sa sobom a sa druge strane kao osveta je sto ce ceo zivot biti na
dvoru I gledati kako ona uziva I da joj se dive a da je ona na visem nivou nego one.
Tu ima I malo zenske pakosti. Ona cini dobro delo ali je ono dvosmisleno.
Scena prepoznavanja- carev izaslanika je dobio zadatak da svim devojkama isproba
cipelicu.
Kuma vila se javlja kao pomocnik koja joj u tom trenu daje jos lepsu haljinu. Onakvu
haljinu kakva dolukuje da bi sa izaslanikom otisla u dvor. Strogo se vodi o svim
detaljima aristokratskog drustva.
3. funkcija pomagaca
U narodnoj bajci su to majka, beli golubovi I peva. Kljucni pomagac je majka koja se
pretvara u kravu. Pomaze joj u tri zadatka koja mora da obavi. U sceni
prepoznavanja je to pevac. Sve ovo su kategorije cudesnog.
Kod Peroa je to kuma vila. Ne samo da joj daje haljine nego joj daje celu opremu,
kociju, lakeje… sve joj daje da bi na balu odala utisak nekog iz visokog drustva.
Kod grima su to ptice. Otac krece na put, dve polusestre su lakome pa traze drago
kamenje, bisere, a Pepeljuga trazi prvu leskovu granu na koju bude naisao. Zasadi je
na majcin grob, izraste drvo kod koga ona dolazi da trazi pomoc. Ptice joj pomazi, da
uz pomoc drveta, daju joj tri haljine. Na kraju ptice kraljevicu govore da li je njegov
izbor pravi.
4. funkcija stetocine
U narodnoj je to maceha. Nasa narodna Pepeljuga je zapravo bajka o zloj macehi.
Ima jednu polusestru, koja nema razvijenu ulogu, ona je u senci svoje majke.
Maceha je zla I zadaje joj zadatke. Ali ona u narodnoj ne biva kaznjena, ne zna se na
kraju sta je sa njom bilo. A odma posle bajke Pepeljuga Vuk je stavo bajku Zla
maceha. Pa Pepeljugu mozemo citati I kao bajku o zloj macehi.
Pero – kod njega nema zle macehe, tu su zle polusestre.
Grim – kod grima mozemo da pronadjemo zlu macehu.
5. koliko puta ide na bal
Kod Vuka I kod Grima ide tri puta, a kod Peroa ide dva puta. U narodnoj ide u crkvu
jer je crkva bilo jedino mesto gde devojka iz naroda moze da sretne nekog ko je iz
visokog drustva. Ovde primecujemo neku vrstu ruralne sredine.
6. Kako izgledaju haljine
U narodnoj- prva od svile, druga od srebra I treca od zlata. To je gradacija. U
narodnoj je zlato najvrednije. Papucice-ne zna se tacno kako su izgledale.
Grim – grim cuva vecu sa narodnom bajkom, pa su haljine slicne sa onima iz
narodne.
Pero – kod njega se najvise vidi da se obraca paznja na modu. Istancan stil I ukus za
modu. Tacno se opisuju I materijali. Duh vremena 17. Veka, kada se nosila ta
raskosna odeca.
7. Kako je dobila ime
U sve tri bajke imamo motivaciju za ime.
8. Kakve su polusestre
Grim- kako reaguju na pomisao da bi ona htela da ide na bal? rugaju joj se. ona zeli
da ide na bal da bi plesala. Nemamo tako razvijen lik sestara.
Pero – slusaju modne savete od Pepeljuge, smeju joj se sto hoce da ide na bal. Kad
dodje na bal ona bas zeli da sedne kod sestara koje joj se dive, njenom izgledu,
manirima.
U narodnoj se svi dive njenoj lepoti.
U narodnoj I kod Peroa ona slucajno gubi cipelicu, a kod Grima kraljevic maze
stepenice smolom gde se zalepila njena cipelica.
Kod grima nije naznaceno do kada ostaje na balu. Tek kad je on pita da je isprati,
ona zuri kuci I tada se javlja otac koji pomisli da nije Pepeljuga, sledeci put se popne
na krusku, otac isto pomisli, pa se cipelica zalepi.
Kod peroa ostaje od dvanaest a posle toga nestaje carolija. Posle 12 gospodjice nisu
vise gospodjice, zna se kada pristojne devojke treba da su kuci. Ima citav niz saveta
kako treba da se ponasaju I izgledaju gospodjice.
9. Otac
Grim- ispunjava zelju devojkama I pojavljuje se na kraju kada se probava cipelica.
Narodna – otac se pita samo kada treba da se odluci da li ce se zaklati krava.
Patrijahalna porodica, pita se samo za ono sto je vazno za kucu, a ne za odnose u
porodici.
U sve tri bajke dominira kategorija cudesnog.

Drama Pepeljuga Aleksandar Popovic

1966. objavljena
Kombinuje sve tri bajke.
Ovo je scenska bajka jer je adaptirana za scenu, za izvodjenje. U scenskim bajkama
se javlja postupak ublazavanja. Odredjene scene se ublazavaju, ostaju prisutne npr
scena sakacenja, nego se menja nacin. Nema surovih scena.
Analiza
Ima tri cina. Prvi cin se desava kuci, drugi na dvoru, treci kuci.
Ono sto je karakteristicno u ovoj scenskoj drami jeste da imamo naznake vremena I
prostora. Mozemo naslutiti vreme desavanja. Vreme je 60te god 20.veka to mozemo
da vidimo po prevoznim sredstvim, po tome sto maceha I dve cerke odlaze u
kupovinu. Proctor je odredjen. Zakljucujemo da je to gradska urbana sredina.
Ovde mozemo videti da se javljaju I mediji. Javljaju se na nekoliko mesta. Na samom
pocetku. Celu ovu dramu mozemo da shvatimo kao jako kriticnu prema onom
drustvenom sloju kojem pripada maceha, prema neobrazovanju, prema tome kako
mediji uticu na nas zivot.
Drama pocinje monologom Pepeljuge. Kada bi postala princeza ona bi kupila zlatno
korito I sapun sa mirisom ljubicici, stipaljke od slonove kosti I princeva kosulja bi se
njihala na povetarcu bela. Lici na reklamu. Tu se vidi prodor medija.
Princ preko medija oglasava da trazi Pepeljugu.
Likovi: Pepeljuga, maceha-ima dve cerke, Pepina I Roza, date su kao suprotnsti,
otac-ima promenjenu ulogu, kao neko ko slepo slusa svoju suprugu, transformise se I
staje na stranu Pepeljuge, na kraju je on taj koji otkriva Pepeljugu, princ I njegov otac
kralj-daje svom sinu neku vrstu saveta kako da nadje zenu, a princ zeli istinsku
ljubav. Dvorac ne izgleda kao dvorac iz bajki, nego kao kuca jedna u kojo se sve
raspada, drugacije se hrane, seku bajaderu na vise delova da je bude vise. Samo
jednom se ide na bal. Jos jedan like je adjutant- on posreduje izmedju macehe koja
zeli da uda svoju cerku Pepinu, ona je makijavelisticki tip, data je kao malogradjanka,
zeli da predje u visi drustveni milje, ne bira sredstva, potkupljuje adjutanta.
Francuski jezik se koristi puno. Glavna osobina koju Pepeljuga ispoljava jeste ta sto
je obrazovana.
Ovde se pored svih likova javlja I hor.

 !!!
BAJKA

Motivacija je postupak kojim se u uzrocno posledicnu vezu dovode motivi koji cine
radnju u nekom proznom delu.
Kada govorimo o nekoj prici, bajci, romanu mi znamo da oni moraju imati neku
radnju, a opis te radnje jeste zapravo fabula. Ta radnja moze da bude izgradjena
zavisno od toga kako citalac prihvata sadrzaje koji su ugradjeni u fabulu. Postoje tri,
globalno uzev, nacina na koja se radnja, sa stanovista verovatnog I moguceg, moze
ugraditi u fabulu. Privi nacin, koji uvodi u pricu tzv realisticku motivaciju. A realisticka
motivacija znaci da dogadjaji o kojima se u proznom delu pripoveda mogu biti vezani
za nesto sto je u stvarnom zivotu realno I moguce. Prica u nekom romanu, moze se
baviti stvarima izmisljenim ali te stvari kad ih uporedimo sa stvarnim zivotom, one
nam izgledaju moguce ili realno. Zbog toga, kada govorimo kakva je veza izmedju
motiva u tim delima, kazemo da je ta motivacija realisticka. Kada struktura opisanog
dogadjaja, bez obzira sto ga je pisac izmislio, moze nalikovati necemu sto se u
stvarnom zivotu desilo ili se moglo desiti, mi kazemo da je ta motivacija realisticka.
Uporedo sa realistickom motivacijom imamo I cudesnu motivaciju koju vezujemo za
bajku. Cudesna motivacija znaci situaciju u kojoj radnja neke bajke govori o nekom
dogadjaju za koji mi, uporedjujuci ga sa stvarnim zivotom, mozemo znati pouzdano
da to nije moglo da se desi u stvarnosti. Kada se bojave vile I druga takva bica mi
znamo da to ne moze da se desi u stvarnosti. To znaci da je motivacija u bajci
cudesna zato sto ona prikazuje jedan nadrealan svet u onom delu bajke u kojem
dominira cudo ili cudesno, kao nesto natprirodno, kao nesto sto nije samerljivo
stvarima u obicnom I svakidasnjem zivotu. Kako citalac dozivljava to cudo, da li ga on
prihvata ili ne prihvata? On prihvata to cudo kao jednu drugaciju, mogucu Ili paralelnu
stvarnost. Citalac dok cita bajku ne pita se da li to sto on cita jeste moglo da se
dogodi ili nije. Sve to sto on cita, on domislja, imaginira u svojoj masti I on sklapa
jedan dogadjaj, prihvatajuci ga kao nesto sto je spontano I prirodno.
Postoji I treci vid motivacije koji se vezuje za fantastiku. Koja je razlika izmedju
cudesnog I fantasticnog? U cudesnom, u bajci, to sto je cudo, prihvata se kao
moguce, kao nesto sto je spontano, kao nesto sto je prirodno. Da li se to sto je
natprirodno prihvata u fantastici? Ne. dok citamo fantasticnu pricu ili gledamo neki
film koji ima elemente fantasticnog u svom sadrzaju, kao citalac ili gledalac, pitamo
se da li je pojava koja je prikazana iz realnog ili iz nadrealnog sveta. Samo pitanje ili
nedoumica koju stvara fantastika u knjizevnom delu ili filmu, odvaja tu vrstu
natprirodnog od onoga sto je u bajci cudesno. Po tom osnovu mozemo praviti razliku
realisticke motivacije s jedne strane prema cudesnoj I fantasticnoj, ali pritom moramo
praviti razliku izmedju tipova I vidova cudesne I fantasticke motivacije.
Primer: Hickok film Ptice. Govori o jednom gradicu koji napadaju ptice koje su se
ustremile na ljude tako da su njihovi zivoti ugrozeni. Stalno je, gledalac koji posmatra
taj film, pod utiskom jedne zebnje iz mogucnosti da se u filmu ne desi tim ljudima
nesto sto je najstrasnije. Stice se utisak da se neka nesreca moze desiti svakog casa
upravo zbog toga sto su te ptice tako ubedljivo prikazane. Sve vreme gledalac se pita
da li je ta radnja koja je vrlo ubedljiva, da li ona moze biti iz realnog sveta ili ona tom
svetu ne pripada. I sama ta cinjenica da nemamo odgovor na to pitanje, nego taj
odgovor prati jedna vrsta nedoumice cini da se u gledaocu stvara jedna vrsta straha
sto upucuje na zakljucak da je u filmu primenjena logika fantasticke motivacije. Nesto
sto se sa jedne strane javlja kao opasno a sa druge kao nesto sto nije iz sfere
realnog zivota.
Rec BAJKA dolazi od reci BAJATI koja znaci gatati, vracati, pripovedati. Na osnovu
toga mi mozemo videti da je bajka jedna vrsta pripovetke cudesnog a nekad
delimicno I fantasticnog sadrzaja. Nekada su ti elementi spojeni.
Bajku je mozda najbolje definisao Vuk Karadzic govoreci da bajku treba odvojiti od
price zbog toga sto se u bajci, koju on naziva zenska pripovetka ili gatka, pripovedaju
kojekakva cudesa sto biti ne moze. Novije definicije kazu da je bajka pripovetka koja
sadrzi citav niz motiva od kojih je osnovni motiv cudesnog karaktera.
Vladimir Prop je smatrao da se svi elementi bajke mogu svesti na funkcije I tih
funkcija u bajci ima ukupno 31. Pojam funkcije- funkcija je vezana za sklop ili sastav
bajke I elementi bajke mogu se opredeliti prema vaznosti postupka ili funkcije vezane
za ono sto u bajci cini nosilac radnje.
Structura bajke moze se najbolje videti ako krenemo od njenog pocetka. Na pocetku
bajke je jedan formulaican tip iskaza-bio jednom jedan car koji je imao cerku, onda se
pojave neka necastiva bica koja npr otimaju cerku. Dakle, pored tog formulaicnog
pocetka imamo otmicu ili bekstvo nekog clana porodice iz porodicnog okruzenja, to bi
mogla biti jedna funkcija onako kako je Prop shvatio. Posle bekstva ili otimice, ili
oduzimanja dragocenog predmeta sto je takodje cesta tema u bajci, javlja se neko ko
pokusa tu situaciju koja je narusena otmicom, bekstvom, oduzimanjem predmeta da
dovede u onaj red kako je to sve bilo pre nego sto se taj incident desio. Javlja se
ustvari junak koji odlazi da traga za nekim ko je odbegao ili nekim predmetom. Junak
je tragalac. U strukturi bajke, taj tragalac, dolazeci na put pun iskusenje neizvesnosti,
on treba da savlada citav niz prepreka, da savlada sva iskusenja koja mu na putu
stoje sa namerom da povrati otetu dragu osobu ili dragocen predmet.
Sa stanovista kompozicije bajke, taj uvodni deo u kojem imamo ekspoziciju vezan je
za realni svet (desava se nesto na carevom dvoru, njegovoj kuci, porodici) I junak
tragalac je takodje realan. I onog casa kada on krene u potragu preuzimajuci ulogu
tragaoca on ulazi u tamni vilajet? I tu dolazi do zapleta u radnji. I tu, u toj tacki, u tom
preseku radnje nakon prvog dela koji je uvodni ili inicijalni deo u strukturi bajke, u
kojem obicno preovladava realan svet, odlaskom junaka koji traga za otetom
voljenom osobom ili dragocenim predemetom ulazimo u tu zonu cudesnog,
nadrealnog I zapravo tu pocinje drugi deo u kompoziciji bajke koji je sredisnji ili
medijalni. Znaci, na pocetku je inicijalni, uvodni deo sa ekspozicijom, sa realnim
svetom I imamo trenutak kada junak postajuci tragalac I krecuci na put pun iskusenja
I suocavajuci se sa silama onoga sveta nepoznatog, tajnovitog I taj zaplet, tu radnju
iz realisticke motivacije prevodi u cudesnu motivaciju. Taj deo koji je centralni deo je
prostor tamnog vilajeta gde je sve moguce I nemoguce. U kompoziciji bajke
nazivamo ga sredisnji ili medijalni deo. U sredisnjem delu, kada govorimo o fazama ili
delovima koji cine kompoziciju bajke, se desava zaplet I tu imamo citav niz peripetija.
Peripetije su u ovom slucaju svi oni izazovi, problem koje glavni junak mora da resi
da bi dosao do svog konacnog cilja. U pripovedackom, naratoloskom smislu kakav je
smisao tih peripetija? Peripetije koce razvoj radnje I zadrzavaju paznju citaoca na
onim bitnim elementima koji nagovestavaju al nikako ne privode kraju razresenje
kljucnog problema koji se u kompoziciji bajke u njenoj radnji desava.
Na kraju ako junak uspeva, a to je formula njegovog delovanja, polako radnja
odmice, primice se svom kraju, ponovo se vracamo iz tamnog vilajeta u realan svet I
opet u jednoj formuli kojom je radnja bajke I zapocela privodi se kraju I sama prica
koja se po pravilu srecno zavrsava.
Braca Grim su sakupila oko 200 bajki u Nemackoj I smatrali su da oni nisu autori
bajki koje se njima pripisuju jer su oni navodno te bajke samo prikupili. Medjutim, to
ne mozemo prihvatiti. (A slicno je radio I Sarl Pero-prvi autor umetnicke bajke takodje
skupljao bajke I mislio da te bajke nisu dostojne njegovog imena pa je prvu knjigu
pod nazivom Price moje majke guske objavio pod imenom svoga sina.) Braca Grim
su smatrala takodje da njihov trud nije bio veliki. Ali kada gledamo bajke koje su oni
sakupljali vidimo da su njihove intervencije u odnosu na bajke koje su uzeli iz
usmenog folklore ipak negde menjanje I to su menjane jezicko-stilski. A onda su
braca Grim nastojala da te bajke prikupljenje na kojima su pravili autorske
intervencije da ociste od prevelike didakticnosti odnosno naglasenog moralizma cega
ima u svakoj bajci.
Izucavaoci bajki smatraju da je najbolja ona situacija kada bajka ostane na granici
izmedju narodne I umetnicke. Oni kazu da je ona tada autenticna, bliska je svom
izvornom modelu s jedne strane, a sa druge autor napravi neke autorske, jezicko
stilske intervencije I oslobodi bajku didakticnosti. I na taj nacin dolazimo do bajke koja
sadrzi elemente I usmenog I autorskog I umetnickog.
 Kakva je pozicija junaka u autorskoj bajci?
Junak u folklornoj bajci je instance na cije postupke, volju I moral uticu neke vise sile
koje rukovode ponasanjem I postupcima glavnog junaka. On nema toliku snagu
sopstvene volje niti mogucnosti da on svojim licnim delanjem sam opredeli ishod
susreta sa necastivim silama. U umetnickoj bajci se ta situacija menja. Junak sve
vise zadobija licni karakter, neke licne kvalitete-upornost, istrajnost, zelju da resi neku
situaciju kako bi on, ne vise kao product nekakve sile koja stoji iza njega nego
sopstvenim drzanjem I ponasanjem, sopstvenim odnosom prema moralu I etickim
vrednostima je uspeo da izadje iz te slozene situacije pred koju ga stavlja zanr
usmene bajke.
 Kakva je psihologija u usmenoj, a kakva u umetnickoj bajci?
Psihologija junaka u usmenoj bajci gotovo I da ne postoji. Psiholoski profil junaka
moze biti usvojen tako da svojim domisljanjem, svojim karakterinim, moralnim I
psihickim osobinama opredeli put kojim ide kroz bajku. Zbog toga je psihologija
junaka u usmenoj bajci svedena na najmanju mogucu meru. Dok je psihologija
junaka u umetnickoj bajci razvijenija jer psihicki zivot tog junaka postulira, odredjuje
njegovu poziciju I posebno utice na to kako ce on uspeti da razresi na vreme sve
prepreke sa kojima se suocava. To je razlika umetnicke I usmene bajke.
 S druge strane, na nivou jezika, da li mozemo uociti razliku?
Mozemo uociti razlike u toliko sto je usmena bajka pisana jednim arhaicnim jezikom,
sto I ne treba da cudi zato sto ona datira iz drevnih vremena kada je jezik bio
drugaciji I u leksickom I u sintaksickom smislu. Medjutim, u usmenoj bajci, ili u bajci u
kojoj osecamo autorsku dorado kakvu je vrsio Vuk Karadzic skupljajuci bajke, ne
treba imati iluziju da je on skupio I u knjige sklopio sve ono sto je cuo I da su se nasle
u onoj jezickoj formi u kojoj u kojoj ih je on nasao davno. Vuk je kao I Braca Grim
imao znacajnu ulogu u jezicko stilskoj doradi teksta umetnicke bajke.
 Razlika izmedju usmene I umetnicke bajke?
Usmena bajka ima neodredjen prostor I vreme- Tesko je lokalizovati radju neku
bajke u prostornom ili u vremenskom pogledu. U autorskoj bajci nije tako.
U narodnoj bajci junak nema ime, a u umetnickoj bajci ponekad I nailazimo I na
imena junaka. Jezik u narodnoj bajci je arhaican, narativan, pripovedacki, sa veoma
malo primera zivog govora-monologa, dijaloga kojih vrlo retko ima u narodnoj bajci. U
umetnickoj bajci taj zivi dijaloski jezik nalazimo. U usmenoj bajci nemamo humora,
humornog dozivljaja sveta, dok u umetnickoj bajci I te elemente mozemo naci.

Grozdana Olujic- Mesecev cvet

Prepoznajemo elemente autorske bajke I na kraju lepu poentu.
Rec je o decaku koji se zove Vedran. On je ruzan I odlazi do Srebrne Gore po
Mesecev cvet.
Bajka kao primer kompozicije autorske bajke, structure, odnos autorske I usmene
bajke.
Imamo jedno vrstu modelativnog pocetka bajke, zato sto ona na neki nacin najavljuje
ono sto je bitno za bajku I daje elemente na osnovu kojih mi mozemo zakljuciti zbog
cega je ovo autorska bajka. Vidimo o kom je prostoru rec-grad, urbana sredina, a
vreme-nase vreme. U drugoj recenici javalja se junak, koji se zove Vedran. Mozemo
govoriti o simbolickom jeziku I simbolizaciji imena junaka bajke-nesto vedro,
razdragano. Decak zivi van sveta, van prirode. Ima malo telo, a veliku glavu koji su
rezultat nacina zivota ovog decaka. Decak razgovara sa starcem Milijom koji mu
predlaze da krene na dalek put kao tragalac za sopstvenim pravim I ljudskim
identitetom I svojom srecom sto bi I uticalo da se njegov deformitet otkloni. Roditelji
se plase da ce on sam kad ode u priodu izgubiti svaku mogucnost da u prirodi
ostane, ali starac Milija govori da on sam mora otici I pronaci cvet. Decak krece u
potragu. Nailazi na prepreke, tu se javlja kupina, zatim mravi. Decak polako uci jezik
prirode. Ovladava njime, a kada prodju tri(stalan broj u bajci) godine on vec
razgovara sa mravima, kupinama, biljem kojim je okruzen. Sve to pokazuju onu
priodu animisticku, davanje ljudskih obelezja pojavama zivog I nezivog sveta u
prirodi. Taj svet postaje animisticki svet. Decak savladava prepreke koje postaju
njegovi prijatelji koji mu dalje pomazu. Dolazi do cveta, fasciniran je njegovom lepoto.
Iako je trebalo da ubere cvet, on to nece uraditi. U animistickom svetu, taj cvet je zivo
bice koje ima svoju dusu. Koliko god je taj cvet uslov da decak povrati svoje zdravlje
on pronalazi u sebi jednu moralnu komponentu koja je jaca od naloga da on taj cvet
ubere. Odlazi sa Srebrne Gore I stize do jezera u kome ugleda svoj lik. Ne
prepoznaje sebe, vidi jednog lepog, razvijenog decaka.
U usmenoj bajci junak-tragalac radi po nalogu neke vise sile, a u umetnickoj bajci-
Vedran utociste za odluke koje donosi nalazi u samom sebi, u svojoj borbi, svom
moralu I zeli posto je naucio jezik prirode da ne povredi nikoga u toj prirodi a kamoli
da ubere taj cvet. Odrice se tog leka jer se ne moze traziti sreca na racun tudje
nesrece.

Suprotna autorskoj bajci

Anti bajka – bajka pripoveda o cudesnom svetu u kojoj se dogadjaji ne mogu svesti
na nesto realno, svakidasnje. Imamo junake koji su protagonist I antagonisti. Ali
postoji bitna razlika izmedju anti bajke I bajke. Bajka ima srecan kraj, dok se anti
bajka zavrsava tragicno. Primer anti bajke: Bela krtica.
Bajka govori o nekoj starici koja je greskom nekog cinovnika iz spiska zivih
prevedena u knjigu mrtvih. Ona dolazi u taj sud u kome su sve negativne licnosti I
jedna od tih licnosti jeste bezdusni cinovnik koji nikako nece da pomogne starici koja
je dosla sa namerom da bude na tom spisku zivih a ne u toj nakaznoj knjizi mrtvih. Tu
nastaju silni problem. Sumorno je prikazana zgrada te institucije. Na kraju ona gubi
svoj zivot. Ona ce se okameniti I stopiti sa tim zidovima. A taj bezdusni cinovnik ce
da se izgubi medju papirnim hodnicima I pretvori se u belu krticu. Imamo
preobrazenje I dramatican kraj. Kazna dobrog-starica-protagonist a sa druge strane
antagonist-cinovnik.



Sta je bajka, kakva je njena kompozicija, koji su njeni motivi. Razlikovanje od drugih
zanrova. Moderne verzije bajke. Drame bajke. Knjiga Antologija drame Branislava
Hrabljanca-predgovor I pogovor-odlike I razvoj drame ispitno pitanje.
Dramski pisci poznatu bajku uzimaju da bi nesto u njoj izmenili. Ubacuju nesto
neocekivano. Kako moze da se menja drama? Moze da se menja donekle, neke
stvari se menjaju, zatim da se vise bajki kombinuju u jednu dramu ili da se napravi
potpuno novi tekst ali da u njoj ima aluzija na poznate motive. U dramskoj bajci se
cesto koristi pevanje I igranje, horsko pevanje. Koriste mnogo ironije, parodije I
humora. Vrlo su cesti motivi kojima se radnja priblizava stvarnom svetu. Ako postoje
neki suroviji motivi u drami, ublazavaju se. Funkcija laznog junka je da zauzme mesto
pravog junaka.
Drama Pepeljuga zavrsava se pesmom. Lazni junaci su Pepina I Roza. Majka je ta
koja ih podrzava u tome da se izbore da budu princeze. Svaki junak pokusava da
zauzme mesto glavnog junaka I preuzme sve njegove zasluge. Lazni junak uvek
prodje tragicno jer u bajci svako dobije svoje. Motivi odsecanja pete I prstiju kod
Peroa se ne mogu videti u drami, pisac ih ublazava.
Na koji nacin se drama prilagodjava ili menja u odnosu na izvorni tekst. Pisac ovde
krece od Pepeljuge kao price koja je zasnovana na internacionalnom motivu.
Internacionalni motiv je motiv koji se selio od naroda koji postoji u vise evropskih
narodnih knjizevnosti I van evropskih. To je jedna te ista fabula koja postoji svugde u
svetu na razlicite nacine. Prva zapisana verzija Pepeljuge je kineska.
Dramski pisac poznaje sve verzije. Koje sve elemente bajki koristi u drami?
Pepeljuga ide u crkvu kod Vuka jer su tamo svi isti pred bogom I tamo devojka moze
da upozna momka iz viseg staleza. Ne postoji opis papuce jer narodu tog vremena
nije to bilo toliko vazno. Polusestra se pojavljuje samo do dela kada prati Maru, a
onda nestaje. Sto znaci da je prica internacionalna pa je doslo do nelogicnosti. U
nasoj verziji se pojavljuje krava jer nosi kult materinstva I plodnosti.
U drami ima tri cina. Sta se desava u svakom cinu?
Kakvi su to naslovi cinova?
Iz cega se sastoje cinovi u jednoj drami? -scene ili pojave.
Funkcija stetocine- onaj koji zeli da nudi junaku, on deluje u bajci najmanje dva puta.
Pomagac – se stice, dobija kao zasluga kada junak uradi neko dobro delo. Pomagac
onda kaze sta junak treba da uradi da bi se pomagac pojavio. Pomagac se pojavljuje
onda kada junak naidje na prepreku koju on svojim ljudskim mocima ne moze da
prevazidje, tada pomagac pruza nadljudsku pomoc.
Bas celik- jedino najmladji carev sin ispunjava amanet. Udaje tri sestre za cudovista.
U trenutku kada mu bas celik oduzme zivot, pomazu mu zetovi, zato sto im je on dao
sestre. Pomagaci mogu biti I takvi likovi. Dobrocinstvo se vraca kada snaga
posustaje.
Darivalac se pojavljuje redje I pruza pomoc. Junak ide, trazi nesto, naidje starac I
kaze kojim putem da ide. Nicim se ne zasluzuje njegova pomoc. U nemostom jeziku
pojavi se zena I pruzi zeni koja trazi svoga muza zlatnu koku sa zlatnim pilicima.
Funkcije junaka na primerima!
Delokrug cara I careve kceri. Car kaze ako neko uradi to I to I donese to I to, on ce
uzeti moju cerku za zenu. Vrlo cesto kraljica I careva cerka postavljaju uslove,
prepreke, zadatke, pa se radnja zasniva na tome da se to resi.
Sta je kompozicija narodne bajke?
Pocinje nekakvom pocetnom situacijom. Ako se kaze –bio jednom jedan-taj neko ce
otici I nestati, ako se kaze –imao car- radnja odmah ide na nemanje. Koliko se likova
spomene u uvodnoj formuli, toliko je bajka kraca ili duza. Ako se pomene jedan sin,
bice manje epizoda. Bas celik je jedna od najduzih bajki. Posle uvodne formule ide
poremecaj ravnoteze.
U bajci nema peripetije, zapleta, kulminacije I raspleta! Kompozicija drame se ne
moze primeniti na epsku pricu.
Jedna od podela radnje je: inicijalni, sredisnji I zavrsni deo. Inicijalni deo je uvodna
informacija I poremecaj ravnoteze koji pokrece radnju. (Zato sto je neko obrao
jabuku, salje se neko da je cuva. Zato sto je zmaj oteo sestru, braca idu na cardak.
Zato sto su se setre udale za cudovista, braca krecu da vide gde su im sestre.
Pepeljugu maltretiraju sestre I maceha, ona je potlacena.) Kompozicija bajke je
linearna sto znaci da je hronoloska.
Size je nacin na koji su motivi poredjani u radnji.
U folklornoj bajci nema paralelnih sizea, radnja pocinje u prvoj tacki vrmena I
zavrsava se u zadnjoj.
Svaki motiv izaziva sledeci. Motiv majke nerotkinje znaci da ce sudbina deteta biti
drugacija. (uspavana lepotica, biberce)
 KOJI SU AUTORI U 17. VEKU? KAD JE KO PISAO?
Sarl Pero je pisao u 17. Veku. Pisao je moralne bajke sa naravoucenijem za
aristokratsko drustvo tog vremena. Obajvljivao je prvo u casopisu I nije se potpisivao
svojim imenom, vec imenom svog sina, Pjer ______________. Zbirka Price moje
majke guske-8 prica. Na njega nisu uticale narodne bajke jer se one jos uvek nisu
skupljale. Sarl Pero koristi vec postojece bajke ali ih prilagodjava kako njemu
odgovara sa potpuno drugim motivima. Originalnost se nije dovodila u pitanje. Imamo
izmene nekih motiva I nove price.
 Razlika Uspavane lepotice I Trnove ruzice brace Grim? Cime se zavrsava
Trnova ruzica?
Motiv majke ljudozderke se javlja I predstavlja samo polovinu radnje.
Kako roditelji uspavane lepotice pokusavaju da dobiju dete? Nije tipicno za bajku da
oni idu u lekovitu banjo, to je motiv iz francuskog zivota 17 veka.
Pero ne postuje stalne brojeve jer na njega ne utice narodna bajka.
Medijalni deo price je potraga junaka, poremecaj ravnoteze, pojavljuje se neki
nedostatak. Junaci narodne bajke nisi fizicki najjaci, ali su spretni, snalazljivi.
Narodna bajka se zavrsava tako sto se nesto izjednacava, vraca se ravnoteza I uvek
je srecan kraj. Glavni junak je na pocetku uvek odredjen socijalno, a do kraja bajke
taj njegov status se menja. Nagrada pola kraljevstva I da se ozeni kraljevom cerkom
simbolicki znaci ispunjen porodicni zivot I socijalna sigurnost jer je to nesto za cime
svi mi tezimo.
U narodnoj bajci moze biti jedna ili vise potraga. (Bas celik- jedna potraga unutar
druge portage)
Baba se u bajkama pojavljuje kao zlo bice, a starac kao neki mudrac.
Zlatna jabuka I devet paunica, Zmija I mladozenja- zacaranost traje danju a nocu
dobija ljudski lik. Motiv zabrane- sluzi da se zabrana prekrsi I izazove novi poremecaj
ravnoteze.

 !!!

Bajka pre svega postoji kao narodna pripovetka. Kao narodna pripovetka ona je vrlo
razvijena, vrlo obimna, puna brojnih epizoda I zbog toga sto je tako razvijena ne
moze se nikada govoriti o dramskoj strukturi bajke. Moze se govoriti u modernoj
knjizevnosti ali ne kada govorimo o narodnoj bajci. To znaci da se obimna narodna
pripovetka zasnovana na velikom broju epizoda I prepreka ne moze odredjivati
kulminacijom, peripetijom, zapletom I raspletom. Jednostavnija podela bajke je na
uvodni, sredisnji I zavrsni deo.
Vladimir Prop, ruski strukturalista, je shvatio da su sve narodne bajke zasnovane na
istoj kompoziciji I strukturi uz razlicita ustupanja I sve to se moze primeniti I na
umetnicke bajke. Strukturalisti se bave strukturom I kompozicijom. Vladimir Prop je
uocio pravilnosti. Sve narodne bajke imaju internacionalne motive.
Braca Grim su prva pocela da proucavaju bajke.
Bruno Beterhajm- knjiga Znacenje bajke.
Vladimir Prop tvrdi da u svakoj bajci postoje junaci koji rade jednu te istu stvar. Svaka
bajka ima tipicne junake. Junak, stetocina, pomocnik, darivalac, lazni junak, car,
careva kci. Svaki od njih ima delokrug. Delokrug junaka je da krene iz svoje kuce, da
krene u potragu, a to zavisi od uvodnog nedostatka, narusavanjem harmonije. Junak
mora da pronadje to sto nedostaje. To je delokrug junaka. Stetocina pokusava da
unisti junaka, da mu nanese zlo. Delokrug stetocine je da stalno potiskuje junaka. On
izaziva prvi poremecaj I jos jednom se pojavljuje u bajci. (Divlji labudovi-maceha je
stetocina. Zacara sinove da preko dana budu labudovi, a nocu ljudi. To je motiv
transformacije. Ako se nanese kao zlo delo Ili carolija, gubitak ljudskog lika znaci da
ce radnja biti usmerena na to da se vrati taj ljudski lik. Kada neko kao kaznu za svoje
zlo izgubi ljudski lik, to je trajno, time se bajka zavrsava.
U narodnim bajkama to je cest motiv.
Pomocnici su biljke, zivotinje, mitoloska bica. Sve dobro sto junak uradi vraca mu se
na kraju. Pomocnici pomazu junaku zato sto je on njima jednom pogao. Obicno
postoje medijatori- krljust, dlaka, list- da junak protrlja pa ce dobiti pomoc.
Darivalac se ni od kuda pojavljuje kao mudra deda ili daje pomoc kao neko
cudotvorno stredstvo. Motiv cudotvornog sredstva je karakteristican za bajku.
Lazni junak se ne pojavljuje cest I sluzi da zameni I preuzme sve sto pripada junaku.
On uvek strada. ( Pepeljugine polu sestre stradaju tako sto imp tice kopaju oci jer su
htele da preuzmu sve ono sto pripada Pepeljugi-kazna za njihovu gadost)
Car je obicno taj koji postavlja zadatke, daje nagradu.

Podela bajke na cudno, cudesno I fantasticno. Cudesno iskljucivo postoji u narodnoj

bajci. Ona je zasnovana samo na cudesnom.
Cudesno je kada u bajci nikome nije cudno sto se pojavio zmaj ili vila. A fantasticno
je kada se spaja realni I nerealni svet, prolazak kroz neka vrata, san. (Alisa u zemlji
cuda)
Najteze je obajsniti razliku izmedju fantasticnog I cudnog. U autorskoj bajci postoji I
cudesno I cudno I fantasticno I njihove kombinacije zato sto je autorska bajka
samostalnija u odnosu na vrlo pravilnu narodnu bajku.
Fantastika I cudno pocinju na sokom, zaprepascenjem, iznenadjenjem, pitamo se je l
moguce. Razlika je sto u fantastici do kraja price mi nismo sigurni da li se to stvarno
desava ili mi sanjamo ili haluciniramo. Pisci se najcesce sluze nekakvim okvirom
(Realan svet je odeljen od natprirodnog sveta. San, pad aviona…)
Cudno se na kraju price objasnjava zakonima fizike. Kada nam nesto deluje
neverovatno, a ustvari nam se to samo ucinilo.
Ako se na pocetku price zacudimo I mislimo da je nesto neverovatno, a onda na
kraju to prihvatimo, onda je to kategorija cudesnog.
Onom sto je natprirodno ne prisustvuju drugi ljudi, samo junak ili jos neko njemu
blizak, ne moze niko drugi da potvrdi to natprirodno.
Sarl Pero 17. Vek- klasicizam
Braca Grim 19. Vek – romantizam
Price su menjanje I prilagodjavane epohi.
Vrste pripovedaka po Vuku- muske I zenske po tome da li su realisticke ili
fantasticne. Vrste narodnih pripovedaka- Bajke, novele, basne, price o zivotinjama,
saljive narodne price, legende,predanja. Razlika izmedju novele I bajke- imaju slicnu
kompoziciju, strukturu, sadrze potragu, prepreke, imaju srecan kraj. A razlika je sto
su novele zasnovane na realizmu, na mogucem. (Devojka cara nadmudrila)
Narodna novela Srecni Hans.
Basne I price o zivotinjama imaju likove zivotinje koje govore. U pricama o
zivotinjama radnja je razvijenija, nije zasnovana na alegoriji kao basna. Narodna
prica o zivotinjama- medjed, svinja I lisica.
Braca grim- narodna prica o zivotinjama.
Internacionalni motivi u bajkama?
Bajke, novele I price o zivotinjama brace grim I u narodnoj knjizevnosti?
Kod Brace Grim postoje sage.

Do Andersena rec je o istim pricama koje se menjaju u skladu sa poetikom pisca I sa

epohom. Od Andersena pa dalje rec je o bitnom menjanju autorske bajke. Autorska
bajka postaje umetnicka prica koja se javlja u razlicitim tipoloskim oblicima (novella,
arabeska, prstenasta uokvirena prica,parabola…)
Andersen- 19 vek – romantizam ali pocinje da se javlja realizam.
Andersen menja tipologiju price, usloznjava zanrovski obrazac bajke. On ubacuje kao
vrlo vazan hriscanski podtekst u bajku. Bio je veoma religiozan. Pise price razlicite I
po obimu, strukturi Itd. Retko koja njegova bajka ima srecan kraj.
Sta je koji pisac doneo novo u bajku?

Posle Andersena je Oskar Vajld koji zivi u drugoj polovini 19. Veka. Prva Vajldova
zbirka prica Srecni princ. Na Vajlda najvise utice Andersen, cak se u nekim njegovim
bajkama pojavljuje devojcica sa sibicama I drugi motivi iz Andersenovih bajki, sto je
prava intertekstualnost. To je vec epoha simbolizma. Drugacije- zavrsetak, tipologija
junaka.
Puskin – pise bajke u stihu zasnovane na narodnoj knjizevnosti- romantizam
Ivana Brlic Mazuranic- Price iz davnina- motivi slovneske mitologije, narodne bajke
ali uklopljeni u samostalne price.
Grozdana Olujic prvu zbirku objavljuje 1979
Aleksandar Popovic postojece motive pretvara u dramu, pepeljuga 1966, crvenakapa
1968
U svakom piscu mozemo videti uticaj onog prethodnog.
U Andersenove bajke ulaze I motivi putopisa sto je neobicno. (Driada)
U zbirkama postoji odrednica za decu. Posle se ta odrednica gubi, pise samo bajke I
price. Govorio je da njegove bajke nisu samo za decu. Veliki broj njegovih prica
zasnovan je na alegoriji. Ruzno pace- satiricna aluzija na male sredine. Nema
nikakvog cudotvornog sredstva koje mu pomaze, niti mu se desilo nesto natprirodno.
Ova prica spolja lici na bajku. Od Andersena junak moze biti bilo ko I bilo sta, ne
samo covek kao sto je do njega bilo. Hronotop narodne bajke je uopsten, a u ovoj
bajci imamo opis seoskog imanja sto je novina I ima donekle odredjen hronotop. Kod
Andersena imamo price sa uopstenim I konkretnim hronotopom. Ruzno pace je
ironijska slika male sredine koja ne zapaza znacaj drugacijih ljudi. Pogled na svet je
karakteristican za male sredine, ogranicen.
Tema savremene bajke- pojedinac ne zna ko je, traga za tim sta je njegov identitet.
Ovo je simbolicka prica o potrazi za svojom vrednoscu.
Ovo je prica koja se zove parabola- moralna prica u kojoj postoji moralni zakljucak na
kraju. Parabola mora biti zasnovana na moralnom zakljucku- alegoricna prenesena
prica. Kod Andersena ima mnogo parabola koje imaju razlicite oblike, ali svaki put
postoji moralni zakljucak o necijoj moralnoj sudbini. Najcesce su u tim pricama junaci
neljudska bica.



Drama Pepeljuga- sta je u njoj novo, sta je isto, sta je iz koje verzije, sta je u kom
cinu, zenski likovi, zasto se cinovi ne zovu normalno, cemu sluze naslovi prometanje
meko gitarom I plavi patlidzan u cvetu, iz cega se sastoji cin, kako se I sta se
parodira, funkcije junaka
Bajke brace Grim- primeri prica o zivotinjama, novela, saga I zasto.
 Sta je bajka a sta novella?
Devojka cara nadmudrila ima sve sto ima I bajka, ali je novella, pa je osnovna razlika
izmedju bajke I novele to sto je bajka cudesna. Devojka prelazi prepreke ali joj u
tome ne pomaze nista cudesno.
Kod brace Grim prica koja nije cudesna a nalazi se u knjizi bajki?

Oskar Vajld- pise krajem 19og veka.

Zbirka Srecni Princ
Za njega je vazna parabola, hriscanski kontekst, eticki preobrazaj junaka- to su
novine. Po prvi put se kod Vajlda junak transformise, dok se junak narodne bajke
nikad ne menja (Sebicni dzin, zvezdani decak). Junak ima neku karakternu manu, a
onda junak pod pritiskom nekog dogadjaja koji menja njegov pogled na svet,
transformise i menja od loseg ka dobrom.
Hriscanske, biblijske teme, prica o moralu, iskupljenju za grehe.
Nemamo eksplicitno dato da li je Andersen uticao na Vajlda, ali u Vajldovim pricama
mozemo naci motive Andersenovih bajki (devojcica sa sibicama u prici Srecni princ).
Devojcica sa sibicama je podtekst price Srecni princ (intertekstualnost, citatnost).
Srecni princ
Nemamo stereotipni pocetak i namamo srecan kraj. Radnja se desava od jeseni do
pocetka proleca. Imamo vremenski raspon koji nije tipican za narodnu bajku, jer u
narodnoj bajci vreme je neodredjeno. Znamo koje je godisnje doba, a u narodnoj
bajci to ne znamo. Prostor- grad. Prica se tice mentaliteta ljudi u gradu. Grad se
najcesce sagledava kao zao prostor, prostor koji negativno utice na sudbine junaka.
Hronotop nije uopsten.
 Imamo izmenu pocetka i kraja
 Izmena hronotopa
Glavni junak je kip koji stoji kao simbol jednoga grada. Taj kip je napravljen po princu
koji je mlad umro. Nije uobicajeno da junak bude nezivi predmet, kip. To postoji od
Andersena.
 Izmena radnje, izmena junaka
Paradoks za price Oskara- ljudi nisu moralni. Kada ljudi prilaze kipu, vidimo razlicite
tipove ljudi tog grada. Po naslovu njegovih prica zakljucujemo da je teziste radnje na
karakteru ili moralnoj strani junaka. Naslovi su cesto ironicni. ( srecni princ, odani
prijatelji). Karakiranje ljudske prirode.
Majka kaze budi srecan, vidi kako je princ srecan- samo gleda spolja u svom
interesu. Nesrecni covek gonjen sudbinom kaze blago njemu, nek postoji bar jedan
srecan. Devojcice, deca iz sirotista kazu da je lep kao andjeo zbog toga sto deca vide
da je on uzvisen, zlatan. A onda ih profesor pita otkud znaju kad nikada nisu videli
andjele. Imamo decu koja gledaju cisto i nevino, imamo majku koja gleda
pragmaticno, imamo nesrecnika koji svuda gleda samo svoju nesrecu, imamo
profesora koji je simbol egzaktnog misljenja i imamo funkcionera.
Kip je napravljen po stvarnom coveku, princu, koji, ziveci u svom dvoru, nije mogao
da zna za nesrecu drugih ljudi. Nezivo bice je humanije od svih ljudi ovog grada. On
cini sve za ljude iz cista empatije. Uvek u pricama Vajlda imamo suprotstavaljene dve
stvari – imamo gomilu ljudi koja je uvek negativno odredjena, masa, koja je
opterecena sujeverjem, prakticnim duhom, sebiclukom i sa druge strane uvek imamo
retke pojedince koji se hriscanski zrtvuju za dobrobit drugih.
Ljudi iz ovoga grada nisu videli njegovo dobrocinstvo. Na kraju price profesor estetike
kaze da nema u njemu vise lepote, a ni koristi. Ovo je recenica koja pokazuje da on
nije profesor estetike i da govori samo ono sto vlast zeli da cuje.
Pomocnik u ovoj prici je lasta. Bez nje ovaj kip ne bi mogao da pomaze ljudima sto je
njegova glavna misija, a ne znamo da li on ima neku korist od toga jer je kip, time se
svaka logika iz obicne bajke ponistava. Oni kojima se pomaze su deca, majke,
studenti, mladi pisci. Imamo tri izdvojene pomoci, ali ih ima mnogo vise. Pisac se
samo u izvesnom smislu drzi stalnih brojeva.
Imamo zivo bice koje svesno zrtvuje svoj zivot da bi pomoglo drugima. Lasta se prvo
zaljubljuje u trsku, pa zbog toga ostaje i ne leti sa drugim lastama, na sta mu te druge
laste kazu da trska ima mnogo rodjaka, pa nece imati mnogo nasledstva. Sve laste
gledaju na stvari proracunato, ali ne i ta jedna lasta. Ona se u nekom moralnom
pogledu odvaja od ostalih.
Zbog toga sto je lasta ostala i preko zime da bi pomogla kipu, ona se smrzava. U
jednom trenutku ona ljubi srecnog princa i pada mrtva. Tada se cuje jak prasak, a to
je prpuklo olovno srce princa. Imamo dodatno ironisko objasnjenje da je mraz bio jak.
Na kraju postoji hriscanski dodatak kada je bog naredio andjelu da mu donese
najvrednije iz tog grada, a on je odneo lastu i olovno srce. Oni su dobili neku vrstu
nagrade po hriscanskom ucenju.
Na kraju svake price Vajlda postavlja se pitanje da li je vredela njihova zrtva. Tipicna
hriscanska prica. Ta pomoc je znacila mnogo onima koji su pomoc dobili.
Nemamo jednoznacno misljenje na kraju, sto je tipicno za Vajlda. Zato su one
parabole, zato sto se razmislja o moralu, sto se govori o moralnosti, sebicluku,
gordosti, plemenitosti. Ove bajke su najcesce zasnovane na zrtvi i neko dok ne
pokaze da je spreman da licnu dobrobit podreti dobrobiti drugog, ne moze biti
nagradjen.
Odani prijatelj
Poucnu pricu pripovedaju ptice iz bare. Ta vrsta izmene da zivotinje pricaju pricu o
zivotinjama je potpuno izokretanje koje sluzi nekoj vrsti sarkasticnog ugla samog
autora. Zatim se javlja pripovedni glas kada se jedna ptica naljuti na drugu sto joj se
ne svidja prica. Imamo tri pripovedne ravni- pripovedni glas koji je ironican.
Hans je plemenit, dobar, iskren. On je ucenjem kolicima, ali bi sve to radio i da nema
tih kolica. Ti cisti, nevini uvek stradaju u pricama Vajlda.
Mlinar je koristoljubiv, zao. Imamo ironicnu, sarkasticnu aluziju na crkvenjake kad mu
zena govori da pametno zbori, kao u crkvi. Dosledno izokrece ono sto je moral.

 !!!

Guliverova putovanja-integralna verzija. Koja su cetiri putovanja? U kom su veku?

Grozdana Olujic – tipovi proze? Cudesne price imaju uopsten hronotop, desavaju se
nekada davno u nekoj zemlji. U njenim bajkama hronotop je najcesce na neki nacin
poetizovan. Postoje imena, ali su ona opisna. Bajke G. Olujic su najcesce
kompozicijono sazete, one mogu pocinjati u konkretnom prostoru i to u prostoru
grada, a mogu pocinjati i nekada davno u neodredjenom vremenu i prostoru. Junaci
imaju prepreke, ne u svim bajkama. Postoje pomocnici. Zavrsetak je najcesce
izmenjen i to je specificnost bajke G. Olujic, tzv otvoreni ili odlozeni kraj. To znaci da
nepouzdani svedoci govore o junacima na razlicite nacine. Vertikalni smer bajki.
Junaci su inspirisani istocnjackim ucenjima o kruzenju energije i promeni oblika. Cest
je motiv transformacije- junaci se pretvaraju u nebeska tela, u zvezde, to pricama
daje element legendi odnosno predanja ili su njihove transformacije kazne za njihov
zao karakter. U smislu sto svaki junak, ako ne zasluzuje da bude covek, on na kraju
bajke gubi ljudski lik. Ta trajna transformacija, gubitak ljudskog lika, jeste logika bajki i
dovodi do usaglasavanja necijeg karaktera ili unutrasnjeg lika i spoljasnjeg fizickog
izgleda. To je logika bajki G. Olujic.
Junaci bajke mogu biti i ziva i neziva bica. U bajkama G. Olujic postoji i cudno i
cudesno i fantasticno.
Jedan korpus bajki G. Olujic u kojima se radnja desava u gradu, u sadasnje vreme,
obuhvata junake decu. Ta deca su savremeni zatocenici urbanog nacina zivota i
savremeni izopstenici u nekom socijalnom smislu. G. Olujic pokusava da sagleda sta
je problem detinjstva i vidimo kretanje tog motiva kroz zbirke. 80-tih godna u svojim
zbirkama Grozdana istice one bajke gde su junaci deca koja zive i provode veci deo
dana sama. Deca su najcesce jedinci, roditelji su ceo dan na poslu, a najcesce zive
na vrhu neke kule. Time su i fizicki i simbolicki udaljena od zemlje, a samim tim
udaljena i od zivota. Ova deca su najcesce pogodjena takvim nacinom zivota u
smislu sto imaju neku fizicku manu, neki telesni nedostatak ili su bolesna. A onda je
radnja usmerena na otklanjanje tog nedostatka ili na izlecenje deteta. To izlecenje
desava se u natprirodnom svetu, to su fantasticne i cudesne bajke. Junake koji su
sami u svojoj sobi posecuju natprirodna bica. Ona su najcesce zaodevena u neki vid
stvarnosti. To je svetlosna misica(zrak sunca koji pada pod prozor), ali ona se zaista i
pretvara u misicu. Iz stvarnosti postoji reakcija cudjenja, zaprepascenja. Te misice,
misevi, patuljci i druga bica posecuju junake u njihovim usamljenickim sobama i
odvode ih u natrprirodni svet. To su te fantasticno-cudne, fantasticno-cudesne price.
(oldanini vrtovi). Junaci tih bajki imaju reakciju da su prestravljeni, uplaseni. U
natprirodnom svetu oni dobijaju pomoc i dobijaju cudotvorna sredstva i dobijaju
izlecenje. Kad se vrate iz natprirodnog sveta, oni se opet pitaju da li je to san ili java
sto ima se desilo, ali pogled u ogledalo ih uverava- vide da mogu da hodaju, nemaju
vise oziljak i sl. Junaci se pitaju da li je to bilo stvarno, ali obicno iz tog natprirodnog
sveta, koji je vilinski najcesce, donesu neko cudotvorno sredstvo, nekakav dar i taj
dar ih uverava da je veza sa natprirodnim moguca, da su je oni ostvarili i da se ona
nece zavrsiti. Posto oni na kraju bajke prihvataju da cudo postoji i da je cudo deo
njihovog sveta onda kazemo da su te price fantasticno-cudesne.
Kod G. Olujic ima mnogo uticaja Andersena i narodne knjizevnosti(animizam iz
narodne knjizevnosti). Kod G. Olujic ima dosta bica koja dodju da pomognu i odu.
Pouzdan znak da neko nije sa ovoga sveta, da ima nesto carolijsko u sebi je svetla ili
bela kosa, svetlost koja se primecuje kada se opisuje junak i ljubicaste oci. Kad god
se pojavi plava, modra ili ljubicasta boja to je znak natprirodnog. Junaci se srecu sa
natprirodnim bicima ili kad su sami ili u odredjenim vremenskim ili prostornim zonama
kao i u narodnoj knjizevnosti.
Za G. Olujic noc nije crna nego je plava. Bajka je vezana za snove, a san nije inace
ono sto je tipicno za bajku. San kao motiv je blizi fantasticnoj knjizevnosti.
Kod G. Olujic postoje prostori. To je granicni prostor- obala reke, kuca na ivici grada,
kuca na ivici sela, suma, vrh planine, vrh svake zgrade. Po njoj deca su se otudjila od
savremenog zivota, ona ne zive, nego vegetiraju zato sto ne zive u prirodi.
Od 2000-te menjaju se teme. Pojavljuju se bajka u kojima junaci nisu vise deca
prezaposlenih roditelja nego su izbeglice, deca koja su izgubila svoje porodice, selo i
sl. Junaci bajki G. Olujic najcesce traze sebe i svoje sposobnosti, neku srecu. Oni
najcesce moraju nekom velikom zrtvom da pokazu da nisu sebicni, da su plemeniti,
da im je vaznije bice pored njih pa makar ga i ne poznavali nego oni sami. I tek kad
pokazu da im je zivot bliznjeg vazniji od sopstvenog egoizma, tek tada se otvaraju
„svetlosna vrata“, tek tada dobijaju nagradu. Ta nagrada biva razlicita.
Kod G. Olujic imamo veliki broj alegoricnih prica, prica parabola, prica satira i necega
sto mozemo nazvati anti bajkom.

Svetlana Velmar Jankovic PRIPOVETKE

Price mozemo karakterisati po tome da li su realisticne ili fantasticne I mozemo ih

karakterisati po obimu I slozenosti radnje.
 Pripovetka obuhvata najcesce sudbinu jednog lika. Postoji jedan lik u centru
paznje I pripoveda se o njegovom zivotu ili o najvecem delu njegovog zivota.
(Anikina vremena)
 Novela najcesce ne obuhvata predistoriju tog dogadjaja ili sudbine nekog
junaka. Novela ne hvata pocetak problema, nego samo onaj poslednji, kljucni
preokret. (Tuga- da je to pripovetka bilo bi price o tome kako se on rodio, kako
je ziveo, kako se ozenio, kako je dobio sina, kako se njegov sin razboleo, kako
je umro I kako je on na kraju zalio za svojim sinom)
Novela obuhvata samo kljucni momenat u necijem zivotu.
Devojcica sa sibicama.
 Novella se karakterise psiholoskim stanjima junaka, pripoveda se iz
perspektive junaka, zavrsava se obrtom ili poentom.

Svetlana V. J. nije prepoznatljiva po pisanju za decu, izdala je samo dve knjige za

decu. Njene teme su vracanje u proslost, ozivljavanje nekih vaznih istorijskih
dogadjaja. Najcesce se vraca u noviju istoriju.
90-ih je objavila zbirku pripovedaka Knjiga za Marka koja sadrzi 7 pripovedaka.
Marko je njen unuk koji zivi u Americi. U trenutku kada je pisala tu zbirku imala je
pragmatican poriv, a to je da svome unuku koji je daleko od zavicaja prenese neke
kljucne dogadjaje srpske istorije za koje bi volela da cine deo njegovog nacionalnog
identiteta. I zbog toga su sve price u ovoj knjizi hronoloski poredjane po istorijskim
periodima I licnostima osim poslednje. Prva prica pocinje sa Stefanom Nemanjom,
rec je o periodu srpske srednjovekovne drzave. Pa se onda ide redom- Stefan
Dusan, Stefan Uros, Stefan Decanski, knez Lazar, despot Stefan, a poslednja
izostavljena iz hronologije je prica Siroto zdrebe. To je prica o Marku Kraljevicu kad je
bio decak. Logicno je da je ta prica izasla iz hronoloskog niza zato sto je to knjiga za
Marka I Marko kao junak ove knjige zaklapa tu zbirku prica. Osim ove knjiga napisala
je jos jednu knjigu Ocarane naocare.
Jedan od osnovnih knjizevnih kvaliteta pripovedanja S. V. Jankovic je sto ona
pripoveda o istorijskim periodima, ali je uvek znala da napravi odlican balans izmedju
kolicine istorijskih podataka I fikcionalizovanja tih istorijskih podataka.
U zbirci Knjiga za Marka postoji neka vrsta uvoda I postoji svest pripovedaca o tome
da se obraca savremenom detetu I o tome da savremeno dete ne moze razumeti
neke aspekte zivota 13.,14.,15. Veka. Iz tog razloga postoji ton direktnog obracanja
mladom citaocu u okviru pripovedanja (dragi citaoce, draga deco..). Kad god smatra
da treba da objasni nesto dopunski pripovedac se pojavljuje eksplicitno I obraca se
mladom citaocu I takva vrsta uputstva postoji I u uvodnom tekstu. Svi ovi tekstovi
komponovani su na isti nacin. Sve ove price imaju sustinski dva dela fabule: 1. Deo
obuhvata jedan period odnosno kljucni dogadjaj iz zivota znacajnog srpskog
srednjevekovnog vladara roda Nemanjica, istorijske licnosti kad je bio decak.
Mozemo reci da je to neistorijski deo necijeg zivota jer o detinjstvu srpskih vladara
srednjeg veka nema nekih znacajnih podataka.
Svaka od ovih prica ima jedan kljucni dogadjaj. Za fabuliranje tog dogadjaja koriste
se elementi bajke I elementi drugih knjizevnih zanrova. Kad se zavrsi taj kljucni
dogadjaj, koji je po svojoj prirodi natprirodan, onda postoji dodatak. Kljucni dogadjaj
nije bilo koji dogadjaj, to je dogadjaj koji je promenio karakter, licnost, pogled na svet
tog deteta I odredio ga na neki nacin za njegov buduci zivot. Onda postoji taj dodatak
koji treba da pruzi neku defikcionalizaciju. Imamo deo koji je izmisljen, a onda dolazi
taj dodatak koji govori sta je taj lik postao I koje su njegove zasluge. Znaci imamo
fikcionalnu pricu o decaku vladaru I defikcionalizaciju o njegovom zivotnom putu.
Medjutim, I tu postoji jedna knjizevna igra koja se sastoji u tome da se u ovom delu,
defikcionalizovanom delu koji se tice istorijskih dogadjaja, vrlo cesto ukljucuju razliciti
motivi bajke ili knjizevni, neistorijski, pa se kaze da je knezu Lazaru uoci Kosovskog
boja spala zmijska kosuljica I da je znao da ce umreti, da je Stefana Nemanju uvek
pratio jedan medved I da mu je on pomagao da donese velike odluke. To nije
podatak, to je sve fikcija koja treba da poveze I relativizuje ovaj istorijski deo.
Junaci ove knjige su rodjenjem nagradjeni, oni su rodjeni u bogatim, vladarskim
porodicama. Oni nisu potekli ni iz cega, njihovo detinjstvo jeste lepo, ali ovde nije
tako opisano. Sustina ovih pripovedaka jeste da pokaze da cak I oni koji su postali
najhrabriji ili mocni vladari srednjovekovne Srbije, kao deca su imali velikih problema
koji su se cesto ticali fizicke nesposobnosti, psihicke nestabilnosti, strahova koje su
imali itd. Svi ovi decaci odrastaju nesposobni, nespokojni, uplaseni, prestravljeni,
potpuno su suprotni od onoga sto bismo ocekivali od buduceg despota Stefana ili
Stefana Decanskog.
Svaka ova prica zove se po cudotvornom sredstvu ili cudotvornom junaku, junaku
pomocniku bajke (Decak I soko- soko je taj koji pomaze caru Dusanu. Jedini Dusan
cuje njega kako govori, ostali ga ne cuju. To je momenat fantastike. Plavetna ribica-
caru Urosu III dok pliva ukazuje mu se u vodi plavetna ribica koju niko drugi ne vidi.
Ta ribica je njegov vodic do pecine koja ce ga spasiti. Siroto zdrebe- to je buduci
Sarac Marka Kraljevica. A sarena ptica, koja ga pohodi I koja mu prica I jedino je on
razume, je buduca vila Ravijojla. )
Vrlo cest motiv u ovim pripovetkama jeste motiv nemustog jezika I motiv iz bajke,
pomocnika. Nemusti jezik se koristi u vise ovih prica.
Za ispit: odnos podatka I fikcije, koji se motivi bajke pominju, procitati bajku Nemusti
jezik.
Imamo sokola, imamo izmisljenu ribu, imamo vuka, zlatno jagnje, imamo medveda
koji postaje pomocnik, zahvalni pomocnik. Imamo motiv zahvalnog pomocnika koji je
istaknut u naslovu price.
Zlatno jagnje – prica o Svetom Savi I o tome kako je postao Sveti Sava je zanimljiva
zato sto se u njoj ne koristi samo nasledje narodne knjizevnosti, vec I
srednjevekovne knjizevnosti. Spisateljica u nju ugradjuje elemente onog zitija
Teodosijevog o zivotu Svetog Save, kako se posvetio. Imamo elemente zitija,
slovenske mitologije I predanja, imamo broje price u kojima je Sveti Sava zastitnik
vukova. Vuk je htonsko bice- bice donjeg sveta I vuk se vezuje za boga Peruna.
S. V. Jankovic sve to zna I sve je to ugradila u pricu.
Nedostatak koji pokrece ovu pricu jeste njegov opsesivni panicni strah od vukova.
Decak se toliko plasi vukova da njegova dva starija brata, Vukan I Stefan, pocinju da
ga odbacuju, gledaju ga podsmesljivo. Ono sto decaka posebno pogadja jeste to sto
otac izbegava njegov pogled sto je mnogo recitija informacija nego bilo koja druga.
Decak se povlaci u sebe. Videcemo na mozda drugaciji ali mozda I slican nacin kao
u prici Knjiga Ive Andrica koja je potpuno druga vrsta price.
Posto niko nece da prica sa njim, decak se povlaci u tadasnju varijantu biblioteku gde
su bili rukopisi. Ono sto zapaza citajuci sve te knjige jeste slicica zlatnog jagnjeta.
Jagnje u hriscanstvu predstavlja simbol nevinosti, nevine zrtve, simbol Hristove
nevinosti I zrtve. Decak pocinje da sanja jagnje koje mu govori da ce on sutra izaci I
otici u sumu, jagnje ce biti sa njim, govori da ce pogledati vuka I pobediti ga. Decak
to I ucini. Taj odlazak u sumu vodjen jagnjetom- Hristom predstavlja odlazak u
magijski prostor, mitoloski, prehriscanski. Decak vodjen Hristovom promisli, ulazi u
magijski, mitski prostor starih Slovena I pobedjuje ga kao sto je Sveti Sava uneo
hriscanstvo u srpski narod.
Pricu ne moramo citati na ovaj nacin, religiozno. Vuk jeste htonsko bice, bice donjeg
sveta, a takodje vuk simbolizuje ljudski strah. Suma simbolizuje otvoren, divlji, ne
uredjen ljudski prostor. On izlazi iz poznate, bezbedne zone I ulazi u prostor
podsvesti, suocava se sa svojim strahom, vodjen nekim svojim super egom I
pobedjuje strah. Tama koja simbolizuje njegov ne osvesceni deo licnosti jeste
prikazana kroz odlicje vuka. On snagom svoje volje uspeva da pokaze hrabrost I
pobedi svoj stah. Vuk rezi na njega, on mu kaze sedi, miran I on ga snagom svoje
volje pobedi. I vuk od tada postaje njegov nerazdvojni pratilac.
Ovo je jedna od prica koja se moze tumaciti na vise nivoa. Postoji veliki broj legendi u
kojima je Sveti Sava zastitnik vukova, vucije bozanstvo.
 Legende o Svetom Svi, simbolika vuka u narodnoj knjizevnosti.

Ivo Andric, Branko Copic, Danilo Kis, Ivan Cankar – su specificni. Rec je o
realistickim pripovetkama ili novelama u kojima imamo zajednicu crtu u sledecem:
pripovedac je odrastao covek koji kroz pripovedanje ozivljava svoje detinjstvo.
 Razlika izmedju pisca I pripovedaca
To sto se mali Branko javlja kao junak ne znaci da ga mozemo izjednaciti sa
Brankom kao piscem.
Cesto njihove price pocivaju na retrospekciji. U njima se odrasli pripovedac vraca,
ozivljava neki kljucni dogadjaj iz svog detinjstva. Dogadjaj koji ga je nekako povredio,
nekako oznacio. Ta detinjstva iz njihovih prica se razlikuju cak I ako su bila u istim
vremenima. Detinjstvo Branka Copica prikazano u Basti sljezove boje odvija se
neposredno pre I za vreme II svetskog rata, bas kao I detinjstvo Danila Kisa – Rani
jadi. U obe pripovedne zbirke junaci su decaci za vreme rata, decaci koji nemaju
oceve, koji odrastaju uz nekog drugog, ali je nacin pripovedanja skroz drugaciji. Na
taj nacin vidimo sliku detinjstva.
Slika detinjstva zavisi od perspektive onoga ko ozivljava to detinjstvo, ko o njemu
pripoveda. Kod Andrica to detinjstvo je krajnje traumaticno. To su uvek prelomni ali
krajnje neprijatni dogadjaji koji zigosu neciji zivot I ostaju zauvek u secanju. Kod Kisa
Andreas Sam ima osecaj ne pripadanja, nezadovoljstva, kompleksa, to sto je
Jevrejin, to sto nema oca, to sto je siromasan…krajnje neprijatan dozivljaj sveta. Za
razliku od Baste sljezove boje u kojoj ima raznih prica, ali opsti ton je mesavina
melanholije, tuge sto je to vreme proslo I humora. U tome je razlika. Svi pricaju o
detinjstvu, svi gledaju to detinjstvo na razlicite nacine.

Ivo Andric nikada nije pisao za decu. Prvi put su njegove price o detinjstvu, u kojima
su junaci deca ili bivsa deca, sakupljene u njegovim sabranim delima u zbirci koja se
zove Deca. Ivo Andric pokusava da razbije onaj mito o detinjstvu kao nekakvoj fazi u
kojoj su deca andjeli, u kojoj se sve lepo. Tu vrstu slike potpuno razbija svaka prica
Andrica. On misli da je detinjstvo mnogo teze, mucnije I traumaticnije nego odraslo
doba.
 Pripovedac, nacin pripovedanja, kompozicija.
 Razlika fabule I sizea u prici Kula.
Prica pocinje racenicom: Lazare, crni sine. To je recenica koja je okidac. Recenica
kojom je majka docekivala svoga sina Lazara kad se vrati iz turske kule koja je
prostor njegove igre I prostor njegovog detinjstva. Onda su date tri kljucne epizode.
Prva epizoda je kada je prvi put osetio zlo. Kada su se decaci igrali rata, jurili su se
po kuli. Podelili su se na neprijatelje I prijatelje, moje I tvoje. U tom mraku Lazar je
pokusavao da se popne uz neki zid, a onda mu je u tom mraku jedan od njegovih
prijatelja zgnjecio ruku svojom nogom. Lazara je to strasno zabolelo.
  Kod Andrica je dogadjaj samo povod za pripovedanje. U pricama je kolicina
dogadjaja minimalna. Teziste je na psiholoskim prezivljavanjima. Psiholoska
stanja junaka su centralni deo pripovedanja. To je kljucno za Andricevo
pripovedanje. On izabere konkretni dogadjaj, a onda u objasnjenju dogadjaja
konkretno da vaznost univerzalnog, zato sto uz recenicu da je Lazara
odjednom zabolelo pa nije znao sta mu se desilo, odjednom postoji recenica o
ljudskoj prirodi, zlu u ljudskoj prirodi. To je potpuo filozofska recenica koja je
montirana u pripovedanju o konkretnom dogadjaju.
Lazaru neko stane na ruku, on pokusava da je izvuce I shvati da ne moze, taj neko
se uziveo u igru. Lazara ne pogadja taj fizicki bol, nego to sto prvi put vidi da njegov
prijatelj moze biti zao. Odjednom shvata da ono sto je mislio da poznaje ima I onu
drugu stranu. To je jedna spoznaja.
Drugi dogadjaj – Lazar trci po kuli I odjednom shvati da nema gde I da je mrak, da ne
zna kako da se vrati I prestravi se.
Treci dogadjaj – dogadjaj sa devojcicom. Neka devojcica uleti u musko carstvo i
odjednom se nadje zgranuta, pred njom je 7/8 decaka. Prvi put decaci gledaju
devojcicu, na koju pada svetlost sunca iz nekakve rupe na kuli. Decaci misle sta da
rade, zbunjeni su, zaintrigirani. Ne znaju da li da je posmatraju kao zensko, kao dete,
kao uljeza… Vodja grupe se izdvaja I staje pred devojcicu. Kaze: mi ostali smo
posmatrali I nismo bili sigurni hoce li je udariti ili ce je poljubiti. To znaci da se
devojcica prvi put gleda kao zena. Onda doleti majka I spasi je.
Tri dogadjaja: spoznaja zla, veliki strah I prvi put se devojcica dozivljava na drugi
nacin.
Prica se zavrsava: Kule vise nema, srusena je. I jedan pasus o tome kako je Lazar
sanja. Tek iz zavrsne recenice mi vidimo ko je pripovedac, u kom je on uzrastu. Kule
vise nema, kao sto ni detinjstva vise nema. Pripoveda Lazar, bivsi decak. Citavo
pripovedanje je gradjeno tehnikom retrospekcijom.
- Sta je tu fabula, a sta size? Fabula ide hronoloski, a size je nacin na koji je
prica predstavljena citaocu.
- Odnos fabule I sizea?
- Kako je kompnovano? Retrospekcija. Govori bivsi decak.
- Zasto je radnja podeljena zvezdicama na 3 epizode?
- Ko pripoveda?



Pripovetke – Cehov, Kis.

Iz koje perspektive se pripoveda u pripovetci Sala Cehova? Koje je sadasnje vreme

pripovedanja?
Pripoveda odrastao covek I iz retrospektive govori o jednom dogadjaju iz detinjstva.
Ovaj bivsi decak se seca jedne zime I jednom sankanja sa devojcicom I pita se zasto
je sve to bila sala. Pripovedno vreme je vreme odraslog doba za coveka koji se seca,
a vreme o kojem se pripoveda jeste vreme detinjstva I vreme jedne zime I nesto malo
posle toga. Nadjenka je devojcica koja se plasi da se spusti sama niz brdo I trazi
pomoc decaka. Decak je stariji od nje. Oni se poznaju od pre, iz komsiluka.
Mi pricu saznajemo I vidimo ocima decaka. Sve je iz njegove perspektive, onako
kako se on seca, onako kako je on razumeo. Nadjenka trazi pomoc od njega jer joj
se on mozda svidja, htela bi da se spusta jer se svi spustaju, a plasi se. Mesavina
razlicitih osecanja. Dok se spustaju, on joj govori da je voli I to u trenutku kada se od
zvuka sanki I vetra ne cuje da li je on to stvarno rekao ili se njoj samo ucinilo. I
mozda joj to govori namerno jer je primetio da se on njoj svidja. Oboje se ponasaju
protivrecno svojim namerama. U trenutku spustanja mi ne vidimo njeno lice, ne
znamo da li je ona to cula.
 Pisac je suzio vidokrug citaoca I svede ga na videokrug jednog lika. Citalac
tada zna isto sto I lik, nista manje I nista vise.
U nekim slucajevima citalac zna I vise od lika, zna sta ce biti njegova sudbina
ili zna prave razloga nekakvih dogadjaja.
Kad su se spustili Nadjenka je prestravljena, a onda pocinje da gleda u njega I
ocekuje da se on izjasni. On je u toj poziciji da moze da se igra sa njom jer ona ne
vidi njegovo lice dok on to govori. Kad se spuste, on se ponasa kao da se nista nije
desilo, hladan je I ravnodusan da bi njoj bilo jos teze da ga bilo sta pita. Nadjenka je
drugacija posle svakog spusta, sve je sigurnija da je to rekao. U jedom trenutku ona
kaze da nije bitno da li je istina, da je njoj lepo. Ona kaze da je to neka vrsta poroka,
ali ona bez toga ne moze, to joj je najlepsi deo dana.
Kada se zima zavrsi, on prolazi, vidi nju tuznu kroz rupicu na ogradi sto znaci da se
njegova perspektiva jos vise suzava.
 Mogu se koristiti razlicite tehnike da se ogranici pogled junaka. Pogled kroz
kljucaonicu, kroz rupu na ogradi…
Nadjenka u svom dvoristu kada misli da je niko ne vidi izgleda tuzno jer se ta
avantura I to u cemu je uzivala proslo. I kada vetar dune on jos jednom govori da je
voli. Ona tada pocinje da plese, da igra I trci po dvoristu. Odjednom procveta,
obraduju se ali ona to dovodi u vezu sa secanjem, a ne sa njim.
U poslednjoj recenici on kaze da je ona sada udata I pita se zasto se samo salio.
On kaze da je to za nju najsrecnija I najlepsa uspomena u zivotu. Mozda on samo
prenosi na nju ono sto on misli.
Mi kao citaoci znamo malo vise od njega. Mozemo da zakljucimo zasto on kaze da
se pita zasto se samo salio I zasto se uopste seca toga ako se samo salio.
Dogadjaj je samo povod da se naslika njegova psihologija. Dogadjaj je samo okidac
za povratak u neko doba. I taj dogadjaj najcesce nije beznacajan, ma koliko delovao
vec nosi neko dublje simbolicko znacenje.

Kastanka
U ovoj prici junak je pas, Kastanka. Govori se u trecem licu, govori pripovedac koji
nije ucesnik. Mi znamo kako se Kastanka oseca, pripovedac nam govori o njenom
psiholoskom stanju. Znamo sta ona sanja, cega se seca.
Imamo dva nacina prikazivanja zivotinjskog lika ili junka. Jedan je da sama zivotinja
govori, a drugi je da se govori u trecem licu o zivotinji, o njenom ponasanju I o
ponekom njenom razmisljanju.
Ova prica ne moze biti novela jer je ona tipicna prica o sudbini jednog lika.
Dogadjaji se nizu hronoloski, Kastanka menja gazde, menja prostor gde zivi.
Prvi njen gazda je stolar u cijoj kuci ona odrasta I ona se orjentise o svetu izvan sebe
na osnovu gazdinog ponasanja. Miris je asocira na gazdu. On je maltretira, a I decak
se na grub nacin igra sa njoj, ali se ona ipak sa radoscu toga seca.
Ljude koji dolaze u radnju delila je na musterije I gazde.
U jednom trenutku se desava da ostaje sama kada se na putu uplasila od konja, pa
se odvojila od gazde, a onda gazde vise nije bilo. Imamo njene emotivne reakcije,
ona cvili. Pisac koristi realisticke tehnike da pokaze njenu psihologiju I njene
intuitivne, instiktivne reakcije I sve ono sto ona cini I radi. Imamo pogled sa strane a
ne iz perspektive jednog lika kao sto je to slucaj u Kisovoj prici Decak I pas.
Dosla je kod drugog gazde. Kada je na sceni ona cuje glas njenog prvog gazde I ona
ih prepoznaje I ide ka njima. Iako je drugi gazda mnogo bolji, ona se ipak
odusevljava sto ih vidi. Nju pokrecu secanja. Ova pripovetka se zavrsava secanjem
na ono gde je bila a ne gde se vratila.

Vanjka

Ovde imamo motiv pretpraznicke veceri. Na pocetku daje se uvod. Iz prve recenice
saznajemo kako se zove lik, koliko ima godina, koliko meseci nije u svom prvobitnom
domu, saznajemo da je sad kod obucara I saznajemo sadasnji trenutak, trenutak
pripovedanja, Badnje vece, nije legao da spava. Saznajemo da je to neuobicajeno
ponasanje. On pocinje da pise pismo. Citava ova pripovetka ispripovedana je tako da
je prelomljena sadasnjost I proslost kroz pisanje pisma. U sadasnjosti decaku se ne
desava nista, on sedi I pise pismo. Decak stalno pise pismo dedi o tome sta mu se
desava I sta je bilo za prethodna tri meseca.
Majka mu je umrla I nema vise nikoga, zato dedi pise pismo. Vanja je odrastao na
jednom velikom seoskom imanju. On je siroce, ali se nije tako osecao jer su o njemu
brinuli I deda I svi iz njegove okoline. On se na tom imanju osecao zasticeno.
Sada se on nalazi u Moskvi, u kuci kod obucara. Imamo dva potpuno suprotna
prostora, veliko seosko imanje I veliki grad. Taj veliki grad sagledan je ocima deteta
sa sela. Taj prostor grada je za njega izuzetno neprijatan.
Njegov zivot je predstavljen kroz pismo. On pise o svojoj sadasnjosti koja nije ni malo
lepa. Gazda, gazdarica I _______ ga maltretiraju. On ima utisak da je svima smetnja.
Vanja se seca svoje proslosti na Badnje vece, u pauzi izmedju pisanja okrece se ka
prozoru I seca se. pisanje pisma je jedan simbolicki cin. U ovom slucaju pismo je taj
pokretac proslog I sadasnjeg vremena. Proslost sa sadasnjim vremenom povezuje
se u Vanjki koji se dok pise pisma zali kako mu je sada, a onda se priseca kako mu
je bilo pre. Imamo ukrstanje dva vremenska okvira.
On pise pismo kao apel dedi da ga vrati kuci. On nema nikakve sanse da na Badnje
vece bude sa onima koje voli, pa je njegov jedini izlaz, da makar u mislima stupi u
kontakt sa svojom porodicom, da pise pismo. Imamo dve kulture, dva prostora, dva
vremenska sloja koja su potpuno simbolicki suprotstavljena I pismo kao nacin da se
makar na Badnje vece, makar kroz pismo bude sa onima koji su nam bliski.
Vanja ne dobija odgovor, ali je makar u svojim mislima moze da bude sa porodicom.
U ovoj prici citalac zna vise od lika zbog toga sto Vanjka na pismu pise samo za dedu
na selu pa znamo da pismo nece stici, a I Vanjka ne moze da se vrati na selo jer
deda verovatno ne moze vise da ga vodi pa su ga zato I poslali da uci zanat. Pa ovo
pismo samo pomaze decaku da se sabere, da se seti proslosti, da bude sa svojom
porodicom. Praznici sluze da se setimo svoje porodice.

Rani jadi
To je zbirka koja se sastoji od prica. Imamo odrednicu za decu I osetljive sto znaci da
je rec o detinjstvu kao stanju svetsti. U njuj su pripovetke koje su najcesce
ispripovedanje u prvom licu, a ima I pripovedaka koja je ispripovedana u drugom licu
(Ulica divljih kestenova). On se tu obraca prolaznicima. Pripoveda bivsi decak,
Andreas Sam. Na nekoliko mesta pripovedac izjednacava autora kao sebe bivseg.
To su uvek recenice u zagradi koje demaskiraju tu poziciju pripovednog subjekta –
boga pitaj da li sam to ja bio ili ne. pripovedac ima tendenciju da ovo pripovedanje
prikaze kao autobiografsko. Pripovedac je taj koji se seca detinjstva, ali u nekim
trenucima on kaze mozda ovo I nisam bio ja, posle toliko vremena mozda sam sve
ovo izmislio. To nam govori da na proslost ne mozemo gledati kao realnu cinjenicu
jer se secanja mogu menjati kako prolazi vreme. Ta secanja su nas licni pogled na
dogadjaj.
Otac Andrasa je Jevrejin, a majka Crnogorka. Ima sestru Anu. Gde odrasta vidimo po
tome sto se ljudi zovu madjarskim I srpskim imenima.
Ovaj decak je siromasan, a posebno ga ponizava uciteljica. Taj miris ponizenja je
jedan od pokretaca secanja.
Svest dedeta koje je odraslo u opasnosti – kada cuje muziku ispod prozora.

 !!!

Branko Copic
Basta sljezove boje zbirka 1970. Godine objavljena u kojoj se javlja jedan drugaciji
ton, lirski melanholicni ton, javlja se humor. Sto se tice kompozicije, na pocetku
zbirke nalazi se pismo koje Branko pise drugu Zidi Zdarevicu koji je ubijen u logoru u
Jasenovcu za vreme Drugog svetskog rata. On naznacava temu svoje zbirke, kaze
da zeli da isprica zlatnu bajku o ljudima.
Prva prica ove zbirke je Basta sljezove boje, a posle toga postoje dva dela u okviru
ove zbirke. Jedan se zove Jutro plavog sleza I u ovom ciklusu prica dominira plava
boja (Plava boja asocira na nebo, na slobodu, ima neku vrstu pozitivne konotacije.) I
provejava jedna vrsta lirskog anegdotskog tona. Za razliku od drugog dela zbirke koji
se zove Dani crvenog sleza, u njemu dominira crvena boja, vec je krenuo rat,
stradanja, a tu se I dalje javlja jedna vrsta humoristicnog sklopa ali mnogo manje
nego u prvom delu.
Zbirka Basta sljezove boje kao I zbirka Rani jadi pripadaju granicnoj knjizevnosti,
knjizevnosti koja ima duplo dno, onoj koja je podjednako zanimljiva I odraslima I deci.
U zbirci Basta sljezove boje, bar u njenom prvom delu, javlja se ona pripovedacka
situacija koju smo oznacili kao pripovedac koji se seca svog detinjstva. Javlja se I
izvesna igra vremenskim dimenzijama koja je prisutna posebno u ovoj okvirnoj prvoj
prici Basta sljezove boje. U prici Pohod na mjesec mi naci postupak iz naratologije, a
to je oneoblicavanje. Svet I vizura u ovoj prici daje se iz vizure decaka od 5 godina,
kako I na koji nacin on prihvata taj dogadjaj.
Kljucna licnost koja se javlja u pricama prvog dela zbirke jeste sam pripovedac koji je
odrastao covek I koji se sada seca svog detinjstva, seca se sebe nekadasnjeg, seca
se svog sela, svog odrastanja. Ali kljucna licnost koja se izdvaja, koja je posebno
vazna za njegovo detinjstvo to je njegov deda Rade.
Uvodna prica ima jednu anegdotu o tome koje je boje sljez. Ali ono sto je zanimljivo
jeste smenjivanje vremenskih dimenzija, proslosti I sadasnjosti I otvorenog pitanja sa
kojim se ova pripovetka zavrsava, pitanja samog pripovedaca koji I danas, posle
toliko godina, ne zna koje je boje sljez. I to zavrsava sa jednom vrstom boli koje
oseca zbog prohujalog detinjstva. Uvek se taj melanholicni ton javlja u vrsti
reminiscencije(uspomena, secanje),a ne u samom dogadjaju o kome pripoveda.
Prica Cudesna sprava govori o satu I u njoj imamo postupak animizma (djed Rade
misli da je taj sat ziv na isti nacin kao decak u Zmajevoj pesmi Mali brata).
Prica Ti si konj ima takodje anegdotski karakter I pored dede Rada neobicno vazna
figura koja predstavlja jednu vrstu suprotnosti dedi Radu jeste Petrak.

Prica Pohod na mjesec je neobicno vazna jer se u njoj suprotstavljaju dva vidjenja
zivota.
 Pasus iz neke price koji cemo da protumacimo na kolokvijumu.
 Tacke gledista, pripovedno vreme?
Kao sto je pomenuto, ova prica ispripovedana je iz vizure decaka od 5 godina, vreme
u kome on pripoveda je sadasnje vreme, ali ce nam on na samom kraju sustinski
razotkriti tajnu da nije u pitanju sadasnje vreme, da je primenio isti postupak kao sto
je u Sali Cehova, a to je da se o proslosti pripoveda u sadanjem trenutku.
Na izvestan nacin ova prica govori o neka dva nacina vidjena zivota. Jedan nacin koji
olicava ded Rade I drugi koji olicava Petrak.
Decak nije imao dilemu kada je krenuo na pohod na mesec, a ded Rade ga je
zadrzavao da ne krene u taj pohod jer je slutio da je taj pohod osudjen na onu vrstu
propasti.
 Momenat kada se pominje decije raspece.
Ovo raspece o kojem se govori jeste sustinski raspece izmedju dve koncepcije
zivota, dva nacina. Jednog koji olicava Petrak, to je ta nesputanost, sloboda.
 Petrak odlucuje da krene na pohod na mjesec jer to nije uradio kada je bio
mali.
I zato on pripovedacu zeli da pruzi podrsku da krene u taj pohod na mesec, na
mastu, na avanturu. Za razliku od deda Rada koji zeli da njegov unuk ostane tu, u
njegovoj blizini, u okviru toplog doma.

Ova pripovetka zavrsava se otvorenim pitanjem, otvorenom dilemom koju

pripovedac, koji se sve vreme seca ovog dogadjaja, a seca ga se iz pozicije
sadasnjosti, postavlja. Taj pohod na mesec mozemo posmatrati I kao okrenutost ka
umetnosti, ka umetnickom stvaranju. Kada umetnik ulazi u taj svet stvaranja, pa zeli
da izadje iz dedovog okvira I odlazi u tu vatru koja gori, a u ovom slucaju oslikava
deciji nestasluk.
Na kraju price, pripovedac postavalja dilemu da li je pametnije biti mesecar ili sa
mirom sedeti kod kuci pa kad zagusti tesiti se rakijom kao njegov strikan.
Prica iz drugog dela Djecak sa tavana je prica u kojoj se javljaju komentari u
zagradama, sto je jedna moderna tehnika pripovedanja. Taj komentar po pravilu biva
komentar pripovedaca u odnosu na dogadjaje o kojima govori.
 Smenjivanje lica pripovedanja.
U ovoj prici on ozivljava jedan trenutak u proslosti, ali sustinski on sve vreme daje I
prikazuje to kao sadasnji trenutak.
U pripvedanju se smenjuju prvo I trece lice. Imamo smenjivanje objektivnog
pripovedanja, sveznajuceg pripovedaca I pripovedaca u prvom licu. Igra se I sa
vremenima pripovedanja bilo da je u pitanju sadasnje ili proslo vreme.

Danilo Kis
Zbirka Rani jadi objavljena je isto 1970. Godine.
Predstavlja sam vrh srpske knjizevnosti druge polovine 20. Veka.
On je rodjen u Subotici, od oca Jevrejina I majke Crnogorke. Ovaj podatak nije od
male vaznosti za razumevanje njegove zbirke Rani jadi. Upravo ova vrsta biografskih
podataka se na izvestan nacin preslikava u pripovedanje u zbirci Rani jadi, koja
predstavlja prvi deo porodicnog cirkusa - zbirke od tri dela koju je Danilo Kis nazvao
Porodicni cirkus.
Danilo Kis nije pisao za decu. Koristi moderne tehike pripovedanja.
Poslednja prica ove zbirke je pridodata, napisana je tek kasnije.
Ova zbirka prica, kao sto smo rekli, pripada granicnoj knjizevnosti. Imamo
pripovednju situaciju gde se pripovedac seca svog detinjstva, s tim sto su ovde
moderne tehnike pripovedanja mnogo uznapredovale. Imamo igru vremenskih
dimenzija kao sto je to I u Basti sljezove boje. Pored toga, on se igra I sa licima
pripovedanja, pa je postupak smenjivanja prvog I treceg lica sve vreme prisutan u
ovoj zbirci koji kulminira u jednoj recenici koju on na jednom mestu u prici Iz
barsunastog albuma izgovara I koja je kljucna za razumevanje pozicije pripovedanja
u ovoj zbirci. To je recenica: Posle toliko godina, Andreas Sam, mozda vise nisam ja.
Andras Sam je glavni junak koji se seca svog detinjstva, ali ga se on seca u tolikoj
meri da ni on sam nije siguran u pouzdanost svog secanja I to kulminira u datoj
recenici. Recenica je data u zagradi kao neka vrsta pripovednog komentara, gde sam
pripovedac izrazava sumnju u odnostu na lik koji pripoveda. Pored ovog decaka
Andras Sama, javlja se I njegova sestra Ana Sam u odredjenim pricama.
 Lik majke.
Kao sto je ded Rade bio kljucna figura u Basti sljezove boje, tako se ovde posebno
izdvaja lik majke. U tolikoj meri Andreas Sam izrazava ogromnu ljubav prema majci
koja dominira u vecini ovih pripovedaka.
Basta sljezove boje govorio o nom periodu neposredno pre rata I za vreme rata, dok
je II svetski rat dosao do izrazaja upravo u ovoj zbirci Rani jadi. On je negde u
pozadini I on sad postaje odlucujuci za mnoga desavanja sa ovim decakom I sa
njegovom porodicom.
Lik koji kljucan za razumevanje poetike Danila Kisa jeste lik oca, figura iscezlog oca.
Njegov otac je prognan u logor u II svetskom ratu I nije se vratio iz tog logora. Taj
momenat oca koji odlazi, kojeg nema, koji nestaje I ne zna se da l ce se vratiti
prisutan je u ovoj zbirci.
Prisutan je I biografski momenat da je Danilo Kis rat sacekao u Subotici, a da je
morao, nakon toga sto im je otac bio proteran u logor, da se preseli sa majkom I
sestrom na Cetinje.
Logor krece da ulazi I u jednu I u drugu zbirku pripovedaka. U Basti sljezove boje tek
na pocetku kao pismo Zidi Zdarevicu, a u zbirci D. Kisa kao ono mesto gde odlazi
njegov otac.
Pismo se u strukturi pripovedanja nalazi I u ovoj zbirci u prici Decak I pas. Tu je
takodje postupak oneoblicavanja gde stvari vidimo iz psece perspektive.
On pravi jednu vrstu kolaznog pripovedanja. On cesto koristi jednu vrstu faktografskih
podataka, kao sto je to pismo ili kao sto je red voznje zeleznice da bi postigao jednu
vrstu autenticnosti svog pripovedanja.
U ovoj zbirci treba da razlikujemo svet detinjstva od decijeg sveta. Deciji svet je onaj
svet kada dete pripoveda o razlicitim dogadjajima I on te dogadjaje mozda I ne vidi
na taj nacin kao toliko strasne itd za razliku od odraslih.
 Kada bi na primer morali da govorimo o svetu detinjstva u zbirci Rani jadi, mi
bismo morali da govorimo o tome kako I na koji nacin to detinjstvo biva
uzurpirano, ometeno, ugrozeno zbog rata I svih onih losih stvari koje su se
desile za vreme rata.

Sto se tice kompozicije, ona pocinje sa uvodnom crticom – S jeseni kad pocnu
vetrovi. On pripoveda u trecem licu I nagovestava osnovnu temu ove zbirke, a to je
nepouzdanost secanja. On sve vreme Ima taj jedan osecaj da njegova secanja na
detinjstvo nisu pouzdana I da li su stvari zapravo postojale na onaj nacin kako se on
njih seca. Ta tema nepouzdanosti secanja dominira u uvodnoj, prvoj prici koja se
zove Ulica divljih kestenova. Izdvaja se jos jedan aspekt, jos jedna vazna tema
knjizevnosti druge polovine 20. Veka, a to je tema identiteta. Tema identiteta ili
pricanja – ko sam ja postaje odlucujuce pitanje za tumacenje price koja se zove Igra.
Ova pripovetka Igra postavlja pitanje identiteta, ko sam ja, jesam li ja Jevrejin ili
Srbin. U ovoj prici pripoveda se u trecem licu, gde pripovedac ima ton sveznajuceg,
svevideceg pripovedaca koji pripoveda o jednoj vrsti ne sputane, slobodne decije
igre. Dete se igra slobodno, misleci da ga roditelji ne vide, a on se igra jedne tipicne
jevrejske igre, kao da je on trgovac I prodaje odredjene jastuke. Kroz kljucaonicu ga
posmatraju otac I majka I na tu njegovu igru oni razlicito reaguju. Njegov otac se jako
obradovao jer je u toj njegovoj ne svesnoj, slobodnoj igri preopoznao pokrete I
prepoznao svog oca koji je isto tako bio Jevrein I prodavao. Za razliku od majke, kojoj
je to sto je videla delovalo zastrasujuce jer se uplasila odredjene prirode tog iscezlog
oca koji sada zivi u fantaziji. Ona odlucuje da svome sinu pred spavanja isprica pricu.
Usmena prica koju majka prica detetu pred spavanje javlja se u strukturi
pripovedanja. I sve vreme u ovoj prici suceljavaju se dve perspektive, to je
perspektiva deteta- kako on vidi svoju igru I perspektiva odraslih.
Preko te usmene price koju mu majka prica o ciganki koja se udala za nekog kralja I
rodila sina koji se igrao igre cigana, on prepoznaje da je u njegovoj igri bilo nesto
gresno. To je pitanje ko sam ja, kojoj kulturi pripadam, kako treba da se ponasam. A
pitanje njegovog identiteta biva odlucujuce za sudbinu njegove porodice.
Prica Prica od koje se crveni donosi jednu vrstu decije tegobe, a to je kada decak
sanja da se u snu upiskio, onda se budi I shvata da se upiskio. To je nesto na sta
dobro ne reaguju ni njegova sestra ni njegova mama. Tu se javlja taj osecaj krivice
koji on oseca.
Prica Livada je dobar primer da se pokaze u kojoj meri ova igra vremenskih
dimenzija jeste uznapredovala. Ovde se ne javlja samo igra sa proslim I sadasnjim
vremenom, vec se uvodi I igra sa buducim vremenom. Pa se tako buduce vreme
prikazuje kao ono proslo ili sadasnje. O necemu sto ce se desiti, a predstavlja jednu
vrstu neprijatnosti, kao sto je pripovedacu bilo neprijatno da ode kod lekara I trazi mu
pare, iduci kroz livadu, on to sto ce se tek desiti vidi kao proslo vreme. Javljaju se I
komentari u zagradama.
U prici Decak I pas imamo I podnaslov koji glasi: Pas koji govori.
Privi deo price je ispripovedan iz perspektive psa. Pas Dingo pripoveda o svom
zivotu. Ono sto biva odlucujuca tema ove price jeste rastanak decaka I psa. Decak
treba da se rastane od psa jer krece za Cetinje sa majkom I sestrom.
Kao sto smo rekli, u strukturi price javlja se pismo koje pise decak, pripovedac,
gospodinu Berkiju kod koga je ostao pas Dingo I on ga moli da to pismo procita psu.
Ono sto on treba da kaze psu jeste da ga decak nikada nece zaboraviti I da ce
jednoga dana kada postane pesnik napisati o njemu pesmu ili basnu u kojoj ce pas
da govori I zvace se Dingo. Ono sto mi kao citaoci znamo jeste da je taj decak
odrzao obecanje koje je napisao tom svom psu. Tu se susrece taj autopoeticki
momenat u prozi Danila Kisa. Zatim gospodin Berkli salje pismo decaku gde mu
govori sta je bilo sa psom.

 !!! ROMANI

 Odlike odredjene vrste romana na primeru

 Neka vrsta poredjenja ili fikcionalnih I nefikcionalnih ili na primer slicnosti I
razlike fantasticnog I naucnofantasticnog romana
 Slicnsti I razlike istorijskog romana I memoara
 Slicnosti I razlike price o zivotinjama I romana o zivotinjama
SVE NA PRIMERIMA!!!
Vrste romana :
- Avanturisticki roman
- Roman o detinjstvu
- Fantasticni roman
- Naucno-fantasticni roman
- Istorijski roman
- Omladinski roman
- Roman o zivotinjama
Odlike romana za decu I mlade:
 Kako znamo da neko knjizevno delo jeste ili nije za decu?
Po tematici, kompoziciji romana, stilu, slozenosti, radnji.
OVO TREBA DA SHVATIMO USLOVNO jer se noviji pisci trude da izmene sva ova
pravila:
(Smatra se da romani za decu I mlade najcesce pocivaju na avanturistickoj fabuli, da
su bliski konceptu zabavne knjizevnosti, to podrazumeva donekle pojednostavljenu
radnju, suzeni broj likova, samo elementarna navodjenja neke drustveno-istorijske
pozadine u kojoj likovi zive I to podrazumeva da je radnja najcesce hronoloski
vodjena, linerano. Mada to ne mora biti uvek pravilo.
Deca vole da prate neku uzbudljivu fabulu-napeta radnja, puna dogadjajnosti.
Dogadjaj je primaran u romanu za decu, ne toliko psiholosko stanje junaka koliko
sam dogadjaj. Dogadjaji moraju da slede jedan iz drugog, ta radnja mora biti napeta,
dete mora biti motivisano I da iscekuje sta ce se dalje desiti.
Deca vole motive izmestanja iz maticnog okruzenja, iz svoje skole I porodice,
odlaska iz svoje sredine u neku nepoznatu sredinu ili odlazak na neka egzoticna
ostrva I suocavanje sa egzoticnim junacima. I deca po pravilu vole srecan zavrsetak.)

U osnovi svih ovih romana je avantura, s tim sto je ta avantura u romanu o detinjstvu
smestena u deciji svet. Deca su likovi I deca si ta koja idu u avanturu, deca su ta koja
kreiraju avanturu I deca to cine na stranu od sveta odraslih, odrasli se prikljucuju tek
na kraju.
U fantasticnom I naucno-fantasticnom romanu opet je neka avanturisticka fabula, s
tim sto se ona desava u izmastanim svetovima.
U istorijskom romanu je avanturisticka fabula smestena u nekakav istorijski period I
smestena je u odredjeni istorijski okvir.
U omladinskom romanu imamo specificnost zato sto je junak tinejdzer koji se buni,
bezi, koji se posvadja sa svim odraslim autoritetima u porodici, skoli I napusta
drustvenu zajednicu I pravi razlicite greske I to uvek ima elemente avanture.
U romanu o zivotinjama avantura se prenosi na zivotinjskog junaka. Lesi se vraca
kuci – Lesi prolazi to putesestvije, razlicite predele, suocava se sa opasnostima.
Avanturisticki roman
U avanturistickom romanu postoji tipicni avanturisticki junak, on ne mora biti
usmljen(Talicni Tom), on moze ici sa nekim prijateljem ili druzinom. Avanturisticki
junak je po pravilu junak koji ne postuje sva pravila sveta u kojem zivi. Taj koncept
avanturistickog romana preuzela je komercijalna industrija masovnih medija.
Avanturisticki junak je hrabar, neustrasiv, vrlo domisljat I dovitljiv.
Robinzon Kruso – Robinzon je onaj prvi ko poslus svoje roditelje I okrene se na
drugu stranu I uradi sve suprotno od onog sto ga roditelji mole. Ta zedj za avanturom
je nesto sto je njemu vaznije od svega drugog.
Avanturisticki junak pored toga sto nije narocito fin, on ima neke crte karaktera koja
ga cine dopadljivim. Kada autor kreira avanturistickog junak, on mu uvek da da bude
sarmantan, duhovit, da bude domisljat, da bude privlacan zenama.
Tom Sojer nije tipican avanturisticki roman, ali ima avanturisticku fabulu. Tom Sojer
se svidja Beki Tacer. Bilo kakav junak mora da bude dopadljiv zenama zato sto je
malo nevaljao, malo nestasan, a opet krajnje posten, u izvesnom smislu reci moralan
I hrabar. Ne moze biti junak avanturistickog romana neko ko je pokvaren, nemoralan
zato sto on nece biti prijemciv, necemo moci da se identifikujemo sa njim.
Avanturisticki junak ima neceg u sebi pogresnog, on uvek vrsi neki prestup, ali uvek
uspe da se nekako izvuce u poslednjem trenutku. Imamo sukob dobra I zla, imamo
neprekidno nizanje opasnosti, nepredvidjenih okolnosti, neprekidne nove izazove sa
kojima se junak suocava. Tipicno strukturno resenje avanturistickog romana jeste
srecan zavrsetak. Medjutim, ono sto je takodje snazna crta avanturistickog romana
jeste ta njegov avanturisticki duh I taj njegova zelja za avanturom koja se nikada I
nicim ne smiruje. Ocekivali bismo da ce posle boravka na pustom ostrvu Robinzon
biti zadovoljan sto se vratio u Englesku I sto vise nema avantura, medjutim,
zavrsetak romana nam nudi upravo suprotno resenje. A to je najava pripovedanja o
avanturama posle boravka na pustom ostrvu.
U tim nepredvidjenim okolnostima imamo ceste sukobe sa negativnim junacima,
imamo relativno sematizovano odvajanje dobra I zla. Avanturisticki roman ne pise o
psiholoskim stanjima junaka. Junaci ovog romana ne razmisljaju mnogo vec delaju.
Pa tako Robinzon, secajuci se sebe u mladosti kaze da mu je zao sto nije poslusao
roditelje, ali da kao I svi mladi ljudi resava svoje moralne dileme potiskivanjem I
zaboravljanjem. Malo se podsmehujuci sebi, Robinzon kao pripovedac I lik nam
kazuje tim autoironicnim stavom da nije mnogo razmisljao, vec je samo delao I
snalazio se u odredjenim okolnostima pred koje ga zivot baca.
Avanturisticki roman vrlo cesto podrazumeva izmestanje- odlazak na putovanje, u
egzoticne predele. U fantasticnom romanu ti egzoticni predeli su natprirodni predeli I
tu je sustinska razlika.
Roman o detinjstvu
Roman o detinjstvu podrazumeva motiv decijih druzina. Decije druzine su vrsnjacke
druzine dece istog ili slicnog uzrasta. Orlovi rano lete – orlovi su deca mladja I starija,
hajduci su decaci iz istog odeljenja. Druzina sinji galeb – deca iz istog mesta. Oni su
teritorijalno upuceni jedni na druge. Imaju preduzimljivost kao vrlo snaznu crtu svog
lika. Ova deca se udruzuju I prestaju da vide odrasle kao svoje uzore, mnogo je veca
socijalna povezanost vrsnjaka, a odrasli se pojavljuju kao neko kome se
suprotstavljaju. Decije druzine formiraju se po razlicitim nacelima, nastaju iz decijeg
druzenja, ali uvek podrazumevaju radnju koja obuhvata neku zajednicku deciju
akciju. Ta akcija po pravilu uvek potice iz opravdanih razloga. Uvek postoji vodja
druzine. Taj vodja se izdvaja ili uzrastom ili svojom hrabroscu I ima odlike nekoga ko
organizuje druge.
Hajduci – Ceda Brba je stariji od drugih, druga deca ga dozivljavaju kao opasnog I
hrabrog, a on je zapravo negativan model ponasanja koji decu nagovara da svi
zajedno pobegnu iz skole, a onda kada treba da pokaze svoju hrabrost, pokazuje da
je to samo prica I da je kukavica. Kada to druga deca shvate, ona ga odbacuju I
Ceda Brba nestaje iz njihovog zivota zbog sramote.
Orlovi rano lete – Jovance je potomak pravog hajduka. Jovance je neko ko se
prirodno namece kao vodja I ko organizuje ostalu decu.
Gospodar muva – u ovom romanu uspostavljaju se dve zajednice tj dve druzine od
dece koja su se spasila od atomske eksplozije I zavrsila na pustom ostrvu. Ta deca
su razlicitog uzrasta. Izdvajaju se dva decaka, a I jedan I drugi tendijraju da postanu
vodje. Kroz roman oni se uspostavljaju kao prototipovi odredjene strane ljudske
prirode. S jedne strane imamo Ralfa ciji je otac kapeta engleske mornarice. Ralf je
onaj koji promovise ono sto zovemo apolonijsko nacelo. Ralf je za disciplinu,
organizaciju, strukturu. On sam po sebi nije toliko pametan, on je vise delatan, ali je
zato njemu pridruzen decak kojeg nazivaju Pigi ili Svinjce. To je mali debeljuskasti
decak koji zapravo jeste najinteligentniji, naspretniji, najsposobniji od svih, ali on
nema harizmu vodje, nema autoritet. Sa druge strane imamo vodju hora, Dzeka, koji
predstavlja ono antinomijsko nacelo (antinomija – teza I antiteza koje se uzajamno
iskljucuju), dionizijsko (neumerena strast, volja za zivotom, volja za moci) – hajde da
se prepustimo instinktu, hajde da se prepustimo zlu. Dzek postaje vodja lovaca, onih
koji love hranu. Dzek postepeno postaje sve divljiji I u njemu bujaju nagoni. Dzek je
taj koji postaje zli poglavica na kraju koji razlicitim smicalicama tu decu prevodi na
stanu zla. On pravi logor sa zarobljenicima, sa zatvorom.
Hajduci – hajduci beze od turskog zuluma, od skolskog I roditeljskog nametanja
pravila. Oni nemaju neki sustinski, pravi razlog za bekstvo, sem decije zelje da beze
od pravila.
Za razliku od toga Orlovi beze iz opravdanih razloga. Oni vole skolu, ali ne vole da ih
ucitelj bije I ne vole nepravdu, ne vole nastavnika koji im ne uliva nikakvo poverenje I
nikakav autoritet. Oni se opravdano odmecu I to njihovo odmetanje opet ima odlike
organizovanja. Oni organizuju logor Tepsiju u Prokinom gaju.
 Zasto Prokin gaj? Zasto hajduci idu u sumu?
Postoji jedan tipican motiv vezan za detinjstvo I prenesenu literaturu, a to je da dete
pokusava da se izbori za neki svoj autenticni prostor slobode. Deca zele da pronadju
prostor bez prevlasti u kojem ce samo oni vladati, u kojem nema odraslih, u kojem ne
vaze pravila sem onih koja oni uspostave. Ti prostori su najcesce prostori u
neposrednoj blizini, prostori kojima se oni krecu. To moze biti napusteno skladiste,
podrum, tavan, prostor koji odrasli ne koriste. Idealan prostor je prostor u kome
odrasli nikada nisu boravili. Prokin gaj je idealno skloniste zato sto se za Prokin gaj
prica da postoje nekakva cudovista I svako ko je iole pametan nece ici kroz sumu.
Deca su Prokin gaj odabrala iz vrlo pamtenog razloga, zbog toga sto su bila sigurna
da nece biti ometana. U romanu Basta sljezove boje Branka Copica imamo pricu o
tavanu. Decak citav svoj prostor detinjstva vezuje za tavan zato sto je to prostor
njegove neogranicene slobode. Taj prostor moze biti I kula kao u pripovetci Kula Ive
Andrica. Dete tezi da osvoji neki prostor I da u njemu zaposedne svoja pravila.
Odrasli ne znaju gde su otisla deca, sta su radila. Deca imaju svoju hijerarhiju, sistem
zivota nezavistan od odraslih. Obicno se uz decije druzine prikazuje nekakav lik
odraslog koji je detinjast kao sto je poljar Lijan. To je lik koji uhodi decu, a zapravo im
pomaze.
U okviru druzine imamo onog ko je glavni, bio on dobar ili los. Unutar druzine deca se
dele I dele uloge. U Orlovima Lazar Macak nesto voli da popravlja zato on popravlja
stvari I ima svoju radionicu. Najmladji medju njima, Nikolica, nema neke korisne
osobine, ali ima psa Zuju I njihov zadatak je da budu cuvari.
Malo ima zenskih likova, makar u tim tipicnim romanima o druzinama. Odrasli su
najcesce zapanjeni pozitivnom decijiom akcijom I oni se ukljucuju tek na kraju
romana ako je to tipicna forma romana o druzinama.
Dozivljaji Toma Sojera – Tom Sojer nema neku formiranu druzinu kojoj je on vodja,
ali on ima sve odlike avanturistickog junaka. Tom ima svog druga Haklberi Fina, a tu
se pridruzuje devojcica Beki Tacer u cije ime on cesto upada u nove nevolje da bi je
zastitio I fascinirao. Tom Sojer je sve samo ne dobro dete, a opet je sipatican kao
junak. Roman Dozivljaji Toma Sojera nije samo roman o detinjstvu, to je roman u
kojem se iznutra menja odnos prema detetu knjizevnom junaku.
Ovaj roman objavljen je u drugoj polovini 19. Veka. U srpskoj knjizevnosti to je vreme
didaktickog pisanja, vaspitnih parova – dobar lik, los lik. Onaj koji je dobar postaje npr
kralj, za onog koji nije dobar prikazuje se kazna koja ga kroz zivot stize. Tom Sojer je
nastao pre pesme Pura Moca, a ipak je taj odnos prema vaspitnom bitno iznutra
izmenjen. Ovo je roman koji nije vaspitni na onaj doslovni nacin. Ovaj roman ima
jednu drugu vrstu izokretanja, sustinsku iako je nastau u 19. Veku. U ovom romanu
imamo dva modela ponasanja u istoj porodici. Imamo Toma Sojera koji je nevaljao,
nestasan, nije dobar djak, nije vredan, nije uredan, stalno upada u nevolje, ali
nemamo tendenciozno vaspitno polarizovanje pozeljnog I nepozeljnog ponasanja
(nije prikazan kao Pura Moca, kao izuzetno negativni junak). U Tomovoj neposrednoj
blizini postoji decak koji je I uredan I savestan I vredan I uljudan I nikada ne pravi
probleme – tetka Polin sin, Sid. Ocekivali bismo iz perspektive J. J. Zmaja da Sid
bude hvaljen I promovisan kao uzorno dete, a da Tom bude kritikovan I da bude
prikazano kako ce njegov zivot ici stranputicom. Medjutim, u romanu se desava
upravo suprotno. Sid nam nije simpatican kao junak, sa njim se ne identifikujemo jer
je on prikazan kao nemoralan u smislu sto je zavidan, snishodljiv, poltron, tuzaka se,
niceg u sebi viteskog I sustinski moralnog nema. S druge strane, prikazan je Tom
Sojer tako nevaspitan, nestasan, prljav kao pozitivan lik sa kojim se rado
identifikujemo zbog toga sto je taj lik hrabar, ima osecaj pravde koliko god pravio
probleme uvek je pravedan, on se bori za dobre stvari, on preskace pravila da bi
dokazao nesto sto je po njemu posteno . ovde imamo sustinsko izokretanje tih
vrednosnih modela u romanu iz 19. Veka I tu je sustinski znacaj romana Dozivljaji
Toma Sojera.
Roman o detinjstvu moze biti pokret decije druzine, a moze biti I vise od toga.
Istorijski roman
U doba romantizma postaje vrlo popularan kao zanr.
Istorijski roman podrazumeva avanturu, ona je smestena u odredjeni istorijski period.
Najcesce se radi o borbi dobra I zla. Od ostalih romana istorijski roman se razlikuje
po epohi, istorijskim okolnostima u koje je smesten. Istorijski roman je fikcija I u
njemu mora postojati dobra ravnoteza izmedju iskustvenih, faktografskih podataka I
onoga sto je izmisljena prica. Kako se postize verodostojnost I uverljivost istorijskog
romana? Postoji nekoliko postupaka koje je Valter Skot patentirao. Glavni likovi
istorijskog romana su po pravilu fikcionalne I izmisljene licnosti. To autoru romana
daje priliku da ih oblikuje bas onako kako on hoce. Ti likovi se nalaze u istorijski
autenticnom vremenu, obuceni su na taj odredjen nacin, oni pripadaju odredjenim
drustvenim stranama, ako je rat, oni su pripadnici jedne ili druge vojske. U osnovi
prica moze biti ljubavna, moze biti samo avanturisticka, ali vazno je da glavni likovi
budu izmisljeni. Da bi nesto postalo verodostojno, svi ti glavni likovi uvek se srecu sa
stvarnim istorijskim licnostima koje su postavljene kao likovi, ali uvek bocno.
Zasto nije dobro da glavni lik bude istorijska licnost? Zato sto smo onda optereceni
time kakav je njemu zivot bio I zavrsio se I onda bilo kakvim menjanjem, umetanjem
price gubimo verodostojnost. Pisac moze da menja manje ili vise istorijske podatke,
ali ako ih izmeni previse, gubi autenticnost, ali ne treba ni da ima previse istorijskih
podataka. Mora da postoji dobra ravnoteza izmedju uzbudljive price I istorijskoj okvira
u koji je smestena. U osnovi, tu se moze pripovedati o ratovima, o borbi za ljudska
prava Itd. Jedan od primera jeste Harijeta Bicer Stou – Cica tomina koliba. (Moze I
Hajduk Stanko). Harijeta je svoj roman posvetila borbi severa I juga u Americi I borbi
protiv robovlasnistva. Ona pise o nekoliko crnackih porodica koje poticu sa imanja
gospodina Selbija I opisuje njihovu razlicitu sudbinu. To je dosta sematski koncipiran
roman. Imamo nekoliko tipicnih crnackih likova koji se ponasaju razlicito. Imamo
mladi bracni par koji bezi sa detetom, preskace zaledjene sante, bezi u Kanadu itd I
oni osvajaju svoju slobodu. Imamo starog cica Tomu koji je hriscanin I ne veruje u
akciju vec u boziju volju, on prihvata sve sto ga snadje I na kraju gine u mukama. On
ne uspeva da ostvari svoju slobodu. Kako vidimo kako se belci ponasaju? Tako sto
jedan isti lik biva rob u vise porodica I te porodice su tipicne. Jedni su mnogo fini, ali
ipak vole robove, drugi su mnogo surovi, treci su nesto izmedju.
Zasto se roman zove Cica Tomina koliba? Zato sto je posle cica Tomine smrti mladi
gospodin Selbi svim crncima nad grobom cica Tome dao slobodu.
Zanimljivo je to sto Harijeta nikada nije bila na jugu, a pisala je roman o
robovlasnistvu I to je tako upecatljivo uradila.
Roman o zivotinjama
S obzirom da zivotinje kao glavni likovi ovih romana ne govore, ne misle, pisci
zivotinjskim likovima daju veci ili manji stepen antropomorfizacije. Nekada zivotinje
govore, ali imaju svoj zivotni sistem kao u romanu Knjiga o dzungli R.Kiplinga. Tu
imamo zivotinje koje govore svojim zivotinjskim jezikom, koje su suprotstavljene
ljudima I koje se vladaju po zakonu dzungle. One imaju skupstinu, imaju predsednika
skupstine, otpadnika kao sto je Sir Kan, imaju pobunjena plemena, imaju jednu
hijerarhiju koje se drze. Oni govore, ali postuju neka svoja pravila.
S druge strane imamo Lesi se vraca kuci u kojoj Lesi ne govori. Prikazuje se kako
ona sanja, prikazuje se njen instikt- ona svakoga dana u odredjeno vreme ima to
nesto sto pokrece njen instinkt, sto joj kaze da je 5 sati I da treba da ceka Dzeka
ispred skole. Prikazuje se mnogo vise realisticno njen lik, ali je opet avantura kroz
koju ona ide nesvakidasnja. Na slican nacin je oblikovan lik kao u Kastanki.
Bambi, Beli ocnjak, Dzeri sa ostrva – pas koji dospeva na ostrvo ljudozdera, Bela
griva (u njoj se ne govori iz perspektive zivotinje, vec decaka).
Ljudi su u ovim romanima samo pomocni likovi ili se uopste ne pojavljuju, vazna je
sudbina zivotinjskih junaka. Ne moraju uvek da se zavrse srecno.
Kipling je poglavlja iz svoje knjige objavljivao tokom 10 godina I tek ih je kasnije
sabrao u jedan roman I taj roman namerno nije komponovan hronoloski, nego su
price I poglavalja izmesana. Izmesana su zato da to ne bi bila knjiga o Mogliju I
njegovom zivotu, vec knjiga o jednom svetu koji je ljudima malo razumljiv I malo
dostupan. To je roman koji relativizuje vezu I odnos izmedju divljeg I civilizacijskog.
Ljudi se sameravaju iz perspektive divljih zivotinja, sveta divljine, a lik koji povezuje
dva sveta, a koji do kraja ne pripada nijednom od dva sveta, a pripada I jednom I
drugom jeste Mogli. Mogli kao decak, kao pripadnik ljudskog roda koga su odgajile
zivotinje jeste lik koji je vrlo dobar za neku vrstu prelaska iz jednog sveta u drugi svet.
Mereno Moglijevim ocima, ljudi kao oni koji su civilizovani, ni najmanje nisu
civilizovani. Mnogo negativniji, ne pravedniji, ne moralniji pokazuje se svet ljudi koji je
kao civilizovan. Civilizacija se prikazuje kao sistem tankih pravila, sistem dvostrukih
vrednosti, sistem u kojem vlada sujeverje, lobiranje, zavist I u kojem se ljudi ponasaju
po principu gomile I onoga ko njima manipulise. Sa druge strane sistem zivotinjskog
sveta deluje mnogo uredjenije I mnogo logicnije. Zakon dzungle se neprikosnoveno
postuje, ali je iz perspektive njenih stanovnika vrlo pravedan. Roman u kojem pratimo
izmedju ostalog I Moglijevu sudbinu jeste na specifican nacin I roman o odrastanju.
On nosi elemente bildungs romana. Bildung na nemackom znaci vaspitanje,
odrastanje. U nemackoj knjizevnosti postojao je u vreme prosvetiteljstva model
romana koji je govorio o vaspitanju. Junak je mladi, nedorasli vaspitanik koji se
suocava sa razlicitim problemima, na koga uticu ucitelji ili rezoneri koji menjaju
njegove poglede na svet. Rezultat takvog vaspitanja cesto bude iznenadjujuci, ali na
kraju takvog bildungs romana, junak stupa kao zreo I odrastao u svet.
Vrlo cesto rezultat vaspitanja podrazumeva da junak usvaja nemoral umesto morala,
da gubi nevinost I naivnost I postaje pragmatican. To je vrlo cesto ishodiste bildungs
romana.
Moglija vaspitavaju I vukovi I Balu I Bagira, na izvestan nacin I zmija Ka, specificnu
vrstu vaspitanja daju mu cak I majmuni.
Omladinski roman
Omladinski roman je specifican vid romana koji se pojavljuje I prati od Selindzerovog
Lovca u zitu. Omladinski roman je roman u kome je junak buntovni tinejdzer,
omladinac koji ima najcesce izmedju 16 I 18 godina. On moze biti nesto mladji, moze
biti I znatno stariji, ali je sustina u tome da on nije postao socijalno nezavistan u svom
zivotu. On zavisi od odraslih, zavisi od sistema. Najcesce su romani oblikovani kao
ispovest o avanturi koja je prozivljena. Vrlo cesto se pripoveda u trecem licu, mada to
nije obavezno. Roman koji uspostavlja paradigmu takve vrste proze jeste roman
Lovac u zitu. Holden Kolfild je sesnaestogodisnjak iz bogate porodice. Njegovi
roditelji zive u Nju Jorku, izgubio je jedog brata. Ima jedan problem, njegov brat je
vrlo uspesan u Holivudu, pise scenarije, a on je malo ljubomoran na brat, malo ga
nervira zato sto misli da se prodao za novac. On potice iz dobre porodice koja ga
uvek vadi kad god da upadne u neku nevolju- izbace ga iz jednog elitnog koledza, a
porodica ga upise na drugi, onda se on potrudi da sve zabrlja da ga izbace I sa tog
drugog koledza, onda ga porodica upisuje na treci I tako redom. Njegova ispovest
pocinje posto se njegova avantura zavrsila. On govori o toj svojoj velikoj pobuni kada
je doslo do izbacivanja sa univerziteta, kada je uzeo neki novac koji je imao u
ustedjevini I mnogo ranije od bozicnog raspusta on je jednostavno otisao, napustio
koledz posto ga I onako izbacuju. Iznajmio je sobu u hotelu I probao da bude odrasli
jedno dve-tri nedelje, pritom je posecivao svoju sestru u stanu ali da roditelji ne znaju.
I onda su tu te tipicne teme - kako jedan tinejdzer pokusava da bude odrastao. On
mora da proba prvo ljubavno iskustvo ili makar da pokusa, zeli da pobegne od kuce,
ne zeli da ide u skolu, upada u neprilike, upada u tucu.
To bekstvo, pobuna, evazija, napustanje, pobuna protiv autoriteta jestu tipicna tema,
tipican motiv omladinskog romana. Tipican junak je pripadnik tog medjuperioda. Tog
tipicnog junaka nazivaju inteligentni pripovedac. On nije mnogo obrazovan, vrlo cesto
je talentovan za knjizevnost, svi oni vole lepo da pisu, ali misle da je to glupo, sanjaju
o nekakvoj knjizevnoj karijeri. Taj pripovedac govori sa iluzijom usmenog govorenja.
To znaci da se pripoveda sa postapalicama – vidite, to sam hteo da vam kaze, znate
ono.. Taj ton obracanja publici je tipican. Zargon kojim se sluze junaci treba da nam
kaze da I sam junak pripada mladom uzrastu. Po pravilu ta njihova avantura se slomi
I tragicno zavrsi ili neuspehom ili povratkom u porodicno okrilje ili prihvatanjem
pravila ili smrcu. Nema nekog razresenja tih njihovih velikih buna.
Zbogom mojih petnaest godina, Glasam za ljubav, Beleske jedne Ane, Foliranti.
Fantasticni roman
Alisa u zemlji cuda, Mali princ, Guliverova putovanja, Beskrajna prica, Gospodar
muva, Gospodar lopova.
Fantastika se zasniva na ulasku junaka u natprirodni svet I izlasku junaka iz
natprirodnog sveta. Najcesce se za fantasticne romane koristi neka vrsta
pripovednog okvira I taj pripovedni okvir fizicki deli boravak junaka u realnom svetu I
u natrprirodnom svetu. Alisa u zemlji cuda zaspi na pocetku romana I bivanje u snu,
sanjanje je nesto sto ukida sva pravila, uzrocno-posledicne odnose. Njen boravak u
zemlji cuda ne potpada pod uzrocno-posledicne nizanje dogadjaja zato sto Alisa
sanja I u snu je sve moguce. Mi znamo da sanjamo najcesce ono sto nam se
desava, znamo da su nasi snovi neka vrsta aluzije na nasu stvarnost sto Alisi takodje
daje tu satiricnu notu jer ono sto se desava u zemlji cude jeste zapravo refleks onoga
sto je Alisina stvarnost. Alisina stvarnost je viktorijanska-engleska. I iz tog razloga
Alisa nije samo fantasticni roman vec I brojne reminiscencije I aluzije, satiricne
opaske na viktorijansko-englesko skolstvo, pravo.. Alisa zaspi I onda se probudi I vidi
da je sve ono sto se desavalo, sto je bilo natprirodno sanjala. Tu imamo motivaciju.
Mali princ – imamo pilota koji je imao udes u pustinji. Kada se vratio iz pustinje on
nikome nije pricao o tome sta se desilo u pustinji jer niko nema ko ce mu posvedociti,
a drugo sam dogadjaj je toliko neverovatan da I on misli da li je to stvarno bilo ili nije.
On je bio izmesten u neki drugi prostor kada je doziveo sustret sa natprirodnim.
U Beskrajnoj prici Bastijan Baltazar Buks se sakriva na tavan, izoluje se prostorno, I
pocinje da cita knjigu. On je sam, on se uzivlajva, on ulazi u svet knjige I sve ono sto
mu se desavalo u beskrajnoj prici je nesto sto mu se desavalo dok je citao knjigu.
Kad je zavrsio citanje knjige, kada je sisao sa tavana, vraca se u stvarnost.
Tipicna kompozicija fantasticnog romana podrazumeva da se junak razlicitim
sredstvima, razlicitim sistemom motivacije izdvaja iz stvarnosti I prelazi u natprirodni
svet. Najveci, glavni deo romana, pripada boravku u svetu natprirodnog. Vreme I
prostor natprirodnog I realnog sveta nisu isti. Vreme prolazi razlicitim intenzitetom ili
stoji. Prostor je takodje natprirodan, drugacije organizovan, po drugacijem sistemu
pravila I junak koji je mozda proveo nekoliko godina u beskrajnoj prici ili zemlji cuda,
kada se vrati u realni svet vidi da je proslo samo jedno popodne, jedno vece, jedna
noc ili nekoliko sati sna. Ta vrsta razlike izmedju dva sveta odvojena je nekakvom
fizickom barijerom. To nekad moze biti prolazak kroz vrata, a nekada je osamljivanje
junaka.
Epska fantastika je razlicita od obicne fantastike zato sto je epska fantastika
najslicnije bajci. U epskoj fantastici citava radnja je potopljena u svet natprirodnog,
nema realnosti uopste. Epska fantastika je specificna po tome sto se trudi da izgradi
potpuno celovitu sliku natprirodnog sveta. Iz tog razloga romane epske fantastike
cesto prepoznajemo po mapama koje crtaju autori I te geografske mape treba da
nam daju raspored tog fikcionalnog sveta. Epska fantastika je tipicna po razlicitim
istorijskim periodima koji se opisuju. Tolkin izmislja cak I nove jezike kojim govore
razliciti likovi. Epska fantastika podrazumeva da likovi najcesce nisu ljudi, ljudi mogu
biti sporedni likovi ili mogu izostati. Ljudi su samo jedni od vrsta koje zive u tom
natprirodnom svetu. Pisci najcesce izmisljaju sve te druge vrste. Svet koji ima svoju
logiku, svoj jezik, svoju topografiju, svoju floru I faunu I svoje natprirodne vrste.
Radnja epske fantasastike zasnovana je na borbi dobra I zla, ali nije jedan junak taj
koji se sukobljava kao u bajci, vec to podrazumeva rat svetova. Obicno se pojavljuje
neko zlo koje obuhvata citav svet I junaci koje pokrecu sile ujedinjuju se da bi se
odbranili.
Naucno fantasticni romani
Nevidljivi covek, Put na mesec, Rat svetova, Doktor Dzekil I mister Hajd.
19 vek. Epoha velikih naucnih dostignuca koja je izmenila nacin pisanja knjizevnosti.
(Cepelin, podmornica). Pisci su poceli da stvaraju novu vrstu fantastike u kojoj ce
natprirodno biti postignuto uz pomoc naucnih dostignuca.
  U najvecem broju slucajeva naucna fantastika podrazumeva naucna
dostignuca koja nikada nisu postojala ili u tom trenutku pisanja nisu
postojala. Nije rec o pravim naucnim dostignucima I to je bitna razlika u
odnosu na naucno popularno delo.
Kad je pisan 20 000 milja pod morem podmornica nije postojala, nije bila otkrivena.
U trenutku kad je Vels pisao Put na mesec ili Rat svetova mi nismo imali nikakav
odlazak na mesec u 19. Veku.
Natprirodno se ne postize uz pomoc tipicnih elemenata bajke kao sto su cudotvorno
sredstvo ili cudesni pomocnik ili cudotvorno svojstvo vec se natprirodno postize
naucnim eksperimentom ili uz pomoc tehnickog, fikcionalnog naucnog dostignuca.
Pisac se trudi da ubedi citaoca da to sto je natprirodno je rezultat nekakvog rada
naucnika. Natprirodnost obuhvata razlicite nacine discipline. Da je nevidljivi covek
obicna fantastika, nevidljivost ne bi bila stecena kao u romanu Velsa. Nevidljivi covek
je talentovani fizicar koji je pametan ali je osobenjak. On opisuje brojne svoje naucne
eksperimente koji su bili neuspesni I polu uspesni I opisuje postepen dolazak do
natprirodnog.
Naucno fantasticni roman se zapravo uvek odnosi na ljudsku prirodu. Sustina jeste
neka vrsta price izmestene iz realnosti o tome kakav covek moze biti.
Ta mocu koju dobija Grifin, vlasnik nevidljivosti, ulije lazne nade o tome kako je on
mocniji I bolji od drugih I kako je vreme da zavlada covecanstvom.
U naucno fantasticnim romanima cesto postoji veliki broj simuliranih naucnih
podataka, koji su potpuno izmisljeni I potpuno nepostojeci, koji nam pruzaju iluziju,
uverljivost da je to stvarno naucno dokazano iako ne postoji. Oni koji pisu naucnu
fantastiku su vrlo cesto najavljivali ono sto se zaista desavalo u buducnosti. Autori
naucno fantasticnih romana mogu da budu I naucnici. Primer je naucno popularno
delo Kroz vasionu I vekove Milutina Milankovica u kome drugi deo podrazumeva
fiktivno putovanje oko suncevog sistema koje je naucno fantasticno, ali koje je bilo
zasnovano na naucnim prognozama naucnika koji se bavio proracunavanjem klime,
godisnjih doba I strukture suncevog sistema.