ИСТОРИЈА

Одговори на питања за испит

1.Први свјетски рат: 1914-1918; главни узроци и токови и последице.

Први свјетски рат почиње 28. Јула 1914. упућен телеграм објаве рата предсједнику
владе Николи Пашићу у Нишу јер је исти био ратна престоница Србије. Као повод за
Први свјетски рат узима се сарајевски атентат. А стварни узроци рата су
империјалистичке жеље њемачког и аустроугарског царства за новом прерасподјелом
свијета и продором на исток(као једини правац могућег проширења) јер нису
посједовали велике колоније као В. Британија или Француска. Првом свјетском рату
предходиле су бројне кризе као што су: анексиона криза, царинска криза... Главни
фронтови били су Западни, Источни и Балкански фронт. Карактеристике Западног
фронта: пасиван фронт, без великих помјерања граница, битка на Марни 1914. Нијемци
поражени, 1916. први пут употребњени тенкови, битка на Соми( у једном дану 60 000
људи погинуло), Верденска битка позната као кланица народа( 1 500 000 страдалих),
бојни отрови опотребњени први пут на Западном фронту, битка код Амијена- прототип
будућег рата(тенкови, прјешадија, авијација). Карактеристике источног фронта: битка
код Таненберга пораз Руса, битка код Гњиле Липе пораз Нијемаца, динамичан фронт.
Карактеристике Балканског фронта(Солунски фронт од 1916-1918): сматран небитним
фронтом. Америка продавала робу зараћеним странама, за годину дана 8.000 нових
милионера. Њемци су потапали транспортне бродове Америци, Америка је давала
велике зајмове Француској и Британији. У једном тренутку поставило се питање ко ће
враћати дугове саду ако силе Атанте изгубе. По врх свега, британски обавјештајци су
пресрели њемачку поруку у којој она нуди Мексику Аризону,Нови Мексико, Тексас ако
она уђе у рат. САд 1917 улази у рат.

Последице:

4 пропала царств (руско,османско,њемачко и аустријско), последице Првог свјетског

рата су узроци другог. Настанак нових држава из бојазни Бољшевичке
револуције:Финска,Естонија,Летонија,Литванија,Чехословачка,Мађарска, Аустрија,
СХС. Огромне материјалне штете,велики људски губици, заразне болести(пјегави
тифус..)

2. Турски геноцид над Јерменима 1915-1923.

Јермени су један од најстаријих народа,сами себе зову Хај. Они су монофизити (као и
етиопљани и Копти потомци старих Египћана)

Априла 1915. године ухапшено је 215 јерменских бригада(„Црвена недеља“) До тога је

дошло јер је султан оптужио патријарха да одаје државне тајне Русији. За вријеме
геноцида убијено је између 800.000 и 1.5 милиона Јермена, све цркве су срушене.
Сматра се да је геноцид над Јерменима први систематски покушај уништења једног
народа.Конвенција о геноциду 1947. И дан данас се у Турској геноцид негира.

1
3. Версајски поредак

32 државе су учествовале у Версајској мировној конференцији која је одржана у дворцу

Версај код Париза 1919-20. Три личности се издвајају, Вудро Вилсон, Џорџ Лојд,
Дејвид. Постојале су двије препреке за мир. Прва проблем француске
безбједности,друга захтјев за репарацијама(ратним одштетама).

Њемачка је изгубила све колоније,авијацију,скоро цијелу флото, војска је сведена на

100.000 војника и 13% матичне територије је изгубила.

У Версајском мировном зговору је стајала клаузула о кривици за рат, која је

оптуживала Њемачку и Аустрију за избијање рата. У европи настају нове националне
државе: Финска,Естонија,Летонија,Литванија,Чехословачка,Мађарска, Аустрија, СХС.

1919. г. нови устав Њемачке у Вајмару,тзв, Вајмарска република. Велика инфлација је

захватила Њемачку. Фрајкори-група бивших официра окупирала је Берлин. 1919.г.
основана је Лига(друштво) народа. Маршал Фош је рекао о Версајском уговору :

„Ово је двадесетогодишње примирје.“

4. Револуција у Русији 1917-1922.

1898.г. формирана Социјал-демократска радничка партија. 1912.г. цијепа се на два

дијела. Бољшевици жељели промјене по сваку цијену,па и рат, и Мањшевици више за
компромис. Револуција је изведена у двије етапе, прва је фебруарска-буржоарска
демократска револуција, и њена најважнија последица је била рушење монархије и
постављање републике. Развлашћена је владајућа класа другом Великом октобарском
социјалистичком револуцијом. Хљеб-мир-земља, том паролом су Бољшевици
придобили сељаштво. Бољшевичка партија је била добро организована и њој су
прилазили руски официри, сматрајући да једино она може да одржи Русију на окупу.
Белогардејци су држали већи дио Русије и добијали су помоћ од стране савезника што
их је компромитовало код руског народа. Рат је трајао до 1922.г. када је успоставља
СССР. Вођа револуције је био Владимир Илич Уљанов-Љенин. Био је у Швајцарској
када је почела Фебруарска револуција. Лав Троцки је предводио јединице Црвене
армије.

5. Свјетска економска криза 1929-1933.

Велика економска криза или велика депресија почела је октобра 1929. године крахом
њујоршке берзе тај дан је остао познат као црни четвртак. Пакт у Локарну, договор о
ненападању Њемачке, Француске и Белгије, гарантовале га Италија и В. Британија тај
период се назива период оптимизма. На Крфу је убијен италијански генерал, Грчка није
имала ништа са убиством али је Италија окупирала Крф. Друштво народа је
издејствовало да се италијанска војска повуче а заузврат Грчка плати 50 милиона лира.
Осим овог проблема Лига народа није имала већег успјеха и више је служила за
прикупљање статистичких података. За вријеме потписивања Локарновог пакта
привреда у Европи је достигла ниво предратне. Читав протекли вијек прије 1914. ток

2
инвестирања је текао од Европе ка Америци док је то рат промјенио и сада инвестиције
почињу долазити од Америке ка Европи. Почетком кризе прекида се доток инвестиција
из Америке. Почетком кризе САД су тражиле убрзано враћање кредита што је довело
до колапса економија Европских земаља. Криза највише погађа Њемачку, чак трећина
радника остаје без посла. Она је учинила да фашизам од италијанског покрета постане
европски. Због кризе држава почиње да се уплиће у привреду. Амерички предсједник
Рузвелт је извео државу из кризе путем јавних радова( Њу дил), што је довело до
његове велике популарности што је резултовало освајању 3 мандата.

6. Фашизам и нацизам

Фашизам-1914.године Бенито Мусолини оснива покрет чији су се чланови називали

фашистима. Ријеч фашизам потиче од ријечи фаши што значи сноп. 1919.године он
реорганизује покрет у политичку партију. Међутим, партија није славно прошла на
парламентарним изборима гдје нису освојили ниједно посланичко мјесто. Марш на Рим
Мусолинијеви црнокошуљаши су извели окобра 1922. Године, док је Мусолини за то
вријеме био у Милану. Међутим, након једне социјалистичке побуне гдје радници
преузимају фабрике, али из незнања шта да раде с њима су их вратили власницима,
краљ је био приморан од стране великих земљопосједника и власника фабрика да
мандат за састав владе повјери Бениту Мусолинију. Ђакома Матеоти је говорио о
неправилностима на парламентарним изборима 1924.године, и због тога је отет а његов
леш нађен је у околини Рима 1924.године. Од тада настаје диктатура у Италији. Битно
је рећи да су фашиам и комунизам имали заједничких страна ,али битна разлика јесте
што се фашизам разметао национализмом док је комунизам потискивао национализам
ради интернационализма.

Нацизам- Нацисти су власт у Њемачкој преузели 1933.године, на челу са Адолфом

Хитлером. Када се говори о нацизму битно је поменути да у његовом коријену мрже
није био само антисемитизам него и нешто што се зове еутанизација (мржња према
болеснима, душевноболнима...). Том еутанизацијом је истицано како се новцем здравих
људи не могу лијечити болесници. Кроз одређено вријеме родитеље и родбину
обољелих изненађивале су брзе смрти својих ближњих па се то доводи у вези са
ликвидацијама болесних.1936.године основан је Лабенсборн (извор живота) чији је
допринос требао да буде у томе да мајке које су биле трудне са дјецом чисте расе
добију најбољу медицинску његу. Годину дана прије тога створен је Јеврејски биро
на ћијем се челу налазио Адолф Ајхман. Састављен је списак свих Јевреја у Њемачкој.
Исте године десила се чувена Ноћ дугих ножева када су биле паљене и неподобне
књиге итд. „Аризација“ привреде покренута је у зиму 1937.године са циљем уништења
јеврејског привредног живота. Кристална ноћ је догађај из 1938.године, када је руља
уништавала јеврејске радње и палила куће. Повод за то био је атентат младог Јевреја на
њемачког секретара амбасаде у Паризу. Исте године ГЕСТАПО хапси 15.000 пољских
Јевреја и присилио их да пређу границу. Одлука о „коначном рјешењу јеврејског
питања“ донесена је 20.1.1942.године на Ванзејској конференцији у вили Ванзе код
Берлина.

3
8. Кинеска револуција и грађански рат 1911-1950

1911.године у Кини која је до тада била царевина долази до револуције. Та револуција у

историји је отала запамћена као Синхајска револуција. Тада је након 2000.година
владавине свргнута Манџурска династија. 1912. године успоставља се Република Кина.
У сукобима који су започети 1920.године са једне стране учествује КУМИТАНД
(реугларне снаге Републике Кине) и комунисти под вођством Мао Цетунга. Међутим,
ти сукоби престају због напада на Јапан. По завршетку Другог свјетског рата сукоби се
обнављају и комунисти успијевају да однесу побједу у рату због придобијања подршке
сељака на своју страну 1949.године. Проглашава се Народна Република Кина.
КУМИТАНД се повукао на Тајван.

9. Други свјетски рат у Европи 1939 – 1941

Хитлер је град Гдањск (слободни крад по Версајском мировном уговору) хтио да

изњедри дипломатским путем од пољске коридор до њега. Пољска је то одбила јер је то
био директан удар на њен суверенитет. Пољска се ослањала на договор са В.
Британијом и Француском по којем би исте ушле у рат уколико Њемачка припријети.
Међутим, В. Британија и Француска су оклијевале да потпишу споразум са СССР – ом.
То је искористила Њемачка и 1939. Склопљен је пакт о ненападању „Рибентроп –
Молотов“. То је Хитлеру омогућило да нападне Пољску и 1. септембра њемачке трупе
улазе у Пољску. Два дана после напада Њемачке на Пољску, Британија и Француска
објављују рат Њемачкој. Почео је Други свјетски рат у Европи. 17. септембра 1929.
Јединице Црвене армије запосједају западну Украјину и западну Белорусију које су
биле у саставу Пољске. Тиме се Пољска дијели на два дијела. Затим СССР ставља под
своју контролу Лотонију, Естонију и Литванију. Новембра 1939. године СССР напада
Финску (Зимски рат). После Пољске Хитлер је разрадио план за напад на Данску и
Норвешку. 1.марта Хитлер напада Данску (отпор Данске војске трајао је 6 сати). Исте
године априла мјесеца Хитлер напада Норвешку. За премијера окупиране Норвешке
поставља се Квинслинг (његово име постало синоним за издају). У мају 1940 године
Хитлер напада земље бенелукса и Француску. У то вријеме премијер В. Британије
постаје Винстон Черчил који је на том мјесту наслиједио Чембрлена. Њемачке трупе
фелдмаршала ушле су у Француску преко Ардена. Француска није очекивала напад
преко Ардена него преко границе са Њемачком (ткз. Мажино линија). У граду
Денкерку били су стационирани војници Британије и Француске а због надолазећег
напада Њемачке евакуисано је око 550 000 војника. 14. Јуна 1940 годнине Њемачке
јединице умарширале су у Париз. Истог дана Италија објављује рат савезницима.
Маршал Петен (који је командовао у бици у Вердену у 1. свјетском рату) понудио је
капитулацију Француске Нијемцима. 22. Јуна 1940 Француска је капитулирала у Сен
Сиру код Версаја (исто мјесте гдје је Њемачка потписала капитулацију у 1. свјетском
рату). Сједиште владе окупиране Француске налазило се у граду Виши и се та
Француска назива и Вишијевска Француска а њен премијер је био маршал Петен. Вођа
онога што се у историји назива Слободна Француска био је Шарл де Гол који није
признао капитулацију и позвао Французе да убијају Нијемце. Хитлер је 10. јула након
капитулације Француске окренуо ка В. Британији одосно бомбардовању јер је сматрао

4
да је може тако поразити. РАФ је пружио јуначки отпор. Италија октобра 1940. напада
Грчку, након 3 седмице борбе, Италијани доживљавају пораз. Британске трупе из
Египта стужу у помоћ Грцима. Хитлер је сматра да је Црвена армија није спремна за
рат и да је слабо наоружана, такође му је ишло на руку што су добро оружане и
савремене јединице биле стациониране на истоку за случај сукоба са Јапаном. Многи
сматрају да је Хитлер погријешио што је напао СССР, међутим Хитлеру је био
потребан животни простор, робови и ресурси. 22. јуна 1941. године почиње напад на
СССР под називом Барбароса. Дужина фронта била је 3000 км. Њемачки напад је ишао
у три правца:

 Према Москви
 Према Лењинграду
 Према Стаљинграду

Упркос бројним обавјештајним информацијама о Њемачким прегруписавању

Њемачких јединица, Стаљин није вјеровао да ће Нијемци напасти СССР. Сматрао је да
су то дезинформације од стране Британаца. Чак и вече пред напад један њемачки војник
је пребјегао је Совјетима и рекао да ће Њемачка напасти СССР. У првим данима напада
10 – 15 дивизија Црвене армије се предало. Херојски примјер пружиле су
црвеноармејци у граду Бресту, односно при одбрани Брестовске тврђаве. Неколико
седмица по отпочињању напада Њемачке на СССР (јула 1941.) у Москви долази до
споразума између амбасадора СССР и В. Британије о савезништву. Августа 1941.
Године Винстон Черчил и Рузлвелт потписују Атланску повељу која чија је најважнија
одредница право народа на самоопредјељење. 7. децембра 1941. Јапанци нападају
америчку војну луку Перл Харбор а 4 дана после Конгрес објављује рат Јапану. У
септембру 1941. Нијемци почињу опсаду Лењинграда која траје до 1944 и у којој је
погинуло 1 милион људи а град је има у то вријеме 3 милиона становника. До октобра
1941. Њемачке трупе биљеже само успијехе. У том тренутку њемачка војска долази на
30 км од Москве. Тада Стаљин врши неколико измјена у Црвеној армији, за команданта
одбране Москве поставља Георгија Константиновича Жукова. Такође са истока
пристижу свјеже јединице. Почетком децембра 1941. почиње контра напад Црвене
армије. Црвеноармејци одбацују Нијемце за око 150 до 200 км. И овај успјех је показао
да Њемачка војска није непобједива и дао је полет будућим операцијама.

10. Други свјетски рат у Сјеверној Африци од 1940 – 1943

14. јуна 1940. Италија улази у рат а пошто је италија имала одређене територије у
Африци (Либија, Етиопија...) самим тим рат почиње и у Африци. У децембру 1940.
Британске трупе нападају Италијане у Либији. Послије неуспјешне одбране, Италијани
траже помоћ Нијемаца. У фбруару 1941. фелдмаршал Ромел долази у Сјеверну Африку.
Британским трупама командовао је генерал Монтгомери. До 1941. Италијанско –
њемачке трупе су биљежиле побједе што су хтјели крунисати изласком на Суецки
канал. У том походу Нијемци нападју Британци али су принуђени на повлачење.
Новембра 1942. одиграла се битка код Ел Аламејна која се сматра прекретницом на
сјеверноафричком ратишку, Британци преузимају иницијативу и од тада прелазе у

5
офанзиве. Готово у исто вријеме савезници се искрцавају у Мароко који је био
Француска колонија. Искрцавање савезника била је проба за будућа искрцавања. Након
повлачења њемачко – италијанских трупа долази до инвазије на Сицилију јуна 1943. До
средине августа Сицилија бива ослобођена. Велико фашистичко вијеће смјењује Бенита
Мусолинија након пораза. Септембра 1943. Италија капитулира а Хитлер шаље своје
трупе да попуне празнину Апенинског полуострва.

11. Источни фронт у Другом свјетском рату од 1941 – 1945

Након пораза код Москве, Нијемци се групишу ка Кавказу богатом нафтним

налазиштима. Марта 1942. Нијемци продиру из правца Кијева и заузимају град Харков.
17. јула 1942. почиње чувена Стаљинградска битка. Нијемци још у љето стижу до града
и до новембра се воде уличне борбе. Тада почиње контра напад Црвене армије на челу
са маршалом Жуковим. Њемачка 6. армија и фебруара 1943. се предаје. Биланс: 90 000
заробљених од којих 4000 официра од којих 24 генерала и милион погинулих.
Стаљинградска битка се сматра прегретницом у Другом свјетском рату. Након
Стаљинградске битке почиње битка код Курска. Ова битка је била највећа тенковска
битка у историји; учествовало 2700 њемачких тенкова и 3600 совјетских. У Курској
бици Нијемци губе 30 дивизија. Од љета 1943. само Совјети предузимају крупне
офанзиве. У прољеће 1944. Црвена армија ослобађа дијелове Украјине као и
полуострво Крим. У септембру у Москви долази до споразума између Финске и СССР
(прије тога јединице се се вратиле на положаје из 1940.). До почетка августа 1944.
Црвена армија долаи до Варшаве. Тада долази до устанка у Варшави, и у том устанку је
16 000 устаника је убијено а град скоро потпуно разорен. Јединице Црвене армије
покрећу операцију Јашко – кишињевску којом се ослобађа Румунија, Бугарска а у јесен
1944. и Југславија. У јануару 1945. Црвена армија креће у офанзиву од Балтика до
Будимпеште. 27.1. Црвеноармејци ослобађају Аушвиц: међународни дан сјећања
на Холокауст. 25. априла 1945 Црвеноармејци опкољавају Берлин. 30. априла Хитлер и
Гебелс извршавају самоубиства. Црвена армија продире у зграду Рајхстага и Берлин
пада 2. маја 1945. Нијемцу су вршили масовнасиловања жена у СССР што је довело до
одмазде совјетских војника. Постоји процјена да је 2 милиона нијемаца води поријекло
совјетско. 7. маја у граду Ремсу капитулацију потписује Њемачка а са стране
Француска, САД и Велика Британија. 9. маја СССР ставља и свој потпис преко
маршала Жукова те се тај дан узима као дан побједе над фашизмом. Међутим овим
рат није био окончан, јер је Јепан још увијек није био поражен. 6. и 9. августа
Американци бацају атомске бомбе на градове Хирошиму и Нагасаки. 2. септембра
Јапан потписује капитулацију чиме је завршен Други свјетски рат. У јулу 1946. почиње
мировна конференција у Паризу у којој је између осталих учествовала и Југославија.
Тек у Њујорку до краја 1946. усаглашени су ставови побједничких страна. Фебруара
1947. потписан је коначно.

Априла 1945. десила се оснивачка скупштина ОУН. У августу исте године потписана је
повеља ОУН а Југославија је била једна од чланица потписница.

6
12. Западни фронт у Другом свјетском рату 1944 – 1945

Након капитулације Италије 1943. Њемачка успоставља Густаво линију (са једног краја
Апенинског полуострва на други). Међутим, савезници пробијају Густаво линију и
потискују Нијемце. Операција искрцавања саезника у Нормандији почела је 6. јуна
1944. (дан Д) под кодним именом Оверлорд. У акцији искрцавања учествовало је 7500
авиона и 4000 бродова, у првом таласу искцано је 150000 а у наредној недељи још пола
милиона. 20. јула 1944. дешава се неуспјели атентат на Адолфа Хитлера, након кога су
били принуђени да изврше самоубиство фелдмаршал Ромел и Клугер. С краја августа
савезници слабије напредују. Децембра 1944. Хитлер је планирао контра напад у
Арденима због чега је довукао 1000 тенкова у највећој тајности са источног фронта.
Генерал Ајзенхауер (комадант савезничких снага у Европи) успио је да одбије напад и
настави са офанзивним дејствима. Хитлер је полагао у ново оружје, В – 1 и В – 2, а
Јапанци у камиказе. 9. марта савезници су ослободили град Бон који је постао главни
град Западне Њемачке након рата. У истом мјесецу савезници нападају и пробијају
Зигфридову линију која је у суштини била последња линија одбране Њемачке. Након
Тога Нијемци су се масовно предавали англосаксонцима да неби пали у руке
Совјетима.

13. Други свјетски рат на Далеком истоку 1941 – 1945

4 дана послије Јапанског напада на Перл Харбор, Американци објављују рат Јапану.
НДХ такође објављује рат САД. Јапан почиње окупацију Тајланда, затим окупирају
Бурму. Почињу окупацију Филипина. Попут Нијемаца, Јапанци нижу успијехе у првим
мјесецима рата. 1942. код острва Мидвеј САД односе побједу над Јапанцима. 1945.
Британци нападају Јапанце у Бурми и народ такође се подиже против Јапанаца. Главни
град Филипин, Манила ослобођена је 1945. а нешто касније и читава територија.
Американци се упоредо искрцавају на оствро Иво Џиму. 6. и 9. августа Американци
бацају атомске бомбе на градове Хирошиму и Нагасаки. 2. септембра Јапан потписује
капитулацију чиме је завршен Други свјетски рат.

14. Савезничке конференције у Другом свјетском рату

Јануара 1943. у Казабланци Рузвелт и Черчил договарају инвазију на Сицилију. Други

састанак се догодио у Квебеку у Канади. Ту је договорена инвазија на Француску,
односно на Нормандију. У Техерану 1943. долази до сусрета велике тројке (Черчил,
Рузвелт, Стаљин), која се водила од 28. октобра до 2, децембра 1943. На Техеранској
конференцији Стаљин инсистира на отварању другог фронта у Западној Европи. Такође
је разговарано о ОУН. Фебруара 1945. на Криму (Јалта) одржана је конференција у
којој су донешене одлуке о вођењу рата и подјели Њемачке након рата. У јулу и августу
1945. одржана је последња конференција у предграђу Берлина Постдаму. У њој су

7
учествовали Хари Труман, Клемент Атли и Стаљин. На њој је договорена подјела
Њемачке, како окончати рат против Јапана и процесуирање ратних злочина.

15. Холокауст/Шоа

Холокауст (потиче од грчке ријечи која означава свеспаљење); шоа (јеврјска ријеч за
катастрофу). У вријеме 2 свјетског рата у свијету је било 18 милиона јевреја а у Европи
9 милиона. У холокаусту је страдало 6 милиона јевреја или 2/3 европских јевреја.
Геноцид је вршен од 1941. до 1945. Нијемци су то сматрали коначним решењем
јеврејског питања. Међутим већ 1933. отворен је логор Дахау код Минхена, Матхаузен
у Аустрији... Највише јевреја је било стационирано на подручју Пољске а самим тим и
логора попут Аушвица (Освинћин), Треблинке, Белжена, Мајданека... Над јеврејима су
такође вршени стравични експерименти.

16.Сјеверноатлантски савез 1949-2009

Основан је 1949.године Сјевереноатлантским уговором који је потписан у Вашингтону.

Тај уговор је потписало 12 земаља (САД,земље БЕНЕЛУКСа, Данска...). Основан је са
циљем да ако једна земља чланица буде нападнута остале чланице ће јој пружити
подршку у одбрани. Сједиште НАТО – а је у Бриселу. НАТО се финансира тако што
свака чланица издваја 2% БДП. Прва акција НАТО – а била је током Ирачке инвазије на
Кувајт, затим у југословенским ратовима дјелујући против Срба. Данас НАТО броји 28
земаља чланица.

17. Варшавски пакт 1955 – 1991

Варшавски пакт настаје Варшавским споразумом потписаним 1955 године а који је

саставио Никита Хрушчов. Основан је са истим циљем као и НАТО, да ако једна земља
чланица буде нападнута остале чланице ће јој пружити подршку у одбрани. Земље које
су приступиле Варшавском пакту су земље источног блога које су под комунистичком
владавином (СССР, Бугарска, Пољска, Источна Њемачка, Румунија). Изузетак је била
СФРЈ која није приступила Варшавском пакту. Земље чланице су се споразумиле да се
неће мијешати у унутрашње послеве других земаља чланица Варшавског пакта.
Варшавски пакт траје све до 1988. кда је Михаел Горбачов одобрио излазак земаља
чланица из пакта.

18. Југоисточноазијски савез 1954 – 1977 и Багдадски пакт 1955 – 1979

СЕАТО – југоисточно азијски савез: неформално настаје пактом у Манили

(Филипини), а формално у Банкоку (Тајланд) Бројао је 8 чланица (Аустралија, Нови
Зеланд, Тајланд, Филипини...). Циљ СЕАТА био је заштита јужног Вијетнама и Лаоса и
да се спријечи могући продор комунизма. САД су подржавале СЕАТО.
ЦЕНТО - Багдадски пакт: чинили су га Ирак, Иран, Пакистан, Турска и Уједињено
Краљевство. Сједиште му се првобитно налазило у Багдаду а затим у Анкари. САД су
обећале да ће помоћи Багдадском пакту, међутим помоћ је пружена само у виду
улажења САД у војни комитет 1958. ЦЕНТО никада није имао јединствну војну
структуру нити војне базе. 1958 долази до револуције у Ираку и он престаје бити

8
монархија и повлачи се из савеза и самим тим сједиште престаје бити Багдад а постаје
Анкара. После револуције у Ирану, када постаје Исламска република он излази из
савеза и тада савез тај званично престаје да постоји

19.Грчки грађански рат 1946-1949, Војна хунта 1967-1974. и Кипарска криза 1974.

Грчки грађански рат 1946-1949 -У сукобима учествују владине снаге под командом
Александра Папагоса, а које подржавају велике силе попут САД-а и Велике Британије.
С друге стране налази се Народноослободилачка војска ЕЛЛАС под вођством Маркоса
Фафијадиса и битно је нагласити да СССР никада није дао подршку већ је највећа
подршка комунистима стизала из СФРЈ. Узроци сукоба могу се налазити у томе што је
љевица упорно пребацивала избјегличкој влади да су побјегли и сарађивали са
окупатором. Велики утицај на овај рат имао је и сукоб ТИТО-СТАЉИН из 1948.године.
Годину дана послије тога ЕЛЛАС губи рат. Труманова доктрина је политика САД
која пружа подршку свим слободним народима који одбијају спољни утицај који
подстиче народ једна државе на устанак. У томе се виде разлози подршке владиним
снагама од стране САД. Маршалов план је новац за опоравак Европе након Другог
свјетског рата. То је прије свега била америчка замисао како би одвоијили земље од
могућег доласка комунизма на власт. Све то је довело до тзв. американизације у
Европи. Грчка улази у НАТО. Краљ се враћа у земљу по завршетку ратних сукоба.

Грчка војна хунта- У периоду од 1967-1974.године у Грчкој на власти су се налазили

десничари. Они су извршили војни пуч на челу са Стилијаносом Патакосом и Јоргосом
Пападопијусем. Током е владавине 10.000 људи је ухапшено мислећи да су љевичари.
Краљ је 1967.године морао побјећи, а 1973.године одржан је сумњив референдум
против краља. Десничари су инсистирали на православљу. Међутим, 1974.године
генерал Федор Гизикис је послао тенкове у Атину и Солун и послије годину дана власт
је предао грађанима.

Кипарска криза 1974.- Кипар се доста дуго налазио у саставу Османлијског царства.
Међутим, на Берлинском конгресу у знак захвалности што је Велика Британија
пружила подршку Турској у Руско-турском рату, Турска предаје Кипр Великој
Британији. 194.године Британије анектира Кипар, а независност Кипар стиче
1960.године. 1974.године Турска врши војну инвазију на Кипар. Повод је био државни
удар који се десио на Кипру када је смијењен дотадашњи предсједник архиепископ
Макариос III. На његово мјесто долази Никос Самсон, који је водио политику чији је
циљ присаједињење Кипра Грчкој тзв. политика ЕМОСИС. По завршетку рата Кипар
је подијелељен на сјеверни и јужни, односно у сјеверном Кипру је Турска Република
Сјеверни Кипар коју је смао Турска признала, док је јужни Кипар међународно признат
и саставни је дио Европске Уније. Кипар је подијељен „зеленом линијом“, између
осталог и сам град Никозија.

20. Корејски рат 1950 – 1953

1910. године Јапан је анектирао Кореју. Прије бацања атомских бомби на Јапан СССР
је објавио рат Јапану. Следећи корак који је учинио СССР је био окупација сјеверне

9
Кореје. До 1948 године постоје двије владе које раде паралелно и то су јужна и
сјеверна. У јуну 1950. године Сјеверна Кореја напада Јужну Кореју. Напад је био
окарактерисан као ремећење мира, од стране ОУН и Јужна Кореја је подржана од
стране ОУН. Примирје је потписано у Понмањону које никада није прерасло у мир.
Граница је успостављена на 38. паралели. Милион људи је страдало и милиони су
расељени.

21. Кубанска револуција 1953 – 1959 и кубанска криза до 1962

Куба је била шпанска колонија и у 19. вијеку долази до побуне против колонијалних
власти коју су САД подржавале. 1901. Пантовим амадманом Куби је дата независност
али условно, Куби је било забрањено да склапа да међудржавне уговоре, обавезала се
да ће уступити САД базу (Гвантанамо). Послије дугогодишње владавине Влугенсија
Батасте у којој је Куба потонула у криминал, социјалисти оличена у покрету 26. Јул под
вођством Фидела Кастра подиже револуцију. Тог датума они су покушали заузети једну
војну базу али неуспјешно. Упркос слабом наоружању, слабим војним средствима они
односе побједу 1959. године. Исте године, Фидел Кастро склапа споразуме са
Совјетима, прихвата њихово оружје и агенти КГБ долазе на Кубу да обучавају војнички
кадар. 1961. године Кенеди је изнио приједлог који је подржала ЦИА да се 2500 агената
пошаље на острво а чекивала се подршка и протјераног становништва, њих око 12000.
Долази до сукоба у Заливу свиња и та акција САД – а је доживјела неуспјех. Кенеди је
преузео одговорност рекавши: „ Побједа има хиљаде отаца а пораз је голо сироче.“
Октобра 1962 Кенеди добија доказ да су на Куби стациониране совјетске ракете.
Никита га је говорио да су те ракете заправо земља ваздух а не нуклеарне. Долази до
поморске блокаде острва од стране САД. 24. октобра 1962. стигли су до острва гдје су
их зауставили амерички бродови а совјетски су били приморани на повлачење. Криза је
превазиђена када су американци тражили да се ракете повуку са Кубе, а совјети су
заузврат тражили да САД не изврши инвазију на Кубу и да повуче ракете из војне базе
Јупитер у Турској али САД ипак нису повукле из Турске.

22. Вијетнамски рат 1955 – 1975

Вијетнамски рат се другачије назива Други Индокинески рат који се одвија на

територији Вијетнама, Камбоџе и Лаоса. Први Индокинески рат воћен је од 1946 до
1954. У њему су се сукобили са једне стране Вијетминг (покрет отпора под вођством
Хишимина) а са друге стране су биле јединице Француске. У 19. вијеку заузимају
Индокину и проглашава је Француском индокином. Кад је Јапан капитулирао,
Хошимин проглашава Демократску републику Вијетнам. Битно је поменути да је
Вијетминг помагала НР Кина. Након што Вијетминг побијеђује Француску 1954.
Вијетнам се дијели по 17. паралели на Сјеверни и Јужни Вијетнам а Камбоџа и Лаос
стичу независност. Након подјеле Вијетнама милион људи јежи из Сјеверног у Јужни,
док са југа на сјевер прелази око 52 000 људи (комуниста). Јужни Вијетнам је
првобитно био царевина док се народ није опредијелио 1955. године на референдуму за
републику. У исто вријеме у јужном Вијетнаму прогањају се комунисти и у томе су их
подржавале САД. У јужном Вијетнаму од 1954. до 1957. долази до побуне у селима.

10
1960. године долази до формирања фронта националног ослобођења Вијетнама –
Вијетконг. Вијетконт сарађује са сјеверним Вијетнамом и по идеолошком убјеђењу су
били комунисти и злагали су се за земљишну реформу. 40000 комуниста долази са
сјевера на југ у периоду од 1960 – 1963. Американци су се укључили у рат против
комуниста. Међутим, како је рат одмицао, расположење против рата у САД је све више
расло. Па су се тако дешавале бројне демонстрације против рата у САД. Коначно, 1973.
потписан је мировни споразум по којем САД излазе из рата. Двије године касније
главни град јужног Вијетнама Сајгон пада у руке сјеверног Вијетнама, чиме се рат
завршава и држава се уједињује.

23. Совјетске интервенције у Мађарској 1956., Чехословачкој 1968. И Авганистану

1979. до 1989.

Совјетска интервенција у Мађарској

Устанак у Мађарској десио се у раздобљу од октобра до новембра 1956. Студенти су

тада изашли на улице тражећи реформе. Међутим, комунистички режим хтио је војно
угушити устанак, али војска отказује послушност и прелази на страну студената. Имре
Нађ у стаје на чело владе устаника и под његовој директиви Мађарска излази из
Варшавског пакта и проглашава неутралност. Новембра 1956. СССР интервенише у
Мађарској и гуши устанак и на чело нове прокомунистичке власти долази Јанош Кадар.
Имре Нађ се током совјетске интервенције склонио у амбасаду СФРЈ. Али по захтјеву
совјета он је ипак испоручен СССР.

Прашко прољеће 1968. године

1968. године у Чехословачкој долази до покушаја политичке либерализације. Она је

почела у јануару а завршиће се у августу. Постојала је једна партија (Комунистичка)
али скраја 60 –их година појединци су хјели политичке реформе. За генералног
секретара КП Чехословачке Александар Дубчек. Совјети су сматрали да је политичка
либерализација заправо одмицање од совјетског утицаја у Чехословачкој. Између 5 и 7
хиљада тенкова дошло је у Чехословачку. СССР се правдао тиме да је позван од стране
„правих комуниста“ да интервенише. Око 100 људи је погинуло током совјетске
интервенције. Александар Дубчек, Лудвиг Слобода ( председник Чешке) и други
потписали су москковски протокол којим су се између осталог обавезали да ће остати
под утицајем СССР. Јан Палах – студент, спалио се 1969. на тргу због репресије
Совјета.

Авганистан

У рату у Авганистану учествују Муџахедини који под плаштом борбе за слободу и

против комунизма подржавају САД и Велика Британија и друге капиталистичке земље.
У помоћ комунистичком режиму у Авганистану, СССР шаље помоћ и окупира
Авганистан. КП Авганистана се сукобљавала са клором и велик земљопосједницима
које су доживљавали као класне противнике. САД је преко Пакистана свестрано
пружао помоћ Муџахединима у виду материјалне помоћи. Махаил Горбачов је 1988.

11
објавио да се СССР повлачи из Авганистана. Може се рећи да што је за САД Вијетнам
то је за СССР Авганистан. Свак је страда ко се у силу нада.

24. Либански грађански рат 1975-1990

Узрок овог рата је велика нетрпеивост између хришћана и муслимана. Послије пораза
од Израела велики број Палестинаца прешао је у Либан и у додиру са локалним
хришћанима долази до великих и непремостивих разлика. Тако се десио један напад на
хришћанску цркву у Бејруту, а недуго затим и напад на један аутобус у коме гине око
20 муслимана. Након отпочињања сукоба Сирија се укључује на страни хришћана
желећи да путем њихове побједе Палестинце стави под своју контролу. Међутим,
временом је Сирија прешла на страни Палестинаца док је Либан нашао свог новог
савезника у Израелу. Израел се из Либана повукао 1978.године, али су Палестинци
наставили терористичке нападе у Израелу и Израел 1982.године поново напада Либан у
жељи да савлада Палестинце. Недуго затим, на тло Либана долазе снаге ОУН-а.
Послије напада на америчку амбасаду у Бејруту западне силе се повлаче из ове мировне
мисије. 1982.године оснива се ХЕЗБОЛАХ (шиитска војна организација). 1989.године
посланици који су чинили парламент Либана прије рата су у Саудијској Арабији
донијели устав Либана, по ком су дата већа права муслиманима у земљи.

25. Израел и јеврејско- арапски сукоби на Блиском Истоку 1948-2000

Послије пропадања Османског царства, постојала је тежња Арапа да створе државу

Палестину. Међутим, ти дијелови пропалог Османског царства потпадају под
различите утицаје европских земаља. Конкретно простор Палестине потпада под утицај
Велике Британије. Резолуцијом ОУН-а из 1948.године на том простору су се требале
створити двије државе које би међусобно ушле у неку врсту економске уније
(Палестина и Израел). Чим је Велика Британија напустила тај просто проглашава се
држава Израел,а недуго затим једна широка коалиција арапских земаља
(Ирак,Иран,Сирија,Јемен, Саудијска Арабија..) нападају Израел. Међутим, Израел се
показао као врло жилав противник и у том рату односи побједу. Тај сукоб је трајао
седам мјесеци и Израел побједом заузима 75% територије Палестине. Појас Газе тада
анектира Египат, а из арапских земаља бјежи 800.000 Јевреја од чега 600.000 у државу
Израел.

1956.године долази до чувене Суецке кризе. Узрок кризе је у томе што је Египат желио
да национализује Суецки канал. Суецки канал је направљен 1869.године и био је дуг
186 километара. Дуг временски период Велика Британија је имала конторлу над
Суецким каналом. Он је био јако значајан због свог геостратешког и економског
положаја. У том рату са једне стране се нашао Египат а са друге Израел, Француска и
Велика Британија. И поред свих напора Египат је успио да национализује Суецки
канал. Под америчким притиском Израел се повлачи са Синаја.

1967.године долази до Шестодневног рата од 5. до 11.јуна. У том рату са једне стране

се нашао Израел а са друге поново широка коалициј- Египат, Јордан и Сирија. Узрок
рата јесте гомилање египатских трупа на простору Синајског полуострва и као одговор

12
на такву ситуацију Израел изводи превентивни напад. У том рату Израел излази као
побједник и проширује своју територију за три пута, заузимајући тако Источни
Јерусалим и Голанску висораван.

Почетком седамдесетих година Палестинци прелазе на један други вид борбе-

тероризам. То се посебно осликало у терористичком нападу на Олимпијским играма
1972.године у Минхену када гину израелски спортисти. 1973.године десио се
Јанкипурски рат – египатска војска је прешла Суецки канал и напала Израел. У јаком
противннападу израелских трупа главни град Египта Каиро је био угрожен. На страни
Египта тада се нашао СССР, који је запријетио да ће ући у рат да заштити Египат. Рат
се завршава повлачењем Израела са Синаја и на том мјесту бивају стациониране снаге
ОУН-а. 1979.године Египат признаје државу Израел. Тада он добија статус америчког
савезника, а Израел им предаје Синај. 1987.године десио се Палестински устанак-
главно оружје устаника било је камење. У позадини устанка лежи један догађај. У
избјегличком кампу у појасу Газе, један израелски транспортер убио је четири
Палестинца. Тада крећу масовне демонстрације, а Палестински универзитет се затвара.
У овом устанку гине око 1.000 људи.

1993.године потписан је споразум ОСЛО 1- између Израела и Палестине. Према том

споразуму Израел се повлачи из појаса Газе, Палестинска ослободилчака организација
се признаје као легитиман представник Палестинаца. Двије године касније десио се
споразум ОСЛО 2- који није задовољио интересе ниједне стране.

2000.године десио се други устанак. Позадина тог устанка лежи у посјети Арнела
Шарона вођи израелске деснице Храмском брду (на које су право полагали и једни и
други), то је код Палестинаца сматрано чином увреде. Тада почињу терористичке
акције Хамаса. Израел на те нападе одговара акцијом у појасу Газе. Од 2004.године
лидер Палестинаца је Махмут Абаз.

26. Ирачко-ирански рат 1980-1988. и Заливски рат 1990-1991.

У овом оружаном сукобу Ирак је напао Иран. Водени пут који води до Персијског
залива Шатер Алаб, је послије открића великих налазишта нафте постао јако значајан.
Он је био већински у власништву Ирана, а Ирак је морао плаћати накнаду за пролаз. С
краја седамдесетих година у Ирану се десила револуција, а на власт у Ирак су дошли
социјалисти. Занимљиво је што је што су оружаном сукобу између Ирака и Ирана,
ирански љевичари подржавали Ирак, а ирачки Курди Иран. Ирак је желио да оствари
доминацију у арапском свијету. Ирак су подржавале Саудијска Арабија, Катар и Кувајт.
Савјет безбједности је упозоравао да је у овом рату коришћено хемијско оружје.
Огромни су били људски губици, са преко милион мртвих и исто толико расељених у
рату који није имао побједника.

Заливски рат- Због оптужби да Кувајт нелегално црпи нафту у пограничним

дијеловима Ирак је извршио агресију на Кувајт. Међутим, у рат на страни Кувајта се
укључују западне силе на челу са САД-ом и нападају Ирак. Након жестоких борби они
протјерују Ирак са територије Кувајта. У исто то вријеме у Ираку су се дешавале

13
демонстрације те су се САД надале да ће Садам Хусеин бити збачен са ввласти
унутрашњим револуцијама. 2003.године десио се и Други заливски рат.

29. Друштвена и културна револуција друге половине 20.вијека

Послије Другог свјетског рата становништво на селу постаје малобројно јер се

дешавају масовне миграције становништва са села у градове. Међутим, и ту је
постојала разлика између развијених земаља и неразвијених. У развијеним земљама
сељаци су били боље опремљени и могли су да лакше производе. Овај период у
20.вијеку познат је ,дакле, као период урбанизације. У Азији су мултимилионски
градови расли као печурке. Са урбанизацијом се долази и до потребе нових радних
занимања код људи. У истом том периоду све владе свијета желе да образују своје
становништво. Студенти постају битна снага у друштву. Они су били нова социјална
група која је тражила своје мјесто у друштву. У осамдесетим годинама радничка класа
постаје жртва нових технолошких достигнућа, јер више један посао нису морала
обављати четири радника него нека машина итд. У неразвијеним земљама радници су
били масовно искориштавани за мале наднице и то доводи до масовних миграција у
економски стабилнија подручја. Битна одлика друге половине 20.вијека јесте и
еманципација жена. У то доба жене стичу право гласа, почињу да се запошљавају а у
Италији су 1974. успјеле да се изборе за право на развод итд. Упоредо с тим долази до
смањења жеље за формалним браковима, до смањења жеље за дјецом и мијењају се
ставовои о ЛГБТ популацији. Јавља се и младалачки бунт огледан кроз музику (настаје
rock 'n' roll). Мода се такође мијења. Жене све више почињу да носе панталоне.
Употреба разних дрога такође карактерише овај период историје 20. вијека. Црква има
све мањи утицај на људе, нарочито у Европи. Све је то довело до срозавања моралних
норми у друштву чије посљедице осјећамо у данашњим данима.

30. „Трећи свијет“ и његова обиљежја

Процес деконолизације који се одиграо након завршетка Другог свјетског рата и он је

умногоме промијенио мапу свијета. Демографска експлозија се у тим тренуцима десила
у сиромашним земљама и све више се ствара јаз између сиромашних и богатих. „Први
свијет“ су чиниле развијене земље запада, почевши од САД,Велике Британије итд.
„Други свијет“ су чиниле земље комунистичког блока, а „трећи свијет“ су
представљале деконолизоване земље. Оне су најчешће прихватале државна уређења
бишвих колониста. Такође, ове земље карактеришу и чести војни удари и готово да
нема земље која није у извјесном временском тренутку имала војну хунту на челу. Са
масовним налазишта нафте и њеним експлоатисањем долази достварања уније ОПЕЦ и
поједине земље „трећег свијета“ напрасно, прелазе у земље „првог свијета“. Ту се
мисли на Индију, Мексико, Јужну Кореју итд.

31. Владимир Иљич Уљанов-Лењин

Рођен 1870 у угледној породици, по мајци је био Јевреј. По ријеци Лени је добио
надимак Лењин. Због студентских демонстрација је избачен са универзитета ун Казању.
Прихватио идеје Маркса, дипломирао право у Санкт Петербургу,ту је ухапшен.

14
Емигрирао у западну европу. Послије фебруарске револуције вратио се помоћу
Њемачке у Русију. Извршио вулгаризацију Марксизма,и приближио Марксизам
сељаштву. (срп и чекић)

Послије побједе у грађанском рату постаје вођа социјалистичке револуције све до

смрти 1924.г. када га наслеђује његов сарадник Јосиф Висарионович Џугашвили-
Стаљин

32. Бенито Мусолини-Дуче

Новинар по професији. 1911.г. када је Италија ангажована у Либији,он је протестовао

против тога јер је то сматрао империјоналистичким чином. У почетку је био члан
социјалистике партије Италије. Почетком Првог свјетског рата избацују га из партије
јер је био под утицајем национализма из Аустроугарске. 1914 основао је покрет чији су
се чланови називали фашисти(фаши-сноп)

Након што су социјалисти заузели фабрике а нису знали шта ће са њима и вратили их
власницима, крупна буржоазија се забринула за будућност својине. Краљ је био
приморан да Мусолинију повјери састав владе. Био је атеиста, поштовалац Ничеа,
потписао Латерански уговор којим се у Риму ствара католичка држав Батикан 1929.

1943.г. оснива Италијанску социјалистичку републику. !945 га убијају партизани.

33.Адолф Хилтлер

Адолф Хитлер је рођен 1889.године. Аустријанац који је добио њемачко држављанство

годину дана прије него што је постао канцелар. У раном периоду свога живота бавио се
и сликарством и желио да упише ликовну академију. Његово капитално дјело је Main
Kampf( Моја борба), гдје он описује, између осталог, како изгледа прави аријевац-
човјек чисте крви. Тврди се да је био изразито способан да сложене ствари
поједностави, а тајна његовог успјеха су једноставна рјешења која је понудио њемачког
народу. Адолф Хитлер није имао завршен факултет.

Ријеч ВОЉА је ријеч коју је Хитлер највише употребљавао у својим говорима. Надимак
по коме је Хитлер познат је фирер. Сваки вид живота Хитлер је усклађивао са
нацистичком странком. Мржњу према Јеврејима носи још од времена када је живио у
Бечу и гледао све богате трговце који су били Јевреји. Британски војник Хенри Тандеј у
Бици на ријеци Соми у Првом свјетском рату током јуриша британских војника
поштедио је живот једном рањеном њемачком војнику, управо тај војник био је Адолф
Хитлер.

34. Јосиф Висарионович Џугашвили – Стаљин

Рођен 1878.године као Грузијац. Стаљин значи челик, и сматра се да је он такав

надимак узео због тога што је био изразито низак човјек. Његов претходник Лењин је
мислио да га не треба наслиједити човјек попут Стаљина јер је био окрутан и пријек по
нарави. Међутим, послије Лељинове смрти, Стаљин постаје лидер 1924. године.

15
Стаљинов отац је био обућар и у дјетињству га је тукао, па је Стаљин напустио
породицу у младости. Студирао је Богословски факултет који никада није завршио.
Такође, он је патио од параноје. Позната је анегдота из Другог свјетског рата када су
Нијемци нудили његовог сина који је био у њемачком заробљенитву а заузврат су
тражили њемачког генерала. Стаљин је то одбио рекавши да се војник не мијења за
генерала. То је само доказ његове свирепости. Ипак, најбољи доказ свирепости јесу
чувене Стаљинове чистке.

35. Винстон Черчил

Винстон Черчил је рођен 1874. године у племићкој породици. Завршио је војни колеџ и
службовао је широм Британске империје, а тим службовањем обишао је добар дио
свијета. 1940. године постаје премијер Велике Британије. Бавио се сликарством. Био је
савршен говорник. Послије рата је објавио своје мемоаре у шет томова. Такође, добио
је Нобелову награду за књижевност.

36. Шарл де Гол

Шарл де Гол је рођен 1890. године. Завршио је престижну Војну академију „Сен Сир“.
Од 1940. Носио је чин генерал- мајора, а послије капитулације Француске (коју он није
признавао) био је вођа „Слободне Француске“. Он је позвао сународнике да убијају
Нијемце кад год стигну и на ком год мјесту били. Послије рата, 1958. године, постао је
предсједник Француске и на том положају се одржао до 1969. Учинио је Француску
нуклеарном силом, а остао је упамћен и по томе што је обновио односе Француске и
Њемачке.

37. Френклин Делано Рузвелт

Рођен је 1882. године. Дипломирао је на престижном Харвардском универзитету. По

чувеном „New Deal“ стекао је огромну популарност у САДу. Када је почела Свјетска
економска криза он је био гувернер Савезне државе Њујорк. Једини је амерички
предсједник који се задржао три мандата. Наслиједио га је Хари Труман 1945. године.

38. Махатма Ганди

Велика британија је имала велики број колонија од којих су оне највеће имале статус
Доминиона(то су аутономне заједнице унутар британске империје: Канада,
Аустралија, Јужна Африка, Нови Зенланд. Британска владавина губила је углед у
Индији. До тада су становници Индије сматрали да су британци супериорнији, то је и
одржавало британску власт. То је изчезло почетком Великог рата(Првог светског рата)

1917.г. Велика Британија је обећала Индији да ће постати доминион. Махатма

Ганди,адвокат, развио је тактику пасивног отпора. Већи дио живота живио је изван
Индије, а по повратку одбацио је европску ношњу и огрнуо се комадом платна као
сиромах. 1919.г. 379 људи је убијено на једном протесту у Индији. 1920.г. Ганди

16
почиње одбијање сарадње са британском управом у Индији. То је пропало је људи из
Индије а који су радили у британској управи нису могли да се одрекну плата. Више
пута хапшен хтио је да угрози британски монопол на со. Тако је отпочео тронедељно
пјешачење ка Индијском океану и сам почео да вади со. Хапсе га због тога, али то нема
учинка јер има 60.000 пратилаца. Уставом из 1935. Тај покрет постаје партија и улази у
парламент. 1947 Индија постаје независна држава. Међутим долази до формирања
Пакистана(Земље чистих) у Британској Индији.

39. Фидел Кастро

Рођен је 1926.године. Био је доктор права. Због уведене диктатуре, Кастро је са групом
истомишљеника 26.јула 1953 године повео револуционарни покрет. Први потез био је
напад на касарну Монкада, у Сантијаго де Куби, са око 300 људи. Међутим, тај напад је
био неуспјешан. Тада Кастро бива затворен све до 1955. године. Његове политичке
идеје биле су антиимперијализам, национализам и реформација. Тада још увијек није
имао додира са комунизмом. Након доласка на власт Кастро постаје заклети
непријатељ САД-а. Након инзавије на Залив свиња Кастро је изјавио да је он
марсксиста и љениниста и да ће тако остати до његове смрти. Његов најближи сарадник
био је Ернесто Че Гевара. Фидел Кастро је успио да изграи репутацију једног од
највећих противника САД-а и изгради симбол отпора крутом капитализму који је
оличен у САД-у. Умро је 2016 године.

40. Ернесто Че Гевара

Рођен је 1928.године. Био је љекар по занимању, затим диломата, писац.. Представљао

је једну од кључних личности у револуцији Кубе, а након побједе револуционара
путовао је по свијету као дипломата Кубе, а нешто каније се укључио у покрете за
ослобођење од диктаторских режима путем герилске борбе. То је најприје чинио у
Конгу а затим и у Боливији гдје је спрегом ЦИА-е и боливијске војске најприје ухваћен,
а одмах сутрадан и убијен 1967.године. Његов лик као неустрашивог команданта и
строгог војсковође и као жртве империјализма и данас се користи као једна од
највиших симбола и икона друштвене и политичке револуције широм свијета.

41. Нелсон Мандела

Рођен је 1918.године. Био је први демократски изабрани предсједник Јужноафричке

републике и први црнац који је обављао ту функцију. Важи за једног од главних бораца
против доминације бијелаца над црним народом Јужне Африке и против Апартхејда.

Апартхејд представља друштвени систем који је био доминирајући у Јужној Африци у

20.вијеку, а према ком су се припадници црне већине одвајали и била им је ускраћена
политичка и економска једнакост са бијелцима.

Био је правник по професији. Такође, био је активиста покрета за остварење права

црног народа у Јужној Африци. Године 1961. Био је једна од оснивача војног крила

17
Афричког националног конгреса које је организовало саботаже. Због ове активности
био је оптужен за тероризам, због чега је провео 27 година у затвору. Након изласка из
затвора он је у свом стилу рекао да не криви никог. По изласку из затвора реактивирао
се у политици и радио је на уједињењу народа Јужне Африке. Добитник је Нобелове
награде за мир 1993.године.

42. Мартин Лутер Кинг

Рођен је 1929.године. Био је амерички баптистички свештеник и борац за грађанска

права. У борби за равноправност Афроамериканаца у САД користио се методом
ненасилне борбе и грађанске непослушности. 1968.године у Мемфису извршен је
атентан на њега пред почетак промоције „Кампање сиромашних“, коју је покренуо
почетком те године. Добитник је Нобелове награде за мир 1964.године. Сматра се
једним од најбољих говорника у историји САД-а. Постхумно је одликован од стране
америчког предсједника Џимија Картера Предсједничком медаљом слободе. ФБИ га је
пратио и прислушкивао.

43. Начертаније Илије Гарашанина

1844. године настале су Начертаније што у преводу значи нацрт. У садржини

Начертанија је да Срби раде на ослобађању од Турака и припајања Србији Срема, Бачке
и Баната. Дејвид Уркварт који је написао Енглеска и Русија, 1835. исти је био енглески
дипломата. Адам Чарторијски је вођа пољске емиграције који је имао свога изасланика
за просторе Јужних Словена Франтижека Заха који је донио упуства за ослобођења од
Турака без ослањања на Русију. У Заховом документу, упуству је стајало југословенско
питање а Илија Гарашанин је промијенио југословенски у српску. У Начертанијама
постоје два типа могућег уједињења, са Бугарском и са Хрватском и Словенијом.

44. Краљ Петар 1 Карађорђевић

Рођен 1844. године. Војну акедемију Сен Сир завршава у Француској. Учествује у
Француско- пруском рату на страни Француза. 1875. учествује у босанско –
херцеговачком устанку под псеудонимом Петар Мркоњић (град Варцав Вакуф добио
име Мркоњић Град). Превео је на српски дјело „О слободи“ Џона Стјуарта Мила. 1903.
године након мајског превата крунисан за краља. Његово крунисање је најстарији
снимак у српској култури. За вријеме свога владања ослања се на Русију због чега
долази у сукоб са Аустријом (Царински рат). 1914. године због старости овлаштења
преноси на свог сина Александра (иако није био најстарији син). Био је ожењен
кћерком књаза Николе Петровића. Подигао Опленац као своју задужбину. Умро је
1921. године.

46. Идеолошке основе и историјски контекст Независне Државе Хрватске (1941-

1945)

У средњем вијеку граница Срба и Хрвата протезала се негдје линијом корита ријеке
Врбас па све до Сплита. У 16. и 17.вијеку Срби се масовно селе у западне крајеве

18
бјежећи од терора у Отоманској империји. Срби се насељавају на подручу хрватских
феудалаца. У новонасталим околностима Срби бивају изложени двоструком притиску:

1. Да од статус слободних сељака постану кметови и

2. Да са православне пређу на католичку вјеру.

1608. године Хрватски сталежи су на свом Сабору донијели закон који је на „хрватској
државној територији“ јавна права признавао само римокатолицима.
Срби насељени на том простору нису имали обавезу плаћања харача, за разлику од
Хрвата. Хрвати су Србе називали шизматицима (расколницима). Срби нису плаћали
харач јер је њих звала Аустро-Угарска монархија звала као доказане добре ратнике да
се населе на гранична подручја и тако бране границе монархије од Турака.
Амброз Кузмић, управник имања Загребачке бискупије, 1700. године написао је да би
било боље „Влахе“ (тј. Србе) „све поклати него настањивати“.
Поред римокатоличког утицаја на идеологију која ће се послије осликати у НДХ,
битно је поменути и тзв. „хрватско државно и историјско право“. Хрватски
политичари су покушавали да докажу да у правном погледу, хрватска држава није
престајала да постоји од 1102. године (када је Хрватска изгубила државност).
Занимљива је чињеница та, да што је хрватска државност била мања то су њени
политичари у преговорима са Угарима њу више истицали.
У другој половини 19.вијека створена је идеологија бескомпромисног, екстремног
хрватског национализма, који је усмјерен против Срба. Политичари су заступали тезу
да на подручју Хрватске, Далмације и Славоније постоји само један дипломатски народ
( модерним језиком речено конститутивни).
Франо Супило 1895. године говори: „Има Срба не спорим, али код нас нема. Они који
себе називају Србима су православни Хрвати.“
Срби су називани погрдно и „Власима“, „Циганима“ итд. Српски језик је називан
народним или хрватским, а српска застава и грб су забрањивани.
Од 1874.године школски систем постаје у служби хрватизације!
Перо Гавранић у дјелу „Политичка повијест хрватскога народа од почетка до данас“
1895.године пише сљедеће:
„Да би ми Хрвати имали своју независну државицу као Срби, и да се не би требали ни
од кога бојати потребно је обрачунати се са свим Србима.“
Праваш Еуген Кватерник 1869.године пише да треба физички уништити Србе, а циљ
те политике је да од Алпа до мора се мора развити „чиста,неокварњена хрватска
застава“.
Анте Старчевић (1870) говори да су Срби „након зрео за сјекиру“. Њему се приписује
и чувени поздрав који ће послије усташе преузети „Бог и Хрвати“. Он је у једном свом
дјелу написао да „ само Бог и Хрвати могу владати хрватском земљом“.
Фрањо Рачки (1881) пише: „та се мржња протеже на све што по историјском развитку
чини неку засебност српског народа. Мрзи се српско име..“

19
Битно је истаћи да су нове Старчевићеве идеје дјеловале као „ново јеванђеље“ на
хрватску омладину.
Политичар Исо Кршњар (1902) пише: „Било је једно вријеме када се писало да све
Србе треба сјекиром утући. Ова мисао имаде нештто за себе, и то је врло важно. Она,
наиме, изриче отворено и досљедно једини начин којим би се дала провести хрватска
мисао“.
1908.године Стјепан Радић пише: „Срби су били најзгоднији, да се ради њих начини
смутња. Они су досељеници, друге су вјере, домаћему народу с већине разлоге
непоћудни, па зато и треба кадшто само мало намигнути и ето клања.“
1914.године у саставу Аустро-Угарске армије бори се 42.пуковнија Вражја која се
истакла у гнусним злочинима почињеним над недужним српским цивилима у Мачви.
(Припадник те јединице био је Јосип Броз- Тито.)
Јула 1914. у правашком листу „Хрватска“ излази сљедећи текст: „Народ најављује
Србима борбу на живот и смрт и прогонство из Босне и Херцеговине...С њима се
морамо једном заувијек обрачунати и уништити их. Срби су љуте змије од којих си
сигуран онда када им одрубиш главу.“
Мит о „Великој Србији“ је један од узрока устошке идеологије. Њега је систематски
наметала Аустро-Угарска монархија из простог разлога што су хтјели загосподарити
тим простором,а да би своје будуће поступке оправдали свјесно су ширили мит о тзв.
великосрпској хегемонији.
Иво Пилар (1918) хрватски водећи геополитичар, рекао је: „Са геополитичког
гледишта тројединица (Хрватска,Далмација и Славонија) без Босне и Херцеговине нема
никаквога изгледа да се народно-политички као ни господарскополитички одржив.“
Такође је истицао да Хрватска, Славонија и Далмација чине љуску, а Босна и
Херцеговина језгро хрватске државе.
Др Анте Павелић је био посланик у Југословенском парламенту испред Хрватске
странке права. 1930.године у Италија оснива удружење УСТАША-хрватска
револуционарна организација.
Миле Будак-министар наставе у НДХ скројио је концепт: једну трећину Срба побити,
другу протјерати, а трећу покрстити.
Милован Жањић-министар у НДХ пише: „Нема метода који неће бити употребљаван
да се очисти од Срба“
1942.године Младен Лорковић-шеф хрватске дипломатије пише: „Хрватска држава не
може постојати ако у њој живи 1.800.000 Срба, и ако иза себе имају српску државу...Ми
настојимо да нестане Срба из наших земаља и у том правцу је већ много учињено. Ево,
ја сам се ових дана вратио с подручја Козаре, 60 км дуго и готово исто толико широко
подручје, које је било настањено искључиво Србима сада је празно жгариште.

20
47. Анте Павелић и Алојзије Степинац

Анте Павелић је рођен у селу Брадина код Коњица. Завршио Правни факултет. Др
Анте Павелић је био посланик у Југословенском парламенту испред Хрватске странке
права. 1930.године у Италија оснива удружење УСТАША-хрватска револуционарна
организација. Послије слома Краљевине Југославије у Априлском рату Анте Павелић
у Загреб долази 15.априла, гдје стаје на чело НДХ као њен поглавник. Када је НД
доживјела крах 1945.године он се пресвукао у одоре католичког фратра и „пацовским
каналима Ватикана“ прешао на територију Ватикана гдје се скривао све до 1948.године.
Постоје тврдње да су обавјештајне службе САД-а и ВБ-е знале гдје се Павелић крије.
Затим се пребацивао до Буенос Ајреса гдје се крио све до 1957.године када је извршен
атентат на њега. Постоје двије верзије тог атентата. Једна је тврдња да је то дјело
агената УДБА-е, а друга да је то дјело четничке имиграције. Он је био тешко рањен у
том атентату и послије двије године умро је у Шпанији гдје му се и сада налази гроб.

Алојзије Степинац је рођен 1898.године. Био је загребачки надбискуп. Мало је

познато да је он учествовао на Солунском фронту. У раздобљу између два свјетска рата
био је на челу „Чисте католичке акције“, и везивао је хрватску политику за усташки
покрет Анте Павелића и сматрао да се не треба преговарати са Србима што је у том
тренутку радила Хрватска сељачка странка. У вријеме НДХ-а надбискуп Степинац
ништа није предузео како би спријечио масовне егзекуције Срба, њихово протјеривање
и покрштавање. Постоји један документ у коме Степинац протестује због начина на
који се људи транспортују у вагонима. Међутим, у томе се види да он не чини ништа
да се то спријечи него само да се мало има обзира при том чину. По завршетку рата,
комунистичке власти осудиле су Степинца 1946.године на 16 година затвора. Та је
казна преиначена двије године послије када је Ватикан ургирао и он је био у кућном
притвору у коме је и умро 1960.године. Јосип Броз Тито је рекао: „ Тачно је да смо
хапсили неке свештенике, али само оне који су сарађивали са окупатором. Алојзије
Степинац је био фашиста и усташа.“ 1952.године католичка црква га устоличава за
кардинала, а 1998.године постаје блажени. Све то се ради у циљу да се Алојзије
Степинац прогласи за свеца католичке цркве.

48. Систем усташких логора Јадовно- Госпић- Паг 1941.

Овај систем логора је први основан у НДХ. Основан је већ у априлу мјесецу
1941.године. За четири мјесеца постојања овог логора у њему је страдало око 40.000
људи, највише Срба. Јадовно је претеча најужаснијем логору на овим порсторима,
логору Јасеновац. Због реокупације друге италијанске окупационе зоне систем логора
је био затворен. Није Госпић случајно изабран за мјесто логора. Битно је знати да се
1932.године десио усташки напад на жандармеријску станицу у селу Брушани надомак
Госпића. Такође у Госпићу су постојале, прије отпочињања ратних сукоба, легалне
организације кроз које је дјеловала усташка организација попут „Крижарско братство“,
гимнастичке организације „Хрватски јунак“ и др.

21
49.Усташки покољ Срба у Пребиловцима код Чапљине 1941.

Масакр у Пребиловцима је било масовно убиство које су извршиле усташе 6. августа

1941. над око 600 становника села Пребиловци, углавном жена, деце и стараца. Већина
је жива бачена у јаму Голубинку, док су остали убијани на лицу места. Кости побијених
су извађене из јама током 1990. и 1991. године, уништиле су хрватске снаге у јуну 1992.
године, заједно са Спомен-храмом у Пребиловцима. Српска православна црква је
6.августа 2015.године канонизовала Свете мученике пребиловачке. Наш највећи
историчар, Милорад Екмечић, је као дијете преживио покољ у родним Пребиловцима
када му је страдала готово сва ближа фамилија.

50. Српски устанак 1941. и узроци сукоба два ослободилачка покрета

Послије капитулације Краљевине Југославије, она је подијељена у неколико држава и

окупационих зона. Постојала је група официра на челу са пуковником Драгољубом
Михаиловићем који су одбили да прихвате капитулацију. Они су се 8.маја окупили на
обронку планине Сувобор код Ваљева, званом Равна Гора. Битно је поменути да је први
оружани отпор дигнут у околини Санског Моста у распону од 6. до 8. маја, када су
усташе кренуле на српска села која су прослављала крсну славу Ђурђевдан. Народ се
спонтано дигао на устанак. 8.маја једна њемачка моторизована чета из Бање Луке је
упућена да угуши устанак, и послије тога су Срби устаници повјешани у парку у
Санском Мосту. Тај устанак остао је познат као Ђурђевданска буна. 3.јуна букнуо је
устанак и у Невесињу, а три дана касније и код Гацка против усташког терора. До краја
јуна 1941.године готово цијела Источна Херцеговина бива ослобођена од усташа. И ови
устанци нису имали идеолошки карактер него је то био устанак народа против усташа и
других окупатора.

Комунистичка партија Југославије оклијевала је са устанком све док Трећи рајх није
22.јуна напао СССР, када их је Коминтерна позвала на устанак. 4.јула 1941.године
КПЈ доноси одлуку о устанку. У СФРЈ су се као дани устанка славили сљедећи
датуми: 7.јул- Србија (тада је Жикица Јовановић Шпанац у Белој Цркви упуцао
два жандарма), 13.јул- Црна Гора, 27. јул у Босни и Херцеговини и Хрватској
(занимљиво је да је тада устанак букнуо у околини Дрвара и ширем реону Лике,
Баније, Кордуна, дакле мјестима са готово стопостотним процентом српског
живља). Колико су комунисти били занесени снагом СССР-а најбоље се види у изјави
Александра Ранковића који јадикује због тога што ће СССР згазити Трећи рајх, а
југословенски комунисти неће имати времена да се докажу.

Пуковник Михаиловић је јако брзо напредовао од пуковника до министра војног и

генералског чина. Због тога он је добио назив и „брзометни генерал“. Први ослобођени
град у поробљеној Европи била је Лозница, коју је ослободио потпуковник Веселин
Мисита 31.августа 1941.године.Удружене четничке и комунистичке снаге су
ослободиле неколицину градова у Србији попут Бање Ковиљаче, Крупња, Ужица.. То је
доказ да су се на почетку устанка два покрета заједно борила, међутим, када Нијемци

22
почињу са стравичним осветама ( 100 за убијеног и 50 за рањеног), четници прелазе у
дефанзивну тактику сматрајући да треба сачекати повољан тренутак за устанак и да се
мора сачувати биолошка клица српског народа. Бранислав Пантић је рекао: „Срби не
смију дозволити да за једну жељезничку шину страда 50 људи“. Комунисти су,
напротив, сматрали да што више народ буде страдао то ће више хтјети да се бори
против угњетавача. Већ почетком септембра 1941. у Западној Србији је створена
велика слободна територија. Ту слободну територију су Недићевци погрдно називали
Ужичка република. Комунисти су у мјестима које ослободе мијењали и органе власти
и успостављали Народноослободилачки одбор као највиши орган власти, док то није
био случај са четницима. Већ у томе се назире оно што ће се десети јесени исте године
када долази до првих сукоба између ова два покрета. Јосип Броз Тито је тек у
септембру дошао на слободну територију. Он се два пута састао са Драгољубом
Михаиловићем, али то није дало резултата и тада долази до крвавог грађанског рата у
Срба.

51. Револуција и контрареволуција у Југославији 1941 – 1945.

Комунистички покрет је био војни и политички за разлику од четничког који је био

искључиво војни покрет. У свакој партизанској јединици налазио се и партијски
комесар који је био задужен да „проповиједа“ комунистичку идеологију. Комунистички
покрет је био доста хомоген за разлику од четничког који је био у великој мјери
хетероген, а то се најбоље види по томе што је било мноштво локалних војвода који и
нису били послушни генералу Михаиловићу. Комунистички покрет је био
интернационалан док је четнички био национални и комунисти су били једини
револуционарни покрет док су све остале војске које су дефиловале окупираном
Југославијом биле против револуције.

52. Усташки злочини на подручју Бањалуке и голгота Срба на Козари и у

Поткозарју 1942.

У неким плановима НДХ Бања Лука је требала, због свог географског положаја,
постати главни град НДХ. Да би то заиста и била потребно је било створити компактну
територију око ње, односно очистити тај простор од Срба. У селу Дракулић јединице
Павелићеве гарде 7.фебруара 1942.године масакрирале су 1.363. особе. У Дракулићу,
Шарговцу и Мотикама убијено је 2.315 њихових становника. Међу њима 551 дијете.У
основној школи у Дракулићу поклани су ученици, а усташку војску предводио је један
фратар – Мирослав Мајсторовић. Велика офанзива Нијемаца и усташа која је покренута
1942.године на планину Козару готово да је уништила српски живаљ на том простору.
Они који нису убијени на Козари одведени су логор смрти Јасеновац. Они су то
погрдно називали чишћењем терена у „луку Уна,Сана,Сава“.

53.Југословенско ратиште 1943.

Послије протјеривања из Србије партизани су прешли на територију Босне и

Херцеговине. Нова слободна територија је заснована већ 1942.године у Бихаћу. У
јануару 1943.године у Загребу смишљен је план за уништење партизана на том

23
простору. 20.јануара 1943.године почела је офанзива на тзв. Бихаћку републику, а
Главни штаб НОВЈ-а одлучује да крене ка Херцеговини и избија на ријеку Неретву.
Бихаћ је пао 27.јануара, а партизани су бројали око 20.000 бораца. Отежавајућу
околност НОВЈ-у представали су и рањеници. Почетком марта мјесеца долази до Битке
на Неретви. Претходно су партизани крајем фебруара потискивали Италијане код
Јабланице. Тиме је НОВЈ потврдила висок степен издржљивости. „Мартовски
преговори“ који су вођени у Загребу 1943.године између комуниста и Нијемаца
званично су вођени око размјене заробљеника, међутим постоје индиције да се
преговарало и о томе да Нијемци успоре напада на комунисте док они не поразе
четнике. Битка на Сутјесци-водила се у раздобљу од маја до јула 1943.године. 127.000
Нијемаца,усташа и осталих колаборационистичких снага напало је партизанске трупе у
ширем реону Сутјеске. У једном тренутку партизанске јединице су се налазиле у
потпуном окружењу. Тада је Константин Коча Поповић извршио пробој са
Пролетерском бригадом и Крајишком (Петровско-Дрварском). На том мјесту пробоја
извукла се и главнина главног штаба на челу са Титом. Највише је страдала дивизија
којом је командовао Сава Ковачевић.У току Битке на Сутјесци у партизанским
редовима боравио је и британски официр Фицрој Меклејн који је у Британију послао
телеграм: „Једини покрет који наступа против Нијемаца је комунистички.“ Пролетерске
бригаде су представљале најбољу герилу током рата, због воје покретљивости. Битно је
напоменути да је на тлу окупиране Југославије оформљено 3 СС дивизије и то: 13 СС
„Ханџар“ дивизија, СС „Скендербег“ дивизија и СС „Принц Еуген“ дивизија. Енвер
Реџић, историчар, рекао да је да су припадници Ханџар дивизије клали све што није
носило фес.

54. Одлуке Другог засједања АВНОЈ-а 1943.

Друго засједање АВНОЈ-а било је 29-30 новембра 1943.године у Јајцу. АВНОЈ је тада
конструисан као врховно законодавно тијело. НКОЈ (Национални комитет ослобођења
Југославије) представљао је владу. Јосип Броз Тито био је предсједник НКОЈ-а и
повјереник за народну одбрану. Одлуке које су донесене на овом засједању тицале су се
будућности Југославије: забрана повратка влади Краљевине Југославије у земљу,
забрана повратка краљу Петру док се народ не изјасни је ли за монархију или не,
Југославија ће се изградити као федерална држава. У тим документима помиње се пет
равноправних народа: Срби, Хрвати, Црногорци, Словенци и Македонци. Муслимани
као народ почињу се изјашњавати тек 1971.године. На овакве одлуке АВНОЈ-а
Равногорски покрет одговара Светосавским конгресом у селу Ба код Љига. На
Светосавском конгресу се истиче да ће Југославија остати уставна монархија, да ће
бити федерална држава (чиниће је Словенија, Хрватска и Србија).

55. Продор Црвене армије у Југославију, ослобођење Београда и Сремски фронт

1944.

Техеранска конференција 1943.године одиграла се готово истовремено са другим

засједањем АВНОЈ-а. На тој конференцији договорена је већа подршка НОВЈ-у у виду
намирница, операција командоса итд. 25.5.1944.године Нијемци започињу операцију

24
„Коњићев скок“ или Десант на Дрвар у којој су жељели да униште главни штаб
НОВЈ-а и заробе Јосипа Броза који се у том тренутку налазио у Дрвару. Поред њега у
Дрвару се налазила и официрска школа, ТАНЈУГ, АВНОЈ итд. 900 падобранаца
учествовало је у овој акцији и 26.маја Дрвар је пао. Међутим, Јосип Броз Тито је успио
да се извуче из обруча и 3.јуна авионом одлетио на острво Вис.

Средином јуна под притиском Британаца долази до „Вишког споразума“ којим се

прихватају одређене одлуке АВНОЈ-а. Тај споразум је настао између Јосипа Броза и
Ивана Шубашића предсједника владе у егзилу. Јосип Броз Тито се током 1944.године
два пута сусрео са Винстон Черчилом, прво у Напуљу, потом у Казерти код Напуља.
Тито је са Виса отишао у СССР и вратио се тек пошто је Београд био ослобођен. Током
тог боравка у СССР-у два пута се састао са Стаљином, једном у Кремљу други пут код
њега кући. Није познато тачно о чему су разговарали, али се зна да је Јосип Броз рекао
да ће СССР највећу подршку пружити уколико јединице Црвене армије буду
напредовале према југу, у Србију. У љето 1944.године долази до крвавих сукоба између
четника и партизана у Србији. Крајем августа 1944.године краљ је распустио Врхону
команду и смијенио Драгољуба Михаиловића. 12.септембра 1944.године он је позвао
све јединице да се ставе под контолу Јосипа Броза. Дража Михаиловић је истог мјесеца
два пута покушао провести мобилизацију али безуспјешно. Операција ослобађања
Београда трајала је од 14 до 20 октобра 1944.године. Милан Недић бива ухапшен и по
званичној верзији он је починио самоубиство. Димитрије Љотић са својим Српским
добровољачким корпусом се повлачи у Словенију. Драгољуб Михаиловић са својих
14.000 четника прелази у Источну Босну.

Након ослобођења Београда долази до формирања Сремског фронта који траје од

јесени 1944 до маја 1945.године. Око 200.000 младих бораца из Србије бива
мобилисано и послато на Сремски фронт. Многи данас сматрају да је то свјесна освета
Србији због њеног антикомунистичког стајалишта. Нијемци су на Сремском фронту
били добро укопани у дужини од 30 км. Због тога су жртве биле катастрофалне. Између
10 и 13.000 бораца Југословенске Армије је погинуло. Сремски фронт је заправо
пробијен оног тренутка када су Совјети заузели Будимпешту па су Нијемци морали
одређене бригаде повући са Сремског фронта.

Марта 1945.године краљ именује намјеснике који ће владати умјесто њега (претходно
отказавши повјерење Шубашићу). Други свјетски рат у Југославији коначно је завршен
15. маја 1945.године. Међутим, поједина мјеста попут Оџака или Фазлагића куле код
Гацка ослобођена су послије тог датума. Динарска дивизија под командом војводе
Момчила Ђујића се успјела извући до Словеније и прећи савезницима одакле су даље
отишли у дијаспору. Павле Ђуришић и Секула Дрљевић (предсједник НД Црне Горе,
проусташки човјек), склопили су споразум марта 1945.године у Добоју којим су се
обавезали да ће признати и уважавати као највеће војне односно цивилне органе Црне
Горе у егзилу један другог. Када је Дрљевић посумњао да се Ђуришић не придржава
договора усташе нападају честнике у бици на Лијевче Пољу. Димитрије Љотић је чак
предлагао да се у Словенији створи неки нови Солунски фронт против комунизма који
би окупио све контрареволуционарне снаге. Он гине у саобраћајној несрећи.

25
У априлу 1945.године Тито одлази код Стаљина да тражи његову подршку за будуће
ударање западне границе Југославије. 1.маја 1945.године Југословенска армија улази у
Трст али упоредо с њом улазе и савезничке трупе односно Новозеландска дивизија. Био
је то почетак Тршћанске кризе која је уједно једна од првих криза Хладног рата.

Југословенска армија на крај рата бројала је 4 армије са укупно 800.000 бораца. У рату
је имала око 300.000 мртвих. У њеним редовима било је присутно око 100.000 жена. За
вријеме рата за простор окупиране Југославије у различитим временским интервалима
ослободилаке снаге везивале су од 20 до 53 непријатељске дивизије.

57. Југославија у Хладном рату и Покрет несврстаних

По завршетку Другог свјетског рата СФРЈ је била у сфери својетског утицаја. Међутим,
прваци КП Југославије су били доста аутономни и сматрали су да су за револуцију
искључиво они заслужни. 1948.године Резолуцијом Информбироа (који је био
својерсни насљедник Коминтерне која је угашена на захтјев западних савезника 1943.),
врх КП Југославије је оптужен да су империјалистички агенти и да су одступили од
марскизма-лењинизма. Сукоб између Тита и Стаљина је трајао у периоду од 1948 до
1953.године. У том временском интервалу сви они који су на било који начин
показивали одређен вид русофилства преко ноћи су хапшени и затварани. Најпознатији
примјер тога јесте Голи оток. Људи из Црне Горе су нарочито били одани Стаљину.
1955.године Никита Хрушчов долази у Београд и с тим сусретом долази до
нормализације односа између СФРЈ и СССР. Западне силе су једва дочекале да једна
држава каже НЕ Стаљину, па су оне од почетка сукоба између Тита и Стаљина
свесрдно пружали подршку Југославији. Балансирајући између социјализма као
уређења и добрих односа са капиталистичким земљама, у југословенском руководству
јавља се идеја о несврстаности. 1959.године долази до сусрета између Јосипа Броза,
Гамала Абдел Нагела (предсједника Египта) и Џавахарлала Нехру (предсједника
Индије). 1961.године у Београду одржана је прва конференција Покрета
несврстаних. У тај покрет махом су улазиле земље тзв. „трећег свијета“, ријетко која
земља из Европе попут Кипра. Политиком несврстаности и везивањем своје судбине за
биполарни свијет СФРЈ је хтјела подићи углед у свијету, али јој се то на крају
катастрофално вратило. Прије званичног оснивања Покрета несврстаних Југославија је
1953.године са Грчком и Турском потписала Анкарски споразум, а идуће године
склопљен је Балкански пакт на језеру Блед, између поменутих земаља. Битно је
напоменути да су и Турска и Грчка у том тренутку биле чланице Сјеверноатлантског
савеза.

58. Мит о „Госпи Међугорској“

1981.године- 40 година након масакра над српским цивилима у селу Пребиловци, код
Чапљине и годину дана након смрти Јосипа Броза Тита, када су стеге комунизма полако
почеле да попуштају, долази до једног догађаја у Међугорју. У сврху прикривања
злочина над Србима на том подручју свјесно је измишљено указивање мајке Божје на
том подручју. Локални католички фратар је уту сврху искористио неколико дјеце која
су тврдила да им се указала Госпа. Мјесто наводног њеног указивања је недалеко од
26
јаме Голубинка у коју су бацани Срби из Пребиловаца. Од тада, то мјесто постаје
својеврсно католичко ходочашће на које долази на хиљаде католика да се поклони
Госпи. Западна Херцеговина се од тада финансијски јако добро развила у односу на
Источну, а католици који ту долазе нису ни свјесни да се с друге стране брда налази
јама у коју су усташе под благословом Католичке цркве бацали убијене Србе. Отац
Тадеј(велики српски теолог) је рекао: „Истина је да се Госпа појавила на Међугорју,
али се она појавила да обиђе невине српске жртве.“

60. Југословенски рат (1991-1995):узроци, главни токови и посљедице

Узроци разбијања СФРЈ могу се тражити у националној политици комунистта која је

вођена, новом свјетском поретку (крај биполарног свијета)... На 14. Конгресу Савеза
комуниста Југославије, који је одржан у јануару 1990. године у Београду, одбијен је
план словеначке делегације да се успостави асиметрична федерација. Касније је
одбијен и заједнички хрватско-словеначки приједлог стварања конфедерације. Тада
словеначка делегација напушта конгрес, а Хрвати су сматрали да сами не могу да се
боре против осталих чланова па су кренули истим стопама као Словенци. Све је то
довело до распада Савеза комуниста Југославије и то се сматра уводом у разбијање
Југославије. 1990.године у СФРЈ су одржани вишестраначки избори. На тим изборима
комунисти су изгубили у четири савезне републике ( Словенија, Хрватска, Босна и
Херцеговина и Македонија), док су на власти остали у Србији и Црној Гори. Након
побједе ХДЗ-а у Хрватској, неколицини људи из усташке емиграције је био дозвољен
повратак у Хрватску, између осталих то су Винко Николић, министар у влади НДХ,
као и Иво Ројница који је за вријеме НДХ-а био командант Дубровника.Такође, у том
временском интервалу дешавају се масовна отпуштања Срба са посла, све се чешће и
видније истичу усташке ознаке и пароле. Све је то довело до бујања страха међу
Србима.

У децембру 1990.године у Словенији се одржава референдум о независности. Након

тога у Словенији се десио Десетодневни рат, који је трајао од 27.јуна до 7 јула
1991.године. У том рату су се сукобиле ТО Словеније и ЈНА коју су махом чинили
војници на одслужењу војног рока. Рат је букнуо када су припадници ЈНА изашли из
касарни и крнеули ка граничним прелазима да уклоне табле „Добро дошли у Републику
Словенију“. Почетком јула предсједништво Југославије донијело је одлуку о повлачењу
ЈНА из Словеније. У Десетодневном рату страдало је 60 лица на обје стране.

Августа 1990.године Срби су због страха који се увукао у народ након побједе ХДЗ-а
организовали плебисцит о останку у Југославији. Тада су припадници хрватске
милиције кренули да успоставе контролу у станицама милиције у Бенковцу и Книну, а
као одговор на то никле су барикаде на прилазним путевима. Тај догађај познат је као
Балван револуција или Крајишки устанак.

Одмах послије тога Срби се организују у Српско национално вијеће на чијем се челу
нашао др Милан Бабић, предсједник општине Книн. Тада се проглашавају и аутономије
на оним просторима на којима су Срби били у већини. У децембру 1990.године донесен
је Божићни устав, у ком су Срби изгубили статус конститутивног народа. Битно је
27
напоменути да су по попису из 1991.године Срби у Хрватској чинили 12%
становништва.

Почетком јануара 1991.године десила се афера „Шпегељ“. Ради се о једном снимку који
је објавила КОС (контраобавјештајна служба) ЈНА, на коме Мартин Шпегељ- министар
одбране Хрватске изјављује како су они у рату са ЈНА и како се треба борити против
Срба.

9.марта 1991.године дешавају се велике демонстрације у Београду против Слободана

Милошевића. Упоредо са овим догађајима војни врх ЈНА преговара са
предсједништвом да се уведе ванредно стање и да ЈНА преузме конторлу над државом.
Међутим, овај план иза кога је првенствено стајао Вељко Кадијевић, начелник
генералштаба ЈНА, је одбијен.

31.марта 1991.године на Плитвицама десио се први оружани сукоб између хрватске

полиције и побуњених српских милиционера из Книна. У том окршају погнио је један
Хрват и један Србин. То су прве жртве рата у Хрватској.

2.маја 1991.године десио се сукоб у Борову Селу код Вуковара. Том приликом гине 12
хрватских полицајаца и један Србин. То је била својеврсна увертира пред Вуковарску
битку. Вуковар је био град без апсолутне већине и био је познат по томе што је у њему
било доста мјешовитих бракова. Почетком августа 1991.године хрватске снаге
опкољавају касарне ЈНА у Вуковару и почињу дејствовати по њима. Тада генералштаб
ЈНА доноси одлуку да се касарне морјау одблокирати, коначно, 1811.1991.године
Вуковар бива стављен под контролу ЈНА. Град је био готово сравњен са земљом. У
Вуковарској бици погинуло је 1.100 припадника ЈНА и 920 хрватских војника. .

62. Република Српска Крајина 1991-1995

Након побједе ХДЗ-а у Хрватској, неколицини људи из усташке емиграције је био

дозвољен повратак у Хрватску, између осталих то су Винко Николић, министар у
влади НДХ, као и Иво Ројница који је за вријеме НДХ-а био командант
Дубровника.Такође, у том временском интервалу дешавају се масовна отпуштања Срба
са посла, све се чешће и видније истичу усташке ознаке и пароле. Све је то довело до
бујања страха међу Србима.

Августа 1990.године Срби су због страха који се увукао у народ након побједе ХДЗ-а
организовали плебисцит о останку у Југославији. Тада су припадници хрватске
милиције кренули да успоставе контролу у станицама милиције у Бенковцу и Книну, а
као одговор на то никле су барикаде на прилазним путевима. Тај догађај познат је као
Балван револуција или Крајишки устанак.

Одмах послије тога Срби се организују у Српско национално вијеће на чијем се челу
нашао др Милан Бабић, предсједник општине Книн. Тада се проглашавају и аутономије
на оним просторима на којима су Срби били у већини. У децембру 1990.године донесен
је Божићни устав, у ком су Срби изгубили статус конститутивног народа. Битно је

28
напоменути да су по попису из 1991.године Срби у Хрватској чинили 12%
становништва.

19. децембра 1991. године у Книну проглашена је Република Српска Крајини.

Српска војска Крајине овнована је 1992., што нам говори да је основана тек годину дана
након ратних дејстава. Територија РСК је од 1992. била под заштитом ОУН и требала је
бити демилитаризована. Међутим, Збор народне гарде (хрватска војска) извршила је
низ офанзивних акција на територију РСК. Прва од њих је била напад на Миљевички
плато, Бљесак 1.маја 1995. те Олуја 4.августа којом РСК дефинитивно престаје да
постоји. Онај дио Крајине који је чинио источка Славонија, Барања и западни Срем
према Ердутском споразуму интегрисан је у Републику Хрватску.

63. Стварање Републике Српске (1992 – 1995): од проглашења до међународног

признања

Према попису становништва из 1991. Године у СР Босни и Херцеговини живјело је

процентуално око 43,7% Муслимана, 31,3% Србам 17,3% Хрвата а остало су били
остали. На вишестраначким изборима 1990 побједу односе 3 националне странке (СДА,
СДС, ХДЗ). Те странке сачињавале су парламентарну већину, а републичке функције
дијељене су по националном кључу. Председник председништва био је Алија
Изетбеговић, председник скупштине Момчило Крајишник и председник владе Јуре
Пеливан. Октобра 1991. скупштина БиХ изгласава декларацију о суверености БиХ. Тим
чином српски посланици су били прегласани и 24. октобра оснивају Скупштину
српског народа Босне и Херцеговине. СДС је од средине септембра до средине
новембра оформио неколико српских аутонимних области (САО Крајина, САО
Мајевица и Семберија, САО Романија, САО Херцеговина ...) Српски народ је одржао је
9 и 10 новембра одржао плебисцит о останку у Југославији. На основу тих резултата
Скупштина српског народа Босне и Херцеговине проглашава 9. јануара Републику
српског народа у Босни и Херцеговини а од 12. августа 1992. носи назив Република
Српска. 29. фебруара и 1. марта одржан је муслиманско – хрватски референдум о
независности. 1. марта познати сарајевски мафијаш Рамиз Делалић Ћело убио је
српског свата Николу Гардовића и тај догађај је постао познат као крвава свадба. Тај
дан се узима као званички датум почетка одбранбено – отаџбинског рата. У марту
мјесецу регуларна Хрватска војска учинила је низ злочина у СР БиХ (Сијековац код
Брода, Купрес). Током цијелог рата у БиХ постојало је неколико мировних споразума
(Кутиљеров, Венс – Овенов, Овен – Столтенбергов, план контакт групе и коначко
Дејтонски мировни споразум).

64.Војска Републике Српске

12. маја 1992. године на засједању у Бањој Луци Скупштина Српске Републике Босне и
Херцеговине доноси одлуку о оснивању Војске Српске Републике БиХ. На истој
сједници генерал Ратко Младић постављен је за комаданта Војске Српске Републике
БиХ. Војска Републике Српске била је сачињена од 6 корпуса. Најважнија операција
ВРС била је Коридор 92, којом је ослобођен путни правац од Крајине према Србији.
ВРС престала је да постоји 31. децембра 2005. Данас традицију ВРС баштини Трећи
29
пјешадијски пук Република Српска пук. Може се рећи да је ВРС најзаслужнија за
стварање и одбрану Републике Српске.

65. Сарајево у рату 1992-1995.

У Сарајеву је према попису из 1991.године било 160.000 Срба или око 13%
становништва. Сва предграђа Сарајева била су доминантно српска 8Лукавица,Вогошћа,
Хаџићи..) Рат у Сарајеву почео је у марту убијањем српског свата Николе Гардовића,
након чега је у граду освануло 20 српских барикада. У априлу мјесецу, припадници
Зелених беретки и ТОРБиХ нападају припаднике ЈНА. Дешава се злочин на
Скендерији, у Дому ЈНА и у Добровољачкој улици почетком маја када гине 42
припадника ЈНА. У Сарајеву је био стациониран Први корпус тзв. Армије РБиХ.
Такође, испод аеродрома на Илиџи Муслимани су прокопали тунел (српски цивили из
Сарајева су били приморани да копају тај тунел и том приликом настрадало је 50
српских цивила). Крајем јула 1993.године тунел је стављен у функцију. Тзв. Армија
РБиХ је чак 30 пута покушавала да пробије обруч српских снага. Сарајевско-
романијски корпус Војске Републике Српске имао је три пута мање бораца него први
корпус тзв. Армије РБиХ. Дискутабилан је термин „опсада Сарајева“ ако се зна да су
током цијелог рата одређени урбани дијелови Сарајева припадали Републици Српској.
Сразмјерно више је Срба погинуло на Грбавици (која је била под контролом ВРС-а)
него Муслимана у остатку Сарајева. Оно што је јако карактеристично за рат у Сарајеву
јесу погибије цивила а починиоци су остали под велом тајне. У мају 1992.године десио
се масакр у улици Васе Мискина и послије тог злочина уведене су санкције СР
Југославији. Идентична сцена поновила се 1995.године на пијаци Маркале након чега је
НАТО покренуо војну операцију „Намјерна сила“ против Републике Српске.

66. Сребреница у рату 1992-1995.

У Другом свјетском рату у Подрињу погинуло је око 1.400 Срба од стране усташа.
Почетком 1992.године у општини Сребреница власт преузима СДА на челу са Насером
Орићем. Већ почетком рата 1992.године дешавају се злочини над српским цивилима у
селима око Сребренице. У самој општини Сребреница побијено је 705 Срба, а у
Подрињу је укупно страдало 3.267 Срба. Сви ти злочини против Срба махом су вршени
на највеће православне празнике(Петровдан, Јовањдан, Божић..). Након операције
Церска'93, на прољеће 1993.године када је Војска Републике Српске вратила изгубљене
територије Сребреница се проглашава заштићеном зоном од стране ОУН-а, а по тој
резолуцији она је морала бити демилитаризована. Међутим, све до јула 1995.године у
Сребреници је била стационирана 28.дивизија тзв. Армије РБиХ. Након напада на
српско село Вишњица, Војска Републике Српске покреће операцију Криваја'95 и
11.јула ослобађа Сребреницу. Након ослобађања Сребренице десио се ратни злочин
према заробљеницима тзв. Армије РБиХ, међутим ни до данас није утврђено ко је
наредио та убиства. Муслимани су одмах почели лицитирати са бројем страдалих да се
то чак попело на 8.000. Међутим, ни сам Хашки трибунал није начисто са бројем
жртава. Тако се у пресуди генералу Крстићу наводи 7 до 8.000 стрељаних. У пресуди
пуковнику Поповићу 5.000, а генералу Толимиру 4.960. Све нам ово говори да не

30
постоје основани докази колико је људи заиста страдало. Нека истраживања која је
спроводила српска страна наводе до 2.000 убијених. Битно је истаћи да је по заузимању
Сребренице око 30.000 муслиманских цивила (женна,дјеце и стараца евакуисано на
подручје Тузле и Маглаја). Поставља се питање да ли је ико осуђен директно за убиства
у Сребреници ? Само један човјек. То је Дражан Ендемовић, Хрват родом из Тузле који
је био плаћеник и у Југословенским ратовима промјенио три стране. Филип Корвин-
био је највиши цивилни изасланик ОУН-а у Сребреници 1995.године и он је тада навео
да је у Сребреници заробљено 700-800 људи. Јозеф Бодански- стручњак за тероризам
из САД-а наводи неколико стотина људи да је стријељано.

Мит о наводном геноциду у Сребреници има своје двије стране. Једна страна је од
Бошњака који на основу мита о геноциду у Сребренице желе да путем Међународних
институција Републику Српску прогласе геноцидном и да на тај начин преуред Босну и
Херцеговину. Друга страна мита о геноциду у Сребреници тиче се САД-а јер га они
подржавају из разлога оправдање тзв. хуманитарних интервенција у свијету.

67. Радован Караџић

Рођен је 1945.године у Петњици (Црна Гора). Његова породица је доста настрадала од

комуниста, због тога је он увијек радо истицао своје четничке коријене. По занимању је
био психијатар међутим био је и пјесник, а касније и политичар. Био је један од
оснивача Српске демократске странке заједно са Николом Кољевићем, Момчилом
Крајишником, Биљаном Плавшић, Војиславом Максимовићем... и њен први
предсједник. Након проглашења Српске Републике Босне и Херцеговине постаје њен
први предсједник и на тој функцији остаје све до 1996.године када под притиском тзв.
међународне заједнице одлази са тог мјеста. Хашки трибунал је 1995.године против
њега поднио оптужницу за наводне ратне злочине. Све до 2008.године Радован Краџић
се скривао и имао лажни идентитет као др Драган Давид Дабић. Послије његовог
хапшења широм Републике Српске и Србије избиле су масовне демонстрације.
24.марта 2016.године првостепено бива осуђен на 40 година затвора. Одликован је
Орденом Републике Српске.

68. Ратко Младић

Рођен је у селу Божановићи код Калиновика 1943.године. Отац му је настрадао од

усташа у Другом свјетском рату. Завршио је Војну академију у Београду као најбољи у
класи. На почетку сукоба у СФРЈ бива прекомандован у Книн гдје долази у прве
окршаје са Збором народне гарде. Убрзо бива унапређен у чин генерал-мајора и он је
једини који није полагао испит него је у образложењу стајало за заслуге. Постаће и
командант свих јединица западно од Дрине. 12.маја 1992.године Народна скупштина
Српске Републике Босне и Херцеговине га именује командантом Војске Републике
Српске. На том мјесту он и остаје до 1996.године. Хашки трибунал га је оптужио за
ратне злочине укључујући и геноцид, саучесништво у геноциду итд. Све до 2011. био је
у бјекству. Више пута је одликован између осталог и Орденом Републике Српске.
Послије његовог хашења широм Републике Српске и Србије избиле су масовне
демонстрације.
31
69.Косовски рат 1998-1999.

У љето 1998.године тзв. ОВК (Ослободилчака војска Косова) имала је у свом саставу
20.000 војника и држала је под својом контролом око 40% територије Косова и
Метохије. Тада су безбједносне снаге СР Југославије (војска и МУП Србије) кренули у
противтерористичку операцију и разбили терористе ОВК-а и њихова јака упоришта на
Дреници. У фебруару 1999.године почињу преговори у Рамбујеу који су од свог
почетка конципирани тако да их ни једна суверена држава не би могла прихватити па
тако ни СР Југославија. Током једне противтерористичке организације МУП-а Србије
десио се сукоб у селу Рачак. Шиптарска страна тврдила је да су у том селу настрадали
шиптарски цивили и на КиМ је дошао бивши агент ЦИА-е Вилијем Вокер као
изасланик ОЕБС-а. Он је у свом извјештају нагласио да су побијени цивили шиптарске
националности, иако на фотографијама није било трагова крви. Односно, у Рачку су
страдали терористи ОВК-а који су преобучени у албанске цивиле накнадно. Након тога
долази до почетка НАТО агресије на СР Југославију која ће трајати од 24. марта до
10.јуна 1999.године. Тврди се да је настрадало око 2.000 српских цивила. НАТО је
уништио свега 18 тенкова Војске Југославије, а исто толико је уништио обданишта у
СР Југославији. База Авијано у Италији је имала највише авиона НАТО-а који су
полијетали у напад на Југославију. ПВО Војске Југославије је оборила невидљиви Ф-
117 авион. Такође јединице Приштинског корпуса су све вријеме бомбардовања у
реону карауле Кошаре браниле државну границу од напада са шиптарске стране.
Кумановским споразумом на Косово и Метохију ће бити стациониране јединице
НАТО-а под псеудонимом КФОР. Резолуцијом 1244 Савјета безбједности ОУН-а
Југославија је добила могућност враћања до 2.000 војника и полицајаца на КиМ,
међутим, то никада није учињено. Косово је 18.фебруара прогласио независност.

70. Медијска сатанизација Срба у посљедњој деценији 20.вијека

Медијска сатанизација којој су Срби били изложени деведесетих година није била прва
у 20.вијеку. Већ послије Сарајевског атентата Срби су били изложени медијској
сатанизацији и јавно је позивано на убијање Срба зарад освете због убијеног
престолонасљедника. Друга сатанизација Срба била је послије 27.марта 1941.године. И
тада су јавно Срби клеветани. Тако да је ова трећа сатанизација само наставак на
претходне двије. Почетком разбијања СФР Југославије Ватикан и Иран су први
позивали да се војно интервенише у БиХ против Срба. Моћне америчке фирме за
односе с јавношћу занимао је само новац (који српска страна није имала), а Ватикан и
исламске земље су га неизмјерно пумпале. Тако се дешавало да се у медијима приказују
српска села како горе а говорено је да су то муслиманска. Срби су једноставно
означени као „лоши момци“. Поред ове сатанизације могуће је причати и о четвртој
медијској сатанизацији Срба која је актуелна у садашње доба, нарочито 2015.године
када је Велика Британија упутила Савјету безбједности ОУН-а приједлог Резолуције о
Сребреници. Излачи се закључак да кроз читав „кратки двадесети вијек“ сатанизација
Срба није ни престајала него је у погодним историјским тренуцима смао излазила на
видјело.

32
71. Хашки трибунал

Хашки трибунал или Међународни кривични трибунал за бившу Југославију основан је

1993.године резолуцијом 827 Савјета безбједности ОУН-а. По први пут у правној
историји у Хашком трибуналу су се појавили термини попут „удружени злочиначки
подухват“ и „локални геноцид“. Хашки трибунал је осудио на десетине српских
генерала и политичара из ратног периода. Међу најактуелнијим процесима били су
против Слободан Милошевића (који је умро 2006.године не дочекавши пресуду),
Радована Караџића, Ратка Младића и Војислава Шешеља. Војислав Шеше је 12 година
провео у Хашком трибуналу бранећи се сам и успио је да побиједи Трибунал на све и
једној тачки за коју су га теретили. Хашки трибунал треба да оконча своје постојање
крајем 2017.године. За њега се често каже да је то суд пун права, али са мало правде.
Томе свједочи и ова изјава:
„Када сте видели да вас у Хрватској не желе, зашто се нисте покупили и отишли у
Србију? Уместо тога, направили сте неприлике и себи и Хрватима.”

— судија Хашког Трибунала Џастис Молото Баконе, сведоку, на суђењу Милану

Мартићу.

72. Патријарх Павле Стојчевић

Гојко Стојчевић је рођен 1914.године у селу Кућанци у Славонији. Као врло млад
остаје без мајке. Школовао се у Тузли и Сарајеву (у Тузли је сједио у истој клупи са
Мшеом Селимовићем). У Београду је двије године студирао на медицину, када се
пребацује на Православни богословски факултет. Убрзо је оболио од туберкулозе и
љекари су му предвиђали свега још три мјесеца живота. Тада Гојко одлази у манастир
код Чачка, гдје побјеђује болест. 1948.године се замонашио и добио монако име по
Апостолу Павлу. Школовао се такође и у Атини. Од 1957.године па све до 1990.године
био је епископ Рашко-призренски. По својој епархији најчешће је ишао пјешке или у
старом возилу марке Варбург. О злочинима над српским становништвом на Косову и
Метохији свједочио је и у Уједињеним нацијама. За патријарха српског изабран је
1990.године и на том мјесту је остао све до смрти 2009.године. Био је 44.поглавар
Српска православне цркве.

73. Савезна Република Њемачка и Демократска Република Њемачка, подјела

Берлина и уједињење 1989.

По завршетку мировне конференције о Другом свјетском рату дотадашња Њемачка

дијели се на ћетири окупационе зоне и град Берлин који се такође дијели на четири
зоне. У тренутку када је извршена монетарна реформа у три окупационе зоне
(Француској, Америчкој и Британској), СССР се њој противио плашећи се да ће се те
три окупационе зоне ујединити. Ти страхови су се обистинили и дошло је до уједињења
те три зоне. 23.јуна 1948.године зауставља се сав саобраћај из западних дијелова
државе у Берлин. Тада долази до стварања тзв. ваздушног коридора којим су се
допремале намирнице у Берлин и та блокада је трајала око 300 дана. Хајлштајнова
доктрина из 1950.године односила се на прекидање свих дипломатских односа са свим

33
земљама које признају совјетску окупациону зону (са изузетком СССР). Није се
признавала подјељеност земље. 1966.године долази до успостављања дипломатских
односа са земљама Источне Европе. СССР је свјесно хтио наметнути комунизам у
Источној Њемачкој. Берлин су подједнако и Западна и Источна Њемачка сматрале
својим градом. Источна Њемачка је међутим прогласила Берлин за свој главни град.
1961.године доноси се одлука о затварању границе запад-исток. Одмах послије тога
стотине хиљада људи из Источне Њемачке прелази у Западну. Одмах се отвара питање
избјеглица које бјеже из Источне у Западну Њемачку. 13.8.1961.године подигнут је зид
у Берлину дуг 160 километара. Војска Источне Њемачке тада затвара све граничне
прелазе. Берлински зид се руши 9.11.1989.године и тада долази до уједињења двије
Њемачке у јединствену Савезну Републику Њемачку.

74. Злочини међународних снага у Републици Српској 1997-2006.

Симо Дрљача је био ратни командант полиције у Приједору и члан кризног штаба за
одбрану Приједора. Након потписивања Дејтонског мировног споразума нашао се на
листи за хапшење Хашког трибунала. 10.јула 1997.године док је био на пецању у
околини, припадници британског контигента СФОР-а су га убили, без обзира што није
пружао никакав отпор. Био је прва мирнодопска жртва протектората у Републици
Српској.

У селу Штрпци код Руда, војници СФОР-а су 3.априла 1999.године покушали

онеспособити дио пруге Београд-Бар. У тој замисли их је покушао спријечити чувар
пруге Видоје Томић, међутим они су га хладнокрвно убили и онеспособили пругу.

1.априла 2004.године на Велику недјељу, православног свештеника, протојереја-

ставрофора Јеремију Старовлаха и његовог сина Александра готово на смрт су
претукли припадници СФОР-а у парохијском дому на Палама. Том приликом су
припадници СФОР-а провалили и у православну цркву а све под плаштом потраге за
Радованом Караџићем.

У селу Бјелогрлци, надомак Рогатице, снаге ЕУФОР-а су у раним јутарњим часовима

5.јануара 2006.године упали у кућу породице Абазовић и почели да пуцају. Том
приликом су смртно ранили Раду Абазовић (која је касније подлегла ранама у
фочанској болници), а тешко су рањени њен малољетни син Драгољуб и супруг
Драгомир. При томе припадници италијанских карабињера нису дозволили два сата
медицинској служби да пружи помоћ повријеђенима.

75. Препадни марш руских диверзаната на Косову и Метохији 1999.

Са потписивањем Кумановског споразума и према Резолуцији 1244 на Косово и

Метохију требале су стићи снаге НАТО-а под псеудонимом КФОР. Међутим, у руском
војном врху тада је разрађена специјална операција која се састојала из двије фазе.
Прва фаза је била да мајор Јунус- Бек Јевкуровим са 18 људи тајно уђе на Косово и
Метохију и заузме аеродром Слатину, код Приштине и припреми све за долазак руског
контингента митовних снага. По неким тврдњама то је још у мају мјесецу учињено, али

34
ова операција је и даље под велом тајности. Друга фаза операције јесте прелазак
руског ВДВ-а (Ваздушно-десантне војске) пут дуг 620 километара из Угљевика (гдје је
био смјештен руски контингент СФОР-а) до Косова и Метохије. Претходно су на
својим возилима префарбали слово „С“ у слово „К“. Акција је почела у тајности 11.јуна
1999.године у 5.00 часова. Када су стигли на Косово и Метохију Срби су их дочекали са
цвијећем и видним одушевљењем. Том групом руских падобранаца командовао је
пуковник Сергеј Павлов. Контролу над аеродромом Слатина Руси су успјели да
преузму прије Британаца.

35