IWE / IWT

Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.9 Konstrukcioni nelegirani čelici

Ciljevi:

Sticanje osnovnih znanja o konstrukcionim nelegiranim čelicima i razumevanje uticaja postupaka zavarivanje
na karakteristikezavarenihspojevanakonstrukcionimnelegiranimčelicima

Očekivani ishodi:

1) Razumevanje karakteristika nelegiranih konstrukcionih čelika

2) Mogućnost izbora postupka zavarivanje i odgovarajućeg dod karakteristike zavarenog spoja
3) Sposobnost interpretacije odgovarajućih standard za dodatne materijale

1
 IWE / IWT

Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.9 Konstrukcioni nelegirani čelici

UVOD
U grupisanju čelika za izradu zavarenih proizvoda (SRPS CEN ISO/TR 15608:2008) nelegirani konstrukcioni
čelici pripadaju čelicima koji se označavaju prema mehaničkim osobinama, odnosno kod kojih su mehaničke
osobine osnovni kriterijum za određenu upotrebu. Ponašanje pri zavarivanju ovih čelika zavisi od nivoa
vrednosti mehaničkih osobina, ali i metalurških faktora koji su uslovili postizanje tih osobina. Kod
toplovaljanih metalurških proizvoda, osim hemijskog sastava (tipa) čelika, uticajni faktori su oni koji
determinišu stanje isporuke metalurškog proizvoda (stepen umirenosti, način oblikovanja, termička obrada). U
vezi s tim čelici namenjeni za zavarivanje svrstani su u grupe 1, 2, i 3, i bliže, u podgupe određenog raspona
vrednosti mehaničkih osobina. 1
OPŠTE KARAKTERISTIKE NELEGIRANIH KONSTRUKCIONIH ČELIKA
(grupa1. SRPS CEN ISO/TR 15608:2008)
Nelegirani konstrukcioni čelici i specificirani su u standardima vrsta čelika min. ReH ≤ 460 N/mm2 i hemijskog
sastava (%) :
C ≤ 0,25
Si ≤ 0,60
Mn ≤ 1,70
Mo ≤ 0,70
S ≤ 0,045
P ≤ 0,045
Cu ≤ 0,40
Ni ≤ 0,5
Cr ≤ 0,3 (0,4 )
Nb ≤ 0,05
V ≤ 0,12
Ti ≤ 0,05
(Cr+Mo+Ni+Cu+V ≤ 075 %).
Prema proizvodno metalurškim i mehaničkim osobinama, podeljeni su u podgrupe:
1.1 - Čelici min. ReH ≤ 275 N/mm2
1.2 - Čelici min. 275 N/mm2 < ReH ≤ 360 N/mm2
1.3 - Normalizirajući sitnozrni čelici min. ReH > 360 N/mm2
1.4 - Čelici otporni na atmosfersku koroziju čiji sastav može da odstupa od grupe 1.

Hemijski sastav
Nelegirani konstrukcioni (C-Mn) čelici postižu mehaničke osobine preko sadržaja C, i Mn u nivou pripadnosti
nelegiranim čelicima. U nameni za izradu zavarenih čeličnih konstrukcija porast čvrstoće ojačavanjem metalne
matrice preko sadržaja C je ograničen, zbog rizika od nastanka hladnih prslina usled zakaljivanja u području
ZUT zavarenog spoja. S tim u vezi, smatra se da čelici sa sadržajem C≤ 0,25% nisu skloni zakaljivanju.
Povećanje čvrstoće, uz smanjenje sadržaja C zbog zakaljivanja, zahteva povećano ojačavanje metalne matrice
dodatkom Mn, kao elementa koji je manji uticajni faktor na sklonost zakaljivanju. Sem uticaja na
(supstitucijsko) ojačavanje, dodatkom dovoljne količine Mn, zbog visokog afiniteta prema sumporu, obezbeđuje
se i vezivanje S u MnS, te eliminisanje nepoželjnog prisustva FeS eutektikuma niske temperature topljenja.

2
 IWE / IWT

Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.9 Konstrukcioni nelegirani čelici

Maksimalni nivo čvrstoće ovih čelika, uz smanjen rizik od zakaljivanja usled zavarivanja, dostignut je preko
ojačavanja metalne matrice sa ograničenim sadržajem C do 0,27% i Mn do 1,7% (hemijska analiza gotovog
proizvoda), i prisustvom i drugih namerno dodatih ili pratećih elemenata.
METALURŠKE KARAKTERISTIKE
Proizvode se sa različitim stepenom umirenosti, neumireni do potpuno umireni čelici.
Stepen umirenosti kod određenog tipa čelika iskazan je maksimalnim sadržajem azota (N) i elemenata
dezoksidatora (Mn, Si i Al) i oznakom za stepen umirenosti.
Neumirene čelike karakteriše: prisustvo gasnih pora usled rastvorenog kiseonika i azota (raslojavanje); blok
segregacije (povišen P i S), starenje (izlučivanje železonitrida); oznaka je FU.
Poluumirene čelike (tačnije čelika kod kojih «nije dozvoljeno neumireno stanje») karakteriše veći dodatak
elementa Al koji vezuje ne samo kiseonik, već i deo azota u Al nitride; manje su sklonosti starenju i
raslojavanju; oznaka je FN.
Potpuno umirene čelike karakteriše dodatak Al>0,02; potpuno je vezivanje azota u Al nitride, a dodatkom Ti ili
V i u karbonitride; oznaka je FF. Rezultat je sprečavanje izlučivanja železonitrida (starenje), usitnjenje zrna,
porast žilavosti i uočeno povećanje napona tečenja što je osnova za proizvodnju sitnozrnih čelika (čelici
podgrupe 1.3 ).
Primenjeni načini toplog oblikovanja i stanje isporuke metalurških proizvoda:
- Konvencionalno toplo valjanje, stanja isporuke toplovaljanog (bez dodatne oznake) ili stanja
normalizaciono žarenog, oznake N;
- Normalizirajuće valjanje, oznake stanja N.
Izrada metalurških proizvoda u toplovaljanom stanju (konvencionalni način valjanja) je primenjena kod nižih
kvaliteta čelika, i manje je povoljna za preradu zavarivanjem zbog neujednačenosti veličine zrna i raspodele
mikrostrukture (ferit + perlit) nastale prirodnim hlađenjem sa temperature završnog valjanja.
Normalizaciono žareno stanje je konvencionalno toplo valjanje i dodatno normalizaciono žarenje (sl.1);
odlikuje se ujednačenom strukturom sitnijeg zrna, što je povoljnost za preradu zavarivanjem. U isporuci je
naznačena primena normalizacionog žarenja sa oznakom N.

Slika 1. Šematski prikaz konvencionalnog toplog valjanja bez naknadne termičke obrade i sa naknadnom
termičkom obradom normalizacionog žarenja

3
 IWE / IWT

Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.9 Konstrukcioni nelegirani čelici

Normalizirajuće valjano stanje (sl.2) je postupak toplog oblikovanja sa završnim valjanjem u jednom
određenom temperaturnom području, koje odgovara području zagrevanja za normalizaciju (normalizaciono
žarenje) i hlađenjem na vazduhu (kao i kod normalizacionog žarenja), koje dovodi do istih strukturnih i
mehaničkih osobina materijala kao kod klasičnog valjanja sa dodatnim normalizacionim žarenjem.
Kod primene normalizirajućeg valjanja, za sniženje temperature završnog provlaka do područja zagrevanja za
normalizaciju neophodno je mikrolegiranje npr. sa Nb (čelici tipa C-MnNb). Povoljnost ovog N stanja,
kao alternative normalizaciono žarenom stanju je pre svega u ekonomičnosti proizvodnje metalurških
proizvoda, jer je izbegnuto ponovno zagrevanje za operaciju normalizacionog žarenja, uz obezbeđenje sitnozrne
strukture za postizanje mehaničkih osobina i žilavosti uz niže učešće C i time poboljšanje zavarljivosti.

Slika 2. Šematski prikaz konvencionalnog toplog valjanja i normalizirajućeg valjanja

O načinu valjanja obično odlučuje proizvođač, ali ako se zahteva hemijski sastav isporuke certifikat obuhvata i
sadržaj mikrolegirajućih elemenata.
Sposobnost zavarivanja C-MN čelika
(Podgrupe 1.1 i 1.2 čelika prema ISO/TR 15608)
Nelegirani konstrukcioni čelici imaju zadovoljavajuću sposobnost zavarivanja ako zavaren spoj ima dovoljnu
sposobnost nosivosti. U opštem slučaju, sposobnost nosivosti je dovoljna ako mehaničke- osobine zavarenog spoja
odgovaraju osnovnom materijalu, bez prisustva diskontinuiteta koji mogu da ugroze sigurnost konstrukcije.
Sposobnost zavarivanja C-Mn čelika zavisi od pojedinačnih i međusobnih uticaja faktora kao što su:
- prisustvo segregacija;
- anizotropija;
- sklonost ka krtom lomu;
- sklonost ka zakaljivanju;
- sklonost starenju;
- debljina.

4
 IWE / IWT

Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.9 Konstrukcioni nelegirani čelici

Segregacije
Nastaju kao posledica zarobljavanja nečistoća, kao i likvacije pri očvršćavanju čelika, pri čemu nastaju zone
obogaćene elementima (P, S, C) koji nepovoljno utiču na sposobnost zavarivanja. Prisustvo i sadržaj
segregacija zavisi od stepena i vrste dezoksidacije i čistoće čelika. Kod zavarivanja je moguća pojava
lamelarnog loma, naročito kod ugaonih i K šavova, i sučeonih šavova velike debljine. Moguća je pojava vrućih
prslina usled prisustva FeS. Kod savremenih čelika, prisustvo segregacija je značajno smanjeno, zbog
tehnoloških mogućnosti proizvodnje čistijih čelika.
Uticaj anizotropije
Različitost mehaničkih osobina u pravcu upravno na pravac valjanja očituje se posebno niskom sposobnošću
deformisanja u pravcu upravnom na smer valjanja (po debljini) zbog slojevito raspoređenih nemetalnih uključaka
(sulfidi, silikati); pod određenim uslovima, ne može se isključiti pojava lamelarnog loma, posebno kod ugaonih
spojeva.
Sklonost ka krtom lomu
Sklonost ka krtom lomu zbog niske deformabilnosti čelika, izražena je preko vrednosti izduženja pri zatezanju i
vrednosti udarne žilavosti. Važan uticajni faktor na vrednost žilavosti je veličina zrna, uslovljena vrstom i
stepenom dezoksidacije, načinom valjanja i termičkim stanjem proizvoda. Kod konvencionalnog toplovaljanog
stanja čelik je relativno grubozrn, neujednačene veličine zrna, i u uskoj zoni ZUT zavarenog spoja, posebno kod
velikog unosa toplote (EPP postupak) može se očekivati značajan porast zrna i sniženje deformabilnosti (uticaj
veličine zrna na žilavost). Stanje isporuke N (normalizaciono žareno ili normalizirajuće valjano kod CMnNb
čelika) je ujednačene strukture, finijeg zrna, bolje deformabilnosti, te i manje osetljivosti na krti lom.
Sklonost ka starenju
Starenje usled izlučivanja železo nitrida, kod čelika presićenog čvrstog rastvora azota u feritu, manifestuje se
promenom osobina, porastom tvrdoće i padom sposobnosti za deformaciju usled izlučivanja železonitrida. Kod
FU i FN čelika moguć je nastanak prslina usled krtosti u prethodno hladno deformisanom području, kao
posledica niske deformabilnosti usled starenja.
Sklonost zakaljivanju
Zakaljivanje u ZUT usled zavarivanja (porast tvrdoće i smanjenje žilavosti usled nastanka struktura kaljenja)
uslovljena je hemijskim sastavom čelika, posebno sadržajem ugljenika, kao elementa koji ima najveći uticaj na
zakaljivost.
Uticaj na zakaljivanje C, Mn, i drugih namerno dodatih ili pratećih elemenata empirijski se ocenjuje preko
mnogih formula za ekvivalent ugljenika, u kojima su uticajni elementi zastupljeni u određenom odnosu prema
uticaju ugljenika. Svaka od ovih formula ima područje primene samo u okviru određenih graničnih vrednosti C
i legirajućih elemenata koje formula sadrži. Za područje C-Mn čelika koristi se IIW formula:
Mn Cr  Mo  V Ni  Cu
CE  C    (1)
6 5 15
Za C-Mn čelike kod kojih nema podataka o pratećim elementima (nije dogovorena max. vrednost CE, odnosno
podatak o hemijskom sastavu i pratećih elemenata), izračunatom CEIIW treba dodati 0,03% (CEIIW+0,03) (SRPS
EN 1011-2:2005;Preporuke za zavarivanje, elektrolučno zavarivanje feritnih čelika).
Ocenjuje se da su C-Mn čelici sa vrednosti CE >0,45 skloni zakaljivanju, i da je potrebno preduzeti mere
(predgrevanje) za smanjenje pojave struktura kaljenja u ZUT zavarenog spoja.

5
 IWE / IWT

Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.9 Konstrukcioni nelegirani čelici

Uticaj veličine CE na zakaljivanje u ZUT se povećava sa porastom debljine i broja pravaca odvođenja toplote
preko osnovnog materijala.

OPŠTA OCENA SPOSOBNOSTI ZAVARIVANJA C-MN ČELIKA

Kod zavarivanja C-Mn čelika pri faznom preobražaju γ u  mogu da nastanu značajni problemi koji se
procenjuju prema najvažnijim uticajnim faktorima na pojavu krtog loma, vrućih i hladnih prslina (tab.1).
Ocena je postavljena za postupke E, MAG, EPP, TIG, u uslovima normalnog hlađenja pri zavarivanju. Kao
normalno hlađenje pri zavarivanju smatra se zavarivanje sa elektrodom prečnika 4 mm, odnosno žicom 1,2 mm,
na limu debljine d = 10-20 mm. To znači da kod istih uslova kod manjeg unosa toplote kod tanjih limova
zakaljivanje će biti manje, odnosno kod debljih limova veće. Date granične vrednosti nisu egzaktne, ali su
značajne za prepoznavanje bitnih problema.

Tabela 1. Ocena sposobnosti za zavarivanje C-Mn čelika

Elementi ocene Granična vrednost Posledica Protivmere - napomene
Izduženje A % <10 krti lom
krti lom kod nižih
Udarna žilavost u J <27
temperatura
%C 0,2-0,25 zakaljivanje Veliki unos toplote;
Predgrevanje
%P 0,05 prsline Nastanak vrućih prslina
%S 0,05 Vruće prsline očekuje se samo kod starijih
%N 0,01 starenje čelika
%Ni 1,5 Pored C samo jedan elemenat
%Mn 1,0 Pogoduje zakaljivanju sme da bude blizu granične
%Cr 0,3 vrednosti;
%Mo 0,3 Predgrevanje
Segregacije+starenje Kritično samo kod starijih
Neumiren Si<0,1: Al<0,02
čelika
Umiren Si  0,1 Moguće starenje Nije kritično
Potpuno umiren Si 0,1;Al 0,02 - -
Iz napred rečenog proizilazi opšti zaključak da se sposobnost zavarivanja C-Mn čelika povećava:
- sa stepenom dezoksidacije,
- smanjenjem vrednosti CE,
- povećanjem sposobnosti za deformaciju u pravcu zatežućih napona,
- povećanjem vrednosti žilavosti, i
- smanjenjem debljine.
Za poboljšanje osobina zavarenog spoja ovih i drugih feritnih čelika, i posebno za izbegavanje nastanka prslina,
preduzimaju se određene tehnološke mere koje su detaljno razrađene u standardu SRPS EN 1011-2:2005;
Preporuke za zavarivanje, elektrolučno zavarivanje feritnih čelika.
PREPORUKE ZA ZAVARIVANJE C-Mn ČELIKA
Za zavarivanje C-Mn čelika pogodni su svi postupci zavarivanja topljenjem. Kod malih debljina veća je

6
 IWE / IWT

Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.9 Konstrukcioni nelegirani čelici

primena gasnog postupka u odnosu na postupak TIG.

U preporukama za zavarivanje (SRPS EN 1011-Deo 2), kada su u pitanju C-Mn čelici, u posebnom prilogu se
razmatra izbegavanje pojave vrućih prslina u metalu šava (Prilog E) i izbegavanje lamelarnog loma (Prilog F).

Dodatni materijal
Kriterijum za izbor dodatnog materijala (DM) su mehaničke osobine čistog metala šava (MŠ), usaglašene sa
mehaničkim osobinama osnovnog materijala (OM).
Zavisno od kvaliteta tipa čelika veću pažnju treba posvetiti izbegavanju vrućih prslina.

U primeni E postupka (ručno elektrolučno zavarivanje obloženom elektrodom) za šavove većih debljina
(>12mm) kvalitetnih čelika prednost je u korišćenju bazičnih elektroda čiji je metal šava otporan na vruće
prsline. Za sprečavanje pojave hladnih prslina izazvanih vodonikom bazične elektrode i bazični prašak potrebno
je pre upotrebe sušiti. Zbog relativno dobre sposobnosti za zavarivanje, odnosno niske zakaljivosti, primena
niskovodoničnih elektroda ekonomski uglavnom nije opravdana.

Izbegavanje vrućih prslina u metalu šava

Nastajanje vrućih prslina (prsline pri očvršćavanju) u metalu šava (MŠ) povezuje se sa prisustvom nečistoća u
osnovnom materijalu (OM) naročito P i S, obično u zavarima koji imaju veliki stepen mešanja (koreni zavar u
sučeonom spoju) i kod spojeva nepovoljne geometrije šava (odnos dimenzija dubine/širine šava). Stepen
mešanja, kao i geometrija šava zavise od geometrije spoja (ugao zakošenja, zazor u korenu) i parametara
zavarivanja (količine unete toplote).
Za smanjenje rizika od nastanka vrućih prslina koriste se potrošni materijali sa malim sadržajem C (preterano
nizak C<0,03% je takođe nepovoljan) i nečistoća, i povišenim sadržajem Mn. Za smanjenje mešanja dodatnog i
osnovnog materijala zavarivanje se izvodi sa nižim strujnim parametrima ili promenom postupka zavarivanja.
Za smanjenje nepovoljnosti geometrije šava povoljnost je odnos dubina/ širina šava od 1 do 0,8 (preterano
smanjenje takođe je nepovoljno).
Za ocenu osetljivosti MŠ na pojavu vrućih prslina (UCS%), kod primene EPP postupka zavarivanja C-Mn
čelika (mada se može koristiti i kod drugih postupaka), koristi se formula:
UCS (%)= 230 C +190 S +75 P +45 Nb ─ 12,3 Si ─5,4 Mn ─1 (2)
Za učešće pojedinih elemenata u MŠ uzima se u obzir hemijski sastav dodatnog materijala, osnovnog materijala
i stepen mešanja. Vrednosti UCS manje od 10 ukazuju na visoku otpornost na vruće prsline, a preko 30 na malu
otpornost. Za UCS vrednosti između graničnih, rizik od prslina je veći za šavove većeg odnosa dubina/širina
šava.
Izbegavanje lamelarnog loma
Lamelarni lom se javlja u osnovnom materijalu kod tipova spojeva kod kojih naprezanja usled skupljanja kod
zavarivanja deluju upravno na lim, po celom preseku spoja. Osetljivost na lamelarni lom se povezuje sa
prisustvom nemetalnih uključaka, naročito sumpora, izduženih u pravcu valjanja, a međusobno povezanih
prilikom zavarivanja.
Preporuke za izbegavanje lamelarnog loma se odnose na izmenu konfiguracije spoja (npr. dvostrani ugaoni šav)
povećanje površine stapanja, smanjenje zapremine šava, redosled zavarivanja. Kod FU i FN osnovnih materijala
treba primeniti manji unos toplote za sprečavanje velikog mešanja osnovnog i dodatnog materijala. Kod K i T
7
 IWE / IWT

Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.9 Konstrukcioni nelegirani čelici

šavova preporučuje se primena DM manje čvrstoće i veće plastičnosti ili primena tampon (pufer) sloja.
U prilogu SRBS EN 1011-Deo 2, dati su primeri konstrukcija koji pogoduju nastanku lamelarnog loma i prikazi
rešenja zavarenog spoja manje osetljivosti na lamelarni lom.

IZBEGAVANJE KRTOG LOMA

Za ocenu opasnosti od krtog loma zavarene čelične konstrukcije, i u vezi s tim preporuka za izbor čelika,
uzimaju se u obzir i sledeći uticajni faktori:
- Naponsko stanje koje može da bude prouzrokovano nivoom sopstvenih napona usled zavarivanja;
- Najniža radna temperatura;
- Hladno deformisanje, ukoliko ono prethodi zavarivanju.
Uticaj konstrukcionih rešenja na nivo sopstvenih napona
Kod nosećih čeličnih konstrukcija zavisnost nivoa sopstvenih napona usled zavarivanja od konstrukcionih
rešenja (vrste šava, ukrućenja) ocenjuje se kao nisko, srednje i visoko.
Nisko naponsko stanje je kod dužnih šavova oblika jednog ili dvostranog ugaonog K šava i na slobodnim
krakovima profila, podupirača, zatega; kod sučeonih spojeva na profilima, kod pripajanja glave ili stope (sl.3).

Slika 3. Spojevi niskog naponskog stanja usled zavarivanja

Srednje naponsko stanje je kod podužnih šavova u obliku dvostranog K ili dvostranog ugaonog šava, na
uglovima profila kao i limova ili profila sa nosačima ukrućenim na savijanje; kod limenih čvorova na zateznom
pojasu, kod glave stope (sl.4).

Slika 4. Spojevi srednje naponskog stanja usled zavarivanja

Visoko naponsko stanje je kod nakupine zavarenih šavova (sl.5)

Slika 5. Spojevi visokog naponskog stanja usled zavarivanja

U slučaju konstrukcija sa elementima kod kojih se očekuju veći sopstveni naponi usled zavarivanja neophodno
je primeniti određene mere za smanjenje napona: redosled zavarivanja i/ili termičku obradu posle zavarivanja
(žarenje za smanjenje napona).

8
 IWE / IWT

Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.9 Konstrukcioni nelegirani čelici

Uticaj radne temperature na krti lom

Sklonost ka krtom lomu, kod potpuno istih uslova, sa opadanjem temperature se povećava. Zbog toga se u
određenim granicama određuju najniže temperature za upotrebu. Za C-Mn konstrukcione čelike razlikuju se dva
temperaturska područja: do – 10 °C (utvrđena najniža temperatura u zatvorenoj hali) i ispod, do – 30 °C
(utvrđena najniža spoljna temperatura).
Izbor kvaliteta sa aspekta radne temperature (temperature okoline) uzima u obzir garantovanu min. vrednost
žilavosti na datim temperaturama.
Uticaj hladne deformacije na krti lom
Hladno deformisanje u cilju dobijanja oblika, npr. povijanje ivica profila, savijanje cevi pod pravim uglom,
uobičajeno je za čelike kvaliteta S235JRG1 ili G2. U području kritičnog stepena deformisanja ovih čelika
opasnost od starenja i porasta zrna je mala. Sa smanjenjem debljine smanjena je i opasnost od krtog loma. Sa
porastom debljine, i posebno kod malog stepena savijanja, mora se pod određenim uslovima izvršiti
rekristalizaciono žarenje.
Zavarivanje je dozvoljeno ako je zavaren spoj udaljen od početka područja deformacije minimum 5x debljine
lima. Zavarivanje u hladno deformisanom području je dozvoljeno ako odnos radiusa savijanja i debljine (r/t)
dostiže jednu određenu veličinu, i t ne prelazi jednu određenu debljinu (regulisano u relevantnim standardima za
pretežno mirna opterećenja i za pretežno dinamička opterećenja).
PRIMENA PREDGREVANJA ZA SMANJENJE RIZIKA OD ZAKALJIVANJA
Pojava zakaljivanja u ZUT C-Mn čelika može se očekivati u slučaju čelika sa graničnim sadržajem Ni, Mn, Cr,
Mo. Opasnost od pojave hladnih prslina usled zakaljivanja je moguća u primeni dodatnih materijala povišenog i
visokog sadržaja vodonika i kod šavova većih debljina (>30mm). Najvažnija mera za smanjenje rizika je
primena predgrevanja.
Okvirne, iskustvene preporuke za temperature predgrevanja
Predgrevanje zbog okolne temperature (ispod 10 C kod osnovnih; ispod 5 C kod kvalitetnih
čelika):Temperatura predgrevanja Tp = 20 do 50 C, zavisno od debljine.
Zbog rizika od zakaljivanja i pojave hladnih prslina izazvanih vodonikom (povišene vrednosti CE /ili debljine)
primenjuje se veći unos toplote, a za čelike Re355 i d>35mm primenjuje se predgrevanje na temperaturi Tp = do
150 (180) C.
Određivanje temperature predgrevanja
Potreba za određivanjem temperature predgrevanja (Tp) moguća je:
- kod čelika N stanja isporuke (npr. kvaliteta S355 garantovane žilavosti na sniženim temperaturama sa
zahtevima za garantovanu maksimalnu vrednost CE i kontrolisan sadržaj Cr,Cu,Mo,Nb,Ti i V), jer učešće
mikrolegiranih elemenata utiče na povećanu zakaljivost ;
- kod većih debljina i konstrukciono nepovoljnih spojeva;
- kada se razmatra mogućnost primene dodatnih materijala sa visokim i povišenim sadržajem vodonika u
metalu šava, ili
- kada se razmatraju uslovi zavarivanja (povećan unos toplote) bez primene predgrevanja.
Za određivanje Tp pri zavarivanju koriste se dijagrami zavisnosti Tp od veličine ugljeničnog ekvivalenta, nivoa
sadržaja vodonika u čistom metalu šava dodatnog materijala, kombinovane debljine spoja, i količine unete

9
 IWE / IWT

Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.9 Konstrukcioni nelegirani čelici

toplote pri zavarivanju, prema metodi A ili B (SRPS EN 1011-2 Preporuke za zavarivanje-Deo2 elektrolučno
zavarivanje feritnih čelika.).
Za C-Mn čelike uglavnom dolazi u obzir primena metode A koja pretpostavlja primenu formule za ugljenični
ekvivalent CE:
Mn Cr  Mo  V Ni  Cu
CE  C   
6 5 15
Metoda određivanja temperature predgrevanja korišćenjem formule CE primenljiva je za čelike opsega
hemijskog sastava prema tab.2. i vrednosti CE 0,3 - 0,7%.

Tabela 2. Primena formule CE za opseg hemijskog sastava osnovnog materijala (tež. %)

Uglj.ekv. C Si Mn Cr Cu Ni Mo V Nb Ti B
CE 0,05-0,25 max.0,8 max.1,7 max.0,9 max.1,0 max.2,5 max.0,75 max.0,2 - - -

S obzirom na ograničenja hemijskog sastava (tab.2.) za primenu metode A, pre odluke o njenoj primeni
potrebno je proveriti hemijski sastav i veličinu CE za dati čelik. Ukoliko ove veličine datog čelika nisu saglasne
sa postavljenim ograničenjima, treba uzeti u obzir metodu B (CET ugljenični ekvivalent), inače obavezno
primenljivu za sitnozrne (mikrolegirane) čelike.
Metoda obuhvata uticajne faktore:
- hemijski sastav osnovnog materijala preko veličine CE %;
- sadržaj vodonika u metalu šava (MŠ) preko klase skale sadržaja difundovanog vodonika (tab.3);
- količinu unete toplote pri zavarivanju, i
- debljinu materijala - kombinovanu debljinu spoja.
Tabela 3 .Skala sadržaja vodonika
Sadržaj difundovanog H u (čistom) MŠ (ml/100g) Klasa
>15 A
10≤15 B
5≤10 C
3≤5 D
≤3 E
Minimalna temperatura predgrevanja Tp zavarenog spoja, utvrđenog CE i odabrane klase sadržaja H, očitava se
sa dijagrama (nomograma) temperature predgrevanja, za unetu količinu toplote (u kJ/mm) i kombinovanu
debljinu spoja (mm). Kombinovana debljina spoja uzima u obzir vrstu šava, odnosno zbir debljina osnovnog
materijala svih pravaca odvođenja toplote. Kod sučeonog spoja različitih debljina i svođenja veće debljine (d 1)
na mere manje debljine (d2) (na razdaljini od 75 mm od ose šava), kombinovana debljina je srednja vrednost
zbira debljine d1 i debljine d2.
Podaci za min. količinu unete toplote za elektrolučno zavarivanje obloženom elektrodom dati su u tabelama za
elektrode različitog stepena iskorišćenja i dužinu zavara (SRPS EN 1011-2), ili se izračunava (SRPS EN 1011-1).
Primer dijagrama za određivanje Tp je na sl.C.2f (SRPS EN 1011-2).

10
 IWE / IWT

Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.9 Konstrukcioni nelegirani čelici

Legenda:1.kombinovana debljina, mm; 2. unos toplote, kJ/mm; 3 min. temperatura predgrevanja, °C; 4.skala
sadržaja vodonika; 5.CE % za maksimalnu vrednost primenjene klase skale sadržaja vodonika
Svaki dijagram za očitavanje temperature predgrevanja odnosi se na određene raspone veličina CE (npr. 0,30-
0,46;…….0,62-0,70) kojima odgovara primena određene klase sadržaja H (tab.3). Tako npr. kod dijagrama za
CE 0,62; 0,70 moguća je primena samo dodatnog materijala sa klasom C, odnosno klasom D, sadržaja
vodonika. Ako u dijagramu nema CE za konkretni čelik, podaci se uzimaju za narednu veću vrednost CE datu u
dijagramu.
Korišćenje ovih dijagrama uključuje i mogućnost određivanja one količine unete toplote kojom se izbegava
predgrevanje (izbor količine unete toplote za T p= 20°C).

TERMIČKA OBRADA POSLE ZAVARIVANJA

Za smanjenje napona usled zavarivanja pravcem i redosledom zavarivanja prevashodno se vodi računa o
ravnomernosti unosa toplote. Kod izvođenja zavarivanja jednoslojnih šavova EPP postupkom, zbog grubozrnog
metala šava i ZUT, za usitnjenje zrna primenjuje se normalizaciono žarenje posle zavarivanja. Prednost je
primena dvoslojnog šava. Kod konstrukcija visokog naponskog stanja od čelika Re 355 N/mm 2 primenjuje se
žarenje za smanjenje napona.
NORMALIZIRAJUĆE VALJANI SITNOZRNI ČELICI (CMnNb čelici)
(Čelici podgrupe 1.3 normalizirajući sitnozrni čelici min. R eH > 360 N/mm2 prema ISO/TR 15608)
Postižu odgovarajuću čvrstoću preko sadržaja Mn, Si i dodatkom mikrolegirajućih elemenata Al, V, Nb, Ti (Nb
≤ 0,05;V ≤ 0,12; Ti ≤ 0,05) i drugih (Cr+Mo+Ni+Cu+V ≤ 075 %) u nivou graničnih vrednosti za nelegirane čelike
čime se obezbeđuju dodatne osobine za primenu na povišenim i sniženim temperaturama (dodatne oznake
tipova čelika H ili L). Zbog većeg prisustva legirajućih elemenata kod nekih tipova čelika (čelici za posude pod
pritiskom) stanje isporuke je N+T (normalizirajuće valjani + otpušteni).
11
 IWE / IWT

Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.9 Konstrukcioni nelegirani čelici

Zbog niskog sadržaja ugljenika, max. 0,20% C, obično nižeg, i niskog sadržaja nečistoća imaju dobru
sposobnost zavarivanja. Niži sadržaj sumpora (S) i fosfora (P) povoljan je za nisku sklonost ka lamelarnom
lomu. Sitnozrna struktura obezbeđuje dobru žilavost i na sniženim temperaturama. Zbog niskog sadržaja
ugljenika temperatura martenzitne transformacije je povišena, tako da je niskougljenični martenzit daljim
hlađenjem i kvazi otpušten.
SPREČAVANJE ZAKALJIVANJA
Kod normalizirajuće valjanih čelika (CMnNb čelika) zakaljivanje u ZUT se može smanjiti primenom
predgrevanja i povišenom pogonskom energijom zavarivanja. Za određivanje temperature predgrevanja faktor
veličine ugljeničnog ekvivalenta je korišćenjem formule CET (SRPS EN 1011-2). Takođe, u znatnom stepenu
zakaljivanje se može smanjiti tehnikom polaganja pravih tankih preklopljenih zavara. Otpuštanje ZUT krajnjih
zavara temena šava (zavari na liniji spajanja sa osnovnim materijalom) moguće je polaganjem dodatnih
tehnoloških zavara koji preklapaju zavare temena šava i ZUT osnovnog materijala, polaganjem dodatnog sloja
ili pretapanjem završnog sloja postupkom TIG.
Termička obrada žarenja za smanjenje napona posle zavarivanja je prihvatljiva, uz određena ograničenja kod
tipova čelika koji su skloni pojavi prslina usled ponovnog zagrevanja.
ČELICI OTPORNI NA ATMOSFERSKU KOROZIJU
(Čelici iz podgrupe 1.4. prema ISO/TR 15608)
Ovi čelici, zbog posebnog zahteva za otpornost na atmosfersku koroziju, pripadaju grupi specijalnih čelika. U
vremenu 1 do 3 godine grade na vazduhu veoma čvrsto prijanjajući gusti oksidni sloj, u početku svetlo crvene
do braon boje, a kasnije tamno braon boje, uzrokovano prisustvom Cr i Cu u čeliku. Ovaj oksidni sloj štiti čelik
bez primene naknadne zaštite premazom, uz napomenu da nije otporan u blizini mora.
Kod konstruisanja mora se obratiti pažnja na dobro provetravanje da se ne bi stvarali džepovi za zadržavanje
vode.
Pre zavarivanja sa područja žljeba, u širini 10-20mm, treba odstraniti već formiran zaštitni oksidni sloj.
Materijali moraju da imaju Uverenje o kvalitetu (sertifikat prema EN 10 204 vrste 3A, B ili C) sa Izveštajem o
ispitivanju zavarenog spoja na savijanje za odgovarajuću debljinu lima.
Primenjuju se dodatni materijali čiji je čist metal šava otporan na atmosfersku koroziju. Moguća je i primena
samo u pokrivnom sloju šava.
I pored sniženog sadržaja C, zbog povećanog sadržaja legirajućih elemenata nešto je veće zakaljivanje. Zbog
toga se kod debljina S235 ≥ 30 mm, a kod S355 ≥ 10mm, preporučuje predgrevanje.
Zavarivanje je kao kod čelika prema SRPS EN10 025, izuzev čelika legiranih fosforom. Kod čelika S355JWP i
S355J2WP sa povećanim sadržajem fosfora obavezno treba primeniti bazične elektrode. Svi ostali uslovi za
povećanje zavarljivosti su isti kao kod odgovarajućih CMn čelika.

STANDARDIZOVANI NELEGIRANI KONSTRUKCIONI ČELICI

Za identifikaciju relacije grupe čelika (ISO/TR 15608) - odgovarajućeg EN standarda za metalurške proizvode -
tipa čelika (oznake) za standardizovane EN čelike treba koristiti ISO/TR 20172:2006(E) (Zavarivanje- Gruping
sistem za materijale-Evropski materijali).
Osvrt na SRPS EN standarde predstavlja samo trenutno stanje preuzimanja u nas EN standarda za metalne
materijale.

12
 IWE / IWT

Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.9 Konstrukcioni nelegirani čelici

ČELICI PREMA SRPS EN 10 025:2003- Toplovaljani proizvodi od nelegiranih konstrukcionih čelika

U nameni za zavarene konstrukcije standard se poziva na one vrste čelika kod kojih se garantuje hemijski sastav
(max. vrednosti):
- S235 min. vrednost ReH=235 N/mm2;
- S275 min. vrednost ReH=275 N/mm2;
- S355 min. vrednost ReH=355 N/mm2;
Ovi osnovni čelici izrađuju se u u kvalitetima garantovane žilavosti:
- JR, JRG1, JRG2, min 27J na +20°C;
- JO, min 27J na 0°C;
- J2G3, J2G4, min 27J na −20°C;
- S355 i u kvalitetima K2G3 K2G4 min 40J na −20°C.
Garantovane vrednosti kontrakcije pri zatezanju u pravcu upravnom na pravac valjanja mogu se posebno
zahtevati kod grupe kvalitetnih čelika i tada se primenjuju odredbe SRPS EN 10 164. U tom slučaju razlikuju se
tri klase kvaliteta: Z15, Z25 i Z35, pri čemu ove veličine pretstavljaju garantovanu min. vrednost kontrakcije
(15%,25%,35%) pri zatezanju upravno na pravac valjanja.
Hemijski sastav se garantuje samo kao maksimalne vrednosti i to za elemente koji ukazuju na stepen umirenosti
i čistoću (Al,Si, S,P), i na osnovne elemente C i Mn kojima se postiže čvrstoća. Ograničenje sadržaja C i Mn
kod analize šarže je do 0,24% C i do 1,6% Mn, a gotovog proizvoda do 0,27% C i do 1,7% Mn. Kod zahteva za
garantovane max. vrednost CE (IIW formula), zavisno od vrste čelika i debljine proizvoda, CE je u opsegu 0,38
do 0,49. Ako se zahteva garantovana maksimalna vrednost ugljeničnog ekvivalenta tada se daju podaci za sve
elemente koji učestvuju u formuli. Kod S355 kvaliteta garantovane žilavosti na 0°C i −20°C moguć je i dodatni
zahtev za kontrolisan sadržaj Cr,Cu,Mo,Nb,Ti i V, (stanje isporuke normalizirajuće valjano) jer učešće ovih
elemenata (mikrolegiranje) utiče na povećanu zakaljivost, što obavezuje na sniženje sadržaja C (0,18/0,20%).
Sposobnost zavarivanja
- S235 JR (stara oznaka Č.0370): moguć krti lom u zavisnosti od stepena dezoksidacije i debljine;
- S235 JRG1 (stara oznaka Č.0371): moguće segregacije i prsline zbog sadržaja P i S;
- S235JRG2 (stara oznaka Č.0361) i S235JO (stara oznaka Č.0362): dobra sposobnost zavarivanja;
- S235 J2G3 (stara oznaka Č.0363): dobra sposobnost zavarivanja;
- S355J2G3 (stara oznaka Č.0563) : zakaljivanje, potrebno predgrevanje.
Čelici dodatnih oznaka JRG3;JRG4,J2G3;J2G4;K2G3,i K2G4 su potpuno umireni (FF) te se ne očekuje pojava
vrućih prslina, lamelarnog loma i krtosti usled starenja. Kod konstrukcija od ovih tipova čelika kod kojih se
očekuje visoko naponsko stanje usled zavarivanja, ako se primenjuje termička obrada žarenja za smanjenje
napona ograničenja su na Tž=580 °C, ne duže od 1 čas.

13
 IWE / IWT

Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.9 Konstrukcioni nelegirani čelici

NORMALIZOVANI I NORMALIZIRAJUĆE VALJANI SITNOZRNI ČELICI

Objavljeni SRPS EN standardi za konstrukcione (S) čelike se odnose na toplovaljane ravne proizvode od
zavarljivih sitnozrnih čelika, grupe standarda SRPS EN 10113 i čelike za posude pod pritiskom (P) SRPS EN
10028:
- SRPS EN 10113 - deo 2:2004;Zahtevi za isporuku čelika u normalizirajućem stanju i stanju posle valjanja
uz normalizaciju. Standardom su obuhvaćeni nelegirani kvalitetni čelici vrste čelika od S275 i S355 i
specijalni čelici S420 i S460, sa garantovanim osobinama žilavosti u pravcu valjanja do ─20 °C (čelici
oznake N) i do ─50 °C (čelici oznake NL).
- SRPS EN 10028- deo 2:2004; Nelegirani i legirani čelici sa osobinama utvrđenim za povišene temperature
obuhvata sitnozne N čelike P235GH, P265GH, P295GH i P355GH. Za ove čelike prilikom naručivanja može da
se utvrdi najveća vrednost ugljeničnog ekvivalenta prema IIW formuli.
- SRPS EN10028- deo 3:2004; Zavarljivi sitnozni konstrukcioni čelici, normalizovani. Ovaj standard najviše
zamenjuje stari , nevažeći JUS C.B0.502:1979. Obuhvata četiri grupe kvaliteta čelika: osnovni (P275N,
P355N, P460N); otporni na povišene temperature (P275NH, P355NH, P460NH); otporni na niske
temperature (P275NL1, P355NL1, P460NL1); specijalni otporni na niske temperature (P275NL2,
P355NL2, P460NL2). Utvrđene su najveće vrednosti ugljeničnog ekvivalenta (IIW formula) za slučaj
postavljenog zahteva pri ugovaranju.
ČELICI OTPORNI NA ATMOSFERSKU KOROZIJU (EN 10 155)
Sandardom su obuhvaćeni tipovi čelika hemijskog sastava datih u tabeli 4.

Tab.4. Hemijski sastav konstrukcionih čelika otpornih na atmosfersku koroziju

Sadržaj legirajućih elemenata (%)

EN oznaka
C Si Mn P Cr Cu
S235JOW
0,4 0,2-0,6 0.04 0,4-0,8
S235J2W
S355JWP
0,13-0,16 0,75 1,0 0,06-0.150 0.3-1,25 0,25 - 0,55
S355J2WP
S355JOW 0,04
S355J2G1W 0,5 0,5-1,5 0,035 0,4-0,8
S355J2G2W 0,035
S355K2G1W 0,035
S355K2G2W 0,035

Mehaničke osobine odgovaraju odgovarajućim čelicima prema SRPS EN10 025.

14
 IWE / IWT

Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.9 Konstrukcioni nelegirani čelici

LITERATURA

1. Mirjana Smiljanić, Zavod za zavarivanje, Beograd 2012.

2. D. Seferijan, Metalurgija zavarivanja, Granevinska knjiga, Beograd, 1969.

3. K. Esterling, Introduction to the Physical Mettalurgy of Welding, 1983.

4. B. Sabo, Zavarljivost nernajućih čelika, priručnik, Novi Sad, 1995.

5. J.F. Lancaster (editor), Physics of welding, IIW, Pergamon Pres, 1984.

6. GSI SLV Duisburg International Welding Engineer

15