Pravila života budističkih monaha

Savo Drobnjak | Istorija religije

 “Buda je imao samo pet sljedbenika kada je počeo da širi svoje učenje, ali od ovih skromnih
početaka budistička zajednica izrasla je u veliku i snažnu organizaciju. Uskoro se javila potreba
za obimnim kodeksom pravila, Vinaja, koji treba da kontroliše sve aspekte monakog života. Zbog
toga, od Budinog vremena do danas većina monaha živi u izuzetno organizovanim manastirima.
Ovakav oblik monaštva posebno preovladava u Tibetu, gdje su manastiri glavne kulturne i
društvene institucije.“

Vinaya pitaka, prvi deo Tipitake, jeste tekstualna osnova na kojoj funkcioniše monaška
zajednica (sangha). Vinaya sadrži skup pravila ponašanja za monahe i monahinje lično
(Patimokkha), kao i pravila kojih oni treba da se pridržavaju radi harmoničnog funkcionisanja
zajednice u celini.

Vinaya pitaka ima 227 pravila Patimokkhe za bhikkhue (monahe) i 311 za bhikkhuni
(monahinje). Pošto su pravila ustanovljavana jedno po jedno, od slučaja do slučaja, prirodno je
da se kazne znatno razlikuju po težini: od jednostavnog ispovedanja (na primer, ako se monah
ophodi sa nedovoljno poštovanja) do trajnog isključenja iz sanghe (na primer, ako monah počini
ubistvo).

Tri dijela Vinaya pitake

I Suttavibhanga

Ovaj dio sadrži kompletan skup pravila za sanghu, zajedno sa "pričom o nastanku" za svako od
njih. Ova pravila su sažeta u Patimokkhu i ima ih 227 za monahe i 311 za monahinje.

II Khandhaka

II.1 Mahāvagga

Uključuje nekoliko tekstova nalik na sutte, između ostalog Budin opis perioda neposredno posle
probuđenja, njegove prve govore grupi od pet monaha i priče o tome kako su se neki od njegovih
najpoznatijih učenika priključili sanghi i potom i sami dostigli probuđenje.

II.2 Ćullavagga

Ovaj deo sadrži dalju razradu monaške etikecije i dužnosti, kao i pravila i postupke za
razmatranje prekršaja koji se dogode unutar sanghe. Takođe, tu je priča o tome kako je
ustanovljen red monahinja i detaljni opisi prvog i drugog sabora.

III Parivara

Rekapitulacija prethodnih poglavlja, sa sažetkom pravila klasifikovanih i preklasifikovanih za

različite svrhe upućivanja u njih.

PAGE 1
 Pāṭimokkha – Pravila za monahe

Pravila čije kršenje zahteva isključenje iz Sanghe (pārāđika [poraz])

1. Ako bi se neki monah – koji vežba i živi kao monah, a da se prethodno nije povukao iz
vežbanja, niti javno objavio svoju slabost – upustio u seksualni odnos, čak i sa ženkom životinje,
on je poražen i više ne pripada monaškoj zajednici.

2. Ako bi se neki monah krađom uzeo nešto što mu nije dato, u naseljenom mestu ili na
otvorenom – isto onako kao kada, zato što je uzeo ono što mu nije dato, kralj uhapsi lopova, te
ga išiba, utamniči ili protera, govoreći: „Ti si razbojnik, ti si budala, ti si lutalica, ti si lopov“ –
monah koji na isti takav način uzme ono što mu nije dato je takođe poražen i više ne pripada
monaškoj zajednici.

Pravila čije kršenje zahteva jedno ili više okupljanja Sanghe (saṅghādisesa)

1. Namerno ispuštanje sperme, izuzev u snu, zahteva jedno ili više okupljanja Sanghe.

2. Ako bi neki monah, savladan požudom, izmenjenog uma, stupio u telesni kontakt sa ženom,
držao je za ruku, držao pramen njene kose, milovao bilo koji od njenih udova, to zahteva jedno
ili više okupljanja Sanghe.

3. Ako bi neki monah, savladan požudom, izmenjenog uma, uputio razvratne reči ženi, onako
kako mladić govori devojci aludirajući na seksualni odnos, to zahteva jedno ili više okupljanja
Sanghe.

Neodređena pravila (aniyata)

1. Ako bi neki monah sedeo sam sa ženom na mestu dovoljno izolovanom da se na njemu može
obaviti seksualni snošaj, a ženska sledbenica kojoj se može verovati na reč, pošto ih je videla,
opiše to na način koji predstavlja jedan od ova tri slučaja – zahteva isključenje, okupljanje
Zajednice ili ispovedanje – tada monah, pošto je priznao da je sedeo na takvom mestu, može biti
tretiran u skladu sa bilo kojim od ova tri slučaja – zahteva isključenje, okupljanje Zajednice ili
ispovedanje – ili može biti tretiran u skladu sa bilo kojim slučajem koji je opisala ženska
sledbenica kojoj se može verovati na reč. Ovaj slučaj je neodređen.

2. U slučaju da mesto nije dovoljno izolovano da se na njemu može obaviti seksualni snošaj, ali
jeste dovoljno izolovano da bi se ženi mogle uputiti razvratne reči, ako bi monah sedeo sa ženom
na takvom mestu, a ženska sledbenica kojoj se može verovati na reč, pošto ih je videla, opiše to
na način koji predstavlja jedan od ova dva slučaja – zahteva okupljanje Zajednice ili ispovedanje

PAGE 2
– tada monah, pošto je priznao da je sedeo na takvom mestu, može biti tretiran u skladu sa
jednim od ova dva slučaja – zahteva okupljanje Zajednice ili ispovedanje – ili može biti tretiran u
skladu sa bilo kojim slučajem koji je opisala ženska sledbenica kojoj se može verovati na reč.
Ovaj slučaj je neodređen.

Pravila čije kršenje zahteva oduzimanje i ispovedanje (nissaggiya pāćittiya)

Prvi deo: Poglavlje o tkanini za ogrtač

1. Kada je monah završio svoj ogrtač i okvir na kojem ga je krojio je rasklopljen (njegove
privilegije tokom kathina ceremonije su okončane), platno koje mu je višak može da zadrži
najviše do deset dana. Ako to platno zadrži duže, potrebno je njegovo oduzimanje i ispovedanje.

4. Ako bi monah koristio ogrtač koji je umesto njega neka monahinja oprala, obojila ili sušila,
potrebno je njegovo oduzimanje i ispovedanje.

5. Ako bi monah prihvatio tkaninu za ogrtač iz ruke monahinje – izuzev kao razmenu – potrebno
je njeno oduzimanje i ispovedanje.

Deo drugi: Poglavlje o svili

11. Ako bi monah imao pokrivač načinjen od mešavine koja sadrži svilu, potrebno je oduzimanje
toga i ispovedanje.

12. Ako bi monah imao pokrivač načinjen od čiste crne vune, potrebno je oduzimanje toga i
ispovedanje.

13. Kada monah ima nov pokrivač, trebalo bi da je načinjen od dve četvrtine čiste crne vune,
jedne četvrtine bele, a jedne braon. Ako monah ima nov pokrivač koji nema dve četvrtine čiste
crne vune, jednu četvrtinu bele, a jednu braon, potrebno je oduzimanje toga i ispovedanje.

Treći deo: Poglavlje o monaškoj zdeli

21. Dodatna zdela može se zadržati najviše deset dana. Posle toga, potrebno je oduzimanje toga i
ispovedanje.

22. Ako bi neki monah sa zdelom koja nema više od pet zakrpa uzeo novu zdelu, potrebno je
oduzimanje toga i ispovedanje. Oduzeta zdela pripada zajednici monaha, a njemu se daje
najlošija, rečima: "Ovo je, monaše, tvoja zdela. Treba da je čuvaš sve dok se ne razbije." To je
propisan način ovde.

23. Bolesni monasi mogu koristiti ove tečnosti: ghi, topljeni buter, ulje, med i melasu. Kada ih
dobiju, mogu ih zadržati najduže sedam dana. Posle toga, potrebno je oduzimanje toga i
ispovedanje.

PAGE 3
Pravila koja zahtevaju ispovedanje (pāćittiya)

Prvi deo: Poglavlje o laži

1. Namerno izgovorenu laž treba ispovediti.

2. Uvredu treba ispovediti.

3. Zlonamerno spletkarenje među monasima treba ispovediti.

4. Ako bi monah podučavao nezaređenu osobu da recituje Dhammu, red po red (zajedno sa
njim), to treba ispovediti.

Drugi deo: Poglavlje o živim biljkama

11. Oštećenje žive biljke treba ispovediti.

12. Govor kojim se prikriva sopstveni prekršaj ili njegovo prećutkivanje treba ispovediti.

13. Kritikovanje ili pritužbe (na odluke vezane za mesto gde će monah spavati, koji monasi će
dobiti koju hranu itd.) treba ispovediti.

Treći deo: Poglavlje o podučavanju

21. Ako bi neki monah, bez ovlašćenja, podučavao monahinje, to treba ispovediti.

22. Ako bi neki monah, čak i sa ovlašćenjem, podučavao monahinje posle zalaska sunca, to treba
ispovediti.

23. Ako bi neki monah, otišavši u deo gde žive monahinje, podučavao monahinje – sem kada je
prava prilika – to treba ispovediti. Ovde je prava prilika sledeća: monahinja je bolesna. To je
prava prilika ovde.

Četvrti deo: Poglavlje o hrani

31. Monah koji nije bolestan može jesti jednom na dan na mestu gde se javno distribuira hrana.
Ako bi jeo više od toga, to treba ispovediti.

32. Grupni obrok, sem kada je prava prilika, treba ispovediti. Ovde su prave prilike sledeće: u
vreme bolesti, u vreme darivanja tkanine za ogrtač, u vreme šivenja ogrtača, u vreme putovanja,
u vreme plovljenja brodom, u svečanim prilikama, u vreme kada hranu daruju druge askete. To
su prave prilike ovde.

33. Obrok mimo redovnog, sem kada je prava prilika, treba ispovediti. Ovde je prava prilika
sledeće: u vreme bolesti, u vreme darivanja tkanine za ogrtač, u vreme šivenja ogrtača. To su
prave prilike ovde.

PAGE 4
Peti deo: Poglavlje o golom asketi

41. Ako bi neki monah svojim rukama dao osnovnu ili dodatnu hranu golom asketi, muškom
lutalici ili ženi lutalici, to treba ispovediti.

42. Ako bi neki monah rekao drugom monahu: "Hajdemo, prijatelju, u ovo selo ili grad da
prosimo hranu" i kasnije ga – bilo da je dobio ili nije neku hranu – otera ovim rečima: "Odlazi,
prijatelju. Ne volim da sedim ili razgovaram sa tobom. Više volim da sedim ili razgovaram sam" –
i učinio to samo zbog ovog razloga, a ne nekog drugog – to treba ispovediti.

43. Ako bi neki monah ostao i dosađivao domaćinima pošto su mu dali hranu, to treba
ispovediti.

Deo šest: Poglavlje o alkoholnom piću

51. Pijenje alkoholnih pića treba ispovediti.

52. Golicanje prstima treba ispovediti.

53. Igranje u vodi treba ispovediti.

54. Aroganciju prema onome ko monaha opominje zbog njegovog ponašanja treba ispovediti.

55. Ako neki monah pokuša da uplaši drugog monaha, to treba ispovediti.

Sedmi deo: Poglavlje o životinjama

61. Ako bi neki monah namerno lišio života neku životinju, to treba ispovediti.

62. Ako bi neki monah namerno upotrebio vodu u kojoj ima živih bića, to treba ispovediti.

63. Ako bi neki monah namerno ponovo pokretao neki problem koje je na pravi način već rešen,
to treba ispovediti.

64. Ako bi neki monah namerno prikrio ozbiljan prestup drugog monaha, to treba ispovediti.

Osmi deo: Poglavlje o usklađivanju sa pravilima

71. Ako bi neki monah, kada ga drugi monasi opominju u skladu sa pravilima, rekao: "Prijatelji, ja
neću vežbati sebe prema tom pravilu vežbanja sve dok ne postavim pitanje o njemu drugom
monahu, upoznatom i upućenom u pravila discipline", to treba ispovediti. Monasi, monah koji
vežba treba da razume, treba da pita, treba da promišlja. To je prava prilika ovde.

72. Ako bi neki monah, dok se recituje Pāṭimokkha, rekao: "Zašto recitujemo ta manja i nevažna
pravila, kada ona vode samo do napetosti, uznemirenja i konfuzije?", tu kritiku pravila vežbanja
treba ispovediti.

PAGE 5
Deveti deo: Poglavlje o blagu

83. Ako bi neki monah, bez prethodne najave, prešao prag posvećene spavaone plemenitog
kralja, iz koje kralj još nije izašao, iz koje blago (kraljica) nije izašlo, to treba ispovediti.

84. Ako bi neki monah uzeo ili naložio da neko drugi uzme neku vrednost ili ono što se smatra
vrednošću, izuzev u manastiru ili u prostorijama gde borave monasi, to treba ispovediti. Ali kada
neki monah uzme ili naloži da neko drugi uzme neku vrednost ili ono što se smatra vrednošću, a
zaboravljeno je u manastiru ili u prostorijama gde borave monasi, misleći: "Kome god ovo da
pripada, doći će da ga uzme". To je pravi postupak ovde.

85. Ako bi neki monah, ne javivši se slobodnom monahu, otišao u selo u pogrešno vreme – sem
ako nije u pitanju hitan slučaj – to treba ispovediti.

Pravila čije kršenje zahteva priznanje (pāṭidesanīya)

1. Ako bi neki monah žvakao ili pojeo osnovnu ili dodatnu hranu, primivši je u ruke iz ruku
monahinje sa kojom nije u krvnom srodstvu, i to na osamljenom mestu, to mora priznati:
"Prijatelji, počinio sam delo vredno osude, delo neprilično, koje treba priznati. I ja ga priznajem".

2. Ako su monasi pozvani i jedu u kući domaćina, a tu stoji i monahinja i izdaje uputstva: "Daj
karija ovamo, daj pirinča tamo", monasi treba da je udalje rečima: "Idi odavde, sestro, dok
monasi ne jedu". Ako nijedan od monaha ne bi rekao kako bi je udaljio: "Idi odavde, sestro, dok
monasi ne jedu", tada ti monasi to treba da priznaju. "Prijatelji, počinili smo delo vredno osude,
delo neprilično, koje treba priznati. I mi ga priznajemo".

3. Postoje porodice koje su označene da su "u vežbanju". Ako bi neki monah, koji nije bolestan,
niti je prethodno pozvan, žvakao ili pojeo osnovnu ili dodatnu hranu, primivši je u ruke od
porodice koja je označena da je "u vežbanju", to mora priznati: "Prijatelji, počinio sam delo
vredno osude, delo neprilično, koje treba priznati. I ja ga priznajem".

Pravila vežbanja (sekhiya)

Prvi deo: 26 pravila u vezi sa ispravnim ponašanjem

1. [2.] Nosiću donji ogrtač [gornji ogrtač] obmotan oko mene: vežbanje kojeg se treba
pridržavati.

3. [4.] Ići ću [sedeću] dobro pokriven u naseljenim oblastima: vežbanje kojeg se treba pridržavati.

5. [6.] Ići ću [sedeću] dobro obuzdan u naseljenim oblastima: vežbanje kojeg se treba pridržavati.

7. [8.] Ići ću [sedeću] oborenog pogleda u naseljenim oblastima: vežbanje kojeg se treba
pridržavati.

PAGE 6
9. [10.] Ići ću [sedeću] ogrtača dobro pričvršćenog u naseljenim oblastima: vežbanje kojeg se
treba pridržavati.

Pravila za rešavanje sporova (adhikaraṇa-samatha)

1. Presudu treba doneti "u prisustvu". To znači da formalni čin rešavanja nekog problema treba
obaviti u prisustvu Zajednice, u prisustvu pojedinaca (koji su u sporu) i u prisustvu Dhamme i
Vinaye.

2. Presuda na osnovu sabranosti može biti doneta. To je presuda nevinosti kod neke optužbe,
zasnovana na činjenici da se optuženi dobro seća da nije počinio prekršaj koji je u pitanju.

3. Presuda o prethodno neuračunjivosti može biti doneta. To je druga presuda nevinosti kod
neke optužbe, zasnovana na činjenici da optuženi nije bio pri zdravoj pameti kada je počinio
prekršaj koji je u pitanju, te se tako oslobađa svake odgovornosti za njega.

Izvori:

1. „Velike civilizacije – život, mit i umjetnost“ – Majkl Vilis

2. srednjiput.rs
3. wikipedija.rs

PAGE 7