Professional Documents
Culture Documents
БЕГОВИЋ*
Филолошки факултет
Универзитет у Београду
1. Подручје истраживања
2
Уп. истраживања у Мршевић-Радовић 2014.
3
Грађа је у целости ексцерпирана из наведених речника, са тим да је као контролни извор послужио
Матешићев речник.
4
Ови се термини у раду користе као прави синоними.
5
Д. Мршевић-Радовић истиче да се термин ’глобално значењеʽ користи да означи јединствено
значење структурно сложеног језичког знака без обзира на то да ли у процес фразеологизације улази цела
мотивациона база (глобални фразеологизам) или један њен део (компонентни). Упућује на Ш. Балија, Б.
Ларина, В. Виноградова итд., који термин у истом значењу користе.
6
Ваља имати у виду да велики број аутора руске фразеолошке школе експресивност сматра
категоријалном особином фразема, попут Б. А. Ларина, М. М. Копиленка, З. Д. Попове, А. М. Мелерович и
других.
синтагми од фразеологизама (Мршевић-Радовић 1987: 11–24). А. Пејановић са нашег
језичког простора експресивност такође сматра категоријалном особином фразема.7
3. Анализа
7
А. Пејановић излагала је 18. IX 2015. године на научном скупу НССУВД 45 истраживање са темом
Еспресивност као категоријална особина фразеолошких јединица.
8
За више информација погл. Мокијенко 1989 и Мршевић-Радовић 1987.
9
Исп. савремена лексичка и когнитивна истраживања у Алефиренко 1999, Барселона 2003 или
Драгићевић 2007 (где се, између осталог, даје и користан поглед у радове истраживача који се семантиком
баве).
10
О поређењу као узроку семантичке фразеологизације вид. више у Мршевић-Радовић 1987: 42–44.
11
У вези са драњем коже на простору Балкана и о историјском периоду који потврђује овакву врсту
кажњавања исп. ниже тачку 3.1.4.
механизам. Наиме, компонента базне синтагме која улази у процес фразеологизације
укључује се у тај процес когнитивним механизмом метонимије. Драти некога живог
подразумева дерање коже живом бићу, а једна од последица оваквог мучења је и
неконтролисано испуштање јаука, викање, драње. Дакле, у корену бирања овакве слике за
фразеолошко поређење стоји последица на месту узрока: драње коже живом човеку
(узрок) → неконтролисана вика услед болова (последица). Сам процес фразеологизације
подразумева поређење са сликом у чијем је корену каузална метонимија.12
Д. Мршевић-Радовић овакав процес код компонентних поредбених фразеологизама
помиње у вези са именичком компонентом којој слаби предметно значење, нпр. „живи као
гроф → живи грофовски = живи врло богато.” (Мршевић-Радовић 1987: 93). Ауторка даље
коментарише семантички процес: „Фразеолошко значење ових поредбених синтагми
настаје губљењем референцијалног значења: предметно значење именице сужује се на
значење доминантне особине...” (исто). Како се то заправо губи референтно значење из
визуре историјске семантике? У конкретној именици сема + живи богат и раскошан
живот постаје доминантна (архисема) у корену фразеологизационог процеса јединице
живи као гроф, док се архисема трансформише једну од сема; то секундарно значење,
настало метонимијом, управо и осветљава поменуту семантичку компоненту, сужава
перспективу посматрача на богат и раскошан живот као последицу уживања племићке
титуле.13 Опет је у корену фразеологизације каузална метонимија: грофовска титула
(узрок) → богат и раскошан живот (последица). Оваква појава губљења референтног
значења на лексичком плану у савременим семантичким истраживањима некада се назива
нарочито погодним термином ʼклизање референцијеʻ14, а овде се може применити на
семантичко ʼклизањеʽ у корену фразеологизације.
3.1.3. Релативну устаљеност овог фразема на лексичком плану показује употреба
синонимних глагола у основном значењу: виче15 / јауче (јаукати јаỳкати, јàучēм и јаýкати,
јàȳчēм несврш. 1. пуштати од себе јаук, болно вапити.— Жене су јаукале: Јао! Погинут
ће ти дијете на крову! Брл. РМС II: 571) / дере се16 (РМС I: 767 у вези са глаголом драти
се упућује на РМС I: 659 дерати се = драти се 1. а. продорним гласом викати. — Дајте
нож! дерао се ван себе на пролазнике. Гор.)
Лексички динамизам оличен у употреби глаголâ у основном значењу подразумева
различите варијанте фразема. Да варијантност фразеолошких јединица укључује, између
осталог, и лексички динамизам потврђује и В. М. Мокијенко: „[...] варьированию
подвергаются все языковые характеристики оборота: фонетическая,
словообразовательная, парадигматическая, лексическая, структурно-синтаксическая и
семантическая.” (Мокијенко 1989: 11). Дискутујући са ауторима који доводе у питање
постојање фразеолошких варијаната на лексичком плану, аутор на руском фразеолошком
корпусу показује како лексичко варирање није увек уско повезано са појавом
12
О основним врстама метонимије и истраживачима који се њоме из когнитивне перспективе баве
исп. Драгићевић 2007: 160–175.
13
Метонимијом се са становишта компоненцијалне анализе бавила и Д. Гортан-Премк на лексичком
плану (Гортан-Премк 2004: 67–79). Како свакој метонимији уочљивој на лексичком плану претходи исти
механизам мишљења, у овом раду метонимија се посматра пре свега као когнитивни механизам.
14
Термин код нас уводи М. Ковачевић, водећи се за П. Рикером (Ковачевић 1999: 178).
15
Испореди значење овог глагола у Матичином речнику, дато у подтачки 3.1.1.
16
Глаголи драти (се) и дерати (се) разликују се из историјске перспективе према нултом и пуном
ступњу вокализма у ие. корену (*dr- – *der-). O природи аналогије која је резултирала словенским
приближавањем одговарајућој глаголској парадигми исп. ЕССЈА IV: 209 и ЕССЈА V: 218.
фразеолошких синонима и упућује на различите начине развијања фразеолошких
варијаната.
17
Исп. истраживања у вези са унутрашњом формом фразеолошке јединице у Мелерович, Мокијенко
2008: 61–166.
18
О Номоканону Светога Саве исп. Петровић 1990.
19
О различитим врстама кажњавања у српском средњем веку погл. више у Законик цара Стефана
Душана.
3.2. Фразеолошка синонимија: дерати се као јарац20
У вези са фразеологизмом виче (јауче, дере се) не(т)ко као да га жива деру треба
посматрати и њему синонимни дерати се као јарац. У Матешићевом речнику овај
фразеологизам наведен је на следећи начин:
Dèrati se ipf. kao jȁrac: derati se, vikati iz sve snage/iz sveg grla. Ako na primjer osvanete
jednog jutra u prethistoriji kao Pupar, ne treba se sada zbog te sitnice derati kao jarac – Klarić
1. (Матешић 1986: 211).
20
У вези са овим фразеологизмом јавља се и варијанта са именичком компонентом магарац, исп.
разг. дерати се као магарац. Овај фразеологизам сматрамо варијантом фразема дерати се као јарац према
теоријском оквиру В. М. Мокијенка: „Заменяющий компонент не является синонимом заменяемого, но
относится к тематически однородной группе лексики.” (Мокијенко 1989: 34). Овде тематску лексичку групу
представљају појмови изражени односом хипонимије у вези са хиперонимом животиња. Међутим,
конотативна макрокомпонента лексичког значења именице магарац подразумева колективни став о магарцу
као глупој и досадној животињи, па и сам фразем има мало другачију конотацију. Исп. значење именице
магарац у РСАНУ 11: 723–724, али и фразеолошке јединице са овом компонентом (Матешић 1982: 327).
21
Основно значење глагола дерати се наведено је у подтачки 3.1.3.
нагласити јесте да модел део → целина на когнитивном плану посматрамо као
метонимију, тј. мишљења смо да се синегдоха на плану механизама мишљења може
разматрати само као процес у чијем корену лежи метонимија. Овакво гледиште у
когнитивној лингвистици није усамљено, а да је у питању исти метонимијски процес који
резултира широким дијапазоном на лексичком или поетском плану исп. Барселона 2003
или Драгићевић 2007. Дакле, сужавање предметног значења именице јарац на плану
механизма мишљења засновано је управо на метонимијском моделу део → целина.
3.2.3. Са овим фраземом у вези треба поменути и израз вечи као јарац (исп. глагол
вечати РСАНУ 2: 565). Мишљења смо да овај израз, водећи се за теоријским поставкама
Д. Мршевић-Радовић, није фразеологизам: „Реч је о називима за природно оглашавање
појединих животиња (типично за поједине врсте) којима се, по сличности, именује
одговарајућа људска активност. Према томе, сматрамо да је у оваквим случајевима реч о
самосталној метафоричној употреби глагола (»цвркутати«, »брундати« и сл.), а не о
фразеолошким конструкцијама.” (Мршевић-Радовић 1987: 94).
22
За више информација о прасловенском корену и његовој семантици исп. Беговић 2014: 15–26.
23
У вези са јарцем ваља обрадити и прецедентни исказ јарац живодерац. Овај се исказ опсежно
анализира у ширем истраживању које за предмет има све фразеологизме са компонентом жив, фразеолошке
синониме и појмове у уској значењској вези са њима. Анализа прецедентног исказа показује да се јарац не
дере жив, већ упоредни митолошки, фолклорни и филолошки увид показује нам да се ради о демонском
4. Закључна разматрања
бићу које је на овом свету немогуће убити, он је зато жив дран неодран, жив печен недопечен итд. (Сабрана
дела Вука Караџића III: 231–232).
Сабрана дела Вука Караџића VI: Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме III, Београд:
Просвета, 1964.
Самарџић, Веселиновић, Поповић 1994: Р. Самарџић, Р. Л. Веселиновић, Т. Поповић, Историја
српског народа III-1, (Историја српског народа, трећа књига, том први, Срби под
туђинском влашћу 1537–1699), Београд: Српска књижевна задруга.
ЛИТЕРАТУРА
About phrase viče (jauče, dere se) ne(t)ko kao da ga živa deru
This paper analyses structural-semantic characteristics of the comparative phrase viče (jauče, dere
se) ne(t)ko kao da ga živa deru and its synonym derati se kao jarac on both Serbian contemporary and
historical plan. Both theoretical frame and methodology are based on traditional and contemporary
Russian and Serbian phraseology. The work considers methods of cognitive linguistics from diachronic
perspective when appropriate. The main goal is to define sintaxic structure of phrases as well as semantic
transpositions in the root of phraseological processes on excerped material. Also, a wider, cultural
perspective is shown considering the historical plan of motivational base for phrases.
Key words: historical and contemporary phraseology, phrase, motivational base, phraseological
process, metonymy, comparison.