Finansijsko Izveštavanje Rad

Visoka poslovna škola strukovnih studija Valjevo
Projekat
Tema: Finansijsko izveštavanje u funkciji kvalitetnih

poslovnih odluka menadžmenta na primeru Operator
distributivnog sistema „EPS Distribucija“, d.o.o. Beograd,
„Ogranak Elektrodistribucija Šabac“
Mentor: Kandidat:
dr Slobodan Ilić Jasmina Ignjatović 5072/16
Upravljanje finansijama
Valjevo, oktobar 2017.god.

Sadržaj
Uvod.........................................................................................................................................................3
I DEO: FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE U FUNKCIJI KVALITETNIH POSLOVNIH ODLUKA
MENADŽMENTA PREDUZEĆA- TEORIJSKI ASPEKT....................................................................4
1.Finansijsko izveštavanje preduzeća.......................................................................................................4
1.1.Pojam finansijskog izveštavanja .....................................................................................................5
1.2.Uloga i značaj finansijkog izveštavanja...........................................................................................5
1.3.Vrste finansijskog izveštavanja ......................................................................................................6
1.4..Organizacija funkcije finansijskog izveštavanja............................................................................7
2. Odlučivanje menadžmenta u preduzeću.............................................................................................9
2.1.Pojam odlučivanja menadžmenta ...................................................................................................9
2.2.Značaj i posledice kvalitetnog odlučivanja menadžmenta............................................................10
2.3.Odlučivanje menadžmenta i vrste poslovnih odluka.....................................................................10
2.4.Uslovi za kvalitetno odlučivanje menadćmenta............................................................................12
3.Povezanost finansijskog izveštavanja i kvaliteta odlučivanja menadžmenta preduzeća ....................13
3.1.Značaj povezanosti finansijskog izveštavanja i kvaliteta odlučivanja menadžmenta ..................13
3.2.Preduslovi za povezanost finansijskog izveštavanja i kvaliteta odlučivanja menadžmenta..........14
3.2.1.Lista finansijskih izveštaja relevantnih za poslovno odlučivanje........................................14
3.2.2.Lista poslovnih odluka za koje su potrebna finansijska izveštavanja..................................15
3.2.3.Parametri povezanosti finansijskog izveštavanja i poslovnog odlučivanja.........................16
3.3.Posledice izostanka povezanosti finans. izveštavanja i kvaliteta odlučivanja menadžmenta.......18
II DEO: FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE U FUNKCIJI KVALITETNIH POSLOVNIH ODLUKA
MENADŽMENTA PREDUZEĆA: PRAKTIČNI ASPEKT - PRIMER OPERATOR
DISTRIBUTIVNOG SISTEMA „EPS DISTRIBUCIJA“D.O.O.BEOGRAD, „OGRANAK
ELEKTRODISTRIBUCIJA ŠABAC“...........................................................................................19
4.Pravni i institucionalni okvir za finansijsko izveštavnje preduzeća...........................................19
4.1.Pravni okvir........................................................................................................................19
4.2.Institucionalni okvir...........................................................................................................19
5.Kratak prikaz posmatranih preduzeća......................................................................................19
5.1.Operator distributivnog sistema „EPS Distribucija“ d.o.o.Beograd.....................................19
5.2.“Ogranak Elektrodistribucija Šabac....................................................................................20
6.Kvantitativna i kvalitativna analiza finansijkog izveštavanja u posmatranom preduzeću.........21
6.1.Kvantitativna analiza...............................................................................................................21
6.2.Kvalitativna analiza.......................................................................................................................25
7.Kvantitativna i kvalitativna analiza poslovno odlučivanja u posmatranom preduzeću......................26
7.1.Kvantitativna analiza.....................................................................................................................26
7.2.Kvalitativna analiza.......................................................................................................................27
8.Analiza povezanosti finansijskog izveštavanja i odlučivanja menadžmenta.......................................27
8.1.Vremenska usklađenost.................................................................................................................28
8.2.Planiranje.......................................................................................................................................28
8.3.Kontrola.........................................................................................................................................29
8.4.Revizija..........................................................................................................................................29
9.Komparativni prikaz povezanosti finansijskog izveštavanje i odlučivanja menadžmenta u
posmatranom preduzeću u odnosu na preduzeće Operator distributivnog sistema „EPS Distribucija“
d.o.o. Beograd, „Ogranak Elektrodistribucija Loznica“.........................................................................31
10.Najvažniji identifikovani problemi povezanosti finansijskog izveštavanja i odlučivanja
menadžmenta u posmatranom preduzeću u periodu 2014-2016.god.....................................................37
11.Predlozi mogućih mera za unapređenje postojećeg stanja povezanosti finansijskog izveštavanja i
odlučivanja menadžmenta u posmatranom preduzeću..................................................................37
Zaključak....................................................................................................................................38
Literatura.....................................................................................................................................39
Prilozi.........................................................................................................................................40
2
Uvod
Tema rada je finansijsko izveštavanje u funkciji kvalitetnih poslovnih odluka

menadžmenta na primeru ODS „EPS Distribucija“ Beograd, „Ogranak Elektrodistribucija
Šabac“.
U radu se ukazuje na ulogu i značaj informacija koje pružaju finansijski izveštaji u

poslovnom odlučivanju, jer finansijski izveštaji predstavljaju ključni izvor informacija o
finansijskom položaju preduzeća na kraju perioda, ostvarenom rezultatu preduzeća za period,
tokovima gotovine, promenama na kapitalu i dr. Značaj rada ogleda se u tome da se pokaže
da je obrada ove teme od velike važnosti za preduzeće, a posebno iz razloga što će se utvrditi
stepen povezanosti između finansijskog izveštavanja i odlučivanja menadžmenta,
identifikovaće se najvažniji problemi i dati predlozi mogućih mera za unapređenje postojećeg
stanja.
Cilj rada je utvrditi stepen povezanosti između finansijskog izveštavanja i odlučivanja

menadžmenta preduzeća ODS „EPS Distribucija“ Beograd, „Ogranak Elektrodistribucija
Šabac“, uz predlaganje mera za moguća unapređenja postojećeg stanja.
Zadaci rada su: pribaviti listu finansijskih izveštaja za posmatrani period 2014-
2016.godine za preduzeće ODS „EPS Distribucija“ Beograd, „Ogranak Elektrodistribucija
Šabac“, izabrati osnovu za komparaciju i izvršiti analizu.
Ovaj rad sastoji se iz dva dela: prvi deo je teorijski aspekt a drugi deo je praktični
aspekt. U prvom delu biće obrađen teorijski deo vezan za finansijsko izveštavanje,
odlučivanje menadžmenta u preduzeću, kao i povezanost finansijskog izveštavanja i kvaliteta
odlučivanja menadžmenta preduzeća. U drugom, praktičnom delu, biće dat kratak prikaz
posmatranog preduzeća, kvantitativna i kvalitativna analiza, kako finansijskog izveštavanja,
tako i poslovnog odlučivanja preduzeća u periodu 2014-2016.god., analiza povezanosti
finansijskog izveštavanja i odlučivanja menadžmenta. Rad sadrži: uvod, sadržaj, razradu,
zaključak, spisak literature i priloge.
U radu je korišćena jedna vrsta istraživačke metode a to je tzv. „desk research“, to jest,
istraživanje za stolom gde su korišćene knjige, Zakoni, Međunarodni standardi finansijskog
izveštavanja, Međunarodni računovodstveni standardi, stručna literatura i časopisi, pravilnici,
interne procedure i uputstva.
3
I DEO: FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE U FUNKCIJI KVALITETNIH
POSLOVNIH ODLUKA MENADŽMENTA PREDUZEĆA – TEORIJSKI
ASPEKT
1. Finansijsko izveštavanje preduzeća
Finansijsko izveštavanje je logičan proizvod računovodstvene funkcije u preduzeću.

Zapravo se finansijskim izveštavanjem zadovoljavaju i najosnovniji ciljevi računovodstva.
Finansijsko izveštavanje prevashodno je namenjeno eksternim korisnicima, ali postoje i
brojni interni izveštaji koji su često potrebni menadžmentu i/ili vlasnicima ukoliko nemaju
dodira sa svakodnevnim poslovanjem, ili su udaljeni od poslovanja na bilo koji način.
Finansijski izveštaji moraju biti pouzdani, tačni i da obezbeđuju uporedivost i transparentnost
izveštajne funkcije računovodstva.
1.1. Pojam finansijskog izveštavanja

Za uspešno poslovanje preduzeća i uspešno obavljanje revizije neophodno je
poznavati osnovne postavke analize finansijskih izveštaja. Suština definisanja pojma analize
finansijskih izveštaja nalazi se u shvatanju da analiza treba da podvrgne posmatranju,
ispitivanju, oceni i formulisanju dijagnoze onih procesa koji su se desili u kompaniji i koji se
kao takvi nalaze sažeti i opredmećeni u okviru finansijskih izveštaja. Prema mišljenju autora
Stoiljkovića i Krstića, finansijska analiza predstavlja iscrpno istraživanje, kvantificiranje,
deskripciju i ocenu finansijskog statusa i uspešnosti poslovanja preduzeća.1
Iz prethodne definicije proizilazi da su predmet analize finansijski izveštaji, konkretno,

godišnji izveštaj kompanije, koji sadrži bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o tokovima
gotovine, izveštaj o promenama na kapitalu, napomene i izveštaj revizora. Uz pomenute,
obavezne elemente godišnjeg izveštaja, predmet analize su i svi drugi segmenti godišnjeg
izveštaja, koji nisu obavezni, kao što su pismo menadžmenta upućeno akcionarima kompanije
(Letter to shareholder) i dodatne diskusije i analize menadžmenta.
„Finansijsko izveštavanje je područje računovodstva koje se bavi pripremom i

prezentacijom finansijskih izveštaja, kao i drugih finansijskih informacija za potrebe širokog
kruga eksternih korisnika.“2 Za razliku od internog računovodstva koje je informativno
orjentisano na menadžment, finansijsko izveštavanje je fokusiranje na podmirivanje
informacionih potreba top menadžmenta i ostalih korisnika van preduzeća. Termin finansijsko
izveštavanja ne odražava u potpunosti suštinu ovog procesa, pa je adekvatniji termin
1
Prepričano:dr Milorad Stojiljković, dr Jovan Krstić, „Finansijska analiza“, Ekonomski fakultet, Niš, 2000.god.,
str. 12
2
Citirano: dr Milorad Stojiljković, dr Jovan Krstić, „Finansijska analiza“, Ekonomski fakultet, Niš, 2000.god., str.
12
4
finansijsko računovodstvo i izveštavanja, ili eksterno finansijsko računovodstvo i izveštavanje
za opšte namene.
Izveštaji koje priprema finansijsko izveštavanje su namenjene korisnicima koji ne

mogu neposredno imati uvid u vođenje poslovnih knjiga i pripremu finansijskih izveštaja, već
te informacije dobijaju od menadžmenta. Finansijsko izveštavanje kao glavno sredstvo za
saopštavanje finansijskih informacija je značajan mehanizam u funkcionisanju tržišta kapitala
i doprinosi ostvarenju društvenog blagostanja i većoj efikasnosti tržišta.
1.2. Uloga i značaj finansijskog izveštavanja

Finansijski izveštaji služe da širokom krugu korisnika obezbede informacije o
finansijskom položaju, rezultatima i promenama u finansijskom položaju pravnog lica
(subjekta finansijskog izveštavanja) a koje su im potrebne u donošenju njihovih ekonomskih
odluka. 3 Finansijski izveštaji su svojevrsna slika uspešnosti menadžmenta koja pokazuje
rezultate njegovog upravljanja resursima koji su mu povereni od strane vlasnika. Na osnovu
tih rezultata, vlasnici kapitala donose ne samo odluku da li će zadržati, povećati ili prodati
svoj ulog, nego i odluku o tome da li će zadržati dosadašnji menadžment ili ga zameniti
novim.
Informisati korisnike znači prezentovati im sve relevantne i istovremeno pouzdane

računovodstvene informacije u obliku i sadržaju prepoznatljivom i razumljivom korisnicima
kojima su namenjene.
Informacije o uspešnosti poslovanja sadržane su u bilansu uspeha. One su važne ne

samo sa aspekta jednokratno ostvarenog rezultata poslovanja za konkretan obračunski period
već i za budući period. Trenutnu, postojeću uspešnost poslovanja nužno je posmatrati i sa
dinamičkog aspekta, kao sposobnost preduzeća da uspešno posluje u budućnosti, da i dalje
uspešno kontroliše raspoložive resurse i da ostvaruje potrebne gotovinske tokove.
Informacije o izmenama u finansijskom položaju date su u izveštaju o gotovinskim

tokovima. Te informacije su potrebne za procenu sposobnosti preduzeća da i u budućnosti
generiše gotovinu i njene ekvivalente kroz poslovne, ulagačke i finansijske aktivnosti.
Potrebno je istaći da su sastavni delovi finansijskih izveštaja u međusobnoj vezi jer
odražavaju različite aspekte istih transakcija ili drugih događaja. Oni se odnose na isti
organizam i ukazuju na njegov finansijski položaj i poslovni uspeh iz različitog ugla. Potpuna
slika o finansijskom položaju i poslovnom uspehu nekog preduzeća može se postići samo
uporednim čitanjem i analiziranjem podataka i informacija iz finansijskog izveštaja kao
celine. 4
3
Preuzeto od: dr Goranka Knežević, dr Nemanja Stanišić, dr Vule Mizdraković, „Analiza finansijskih izveštaja“,
Univerzitet Singidunum, Beograd, 2013.god.str.7
4
5
Osnovna karakteristika finansijskog izveštavanja u savremenim uslovima poslovanja
je javni interes. Odnosno, stabilan rast i razvoj privrede i društva u celini nalaze se u fokusu
onoga što se smatra javnim interesom. Uslov za realizovanje javnog interesa je transparentno
finansijsko izveštavanje koje treba da doprinese otklanjanju jaza između onoga što korisnici
finansijskih izveštaja očekuju i onoga što im finansijski izveštaji nude.
Postoji opšta saglasnost da finansijsko izveštavanje nikada nije imalo svoje sopstvene ciljeve,
već da je ono uslov da tržišna ekonomija dobro funkcioniše.
Autori Knežević, Stanišić i Mizdraković su mišljenja da je uticaj finansijskog

izveštavanja na unapređenje nacionalne ekonomije višestruki i ogleda se u sledećim
doprinosima: 5
 jačanje finansijskog sistema jedne zemlje, umanjenje rizika od finansijskih kriza i

njihovog negativnog uticaja na poslovanje nacionalne ekonomije,
 povećanje štednje stanovništva i privrede,
 povećanje direktnih i indirektnih stranih investicija,
 olakšanje pristupa bankarskim kreditima,
 donošenje dobrih investicionih odluka od strane investitora, što ima za posledicu bolju
alokaciju sredstava,
 bolju procenu performansi menadžmenta od strane akcionara,
 unapređenje integracija na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou.
1.3. Vrste finansijskog izveštavanja
Finansijski izveštaji se pripremaju i izdaju za eksterne korisnike od strane mnogih

preduzeća širom sveta. Iako ti finansijski izveštaji mogu da izgledaju slično od zemlje do
zemlje, ipak postoje razlike koje su verovatno izazvane raznovrsnošću društvenih,
ekonomskih i pravnih okolnosti i zbog toga što različite zemlje imaju na umu potrebe
različitih korisnika finansijskih izveštaja kada ustanovljavaju svoje nacionalne zahteve.
Ove različite okolnosti dovele su do različitih definicija elemenata finansijskih izveštaja, kao
što su, na primer, sredstva, obaveze, sopstveni kapital, prihodi i rashodi. One su takođe imale
za posledicu upotrebu različitih kriterijuma za priznavanje pozicija u finansijskim izveštajima
i davanju prednosti različitim osnovama za merenje. 6
U osnovne računovodstvene izveštaje spadaju Bilans stanja i Bilans uspeha. Ovi izveštaji
predstavljaju sastavni deo završnog računa privrednog društva (preduzeća) i pokazuju
finansijski položaj i uspešnost u poslovanju preduzeća u toku poslovne godine. Pružaju
5
Prepričano: dr Goranka Knežević, dr Nemanja Stanišić, dr Vule Mizdraković, „Analiza finansijskih izveštaja“,
6
6
informativnu podršku u oceni poslovanja preduzeća prvenstveno eksternim korisnicima
(investitori, kreditori, dobavljači, vladine agencije, poreski organi, statistika i sl.), ali i
internim korisnicima zaposlenima, vlasnicima, i najvišem nivou menadžmenta. Takođe u
većini razvijenih tržišnih privreda finansijski izveštaj (završni račun) preduzeća uključuje još
Bilans tokova gotovine, Izveštaj o promenama na kapitalu, Statistički izveštaj i Napomene uz
finansijske izveštaje.
Bilans stanja
Naziv "bilans" potiče od latinske reči "bi" što znali dvostruki i "lanx" (tas na vagi) što
bi u slobodnom prevodu značilo vaga sa dva uravnotežena tasa. Ova situacija ima određeno
značenje, jer bilans suštinski i formalno ima dve strane, aktivu i pasivu koje su u ravnoteži.
Bilans stanja predstavlja grupisani, sumarni pregled sredstava i njihovih izvora u vrednosnim
tj. novčanim pokazateljima. Bilans je prikaz imovine preduzeća u jednom određenom
trenutku, dakle "fiksirani trenutak neprekidnog radnog procesa" koji se odvija u preduzeću,
odnosno pokazuje stanje imovine i vlasništva nad imovinom određenog dana. 7Bilans stanja
kao tabelarni prikaz ima dve strane: levu koja se obeležava sa "aktiva" i desnu čiji je naziv
"pasiva". U aktivu se unose sva sredstva, a u pasivu izvori sredstava odnosno obaveze
stvorene po bilo kom osnovu. Aktiva je uvek jednaka pasivi, odnosno, sredstava uvek moraju
biti jednaka svojim izvorima.
Bilans uspeha
„Pored informacija o finansijskom položaju, za analitičare i korisnike analize,

neophodne su i informacije o uspešnosti (rentabilnosti) poslovanja privrednog društva u
određenom vremenskom periodu. Ove informacije sadrži bilans uspeha.“ 8Osnovni cilj
sastavljanja bilansa uspeha sastoji se u izračunavanju ostvarenog periodičnog rezultata. U tu
svrhu u bilansu uspeha prikazuju se prihodi i rashodi jednog preduzeća nastali u određenom
vremenskom periodu. Dakle, sadržinu bilansa uspeha čine prihodi i rashodi. Za prihode
možemo reći da su pozitivan tok vrednosti, a za rashode negativan tok vrednosti u preduzeću.
Prihodi kao sastavni deo bilansa uspeha razvrstani su u četiri grupe i to:
- Poslovni prihodi nastaju od prodaje trgovinske robe, proizvoda i usluga, prihodi od

subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i sl.
- Finansijski prihodi čine uglavnom prihodi od kamata i dividendi.
- Neposlovni i vanredni prihodi nastaju po osnovi prodaje hartija od vrednosti, osnovnih

sredstava, materijala, viškovi, smanjenja obaveza prema komitentima i državnim organima.
7
8
Citirano: dr Goranka Knežević, dr Nemanja Stanišić, dr Vule Mizdraković, „Analiza finansijskih izveštaja“,
7
- Revalorizacioni prihodi nastaju po osnovu revalorizacije sledećih delova aktive: osnovna
sredstva, neuplaćeni a upisani kapital, finansijski plasmani, povećanje potraživanja i sl.
Rashodi mogu biti:
- Poslovni rashodi: nabavna vrednost prodate robe, troškovi materijala, troškovi zarada,
troškovi proizvodnih usluga, troškovi amortizacije, nematerijalni troškovi.
- Finansijski rashodi: rashodi po osnovu kamata, negativne kursne razlike itd.
- Neposlovni i vanredni rashodi: rashodi koji nastaju kao posledica nepredviđenih poslovnih
događaja na koje preduzeće ne može da utiče (manjkovi sredstava, kazne i sl.),
- Revalorizacioni rashodi: rashodi koji nastaju po osnovu revalorizacije kapitala. 9
Izveštaj o novčanim tokovima
Bilans tokova gotovine informiše zainteresovane korisnike o prilivima i odlivima

gotovine, o tome koji su izvori gotovine i na koji način je korišćena. Na osnovu njega moguće
je sagledati sposobnost preduzeća da plati svoje obaveze i isplati dividende i identifikovati
eventualne potrebe za angažovanjem eksternih izvora finansiranja. 10
Ovaj izveštaj prilikom njegove pripreme i prezentacije rasčlanjuje se na tri toka

gotovine:
• Gotovinski tok poslovne aktivnosti proizilazi iz glavne delatnosti preduzeća, tj. iz priliva
novca od prodaje dobara i činjenja usluga i odliva koji nastaju u vezi sa izmirenjem obaveza
prema dobavljačima, poveriocima, akcionarima, kao i odliva zbog novih ulaganja.
• Gotovinski tok investicione aktivnosti obuhvata ulaganja u resurse (ulaganja u osnovna

sredstva, nematerijalna ulaganja, učešće u kapitalu povezanih pravnih lica i sl.) i prilive po
osnovu prodaje osnovnih sredstava, naplate kredita i kamate, dividendi i učešća u dobitku.
• Gotovinski tok aktivnosti finansiranja obuhvata novčane tokove koji se javljaju usled
pribavljanja kapitala iz eksternih izvora (emitovanje akcija, obveznica, menica, hipoteka i sl.)
i otplate po osnovu finansijskog lizinga, plaćenih kamata na dugove i dividende i sl. 11
9
Univerzitet Singidunum, Beograd, 2013.god.str.28-30
10
11
8
Ovakvim rasčlanjivanjem gotovinskih tokova omogućava se sagledavanje doprinosa
pojedinih segmenata poslovanja generisanju gotovine u toku poslovanja preduzeća.
Izveštaj o promenama na kapitalu
Izveštaj o promenama na kapitalu je sastavni deo seta finansijskih izveštaja čija se

uloga ogleda u informisanju o promenama neto imovine preduzeća nastalim u toku poslovne
godine, nezavisno od toga da li su te promene proistekle iz obračuna u bilansu uspeha ili iz
transakcija koje nemaju karakter rashoda ili prihoda, ili, pak zbog promena računovodstvenih
politika ili korekcija po osnovu fundamentalnih grešaka. Ovaj izveštaj namenjen je vlasnicima
kapitala. 12
Promene na kapitalu (neto imovini), u smislu povećanja ili smanjenja, nastaju kao
rezultat nastanka prihoda i rashoda iskazanih u bilansu uspeha, kao i usled povećanja ili
smanjenja neto imovine knjiženih direktno na računima kapitala. Takođe, izveštaj o
promenama na kapitalu statičke pokazatelje vrednosti elemenata sopstvenog kapitala
prikazane u bilansu stanja prezentuje i sa stanovišta njihove promene tokom obračunskog
perioda.
Napomene uz finansijske izveštaje
Prethodno obrađeni finansijski izveštaji imaju zadatak da pruže informacije vezane za

finansijski položaj, zarađivačku sposobnost, novčane tokove i promene na kapitalu, koje su
pre svega kvantitativne prirode. Međutim, za korisnike seta finansijskih izveštaja ovaj vid
informisanja nije dovoljan, te se javlja zahtev za pružanjem dodatnih opisnih informacija radi
povećanja upotrebne vrednosti gore navedenih izveštaja. Takve informacije se prezentuju u
Napomenama uz finansijske izveštaje koje dodatno pojašnjavaju strukturu, vrednost i obeležja
nekih pozicija u ostalim izveštajima.
Napomene uz finansijske izveštaje kao sastavni deo seta finansijskih izveštaja imaju
trojaku funkciju, one doprinose: boljoj interpretaciji i razumevanju finansijskih izveštaja;
njihovom rasterećenju; kao i njihovoj dopuni dodatnim informacijama koje mogu biti od
značaja za donosioce odluka. 13
12
13
Univerzitet Singidunum, Beograd, 2013.god.str.43-45
9
1.4. Organizacija funkcije finansijskog izveštavanja
Prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja, u kontekstu kvaliteta finansijskih izveštaja
potrebno je posvetiti pažnju pravilima sastavljanja i prezentacije finansijskih izveštaja.
Finansijski izveštaji su odgovornost rukovodstva preduzeća zbog toga što je rukovdstvo
jedino ovlašćeno za upotrebu resursa preduzeća. Ovi izveštaju pružaju sliku o efektima
upotrebe tih resursa. Finansijski izveštaji pripremaju se u računovodstvu na osnovi fakturisane
realizacije po kojoj se efekti transakcija i drugih događaja priznaju, odnosno obuhvataju u
poslovnim knjigama, u momentu kada su nastali a ne kada se izvrše naplate ili plaćanja po
tom osnovu. Na ovaj način pripremljeni finansijski izveštaji informišu korisnike ne samo o
rezultatima prošlih poslovnih događaja, u koje su bili uključeni primanje i izdavanje
finansijskih sredstava, već i o budućim primanjima i izdavanjima finansijskih sredstava,
obezbeđujući najkorisnije informacije korisnicima pri donošenju ekonomskih odluka. 14
Efekti upravljačkih odluka menadžmenta ocenjuju se kroz finansijske izveštaje, koji su

proizvod računovodstva preduzeća, u kome se evidentiraju sve donete poslovne odluke.
Finansijski izveštaji omogućavaju menadžerima i analitičarima pregled i utvrđivanje stanja i
razvoja finansijskog položaja i rezultata preduzeća, iskazanih u bilansu stanja i uspeha, kao i
tokova finansijskih sredstava kroz aktivnosti. 15
Računovodstveni informacioni sistem ažurira relevantne informacije o finansijskom

položaju i efektima aktivnosti preduzeća i prezentuje ih kroz svoje finansijske izveštaje.
Finansijkim izveštajima se uspostavlja komunikacija između informacija koje pruža
računovodstveni informacioni sistem i različitih korisnika tih informacija (vlasnici kapitala,
menadžment, kreditori, država i dr.). Od finansisjkih izveštaja prvenstveno se očekuje da
pruže informacije o sadašnjem i budućem prinosnom i finansijskom položaju preduzeća i tako
posluže kao osnova korisnicima za donošenje ekonomskih odluka. Od same informacije
zavisi i potreba određenog korisnika za njom. Investitorima su potrebne informacije za rizik i
dobru zaradu. Zaposleni su zainteresovani za poslovnu stabilnost i novčanu satisfakciju u vidu
plate. Zajmodavci su zainteresovani za dobit koja će im se vratiti od pozajmljenih kredita.
Dobavljači i ostali trgovci žele da znaju informacije, bez obzira da li će iznos koji duguju biti
plaćen ili ne, dok su korisnici zainteresovani za poslovanje preduzeća.
Upravljačko računovodstvo je grana računovodstva koja se bavi prikupljanjem,

obradom, analizom i izveštavanjem o finansijskim i drugim kvantitativnim podacima neke
organizacije sa ciljem kreiranja efikasne kontrole, praćenja rezultata, planiranja, određivanja
politike cena i donošenja poslovnih odluka. Ono se bavi pružanjem informacija koje su
neophodne menadžmentu kao interesnoj grupi, a u vezi donošenja odluka i vrednovanja
performansi preduzeća. Iz toga proizilazi da je aktivnost upravljačkog računovodstva
usmerena na potrebe upravljača, odnosno menadžmenta preduzeća. Izveštaji koji slede iz
14
15
10
ovog procesa mogu se kreirati prema specifičnim zahtevima i potrebama menadžmenta
preduzeća. Cilj upravljačkog računovodstva je da obezbedi menadžmentu preduzeća
činjeničnu podlogu za donošenje adekvatnih poslovnih odluka. Izveštaji upravljačkog
računovodstva nisu visoko standardizovani i ne podležu uticaju hladnih zakonskih pravila i
standarda profesije. Na osnovu informacija upravljačkog računovodstva menadžment
preduzeća planira, donosi odluke, a potom i prati njihovo sprovođenje. Te aktivnosti
zahtevaju informacije koje pomažu anticipiranju i predviđanju budućih poslovnih događaja u
preduzeću. Informacije upravljačkog računovodstva se mogu grupisati na kvalitativne i
kvantitativne. U kvantitativne se ubrajaju finansijske računovodstvene informacije, kao što su
racio modeli, i nefinansijske informacije, poput nefinansijskih indikatora. U drugu,
kvalitativnu kategoriju računovodstvenih informacija se ubrajaju narativni izveštaji. 16
Dobro pripremljeni finansijski izveštaji obezbeđuju sistematsku i hronološku

evidenciju poslovnih transakcija, kao i svih efekata poslovnih transakcija u formi godišnjeg
izveštaja. Godišnji izveštaj je stoga postao zakonom propisana obaveza preduzeća.
Izveštavanjem su obuhvaćeni: bilans uspeha, bilans stanja i izveštaj o novčanim tokovima, ali
kod većih preduzeća i izveštaj o promenama na kapitalu i napomene uz finansijske izveštaje.
Uprkos tome što zakonodavac nalaže izveštavanje na godišnjem nivou, preduzeća sačinjavaju
finansijske izveštaje ili određene forme finansijskih izveštaja mnogo češće, odnosno na
kvartalnoj, nedeljnoj, pa čak i dnevnoj osnovi. Tako pripremljeni izveštaji se koriste u
postupku planiranja i predviđanja budućih poslovnih aktivnosti preduzeća, pa je preciznost i
tačnost informacija prikazana u izveštajima neizmerno bitna. Neprecizno ili netačno
izveštavanje može dovesti finansijskog menadžera u zabludu, ili donošenje odluka koje mogu
biti kobne po buduće poslovanje preduzeća
2. Odlučivanje menadžmenta u preduzeću

Autori Đuričin i Janošević su mišljenja da je odlučivanje je jedan od osnovnih
zadataka svakog menadžera, bez obzira na kom se menadžerskom nivou ili funkciji nalazi. 17
Menadžeri su stalno suočeni sa problemima odlučivanja. Svaka menadžerska aktivnost
započinje odlukom. Odluka uvek predstavlja reakciju na neko stanje, na nešto što treba
preduzeti ili promeniti. U postojećim uslovima povećane neizvesnosti i rizika sve teže je
donositi efikasne odluke. Okruženje koje utiče na efikasnost procesa odlučivanja je nemirno i
složeno. Klasični pristupi odlučivanju, zasnovani na iskustvu i intuiciji, sve manje pomažu
efikasnom odlučivanju. Da bi donosio dobre odluke menadžer mora da poznaje savremene
metode i principe odlučivanja. Savremeno menadžersko odlučivanje zasniva se na naučnim
principima, kvalitetnim informacijama i efikasnom procesu prosuđivanja.
16
Prepričano: dr Nevenka Žarkić-Joksimović, “Upravljačko računovodstvo-računovodstvo za menadžment”,
Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 2005.god.str.18
17
Prepričano: dr Dragan Đuričin, dr Stevo Janošević, „Menadžment i strategija“, Centar za izdavačku delatnost
ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2005.god.str.149
11
2.1. Pojam odlučivanja menadžmenta
Mnogi autori su se bavili definicijom odlučivanja menadžmenta. Prema mišljenju
autora Tanjge, pojam odlučivanja ima više značenja: 18
• Odlučivanje je proces, koji traje duže ili kraće, uzima u obzir sve okolnosti, a kao rezultat
ima donošenje odgovarajuće odluke.
• Odlučivanje je generični proces koji obuhvata izbor između dve ili više mogućih akcija, te
sprovođenje odabrane akcije, kako bi se postigao unapred zadani cilj.
• Odlučivanje je temeljni misaoni proces koji se sastoji od prepoznavanja i biranja mogućih

rešenja koja vode do nekog željenog stanja.
• Odlučivanje je biranje smera, odnosno načina delovanja između više mogućnosti.
• Odlučivanje rezultira izborom akcije koju treba preduzeti ili strategije koju treba primeniti u
praksi.
2.2. Značaj i posledice kvalitetnog odlučivanja menadžmenta

Upravljanje preduzećem podrazumeva niz poslovnih odluka u oblasti investiranja,
tekućeg poslovanja i finansiranja. Iako se odlučivanje vrši kontinuirano sve odluke nisu
jednake važnosti. Tekuće i operativne odluke su dnevne, česte, skoro rutinske odluke, koje se
zasnivaju na osnovnom principu većih koristi od izdataka neophodnih da se ostvare te koristi.
Međutim, dugoročne investicione odluke su strateške i donose se relativno retko, pa zahtevaju
pažljivu procenu efekata ulaganja sredstava, odnosno nadoknadu uz odgovarajući prinos.
Autor Tanjga je mišljenja da menadžeri često donose odluke na osnovu intuicije,

stečenog iskustva i osećanja. 19 Intuitivno odlučivanje je vezano za prethodno iskustvo
menadžera. Ono se zasniva na shvatanjima da između ličnog iskustva menadžera i kvaliteta
njegovih odluka postoji čvrsta međusobna povezanost. Ovaj oblik menadžerskog odlučivanja
predstavlja oblik učenja na osnovu ponavljanja događaja iz prošlosti.
Menadžeri koji donose odluke na osnovu iskustva ne oslanjaju se mnogo na logičku

analizu i raspoložive podatke. Intuitivno odlučivanje je, međutim, neefikasan oblik
menadžerskog odlučivanja. Ako menadžer nema iskustva i ako prethodno nije donosio odluke
o rešavanju određenih problema, moguće su greške i rizici u procesu odlučivanja.
18
Preuzeto od: prof.dr Rade Tanjga, mr Mitja Tanjga, „Teorija odlučivanja“, Visoka poslovna škola za ekonomiju
i informatiku Prijedor, Prijedor, 2014.god.str.104-105
19
Preuzeto od: prof.dr Rade Tanjga, mr Mitja Tanjga, „Teorija odlučivanja“, Visoka poslovna škola za ekonomiju
i informatiku Prijedor, Prijedor, 2014.god.str.112
12
2.3. Odlučivanje menadžmenta i vrste poslovnih odluka
Proces menadžerskog odlučivanja je veoma složen. Na jednu alternativu rešavanja

problema, može da utiče mnogo različitih činilaca, čiji je intenzitet i oblike delovanja teško
precizno proceniti. Najveći deo odluka donosi se u uslovim neizvesnosti i rizika. Kod velike
neizvesnosti menadžer nije u stanju da utvrdi verovatnoću ishoda svoje odluke. Veći stepen
neizvesnosti imaju odluke na samom vrhu menadžmenta. Najveći broj odluka višeg nivoa
menadžmenta odnosi se na okruženje i donose se u okruženju. Prema mišljenju autora Tanjge,
postoje sledeće vrste poslovnih odluka: 20
S obzirom na važnost odnosno značaj jedne odluke u preduzeću, delimo ih na:
a) Strateške odluke, koje spadaju u najvažnije odluke u preduzeću. Njima se određuje

strategija preduzeća u budućnosti. Ovu vrstu odluka donose najviši organi upravljanja u
preduzeću, odnosno top menadžment preduzeća. Strateške odluke su okvir za donošenje
taktičkih odluka. Pogrešna strateška odluka može da ima velike posledice na poslovanje
preduzeća, pa je i odgovornost donosilaca ovih odluka velika. Zbog toga nije poželjno služiti
se analogijom prilikom donošenja ovih odluka. Od strateških odluka se očekuje povećanje
efektivnosti poslovanja preduzeća.
b) Taktičke odluke se razlikuju od strateških odluka po tome što su one osnova za

realizovanje strateških odluka. Dakle, njihovom realizacijom vrši se operacionalizacija
strateških odluka. Od taktičkih odluka se očekuje povećanje efikasnosti poslovanja preduzeća.
c) Operativne odluke su odluke nižeg reda koje služe za realizaciju taktičkih odluka.
To su u najvećem broju slučajeva rutinske odluke koje se donose na nižem nivou
menadžmenta preduzeća i za rešavanje jednostavnijih problema u situacijama koje se stalno
ponavljaju.
U zavisnosti od toga ko se pojavljuje u ulozi donosioca odluke razlikujemo:
a) Individualne odluke, koje donosi pojedinac na svom radnom mestu. Ove odluke
razlikuju se po važnosti i značaju, a zavise i od radnog mesta koje zauzima pojedinac u ulozi
donosioca odluke.
b) Grupne odluke donosi veći broj pojedinaca koji rade na rešavanju nekog
problema. O odlukama upravnog odbora preduzeća možemo da govorimo kao o grupnim
odlukama. Ovo su veoma važne odluke za poslovanje preduzeća.
20
Prepričano: prof.dr Rade Tanjga, mr Mitja Tanjga, „Teorija odlučivanja“, Visoka poslovna škola za ekonomiju i
informatiku Prijedor, Prijedor, 2014.god.str.17
13
c) Kolektivne odluke su odluke najvećeg organa upravljanja - skupštine akcionara.
Ovo su odluke koje se tiču upravljanja preduzećem.
Prema nivoima odlučivanja na kojima se donose sve poslovne odluke, možemo da

napravimo podelu između odluka:
a) najvišeg nivoa menadžmenta (strateške odluke);
b) srednjeg nivoa menadžmenta (taktičke) i
c) najnižeg nivoa menadžmenta (operativne odluke)
Što se tiče aspekata poslovnog odlučivanja, razlikujemo:
a) Programirano odlučivanje - znači donošenje odluka koje su vezane za

svakodnevne (rutinske) probleme, koji se često ponavljaju, te zbog toga njihovo rešavanje ima
poznatu proceduru. Ova vrsta odlučivanja se koristi na svim nivoima menadžmenta, ali
najviše je prisutna na nižim nivoima menadžmenta.
b) Neprogamirano odlučivanje - označava donošenje odluka u novim i nepoznatim

situacijama. Ove odluke se takođe nazivaju inovativnim, zbog prethodno navedenog. Ove
odluke se javljaju na višim nivoima menadžmenta (misli se na top menadžment). Kod ove
vrste odlučivanja zahteva se i subjektivno odlučivanje, naročito kada su u pitanju nesigurne
situacije ili kada su problemi, o kojima se odlučuje, slabo definisani.
2.4. Uslovi za kvalitetno odličivanje menadžmenta

Osnovni preduslovi za kvalitetno donošenje odluka su saznanje za neophodnost
donošenja odluke i raspoloživo vreme. Ova dva elementa moraju biti stalno na umu
menadžerima prilikom odlučivanja. Menadžeri moraju pristupiti krajnje oprezno procesu
odlučivanja i pri tome sagledati sve raspoložive parametre, kako bi vreme donošenja skratili
maksimalno, bili efikasni i ne bi odluke donosili nepromišljeno. Da bi menadžer došao do
kvalitetne odluke mora koristiti jedan od dva sledeća načina, do konačne odluke doći kroz
faze odlučivanja ili putem grupnog odlučivanja.
Da bi računovodstvena informacija bila korisna donosiocima odluka, ona mora biti

pripremljena, analizirana i prezentovana kroz poštovanje sledećih principa:
 tačnost – bez grešaka u sadržaju i principima;
14
 pouzdanost – predstavlja upravo ono što korisnici misle da predstavlja;
 blagovremenost – dostupna na vreme za donošenje odluka;
 relevantnost – primenjiva za zahtevane svrhe;
 konzistentnost – iste metode i standardi merenja podataka i prezentovanja
informacija koje omogućavaju poređenje istih-sa-istima;
 jasnost – sposobnost da je shvate oni za koje je namenjena. 21
Treba napomenuti da je obezbeđivanje informacija u skladu sa prethodno navedenim

principima u najvećem broju slučajeva obavezno. Obavezu formira regulator (zakonodavac)
kada su u pitanju računovodstvene informacije bitne za trgovinske, poreske i druge finansijske
izveštaje. Računovodstvena informacija je efikasna pod uslovom da zadovoljava široke
zahteve njihovih korisnika. Efikasna informacija sistematski obezbeđuje informaciju koja ima
potencijalnog efekta na proces donošenja odluka.
„Ključna područja delovanja menadžmenta preduzeća tiču se polaganja računa o

stanju i uspehu preduzeća, donošenja poslovno-finansijskih odluka, kao i sistematske
upravljačke kontrole. Obavljanje odnosnih upravljačkih aktivnosti podrazumeva raspolaganje
izvanrednim znanjem, ogromnim iskustvom, kreativnošću, kao i brojnim specifičnim
veštinama. Od suštinskog značaja je, pri tome, raspolaganje kvalitetnim informacijama.
Naravno, moguće je loše odlučivati i poslovati i kada se raspolaže pravovremenom, jasnom,
pouzdanom i potpunom informacijom, ali je nesporno da je kvalitetna informacija nužna
pretpostavka za donošenje racionalnih i celishodnih odnosno kvalitetnih poslovnih odluka,
kao i za njihovo efikasno sprovođenje.“ 22
Da bi donosilac odluke mogao odlučivati, moraju biti ispunjeni određeni uslovi a pre
svega: postojanje neusklađenosti između želje i trenutnog stanja u kojem se nalazimo;
svesnost donosilaca odluke o postojanju određene usklađenosti; postojanje motivacije
donosilaca odluke za otklanjanje te neusklađenosti i raspoloživost resursima potrebnim za
rešavanje problema neusklađenosti. Neophodno je postojanje: pouzdanosti, kao početnog
stanja, koje je u datom momentu poznato donosiocu odluke sa zadatkom da ga dovede do
određenog rezultata; rizika, kao početnog stanja koje je u datom momentu poznato donosiocu
odluke i koje može dovesti do više različitih rezzultata i nepouzdanosti, kao mogućnosti
pojave više različitih rezultata. Prema mišljenju autora Milića, u zavisnosti od količine
raspoloživih značajnih informacija i znanja o situaciji odlučivanja, razliku se: 23
-odlučivanje u uslovima izvesnosti
-odlučivanje u uslovima rizika
-odlučivanje u uslovima neizvesnosti
21
Prepričano: dr Kata Jovanović-Škarić, dr Radiša Radovanović, „Finansijsko računovodstvo“, Centar za
izdavačku delatnost, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2006.god.str.5
22
Citirano: Stefanović, J. R. , Računovodstveni informacioni sistem kao faktor kvaliteta finansijskog izveštavanja,
Zbornik radova 42. simpozijuma „Kvalitet finansijskog izveštavanja – izazovi, perspektive i ograničenja”, Savez
računovođa i revizora Srbije, 26-28.05.2011. godine, Zlatibor, str. 182.
23
Prepričano: dr Mladen Ilić, ,,Odlučivanje i poslovna inteligencija'', Univerzitet za poslovni inženjering i
menadžment, Banja Luka, 2014.god. str. 35
15
-odlučivanje u uslovima kombinacije rizika i neizvesnosti
Odlučivanje u uslovima izvesnosti predstavlja odlučivanje u kojem su donosiocu

odluke poznate i raspoložive sve činjenice neophodne po pitanju rešenja određenog problema.
Menadžeri-dosnosioci odlkuka kod odlučivanja u uslovima izvesnosti mogu sa vrlo velikom
preciznošću predvideti u kom pravcu će se odvijati određena situacija, kao i konačan rezultat
rešenja problema. Za menadžere, proces odlučivanja u ovakvim uslovima je najlakši i
istovremeno najbrži.
Odlučivanje u uslovima rizika predstavlja odlučivanje u kojem donosiocu odluke nisu

baš u potpunosti poznate i pouzdane informacije i neophodne činjenice koje su u vezi sa
problemom koji se rešava. Ipak, kod ovog odlučivanja ono što je bitno za donosioca odluka
jeste, da postoje objektivne evidencije, koje mu daju realne izglede za pravovremeno
donošenje što kvalitetnije odluke.
Odlučivanje u uslovima neizvesnosti predstavlja odlučivanja u kome donosilac odluke

ne raspolaže ni činjenicama, ni informacijama koje su mu neophodne, kako bi pristupio što
kvalitetnijem rešavanju određenog problema. Donosilac odluke kod ovog odlučivanja nije u
mogućnosti da definiše verovatnoću kako i na koji način će rešiti određeni problem.
Odlučivanje u uslovima kombinacije rizika i neizvesnosti za donosioca odluke

predstavlja najteži način za donošenje odluke. Jasno je da je najteži problem pri odlučivanju
u uslovima neizvesnoti uz postojanje rizika jer donosiocu odluka nisu u potpunosti poznate
pouzdane informacije i neophodne činjenice koje su u vezi sa problemom koji je potrebno
rešavati.
3. Povezanost finansijskog izveštavanja i kvaliteta odlučivanja

menadžmenta preduzeća
Upravljanje poslovanjem preduzeća obavlja se donošenjem odluka na različitim
organizacionim pozicijama i na različitom nivou odgovornosti. Odluka u preduzeću znači
angažovanje raspoloživih resursa i očekivanja rezultata tog angažovaaja. Da bi donešena
odluka bila efektivna i efikasna, veoma je važno da se zasniva na blagovremenim,
relevantnim i pouzdanim informacijama.
3.1. Značaj povezanosti finansijskog izveštavanja i kvaliteta odlučivanja

menadžmenta
Najčešći izvor informacija donosiocima odluka potiče iz računovodstvenog
informacionog sistema. Računovodstveni informacioni sistem zadužen je za prikupljanje
podataka, obradu ili procesiranje podataka, upravljanje bazom podataka i generisanje
izveštaja različitih namena. Prema mišljenju autora Knežević i Stanišić, od informacija iz
16
računovodstvenog informacionog sistema se očekuje da budu relevantne, blagovremene i
pouzdane zbog karaktera koje ima knjigovodstvo kao dokumentovana i strogo formalizovana
evidencija zasnovana na potpunom i trajnom sakupljanju i sistematskom, hronološkom i
stvarno sređivanju podataka u vezi sa nastalim individualnim poslovnim događajima koji se
vrednosno mogu prikazati.24 Sve promene se beleže hronološkim redom, na osnovu
originalnih dokumenta koji su sačinjeni u pismenoj formi u momentu nastanka poslovnog
događaja. Iz računovodstvenih dokumenata je vidljivo: između kojih pravnih lica se odvija
transakcija, koja odgovorna lica u tome učestvuju, identifikacioni dokument pravnog lica,
mesto, vreme, sadržaj i vrednost transakcije. Zbog toga knjigovodstveni dokumenti i podaci
imaju karakter dokaznog sredstva, a to nije slučaj sa ostalim evidencijama. Danas, analiza
finansijskih izveštaja preduzeća igra veoma važnu ulogu jer se upravo zahvaljujući ovoj
analizi akcionari, investitori, zaposleni i javnost upoznaju sa stanjem u kompaniji. Što je
kompanija transparentnija u svom poslovanju, a pokazatelji analiza finansijskih izveštaja
bolji, odnosno pozitivniji, veće su šanse da se privuku potrencijalni investitori, tj. kapital.
3.2. Preduslovi za povezanost finansijskog izveštavanja i kvaliteta

odlučivanja menadžmenta
Računovodstveni informacioni sistem predstavlja složen sistem kvantitativnih
informacija koje poslovni entiteti prikupljaju i beleže na osnovu poslovnih aktivnosti koje su
ostvarene. Evidentiranjem svih poslovnih događaja na nivou entiteta stvara se informaciona
baza koja služi u procesu poslovnog odlučivanja internih korisnika entiteta. Na kraju jednog
perioda, od najčešće godinu dana, vrši se sačinjavanje seta godišnjih finansijskih izveštaja
putem kojih entitet ima mogućnost da stekne uvid u to koliki je ukupan rezultat ostvario,
koliko iznosi struktura i veličina imovine, obaveza i kapitala i slično. 25
Zakonskim odredbama definisana je obaveza poslovnih entiteta da jednom godišnje,

obično na kraju godine, vrše sastavljanje seta finansijskih izveštaja. Međutim, određena grupa
entiteta, pored obaveznog godišnjeg, vrši sastavljanje periodičnih finansijskih izveštaja za
vremenski period kraći od jedne godine. Prilikom tumačenja pojma i posebnosti periodičnog
finansijskog izveštavanja u praksi, postojala su različita shvatanja opravdanosti za ovakvim
vidom obelodanjivanja poslovnih informacija. Periodično finansijsko izveštavanje predstavlja
sačinjavanje finansijskih izveštaja o poslovanju poslovnog entiteta za vremenski period koji je
kraći od jedne poslovne godine. Naspram te činjenice, u zavisnosti od potreba poslovnih
entiteta, objektivna mogućnost jeste sačinjavanje izveštaja na polugodišnjem i često
kvartalnom ili mesečnom nivou. 26
24
25
Preuzeto od: Slobodan Kaćanski, Stevan Tomašević, sanja Vlaović Begović, Pregledni rad „Periodično
finansijsko izveštavanje u funkciji poslovnog odlučivanja“, Škola biznisa, br.1/2014
26
Preuzeto od: Slobodan Kaćanski, Stevan Tomašević, sanja Vlaović Begović, Pregledni rad „Periodično
finansijsko izveštavanje u funkciji poslovnog odlučivanja“, Škola biznisa, br.1/2014
17
3.2.1. Lista finansijskih izveštaja relevantnih za poslovno odlučivanje
Finansijski izveštaji su skup informacija o finansijskom položaju, uspešnosti,
promenama na kapitalu i novčanim tokovima jedne kompanije i predstavljaju funkcionalnu i
vremenski zaokruženu celinu poslovnih procesa koji su se dogodili u jednoj kompaniji i kao
takvi, čine podlogu svake racionalne analize. Delatnost jedne kompanije materijalizuje se kroz
obavljanje poslovnih aktivnosti. Poslovne aktivnosti su povezane sa ostvarivanjem ključnih
prihoda (prihoda od prodaje i drugih prihoda) i ključnih rashoda (troškovi amortizacije,
materijala, zarada i drugi troškovi).
Prema mišljenju autora Knežević i Stanišić, sve pomenute aktivnosti predstavljaju

poslovne događaje (transakcije) koje računovodstvo beleži i na kraju poslovne godine sažima
u finansijskim izveštajima. 27 Dakle, sve aktivnosti jedne kompanije materijalizovane su u
sledećim finansijskim izveštajima:
- bilans stanja,
- bilans uspeha,
- izveštaj o tokovima gotovine i
- izveštaj o promenama na kapitalu.
Radi analize celine poslovanja neke kompanije kao predmet analize pojavljuju se svi
finansijski izveštaji. Jedino je na taj način moguće sagledati celinu poslovanja neke firme.
Izostavljanje bilo kojeg izveštaja iz analize dovelo bi analitičara do pogrešnih zaključaka i
takva analiza ne bi prikazala potpunu sliku svih aktivnosti koje kreiraju vrednost.
3.2.2. Lista poslovnih odluka za koje su potrebna finansijska

izveštavanja
Računovodstvo je u osnovi proces identifikacije, merenja i prezentovanja
računovodstvenih informacija, sa ciljem da korisnicima takvih informacija omogući
donošenje odluka na osnovu činjenica. Iz navedene definicije može se zaključiti da je
računovodstvo oblik usluga, jer se bavi obezbeđenjem upotrebljivih informacija.
Računovodstvene informacije su potrebne da bi pomogle pri donošenju poslovnih odluka koje
se odnose na najefikasniju alokaciju resursa preduzeća.
Upravljački informacioni sistem predstavlja osnovu upravljanja preduzećem. On se

suštinski zasniva na principu da upravni odbor nekog preduzeća preuzima odgovornost za
27
18
akcije koje služe pripremi podataka u formi izveštaja za različite potrebe. Prema mišljenju
autora Žarkić-Joksimović, upravljačke informacije mogu da se grupišu u tri područja: 28
• informacije za potrebe strateškog planiranja,
• informacije za potrebe kontrole upravljanja i
• Informacije za potrebe tekućeg poslovanja.
Informacije prikupljene za potrebe strateškog planiranja se nalaze u upravljačkom

vrhu preduzeća. One veoma precizno definišu kako i u kom domenu će se koristiti pojedina
eksterna ograničenja, te kako će se delovati na poslovanje. Informacije koje su prikupljene za
potrebe kontrole upravljanja pomažu menadžmentu da sagleda ostvarene poslovne rezultate i
efekte u odnosu na planirane. Na osnovu ovih informacija se preduzimaju korektivne akcije.
Njihova primena usmerava preduzeće ka željenom cilju. Konačno, informacije prikupljene za
potrebe tekućeg poslovanja prate poslovanje na dnevnoj osnovi, tj. u kontinuitetu. Njihov cilj
je da pomognu menadžmentu da pripremi procedure za reagovanje, a odluke se donose „u
hodu“.
Bitan problem koji se javlja kod prikupljanja informacija za upravljačke i druge svrhe
je u tome što mora da postoji jedinstven obrazac i procedure za prikupljanje, obradu i
prezentaciju podataka. Na primer, svako preduzeće, saglasno svojim potrebama, prikuplja
informacije o kupcima. Stoga će svako preduzeće imati specifičan i sebi svojstven upravljački
sistem koji će se odnositi na upravljanje kupcima, upravljanje ključnim kupcima i druge
povezane odluke. Posledica takvog pristupa su nekonzistentni i neuporedivi podaci, a ponekad
i neažurne informacije. Za razliku od drugih elemenata upravljačkog informacionog sistema,
računovodstveni informacioni sistem ne toleriše nepostojanje jedinstvenih principa, metoda,
tehnika, obrasca i procedura za prikupljanje, obradu i prezentaciju podataka. Finansijske
informacije su toliko bitne da zakon i profesionalni standardi hladno uređuju jednoobraznost
pripreme finansijskih izveštaja. Stoga se računovodstvene informacije prikupljaju na sličan
(gotovo isti) način u svim preduzećima.
3.2.3. Parametri povezanosti finansijskog izveštavanja i poslovnog

odlučivanja
Parametri koji povezuju finansijsko izveštavanje i odlučivanje menadžmenta mogu
biti:
Vremenska usklađenost
Pravovremeno i kvalitetno odlučivanje za menandžment predstavlja najteži i
najodgovorniji deo procesa upravljanja određenom organizacijom. U zavisnosti od stepena
uspešnosti procesa odlučivanja bitno će biti određene eventualne posledice koje će se odraziti
28
Prepričano: dr Nevenka Žarkić-Joksimović, „Upravljačko računovodstvo-računovodstvo za menadžment“,
19
kako na samo organizaciju tako na njen položaj na tržištu. Donošenje odluka predstavlja
proces u kome donosilac odluka bira između više ponuđenih mogućnosti koje su mu trenutno
na raspolaganju. Ovaj proces uključuje pripreme i donošenje odluka, koje za rezultat imaju
izbor određenih aktivnosti koje treba preduzeti ili strategije koju treba primeniti u praksi kako
bi bio ostvaren određeni željeni cilj. U zavisnosti od nivoa menandžmenta na kome se donosi
određena odluka, zavisi i poslovno odlučivanje menadžera. Dobar menadžer uvek mora
donositi pravovremene i kvalitetne odluke, a osnovni preduslov za to je stalno raspolaganje sa
kvalitetnim, pouzdanim, tačnim i pravovremenim informacijama koje mu pružaju finansijski
izveštaji. Pored kvaliteta donete odluke, u današnjem životnom i poslovnom tempu, veoma je
bitna i njena pravovremenost, tj da se donese u što kraćem vremenskom periodu. Doneta
odluka, kako za donosioca odluke, tako i za one koji je sprovode, mora biti pre svega
prvenstveno kvalitetna, zatim pravovremena, nedvosmislena, precizna i realna, a uz to
razumljiva, lako shvatljiva i jasna.
Planiranje
Planiranje predstavlja polaznu aktivnost menadžmenta. Planiranjem se određuju ciljevi
organizacije i načini njihovog ostvarivanja, odnosno utvrđuju strategije za dostizanje ovih
ciljeva. Organizovanje, vođenje i kontrola proizilaze iz planiranja, pošto sve ove funkcije
faktički sprovode planske odluke.
Proces planiranja, prema mišljenju autora Đuričina i Janoševića, kao deo procesa
upravljanja preduzećem veoma je kompleksan i obuhvata sve delove preduzeća i sve poslovne
funkcije u njemu. 29 Menadžeri definišu šta je potrebno da se uradi, kada, kako i ko to treba da
učini. Menadžer proizvodnje planira način korišćenja kapaciteta, marketing menadžer planira
način uvođenja novog proizvoda, kanale distribucije i cenu proizvoda, finansijski menadžer
izvore i alokaciju sredstava. Potreba za planiranjem postoji na svim nivoima organizacione
strukture, a izraženija je na višim nivoima zbog većeg uticaja na uspeh preduzeća.
Kontrola
U najopširnijem smislu posmatrano, kontrola se definiše na različite načine. Prema
mišljenju autora Miljkovića i Stojiljkovića, za sve oblike kontrole je karakteristično da je to
specifična aktivnost kojom se proverava pravilnost i otklanja nepravilnost u svim oblastima
ljudskog i mehaničkog delovanja. 30 „Kontrola je nadgledanje, proveravanje, pregled, nadzor
od strane institucija ili lica u čijoj je nadležnosti vršenje kontrole: ovlašćenje, vlast, prevlast
nad nečim; kontrolor, lice koje vrši kontrolu, nadzornik, aparat koji nešto regulište. To je
trajna aktivnost bez koje bi u svakom poslovnom i društvenom sistemo došlo do
29
Prepričano: dr Dragan Đuričin, dr Stevo Janošević, „Menadžment i strategija“, Centrar za izdavačku delatnost
ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2005.god.str.53
30
Prepričano: prof.dr Aleksandar Miljković, mr Ljubomir Miljković, mr Petar Stojiljković, ,,Finansijska kontrola i
revizija’’, Finex, Beograd, 2011.god. str.16
20
dezorganizacije i haotičnog stanja, nereda, bezakonja, materijalnih posledica i dr.“ 31 Polazeći
od neizbežne potrebe za kontrolom, kao elementom nadzora u svakoj državnoj strukturi i
svakom poslovnom sistemu, proističe nedvosmislen zaključak da kontrola treba da bude
stalna, sistematska i na naučnim osnovama zasnovana aktivnost. To znači da se kontinuitet
kontrole ne može prekidati jer bi se u tim vakumima mogle pojaviti devijacije i poremećaji sa
nesagledivim posledicama.
Revizija
„Revizija finansijskih izveštaja je jedan od mehanizama uspostavljanja poverenja
između interesnih strana i menadžmenta, a vezano za kvalitet finansijskih izveštaja.“ 32
Revizijom finansijskih izveštaja, odnosno potvrdom verodostojnosti istih, od strane
nepristrasnih, eksternih revizora se uspostavlja poverenje u finansijsko izveštavanje. Autori
Miljković i Stojiljković su mišljenja da postoje dve glavne vrste revizije:33
 interna i
 eksterna revizija.
Za razliku od njih, tzv. državni revizori obavljaju i funkcije nezavisnog i funkcije

državnog revizora.
Interna revizija je nadzorna aktivnost utemeljena unutar poslovnog subjekta koja služi
poslovnom subjektu. Većina velikih kompanija i organizacija ima sopstveno ekspertsko
osoblje poznato pod imenom interni revizori. Njihov primarni cilj je da vrše procenu
efektivnosti i efikasnosti poslovanja. Njihova pažnja je usmerena na procenu pouzdanosti
sistema interne kontrole.
Eksterna revizija se odnosi na aktivnosti ovlašćenih revizora koje su usmerene na

izražavanje mišljenja o tome jesu li finansijski izveštaji u svim značajnim odrednicama
pripremljeni i prikazani u skladu s primenjivim okvirom finansijskog izveštavanja. Eksternu
reviziju obavljaju lica koja nisu zaposlene kod poslovnog subjekta čiji se finansijski izveštaji
revidiraju. Oni slobodno ugovaraju svoje poslove i potpuno su nezavisni od menadžmenta
preduzeća-klijenta.
31
Citirano: Prof.dr Aleksandar Miljković, mr Ljubomir Miljković, mr Petar Stojiljković, ,,Finansijska kontrola i
revizija’’, Finex, Beograd, 2011.god. str.16
32
Citirano: prof.dr Aleksandar Miljković, mr Ljubomir Miljković, mr Petar Stojiljković, ,,Finansijska kontrola i
revizija’’, Finex, Beograd, 2011.god.str.187
33
Prepričano: prof.dr Aleksandar Miljković, mr Ljubomir Miljković, mr Petar Stojiljković, ,,Finansijska kontrola i
revizija’’, Finex, Beograd, 2011.god.str.225
21
3.3. Posledice izostanka povezanosti finansijskog izveštavanja i kvaliteta
odlučivanja menadžmenta
Prema mišljenju autora Žarkić-Joksimović, upravljačko računovodstvo je grana

računovodstva koja se bavi prikupljanjem, obradom, analizom i izveštavanjem o finansijskim
i drugim kvantitativnim podacima neke organizacije sa ciljem kreiranja efikasne kontrole,
praćenja rezultata, planiranja, određivanja politike cena i donošenja poslovnih odluka. 34 Ono
se bavi pružanjem informacija koje su neophodne menadžmentu kao interesnoj grupi, a u vezi
donošenja odluka i vrednovanja performansi preduzeća. Iz toga proizilazi da je aktivnost
upravljačkog računovodstva usmerena na potrebe upravljača, odnosno menadžmenta
preduzeća. Izveštaji koji slede iz ovog procesa mogu se kreirati prema specifičnim zahtevima
i potrebama menadžmenta preduzeća.
Cilj upravljačkog računovodstva je da obezbedi menadžmentu preduzeća činjeničnu

podlogu za donošenje adekvatnih poslovnih odluka. Izveštaji upravljačkog računovodstva
nisu visoko standardizovani i ne podležu uticaju hladnih zakonskih pravila i standarda
profesije. Na osnovu informacija upravljačkog računovodstva menadžment preduzeća planira,
donosi odluke, a potom i prati njihovo sprovođenje. Te aktivnosti zahtevaju informacije koje
pomažu anticipiranju i predviđanju budućih poslovnih događaja u preduzeću. Neprecizno ili
netačno izveštavanje može dovesti finansijskog menadžera u zabludu, ili donošenje odluka
koje mogu biti kobne po buduće poslovanje preduzeća.
34
Prepričano: dr Nevenka Žarkić-Joksimović, „Upravljačko računovodstvo-računovodstvo za menadžment“,
22
II DEO: FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE U FUNKCIJI
KVALITETNIH POSLOVNIH ODLUKA MENADŽMENTA
PREDUZEĆA: PRAKTIČNI ASPEKT – PRIMER OPERATOR
DISTRIBUTIVNOG SISTEMA „EPS DISTRIBUCIJA“ D.O.O.
BEOGRAD, „OGRANAK ELEKTRODISTRIBUCIJA ŠABAC “
4. Pravni i institucionalni okvir za finansijsko izveštavanje preduzeća
4.1. Pravni okvir

Preduzeće Operator distributivnog sistema „EPS Distribucija“ d.o.o. Beograd,
„Ogranak Elektrodistribucija Šabac“ se, kod finansijskog izveštavanja, pridržava Zakona o
računovodstvu („Sl.glasnik RS“ br. 62/2013 i 30/2018). Ovim zakonom uređuju se obveznici
primene ovog zakona, razvrstavanje pravnih lica, organizacija računovodstva i
računovodstvene isprave, uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, priznavanje i vrednovanje
pozicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih
izveštaja i godišnjeg izveštaja o poslovanju, Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna
komisija za računovodstvo, kao i nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona. 35 Pravna
lica i preduzetnici dužni su da vođenje poslovnih knjiga, priznavanje i vrednovanje imovine i
obaveza, prihoda i rashoda, sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i obelodanjivanje
informacija u finansijskim izveštajima vrše u skladu sa ovim zakonom. „Pravna lica, u smislu
ovog zakona, razvrstavaju se na mikro, mala, srednja i velika, u zavisnosti od prosečnog broja
zaposlenih, poslovnog prihoda i prosečne vrednosti poslovne imovine utvrđenih na dan
sastavljanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja u poslovnoj godini.“ 36 „Ministar
nadležan za poslove finansija propisuje sadržinu i formu obrazaca finansijskih izveštaja iz
člana 2. ovog zakona za potrebe jedinstvenog informisanja i statističke obrade za privredna
društva, zadruge i preduzetnike.“ 37
Prema ovom Zakonu, Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (MSFI), u smislu

ovog zakona, jesu:
- Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje koji je izdao Odbor za međunarodne

računovodstvene standarde (IASB) u septembru 2010.godine i on zamenjuje Okvir za
pripremu i prezentaciju finansijskih izveštaja. Konceptualni okvir se bavi: a) ciljem
finansijskog izveštavanja; b) kvalitativnim osobinama korisnih finansijskih informacija;
c)definicijom, priznavanjem i odmeravanjem elemenata od kojih su sačinjeni finansijski
izveštaji; d) konceptima kapitala i održanja kapitala. 38
35
Prepričano:https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_racunovodstvu.html,sajtu pristupljeno16.05.2018.god.
36
Citirano: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_racunovodstvu.html,sajtu pristupljeno 16.05.2018.god.
37
Citirano: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_racunovodstvu.html,sajtu pristupljeno 16.05.2018.god.
38
Preuzeto: http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/MRS/2014/Konceptualni%20okvir.pdf, sajtu pristupljeno
12.06.2018.god.
23
- Međunarodni računovodstveni standardi – MRS
- Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja – MSFI i sa njima povezana

tumačenja, izdata od Komiteta za tumačenje računovodstvenih standarda (IFRIC). 39 Zvanični
prevodi važećih Međunarodnih računovodstvenih standarda finansijskog izveštavanja i
Međunarodnih računovodstvenih standarda koji se primenjuju za preduzeća, objavljuju se u
Službenom glasniku Republike Srbije.
4.2. Institucionalni okvir

Ministarstvo finansija RS donelo je:
- Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna

društva, zadruge i preduzetnike („Sl.glasnik RS“, broj 95/2014) i
- Pravilnik o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva,

zadruge i preduzetnike („Sl.glasnik RS“, broj 95/2014 i 144/2014) kojih je preduzeće
Operator distributivnog sistema „EPS Distribucija“ d.o.o. Beograd, „Ogranak
Elektrodistribucija Šabac“ u obavezi da se pridržava prilikom izrade finansijskih izveštaja.
Pravilnikom o Kontnom okviru propisuje se Kontni okvir i sadržina računa u

Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike koji, u skladu sa Zakonom o
računovodstvu („Službeni glasnik RS”, broj 62/13 ), poslovne knjige vode po sistemu
dvojnog knjigovodstva.Odredbe ovog pravilnika odnose se na pravna lica koja primenjuju
Međunarodne računovodstvene standarde (u daljem tekstu: MRS), odnosno Međunarodne
standarde finansijskog izveštavanja (u daljem tekstu: MSFI), pravna lica koja primenjuju
Međunarodni standard finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica (u daljem
tekstu: MSFI za MSP), kao i na mikro pravna lica u skladu sa Zakonom.
Odredbe ovog pravilnika odnose se i na druga pravna lica koja primenjuju MSFI za MSP. 40
Na osnovu člana 26. stav 1. Zakona o računovodstvu („Službeni glasnik RS”, broj
62/13), Ministar finansija doneo je Pravilnik o sadržini i formi obrazaca finansijskih
izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 95/ 2014 i
144 /2014). Ovim pravilnikom propisuju se sadržina i forma obrazaca finansijskih izveštaja i
sadržina pozicija u obrascima Bilans stanja (Izveštaj o finansijskoj poziciji u smislu
Međunarodnog računovodstvenog standarda (MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja),
Bilans uspeha (Izveštaj o dobitku ili gubitku u smislu MRS 1), Izveštaj o ostalom rezultatu
39
Prepričano: http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_racunovodstvu.html, sajtu pristupljeno 16.10.2017.god.
40
Preuzeto: http://www.mfin.gov.rs/pages/article.php?&id=12611&change_lang=ls, sajtu pristupljeno
11.06.2018.god.
24
(Izveštaj o ukupnom ostalom rezultatu u smislu MRS 1), Izveštaj o tokovima gotovine,
Izveštaj o promenama na kapitalu i Napomene uz finansijske izveštaje za privredna društva,
zadruge i preduzetnike koji poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva.
Preduzetnici koji poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva, dužni su da o tome
u pisanoj formi obaveste Agenciju za privredne registre, najkasnije 60 dana pre roka za
sastavljanje finansijskih izveštaja, a preduzetnik koji je prestao da vodi dvojno knjigovodstvo
dužan je da u roku od 60 dana o tome obavesti Agenciju. 41
5. Kratak prikaz posmatranog preduzeća
5.1. Operator distributivnog sistema „EPS Distribucija“ d.o.o. Beograd

Privredno društvo za distribuciju električne energije „Elektrodistribucija Beograd“,
d.o.o. Beograd, (u daljem tekstu: Društvo) osnovano je Odlukom o osnivanju javnih
preduzeća za distribuciju električne energije koju je doneo Privremeni upravni odbor Javnog
preduzeća „Elektroprivreda Srbije“, Beograd broj 42/3-5 od 20.decembra 1991.god.na koju je
Vlada Republike Srbije dala saglasnost Odlukom 05 broj 414-6944/5 od 15.januara 1992.god.
Društvo je upisano u registar pravih subjekata Okružnog privrednog suda u Beogradu
rešenjem Fi-15643/91. Odlukom o izmeni Odluke osnivanju Javnih preduzeća za distribucije
električne energije u delu kojim je osnovano Javno preduzeće za distribuciju električne
energije „Elektrodistribucija Beograd“ promenjena je pravna forma preduzeća tako da
Društvo, počev od 01.janura 2006.godine, posluje pod nazivom Privredno društvo za
distribuciju elekrične energije „Elektrodistribucija Beograd“ d.o.o. Beograd. Na dan 01.jula
2015.godine izvršena je statusna promena pripajanja Društava prenosilaca (PD
„Elektrovojvodina“ d.o.o. Novi Sad, PD „Elektrosrbija“ d.o.o. Kraljevo, PD „Jugoistok“
d.o.o. Niš i PD „Centar“ d.o.o Kragujevac) Društvu sticaocu (PD „Elektrodistribucija
Beograd“ d.o.o. Beograd) tako što Društva prenosioci prenose svoju celokupnu imovinu i
obaveze Društvu sticaocu koje nastavlja da posluje sa istom pretežnom delatnošću, uz
promenu poslovnog imena, tako da će Drtušvo sticalac nastaviti da posluje pod poslovnim
imenom Operator distributivnog sistema „EPS Distribucija Beograd“ d.o.o. Beograd.
Društvo je zavisno – kontrolisano društvo Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“

Beograd sa 100% udela u njegovom osnovnom kapitalu.
Poslovno ime Društva je: Operator distributivnog sistema „EPS Distribucija Beograd“
d.o.o. Beograd. Pretežna delatnost Društva je distribucija električne energije i upravljanje
distributivnim sistemom, šifra delatnosti 35.13. Društvo upravlja i raspolaže svojom
imovinom u skladu sa Zakonom o Energetici („Sl.glasnik RS“ br.145/2014) i Osnivačkim
41
Preuzeto: http://www.mfin.gov.rs/pages/article.php?&id=12613&change_lang=ls, sajtu pristupljeno
11.06.2018.god.
25
aktom. Društvo planira rad i razvoj u skladu sa planskim aktima Osnivača i utvrđenim
ciljevima razvoja delatnosti distribucije električne energije i drugih delatnosti koje Društvo
obavlja, radi stvaranja uslova za sigurnu, kvalitetnu i pouzdanu distribuciju električne
energije. Planovi i programi rada i razvoja Društva donose se u skladu sa zakonom,
planovima i programima rada i razvoja i godišnjim programima poslovanja Osnivača.
Sedište Društva je u Beogradu, Masarikova 1-3, matični broj Društva je 07005466, a

poreski identifikacioni broj je 100001378. Ukupan broj zaposlenih na dan 31.decembra
2016.godine iznosio je 3.577 zaposlenih.
5.2. „Ogranak Elektrodistribucija Šabac“

Operator distributivnog sistema „EPS Distribucija“,d.o.o. Beograd, „Ogranak
Elektrodistribucija Šabac“ (u daljem tekstu: Ogranak) je do 30.06.2015.godine poslovala kao
ogranak u okviru Privrednog društva za distribuciju električne energije „Elektrosrbija“ doo
Kraljevo. Statusnom promenom od 01.07.2015. godine, koja je izvršena u skladu sa
Programom reorganizacije Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ Beograd na koji je
Vlada Republike Srbije dala saglasnost 27.11.2014. godine, došlo je do pripajanja privrednih
društava za distribuciju električne energije, i to: Privrednog društva za distribuciju električne
energije „Elektrovojvodina“ doo Novi Sad, Privrednog društva za distribuciju električne
energije „Elektrosrbija“ doo Kraljevo, Privrednog društva za distribuciju električne energije
„Centar“ doo Kragujevac i Privrednog društva za distribuciju električne energije „Jugoistok“
doo Niš, Privrednom društvu za distribuciju električne energije „Elektrodistribucija Beograd“
doo Beograd i formiran je Operator distributivnog sistema „EPS Distribucija“ d.o.o. Beograd.
Sedište Operatora distributivnog sistema „EPS Distribucija“ d.o.o. Beograd je u Beogradu,
Masarikova ulica 1-3. Osnivač Operatora distributivnog sistema „EPS Distribucija“ d.o.o.
Beograd je Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“ Beograd, Ulica carice Milice broj 2.
Kao pretežna delatnost Operatora distributivnog sistema „EPS Distribucija“, d.o.o.

Beograd određena je energetska delatnost distribucija električne energije i upravljanje
distributivnim sistemom.
Operator distributivnog sistema „EPS Distribucija“,d.o.o. Beograd, „Ogranak

Elektrodistribucija Šabac“ posluje na području grada Šapca (osim naseljenih mesta Slepčević,
Duvanište, Lipolist, Zminjak, Petlovača, Petkovica, Prnjavor i Ribari), grada Sremske
Mitrovice (samo naseljena mesta Ravnje, Zasavica, Radenković, Noćaj, Salaš Noćajski i
Mačvanska Mitrovica) i opštinama: Vladimirci, Koceljeva i Bogatić (osim naseljenog mesta
Očage). Broj kupaca električne energije u gradu Šapcu iznosi 29.276, na području sela koja
pripadaju šabačkoj opštini broj potrošača je 19.896, na teritoriji opštine Bogatić 15.798, na
teritoriji opštine Vladimirci 9.064 i na teritoriji opštine Koceljeva 6.142, što ukupno iznosi
80.176 kupaca električne energije iz kategorije domaćinstava i virmanskih potrošača.
Broj zaposlenih radnika na neodređeno vreme u Ogranku Šabac, nakon statusne

promene, iznosi 56, dok na privremeno- povremenim poslovima preduzeće je angažovalo 1
26
radnika. Sedište Ogranka je u Šapcu, ulica Pocerska 86, a direktor je Dejan Jovanović,
diplomirani ekonomista. Direktor Ogranka rukovodi organizacionim celinama i poslovima
koji se obavljaju u ogranku i odgovoran je direktoru Društva za vođenje poslova i izvršavanje
planiranih ciljeva ogranka, u skladu sa opštim i posebnim aktima Društva i Odlukom o
obrazovanju ogranaka. Direktor ogranka je ovlašćen da izdaje naloge, smernice, uputstva,
instrukcije, donosi samostalno odluke koje su neophodne za postupanje u izvršavanju i
koordiniranju poslova kojima rukovodi. Direktor Ogranka ovlašćen je da zaključuje pravne
poslove i preduzima druge pravne radnje u ime i za račun Društva, čija vrednost nije veća od
2.000.000 Eura.
6. Kvantitativna i kvalitativna analiza finansijskog izveštavanja u

posmatranom preduzeću u periodu 2014-2016.
6.1. Kvantitativna analiza finansijskog izveštavanja

Prema pravilima za sastavljanje finansijskih izveštaja, koja su preporučena po MRS i
MSFI, Društvo je u obavezi da prezentuje kompletan finansijski izveštaj najmanje jednom
godišnje. Društvo finansijski izveštaj sastavlja i obelodanjuje za period od jedne (kalendarske)
godine (tekući period). Za sve stavke finansijkog izveštaja tekućeg perioda obelodanjuju se
uporedne informacije prethodnog perioda.
Operator distributivnog sistema „EPS Distribucija Beograd“ d.o.o. Beograd priprema

konsolidovane finansijske izveštaje na principu potpune konsolidacije. Konsolidovani
godišnji finansijski izveštaj je finansijski izveštaj ekonomske celine koju čine matično i sva
zavisna pravna lica. Konsolidovani godišnji finansijski izveštaj lica koja primenjuju MSFI,
odnosno MSFI za MSR obuhvata:
1) Konsolidovani Bilans stanja, koji predstavlja pregled imovine, obaveza i kapitala pravnog
lica na određeni dan;
2) Konsolidovani Bilans uspeha, koji predstavlja pregled prihoda, rashoda i rezultata
poslovanja nastalih u određenom periodu;
3) Konsolidovani Izveštaj o ostalom rezultatu, koji čine stavke prihoda i rashoda (uključujući
i reklasifikacije usled korigovanja), koje nisu priznate u Bilansu uspeha, kako se zahteva ili
dozvoljava prema drugim MSFI. Komponente ostalog rezultata čine stavke koje se, prema
zahtevima pojedinih MSFI, priznaju u okviru kapitala;
4) Konsolidovani Izveštaj o promenama na kapitalu, koji pruža informacije o promenama na
kapitalu pravnih lica tokom izveštajnog perioda;
5) Konsolidovani Izveštaj o tokovima gotovine, koji pruža informacije o prilivima i odlivima
gotovine i gotovinskih ekvivalenata tokom izveštajnog perioda;
6) Napomene uz konsolidovane finansijske izveštaje, koje sadrže opise ili raščlanjavanja
stavki obelodanjenih u izveštajima, primenjene računovodstvene politike, kao i informacije o
27
stavkama koje se nisu kvalifikovale za priznavanje u ovim izveštajima, a značajne su za ocenu
finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja pravnog lica, kao i ostale informacije u skladu
sa zahtevima MSFI. 42
Tabela broj 1- Skraćeni konsolidovani Bilans stanja preduzeća Operator distributivnog

sistema “EPS Distribucija Beograd” d.o.o. Beograd u 000 dinara
Skraćeni bilans stanja 2014 2015 2016
STALNA IMOVINA 47,922,783 248,719,915 263,265,830
OBRTNA IMOVINA 8,063,432 60,776,527 49,991,599
Zalihe 920,866 27,833,133 5,769,700
Potraživanja 6,793,829 27,002,833 37,067,728
Gotovina 348,737 5,940,561 7,154,171
ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA 0 0 0
AKTIVA 55,986,215 309,496,442 313,257,429
SOPSTVENI KAPITAL 39,714,113 249,298,183 250,904,430
Osnovni kapital 16,209,431 88,862,057 77,928,955
Rezerve 27,791,357 163,899,273 176,666,485
Neraspoređeni dobitak 876,475 19,875,078 15,905,608
Gubitak 5,111,875 23,286,186 19,549,389
Nerealizovani gubici po osnovu HOV i drugih
komponenti ostalog sveobuhvatnog rezultata 51,275 52,039 47,229
POZAJMLJENI KAPITAL 12,360,787 36,526,599 36,638,174
Dugoročna rezervisanja 440,417 2,329,412 2,208,968
Dugoročne obaveze 8,236 1,571,047 1,389,966
Kratkoročne obaveze 11,912,134 32,626,140 33,039,240
Kratkoročne finansijske obaveze 453,231 4,328,616 208,420
Obaveze iz poslovanja 6,669,970 9,024,344 11,977,529
Primljeni avansi, depoziti i kaucije 485,040 1,690,317 2,602,972
Ostale kratkoročne obaveze 4,303,893 17,582,863 18,250,319
ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE 3,911,315 23,671,660 25,714,825
PASIVA 55,986,215 309,496,442 313,257,429
Tabela broj 2- Skraćeni konsolidovani Bilans uspeha preduzeća Operator distributivnog

Skraćeni bilans uspeha 2014 2015 2016
POSLOVNI PRIHODI 1,817,856 1,629,267 1,518,139
Prihodi od prodaje robe 336,857 209,808 34,628
Prihodi od prodaje proizvoda i usluga 1,405,781 1,404,534 1,479,030
Prihodi od premija, subvencija, dotacija i donacija 0 0 0
Drugi poslovni prihodi 75,218 14,925 4,481
POSLOVNI RASHODI 1,810,307 1,556,610 1,478,305
NV prodate robe 320,905 191,087 33,747
42
http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_racunovodstvu.html, sajtu pristupljeno 16.10.2017.god.
28
Prihodi od aktiviranja učinaka i robe 27,495 18,642 14,897
Povećanje vrednosti zaliha nedovršenih i gotovih
proizvoda i nedovršenih usluga 12,421 0 6,134
Smanjenje vrednosti zaliha nedovršenih i gotovih
proizvoda i nedovršenih usluga 0 1,325 0
Troškovi materijala 654,056 579,318 638,541
Troškovi goriva i energije 112,253 111,440 111,432
Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični
rashodi 252,666 247,691 263,619
Troškovi proizvodnih usluga 271,563 217,449 205,184
Troškovi amortizacije 86,740 88,997 84,458
Troškovi dugoročnih rezervisanja 0 0 1,409
Nematerijalni troškovi 152,040 137,945 160,946
POSLOVNI DOBITAK 7,549 72,657 39,834
FINANSIJSKI PRIHODI 2,899 3,602 1,539
FINANSIJSKI RASHODI 15,967 11,468 4,648
GUBITAK IZ FINANSIRANJA 13,068 7,866 3,109
Prihodi od usklađivanja vrednosti ostale imovine
koji se iskazuje po fer vrednosti kroz bilans uspeha 15,250 6,942 13,916
Rashodi od usklađivanja vrednosti ostale imovine

koji se iskazuje po fer vrednosti kroz bilans uspeha 23,643 14,918 15,790
OSTALI PRIHODI 40,420 35,384 18,983
OSTALI RASHODI 18,672 53,648 18,975
DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE
OPOREZIVANJA 7,836 38,551 34,859
Neto dobitak poslovanja koje se obustavlja, efekti
promene računovodstvene politike i spravka
grešaka iz ranijih godina 0 6,415 1,256
DOBITAK PRE OPOREZIVANJA 7,836 44,966 36,115
Poreski rashod perioda 4,754 12,941 9,970
Odloženi poreski prihod perioda 0 0 2,062
NETO DOBITAK 3,082 32,025 28,207
Tabela broj 3- Konsolidovani Izveštaj o tokovima gotovine preduzeća Operator distributivnog

Pozicija 2014 2015 2016
A. TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI
21,989,700 62,334,602 1,621,559
I. Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (1 do 3)
1. Prodaja i primljeni avansi 21,797,029 60,872,758 1,615,351
2. Primljene kamate iz poslovnih aktivnosti 34,585 358,771 557
3. Ostali prilivi iz redovnog poslovanja 158,086 1,103,073 5,651
II. Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (1 do 5) 19,621,304 53,075,419 1,546,481
1. Isolate dobavljačima i dati avansi 14,650,187 38,424,627 1,025,837
2. Zarade, naknade zarada i ostali ični rashodi 2,906,919 11,238,816 372,850
3. Plaćene kamate 92,504 198,985 4,720
29
4. Porez na dobitak 735,723 767,754 17,094
5. Odlivi po osnovu ostalih javnih prihoda 1,235,971 2,445,237 125,980
III. Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (I-II) 2,368,396 9,259,183 75,078
IV. Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (II-I) 0 0 0
B. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA
32,799 11,609,866 80,409
I. Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja (1 do 5)
1. Prodaja akcija i udela (neto prilivi) 0 10,759,710 0
2. Prodaja nem. imovine,nekret.,postrojenja i opreme 6,699 621,156 2,214
3. Ostali finansijski plasmani ( neto prilivi) 26,100 205,517 75,388
4. Primljene kamate iz aktivnosti investiranja 0 23,483 2,552
5. Primljene dividende 0 0 255
II. Odlivi gotovine iza aktivnosti investiranja (1 do 3) 2,688,738 14,421,125 60,171
1. Kupovina akcija i udela (neto odlivi) 0 7,998,138 0
2. Kupovina nematerijalne imovine, nekretnina,
2,688,738 6,422,987 60,171
postrojenja i opreme i bioloških sredstava
3. Ostali finansijski plasmani ( neto odlivi) 0 0 0
III. Neto priliv gotovine iz aktivnosti investiranja (I-II) 0 0 20,238
IV. Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja (II-I) 2,655,939 2,811,259 0
V. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA
0 0 55,273
I. Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja (1 do 5)
1. Uvećanje osnovnog kapitala 0 0 0
2. Dugoročni krediti (neto prilivi) 0 0 55,273
3. Kratkoročni krediti ( neto prilivi) 0 0 0
4. Ostale dugoročne obaveze 0 0 0
5. Ostale kratkoročne obaveze 0 0 0
II. Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja (1 do 6) 444,655 854,710 52,275
1. Otkup sopstvenih akcija i udela 0 0 0
2. Dugoročni krediti (odlivi) 0 0 0
3. Kratkoročni krediti (odlivi) 444,655 702,722 42,704
4. Ostale obaveze (odlivi) 0 119,372 0
5. Finansijski lizing 0 32,616 9,571
6. Isplaćene dividende 0 0 0
III. Neto priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja (I-II) 0 0 2,998
IV. Neto odliv gotovine iza aktivnosti finasiranja (II-I) 444,655 854,710 0
G. SVEGA PRILIV GOTOVINE ( 3001+3013+3025) 22,022,499 73,944,468 1,757,241
D. SVEGA ODLIV GOTOVINE (3005+3019+3031) 22,754,697 68,351,254 1,658,927
Đ. NETO PRILIV GOTOVINE (3040-3041) 0 5,593,214 98,314
E. NETO ODLIV GOTOVINE (3041-3040) 732,198 0 0
Ž. GOTOVINA NA POČETKU OBRAČUNSKOG PERIODA 1,080,935 348,737 16,139
Z. POZIT. KURSNE RAZLIKE PO OSN. PRERAČ.GOTOV. 0 3,122 54
I. NEGAT.KURSNE RAZLIKE PO OSN. PRERAČ. GOTOV. 0 4,512 0
J. GOTOVINA NA KRAJU OBRAČUNSKOG PERIODA 348,737 5,940,561 114,507
6.2. Kvalitativna analiza finansijskog izveštavanja

Pravna lica i preduzetnici dužni su da vođenje poslovnih knjiga, priznavanje i
vrednovanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda, sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i
obelodanjivanje informacija u finansijskim izveštajima vrše u skladu sa Zakonom o
računovodstvu. Knjiženje poslovnih promena na računima imovine, obaveza i kapitalu,
prihodima i rashodima vrši se na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava.
30
Prema MRS 1, u finansijskim izveštajima, neophodno je naznačiti:
- naziv preduzeća koje sačinjava izveštaj;
- da li je izveštaj pojedinačni ili za grupu (konsolidovan)
- datum izveštaja ili period na koje se izveštaj odnosi;
- valutu u kojoj su iskazane vrednosti;
- stepen zaokruživanja koji se u izveštaju koristi. 43
Pozicije, koje se prikazuju u redovnim finansijskim izveštajima pravnih lica, treba da

budu vrednovane u skladu sa opštim računovodstvenim načelima:
1) pretpostavke da privredno društvo posluje kontinuirano;
2) metode vrednovanja primenjuju se dosledno iz godine u godinu;
3) vrednovanje se vrši uz primenu principa opreznosti, a posebno:
a) u Bilansu stanja prikazuju se obaveze nastale u toku tekuće ili prethodnih poslovnih
godina, čak i ukoliko takve obaveze postanu evidentne samo između datuma Bilansa stanja i
datuma njegovog sastavljanja;
b) u obzir se uzimaju sva obezvređenja, bez obzira da li je rezultat poslovne godine
dobitak ili gubitak;
4) u obzir se uzimaju svi prihodi i rashodi koji se odnose na poslovnu godinu bez obzira na
datum njihove naplate odnosno isplate;
5) komponente imovine i obaveza vrednuju se posebno;
6) bilans otvaranja za svaku poslovnu godinu mora da bude jednak bilansu zatvaranja za
prethodnu poslovnu godinu.
Za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim
izveštajima, velika pravna lica, pravna lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih
finansijskih izveštaja (matična pravna lica) u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište
kapitala, nezavisno od veličine, primenjuju MSFI. 44
7. Kvantitativna i kvalitativna analiza poslovnog odlučivanja u

posmatranom preduzeću u periodu 2014-2016.
7.1. Kvantitativna analiza poslovnog odlučivanja

Upravljanje Društvom se oraganizuje kao jednodomno. Ograni Društva su skupština i
jedan direktor. Skupština Društva odlučuje o pitanjima za koja je, u skladu sa zakonom,
Osnivačkim aktom JP EPS, Statutom JP EPS i Odlukom o osnivanju Operatora distributivnog
sistema „EPS Distribucija“ d.o.o. Beograd, utvrđeno da su u delokrugu skupštine, kao organa
43
http://www.mfin.gov.rs/ Međunarodni računovodstveni standardi 1 (IAS 1)-Prezentacija finansijskih
izveštaja, sajtu pristupljeno 19.10.2017.god
44
http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_racunovodstvu.html, sajtu pristupljeno 18.10.2017.god.
31
privrednog društva. Funkciju Skupštine Društva obavljaju Nadzorni odbor Osnivača i Izvršni
odbor Osnivača, u skladu sa delokrugom utvrđenim Odlukom o osnivanju Operatora
distributivnog sistema „EPS Distribucija“ d.o.o. Beograd. 45
Na osnovu člana 38. Odluke o osnivanju Operatora distributivnog sistema „EPS

Distribucija“ d.o.o. Beograd, broj 9110-02-592-15 od 25.06.2015.godine, članova 37. i 38.
Odluke o osnovama unutrašnjeg organizovanja broj 9110-02-542-15 od 12.06.2015.godine,
doneta je Odluka o radu Poslovnog kolegijuma i Kolegijuma direktora broj 9110-73521/1-15
od 11.08.2015.godine koja uređuje način pripreme, sazivanja i održavanja sedmica Poslovnog
kolegijuma i Kolegijuma direktora, kao pomoćnih tela direktora „EPS Distribucija“ do.o.
Beograd. Ovom Odlukom predviđeno je da poslovni kolegijum, koji saziva direktor „EPS
Distribucija“ d.o.o. Beograd, čine:direktori sistema, direktori direkcija u Upravi, direktori
regionalnih centara i tehnički menadžer za konzumno područje Beograda. Sednice Poslovnog
kolegijuma se po pravilu održavaju u mesečnim intervalima, svakog prvog ponedeljka u
mesecu, u sali za sastanke poslovne zgrade sedišta „EPS Distribucija“ d.o.o.Beograd,
regionalnog centra ili ogranka. Poslovni kolegijum raspravlja o aktuelnim i sistemskim
pitanjima koja su od značaja za poslovanje Društva u celini, ili obuhvataju delokrug
nadležnosti i od značaja su za više direkcija, regionalnih centara ili ogranaka.
Kolegijum direktora koji takođe saziva direktor „EPS Distribucija“ d.o.o.Beograd,

čine direktori sisitema, direktori direkcija u Upravi i tehnički menadžer za konzumno
područje Beograda. Sednice Kolegijuma direktora se po pravilu održavaju u sedmičnim
intervalima, uglavnom ponedeljkom, u kancelariji direktora „EPS Distribucija“ d.o.o.
Beograd, sali za sastanke ili nekoj drugoj prostoriji u sedištu „EPS Distribucija“ d.o.o.
Beograd. Kolegijum direktora razmatra i raspravlja tekuća i operativna pitanja, koja su od
značaja za redovno i neometano funkcionisanje i poslovanje „EPS Distribucija“ d.o.o.
Beograd, kao i druga pitanja koja zahtevaju hitno rešavanje i odlučivanje.
7.2. Kvalitativna analiza poslovnog odlučivanja

Nadzorni odbor Osnivača, u obavljanju funkcije Skupštine Društva: odlučuje o
izmenama osnivačkog akta Društva; odlučuje o statusnim promenama, promeni pravne forme
i prestanku Društva; donosi planove razvoja i godišnji program poslovanja Društva i stara se o
njihovoj realizaciji; usvaja izveštaj o stepenu realizacije godišnjeg programa poslovanja u
skladu sa zakonom; odlučuje o raspodeli dobiti i načinu pokrića gubitka; odlučuje o
povećanju i smanjenju osnovnog kapitala Društva i dodatnim uplatama; odlučuje o izboru
revizora; usvaja finansijske izveštaje i izveštaje o poslovanju, u skladu sa zakonom kojim se
uređuje računovodstvo i zakonom kojim se uređuje pravni položaj privednih društava sa
izveštajem revizora i odlučuje o preuzimanju mera za otklanjanje nepravilnosti utvrđenih
45
Odluka o osnivanju Operatora distributivnog sistema „EPS Distribucija“ d.o.o. Beograd, broj 9110-02-592-15
od 25.06.2015.god.
32
izveštajem o izvršenoj reviziji; odlučuje o pokretanju postupka likvidacije, imenovanju
likvidacionog upravnika i usvajanju likvidacionog bilansa i izveštaja likvidacionog
upravnika.46
Izvršni odbor Osnivača u obavljanju funkcije Skupštine Društva: odlučuje o promeni

delatnosti; odlučuje o promeni poslovnog imena i sedišta Društva; donosi plan nabavki (javne
i druge nabavke) u skladu sa godišnjim programom poslovanja Društva i donosi planove
privremenog finansiranja neodložnih nabavki i javnih nabavki, u skladu sa zakonom kojim se
uređuju javne nabavke; imenuje i razrešava direktora Društva i zaključuje ugovor o radu;
nadzire rad direktora Društva, usvaja izveštaj o redovnom i vanrednom popisu imovine i
obaveza Društva, uključujući i donošenju odluka u vezi sa usklađivanjem stanja imovine i
obaveza a na predlog popisne komisije; odobrava sticanje i raspolaganje imovinom velike
vrednosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravi položaj privrednih društava; odlučuje o
sticanju, otuđenju i opterećenju nepokretnosti, kao i udela i akcija u drugim pravnim licima i
sticanju, otuđenju i opterećenju drugih hartija od vrednosti; odlučuje o obrazovanju i
prestanku ogranaka Društva i određivanju, odnosno promeni zastupnika ogranka i obimu
njegovog ovlašćenja; određuje ostale zastupnike Društva i utvrđuje obim odnosno
ograničenja, ovlašćenja zastupnika i opoziva ovlašćenja za zastupanje; donosi akt o
računovodstvu i računovodstvenim politikama, u skladu sa jedinstvenim računovodstvenim
politikama i pravilima računovodstvenog procenjivanja osnivača; odlučuje o drugim pitanjima
iz delokruga skupštine Društva u skladu sa zakonom, osim pitanja koja su u isključivoj
nadležnosti Nadzornog odbora Osnivača.
8. Analiza povezanosti finansijskog izveštavanja i odlučivanja

menadžmenta
Dobrom analizom bilansa stanja i bilansa uspeha dolazi se do značajnih informacija
koje su neophodne za donošenje kvalitetnih odluka menandžmenta a to se postiže dobrom
vremenskom usklađenošću između finansijskog izveštavanja i odlučivanja, kao i planiranjem,
kontrolom i revizijom.
8.1. Vremenska usklađenost

Vremensko ograničenje ili blagovremenost informacije, sastoji se u tome da je
dostupna korisnicima u pravo vreme i na pravom mestu. Svako kašnjenje u izveštavanju može
dovesti do gubitka važnosti informacije.
Prema Odluci o informisanju broj 12.01.51211/1-15 od 02.oktobra 2015.godine,

uređena su načela, osnovna sadržina, sredstva i oblici internog i eksternog informisanja, kao i
način koordiniranja aktivnosti u okviru Društva. Prema pomenutoj Odluci, na intranet stranici
Društva, postavljaju se sve informacije koje su zaposlenima od značaja za njihov socijalno-
46
od 25.06.2015.god.
33
ekonomski položaj i ostvarivanje prava na rad, a odnose se naročito na: pitanja unutrašnje
organizacije rada i sistematizacije poslova; proizvodne i finansijske rezultate; osnovne ciljeve
poslovne politike i sadržinu planskih dokumenata, kao i na pitanja ostvarivanja planskih
zadataka u delu radnopravnog i materijalnog položaja zaposlenih; odluke nadležnih organa
Društva i zavisnih društava. Obzirom da se sve donete odluke menandžmenta postavljaju na
intranet stranici Društva, kao i finansijski izveštaji Društva, postoji veoma dobra vremenska
usklađenost između finansijskog izveštavanja i odlučivanja menandžmenta.
8.2. Planiranje
Društvo planira rad i razvoj u skladu sa planskim aktima Osnivača i utvrđenim
ciljevima razvoja delatnosti distribucije električne energije i upravljanja distributivnim
sistemom, radi stvaranja uslova za sigurnu, kvalitetnu i pouzdanu isporuku električne energije
sa distributivnog sistema. Društvo donosi dugoročni i srednjoročni plan rada i razvoja i
godišnji program poslovanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike, na
način, za periode i po postupku propisanim tim zakonom.
Godišnji plan poslovanja donosi se za kalendarsku godinu u skladu sa planom razvoja

distributivnog sistema, planom investicija u distributivni sistem i godišnjim programom
poslovanja Osnivača, uz uvažavanje nezavisnosti društva u skladu sa zakonom kojim se
uređuje oblast energetike i aktima kojima se uređuje obavljanje energetskih delatnosti.
Godišnji plan poslovanja Društva naročito sadrži: planirani obim distribucije električne
energije, planirani obim gubitaka u distributinom sistemu i drugih elemenata vezanih za
upravljanje distributibnim sistemom; vrstu i obim planiranih poslova u okviru drugih
delatnosti koje Društvo obavlja; plan ulaganja u razvoj distributivnog sistema sa planom
realizacije projekata izgradnje novih elektroenergetskih i informacionaih i komunikacionih
sistema, uključujući i priključke proizvođača i kupaca; planove tekućeg investicionog
održavanja i rekonstrukcije elektroenergetskih i drugih objekata i opreme; plan za
unapređenje energetske efikasnosti, za obezveđivanje i sprovođenje mera zaštite životne
sredine; planirane izvore prihoda i pozicije rashoda po namenama; aktivnosti, mere i
finansijska sredstva za izvršavanje programa unapređenja i racionalizacije organizovanja i
poslovanja; obim i izvore sredstava za finansiranje izgradnje, rekonstrukcije, nabavke i
održavanja elektroenergetskih objekata i opreme i drugih sredstava za rad; kao i plan
finansijskih sredstava za javne i druge nabavke u toku poslovne godine sa izvorima sredstava,
namenom po grupama nabavki i dinamikom korišćenja sredstava; planirani način raspodele
dobiti, odnosno planirani način pokrića gubitaka; aktivnosti na upravljanju ljudskim resursima
– politiku zaposlenosti, stručnog usavršavanja i bezbednosti i zdravlja na radu, zarada i
troškova zaposlenih; druge elemente utvrđene zakonom i ovom odlukom. 47
8.3. Kontrola
U postupku kontrole izvršavanja planova razvoja i godišnjeg programa poslovanja
Društva, direktor Osnivača i nadlaženi izvršni odbor Osnivača u okviru delokruga poslova
47
od 25.06.2015.god.
34
kojima rukovodi daju Obavezujuća uputstva za jedinstveno postupanje i utvrđuju mere i način
izvršavanja prava i obaveza društva kojim sse obezbeđuje izvršavanje planova razvoja i
godišnjeg programa poslovanja i ostvarivanje drugih ciljeva i zadataka u okviru planiranih
sredstava. Pravilnikom o načinu i postupku vršenja kontrole poslovanja uređuje se način i
postupak vršenja kontrolno – nadzorne funkcije od strane Odeljenja za kontrolu poslovanja,
gde se obavljaju sledeći poslovi: konrola zakonitosti rada i poslovanja u cilju zaštite imovine
Društva; kontrola dosledne primene usvojenih računovodstvenih politika; kontrola
materijalno-finansijskog poslovanja; izrada izveštaja i informacija iz svog delokruga i
predlaganje mera za otklanjanje uočenih nedostataka; učešće u izradi akata i planova od
značaja za ostvarivanje kontrolno-nadzorne funkcije u društvu; kontrola primene internih
akata iz odnosa sa kupcima; kontinuirano praćenje, provera i unapređenje sistema rada;
saradnja sa eksternim revizorima.48
Kontrola poslovanja može biti: redovna, vanredna i kontrola po posebnom nalogu.

Redovna kontrola se vrši u skladu sa godišnjim planom rada Odeljenja za kontrolu poslovanja
a sastoji se u stalnom i kontinuiranom praćenju zakonitosti rada organizacionih delova i
poslovnih funkcija Društva, kao i kontrolisanju dosledne primene propisa i odluka i
efikasnosti poslovanja. Na osnovu godišnjeg plana rada, Odeljenje za kontrolu poslovanja
sačinjava i realizuje tromesečne i mesečne planove redovne kontrole. Vanredna kontrola se,
na inicijativu Odeljenja za kontrolu poslovanja ili pojedinog organizacionog dela ili poslovne
funkcije Društva, vrši prema ukazanoj potrebi. Kontrola po posebnom nalogu se vrši izuzetno
i isključivo kada direktor Društva oceni da je takav vid kontrole neophodan. 49
8.4. Revizija
Društvo je organizovano tako, da na osnovu Pravilnika za internu reviziju, vrši internu

reviziju unutar samog Društva. Primarni cilj interne ravizije je da vrše procenu efektivnosti i
efikasnosti poslovanja. Njihova pažnja je usmerena na procenu pouzdanosti sistema interne
kontrole. Dobar deo njihovog rada odnosi se na reviziju poslovanja. Interni revizori su
zaposleni u Društvu.
48
Pravilnik o načinu i postupku vršenja kontrole poslovanja Društva broj 05-5393 od 26.03.2013.god.
49
Pravilnik o načinu i postupku vršenja kontrole poslovanja Društva broj 05-5393 od 26.03.2013.god.
35
Revizija se vrši u svim Ograncima i direkcijama. Društvo vrši kontrolu različitih
Ukupni prihodi preduzeća Operator distributivnog

sistema "EPS Distribucija" d.o.o. Beograd, "Ogranak 2014 2015 2016
Elektrodistribucija Šabac"
segmenata poslovanja, a najveći akcenat je na: javnim nabavkama, izvođenju radova,

kriterijumima za ostvarenje plana proizvodnje, rizicima koji se odnose na gubitke i naplatu
električne energije, investicionom održavanju, odobrenjima za priključenje na distributivnu
mrežu, plaćanju fiskalnih obaveza, godišnjeg plana popisa i dr.
9. Komparativni prikaz povezanosti finansijskog izveštavanja i odlučivanja

menadžmenta u posmatranom preduzeću u odnosu na preduzeće Operator
distributivnog sistema „EPS Distribucija“ Beograd d.o.o., „Ogranak
Elektrodistribucija Loznica“
36
Prihodi od usluga mrež.od PD-visoki napon, odob.snaga 1,844,036,993.22 1,689,223,332.40 0.00
Prihodi između PD po osnovu pruž. usluga po SLA ugovoru 103,708,676.87 102,714,118.53 0.00
Prihodi od neovlašćene potrošnje električne energije 12,107,457.64 3,638,431.29 21,938,261.38
Prihodi od usluga 8,641,367.22 8,625,602.55 5,942,808.58
Prihod od naknade za pristup distributivnom sistemu 824,344.41 803,932.09 0.00
Prihodi od prodaje proizvoda i usluga (61) 1,969,318,839.36 1,805,005,416.86 27,881,069.96
Prihodi od investicionih održavanja 112,801,453.97 142,145,021.87 68,205,711.25
Prihodi od priključaka 16,812,959.56 8,332,796.04 4,889,316.80
Prihodi od otklanjanja štete 5,014,382.99 610,235.25 0.00
Prihodi od izmeštanja mernih mesta 7,146,079.85 1,466,905.44 2,297,548.44
Prihodi od aktiviranja učinaka i robe (62) 141,774,876.37 152,554,958.60 75,392,576.49
Prihod od primljenih donacija od potrošača el. energije 52,610,400.29 40,988,321.31 31,976,958.35
Prihod od pojedinačnih tipskih priključaka-domaćinstva 3,835,882.61 3,671,030.20 2,853,532.86
Prihod od el.energetskih saglasnosti-virmanci 1,988,568.71 3,123,446.44 7,421,891.22
Prihodi od premija, subvencija, dotacija, donacija i sl. (64) 58,434,851.61 47,782,797.95 42,252,382.43
Prihodi od zakupnina 3,956,498.89 12,381,771.70 4,120,129.00
Ostali poslovni prihodi 5,773,195.15 12,071,794.78 6,885,372.52
Prihod po osnovu prefakt.troš. angažovanja priv. Izvrš. 25,841,997.56 17,435,238.85 2,983,068.87
Drugi poslovni prihodi (65) 35,571,691.60 41,888,805.33 13,988,570.39
Prihodi od kamata po osnovu električne energije 88,993,169.95 19,829,584.15 1,102,227.37
Prihodi od kamata 19,633,646.43 61,959,335.43 564,464.16
Prihodi od kamata za usluge 1,944,000.98 3,008,980.87 1,219,926.80
Prihodi od kamata po osnovu krat. finansijskih plasmana 4,840,907.22 2,681,628.86 207,170.82
Finansijski prihodi (66) 115,411,724.58 87,479,529.31 3,093,789.15
Dobici od prodaje nemat.imovine,nekret,postr. i opreme 0.00 893,852.44 0.00
Prihodi od ukidanja troškova rezervisanja za tužbe III lica 0.00 4,010,993.00 0.00
Prihod od smanjenja obaveza 15,372,791.95 1,386,695.10 0.00
Prihod od ukidanja rezer. za nakn. i dr .benef. zaposlenih 510,053.00 866,961.43 900,209.66
Naknadno ododbreni popusti od dobavljača 526,956.62 559,237.61 279,444.42
Ostali prihodi (67) 16,409,801.57 7,717,739.58 1,179,654.08
Prihod od usklađ.vredn.građ.objekata,postrojenja i opreme 0.00 0.00 164,555,849.51
Prihod od usklađ. vrednosti reprogramiranih potraživanja 0.00 28,564,562.00 0.00
Prihod od usklađ.vredn.zaliha materijala, rez.delova, alata 3,072,206.86 25,489,769.42 0.00
Prihod od usklađ.vredn.potraž. od kupaca za el.energiju 285,417,247.33 0.00 0.00
Prihod od usklađ.vredn.potraž.od kupaca za usluge 25,951,029.81 12,739,863.67 4,624,805.90
Prihodi od usklađivanja vrednosti imovine (68) 314,440,484.00 66,794,195.09 169,180,655.41
Prenos prihoda (69) 2,651,362,269.09 2,379,563,763.40 2,004,554,457.43
UKUPNO: 5,302,724,538.18 4,588,787,206.12 2,337,523,155.34
Tabela broj 5- Ukupni prihodi preduzeća „Ogranak Elektrodistribucija Šabac“
37
Tabela broj 5- Ukupni prihodi predueća Operator distributivnog sistema „EPS Distribucija“
d.o.o. Beograd, „Ogranak Elektrodistribucija Loznica“
Ukupni prihodi preduzeća Operator distributivnog sistema "EPS

Distribucija" d.o.o. Beograd, "Ogranak Elektrodistribucija 2014 2015 2016
Loznica"
Prihodi od usluga mrež.od PD-visoki napon,odob.snaga,šir.potr. 1,394,622,090.72 1,238,763,555.75 0.00
Prihodi između PD po osnovu pruženih usluga po SLA ugovoru 81,487,733.91 80,988,395.51 0.00
Prihodi od neovlašćene potrošnje električne energije 15,088,100.09 8,774,616.06 34,359,010.52
Prihodi od usluga 3,614,362.57 3,297,305.78 2,549,991.69
Prihod od naknade za pristup distributivnom sistemu 346,638.23 267,020.39 0.00
Prihodi od prodaje proizvoda i usluga (61) 1,495,158,925.52 1,332,090,893.49 36,909,002.21
Prihodi od investicionih održavanja 225,743,245.78 202,227,348.93 144,058,048.07
Prihodi od priključaka 20,731,028.48 19,315,127.42 14,430,917.47
Prihodi od otklanjanja štete 0.00 256,111.56 0.00
Prihodi od izmeštanja mernih mesta 0.00 0.00 135,768.75
Prihodi od aktiviranja učinaka i robe (62) 246,474,274.26 221,798,587.91 158,624,734.29
Prihod od primljenih donacija od potrošača el. energije 3,896,592.40 5,928,523.60 9,449,929.82
Prihod od pojedinačnih tipskih priključaka-domaćinstva 2,428,669.82 2,941,084.94 2,970,108.59
Prihod od el.energetskih saglasnosti-virmanci 3,765,390.71 3,459,701.44 3,219,019.29
Prihodi od premija, subvencija, dotacija, donacija i sl. (64) 10,090,652.93 12,329,309.98 15,639,057.70
Prihodi od zakupnina 0.00 0.00 317,135.04
Ostali poslovni prihodi 8,283,113.63 6,887,088.07 9,791,564.69
Prihod po osnovu prefakt.troš. angažovanja priv. Izvrš. 22,807,835.31 5,119,480.61 2,469,471.36
Drugi poslovni prihodi (65) 31,090,948.94 12,006,568.68 12,578,171.09
Prihodi od kamata po osnovu električne energije 64,098,668.14 12,018,987.11 1,427,342.82
Prihodi od kamata 27,597,884.41 4,657,161.48 1,121,921.92
Prihodi od kamata za usluge 59,560.84 0.00 3,215.75
Prihodi od kamata po osnovu kratkoročnih finansijskih plasmana 7,694,340.11 3,901,572.23 282,512.41
Finansijski prihodi (66) 99,450,453.50 20,577,720.82 2,834,992.90
Dobici od prodaje nemat.imovine,nekretnina,postroj. i opreme 0.00 22,289,334.65 0.00
Prihodi od ukidanja troškova rezervisanja za tužbe III lica 0.00 0.00 8,503,775.36
Prihod od smanjenja obaveza 5,587,539.24 0.00 0.00
Prihod od ukidanja rezervisanja za naknade i dr .benef.zaposlenih 0.00 1,296,448.17 0.00
Naknadno ododbreni popusti od dobavljača 0.00 0.00 0.00
Ostali prihodi (67) 5,587,539.24 23,585,782.82 8,503,775.36
Prihod od usklađ.vredn.građ.objekata,postrojenja i opreme 0.00 0.00 38,607,286.77
Prihod od usklađivanja vrednosti reprogramiranih potraživanja 0.00 36,358,026.79 0.00
Prihod od usklađ.vredn.zaliha materijala, rez.delova, alata i inven. 9,043,592.16 30,344,642.03 3,992.00
Prihod od usklađ.vredn.potraž. od kupaca za el.energiju 53,597.39 19,627,556.78 0.00
Prihod od usklađ.vredn.potraž.od kupaca za usluge 0.00 491,355.57 0.00
Prihodi od usklađivanja vrednosti imovine (68) 9,097,189.55 86,821,581.17 38,611,278.77
Prenos prihoda (69) 1,896,866,469.65 1,845,903,690.30 1,535,077,120.93
UKUPNO: 3,793,816,453.59 3,555,114,135.17 1,808,778,133.25
Tabela broj 6- Ukupni rashodi predueća Operator distributivnog sistema „EPS Distribucija“
d.o.o. Beograd, „Ogranak Elektrodistribucija Šabac“
38
Ukupni rashodi preduzeća Operator distributivnog
Elektrodistribucija Šabac"
Troškovi materijala za izradu 116,740,428.34 139,321,329.41 50,243,483.12
Troškovi ostalog materijala - režijskog 4,199,605.94 1,856,382.92 192,547.30
Troškovi goriva i energije 717,516,665.36 537,342,084.45 5,399,531.17
Troškovi rezervnih delova 1,729,194.94 1,799,465.37 86,372.18
Troškovi jednokratnog otpisa alata i inventara 5,142,365.34 8,493,524.04 363,644.76
Troškovi materijala i energije (51) 845,328,259.92 688,812,786.19 56,285,578.53
Troškovi zarada i naknada zarada - bruto 286,423,334.28 282,868,495.48 73,840,211.97
Troškovi poreza i doprinosa na zarade i nakn.zarada 56,014,185.83 55,266,284.34 13,563,841.84
Troškovi naknada po ugov. o privr. i povr. poslovima 13,395,286.83 18,507,408.96 2,452,879.34
Ostali rashodi i naknade 15,794,691.51 17,609,976.71 12,317,412.48
Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični troškovi
371,627,498.45 374,252,165.49 102,174,345.63
(52)
Troškovi usluga na izradi učinaka 16,654,174.06 25,473,799.90 27,133,963.83
Troškovi transportnih usluga 6,315,921.47 5,833,514.33 5,667,522.65
Troškovi usluga tekućeg održavanja 36,989,248.42 50,590,436.56 14,507,772.77
Troškovi reklame i propagande 72,582.00 28,744.80 0.00
Troškovi ostalih usluga 8,156,916.40 10,407,409.94 2,602,480.26
Troškovi proizvodnih usluga (53) 68,188,842.35 92,333,905.53 49,911,739.51
Troškovi amortizacije neenergetskih postr. i opreme 263,918,175.10 254,120,858.76 378,385,900.95
Rezervisanje za naknade i druge benef. zaposlenih 5,572,369.09 30,961,093.25 1,198,279.91
Ostala rezervisanja-troš.rezerv. za tužbe III lica 3,694,157.00 630,000.00 1,500,411.03
Troškovi amortizacije i rezervisanja (54) 273,184,701.19 285,711,952.01 381,084,591.89
Troškovi neproizvodnih usluga 2,094,647.30 5,907,377.22 839,816.00
Troškovi reprezentacije 635,772.00 393,486.26 23,886.00
Troškovi premija osiguranja 2,484,022.77 12,416,997.30 5,724,908.39
Troškovi platnog prometa 600,050.03 592,183.84 400,644.41
Troškovi članarina 5,848,164.05 6,991,292.61 1,506,794.74
Troškovi poreza 31,371,262.45 32,279,711.04 20,962,402.60
Ostali nematerijalni troškovi 38,325,417.06 24,703,138.90 14,458,894.33
Nematerijalni troškovi (55) 81,359,335.66 83,284,187.17 43,917,346.47
Finansijski rashodi iz odnosa sa mat. i zavis.prav.licima 5,039.90 0.00 0.00
Rashodi kamata prema trećim licima 183,622.32 23.51 285.70
Ostali finansijski rashodi 0.00 3,906.55 767.86
Finansijski rashodi (56) 188,662.22 3,930.06 1,053.56
Gubici po osn.rashodovanja i prod.nemat. imovine 1,240,331.52 481,728.15 289,106.84
Manjkovi 100,315.91 12,875.73 0.00
Rashodi po osn. direktnih otpisa potraž. od kupaca el.en. 26,371,010.34 7,908,650.52 11,526.83
Rashodi po osnovu rashod.zaliha materijala i robe 106,389.74 560,763.34 180,911.27
Ostali nepomenuti rashodi-troš.zdrav.zaštite i str.usavrš. 918,330.01 876,755.77 320,596.38
Ostali rashodi (57) 28,736,377.52 9,840,773.51 802,141.32
Obezvređivanje reprogramiranih potraživanja 17,982,181.29 0.00 0.00
Obezvređ.zaliha materijala,rez. delova,alata i inventara 0.00 9,833,651.97 6,420,304.39
Obezvređ. potraživanja i kratkoročnih fin.plasm. 503,945,489.30 106,746,869.28 14,372,849.15
Rashodi po osnovu obezvređivanja imovine koja se
521,927,670.59 116,580,521.25 138,029,305.30
vrednuje po fer vrednosti kroz BU (58)
Gubitak poslovanja koje se obustavlja, efekti promene
2,190,541,347.90 1,871,683,806.34 1,503,772,259.67
računovodstvene politike (59 )
UKUPNO: 4,381,082,695.80 3,522,504,027.55 2,275,978,361.88
Tabela broj 7- Ukupni rashodi predueća Operator distributivnog sistema „EPS Distribucija“
39
Ukupni rashodi preduzeća Operator distributivnog
Elektrodistribucija Loznica"
Troškovi materijala za izradu 144,203,414.11 132,415,716.34 65,398,968.05
Troškovi ostalog materijala - režijskog 2,517,718.62 1,015,950.96 502,512.57
Troškovi goriva i energije 612,673,619.68 440,229,408.47 4,423,037.57
Troškovi rezervnih delova 1,725,036.80 1,433,271.25 62,478.26
Troškovi jednokratnog otpisa alata i inventara 4,569,498.86 5,801,132.40 437,938.66
Troškovi materijala i energije (51) 765,689,288.07 580,895,479.42 70,824,935.11
Troškovi zarada i naknada zarada - bruto 282,617,631.06 277,876,216.01 100,614,751.21
Troškovi poreza i doprinosa na zarade i nakn.zarada 53,789,457.36 53,003,016.98 18,483,023.96
Troškovi naknada po ugov. o privr. i povr. poslovima 16,107,922.09 10,445,120.57 4,156,863.72
Ostali rashodi i naknade 8,729,611.08 11,112,655.73 16,253,046.34
Troškovi zarada, nakn. zarada i ostali lični troš. (52) 361,244,621.59 352,437,009.29 139,507,685.23
Troškovi usluga na izradi učinaka 1,723,875.00 1,751,462.71 0.00
Troškovi transportnih usluga 5,563,892.45 5,147,109.27 4,330,667.08
Troškovi usluga tekućeg održavanja 74,828,894.56 102,416,632.09 124,733,785.81
Troškovi reklame i propagande 71,178.00 60,900.00 0.00
Troškovi ostalih usluga 4,590,359.25 8,608,480.71 3,549,307.04
Troškovi proizvodnih usluga (53) 86,778,199.26 117,984,584.78 132,613,759.93
Troškovi amortizacije neenergetskih postr. i opreme 270,278,549.26 280,080,533.96 318,714,188.09
Rezervisanje za naknade i druge benef. zaposlenih 6,450,191.17 32,990,465.11 2,395,142.78
Ostala rezervisanja-troš.rezerv. za tužbe III lica 104,500.00 7,282,892.00 0.00
Troškovi amortizacije i rezervisanja (54) 276,833,240.43 320,353,891.07 321,109,330.87
Troškovi neproizvodnih usluga 4,289,770.56 5,322,997.25 2,725,131.20
Troškovi reprezentacije 644,532.65 303,536.80 0.00
Troškovi premija osiguranja 4,381,680.29 15,476,874.77 6,157,897.88
Troškovi platnog prometa 778,642.89 900,649.42 505,471.31
Troškovi članarina 5,707,827.58 6,801,636.83 1,841,239.11
Troškovi poreza 31,330,638.84 29,577,753.16 24,426,270.88
Ostali nematerijalni troškovi 29,381,528.74 11,244,886.24 17,030,602.59
Nematerijalni troškovi (55) 76,514,621.55 69,628,334.47 52,686,612.97
Finans. rashodi iz odnosa sa mat. i zavis.prav.licima 0.00 0.00 0.00
Rashodi kamata prema trećim licima 125,472.95 1,412.12 712.91
Ostali finansijski rashodi 0.00 0.00 0.00
Finansijski rashodi (56) 125,472.95 1,412.12 712.91
Gubici po osn.rashodovanja i prod.nemat. imovine 30,785.53 9,626,662.55 0.00
Manjkovi 0.00 0.00 0.00
Rashodi po osn. direktnih otpisa potraž. od kupaca
40,131,403.11 933,107.08 22,449.03
el.en.
Rashodi po osnovu rashod.zaliha materijala i robe 183,661.32 3,003,758.74 96,285.74
Ostali nepomenuti rashodi-troš.zdrav.zaštite i
852,088.05 1,913,665.15 45,000.00
str.usavrš.
Ostali rashodi (57) 41,197,938.01 15,477,193.52 163,734.77
Obezvređivanje postrojenja i opreme 0.00 0.00 306,677,967.47
Obezvređivanje reprogramiranih potraživanja 42,695,473.93 0.00 0.00
Obezvređ. zaliha mater.,rez. delova,alata i inventara 60,016.77 3,320,305.67 3,857,949.89
Obezvređ. potraživanja i kratkoročnih fin.plasmana 151,372,590.79 27,779,880.75 17,991,665.44
Rashodi po osnovu obezvređivanja imovine koja se
194,128,081.49 31,100,186.42 328,527,582.80
vrednuje po fer vrednosti kroz BU (58)
Gubitak poslovanja koje se obustavlja, efekti
1,802,511,463.35 1,662,377,467.03 1,584,160,366.75
promene računovodstvene politike (59 )
UKUPNO: 3,605,022,926.70 3,150,255,558.12 2,629,594,721.34
Tabela broj 8- Komparativni pregled ukupnih prihoda i ukupnih rashoda preduzeća „Ogranak
Elektrodistribucija Šabac“ i „Ogranak Elektrodistribucija Loznica“ u periodu 2014-2016.god.
40
Godina Šabac Loznica
Ukupni prihodi 5,302,724,538.18 3,793,816,453.59
2014 Ukupni rashodi 4,381,082,695.80 3,605,022,926.70
Razlika između
921,641,842.38 188,793,526.89
prihoda i rashoda
Ukupni prihodi 4,588,787,206.12 3,555,114,135.17
2015 Ukupni rashodi 3,522,504,027.55 3,150,255,558.12
Razlika između
1,066,283,178.57 404,858,577.05
prihoda i rashoda
Ukupni prihodi 2,337,523,155.34 1,808,778,133.25
2016 Ukupni rashodi 2,275,978,361.88 2,629,594,721.34
Razlika između
61,544,793.46 -820,816,588.09
prihoda i rashoda
Obzirom da Društvo ima obavezu da sastavlja Konsolidovane finansijske izveštaje, u

radu su pored tih izveštaja, prikazani ukupni prihodi i ukupni rashodi preduzeća „Ogranak
Elektrodistribucija Šabac“ i „Ogranak Elektrodistribucija Loznica“ u periodu 2014-2016.god.
da bi mogla da se uradi komparacija posmatranih preduzeća.
Iz tabele broj 8 se vidi kolike prihode su ostvarila posmatrana preduzeća, kolike

rashode su imala u posmatranom periodu, kao i razlika između ostvarenih prihoda i rashoda.
Iz date tabele se vidi da je preduzeće „Ogranak Elektrodistribucija Šabac“ ostvarilo veće
prihode od preduzeća „Ogranak Elektrodistribucija Loznica“ u sve tri posmatrane godine, a
imalo manje rashode u sve tri posmatrane godine. To ukazuje na činjenicu da je u „Ogranku
Elektrodistribucija Loznica“ dosta niži stepen povezanosti između finansijskog izveštavanja i
odlučivanja menadžmenta.
Pored odluka Nadležnog i Izvršnog odbora Društva, direktori Ogranaka, takođe mogu
donositi kvalitetne poslovne odluke koje mogu uticati na mogućnost smanjenja pojedinih
troškova, što će se pozitivno odraziti na finansijski rezultat. Jedna od takvih odluka je i
Odluka o smanjenju troškova reprezentacije broj 9110-02-031-15 gde se ograničava visina
troškova reprezentacije, zatim Procedura o procesuiranju neovlašćene potrošnje električne
energije PR-POT-09, kao i Uputstvo za prijem, evidenciju i praćenje prijava o neovlašćenoj
potrošnji električne energije UP-POT-02. Najveći akcenat pri smanjenju ukupnih rashoda
Društva stavljen je na smanjenje gubitaka električne energije. Gubici električne energije su
pokazatelj ekonomičnosti poslovanja i kvaliteta obavljanja delatnosti distribucije električne
energije Društva. Smanjenje ovih gubitaka jedan je od najvažnijh poslovih ciljeva Društva i u
41
svrhu njegovog ostvarenja dugi niz godina se sprovode operativne mere. Sprovođenje ovih
mera rezultovalo je trendom smanjenja iznosa ukupnih gubitaka.
10. Najvažniji identifikovani problemi povezanosti finansijskog

izveštavanja i odlučivanja menadžmenta u posmatranom preduzeću u
periodu 2014-2016.
U posmatranom preduzeću, jedini problem između povezanosti fiansijskog
izveštavanja i odlučivanja menadžmenta, koji sam ja identifikovala je dug vremenski period
između izveštavanja-period od jedne kalendarske godine.
11. Predlozi mogućih mera za unapređenje postojećeg stanja povezanosti

finansijskog izveštavanja i odlučivanja menadžmenta u posmatranom
preduzeću
Uprkos tome što zakonodavac nalaže izveštavanje na godišnjem nivou, preduzeće bi
moglo da vrši izradu finansijskih izveštaja i mnogo češće, za kraći vremenski period,
odnosno na kvartalnoj osnovi. Tako bi menadžment Društva sagledao, u kraćem vremenskom
periodu, moguće probleme koji dovode do smanjenja ekonomičnosti poslovanja i smanjenja
kvaliteta obavljanja delatnosti distribucije električne energije, i na osnovu toga doneo
kvalitetnije odluke, uputstva, pravilnike, instrukcije i slično.
42
Zaključak
Na osnovu pribavljenih lista finansijskog izveštavanja za posmatrani period 2014-

2016. godine i izvršene analize dolazi se do zaključka da je stepen povezanosti između
finansijskog izveštavanja i odlučivanja menadžmenta preduzeća Operator Distributivnog
sistema „EPS Distribucija“ d.o.o. Beograd, „Ogranak Elektrodistribucija Šabac“ na visokom
nivou.
Povezanost finansijskog izveštavanja i odlučivanja menadžmenta ostvaruje se kroz

dobru vremensku usklađenost između finansijskog izveštavanja i odluka menadžmenta, jer se
sve poslovne odluke, kao i finansijski izveštaji, u najkraćem roku postavljaju na intranet
stranici Društva. Dobra povezanosti između finansijskog izveštavanja i odlučivanja
menadžmenta ogleda se i u izradi dugoročnih i srednjoročnih planova rada i razvoja, kao i
godišnjeg programa poslovanja, kontroli izvršavanja planova razvoja i godišnjeg programa
poslovanja, kao i poslovima interne revizije.
Analizom finansijskih izveštaja dolazi se do značajnih informacija koje su neophodne

za donošenje kvalitetnih poslovnih odluka menadžmenta. Kvalitetne odluke menadžmenta
imaju veliki uticaj na podsticanje investicija, tj.ulaganje i uvećanje sopstvenog kapitala.
Adekvatne odluke menadžera podrazumevaju i donošenje kvalitetnih pravilnika i uputstava za
vršenje pojedinih aktivnosti kojima se tačno i jasno definišu područja primene i odgovornosti,
kako bi se postigla što veća ekonomičnost poslovanja i kvalitet obavljanja delatnosti
distribucije električne energije.
Za efikasno i produktivno upravljanje potrebne su informacije. Najveći

deo tih informacija se procesira u računovodstvu i obelodanjuje u
finansijskim izveštajima svakog ekonomskog subjekta. Finansijski
izveštaji su važan i nezaobilazan izvor informacija za sve interesne grupe
u procesu donošenja odluka o raspodeli sredstava, finansiranju i
održavanju kapitala.
43
Literatura
1. Prof.dr Aleksandar Miljković, mr Ljubomir Miljković, mr Petar Stojiljković, „Finansijska

kontrola i revizija“, Beograd, 2011.god.
2. Vladan Miljanović, skripta „Teorija i analiza bilansa“, Beograd, 2008.god.
3. Prof.dr Aleksandar Miljković, mr Ljubomir Miljković, „Analiza poslovanja-opšti pristup“,
Forkup, Novi Sad, 2011.god.
4. Prof.dr Vladimir Stojanović, mr Dragana Trnavac, skripta „Upravljačko računovodstvo sa
poslovnim planiranjem“, Novi Sad, 2010.god.
5. dr Života Radosavljević, dr Radovan Tomić, „Menadžment u modernom biznisu“,
Privredna akademija“ Novi Sad, 2007.god.
6. dr Mehmed Avdagić, „Strateški menadžment“, Samostalni sindikat PPDIVUT BIH,
Sarajevo, 2009.god.
7. dr Nevenka Žarkić-Joksimović, „Upravljačko računovodstvo-računovodstvo za
menadžment“, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 2005.god.
8. dr Dragan Đuričin, dr Stevo Janošević, „Menadžment i strategija“, Centrar za izdavačku
delatnost ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2005.god.
9. dr Goranka Knežević, dr Nemanja Stanišić, dr Vule Mizdraković, „Analiza finansijskih
izveštaja“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2013.god.
10. dr Mladen Ilić, ,,Odlučivanje i poslovna inteligencija'', Univerzitet za poslovni inženjering
i menadžment, Banja Luka, 2014.god.
11. Prof.dr Rade Tanjga, mr Mitja Tanjga, „Teorija odlučivanja“, Visoka poslovna škola za
ekonomiju i informatiku Prijedor, Prijedor, 2014.god.
12. dr Kata Jovanović-Škarić, dr Radiša Radovanović, „Finansijsko računovodstvo“, Centar
za izdavačku delatnost, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2006.god.
13. dr Zoran Petrović, „Finansijsko izveštavanje“, Univerzitet Singidunum, Beograd,
2017.god.
14. dr Milorad Stojiljković, dr Jovan Krstić, „Finansijska analiza“, Ekonomski fakultet, Niš,
2000.god.
15. Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (MSFI)
16. Međunarodni računovodstveni standardi (MRS)
17. Zakon o računovodstvu
18. Pravilnici o kontnom okviru
19. Odluka o osnivanju Operatora distributivnog sistema „EPS Distribucija“ d.o.o. Beograd,
broj 9110-02-592-15
20. Pravilnik o načinu i postupku vršenja kontrole poslovanja Društva broj 05-5393 od
21. Odluka o smanjenju troškova reprezentacije broj 9110-02-031-15
22. Procedura o procesuiranju neovlašćene potrošnje električne energije PR-POT-09
23. Uputstvo za prijem, evidenciju i praćenje prijava o neovlašćenoj potrošnji električne
energije UP-POT-02.
44
Prilozi
♦ Tabela broj 1- Skraćeni konsolidovani Bilans stanja preduzeća Operator distributivnog

♦ Tabela broj 2- Skraćeni konsolidovani Bilans uspeha preduzeća Operator distributivnog
♦ Tabela broj 3- Konsolidovani Izveštaj o tokovima gotovine preduzeća Operator
distributivnog sistema “EPS Distribucija Beograd” d.o.o. Beograd u 000 dinara
♦ Tabela broj 4- Ukupni prihodi predueća Operator distributivnog sistema „EPS Distribucija“
♦ Tabela broj 5- Ukupni prihodi predueća Operator distributivnog sistema „EPS Distribucija“
♦ Tabela broj 6- Ukupni rashodi predueća Operator distributivnog sistema „EPS Distribucija“
♦ Tabela broj 7- Ukupni rashodi predueća Operator distributivnog sistema „EPS Distribucija“
♦ Tabela broj 8- Komparativni pregled ukupnih prihoda i ukupnih rashoda preduzeća

„Ogranak Elektrodistribucija Šabac“ i „Ogranak Elektrodistribucija Loznica“ u periodu 2014-
2016.god.
45

Finansijsko Izveštavanje Rad

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Finansijsko Izveštavanje Rad

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Visoka poslovna škola strukovnih studija Valjevo

Tema: Finansijsko izveštavanje u funkciji kvalitetnih

Valjevo, oktobar 2017.god.

Tema rada je finansijsko izveštavanje u funkciji kvalitetnih poslovnih odluka

U radu se ukazuje na ulogu i značaj informacija koje pružaju finansijski izveštaji u

Cilj rada je utvrditi stepen povezanosti između finansijskog izveštavanja i odlučivanja

1. Finansijsko izveštavanje preduzeća

Finansijsko izveštavanje je logičan proizvod računovodstvene funkcije u preduzeću.

1.1. Pojam finansijskog izveštavanja

Iz prethodne definicije proizilazi da su predmet analize finansijski izveštaji, konkretno,

„Finansijsko izveštavanje je područje računovodstva koje se bavi pripremom i

Izveštaji koje priprema finansijsko izveštavanje su namenjene korisnicima koji ne

1.2. Uloga i značaj finansijskog izveštavanja

Informisati korisnike znači prezentovati im sve relevantne i istovremeno pouzdane

Informacije o uspešnosti poslovanja sadržane su u bilansu uspeha. One su važne ne

Informacije o izmenama u finansijskom položaju date su u izveštaju o gotovinskim

Autori Knežević, Stanišić i Mizdraković su mišljenja da je uticaj finansijskog

 jačanje finansijskog sistema jedne zemlje, umanjenje rizika od finansijskih kriza i

1.3. Vrste finansijskog izveštavanja

Finansijski izveštaji se pripremaju i izdaju za eksterne korisnike od strane mnogih

„Pored informacija o finansijskom položaju, za analitičare i korisnike analize,

- Poslovni prihodi nastaju od prodaje trgovinske robe, proizvoda i usluga, prihodi od

- Finansijski prihodi čine uglavnom prihodi od kamata i dividendi.

- Neposlovni i vanredni prihodi nastaju po osnovi prodaje hartija od vrednosti, osnovnih

Rashodi mogu biti:

- Finansijski rashodi: rashodi po osnovu kamata, negativne kursne razlike itd.

- Revalorizacioni rashodi: rashodi koji nastaju po osnovu revalorizacije kapitala. 9

Izveštaj o novčanim tokovima

Bilans tokova gotovine informiše zainteresovane korisnike o prilivima i odlivima

Ovaj izveštaj prilikom njegove pripreme i prezentacije rasčlanjuje se na tri toka

• Gotovinski tok investicione aktivnosti obuhvata ulaganja u resurse (ulaganja u osnovna

Izveštaj o promenama na kapitalu

Izveštaj o promenama na kapitalu je sastavni deo seta finansijskih izveštaja čija se

Napomene uz finansijske izveštaje

Prethodno obrađeni finansijski izveštaji imaju zadatak da pruže informacije vezane za

Efekti upravljačkih odluka menadžmenta ocenjuju se kroz finansijske izveštaje, koji su

Računovodstveni informacioni sistem ažurira relevantne informacije o finansijskom

Upravljačko računovodstvo je grana računovodstva koja se bavi prikupljanjem,

Dobro pripremljeni finansijski izveštaji obezbeđuju sistematsku i hronološku

2. Odlučivanje menadžmenta u preduzeću

• Odlučivanje je temeljni misaoni proces koji se sastoji od prepoznavanja i biranja mogućih

• Odlučivanje je biranje smera, odnosno načina delovanja između više mogućnosti.

2.2. Značaj i posledice kvalitetnog odlučivanja menadžmenta

Autor Tanjga je mišljenja da menadžeri često donose odluke na osnovu intuicije,

Menadžeri koji donose odluke na osnovu iskustva ne oslanjaju se mnogo na logičku

Proces menadžerskog odlučivanja je veoma složen. Na jednu alternativu rešavanja

S obzirom na važnost odnosno značaj jedne odluke u preduzeću, delimo ih na:

a) Strateške odluke, koje spadaju u najvažnije odluke u preduzeću. Njima se određuje

b) Taktičke odluke se razlikuju od strateških odluka po tome što su one osnova za

U zavisnosti od toga ko se pojavljuje u ulozi donosioca odluke razlikujemo:

Prema nivoima odlučivanja na kojima se donose sve poslovne odluke, možemo da

a) najvišeg nivoa menadžmenta (strateške odluke);

b) srednjeg nivoa menadžmenta (taktičke) i

c) najnižeg nivoa menadžmenta (operativne odluke)

Što se tiče aspekata poslovnog odlučivanja, razlikujemo:

a) Programirano odlučivanje - znači donošenje odluka koje su vezane za

b) Neprogamirano odlučivanje - označava donošenje odluka u novim i nepoznatim

2.4. Uslovi za kvalitetno odličivanje menadžmenta

Da bi računovodstvena informacija bila korisna donosiocima odluka, ona mora biti

 tačnost – bez grešaka u sadržaju i principima;

Treba napomenuti da je obezbeđivanje informacija u skladu sa prethodno navedenim

„Ključna područja delovanja menadžmenta preduzeća tiču se polaganja računa o

-odlučivanje u uslovima izvesnosti

-odlučivanje u uslovima rizika