Professional Documents
Culture Documents
ЦЕНТРАЛЕН НЕРВЕН СИСТЕМ
ЦЕНТРАЛЕН НЕРВЕН СИСТЕМ
THELENCEPHALON
THELENCEPHALON
CEREBRUM RHINENCEPHALON
1) Lobus frontalis
2) Lobus parietalis
3) Lobus temporalis
4) Lobus occipitalis
5) Lobus insularis s. Insula
3. Sulcus parietooccipitalis
4. Sulcus occipitalis transversus
Sulcus lateralis- Sylvius ги одделува lobus frontalis и lobus temporalis, a неговата ѕадна страна lobus
parietalis од lobus temporalis .
Деловите на lobus frontalis, lobus parietalis и lobus temporalis кои ја покиваат insula-та се означени
како:
a. Operculum frontale
b. Operculum frontoparietale
c. Operculum temporale
LOBUS FRONTALIS
На гононадворешната страна од lobus fontalis се наоѓаат три послабо изразени или секундарни
бразди.
ГОРНОНАДВОРЕШНА
СТРАНА НА LOBUS
FRONTALIS
SULCUS
SULCI ORBITALES
OLFACTORIUS
ВИТКИ НА LOBUS
FRONTALIS -FACIES
SUPEROLATERALIS
GYRUS FRONTALIS
GYRUS PRECENTRALIS GYRUS FRONTALIS MEDIUS
SUPERIOR
Во pars opercularis од gyrus frontalis inferior, познат и како витка на Broca , е локализиран центарот
за артикулиран говор.
LOBUS PARIETALIS
LOBUS
PARIETALIS
SULCUS SULCUS
POSTCENTRALIS INTERPARIETALIS
Преку горните бразди lobus parietalis е поделен на:
LOBUS PARIETALIS
GYRUS
GYRUS ANGULARIS
SUPRAMARGINALIS
Во конкавитетот на gyrus supramarginalis завршува задниот крај на ramus posterior sulci lateralis , а
во конкавитетот на gyrus angularis задниот крај на sulcus temporalis superior.
LOBUS TEMPORALIS
БРАЗДИ НА LOBUS
TEMPORALIS
Во gyrus temporalis superiror се наоѓаат sulci temporales transversi кои одделуваат 5-4 витки (gyri
temporales transversi- Heschl), во чија кора е лоциран КОРТИКАЛНИОТ АКУСТИЧЕН ЦЕНТАР.
LOBUS OCCIPITALIS
LOBUS OCCIPITALIS
Пред него понекогаш се гледа и sulcus lunatus, кој го ограничува од конвексната страна
ОПТИЧКИОТ ЦЕНТАР (AREA STRIATA).
Бразди на долната
страна на lobus occipitalis
et lobus temporalis
SULCUS
SULCUS COLLATERALIS
OCCIPITOTEMPORALIS
Витки на долната страна
на lobus occipitalis et
lobus temporalis
GYRUS
GYRUS OCCIPITALIS
OCCIPITOTEMPORALIS
MEDIALIS
LATERALIS
GYRUS
GYRUS LINGUALIS
PARAHIPPOCAMPALIS
Предниот, поголем дел од gyrus occipitotemporalis му припаѓаат на lobus temporalis, а задниоТ дел
на lobus occipitalis.
INSULA
SULCUS LATERALIS-
INCISURA PREOCCIPITALIS
SYLVIUS
Од наведените витки:
СРЕДЕН ПОЈАС
Средниот појас е потесен од периферниот, а се наоѓа меѓу sulcus cinguli, sulcus subparietalis и sulcus
parietooccipitalis и sulcus collateralis од една страна и sulcus corporis callosi и sulcus hippocampi од
друга страна.
Предниот крај на gyrus cinguli преминува во area subcallosa, која се наоѓа под rostrum corporis
callosi. Меѓу area subcalosa и lamina terminalis на третата комора се наоѓа gyrus paraterminalis.
Предниот крај на оваа витка завива нагоре и наназад образувајќи кука (uncus).
Мозочната кора на gyrus cinguli, isthmus gyri cinguli и gyrus parahippocampalis е редуцирана или
двослојна кора (allocortex) која му припаѓа на лимбичкиот систем.
На конвексната површина на corpus callosum е исто така обложена со редуцирана кора, на која
одејќи од напред наназад и надолу се забележуваат помали закржлавени или секундарни витки и
тоа:
1. Gyrus paraterminalis
2. Indusium griseum ЛИМБИЧЕН СИСТЕМ
3. Gyrus fasciolaris
4. Gyrus dentatus
ЦЕНТРАЛЕН ПОЈАС
LOBUS PARIETALIS
LOBUS OCCIPITALIS
МЕЃУХЕМИСФЕРИЧНИ КОМИСУРИ
МЕЃУХЕМИСФЕРИЧНИ
КОМИСУРИ
CORPUS CALLOSUM
Corpus callosummе најголема интерхемисферична комисура што ја поврзува кората на обете
хемисфери, со исклучок на нејзиниот олфактивен дел.
corpus callosum
Rostrum corporis callosi продолжува во lamina terminalis, која учествува во градбата на третата
комора.
Влакната на предниот крај на corpus callosum ја образуваат forceps minor, додека влакната од
задниот крај или splenium ја градат forceps major. Влакната од предниот, поголем дел од truncus
одат кон кората на темениот и слепоочниот резен, додека од заднит дел го образуваат т.н.
tapetum, кој го гради горниот ѕид на cornu posterius и cornu inferius ventriculi lateralis.
FORNIX
Fornix e парна формација на белата супстанција што се наоѓа под truncus corporis callosi. Има
потковидна форма со конкавитет кон долу, а го поврзува hippocampus со corpus mamillare.
На fornix се разликуваат:
FORNIX
Латерално, тенка ивица од corpus fornicis, наречена tenia fonicis служи за припој на plexus
choroideus ventriculi lateralis, додека преку медијалниот раб се поврзува со телото на спротивниот
fornix.
Телото на сводот (corpus fornicis) има форма на четириаголна плочка, чиј заден дел е споен
со долната страна на truncus corporis callosi.
Кракот на сводот (crus fornicis) претставува цврста формација што започнува од задниот
дел од телото.
Левиот и десниот fornix ,бидејќи се поврзани само со своите тела, образуваат во целина
формација во фрома на буквата Х.
COMMISSURA ANTERIOR
Предната комисура учествува во градбата на предниот ѕид ос третата комора кој се наоѓа зад
lamina terminalis, а пред слободните делови на columnae fornicis.
Иако не претставува интерхемисферична спојка ќе биде опишана во овој дел и Septum pellucidum.
SEPTUM PELLUCIDUM
Septum pellucidum е сагитално поставена формација што се состои од лева и десна плоча
(lamina septi pellucidi).
Таа го гради медијалниот ѕид на предниот рог (cornu anterius) и централниот дел од
бочната комора (pars centralis ventriculi lateralis).
Меѓу левата и десната lamina septi pellucidi се ограничува тесна шуплина (cavum septi
pellucidi).
Макар што мирисниот мозок кај човекот е закржлавен и зазема релативно мала
површина, поновите неврофизиолошки, неврофармаколошки и невоанатомски истражувања,
покажале дека тој покрај олфактивна функција има и други различни намени. Некои негови
делови учествуваат во контролата и регулирањето на:
-вегетативни функции
Периферниот дел од мирисниот мозок идејќи однапред наназад се состои од следниве делови:
1. Bulbus olfactorius
2. Trractus olfactorius
3. Trigonum olfactorium
4. Stria olfactoria
5. Substantia perforata anterior
6. Gyrus paraterminalis
Низ отворчињата на substantia perforata anterior поминуваат крвни садови и тоа 15-20 гранки на а.
cerebri media, кои пенетриаат во супкортикалните сиви маси на теленцефалонот.
Централниот дел од мирисниот мозок или лимбичниот систем се наоѓа на медијалната страна од
мозочната хемисфера ина дорзалната страна од corpus callosum. Toj се состои од:
Исклучок прават само некои делови од кората на gyrus cinguli, кои и припаѓаат на младата
шестослојна кора (isocortex).
Gyrus diagonalis ги поврзува краиштата на интралимбичниот лак и го претвора во затворен
круг. На интралимбичниот лак му се приклучени и јадрата што се наоѓаат во долниот дел од
septum pellucidum.
Thalamus
Epithalamus
Hypothalamus
Nucleus interpeduncularis
Nuclei tegmenti
Ретикуларна формација на mesencephalon
Предниот дел од lobus frontalis, пак претставува место каде се наоѓаат вишите вегетативни
центри кои ги регулираат афективните и емоционалните појави во животот.
Мозочната кора ја облага во вид на тенок, сив слој целата слободна површина на
мозочните хемисфери.
(a) Невроцити
(b) Дендрити и неврити на
невони Ја даваат цитоахитектониката
(c) Глија клетки
(d) Крвни садови
Во новата кора или neocortex s. neopalium која зазема 92% од површината на мозочната
кора, без оглед на нејзината дебелина, клетките се распределени во шест слоја и ја образуваат
шестослојната кора или isocortex.
Старата кора(archicortex и paleocotex), која зазема доста помал дел или 8% од мозочната
кора, има редуциран број на слоеви, главно два кои ја образуваат двослојната кора или allocortex.
Двослојната кора е носител главно на олфактивната функција.
1) ПИРАМИДНИ КЛЕТКИ
2) ВРЕТЕНЕСТИ КЛЕТКИ
3) ЗРНЕСТИ ИЛИ ТОПЧЕСТИ КЛЕТКИ
4) КЛЕТКИ НА MARTINOTI
5) КЛЕТКИ НА CAJAL
Пирамидните клетки по големина можат да бидат мали, средни и големи (гигантски) како
што се cellulae gigantopyramidales-Betz. Карактеристично е тоа што со својот врв се ориентирани
кон површината на корат, а со основата на нејзината внатрешност. Од врвот им излегува дендрит,
кој со своите гранчиња (завршни достигнува до најповрчинскиот слој на кората, независно од
длабочината на која се наоѓа нервната клетка, а од нивната основа- неколку базални дендрити со
хоризонтален тек.)Од средината на базата излегува аксонот. Тие претставуваат еферентни
неврони на мозочната кора.
Клетките на Martinoti се мали клетки кои се наоѓаат во сите слоеви, но најмногу во шестиот
слој (најдлабокиот слој) од мозочната кора. Аксоните им се движат кон површината и по патот
контактираат синаптички со другите неврони.
i. LAMINA ZONALIS
ii. LAMINA GRANULARIS EXTERNA
iii. LAMINA PYRAMIDALIS
iv. LAMINA GRANULARIS INTERNA
v. LAMINA GANGLIONARIS
vi. LAMINA MULTIFORMIS S. POLYMORFIS
I. Клетки на Cajal + глија клетки и малку пирамидни и зрнести клетки (ситни пирамидни) и
дендрити на пирамидни клетки.
II. Густо збиени мали пирамидни или зрнести клетки
III. Различни по големина пирамидни клетки, но најмногу средно големи, малку
мултиполарни зрнести клетки и клетки на Martinotti
IV. Големи пирамидни клетки
V. Клетки на Martinotti и вретенести клетки, средни големи и мали пирамидни клетки и
вретенести клетки
Lamina granularis interna во разни делови на isocortex најмногу варира, како по својата
дебелина, така и по морфологија на клетките. Тој има максимална дебелина во постцентралната,
видната и слушната зона, а речиси не постои во прецентралната зона.
Невритите на:
V и VI слој Ефекторни (претежно) III слој Ефекторни
механизми
II и IV слој Рецепторни (претежно) Рецепторен механизам
Мозочната кора во сите свои делови може да прима сензации и од сите делови да праќа
нервни импулси.
ТИПОВИ НА ISOCORTEX
(AREAE CYTOARCHITECTONICAE)
1. Regio precentralis
6- Brodmann-ово поле = Задната 1/3 од Gyrus + Задната 1/5 од Gyrus + Преден дел од Gyrus
frontalis superius frontalis medius precentralis
Овие полиња поседуваат шестослојна кора од I или агрануларен тип и од нив поаѓаат
влакна на пирамидните и екстрапирамидните патишта.
2. Regio frontalis
Corpus striatum
Thalamus
Tegmentum
Неговата кора е од IV или поларен тип. Од задниот дел на ова поле се раѓаат влакната на
tr. Frontopontinus – Arnold.
11-Brodmann-ово поле
+ Gyri orbitales
12- Brodmann-ово поле
Кората на pars opercularis gyri frontalis inferioris му припаѓа на 44- Brodmann-ово поле,
познато уште и како витка на Broca, кое со 6 и 7 поле влегува во координационата зона или
праксичната зона од мозочната кора.
Кората во височина на pars triangularis gyri frontalis inferior, му припаѓа на 45- Brodmann-
ово поле.
Дел од кората на gyrus frontalis medius, која се наоѓа меѓу 9 и 10- Brodmann-ово поле, му
припаѓа на 46 поле.
Трите последни полиња (45,46 и 47), поседуваат шестослојна кора од II или фронтален тип.
3. Regio postcentralis
Овие три полиња имаат шестослојна кора од V или гранулиран тип (coniocortex).
4. Regio parietalis
Париеталната регија ја сочинува оној дел од кората на темениот резен, која се наоѓа зад
gyrus postcentralis и lobulus paracentralis. Во неа се содржани : 5,7,39 и 40 Brodmann-ово поле.
5. Regio temporalis
Овие две полиња поседуваат кора од II или фронтален тип, од каде што поаѓаат влакна на
tr. Temporopontinus- Türk.
22-Brodmann-ово поле = Задните 2/3 од кората на Gyrus temporalis inferior
Кората на gyrus temporalis superior што се наоѓа околу 41 поле ја зазема 42 поле, а пред
него 52 поле.
6. Regio occipitalis
Кората од долниот дел на cuneus, sulcus calcainus и горниот дел на gyrus lingualis ја зазема
17 поле, наречено уште испругано поле (area striata), кое поседува кора од V тип, означен посебно
како калкарински тип.
Околу 17 поле, се наоѓа како прстен 18- Brodmann-ово поле, кое има преодна кора меѓу IV
и V тип.
Периферно пак од 18 поле се наоѓа 19 поле, кое има кора на премин од III во IV тип. Во ова
поле завршуваат влакна што поаѓаат и од pulvinar thalami.
7. Regio retrospelnialis
9. Regio cingularis
Regio cingularis или појасната регија, која ја зазема кората на gyrus cinguli, ги содржи:
23,24,25,31,32 и 33 Brodmann-ово поле.
1. Тангенцијални влакна
2. Радијални влакна
I. ТАНГЕНЦИЈАЛНИ ВЛАКНА
Trr. Corticospinales
Trr. Corticonuclearis
Trr. Corticopontini
Fasciculi corticothalamici и други.
Fleschsig составил миелогена карта со 36 миелогени полиња врз база на едновремен или
сукцесивна миелинизација на влакната во кората, а Vogt миелоархитектонска карта со околу 400
топографски одредени полиња.
Од горните 2/3 на овој центар поаѓаат trr. corticospinales, а од долната третина tr.
Corticonuclearis, кои ги образуваат невритите од Betz-овите клетки.
ПИРАМИДНИ ПАТИШТА = НЕВРИТИ НА + НЕВРИТИ ОД 2, 3, 5, 6
BETZ-ОВИ КЛЕТКИ BRODMANN-ОВО ПОЛЕ
Него го сочинува кората на sulcus calcainus со соседниот дел од кората на cuneus и горниот
дел од кората на gyrus lingualis, што ги градат нејзините усни.
Низ средината на нејзиниот внатрешен зрнест слој (lamina granularis intena) врви и може
да се види дури и со голо око бела пруга (stria Vicq d’Azur или Gennaris) по која полето го
добило името
Има четирипати повеќе клетки отколку кој било друг дел од мозочната кора
Дебелината на area striata е многу тенка и изнесува околу 1-2 mm.
Постојат податоци дека во кората на gyrus temporalis superior, во непосредна близина на 41.
Brodmann-ово поле се проектира статичкиот апарат.
Центар за исправен од
Центар за пишување со рака
Центар за мимичен израз на лицето и центри за џвакање и голтање
Центар за истовремено вртење на очите, главата и трупот
Центар за движење на очите
Моторен центар за говор
A. ЦЕНТАР ЗА ИСПРАВЕН ОД
Центарот за пишување со рака или центарот за писмен говор се наоѓа исто така во задниот
дел на 6. Brodmann-ово поле и тоа во задната 1/5 на gyrus frontalis medius, во соседство на
моторниот центар на горниот екстремитет.
Се наоѓаат во предната половина на 7. Brodmann-ово поле и 40. Brodmann-ово поле. Тука се раѓаат
претставите и проценките за:
Stereognosis
Barognosis
Topognosis
Тактилна дискриминација
Тврдоста на материјалот од кој е направено телото или предметот
Сместени се во 22. Brodmann-ово поле и 42. Brodmann-ово поле, кои непосредно го опкружуваат
примарниот кортикален акустичен центар. Овде се осознава значењето на звуците, нивното
потекло, како и предметот што ги произведува.
Функции се:
NUCLEUS LENTIFORMIS
Леќастото јадро на сагитален пресек има овална или форма на леќа, а на фронтален и
хоризонтален пресек има триаглеста форма.
Преку сагитално поставена бела пластинка (Lamina medullaris lateralis) леќастото јадро е
поделено на две различни јадра, како по хистолошка градба, така и по функционални особености
и тоа на:
Луспа (Putamen)
Бледо јадро (Globus pallidus)
Nucleus caudatus
Nucleus caudatus се наоѓа внатре од nucleus lentiformis од кој е одделено со crus anterius
capsulae internae. Има форма на запирка, која го опфаќа скоро од сите страни внатрешниот дел од
nucleus lentiformis и надворешниот дел од таламус, со кој сраснува.
Скоро сите влакна што го напуштаат corpus striatum, главно се насочуваат преку globus
pallidus медијално, формиајќи ја ansa lenticularis. Таа претставува двонасочен сноп бидејќи
содржи аферентни и еферентни влакна.
CORPUS
STRIATUM
NUCLEUS NUCLEUS
LENTIFORMIS CAUDATUS
GLOBUS
PUTAMEN
PALLIDUS
ЕКСТРАПИРАМИДНИ
NUCLEUS RUBER
ПАТИШТА
SUBSTANTIA NIGRA
GLOBUS PALLIDUS CORTEX CEREBRI
3. ОГРАДА (Claustrum)
Оградата е тенка, сагитално поставена плочка од сива супстанција, со дебелина 1-2 mm.
Claustrum, кој претставува дел од кората на insula, му припаѓа на олфактивниот систем.
Преку fasciculus uncinatus е поврзан со corpus amygdaloideum.
Со пластинка од бела супстанција бадемастото тело е поделено на: преден дел (area
amygdaloidea anterior), долно-надворешен дел (pars basolateralis) и горно-внатрешен дел (pars
corticomedialis).
CORPUS
AMYGDALOIDEUM
Corpus striatum
SUBSTANTIA
CORPUS AMYGDALOIDEUM PERFORATA МИРИСЕН ЦЕНТАР
ANTERIOR
Foramen interventriculare -
Бочна комора Monro Трета комора
(Централна шуплина во (Ventriculus tertius)
мозочната хемисфера)
Бочната комора има потковичеста форма. Бидејќи се протега низ четирите основни резни на
мозочната хемисфера, на неа се разликуваат идејќи од напред наназад и надолу, следните
составни делови:
1) Преден рог (cornu anterius) e со должина од 3cm се потега од својот преден, слепо
затворен крај наназад до foramen interventriculare. Тој е содржан во lobus frontalis.
е предизвикан од
Bulbus cornus posterioris Влакната на forceps major
на splenium corporis callosi
е предизвикан од
Calcar avis Sulcus calcarinus
Латералнито ѕид на задниот рог е конкавен и од него бочно се наоѓаат влакната на:
tapetum од corpus callosum, radiatio optica – Gratiolet и fasciculus longitudinalis inferior, кој
претставува еден од асоцијационите патишта на мозочната кора.
4) Долниот рог (cornu inferius) е локализиран во lobus temporalis.
Plexus choroideus ventriculi lateralis има исто така потковичеста форма. Тој се протега од
foramen interventriculare наназад и надолу, т.е. само низ pars centralis и cornu inferius ventriculi
lateralis, а отсуствува во предниот и ѕадниот рог. Најразвиен е на границата меѓу централниот дел
и слепоочниот рог од бочната комора, каде што образува задебелување наречено хороидно
клупче (globus choroideum).
Plexus choroideus ventriculi lateralis, кој се состои од садовен сплет и пијална обвивка, во
бочната комора се вовлекува по должината на fissura choroidea. Тој се припојува на дорѕалната
страна на thalamus, долж tenia choroidea, која го образува медијалниот раб на lamina affixa.
Бочната комора, како што беше спомнато, комуницира со третата комора преку foramen
interventriculare- Мonro, кој се наоѓа на границата меѓу предниот рог и централниот дел на
комората.
Оној дел од белата супстанција што се наоѓа во базлниот дел од мозочната хемисфера и ги
одделува меѓу себе базалните јадра, поделен е на две мозочни капсли:
1. (Capsula interna)
2. (Capsula externa)
A. ВНАТРЕШНА КАПСЛА (CAPSULA INTERNA)
Минуваат
Genu capsulae internae Tr. corticonuclearis
Влакната на
Crus posterius capsulae internae се наоѓа помеѓу таламусот и nucleus lentiformis.
Минуваат
Crus posterius Tr.corticospinales s. pyramidales + Fibrae corticorubrales+
capsulae internae Влакната на
Внатрешната капсла претставува тесно грло преку кое аферентните влакна навлегуваат, а
еферентните влакна ја напуштаат мозочната хемисфера, продолжувајќи потоа по crus cerebri од
mesencephalon. Лепезастото зрачење на овие влакна ја образува corona radiata.
Тенката пластинка од бела супстанција што се наоѓа меѓу claustrum и кората на insula која е
изградена главно од асоцијациони нервни влакна, ја образува најнадворешната капсла (capsula
extrema).
ПАТИШТА НА ГОЛЕМИОТ МОЗОК
Патиштата на големиот мозок, кои ја образуваат неговата бела маса, според својата улога
се делат на :
Fibrae arcuatae cerebri ја поврзуваат меѓу себе кората на соседните мозочни витки.
Долгите асоцијациони патишта ја поврзуваат кората на два или повеќе резни на иста
страна, било лева или десна.
Најважни од овие се:
Fasciculus longitudinalis inferior
Fasciculus longitudinalis superior
Fasciculus uncinatus
Cingulum
Fasciculus longitudinalis inferior се потега нанадвор од задниот и долниот рог на бочната
комора (crus posteius et inferius ventriculi lateralis). Тој ја поврзува кората на lobus
temporalis со кората на lobus occipitalis.
Fasciculus longitudinalis superior е најдолг асоцијационен пат, кој се протега супкортикално
во вид на лак, над corpus striatum. Ја поврзува кората на lobus frontalis со кората на lobus
parietalis и lobus occipitalis, во која широко се расплинува.
Fasciculus uncinatus има форма на буквата U, а со својот надолу насочен конкавитетго
опфаќа почетниот дел од sulcus lateralis- Sylvius. Тој ја поврѕува кората на gyri orbitales од
lobus frontalis со кората во преднито дел на gyrus parahippocampalis од lobus temporalis.
Cingulum се протега околу жулестото тело (corpus callosum), по внатрешната страна на
мозочната хемисфера. Тој започнува од кората на substantia perforata anterior, поврзувајќи
ги патем gyrus cinguli, isthmus gyri cinguli и gyrus parahippocampalis, а завршува во кората на
uncus gyri parahippocampalis.
ПИРАМИДЕСТИ III-СЛОЈ
КЛЕТКИ V-СЛОЈ
РЕЦЕПТОРНИ II-СЛОЈ
КЛЕТКИ IV-СЛОЈ
ВРЕТЕНЕСТИ VI-СЛОЈ
КЛЕТКИ
a. Моторни патишта
b. Сензитивни патишта
a. MОТОРНИ ПАТИШТА
МУСКУЛ
ЦЕНТРАЛЕН НЕВРОН РЕЛЕЈНА КЛЕТКА ПЕРИФЕРЕН НЕРВРОН
Trr. corticospinales s. Pyramidales е пат ѕа волни движење кој пренесува нервни импулси за
скелетната мускулатура од трупот и екстремитетите на контралатералната половина.
Tr. Corticospinalis
MEDULLA SPINALIS
lateralis
LMN МУСКУЛИ
Волни движења (фини) на дисталните екстремитети
Патиштата кои започнуваат во сивите маси на мозочното стебло се под контрола на globus
pallidus corporis striati, кој претставува теленцефаличен центар за автоматски движења.
1. Trr.corticopontini
2. Fasciculi corticothalamici
3. Trr. corticohypothalamici
Trr. Corticopontini
Индиректно, или заобиколено поврзување преку кората на големиот мозок и моторните јадра во
предниот столб од р’бетниот мозок овозможуваат:
1. Trr. Corticopontini
2. Fibrae pontocerebellares
3. Невритите на клетките на Purkyne
4. Tr. Cerebellorubralis
5. Tr. Rubrospinalis – Monakow
Fasciculi corticothalamici
ЈАДРА НА
CAPSULAE INTERNAE
МОТОРНА ЗОНА НА
МОЗОЧНОТО
МОЗОЧНАТА КОРА
CORPUS STRIATUM
CORONA RADIATA
CRUS POSTERIUS
СТЕБЛО
THALAMUS
(НЕКОИ ЈАДРА
КАКО :
NUCLEUS
RUBER И
NUCLEUS
OLIVARIUS)
Trr. Corticohypothamici
HYPOTHALAMUS
ОРБИТО- ДИРЕКТНО
ФРОНТАЛНА ИЛИ ПРЕКУ
ЗАОНА НА CORONA CAPSULA НЕКОИ
МОЗОЧНАТА RADIATA INTERNA ТАЛАМУСНИ
КОРА ЈАДРА
b. СЕНЗИТИВНИ ПАТИШТА
3 THALAMUS
DRC(Псевдоуниполарен неврон)
2
1
МОЗОЧНО
СТЕБЛО ИЛИ Receptor
Р’БЕТЕН МОЗОК
D S
POSTCENTRAL CORTEX
GYRUS CEREBRI
THALAMUS
МОЗОЧНО
СТЕБЛО
Тr.
spinothalamicus
Medulla 1
MEDULLA Spinalis
SPINALIS (заден рог) RECEPTOR
ПАТИШТА ЗА ВНАТРЕШЕН ИЛИ ПРОПРИОЦЕНТИВЕН СЕНЗИБИЛИТЕТ
Невритите кои започнуваат од nucleus gracillis и nucleus cuneatus, наречени fibrae arcuatae
internae веднаш се вркрстуваат со истите влакна од спротивната страна, образувајќи ја decussatio
lemniscorum s. sensoria, а потота продолжуваат под името lemniscus medialis.
Кон влакната на lemniscus medialis се приклучуваат влакната на V,IX и X черепен нерв кои
го спроведуваат општиот осет, а поаѓаат од контралатералните сензитивни јадра, како и
централните неврони на густативниот пат.
В. СЕНЗОРИЕЛНИ ПАТИШТА
1. Оптички пат
2. Акустички пат
3. Густативен пат
4. Вестибуларен пат
5. Олфактивен пат
1. ОПТИЧКИ ПАТ
Granulosum
gangliosum
(мрежница)
Stratum
Externum
2. АКУСТИЧКИ ПАТ
cochleares
Nuclei
Периферен Централен неврон Кортикален неврон
неврон
3. ГУСТАТИВЕН ПАТ
Ganglion
geniculi
Gyrus postcentrailis
thalamus
n. facialis Lemniscus medialis
Gyrus postcentralis
Papillae vallatae
Средна 1/3 на n.
Tractus solitarii
thalamus
4. ВЕСТИБУЛАРЕН ПАТ
Вестибуларниот пат е рефлексен сензориелен пат за рамноетжа и ориентација во
просторот, преку кој се пренесуваат сигнали за положбата и движењата на главата, од статичкиот
дел на внатрешното уво до малиот мозок.
Nucleus
Macula utriculi et sacculi
globossus Vermis,
Bechterew Nucleus хемисфери на
fastigii cerebellum
Nucleus Централен неврон
Fastigii
Nodulus
vestibulare
flocculus
-Scarpeae
Ganglion
Fasciculus longitudinalis
Cristae ampulares
medialis
Deiters ПРЕДЕН РОГ
НА СИВА
ПЕРИФЕРЕН Schwalbe СУПСТАНЦА
НЕВРОН
Roller Tr. vestibulospinalis
Gyrus
THALAMUS temporalis
КОРТИКАЛЕН НЕВРОН superior
Близу до слушната регија се наоѓа центарот за свесна перцепција на состојбата на
рамнотежа
5.ОЛФАКТИВЕН ПАТ
Олфактивниот пат спроведува импулси од мирисниот дел (regio olfactoria) на носната слузокожа
до кортикалните олфактивни центри во големиот мозок и рефлексните олфактивни центри во
меѓумозокот и средниот мозок.
Nucleus habenulae
Nuclei corporis mamillaris
Nucleus anteriror thalami
MЕЃУМОЗОК (DIENCEPHALON)
DIENCEPHALON
HYPOTHALAMUS THALAMENCEPHALON
a) Вентрална страна
b) Дорзална страна
а. Вентрална страна
Вентралната страна на меѓумозокот му припаѓа на хипоталамусот и на неа се гледаат,
идејќи од напред наназад, следните морфолошки формации:
б. Дорзална страна
1. Таламус (thalamus)
2. Епиталамус (epithalamus)
3. Метаталамус (metathalamus)
4. Хороидна обвивка на третата комора (thela choroidea ventriculi tertii)
-pars tuberalis кој претставува тенок слој на жлеѕдано ткиво од предната страна на Infundibulum
Задната страна на таламусот е поделена на два дела, од кои надворешниот помал дел (околу 1/3)
е покриен со епендимна пластинка, наречена lamina affixa. За медијалниот раб на lamina affixa,
наречен tenia choroidea се прикрепува епителната обвивка на plexus choroideus ventriculi lateralis.
Овој дел од задната стран ана таламусот заедно со задната страна на corpus nuclei caudati го
образуваат подот на централнито дел од бочната комора(pars centralis ventriculi lateralis). Во
предниот дел од задната страна на таламусот се наоѓа лесно испапчување, наречено tuberculum
anterius thalami.
Г. Хооидната покривка на третата комора (tela choroidea ventriculi tertii), која се наоѓа на задните
страни на обата таламуси ќе биде опишана со другите ѕидови на оваа комора.
Состав на меѓумозокот
Меѓумозок
a. Таламус (thalamus)
b. Епиталамус (epithalamus)
c. Метаталамус (metathalamus)
Дорзална страна
Медијална страна
Вентрална страна
Латерална страна
Преден крај или пол
Заден крај или пол
Дорзалната страна на таламусот е слободна и таа веќе е опишана со дорзалната страна на
diencephalon-от.
Медијалната страна е плосната и исто така слободна. Таа се наоѓа во сагитална рамнина и
го гради горниот, поголем дел од бочниот ѕид на третата комора.
Предниот крај или пол на таламусот е прилично заострен и со својот слободен дел го
ограничува одзади меѓукоморниот отвор (foramen interventriculare - Monro), кој ги поврзува
третата и соодветната бочна комора (ventriculus lateralis).
Задниот крај или пол е широк, затапен и во поголем дел слободен, а носи назив перница
(pulvinar). Тој се наоѓа бочно од lamina tecti на mesencephalon-от.
Б) Nucleus medialis thalami, во кој се наоѓаат вегетативни центри, праќа влакна до орбито-
фронталниот дел од мозочната кора, а преку куси патишта е поврзан со вегетативните јадра во
хипоталамусот, и со лимбичкиот систем.
Преку ansa peduncularis добива еферентни влакна од globus pallidus, corpus amygdaloideum
и други јадра.
В) Nucleus lateralis thalami е јадро во кое завршуваат влакната на tr. Spinothalamicus –Edinger
и lemniscus medialis, односно патиштата преку кои се пренесува површниот и длабок
сензибилитет.
Nucleus ventralis thalami е двонасочно поврзан со globus pallidus од испруганото тело (corpus
striatum) на големиот мозок и му припаѓа на екстрапирамидниот систем.
МУСКУЛ
ЦЕНТРАЛЕН НЕВРОН РЕЛЕЈНА КЛЕТКА ПЕРИФЕРЕН НЕРВРОН
МУСКУЛ
ЦЕНТРАЛЕН НЕВРОН РЕЛЕЈНА КЛЕТКА ПЕРИФЕРЕН НЕРВРОН
МУСКУЛ
ЦЕНТРАЛЕН НЕВРОН РЕЛЕЈНА КЛЕТКА ПЕРИФЕРЕН НЕРВРОН
МУСКУЛ