VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ARANĐELOVAC

Analiza marketing plana

Seminarski rad

Studijski program: zaštita životne i radne sredine

Profesor dr : Ana Dukić Student: Neda Antić

Aranđelovac 2018.
SADRŽAJ:

1. Marketing plan…………………………….……………………………………1

2. Sadržaj marketing plan……………………………...…………….……………2

2.1 Rezime….……………………….…………………….……...………………2

2.2 Situaciona analiza...……………….……………………..…………………...2

2.3 SWOT analiza…...………………….…………………….………………….3

2.4 Marketing straegija………………...……….……………...…………………4

2.4.1 Segmentacija tržišta………......…………………………...………………4

2.4.2 Pozicioniranje na tržištu…………………….…………………………….6

2.4.3 Definicija proizvoda……………………….………………...……………7

2.5 Taktički marketing program……………………………………....………….8

2.5.1 Proizvod……………..……………………………………………………8

2.5.2 Cena…………………………..………………………………….………..8

2.5.3 Promocija………..……………………………………………….……….9

3. Zaključak…………..…………………………………………………..……10

4. Literatura…………………………………………………………………..…11

Uvod

1
Istorijski tok nam ukazuje da je marketing začet onog momenta kada su ljudi prvi put nešto
razmenili.Tako možemo reći da je razmena suštinski koncept na kom se zasniva marketing.
P.Kotler u svojim izlaganjima,između ostalog ističe da je marketing istovremeno umetnost i
nauka,kao i da dobar marketing nije slučajan,već je rezultat pažljivog planiranja i realizacije.
Planiranje je takva faza procesa upravljanja u kojoj se donose odluke o ciljevima,
politikama,planovima i strategijama marketing aktivnosti preduzeća.Kako bi planirane marketing
aktivnosti bile uspešno realizovane,preduzeće treba pri procesu planiranja da sagleda i mogućnost
postojanja rizika i neizvesnosti u uslovima razvoja privrede.Prikupljene informacije koje daje
marketing informacioni sistem,preduzeću treba da omoguće lakše i sigurnije planiranje i
donošenje adekvatnih odluka.Planiranje u principu omogućava da se preduzeće zaštiti od
nepredviđenih događaja i da na vreme i ispravno reaguje u slučaju promene tržišnih uslova.
Planiranje je kolektivan posao jer obuhvata sektore marketinga,koji svojim organizovanjem,
kontrolom i upravljanjem,doprinose efikasnom ostvarivanju ciljeva,politika,planova i strategija
marketing aktivnosti. Plan marketing aktivnosti se donosi da uskladi ciljeve i sredstva za njihovo
ostvarivanje i služi kao neposredno rukovodstvo za akciju,odgovarajući na pitanja:šta,ko,gde,
kada i kako da uradi u određenom vremenskom periodu. Marketing plan je orjentisan na kupce i
konkurenciju.Sadržaj plana marketing aktivnosti nam ukazuje na to kako preduzeće planira da
ispuni svoje marketing ciljeve,odnosno koje su to taktičke smernice i finansijske alokacije.

1. Marketing plan

1
Marketing plan se fokusira na potrošace i na sve moguce nacine da se najbolje zadovolje njihove
želje i potrebe. Marketing plan je plan svih marketinških aktivnosti u procesu stvaranja i isporuke
potrošacima željenih prizvoda i usluga. U tom smislu, marketing planom se analiziraju i planiraju
sve aktivnosti osvajanja novih i zadržavanja već postojecih kupaca ili klijenata preduzeca. Zato je
jedan od najvažnijih delova poslovnog plana marketing plan. U marketing planu se definiše
asortiman proizvoda, dobijaju se informacije o ciljnom tržištu, odnosno kupcima kojima je
namenjen, o komplementarnosti i supstitutivnosti sa drugim proizvodima, vrši se procena tražnje
i ponude. Da bi se preduzece pozicioniralo u odnosu na konkurenciju treba izvršiti SWOT
analizu. Kako bi preduzece odgovorilo željama i potrebama kupaca treba pronaci optimalnu
kombinaciju proizvoda, cene, kanala distribucije i promocije (marketing miks). Marketing plan
treba da ostvari sledece ciljeve: utvrdi potrebe potrošaca, što se postiže istraživanjem tržišta,
odredi ciljna tržišta na kojima ce preduzece da posluje, utvrdi konkurentske prednosti preduzeca i
na tim prednostima definiše tržišnu strategiju, pomogne u izboru optimalne kombinacije
karakteristika prizvoda, cena, kanala distribucije i promocije kako bi preduzece odgovorilo
potrebama i željama kupaca. Marketing plan se drugačije može nazvati poslovni plan ili
takozvani ratni plan. Marketing plan je namenjen kako preduzetniku da vidi da li mu se planirana
akcija isplati,investitorima da vide kolika je bezbednost ulaganja u odredeni poslovni poduhvat,
zaposlenima da bolje sagledaju viziju i strategiju firme, eksternim subjektima igrupama,
državnim i drugim korisnicima.1

2. Sadržaj marketing plana

-Rezime za rukovodioce i sadržaj – rezime ciljeva i preporuka.

-Situaciona analiza – analiza tržišta, konkurencije, potrošaca, ostvareni prihodi i troškovi, faktori
makrookruženja,SWOT.

-Marketing strategija – definisanje marketing i finansijskih ciljeva, segmentacija, pozicioniranje,

diferenciranje .

-Taktički marketing program – proizvod, cena, promocija, distribucija.

1
B.Novaković Rajčić : Marketing, Beograd, 2008.

1
-Preporuke

2.1 Rezime

Marketing plan bi trebalo započeti izvršnim rezimeom, tu treba predstaviti osnovne ciljeve koji se
žele ostvariti sa određenim proizvodom, kao i načini na koje će se ti ciljevi ostvariti. Na primer
možemo reći da marketing planom želimo postići povećanje prodaje proizvoda X sa 20% na
25%, to se može ostvariti zbog povećanog ekonomskog rasta koji se očekuje. Da bi se taj cilj
ostvario potreban je budžet za promociju koji iznosi 2% od prodaje itd. Rezime ne treba biti duži
od jedne kucane strane, on treba potencijalim investitorima ili generalnom direktoru da pomogne
da brzo nađu glavne tačke plana

2.2 Situaciona analiza

Situaciona analiza se odnosi na skup metoda koje menadžeri koriste za analizu internog i
eksternog okruženja organizacija kako bi razumeli sposobnosti organizacije, kupce i poslovno
okruženje. Situaciona analiza se sastoji od SWOT analize. Situaciona analiza uzima u obzir i
faktore makro-okruženja koji uticu na mnoge firme u okviru okruženja kao i faktore mikro-
okruženja koji izricito uticu na firmu. Svrha situacione analize je da ukaže kompaniji na položaj
organizacije i proizvoda, kao i sveukupan opstanak poslovanja, u okviru okruženja. Kompanije
moraju biti u stanju da rezimiraju šanse i probleme u okruženju kako bi razumeli svoje
mogucnosti na tržištu.2

2.3 SWOT analiza

SWOT analiza je tehnika strategijskog menadžmenta putem koje se uočavaju strategijski izbori
dovođenjem u vezu snaga i slabosti preduzeća sa šansama i pretnjama u eksternom
okruženju.SWOT snage (S) i slabosti (W) preduzeca sa šansama (O) i pretnjama (T) u okruženju.

2
Marušić Mira: Plan marketinga, Adeco, Zagreb, 2006.

1
SWOT analiza je analitički okvir menadžmenta za dobijanje relevantnih informacija organizacije
o samoj sebi i o okolini u kojoj deluje sada i u budućnosti sa svrhom utvrđivanja strateških prilika
i pretnji u okolini i sopstvenih strateških snaga i slabosti. Ona omogućava menadžmentu da
razvije strategiju na temelju relevantnih informacija o organizaciji i okolini. SWOT analiza se
zasniva na pretpostavci da će organizacija postići najveći strateški uspeh maksimiziranjem
sopstvenih snaga i prilika u okolini uz istovremeno minimiziranje pretnji i slabosti, odnosno
najboljom upotrebom unutrašnjih snaga u korišćenju mogućnosti iz okoline.3

SWOT analiza se obično koristi kao deo strateškog planiranja i fokusira se na:

- Interne snage

- Interne slabosti

- Mogućnosti u spoljašnjem okruženju

- Pretnje u spoljašnjem okruženju.

SWOT analiza pomaže menadžmentu da otkrije sledeće:

- Šta kompanija (ustanova, organizacija) radi bolje od konkurenata

- Šta konkurenti rade bolje nego organizacija

- Da li se postojeće mogućnosti koriste na najbolji način

- Kako organizacija treba da reaguje na promene u spoljašnjem okruženju.

2.4 Marketing strategija

Marketing strategije se fokusiraju na načine kojima se preduzeće, gradeći kapital na vlastitim

snagama, nastoji da se efektivno razlikuje od konkurencije. Tačnije rečeno,marketing strategije se
sastoji od odabira i analize ciljnog tržišta (skupine ljudi kojoj organizacijaželi da prodaje) i
kreiranja i održavanja odgovarajućeg marketing miksa (proizvod, cena, distribucijai promocija)
koji će zadovoljiti te ljude.

3
Dr Radoslav Senić ; Dr Vladimir Senić:Marketing menadžment u turizmu, drugo izdanje,
Vrnjačka Banja, 2016.

1
Marketing strategija sadrži plan za najbolju i najefikasniju upotrebu sredstava organizacije I
taktiku za ostvarenje njenih ciljeva. Dobra marketing strategija treba biti okarakterisana kao
jasnatržišna definicija, dobar spoj organizacionih snaga i potreba tržišta i superioran nastup u
odnosu nakonkurenciju u ključnim faktorima poslovnog uspeha. Marketing strategija se moze
podeliti na: Definisanje marketing i finansijskih ciljeva 4

2.4.1 Segmentacija tržišta

1. Demografska segmentacija

Demografska segmentacija je najpopularnija od pristupa karakteristika vezanih za potrošača.

Jedan od razloga je u tome što su potrošačeve želje, preferencije i stopa upotrebe često veoma
povezani sa demografskim varijablama. Druga je što su demografske varijable lakše za merenje
od većine drugih varijabli. Uz to, imaju visoku vremensku stabilnost. Glavna vrednost
demografije izgleda da je u razlikovanju korisnika od nekorisnika proizvoda. Istinsko postojanje
određene starosne grupe, kategorije zanimanja ili religiozne grupe može samo po sebi da
garantuje u najmanju ruku potencijalno tržište za određene proizvode. Mada demografija može da
pomogne da se predvide verovatni kupci proizvoda ili usluge, ona ništa ne kaže o tome koju će
marku kupac da izabere. Jedan proizvođač može da proizvodi nekoliko maraka, ali ne može samo
pomoću demografije da predvidi koja će marka biti najpopularnija. Mada se demografska
segmentacija još uvek naširoko koristi, treba da shvatimo da kako se društvo menja, demografska
segmentacija gubi nešto od svoje prediktivne moći.

2. Geografska segmentacija

Često se prvo segmentiranje tržišta vrši na bazi geografskih osobina (neki autori ih - zajedno sa
društveno-ekonomskim - smatraju parcijalnim aspektom demografskih osobina). Grupisanje
potencijalnih kupaca prema geografskoj lokaciji je najstarija forma segmentacije tržišta. U
prošlosti, kada su metodi komunikacije i distribucije bili ograničeni, prodavci su koncentrisali
svoje napore na malo područje. Danas geografska segmentacija obuhvata, između ostalih stvari,
korišćenje lokalnih propagandnih medija i podelu prodajne operative po teritorijama. Ruralna i
urbana tržišta takođe mogu biti podeljena i mogu postojati dalje teritorijalne podele unutar većih
4
.Novaković Rajčić : Marketing, Beograd, 2008.

1
geografskih područja. Naravno, potrošači ne ostaju zauvek tamo gde su; geografska mobilnost je
tako visoka (posebno u SAD, gde se

3.Socio-demografska segmentacija

Dok geografska segmentacija vodi računa o tome gde su kupci, demografska segmentacija vodi
računa o tome ko su kupci. Kod socio-demografskih kriterija segmentacije može se napraviti
razlika između demografskih i društveno-ekonomskih obeležja. Osnovna pretpostavka prisutna u
ovoj klasifikaciji kupaca je da ljudi koji imaju različite demografske profile takođe imaju različite
potrebe i očekivanja u vezi sa proizvodima i uslugama. To je zaista očigledno u mnogim
oblastima. Muškarci i žene imaju različite potrebe za proizvodima kao što su odeća, kozmetika,
nakit itd. U turizmu je, naprotiv, starost a ne pol, od značaja kao kriterij za segmentaciju. Razlog
za to se vidi u činjenici da na ovom tržištu potrebe i ponašanje konzumenata koreliraju sa
starošću. Mlađe osobe imaju drugačije sklonosti za putovanjima od starijih osoba. Isto važi i za
domaćinstva sa niskim i visokim dohotkom. To je metod indirektne segmentacije. Često se
označava kao „klasična forma segmentacije tržišta”. Demografska segmentacija je najpopularnija
od pristupa karakteristika vezanih za potrošača. Jedan od razloga je u tome što su potrošačeve
želje, preferencije i stopa upotrebe često veoma povezani sa demografskim varijablama. Druga je
što su demografske varijable lakše za merenje od većine drugih varijabli. Uz to, imaju visoku
vremensku stabilnost. Glavna vrednost demografije izgleda da je u razlikovanju korisnika od
nekorisnika proizvoda. Istinsko postojanje određene starosne grupe, kategorije zanimanja ili
religiozne grupe može samo po sebi da garantuje u najmanju ruku potencijalno tržište za
određene proizvodeBihevioralni (stavovi kupaca, lojalnost prema brendu, situacije korišćenja
proizvoda)5

2.4.2 Pozicioniranje na tržištu

Pozicioniranje na tržištu osnovni element pozicioniranja je odnos potrošača prema

proizvodu,odnosno njihov utisak i motivacija prilikom kupovine proizvoda. Pozicioniranjem se
nastoji zainteresovati potencijalni kupac i zadobiti njegov interes. Dakle, potrebno je u svesti
potrošača zauzeti položaj za određeni proizvod. Jedinstvenost i dugoročnost kvalitetne ponude na
tržištu je značajna, ali stalne promene tržišta zahtevaju stalno procenjivanje pozicije i
5
Dr Radoslav Senić ; Dr Vladimir Senić:Marketing menadžment u turizmu, drugo izdanje,
Vrnjačka Banja, 2016.

1
prilagođavanje novim uslovima. Kada je preduzeće jednom odlučilo na koje će segmente tržišta
da uđe, da bi kompletiralo proces segmentacije ono mora da odluči o propoziciji vrednosti - o
tome kako će da kreira diferenciranu vrednost za ciljni segment(e) i koje pozicije želi da zauzme
na tim segmentima. Pozicija proizvoda je način na koji je proizvod definisan od potrošača po
važnim atributima - mesto koje proizvod zauzima u mislima potrošača u odnosu na konkurentske
proizvode, mesto koje proizvod zauzima na datom tržištu. Eksperti za pozicioniranje kažu da se
proizvodi kreiraju u fabrici, ali se marke kreiraju u mislima potrošača.[83] Pozicija proizvoda je
imidž koji proizvod projektuje u odnosu na: 1) konkurentske proizvode i 2) ostale proizvode koje
prodaje dotično preduzeće.[84] Otuda, moglo bi se reći da se pozicioniranje proizvoda odnosi na
mesto koje proizvod zauzima u mislima potrošača u odnosu na ono što nudi konkurencija. Fokus
je, prema tome, na potrošačevoj percepciji proizvoda. Pozicioniranje znači različite stvari za
različite ljude. Za neke to znači odluku o segmentaciji. Za druge to je pitanje imidža. Za treće to
znači izbor koje će se karakteristike proizvoda da naglase. Proizvod ili organizacija imaju mnogo
asocijacija koje kombinuju da bi formirali ukupnu impresiju. Odluka o pozicioniranju često znači
izbor onih asocijacija u koje će se uzdati i naglašavati i onih asocijacija koje će se odstraniti ili
neće isticati. Termin pozicija se razlikuje od starijeg termina imidž po tome što implicira set
standarda ili principa koji zagovaraju ponašanje - referentna tačka je obično konkurencija.
Pozicioniranje je akt oblikovanja ponude i imidža preduzeća tako da zauzimaju značajnu i
distinktivnu poziciju u mislima ciljnog kupca.

2.4.3 Diferencijacija proizvoda

Preduzeća mogu da diferenciraju svoj fizički proizvod. Fizički proizvodi variraju po svom
potencijalu za diferencijaciju. Jedan ekstrem ovog spektra čine preduzeća koja nude visoko
standardizovane proizvode, koji dozvoljavaju malu varijaciju (npr. čelik, aspirin). Čak je i ovde
moguća značajna diferencijacija. Diferenciranje je svuda prisutno na tržištu. To čak važi i za one
proizvode koji su generički (metali, žito, hemikalije, plastika). Na drugom kraju spektra su
preduzeća koja nude proizvode koji mogu biti veoma diferencirani, kao što su automobili, odeća i
nameštaj. Ovde se preduzeće suočava sa obiljem parametara dizajna, uključujući oblik, svojstva,
performanse, stil i dizajn. Mnogi proizvodi mogu biti diferencirani po formi, veličini, obliku ili
fizičkoj strukturi proizvoda. Razmotrimo mnoge moguće forme koje može imati proizvod kao što
je aspirin. Iako aspirin, u osnovi, spada u standardizovane proizvode, on se ipak može

1
diferencirati po veličini doze, obliku, pakovanju, boji, vremenu delovanja itd. Većina proizvoda
može da se ponudi sa nizom standardnih ili opcionih svojstava, koje konkurenti ne pružaju. Tako
Mercedes, na primer, koristi bolje materijale za školjku i unutrašnjost auta od drugih, a Lufthansa
nudi šira sedišta za putnike u poslovnoj klasi. Biti prvi u uvođenju vrednih novih svojstava jedan
je od najuspešnijih načina za konkurisanje. Još jedna mogućnost diferenciranja je dostizanje
konzistentnog nivoa kvaliteta.

Osnov: fizički atributi proizvoda, usluga, cene, vrednosti, lokacija, osoblje, imidž.

Fizički atributi: arhitektura, dizajn, uređenje objekta, organski proizvodi.

Usluga: jednostavnost upotrebe, komfor, oslovljavanje po imenu, prijateljski odnos prema gostu.

Cena i vrednost: niže cene za isti ili sličan proizvod ili viša vrednost uz višu cenu.

Osoblje: zapošljavanje i zadržavanje kvalitetnih ljudi.

Lokacija: centar grada, autoput, aerodrom.

Imidž: različit od konkurencije, simbol, atmosfera, sponzorstva.6

2.5 Taktički marketing program

2.5.1 Proizvod

Da bi se u potpunosti sagledale mogućnosti proizvoda kao instrumenta marketing miksa i

jednog od najznačajnijih izvora za rast preduzeća, korisno je najpre ustanoviti šta je,
zapravo, proizvod. Mada postoje određene opasnosti u sleđenju strategije koja je u
potpunosti orijentisana na proizvod, proizvodi su, ipak, vitalni za poslovanje preduzeća, jer
bez proizvoda ili usluge nema nikakvog posla. Odluke o proizvodu su od centralnog značaja
za oblikovanje kako strategije marketinga („proizvod je srce marketinga”), tako i strategije
preduzeća i te odluke treba da budu donete u okviru smernica misije i ciljeva preduzeća.
Ovim se želi reći da su razvoj novog proizvoda, poboljšanje, dopuna i eliminisanje

6
Marušić Mira: Plan marketinga, Adeco, Zagreb, 2006.

1
 postojećeg proizvoda, tj. atraktivno oblikovanje programa prodaje, od centralnog značaja za
opstanak, dalji rast i razvoj preduzeća u sve oštrijoj konkurentskoj borbi. Uprkos svih
superlativa o značaju proizvoda, danas još uvek postoji mala saglasnost oko toga šta je
proizvod. Pojam proizvod se različito interpretira. On se može posmatrati pretežno sa
tehničkog aspekta, kao rezultat proizvodnog procesa. 7

2.5.2 Cena

Sve ima svoju cenu. Sve profitne i mnoge neprofitne organizacije stavljaju cene na svoje
proizvode i usluge. Cena nije samo broj na etiketi ili artiklu. Mnoge teškoće u vezi cena
potiču nesumnjivo od prilično jednostavne činjenice da često zaista ne znamo o čemu
govorimo, tj. ne znamo značenje reči cena, pa makar da je tačno da je koncept sasvim lak za
definisanje u poznatim izrazima. U okviru sektora usluga, gde se ubraja i turizam, termin
cena se koristi pod brojnim imenima, ponekad odražavajući prirodu odnosa između kupca i
davaoca usluge pod kojima se odvija razmena. Nasuprot marketingu materijalnih dobara,
gde se za pojam monetarna protivusluga pri kupovini nalaze sinonimi kao što su cena ili
naknada, u sektoru usluga postoje termini sa višestruko istim značenjem za cenu usluge.
Uslužna preduzeća koriste široku lepezu termina za opisivanje cena koje određuju za svoje
usluge. Različiti termini se obično koriste da bi ukazali na to da se prodajna cena primarno
bazira na onome što se prodaje8

2.5.3 Promocija

Promocija predstavlja element marketing miksa koji je zasnovan na kominikaciji i čiji je cilj
da informiše, uveri i ubedi kupce na prednosti proizvoda koji se promoviše. Pod pojmom
„promocija“ podrazumeva se proces komuniciranja između preduzeća i kupaca sa ciljem da
se stvori pozitivan stav o proizvodima i uslugama koji vodi ka njihovom favorizovanju u
7
Dr Radoslav Senić ; Dr Vladimir Senić:Marketing menadžment u turizmu, drugo izdanje,
Vrnjačka Banja, 2016.
8
Dr Radoslav Senić ; Dr Vladimir Senić:Marketing menadžment u turizmu, drugo izdanje,
Vrnjačka Banja, 2016.

1
 procesu kupovine na tržištu. Promocija je bitan element marketing miksa jer pri prodaji
prozvoda ili usluge neophodno da potrosač bude upoznat sa karakteristikama tog proizvoda.
Promotivne kampanje se organizuju u cilju upoznavanja tržišta, odnosno kupca ili korisnika
sa proizvodom ili uslugom. Ciljevi promocije su različiti i variraju od organizacije do
organizacije. Neki koriste promociju da prošire ili povećaju svoja tržišta, drugi da zadrže
postojeće, dok treći da predstave svoja gledišta u vezi javnih pitanja. Promocija može
pomoći organizaciji da deluje na odabranim tržištima. Ciljevi promocije podrazumevaju:

1.Informisanj epotrošača,
2.Diferenciranje proizvoda,
3.Unapređenje prodaje,
4.Stabilizacija prodaje,i
5. Isticanje korisnosti proizvoda.

Informisanje. Osnovni zadatak informisanja je da upozna potrošača šta je i kakav je

određeni proizvod kao i gde i pod kojim uslovima ga može nabaviti. Diferenciranje
proizvoda. Marketing menadžeri često razvijaju promociju da bi diferencirali proizvode ili
usluge svoje firme od proizvoda ili usluge konkurencije. Zadatak diferenciranja proizvoda
je da pokaže potrošaču kako je proizvod koji se nudi najpogodniji za njega. Unapređenje
prodaje. Uspešna promocija može dovesti do proširenja tržišta i stavljanje u status
tržišnog lidera. Neke promocije su usmerene na stimulisanje primarne potražnje, dok su
ostale orjentisane na stimulisanje selektivne potražnje. Stabilizacija prodaje. Stalna
promocija utiče na stabilnost prodaje, upoznavanje novih tržišnih segmenata i ciljnih
grupa. U trgovačkim periodima godine kada je prodaja umanjena, tkz. „mrtav period“,
firme često stimulišu svoje prodajno osoblje, da međusobnim takmičenjem, ostvare bitne
odnosno zadate ciljeve.9

3. Zaključak

Kurtić, A. :Osnove menadžmenta, Tuzla, 2009. 2. Sikavica, P. ; Bahtijareviĉ-Šiber, F. :

9

Menadžment, Zagreb, 2005.

1
 Prikupljene informacije koje daje marketing informacioni sistem,preduzeću treba da
omoguće lakše i sigurnije planiranje i donošenje adekvatnih odluka. Planiranje u principu
omogućava da se preduzeće zaštiti od nepredviđenih događaja i da na vreme i ispravno
reaguje u slučaju promene tržišnih uslova. S obzirom da je planiranje kontinuelan
proces,što podrazumeva da čim se jedan plan donese i sprovede,mora se doneti novi,to
povlači i činjenicu da je planiranje ujedno i dinamički proces tj.aktivnost koja se
neprekidno ponavlja. Samim tim,planiranje ne može biti statičko jer se ono mora
prilagođavati promenama na tržištu i uslovima privređivanja. Marketing plan je orjentisan
na kupce i konkurenciju. Sadržaj plana marketing aktivnosti nam ukazuje na to kako
preduzeće planira da ispuni svoje marketing ciljeve,odnosno koje su to taktičke smernice i
finansijske alokacije.

4. Literatura

1. Kurtić, A. :Osnove menadžmenta, Tuzla, 2009.

2. Sikavica, P. ; Bahtijareviĉ-Šiber, F. : Menadžment, Zagreb, 2005.

3. Dr Radoslav Senić ; Dr Vladimir Senić:Marketing menadžment u turizmu, drugo izdanje,

Vrnjačka Banja, 2016.

4. B.Novaković Rajčić : Marketing, Beograd, 2008.

5. Marušić Mira: Plan marketinga, Adeco, Zagreb, 2006.