Agresija kao destrukcija i kreacija

Teorijski seminari i predavanja

Geštalt Studija za edukaciju

Gordana Mićović i Ivana Vidaković

30. i 31.maj 2015., Beograd
 Sadržaj
• Pojam Agresije u različitim psihološkim
teorijama i Gestalt terapiji
• Fenomenologija pojma
• Razvojne faze
• Agresija kroz Teoriju Selfa i Ciklus kontakta
• Agresija i prihopatologija
• Agresija u terapijskom kontekstu,
fenomenologija klijenta i terapeuta
POJAM AGRESIVNOSTI
 Pojam agresivnosti
Od latinske reči AGGREDIOR= koraknut ka,
zakoračiti, bliže prići ili iznenada napasti,
nasrnuti.
Psihološke teorije agresivnosti
 Psihološke teorije agresivnosti
• Tri osnovna gledišta:
1. Agresivno ponašanje se nasleđuje
• Psihoanalitičke teorije:
– Frojd – izvor agresivnost u analnoj fazi i u instiktu smrti i života
– Melani Klajn- agresivnost postoji još od rođenja; sukob između ljubavi i
mržnje.
– Vinikot
2. Agresivno ponašanje se stiče pod uticajem sredine
(učenje)
• Bihejviorističke teorije: Bandura, Dolard..
3. Agresivnost se javlja kao reakcija na frustraciju
(interakcija između sredine i individue)
• Humanističke teorije: Maslov, Perls
• Istraživanja: rana somatosenzorna deprivacija
 Fiziološke osnove agresivnosti
• Dva neurološka sistema u pozadini različitih
oblika agresivnog ponašanja:

– Apetitivni sistem (ofenzivno-agresivno ponašanje)-

usmeravanje ponašanja na objekte koji treba da
zadovolje primarne nagonske potrebe
• Predatorska, kompetitivna, teritorijalna i seksualna
agresivnost
– Averzivni sisitem (defanzivno-agresivno ponašanje)-
usmeravanje ponašanja na uklanjanje opasnosti ili
neprijatnosti
• Odbrambena i iritativna agresivnost
 Psihoanalitičke teorije:
VINIKOTOVA TEORIJA AGRESIVNOSTI

• Prvi oblici
agresivnosti
vidljivi još dok je
beba u stomaku
majke.
• Na početku
života
agresivnost je
neodvojiva od
aktivnosti.
 Psihoanalitičke teorije:
VINIKOTOVA TEORIJA AGRESIVNOSTI

• Razvoj dva oblika ispoljavanja agresivnosti preko dve

osnovne aktivnosti bebe:
– Aktivnosti vezane za kretanje udova (primitivna pokretljivost)
=> iskustvo susreta sa okolinom i sa samim sobom => kod
odraslog se ogleda u vidu diferenciranje osobe u odnosu na
sredinu.
– Aktivnosti vezane za sisanje (primitivna ljubav) => iskustvo
života u društvenoj zajednici => kod odraslog se ogleda u vidu
ljubavi, brige, uvažavanja, erotske želje, međuzavisnosti.

– Rezultat: SUBJEKT KOJI POSTAJE KROZ NAGONSKO ISKUSTVO

– Zdrav razvoj: OPTIMALNA FRUSTRACIJA
POJAM AGRESIVNOSTI U GEŠTALT TERAPIJI

„POSEGNUTI ZA“ kontaktom sa sredinom

 Agresivnost: organizam-sredina
• Zdrava, biološka i neophodna funkcija nužna za život, ljubav
i produktivnost.
• Razmatra pitanja agresivnost i destrukcije kroz nagon gladi.
• Biološki predstavnik agresije je dentalni otpor.
• Agresija je glavna funkcija nagona gladi; a kasnije glavno
sredstvo zadovoljenja svakog nagonskog implusa.

F. PERLS
 Agresivnost i destrukcija

U Geštalt terapiji pojmovi imaju primarno

pozitivno značenje.
AGRESIVNOST DESTRUKCIJA

Rezultat Stvaranje/povezivanje Rastavljanje

 FAZE RAZVOJA AGRESIVNOSTI
• Analogija između hranjenja i psihičkog života
(ispoljavanja agresivnosti i destrukcije).

1. Predentalni stadijum ili faza sisanja

2. Faza griženja
3. Faza žvakanja
 Predentalni stadijum ili faza sisanja
(od rođenja do pojave prednjih zuba)

• Odlike: nestrpljenje,
halapljivo gutanje mleka bez
odlaganje
• Cilj: razvijanje načina
prevazilaženja prepreka
• Posledice fiksiranosti u ovoj
fazi: konfluentna ličnost,
nepodnošenje neizvesnoti,
melanholičnost, poremećaji
zavisnosti.
Faza griženja (od trenutka izbijanja prednjih zubića)

• Odlike:
– Dete postaje aktivnije u odnosu
na hranu
– Aktivno griženje vs. povremeno
inhibiranje ugriza vs. blokiranje
ugriza
• Posledice inhibiranja agresije:
projekcija i retrofleksija
 Faza žvakanja

• Odlike:
– Javljanje kutnjaka;
– Mehanička priprema hrane za
proces varenja;
– Dete ima sposobnost da
žvakanjem prerađuje ono što
dobije iz sredine pa tek onda
asimiluje.
Roditeljski uticaj-
demobilizacija gađenja-
neasimilovani introjekti
 Laura Perls (1939) How to educate children for peace
Lichtenberg (1992)

• Vaspitni stil roditelja prema dečijoj

radoznalosti, istraživanju (spontanost-zaustavljenost, strah)
“nevaljalosti”, buntovništvu (individualnost -stid, krivica)
izlaganju opasnostima (granice, samozaštita – rizik, povrede)
 Novi pogledi na agresivnost u geštaltu

Frank-M. Staemmler (2009) Ego, anger, and attachment:

A new way of looking at and working with
aggression in gestalt therapy.

• Nekritičnost prema“pozitivnom kultu agresije”,

ignorisanje “zla”, identifikacija sa agresorom
• Kritika tehnika katartičke ekspresije,
jer podstiču dalju agresivnost i
psihosomatske reakcije
• Prenaglašen biološki, zanemaren relacioni kontekst
 Diferenciranje dva aspekta po motivu i fenomenologiji

Agresivnost vs Radoznalost
Asertivnost

Cilj je averzivan atraktivan

Bazični stav “protiv” “za”
Osećanje stresa, neprijatnosti prijatnosti
Svesnost, fokus sužena proširena
Socijalna funkcija distanciranje, povezivanje,
razdvajanje spajanje
 Polarnosti u agresiji

“”Anger-In” i “Anger-Out” klijenti

.
 Uključujuća i isključujuća agresija
Lichtenberg, P. (2012) Inclusive and Exclusive Aggression: Some
(Gestalt) Reflections
Dve bazične orijentacije ili dispozicije: ka drugima – od drugih
• Uključujuća agresija - poverenje osobe da će njene potrebe biti
zadovoljene. Agresija se usmerava na povezivanje sa
drugima/sredinom, težnja cilju, udruživanje, suočavanje sa
izazovima, pretnjama. Doživljaj da je dorasla, jednaka.
• Isključujuća agresija – Nepoverenje ili ambivalentnost. Agresija
služi za umanjivanje ili negiranje druge osobe/situacije ili sebe u
odnosu na njih, a kroz dominaciju ili kroz emotivno/fizičko
povlačenje. Iza različite fenomenologije stoji isti neosvešćen
bazični doživljaj nejednakosti i vulnerabilnosti, koji se onda
projektuje u drugog.
 Uključujuća i isključujuća agresija
Lichtenberg, P. (2012)
• Uključujuća:
Inicijativa (Perls at al. 1951, p.342),
Asertivnost (Staemmler, 2009)

• Može biti i uključujuća i Isključujuća:

Ljutnja je “simpatetička strast, ona povezuje osobe jer je
pomešana sa željom” (Perls at al. 1951, p.342)
Kritičko mišljenje - kritika, samo-kritika

• Isključujuća:
Prezaštićivanje – poništava autonomiju
Prezir, cinizam (Melnick& Nevis, 2010)
 Zdrava vs. Patološka agresija
Kontinuum agresije: zdrava/asertivna..... patološka/nasilna
(Rogers&Ridker , 1981)

• Agresija je esencijalna sila u kreiranju promene kroz

destrukciju i asimilaciju onoga što je korisno za
organizam. (Perls, Hhefferline&Goodman, 1951).
• Na interpersonalnom nivou omogućava zadovoljavanje
potreba u odnosu sa drugima.
• Mobiliše energiju za kreativan i produktivan rad.
• Zdrava agresija je esencijalna funkcija dobro integrisane
osobe koja aktivno zadovoljava svoje potrebe i želje u
kontaktu sa sredinom.
 Patološka agresija

• Preterana/neprimerena situaciji, nekontrolisana i

eksplozivna
• Osećanja besa, nemoći i straha (za preživljavanje)
(Perls, 1975, pp.25-26)
Agresija i Destrukcija ≠ ANIHILACIJA

Destrukcija je funkcija apetita;

rušenje celini u fragmente kako bi
ih asimilirali u novu celinu.
Svaki organizam u polju raste kroz
inkorporiranje , varenje , i asimilaciju novih stvari , a to zahteva
destrukciju postojeće forme na njene sastavne elemente.
(Perls, Hefferlein, Goodman, p.394/395)

Anihilacija je pretvaranje u ništa, odbacivanje objekta,

poništavanje postojanja . Geštalt se završi bez tog objekta .
Anihilacija je prvenstveno odbrambena reakcija na bol, telesne
invazije , ili doživljaj opasnosti ( ... )
Patološki agresivna osoba ima izmenjenu
percepciju i svesnost u sada i ovde jer su inicirani
njeni introjekti i nezavršeni poslovi ...
Umanjeno je senzorno funkcionisanje, ograničen
je ili iskrivljen doživljaj sredine i svesnost šta se
dešava unutar i izvan nje, što dovodi do nejasnih
granica i daljeg aktiviranja mehanizama prekida:
introjekcije, projekcije, defleksije, retrofleksije.
(Polster&Polster, 1974, pp.98-172)
 Patološka agresivnost
kao nemogućnost
ostvarenja/završavanja kontakta
Desenzitizacija – smanjena osetljivost i sužena svesnost ka
unutra i ka spolja, potiskivanje senzacija, odložen ili
produženi odgovor, izmenjen doživljaj sebe i sredine,
nejasne/pomerene granice kontakta.
Razvija se kao reakcija na traumu, samozaštita od preteranih i
averzivnih senzacija od kojih se ne može drugačije odbraniti,
već “ubija/uguši” osetljivi deo sebe. (Harris, 1993)
Mogu provocirati pojačavanje pritiska i agresije na sebe
jer drugi ne vide njihovu reakciju i otpor,
i ne mogu na osnovu toga da se regulišu.
Introjekcija je dinamički centralna za razvoj i ekspresiju
patološke agresije. Internalizovani, a neasimilovani sadržaj
koji interferira sa slobodnim funkcionisanjem osobe.
Česti su introjekti koji otpisuju ili zaustavljaju spontano
ispoljavanje ljutnje, besa, neslaganja, nelagode, prelaženja
granica, agresivnog ispoljavanja
(Perls, Hefferline&Goodman, 1951).
Introjekti često uključuju i katastrofična očekivanja – koliko je
razorna njihova agresija, šta će se strašno desiti ako se ispolji
agresija.
Perls to naziva fobičnim stavom (Perls, 1970, pp.24-26)
Introjekt zahteva represiju, koja intenzivira agresivnu energiju
unutar osobe, što na kraju dovede do nagle i eksplozivne
agresivne reakcije.
Projekcija – osobe koje inhibiraju ekspresiju agresivnih
emocija, obično aktivno poriču i otpisuju svoja agresivna
osećanja da bi zadovoljili introjekt. To dovodi do
projekcije, osoba eksternalizuje neprihvatljiva osećanja i
pripisuje ih drugima, distancirajući se na taj način od svojih
agresivnih impulsa i ponašanja (Zinker, 1977, pp.201-202).
Perls identifikuje seme paranoidne agresivnosti u kome
pojedinac projektuje svoju ljutnju i agresiju u druge i onda
se nadovezuju/nastavljaju da reaguju na ono što “opažaju”
u drugima. (Perls, 1974, pp 116-118)
Retrofleksija – osoba okreće svoju agresiju od
sredine ka sebi, zamenjuje objekat agresije da bi
izbegla realnu/zamišljenu opasnost konfrontiranja
sa drugima. Ima strah ne samo od svojih agresivnih impulsa,
već i od kontra-agresije koju bi mogli izazvati kod drugih.
Na fizičkom nivou hronična zgrčenost antagonističkih mišića
rezultira u slabljenju mišićnog tonusa, a na emocionalnom
nivou indirektnom/pasivnom agresijom – npr. ozlojeđenost i
razdražljivost (Perls,Hhefferline&Goodman, 1951, p.146-167)
Osobe koje retroflektuju izbegavaju uzbuđenje (i opaženu
“pretnju”) kontakta sa drugima, ciklus kontaktiranja i kontakt
granice su narušene, što u drastičnim slučajevima može da
dovede do eksplozivnog agresivnog ponašanja prema
drugima ili sebi.
Defleksija – difuzno ispoljavanje, osobe gube svoj osećaj
razlikovanja i odgovaranja na agresivno ponašanje i
usvajaju posredne načine reagovanja - izbegavanja,
ventiliranja i generalizovane ekspresije agresivnih
osećanja. Agresivno ponašanje zbog toga gubi svoju
primarnu funkciju i neposrednost i smislenost svoje
ekspresije. Postaje nespecifična i usmerena na
zamenske, ne-preteće objekte pre nego na one koji su
originalno pobudili emociju. (Polster&Polster, 1973,
pp.89-92).
To rezultira hroničnom hostilnošću i “slobodno-lebdećom
agresivnošću” (Perls, 1975, pp.33-37)
Egotizam – nemogućnost decentriraja, proširenja
svoje perspektive uključivanjem drugih i sredine.
Nepoverenje u ne-ja, neprepuštanje,
uzdizanje, posmatranje “odozgo”, kritičnost.
Potreba za održanjem kontrole i moći.
Njihovu izdvojenost drugi mogu doživeti kao
agresiju, ili biti agresivni u pokušaju da ih dosegnu.

Konfluencija – stopljenost u odnosu, ne dozvoljavanje

različitosti i individualnosti. Svaka diferencijacija se
doživljava kao pretnja i odbacivanje.
Njihova zahtevnost i preosteljivost guši
drugu stranu koja zbog toga može
reagovati agresijom da bi se odvojila.
Začarani krug patološke agresije:

osoba otpisuje svoja agresivna osećanja i

koristi projekciju da nađe nove provokacije,
dok se retrofleksijom i defleksijom koristi da
izbegne razrešenja.
Enton Stor – „Ljudska agresivnost“
• Vidi agresivnost u pozitivnom i negativnom
svetlu
• Agresivnost:
– Potrebna za opstanak i
zaštitu od napada
– Osnova za intelektualna
dostignuća, ponos, ostvarivanje
i održavanje samostalnosti.
Agresija i psihopatologija
 PSIHOSOMATSKE BOLESTI
• Alergija
• Astma
• Kamen u žučnoj kesi
• Želudačni problemi
• Snižen/Povišen krvni pritisak
• Autoimune bolesti
• Reuma- blokira agresivnost na motoričkom nivou

DRUGI POREMEĆENI VEZANI SA AGRESIJOM

• Poremećaji ishrane
• Impotencija
• Samopovređivanje
• Mucanje
• Grickanje noktiju
 POREMEĆAJI LIČNOSTI
• GRUPA A Bizarne ili ekscentrične osobe
– Shizoidni PL: afektivno inhibirani, retko doživljavaju i
izbegavaju snažne misli i osećanja (bilo pozitivna ili
negativna). Dominantna desenzitizacija.
– Paranoidni PL: Inicijalni impuls i hostilne, agresivne
intencije se retroflektuju do tačke potpunog otuđenja
i ocepljenosti - projektovanja neprihvatljivih
agresivnih delova u ljude oko sebe. Nedostaje mu
svesnost o senzacijama i stoga ne može da prepozna
sebe kao agresora. U “ugrožavajućim” situacijama
napadaju druge.
 POREMEĆAJI LIČNOSTI
• GRUPA B Dramatične, emocionalne osobe
– Histerični PL: probijanje tuđih granica . Oralna
anestezija-potiskivanje gađenja, pasivno “odbijanje”
– Granični PL: nizak nivo kontrole impulsa i afekta
prema sebi (patološka retrofleksija u formi
samopovređivanja) i drugima (impulsivni napadi,
pretnje, uvrede). Ne osećaju zadovoljenje, halapljivo
kupovanje/gutanje, “hrana/znanje” se ne svari već se
u neprerađenom obliku vraća u sredinu
– Narcistički PL- U situacijama (npr. kritike) kada je
ugrožena njihova idealna slika javlja se narcistički
bes. Kognitivni sitem je posvećen redukovanju/
izbegavanju bilo koje tenzije koja bi mogla zagrebati
njihovu narcističku ranjivost. Odlikuje ih arogantnost u
akciji i interpersonalnim odnosima. Projekcije su
selektivno kontaminirane fantazijama neograničene
moći. Dominantni mehanizmi: egotizam, retrofleksija.
– Antisocijalni PL: akcije neobuzdane, acting-out, nema
retrofleksije
 POREMEĆAJI LIČNOSTI
• GRUPA C Plašljive i anksiozne ličnosti
– Opsesivno- kompulzivni PL: agresija se sprovodi u rigidne akcije
– Pasivno-agresivni PL: Nikada nisu otvoreno ljuti. Agresivni
impuls delimično retroflektovan. Ljutnju doživljava da dolazi od
spolja - projektuju svoju ljutnju na drugoga. Eksperti za
izazivanje tuđe ljutnje, dok poriče svoju odgovornost za agresiju.
Često mrzovoljni, skloni prepiranju, tvrdoglavi i drugi im lako
zasmetaju.
– Izbegavajući PL: Retroflektuje sve svoje impulse koje bi u
njegovim očima vodile bolnim posledicama i zadržava ih u sebi
da bi izbegao bol.
– Zavisni PL: Potčinjavaju se u kontaktu kako ne bi iskusili
separaciju. Retroflektuje ljutnju prema značajnjim drugima i
deflektuju u napetnim situacijama. Interpersonalni konflikti se
izglađuju ili se poriču u potpunosti.
AGRESIJA U TERAPIJSKOM
KONTEKSTU
 AGRESIJA U TERAPIJSKOM
KONTEKSTU
• Agresija klijenta - prema terapeutu/prema drugima
(članovima grupe, osobama iz realnog klijentovog konteksta)
/prema sebi
• Kontratransfer terapeuta – averzija, agresija
kontra-agresija( neprijatnost, povređenost, izbegavanje,
strah, distanciranje, odbacivanje), osećaj neadekvatnosti,
energiziranost, veća prisutnost, alertnost ...

Agresija u terapiji (kao i u životu) može biti

direktna/indirektna aktivna/pasivna
prepoznata/neprepoznata

Svesnost o ko-kreiranju situacije

Kada podržavamo zdravu agresiju klijenta?

Iskazivanje klijentove lične perspektive, individualnosti

Jačanje ego funkcija, usmerenosti na cilj, intencionalnosti
Direktnije, jasnije kontaktiranje
Podrška procesima separacije i/ili povezivanja
Odgovornost za ličnu terapiju i ličnu promenu
Samozaštita i dobrodit klijenta

Vitalna agresivnost klijenta(Žinžer, 2015) se podržava

Terapeut pojačava iskustvo kontakta kroz konfrontaciju i
umerenu frustraciju.
Kada je terapeutu potrebna zdrava agresija?

Ugovor (uslovi zajedničkog rada, naplaćivanje,

seting, vreme, očuvanje granica,
ugovor o nepovređivanju sebe, drugih)
izbor teme, držanje fokusa,
izlazak iz konfluencije, razlikovanje, konfrontacija,
jasnost, direkcija, experiment, pomeranje preko
granica poznatog, istrajnost, samopodržavanje ...
Fritz Perls and Gloria - Counselling (1965)
https://www.youtube.com/watch?v=it0j6FIxIog
 GT rad na agresiji
Cilj:
• Klijent treba da postane svestan svojih senzo-
motornih, kognitivnih i emotivnih iskustava, i da
može da ih iskaže i angažuje kroz usmerenu
aktivnosti koja vodi realizaciji/zadovoljenju i
drugim ishodima koje klijent može da integriše
kao svoje iskustvo u odnosu sa drugima/svetom
 GT Intervencije
• Osetiti šta se dešava u sebi i u sredini,
• Prepoznati aktivaciju agresivnih procesa i
fizioloških reakcija koje ih prate,
• Osvestiti introjekte i subjektivne interpretacije,
preuzeti odgovornost za izbor,
• Osloboditi energiju kroz adekvatne načine
ekspresije, iskazati negativne emocije na
komunikativan način, kroz usmereno i diferencirano
ponašanje, u uvažavajućem odnosu sa drugima
• Integrisati iskustvo i dati mu značenje
 Samopomoć

• Sportovi i fizičke aktivnosti koji uključuju

aktivnost , svesnost konteksta - sredine i
drugih ljudi, iskazivanje, takmičenje sa sobom
i drugima
• Meditacija, samorefleksija, odlaganje
impulsivne reakcije
 Osnovna literatura
• Perls, F. (1992). Ego, Hunger and Aggression: A Revision of Freud's
Theory and Method. The Gestalt Journal Press
• Perls, F., Hefferline, R. & Goodman, P. (1951). Gestalt therapy:
Excitement and growth in the human personality. NY: Julian Book
• Staemmler, F. M. (2009) Ego, anger, and attachment: A new way of
looking at and working with aggression in gestalt therapy. In D. Bloom
& P. Brownell (Eds.), Continuity and change: Gestalt therapy now
(pp. 318-333). Newcastle, UK: Cambridge Scholars Publishing.
http://www.gestalttherapybrisbane.qld.edu.au/wp-content/uploads/2012/12/
Staemmler-2009-Ag
• Rogers, R. And Ridker, M. (1981) Dynamics of pathological aggression
from a gestalt therapy paradigm, in The Gestalt Journal, Vo. IV, No. 1.
• Lichtenberg, P. (2012) Inclusive and Exclusive Aggression: Some
(Gestalt) Reflections Gestalt Review, 16(2):145-161, 2012
http://www.gisc.org/gestaltreview/documents/InclusiveExclusiveAggressionSo
meGestaltReflections.pdf
 Šira literatura
• Harris, B (1993) Rad sa besom u Terapiji, Gestalt pristup, Manchester
Gestalt center (interni prevod)
• Richardson, N. (2007) The handling of aggression in therapy from a
gestalt perspective, PhD theses, http://uir.unisa.ac.za/bitstream
/handle/10500/1937/dissertation.pdf?sequence=1
• Bongers, D.(2013). Violent Behaviours, in Francesetti, g., Gecele, M.,
Roubel, J. Gestalt Therapy in Clinical Practice, Milano: Franco Angeli
• Dalke, R. (2013). Bolest kao govor duše. Beograd: Laguna
• Detlefsen, T. & Dalke, R. (2012). Bolest kao put. Beograd: Laguna
• Ford, D. (2009). Zašto dobri ljudi čine loša dela. Beograd: Vulkan
• From, A.(1989) Anatomija ljudske destruktivnosti I-II. Zagreb: Naprijed
• Mur, T. (2011). Mračni Eros. Beograd: Mali Vrt
• Stor, E. (1989). Ljudska agresivnost. Beograd: Nolit
• Kernberg, O.F (2012) The Inseparable Nature of Love and Aggression
Clinical and Theoretical Perspectives, American Psychiatric Publishing
Hvala na pažnji i ko-kreaciji