RADNA SVESKA 1:

SAMOSPOZNAJA I SAMOPOUZDANJE
 SAMOSPOZNAJA

Samoprocena i samospoznaja, kao rezultat iste, nije lak niti jednostavan proces. Mi se trudimo da o sebi
stvorimo sliku kakvu želimo da naša socijalna sredina prihvati, retko se pitajući ko smo mi ustvari i šta nas
čini drugačijim i jedinstvenim.

Događa se da o sebi stvaramo slike koje su ekstremnog karaktera: od izuzetno uspešnih i sposobnih
osoba do onih koje su neuspešne, nesposobne i nesrećne. Zbog toga se dešava da se često nalazimo u
raskoraku između onoga što jesmo i šta bismo voleli da budemo. To nas zbunjuje, utiče da izgubimo
fokus, a veoma često i da se osetimo odbačenim i neprihvaćenim u društvu u kome živimo.

Iako smo mi suštinski društvena bića, odnosno u svojoj osnovi pripadamo određenim socijalnim, klasnim,
obrazovnim ili nekim drugim grupama, koje čine da se ponašamo ili delujemo na određen,
opšteprihvaćen način, mi smo u isto vreme jedinstveni i specifični, što nas odvaja od svega i svih.

Kada nam traže da navedemo svoje dobre osobine, većina nas će se lako snaći u toj ulozi. Međutim, kod
mana nastaje problem. Teško ih prepoznajemo, izbegavamo da o njima govorimo, negiramo ih. Zbog
toga su samospoznaja i samoprocena isključivo za hrabre, odnosno za one koji ne poznaju strah kada je
reč o oceni i proceni samoga sebe.

Vežba 1

Navedite 10 svojih dobrih i loših osobina.

Dobre osobine Loše osobine

Sada ih uporedite, i to na sledeći način:

Koja moja dobra osobina inicira neku moju lošu osobinu?

Primer:

Dobre osobine Loše osobine

Brzina u rešavanju stvari Brzopletost

Dobre osobine Loše osobine

Koja moja loša osobina inicira neku moju dobru osobinu?

Primer

Dobre osobine Loše osobine

Upornost Tvrdoglavost

Dobre osobine Loše osobine

Kao što ste mogli da uočite u prethodnoj vežbi, nije svako dobro za dobro i svako zlo za zlo. To dalje znači
da mi možemo da se menjamo, usavršavamo i unapređujemo, ali samo onda kada dobro poznajemo
sebe i kada smo nedvosmisleno upućeni u sve svoje prednosti i mane.

Od kada je sveta i veka, postoji interesovanje za proučavanje različitih tipova ličnosti. Istorijski podaci o
prvim teorijama u vezi sa tipovima ličnosti započinju sa Hipokratom 400 godina pre naše ere. On je tvrdio
da postoje četiri tipa temperamenta. U to vreme on ih je vezivao za četiri godišnja doba, četiri pola i sve
one pojave koje su se smenjivale u broju četiri.

Da nije pogrešio u svojoj teoriji govore u prilog moderne teorije ličnosti, koje u osnovi smatraju da
postoje četiri tipa ličnosti i to: kolerik, sangvinik, melanholik i flegmatik.

Svaki od ovih tipova ličnosti poseduje svoje dobre i loše strane, a mi smo najčešće kombinacija dva tipa
ličnosti.

Kolerik

DOBRE OSOBINE LOŠE OSOBINE

Dinamičan Netrpeljiv

Aktivan Netolerantan

Odlučan Zapovedan

Uporan Svadljiv

Uravnotežen Manipulativan

Hrabar Radoholik

Samouveren Tvrdoglav
Sangvinik

DOBRE OSOBINE LOŠE OSOBINE

Komunikativan Brbljiv

Društven Teatralan

Duhovit Egocentričan

Veseo Zaboravan

Radoznao Nestalan

Iskren Naivan

Inventivan Promenjiv

Melanholik

DOBRE OSOBINE LOŠE OSOBINE

Analitičan Osetljiv

Promišljen Nije samouveren

Fokusiran Idealista

Kreativan Nesiguran

Požrtvovan Škrt

Savestan Pokoran

Perfekcionista Individualista
Flegmatik

DOBRE OSOBINE LOŠE OSOBINE

Opušten Povučen

Smiren Suzdržan

Uravnotežen Tih

Strpljiv Spor

Dosledan Sarkastičan

Vredan Neodlučan

Stručan Opire se promenama

U okviru tipova ličnosti postoji tri tipa kombinacija. Najpre one koje se zovu prirodne i koje spadaju u
najčešće kombinacije ličnosti. Potom dopunjujuće, koje se vezuju za dopunjavanje i ublažavanje
dominantnih osobina oba tipa ličnosti. I na posletku suprotne, koje su najređe i spadaju u one koje se
vezuju za suprotne tipove ličnosti, odnosno za kontraste u okviru istih. Ove kombinacije ličnosti najčešće
se vezuju za neuravnotežene, nestabilne i nesigurne osobe.

•SANGVINIK – KOLERIK •KOLERIK – MELANHOLIK •SANGVINIK – MELANHOLIK

•MALANHOLIK - FLEGMATIK •SANGVINIK – FLEGMATIK •KOLERIK – FLEGMATIK

PRIRODNE DOPUNJUJUĆE SUPROTNE

KOMBINACIJE KOMBINACIJE KOMBINACIJE

Slika 1. Kombinacije tipova ličnosti

Vežba 2

Koja ste vi kombinacija ličnosti?

Sada se vratite na tabelu iz vežbe 1 i pogledajte još jednom osobine koje ste tamo naveli. Pokušajte da
samostalno i objektivnom samoprocenom utvrdite kojoj kombinaciji tipova ličnosti pripadate.

Vežba 3 – semafor

Postoje različiti nivoi samoprocene, ali njena suština je u sledećih pet nivoa:

lična (odnos sa samim sobom, slika o sebi, samopoštovanje, razvoj ličnih osobina, znanje, obrazovanje,
zdravlje, novac);

profesionalna (uspeh u profesiji, zadovoljstvo profesijom, kompetentnost, adekvatni prihodi od

profesije);

društvena (veza sa ljubavnim pratnerom, prijateljstva, nova poznanstva, ljudi koje osećate kao svoju
životnu podršku);

porodična (odnos sa supružnikom, roditeljima, decom, braćom i sestrama, familijom);

duhovna (jasna vizija smisla ili misije koju imate u životu, osećanje da živite ono što jeste, da živite svoje
autentično Ja, osećaj povezanosti sa nečim većim od Vas, vera u nešto, neku nad-vrednost koja daje širi
okvir Vašeg života, nešto što je šire od vas samih; Bog, ako ste vernik, ili nešto drugo, ako niste – vera u
dobro, moralna načela, ljudsku prirodu; viša sila ili viši princip u koji verujete).

Vežba 4

Ocenite od 1 do 10 kako ste zadovoljni navedenim aspektima u životu, a potom ocenite na kojoj skali
(oceni) želite da vam ti aspekti budu . Zatim spojite tačke sadašnjeg stanja i spojite tačke željenog stanja..
Samospoznaja korak po korak – radionica

Radionica koja je pred Vama ima za cilj da Vam pomogne u definisanju Vaše samospoznaje. Kako bismo
se samospoznali važno je da prepoznamo sve aspekte koji na to utiču i da pokušamo da pronađemo
modele kojima ćemo ih usmeriti u progresivnom pravcu i pravcu rasta i razvoja.

Zbog toga je važno da korak po korak, pitanjima na koje samostalno i sa velikom pažnjom dajemo
odgovore, dođemo do puta samoocene i prepoznavanja onih elemenata koji će nam pomoći da se
odredimo u odnosu na naše sposobnosti, učiniti da ih dominantno predstavimo , a u isto vreme
minimizirati uticaj naših mana.

U narednim tabelama biće vam postavljana pitanja i dopunjavana tabela prostorima za odgovore koji će
vam pomoći na putu samospoznaje.

1. Šta konkretno treba da uradim (Spisak operativnih zadataka koje treba obaviti da bi se
postigao cilj)?
Aspekt u životu Aktivnost Šta konkretno treba da uradim? (Spisak operativnih
zadataka koje treba obaviti da bi se postigao cilj)

Znanje

Društveni život

Emotivni život

Zdravlje

Profesionalni razvoj

Odnos sa porodicom

Zarada

Okruženje

Posao

Prijatelji

2. Kako to treba da uradim?

Aspekt u životu Aktivnost Način

Znanje

Društveni život

Emotivni život

Zdravlje

Profesionalni razvoj

Odnos sa porodicom

Zarada

Okruženje
Posao

Prijatelji

3. Kakav treba da budem da bih dobro uradio ono što treba da uradim (Osobine koje treba da
razvijem, posedujem i ispoljavam da bih na pravi način uradio ono što hoću da uradim)?

Aspekt u životu Aktivnost Osobine

Znanje

Društveni život

Emotivni život

Zdravlje

Profesionalni razvoj

Odnos sa porodicom

Zarada

Okruženje

Posao

Prijatelji
 4. Kada realno to mogu da uradim, u kom periodu?

Aspekt u životu Aktivnost Vreme

Znanje

Društveni život

Emotivni život

Zdravlje

Profesionalni razvoj

Odnos sa porodicom

Zarada

Okruženje

Posao

Prijatelji
 5. Sa kim to mogu da uradim (identifikovanje „ljudskih resursa”, porodica, familija, prijatelji,
poznanici, „veze”, ljudi koji mogu da pomognu, poslovni partneri, savetnici za određenu oblast,
učitelji…

Aspekt u životu Aktivnost Ljudi

Znanje

Društveni život

Emotivni život

Zdravlje

Profesionalni razvoj

Odnos sa porodicom

Zarada

Okruženje

Posao

Prijatelji

6. Šta imam od onoga što mi je potrebno za realizaciju? (Identifikacija resursa – ličnih veština,
znanja i osobina koje su dobre za ostvarivanje cilja, finansijska sredstva, oprema, radni prostor,
vreme…)?

Aspekt u životu Aktivnost Resursi

Znanje

Društveni život

Emotivni život

Zdravlje

Profesionalni razvoj

Odnos sa porodicom

Zarada

Okruženje

Posao

Prijatelji

7. Šta nemam, a potrebno mi je (Identifikacija ličnih nedostataka koje je potrebno ispraviti,

drugih resursa koje je potrebno proširiti ili stvoriti – novac, prostor, vreme, pomoćnici…)?

Aspekt u životu Aktivnost Resursi koje ne posedujem

Znanje

Društveni život

Emotivni život

Zdravlje

Profesionalni razvoj

Odnos sa porodicom

Zarada

Okruženje

Posao

Prijatelji
 8. Identifikacija prepreka koje mogu da me čekaju na putu (i definisanje načina na koji bi se
mogle prevazići. Šta bi sve i ko bi sve mogao da vam postavlja „klipove pod točkove”?)

Aspekt u životu Aktivnost Prepreke

Znanje

Društveni život

Emotivni život

Zdravlje

Profesionalni
razvoj

Odnos sa
porodicom

Zarada

Okruženje

Posao

Prijatelji

9. Kako da sebe ne opstruiram u tome? (Identifikacija svih igrača neuspeha u meni. Identifikacija i
odstranjivanje negativnih ograničavajućih uverenja o sebi i ljudima.)

Aspekt u životu Aktivnost Ja protiv sebe

Znanje

Društveni život

Emotivni život

Zdravlje

Profesionalni razvoj

Odnos sa porodicom

Zarada

Okruženje

Posao

Prijatelji
 SAMOPOUZDANJE

Samopouzdanje predstavlja veru u sebe, ali onu veru koja je potvrđena rezultatima. Dakle, osoba koja
poseduje samopouzdanje jeste ona koja definiše i ostvaruje svoje lične i profesionalne ciljeve.

Veoma često se dešava da se mešaju termini kao što su samopouzdanje i samouverenost. Oni u svojoj
suštini poseduju veru u sebe, s tim što kod samopouzdanja je ona nužno i potvrđena, dok kod
samouverenosti ona može biti plod našeg ličnog ubeđenja u to da smo dobri i uspešni.

Istraživanja sprovedena na 9 miliona studenata, koja su trajala skoro 45 godina, pokazala su da su

studenti u odnosu na parametre koji su bili predmet merenja pokazivali sve veće i veće samopouzdanje.
Ipak kada se fakultet završio, rezultati nisu bili dobri. Tada su se naučnici pozabavili tim problemom i
razdvojili termine samopouzdanje od samouverenosti, odnosno samoubeđenja da sam dobar i uspešan.

Vežba 5

Da biste umeli da cenite svoje uspehe, potrebno je da se sada, samo na čas, prisetimo svojih neuspeha i
da definišemo zbog koje naše osobine su nam se oni dogodili. Upamtite – samo samouverene osobe
svesno stoje iza svojih neuspeha, hrabro uočavaju svoje greške, uče iz njih i spremno idu dalje.

Moji najveći neuspesi Zašto?

10
Samopouzdanje se gubi iz mnogo razloga. Da spomenemo samo neke:

• zbog ličnih i profesionalnih neuspeha,

• zbog nezadovoljstva fizičkim izgledom,

• zbog nesigurnosti u sebe i svoje kvalitete,

• zbog napuštanja od strane partnera ili prijatelja,

• zbog promene mesta boravka,

• zbog promene ili gubitka posla,

• zbog toga što mislimo da su drugi bolji od nas,

• zbog toga što mislimo da je drugima lakše nego nama,

• zbog toga što nam se desi život…

Kao direktna posledica gubitka samopouzdanja dešavaju nam se strah, nesigurnost, povlačenje u sebe,
izolacija i dr. Danas je veoma popularno bežanje u virtuelni svet, koji vam pruža mogućnost da u okviru
različitih društvenih mreža i u okviru e- sveta budete sve ono što ne možete biti u stvarnom svetu. Ovo je
jako ozbiljna pojava i proizvodi nove psihološke bolesti.

Vežba 6

Upravo zbog svega gore pomenutog, potrebno je da se prisetimo naših najvećih uspeha. U tabelu koja
sledi unestite vaših deset najvećih uspeha i vaše osobine koje su doprinele da se uspeh postigne.

Moji najveći uspesi Zašto?

5
6

10

Razlike između samopouzdanih osoba i osoba koje ne poseduju samopouzdanje su veoma značajne. U
narednoj tabeli biće prikazan upravo taj odnos.

SAMOPOUZDANE OSOBE OSOBE BEZ SAMOPOUZDANJA

Rade ono za šta veruju da je ispravno, čak i kada ih Vode svoje ponašanje prema onome šta drugi ljudi
drugi kritikuju. misle o tome.

Spremni su da preuzmu rizik i da odu dalje kako bi Ostaju u svojoj zoni komfora, bez želje i hrabrosti da
dostigli svoje ciljeve. preuzmu rizik.

Prihvataju svoje greške i uče iz njih. Rade naporno da isprave svoje greške, nadajući se da ih
niko neće primetiti.

Čekaju da im drugi čestitaju i prepoznaju njihova Potenciraju na svojim vrlinama što je više moguće i
dostignuća. govore ih što većem broju ljudi.

Prihvataju komplimente sa zahvalnošću : „Hvala, veoma Odbijaju komplimente rečima: „Nije to ništa, zaista,
sam naporno radio/la na tome, drago mi je što ste to svako bi mogao to da uradi“.
prepoznali”.
Niko se ne rađa sa samopouzdanjem. To je veština koja se stiče vremenom i na kojoj se radi svaki dan.
Zbog toga ne treba zaboraviti koliko je samopouzdanje važno za naš život, za kvalitet naših odnosa sa
svetom oko sebe, za razvoj naše karijere i dr.

Vežba 7 – matematika uspeha

U jednačinama u nastavku unesite svoje osobine koje su u zbiru ili razlici uticale na vaš rezultat

USPEH NA
PROFESIONALNOM
PLANU

USPEŠAN
DRUŠTVENI ŽIVOT

NEUSPEH NA ISPITU

NEUSPEH U
PRIJATELJSKIM
ODNOSIMA
 PREVAZILAŽENJE
KONFLIKTA U
KOMUNIKACIJI

ISTRAŽIVANJE NOVIH
PROFESIONALNIH
IZAZOVA

SAMOPOUZDANJE – radionica

U okviru ove radionice postavićemo temelje za dobro samopouzdanje, ali i za stvaranje osnova koje će
nam pomoći da napravimo svoj karijerni i životni plan. U nastavku će se popunjavati SWOT tabele koje
će nas odrediti u odnosu na različite aspekte našeg života.

Snage – predstavljaju naše unutrašnje snage, našu konkurentsku prednost, našu snagu i moć.

Slabosti – predstavljaju naše mane, ono u čemu smo slabiji od drugih, nešto na čemu treba da radimo.

Mogućnosti – predstavljaju mogućnosti za rad na sebi koji će nam pomoći da budemo bolji, uspešniji i
srećniji.

Pretnje – predstavljaju otežavajuće faktore u nama koji nam mogu praviti opstrukcije u realizaciji naših
ciljeva.
SWOT (lični, opšti)

SNAGE SLABOSTI

MOGUĆNOSTI PRETNJE

SWOT (ja u odnosu na ono šta želim da postignem u profesionalnoj karijeri)

SNAGE SLABOSTI

MOGUĆNOSTI PRETNJE
 ZADATAK

Zadatak u nastavku je potrebno da samostalno kod kuće uradite prema datim zahtevima i da ga do
sledećeg termina predavanja dostavite odgovor. U okviru ovog zadatka potrebno je da, onako kako Vi
smatrate da je ispravno, unesete u tabelu u nastavku 10 obrazloženja zbog čega je tvrdnja koja Vam je
data tačna.

Tvrdnja Obrazloženje

Samopouzdane 1.
osobe imaju
bolju 2.
samomotivaciju
3.
od drugih.
4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

Samouverene 1.
osobe loše utiču
na motivaciju 2.
drugih.
3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.