Student: Katarina Jovašević

Mentor: mr Suzana Đorđević

Datum odbrane: 09. 07. 2013. god.

Završni rad: RUČNO TKANA ŽENSKA TORBA KROZ ISTORIJU

1. Predmet i cilj završnog rada

Mala, velika, meka, kruta, otmena, elegantna, poslovna sa dužim ili kraćim drškama, sa etno
motivima, na ramenu ili u ruci, svejedno, torba je omiljeni detalj ženske garderobe (u poslednje vreme
i muške garderobe) koji izražava vidljiv deo njene ličnosti ali i onaj drugi,skriveni i tajnovit. Ona je
menjala oblik i veličinu ali namenu nikada.
Rađene su od kože,tekstila,od grublje ili finije vune, konoplje, lana, pamuka. Nosile su se i
nose se na pijacu, u nabavku, školu, na posao, izlete, prijeme i jednostavno su neizbežne gde god da
krenemo.
One su ogledalo vlasnika i tajnovito skrovište za mnoštvo sitnica koje su nam neophodne u
životu. Sa mnogo pregrada i džepova ili bez njih, sa šnalama, kopčama, vezom, trakama, šljokicama
ili potpuno jednostavne, one prate ženu od jutra do večeri.
Između žene i njene torbe postoji neki mističan odnos. Tašna uliva ženi sigurnost skrivajući
u sebi bezbroj drugih sitnica. Ona je izraz duše svoga vlasnika i zato svaka žena želi da njena tašna
bude drugačija.
Ovim završnim radoma učinjen je korak napred, tj. korak povratka sećanjima starih,
zaboravljenih zanata. Izrada torbe tehnikom ručnog tkanja u panama prepletaju je jedan od tih zanata,
pa povratak našim korenima odnosno počecima izrade tekstilnih proizvoda u Srbiji pokušava se da
ponovo postanu aktuelni pojmovi poput ornamentika i očuvanja kulturne baštine.
Cilj ovog rada je bio da u laboratorijskim uslovima primenimo tehniku izrade ženske torbe u
panama prepletaju. Uzorak tkanine od koje je kasnije urađena torba rađen je na horizontalnom razboju
tako što se najpre pripremi osnova, postavi na razboj, odabere potka određenih karakteristika i na
kraju odabere prepletaj u zavisnosti od toga kakvu strukturu tkanine želimo.
 2. Primenjeni materijal i postupak rada

S obzirom da izgled, mekoća i trajnost tkanih proizvoda zavise od izbora materijala, želja je
bila da se dizajnira torba sa upotrebnom vrednošću. Iz tog razloga posebna pažnja je posvećena
primenjenim materijalima.
Poznato je da postoje dve osnovne grupe tekstilnih materijala: prirodni (životinjska ili biljna
vlakna - uključujući vunu, pamuk, jutu, morsku travu ili bambus) i veštački proizvedeni materijali
(viskoza, rejon, poliamid, akril ili polipropilen). Vuna - 100 % prirodno vlakno poznato po luksuznom
osećaju i izgledu, vrlo mekana, osnovna je komponenta visokokvalitetnih tekstilnih proizvoda i jedan
je od najotpornijih materijala. Prirodno je otporna na vodu, vatru i mrlje, otporna je na habanje, odbija
čestice prašine, zbog čega je dobro rešenje za one koji imaju probleme s alergijama. Vunena torba
izrađena na ručnom razboju pruža osećaj topline, budi sećanja na prošlost ali se dobro uklapa i u
modrno vreme uz dodatak savremenih modnih detalja.
Iz ovih razloga odlučeno je da se za uzorak torbe koristi pređa ispredena od novozelandske
vune sa malim procentom poliakrilonitrila (80 % W : 20% PAN). Iako skuplja, ova vuna je mekša na
dodir i daje jasnije boje što je kod modnog detalja kao što je torba posebno važno.
Da bi torba dobila na voluminoznosti i punoći koristila se pređa sa malim brojem zavoja po
metru za osnovu i za potku.
Bitni parametri, potrebnih za izradu torbe su:
 dimenzije torbe,
 finoća, boja i sirovinski sastav pređe za osnovu,
 dužina osnove,
 broj niti u osnovi i
 raport boja ili uzorak snovanja.
Za snovanje osnove namenjene za ručno tkanje torbe potrebno je izračunati koju dužinu
osnove treba snovati da bi se dobila potrebna dužina tkanine za izradu torbe dimenzija 50x20x10 cm
računajući i to da se u toku rada javljaju izvesni gubici.
Izgled tkanine na razboju (sl. 1 a,b,c) i tkanine skinute sa razboja (sl. 2)
Sl. 1. Izgled tkanine na razboju
Sl. 2. Izgled tkanine skinute sa razboja
 Kretanje osnove je uzdužno a kretanje potke je poprečno, dok se prebacivanje potke od jednog
kraja na drugi izvodi ručno pomoću čunka letvice (sl. 3.).

Sl. 3. Čunak-letvica

Tkanje na horizontalnom razboju sa četiri nite (sl. 4).

Sl. 4. Izgled horizontalnog razboja sa 4 nite

 3. Postupak dizajniranja torbe

Slika 5. Dizajniranje torbe

Sl. 6. Neka od idejnih rešenja za izgled ženske torbe

 Sl. 7. Konačno idejno rešenje za izgled ženske torbe.

4. Vizuelna interpretacija idejnog rešenja

Sl. 8. Vizuelna interpretacija finalnog izgleda ženske torbe

 Sl. 9. Vizuelna interpretacija jednog detalja ženske torbe

ZAKLJUČAK

Torba je jedan od nezamenjljivih modnih dodataka u aksesoaru svake žene, ali i savremenog
muškarca, pa je stoga kroz istoriju njena funkcija bila višestruka. Od davnina do danas pretrpela je
mnogo transformacija ali je suština ostala ista i jedinstvena.
Dizajner mora da bude informisan o mnogim pitanjima tehnike i tehnologije , da izvrši
adekvatan izbor materijala, da poznaje probleme komunikacije- kako na čoveka deluje izgled
predmeta, oblik i boja. Kreativnost dizajnera je veoma važna, kao njegova sposobnost da se stvori
harmonično rešenje koje će zadovoljiti lične potrebe, ambicije dizajnera i zahteve tržišta.
Pored stvaralačkog čina umetnika - autora skica, realizacija torbe podrazumeva stručan i
dugotrajan rad. Izvanredno umeće TKALJA - MAJSTORA SPECIJALISTA TKANJA, koje se sa
razlogom smatraju koautorima, veštim interpretatorima ideja i vizija umetnika, njihova sposobnost i
nadarenost da tkanjem prate naslikane predloške, da intervenišu i improvizuju kada je to potrebno,
da prepoznaju i materijalizuju zamisao autora, jednako je važna kao i sama ideja i vizija umetnika.
Ovaj rad je mali korak autora ali veliki doprinos za generaciju mladih entuzijasta koji,
hodajući na ivici koja deli umetnost od kiča, pokušavaju da zadovolje lične porive neiscrpne
umetničke duše i dostignu Nirvanu.
Na takvom putu, punom nesvakidašnjih izazova, vizije se prenose i dele međusobno a ta
prisnost i veza je osnovica za uspešan ishod i prosvetljenje koje će samo najbolje uzdići do nebesa.