Politika I Privreda Bosne Pod Austrougarskom PDF

AKADEMIJA NAUKA I UMJETNOSTI
BOSNE I HERCEGOVINE
DŽEVAD JUZBAŠIĆ
POLITIKA I PRIVREDA U
BOSNI I HERCEGOVINI POD
AUSTROUGARSKOM UPRAVOM
SARAJEVO 2002
AKADEMIJA NAUKA I UMJETNOSTI
BOSNE I HERCEGOVINE
POSEBNA IZDANJA
KNJIGA CXVI
Odjeljenje društvenih nauka
Knjiga 35
DŽEVAD JUZBAŠIĆ
POLITIKA I PRIVREDA U
BOSNI I HERCEGOVINI POD
AUSTROUGARSKOM UPRAVOM
Urednik
Avdo Sućeska
redovni član Akademije nauka i umjetnosti
Bosne i Hercegovine
SARAJEVO 2002
AKADEMIE DER WISSENSCHAFTEN UND KÜNSTE
VON BOSNIEN-HERZEGOWINA
SONDERPUBLIKATIONEN
BAND CXVI
Klasse für Gesellschaftswissenschaften
Band 35
DŽEVAD JUZBAŠIĆ
POLITIK UND WIRTSCHAFT

IN BOSNIEN-HERZEGOWINA
UNTER DER
ÖSTERREICHISCH-UNGARISCHEN
VERWALTUNG
Herausgeber
Avdo Sućeska
ordentliches Mitglied der Akademie der Wissenschaften
und Künste von Bosnien-Herzegowina
SARAJEVO 2002
SADRŽAJ
Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Vorwort . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Č l a n c i i r a s p r a v e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
O nastanku paralelnog austrijskog i ugarskog zakona o upravljanju Bosnom i
Hercegovinom iz 1880. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
O uključenju Bosne i Hercegovine u zajedničko austrougarsko carinsko po-
dručje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
Izvještaj Hermanna von Sautera o odnosima Bosne i Hercegovine i Monarhije
u svjetlu austro-ugarskih ekonomskih suprotnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
Neke karakteristike privrednog razvitka Bosne i Hercegovine u periodu od
1878. do 1914. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
Izgradnja željeznica u Bosni i Hercegovini i austro-ugarske ekonomske suprot-
nosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
Pokušaji stvaranja političkog saveza izmedu vodstva srpskog i muslimanskog
autonomnog pokreta u Bosni i Hercegovini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177
Austrougarsko Zajedničko ministarstvo i upravljanje Bosnom i Hercegovinom
nakon aneksije (Državnopravni aspekt) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247
Aneksija i stavovi austrougarskih vojnih krugova prema upravljanju Bosnom
i Hercegovinom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265
Radničko pitanje u programima gradanske politike i djelatnosti Bosanskoher-
cegovačkog sabora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319
Bosanskohercegovački sabor i osnivanje poštanske štedionice . . . . . . . . . . . 355
Nekoliko napomena o Jevrejima u Bosni i Hercegovini u doba austrougarske
uprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 371
Jezička politika austrougarske uprave i nacionalni odnosi u Bosni i Hercego-
vini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 383
O nekim pitanjima austrougarske politike prema uredenju privrednih odnosa
u Makedoniji i na Balkanu za vrijeme krize 1912/1913. godine . . . . . . . . . 423
Uticaj balkanskih ratova 1912/13. na Bosnu i Hercegovinu i na tretman agrar-
nog pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 459
P r i l o z i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 475
O nekim tumačenjima karaktera otpora okupaciji Bosne i Hercegovine 1878.
godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 477
Ustanak 1882. godine i problem aneksije Bosne i Hercegovine . . . . . . . . . . 483
O iseljavanju iz Bosne i Hercegovine poslije aneksije 1908. godine . . . . . . . . . 489
O austrougarskoj kolonizacionoj politici u Bosni i Hercegovini poslije aneksi-
je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 495
O nacionalnoj politici Petra Kočića . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 503
Kritičke napomene na tekstove koji se odnose na istoriju perioda austrougarske
uprave i nacionalne odnose u Bosni i Hercegovini u separatu SR BiH iz II
izdanja Enciklopedije Jugoslavije, (Zagreb 1983) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 511
I n d e k s i m e n a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 523
3
PREDGOVOR
U svom naučnom radu orijentisao sam se na izučavanje političke,

socijalne i kulturne istorije Bosne i Hercegovine u sklopu odnosa u Hab-
sburškoj monarhiji i u vezi sa austrougarskom balkanskom politikom.
Pri tome sam nastojao da, u prvom redu na osnovu izvorne grade iz ar-
hiva u Beču i Sarajevu, prikažem i osvijetlim odredena zbivanja, procese
i pojave od bitnog značaja za istoriju Bosne i Hercegovine u periodu
austrougarske uprave. Rezultati ovog rada do sada su izloženi u tri
posebne monografije i većem broju rasprava, članaka i drugih priloga.
Ova knjiga sadrži izbor od 20 radova koji su, sem jednog, već objav-
ljeni u raznim časopisima i zbornicima radova u zemlji i inozemstvu u
razdoblju od 1967. godine do danas. Od toga broja 14 su rasprave i
članci, a 6 su autorizirani diskusioni prilozi sa naučnih skupova, dijelom
kritičkog i polemičkog karaktera.
Knjiga obuhvata različite teme u vremenskom rasponu od Berlin-
skog kongresa i okupacije Bosne i Hercegovine 1878. do kraja Prvog
svjetskog rata i raspada Austro-Ugarske 1918. godine. U nekoliko ra-
dova tretirani su razni aspekti državnopravne problematike sa težnjom
da se na osnovu primarnih izvora objasni politička pozadina usvojenih
rješenja, kao i uloga austrijskih, ugarskih, vojnih i civilnih faktora u
formulisanju i sprovodenju politike prema Bosni i Hercegovini. Knji-
ga sadrži i radove koji obraduju i problem uključenja Bosne i Her-
cegovine u zajedničko austrougarsko carinsko područje, kao i pitanje
njenog privrednog položaja i razvitka u kontekstu austro-ugarskih eko-
nomskih suprotnosti. Pri tome je posebna pažnja poklonjena izgradnji
željeznica, te austrougarskoj željezničkoj politici u Bosni i Hercegovi-
ni, a djelimično i na Balkanu. Takoder, unutrašnjo-politička kretanja i
nacionalni odnosi, kako u predustavno doba tako posebno u doba dje-
latnosti Bosanskohercegovačkog sabora, predmet su nekoliko rasprava,
članaka i priloga. To su, u prvom redu, radovi koji su posvećeni jezičkoj
i socijalnoj politici. U knjizi su našli mjesto i neki aspekti austrougar-
ske balkanske politike u doba krize 1912/1913. godine, kao i refleksi ove
krize na odnose u Bosni i Hercegovini i na tretman agrarnog pitanja.
Tu su, pored ostalog, i kraći prilozi koji se odnose na iseljavanje iz Bos-
ne i Hercegovine i austrougarsku kolonizacionu politiku nakon aneksije
5
1908. godine. Prezentirani radovi su u obliku u kojem su bili i ra-
nije objavljeni, uz samo neke mjestimično izvršene manje intervencije,
pretežno tehničkog karaktera.
Uspostavljanje austrougarske uprave značilo je veliku istorijsku pre-
kretnicu u razvitku Bosne i Hercegovine. Tek u skromnim naznakama
započeti proces modernizacije u zadnjim decenijama otomanske upra-
ve ulazi nakon 1878. godine u novu fazu, odvijajući se u specifičnim
okolnostima. Mada se neki politički, ekonomski i društveni procesi iz
ovog razdoblja mogu smatrati završenim, mnogo toga iz ovog perioda
zadržalo je u novim uvjetima i dalje svoju aktuelnost. Odredeni rezul-
tati kritičke istoriografije mogu doprinijeti sagledavanju kontinuiteta,
odnosno diskontinuiteta pojedinih fenomena.
Objavljivanjem ove knjige naučnicima, studentima i široj čitalačkoj
publici postaće lakše pristupačan jedan tematski kompleks, do sada
rasijan na raznim mjestima u brojnim publikacijama. Zato su zaslužne
institucije koje su pomogle da se ovo djelo objavi. Ovom prilikom
izražavam im svoju zahvalnost, kao i svima onima koji su sudjelovali u
pripremi ove knjige za štampu.
Sarajevo, krajem januara 2002. Dževad Juzbašić
6
VORWORT
In meiner wissenschaftlichen Tätigkeit war es mein besonderes An-

liegen, die politische, staatsrechtliche, soziale und kulturelle Geschichte
Bosniens und der Herzegowina im Rahmen der Habsburger Monarchie
und im Zusammenhang mit der österreichisch-ungarischen Balkanpoli-
tik zu erforschen. Dabei versuchte ich, in erster Linie auf Grundlage
des Quellenmaterials aus Archiven in Wien und Sarajevo, bestimm-
te Geschehnisse, Prozesse und Erscheinungen, die für die Geschichte
Bosniens und der Herzegowina während der österreichisch-ungarischen
Verwaltung von wichtiger Bedeutung sind, darzustellen und zu beleu-
chten. Die Ergebnisse dieser Tätigkeit sind bis jetzt in drei einzelnen
Monografien und einer größeren Anzahl von Abhandlungen, Aufsätzen
und sonstigen Beiträgen vorgestellt worden. Dieses Buch enthält eine
Auswahl von 20 Arbeiten, die mit einer Ausnahme alle schon von 1967
bis heute in verschiedenen Zeitschriften und Sammelbänden im In- und
Ausland veröffentlicht worden sind. Davon sind vierzehn Texte als
Abhandlungen und Aufsätze anzusehen, während die restlichen sechs
autorisierte Diskussionsbeiträge von wissenschaftlichen Tagungen dar-
stellen, die zum Teil einen kritischen und polemischen Zug aufweisen.
Das Buch umfasst verschiedene Themen aus dem Zeitraum zwi-
schen dem Berliner Kongress und der Okkupation Bosniens und der
Herzegowina im Jahre 1878 bis zum Ende des Ersten Weltkrieges und
dem Zusammenbruch Österreich-Ungarns. In einigen Arbeiten wer-
den verschiedene Aspekte der staatsrechtlichen Problematik behan-
delt, mit dem Ziel, dass auf Grundlage der Primärquellen der poli-
tische Hintergrund der auf dem Rechtsweg angenommenen Lösungen,
sowie die Rolle der österreichischen militärischen und zivilen Fakto-
ren in der Konzipierung und Umsetzung der Politik gegenüber Bosnien
und der Herzegowina erklärt werden. Das Buch beinhaltet auch Arbe-
iten, die das Problem der Integration Bosniens und der Herzegowina
ins gemeinsame österreichisch-ungarische Zollgebiet, wie auch die Fra-
ge von deren wirtschaftlicher Lage und Entwicklung im Kontext der
österreichisch-ungarischen ökonomischen Gegensätze bearbeiten. Ge-
schenkt dabei wird besondere Aufmerksamkeit dem Ausbau der Eisen-
bahnen und der österreichisch-ungarischen Eisenbahnpolitik in Bosnien
7
und der Herzegowina und zum Teil auch auf dem Balkan. Außerdem
bilden innenpolitische Strömungen und nationale Verhältnisse sowohl
in der vorkonstitutionellen Phase als auch in der Zeit der Tätigkeit des
bosnisch-herzegowinischen Landtages den Gegenstand einiger Abhand-
lungen, Aufsätze und Beiträge. Das sind in erster Linie Arbeiten, die
der Sprach- und Sozialpolitik gewidmet sind. Ihren Platz im vorliegen-
den Band haben auch einige Aspekte der österreichisch-ungarischen
Balkan-Politik zur Zeit der Krise 1912/1913, sowie die Auswirkungen
dieser Krise auf die politische Lage in Bosnien und der Herzegowina und
der Behandlung der Agrarfrage. Des Weiteren finden sich auch kürzere
Beiträge über die Auswanderung aus Bosnien und der Herzegowina und
die österreichisch-ungarische Kolonisierungspolitik nach der Annexion
1908. Abgesehen von einigen kleinen, stellenweise vorgenommenen und
hauptsächlich technischen Interventionen, werden die Arbeiten in der
Form abgedruckt, in der sie schon früher veröffentlicht worden sind.
Die Einrichtung der österreichisch-ungarischen Verwaltung mar-
kiert einen historischen Wendepunkt in der Entwicklung Bosniens und
der Herzegowina. Der Modernisierungsprozess, der in letzten Jahr-
zehnten der ottomanischen Herrschaft erst in bescheidenen Ansätzen
begonnen worden ist, tritt nach 1878 in eine neue Phase ein und ent-
wickelt sich weiter unter besonderen Umständen. Obwohl man einige
politische, ökonomische und gesellschaftliche Prozesse aus dieser Zeit
als vollendet betrachten kann, hat vieles aus dieser Periode auch unter
heutigen Voraussetzungen an seiner Aktualität nicht eingebüßt. Einige
Ergebnisse der kritischen Geschichtsschreibung können dazu beitragen,
die Kontinuität oder Diskontinuität einzelner Phänomene zu erkennen.
Mit der Veröffentlichung dieses Buches wird Wissenschaftlern, Stu-
denten und einem breiteren Publikum ein thematischer Komplex leich-
ter zugänglich, der bis jetzt in vielen Publikationen verstreut behandelt
worden ist. Das Verdienst dafür gebührt den Institutionen, die dabei
geholfen haben, dass dieses Werk veröffentlicht wird. Ihnen und al-
len anderen, die an der Vorbereitung des vorliegenden Buches für den
Druck beteiligt waren, danke ich bei dieser Gelegenheit sehr herzlich.
Sarajevo, Ende Januar 2002 Dževad Juzbašić
8
Č L A N C I I RASPRAVE
9
.
10
O NASTANKU PARALELNOG AUSTRIJSKOG I UGARSKOG ZAKONA
O UPRAVLJANJU BOSNOM I HERCEGOVINOM IZ 1880. GODINE
Specifičnost državnopravnog položaja Bosne i Hercegovine poslije

okupacije 1878. godine i njen do kraja austrougarske vladavine defini-
tivno neodreden status u Monarhiji privlačio je interesovanje brojnih
autora. Uskoro poslije okupacije pravnici su i zbog velikog aktuelnog
političkog značaja problema počeli analizirati karakter pravnog odnosa
zaposjednutih pokrajina prema Austro-Ugarskoj, formulišući pri tome
različita gledišta, često ovisna od opšteg političkog stanovišta pisaca.1)
U novije doba u istoriografiji je posvećena posebna pažnja svestranijem
izučavanju tretmana državnopravnog položaja Bosne i Hercegovine u
sklopu austrougarske politike i unutrašnjih odnosa u Monarhiji, pa su
na tom polju postignuti i značajni naučni rezultati.2)
Polaznu osnovu za sva razmatranja o statusu Bosne i Hercegovi-
ne u doba okupacije čine odredbe medunarodnih ugovora (XXV član
Berlinskog ugovora, austro-turski tajni sporazum od 13. VII 1878. i No-
vopazarska konvencija od 21. IV 1879.) i uporedni austrijski i ugarski
1)
Vidi osvrte na najznačajnija mišljenja koja su u pravnoj literatu-
ri izražena o karakteru državnopravnog statusa BiH, H. S c h n e l l e r,
Die staatsrechtliche Stellung von Bosnien und der Herzegowina, Leip-
zig 1892, str. 157 i dalje, F. S c h m i d, Bosnien und die Herzegowina
unter der Verwaltung Osterreich-Ungarns, Leipzig 1914. str. 15 i da-
lje. Glavnu literaturu za ovaj problem navodi i N. W u r m b a r n d,
Die rechtliche Stellung Bosniens und der Herzegowina, Wien 1915.
2)
Najznačajniji istoriografski radovi sa tog područja su: G. J a k š i ć
i V. J. V u č k o v i ć, Pokušaj aneksije Bosne i Hercegovine (1882-
1883), Glas SAN, CCXIV, Beograd 1954; H. K a p i d ž i ć, Austro-
ugarska politika u Bosni i Hercegovini i jugoslovensko pitanje za vri-
jeme Prvog svjetskog rata, Godišnjak istorijskog društva BiH (u daljem
tekstu Godišnjak) god. IX, Sarajevo 1958; i s t i, Previranja u austro-
ugarskoj politici u Bosni i Hercegovini 1912. godine, Glasnik arhiva i
društva arhivista (u daljem tekstu Glasnik) god. I, Sarajevo 1961; i s t i,
Diskusija o državnopravnom položaju Bosne i Hercegovine za vrijeme
austrougarske vladavine (pokušaji aneksije), Glasnik god. IV-V, Sara-
jevo 1965; F. H a u p t m a n n, Kombinacije oko državnopravnog po-
ložaja Bosne i Hercegovine na početku Prvog svjetskog rata, Godišnjak
god. XI, Sarajevo 1961; i s t i, Djelokrug austrougarskog Zajedničkog
ministarstva finansija, Glasnik god. III, Sarajevo 1963.
11
zakoni o uključenju Bosne i Hercegovine u zajedničko carinsko područje
Monarhije iz 1879. godine (RGBI.136 od 20. XII 1879. godine i ugar-
ski zakonski član LII: 1879) i o upravljanju Bosnom i Hercegovinom
iz 1880. (RGBI No 18 od 22. II 1880. i ugarski zakonski član VI:
1880.). Predistorija postanka spomenutih medunarodnih akata dovolj-
no je poznata, isto kao i reakcije u političkoj javnosti i predstavničkim
tijelima obje polovine Monarhije na odluku o okupaciji Bosne i Herce-
govine.3) Nasuprot tome, ostao je neistražen tok dugotrajnih pregovora
izmedu vlada Monarhije o iznalaženju rješenja kojim se, s obzirom na
dualističko ustrojstvo i postojeći raspored unutrašnjih političkih snaga,
u vrlo komlikovanoj formi pretvarao medunarodno pravni akt okupa-
cije u unutrašnji državnopravni odnos. Neki autori samo su općenito
istakli da je u zakonu o bosanskohercegovačkoj upravi ostvaren kom-
promis izmedu gledišta koje je bosansku upravu smatralo kao mjeru u
cilju provodenja internacionalnog ugovora ipso iure zajedničkim poslom
i mišljenja da je upravljanje Bosnom i Hercegovinom jedan novum koji
nije u skladu sa nagodbenjačkim zakonima o zajedničkim poslovima za
cijelu Monarhiju. Taj kompromis oni su vidjeli u tome što, ne samo
da je vladama ovih polovina zakonom priznato pravo da vrše uticaj na
pravac i principe bosanske uprave, nego je i propisano da je za sva-
ku izmjenu postojećeg odnosa okupiranih pokrajina prema Monarhiji
potrebno odobrenje oba parlamenta.4) Što kontroverze o pitanju ozako-
njenja principa bosanskohercegovačke uprave koje su, poslije okupacije,
došle osobito do izražaja na sjednicama Zajedničkog ministarskog vijeća
nisu do sada bile predmet naučnog interesovanja, moglo bi se donekle
objasniti okolnošću da je žestoka politička borba oko Berlinskog ugo-
vora u austrijskoj i ugarskoj delegaciji i parlamentima u prvom redu
apsorbovala pažnju istoričara. Ona je ostavila u sjeni docnije usvajanje
zakona o bosanskoj upravi u legislativama početkom 1880. godine, koje
3)
Vidi o tome još uvijek standardno djelo E.v. W e r t h e i m e r a,
Graf Julijus Andrássy. Sein Leben und seine Zeit. 3 Bd. Stuttgart 1910-
-1913. Podatke o ostaloj literaturi vidi kod K.u.M. U h l i r z, Hand-
buch der Geschichte Österreichs und seiner Nachbarländer Böhmen
und Ungarn, II Bd. 2. Teil, Graz-Wien-Leipzig 1941, str. 950 i dalje,
str. 1001 i dalje.
4)
H a u k e, Grundriss des (österreichischen) Verfassungsrechtes,
Leipzig 1905, str. 148, prema F.Schmidu op. cit. str. 20. Inače, pome-
nute razlike u gledištima na prirodu bosanskohercegovačke uprave javno
su se ispoljile već u odboru poslaničke kuće Carevinskog vijeća prili-
kom pretresanja prijedloga zakona o bosanskoj upravi. Bericht des Aus-
schusses uber die Regierungsvorlage betreffend die Verwaltung Bosniens
und der Herzegowina, Wien 16. I 1880. 119 der Beilagen zu den ste-
nographischen Protokollen des Abgeordnetenhauses. IX Session, Beila-
genband 2. O mišljenjima izraženim u literaturi o ovom problemu vidi i
N. W u r m b r a n d, op. cit. 36-38, napomena 9.
12
je uslijedilo u jednoj drukčijoj i smirenijoj političkoj atmosferi. Isto-
ričari su takode pokazali veći interes za pitanje uredenja austro-turskih
odnosa i zaposjedanje Sandžaka, kao i provodenje konkretnih mjera u
etabliranju austrougarske administracije u Bosni i Hercegovini.5) Naš
zadatak sastojao bi se u tome da na osnovu raspoložive arhivske grade
osvijetlimo u glavnim crtama put koji je doveo do zakonskog formulisa-
nja osnovnih načela bosanskohercegovačke uprave, imajući prije svega
u vidu političku stranu problema.
*
* *
Unutrašnjo-politički obziri, pored želje da se izbjegne eventualni
sukob sa Turskom, bili su, kao što je poznato, od bitnog uticaja da
se Andrássy na Berlinskom kongresu opredijelio samo za okupaciju, a
ne i za aneksiju Bosne i Hercegovine.6) Strah od povećanja slovenskog
elementa u Monarhiji izazvao je u Austriji žestoko protivljenje većeg
dijela njemačke liberalne partije politici zadobijanja novih pokrajina,
a još žešći bio je otpor javnog mnijenja u Ugarskoj, gdje je postojalo
vrlo jako protursko raspoloženje.7) U Ugarskoj je i kod vladine stra-
ne okupacija isto tako bila malo popularna kao i kod opozicije, jer je
izazvala ozbiljnu zabrinutost da ne uzdrma dualističko uredenje, koje
je osiguravalo madarskim vladajućim krugovima gospodarsto u ugar-
skoj polovini Monarhije. Sam grof K.Tisza nije tajio da u okupaciji,
a osobito ako bi došlo do aneksije, vidi opasnost, ali je podržavajući
Andrássy-jevu politiku smatrao okupaciju manjim zlom, nego kad bi
Bosna i Hercegovina, zbog neodrživosti turske vladavine, pripala Srbiji
i Crnoj Gori.8) U datim okolnostima bila je isključena mogućnost ra-
dikalnijeg rješenja odnosa Bosne i Hercegovine prema Monarhiji, koja
ne bi imala obilježje jednog provizorija. S druge strane, i sama or-
ganizacija vrhovnog vodstva bosanskohercegovačke provizorne uprave
u okviru Zajedničkog ministrastva, kao i regulisanje odnosa ustavnih
organa oba dijela Monarhije prema pitanju upravljanja Bosnom i Her-
cegovinom javilo se kao vrlo težak politički i državnopravni problem.
Teškoće državnopravne prirode nastale bi inače i za jednu unitarnu
5)
Najpotpuniji prikaz procesa etabliranja austrougarske uprave dao
je H. K a p i dž i ć, Hercegovački ustanak 1882. godine, Sarajevo 1958.
str. 17-84.
6)
E. v. W e r t h e i m e r, op. cit. III Bd. str. 126, 127; A. F o u r-
n i e r, Wie wir zu Bosnien kamen, Wien 1909, str. 80- 81.
7)
J. M i s k o l c z y, Ungarn in der Habsburger Monarchie, Wien-
München 1959. str. 160, 161.
8)
E.v. W e r t h e i m e r, op. cit. III Bd. str. 142-145, 199-201.
13
ustavnu državu, koja jedno okupirano područje ne bi jednostavno in-
korporirala, nego bi njime apsolutistički vladao monarh kao nekom vr-
stom krunske kolonije. Daleko teže bilo je rješenje ovog problema u
dualističkom sistemu Austro-Ugarske sa usko odredenim zajedničkim
poslovima i podijeljenim budžetskim pravom izmedu delegacija i obje
legislative.
Još dok su vojne operacije bile u toku, u Ministarstvu spoljnih pos-
lova izraden je 2. septembra 1878. godine jedan memoar o provizornoj
upravi Bosne 9) u kome su bila izložena načela i odredbe za organizaciju
i vodenje bosanskohercegovačke uprave od strane Zajedničke vlade.10)
U memoaru se predvidalo da vladar, na osnovu Berlinskog ugovora, po-
sebnom odlukom odobri da Zajednička vlada preuzme upravljanje Bos-
nom i Hercegovinom. Provizornu upravu trebalo je da vodi zajednički
ministar spoljnih poslova u sporazumu sa ministrom rata i zajedničkim
ministrom finansija, a u saradnji sa vladama obje polovine Monarhije.
Za realizaciju ove vladareve odluke trebalo je da se odmah uspostavi
jedna komisija u Beču kao privremeno vrhovno upravno nadleštvo za
Bosnu i Hercegovinu. Na čelu komisije trebalo je da stoji predstav-
nik ministra spoljnih poslova, a ostali zajednički ministri, kao i vlade
Austrije i Ugarske, bili bi u komisiji predstavljeni sa svojim posebnim
delegatima. Budući da se nisu u prvo vrijeme predvidale bitnije izmje-
ne u upravljanju Bosnom, vrhovnoj administrativnoj komisiji trebalo
je da se prizna općenito i do daljnjega djelokrug koji je u pogledu Bo-
sne i Hercegovine pripadao odgovarajućim centralnim institucijama u
Carigradu.11)
9)
Arhiv Bosne i Hercegovine u Sarajevu, Zajedničko ministarstvo fi-
nansija BH No 15/1878. Die prov. Verwaltung Bosniens betreffend, Wien
2. IX 1878.
10)
Naziv vlada za Zajedničko ministarstvo upotrebljavaćemo samo u
uslovnom značenju.
11)
”Sr. Majestät genehmigt auf Grund des Art, XXV des Berliner Fri-
edens vertrages von 13. Juli 1878. Übernahme der Verwaltung Bosniens
und der Herzegowina mit Ausschluss des Sandjaks von Novibazar durch
k.u.k. Regierung. Die prov. Leitung dieser Verwaltung wird dem geme-
insamen Minister des Äussern in Einvernehmen mit dem Kriegsminister
und dem Reichsfinanzminister und unter Mitwirkung der Regierungen
der beiden Reichshälften übertragen. Die gemeinsame Regierung ist für
diese Verwaltung verantwortlich. In Ausführung dieser Allerhöchsten
Entschliessung wird als prov. oberste Verwaltungsbehörde für die ge-
nannten Länder eine Commission in Wien eingesetzt, in welcher die drei
gemeinsamen Minister durch besondere Delegierte repräsentiert werden.
In diese Commission entsendet auch jede der Regierungen der beiden Re-
ichshälften je einen Vertreter. Der Delegierte des gemeinsamen Ministers
des Äussern steht an der Spitze dieser Commission, die sich unverzüglich
construirt, sobald ihre Mitglieder über Vorschlag der competenten Mi-
nister von Sr. Majestät ernannt werden.
14
Do potpunog dovršenja vojne okupacije trebalo je da komisija izvrši
pripreme za obavljanje svoje upravne zadaće. Ona je trebalo da bude
stalno obavještavana o provizornim mjerama na području civilne admi-
nistracije, koje je armijski komandant, u okviru izvršenja vojnog zadat-
ka, bio opunomoćen da izdaje na osnovu carevog ovlaštenja. Predvidalo
se da se, odmah po pacifikaciji zemlje, buduća bosanskohercegovačka
provincijska vlada podredi komisiji unutar kompetencija koje je trebalo
tek utvrditi. Inače, komisija je imala da u tekućim poslovima odlučuje
kao posljednja instanca, smatrajući postojeće turske zakone u Bosni
važećim, ukoliko nisu u suprotnosti sa interesima Monarhije i opštim
pravnim principima. Tako nije dolazilo u obzir aktiviranje odredaba
turskog ustava koje su se odnosile na Bosnu i Hercegovinu i odustajalo
se do daljnjeg od saziva bosanskog Sabora. Jedino se razmatrala mo-
gućnost da se bosanskom Upravom savjetu prizna konsultativni značaj.
Kasnija zadaća komisije bila bi da po nalogu Zajedničke vlade, prijed-
logu vlada obje polovine ili iz vlastite inicijative, na osnovu stečenih
iskustava, izradi nacrte za potrebne reforme u svim oblastima zako-
nodavstva i uprave. Kao posebno važan zadatak, komisiji se stavljalo
u dužnost da, u sporazumu sa bosanskohercegovačkom provincijskom
vladom, izradi prijedlog budžeta, obraćajući pritom osobitu pažnju da
se troškovi uprave u Bosni i Hercegovini pokrivaju njenim vlastitim pri-
hodima. Medutim, Zajednička vlada trebalo je da odluči kako će se do
uvodenja redovne administracije, putem pozajmice, naći sredstva kojim
će se plaćati upravni troškovi i izdaci za repatriranje izbjeglica.12)
U pogledu načina rada komisije memoar je predvidao da u tekućim
pitanjima komisija samostalno odlučuje i da svoja rješenja provodi pu-
tem zemaljskih vlasti. Sva pitanja o kojima u komisiji dode do razmi-
moilaženja ili za njihovo rješavanje ne bude dovoljno osnove u važećim
normama podnijela bi se Zajedničkoj vladi da ih ona riješi. Kako je
ministar inostranih poslova trebalo da provizorno vodi upravu Bosne
i Hercegovine, to bi njemu, odnosno u njegovo ime, predsjedniku ko-
misije pripadalo i pravo da izdaje naredbe. U Ministarstvu inostranih
poslova trebalo je da se osnuje poseban odjel za upravljanje Bosnom i
Hercegovinom sa predsjednikom komisije na čelu. Njemu bi se podredio
i prezidijalni biro komisije, čiji je načelnik imao da fungira kao zamjenik
Nachdem in der Verwaltung von Bosnien und der Herzegowina vorläufig
keine wesentlichen Veränderungen, und die notwendigen Reformen erst
nach reiflicher Prüfung aller Verhältnisse successive eingeführt werden
sollen, wird der obersten Verwaltungskomission für Bosnien im Allge-
meinen bis auf Weiteres jener Wirkungskreis eingeräumt, der bisher mit
Bezug auf diese Länder den betreffenden Centralstellen in Constantino-
pel zustand.” Kao napomena 9.
12)
Ibidem
15
predsjednika komisije. U bosanskohercegovačkom odjelu Ministarstva
inostranih poslova trebalo je da se osnuju tri odsjeka:
a) odsjek za političke, spoljne i unutrašnje poslove, vjerska pitanja i
nastavu, poljoprivredu, šumarstvo, policiju, štampu i dr.;
b) odsjek za sudstvo i posljednja instanca u svim sudskim poslovima;
c) odsjek za sve finansijske poslove, carine, trgovinu, komunikacije itd.
Sva vojna pitanja i pitanja službi sigurnosti bila su rezervisana
isključivo za Ministarstvo rata, dok je kontrolu nad cjelokupnim finan-
sijskim poslovanjem trebalo da preuzme vrhovni zajednički računarski
dvor. Izdaci za centralnu instituciju koja bi upravljala Bosnom i Her-
cegovinom trebalo je da se naknade Ministarstvu spoljnih poslova iz
prihoda okupiranih zemalja. Potrebno sadejstvo resornih ministarsta-
va obiju državnih polovina Monarhije u radu komisije bilo bi osigurano
putem predstavnika austrijske i ugarske vlade.13)
U duhu naprijed izloženih načela, trebalo je da komisija odmah po
svom konstituisanju izradi organizacioni statut za vrhovno bosansko
upravno nadleštvo i djelokrug njegovih organa i uputi ga Ministarskom
vijeću. Isključivo vladaru pripadalo bi pravo da odobri taj statut i
odlučuje o trajanju ove provizorne uprave, kao i pravo da uvodi bitnije
izmjene.14)
Prema ovoj, do sada nepoznatoj koncepciji o načinu vodenja bosan-
skohercegovačke uprave trebalo je da komisija i bosanski odjel Minis-
tarstva inostranih poslova imaju otprilike onaj djelokrug koji će docnije
dobiti Biro za poslove Bosne i Hercegovine u sastavu Zajedničkog minis-
tarstva finansija. Bosanskohercegovačka vrhovna uprava u memoaru je
tretirana kao specifičan zajednički posao sui generis pod vodstvom mi-
nistra inostranih djela, u čijem je neposrednom vodenju trebalo takode
da učestvuju i predstavnici ostalih zajedničkih ministarstava i obiju
vlada. Legislativama nije davana nikakva ingerencija u pitanjima ko-
ja se tiču upravljanja Bosnom i Hercegovinom. Nije se predvidalo ni
njihovo učešće pri utvrdivanju principa i djelokruga rada bosanskoher-
cegovačke uprave, nego su sve odluke u tom pogledu imale da proizilaze
iz apsolutne vlasti cara. Ovakvo stanovište podudara se unekoliko sa
13)
Ibidem
14)
”Auf Grundlage der vorliegenden Bestimmungen und in Überein-
stimmung mit diesen Grundsätzen wird von Commission sofort nach
ihrer Constituirgung ein detallirtes Organisationsstatut für diese prov.
oberste Verwaltungsbehörde und den Wirkungskreis ihrer Organe ausge-
arbeitet und dem Ministerrate und durch diesen Sr. Majestät zur Allh.
Genehmigung unterbreitet werden. Die Entscheidung über die Dauer
dieser prov. Verwaltung wird abenso, wie jene über die Einführung we-
sentlicher Modificationen in derselben, ausschlissliech Sr. Majestät vor-
behalten.” Ibidem.
16
neuspjelom namjerom Andrássy-ja da parlamentima podnese na raz-
matranje jedino čl. 29 Berlinskog ugovora, kojim se Špica priključuje
Monarhiji, a ostali sadržaj ugovora samo uzgred saopštava.15)
Formulišući načelo o samofinansiranju bosanskohercegovačke up-
rave, koje će postati najviša maxima austrougarske politike, memoar
je ostavljao otvorenim tada akutno pitanje iznalaženja sredstava za
administraciju do uvodenja redovnog budžetskog poslovanja u Bosni i
Hercegovini, kao i problem pokrića eventualnog budućeg budžetskog de-
ficita. Takode, nije se smatralo potrebnim da se odredi poseban način
pribavljanja sredstava za veće investicije u okupiranim pokrajinama,
niti se u memoaru predvidalo uključenje Bosne i Hercegovine u zajed-
ničko carinsko područje Monarhije. Sadržina memoara ostavlja utisak
da se donekle vodilo računa o medunarodnopravnom statusu Bosne i
Hercegovine utvrdenom na Berlinskom kongresu, ali ne i o madarskom
ustavnom gledištu na funkciju zajedničkih organa Monarhije.
Medutim, na sjednici Zajedničke vlade od 12. septembra 1878. godi-
ne pod predsjedništvom vladara obećana je ideja da se organizuje jedna
komisija kao posebno vrhovno upravno nadleštvo za Bosnu i Hercego-
vinu. Car je bio za takvu komisiju koja će biti samo biro Zajedničkog
ministarstva za bosanske poslove, koji je trebalo da se organski razviju
odozdo naviše.16) Vladar je stoga smatrao da je potrebno najprije ut-
vrditi djelokrug vojnog zapovjednika generala Filipovića na području
civilne uprave i kao pogodan uzor uzimao je djelokrug namjesnika (Stat-
thaltera) u zemljama austrijske polovine Monarhije ili bana. Inače sva
organizaciona pitanja trebalo je da ostanu u nadležnosti Zajedničkog
ministarstva. U pitanjima finansija i finansijske politike bilo bi kompe-
tentno Zajedničko ministarstvo finansija, dok je carinska i trgovinsko-
politička pitanja trebalo, prema mišljenju cara, rješavati sporazumno
sa austrijskom i ugarskom vladom. Medutim, grof Andrássy je ipak
insistirao da se prije sastanka predstavničkih tijela organizuju komisi-
je kao vrhovna upravna instanca sa činovnicima koji će isključivo njoj
pripadati. On je smatrao da će samo tada imati izgleda da delegacije
votiraju novac za potrebe okupacije, ako se istupi sa jednim fiksnim fi-
nansijskim programom i pokaže da se, mada provizorno, ipak već nešto
ozbiljno učinilo za vodenje poslova zemlje i kontrolu njene uprave pa
15)
O gledištu Andrássy-ja na pitanje ozakonjenja Berlinskog ugovora
vidi E.v. W e r t h e i m e r, op. cit. Bd. III str. 180 i dalje.
16)
”Die Commission sollte jetzt nicht als eine administrative Instanz
eingesetzt werden, sondern nur als Bureau des gemeinsamen Ministeri-
ums für die bosnische Anegelegenheiten, welche sich organisch von un-
ten herauf entwickeln sollen.” Haus-Hof und Staatsarchiv Wien (u da-
ljem tekstu HHStA), Politisches Archiv (u daljem tekstu PA), XL Inter-
na, K.290, Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 216 od 12. IX
1878. godine.
17
se, na osnovu toga, može kroz odredeno vrijeme očekivati da bosanska
uprava sama pokrije svoje rashode. Sa svoje strane car je ostao uporno
pri stavu da nije potrebno kreirati posebnu instancu za Bosnu i Her-
cegovinu, ističući da je to i ustavno neizvodljivo jer samo ministrima
pripada egzekutiva. On je suprotno Andrássy-ju smatrao da komisija
može jedino studirati probleme i eventualno u sitnim pitanjima donosi-
ti odluke, ali nikada u vlastitom djelokrugu, nego samo sa ovlaštenjem
odredenog ministra. Odbacujući mišljenje zajedničkog ministra finansi-
ja Hofmanna da sredstva za činovnike komisije treba da posebno odobre
delegacije, car je tada zauzeo generalno stanovište da se delegacijama
može saopštiti šta košta uprava Bosne, koliko zemlja može sama da pla-
ti, a koliko treba da se dotira iz zajedničkih sredstava, ali je decidirano
bio protiv toga da se bosanski budžet ili zakon o upravi podnesu delega-
cijama da ih one votiraju.17) Tako je, i pored svih razlika u prvobitnim
gledištima na pitanje organizacije vodstva bosanskohercegovačke upra-
ve izmedu cara i Andrássy-ja, postojala opšta saglasnost u tome da
predstavnička tijela ne treba da odlučuju o Bosni i Hercegovini.
U duhu stanovišta koje je formulisao car u Beču je 16. septembra
1878. godine osnovana Komisija za poslove Bosne i Hercegovine, pr-
venstveno kao savjetodavni organ u svim važnijim pitanjima uprave, a
kao organizacionu podlogu upravnog provizorija u okupiranim pokra-
jinama vladar je, nakon prethodne saglasnosti zajedničke austrijske i
ugarske vlade, 29. X 1878. godine sankcionisao ”Provizorni djelokrug
rada poglavara zemaljske vlade”.18)
Dalji tretman pitanja upravljanja Bosnom i Hercegovinom u vr-
hovnim organima Monarhije postaće u najvećoj mjeri ovisan o odno-
su predstavničkih tijela prema Berlinskom ugovoru i pitanju pokrića
troškova okupacije. U tom pogledu vlade obiju polovina i zajednička
vlada dospjeće u jednu vrlo tešku situaciju.
17)
”Eine besondere Instanz für Bosnien zu kreiren ist also nicht notwen-
dig und konstitutionell nicht ausführbar, denn nur die Minister haben
eine Executive. Die Commission kann die vorkommenden Fragen vorbera-
ten, in geringeren Angelegenheiten vielleicht Entscheidungen fällen, diese
letztere niemals im eigenem Wirkungskreise, sondern nur mit Ermäch-
tigung des betreffenden Ministers ... Den Delegationen gegenüber könne
wohl ausgewiesen werden, wieviel die Administration von Bosnien kos-
te, wieviel das land selbst leisten könne und was daher noch aus ge-
meinsamen Mitteln beizusteuern sei, allein ein bosnisches Budget oder
Administrationsgesetz dürfe ihnen nicht vorgelegt und von ihnen votiert
werden”. Ibidem
18)
O radu komisije, Provizornom djelokrugu poglavara Zemaljske vlade
i mjerama koje su poduzete u zemlji na području organizovanja nove
vlasti vidi H. K a p i d ž i ć, Hercegovački ustanak 1882. godine, str.
21-29.
18
*
* *
Kad su delegacije na zahtjev Zajedničke vlade odobrile kredit od
60 miliona guldena za ”nepredvidene dogadaje”, vlada je osporavala da
ima namjeru da okupira ili anektira tude teritorije.19) Medutim, usko-
ro zatim ta sredstva su upotrijebljena za vojničko zaposjedanje Bosne
i Hercegovine. Iz te sume podmirivani su, zbog nesredenih prilika u
zemlji, i izdaci za bosanskohercegovačku administraciju, ali prema od-
luci Zajedničke vlade njih je trebalo posebno knjižiti. Svojevremeno,
trebalo je da se oni refundiraju Ministarstvu rata od strane zemaljske
uprave ili iz specijalnog kredita otvorenog za tu svrhu.20) Sredstva ko-
jima je raspolagalo Ministarstvo rata mogla su biti dovoljna samo do
kraja oktobra 1878. godine, pa je bilo nužno da se osigura novi okupa-
cioni kredit. Ali, nastojanja da se pribavi potreban novac naišla su na
velike teškoće s obzirom na postojeću finansijsku situaciju i političko
raspoloženje. Posebno je Ugarska u godinama poslije nagodbe imala
velike finansijske teškoće. Inače, privreda i finansije Monarhije, koje su
se uz velike napore i nova poreska opterećenja oporavljale od posljedica
rata iz 1866. godine, doživjele su ponovo težak udar u privrednoj krizi
nakon berzanskog kraha 1873. godine. Kriza je dosegla svoj vrhunac
u vrijeme od jeseni 1875. do jeseni 1876. godine i tek se 1877. godine
završio višegodišnji period opšte stagnacije.21)
Ministarstvo rata postavilo je sredinom 1878. godine zahtjev za no-
vih 30 miliona guldena do kraja 1878. godine i daljih 82 miliona za prvu
polovinu 1879. godine za pokriće troškova okupacije Bosne i Hercegovi-
ne, ne računajući tu izdatke za operacije u Novopazarskom sandžaku.
Ispunjenje ovih zahtjeva, prema gledištu grofa K.Tisze izraženom na
Zajedničkom ministarskom vijeću, dovelo bi Monarhiju na rub ban-
krotstva. On je, inače, podržavajući Andrássy-ja, smatrao da okupaciju
treba izvršiti na način koji je u skladu sa finansijskom snagom Monar-
hije. Nasuprot tome, ugarski ministar finansija K.v. Szell zauzimao
je stanovište da Ugarska uopšte nije u stanju da izdrži dalje povećanje
tereta kamata a da se pritom ne ugrozi sprovodenje programa konsoli-
dacije ugarskih finansija.22) Budući da nije htio da snosi odgovornost
19)
Adresa caru usvojena 5. XI 1878.g. u poslaničkoj kući Carevinskog
vijeća. 880 der Beilagen zu den stenogr. Protokollen des Abgeordneten-
hauses VIII Session.
20)
HHStA PA XL Interna K. 290 Gemeinsame Ministerratsprotokolle
GMKPZ 214 od 1. IX 1878. godine.
21)
K.u. M. U h l i r z, op. cit. str. 946-949; H. B e n e d i k t, Die wirt-
schaftliche Entwicklung in der Franz-Joseph-Zeit, Wien-München 1958,
str. 91,92.
22)
HHStA PA XL Interna K. 290 Gemeinsame Ministerratsprotokolle
GMKPZ 218 od 17. IX 1878. godine.
19
za jednu takvu politiku K. v. Szell je, krajem septembra 1878. godine,
podnio ostavku koja je uticala na demisiju Tiszine vlade. Kabinetu
grofa K.Tisze povjereno je dalje provizorno vodenje poslova, dok nije
ponovo 7. decembra 1878. godine grof K.Tisza imenovan za ministra
predsjednika.23) Kako se Auerspergova vlada u Austriji već od početka
1878. godine nalazila u demisiji, to su u doba kad je u predstavničkim
tijelima otpočela debata o orijentalnoj politici, u oba dijela Monarhije
poslove vodile vlade u ostavci. Boreći se da osigura sredstva za oku-
paciju, grof Andrássy je na Zajedničkom ministarskom vijeću pledirao
da Monarhija mora pribaviti novac ako neće da Bosnu vrati Turskoj.
On je držao da Austro-Ugarska neće biti finansijski ruinirana, ako iz-
da 120 do 150 miliona, koji će joj se pravovremeno vratiti iz privrede
pokrajina.24)
Mada su prvobitni zahtjevi Ministarstva rata morali biti znatno
reducirani,25) traženje da delegacije odobre novi okupacioni kredit do-
velo je do ozbiljnih političkih komplikacija i stvorilo takvu situaciju
da je Berlinski ugovor, i pored svih suprotnih nastojanja, morao biti
podnesen parlamentima da oni odluče o njegovom prihvatanju ili odba-
civanju. Takav postupak je s druge strane ocjenjivan kao presizanje u
suverena prava vladara na području spoljne politike.26) Inače, to je bio
prvi iznudeni presedan da legislative odlučuju o Bosni i Hercegovini.
*
* *
Za organizaciju i način vodenja bosanskohercegovačke uprave po-
kazale su svoje interesovanje i vlade oba dijela Monarhije, a posebno
ugarska vlada. Sredinom oktobra 1878. godine ugarska vlada je na jed-
noj sjednici razmatrala načelno pitanje ko treba da vodi upravu Bosne
23)
E.v. W e r t h e i m e r, op. cit., str. 170-173, 201.
24)
Kao napomene 16 i 22.
25)
Zajedno sa prethodno odobrenih 60 miliona florina, ukupni izdaci za
okupaciju koje su odobrile delegacije u 1878. godini i cijeloj 1879. godini
iznosili su 121,720.000 florina. Up. P. S u g a r, Industrialization of
Bosnia-Herzegovina 1878-1918, University of Washington Press Seattle
1963. str. 229.
26)
O različitom tumačenju § 11 austrijskog temeljnog državnog zakona
od 21.XII 1867. godine, RGBl No141 (po kome u djelokrug parlamenta
pripadaju i svi državni ugovori koji opterećuju državu ili njene dijelove
ili obavezuju pojedine gradane) koje je zastupala austrijska vlada i opo-
zicija vidi E. v. W e r t h e i m e r,op. cit. III Bd. str. 180, 194 i dalje.
Ugarski zakon je predvidao samo da svaka vlada saopštava internacional-
ne ugovore svojoj legislativi (§ 8 ugarskog zakona člana XII: 1867), ali je
ugarska vlada udovoljavajući zahtjevu Sabora i slijedeći princip pariteta
podnijela Berlinski ugovor na odobrenje Saboru, nakon što je on već bio
prihvaćen u austrijskom parlamentu. Ibidem str. 201, 202.
20
i Hercegovine. Tom prilikom je usvojeno gledište grofa K. Tisze da,
dok god je riječ o okupaciji, uprava može da bude samo zajednička i
da spada u kompetenciju delegacije. Medutim, istovremeno se kons-
tatovalo da bi time delegacije prekoračile svoj djelokrug, koji se može
modifikovati samo aktom legislativa. Iz toga je slijedio zaključak da
se, čim bude postojala jedna definitivna ugarska vlada, izdejstvuje od
legislative ovlaštenje na osnovu koga će vlada moći da u sporazumu
sa austrijskom vladom i Zajedničkim ministrastvom utvrdi provizornu
upravnu organizaciju Bosne i Hercegovine.27) To je bila polazna pozicija
ugarske vlade koja će docnije biti samo precizirana, osobito u odnosu
na kompetenciju parlamenata i delegacija, u pitanjima iz djelokruga
bosanskohercegovačke uprave.
Tek poslije rješenja vladine krize u Ugarskoj i nakon okončanja ori-
jentalne debate u austrijskom parlamentu usvajanjem Berlinskog ugo-
vora, grof K.Tisza je u vezi sa rješavanjem problema finansiranja is-
tupio na Zajedničkom ministarskom vijeću 18. januara 1879. godine
sa stanovištem da ugarska vlada mora pribaviti zakonsko ovlaštenje za
preduzimanje potrebnih mjera u zemlji da bi se omogućila provizorna
uprava u Bosni i izbjegli unutrašnjo-politički sukobi. On je posebno
tražio da se pritom zakonski utvrdi kako treba da se nabavlja novac
za bosansku upravu i insistirao da se pitanje ubrzo reguliše, ističući
da se Zajednička vlada i delegacije po zakonu mogu baviti samo izvjes-
nim taksativno nabrojanim poslovima, pa će delegacije uskoro odbiti da
odobre sredstva za bosansku upravu. Insistirajući na potrebi donošenja
posebnih zakonskih odredaba koje bi bile samo logična posljedica na-
godbenjačkih principa iz 1867. godine, Tisza je podvlačio da mu nije
namjera da se putem delegacija donese zakon o bosanskoj upravi. On
je to pravo rezervisao samo za parlament.28)
27)
HHStA, Kabinettsarchiv, Ungarische Ministerratsprotokolle, C. Z.
XXXI od 16.X 1878. godine.
28)
”Ministerpräsident v. Tisza gibt der Überzeugung Ausdruck, dass
um eine provisorische Administrationsart in Bosnien zu ermöglichen und
um allen Streitigkeiten auszuweichen, für die Regierung die gesetzlic-
he Ermächtigung eingeholt werden musse, im Lande die erforderlichen
Anordnungen zu treffen, dass dabei festzustellen wäre, wie die Beschaf-
fung des Geldes zu geschehen wäre. Es erscheint notwendig diese Frage
zu regeln, weil nach den Gesetzen die gemeinsame Regierung und die De-
legationen sich nur mit gewissen enumerativ aufgeführten Gegenständen
beschäftigen dürfen, und weil die Delegationen es bald ablehnen würden
etwas für die Administration Bosninens zu votieren. Deshalb müsste ein
Gestz in dieser Beziehung zu Stande kommen. Sprecher verkennt nic-
ht die Schwierigkeiten, betont jedoch, dass er niemals die Absicht habe
Administrativgesetz für Bosnien durch die Delagationen geben zu lassen
.... Es müsse also eine legislative Bestimmung getroffen werden, allein
nur als logische Folge der Prinzipien von 1867.” HHStA, PA XL Inter-
na K.291 Gemeinsame Ministeratsprotokolle GMKPZ 226 od 18.I 1879.
Ugarska vlada je već i ovom prilikom podnijela jedan zakonski nacrt, čiji
tekst nije ušao u zapisnik Zajedničkog ministarskog vijeća, niti smo ga
uspijeli pronaći na drugom mjestu.
21
Tiszinom zahtjevu car je suprotstavio svoje gledište da se samo u
odnosu na pitanje novca može raditi o ingerenciji predstavničkih tijela i
osporio je da je vladi potrebno posebno ovlaštenje za vodenje bosanske
uprave, ističući da je ono već dato u Berlinskom traktatu. Franz Joseph
I je posebno skrenuo pažnju da bi teorija da je za upravljanje Bosnom
potrebno jedno dalje ovlaštenje od strane legislative dovela do toga
da bi sve prijedloge u vezi sa organizacijom bosanske uprave morali
odobravati parlamenti.29)
Kao što je prije toga osporavala pravo da odluči o Berlinskom ugo-
voru, tako je i sada austrijska vlada podržala mišljenje cara. Razlozi
za to bili su kako načelne, tako i neposredno taktičko-političke prirode.
Austrijska vlada je polazila sa platforme da je kruna dobila mandat
i da samo ona ima pravo da nekome preda upravu zemlje. To pravo
je vlada austrijske polovine odricala parlamentima uz motivaciju da se
legislativa ne smije miješati u poslove Bosne, koja je još uvijek inos-
transtvo.30) Od strane austrijske vlade smatralo se vrlo podozrivim
napustiti stanovište da je pitanje već ustavom regulisano. Strahovalo
se da bi zahtjev za proširenje djelokruga delegacija u Cislajtaniji imao
za posljedicu izmjene u načinu njihovog izbora s ciljem da se proširi i
djelokrug Carevinskog vijeća. Posmatrajući problem iz ugla trenutne
političke situacije u Austriji, Auerspergova vlada bila je protivna da se
parlamentu podnese jedan zakonski prijedlog o bosanskoj upravi, jer se
bojala novih komplikacija. Ona je pretpostavljala da bi takav zakon bio
odbijen i toliko izmijenjen da bi za vladu postao neprihvatljiv. Po ocjeni
Auerspergove vlade jedan dio poslanika ne bi htio da se uprava povjeri
ministru s kojim se nalaze u sukobu, dok bi drugi dio bio protiv zakona
jer smatra da pitanje spada u djelokrug krune. Vlada je očekivala da
će ovo shvatanje doći još jače do izražaja, ukoliko predstojeći izbori do-
vedu više konzervativnih elemenata u parlament. Konačno, austrijska
vlada nije ni u tadašnjem parlamentu željela da ponovo otpočne tek
zaključena dramatična orijentalna debata.31) U tom pogledu ugarska
29)
”Seine Majestät erachten es für notwendig vor Allem hervorzuheben,
dass es sich nur bezüglich der Geldfrage um eine Ingerenz der Vertre-
tungskörper handeln könne. Zur Führung der Administration bedarf die
Regierung keiner Ermächtigung, denn diese liegt in Berliner Traktat. Die
Theorie, dass zur Administration eine weitere Ermächtigung durch die
Legislativen notwendig sei, würde dahin führen, dass alle Organisirungs-
vorschläge durch die Legislativen zu genehmigen seien.” Ibidem
30)
”Ministerpräsident Fürst Auersperg erinnert daran, dass er immer
davor gewarnt habe, an dieser Frage zu rühren. Nach seiner und seiner
Kollegen Auffassung hat die Krone das Mandat erhalten und übernom-
men und hat allein das Recht die Administration jemandem zu übertra-
gen. Die Legislative hat dieses Recht gewiss nicht, weil sie sich in Ange-
legenheiten des Auslandes nicht mischen darf.” Ibidem
31)
Ibidem
22
vlada nalazila se u drugačijem položaju. Ona još nije bila podnijela
Berlinski ugovor svom parlamentu, o čijem je posebnom raspoloženju
morala itekako voditi računa.
Grof Andrássy, koji je do tada u odnosu na pitanje bosanskoherce-
govačke uprave zauzimao stanovište prije svega kao carski i kraljevski
zajednički ministar spoljnih poslova, a ne kao madarski političar, po-
kušao je sada da ponudi izvjesna kompromisna rješenja. On je polazio
od toga da je Bosna jedan zajednički posao, i to kako politički tako i
vojnički, te da u tom pogledu spada u djelokrug delegacija. Odbijao
je ideju da legislativa treba da ovu kompetenciju ponovo prenese na
delegacije, jer bi to po njegovom mišljenju, vodilo novim pregovorima
o nagodbi. Medutim, Andrássy je s druge strane smatrao da sama
bosanskohercegovačka uprava ne bi mogla pripadati po postojećim za-
konima u djelokrug delegacija, ali je istovremeno držao da je ne samo
nepoželjno, nego i neizvodivo da se donese jedan zakon kojim bi parla-
menti prenosili upravu Bosne na delegacije. Po njegovom shvatanju, u
Monarhiji nije bilo takvog tijela koje bi moglo nekome predati upravu
tude zemlje. Prinuden da vodi računa o napadima opozicije, koja je
tvrdila da je vlada sebi uzela pravo da u Bosni stvara fait accompli
i da ima namjeru prinuditi parlamente putem delegacija na plaćanje,
on je predlagao da Zajednička vlada u delegacijama da o tome jednu
posebnu izjavu. Vlada je trebala da izjavi da se drži principa da Bosna
mora sama plaćati svoju upravu, a da će se ono što ne bi sama uspjela
pokriti iz vlastitih prihoda privremeno tretirati kao zajednički izdatak;
da je za to odgovoran zajednički ministar, a ministri obje polovine Mo-
narhije zajedno sa legislativama imaju pravo da vrše uticaj; da će vlada
podnijeti zakonski prijedlog kojim bi se utvrdila odgovornost ministara
za trošenje novca za bosansku upravu.32)
Andrássy-jev prijedlog, koji se donekle približio ugarskom stanoviš-
tu, odbacili su predstavnici austrijske vlade pozivajući se na zakonske
odredbe koje u oba dijela Monarhije tretiraju izvršenje medunarodnih
ugovora kao zajednički posao. Gledajući s tog stanovišta i na bosansko-
hercegovačku upravu, oni su smatrali da jedino kada se radi o odobrenju
novčanih sredstava za potrebe administracije dolazi u obzir votum de-
legacija. Takvi izdaci mogli su po njihovom mišljenju biti posmatrani
kao rashodi za spoljne poslove. Grof Tisza je, medutim, insistirao na
madarskom stanovištu, ističući da je u Ugarskoj vlada sporazumna sa
mjerodavnim ličnostima svih partija u tome da se pitanje mora posebno
regulisati. On je bio protiv da se jedna, u Ugarskoj tako nepopular-
na stvar kao što je upravljanje Bosnom, prepusti samo kruni, a da za
to ministri ne preuzmu ustavnu odgovornost. Za ugarsku vladu, koja
32)
Ibidem
23
je općenito nerado gledala na proširenje djelokruga zajedničkih orga-
na Monarhije, bilo je neprihvatljivo da jedno takvo proširenje uslijedi
putem neadekvatne interpretacije postojećih zakona.33)
I Andrássy-jev novi pokušaj da se već tada na sjednici Zajedničkog
ministarskog vijeća postigne bar privremeni kompromis nije uspio. An-
drássy je predlagao da obje vlade izjave u svojim legislativama da nema
potrebe za jednim novim zakonom, jer se u pitanju upravljanja Bosnom
smatraju odgovornim svojim parlamentima po već postojećim zakoni-
ma. Tek ako bi se ovo rješenje pokazalo nemogućim trebalo je, po
Andrássy-ju, pristupiti donošenju posebnog zakona koji bi bio samo
explikacija postojećeg prava. Medutim, budući da su vlade obje polo-
vine Monarhije ostale pri svojim gledištima, rješenje problema moralo
je biti odgodeno. Predsjednik austrijske vlade u ostavci, knez Auers-
perg, ograničio se inače na kraju da problem samo akademski razmatra,
jer je smatrao da tek jedna definitivno formirana vlada može donijeti
konačan zaključak.34)
Ovi divergentni pogledi na pitanje bosanskohercegovačke uprave
imali su svoju osnovu u bitno različitim shvatanjima karaktera i po-
rijekla zajedničkih pragmatičnih poslova (spoljni poslovi i vojska, kao
i finansije za njihovo plaćanje) u Austriji i Ugarskoj. U Cislajtaniji
je centralistički orijentisano njemačko-austrijsko liberalno gradanstvo
i birokratija posmatralo ove zajedničke poslove i zajedničke državne
organe kao institucije koje slijede iz pravnog kontinuiteta jedinstve-
ne države ”Reicha”, kao otjelovljenje jedinstva Monarhije podijeljene
na dvije državne polovine. Nasuprot tome, Madari su u zajedničkim
ministrima gledali opunomoćenike dviju udruženih država, a u zajed-
ničkim organima samo zajedničke institucije obje države. Odričući nas-
tavak dalje egzistencije nekadašnjeg Reicha poslije nagodbe 1868. godi-
ne, ugarsko gledište je obje države tretiralo kao subjekte medunarodnog
33)
”Ministerpräsident v. Tisza stellt dar, dass in Ungarn die Minister
mit den massgebenden Personen aller Parteien derin übereinstimmen,
dass eine Regelung die Frage notwendig sei. Es ist nicht gut, etwas
so unpopulares wie die Administration Bosnien’s der Krone allein auf-
zubürden, ohne dass die Minister eine Verantwortung dafür übernehmen.
Es muss daher etwas geschehen, um Verantwortung auf die Schultern der
Minister zu laden .... Der Wirkungskreis des gemeinsamen Ministeriums
und der Delegationen wird nicht gerne erweitert, am allerwenigsten aber,
wenn dies durch eine nicht ganz stichhaltige Interpretation des Gesetzes
geschieht. Für Ungarn ist eine Notwendigkeit, die Sache zu regeln.”
Ibidem
34)
Ibidem
24
prava.35) Ako je samo priznanje zajedničkih poslova i održanje jedinstva
u spoljnoj politici i vojnim poslovima značilo unekoliko pobjedu nje-
mačko-austrijskog centralizma u pogledu njihovog praktičnog tretmana
afirmisalo se ugarsko stanovište, koje je polazilo od toga da organ ko-
ji upravlja zajedničkim poslovima (Zajedničko ministarstvo), odnosno
parlamentarno tijelo koje kontroliše taj organ (delegacije) ne smije biti
nadredeno vladama, odnosno legislativama obje suverene države. Tako
Zajedničko ministarstvo, koje je fungiralo bez stvarne ustavne odgovor-
nosti, nije moglo dobiti karakter i djelokrug jedne opštedržavne vlade,
a ni institucija delegacija, koju je J. Redlich duhovito nazvao kvadratu-
rom državnopravnog kruga, svojstva jednog opštedržavnog parlamen-
ta.36) S druge strane, mada je zakon o nagodbi (§ 8 ugarski zakon, član
XII.1867) osiguravao uticaj obje vlade na vodenje spoljne politike, za-
jednički ministri bili su u svojim resorima u biti organi apsolutističkog
vladara, od čije je volje jedino ovisilo njihovo imenovanje i otpuštanje.
Medutim, poslovnik i djelokrug Zajedničkog ministarskog vijeća nije
bio regulisan i ono je moglo svoje odluke, ukoliko su prelazile kompe-
tencije zajedničkih ministara, ustavno provesti samo uz saglasnost obje
vlade.37) Donošenje zakona koji se tiču i samih zajedničkih institu-
cija bilo je u skladu sa madarskim težnjama uskraćeno delegacijama
i državnopravnom praksom poslije nagodbe 1867. godine pripalo je u
35)
L. E i s e n m a n, Le compromis austro-hongrois de 1867., Paris
1904. str. 659-660; E. B e r n a t z i k, Die Österreichischen Verfas-
sungsgestze, Wien 1911. str. 451-452, I. Ž o l g e r, Der staatsrechtliche
Ausgleich zwischen Österreich und Ungarn, Leipzig 1911. str. 45-48,
59-77, 90-107. Za austrijsko gledište posebno J. U l b r i c h, Das Öster-
reichische Staatsrecht, Tübingen 1904. str. 47-53; F. T e z n e r, Die
Wandlungen der österreichisch-ungarischen Reichsidee, Wien 1905.str.
14-20 i isti, Ausgleichsrecht und Ausgleichspolitik, Wien 1907. str. 52-
104; R. S i e g h a r t, Die letzen Jahrzehnte einer Grossmacht. Berlin
1932. str. 111-125; E. C. H e l l b l i n g, Österreichische Verfassungs-
und Verwaltungsgeschichte. Wien 1956. str. 397-398; Sažet prikaz
madarskog stanovništva daje J. A n d r á s s y, Ungarns Ausgleich mit
Österreich vom Jahre 1867. Leipzig 1897. U savremenoj madarskoj
istoriografiji o ovoj problematici piše P. H a n a k, Probleme der Krise
des Dualismus am Ende des 19 Jahrhunderts, (u: Studien zur Ges-
chichte der österreichisch-ungarichen Monarchie) Budapest 1961. str.
347-350.
36)
J. Ž o l g e r, op. cit. str. 319-323; E. B e r n a t z i k, op. cit. 439.
452; J. R e d l i c h, Das Österreichische Staats- und Reichsproblem.
Leipzig 1920, II Bd. str. 491-495; P. H a n a k, op. cit. 349-350.
37)
P. H a n a k, op. cit. str. 350; M. K o m j a t h y, Die organisa-
torischen Probleme des Gemeinsamen Ministerrates im Spiegel der
Ministerratsprotokolle (u: Studien zur Geschichte der österreichisch-
ungarischen Monarchie) Budapest 1961. str. 409.
25
nadležnost parlamenta,38) jednako kako i ono paralelno zakonodavstvo
za poslove od zajedničkog interesa koji ne slijede iz pragmatičke sank-
cije, nego su se po nagodbi vodili u Austriji i Ugarskoj posebno, ali na
temelju istih, povremenim sporazumima utvrdenih načela (carinsko-
trgovački poslovi, indirektno oporezivanje industrije, emisija banknota,
željeznice od zajedničkog interesa i dr.).
Različitost ekonomsko-društvene strukture i osobenost političkih
odnosa u oba dijela Monarhije uvjetovali su i različita gledišta pred-
stavnika vladajućih klasa vodećih nacija u Austriji i Ugarskoj na Mo-
narhiju kao državnu zajednicu. U sjenci formalnog pariteta, koji je
fiksirala nagodba, često je dolazilo do sukoba po snazi de facto nejed-
nakih partnera, pri čemu se u stvarnosti nije radilo o pitanjima prava
nego o pitanjima moći. Svoju privrednu i finansijsku inferiornost kao i
stvarnu političku ovisnost o Austriji, Madari su nastojali da kompen-
ziraju jačanjem svojih političkih pozicija i uticaja u Monarhiji.
Medutim, s druge strane u Austriji je i poslije nagodbe živjela ideja
o apsolutističkoj državnoj cjelovitosti Monarhije medu vrlo uticajnim
vladinim krugovima, u vodećem sloju birokratije i dijelu gradanstva.
Oni nisu gledali na dualizam kao na konačno uredenje i pod imenom
Austrije podrazumijevali su i dalje ne samo Cislajtaniju, nego i cijelu
Monarhiju. Ovaj pravac, koji je do 1871. godine gajio nadu u resta-
uraciju apsolutizma i povratak hegemonije u Njemačkoj, razvijao je
docnije svoju aktivnost iza kulisa. Njegova pobjeda, koja bi značila
ugarske dualističke ”samovlade”, mogla se spriječiti samo osiguranjem
ugarskog i austrijskog paralelnog ustavnog sistema. Na ustavnost su
bile u prvom redu upućene ugarske vladajuće klase kao na bedem pro-
tiv apsolutizma vladara i njemačke centralizacije. U tom pogledu one
su se mogle osloniti na stoljetnu tradiciju ugarskog staleškog sabora kao
i na velike tradicije madarskog liberalizma. Zajednički poslovi i orga-
ni, kao najefikasnija sredstva apsolutizma i centralizma, bili su toliko
vezani principima ustavnosti i pariteta da nisu stvarno mogli neometa-
no ispunjavati ni ”zajedničku” zadaću održanja Monarhije. Upravo u
različitom shvatanju i tretmanu zajedničkih poslova ogledala se proti-
vrječnost karaktera dualističkog sistema, koji je u sebi spajao ostatke
apsolutizma i elemente ustavnosti.39)
Održanje dualizma i na njemu zasnovanog madarskog gospodstva
u Ugarskoj bilo je uvjetovano očuvanjem hegemonije u Austriji i ustav-
nog sistema iz 1867. godine u cijeloj Monarhiji, pa je madarski vodeći
sloj brižljivo pazio na bukvalno ”ustavno” pridržavanje nagodbenjačkog
38)
F. T e z n e r, Die Volksvertretung. Wien 1912. str. 404, 405.
39)
P. H a n a k, op. cit. str. 347-350; up. R.A. K a n n, Das Nationa-
litätenproblem der Habsburgermonarchie. I Bd. Graz-Köln 1964. str.
34, 35.
26
zakona. Čuvajući parlamentarizam kao fetiš protiv potajne opasnosti
od apsolutizma i centralizacije, on je prema vani zastupao princip us-
tavne pravne države, dok je u samom parlamentu izgradio takav način
jednopartijske vladavine da je K. Renner nazvao ugarski parlamentarni
sistem vladanja ”nacionalnim parlamentarnim apsolutizmom”40) Nasu-
prot tome, u Austriji je više dolazila do izražaja vladareva apsolutistička
vlast što je davalo povoda i takvim pretjeranim tvrdnjama, da je Franz
Joseph I vladao u Ugarskoj na ustavan, a u Austriji na apsolutistički
način.41)
Ove opšte napomene nužno je imati na umu da bi se objasnila
gledišta koja su se ispoljila oko pitanja upravljanja Bosnom i Herce-
govinom na sjednicama Zajedničkog ministarskog vijeća. Ona reljefno
pokazuju zašto su se Madari od samog početka odnosili sa toliko predos-
trožnosti prema bosanskohercegovačkoj upravi kao jednoj novoj funkciji
Zajedničkog ministarstva, koja je u sebi krila potencijalnu opasnost da
naruši postojeću ravnotežu odnosa u dualističkom sistemu. Stoga se
grof K.Tisza, pod čijim je vodstvom novoformirana madarska liberalna
stranka težila daljnjem razvitku dualizma u smislu ugarske privredne
samostalnosti, nije ustezao da se direktno suprotstavi stavovima Fran-
za Josepha I i austrijske vlade. On je u pogledu upravljanja Bosnom
tražio takve zakonske garancije koje će osigurati madarske interese i
spriječiti eventualne nepoželjne promjene.
*
* *
Nastavak pregovora o pitanju donošenja zakona o bosanskoj upravi
uslijedio je tek nakon što je u februaru 1879. godine car usvojio ostavku
Auerspergova kabineta, čija je pozicija bila već jako poljuljana otporom
parlamentu protiv ustupaka učinjenih Madarima prilikom obnavljanja
privredne nagodbe, a postala je neodrživa poslije krize izazvane oku-
pacijom Bosne i Hercegovine. Time je bio obilježen konačan raspad
koalicije koju su u bečkom parlamentu vodili predstavnici njemačkog li-
beralnog gradanstva, pa su se u Austriji pripremali uslovi za jednu novu
političku orijentaciju na konzervativne i njemačke elemente. Do obra-
zovanja definitivne vlade pod predsjedništvom grofa Taaffe-a (12.VIII
1879. godine), u Cislajtaniji je djelovao prelazni kabinet pod vodstvom
Stremayr-a, u kome je Taaffe zauzimao položaj ministra unutrašnjih
poslova.42)
40)
K. R e n n e r, Grundlagen und Entwicklungsziele der Österrei-
chisch-Ungarischen Monarchie. Wien-Leipzig 1906. str. 39; P. H a n a k,
op. cit. str. 360-362.
41)
Uporedi: L. E i s e n m a n, op. cit. str. 520-522, 524-528.
42)
R. C h a r m a t z, Österreichschs innere Geschichte von 1848 bis
1895. Leipzig 1918. Bd. II str. 19-27; 32-40; K.u. M. U h l i r z, op. cit. str.
947-949; E. Z ö l l n e r, Geschichte Österreichs. Wien 1961. str. 422.
27
Daljoj razmjeni gledišta izmedu austrijske i ugarske vlade o pita-
nju ozakonjenja osnovnih načela za upravljanje Bosnom i Hercegovinom
prethodio je i zaključak Zajedničkog ministarstva da se predloži vlada-
ru da vodstvo bosanske uprave povjeri jednom zajedničkom ministru,
koji će biti za to odgovoran caru i Zajedničkoj vladi.43) Car je 26.
februara 1879. godine prenio upravu nad Bosnom i Hercegovinom na
zajedničkog ministra finansija, koji je potom u okviru svog ministarstva
osnovao poseban biro za poslove Bosne i Hercegovine.44) Bosanski biro
Zajedničkog ministarstva finansija preuzeo je 11. marta 1879. godine
vodenje svih egzekutivnih poslova kao organ nadreden Zemaljskoj vla-
di, dok je bosanska komisija zadržala isključivo savjetodavnu funkciju i
nastavila svoju djelatnost sve do iza okončanja pregovora i utvrdivanja
nacrta zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom.45)
Kao osnova za dalju diskusiju poslužili su zaključci savjetovanja
održanog krajem februara 1879. godine u krugu Zajedničkog ministar-
stva, koji su u biti sadržavali ideje posljednjeg Andrássy-jevog prijed-
loga. Obje vlade trebalo je da daju u parlamentima identične izjave
da je za upravljanje Bosnom dovoljna pravna baza koja je već data u
postojećim zakonima. A ako legislative budu željele jedan specijalni
zakon za primjenu već utvrdenih principa na slučaj Bosne i Hercego-
vine, trebalo je da vlada izrazi spremnost da će podnijeti jedan takav
prijedlog, ali istovremeno i da izjavi da će zakon moći stupiti na snagu
tek onda kad bude i u drugoj polovini primljen i sankcionisan. Kao ba-
za za pregovore imao je poslužiti zakonski nacrt koji je izradila ugarska
vlada. Diskusija koja se potom vodila na sjednici Zajedničkog ministar-
skog vijeća 1. marta 1879. godine, istog dana kada je Berlinski ugovor
podnesen ugarskom parlamentu, kretala se prvenstveno oko problema
utvrdivanja jednakog modusa procendi prema ugarskom i austrijskom
parlamentu.46)
43)
”Die Administration Bosnien ist durch einen Minister zu leiten, wel-
cher Sr. Majestät und der Regierung verantwortlich ist ... ... ... ... ....”
HHStA, PA XI Interna K. 291 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GM-
KPZ 228 od 19. II 1879. Dvadeset četvrtog februara donesena je odluka
da se obavijesti austrijska i ugarska vlada dass ”Das gemeinsame Minis-
terium beschlossen habe, bei Sr. Majestät die Übergabe der Executive
an einen gemeinsamen Minister zu beantragen und es ihre Zustimmung
voraussehe.” Ibidem, GMKPZ 229 od 24. II 1879. godine.
44)
Vidi: H. K a p i d ž i ć, Hercegovački ustanak 1882. godine, str. 23;
F. H a u p t m a n n, Djelokrug austrougarskog Zajedničkog ministar-
stva finansija, str. 16.
45)
Zadnja sjednica bosanske komisije održana je 27. maja 1879. godine.
H. K a p i d ž i ć, op. cit. str. 23.
46)
HHStA, PA XL Interna K. 291 Gemeinsame Ministerratsprotokolle
GMKPZ 230 od 1. III 1879.
28
Grof K. Tisza odbacio je predloženi način postupaka i kategorički
odmah zahtijevao da može parlamentu podnijeti nacrt zakona o bo-
sanskoj upravi. On je time uslovljavao svoj daljnji opstanak na čelu
ugarske vlade, jer je smatrao da bez takvog ovlaštenja ne bi mogao
zadugo biti gospodar situacije u zemlji.47) Tisza, medutim, nije pre-
uzimao odgovornost ni garantovao da većina u ugarskom parlamentu
neće zahtijevati više nego što pruža vladin nacrt, ali je bio spreman sve
učiniti da zakon ”progura”.48)
Tiszino stanovište naišlo je na otpor austrijske vlade, ozbiljne pri-
govore cara i rezervisanost grofa Andrássy-ja. Car je, ipak popuštajući
madarskom pritisku, općenito odobravao sadržaj predloženog nacrta,
ocjenjujući da on ne sadrži ništa što ne bi već bilo utvrdeno u pos-
tojećim zakonima. Tada se on jedino suprotstavio odredbi koja je
imala smisla da osigura učešće parlamenta pri odredivanju definitiv-
nog državnopravnog položaja Bosne i Hercegovine, smatrajući inače da
parlamenti nemaju pravo da donose organizacione propise za zemlju
koja je za njih tuda.49)
Slične rezerve izrazio je i Andrássy, koji je bio protiv da sama vlada
izjavi da je za upravljenje Bosnom potreban jedan novi zakon i da s nje-
ne strane dode inicijativa za njegovo podnošenje. On još nije mogao sebi
da predoči na koji će način moći obje legislative, u kojima predstavnici
Bosne nisu zastupljeni, donijeti zakone o upravljanju zemljom i vjerovao
je da bi se u slučaju ingerencije parlamenta u pitanjima bosanske upra-
ve moralo priznati stanovnicima Bosne i Hercegovine da saučestvuju,50)
47)
”Ministerpräsident von Tisza hält im Geiste der Verfassung nichts
anders für möglich, als dass die intermistische Administration und Ok-
kupation Bosniens und der Herzegowina, welche die Folge einer gemeinsa-
men auswärtigen und militerischen Aktion sind, nur als eine gemeinsame
Angelegenheit betrachtet und behandelt werden, wie es für gemeinsame
Angelegenheiten bestimmt ist. Dagegen vermag es Sprecher nicht als
überflüssig zu erklären, dass dies durch ein Gesetz ausgesprochen werde,
ebensowie die Regierung jedes Staatsgebietes der Monarchie eigentlich
auch einer Ermächtigung bedarf, um auf die fragliche Angelegenheit Ein-
fluss zu nehmen .... Weil Sprecher den Wunsch nach der Gesetzvorlage
für einen berechtigten halten muss, könnte er ohne die Ermächtigung
zur Einbringung des Entwurfes die Geschäfte nicht fortfüren .... deshalb
glaubt Sprecher auf die Dauer ohne die Ermächtigung zur Einbringung
des bezüglichen Geseztes nicht Herr der Situation bleiben zu können”.
Ibidem
48)
Ibidem
49)
”Nur bei dem § 4 des Entwurfes sollte die Erwähnung der ”Verwal-
tung” entfallen, denn der Paragraff kann nur Sinn haben, dass die Parla-
mente mitzusprechen haben, wenn es sich die definitive staatsrechtlic-
he Stellung Bosniens handelt. Dagegen wäre es nicht zu raten und
es hätten die Parlamente auch keine Compatenz dazu, dass ihnen die
Organisationsvorschriften für das Land, welches für sie fremdes ist, vor-
gelegt werden.” Ibidem
50)
Ibidem
29
što je opet tada bilo izvan svih kombinacija u austrougarskoj politici.
Andrássy je stoga zagovarao svoj prijedlog, čije bi prihvatanje stvarno
značilo samo jedan postupak koji bi odgodio rješenje problema.
U pitanju tretmana bosanske uprave kao zajedničkog posla u prin-
cipu je već postojala saglasnost izmedu austrijske i ugarske vlade. Raz-
like su se odnosile samo na način postupka prema legislativama, jer je
austrijska vlada i dalje bila protiv da se donosi poseban zakon, iako
se u osnovi pridružila carevoj ocjeni madarskog nacrta. Ali, dok je
car u toku daljeg razmatranja problema čak nabacio pitanje izdavanja
jednog posebnog zakona samo za Ugarsku51) austrijski ministri ostali
su pri svom stanovištu. Oni su upozorili da, ako jedna vlada prizna
nedovoljnost pravne osnove, ni druga vlada ne bi više mogla ostati na
postavljenoj tezi, jer su nagodbenjački zakoni u oba dijela Monarhije
u biti isti. Argumentirajući austrijsko gledište grof Taaffe je istakao da
ako je stanovište vlade da je sve već regulisano, onda se legislativama ne
smije još jedanput priznati pravo da odlučuju da li je to stvarno slučaj
jer se tada može desiti da se čitavo pitanje oglasi za nezajedničko. On je
u tom vidio opasnost bilo da se zakonski nacrt podnese u oba ili samo u
jednom parlamentu. Taaffe je sumnjao i u mogućnost da se u oba dije-
la Monarhije mogu postići saglasni zakoni. Umjesto umirenja javnosti,
tamo gdje je to inače bilo nužno, nastale bi, po mišljenju grofa Taaffe-a,
samo nove komplikacije. Stoga je trebalo da obje vlade u parlamentima
saglasno izjave da je pitanje regulisano u granicama kompetencija po
već postojećim zakonima. Po shvatanju austrijske vlade, jedan važeći
zakon bilo bi nemoguće još jedanput ponovo donijeti.52)
Medutim, car Franz Joseph I, želeći da izbjegne krizu u Ugarskoj,
bio je za to da se postigne kompromis izmedu vlada. On je sugerisao
da se ponovo razmotri pitanje jednog posebnog zakona o upravljanju
Bosnom za Ugarsku, a takode i ispita mogućnost da se i u Cislajtaniji
donese zakon.53) U takvoj situaciji ni austrijski ministri nisu mogli
biti veći legitimisti od cara, ma koliko da su podozrijevali od političkih
implikacija koje bi moglo izazvati podnošenje jednog takvog zakonskog
nacrta u Austriji.
Mada je i dalje zadržala mišljenje da zakon nije potreban, austrijska
vlada je iz obzira prema ugarskom stanovištu izradila jedan prijedlog
zakona koji je imao formu konvencije o uredenju provizorne uprave u
51)
”Seine Majestät geruhen zu bemerken, dass es allerdings nicht erfre-
ulich wäre, wenn für Ungarn allein ein Gesetz erlassen werden müsste,
allein der Vorgang könnte durch die abweichende Methode erklärt wer-
den, welche hier gebrauchlich ist.” Ibidem
52)
Ibidem
53)
Ibidem
30
Bosni i Hercegovini. Konvencija bi, prema riječima Stremayra, imala
samo svrhu da štiti i precizira prava oba dijela Monarhije.54)
Medutim, ugarska vlada je odmah ocijenila austrijski prijedlog kao
neprihvatljiv već i u formalnom pogledu. Preuzimajući argumente, ko-
jima su se doskora služili članovi austrijske vlade prilikom suprotstavlja-
nja ugarskom zahtjevu za podnošenje zakonskog nacrta, ugarska vlada
je odbijanje austrijskog prijedloga motivisala time što bi zaključenje
jedne formalne konvencije o upravljnju Bosnom i Hercegovinom vodi-
lo shvatanju da je već sada u tom pogledu nužno da se sklopi nova
državnopravna i privredna nagodba izmedu oba dijela Monarhije.55)
Ne mijenjajući u biti svoje gledište ugarska vlada je smatrala da
je potreban samo takav zakonski nacrt da bi se već utvrdeni princip u
pogledu zajedničkih poslova primijenio na jedan konkretan slučaj, koji
se nije mogao predvidjeti prilikom donošenja nagodbenjačkih zakona.
Stoga je smatrala suvišnim formalno zaključenje jedne konvencije. Ona
je i dalje stajala na stanovištu da je nužno da vlade obje države Monar-
hije dobiju zakonom od svojih parlamenata ovlaštenje da mogu vršiti
54)
”Sie (die österreichische Regierung primjedba Dž. J.) sei nämlich der
Ansicht, dass es eines Gesetzes eigentlich gar nicht bedürfe, sie habe
nur der ungarischen Auffassung zu Liebe in eine diesfällige Vorlage ein-
gewilligt und es könne, nach ihrer Meinung, der Zweck der Vorlage nur
der sein, die Rechte der beiderseitigen Regierungen zu wahren und zu
präzisieren. Hiefür erscheine der österreichischen Regierung der Weg eines
Übereinkommens der richtigere zu sein.” Ibidem. GMKPZ 234 od 23. IV
1879. I pored svih traganja u Haus-Hof und Staatsarhivu, Kriegsarchivu
i Verwaltungsarchivu u Beču kao i Arhivu Bosne i Hercegovine u Sa-
rajevu nismo mogli pronaći nacrte zakona koje su predlagale austrijska
i ugarska vlada, pa je njihov bitan sadržaj moguće donekle rekonstru-
isati samo iz diskusija na sjednicama Zajedničkog ministarskog vijeća i
ugarske vlade. Zapisnici sjednica austrijske vlade iz ovog razdoblja su
propali. Istraživanjem u Budimpešti eventualno bi se mogli pronaći po-
menuti zakonski nacrti.
55)
”Nachdem der Entwurf vorgelesen wurde ...finde der Ministerrat den-
selben schon auch in formeller Hinsicht für unannehmbar. Der Minister-
rat würde es nämlich nicht für zweckmässig halten, dass hinsichtlich der
provisorischen Verwaltung der okkupierten Provinzen sowie in Betreff der
Regelung der Ingerenz der beiden Legislativen auf die Angelegenheiten
zwischen den Regierungen der beiden Staaten der Monarchie eine formel-
le Convention abgeschlossen werde, wie es nach dem Österr. Entwurfe
geplant wird, da dies zu der Auffassung führen würde, als ob in dieser An-
gelegenheit schon dermalen die Notwendigkeit eines neuen staatsrecht-
lichen und wirtschaftlichen Ausgleiches zwischen der beiden Teile der
Monarchie vorhanden wäre, wo doch die Unrichtigkeit dieser Auffassung
bei Gelegenheit der in dieser Angelegenheit abgehaltenen Conferenz am
meisten von Seite der Mitgilder der österr. Regierung betont wurde.”
HHStA, Kabinettsarchiv, Ungarische Ministerratsprotokolle.C.Z. XVIII
od 4. IV 1879; Stav ugarske vlade grof Tisza je ukratko rezimirao na
sjednici Zajedničkog ministarskog vijeća 23. IV 1879. HHStA, PA XL
Interna K.291 Gemeinsame Ministerratsprotokolle, GMKPZ 234.
31
uticaj na uredenje bosanskohercegovačke uprave, kako bi u slučaju ako
eventualno prihodi okupiranih provincija ne bi pokrivali troškove redov-
ne administracije, takve izdatke za upravu mogle odobriti delegacije uz
odgovornost obje vlade vlastitim legislativama.56) Ovakvo madarsko
stanovište je razumljivo, ako se uzme u obzir da je zakon o nagodbi
osiguravao puni paritet ugarskoj vladi u pogledu uticaja na vodenje
zajedničkih poslova, dok je u fiksiranju zajedničkih izdataka ugarska
učestvovala tada sa 31,4%. Pretresajući austrijski nacrt na sjednici od
4. aprila 1879. godine ugarska vlada je konstatovala da je za nju osobito
neprihvatljiva ova odredba predložene konvencije, koja je predvidjela da
se odmah utvrde za oba dijela Monarhije prava i zahtjevi za materijalnu
naknadu koji proizilaze iz upravljanja Bosnom i Hercegovinom. Ovaj
prijedlog bio je za Ugarsku, kao privredno i finansijski slabijeg partnera,
očito nepovoljan, jer bi pored ostalog vodilo izmjeni kvotnog odnosa na
njenu štetu. Ugarska vlada je inače odbacivala ovaj austrijski prijedlog
sa obrazloženjem da njegovo prihvatanje ne bi značilo samo priznanje
da je povodom Bosne i Hercegovine nužna jedna nova nagodba, nego bi
to imalo i neizbježnu posljedicu da više ne bi moglo biti govora samo o
izvršenju Berlinskog mandata već bi se radilo o nečem drugom. Austrij-
ski prijedlog je, prema mišljenju ugarske vlade, implicirao gledište da
se treba već pobrinuti za podjelu Bosne i Hercegovine kao i troškova za
njeno zadobijanje.57) Da tako nešto i s obzirom na unutrašnju situaciju
nije moglo tada da ude u političke kalkulacije Tiszine vlade, stoji van
diskusije.
Ugarska vlada je formirala svoje zaključke tako što je insistirala da
se prihvati njen nacrt u koji bi se moglo unijeti još odredaba iz austrij-
skog prijedloga da se subvencije Monarhije za javne gradevine i druge
izdatke slične prirode u Bosni i Hercegovini mogu dati samo na osno-
vu saglasnosti obje legislative; dalje da se carine, gradnja željeznica
i oni indirektni porezi koji se u obje države Monarhije upravljaju po
zajednički utvrdenim istovjetnim zakonima, na isti način regulišu i u
Bosni i Hercegovini. Nasuprot ovome, ugarska vlada je tada smatrala
da monetarna pitanja treba iz zakona posve izostaviti. Zanimljivo je da
ugarska vlada nije dala nužnim da se u oba parlamenta podnesu sasvim
identični zakonski nacrti, nego je samo isticala potrebu da oni sadrže
načelno jednake odredbe,58) što donekle podsjeća na način donošenja
nagodbenjačkih zakona. Ugarskoj vladi bilo je inače posebno stalo da
se problem što prije riješi, kako bi mogla odmah poslije uskršnjih ferija
56)
Ibidem
57)
HHStA, Kabinettsarchiv, Ungarische Ministerratsprotokolle, C. Z.
XVIII od 4. IV 1879.
58)
Ibidem
32
podnijeti parlamentu nacrt zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovi-
nom, jer je grof K.Tisza u tom smislu dao i obećanje svojoj partiji.59)
Na sjednicama Zajedničkog ministarskog vijeća 23. i 24. aprila 1879.
godine nastavljena je diskusija o predloženim nacrtima, čiji je rezultat
bio da je kombinovanjem oba prijedloga izgradena prva verzija zakon-
skog nacrta koju su prihvatale obje vlade. Usvojeni tekst sadržavao je
odredbe da se vlada svake polovine Monarhije ovlašćuje da u smislu
postojećih zakona za zajedničke poslove vrši uz ustavnu odgovornost
uticaj na provizornu bosanskohercegovačku upravu (§ 1) i da učestvuje
na svim vijećanjima koja se održavaju u Zajedničkom ministarstvu o
pravcu i principima pomenute uprave (§ 2). Naglašeno je da upra-
vu treba voditi tako da troškove pokriva vlastitim prihodima, a ako
to ne bude odmah sasvim moguće, potrebne sume za pokriće redov-
ne administracije utvrdiće se u smislu zakona, a zajedničke poslove u
sporazumu sa vladama oba dijela Monarhije. Ukoliko bi se za inves-
ticije u trajne objekte, kao za javne gradevine i slične izdatke koji ne
spadaju u okvir tekuće uprave tražila posebna sredstva od Monarhije,
ona se mogu odobriti samo na osnovu saglasnih zakona donesenih u
oba dijela Monarhije (§ 3). Na isti način trebalo je utvrditi i načela
po kojima će se regulisati carinske institucije, indirektni porezi koji se
u oba dijela Monarhije upravljaju po jednakim zakonima, monetarna
pitanja i gradnja željeznica (§ 4). Takode se predvidalo da je za svaku
izmjenu odnosa Bosne i Hercegovine prema Monarhiji potrebna saglas-
nost zakonodavnih tijela u Austriji i Ugarskoj (§ 5).60) Ova posljednja
odredba na kojoj je toliko insistirala ugarska vlada da bi se osigurala
od eventualnih jednostranih rješenja koja bi bila suprotna madarskim
interesima, okrenula se docnije i protiv istorijsko-pravnih revandikacija
Madara prema Bosni i Hercegovini. Inače, prihvatanje ovakvog nacrta,
koji će poslije biti nešto modificiran, značilo je potpuno odstupanje ca-
ra i austrijske vlade od svojih prvobitnih stanovišta i punu afirmaciju
osnovnih gledišta ugarske vlade.
Prva izmjena ovog nacrta usvojena je uskoro na sjednici Zajednič-
kog ministarskog vijeća koja je održana 1. maja 1879. godine pod pred-
sjedništvom cara i uz prisustvo vlada obje polovine. Tada je definitivno
utvrden tekst nacrta uporednog austrijskog i ugarskog zakona o uprav-
ljanju Bosnom i Hercegovinom, koje su austrijska i ugarska vlada doc-
nije podijelile svojim parlamentima. Ova sjednica je takode obilježila
kraj prve faze pregovora o pitanju uključenja Bosne i Hercegovine u
59)
Ibidem; HHStA, PA XL Interna K.291, Gemeinsame Ministerrats-
protokolle GMKPZ 237 od 1. V 1879.
60)
HHStA, PA XL Interna K.291, Gemeinsame Ministerratsprotokolle
GMKPZ 235 od 24. IV 1879.
33
zajedničko carinsko područje Monarhije, pa su tom prilikom formulisa-
na i osnovna načela i data uputstva carinskoj i trgovinskoj konferenciji
za izradu odgovarajućeg zakonskog nacrta.61) Karakteristično je da su
ove mjere, koje su de facto bile usmjerene na anuliranje sultanova su-
vereniteta, koincidirale sa zaključenjem konvencije sa Turskom od 21.
aprila 1879. godine, kojom su od strane Austro-Ugarske ponovo formal-
no priznata suverena prava sultana nad Bosnom i Hercegovinom.
Inicijativa za izmjenu nacrta zakona o upravljanju Bosnom i Her-
cegovinom došla je do samog cara. On je skrenuo pažnju na odredbu
koja je predvidjela da se za gradnju željeznica mora tražiti saglasnost
legislativa čak i onda ako bi se jedna pruga gradila i bez ikakvog finan-
sijskog opterećenja Monarhije (§ 4). Time bi se, prema mišljenju cara,
priznala veća prava zakonodavnim tijelima u pogledu Bosne i Hercego-
vine nego što ih imaju u vlastitoj zemlji. Osim toga, car je izražavao
bojazan da bi na taj način i oko jedne željezničke pruge, koja ne bi ništa
koštala Monarhiju, mogle nastati takve razlike u stanovištima izmedu
dva parlamenta koje bi bilo teško izgladiti.62)
Svrha pomenute odredbe bila je, medutim, prema riječima austrij-
skog ministra trgovine Chlumeckog da onemogući da se u Bosni i Her-
cegovini grade željezničke pruge koje bi bile protivne interesima jedne
ili druge državne polovine.63) Grofu K.Tiszi bilo je i iz trenutnih poli-
tičkih razloga posebno stalo do jedne takve odredbe. On se nadao da
će lakše suzbiti još uvijek jaku opoziciju u donjem domu protiv, tek
nakon dugih pregovora, utanačene gradnje željeznice Sisak - Novi, ako
se ugarskom parlamentu pruži sredstvo da može spriječiti dalju izgrad-
nju bosanske pruge od Banja Luke u pravcu Orijenta.64) Car je ovom
suprotstavio svoje mišljenje da bi interesi obje polovine Monarhije bi-
li dovoljno zaštićeni ako se samo vladama osigura uticaj na gradnju
željeznica u Bosni i Hercegovini. On je takode smatrao da upravo pos-
tignuti sporazum izmedu vlada i date obaveze da se željeznica od Banja
Luke neće produžiti prema Solunu i Carigradu prije izgradnje linije pre-
ko Beograda dolinom Neretve, predstavlja dovoljnu garanciju da veza
sa Orijentom preko Bosne neće biti uspostavljena prije priključenja pre-
ko Srbije,65) na kome su u prvom redu insistirali Madari. Na kraju je
usvojeno kompromisno rješenje koje je predložio ugarski ministar finan-
sija grof Szapary. Legislativama je uskraćena ingerencija kod gradnje
onih pruga za koje se ne traži da ih Monarhija plati iz svojih sredstava.
61)
Ibidem; GMKPZ 237 od 1. V 1879.
62)
Ibidem
63)
Ibidem
64)
Ibidem
65)
Ibidem
34
U slučaju kada ne dolaze u obzir subvencije Monarhije, obezbjeduje se
samo uticaj obje vlade. U skladu sa ovim izvršena je i modifikacija (§§
2,3,4) zakonskog nacrta i konačno formulisan identičan prijedlog za oba
parlamenta.66)
Medutim, treba napomenuti da su u Bosni i Hercegovini u do-
ba austrougarske uprave, izuzev pruge Bosanski Brod - Zenica koja
je izgradena iz okupacionog kredita, sve zemaljske željeznice gradene
isključivo na teret bosanskog erara. Jedino za realizaciju velikog pro-
grama izgradnje željeznica u Bosni i Hercegovini pred Prvi svjetski rat
bile su predvidene subvencije od strane Monarhije.67) Kako razmatra-
nje ovog problema, kao i uopšte pitanje primjene zakonskih odredaba
prelazi okvire zadatka ovog rada, možemo samo konstatovati da se inge-
rencija zakonodavnih tijela oba dijela Monarhije u pogledu odobravanja
sredstava za gradnju bosanskohercegovačkih željeznica nije ograničila
na slučajeve predvidene samo u zakonu iz 1880. godine. Ona je bila
praktično proširena i na davanje saglasnosti i za one finansijske opera-
cije koje su isključivo teretile prihode Bosne i Hercegovine.
Na inicijativu predstavnika Ministarstva rata, Zajedničko minis-
tarsko vijeće konstatovalo je prilikom utvrdivanja zakonskog nacrta da
će se odredbe zakona odnositi samo na civilnu upravu, a ne i na po-
kriće okupacionih troškova. Tako je trebalo da delegacije i dalje budu
kompetentne za izdatke za smještaj trupa, za troškove transporta za
potrebe vojske, kao i za rashode lokalnih vojnih vlasti. Takode se ovo
imalo odnositi i na sve gradnje koje su iz vojnih razloga bile neophodno
potrebne isključivo za održanje okupacije.68)
Medutim, ovakva interpretacija nije bila dugog vijeka. Grof Tisza
je već koncem 1879. godine u ime ugarske vlade zahtijevao da se bosan-
ska uprava ne samo sama izdržava iz vlastitih sredstava nego da, ako ne
odmah, a ono u slijedećim godinama učestvuje i u pokrivanju troškova
vojne okupacije.69) Prema riječima grofa Taaffe-a, austrijska i ugarska
vlada imale su specijalnu zadaću da paze da Bosni i Hercegovini ne
66)
Ibidem; HHStA, Kabinettsarchiv, Geheimakten K. 23 Bosnien, Ré-
sumé der Beschlüsse der in der Zeit von 21 bis 25 April 1.3. (1879
- napomena Dž. J.) stattgehabten gemeinsamen Minister-Conferenzen
rektifiziert nach dem Ergebnisse des unter Allerhöchsten Vorsitze am 1.
Mai 1.J. abgehaltenen Ministerrates; 13 der Beilagen zu den stenogr.
Protokollen des Abgeordnetenhauses -IX Session.
67)
Vidi: F. H a u p t m a n n, Financiranje bosanskohercegovačkog že-
ljezničkog programa iz godine 1913, Radovi, izd. Filozofskog fakulteta
u Sarajevu, knj. I, Sarajevo 1963, str. 119-137.
68)
69)
HHStA, PA XL Interna K. 291, Gemeinsame Ministerratsprotokolle
GMKPZ 234 od 16. XI 1879.
35
zatrebaju subvencije Monarhije.70) I dok se za 1879. godinu predvi-
djelo da treba za potrebe bosanskohercegovačke uprave iz okupacionog
kredita dati kao predujam iznos od oko 2 miliona forinti, računajući
tu i troškove za repatriranje izbjeglica,71) već za 1880. godinu nije bi-
la bosanskom budžetu predvidena nikakva dotacija ili pak pozajmica
sa strane. U njega nisu bili uneseni samo rashodi za redovnu upra-
vu (oni su u sumi od 5,740.000 fl.učestvovali samo sa 3,100.000. fl.)
nego i niz vanrednih izdataka od kojih su neki, kao za izgradnju bara-
ka za smještaj vojske (500.000 fl.)72) predstavljali sastavni dio vojnih
okupacionih troškova. I za ceste, čija je gradnja odmah po okupaciji
finansirana iz okupacionog kredita, bilo je za 1880. godinu preliminarno
predvideno iz zemaljskih sredstava 500.000 fl. Tako je i čisto strateške
ceste od Višegrada i Čajniča prema granici Novopazarskog sandžaka,
po jednoj posebnoj odluci Zajedničkog ministarskog vijeća u proljeće
1880. godine, trebalo da se grade iz budžeta Bosne i Hercegovine. Jedi-
ni motiv za gradenje pomenutih cesta, čiji su troškovi bili proračunati
na 259.000 fl. bio je da se uspostavi sigurnija i lakša veza sa trupama
na području Lima.73) Cilj ovih mjera bilo je smanjenje troškova okupa-
cije koje je trebalo da snosi Monarhija, a na čemu su osobito insistirale
delegacije.
70)
GMKPZ 252 od 14. I 1880. Stoga su austrijska i ugarska vlada odbile
da daju svoju saglasnost na bosanski budžet za 1880. godinu u iznosu
od 7,255.645 Fl., koji je predložio vojvoda od Würtenberga kao poglavar
zemlje, nego su obje vlade dale svoj pristanak na visinu budžeta od
5,740.000 fl. Kao napomena 69.
71)
GMKPZ od 17. I 1879, GMKPZ 226 od 18.I 1879.
Inače ministar rata Bylandt izjavio je početkom 1880. da već likvidirana
potraživanja vojne uprave od Bosne i Hercegovine iznose 526.000 fl. Iako
obračun uzajamnih dugovanja i potraživanja nije još bio završen, ipak je
konstatovano da i vojna uprava duguje zemaljskoj iznose za drvo i ugalj,
jer je od početka okupacije vojska uzimala bez ikakve naknade iz bo-
sanskih šuma ogrijev, gradevinsko drvo za barake i željezničke pragove.
Bilo je malo izgleda da se ovo plati, ali je skrenuta pažnja da se ubu-
duće jasno odvoji imetak zemlje i vojnog erara. ”Für die Zukunft wird
es jedoch notwendig sein, dass Seine Exzellenz der Reichskriegsminister
ersucht werden, solchen regellosen Zuständen durch energische Einwir-
kung auf die ihm unterstehender Organe zu steuern, damit Soll und Ha-
ben Militär-Aerars wie der Regierung klar gestellt und die Ressursen des
finanziell so gering dotierten Landes nicht geschmälert werden.” HHStA,
PA Interna XL K. 292 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 257
od 3. III 1880.
72)
GMKPZ 252 od 14. I 1880.
73)
Ibidem, GMK PZ 264 od 23. IV 1880.
36
Ovo su bili prvi koraci u jednoj praksi, učinjeni pred ili neposredno
poslije usvajanja u parlamentima zakona o upravljanju Bosnom i Herce-
govinom, koji već sami za sebe govore kako o politici Monarhije prema
okupiranim pokrajinama tako i o njenim finansijskim mogućnostima
kao velesile. U kontekstu ostalih okolnosti oni bacaju posebno svjetlo
na pitanje zašto je nova uprava u Bosni i Hercegovini odmah zavela
onako rigoroznu fiskalnu politiku74) i u pogledu svih svojih potreba is-
ključivo se ubuduće orijentisala na sredstva Bosne i Hercegovine. Stoga
nije nikada u toku austrougarske vladavine došlo do primjene zakon-
ske odredbe da delegacije iz zajedničkih sredstava Monarhije pokrivaju
deficit u bosanskohercegovačkom zemaljskom budžetu.
*
* *
Mada je medu vladama Monarhije već bila definitivno postignuta
saglasnost koja načela treba ozakoniti za upravljanje Bosnom i Her-
cegovinom u praksi su se, medutim, i prije donošenja zakona pojavili
ozbiljni problemi koji su potakli cara da sazove krajem 1879. godine
sjednicu Zajedničkog ministarstva s ciljem da se utvrdi kako treba ubu-
duće Zajednička vlada da tretira pitanje Bosne i Hercegovine da bi se
spriječila ”suvišna miješanja drugih faktora”. Povod ovome bila je već
izražena tendencija, osobito kod ugarske vlade, da obje vlade direktno
učestvuju u rješavanju pojedinih konkretnih pitanja iz domena upra-
ve, kao npr. kod imenovanja biskupa u Bosni, utvrdivanja zemaljskog
budžeta i dr. Konstatovano je da za takvu praksu nema osnova u pred-
loženom zakonu, čije su norme smatrane de facto važećim za vlade i pri-
je njegovog usvajanja i sankcionisanja. Car je tom prilikom precizirao
svoje stanovište u pogledu primjene osnovnih načela za vodenje bosan-
skohercegovačke uprave. On je smatrao da je nužno držati se principa i
da se izdaci pokrivaju prihodima, ali unutar tog okvira Zajednička vla-
da morala je zadržati slobodu kretanja. Car je vjerovao da ništa ne bi
otežalo konsolidaciju vladinog autoriteta kao ovisnost o vladama obje
polovine Monarhije. Stoga, mada je smatrao da im se mora priznati u
pogledu Bosne onaj uticaj koji im pripada u svim zajedničkim poslo-
vima, stajao je na stanovištu da iz toga ne bi smjelo proizaći njihovo
stalno učešće u pojedinačnim aktima Zajedničke vlade.75) Po carevom
74)
O finansijskom sistemu i politici poslije okupacije vidi: H. K a p i -
dž i ć, Hercegovački ustanak 1882 godine, str. 48-56.
75)
”Seine Majestät halten es für geboten an dem Grundsatze festzu-
halten dass die Auslagen durch die Einahmen gedeckt werden müssen,
dafür innerhalb dieses Rahmens die gemeinsame Regierung die Freihe-
it der Bewegung behalten müsse. Es unterliege keinem Anstande di-
es auch nach Aussen hin und insbesondere dem Lande gegenüber dur-
ch faits accomplis zu manifestieren, weil nichts die Konsolidierung der
37
mišljenju i u isključivo internim poslovima Bosne i Hercegovine bio bi
dopustiv uticaj ovih vlada, pa čak i delegacija ili legislativa onda kad se
od njih zahtijevaju subvencije ili kad se u zato predvidenim slučajevima
mora apelovati na legislative. Prema carevoj interpretaciji, predstav-
nička tijela, medutim, nisu mogla imati nikakvo drugo zakonodavno ili
budžetsko pravo nad Bosnom i Hercegovinom. Njima je samo prije vo-
tiranja kredita trebalo dati sva potrebna objašnjenja ali je ispunjenje
želja, koje bi predstavnički organi mogli tom prilikom izraziti u pogledu
bosanske uprave, moglo biti samo stvar Zajedničke vlade.76)
Medutim, težnje koje su bile suprotne intencijama cara i Zajednič-
kog ministarstva manifestovale su se već prilikom pretresanja zakonskog
nacrta u parlamentima. Tada je najprije u donjem domu ugarskog par-
lamenta izmijenjen vladin nacrt tako što je sada u tekst (§1) još unesena
i izričita odredba da provizornu upravu Bosne i Hercegovine treba da
vodi Zajedničko ministarstvo. Istovremeno je preformulisan i § 2 u tom
smislu da je utvrdivanje principa i pravca pomenute uprave i izgradnje
željeznica trebalo da se vrši uz sporazum sa vladama oba dijela Monar-
hije, za razliku od predloženog nacrta, koji je predvidao samo učešće
obje vlade na vijećanjima u Zajedničkom ministarstvu o navedenim pi-
tanjima.77) Ovu izmjenu, kojom je još jače izraženo pravo ugarske i
austrijske vlade da vrše uticaj na upravljanje Bosnom i Hercegovinom,
usvojio je i austrijski parlament, a ona je zatim bila sankcionisana i
od strane vladara. U praksi su i parlamenti svoju kompetenciju u od-
nosu na Bosnu i Hercegovinu proširili i na takve poslove iz kojih je
samo potencijalno moglo proizići finansijsko opterećenje za Monarhiju
(odobravanje podizanja zajmova na teret BiH za gradnju željeznica i
druge investicije), iako u pogledu njih po odredbama zakona o upravi
i uključenju obje pokrajine u zajedničko carinsko područje Monarhije
nije bila predvidena ingerencija legislativa.78)
Regierungsautorität so sehr erschweren würde, als eine Abhängigkeit von
den beiden Landesministerien ... Wenn auch den beiden Landesminis-
terien bezüglich Bosniens jene Einflussnahme zugestanden werden muss,
welche ihnen auf alle gemeinsame Angelegenheiten zukommt, so dürfe
sich daraus jedoch keine fortgesetzte Teilnahme an den einzelnen Regie-
rungsakten herausbilden.” HHStA, PA XL Interna K.291 Gemeinsame
Ministerratsprotokolle GMKPZ 244 od 26. XI 1879.
76)
Ibidem
77)
Bericht des Ausschusses über die Regierungsvorlage, betreffend Bos-
niens und der Herzegovina, Wien 16. I 1880. 119 der Beilagen zu den
stenogr. Protokollen des Abgeordnetenhauses. IX Session Beilagenband
2. Izvjestilac i autor izvještaja bio je E.v. Plener, istaknuti predstavnik
njemačke liberalne stranke.
78)
Uporedi: Bericht über die Verwaltung von Bosnien und der Herze-
gowina 1906, Wien 1906, str. 23-25; F. S c h m i d, op. cit. str. 22-25.
38
Ovakva praksa bila je u prvom redu rezultat nastojanja Madara da
dalje afirmišu svoja gledišta koja su bila najpotpunije izražena u jed-
nom zaključku ugarske vlade iz 1891. godine. Prema stanovištu ugarske
vlade, Zajedničko ministarstvo, odnosno zajednički ministar finansija
koji je vodio upravu BiH, nije u pitanjima upravljanja Bosnom donosio
naredbe na osnovu svog vlastitog djelokruga, nego kao izabrani manda-
tor legislativa, odnosno vlada obje države Monarhije. Stoga je ugarska
vlada smatrala da od vlastite odluke legislativa, odnosno vlada obje
države ovisi koliko će oni sebi pridržati neposrednog uticaja na upravu
okupiranih provincija koju su oni sporazumno povjerili jednom trećem
organu.79)
Ovo je bila polazna osnova za madarsku interpretaciju zakona o
upravljanju Bosnom i Hercegovinom, koja je bila u skladu sa opštim
stavom Madara prema zajedničkim poslovima i organima. Ona još jas-
nije pokazuje dublje motive zašto je ugarska vlada svojevremeno tražila
da parlamenti ozakone načela za upravljanje BiH. Intencije Madara bi-
le su u prvom redu usmjerene protiv izgradnje jedne nove direktne
opštedržavne uprave u sklopu Zajedničkog ministarstva finansija, koja
je mogla da ojača zajedničke državne organe i time potencijalno ugrozi
dualizam i madarske težnje ka sve većoj državnoj samostalnosti Ugar-
ske. Ugarska vlada je uspjela da bude formalno ozakonjeno učešće više
faktora sa raznim kompetencijama u vrhovnom vodenju bosanske poli-
tike, pa je i politika Zajedničkog ministarstva finansija trebala da bude
rezultat različitih, vrlo često divergentnih interesa. Ali, s obzirom na
komplikovani i nedovršeni ustavni okvir unutar kojeg je Zajedničko mi-
nistarstvo finansija imalo da obavlja svoju funkciju vrhovnog organa
bosanskohercegovačke uprave, njegova stvarna djelatnost i njeni rezul-
tati ovisili su ne toliko od ozakonjenih načela, koliko od razvoja realnog
odnosa snaga i umješnosti da sa drugim faktorima nade što bolji modus
vivendi.80)
79)
” ... denn das gemeinsame Ministerium, respektive der gemeinsame
Finanzminister, indem er die Verwaltung von Bosnien und der Herze-
gowina leitet und in den daraufbezüglichen Angelegenheiten Verfügungen
trifft, -verfügt nicht auf Grund seines eigenen Wirkungskreises, sondern
als der zur Leitung dieser Angelegenheiten erwählte Mandator der Geset-
zgebungen, bzw. der Regierungen der beiden Entschliessung der Gestez-
gebungen bzw. Regierungen der beiden Staaten der Monarchie abhängt,
welches Mass unmittelbaren Einflusses und Einspruches sie für sich vor-
zubehalten wünschen und für notwendig finden, indem sie im gemeinsa-
men Einvernehmen mit der Verwaltung der okkupierten Provinzen ein
drittes Organ betrauen.” HHStA, Kabinettsarchiv, Ungarische Minister-
ratsprotokolle C.Z.L. od 18. XII 1891.
80)
Vidi: F. H a u p t m a n n, Djelokrug austrougarskog Zajedničkog
ministarstva finansija, str. 16 i dalje.
39
Samim odredbama zakona o upravljanju BiH općenito je odreden
odnos uprave okupiranih zemalja prema Monarhiji. Medutim, težište
zakona ležalo je prije svega na finansijskom pravu i onom dijelu mate-
rijalnog zakonodavnog prava koje se odnosilo na najznačajnija privred-
na pitanja. Podjela budžetskog prava izmedu delegacija i legislativa
u pogledu odobravanja subvencija BiH (§ 3) bila je u duhu ozakonje-
nih opštih načela o vodenju bosanskohercegovačke uprave (§§ 1 i 2).
Kako je Zajednička vlada imala da vodi bosansku upravu kao jedan
novi zajednički posao, to je iz njenog opšteg odnosa prema delegaci-
jama proizilazilo i pravo delegacija da votiraju eventualne subvencije
za pokriće redovnih izdataka te uprave. Stoga im je, radi poznavanja
situacije, dostavljen na znanje izvještaj o upravi i zemaljski budžet.
Ali delegacije, usljed opadanja njihovog značaja nisu mogle steći pravo
da odobravaju bosanskohercegovački budžet, niti su rezolucije koje su
one usvajale u pitanjima iz djelokruga iz bosanskohercegovačke uprave
obavezivale zajedničku vladu.81)
S druge strane, u skladu sa načelom da vlade oba dijela Monar-
hije vrše uticaj na vodenje bosanske uprave i da saodlučuju o pre-
duzimanju većih investicija, kao što je gradnja željeznica, eventualne
subvencije Monarhije za takve investicije mogli su po zakonu odobriti
samo parlamenti kojima su obje vlade bile odgovorne. Krupniji izdaci
Monarhije, koje bi iziskivale takve subvencije, tangirale su finansijske
interese obje polovine koje bi inače za njih morale pribaviti sredstva.
Ovim budžetskim pravom legislativa nije stvoren samo jedan izuzetak
od budžetskog prava delegacija nego i jedna druga pravna norma, koja
81)
T. D a n t s c h e r v. K o l l e s b e r g, koji je medu austrijskim
pravnicima bio najekstremniji predstavnik gledišta da su državnopravni
odnosi izmedu Austrije i Ugarske bili još uži od realne unije, nije sma-
trao delegacije odborima parlamenta nego zakonodavnim tijelima za za-
jedničke poslove za cijelu Monarhiju. U skladu sa svojim, inače nepri-
hvatljivim stanovištem da je Austro-Ugarska savezna država, on je os-
poravao organima pojedinih država kompetenciju i pravo odlučivanja u
zajedničkim poslovima, pa prema tome i u pitanjima Bosne i Hercego-
vine. Prema njegovom mišljenju u zakonodavnom regulisanju bosanskih
poslova, ukoliko ono uopšte treba da uslijedi na ustavan način, bile bi
kompetentne samo delegacije, Zajedničko ministarstvo i car. Stoga je
on držao da su za zajedničke državne organe bili neobavezni i nevažeći
kako zakon o upravljanju Bosnom i Hercegovinom iz 1880, tako i zakoni
koji se tiču gradnje bosanskih željeznica doneseni u oba dijela Monarhije.
Svoja gledišta D a n t s c h e r je izložio u radovima: Der monarchisti-
sche Bundesstaat Oesterreich-Ungarn und der Berliner Vertrag nebst
der bosnischen Vorlage. Wien 1880. i Oesterreich und die bosnischen
bahnen. Eine staatsrechtliche Erörterung. Wien 1901. Dantscherova
shvatanja koja su bila protivna državnopravnoj praksi odmah je podvr-
gao kritici G. J e l l i n e k, zastupnik koncepcije o Monarhiji kao čisto
realnoj uniji izmedu Austrije i Ugarske u djelu: Die Lehre von den Sta-
atenverbindungen. Wien 1882, str. 226-251.
40
je slijedila iz položaja obje vlade prema bosanskoj upravi, kako je on
u zakonu bio koncipiran.82) E. v. Plener je ukazao na analognu diobu
budžetskog prava po nagodbenjačkom zakonu o zajedničkim poslovi-
ma. Tako su delegacije odobravale budžetske izdatke za vojsku i spolj-
ne poslove, dok je za slučaj ako je trebalo uključiti trajnije finansijske
operacije za zajedničke svrhe u obliku eventualnog zajedničkog zajma
o tome je odluka imala pripasti parlamentima, kao što im je pripa-
dalo i materijalno zakonodavstvo u pogledu carina koje su proglašene
zajedničkim prihodima.83)
Medutim, davanjem pomenutih kompetencija legislativama u od-
nosu na BiH postavljao se odmah problem kakav će se krajnji ključ pri-
mjenjivati za eventualno učešće oba dijela Monarhije u subvencijama za
investicije. Ukazivano je i na teškoće da se praktično povuče precizna
granica izmedu izdataka za tekuću upravu i investicije. S obzirom na to
da se smatralo da će Austrija i Ugarska za pojedine investicione podu-
hvate imati veći ili manji interes, u austrijskom parlamentu je prilikom
usvajanja zakona izražena pretpostavka da će se uvijek od slučaja do
slučaja odrediti poseban kvotni ključ. Takode je bilo zauzeto stano-
vište da treba gledati na sume koje bi bile odobrene Bosni od strane
bilo delegacija bilo parlamenata kao na predujmove i o njima voditi
posebnu evidenciju, da bi se time osigurala čvrsta osnova za buduće
medunarodnopravno i državnopravno rješenje položaja okupiranih ze-
malja.84) Ovo gledište je odgovaralo interesima austrijske polovine i
bilo je u suštini slično ranijem stanovištu austrijske vlade izraženom u
toku pregovora o nacrtu zakona, a koje su svojedobno odbili Madari uz
motivaciju da tendira aneksiji i podjeli Bosne i Hercegovine.
Legislative su proširile na BiH i ono paralelno privredno zakono-
davstvo koje je po analogiji carinskog i trgovinskog saveza slijedilo iz
pripadnosti jedinstvenom carinskom i trgovinskom području Monarhi-
je. Ovo zakonodavno pravo parlamenti su faktički već vršili usvaja-
njem zakona o uključenju BiH u zajedničko carinsko područje krajem
1879. godine, koje je prethodilo votiranju zakona o bosanskohercego-
vačkoj upravi. U zakonu o carinskom ujedinjenju ovo pravo je bilo
šire formulisano nego u zakonu o upravi, koji je sadržavao samo opća
načela (§ 4). Zakon o uključenju BiH u zajedničko carinsko područje
javljao se, s jedne strane, kao jedna vrsta carinskog i trgovinskog saveza
izmedu oba dijela Monarhije i bosanske uprave dok je, s druge strane,
82)
Kao napomena 77.
83)
Ibidem
84)
Ibidem; Stenographische Protokolle über die Sitzungen des Hauses
der Abgeordneten des österreichischen Reichsrates. IX Session, II Band,
42 Sitzung der 9 Session am 3 Februar 1880, str. 1159, 1160.
41
podvrgavao BiH najvećem dijelu postojećeg i budućeg privrednog i fi-
nansijskog zakonodavstva obje države Monarhije i davao austrijskoj
i ugarskoj vladi posebna prava u pogledu ingerencije kod rješavanja
odredenih konkretnih pitanja na ovom području.85)
Zakon o upravljanju BiH nosio je općenito izvjesna obilježja spo-
razuma izmedu austrijske i ugarske polovine o proširenju kruga zajed-
ničkih poslova i istovremeno za neka pitanja utvrdivao jednaka nače-
la tretmana u oba dijela Monarhije. Stoga je i njegovo stupanje na
snagu po analogiji zakona o kvotnim prinosima za zajedničke poslove,
državnom dugu i carinsko-trgovinskom savezu bilo povezano sa pret-
postavkom da njegove odredbe budu ozakonjenje kako u Austriji tako
i u Ugarskoj (§ 6).86)
Uključenje upravljanja BiH u komplikovani mehanizam dualističkog
sistema na način kako su to proponirale odredbe zakona, značilo je
utvrdivanje odredenih ustavnih ograničenja i odgovornost činioca koji
su učestvovali u vodenju bosanskohercegovačke uprave samo u odnosu
na Monarhiju. Medutim, u odnosu na samu Bosnu i Hercegovinu upra-
va je zadržala apsolutistički karakter. Okupirane pokrajine nisu imale
svoje predstavništvo, niti je njihovo stanovništvo bilo zastupljeno u
predstavničkim organima Austro-Ugarske. Caru, kao nosiocu faktičkog
suvereniteta nad BiH, pripadalo je do donošenja Zemaljskog ustava
1910. godine isključivo zakonodavno pravo u svim zemaljskim poslovi-
ma, osim kad je to u posebnim slučajevima, zbog finansijskih i privred-
nih interesa obje države Monarhije dolazilo do ingerencije austrijskog i
ugarskog parlamenta. Ovakav državnopravni položaj okupiranih zema-
lja dao je povoda E. v. Pleneru da, obrazlažući u ime parlamentarnog
odbora predloženi zakon, u poslaničkoj kući Carevinskog vijeća označi
status BiH kao najbliži položaj jedne krunske kolonije.87)
Inače, u pogledu ocjene karaktera statusa okupiranih pokrajina pos-
tojale su medu austrijskim pravnicima znatne razlike. Veliki dio gledao
je na Bosnu i Hercegovinu kao na ”Reichsland” ili ”Reichsprovinzen”
ali su neki, kao npr. F.Tezner, držali da se njen pravni odnos prema
Monarhiji može prije uporediti sa položajem kolonije.88)
85)
Kao napomena 77; F. S c h m i d, op. cit. str. 21; O neposrednim
posljedicama uključenja Bosne i Hercegovine u zajedničke carinsko po-
dručje Monarhije vidi P. S u g a r, op. cit. str. 45-48.
86)
Kao napomena 77.
87)
Ibidem; Stenographische Protokolle über die Sitzungen das Hauses
der Abgeordneten das österreichischen Reichsrates, IX Session, II Band,
42 Sitzung der 9 Sesion am 3 Februar 1880. str. 1178.
88)
F. T e z n e r, Der Kaiser, Wien 1909, str. 268. Uporedi N. W u r m -
b r a n d, op. cit. str. 71-76.
42
Daleko važnije od formalno-pravnih obilježja statusa BiH bio je njen
stvarni ekonomski i politički tretman. U tom pogledu karakteristična je
izjava zajedničkog ministra finansija Bilinskog na sjednici Zajedničkog
ministarskog vijeća početkom 1912. godine. Po njegovim riječima, zem-
lja je bez sumnje u izvjesnoj mjeri bila tretirana kao kolonija.89)
Na sjednici Zajedničkog ministarskog vijeća 1. maja 1879. godi-
ne, kada je postignuta definitivna saglasnost izmedu vlada Monarhije
o tekstu zakonskog nacrta, postignut je i sporazum u pogledu vremena
njegovog podnošenja parlamentima. Imajući u vidu neprilike u kojima
bi se našla austrijska vlada u slučaju ako bi se zakonski nacrt podnio
samo ugarskom saboru, grof Tisza je dao obećanje da će privreme-
no sistirati podnošenje nacrta u Ugarskoj. S druge strane, austrijska
vlada se obavezala da će odmah po sazivu parlamenta na jesen pod-
nijeti zakonski nacrt. Do tada, trebalo je nacrt držati u tajnosti da
bi se spriječila prijevremena diskusija. Tisza je radi umirenja javnosti
u Ugarskoj mogao samo izjaviti, da je ovlašten za podnošenje zakona
ali da to u sadašnjem momentu nije oportuno s obzirom na drugu po-
lovinu države i da se uprkos odlaganja ne namjeravaju u finansijskim
pitanjima praviti prejudicirajuća rješenja.90) Ugarska vlada je pristala
na ovo odlaganje jer je neposredno predstojalo raspuštanje Carevinskog
vijeća91) i raspisivanje novih izbora u Cislajtaniji.
Novi odnos snaga koji je proizišao iz izbora u Austriji u ljeto 1879.
godine i omogućio obrazovanje Taaffe-ovog, pretežno konzervativnog
koalicionog kabineta, značio je krupan zaokret u unutrašnjoj politici ali
ne i takvu principijelnu političku promjenu koja bi uzdrmala dualistički
sistem. Taaffe je u početku imao u parlamentu neznatnu većinu koju su,
u prvom redu, sačinjavali predstavnici njemačkog konzervativnog plem-
stva i slovenskih nacionalnih grupa. Tako su Riegerovi konzervativni
Česi napustili 16-togodišnju politiku apstinencije i uz cijenu ustupaka
na području upotrebe češkog jezika ušli u vladinu koaliciju i priznali
dualizam.92) Medutim, za votiranje zakona o upravljanju Bosnom vla-
da je u Carevinskom vijeću morala obezbijediti dvotrećinsku većinu,
budući da je zakon imao karakter ustavnog akta kojim se proširuje
89)
”Das Land müsse gehoben werden, denn abgesehen von der vielfach
erspriesslichen Tätigkeit der Militärverwaltung sei das Land ohne Zweifel
ein wenig wie eine Kolonie behandelt worden.” HHStA, PA XL Interna
K. 310 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 492 od 14. IV 1912.
90)
Kao napomena 61.
91)
Carevinsko vijeće bilo je raspušteno 22. maja 1789. K.u.M. U h l i r z,
op. cit. str. 949.
92)
R. C h a r m a t z, op. cit. str. 37-42; K.u.M. U h l i r z, op. cit. str.
1005, 1006; P. H a n a k, op. cit. str. 363. H. H a n t s c h, Die Geschichte
Österreichs, II Bd. Graz-Wien-Köln 1962, str. 414-417.
43
krug zajedničkih poslova. U tom pogledu, ona je bila upućena i na nje-
mačku liberalnu ljevicu, kao što je to bio prethodno slučaj izglasavanja
regrutnog kontingenta za narednih 10 godina.
U ugarskom parlamentu nije se tražila dvotrećinska većina za usva-
janje zakona o upravljanju Bosnom pa bi i to mogao biti jedan od
razloga zašto je zakonski nacrt najprije 8. oktobra 1879. godine pod-
nešen ugarskom saboru93) koji ga je, uz već pomenute izmjene, prvi i
usvojio. U donjem domu ugarskog parlamenta zakon je izglasan 28.
novembra 1879. godine, a 8. februara 1880. godine primio ga je i gor-
nji dom. Prethodno usvajanje zakona u Ugarskoj trebalo je vjerovatno
da izvrši uticaj na austrijski parlament. Medutim, u ugarskom parla-
mentu zakon je usvojen samo uz neznatnu većinu od svega 19 glasova
(188 prema 169 glasova). Protiv su glasali ne samo poslanici radikalne
stranke, nego i neki vladini ljudi (Falk, Horvath, Pechy), kao i drugi
pojedinci (Marcus, Kantz) koji nisu pripadali radikalima, dok se većina
Hrvata uzdržala od glasanja.94) Tako su se potvrdila strahovanja grofa
Tisze, izražena svojevremeno u vezi sa pitanjem odlaganja podnošenja
zakona, da će opozicija, koja je u proljeće 1879. godine bila prilično
razvijena, do jeseni prikupiti snage i ponovo nastupiti.95)
U austrijskom parlamentu situacija je bila u tom pogledu sasvim
drugačija. Suprotno ranijim očekivanjima kneza Auersperga i grofa
Taaffe-a nijedna od stranaka nije bila protiv predloženog zakona, iako u
odnosu na njegov sadržaj nisu izostale ozbiljne zamjerke. Samo je pos-
lanik liberalne stranke, Skene, ustrajavajući u svojoj opoziciji, pružio
u ime nevelikog broja istomišljenika žestok otpor ne samo predloženom
zakonu, nego i cjelokupnoj politici okupacije.96) Ovakav stav bio je
samo ostatak prošlogodišnjeg raspoloženja koje još u javnosti nije bilo
posve iščezlo. Liberalna opozicija protiv Berlinskog ugovora napadala je
žestoko u 1878. godini i početkom 1879. godine osobito Andrássy-jevo
autoritativno vodenje spoljne politike koja je, tangirajući budžetsko
pravo predstavničkih organa Monarhije, nametala nova finansijska op-
terećenja. Većina liberala je u okupaciji vidjela opasnost od povećanja
93)
Nacrt zakona je podnesen 15. X 1879. i Carevinskom vijeću, ali ga je
ono kasnije razmatralo. T. D a n t s c h e r, V. K o l l e s b e r g, Der
monarchistische Bundesstaat Öesterreich-Ungarn und der Berliner
Vertrag nebst der bosnischen Vorlage. Wien 1880, str. 280,281.
94)
Stenographische Protokolle über die Sitzungen des Hauses der Abge-
ordneten des österreichischen Reichsrates. IX Session. II Band, 42 Sitzung
der 9 Session am 3. Februar 1880, str. 1165.
95)
Kao napomena 61.
96)
ordneten des österreichischen reichsrates. IX Session. II band, 42 Sitzung
der 9 Session am 3 Februar 1880, str. 1153-1184.
44
uticaja vojnih krugova i porasta slovenskog elementa neprijateljski ras-
položenog prema centralizmu. Medutim, i tada jedan manji dio nje-
mačkih liberala, a osobito E. v. Plener podržavao je vladu i svojim gla-
sovima pomogao usvajanje Berlinskog ugovora prihvatajući okupaciju
kao gotovu realnost. Oni nisu htjeli uskratiti podršku jednoj aktivnoj
spoljnoj politici usmjerenoj na vraćanje poljuljanog ugleda Monarhije
u Evropi, koja je u stvari bila spoljna politika samoga cara.97)
Situacija se sada, za nešto više od godinu dana, utoliko izmijenila
što je većina i onih liberalnih poslanika koji su bili protiv Berlinskog
ugovora glasala 3. februara 1880. godine u poslaničkoj kući Carevinskog
vijeća za predloženi nacrt zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovi-
nom. Ne odričući se principijelnih rezervi u pogledu cjelishodnosti same
okupacije, oni su nju sada priznavali kao svršen čin i zauzeli stanovište
da njihov zadatak nije da povećaju postojeće teškoće nego da pomog-
nu da se one, koliko god je to moguće, otklone, kako bi Monarhija, sa
što više izgleda na uspjeh, mogla ispuniti preuzetu misiju. Oni su u
predloženom zakonu vidjeli prvi korak iz haosa provizorija koji vodi ka
izvjesnom sredivanju odnosa.98) Ovakav stav njemačke liberalne ljevice
osigurao je dvotrećinsku većinu za usvajanje zakona.
Karakteristično je, medutim, da su iz redova parlamentarne desnice
od strane čeških predstavnika Braunera i Riegera istaknuti zahtjevi za
učešće stanovništva okupiranih pokrajina u upravljanju zemljom i za
rješenje agrarnog pitanja. U svojoj kritici predloženog zakona Rieger
je posebno zamjerao što zakon ne sadrži ideju slobode, samoopredjelje-
nja i samouprave za stanovništvo BiH, ističući da je svaki narod zreo
za slobodu. Mada je Rieger, zajedno sa drugim češkim poslanicima,
izražavao načelno neslaganje sa sadržajem zakona, oni su, nakon što im
je već u parlamentarnom odboru postalo jasno da ga ne mogu izmijeniti,
bili odlučili da glasaju ”za” ističući da ne bi htjeli da im se prebaci da
su omeli usvajanje zakona. Rieger je takvo stanovište objašnjavao kao
žrtvu u interesu države,99) ali je bilo očito da Staročesi nisu bili spremni
da zbog načina upravljanja BiH izazovu rascjep u vladinoj koaliciji i
dovedu u pitanje ustupke koje im je obećao grof Taaffe.
I austrijski Nijemac Kronawetter, pripadnik demokratskog krila li-
beralne stranke, bio je jedan od rijetkih protivnika predloženog zakona
i u tom pogledu istomišljenik poslanika Skene. On je istupio sa zahtje-
vom za uvodenje autonomne uprave u Bosni i Hercegovini. Pri tome
97)
H. H a n t s c h, op. cit. str. 412.
98)
Kao napomena 96.
99)
Ibidem; u bečkom parlamentu bilo je 54 Čeha koji su pripadali vla-
dinoj koaliciji. H. H a n t s c h, op. cit. str. 414.
45
je ukazao na planove koje je u tom pogledu razmatrala evropska diplo-
macija u doba istočne krize a koji su svojevremeno bili prihvaćeni i od
austrijske vlade.100)
Medutim, drugi istaknuti predstavnici njemačke liberalne stranke
(Plener, Suess, Dumba) isticali su potrebu da se u Bosni vlada apso-
lutistički, a neki od njih nabacivali su ideju da bi vojna uprava bila
najbolja. Pri tome su ukazivali na neuspjehe kod primjene evropskih
parlamentarnih institucija u zaostalim balkanskim zemljama i podv-
lačili nužnost jednog perioda apsolutne vlasti u njihovom razvoju. To
su u pogledu Bosne smatrali utoliko potrebnijim s obzirom na vjer-
ske i socijalne suprotnosti i okolnosti da je zemlja upravo bila izašla iz
jednog gradanskog rata. Oni su inače vidjeli veliku opasnost u tome
ako bi se, opšte, apstraktne postavke o pravu na samoopredjeljenje i
samoupravu, nastale u sredinama na višem stepenu istorijskog razvit-
ka, primijenile na znatno nerazvijenije odnose.101) Tako su njemački
liberali, ustavna stranka u Austriji, postali, osim rijetkih izuzetaka, us-
tvari zagovornici apsolutizma u Bosni i Hercegovini. Oni su doduše
smatrali da se samoupravna tijela mogu angažovati pri nižim organi-
ma, pa su u prvim koracima zemaljske administracije učinjenim u tom
pravcu gledali klicu kasnijeg razvoja samouprave, koju su oni dovodili
u ovisnost od uzdizanja kulturnog nivoa stanovništva.102) Ovakvo, u
suštini antidemokratsko stanovište moglo je ići u prilog samo konzer-
vativnoj politici bosanskohercegovačke uprave kojoj su, mada načelno
u opoziciji, njemački liberali pružali podršku.
Ipak, vodeći računa o gledištu čeških predstavnika, u poslaničkoj
kući je, zajedno sa zakonskim nacrtom, usvojena, dvotrećinskom veći-
nom, i rezolucija kojom se pozivala austrijska vlada da upotrijebi svoj
uticaj da se uprava u Bosni što prije organizuje uz angažovanje domaćih
ljudi tako da bude što bliža narodu. Takode je rezolucijom pozvana
austrijska vlada da se zauzme za rješenje agrarnog pitanja, ali pod
uslovom da pri tom ne dode do opterećenja zajedničkih ili austrijskih
finansija.103) Medutim, rezolucija nije obavezivala vladu i stoga njeno
usvajanje nije imalo nikakvog praktičnog značaja.
Gornji dom Carevinskog vijeća saglasio se sa zakonskim nacrtom 16.
februara 1880. godine. Austrijski zakonski nacrt vladar je sankcionisao
22, a ugarski 28. februara 1880. godine, pa je zakon, po proglašenju u
100)
Kao napomena 96, vidi osobito diskusiju Dumbe.
101)
Ibidem
102)
Ibidem
103)
Ibidem
46
Austriji i Ugarskoj, istovremeno stupio na snagu u oba dijela Monarhi-
je.104) To je bio epilog političke borbe koja je poslije okupacije vodena
oko ozakonjenja principa bosanskohercegovačke uprave.
Mada je od početka vladalo uvjerenje da se radi o jednom provizor-
nom rješenju nastalom takoreći ”iz nužde”, zakon je ostao na snazi sve
do propasti Monarhije. Iako su u pojedinim periodima odredbe zakona
različito interpretirane i primjenjivane, načela koja su one sadržavale u
pogledu odnosa Monarhije prema BiH ostala su neizmijenjena i pored
pokušaja sa raznih strana da se ona modifikuju. U tom pogledu anek-
sija i uvodenje zemaljskog ustava nisu značili nikakvu bitnu promjenu.
Impotencija dualističkog sistema došla je u punoj mjeri do izražaja u
neuspjehu da Monarhija u svom okviru riješi problem državnopravnog
položaja Bosne i Hercegovine. To je bio neuspjeh politike koja je bila
protivna interesima i težnjama Južnih Slovena i u suprotnosti sa duhom
modernog doba.
(Radovi ANUBiH XXXII/11, 1967, str. 163-196)
104)
Zakon je objavljen u Austriji u RGB1 Nr 18 od 28. II 1880. i u
Wiener Zeitung-u Nr 48 od 28. II 1880. U Ugarskoj je zakon proglašen
28. II 1880. u oba parlamenta i kao zakonski član VI: 1880 objavljen u
zborniku zakona a publikovan je i u Budapesti-Közlöny Nr 49 od 29. II
1880. (Kao napomena 93.) Zakon je takode objavljen i u: Sammlung der
für Bosnien und die Herzegowina erlassenen Gesetze, Verordnungen und
Normalweisungen, 1878-1880. I Band, Wien 1880, str. 8. Tekst zakona
donosi i E. B e r n a t z i k, op. cit. str. 1027, 1028.
47
.
48
O UKLJUČENJU BOSNE I HERCEGOVINE U ZAJEDNIČKO
AUSTROUGARSKO CARINSKO PODRUČJE
Austro-Ugarska je prije okupacije 1878. godine imala glavni udio

u spoljno-trgovinskom prometu Bosne i Hercegovine. Najveći dio ovog
prometa bio je vezan za austrougarsko tržište, a Trst i Beč bili su centri
preko kojih je išlo sedam do osam desetina cjelokupnog bosanskoher-
cegovačkog eksporta i importa.1) Ovakav pravac pretežnog dijela bo-
sanske izvozno-uvozne trgovine pred okupaciju bio je uslovljen sticajem
geografskih okolnosti, specifičnostima privrednog razvitka, postojećim
političkim odnosima i carinskim sistemom. Na gotovo dvije trećine
svoje granice Bosna i Hercegovina je bila opkoljena teritorijem koji je
pripadao Habzburškoj monarhiji. Tamo su se nalazile najbliže morske i
riječne luke kao i željezničke veze. Najvažniji trgovački putevi u Bosni i
Hercegovini, koji su išli dolinama rijeka, bili su okrenuti u tom smjeru,
tj. prema Savi i Jadranskom moru. Stoga je najveći dio potreba Bos-
ne i Hercegovine podmirivan u susjednoj Monarhiji ili tranzitom preko
njenih jadranskih luka ili željeznica.2)
1)
Dž. J u z b a š i ć, Izvještaj Hermanna von Sautera o odnosima Bo-
sne i Hercegovine i Monarhije u svjetlu austrougarskih ekonomskih
suprotnosti, Godišnjak Društva istoričara BiH XVIII, Sarajevo, 1970,
str. 52-53. Podaci o obimu ovog prometa za pojedine godine neosjetno
variraju. Vidi tabelu koju je za razdoblje od 1857. do 1874. izradio
I. T e p i ć, Trgovina Bosne i Hercegovine od 1856. do 1875, Beograd
1978. (Rukopis magistarskog rada) str. 116, 117 i nap. 24 na str. 166.
Prema jednom izvještaju v. Thömmela datiranom 01.05.1878. bosan-
skohercegovački izvoz iznosio je 10 miliona a uvoz 8 miliona guldena, ili
izraženo u krunama 20, odnosno 16 miliona kruna. Prema tome, obim
cjelokupne razmjene bio je oko 36 miliona kruna. Ovo se približno po-
dudara sa drugim podacima koji vrijednost spoljnotrgovinske razmjene
Bosne i Hercegovine prije okupacije procjenjuju na oko 34 miliona kruna
(Dž. J u z b a š i ć, op. cit. str. 52, 53). Podrobnije u pogledu količine i
vrijednosti pojedinih vrsta robe koja je iz Austro-Ugarske ili preko nje iz-
vožena i uvožena u Bosnu i Hercegovinu u 1874. vidi V. B o g i ć e v i ć,
Grada za proučavanje ekonomskih odnosa u Bosni i Hercegovini pred
ustanak 1875. (Prema podacima izvještaja austrougarskog generalnog
konzula dr Svetozara Todorovića u Sarajevu iz 1875), Godišnjak I/1949,
str. 222-227.
2)
D. P a v l i č e v i ć, Odraz bosanskohercegovačkog ustanka 1875-
1878. na gospodarske prilike u Hrvatskoj, Časopis za suvremenu povi-
jest, br. I, Zagreb 1971, str. 91-92.
49
U osnovi carinskog režima u Bosni i Hercegovini bio je austro-turski
trgovački ugovor od 22. maja 1862. (RGB1 Nr br. 42), odnosno njegovi
dodatani akti od istog datuma. Tim aktima načinjen je izuzetak u
pogledu trgovine sa Bosnom i Hercegovinom tako što je na robu uvezenu
iz Habzburške monarhije plaćena uvozna carina od 6% od vrijednosti,
a na izvezenu robu 1%, za razliku od opšte turske carinske tarife koja
je bila utvrdjena u iznosu od 8% na uvezenu robu. Takodje je uz
plaćanje carine od 20% osiguran i uvoz austrougarske soli.3) U Bosnu
i Hercegovinu se, naime, osim turske i vlaške soli, smjela uvoziti samo
so iz susjedne Monarhije.
Medutim, iako je prije okupacije uvoz robe austrougarske proveni-
jencije bio u pogledu carinskog tretmana povlašten, u Bosnu i Herce-
govinu su u priličnim količinama uvoženi, takode, engleski, francuski
i italijanski fabrikati, kao i roba iz drugih dijelova Otomanskog car-
stva.4) Tako su iz Engleske uvoženi pamučna preda i pamučne tkanine,
iz Njemačke, Engleske i Švajcarske vunena roba, marame, kratka ro-
ba, krznena i svilena roba, iz Italije svila, čoha i pirinač, iz njemačkih,
holandskih i francuskih fabrika dolazio je šećer, bakar je uvožen iz Fran-
cuske i Njemačke itd. Od sve robe koja je 1867. bila uvezena u Bosnu
i Hercegovinu preko savske i dalmatinske granice na robu porijeklom iz
Habzburške monarhije otpadalo je 26,22%, dok je ostalih 73,78% bila
roba iz ostalih evropskih zemalja koju su austrijski trgovci nabavljali i
isporučivali bosanskim trgovcima. Učešće austrijske robe u bosanskom
importu bilo je u stalnom porastu, pa je već dvije godine kasnije, 1869,
ono iznosilo 33,82%.5)
3)
Motivenbericht zum Gesetzentwurfe betreffend die Herstellung eines
gemeinsammen Zollverbandes mit Bosnien und der Herzegowina, 20. der
Beilagen zu den stenogr. Protokollen des Abgeordnetenhauses;
I. T e p i ć, op. cit. str. 151-152, 183-185. Prema austro-turskom trgo-
vinskom ugovoru iz 1862. na svu robu uvezenu ili izvezenu iz Turske
po odbitku 10% od vrijednosti robe plaćala se carina u iznosu od 8%,
s tim što je bilo predvideno da se carina na robu izvezenu iz Turske iz
godine u godinu smanjuje za 1%. Ugovor je sklopljen na sedam godi-
na, ali je bio prolongiran. Odredbe austro-turskog ugovora iz 1862. u
pogledu carinske stope od 8% na uvezenu i izvezenu robu iz Turske i
smanjenju izvozne carine za 1% godišnje bile su analogne odredbama
novih trgovinskih ugovora koje su Velika Britanija i Francuska sklopi-
le 1861. sa Portom. I. T e p i ć, Ibidem; Uporedi: J. R o s k i e w i cz,
Studien über Bosnien und die Herzegovina, Leipzig und Wien 1868, str.
311 i V. B a j k i ć, Istorija srpske trgovinske politike, Austrougarska
trgovinska politika na Balkanu do 1880., Beograd 1902, str. 8 i 9.
4)
F. H a u p t m a n n, Memorandum šefa financijskog odjeljenja bo-
sansko-hercegovačke Zemaljske vlade Plenkera o financijskoj problema-
tici Bosne i Hercegovine u prvim godinama austrougarske okupacije,
Glasnik Arhiva i društva arhivista BiH 8-9, 1968-1969, str. 550.
5)
I. T e p i ć, op. cit. str. 143-155.
50
Austrija je bila glavni i najvažniji trgovački partner i kad je riječ
o bosanskohercegovačkom eksportu. Proizvodi iz Bosne i Hercegovine
(cerealije, stoka i stočarski proizvodi, šljive, drvo, duhan i dr.) nala-
zili su prodaju na tržištu u Monarhiji ili su, posredstvom austrijskih
trgovaca, plasirani u drugim evropskim zemljama: Italiji, Njemačkoj,
Engleskoj, Francuskoj i dr. Izvoz proizvoda bosanskog zanatstva u bal-
kanske zemlje, Srbiju, Crnu Goru, Vlašku i Albaniju bio je u opadanju
zbog konkurencije evropske industrije. Uvoz sa ovog područja bio je
bez posebnog značaja, jer je ekonomska struktura pomenutih zemalja i
Bosne bila slična.6) Veću važnost imao je import orijentalne robe (svila
za izradu pozamanterije, gotova odijela, tepisi i ostala luksuzna roba)
iz Carigrada i drugih dijelova Turske, kao i uvoz duhana.7) Sarajevo
je bilo centar trgovine orijentalnom robom, koju su vodili Muslimani,
Jevreji i Srbi. Inače, srpski i jevrejski trgovci bili su do 1878. godine
glavni reprezentanti bosanskohercegovačke spoljne trgovine. Pretežan
dio ove trgovine, koja se odvijala sa Trstom i Bečom bio je u rukama
srpskih trgovaca.
Medutim, najveće profite od prometa robom iz austrijskih fabrika
i drugih zemalja, koja se uvozila u Bosnu i Hercegovinu, kao i od ve-
likog dijela bosanskog izvoza imali su trgovci naveliko iz Trsta, Beča
i dr. Oni su se javljali i kao kreditori bosanskih trgovaca. Nemajući
dovoljno potrebnog kapitala bosanski trgovci su se sve više zaduživali
kod austrijskih firmi.8)
Uvoz engleske manufakturne i kolonijalne robe išao je velikim di-
jelom preko Trsta i odatle opet preko Splita, Dubrovnika, a kasnije
naročito preko Metkovića u unutrašnjost zemlje. Stoga su Englezi sre-
dinom 19. vijeka bili živo zainteresovani za ostvarenje plana Porte, koji
je inicirao Omer-paša Latas, da se uspostavi neposredna veza Bosne i
Hercegovine sa Carigradom preko Sutorine i Kleka. Turski plan je imao
u vidu uspostavljanje pogodnije komunikacije za transport vojske, ali
bi jednom uspostavljena ova veza služila i za prevoz inostrane robe.9)
U decenijama koje su prethodile okupaciji engleski uvoz u Bosnu i Her-
cegovinu uzmicao je ispred uvoza austrijske i njemačke manufakture,
10)
pa je razumljivo nastojanje Engleza da se stvori takva komunikacija
6)
Ibidem
7)
Vidi J. R o s k i e w i cz, op. cit. str. 313-315.
8)
I. T e p i ć, op. cit. str. 160.
9)
Vidi R. Z a p l a t a, Privredne prilike Bosne i Hercegovine polovi-
nom 19. vijeka (Iz povjerljive arhive austrijskog generalnog konzula u
Sarajevu), Glasnik Zemaljskog muzeja (GZM) XLV, Sarajevo 1933, str.
87, 88.
10)
V. S k a r i ć, Iz prošlosti Bosne i Hercegovine 19. vijeka, Godiš-
njak I/1949, str. 20-21.
51
koja će omogućiti direktan import u Bosnu i Hercegovinu. To je bilo
poželjno i s obzirom na težinu kopnenog puta koji je od Carigrada i
Soluna vodio u Bosnu. Inače, loše komunikacije i transportne teškoće
bile su po ocjeni savremenika velika prepreka za trgovački promet u
zemlji. Njegov nivo je bio uslovljen niskim stepenom razvitka privrede
i društva.11)
Za Topal Osman-paše činjeni su pokušaji da se bosanskim trgovci-
ma omogući direktan kontakt sa zapadnoevropskim tržištem. Medutim,
posrednička uloga austrijskih trgovaca nije time mogla biti dovedena u
pitanje. Takode zahvaljujući svojoj dominirajućoj ulozi na Jadranu,
Austrija je spriječila otvaranje slobodne luke u Kleku, koji je ostao sa-
mo kao luka preko koje su u slučaju potrebe mogle doći nove turske
trupe.12)
Medutim, općenito uzevši, privredni položaj Habzburške monarhije
na Balkanu nije bio povoljan. Od sredine 19. vijeka dolazi na Balkanu
do korjenitih promjena na štetu tradicionalne trgovine srednje Evrope
a u korist Engleske i Francuske, čiji brodovi sve intenzivnije posjećuju
turske luke. I prve željezničke pruge, koje su gradjene od obale Crnog
mora prema Dunavu, s ciljem da se obide tada još neregulisano ušće
Dunava, bile su prvenstveno u interesu pomorskih trgovačkih sila, kao
i ostale željeznice na Balkanu izgradene do Berlinskog kongresa. Upr-
kos nastojanju da u vlastitom interesu realizuje niz planova izgradnje
željeznica na istoku, Austrija je u stvarnosti morala do 1878. stalno
uzmicati na Balkanu ispred strane konkurencije.13)
Ustanak u Bosni i Hercegovini 1875. prouzrokovao je opadanje
razmjene sa Austro-Ugarskom, posebno poremetivši trgovačke veze sa
susjednom Hrvatskom, Slovenijom i Dalmacijom. Na to su trgovački
krugovi u Monarhiji žustro reagovali i pokazali su po izbijanju ustanka
veću revnost od političara u zahtjevima da Austro-Ugarska odmah iz-
vrši aneksiju Bosne i Hercegovine.14) Inače, dogadaji na Balkanu 1875-
78. uticali su na dalje opadanje austrijskog izvoza na ovo područje.
11)
J. R o s k i e w i cz, op. cit. str. 84-85.
12)
I. T e p i ć, op. cit. str. 142-143, 160.
13)
R. M. D i m t s c h o f f, Das Eisenbahnwesen auf der Balkanhalb-
insel, Bamberg 1894, str. 5-13, 16, 40-41; F. H a u p t m a n n, Öster-
reich-Ungarns Werben um Serbien 1978-1881. Miteilungen des öster-
reichischen Staatsarchivs, 5. Bd, 143-144 V. R e c h b e r g e r, Zur
Geschichte der Orientbahnen, Österreishische Ostefte 5/1960, str. 348
i dalje.
14)
Vidi: D. P a v l i č e v i ć, op. cit. str. 92-94; M. D e s p o t, Prilog
proučavanju trgovine Hrvatske s Bosnom i Hercegovinom 1873-1880,
Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu, br. 11-12/1975-1976, str. 237-
244.
52
Prema podacima koje je u januaru 1879. iznio u Donjem domu aus-
trijskog parlamenta poslanik Neuwirth, na Austriju je prije nepunih 20
godina otpadalo dvije trećine cjelokupnog importa u Tursku, da bi se
to učešće u vrijeme okončanja istočne krize svelo na svega jednu petna-
estinu. U ovom importu, koji se većinom sastojao iz gotovih fabrikata,
Engleska je učestvovala sa 240 miliona franaka, Francuska sa 45 mili-
ona, a Austrija sa samo 34,2 miliona franaka, pa ju je Rusija bila skoro
stigla sa 32,4 miliona franaka. Karakteristično je, kad je riječ specijalno
o pamučnoj robi da je ovu robu Engleska izvozila u Tursku u iznosu
od 170,9 miliona franaka, dok je iz Austrije bilo izvezeno samo za 120
hiljada franaka.15)
Još ranije pod uticajem ekonomske krize (1873) i tendencija visoke
carinske zaštite, koje su sve više dolazile do izražaja u medunarodnoj
razmjeni i austrijski poslovni krugovi postavljali su odlučne zahtjeve za
aktiviranje eksporta na evropskom jugoistoku i Bliskom istoku. Da bi
se to postiglo tražilo se u prvom redu uspostavljanje direktne željezničke
veze sa Carigradom i Solunom. Paralelno s tim, postavljen je, pored os-
talih, i zahtjev za izgradnju neposredne željezničke veze sa Švajcarskom
i Francuskom (Arllbergbahn) kako bi se izvoz iz Monarhije na zapad
učinio nezavisnim od njemačkih željeznica i Bizmarkove tarifne i carin-
ske politike.16)
U toku istočne krize austrijski privredni krugovi traže da se, pored
sredivanja političkih prilika u Turskoj, uspostavi carinski savez bal-
kanskih država pod vodstvom Austro-Ugraske i insistiraju na izgradnji
željezničkih komunikacija koje treba da otvore Balkan austrijskim in-
dustrijskim proizvodima.17) Zahtijevajući da Monarhija odmah izvrši
aneksiju Bosne i Hercegovine, oni su imali u vidu proširenje tržišta
za svoju robu i osiguranje izvora sirovina za industriju. I hrvatska
buržoazija bila je motivisana prvenstveno privrednim razlozima kada
su njeni eksponenti tražili da se Bosna i Hercegovina pripoji Austro-
Ugarskoj, u uvjerenju da će to biti i priključenje Hrvatskoj.18)
15)
ordneten des osterreichischen Reichsrates, VIII Session, XII Band, 415
Sitzung der 8 Session 18. I 1879, str. 13.300.
16)
Vidi: K.H. W e r n e r, Österreichs Industrie - und Aussenhandels-
politik 1848 bis 1948. (u: Hundert Jahre österreichischer Wirtschafts-
entwiklung 1848-1949, Wien 1949) str. 411- 412; I. G r a i l e r, Des
österreichische Verkehrswesen im Wandel eines Jahrhunderts, ibidem
str. 549.
17)
M. E k m e č i ć, Istorijski značaj ustanka u Bosni i Hercegovini
1875-1878. u: Medunarodni naučni skup povodom 100-godišnjice us-
tanka u Bosni i Hercegovini, drugim balkanskim zemljama i istočnoj kri-
zi 1875-1878. godine (Tom I), izd. ANUBiH, Posebna izdanja XXX/4,
Sarajevo 1977, str. 74-75.
18)
D. P a v l i č e v i ć, op. cit. str. 93-94.
53
U vrijeme zaključenja Sanstefanskog mira Heinrich Haymerle, koji
je tada bio austrougarski predstavnik u Rimu, sugerisao je Andrássy-
ju da se neodložno ispitaju tehničke mogućnosti za uključenje Bosne
i Hercegovine u austrougarsku carinsku uniju. Carinsko priključenje
Bosne i Hercegovine bilo je, u stvari, stara ideja barona Karla von
Brucka, koju je on kao internuncij izložio za vrijeme krimskog rata gro-
fu Buol-Schauensteinu, nasljedniku kneza Schwarzenberga na položaju
kancelara. Prema Haymerleu, ovu ideju je bilo moguće realizovati, iako
bi Bosna i dalje ostala nominalno pod Turskom, kojoj bi trebalo dati
odštetu za carinske prihode.19)
Haymerle je smatrao da bi carinsko pripojenje Bosne bilo korisno
za Monarhiju najprije zato jer bi došlo do znatnog smanjenja carinske
granice. Osim toga, Bosna i Hercegovina bi se otvorila za Dalmaciju
i Hrvatsku. Zajednička carinska uprava imala bi kao posljedicu jedna-
kost u indirektnom oporezivanju, pa bi Austro-Ugarska dobila dovoljno
sredstava da u svoje ruke uzme čitav privredni život zemlje. Haymerle
je bio mišljenja da bi se naizmjenično pružanjem privrednih pogodnosti
i privrednim pritiscima moglo djelovatai da Crna Gora, Srbija i možda
još neke podunavske zemlje pristupe austrougarskoj carinskoj uniji. Pri
tome su mu pred očima bili dalekosežni politički ciljevi. Imao je u vi-
du primjer Pruske, koji je pokazao kako su carinski savez, i ustanove
s njim u vezi, doprinijeli da sazrije privredno apsorbovanje njemačkih
19)
Haymerle Andrássy-ju, 2. III 1878, B. G a v r a n o v i ć, Bosna i
Hercegovina u doba austrougarske okupacije 1878. god., izd. ANUBiH,
Grada XVII/14, Sarajevo 1973, str. 84-86.
U svojoj prvoj varijanti ideja o carinskom povezivanju sa Bosnom i Her-
cegovinom javila se u izvještaju ministarskog savjetnika Karla Czörniga
od 21. marta 1851, koji je po nalogu austrijskog ministarstva trgovine
razmatrao mjere za poboljšanje teškog privrednog i finansijskog položaja
Dalmacije. On je predlagao da se ukine carinska granica i uvede slobodan
trgovački promet Dalmacije sa Bosnom, Hercegovinom i Crnom Gorom,
a po mogućnosti i Srbijom, što je bilo u datim okolnostima neostvari-
vo. (Vidi: R. Z a p l a t a, Neostvareni projekat za slobodnu trgovinu
Dalmacije sa Bosnom, Hercegovinom, Srbijom i Crnom Gorom polo-
vinom XIX stoljeća (Iz povjerljive arhive austrijskog generalnog konzula
u Sarajevu) GZM XLVI-1934, sv. 2, Sarajevo 1934, str. 195-207).
Karl Czörnig je bio jedan od najbližih saradnika Karla von Brucka, minis-
tra trgovine u Schwarzenbergovom kabinetu, koji je pripremio ukidanje
carinske granice izmedu Austrije i Ugarske 1. jula 1951. Tako je stvoreno
zajedničko austrougarsko carinsko područje koje do 1879. nije obuhva-
tilo Dalmaciju i još neke manje carinske enklave. Orijentisan u veliko-
njemačkom smislu, Bruck je težio stvaranju velikog privrednog prostora
koji bi dinamično djelovao prema istoku. O tome kao i balkanskim pla-
novima i politici grofa Buol-Schauensteina i austrijskih vodećih krugova
za vrijeme krimskog rata H. H a n t s c h, Die Geschichte Österreichs,
II Bd, Graz - Wien - Köln, 1962, str. 354, 357-358.
54
zemalja i politička suprematija Pruske u Njemačkoj, davno prije odluke
na bojnom polju 1866.20)
Kao što ideja barona Karla von Brucka u doba krimskog rata nije
naišla na odjek u austrijskim vodećim krugovima tako ni Haymerle-
ovo mišljenje u pogledu redoslijeda rješavanja balkanskih problema nije
moglo biti usvojeno. Nije slučajno da su u aktivnosti austrougarske di-
plomatije u doba istočne krize političko-strateški momenti došli u prvi
plan u odnosu na ekonomske probleme. Razlog tome leži, pored ostalog,
i u nepodudarnosti interesa austrijske industrije i ugarskog agrara, te
u teškoćama formulisanja jednog zajedničkog privrednog programa.21)
Mada su austro-srpska konvencija od 8.jula 1878. godine, kao i odluke
Berlinskog kongresa, specijalno o izgradnji željeznica na Balkanu, u gru-
bim crtama sadržavali privredni program Monarije na istoku, problemi
njegove realizacije, pa i eventualno sklapanje carinske unije sa Srbijom
nije naišlo samo na spoljnopolitičke, nego i na vrlo ozbiljne unutrašnjo-
političke teškoće.22)
Potrebno je takode u vezi s okupacijom ukazati i na činjenicu da
je Austro-Ugarska svoju politiku prema Bosni i Hercegovini kao i u
samoj okupiranoj zemlji izgradivala postepeno i u teškim unutrašnjim
raspravama.23) Prije okupacije nije uopšte postojala formulisana kon-
cepcija o tome šta učiniti sa Bosnom i Hercegovinom kada ona bude
vojnički zaposjednuta. Tek pri kraju okupacionog rata, 2. septembra
1878. godine, Ministarstvo inostranih poslova dalo je prvi prijedlog o
ustrojstvu provizorne uprave i o tome na kojim bi načelima trebalo da
Zajedničko austrougarsko ministarstvo (tj. vlada) upravlja Bosnom i
20)
B. G a v r a n o v i ć, Ibidem. O trgovinskoj politici Pruske i aus-
tro-pruskim ekonomskim suprotnostima 60-tih godina 19-tog vijeka vi-
di: H. B e n e d i k t, Die wirtschaftliche Entwicklung in der Franz-Jo-
seph-Zeit, Wien-München 1958, str. 57-69.
21)
Treba se samo podsjetiti na austro-ugarske suprotnosti u periodu pri-
je Berlinskog kongresa oko toga da li glavna željeznička veza sa Orijentom
treba da vodi preko Bosne ili preko Srbije. Vidi: Dž. J u z b a š i ć, Iz-
gradnja željeznica u Bosni i Hercegovini u svjetlu austrougarske politi-
ke od okupacije do kraja Kállayeve ere, izd. ANUBiH, Djela XLVIII/28,
Sarajevo 1974, str.
22)
Vidi: F. H a u p t m a n n, Österreich-Ungarns Werben um Serbi-
en... str. 146 i dalje; i s t i, Austrougarska politika, Trojecarski savez i
Tajna konvencija sa Srbijom 1881., Godišnjak IX/1958, str. 58 i dalje.
23)
F. H a u p t m a n n, Andrássyjeva politička baština i bosanska po-
litika Austro-Ugarske nakon okupacije, Radovi Filozofskog fakulteta u
Sarajevu, Sarajevo 1971, str. 448 i dalje; Vidi H. K a p i d ž i ć, Herce-
govački ustanak 1882. godine, Sarajevo 1958, str. 21 i dalje; Dž. J u z -
b a š i ć, O nastanku paralelnog austrijskog i ugarskog zakona o uprav-
ljanju Bosnom i Hercegovinom iz 1880. godine, Radovi XXXII/11 izd.
ANUBiH, Sarajevo 1967, str. 163 i dalje.
55
Hercegovinom. Potom su povedeni dugotrajni pregovori izmedju vlad
Monarhije o modalitetima uključenja upravljanja Bosnom i Hercego-
vinom u komplikovani sistem daulističke vladavine.Stoga je zakon o
upravljanju Bosnom i Hercegovinom mogao biti sankcionisan tek u fe-
bruaru 1880. godine.24)
Interesantno je napomenuti da u prijedlogu ministarstva inostranih
poslova od 2. septembra 1878. nije uopšte bilo ni riječi o uključenju
Bosne i Hercegovine u austrougarsko carinsko područje,25) što u prvi
mah navodi na pomisao da je to učinjeno iz obzira prema meduna-
rodnopravnom statusu Bosne i Hercegovine. Medutim, najveći značaj
imala je okolnost što izmedu austrijske i ugarske vlade još nije bilo
raščišćeno u kakvom će odnosu biti okupirana zemlja prema carinskom
području Monarhije, pa su već u toku izvodenja okupacije došli do
izražaja njihovi divergentni pogledi na ovaj problem.
Kako je u vezi sa okupacijom u industrijskim i trgovačkim krugovi-
ma Cisleithanie više puta bila izražena želja da se Bosna i Hercegovina
uključi u austrougarsko carinsko područje,26) austrijska vlada bila je ta
koja je još sredinom avgusta 1878. godine insistirala da se, kao minimal-
na kompenzacija za teške žrtve koje je nametnula vojnička okupacija,
Bosna odmah i u komercijalnom pogledu okupira. U ime svoje vlade
austrijski ministar financija je zahtijevao da se tržište okupirane zemlje,
bez obzira na to koliko će u prvo vrijeme biti malena njegova apsorbci-
ona moć odmah otvori i osigura za Monarhiju. Inače, glavnu privrednu
korist od carinskog priključenja austrijska vlada je vidjela u jačanju
industrije usljed proširenja tržišta. Zalažući se na sjednici zajedničkog
ministarskog vijeća 21. aprila 1879. da se u Bosni i Hercegovini uvedu
monopoli i indirektni porezi koji su bili na snazi u Austro-Ugarskoj,
austrijski ministar trgovine Chlumecky je to obrazlagao u prvom redu
potrebom da se tamo spriječi podizanje velikih fabrika u drugim po-
voljnijim uslovima oporezivanja. Cilj je bio da se unaprijed onemogući
24)
Dž. J u z b a š i ć, Ibidem
25)
Još u oktobru 1878. austrijsko ministarstvo trgovine kao ni Zajed-
ničko austrougarsko ministarstvo finansija nije znalo odgovoriti na mno-
gobrojna pitanja trgovaca u pogledu carinskog režima u Bosni i Hercego-
vini, a naročito da li će roba uvezena iz Monarhije podlijegati plaćanju
carina. Arhiv Bosne i Hercegovine (dalje: ABiH) Zajedničko ministar-
stvo finansija (dalje: ZMF) BH Nr 109/1878, austrijski ministar finansija
Andrássyju 19.10.1878, Hofmann Andrássyju 23/X 1878.
26)
ABH ZMF BH Nr 702/1879, S c h w e g e l: Zur Frage der Einbezie-
hung Bosniens und der Herzegowina in das allgemeine österreichisch-
ungarische Zollgebiet, Wien 5. März 1879, koncept u Haus-Hof - und
Staatsarchivu, Wien (dalje: HHStA) Adm. Reg. Kart 253, F 34 SR 10
3/12-14.
56
izgradnja takvih industrijskih postrojenja u Bosni i Hercegovini koja bi
konkurisala industriji u Monarhiji.27)
Po prvobitnom prijedlogu austrijske vlade carinsku granicu s Bos-
nom i Hercegovinom trebalo je ukinuti uz primjenu § 14 austrijskog
temeljnog državnog zakona i naknadno izdejstvovati legislativno odo-
brenje. Sugerisano je da se u krilu ministarstva inostranih poslova
obrazuje komisija, koja će pod predsjedništvom jednog visokog funk-
cionera, koga odredi Andrássy, uz sadejstvo ministarstava trgovine i
finansija Austrije i Ugarske izraditi nacrte potrebnih mjera,28) što je
u izvjesnom smislu anticipacija načela na kojima je u septembru iste
godine formirana komisija za poslove Bosne i Hercegovine.
S austrijske strane izražena je u avgustu 1878. i nada da će nakon
carinskog pripojenja Bosne uslijediti druge mjere koje će dovesti do
uključenja Crne Gore, a moguće i Srbije u carinski savez Monarhije.
Osim toga, austrijska vlada je smatrala da će okupacijom i carinskim
priključenjem Bosne biti stvoreni uslovi za ukidanje posebnog carinskog
položaja Dalmacije i pripojenje ove pokrajine kao i drugih carinskih
izuzetaka glavnom carinskom području. Ona je računala da bi hitno
ukidanje carinske granice prema novom okupiranom području i njegovo
”trgovinsko-političko zaposjedanje” imalo pozitivan politički efekat da
javnost i parlament povoljno prihvate okupaciju.29)
Medutim, gledište ugarske vlade o ovom pitanju bilo je sasvim su-
protno. Ugarska vlada je ne samo bila protiv iz načelnih razloga da
se Bosna i Hercegovina naredbodavnim putem uključi u zajedničko ca-
rinsko područje, nego je ona u avgustu 1878. polazila sa stanovišta da
to priključenje neće donijeti nikakve koristi i da bi u mnogom pogledu
moglo biti štetno. Inače, još prije odluke Berlinskog kongresa vlada se
u noti od 30.juna 1878. izjasnila protiv stvaranja carinskog saveza Mo-
narhije sa Bosnom i Hercegovinom, Srbijom i Crnom Gorom, ili samo
sa Dalmacijom.30) Ovaj stav je bio podudaran sa stanovištem ugarske
vlade zauzetim početkom 1878. godine da se prilikom osiguranja pri-
vrednih interesa Monarhije pri regulisanju istočnog pitanja ne sklapaju
carinski savezi sa balkanskim zemljama, nego da se austrougarskoj tr-
govini osiguraju one privilegije koje je ona ranije uživala u Turskoj,
27)
Dž. J u z b a š i ć, Izvještaj Hermanna von Sautera ..., str. 53-54.
28)
ABH ZMF BH Nr 9/1878, austrijski ministar finansija Pretis An-
drássy-ju 14.VIII 1878.
29)
Ibidem
30)
ABH ZMF BH Nr 16/1878, Ugarsko ministarstvo poljoprivrede, in-
dustrije i trgovine Andrássy-ju 10. IX 1878.
57
imajući u vidu, u prvom redu, održavanje povlastica u pogledu izvoza
duhana i soli.31)
Mada nije poricala da je Berlinskim ugovorom i u meduvremenu
faktički započetom okupacijom Bosne i Hercegovine situacija postala
drukčija i nije osporavala da će biti potrebno regulisati i carinsku ad-
ministraciju zemlje, ugarska vlada je bila odlučno protiv austrijskog
prijedloga o carinskom priključenju Bosne. Pri tome je otvoreno došlo
do izražaja i madarsko gledište da se sada radi o okupaciji a ne o anek-
siji. Ugarska vlada se samo utoliko slagala sa austrijskom što je, kao i
austrijska, bila protiv da se Bosna i Hercegovina sjedini u posebno ca-
rinsko područje s Dalmacijom. Njen stav je u septembru 1878. bio da
obje teritorije ostanu u carinskom pogledu odvojene dok se ne donese
definitivna odluka o njihovoj sudbini.32) Prema madarskoj koncepciji
trebalo je odmah po okončanju vojničke okupacije pristupiti organi-
zovanju okupirane zemlje kao samostalnog carinskog područja. Stoga
je s ugarske strane dat prijedlog da se pod predsjedništvom zastupni-
ka ministarstva inostranih poslova sazove konferencija koja će izraditi
i podnijeti objema vladama prijedlog u pogledu samostalne carinske
administracije i carinske uprave u Bosni i Hercegovni.33)
Ovakvi stavovi ugarske vlade bili su uvjetovani, prije svega, unu-
trašnjopolitičkim obzirima. Okupacija je naišla na žešći otpor javnog
mnijenja u Ugarskoj nego u Austriji. Ona je i kod vladine stranke bila
isto tako malo popularna kao i kod opozicije, jer je izazivala ozbiljnu za-
brinutost da ne uzdrma postojeće dualističko uredjenje.34) Osim toga,
agrarna Ugarska, koja se tada nalazila tek na pragu svog intenzivnijeg
industrijskog razvitka, daleko je manje od Austrije bila zainteresovana
za jedno takvo zaostalo agrarno područje kao što je bila Bosna i Her-
cegovina. U to doba madarski veleposjednici su, s obzirom na carinske
zapreke u Njemačkoj, sve više forsirali zaštitu vlastite poljoprivrede i
stočarstva od uvoza iz balkanskih zemalja i Rusije, obraćajući punu
pažnju održanju unutrašnjeg austrijskog tržišta.35)
31)
HHStA, Kabinettsarchiv, Ungarische Ministerratsprotokolle, K.Z.
VIII, od 25. III 1878; Dž. J u z b a š i ć, Izgradnja željeznica ..., str.
28.
32)
Kao napomena 27 i 30.
33)
Ibidem
34)
Vidi: E.v. W e r t h e i m e r, Graf Julius Andrássy, Sein Leben
und seine Zeit, III Bd, Stuttgart 1913, str. 126, 127, 142-145, 199-
201; A. F o u r n i e r, Wie wir zu Bosnien kamen, Wien 1909, str. 80,
81; J. M i s k o l c z y, Ungarn in der Habsburger Monarchie, Wien-
München 1959, str. 160-161.
35)
Uporedi: F. H a u p t m a n n, Österreich-Ungarns Werben um
Serbien ..., str. 132-134.
58
*
* *
Okupacijom Bosne i Hercegovine ponovo je aktualizirano i pitanje
carinskog statusa Dalmacije. Trgovačke komore u Dalmaciji zauzele su
tim povodom stav koji je bio suprotan koncepcijama kako austrijske
tako i ugarske vlade. One su se izjasnile protiv uključenja Dalmaci-
je u austrougarsko carinsko područje i obratile se austrijskoj vladi sa
željom da se Bosna i Hercegovina i Dalmacija ujedine u posebno carin-
sko područje u kojem bi bila zadržana, nešto modificirana, postojeća
niža dalmatinska carinska tarifa.36)
Težnje koje su povodom okupacije Bosne i Hercegovine došle do
izražaja u Dalmaciji imale su svoju dužu predistoriju. Poznato je da
se na jačanje privrednih veza sa zaledem u Dalmaciji gledalo kao na
najvažnije sredstvo u borbi protiv ekonomske stagnacije i da su u tom
pogledu planovi izgradnje željezničkih veza sa Bosnom dolazili na prvo
mjesto. Na to su se nadovezivali i politički projekti o sjedinjenju Dal-
macije sa sjevernom Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom. Trgovačke
veze Dalmacije sa Bosnom i Hercegovinom bile su daleko značajnije od
onih sa Hrvatskom, pa se očekivalo da će te veze biti još više pojačane
poslije uspostavljanja austrijske vlasti nad njima. Zato se u privred-
nim krugovima Dalmacije od 1848. godine s nestrpljenjem očekivalo
rješenje istočnog pitanja.37) Težnja da se Dalmacija spoji s Bosnom bi-
la je zajednička narodnjacima i autonomašima. Pri tome su narodnjaci
u svojoj propagandi tvrdili da će ostvarenjem ujedinjenja Dalmacije sa
sjevernom Hrvatskom doći lakše i brže do sjedinjenja sa Bosnom. Sjedi-
njenju s Hrvatskom autonomaši su pružali otpor koji nije bio motivisan
nacionalnim pobudama već željom za ekonomskom ekspanzijom u Bos-
ni i strahom činovničkog sloja da sjedinjenjem sa sjevernom Hrvatskom
ne izgubi svoj društveni i ekonomski položaj.38)
I u odnosu na carinsku politiku interesi pojedinih društvenih slojeva
u Dalmaciji bili su različiti. Predstavnici dalmatinskih trgovaca izjasni-
li su se još 1851. protiv uključenja Dalmacije u opšte carinsko područje
36)
Bericht des volkswirtschaftlichen Ausschusses über die Regierungs-
vorlage, betreffend das Gesetz über die Einbeziehung des Zollausschusses
Istrien und Dalmatien in das allgemeine österreich-ungarische Zollgebiet,
Wien 23. XI 1879, 73. der Beilagen zu den stenogr. Protokollen des
Abgeordnetenhauses-IX Session.
37)
R. P e t r o v i ć, Nacionalno pitanje u Dalmaciji u XIX stoljeću,
Sarajevo 1968, str. 37-39.
38)
Vidi: B. Z e l i ć - B u ć a n, Ekonomska osnova političkog progra-
ma narodne stranke u Dalmaciji, u zborniku: ”Dalmacija 1870”, Zadar
1972, str. 37-54.
59
Monarhije. Oni su zauzeli takvo stanovište na zasjedanju komisije ko-
ju je sazvala vlada u Zadru povodom reforme carinskog zakonodavstva
Carstva. Ukidanjem carinske linije izmedju zapadnog dijela države i
Ugarske 1. jula 1851. značilo je ostvarenje starog jozefinskog plana i
bilo je popraćeno uvodjenjem umjerenih zaštitnih carina. Predstavnici
dalmatinske poljoprivrede u Komisiji 1851. izjasnili su se, medjutim,
da se Dalmacija uključi u zajediničko carinsko područje jer su se na-
dali da će u njemu osigurati zaštitu svojih interesa i proširiti tržište
za glavne dalmatinske poljoprivredne proizvode. Nasuprot tome, dele-
gati Trgovačke komore isticali su da u Dalmaciji nema industrije ko-
ju treba štititi visokim carinama i da bi sloboda trgovačkog prometa
povlaštena nižim carinama u najvećoj mjeri pridonijela privrednom ra-
zvoju zemlje. Medutim, Dalmacija je zbog fiskalnih interesa države
ostala poslije 1851. odvojena od glavnog austrougarskog carinskog po-
dručja. Uvodenje carinskog sistema sa višim tarifama bilo je povezano
sa znatnim izdacima i pogodovalo bi krijumčarenju s obzirom na dužinu
carinske granice i vrlo razudenu obalu. Problem carinskog statusa Dal-
macije ostao je, pak, i dalje otvoren, a u pogledu njegovog rješenja is-
poljile su se različite težnje. Tako je Zemaljski odbor 1863, izražavajući
gledišta trgovačkih krugova, podnio Dalmatinskom saboru projekt u
kome se tražilo uspostavljanje potpuno slobodnog trgovačkog prometa
u Dalmaciji, kao što je bio slučaj sa Istrom i Kvarnerskim otocima. Za
uzvrat trebalo je da se Dalmacija odrekne ovlaštenih carina za izvoz
svojih proizvoda. Od realizacije ove zamisli Odbor je očekivao veliki
privredni polet u Dalmaciji, nadajući se da će brojna obalna mjesta
razviti živu trgovinu sa susjednim područjima u Turskoj. Sabor je,
medjutim, odbacio pomenuti projekt ocjenjujući da bi njegovo ostva-
renje značilo punu izolaciju i privrednu propast zemlje. Docnije, 70-tih
godina, jačaju glasovi iz Dalmacije koji traže uključenje u zajedničko
austrougarsko carinsko područje. Ni Zemaljski odbor nije to poslije
1871. u principu odbacivao, ali je smatrao da od toga ne može biti
koristi ako bi Trst i dalje ostao slobodna luka. Inače, Dalmacija je pri-
vredno zaostajala, što se ogledalo i u razvitku trgovačkog prometa. U
razdoblju od 1869. do 1878. uvoz i izvoz je porastao samo za 31%, dok
je taj porast u istom periodu u glavnom carinskom području Monarhije
iznosio 75%.39)
I pored evolucije carinske politike u zajedničkom austrougarskom
carinskom području u razdoblju od 1851. do 1878, Dalmacija je za-
državala svoj posebni carinski status. Pomenutu evoluciju karakteriše
počevši od 1852. opšte sniženje carinskih tarifa. U zapadnoj i cen-
tralnoj Evropi je 60-tih godina XIX vijeka zavladao skoro slobodan tr-
govački promet, čiji je ugaoni kamen bio englesko-francuski trgovinski
39)
Kao napomena 36.
60
sporazum iz 1860. godine. Medutim, upravo tada, 1862, bečka vlada
je doživjela poraz svojih velikonjemačkih pretenzija na ekonomskom
polju sklapanjem francusko-pruskog trgovačkog ugovora sa klauzulom
najvećeg povlaštenja, koja je onemogućila svako protežiranje Austrije.
Medutim, trgovinski ugovor koji je iste, 1862. godine sklopila Austrija
sa Turskom bio je odredena kompenzacija za gubitak zapadnog tržišta.
Poraz Austrije u borbi za prevlast u Njemačkoj vodio je s druge stra-
ne pobjedi politike carinske zaštite austrijske industrije nad velikonje-
mačkim programom slobodne trgovine.40)
U Austriji, kao i u većini drugih evropskih država 70-tih godina XIX
vijeka došla je do izražaja tendencija za carinskom zaštitom. Na to je
uticala pobjeda sjevernih industrijskih država nad južnim u secesionis-
tičkom ratu u SAD kao i francusko-pruski rat. Za postepeni zaokret u
pravcu protekcionizma bile su, medutim, prije svega mjerodavne pro-
mjene u svjetskoj privredi: izgradnja nove industrije u većini evropskih
zemalja i velika ponuda jeftinog žita iz Amerike i Rusije. Posebno Bi-
smarkova orijentacija na carinsku zaštitu industrije pod uticajem krize
iz 1873, kao i preduzimanje mjera u cilju agrarne zaštite imala je da-
lekosežne posljedice za Austro-Ugarsku, kojoj je Njemačka bila glavni
trgovački partner. Potreba industrije za spoljnom zaštitom poremeti-
la je odnose izmedu industrijski razvijenije Austrije i izrazito agrarne
Ugarske. Madari, koji su bili za slobodnu trgovinu i niske carine za
svu robu koja se ne proizvodi u Ugarskoj, otkazali su krajem 1875, pri-
je njegovog isteka, carinski trgovinski savez sa Austrijom. Neposredni
povod za to bilo je odbijanje Austrije da produži naknadnu konvenciju
sa Velikom Britanijom, koja je veoma pogodovala uvozu engleskih tek-
stilnih proizvoda, pa je postojala opasnost da tržište bude preplavljeno
jeftinom engleskom robom. Umjesto toga, sa Engleskom je zaključen
običan ugovor na osnovu najvećeg ovlaštenja. Iz istog razloga raskinut
je i ugovor sa Francuskom.41)
Privredni pregovori izmedu austrijske i ugarske vlade, koji su ot-
počeli 1876, završili su se 1878. godine obnavljanjem carinskog i trgo-
vinskog saveza izmedju Austrije i Ugarske. Pri tome je u pregovorima
pitanje carinskih tarifa bilo najkomplikovanije. Po austrougarskoj auto-
nomnoj carinskoj tarifi od 27. jula 1878, koja je stupila na snagu 1.
janura 1879, izvoz robe, osim u jednom slučaju, bio je slobodan. Pri
uvozu, gotovo sve industrijske sirovine kao i važniji prehrambeni artikli
takode su bili oslobodeni od plaćanja carine. Na polufabrikate plaćala
se umjerena uvozna carina (većinom manja od 6, odnosno 8%), dok su
40)
H. B e n e d i k t, op. cit. str. 30-72.
41)
Ibidem, str. 72, 104-107; K.H. W e r n e r, op. cit. str. 404-442;
J. M i s k o l c z y, op. cit. str. 154-155.
61
mnogi finalni industrijski proizvodi i roba pogodna za indirektno opore-
zivanje bili srazmjerno više carinjeni.42) Ipak, princip carinske zaštite
ovom prilikom je došao do izražaja samo u vrlo umjerenom opsegu.
Osjetnije povećanje carina izvršeno je jedino kod končane i tekstilne
robe. Kod ostalih industrijskih proizvoda došlo je samo do manjeg
povećanja carina, jer je uticaj ugarske vlade odnio prevagu.43)
U isto vrijeme u Dalmaciji, koja je bila carinski izuzetak u bližem
diferencijalnom odnosu prema glavnom carinskom području, svi pred-
meti potrošnje, gotovo bez iznimke, podlijegali su umjerenim finansij-
skim carinama. Ove carine na uvezenu robu iz inostranstva bile su,
osim u izuzetnim slučajevima, znatno manje od carina u glavnom ca-
rinskom području. Na najvažnije artikle pri importu iz Austro-Ugarske
u Dalmaciju plaćena je carina u upola manjem iznosu od onoga koji se
plaćao na robu uvezenu iz inostranstva.44)
Nisu samo predstavnici dalmatinskih trgovaca bili protiv da se Dal-
macija zajedno sa Bosnom i Hercegovinom uključi u glavno austrougar-
sko carinsko područje. Takvo stanovište imale su i neke uticajne aus-
trijske ličnosti do čijeg su mišljenja držali mjerodavni politički faktori.
Zanimljive podatke o motivima takvog jednog gledišta pruža nam me-
moar nepoznatog autora koji je bio pozvan od nadležnih da izloži svoj
pogled na buduću trgovinsko-političku i finansijsku organizaciju Bosne
i Hercegovine.45)
Pisac memoara polazi sa stanovišta da će biti moguće trajno zadr-
žati Bosnu i Hercegovinu i da će okupacija donijeti koristi Monarhiji
samo ako ova uspije moralno i materijalno zadobiti Južne Slavene. Mis-
lio je da se to može postići ustavnim putem, postepeno, tako da se na
isti način tretiraju Slaveni sa Nijemcima i Madarima, što bi Austriju
učinilo privlačnom tačkom za Južne Slavene. Stoga, umjesto pretenzija
na nacionalnu hegemoniju i vještačko madariziranje, odnosno germani-
ziranje trebalo bi dati ”puno zadovoljenje” Hrvatima i ugarskim Srbima
unutar državnopravnih okvira postojećeg ugarskog ustava. Stvaranjem
duhovnih središta za Južne Slavene unutar Austrije, u obliku dobrih
slavenskih univerziteta, trebalo bi da Austrija ovlada jugoslavenskim
42)
Motivenbericht zum Gesetzentwurfe betreffend die Herstellung eines
gemeinsamen Zollverbandes mit Bosnien und der Herzegowina.
43)
Kao napomena 41.
44)
HHStA, Kabinettsarchive, Geheimacten K. 23 (alt 21). Memoar ne-
poznatog autora o trgovinsko-političkoj i finansijskoj organizaciji Bosne
i Hercegovine. Prepis bez oznake datuma. Memoar je nastao povo-
dom okupacije 1878, prije nego je donesena odluka o uključenju Bosne i
Hercegovine i Dalmacije u zajedničko austrougarsko carinsko područje.
Prema istom izvoru 95% od vrijednosti cjelokupnog importa u Dalmaciju
obavljalo se morskim putem.
45)
Kao prethodna napomena.
62
pokretom. U protivnom, Bosna i Hercegovina će biti ugrožena od mla-
dih slavenskih država, naročito od Srbije, s obzirom na većinu pravos-
lavnog stanovništva.
U kontekstu ovakvih razmišljanja pisac memoara je smatrao da bi
potpuno uključenje Bosne i Hercegovine u glavno austrougarsko carin-
sko područje bilo preuranjeno i pogrešno. Kao razlog naveo je da se
može očekivati negativno medunarodno reagovanje, jer Bosna i Herce-
govina još nije formalno anektirana. Ukazao je i na opasnost od davanja
podsticaja novim sukobima unutar dualizma. Uključenje zemlje u sis-
tem viših i za njenu privredu nesnošljivih indirektnih poreza gurnulo bi
Bosnu i Hercegovinu u naručje Srbije. Na kraju je smatrao da finan-
sijsko individualiziranje i izolaciju Bosne i Hercegovine zahtijeva njen
cjelokupni medunarodni i državnopravni status. Pledirao je za takvo
rješenje koje djelimično ostvaruje privredno srašćivanje Bosne i Herce-
govine sa Monarhijom, a dijelom ga pripravlja, te s druge strane čuva
medunarodni, administrativni i politički individualitet zemlje, rezerviše
je samo za krunu i izuzima iz dualističkih i nacionalnih sukoba. Cilj mu
je bio da se omogući političko-ekonomska asimilacija Bosne i Hercego-
vine nezavisno od postojećeg državnopravnog okvira Monarhije. Zato
je predlagao da se Bosna i Hercegovina, bilo sama ili eventualno za-
jedno sa Dalmacijom, organizuje kao samostalno carinsko i trgovinsko
područje sa višom tarifom prema inostranstvu a nižom medutarifom
prema Austro-Ugarskoj.
Na višoj vanjskoj tarifi od one na Savi trebalo je da se zasniva
ekonomsko udaljavanje Bosne i Hercegovine od Srbije i Turske i njeno
približavanje Monarhiji. Vanjsku tarifu trebalo je inače niže fiksirati
od opšte austrougarske tarife zbog osobenosti i nižeg privrednog nivoa
zemlje. Kao uzor imala je biti dalmatinska tarifa koja se u većoj mje-
ri zasnivala na načelima slobodne trgovine. Medjutarifa bi, uz pomoć
nižih diferencijalnih stavki, osigurala bosansko tržište za industriju i
trgovinu Austro-Ugarske, dok bi Bosna i Hercegovina za svoje proizvo-
de dobila što slobodnije tržište u Monarhiji. Pri tome bi se za svaki
artikal posebno normirala što niža stavka, ukoliko nisu u pitanju finan-
sijske carine ili opasnost zaobilaznog uvoza iz inostranstva. Da je ovu
zamisao moguće ostvariti navodio je slučaj Dalmacije, zatim postojanje
u razdoblju od 1853. do 1866. meducarinske linije izmedju Njemačke
i Austrije, kao i tri meducarinske linije kojima je poslije Napoleonovog
doba pripremljeno carinsko ujedinjenje zapadne Austrije.
Mada nije na tome do kraja insistirao, autor memoara je toplo
preporučivao spajanje Bosne i Hercegovine i Dalmacije u jedno carinsko
područje. Pri tome je u prvi plan stavio političke motive - stvaranje
na zapadu protuteže privlačnoj snazi kneževine Srbije. Smatrao je da
bi se poslije mogao na Srbiju izvršiti pritisak carinskim i željezničkim
63
tarifama istovremeno iz Bosne i Ugarske, s ciljem da se ona uže carinski
poveže sa Austro-Ugarskom.
Bez obzira na njihovu političku pozadinu i krajnje ciljeve, prijedlo-
zi izneseni u memoaru u uslovima okupacije bili su u izvjesnom smislu
povoljnije rješenje za bosansku privredu od onoga koje je uskoro reali-
zovano. Prihodi od carina ostali bi u tom slučaju u zemlji, a postojala
bi i mogućnost da se vodi politika indirektnih poreza i monopolskih tak-
si koja bi više odgovarala privrednim prilikama u Bosni i Hercegovini.
Bilo bi moguće ublažiti, ako ne i posve izbjeći, i one teške udarce koje
su domaći trgovci i zanatlije pretrpjeli u godinama poslije okupacije.
Da će nametanje institucija iz Monarhije okupiranoj zemlji, a naročito
poreskog sistema, imati teške posljedice upozoravali su i oni poslanici
austrijskog parlamenta koji su bili u načelu protivnici okupacije Bosne
i Hercegovine. Ovi stavovi došli su do izražaja u jesen 1878. u austrij-
skom parlamentu, prilikom debate o Berlinskom ugovoru.46) I ministar
J.Andrássy je, diskutujući docnije na sjednici Zajedničkog ministarskog
vijeća 21. aprila 1879, smatrao da se ne može izbjeći nezadovoljstvo
stanovništva zbog povećanja poreskih tereta. Izjašnjavajući se tada
za uključenje Bosne i Hercegovine u austrougarsko carinsko područje,
predlagao je da se potrebne promjene što prije izvedu dok u zemlji ima
na raspolaganju dovoljno vojske.47)
Austrijska vlada se odlučno suprotstavila zahtjevima iz Dalmaci-
je i odbacivala je sva druga mišljenja koja su išla za tim da Bosna i
Hercegovina, bilo sa Dalmacijom zajedno ili sama bez nje, čini poseb-
no carinsko područje. Smatrala je da takvo područje nema nikakvih
uslova za opstanak kao posebno privredno područje. Ocjenjivala je da
bi tom području prijetila opasnost od privrednog otudenja i izolacije.
Za austrijsku vladu bilo je neprihvatljivo da se meducarinskom linijom
učini iluzornim uvodenje u Bosnu i Hercegovinu monopola i indirektnih
poreza koji bi se regulisali na istim principima kao i u drugim dijelo-
vima Monarhije. Ovo je bilo motivisano usko shvaćenim fiskalnim i
komercijalnim interesima i tada suvišnim strahom da se u Bosni i Her-
cegovini ne razvije industrija u povoljnijim uslovima oporezivanja koja
bi konkurisala industriji u Monarhiji.48)
46)
Tako je poslanik dr Wolski govorio: ” ... Ako mi tamo uvedemo naš
sudski sistem, naš vojni zakon, naše stečajne zakone, naše poreze i pore-
ske dodatke, naš monopol soli i duhana, vidjećete moja gospodo kako će
to sve postati sjeme mržnje koje će strašno buknuti protiv nas.” Steno-
graphische Protokolle über die Sitzungen des Hauses der Abgeordneten
des osterreichischen Reichsrates, VIII, Session, XII Bd, 404 Sitzung der
8. Session am 4. November 1878, str. 13011.
47)
HHStA, Politisches Archiv (PA) XL Interna, K. 191. Gemeinsame
Ministerratsprotokolle GMKPZ 232. od 21. IV 1879.
48)
64
Austrijska vlada je insistirala da se zajedno sa carinskim priklju-
čenjem Bosne i Hercegovine ukine posebni carinski status Dalmacije,
Istre kao i slobodnih luka Bakra, Karlobaga, Kraljevice i Senja, te gra-
da Brody-ja u Galiciji. Jedino je ostavljala da se u budućnosti riješi
pitanje Trsta i Rijeke. Pri tome, ona se pozivala na carinski i trgovinski
savez sa Ugarskom sankcionisan od cara 27.juna 1878,49) kojim je bilo
predvideno da postojeći carinski izuzeci treba da se ukinu. Medutim,
o trenutku i modalitetima tog ukidanja i uključenja pomenutih carin-
skih enklava u zajedničko carinsko područje trebalo je da se austrijska i
ugarska vlada sporazumiju i upute odgovarajuće prijedloge svojim par-
lamentima. Austrijska vlada polazila je sa stanovišta da je postojeći
carinski položaj Dalmacije neodrživ, ali da bi njeno priključenje glav-
nom carinskom području Monarhije bilo praktično vrlo teško izvodivo
bez istovremenog uključenja bosanskohercegovačkog zaleda. To je bio
i najvažniji razlog što je povodom okupacije Bosne i Hercegovine ona
težila da se istovremeno izvrši privredna asimilacija obiju zemalja. Pri
tome je nastojanje da se skrati carinska granica i pojeftini carinska
režija igralo vrlo značajnu ulogu.50)
Medutim, kako je ugarska vlada prvobitno zauzela suprotno stano-
vište, Bosna i Hercegovina je poslije izvršene vojne okupacije do pos-
tizanja sporazuma izmedu Austrije i Ugarske i njegovog ozakonjenja
činila privremeno posebno carinsko područje. Carinska uprava u Bosni
i Hercegovini bila je provizorno uradena. Na granicama, kako prema
Austro-Ugarskoj, tako i prema Srbiji i Crnoj Gori, a kasnije i prema
Turskoj, ubirana je na svu robu carina po dotadašnjoj turskoj tarifi i
korištena je za potrebe zemaljske uprave. Od 1. januara 1879. pris-
tupilo se utjerivanju svih poreza koji su postojali za turske uprave,
izuzev poreza za oslobodenje od vojne službe. Trebalo je, takode, da
se plaćaju monopolske takse i pristojbe kao i pod ranijim režimom.51)
U ovom prelaznom periodu utvrdivanje vrste, visine i načina ubiranja
poreza i carina, svi monopolski i trgovačko-politički poslovi, regulisanje
novčanog sistema, sistema mjera i utega i sl. pripalo je u nadležnost
zajedničke austrougarske vlade. Ovo je bilo utvrdeno članom 14. Pro-
vizornog djelokruga šefa Zemaljske vlade koji je sankcionisao car 29.
49)
RGB1 Nr. 62 od 27. juna 1878.
50)
Bosna i Hercegovina je imala površinu od 52089 km2 , a ukupna dužina
njenih granica prema susjednim zemljama iznosila je 1375 km. Od toga
je 905 km bila granica prema zemljama u sastavu Habsburške Monar-
hije, a 300 km samo prema Dalmaciji. Ukupna dužina granice prema
Srbiji, Turskoj (Novopazarski sandžak) i Crnoj Gori bila je 470 km. Kao
napomena 42.
51)
Kriegsarchiv Wien, Kriegsministerium Pras. 91-21/1/1879, Schwegel
Bylandt-Rheydtu 29.XII 1878. Kao napomena 42.
65
oktobra 1878. Istovremeno su, prije zakonskog perfektuiranja, počele
pripreme za uključenje Bosne i Hercegovine u carinsko područje Mo-
narhije. Uz saglasnost austrijske i ugarske vlade provedene su neke
mjere koje su se odnosile na zabranu uvoza soli iz drugih zemalja osim
Austro-Ugarske, postepeno uvodenje metarskog sistema, osnivanje no-
vih carinskih ureda, povlačenje iz opticaja nekih vrsta turskog novca
i dr.52) Kada su austrijska i ugarska vlada u proljeće 1879. postigle
principijelnu saglasnost da se Bosna i Hercegovina uključi u austro-
ugarsko carinsko područje, intenzivirane su pripreme da se u zemlju
uvedu monopoli i indirektni porezi koji su bili na snazi u Monarhiji.
*
* *
Poslije Berlinskog kongresa nastala je prilično neizvjesna situacija
da li će njegove odluke i odredbe austro-srpske konvencije od 8. jula
1878. u pogledu izgradnje željeznica biti realizovane. Bilo je otvoreno
pitanje sklapanja kako željezničkog tako i trgovačkog ugovora sa Srbi-
jom, koja je zatezala da ispuni obaveze preuzete u Berlinu iz bojazni
da u uskoj privrednoj vezi sa Monarhijom ne izgubi svoju samostal-
nost. S druge strane, unutrašnjopolitičke teškoće i nepovoljna reakcija
na okupaciju Bosne i Hercegovine, neregulisani medunarodni komerci-
jalni odnosi, prije svega sa Njemačkom, potencirali su probleme oko
uskladivanja austrijskih i madarskih interesa na Balkanu. To je djelo-
valo paralizirajuće i na preduzimanje odgovarajućih spoljnopolitičkih
koraka od strane austrougarske diplomatije.53)
Posebnu epizodu u balkanskoj politici Dvojne monarhije i odnosi-
ma izmedu Austrije i Ugarske predstavlja rješavanje čitavog komplek-
sa pitanja kojem je pripadao i problem utvrdivanja osnovnih principa
upravljanja Bosnom i Hercegovinom, te njeno uključenje u austrougar-
sko carinsko područje. Ovo se u izvjesnom smislu preplitalo sa pita-
njem ekonomskih odnosa sa Srbijom i problemom izgradnje priključnih
željezničkih linija u pravcu Bosne, te s pitanjem realizacije željezničke
veze sa Solunom i Carigradom. Raščišćavanju ovih problema u poli-
tičkim vrhovima Monarhije moglo se ponovo pristupiti u proljeće 1879,
po okončanju dramatične orijentalne debate i usvajanju Berlinskog ugo-
vora u austrijskom i ugarskom parlamentu. U vremenu od 21. aprila
do 1. maja 1879. održano je niz uzastopnih sjednica Zajedničkog mi-
nistarskog vijeća čiji je rezultat bio da su postignuti načelni sporazumi
o mnogim pitanjima. Zadnjoj sjednici predsjedavao je lično car, što
samo po sebi govori o značaju koji je ovim problemima pridavan.
52)
Vidi: H. K a p i d ž i ć, Hercegovački ustanak, str. 24-25, 49-50.
53)
Kao napomena 22.
66
Ugarska vlada je tada pro foro interno u načelu pristala da se Bosna
i Hercegovina uključi u austrougarsko carinsko područje i da se to izvede
tako što će se u jesen iste, 1879. godine podnijeti parlamentima odgova-
rajući zakonski nacrt. Ona je takode prihvatila da se Dalmacija, Istra i
ostale carinske enklave, osim Trsta i Rijeke, posebnim zakonom istovre-
meno priključe austrougarskom carinskom savezu. Medutim, ugarska
vlada dala je svoju saglasnost u pogledu Bosne i Hercegovine uz rezer-
vu da će se definitivno izjasniti tek na jesen, po okončanju detaljnijih
studija i priprema. Grof K. Tisza, predsjednik ugarske vlade, izražavao
je odredene sumnje u pogledu finansijske koristi od toga što će se u
Bosnu i Hercegovinu uvesti monopoli i indirektni porezi kao u Monar-
hiji. Vjerovao je da će nezadovoljstvo naroda, osobito zbog ograničenja
sadnje duhana i pečenja rakije, zahtijevati duže zadržavanje većeg bro-
ja trupa, čije će izdržavanje više koštati od novih prihoda. Tisza je bio
takode skeptičan u pogledu očekivanja da će priključenje Dalmacije i
Istre dovesti do ušteda izdataka za graničnu stražu, jer će se morati
pojačati nadzor nad ostrvima da bi se spriječilo krijumčarenje.54)
Mada problem komercijalnih odnosa Monarhije sa Njemačkom nije
imao neposredne veze sa carinskim priključenjem Bosne i Hercegovine,
grof Tisza je strahovao da bi to moglo uticati na sudbinu vladinog pri-
jedloga u ugarskom parlamentu. Očekivao je eventualne prigovore da se
Austro-Ugarska otvara za bosanske sirovine u vrijeme kad knez Bismark
svojim zakonskim prijedlozima zatvara granicu Monarhije. Predsjed-
nik ugarske vlade je želio da Andrássy interveniše kako bi iz Berlina
stigao umirujući odgovor. Pa i u slučaju da uspjeh izostane, to bi ugar-
skoj vladi dobro došlo da onemogući prigovore kako nije učinila sve u
svojoj moći da spriječi negativne posljedice njemačke carinske politike.
Medutim, austrijski ministar trgovine Chlumecky nije smatrao pogod-
nim da se u datom trenutku interveniše, očekujući da će Bismarkov
prijedlog naići na protivljenje u samoj Njemačkoj. Isticao je da carine
koje je njemačka vlada podnijela parlamentu na odobrenje ne tangiraju
samo ugarske agrarne interese, nego i interese austrijske industrije, jer
teško pogadaju neke industrijske artikle. Imajući upravo u vidu aus-
trijske interese Chlumecky je bio odlučno protiv da se u bilo kakvu vezu
dovode trgovinski odnosi sa Njemačkom i carinski status Bosne i Her-
cegovine. Medutim, Tisza je uporno insistirao na svojim argumentima
i uspio je izdejstvovati obećanje Andrássyja da će udovoljiti njegovom
zahtjevu.55) Nije nam poznato da li je austrougarska diplomatija u
tom pogledu išta učinila, ali znamo da su njemačka autonomna tarifa
54)
HHStA PA XL Interna K. 291, Gemeinsame Ministerratsprotokolle
GMKPZ 232, 235, 236, 237 od 21, 24. i 25. IV 1879.
55)
HHStA PA XL Interna K. 291, Gemeinsame Ministerratsprotokolle
GMKPZ 235. od 24. IV 1879.
67
iz 1879. kao i francuske agrarne mjere imale za posljedicu da je ugarski
agrar izgubio znatan dio svog spoljnog tržišta.56)
Svoju preliminarnu saglasnost za carinsko priključenje Bosne i Her-
cegovine ugarska vlada dala je tek onda kada je postignut sporazum
u pogledu zakonskog nacrta o principima na kojima će se zasnivati
upravljanje Bosnom i Hercegovinom. Usvojeni nacrt označio je pu-
nu afirmaciju gledišta ugarske vlade o uklapanju uprave nad Bosnom i
Hercegovinom u komplikovani sistem dualističke vladavine u Monarhiji.
Njegove odredbe, koje su sa manjim izmjenama ozakonjene početkom
1880, osiguravale su ugarskoj kao i austrijskoj vladi paritetan uticaj
na politiku bosanskohercegovačke uprave i predvidale su ustavna ogra-
ničenja i odgovornost faktora koji su učestvovali u vodenju te uprave,
ali samo u odnosu na Monarhiju. Prema istom zakonskom nacrtu, aus-
trijski i ugarski parlament trebalo je da na Bosnu i Hercegovinu prošire
i ono paralelno zakonodavstvo koje je po analogiji carinskog i trgovin-
skog saveza slijedilo iz pripadnosti carinskom i trgovinskom području
Monarhije. Pomenuti nacrt je, pak, sadržavao samo opšta načela koja
će biti docnije šire formulisana u Zakonu o carinskom ujedinjenju.57)
Koncepcije ugarske vlade odnijele su, takode, prevagu i kad je ri-
ječ o politici izgradnje željezničkih veza prema Istoku. Austrijska vla-
da je pokušala da svoju saglasnost za pregovore o srpskoj željezničkoj
konvenciji učini zavisnom od pristanka ugarske vlade da se izda kon-
cesija Südbahnu za prugu Sisak-Dobrljin. Na taj način trebalo je da
se austrijska polovina Monarhije najkraćim putem poveže sa Bosnom.
Videći u tom i opasnost da Ugarska bude zaobidena pri uspostavljanju
željezničke veze sa Orijentom, ugarska vlada je prihvatila zahtjev da se
gradi željeznička pruga Sisak-Dobrljin tek nakon što je austrijska vla-
da izričito priznala da srpski priključak na turske željeznice treba da
prethodi bosanskom.58)
Izlazeći u susret željama ugarske vlade sada je bilo priznato da je
pitanje željezničkog priključka važnije nego pitanje trgovačkog ugovo-
ra sa Srbijom i da treba energično nastojati da Srbija izvrši preuzete
obaveze u pogledu izgradnje željeznica. Medutim, najbitnije je bilo
to što su se obje vlade u proljeće 1879. sporazumjele da se skine s
dnevnog reda pitanje carinske unije sa Srbijom, a umjesto toga teži
poboljšanju statusa qvo u postojećim odnosima. Ugarska vlada je već
ranije u više navrata odbacivala ideju o carinskoj uniji sa balkanskim
zemljama. Ona je svojevremeno odbila i nacrt trgovinskog ugovora sa
56)
Kao napomena 35.
57)
Dž. J u z b a š i ć, O nastanku paralelnog austrijskog i ugarskog
zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom, str. 181 i dalje.
58)
Dž. J u z b a š i ć, Izgradnja željeznica ..., str. 35-37.
68
Srbijom, ocjenjujući ga kao suprotan ugarskim interesima, jer bi samo
koristio izvozu industrijskih artikala i bescarinskom uvozu sirovina. Za-
ključci Zajedničkog ministarskog vijeća u pogledu ekonomske politike
prema Srbiji,59) koji su u velikoj mjeri bili uslovljeni stanjem trgovin-
skih odnosa sa inostranstvom, u prvom redu su odgovarali ugarskim
agrarnim interesima.
S druge strane, načelni pristanak ugarske vlade da se u austrougar-
sko carinsko područje uključi Bosna i Hercegovina, Dalmacija, Istra i dr.
predstavljao je tada objektivno ustupak interesima austrijske industrije,
iako nema dokaza da je to bila direktna kompenzacija prilikom pregovo-
ra o cijelom kompleksu balkanskih problema. Pri tome je ugarska vlada
nastojala da svojim uticajem na željezničku politiku unaprijed osigu-
ra madarske komercijalne interese. Madari će vremenom posvećivati
sve veću pažnju bosanskom tržištu, što je bilo uslovljeno rastom indus-
trijske proizvodnje u Ugarskoj, postepenim porastom apsorpcione moći
bosanskog tržišta, kretanjima u evropskoj privredi i njihovim uticajima
na ekonomske odnose unutar Monarhije.60)
*
* *
Sjednicama Zajedničkog ministarskog vijeća od 21. aprila do 1. ma-
ja 1879. obilježen je kraj prve faze pregovora o uključenju Bosne i
Hercegovine u zajedničko carinsko područje Monarhije. Tom prilikom
formulisani su samo neki osnovni principi i data su uputstva Carinskoj
i trgovinskoj konferenciji za izradu odgovarajućih zakonskih nacrta i
drugih popratnih akata, kako u odnosu na carinsko priključenje Bosne
i Hercegovine, tako i priključenje Dalmacije i ostalih carinskih enklava,
izuzev Trsta i Rijeke. Planirano je da se ova priključenja istovremeno
sprovedu 1. januara 1880,61) što je i ostvareno. Trst i Rijeka izgubili
su svoj posebni carinski status tek 1891, kada su i oni postali sastavni
dio opšteg carinskog područja.
Medutim, kada je riječ o Bosni i Hercegovini, još je na sjednicama
Zajedničkog ministarskog vijeća u proljeće 1879. kao poseban problem
iskrslo odredivanje finansijske naknade za gubitak carinskih prihoda
59)
HHStA Kabinettsarchiv, Geheimakten K. 23 (21) Bosnien ”Résumé
der Beschlüsse der in der Zeit vom 21 bis 25 april 1. J. (1879 - napomena
Dž. J.) stattgehabten gemeinsame Ministerkonferenz, rektifiziert nach
dem Ergebnisse des unter Allerhochsten Vorsitze vom 1. Mai d. J.
abgehaltenen Ministerrates”.
60)
Vidi: Dž. J u z b a š i ć, Izvještaj Hermanna von Sautera ..., str.
54 i dalje.
61)
HHStA PA XL Interna K 291. Gemeinsame Ministerratsprotokolle
GMKPZ 237 od 1. V 1879. Beschlüsse der Ministerkonferenz die als
Instruktion der Zoll-und Handelskonferenz dienen sollen.
69
zemlje. Takode, na pitanju organizacije carinske službe u Bosni i Her-
cegovini došlo je do razmimoilaženja izmedu austrijskog i madarskog
gledišta, koje je bilo produbljeno na sastancima Carinske i trgovinske
konferencije. Ovi problemi, koji su imali krupan finansijsko-politički
i državnopravni značaj, morali su se na koncu rješavati krajem sep-
tembra 1879, na posebnoj sjednici Zajedničkog ministarskog vijeća i uz
lično posredovanje cara.
Kada je na sjednici Zajedničkog ministarskog vijeća 22. aprila 1879.
nabačen problem organizacije carinske službe u Bosni i Hercegovini, is-
krsla je alternativa da li da se ta služba na granici podijeli izmedju
austrijske i ugarske finansijske uprave, ili da se ona u cjelini potčini bo-
sanskohercegovačkoj upravi. Za posljednju soluciju odmah se izjasnio
austrijski ministar trgovine Chlumecky. To je bilo u skladu sa pri-
jedlogom koji je u martu 1879. dao predsjednik Komisije za poslove
Bosne i Hercegovine baron Schwegel. Isti je predlagao da se u Sarajevu
osnuje poseban ured koji bi, kao i u doba turske uprave, bio vrhov-
ni organ za upravljanje carinama, državnim monopolima i indirektnim
porezima, te bi kao takav bio samo u izvjesnoj mjeri potčinjen zemalj-
skom poglavaru. Medutim, problem je tada ostao otvoren, s tim što
je odlučeno da se u detaljnim pregovorima nade odgovarajuće rješenje.
Jedino je u instrukciji za Carinsku i trgovinsku konferenciju naglašeno
da se pri uvodenju monopola i indirektnih poreza, kao i organizaciji
carinske službe i finansijske straže, mora pružiti puna garancija da se
obezbijede finansijski interesi Monarhije.62)
U toku rada Carinske i trgovinske konferencije njeni ugarski članovi
nisu se složili s tim da carinsku službu na granici u Bosni i Hercegovini
vrše lica koje imenuje Zemaljska vlada, već su zahtijevali da tu službu
obavljaju dijelom austrijski a dijelom ugarski carinski organi. Ovaj,
kao i drugi njihovi stavovi naišli su na puno odobravanje ugarske vlade.
Ona je tim povodom u zaključku svoje sjednice od 22. septembra 1879.
posebno naglasila da upravljanje Bosnom i Hercegovinom ne smije da
pruži priliku za narušavanje dualizma i za nehotični nastanak trećeg
državnog tijela u Monarhiji. Zato bosanska vlada ni u kojem pogledu
nije mogla pretendovati na kompetencije koje pripadaju isključivo u
djelokrug ugarske i austrijske vlade.63)
Grof K. Tisza je u ime ugarske vlade predložio na sjednici Zajed-
ničkog ministarskog vijeća 26. septembra 1878, kojoj je predsjedavao
car, da se postojeći ugarski carinski uredi sa Save pomjere na Drinu,
62)
HHStA PA XL Interna K 291. Gemeinsame Ministerratsprotokolle
GMKPZ 233 od 22. IV 1879; kao napomena 26 i 61.
63)
HHStA, Kabinettsarchiv, Kabinettskanzleiakten Nr 3753/1879, Vor-
trag des Reichsfinanzministers Freicher v. Hofmann 14. IX 1879; Unga-
rische Ministerratsprotokolle KZ XLIII od 22. IX 1879.
70
na granicu prema Srbiji, a austrijski carinski uredi sa dalmatinsko-
bosanske granice premjeste na crnogorsku i tursku granicu. Pri tome
bi svi carinski uredi ostali i dalje pod onom finansijskom upravom pod
kojom su i ranije bili.64)
Zajednički ministar finansija Hofmann smatrao je da bi ugarski
prijedlog bio teško ostvariv. U zemlji bi bile stvorene tri finansijske
ustanove što bi moglo izazvati samo zabunu kod stanovništva. Zato
je pledirao da se bar odustane od podjele carinske uprave. Za uzvrat
je izražavao spremnost da se bosanska Zemaljska vlada, kojoj bi bilo
povjereno vodenje carinskih poslova, povinuje u potpunosti svim mje-
rama kontrole austrijske i ugarske vlade i da u bosanske carinske urede
namjesti sve one činovnike koje mu označe njihovi ministri finansija.65)
Hofmannov stav dobio je punu podršku predstavnika austrijske vla-
de. Pri tome je u kritici ugarskog gledišta još istaknuto da bi njegova
realizacija podrazumijevala i postojanje dvostrukih propisa i duplih vr-
hovnih carinskih instanci za jednu zemlju. Osim toga, bosanski carinski
uredi mogli bi obavljati i druge poslove za finansijsku upravu zemlje,
što austrijski i ugarski ne bi mogli, pa bi usvajanje ugarskog prijedloga
bilo povezano i sa povećanjem administrativnih troškova.66)
Ugarski ministri ostali su, medutim, nepristupačni za sve ove argu-
mente. Ugarski ministar trgovine baron Kemény primijetio je da kod
ugarskog prijedloga praktična strana i nije tako važna kao politička.
Ako se imaju u vidu sve štete koje mogu nastati za dualistički sistem
od samostalne carinske uprave u Bosni i Hercegovini, onda za njega
”male praktične nepodobštine” gube svoj značaj. Tada je car izložio
svoj stav da podjela carinske administracije ne bi bila u skladu sa os-
talim načelima upravljanja u zemlji koja je potčinjena Zajedničkom
ministarstvu. Kako cjelokupna uprava nije bila dualistički organizova-
na, car je smatrao da to ne treba činiti ni kada su u pitanju carine. I
car je sa svoje strane upozorio da se komplikacijama i eksperimentima
ne zbunjuje stanovništvo.67) Iz stava ugarske vlade o podjeli carinske
službe mogla se razviti ideja o podjeli Bosne i Hercegovine izmedu Aus-
trije i Ugarske. Ovu ideju je, kao što je poznato, grof K. Tisza docnije
zastupao u vezi sa planovima o aneksiji Bosne i Hercegovine.
Tek poslije careve intervencije s ugarske strane je ispoljena sprem-
nost na popuštanje i odustajanje od postavljenog zahtjeva, ali je pri
tome ugarski ministar trgovine grof Szápary postavio odredene uslove.
64)
HHStA PA CL Interna k 291 Gemeinsame Ministerratsprotokolle
GMKPZ 241 od 26. IX 1879.
65)
Ibidem
66)
Ibidem
67)
Ibidem
71
Tražio je u biti ono što je zajednički ministar finansija Hofmann već bio
ponudio. Naime, Szápary je zahtijevao da se carinska služba u Bosni
i Hercegovini organizuje tako da obje vlade budu u mogućnosti da se
uvjere da su carinski prihodi osigurani i da se poštuju postojeći zakoni;
da odluke o svim carinskim pitanjima donosi postojeći organ, tj. zas-
tupnici ugarskog i austrijskog ministra trgovine i finansija; da se istima
garantuje uticaj na personalna pitanja, naročito na imenovanje direkto-
ra finansijske uprave i njegovog zamjenika, te da isti organ u carinskim
pitanjima bude treća instanca. Ovi uslovi bili su od svih faktora na
sjednici bez daljnjega prihvaćeni, s tim što je priznat takode odredeni
uticaj i zajedničkom ministru finansija.68) Sve je to bilo zatim od stra-
ne austrijske vlade preciznije formulisano i ponešto blago modificirano
i u skladu sa željom grofa K. Tisze pretočeno u odredbe Nacrta zakona
o uspostavljanju zajedničkog carinskog saveza sa Bosnom i Hercegovi-
nom, s kojim se ugarska vlada konačno saglasila na svojoj sjednici od
16. oktobra 1879.69)
Nešto lakše došlo je do sporazuma o budućoj naknadi carinskih
prihoda Bosni i Hercegovini, koju je trebalo odrediti s obzirom na
utvrdeni princip samofinansiranja zemaljske uprave. Najprije se na Za-
jedničkom ministarskom vijeću 22. aprila 1879. samo načelno rasprav-
ljalo o načinu pomenutog obeštećenja iz zajedničkih carinskih prihoda
Monarhije. Austrijski ministar trgovine Chlumecky izjasnio se da se to
učini u obliku jedne brutto paušalne sume, koja bi se na osnovu dota-
dašnjih carinskih prihoda i potrošačke sposobnosti zemlje privremeno
odredila za period od 5 godina, a potom revidirala. Ovo je podržao i
zajednički ministar finansija Hofmann, smatrajući da u datim okolnos-
tima ništa drugo ne preostaje. S obzirom na lošu organizaciju ubiranja
carina pod turskom upravom i na nenormalne okolnosti u Turskoj po-
sljednjih godina, koje ne pružaju mogućnost za pouzdan obračun, on
je samo predložio da se umjesto petogodišnjeg probnog termina uzme
jedan kraći rok.70) Ovi stavovi bili su u duhu prijedloga predsjednika
68)
Ibidem
69)
HHStA, Kabinettsarchiv, Ungarische Ministerratsprotokolle KZ
XLIX od 16.X 1879. Naročito je u §§ 3, 4 i 12 naglašena ingerencija aus-
trijske i ugarske vlade u odnosu na organizaciju i funkcionisanje carinske
službe koja je bila potčinjena zemaljskoj upravi. Tako su po § 12 mi-
nistri finansija obje vlade dobili pravo da šalju posebne inspektore kako
bi se uvjerili da se ubiranje carina i upravljanje carinama, monopolima i
indirektnim porezima na proizvodnju piva, rakije i šećera, kao i nadzor
u pogledu sprovodenja odredaba o čistoći zlatne i srebrne robe vrši na
odgovarajući način prema dogovorenim normama.
70)
HHStA PA XL Interna K.291 Gemeinsame Ministerratsprotokolle
GMKPZ 233 od 22. IV 1879.
72
Komisije za poslove Bosne i Hercegovine barona Schwegela iz marta
1879. godine.71)
I grof K. Tisza se izjasnio za paušal. Karakteristično je, medutim,
da je on tom prilikom naglasio da bi se pri ustanovljenju cifre trebalo
postupiti pravedno, ali da ni iz kakvih obzira ne treba biti široke ruke.
To je obrazložio time da se vlada ne potakne da organizuje skupu upra-
vu i da predstavnička tijela ne dobijaju utisak kako se hoće uljepšati
stanje i prikriti deficit zemaljskih prihoda. Tisza je bio protiv da se
vrši periodična revizija carinskog paušala, jer je smatrao da je to nes-
pojivo sa stanovištem o provizornom karakteru okupacije, na kome se
još stoji u odnosu prema inostranstvu. Bio je radije za to da austrij-
ska i ugarska vlada po svom slobodnom nahodenju, u slučaju potrebe,
izvrše reviziju visine paušala. Zato je na sjednicama Zajedničkog mi-
nistarskog vijeća od 22. aprila i 1. maja 1879. usvojen samo zaključak
da će Bosna i Hercegovina iz zajedničkih carinskih prihoda Monarhije
dobijati godišnje jednu paušalnu sumu kao brutto prihod iz kojeg će se
pokrivati i troškovi carinske uprave u zemlji. Pomenuta paušalna suma
trebalo je da se naknadno odredi po ispitivanju carinskih prihoda zem-
lje na osnovu turske i austrougarske carinske tarife i ocjene potrošačke
sposobnosti stanovništva.72)
Medutim, novoj austrougarskoj administraciji nisu stajali na ras-
polaganju nikakvi službeni detaljni iskazi ranije uprave o carinskim pri-
hodima zemlje. Zatečeni sumarni iskazi, čija se autentičnost nije mogla
provjeriti, datirali su iz zadnjih godina otomanske vladavine i znatno
su se medusobno razlikovali. Slična odstupanja pokazivali su i podaci u
literaturi o Bosni i Hercegovini koja je tada bila na raspolaganju novim
upravljačima.73) Nova uprava nije zatekla ni detaljne službene iskaze o
obimu bosanskohercegovačkog robnog prometa, niti o tome koliko po-
jedini artikli učestvuju u carinskim prihodima. Sve cifre o importu i
71)
Kao napomena 26.
72)
73)
Kao napomena 42.
Otto Blau navodi da su carinski prihodi Bosne iznosili 1866. godine 4 mi-
liona pjastera, a Johan Roskiewicz 1868. godine objavljuje da oni iznose 3
1/2 do 4 miliona pjastera. Medutim, krajem 1869. godine ruski konzul u
Sarajevu Kudrjavcev pisao je da su prihodi od carine 7,875.337 a rashodi
1 milion pjastera. Cifru od 8 miliona pjastera prihoda i 1 miliona pjas-
tera rashoda navodi za 1874. godinu Svetozar Teodorović, austrougarski
generalni konzul u Sarajevu. U odnosu na 73,768.371 pjastera, koliko
su iznosili te godine ukupni prihodi bosanskog vilajeta, udio carina u
njima iznosio je, kako je to izračunao I. Tepić, gotovo 11%. (I. T e p i ć,
op. cit. str. 189; O. B l a u, Handel und Verkehr von Bosnien in 1866,
str. 161, citirano po I. Tepiću, ibidem; J. R o s k i e w i cz, op. cit. str.
315; V. B o g i ć e v i ć, Grada ..., str. 230, 231).
73
eksportu Bosne i Hercegovine u austrougarskim i drugim konzularnim
izvještajima navodene su bez ukazivanja na izvore podataka.
Baron Schwegel je još početkom 1879. proračunao na osnovu raspo-
loživih turskih podataka da su u normalnim prilikama carine donosile,
izraženo u austrougarskoj valuti, oko 800.000 forinti. Ako se od toga
oduzme 100.000 forinti za carinsku režiju, čisti prihod je bio 700.000 fo-
rinti. Smatrao je da je to znatno ispod stvarnih mogućnosti i da će se za
nove uredne administracije carinski prihodi zemlje povisiti na 1 milion
forinti računajući po stavkama turske carinske tarife. Stoga je Schwegel
predlagao da se odredi paušal u visini od 800.000 forinti koji bi Bosna i
Hercegovina u svim okolnostima i pod režimom austrougarske carinske
tarife mogla reklamirati u carinskim prihodima Monarhije. Primajući,
ipak, turske podatke cum grano salis, on je predvidao i mogućnost da
se visina naknade za carine odreduje svake godine na osnovu faktički
ostvarenih prihoda.74)
Austrijska vlada je prvobitno pristala da iznos carinskog paušala
bude 800.000 forinti godišnje. Medutim, ugarski predstavnici u Ca-
rinskoj i trgovinskoj konferenciji, na kojoj su sudjelovali i predstavnici
Zajedničkog ministarstva finansija, nisu se s tim saglasili. Oni su insisti-
rali na cifri od samo 500.000 forinti godišnje. Ugarska vlada je potpuno
odobrila njihov stav i pristajala je da se cifri od 500.000 forinti doda
još oko 60-70.000 forinti godišnje kao naknada za troškove osnivanja i
izdržavanja carinskih ureda. Potom je i austrijska vlada izmijenila svoj
stav i priklonila se gledištu ugarske vlade, koja je sa svoje strane učinila
ustupak u pitanju organizacije carinske službe u Bosni i Hercegovini. U
takvoj situaciji zajednički ministar finansija Hofmann, kao šef bosan-
skohercegovačke uprave, predočavao je na Zajedničkom ministarskom
vijeću 26. septembra 1879. kako je na osnovu statističkih podataka iz
vremena prije ustanka proračunato da je carinski prihod zemlje iznosio
900.000 forinti i istovremeno je molio da se suma carinskog paušala za-
okruži bar na 600.000 forinti. Smatrao je da bi politički bilo vrlo opasno
74)
Inače, po Schwegelovim proračunima, u normalnim uslovima Bosna
i Hercegovina mogla bi očekivati čist prihod od monopola soli 660.000
forinti, od monopola duhana 1,000.000 fr, od monopola baruta i indirek-
tnih poreza na pivo, rakiju i šećer 40.000 fr, pa bi to, zajedno sa 800.000
fr od carina, iznosilo ukupno oko dva i po miliona forinti. Pri tome je
imao u vidu da se monopoli i indirektni porezi uvedu kao i u Moharhiji.
(Kao napomena 26). Zajednički ministar finansija Hofmann izjavio je
na sjednici Zajedničkog ministarskog vijeća 13. X 1879. kako prihodi od
carine u Bosni i Hercegovini u istoj godini obećavaju da će doseći cifru
od 800.000 forinti, ističući da je to više od onoga što se ranije očekivalo.
(Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 242 od 13. X 1879). O
realizaciji prihoda od monopola i indirektnih poreza u prvim godinama
austrougarske okupacije vidi F. H a u p t m a n n, Memorandum šefa
financijskog odjeljenja ..., str. 550 i dalje.
74
da se okupiranoj zemlji ne da dovoljna odšteta za gubitak carinskih pri-
hoda i time stvori opasnost da se u zemaljskom budžetu pojavi deficit.
Kada ga je iz istih motiva u njegovom zahtjevu podržao car, svi faktori
na Zajedničkom ministarskom vijeću saglasili su se da suma carinskog
paušala iznosi 600.000 forinti,75) što je zatim i ozakonjeno.
Izmjenu stanovišta austrijske vlade obrazložio je austrijski ministar
trgovine von Korb. Kao prvi razlog naveo je da se ”bespotrebno” ne
otvara novi problem, a drugo, jer u Monarhiji otpada po glavi stanov-
nika oko 70 xr carinskih dažbina, dok bi u Bosni i Hercegovini taj iznos
po njegovom mišljenju mogao biti najviše 50 xr. To je na 1 milion
stanovnika, koliko se procjenjivalo da tada ima u Bosni i Hercegovini,
davalo sumu od 500.000 forinti.76)
Očito da su ocjene o visini bosanskohercegovačkih carinskih priho-
da varirale u zavisnosti od političkih potreba. Što se tiče posebno stava
ugarske vlade prema pitanju carinskog paušala, on je bio u duhu njenog
opšteg odnosa prema bosanskim finansijama. Sa madarske strane, koja
je bila ekonomski i finansijski slabiji partner vis à vis Austrije, pote-
kao je krajem 1879. godine zahtjev da u narednim godinama okupirana
zemlja svojim sredstvima učestvuje u pokrivanju troškova vojne oku-
pacije kako bi se rasteretila Monarhija.77) S druge strane, eventualni
deficit u bosanskom budžetu zahtijevao bi da se zajednička vlada obrati
delegacijama radi njegovog pokrića. Ovo je bilo povezano sa političkim
teškoćama, naročito s obzirom na neraspoloženje zbog velikih izdataka
s kojima je bilo povezano zaposjedanje Bosne i Hercegovine. Delega-
cije su insistirale na smanjenju troškova okupacije i pravile su teškoće
i kad je bio u pitanju novac za potrebe okupacionih trupa u Bosni i
Hercegovini. Zato se na početku okupacije, kada se ostali budžetski
75)
Kao napomena 63, 64 i 70.
76)
Kao napomena 64.
Austrijska vlada je u austrijskom parlamentu izašla sa drugčijim obraz-
loženjem sume carinskog paušala od 600.000 forinti. Polazeći od toga da
je potrošačka sposobnost po glavi stanovnika u Bosni i Hercegovini, kad
su u pitanju kafa, začini, južno voće i riža, jednaka kao i u Monarhiji,
ona je izračunala da će carinski prihodi od tih artikala, računajući 28
xr po stanovniku, iznositi 280.000 forinti godišnje. Daljih 80.000 forinti
bilo bi dato kao obeštećenje zemaljskim finansijama za bescarinski uvoz
iz Monarhije šećera, piva i rakije. Do ove cifre se došlo uzimajući u obzir
uvoz pomenutih artikala u zadnjih deset godina uz plaćanje dotadašnjih
vrlo umjerenih carina. Suma od 240.000 forinti odnosila se na carinski
prihod od ostalih artikala, u prvom redu od tekstila. Pri tome je aproksi-
mativno uzeto da je njihova potrošnja u Bosni i Hercegovini za polovinu
niža po glavi stanovnika (24 xr) od potrošnje u Austro-Ugarskoj (42 xr).
Sve je to bilo popraćeno komentarom da se svota od 600.000 forinti za
prvo vrijeme može mirne duše dati. Kao napomena 42.
77)
Vidi: Dž. J u z b a š i ć, O nastanku paralelnog austrijskog i ugar-
skog zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom, str. 183, 184.
75
prihodi zemlje još nisu bili stabilizovali, bosanskohercegovačka uprava
nije smjela ostaviti bez prihoda od carina, niti su se oni smjeli drastično
smanjiti. U prvim godinama poslije okupacije carinski paušal (tzv. ca-
rinski aversum) činio je vrlo značajnu stavku u zemaljskim prihodima,
kada se njihov ukupan iznos kretao oko 7 miliona forinti.
Medutim, ni tada naknada od 600.000 forinti u zlatu nije bila adek-
vatna. Ona nije bila u stanju da pokrije finansijske gubitke nastale
zbog carinskog priključenja Bosne i Hercegovine Austro-Ugarskoj. To
je 1883. konstatovao šef finansijskog odjeljenja Zemaljske vlade Plenker
i pri tome naglasio kako je potpuno nepravedno što bosanske finansije
moraju uplaćivati svoju quotu na ime poreskih restitucija za pivo i ra-
kiju, iako se ni kap piva ni rakije proizvedene u Bosni i Hercegovini ne
izvozi izvan zemlje.78)
Zakon o carinskom priključenju Bosne i Hercegovine javljao se pre-
ma svojim spoljnim obilježjima kao jedna vrsta carinskog saveza izmedu
oba dijela Monarhije i bosanske uprave dok je, s druge strane, podvr-
gavao Bosnu i Hercegovinu najvećem dijelu postojećeg i budućeg pri-
vrednog i finansijskog zakonodavstva obiju država Monarhije i davao
austrijskoj i ugarskoj vladi posebna prava u pogledu ingerencija kod
rješavanja odredenih konkretnih pitanja na ovome području. Ukoliko
je trebalo da se, s obzirom na posebne prilike u Bosni i Hercegovini,
donesu propisi koji bi odstupali od postojećih normi u obje države Mo-
narhije, i to kako u oblasti carina, tako i u pogledu monopola soli i
duhana, te indirektnih poreza na pivo, rakiju i šećer, bilo je potrebno
dobiti saglasnost nadležnih resornih ministara Austrije i Ugarske (§§ 3
i 5).
Promjene koje su bile izvršene u pogledu plaćanja indirektnih po-
reza bile su, po priznanju funkcionera Zemaljske vlade nadležnog za
finansije, više u interesu Monarhije nego okupirane zemlje.79) Ova
konstatacija se odnosi i na monopole. Naročito je uvodenje monopola
duhana naišlo na otpore i teškoće, jer je bilo suprotno tradicijama i na-
vikama stanovništva. Posebnom zakonskom odredbom bilo je utvrdeno
da bosanskohercegovačka uprava smije samo od uprava monopola u
Austriji i Ugarskoj nabavljati, po unaprijed utvrdenim cijenama, one
potrebne količine duhana i soli koje se ne bi mogle obezbijediti u Bosni
i Hercegovini vlastitom sadnjom duhana ili iz sopstvenih izvora soli (§
5). Ovaj propis, koji je štitio fiskalne interese obiju država Monarhi-
je, pokazaće se docnije kao smetnja u radu duhanske industrije, jer je
sprečavao direktan uvoz duhana koji je bio potreban za izradu cigareta.
78)
F. H a u p t m a n n, Memorandum šefa financijskog odjeljenja Ze-
maljske vlade ..., str. 554.
79)
Ibidem, str. 550.
76
Koliko se vodilo računa o fiskalnim i privrednim interesima Mo-
narhije pokazuju i prelazne odredbe Zakona po kojima je privremeno
i poslije njegovog stupanja na snagu ostala do daljnjega meducarinska
linija izmedu Bosne i Hercegovine i starog austrougarskog carinskog
područja. Dok je robni promet u pravcu Bosne od 1. januara 1880.
postao slobodan, na uvoz iz Bosne i Hercegovine plaćana je carina po
stavkama koje su važile za uvoz iz najpovlašćenijih zemalja, ukoliko nije
bila u pitanju roba proizvedena u samoj Bosni i Hercegovini, što se mo-
ralo dokazati valjanim certifikatima. Takode, od plaćanja carine bile su
izuzete manje količine robe u graničnom prometu za kućnu upotrebu,
kao i roba koja se nisko tarifirala i za koju se nije moglo pretpostaviti
da se preko Bosne i Hercegovine uvozi u Monarhiju zaobilazeći plaćanje
carine po austrougarskoj carinskoj tarifi (§ 15). Ove odredbe donesene
su stoga da se ne bi roba (kao npr. kafa), koja je uvezena u Bosnu i
Hercegovinu od 1. januara 1880. i bila ocarinjena niže, po odredbama
turske tarife, slobodno uvezla u Austro-Ugarsku.
Meducarinska linija trebalo je da privremeno postoji izmedu sta-
rog austrougarskog carinskog područja, s jedne strane, i Dalmacije i
Bosne i Hercegovine kao cjeline, s druge strane. Ukidanje pomenutih
privremenih ograničenja slobodnog prometa trebalo je da uslijedi na-
redbodavnim putem, nakon prethodnog sporazuma izmedu austrijske
i ugarske vlade (§ 16). Njihovo trajanje u biti je zavisilo od zaliha
uvezene robe koje su bile stvorene do 1. januara 1880. godine.80)
Jedan od malobrojnih protivnika carinskog priključenja Bosne, kao
i načina na koji je trebalo da se njome upravlja pod austrougarskom
vlašću bio je u austrijskom parlamentu poslanik Kronawetter, pripadnik
demokratskog krila njemačke liberalne stranke. Po njegovim riječima
oktroirati tako teške poreske terete stanovništvu, koje nema mogućnosti
da se izjasni da li oni odgovaraju ili ne odgovaraju zemlji, mogu činiti
samo apsolutni monarsi. On je izrazio žaljenje što to čini jedan parla-
ment podsjetivši prisutne na princip ”nihil de nobis sine nobis”, koji su
1848. na svojoj zastavi istakle sve liberalne snage.81) Ovo je načelo bilo
u odnosu na stanovništvo okupirane zemlje grubo pogaženo od strane
austrijskog i ugarskog parlamenta. Ovi parlamenti su u poznu jesen
1879. usvojili paralelne zakone o uspostavljanju zajedničkog carinskog
saveza sa Bosnom i Hercegovinom, koje je uskoro potom sankcionisao
i vladar.82)
80)
Kao napomena 42.
81)
Sten. Protokolle über die Sitzungen des Hauses der Abgeordneten..
15. Sitzung der 9. Session am 21. XI 1879, str. 317-336.
82)
RGB1 Nr 136 od 20. XII 1879. i ugarski zakonski član LII: 1879;
Sammlung der für Bosnien und die Herzegowina erlassenen Gesetze, Ver-
ordnungen und Normalweissungen, 1878-1880, I Bd, Wien 1880, str. 50-
54.
77
Kako prema zakonskim odredbama nije bilo predvideno da Bosna i
Hercegovina plaća za zajedničke izdatke Monarhije, za izdržavanje dvo-
ra i diplomatije, za zajedničku austrougarsku vojsku i mornaricu, niti
da učestvuje u otplati državnih dugova, u austrijskom parlamentu čuli
su se glasovi da je ona čak i privilegovana.83) Pri tome se iz vida gu-
bio medunarodnopravni položaj Bosne i Hercegovine. Nije se uzimalo
u obzir da se bosanskohercegovačkim stanovništvom vladalo apsolutis-
tički i da ono nije imalo svoje predstavnike u parlamentima Austrije i
Ugarske i njihovim delegacijama, koje su odobravale budžetske izdatke
za zajedničke poslove. Osim toga, Bosna i Hercegovina je bila toli-
ko nerazvijena i siromašna da je jedva podmirivala osnovne troškove
austrougarske administracije, pod čiju vlast nije došla voljom svoga
stanovništva. Da se i u samom tekstu Zakona u izvjesnoj mjeri vodilo
računa o medunarodnom aspektu problema, pokazuju odredbe njego-
vog § 6. Njime je propisano da valuta koja je zakonsko sredstvo plaćanja
u Austro-Ugarskoj isto tako vrijedi i u Bosni i Hercegovini, ali je uz to
dodano ”bez štete po slobodan opticaj efektivnog otomanskog novca”.
Time je, iako samo formalno iz spoljnopolitičkih obzira, izražena sprem-
nost Austro-Ugarske da poštuje obavezu preuzetu u konvenciji koja je
sklopljena sa Turskom 21. aprila 1879.
*
* *
Do sada je bilo nepoznato da je uključenje Bosne i Hercegovine u
zajedničko austrougarsko carinsko područje imalo i izvjestan spoljno-
politički odjek, koji je neprijatno iznenadio austrougarsku diplomaciju
i u jednom trenutku zaprijetio da ovo pitanje postane medunarodni
problem.
Austrijski funkcioneri koji su bili glavni protagonisti carinskog pri-
ključenja, predsjednik bosanske komisije baron Schwegel i austrijski
ministar trgovine J. Chlumecky, isticali su da je uključenje Bosne i
Hercegovine u carinski režim Monarhije nedvojbeno dopustivo po Ber-
linskom ugovoru, jer je istim ugovorom na Austro-Ugarsku preneseno
pravo da upravlja Bosnom i Hercegovinom, bez ograničenja i bilo kakve
rezerve sila potpisnica u korist statusa quo, nasuprot onim odredbama
Berlinskog ugovora koje su se ticale Bugarske i Srbije. Ovo gledište pri-
hvatio je u proljeće 1879. i predsjednik ugarske vlade grof K. Tisza,84)
nakon što je ugarska vlada odustala od svog prvobitnog stanovišta po
kojem je Bosna i Hercegovina trebalo da ostane samostalno carinsko
83)
Kao napomena 81.
84)
GMKPZ 232 od 21. IV 1879, i kao napomena 26.
78
područje sve dotle dok se ne donese definitivan zaključak o njenoj sud-
bini.85) Ministar inostranih poslova grof J. Andrássy takode je doka-
zivao da pravo Austro-Ugarske da samostalno reguliše pitanje carina
u Bosni i Hercegovini proizilazi iz ovlaštenja koja su na nju prenesena
u pogledu uprave. Andrássy je na sjednici Zajedničkog ministarskog
vijeća 21. aprila 1879. podržao zahtjev za carinsko priključenje Bosne
i s obzirom na to da su bili privedeni kraju pregovori sa Turskom,86)
koji su istog dana rezultirali potpisivanjem austro-turske konvencije.
Za Austro-Ugarsku je bilo od posebnog značaja da je time konačno re-
gulisano pitanje zaposjedanja Novopazarskog sandžaka i utvrden broj
austrougarskih trupa i garnizona u njemu. Konvencijom je ponovo bio
formalno priznat sultanov suverenitet nad Bosnom i Hercegovinom, ali
za razliku od tajnog sporazuma izmedu Austro-Ugarske i Turske od
13. jula 1878, u njoj nije bio spomenut privremeni karakter okupaci-
je, koja je u novom bilateralnom aktu, analogno Berlinskom ugovoru,
pretvorena u zaposjedanje na neodredeno vrijeme.
Ipak, unutar austrougarskog Zajedničkog ministarstva finansija bilo
je još ranije izraženo podozrenje da li će sile potpisnice trgovačkih ugo-
vora sa Turskom bez pogovora prihvatiti izmjenu statusa qvo u Bosni
Hercegovini.87) Ispoljena je rezerva u pogledu pristanka Rusije i Turske
i ukazano je na mogućnost da Engleska, Francuska i Italija protestvuju,
potaknute od svojih podanika koji se bave trgovinom. Medutim, ove
rezerve nisu se pojavile prilikom pregovora izmedu mjerodavnih faktora
Dvojne monarhije, kada se u aprilu 1879. rješavalo pitanje carinskog
priključenja Bosne i Hercegovine. Šta više, Andrássy je jedan upit En-
gleske, koji se odnosio na carine, protumačio tako da se očekuje da
Austro-Ugarska reguliše ovaj problem.88)
Nakon što su u jesen 1879. zakonski prijedlozi o carinskom pri-
ključenju Bosne i Hercegovine podneseni parlamentima obiju polovina
Monarhije, ministarstvo inostranih poslova uputilo je 1. novembra po-
vjerljivu instrukciju austrougarskom ambasadoru u Carigradu o tome
kako bi trebalo tretirati ovo pitanje ukoliko bi sa turske strane bila o
njemu pokrenuta diskusija. U instrukciji su bili općenito argumenti za
spoljnu upotrebu, pa su sa njenim sadržajem bile upoznate austrougar-
ske diplomatske misije u Berlinu, Parizu, Londonu, Rimu i Petrogradu,
predsjednici vlada Austrije i Ugarske, kao i Zajedničko ministarstvo
finansija.89)
85)
86)
GMKPZ 232 od 21. IV 1879.
87)
Glosa na elaboratu barona Schwegela. Kao napomena 26.
88)
Kao napomena 86.
89)
HHStA, Adm. Reg. Kart. 253, F 34 SR 10 3/12-14-9, Ministarstvo
inostranih poslova Kosjeku, Beč 1.11.1879, povjerljivi telegram.
79
Pozivajući se na vlastitu interpretaciju odredaba Berlinskog ugo-
vora, u instrukciji se naglašavalo da se pravo Monarhije na carinsko
priključenje Bosne i Hercegovine ne bi moglo ni sa koje strane dovesti
u pitanje. Izraženo je uvjerenje da specijalno Turska ne bi mogla imati
za to povoda, jer nije protestvovala ni protiv postavljanja engleskih ca-
rinskih ureda na Kipru,90) koji je do izvjesnog stepena imao analogan
položaj sa Bosnom i Hercegovinom.
Kao razlog za carinsko priključenje Bosne i Hercegovine trebalo je,
prema instrukciji, u prvom redu istaći potrebu da se osiguraju finansij-
ska sredstva za upravu okupirane zemlje i za njene vlastite privredne
interese. Trebalo je ukazati kako je neodrživo da Bosna i Hercegovina
bude samostalno carinsko područje, s obzirom na velike teškoće i viso-
ke troškove koji bi iz toga proizašli. Naglašeno je da će Bosna dobijati
paušalni iznos koji će odgovarati visini dotadanjih carinskih netto pri-
hoda i da će potpuno otvaranje tržišta Monarhije za bosanskohercego-
vačke sirovine i poljoprivredne proizvode djelovati pozitivno na razvoj
privrede u Bosni i Hercegovini. Posebno značajno za vanjsko-političku
upotrebu, naročito vis à vis Turske, bilo je objašnjenje da carinsko pri-
ključenje nema samo po sebi politički karakter i ne zadire u pitanje
suvereniteta. Pri tome se ukazivalo na činjenicu da su u prošlosti i pot-
puno suverene države često stupale jedne s drugima u carinsku uniju,
kao i na savremeni primjer kneževine Lichtensteina, koja se nalazila u
carinskoj uniji sa Austro-Ugarskom i velikog vojvodstva Luxemburg,
koje je pripadalo holandskoj kruni, a bilo je u carinskom savezu sa
njemačkim Reichom.
Medutim, negativna reakcija na ovaj plan došla je sa strane odakle
je za Austro-Ugarsku bilo nejneprijatnije, od sile koja je na Berlinskom
kongresu bila njen glavni pomagač. Kada je u oktobru 1879. saznao
za namjeru da se Bosna i Hercegovina uključi u austrougarsko carin-
sko područje, ministar vanjskih poslova Velike Birtanije lord Salisbury
90)
Na Kipru su do kraja februara 1879. ostale na snazi ranije turske
carine od 8% na uvoznu i 1% na izvoznu robu. Od marta 1879. izvoz
je bio osloboden plaćanja carine, a na uvoznu robu ostala je ista carin-
ska stopa koja je bila utvrdena ugovorima izmedu Porte i drugih država.
(HHStA, Adm. Reg. Kart. 253, F 34 SR 10 3/12-14-9, konzul Schulz mi-
nistarstvu inostranih poslova, Bejrut 20.8.1880.) Već je F. Hauptmann
ukazao kako je Haymerle dovodio u vezu postupak Velike Britanije na
Kipru sa austrougarskim planom za uključenje Bosne i Hercegovine u
carinsko područje Monarhije (F. H a u p t m a n n, Andrássyjeva poli-
tika i bosanska politika Austro-Ugarske nakon okupacije, Radovi VI,
izd. Filozofski fakultet u Sarajevu, Sarajevo 1971, str. 454). Medutim,
postojala je suštinska razlika u carinskoj politici jedne i druge države.
Dok se Velika Britanija i dalje držala načela slobodne trgovine, Austro-
Ugarska je počela, mada u ograničenom opsegu, primjenjivati izvjesne
mjere carinske zaštite.
80
dao je nalog da se vladi Austro-Ugarske poruči da kapitulacije i os-
tali madunarodni ugovori Turske treba da ostanu na snazi u Bosni i
Hercegovini kao i postojeće carine koje su regulisane tim ugovorima.
On je smatrao da Austro-Ugarska nema pravo da stavi van snage ove
sporazume bez saglasnosti drugih sila. U protivnom slučaju Salisbury
je nagovjestio da će Velika Britanija protestvovati.91) Svoje stanovište
motivisao je time da će planirane promjene imati kao posljedicu po-
većanje carina na britanski import. To bi bilo protiv interesa britanskih
gradana i, po njegovoj ocjeni, ne bi bilo u skladu sa britanskim pravima.
Isticao je da Austro-Ugarska po Berlinskom ugovoru ima pravo da oku-
pira Bosnu i Hercegovinu i njome upravlja, ali u ugovoru nema ni riječi
da sultan nije više suveren zemlje niti postoje u njemu odredbe protiv
postojećih ugovora izmedu Porte i drugih sila. Medutim, za razliku
od svog prvobitnog stava, Salisbury je docnije, početkom 1880. godi-
ne, promijenio gledište u odnosu na pitanje kapitulacija, priznavši da
austrougarska uprava u Bosni i Hercegovini implicira neke promjene u
odredbama medunarodnih ugovora, ali je i dalje insistirao na tome da
u Berlinskom ugovoru nema ništa u pogledu prava Austro-Ugarske da
jednostrano izmijeni carinski režim.92)
Ovom britanskom gledištu suprotstavilo je austrougarsko minis-
tarstvo inostranih poslova svoje tumačenje Berlinskog ugovora, na-
glašavajući da u njemu nema obaveza da se u Bosni i Hercegovini res-
pektuju odredbe trgovinskih ugovora koje je zaključila Porta. Ospore-
no je Salisbury-jevo mišljenje da postoji fundamentalna razlika izmedu
kapitulacija i trgovinskih ugovora. Pri tome je istaknuto da je turska
carinska tarifa isto tako nespojiva sa austrougarskom upravom kao što
je nespojiva i turska jurisdikcija. Izražena je rezerva u to da bi bri-
tanska vlada, koja je vis á vis Francuske zauzela odlučno stanovište u
pogledu važnosti ugovora s Portom u vezi sa izmjenom jurisdikcije na
Kipru, mogla u pitanju bosanskih carina zastupati drugo mišljenje.93)
S austrougarske strane pridavan je veliki značaj ostvarenju pune
saglasnosti izmedu Austro-Ugarske i Engleske u odnosu na promjene
na Kipru i u Bosni i Hercegovini. Austrougarski diplomati ukazivali
su svojim engleskim kolegama na potrebu da se i pri tretmanu pita-
nja bosanskih carina u prvom redu moraju imati u vidu politički ob-
ziri. Andrássy-jev nasljednik na položaju ministra vanjskih poslova,
91)
HHStA, Adm. Reg. Kart. 253, F 34 SR 10 3/12-14-9-6, Salisbury
Egertonu, London 27.10.1879, kopija telegrama.
92)
HHStA, Adm. Reg. Kart. 253, F 34 SR 10 3/14-4-9-9, Salisbury
Elliotu, London 4.2.1880, kopija telegrama.
93)
HHStA, Adm. Reg. Kart. 253, F 34 SR 3/12-14-9-2, Schwegel Ka-
rolyju novembar 1879. i 3/12-14-9-3, Schwegel Elliotu 16.2.1880. (kon-
cepti pisama)
81
Haymerle, poručivao je lordu Salisbury-ju da bi mu bilo vrlo neprijatno
ako bi ovaj dalje insistirao na svom stanovištu, te mu se u tome pri-
ključile i druge vlade, koje su bile manje prijateljski raspoložene prema
Monarhiji od britanske. Pozivajući se na zajednicu interesa Austro-
Ugarske i Velike Britanije u orijentalnoj politici, Haymerle je u febru-
aru 1880. apelovao na Salisbury-ja da odustane od svog gledišta, ili bar
javno ne reaguje na priključenje Bosne i Hercegovine u zajedničko aus-
trougarsko carinsko područje, koje je bilo već zakonski perfektuirano i
izvršeno. Za uzvrat on je obećao da će Austro-Ugarska gdje god bu-
de mogla podržavati britanske interese. U datom momentu Haymerle
je nagovijestio podršku stavovima britanske vlade i u pogledu djelat-
nosti internacionalne komisije za likvidaciju egipatskog državnog duga.
Smatrao je da na koncu treba podsjetiti lorda Salisbury-ja kako su sve
prijateljske sile odredbe Britanskog ugovora u pogledu Bosne i Herce-
govine shvatale kao konačno rješenje i da su pomenute odredbe dobile
postojeću formu samo stoga da bi se pribavila saglasnost Porte.94)
Za austrougarske državnike imalo je veliku važnost da poslije Ber-
linskog kongresa ne bude ničim poremećena saradnja sa Velikom Brita-
nijom u orijentalnoj politici. Mada je 1878. likvidirana istočna kriza,
na Balkanskom poluostrvu nije uspostavljena stabilna situacija. Osta-
lo je niz otvorenih pitanja u vezi sa razgraničenjima i sprovodenjem u
život drugih odredaba Berlinskog ugovora. Pri tome se austro-rusko
suparništvo nije smanjivalo, nego se, naprotiv, povećavalo. U okviru
tog političkog rivaliteta vrlo veliku ulogu igrala je borba za izgradnju
željezničke mreže na Balkanu, koja je trebalo da osigura kapitalističke
interese suparničkih sila. Ostvarenjem odredaba Berlinskog ugovora u
pogledu željeznica i konvencije sa Srbijom od 8. jula 1878, kojom se
ova obavezala da uspostavi vezu sa postojećim prugama koje su vodile
prema Solunu i Carigradu, Austro-Ugarska bi ugrozila ozbiljno ruske
pozicije na Balkanu, posebno Bugarskoj. Upravo 1879/80. general
Černjajev, kao eksponent panslavističkog krila ruske politike, koje je
bilo u uskim vezama sa ruskim industrijskim krugovima, pokušao je
svojom misijom u Beogradu spriječiti realizaciju austro-srpskog željez-
ničkog programa i nadomjestiti ga transbalkanskim projektom, za koji
se interesovala i Italija. U isto vrijeme čuli su se glasovi o balkanskom
savezu pod rusko-italijanskim patronatom koji bi bio uperen protiv
Austro-Ugarske.95) Mada su saobraćajni, kao i komunikacioni interesi
94)
Ibidem
95)
F. H a u p t m a n n, Österreich - Ungarns Werben um Serbien 1879
-1881, Mitteilungen des österreichischen Staatsarchivs Bd.5, Wien 1952,
str. 143, 151, 157, 165 i dalje, i s t i, Politika Austro-Ugarske, Troje-
carski savez i Tajna konvencija sa Srbijom godine 1881., Godišnjak
IX, 1958, str. 58, 59.
82
Austro-Ugarske i Velike Britanije u balkanskim zemljama u mnogome
bili divergentni, njihovi politički interesi, naročito u odnosu na rusku
politiku, bili su dosta bliski.
Dvojna monarhija nastojala je ne samo da ostvari neosporan uticaj
na zapadnom dijelu Balkanskog poluostrva, nego i da što je moguće
više smanji ruski upliv u Rumuniji i Bugarskoj.Rusi su otezali sa pov-
lačenjem svojih trupa iz kneževine Bugarske i istočne Rumelije i poslije
roka (maj 1879) koji je za to bio odreden. Konačno, 1880. Rusija je
povukla vojsku sa pomenutih teritorija, pod pritiskom koji je na nju
vršila Velika Britanija uz pomoć Austro-Ugarske i Francuske. I poslije
Berlinskog kongresa, Britanci su igrali vodeću ulogu u suzbijanju Ru-
sije, kontrolišući komisije koje su se starale o pridržavanju dogovorenih
termina.96)
Austro-Ugarska je željela da austro-njemački defanzivni savez pro-
tiv Rusije, sklopljen 7.oktobra 1879, proširi ugovorom o savezu sa Ve-
likom Britanijom, koji bi pojačao njenu poziciju prema Rusiji. Inače,
Andrássy-ju je, kao i predsjedniku britanske vlade Disraeliju, bila bliska
ideja o stvaranju fronta evropskih sila protiv ruske orijentalne politi-
ke. Sa svoje strane, britanski državnici su pozdravili stvaranje saveza
izmedu Austro-Ugarske i Njemačke. Lord Salisbury je tih dana dao u
Londonu izjavu kako vjeruje da stabilnost i mir u Evropi počivaju na
snazi i nezavisnosti Austrije.97)
Po globalne interese Austro-Ugarske bio bi veoma štetan javni pro-
test Velike Britanije protiv uključenja Bosne i Hercegovine u zajedničko
austrougarsko carinsko područje, koji bi bio obrazložen restriktivnim
tumačenjem odredaba XXV člana Berlinskog ugovora u pogledu prava
Monarhije na izmjenu carinskog režima u okupiranoj zemlji. Odjek tak-
vog protesta bio bi za Austro-Ugarsku tim nepovoljniji što njen položaj
u Bosni i Hercegovini nije još bio dovoljno konsolidovan. Medutim,
lord Salisbury nije ostvario svoju prijetnju, pa je izostao javni protest
britanske vlade. Prema tome, izgleda da su austrougarski argumenti
postigli odgovarajući efekat i da su opšti interesi britanske spoljne poli-
tike, koja je u doba Disraelijevog konzervativnog kabineta bila izrazito
proaustrijska, odnijeli prevagu nad perifernim interesima britanske tr-
govine u Bosni i Hercegovini. Za liberalnu britansku vladu obrazovanu
u aprilu 1880. na čelu sa Gladstone-om, koja je unekoliko izmijenila
odnos prema Austro-Ugarskoj, uključenje Bosne i Hercegovine u carin-
sko područje Dvojne monarhije predstavljalo je već blizu pola godine
svršen čin.
96)
Vidi A.Dž.P. T e j l o r, Borba za prevlast u Evropi 1848-1918, Sa-
rajevo 1968, str. 250; J.R. von S a l i s, Weltgeschichte der neusten
Zeit, Bd, I, Zürich 1951, str. 108, 121.
97)
J.R. von S a l i s, op. cit. Bd. I. str. 116, 117.
83
Velikoj Britaniji mogla je, inače, samo dobro doći austrougarska
podrška pri obnavljanju medunarodne kontrole nad egipatskim finansi-
jama, koje su uslijedile 1880. godine, nakon što je svrgnut kediv Ismail,
a za kediva postavljen njegov sin Teufik.98) Nakon Berlinskog kongresa
i zadobijanja Kipra, Egipat je dobijao centralno mjesto u imperijalnoj
politici Velike Britanije i njenim trgovačkim, finansijskim i strateško-
političkim interesima. Pri tome se ona u Egiptu oštro sukobljavala
sa Francuskom. U ovakvom kontekstu, britanski komercijalni intere-
si Austro-Ugarske, bili su od sasvim sporednog značaja za britansku
vladu.
Prema podacima kojima raspolažemo, uključenje Bosne i Herce-
govine u austrougarsko carinsko područje naišlo je na izvjestan odjek
takode u Srbiji i Italiji. U Srbiji je u jesen 1879. izdata proklamacija
uperena protiv namjere Austro-Ugarske da izvrši carinsko priključenje
okupirane zemlje. Ona je tajno prenošena u Bosnu i Hercegovinu i
tamo širena.99) U italijanskom parlamentu je 17. novembra, prilikom
debate o trgovinskom ugovoru sa Srbijom, poslanik Cavalletto ukazao
da su austrijskim carinskim zakonodavstvom ugroženi italijanski trgo-
vački interesi u Bosni i Hercegovini i da Austrija nema pravo tako da
postupa u zemlji koja se ne nalazi pod njenim suverenitetom. 100)
Medutim, na ovom se sve i završilo. Privredna aneksija Bosne i
Hercegovine od strane Austro-Ugarske, koja je i prije okupacije imala
dominirajući položaj na bosanskom tržištu, nije izazvala nikakve jav-
ne proteste od strane drugih država niti poremećaje u medunarodnim
odnosima, zahvaljujući opštoj političkoj konstelaciji stvorenoj u prvim
godinama poslije Berlinskog kongresa. To je bio slučaj i sa drugim
aktima kojima je de facto negiran sultanov suverenitet (uvodenje voj-
nog zakona 1881, propisi o izdavanju pasoša, konzularnoj zaštiti i dr.).
Takvom političkom praksom bile su anulirane pojedine odredbe april-
ske konvencije iz 1879. izmedu Austro-Ugarske i Turske. Uskoro pos-
lije okupacije, medunarodno pravni odnos Bosne i Hercegovine prema
98)
Austro-Ugarska je zajedno sa Velikom Britanijom, Francuskom i Ita-
lijom učestvovala u upravi egipatskog državnog duga - Caisse de la Dette
égyptienne, koja je osnovana 1876. i djelovala do oficirske pobune 1879.
Pri tome je Francuskoj i Velikoj Britaniji, kao glavnim povjeriocima,
bilo povjereno vršenje finansijske kontrole nad egipatskim finansijama.
J.R. von S a l i s op. cit. Bd.I, str. 190-192; V.P. P o t e m k i n, Istori-
ja diplomacije, tom II, Zagreb 1951, str. 58-61.
99)
HHStA, Interna XL, Kart. 137, Korresp. mit Militär. und Zivil-
behörden 1879, Haymerle Würtenbergu 11.11.1879, koncept.
100)
HHStA, Adm. Reg. Kart. 237, F 34 SR 1 2/19-1-218, Wimpffen
Haymerleu 18.11.1880.
84
Austro-Ugarskoj sve više se pretvarao u državno pravni odnos.101) Pri
tome je relativnoj stabilizaciji austrougarskog položaja u Bosni i Herce-
govini i uopšte učvršćivanju pozicija Monarhije na Balkanu doprinijelo
obnavljanje trocarskog saveza izmedu Njemačke, Austro-Ugarske i Ru-
sije, kao i sklapanje tajne konvencije izmedu Austro-Ugarske i Srbije
1881. godine. Ugovorom o trocarskom savezu, kojim su bile ublažene
austrougarske suprotnosti, Rusija je, ponovo kao i 1878, dala svoj pris-
tanak da Austro-Ugarska može kad nade za shodno anektirati Bosnu i
Hercegovinu i okupirati Novopazarski sandžak. Zaključenjem tajne ko-
nvencije, kojom je spoljna politika Srbije dospjela pod austrougarsku
kontrolu, Srbija se odrekla aspiracija na Bosnu i Hercegovinu i Sandžak,
obavezavši se da će na svom teritoriju spriječiti svaku agitaciju usmje-
renu u tom pravcu.102) Medutim, prvenstveno iz unutrašnjopolitičkih
razloga Austro-Ugarska je propustila da tih godina izvrši aneksiju Bo-
sne i Hercegovine.
Uključivanje Bosne i Hercegovine u zajedničko austrougarsko ca-
rinsko područje, kao i cjelokupna carinska i saobraćajna politika koja
se odvijala u početnoj fazi izgradnje sistema carinske zaštite u Evropi,
imali su za posljedicu da je Monarhija u potpunosti zagospodarila bo-
sanskim tržištem, potisnuvši gotovo sasvim proizvode iz drugih država.
Nasuprot tvrdnjama austrougarske diplomacije, bosanskohercegovački
privredni interesi nisu bili mjerodavni za carinsko priključenje Bosne,
nego prije svega interesi ekonomski vodećih krugova u Monarhiji i njena
globalna balkanska politika. Ti interesi bili su tokom okupacije, naro-
čito sa madarske strane, u tolikoj mjeri usko shvatani da su postajali
čak prepreka djelovanju austrougarske uprave u Bosni i Hercegovini na
privrednom polju i ostvarenju širih interesa i politike Monarhije.103)
101)
F. S c h m i d, Bosnien und die Herzegowina unter der Verwaltung
Österreich-Ungarns, Leipzig 1914, str. 15-25; H. K a p i d ž i ć, Herce-
govački ustanak 1882., Sarajevo 1958, str. 17-21.
102)
Vidi F. H a u p t m a n n, Politika Austro-Ugarske ... str. 65, 66,
70. Rusija, inače, nije imala ekonomskih interesa u Bosni i Hercegovini i
njeno uključenje u carinsko područje Monarhije nije je ekonomski tangi-
ralo. Prije okupacije, samo je sarajevski trgovac Filipović vodio trgovinu
sa Rusijom (I. Tepić, op. cit. str. 160).
103)
Vidi: Dž. J u z b a š i ć, Izvještaj Hermanna von Sautera ... str.
53, 54, i s t i, Izgradnja željeznica u Bosni i Hercegovini u svjetlu aus-
trougarske politike od okupacije do kraja Kállayeve ere, ANUBiH, Djela
XLVIII/28, Sarajevo 1974, str. 35-37.
O neposrednim posljedicama carinskog priključenja Bosne i Hercegovine
Monarhiji:A. M a l b a š a, Hrvatski i srpski nacionalni problem u Bos-
ni i Hercegovini u vrijeme režima Benjamina Kállaya, Osijek 1940, str.
10-14; P.F. S u g a r, Industrialization of Bosnia-Hercegovina 1878-
1918, University of Washington Press, Seattle 1963, str. 45-48; F. H a -
u p t m a n n, Memorandum šefa financijskog odjeljenja bosanskoher-
cegovačke Zemaljske vlade Plenkera o financijskoj problematici Bosne
i Hercegovine u prvim godinama austrougarske okupacije, Glasnik Ar-
hiva i Društva arhivista BiH VIII-IX, 1968-1969, str. 550-551.
85
Tako je i naknada Bosni i Hercegovini na ime carinskih prihoda (carin-
ski averzum), koja ni u početku nije bila odmjerena u odgovarajućem
iznosu, vremenom postala potpuno neadekvatna. To je bilo protivno
odredbi austro-turske konvencije od 21. aprila 1879, kojom se predvi-
djelo da se prihodi okupirane zemlje koriste isključivo za njene potrebe.
Medutim, ekonomski i finansijski tretman Bosne i Hercegovine postao
je isključivo unutrašnji problem Monarhije, koji su tek u prvoj deceni-
ji XX vijeka aktuelizirale narasle političke snage gradanstva u Bosni i
Hercegovini boreći se za ekonomsku i političku emancipaciju.
(Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 19, 1982, str. 125-161, i kraća verzija na
njemačkom u Österreichische Osthefte 2, 1986, str. 196-211)
86
IZVJEŠTAJ HERMANNA VON SAUTERA O ODNOSIMA
BOSNE I HERCEGOVINE I MONARHIJE U SVJETLU
AUSTROUGARSKIH EKONOMSKIH SUPROTNOSTI
Pravni savjetnik Bečke trgovačke i obrtničke komore dr Hermann

v. Sauter boravio je 1910. oko pola godine u Sarajevu, gdje je bio
upućen sa zadatkom da vodi poslovanje i organizuje administraciju no-
voosnovane Trgovačke i obrtničke komore za Bosnu i Hercegovinu.1)
Budući da se nalazio na mjestu gdje se na najneposredniji način mo-
gao upoznati sa privrednim prilikama u Bosni i Hercegovini, on je po
povratku iz Sarajeva podnio izvještaj Predsjedništvu bečke trgovačke
i obrtničke komore o svojim zapažanjima. Taj izvještaj pod naslovom
”Bosna-Hercegovina i Monarhija” (”Bosnien-Herzegovina und die Mo-
narchie”)2) dostavljen je i predsjedniku austrijske vlade, a sa njegovim
sadržajem bili su upoznati i zainteresovani vladini resori.
Sauter je, inače, bio dobar poznavalac ne samo bosanskih nego i
uopšte balkanskih privrednih problema. Njega je docnije Bečka trgo-
vačka i obrtnička komora slala kao svog eksperta u Sofiju, Beograd,
1)
Izbori za Trgovačku i obrtničku komoru provedeni su 20.I 1909,
a prva konstituirajuća skupština bila je održana 14.IX 1909. godine.
Medutim, pravi rad Komore započeo je 1.I 1910. godine. Sumarni iz-
vještaj Trgovačke i obrtničke komore za Bosnu i Hercegovinu o stanju
obrta, trgovine i prometa njezinog područja u godinama 1910. i 1912.
Sarajevo 1913. (u daljem tekstu Sumarni izvještaj) str. 128-130. Prema
Sumarnom izvještaju Sauter je vodio poslove Komore prvih šest mjeseci,
a zatim ga je naslijedio podtajnik budimpeštanske komore Josip Vago.
Iza njih su komorske poslove preuzeli komorski tajnici dr. Vojislav Besa-
rović i dr. Mehmed Spaho, koji su u to vrijeme proučavali funkcionisanje
i uredenje komora u Monarhiji.
Prema drugom izvoru Sauter je na pomenutoj dužnosti u Sarajevu proveo
sedam mjeseci. Allgemeines Verwaltungsarchiv Wien (u daljem tekstu
AVW) Pr.Nr 1512/MP ex 1911. Predsjedništvo austrijske vlade Minis-
tarstvu željeznica 7.IV 1911.
2)
AVW, Pr. Nr. 4702/MP ex 1911. Prepis izvještaja koji sam prona-
šao nije datiran. Sa sigurnošću se može ustanoviti da je izvještaj nastao
u drugoj polovini 1910. Terminus post quem je 15. juni 1910, kada
je otvoren Bosanskohercegovački sabor, budući da se kazivanja autora
o Saboru odnose na sam početak njegove djelatnosti. Terminus ante
quem je 31.XII 1910. jer se u izvještaju govori o posjeti cara Bosni i
Hercegovini, koja je inače obavljena od 30.V do 4.VI 1910, kao o posjeti
”im heurigen Frühjahre”.
87
Carigrad i ponovo u Bosnu u cilju studiranja ekonomskih i finansijskih
prilika.3)
U svom izvještaju Sauter se osvrće općenito na prilike u Bosni i
Hercegovini, ali je težište njegova izlaganja na aktuelnim problemima
privrednih odnosa i ekonomske politike obiju država Monarhije prema
anektiranim pokrajinama. U centru njegove pažnje nalazi se austro-
ugarsko suparništvo u borbi za ekonomske pozicije i uticaj u Bosni i
Hercegovini. Posmatrajući ovaj fenomen sa stanovišta privrednih i poli-
tičkih interesa Austrije, Sauter mu pridaje veliki značaj imajući u vidu
njegove reperkusije na položaj Monarhije u cjelini, a posebno njenu
balkansku politiku.
Sauterov izvještaj je vrijedan istorijski izvor za izučavanje rivalite-
ta izmedu Austrije i Ugarske u Bosni i Hercegovini. Medutim, njegovi
podaci dobijaju svoj pravi značaj tek kad se podvrgnu kritici i interpre-
tiraju u širim istorijskim okvirima, u kontekstu razvoja opštih privred-
nih i političkih prilika u Monarhiji. Privredni odnosi Austrije i Ugarske
sa Bosnom i Hercegovinom zavisili su u svakom razdoblju od stepe-
na vlastitog ekonomskog razvitka svake od njih posebno, medusobnih
austro-ugarskih ekonomskih i političkih odnosa kao i od razvoja prili-
ka na medunarodnom planu, koje su u tom pogledu igrale izvanredno
značajnu ulogu. Takode, politički i državnopravni status Bosne i Her-
cegovine bio je od prvorazredne važnosti za njen ekonomski tretman od
strane obiju država Monarhije.
Postavivši sebi zadatak da interpretiramo Sauterov izvještaj u svje-
tlu ekonomskih suprotnosti izmedu Austrije i Ugarske, želimo najprije
da ukažemo na najbitnije momente koji su determinirali medusobne
privredne odnose Austrije i Ugarske, iz kojih je proizilazila i njihova
konkurentska borba na tlu Bosne i Hercegovine.
Najznačajniji faktori koji su u drugoj polovini XIX stoljeća omogu-
ćili nastanak i postojanje dualizma bili su zajednički ekonomski i po-
litički interesi austrijskih i madarskih vladajućih klasa, trajnija osjeka
demokratskih i nacionalnih pokreta, kao i razvoj medunarodnih prili-
ka koje su mu pogodovale. Ovakva koincidencija istorijskih okolnosti
bila je posljedica privremene ravnoteže snaga u Evropi i Monarhiji u
periodu razvoja kapitalizma na bazi slobodne trgovine.4) U zapad-
noj i centralnoj Evropi vladao je od početka 60-tih godina XIX vije-
ka skoro slobodan trgovački promet sa niskim carinama i odsustvom
3)
J.M. B a e r n r e i t h e r, Fragmente eines politischen Tagebu-
ches. Berlin 1928, str. 170.
4)
P. H a n a k, Probleme der Krise des Dualismus am Ende des 19.
Jahrhunderts (u: Studien zur Geschichte der Österreichisch-Ungarischen
Monarchie. Budapest 1961) str. 365; vidi i s t i, Der österreichisch -
ungarische Ausgleich 1867, aussen, innen - und wirtschaftspolitisch
gesehen (u: Donauraum - gestern, heute, morgen. Europa Verlag. Wien-
Frankfurt-Zürich. 1967) str. 113-127.
88
prohibitivnih spoljnotrgovinskih mjera. U takvoj situaciji evropska
trgovina zabilježila je procvat, koji je trajao oko dvije decenije. Ta-
da su poljoprivredni proizvodi ugarskih veleposjednika, u prvom redu
žito, nalazili produ ne samo na austrijskom tržištu, na koje su otpa-
dale tri četvrtine ugarskog trgovačkog prometa,5) nego i u Njemačkoj,
Švajcarskoj, Francuskoj, a djelimično i u Holandiji i Belgiji.6) S druge
strane austrijska industrija nalazila je svoje tržište u agrarnoj Ugarskoj
i bila je životno zainteresovana za održanje postojeće carinske zajed-
nice izmedu obiju država Monarhije. Po mišljenju P. Hanaka osnovnu
determinantu privrednog sadržaja nagodbe činilo je proširenje robne
razmjene izmedu agrarnog tržišta industrijski jače razvijenije Austrije
i industrijskog tržišta agrarne Ugarske.7)
Medutim, razvoj austrijske industrije i sve veća opasnost od indus-
trijske konkurencije inostranstva inicirali su i u Austriji tendenciju za
carinskom zaštitom, koja je inače 70-tih godina XIX vijeka došla do
izražaja u Evropi. Većina evropskih država poslije francusko-pruskog
rata nastoji, polazeći od Francuske, da već i iz fiskalnih razloga po-
digne carine, ali za postepeni zaokret u pravcu protekcionizma bile su
mjerodavne prije svega promjene u svjetskoj privredi: izgradnja no-
ve industrije u većini evropskih zemalja i velika ponuda jeftinog žita
iz Amerike i Rusije.8) Kriza iz 1873. bitno je uticala na Bismarkovu
orijentaciju ka carinskoj zaštiti industrije, koja će u Njemačkoj ostati
osnov za obrazovanje industrijskih kartela. Takva orijentacija, i mjere u
cilju agrarne zaštite imale su dalekosežne privredno-političke posljedice
za odnose Njemačke sa drugim državama,9) osobito agrarnim izvozni-
cama kao što je bila Austro-Ugarska. Nalazeći se u položaju agrarnog
izvoznika prema zapadu i to u prvom redu prema Njemačkoj, a in-
dustrijskog prema Balkanu, Monarhija je u najvećoj mjeri zavisila od
ekonomske politike svog najvažnijeg trgovačkog partnera - Njemačke.
Ona je bila prinudena da se od 1879. postepeno odriče slobodne trgo-
vine i prihvata načelo zaštite. Potreba industrije za spoljnom zaštitom
5)
H. B e n e d i k t, Die wirtschaftliche Entwicklung in der Franz-
Joseph-Zeit. Wien - München 1958, str. 78, 79.
6)
P. S á n d o r, Die Agrarkrise am Ende des 19. Jahrhunderts und
der Grossgrundbesitz in Ungarn (u: Studien zur Geschichte der Österrei-
chisch-Ungarischen Monarchie, Budapest 1961) str. 178.
7)
P. H a n a k, Probleme der Krise des Dualismus ... str. 368.
8)
K.H. W e r n e r, Österreichs Industrie und Aussenhandelspolitik
1848 bis 1948 (u H. Mayer, Hundert Jahre österreichischer Wirtschafts-
entwicklung 1848-1948, Wien 1949) str. 404-406, 415; J.R. von S a l i s,
Weltgeschichte der neusten Zeit, Bd. I Zürich 1961, str. 48.
9)
G.W.F. H a l l g a r t e n, Imperialismus vor 1914. Bd I. München
1963, str. 179-181, 186-191, 206-209.
89
snažno izražena pod uticajem dejstva finansijske i s njom povezane
trgovinske krize, poremetila je unutrašnje odnose izmedu industrijski
razvijenije Austrije i izrazito agrarne Ugarske.10) U Ugarskoj, čiji su
poljoprivredni proizvodi sada nailazili na carinske zapreke u Njemačkoj
i koja je morala u novoj situaciji da skuplje plaća austrijske industrij-
ske proizvode, ojačala je tendencija da se razvije sopstvena industrija.
Istovremeno, madarski veleposjednici sve više forsiraju zaštitu vlasti-
te poljoprivrede i stočarstva od uvoza iz balkanskih zemalja i Rusije
obraćajući punu pažnju održanju unutrašnjeg austrijskog tržišta.11)
Dok je medutim, ugarski agrar bio za slobodan promet sa Austri-
jom, dotle je mlada ugarska industrija tražila zaštitu od konkurencije
razvijenije austrijske industrije, koja je imala hegemoniju nad Ugar-
skom. S druge strane, interes i austrijske i ugarske industrije bio je
držanje otvorenih vrata prema Balkanu, što je opet bilo suprotno inte-
resima austrijskog i ugarskog agrara i agrarnoj zaštiti, koja je sve jače
dolazila do izražaja u spoljno-trgovinskoj politici Monarhije. To je bila
posljedica kako razvoja privrednih odnosa s Njemačkom tako i snage
uticaja agrarnih interesenata,zahvaljujući u prvom redu dualističkom
uredenju države i porastu značaja Ugarske u Monarhiji. Ovakva iz-
ukrštanost privrednih interesa vladajućih klasa vodećih nacija vodila je
zaoštravanju unutrašnjih sukoba i pogoršanju spoljnih odnosa Monar-
hije sa balkanskim susjedima.12)
Brzi razvitak kapitalizma i pojava monopolizma izmijenili su me-
dusobne odnose onih vladajućih klasa na kojima je počivalo dualističko
uredenje. Medutim, oni su istovremeno uz zaoštravanje mnogobrojnih
suprotnosti, koje su proizilazile najvećim dijelom iz svojevrsne ekonom-
ske baze dualizma, a prije svega iz zavisnog položaja Ugarske,13) djelo-
vali donekle i u obrnutom smjeru, u pravcu užeg povezivanja vladajućih
klasa na bazi odredenih zajedničkih interesa.
10)
Uporedi D. D o r d e v i ć, Raspad Habsburške Monarhije 1918 -
Slučajnost ili neizbežnost. Jugoslovenski istorijski časopis (JIČ)
1-2/1968, str. 26-27.
11)
F. H a u p t m a n n, Österreich-Ungarns Werben um Serbien
1878-1881. Mitteilungen des österreichischen Staatsarhivs. 5 Band. Wien
1952, str. 132-134.
12)
Vidi, D. D o r d e v i ć, Carinski rat Austro-Ugarske i Srbije 1906-
1911. Beograd 1962, str. 23-24; i s t i, Raspad Habsburške Monarhije
1918- Slučajnost ili neizbežnost, str. 26-28.
13)
Ugarska je bila tako opkoljena austrijskom teritorijom da je 34 njene
granice bilo prema Austriji. Ona je bila u velikoj mjeri zavisna od Austri-
je na području prometa stokom i mesom, željezničkih priključaka i tarifa,
transporta robe i saobraćaja na Dunavu, a prije svega na području finan-
sija. R. S i e g h a r t, Die letzten Jahrzente einer Grossmacht, Berlin
1932. str. 121.
90
Ti zajednički interesi proizilazili su kako iz potrebe politiziranja
unutrašnjeg tržišta Monarhije za vlastitu produkciju, tako i iz izvjesne
isprepletenosti austrijskog i ugarskog finansijskog kapitala, koji se nalazi
u razvitku.14) Obrazovanje zajedničkih austrougarskih kartela, poslije
ogorčene konkurentske borbe, u pojedinim industrijskim granama bi-
lo je najjača spona koja je privredno vezivala obje države Monarhije
i osiguravala postojanje zajedničkog carinskog područja.15) U smislu
solidarnosti vladajućih klasa djelovala je i potreba efikasnije odbrane
političkog sistema austrijske i madarske hegemonije u Monarhiji protiv
ojačalih nacionalnih pokreta.16)
Medutim, u ekonomskom, društvenom i političkom razvitku Aus-
tro-Ugarske sve više su dominirali nacionalni i klasni antagonizmi. Na-
kon što je 90-tih godina završen period relativnog unutrašnjeg mira,
nacionalne suprotnosti se izražavaju u oštrijoj formi. U unutrašnjoj
politici pojavili su se prvi znaci krize i konflikti, kojim je ustvari bio
obilježen početni stadij krize dualizma. I suprotnosti izmedu i unu-
tar austrijskih i ugarskih vladajućih klasa, koje su se snažno ispoljile
krajem XIX vijeka, još više su se produbile početkom XX stoljeća, pa-
ralelno sa narastanjem nacionalnih pokreta podredenih naroda. To je
bio period razvoja i produbljivanja krize dualizma, koja je nakon kraće
konsolidacije pred Prvi svjetski rat i revolucionarnih potresa u zadnjoj
godini rata rješena raspadom dvojne Monarhije.17)
Bitno obilježje ekonomske strane ovog složenog istorijskog procesa
bilo je stalno intenziviranje posebnih težnji gradanstva pojedinih na-
roda na planu izgradnje vlastite nacionalne industrije, s ciljem da se
potkopa i na kraju odstrani dominirajući privredni položaj središnje
Austrije. Tako su se uporedo sa madarskim težnjama za ekonomskom
samostalnošću Ugarske javljale slične tendencije i kod ostalih naroda
austrougarske Monarhije. Prelaz Austro-Ugarske od agrikulturne ka in-
dustrijskoj državi odvijao se ne samo pod uticajem snažne konkurencije
spolja, nego takode i pod rastućim pritiskom unutrašnjih rivaliteta.18)
Zahvaljujući dualizmu i stalnom jačanju svog uticaja u Monarhi-
ji, Madari su uprkos postojanja jedinstvenog carinskog područja bili
u stanju da vode sopstvenu protekcionističku politiku i donekle kom-
penziraju nepostojanje carinskih barijera izmedu Austrije i Ugarske. U
14)
P. H a n a k, Probleme der Krise des Dualismus ... str. 368-372.
15)
H. B e n e d i k t, op. cit. str. 159.
16)
Kao napomena 14.
17)
Uporedi ibidem.
18)
Uporedi K.H. W e r n e r, op. cit. str. 435-436; Vidi E. M ä r z, So-
me economic aspects of the nationality conflict in the Habsburger em-
pire. Journal of central European Affairs, University of Colorado Press,
August 1953.
91
tu svrhu oni su izgradili čitav jedan sistem dobro proračunatih i siste-
matski primjenjivanih državnih mjera. Povlastice utvrdene u ugarskim
zakonima o unapredenju industrije iz 1881. i 1890, koje je Bečka trgo-
vačka komora označila kao sjajan primjer jedne energične industrijske
politike, odnosile su se na besplatnu dodjelu zemljišta, oslobodenje od
državnih municipalnih i komunalnih poreza i dača, na davanje širokih
pogodnosti na području željezničkih tarifa i komunikacija i dr.19) Aus-
trijska industrija više je bila ugrožena od ugarske konkurencije nego
od inostrane. Tome je osobito doprinosila ugarska državna željeznička
mreža sa centrom u Budimpešti i tarifna politika koja je bila jednaka
izvoznim premijama, državne subvencije madarskim fabrikama i cari-
ne sa trećim državama skrojene pod madarskim uticajem, kao i manje
opterećenje ugarske proizvodnje socijalnim daćama.20) U poredenju sa
prilikama u Austriji, u Ugarskoj je bio daleko snažnije izražen patronat
države nad privredom kao i direktna aktivna podrška državnih organa
vlastitoj industriji i trgovini. Ovo je na poseban način došlo do izražaja
i u borbi za bosanskohercegovačko tržište, o čemu nam je i Hermann
v. Sauter u svom izvještaju pružio vrijedne informacije.
Medutim, na početku XX vijeka Ugarska je još uvijek bila industrij-
ski zaostala, pretežno agrarna zemlja, nasuprot relativno razvijenijim
austrijskim i češkim industrijskim oblastima. Uzevši pak u cjelini i
čitava austrougarska Monarhija mogla se prije ubrojati u agrarne i in-
dustrijske slabije razvijene države Evrope, mada je bila relativno gusto
naseljena (oko 50 miliona stanovnika) i spadala u red velesila. Veliki
industrijski centri nalazili su se uglavnom u krajevima koje je naselja-
valo njemačko stanovništvo, u Štajerskoj, donjoj Austriji, Voralbergu,
a prije svega u sjevernim i zapadnim dijelovima Češke. Stanovništvo
industrijalizovanih predjela Monarhije iznosilo je manje od četvrtine
njenog cjelokupnog stanovništva.21)
Pred Prvi svjetski rat Austro-Ugarska je učestvovala sa svega 6,3%
u evropskoj industrijskoj proizvodnji, dok je na nju otpadalo 15,6%
stanovništva Evrope (procenti se odnose na Evropu bez Rusije). Ona
je daleko zaostajala za vodećim industrijskim zemljama Njemačkom,
Engleskom i Francuskom, koje su u 1913. godini davale 72% evropske
industrijske proizvodnje (bez Rusije). Ako se uzme u obzir industrij-
ska proizvodnja po glavi stanovnika onda su ispred Monarhije bile još
i Belgija, Holandija, Danska, Švedska, a donekle i Norveška. Finska
19)
K.H. W e r n e r, op. cit. str. 435-336.
20)
H. B e n e d i k t, op. cit. str. 79, 154, 157, 172.
21)
E. M ä r z, Österreichische Industrie-und Bankpolitik in der Zeit
Franz Josephs I. Europa Verlag. Wien-Frankfurt-Zürich 1968. str. 273.
92
se nalazila na otprilike istom nivou kao i Austro-Ugarska. U industrij-
skom razvitku u Evropi stajali su iza Monarhije samo Italija, Španija,
Portugal, balkanske zemlje i Rusija.22)
Od ukupne industrijske proizvodnje u Monarhiji pred Prvi svjetski
rat na Ugarsku je otpadalo od prilike 25% odnosno oko 1,5% evropske
proizvodnje, a stanovništvo Translajtanije (21 milion) iznosilo je 6,5%
stanovništva Evrope (bez Rusije). Mada je postojala znatna razlika u
nivou razvitka izmedu Austrije i Ugarske, ona ipak nije bila tako veli-
ka kao izmedu industrijalizovanih zapadnih i zaostalih poljoprivrednih,
istočnoevropskih i balkanskih zemalja.23)
Za strukturu ugarske industrijske proizvodnje krajem XIX vijeka
bila je karakteristična vodeća uloga prehranbene i jako izraženo zaos-
tajanje lake industrije. Istovremeno bile su prilično razvijene pojedine
grane teške, osobito ekstraktivne industrije i grane vezane za poljopri-
vredu i gradnju željeznica. Ovakva struktura proizilazila je znatnim
dijelom i iz zavisnosti Ugarske i postojanja jakih feudalnih ostataka.
Ona je vukla svoje porijeklo iz dualizma i zajedničkih interesa austrij-
ske buržoazije i madarske veleposjedničke klase, što je došlo do izražaja
u razvoju industrijskih grana koje nisu pogadale interese austrijskog
krupnog kapitala (prehrambena industrija), a koje su bile korisne za
madarski veleposjed. Austrijska tekstilna industrija vladala je ugar-
skim tržištem, a na pojedinim područjima prehranbene (mlinarska in-
dustrija) stanje je bilo obrnuto. Mada je početkom XX vijeka došlo do
odredenih promjena u industriji Ugarske i izvjesnog opadanja učešća
prehranbene i porasta značaja lake industrije, bitnijih promjena u nje-
noj strukturi nije bilo. Tekstilna i druge grane lake industrije bile su u
Ugarskoj zaostale ne samo u poredenju sa zapadnoevropskim zemlja-
ma, nego i sa Rusijom i balkanskim zemljama. S druge strane, stepen
razvoja madarske teške industrije bio je veći nego opšti industrijski ni-
vo Ugarske. Na području proizvodnje željeza i čelika pored velesila u
Evropi su bili ispred Ugarske još Belgija, Austrija i Švedska. Medutim,
teška industrija austrijskih provincija producirala je dva i po puta više
od Ugarske a proizvodnja po glavi stanovnika bila je u Austriji veća
za 75%. Takode mora se uzeti u obzir da je u Ugarskoj postojala dis-
proporcija izmedu ekstraktivne industrije i onih grana teške industrije
koje se bave daljnjim fazama obrade. Dok je u Austriji odnos željezne
i metalne industrije prema mašinogradnji iznosio 54:46 u Ugarskoj je
22)
T.J. B e r e n d u. Gy. R a n k y, Das Niveau der Industrie Un-
garns zu Beginn des 20. Jahrhunderts im Vergleich zu dem Europas
(u: Studien zur Geschichte der Österreichisch-Ungarischen Monarchie,
Budapest 1961) str. 263-270.
23)
Ibidem, str. 275-277.
93
taj odnos bio 63:37.24) što pruža jasnu sliku njenog nepovoljnijeg eko-
nomskog položaja i na ovom području.
Početkom XX vijeka madarska industrija je zabilježila snažan po-
rast proizvodnje. U razdoblju od 1898. - 1913. industrijska proizvodnja
u Ugarskoj bila je porasla za 120% što odgovara godišnjoj prosječnoj
stopi rasta od 5,4%, dok je prosječni tempo u zapadnoj Evropi u isto
vrijeme iznosio 4,6% godišnje. Naročito brz bio je razvoj tekstilne i
kožne industrije kao i industrije odjeće, koji je iznosio godišnje 14,6%,
prema stopi od 3,5% u zapadnoj Evropi.25) Razumljivo je, da je u
ovom razvitku Ugarske prvenstveno participirala madarska industrija
i madarski kapital. To je paralelno sa poletom, koji je zabilježila aus-
trijska ekonomika, a osobito industrija u peridu konjukture od 1904 -
1913.26) djelovalo i na oblikovanje privrednih odnosa Austrije i Ugarske
sa Bosnom i Hercegovinom, i to tim više što je u Evropi početkom XX
vijeka nastupio novi period zaoštravanja carinske zaštite.
U početnoj fazi izgradnje sistema carinske zaštite Monarhija je mo-
gla donekle kompenzirati opadanje eksporta, što je bilo karakteristično
za sve evropske zemlje, jer je gotovo neograničeno raspolagala unu-
trašnjim tržištem i u izvjesnom obimu i novootvorenim tržištima svojih
jugoistočnih susjeda. U ovom razdoblju, koje karakteriše privredna
konjunktura, znatno je porasla industrijska proizvodnja i potrošnja u
Monarhiji, čemu je doprinijelo i uključenje 1880. godine u jedinstveno
austrougarsko carinsko područje Istre, Dalmacije, Brody i okupirane
Bosne i Hercegovine, a 1891. i do tada slobodnih luka Trsta i Rijeke.27)
U Bosni i Hercegovini Monarhija je dobila jedno novo tržište, mada
je njegova apsorpciona moć, zbog opšte zaostalosti zemlje, bila znat-
no ograničena. Nivo razvitka Austrije i Ugarske bio je takav da je
austrijska industrija od samog početka zauzela dominantnu poziciju
na bosanskom tržištu, koje se širilo jačanjem robno-novčanih i kapi-
talističkih odnosa. I prije okupacije Monarhija je imala glavni udio u
bosanskoj trgovini, ali su za trgovački promet bile velika prepreka loše
komunikacije i transportne teškoće. Bosansko-hercegovački uvoz prema
podacima jednog austrijskog izvještaja iz prve polovine 1878. godine iz-
nosio je oko 10 miliona, a uvoz oko 8 miliona guldena,28) ili izraženo
24)
Vidi, ibidem, str. 277-286.
25)
Ibidem, str. 275.
26)
Vidi E. M ä r z, Österreichische Industrie-und Bankpolitik ... str.
325-335.
27)
Uporedi K.H. W e r n e r, op. cit. str. 428.
28)
Haus-Hof und Staatsarchiv Wien (HH StA) Politisches Archiv (PA)
XL Interna 208 Liasse IX A. Organisation Bosnien und der Herzegovina
1878-1882, V. T h ö m m e l: Charakteristik der topographisch-sta-
tistischen, administrativen und ökonomischen, ethnographischen und
politischen, dann kirchlichen, endlich der materiellen und sonst ma-
ssgebendsten Verhältnisse der bosnischen Ländergebiete. Wien 1 Mai
1878.
94
u krunama 20 odnosno 16 miliona kruna, pa je prema tome obim cje-
lokupne spoljne trgovine bio oko 36 miliona kruna. Ovo se približno
podudara sa drugim podacima, prema kojima je vrijednost spoljnotr-
govinske razmjene Bosne i Hercegovine iznosila prije okupacije oko 34
miliona kruna.29) Glavni predmeti izvoza bili su poljoprivredni pro-
izvodi (cerealije, šljive, rakija i dr.) stoka i proizvodi stočarstva, a u
izvjesnoj mjeri i rudarsko-zanatski proizvodi, dok su glavni uvozni ar-
tikli bili u prvom redu pamuk, vuna, svila, pamučni, vuneni i svileni
fabrikati, šećer, kafa, riža, duhan i cerealije. Sedam do osam desetina
ove trgovine išlo je preko Trsta i Beča,30) i ona se nalazila pretežno u
rukama srpskih trgovaca.
Nije slučajno da je upravo austrijska vlada bila ta koja je već u lje-
to 1878. godine insistirala da se kao minimalna kompenzacija za žrtve
koje Monarhiji nameće dvojna okupacija odmah i u komercijalnom po-
gledu okupira Bosna i Hercegovina.31) Medutim, ugarska vlada se su-
protstavila ovom austrijskom zahtjevu, da se po kratkom postupku,
naredbodavnim putem, Bosna i Hercegovina uključi u zajedničko ca-
rinsko područje, izražavajući inače duboke rezerve i prema samoj ideji
carinskog ujedinjenja sa Bosnom. Ugarska vlada je polazila tada sa
stanovišta da ono neće donijeti nikakve koristi, nego bi u mnogom po-
gledu moglo da bude štetno. Pri tome otvoreno je došlo do izražaja i
madarsko gledište da se u datom momentu radi samo o okupaciji a ne
aneksiji, pa se sa madarske strane smatralo još u septembru 1878. da
bi Bosna i Hercegovina trebalo da bude samostalno carinsko područje
sve dotle dok se ne donese definitivan zaključak o njenoj sudbini.32)
29)
Arhiv Bosne i Hercegovine u Sarajevu (ABH) Zajedničko Ministar-
stvo finansija (ZMF) BH Nr. 11647/1910; O izvozno uvoznoj trgovi-
ni Bosne i Hercegovine prema izvještaju italijanskog konzula u Sara-
jevu C a v a l i e r e d i D u r a n d a, objavljenom u aprilu 1865 vidi
J. R o s k i e w i e z, Studien über Bosnien und die Herzegovina, Leip-
zig und Wien 1868. str. 311-315.
30)
Kao napomena 28.
31)
”Wenn wir auf der eine Seite die schweren Opfer zu tragen haben,
welche die militärische Occupaction mit sich bringt, so scheint mir an-
dererseits die geringste Compensation, welche wir uns sichern müssen,
darin gelegen zu sein, dass wir sofort auch die handelspolitische Occupa-
tion der Länder vollziehen. Ich glaube, die Bevölkerung der Monarchie
hat einen Anspruch darauf, dass der Markt der occupierten Länder, so
gering auch die Consumption derseleben namentlich in der ersten Zeit
mag, ihr sofort eröffnet und gesichert bleibe”. ABH ZMF BH Nr. 9/1878
austrijski ministar finansija, Andrássyju 14/8 1878.
32)
ABH ZMF BH Nr 16/1878. Ugarsko ministarstvo poljoprivrede, in-
dustrije i trgovine Andrássyju 10.IX 1878.
95
Ovakvi stavovi ugarske vlade mogu se objasniti kako unutrašnjopo-
litičkim razlozima i općenito njenim odnosom prema okupaciji,33) tako i
manjom ekonomskom zainteresovanošću Ugarske, koja se tada nalazila
tek na pragu svog intenzivnijeg industrijskog razvitka, za jedno tako
zaostalo agrarno područje kao što je bila Bosna i Hercegovina. Ali,
ugarska vlada nije propustila da od samog početka okupacije povede
brigu o madarskim privrednim interesima služeći se prvenstveno svojim
uticajem na željezničku politiku i koristeći prednosti svog geografskog
položaja.
Austrijska vlada forsirala je carinsko priključenje Bosne i Hercego-
vine motivirajući ga političkim, finansijskim i ekonomskim razlozima.
Ona je naglašavala da vojnička vladavina nad Bosnom i Hercegovi-
nom nužno uslovljava ovladavanje njenom trgovinom. Pri tome glavnu
privrednu korist od carinskog ujedinjenja austrijska vlada je vidjela u
jačanju industrije usljed proširenja tržišta. Austrijski ministar trgovine
Chlumecky, zalažući se za što skorije sprovodenje carinskog pripojenja
okupiranih pokrajina, izjavio je na sjednici Zajedničkog ministarskog
vijeća 21.IV 1879. u ime austrijske vlade, da se u datom momentu radi
prije svega da se spriječi podizanje velikih fabrika u Bosni i Hercego-
vini u drugim uslovima oporezivanja nego u Austro-Ugarskoj, koje bi
konkurisale industriji Monarhije.34)
Mada o nekoj neposrednoj i akutnoj opasnosti od podizanja velikih
fabrika u Bosni tada nije moglo biti govora, već s obzirom na prilike
u toj zemlji i dugo vremena veliku uzdržanost privatnih krugova da se
investira, ipak stanovište Chlumeckog vrlo je zanimljivo. U njemu je
bila već donekle anticipirana jedna politika i budući odnos vlada obiju
država Monarhije prema privrednom razvitku Bosne i Hercegovine. On
je polazio od toga da se ne podižu takva industrijska postrojenja koja bi
konkurisala austrijskoj i madarskoj industriji. Saglasivši se ipak na kra-
ju sa uključenjem Bosne i Hercegovine u zajedničko carinsko područje
Monarhije, Madari će joj vremenom posvećivati sve veću pažnju. To je
bilo uslovljeno kako rastom madarske industrijske proizvodnje i poste-
penim porastom apsorpcione moći bosanskog tržišta, tako i kretanjima
u evropskoj privredi i njihovim uticajima na ekonomske odnose unutar
Monarhije.
33)
O raspoloženju u Madarskoj i stanovištu ugarske vlade prema okupa-
ciji Bosne i Hercegovine vidi E.v. W e r t h e i m e r, Graf Julius Andrá-
ssy. Sein Leben und seine Zeit. Stuttgart 1913. Bd. III str. 142-145, 199-
201; J. M i s k o l c z y, Ungarn in der Habsburger-Monarchie. Wien -
München 1959, str. 160, 161.
34)
”Es handelt sich jetz vor Allem darum zu verhindern, dass dort gross
Fabriken mit anderen Besteuerungsverhältnissen, als die unsrigen errich-
tet werden und uns Concurrenz machen”. HH StA PA XL Interna K.
291. Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 232, od 21. IV 1879.
96
Sauter nam je u nekoliko poteza skicirao najbitnije promjene koje
su nastupile u trgovini Bosne i Hercegovine poslije njenog uključenja u
austrougarsko zajedničko carinsko područje i nakon izgradnje glavnih
željezničkih pruga. Na isti način on je sažeto ukazao na glavne karak-
teristike privrednog razvoja u doba okupacije, kao i na pojavu novih
tendencija u XX vijeku. Po okupaciji, koja je po riječima Sautera u po-
gledu proširenja tržišta za Monarhiju značila potpuni uspjeh, u Bosni i
Hercegovini skoro je sasvim isčezla roba iz Engleske Francuske i Italije.
Tek kasnije u XX vijeku na bosanskohercegovačkom tržištu pojavljuje
se Njemačka sa svojim industrijskim proizvodima kao najjači konkurent
Austriji i Ugarskoj.35)
Ukazujući na razvojne mogućnosti u privrednim odnosima izmedu
Austrije i Bosne i u tom pogledu prednosti Austrije nad Ugarskom, Sa-
uter ističe komplementarnost austrijske i bosanske privrede i srazmjer-
no male medusobne suprotnosti koje su proizilazile iz industrijalizacije
Bosne i Hercegovine. Nasuprot tome on podvlači konkurentni odnos
ugarske i bosanske ekonomike, koji je rezultirao iz pretežno agrarnog
karaktera obiju zemalja i koji je ekonomskim razvitkom Bosne sve više
dolazio do izražaja. Pri tome Sauter navodi konkretne primjere kako
su se mjerama madarske privredne politike pravile smetnje bosanskom
eksportu u Ugarsku (izvozu željezničkih pragova, uglja, živih svinja
i dr.), i pričinjavale teškoće bosanskim mlinovima u interesu ugarske
mlinske industrije koja je u velikoj mjeri dominirala bosanskohercego-
vačkim tržištem brašna.36)
Bez sumnje ove Sauterove ocjene nisu lišene osnove ako se ima u
vidu karakter bosanskohercegovačke privrede i osnovni smjer njenog ra-
zvitka za vrijeme austrougarske vladavine. Takode ima donekle smisla
i Sauterovo isticanje sličnosti odnosa Austrije prema Bosni na području
razmjene dobara, sa odnosom Austrije prema Ugarskoj, mada je nivo
razvitka Ugarske i Bosne i struktura njihove privrede pored nekih zajed-
ničkih crta pokazivala i bitne razlike. To isto važi i za analogiju izmedu
razvitka trgovačkih veza Njemačke i Srbije na račun Monarhije, zbog
njene trgovinske politike uslovljene agrarnim interesima i mogućnosti
35)
Vidi Sumarni izvještaj str. 33-34.
36)
Uporedi ibidem, str. 45, 51, 54, 75-76, 82-85; Zapisnik redovite IX
plenarne sjednice trgovačke i obrtničke komore za Bosnu i Hercegovinu
držane 6 i 7 (19 i 20) juna 1911 u dvorani komore u Sarajevu, Sara-
jevo 1911, str. 15-16. Inače u literaturi je bilo izraženo gledište da je
u privrednim odnosima izmedu Bosne i Hercegovine i Monarhije bilo
malo razloga za trvenja i da su se osobito privrede Bosne i zapadnog
dijela Monarhije medusobno dopunjavale na ” izvanredno sretan način”.
F. S c h m i d, Bosnien und die Herzegowina unter der Verwaltung
Österreich-Ungarns, Leipzig 1914, str. 554.
97
koje se u tom pogledu pružaju Austriji u odnosu na Ugarsku na bo-
sanskom tržištu. Medutim, kod svih tih poredenja i ocjena ne smije se
ispuštati iz vida suštinska razlika izmedu političkog i državnopravnog
statusa Bosne i Hercegovine, te odnosa u njenoj ekonomici i položaja
Ugarske ili Srbije. Upravo iz postojećeg političkog i državnopravnog
statusa Bosne i Hercegovine rezultirao je u velikoj mjeri i njen privredni
položaj u Monarhiji. Stoga i nastojanja za političkom emancipacijom,
koja su i u Bosni i Hercegovini u raznim oblicima dolazila do izražaja
pa i u rastućoj težnji ka autonomiji, o kojoj sa velikim podozrenjem
govori Sauter, imala su svoju osnovu u želji domaćeg gradanstva za
afirmacijom i ekonomskom emancipacijom. U tom pogledu od poseb-
nog značaja je tendencija za stvaranje domaće ”nacionalne” industrije,
koja se javlja u Bosni i Hercegovini pred Prvi svjetski rat.
Državno-pravni, politički, ekonomski i finansijski položaj Bosne i
Hercegovine, koja je bila teško opterećena izdacima za izgradnju čisto
strateških komunikacija u interesu Monarhije, kao i prilike na području
školstva bile su, kako piše Sauter, uzrok što se kod bosanskohercego-
vačke inteligencije uvriježio osjećaj da je zemlja tretirana kao kolonija.
Medutim, nije tu riječ samo o nekom subjektivnom osjećaju, jer su
i najviši funkcioneri austrougarske uprave izražavali pro foro interno
slična mišljenja.
Tako je sam zajednički ministar finansija Bilinski izjavio na sjednici
Zajedničkog ministarskog vijeća početkom 1912. godine, da je Bosna i
Hercegovina bila u izvjesnoj mjeri tretirana kao kolonija.37)
I komplementarnost austrijske i bosanske privrede, o kojoj govo-
ri Sauter, počivala je na takvoj strukturi bosanske ekonomike koja je
uslovljavala da su i u prvoj deceniji XX vijeka sirovine sačinjavale pro-
sječno godišnje 83% cjelokupnog bosanskog izvoza. Skoro dvije trećine
tog izvoza bili su proizvodi koji su pripadali zemaljskom eraru i stranim
kapitalistima. Nasuprot tome oko 2/3 bosanskog uvoza činili su gotovi
fabrikati.38) Količinski izvoz je bio pretežno tri puta veći od uvoza, dok
je po novčanoj vrijednosti import bio jači od eksporta.39)
Cjelokupni obim bosanskohercegovačke spoljne trgovine iznosio je
u vrijeme aneksije 1908. godine oko 230 miliona kruna, što je bilo blizu
7 puta više u odnosu na doba koje je neposredno prethodilo okupaci-
ji.40) Ako se izuzme drvo kao najznačajniji eksportni artikal bosanske
37)
Vidi Dž. J u z b a š i ć, O nastanku paralelnog austrijskog i ugar-
skog zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom iz 1886 godine,
Radovi XXXII izd. Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine,
Odjelj. društvenih nauka knj. 11, Sarajevo 1967, str. 189.
38)
Stenografski izvještaji o sjednicama bosansko-hercegovačkog Sabora
godine 1910. I. zasjedanje, svezak I, Sarajevo, 1910, str. 276,277.
39)
F. S c h m i d, op. cit. str. 550-551.
40)
ABH ZMF BH Nr. 11647/1910.
98
privrede (1908. godine drvo i proizvodi drvne industrije predstavljali
su 63% težine izvezenih produkata iz Bosne i Hercegovine)41) od koga
je samo 1/4 izvožena u Austro-Ugarsku, oko 97% ostalog trgovačkog
prometa odvijalo se sa Monarhijom. Samo mali broj proizvoda uvožen
je direktno iz inostranstva, a i indirektni import bio je minimalan. Do
aneksije inostranstvo uopšte nije ni obraćalo pažnju bosanskom tržištu
a ni poslije strani import nije postigao veći uspjeh.42)
U bosanskohercegovačkom izvozu na kraju prve decenije XX vijeka,
pored drveta i uglja, važnu ulogu igrale su rude, proizvodi zemljoradnje i
stočarstva (osobito stoka za klanje i tegleća, voće i povrće, žitarice i dr.),
a od industrijskih proizvoda željezo, željezna roba i pomoćne hemijske
materije. U uvozu su najvažnije mjesto zauzimale životne namirnice
(žito, sočivo, pirinač, brašno, piće i dr.) i proizvodi tekstilne industrije,
a zatim produkti drugih industrijskih grana.43)
U ovakvoj fizionomiji bosanskohercegovačke vanjske trgovine od-
ražavala se kako zaostalost poljoprivrede, tako i svojevrsna struktura
industrije, koja se sastojala iz daleko jačeg dijela ekstraktivne i preradi-
vačke eksportne industrije i nekoliko desetina sitnih preduzeća lokalnog
karaktera.44)
Zadatak je kompleksnih istraživanja da detaljnije osvjetle odnos
Austrije i Ugarske prema bosanskohercegovačkoj privredi u cjelini i nje-
nom razvitku, kao i nastojanjima bosanskohercegovačke uprave na tom
području. Dosadašnje studije iz ove problematike plastično prikazuju
kako su sa madarske strane pred Prvi svjetski rat pravljene prepreke
daljem razvitku već postojećih industrijskih grana (npr. crne metalur-
gije), jačanju bosanskohercegovačkog erara i ekonomskog osamostalje-
nja Bosne i Hercegovine.45) Bosansko-ugarske ekonomske suprotnosti
rezultirale su ne samo iz pretežno agrarnog karaktera obiju zemalja,
nego i iz strukture ugarske industrije u kojoj je npr. željezna indus-
trija bez potrebne sirovinske podloge igrala nesrazmjerno veliku ulogu.
41)
Kao napomena 38.
42)
F. S c h m i d, op. cit. str. 552-553; up. G. K r u lj, Gradska privre-
da, (u Napor Bosne i Hercegovine za oslobodenje i ujedinjenje, Sarajevo
1929), str. 328.329.
43)
Sumarni izvještaj str. 26-31; F. S c h m i d, op. cit. str. 222, 551.
44)
K. H r e l j a, Industrija Bosne i Hercegovine do kraja I svjetskog
rata. Beograd 1961, str. 175. Up. G. K r u l j: op. cit. str. 325-326.
45)
Vidi F. H a u p t m a n n, Borba za bosansko željezo pred prvi svje-
tski rat, godišnjak istorijskog društva Bosne i Hercegovine (u daljem tek-
stu samo Godišnjak) X, Sarajevo, 1959, str. 167-195; H. K a p i d ž i ć,
Bilinski i Štajnbajsovo preduzeće u zapadnoj Bosni. Glasnik Arhiva i
Društva arhivista BiH (u daljem tekstu Glasnik) II. Sarajevo 1962, str.
213-224
99
Stoga su pred Prvi svjetski rat Madari, za razliku od Austrijanaca bili
toliko uporni i bezobzirni u nastojanju da spriječe podizanje željezne
industrije u Prijedoru i dodu u posjed ljubijske rude.
Medutim, i stavovi koje su austrijski poslovni krugovi zauzimali
prema Bosni nosili su obilježje kolonijalnog odnosa. Austrijski kapi-
tal pokazivao je na primjer u ovom periodu takode veliko interesovanje
za bosansko rudno blago, a posebno za nalazišta željezne rude na po-
dručju rijeke Sane.46) Mnoga austrijska društva reflektirala su da dodu
u posjed ovih nalazišta, ali je bosanska uprava to uslovljavala kupovi-
nom ili uzimanjem u zakup ostalih rudnika i zahtjevom da se željezna
ruda preraduje u Bosni. Austrijski interesenti smatrali su posljednji
zahtjev neodrživim, ističući da nova bosanska željezna industrija kod
Prijedora ne bi imala perspektive zbog visokih troškova nabavke koksa,
nepostojanja tržišta u Bosni koje bi konzumiralo proizvodnju i viso-
kih troškova prevoza na tržište u Monarhiji, koje snabdijevaju jeftiniji
proizvodači.47)
Nova faza u razvoju ekonomskih odnosa u Evropi nastupila je po-
četkom XX vijeka, kad je gotovo realizovana ideja evropskog privrednog
saveza pod vodstvom Njemačke morala da bude ponovo napuštena. Is-
hodište srednjoevropskog ugovornog sistema uspostavljenog tzv. ”Ca-
privi ugovorima” iz 1891. godine bio je ugovor izmedu Njemačke i
Austro-Ugarske, koje su onda zajednički pregovarale i sklopile trgo-
vinske ugovore sa Italijom, Švajcarskom i Belgijom. Njemačka je kao
najznačajniji spoljno-trgovinski partner Austro-Ugarske učestvovala u
njenom uvozu sa 56,1% a u izvozu sa cijelih 60,2%.48) Najveća korist za
Austro-Ugarsku iz ugovora sa Njemačkom bilo je smanjenje carina na
agrarne proizvode, što je prije svega koristilo madarskom eksportu ali je
ujedno pogodovalo sklapanju trgovinskih ugovora i razvoju privrednih
odnosa Monarhije sa balkanskim zemljama.49)
Nakon isteka ”Caprivi ugovora” početkom 1904. godine došlo je,
poslije ponovljenih provizorija, 1906. godine do obnavljanja srednjo-
evropskog ugovornog sistema za daljih 10 godina, ali je pri tom predu-
zeto povišenje nivoa carinskih tarifa nagovjestilo ponovno otpočinjanje
46)
Na pr. interesova k.k. Priv. österr. Länderbank, ABH Priv. Reg.
Nr. 538/1912 Kuh-Chrobak Lohnstein-u 11.VII 1912, Nr 537/1912, isti
istom 13.VII 1912.
47)
ABH Priv. Reg. Nr 569/1912 Eisenvorkommen, Notiz v. Sieghart.
O pregovorima izmedu zajedničkog ministra finansija Bilinskog sa aus-
trijskom i ugarskom vladom o ovom problemu, kao i o postignutom kom-
promisu o osnivanju prijedorskog konzorcija od strane austrijske i ugarske
finansijske grupe uz učešće bosanske Zemaljske vlade, vidi u napomeni
45, citirani rad F. Hauptmana.
48)
G.W.F. H a l l g a r t e n, op. cit. I Bd. str. 312-315.
49)
Vidi K.H. W e r n e r, op. cit. str. 430-435; H. B e n e d i k t, op. cit.
str. 127-141.
100
politike visoke carinske zaštite. Period koji je iza toga uslijedio značio
je ponovnu izgradnju nacionalnog carinskog zaštitnog sistema i dale-
kosežno izolovanje pojedinih nacionalnih privreda. Ovaj proces bio je
iniciran povećanjem agrarnih carina, što je imalo za posljedicu skok cije-
na životnih namirnica, povećanje najamnine i poskupljenje industrijske
proizvodnje. Stoga je u evropskim zemljama industrija bila prinudena
da nastoji na efikasnoj zaštiti unutrašnjeg tržišta, kako bi mogla većim
unutrašnjim cijenama održati rentabilnost proizvodnje. Dalja poslje-
dica povećanja agrarnih carina bilo je podizanje industrijskih carina i
orijentacija na industrijalizaciju i u onim državama, koje do tada nisu
imale razvijenu vlastitu industriju, jer su ranije mogle odobravanjem
povoljnih carina za uvoz industrijskih proizvoda izdejstvovati niže ca-
rine za izvoz svojih poljoprivrednih produkata.50)
Uticaj ovih kretanja na Austro-Ugarsku bili su od prvorazrednog
značaja kako u pogledu razvoja unutrašnjih odnosa, tako i na spoljno-
političkom planu. Pod pritiskom mjera uvedenih od strane Njemačke,
koja je ustvari diktirala trgovinsku politiku srednje Evrope, Monarhi-
ja je takode revidirala svoju carinsku politiku odredujući prohibitivne
uvozne carine na žito i drastično ograničavajući uvoz stoke.51) To je
učinjeno u cilju zaštite interesa ugarskog i austrijskog agrara, dok je
industrija njima bila osjetno pogodena. Industrija Monarhije, prije
svega austrijska, morala je platiti otežanje uvoza životnih namirnica iz
balkanskih država, naročito Srbije, gubitkom velikog dijela svog tradi-
cionalnog tržišta u korist Njemačke i zapadnoevropskih zemalja. Tome
su najviše doprinijeli carinski rat sa Srbijom (1906-1911) i turski bojkot
austrijske robe za vrijeme aneksione krize, a osobito balkanski ratovi.
I dok je Njemačka početkom XX vijeka sve više industrijski osvajala
Balkan, Francuska je zavladala njegovom novčanom pijacom.52) Pa i u
Bugarskoj, gdje je Monarhija uspjela da gotovo do kraja Prvog svjet-
skog rata zadrži položaj najznačajnijeg uvoznika, relativno je opadalo
austrougarsko učešće u cjelokupnom bugarskom importu. Ono je u
razdoblju od 1904. do 1908. godine iznosilo 33,8%, da bi pred izbijanje
balkanskog rata spalo na 24,19%.53)
Odredbe o graničnom saobraćaju u trgovačkom ugovoru izmedu
Austro-Ugarske i Srbije iz 1910. godine, sklopljenom na osnovu najvećeg
50)
K.H. W e r n e r, op. cit. str. 438.439.
51)
Vidi, D. D o r d e v i ć, Carinski rat ....str. 95-96; 134-135.
52)
D. D o r d e v i ć, Raspad Habsburške monarhije 1918 - Slučajnost
ili neizbežnost, JIČ 1-2/1968, str. 27; Lj. A l e k s i ć-P e j k o v i ć,
Odnosi Srbije sa Francuskom i Engleskom 1903-1914, Beograd 1965.
53)
V. P a s k a l e v a, Über den wirtschaftlichen Einfluss Österreich-
Ungarns in Bulgarien 1878 bis 1918 (u: Österreich-Ungarn in der Welt-
politik 1900 bis 1918. Akademie - Verlag. Berlin 1965) str. 188-189.
101
povlašćenja,54) koje sada dolazi u središte cjelokupne ugovorne politike,
proširene su i na ostale balkanske zemlje.55) Ali ugovori na bazi naj-
većeg povlašćenja nisu pružali industriji Monarhije, s obzirom na cjenu
i kvalitet austrougarske robe, nikakvu zaštitu nasuprot nadmoćnoj kon-
kurenciji velikih industrijskih država. Izlaz iz ove situacije ona je bila
prinudena da traži u oživljavanju unutrašnjeg tržišta. Medutim, porast
stanovništva i povećanje kupovne moći pojedinih socijalnih grupacija
moglo je samo u malom broju industrijskih grana kompenzirati gubitak
izvoza, jer je poskupljenje najneophodnijih artikala apsorbovalo porast
inače stalno rastućeg ukupnog prihoda.56)
Poskupljenje koje je bilo znatnim dijelom rezultat superprotekci-
onističke agrarne politike i zatvaranja prema Balkanu, praćeno stalnim
povećanjem poreza, izazvalo je u Austriji u prvoj deceniji XX vijeka
porast životnih troškova za 1/3 i snažne erupcije radničkog nezadovolj-
stva u Monarhiji u godinama pred Prvi svjetski rat. Iznudena izvjesna
povećanja nadnica i u vezi s tim skok cijena industrijskih proizvoda do-
vodio je u pitanje konkurentnu sposobnost austrijske industrijske pro-
izvodnje.57)
Medutim, i u novostvorenoj situaciji Monarhija je i dalje sve više
uvozila industrijske proizvode, iako je bila sve manje sposobna da svoj
industrijski uvoz kompenzira poljoprivrednim izvozom.58) Uvoz gotove
robe i polufabrikata u Austro-Ugarsku popeo se je u periodu od 1903.
do 1913. pri neizmijenjenim cijenama za 50%, a njen izvoz za samo
30%.59) I sama poljoprivredna produkcija Monarhije zaostajala je iza
porasta unutrašnjeg tržišta, što je uticalo na stalno povećanje cijena
54)
Vidi. D. D o r d e v i ć, Carinski rat ..., str. 626-630.
55)
K.H. W e r n e r, op. cit. str. 439; Vidi: V. P a s k a l e v a, op. cit.
196-197.
56)
ABH ZMF Pr BH Nr. 1762/1912 Der ständige Ausschuss der drei
Zentralen industriellen Verbände grofu Berchtoldu. Kopija memorandu-
ma upućena Bilinskom u novembru 1912.
57)
Vidi: H. B e n e d i k t, op. cit. str. 158-159, 179; Vidi: E. M ä r z,
Österreichische Industrie-und Bankpolitik ..., str. 327-328; K.B. W i -
n o g r a d o v, J.A. P i s s a r e v, Die internationale Lage der öster-
reichisch-ungarischen Monarchie (u: Österreich-Ungarn in der Weltpo-
litik1900 bis 1918 Akademie-Verlag. Berlin 1965) str. 9-10.
58)
V. S a n d o r, Der Charakter der Abhängigkeit Ungarns im Zeit-
alter des Dualismus (u: Studien zur Geschichte der Österreichisch-Unga-
rischen Monarchie Budapest 1961, str. 320).
59)
F. H e r t z, Die Produktionsgrundlagen der österreichischen In-
dustrie vor und nach dem Kriege, Wien 1917, str. 9. prema V. S á n -
d o r, op. cit. str. 320, napomena 48.
102
poljoprivrednih proizvoda.60) Porast potražnje sirovina i životnih na-
mirnica bio je posljedica procesa industrijalizacije. Njihov uvoz Austro-
Ugarska nije opet bila u stanju da izravna odgovarajućim povećanjem
izvoza industrijske robe.61)
Rezultat ovih promjena u privrednoj politici bilo je skokovito po-
goršanje trgovačkog i platnog bilansa Austro-Ugarske. U razdoblju od
1882. do 1906. godine Monarhija je imala aktivan trgovački bilans, koji
je pokazivao izvozni suficit od prosječno 1/4 milijarde kruna godišnje.
On je 1900. godine dosegao cifru od 312 miliona kruna, ali je 1906.
iznosio samo 186 miliona. Medutim, u sljedećim godinama trgovački
bilans Austro-Ugarske pokazivao je pasivu, koja je 1909. skočila na
346 miliona kruna. Ona je 1910. iznosila 42 miliona, 1911. godine 692
miliona, a 1912. popela se na rekordnu cifru od 743 miliona kruna.62)
I dok su stare industrijske države nalazile prodajne mogućnosti
svom industrijskom eksportu u prekomorskim zemljama, dotle se Mo-
narhija morala u biti ograničiti na sopstveno unutrašnje tržište. To je
doprinijelo zaoštravanju konkurentske borbe izmedu austrijske i ugar-
ske industrije, a u vezi s tim i porastu značaja bosanskohercegovačkog
tržišta, što se vremenski podudara sa izvodenjem aneksije. I znatno
povećano opšte interesovanje Ugarske za Bosnu i Hercegovinu (o kome
govori Sauter) nije rezultat samo izvršene aneksije, nego prije svega na-
prijed navedenih okolnosti, te postignutog nivoa kako u razvoju ugarske
industrije, tako i bosanskog tržišta.
Spoljna trgovina Ugarske imala je od 1906. do 1910. godine pasivu
od 60 miliona kruna, a 1910. više od 200 miliona. Kako sama poljopri-
vreda nije mogla izdržavati stanovništvo niti podmirivati terete stalno
rastućih državnih izdataka,63) ugarska vlada je pomažući svoju indus-
triju morala ulagati posebne napore da u datim okolnostima obezbjedi
plasman industrijskih proizvoda.
U pogledu odnosa izmedu Bosne i Hercegovine i Monarhije aneksija
je značila prekretnicu i to ne samo zbog regulisanja medunarodnoprav-
nog statusa okupiranih pokrajina. Od posebnog značaja bile su promje-
ne na području ekonomskih odnosa. Pojačano interesovanje austrijskih
i ugarskih privrednih krugova i kapitala za Bosnu i Hercegovinu bilo
je praćeno narastanjem i sve intenzivnijim angažovanjem domaćeg ka-
pitala. Neki savremenici vidjeli su u ovim pojavama nastupanje nove
etape u privrednom razvoju Bosne i Hercegovine.
60)
Kao napomena 56.
61)
E. M ä r z, Österreichische Industrie-und Bankpolitik ..., str. 328.
62)
H.K. W e r n e r, op. cit. str. 439; up. K. R e n n e r, Die Ära Hohen-
blum, - der Ruin unserer Staats-und Volkswirtschaft!, Wien 1913, str.
7.
63)
J. M i s k o l c z y, op. cit. str. 191.
103
Mada je aneksija neosporno uticala da se poslovni ljudi iz Austro-
Ugarske sve lakše odlučuju na plasman svog kapitala, čini nam se ipak
da se precjenjuje značaj regulisanja medunarodnog statusa Bosne i Her-
cegovine za razvoj privrednih odnosa sa Monarhijom. Opšte okolnos-
ti koje su u prvoj deceniji XX vijeka odredivale spoljne i unutrašnje
ekonomske odnose Austro-Ugarske bitno su uticale na pojačano intere-
sovanje u obim državama Monarhije za Bosnu i Hercegovinu. One su
djelovale na dalje zaoštravanje ekonomskih suprotnosti izmedu Austrije
i Ugarske na tlu Bosne i Hercegovine, kao i na jačanje rivaliteta izmedu
obiju vlada oko uticaja na bosanskohercegovačku upravu.
Ne upuštajući se ovde podrobnije u istorijat tih antagonizama, ko-
ji pouzdano seže od samog početka okupacije, evidentno je da se on
pri kraju XIX vijeka počinje snažnije ispoljavati. Odgovorni madarski
faktori pridaju od tada sve veći značaj plasmanu ugarskih zanatskih
i industrijskih proizvoda na bosanskohercegovačko tržište, na kome je,
iako još dovoljno nerazvijenom vladala oštra konkurencija. Uočavajući
njegov budući značaj i mogućnosti Madari su nastojali da na njemu
poboljšaju svoje pozicije i suprotstave se nadmoćnoj austrijskoj kon-
kurenciji.64) Ovo je koincidiralo sa izbijanjem privrednih problema u
prvi plan u odnosima izmedu Austrije i Ugarske prilikom pregovora o
nagodbi 1896-98 i stajalo je u direktnoj vezi sa razvojem madarske in-
dustrije i težnjom za osiguranjem njenih interesa. Zanimljivo je, da je
1890. godine Bosna i Hercegovina u komercijalnom pogledu imala isti
značaj za Ugarsku kao i Italija i Srbija.65)
Koristeći svoj povoljan geografski položaj prema Bosni Ugarska se
u toj konkurentskoj borbi od početka okupacije služila prvenstveno svo-
jim uticajem na željezničku saobraćajnu i tarifnu politiku, koja će sve
do kraja ostati njeno najefikasnije i poslije aneksije sve intenzivnije
upotrebljavano oružje.
Porast ekonomskog značaja Bosne i Hercegovine za Madare nesum-
njivo je na odreden način imao uticaja da je Wekerleova ugarska vlada
prilikom diskusija o aneksiji 1908. godine postavila historijsko-pravne
zahtjeve na ove pokrajine. Time je ona odstupila od stanovišta koje
je 1896. godine zauzeo tadanji ugarski premijer Banfy izjašnjavajući
se protiv eventualnih aspiracija za priključenje Bosne i Hercegovine
Ugarskoj.66) Ali zalažući se da se prizna ugarsko pravo na Bosnu i
Hercegovinu, Wekerle je u svom zakonskom nacrtu o aneksiji predlagao
64)
ABH ZMF Pr BH Nr 310/1897.
65)
R.M. D i m t s c h a f f, Das Eisenbahnwesen auf der Balkanhalb-
insel, Bamberg 1894, str. 222.
66)
Vidi. H. K a p i d ž i ć, Diskusije o državnopravnom položaju Bo-
sne i Hercegovine za vrijeme austrougarske vladavine, (Pokušaji anek-
sije) Glasnik IV-V, Sarajevo, 1965, str. 147-148, 161-162.
104
takav način državnopravnog priključenja anektiranih zemalja Ugarskoj,
pri kome bi način uprave kao i stvarni odnos obiju država Monarhije
prema Bosni i Hercegovini ustvari na neodredeno vrijeme ostao ne-
izmijenjen.67) Ovakav postupak Madari su predlagali prvenstveno iz
obzira prema austrijskom partneru, ali formalno priznanje madarskih
historijsko-pravnih revandikacija na Bosnu i Hercegovinu imalo je da
bude prvi korak u ostvarenju njihovih daljih pretenzija. Medutim, We-
kerleov prijedlog je odražavao i nikada sasvim neprevazidenu dilemu
madarske politike o svrsishodnosti priključenja Bosne Ugarskoj.
Iako je madarsko državnopravno stanovište austrijska vlada odmah
odbacila, Wekerle je pokušao da prilikom diskusije o nacrtu bosansko-
hercegovačkog zemaljskog ustava sredinom 1909. godine ponovo indirek-
tno afirmiše gledište da ”Bosnu i Hercegovinu kao nekadašnje provincije
Svete ugarske krune zbog aneksije treba ponovo smatrati kao ugarske
provincije.”68)
Medutim, kao što je 1908. godine predsjednik austrijske vlade Beck
zauzeo stav da ugarsko državnopravno gledište ne može kao pravno
načelo biti u okviru dualizma priznato ni realizovano, ističući da re-
vandikacione ideje sadržane u inauguralnoj diplomi iz 1867. nisu od
strane Austrije priznate,69) tako isto su u Ministarstvu inostranih pos-
lova 1909. godine gledali na pretenzije Ugarske na Bosnu i Hercegovinu
samo kao na političke želje lišene pravnog osnova.70)
67)
”Redner bemerkt hiezu erläuternd, dass, ungeachtet der im § 1 dieses
Entwürfes ausgesprochenen Inkorporierung Bosniens und der Herzegovi-
na in die Länder der ungarischen Krone, die beiden Provinzen gemäss §3
des Entwurfes Osterreich gegenüber ein im gegenseitigen Einvernehmen
zu verwaltendes Gebiet bilden dessen Umgestalltung an keinen Termin
gebunden und woselbst zu jeder administrativen Änderung im Sinne des
auf unbestimmte Zeit aufrecht zu erhaltenden Gesetzastikels VI von Ja-
hre 1880 auch die Zustimmung der österreichischen Gesetzgebung not-
wendig sei. Es sei ausgeschlosen, dass der Monarch einseitig mit Ungarn
etwas an dem bestehenden Zustande in Bosnia und Herzegovina ändern
....
Redner betont in dieser Beziehung ausdrückhich, dass er keineswegs eine
Änderung des tatsächlichen Verhältnisses zu den beiden Staaten der Mo-
narchie verlange, sondern nur dass der rechtshistorische Anspruch Un-
garns auf dieselben (d.h. Bosnien und die Herzegovina - primjedba Dž.J.)
im Gesetze zum Ausdruck komme und vom Auslande wie von Österreich
anerkannt werde”. HHStA PA, XL Interna K, 307. Gemeinsame Minister-
ratsprotokolle GMKPZ 468 od 10.IX 1908.
68)
HHStA PA I rot. 638 Cabinett des Ministers VIIIc 12/1 Z. 422 Prepis
note Wekerlea Buriánu od 12.7.1909.
69)
HHStA PA XL Interna k. 307 Gemeinsame Ministerratsprotokolle
GMKPZ 468 od 10.IX 1908.
70)
HHStA PA I rot. 636 Cabinett des Ministers VIIIc/7 Ueber die An-
sprüche Ungarns auf Bosnien und die Herzegovina (Studie Baron Holds).
105
Ove državnopravne kontraverze bile su ne samo uzrok da aneksija
Bosne i Hercegovine nije mogla biti ozakonjena ustavnim putem, nego
i da je Zemaljski ustav (statut) za Bosnu i Hercegovinu bio oktroisan
vladarevom odlukom. Upravo zbog toga da se nebi prejudiciralo pitanje
pripadnosti Bosne i Hercegovine, bilo je sporazumno zauzeto stanovište
da se ustavne institucije ne odobravaju putem legislativa, nego da stupe
na snagu vladarevom naredbom.71)
Medutim, ugarska vlada je izvršila veoma snažan uticaj na formuli-
sanje niza odredaba bosanskog ustava u smislu koji je odgovarao njenim
interesima. Tako npr. prvobitnim nacrtom ustava (§ 36) predvidalo se
pribavljanje saglasnosti austrijske i ugarske vlade za već u Saboru usvo-
jene zakonske nacrte, prije nego što se oni podnesu na sankcionisanje
vladaru,72) ali je ugarska vlada zahtjevala da se uz to ozakoni još i
obaveza da se za sve zakonske nacrte, koji spadaju u djelokrug Bo-
sanskohercegovačkog sabora, i prije podnošenja na pretresanje Saboru,
mora imati pristanak vlada obiju država Monarhije.73)
Ovaj ugarski zahtjev ocijenjen je u Ministarstvu inostranih poslova
kao suprotan svrsi samog ustava, jer bi učinio potpuno iluzornim auto-
nomiju koju je obećao car. Prema istom mišljenju on je daleko preva-
zilazio pravo na uticaj na upravljanje Bosnom i Hercegovinom, koje je
pripadalo objema državama Monarhije po zakonima iz 1880. godine.74)
Ipak, u konačnom tekstu Zemaljskog ustava (§§ 37-38) akceptirano je
ugarsko stanovište, ali je odredba o potrebi prethodne saglasnosti aus-
trijske i ugarske vlade bila ograničena na vladine zakonske prijedlo-
ge prije njihovog podnošenja Saboru. Opšta intencija, u prvom redu
Madara, bila je da se što više ograniči kompetencija Bosanskohercego-
vačkog sabora i ojača sopstveni uticaj na poslove Bosne i Hercegovine.
Već je istaknuti austrijski parlamentarac J.M. Baernreither konsta-
tovao 1910. godine, da je s obzirom na gore pomenutu ustavnu odredbu
71)
HHStA Kabinettsarchiv Ungarische Ministerratsprotokolle K.Z.
XXII od 4.X 1909.
72)
HHStA PA I rot. 638 Cabinett des Ministers VIIIc 12/1, Nr 337 Lan-
desstatut für Bosnien und die Herzegovina Entwurf. Burián - Aehrent-
halu 30. IV 1909.
73)
Kao napomena 68.
74)
”Der ungarische Antrag (Alle in die Kompetenz des Landtages fal-
lende Gesetzentwürfe bedürfen vor Einbringung im Landtage und vor
Einholung der Allerhöchsten Sanktion der Zustimmung der k.k. und der
königl. ungarischen Regierung) widerspricht dem Zwecke der Verfassung
selbst, da er von Seiner Majestät dem bosnisch - herzegowinischen Volke
versprochene Autonomie vollständig illusorisch machen würde.
Er geht weit über den beiden Staaten der Monarchie nach den 1880 Ge-
setzen zustehenden Rechte der Einflussnahme weit hinaus”. HHStA PA
I rot 638 Cabinett des Ministers VIIIc 12/1 ff. 490.
106
novi ustav ojačao uticaj obiju vlada na upravu Bosne i Hercegovine. On
je ukazao da će se to negativno osjetiti u Bosni kao zapostavljanje vlas-
titih interesa, te da će jako skučiti upravu i otežati položaj Zemaljske
vlade.75)
Dvije godine docnije jedan drugi, isto tako poznati austrijski po-
litičar, Joseph Redlich, zabiježio je u svoj dnevnik prilikom posjete
Sarajevu u jesen 1912. godine da od aneksije sve zakonske nacrte i mje-
re Zemaljske vlade, koje ranije naročito pod Kállyem nisu ni u Beču
niti u Budimpešti pobudivale poseban interes, sada obje vlade revnosno
studiraju i one postaju predmet dugotrajne borbe.76)
Mada su Madari jačanjem svog političkog uticaja nastojali otkloniti
opasnosti za dualizam koje su mogle nastati aneksijom i uvodenjem us-
tava, ipak je nemoguće samo političkim razlozima objasniti zaoštravanje
suparništva izmedu Austrije i Ugarske u odnosu na Bosnu i Hercegovi-
nu. Upravo privredni problemi kao npr. pitanje izgradnje željezničke
mreže ili podizanja željezne industrije u Bosni i Hercegovini i dr. bili
su posebno predmet dugotrajnih natezanja, i to u vrijeme kad je posli-
je okončanja akutne političke krize (1903-1906) i zaključenja privredne
nagodbe 1907. došlo inače do relativne stabilizacije političkih odnosa
izmedu Austrije i Ugarske.77) Ali, iako je sa stanovišta širih intere-
sa vladajućih klasa u Austriji i Ugarskoj shvatljiv, bio je ipak iluzoran
zahtjev Sautera da se njihova konkurentska borba u Bosni i Hercegovini
ograniči na kulturno i privredno područje, dok bi u političkim pitanjima
obje države Monarhije morale nastupati sporazumno i složno. Rastuće
austrougarske privredne suprotnosti dobijale su, medutim, nužno i svo-
ju političku dimenziju i morale su se često s mukom razrješavati na
političkom polju. To je djelovalo paralizirajuće na aktivnost bosansko-
hercegovačke uprave, što je 1913. godine dalo povoda J.M. Baernreit-
heru da postojeće stanje označi kao neodrživo.78)
Takva situacija uticala je i na aktualiziranje kombinacija o izmjeni
državnopravnog položaja Bosne i Hercegovine, ali zbog nepomirljivosti
austrijskih i madarskih gledišta zadržan je status quo sve do propasti
75)
A. M a l b a š a, Bosansko pitanje i Austro-Ugarska u svjetlu po-
litičkog dnevnika J.M. Baernreithera, Sarajevo 1933, str. 54.
76)
Joseph Redlichs das politische Tagebuch - Schicksaljahre Österreichs
1908-1919. (Bearbeitet von Fritz Fellner) Bd.I Wien 1953, str. 159.
77)
Up. T.M. I s l a m o v, Aus der Geschichte der Beziehungen zwi-
schen Österreich und Ungarn am Anfang des 20. Jahrhunderts (u: Ös-
terreich-Ungarn in der Weltpolitik 1900 bis 1918.) Akademie-Verlag.
Berlin 1965. str. 146-147.
78)
J.M. Baernreither, op. cit. str. 245.
107
monarhije.79) Problem podjele interesnih sfera, koji je poslije aneksije
nabačen u toku pregovora o gradnji željezničke mreže u Bosni i Her-
cegovini, odnosio se isključivo na gradenje pruga za koje je Austrija
odnosno Ugarska imala svoj specijalni interes.
Pitanje izgradnje željezničke mreže u Bosni i Hercegovini pred Prvi
svjetski rat predstavljalo je posebno poglavlje u austrougarskoj supar-
ničkoj borbi. S njim su bili najuže povezani i ostali problemi željezničke,
saobraćajne i tarifne politike od kojih neke spominje i Sauter. Austrija
i njeni privrednici bili su posebno zainteresovani za korekciju odnosa
na ovom području. Oni su u prvom redu insistirali na izgradnji novih
željeznica, koje bi bolje i neposrednije povezale Cislajtaniju sa Bosnom
i Hercegovinom, kao i na otklanjanju teškoća koje su Madari svojom
tarifnom i saobraćajnom politikom pravili austrijskom robnom i put-
ničkom prometu sa Bosnom. Prednosti koje je inače Austrija imala
u pogledu opštih mogućnosti razvoja privrednih odnosa sa Bosnom i
Hercegovinom, mogle su se po riječima Sautera povećati odgovarajućom
saobraćajnom politikom.
Ne upuštajući se ovdje u razmatranje ove složene i veoma značajne
problematike, ilustrovaćemo samo na jednom primjeru kako se ona uk-
lapala u čitav kompleks ekonomskih suprotnosti izmedu Austrije i Ugar-
ske.
Na traženje ministra Kállaya, uskoro po izgradnji pruge Zenica -
Sarajevo uspostavljena je 1883. g. direktna brzovozna veza u put-
ničkom saobraćaju izmedu Sarajeva i Beča preko Budimpešte. Tome je
pogodovalo puštanje u promet ugarske državne željeznice Budimpešta
- Subotica.
Na prvobitnoj ruti preko Pečuja i Kanjiže, koja je tada bila podije-
ljena na pet željezničkih društava, bilo je mnogo teže postići odvijanje
bržeg saobraćaja sa Bosnom. Uspostavljanjem direktnog priključka u
Brodu bilo je predvideno skraćenje vožnje od Beča do Sarajeva od 51
ili 52 sata na 38 ili 39 časova. Brzina kojom su se tada mogli kretati
79)
O kombinacijama za izmjenu državnopravnog položaja Bosne i Her-
cegovine poslije aneksije i u toku Prvog svjetskog rata vidi: Ibidem, str.
243-245; H. K a p i d ž i ć, Austrougarska politika u Bosni i Hercegovi-
ni i jugoslovensko pitanje za vrijeme prvog svjetskog rata, Godišnjak IX
Sarajevo 1958; i s t i, Položaj Bosne i Hercegovine za vrijeme austro-
ugarske uprave (državnopravni odnosi) Prilozi izd. Institut za istoriju
radničkog pokreta Sarajevo br.4. Sarajevo 1968 str. 70-80;
F. H a u p t m a n n, Kombinacije oko državnopravnog položaja Bosne
i Hercegovine na početku prvog svjetskog rata, godišnjak XI Sarajevo
1961; V. D e d i j e r, Sarajevo 1914, Beograd 1966, str. 215;
Dž. J u z b a š i ć, Pitanje regulisanja upotrebe zvaničnog jezika u aus-
trougarskoj politici u Bosni i Hercegovini pred prvi svjetski rat, Godiš-
njak XVII Sarajevo 1969, str. 96-98.
108
putnički vozovi na uskotračnoj pruzi od Bosanskog Broda do Sarajeva
iznosila je samo 22 kilometra na sat.80)
Iako su docnije izgradene željezničke pruge omogućavale kraću vezu
Sarajeva sa Bečom preko Zagreba, sve do pred Prvi svjetski rat jedina
direktna dobra veza Sarajeva sa Austrijom i Bečom vodila je preko Bu-
dimpešte (1911. godine putovanje je trajalo oko 25 sati, a na bosanskoj
teritoriji brzi vozovi su se kretali 30 kilometara na sat), uprkos čestim
austrijskim zahtjevima da se takvo stanje izmijeni. Sauter, takoder,
skreće pažnju na ovaj problem i ukazuje kako se bosanski trgovci sve
više navikavaju da putuju u Budimpeštu radi nabavke robe, jer se po-
red tako velikog i razvijenog grada ne može neosvrćući se proputovati
dalje.
Austrijsko ministarstvo željeznica, a ne manje Südbahngesellschaft
zbog svog posebnog interesa, uporno su nastojali osobito poslije aneksi-
je da se uspostavi bolja i udobnija putnička veza izmedu Beča i Bosne.
Motivi takvih nastojanja nalazili su se već i u tome što je postojeća
veza preko Budimpešte samo 42 kilometra vodila kroz austrijski teri-
torij. Njihov cilj je bio uspostavljanje veze izmedu Beča i Bosanskog
Broda preko Graza, Zidanog Mosta, Zagreba i Siska brzim priključnim
vozovima na dnevne brzovozne linije izmedu Beča i Trsta u Zidanom
Mostu. Takva veza ležala bi 382 tarifna kilometra u austrijskoj polovini
Monarhije.
Medutim, uspostavljanje ove direktne veze u putničkom saobraćaju
sa Bosnom uprava ugarskih državnih željeznica činila je ovisnim ne sa-
mo od ispunjenja svojih dalekosežnih tarifnih zahtjeva, nego i od ostva-
renja brzovozne veze izmedu Lawova, odnosno Podwoloczyska na ru-
skoj granici i Budimpešte preko Lawoczne. Uprava austrijskih državnih
željeznica nije se mogla odlučiti na ispunjenje ovog ugarskog traženja
zbog strahovanja od skretanja putničkog saobraćaja, koji je išao iz južne
Rusije preko Lawova i Krakova za Beč i Švajcarsku, na rutu preko
Lawoczne - Budimpešta. Osim toga, udovoljenje ugarskom zahtjevu iz-
iskivalo bi od austrijskih državnih željeznica izdatak 2,6 miliona kruna
za opremanje pruge Lawov - Lawoczne za brzovozni saobraćaj, kao i
gubitak brutto prihoda od oko 500.000 kruna godišnje zbog povećanja
troškova eksploatacije.81)
80) 16
Kriegsarchiv Wien, Kriegsministerium allg. 5 a b- 48 Zajedničko mi-
nistarstvo finansija Ministarstvu rata 24.IV 1883. Ministarstvo rata,
Zajedničkom ministarstvu finansija. 3.V 1883.
81)
AVW Pr Nr 4702/MP ex 1911. Wirtschaftliche Beziehungen Bosniens
und der Herzegovina zur diesseitigen Reichshälfte. Austrijsko ministar-
stvo željeznica, austrijskom predsjedniku vlade 27.IX 1911; k.k. Eisen-
bahnministerium: Schaffung beguemer Reiseverbindungen zwischen Wi-
en und Bosnien.
109
Kada je 1911. godine austrijska vlada zatražila od ugarske vlade
saglasnost za uvoz argentinskog mesa i tim povodom povedeni prego-
vori, medu kompenzacionim zahtjevima Madara nalazilo se i traženje da
se uspostavi brzovozna veza na pruzi Lawov - Lawoczne - Budimpešta.
Austrijsko ministarstvo željeznica bilo je krajem septembra 1911. godine
spremno da prilikom eventualnog nastavka pregovora prihvati pomenuti
madarski zahtjev, pod uslovom da uprava ugarskih državnih željeznica
istovremeno omogući stvaranje brže i udobnije brzovozne veze izmedu
Cislantanije i Bosne.82)
Medutim, problem uredenja putničkog saobraćaja izmedu Austrije
i Bosne ostao je otvoren sve do kraja 1912. godine, kada je i on riješen
u vezi sa postignutim sporazumom o programu gradnje željezničkih
pruga u Bosni i Hercegovini. Inače, kakav su otpor pružali Madari
uspostavljanju svake pogodne veze Bosne sa Austrijom u putničkom
željezničkom saobraćaju, koja ne bi vodila preko Budimpešte, pokazu-
je i činjenica da je na evropskoj konferenciji o voznom redu održanoj
1910. godine u Strassburgu, uprava ugarskih državnih željeznica odbila i
prijedlog Südbahn-a za uspostavljanje direktne brzovozne veze izmedu
Beča i Bosanskog Broda preko Wiener Neustadta, Szombathely-ja i
Gyekenyes-a, mada je ona bila kraća za više od 100 kilometara u od-
nosu na rutu preko Budimpešte i vodila skoro isključivo preko Ugarske
a znatnim dijelom i preko ugarskih željeznica. Na ovakvu madarsku
politiku austrijsko Ministarstvo željeznica odgovaralo je niz godina od-
bijanjem zahtjeva, koji su se odnosili na brzovozne veze Ugarske sa za-
padom, kako bi prinudilo Madare da revidiraju svoj stav prema austro-
bosanskom putničkom saobraćaju.83)
Teškoće u plasmanu austrougarske robe na inostrana tržišta imale
su tim veći ekonomski i politički značaj, jer se izvoz austrougarskog
kapitala javljao najviše u obliku izvoza robe i kreditiranja trgovine.84)
Kako je Monarhija bila još manje sposobna za eksport kapitala, nego
što je bila u stanju da osigura izvoz industrijske robe pokazuju podaci
prema kojima je cjelokupan iznos austrougarskih investicija u inostrans-
tvu 1913. godine bio samo 0,5 milijardi kruna, dok je istovremeno strani
kapital investiran u Austro-Ugarsku iznosio oko 10 milijardi. Od toga
je otpadalo na Njemačku 6, a na Francusku 3,3 milijarde kruna.85)
Politički savez Austro-Ugarske sa Njemačkom bio je praćen snažnim
ulaganjima kapitala iz Reich-a, koji je zauzeo najznačajnije ekonom-
ske pozicije u Monarhiji. Njemačka se javljala kao najznačajniji strani
82)
Ibidem
83)
Ibidem
84)
Lj. A l e k s i ć-P e j k o v i ć, op. cit. str. 44.
85)
V. S á n d o r, Der Charakter der Abhängigkeit Ungarns im Zeital-
ter des Dualismus ..., 322.
110
investitor u industriji i željeznicama Austro-Ugarske. Stvoreni su tako-
de bili najuži odnosi izmedu vodećih njemačkih i austrijskih novčanih
zavoda kao na pr. der Deutschen Bank i Wiener Bankvereina,86) koji je
inače bio i matična investicija Zemaljske banke za Bosnu i Hercegovinu
i kontrolisao veliki dio bosanske industrije.
Zbog nedostatka potrebne privredne snage za ekspanziju monopo-
lističkog kapitala izvan državnih granica, u Austro-Ugarskoj se je razvio
poseban tim monopolizma ovisnog o njemačkom imperijalizmu. Njego-
va karakteristika je bila da se finansijski kapital vladajućih i privredno
razvijenih nacija širio na račun zaostalijih nacija unutar Monarhije. Iz-
vori akumulacije kapitala razvijenijih nacija bili su u znatnoj mjeri u
eksploataciji nerazvijenijih nacija, mada je i kapital razvijenijih nacija
Monarhije bio prinuden da dijeli profit sa stranim finansijskim kapita-
lom.87) Pa i iskorišćavanje prirodnih bogatstava Bosne i Hercegovine
morala je Austro-Ugarska značajnim dijelom direktno prepustiti nje-
mačkom kapitalu. U takvim okolnostima madarski kapital mogao je u
Bosni da igra samo podredenu ulogu. Zbog isprepletenosti odnosa i raz-
ličitih interesa postojalo je i na ovom području plodno tlo za izbijanje
sukoba.
Pokrenuto već 1908. godine, a realizovano uskoro poslije aneksije,
osnivanje madarske Privilegovane agrarne i komercijalne banke za Bos-
nu i Hercegovinu i sukob izmedu austrijskih i madarskih interesa koji je
tim povodom sa dotada neuobičajenom žestinom izbio i u javnost, une-
koliko je označio početak nove etape ekonomskih antagonizama izmedu
Austrije i Ugarske u Bosni i Hercegovini. Nezadovoljavajući se svojim
dotadanjim položajem i ulogom, Madarski kapital je nastavio sa nas-
tojanjima da se vis à vis dominirajućeg austrijskog kapitala učvrsti ne
samo u Bosni nego i u susjednoj Dalmaciji, koja je pripadala Austriji.
Ako se imaju u vidu opšte prilike u Monarhiji, onda je shvatljivo da su
ove pojave izazivale podozrenje Sautera, koji upućuje poziv austrijskom
kapitalu da osigura svoje postojeće pozicije.
Sauter ukazuje kako Ugarska sve više teži da Bosnu uvuče u svo-
ju interesnu sferu. On ističe da je rastuća ugarska industrija mogla
sa izgledom na uspjeh tražiti tržište samo na istoku, u privredno ne-
razvijenim zemljama. Smatra potpuno shvatljivim što je ona pritom
posegla za Bosnom da bi unutar carinske zaštite osigurala sebi tržište
čija se konzumna moć nalazila u porastu. Sistematski organizovana i iz
jednog centra u okviru ugarskog ministarstva trgovine koordinirana dje-
latnost za proširenje ekonomskog uticaja u Bosni i Hercegovini uživala
86)
G.W.F. H a l l g a r t e n, op. cit. Bd I str. 205, 248, 573, napomena 1,
Bd II str. 86-87; Vidi: M. G r o s s: Vladavina Hrvatsko-srpske koalicije
1906-1907., IDN Odjeljenje za istorijske nauke. Beograd 1960, str. 8.
87)
V. S á n d o r, op. cit. 322-323.
111
je snažnu podršku svih madarskih političkih partija kao i javnog mije-
nja. Svoju ekonomsku inferiornost prema Austriji nastojali su Madari
da nadoknade organizovanijim istupanjem na bosanskom tržištu, kao i
drugim mjerama ekonomske politike koje su im stajale na raspolaganju.
Paralelno s tim oni su preduzimali korake za jačanje svog političkog i
kulturnog uticaja. Najveća vrijednost Sauterovog izvještaja upravo se
sastoji u tome što nam je prikazao neke metode madarske ekonomske
infiltracije u Bosni i Hercegovini.
Analizirajući odnose na bosanskohercegovačkom tržištu, Sauter do-
lazi do zaključka da Ugarska na skoro svim područjima vrši pritisak na
austrijske pozicije. On ističe potrebu odgovarajuće austrijske protu-
teže madarskim nastojanjima za proširenje uticaja u Bosni i Herce-
govini. Smatrajući da bi slabost i popustljivost mogla biti kobna po
austrijske interese, Sauter je upozoravao da ako Austrija hoće da zadrži
jednom zauzetu poziciju i parališe madarski udar voden sa energijom
i umješnosti, onda ona mora primiti borbu i voditi je konsekventno.
On podvrgava kritici pasivnost austrijskog javnog mnijenja i pomanj-
kanje odgovarajućeg interesa za Bosnu i Hercegovinu a takode i slabosti
u djelatnosti Društva koje je u Bosni trebalo da vodi brigu o austrij-
skim trgovačkim interesima. (Handels-und Transport A.G.) Nasuprot
tome Sauter ističe način poslovanja zastupnika Ugarskog trgovačkog
muzeja - glavne filijale Ugarske banke i Trgovačkog d.d. u Sarajevu, i
preporučuje ga kao primjer koji bi trebalo da slijedi i Austrija. Radi
učvršćenja austrijskih ekonomskih pozicija on zagovara i povezivanje
austrijskog sa domaćim kapitalom, kako prilikom podizanja pojedinih
industrijskih objekata, tako i kod osnivanja novih domaćih banaka.
U cilju aktiviranja interesovanja austrijskog javnog mnijenja za Bos-
nu i Hercegovinu, Sauter je predlagao intenziviranje raznih oblika pro-
pagande i angažovanje austrijskih stručnjaka pri rješavanju bosansko-
hercegovačkih problema. On je preporučivao uže povezivanje austrij-
skih vladinih organa sa vrhovnom bosanskohercegovačkom upravom,
dajući prednost neoficijelnom uticaju u odnosu na zakonom predvide-
no učešće u upravljanju Bosnom i Hercegovinom. Smatrao je da punu
pažnju treba posvetiti štampi u Bosni i Hercegovini i političkom i kul-
turnom uticaju na domaću inteligenciju i školsku omladinu, nemajući
nikakvih iluzija u pogledu njenog raspoloženja i političke orijentacije,
kao ni u uspjesima koje je Monarhija postigla do tada na kulturnom
polju. Medutim, ipak je vjerovao u pozitivan efekat austrijskih nastoja-
nja i mjera koje je predlagao. On je isticao prednosti koje je austrijska
polovina imala u odnosu na ”madarsko-imperijalističku” Ugarsku, ne
samo na ekonomskom nego i na kulturnom i političkom području, pored
ostalog i s obzirom na pretežno slavensku strukturu Cislajtanije.
Mada su Madari otvarajući svoju trgovinsku ofanzivu po riječima
Sautera, blagodareći svom intenzivnom angažovanju i nižim cijenama
112
zabilježili značajne rezultate i postigli da apsolutno poraste industrij-
ski uvoz iz Ugarske, ipak oni nisu bili u stanju da ozbiljnije ugroze
položaj koji su austrijski proizvodi zauzimali na bosanskom tržištu.
Svoje početne uspjehe Madari nisu mogli da na odgovarajući način is-
koriste i prošire, kako zbog lošijeg kvaliteta i izgleda madarske robe, u
odnosu na proizvode austrijske industrije, tako i zbog svoje poslovne
nesolidarnosti, jer se dešavalo da su isporučivali lošiju robu i u većim
količinama nego što je bilo ugovoreno. Ali Sauter je strahovao da bi
uspjesi madarske industrije i trgovine mogli imati trajan karakter ako
se poboljša kvalitet njihovih artikala.
Medutim, ipak se dobija utisak da je Sauter u izvjesnoj mjeri pre-
uveličao opasnost za austrijsku privredu od pojačanog uvoza madarskih
industrijskih proizvoda u Bosni i Hercegovini, kako bi potakao jače aus-
trijsko angažovanje. Mada nam statistika ne može pružiti preciznije
podatke o učešću oba dijela Monarhije u trgovini sa Bosnom i Herce-
govinom i provenijenciju importirane robe, prema F. Schmidu izlazi da
je, uprkos madarskim nastojanjima, import iz Ugarske, koji je 1906. iz-
nosio 32,04% cjelokupnog bosanskohercegovačkog uvoza opao 1910. na
28,5% t.j. za gotovo 4% u korist uvoza iz austrijske polovine Monarhije
i inostranstva. U istom razdoblju opalo je u skoro jednakom procentu
i učešće Ugarske u bosanskohercegovačkom izvozu (1906-22,31%, 1910-
18,60%). Tako se u odnosu na Ugarsku Austrija ne samo učvrstila na
bosanskom tržištu nego je bila i u nastupanju.88)
Bosanskohercegovačko tržište na početku XX vijeka bilo je u zna-
čajnoj mjeri prošireno. Dok je 1903. uvoz u Bosnu i Hercegovinu
iznosio 90,6 miliona kruna, on se 1912. popeo na 174,7 miliona kruna.
Istovremeno je izvoz porastao od 80,4 u 1903. na 130,2 miliona kruna
u 1912. godini. Karakterističan je skokovit porast spoljnotrgovinskog
prometa Bosne i Hercegovine od 1906. godine pa dalje (uvoz 1905. god.
iznosio je 93 mil.kruna, 1906.g. - 100,2 miliona kruna; izvoz 1905.g. -
96,7 miliona kruna, 1906.g. - 117,7 miliona kruna).89) To je bilo do-
brim dijelom rezultat kako ranije pomenutih promjena u medunarodnim
ekonomskim odnosima i prilikama u Monarhiji, tako i unutrašnjeg pri-
vrednog razvoja. Spoljnotrgovinski deficit, koji je izuzev u periodu od
1904. do 1906.g., bio stalan pratilac ovog razvitka a osobito se povećao
od 1911. godine (1911 g. - 32,3, 1912 g. - 44,5 miliona kruna) ipak nije
bio istovjetan s platnim deficitom, budući da su u vezi sa povećanjem
88)
Vidi: F. S c h m i d, op. cit. str. 553-554, 597; Up. podatke o bo-
sanskohercegovačkoj spoljnoj trgovini prema količini uvezene odnosno
izvezene robe. Ibidem, str. 222, Sumarni izvještaj, str. 33.
89)
Vidi: Bericht über die Verwaltung von Bosnien und der Herzego-
vina 1910, Wien 1914 (u daljem tekstu Bericht 1913), str. 76-79; up.
F. S c h m i d, op. cit. str. 550-552.
113
medunarodne zategnutosti znatne količine uvezene robe bile namijenje-
ne vojnim potrebama i bile su plaćene od strane Austro-Ugarske. Ali
značajnu ulogu u porastu trgovinskog deficita, igrao je, pored kolebanja
u izvozu poljoprivrednih proizvoda i stoke, zbog slabih žetvi i stočne
zaraze, i uvoz strojeva i industrijske opreme, a osobito stalan porast ci-
jena koji je u mnogo većoj mjeri zahvatio gotove industrijske proizvode
nego sirovine što ih je Bosna izvozila.90) Tako se opšte povećanje cijena
pred Prvi svjetski rat negativno odražavalo na bosanskohercegovačku
privredu i njene ekonomske odnose sa Monarhijom.
Posebno su interesantna zapažanja Sautera kako, u okviru pojača-
nih opštih nastojanja domaćeg gradanstva da se afirmiše u privrednom
životu zemlje, dolazi do obrazovanja brojnih kreditnih institucija na na-
cionalnoj osnovi. On ukazuje na odredenu korelaciju izmedu tog proce-
sa i političkog razvitka i organizovanja u Bosni i Hercegovini, kao i na
aktivnost gradanskih stranaka za stvaranje vlastitih nacionalnih cen-
tralnih kreditnih zavoda. Do sada je, medutim, u literaturi obraćena
pažnja samo na nacionalnu komponentu u razvitku domaćeg bankar-
stva,91) dok je problem odnosa izmedu tzv. nacionalnih banaka i poli-
tičkih stranaka ostao potpuno neispitan i samo indirektno dotican.92)
Odredeni nivo ekonomskog i društvenog razvitka, uz promjene koje
je unio zajednički ministar finansija Burián u austrougarsku politiku
u Bosni i Hercegovini, bili su svakako nužan preduslov za konstitu-
isanje i djelatnost političkih partija i grupa, ali je takode stvaranje
političkih organizacija domaćeg gradanstva sa svoje strane poslužilo i
njegovoj ekonomskoj afirmaciji. Ostvarujući integraciju domaćeg ban-
karstva pod svojim patronatom, gradanske stranke su time stvarale i
potreban finansijski oslonac za svoje političko djelovanje. Evidentna
karakteristika tog procesa je najuža personalna povezanost vodećih na-
cionalnih banaka i stranačkih vodstava. Vodeće partijske ličnosti bile su
po pravilu direktori ili članovi upravnih odbora centralnih nacionalnih
banaka.
Općenito je uočljiva tendencija da skoro svaka politička partija, pa
čak i manja grupa nastoji da ima svoju banku. Od političkih odnosa
medu pojedinim strankama i grupama iste nacionalnosti, te njihovog
stava prema režimu zavisili su i medusobni odnosi njihovih kreditnih
ustanova. Tako na primjer fuzija Samostalne muslimanske stranke sa
90)
Vidi, Ibidem; Sumarni izvještaj, str. 25, 26.
91)
Lj.St. K o s i e r, V. R i s t i ć, Vodeće institucije u nacionalnom
bankarstvu Bosne i Hercegovine, Zagreb 1924: M. M a r k o v i ć, Ban-
karstvo Bosne i Hercegovine (u: Bosna i Hercegovina kao privredno po-
dručje) Sarajevo 1938, str. 396-402. T. K r u š e v a c, Sarajevo pod
austrougarskom upravom, Sarajevo 1960, str. 217-224.
92)
Vidi: Ibidem, str. 222-223, napomena 5.
114
Muslimanskom narodnom organizacijom i stvaranje Ujedinjene musli-
manske organizacije 1911. godine podudara se vremenski sa osnivanjem
Muslimanske centralne banke, u čijem su se upravnim organima našle
vodeće ličnosti iz obje ranije stranke (Adem-aga Mešić i Šerif Arnauto-
vić). Dalje, pojava provladine grupe dr Danila Dimovića na političkoj
sceni u Bosni i Hercegovini u drugoj polovini 1913. godine i formiranje
Srpske narodne stranke bila je praćena i osnivanjem Srpske privredne
banke u martu 1914. godine. Istovremeno, odbijanje Gligorija Jefta-
novića i grupe oko ”Srpske riječi” da učestvuje u vladinoj koaliciji i
nemogućnost da Jeftanovićeva Srpska narodna banka i Srpska central-
na banka uzmu učešće u većim zemaljskim poslovima uticalo je da su
ove dvije banke pokrenule u maju 1914. godine pitanje fuzije srpskih
novčanih zavoda.93)
Potreba izučavanja odnosa izmedu gradanskih političkih stranaka i
nacionalnog bankarstva postaje tim značajnija, ako se još ima u vidu
da su brojni nacionalni kreditni instituti obično raspolagali sa malim
sopstvenim sredstvima, pa su s toga obilno poslovali sa tudim ulozima
i reeskontnim kreditima dobivenim od većih novčanih zavoda iz Bosne
i Hercegovine ili Monarhije. Ti krediti su često zbog postojeće konku-
rencije davani u takvom obimu, koji je bio u nesrazmjeri sa vlatitim
sredstvima lokalnih banaka.94)
Pojedine vodeće nacionalne banke bile su usko povezane sa stranim
kapitalom, koji je u tom povezivanju vidio značajnu šansu za svoju dalju
ekspanziju. U tom pogledu kao ozbiljan konkurent austro-njemačkom
i madarskom kapitalu pojavljuje se u Bosni i Hercegovini kao i na cije-
lom južnoslovenskom području češki kapital. Ovo povezivanje imalo je
eminentan politički značaj i bilo je često inspirisano konkretnim poli-
tičkim motivima, koje je potrebno podrobnije istražiti i osvijetliti. To
se pojavljuje kao neophodan preduslov u izučavanju političkih kretanja
u Bosni i Hercegovini u ovom razdoblju.
Dok je na primjer Sauter, imajući prvenstveno u vidu poslovne
intrese austrijskih banaka, preporučivao austrijskom kapitalu da obrati
pažnju osobito kreditnoj organizaciji Muslimana, vodeće ličnosti bo-
sansko-hercegovačke uprave gledale su na taj problem i sa stanovišta
razvoja unutrašnjih društveno-političkih odnosa u Bosni i Hercegovini.
Tako su zemaljski poglavar Potiorek i zajednički ministar finansi-
ja Bilinski svojevremeno smatrali da je potrebno da se Muslimanska
centralna banka poveže sa austrijskim kapitalom. Cilj im je bio da se
93)
Ibidem
94)
ABH, Priv. Reg. Nr 441/1912 Promemoria des gew. Vicebürgermei-
sters Dr Nieč.
115
ova mlada kreditna institucija učvrsti i time pomognu interesi mus-
limanskih zemljoposjednika. Kako je Österr. Länderbank početkom
1912. pokazivala interesovanje za Bosnu, to su uz posredovanje Bi-
linskog uspostavljene veze izmedu pomenutih banaka. Težnja musli-
manskog političkog vodstva bila je da se novac, koje posjednici dobiju
otkupom kmetova, koncentriše u Muslimansku centralnu banku i upo-
trijebi za finansiranje proširenja beglučkih posjeda. Medutim, uprkos
oslonca na Länderbank, Muslimanska centralna banka nije mogla još
zadugo računati da ostvari svoju namjeru i stvori poseban hipotekarni
institut koji bi davao kredite za kupovinu zemlje, a bez hipotekarnih
kredita u mnogim slučajevima muslimanski zemljoposjednici nisu mogli
pomišljati na proširenje begluka.
S toga su predstavnici muslimanskog političkog kluba u drugoj po-
lovini 1912. godine zahtjevali od predstavnika bosanskohercegovačke
uprave, uz olakšice pri kupovini begluka, da se i jedan austrijski novčani
zavod angažuje u pružanju hipotekarnih kredita muslimanskim velepo-
sjednicima. Uslovi koje su im u tom pogledu već nudile madarske banke
nisu za njih bili prihvatljivi. Kako je ispunjenje ovog i još nekih drugih
zahtjeva moglo djelovati i na držanje muslimanskih poslanika u pretsto-
jećoj sesiji Sabora, Bilinski je na traženje Potioreka pokušao da preko
Lohnsteina, generalnog direktora Länderbank, utiče da bi se na ovom
poslu angažovala Österr. Zentralbodenkreditbank iz Beča, koja je us-
tvari bila tvorevina Länderbank. Pokušaj nije uspio, ne samo zbog
nedostatka sredstava, nego i zbog pomanjkanja interesa banke da u
medunarodnoj situaciji nastaloj pod uticajem balkanskih ratova ulaže
novac u Bosnu i Hercegovinu.95)
Ekonomsko propadanje veleposjednika bilo je pred Prvi svjetski rat
već poodmaklo, ali je u zadnjim godinama usporeno povećanjem cijena
zemlje. Sasvim bez poslovnog smisla i nepripremljena ni za kakav rad,
osobito je mlada generacija sve više gubila zemlju i bila bi, po ocjeni sa-
vremenih austrijskih posmatrača, u slučaju obligatnog otkupa kmetova
brzo zahvaćena proletarizacijom, dok je fakultativni otkup uticao samo
da se ovaj proces otegne. O društvenim i političkim konsekvencama
ovog procesa za austrougarsku politiku u Bosni i Hercegovini pisao je
bivši podgradonačelnik Sarajeva dr Vladislav Nieč. On je smatrao da
će propašću muslimanskih veleposjednika nestati onaj mirni i konzer-
vativni element koji je bitno pomagao i olakšavao vodenje politike, te
da bi bila zahvalna ”državnička zadaća” ako bi se omogućilo stvaranje
95)
ABH Priv.Reg. Nr 111/1912, Potiorek Bilinskom 28.III 1912, Bilin-
ski Potioreku 1.IV 1912; Nr 925/1912 Bilinski Potioreku 21.X 1912, Nr
1164/1912 Potiorek Bilinskom 26.XI 1912, Kuh. Chrobak baronu Rüditu
9.XII 1912.
116
jedne takve društvene klase, koja bi se sastojala od pripadnika svih
konfesija i takode obuhvatala ekonomski snažniji dio Muslimana.96)
Ta ”nova klasa”, koja bi naslijedila begovat, trebalo je, po mišljenju
dr V. Nieča, da, kao i muslimanski elemenat uopšte, postane oslonac ”za
ujednačavanje separatističkih tendencija srpstva i hrvatstva i protuteža
srpskim centrifugalnim aspiracijama. Ova klasa, ako bude lišena svih
privilegija i strateških razlika, postala bi po svom uvjerenju demokratski
socijalni sloj, koji usljed toga saosjeća sa ostalim slojevima stanovništva
i u realnoj državnoj politici zauzima konstruktivno stanovište.”97)
Mada ovakva razmatranja prelaze na teren političke fantazije, ona
pokazuju u kakvom se ćorsokaku kretala austrougarska politika u Bosni
i Hercegovini. Sauterov izvještaj ostaje uglavnom na tlu realnih odnosa,
mada i on sadrži mjestimično neispunjive i nerealne želje autora.
Ekonomski značaj Bosne i Hercegovine za obje države Monarhije
bio je pred Prvi svjetski rat u stalnom porastu. I austrijski kao i ugarski
kapital pokazivao je sve veće interesovanje za učešće u bosanskoherce-
govačkoj privredi. Taj pojačani interes austrijskog kapitala došao je do
izražaja i u formiranju Austrobosanske banke, koju su 1912. osnovali
bečka Unionbanka i Bodenkreditanstalt. Od značaja za kreditne prilike
u Bosni i Hercegovini bilo je i osnivanje filijala Austrougarske banke u
Sarajevu (1910), Banja Luci (1911) i Mostaru (1912).98)
S ciljem da zastupa interese industrije i sl. u Sarajevu je 1912. godi-
ne pokrenuta ”Südslavische Revue”, tjednik na njemačkom jeziku. Za
njegovo osnivanje dali su priloge Bodenkreditanstalt, firma Steinbeis i
dr. Časopis je trebalo da bude otvoren raznim nazorima, da angažuje
domaće saradnike i da u područje svoga rada uvuče Srbiju, Crnu Go-
ru i Bugarsku. Ova akcija u nizu drugih dala je povoda zemaljskom
96)
”Mit ihnen würde das ruhige, raschen Umwälzungen abgeneigte, con-
servative Element, welches die Führung der Politik wesentlich unterstüzt
und erleichtert, verschwinden und es wäre eine dankbare, staatsmänni-
sche Aufgabe die Schaffung einer solchen socialen Klasse, welche sich aus
Angehörigen aller Confessionen zusammensetzen und auch den kräftigere
Teil der Moslims umfassen würde anzubahnen und zu ermöglichen”. Kao
napomena 94.
97)
”Wie das moslemische Element überhaupt, so würde insbesondere
eine solche Bevölkerungsklasse ein Stützpunkt werden, für den Ausgleich
der separatistischen Tendenzen des Serbentums und Kroatentums und
ein Gegengewicht gegen centrifugale serbische Aspirationen. Sie würde
losgelöst von allen Privilegien und Standesunterschieden, eine in der Ge-
sinnung demokratische, daher mit den übrigen Bevölkerungsschichten
gleichfühlende in der Realpolitik staatserhaltende sociale Schichte wer-
den”. Ibidem
98)
Vidi: Bericht 1913, str. 82, F. S c h m i d, op. cit. str. 639-640.
117
poglavaru generalu Oskaru Potioreku da zaključi, kako je interesovanje
austrijskog kapitala za Bosnu i Hercegovinu postalo življe.99)
Odredeni doprinos pojačanom interesovanju austrijskih poslovnih
krugova za Bosnu i Hercegovinu dalo je i Udruženje austro-bosanskoher-
cegovačkih interesenata (Österreichisch-bosnisch-herzegowinischer In-
teressentenverband) osnovano 1911 godine. Njegovo formiranje bilo je
motivirano time da je Bosna i Hercegovina više nego ikada ranije došla
u prvi plan opšteg interesovanja i što svojim razvitkom dobiva sve veće
značenje za austrijsku privredu. Zadatak Udruženja je bio briga o za-
jedničkim problemima austrijskih preduzeća koja imaju privredne in-
terese u Bosni i Hercegovini, kao i produbljivanje i razvoj privrednih i
kulturnih odnosa izmedu Bosne i Hercegovine i Cislajtanije.100) Stalna
poslovnica udruženja trebalo je da kao centralno informativno mjesto
stoji na raspoloženju privrednim korporacijama i interesentima.101)
Udruženje je prema Statutu (§ 3) ostvarivalo svoje ciljeve putem
zajedničkih savjetovanja i skupova, predavanja i publikacija, organizo-
vanjem i pomaganjem putovanja i ostalim zakonskim sredstvima.102)
Ono je izdavalo svoju publikaciju ”Mitteilungen” i osobito se aktivno
angažovalo oko problema izgradnje novih željezničkih pruga u Bosni i
Hercegovini i tarifne politike u saobraćaju sa anektiranim pokrajina-
ma.103)
Poslove Udruženja vodio je Hermann v. Sauter,104) koji je razvio
zapaženu publicističku djelatnost. Docnija aktivnost Sautera i mjesto
99)
”Jedenfalls ist aber auch diese Aktion ein Beweis dafür dass das
Interesse des österreichischen Kapitals für Bosnien und die Herzegovina
lebhafter geworden ist”. ABH Priv. Reg. 111/1912 Potiorek Bilinskom
28.III 1912.
100)
”Bosnien und die Herzegovina sind heute mehr denn je in den Vor-
dergrund des allgemeinen Interesses gerückt; in ihrer aufstrebenden Ent-
wicklung gewinnen die Reichslande auch für unsere Volkswirtschaft eine
immer steigende Bedeutung” ....
”Pflege der gemeinsamen Angelegenhaiten jener österreichischen Un-
ternehmungen, welche im Gebiete Bosniens und der Herzegovina wirt-
schaftliche Interessen besitzen, sowie Vertiefung und Ausgestaltung der
wirtschaftlichen und kulturellen Beziehungen zwischen Bosnien und den
im Reichsrate vertretenen Königreichen und Ländern, das ist die Auf-
gabe, welche der Österreichisch-bosnisch-herzegowinische Interesentver-
band stellt.” AVW Pr Nr 2478/MP ex 1912. Österreichisch- bosnisch-
herzegowinische Interesentverband, Wien im September 1911 - Podvuče-
no je spacionirano u originalu.
101)
Sjedište Poslovnice bilo je Wien I, Stubenring 8.
102)
Kao napomena 100.
103)
Vidi sažeto o djelatnosti Udruženja, Nr. 5 der Mitteilungen des Öster-
reichisch-bosnisch-herzegowinischen Interessentenverbandes, Wien 1913.
104)
Predsjednik Udruženja bio je Hugo v. Noot, industrijalac i član gor-
njeg doma Carevinskog vijeća, a potpredsjednici bili su Felix Kuranda,
118
koje je zauzimao u Udruženju austro-bosanskohercegovačkih interese-
nata najbolje govori o efektu koji je njegov izvještaj mogao imati u
austrijskim poslovnim krugovima. Stoga ne bi bila suviše smjela pret-
postavka da je Sauterov izvještaj ubrzao formiranje Udruženja.
Kad su početkom 1912. vodeni pregovori o angažovanju Wiener
Bankvereina u izradi i realizaciji jednog programa podizanja indus-
trije u Bosni i Hercegovini, njegov direktor Popper odmah je izrazio
spremnost da njegova ustanova učestvuje u tom poduhvatu. Medutim,
s obzirom na veliki uticaj Ugarske u Bosni i Hercegovini, on je imao
namjeru da nastupi formalno zajednički sa Madarima, kako bi se bosan-
skoj upravi uštedili sukobi sa Peštom, ali je pri tome stvarni finansijer
trebalo da ostane Wiener Bankverein.105) S tim u vezi pojavila se je i
megalomanska zamisao da austrijski kapital ovu akciju proširi iz Bos-
ne na Albaniju i Makedoniju i da ih ”privredno okupira”. Tako bi se
iskoristilo italijansko angažovanje u Tripolisu, za proširenje sopstvene
interesne sfere na Balkanu.106)
direktor Wiener Bankvereina i Dr Hugo Fürth, industrijalac. U odboru
i medu članovima Udruženja nalazili su se već do septembra 1911. emi-
nentni predstavnici privrednih korporacija i javnog života u Cislajtaniji.
Tako na pr. predsjednici Südbahna, Austrijskog eksportnog udruženja,
Centralnog udruženja industrijalaca Austrije, Saveza austrijskih indus-
trijalaca, Centralnog saveza austrijskih trgovaca i Udruženja bečkih trgo-
vaca; Zatim predsjednici odnosno potpredsjednici ili sekretari trgovačkih
i obrtničkih komora za Donju Austriju, za Šleziju, kao i komora u Egeru,
Reichenburgu, Krakovu, Lavovu, Pragu, Plznju, Olomucu i Brnu; pred-
sjednik Berze za poljoprivredne proizvode u Beču te pojedini istaknuti
industrijalci i trgovci medu kojima je bio i Robert Eisler i Johann Bap-
tist Schmarda. Član Udruženja bio je i istaknuti austrijski političar dr
Joseph Maria Baernreither i univ. prof dr August Fournier.
Od domaćih ljudi iz Bosne članovi Udruženja bili su Dorde Jovanović,
veletrgovac iz Tuzle, Ibrahim Kučukalić, veletrgovac iz Brčkog i Ješua
D. Salom, bankar iz Sarajeva, potpredsjednik bosanskohercegovačke Tr-
govačke i obrtničke komore. Ibidem
105)
”Nach einer kurzen Unterredung mit Direktor Popper, dem Schluss
auch Direktor Kuranda - der Fachmann für orientalische Angelegenhei-
ten - beiwohnte, erklärte sich P (opper) mit ausserordentlichem En-
thusiasmus bereit, ein ganzes Programm von ihm sofort in Angriff zu
nehmender Industrien zu entwerfen und will er mich demnächst von des-
sen Fertigstellung verstäudidigen.
P (opper) will dabei Hand im Hand wit seinen ungarischen Freunde
gehen, die dort bekanntlich grösten Einfluss geniessen, damit der Bosni-
eschen Regierung alle Reibungen mit Pest erspart bleiben. Der eigen-
tliche Geldgeber bliebe aber der Wiener Bankverrein”. ABH Priv.Reg.
Nr 104/1912 Eugen Benzian, Bilinskom. Sva mjesta su podvučena i u
originalu.
106)
Ibidem; Dž. J u z b a š i ć, O nekim pitanjima austrougarske poli-
tike prema uredenju privrednih odnosa u Makedoniji i na Balkanu za
vrijeme krize 1912/1913. godine, Prilozi Instituta za istoriju radničkog
pokreta u Sarajevu, 5, 1969, str. 168.
119
Vodeće industrijske korporacije Austrije stajale su poslije izbijanja
balkanskog rata iza iluzornog plana o sklapanju carinske unije Monar-
hije sa balkanskim državama i bile su stvarni inicijatori izvjesnih koraka
austrijske diplomacije preduzetih u tom pravcu. Austrijski industrijalci,
strahujući od gubitka tržišta na područjima evropske Turske, istovre-
meno su bez osjećaja za realnost smatrali da će po okončanju balkanskih
ratova moći ne samo sačuvati postojeće tržište na istoku nego ga i znat-
no proširiti. Njihov krajnji cilj bilo je privredno prožimanje Balkana
od strane Monarhije i stvaranje jednog zatvorenog privrednog prostora
u kom bi nesmetano dominirala i razvijala se austrijska industrija osi-
guravši tržište, sirovine i proizvodnju životnih namirnica.107) To je bilo
potpuno neostvarivo ne samo iz spoljnopolitičkih razloga, nego i s obzi-
rom na postojeće unutrašnjo-političke i ekonomske odnose u Monarhiji
i uticaj vodećih zemljoposjedničkih krugova osobito u Ugarskoj.
Udarac koji je privreda Monarhije pretrpjela zbog balkanskih ra-
tova i zatvaranja Balkana za austrougarski izvoz snažno je djelovao
na dalje zaoštravanje unutrašnjih suprotnosti. Nagli prekid privredne
konjukture po izbijanju balkanskog rata i nastupanje perioda teške de-
presije 108) uticao je da su industrijski i trgovački krugovi u političkim
zbivanjima na Balkanu vidjeli jedan od glavnih uzroka ekonomskog pro-
padanja Monarhije. Upravo u tim krugovima postao je glasan poziv za
definitivnim razjašnjenjem situacije jednim odlučnim postupkom,109)
što je bilo od bitnog značaja za izbijanje sukoba 1914. godine koji se
završio porazom austrougarskog imperijalizma.
107)
Kao napomena 56.
108)
H. B e n e d i k t, op. cit. str. 178, 179.
109)
H. H a n t s c h, Leopold Graf Berchtold, Graz-Wien-Köln, 1963,
Bd II str. 522.
120
BOSNIEN-HERZEGOVINA UND DIE MONARCHIE∗
Bosnien und die Herzegovina wurden seinerzeit mit Waffengewalt okkupiert.

Die Annexion wurde im Lande äusserlich ruhig aufgenommen, da das Aufgebot
an Macht jede stärkere Regung unterdrückte. Es ist jedoch zweifellos, dass sie in
einem Grossteil der urteilsfähigen und führenden Intelligenz einen nationalen Moti-
ven entsprungenen Stachel zurückliess. Der Kaiserbesuch im heurigen Frühjahre1)
hat wohl mildernd gewirki und bei allen jenen, welche unmittelbar in Berührung mit
Seiner Majestät kamen, einen tiefen Eindruck hinterlassen. Auch die breite Masse
des Volkes empfand die Wichtigkeit des Tages, an welchem nach 400 Jahren ein Her-
rscher des Landes dessen Boden betrat. Allzu grosse und anhaltende Begeisterung
war und ist jedoch nicht zu erwarten und ist auch tatsächlich nicht vorhanden. Das
Gefühl der Zugehörigkeit zur Monarchie ist wohl vorhanden, entspringt aber mehr
den tatsächlichen Machtverhältnissen als einem inneren Drange. Neben nationa-
len Beweggründen spielt da die Doppelstruktur der Monarchie eine verhängnisvolle
Rolle. Die Rivalität zwischen Oesterreich und Ungarn auf dem Gebiete der bosni-
schen Verwaltung, welche sich hier - abgesehen von einigen wichtigen Fragen - zum
grossen Teile mit Ausschluss der Oeffentlichkeit zwischen den beteiligten Stellen
abspielt, wird in Bosnien und der Herzegovina unmittelbar empfunden und nicht
selten am eigenen Leibe nachteilig verspürt.
Der Gesamtbegriff Oesterreich-Ungarn hat durch diese Rivalität in Bosnien
und Herzegovina jede Werbekraft verloren. Das Land weiss nicht, ist es dem Kaiser
von Oesterreich oder dem König von Ungarn untertan. Nur im Heerwesen tritt die
Monarchie einheitlich auf, in der Verwaltung hat die bosnisch-herzegovinische Re-
gierung die undankbare und unmögliche Aufgabe, die von Oesterreich und Ungarn
nach dem Gesetze geübte Einflussnahme äusserlich wenigstens zu einem Gesamt-
willen der Monarchie zusammenzuschliessen. Dies bringt eine Unsicherheit in die
Verwaltung, die sich schliesslich auch auf die Politik überträgt.
Die herrschenden Parteien werden naturgemäss auf die Bahn gedränget, den
einen Staat gegen den anderen auszuspielen, je nach der politischen Konstellation
und den gemachten Versprechungen wird die Wage schwanken. Dazu kommt in
der führenden Intelligenz noch das Gefühl, bisher nur als Kolonie behandelt wor-
den zu sein. Diesses Gefühl, das auch in den Landtagsverhandlungen und zwar
übereinstimmend von allen Parteien zum Ausdrucke gebracht wurde, findet staats-
rechtlich seine Begründung in der Beschränkung des Wirkungskreises des bosnischen
Landtages, wirtschaftlich in mancherlei Einschränkungen und Erschwerungen des
∗ Vidi stranu 87 sa napomenama 1 i 2.
1)
Franjo Josip I bio je u posjeti Bosni i Hercegovini od 30.maja do 4.juna 1910. god.
Tom prilikom on je, pored kraćih zadržavanja u usputnim mjestima boravio u Sarajevu
(od 30.V do 3.VI) i proveo pola dana u Mostaru.
121
Exportes von Landesprodukten; kulturell hauptsächlich in dem Mangel an Schu-
len und in der Nichtzulassung bosnischer Landesangehöriger in den österreichischen
oder ungarischen Staatsdienst.2)
Alle diese Momente lassen ein Gefühl innerer Zugehörigkeit zum Habsburger
Reiche nicht aufkommen, führen vielmehr zu einer Wiederbelebung des historisch
liebgewordenen Gedankens einer Autonomie des Landes. Diese Autonomiebestre-
bungen haben - von den Serben und Türken 3) ausgehend - eine so grosse Werbe-
kraft, dass sich ihr auch die Kroaten, wenigstens die gegenwärtig die Majorität
besitzende sogenannte liberale Partei 4) nicht verschliessen konnten. Sie fanden
in den verschiedenen programmatischen Erklärungen der Parteiführer im Land-
tage ihren legalen Ausdruck 5) und finden in dem heute bestehenden staatsrec-
htlichen und wirtschaftlichen Verhältnissen ihre wertvollsten Bundesgenossen: Die
fortschreitende Entwicklung des Landes lässt es auf die Dauer unmöglich erscheinen,
mit den bisherigen Gesetzen ein Auskommen zu finden. Der bei der Okkupation
ausgesprochene Grundsatz, dass neben den von der Türkenzeit übernommenen Ge-
setzen, die in Oesterreich und Ungarn geltenden Gesetze Anwendung finden sollen,
erweist sich immermehr als ein von der Verlegenheit diktierter, in der Praxis un-
durchführbarer Missgriff. Die Gerichte und Rechtsanwälte, noch mehr aber die
Bevölkerung selbst leiden unter diesen Zuständen vollkommener Rechtsunsicherhe-
it, die sich aus der Verschiedenheit österreichischer und ungarischer Gesetze ergibt.
Die Folge dieser Zustände ist die Schaffung einer Reihe von neuen Gesetzen auf allen
Rechtsgebieten. Gegenwärtig sind in Ausarbeitung oder Behandlung eine Reform
der Konkursordnung, des Wechselgesetzes, des Zinsengesetzes, des Strafrechtes und
der Strafprozessordnung. Ferner ist geplant die Schaffung eines einheitlichen Zivil-
rechtes, eines Scheckgesetzes, eines Gesetzes über Arbeiterunfallversicherung, eines
Gesetzes über den Bafähigungsnachweis im Gewerbe, sowie sine Regelung des Ba-
ugewerbes, ferner verschiedene kleinere die Verwaltung betreffende Gesetze. Mag
auch bei den leitenden Stellen bei Schaffung dieser Gesetze das Bestreben vorherrs-
chen, sich möglichst den in Oesterreich und Ungarn herrschenden Grundprinzipien
und Tendenzen zu nähern, so bringen es doch die anders gearteten Verhältnisse
des Landes mit sich, dass sie in manchen wichtigen Fragen vollkommen von den
Gesetzen der Monarchie abweichen und gezwungen sind, eigene Wege zu gehen;
ein Bestreben, das von den leitenden Beamten der Landesregierung, welche mit
dem Landtage zu arbeiten haben, unterstützt wird. Die Entwicklung drängt also
unabwendbar auf die Schaffung eines dritten Rechtsgebietes der Monarchie; neben
den österreichischen und ungarischen entsteht ein bosnisches Rechtegebiet vielfach
mit abweichendern Prinzipien, immer aber mit besonderen Bestimmungen. - Geset-
ze sind der Ausdruck der kulturellen und wirtschaftlichen Verhältnisse, sei es, dass
2)
Vidi: Stenografski izvještaji o sjednicama bosansko-hercegovačkog sabora godine
1910. I zasjedanje, Svezak I, Sarajevo 1910. str. 34-56.
3)
Odnosi se na bosanskohercegovačke Muslimane.
4)
Hrvatska narodna zajednica
5)
Kao napomena 1. O stavovima bosanskohercegovačkih političkih stranaka i gru-
pa prema problemu državnopravnog položaja Bosne i Hercegovine neposredno prije i
nakon aneksije, kao i u Saboru vidi: H. K a p i d ž i ć, Pripremanje ustavnog perioda
u Bosni i Hercegovini, Glasnik II/1962 str. 293-328; N. S t o j a n o v i ć, Bosansko-
hercegovačka politika od 1903-1918 godine (u Bosna i Hercegovina pod austrougarskom
upravom) Beograd 1938, str. 107-143; Stephan Graf B u r i á n, Drei Jahre aus der
Zeit meiner Amtsführung im Kriege, Berlin 1923, str. 227; Bericht über die Verwal-
tung von Bosnien und der Hercegovina 1913. Wien 1914.XI - XIV.
122
sie Bestehendes kodifizieren, sei es, dass sie vorausschauend der Entwicklung den
Weg weisen. Ein selbständiges Rechtsgebiet entfernt daher auch kulturell und wirts-
chaftlich das betreffende Land immer mehr von janen Ländern, welche seinerzeit bei
desen Entstehen Pate standen.6) Die Entwicklung der Kolonien in der modernen
Zeit bietet hiefür einen unwiderleglichen Beweis.
In kultureller Beziehung sind die Länder schon jetzt selbständig und der Land-
tag hat durch seine ganze bisherige Haltung keinen Zweifel darüber gelassen, dass
er die auf dem Gebiete des Kultus und Unterrichtes ihm nach dem Verfassungs-
statute zustehenden Rechte auch tatsächlich ausüben wird. Er wird sich hiebei mit
den bereits bestehenden autonomen Kultusorganen auseinanderzusetzen haben. Da
jedoch die Persönlichkeiten da wie dort zumeist dieselben sind und die nationalen
Kurien des Landtages das Bestreben haben, in kulturellen Fragen sich freie Hand zu
lassen, wird diese Auseinandersetzung zweifellos zu Gunsten der weiteren Stärkung
der Kultusautonomie ausfallen. Was das Mittel des Unterrichtes und der Schulen
in der Hand von tatkräftigen Parteien bei einem Volke bietet, das bisher in seiner
Bildung, Auffassungsfähigkeit und Unterscheidungsfähigkeit noch weit zurück ist,
braucht nicht weiter erörtert zu werden.
Wenn vielleicht auch nicht staatsrechtlich und politisch, praktisch ist die Auto-
nomie Bosniens und der Herzegovina unaufhaltsam und kommt schon jetzt in dem
allgemein gangbaren Schlagworte ”Bosnien der Bosniaken” zum Ausdrucke. Wel-
ches die Endziele dieser Bewegung sind, inweieweit sie die bestehenden zentrifugalen
Tendenzen unterstützen, wie man sie in Einklangbringen kann mit den Lebensin-
teressen der Monarchie, das sind Fragen, welche das bosnische Problem za einem
der schwierigsten in der an Unwahrscheinlichkeiten so reichen Monarchie machen.
Das eine aber kann man heute schon sagen, dass unsere Stellung auf dem Balkan,
insbesondere gegenüber den slavischen Völkern, davon abhängt, ob es uns gelin-
gt, das von der Monarchie annektierte und verwaltete Gebiet auch innerlich dieser
einzuverleiben.
Eine der wichtigsten Voraussetzungen wäre hiebei eine Beseitigung der Riva-
lität zwischen Oesterreich und Ungarn zu mindestens aber eine Abgrenzung der
Einflussphäre und eine Einigung in dem Sinne, dass die Differenzen möglichst in-
tern ausgetragen werden. Für beide Staaten der Monarchie besitzt aber der Ein-
fluss in Bosnien und der Herzegovina eine so grosse Bedeutung, - für beide bildet
dessen Besitz den Schlüsselpunkt zur dalmatinischen Küste und zum adriatischen
Meere, ja überhaupt zur politischen und wirtschaftlichen Vormachtstellung auf dem
Balkan, für beide ferner ein Absatzgebiet von zunehmender Aufnahmsfähigkeit -,
dass eine definitive Regelung der bosnischen Frage nicht zu erwarten ist. Die jet-
zige Delegationstagung zeigt die Interessengegensätze von neuem in hellem Lichte.
Staatsrechtlich und politisch dürfte daher, wie ja auch der Minister des Aeussern
neuerdings betonte, eine Aenderung in der Stellung Bosniens und der Herzegovina
zur Monarchie beziehungsweise zu deren beiden Staaten in nächster Zeit nicht ein-
treten. Es bleibt daher für uns nur die Frage, wie die österreichische Reichshälfte
im Rahmen der Monarchie ihren Einfluss in Bosnien sichern und stärken kann.
Was auf kulturellen und wirtschaftlichem Gebiete hier unternommen werden kann,
sei im Folgenden auf Grund eigener Erfahrungen darzustellen versucht.
6)
Uporedi: F. S c h m i d, Bosnien und der Herzegowina unter der Verwaltung Öster-
reich-Ungarns. Leipzig 1914. str. 797-799.
123
Vorerst ist es jedoch notwendig, die Stellung Ungarns und Oesterreichs zu den
Reichslanden und deren Chancen dort kurz zu skizzieren.
In dem Wettstreite um die Vorherrschaft in Bosnien und der Herzegovina hat
Ungarn neben den historischen Beziehungen den unschätzbaren und nicht zu para-
lysierenden Vorteil der unmittelbaren Nachbarschaft. Mit Ausnahme der zwei unbe-
deutenden bosnischen Küstenstriche bei Kleck und in der Bocche di Cattaro grenzt
Bosnien an ungarisches Territorium und kann zu Lande nur über Ungarn erreicht
werden, der Weg von Bosnien führt über Pest. In der Eisenbahn-und Tarifpolitik
weiss Ungarn diesen Vorteil wohl auszunützen. Auf der anderen Seite sind beide
Länder vorwiegend Agrarländer und stehen sich infolgedessen als Konkurrenten ge-
genüber. Mit der Kräftigung des bosnischen Wirtschaftalebens wird diese noch all-
gamein wenig erkannte Tatsache immermehr in die Erscheinung treten. Schon heute
zeigen sich mancherlei Reibungsflächen, welche aus der Schwierigkeit entspringen,
gleichzeitig die eigene Produktion zu schützen und Bosnien volkswirtschaftlich zu
fördern: die bosnischen Schwellen werden zu den Lieferungen für die königlich unga-
rischen Staatsbahnen nicht zugelassen, die Ausfuhr bosnischer Kohle in das südliche
Ungarn wird durch Tarifmassnahmen erschwert, die Erzeugung von Sliwowitz aus
frischen und gedörrten Zwetschken sowie deren Einfuhr wird durch Steuerbestim-
mungen möglichst hintertrieben, die Einfuhr von lebeden Schweinen wird verboten
und dadurch die Schweinezucht Bosniens hart bedroht, im Interesse der ungarischen
Mühlen werden in Bezug ungarischen Getreides den bosnischen Mühlen Schwierig-
keiten bereitet u.s.w.7)
Bei der österreichischen Reichshälfte fallen diese Erwägungen zum grössten
Teile weg. Oesterreich steht zu Bosnien in einem ähnlichen Verhältnisse wie zu Un-
garn, es tritt als Käufer von landwirtschaftlichen Produkten auf und liefert dafür
Industrieprodukte. Mit der zunehmenden Industrialisierung Bosniens ist natürlich
auch da, ebenso wie zwischen Oesterreich und Ungarn eine Verschiebung eingetre-
ten, in der Hauptsache sind jedoch die wirtschaftlichen Reibungsflächen zwischen
Oesterreich und Bosnien verhältnismässig gering, die wirtschaftlichen Beziehungen
daher einer weiteren Ausgestaltung fähig. Bei der heute überall vorherrschenden
Tendenz einer praktischen Interessenpolitik ist dieser Vorteil gegenüber der un-
garischen Reichshälfte von grosser Bedeutung, der gesteigert werden kann, durch
eine entsprechende Verkehrspolitik. Ein Analogen findet sich in der zunehmenden
Entwicklung der Handelsbeziehungen zwischen Deutschland und Serbien, wo die
österreichisch-ungarische Monarchie infolge ihrer, agrarischen Interessen dienenden
Handelspolitik immermehr an Boden verliert.8) Zu diesem wirtschaftlichen Mo-
mente kommt der Glanz des Hofes, die alte österreichische Kultur, der Sitz der
7)
Vidi Sumarni izvještaj trgovačke i obrtničke komore za Bosnu i Hercegovinu o
stanju obrta trgovine i prometa njezina područja u godinama 1911. i 1912. Sarajevo
1913. str. 45, 51, 54, 75-76, 82-85; Zapisnik redovite IX plenarne sjednice trgovačke
i obrtničke komore za Bosnu i Hercegovinu držane 6. i 7. (19. i 20.) juna 1911. u
dvorani komore u Sarajevu. Sarajevo 1911. str. 15-16.
8)
Zbog carinskog rata sa Srbijom austrougarski udio u uvozu Srbije, koji je od 1900-
1905. iznosio u prosjeku 84,82%, opao je u 1910 godini na 18,71%. Njemačka, koja je
izvukla najviše koristi od carinskog rata, povećala je u istom razdoblju svoje učešće u
srpskom uvozu od 5,81 na 22,27% (D. D o r d e v i ć, Carinski rat Austro-Ugarske i
Srbije 1906-1911., Beograd 1962. str. 638-639.) Prema drugim podacima njemački
izvoz u Srbiju porastao je od 1902 do 1910 od 12,5 na 17,9 miliona maraka, a srpski
izvoz u Njemačku popeo se od 5,1 na 19,1 miliona maraka. (H. B e n e d i k t, Die
wirtschaftliche Entwicklung in der Franz-Joseph - Zeit, Wien 1958. str. 164.)
124
bosnischen Behörden in Wien und last not least die zunehmende slavische Struktur
der österreichischen Reichshälfte. Der Slave in Bosnien empfindet instinktiv, dass
er in Oesterreich mehr Verständnis und Schutz für seine Interessen findet als in dem
magyarisch-imperalistischen Ungarn. Zieht man die Bilanz, so fällt sie, nach all-
gemeinen Gesichtspunkten beurteilt, zu Gunsten der österreichischen Reichshälfte
aus.
Ungarn hat sich bis vor einigen Jahren der Hauptsache nach darauf beschränkt,
die ihm durch seine geographische Lage zukommenden natürlichen Vorteile auszu-
nützen und deren Korrektur durch Eisenbahnverbindungen in der Richtung nach der
österreichischen Reichshälfte zu verhindern. Erst mit der Annexion traten Bosnien
und die Herzegovina in den unmittelbaren Interessenkreis des ungarischen Staates.
Eine lebhafte Tätigkeit wurde auf allen Gebieten entfaltet, um das Versäumte nach-
zuholen. Verschiedene höhere Beamte bereisten das Land, politische Fäden wurden
wieder aufgenommen oder neu angeknüpft, die in der Hauptstadt lebenden unga-
rischen Staatsangehörigen wurden zu einem Vereine zusammengeschlossen, welcher
sich die Gründung einer ungarischen Volksschule zur Aufgabe machte; die Stadt Bu-
dapest stiftete anlässlich ihres Besuches in der Hauptstadt einige Stipendien zum
Besuche für höhere Lehranstalten in Budapest, die Agrarbank 9) wurde ins Leben
gerufen, das ungarische Handelsmuseum 10) entfaltete eine lebhaftere Tätigkeit,
9)
Privilegovana agrarna i komercijalna banka za Bosnu i Hercegovinu u Sarajevu
(Privilegierte Agrar-und Kommerzialbank für Bosnien und Hercegovina, Sarajevo) os-
novana je bila od strane Peštanske ugarske komercijalne banke (Pesti Magyar Kere-
skedelmi Bank) na osnovu ugovora sa zajedničkim ministrom finansija baronom S.
Buriánom. Ugovor je madarskom kapitalu davao izuzetne povlastice u poslovima oko
otkupa kmetova u Bosni i Hercegovini. Ugovorom se predvidalo da se u službu banke
oko otkupa kmetova stavi pravni i politički aparat uprave, a kao garancija bančinog pos-
lovanja trebalo je da služi zemaljski budžet. Konstituirajuća skupština banke održana
je 20.I 1909 u Sarajevu. Nova banka raspolagala je sa dioničkim kapitalom od nomi-
nalnih 8 mil. kruna. Ovakav način protežiranja interesa madarskog kapitala izazvao je
veliko negodovanje konkurentskih austrijskih poslovnih krugova i javnosti, a takoder i
otpor predstavnika domaćeg gradanstva u Bosni i Hercegovini. Zbog energičnog pro-
tivljenja austrijske vlade ugovor je propao. Inače, banka je otpočela svoju djelatnost
15.V 1909. i bavila se svim bankarskim i robno-komisionarskim poslovima, davanjem
hipotekarnih kredita i komunalnih zajmova. (Bosnischer Bote pro 1910. Sarajevo 1910
str. 381; Dr V. A n d r i ć, Madarske agrarne banke, Savremena študija. Sarajevo
1909; K. G r ü n b e r g, Die Agrarverfassung und Grundentlastungsproblem in Bos-
nien und der Hercegovina, Leipzig 1911. str. 68; F. S c h m i d, op. cit. str. 329-331;
L. D a k o v i ć, Privilegovana agrarna i komercijalna banka za Bosnu i Hercegovinu,
Glasnik VI, Sarajevo 1966. str. 143-170.
10)
Kraljevski ugarski trgovački muzej u Budimpešti bio je državna ustanova za una-
predenje industrije i spoljne trgovine. On je u prvom redu imao zadatak da poslovnim
ljudima pruža besplatno informacije o svim pitanjima koja se tiču ugarske spoljne
trgovine, a osobito o uslovima prevoza i carinama, nabavnim i prodajnim mogućnostima
na ugarskom i stranim tržištima, o komercijalnom zakonodavstvu, javnim liferacijama
itd. Ugarski trgovački muzej u Budimpešti imao je svoje korespondente u Sarajevu,
Beogradu, Skadru, Vidinu, Ruščuku, Sofiji, Bukureštu, Galcu, Braili kao i na drugim
tržištima, koja su bila od značaja za Ugarsku, na svim kontinentima. Korespondenti
Muzeja su na stranim tržištima zastupali ugarske firme, izvještavali Ugarski trgovački
muzej o svim spoljnim poslovnim prilikama, te u potrebnim slučajevima intervenisali
medu poslovnim partnerima. Ulogu korespondenta Krlj. ugarskog trgovačkog muzeja u
Sarajevu vršila je Glavna filijala Ugarske banke i Trgovačkog d.d. u Sarajevu osnovana
1899 god. (Bosnischer Bote, Sarajevo 1912. str. 529, 530.)
Medutim, i prije otvaranja filijale Ugarske banke i Trgovačkog d.d. u Sarajevu je
djelovala filijala Ugarskog trgovačkog muzeja, koja je bila osnovana 25.III 1890.
(H. K r e š e v l j a k o v i ć, Sarajevo za vrijeme austrougarske uprave, Sarajevo
1969. str. 77). Za vrijeme Kállayeva režima ona je uživala ne samo moralnu, nego i
materijalnu potporu bosanskohercegovačke uprave. Kao pomoć filijali Muzeja dato je
125
die Budapester Frühjahrsmesse zieht mit steigendem Erfolge bosnische Aussteller
an sich (Fahrpreisermässigungen) und machte eine eigene bosnische Abteilung, der
ungarische Industriellenverband zieht Lehrlinge und Gehilfen mit Stipendien nach
Pest, ungarische Reisende überschwemmen das Land. Ihren Sammelpunkt finden
alle diese Bestrebungen in der vor kurzen errichteten Sektion im ungarischen Han-
delsministerium.11) Die ungarischen Bestrebungen beschränken sich aber nicht auf
Bosnien und die Herzegovina, sie erstrecken sich auf das ganze dalmatinische Lito-
rale, insbesondere in Ragusa und Spalato sucht ungarisches Kapital Fuss zu fassen.
Kulturell sind die ungarischen Bemühungen bisher ohne Erfolg geblieben; was
gemeinsam in Bosnien ist, ist zum grössten Teil österreichischer Geist, deutsche
Kultur. Ungarische Kultur und Sitte vermochten sich in Bosnien und der Her-
zegovina niemals Eingang zu verschaffen, heute bei den gesteigerten nationalen
Empfindungen weniger denn je. Wohl aber hat Ungarns Industrie und Handel,
unterstützt durch das geschickt und praktisch geleitete ungarische Handelsmuse-
um Erfolge erzielt, die dauernde werden, wenn die Qualität der gelieferten Artikel,
die jetzt noch im allgemeinen hinter den österreichischen zurückstehen, sich bessert.
Ungarn wusste es ferner durch auf die Verwaltung ausgeübten Druck durchzusetzen,
dass österreichische Industriegründungen, wenn irgend mölich, nur mit ungarischer
Beteiligung konzessioniert werden.
Die bosnische Verwaltung scheint in dieser Richtung einen Auftrag zu haben,
das machte sich zum Beispiel geltend bei den Verhandlungen wegen Errichtung
einer Stickstoff-Fabrik bei Jablanica und bei der Ausbeutung der Erz-und Kohle-
nlager bei Sanskimost.12) - In politischer Beziehung ist die Anziehungskraft nic-
ht zu unterschätzen, welche ein einheitlich geleiteter, zielbewusster Wille auf die
za 6 godina, u razdoblju od 1890-1895, 22.500 forinti iz zemaljskih sredstava. Osim toga

ona je bila oslobodena od poreza na trgovačke knjige, račune i ponude. Na Muzej je, uz
proviziju od 5%, bila prenesena prodaja proizvoda erarne Radionice za umjetni obrt,
Tkaonice ćilima i Tkaonice beza i vezionice. Promet filijale Muzeja udesetorostručio se
je za 6 godina (1890 god. - 40.026 forinti, 1895 god. - 507.166 forinti) ABH ZMF BH
Nr 2.739/1896. Kállay ugarskom ministru trgovine 20.III 1896.
11)
U cilju efikasnijeg uticaja na razvoj privrednih odnosa sa Bosnom i Hercegovinom
i stalnog praćenja i studiranja problema koji se javljaju na tom polju ugarsko ministar-
stvo trgovine specijalno je angažovalo Imre Bálinta zamjenika direktora Kr. Ugarskog
trgovačkog muzeja i rješenjem od 4. maja 1910 godine podredilo ga šefu svoga IV otsje-
ka. Istovremeno je I. Bálintu dodijeljen dr Karl Miklos kao pomoćna kancelarijska sila.
Zadatak I. Bálinta bio je prikupljanje, sistematska obrada i evidencija materijala koji
se odnosi na bosanskohercegovačku privredu i pravo; pripremanje studija prijedloga i
odluka za unapredenje odnosa sa Bosnom i Hercegovinom na području trgovine i indus-
trije. I. Bálint je bio dužan da podnosi referate šefu IV otsjeka, u čijoj je nadležnosti
bila dalja briga o izradi izvršnih akata. Ostali otsjeci ugarskog ministarstva trgovine
trebalo je da efikasno pomažu Bálinta i pružaju mu na uvid sve akte koji se tiču Bosne
i Hercegovine, a on je opet imao da im pruža sve potrebne informacije. (ABH ZMF Pr.
BH Nr 765/1910.)
12)
O problemu iskorišćavanja željezne rude u zapadnoj Bosni vidi stranu sa napome-
nama 45, 46 i 47.
Zajedničko ministarstvo finansija je svojom odlukom od 30.IX 1910. izdalo Austrijskom
društvu za kemijsku i metaluršku proizvodnju u Aussig-u (Oesterreichischer Verein für
chemische und metalurgische Produktion in Aussig) odobrenje za gradnju i eksploataci-
ju jedne hidroelektrane na Neretvi kod Jablanice, a takode i za podizanje industrijskih
postrojenja za proizvodnju umjetnog gnojiva i elektrometalurških fabrikata. Udruženju
je stajao na raspoloženju rok od pet godina za izgradnju hidroelektrane. Koncesija je
isticala u jesen 1915. godine. (ABH Priv.Reg. Nr 128. Kuh-Chrobak Klimburgu 3.IV
1912, Klimburg Kuh-Chrobaku 5.IV 1912.)
U 1912. godini pojavio se i plan švajcarskog inženjera Fischer-Reinau za izgradnju
hidroelektrane Trebišnjica. Slano, koji je zemaljski poglavar Potiorek ocijenio kao vrlo
126
öffentliche Meinung immer auszuüben vermag. Diesem von den leitenden Stellen
ausgehenden und von allen ungarischen Parteien und der ungarischen öffentlichen
Meinung mit Nachdruck unterstützten Willen, die Einflusssphäre in Bosnien zu
erweitern und das Land seinem Ideen-und Wirkungskreise einzuverleiben, muss in
der österreichischen Reichshälfte ein Gegengewicht geboten werden, sollen nicht
die für Oesterreich günstigen Chancen verloren gehen. Gegenüber dem fühlbaren
ungarischen Ansturm hat sich die öffentliche Meinung in Oesterreich bisher, ab-
gesehen von der Aktion in der Agrarfrage,13) stark passiv verhalten. Selten sind
die Aeusserungen des Interesses und der Sympathie für unsere neuen Reichslande,
noch seltener dringt eine Kunde hievon in den Südosten der Monarchie. In der
Intelligenz,und von ihr ausgehend auch im Volke, ist so die Meinung im Entstehen
begriffen, dass die österreichische Reichshälfte ihr Interesse an Bosnien verliert und
das Land dem östeichen Nachbar ausliefert. Diesem gewiss ungerechtfertigten Pe-
ssimismus muss man entgegentreten, es ist notwendig, die Oeffentlichkeit mit den
Verhältnissen und Vorgängen in unseren Reichslanden mehr als bisher vertraut zu
macben. Als Mittel kämen in Betracht die Presse, Vorträge, Ausstellungen bosnisc-
her Artikel, gemeinsame Reisen etc., es wäre ferner notwendig die Berufs - und Fac-
hkreise zu einer intensiveren Mitwirkung an der Lösung der verschiedenen Probleme
heranzuziehen. Besondere wäre es auch wertvoll, die österreichischen Zentralstellen
mehr als bisher mit der bosnischen Zentralverwaltung in Verbindung zu bringen
und die Erfahrungen, die hier auf breiterer Grundlage gewonnen wurden, dieser zur
Verfügung zu stellen. Dadurch kann von vornherein die Gesetzgebung und Verwal-
tung in unserem Sinne beeinflusst werden, mehr vielleicht als durch die offizielle,
durch das Gesetz vorgesehene Mitwirkung an der bosnischen Verwaltung. Wesen-
tlich unterstützt würde diese indirekte Einflussnahme durch Studium und Bereisung
des Landes durch jene Organe der österreichischen Verwaltung, welche sich beruflich
mit dessen Angelegenheiten zu beschäftigen haben. Wünschenswert wäre es ferner,
dem Zeitungswesen des Landes, das sich überraschend entwickelt, ein grösseres Au-
genmerk zu widmen und zwar insbesondere den in serbokroatischer Sprache erschei-
neden Tages - und Fachblättern. Besonders die letzteren, welche Aufsätze kulturel-
ler, historischer, nationaler und allgemein bildender Richtung bringen, könnten eine
geeignete Handhabe bieten,auf den der Intelligenz angehörigen Leserkreis Einfluss
zu nehmen. Einen ungünstigen Eindruck macht in der Bevölkerung der Konkur-
renzkampf zwischen den beiden deutschen Tagesblättern ”Bosnische Post”14) und
”Sarajevoer Tagblatt”,15) besonders da man die hinter den Kulissen tätigen Kräfte
interesantan. Potiorek je urgirao da zajednički ministar finansija Bilinski što prije do-
nese odluku o ovom projektu, jer je predpostavljao da projekt favorizuje nadvojvoda
Leopold Salvator. Osim toga i firma ”Skoda” planirala je izgradnju elektrometalurških
postrojenja u Slanom- (ABH Priv. Reg. Nr 760/1912. Potiorek Bilinskom 16.IX 1912.)
13)
Odnosi se na reagovanje u Austriji na davanje povlastica Privilegovanoj agrarnoj
i komercijalnoj banci. Vidi napomenu 9.
14)
List je od 1896. pripadao Josipi Baptistu Schmardi krupnom bečkom preduzetniku
i finansijeru (up. P.F. S u g a r, Industrialization of Bosnia-Hercegovina 1878-1918,
University of Waschington Press, Seatle 1963. str. 110; D. P e j a n o v i ć, Bibliografi-
ja štampe Bosne i Hercegovine 1850-1941, Sarajevo 1961. str. 22,23; H. K r e š e v-
lj a k o v i ć, op. cit. str. 70), a poslije njegove smrti njegovim nasljednicima do 1912.
godine.
15)
List je finansirala Zemaljska banka za Bosnu i Hercegovinu i Kršćansko-socijalna
stranka iz Beča, a bio je subvencioniran i od strane austrijske vlade. (ABH Priv. Reg.
Nr 765/1912; L. D a k o v i ć, op. cit. str. 166.)
127
kennt. Dazu komnt noch eine; ob es von vornherein klug war, die Vertretung des
österreichischen Handelsmuseums16) der Handels - und Transport - Aktiengesell-
schaft 17) auzuvertrauen, welche seit jeher mit ungarischen Kreisen Fühlung hatte
und infolge ihrer Lieferungs - und Speditionsverträge auch von der bosnisch - herze-
govinischen Landesregierung abhängig war, mag dahin gestellt bleiben. Anstatt nun
zu versuchen, die Gesellschaft herüberzubekommen und den ungarischen Einfluss
auszuschalten, sie mit österreichischen Finanzinstituten in engere Fühlung zu brin-
gen, hatten die publizistischen Angriffe auf die Gesellschaft den auf jeden Fall für
die österreichische Sache äusserst unerfreulichen Erfolg, sie direkt in das gegnerische
Lager zu treiben; die kürzlich arfolgte Finanzierung durch die Pester Kommerzial-
bank und die Agrarbank in Sarajevo sind ja bekannt. Die weitere Konsequenz ist
die Tatsache, dass die Ungarn auf diese Weise ihren schon lange und mit allen
möglichen Mitteln verfolgten Plan nunmehr verwirklichen können, über ein deu-
tsches Blatt zu verfügen. Gegenwärtig tritt in dem Blatte diese Frontveränderung
noch nicht so recht zum Vorschein. Für die österreichische Sache wäre es zweifellos
von grossem Werte, wenn es gelingen würde, die Aktion noch zu paralysieren und
den offenen Uebertritt des Blattes ins ungarische Lager zu verhindern.18) - Kul-
turell hat die Okkupation und die darauf folgende Annexion bisher nur äusserliche
16)
Car. kralj, austrijski trgovački muzej (k.k. österreichisches Handelsmuseum) pru-
žao je u interesu unapredenja austrijske izvozne trgovine komercijalne usluge zaintere-
sovanim firmama, stavljajući im po pravilu gratis na raspoloženje različite informacije
o prilikama na stranim tržištima. U okviru svoje djelatnosti Muzej je pružao oba-
vještenja o prodajnim mogućnostima za austrijske proizvode na pojedinim tržištima i
o uzansama, o solidnosti i kreditnoj sposobnosti stranih firmi, obavještavao o carinskom
i tarifnom sistemu, pronalascima i tehničkom napredku, kretanju trgovine i statistici, o
propisima koji se odnose na zaštitu uzoraka i patentima. U interesu austrijske privrede
Muzej je takoder na stranim tržištima uspostavljao agencijske, komisionarske i druge
eksportne veze.
Austrijski trgovački muzej imao je u Bosni i Hercegovini ekspoziture u Sarajevu, Mos-
taru, Bosanskom Brodu, Tuzli, Foči, Goraždu, Banjaluci, Brčkom, Varešu i Višegradu.
Osim toga on je imao i ekspoziture u Pljevljima, Metkoviću, Dubrovniku, Podgori-
ci, Skadru, Aleksandriji i Kairu. Vodstvo nad ovim ekspoziturama bilo je povjereno
Trgovačkom i transportnom d.d. (Bosnischer Bote pro 1910. Sarajevo 1910. str. 405).
17)
Trgovačko i transportno dioničko društvo, ranije firma J.B. Schmarda, Rotter i
Perschitz u Sarajevu (Handels-und Transport Aktiengesellschaft vormals J.B. Schmar-
da, Rotter u. Perschitz in Sarajevo) osnovano je 1898. i 1910. godine raspolagalo je
sa dioničkim kapitalom od 2,000.000 kruna. Centralna uprava Društva nalazila se je u
Beču, a njegov centralni biro bio je u Sarajevu.
Društvo je imalo svoje filijale u Budimpešti, Mostaru, Bosanskom Brodu, Metkoviću,
Gružu, Ustiprači i Trstu, a predstavništva u svim značajnijim mjestima Bosne i Her-
cegovine. Društvo se bavilo i poslovima osiguranja zastupajući u Bosni i Hercegovi-
ni k.k. Versicherungs-Gesellschaft Österr. Phönix i Erste Allgemeine Österreichische
Unfallsversicherungs-Gesellschaft. (Bosnischer Bote pro. 1910 .... str. 203, 405-407).
Kao ranije firma J.B.Schmarda, Rotter i Perschitz tako je i Društvo imalo u stvari mo-
nopol u špediterskim poslovima na bosanskohercegovačkim zemaljskim željeznicama i
vojnoj pruzi Banjaluka-Dobrljin. (Uporedi P.F. S u g a r, op. cit. str. 100, Bosnischer
Bote pro 1910 ...str. 407). Inače, špediterski poslovi bili su najvažniji oblik djelatnosti
Društva.
Vlasnik i izdavač lista ”Bosnische Post” bio je ujedno i najznačajniji akcionar Trgo-
vačkog i transportnog d.d. Vidi napomenu 14.
18)
Nije uspio pokušaj madarskog kapitala da ”Bosnische Post” dobije u svoje vlas-
ništvo. Pregovori vodeni u cilju prodaje lista Ugarskoj komercijalnoj banci završili su
neuspjehom, jer predsjednik ugarske vlade Kuhen Hedervary nije htio odobriti sub-
venciju listu u visini u kojoj je Banka tražila. ”Bosnische Post” je početkom 1912
godine prešla u posjed Wiener Bankvereina. (ABH Priv. Reg. Nr 111/1912. Potiorek
Bilinskom 28. III 1912.)
128
Erfolge zu erzielen gewusst. Es ist auch die Zeit eines Menschenalters viel zu kurz,
um bei einem Volke, das seit jeher den heterogensten Einflüssen ausgesetzt war
und in den letzten vier Jahrhunderten selten ruhigere Zeiten genoss, einen nach-
haltigen Einfluss auszuüben. Es sind auch heute noch die Verschiedenheiten in
der religiösen und ethisch-kulturellen Auffassung der einzelnen Bosnien und die
Herzegovina bewehnenden Nationen so gross, dass eine einheitliche und wirkungs-
volle Beeinflussung Bosniens schwer durchführbar ist. Immerhin zeigen sich bei der
Intelligenz Ansätze dafür, dass es möglich ist, national-religiöses Empfinden mit
westländischer Auffassung zu vereinen. Gross ist das Bildungsbestreben, aussichts-
voll wäre es daher auch dort einzugreifen, wo ein dauernder Erfolg am sichersten ist,
das ist bei der heranwachsenden Jugend. Leider sind die bisher in dieser Richtung
gemachten Bemühungen nahezu ohne Erfolg geblieben. Die Verhältnisse im bos-
nischen Konvikte sind bekannt; begeisterte Anhänger der Monarchie werden unter
den Absolventen kaum zu finden sein. Die ausserhalb des Konviktes studierenden
bosnisch-herzegovinischen Landesangahörigen verkehren erfahrungsgemäss nur in
ihren Kreisen und Vereinen, welche eine stattliche Mitgliederzahl aufweisen und
durch Vorträge literarischen und nationalen Inhaltes die jungen Leute in exklusiv
nationaler Richtung erziehen. Es wäre eine dankbare Aufgabe, die in Wien studie-
renden Elemente zu sammeln und unter Berücksichtigung ihrer nationalen Eigenart,
mehr als dies bisher geschehen ist, mit den Errungenschaften moderner Kultur und
Gesittung bekannt zu machen. Die jungen Leute sollen sich hier nicht als gedulte-
te Fremde fühlen, sondern sie sollen lernen, in westländischer Kultur und in deren
Trägern die wahren Freunde zu suchen. - Dieser Grundgedanke lässt sich modifiziert
auch auf die bosnisch-herzegovinischen Truppen übertragen. Die Offiziere rühmen
wohl die gute Disziplin und die korrekte Haltung der bosnischen Truppen, das er-
ziehliche Moment des Heerdienstes wird jedoch unberücksichtigt gelassen. Kaum
in die Heimat zurückgekehrt, streift der Soldat das äusserlich Angelernte sehr bald
wieder ab. Es bleibt ihm höchstens die Erinnerung an den Drill und wenn es gut
geht, an ein lustiges Abenteuer. Bei der landwirtschaftlichen Struktur des Landes
stellt der Bauernstand das Hauptkontingent zu den Truppen. Dem Lande wäre
ein grosser Dienst geleistet, wenn bei den bosnisch-herzegovinischen Truppen nach
dem Vorbilde anderer Staaten der landwirtschaftlichen Unterricht eingeführt würde.
Die Durchführung dieses Vorschlages, den die bosnisch-herzegovinische Handels-und
Gewerbekammer kürzlich gemacht hat, würde zweifellos mit dazu beitragen, die
breite Masse des Volkes für uns zu geweinnen.
Das Volksschulwesen als die Grundlage der gesamten Kultur ist in Bosnien und
der Herzegovina verhältnismässig noch sehr wenig entwickelt.19) Die Vorwürfe aller
Parteien, dass die Regierung diesem wichtigen Zweige der öffentlichen Verwaltung
zu wenig Aufmerksamkeit gewidmet habe, sind bekannt.
Da ist manches nachzuholen und eine Regierung, die sich dieser Sache annim-
mt, trägt trotz aller nationalen Separationsbestrebungen zweifellos mit dazu bei, das
Land für sich zu gewinnen und sich die Parteien zu Dank zu verpflichten. Dem regen
Bildungsbestreben könnte man überdies durch Stipendien für österreichische Un-
terrichtsanstalten entgegenkommen. Hand in Hand damit könnte eine Dienst-und
Arbeitsvermittlung gehen, welche den jungen Leuten das Fortkommen erleichtert.
19)
Vidi: F. S c h m i d, op. cit. str. 720-727; Š. G r d i ć, Prosvetne Borbe (u:
Napor Bosne i Hercegovine za oslobodenje i ujedinjenje) Sarajevo 1929, str. 107-131;
M. P a p i ć, Prosvjetna politika Austro-Ugarske u Bosni i Hercegovini, (u: Jugoslo-
venski narodi pred prvi svetski rat. SANU poseb. izd. CDXVI, Odel. Društv. nauka
knjiga 61) Beograd 1967. str. 703-723.
129
Von berufener Seite wurde bereits mehrmals die Wichtigkeit betont, im Lan-
de selbst wissenschaftliche und Unterrichtsanstalten zu schaffen, welche ein Ge-
gengewicht gegen die südslavischen Kulturzentren, insbesondere Belgrad bilden
könne. Bisher besteht neben dem bosnisch-herzegovinischen Museum, das heute
schon Weltruf besitzt, das Institut für Balkanforschung, das in aller Stille, leider
aber mit unzureichenden Mitteln die wissenschaftliche Durchforschung des Lan-
des und dessen Zusammenhang mit der slavischen Kultur verfolgt. Die ungarische
Regierung machte bereits mehrmals Anbote finanzieller Natur, welche das Insti-
tut mehr ihrem Einfluss unterstellen sollte. Heute besteht der Plan, der Minister
des Aeussern interessiert sich persönlich dafür, das Institut zu einem Reichsinstitut
auszugestalten.20) Wichtig vom österreichischen Standpunkte wäre hiebei, durch
die entsprechende Auswahl der wissenschaftlichen Kuratoren den Zusammenhang
des Institutes mit der österreichischen Gelehrtenwelt zu sichern und zu festigen. Die
stärksten Bande sind erfahrungsgemäss wirtschaftliche Interessen.
Bosnien und die Herzegovina sind trotz der zunehmenden Industrie-Gründun-
gen und des alteingesessenen Gewerbes heute noch fast ausschliesslich Agrarländer.
Die in der Landwirtschaft beschäftigten Personen machen zirka 90% der Gesamt-
bevölkerung aus.21) Unter den landwirtschaftllichen Betrieben nehmen die Forst-
betriebe eine überragende Stellung ein. Zirka 50% der ganzen Landfläche ist mit
Wald bedeckt.22)
Im nördlichen Bosnien wird hauptsächlich Getreide und Mais angebaut, dane-
ben spielt die Pflaumenproduktion eine grosse Rolle. In Zentralbosnien überwiegt
die Waldwirtschaft, in der Herzegovina tritt der Wein-und Tabakbau in den Vorder-
grund. Deneben wird im ganzen Lande die Viehzucht betrieben, wobei in Bosnien
das Rind und das Pferd, in der Herzegovina das Schaf und die Ziege vorwiegen. Die
primitive Betriebsführung der bosnischen Landwirtschaft ist bekannt. Alle Bestre-
bungen der Landesregierung, bessernd und modernisierend einzugreifen, scheiterten
an dem eingewurzelten fast fanatischen Konservatismus der Landbevölkerung und
dessen Abneigung gegen alles Fremde. Dazu kommt, dass die behördlichen Orga-
ne, überlastet mit Arbeiten politischer Natur und für diese Seite des Berufes nicht
entsprechend vorgebildet, vielfach nicht mit der erforderlichen Sachkenntnis vorge-
gangen sind und auch persönlich nicht das Vertrauen der Bevölkerung zu erwerben
wussten. Das letztere gilt auch von den, von der Regierung ins Leben gerufenen
obligatorischen Bezirksunterstützungsfonds, neben welchen sich in zunehmendem
Masse private auf nationaler Grundlage aufgebaute Genossenschaften entwickeln.
Etwas bessere Erfolge wurden auf dem Gebiete der Viehzucht erzielt, über die bei
den bosnischen Pferden erzielten Resultate sind die Meinungen allerdings sehr ge-
teilt. Inwieweit die Agrarverfassung einem natürlichen Fortschritt entgegenstand,
sei hier nicht weiter erörtert. Tatsache ist, dass, abgesehen vielleicht von den rechts
20)
Vidi H. K a p i d ž i ć, Institut za istraživanje Balkana u Sarajevu 1904-1908.
(Namjena i planovi), Radovi II izd. Filozofski fakultet u Sarajevu, Sarajevo 1964;
i s t i, Austrougarski političari i pitanje osnivanja univerziteta u Sarajevu, Glasnik
I, Sarajevo 1961.
21)
Prema popisu iz 1910. u Bosni i Hercegovini se od 1,898.044 stanovnika bavilo
poljoprivredom kao glavnim zanimanjem 1,643.201 stanovnik ili 86,97%. (Rezultati
popisa žiteljstva u Bosni i Hercegovini od 10. oktobra 1910. Sarajevo 1912. LXXII.)
22)
Krajem 1909. god. razne vrste šuma zauzimale su 50,06% cjelokupne površine
Bosne i Hercegovine (Bericht über die Verwaltung von Bosnien und der Hercegovina
1911. Wien 1911 str. 116,117.)
130
der Save gelegenen fruchtbaren Niederungen Nordbosniens, die Landwirtschaft des
Landes nur geringe Fortschritte aufzuweisen hat.23) Von den führenden Politikern
wird dieser Umstand zu heftigen Angriffen gegen die Verwaltung benützt, wobei auf
den Stand der Landwirtschaft in dem benachbarten Kroatien und Serbien verwiesen
wird. Eine Einflussnahme des Landtages auf die mit der Hebung der Landwirtschaft
zusammenhänganden Fragen wird insoferne von günstigem Einflusse sein, als das
Moment der praktischen Nützlichkeit und Durchführbarkeit der zu treffenden Mas-
snahmen stärker betont werden wird, und der Landtag mit die Verantwortung für
die Agrarverwaltung übernimmt. Da jedoch die Abgeordneten in ihrer grösseren
Zahl beruflich der Landwirtschaft fernstehen, ist für eine sachlich zielbewusste, bera-
tende und unterstützende Tätigkeit österreichischer Behörden und Fachkreise noch
ein weites Feld der Tätigkeit offen. Von Wert wäre es ferner, finanzielle Verbindung
mit den nationalen landwirschaftlichen Genossenschaften zu suchen, deren Einfluss
ein steigender ist. Bei der agrarischen Struktur der Länder ist jede Unterstützung
der Landwirtschaft auch für die Erhaltung und Erweiterung unseres Absatzgebietes
dort von Bedeutung.
Das bodenständige Gewerbe ist vorwiegend ausgesprochener Kleinbetrieb und
zeigt vielfach eine überlieferte Geschicklichkeit und guten Formensinn. Da es haup-
tsächlich in den Städten seinen Wohnsitz hat, zeigt es weniger Konservatismus als
die übrige Bevölkerung, im Gegenteile, das Verständnis für die modernen technisc-
hen Vorteile ist in steter Zunahme begriffen.
Sehr lebhaft ist insbesondere auch das Bildungsbedürfnis, das in einem regen
Besuche der bestehenden Fachschulen sowie in zahlreichen Petitionen um Errichtung
neuer Schulen zum Ausdrucke kommt, Da das Land selbst nur über eine geringe
Anzahl von Fachschulen verfügt und auch nicht die Mittel besitzt, alle erforderlichen
Anstalten zu errichten, ist auf diesem Gebiete in besonderem Masse die Möglichkeit
geboten, helfend und unterstützend einzugreifen und gleichzeitig den gewerblichen
Nachwuchs an uns heranzuziehen. Ohne Gewährung von Stipendien etz. wird sich
allerdings wenig erreichen lassen. Die Industrie Bosniens und der Herzegovina
schliesst sich im Grossen und Ganzen den im Lande vorkommenden Rohprodukten
und Hilfsstoffen an. Nachdem die Landesregierung in der ersten Zeit als Unter-
nahmerin vorangegangen war, hat sich später im zunehmenden Masse Privatkapital
für industrielle Anlagen interessiert; doch hat sich die Regierung die Konzessionie-
rung von Industrieunternehmungen vorbehalten. Es ist bekannt, dass Kállay die
Gründung mancher dieser Industrien im Widerstande gegen Oesterreich oder Un-
garn durchgesetz hat, um das seiner Obhut anvertraute Land wirtschaftlich vorwärts
zu bringen und der Verwaltung neue Einnahmsquellen zu erschliessen (Zucker - Pe-
troleum - und Biersteuer).24) Obwohl also die Industrie in doppelter Beziehung
organisch mit dem Lande verbunden ist, wird sie von der Bevölkerung wenigstens
derzeit noch als Fremdkörper empfunden, hauptsächlich aus dem Grunde, da das
23)
Uporedi J. P o p o v i ć, Poljoprivredna proizvodnja (u: Bosna i Hercegovina kao
privredno područije) Sarajevo 1938. str. 18; M. J a n k o v i ć-J. Dž u v e r o v i ć,
Stočarstvo i stočarska proizvodnja u Bosni i Hercegovin, Ibidem str. 50-55; Vidi
D. P e r i n, Ekonomski razvitak sela od 1878. do 1928. (u Napor Bosne ... ...), str.
278-292.
24)
O Kállayevoj privrednoj politici u Bosni i Hercegovini vidi: F. H a u p t m a n n,
Djelokrug austrougarskog Zajedničkog ministarstva finansija, Glasnik III, Sarajevo
1963; P. F. S u g a r, op. cit. str. 54-62.
131
einheimische Kapital hiebei nur in geringem Masse beteiligt ist.25) Erst in neuerer
Zeit wurden einheimische Kreise mehr herangezogen. Wie in allen wirtschaftlich
zurückgebliebenen Ländern so besteht auch in Bosnien und der Herzegovina die
Tendenz, das Versäumte in der Weise nachzuholen, dass die im Lande benötigten ha-
uptsächlichsten Bedarfsartikel möglichst dort selbst erzeugt werden, wobei bezüglich
der geschäftlichen Chancen dieser Unternehmungen auf den Lokalpatriotismus der
Bevölkerung und auf die frachtlichen Vorteile gerechnet wird. Dieses Streben nach
nationalen Industriegründungen begegnet der Schwierigkeit, dass im Lande selbst
für grossere erstklassige Unternehmungen zu wenig Kapital vorhanden ist. Die bos-
nischen Unternehmer müssen sich daher notgedrungen an grössere Unternehmungen
anlehnen und die Hilfe fremden Kapitals in Anspruch nehmen. Es ist unser Inte-
resse, dass dies österreichisches Kapital ist. Gegenwärtig sind folgende Projekte
bekannt: Errichtung einer Bierbrauerei und einer Jutespinnerei und - Weberei in
Caplina (zwischen Mostar und Metkovic), einer Seilerwarenfabrik in Visoko bei
Sarajevo, einer Wirk-und Strickwaren-Fabrik, einer Lederfabrik und einer Zement-
und Zementwarenfabrik. In manchen Fällen wird es möglich und wünschenswert
sein, durch Gründung selbständige, den Lokalverhältnissen und Bedürfnissen an-
gepasste Industrien, dieser naturgemässen Entwicklung zuvorzukommen. Bei der
in der ganzen Bevölkerung, insbesondere auch beim Landtag und der Regierung
vorherrschenden Neigung, das heimische Element mehr zur Geltung kommen zu
lassen, wäre in solchen Fällen eine Heranziehung der dortigen Kreise zu empfehlen.
Es wird dies auch für die Prosperität des Unternehmens von Vorteil sein. Aufgabe
des Handelsmuseums und der wirtschaftlichen Korporation muss es sein, unsere In-
teressenten auf die im Lande bestehende Entwicklungsmöglichkeit aufmerksam zu
machen und eine systematische Aufklärung und Vermittlungstätigkeit zu entfalten.
Grosse Veränderungen hat die Okkupation in den Handelsverhältnissen des
Landes hervorgerufen. Früher gingen die Waren in das Innere des Landes zumeist
über Ragusa, dessen Kaufleute das Land kommerziell in der Hand hatten und folgten
dann dem alten Handelswege längs der montenegrinschen Grenze in den Sandschak
Novibazar und weiter hinunter in das Innere der Türkei. Bosnien stand als zur
Türkei gehöring allen Nationen offen, wenn auch begreiflicherweise die Nachbarmo-
narchie den Hauptanteil an dem Handel inne hatte.26) Die Einbeziehung Bosniens
und der Herzegovina in das gemeinsame Zollgebiet und der Bau von Eisenbahnen in
das Innere führte hier einen vollständigen Umschwung herbei.27) Betrachtet man
die Okkupation und die später folgende Annexion lediglich unter dem Gesichts-
winkel der Vergrösserung des absatzgebietes, so hatte sie tatsächlich vollen Erfolg.
Die ausländischen Waren wurden fast zur Gänze verdrängt, ausgeschaltet wurden
aber auch die früher bestandenen Grosshandlungshäuser. An deren Stelle traten
eine Unzahl von Agenten und Reisende, welche direkt oder kommissionsweise das
25)
O učešću domaćeg kapitala u industriji vidi K. H r e lj a, Industrija Bosne i Her-
cegovine do kraja Prvog svjetskog rata, Beograd 1961. str. 118-121.
26)
O uvozno - izvoznoj trgovini Bosne i Hercegovine u zadnjim godinama turske vla-
davine vidi: J. R o s k i e w i cz, Studien über Bosnien und die Hercegovina, Leipzig
und Wien 1868. str. 311-315.
27)
Vidi o tome R.M. D i m t s c h o f f, Das Eisenbahnwesen auf der Balkanhalbin-
sel, Bamberg 1894. str. 222; F. S c h m i d, op. cit. str. 549-555; A. M a l b a š a,
Hrvatski i srpski nacionalni problem u Bosni za vrijeme režima Benjamina Kállaya,
Osijek 1940. str. 10-14; T. K r u š e v a c, Sarajevo pod austrougarskom upravom
1878- 1918., Sarajevo 1960. str. 176-188. P.F. S u g a r, op. cit. str. 45-48.
132
Geschäft vermitteln. Erst in jüngerer Zeit heben sich wieder einige grössere Hand-
lungshäuser heraus, welche aber in Gegensatze zu früher, neben dem eigentlichen
Handelsgeschäfte in grosserem Umfange dass Kommissionsgeschaft betreiben.
Seit zirka 2 Jahren wird Bosnien und die Herzegovina von Vertretern und Rei-
senden ungarischer Häuser direkt überschwemmt. Sie bieten billigere Preise als wir
und haben daher beim ersten Ansturm namhafte Erfolge erzielt. Vielfach blieb es al-
lerdings bei diesem ersten Erfolge, da die ungarische Ware erfahrungsgemäss nicht so
solid und geschmackvoll ist, wie die Erzeugnisse der altberühmten österreichischen
Industrie. In zahlreichen Fällen liessen es die ungarischen Reisenden überdies an
der für die Anknüpfung dauernder Geschäftsverbindungen notwendigen Reallität
fehlen, indem sie schlechtere Ware oder grössere quantitäten liefern, als vereinbart
wurde. Nicht selten kam die bosniche Handelskammer in die Lage hier zu inter-
venieren. Trotz dieser Verhältnisse ist die Einfuhr ungarischer Industrie-Artikel in
Zunahme begriffen. Ein wesentliches Verdienst hieran hat das ungarische Handels-
museum in Sarajevo, bezichungsweise die mit dessen Vertretung betraute ungarische
Bank und Handels-A.G.28) Diese Gesellschaft ist schon seit vielen Jahren im Lande,
sie ist gut eingeführt, besitzt eigene Reisende, welche der Landessprache vollkom-
men mächtig sind und weiss in geschickter Weise das Waren - und Bankgeschäft zu
verbinden, indem sie dem Käufer für seine Einkäufe auch das heizu erforderliche
Geld zur Verfügung stellt. Dadurch und durch ihre in Geschäftskreisen allgemein
bekannte Koulance erweitert sie ständig ihren Abnehmerkreis. Diesem Umstande
ist es auch zu danken, dass die Gesellschaft die Vertretung zahlreicher, erstklassiger
österreichischer Firmen erhielt und dadurch in die Lage kam, die Konkurenzpreise
kennen zu lernen. Bei öffentlichen Lieferungen für das Land, denen die Gesellschaft
besonderes Interesse entgegenbringt, kommt es vor, dass diese für österreichische
Firmen Scheinofferte einreichen, um die erzielbaren Preise kennen zu lernen und
die Lieferung dann durch Herabgehen im Preise ungarischen Firmen zuwenden.
Demgegenüber hat das österreichische Handelsmuseum bis vor kurzem eine nur
geringe praktische Tätigkeit entfaltet. Die mit der Vertretung betraute Handels-
und Transport-A.G. beschäftigte sich hauptsächlich mit dem Speditionsgeschäfte,
welches infolge langjähriger günstiger Verträge mit dem Zivil-und Militärärar gu-
te Erfolge abwarf. Erst in jüngster Zeit hatte sich die Gesellschaft offenbar un-
ter dem Einflusse der gegen sie erhobenen publizistischen Angriffe mehr um das
Warengeschäft gekümmert, durch ein Rundschreiben an die Handels-und Gewer-
bekammern, sowie überhaupt durch eine regere Reklame die Vertretung einiger
28)
Ugarska Banka i Trgovačko d.d. iz Budimpešte osnovalo je 1899. Glavnu filijalu
u Sarajevu, zatim i filijale u Mostaru i Banjaluci. Društvo je imalo svoju agenturu
u Splitu i zastupstvo za područje Brčkog. Sarajevska filijala imala je tri odjela i to
bankarski, robni i osiguravajući. Bankarski odjel bavio se uglavnom eskontom mjeni-
ca, davanjem kontokorentnih kredita, preuzimanjem uloga na štednju i tekući račun,
kupovinom i prodajom vrijedonosnih papira, izdavanjem zajmova na vrijedonosne pa-
pire i loze, ispostavljanjem kreditnih pisama i doznaka, inkaso, mjeničnim i drugim
poslovima. Robni odjel bavio se uvozom i izvozom komisionarski ili na vlastiti račun,
kao i ostalim poslovima koji se tiču robnog prometa. Ova djelatnost zauzimala je
najznačajnije mjesto u radu društva. Odjel za osiguranje vršio je ulogu i generalnog
zastupništva Ugarsko- francuskog osiguravajućeg društva, Prvog ugarskog opšteg osi-
guravajućeg društva i Nacionalnog d.d. za osiguranje u slučaju nezgoda. (Bosnischer
Bote 1912. str. 522,530; up. V. R i s t i ć, Postanak i razvitak bankarstva u Bosni
i Hercegovini /V. R i s t i ć i Lj.St. K o s i e r, Vodeće institucije u nacionalnom
bankarstvu Bosne/ Zagreb - Beograd - Ljubljana 1924.)
Dionički kapital Ugarske Banke i Trgovačkog d.d. iznosio je 1910. god. 20 miliona
kruna, a 1911. god. 40 miliona kruna, a 1912 god 60 milona kruna. (Bosnischer Bote
1910. str. 421, B. Bote 1912. str. 522.)
133
namhafter Firmen erhalten. Diese Angriffe haben jedoch die Gesellschaft in den
Augen der Geschäftswelt naturgemäss etwas diskreditiert und es ist fraglich, ob sie
trotz ihrer im ganzen Lande verbreiteten Filialen grössere geschäftliche Erfolge wird
erzielen können. Unter solchen Umständen ist es schon im Interesse der staatlic-
hen Repräsentation unmöglich geworden, dass die Gesellschaft die Vertretung des
österreichischen Handelsmuseums weiter behalte, insbesondere, da man im Lande
weiss, oder zumindest ahnt, woher diese Angriffe kommen und dass sie von offizieller
Seite inspiriert sind. Unsere Situation ist für die Zukunft dadurch eine schwieri-
ge, dass ausser der Landesbank und ihrer Warenabteilung, welche als paritätisches
Institut,29) jedoch nicht in Betracht kommt, kein Unternehmen in Bosnien und
der Herzegovina besteht, welches mit voller Beruhigung der ungarischen Bank und
Handels-A.G. als gleichwertig gegenübergestellt werden könnte. Will man sich nic-
ht mit einem Unternehmen von geringerer Bedeutung begnügen, so sind zwei Wege
offen. Die eine Möglichkeit besteht darin, ein neues erstklassiges Unternehmen ins
Leben zu rufen, welches gleich der ungarischen Konkurrenz die geschäftliche Seite
mit der informierenden Tätigkeit des Handelsmuseums verbindet. Der zweite Weg
besteht in der Bestellung einer Konsulatsfunktionen übernehmenden bureaukra-
tischen Vertretung des Handelsmuseums. Die Erfolge der ungarischen Bank und
Handels - Aktiengesellschaft zeigen, dass der erstere Weg in Prinzipe der richtige-
re ist. Von einer rein informativen Tätigkeit haben unsere Interessenten nicht die
Hälfte so viel wie von einer unmittelbaren geschäftlichen Vertretung ihrer Intere-
ssen. Ausserdem ist es mehr als fraglich, dass ein Beamter in dem Masse sich die
geschäftlichen Informationen aus dem ganzen Lande verschafft, welche wir als Ge-
gengewicht gegen die ungarische Agitation notwendig haben, wenn er nicht unmit-
telbar im Geschäftsleben steht. Es wäre daher vielleicht der Gedanke zu erwägen,
eine Filiale der Austro-Orientalischen Handels-Aktiengesellschaft in Sarajevo zu er-
richten,welche die geschäftliche und die informative Tätigkeit verbinden könnte.30)
Voraussetzung hiefür wäre allerdings die endgiltige Sanierung dieser Gesellschaft. -
Mit der Regelung dieser Fragen wäre eine lebhaftere Propaganda für den in zuneh-
mendem Masse aufnahmsfähigen bosnischen Markt durchzuführen, eine Aufgabe,
welche sich die hierländischen interessierten Korporationen angelegen sein lassen
müssen.
Das Kreditwesen des Landes hat ebenfalls eine druchgreifende Aenderung er-
fahren. Heute ist der Uebergang von der Natural-zur Gledwirtschaft grösstenteils
schon abgeschlossen, nur im Verkehre zwischen dem Bauern und dem geldgeben-
den Kaufmann spielt die Naturalwirtschaft noch ein grössere Rolle.31) Dem Kre-
ditbedürfnisse kommen zahlreiche Kreditinstitute und Sparkassen entgegen, welche
29)
Privilegovanu zemaljsku banku za Bosnu i Hercegovinu osnovao je 1895. Wiener
Bankverein u zajednici sa Ugarskom bankom za industriju i trgovinu. U 1912. godini
došlo je do izmjene odnosa u banci u toliko, što je doduše kao i prije vodeća uloga
ostala Wiener Bankvereinu,ali su sada u poslovima Zemaljske banke uzela učešća još
i dva instituta iz Rotšildove grupe, Österr. Creditanstalt iz Beča i Ugarska opšta
kreditna banka iz Budimpešte. (ABH Priv. Reg. Nr 111/1912. Potiorek Bilinskom 28.
III 1912; uporedi F. S c h m i d, op. cit. str. 639.)
30)
Ovo se nije ostvarilo.
31)
Uporedi: H. K a p i d ž i ć, Dva priloga novijoj istoriji Bosne i Hercegovine,
Glasnik II, Sarajevo 1962. str. 316,317; M. M a r k o v i ć, Bankarstvo Bosne
i Hercegovine (u: Bosna I Hercegovina kao privredno područje) Sarajevo 1938. str.
376-377.
134
gegenüber unseren Instituten, die Eigenart aufweisen, dass sich bei ihnen die Grenz-
linien zwischen Bank, Sparkasse und Genossenschaft in der Praxis sehr verwischen.
Dem Zuge der Zeit folgend, wenden sie dem Warengeschäfte zunehmend ihre Auf-
merksamkeit zu, sie treten selbst als Händler und Spekulanten auf und beschäftigen
sich überdies mit dem Kommissionsgeschäfte. Die im ganzen Wirtschaftleben des
Landes erkennbare Tendenz einer stärkeren Beteiligung der Interessenten des Landes
ist auch hier zu beobachten und kommt in der Errichtung zahlreicher neuer Insti-
tute zum Ausdruck. Die Mehrzahl dieser neuen Institute ist in Nachbildung der
politischen Entwicklung auf nationaler Grundlage aufgebaut, wobei insbesondere
die Serben eine lebhafte Tätigkeit entwickeln 32) Die Parteien erblicken eben in den
Ausbau des Kreditwesens eine wirtschaftliche Stärkung ihrer Nation, gleichzeitig
eine kräftige Stütze in politischer Hinsicht. Die nationalisierende Tendenz kommt
auch dadurch zum Ausdrucke, dass von allen Parteien dahin gearbeitet wird, den
im ganzen Lande zerstreuten Kreditinstituten eine einheitliche Spitze zu geben. So
würde kürzlich unter Führung der kroatischen Kreditanstalt,33) beziehungsweise
deren Präsidenten Dr Mandić 34) in Form einer Aktiengesellschaft eine kroatische
Genossenschaftsbank für Bosnien und die Herzegovina ins Leben gerufen, welche
die Zentrale der kroatischen Institute bilden soll.35) Von serbischer Seite wird
schon seit längerer Zeit an der Gründung einer solchen Zentrale gearbeitet, welche
mit einem Aktienkapital von 6 Millionen Kronen ausgestattet werden soll.36) Es ist
bekannt, dass sich die Živnostenska-Banka,37) welche überhaupt dem bosnischen
32)
Vidi V. R i s t i ć, op. cit. str. 10-13, M. M a r k o v i ć, op. cit. str. 375-378;
T. K r u š e v a c, op. cit. str. 222-223.
33)
Hrvatska centralna banka za Bosnu i Hercegovinu d.d. osnovana 1907. godine,
započela je svoju djelatnost 1. I 1908. Po osnivanju dionički kapital Banke iznosio je
750.000 kruna, a od 1 jula 1910. povećan je na 2,000.000 kruna. Predsjednik Banke
bio je dr Nikola Mandić. (Bosnischer Bote 1910. str. 371-372; Bosnischer Bote 1911.
str. 407-408).
34)
Dr Nikola Mandić, advokat, predsjednik Hrvatske narodne zajednice, poslanik
Bosansko-hercegovačkog sabora.
35)
Hrvatska zadružna banka za Bosnu i Hercegovinu u Sarajevu osnovana je 1910.
godine. Dionički kapital Banke iznosio je 500.000 kruna, Predsjednik i ove banke bio
je dr Nikola Mandić. (Bosnischer Bote 1912. str. 520, Bosnischer Bote 1914. str.
558.) Hrvatska zadružna banka za Bosnu i Hercegovinu nije postala centrala hrvatskih
kreditnih institucija.
36)
Srpska centralna banka za Bosnu i Hercegovinu d.d. u Sarajevu osnovana je 1911.
god. Sa dioničkim kapitalom od 3 miliona kruna. (Bosnischer Bote 1914. str. 557; T.
K r u š e v a c, op. cit. str 222).
37)
Živinostenska banka osnovana 1868. godine u Pragu bila je najznačajnija češka
nacionalna banka, koja je finansirala češku industriju i bila finansijski oslonac čeških na-
cionalnih udruženja. (Up. H. B e n e d i k t, op. cit. str. 173.) Ona je igrala značajnu
ulogu u prodoru češkog kapitala na južnoslavensko područje Monarhije početkom XX
vjeka. Pri tome češki kapital pomaže domaći kapital protiv svojih konkurenata aus-
trijskog i madarskog kapitala. Živinostenska banka osnovala je 1900. god. Ljubljansku
kreditnu banku, a njenom koncernu pripadala je takoder i Jadranska banka u Trstu.
Prva hrvatska Štedionica u Zagrebu bila je usko povezana sa Ljubljanskom kreditnom
bankom. U zajednici sa bankama koje su pripadale koncernu Živinostenske banke, ona
je pomagala organizovanje domaćeg kapitala u Dalmaciji. I druga češka banka Ustredni
banka českyeh sporitelen bila je povezana sa većinom domaćih banaka i štedionica u
Hrvatskoj i Dalmaciji, medu kojima i sa vodećim institucijama kao što su Prva hrvat-
ska štedionica i Srpska banka u Zagrebu. Ceški kapital takoder se aktivno angažovao
u Hrvatskoj industriji. (M. G r o s s, Vladavina Hrvatsko-srpske koalicije1906-1907,
135
Markte lebhaftes Interesse entgegenbringt, um Mitbeteiligung sich bewirbt, bisher
jedoch ohne Erfolg, da scheinbar die Neigung vorherrscht, diese Zentrale aus eige-
nen Kräften zu schaffen, um selbständiger schalten zu können.38) Am weitesten
zurück sind bis jetzt die Mohammedaner, welche neben verschiedenen Genossen-
schaften nur eine grössere und gut geleitete Bank und zwar in Tešani besitzen.39)
Die von der fortschrittlichen türkischen Partei 40) unter Führung des Sarajevoer
Bürgermeisters Essad Effendi Kulovič eingeleiteten Schritte zur Gründung einer
islamitischen Zentralbank wurde durch die Niederlage dieser Partei bei den Land-
tagswahlen unterbrochen. Bezüglich der Finanzierung dieser Zentrale machten sich
seinerzeit 2 Richtungen geltend, die eine unter Führung des Bürgermeisters Kulovič
wollte eine Mitbeteiligung der Landesbank (Kulovič ist dort Vize-Präsident), die an-
dere unter Führung des Präsidenten der Kreditbank in Tešani, des geschäftsklugen
Ademaga Mesič, propagierte den Anschluss an ein Wiener Institut. Es ist fraglich,
ob die jetzt herrschende radikale Partei (Führer Arnautovič)41) von der sich die
muselmannische Intelligenz zum grösstenteile fernehält, der Aufgabe der Schaffung
IDN Odelenje za istorijske nauke, Beograd 1960. str. 25-26). Srpska banka u Zagre-
bu pomagala je srpsko provincijsko bankarstvo u Bosni i Hercegovini, a Prva hrvatska
štedionica unapredivala je interese hrvatskog bankarstva u Bosni i javlja se kod os-
nivanja Hrvatske centralne banke za Bosnu i Hercegovinu. (Lj. K o s i e r, Vodeće
institucije u nacionalnom bankarstvu Bosne, op. cit. str. 22).
38)
Ne raspolažemo podacima o učešću češkog kapitala odnosno Živinostenske banke
u Srpskoj centralnoj banci za Bosnu i Hercegovinu. Medutim, u Sarajevu je 1909.
godine osnovana Podružnica Ljubljanske kreditne banke, koja je imala svoje filijale
u Celovcu, Splitu, Trstu, a docnije u Gorici i Celju. Predsjednik ove banke, Ivan
Hribar, voda slovenačkih liberala, svojevremeno gradonačelnik Ljubljane i poslanik
u Carevinskom vijeću, bio je u najužim poslovnim i političkim kontaktima kako sa
vodećim češkim i jugoslavenskim poslovnim i političkim krugovima, tako i sa srpskim
gradanskim političarima i pretstavnicima srpskog kapitala u Bosni i Hercegovini. (ABH
Priv. Reg. Nr 771/1912. Potiorek Bilinskom 29. VII 1912, Nr 789/1912 Ivan Hribar
Bilinskom 29. VII 1912, Nr 813/1912 V. Šola Ćeroviću 12. VIII 1912.)
Odnosi izmedu Ljubljanske kreditne banke i drugog srpskog novčanog zavoda-Srpske
narodne banke, na čijem je čelu stajao Gligorije Jeftanović bili su takvi, da je Jeftanović
u drugoj polovini 1912. tražio od zemaljskog poglavara generala Potioreka odobrenje
za fuziju ovih institucija. (ABH Priv. Reg. Nr 1014/1912. Potiorek Bilinskom 1. XI
1912).
39)
Prva muslimanska kreditna zadruga u Tešnju (ogr. Jemstv.) osnovana je 1906
godine. Njen dionički kapital iznosio je 500.000 kruna. Predsjednik prve muslimanske
kreditne zadruge u Tešnju bio je Adem-aga Mešić (Bosnischer Bote pro 1910. str.
398). Veleposjednik i trgovac, jedna od vodećih ličnosti Muslimanske napredne stranke.
Ovu kreditnu instituciju naslijedila je Muslimanska trgovačka i poljodjeljska banka d.d.
Tešanj, osnovana 1911, na čijem čelu je takoder bio Adem-aga Mešić. (Bosnischer Bote
1913. str. 540, V. R i s t i ć, op. cit. tabela II).
40)
Odnosi se na Muslimansku naprednu stranku, koja je od 2 februara 1910. uzela
naziv Muslimanska samostalna stranka i nosila ga sve do svoje fuzije sa Muslimanskom
narodnom organizacijom u augustu 1911. god., kada je osnovana politička stranka
pod imenom Ujedinjena muslimanska organizacija. [Vidi: H. K a p i d ž i ć, Dva pri-
loga novijoj istoriji Bosne i Hercegovine, Glasnik II Sarajevo 1962, str. 317-319,
327; T. K r u š e v a c, op. cit. str. 350, 351, 360, 367; H. K r e š e v lj a k o v i ć,
op. cit. str. 83, 85; H. Š a b a n o v i ć, Muslimanske političke stranke u B. i H. prije
rata. Savremenik god. XXVIII, knj. I br.4] (15. II 1940) [Zagreb]
41)
Šerif Arnautović, vodeća ličnost Muslimanske narodne organizacije a poslije i Uje-
dinjene muslimanske organizacije.
136
einer Kreditzentrale gewachsen ist.42) Jedenfalls ist besonders die Kreditorgani-
sation der Islamiten eine grosse Aufmerksamkeit zu widmen,da diese Nation über
reiche Mittel verfügen wird, welche gegenwärtig noch zum grossen Teile den Tra-
ditionen des Islams entsprechend, brach liegen.Die Reform des Konkursgesetzes,
des Wechsel - und Zinsengesetzes, sowie die Schaffung eines Scheckgeschäftes und
die Einführung einer bosnisch-herzegovinischen Postsparkasse werden zweifellos da-
zu beitragen, das ganze Kreditwesen auf eine gesündere und breitere Grundlage
zu stellen.43) An der zu erwartenden Entwicklung sich einen entsprechenden Teil
heute schon zu sichern, ist für das Privatkapital ein Gebot kluger Voraussicht, ist
aber auch wünschenswert gegenüber den zunehmenden Bestrebungen des ungaris-
chen Kapitals, in Bosnien und dem angrenzenden Dalmatien festen Fuss zu fassen.
Neben der ungarischen Bank und Handels-A.G. ist est besonders die Pester Kom-
merzialbank und die Agrarbank, welche sich für die wachsenden Erfolge in Bosnien
interessieren.
Die auf dem Gebiete des Verkehrswesens seit der Okkupation geleistete Arbeit
findet bei der führenden Parteien wenig Anerkennung. Der zum Teil vorherrschende
militärische Charakter der Bahn (en) gab vielmehr im Landtage zu mancherlei An-
griffen Anlass. Besonders wurde die Ostbahn angegriffen, die gar keine wirtschaft-
liche Bedeutung habe, sondern nur militärischen Zwecken diene und trotzdem das
Land belaste. Man will von der Monarchie die Uebernahme der Zinsenverpflichtung,
welche zirka 6 Millionen im Jahr ausmacht, verlagen, widrigenfalls die Fortführung
des Betriebes budgetär unmöglich gemacht werden soll.44) Die Parteien, insbeson-
dere die Serben übersehen hiebei ganz die Tatsache, dass die Ostbahn sie ihren
Konnationalen im Königreich Serbien näherbringt und bei einer Fortsetzung in Ser-
bien sie rascher und besser mit Belgrad verbinden würde. Wenn es gelingen würde,
die Serben von ihrer bisherigen Haltung abzuringen und ihnen die Vorteile dieser
Bahn gerade von ihrem Standpunkt vor Augen zu führen, dann könnten in ihnen
für das Donau-Adriabahn-Projekt auf dem Boden der Monarchie wertvolle Bundes-
genossen gewonnen werden. Die Durchführung dieses Projektes hätte ja auch für
das Land eine grosse wirtschaftliche Bedeutung.45) Es ist müssig, über die Wich-
tigkeit einer zweiten Verbindung zum Mere (Spalato-Arzano Bugojno) und dem
42)
Muslimanska centralna banka za Bosnu i Hercegovinu, dioničarsko društvo u Sara-
jevu osnovana je 1911 god. sa dioničkim kapitalom od 3 milona kruna. Medutim, banka
je počela poslovati tek od 2 septembra 1912. Predsjednik banke bio je Muhamed-beg Fi-
lipović, a podpredsjednici Adem-aga Mešić i Rifat-beg Sulejmanpašić. Šerif Arnautović
bio je član Upravnog odbora Banke. (Bosnischer Bote 1913, str. 531-532).
43)
Vidi Sumarni izvještaj ... str. 116-117, 134-135; F. S c h m i d, op. cit. str. 136,
162-163, 618-619.
44)
O anuitetima koje je Bosna i Hercegovina morala plaćati za željeznice i o opte-
rećenju bosanskohercegovačkog bužeta vidi: F. H a u p t m a n n, Financiranje bo-
sansko-hercegovačkog željezničkog programa iz godine 1913., Radovi I izd. Filozofski
fakultet u Sarajevu, Sarajevo 1963. str. 120.
45)
O stavu srpskih političara iz Bosne Jeftanovića i Šole prema projektu da se po-
vežu srpske željeznice sa bosanskim vidi D. D o r d e v i ć, Carinski rat ..., str. 556;
inače o srpskom projektu Dunavsko-Jadranske željeznice i austrijskom kontra projektu
jedne transverzalne linije koja bi preko Bosne povezala Srbiju sa Jadranom vidi ibi-
dem str. 314-317, 416-418,525-528, 552-557; i s t i, Izlazak Srbije na Jadransko more
i konferencija ambasadora u Londonu 1912. godine, Beograd 1956; V. Ć o r o v i ć,
Odnosi Srbije i Austro-Ugarske u XX veku, Beograd 1936. str. 380,391, 511-516;
H. K a p i d ž i ć, Skadarska kriza i izuzetne mjere u Bosni i Hercegovini u maju
1913., Godišnjak XIII, 1962, str. 15-16, 40-43; Lj. A l e k s i ć-P e j k o v i ć, Odno-
si Srbije sa Francuskom i Engleskom 1903-1914, Beograd 1965. str. 770. i dalje; Dž.
J u z b a š i ć, O nekim pitanjima austrougarske politike prema uredenju privrednih
odnosa u Makedoniji i na Balkanu za vrijeme krize 1912/1913., Prilozi Instituta za
istoriju radničkog pokreta u Sarajevu, 5, 1969.
137
Ausbau der Strecke Banjaluka - Jaice noch ein Wort zu verlieren. Oesterreich muss
schon aus dem Grunde deren endliche Herstellung verlangen und unterstützen, um
nicht im Lande dauernd das Prestige gegenüber Ungarn zu verlieren. - Zu dem im
ungarischen Interesse seinerzeit schon beschlossenen Projekte Samač-Doboj trat in
letzter Zeit das Projekt einer Verbindung zwischen Banjaluka und Neu-Gradiska
hinzu, kürzlich verhandelte überdies der ungarische Handelsminister über weitere
Verbindungen Bosniens mit Ungarn; wahrscheinlich kam hiebei auch die schon se-
it längerer Zeit geplante Umwandlung der Strecke Bosnisch-Brod-Sarajevo im eine
normalspurige Linie zur Sprache, auf welche Ungarn einen begreiflichen Wert legt
und deren Herstellung es schon öfters verlangte.46)
In nächster Zeit ist die Vorlage eines Lokalbahngesetzes für Bosnien und die Her-
zegovina zu erwarten. Es wird Aufgabe der österreichischen Regierung sein, diesem
Gesetze eine besondere Aufmerksamkeit zu widmen, und seinerzeit auf dessen prak-
tische Durchführung entsprechenden Einfluss zu nehmen. Vor kurzem wurde die te-
lephonische Verbindung Bosniens mit Budapest eröffnet. Eine Weiterführung dieser
Linie nach Wien war bisher trotz verschiedener Bemühungen nicht zu erreichen. Es
ist fraglich, ob eine Verbindung des Landes mit Wien über Budapest über haupt
erstrebenswert ist, da die Länge der Linie und die Umschaltung zweifellos hemmend
auf den Verkehr wirken würde. Es wurde daher schon von mehreren Seiten angeregt,
zwischen Wien und Sarajevo eine direkte Verbindung einzulegen, ohne dass es je-
doch bisher gelungen ist, in der einen oder anderen Richtung einen Erfolg zu erzielen.
Den bosnischen Geschäftskreisen wird dadurch der Budapester Platz immer vertra-
uter, die baldigste telephonische Verbindung mit Wien ist daher von grösster kom-
merzieller Bedeutung. Aehnlich liegen die Verhältnisse beim Personenverkehr zwi-
schen der österreichischen Reichshälfte, insbesondere der Reichshauptstadt und den
Reichsländern. Die einzige gute Verbindung mit einem direkten Wagen geht über
Pest, obwohl die Route länger ist, als jene über Agram. Oft und oft wurde schon
die Einstellung direkter Wagen und Verbindungen auf dem kürzeren Wege nach
Wien verlangt, alle Bemühungen scheiterten jedoch bisher an dem Widerstande
Ungarns. An einer so grossen und aufblühenden Stadt wie Budapest führt man nic-
ht vorüber, die bosnischen Kaufleute gewöhnten sich daher immer mehr, zu ihren
Einkäufen nach Budapest zu fahren. Auch hier wäre endlich Wandel zu schaffen.
Des öfteren werde schon die Frage aufgeworfen, ob Ungarn sich nicht tarifari-
sche Vorteile gegenüber Oesterreich gesichert hat. Eine direkte Begünstigung lässt
sich nicht nachweisen. Aber ein Moment kommt dabei in Betracht, das vielleicht
noch eine grössere Bedeutung besitzt, als Ausnahmetarife, die sich paralysieren las-
sen. Die Geschäftsführung des össterreichisch-ungarisch-bosnisch-herzegovinischen
Tarifverbandes liegt seit jeher in den Händen der ungarischen Eisenbahnverwaltung,
welche auch die Geschäfte des ungarisch-bosnisch-herzegovinischen Verbandes führt.
Es ist selbstverständlich, dass die ungarische Bahnverwaltung ihre bei der Führung
beider Geschäfte gewonnenen Kenntnisse zu eigenen Gunsten und zu Gunsten ihrer
nationalen Verfrächter ausnützt und überdies den österreichischen Angelegenheiten
46)
O austrougarskom antagonizmu prilikom pregovora o programu izgradnje željeznič-
kih pruga u Bosni i Hercegovini pred Prvi svjetski rat vidi F. S c h m i d, op. cit. str.
592-608; F. L a n g e, Das Einsenbahnwesen in Bosnien und der Hercegovina, Ar-
chiv für das Einsenbahnwesen XLII, Berlin 1919. str. 1095-1123; F. H a u p t m a n n,
Financiranje bosanskohercegovačkog željezničkog programa iz god. 1913, str. 119-137.
138
nicht jene Aufmerksamkeit entgegenbringt, welche wir verlangen können. Die Ereig-
nisse dieses Jahres bieten hiefür einen Beweis: infolge der bei uns und in Ungarn ein-
getretenen Tariferhöhungen mussten die direkten Sätze nach Bosnien durchgerech-
net werden. Die betreffenden Publikationen für den ungarisch-bosnisch- herzegovi-
nischen Verband traten bereits im Mai in Kraft und enthielten eine ganze Reihe von
direkten Sätzen von allen wichtigeren ungarischen Stationen nach allen grösseren
Orten Bosniens und der Herzegovina. Trotz mehrfacher Urgenzen ist das betref-
fende Tarifheft für den österreichisch-ungarisch-bosnisch-herzegovinischen Verband
bis heute noch nicht erschienen, nur vom Wiener Platze wurden die betreffenden
Sätze publiziert.47) Es ist ein starkes Interesse der östereichischen kommerziellen
und industriellen Kreise, dass die Führung des östereichisch-ungarisch-bosnisch-
herzegovinischen Tarifverbandes besser kontrolliert werde und die östereichische
Eisenbahnverwaltung der ganzen Frage mehr Aufmerksamkeit widmet. Zu erwägen
wäre ferner der Gedanke einer alternativen Uebertragung der Geschäftsführung an
die östereichische Eisenbahnverwaltung.
Nahezu auf allen Gebieten bedrängt Ungarn unsere Position in Bosnien und
Herzegovina. - Schon Andrássy stützte sich bei seiner Orientpolitik mit besonderer
Vorliebe auf Ungarn. Ungarn befolgt nur den von seinem berühmten Sohne vorgezei-
chneten Weg, wenn es Bosnien und Herzegovina immermehr in seine Einflusssphäre
zu ziehen trachtet, dessen Besitz ihm die Vormachtstellung auf dem Balkan sichern
würde.48) Dazu kommt noch, dass die wachsende ungarische Industrie, qualitativ
noch nicht konsolidiert wie die alte europäische Industrie, nur nach dem Osten, nach
den wirtschaftlich weniger entwickelten Ländern mit Erfolg Absatz suchen kann.
Nichts ist naheliegender, als dass sie hiebei auf das Nachbarland greift, indem sie
sich innerhalb des Zollschutzes ein Absatzgebiet von steigender Aufnahmsfähigkeit
sichern kann. Will Oesterreich seine einmal angenommene Stellung behaupten, will
es den konzentrisch, mit Energie und unleugbarem Geschicke geführten Vorstoss
paralysieren, so muss es den Kampf aufnehmen und konsequent durchführen. Sc-
hwäche oder Nachgiebigkeit könnte auf die Dauer verhängnisvoll werden. Es ist
jedoch ein Lebensinteresse der Monarchie, diesen Kampf auf kulturelles und wirt-
schaftliches Gebiet zu beschränken und in politischen Fragen ein Einvernehmen mit
Ungarn zu erzielen, sonst kann die latente Gefahr einer Loslösung der mit grossen
Opfern an Blut und Geld für uns gewonnenen Reichslande rascher als man gla-
ubt, in ein akutes Stadium treten. Beide Teile haben aus diesem Grunde an einem
einheitlichen geschlossenen Vorgehen gegenüber Bosnien und der Herzegovina ein
gleiches Interesse, welches in diesem Falle mit dem Interesse der Gesamtmonarchie
identisch ist.
(Godišnjak DI BiH 18, 1970, str. 45-104)
47)
O tarifnoj problematici vidi F. S c h m i d, op. cit. str. 608-611.
48)
Sauter simplificira problem kad posve izjednačuje Andrássyjevu politiku sa pre-
tenzijama Ugarske na Bosnu i Hercegovinu pred Prvi svjetski rat. O Andrássyjevoj ori-
jentalnoj politici vidi: E. W e r t h e i m e r, Graf Julius Andrássy. Sein Leben und
seine Zeit, Bd.III Stuttgart 1913; F. H a u p t m a n n, Österreich-Ungarns Werben
um Serbien 1879-1881, Mitteilungen des Österreichischen Staatsarchivs 5.Bd. Wien
1952. str. 129-132; H. H a n t s c h, Die Geschichte Österreichs, Bd. II Graz-Wien-
Köln 1962. str. 412.
139
.
140
NEKE KARAKTERISTIKE PRIVREDNOG RAZVITKA
BOSNE I HERCEGOVINE U PERIODU OD 1878. DO 1914. GODINE
Austrougarska okupacija zatekla je Bosnu i Hercegovinu kao zaos-

talo agrarno područje sa izrazitim težištem na stočarstvu. Preko 90%
stanovništva bavilo se poljoprivredom uključivši tu i mnoge stanov-
nike pedesetak gradskih naselja. U zemlji je preovladavala naturalna
privreda, a pretežna većina seljaka bili su kmetovi. Agrarni odnosi
zasnovani na čitlučkom sistemu negativno su uticali na cjelokupne pri-
vredne prilike a posebno na razvoj zemljoradnje. Način obrade zem-
lje stoljećima se nije mijenjao, pa je drvena ralica bila i dalje glavno
orude. Orijentalno-balkanski zanati i sitna trgovina davali su obilježje
bosanskohercegovačkim gradovima od kojih su Sarajevo, sa oko 20.000
stanovnika, Mostar i Banja Luka, sa po oko 10.000 stanovnika, bili
najznačajniji privredni centri. Mada je u drugoj polovini XIX vijeka
strani kapital podigao prva postrojenja industrijskog karaktera - ne-
koliko pilana na vodeni pogon i malih fabrika piva, industrijska pro-
izvodnja prije okupacije ostala je u samom začetku. Ako se izuzmu
lokomotive na jedinoj pruzi Banja Luka - Dobrljin, koja je izgradena
1872. godine, postojale su u zemlji još samo dvije parne mašine nez-
natne snage koje su pokretale dva mala mlina. Kapitalistički način
prizvodnje nije mogao prevazići izvjesne manufakturne oblike a i oni se
javljaju u vrlo ograničenom obimu. Od sredine XIX vijeka oni su bili
srazmjerno najviše rašireni u eksploataciji i preradi drveta.1) Mada se
reformama u zadnjim decenijama otomanske vladavine nije mogao re-
generisati postojeći ekonomski i društveno - politički sistem, reformna
djelatnost je ipak doprinijela slobodnijoj privrednoj aktivnosti i razvo-
ju trgovine, posebno vanjske. Za trgovački promet velika su prepreka
bile loše komunikacije i transportne teškoće. Inače, proizvodi iz Bosne
i Hercegovine (cerealije, stoka i stočarski proizvodi, šljive, drvo, duhan
1)
I. H a d ž i b e g o v i ć, Postanak radničke klase u Bosni i Herce-
govini i njen razvoj do 1914. godine, Sarajevo 1980, str. 11-32; B. B e -
g o v i ć, Strani kapital u šumskoj privredi Bosne i Hercegovine za vri-
jeme otomanske vladavine, Radovi Šumarskog fakulteta i Instituta za
šumarstvo i drvnu industriju u Sarajevu V/1960, str. 52-53, 139, 181,
212-227.
141
i dr.) nalazili su prvenstveno produ na tržištu u zemljama susjedne
Habsburške monarhije ili su posredstvom austrijskih trgovaca plasirani
u drugim evropskim zemljama: Italiji, Njemačkoj, Engleskoj, Francu-
skoj i dr. Izvoz proizvoda bosanskog zanatstva, osobito željezne robe u
balkanske zemlje, Srbiju, Crnu Goru, Vlašku i Albaniju, bio je u opada-
nju zbog konkurencije evropske industrije. Uvoz sa ovog područja bio
je od manjeg značaja jer je ekonomska struktura pomenutih zemalja
i Bosne bila slična. Sticajem geografskih, privrednih i političkih okol-
nosti i najveći dio uvoznih potreba Bosne i Hercegovine pred okupaciju
podmirivan je u Austro-Ugarskoj ili tranzitom preko njenih jadranskih
luka i željeznica. Pretežan dio bh. izvozno-uvozne trgovine imali su u
svojim rukama domaći srpski trgovci iz Trsta, Beča i drugih gradova
Monarhije. Značajan je bio i import orijentalne robe iz Carigrada i
drugih dijelova Turske. Ovu trgovinu vodili su muslimanski, srpski i
jevrejski trgovci, a Sarajevo je bilo njen najznačajniji centar.2)
Kraj turske i početak austrougarske vladavine obilježen je bio rat-
nim pustošenjima koja su teško pogodila privredu. Ustanak 1875. i mje-
re za njegovo gušenje, a zatim austrougarski okupacioni pohod 1878. i
slamanje otpora doveo je do toga da gotovo nije bilo područja u zemlji
koje u razdoblju od 1875 - 1878. nije teško stradalo, a oko 140.000 izbje-
glica našlo se izvan granica Bosne i Hercegovine. Zato je moralo proteći
nekoliko godina da bi se privredni život koliko toliko normalizovao.
Austro-Ugarska je, uključivši 1. I 1880. Bosnu i Hercegovinu u svoje
carinsko područje, ustvari izvršila privrednu aneksiju okupirane zemlje.
Tim aktom, koji je bio u suprotnosti sa medunarodnim statusom Bosne
i Hercegovine, nastupio je novi period u njenom privrednom razvitku,
obilježen prodorom novih kapitalističkih odnosa. Pripajanje Bosne i
Hercegovine austrougarskom zajedničkom carinskom području,3) kao i
cjelokupna carinska i saobraćajna politika nakon okupacije imali su za
neposrednu posljedicu da je Monarhija u potpunosti zagospodarila bo-
sanskim tržištem potisnuvši gotovo sasvim robu iz Engleske, Francuske,
Italije i drugih zemalja. Tek u XX vijeku pojavila se Njemačka sa svo-
jim industrijskim proizvodima kao najjači konkurent robi iz Austrije i
Ugarske, ali ni tada strani import nije postigao veći uspjeh. Kidanje
starih trgovačkih veza i novi uslovi poslovanja, te dolazak u prvim go-
dinama poslije okupacije brojnih špekulanata iz Monarhije doveli su do
propasti niza domaćih trgovačkih kuća i stvorili su proces brzog propa-
danja niza starih zanata. Ponovo uzdizanje i snaženje domaćih trgovaca
2)
I. T e p i ć, Trgovina Bosne i Hercegovine od 1865. do 1875., Be-
ograd 1978, (Rukopis magistarskog rada) str. 143-155, 160.
3)
Vidi Dž. J u z b a š i ć, O uključenju Bosne i Hercegovine u zajed-
ničko austrougarsko carinsko područje, Prilozi Instituta za istoriju u
Sarajevu 19/1982, str. 125 i d.
142
na veliko, koji su se prilagodili novim prilikama uslijedilo je tek krajem
XIX i početkom XX stoljeća. Pri tome su u izvozno-uvoznoj trgovini,
uz jevrejske trgovce, srpski trgovci igrali glavnu ulogu. Medutim, tra-
dicionalno domaće gradanstvo prožeto konzervativnim esnafskim men-
talitetom, a posebno njegova muslimanska većina koja se držala lokalne
trgovine i starih zanata, ostala je zahvaćena dubokom stagnacijom. Iz-
rastanjem modernog kapitalističkog društva odvijalo se pretežno izvan
ove socijalne strukture, koja je i dalje davala glavno obilježje bosan-
skohercegovačkim gradovima. I pored razvoja saobraćaja i industrije
gradska naselja su i u doba austrougarske vladavine zadržala u mnogom
svoj bitan zanatlijsko-trgovački i agrarni karakter.
Za razliku od pokazanog interesa za prodaju robe na bosanskoher-
cegovačkom tržištu, čija se ograničena apsorpciona moć sporo poveća-
vala, austrougarski i uopšte strani kapitalistićki krugovi bili su dugo
vremena po okupaciji krajnje uzdržani u pogledu investicionih ulaga-
nja. Uzrok tome bio je kako nepostojanje odgovarajuće infrastrukture
- željezničke i cestovne mreže, neophodne za razvoj kapitalističke pri-
vrede, tako i specifičan medunarodnopravni status zemlje, koja je još
uvijek bila pod suverenitetom turskog sultana. Osim toga, u Austro-
Ugarskoj se osamdesetih godina XIX vijeka općenito osjećala akutna
nestašica kapitala koji bi bio spreman da se upusti u iole rizičnije pos-
lovne poduhvate. Potrebno je imati u vidu da je izvoz industrijske robe
i uvoz sirovina prvenstveno iz agrarnih zemalja na Balkanu ostao za
cijelo vrijeme i u imperijalističkoj epohi glavna osobina kapitalizma u
Austro-Ugarskoj, koji nije imao dovoljno privredne snage za ekspanziju
i eksport kapitala. Daleko zaostajući po svom ekonomskom potenci-
jalu iza vodećih industrijskih zemalja Evrope, Monarhija je došla u
zavidan položaj od stranog, prvenstveno njemačkog kapitala, koji je
vremenom postao značajan partner austrijskom i madarskom kapitalu
i u iskorišćavanju privrednih bogatstava Bosne i Hercegovine. Tome je
prethodila izgradnja najneophodnijih cestovnih i željezničkih komuni-
kacija i privredna aktivnost okupacione uprave koja je najprije počela
u vlastitoj režiji da eksploatiše bosanske šume i rude.
Iako je u stvari raspolagala finansijskim sredstvima koja bi odgova-
rala jednoj osrednjoj državi, Austro-Ugarska je imala ambiciju da igra
ulogu velike sile. Interes njene spoljne politike poslije Berlinskog kon-
gresa bio je da upravljanje Bosnom i Hercegovinom dovede do materi-
jalnog napretka i poboljšanja ekonomskog i socijalnog položaja stanov-
ništva. Prema koncepciji ministra vanjskih poslova Haymerlea, Bosna
i Hercegovina je trebalo da postane model i uzor za druge balkanske
zemlje.4) Ostvarenje tih ciljeva zahtijevalo je znatne investicije kao i
4)
F. H a u p t m a n n, Djelokrug austrougarskog zajedničkog minis-
tarstva finansija, Glasnik ADABiH III/1963, str. 17 id. ; i s t i, An-
drássyjeva politička baština i bosanska politika Austro-Ugarske nakon
okupacije, Radovi Filozofskog fakulteta u Sarajevu VI/1970-1971, str.
452 i d.
143
reformu zatečenih agrarnih odnosa. Nasuprot tome, Austro-Ugarska
je, izuzev kratkotrajnog perioda neposredno po okupaciji, ograničila
da sve do pred Prvi svjetski rat sopstvena državna sredstva daje samo
za pokriće vojnih troškova. Mada su se prvih godina nakon okupacije
vodeći faktori Austro-Ugarske izjašnjavali pro foro interno za ukidanje
kmetstva, zbog pomanjkanja finansijskih sredstava za otkup kmetov-
skih selišta, rješenje tog vitalnog, privrednog i društvenog problema,
bilo je odloženo na neodredeno vrijeme.5)
Austro-Ugarska se istovremeno orijentisala na traženje političkog
oslonca u konzervativnom muslimanskom zemljoposjedničkom sloju.
Režim je nastojao da izvrši modernizaciju privrede i društva ostavlja-
jući da se otkup kmetova odvija na bazi dobrovoljne pogodbe izrazito
sporim tempom. Pred Prvi svjetski rat kmetovi su još uvijek obradivali
jednu trećinu cjelokupne obradive površine u zemlji a njihov broj bio
je blizu broja slobodnih seljaka.
Izgradnja cestovne mreže, a naročito željezničkih pruga, imala je,
pored vojnog i političkog, takode izuzetan privredni značaj. Time je
ostvarena bolja povezanost pojedinih krajeva zemlje, što je doprinosilo
formiranju jedinstvenog tržišta. Izgradnja sistema komunikacija pred-
stavlja najkrupniji investicioni poduhvat okupacione uprave. Da bi iz-
gradila željeznice ona je podizala na teret zemaljskog budžeta zajmove
kako iz zajedničkih sredstava Monarhije tako i na evropskom novčanom
tržištu. Pri tome je saobraćajna orijentacija bila prema Monarhiji i to
na sjever prema Ugarskoj. Glavna željeznička linija presijecala je zem-
lju od sjevera prema jugu (od Bosanskog Broda preko Doboja, Sarajeva
i Mostara do Metkovića), idući najvećim dijelom dolinama rijeke Bosne
i Neretve. Od magistralne linije u dolini rijeke Bosne granale su se vici-
nalne željezničke pruge koje su vodile u susjedne rudarske, industrijske
i šumske revire. Od nje se odvajala i pruga koja je išla dolinom Lašve i
prelazila u dolinu Vrbasa dosežući do Jajca na sjeveru i do Bugojna na
jugu. Na područjima koja su gravitirala ovim saobraćajnicama razvio
se pretežan dio bosanske rudarske i industrijske proizvodnje. U Varešu
i Zenici podignuta su i prva moderna postrojenja crne matalurgije, a u
okolini Tuzle koja je bila povezana željezničkom prugom sa Dobojem
nastao je manji industrijski bazen.
U Bosni i Hercegovini su gradene uskotračne željezničke pruge čiji
se kapacitet uskoro pokazao nedovoljnim, pa je to već početkom XX
vijeka postala prepreka privrednom razvoju. Osim toga, prostrana po-
dručja zemlje, osobito njeni zapadni i jugozapadni krajevi, ostali su
bez željezničkih veza i u saobraćajnom pogledu bili su i dalje prilično
5)
Vidi H. K a p i d ž i ć, Agrarno pitanje u Bosni i Hercegovini za
vrijeme austrougarske uprave (1878-1918), ANUBiH Radovi XLIX/16,
1973, str. 93 i d.
144
izolovani. Glavni razlog da nije izgradena željeznička mreža koja bi
odgovarala potrebama Bosne i Hercegovine i njene privrede bio je ne-
dostatak finansijskih sredstava i suparništvo interesa Austrije i Ugarske.
Izgradnjom skupih i nerentabilnih željezničkih linija krajem XIX, od-
nosno početkom XX vijeka, prema Boki Kotorskoj i od Sarajeva prema
granici Srbije i Turske, koja je bila diktirana spoljnopolitičkim i voj-
nostrateškim interesima Austro-Ugarske, došlo je do teškog finansijskog
opterećenja Bosne i Hercegovine. To se, uz teret koji je zemlja snosila za
vojsku (bh. trupe) i žandarmeriju, i posve neodgovarajuću finansijsku
odštetu na ime gubitka carinskih prihoda, negativno odrazilo na njen
privredni i kulturni razvitak, kao i na stvaranje finansijskih preduslova
za rješenje agrarnog pitanja.6) Ostvarivanje programa izgradnje niza
normalno-tračnih željezničkih pruga, za koje su već bila osigurana i
finansijska sredstva (jedna trećina Bosna i Hercegovina, dvije trećine
Austrija i Ugarska) omelo je izbijanje Prvog svjetskog rata.7)
Osnovna, 1880. godine zakonski utvrdena smjernica za austrougar-
sku politiku u Bosni i Hercegovini bila je da upravu zemlje treba voditi
tako da se njeni troškovi pokrivaju iz vlastitih prihoda. Zato je aus-
trougarska administracija odmah zavela rigoroznu fiskalnu politiku i
u odsustvu odgovarajućeg interesa privatnog kapitala orijentisala se na
otvaranje izvora prihoda u samoj zemlji. Tome je išla na ruku i okolnost
što se u njenom posjedu našla većina šuma i cjelokupno rudno bogat-
stvo. Okupaciona uprava postala je ne samo najveći posjednik nego
i, sticajem okolnosti, najznačajniji privredni faktor. Jedna od bitnih
specifičnosti u privrednom razvitku Bosne i Hercegovine pod austro-
ugarskom upravom bila je da je državna vlast na području ekonomike u
još preovladavajućim uslovima liberalnog kapitalizma nastupila gotovo
merkantilistički kao u epohi apsolutizma. Sama vlast je osnivala indus-
trijska poduzeća i vodila njihovo poslovanje. Ona je snosila i najveći dio
odgovornosti i rizika u onim preduzećima u kojima je pored državnog
učestvovao i privatni kapital.8) Takva ekonomska politika inaugurisana
je u periodu kada je na čelu zemaljske administracije stajao zajed-
nički austrougarski ministar finansija Benjamin Kállay (1882-1903). U
6)
Dž. J u z b a š i ć, Izgradnja željeznica u Bosni i Hercegovini u
svjetlu austrougarske politike od okupacije do kraja Kállayeve ere,
ANUBiH Djela XLVIII/28, Sarajevo 1974, str. 115-121, 253-262.
7)
Vidi F. H a u p t m a n n, Financiranje bosanskohercegovačkog že-
ljezničkog programa iz godine 1913, Radovi Filozofskog fakulteta u Sa-
rajevu I/1963, str. 121 i d.
8)
F. H a u p t m a n n, Bosanske financije i Kállayeva industrijska
politika, Glasnik ADABiH XII/XIII-1972/73, str. 60 i d. ; Isti, Privreda
i društvo Bosne i Hercegovine u doba austrougarske vladavine (1878-
1918), u: Prilozi za istoriju Bosne i Hercegovine II, ANUBiH Posebna
izdanja LXXIX/18, Sarajevo 1987, str. 101-102.
145
to vrijeme izgradena je većina komunikacija i praktično podignuta sva
industrija. U situaciji kada u samoj zemlji nema domaćeg kapitala
koji bi bio sposoban za industrijske poduhvate, austrougarska uprava
je pod Kállayevim vodstvom nastojala pružanjem izuzetnih privilegija
i garancija da privuče strani kapital. Ovaj se, medutim, vrlo oprez-
no angažovao i to prvenstveno u šumarstvu i donekle u rudarstvu. U
nešto većoj mjeri strani kapital se tek docnije pojavljuje, osobito nakon
aneksije.9)
U interesu Austro-Ugarske bilo je da u odredenoj mjeri podržava
razvitak privrednog potencijala Bosne i Hercegovine, jer se time ona
oslobadala brige da se nade u situaciji da plaća troškove bosanskoher-
cegovačke uprave. Ujedno, to je doprinosilo povećanju konzumne moći
okupiranog područja, koje je svojom trgovinom, a specijalno u pogle-
du uvoza industrijskih proizvoda, bilo gotovo isključivo orijentirano na
Monarhiju. Privredna politika uprave bila je prvenstveno usmjerena
na iskorištavanje prirodnih bogatstava. Njihov plasman bio je osiguran
manjim dijelom u zemlji, a većinom je bio orijentisan na vanjsko tržište.
Općenito, karakter bosanske ekonomike u doba austrougarske vladavi-
ne bio je takav da su i u prvoj deceniji XX vijeka sirovine sačinjavale
prosječno godišnje 83% cijelokupnog bosanskog izvoza. Skoro dvije
trećine tog izvoza bili su proizvodi koji su pripadali zemaljskom eraru
(državi) i stranim kapitalistima. Proizvodi drvne industrije predstav-
ljali su najvažniji eksportni artikal bosanske privrede od koga je, za
razliku od pravca izvoza drugih roba, samo jedna četvrtina izvožena
u Austro-Ugarsku. Izvozilo se uglavnom polupreradeno drvo, dok su
finalni proizvodi kao namještaj i ostala roba uvoženi u zemlju. Pored
drveta i uglja, važnu ulogu u izvozu igrale su rude, proizvodi zemljo-
radnje i stočarstva. Naročito je bio značajan izvoz stoke u Monarhiju,
koji se u XX vijeku kretao izmedu dvjesto i tristo hiljada grla godišnje,
kao i izvoz hiljadu petsto do hiljadu osam stotina vagona suhih šljiva.
Od industrijskih proizvoda izvozilo se sirovo željezo, željezna roba i
hemijski proizvodi. Nasuprot izvozu, oko dvije trećine bosanskoherce-
govačkog uvoza činili su gotovi fabrikati. U uvozu su najvažnije mjesto
zauzimale životne namirnice (žito, sočivo, pirinač, brašno, piće i dr.),
proizvodi tekstilne industrije i drugih industrijskih grana. Po količini
robe izvoz je bio tri puta veći od uvoza, ali po novčanoj vrijednosti
import je bio jači od eksporta.10) U ovakvoj fizionomiji bosanskoher-
cegovačke vanjske trgovine odražavala se kako zaostalost poljoprivrede
9)
Ibidem; up. P.F. S u g a r, Industrialization of Bosnia-Herzegovina
1878-1918, Seatle 1963, str. 61 i d.
10)
Dž. J u z b a š i ć, Izvještaj Hermanna von Sautera o odnosima
Bosne i Hercegovine i Monarhije u svjetlu austrougarskih ekonomskih
suprotnosti, Godišnjak DI BiH XVIII/1968-69, str. 56 i d.
146
tako i svojevrsna struktura industrije, koja se sastojala iz daleko jačeg
dijela ekstraktivne i preradivačke eksportne industrije i nekoliko dese-
tina sitnih preduzeća lokalnog karaktera.11)
Iako je Kállay naglašavao kako ne dolazi u obzir da se u Bosni i
Hercegovini podiže takva industrija koja bi mogla znatnije konkurisati
razvijenijoj industriji Austro-Ugarske, u praksi se to ipak nije moglo
na nekim sektorima izbjeći. Tako je krajem XIX vijeka u Bosni nas-
tala velika šumska industrija koja je na svjetskom tržištu postala ozbi-
ljan konkurent izvoznicima drveta iz austrijskih zemalja. Blagodareći
pogodnostima koje je okupaciona uprava pružila stranom privatnom
kapitalu (minimalnoj odšteti, tarifnim povlasticama na željeznicama i
dr.) ovaj je mogao da bosansku drvnu gradu prodaje za 20-25% jeftini-
je od austrijske, što je izazvalo veliku uzbunu u poslovnim krugovima
(”Bosnische Gefahr”).12) Prodajom državnih šuma putem dugoročnih
ugovora o njihovoj eksploataciji okupaciona uprava je pribavljala dio
sredstava za svoju saobraćajnu i industrijsku politiku.
Da bi obezbijedila sebi prihode od monopola soli i duhana, austro-
ugarska uprava je podigla u Bosni i Hercegovini duhansku industriju
kao i industrijska postrojenja za dobijanje soli u Tuzli. To je već uskoro
poslije okupacije dovelo do potiskivanja austrijske i ugarske konkuren-
cije na tom području. Osnivanje nekih industrijskih pogona, kao npr.
tvornice šećera u Usori, tvornice špirita u Tuzli i pivare u Sarajevu ima-
lo je, osim želje uprave da se smanji uvoz iz Monarhije i novac ostane
u zemlji, i taj smisao da se utiče na intenzivniju obradu tla i orijenta-
ciju uzgajivača šećerne repe i ječma na tržišnu ekonomiju. Medutim, i
pored odredenih rezultata u unapredenju poljoprivredne proizvodnje i
povećanja prinosa izostali su očekivani uspjesi u transformisanju poljo-
privrede u kojoj su zadržani kmetski odnosi. Ti odnosi bili su, pored
usitnjenosti posjeda, smetnja za racionalniju obradu zemljišta. Što je
kmet više ulagao rada i sredstava u obradu zemlje, njemu je ostajalo
relativno manje čistog prinosa, dok je porez i agin hak postajao veći.
Naime, po odvajanju desetine na ime poreza državi agi je pripadala jed-
na trećina netto prinosa od žitarica, a u preostale dvije trećine, koje su
ostajale kmetu, bili su, pored naknade za njegov rad, obuhvaćeni i pro-
izvodni troškovi. Zato je kmet bio upućen na ekstenzivno privredivanje
i davao je prednost gajenju stoke. Izvjesna promjena u prilog kmetu
izvršena je tek 1906. godine paušaliranjem desetinskog poreza, koji se
11)
K. H r e l j a, Industrija Bosne i Hercegovine do kraja Prvog svjet-
skog rata, Beograd 1961, str. 175.
12)
B. B e g o v i ć, Razvojni put šumske privrede u Bosni i Hercegovi-
ni u periodu austrougarske uprave (1878-1918), sa posebnim osvrtom
na eksploataciju šuma i industrijsku preradu drveta, ANUBiH Djela
LIV/31, Sarajevo 1978, str. 59 i d. 162 i d.
147
još od prije plaćao u novcu. Time je aga bio lišen dotadašnjeg oslon-
ca na državnu vlast pri utvrdivanju visine prinosa i trećine, koja se
odmjeravala prema desetini. Medutim, to je bio samo sitan korak ka
reformiranju agrarnih odnosa koji nisi zadovoljavali ni kmeta ni agu.
Oni su stajali na putu povećanja proizvodnje hrane za kojom se osjećala
sve veća potreba zbog porasta broja stanovništva, pa je uvoz žitarica
sve više rastao. Zemljoposjednik, beg i aga, nije se mogao pretvoriti u
kapitalističkog agrarnog poduzetnika, nego je ostao uživalac naturalne
rente bez vlastitog angažovanja u proizvodnji. Kao takav, on se sve
više zaduživao i propadao, što osobito važi za sitnog agu.13)
Paralelno sa otkupom kmetovskih selišta, koji je donekle bio pos-
pješen angažovanjem sredstava iz zemaljskog budžeta za dodjelu zaj-
mova kmetovima na osnovu zakona iz 1911, prezaduženi muslimanski
zemljoposjednici prodavali su, po pravilu, pored ćifluka, i one dijelo-
ve begluka koje su kmetovi obradivali kao zakupci ili pod najam kao
radnici.14)
Postojanje kmetstva bila je osnovna karakteristika bosanskoherce-
govačkog agrara, koja je imala pored ekonomskih, dalekosežne socijalne
i političke reperkusije, posebno na području nacionalno-konfesionalnih
odnosa. Na kraju prve decenije XX vijeka 91,15% zemljoposjednika sa
kmetovima bili su islamske vjere, dok su 73,92% kmetova bili pravoslav-
ni. Medutim, ne bi se smjelo gubiti iz vida da ni ekonomski i društveni
položaj slobodnog seljaštva, koje se u literaturi po pravilu zanemaruje,
iako je broj slobodnih seljaka prema popisu iz 1910. postao čak nešto
veći od broja kmetova. Slobodno seljaštvo je bilo najjače izloženo pro-
cesu proletarizacije, dok je zadržavanje kmetovskih odnosa usporavalo
socijalnu diferencijaciju na selu. Upravo u muslimanskoj populaciji,
kojoj je pripadalo najviše slobodnih seljaka (56,65% svih domaćinstava
slobodnih seljaka) bezemljaši su bili najbrojniji. Njihov broj je, kako
je to ukazao Ferdo Hauptmann, bio 1910. godine blizu broja svih os-
talih bezemljaša zajedno (9226 starješina porodica muslimanske vjere
prema 6266 pravoslavnih, 4189 katolika i 769 ostalih). I procentualni
udio bezemljaša unutar pojedine konfesije bio je kod muslimana najveći
i iznosio je 8,73%, dok je kod pravoslavnih bio 5,28%, a kod katolika
7,36%.15) S druge strane, kada je riječ o broju domaćinstava musli-
manskih bezemljaša (9226), on je 1910. godine bio gotovo isti kao broj
13)
F. H a u p t m a n n, Bosanskohercegovački aga u procjepu izmedu
privredne aktivnosti i rentijerstva na početku XX stoljeća, Godišnjak
DI BiH, XVII/196-67, str. 23 i d. i kao napomena 8.
14)
Dž. J u z b a š i ć, Neke napomene o problematici etničkog i druš-
tvenog razvitka Bosne i Hercegovine u periodu austrougarske uprave,
Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 11-12/1975-1976, str. 308.
15)
F. H a u p t m a n n, Privreda i društvo ..., str. 185-186.
148
onih muslimanskih zemljoposjednika, starješina porodica, koji su imali
kmetove (9537).
Sa sela je, uzevši u cjelini, priticao u zemaljski budžet putem direk-
tnih a naročito indirektnih poreza koji su stalno rasli, najveći dio sred-
stava za izgradnju saobraćajnica i industrije. Država se služila poreskim
sistemom kao najefikasnijim sredstvom prvobitne stimulacije kapitala.
Niskim životnim standardom seoskog stanovništva plaćen je ostvareni
ekonomski napredak na drugim područjima. Povećanje izvoza poljopri-
vrednih proizvoda postizano je ne toliko na osnovu veće produktivnosti
seoskog gazdinstva, koliko smanjenjem potražnje i većom prodajom sto-
ke i žita. Situacija u poljoprivredi postala je vrlo ozbiljan limitirajući
faktor daljeg procesa industrijalizacije kao i ukupnog društvenog na-
pretka.16)
Ozbiljne prepreke razvitku industrije proizilazile su iz podredenog
političkog i državnopravnog položaja Bosne i Hercegovine. Sam minis-
tar Kállay morao je savladavati otpore Austrije odnosno Ugarske kada
je uz pomoć stranog kapitala pristupao osnivanju pojedinih preduzeća
koja su konkurisala proizvodima iz Monarhije. Pored ostalog npr. po-
litički obziri bili su mjerodavni da se dio željezne rude i sirovog željeza
iz Vareša isporučivao austrijskim i ugarskim željezarama po cijeni koja
je jedva pokrivala troškove proizvodnje.
Premda je odnos Austrije i njenih poslovnih krugova prema Bos-
ni i Hercegovini kao izvoru sirovina i tržištu za austrijsku industriju
nosio u biti obilježje kolonijalnog odnosa, ipak su austro-ugarske eko-
nomske suprotnosti manje dolazile do izražaja od ugarsko-bosanskih.
Ugarska vlada pružala je otpor investicionoj politici okupacione uprave
nastojeći da se ulaganja u razvoj privrede ograniče a da se eventu-
alna slobodna sredstva bosanskohercegovačkog budžeta upotrijebe za
pokriće troškova okupacije, kako bi se u tom pogledu što više olakšao
teret Monarhiji. Raznim mjerama privredne politike, uključujući tu
i željezničke tarife, pravljene su smetnje bosanskom eksportu u Ugar-
sku (izvozu željezničkih pragova, uglja, šljivovice, živih svinja i dr.) i
pričinjavale teškoće bosanskim mlinovima u interesu ugarske mlinske
industrije, koja je u velikoj mjeri dominirala bosanskohercegovačkim
tržištem brašna. Bosansko-ugarske ekonomske suprotnosti sve jače su
se manifestovale sa industrijskim razvitkom Bosne i Hercegovine. S
madarske strane su, pred Prvi svjetski rat, pravljene prepreke razvitku
već postojećih privrednih grana, npr. podizanju željezne industrije u
Prijedoru, jačanju bosanskohercegovačkih erara i ekonomskom osamos-
taljenju Bosne i Hercegovine. Pomenute suprotnosti rezultirale su ne
samo iz pretežno agrarnog karaktera obiju zemalja, Bosne i Hercego-
vine i Ugarske, nego i iz strukture madarske industrije u kojoj je npr.
16)
Up. ibidem str. 101-102, 127-130, 174-181.
149
željezna industrija bez potrebne sirovinske podloge igrala nesrazmjerno
veliku ulogu.17)
Iako je od početka okupacije bio evidentan sukob privrednih inte-
resa Austrije i Ugarske u Bosni i Hercegovini, on se krajem XIX vijeka
počinje snažnije ispoljavati. Ovo se podudaralo sa izbijanjem privred-
nih problema u prvi plan u odnosima izmedu Austrije i Ugarske prili-
kom pregovora o produženju privredne nagodbe 1896-1898. i stajalo je
u direktnoj vezi sa napretkom madarske industrije. Ova je nastojala da
na bosanskohercegovačkom tržištu poboljša svoje pozicije i suprotstavi
se nadmoćnoj austrijskoj konkurenciji. Teškoće u plasmanu robe na
inostrana tržišta u XX vijeku (izgradnja sistema visoke carinske zaštite
u Evropi i gubitak velikog dijela tradicionalnog tržišta za industrijsku
robu na Balkanu) doprinijele su da je za obje države Monarhije još više
porastao privredni značaj Bosne i Hercegovine. Do zaoštravanja kon-
kurentske robe izmedu austrijskog i madarskog kapitala na tlu Bosne i
Hercegovine dolazi osobito poslije aneksije, a njen je rezultat bio da je
Austrija još više učvrstila i proširila svoje pozicije.
Bosanskohercegovačko tržište na početku XX vijeka je bilo u zna-
čajnoj mjeri prošireno. Dok je 1903. uvoz u Bosnu i Hercegovinu iz-
nosio 90,6 miliona kruna, on se 1912. popeo na 174,7 miliona kruna.
Istovremeno je izvoz porastao od 80,4 u 1903. na 130,2 miliona kruna u
1912. godini. Karakterističan je skokovit porast spoljnotrgovinskog pro-
meta Bosne i Hercegovine od 1906. godine pa dalje (uvoz 1905. iznosio je
93 miliona kruna, 1906.- 109,2 miliona kruna; izvoz 1905.g. - 96,7 mili-
ona kruna, 1906.g.- 117,7 miliona kruna). To je dobrim dijelom rezultat
kako promjena u medunarodnim ekonomskim odnosima i prilikama u
Monarhiji, tako i unutrašnjeg privrednog razvoja. Spoljnotrgovinski
deficit, koji je izuzev u periodu od 1904. do 1906. godine bio stalan
pratilac ovog razvitka a osobito se povećao od 1911. godine (1911. g.
- 32,3; 1912. godine - 44,5 miliona kruna) ipak nije bio istovjetan s
platnim deficitom, budući da su u vezi sa povećanjem medunarodne
zategnutosti znatne količine uvezene robe bile namijenjene vojnim po-
trebama i bile su plaćene od strane Austro-Ugarske. Ali značajnu ulogu
u porastu trgovinskog deficita igrao je, pored kolebanja u izvozu poljo-
privrednih proizvoda i stoke zbog slabih žetvi i stočne zaraze, i uvoz
strojeva i industrijske opreme, a osobito stalan porast cijena koji je u
mnogo većoj mjeri zahvatio gotove industrijske proizvode nego sirovine
što ih je Bosna izvozila. Tako se opće povećanje cijena pred Prvi svjet-
ski rat negativno odražavalo na bosanskohercegovačku privredu i njene
ekonomske odnose sa Monarhijom.18)
17)
Kao napomena 10; vidi: F. H a u p t m a n n, Borba za bosansko
željezo pred Prvi svjetski rat, Godišnjak DI BiH X/1959, str. 167-195.
18)
Kao napomena 10.
150
Kállayev nasljednik, ministar Istvan Burián (1903-1912), u mnogo-
me je odustao od ekonomske politike svoga prethodnika. Prekinuvši sa
osnivanjem novih erarnih preduzeća vlast se orijentisala na podstica-
nje privatne inicijative. Medutim, značajniji industrijski podhvati su
izostali. Uglavnom je vršena tehničko-tehnološka dogradnja postojeće
industrije što je bilo praćeno povećanim uvozom strojeva i industrijske
opreme. Iako se, naročito nakon aneksije 1908. godine, u većoj mjeri
angažuje strani kapital, koji se bržim tempom koncentriše u bankama i
akcionarskim društvima, osnovno obilježje bosanskohercegovačkoj pri-
vredi davalo je i dalje veliko učešće države i njenog kapitala. Državna
vlast je ostala prvorazredan faktor ekonomskog razvitka u cijelom pe-
riodu austrougarske uprave.19)
Pojačano interesovanje austrijskih i madarskih privrednih krugo-
va za Bosnu i Hercegovinu bilo je praćeno narastanjem i intenzivnijim
angažovanjem domaćeg kapitala. Medutim, izvan okvira starog trgo-
vačko-zanatlijskog gradanstva rastao je samo manji broj modernih ka-
pitalističkih preduzetnika. Oni se angažuju u industriji povezujući se
pri tome i sa stranim kapitalom, učestvuju u akcionarskim društvima
i bankama, bave se transakcijama, vrijednosnim papirima i dr. Pro-
ces formiranja moderne gradanske klase odvijao se dosta sporo i bio
je praćen pomanjkanjem potrebnog kapitala. Prvenstveno putem trgo-
vine i zajmova koje su trgovci uz lihvarske kamate davali seljacima i
feudalnim zemljoposjednicima, akumulirao se odredeni kapital, što je
početkom XX vijeka dovelo do stvaranja domaćih kreditnih institucija
na nacionalnoj osnovi. Pri tome su se u praktičnoj djelatnosti gubile
razlike izmedu banaka, štedionica i kreditnih zadruga. Sve veći značaj
u njihovom poslovanju dobijao je robni promet, pa su kreditne orga-
nizacije i same nastupale kao trgovci i špekulanti, a osim toga bavile
su se i komisionarskim poslovima. Pred Prvi svjetski rat bilo je 50
domaćih banaka i štedionica, ali sve skupa raspolagale su sa jedva po-
lovinom novčanog potencijala koje su u Bosni i Hercegovini imale četiri
banke iz Monarhije. Kapital domaćih banaka nije po svojoj snazi omo-
gućavao investicije širih razmjera. Brojni nacionalni kreditni instituti
obično su raspolagali malim sopstvenim sredstvima pa su stoga obilno
poslovali sa tudim ulozima i reeskontnim kreditima dobivenim od većih
novčanih zavoda iz Bosne i Hercegovine ili Monarhije. U povezivanju
sa domaćim kapitalom strani kapital je vidio značajnu šansu za svo-
ju dalju ekspanziju. U tom pogledu se u Bosni i Hercegovini, kao i
na cijelom južnoslovenskom prostoru pred Prvi svjetski rat, pojavljuje
19)
F. H a u p t m a n n, Privreda i društvo ..., str. 102; up. P.F. S u -
g a r, op. cit. str. 9; I. H a d ž i b e g o v i ć, op. cit. str. 76-77.
151
češki kapital kao ozbiljan konkurent austrijsko-njemačkom i madarskom
kapitalu.20)
Političke stranke vršile su na nacionalnoj osnovi integraciju doma-
ćeg bankarstva pod svojim patronatom. To je bilo na liniji ekonomske
afirmacije domaćeg gradanstva, a s druge strane stranke su time stvarale
sebi potreban finansijski oslonac za političko djelovanje. Karakteristika
tog procesa bila je najuža personalna povezanost vodećih nacionalnih
banaka i stranačkih vodstava. Vodeće partijske ličnosti bile su po pravi-
lu direktori ili članovi upravnih odbora centralnih nacionalnih banaka.
Uočljiva je tendencija da skoro svaka politička partija, pa čak i ma-
nja grupa nastoji da ima svoju banku. Od političkih odnosa medu poje-
dinim strankama i grupama iste nacionalno-konfesionalne pripadnosti,
te njihovog stava prema režimu zavisili su i medusobni odnosi njihovih
kreditnih institucija. Tako, na primjer, fuzija Samostalne muslimanske
stranke sa Muslimanskom narodnom organizacijom i stvaranje Ujedi-
njene muslimanske organizacije 1911. godine podudara se vremenski sa
osnivanjem Muslimanske centralne banke, u čijim su se upravnim or-
ganima našle vodeće ličnosti iz obje ranije stranke (Ademaga Mešić i
Šerif Arnautović). Dalje, pojava provladine grupe dr Danila Dimovića
na političkoj sceni u Bosni i Hercegovini u drugoj polovini 1913. godine
i formiranje Srpske narodne stranke bilo je praćeno i osnivanjem Srpske
privredne banke u martu 1914. godine. Istovremeno, odbijanje Gligorija
Jeftanovića i grupe oko ” Srpske riječi” da učestvuje u vladinoj koaliciji
i nemogućnost da Srpska narodna banka i Srpska centralna banka uzmu
učešće u većim zemaljskim poslovima uticalo je da su ove dvije banke
pokrenule u maju 1914. godine pitanje fuzije srpskih novčanih zavoda. S
druge strane, još 1909. godine u doba najžešćih sukoba izmedu Hrvatske
narodne zajednice i Hrvatske katoličke udruge, vodeće ličnosti iz obje
zavadene hrvatske grupacije našle su se zajedno u Upravnom odboru
Hrvatske zadružne banke za Bosnu i Hercegovinu, koja je tad osnovana.
Predsjednik ove banke bio je dr Nikola Mandić, lider Hrvatske narod-
ne zajednice, koji je takode bio i predsjednik Hrvatske centralne banke
za Bosnu i Hercegovinu d.d osnovane 1908. godine. Tako je kod Hrva-
ta okupljanje predstavnika oba politička pravca u bančinim organima
prethodilo njihovom izmirenju.
Težnje za političkom emancipacijom koje su u raznim oblicima do-
lazile do izražaja, pa i u sve većoj težnji ka autonomiji i saodlučivanju
u privrednoj politici, imale su svoju osnovu u želji domaćeg gradanskog
elementa za ekonomskom afirmacijom. U tom pogledu bila je od po-
sebnog značaja tendencija za stvaranje domaće ”nacionalne” industrije.
20)
Dž. J u z b a š i ć, Izvještaj Hermanna von Sautera ..., str. 71-73,
95-98.
152
Tako je npr. kampanja Bosanskohercegovačkog sabora protiv privilegija
stranih privatnih šumsko-industrijskih preduzeća rezultirala vladinom
odlukom da se novi ugovori o eksploataciji bosanskih šuma sklapaju
samo na osnovu javne licitacije i submisijske prodaje drveta na panju.
To je, osim što je obezbijedilo veće prihode zemaljskoj blagajni, omo-
gućilo domaćim gazdama, trgovcima i veleposjednicima da se, zajedno
sa stranim kapitalom, više nego do tada uključe u iskorištavanje šuma
i u industriju za preradu drveta. Pri tome osnovni motiv domaćih ka-
pitalističkih elemenata nije bio izmjena sistema gazdovanja bosanskim
šumama i njihovo racionalnije iskorištavanje nego brzo i lako sopstveno
bogaćenje i potiskivanje stranog kapitala, koji je u ovoj privrednoj grani
držao ključne pozicije. Mada je u šumskoj industriji pred Prvi svjetski
rat došlo do osnivanja niza domaćih firmi, to nije moglo da izmijeni
postojeće odnose i ugrozi pozicije stranog kapitala.21) Ovo još više važi
za druge industrijske grane u kojima je učešće domaćeg gradanstva bilo
daleko skromnije.
(Pregled 3, 1984, str. 233-244, i na engleskom Sarvey 2, 1984, str. 146-156)
21)
B. B e g o v i ć, Razvojni put šumske privrede ..., str. 117-118.
153
.
154
IZGRADNJA ŽELJEZNICA U BOSNI I HERCEGOVINI
I AUSTRO-UGARSKE EKONOMSKE SUPROTNOSTI
Izgradnja željeznica u Bosni i Hercegovini imala je posebno mjes-

to i značaj u sklopu opšteg odnosa Austro-Ugarske prema ovim po-
krajinama. Ona je izvršila prvorazredni uticaj na tempo privrednog i
društvenog razvitka zemlje i po svojim posljedicama daleko je preva-
zišla period austrougarske vladavine. Problematika vezana za gradnju
bosanskohercegovačkih željeznica izlazila je po svojoj važnosti, prvens-
tveno zbog ukrštanosti interesa unutar Austro-Ugarske i internacional-
nog značaja pojedinih projektovanih linija, iz okvira jedne provincijske
politike i u nekim svojim fazama nalazila se u središtu pažnje najod-
govornijih faktora Monarhije. Tome je posebno doprinosila dualistička
struktura Monarhije i specifičnost statusa Bosne i Hercegovine. Od
samog početka okupacije problem gradnje željezničkih pruga u Bosni i
Hercegovini rješavao se u znaku rivaliteta izmedu Austrije i Ugarske.
Ovaj rivalitet imao je svoju predistoriju još u predokupacionom periodu
u borbi oko pravca glavne magistralne veze sa Orijentom.
Austrija je težila da preko Südbahna izbije rutom Sisak-Dobrljin
na Banja Luku pa dalje preko Sarajeva na Kosovsku Mitrovicu, dok je
Ugarska forsirala vezu preko svog područja na Beograd i jug dolinom
Morave, odnosno u Bosni preko Broda i Sarajeva.1) Madarski interesi
igrali su značajnu ulogu u koracima koje je preduzimao Andrássy, dok
je, s druge strane, u austrijskoj javnosti bila dugo prisutna dilema o
najsvrsishodnijem pravcu za željezničku vezu sa Orijentom. Inače, u
austrougarskim saobraćajnim planovima i politici Bosna je do okupacije
uzimana prvenstveno u obzir kao moguće tranzitno područje na putu
prema Istoku, a u drugom planu stajao je neposredni ekonomski interes
da se ostvari željeznička veza Monarhije s Bosnom.
Pomenute austrougarske suprotnosti, te kolebanja u spoljnopolitič-
koj orijentaciji Turske i njena nesposobnost da se poveže željeznicom sa
Evropom, imale su za rezultat da je normalnotračna željeznička pruga
izgradena 1872. od Dobrljina, na sjeverozapadnoj granici Bosne, do
1)
Uporedi Walther R e c h b e r g e r, Zur Geschichte der Orientbah-
nen, u: Österreichische Osthefte (dalje ÖOH) 5, 1960, 350-355.
155
Banja Luke (104,3 km), kao dio buduće internacionalne linije, ostala
bez priključka kako na istoku tako i na zapadu.2) Šta više, uskoro
po izbijanju ustanka u Bosni 1875. na pruzi je bio obustavljen svaki
promet.
U novoj političkoj konstelaciji poslije Berlinskog kongresa izgradnja
željezničke veze sa Solunom i Carigradom preko Srbije postala je ne-
posredni cilj austrougarske politike,3) dok je obezbijedenje prava na
izgradnju željezničke pruge kroz Novopazarski sandžak moglo imati
značaj samo za budućnost. Medutim, s obzirom na nastale teškoće
i neizvjesnost u pogledu realizovanja željezničke linije dolinom Morave
u austrijskoj javnosti čuli su se glasovi koji su tražili gradnju bosanske
linije, pa je oživljena polemika o najpovoljnijem pravcu za povezivanje
sa Orijentom.4) To je izazvalo bojazan kod Madara da Ugarska ne bude
zaobidena i u znatnoj mjeri je uticalo na formulisanje madarske politike
prema izgradnji željezničkih pruga u pravcu Bosne na teritoriji Ugarske.
Zanimljivo je da tadanji austrougarski ministar rata Bylandt - Rheydt
nije imao jasne predstave o važnosti ili bezvrijednosti željezničke veze
preko Sandžaka, dok se ministar vanjskih poslova Andrássy u svojim
ocjenama kolebao. Problem izgradnje priključnih željezničkih pruga od
Siska, odnosno Osijeka i Dalja, gdje su se tada prekidale željezničke ve-
ze, prema Dobrljinu, odnosno Brodu, predstavljao je posebnu epizodu
u austrougarskoj željezničkoj politici i preplitao se sa osnovnim pita-
njima balkanske politike Dvojne monarhije i odnosa izmedu Austrije i
Ugarske.5)
Neposredno prije početka vojnih operacija u cilju okupacije Bos-
ne i Hercegovine Ministarstvo rata je tražilo uspostavljanje željezničke
veze izmedu Dalja i Broda i planiralo izgradnju željeznice od Broda
2)
Radoslave M. D i m t s c h o f f, Das Eisenbahnwesen auf der Bal-
kanhalbinsel, Bamberg 1894, 5-11; Georg W.F. H a l l g a r t e n, Impe-
rialismus vor 1914. Die soziologischen Grundlagen der Aussenpolitik
europäischer Grossmächte vor dem Ersten Weltkrieg 1, München 1963,
227-232.
3)
Ferdinand H a u p t m a n n, Österreich-Ungarns Werben um Ser-
bien 1878-1881., u: Mitteilungen des österreichischen Staatsarchivs (da-
lje MÖSTA) 5, 1952, 136-157.
4)
Carl B ü c h e l e n, Bosnien und seine volkswirtschaftliche Bedeu-
tung für Österreich-Ungarn, Wien 1879, 24-47; Bernhard S i n g e r,
Unsere Eisenbahn-Anschlüsse nach Südosten und Süden, Wien 1879,
16-25; Wilhelm von N ö r d l i n g, Ueber die bosnischen und serbischen
Eisenbahnen, Wien 1880, 8-12.
5)
Vidi podrobnije o tome Dževad J u z b a š i ć, Izgradnja željeznica
u Bosni i Hercegovini u svjetlu austrougarske politike od okupacije do
kraja Kállayeve ere, izd. ANUBiH Djela XLVIII, Odjeljenje društvenih
nauka 28, Sarajevo, 1974, 18-42.
156
prema dolini Bosne, kuda je vodila glavna operaciona linija. Para-
lelno s tim ono je zahtijevalo gradnju pruge Sisak-Dobrljin i ponovno
otvaranje prometa na željeznici Dobrljin - Banjaluka, što je trebalo da
obezbjedi snabdjevanje trupa u tom regionu, koje će zbog geografskih i
saobraćajnih uslova biti izolirane od korpusa u dolini Bosne. Od pruga
se očekivalo da će snažno uticati na umirenje stanovništva i da će koris-
titi razvoju saobraćaja sa Monarhijom.6) S obzirom na oružani otpor i
velike transportne teškoće, zbog vrlo loših saobraćajnih prilika, general
Josip Filipović je uskoro po osvajanju Sarajeva izrazio mišljenje da će
održanje onog što je zadobijeno biti samo moguće ako jedna željeznica
poveže Brod sa Sarajevom.7)
Ugarska vlada je odbila 1878. da zaobilazeći normalnu parlamen-
tarnu proceduru izda koncesiju Südbahnu za gradnju i eksploataciju
pruge Sisak-Dobrljin, ne samo iz ustavnih razloga, nego i zbog bojazni
da se od Banja Luke ne izgradi magistralna željeznička linija prema
Solunu i zaobide Ugarska. Sva uvjeravanja cara Franje Josipa I i zajed-
ničkih ministara o neosnovanosti takvog strahovanja nisu bila dovoljna
da bi vlada K. Tisze, koja je morala voditi računa o raspoloženju par-
lamenta, izmjenila svoje stanovište. Zato je austrijska vlada, prilikom
priprema za sklapanje trgovinskog i željezničkog ugovora sa Srbijom
u proljeće 1879, pokušala da svoju saglasnost za pregovore o srpskoj
željezničkoj konvenciji učini ovisnim od izdavanja koncesije Südbahnu
za prugu Sisak-Dobrljin, koja je bila u specifično austrijskom interesu.
To je s ugarske strane odlučno odbijeno. Tek nakon izričitog prizna-
nja austrijske vlade da srpski priključak na turske željeznice treba da
predhodi bosanskom, ugarska vlada je prihvatila zahtjev da gradi pru-
gu Sisak - Dobrljin. Medutim, pruga je izgradena i puštena u promet
(1882), kada je ne samo osigurana izgradnja željezničke linije preko Sr-
bije nego i interesi madarskih željeznica u bosanskom saobraćaju sa
Rijekom.8)
Ugarska vlada je, pak izlazeći u susret zahtjevima vojnih vlasti,
pristupila 1878. izgradnji pruge Dalj-Brod, jer je imala u vidu da će
željeznička linija u dolini rijeke Bosne najviše odgovarati saobraćajnim i
trgovačkim interesima Ugarske. Ona je pri tome više težila da, u odno-
su na Austriju, osigura sebi za svaki slučaj povoljniju vezu sa Istokom,
nego što je tada imala u vidu neposredne privredne koristi od uspos-
tavljanja željezničke veze sa Bosnom. U momentu okupacije agrarna
Ugarska, koja se nalazila tek na pragu svog intenzivnijeg industrijskog
6)
Ibidem
7)
Filipović Ministarstvu rata 24.8.1878. (telegram) Kriegsarchiv, Wien
(dalje KA), Kriegsministerium (KM) Präs. 112 13 1 /1878
8)
Vidi nap. 5.
157
razvitka, imala je općenito malo ekonomskog interesa za jedno tako
zaostalo agrarno područje kao što je bila Bosna i Hercegovina.
Ugarskoj vladi je uspjelo da njene koncepcije o realizovanju željez-
ničke veze kako sa Orijentom tako i sa Bosnom odnesu pobjedu. Ona je
pri tom u potpunosti iskoristila prednosti geografskog položaja Ugar-
ske, kao i unutrašnjopolitičke teškoće u Cislajtaniji poslije Berlinskog
kongresa.
S druge strane, načelni pristanak ugarske vlade da se u zajedničko
carinsko područje uključi Bosna i Hercegovina, Dalmacija i Istra pred-
stavljao je tada objektivan ustupak interesima austrijske industrije, iako
se u ovom slučaju ne može govoriti da je to bila izravna kompenzacija
prilikom pregovora o cijelom kompleksu balkanskih problema. Sagla-
sivši se konačno da se Bosna i Hercegovina, Dalmacija i Istra uključe
u zajedničko carinsko područje,9) ugarska vlada je nastojala da svojim
uticajem na željezničku politiku unaprijed osigura madarske komerci-
jalne interese.
Angažovanjem finansijskih sredstava iz okupacionog kredita vojna
uprava je obnovila promet na normalnoj pruzi Dobrljin - Banja Luka
i u vremenu od septembra 1878. do jula 1879. izgradila uskotračnu
prugu od Bosanskog Broda do Zenice (185.8 km). Ova pruga je 1881
- 1882 produžena do Sarajeva (78,3 km), i to nakon što je zemaljska
uprava uzela svoj prvi zajam iz zajedničkih aktiva Monarhije za njenu
izgradnju. Pri tome se polaganje uskog kolosjeka do Sarajeva pokazalo
presudnim i za uskotračnu gradnju drugih željezničkih pruga.
”Bosnabahn”, koja je povezala Sarajevo preko Budimpešte sa Be-
čom, uticala je na još jače usmjeravanje bosanske trgovine u pravcu
sjevera i vremenom je, s izgradnjom drugih priključnih linija, u velikoj
mjeri djelovala na opadanje robnog prometa sa Dalmacijom. Mada
nisu uspjeli pokušaji Madara da pod svoju upravu stave željezničku
prugu u dolini Bosne, kao ni prugu Dobrljin-Banja Luka, njima je ipak
pošlo za rukom da najveći dio bosanskog izvoza bude upućen u pravcu
Rijeke, a ne preko Trsta.10) Tome je doprinijela kako izgradnja linije
Slavonski Brod - Sunja tako i aranžmani Ugarskih državnih željeznica
sa Südbahom.11)
9)
Vidi o tome Dž. J u z b a š i ć, Die Einbeziehung Bosniens und der
Herzegowina in das gemeinsame österreichisch-ungarische Zollgebiet,
ÖOH 2, 1988, 196-211.
10)
Dž. J u z b a š i ć, Izgradnja željeznica, 39-42, 81-83.
11)
Vidi Ignaz K o n t a, Geschichte der Eisenbahnen Österreichs, u:
Geschichte der Eisenbahnen der österreichisch-ungarischen Monar-
chie, Bd. 1 Teil 2, Wien-Teschen-Leipzig 1989, 376; Josef G o n d a,
Geschichte der Eisenbahnen in Ungarn, ibidem Bd.3, 408; Ludwig D i -
m i t z, Die forstlichen Verhältnisse und Einrichtungen Bosniens und
der Herzegowina, Wien 1905, 224.
158
Medutim, i pored prednosti koje je Ugarska imala u saobraćaju sa
Bosnom, nivo razvitka jedne i druge polovine Monarhije bio je takav da
je austrijska industrija od samog početka zauzela dominantnu poziciju
na bosanskom tržištu. Izvjesna pomjeranja koja će u tom pogledu
vremenom nastupiti sa jačanjem madarske industrije imaće odraza na
opšti odnos ugarske vlade prema Bosni, a posebno na njenu saobraćajnu
i tarifnu politiku.
S okupacijom Monarhija je preuzela na sebe obaveze koje su zahtije-
vale trajna ulaganja znatnijih finansijskih sredstava. Medutim, ona se,
izuzev kratkotrajnog perioda neposredno po zaposjedanju zemlje, ogra-
ničila sve do pred Prvi svjetski rat da sopstvena sredstva daje samo za
potrebe vojničke okupacije. Nedostatak finansijskih sredstava bio je
razlog što je prvobitno provizorna uskotračna pruga od Broda prema
jugu postala magistralna željeznička linija, iako su se poslije okupacije
javile inicijative da se u Bosni i Hercegovini pristupi odmah izgrad-
nji normalnotračnih pruga. Tako je general Filipović podržao ponudu
konzorcija, koji su sačinjavali Creditanstalt, Rotschild i gradevinski po-
duzetnik Karl Schwarz, za izgradnju normalne pruge Brod - Sarajevo.
Austrougarski Generalštab je imao u vidu izgradnju jedne vertikalne
normalne linije, Brod - Sarajevo - Mostar - Neum, i druge poprečne,
Sisak - Banja Luka - Sarajevo. Vojvoda Wilhelm od Würtenberga, koji
je izradio jedan zamašan program izgradnje komunikacija u okupiranom
području, smatrao je da bi bilo bolje da se je, umjesto uskotračne, od-
mah pristupilo izgradnji normalne pruge. On je isticao poseban značaj
normalnotračne pruge koja bi od sjevera prema jugu presjecala zemlju,
dolinom Bosne i Neretve, i davao joj prednost u odnosu na liniju u
dolini Vrbasa.
Ambiciozni planovi austrougarskih vojnih vlasti o izgradnji normal-
notračne željezničke mreže, nastali neposredno poslije okupacije, ostali
nerealizovani jer se nije moglo računati na izgradnju željeznica u Bosni
i Hercegovini na teret Monarhije, niti se je mogao naći privatni podu-
zetnik koji bi na vlastiti rizik gradio pruge. U Bosni i Hercegovini su
se mogle graditi samo one željezničke pruge, koje je sama zemlja mogla
da otplaćuje.12)
Bosanskohercegovačka uprava bila je upućena na to da na teret ze-
maljskih finansija gradi željezničke pruge tako što je uzimala zajmove
iz zajedničkih aktiva Monarhije kao i na austrougarskom i evropskom
tržištu kapitala. Željeznice u Bosni i Hercegovini mogle su se, prema
12)
Dž. J u z b a š i ć, Problemi austrougarske saobraćajne politike u
Bosni i Hercegovini poslije okupacije i izgradnja željezničke linije Bo-
sanski Brod - Sarajevo, u: Godišnjak Društva istoričara Bosne i Herce-
govine (dalje Godišnjak) 19, 1973, 97-131; i s t i, Izgradnja željeznica,
43-78, 255-256.
159
odredbama zakona o upravi iz 1880. graditi samo uz saglasnost aus-
trijske i ugarske vlade.13) Iako su izostale subvencije Austrije i Ugarske
za investicije, koje su bile moguće prema pomenutom zakonu, legis-
lative obiju država Monarhije nastojanjem ugarske vlade proširile su
svoje ingerencije i na davanje saglasnosti za podizanje zajmova koji su
isključivo teretili bosanske finansije. Sve to je onemogućavalo da se u
Bosni i Hercegovini grade željezničke pruge koje bi bile suprotne in-
teresima Austrije ili Ugarske. Austrougarsko suparništvo i nedostatak
finansijskih sredstava bili su glavni uzroci što u Bosni i Hercegovini nije
izgradena željeznička mreža koja bi adekvatnije odgovarala potrebama
Bosne i Hercegovine i njene privrede.
Zajedničko ministarstvo finansija kao vrhovna administrativna ins-
tanca za Bosnu i Hercegovinu bilo je prinudeno da se orijentira na razvi-
janje finansijskih izvora u samoj zemlji, i to tim više što dugo vremena
nije postojao odgovarajući interes privatnog kapitala za okupirano po-
dručje. Osnovne koncepcije takve finansijske i privredne politike bile
su dovoljno iskristalizirane na početku Kállayeve uprave, ali su svoju
punu afirmaciju doživjele u slijedećim godinama njegova režima.14)
U interesu Monarhije je bilo da podržava razvitak privrednog po-
tencijala Bosne i Hercegovine jer se time ujedno povećavala i konzum-
na moć ovog područja, koje je svojom trgovinom, a specijalno kod
uvoza industrijskih proizvoda, bilo isključivo orijentisano na Austro-
Ugarsku. Konstantan porast trgovačkog saobraćaja sa Monarhijom bio
je u najužoj vezi sa jačanjem privrede u Bosni i Hercegovini, pa je
bosanskohercegovačka okupaciona uprava smatrala da pomaganje tog
procesa predstavlja njenu bitnu obavezu.
Medutim, privrednoj aktivnosti Kállayeve uprave bile su unaprijed
povučene odredene granice, koje su rezultirale iz potčinjenog političkog
položaja Bosne i Hercegovine. Privredna politika uprave bila je tako
usmjerena da zemlja ostane pretežno upućena na iskorišćavanje svojih
prirodnih bogatstava. Njihov plasman trebalo je osigurati djelimično
u samoj zemlji, čija se potrošačka sposobnost povećavala, a dijelom na
vanjskim tržištima.
Stavljajući u svojoj privrednoj politici težište na iskorištavanje pri-
rodnih bogatstava zemlje, Kállayeva uprava se orijentisala na sukce-
sivno otvaranje njenih resursa. Njihova rentabilna eksploatacija bila
13)
skog zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom iz 1880. godine, u:
Radovi ANUBiH XXXII, Odjeljenje društvenih nauka 11, 1967, 181-183.
14)
Vidi o tome F. H a u p t m a n n, Die Österreichisch-Ungarische
Herrschaft in Bosnien und der Hercegovina 1878-1918. Wirtschafts-
politik und Wirtschaftsentwicklung, (Zur Kunde Südosteuropas II/12),
Graz 1983, 1-5. 53-68; Peter F. S u g a r, Industralization of Bosnia-
Hercegovina, Seatle 1963, 55, 61-71, 231-233.
160
je pri tadanjem razvitku transportnih sredstava jedino moguće izgrad-
njom potrebnih željezničkih veza. Stoga je izgradnja željezničkih pruga,
kao i tarifna politika na željeznicama zauzimala prvorazredno mjesto u
Kállayevoj opštoj privrednoj politici.
Periodu kada se na čelu zemaljske administracije nalazio Benjamin
Kállay (1882-1903) pripada najvažnije mjesto u ekonomskom razvitku
Bosne i Hercegovine pod austrougarskom vladavinom. Izuzevši liniju
Bosanski Brod - Sarajevo, čiji je dio od Zenice do Sarajeva dovršen iste
godine kada je Kállay postao zajednički ministar finansija, gotovo sve
ostale pruge koje su bile pod upravom bh. državnih željeznica izgradene
su ili su pak započete da se grade u Kállayevo doba.
Kako je, s obzirom na svoj geografski položaj, Hercegovina imala
malo koristi od pruge Bosanski Brod - Sarajevo, zemaljska uprava je gle-
dala na uspostavljanje željezničke veze sa morem kao na jedno od naj-
aktuelnijih pitanja. Kállay je očekivao da će se izgradnjom željezničke
pruge od Metkovića dolinom Neretve prema Mostaru (1884), a zatim
u skladu sa finansijskim mogućnostima etapno prema Sarajevu, moći
privredna bogatstva zemlje u većoj mjeri iskorišćavati i izvoziti. Osim
toga linija Metković - Sarajevo bila je od opšteg strateškog i političkog
interesa za Monarhiju kao cjelinu. Povezivanjem u Sarajevu sa Bosna-
bahnom dobijala se magistralna saobraćajnica koja je od sjevera prema
jugu presjecala okupiranu zemlju, što je bilo u duhu zahtjeva koje su
vojni faktori postavljali još na početku okupacije. Medutim, realizova-
nje ovog strateškog cilja oteglo se godinama i on je ostvaren izgradnjom
ne normalnotračne, kako se to svojevremeno želilo, nego uskotračne
željezničke pruge.
Prvobitna predvidanja u pogledu značaja metkovičke rute za trgo-
vački promet pokazala su se kao suviše optimistička. I po dovršenju
cijele pruge (134,7 km) od Metkovića do Sarajeva (1891) morski sa-
obraćaj oba dijela Monarhije i Bosne i Hercegovine bio je neznatan.
Metković je bio prvenstveno izlazna stanica za one bosanske proizvode
koji su išli preko mora, a koji nisu mogli podnijeti transport preko Ri-
jeke idući sjevernom rutom preko Bosanskog Broda, usprkos znatnom
tarifnom povlaštenju ove posljednje u odnosu na liniju preko Metko-
vića.15) Zupčanica preko Ivan-planine negativno je uticala na odvijanje
prometa i visinu troškova prevoza, a metkovička riječna luka nije bila
pristupačna za veće morske brodove.
Iako je u prvoj deceniji XX vijeka, nakon što je od Gabele u do-
lini Neretve uspostavljena željeznička veza sa morskim pristaništima
u Gružu i Zelenici u Bokokotorskom zalivu (1901), u izvjesnoj mjeri
15)
Kállay Hegedüsu 28.9.1900. Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo (da-
lje ABH), Zajedničko ministarstvo finansija (ZMF), Pr BH Nr 1571/1900.
161
porastao saobraćajni značaj južne rute, karakter prometa na njoj nije
se bitno izmijenio. Pri tome se i dalje preko Metkovića odvijao dale-
ko pretežniji dio prometa putnika i robe na južnoj ruti.16) Madari su,
medutim, već od kraja XIX v. nastojali da ometu razvoj prometa na
željezničkoj liniji u dolini Neretve, smatrajući da ona služi interesima
tršćanske luke i Austrije, a šteti Rijeci i ugarskim eksportnim interesi-
ma. To je dovodilo do ozbiljnih razmimoilaženja izmedu ugarske vlade
s jedne, i bh. uprave i austrijske vlade, s druge strane.
Paralelno sa početkom izgradnje magistralne željezničke linije u do-
lini Neretve, u Kállayevo doba pristupilo se gradenju i prvih vicinalnih
linija koje su se odvajale od linije u dolini rijeke Bosne i vodile u po-
krajnje rudarske, industrijske i šumske revire. Na privredni značaj
izgradnje takvih komunikacija skrenuo je svoju pažnju već zajednički
ministar finansija Hofmann.17) Sam Kállay pridavao je poseban značaj
vicinalnim željezničkim prugama. Na kraju austrougarske vladavine
oko 70% bosanske drvne industrijske proizvodnje ležalo je u dolinama
rijeke Bosne i Neretve i njihovih pritoka. Tome su u najvećoj mjeri
doprinijele izgradene željezničke pruge. Pored niza šumskih, rudarskih
i industrijskih pruga koje su se vremenom priključivale na Bosnabahn,
zemaljska uprava je već 1886. izgradila prugu Doboj - Tuzla - Simin
Han (88,7 km), čime je dat odlučan podsticaj razvoju rudarske i indus-
trijske proizvodnje u tuzlanskom bazenu.
Medutim, i pored opšte saglasnosti sa Kállayevom privrednom po-
litikom, ugarska vlada je svojim konkretnim postupcima često djelovala
u suprotnom smislu. Ona se u prvom redu suprotstavljala Kállayevoj
tendenciji potpunog osamostaljenja bosanskohercegovačke uprave u ras-
polaganju zemaljskim prihodima i vodenju investicione politike. Njen
cilj je bio da se ograniči angažovanje sredstava bosanskohercegovačkog
budžeta u investicione svrhe i eventualni budžetski suficit upotrebljava
za podmirenje okupacionih troškova, kako bi se u tom pogledu što više
olakšao teret Monarhije. Ovakvo stanovište bilo je najviše uslovljeno
time što je finansijski i privredni potencijal Ugarske bio u daleko većoj
nesrazmjeri sa njenim političkim obavezama i ambicijama nego je to
bio slučaj kod Austrije.
U Kállayevoj politici gradnje željeznica do pred kraj XIX vijeka od-
lučujuću ulogu igrala je njegova ocjena ekonomskog značaja pojedinih
16)
Zvonimir J e l i n o v i ć, Borba za jadranske pruge i njeni ekonom-
ski ciljevi, Zagreb 1957, 227 f.
17)
Vortrag des Reichsfinanzministers Freiherr von Hofmann dd 22 Sep-
tember betreffend die Ergebnisse der im Sommer 1879 durgeführten geo-
logisch-montanistischen Exploration von Bosnien und der Herzegovina.
Haus-Hof-und Staatsarchiv, Wien (dalje HHStA), Kabinettsarchiv, Ka-
binettskanzleiakten Nr 3852/1879.
162
pruga za privredu Bosne i Hercegovine. Tako je Kállay općenito bio
protiv da zemaljska uprava radi uspostavljanja veze Austrije sa Dal-
macijom snosi troškove gradnje željeznica koje bi vodile kroz periferne
krajeve na zapadu Bosne (npr. unska pruga i drugi projekti), sa obraz-
loženjem da bi takve linije doticale beznačajne i proizvodima siromašne
predjele zemlje.18)
Budući da su postojeće željezničke pruge ostavljale po strani cen-
tralni dio zapadne Bosne sa značajnim ekonomskim potencijalom, Kál-
lay je 1891, neposredno pred puštanje u promet cijele linije Metković
- Sarajevo, pokrenuo pitanje izgradnje uskotračne željeznice koja bi
iz doline Bosne kod Janjića vodila preko Travnika u dolinu Vrbasa.
Tu je jedan njen krak planiran da od Donjeg Vakufa ide do Jajca, a
drugi krak do Bugojna i dalje do bosansko-dalmatinske granice. Od
austrijske vlade se očekivalo da prugu produži u Dalmaciji do Splita.
Istovremeno je Kállay nagovijestio i interes Bosne da prugu od Jajca
produži na sjever dolinom Plive i Sane do Prijedora na pruzi Dobrljin -
Banja Luka. Tim je on stavio u izgled realizaciju željezničke rute Split-
Bugojno-Jajce-Prijedor kao nadomjestak za ranije projekte povezivanja
zapadnog dijela Monarhije sa Dalmacijom.19)
Izgradnja planiranih željezničkih pruga trebalo je, po ocjeni austro-
ugarske uprave, da ima dalekosežan značaj za privredni razvoj okupa-
cionog područja. Pri tome se u prvom redu imao u vidu izvoz prirod-
nih bogatstava, naročito iz doline Vrbasa. Od uspostavljanja veze sa
Splitom očekivalo se da bosanski proizvodi u Dalmaciji i preko nje pod
povoljnijim uvjetima nadu tržište. Polazilo se od toga da će i ova pruga
izvršiti civilizatorski i kulturni uticaj na krajeve kroz koje će prolazi-
ti, ali i da će donijeti znatne koristi u administrativnom i političkom
pogledu boljim povezivanjem zapadne Bosne sa Sarajevom.
Vlada ministra predsjednika Taaffe-a zauzela je prvobitno veoma
rezervisan stav prema inicijativi da se izgradi željeznička linija iz doli-
ne Bosne do Splita. Ona se bojala da bi prihvatanje Kállayevog plana
dovelo do odustajanja od realizacije direktne željezničke veze zapadne
polovine Monarhije sa Dalmacijom produženjem normalnotračne dal-
matinske željeznice od Knina prema sjeveru, što bi značilo potpun pre-
okret u austrijskoj željezničkoj politici. Austrijska vlada je sredinom
1891. tražila od Kállaya da ograniči svoj program na izgradnju samo
pruge do Bugojna i Jajca, kako je na kraju i realizovano 1894-1895. go-
dine. S austrijske strane se još 1891. računalo sa izgradnjom normalne
pruge Knin-Prijedor,20) mada je od ranije austrijska vlada, (1888) kada
18)
Dž. J u z b a š i ć, Izgradnja željeznica, 121-125.
19)
Ibidem 124-127.
20)
Bacquehem Taaffeu 24.8.1891. i Taaffe Kállayu (koncept bez da-
tuma), Verkehrsarchiv, Wien, Handelsministerium Fasz. BH 1891, Nr
9891/1891.
163
se pregovaralo o pruzi Knin-Novi, zauzela stanovište da u Bosni i Her-
cegovini ne bi mogla izvesti takvu investiciju na vlastiti trošak. Nakon
što je željeznička pruga u Dalmaciji već bila izgradena do Knina, Aus-
trija je težila da ostvari jednu željezničku vezu sa Dalmacijom pravcem
koji bi za nju bio ne samo saobraćajno nego i finansijski najpogodniji.
Na austrijski stav prema Kállayevom programu od bitnog značaja bila
je okolnost da je austrijska vlada smatrala troškove izgradnje dalma-
tinskog dijela linije od Splita do bosanske granice znatnim finansijskim
opterećenjem za Cisleithaniju, o čijoj svrsishodnosti je ona tek nakon
temeljitih tehničkih i komercijalnih studija bila spremna da odlučuje.
Ovakav uzdržan stav bio je u duhu tadanjeg opšteg odnosa austrijskih
političkih i poslovnih krugova prema Dalmaciji i nespremnost da se u
nju investira. Tek po dovršenju pruge do Bugojna, austrijska vlada je
počela pokazivati nešto više interesa da se ona produži do Splita.
Austrija je poslije pada Taaffeovog kabineta 1893. godine bila sve
više zaokupljena vlastitim unutrašnjim problemima i nije bila u stanju
da sve do obrazovanja Koerberove vlade 1900. godine povede aktiv-
niju politiku radi učvršćenja i daljeg jačanja svojih privrednih pozi-
cija u Bosni i Hercegovini. Ona se uglavnom zadovoljavala stečenim
prednostima u odnosu na Ugarsku, koje su proizilazile iz nadmoći aus-
trijske industrijske proizvodnje. Stoga je tek nakon dugih pregovora
došlo do saglasnosti izmedu Kállaya i austrijske vlade samo o izgrad-
nji željezničke veze sa Dalmacijom produženjem pruge od Bugojna do
Splita, kojoj je Kállay pridavao veliki privredni značaj.
Za razliku od tadanjeg interesovanja u Austriji za Bosnu i Herce-
govinu i izgradnju novih željezničkih pruga na njenom području, ugar-
ska vlada na čelu sa premijerom Bánffyjem formulisala je u oktobru
1896. godine veoma ambiciozan željeznički program. Ona je davanje
svoje saglasnosti za produženje bosanske pruge od Bugojna prema Spli-
tu uslovila izvjesnim tarifnim garancijama kao i predhodnim osigura-
njem izgradnje željezničkih linja Banjaluka-Gradiška, Rijeka-Senj, Bi-
hać-Novi, te normalnotračne veze od Budimpešte do Sarajeva, koja bi
se u cijeloj svojoj dužini nalazila pod tarifnim suverenitetom ugarskih
državnih željeznica.21) Tako su Madari u drugoj polovini 1896. godi-
ne napustili svoje više od jedne decenije relativno rezervisano držanje u
21)
Protokoll des Gemeinsamen Ministerrates v. 31.1.1897, HHStA, Po-
litisches Archiv (PA) XL Interna, Kart. 298; Ung. Handelsminister
Ernest v. Daniel; In Sachen der direkten Bahnverbindung Budapest -
Sarajevo (prevod sa madarskog). ABH ZMF Pr Nr 310/1797; up. Jo-
seph M. B a e r n r e i t h e r, Fragmente eines politischen Tagebuches.
Die südslawische Frage in Österreich-Ungarn vor dem Weltkrieg, Ber-
lin 1928, 55-57.
164
odnosu na gradenje bosanskohercegovačkih željeznica. Svojim kompen-
zacionim zahtjevim oni su ponovo, u novim unutrašnjim i vanjskopoli-
tičkim uvjetima, inicirali na tom području politiku zaoštravanja odnosa
sa Austrijom, dolazeći pri tome u sukob i sa intencijama bosanskoher-
cegovačke uprave.
Ugarska vlada je smatrala prugu Bugojno-Split štetnom za ugar-
ske ekonomske interese, a specijalno za trgovinu Rijeke. Ona je uspr-
kos geografskih prednosti Ugarske postala nezadovoljna i sa postojećim
željezničkim vezama sa okupiranim zemljama, a takode i sa tarifnom
politikom na bosanskohercegovačkim željeznicama.
Prema zamisli ugarske vlade pruga Budimpešta-Sarajevo trebalo je
da se i na bosanskom području izgradi kao privatna željeznica. Ugar-
ska vlada je polazila sa stanovišta da je neutralna politika, koju vodi
Zajedničko ministarstvo finansija u Bosni i Hercegovini, nepodesna da,
uprkos geografske blizine, protežira na saobraćajnom području poseb-
no težnje Ugarske kao privredno slabijeg organizma. Ona je izražavala
spremnost da, u slučaju ako se prihvate ugarski zahtjevi u pogledu li-
nije Budimpešta- Sarajevo, čak dade kompenzaciju Austriji tako što bi
izgradila ličku prugu.
Austrijska vlada se najodlučnije izjasnila protiv madarskog plana,
jer je za nju, bilo od posebnog značaja da pruge u okupacionom pod-
ručju, ukoliko nisu pod vojnom upravom, ostanu pod neposrednim i
isključivim uticajem zemaljske uprave, koja će ih sama eksploatisati.
Samo tako mogla je, po mišljenju austrijske vlade, biti pružena po-
trebna garancija da će interesi obiju državnih polovina biti paritetno
uzimani u obzir.22)
Madarski zahtjevi na planu saobraćajne politike i pojačan interes
za plasman industrijskih proizvoda iz Ugarske na okupiranom području
vremenski se podudara sa izbijanjem privrednih problema u prvi plan
u odnosima izmedu Austrije i Ugarske i teškoćama prilikom pregovo-
ra o produženju carinskog i trgovinskog saveza i obnavljanja finansijske
nagodbe (1896-1898). Intenziviranje madarskih težnji u odnosu na Bos-
nu i Hercegovinu krajem XIX vijeka sastavni je dio političkih kretanja
u Ugarskoj nakon pada vlade grofa Kolomana Tisze (1875-1890), koji
označava početak nove epohe, čije su glavne karakteristike borba za
ekonomsku i političku samostalnost Ugarske.
U poredenju sa prilikama u Austriji, u Ugarskoj je bio daleko snaž-
nije izražen patronat države nad privredom, kao i direktna aktivna
podrška državnih organa vlastitoj industriji i trgovini. Ovo je na pose-
ban način došlo do izražaja i u borbi za bosanskohercegovačko tržište
osobito početkom XX vijeka, nakon izvršene aneksije. U toj borbi
22)
Guttenberg Kállayu 2.10.1897. ABH ZMF Pr BH Nr 1281/1797.
165
Madari su imali malo obzira i skrupula kako prema svome austrijskom
partneru tako i prema interesima bosanskohercegovačkog erara, što se
na planu željezničke politike već dovoljno manifestovalo krajem XIX
stoljeća. Zanimljivo je da je 1890. godine Bosna i Hercegovina u ko-
mercijalnom pogledu imala isti značaj za Ugarsku kao Italija i Srbija.23)
Ugarska strana koristila je u punoj mjeri prednosti svoga položaja,
ne samo za dobijanje što većih ustupaka u nagodbenim pregovorima
sa Austrijom, već i u borbi za osiguranje svojih ekonomskih pozicija u
Bosni i Hercegovini.
Kállay je dao na bosanskohercegovačkim željeznicama značajne ta-
rifne povlastice austro-bosanskom, kao i ugarsko-bosanskom saobraća-
ju, a posebno ugarskom importu, ali kao zajednički ministar finansija
i šef bosanskohercegovačke uprave on nije bio spreman da ide preko
odredene granice. Na planu tarifne politike Kállay je ostao dosljedan
svojoj koncepciji razvitka bosanske privrede.
Premda je odnos Austrije i njenih poslovnih krugova prema Bosni,
kao izvoru sirovina i tržištu za austrijsku industriju, nosio u biti obi-
lježje kolonijalnog odnosa, ipak su austro-bosanske ekonomske suprot-
nosti manje dolazile do izražaja od ugarsko-bosanskih. Ove posljednje
rezultirale su, prije svega, iz pretežno agrarnog karaktera obiju zema-
lja, Bosne i Ugarske, i strukture njihove industrije. Ugarsko-bosanske
ekonomske suprotnosti sve jače su se manifestovale s industrijskim ra-
zvitkom Bosne i Hercegovine.
Osim sa zaoštrenim unutrašnjopolitičkim problemima Monarhija je
krajem XIX vijeka bila prinudena da se suoči i sa pogoršanom vanjsko-
političkom situacijom. Izgledalo je da nije više moguće održanje status
quo-a na Balkanu. U Beču se u ljeto 1896. godine strahovalo da ne
nastupe takve prilike u kojima bi Austro-Ugarska morala intervenisati
za zaštitu svojih interesa i pozicija na Balkanu. Postojala je načelna
saglasnost izmedu Kállaya, s jedne, i ministra rata i šefa Generalštaba,
s druge strane, o potrebi izgradnje željezničke pruge od Sarajeva do
istočne granice. Medutim, ugarski premijer Banffy bio je taj koji je u
oktobru 1896. godine prvi ponovo nabacio staru ideju o gradenju pruge
do Kosovske Mitrovice, i to prije nego što je šef Generalštaba v. Beck
zatražio krajem januara 1897. godine da se pristupi studiranju gradnje
željezničke linije kroz Novopazarski sandžak. Po Banffyjevoj koncepci-
ji pruga Sarajevo-Mitrovica trebalo je da bude produženje normalno-
tračne linije Budimpešta - Sarajevo, čija je izgradnja tražena u okviru
kompenzacija za prugu Bugojno-Split.24)
23)
Dimtschoff, op. cit. str. 222.
24)
Dž. J u z b a š i ć, Austrougarski planovi gradnje strateških željez-
nica na Balkanu uoči kretske krize i izgradnja željezničke pruge prema
Boki Kotorskoj, Trebinju i Dubrovniku, u: Prilozi Instituta za istori-
ju radničkog pokreta u Sarajevu (dalje Prilozi) 8, 1972, 11-24; i s t i,
Izgradnja željeznica, 159-174.
166
Mada je takode i Kállay već tada bio uvjeren da bi željeznička linija
Sarajevo-Mitrovica imala veliki vojni i ekonomski značaj za Monarhiju,
okolnost da on u datoj situaciji nije bio spreman preuzeti u ime bosan-
skohercegovačke uprave troškove gradnje njenog bosanskog dijela imalo
je za posljedicu da je problem realizacije istočne pruge bio za izvjesno
vrijeme skinut sa dnevnog reda. Tome je bitno doprinijela i činjenica
što su vojni faktori dali prioritet izgradnji pruge za Boku Kotorsku u
odnosu na željezničku liniju od Sarajeva prema Drini i Novopazarskom
sandžaku. Treba pak napomenuti, da je Kállay pretpostavio izgradnju
pruge u pravcu Boke Kotorske uspostavljanju željezničke veze izmedu
Bugojna i Splita, u situaciji kada su Madari svojim kompenzacionim
zahtjevima blokirali mogućnost njene realizacije. Intervencija vlada-
ra i ministra inostranih poslova Goluchowskog, da se istovremeno sa
gradnjom pruge prema Boki Kotorskoj pristupi izgradnji i linije prema
Splitu, ostala je zbog rivaliteta izmedu Austrije i Ugarske bez rezulta-
ta.25)
Iako je poslije austro-ruskog sporazuma u proljeće 1897. o održanju
status quo-a na Balkanu došlo do smanjenja medunarodne zategnutos-
ti, Monarhija je i poslije okončanja kretske krize ostala pri odluci da
se gradi pruga prema Boki Kotorskoj, koja je za svaku eventualnost
trebalo da učvrsti austrougarske pozicije na južnom Jadranu i prema
Crnoj Gori.
Još dok se gradila pruga od Gabele prema Boki Kotorskoj, Kállay se
krajem marta 1900. godine obratio novom predsjedniku austrijske vlade
Koerberu i ugarskom premijeru Szellu sa prijedlozima u pogledu izgrad-
nje magistralne željezničke linije kroz Bosnu i Novopazarski sandžak i
istovremeno ponovo aktualizirao pitanje uspostavljanja željezničke veze
izmedu Bugojna i Splita. Tom prilikom on je označio realizaciju projek-
ta normalne željezničke linije Šamac-Sarajevo-Mitrovica kao najvažniju
zadaću cijele Monarhije.26)
Može se konstatovati da je, nadovezujući se na ranije planove i ini-
cijative, Kállayev željeznički program u bitnim pitanjima anticipirao
austrougarsku željezničku politiku na Balkanu u XX vijeku. Osnovne
intencije te politike nastojali su da realizuju kako Goluchowski tako i
njegovi nasljednici na položaju ministra inostranih poslova, Aehrenthal
i Berchtold. Ta nastojanja bila su najuže povezana sa razvitkom cjelo-
kupne medunarodne situacije i bila su jedan od najvažnijih elemenata
balkanske politike dvojne Monarhije.
25)
Ibidem
26)
Up. W.M. C a r l g r e n, Iswolski und Aehrenthal vor der bosni-
schen Annexionskrise. Russische und österreichisch-ungarische Bal-
kanpolitik 1906-1908., Uppsala 1955, 43-44; Dž. J u z b a š i ć, Izgrad-
nja željeznica, 181-201.
167
Kada je sam Kállay pokrenuo pitanje uspostavljanja željezničke ve-
ze sa Istokom preko Bosne kao objekta od značaja za cijelu Monar-
hiju, i u tome dobio podršku ostalih faktora, ugarska vlada premijera
Szella otišla je još korak dalje od Bánffyjeve u svom negativnom od-
nosu prema gradnji pruge od Bugojna prema Splitu. Ona je zauzela
stanovište da ovu prugu treba sasvim eliminirati iz programa grad-
nje. Tako se austrijska vlada E. Koerbera, za razliku od Badenijeve,
našla u situaciji da ona, a ne više ugarska vlada, zahtjeva kompenzacije.
Medutim, prilike su evoluirale i u drugom pravcu. Koerberovo minis-
tarstvo je, u poredenju sa držanjem ranijih vlada u Austriji, ispoljilo
znatno aktivniji odnos prema problemu izgradnje željezničkih veza na
jugu Monarhije i uporno je insistiralo na uspostavljanju željezničke veze
izmedu Splita i Bugojna. To svjedoči i o većoj pažnji nove vlade prema
južnoslovenskom pitanju, koje je do tada bilo sasvim zapostavljeno u
austrijskoj politici.27)
Austro-ugarski rivalitet kao i tadanja nespremnost Ugarske da i
sama učestvuje u finansiranju izgradnje željezničkih pruga u Bosni i
Hercegovini imala je za posljedicu da je 1900. godine jedino donijeta
odluka o finansiranju izgradnje uskotračne pruge od Sarajeva do is-
točne granice na teret okupirane zemlje. Pitanje finansiranja drugih
željezničkih projekata u Bosni i Hercegovini o kojima je tom prilikom
postignuta saglasnost (uskotračna pruga Bugojno-Aržano i normalna
Šamac-Doboj) ostalo je tada otvoreno, što je imalo presudan uticaj na
njihovu dalju sudbinu.
U politici izgradnje željezničke mreže Kállay je pri kraju svoje upra-
ve žrtvovao interese Bosne i Hercegovine ciljevima spoljne politike i
vojnostrateškim interesima Monarhije. Izgradnjom skupih i nerenta-
bilnih strateških linija (Gabela-Boka-Trebinje i istočne pruge) krajem
XIX i početkom XX vijeka nastalo je teško finansijsko opterećenje zem-
lje. Ovaj zaokret u Kállayevoj politici izgradnje željeznica, nastao pod
uticajem razvitka medunarodnih prilika, imao je dalekosežne negativne
posljedice na djelatnost uprave na planu privrednog i kulturnog razvit-
ka, kao i na stvaranje finansijskih preduslova za odlučniju akciju za
rješenje agrarnog pitanja, kada je ono došlo u svoj akutni stadij pred
Prvi svjetski rat. Izgradnja bosanskohercegovačkih željeznica predstav-
lja drastičan primjer koliki je bio raskorak izmedu političkih ambicija
Austro-Ugarske i njenih finansijskih mogućnosti. Medutim, i pored ko-
načno negativnog rezultata Kállayeve finansijske politike, Kállayu pri-
pada zasluga što je u meduvremenu, suprotno intencijama ugarske vla-
de, zemaljska sredstva dobijena stalnim prekoračenjem niže planiranih
budžetskih prihoda od realnih ulagao u razvoj privrednog potencijala
Bosne i Hercegovine.
27)
Dž. J u z b a š i ć, Izgradnja željeznica, 192-201.
168
Poseban značaj za Kállayevu privrednu politiku imala je postignuta
samostalnost kod upotrebe zemaljskih prihoda, što je bilo omogućeno
načinom regulisanja plaćanja kamata i amortizacionih rata zajmova za
bosanskohercegovačke željeznice iz zajedničkih aktiva. Medutim, ukup-
ni dugovi Bosne i Hercegovine za izgradnju željeznica iskazani krajem
1913. iznosili su preko 161 milion kruna.28)
Željeznička veza sa Solunom preko Bosne i Novopazarskog sandža-
ka, čiji je sastavni dio trebalo da bude uskotračna pruga Sarajevo -
Uvac, izgradena 1906. imala bi veoma problematičnu privrednu vrijed-
nost. Ta veza bila bi ne samo oko 200 km duža od postojeće željezničke
linije preko Beograda, nego bi se na njoj morao vršiti i dvostruki pre-
tovar: sa normalnih ugarskih na uskotračne bosanske i ponovo na nor-
malnotračne turske željeznice. Treba imati na umu da se medunarodna
a takode i austrougarska trgovina sa evropskom Turskom, a posebno sa
Makedonijom, Kosovom, pa donekle i jednim dijelom Novopazarskog
sandžaka odvijala pretežno morskim putem preko Soluna i pored pos-
tojanja željezničke magistrale preko Srbije i izgradnje bosanske istočne
pruge.29)
Budući da Monarhiji nije uspjelo da realizuje sandžački projekt,
bosanska istočna pruga ostala je jedan torso. Potrebno je istaći da su
još pred izbijanje Prvog svjetskog rata austrougarski mjerodavni fak-
tori došli do uvjerenja kako je uskotračna pruga od Sarajeva do Uvca
nepodesna da se pregradi u normalnu i posluži kao dio normalnotračne
linije kroz Bosnu i Novopazarski sandžak. Ovaj problem postao je
aktuelan u vezi sa usvajanjem izgradnje normalnotračnih željeznica u
Bosni i Hercegovini i pregovorima koji su u prvoj polovini 1914. vodeni
izmedu Austro-Ugarske i Srbije. Tako je zajednički ministar finansija
L. Bilinski izjavio u maju 1914. u Bosanskom odboru austrijske De-
legacije da se zbog dimenzije tunela istočna pruga ne može pregraditi
u normalnu i da će, u slučaju izgradnje željezničke pruge od bosan-
ske granice prema Solunu, biti potrebno graditi novu normalnotračnu
liniju vjerovatno od Sarajeva prema Foči.30) I zemaljski poglavar Bo-
sne i Hercegovine FZM O. Potiorek još je početkom 1913. tražio da
Monarhija kao direktni priključak na liniju orijentalnih željeznica Mi-
trovica - Solun izgradi o svom trošku normalnu željezničku prugu od
28)
F. H a u p t m a n n, Financiranje bosanskohercegovačkog željez-
ničkog programa iz godine 1913., u: Radovi Filozofskog fakulteta u
Sarajevu 1, 1963, 120.
29)
Up. Dž. J u z b a š i ć, O nekim pitanjima austrougarske politi-
ke prema uredenju privrednih odnosa u Makedoniji i na Balkanu za
vrijeme krize 1912/1913. godine, u: Prilozi 5, 1969, 167-187.
30)
Zeitung des Vereines Deutscher Eisenbahnverwaltung Jhrg.LIV, Nr
41, Berlin 27.Mai 1914, 656.
169
Sarajeva preko Foče. Medutim, on je pola godine docnije smatrao da
je vrijedno razmisliti ne bi li trasa Višegrad - Han Pijesak - Zavidovići
bila najsvrsishodnije produženje buduće normalne sandžačke željeznice
u unutrašnjost Monarhije.31) Ovo pokazuje kako se kratkovido i neo-
dgovorno postupalo sa novcem okupirane zemlje kada je svojevremeno
donošena odluka o izgradnji bosanske istočne pruge.
Kállay je pored ostalog imao u vidu privlačenje saobraćaja iz jednog
dijela Srbije, kada je planirao da jedan krak istočne željeznice ide do
Vardišta na srpskoj granici. Medutim, poslije izgradnje pruge promet
sa Sandžakom relativno je znatnije porastao od saobraćaja sa Srbijom,
što je bilo i u direktnoj vezi sa stanjem političkih odnosa izmedu Austro-
Ugarske i Srbije u XX vijeku.
U Kállayevo doba još se nije postavljalo pitanje povezivanja bo-
sanskih željeznica sa srpskim. Tek kada je izgradnja bosanske istočne
pruge bila privedena kraju, u austrougarskoj politici aktualiziran je
problem njenog priključka na srpske željeznice, u cilju privlačenja sr-
pskog prekomorskog izvoza preko bosanskih željeznica na dalmatinske
luke. U tom pogledu iskrsnula je dilema oko toga koja je najsvrsishod-
nija željeznička ruta preko Bosne i Hercegovine i najpogodnija izlazna
luka (Metković, Gruž, veza sa Splitom i dr.). Svi ovi problemi dali su
povoda novim kontraverzama, prvenstveno izmedu austrijske i ugarske
vlade, ali i bosanske uprave, budući da se radilo o različitim privrednim
i saobraćajnim interesima. I pored toga, pitanje priključka bosanske is-
točne pruge, koja se završavala kod Vardišta, na željezničku liniju u
zapadnoj Srbiji, koja je vodila od Stalaća prema Užicu, zauzimalo je
značajno mjesto u vanjskoj politici Monarhije i u austro-srpskim odno-
sima u XX vijeku.32) No tek poslije propasti Austro-Ugarske uspostav-
ljena je veza izmedu bosanskih i srpskih željeznica izgradnjom pruge
Užice-Vardište.
Kompromis, koji je u vezi sa izgradnjom željeznica u Bosni i Her-
cegovini ostvaren 1900. godine, bio je praćen sklapanjem sporazum
izmedu vlada Monarhije o pitanjima tarifne politike u saobraćaju na
bosanskohercegovačkim državnim željeznicama i tranzitnom prometu
preko Ugarske. Njihova osnovna intencija bila je da se statuira neutra-
lan položaj bosanskohercegovačkih željeznica u odnosu na saobraćaj
31)
Persönliche Vormerkungen Potioreks XXI vom 15.August 1913, KA
Militärkanzlei Seiner Majestät Sep. Fasz. 93; H. K a p i d ž i ć, Ska-
darska kriza i izuzetne mjere u Bosni i Hercegovini u maju 1913.,
Godišnjak 13, 1962, 15-16.
32)
Vidi Dimitrije D o r d e v i ć, Carinski rat Austro-Ugarske i Sr-
bije 1906-1911., Beograd 1962, 414-418; Vladimir Ć o r o v i ć, Od-
nosi izmedu Srbije i Austro-Ugarske u XX veku, Beograd 1936, 380,
391, 510, 516; H. K a p i d ž i ć, Skadarska kriza, 16-17, 40-45, 49-51;
Dž. J u z b a š i ć, O nekim pitanjima, 182, 183.
170
sa Austrijom i Ugarskom i osigura austrijski tranzit preko Ugarske od
štetnih poteza ugarske tarifne politike. Medutim, razvoj odnosa na
planu tarifne politike u prvoj deceniji XX vijeka pokazuje kako su se
Madari u konkurentskoj borbi sa Austrijom za bosansko tržište služili u
prvom redu sredstvima saobraćajne i tarifne politike, koja je pogadala
i bosanski eksport. Raznim mjerama privredne politike, uključujući tu
i željezničke tarife, pravljene su smetnje bosanskom eksportu u Ugar-
sku (izvozu željezničkih pragova, uglja, šljivovice, živih svinja i dr.) i
pričinjavale teškoće bosanskim mlinovima u interesu ugarske mlinske
industrije, koja je u velikoj mjeri dominirala bosanskohercegovačkim
tržištem brašna. Bosansko-ugarske ekonomske suprotnosti sve jače su
se manifestovale sa industrijskim razvitkom Bosne i Hercegovine. S
madarske strane su pred Prvi svjetski rat pravljene prepreke razvitku
već postojećih privrednih grana, npr. podizanju željezne industrije u
Prijedoru, jačanju bosanskohercegovačkog erara i ekonomskom osamos-
taljenju Bosne i Hercegovine. Pomenute suprotnosti rezultirale su ne
samo iz pretežno agrarnog karaktera obiju zemalja, Bosne i Hercego-
vine i Ugarske, nego i iz strukture madarske industrije u kojoj je npr.
željezna industrija bez potrebne sirovinske podloge igrala nesrazmjerno
veliku ulogu.33)
Općenito karakter bosanske ekonomike u doba austrougarske vla-
davine bio je takav da su u prvoj deceniji XX vijeka sirovine sačinjavale
83% cjelokupnog bosanskog izvoza. Skoro dvije trećine tog izvoza bili
su proizvodi koji su pripadali zemaljskom eraru i stranim kapitalistima.
Proizvodi drvne industrije predstavljali su najvažniji eksportni artikal
bosanske privrede od koga je, za razliku od pravca izvoza drugih roba,
samo jedna četvrtina izvožena u Austro-Ugarsku. Pored drveta i uglja
važnu ulogu u izvozu igrale su rude, proizvodi zemljoradnje i stočarstva.
Od industrijskih proizvoda izvozilo se sirovo željezo, željezna roba i he-
mijski proizvodi. Nasuprot izvozu, oko dvije trećine bosanskohercego-
vačkog uvoza činili su gotovi fabrikati. U uvozu su najvažnije mjesto
zauzimale životne namirnice (žito, sočivo, pirinač, brašno, piće i dr.),
proizvodi tekstilne industrije i drugih industrijskih grana. Po količini
robe izvoz je bio tri puta veći od uvoza, ali po novčanoj vrijednosti
import je bio jači od eksporta.34) U ovakvoj fizionomiji bosanskoher-
cegovačke vanjske trgovine odražavala se kako zaostalost poljoprivrede
tako i svojevrsna struktura industrije, koja se sastojala iz daleko jačeg
33)
suprotnosti, u: Godišnjak 18, 1970, 55-101; up. Ferdinand S c h m i d,
Bosnien und die Herzegowina unter der Verwaltung Österreich-Un-
garns, Leipzig 1914, 222, 550-554, 598, 608-611.
34)
Vidi napomenu 33.
171
dijela ekstraktivne i preradivačke eksportne industrije i nekoliko dese-
tina sitnih preduzeća lokalnog karaktera.35)
Cjelokupan obim bosanskohercegovačke spoljne trgovine iznosio je
u vrijeme aneksije 1908. oko 230 miliona kruna, što je bilo blizu 7
puta više u odnosu na doba koje je neposredno predhodilo okupaci-
ji. Ako se izuzme izvoz drveta, oko 97% ostalog trgovačkog prometa
odvijalo se sa Monarhijom. Samo mali broj proizvoda uvožen je direk-
tno iz inostranstva, a indirektni import bio je minimalan. Do aneksije
inostranstvo nije obraćalo pažnju bosanskom tržištu, a ni poslije strani
import nije postigao veći uspjeh.36)
Struktura robe koja se prevozila željeznicama u Bosni i Hercegovi-
ni diktirala je potrebu široke primjene povlaštenih prevoznih stavki. U
tom pogledu odobravan je veći broj izuzetnih tarifa za kabastu robu i
snižene tarife za odredene relacije. Pored toga odobravane su za poje-
dine artikle na odredenim rutama bh. zemaljskih željeznica tzv. tarifne
povlastice koje su važile samo za jednu kalendarsku godinu i mogle su se
po potrebi obnavljati. U prvoj deceniji XX vijeka od ukupnog prometa
robe na bh. zemaljskim željeznicama 90-92% činila je kabasta roba koja
se prevozila po nižim tarifnim stavkama. I poslije tarifne reforme 1910,
kada je učinjen pokušaj da se što više ograniče ranije izuzetne tarifne
i snižene tarifne stavke, samo je cca 13% robe transportovano po nor-
malnim prevoznim stavkama dok je i dalje oko 87% robe prevoženo po
sniženim tarifama.37)
Kako su pristupanjem bh. željeznica bernskoj konvenciji o željez-
ničkom teretnom saobraćaju 1901. ukinute tajne refakcije i sve tarifne
povlastice postale javne i svakom pod ustim uslovima jednako pris-
tupačne, to se formalno nije više moglo govoriti o posebnim tarifnim
popustima za proizvode bosanskohercegovačke, austrijske i ugarske pro-
venijencije. Medutim, većina tarifnih popusta bila je skrojena prema
konkretnim potrebama pojedinih preduzeća, čime je u prvom redu osi-
guravana konkurentna sposobnost krupnih preduzeća koja su pripadala
zemaljskom eraru ili su se nalazila u rukama stranog kapitala. Vodeći
i dalje u punoj mjeri brigu o specijalnim interesima Austrije i Ugarske
bh. uprava se pri odobravanju tarifnih popusta strogo držala princi-
pa ugovorenog sa objema vladama 1900. o paritetnom tretmanu sa-
obraćaja sa austrijskim i ugarskim dijelom Monarhije. Za željeznički
35)
Kemal H r e l j a, Industrija Bosne i Hercegovine do kraja prvog
svjetskog rata, Beograd 1961, 175.
36)
Vidi napomenu 33.
37)
Kurze Denkschrift betreffend die demnächst in Bosnien-Herzegowina
zur Ausführung gelangenden Bahnbauten, ABH ZMF Pr BH Nr 20/1912;
Tarifbegünstigungen der bosnisch-herzegowinischen Landesbahnen, ABH
Privatregistratur Nr 619/1912; Up. S c h m i d, op. cit.588 ff.
172
saobraćaj izmedu Bosne i Hercegovine i Monarhije važile su direktne
prevozne stavke u tzv. saveznim tarifama. U tom pogledu najznačajnije
mjesto imali su austrougarsko-bosanski željeznički savez za teretni sa-
obraćaj izmedu austrijskih i bosanskohercegovačkih željezničkih stani-
ca, ugarsko-bosanski željeznički savez za saobraćaj izmedu ugarskih i
bosanskohercegovačkih željezničkih stanica i bosansko-jadranski željez-
nički savez za saobraćaj izmedu Bosne i Hercegovine i Rijeke i Trsta,
kojim je promet ovih luka bio gotovo isključivo usmjeren na rutu preko
Broda.
Od importirane robe iz Austro-Ugarske bh. zemaljskim željeznica-
ma prevoženo je početkom XX vijeka oko 48% po normalnim i oko 52%
po sniženim prevoznim stavkama. Ako se ima u vidu struktura uvoza
iz Monarhije i njegov kvantitet u odnosu na export (u 1910. izvezeno
je oko 11 miliona mtc. robe, a uvezeno samo 3 miliona mtc; istovre-
meno je vrijednost cijelog eksporta iznosila cca 135 miliona, a importa
144 miliona kruna), onda se vidi kako je pomenuti import bio pro-
težiran.Poslanici Bosanskohercegovačkog zemaljskog sabora isticali su
da tarifne pogodnosti mladoj domaćoj sitnoj i srednjoj industriji često
postaju iluzorne, jer se iste pogodnosti daju uvozu sličnih proizvoda iz
Austrije i Ugarske. S druge strane Madari su veoma oštro reagirali kada
je zemaljska uprava davala domaćoj industriji takve tarifne povlastice
koje su štetile importu iz Ugarske. Inače, obrazovanje tarifa na bh.
željeznicama vršilo se pod vrlo jakim uticajem ugarske tarifne politike.
Ugarska je odobravala posebne tarife na željezničkim linijama prema
Sl. Brodu, a isto tako i za saobraćaj prema Rijeci. Zato je bh. uprava
bila prisiljena snižavati tarife za prevoz austrijskih i ugarskih proizvoda
na bh. željeznicama.38)
Mada je izgradnja sistema uskotračnih željeznica (uskotračna že-
ljeznička mreža koja se krajem 1910. nalazila pod upravom Direkcije
bh. zemaljskih željeznica iznosila je 1.002 km. Do kraja iste godi-
ne privatne firme u svojim šumskim područjima izgradile 795, 64 km
željezničkih linija na parnu vuču i 1.245,32 km na gravitacioni pogon)
bila jeftinija, troškovi prevoza na uskotračnim prugrama bili su znatno
viši od onih na normalnim. Osim toga izgradena mreža sastojala se
velikim dijelom od teških brdskih pruga, od kojih su neke imale vrlo
nepovoljan pravac i veliki uspon (npr. preko Ivan-planine i Komara
gdje je bila neophodna upotreba zupčanice), što je negativno uticalo
na prometne troškove i na ukupne poslovne rezultate svih željeznica.
Dalje, zaostalost zemlje i niska kupovna moć stanovništa uticali su da
prevoz potrošne robe, koja se visoko tarifirala, kao npr. manufaktur-
na i kolonijalna roba i sl., bude daleko manji nego što je bio slučaj u
drugim razvijenim zemljama. Konačno, nesrazmjerna količinska razlika
38)
Dž. J u z b a š i ć, Izgradnja željeznica, 224,227 ff.
173
izmedu eksporta i importa bila je uzrok da se veliki broj vagona mo-
rao vraćati prazan. Uskotračni kolosjek onemogućavao je i normalnu
cirkulaciju voznog parka sa priključnim normalnim željeznicama, što je
sve skupa vrlo nepovoljno uticalo na rentabilnost prometa. Uz to su
troškovi pretovara sa uskotračnih na normalni kolosjek u Bosanskom
Brodu (od 2 helera po mtc.) znatno opterećivali bosanski izvoz u kome
su dominirale sirovine i kabasta roba.
Razvitak bosanskohercegovačke privrede i porast saobraćaja, oso-
bito na željezničkoj pruzi Bosanski Brod - Sarajevo, demantovali su već
u narednoj deceniji Kállayeve izjave date 1900. godine da će uskotračni
kolosjek možda čak i pola stoljeća odgovarati prometnim potrebama.39)
Saobraćaj na glavnim bh. prugama, koji se u početku kretao u gra-
nicama lokalnih željeznica, približio se po svom karakteru i obimu po
isteku prve decenije XX vijeka prometu na glavnim željeznicama drugog
reda normalnog kolosjeka. Pri tome je promet na glavnoj saobraćajnoj
magistrali zemlje, pruzi Bosanski Brod - Sarajevo, dosegao blizu gra-
nice njenih mogućnosti kao uskotračne željezničke linije. Ograničena
propusna moć uskotračnih željeznica postala je prepreka daljem pri-
vrednom razvitku zemlje, a u doba aneksione krize pokazalo se takode
da postojeće uskotračne željeznice nisu u stanju ni da zadovolje vojne
potrebe. Zato su i mjerodavni austrougarski faktori, polazeći od poli-
tike koja je imala za cilj konsolidovanje posjeda anektiranih pokrajina
i osiguranje spoljnopolitičkih interesa Monarhije na Balkanu, pridavali
prvorazredan značaj izgradnji novih normalnotračnih željezničkih lini-
ja u Bosni i Hercegovini. Uz vojne i spoljno-političke momente u toj
su politici posebno mjesto imali specifični privredni interesi Austrije i
Ugarske.
Ponovna izgradnja sistema visoke carinske zaštite u Evropi počet-
kom 20. stoljeća izazvala je, kao što je dobro poznato, značajne reper-
kusije na privredne prilike u Monarhiji. Teškoće u plasmanu robe na
inostrana tržišta (naročito gubitak velikog dijela tradicionalnog tržišta
za industrijsku robu na Balkanu) i nedovoljnost unutrašnjeg tržišta u
Austriji i Ugarskoj da kompenzira gubitak izvoza, doprinijeli su daljem
porastu privrednog značaja Bosne i Hercegovine. Pojačano interesova-
nje privrednih krugova obiju država Monarhije za Bosnu uticalo je na
porast rivaliteta izmedu njihovih vlada oko uticaja na bosanskohercego-
vačku upravu. Tako je porast značaja Bosne i Hercegovine za madarsku
privredu igrao odredenu ulogu da je Wekerleova ugarska vlada povodom
diskusije o aneksiji 1908. godine postavila historijsko-pravne revandika-
cije na ove pokrajine i ponovo je pokušala da afirmiše svoje pretenzije
39)
Protokoll des Gemeinsamen Ministerrates v. 21.9.1900. HHStA PA
XL Interna, Kart. 299.
174
1909. godine prilikom diskusije o nacrtu bosanskohercegovačkog zemalj-
skog ustava.40)
Austro-ugarske privredne suprotnosti u Bosni i Hercegovini koje
su sve više rasle, dobijale su, medutim, nužno svoju političku dimen-
ziju i morale su se često s mukom razrješavati na političkom polju.
Takva situacija uticala je i na aktualiziranje kombinacija o izmjeni
državnopravnog položaja Bosne i Hercegovine, što je bilo usko pove-
zano sa planovima za rješavanje tada gorućeg jugoslovenskog pitanja.
Medutim, zbog nepomirljivosti austrijskih i madarskih gledišta u pogle-
du položaja ovih pokrajina zadržan je status quo do propasti Monarhije.
Kako za Austriju tako i za Ugarsku pitanje uticaja u Bosni i Hercegovini
imalo je tako veliki značaj da je definitivno rješenje bosanskog pitanja
u Monarhiji bilo nemoguće. Za obje države Monarhije posjed Bosne
i Hercegovine predstavljao je ključnu poziciju za pristup dalmatinskoj
obali i Jadranskom moru, te uopšte za političku i privrednu prevlast na
Balkanu. Uz to Bosna i Hercegovina je bila tržište čija je apsorpciona
moć bila u porastu. Problem podjele interesnih sfera, koji je pred Pr-
vi svjetski rat nabačen u toku pregovora o gradnji željezničke mreže u
Bosni i Hercegovini, odnosi se isključivo na gradenje novih željezničkih
pruga za koje je Austrija odnosno Ugarska imala svoj specijalni interes.
Pitanje izgradnje novih, odnosno normalizacije postojećih željez-
ničkih pruga u Bosni i Hercegovini pred Prvi svjetski rat predstavljalo
je posebno poglavlje u austrougarskoj konkurentskoj borbi. S njim su
bili najuže povezani i ostali problemi željezničke saobraćajne i tarifne
politike.41) Austrija i njeni privrednici bili su posebno zainteresovani
za korekciju po njih nepovoljnih odnosa na ovom području. Oni su in-
sistirali na izgradnji novih željeznica koje bi prvenstveno produženjem
linija od Banja Luke dolinom Vrbasa u pravcu Sarajeva i Mostara bo-
lje povezivale Cisleithaniju sa Bosnom i Hercegovinom i Dalmacijom.
Osim toga zahtjevali su otklanjanje teškoća koje su Madari svojom
saobraćajnom i tarifnom politikom pravili austrijskom robnom i put-
ničkom saobraćaju sa Bosnom. Njihov cilj je bio da se odgovarajućom
saobraćajnom politikom povećaju prednosti koje je, inače, imala Austri-
ja u pogledu opštih mogućnosti razvitka privrednih odnosa sa Bosnom i
Hercegovinom. S druge strane, Madari su nastojali da bosanski promet
40)
Protokoll des Gemeinsamen Ministerrates v. 10.9.1908, HHStA, PA
XL Interna, Kart. 307; Wekerle Buriánu 12.7.1909. (prepis), HHStA,
PA I, Kart. 638, Kabinett des Ministers VIIIc 12/1 Nr 422.
41)
Vidi S c h m i d, Bosnien und die Herzegowina, 592-611; Friedrich
L a n g e, Das Eisenbahnwesen in Bosnien und der Herzegovina, u: Ar-
chiv für Eisenbahnwesen 42, Berlin 1919, 1095-1123; Paul M e c h t l e r,
Dalmatien und die österreichische Eisenbahnpolitik, MÖSTA 23, 1970,
190-198.
175
bude i dalje što više usmjeren na Budimpeštu i preko Budimpešte i da
uspostavljanjem normalnotračne željezničke linije u dolini Bosne takvu
saobraćajnu orijentaciju pojačaju.
Konačno formulisanje velikog bh. željezničkog programa početkom
novembra 1912. bilo je praćeno i potpisivanjem novih tarifnih spo-
razuma. Kao i program izgradnje željeznica, ti tarifni sporazumi bili
su rezultat kompromisa različitih interesa. Pri tome su uz specijalne
austrijske i ugarske interese uzeti u obzir i odredeni zajednički interesi
Monarhije, odnosno njene bh. uprave, kao i izvjesni zahtjevi zemalj-
skog sabora, koji je izražavao težnje domaćeg gradanstva. Programom
je bilo predvideno da se uspostave dvije normalnotračne linije, i to od
Šamca na ušću Bosne u Savu do Sarajeva, i linija od Banja Luke, pre-
ko Jajca, Bugojna i Rame do Mostara. Program je takode obuhvatao
normalizaciju pruge Doboj-Tuzla, izgradnju normalne pruge Tuzla -
Brčko, s ogrankom prema Bijeljini i Rači, i uskotračne pruge Bugojno -
Aržano kao spoj s prugom za Split. Troškovi realizacije ovog zamašnog
programa iznosili su 270 miliona kruna, od čega je trebalo da Austrija
i Ugarska po kvotnom ključu (63,6 : 36,4%) snose 2/3, a Bosna i Her-
cegovina jednu trećinu troškova. Posebno samo na teret zemlje trebalo
je da se izgradi normalna pruga od Bosanskog Novog do Bihaća.42) Fi-
nansijsko učešće obiju država Monarhije moglo je u stvari predstavljati
samo indirektnu kompenzaciju za raniju izgradnju strateških pruga i za
druga finansijska potraživanja (npr. neodgovarajuću odštetu za gubitak
carinskih prihoda) Bosne i Hercegovine prema Monarhiji. Ostvarenje
ovog programa, za koga su bila već osigurana i finansijska sredstva,
omelo je izbijanje Prvog svjetskog rata.
(Pregled 2-3, 1991, str. 191-240, i na njemačkom u Eisenbahnbau und Kapitalin-
teressen in den Beziehungen der österreichischen mit den südslawischen Ländern,
Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien 1993, str. 143-147)
42)
H a u p t m a n n, Financiranje, 120-139.
176
POKUŠAJI STVARANJA POLITIČKOG SAVEZA IZMEDU
VODSTVA SRPSKOG I MUSLIMANSKOG AUTONOMNOG
POKRETA U BOSNI I HERCEGOVINI
Donedavno su u našoj istoriografiji bez ikakve rezerve prihvatani

podaci Osmana Nuri-Hadžića da je 1902. godine na sastanku u Slavon-
skom Brodu izmedu prvaka muslimanskog i srpskog autonomnog po-
kreta sklopljen pismeni ugovor o političkoj saradnji, u kome je utvrden
način rada i formulisani zajednički politički ciljevi oba pokreta u po-
gledu unutrašnjeg uredenja i državnopravnog položaja Bosne i Herce-
govine. Original ugovora su navodno potpisali sa muslimanske strane
Ali-beg Firdus i Bakir-beg Tuzlić, a sa srpske Gligorije Jeftanović i
Vojislav Šola. Po O. Nuri-Hadžiću, do potpisivanja ugovora je došlo
nakon što je turska vlada, preko svog poslanika u Bukureštu, savjeto-
vala muslimanskim vodama da rade sporazumno sa Srbima, kako bi
njihova akcija za očuvanje sultanova suvereniteta u okupiranoj zemlji
bila jača i uspješnija.1)
Kod O.Nuri-Hadžića, kao i u jednom dijelu literature, ukazano je i
na razlike u pogledu krajnjih političkih ciljeva srpskog i muslimanskog
autonomnog pokreta. Pri tome se s pravom podvlaći da je politička
autonomija zemlje uz očuvanje sultanovog suvereniteta za srpsku opo-
ziciju bila samo etapa na putu priključenja Bosne i Hercegovine Srbi-
ji.2) Medutim, ”Ugovoru” je skoro općenito pridavana velika važnost
u unutrašnjem političkom razvitku Bosne i Hercegovine početkom XX
stoljeća, jer se na njega gledalo kao i na političku platformu zajed-
ničke srpsko-muslimanske akcije, koje su se obje strane držale sve do
iza aneksije.
1)
O. N u r i-H a d ž i ć je donio i tekst koji ukratko reprodukuje 25 pa-
ragrafa navodnog ugovora. Borba Muslimana za versku i vakufsko-mea-
rifsku autonomiju u knjizi: V. Skarić, O. Nuri-Hadžić, N. Stojanović,
Bosna i Hercegovina pod austrougarskom upravom, edicija Srpski na-
rod u XIX veku, knj. XV, Beograd (bez oznake datuma), str. 95-97.
Knjiga je objavljena 1938, a pisana je bez naučnog aparata.
2)
O. N u r i - H a d ž i ć, op. cit. str. 94; up. A. M a l b a š a, Hrvat-
ski i srpski nacionalni problem u Bosni za vrijeme režima Benjamina
Kállaya, Osijek (bez oznake datuma),str. 60. Knjiga je objavljena 1940;
M. H a d ž i j a h i ć, Od tradicije do identiteta (Geneza nacionalnog
pitanja bosanskih Muslimana), Sarajevo 1974. str. 161, 176.
177
Tako je sklapanje srpsko -muslimanskog ”Ugovora” iz 1902. godine
svrstavano u red značajnijih političkih dogadaja u doba austrougarske
uprave. Uz to je ponekad bila prisutna i tendencija da se posebno akcen-
tiraju oni dijelovi teksta ”Ugovora”, u kojima se Muslimani označuju
kao ”Srbi muslimanske vjere”, narodni jezik naziva samo srpskim je-
zikom i predvida isključivo upotreba ćirilice kao zvaničnog pisma. Pri
tome se gubilo iz vida da je i sam O. Nuri-Hadžić konstatovao da je
širokim muslimanskim masama bilo strano i nepoznato srpsko ili hrvat-
sko ime kao oznaka njihove plemenske, t.j. nacionalne, pripadnosti, za
razliku od odredenih pojava deklarisanja za hrvatstvo, odnosno srpstvo
u redovima malobrojne evropski obrazovane muslimanske inteligenci-
je.3)
Pojava zbirke dokumenata iz arhivskih fondova austrougarske up-
rave za Bosnu i Hercegovinu, koju je 1967. godine objavio F. Haupt-
mann,4) pružila je mogućnost da se pride dubljoj i svestranijoj obradi
pokreta Muslimana za vjersku i vakufsko-mearifsku autonomiju, kao i
prilika u kojima je on djelovao. U objavljenoj gradi nalazi se i znatan
broj dokumenata koji bacaju novo svjetlo na muslimansko-srpske od-
nose u tom periodu, pa i na pitanje sklapanja političkog saveza izmedu
srpske i muslimanske opozicije. U predgovoru pomenute zbirke, koji
sam za sebe predstavlja značajnu raspravu o problematici musliman-
skog autonomnog pokreta, F. Hauptmann je ukratko tretirao i pitanje
zajedničke muslimansko-srpske političke akcije - ”sloge”. On je došao
do zaključka da 1902. godine ”problem sloge ... ... nije dobio čvrsto
pismeno rješenje”, te još izrazio mišljenje da podatak O. Nuri-Hadžiča
o sklapanju srpsko-muslimanskog sporazuma 1902. godine, ”sudeći po
nekim elementima - spada u kasnije razdoblje”.5)
Medutim, i nakon pojave Hauptmannove zbirke pojedini autori i
dalje pišu o srpsko-muslimanskom ugovoru iz 1902. odnosno 1901. go-
dine kao neosporno utvrdenoj činjenici.
Ne obazirući se na objavljenu gradu niti na Hauptmannovo mišlje-
nje o sklapanju srpsko-muslimanskog ugovora, V. Bogićević je, poziva-
jući se na izvjestan broj austrougarskih dokumenata, dao prikaz odnosa
Muslimana i Srba u borbi za političku autonomiju Bosne i Hercegovi-
ne, s težištem na njihovoj saradnji prilikom proslave dana sultanova
3)
O. N u r i - H a d ž i ć, op. cit. str. 94-95.
4)
Borba Muslimana Bosne i Hercegovine za vjersku i vakufsko-mea-
rifsku autonomiju. Sabrao i uredio Ferdo H a u p t m a n n. Izd. Arhiv
SR Bosne i Hercegovine. Grada za proučavanje političkih, kulturnih
i socijalno-ekonomskih pitanja iz prošlosti Bosne i Hercegovine (XIX I
XX vijek), Tom III, Sarajevo 1967, str. 674. (u daljem tekstu: Borba
Muslimana).
5)
Ibidem str. 32.
178
stupanja na presto.6) Prema V. Bogićeviću izlazi da je tajni ugovor o
političkoj saradnji izmedu muslimanske i srpske opozicije prihvaćen na
sastanku u Kiseljaku i sklopljen već u ljeto 1901. Mada ne spominje
potpisnike ”Ugovora” niti sastanak u Slavonskom Brodu 1902. godine,
autor donosi njegove odlomske citirajući zapravo O. Nuri Hadžića, iako
se na njega ne poziva nego na knjigu N. Stojanovića, Bosanska kriza
(Sarajevo, 1958. str. 15).7)
I H. Kapidžić je, raspravljajući o državnopravnom položaju Bosne
i Hercegovine za vrijeme austrougarske uprave, spomenuo da je u toku
borbe za crkveno-školsku autonomiju Srba i vakufsko-mearifsku auto-
nomiju Muslimana ”izgraden ....i zajednički politički program (1902.)”.
On je, pozivajuću se na V. Ćorovića (Političke prilike u Bosni i Herce-
govini, Beograd, 1939. str. 39) i O. Nuri-Hadžića, istakao kako je
taj ”program političke autonomije prihvaćen od ogromne većine Srba
i Muslimana”. Kapidžić je dalje u bilješci ukazao da O. Nuri - Hadžić
”zna i za ugovor koji su potpisali Ali-beg Firdus, Bakir-beg Tuzlić, Gli-
gorije Jeftanović i Vojislav Šola.”8) Takode M.Gross se oslanja na O
Nuri-Hadžića kada konstatuje da je ”1902. sklopljen pismeni ugovor
o saradnji izmedu srpskih i muslimanskih prvaka koji će izbrisati tek
postaneksiono razdoblje.”9)
U Istoriji Jugoslavije autor M.Ekmečić nije siguran da li je tajni
sporazum u Slavonskom Brodu sklopljen 1902. ili pak 1901. godine,
6)
V. B o g i ć e v i ć, Džulusi-humajun hazreti šerifi (Prilog borbi
Muslimana i Srba za političku autonomiju Bosne i Hercegovine), Go-
dišnjak Društva istoričara BiH, XVII, Sarajevo 1969, str. 315-340.
7)
V. B o g i ć e v i ć, op. cit. str. 333-334, napomena 45. N. Stojanović
je u svojoj knjizi označio 1902. godinu kao godinu u kojoj je ostvaren
sporazum izmedu voda srpskog i muslimanskog autonomnog pokreta i
citirao tekst ”Ugovora” izričito naznačivši da ga preuzima od Osmana
Nuri-Hadžića (op. cit. str. 15-16, napomena 1). Pri navodenju Bogićeviću
se potkrala i greška koja mijenja smisao teksta. Tako kod njega stoji:
”Srbi pravoslavne vjere i Muslimani obavezuju se ....”, dok kod O. Nuri-
Hadžića i N. Stojanovića glasi: ”Srbi pravoslavne i muslimanske vere
obavezuju se .....”
8)
H. K a p i d ž i ć, Bosna i Hercegovina za vrijeme austrougarske
uprave (Državno pravni odnosi), Prilozi instituta za istoriju radničkog
pokreta u Sarajevu 4/1968, str. 66. I V. Ćorović na pomenutom mjestu
piše o ugovoru odnosno programu i citira tekst (§ 1), očigledno prema O.
Nuri-Hadžiću, iako to ne navodi, jer se radi o kratkom pregledu pisanom
bez naučnog aparata, koji je objavljen godinu dana po izlasku Nuri-
Hadžićeva rada.
9)
M. G r o s s, Hrvatska politika u Bosni i Hercegovini od 1878-1914,
Historijski zbornik XIX-XX, Zagreb 1968, str. 21. Uporedi tekst istog
autora u knjizi Povijest hrvatskog naroda g. 1860-1914, izd. ”Školska
knjiga”, Zagreb 1968, str. 196.
179
ali je dao decidiranu ocjenu da je njime učinjen pokušaj da se uz po-
moć Turske srpskom i muslimanskom pokretu ”da politički karakter i
da se ranije neprijateljske struje, deklarišući se jedinstvenim srpskim
nacionalnim pokretom ujedine u zahtevu za vraćanje sultanove vlasti
uz osiguranje autonomije Bosne”. Ekmečić je, inače, prethodno istakao
da opredjeljivanje za srpsku odnosno hrvatsku nacionalnu ideju, koje je
zahvatilo muslimansko intelektualno i političko vodstvo, ”nije uhvatilo
dubljeg korena u običnom muslimanskom narodu, koji je vezan za reli-
giju i islamsku kulturu, kao i tursku političku tradiciju na Balkanskom
poluostrvu.”10)
I M. Hadžijahić bez rezerve prihvata podatke O. Nuri-Hadžića o
sklapanju srpsko-muslimanskog ugovora 1902. godine. Njegovo posto-
janje on nastoji potkrijepiti i citiranjem pisma dr Emila Gavrila od
17/30.septembra 1901, u kome Gavrila piše da je ugovor već usmeno
primljen i da će ga u najvećoj povjerljivosti potpisati po dvojica naj-
uglednijih s jedne i druge strane.11) Isti argument upotrebljava i M.
Imamović, koji istina smatra da se sklapanje ugovora u Slavonskom
Brodu 1902. godine odigralo ”pod dosta nejasnim okolnostima”. Ovaj
autor je donio i šire izvode iz ”Nacrta ugovora”, koji je izbio u jav-
nost 1901. godine, tretirajući ga kao već perfektuiran sporazum.12) M.
Hadžijahić i M. Imamović su ukazali da tekst sporazuma potiče od Sr-
ba i označili, Imamović sa izvjesnom rezervom, dr Emila Gavrila kao
njegovog autora. Mada smatraju da se sa srpske strane nastojalo da se
savezu sa Muslimanima da nacionalni smisao, oba su autora saglasna
da je to bilo daleko od muslimanskih prvaka i naroda i da je pomenuti
savez imao samo taktičko-političko značenje.
Za razliku od naprijed navedenih autora N. Šehić, koji je u svojim
radovima obradivao i pitanje saradnje izmedu vodstva muslimanskog i
10)
S. Ć i r k o v i ć, I. B o ž i ć, M. E k m e č i ć, V. D e d i j e r, Is-
torija Jugoslavije, izd. ”Prosveta”, Beograd 1972, str. 326.
11)
M. H a d ž i j a h i ć, op. cit. str. 175-177.
12)
M. I m a m o v i ć, Pravni položaj i unutrašnji politički razvitak
Bosne i Hercegovine od 1878-1914, Sarajevo, 1976, str. 124-127. Autor
je koristio ”Nacrt Ugovora medu Srbima pravoslavne i muslimanske vje-
re u Bosni i Hercegovini” iz neobjavljenih memoara Ademage Mešića, I
knjiga, str. 291-294, koji se čuvaju u biblioteci Muslimanskog pokopnog
društva ”Bakije” u Sarajevu. Isti Nacrt donosi in extenso i L. Daković u
rukopisu svoje disertacije Formiranje političkih stranaka kod bosansko-
hercegovačkih katolika Hrvata, Sarajevo, 1969, Prilog 9, str. 333-336.
On je to učinio, kako mi je autor saopštio, na osnovu primjerka Nacr-
ta koji se nalazi u Arhivu Bosne i Hercegovine u Sarajevu, Napretkova
kulturno-istorijska zbirka, Fasc. 3, Nr 27. Mada je i ovaj primjerak Nacr-
ta nepotpisan, Daković je na svom prepisu označio da je ugovor potpisan
u Slavonskom Brodu 1902. godine i stavio na njega potpise A. Firdusa,
B. Tuzlića, G. Jeftanovića i V. Šole, pozivajući se na O. Nuri-Hadžića.
180
srpskog autonomnog pokreta,13) smatra još uvijek spornim da li je ”Na-
crt” sporazuma iz 1901. godine bio ”podloga za stvarni sporazum, jer svi
koji su pisali o tom sporazumu .... pozivali su se upravo na ovaj Njegov
nacrt.”14) Medutim, iz Šehićevog uspjelog prikaza odnosa u musliman-
skom vodstvu posredno proizilazi da u razdoblju od 1899. do 1903.
nije moglo doći do zaključenja formalnog srpsko-muslimanskog poli-
tičkog pakta. On i konstatuje da je ”manji broj muslimanskih prvaka
zagovarao saradnju sa srpskim pokretom”, dok ”ostali iz muslimanskog
vodstva ili su se izražavali protiv takve saradnje, ili su smatrali da ona
može doći u obzir samo kao taktički, ali ne i kao strateški cilj musli-
manskog pokreta.15) Političko držanje u tim godinama Ali-bega Firdu-
sa i Bakir-bega Tuzlića, kako ga je prikazao Šehić, čini isključenim da
su ova dvojica muslimanskih prvaka mogli tada biti potpisnici srpsko-
muslimanskog sporazuma.
*
* *
Bez pretenzije da ulazimo u cjelokupan kompleks odnosa izmedu
muslimanskog i srpskog pokreta za vjersko-prosvjetnu autonomiju i
višestruke aspekte njihove medusobne saradnje, pokušaćemo na osnovu
objavljene grade i literature kao i na osnovu do sada nepoznatih aus-
trougarskih dokumenata,16) da pobliže osvijetlimo neke momente koji
se odnose na pitanje sklapanja ugovora o muslimansko-srpskom savezu
na platformi borbe za političku autonomiju Bosne i Hercegovine. Pri
tome ćemo se ograničiti na razdoblje od pojave pomenutih pokreta do
1903. godine, a težište će biti na rekonstrukciji odredenih relevantnih
dogadaja. Da bi se tome pristupilo nužno je napraviti i izvjestan osvrt
na pitanje muslimansko-srpske političke saradnje u ranijim zbivanjima,
a posebno na srpsku gradansku politiku na ovom području.
Težnja da se ostvari politička saradnja sa Muslimanima ima u sr-
pskoj gradanskoj politici u Bosni i Hercegovini svoju tradiciju još iz
predokupacionog doba. Poslije pojave ”Načertanija” Ilije Garašanina
1844. godine u programima tajnih srpskih organizacija, naročito nakon
13)
N. Š e h i ć, Pokret Muslimana za vjersku i vakufsko-mearifsku au-
tonomiju u svjetlu pregovora sa Zemaljskom vladom za Bosnu i Herce-
govinu 1901. godine, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu, 9/1, 1973.
97-161; i s t i, Mjere Kalajevog režima u Bosni i Hercegovini na suzbi-
janju autonomnog pokreta Muslimana, Godišnjak DI BiH, XX, Sarajevo
1974, str. 137-181.
14)
Ibidem, str. 178, nap. 126.
15)
Ibidem, 177.
16)
Radi se prvenstveno o dokumentima koje je preminuli prof. dr Ham-
dija Kapidžić snimio u Arhivu Bosne i Hercegovine u Sarajevu u cilju
rada na Istoriji naroda Bosne i Hercegovine.
181
1862. godine, predvida se saradnja sa bosanskim Muslimanima u radu
na pripremanju ustanka u Bosni i Hercegovini protiv Turske i njenom
priključenju Srbiji. Za razliku od ranijeg doba, na bosanskohercego-
vačke Muslimane sve više se sa srpske strane gledalo kao na slovenski
element koji je trebalo pridobiti za srpsko nacionalno-političke ciljeve, i
to ne samo garancijama u pogledu njihovih običaja i vjere nego i u po-
gledu očuvanja zemljišnih posjeda begovata. Politika saradnje srpskih
tajnih organizacija sa begovatom, koju je inaugurisala srpska vlada,
a čiji su nosioci bili srpski sveštenici i trgovci u Bosni i Hercegovini,
bila je u suprotnosti sa interesima i težnjama srpskog seljaštva i nije
mogla dobiti njegovu podršku. Ipak ova politika je vodena i u toku
ustanka 1875-1878, a osobito nakon stupanja Srbije u rat 1876. godi-
ne.17) Medutim, stvarni rezultati srpske nacionalne i političke akcije
medu bosanskohercegovačkim Muslimanima, sve do iza austrougarske
okupacije, bili su više nego minimalni.18)
Pristupajući okupaciji Bosne i Hercegovine Austro Ugarska je znala
kakvu bi opasnost po njenu vladavinu u toj zemlji, i šire za njene intere-
se na Balkanu, predstavljalo eventualno približavanje Srba i Muslimana
i uopšte jedinstveno nastupanje bosanskohercegovačkog stanovništva
na bazi neprijateljskog odnosa prema novoj vlasti. Zato je, polazeći od
postojećih vjerskih, nacionalnih i socijalnih suprotnosti u Bosni i Herce-
govini, šef Careve vojne kancelarije general Beck izradio uoči okupacije
instrukciju za vrhovnog komandanta okupacionih trupa generala Josipa
Filipovića u kojoj je razraden odnos nove vlasti prema stanovništvu.
Tako je Filipoviću pored ostalog preporučeno da dovede ”muslimane u
bliži kontakt sa katolicima” i da naročito spriječi ”približavanje ili savez
muslimanskog s pravoslavnim stanovništvom, koje treba da se najoštrije
nadzire s obzirom na eventualne, okupaciji neprijateljske aspiracije.”19)
Za vrijeme austrougarske vladavine nad Bosnom i Hercegovinom naci-
onalna politika okupacione uprave doživljavala je odredene oscilacije i
izvjesne promjene. Medutim, njen odnos prema srpsko-muslimanskom
političkom savezu na opozicionoj osnovi ostao je neizmijenjen. Ona je
u pojedinim akutnim momentima preduzimala sve da ga osujeti, iako u
ono vrijeme nisu postojale političke, socijalne i kulturne pretpostavke
17)
M. E k m e č i ć, Nacionalna politika Srbije prema Bosni i Herce-
govini i agrarno pitanje (1844-1875), Godišnjak DI BiH X, Sarajevo
1959, str. 197-219; i s t i, Ustanak u Bosni, Sarajevo, 1960, str. 44-
54, 141-142, 233-236. 260-262. 353-361. Za period prije 1844. Vidi
V. S t o j a n č e v i ć, Da li je bilo političke akcije Srbije u Bosni za
oslobodenje od turske vlasti pre Garašaninovog ”Načertanija”, Istorij-
ski časopis XIX, Beograd 1972, str. 165-183.
18)
Vidi M. H a d ž i j a h i ć, op. cit. str. 159-160.
19)
H. K a p i d ž i ć, Hercegovački ustanak 1882. godine, Sarajevo,
1958, str. 13.
182
koje bi omogućile stvaranje takvog saveza na jednoj široj i stabilnijoj
osnovi.
Svoje nezadovoljstvo sa austrougarskom okupacijom srpsko gradan-
stvo manifestovalo je saradujući u izvjesnoj mjeri sa Muslimanima,
koji su pružali otpor okupacionim trupama. Poslije okupacije pos-
tupci novih vlasti prema srpskim školama i crkvenim opštinama, s
ciljem da ove ustanove, koje su imale izvjesnu samoupravu za vrije-
me turske vladavine, potčine svom uticaju, izazivali su otpor srpskog
gradanstva i vodili postepenom približavanju Srba i Muslimana, koji
su se teško mirili sa okupacionim režimom. Ovo je osobito dolazilo
do izražaja u istupanju protiv okupacionih vlasti u Mostaru pred us-
tanak 1882. godine. Protestujući protiv uvodenja vojnog zakona, kao
povrede medunarodnog položaja Bosne i Hercegovine priznatog April-
skom konvencijom iz 1879. godine, srpska crkveno-školska opština u
Mostaru, osporila je legitimnost austrougarske vlasti i javno je priznala
sultanov suverenitet.20) Zanimljivo je da je još ranije u adresi ”sino-
va Bosne i Hercegovine” upućenoj 18. juna 1880. engleskom premijeru
Gladstonu, koju je zapravo napisala i uputila jedna grupa mostarskih
i sarajevskih Srba, uz žalbe na postupke okupacionih vlasti, tražena
intervencija Engleske i ostalih evropskih sila da Bosna i Hercegovina
dobije autonomnu upravu.21) Ovaj zahtjev je predstavljao zakašnjeli
eho onih akcija za autonomiju koje su vode ustanka u Bosni preduzi-
male da bi se suprotstavili austrougarskoj okupaciji. Autonomija je bila
alternativno rješenje za koje su se oni izjašnjavali u 1877. i 1878. go-
dini, kada medunarodne okolnosti nisu pružale izglede da se ostvari
njihov program ujedinjenja sa Srbijom, a koga se oni u budućnosti nisu
odricali.22)
U ustanku u istočnoj Hercegovini 1882. ostvarena je prvi put sa-
radnja izmedu širih srpskih i muslimanskih masa na bazi zajedničkog
odnosa prema okupatorskom režimu. Mada agrarno pitanje u doba
ustanka nije postavljano u medusobnim odnosima Srba i Muslimana,
ono je bilo prepreka koja nije dozvoljavala da se ostvari njihova jača
politička povezanost i da se ustanak proširi na druge oblasti.23) Sa-
mi hercegovački ustanici nisu imali nikakvog pisanog programa, pa su
20)
H. K a p i d ž i ć, Hercegovački ustanak 1882. godine, str. 65-84,
96-97. O nezadovoljstvu u zemlji prvih godina nakon okupacije i opoziciji
Srba i Muslimana vidi i T. K r u š e v a c, Sarajevo pod austrougarskom
upravom 1878-1918, str. 235 i dalje.
21)
H. K a p i d ž i ć, Jedan dokument iz 1880. godine, Godišnjak DI
BiH II, Sarajevo 1950, 257-265.
22)
Vidi M. E k m e č i ć, Ustanak u Bosni, str. 327-329, 343, 350-351,
355-357.
23)
H. K a p i d ž i ć, Hercegovački ustanak, str. 329-333.
183
ideju zajedničke srpsko-muslimanske borbe protiv austrougarskih vlas-
ti izražavali na način koji je odgovarao nivou njihove ideološke svijesti.
Oni su našli zajedničko geslo koje je glasilo: ”Za krst časni i vjeru
Muhamedovu”.24) Medutim hercegovačka emigracija u Srbiji bavila se
mišlju da se formira zajednička ustanička vlada i da ustanici istupe
sa jednim političkim programom. Vojvoda Mićo Ljubibratić, nastav-
ljajući da djeluje u istom smislu kao i u doba ustanka 1875 - 1878,
poručivao je ustaničkim vodama da osnuju ”narodnu vladu od deset
petnes ljudi, i to pola Rišćana a pola Muhamedanaca”. Smatrao je da
oni treba da traže ”da Švaba izade iz Ercegovine i Bosne .... da Bosna,
Ercegovina i Novopazarski Sandžak postanu autonomna država kojom
će upravljati sinovi Bosne, Ercegovine i Novopazarskog Sandžaka, a da
se plaća sultanu godišnji danak.”25) Ovim je formulisan jedan program
političke autonomije za Bosnu, Hercegovinu i Sandžak pod vrhovnom
turskom vlašću, oslanjajući se očito na tradiciju autonomističke politi-
ke iz predokupacionog doba. Istovremeno je, medutim, bila prisutna
i tendencija da se cijelom ustaničkom pokretu da srpsko nacionalno
obilježje.26)
Medunarodna konstelacija u godinama nakon Berlinskog kongresa
bila je takva da ustanak u Hercegovini nije mogao dobiti podršku sa
strane. U tom pogledu je od posebnog značaja bila proaustrijska poli-
tika srpske vlade, koja je, - za razliku od držanja opozicionih krugova,
sve do pada kralja Milana 1889. godine, vodena u duhu austro-srpske
tajne konvencije iz 1881. godine.
Poslije ostavke kralja Milana, za prvih radikalnih vlada pojačana
je srpska nacionalna propaganda i interes za Bosnu i Hercegovinu. U
Srbiji nalaze utočište mnogi emigranti iz Bosne i Hercegovine, i to ne
samo Srbi nego i Muslimani. Vlada je davala podršku emigraciji da bi
pomoću nje bosanskohercegovačko pitanje držala otvorenim. Naročito
su Muslimani srdačno dočekivani u Beogradu, što je posebno izazivalo
revolt Austro-Ugarske. Jedna od najomiljenijih tema beogradskih listo-
va bila je ujedinjenje pravoslavnih i muslimana protiv Austrije. U isto
24)
V. S k a r i ć, Ustanak 1882, u knjizi: Bosna i Hercegovina pod aus-
trougarskom upravom, ed. Srpski narod u XIX veku, knj. XV, Beograd
(1938), str. 19; H. K a p i d ž i ć, op. cit. str. 181-184.
25)
H. K a p i d ž i ć, op. cit. str. 182.
26)
Ovo je došlo do izražaja u ”Proklamaciji bosanskohercegovačkih us-
tanika na Evropu ”objavljenoj u Cenićevoj ”Borbi” 6/18 aprila 1882, -
koju je prema mišljenju H.Kapidžića vjerovatno izdao istaknuti voda iz
ranijih ustanaka Aleksa Jakšić i ljudi koji su sa njim saradivali. U Prok-
lamaciji se izmedu ostalog kaže: ”Što vjekovi nisu mogli učiniti, to je
Austrija za tri godine za naše narodno izmirenje (učinila)” i uz to se još
dodaje ”Sad i Hrišćani i Turci osjećamo da smo Srbi kojijema je zajedno
živjeti i umrijeti”. (H. K a p i d ž i ć, op. cit. str. 183.)
184
vrijeme Srbija je vodila i izrazito turkofilsku politiku diktiranu u datoj
medunarodnoj situaciji i interesima u Makedoniji i Staroj Srbiji.27)
U srpskoj nacionalnoj propagandi, sve do aneksije 1908. godine, isti-
can je turski sultan kao legitimni suveren nad Bosnom i Hercegovinom,
a austrougarska okupacija tretirana je kao privremena. Ovo je otvaralo
nadu da će se bosanskohercegovačko pitanje moći u budućnosti riješiti
u smislu srpskih nacionalnih težnji, kada jednog dana ponovo dode na
medunarodnu političku scenu. Imajući to u vidu i pravna nauka u Srbiji
je sa svoje strane doprinosila argumentaciji teze da su Bosna i Herce-
govina ”kako državno, tako i medunarodno pravno za Austro-Ugarsku
tudi oblasni dijelovi, koji su i poslije okupacije ostali turske provinci-
je.”28) Ovi stavovi su formulisani prije pojave srpskog i muslimanskog
pokreta za vjersko-prosvjetnu autonomiju i biće od posebnog značaja
za njihove medusobne odnose. Inače, srpska nacionalna propaganda
tretirala je Bosnu i Hercegovinu kao ”čisto srpske zemlje i po krvi i po
jeziku”. U skladu sa tradicijom koja se udomaćila u srpskoj nacionalnoj
ideologiji, propagirano je da cijelo bosanskohercegovačko stanovništvo
pripada srpskom narodu koji je podijeljen na tri vjere. To je bio i od-
govor na politiku bosanske posebnosti, gušenja nacionalnih sloboda i
suzbijanja nacionalnih pokreta od strane Kállayeva režima. Ekskluziv-
no stanovište o srpskom nacionalnom karakteru Bosne i Hercegovine
zastupano je u srpskoj gradanskoj štampi i publicistici krajem XIX vi-
jeka kako van Bosne, u Srbiji, Vojvodini i Hrvatskoj, tako, koliko su to
prilike dopuštale, i u njoj samoj.29)
Medutim, sada se srpska nacionalna ideologija na tlu Bosne i Her-
cegovine sukobila i sa hrvatskom nacionalnom propagandom. Pri tome
je prva bila u toliko u prednosti, što je proces formiranja nacionalne
svijesti kod pravoslavnog srpskog stanovništva uglavnom bio završen,
dok je isti proces kod katoličkog hrvatskog stanovništva u Bosni bio tek
u toku i odvijao se sa znatnim zakašnjenjem u poredenju sa susjednim
zemljama gdje žive Hrvati. I hrvatska nacionalna propaganda u Bosni
i Hercegovini nije u to vrijeme bila ništa manje ekskluzivna od srpske.
Naprotiv, u njoj je u posljednjoj deceniji XIX vijeka evidentan uticaj
Frankove političke struje. Zastupana je teza o isključivom hrvatskom
27)
Sl. J o v a n o v i ć, Vlada Aleksandra Obrenovića, knj. I, str. 125-
142, 362-404, knj. II, str. 35-38, Beograd 1934; up. A. M a l b a š a, op.
cit.str. 52-60.
28)
G. G e r š i ć, Pogled na medunarodni i državnopravni položaj Bo-
sne i Hercegovine i ostrva Kipra. Prema naučnim ocenama predstav-
nika medunarodnopravne teorije, (Glas SKA XXXVII, Beograd 1893);
vidi A. M a l b a š a op. cit. 55-57; M. I m a m o v i ć, op. cit. str. 22-23.
29)
Vidi A. M a l b a š a, op. cit. str. 46-60; T. K r u š e v a c, Listo-
vi don Franje Miličevića, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 9/1,
Sarajevo, 1973, str. 351-352, M. I m a m o v i ć, op. cit. str. 87-90.
185
karakteru Bosne i Hercegovine, u kojoj živi jedinstveni hrvatski narod
bez obzira na vjerske razlike. Kada je ova teza naišla na žestoko protiv-
ljenje Srba, onda se utoliko upornije insistiralo na hrvatstvu Muslimana.
Propagirano je, pozivajući se na argumente iz arsenala pravaške ideolo-
gije, pripajanje Bosne i Hercegovine Hrvatskoj i ujedinjenje hrvatskih
zemalja u Monarhiji, a u duhu frankovačke politike poistovjećivani su
interesi Habzburške dinansije i Hrvata. Mada je i ova politika, zbog
toga što je bila protiv postojećeg uredenja Monarhije, kao i zbog svoje
netrpeljivosti i intrasigentnosti, izazivala odredeno nezadovoljstvo i re-
agovanje okupacionih vlasti, ona nije imala opozicioni karakter.30) Šta
više, u doba jačanja srpskog nacionalnog pokreta Kállay je došao do
zaključka da velikohrvatske težnje, makoliko, izgledale pretjerane, ne
mogu, za razliku od velikosrpskih, postati opasnost za Monarhiju. Sto-
ga je on u nekoliko navrata davao uputstva Zemaljskoj vladi kako je u
interesu režima da u Bosni i Hercegovini podupire hrvatstvo vis á vis
srpstva, ali ne kruto i netaktično da se nebi odgurnuli Srbi, a eventualno
i Muslimani. Kállay je ponavljao da pri tome misli samo na naklonost
koju treba vlasti da pokazuju u svakoj prilici prema Hrvatima, ali koja
se ne bi ”eklatantno manifestovala”.31)
Kraj stoljeća obilježen je izvjesnim poletom hrvatskog nacionalnog
pokreta, koji je omogućen bio i popuštanjem pritiska režima. Hrvat-
ska nacionalna svijest već je bila obuhvatila domaće gradsko katoličko
stanovništvo - činovništvo, trgovce i zanatlije, pa je u vodstvu hrvat-
skog nacionalnog pokreta uz franjevce sve više dolazila do izražaja i
gradanska inteligencija. Medutim, tada se javila i snažna klerikalna ten-
dencija svjetovnog sveštenstva sa nadbiskupom Stadlerom na čelu, koji
je težio da hrvatski nacionalni pokret potčini svom isključivom vodstvu
i uticaju. To se podudaralo općenito s jačanjem političkog klerikalizma
u Austriji i jugoslovenskim zemljama Monarhije, a naročito u Slove-
niji. Stadlerova politika identifikacije katoličanstva i hrvatstva bila je
suprotna politici franjevaca i gradanske inteligencije koja je nastojala,
stavljajući religiju u drugi plan, da za hrvatstvo pridobije Muslimane.
Medutim, Stadlerova agresivna katolička propaganda i pojedinačni pro-
zelitistički ispadi izazivali su veliko ogorčenje Muslimana i osudu Srba.
Oni su bili vješto korišteni u antihrvatskoj propagandi, koja je Stad-
lerovu djelatnost izjednačavala sa cjelokupnom hrvatskom politikom i
nacionalnom ideologijom.32)
30)
Vidi T. K r u š e v a c, op. cit. str. 347 i dalje; M. G r o s s, Hrvat-
ska politika u Bosni i Hercegovini 1878-1914, Historijski zbornik XIX-
XX, Zagreb 1968, str. 9 i dalje; i s t a, Povijest pravaške ideologije,
Zagreb 1973, str. 324-325.
31)
Borba Muslimana, dok. br.144, str. 342-344.
32)
M. G r o s s, Hrvatska politika u Bosni i Hercegovini, str. 21 i dalje;
i s t a, Povijest pravaške ideologije, str. 356-357; up. A. M a l b a š a,
op. cit. str. 67-73, L. D a k o v i ć, op. cit. str. 36-53, 79-100.
186
Bosanski Muslimani formirali su se vremenom u toku osmanlijske
vladavine kao poseban slovenski etnički individualitet sa sopstvenom
feudalnom klasom.33) Ova klasa bila je u uslovima poznog osman-
skog feudalizma dugo vremena nosilac ideje o svojevrsnoj autonomiji
Bosne u okviru Turskog carstva. Klasno ograničene na očuvanje pri-
vilegija, u prvom redu vladajućih slojeva muslimanskog stanovništva,
ove autonomističke težnje nisu mogle računati na podršku hrišćanskog
stanovništva, koje se nalazilo u podredenom društvenom i političkom
položaju.34) Pretrpivši neuspjeh u svom otporu reformama koje je spro-
vodila Porta, muslimanska feudalna klasa u Bosni i Hercegovini bila je
lišena ranije političke moći. Medutim, ona je zadržala svoje ekonomske
pozicije, koje je u osnovi sačuvala i pod austrougarskom upravom. I
pored toga okupacija 1878. značila je duboku prekretnicu u odnosima
u društvu u Bosni i Hercegovini, a naročito u životu Muslimana koji je
bio snažno prožet uticajima islamske civilizacije i kulture. Okupacijom
Bosna i Hercegovina dolazi pod vlast jedne evropske, eminentno kato-
ličke države i Muslimani definitivno gube povlašteni položaj. Izloženi
uticaju pojačanog razvitka robnonovčanih odnosa i gurnuti na put ka-
pitalističkog razvitka oni su se teže snalazili od drugih, što je bio i glavni
uzrok njihovog masovnog iseljavanja u Tursku krajem XIX i početkom
XX vijeka. U iseljavanju je najbrojnije učestvovala muslimanska seoska
sirotinja, čiji je slobodni seljački posjed dolazio sve više pod udar rob-
nonovčanih odnosa i agrarne prenaseljenosti, kao i pauperizovani sitni
zanatlije i trgovci.35)
Nezadovoljstvo sa austrougarskom upravom postojalo je u svim slo-
jevima muslimanskog stanovništva. Okupaciona vlast nije uspjela da u
begovatu stvori šire uporište i oslonac. Ni politika interkonfesionalnog
bošnjaštva, koju je vodio Kállayev režim, nije dobila podršku najvećeg
dijela begovata ni muslimanske čaršije, a da se ne govori o reagovanju
Srba i Hrvata. Bošnjaštvo se ipak tada još javljalo kao izraz narodne
posebnosti Muslimana.36)
33)
Vidi B. Du r de v, O nekim istorijsko-etničkim problemima u ob-
radi turskog perioda, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 11-12, 1975-
1976, str. 285-286.
34)
A. S u ć e s k a, Elementi koji su uticali na posebnost Bosne u doba
osmanlijsko-turske vladavine, Opredjeljenja, Sarajevo 4/1977, str. 76-
77; up. V. J o k a n o v i ć, Elementi koji su kroz istoriju djelovali
pozitivno i negativno na stvaranje bošnjaštva kao nacionalnog pokreta,
Pregled, Sarajevo, 9/1968, str. 241-251.
35)
I. H a d ž i b e g o v i ć, Migracije stanovništva u Bosni i Hercego-
vini, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu, 11-12/1975-1976, str. 313-
316; M. I m a m o v i ć, op. cit. str. 103-105.
36)
M. I m a m o v i ć, op. cit. str. 69-80.
187
*
* *
Pojava srpskog pokreta za crkveno-školsku a zatim i musliman-
skog za vakufsko-mearifsku autonomiju imala je eminentno političko
značenje već samim tim što su oba pokreta u uslovima apsolutističkog
upravljanja zemljom tražila maksimalno odstranjenje uplitanja vlasti
u djelatnost vjerskih i s njima povezanih prosvjetnih institucija. Kod
vodećih faktora oba pokreta bila je primjetna težnja da organi vjerskih
zajednica dobiju što šire kompetencije i obilježja nacionalno-političkih
organizacija. Osim toga zahtjevi muslimanskog pokreta za jačanjem
vjerskih odnosa sa Carigradom bili su motivirani željom za učvršćenjem
veza izmedu Bosne i Hercegovine i Otomanskog carstva i tangirali su
problem suvereniteta nad okupiranom zemljom i njen medunarodno-
pravni status (pitanje menšure). Kako srpski tako i muslimanski pokret
prelazio je uske okvire borbe za vjersko-prosvjetnu autonomiju usmjera-
vajući svoju aktivnost i u pravcu postizanja širih političkih, društvenih
i ekonomskih ciljeva. Sadržaj i intenzitet ove vrste aktivnosti bio je
različit u pojedinim fazama razvitka pomenutih pokreta, iz kojih će
u prvoj deceniji XX vijeka izrasti Muslimanska narodna organizacija i
Srpska narodna organizacija. Medutim, već u prvim godinama po po-
javi srpskog i muslimanskog pokreta za vjersko-prosvjetnu autonomiju
predstavnici austrougarske vlasti ocjenjivali su da su religiozni moti-
vi samo paravan iza kojeg se kriju prave aspiracije obiju opozicija, a
stvarne uzroke opozicionarstva Srba i Muslimana vidjeli su u njihovom
nezadovoljstvu sa stanjem koje je bilo stvoreno okupacijom.37)
Težnja da se ostvari sporazum sa Muslimanima na platformi bor-
be za političku autonomiju Bosne i Hercegovine pojavljuje se sa srp-
ske strane ubrzo nakon nestanka srpskog pokreta za crkveno-školsku
autonomiju. Tome su od ranije prethodila nastojanja srpskih kultur-
nih radnika da se u prvom redu muslimanska inteligencija pridobije
za srpsku nacionalnu ideju. Medutim, u svojim počecima deklarisanje
muslimanske školske omladine i drugih pojedinaca u srpskom smislu
imalo je nešto više uspjeha samo van Bosne i Hercegovine, medu musli-
manskom emigracijom u Beogradu i Carigradu i polaznicima carigrad-
skih škola. Tek vremenom, a naročito poslije aneksije, kada je inače
nastupilo pogoršanje odnosa izmedu muslimanskog i srpskog političkog
vodstva, medu muslimanskom inteligencijom su došle relativno jače do
izražaja prosrpske tendencije. Nasuprot tome, do početka XX stoljeća
medu malobrojnim pripadnicima prve generacije evropski školovanih
Muslimana više je bilo onih koji su se izjašnjavali za hrvatstvo. To
37)
Borba Muslimana, str. 29-30, dok. br.44, str. 156-157; N. Š e h i ć,
Pokret Muslimana, str. 124, 137, 138.
188
je posebno važilo za prve univerzitetski obrazovane Muslimane koji su
studirali u Beču i Zagrebu. Najveći dio evropski školovanih Muslimana
stupao je u državnu službu i dolazio u zavisan položaj prema vlasti-
ma. Situacija je bila takva da je vodstvo muslimanskog pokreta bilo
upućeno da traži pomoć Srba pri sastavljanju memoranduma i drugih
akata, kao i u publicističkoj djelatnosti.38)
Deklarisanje pojedinaca medu Muslimanima za srpsku odnosno hr-
vatsku nacionalnu ideju bilo je u nizu slučajeva praćeno izmjenama
nacionalnopolitičke orijentacije i prelaskom iz jednog tabora u drugi.
Osim toga, muslimanska etnička pripadnost pokazala se kao prevalent-
na u odnosu na srpstvo i hrvatstvo i kod onih malobrojnih Muslimana
koji su se srpski odnosno hrvatski ”opredjeljivali”. Pomenuto ”opre-
djeljivanje” bilo je prvenstveno političkog karaktera i predstavljalo je
specifičnu pojavu u razvitku bosanskohercegovačkih Muslimana.39)
Sa pojavom pokreta za crkveno-školsku autonomiju srpska gradan-
ska politika u odnosu prema Muslimanima ulazi u novu fazu kako u
pogledu sadržaja tako i intenziteta svoje aktivnosti.
Uskoro nakon povratka iz Beča deputacije bosanskohercegovačkih
Srba, koja je sa Gligorijem Jeftanovićem na čelu predala 7.decembra
1896. dvorskoj kancelariji tzv. ”Prvi carski memorandum” sa žalbama
i željama u pogledu crkveno-školske autonomije, Zemaljska vlada upo-
zorila je Zajedničko ministarstvo finansija da Srbi u Sarajevu nastoje
da za se pridobiju Muslimane i svim sredstvima se služe da se Muslima-
ni približe srpskom elementu.40) U tu svrhu sarajevski su Srbi unijeli u
program priredbe svog pjevačkog društva ”Sloga”, održane 12.januara
1897. u dobrotvorne svrhe, i živu sliku o polaganju kamena temeljca
za staru pravoslavnu crkvu u Sarajevu, u kojoj se pojavljuje i Gazi
Husref-beg pružajući ruku Andriji Kraljeviću. U izvještaju Vlade se
konstatuje da je predstavi prisustvovalo preko 80 Muslimana, od toga
dvije trećine samo da bi vidilo Gazi Husref-bega. Društvo je navodno
zaključilo da na slijedećoj zabavi izvede i jedan turski pozorišni komad
preveden na ”zemaljski jezik”.41)
38)
Vidi M. I m a m o v i ć, op. cit. str. 124, 148, 174-176. O srpskim
i hrvatskim tendencijama u razvitku Muslimana, M. H a d ž i j a h i ć,
str. 156. i dalje; up: A. M a l b a š a, op. cit. str. 67-73,
T. K r u š e v a c, Sarajevo, op. cit.str. 286.
39)
M. H a d ž i j a h i ć, op. cit. str. 156 i dalje.
40)
”Zu dem kommt es noch, dass die hiesigen Orientalisch - Ortodoxen,
seit ihrer Rückher aus Wien, die Mohamedaner für sich zu gewinnen und
deren Annäherung an das serbische Element mit allen Mitteln herbei-
zuführen trachten”. Arhiv Bosne i Hercegovine (ABH), Zajedničko mi-
nistarstvo finansija (ZMF), Pr BH 115/1897, Izvještaj Zemaljske vlade
ZMF od 22.I 1897.
41)
Ibidem
189
Gligorije Jeftanović i Risto D. Besarović, kao i drugi predstavnici
sarajevskih Srba, manifestovali su svoju solidarnost sa Muslimanima
na sjednici gradskog zastupstva krajem januara 1897, kada su sve-
srdno podržali prijedlog Salih-age Bičakčića da se opštinski statut i
gradevinski red za Sarajevo prevedu na turski jezik i zamoli Zemaljska
vlada da se sudske objave pišu i na turskom jeziku.42) Kako je vrlo
mali broj Muslimana znao turski, zahtjevi u pogledu zvanične upotre-
be turskog jezika koji se javljaju tada, a prisutni su i docnije, imaju
izrazito političko i opoziciono obilježje. Očito je trebalo da se time is-
takne pripadnost Bosne i Hercegovine Otomanskom carstvu. Takode,
kao reakcija na prilike pod austrougarskom okupacijom kod bosansko-
hercegovačkih Muslimana pojačala su se i proturska raspoloženja. O
tome je srpska politika vodila računa, jer je to u datim okolnostima
odgovaralo i njenim intencijama.
Zemaljska vlada za Bosnu i Hercegovinu bila je informisana da su
predstavnici srpske opozicije boraveći u Beogradu u septembru 1897. go-
dine, povodom svećanog prenosa kostiju Vuka Karadžića iz Beča, pri-
hvatili ideju koja im je navodno tamo sugerisana da u zemlji otpočnu
agitaciju za političku autonomiju.43) Ova aktivnost došla je do izražaja
već slijedeće, 1898. godine, u pokušajima predstavnika srpskog gradan-
stva da za zajednički rad u cilju postizanja političke autonomije za Bos-
nu i Hercegovinu pridobiju istaknute pojedince iz muslimanske čaršije.
Pojava srpskog pokreta za crkveno-školsku autonomiju i nastojanje
njegovih voda da se približe Muslimanima koincidira sa teškom unu-
trašnjom krizom Otomanskog carstva (1895-1897), koja je izbila pos-
lije jermenskih pokreta i turskih represalija, na što se onda nadovezao
ustanak na Kritu, a zatim i grčko-turski rat. U početku krize izgle-
dalo je da je došao momenat raspada Turske, pa je Austro-Ugarska
u toku 1896. godine razmatrala niz mjera radi osiguranja svojih inte-
resa na Balkanu. U okviru toga spadaju i planovi za dalji vojnički
prodor u pravcu albanskog etničkog područja, kao i plan o stvara-
nju autonomne Albanije pod austrougarskim protektoratom, pripreme
za izgradnju strateških željezničkih pruga prema Kosovskoj Mitrovi-
ci i Boki Kotorskoj, te konačno aktualiziranje u okviru Zajedničkog
ministarskog vijeća pitanja aneksije Bosne i Hercegovine i Novopazar-
skog Sandžaka, koje će austrougarska diplomacija bezuspješno pokre-
nuti u proljeće 1897. godine u pregovorima sa Rusijom. Mada je tada
42)
T. K r u š e v a c, Sarajevo, str. 293-294.
43)
Borba Muslimana, dok. br. 20, str. 116. Konferencija u Beogradu
1897, na kojoj je bilo stavljeno na tapet pitanje političke autonomije za
Bosnu i Hercegovinu, spominje se i u aktu Zemaljske vlade upućenom
ZMF 3.VI 1907, ali se ni tu o njoj ništa podrobnije ne kaže. (ABH ZMF
Pr BH 625/1907.).
190
došlo do austroruskog sporazuma o održanju status quo-a na Balka-
nu, a nakon toga i do izvjesnog smanjenja medunarodne zategnutosti,
odnosi izmedu Austro-Ugarske i Rusije, koja je i dalje zadržala težište
svog spoljnopolitičkog angažovanja na Dalekom Istoku, bili su i poslije
1897. godine opterećeni medusobnim nepovjerenjem i borbom za uticaj
u balkanskim zemljama.
Politika Srbije u doba krize u Turskoj bila je uzdržljiva i oprezna.
U težnji Grčke za prisajedinjenjem Krita Srbija je vidjela ponavljanje
primjera ujedinjenja Bugarske. Bojeći se da Austro-Ugarska slično ne
postupi sa Bosnom i Hercegovinom, pa i Bugarska sa Makedonijom,
ona je tada odlučno bila protiv jednostranih izmjena berlinskog ugovo-
ra. Vojnički nespremna za rat Srbija je, kao i ostale balkanske države,
morala voditi računa o intencijama Rusije i Austro-Ugarske, koje su
bile postigle saglasnost o tome da se ne otvara cjelokupno istočno pita-
nje.44) Za razliku od loših odnosa sa Rusijom za neutralnih vlada nakon
povratka kralja Milana u zemlju (9.I 1894.), naprednjačka vlada Stoja-
na Novakovića (juni 1895 - decembar 1896), kao i pretežno radikalski
kabinet Dorda Simića (decembar 1896 - oktobar 1897) vodili su izra-
zito prorusku politiku. Istupajući u odbranu integriteta Otomanskog
carstva, Rusija je tada dobila dominantan politički uticaj u Carigradu,
a njenim nastojanjem dolazi i do približavanja Srbije, Bugarske i Crne
Gore. Politika Novakovićeve i Simićeve vlade, koja je dala podstrek
srpskom nacionalizmu i unutar Monarhije, izazivala je njeno nezado-
voljstvo pa i uznemirenost.45) U to vrijeme naročito je bila aktivna
bosanska emigracija u Beogradu. Ona je izdala niz brošura u kojima se
napada okupacioni režim u Bosni i Hercegovini, a pokrenula je 1896. i
svoju publikaciju ”Bosansko-hercegovački glasnik”.46)
Iniciranje akcije za političku autonomiju Bosne i Hercegovine u je-
sen 1897. dešava se u vrijeme kada su evropske velesile, odlučivši se
u toku kritske krize za uvodenje potpuno autonomnog režima na ostr-
vu pod samo nominalnim sultanovim suverenitetom, nakon završetka
grčko-turskog rata, nastojale da tu svoju odluku sprovedu u život i
skinu s dnevnog reda sporno pitanje ličnosti guvernera Krita. Nakon
dolaska grčkog princa Dorda, sina istoimenog grčkog kralja, na taj po-
ložaj u decembru 1898. uspostavljena je uz asistenciju medunarodnih
44)
Vidi M. V o j v o d i ć, Srbija i grčko-turski rat, Istorijski časopis
XVIII, Beograd 1971, str. 491-520; up. V. D o r d e v i ć, Srbija i Tur-
ska 1894-1897, Beograd 1928, str. 239 i dalje.
45)
Sl. J o v a n o v i ć, op. cit. knj. II, str. 122-146, 175-176, 185-205,
352.
46)
M. I m a m o v i ć, op. cit. str. 90, nap. 50; up. M. H a d ž i j a -
h i ć, op. cit. str. 167.
191
snaga autonomna organizacija na ostrvu,47) pa će primjer Krita atrak-
tivno djelovati na srpsku i muslimansku opoziciju u Bosni i Hercegovi-
ni i antiaustrijske snage izvan nje. Osim toga, pobjeda Turske u ratu
sa Grčkom učinila je dubok utisak, naročito na bosanskohercegovačke
Muslimane.48)
Vodstvo pokreta za crkveno-školsku autonomiju bosanskohercego-
vačkih Srba najuže je saradivalo sa vodama srpske Radikalne stranke u
Vojvodini, a preko njih i sa srbijanskim radikalima i drugim faktorima u
Srbiji. Vojvodanski kao i srbijanski radikali bili su antiaustrijski orijen-
tisani i očekivali su od carske Rusije odlučujuću podršku u suzbijanju
austrougarskog uticaja, a u budućnosti i pomoć u ostvarenju srpskih
nacionalnih i političkih težnji. Lider Radikalne stranke u Vojvodini
dr Duro Krasojević označen je u izvještaju austrougarskog poslanika u
Beogradu Schiessla kao sastavljač memoranduma bosanskih Srba pod-
nesenog caru Franji Josipu I 1896. i duhovni voda deputacije koja je
išla u Beč. Advokat dr Emil Gavrila, jedan od radikalnih prvaka u
Vojvodini, još je od pojave srpskog autonomnog pokreta održavao kon-
takte sa njegovim vodama. Tako su ugarske vlasti bile obavještene
da se Gavrila sastao u Beogradu 26. i 27. novembra 1897. sa Kostom
Taušanovićem, jednim od voda srbijanskih radikala, i srpskim prvaci-
ma iz Bosne i Hercegovine Vojislavom Šolom, Vladimirom Radovićem
i Kostom Kujundžićem. Gavrila je sastavio i autonomni statut Srp-
ske pravoslavne crkve u Bosni i Hercegovini,49) koji je predan Kállayu
sredinom 1898. godine. On je, zajedno sa dr Nikolom Durdevićem,
advokatom iz Slavonskog Broda i potpredsjednikom srpskog crkvenog
Sabora, i docnije saradivao sa vodama srpske i muslimanske opozicije,
te godinama služio kao veza izmedu Beograda i bosanskih opoziciona-
ra.50)
47)
Vidi B. B a b i ć, Odred Crnogoraca u medunarodnoj službi na Kri-
tu (1897-1899), Istorijski zapisi, Titograd 1965, 1, str. 71-120, i s t i,
Kandidatura vojvode Bože Petrovića za guvernera Krita 1897., Istorij-
ski zapisi, 3/1966, str. 439-476.
48)
Borba Muslimana, dok. br. 167, str. 393.
49)
L. R a k i ć, Radikalna stranka u Vojvodini (do početka XX veka),
Novi Sad 1975, str. 158 nap. 196. i str. 159.
50)
Borba Muslimana, dok. br.20, str. 113-117, dok. br. 218, str. 451-
455. Gavrila još od 1895. godine šalje u Srbiju izvještaje obavještajne
prirode. Za prvih 6 godina on je sam snosio troškove svoje političke
djelatnosti, ali je kasnije dobijao 500 dinara u zlatu mjesečno kao lični
honorar, 70 dinara mjesečno za kancelariju kao i nadokandu za efektiv-
ne troškove (putovanja, poštu, knjige, novine i sl.). Fritz R e i n ö h l,
Grosserbische Umtriebe vor und nach Ausbruch des ersten Weltkri-
eges. Der Fall Jeftanović-Šola-Gavrila,Veröffentlichungen des Reich-
sarchivs Wien, Wien 1944, Dok. Nr 98, str. 210-218.
Rješenjem Ministarstva inostranih dela Kraljevine Srbije od 14.V 1904.
192
Pitanje odnosa i veza Srbije sa opozicionim političkim pokretima u
Bosni i Hercegovini pod austrougarskom upravom do sada je u istori-
ografiji samo fragmentarno i pretežno marginalno tretirano, i u cjelini
uzevši je neobradeno. Ova konstatacija vrijedi i kad je riječ o uticajima
iz Crne Gore, Turske i naših susjednih zemalja u Habsburškoj monarhi-
ji. Zato ovu problematiku dotičemo samo onoliko koliko je najneophod-
nije za našu temu i koliko nam to dopuštaju pristupačni podaci. Danas
je npr. otvoreno pitanje kakvu su konkretnu podršku pružili zvanični
faktori Kraljevine Srbije prilikom pojave autonomnog pokreta bosan-
skohercegovačkih Srba 1896, a posebno kakav je bio odnos prema njemu
nove srpske vlade sa Vladanom Dordevićem na čelu (11. oktobar 1897-
8.juli 1900), koja je u spoljnoj politici bila izrazito austrofilska. Znamo
samo toliko da je tadanji srpski poslanik u Carigradu Stojan Novaković
saradivao sa Emilom Gavrilom u njegovom nastojanju da zajedno sa
deputacijom bosanskohercegovačkih Srba, izdejstvuje kod Vaseljenske
patrijaršije (1898/1899) odobrenje nacrta statuta crkvene i školske sa-
mouprave srpskog naroda u Bosni i Hercegovini.51) Poznato je takode
da je Dordevićeva vlada prekinula sa nacionalnom politikom kakvu je
ranije vodio Novakovićev i Simićev kabinet. Pisanje štampe o Hab-
sburškoj monarhiji bilo je stavljeno pod strog nadzor i u njoj više nije
bilo ni napisa o ujedinjenju srpstva niti o narodnom nezadovoljstvu u
Bosni i Hercegovini. Pojedini listovi bili su i ugušeni, (”Uskok”, ”Herce-
govački Glasnik”), a bosanskim izbjeglicama uskraćena je dalja državna
pomoć. Austro-Ugarska je bila vrlo zainteresovana za održanje režima
uspostavljenog 11.oktobra 1897. Stoga je zajednički ministar finansija i
šef austrougarske uprave u Bosni i Hercegovini, Benjamin Kállay, izdej-
stvovao kod bečke Unionbanke da se Srbiji dodijeli zajam i tako spasi
austrofilski režim, koji se našao pred finansijskim bankrotstvom, kada
mu je pod uticajem Rusije bilo zatvoreno francusko novčano tržište.52)
Politika novog režima u Srbiji bila je izložena žestokim napadima
srpske štampe iz Novog Sada, Zagreba, Dubrovnika, koji su izgleda bi-
li koordinirani sa Cetinja. Politički sukob izmedu srpske i crnogorske
godine dodijeljena je dr Emilu Gavrilu za narednih 6 godina suma od
12.000 dinara godišnje u zlatu za produženje njegove političke i propa-
gandne djelatnosti u vezi sa srpskim opozicionim pokretom u Bosni, uz
obavezu da srpskoj vladi podnosi izvještaje o radu. Vlada se obavezala
da će mu po isteku ugovora dati penziju. (L. R a k i ć, op. cit. str. 263
nap. 66.). Medutim, i nakon isteka ugovora Gavrila je nastavio istu dje-
latnost u svojstvu pravnog savjetnika srpskog konzulata u Budimpešti i
za taj rad primao je honorar od 7.200 dinara godišnje. (Grosserbische
Umtriebe, Dok. Nr 80, str. 82-83, Dok Nr 92, str. 166.). O vezama
političkih krugova u Srbiji sa vodama srpske opozicije u Bosni i ulozi dr
Emila Gavrila vidi i D. D o r d e v i ć, Carinski rat Austro-Ugarske i
Srbije 1906-1911, Beograd 1962, str. 596.
51)
Grosserbische Umtriebe, Dok. Nr 80, str. 82.
52)
Sl. J o v a n o v i ć, op. cit, knj. II str. 374-376.
193
vlade u periodu izmedu 1897. do 1900.53) reflektovao se i u prekidu
dotadanje crnogorsko-srbijanske saradnje na polju nacionalno-političke
propagande i prosvjetnog rada medu srpskim i drugim stanovništvom
u krajevima pod turskom vlašću.54) U isto vrijeme pojačalo se je in-
teresovanje Crne Gore za Bosnu i Hercegovinu. Imajući u vidu i svoje
posebne dinastičke i političke interese, knjaz Nikola i crnogorska diplo-
macija pokazali su znatno zanimanje za opoziciona kretanja u Bosni i
Hercegovini.
U takvoj spoljnopolitičkoj konstelaciji vode i istaknuti pojedinci
srpskog pokreta za crkveno-školsku autonomiju otpočinju 1898. godine,
kako smo to već ranije spomenuli, sa pokušajima da pokrenu Muslimane
za zajedničku akciju s ciljem da se postigne politička autonomija za
Bosnu i Hercegovinu. U tom pogledu, prema podacima do kojih su
došle austrougarske vlasti, u Sarajevu je početkom 1898. godine bio
aktivan Gligorije Jeftanović, koji je nastojao u prvom redu pridobiti
svog poslovnog prijatelja sarajevskog trgovca Salih-agu Bičakčića, a u
Mostaru su ideju autonomije propagirali Vladimir Radović, Vojislav
Šola, Aleksa Šantić i dr.55)
Prema jednom konfidentskom izvještaju u 1898. godini ”stvar je bi-
la došla blizu do podpisa”.Srbi su u toku pregovora odstupili od svog
prvobitnog zahtjeva da guverner autonomne Bosne i Hercegovine bude
pravoslavne vjere i u interesu jedinstvenog nastupa pristali ”da bude
muslimanske vjere guverner a podguverner Srbin pravoslavni”. Jedino
su Srbi navodno želili za guvernera Mehmed Ali-pašu Rizvanbegovića
- Stočevića, a za podguvernera Gligorija Jeftanovića. Informator je do
ovih obavještenja došao iz razgovora sa Nikolom Kašikovićem, uredni-
kom ”Bosanske vile”, i popom Stjepom Trifkovićem bivšim parohom
iz Blažuja kod Sarajeva, jednim od istaknutih voda srpskog pokreta za
crkveno-školsku autonomiju.56) Nije nam poznato ko je s muslimanske
strane učestvovao u tim pregovorima i kako su oni tekli, ali izgleda da
je grupa oko mostarskog muftije Ali Fehmi ef. Džabića imala tada iz-
vjesne veze sa Srbima.57) Medutim, na osnovu daljeg razvoja dogadaja
53)
Ovaj sukob doveo je poslije ivanjdanskog atentata na kralja Milana
1899. i do prekida diplomatskih odnosa izmedu Srbije i Crne Gore. Vi-
di: Sl. J o v a n o v i ć, op. cit. knj. II, str. 357-364; V. V i n a v e r,
Ivandanjski teror i Crnogorci, Istorijski glasnik, Beograd 1-2/1958, str.
53-73.
54)
N. R a ž n a t o v i ć, Rad vlade Crne Gore i Srbije na postavlja-
nju srpskih mitopolita u Prizrenu i Skoplju 1890-1902, Istorijski zapisi,
2/1965, str. 245-261.
55)
56)
ABH ZMF Pr BH 625/1907 Abschrift einer Confidentenmeldung,
Sarajevo 22.XI 1900.
57)
ABH ZMF Pr BH 886/1898 Izvještaj Zem. vlade ZMF 23.VII 1898,
Pr BH 907/1901 Izvještaj Okružne oblasti u Mostaru 15.VI 1901, Borba
Muslimana, dok. Br.138, str. 334.
194
izgleda da je pretjerana tvrdnja u citiranom izvještaju kako su ti prego-
vori bili dovedeni ”blizu do podpisa”. I 1901. godine u kombinacijama
oko autonomnog uredenja Bosne i Hercegovine spominjalo se je po-
novo ime Mehmed Ali-paše Rizvanbegovića kao kandidata za položaj
guvernera.58)
Planiranoj kandidaturi Mehmed Ali-paše Rizvanbegovića suprot-
stavio se crnogorski knjaz Nikola koji je preporučivao svoga sina, princa
prijestolonasljednika Danila kao kandidata za položaj guvernera buduće
autonomne Bosne i Hercegovine.59) Ovo je bilo analogno kandidaturi
grčkog princa Dorda za guvernera Krita i u perspektivi trebalo je da vo-
di tome da se Bosna i Hercegovina i Crna Gora nadu pod vlašću jednog
vladara. Zato je knjaz Nikola, koji je bio protivan da se pripadnici kuće
Petrovića pojave kao kandidati velesila za položaj guvernera Krita, sam
preporučivao 1898. godine bosanskim opozicionarima crnogorskog pri-
jestolonasljednika za potencijalnog guvernera Bosne i Hercegovine.60)
58)
Mehmed Ali-paša Rizvanbegović (1849-1901?) bio je sin hercegovač-
kog vezira Ali-paše Rizvanbegovića. Poslije pohoda Omer-paše Latasa
na Bosnu i pogibije oca odselio se s porodicom u Tursku i tamo je os-
tao do kraja života. Kao osmanlijski oficir borio se protiv ustanika u
Hercegovini i učestvovao je u bici kod Plevne. Mehmed Ali-paša bio je
ogorčeni neprijatelj Austrije i jedan od prvih bosanskih Muslimana koji
se deklarisao kao Srbin. (M. H a d ž i j a h i ć, op. cit. str. 164-167).
Početkom osamdesetih godina on je bio zapažen po srpski intoniranom
govoru na Cetinju i postao je popularan medu bosanskohercegovačkim
Srbima. Imao je posjed na Buni kod Mostara, tamo je često dolazio i
bio vrlo rado priman od strane mostarskih Srba. (ABH ZMF Pr BH
1088/1901 Prepis izvještaja Jeftomira Zaharića, kotarskog predstojnika
u Bugojnu, Okružnom predstojniku 30.VII 1901. Okružni predstojnik
Mihajlo Rukavina Kállayu, Travnik 3.VIII 1901.).
59)
”Tu njihovu slogu (srpsko-muslimansku, primjedba Dž.J.) prije dvije
godine, koja se je blizu učinila bila, pokvario je govor knjaza Nikole
Mehmed ef. Spahiću u kojem je rekao: šta će vam musliman eto vam mog
sina.” ABH ZMF Pr BH 625/1907 Abschrift einer Confidentenmeldung,
Sarajevo 22.XI 1900. O tome i Pr BH 886/1898 Izvještaj Zem. vlade
ZMF od 23.VII 1898, i kao napomena 51.
60)
To se inače uklapalo u njegove šire dinastičke planove na Balkanu.
Tu najprije spada pokušaj knjaza Nikole da preko svoje kćerke Stane na
ruskom dvoru izdejstvuje da ruski car prihvati 1895. godine kandidaturu
njegovog drugog sina, princa Mirka, na bugarski prijesto. Kad mu to nije
pošlo za rukom knjaz Nikola je 1896. godine bezuspješno nudio Mirka
za adutanta sultanu Abdul Hamidu II. U narednoj godini primjetna je
njegova želja da velesile Mirku ponude položaj guvernera Makedonije
ili neko drugo visoko mjesto u evropskoj Turskoj odnosno na Balkanu.
(B. B a b i ć, Kandidatura vojvode Bože Petrovića za guvernera Krita
1897. godine, str. 457-458, 471-473). Na Cetinjskom dvoru pojavila se
docnije i izvjesna nada da će srpska kruna doći u ruke Petrovića. Ovo je
došlo do izražaja 1902. godine, nakon ženidbe princa Mirka sa Natalijom
Konstantinović, rodakom kralja Aleksandra.
195
Medutim, ovaj pokušaj knjaza Nikole da preko Mehmeda Spahića
zainteresuje Muslimane za svog sina izazvao je negativnu reakciju. Meh-
med Spahić iz Mostara, koji je kao jedan od prvih srpski orijentisanih
Muslimana boravio izvjesno vrijeme kao emigrant u Beogradu, usko-
ro je po odlasku sa Cetinja promijenio politički tabor i jedno vrijeme
stavio se u službu vlade. Spahić, koji se inače pokazao kao nestalan
i prevrtljiv otkrio je vlastima i javnosti pretenzije crnogorskog knjaza
koje su kod Muslimana izazvale zbunjenost i nepovjerenje prema sa-
vezu sa Srbima.61) Antisrpska istupanja M. Spahića, a u vezi s njima
i članci koje je pisao Osman Nuri Hadžić protiv muslimansko-srpske
saradnje u ”Hrvatskom pravu” izazvale su, prema izvještaju Zemaljske
vlade naročiti utisak ne samo u Mostaru nego i u Sarajevu, te doveli
do zahladenja u odnosima izmedu Srba i muslimanske mostarske omla-
dine.62)
61)
ABH ZMF Pr BH 886/1898 Izvještaj Zemaljske vlade ZMF 23.VII
1898; kao napomena 51.
M. Spahić je u mostarskom ”Osvitu”, listu pravaške orijentacije koji je
uredivao i izdavao don Franjo Miličević, u brojevima od 1.IX i 12. X
1898. objavio napise pod naslovom ”Historija moga srbovanja”. U nji-
ma on napada srpsku nacionalnu ideologiju kao neodvojivu od pravos-
lavlja i neprihvatljivu za Muslimane. Spahić je svoju srpsku nacional-
nu orijentaciju zamijenio hrvatskom kojoj takode nije ostao dosljedan
(M. H a d ž i j a h i ć, op. cit. str. 82, 164, 167, 197). Mada je bio i
materijalno nagradivan za svoje usluge vlastima, Spahić se pokazao kao
nepouzdan, pa je Kállay 7. VI 1900. naredio da Zemaljska vlada odnosno
njen obavještajni biro prekine direktne kontakte sa Spahićem zbog nje-
gove ”dvostruke igre”. (ABH ZMF BH 624/1900, koncept). Medutim,
preko Okružne oblasti u Mostaru Vlada je nastojala i dalje da Spahićevu
aktivnost usmjerava u svom interesu, ali je on nastavio sa svojim neod-
mjerenim i kontradiktornim postupcima. (Borba Muslimana, dok. br.
74, str. 219, dok. br. 78, str. 226. i dok. br. 177, str. 405).
62)
Članci Osmana Nuri-Hadžića objavljeni su u ”Hrvatskom pravu”
Nr.788-790 pod naslovom ”Srpsko muhamedanska sloga” (ABH ZMF Pr
BH 886/1898. Izvještaj Zem. vlade ZMF 23. VII 1898.) O. Nuri-Hadžić,
pisac u ovom radu često citiranog djela, bio je kao što je poznato činovnik
Zemaljske vlade i aktivni protivnik muslimanskog opozicionog pokreta.
On je u ljeto 1900. slao i pismene izvještaje Vladi o prilikama u mus-
limanskom pokretu. (Pr BH 1012/1900. Izvještaj Zem.vlade ZMF od
16.VIII 1900, prilozi: pisma O. Nuri-Hadžića od 2. i 4.avgusta 1900.).
Kállay je u oktobru 1900. godine odobrio da se O. Nuri-Hadžiću isplati iz
dispozicionog fonda novčana potpora u iznosu od 500 forinti. Prijedlog
za to potekao je od okružnog predstojnika u Mostaru Pitnera i bio je
podržan od strane civilnog adlatusa Kutschere. U pismu Kállayu Kut-
schera ističe da je Nuri-Hadžić učinio vrlo mnogo usluga i da ubuduće
obećava da će biti vjeran oslonac Vlade. (Priv. Reg. 230/1900 Kutsche-
ra Kállayu 8. X 1900, Kállay Kutscheri 20. X 1900). O. Nuri-Hadžić je
bio hrvatski nacionalno orijentisan, ali se pri kraju austrougarske uprave
opredijelio za srpsku nacionalnu orijentaciju.
196
Krajem 1898. i početkom 1899. godine austrougarske vlasti su bile
obavještene da je u Sarajevu Gligorije Jeftanović sa svojim prijatelji-
ma nastavio, i ako bez uspjeha, sa pokušajima da kontaktirajući sa
Salih-agom Bičakčićem, Ahmed-agom Hendom, Omerom Užičaninom
i Ahmedom Svrzom pridobije Muslimane za solidarni nastup i sarad-
nju sa Srbima.63) O tome je Jeftanović pregovarao za svog boravka
u Carigradu i sa nekim uglednim muslimanskim emigrantima, kao i
o eventualnoj akciji kod Porte za političku autonomiju Bosne i Her-
cegovine. Tom prilikom on je izražavao saglasnost s tim da guverner
autonomne Bosne bude neki vezir islamske vjere. Inače, stanovište Cr-
ne Gore, koje je u povjerljivim razgovorima zastupao njen poslanik na
Porti Mitar Bakić krajem 1898. godine, bilo je da je pitanje političke
autonomije Bosne i Hercegovine najbolje pokrenuti 1899. godine, prili-
kom očekivanog kongresa evropskih velesila za razoružanje i zahtijevati
da zemlja dobije autonomiju pod vazalstvom jedne od evropskih velikih
sila, ili da se prisajedini jednoj od balkanskih država. Bakić je smatrao
da za ovo treba prethodno animirati sve tri konfesije u Bosni i Her-
cegovini, a zatim akt o političkoj autonomiji predati kongresu preko
nekog poslanika.64) Pod čiji vazalitet je trebalo da dode autonomna
Bosna i Hercegovina, odnosno kojoj bi se balkanskoj državi trebalo ona
da priključi, Bakić se nije izjašnjavao, ali ako se ima u vidu ranija iz-
java knjaza Nikole onda nema dvojbe u pogledu tadanjih crnogorskih
aspiracija.
Kao što smo već spominjali ideja o intervenciji evropskih velesila u
bosanskom pitanju javlja se već u adresi mostarskih i sarajevskih Srba
Gladestonu iz 1880. godine. Ova ideja je ponovo bila prisutna u doba
ustanka u Hercegovini 1882. godine, kada je Aleksa Jakšić preduzeo ak-
ciju za prikupljanje potpisa protiv Austro-Ugarske s ciljem da se pred
velesile izade sa dokumentovanim protestom. Tada je izgleda zamisao
o evropskoj intervenciji došla iz slavenofilskih krugova. U ruskim kru-
govima u Beogradu govorilo se 1882. godine o potrebi sazivanja jedne
evropske konferencije o Bosni i Hercegovini.65) Nakon pojave srpskog a
zatim i muslimanskog pokreta za vjersko-prosvjetnu autonomiju u srp-
skoj politici u Bosni i Hercegovini naglašena je težnja, podržavana od
strane Crne Gore i srpskih radikala u Monarhiji, da se pred evropskom
javnošću pokaže nezadovoljstvo najvećeg dijela bosanskohercegovačkog
stanovništva s austrougarskom upravom, da se ona diskreditira kao nes-
posobna da udovolji zadacima povjerenog joj medunarodnog mandata,
kao i želja da se problem statusa Bosne i Hercegovine aktualizira u
63)
64)
V. B o g i ć e v i ć, op. cit. str. 324-325
65)
H. K a p i d ž i ć, Hercegovački ustanak 1882. godine, str. 294, 295.
197
medunarodnim odnosima i revidira odluka Berlinskog kongresa. Izvjes-
ne indicije ukazuju da bi i ovaj puta u tome eventualno mogla imati
izvjesnog udjela i ruska politika, odnosno panslavisti.66)
Nasuprot austrofilskoj politici zvanične Srbije, i srbijanski radi-
kali nastoje zainteresovati medunarodnu javnost za bosansko pitanje.
U Parizu izlazi 1899. brošura Miroslava Spalajkovića La Bosnie et
l’Herzegovine, u kojoj se ističe da se u Bosni i Hercegovini nalazi naj-
vrjedniji dio srpske rase i da je za Srbiju i Crnu Goru zadobijanje po-
menutih zemalja egzistencijalno pitanje. Autor podvlači da se Austro-
Ugarskoj mora oduzeti mandat zbog nesposobnosti njene uprave da u
Bosni i Hercegovini uspostavi stabilan poredak i riješi agrarno pitanje,
te da stanovništvo daje prednost povratku pod tursku vlast u odnosu
na svoj položaj pod austrougarskim režimom.
Teza da Austro-Ugarskoj treba oduzeti okupacioni mandat biće pri-
sutna i u antivladinim propagandnim publikacijama muslimanskog po-
kreta koje je izdavala štamparija Svetozara Miletića u Novom Sadu.
Tako se u brošuri Bezakonja okupacione uprave u Bosni i Hercegovini, Sa-
brao i napisao Ehli Islam (Novi Sad 1901.), pored ostalog naglašava
da će nezadovoljstvo naroda dotle trajati dok se Bosna i Hercegovina
ne povrati pod upravu Turske, ili dok se eventualno ovim pokrajinama
ne da samouprava. Takode se istiće kako je narod islamski svjestan da
je gospodar Bosne i Hercegovine onaj koji je ujedno i glava islamske
vjeroispovjesti, a to je ”Njegovo veličanstvo turski Sultan”.
Dvojna Monarhija bila je zadnjih godina XIX stoljeća suočena sa
ozbiljnim unutrašnjopolitičkim teškoćama. Politička kriza u Cislajtani-
ji, zbog sukoba oko regulisanja jezičkog pitanja u Češkoj, i problemi oko
zaključenja i ozakonjenja privredne nagodbe izmedu Austrije i Ugarske
bili su predigra akutne krize dualizma koja je nastupila u XX vijeku
(1903-1906). Medutim, medunarodni položaj Monarhije i odnosi snaga
u Evropi i na Balkanu nisu tada kao ni u prvim godinama poslije Ber-
linskog kongresa pružali realne šanse da bi težnje da se Austro-Ugarskoj
ospori uprava nad Bosnom i Hercegovinom mogle dobiti odgovarajuću
podršku na medunarodnoj sceni. S druge strane, krajem stoljeća po-
litički i vojni vrhovi Austro-Ugarske bili su zaokupljeni nastojanjima
da ojačaju politički i privredni uticaj Monarhije na Balkanu, kao i njen
vojni položaj. U tu svrhu Zajedničko ministarsko vijeće, sporazumno
66)
Pop Stijepo Trifković, bio je prema podacima austrougarskih vlasti iz
1900. godine već dvije godine persona grata na Cetinju. Vlastima je bilo
poznato da mu je lično ruski general Agapejeff donio pismo sa Cetinja.
(Kao nap. 51.). U drugoj polovini 1900. godine ruska i panslavistička
štampa pisala je o potrebi sazivanja konferencije za reviziju berlinskog
ugovora. (ABH ZMF Pr BH 625/1907. Izvještaj Zemaljske vlade ZMF
od 28.XI 1900.)
198
sa austrijskom i ugarskom vladom, utvrdilo je u jesen 1900. godine fi-
nansijske i druge modalitete za izgradnju bosanske istočne željeznice,
koja je trebalo da se produži kroz Novopazarski Sandžak.67) Upravo
u to doba dolazi do izražaja težnja da se u formi pismenog ugovora
fiksiraju stavovi na kojima bi se zasnivala saradnja izmedu srpskog i
muslimanskog autonomnog pokreta, koji su se tada nalazili u punom
usponu.
*
* *
Nakon poznatog slučaja konverzije jedne maloljetnice u okolini Mo-
stara u maju 1899. godine opoziciono raspoloženje medu Muslimanima,
koje se od 1895. ispoljavalo u prvom redu u kritici agrarne politike
okupacione uprave u predstavkama i žalbama travničkih i posavinskih
begova, dobija sve više oblik borbe za vjersku i vakufsko-mearifsku
autonomiju. Pri tome je i primjer sličnog pokreta kod Srba odigrao
svoju ulogu. U Mostaru je izabran odbor od 12 članova sa muftijom
Ali Fehmi ef. Džabićem na čelu, koji je uspostavio kontakte sa vodama
srpskog autonomnog pokreta. Početkom juna 1899. vlasti su bile oba-
viještene da su neki članovi mostarskog odbora davali izjave kako će i
slučaj Fate Omanović prisiliti da sa pravoslavnim idu zajedno ”kroz vo-
du i vatru”. Istovremeno su se čuli i glasovi da politički položaj Bosne
i Hercegovine treba da se uredi po uzoru na Krit.68)
Uticaj Srba došao je do izražaja i pri izradi Nacrta statuta o urede-
nju vjersko-prosvjetnih pitanja u Hercegovini, koji je muslimanska de-
putacija zajedno sa svojim memorandumom predala ministru Kállayu
14.oktobra 1899. godine. Predloženi statut je, prema zapažanjima Ze-
maljske vlade, po svojoj koncepciji, izvjesnim osobinama stila i čestoj
upotrebi odredenih stranih termina podsjećao na ”Jeftanović-Šolin”
statut o uredenju pravoslavnih opština u Bosni i Hercegovini.69) I po
riječima srpskih prvaka prvi muslimanski Nacrt statuta za Hercegovinu
naslanjao se je ”negde čak i doslovno na nacrt ustava pravoslavnih”. In-
tencija vodećih faktora srpskog autonomnog pokreta bila je da se želje i
zahtjevi Srba i Muslimana zasnivaju ”na istim načelima kako bi se u svo-
je vreme u celoj zemlji odomaćiti mogla jednakost i ravnopravnost sviju
versko-prosvjetnih autonomija, koje su zasnovane na stoljetnim teme-
ljima.”70) Medutim, medu muslimanskim prvacima postojale su duboke
67)
Vidi Dž. J u z b a š i ć, Izgradnja željeznica u Bosni i Hercegovini
u svjetlu austrougarske politike od okupacije do kraja Kállayeve ere.
Izd. ANUBiH, Djela XLVIII/28, Sarajevo 1974, str. 176-177, 159-201.
68)
Kao nap. 55.
69)
N. Š e h i ć, Pokret Muslimana, str. 110.
70)
M. H a d ž i j a h i ć, op. cit. str. 188, 189.
199
razlike i suprotnosti u pogledima na pitanje saradnje sa Srbima, kao i
političke orijentacije pokreta i njegovog odnosa prema austrougarskim
vlastima. Iako je od samog početka u muslimanskom pokretu postojalo
radikalno i umjereno krilo, pojedinci i grupe će u raznim situacijama
zauzimati različite stavove. Ta izuzetno složena problematika biće u
ovom radu samo onoliko tretirana koliko to neposredno zadire u pita-
nje sklapanja srpsko-muslimanskog političkog saveza, i to u periodu do
1903. godine.
Odbijanjem muslimanskih reformnih prijedloga početkom 1900. go-
dine, iza kojih su u proljeće iste godine uslijedile i odredene represivne
mjere vlasti, kao što je raspuštanje mostarske kiraethane (muslimanske
čitaonice), smjenjivanje Džabića sa položaja mostarskog muftije, od-
puštanje Šerifa Arnautovića iz opštinske službe i druge, muslimanski
pokret nije mogao biti suzbijen. Naprotiv, on je još više podstaknut
i zahvatio je osim Hercegovine i Bosnu. Značajno uporište musliman-
skog pokreta u Bosni postao je travnički okrug, u kome je begovat i
ranije manifestovao svoje opoziciono raspoloženje. Muslimanski prvaci
će nastojati da nadu zagovornike svojih želja i zahtjeva u austrijskom
i ugarskom parlamentu, kao i u delegacijama, a pitanje zajedničkog
nastupa sa paralelnim pokretom bosanskohercegovačkih Srba ulazi u
akutan stadij. Za vrijeme zasjedanja delegacija u Budimpešti u maju
1900. godine, tu su se našli kako predstavnici muslimanskog pokreta
tako i brojna srpska deputacija. Od strane nekih muslimanskih prvaka
uspostavljene su već bile uže veze sa srpskim pokretom za crkveno-
školsku autonomiju. Predvidala se pak i zajednička politička akcija i
eventualno obraćanje evropskim silama, potpisnicama berlinskog ugo-
vora. O tome je trebalo da se, prema obavještenjima Zemaljske vlade,
zaključi pismeni pakt izmedu predstavnika obiju opozicija. Medutim,
srpski prvaci su u maju 1900. godine odustali od saveza sa Muslimani-
ma. To su oni učinili po savjetu dr Emila Gavrila, koji je docnije Jaša
Tomić, urednik novosadske ”Zastave”, organa vojvodanskih srpskih ra-
dikala, označio kao pogrešan. Predstavnici Srba su tada u Budimpešti
izradili treći carski memorandum i prihvativši ponudu Kállaya upustili
se u pregovore.71)
Pokazalo se pak da je Kállay odugovlačio sa pregovorima kako
bi razdvojio obje opozicije, dobio na vremenu i izvršio izvjesna pos-
tavljenja na svešteničke položaje protivno težnjama srpskog pokreta
za crkveno-školsku autonomiju.72) Nespremnost vlasti za popuštanje
i izmjena vanjsko-političke orijentacije Srbije, do koje dolazi u ljeto
71)
Borba Muslimana, str. 28. i kao napomena 51.
72)
Vidi V. S k a r i ć, Versko-prosvetna borba pravoslavnih Srba, u
knjizi; Bosna i Hercegovina pod austrougarskom upravom, str. 50, 51.
T. K r u š e v a c, Sarajevo, 302, 303.
200
1900. godine, uticaće na odredeno radikaliziranje srpskog opozicionog
pokreta u Bosni i Hercegovini.
Nakon ženidbe kralja Aleksandra Obrenovića i pada vlade Vla-
dana Dordevića u julu 1900. godine, dolazi do udaljavanja Srbije od
Austro-Ugarske i njenog priklanjanja Rusiji. Uporedo s jačanjem ru-
skog uticaja poboljšavaju se i odnosi izmedu kralja i radikala, i oni usko-
ro, zajedno sa drugim antiaustrijski orijentisanim političarima, počinju
igrati sve značajniju ulogu u vodenju spoljne politike Srbije. Ovo je
praćeno i postepenim poboljšanjem odnosa Srbije sa Crnom Gorom pa
su 1901. godine izmedu njih ponovo uspostavljeni normalni diplomatski
odnosi.73)
Austrougarski konfidenti registrovali su u oktobru 1900. godine kon-
takte dr Dure Krasojevića, predsjednika srpske radikalne stranke u Voj-
vodini, sa dr Milenkom Vesnićem, bivšim radikalnim ministrom u Sr-
biji i saradnikom dr Gavrila pri izradi Nacrta statuta crkveno-školske
autonomije pravoslavnih u Bosni i Hercegovini. Iza ovih susreta u Sr.
Karlovcima uslijedio je poziv Krasojeviću u Beograd, gdje je on konfe-
risao sa šefom odjeljenja u srpskom ministarstvu vjera, Veselinovićem.
Cilj ovih kontakata bio je navodno da se sprijeći eventualni kompromis
izmedu voda srpskog autonomnog pokreta, koji su početkom oktobra
putovali u Beč radi pregovora sa Kállayem, i okupacione uprave. Ze-
maljska vlada je sredinom oktobra primila obavještenje: ”Puhnuo je
drugi vjetar u Beogradu, od kompromisa neće biti ništa, vode će zateg-
nuti .....” Uskoro po tom uslijedila je informacija da je 17.oktobra 1900.
Jaša Tomić posjetio dr Nikolu Durdevića u Slavonskom Brodu i dao mu
instrukciju da radi na tome kako bi se akcije pravoslavnih i muslimana
objedinile ”u jednoj ruci” i cijeli pokret dobio politički karakter.74)
Iako im nije pošlo za rukom da ih u maju 1900. godine car primi
u audijenciju, predstavnici mostarskih Muslimana, kojima su se pri-
ključile i deputacije iz nekih mjesta u Bosni, iskoristili su svoj bora-
vak u Budimpešti za razmatranje daljih koraka u borbi za vjersku i
vakufsko-mearifsku autonomiju. Budimpešta je postala centar okuplja-
nja muslimanske opozicije i tu je donesena odluka o izradi autonomnog
statuta za cijelu Bosnu i Hercegovinu, kao i novog memoranduma. U
cilju izvršenja ovog zadatka izabran je Eksekutivni odbor muslimanske
deputacije za Bosnu i Hercegovinu, koji se sastojao od 12 članova, i to
po dvojica iz svakog okruga. Sjedište odbora bilo je u Budimpešti, pa
je zaključeno da se njegovi članovi smjenjuju tako da jedan ili dvojica
stalno u Budimpešti borave. Pored rada na izradi statuta i memoran-
duma, Odbor je imao zadatak da od bosanskohercegovačkih Muslimana
73)
Sl. J o v a n o v i ć, op. cit.knj. III, str. 32-39, 62-73, 190-213; N.
R a ž n a t o v i ć, op. cit. str. 261.
74)
Kao nap. 51.
201
prikuplja i publikuje u štampi podatke kojima bi se potkrijepile želje i
zahtjevi muslimanskog pokreta. U tu svrhu otvorena je odborska kan-
celarija u Budimpešti, na čijem je čelu stajao jedan odbornik kao šef,
a pisarske poslove obavljali su trojica pisara i to: Stevan Atanacković,
Sava Atanacković i Salih Kazazović. Ova kancelarija je postojala od
polovine 1900. do početka 1901. godine.75)
Na osnovu podataka, koji su iz zemlje stizali u odborsku kancela-
riju u Budimpešti, Salih Kazazović, prosrpski orijentisani bivši učitelj
iz Travnika, pripremao je članke i dopise u prvom redu za novosad-
sku ”Zastavu” i druge srpske listove, ”Branik”, ”Srbobran”, kao i za
madarske i njemačke novine i publikacije u nekim evropskim zemlja-
ma. Kazazović je bio glavni dopisnik i izvjestilac Odbora za štampu
od polovine juna do polovine decembra 1900. godine. U izvjesnom
pogledu uloga Kazazovića u muslimanskom pokretu bila je slična ulo-
zi Miće Avakumovića iz Brčkog u srpskom pokretu. Avakumović je,
radeći po direktivama i uz finansijsku pomoć iz Beograda na srpsko-
muslimanskoj ”Slozi”, razvijao u saradnji sa popom Stjepom Trifko-
vićem zapaženu novinarsko-agitacionu djelatnost protiv austrougarske
uprave u Bosni i Hercegovini. On je pisao članke u ”Srbobranu”, ”Zas-
tavi”, ”Deutsches Volksblattu”, rasparčavao protuvladine brošure, te
održavao intenzivne kontakte sa nekim muslimanskim opozicionerima
(Hamdi-begom Hasanpašićem iz Travnika, Šemsi-begom Zajimovićem,
Sulejmanom Brajićem, Ahmed-begom Biogradlijom iz Brčkog i dru-
gim). U ovoj antivladinoj publicističkoj djelatnosti bio je vrlo aktivan
i Šerif Arnautović, koji je kao odbornik i šef odborske kancelarije bo-
ravio u novembru i početkom decembra 1900. u Budimpešti zajedno
75)
”Od odbornika Egzekutivnog odbora bili su upravitelj ove kancelarije
Ahmed ef Karabeg iz Mostara, Ahmed-beg Hafizadić iz Travnika, Hadži
Sulejman-beg Cerić iz Novog, Muhamed Salić za Salihagu Bičakčića iz
Sarajeva, Osman ef Prcić za Bakir-bega Tuzlića iz Dol. Tuzle, Šerif ef
Arnautović iz Mostara i dr.”
Osuda Šerifa Arnautovića, Okružni sud u Travniku 22. III 1903. ABH
ZMF Pr BH 791/1903.
Prema F. Hauptmannu (Borba Muslimana, str. 28, 29) Odbor musli-
manskog pokreta za Bosnu i Hercegovinu izabran je u jesen 1900. godine
na sastanku muslimanskih prvaka u Sarajevu radi izrade statuta. Ha-
uptmann donosi i sastav Odbora: Salihaga Bičakčić i Ahmedaga Henda
za okrug Sarajevo, Mujaga Komadina i Ali ef. Džabić za okrug Mostar,
Ahmedbeg Hafizadić i Alibeg Sulejmanpašić za okrug Travnik, Sulej-
manbeg Cerić i Mahmutbeg Džinić za okrug Banjaluka, Bakirbeg Tuzlić
i Hadži Osman ef Prcić za okrug D. Tuzla, Vasfibeg Privilica i Sken-
derbeg Kulenović za okrug Bihać. Naknadno u Odbor su ušli: Alibeg
Firdus, Omer ef Čirkinagić, dok su neki kao Privilica i Sulejmanpašić ot-
pali. (Ibidem, str. 109, nap. 4. i 148, nap.3.) Prije sastanka u Sarajevu
postojao je Odbor muslimanske deputacije u Budimpešti. (ABH ZMF
Pr BH Nr 1147/1900, telegram Kutschere Kállayu od 10.IX 1900, Borba
Muslimana, dok. br. 123, str. 313, dok. br.133. str. 327.
202
sa članom odbora Sulejman-begom Cerićem iz Bosanskog Novog. Ar-
nautović je uspostavio veze sa redakcijama mnogih listova i časopisa,
a naročito sa ”Zastavom” i njenim urednikom Jašom Tomićem. Srp-
skoj štampariji dr Svetozara Miletića u Novom Sadu, gdje se štampala
i ”Zastava”, Eksekutivni odbor je povjerio, u skladu sa prvim progra-
mom koji su muslimanski deputirci usvojili u Budimpešti, štampanje
brošura od već objavljenih članaka u novinama. Uvode i reflekcije u
ovim brošurama pisali su najčešće Nenad Bradvarević i Jaša Tomić.76)
S ovom novinsko-publicističkom djelatnošću bio je povezan priličan
broj muslimanskih prvaka, bilo da su Odboru u Budimpešti slali po-
datke i dopise za novine, ili su pokazali interesovanje za pribavljanje
i rasturanje štampanih publikacija. U tom pogledu su se na funkci-
onere Odbora Sulejman-bega Cerića, Saliha Kazazovića, Derviš-bega
Miralema, Osmana Prcića i Ahmed-bega Hafizadića obraćali pismima
Derviš-beg Privilica iz Bihaća, Mahmut-beg Džinić iz Banjaluke, Fehim
-beg Alibegović iz Bosanskog Kobaša, Omer Čirkinagić iz Prijedoga,
Husein-beg Cerić iz Bosanskog Novog, Hifzi Bahtijarević iz Banjaluke,
Isa Softić, Suljaga Sarač iz Jajca, Šerif-aga Hankić iz Kozarca i dr.77)
Prema podacima koje je Kazazović docnije dao vlastima, osim njega,
Šerifa Arnautovića i Miće Avakumovića, protuvladine članke pisali su
u Sarajevu Muhamed Salić, u Tuzli Bakir-beg Tuzlić, u Bos. Novom
neki Hadžiabdić, u Bihaću bivši pravnik Midžić. Rasturanje novina
i brošura organizovao je preko trgovačkih putnika dr Nikola Durdević
76)
U 1900. i 1901. objavljene su brošure Stradanje muhamedanskog
naroda u Herceg - Bosni, Najnoviji zulumi u Bosni i Hercegovini,
Proganjanja islamskog naroda u Herceg-Bosni, Bezakonja okupacione
uprave u Bosni i Hercegovini, sabrao i napisao Ehli-Islam. Sa ovim ra-
dom nastavljeno je unekoliko i slijedećih godina pa su tako npr. štampani
u Miletićevoj štampariji u Novom Sadu 1903. godine Spisi islamskog na-
roda Bosne i Hercegovine u stvari vjersko-prosvjetnog uredenja i sa-
mouprave.
Prema iskazu Kazazovića u istrazi krajem oktobra 1901. godine, troškove
štampanja do tada izdatih brošura nije snosila muslimanska deputacija,
već je to bila vlastita naklada Miletićeve štamparije u Novom Sadu, koja
je njima trgovala na vlastiti rizik. Deputacija se nije obavezala da će
štampane brošure kupiti, ali je obećala da će ih po mogućnosti raspro-
dati. (Borba Muslimana, dok. br. 66, str. 203-205, vidi N. Š e h i ć,
Mjere Kalajevog režima, str. 161, 162.) Medutim, u obrazloženju presu-
de Šerifu Arnautoviću od 22.III 1903, stoji kako je Eksekutivni odbor, da
bi ostvario svoj program publikovanja brošura, osnovao fond iz koga je
plaćao njihovo štampanje i podmirivao potrebe svoje djelatnosti. (ABH
ZMF Pr BH 791/1903.). Vrlo je vjerovatno da je ova izdavačka djelat-
nost kao i ”Zastava” bila subvencionirana i iz Beograda (Grosserbische
Umtriebe, Dok. Nr. 80, str. 82.).
77)
ABH ZMF Pr BH 791/1903. Osuda Šerifa Arnautovića, Okružni sud
u Travniku 22. III 1903.
203
iz Slavonskog Broda, po ranijem dogovoru sa muslimanskom deputaci-
jom.78)
Glavni učesnici u aktivnosti na pripremanju odnosno rasparčavanju
antivladinih publikacija bile su one ličnosti medu muslimanskim prva-
cima koje su, kao pripadnici radikalnog dijela muslimanskog pokreta,
bile i pristalice srpsko-muslimanskog političkog saveza. U toj djelatnos-
ti imali su pak izvjesnog sporednog udjela i pojedinci koji će se ispoljiti
kao pristaše umjerenog krila muslimanske opozicije i protivnici političke
saradnje sa Srbima (npr. Tuzlić, Čirkinagić, Bahtijarević), iako su se
neki od njih, kao Tuzlić, angažovali u jesen 1900. na tome da se sklopi
muslimansko-srpski politički sporazum.
U novinskim člancima i brošurama žestoko je napadana okupaci-
ona uprava. Ona je optuživana kao saučesnik agresivne katoličke pro-
pagande i pri tome je naglašavano da se islam kao i pravoslavlje nalaze
u opasnosti. Istovremeno su ovi napisi bili i izrazito antihrvatski in-
tonirani. Vlada i njeni organi napadani su da protežiraju katolike i
medu njima šire ”nekako hrvatstvo” te uz to rade na ”pohrvaćivanju
muslimana”. Ova antihrvatska nota bila je na odreden način takode
prisutna i u memorandumu koji su muslimanski predstavnici predali
19.decembra 1900. godine Kállayu na čijoj je izradi bio angažovan dr
Nikola Durdević. Optužbe da vlasti protežiraju velikohrvatsku propa-
gandu susreću se i u pretstavci koju je muslimanska deputacija predala
28.maja 1902. godine u Budimpešti delegacijama austrijskog i ugarskog
parlamenta.
Prisustvo ekskluzivnih antihrvatskih stavova u pomenutim publika-
cijama proizilazilo je iz suprotnosti političkih težnji muslimanskog po-
kreta i tadanjeg pravca hrvatske politike u Bosni i Hercegovini, u kojoj
su klerikalne snage igrale značajnu ulogu. Medutim, ovi stavovi mo-
gu se dijelom pripisati i uticaju srpskih faktora na muslimanski pokret.
Oni odražavaju i tadanje opšte stanje u srpsko-hrvatskim odnosima kao
i suprotnosti nacionalnih aspiracija srpske i hrvatske buržoazije kada je
u pitanju bila Bosna i Hercegovina. Upravo u ovo doba se i sukob
izmedu hrvatske i srpske politike u Hrvatskoj sve više zaoštravao i kul-
miniraće u protusrpskim demonstracijama u Zagrebu 1. i 2.septembra
1902. godine, do kojih je došlo poslije objavljivanja poznatog provoka-
tivnog članka u zagrebačkom ”Srbobranu”.79) Ipak, srpski samostalci
u Hrvatskoj, čiji je organ bio ”Srbobran” bili su, poslije organizacionog
78)
N. Š e h i ć, Mjere Kalajevog režima, str. 161-162; Borba Muslima-
na, dok. br. 66, str. 203-205.
79)
Vidi R. L o v r e n č i ć, Geneze politike ”novog kursa”, Zagreb
1972, str. 95-97, 144-148.
204
odvajanja od vojvodanskih radikala 1896. godine, u cjelini gledano ma-
nje isključivi u odnosu prema Hrvatima od Jaše Tomića i njegovih radi-
kala,80) koji su imali prvorazrednu ulogu u publicističko-propagandnoj
djelatnosti muslimanskog pokreta i aktivno se angažovali oko toga da
prvaci muslimanske opozicije udu u politički savez sa vodama srpskog
autonomnog pokreta. I taj savez trebalo je, pored ostalog, da ima i
antihrvatski karakter.
*
* *
Kada je, povodom dvadesetpetogodišnjice stupanja na prijesto sul-
tana Abdul Hamida II, 1.septembra 1900. muslimanska opozicija orga-
nizovala u gotovo svim većim gradovima proslave čisto političkog ka-
raktera, u njima je učestvovalo i srpsko gradanstvo. Tako su u više od
dvadeset mjesta i kuće pravoslavnih bile okićene zastavama. Proslave su
imale karakter demonstracija, čiji je cilj bio da ukažu na privremenost
okupacije i istaknu sultanov suverenitet nad Bosnom i Hercegovinom.
Inicijativu za ove proslave dala je muslimanska opozicija u Sarajevu,
a njihovi organizatori bili su pripadnici radikalnog krila muslimanskog
pokreta i to Salih-aga Bičakčić u Sarajevu (vremenom će Bičakčić prići
umjerenom dijelu opozicije), Ahmed-beg Hafizadić i Hamdi-beg Ha-
sanpašić u Travniku, Šerif Arnautović i bivši muftija Džabić u Mostaru
i dr. I narednih godina do aneksije muslimanska i srpska opozicija
proslavljala je dan sultanovog stupanja na prijesto - ”carski dan”, de-
monstrirajući tako protiv austrougarske vladavine.81)
Kada je riječ o pitanju političke koalicije izmedu muslimanske i sr-
pske opozicije, za nju se u ljeto 1900. godine zalagala jedna frakcija
u muslimanskom pokretu, koja je po ocjeni Zemaljske vlade do tada
imala malo uspjeha. Vlasti su primjećivale da su specijalno u Sara-
jevu muslimanski opozicionari Mujaga Mašić i Salih Šogolj sa svojim
pristašama bili odlučno protiv saveza sa Srbima, dok je po istoj ocje-
ni Salih-aga Bičakčić bio tada za ovaj savez ”više iz poslovnih razloga
nego iz uvjerenja.82)
Stanovište Bičakčića prema muslimansko-srpskom političkom save-
zu variraće u zavisnosti od razvitka situacije, slično kao i stanovište
bivšeg muftije Ali Fehmi ef. Džabića. U tome će se pored ostalog raz-
likovati Džabićeva uža grupa, tzv. hodžinska stranka, - kojoj su uz
Džabićeve mostarske pristaše, njegovog nećaka Ahmeda Džabića, Sali-
ha Alajbegovića, Hasan-bega Lakišića, Husagu Kajtaza i dr., odredeno
80)
L. R a k i ć, op. cit. str. 174-177.
81)
V. B o g i ć e v i ć, op. cit. str. 325 i dalje.
82)
ABH ZMF Pr BH 1030/1900 Izvještaj Zem. vlade ZMF od 21.VIII
1900.
205
vrijeme pripadali i sarajevski trgovci Salih-aga Bičakčić, Ahmed-aga
Henda i dr., od ekstremnih opozicionera kao što su Šerif Arnautović,
Derviš-beg Miralem, Hamdi-beg Hasanpašić, Ahmed-beg Hafizadić,
Skender-beg Kulenović i još neki, prvenstveno travnički i posavinski
begovi. Oni su bili po pravilu stalni pobornici srpsko-muslimanskog
političkog sporazuma, a izvjesni od njih i usko povezani sa srpskim pr-
vacima. Pri tome su oni zajedno sa Džabićem predstavljali radikalno
i beskompromisno krilo muslimanskog pokreta za vjersku i vakufsko-
mearifsku autonomiju. Medutim, ove radikalne begove je dijelio od
Džabićeve uže grupe i stav prema agrarnom pitanju. Oni su, za razliku
od Džabića, insistirali na tome da se u program muslimanskog pokreta
unesu bez odlaganja i zahtjevi koji se odnose na agrarne interese begova
i aga.83)
Protivnik srpsko-muslimanske političke saradnje i pristaša ostvare-
nja kompromisa sa vladom bio je i ugledni mostarski trgovac i musli-
manski prvak Mujaga Komadina, kao i njegov sugradanin i istomišljenik
Ahmed Karabeg, koji je takode bio jedna od istaknutih ličnosti u po-
kretu.84) Komadina se sa jednom manjom grupom svojih pristalica
približio Džabiću nakon slučaja pokatoličavanja Fate Omanović iz oko-
line Mostara, ali je i poslije toga zadržao distancu prema radikalnom
dijelu muslimanske opozicije. On je održavao povjerljive veze sa oku-
pacionom upravom, koja je na njega računala u svojim kombinacijama
da na bazi izvjesnih ustupaka ostvari sporazum sa muslimanskim po-
kretom. Slično držanje imao je u prvim godinama nakon pojave pokre-
ta i Ali-beg Firdus, koji će zajedno sa M.Komadinom, A.Karabegom
i drugim pojedincima sačinjavati u razdoblju koje obradujemo jezgro
umjerene muslimanske opozicije.85) Njemu će vremenom prilaziti i neke
ličnosti koje su se u odredenim trenucima i situacijama bile eksponirale
kao pristalice radikalnog kursa i političke saradnje sa srpskim pokre-
tom (Bakir-beg Tuzlić, Ahmed-aga Henda, Salih-aga Bičakčić i dr.).
Medutim, do izrazitije polarizacije u muslimanskom pokretu na umje-
reno i radikalno krilo, koja se u datom periodu nije uvijek poklapala sa
podjelom na pristalice i protivnike srpsko-muslimanske političke sarad-
nje, dolazi tek u toku 1901. i u 1902. godini.
83)
ABH ZMF Pr BH 1156/1900 tel. Kutschere 12. IX 1900, Pr BH
1252/1900 prepis izvještaja Kotarskog ureda u Livnu 17.IX 1900, Pr BH
1216/1901. Zemaljska vlada okružnim predstojnicima i vladinom povje-
reniku za Sarajevo 14.VIII 1901. (prepis), Pr BH 1386/1902. Izvještaj
informatora Filana 23. X 1902; Up. Borba Muslimana, str. 26-30,
Dok.br. 27, 39, 44, 47, 132, 138, 139, 140, 147, 158, 163.
84)
ABH ZMF Pr BH 1012/1900 Izvještaj Zem. vlade ZMF 16.VIII 1900,
prilozi: izvještaji O. Nuri-Hadžića o razgovoru sa M. Komadinom i A.
Karabegom od 2. odnosno 4. avgusta 1900.
85)
Vidi N. Š e h i ć, Mjere Kalajevog režima str. 139 i dalje.
206
Na sastancima muslimanskih povjerenika iz cijele zemlje održanim
od 11. do 16.septembra 1900. u Sarajevu razmatrana je raznovrsna
problematika (pitanja iz područja agrarnih odnosa i osnivanju musli-
manske banke, pokretanje glasila muslimanskog pokreta u Budimpešti
i dr.), ali je postignut sporazum samo o principima na kojima tre-
ba da se zasniva statut vjersko-prosvjetnih i vakufskih institucija u
Bosni i Hercegovini. Izabranom Odboru povjereno je da nacrt statu-
ta rediguje u Budimpešti i prije predaje vlastima da ga podnese na
odobrenje novoj konferenciji muslimanskih predstavnika u Sarajevu.86)
Težnji Bakir-bega Tuzlića, Zija-bega i Osman-bega Pašića i još nekih
begova iz Posavine, te Ragib-bega Džinića, Ali-bega Sulejmanpašića i
Derviš-bega Miralema da se u program pokreta unese i agrarno pitanje
(regulisanje šumskog posjeda, pitanje poreza na zemlju i desetine i dr.)
uspješno su se suprostavili hodže sa Džabićem i trgovci sa Komadinom
i Bičakčićem na čelu.87) Nakon poraza koji je begovska struja tada
pretrpila, agrarno pitanje je dugo vremena, sve do 1906, imalo spo-
redno mjesto u aktivnosti muslimanskog autonomnog pokreta, dok je
u njegovom prvom planu bilo ostvarenje vjersko-političkog programa.
Agrarno pitanje dobiće veći značaj tek u narednom periodu, poslije si-
laska Džabića sa političke scene i dolaskom Ali-bega Firdusa na čelo
pokreta.88)
Mada prilikom diskusija u Sarajevu u septembru 1900. nije na kra-
ju mogla biti donijeta odluka o pokretanju muslimanskog opozicionog
glasila u Budimpešti, diskusija o tome je zanimljiva. Naime, jedan dio
prisutnih i to Salih-aga Bičakčić, Mujaga Komadina, Mahmud-beg Fa-
dilpašić, Šemsi-beg Fidahić, Zijad-beg Pašić, Hamid Husedinović, Mu-
jaga Mašić i Junuz Halačević smatrali su da list, ”Novina” treba ”da se
tiska turskim pismenima, da se znade da je samo njihov islamski list, te
da nemaju ni skim nikakva saveza”. Medutim, većina je bila mišljenja
da list zbog čitaoca treba štampati ćirilicom, jer ako bi se štampao
”turskim pismom” ne bi imao dovoljno pretplatnika.89) Pokazalo se
86)
ABH ZMF Pr BH 1178/1900 tel. Kutschere 17. IX 1900, Pr BH
1206/1900 Izvještaj Pitnera 22.IX 1900.
87)
Ibidem; ABH ZMF Pr BH 1172/1900 Abschrift einer Lococonfident-
enmeldung vom 12.IX 1900.
88)
Borba Muslimana, str. 27-36; N. Š e h i ć, Pokret Muslimana, str.
102-103, 147-151; i s t i, O nekim pitanjima agrarnih odnosa u politici
muslimanskog autonomnog pokreta, Prilozi Instituta za istoriju u Sara-
jevu 13/1973, str. 133-166; i s t i, Problem agrara u Bosni i Hercegovini
u politici muslimanskog autonomnog pokreta, JIČ 1-2/1978.
89)
ABH ZMF Pr BH 1172/1900 Copie einer Confidentenmeldung, Sa-
rajevo 13.IX 1900.
Za vrijeme sastanka muslimanskih povjerenika u Sarajevu dolazi Kosta
Kujundžić, koji se kao i Gligorije Jeftanović, sastajao više puta sa musli-
207
pak da hodže, trgovci i begovi, lišeni podrške malobrojnih pripadnika
muslimanske evropski obrazovane inteligencije, nisu u ovoj fazi razvitka
muslimanskog autonomnog pokreta mogli osnovati ni njegov samostal-
ni organ. Stoga je muslimanski pokret u ovom periodu u pogledu svoje
publicističko-propagandne djelatnosti ostao i dalje u punoj zavisnosti
od srpskih faktora.
Karakteristično je, takode, da su na sarajevskom sastanku musli-
manskih opozicionera u septembru 1900. Džabić, Fidahić i Bičakčić
tražili da se postavi zahtjev i u pogledu priznavanja ”turske jazije”
kao zvaničnog pisma u Bosni i Hercegovini. Ovo je bilo popraćeno i
traženjem da se turski više uči u šerijatskoj školi i na drugim mjesti-
ma.90)
Po savjetu madarskih opozicionera Sàndora Blaskovicha i Samu-
ela Visontay-a, s kojim su se muslimanski predstavnici bili povezali,
trebalo je da članovi muslimanskog Odbora u što većem broju, kao i
srpski predstavnici dodu 10.oktobra 1900. u Budimpeštu, jer se uskoro
očekivao odgovor premijera Kolomana Szélla na Visontayevu interpe-
laciju o prilikama u Bosni i Hercegovini. Radeći na rušenju Kállaya
pomenuti madarski opozicioneri imali su namjeru da aranžiraju zajed-
nički demonstrativni nastup Muslimana i Srba u Budimpešti protiv
postojećeg režima u Bosni.91)
U Budimpešti je sa muslimanskim predstavnicima konferisao 19. i
20. oktobra 1900. godine dr Nikola Durdević,92) koji su mu povjerili
izradu memoranduma i dovršenje statuta.93) Vjerovatno i zbog toga
manskim opozicionerima jer su ovi tražili kontakt sa srpskom opozicijom.
(Pr BH 1192/1900 Kutschera ZMF 19.IX 1900). Nije nam poznato ko
je sa muslimanske strane učestvovao u ovim razgovorima kao ni sadržaj
razgovora.
90)
ABH ZMF Pr BH 1172/1900 Abschrift einer Lococonfidentenmel-
dung vom 12.IX 1900.
91)
ABH Pr BH 1242/1900 tel. Pitnera 1.X 1900, Pr BH 1291/1900 tel.
Kutschere 10.X 1900; Ugarski premijer K. Széll odgovorio je negativno
na Visontayevu interpelaciju (Borba Muslimana, str. 106. Nap.1.)
92)
Kao napomena 55. Nije nam poznato ko se sve nalazio u musliman-
skoj deputaciji. Znamo da su u Budimpešti od ranije boravili Derviš-beg
Miralem, Osman ef. Prcić i Mahmud-beg Džinić, koji su pozvali svo-
je kolege iz Bosne da dodu u ugarsku prijestolnicu. Na to su, prema
informacijama vlasti, Džabić i Komadina ”koji neće ništa da znaju o
zajedničkom nastupu sa Srbima” poslali Ahmed ef. Karabega i čekali
njegov izvještaj. (ABH ZMF Pr BH 1291/1900 tel. Kutschere ZMF od
10.X 1900). Medu muslimanskim prvacima koji su se tada pojavili u
Budimpešti bio je Bakir-beg Tuzlić.
93)
U izvještaju M. Durića informatora iz Slavonskog Broda od 24.ok-
tobra 1900. stoji: ”Dr. (tj. dr Nikola Durdević - napomena Dž.J.) se
je povratio iz Budimpešte i donio čitavu hrpu spisa iz kojih mora da
208
što su bili razočarani negativnim ishodom Visontayeve interpelacije u
parlamentu, muslimanski prvaci su se obratili na Durdevića sa željom
da im pomogne kako bi se sastali i utanačili sporazum o zajedničkom
radu sa vodama srpskog autonomnog pokreta.94) U tom pogledu je
Durdević dobio i ovlaštenje od Bakir-bega Tuzlića da može pregovarati
u ime muslimanskih voda.95) Ovo je posve išlo na ruku intencijama sa-
mog Durdevića i njegovih stranačkih kolega, koji su težili da se opozicija
u Bosni i Hercegovini konstituiše kao politički pokret sa jedinstvenim
programom. Zato se Durdević, živo podstican od J. Tomića, D. Kraso-
jevića i drugih, angažovao oko toga da se sklopi politički ugovor izmedu
vodstva srpskog i muslimanskog autonomnog pokreta.96)
Još na putu iz Budimpešte u Slavonski Brod Durdević je razgo-
varao u željezničkom vagonu sa G. Jeftanovićem i V. Šolom, koji su
se vraćali iz Sr. Karlovaca. Oni su tamo, poslije prekida pregovora
u Beču sa ministrom, posjetili dr Duru Krasojevića, koji se upravo
vratio iz Beograda. Jeftanović i Šola odmah su se u načelu izjasni-
li za sporazum sa Muslimanima i izrazili spremnost da se sastanu sa
njihovim predstavnicima.97) Zalažući se i ranije za ostvarenje srpsko-
muslimanskog političkog saveza, srpski prvaci su još početkom oktobra
1900. iz Beča poručivali svojim prijateljima u zemlji da se povežu sa
Muslimanima.98) Ovo je bilo popraćeno radikalizacijom stavova srpske
opozicije, koja u svojoj usmenoj agitaciji sve više ističe u prvi plan pita-
nje političke autonomije u odnosu na zahtjeve za odobrenje samouprave
crkveno-školskih institucija. To je izazivalo zabrinutost umjerenijih pr-
vaka srpskog pokreta, kao što je bio Risto Hadžidamjanović, koji se
pribojavao toga da vode, slijedeći savjete svojih prijatelja sa strane,
neće pokazati spremnost za postizanje kompromisa sa vladom. Čak se
i sam Jeftanović žalio kako Šola i njegovi Mostarci neće ništa da znaju
o nekom kompromisu.99)
izradi memorandum. Nije mu sve jasno, te ne zna upravo što i kako da
radi. Donio je sobom i štatut, u svrhu da ga popravi i dotjera, ali baš u
tom će biti kubure, jer su mu mnoge ustanove nejasne prema odnosnim
propisima korana” (ABH Priv. Reg. 230/1900).
94)
”Bakir-beg Tuzlak rekao mu je: ”Mi moramo zajednički sa Srbima,
ali kako da se sastanemo i sporazumijemo. Ja ne mogu da idem prvi ka
Jeftanoviću i Šoli. Na to je dr. preuzeo dužnost da udesi medu njima
sporazum i sastanak”. Ibidem
95)
ABH ZMF Pr BH 625/1907 Copie einer Confidentenmeldung aus Sl.
Brod, 18.XI 1900.
96)
Ibidem i kao nap. 55.
97)
Kao nap. 55, 93 i 95.
98)
ABH ZMF Pr BH 1295/1900 tel. Kutschere ZMF 12.X 1900.
99)
Kao nap. 55.
209
U Novoj Gradišci je 17. ili 18. novembra 1900. održan sastanak
izmedu advokata Durdevića i izvjesnog broja muslimanskih opozicione-
ra na kome je vršeno redigovanje nacrta muslimanskog statuta i me-
moranduma. Sastanku su prisutvovali Fehim-beg Alibegović iz Bosan-
skog Kobaša, Šerif Arnautović i još četiri do pet Muslimana, vjerovatno
Mahmut-beg Džinić i Hifzo Bahtijarević iz Banjaluke, i Sulejman-beg
Cerić iz Bos. Novog, koji su tog dana prema zapažanju vlasti bili od-
sutni iz svojih mjesta. Korekture nacrta nastavljene su slijedećeg dana
u Slavonskom Brodu od strane Durdevića i uz saradnju Arnautovića i
Derviš-bega Miralema. Posljednja dvojica su 20.novembra otputovali
sa nacrtom statuta u Budimpeštu, gdje je trebalo da se on kopira i
zajedno sa memorandumom početkom decembra podnese na odobrenje
konferenciji u Sarajevo.100)
Na pomenutom sastanku u Novoj Gradišci prisutni muslimanski
prvaci razmatrali su i Nacrt ugovora o zajedničkoj akciji sa Srbima
u cilju postizanja političke autonomije za Bosnu i Hercegovinu, koji
im je podnio dr Nikola Durdević. Podneseni Nacrt, sudeći po njegovim
bitnim elementima poznatim austrougarskim vlastima 101) bio je po svoj
prilici identičan sa nacrtom ugovora do koga su vlasti docnije došle i
dale ga 1901. godine publikovati u nizu listova u Monarhiji,102) a čiji
je sadržaj reprodukovan u citiranom radu O. Nuri-Hadžića kao ugovor
podpisan u Slavonskom Brodu 1902. godine izmedu predstavnika srpske
i muslimanske opozicije.
Muslimanski opozicioneri, koji su u novembru 1900. učestvovali na
sastanku u Novoj Gradišci, prihvatili su prezentirani Nacrt ugovora,
osim onih njegovih paragrafa koji predvidaju da se u Bosni i Hercego-
vini ”jezik službeno nazove srpski, da se upotrebljuje isključivo ćirilica”
i izuzev odredbe koja govori o rješenju agrarnog pitanja. Nacrt je po-
tom trebalo da bude podnesen Srbima, a Muslimani su uzeli njegov
prepis.103)
Još prije konstituisanja muslimanskog pokreta za vjersku autono-
miju zagrebački ”Srbobran” ispoljio je težnju da se opozicionom istupa-
nju travničkih begova, nezadovoljnih načinom kako su okupacione vlasti
primjenjivale tursko agrarno zakonodavstvo, dade odredeno srpsko na-
cionalno obilježje. U Travniku je bilo i pojedinaca (Salih Kazazović,
Ahmed-beg Kulenović, Nikola Fufić), koji su, povezani sa krugom oko
”Srbobrana”, nastojali da se medu Muslimanima ”probudi srpska svi-
jest” kako bi se ”time izazvala mržnja i otpor protiv hrvatstva”. Oni
100)
ABH ZMF Pr BH 625/1907 Izvještaj Zem. vlade ZMF od 23.XI 1900.
101)
102)
Tekst ”Nacrta Ugovora” donosimo u prilogu ovoga rada.
103)
Kao nap. 95.
210
su vršili pripreme i za pokretanje časopisa koji bi imao cilj da propagi-
ra srpsko-muslimansku ”slogu”.104) Kod srpskih faktora koji su radili
na sklapanju političkog saveza izmedu srpske i muslimske opozicije pri-
sutna je bila očita tendencija da se ovom savezu da srpski nacionalni
karakter. Sam ugovor o savezu trebalo je da se sklopi medu ”Srbima
pravoslavne i moslimske vjere”, a formulacije njegovog nacrta u pogle-
du upotrebe narodnog i zvaničnog jezika i pisma (§§ 11-13) su takve
da nedvojbeno izlazi kako u Bosni i Hercegovini živi samo srpski narod
podijeljen na tri vjere.
Važno je naglasiti da ni oni prvaci muslimanskog autonomnog po-
kreta koji su bili za sklapanje političkog saveza sa Srbima, na bazi
programa izloženog u Nacrtu ugovora, nisu bili spremni da prihvate
njegove odredbe u pogledu jezika i pisma. To ujedno znači da su oni
de facto odbijali nacionalnu identifikaciju Muslimana kao Srba. Vode
srpskog autonomnog pokreta u Bosni i Hercegovini za vrijeme daljih
pregovora sa muslimanskim predstavnicima pokazaće veliku fleksibil-
nost u odnosu na jezičko pitanje.
Muslimanski opozicioneri izjasnili su se u Novoj Gradišci i protiv
odredbe u Nacrtu ugovora da agrarno pitanje treba da ”riješe medusob-
nom udesbom sami vlasnici zemalja, urodeni trgovci i kmetovi” tako
da bi se koliko je god moguće izbjeglo miješanje stranog kapitala (§
5). Makoliko je u srpskoj gradanskoj politici, kao u ostalom i u hr-
vatskoj, odnos prema rješavanju agrarnog pitanja u Bosni i Hercegovi-
ni bio podreden ostvarenju nacionalno-političkih ciljeva i pridobijanju
za njih vodećeg muslimanskog feudalnog sloja,105) agrarno pitanje nije
moglo ostati zaobideno u Nacrtu srpsko-muslimanskog ugovora. Srpsko
gradanstvo postavilo je u Nacrtu ovo pitanje u najblažem vidu kako iz
obzira prema brojnim srpskim kmetovima, u čije je ime pretendovalo
da nastupa, tako i zbog sopstvenih ekonomskih i finansijskih interesa.
Medutim, upravo oni begovi kao na pr. Derviš-beg Miralem, Hamdi-beg
Hasanpašić i dr., koji su se kao pripadnici ekstremno-radikalne struje u
muslimanskom pokretu najviše zalagali za sklapanje političkog saveza
sa Srbima i s njima ostvarivali čak odredenu saradnju, medu prvima su
se eksponirali u odbrani prava veleposjednika utvrdenih otomanskim
zakonima, optužujući vlasti da preferiraju interese kmetova.106)
104)
Borba Muslimana, dok. br. 2, str. 57-61 nap. 1 i 2, dok. 66, str.
205, nap.1.
105)
Vidi M. I m a m o v i ć, Agrarno pitanje u programima gradanskih
političkih stranaka u Bosni i Hercegovini do 1911. godine, Jugoslovenski
istorijski časopis 3-4/1973, str. 150-161.
106)
Vidi Borba Muslimana, dok. br.2 str. 57-61, dok. br. 7 str. 81-82,
dok. br. 27, str. 123-124; N. Š e h i ć, Pokret Muslimana, str. 102,
147-150.
211
Konspirativni sastanak u Novoj Gradišci održan je kojih dva i po
mjeseca nakon prvog katoličkog kongresa u Zagrebu (3. - 5.septem-
bra 1900.), na kome je nadbiskup Stadler istupio u velikohrvatskom i
klerikalnom duhu. On je napao dualističko uredenje Monarhije, po-
zvao sve Hrvate da se ujedine u jedinstvenu hrvatsku državu i izrazio
želju ”da se što prije Bosna i Hercegovina sjedine sa materom zem-
ljom”.107) Krajnje nepovoljan utisak, koji je na Muslimane ostavio
Stadlerov govor, nije mogao izbrisati ni carev ukor Stadleru, koji su
Muslimani primili sa rezervom vjerujući da je on dat samo da bi se
umirila muslimanska opozicija.108) S tim u vezi je indikativno da u
Nacrtu srpsko-muslimanskog ugovora vidno mjesto zauzimaju tačke u
kojima se zahtjeva obustava vjerske i narodnosne propagande i uklanja-
nje iz javne službe njenih nosilaca, protjerivanje svih duhovnih redova
rimske crkve, osim franjevaca, a isto tako i svih funkcionera te crkve
koji nisu rodeni u Bosni i Hercegovini (§§ 8, 9, 10), što se odnosi lično na
Stadlera. Takode odredba u Nacrtu o nepriznavanju prava zavičajnosti
u zemlji doseljenicima i njihovim potomcima (§ 15) imala je pored osta-
log i antihrvatski karakter. Nasuprot planovima i željama za sjedinjenje
Bosne i Hercegovine sa Hrvatskom, a time i Monarhijom, Nacrt ugovora
je predvidao da će se obje strane svim sredstvima boriti protiv aneksije,
a za samoupravu zemlje pod sultanovim suverenitetom, s tim što bi se
na položaju guvernera, kada Bosna i Hercegovina dobije autonomiju,
nalazio ”naizmjenice jedan moslim i jedan pravoslavni Srbin” (§§ 1, 2,
4, 15).
Atmosferu na sastanku u Novoj Gradišci karakterisalo je radikalno
raspoloženje i ogorčenje prisutnih zbog neuspjeha dotadanjih koraka
muslimanskog vodstva kod austrougarskih faktora i skepsa da će oku-
paciona uprava izaći u susret zahtjevima u pogledu vjerske i vakufske
autonomije sadržanim u nacrtu statuta, na kome su oni zajedno sa
Durdevićem radili.109) Posebno u izvjesnim situacijama kada se nije
nazirala perspektiva za rješenje zahtjeva, koje je muslimanski autonom-
ni pokret postavljao vlastima, jačale su u muslimanskim opozicionim
krugovima tendencije da se zaključi politički pakt sa Srbima. S druge
107)
L. D a k o v i ć, op. cit. str. 94-95.
108)
ABH ZMF Pr BH 1149/1900 i 1175/1900 telegrami Kutschere ZMF
od 11. i 16.IX 1900.
109)
Na sastanku su se čule ove izjave: ”Oni nam neće odobriti štatuta,
al ćemo izraditi promjenu sistema, jer ovo je nečuveno što se po Bosni i
Hercegovini radi”. ”Tražimo glave Hrvata i Jezuita, ne dadnu li ih, daće
nam glavu Kállayevu”. ”Oni će nas sami natjerati onamo, gdje im neće
biti milo da nas vide”. ”Znamo mi i gdje je Petrograd i Paris, kad nas
gone iz Beča i Pešte”. ”Neće biti naš šeik, ko Vaš patrijarh u Fanaru”.
Kao nap. 90).
212
strane, vode srpskog pokreta insistirale su već duže vremena na za-
ključenju ugovora sa Muslimanima, ali su to u pojedinim momentima
stavljale u drugi plan, očekujući rezultate svojih koraka kod vlasti za
odobrenje crkveno-školske autonomije. Okupaciona uprava je taktizi-
rala i služeći se raznim metodama nastojala je da osujeti ujedinjenje
opozicionih snaga, koje su i same po svojoj socijalnoj strukturi, eko-
nomskim i političkim interesima bile vrlo heterogene.
Na osnovu do sada prikupljenih podataka ne možemo decidirano
odgovoriti na pitanje gdje je nastao Nacrt srpsko-muslimanskog ugovora
i ko je bio autor njegovog teksta. Povjerljive informacije s kojim je
raspolagala Zemaljska vlada označavaju Jašu Tomića kao ličnost koja
je prva inicirala pomenuti projekt, a neke od njih ukazuju na to da
je dr Nikola Durdević radio na njegovoj izradi.110) Prema izvještaju
Zemaljske vlade od 23. novembra 1900, Jaša Tomić, urednik ”Zastave”,
obratio se 17. novembra 1900. godine na Durdevića sa projektom pakta
i zahtjevom da za njega pridobije Muslimane,111) što znači da je i sam
Durdević dobio već gotov Nacrt ugovora. U tom pogledu zanimljivo je
saopštenje jednog vladinog konfidenta koji javlja kako mu je Durdević
navodno rekao da on (Durdević) nije sastavio Nacrt, niti mu ga je
Tomić ni Krasojević poslao, ”jer je ovo koncipirano u veliko, sa dalekim
ciljevima”. Durdević je informatoru pokazao kovertu u kojoj mu je
Nacrt ugovora stigao poštom.112)
Nije isključena mogućnost da je autor ”Nacrta” bio dr Emil Gavrila.
Na to ukazuje okolnost da su istražne vlasti za vrijeme Prvog svjetskog
rata našle u aktima Gavrila koncept pisma iz 1901, u kome se govori o
nepotpisanom ”Ugovoru” koji je dospio ”nepažnjom u nepozvane ruke”
i bio objavljen. U pismu se dalje izmedu ostalog kaže: ”Ja sam napravio
nacrt ovog novog sporazuma”. Obraćajući se primaocu (vjerovatno
Gligoriju Jeftanoviću) pisac ga obavještava da mu šalje pomenuti nacrt
i moli ga da mu javi svoje mišljenje i primjedbe na njega.113) Očito je
da citirani nepotpisani koncept pripada dr Emilu Gavrilu, ali nije jasno
o kakvom se to nacrtu ”novog sporazuma” radi.
110)
Kao nap.55.
111)
Kao nap.100.
112)
Poštanska marka na koverti bila je ugarska, ali je žig bio nejasan
pa se nije moglo razabrati odakle je pismo došlo. U koverti je uz Nacrt
bila samo jedna karta na kojoj je bilo napisano: ”Nastojte pod svaku
cijenu da se ovaj Ugovor primi. C.C.C. (sve ćirilicom)”. U glosi na aktu
pokušalo se u ZMF odgonetnuti slova C.C.C. kao ”Složni Srbi Sarajlije”
(kao nap.90).
113)
Grosserbische Umtriebe, Dok. Nr 98, str. 210-211; Up. Hadžijahić,
op. cit. str. 176/177, M. I m a m o v i ć, Pravni položaj i unutrašnji
politički razvitak BiH, str. 125.
213
U Zemaljskoj vladi u Sarajevu je krajem novembra 1900. godine
postojalo uvjerenje da se iza parole o političkoj autonomiji Bosne i
Hercegovine i akcije da se srpska i muslimanska opozicija na njoj uje-
dini krije ”široko razgranati komplot” u koji je umiješana i tadanja
vlada Srbije. Zemaljska vlada je raspolagala obavještenjima da je bo-
sanskohercegovački emigrantski odbor u Carigradu donio 23.oktobra
1900. zaključak da se konferenciji za reviziju berlinskog ugovora, za
koju se u posljednje vrijeme zauzimala ruska i panslavistička štampa,
podnese prijedlog da se bosansko pitanje riješi plebiscitom. Išto se za
tim da se Bosna i Hercegovina vrati sultanu, a ako to ne mogne da
dobije autonomiju. Takode je zaključeno da se u zemlji stvori koalicija
sa pravoslavnim. Vlada u Sarajevu je posebno apostrofirala da je u
radu ovog skupa učestvovao i hodža Sulejman ef. Faladžić, beogradski
muftija, koji je tada tobože pao u nemilost u Beogradu i uputio se u
Carigrad. Ona je bila zabrinuta zbog postojanja dokumenata (Nacr-
ta ugovora), u kojem je trebalo da se fiksira obaveza obje strane da
zajednički rade za dobijanje autonomije i da djeluju protiv austrougar-
ske politike kod istovjernika u staroj Srbiji i Makedoniji,114) području
koje se nalazilo na pravcu penetracije političkog i ekonomskog uticaja
Austro-Ugarske monarhije. Ovo se vremenski podudara sa pojačanom
aktivnošću Srbije i uspjesima njene spoljne politike da u Kosovskom
vilajetu pridobije za saradnju i neke uglednije albanske prvake.115)
Mada su uticaji sa strane na politička kretanja u Bosni i Hercegovini
bili neosporno prisutni, austrougarska uprava im je očito davala veći
značaj od onog koji su oni stvarno imali. Ispuštajući obično iz vida
objektivne okolnosti iz kojih su izrastale odredene političke tendencije
u zemlji, ona je bila sklona da političke pojave tretira kao isključivi
rezultat spoljnih uticaja i propagande.
Prema izvještajima koje su dobijale vlasti krajem 1900. o ”slozi za
autonomiju” govorilo se u Hercegovini, i to najviše medu mostarskim
Muslimanima i Srbima, ali i po Krajini i Posavini.116) Specijalno in-
trasigentno raspoloženje vladalo je medu muslimanskim opozicionerima
u Travniku i, po ocjeni tamošnje okružne oblasti, medu njima je bio
”zavladao srpski duh”. U Travniku je pop Danko Adamović počeo od
nedavna intenzivno politički agitovati zajedno sa Ahmed-begom Hafi-
zadićem i Hamdi-begom Hasanpašićem i njihovim pristašama. Stano-
vište ove grupe muslimanske ekstremne opozicije tada je bilo da se u
114)
ABH ZMF Pr BH 625/1907 Izvještaj Zem. vlade ZMF od 28.XI 1900.
115)
Vidi: V. S t o j a n č e v i ć, Prilike u zapadnoj polovini Kosovskog
vilajeta prema izvještajima austrougarskog konzula u Skoplju 1900. i
1901. godine, Istorijski časopis XII-XIII, Beograd, 1963, str. 287-316.
116)
ABH ZMF Pr BH 625/1907 Abschrift einer Confidentenmeldung,
Sarajevo 22.XI 1900.
214
predstojećim pregovorima traži da Vlada doslovno prihvati predloženi
statut, a za slučaj da to ne pode za rukom, da se pregovori prekinu i na
proljeće uputi jedna deputacija u Rusiju s ciljem da se kod velikih sila
pokrene pitanje davanja autonomije Bosni i Hercegovini, analogno onoj
koju je dobio Krit. Pri tome oni su bili za zajednički rad sa Srbima u
uvjerenju da će Srbi, bez obzira na to kako će se riješiti pitanje njihovog
crkveno-školskog statuta, nastaviti sa Muslimanima borbu za političku
autonomiju zemlje.117) Po uvjerenju organa vlasti u Travniku vjerski
zahtjevi kako Muslimana tako i Srba bili su samo prva etapa zajedničke
želje za političkom autonomijom.
*
* *
Kao što ni ranija akcija okupacione uprave protiv muslimanskog
pokreta sa naručenim izjavama lojalnosti nije uspjela, tako nisu ni us-
pjeli pokušaji, koji datiraju od ljeta 1900. godine, da se pokret oslabi
privlačenjem na stranu vlade pojedinih muslimanskih prvaka koji se
nisu slagali sa kursom radikalne struje. Vlast je prihvatila pregovore
o muslimanskim zahtjevima jer se muslimanski pokret konstituisao i
nametnuo kao politički faktor u Bosni i Hercegovini.118) U Mostaru je
Odbor muslimanskog opozicionog pokreta sredinom decembra 1900. go-
dine podvrgao posljednjoj redakciji nacrt statuta i memorandum koji je
Š. Arnautović donio iz Budimpešte,119) a zatim su muslimanski prvaci
oba dokumenta predali u Sarajevu ministru Kállayu 19.decembra 1900.
Na osnovu podnesenih dokumenata vodilo je vodstvo muslimanske opo-
zicije na čelu sa bivšim muftijom Džabićem u Sarajevu u vremenu od
2.februara do 25.aprila 1901. pregovore sa predstavnicima Zemaljske
vlade na čelu sa civilnim adlatusom baronom Kutscherom.
Sondirajući političko raspoloženje medu muslimanskim opozicione-
rima na početku pregovora u Sarajevu, Zemaljska vlada je stekla uvje-
renje da je samo dio muslimanskih prvaka spreman da u slučaju ne-
uspjeha pregovora ude u borbenu koaliciju sa Srbima, dok je većina,
posebno krupni veleposjednici Ali-beg Firdus, Bakir-beg Tuzlić i dr. i
117)
ABH ZMF Pr BH 1575/1900 Prepis izvještaja Kotarskog ureda u
Travniku 11.XII 1900 i Okružne oblasti u Travniku od 12.XII 1900. Iz-
vještaj Zem. vlade ZMF 18.XII 1900.
118)
Borba Muslimana, str. 29, 30; N. Š e h i ć, Mjere Kalajevog režima,
137 i dalje.
119)
ABH ZMF Pr BH 1575/1900. Prepis izvještaja Gradskog kotarskog
ureda u Mostaru 12.XII 1900, izvještaj Zem.vlade ZMF 18.XII 1900;
Muslimanski prvaci potpisali su Memorandum 15.decembra 1900 u Mos-
taru i to svi arapskim slovima, dok je sam tekst memoranduma pisan
latinicom.
215
veletrgovci kao npr. Mujaga Komadina, bila apsolutno protiv zajed-
ničke srpsko-muslimanske akcije u političke svrhe, jer bi se oni tada
izložili suviše velikom materijalnom riziku.120)
Još u septembru 1900. godine Ali-beg Firdus je nagovještavao svoju
spremnost da kao protutežu ”dalekosežnim zahtjevima na političkom i
privrednom polju” posavskih begova formira umjerenu grupu unutar
muslimanskog pokreta, koja bi se u svojoj aktivnosti ograničila samo
na pitanje vakufsko-mearifske reforme. Firdus je smatrao da se ova
pitanja mogu riješiti jedino sporazumno sa Zemaljskom vladom. On
se nije slagao sa politikom radikalnog krila u pokretu i nakon boravka
u Turskoj u drugoj polovini 1901. godine vratio se razočaran došavši
do zaključka da iz Carigrada bosanskohercegovački Muslimani ne mogu
očekivati nikakvu pomoć. Firdus se tada takode ispoljio i kao protiv-
nik političkog saveza sa Srbima. Zanimljiva je okolnost da je Firdus
kao krupni zemljoposjednik bio upućen da krajem 1901. godine traži
zaštitu vlasti protiv svojih ”neposlušnih” srpskih kmetova sa područja
Grahova, koji nisu htjeli više da kao hak daju trećinu nego samo jednu
petinu svojih prinosa. On se tom prilikom saglasio sa predstojnikom
travničkog okruga Mihajlom Rukavinom da je istinski interes velepo-
sjednika da što uže saraduju sa vladom, dok bi ”sloga” sa Srbima bila
pogubna po njihove interese.121)
Medutim, iako je Firdus u razdoblju od 1900. do 1903. u susretima
sa predstavnicima vlasti nastupao pomirljivo i čak izražavao spremnost
da saraduje sa vladom, on u praksi nije htio ulaziti ni u kakve čvršće
obaveze i nije stajao po strani od niza akcija koje je preduzimala opo-
zicija. Firdus nije bio voljan da se otvoreno konfrontira sa Džabićem
i njegovim radikalnim pristalicama, nego je kao i drugi umjereni opo-
zicioneri, M. Komadina, A.Karabeg, O.Čirkinagić i dr., nastojao da
održava dobre odnose s vlastima, a istovremeno ne prekida veze sa ra-
dikalnim elementima u pokretu. Stoga će Kállay doći vremenom do
uvjerenja da pripadnici umjerene muslimanske opozicije igraju dvos-
truku ulogu u očekivanju ishoda sukoba.122)
U tom pogledu posebno mjesto zauzima slučaj Bakir-bega Tuzlića,
koji se, kao što smo ranije spomenuli u oktobru 1900. godine zalagao za
ostvarenje srpsko-muslimanskog političkog saveza, da bi krajem iste go-
dine pred vlastima pokazao spremnost da s njima saraduje i pomirljivo
utiče na muslimanske opozicionere. Pri tome je Tuzlić, koji se stalno
120)
ABH ZMF Pr BH 246/1901. Izvještaj Zemaljske vlade ZMF od 12.II
1901.
121)
Borba Muslimana, dok. br. 18 str. 106-109 nap. 1, dok. br. 73 str.
216; vidi: N. Š e h i ć, Mjere Kalajevog režima, str 139-143.
122)
N. Š e h i ć, Mjere Kalajevog režima, str. 139-153.
216
nalazio u finansijskim teškoćama, računao na materijalne protuusluge
i zadovoljenje svojih potraživanja u odnosu na neke šumske parcele na
Majevici. Kállay je upozoravao Zemaljsku vladu na oprez kada je u pi-
tanju Tuzlić, jer se radi o krajnje nepouzdanom čovjeku kome su vlasti
već jedanput izdejstvovale zajam, a on je odmah nakon toga prešao u
protivnički tabor. Stoga je Vlada dobila uputstvo da Tuzliću predoći da
će se njegovim zahtjevima u pogledu dodjele šume izaći u susret jedino
ako njegova djelatnost unutar opozicije da konkretne rezultate i dovede
do nagodbe izmedu muslimanskog pokreta i okupacione uprave u onim
okvirima koji bi odgovarali njenim željama. Organi okupacione uprave
odnosili su se prema Tuzliću nešto drukčije nego prema drugim pripad-
nicima umjerene opozicije, koji su kao npr. Firdus ili Komadina ipak
očuvali odredenu samostalnost i nisu dopustili da ih vlasti tretiraju kao
prosto oružje svoje politike. Tuzlić je pak otvoreno nudio svoje usluge
Vladi, pružao joj obavještenja o prilikama u muslimanskom pokretu
i raspoloženju medu njegovim prvacima. Pri tome je poseban značaj
imala okolnost što je on nastavio da uživa finansijsku potporu vlasti.123)
Naime, upravo u 1902. godini, kada je prema O.Nuri-Hadžiću Bakir-beg
Tuzlić u ime muslimanskog pokreta tobože potpisao ugovor o političkom
savezu sa srpskom opozicijom, njemu je na prijedlog Zemaljske vlade i
uz saglasnost ministra Kállaya odobren hipotekarni zajam iz vladinog
fonda novčanih kazni u iznosu od 30.000 kruna sa rokom otplate od
deset godina radi podmirenja dospjelih obaveza. Kako u pomenutom
fondu trenutno nije bilo dovoljno sredstava učinjena je privremena po-
zajmica od 13.000 kruna iz vladinog dispozicionog fonda, iz koga se
inače finansirala djelatnost konfidenata, i njima je iskupljena mjenica
Bakir-bega Tuzlića, koja je 1.juna 1902. dospjela kod filijale Priv. ze-
maljske banke u Tuzli. Ostalih 17.000 kruna upotrebljeno je iz fonda
novčanih kazni radi otkupa Tuzlićevih mjeničnih dugova koji su dospje-
li 2.jula 1902. godine kod Brčanske štedionice. Priv. zemaljska banka
bila je posrednik u ovoj zakulisnoj finansijskoj operaciji i formalno je
figurirala kao davalac zajma Bakir-begu Tuzliću 124) Medutim, usprkos
Kállayevom insistiranju preko Zemaljske vlade, ni Bakir-beg Tuzlić, kao
ni ostali iz kruga pripadnika umjerene muslimanske opozicije, nije sma-
trao oportunim da se otvoreno ogradi od politike radikalne grupe sa
Džabićem na čelu. Bojeći se kompromitovanja on je takode izbjegao
da se javno izjasni kao vladin pristalica nego je manje više nastavio sa
svojom dvostrukom ulogom.125)
123)
Isto str. 145, 147-150.
124)
ABH ZMF Pr BH Nr 1133/1902 Kutschera ZMF 21.VIII 1902. Up.
Borba Muslimana, dok. br. 96, str. 264-265.
125)
Kao nap.123.
217
Pregovori izmedu predstavnika muslimanskog pokreta i Zemaljske
vlade, koji su skoro tri mjeseca vodeni 1901. u Sarajevu, završili su
se neuspjehom, jer nije moglo doći do sporazuma o osnovnim poli-
tičkim pitanjima. (Ostale su sporne četiri tačke: izbor i sastav Ulema-
medžlisa, postavljanje i imenovanje reis-ul-uleme i muftija, pitanje Me-
šihata i davanje ”menšure” - duhovne investiture reis-ul-ulemi i pitanje
državne subvencije). To su bila pitanja od kojih je zavisio karakter
buduće vjerske i vakufsko-mearifske samouprave kao i odnosi sa Ca-
rigradom, koje su bosanskohercegovački Muslimani nastojali da održe
i prodube. Okupaciona uprava bila je tada voljna prihvatiti u stva-
ri samo nebitne izmjene u postojećoj vjerskoj i vakufskoj organizaciji
Muslimana. Ona je bila protiv takve vjerske autonomije koja bi znatni-
je ograničila kompetencije vlasti i pretvorila se u ”nacionalno-političku
jedinicu čak sa administrativnom podjelom”, postala politički faktor i
predstavljala državu u državi, čemu je, po ocjeni Kállaya, težio nacrt
statuta koji su predložili Muslimani. Medutim, mada su od početka
pregovori zapeli na pomenutim pitanjima, Vlada nije želila njihov pre-
kid nego se služila taktikom odugovlačenja. Samo vodenje pregovora
bilo je stračunato na to da se parališu akcije radikalne muslimanske
opozicije, a posebno pristalica političkog saveza sa Srbima. Ovi su,
kao Derviš-beg Miralem, Ahmed-beg Hafizadić i Šerif Arnautović, pre-
ma podacima Bakir-bega Tuzlića i Hifze Bahtijarevića datim vlastima,
povezani sa srpskim vodama i izvjesnim krugovima u Carigadu radili
na razbijanju pregovora.126) Gligorije Jeftanović je navodno za vrije-
me pregovora sugerisao muslimanskim predstavnicima kako da podese
svoje držanje i odvraćao ih od toga da se izmire sa vladom.127)
Prema zapažanjima organa okupacionih vlasti tokom pregovora u
Sarajevu nastavljen je proces slabljenja unutrašnjeg jedinstva musli-
manske opozicije, ali je radikalna struja ostala i dalje ta koja je davala
ton, dok umjereni, zbog pritiska radikala i uticaja javnog mnijenja, nisu
mogli doći do izražaja.128) U toku samih pregovora Džabić je fungirao
kao stvarni voda i njegovo držanje u odlučnim trenucima bilo je mje-
rodavno i za one muslimanske predstavnike koji su svojim pasivnim
držanjem manifestovali svoju umjerenost.129)
Nakon prekida pregovora sa Zemaljskom vladom u proljeće 1901. i
objavljivanja termina sastanka delegacija u Beču, pojačana je aktivnost
i medusobno kontaktiranje istaknutih ličnosti ekstremne muslimanske
126)
Vidi: N. Š e h i ć, Pokret muslimana, str. 124 i dalje, up. Borba
Muslimana, str. 29-30, dok. br. 26 i 27 str. 121-124.
127)
Kao nap.77.
128)
Borba Muslimana, dok. br. 44 str. 157-158.
129)
N. Š e h i ć, Pokret Muslimana, str. 154-155.
218
opozicije. To su prije svega posjete opozicionara iz travničkog okru-
ga onim u Mostaru s ciljem da se dogovore o zajedničkom nastupu sa
Srbima, te vjerovatno za to zadobiju bivšeg muftiju Džabića i njegove
istomišljenike. Derviš-beg Miralem vodio je i u Sarajevu razgovore sa
ličnostima iz opozicionog pokreta o daljoj političkoj taktici. Očigledno
sa istim ciljem oputovali su u maju 1901. iz Travnika Ahmed-beg Ha-
fizadić u Brčko i Posavinu i Mustaj-beg Ibrahimpašić - Kukavčić preko
Jajca u Banjaluku. Prema podacima do kojih je došao okružni predstoj-
nik u Travniku M. Rukavina radilo se na tome da muslimanska i srpska
opozicija podnesu zajednički memorandum protiv progona u zemlji,
protežiranja stranih kapitalista pri osnivanju industrijskih preduzeća,
načina prodaje šuma na veliko, poreskih tereta i dr., te da traže poli-
tičku autonomiju za zemlju. U koliko s tim ne uspiju u Beču, postojala
je navodno namjera da se ide u Berlin i, računajući na podršku nekih
sila, traži revizija berlinskog ugovora u pogledu Bosne i Hercegovine.
I dok su za vrijeme boravka u Mostaru Derviš-beg i Hamza-beg Mira-
lem intenzivno komunicirali sa Vojislavom Šolom i drugim tamošnjim
srpskim opozicionerima,130) Salih Kazazović je po nalogu Hamdi-bega
Hasanpašića radio na tome da dode do političkog sporazuma izmedu
vodstva muslimanskog i srpskog pokreta. U tom pogledu on je prego-
varao sa Gligorijem Jeftanovićem i popom Stjepom Trifkovićem, kod
kojih je naišao na punu podršku. Hasanpašić je poslao Kazazovića i
u Novi Sad da tamo zajedno sa Jašom Tomićem poradi oko ”formalne
sloge”. Razgovorima u Novom Sadu prisustvovao je i voda srpske opo-
zicije u Bos. Gradišci Vidović. Tom prilikom bilo je dogovoreno da se
udesi sastanak voda jednog i drugog pokreta tako ”da se ne bi činilo,
kao da je jedna strana od druge pomoći tražila”.131)
Imajući prevagu u muslimanskom pokretu pripadnici radikalne st-
ruje izdejstvovali su da se pošalje jedna deputacija u Beč koja će moliti
audijenciju kod cara i obratiti se za pomoć poslanicima Schönererove
velike njemačke stranke u austrijskoj delegaciji. Ovo je i učinjeno, po
savjetu Srba, ali je to nepovoljno primljeno od drugog umjerenog di-
jela muslimanske opozicije, koja je strahovala da će saradnja sa veli-
konijemcima dovesti do gubitka simpatija za muslimanski pokret kod
Madara.132) Pripadnici umjerenog krila uglavnom su se pasivizirali i
nisu učestvovali u ovim akcijama. Medutim, formalno je bilo očuvano
jedinstvo pokreta jer se umjereni nisu tada kao ni docnije odvojili od
130)
Borba Muslimana, dok. br. 38, str. 149-150, Up. V. B o g i ć e v i ć,
op. cit. str. 331.
131)
Kao nap.77.
132)
ABH ZMF pr BH 661/1901. Prepis Izvještaja vladinog povjerenika
za Sarajevo Zem.vladi 30.4.1901; Borba Muslimana dok. br. 38, str.
149-150.
219
radikala nego su popustili, pa je i sa njihovom saglasnošću otputovala u
Beč deputacija koju je sačinjavalo šest muslimanskih radikalnih prvaka
sa bivšim muftijom Džabićem na čelu.133)
Na putu za Beč muslimanska deputacija se nekoliko dana zadržala
u Slavonskom Brodu dok joj nije dr Nikola Durdević izradio novi me-
morandum, koji je zatim 10. juna 1901. predan caru Franji Josipu
I. U vrijeme boravka muslimanske deputacije u Slavonski Brod je sti-
gla i tročlana srpska deputacija, koja se takode bila uputila u Beč da
podnese caru svoj treći memorandum, izraden još predhodne godine.
Srpsku deputaciju, koja je predala memorandum caru 30. maja 1901,
sačinjavali su Gligorije Jeftanović, Vojislav Šola i Lazo R. Jovanović.
U Slavonskom Brodu došlo je negdje u drugoj polovini maja 1901. do
sastanka izmedu obiju deputacija. Pri tome se kako sa jedne tako i sa
druge strane nastojalo prikazati da je do ovog sastanka došlo sasvim
slučajno, bez ikakvog predhodnog dogovora. Medutim, sklapanje for-
malnog političkog ugovora je izostalo i odloženo je za kasnije navodno
zbog toga što su tada ”pravoslavne vode htjele prije svega pričekati na
koji će način uspjeti sa memorandumom.”134) Nasuprot ovome podat-
ku nepunih mjesec dana prije pomenutog sastanka u Slavonskom brodu
vladin povjerenik za Sarajevo je izvještavao da Muslimani nisu htjeli
potpisati pismeni sporazum sa Srbima koji im je bio predložen. Na to
je onda sa srpske strane navodno rečeno da Muslimani sami po svom
nahodenju sastave sličan sporazum i da će ga srpske stranačke vode bez
daljnjega potpisati.135)
Carev privremeni odgovor srpskoj deputaciji, da će o njegovom
rješenju dobiti obavještenje preko Zemaljske vlade u Sarajevu nakon
što se ispitaju navodi u Memorandumu i konsultuju i bosanskoher-
cegovački mitropoliti ”koji su u prvom redu pozvani da izraze svoje
133)
N. Š e h i ć, Mjere Kalajevog režima, str. 145. Muslimansku de-
putaciju sačinjavali su A. Džabić, H. Hasanpašić, O. Prcić, S. Cerić, S.
Bičakčić i Š. Arnautović, T. K r u š e v a c, Sarajevo, str. 316.
134)
Kao nap.77. Prema podacima iz obrazloženja osude Šerifa Arnauto-
vića, na kojima se bazira naš prikaz sastanka u Slavonskom Brodu, u
srpskoj deputaciji bio je kao treći član Kosta Kujundžić, a Lazo R. Jova-
nović iz Tuzle se ne spominje. Medutim, V. S k a r i ć (op. cit. str. 51)
i T. K r u š e v a c (Sarajevo, str. 303) navode Jovanovića kao trećeg
člana srpske deputacije koja je predala caru memorandum 30.maja 1901,
a za Kujundžića kažu da je u to vrijeme bio u Carigradu ”kao zastupnik
pravoslavnog naroda Bosne i Hercegovine pri izboru novog patrijarha”.
Trebalo bi utvrditi nije li možda Kujundžić učestvovao na pomenutom
sastanku s muslimanskim predstavnicima u Slavonskom Brodu, a zatim
krenuo u Carigrad, dok je deputacija sa Jovanovićem kao trećim članom
nastavila za Beč.
135)
ABH ZMF Pr BH 661/1901 Prepis izvještaja vladinog povjerenika
za Sarajevo Zem. vladi 30.4. 1901.
220
mnjenje u svim vjerskim i crkvenim pitanjima”, nije sigurno mogao
srpskim vodama uliti nadu da će njihovim težnjama biti udovoljeno.
Medutim, drugo je pitanje da li je ova okolnost sama po sebi imala
uticaja na nastavak pregovora izmedu muslimanske i srpske deputacije
za vrijeme zajedničkog boravka u Beču. U pregovorima je sa srpske
strane učestvovao Vojislav Šola, a sa muslimanske Šerif Arnautović. U
početku su se, kako je Kállay bio obavješten, Džabić i Bičakčić proti-
vili formiranju koalicije sa Srbima bojeći se njenih političkih posljedica
i reagovanja vlasti koje bi moglo uništiti izglede za dobijanje vjerske
autonomije. Na kraju oni su popustili pritisku O. Prcića i H. Hasan-
pašića pa su pregovori okončani početkom juna 1901, nakon posjete
koju je učinio Šola Džabiću. Tom prilikom oni su razmatrali ”projekt
o formalnom političkom savezu izmedu Srba i Muslimana”. U Beču je
izgleda tada bilo dogovoreno da muslimanska deputacija nakon povrat-
ka u Bosnu treba da pribavi mandat za sklapanje saveza sa Srbima.
Kada se to postigne trebalo je formirati odbor od tri Srbina i tri Mus-
limana koji bi odlučivali o daljim zajedničkim koracima opozicije, dok
bi nominalno vodstvo preuzeo bivši muftija Džabić. Prva mjera opo-
zicije bila bi navodno predaja zajedničkog podneska Zemaljskoj vladi
odnosno slijedećem sastanku delegacija i vladaru. Postojanje političkog
saveza trebalo je čuvati u najvećoj tajnosti.136)
Informaciju o sporazumu muslimanske i srpske deputacije u Beču,
koju je Kállay u početku primio sa izvjesnom rezervom, potvrdene su
uskoro sa drugih strana. Tako je krajem juna 1901. Jeftomir Zaharić,
kotarski predstojnik u Bugojnu, javio kako je iz vjerodostojnog izvo-
ra doznao da su vode obiju opozicionih stranaka postigle za vrijeme
boravka u Beču sporazum čiji se sadržaj u bitnom odnosi na zajed-
ničku djelatnost s ciljem da Bosna i Hercegovina dobiju autonomiju.
Prema istom izvoru sporazum je trebalo da stupi tek onda na snagu
ako bi vladar donio negativnu odluku o pitanjima o kojima opozicija
sa Zemaljskom vladom nije mogla postići sporazum.137) Takode civilni
adlatus baron Kutschera je u svojoj procjeni situacije smatrao kako se
ni najradikalniji muslimanski prvaci ne bi usudili da svoje pristaše pozo-
vu da se priključe akciji Srba dok ne stigne rješenje njihove predstavke
caru. Stoga je on, u okviru vladinih mjera protiv srpsko-muslimanskog
saveza, predlagao da se odgovori na memorandume obiju opozicija daju
vremenski odvojeno i to tako da se prvo odbije memorandum Srba, koji
se inače bavio pretežno čisto političkim a manje crkvenim pitanjima,
136)
Borba Muslimana, str. 131, dok. br. 39, str. 150-151.
137)
ABH ZMF Pr BH 1088/1901 Prepis izvještaja J. Zaharića, kotarskog
predstojnika u Bugojnu, okružnom predstojniku 30.VII 1901.
221
a tek zatim, i to poslije dužeg vremena, dade odgovor na muslimanski
memorandum.138)
Medutim, Džabić i njegova uža grupa pristalica - tzv. hodžinska
stranka, radili su sada na tome da se što prije perfektuira ugovor sa
Srbima i nastojali su da kod drugih muslimanskih opozicionera pripre-
me teren za zajedničke političke akcije. Sredinom juna 1901. Okružna
oblast u Mostaru je javila kako je najintimniji Džabićev prijatelj, smje-
njeni direktor ruždije Hadži Salih ef. Alajbegović, povjerljivo ispitivao
raspoloženje opozicionih Muslimana za podnošenje vladi zajedničke pe-
ticije sa Srbima, u kojoj bi zahtijevali potpuno slobodan autonomni
statut za gradsku općinu Mostara. U Okružnoj oblasti u Mostaru stek-
li su uvjerenje da Džabić i njegove intimne pristaše stoje u najužem
sporazumu sa pravoslavnim vodama.139) Sredinom ljeta i predstojnik
travničkog okruga zapažao je da vodeći opozicionari nastoje da prido-
biju ”lojalne elemente” i to ne više za postizanje vjerskih reformi nego
pod parolom autonomije, što po njegovom mišljenju treba da laska na-
cionalnoj svijesti Muslimana, kod kojih je težnja za autonomijom bila
duboko ukorijenjena.140)
Prvih dana avgusta 1901. bivši muftija Džabić sa izvjesnim bro-
jem svojih bližih pristalica vodio je razgovore na Kiseljaku kod Sara-
jeva, čiji je bio cilj perfektuiranje ugovora sa srpskim vodama i izrada
zajedničkog memoranduma Porti, u kome bi se iznijele optužbe pro-
tiv okupacione uprave. U prvi mah na Kiseljaku su se pojavili samo
Bičakčić, Prcić, Alajbegović i Henda, tzv. hodžinska stranka, dok su
ostale ličnosti, a posebno begovi, izostale. Na Kiseljaku i u Sarajevu
vodeni su razgovori sa Jeftanovićem u kojima je trebalo najprije raspra-
viti odredena otvorena pitanja, zatim nastaviti pregovore u Kiseljaku
sa Džabićem i ostalim članovima Odbora, koji je formalno stajao na
čelu muslimanskog pokreta, a po potrebi pregovore prenijeti i u Bu-
dimpeštu. Medutim, tek na nagovor Derviš-bega Miralema, koji je po
138)
Borba Muslimana, dok. br. 41 str. 152-153; o Kállayevom stanovištu
vidi dok. br. 50 str. 166-167.
139)
ABH ZMF Pr BH 907/1901. Prepis izvještaja Okružne oblasti u
Mostaru Zem.vladi 15.VI 1901. Možemo ovdje primijetiti da će se stav
Džabića i njegovih najbližih pristalica prema saradnji sa Srbima docnije
izmijeniti. Šta više, 6 godina kasnije nekadašnji pripadnici Džabićeve
”hodžinske stranke” S. Alajbegović, H. Lakišić i H. Kajtaz aktivno su
učestvovali u formiranju i djelatnosti Muslimanske napredne stranke, ko-
ju je režim smatrao lojalnom. Ova stranka sklopila je u Mostaru 1907. go-
dine pred općinske izbore ad hoc koaliciju sa Hrvatima uperenu protiv
muslimanske i srpske opozicije. Koalicija je imala glavni zadatak da se
bori protiv srpskih autonomističkih težnji izraženih u sarajevskoj rezo-
luciji i programu Srpske narodne organizacije. (Borba Muslimana, dok.
br. 263 i 264, str. 533-537)
140)
ABH ZMF Pr BH 1088/1901 Pismo Rukavine 3.VIII 1901.
222
njega poslan, na posljednjoj konferenciji pojavio se je Hamdi-beg Ha-
sanpašić i tom prilikom je navodno energično protestovao protiv tzv.
”sloge”. Džinić, Firdus i Čirkinagić bili su inače protiv saveza sa Sr-
bima, a da se ne govori o Komadini i Karabegu, pa ove ličnosti nisu
ni prisustvovale sastancima na Kiseljaku. U takvoj situaciji Bičakčić je
predlagao da se iz taktičkih razloga pregovori sa Srbima odgode dok ne
stigne odgovor na posljednji memorandum caru. Džabiću je ipak pošlo
za rukom da njegove pristaše okupljene na Kiseljaku donesu formalni
zaključak da se u toku istog mjeseca sazove konferencija od po dva
delegata iz svakog okruga u Budimpešti, gdje je trebalo da se potpiše
pakt sa Srbima i odatle zajedno krene u Carigrad. Presudnu ulogu u
donošenju ovog zaključka imala je izjava Jeftanovića, koju je on dao u
ime svoje stranke, da će pravoslavni, i kad Bosna i Hercegovina dobije
autonomiju, najstrožije respektovati muslimanske vjerske obrede i va-
kufske fondove kao i turski jezik, koji će se u svakom pogledu paritetno
tretirati.141)
Medutim, izgleda da je i tada na Kiseljaku, kao i ranije u Novoj
Gradišci ostao otvoren problem naziva i upotrebe zvaničnog jezika i pi-
sma i agrarno pitanje, dok su ostale tačke nacrta srpsko-muslimanskog
političkog ugovora bile prihvaćene. Naime, ispod teksta ”Nacrta ugovo-
ra”, koji je dospio u ruke vlasti, stoji zabilježeno: ”§ 5, 11, 12 i 13, (t.j.
oni koji se odnose na pomenuta pitanja - primjedba Dž.J.) ostavljeni
su in suspenso dok se sastanu Muhamedovci u Budimpešti. Ostali su
primljeni jednoglasno.”142)
Prema ocjeni Zemaljske vlade Džabić je insistirao da se na Kiselja-
ku usvoji zaključak u pogledu sklapanja ugovora sa Srbima,mada mu
je bilo poznato da takva formalna alijansa ne nailazi na odobravanje
141)
”Obwohl dem Džabić wohl bekannt ist, dass die meisten massgeben-
deren Mohamedaner die Sloga mit den Or. Orthodoxen perhorresciren, so
hat er doch durch die in Kiseljak versammelten Parteigänger - denen sich
zuletzt auch Hassanpašić anschloss - einen förmlichen Beschluss fassen
lassen, dass im Laufe dieses Monates eine Conferenz von je 2 Delegier-
ten jedes Kreises nach Budapest einzuberufen sei, wo der Pakt mit den
Or. Orthodoxen unterschrieben werden soll, um sich dann gemeinschaft-
lich von dort nach Constantinopel zu begeben. Den Ausschlag hiebei
gab eine von Jeftanović im Namen seiner Partei abgegebene Erklärung,
dass die Or. Orthodoxen selbst im Falle der politischen Autonomisierung
Bosniens und Hercegovinas die mohamedanischen Religionsübungen und
Vakuffonds, sowie die türkische Sprache strengstens respectieren und die-
selben in jeder Beziehung vollkommen paritätisch behandeln werden.”
ABH ZMF Pr BH 1216/1901 Abschrift eines Erlasses der Landesregi-
erung de dato Sarajevo, 14.Avgust 1901. Podatke o pregovorima u Ki-
seljaku sadrže i telegrami barona Benka od 3, 5 i 8. augusta 1901. (Pr
BH 1088, 1099, 1104 iz 1901.) kao i izvještaji Zemaljske vlade ZMF od
30.VIII 1901 (Pr BH 1216/1901).
142)
ABH ZMF Pr BH 183/1901, 26 ff. Vidi prilog na kraju ovog rada.
223
kod većine opozicije, a fanatični muslimanski vjernici je kategorički od-
bacuju. Ipak, imajući jednu vrstu generalne punomoći on je djelovao
na svoju ruku misleći da će uspjeti. Pri tome Džabić izgleda nije tačno
obavještavao o donesenim zaključcima članove Odbora koji su pripa-
dali umjerenoj struji. Vlada je predpostavljala da je kod Džabićevih
postupaka odredenu ulogu imala i bojazan da, poslije odgovora cara na
muslimanski memorandum, ne dode do rascjepa u pokretu i slabljenja
njegovog radikalnog krila.143) Zemaljska vlada je bila mišljenja da se
muslimansko-srpskim savezom na nju želi izvršiti presija. Osim toga
ona je bila uvjerena da su oba partnera spremna da jedan drugog iz-
igraju i dezavuišu.144) Ako se uzme u obzir ranije stanovište Džabića
i njegovih istomišljenika prema koaliciji sa Srbima, kao i njegov kas-
niji odnos, onda je nedvojbeno da Džabićevo zalaganje za zaključenje
srpsko-muslimanskog političkog saveza u ljeto 1901. godine nije bilo
rezultat njegove načelne i dugoročne političke orijentacije već taktički
potez u borbi za vjersko-prosvjetnu autonomiju koja je za njega, u
odnosu na druge političke ciljeve muslimanskog pokreta, bila u toku
cjelokupne djelatnosti u prvom planu. Osim toga je van diskusije da je
Džabiću, kao i ostalim prvacima muslimanskog autonomnog pokreta,
bila strana srpska nacionalna ideologija, kao uostalom i hrvatska.145)
U vezi sa pregovorima na Kiseljaku početkom avgusta 1901. pada u
oči držanje većine begova, a posebno H. Hasanpašića, koji je kako prije
tako i docnije u emigraciji u Turskoj pripadao onoj struji u musliman-
skom pokretu koja se zalagala za muslimansko-srpski politički savez.
Ne raspolažemo podacima koji bi mogli objasniti njegovo držanje na
Kiseljaku, ali možemo predpostaviti da se radilo o razmimoilaženju sa
Džabićem oko političke taktike. Inače, izvjesne muslimanske ličnosti ko-
je su tada bile spremne da saraduju sa Srbima, ako bi se pri tome radilo
o pitanju olakšanja poreskih tereta i drugim zahtjevima ekonomskog
karaktera, uskratili su podršku akciji za stvaranje srpsko-muslimanske
koalicije na platformi borbe za političku autonomiju. Sredinom avgus-
ta zapazila je Zemaljska vlada da mnogi dotadanji Džabićevi drugovi
143)
ABH ZMF Pr BH 1216/1901, Izvještaj Zem.vlade ZMF od 30.VIII
1901.
144)
ABH ZMF Pr BH 1146/1901, Izvještaj Zem.vlade ZMF od 14.VIII
1901.
145)
O Džabićevim političkim pogledima, vidi M. H a d ž i j a h i ć, op.
cit. str. 164, 171-174; M. I m a m o v i ć, Pravni položaj i unutrašnji
politički razvitak BiH, str. 126, 127.
224
slijede nevoljno njegovo vodstvo,146) ili čak su protiv njegovih planova,
a naročito ”begovska stranka”.
Medutim, uživajući veliki ugled medu širokim muslimanskim slo-
jevima Džabić se i dalje osjećao gospodarem situacije. U zemlji je
razvijena vrlo živa agitacija čiji je bio cilj da se pristaše pokreta uvjere
u nužnost solidarnog nastupa sa Srbima. Kada situacija bude u tom
pogledu dovoljno zrela, planirano je da se održi glavna konferencija u
Budimpešti. U meduvremenu je, uz vrbovanje istomišljenika, vršeno
i skupljanje priloga za agitacioni fond. Na Kiseljak je 10. avgusta
došao i Š. Arnautović, koji je tamo vodio razgovore sa D. Miralemom,
M. Ibrahimpašićem Kukavčićem i A. Hafizadićem. Kako se ”begovska
stranka” nije pokazala dovoljno pouzdanom, agitacija je bila prvenstve-
no usmjerena na srednje i niže slojeve i seosko stanovništvo. Posebna
pažnja bila je posvećena tome da se manja mjesta pridobiju za ”slogu”,
pa su odazvavši se pozivu na Kiseljak došli predstavnici muslimanskog
146)
”Auch ist kaum in Zweifel zu ziehen, dass die Führer der beiden mal-
contenten Parteien über den Ausgang und die Folgen ihrer gegenwärtigen
Action durchaus sorgenfrei sind, speziell Džabić, da ja viele seiner bishe-
rigen Genossen bereits zum Teile widerwillig seinem Commando folgen,
zum Teil sogar - speziell die Begpartei - seinen Plänen Opposition mach-
en”. kao nap. 144.
Prema podacima jednog konfidentskog izvještaja, osamnaest istaknutih
predstavnika muslimanske opozicije iz zapadne Bosne, pretežno begova,
kada su čuli da se radi o pitanju političke autonomije, odbili su da dodu
na Kiseljak dok se ne posavjetuju sa širim krugom lica. Rezultat je pak
bio da se većina izjasnila protiv akcije za političku autonomiju, izrazivši
nepovjerenje u pogledu dugoročnijih namjera Srba prema Muslimanima.
Pripadnici ove struje bili su tada spremni da prihvate saradnju sa Sr-
bima samo u pitanjima koja se tiču materijalnih interesa (šume, agrar,
desetina i dr.). Oni su pored ostalog težili da se izdejstvuje odobrenje
za gajenje duhana u Krajini, olakšanje općinskog kuluka, sniženje dese-
tine odnosno njeno plaćanje u naturi ili pretvaranje u porez na zemlju,
predaja poslova eksploatacije drveta domaćim ljudima umjesto stranim
firmama. Slična stanovišta u pogledu ekonomskih zahtjeva zastupale su
u Zapadnoj Bosni i one ličnosti u muslimanskom pokretu koje su bi-
le pristaše pune saradnje sa Srbima u borbi za političku autonomiju i
pružale podršku Džabićevoj akciji. Po njihovom mišljenju nakon dobi-
janja političke autonomije dale bi se ponovo materijalne povlastice za
putovanje na hadž u Meku, i to tako da se hodočasnicima stavi poseban
brod na raspolaganje. Bila bi smanjena desetina ili bi se plaćala u na-
turi. Sprovelo bi se rasterećenje zemljišnih posjeda. Regrutacija vojnika
vršila bi se prema potrebi i oni bi služili samo u zemlji. Ne bi se izricale
tolike kazne kao što to čine okupacione vlasti. Zemaljski prihodi se ne bi
trošili u ”besposlice, nego u stalne potrebite, prosvjetne i vjerske stva-
ri”. Narod bi imao uticaja kod vlade i vlasti i svake treće godine birao
bi se guverner. Ova gledišta zastupali su specijalno M. Ibrahimpašić -
Kukavčić, A. Hafizadić, D. Miralem, H. Miralem, M. Kulenović, S. Šarac
i J. Kulenović. Pr BH 1216/1901 Confidentielle Meldung betreffend die
mohamedanische Bewegung in West-Bosnien (Kreis Bihać, Travnik und
teilwese Banjaluka). Sarajevo, am 28.August 1901.
225
pokreta iz Zenice, Županjca, Donjeg Vakufa, Prozora itd., koji su se
solidarisali sa Džabićem i njegovim planom.147)
Ova akcija, medutim, nije dala željene rezultate, jer se, prema iz-
vještajima kojima je raspolagala Zemaljska vlada, većina ličnosti u po-
kretu izjasnila protiv političkog pakta sa Srbima. Vlada to nije smatrala
nekom svojom posebnom zaslugom, ali je ipak isticala da su njeni po-
dručni organi i agenti, koji su djelovali unutar opozicionih redova vrlo
dobro obavili svoj zadatak.148)
U takvoj situaciji bivši muftija Džabić, Š. Arnautović i D. Miralem,
koji su se ”svim silama” zalagali za saradnju sa Srbima, nadali su se
da će negativna vladareva odluka na memorandum, koju su očekivali,
izazvati preokret raspoloženja u korist ”sloge”.149) To je bio razlog za
odgadanje konferencije u Budimpešti, ali tom su doprinijele i vijesti iz
Turske koje su cijeli plan dovodile u pitanje. Naime, vlasti su bile oba-
viještene da je bivši muftija dobio iz Carigrada pismo od svog nećaka
Ahmed ef Džabića, u kojem ga ovaj upozorava da se Portini krugovi
protive svakoj alijansi sa pravoslavnim, da su čak protiv zajedničkog
rada bosanskih opozicionera sa emigrantima u Carigradu, te smatraju
da planirana molba na Portu ne treba ništa drugo da sadrži što se ne
bi ticalo prava Porte odnosno Mešihata u pogledu vjerske autonomi-
je, - i to sve pak navodno iz obzira prema Beču, koji bi eventualno
prihvatio direktno uplitanje Porte. Dolazak ovog uputstva bio je tako
neočekivan da je Bičakčić čak izrazio sumnju kako je Ahmed ef Džabić
potkupljen od strane Zemaljske vlade. Zato je odlučeno da u Carigrad
pode Ahmed-aga Henda i Hasan Nezirhodžić te ponesu sa sobom ”Na-
crt ugovora” sa Srbima i završeni dio koncepta molbe Porti, koji će
preko svojih prijatelja podnijeti na uvid i eventualnu verifikaciju nad-
ležnim faktorima u Carigradu. Vjerovalo se da će odgovor koji se tako
dobije biti mjerodavan za dalje odluke Džabića i njegovog užeg kruga,
koji je, po ocjeni vlade, u krajnjoj liniji gravitirao Carigradu.150)
147)
ABH ZMF Pr BH 1216/1901, Abschrift eines Erlasses der Landesre-
gierung de dato Sarajevo 14.VIII 1901. Kao nap. 137 i 138.
148)
Kao nap. 143.
149)
Borba Muslimana, dok. br. 47, Rukavina Kállayu 27.VIII 1901, str.
162-163. Isti dokument, koji je u Arhivu BiH u Sarajevu pohranjen u
Priv.reg. 198/1901, upotrijebio je i V. Bogićević (op. cit. str. 331-332,
nap 38). Pri tome on, pozivajući se na citirani dokument, tvrdi nešto
što nema uporište u sadržaju dokumenta. Tako Bogićević pored ostalog
piše kako će odbijanje muslimanskog memoranduma ”mnogo doprinijeti
za učvršćenje sloge Muslimana i Srba” i dalje ”Projekt o autonomiji se
smatra kao svršena stvar”. Inače, Bogićević izostavlja one podatke iz
dokumenata koji se ne uklapaju u njegovu tezu o bezrezervnoj saradnji
kompletnog muslimanskog autonomnog pokreta sa srpskim pokretom.
150)
Kao nap. 143.
226
I Ali-beg Firdus, koji se u kritično doba kada se rješavalo pitanje
pakta sa Srbima sklonio iz Bosne i uputio se u Brusu,151) pisao je svo-
jim prijateljima da ne donose nikakve odluke prije njegovog povratka.
Izgleda da je još u Carigradu do njega stigla vijest o zaključcima usvo-
jenim na Kiseljaku, pa je o tome kako su oni u Carigradu primljeni
dobio iste utiske kao i Ahmed ef. Džabić.152)
Vlasti su očekivale da će dalji postupci muslimanske opozicije ovi-
siti kako od rješenja memoranduma podnesenog caru tako i od vijesti
koje će iz Carigrada donijeti Ali-beg Firdus i Ahmed-aga Henda. Isti
značaj pridavan je i tome kakve će povjerljive savjete donijeti sultanov
adutant Teufik-bej, kada uskoro dode u posjetu svome bratiću, trav-
ničkom gradonačelniku Rifatu Smailkadiću. Kállay je zato dao instruk-
ciju predstojniku travničkog okruga da ovaj dozna da li su u Carigradu
stvarno protiv muslimansko-srpske političke saradnje. Ako je to za-
ista slučaj, onda je trebalo da vlasti na vješt način proture tu vijest
medu Muslimanima. Osim toga, predstojnik Rukavina je trebalo da se
pobrine da se Teufik-bej uvjeri kako je namjera Srba da iskoriste Musli-
mane i uz njihovu pomoć postignu svoje ciljeve, da bi zatim Muslimane
potpuno potčinili i tretirali onako kako se to čini u Srbiji i Bugarskoj.
Takode Teufik-beja je preko povjerljive ličnosti trebalo obavijestiti da
navodno mnogi vodeći muslimanski opozicioneri gaje simpatije prema
mladoturskom pokretu.153) Poznato je pak da je okupaciona uprava
već od ranije imala u planu da u inostranoj štampi lansira vijesti o
vezama muslimanske opozicije u Bosni i Hercegovini i mladoturskog
pokreta, što je docnije i učinila. Cilj je bio da se opozicija kompromi-
tuje i onemoguće njene akcije u Carigradu. Takode ranije pomenuta
teza, o opasnostima koje prijete Muslimanima od saradnje sa Srbima,
bila je sastavni dio propagande koju su vodile vlasti da bi produbile
postojeća razmimoilaženja u muslimanskom pokretu i izazvale što veći
razdor u njegovom vodstvu.154)
Pokazalo se tačnim da su mjerodavni faktori u Carigradu 1901. godi-
ne zaista bili protiv srpsko-muslimanskog pakta. U to se mogla uvjeriti
i grupa muslimanskih opozicionera (Ahmed-aga Henda, Mahmud-beg
i Ragib-beg Džinić, Sulejman-beg Cerić, Omer Čirkinagić, Ali-beg Fir-
dus, Ahmed-beg Hafizadić, Mustaj-beg Ibrahimpašić i Ahmed Džabić)
151)
Na putu za Brusu Ali-beg Firdus je 30.jula 1901. proputovao kroz
Travnik i na željezničkoj stanici navodno izjavio: ”evo Babiću ja okrenu
leda Bosni, nu mislim za 6 mjeseci dok se ne povratim da će se stvar
prekinuti, odnosno njihova opozicija.” Kao nap.134. Okružna oblast u
Banjaluci javila je 5.X 1901. da se A.Firdus vratio iz Carigrada. (ABH
ZMF Pr BH 1411/1901. Izvještaj Zem.vlade ZMF 7.X 1901.)
152)
Kao nap.143.
153)
154)
N. Š e h i ć, Mjere Kalajevog režima, str. 175 i dalje.
227
koja se sastala u Carigradu da vijeća o preduzimanju daljih koraka.
Njih je, prema informaciji koju je Čirkinagić dao vlastima, sultanova
okolina upozorila da ne saraduju sa bosanskohercegovačkim Srbima i ne
prekidaju odnose sa Zemaljskom vladom. Negativan stav Porte prema
srpsko-muslimanskom savezu ostao je, kako je okupaciona uprava bila
obavještavana, neizmijenjen i u toku 1902. godine. To je, pored ostalog,
uticalo da je i bivši muftija Džabić, nakon što se našao u emigraciji u
Turskoj, zauzeo stav protiv zajednike političke akcije sa Srbima.155)
Postoje indicije da su i ranije nadležni faktori u Turskoj izražavali
rezerve prema političkoj saradnji Muslimana sa Srbima u Bosni i Her-
cegovini. Izgleda da je vijesti u tom smislu donio iz Carigrada Ahmed
ef. Džabić još 1898. godine.156) Takode i u oktobru 1900. godine okupa-
cione vlasti su saznale da su iz Carigrada Muslimanima stizala pisma sa
savjetima da izbjegavaju svaku političku akciju i ograniče se isključivo
na pitanja religije i vakufa. Ovome je predhodila posjeta Sarajevu
Hajri-bega Kuluglije, koji je smatran izaslanikom Jildiz-kioska. On je
u Sarajevu boravio u septembru 1900, u isto vrijeme kada su se tu našli
muslimanski povjerenici iz cijele zemlje da bi diskutovali o nacrtu auto-
nomnog statuta i uopšte o programskoj orijentaciji pokreta. Kuluglija
je tada vrlo intenzivno kontaktirao kako sa reisovim pristašama tako i
opozicionarima. On se podrobno informisao o stanju u zemlji, raspo-
loženju stanovništva i postupcima vlasti, a najviše ga je zanimalo kako
je protekla proslava jubileja sultanova stupanja na prijesto.157)
Navedeni podaci austrougarskih vlasti, koje su bile dobro obavi-
ještene o zbivanjima i odnosima unutar muslimanskog pokreta, de-
mantuju tvrdnju O.Nuri-Hadžića, koja se i danas u literaturi uporno
održava, kako je tobože turska vlada savjetovala muslimanskim vodama
da rade na sporazumu sa Srbima, pa je nakon toga došlo 1902. godi-
ne do potpisivanja ugovora o srpsko-muslimanskom političkom savezu.
Potrebno je imati u vidu i odredeno pogoršanje odnosa izmedu Turske
i Srbije, do kojeg dolazi još za vrijeme vlade dr Vladana Dordevića.
Uzroci su bili pogranični sukobi i incidenti, kao i položaj srpskog sta-
novništva u Turskoj izloženog samovolji i anarhiji koju turska vlada
nije mogla da sprijeći. Taj se položaj u prvim godinama XX vijeka još
više pogoršao, osobito nakon krvavih incidenata u Kolašinu i okolini u
ljeto 1910. godine. U avgustu 1902. godine vlada Srbije uputila je notu
155)
Borba Muslimana, dok. br. 74, str. 219-220 nap. 4, dok. br. 125,
str. 319, dok. br. 134 str. 329, dok. br. 139, str. 335-336, dok. br.147,
str. 352-353.
156)
ABH ZMF Pr BH 886/1898 Izvještaj Zem. vlade ZMF od 23.VII
1898.
157)
ABH ZMF Pr BH 1160/1900, Copie einer Confidentenmeldung Sa-
rajevo 10.IX 1900, Pr BH 1295/1900 tel. Kutschere ZMF 12.X 1900.
228
Porti u kojoj je tražila poboljšanje položaja hrišćanskog stanovništva
i reforme u Staroj Srbiji i Makedoniji, a uskoro potom u Beogradu je
održan veliki zbor na kome je protestvovano protiv nasilja nad suna-
rodnicima. Svojevremeno je iz Srbije bilo tajno dotureno i nešto oružja
srpskom stanovništvu u Staroj Srbiji. To je izazivalo podozrenje Porte,
kao i stalno nastojanje Vujićeve vlade da se sporazumije sa Bugarskom
u pogledu Makedonije, imajući u vidu njenu podjelu.158)
U takvoj situaciji teško je vjerovati da bi Porta 1901. odnosno
1902. godine mogla savjetovati prvacima muslimanskog pokreta u Bos-
ni i Hercegovini da zaključe ugovor o političkom savezu sa Srbima.
Medutim, ostaje otvoreno pitanje kako je turska vlada u slijedećim go-
dinama, a posebno pred aneksiju, gledala na pitanje saradnje izmedu
muslimanske i srpske opozicije. Zna se pak da je Ali-beg Firdus, ka-
da je za vrijeme aneksione krize, u novembru 1908, došao u Carigrad
da od mladoturskog odbora traži savjet u pogledu daljih koraka protiv
aneksije, dočekan sa nepovjerenjem i to kako od mladoturaka tako i od
staroturaka. Firdusu su tada prebacivali što radi zajedno sa Srbima.
Politička saradnja sa Srbima, koja se manifestovala povodom aneksije,
bila je povod da je Firdus optuživan kod mladoturskog odbora da ne
radi za tursku državnu ideju, već tobože u korist Srbije.159)
Biće potrebno da se odnos Turske prema političkim kretanjima u
Bosni i Hercegovini za vrijeme austrougarske okupacije podrobnije is-
traži i pri tome posebno osvijetle uticaji iz Carigrada na bosanskoher-
cegovačke Muslimane.
*
* *
Austrougarsko Zajedničko ministarstvo finansija, kome je bilo poz-
nato tadanje raspoloženje unutar muslimanskog pokreta kao i stav Tur-
ske prema srpsko-muslimanskom političkom savezu, plasiralo je 1.sep-
tembra 1901. u ”Budapesti Hirlap-u” članak o sporazumijevanju izme-
du srpske i muslimanske opozicije koristeći pri tome izvode iz ”Nacrta
ugovora”. Namjera je bila da se kompromituju protagonisti ugovora i
izazove pometnja u redovima opozicije. Isti članak je potom Zemaljska
vlada ubacila u niz listova u Hrvatskoj (Obzor”, ”Narodni list”, ”Hrvat-
sku”, ”Hrvatsku krunu”). Osim toga, ona je ”Nacrt ugovora” stavila na
raspoloženje nekim Muslimanima, vladinim pristašama, koji su i sami
trebalo da se uključe u ovu propagandnu akciju. Tim putem je tekst
158)
Sl. J o v a n o v i ć, op. cit.knj. II, str. 368-374, knj. III str. 190-
199, 204-210.
159)
Borba Muslimana, dok. br.285, str. 636.nap.1, dok. br.288 i 289,
str. 638-639. Up. M. I m a m o v i ć, Pravni položaj i unutrašnji poli-
tički razvitak BiH, str. 196-197.
229
”Nacrta” dospio u riječki ”Novi list”, koji ga je u cijelosti objavio, a
odatle ga je u prevodu preuzeo ”Agramer Zeitung”. Iako prvobitni plan
okupacione uprave nije bio da se kompletan ”Nacrt ugovora” publikuje,
Kállay je bio zadovoljan efektom koji je postignut, jer je zagrebački ”Sr-
bobran” tim povodom oštro reagovao i označio objavljeni ”Nacrt” kao
lažnu krpariju.160) I drugi srpski listovi u Monarhiji pisali su o ”Nacrtu
ugovora” kao o falsifikatu, a neki od njih su ga pripisivali Zemaljskoj
vladi.161)
Dr Emil Gavrila je smatrao da je demanti potpuno uspio i kra-
jem septembra 1901. izražavao je nadu da će se ”Ugovor”, i ako nije
potpisan, održati i sprovesti na poštenu riječ. On je, kako smo to rani-
je spomenuli, predvidao da će potpisivanje ugovora obaviti u najvećoj
tajnosti po dvojica predstavnika obje strane.162) Medutim, ove opti-
mističke prognoze Gavrila nisu bile u skladu sa tadanjim realnim od-
nosima, a narednih mjeseci još će se više umanjiti šanse za zaključenje
srpsko-muslimanskog ugovora.
Publikovanje ”Nacrta ugovora” izazvalo je zaprepašćenje u redovi-
ma srpske opozicije. Ono je vrlo ozlojedilo muslimanske prvake, unijelo
nemir i nepovjerenje u njihove redove, kao i bojazan od eventualne sud-
ske odgovornosti. Srpski opozicioneri u Sarajevu nastojali su u javnosti
da ”Ugovor” predstave kao mahinaciju velikohrvata i kao njegove auto-
re označavali su Safvet-bega Bašagića i Osmana Nuri-Hadžića. Takode
i muslimanska opozicija optuživala je Nuri-Hadžića. Vladalo je uvjere-
nje da je on bio taj koji je dao da se u ”Obzoru” publikuje ”Ugovor”
kako bi medu Muslimanima izazvao neprijateljstvo i neslogu. Drugi
su opet cijelu krivicu pripisivali Ali-begu Firdusu i optuživali ga za
izdaju. Salih-aga Bičakčić, koji je do skora bio za sporazum sa Srbi-
ma, izjašnjavao se u razgovoru sa gradonačelnikom Sarajeva Nezirom
Škaljićem kategorički protiv srpsko-muslimanske saradnje i označio je
”Ugovor” kao djelo ”Srba - Muhamedanca”, kojemu nije stalo niti do
160)
Borba Muslimana, str. 31, dok. br. 53 str. 177-179 nap. 1; Up.
N. Š e h i ć, Mjere Kalajevog režima, str. 178 nap. 127.
161)
ABH ZMF Pr BH 1364/1901, izvještaj Zem.vlade ZMF 28.IX 1901.
162)
Početkom oktobra 1901. Okružna vlast u Banjaluci obavijestila je Ze-
maljsku vladu da je, prema jednom konfidentskom izvještaju, navodno u
Beogradu prije kratkog vremena održan sastanak muslimanskih i srpskih
opozicionera, kojom prilikom je Cerić u ime Muslimana potpisao ugovor
o savezu, dok je Čirkinagić uskratio svoj potpis. Samoj vladi o tome
nije bilo ništa pobliže poznato (ABH ZMF Pr BH 1411/1901, Izvještaj
Zem. vlade ZMF od 7.X 1901. Glosa na drugoj strani akta), pa ni ona
niti ZMF nisu ovoj vijesti poklonili nikakvu pažnju. Obavještenja ko-
ja su vlasti dobijale tada, kao i u slijedećem razdoblju, ukazivala su da
srpsko-muslimanski ugovor nije u to vrijeme mogao biti perfektuiran.
230
vjere niti do sultana”, i od koga se svaki čestiti Musliman mora s pre-
zirom distancirati. On je tom prilikom još rekao da je cilj objavljivanja
srpsko-muslimanskog sporazuma da se osujete težnje muslimanskog po-
kreta, koje su isključivo usmjerene na regulisanje vjerskih i kulturnih
pitanja. Prema izvještajima koje je Zemaljska vlada dobijala, publiko-
vanje ”Ugovora” deprimiralo je srpsku i muslimansku opoziciju i izazva-
lo njeno medusobno otudenje. Samo dio najekstremnijih muslimanskih
opozicionera nadao se i dalje da bi negativan odgovor na memoran-
dum caru mogao dovesti do izmjene raspoloženja, koje bi omogućilo
sklapanje srpsko-muslimanskog ugovora.163)
Vlasti su i dalje taktizirale s odgovorima na srpski i muslimanski
memorandum i ujedno privodile kraju pripreme za primjenu odredenih
represivnih mjera kako bi se obračunale sa radikalnim elementima u
muslimanskom pokretu. U tu svrhu izvršeno je 30.oktobra 1901. no-
veliranje instrukcije o iseljenju iz 1883. godine, da bi se ona mogla
primijeniti protiv muslimanskih opozicionih prvaka kojima je trebalo
uskratiti pravo na povratak u zemlju u slučaju kada se nadu u inos-
transtvu. Poseban značaj u borbi protiv muslimanske opozicije imalo je
hapšenje Saliha Kazazovića u oktobru 1901, koji je otkrio veze jednog
dijela muslimanskih prvaka sa Srbima, naročito na području antivla-
dine publicističko-propagandne djelatnosti. Iskazi Kazazovića, koji je
poslužio vlastima kao potkazivač, i izjave uhapšenog agenta srpske vla-
de Miće Avakumovića pružile su dovoljno materijala za nove progone,
kućne premetačine, hapšenja, internacije i pokretanje sudskog postup-
ka protiv niza ličnosti u muslimanskom pokretu. Zaoštravanje kursa
prema muslimanskoj opoziciji osobito dolazi do izražaja nakon odlaska
muslimanske delegacije sa bivšim muftijom Džabićem na čelu u Cari-
grad krajem januara 1902, da od Porte traži podršku za neispunjenje
zahtjeva u pogledu vjerske i vakufsko-mearifske autonomije. To je dalo
mogućnost vladi da Džabića, Hasanpašića, Cerića, Prcića, Bičakčića i
Kulenovića proglasi neovlaštenim iseljenicima i zabrani im povratak u
zemlju. Eliminisanjem iz zemlje ove značajne grupe vodećih ličnosti,
te interniranjem Arnautovića, koji je docnije, 1903. godine, osuden i
na dvije godine robije, kao i drugim represivnim mjerama protiv mus-
limanskih opozicionera, vlasti su nastojale da obezglave muslimanski
pokret, potisnu u njemu uticaj radikalnih ličnosti i stvore stabilnije
163)
ABH ZMF Pr BH 1364/1901 Izvještaj Rukavine Zem. vladi 26.IX
1901, Izvještaj vladinog komesara za grada Sarajevo 28.IX 1901 i prepis
jednog konfidentskog izvještaja; Pr BH 1411/1901 Izvještaj Zem. vlade
ZMF od 7.X 1901 i glose na istom izvještaju; Borba Muslimana, dok.
br. 53 str. 177 i dok. br. 59 str. 191.
231
uporište u umjerenoj struji pokreta. Pri tome nisu izostali ni pokušaji
da se pojedinci pridobiju uslugama materijalne prirode.164)
Medutim, ove mjere, iako su teško pogadale muslimanski pokret,
nisu postigle svoj glavni cilj. Vlastima nije pošlo za rukom da pokret
razbiju i slome. Njima nije uspjelo da eliminišu uticaj radikalnih ele-
menata u pokretu sa Džabićem na čelu. Naprotiv Džabićev ugled je još
više porastao i on je dalje u svojim rukama zadržao vodstvo pokreta.
Aktivnost umjerenog krila muslimanskog pokreta bila je dugo vremena
blokirana vladinom zabranom da se Džabić i drugovi vrate u zemlju.
Muslimanski prvaci, uključujući i one na koje je vlada računala, an-
gažovali su se u akcijama kojima je bio cilj pružanje podrške Džabiću
i ukidanje Naredbe o iseljenju. Tako je velika muslimanska deputacija
od 186 lica predala u Budimpešti 28.maja 1902. memorandum dele-
gacijama u kome se protestuje protiv progona, internacija, hapšenja i
postupka prema Džabiću i drugovima. U ljeto 1902. godine musliman-
ska opozicija je na sastancima u Omarskoj, Obudovcu kod Brčkog i na
Kiseljaku kod Sarajeva razmatrala dalje mjere koje je trebalo predu-
zeti da bi se Džabiću i muslimanskoj deputaciji u Carigradu omogućio
povratak u zemlju.165)
164)
Borba Muslimana, str. 31-32; N. Š e h i ć, Mjere Kalajevog režima,
str. 144, 153 i dalje.
Prema V. Bogićeviću (op. cit. str. 334) početkom februara 1902. de-
legacija sastavljena od Muslimana i Srba iz redova opozicije predala je
Porti predstavku koju je potpisalo 400.000 Srba pravoslavnih i 200.000
Muslimana. U predstavci se navodno tražilo ”da se okupiranim provin-
cijama vrate raniji otomanski zakoni, ili da im se dade autonomija”. Pri
tome se autor u napomeni (46) pozvao na pisma Kutschere Kàlayu od
29.I i 2.II 1902 i Kàlaya Kutscheri od 1.II 1902, koja se nalaze u Ar-
hivu BiH ZMF Priv.reg. br. 15, 16 i 21/1902, kao i na akt K.u. k.
Gen. Konsulat, Skoplje br. 121, rez. 5.III 1902, koji je označen kao
ispis autora iz spisa Okružne oblasti Tuzla. Provjerom pomenutih akata
Priv.reg. ustanovili smo da gornji navodi Bogićevića u tim aktima ne
nalaze nikakvu osnovu. Nismo mogli provjeriti o kakvom se ispisu Bo-
gićevića iz spisa Okružne oblasti Tuzla radi, jer autor nije na adekvatan
način označio gdje se dokument nalazi. Inače, u februaru 1902. nije u
Carigradu boravila nikakva deputacija bosanskohercegovačkih Srba niti
neki od voda srpskog pokreta. Takode navedene cifre o broju potpisnika
tobožnje zajedničke predstavke Porti su nerealne. Osim toga, u me-
morandumu, koji je muslimanska delegacija predala početkom februara
1902. sekretarijatu sultana, nema ni spomena o političkoj autonomiji
za Bosnu i Hercegovinu, već se apeluje na Portu da podrži muslimanske
zahtjeve austrougarskim vlastima i založi se za očuvanje prava Kalifata.
(Vidi tekst Memoranduma i njegovu ocjenu od strane Kállaya, Borba
Muslimana, dok. br. 10, str. 289-291.
165)
N. Š e h i ć, Mjere Kalajevog režima, str. 166 i dalje.
232
Na sastancima na Kiseljaku u avgustu 1902. godine 166) ponovo
je razmatrano i pitanje političkog sporazuma sa Srbima, ali je tada
postojalo još manje izgleda da se on zaključi nego prošle godine.
U doba održavanja sastanaka muslimanskih opozicionera na Kise-
ljaku je boravio i Antun Fabris, urednik časopisa ”Dubrovnik”. On je
intenzivno kontaktirao sa jednim dijelom muslimanskih prvaka i omla-
dincima, prvenstveno begovskim sinovima, koji su tada takode u pri-
ličnom broju došli na Kiseljak. Fabris je nastojao da pridobije Muslima-
ne za sporazum o zajedničkom radu sa bosanskohercegovačkim Srbima
za političku autonomiju zemlje. On je istupao kao emisar Crne Gore i
prije dolaska u Bosnu bio je, kako su okupacione vlasti saznale, na Ce-
tinju primljen u audijenciju kod knjaza Nikole. Fabris je imao zadatak
da ohrabri opoziciju, koja je bila izložena progonima, i da je podstak-
ne na beskompromisnu političku borbu protiv austrougarske uprave.
Takode je trebalo da on razbije odredene rezerve koje su postojale kod
Muslimana prema političkom savezu sa Srbima.167)
Fabris je nastojao uvjeriti muslimanske prvake da će im se, ako
”pristanu na slogu, .... sve po njihovoj volji dati, pa jezik i tursko
pismo da će na prvom mjestu službeno upotrebljavano biti, a poslije
ćirilica”.168) Dok je godinu dana ranije Jeftanović dao obećanje da će
se, kad Bosna i Hercegovina dobije autonomiju, turski jezik u svakom
pogledu paritetno tretirati sa srpskim, Fabris je 1902. otišao još korak
dalje priznajući turskom jeziku i pismu prvenstvo u zvaničnoj upotrebi
u zemlji. Ovi taktički ”ustupci” pokazuju koliki su značaj u borbi pro-
tiv Austro-Ugarske pridavali srpsko-muslimanskom političkom savezu
njegovi protagonisti sa srpske odnosno crnogorske strane. Oni takode
ukazuju na evoluciju crnogorske politike prema ovom pitanju u odnosu
na stavove iz 1898. godine.
Fabris je pokušavao da muslimanske prvake odvrati od njihove na-
mjere da šalju arzohal (molbu) sultanu, da se sultan zauzme kod aus-
trijskog cara kako bi se deputircima u Carigradu omogućio povratak u
zemlju. Smatrao je da bi bilo štetno za opozicioni pokret da se Džabić
i drugovi vrate u zemlju vladinom milošću. Nasuprot tome, Fabris je
apelovao da se muslimanski prvaci na Kiseljaku bez odlaganja ”potpišu
166)
Kiseljak je bio pogodno mjesto za političke razgovore i neformal-
ne skupove, jer su tu ljeti radi odmora dolazili brojni gosti, pripadni-
ci gornjih društvenih slojeva i to prvenstveno Muslimani. Za vrijeme
austro-ugarske uprave na Kiseljaku je održano nekoliko značajnih poli-
tičkih skupova.
167)
ABH ZMF Pr BH 1388/1902. Izvjestitelj F. (Ficović), Dubrovnik
25.X 1902; Borba Muslimana, dok. br. 132, str. 326-327, nap. 1, dok.
br. 139, str. 336.
168)
233
sa Srbima na slogu, pa onda da idu zajedno u Rusiju, jer ako se misle
osloboditi okupacione vlade, naprije će iz Rusije pomoći; ne pomogne
li Rusija, Turska neće nikad.”169)
Za neodložno sklapanje političkog saveza sa Srbima zalagao se na
Kiseljaku u prvom redu Derviš-beg Miralem sa nekolicinom travničkih
begova i ostalih opozicionera (Mustaj-begom Ibrahimpašićem-Kuka-
včićem, Rifat-begom Teskeredžićem, Ibrišim-begom Miralemom, Mah-
mud-begom Džinićem, Ibrahimom Kajtazom i dr.). Na tome su oso-
bito insistirali mladi begovi i drugi muslimanski omladinci, od kojih
većina i nije prisustvovala sastancima na kojima su donošene odluke.
Medutim, većina okupljenih muslimanskih prvaka, upozoreni iz Cari-
grada od Džabića i S. Bičakčića, da je Porta protiv saveza sa Srbima,
izjasnila se protiv plana Fabrisa i travničkih begova. Njemu su se na-
ročito suprotstavili H. Lakišić i S. Alajbegović iz Mostara i A. Henda i
A. Bičakčić iz Sarajeva, te O. Čirkinagić koji je tada važio za provladina
čovjeka. U poruci voda iz Carigrada skrenuta je učesnicima sastanka na
Kiseljaku pored ostalog pažnja ”da ništa ne rade na slozi sa Srbima”, te
”ako slučajno počnu štogod sa Srbima razgovarati, da se ne bi usudili
u potpise”. U skladu sa dobijenom porukom, na Kiseljaku je odlučeno
da se pošalje molba sultanu kako bi se izdejstvovao povratak Džabića
i drugova. U cijeloj zemlji trebalo je pristupiti skupljanju potpisa na
molbu kao i novca za deputirce u Carigrad. Takode je bilo zaključeno
da se na jesen uputi i jedna deputacija u Beč da tamo kod cara odnosno
ministra moli odobrenje za povratak članova muslimanske deputacije.
Za preduzimanje ovog koraka tražila se saglasnost Džabića.170)
Zanimljivo je konstatovati kako su se unutar muslimanskog pokreta
u roku od godinu dana izmijenili stavovi u pogledu političke saradnje sa
Srbima. Na Kiseljaku je 1901. godine Džabić sa izvjesnim brojem svo-
jih bližih pristaša insistirao na tome da se zaključi ugovor o političkoj
saradnji sa Srbima, nasuprot rezervisanom držanju većine begova. godi-
nu dana kasnije na Kiseljaku su mladi radikalni elementi sa travničkim
begovima na čelu, kojima se pridružio i Mahmud-beg Džinić iz Banjalu-
ke, bili za neodložno sklapanje srpsko-muslimanskog sporazuma, dok su
pripadnici hodžinske struje (H. Lakišić, S.Alajbegović), pod uticajem
poruka iz Carigrada i izmijenjenog držanja Džabića, bili protiv. Isto
stanovište imale su i druge ličnosti koje su ranije pripadale Džabićevoj
grupi, a sada su pokazivale sklonost da se ostvari sporazum sa Vladom
ublažavanjem postavljenih zahtjeva (A. Henda), kao i oni musliman-
ski prvaci koji su i od ranije bili pripadnici umjerenog krila u pokretu
169)
Ibidem, dok 131.
170)
Borba Muslimana, dok. br. 131, 132, str. 325-327, dok. br. 134,
str. 329-330, dok. br. 136, 137, 138, 139, 140 str. 333-338, dok. br. 147
str. 352-356; vidi N. Š e h i ć, Mjere Kalajevog režima, str. 171-173.
234
(O. Cirkinagić). Neki učesnici kiseljačkog sastanka iz 1902. protiveći
se u datom momentu sklapanja ugovora sa Srbima (O. Cirkinagić, S.
Alajbegović) nisu isključivali mogućnost da do njega u budućnosti dode
ukoliko planirana deputacija najesen u Beč i Peštu ostane bez rezultata.
Medutim, ove izjave više su bile namijenjene umirenju ekstremističkih
tendencija nego što su odražavale stvarno mišljenje onih koji su ih dava-
li. Potrebno je naglasiti da ni 1902. kao ni 1901. godine razgovorima na
Kiseljaku nisu prisustvovali najznačajniji predstavnici umjerene struje
kao npr. M. Komadina, A. Karabeg, B. Tuzlić, A. Firdus. Kao i pret-
hodne godine Firdus je i 1902, za vrijeme dok su se na Kiseljaku vodili
razgovori, bio van zemlje, i to ovaj put u Karlsbadu.
Deputacija bosanskohercegovačkih Srba koju su sačinjavali Gligori-
je Jeftanović, pop Stjepo Trifković i proto Jovan Novaković iz Bijeljine
otputovala je u septembru 1902. u Carigrad i u oktobru predala pa-
trijarhu Joakimu III memorandum o crkvenim prilikama kao i protest
protiv eventualnog nametanja crkveno-školskog ustava.171) Medutim,
cilj Jeftanovićevog putovanja u Carigrad bio je takode da stupi u vezu
sa Džabićem i muslimanskom deputacijom i da ih pridobije za politički
savez. S tom namjerom on je, kako su austrougarske vlasti bile oba-
vještene, posjećivao muslimanske deputirce i vodio s njima razgovore,
čiji je ishod bio negativan. Džabić i Bičakčić odbili su Jeftanovića sa
obrazloženjem ”da oni sloge učiniti ne mogu bez sporazuma narodnog a
narod većinom neće”172) Ovakav Džabićev odgovor proizišao je, pored
ostalog, iz njegovog vlastitog iskustva koje je on stekao 1901. godine,
kada se zalagao za zaključenje pakta sa vodama srpskog pokreta.
Medutim, i unutar muslimanske deputacije u Carigradu postojala
je grupa koja je bila za politički savez sa Srbima (tzv. srpsko-crnogorska
stranka). Njoj su pripadali begovi H. Hasanpašić, S. Kulenović, S. Ce-
rić. Kao njen pripadnik u nekim dokumentima se spominje i Osman
ef. Prcić, dok se u drugim on označava kao njen protivnik. Pomenuta
grupa bila je odlučno protiv eventualnog popuštanja Vladi u pogledu
Mešihata i u drugim pitanjima vjerske i vakufske autonomije. Begovi
iz deputacije, kao i drugi uticajni begovi koji su se tada zatekli u Cari-
gradu, smatrali su da je došao momenat da se program muslimanskog
pokreta sadržan u memorandumu sultanu proširi i u njega uključe u
prvom redu zahtjevi u pogledu agrara. Ovim težnjama suprotstavio se
171)
Vidi V. S k a r i ć, op. cit. str. 53.
172)
ABH ZMF Pr BH 1386/1902 Izvještaj informatora Filana Sarajevo
23.X 1902. (Izvještaj je napisan prema kazivanju Ethema Baščauševića,
koji se prije tri dana vratio iz Carigrada). O tome takode i Abschrift
einer Confidentielle Meldung vom 25.X 1902; Up. Borba Muslimana,
dok. br. 158, str. 376-378.
235
Džabić podržan od Bičakčića i Prcića, ostajući dosljedno na svom sta-
novištu da pitanje agrara kao i druga ne treba pokretati prije nego što
se riješi problem vjerske i vakufske autonomije. Sukob u muslimanskoj
deputaciji još se više produbio kada je izgledalo da bi se, u neizvjesnoj
situaciji u pogledu ishoda koraka koje je deputacija preduzela u Cari-
gradu, Džabić zajedno sa Bičakčićem mogao izmiriti sa Vladom i vratiti
se u zemlju. Džabić se početkom novembra 1902. upustio i u prego-
vore sa Adolfom Schwarzom, trgovačkim kompanjonom S. Bičakčića,
koji je, u ime A. Hende i još nekih umjerenih muslimanskih prvaka i uz
podršku vlasti, nastojao da od Džabića izdejstvuje saglasnost da vode
pokreta koje su ostale u zemlji ponovo stupe u pregovore sa Vladom.
Mada se Džabić nije u početku čak ni protivio napuštanju zahtjeva u
pogledu pitanja Mešihata i vladine subvencije, on je naglo promijenio
stav kada je došlo do toga da odustane od stanovišta u vezi sa biranjem
reisa i uleme. Bio je i lično pogoden Bičakčićevim prijedlogom da niko
od tadanjih voda pokreta nebi smio zauzeti plaćeno mjesto u budućoj
vakufskoj ili vjerskoj upravi. Okrenuvši leda svome dotadanjem savez-
niku S. Bičakčiću, koji je kao trgovac zbog svojih poslovnih i porodičnih
interesa radio na tome da mu se odobri povratak u zemlju, Džabić se
izmirio sa Hasanpašićem i njegovom grupom tako da su u novembru
1902. godine Džabić, Hasanpašić, Kulenović i Prcić predstavljali radi-
kalnu većinu u deputaciji koja je bila protivna povratku u Bosnu na
bazi ustupaka i pomirenja sa Vladom. Pri tome Džabić nije izmije-
nio svoje negativno gledište u odnosu na političku saradnju sa vodama
srpskog autonomnog pokreta. S druge strane Bičakčiću se pridružio
dotadanji nepomirljivi pristaša radikalnog kursa Sulejman-beg Cerić iz
Bosanskog Novog.173)
Kako smo ranije pomenuli, jedan dio umjerenih prvaka u zemlji sa
Ahmed-agom Hendom na čelu preduzimao je ujesen 1902. godine kora-
ke sa ciljem da se pripremi teren za obnovu pregovora sa Vladom. U
tu svrhu Henda je 25.novembra sazvao u Sarajevu drugu konferenciju
svojih istomišljenika, na kojoj su se oni dogovorili da svim sredstvima
rade kako bi se muslimanski pokret okončao ”časnim sporazumom” sa
173)
ABH ZMF Pr BH 1388/1902 Izvještaj informatora Filana, Sarajevo
27.X 1902; Borba Muslimana, dok. br. 98, str. 268, dok. br. 125
str. 319-320, dok. br. 135, str. 331-332, dok. br. 152, str. 364-
367, dok. br. 157, str. 375-376, i kao predhodna napomena. Bičakčiću
je krajem 1903. odobren povratak u zemlju gdje se on priključio krugu
umjerenih i lojalnih Muslimana, dok je S.Cerić umro u martu iste godine
u Carigradu. O. Prciću, koga su u Beču početkom 1902, smatrali više
vjerskim zanesenjakom nego političkim agitatorom, odobren je povratak
u maju 1907. To pravo ostalo je tada uskraćeno Džabiću i Hasanpašiću.
(N. Š e h i ć, Mjere Kalajevog režima, str. 162-163, 174 nap. 116).
Džabić je u Turskoj i umro.
236
Vladom. Za sporazum sa vladom posebno su se na ovoj konferenciji za-
lagali Derviš-beg Zaimović, Ali-beg Firdus i Omer Cirkinagić. Zauzet je
stav da u budućim pregovorima pitanje Mešihata, zbog njegovog diplo-
matskog karaktera, treba ostaviti po strani i smatrati ga likvidiranim,
te čitavu akciju ograničiti na čisto vjerska pitanja. Jedan od zaključaka
ove konferencije bio je da treba odbiti pokušaje voda srpskog pokreta
usmjerene na to da se ostvari saradnja sa Muslimanima. Okupljena
grupa muslimanskih prvaka zauzela je kategorički stanovište da takva
saradnja uopšte ne može doći u obzir, jer bi to navodno bilo štetno
po interese Muslimana.174) Inače, u pogledu odnosa prema saradnji sa
Srbima tada i nije bilo razlike u stavu Hendine grupe i samog Džabića.
Treba istaći da Hendina aktivnost koindicira sa njegovim nastojanjem
da dobije izvjesne poslove u vezi sa izgradnjom željezničke pruge od
Sarajeva prema Drini. Zato su pored Hende bili zainteresovani još neki
pripadnici muslimanske čaršije (M. Mašić, M. Ahmetašević).175)
Medutim, pomenuta akcija Hende i drugova, kao i raniji slični po-
kušaji za izmirenje sa Vladom, pretrpila je neuspjeh, jer joj se suprot-
stavila većina u muslimanskoj deputaciji sa Džabićem na čelu. Henda i
ostali iz njegove grupe nisu se usudili da bez saglasnosti Džabića predu-
zimaju dalje korake, i to tim više što je njihova akcija naišla na žestok
otpor svuda u opozicionim krugovima u zemlji. Džabić je još uvijek
uživao veliki ugled i smatran je i dalje vodom muslimanskog pokreta.
Krajem 1902. i početkom 1903. godine vlasti su konstatovale da je u
zemlji poraslo opoziciono raspoloženje i pogoršala se politička situaci-
ja.176) Vlada je u decembru 1902. bila obavještena i o novim neuspjelim
pokušajima srpskih opozicionera da se približe vodama muslimanskog
pokreta u zemlji.177) Bilo je očito da muslimanska opozicija, u kojoj je
dominirao uticaj Džabića, nije tada kao ni ranije svojim najvećim di-
jelom bila spremna da ulazi u političke aranžmane sa vodama srpskog
autonomnog pokreta.
*
* *
Do sada nisu pronadeni bilo kakvi podaci koji bi davali osnovu za
pretpostavku da je 1902. održan u Slavonskom Brodu sastanak srp-
skih i muslimanskih prvaka na kome bi bio usvojen i potpisan ”Nacrt
ugovora”, koji je bio predmet diskusija od 1900. godine. Naprotiv, sve
174)
Borba Muslimana, dok. br. 162, 163, str. 383-387. Jedno vrije-
me A.Firdus se držao po strani od akcije Hende i drugova (N. Š e h i ć,
Mjere Kalajevog režima, str. 142) ali joj se docnije priključio.
175)
176)
Isto, dok. br. 164, 165, 166, 167, str. 387-394.
177)
Isto, dok. br. 166, str. 390-391.
237
okolnosti, a posebno političko držanje tobožnjih potpisnika ”ugovora”
Ali-bega Firdusa i Bakir-bega Tuzlića u to vrijeme, govore da se tvrd-
nja O. Nuri-Hadžića o zaključenju srpsko-muslimanskog ugovora 1902.
mora odbaciti.178)
Da do perfektuiranja ugovora u toku 1902. godine nije došlo vidi se
i iz toga što su G. Jeftanović i S. Trifković u ljeto 1903. godine, pos-
lije smrti Kállaya, obnovili svoja nastojanja da muslimansku opoziciju
pridobiju za saradnju. Ovaj put u prvi plan bila je isturena privredna
problematika koja je interesovala domaću buržoaziju. Pitanja koja su se
odnosila na vjersko prosvjetnu autonomiju i čisto politička pitanja bila
su izostavljena u novom ”Ugovoru”, za koji je Jeftanović pokušavao pri-
dobiti neke muslimanske opozicionere za vrijeme boravka na Kiseljaku
od 29.jula do 9.avgusta 1903. godine.179)
Jeftanović je svojim sagovornicima objašnjavao smisao buduće za-
jedničke saradnja ovako: ”Ovaj rad, u koji treba sada zajedno da stupi-
mo, ne tiče se džamije niti crkve, nego samo naše kože i kese”. Saradnja
Muslimana a i Srba trebalo je da ”se sastoji u tome, da zajedno traže,
da se od stranaca različita poduzeća oduzmu, te ovorodcima daju, da
rade, da se bosanski novac ne rasipa na Ilidži, trkama i svim nepotre-
bitim poduzećima i drugim stvarima itd. Takoder hoće tražiti, što je
bilo s novcima, koji su za šume i druge stvari uzete a u Bosni ih ne-
ima”. Muslimanima je Jeftanović objašnjavao da će se vjerska pitanja
”sada zaostaviti, pošto ste stvar doveli do Mešihata i mi Srbi do Sinoda
i Patrijaršije”.180) Ovakav stav Jeftanovića je razumljiv kada se ima u
178)
Koliko nam je poznato muslimanski prvaci zadržavali su se 1902. go-
dine izvjesno vrijeme u Slavonskom Brodu u dva navrata. Tu je 30. i 31.
januara 1902. konferisao Džabić sa članovima deputacije i grupom opo-
zicionera, koja se potom vratila u zemlju. Tom prilikom je odlučeno da
deputacija sa Džabićem na čelu ne putuje u Beč, nego produži direktno u
Carigrad. Prisutni muslimanski opozicioneri nisu tada u Sl.Brodu imali
nikakve kontakte sa srpskim vodama, a dr Durdević, koji je bio pozvan
na razgovore, nije se pojavio. (ABH ZMF Pr BH 124/1902, telegrami
Kotarske ekspoziture Bos.Brod od 31/I i 1/II 1902.). Drugi put, 20.ma-
ja 1902. grupa od devet muslimanskih opozicionera na proputovanju za
Budimpeštu zadržala se u Sl.Brodu da bi razgovarala sa Durdevićem u
vezi sa izradom i predajom protesta protiv postupaka prema Džabiću i
progona u zemlji. (Pr BH 775/1902 tel.Kutschere ZMF 20.V 1902, Pr
BH 776/1902).
179)
Vladi je 1903. bio poznat bitan sadržaj ali ne i forma nacrta no-
vog ugovora. (ABH ZMF Pr BH 1091-1903 Izvještaj Zemaljske vlade
ZMF 12.VIII 1903. Prilozi izvještaji informatora Filana od 7, 8, 9. i 10.
augusta 1903) Vjerovatno je riječ o nacrtu ”novog sporazuma” koji spo-
minje Gavrila da ga je on izradio i uputio Jeftanoviću. (Grosserbische
Umtriebe, Dok. 98, str. 211).
180)
ABH ZMF Pr BH 1091/1903. Izvještaj informatora Filana od 7. i
8. avgusta 1903.
238
vidu da su vode srpskog pokreta za crkveno-školsku autonomiju upravo
bile uspješno okončale pregovore sa mitropolitima, ostavivši da Pa-
trijaršija riješi nekoliko spornih tačaka. Borba bosanskohercegovačkih
Srba za crkveno-školsku autonomiju počela se privoditi kraju,181) a za
srpsku buržoaziju, kao relativno najrazvijeniju nacionalnu buržoaziju u
zemlji, pitanja privrednog karaktera dobijaju sve veći politički značaj.
Medutim, srpski gradanski političari, nastojeći da putem novog pro-
grama pridobiju muslimanske vodeće slojeve a naročito one elemente
u čaršiji koji su bili nezadovoljni podjelom liferacija i koncesija za eks-
ploataciju šuma, imali su i dalje u prvom planu političke ciljeve. Oni
su računali da će pridobivši Muslimane za saradnju na bazi novog pro-
grama moći lakše da ih privuku u borbu za ostvarenje širih političkih
ciljeva. Tako je sam Jeftanović povjerljivo kazivao onim Muslimanima,
za koje je bio uvjeren da su odani ”slogi i Srpstvu, da je njemu samo
iznuditi slogu i podpise većine muslimanskih prvaka, pa bi onda znao,
šta bi radio, i sve tražio te ne bi se zaustavio, dok ne bi autonomiju pos-
tigao”. Osim toga, Jeftanović i neki Muslimani, njegovi istomišljenici,
davali su na Kiseljaku 1903. izjave ”da se tako dugo neće umiriti dok
Austriju iz Bosne ne krenu.” Ta ”borba” trebalo je da se vodi zajed-
ničkim srpsko-muslimanskim predstavkama i memorandumima.182)
Sarajevski trgovci Ahmed-aga Henda, Mujaga Glodo, Avdaga Ša-
hinagić kao i neki drugi umjereni opozicioneri, koji su se tada zatekli
na Kiseljaku odobravali su sadržaj Jeftanovićeva programa, ali nisu bili
spremni da se za njega založe u zajednici sa Srbima. Oni su imali podoz-
renje prema političkim ciljevima srpskih voda i bavili su se planovima
sopstvenih akcija kod novog ministra Buriána. Videniji opozicioneri
kao Firdus, Alajbegović, Lakišić i dr. držali su se podalje od skupova u
Kiseljaku. Jeftanović je tada direktno kontaktirao samo sa drugorazred-
nim ličnostima u muslimanskom pokretu, pristašama ”sloge” (Muha-
medom Salićem, Ibrahim-begom Čengićem, Omer-agom Užičaninom,
Junuz-agom Madarevićem i dr.) i navodno uspio da neke pojedince
kao Jusuf ef. Šehovića, Mujagu Balića, Mustaj-bega Halilbašića i dr.
pridobije da stave svoje potpise na ”novi ugovor”183) Potrebno je na-
pomenuti da program s kojim je Jeftanović istupio 1903. nije mogao
181)
Vidi V. S k a r i ć, op. cit. str. 53-55, T. K r u š e v a c, Sarajevo,
305-305.
182)
Kao nap. 179. i 180.
183)
Navodno je muslimanska deputacija u Carigradu dozvolila opozi-
cionerima u zemlji da mogu saradivati sa Srbima u pitanjima koje je
sadržavao novi Jeftanovićev program, s tim da se ne miješaju u one
stvari za koje je deputacija bila opunomoćena. (Ibidem, Izvještaj Filana
od 8.VIII 1902). Ovaj podatak odudara kako od Džabićevih ranijih tako
i docnijih poruka da ”on ne pristaje na nikoji način na slogu sa Srbima”,
(Borba Muslimana, dok. br. 188, str. 420, dok. br. 195, str. 426. Vidi
i nap.149.)
239
biti dovoljno atraktivan za begove, čiji su ekonomski interesi bili kon-
centrisani u oblasti agrarnih odnosa, a da se ne govori o mogućnosti da
se oko pomenutog programa okupe širi slojevi muslimanskog i srpskog
stanovništva.
Odnosi izmedu srpske i muslimanske opozicije u 1903. i narednim
godinama izlaze izvan okvira zadataka koje smo sebi postavili u ovo-
me radu. Medutim, i ako je pitanje političkog saveza izmedu srpskog
i muslimanskog opozicionog pokreta ostalo i dalje aktuelno, ugovor o
tome nije mogao biti zaključen do 1908. godine. Na takav zaključak na-
vode podaci o stalnom insistiranju protagonista srpsko-muslimanskog
političkog saveza da se ostvari ”sloga”,184) kao i jedna izjava Šerifa Ar-
nautovića data početkom januara 1908. godine, kada su u pregovorima
muslimanskog vodstva sa Vladom iskrsle odredene teškoće. Arnautović
je tada izjavio kako on, zajedno sa Firdusom, Džinićem, Fadilpašićem
i Miralemom smatra da je ”najbolje pregovore prekinuti te ne bojeć se
ničega potpisati slogu sa Srbima te javno kroz Evropu tražiti autonomi-
ju”.185) U aprilu iste godine saznalo se za pregovore izmedu predstavni-
ka srpske i muslimanske opozicije o predaji zajedničkog memoranduma
caru, u kome je trebalo da se osudi režim u Bosni i traži parlamentarno
predstavništvo. Medutim, o pomenutoj zajedničkoj akciji sa Srbima
postojala su, kao što je to bio slučaj i ranije, ozbiljna razmimoilaženja
u redovima muslimanskih opozicionera.186)
Ostaje otvoreno pitanje da li je saradnji i zajedničkom istupanju
Srpske narodne organizacije i Muslimanske narodne organizacije pred
aneksiju i u doba aneksione krize (zajednički memorandum ministru
Buriánu 7.IX 1908, zajednička poruka narodu u Bosni i Hercegovini
11.X 1908. i dr.) predhodilo zaključenje pismenog ugovora. Skloni smo
ipak da vjerujemo da se ni u pomenutom razdoblju srpsko-muslimanska
saradnja nije zasnivala na postojanju nekog formalnog ugovora o po-
litičkom savezu. Posve je pak isključeno da bi ”Nacrt ugovora”, koji
se pojavio 1900. godine, mogao pred aneksiju biti potpisan i perfek-
tuiran kao ugovor. On je u nekim svojim dijelovima već bio zastario
prevaziden dogadajima. Tako npr. poslije završetka borbe Srba za
crkveno-školsku autonomiju i sporazuma o tome s vlastima izgubio je
svoj smisao § 7 ”Nacrta”, prema kome je trebalo da obje strane ”spo-
razumno i zajednički” zahtijevaju ”da svaka vjera svoju upravu i svoje
uredenje udesi prema duhu svoje crkve sasvim slobodno i nezavisno od
utjecaja makar kakvih organa inovjeraca”, a u vezi s tim i odredba u
184)
Borba Muslimana, dok. br. 187, str. 413-419, dok. br. 195, str.
426, dok. br. 250, str. 493, dok. br. 262, str. 532.
185)
Isto, dok. br. 269, str. 543; Up. M. I m a m o v i ć, Pravni položaj
i unutrašnji politički razvitak BiH, str. 148.
186)
240
§ 17 da ni jedna stranka ne smije jednostrano da sklopi ma kakav ugo-
vor sa Vladom. Takoder, već prilikom diskusija u 1900. i 1901. godini
pokazalo se da odredbe ”Nacrta” u pogledu zvaničnog jezika i pisma i
o agrarnom pitanju nisu bile prihvatljive ni za one muslimanske prvake
koji su tada bili skloni zajedničkoj akciji sa Srbima, pa su vode srpskog
pokreta učinile odredene ustupke. Dokaz da je stari Nacrt prestao za
srpsku gradansku politiku u pojedinim svojim dijelovima biti aktuelan
predstavlja i pojava novog koncepta ugovora.
Smatramo da je važno naglasiti da se problematika političke sa-
radnje i odnosa izmedu srpskog i muslimanskog autonomnog pokreta
nikako ne može svoditi na pitanje da li je ili nije postojao formalni
ugovor o njihovom medusobnom političkom savezu, i ako je to samo po
sebi važno pitanje. Medutim, daleko je značajnije analizirati konkretne
odnose izmedu srpskog i muslimanskog pokreta u svim periodima nji-
hove djelatnosti i utvrditi koje se društvene snage javljaju kao faktori
u toj saradnji, te kakvi su bliži i dalji politički ciljevi tih snaga. Može
se konstatovati da je u srpskoj gradanskoj politici pitanje stvaranja
srpsko-muslimanskog saveza na platformi borbe za političku autonomi-
ju Bosne i Hercegovine igralo mnogo značajniju ulogu nego što je to
pitanje bilo prisutno u aktivnosti muslimanskog pokreta za vjersku i
vakufsko-mearifsku autonomiju. U doba austrougarske uprave u Bos-
ni i Hercegovini nisu postojale, kako smo to već na početku naglasili,
političke, socijalne i kulturne pretpostavke koje bi omogućile stvaranje
srpsko-muslimanskog političkog saveza na nekoj široj i stabilnijoj osno-
vi, kao uostalom ni uslovi da se ostvari političko jedinstvo Srba, Hrvata
i Muslimana.
Srpski gradanski političari u zemlji, a još više srpski politički faktori
izvan Bosne i Hercegovine, težili su da politički savez sa Muslimanima
nosi srpsko nacionalno obilježje. To je nailazilo na otpor čak i kod onih
muslimanskih prvaka koji su se javljali kao pobornici saveza sa Srbima
i bilo je neprihvatljivo za muslimanski autonomni pokret. Pomenuta
tendencija u srpskoj gradanskoj politici izazivala je kod voda musli-
manskog pokreta, i šire u muslimanskim krugovima, nepovjerenje u
pogledu srpskih nacionalno-političkih ciljeva. To je pored mnogih dru-
gih momenata bila takode značajna prepreka za zaključenje ugovora o
političkom savezu izmedu vodstva muslimanskog i srpskog autonomnog
pokreta.187)
187)
Vidi: Borba Muslimana, dok. br. 188, str. 420.
241
.
242
PRILOG
Nacrt Ugovora
medu Srbima pravoslavne i muslimske vjere u Bosni i Hercegovini ... ... ... ...
... ....
§. 1.
Uvidajuć nepravdu i nepodnosivost današnjeg stanja, obavezujemo se raditi, i
sav narod pozvati da na tom radi, da Bosna i Hercegovina dobiju svoju samoupravu
pod vrhovnom vlasti svog suverena sultana.
§. 2.
Kad se to jednom božijom pomoći postigne, imaće narod sam po svojim zas-
tupnicima da uredi unutrašnje stanje zemlje, al mi se već sad sporazumljujemo i
uglavljujemo sledeće kao temelj tome budućem uredenju.
§. 3.
Zajamčujemo medusobno slobodu i jednakost svih vjera, koje se u Bosni i
Hercegovini ispovijedaju.
§. 4.
Po pravdi i pravici imade, kad naša otadžbina bude slobodna, biti guvernerom
iste naizmjenice jedan moslim i jedan pravoslavni Srbin.
§. 5.
Riješenje agrarnog pitanja imaće uzeti u svoje ruke sam narod, i to tako, da se,
koliko je najviše moguće, izbjegne uticaj ma čijeg stranog kapitala, te da ga riješe
medusobnom udesbom sami vlasnici zemalja, uredeni trgovci i kmetovi.
§. 6.
Za vrijeme dok traje današnja uprava osjećamo kao starosjedioci i sinovi Bo-
sne i Hercegovine da imamo pravo i dužnost brinuti se za budućnost i sreću sveg
naroda naše drage otadžbine. Pa da to po mogućnosti u što većoj mjeri postignemo
ugovaramo sledeće:
§. 7.
Zahtjevamo sporazumno i zajednički da svaka vjera svoju upravu i svoje urede-
nje udesi prema duhu crkve sasvim slobodno i nezavisno od utjecaja makar kakvih
organa inovjeraca.
243
§. 8.
Zahtjevamo sporazumno i zajednički da se ukloni iz Bosne i Hercegovine svaka
vjerska i narodnosna propaganda.
§. 9.
U smislu tog tražimo da se uklone iz javne službe sve one ličnosti, koje su se
ma kako istakle kao propagatori u jednom ili drugom smjeru.
§. 10.
Zahtijevamo da se iz Bosne i Hercegovine iždenu svi duhovni redovi rimske
crkve, osim Franjevaca, a isto tako i svi duhovni funkcionari te crkve koji nijesu
rodeni Bosanci i Hercegovci.
§. 11.
Narodni jezik Bosne i Hercegovine ima se nazivati svojim pravim imenom:
”srpski”.
§. 12.
U svim školama ima da se taj jezik tako naziva i da se upotrebljuje pisan
isključivo ćirilicom.
§. 13.
Sve oblasti bez iznimke imadu da se u javnosti i prema narodu svagda i svagdje
služe srpskim jezikom, a u pismenom saobraćaju pismom ćirilskim.
§. 14.
Pošto danas tudinci i doseljenici ne dadu da se čuje pravi glas naroda Bosne
i Hercegovine to izjavljujemo da ne priznajemo niti ćemo ikada u buduće priznati
pravo zavičajnosti u Bosni i Hercegovini onim osobama, koja dodoše sa okupacijom
ili poslje nje, ni njihovim potomcima, makar bili rodeni u Bosni i Hercegovini.
§. 15.
Videć kako nam danas strada vjera i narodnost naša, a šta bi tek bilo u slučaju
aneksije, to se obavezujemo - na osnovu načela izražena u §. 1. - najsvečanije raditi
protiv aneksije svim mogućim sretstvima.
§. 16.
Smatramo za najsvetiju svoju dužnost upozoriti svoju braću u Makedoniji i
Albaniji kakvo je naše stanje, da ne padnu i oni u istu bijedu.
§. 17.
Obavezujemo se medusobno da ni jedna stranka ne smije jednostrano da sklopi
ma kakav ugovor sa današnjom vladom.
§. 18.
Svaka vjeroispovijest je vlasna otvarati svoje vjeroispovijedne škole.
§. 19.
U tu svrhu je vlada dužna iz zemaljskih srestava dati svakoj vjeroispovijesti
novčanu potporu u razmjeru broja ukupnog naroda dotične crkve u Bosni i Herce-
govini.
244
§. 20.
Isto tako ima se svakoj vjeroispovijesti razmjerno broju njenih sljedbenika dati
iz zemaljskih sretstava potpora u bogoštovne svrhe: za popravljanje bogomolja,
potporu oskudnog sveštenstva, i t.d.
§. 21.
Sve te potpore imadu se uručiti dotičnim autonomnim organima koji su jedini
vlasni š njima prema potrebi raspolagati.
§. 22.
U svrhu propagiranja ovijeh skroz opravdanih načela osnivamo fond, kom će
biti zadaća da u stranom novinstvu podupire naše zahtjeve i da se širi evropski
krugovi zainteresuju za nas i naše pitanje.
§. 23.
U taj fond ulagaćemo podjednako prema našim potrebama.
§. 24.
Tim fondom rukovaćemo sami i iz njega dijeliti nagrade i potpore nakon zajed-
ničkog sporazuma.
§. 25.
Obavezujemo se svečano kao ljudi: svojom vjerom, svojim poštenjem, svojom
ljubavi prema otadžbini i vjeri njenoj, da ćemo gornje uvjete držati, da ćemo ih
ostaviti u amanet svojim potomcima.
Prokleto mu i sjeme i pleme ko iznevjeri!
... ... ... ... ... ... ... ... ....
(:§.5, 11, 12 i 13, ostavljeni su in suspenso dok se sastanu Muhamedovci u
Budimpešti. Ostali su svi primljeni jednoglasno.)
... ... ... ... ... ... ... .....
ABH ZMF Pr BH Nr 183/1901, 23-26 ff.
(Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 14-15, 1978, 125-161)
245
.
246
AUSTROUGARSKO ZAJEDNIČKO MINISTARSTVO I
UPRAVLJANJE BOSNOM I HERCEGOVINOM NAKON ANEKSIJE
(Državnopravni aspekt)
Aneksijom 1908. izmjenjen je medunarodnopravni status Bosne i

Hercegovine, ali je njen državnopravni odnos prema Monarhiji ostao u
biti isti. Ona nije bila država ni subjekat suverenih prava nego je i dalje
ostala samo posebno upravno područje. Ostao je na snazi austrijski i
ugarski paralelni zakon o uključenju Bosne i Hercegovine u zajedničko
austrougarsko carinsko područje iz 1879, kao i zakon o bosanskoher-
cegovačkoj upravi iz 1880, koji je bio donesen takoreći iz ”nužde” kao
provizorno rješenje. Ovaj zakon nosio je izvjesna obilježja sporazuma
izmedu Austrije i Ugarske o proširenju kruga zajedničkih poslova i da-
vao je pravo njihovim vladama da uz ustavnu odgovornost vrše uticaj
na bh. upravu. Bosna i Hercegovina je bila podvrgnuta i najvećem
dijelu onog paralelnog privrednog i finansijskog zakonodavstva obiju
država Monarhije, koje je slijedilo iz njene pripadnosti austrougarskom
carinskom području. Ovo je bilo podrobnije precizirano u zakonu o
carinskom priključenju iz 1879. koji je još davao austrijskoj i ugarskoj
vladi posebna ovlašćenja u pogledu neposrednog učešća u rješavanju
izvjesnih pitanja iz domena carinske i finansijske uprave.1) Dok je
postojala odredena ustavna odgovornost činilaca koji su učestvovali u
vodenju bh. uprave u odnosu na Monarhiju, uprava je u odnosu na
Bosnu i Hercegovinu imala, sve do proglašenja Zemaljskog ustava 1910.
apsolutistički karakter. Vladaru je u predustavnom periodu pripadalo
isključivo zakonodavno pravo u svim zemaljskim poslovima, osim kad
je to u posebnim slučajevima, zbog finansijskih i privrednih interesa
obiju država Monarhije, dolazilo do ingerencije austrijskog i ugarskog
1)
Dževad J u z b a š i ć, O nastanku paralelnog austrijskog i ugarskog
zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom iz 1880. godine. Radovi
ANU BiH XXXII/11, 1967, 186-189; i s t i, Die Einbeziehung Bosni-
ens und der Herzegowina in das gemeinsame österreichisch-ungarische
Zollgebiet. Österreichische Osthefte 30, 1988, str. 196-211; up. Ferdi-
nand S c h m i d, Bosnien und die Herzegowina unter der Verwaltung
Österreich-Ungarns, Leipzig 1914, 20-21; Hamdija K a p i dž i ć, Her-
cegovački ustanak 1882 godine, Sarajevo 1958, 18-21.
247
parlamenta. Paralelni austrijski i ugarski zakoni iz 1879. i 1880. treba-
lo je da važe i nakon donošenja Zemaljskog ustava, i to sve dotle dok se
ne izmjene na osnovu sporazumnih zakonskih odluka u obje države Mo-
narhije. Time je i poslije aneksije položaj Bosne i Hercegovine prema
državnoj cjelini ostao provizorno riješen i nerasčišćen.
Uvodenje ustavnih institucija u Bosni i Hercegovini, čime je u jav-
nosti isključivo motivirana aneksija, imalo je za cilj da se jedan dio
ranijeg apsolutnog prava vladara, koje nije bilo nigdje kodifikovano,
prenese na izabrane predstavnike naroda u bh. zemaljskom Saboru.
Donošenjem Ustava i uspostavljanjem Sabora trebalo je, po ocjeni poz-
natog austrijskog pravnog stručnjaka i istaknutog političara Josepha
Redlicha, da se u izvjesnom smislu modificira položaj Bosne i Hercego-
vine prema zajedničkom ministarstvu, koje je reprezentovalo vladara,
kao i prema njegovom izvršnom organu, Zemaljskoj vladi. Ta promje-
na išla je, po Redlichu, u korist principa samovlade. Medutim, Bosna
i Hercegovina nije mogla postati subjekat u državnopravnom smislu.
Svrha Ustava nije nikako bila da posve ukine njen položaj kao objekta
uprave, koju je vodilo zajedničko ministarstvo, nego da ga samo unutar
zakonodavnog djelokruga Sabora ograniči.2)
Iako su nakon aneksije ostala neizmjenjena zakonska načela na ko-
jima je počivao odnos Monarhije prema Bosni i Hercegovini, aneksijom
i pripremama za uvodenje Zemaljskog ustava otvoren je niz problema.
U prvom redu bila je riječ o različitoj interpretaciji važećih principa u
upravljanju Bosnom i Hercegovinom pri definisanju pojedinih ustavnih
odredaba i praktičnom rješavanju konkretnih pravnih, političkih, fi-
nansijskih i privrednih pitanja. Osim toga bila je prisutna i tendencija
pojedinih uticajnih faktora da u skladu sa svojim specifičnim interesi-
ma pomenute principe redefinišu i u budućnosti izmjene. To se dešavalo
u situaciji kada je politički, privredni i vojnostrateški značaj Bosne i
Hercegovine izbio u prvi plan interesa austrougarskih vladajućih kru-
gova. Opšte okolnosti, koje su u prvoj deceniji XX vijeka odredivale
spoljne i unutrašnje ekonomske odnose Austro - Ugarske, bitno su uti-
cale na pojačano interesovanje u objema državama Monarhije za Bosnu
2)
Denkschrift des Reichsrats-und Landtagsabgeordneten Prof. Dr. Jo-
seph Redlich zu den Gesetzentwürfen des gemeinsamen Ministeriums,
betreffend die Verleihung einer Verfassung an Bosnien und die Herze-
gowina, erstattet Sr. Exzellenz dem Herrn Ministerpräsidenten Dr. Ric-
hard Freiherrn von Bienerth, Haus-Hof-und Staatsarchiv (=HHStA) Wi-
en, Politischesarchiv (PA) XL Interna 247. Liasse LIX c. Dokument je
bez datuma, ali se iz sadržaja može zaključiti da je nastao sredinom
1909.
248
i Hercegovinu. One su djelovale na dalje zaoštravanje ekonomskih su-
protnosti izmedu Austrije i Ugarske na tlu Bosne i Hercegovine, kao i
na jačanje rivaliteta izmedu njihovih vlada oko uticaja na bh.upravu.3)
S obzirom na komplikovan i nedovršen ustavni okvir unutar koga
je Zajedničko ministarstvo finansija obavljalo svoju funkciju vrhovnog
organa bh. uprave njegova stvarna djelatnost i njeni rezultati zavisili
su ne toliko od ozakonjenih načela koliko od realnih odnosa snaga i
umješnosti da se drugim faktorima nade što bolji modus vivendi. U
tom pogledu ono je u doba Kállayeva režima postiglo najviši stepen re-
lativne samostalnosti prilikom formiranja i sprovodenja politike u Bosni
i Hercegovini. Za to je poseban značaj imala postignuta samostalnost u
pribavljanju i u upotrebi zemaljskih prihoda. Zajedničko ministarstvo
finansija se u odnosu na Bosnu i Hercegovinu postepeno razvilo u go-
tovo kompletnu vladu, obuhvativši sve grane uprave, dok se Zemaljska
vlada pretvorila u njegov obični izvršni organ.4)
Zaoštravanje austrougarskih suprotnosti, koje karakteriše izvjesno
pomjeranje odnosa u korist pojačanog uticaja Ugarske i njen povećani
interes za Bosnu i Hercegovinu, odrazio se unekoliko i na politiku za-
jedničkog ministarstva finansija. To je dalo povoda da se sa austrijske
strane uskoro po okončanju aneksione krize postavi i pitanje uticaja
Zajedničkog ministarstva kao kolegija trojice zajedničkih ministara na
politiku bh. uprave. U tom pogledu bila je karakteristična izjava pred-
sjednika austrijske vlade Richarda Bienertha, koju je on dao u anek-
sionom odboru austrijskog parlamenta 12.maja 1909. Bienerth je ne
samo naglasio da će austrijska vlada insistirati na paritetnoj ingeren-
ciji u upravljanju Bosnom i Hercegovinom, koja joj je pripadala po
zakonu iz 1880. nego je i najavio da će ubuduće u duhu istog zako-
na Zajedničko ministarstvo kao kolegijalno tijelo uticati na sva važna i
principijelna pitanja bh. uprave.5) Bienerth je ovo izjavio u sporazumu
sa ministrom inostranih poslova Aehrenthalom, i uz preko volje datu
saglasnost zajedničkog ministra finansija Istvana Buriána. Cilj izjava
3)
Vidi: Dževad J u z b a š i ć, Izvještaj Hermanna von Sautera o
odnosima Bosne i Hercegovine i Monarhije u svjetlu austro-ugarskih
ekonomskih suprotnosti, Godišnjak Društva istoričara BiH (dalje Godiš-
njak) XVIII, 1970, 58 i dalje.
4)
Ferdo H a u p t m a n n, Djelokrug austrougarskog Zajedničkog mi-
nistarstva financija, Glasnik arhiva i Društva arhivista BiH (dalje Glas-
nik ADA) III, 1963, 13-18.
5)
Abschrift eines Einsichtsstückes des k.k. Ministerspräsidiums vom
16.02.1910. HHStA, PA I,K. 638, Cabinett des Ministers (=CdM) VIIIc
12/1.
249
je bio da doprinese smirivanju kritične političke situacije i žestokih na-
pada opozicije zbog privilegija koje je ministar Burián dao madarskoj
Privilegovanoj agrarnoj i komercijalnoj banci za Bosnu i Hercegovinu.6)
I sam Aehrenthal je imao u vidu da aneksija i predstojeće pro-
glašenje Zemaljskog ustava mora imati izvjesnog odraza na tretman
poslova Bosne i Hercegovine od strane zajedničke vlade.7) To je bilo
na liniji Aehrenthalovih nastojanja, ispoljenih još prilikom obnavljanja
privredne nagodbe izmedu Austrije i Ugarske, da Zajedničko ministar-
sko vijeće dobije funkcije vlade, kojoj bi pripadali zajednički ministri i
šefovi austrijske i ugarske vlade. Svoj položaj u Zajedničkom ministar-
skom vijeću on je želio, ako ne de jure a ono de facto, uzdići na rang
kancelara Reich-a. Aehrenthal je pokušavao voditi novu opštedržavnu
politiku i, suprotno tendencijama razvitka, ojačati jedinstvo Reich-a.
Smatrao je uspjehom što su Madari konačno prihvatili dugo osporava-
ni naziv ”zajednička vlada”, ali i dalje je ostalo otvoreno pitanje da li
takva vlada uopšte stvarno postoji, ili samo zajednički ministri koji ne
čine vladu. Inače, privrednom nagodbom od 8.oktobra 1907. po želji
Madara je afirmisana politička i privredna samostalnost obiju država
Monarhije. One se tretiraju kao samostalni subjekti medunarodnog
prava prilikom sklapanja trgovačkih ugovora sa inostranstvom, koje su,
osim predstavnika Ministarstva inostranih poslova, potpisivali i pred-
stavnici austrijske i ugarske vlade. Time je, medutim, kao i nekim
drugim ustupcima više formalnog karaktera, u stvari u mnogome bila
kodifikovana već postojeća praksa.8)
Mada je u okviru državnopravnih ustupaka i protuustupaka pri-
hvaćeno da se oznaka ”zajednička vlada” upotrebljava u medunarodnim
ugovorima koji se tiču zajedničkih poslova,9) i dalje su ostale duboke
6)
Aehrenthal Buriánu 6.5.1909, Burián Aehrenthalu 7.5.1909, Bienerth
Aehrenthalu 17.5.1909. HHStA, PA I K. 637, CdM VIII c 12/2; o po-
litičkim problemima u vezi sa privilegijama odobrenim madarskoj banci
vidi Luka D a k o v i ć, Privilegovana agrarna i komercijalna banka za
Bosnu i Hercegovinu, Glasnik ADA VI, 1966, 143-170.
7)
Aehrenthal Buriánu 6.5.1909. HHStA, PA I K. 638, CdM VIIIc 12/2.
8)
Eva S o m o g y i, Aehrenthals Reformbestrebungen 1906-1907. Die
Dualismus-Interpretation des Ministers des Äussern, Österreichische
Osthefte 1, 1988, 60-75; up. Moritz Ritter von P ö s c h e l, Verhältnis
zu Ungarn. Der neue Ausgleich, Jahrbuch der internationalen Vereini-
gung für vergleichende Rechtswissenschaft und Volkswirtschaftslehre zu
Berlin, IX Bd. 1 Abt. Manheim und Leipzig 1912, 593-596; Alexander
S p i t z m ü l l e r - H a r m e r s b a c h, Der letzte österreichisch-un-
garische Ausgleich und der Zusammenbruch der Monarchie, Berlin
1929.
9)
Vereinbarte Grundsätze über die staatsrechtlichen Fragen beim Ab-
schlusse internationaler Verträge, Wien 31.Jänner 1908. HHStA, PA I
K. 630, CdM V-1.
250
razlike izmedu austrijskog i madarskog gledišta u pogledu funkcije i
karaktera zajedničkih organa Monarhije. Ovo je došlo do izražaja i
prilikom utvrdivanja teksta Zemaljskog ustava za Bosnu i Hercegovi-
nu, slično kao i na početku okupacije kada se raspravljalo o osnovnim
principima upravljanja okupiranom zemljom.10)
Spor je izbio oko ustavne oznake zajedničkog organa nadležnog za
upravljanje Bosnom i Hercegovinom. Problem je nastao oko toga da li
da se u Zemaljskom ustavu treba da spominje Zajedničko ministarstvo
kao kolegij trojice zajedničkih ministara, ili samo zajednički ministar
finansija? Naime, zakon o bh. upravi iz 1880. označio je zajedničko
ministarstvo kao organ koji vodi provizornu upravu Bosne i Hercego-
vine (član 1). Medutim, još prije donošenja pomenutog zakona trojica
zajedničkih ministara predložila su vladaru da poslove civilne uprave
Bosne i Hercegovine prenese na jednog zajedničkog ministra, koji je
trebalo da ih vodi u ime Zajedničkog ministarstva. Vladar je prihva-
tio prijedlog i 26.februara 1879.odlučio da vodenje bh. uprave povjeri
zajedničkom ministru finansija.11)
Za cijelo vrijeme pregovora o bh. Ustavu vodenih tokom 1909. aus-
trijska vlada je, pozivajući se na zakon iz 1880, zastupala stanovište da
vrhovno vodenje bh. uprave pripada Zajedničkom ministarstvu kao
kolegijalnom tijelu. Ona je vladarevu odluku od 26.2.1879. ocjenjiva-
la kao internu administrativno-tehničku mjeru koja ne može izmijeniti
zakon. Austrijska vlada je smatrala da u zakonu kao i u odluci dola-
zi do izražaja virtuelno pravo Zajedničkog ministarstva kao cjeline na
upravljanje Bosnom i Hercegovinom.12) Zato je kategorički tražila da
se u Ustavu isključivo upotrebljava termin ”c. i kr. zajedničko minis-
tarstvo”,13) što je bilo potpuno suprotno stanovištu ugarske vlade.
Uskoro nakon aneksije austrijska vlada je naročito insistirala na
pravu da vrši paritetni uticaj na bh. upravu prilikom preduzimanja
svih mjera koje tangiraju privredne i političke interese obiju država
10)
skog zakona, 163-169.
11)
Protokoll über die unter dem Vorsitze des k.u.k. Ministers des ka-
iserl. und königl. Hauses und des Aeussern, Grafen Aehrenthal, am
6. September 1909, Vormittags und Nachmittags, zu Wien stattgehab-
te Konferenz, der k.u.k. gemeinsamen Minister. HHStA, PA I K. 638,
CdM VIIIc 12/1. Up. H. K a p i d ž i ć, Hercegovački ustanak, 23. i
kao citirani rad u prethodnoj napomeni, 177.
12)
Kao napomena 5.
13)
Predsjednik austrijske vlade zajedničkom ministru finansija 21. 7.
1909, Arhiv Bosne i Hercegovine u Sarajevu (=ABH), Zajedničko mi-
nistarstvo finansija (ZMF), PrBH Nr 1648/1909; Anträge der k.k. Regi-
erung, HHStA, PA I K. 638, CdM VIIIc 12/1.
251
Monarhije.14) Pri tome ona je u suzbijanju naraslog madarskog utica-
ja, koji je došao do izražaja osobito pri odobravanju posebnih privile-
gija madarskom kapitalu u finansiranju otkupa kmetova, računala na
podršku Zajedničkog ministarstva kao kolegijalnog tijela. Ovo tim više
što je, naročito povodom afere oko Privilegovane agrarne i komercijalne
banke za Bosnu i Hercegovinu, u austrijskoj javnosti zajednički minis-
tar finansija Istvan Burián optuživan da protežira madarske interese
na štetu austrijskih. Tom prilikom je 24.juna 1909. u gornjem domu
Carevinskog vijeća, na prijedlog Josepha M. Baernrethera i drugova,
usvojen zaključak kojim se, pored ostalog, poziva austrijska vlada da u
vezi sa uvodenjem ustavnih institucija u Bosni i Hercegovini utiče kako
bi se uredila ”podesna organizacija vrhovne uprave” anektirane zemlje.
To je trebalo da bude takva organizacija koja bi ”čuvajući pravo sa-
moopredjeljenja Bosne i Hercegovine u njihovim vlastitim poslovima”
garantovala kako interese cjelokupne Monarhije tako i obiju njenih po-
lovina, na način koji ne bi kočio nego unapredivao upravu zemlje.15)
Prethodno je u Poslaničkoj kući Carevinskog vijeća 8.juna 1909. usvo-
jen zaključak kojim je, kao i u više navrata ranije zbog otpora Madara,
bezuspješno traženo da se zakonodavnim tijelima oba državna područja
podnesu zakonski nacrti o odgovornosti zajedničkih ministara. Ove kao
i neke druge zaključke u odnosu na Bosnu i Hercegovinu donesene u
Carevinskom vijeću podržao je predsjednik austrijske vlade Bienerth.
On je preporučio Aehrenthalu da na jesen 1909. sazove konferenciju
na kojoj bi se zajedno sa predstavnicima ugarske vlade u prvom redu
razmotrilo stvaranje novih institucija za upravljanje Bosnom i Herce-
govinom, koje je inicirao Baernreither.16)
Nova organizacija vrhovne uprave za Bosnu i Hercegovinu sastoja-
la bi se, kako je to Baernreither obrazložio 26.juna 1909. u gornjem
domu austrijskog parlamenta, u tome da se po uzoru na Carinsku i tr-
govinsku konferenciju u Ministarstvu inostranih poslova osnuje Bosan-
ska konferencija sastavljena od predstavnika zajedničkog ministarstva,
austrijske, ugarske i bosanske vlade. Tu je trebalo da se pod vodstvom
Ministarstva inostranih poslova raspravlja o glavnim pravcima i prin-
cipima bh. uprave, da bi se u neposrednom kontaktu svih pozvanih
faktora, a prije svega obiju vlada, otklonila medusobna trvenja i ubr-
zalo odvijanje poslova. Nova instanca trebalo je da bude surogat za
novo, četvrto centralno mjesto u okviru Zajedničkog ministarstva, jer
14)
Bienerth Buriánu 8.3.1909. ABH ZMF PrBH Nr 634/1909.
15)
57 der Beilagen zu den stenographischen Protokollen des Herrnha-
uses.
-XIX. Session 1909. Nr 35/H.H.
16)
Bienerth Aehrenthalu 21.7.1909, Bienerth Wekerleu 21.7.1909. HH-
StA, PA I K. 638, CdM VIIIc 12/1.
252
su se stvaranju novog organa za Bosnu i Hercegovinu kao i uopšte novih
zajedničkih organa protivili Madari.17)
Svoj prijedlog o formiranju Bosanske konferencije Baernreither je
ponovio u proljeće 1910. u povjerljivom memorandumu prestolonasljed-
niku Franzu Ferdinandu, i to nakon što je već bio donesen Zemaljski
ustav. Pri tome je, za razliku od javnih izjava, u memorandumu uka-
zao i na dublju političku pozadinu svoga prijedloga. On je išao za tim
da se poslovi upravljanja Bosnom i Hercegovinom izluče iz Zajedničkog
ministarstva finansija, koje je tada bilo u rukama ministra Madara, i
da se za Bosnu i Hercegovinu obrazuje novo, četvrto centralno mjesto
u Beču. U tom slučaju Baernreither je računao da bi na njegovo čelo
mogao doći jedan nemadar. Dalekosežniji strateški cilj je bio da uprava
u Bosni i Hercegovini stvori takve prilike i raspoloženja, koja će biti
nova snažna uporišta za ideju cjelokupnosti Monarhije. Po ovom kon-
ceptu Bosni i Hercegovini je bila namijenjena uloga krunske zemlje sa
specifičnim austrijskim duhom koji je trebalo da obuhvati cjelokupnu
državu.18)
Karakteristično je da je general Moritz Auffenberg zapisao u janu-
aru 1909. kako je želja hrvatskih političara u Bosni i Hercegovini da
upravljanje zemljom pripadne u nadležnost ministra inostranih poslova,
koji je bio i ministar carske kuće. Tako bi Bosna i Hercegovina kao ne-
ka vrsta carevinske zemlje bila potčinjena najbližem lično monarhovom
organu. Ovo je tumačio njihovom nadom da će se na taj način Bos-
na i Hercegovina emancipovati od stvarnog ili umišljenog madarskog
uticaja.19)
Ideja da se Zajedničko ministarstvo finansija eliminiše kao vrhov-
ni organ bh. uprave bila je prisutna i u vojnim vrhovima Monarhije,
koji su bili nezadovoljni Buriánovom politikom u Bosni i Hercegovini,
specijalno u pogledu uvažavanja vojnih interesa. Tako se 1901. godine
pojavio projekt po kome je trebalo da se opšte direktive za politiku u
Bosni i Hercegovini kao i upravu utvrduju kolegijalno, zaključcima tri
17)
Vidi Alois C z e d i k, Zur Geschichte der k.k. österreichischen Mi-
nisterien 1861-1916, Bd. 4, Teschen-Wien-Leipzig 1920, 324, 327-329.
18)
Joseph M. B a e r n r e i t h e r, Fragmente eines politischen Tage-
buches. Die südslawische Frage und Österreich-Ungarn vor dem Welt-
krieg, Berlin 1928, 114-120.
19)
Hamdija K a p i d ž i ć, Ispisi iz bečkih arhiva o predistoriji prvog
svjetskog rata, Glasnik ADA X-XI, 1970-1971, 491. To, medutim, nije
značilo da su se hrvatski političari odrekli priključenja Bosne i Hercego-
vine Hrvatskoj i trijalizma. Bosna i Hercegovina kao carevinska zemlja u
njihovim pogledima je bila prolazna faza ka trijalističkom rješenju, koje
se opet nije nalazilo u sferi neposredne realpolitike. Vidi o tome Mirjana
G r o s s, Hrvatska politika u Bosni i Hercegovini od 1878 do 1914,
Historijski zbornik XIX-XX, 1968, 32 i dalje.
253
zajednička ministra, predsjednika austrijske i ugarske vlade i zemalj-
skog poglavara Bosne i Hercegovine. Zemaljski poglavar, inače armij-
ski inspektor u Sarajevu, odgovarao bi vladaru za cijelu bh. upravu
i predstavljao bi je u delegacijama. Mada direktno podreden vladaru,
on bi bio obavezan podnositi takode izvještaje i prijedloge ministar-
skom kolegiju. Kompetencije Zemaljske vlade potčinjene zemaljskom
poglavaru, protezale bi se i na one poslove koji su bili u nadležnosti
Zajedničkog ministarstva finansija. Bosanska kancelarija u Beču, koju
bi sačinjavali niži činovnici, bila bi samo novi manipulativni organ za
posredovanje izmedu zemaljskog poglavara i pet ministara. Projekt je
polazio od ideje jačanja cjelovitosti Monarhije i trebalo je da još više
formalno naglasi neposredni suverenitet cara nad Bosnom i Hercegovi-
nom a da se istovremeno ne isključi zakonom garantovani uticaj obiju
vlada i ne tangira postojeći dualistički sistem. Vojni krugovi su težili
da se kod upravljanja anektiranom zemljom prekine sa predominantnim
uticajem Zajedničkog ministarstva finansija i u prvi plan dode uticaj
zajedničkih ministarstava rata i spoljnih poslova. Računali su da će u
bližoj budućnosti biti aktuelno i pitanje učešća predstavnika Bh.sabora
u delegacijama. Politički cilj je bio da se u vezi sa uvodenjem ustavnih
institucija u Bosni i Hercegovini unaprijed osujete ”radikalne autonom-
ne težnje”.20)
Treba imati u vidu da je još na samom početku okupacije u sep-
tembru 1878. Franz Joseph I odbacio da se kao privremeno vrhovno
upravno nadleštvo za Bosnu i Hercegovinu osnuje jedna komisija u Beču
na čelu sa predstavnikom Ministarstva inostranih poslova, čiji bi članovi
bili predstavnici ostalih zajedničkih ministarstava i austrijske i ugarske
vlade. Car je tada smatrao da je ustavno neizvodljivo da se stvara
posebna instanca za Bosnu i Hercegovinu, jer je isključivo ministrima
pripadala egzekutiva.21)
U političkim prilikama poslije aneksije bilo je daleko manje realnih
mogućnosti da se odstupi od ustavnih načela i stanovišta koje je za-
uzeo car još na početku okupacije, te na njemu zasnovanih postojećih
rješenja u pogledu upravljanja Bosnom i Hercegovinom. Zato, i pored
podrške predsjednika austrijske vlade Bienertha, nije mogao da se u
20)
Stellung der Landeschefs von Bosnien u. Hercegovina. Kriegsarchiv
(=KA), Wien, Kriegsministerium (KM) Präs. 81-83, 1 /1910.
21)
Dž. J u z b a š i ć, O nastanku paralelnog austrijskog i ugarskog
zakona, 165-169. Bosanska komisija, koja je formirana 6.9.1878. u sklopu
Ministarstva vanjskih poslova, djelovala je privremeno, i to prvenstveno
kao savjetodavni organ koji su sačinjavali predstavnici triju zajedničkih
ministarstava i obiju vlada. Medutim, uskoro po osnivanju Biroa za pos-
love BiH u okviru Zajedničkog ministarstva finansija (11.3.1879) Komisi-
ja je 27.maja 1879. prestala da postoji. H. K a p i d ž i ć, Hercegovački
ustanak, 22-23.
254
pregovorima sa ugarskom vladom 1909. uzme u razmatranje Baernrei-
therov prijedlog o formiranju Bosanske konferencije, koji je sadržavao
jedva prikrivenu namjeru da se, pored već postojećih triju ministar-
stava za pragmatičke zajedničke poslove Monarhije, formira i četvrta
centralna instanca. Takode nije bila ustavno izvediva, a politički je bi-
la sasvim nerealna, zamisao ponikla u vojnim krugovima, da zemaljski
poglavar u mnogome dobije i one prerogative u upravljanju Bosnom i
Hercegovinom koje je imao zajednički ministar finansija.
Ove javno iznošene ili povjerljivo razmatrane ideje, kako u toku
priprema za donošenje Zemaljskog ustava za Bosnu i Hercegovinu tako
i poslije njegovog proglašenja pokazivali su težnje odredenih austrijskih
političkih krugova. One su izazivale duboko podozrenje Madara, jer su
bile ne samo suprotne njihovim aspiracijama na Bosnu i Hercegovinu
nego su potencijalno ugrožavale i sam dualistički sistem. Stoga je pred-
sjednik ugarske vlade uporno insistirao na madarskim državnopravnim
gledištima kada je bilo riječi o tome da se, polazeći od postojećih nor-
mativnih rješenja, u tekstu bh. Zemaljskog ustava, definišu kompeten-
cije Zajedničkog ministarstva odnosno zajedničkog ministra u pogledu
upravljanja Bosnom i Hercegovinom.
Predsjednik ugarske vlade Sandor Wekerle smatrao je da termin
”zajedničko ministarstvo”, koji se nalazio u zakonu iz 1880, nema taj
smisao da zajedničko ministarstvo kao kolegij treba da vodi upravu Bo-
sne i Hercegovine. Naprotiv, ocjenjivao je da je intencija pomenutog
zakona bila da Zajedničko ministarstvo vodi te poslove putem jednog
svog člana, argumentirajući to postojećom pravnom praksom. Wekerle
je insistirao da se ni ubuduće u tom pogledu ništa ne mijenja i posebno
je naglašavao da se sačuva neokrnjen uticaj ugarske i austrijske vlade
na bh. upravu. Predsjednik ugarske vlade ponovio je poznati madarski
stav da zajedničko ministarstvo ne predstavlja poseban kabinet kao što
su to ugarska i austrijska vlada, i da općenito ne nastupa kao korpora-
tivni organ, jer je svaki ministar pozvan da vodi poslove samo vlastitog
resora. Wekerle je smatrao neprihvatljivim da se Zajedničko ministar-
stvo postavlja u odnosu na poslove Bosne i Hercegovine kao poseban
forum, koji bi donosio odluke i bio zasnovan na medusobnoj solidar-
nosti ministara. Isticao je da bi to bio potpun novum u Ustavu obiju
država Monarhije, koji bi učinio iluzornim ustavnu odgovornost njiho-
vih vlada u odnosu na upravljanje Bosnom i Hercegovinom. Medutim,
Wekerle nije bio protivan, čak je smatrao i poželjnim, da se u pojedi-
nim slučajevima pitanja koja se tiču Bosne i Hercegovine razmatraju
u krugu Zajedničkog ministarstva, ali je insistirao da u tome treba da
učestvuju i predsjednici obiju vlada. Ugarska vlada je bila izričito pro-
tiv da se u tekstu ustava bilo gdje spominje ”zajedničko ministarstvo”
255
nego samo ”zajednički ministar finansija”, koji je stvarno vodio bh.
upravu.22)
Prema stanovištu ugarske vlade izraženom još 1891, zajednički mi-
nistar finansija nije u pitanjima upravljanja zemljom donosio naredbe
na osnovu vlastitog djelokruga nego kao izabrani mandator legislativa
odnosno vlada obiju država Monarhije. Stoga je ugarska vlada smatrala
da od vlastite odluke legislativa, odnosno vlada obiju država ovisi koliko
će oni zadržati neposrednog uticaja na upravu zemlje, koju su spora-
zumno povjerili jednom trećem organu.23) Ovo je bilo potpuno u skladu
sa opštim stavom Madara prema zajedničkim poslovima i organima Mo-
narhije. Oni su inače, u zajedničkim ministrima gledali opunomoćenike
dviju udruženih država, a u zajedničkim organima samo zajedničke ins-
titucije obiju država, negirajući pri tome čak i postojanje jedinstvene
države kao samostalnog pravnog lica. Nasuprot tome, u Austriji su
posmatrali zajedničke poslove i zajedničke državne organe kao institu-
cije koje slijede iz pravnog kontinuiteta jedinstvene države (Reich-a)
od prije nagodbe 1867, kao otjelovljenje jedinstva Monarhije podjeljene
na dvije državne polovine.24) Medutim, zajedničko ministarstvo fun-
giralo je bez stvarne ustavne odgovornosti, jer je glavni cilj madarskih
političara od sklapanja nagodbe 1867. bio da Austro-Ugarska Monar-
hija ne treba da ima zajedničku, odgovornu vladu. Madarski stav da
ne postoji zajednička vlada nego samo zajednički ministri 25) došao je
odlučno do izražaja prilikom rasprave o bosanskom ustavu.
Aehrenthal je oponirao mišljenje Wekerlea da zajednički ministri
ne čine gremium koji svoje poslove kolegijalno obavlja i da se stoga
na njega ne može primjeniti pojam solidarne odgovornosti, Aehrent-
hal se pritome pozvao upravo na ugarski nagodbeni zakon (zak.član
22)
Wekerle Buriánu 12.7.1900. ABH ZMF PrBH 1617/1909.
23)
Protokoll des Ungarischen Ministerrates v. 8.12.1891. HHStA, Ka-
binettsarchiv.
24)
Vidi o tome Peter H a n a k, Probleme der Krise des Dualismus am
Ende des 19. Jahrhunderts, (u: Studien zur Geschichte der Österrei-
chisch-Ungarischen Monarchie) Budapest 1961, 347-350. Hanak tu citira
i najvažniju literaturu. Up. sažet prikaz ove problematike u: Rudolf
S i e g h a r t, Die letzten Jahrzehnte einer Grossmacht, Berlin 1932,
111-125.
25)
Vidi Die Entstehung des gemeinsamen Ministerrates und seine
Tätigkeit während des Weltkrieges, u: Protokolle des Gemeinsamen Mi-
nisterrates der Österreichisch-Ungarischen Monarchie (1914-1918) Ein-
geleitet und zusammengestellt von Miklós Komjáthy, Budapest 1966,
20-42.
256
XII: 1867), koji je propisivao solidarnu odgovornost zajedničkog minis-
tarstva.26) Medutim, on iz toga nije izvodio zaključak da zajedničko
ministarstvo ustvari predstavlja kabinet kod koga bi moglo biti govora
o solidarnosti u običnom smislu te riječi. Imao je u vidu da je zajed-
ničko ministarstvo u svim pitanjima od principijelne važnosti i onako
bilo vezano za saglasnost austrijske i ugarske vlade. Zato je isticao,
kad je riječ o upravljanju Bosnom i Hercegovinom, da će Zajedničko
ministarstvo u svim pitanjima principijelnog značaja uvijek se sasta-
jati zajedno sa oba predsjednika vlada.27) U vezi sa kontraverzama u
pogledu oznake zajedničkog organa u Zemaljskom ustavu nadležnog za
upravljanje Bosnom i Hercegovinom (da li zajednički ministar finansi-
ja ili c. i kr. Zajedničko ministarstvo), Aehrenthal je ocijenjivao da je
zahtjev ugarske vlade suprotan zakonu iz 1880, dok je protiv stanovišta
austrijske vlade govorila postojeća praksa.28)
Na sastanku zajedničkih ministara 6.septembra 1909. prihvaćen je
Aehrenthalov kompromisni prijedlog da se u bh. Ustavu, tamo gdje
je riječ o centralnoj instanci koja zemljom stvarno upravlja, upotrije-
bi izraz ”zajedničko ministarstvo (odnosno zajednički ministar)” kome
je povjereno vodstvo bh. uprave. Medutim, na onim mjestima gdje
se spominje vrhovno vodstvo, tj. gdje je riječ o pitanjima principijel-
ne prirode u smislu zakona, trebalo je da se upotrijebi izraz ”c. i kr.
zajedničko ministarstvo”. Uz posredovanje Aehrenthala kod austrijske
i Buriána kod ugarske vlade ovaj prijedlog je konačno i usvojen od
predstavnika obiju vlada na sjednici Zajedničkog ministarskog vijeća
26)
Protokoll des gemeinsamen Ministerrates v. 15.9.1909. HHStA, PA
XL Interna.
U paragrafu ugar. zak. člana XII:1867 bila je definisana odgovornost
kako svakog člana ministarstva tako i cijelog zajedničkog ministarstva.
Medutim, pojam parlamentarne odgovornosti, kako je to proizilazilo iz
paragrafa 38 istog zakona, uveliko se iscrpljivao u pravu zajedničkih
ministara da učestvuju na sjednicama delegacija i njihovoj obavezi da
odgovaraju na pitanja koja im se tamo postavljaju. Zbog svojevrsne
državne strukture Monarhije, u kojoj delegacije nisu mogle dobiti karak-
ter opštedržavnog parlamenta, postalo je iluzorno da bi se uskraćivanjem
povjerenja moglo na parlamentarni način srušiti zajedničko ministarstvo.
Kao napomena 24. Up. Ivan Ž o l g e r, Der staatsrechtliche Ausgle-
ich zwischen Österreich und Ungarn, Leipzig 1911, 319-323, 331-332;
Edmund B e r n a t z i k, Die österreichischen Verfassungsgesetze, Wi-
en 1911, 439-452; Joseph R e d l i c h, Das Österreichische Staats-und
Reichsproblem, II Bd. Leipzig 1920, 491-495. O tretmanu Bosne i Her-
cegovine u delegacijama vidi F. S c h m i d, op. cit. 23-24.
27)
Protokoll des gemeinsamen Ministerrates v. 15.9.1909. HHStA, PA
XL Interna.
28)
Protokoll über die ..... am 6.september 1909 ..... stattgehabte Kon-
ferenz der k.u.k. gemeinsamen Minister, HHStA PA I K. 630 CdM ...
....
257
15.septembra 1909. Time je učinjen pokušaj da se u Ustavu termi-
nološki razluči i precizira odnos Zajedničkog ministarstva kao kolegija
trojice zajedničkih ministara i Zajedničkog ministarstva finansija pre-
ma upravljanju Bosnom i Hercegovinom. Usvojena rješenja, po riječima
Aehrenthala, vodila su računa o de jure i de facto stanju, u namjeri da
se kolikogod je moguće ne dira u postojeći status quo.29)
Medutim, insistirajući na ponovnom utvrdivanju u Zemaljskom us-
tavu već ranije zakonom propisane nadležnosti Zajedničkog ministar-
stva u pogledu upravljanja Bosnom i Hercegovinom, Aehrenthal je imao
u vidu da se u odnosu na raniju praksu stvarno intenzivira uticaj Mi-
nistarstva inostranih poslova i Ministarstva rata, a u prvom redu da
on ojača sopstveni položaj. Ova tendencija došla je do izražaja tokom
1909. godine prilikom rasprave o nizu spornih odredaba bh. Ustava.
Aehrenthalovom vrlo aktivnom angažovanju pri konačnom obliko-
vanju ustavnih odredaba prethodilo je razmatranje prvobitnog ustav-
nog nacrta, koje je izradilo Zajedničko ministarstvo finansija, na in-
ternim sastancima najviših funkcionera Ministarstva inostranih poslo-
va. Na ovim sastancima održanim 28.maja i 3. i 4.juna 1909, kojima
je predsjedavao Aehrenthal razmatrana je prvenstveno državnopravna
problematika koja je istovremeno tangirala zajedničke poslove Monar-
hije i upravljanja Bosnom i Hercegovinom.30) Stavovi zauzeti u Minis-
tarstvu inostranih poslova bili su osnova za istupanje Aehrenthala na
sastanku zajedničkih ministara 7.juna 1909, na kojem su sporazumno
usvojene odredene izmjene i dopune prvobitnog nacrta bh. Ustava.31)
Ovako korigovan nacrt Ustava Aehrenthal je, a ne zajednički ministar
finansija Burián, uputio predsjednicima austrijske i ugarske vlade.32)
O primjedbama i prijedlozima pomenutih vlada ponovo su raspravljali
zajednički ministri i o njima kolegijalno zauzeli stavove na svojoj sjed-
nici od 6.septembra 1909.33) Otvorena pitanja zatim su razmatrana na
sjednicama Zajedničkog ministarskog vijeća, gdje su i usvajani kompro-
misni zaključci. Na ovim sjednicama su, pored zajedničkih ministara,
učestvovali predsjednici obiju vlada, te pojedini austrijski i ugarski mi-
nistri.
29)
Kao nap. 27. i 28. Up. Zemaljski ustav (statut) za Bosnu i Herce-
govinu, paragrafi 38 i 39.
30)
HHStA, PA I K. 638, CdM VIIIc 12/1. Prvobitni nacrt Zemaljskog
ustava ZMF je uputilo 30.4.1909. zajedničkim ministrima i predsjedni-
cima austrijske i ugarske vlade.
31)
Protokoll über die ... ....am 7.Juni 1909 zu Wien stattgehabte Kon-
ferenz der k.u.k. gemeinsamen Minister, HHStA, PA I K.638, CdM VIIIc
12/1.
32)
Aehrenthal predsjednicima obiju vlada 16.6.1909. Ibidem
33)
Kao nap. 28.
258
Pitanje ingerencije članova Zajedničkog ministarstva u odnosu na
bh. upravu javilo se i pri utvrdivanju ustavne odredbe o supotpisivanju
u Saboru usvojenih i od vladara sankcionisanih bh. zakona. Prijedlog
Zajedničkog ministarstva finansija u prvobitnom nacrtu ustava bio je
da zakone supotpisuje zajednički ministar kojemu je povjereno vodstvo
bh. uprave. Medutim, Aehrenthal je smatrao da pored potpisa pome-
nutog zajedničkog ministra bh. zakoni ”principijelne prirode”, kao i oni
bh. zakoni o poslovima kod kojih saodlučuju obje države Monarhije, u
smislu zakona iz 1880, treba da nose i potpis ministra inostranih pos-
lova, odnosno zakoni vojnog karaktera i potpis ministra rata. I pored
Buriánovog protivljenja, da je teško ustanoviti granicu kad se jedno
pitanje može principijelno posmatrati i njegovih rezervi kako će na to
obje vlade gledati, zajednički ministri su prihvatili Aehrenthalovo sta-
novište na sastanku od 7.juna 1909, i u tom smislu izmijenili nacrt
Zemaljskog ustava.34) Time je trebalo da se, analogno praksi u obje
države Monarhije, bh. zakoni objavljuju i sa potpisima više ministara.
Aehrenthalovo stanovište o ovom pitanju odgovaralo je intencijama
austrijske vlade, koja je predložila samo pregnantniju formulaciju iste
ustavne odredbe.35) Nasuprot tome ugarska vlada je odlučno odbila
Aehrenthalov prijedlog i insistirala da se u nacrtu Ustava unese izričita
odredba da sankcionisane bh. zakone supotpisuje samo zajednički mi-
nistar finansija.36) Taj zahtjev Aehrenthal je ocijenio kao suprotan
zakonu iz 1880. godine, koji nije isključivao mogućnost da vladar even-
tualno i ministru rata povjeri bh. upravu. Na kraju je odnijelo prevagu
Buriánovo stanovište, da uticaj svih ”pozvanih faktora” treba da se re-
alizuje već pri nastajanju bosanskih zakona.37) U konačno odobrenom
tekstu Ustava odredba o supotpisivanju sankcionisanih zakona (član
38) ostala je ista kao i u prvobitnom nacrtu. Medutim, u praksi nisu
skinute s dnevnog reda nesuglasice u pogledu uticaja zajedničkih mi-
nistara kao i ostalih političkih faktora na bh. zakonodavstvu i upravi.
Pri tome tretman državnopravne problematike nije, kao ni ranije, bio
formalnog akademskog karaktera, nego se javljao kao izraz borbe za
uticaj realnih političkih snaga. To se odvijalo u situaciji kada je osjet-
no porastao značaj Bosne i Hercegovine kako za Monarhiju kao cjelinu
tako i za njene obje države posebno, a naročito za Ugarsku.
Da su gledišta ostala i dalje duboko podijeljena ilustruju razmimo-
ilaženja koja su izbila neposredno pred publikovanje Zemaljskog ustava
34)
Kao nap. 31.
35)
Predsjednik austrijske vlade zajedničkom ministru finansija 21. 7.
1909. ABH ZMF PrBH Nr 1648/1909.
36)
Kao nap. 22.
37)
Kao nap. 28. i 31.
259
i umalo nisu odgodila da se taj čin obavi 17.februara 1910. U Za-
jedničkom ministarstvu finansija, a takode u Ministarstvu inostranih
poslova, prihvaćeno je stanovište predsjednika ugarske vlade da se bh.
ustavni zakoni objave samo uz supotpis zajedničkog ministra finan-
sija. Pri tome je izraženo gledište da se ”supotpisivanjem od strane
jednog ministra obavezuje cijelo Zajedničko ministarstvo”. Nasuprot
tome, predsjednik austrijske vlade isticao je da izdavanje Ustava nije
akt tekuće administracije nego opšti fundamentalni zakon, koji treba i
formalno da proizade iz zato zakonom pozvanog organa. Sa austrijske
strane se ukazivalo da Ustav sadrži odredbe koje tangiraju i djelokrug
Ministarstva rata i Ministarstva inostranih poslova, te da je cijelo Za-
jedničko ministarstvo učestvovalo u izradi Ustava. S obzirom da se
s ugarske strane dovodio u pitanje princip solidarne odgovornosti za-
jedničkih ministara predsjednik austrijske vlade je smatrao da je to
razlog više da svaki ministar svojim potpisom preuzme odgovornost.
Medutim, predsjednik austrijske vlade Bienerth je u zadnji čas povu-
kao svoje prigovore, istovremeno ističući da ostaje pri svom načelnom
stavu. Za ovakav postupak bili su mjerodavni politički razlozi. Austrij-
ska vlada nije htjela da se u datom momentu iznova otvore pregovori
sa ugarskom vladom i ponovo odloži sankcionisanje i publikovanje bh.
Ustava.38) Ovo posebno s obzirom na veliko zakašnjenje u pogledu ispu-
njenja obećanja o uvodenju ustavnih institucija u Bosni i Hercegovini,
koje je dao car prilikom aneksije, i to kako stanovništvu anektirane
zemlje tako i evropskoj javnosti. Za držanje Bienertha bila je takode
značajna okolnost da je i Aehrenthal, sigurno iz istih razloga, bio već
reterirao od svog stava da izvjesne bh. zakone, kao što je Ustav, treba
da potpisuju sva tri zajednička ministra.39)
U vezi sa uvodenjem ustavnih institucija i radom Bh sabora postig-
nut je dogovor izmedu članova Zajedničkog ministarstva da zajednički
ministar finansija upućuje bh. zakonske nacrte, ne samo predsjednicima
austrijske i ugarske vlade, nego i drugoj dvojici zajedničkih ministara,
što do tada nije bilo praktikovano. Jedini izuzetak u tom pogledu bio
je nacrt zemaljskog budžeta koji je i ranije upućivan zajedničkim mi-
nistarstvima inostranih poslova i rata na odobrenje.40)
Zajedničko ministarstvo finansija nije se u ustavnom periodu uvijek
revnosno pridržavalo postignutog dogovora, što je izazivalo proteste za-
jedničkih ministara. Ministar inostranih poslova Aehrenthal, pozivajući
se na odgovornost koju ima kao predsjednik Zajedničkog ministarskog
38)
Kao nap. 5.
39)
Kao nap. 28.
40)
Burián Aehrenthalu 10.6.1910. HHStA, PA I K. 639, CdM VIIIc
12/4.
260
vijeća nastojao je da se pomenuti dogovor striktno poštuje.41) To isto
je tražio i ministar rata Schönaich,42) a potom i njegov nasljednik Auf-
fenberg. Sredinom 1912. Auffenberg je naglašavao da je čisto riječ o
zakonskim nacrtima od eminentno vojno-političkog značaja, koji se tiču
jako eksponiranih graničnih zemalja. Pri tome je ukazivao da je samo
Ministarstvo rata u stanju da zastupa vojne interese.43) Aehrenthal,
Schönaich i Auffenberg, pozivajući se na dogovor izmedu zajedničkih
ministara, insistirali su na tome da im kao članovima Zajedničkog mi-
nistarstva pripada pravo da odobravaju bh. zakonske nacrte.
Po Buriánu svrha upućivanja bh. zakonskih nacrta ”na znanje” os-
talim zajedničkim ministrima bila je u tome da oni dobiju mogućnost
da zauzmu stav i daju svoje eventualne prijedloge i primjedbe.44) To
pokazuje da je Burián u biti odstupio od postignutog dogovora i svojih
izjava prilikom rasprave o bh. Ustavu, kada je priznavao pravo zajed-
ničkim ministrima da odobravaju bh. zakonske nacrte.
Zajednički ministar finansija Leon Bilinski, uskoro je po preuzima-
nju funkcije, početkom aprila 1912, zauzeo izričito stanovište da je za
prijedloge zakona koje vlada podnosi Bh saboru, prema čl.37 Zemalj-
skog ustava, potrebna samo saglasnost vlada obiju država Monarhije, a
ne još i saglasnost zajedničkih ministara inostranih poslova i rata. On je
to obrazlagao i time što je vladar 1879. povjerio zajedničkom ministru
finansija da u ime Zajedničkog ministarstva vodi bh. upravu. Prema
Bilinskom bh. zakonski nacrti upućivani su na uvid drugim zajedničkim
ministrima zato da bi oni kao članovi Zajedničkog ministarstva bili u
toku zakonodavne djelatnosti u Bosni i Hercegovini.45)
Gledištu Bilinskog suprotstavio se tadašnji ministar rata Moritz
Auffenberg, a posebno novi ministar inostranih poslova Leopold Berch-
told. On je formulisao stav da se odgovornost zajedničkog ministarstva,
utvrdena u zakonu iz 1880. i ponovo naglašena u prvom članu bh. Us-
tava, proteže na sve vladine mjere u Bosni i Hercegovini i da zato svi
članovi Zajedničkog ministarstva moraju zadržati i pravo da vrše uticaj
na zakonodavnu djelatnost Bh.sabora. Za Berchtolda ovaj uticaj bio
je dvostruko neophodan. S jedne strane, svaki zajednički ministar mo-
rao je imati pravo da kao suodgovoran član Zajedničkog ministarstva
ispituje zakonske nacrte sa stanovišta zajedničkih interesa Monarhije i
Bosne i Hercegovine. S druge strane, on je imao obavezu da pomenute
nacrte ispituje sa posebnog stanovišta svog resora i eventualno prema
41)
Aehrenthal Buriánu 27.5.1910. Ibidem
42)
Schönaich Aehrenthalu 30.4.1911. Ibidem
43)
Auffenberg Berchtoldu 28.6.1912. Ibidem
44)
Burián Ministarstvu rata 18.3.1912. (prepis), ibidem
45)
Bilinski Auffenbergu 2.4.1912. Ibidem
261
njima zauzima stav. Berchtold je smatrao da zajednički ministar fi-
nansija u ime Zajedničkog ministarstva šalje prijedloge bh. zakona na
saglasnost predsjedniku austrijske i ugarske vlade. Iz toga je izvlačio
zaključak da članovi Zajedničkog ministarstva moraju usaglasiti stavo-
ve u pogledu forme i sadržaja zakonskih nacrta prije nego oni dobiju
karakter vladinih prijedloga, i to eventualno putem rasprave izmedu
svih zajedničkih ministara.46) Ovo je na kraju prihvatio i Bilinski, jer
Berchtold je insistirao na načelnom pravu na uticaj. On nije tražio
izmjenu postojeće procedure koja bi podrazumijevala davanje formalne
saglasnosti od strane svih zajedničkih ministara, jer bi to značilo dalje
komplikovanje i onako zamršenog zakonodavnog postupka.47)
Bilinski je i dalje ostao pri shvatanju da ne postoji legalna oba-
veza Zajedničkog ministarstva finansija da traži formalnu saglasnost
zajedničkih ministara. Zajedničko ministarstvo finansija upućivalo je
Ministarstvu inostranih poslova i Ministarstvu rata bh. zakonske na-
crte i to kako one koji su spadali u kompetenciju Bh. sabora tako i
one koji su bili van njegovog djelokruga. To je, prema uputstvu Za-
jedničkog ministarstva finansija izdatom Zemaljskoj vladi u ljeto 1913,
imalo za cilj da se pomenuta ministarstva upoznaju sa bh zakonodav-
stvom, sa svog resornog stanovišta eventualno iznesu primjedbe ili ako
ustreba iniciraju vijećanja na konferenciji zajedničkih ministara.48)
Posebno Ministarstvo rata nije u postaneksionom periodu propus-
tilo priliku da o nizu bitnih pitanja bosanske politike zauzme svoje
stavove kao i da aktivno utiču na njen pravac i odluke. Pri tome su
bosanski zakoni de facto zavisili i od saglasnosti svih zajedničkih mi-
nistara. To je došlo do punog izražaja na pr. kod jezičkog zakona, u
čijem je formulisanju uzelo aktivnog učešća i Ministarstvo rata.49) To
isto vrijedi za zakone o investicijama, a napose za zakon o izgradnji
novih i rekonstrukciji postojećih željezničkih pruga. Inače, problemi u
vezi sa izgradnjom željeznica u Bosni i Hercegovini razmatrani su kao
i u predaneksionom periodu na sastancima Zajedničkog ministarskog
vijeća uz učešće predsjednika obiju vlada, gdje je tražen kompromis
izmedu različitih interesa, u prvom redu Austrije i Ugarske.
46)
Berchtold Bilinskom 12.7.1912. (prepis) ibidem
47)
Bilinski Berchtoldu 22.7.1912. Ibidem
48)
Memorandum. Der Landesregierung für Bosnien und dir Herzegowi-
na mit Erlass vom 7. August 1913 ... zur Danachachtung mitgeteilt
(prepis). HHStA, PA I K. 630, CdM V/30. Prepis istog dokumenta i u
KA Nachlass Potioreks A/3 Fasz. 2 Nr 373.
49)
Vidi Dževad J u z b a š i ć, Jezičko pitanje u austrougarskoj politici
u Bosni i Hercegovini pred prvi svjetski rat, Sarajevo 1973, 35-36, 63-64,
72-73.
262
Uticaj Ministarstva rata u znatnoj mjeri su karakterisali ekstremni
stavovi militarističkih krugova o metodama upravljanja u Bosni i Her-
cegovini. Zato je on često nailazio na otpor od strane vodećih ličnosti
civilne uprave, koji je sa produbljavanjem unutrašnje krize i pooštrava-
njem vanjskopolitičke situacije sve više slabio.50) Tome je doprinije-
la i reorganizacija Zemaljske vlade za Bosnu i Hercegovinu i izvjesno
proširenje njenih kompetencija. Na sjednici zajedničkih ministara od
14.marta 1912. usvojen je prijedlog upravne reforme u Bosni i Her-
cegovini, koju je car sankcionisao 1.aprila 1912. Ukidanjem funkcije
civilnog adlatusa izvršena je stvarna koncentracija vojne i civilne vlasti
u rukama zemaljskog poglavara, koji je kao armijski inspektor bio i naj-
viši vojni zapovjednik u oblasti 15. i 16. korpusa, u Bosni i Hercegovini
i Dalmaciji. Mada je zemaljski poglavar trebalo da politiku u Bosni i
Hercegovini vodi u okviru smjernica zajedničkog ministra zaduženog
za bh. upravu, kome je u tom pogledu bio potčinjen i odgovoran,51)
njegov položaj u odnosu na zajedničkog ministra finansija bio je no-
vom upravnom organizacijom ojačan. To je pogodovalo protežiranju
vojnih interesa u Bosni i Hercegovini i jačanju uticaja vojnih faktora
na donošenju političkih odluka.
Medutim, i pored porasta uticaja zajedničkih ministara na uprav-
ljanje Bosnom i Hercegovinom, može se ipak konstatovati da se Zajed-
ničko ministarstvo kao poseban kolegijalni organ u tom pogledu nije
moglo u ustavnom periodu afirmisati. To je bilo uslovljeno kako poras-
tom antagonizma izmedu Austrije i Ugarske u Bosni i Hercegovini tako
i stanjem opštih političkih odnosa u Monarhiji. Odredene zasluge za to
imaju i one odredbe bh. Zemaljskog ustava, koje su najvećim dijelom
na zahtjev ugarske vlade stvarno proširile ingerenciju obiju vlada na
bh. zakonodavstvo i preko okvira ustanovljenim zakonom iz 1880.52) S
druge strane, Zemaljski ustav nije sadržavao nikakve posebne odredbe
o ingerenciji Zajedničkog ministarstva kao cjeline, osim što je recipirao
zakonsko rješenje iz 1880, koje je bilo podložno različitim interpretaci-
jama.
Bosanskohercegovački sabor je od početka svoje djelatnosti tražio
da se ukinu zakoni iz 1879. i 1880. revidira Ustav, proširi djelokrug
50)
Vidi Dževad J u z b a š i ć, Aneksija i stavovi austrougarskih voj-
nih krugova prema upravljanju Bosnom i Hercegovinom, u: Naučni
skup posvećen 80. godišnjici aneksije Bosne i Hercegovine, ANUBiH, Po-
sebna izdanja XCIX/29, Sarajevo 1991, 33.82.
51)
Glasnik zakona i naredaba za B.i H. godina 1912, 113. Vidi: Ham-
dija K a p i d ž i ć, Ukidanje funkcije civilnog adlatusa. (Diskusija i
odluka Zajedničke austrougarske vlade), Glasnik ADA I, 1961, 333-338,
i s t i, Bosna i Hercegovina pod austrougarskom upravom. (Članci i
rasprave), Sarajevo 1969, 100-109.
52)
Vidi: Dž. J u z b a š i ć, Izvještaj Hermanna von Sautera, 63-65.
263
Sabora i izmijeni njegov poslovnik u liberalnom duhu, te uspostavi
odgovorna vlada. Svoje političke, finansijske i druge zahtjeve prema
Monarhiji Sabor je posebno aktualizirao od kraja 1911. Oni su pono-
vo šire formulisani krajem ljeta 1913. u programu nove koalicije koju
je trebalo da obrazuju muslimanski i hrvatski poslanički klub i grupa
poslanika oko lista ”Srpska riječ” (tzv. Srškićev program).
Pod utiskom političkih kretanja nakon izbijanja balkanskog rata
1912, zajednički ministar finansija Bilinski inicirao je pokušaj da Bos-
na i Hercegovina bude predstavljena u delegacijama sa po tri poslanika,
gdje bi imali mogućnost legalnog izjašnjavanja o zajedničkim poslovima
Monarhije. Ovom planu obećao je podršku ministar inostranih poslova
Berchtold. Plan se podudarao i sa stavovima prestolonasljednika Fran-
za Ferdinanda i njegove okoline. Zemaljski poglavar Potiorek je smatrao
da se Bosanskohercegovačkom saboru ne može dopustiti ingerencija u
vojnim pitanjima niti pravo da debatuje o vanjskoj politici, jer bi to
pothranjivalo partikularističke tendencije. Trebalo je ipak nešto učiniti
kako bi se ublažilo nezadovoljstvo i paralizirale narasle centrifugalne
snage. Medutim, učešće predstavnika Bosne i Hercegovine neposred-
no u delegacijama, bilo bi suprotno nagodbenim zakonima iz 1867. o
sastavu i izboru delegacija i dualističkom ustrojstvu Monarhije. Osim
toga, samo zastupstvo u delegacijama ne bi moglo zadovoljiti Bosnu i
Hercegovinu, jer je tretiranje važnih privrednih pitanja spadalo u nad-
ležnost austrijskog i ugarskog parlamenta. Zato je Potiorek nabacio
ideju da se Bosansko-hercegovačkom saboru dodijeli pravo da šalje i u
oba parlamenta po šest poslanika. Realizovanje ovih ustavnih promjena
iziskivalo bi usvajanje kvalifikovanom većinom odgovarajućih zakona u
austrijskom i ugarskom parlamentu, dok bi u Bosni i Hercegovini to mo-
glo biti oktroisano vladarevom odlukom. Pri tome je Potiorek podoz-
rijevao da bi 6 predstavnika Bosne i Hercegovine moglo u delegacijama
kompaktno nastupiti i pojaviti se kao treći faktor u Monarhiji, suprotno
duhu dualističkog Ustava. Ni sam Bilinski nije vjerovao u sprovodljivost
svoje zamisli zbog očekivanog otpora Madara, iako je dobio punomoć
od Franza Josepha I da pokrene problem. Cilj mu je bio da pokaže bar
dobru volju prema Bosna i Hercegovina. Ubrzo je, medutim, Bilinski
došao do zaključka da je bolje ne dirati u zoljino gnijezdo i javno ne
nuditi rješenja za koja je sumnjao da bi mogla zadovoljiti Bosance.53)
53)
Dževad J u z b a š i ć, Neki problemi državnopravnog položaja Bo-
sne i Hercegovine nakon aneksije, u: Okrugli sto: Problemi državnoprav-
nog položaja Bosne i Hercegovine 1875-1945, ANUBiH Naučne komuni-
kacije XXXV, Sarajevo 1994, 17-18; i s t i, Nacionalno-politički odnosi
u Bosanskohercegovačkom saboru i jezičko pitanje (1910-1914), ANU-
BiH Djela LXXIII/42, Sarajevo 1999, 161-166.
264
Potpuno negativno madarsko stanovište izrazio je sredinom 1913.
bivši ugarski premijer Wekerle, ističući da Bosanci imaju više slobo-
de nego što zaslužuju. On je smatrao da će se Bosna i Hercegovina
u perspektivi morati podijeliti izmedu Austrije i Ugarske, pa će tada
njena oba dijela imati predstavnike u delegacijama. Smatrajući du-
alizam još za dogledno vrijeme jedino mogućim rješenjem i Potiorek
je u jesen 1914. postao zagovornik plana o diobi Bosne i Hercegovine
na austrijski i ugarski dio, ali to, kao ni druge kombinacije o izmjeni
državnopravnog položaja zemlje za vrijeme Prvog svjetskog rata, nije
moglo biti ostvareno. Inače, u ustavnom periodu, austrijski politički
faktori medu kojima i prestolonasljednik Franz Ferdinand, u odnosu
na Sabor, insistirali su na očuvanju postojećih prava krune. Posebno
su Madari, suprotstavljajući se težnjama Sabora, kao i nizu mjera bo-
sanskohercegovačke uprave, nastojali onemogućiti da anektirana zemlja
eventualno postane zametak trećeg državnog područja u Monarhiji.54)
(Godišnjak DI BiH 39, 1988, str. 144-154, i na njemačkom u Österreichische Ost-
hefte, 2, 1999, str. 266-285)
54)
265
ANEKSIJA I STAVOVI AUSTROUGARSKIH VOJNIH KRUGOVA
PREMA UPRAVLJANJU BOSNOM I HERCEGOVINOM
Više jugoslovenskih i drugih istoričara pisalo je o odnosu austro-

ugarskih militarističkih krugova prema načinu upravljanja Bosnom i
Hercegovinom, bilo da su ovaj problem u svojim radovima posebno tre-
tirali ili su ga parcijalno u sklopu šire tematike doticali. Pri tome u
prvom redu mislim na Hamdiju Kapidžića 1) i Mirjanu Gross,2) te K.B.
Vinogradova 3) i Milorada Ekmečića.4) Značajnu izvornu dokumentaci-
ju za ovo pitanje iskoristio je i Franz Weinwurm u svojoj nepublikovanoj
disertaciji o Oskaru Potioreku,5) ali je ona pretežno nekritički interpre-
tirana. Za situiranje bosanskohercegovačke problematike u širi kontekst
1)
Hamdija K a p i d ž i ć, Previranja u austrougarskoj politici u Bos-
ni i Hercegovini 1912. godine, u: Hamdija K a p i d ž i ć, Bosna i Her-
cegovina pod austrougarskom upravom (Članci i rasprave) Sarajevo,
1968, 100-138; i s t i, Skadarska kriza i izuzetne mjere u Bosni i Her-
cegovini, Ibidem 155-197. Osim toga K a p i d ž i ć je u nekoliko brojeva
Glasnika arhiva i Društva arhivista B. i H. (dalje Glasnik ADA) publi-
kovao arhivsku gradu od interesa za predmetnu tematiku i to: Ukidanje
funkcije civilnog adlatusa (Diskusija i odluka Zajedničke austrougarske
vlade), Glasnik ADA 1, 1961, 333-338; Ispisi iz bečkih arhiva o predis-
toriji prvog svjetskog rata, Glasnik ADA 10/11, 1970/1971, 465-537;
Ispisi iz bečkih arhiva - Prilozi političkoj istoriji Bosne i Hercegovine,
Glasnik ADA 12/13, 1972/1973, 275-310.
2)
Mirjana G r o s s, Hrvatska uoči aneksije Bosne i Hercegovine, u:
Istorija XX veka III, izd. Institut društvenih nauka, Beograd 1962, 153-
275; i s t a, Hrvatska politika velikoaustrijskog kruga prijestolonasljed-
nika Franje Ferdinanda, Časopis za suvremenu istoriju (ČSP) 2, 1970,
9-74.
3)
K.B. V i n o g r a d o v, Bosnijskij krizis 1908-1909 g. prolog per-
voj mirovnoj vojni, izd. Leningradskogo universiteta 1964, 55-59.
4)
Milorad E k m e č i ć, Ratni ciljevi Srbije 1914, Beograd 1973, 170-
180; i s t i, Žalosna baština iz godine 1914 (Političke namjene sudskih
procesa u Bosni i Hercegovini za vrijeme prvog svjetskog rata), u: Ve-
leizdajnički proces u Banjaluci, Banjaluka 1987, 17-20; i s t i, Stvaranje
Jugoslavije 1790-1918, 2, Beograd 1989, 676-677, 712-713.
5)
Franz W e i n w u r m, FZM Oskar Potiorek. Leben und Wirken
als Chef der Landesregierung für Bosnien und der Herzegowina in Sa-
rajevo 1911-1914, (Dissertation) Wien 1964.
266
ratnih priprema u Austro-Ugarskoj zanimljiv je rad Arnolda Suppana
koji se odnosi na donošenje propisa o izvanrednom stanju u Hrvatskoj
za slučaj rata.6)
Polazeći od onoga što je u literaturi već poznato, i na osnovu novih
dokumenata iz arhiva u Beču i Sarajevu, nastojaću da prikažem osnovne
stavove austrougarskih vojnih krugova prema načinu upravljanja Bos-
nom i Hercegovinom te s tim u vezi i njenom statusu u Monarhiji, i to
od vremena koje je neposredno predhodilo aneksiji do izbijanja Prvog
svjetskog rata 1914. godine. U centru pažnje biće, medutim, odnosi
vojnih institucija i funkcionera s jedne i civilnih vlasti s druge strane.
Kao što je vrlo dobro poznato problem aneksije Bosne i Hercegovi-
ne zauzimao je centralno mjesto u planovima austrougarskih političkih
faktora za rješenje sve akutnijeg jugoslovenskog pitanja unutar Monar-
hije i u okviru priprema za aktivniju spoljnu politiku na Balkanu. Ove
pripreme započele su još u doba akutne unutrašnje krize u odnosima
izmedu Austrije i Ugarske, kada se u vrhovima Monarhije obrazovala
uticajna konzervativna politička struja koja je težila izmjeni dualis-
tičkog uredenja i stvaranju velike Austrije sa jakom centralnom vlašću.
Na čelu ove struje, koja se oslanjala na antidualističku tradiciju u Aus-
triji, nalazio se prijestolonasljednik Franz Ferdinand. Svoje najjače
uporište imala je velikoaustrijska politika u visokim vojnim krugovima
i visokom kleru, dijelu aristokratije i austrijanskoj kršćansko-socijalnoj
stranci. Velikoaustrijski krugovi, koji su željeli da Monarhija postane
moćna država i ravnopravan partner velikim imperijalističkim silama,
istupali su sa različitim planovima za njenu reorganizaciju, medu ko-
jima je odredeno mjesto zauzimao i trijalizam. Medutim, trijalističke
kombinacije javljale su se u više varijanti, a sama ideja trijalizma, zas-
tupana od različitih političkih snaga i ličnosti, imala je u raznim isto-
rijskim situacijama i različito značenje. Sam prijestolonasljednik se u
svojim opredjeljenjima kolebao i nije se definitivno ni otvoreno izjasnio
ni za jedan od brojnih reformnih planova.7)
Pripreme za odlučan prelaz na aktivniju spoljnu politiku na Bal-
kanu vezane su za dolazak niza ličnosti, koje su pripadale krugu oko
6)
A. S u p p a n, Ausnahmszustand in Erwägung. Die Verhandlun-
gen über im Kriegsfall zu erlassende Ausnahmsverfügungen für Kroa-
tien-Slavonien im Frühjahr 1909. Österreichische Osthefte (dalje ÖOH)
3, 1974, 254-268.
7)
G r o s s, Hrvatska politika velikoaustrijskog kruga, 9 i dalje. Tu je
dat i kratak osvrt na najvažniju literaturu o Franzu Ferdinandu i pro-
blemu trijalizma. Posebno o trijalizmu u slovenačkoj politici vidi Jan-
ko P r u n k, Nacionalni programi u slovenskoj političkoj misli (1848-
1945), ČSP 3, 1985, 7 i dalje; Janko P l e t e r s k i, Zveza vseslovenske
ljudske stranke in hrvatske stranke prava v leti 1911-1913. Zgodovinski
časopis 1-2, 1980, 5-75.
267
Franza Ferdinanda na vodeće položaje. Tako je u jesen 1906.baron
Alois Laxa von Aehrenthal postao ministar vanjskih poslova, a za šefa
Generalštaba imenovan je Conrad von Hötzendorf, najekstremniji pred-
stavnik austrijskih militarističkih krugova. Mada su obojica na svoje
položaje došli kao povjerenici prestolonasljednika, Aehrenthal se, kao
uostalom i neke druge ličnosti čije je imenovanje na odgovorne položaje
izdejstvovao Franz Ferdinand, vremenom pridružio njemačkim dualis-
tičkim krugovima, i u smislu intencija Franza Josepha i vodio politiku u
saradnji sa ugarskom vladom. Aehrenthal je vjerovao da će strukturnim
reformama i jačanjem dualističkog sistema stvoriti ne samo mogućnost
aktivne spoljne politike, nego i da će spoljnopolitički rezultati jačati
svijest o pripadnosti Monarhiji.8)
Aneksija Bosne i Hercegovine dobila je ključno mjesto u Aehrent-
halovoj politici i njegovom programu da Austro-Ugarska očuva i dalje
izgradi svoj položaj kao velika sila. U povjerljivim memorandumima
od 5.februara 1907. godine Aehrenthal je iznio svoj dugoročni koncept
polazeći od toga da politika status quo-a na Balkanu, već zbog razvoja
prilika u Makedoniji, ne bi se mogla više održati. On je smatrao da se
mora napustiti od strane Andrássyja inaugurisana isključivo negativna
jugoslovenska politika, koja je bila usmjerena samo na to da se spriječe
nepovoljne konstalacije prilikom eventualnog raspada Turske. Nasuprot
tome, trebalo je ”postići pozitivnu konstrukciju jugoslovenskog proble-
ma” i riješiti ga unutar Monarhije. To bi se ostvarilo tako što bi se
Dalmacija sjedinila sa Hrvatskom i Slovenijom i stvorila jugoslovenska
grupa sa centrom u Zagrebu. Njoj bi se priključila i Bosna i Herce-
govina, koju je trebalo anektirati u momentu kada Austro-Ugarska ne
bude htijela više da se u punoj strogosti pridržava politike status quo-a.
Bosna i Hercegovina bila bi privremeno anektirana kao zajednički po-
sjed obiju država Monarhije, ali bi se nakon uvodenja ustavnog režima
i dobijanja samouprave definitivno pripojila Trojedinoj kraljevini, čime
bi unutar ugarske državne polovine bilo završeno formiranje jugoslo-
venskog bloka. Za uzvrat, trebalo je da Madari pristanu na obnovu
privredne nagodbe i trgovinski i carinski savez sa Austrijom u trajanju
od bar 25 godina, što bi stabilizovalo Monarhiju. Pri tome je Aehren-
thal imao u vidu da će stvaranje jake ”jugoslovenske grupe” u okviru
Ugarske vremenom dovesti do trijalizma. Smatrao je da približavanje
Hrvata i Srba izraženo u riječkoj rezoluciji pogoduje ostvarenju nje-
govih planova. ”Hrvatsko-srpska misao” trebalo je po Aehrenthalu da
jača unutar zemalja krune Svetog Stjepana, a jugoslovenski gravitacioni
8)
Eva S o m o g y i, Aehrenthals Reformbestrebungen 1906-1907. Die
Dualismus-Interpretation des Ministers des Äussern. ÖOH 1, 1988,
60-65.
268
centar u Zagrebu bio bi protivteža pokretu usmjerenom protiv integri-
teta Monarhije koji je imao svoje ishodište u Beogradu i Cetinju. Šta
više privlačnoj snazi ”jugoslovenske grupe” ne bi ni sama Srbija mogla
dugo da se odupire već bi došla u političku i privrednu zavisnost od
Austro-Ugarske i bila bi uključena u austrougarski carinski savez.9)
I šef bosanskohercegovačke uprave, zajednički ministar finansija
Burián je, imajući prvenstveno u vidu unutrašnji politički razvitak u
Bosni i Hercegovini pokrenuo u maju 1907. godine u memorandumu
caru pitanje aneksije.10) Po Buriánu autokratska uprava u zemlji bila
je poslije okupacije nužna, ali je bio brži kulturni i materijalni napre-
dak te se jasnije javljala nacionalna svijest i težnja ka samoopredje-
ljenju. Kada je Burián preuzeo dužnost bilo mu je očigledno da je
Kállayev pokušaj sa bosanskom nacijom i bosanskim jezikom pretr-
pio neuspjeh. Reakcija na takvu politiku bila je pojačana nacionalna
osjetljivost. Uprava je pod Buriánom otpočela sa reformama čiji je cilj
bio stvaranje preduslova za ”jednu čisto administrativnu autonomiju u
okviru datog medunarodnopravnog provizorija”. Planiranim reforma-
ma kao i onim čija je realizacija bila u toku trebalo je da se uklone
prepreke za uspješnije privredivanje, unaprijedi opšte i stručno obra-
zovanje, uredi autonomna uprava u crkveno školskim poslovima svih
konfesija i reorganizuju odnosno stvore političko-administrativne jedi-
nice u gradskim i seoskim opštinama, zatim u kotarevima i okruzima.
Medutim, smatrao je Burián da se ostvarenjem ovog programa dovodi
do prekretnice i pledirao je da se, dok još ima vremena, razmisli ko-
jim putem poći da bi se učinio kraj provizoriju u Bosni i Hercegovini
i ona se definitivno priključila Monarhiji. Bio je svjestan da je većina
bosanskohercegovačkog stanovništva protiv tog priključenja, ali je vje-
rovao da bi se jedino stupnjevitim utiranjem puta ”jednoj proširenoj
autonomiji”, koju je označio kao krunu reformi, moglo zadobiti povje-
renje Bosanaca i Hercegovaca. Pri tome je naglašavao da je, pored svih
teškoća i razlika koje stoje na tom putu bolje dobrovoljno dati ono ”što
bi se ranije ili kasnije moglo teško uskratiti”.
9)
W.M. C a r l g r e n, Iswolsky und Aehrenthal vor der bosnischen
Anneksionskrise. Russische und Österreichisch-ungarische Balkanpo-
litik 1906-1908. Uppsala 1955, 118-121; Mirjana G r o s s, Vladavina
hrvatsko-srpske koalicije 1906-1907, Beograd 1960, 162-164. Vidi So-
lomon W a n k, Aehrenthals Programm for the Constitutional Tran-
sformation of the Habsburg Monarchie: Three Secret Mémoirs, The
Slavonic and East European Review v. 41, Nr 97, 1963, 513-636; Tofik
M. I s l a m o v, Aus der Geschichte der Beziehungen zwischen Öster-
reich und Ungarn am Anfang des 20. Jahrhunderts. u: Österreich-
Ungarn in der Weltpolitik 1900 bis 1918, Berlin 1965, 11-147.
10)
Burián, Denkschrift über Bosnien und die Herzegowina, Wien im Mai
1907. Haus-Hof-und Staatsarchiv Wien (dalje HHStA), Kabinettsarchiv,
Geheimakten K. 25 (alt 28).
269
Kao i Aehrenthal, Burián je aneksiju povezivao sa rješenjem ju-
goslovenskog pitanja, koje je postalo jedan od najvećih problema u
Monarhiji. On je u memorandumu caru pisao: ”Naši po rasi i jeziku
istorodni ili pak vrlo bliski jugoslovenski narodi razvijaju osjećaj soli-
darnosti koji postaje sve intenzivniji, razvijaju težnju za ujedinjenjem”.
Da bi se ta težnja kanalisala tako da ne ugrozi ravnotežu i integritet
Monarhije, predlagao je da se u vezi sa aneksijom Bosne i Hercegovi-
ne faktički uspostavi Trojedinica (Hrvatska, Slavonija i Dalmacija) kao
pars adnexa krune Sv. Stjepana. Bosna i Hercegovina bi po aneksiji
bila samo privremeno ”neka vrsta carevinske zemlje”, a potom bi se
kao četvrti autonomni član priključila Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaci-
ji. U tom sklopu ona je trebala da bude ”čvrst bastion” na južnoj
granici Monarhije i da posluži ”kao snažan oslonac” njenih balkanskih
interesa. Za razliku od Aehrenthala, za koga je subdualizam treba-
lo da bude etapa ka trijalizmu, Burián je bio protiv trijalizma, jer bi,
po njegovoj ocjeni, novi, u svakom pogledu nedorasli, treći član izba-
cio Monarhiju iz ravnoteže. Kompleks jugoslovenskih zemalja u okviru
Ugarske trebalo je, po zamisli Buriána, da doprinese očuvanju dualis-
tičkog karaktera Monarhije i uspostavi bolju ravnotežu izmedu njenih
obiju država. Takvo rješenje smatrao je čak i najpodesnijim da spriječi
trijalističke težnje kod Južnih Slavena jer bi njihova najveća skupina
dobila u jednoj autonomnoj državnoj tvorevini ”potreban prostor” za
”razvoj i nacionalno zadovoljenje”.11) Medutim, ovi dalekosežni plano-
vi nisu došli do izražaja u Buriánovoj konkretnoj političkoj aktivnosti.
Izgleda da ih se i sam Burián uskoro sasvim odrekao kada je neposredno
pred aneksiju predlagao da vladar uzme titulu kralja Bosne i Hercegovi-
ne, kako bi ta titula bila prepreka za buduće priključenje Hrvatskoj.12)
Subdualističko rješenje jugoslovenskog pitanja, koje je bilo prisutno u
kombinacijama Aehrenthala i Buriána prije aneksije, ponovo je kao ste-
rilna kabinetska konstrukcija aktualizirano za vrijeme Prvog svjetskog
rata u politici generala Sarkotića.13)
Reforme u Bosni i Hercegovini i cijela politika aneksije bila je i u
koncepciji Buriána u prvom redu usmjerena protiv sve intenzivnije ak-
tivnosti i aspiracija Srbije, njenog poraslog uticaja i privlačne snage.
Gledajući na Srbiju kao rivala koji teži da pod svojim vodstvom uje-
dini Jugoslovene, Burián je kalkulisao za docnije i eventualni obračun
11)
Ibidem
12)
Protokoll des gemeinsamen Ministerrates v. 10.9.1908. HHStA, Po-
litisches Archiv (PA) XL Interna K.468.
13)
Hamdija K a p i d ž i ć, Austrougarska politika u Bosni i Hercego-
vini i jugoslovensko pitanje za vrijeme prvog svjetskog rata, u: isti,
Bosna i Hercegovina pod austrougarskom upravom, 209-210, 254-258;
Milorad E k m e č i ć, General Sarkotić i planovi spasa monarhije 1918,
u: Zbornik radova posvećen uspomeni Salke Nazečića, Sarajevo 1972.
270
sa Srbijom.14) Ipak, u Buriánovoj politici rješavanja jugoslovenskog pi-
tanja putem rata nije zauzelo ono mjesto što je imalo izvjesno vrijeme
kod Aehrenthala, a pogotovo ne kao kod Conrada von Hötzendorfa.
Burián je pripadao onim dualističkim faktorima u Austro-Ugarskoj ko-
ji su vodeći ”realističku” i opreznu politiku usmjerili svoju pažnju da
aneksija Bosne i Hercegovine prode sa što manje zaplitaja, u iluziji da
je ona preduslov za konsolidovanje stanja u jugoslovenskim zemljama
Monarhije. Tek docnije za vrijeme Prvog svjetskog rata, u diskusiji o
formulisanju ratnih ciljeva Monarhije u vezi sa uspjesima centralnih sila
na Balkanu 1915. godine, Burián je, tada u svojstvu ministra inostranih
poslova, izmedu ekstremne alternative aneksije Srbije, Crne Gore i di-
jela Albanije, koju je Conrad zastupao, i suprotnih umjerenijih tenden-
cija, bezuspješno tražio srednje rješenje balkanskih problema u jednom
ograničenom aneksionom programu i drugim sredstvima uticaja, čineći
u toku ratnih dogadaja sve veće ustupke Conradovoj koncepciji.15)
Svoje planove u pogledu Srbije Aehrenthal je prije i u toku anek-
sione krize više puta dopunjavao i mijenjao. Zalažući se poslije mla-
doturske revolucije za aneksiju Bosne i Hercegovine, Aehrenthal je u
ljeto 1908. godine formulisao gledište da se krajnji ciljevi austrougarske
balkanske politike ne mogu postići putem preko Novog Pazara nego sa-
mo preko Beograda.16) Pri tome je osporio jedan od osnovnih principa
dotadanje austrougarske politike na Balkanu, koji je u pogledu značaja
Novopazarskog sandžaka postavio Andrássy. Aneksija Bosne i Herce-
govine bila je za Aehrenthala samo prvi korak, iza koga bi kao dalji cilj
slijedilo ”potpuno uništenje srpskog revolucionarnog gnijezda”, kako je
to on povjerljivo izjavio 5.septembra 1908. godine svome njemačkom
kolegi Schönu.17)
Dinamična i ekspanzivna spoljna politika trebalo je da sa svoje stra-
ne udahne novi život starom državnom organizmu Monarhije i pomog-
ne u preovladavanju njenih unutrašnjih teškoća. Nastavljajući tradiciju
Balhausplatza, Aehranthal je svoje planove namjeravao realizovati ko-
risteći i raspirujući suprotnosti izmedu balkanskih država i naroda.18)
14)
Kao nap.10.
15)
H. R u m p l e r, Die Kriegsziele Österreich-Ungarns auf dem Bal-
kan 1915/1916, u: Österreich und Europa. Festgabe für Hugo Hantsch
zum 70. Geburgstag. Graz-Wien-Köln 1965; up. Andrej M i t r o -
v i ć, Ratni cilj centralnih sila i jugoslovensko pitanje 1914-1918, Ju-
goslovenski istorijski časopis 1-2, 1976, 93-127.
16)
Österreich-Ungarns Aussenpolitik von der bosnischen Krise 1908 bis
zum Kriegsausbruch 1914, (ÖUA) I, Wien und Leipzig 1930, Nr 32.
17)
K.B. V i n o g r a d o v, op. cit.82-83.
18)
Andrej M i t r o v i ć, Prodor na Balkan. Srbija u planovima Aus-
tro-Ugarske i Nemačke 1908-1918, Beograd 1981, 75, 78.
271
Medusobno suprotstavljanje i izigravanje naroda po devizi ”divide et
impera” kojom se dugo služilo unutar Habsburške monarhije, postalo je
u praksi osnova i Aehrenthalove jugoslovenske politike. Još početkom
1907. godine Aehrenthal je imao u vidu da buduća organizacija ”ju-
goslovenske grupe” i razvoj jugoslovenske ideje u Monarhiji treba da
se odvija na osnovama jačanja ”katoličke misli”.19) U vezi sa daljim
razvojem unutrašnjih prilika u proljeće 1908. godine, zagovarao je da se
politika u Hrvatskoj vodi uz oslonac na Hrvate a protiv Srba, i zalagao
se da se metodama zastrašivanja suzbija srpska ”veleizdajnička” propa-
ganda. Time je dat prvi podsticaj za zagrebački veleizdajnički proces,
koji će pripremiti Aehrenthal u saradnji sa ugarskom vladom, s ciljem
da se opravda aneksija i posije razdor izmedu Hrvata i Srba.20)
Dolaskom Conrada von Hötzendorfa za šefa austrougarskog gene-
ralštaba 1906. godine pojačan je politički uticaj austrijskih militaris-
tičkih krugova koji su vjerovali da se vojnim pobjedama i aneksijama
može osujetiti raspad Monarhije, učvrstiti njena unutrašnja kohezija
i medunarodni položaj. Dajući prvenstven značaj vojnim rješenjima,
Conrad se uporno zalagao za to da se reorganizovana i ojačana armija
angažuje u preventivnom ratu protiv Italije i Srbije, prije nego se Rusi-
ja oporavi od poraza na Dalekom Istoku i unutrašnjih potresa. Krajem
1907. godine on je tražio od cara da se ne odugovlači sa odlukom o
aneksiji Bosne i Hercegovine i da se ona iskoristi za konačno rješenje
jugoslovenskog pitanja. To je bila politika ”velikog stila”, koja je treba-
lo da Austro-Ugarskoj osigura potpunu prevlast na Jadranskom moru
i Balkanskom poluostrvu. Njen neposredni cilj je bio da se sa aneksi-
jom Bosne i Hercegovine izvrši i priključenje Srbije Monarhiji, nakon
prethodnog obračuna sa Italijom, koja je bila saveznik ali od kraja XIX
vijeka i sve veći suparnik Austro-Ugarske na Balkanu. i politika vojnih
krugova težila je stvaranju ”jugoslovenskog kompleksa” unutar Monar-
hije i rješenju jugoslovenskog pitanja na bazi trijalizma.21) ”Ratna
19)
Ibidem, 69-70; G r o s s, Vladavina hrvatsko-srpske koalicije, 163.
20)
G r o s s, Hrvatska uoči aneksije, 199 i dalje; Arnold S u p p a n,
Grosserbische Propaganda und Agramer Hochverratsprozes. Die Ser-
ben Kroatien-Slavoniens zwischen Hochverrat und Widerstend, u: Ve-
like sile i Srbija pred prvi svetski rat, SANU, Naučni skupovi knj. IV,
Odelj. Društvenih nauka knj. 1, Beograd 1976, 633-640.
21)
Feldmarschall C o n r a d, Aus meiner Dienstzeit 1906-1918, I,
Wien 1921, 75, 523-524, 530-532, 534-543, 552-554;
C o n r a d v o n H ö t z e n d o r f, Private Aufzeichnungen. Erste
Veröffentlichungen aus den Papieren des k.u.k. Generalstabs-Chefs,
bearbeitet und hg. Von Kurt Peball, Wien-München 1977; up. Andrija
R a d e n i ć, Austrougarski planovi protiv Srbije u vezi sa aneksijom
Bosne i Hercegovine, u: Jugoslovenski narodi pred prvi svetski rat,
SANU Posebna izdanja knj.CDXVI, Odelj. društvenih nauka knj. 61,
Beograd 1967, 795-800.
272
stranka”, čiji je eksponent bio Conrad, nije se, medutim, ograničavala
samo na vojne krugove. Zahtjevi austrijskih finansijera i industrijalaca
uticali su kako na spoljnopolitički kurs austrougarske diplomatije tako
i na planove militarista pred Prvi svjetski rat. Pri tome je došlo do
izražaja svojevrsno spajanje militarističko-dinastičke tradicije sa impe-
rijalističkim tendencijama nove epohe.
Usprkos odredenim razlikama, prvenstveno u pogledu upotrebe me-
toda, postojala je velika podudarnost u Aehrenthalovoj i Conradovoj
koncepciji rješavanja jugoslovenskog pitanja i oni su tijesno saradivali
pripremajući aneksiju Bosne i Hercegovine. Medutim, iako Aehrenthal
pod odredenim uslovima nije isključivao upotrebu sile da bi se uništila
Srbija i osigurala austrougarska dominacija na Balkanu, on je u biti za-
zirao od rata i davao je prednost sredstvima diplomatskog, ekonomskog
i političkog uticaja i pritiska. Pri tome se kolebao izmedu dalekosežnih
planova i ostvarenja ograničenih ciljeva. Na koncu Aehrenthal se morao
zadovoljiti samo aneksijom Bosne i Hercegovine. Pitanje inkorporacije
Srbije, a time i radikalno rješenje cijelog jugoslovenskog problema, osta-
vio je konačno početkom 1909. godine u amanet svojim nasljednicima.
Smisao austrougarskih prijetnji ratom u toku aneksione krize na kraju
je bio ograničen na to da se prisile Srbija i Crna Gora da priznaju aus-
trougarski suverenitet nad Bosnom i Hercegovinom. Na ovo je uticalo
zaoštravanje vanjsko-političke situacije i opasnost od sukoba svjetskih
razmjera, a još više unutrašnjo-političke prilike u Austro-Ugarskoj.
Posebno većina ugarskih vladajućih krugova protivila se osvajačkim
planovima i aneksijama novih jugoslovenskih teritorija na Balkanu, bo-
jeći se da povećani broj Južnih Slovena u Monarhiji ne ugrozi dualis-
tičko uredenje. Osim toga već prilikom priprema za proglašenje aneksije
Bosne i Hercegovine kako predsjednik ugarske vlade Alexandar Wekerle
tako i predsjednik austrijske vlade Wladimir von Beck zauzeli su od-
lučan stav da aneksija ne smije dovesti do izmjene u državnopravnoj
strukturi Monarhije. Obojica su, usprkos odredenim razlikama u nji-
hovim pogledima na aneksiju, strahovali da ona ne dovede do stva-
ranja kompaktnog jugoslovenskog bloka unutar Monarhije s obzirom
na težnje izražene u riječkoj rezoluciji. Wekerle je pristao na aneksiju
Bosne i Hercegovine uz izričit uslov da ”ostane isključena mogućnost
trijalističkog uredenja povezivanjem jugoslovenskih zemalja Monarhi-
je.22) U aneksionoj krizi pojavilo se ozbiljno razmimoilaženje izmedu
Aehrenthala i Conrada, koji je uporno ostao pri zahtjevu da se napad-
ne i uništi Srbija, ali je morao već napola isukani mač vratiti u korice.
22)
Hamdija K a p i d ž i ć, Diskusije o državnopravnom položaju Bos-
ne i Hercegovine za vrijeme austrougarske uprave (Pokušaji aneksije),
Glasnik ADA IV-V, 1964-1965, 155-156, 160, 188; G r o s s, Hrvatska
uoči aneksije, 156-158, 243-244.
273
Aehrenthal je iz toga dogadaja izvukao odredene konzekvence u pogle-
du austrougarske politike na Balkanu odloživši planove za rješavanje
jugoslovenskog pitanja. Šta više on se poslije aneksije sukobljavao sa
velikoaustrijskim vojnim krugovima koji su se i dalje zalagali za trijali-
zam.23) Medutim, u predaneksionom razdoblju postojao je visok stepen
saglasnosti izmedu Aehrenthala i Conrada što se manifestovalo i povo-
dom rasprave o politici i metodama upravljanja u Bosni i Hercegovini.
*
* *
Intenziviranje političkih kretanja u Bosni i Hercegovini, koje je
došlo do izražaja osobito u majskim štrajkovima 1906. godine, obnavlja-
nju i novom poletu muslimanskog pokreta za vjersku autonomiju kao
i previranjima u redovima Srba, koja su rezultirala usvajanjem sara-
jevske rezolucije 24.maja 1907. godine, privukli su pažnju mjerodavnih
faktora u Monarhiji u pogledu krajnjih ciljeva autonomističkih težnji
bosanske opozicije. Ministar Burián, koji je bio inicijator kaznenih mje-
ra protiv potpisnika sarajevske rezolucije, istovremeno je smatrao da se
kaznama ne može spriječiti pokret za autonomiju i rezolucijom naj-
avljeno sprovodenje izbora za skupštinu Srpske narodne organizacije.
Cilj mu je bio samo da pokaže da uprava neće biti pasivni posmatrač
političkih kretanja kao i da nikome ne priznaje ”zakonski mandat u pi-
tanjima političkih reformi”. Bio je spreman da izabrane srpske povje-
renike tretira jedino kao podnosioce želja odredene grupe stanovništva,
ali je u uputstvu Zemaljskoj vladi naglašavao da se ne smiju iz ruku
ispustiti sredstva političke moći niti ostaviti sumnja ”da se povjereni-
ci mogu ubaciti kao politički faktor, te da kompetentna inicijativa za
sve reforme u Bosni i Hercegovini ostaje jedino u rukama zemaljske
uprave”.24) U ovim stavovima izražena je suština Buriánove politike
sporog provodenja odozgo strogo doziranih političkih reformi, koje su
daleko zaostajale u pogledu demokratskih promjena koje su početkom
XX vijeka tražile narasle društvene snage u Bosni i Hercegovini.
Mitrovdanska skupština 8.11.1907. godine u Sarajevu, na kojoj je
osnovana Srpska narodna organizacija i usvojen njen autonomistički
program, dala je, medutim, povoda ministru Buriánu da 1.decembra
1907. godine zajedničkim ministrima i predsjednicima vlada Austrije i
Ugarske ukaže na potrebu promjene kursa nacionalne politike u Bosni
i Hercegovini. Suprotno neuspjeloj Kállayevoj politici traženja oslonca
23)
Ibidem 269, nap. 37.
24)
Burián Zemaljskoj vladi 18.6.1907. Arhiv Bosne i Hercegovine u Sa-
rajevu, Zajedničko ministarstvo finansija Pr.BH 620/1907 (dalje citiram
samo signature istog fonda).
274
u muslimanskom elementu, odnosno njegovim zemljoposjedničkim vr-
hovima, Burián je smatrao da vlada mora da se bolje poveže sa ”dugo
zanemarivanim i s nepovjerenjem posmatranim pravoslavnim Srbima”
i to tako ”da se u budućnosti, po mogućnosti, ispunjava srazmjerno
traženje sva tri plemena koja žive u okupiranim zemljama ... ...pri
čemu bi se .....Srbima imalo sada najviše nadoknaditi”. Tom prilikom
on je konstatovao ”da su se srpske težnje za autonomijom do sada is-
ključivo kretale u okvirima okupacione misli.25) Ovo je bilo suprotno
ocjeni Zemaljske vlade, datoj povodom donošenja sarajevske rezolucije,
da je krajnji cilj srpskih autonomističkih težnji priprema terena da bi
se u pogodnom trenutku Bosna i Hercegovina sjedinila sa Srbijom.26)
Slično stanovište imali su i velikoaustrijski i militaristički krugovi koji
su se ispoljili kao žestoki protivnici Buriánove nacionalne i reformne po-
litike. Medutim, politički razvitak u postaneksionom periodu pokazao
je da ni sam Burián nije ostao dosljedan svom ”prosrpskom” kursu.
Zajednički ministri i oba predsjednika vlada saglasili su se 1.12.1907.
godine sa Buriánom u pogledu politike predusretljivosti koju je trebalo
od tada voditi prema Srbima u Bosni i Hercegovini, kao i sa njego-
vom koncepcijom o postepenom razvitku autonomne misli. Ovim se
podrazumijevalo da se nakon što je bila uvedena opštinska samoupra-
va, koja je inače u mnogim seoskim opštinama primljena sa nepovje-
renjem i strahom od novih poreza i nameta, u narednoj etapi pride
stvaranju kotarskih predstavništava. Njima je trebalo dati vremena da
zažive i u meduvremenu pripremiti osnivanje okružnih i na kraju ze-
maljskog predstavništva. Sazivanje Bosanskohercegovačkog sabora mo-
glo je, medutim, uslijediti tek nakon izvršene aneksije. U tom pogledu
usvojen je 1.12.1907. godine i zaključak da aneksija Bosne i Hercego-
vine treba da uslijedi ”kad to okolnosti zatraže ili u najmanju ruku
dopuste”.27)
Mada je tada bila načelno postignuta saglasnost o aneksiji i uzet
kurs na unutrašnje i spoljnopolitičke pripreme za njeno sprovodenje,
time nisu prevladane i razlike u gledištima koje su u vladajućim aus-
trijskim i ugarskim krugovima postojale u odnosu na rješavanje jugos-
lovenskog pitanja i balkansku politiku Monarhije. I pored toga što su
zajednički ministri i predsjednici obje vlade dali formalnu podršku Bu-
riánovoj bosanskoj politici, pojačana je u razdoblju koje je predhodilo
aneksiji oštra borba u vrhovima Monarhije u pogledu metoda uprav-
ljanja u Bosni i Hercegovini.
25)
K a p i d ž i ć, Diskusije, 152-156, 184-188.
26)
Benko Buriánu 3. 6. 1907. Pr. BH 625/1907; up. Mustafa I m a m o-
v i ć, Pravni položaj i unutrašnji politički razvitak Bosne i Hercegovine
od 1878. do 1914, Sarajevo 1976, 160.
27)
Kao napomena 25.
275
Šef austrougarskog generalštaba Conrad von Hötzendorf još je sre-
dinom 1907. godine naglašavao da se u Bosni i Hercegovini može uprav-
ljati samo pomoću vojske,28) a pod utiskom daljeg razvoja političkih
prilika došao je do sasvim suprotnih zaključaka od onih ministra Buriá-
na. Conrad je dramatizujući stanje, podržan od ministra rata Franza
Schönaicha, ukazivao da bi se jedino energičnim i bezobzirnim postup-
kom mogao ugušiti pokret duhova u Bosni i Hercegovini i pri tome
cinično je smatrao da bi samo bilo od koristi ako bi se pojedini po-
kušaji ustanka primjerno kaznili.29) Inače, on je bio uvjeren da bi u
kritičnom momentu za Monarhiju, koji bi mogao nastupiti u slučaju
ponovnog zaoštravanja odnosa sa Madarima, a pogotovo kad bi došlo
do vanjsko-političkog sukoba, u zemlji izbio oružani ustanak podržan
od Srbije.30)
Suprotstavljajući se ovim shvatanjima, Burián je naglašavao da u
velikom pokretu duhova, koji je bio primijetan naročito kod mlade ge-
neracije, ne vidi opasnu pojavu koja bi imala za cilj nasilnu izmjenu
odnosa. Mladi ljudi,koji su izvan zemlje završili studije, vratili su se
puni predstava i pojmova karakterističnih za parlamentarne zemlje. Po
Buriánu oni u Bosni i Hercegovini ne nalaze uslove za afirmaciju svojih
slobodarskih ideja i ”mladalački i neodmjereno” traže izmjenu posto-
jećih prilika. Burián je ukazivao kako su se slične pojave manifestovale
u Crnoj Gori, Rusiji, pa čak i u Perziji i isticao je da se one ne mogu
trajno samo nasilnim potiskivanjem savladati. Smatrao je da bi pokret
trebalo kanalisati i pažljivim nadzorom svesti ”u prave okvire”.31)
Buriánova politika manevrisanja i ustupaka postala je predmet na-
pada velikoaustrijske, frankovačke i klerikalne štampe. Ova štampa je
povela antisrpsku kampanju u Bosni i Hercegovini optužujući pri tome
ministra Buriána kao ”pomagača i saučesnika velikosrpske propagan-
de”. Napadi velikoaustrijskih krugova bili su upereni i protiv ugarske
vlade madarskih nezavišnjaka, što je bilo u skladu sa intencijama pri-
jestolonasljednika Franza Ferdinanda da se ova vlada sruši. Madarska
nezavisna stranka je podržavala autonomističke težnje Srba i Musli-
mana u Bosni i Hercegovini i usko je saradivala sa njihovim organi-
zacijama. Cilj je bio da se oslabi uticaj Beča u Bosni i podrži srpski
elemenat kao protuteža jačanju Hrvata i velikohrvatskih aspiracija. Sa
28)
Leopold C h l u m e c k y, Erzherzog Franz Ferdinands Wirken und
Wollen, Berlin 1929, 346.
29)
Burián Schönaichu 21.12.1907, Pr.BH 1493/1907.
30)
C o n r a d, Situation im Occupationsgebiet, Februar, März 1908.
Kriegsarchiv Wien (dalje KA), Militärkanzlei Franz Ferdinands (MKFF)
206/11 ex 1908; up. i s t i, Dienstzeit, I, 74, 77; R a d e n i ć, op. cit.
805-806.
31)
Kao napomena 29.
276
svoje strane ”Srpska riječ” je uzimala u zaštitu ministra Buriána od
napada kojima je bio izložen, iako nije odobravala njegovu ”pirami-
dalnu politiku” postepenih reformi.32) Vodstvo Muslimanske narodne
organizacije takode je osudivalo napade na Buriána i stavljalo je do
znanja vodećim madarskim političarima, predsjedniku ugarske vlade
Sándoru Wekerleu, ministru trgovine Ferenczu Kossuthu i grofu Ti-
vadoru Batthyányju, da želi da na čelu bosanskohercegovačke uprave
ostane ministar Burián,33) očekujući od njega ispunjenje svojih zahtje-
va u pogledu vakufsko-mearifske autonomije i drugih pitanja koja su
bila predmet uspješno okončanih pregovora izmedu Zemaljske vlade i
Egzekutivnog odbora u aprilu 1908. godine. U drugoj polovini aprila
u Sarajevu je boravio F. Kossuth i vodio razgovore sa nekim srpskim i
muslimanskim političarima.
Medutim, već krajem proljeća 1908. godine madarska nezavisna
stranka prestala je da politički pomaže Srbe i Muslimane u Bosni i
Hercegovini, a istovremeno se sama sve više angažovala u protusr-
pskoj veleizdajničkoj kampanji u Hrvatskoj čiji je cilj bio razbijanje
hrvatsko-srpske koalicije i opravdanje aneksije. Ipak, usprkos nastoja-
njima Aehrenthala, nisu uspjeli pokušaji da se na unutrašnjem planu
uskladi politika svih mjerodavnih faktora Austro-Ugarske i ostvari po-
trebna saradnja na pripremama aneksije, kao što nije uspjelo ni da se
postigne sporazum o zajedničkom jugoslovenskom programu i rješenju
jugoslovenskog pitanja unutar Monarhije.34)
Pojava žestokog antiaustrijskog članka ”Miriše barut” u banjalučkoj
”Otadžbini” 12.maja 1908. godine dala je novi podsticaj Buriánovim
protivnicima za napade na njegovu bosansku politiku.35) Najoštrija
reakcija uslijedila je i ovog puta od strane šefa Generalštaba Conrada.
Ukazujući na alarmantnu situaciju u okupacionom području, on je u
32)
Vojislav B o g i ć e v i ć, Aneksija Bosne i Hercegovine i jugoslo-
vensko pitanje, Historijski pregled, 4, 1959, 336, 340; G r o s s, Hrvatska
uoči aneksije,180, 240.
33)
Meldung des Ivanič aus Budapest 23.7.1908. KA Kriegsministerium
(=KM) Präs. 81-85, 49/1908.
34)
G r o s s, Hrvatska uoči aneksije,180-181, 198-199, 215, 227.
35)
Povodom medunarodne napetosti, izazvane Aehrenthalovom naja-
vom realizacije projekta novopazarske željeznice, u pomenutom se članku
pozivao srpski narod u Bosni i Hercegovini da bude spreman da u pred-
stojećem ratu učestvuje sa svojom braćom u Srbiji. Članak se završavao
lozinkom: ”bratu brat - Švabi rat!” Od ovako intoniranog članka ogra-
dilo se vodstvo bosanskohercegovačkih Srba, a srpska štampa (”Srpska
riječ”, ”Narod”) osudila je članak označivši ga kao vrlo štetnu političku
grešku. Vidi Todor K r u š e v a c, Petar Kočić, Beograd 1951, 242-249;
up. Vojislav B o g i ć e v i ć, Afera ”Miriše barut”, Godišnjak Društva
istoričara (DI) BiH XV, 1964, 79-107.
277
martu 1908. godine zahtjevao da se hitno prekine ”sa sistemom koji
je popustljiv prema velikosrpskoj propagandi” i svom energijom pono-
vo uspostavi državni red i ugled Vlade, čije je katoličke funkcionere
napadala opoziciona srpska štampa da sprječavaju ministra Buriána u
njegovoj pozitivnoj djelatnosti.36)
U proljeće 1908. godine pojačale su se suprotnosti izmedu Buriána
i vodećih činovnika u Bosni i Hercegovini, od kojih je pretežna većina
imala negativno mišljenje o njegovoj politici. Medu njima je vladalo
uvjerenje da od okupacije, odnosno od ustanka 1882. godine, nije bilo
kritičnije situacije u zemlji i svi su se izjašnjavali da je potrebno izvršiti
aneksiju. Zemaljski poglavar general Winzor smatrao je da se politički
kurs naklonosti prema Srbima nije pokazao uspješnim i da je liberalni
sistem koji je inaugurisan donio samo štetu.37)
U vezi sa svojim procjenama političke situacije u Bosni i Hercego-
vini i planovima za ratni obračun sa Srbijom, Conrad je u novembru
1907. godine pokrenuo pitanje da komandant 15. korpusa i koman-
dujući general u Sarajevu kao zemaljski poglavar Bosne i Hercegovine
ne bude samo nominalni nego da postane i faktički šef civilne admi-
nistracije u zemlji. Tražio je da zemaljski poglavar dobije sva ona ov-
laštenja koja je imao prvih godina okupacije do reforme 1882. godine,
kada je uvedena funkcija civilnog adlatusa, u čijim se rukama našla
stvarna vlast.38) Dijeleći Conradovo mišljenje ministar rata Schönaich
zahtjevao je početkom decembra 1907. izmjenu naredbe ”o vlasti ci-
vilnog adlatusa Zemaljske vlade od 3.avgusta 1882. godine”, tako da
bi poglavar mogao po svom nahodenju da preuzme direktno vodenje
civilne uprave i bude ovlašten da na tom području preduzima mjere u
svom neposrednom djelokrugu; da poglavar bez ograničenja vrši vrhov-
nu policijsku vlast tako da mu pripadne pravo da neposredno raspo-
laže žandarmerijom i svim organima službe sigurnosti; konačno, kada
je riječ o mjerama za održavanje javne bezbjednosti ili drugim pita-
njima, da zemaljskog poglavara treba najodlučnije da podržava civilni
36)
C o n r a d, Situation im Occupationsgebiet, Februar, März 1908,
MKFF 206/11 ex 1908; up. i s t i, Dienstzeit, I, 74.
37)
Po Winzoru to je pokazala antiaustrijska propaganda u opozicionoj
štampi, a posebno članak u ”Otadžbini”. Pri tome je zemaljski poglavar
veoma zamjerao i predsjedniku vrhovnog suda Kobingeru zbog mlitavo
vodenog sudskog progona. (K a p i d ž i ć, Ispisi, Glasnik ADA X-XI,
475-482). Naime, postupak protiv ”Otadžbine” bio je prvobitno pokre-
nut kod okružnog suda zbog narušavanja javnog mira i reda i tek naknad-
no, 25.marta 1908, okrivljeni u banjalučkoj aferi predani su u nadležnost
vojnog suda, koji im je izrekao visoke kazne zbog veleizdaje. (K r u š e
v a c, op. cit. 243-252) Vidi ÖUA I, Nr 12.
38)
Untertanigstes Referat über die Anträge des Chefs des Generalstabes
zwecks Hebung der Stellung des Landeschefs in Bosnien-Hercegovina. Sr.
k.u.k. Hoheit referiert; Wien 26.1.1911. KA MKFF Fb/16 ex 1911.
278
adlatus, ali da pri tome mora biti odlučujuća samo volja poglavara.39)
Vojni faktori su htjeli da civilni adlatus bude stvarno potčinjen zemalj-
skom poglavaru, a posebno da bude lišen prava da samostalno raspolaže
žandarmerijom kao i vrhovne vlasti nad policijom, koju su namjeravali
militarizovati.40)
I sam general Winzor je u proljeće 1908. godine davao povjerljivo
izjave kako se u datoj situaciji smatra bespomoćnim s obzirom na svoje
sužene kompetencije. Žalio se da nema puni uvid u poslove civilne upra-
ve i ujedno izražavao bojazan da u slučaju rata ne bi mogao preuzeti
punu odgovornost za njeno direktno vodenje. Kao i drugi vojni faktori
on je tražio da se hitno popuni i pojača žandarmerija, finansijska straža
kao i vojni garnizoni u zemlji.41) Medutim, Conrad nije smatrao Win-
zora doraslim situaciji i nastupajućim dogadajima nego je zahtjevao da
na položaj zemaljskog poglavara dode ”jedan energičan i efikasan gene-
ral” i kao takvog predlagao je generala Marijana Varešanina,42) koji je
ranije bio komandant u Sarajevu a potom namjesnik u Dalmaciji. Kako
su vijesti o kombinaciji sa Varešaninom već 1907. dospjele u javnost,
opozicioni listovi ”Srpska riječ”, ”Narod” i ”Musavat” žestoko su se
usprotivili naimenovanju Varešanina, optužujući ga kao fanatičnog kle-
rikalca i hrvatskog šovinistu.43) Postavljenje Varešanina za zemaljskog
poglavara uslijedilo je tek 7.marta 1909. godine, pri kraju aneksione
krize.
Burián se, medutim, uspješno suprotstavio pritisku militarista za
reviziju kompetencija civilnog adlatusa i poslovnika zemaljske vlade.
On je smatrao da postojeća politička situacija u Bosni i Hercegovini ne
daje povoda da se mijenjaju postojeće afirmisane institucije. Ministru
rata je skrenuo pažnju da je prekoračio svoje kompetencije. Pri tome
je Burián kao ministar nadležan za Bosnu i Hercegovinu naglasio da
bi eventualni prijedlozi koji bi se odnosili na administrativne promjene
i politička pitanja morali u prvom redu da od njega poteknu. Zato je
ministar rata Schönaich bio prinuden da u konačnoj verziji svog referata
caru od 3.1.1908. izostavi formalni prijedlog o proširenju ovlaštenja
39)
Ursprungliche Fassung des a.u. Vortrages des RKM vom 3.1.1908.
Kao prethodna napomena, Beilage 2.
40)
Zahtjev da se bh. policija militarizuje postavljen je takode krajem
1907. godine. Zusammenstellung jener Angelegenheiten, auf welche eine
Einflussnahme des Landeschefs in Bosnien und der Hercegovina beson-
ders notwendig ist zur Wahrung des militärischen Interessen. KA MKFF
Pb/24 ex 1911.
41)
Pr.BH 627/1908; K a p i d ž i ć, Ispisi, Glasnik ADA X-XI, 475-482.
42)
Kao napomena 38.
43)
Up. B o g i ć e v i ć, Afera ”Miriše barut”, 89.
279
zemaljskog poglavara, ali je istovremeno izvjestio vladara o sopstvenom
stavu prema tom pitanju kao i intencijama šefa Generalštaba.44)
Ovaj dio referata Franz Joseph I primio je samo na znanje, ali je
zato Aehrenthal preuzeo na sebe da posreduje izmedu Schönaicha i
Buriána. Rezultat ovog posredovanja je bio da je, gotovo nakon tri
mjeseca, u aprilu 1908. Aehrenthal uputio Schönaichu nacrt tajnog
reskripta naslovljenog na tadašnjeg zemaljskog poglavara Winzora. U
njemu je Burián pokušao da učini neke ustupke ministru rata svojom
interpretacijom naredbe iz 1882. o vlasti civilnog adlatusa. Prethodno
je Aehrenthal podnio kompromisni nacrt nove naredbe, koji je vodio
više računa o željama vojnih faktora. Ministarstvo rata odbilo je u
prvi mah Buriánov tajni reskript kao polovičnu mjeru, a u biti se sa-
glasilo sa Aehrenthalovim nacrtom novelirane naredbe, zahtjevajući pri
tome odredene izmjene njenih odredaba. Intencija Schönaicha je bila
da se novim izdanjem naredbe potpuno razjasni ovlaštenje zemaljskog
poglavara prema civilnom adlatusu, s jedne, i prema Zajedničkom mi-
nistarstvu, s druge strane. Medutim, tada je za Buriána Aehrenthalov
prijedlog bio suviše radikalan i neprihvatljiv. Njime je na pr. bilo
predvideno da se modificira odredba § 3 postojeće naredbe, po kojoj ci-
jelu civilnu upravu neposredno vodi civilni adlatus, dodatkom: ukoliko
to za sebe ne pridrži zemaljski poglavar u sporazumu sa zajedničkim
ministrom finansija.45) Izjašnjavajući se, na traženje ministra Buriána,
o Aehrenthalovom nacrtu naredbe, civilni adlatus baron Benko je po-
red ostalog primjetio da nema nijednog dijela civilne uprave koji bi
zemaljski poglavar bio u stanju da sam uspješno vodi. Benko se od-
lučno izjasnio protiv predloženih promjena, koje su se odnosile i na
komuniciranje adlatusa sa ministrom, te novo definiranje njegove ulo-
ge u održavanju javne bezbjednosti, ističući da se postojeća naredba o
vlasti civilnog adlatusa za proteklih 25 godina pokazala kao politički
korisna i svrsishodna.46) To je uostalom bilo i Buriánovo mišljenje.
Na kraju su ipak vojni krugovi morali privremeno prihvatiti izvjes-
ne ustupke, više formalnog karaktera, koje je učinio zajednički minis-
tar finansija. Naime, Burián je uz saglasnost vladara uputio 29.aprila
44)
Durch den Brief des Baron Burián vom 21.12.1907 modifizierte Fa-
ssung des au. Vortrages v. 3.1.1908 KA MKFF Pb/16 ex 1911. Vidi i
nap.29.
45)
Stanovište ministarstva rata bilo je, medutim, da zemaljski poglavar
može ”na vlastitu odgovornost” pridržati za sebe vodenje civilne uprave,
te je ovo ministarstvo zahtjevalo da se iz Aehrenthalova nacrta naredbe
briše tekst ”u sporazumu sa zajedničkim ministrom finansija”. Bemer-
kungen zum Entwurfe einer neuen Verordnung ....” Ministarstvo rata
Aehrenthalu 16.4.1908. (prepis) i ostali prilozi uz dokument citiran u
napomeni 38, koji su označeni brojevima od 5 do 7. Schönaich Buriánu
15.5.1911. Pr BH 698/1911.
46)
Benko Buriánu 27.3.1908. Pr BH 627/1908.
280
1908. tajno rješenje šefu Zemaljske vlade za Bosnu i Hercegovinu feld-
maršallajtnantu Antonu von Winzoru,47) u kome je, u smislu Aehrent-
halovog prijedloga, interpretirao § 4 naredbe o vlasti civilnog adlatusa
iz 1882. Prema Buriánovom tumačenju § 4 naredbe (koji je izričito
propisivao da zemaljski poglavar ureduje u pitanjima civilne uprave sa-
mo putem civilnog adlatusa),48) trebalo je tako shvatiti, da zemaljski
poglavar može u važnim i hitnim slučajevima na vlastitu odgovornost
neposredno izdavati naloge na području civilne uprave, o čemu će od-
mah obavijestiti civilnog adlatusa. Na isti način je protumačen i § 11
naredbe, kada je riječ o rukovodenju službom sigurnosti u izuzetnim
slučajevima. Relativizirana je i u § 12 sadržana obaveza zemaljskog po-
glavara da on pri preduzimanju vojnih mjera za održanje javnog reda
treba uzeti u obzir mišljenje civilnog adlatusa. Rečeno je da će u datom
slučaju zemaljski poglavar saslušati civilnog adlatusa, ali da odluka o
mjerama koje treba preduzeti pripada uvijek zemaljskom poglavaru.
Svoja tumačenja pojedinih odredaba naredbe, od kojih neka nisu bila
u skladu sa njenim doslovnim tekstom, Burián je obrazložio potrebom
da zemaljski poglavar bude u svako doba pripravan da može u slučaju
nastupa posebnih okolnosti preuzeti na sebe punu odgovornost za di-
rektno vodenje civilne uprave. Za takve vanredne prilike pripremane su
posebne povjerljive instrukcije.49) Medutim, prije nego one nastupe, u
normalnim okolnostima, Burián nije bio spreman da se u biti promje-
ni položaj civilnog adlatusa, koji je stvarno bio podreden zajedničkom
ministru finansija, a samo formalno potčinjen zemaljskom poglavaru.
Još je u aprilu 1906. Schönaichov prethodnik na položaju ministra
rata general Pittreich, uz saglasnost ministra Buriána, izdao uputstvo
komandi 15. Korpusa za pripremu izuzetnih mjera za Bosnu i Her-
cegovinu, koje bi stupile na snagu u slučaju ratne opasnosti.50) To
je bilo u sklopu opštih ratnih priprema u Austro-Ugarskoj, čiji je re-
zultat bio da je 1906. prvi puta donesena za austrijski dio Monarhije
tajna instrukcija o izuzetnim mjerama za slučaj rata (”Orientierungs-
behelf über Ausnahmsverfügungen für den Kriegsfall”).51) Po riječima
47)
Pr BH 627/1908.
48)
Vidi Zbornik zakona i naredaba za Bosnu i Hercegovinu 1882, 313-
315.
49)
Kao nap.47.
50)
Schönaich Buriánu 20.3.1908. Pr BH 411/1908.
51)
O zakonskim osnovama za uvodenje izuzetnih mjera u Austriji, i
posebno o političkoj i pravnoj problematici u vezi sa donošenjem pro-
pisa o izuzetnim mjerama u Hrvatskoj i Ugarskoj od 1908, kada se ovo
pitanje aktualizira, vidi S u p p a n, Ausnahmezustand, 254-266. Up.
Christoph F ü h r, Das k. und k. Armeeoberkommando und Innenpoli-
tik in Österreich 1914-1917,Graz-Wien 1968, 17; E k m e č i ć, Žalosna
baština, 18-19.
281
poznatog austrijskog pravnika Josepha Redlicha, odgovorni političari i
generali spremali su za slučaj rata režim apsolutne vojne i policijske
vlasti. Pri tome je od samog početka tendencija zavodenja diktature
daleko prevazilazila tehničke potrebe osiguranja mobilizacije.52)
Nacrt instrukcije o izuzetnim mjerama za Bosnu i Hercegovinu bio
je dugo predmet tajnih pregovora kao i komisijskih vijećanja predstav-
nika komande 15. korpusa i Zemaljske vlade početkom 1908. godine.
Medutim, ovaj posao mogao je biti finaliziran tek nakon što je pret-
hodno postignut sporazum o nacrtu posebne naredbe o proširenju nad-
ležnosti komandanta 15. korpusa i komandujućeg generala u Sarajevu
kao zemaljskog poglavara Bosne i Hercegovine u slučaju proglašenja
ratne opasnosti i mobilizacija. Prvobitni nacrt ove naredbe uputio je
Schönaich Buriánu 20.marta 1908,53) a saglasnost o njegovom tekstu
postignuta je izmedu pomenutih ministara 1.maja iste godine.54)
Nacrtom je bilo predvideno da se danom proglašenja pomenute na-
redbe svu civilnu upravu Bosne i Hercegovine preuzima neposredno u
svoje ruke komandant 15. korpusa i komandujući general u Sarajevu
kao zemaljski poglavar. Civilnom adlatusu, kao njemu pridodatom sa-
vjetodavnom i izvršnom organu, zemaljski poglavar mogao je prenijeti
vodenje civilne uprave ukoliko je sam za sebe ne pridrži. Uputstva
zajedničkog ministarstva za poslove Bosne i Hercegovine koja se tiču
civilne uprave izdaju se zemaljskom poglavaru. Ovaj ili sam predu-
zima potrebne mjere, ili daje civilnom adlatusu instrukcije za njihovo
izvršenje, ukoliko ih zemaljski poglavar njemu u potpunosti ne prepusti.
Zemaljski poglavar se takoder ovlašćuje da sprovodenje takvih naloga,
gdje to prilike zahtijevaju, povjeri vojnim komandama i nadleštvima.
Zemaljski poglavar vrši najvišu policijsku vlast u zemlji i vodi cjelokup-
nu službu sigurnosti. On raspolaže žandarmerijskim korpusom i svim
organima odredenim za ovu službu. Zemaljski poglavar se ovlašćuje da
52)
Joseph R e d l i c h, Österreichische Regierung und Verwaltung im
Weltkriege, Wien-New Haven 1925, 90-93. Šire citirano kod S u p p a -
n a, Ausnahmszustand, 262-263.
53)
Kao nap. 50.
54)
Schönaich Buriánu 26.5.1908. Pr BH 964/1908. Tekst nacrta na-
redbe sa kojim se saglasio Burián nisam uspio naći u Arhivu Bosne i
Hercegovine. Medutim, iz sadržaja dopisa ministarstva rata komandi
15. korpusa od 26.5.1908. (prepis), dopisa Winzora zajedničkom minis-
tarstvu finansija od 20.6.1908. (Pr BH 964/1908), a posebno iz pisma
Benka istom ministarstvu od 19.7.1908. (Pr BH 1172/1908) proizilazi da
nije bilo bitnijih izmjena nacrta naredbe koji se nalazi u prilogu pisma
Schönaicha Buriánu od 23.3.1908. (Pr BH 411/1908). Buriánov zahtjev
da se ”bezuslovno” izvrše ”neke izmjene” prvobitnog nacrta nisu se mo-
gle odnositi na suštinu njenog sadržaja. Na to ukazuje i okolnost što je
rješenje trebalo da se nade u direktnom usmenom kontaktu, i to na nivou
referenata. (Burián Schönaichu 25.3.1908. Pr BH 411/1908).
282
u onoj mjeri, u kojoj to javna bezbjednost i vojni interesi zahtijevaju,
izmijeni i ograniči važeće zakone i propise u pitanjima sudstva, posje-
dovanja i nošenja oružja, posjedovanja i upotrebe municije i eksplozi-
va, štampe, saobraćaja, te uvoza, izvoza ili tranzita životinja i stvari
svih vrsta. Politička i policijska nadleštva, gradonačelnici, predstojnici
opština i sela imaju se bezuslovno pokoravati naredbama izdatim od sa-
mog zemaljskog poglavara ili po njegovom nalogu. Stupanjem na snagu
ove naredbe danom njenog proglašenja privremeno bi prestale da važe
one odredbe naredbe o vlasti civilnog adlatusa iz 1882. koje su sa no-
vom naredbom bile u koliziji.55) Ministarstvo rata je imalo namjeru da,
”čim prilike budu zahtijevale izvanredne mjere”, inicira da zajednički
ministar finansija izda nalog o stupanju na snagu naredbe o proširenju
ovlašćenja zemaljskog poglavara. Ovome je, takode, ostajalo na volju
da i sam predloži da pomenuta naredba stupi na snagu.56)
Usvajanjem nacrta naredbe o proširenju kompetencija komanduju-
ćeg generala u Sarajevu kao zemaljskog poglavara u slučaju proglašenja
ratne opasnosti i mobilizacije pripremljena je pravna osnova da zemalj-
ski poglavar može u vanrednim prilikama izdavati iznimne naredbe.
Time je bio olakšan dalji rad na izradi tajne instrukcije o izuzetnim
mjerama za Bosnu i Hercegovinu. (”Orientierungsbehelf über Aus-
nahmsverfügungen für Bosnien und die Hercegovina im Alarmierungs
- und Kriegsfalle”), čiji je prvi i najvažniji prilog bio nacrt naredbe
o proširenju nadležnosti zemaljskog poglavara. Komisijski pregovori
izmedu predstavnika Komande 15.korpusa i Zemaljske vlade obnovljeni
su 9.juna 1908.57) i na njima su riješena preostala otvorena pitanja tako
da je istovremeno sa proglašenjem aneksije ministar rata Schönaich mo-
gao izdati pomenutu tajnu instrukciju.58) Inače, Burián se već 4.aprila
55)
Pr BH 411/1908.
56)
Ministarstvo rata Komandi 15.korpusa 26.5.1908. (prepis) Pr BH
964/1908.
57)
Winzor ZMF 20.6.1908. Pr BH 964/1908, Benko ZMF 19.7.1908. Pr
BH 1172/1908.
58)
Svoju saglasnost na ”Orientierungsbehelf...” Burián je dao 6.10.1908,
a Schönaich ga je izdao na osnovu vladareve odluke od 7. 10. 1908. (Schö-
naich Buriánu 7.10.1908. Pr BH 1601/1908) Sastavni dio ovog uputstva
bili su i nacrti naredaba o ograničenju kretanja, udruživanju i okuplja-
nju, o posjedovanju i nošenju oružja, municije i eksploziva, o potpadanju
civilnih lica pod vojno krivično sudstvo, o izmjeni odnosno ograničenju
važenja pojedinih odredaba zakona o kritičnom postupku, o zabrani ras-
pravljanja o vojnim pitanjima u štampi kao i nadzoru nad štampom, o
ograničavanju poštanskog, telegrafskog i telefonskog saobraćaja i nadzo-
ru nad njim, o sprječavanju zloupotrebe poštanskih golubova i propisi o
njihovom držanju, te o zabrani izvoza odredenih roba. Početkom okto-
bra 1908. pripremljen je i odredeni broj oglasa sa ovim naredbama da
se u slučaju proglašenja ratne opasnosti istaknu u cijeloj zemlji. Uz to
283
1908. obratio vladaru sa prijedlogom da se što hitnije izvrši aneksija
Bosne i Hercegovine i u zemlji realizuje njegov program o uvodenju us-
tavnih institucija. Medutim, imajući u vidu spoljnopolitičke odnose i
potrebu da se izvrše odredene diplomatske i druge pripreme Aehrenthal
je pitanje aneksije ostavio privremeno da miruje dok ga mladoturska
revolucija nije izbacila u prvi plan austrougarske politike.59)
Vojni krugovi bili su nezadovoljni zato što nisu bile ispunjene njiho-
ve želje da se još u normalnim mirnodopskim uslovima izmijeni položaj
zemaljskog poglavara Bosne i Hercegovine i u njegovim rukama stvarno
koncentriše vojna i civilna vlast, ali nisu na tome u predaneksionom pe-
riodu dalje insistirali. Vjerovali su da će uskoro sa svog položaja otići
ministar Burián, koga su smatrali glavnom preprekom da se ostvare
njihovi zahtjevi.60) U doba kada otpočinju sistematske pripreme za
veleizdajnički proces u Hrvatskoj protiv Srba članova hrvatsko-srpske
koalicije, i Aehrenthal je dijelio mišljenje velikoaustrijskih krugova da
Buriána treba maknuti, želeći samo da se to postepeno izvede.61) Pri-
jestolonasljednik, nadvojvoda Franz Ferdinand, koji je napadao Bu-
riána zbog liberalne politike i protežiranja madarskih interesa, takode
je smatrao da se mora zaustaviti ”Buriánov opasni sistem”. Zato se on
zalagao da se Burián ukloni i na njegovo mjesto dovede Varešanin koji
bi slomio srpsku opoziciju i zemlju pacificirao. Medutim, dok su veliko-
austrijski krugovi u većini bili za aneksiju, sam prijestolonasljednik bio
je prema njoj veoma rezervisan. Franz Ferdinand je uopšte strahovao
od postupaka na Balkanu koji bi mogli dovesti do rata sa Rusijom i
do opšteevropskog konflikta vjerujući da bi to bilo kobno za dinastiju.
I iz unutrašnjo-političkih razloga on je bio protiv aneksije, ocjenjujući
da, zbog borbe izmedu dviju državnih polovina, Monarhija nije za tako
nešto ni konsolidovana ni snažna. Zato je poslije mladoturske revolu-
cije pledirao da se pričeka sa aneksijom i pristajao samo ako se pokaže
su pripremljeni i posebni propisi o sprovodenju izuzetnih mjera. (Aus-
nahmsverfügungen im Alarmierungs - und Kriegsfalle für Bosnien und
Hercegovina, popravni akt Zemaljske vlade od 10.10.1908. adresiran na
sve kotarske urede, Durchführungsbestimmungen zu den Ausnahmsver
fügungen für BH, ABH, Zemaljska vlada (dalje ZV) res. 3184/1909). Na-
crti pomenutih naredaba radeni su dijelom po uzoru na austrijski ”Ori-
entierungsbehelf...” Iz 1906. (Benko ZMF 19.7.1908. Pr BH 1172/1908).
Bilo bi korisno na osnovu daljih arhivskih istraživanja napraviti detaljni-
ju komparativnu analizu propisa o izuzetnim mjerama u BH i u drugim
zemljama Monarhije, imajući pri tome u vidu da su se ovi propisi više
puta mijenjali.
59)
Hugo H a n t s c h, Leopold Graf Berthold, Grandseigneur und Sta-
atsmann, Graz 1963, 106-107.
60)
Kao nap.38.
61)
C o n r a d, Dienstzeit, I, 572.
284
”neophodnim” da se ona sprovede i to tako da se Bosna i Hercego-
vina priključi Monarhiji kao carevinska zemlja (Reichsland). Stoga je
Aehrenthal izvjesno vrijeme vršio pripreme za aneksiju u tajnosti od
prijestolonasljednika, koji se poslije preko volje saglasio sa izvršenim
aktom. Sa aneksionom krizom do kraja su se zaoštrili odnosi Franza
Ferdinanda sa Aehrenthalom i zato što je on precijenio moć Monar-
hije i uvalio je u opasne teškoće. Nadvojvoda se suprostavio i svom
štićeniku Conradu, kada je ovaj neposredno po aneksiji uporno tražio
da se odmah povede rat protiv Srbije.62)
*
* *
U toku aneksione krize veliki zamah uzele su pripreme za napad na
Srbiji i Crnu Goru. U Bosnu i Hercegovinu su upućena posebna voj-
na pojačanja, a povećano je i brojno stanje tamo stacioniranih trupa.
Do marta 1909. dovedeno je u zemlju prema austrijskim izvorima 29
bataljona regularne vojske i 30.000 rezervista.63) Prema ruskim oba-
vještajnim podacima u Bosni, Hercegovini i Dalmaciji, gdje su izvršene
najobimnije austrougarske ratne pripreme, bilo je koncentrisano 63 ba-
taljona vojske i zemaljske odbrane, brojno stanje u četama doseglo je
160-180 vojnika, udvostručen je broj brdskih baterija i formirano je
novih 6 bataljona brdskih haubica. Dijelovi 15. korpusa snabdjev-
ni su telefonima kao modernim sredstvima veze i optičkim priborom.
Zapaženo je i formiranje 11. ”letećih odreda” za borbu protiv ”ban-
di”, tj. gerile.64) Riječ je zapravo o tome da je povodom aneksione
krize ponovo organizovan mobilni žandarmerijski korpus (Gendermeri-
estreifkorps), a osim toga su formirani i posebni vojni odredi graničnog
mobilnog korpusa (Grenzstreifkorps-Abteilungen).65)
62)
C h l u m e c k y, op. cit. 98, 99. Up. G r o s s, Hrvatska uoči anek-
sije, 158. 252-253; Vladimir D e d i j e r, Planovi nadvojvode Fra-
nje Ferdinanda o reorganizaciji Monarhije, u: Jugoslovenski narodi
pred prvi svjetski rat, 198; Stephan V e r o s t a, Theorie und Realität
von Bündnissen, Heinrich Lammasch, Karl Renner und der Zweibund
(1897-1914), Wien 1971, 325-326.
63)
Oskar R e g e l e, Feldmarschall Conrad. Auftrag und Erfüllung
1906-1918, Wien 1955, 56; vidi i C o n r a d, Dienstzeit, I, 120, 157,
160, 168.
64)
V i n o g r a d o v, op. cit. 144.
65)
Tomislav K r a l j a č i ć, Kalajev režim u Bosni i Hercegovini, Sa-
rajevo 1987, 459-460.
Korpus je 1888. reduciran sa 6 na 3 krila, a njegov komandant potpu-
kovnik Cvjetičanin postao je i komandant bh. žandarmerijskog korpu-
sa. Tada se 100 žandarma vratilo u žandarmerijski korpus, a 3 oficira
i 200 vojnika upućeni su u sastav vojske. Na isti način bilo je postup-
ljeno i 1891. kada je Streifkorps ukinut. Istodobno je kompletiran bh.
285
Streifkorps, čije su pripadnike nazivali ”štrajfuni”, bio je mobil-
na formacija sastavljena od žandarma, vojnika-dobrovoljaca i domaćih
ljudi, koja je osnovana u novembru 1882. nakon ugušenja ustanka u
Hercegovini. Cilj obrazovanja ovog korpusa bio je da definitivno pa-
cificira područje gdje je izbio ustanak, ali je on uskoro proširio svoju
djelatnost i na istočnu Bosnu pomažući aktivnost žandarmerije u po-
graničnim krajevima. U sastavu korpusa bilo je 200 žandarma i 400
vojnika. Korpus je bio podijeljen u šest krila, čija su se sjedišta nalazi-
la u Bileći, Gacku, Nevesinju, Foči, Tuzli i Kalinoviku. Sa postepenom
stabilizacijom prilika i poboljšanjem organizacije žandarmerije Streif-
korps je najprije 1888. smanjen, a 1891. godine (Direktiven für die
Handhabung des ausserordentlichen Sicherheitsdienstes ... ....”) bilo je
predvideno da se, ukoliko to prilike zahtijevaju, po naredenju zajed-
ničkog ministra finansija obrazuje odgovarajući broj mobilnih krila sa
oznakom ”b.h. Gendarmeriestreifkorps”.66)
U okviru preduzetih ratnih priprema povodom aneksione krize, ko-
mandant 15. korpusa je, po odobrenju Ministarstva rata, naredio da
se aktivira svih pet krila žandarmerijskog mobilnog korpusa.67) Efekat
ove mjere ocjenjivao je general Varešanin sredinom 1909. kao potpuno
uspio. Po njegovim riječima nastup korpusa ”učinio je svuda trajan
utisak na stanovništvo, podigao je povjerenje njegovog lojalnog dijela,
a djelovao je otriježnjavajuće na opozicioni elemenat.” S druge strane,
Varešanin bio je mišljenja da je to bila dobra škola za armijske ofi-
cire i ljudstvo nenaviknute na ovu službu i vrijedno iskustvo za dalje
razvijanje ove institucije.68)
Dok je zajednički ministar finansija Kállay donio u vlastitom dje-
lokrugu, kako 1882. odluku o obrazovanju tako i 1891. odluku o ras-
puštanju mobilnog korpusa, bez da je o tome posebno car odlučivao,69)
žandarmerijski korpus koji se sastojao iz 8 krila i 27 vodova i tada bro-
jao 40 oficira i 2100 žandarma. U njegovom sastavu ostalo je privremeno
i 200 vojnika plaćenih iz tzv. okupacionog kredita (Zum Vortrage des
Reichsfinanzministers von Kállay 5. 2. 1891, KA Militärkanzlei Seiner
Maijestät des Kaisers und Königs (=MKSM) 97−1 1−1 / 1891) koji su docnije
zamjenjeni žandarmima.
66)
Auszug aus dem a.e. Einsichtsakt des Reichskriegsministeriums ....
21.6.1909. KA MKSM 33−1 49 /1909.
67)
Ova mobilna krila (Gendarmeriestreifkorpsflügel) bila su formirana
pri komandama krila redovne bh. žandarmerije, čija su se sjedišta nala-
zila u Sarajevu, Mostaru, Tuzli, Goraždu i Bileći.
68)
Aufstellung der Gendarmeriestreifkorpsflügel. Ergebnisse. Varešanin
Ministarstvu rata 12.6.1909. KA KM Präs 81−12 5 /1909.
69)
Zum Vortrage des Reichsfinanzministers von Kállay 5.2.1891. KA
MKSM 97-1, 97−1 1−1 /1891.
286
zajednički ministar finansija Burián saznao je tek iz obavještenja Ze-
maljske vlade o aktiviranju krila žandarmerijskog mobilnog korpusa.
Pozivajući se na propise iz 1891, on se krajem aprila 1909. žalio na ta-
kav postupak. Burián je priznavao pravo komandantu 15. korpusa da
u datoj situaciji angažuje žandarmeriju za vojnu službu, ali je smatrao
da on nije bio ovlašten da bez naredenja zajedničkog ministra finansija
uspostavlja pomenute formacije. Zato je odbio da bosanskohercego-
vačke zemaljske finansije snose troškove za mjeru koja je preduzeta bez
učešća civilnih vlasti.70)
Po mišljenju koje je dalo Ministarstvo rata komandant 15. kor-
pusa bio je ovlašten da na vlastitu inicijativu izvrši ”uzbunjivanje”
(Alarmierung) i uspostavi mobilni korpus (Streifkorps) jer iako u toku
aneksione krize nije iz političkih razloga bila formalno proglašena mo-
bilizacija, to je u stvari malo mijenjalo u pogledu merituma sprovedene
akcije. Pri tome se u Ministarstvu rata smatralo da je direktiva iz 1891,
na koju se pozivao Burián, prevazidena izdavanjem 1909. godine nove
instrukcije (”Instruktion für Gendarmeriestreifkorps”). Troškove ove
akcije preuzelo je u skladu sa novim propisima Ministarstvo rata, jer
inicijativu za nju nije dala Zemaljska vlada da bi mogla pasti na teret
bh. zemaljskog budžeta.71)
Već 1.maja 1909. raspuštene su jedinice mobilnog korpusa, ali se
potom na osnovu stečenih iskustava pristupilo izradi planova za njihovu
reorganizaciju i bolje opremanje. Pored pet krila ovog korpusa ranije
osnovanih u istočnim dijelovima zemlje, Ministarstvo rata se krajem
1910. saglasilo sa inicijativom generala Varešanina iz 1909. da se for-
miraju još dva nova krila, i to na području Travnika i Banjaluke, a
eventualno i treće, na području Bihaća. Ovaj stav je zauzet jer su se
ove mobilne formacije po ocjeni istog ministarstva ”u punoj mjeri ne-
davno opet dobro pokazale prilikom kmetovskih nemira”. Planirano
je da se uz svako postojeće regularno žandarmerijsko krilo u slučaju
potrebe aktivira jedno krilo mobilnog korpusa. Predvideno je da sva-
ko takvo krilo ima dva voda od po 50 ljudi, jer se pokazalo da ranija
formacija, od tri voda u sastavu krila, otežava pokretljivost i uticaj ko-
mande. Upotreba ovih jedinica bila je predvidena ne samo u slučaju
ratne opasnosti i rata nego i u miru. Pored žandarma u sastavu jedi-
nica mobilnog korpusa kao pomoćno ljudstvo angažovani su i vojnici
iz bosanskohercegovačkih bataljona. Komanda bh. žandarmerijskog
korpusa je u aprilu 1909. tražila od vojske pomoć od najmanje 500
ljudi.72)
70)
Kao nap. 66.
71)
Ibidem
72)
Ministarstvo rata armijskom inspektoru u Sarajevu 7.12.1910. KA
KM Präs. 81−12
5 /1910, i kao nap. 40 i 68.
287
Jedinice žandarmerijskog mobilnog korpusa (Gendarmeiriestreif-
korps) bile su namijenjene za upotrebu prvenstveno u unutrašnjosti
zemlje, a za angažovanje u graničnom pojasu formirani su u doba anek-
sione krize posebni odredi graničnog mobilnog korpusa (Grenzstreif-
korps-Abteilungen). Medutim, u augustu 1909. zemaljski poglavar
general Varešanin predložio je da se ove vojne jedinice raspuste s ob-
zirom na regulisanje odnosa sa susjednim zemljama kao i na normali-
zaciju bezbjednosnih prilika na granicama. Šef Generalštaba Conrad
v. Hötzendorf, koji je, inače, i nakon medunarodnog rješenja krize bio
protiv povlačenja trupa upućenih u Bosnu i Hercegovinu, suprotstavio
se prijedlogu o raspuštanju odreda graničnog mobilnog korpusa. Sma-
trao je da ovi odredi treba da prerastu u posebne ”bh. brdske trupe”
(bh. Gebirgstruppen). Ministar rata Schönaich bio je tada saglasan
sa Varešaninom, pa je car 7.novembra 1909. prihvatio prijedlog da
se raspuste pomenuti odredi, s tim da se sve preduzme kako bi se u
slučaju mobilizacije ili druge potrebe mogli odmah aktivirati. Oficiri i
vojnici iz ovih odreda trebalo je da se uključe u posadne trupe u Bosni
i Hercegovini.73) Docnije je Conrad optuživao Varešanina da je svojim
prijedlogom učinio političku koncesiju na račun vojnih interesa.74)
Prema podacima iz 1912. godine bilo je predvideno da se u slučaju
proglašenja ratne opasnosti i mobilizacije aktivira 14. odreda graničnog
mobilnog korpusa sa po 100 ljudi u svakom odredu. Medutim, Varešani-
nov nasljednik general Oskar Potiorek smatrao je u doba nove balkanske
krize da broj i raspored ovih jedinica nije svrsishodan i da su odredi
mobilnog korpusa (Streifkorpsabteilungen) iz ranijeg doba ostali u ne-
prijatnoj uspomeni. On je još u proljeće 1912. inicirao da se obrazuju
posebne pogranične zaštitne formacije tako da se na svakoj važnijoj
upadnoj liniji postavi jedan kompaktan odred. U sastavu ovih jedini-
ca moglo je biti u miru jedna trećina, a u ratu samo jedna četvrtina
vojnika regrutovanih medu bosanskohercegovačkim zemaljskim pripad-
nicima. Prema prvobitnom planu Potioreka granične trupe trebalo je
da se sastoje od 6 bataljona sa ukupno 23 čete, koje bi u miru brojale 92
oficira i 2.139 vojnika, dok bi u ratu broj vojnika porastao na 3.680. Već
28.maja 1912. car je odobrio da se formiraju pogranične zaštitne forma-
cije u Bosni i Hercegovini sa oznakom ”k.u.k. Grenzjägerkompagnien
(Züge)”. Istom odlukom, kao provizorno rješenje do sprovodenja u
život vojne reforme, odobreno je da se odmah obrazuju četiri čete sa
devet vodova, a u oktobru 1912. dalje dvije čete sa osam vodova. Za
opremu i naoružanje ovih 17 vodova pograničnih lovaca sa po 30 ljudi
stajala je na raspolaganju oprema i naoružanje bivših odreda graničnog
73) 69−1
Vortrag des Reichskriegsministers 2.11.1909. KA MKSM 15−13 /1909.
74) 81−43
Conrad Schönaichu 1.12.1910. KA KM Präs. 1 /1910.
288
mobilnog korpusa formiranih u doba aneksione krize. U Ministarstvu
rata su smatrali novi naziv graničnih jedinica prikladnijim, jer je stari
naziv asocirao na policijsku službu. Medutim, obrazovanje ovih jedini-
ca naišlo je na velike organizacione i finansijske teškoće, pa su planovi
za uspostavljanje pograničnih trupa u Bosni i Hercegovini više puta
korigovani i mijenjani. Pri tome je od posebnog značaja bio stav Mi-
nistarstva rata da je riječ o bosanskohercegovačkoj formaciji, čiji se
troškovi u miru mogu podmirivati samo iz bh. zemaljskog budžeta.75)
Austrijski generali su još prilikom priprema aneksije strahovali od
izbijanja ustanka u Bosni i Hercegovini. Mada je taj njihov strah tada
bio u suštini neopravdan, oni su imali pravo kad su u svojim povjer-
ljivim izvještajima tvrdili da austrougarska uprava nije uspjela razu-
mijeti narod niti zadobiti njegovo povjerenje i simpatije. Ocjenjujući
početkom 1909. na gore pomenuti način prilike u Hercegovini, tadašnji
komandant 18. divizije general Blasius Schemua primjetio je da je sr-
pski element sasvim neraspoložen prema Monarhiji, da joj Muslimani
nisu odani i da gaje nerealne nade u povratak Turske, dok je katolički
element rasut, brojčano slab i bez uticaja. Njegov zaključak je bio da
će se i nakon medunarodnog priznanja aneksije Austro-Ugarska moći u
Bosni i Hercegovini trajno održati samo pokazujući svoju snagu. On je,
medutim, smatrao da će Monarhija morati revidirati postojeću finan-
sijsku politiku i pridonijeti odredene materijalne žrtve za prosperitet
zemlje, te olakšati teško breme poreskih tereta koji pritišću siromašno
stanovništvo.76) I dvije i po godine kasnije šef Generalštaba Conrad pi-
sao je da se priključenje Bosne i Hercegovine Monarhiji moglo osigurati
samo na taj način što su naše (tj. austrougarske) grupe bile dovoljno
pojačane da bi ulile strah našim protivnicima i našim vodećim poli-
tičkim mjestima pružile potreban oslonac.77) Da privrženost Monarhiji
kod velikog dijela stanovništva nije velika, smatrao je i odijelni pred-
stojnik Zemaljske vlade Adalbert Shek. On je u oktobru 1909. pisao
kako će snažne vojne posade kao znak naše moći pokazivati narodu da
Monarhija raspolaže jakom i dobro naoružanom vojnom snagom i da je
u svakom trenutku u stanju poraziti bilo kojeg unutrašnjeg ili vanjskog
neprijatelja.78) Karakteristično je da je Ministarstvo rata, u očekivanju
da će se u proljeće 1912. pogoršati situacija na Balkanu,79) motiviralo
75)
KA MKSM 82−2 87−2 97−1 97−1
1−1 i 1−10 ex 1912, 3−4 i 3−7 ex 1913.
76)
K a p i d ž i ć, Ispisi, Glasnik ADA X-XI, 497-500.
77)
Investitionsprogramm der Landesregierung für Bosnien und die Her-
zegowina, 17. 8. 1911. Aus der Bemerkung des Chefs des Glstbs. KA MK-
FF Pb/24 1911.
78)
Hamdija K a p i d ž i ć, Dva priloga novijoj istoriji Bosne i Herce-
govine, Glasnik ADA II, 1962, 322.
79)
Auszug aus dem p.e. Einsichtsakte des KM ... v. 22. 1. 1912. KA
MKSM 87−2 1 /1912.
289
svoje zahtjeve da se u slučaju opasnosti osigura hitno pojačanje bo-
sanskohercegovačkih trupa, i potrebom da se nepouzdani elementi drže
pod čvrstom kontrolom.80)
U austrijskim vojnim krugovima, i ne samo u njima, bilo je ras-
prostranjeno mišljenje da je za neke narode u Monarhiji, a takode i
za Bosnu i Hercegovinu, umjereni apsolutizam najbolji oblik upravlja-
nja.81) General Auffenberg, koji je još početkom aprila 1908. predlagao
da se u Hrvatskoj postavi carski general za komesara i uvede vojna dik-
tatura, preporučivao je ponovo u jeku aneksione krize, u martu 1909,
da se komesarijat uvede ne samo u Hrvatskoj nego i u Bosni. Pri tome
je imao u vidu da bi se poslije rata sa Srbijom oba komesarijata mogla
pretvoriti u jedan. Boraveći u Bosni kao komandant 15. korpusa Auf-
fenberg je od velikog simpatizera frankovaca i protivnika Srba postao
1910. zagovornik obrazovanja jugoslovenske jedinice u Monarhiji na
čelu sa Srbima. Ovoj jedinici trebalo je prema njegovoj zamisli da se
priključi i Srbija.82)
Za razliku od vojnih krugova, ministar Burián je smatrao da je
apsolutistička uprava u periodu nakon okupacije 1878. odigrala svoju
ulogu. On je isticao da je odluka da se izvrši aneksija i uvede ustavni
poredak bila diktirana kako medunarodnim okolnostima, u prvom redu
donošenjem ustava u nizu autokratskih država, naročito u Turskoj, tako
i potrebama proizašlim iz unutrašnjeg društvenog i političkog razvit-
ka zemlje, gdje je u austrougarskim školama obrazovana inteligencija
tražila politička prava i slobode. Deviza Buriánove bosanske politike,
koju je on neposredno nakon proglašenja aneksije formulisao pred ugar-
skom delegacijom bila je: ”slobodno političko kretanje stanovništva, ali
jaka uprava”.83) Uvodenjem ustavnih institucija, čime je u javnosti is-
ključivo motivirana aneksija, trebalo je da se jedan dio ranijeg apsolut-
nog prava vladara prenese na zemaljski sabor, konstituisan na principu
konfesionalnih kurija. Medutim, svrha ustava, kako je to ukazao Joseph
Redlich, nije nikako bila da posve ukine položaj Bosne i Hercegovine
kao objekta uprave, nego da ga samo unutar zakonodavnog djelokruga
sabora ograniči.84)
80)
Auszug aus dem p.e. Einsichtsakte des KM ...v. 7.2.1912. KA
MKSM 87−2 1−2 /1912.
81)
K a p i d ž i ć, Ispisi, Glasnik ADA XII-XIII, 306; up. E k m e -
č i ć, Stvaranje Jugoslavije, 2, 676-677.
82)
G r o s s, Hrvatska uoči aneksije, 201, i s t a, Hrvatska politika ve-
likoaustrijskog kruga, 17, 27-28; vidi: A u f f e n b e r g - K o m a =
r o w, Aus Österreichs Höhe und Niedergang, München 1921, 142.
83)
K a p i d ž i ć, Bosna i Hercegovina pod austrougarskom upravom,
56.
84)
Vidi Dževad J u z b a š i ć, Austrougarsko zajedničko ministarstvo
i upravljanje Bosnom i Hercegovinom nakon aneksije. (Državnopravni
aspekt), Godišnjak Društva istoričara BiH (dalje Godišnjak) 39, 1988,
144-145.
290
Ustavom su garantovana dijelom već ranije ozakonjena gradanska
prava. Njih je, medutim, Zemaljska vlada mogla po ovlaštenju vladara
ograničiti ili obustaviti za cijelu zemlju ili za pojedine njezine dijelove u
”slučaju rata kao i onda, kada se neposredno očekuju ratna poduzeća,
konačno u slučaju nemira ili kad se pojave u većoj mjeri veleizdajnička
ili za sigurnost pogibeljna pothvatanja” (§ 20 Zemaljskog ustava). Ni-
je bilo nikakvih ustavnih garancija u pogledu ograničenja trajanja i
sprečavanja zloupotrebe izuzetnih mjera u odnosu na pojedina osnov-
na gradanska prava. U pogledu uvodenja kao i ukidanja izuzetnih mjera
nije bilo predvideno da se traži odobrenje Zajedničkog ministarskog vi-
jeća ni bilo kojeg parlamentarnog tijela u Monarhiji.
Iako je aneksijom 1908. izmjenjen medunarodno pravni status Bo-
sne i Hercegovine, njen državnopravni odnos prema Monarhiji ostao je
u biti isti. Paralelni austrijski i ugarski zakoni iz 1879. (o carinskom
priključenju BiH) i 1880. (o upravljanju), na kojima je počivao odnos
obje države Monarhije prema Bosni i Hercegovini, trebalo je da važe
nakon donošenja Zemaljskog ustava, sve dotle dok se ne izmjene na
osnovu sporazumnih zakonskih odluka u Austriji i Ugarskoj. Time je
položaj Bosne i Hercegovine prema državnoj cjelini i dalje ostao pro-
vizorno riješen i neraščišćen. Medutim, povodom aneksije i donošenja
Zemaljskog ustava došle su do izražaja tendencije pojedinih uticajnih
faktora da, u skladu sa svojim specifičnim interesima, važeće principe
upravljanja Bosnom i Hercegovinom redefinišu i u budućnosti izmijene.
To se dešavalo u situaciji kada je politički, privredni i vojno strateški
značaj Bosne i Hercegovine izbio u prvi plan interesa austrougarskih
vladajućih krugova. Opšte okolnosti koje su u prvoj deceniji XX vije-
ka odredivale spoljne i unutrašnje ekonomske odnose Austro-Ugarske,
bitno su uticale na pojačano interesovanje u objema državama Monar-
hije za Bosnu i Hercegovinu. One su djelovale na dalje zaoštravanje
ekonomskih suprotnosti izmedu Austrije i Ugarske na tlu Bosne i Her-
cegovine, kao i na jačanje rivaliteta izmedu njihovih vlada oko uticaja
na bosanskohercegovačku upravu.85)
Prilikom priprema aneksije ugarska vlada je postavljala zahtjeve da
se Bosna i Hercegovina pripoji Ugarskoj, s tim da bi način upravlja-
nja anektiranom zemljom i stvarni odnos obiju država Monarhije prema
njoj ostao do daljnjeg neizmjenjen. Prema riječima tadašnjeg predsjed-
nika ugarske vlade Sandora Wekerlea ugarske državnopravne aspiracije
trebalo je da posluže kao efikasan argument protiv priznanja prava sta-
novništvu na samoopredjeljenje i ”obrazovanja etnografskih formaci-
ja”.86) Formalno priznanje madarskih historijsko pravnih revandikacija
85)
Up. Dževad J u z b a š i ć, Izvještaj Hermanna von Sautera o od-
nosima Bosne i Hercegovine i Monarhije u svjetlu austrougarskih eko-
nomskih suprotnosti, Godišnjak 18, 1970, 88 i dalje.
86)
Protokoll des gemeinsamen Ministerrates v. 10.9.1908. HHStA PA
Interna XL K. 468.
291
na Bosnu i Hercegovinu trebalo je da bude samo prvi korak u ostva-
renju dalekosežnijih pretenzija. Madarskim zahtjevima suprotstavio se
odlučno ondašnji predsjednik austrijske vlade Beck, a svoje protivlje-
nje izrazio je i šef generalštaba Conrad, koji se kao glavni predstavnik
velikoaustrijskih krugova, inače, najdosljednije zalagao za stvaranje ju-
goslovenskog kompleksa u Monarhiji pod vodstvom ”lojalnih” Hrvata.
Ako bi se ipak dogodilo da se Bosna i Hercegovina pripoji zemljama
ugarske krune, Conrad je smatrao da bi je u tom slučaju trebalo pri-
ključiti Hrvatskoj.87)
U austrijskim naučnim i političkim krugovima, kao i u široj javnos-
ti Bosna i Hercegovina je tretirana kao carevinska zemlja (Reichsland).
Medutim, takav njen status nije nakon aneksije prihvatala ugarska vla-
da, jer bi to po Wekerleu remetilo dualističke osnove Monarhije i vodile
trijalizmu.88) Inače Wekerle je iznova bezuspješno pokušao da prili-
kom diskusija o nacrtu bh ustava sredinom 1909. godine indirektno
afirmiše gledište da ”Bosnu i Hercegovinu kao nekadašnje provincije
Svete ugarske krune zbog aneksije treba ponovo smatrati kao ugarske
provincije”.89)
Državno-pravne kontraverze bile su ne samo uzrok da aneksija nije
mogla biti ozakonjena ustavnim putem nego i da je Zemaljski ustav
(statut) za Bosnu i Hercegovinu oktroisan vladarevom odlukom. Zbog
toga da se ne bi prejudiciralo pitanje pripadnosti Bosne i Hercegovine
izmedu austrijske i ugarske vlade postignut je sporazum da se ustav-
ne institucije ne odobravaju putem legislativa, nego da stupe na snagu
vladarevom naredbom.90) Takode, zahvaljujući u prvom redu nastoja-
njima Madara u Zemaljski ustav iz 1910. godine bile su unesene odredbe
koje su proširile ingerencije obiju vlada u pogledu uticaja na upravlja-
nje Bosnom i Hercegovinom preko okvira ustanovljenim zakonom iz
1880.91) To će posebno otežati zakonodavnu djelatnost saboru kao i
položaj zemaljske administracije.92)
87)
G r o s s, Hrvatska uoči aneksije. 243-244.
88)
K a p i d ž i ć, Diskusije, 164, 174 i kao nap.86.
89)
Wekerle Buriánu 12.7.1909, (njemač. prevod note) PrBH 1617/1909,
kopija istog dokumenta i u HHStA PA I rot. 638, Cabinett des Ministers
(dalje C d M) 12/1, 422.
90)
Ungarische Ministerratsprotokolle K.Z. XXII v. 4.10.1909. HHStA
Kabinettsarchiv.
91)
Naime, ne samo da je za sve zakonske osnove usvojene u Saboru
prije njihovog podnošenja na sankcionisanje monarhu trebalo pribaviti
saglasnost austrijske i ugarske vlade, nego je bilo još i propisano da na
sve vladine zakonske nacrte, i prije nego što budu podneseni na pretre-
sanje Saboru, treba da pristanu vlade obiju država Monarhije (§§ 37 i 38
ustava).
92)
J u z b a š i ć, Izvještaj Hermanna von Sautera, 63-65; up. Joseph
M. B a e r n r e i t h e r, Fragmente eines politischen Tagebuches. Die
südslawische Frage und Österreich-Ungarn vor dem Weltkrieg, Berlin
1928, 118-119.
292
Sudjelovanje sabora u zakonodavnoj djelatnosti 93) odnosilo se is-
ključivo na bosanskohercegovačke poslove, i to samo na one koji su bili
taksativno navedeni u Ustavu (§42). Zakonodavna vlast u svim ostalim
pitanjima, koja ustavom nisu izričito stavljena u kompetenciju sabora
niti su spadala u nadležnost austrijskog i ugarskog parlamenta, i dalje
je ostala, kao i u predustavnom dobu, u rukama monarha. Budući da je
Bosanskohercegovački sabor bio samo provincijsko predstavništvo, a ne
državni parlament, izvan njegovog djelokruga su bila i sva pitanja koja
se tiču oružane sile. Njemu je bilo uskraćeno pravo da raspravlja i od-
lučuje o vojnoj obavezi, visini regrutnog kontigenta, kao i o budžetskim
izdacima za ”c. i kr. bosanskohercegovačke čete i vojne zavode.”
Vojni faktori Monarhije odlučno su se 1909. godine suprotstavili
planu civilne uprave da se poštansko-telegrafska služba u Bosni i Her-
cegovini demilitarizuje i da bh. Sabor dobije u odnosu na nju odredene
ingerencije. Razlog je bio nepovjerenje prema domaćim ljudima, koji bi
u slučaju provedenih promjena stupili u pomenutu službu. Polazilo se
od toga da u tako strateški isturenoj zemlji kao što je bila Bosna i Her-
cegovina, koja je imala direktne telefonske veze sa Srbijom i Turskom,
u poštansko telegrafskoj službi mora biti isključivo zaposlen potpuno
pouzdan personal. Ova služba nije bila navedena u konačnom teks-
tu ustava medu poslovima koji spadaju u kompetenciju Sabora, jer su
se tome, osim ministra rata Schönaicha, protivila austrijska i ugarska
vlada kao i prijestolonasljednik Franz Ferdinand. Na takvo rješenje uti-
calo je i shvatanje da poštansko telegrafska služba nije pitanje koje se
tiče samo Bosne i Hercegovine, već njome treba prema odredbi § 10.
Zakona od 20.12.1879. (RGB1 Nr 136) da upravlja Zemaljska vlada u
sporazumu sa organima obiju vlada Monarhije. Medutim, ova zakonska
odredba nije mogla biti realizovana pa su do propasti Austro-Ugarske
1918. pošta i telegraf ostali u nadležnosti ministarstva rata. Njihovo
osoblje regrutovalo se isključivo od povjerljivog vojnog kadra, a zvanični
jezik bio je njemački. Nezadovoljstvo ovakvim stanjem izražavao je ne
samo Bosanskohercegovački sabor nego i Zemaljska vlada, kojoj su bili
uskraćeni prihodi od poštanskog regala. Po riječima civilnog adlatusa
barona Benka, Vlada u odnosu na poštansku službu nije imala ”ništa
više uvida i uticaja od bilo koje stranke”.94) On je, mada uzaludno,
93)
O nadležnosti bh. Sabora vidi: Karl L a m p, Die Verfassung von
Bosnien und der Herzegowina vom 27.Februar 1910, u: Jahrbuch des
öffentlichen Rechts der Gegenwart, Tübingen 1911, Bd. V, 142 i dalje;
Ferdinand S c h m i d, Bosnien und die Herzegowina unter der Verwal-
tung Österreich-Ungarns, Leipzig 1914, 36-49; N. W u r m b r a n d,
Die rechtliche Stellung Bosniens und der Herzegowina, Leipzig-Wien
1915, 96-145.
94)
Dževad J u z b a š i ć, Bosanskohercegovački sabor i osnivanje poš-
tanske štedionice, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu (dalje Prilozi)
18, 1981, 258-261.
293
pledirao da se postojeće stanje korijenito izmijeni. Medutim, ovakvi
zahtjevi nailazili su na energičnu osudu ne samo Ministarstva rata nego
i Ministarstva spoljnih poslova.95)
Intenziviranju uticaja obiju vlada u postaneksionom periodu pri-
družilo se i pojačano zanimanje zajedničkih ministara za poslove bh.
uprave. Pri tome je austrijska vlada, suprotstavljajući se porastu ma-
darskog upliva na Zajedničko ministarstvo finansija, na čijem čelu se na-
lazio ministar Madar, računala na podršku zajedničkog austrougarskog
ministarstva, kome je po zakonu iz 1880. pripadalo vrhovno vodenje
bh. uprave. To je odgovaralo i intencijama ministra inostranih poslova
Aehrenthala, koji je, inače, nastojao ojačati svoj položaj predsjedava-
jućeg u Zajedničkom ministarskom vijeću i uzdići ga, ako ne de jure
a ono de facto, na rang kancelara Reicha. Medutim, i pored porasta
uticaja zajedničkih ministara na upravljanje Bosnom i Hercegovinom,
Zajedničko ministarstvo kao kolegijalni organ trojice zajedničkih mi-
nistara, nije se uspjelo ni nakon aneksije u tom pogledu afirmisati.
Posebno Ministarstvo rata nije pak propustilo priliku da o nizu bitnih
pitanja bosanske politike zauzme svoje stavove kao i da aktivno utiče na
njen pravac i odluke. Pri tome je, za razliku od perioda prije aneksije,
usvajanje bosanskih zakona stvarno zavisilo i od pojedinačne saglasnos-
ti svih zajedničkih ministara. Uticaj Ministarstva rata u znatnoj mjeri
su karakterisali ekstremni stavovi militarističkih krugova o metodama
upravljanja u Bosni i Hercegovini. Zato je taj uticaj često nailazio na
otpor od strane vodećih ličnosti civilne uprave, koji je sa produblja-
vanjem unutrašnje krize i pooštravanjem vanjskopolitičke situacije sve
više slabio.96)
Nakon što je 7.marta 1909. postavljen za zemaljskog poglavara Bo-
sne i Hercegovine i komandanta 15. korpusa, general pješadije baron
Marijan Varešanin od Vareša uskoro je, carevom odlukom od 29.jula
1909, imenovan na novu funkciju generalnog inspektora trupa (Gene-
raltruppeninspektor) sa sjedištem u Sarajevu, i to sa proširenim djelo-
krugom na svim komandama, trupama i vojnim institucijama u Bosni
i Hercegovini i Dalmaciji. U njegove kompetencije spadalo je neogra-
ničeno pravo inspekcije na području 15. i 16. korpusa, rukovodenje
većim vježbama trupa, uticaj na personalna pitanja generala i na sve
ratne pripreme. Istovremeno je odlučeno da se izvrši teritorijalna reor-
ganizacija tadanjih vojnih područja Sarajeva i Zadra. Novom organi-
zacijom Bosna i Hercegovina je podijeljena na dva korpusna područja.
95)
Conrad Schönaichu 1.12.1910. KA KM Präs. 81−43 1 /1910.
96)
Dž. J u z b a š i ć, Austrougarsko Zajedničko ministarstvo, 144-154.
O Aehrenthalovoj težnji da Zajedničko ministarsko vijeće dobije funkci-
je zajedničke vlade Austro-Ugarske vidi: Eva S o m o g y i, Aehrenthals
Reformbestrebungen 1906-1907. Die Dualismus-Interpretation des Mi-
nisters des Äussern, ÖOH 1, 1988, 60-75.
294
Područje 15. korpusa, čije je sjedište bilo u Sarajevu ograničeno je na
banjalučki, bihaćki, sarajevski i tuzlanski krug te jedan dio travničkog
okruga (kotarevi: Jajce, Travnik, Varcar Vakuf, Zenica, Žepče). Po-
dručju 16. korpusa sa sjedištem u Zadru pripao je, osim Dalmacije,
još mostarski okrug kao i dio travničkog okruga (kotarevi: Bugojno,
Glamoč, Livno, Prozor, Županjac). Novu vojno teritorijalnu podjelu
pratilo je pregrupisavanje i pomjeranje vojnih jedinica. Carevu odluku
objavio je ministar rata Schönaich 8.oktobra 1909, s tim što su nove or-
ganizacione mjere stupile na snagu 1.novembra iste godine.97) Uskoro
potom Varešanin je preimenovan u armijskog inspektora (Armeeins-
pektor), a sama institucija kojoj je stajao na čelu postala je ”k. u. k.
Armeeinspektorat in Sarajevo”. Armijski inspektor je u slučaju rata
trebao da postane komandant trupa u Bosni i Hercegovini i Dalmaci-
ji.98)
Medutim, nade koje su vojni krugovi polagali u generala Varešanina
vrlo brzo su ustupile mjesto razočarenju, a nije se ostvarilo ni njihovo
očekivanje da će ministar Burián pasti. Ništa se nije bilo promijeni-
lo u pogledu položaja zemaljskog poglavara, a njegov ugled u očima
vojnih faktora još više je pao zbog niza, kako su oni ocijenjivali, ličnih
promašaja samoga generala Varešanina.
Conrad je uskoro nakon oktroisanja Zemaljskog ustava obnovio ak-
ciju za izmjenu položaja zemaljskog poglavara. Po njegovoj ocjeni tajno
rješenje iz 1908, kojim je zajednički ministar finansija interpretirao na-
redbu o vlasti civilnog adlatusa, nije moglo sanirati odnose. Smatrao
je da samo efiktivno spajanje u jednoj ruci vojne i civilne vlasti da-
je najveću garanciju za vladanje Bosnom i Hercegovinom i učvršćenje
u njoj. To je obrazlagao političkom konstelacijom u zemlji, posebno
ukazujući na veliki značaj autoriteta zemaljskog poglavara u vezi sa
predstojećim radom Sabora. Conrad je, obraćajući se ministru rata,
nabacio i problem pretjerane centralizacije uprave u Beču kao i po-
trebu da se insistira na oblikovanju samostalnog djelokruga Zemaljske
vlade u odnosu na Zajedničko ministarstvo finansija. Tražio je od mi-
nistra rata da se povodom ovih pitanja obrati caru,99) a i sam je u
audijenciji kod cara pokrenuo pitanje promjena u Bosni i Hercegovini,
obnavljajući tako svoj prijedlog iz 1907. godine.100)
Još krajem marta 1909. tadašnji šef prijestolonasljednikove vojne
kancelarije major Brosch je ukazao na krizu koja je nastala u vojnim
97)
Verordnungsblatt für das k. u. k. Heer, 35. Stück vom 8. Oktober
1909. KA KM Präss. 49−28
3adII /1909; Referat Marterera od 27.7.1909. i careva
69−1
odluka od 29.7.1909. MKSM 15−10 /1909.
98)
Kao nap. 95.
99)
Conrad Schönaichu 8.3.1910. KA KM Präss. 81 43 1 /1910.
100)
C o n r a d, Dienstzeit, II, 43.
295
krugovima u Bosni i Hercegovini. Odnosi izmedu u istoj godini postav-
ljenog novog komandanta 15. korpusa generala Moritza Auffenberga
i novog šefa Zemaljske vlade i komandujućeg generala Marijana Va-
rešanina postali su nepodnošljivi. Kako se Varešanin pokazao nedo-
raslim položaju koji je zauzimao, i bio podložan uticajima funkcionera
civilne administracije, otvaralo se pitanje njegovog nasljednika. U pr-
vi mah u vojnim krugovima pominjao se Conrad von Hötzendorf kao
najpodesnija ličnost za taj položaj.101)
Sam Conrad bio je vrlo nezadovoljan odnosom Varešanina prema
vojnim interesima u Bosni i Hercegovini. Smatrao je da ih Varešanin ne
zastupa onako kako bi to zahtijevala situacija. Optuživao je Varešanina
zbog nebrige i popustljivosti prema Zajedničkom ministarstvu finansi-
ja. U tom pogledu Conrad je, obraćajući se ministru rata Schönaichu u
decembru 1910, naveo niz primjera kao što je bio svojevremeni prijedlog
Varešanina da se raspuste odredi graničnog mobilnog korpusa, ili odnos
predstavnika Zemaljske vlade prema vojnim interesima u poštansko-
telegrafskoj službi. Zajedničko ministarstvo finansija, pozivajući se na
saglasnost zemaljskog poglavara, proturilo je novelu uz bh. krivični
zakon, kojim je bila ukinuta kompetencija vojnih sudova u odnosu na
djela protiv oružane sile kao i u odnosu na niz drugih krivičnih djela (ve-
leizdaja, pobuna, ubistvo, pljačka, nedozvoljeno posjedovanje vatrenog
oružja i eksploziva). To je bilo učinjeno bez sporazuma sa Ministar-
stvom rata i bez da je o tome šef Generalštaba mogao zauzeti svoj
stav. Zemaljska vlada je suprotno stanovištu Ministarstva rata odobri-
la povratak iz Crne Gore bjeguncima i dezerterima, koji su 1909, za
aneksione krize napustili zemlju, i još se izjasnila za pomilovanje svega
37 osudenih od ukupno 378 vojnih bjegunaca. Ovo je Conrad ocije-
nio kao direktnu povredu vojnih interesa. Smatrao je, takode, da su
vojni interesi zanemareni i time što je zavodenje prijekog suda u Bosni
i Hercegovini ograničeno samo u slučaju da na snagu stupe izuzetne
mjere. Posebno su nedovoljno uzeti u obzir vojni zahtjevi u odnosu na
izgradnju novih normalnotračnih željeznica i cesta, ali Conrad nije zato
mogao okrivljati samo Zemaljsku vladu. Medutim, on je optuživao Va-
rešanina da se nije brinuo da se na postojećim uskotračnim željeznicama
popuni vozni park, kako bi se u slučaju mobilizacije bar mogao iskoris-
titi njihov kapacitet. Po Conradovom mišljenju prilike bi bile sasvim
drugačije kada bi armijski inspektor u Sarajevu kao zemaljski poglavar
stvarno ”vodio” civilnu upravu. Nasuprot tome, on je bio samo figura
i ”slijepi izvršni organ Zajedničkog ministarstva finansija i vlastitog ci-
vilnog adlatusa”. Postojeće stanje za njega je bilo neodrživo, naročito
101)
Predlažući Conrada potpukovnik Boog je polazio od predpostavke
da Conrad kao šef Generalštaba neće moći dugo izdržati, jer će se na
tom položaju prije vremena istrošiti. H. K a p i d ž i ć, Ispisi, Glasnik
ADA XII-XIII, 276, 288.
296
stoga što je smatrao da u Bosni i Hercegovini vojne pripreme moraju
igrati odlučujuću ulogu. Zato je paralelno sa zahtijevima u odnosu na
kompetencije zemaljskog poglavara tražio krajem 1910. od ministra ra-
ta da preduzme korake da se na taj položaj imenuje nova odgovarajuća
ličnost.102)
Conrad je istovremeno skicirao program organizaciono-političkih
mjera i poslova, na koje je u cilju očuvanja vojnih interesa bilo naročito
potrebno da zemaljski poglavar vrši uticaj.103) Njegove prijedloge mi-
nistar rata Schönaich je gotovo u cijelosti prihvatio, neke od njih nešto
modificirao ili šire razradio odnosno dopunio, te ih u posebnim nota-
ma u prvoj polovini 1911. uputio Buriánu i Aehrenthalu kao zahtjeve
Ministarstva rata. 104)
To je u prvom redu bio zahtjev za izgradnju normalnotračnih željez-
ničkih linija u Bosni i Hercegovini, koje bi je bolje povezale sa Monarhi-
jom i omogućile brži transport trupa kao osnovni preduslov za uspješnu
vojnu akciju. Ograničeni kapacitet glavne magistralne linije u Bosni bio
je uzrok znatnih teškoća prilikom prebacivanja trupa u doba aneksione
krize, pa su vojni faktori veoma zabrinuti zbog postojećeg stanja nepre-
kidno insistirali da se ono izmijeni.105) Conrad i Schönaich su, takode,
tražili izgradnju niza cestovnih komunikacija i puteva u istočnoj Bosni
i istočnoj Hercegovini, kao i preduzimanje radnji da se osigura snab-
dijevanje vodom u ovim strateškim važnim područjima. U investicije
vojno-strateškog značaja spadao je i zahtjev za izgradnju mostova na
Savi kod Županje i Bosanskog Šamca, i na Neretvi južno od Mosta-
ra. Program je sadržavao i ranije vojne zahtjeve u pogledu povećanja
žandarmerije i policije, ali i orijentaciju na donošenje novog vojnog za-
kona za Bosnu i Hercegovinu i povećanje regrutnog kontigenta. Cilj
je bio da se jače iskoristi vojni potencijal Bosne i Hercegovine i njen
vojni poredak prilagodi odnosima na tom području u Monarhiji.106)
102)
Kao nap. 95.
103)
104)
Schönaich Buriánu 6.2.1911. (prepis) KA MKSM 31−18−2 /1911, a tako-
de i u HHStA PA I rot. 637, C d M VIII c-3; i s t i i s t o m 15.5.1911.
Pr BH 698/1911, koncept iste note koja je upućena takode Aehrenthalu
u KA KM Präs. 81 43 1 /1910.
105)
O problemu izgradnje željezničkih pruga u Bosni i Hercegovini pred
Prvi svjetski rat vidi: S c h m i d, Bosnien und die Herzegowina, 592-
611; Friedrich L a n g e, Das Eisenbahnwesen in Bosnien und der Her-
zegowina, u: Archiv für Eisenbahnwesen 42, Berlin 1919, 1095-1123;
Ferdo H a u p t m a n n, Financiranje Bosanskohercegovačkog željez-
ničkog programa iz godine 1913, u: Radovi Filozofskog fakulteta u Sa-
rajevu, 1, 1963, 120-139.
106)
Novi vojni zakon za Bosnu i Hercegovinu car je sankcionisao 11. 8.
1912, S c h m i d, op. cit. 108-109.
297
Zbog opasnosti od izbijanja štrajka na željeznici Conrad je smatrao po-
trebnim da se izvrši militarizacija željezničkog personala, s obzirom da
su njegovu većinu sačinjavali socijalisti i Srbi. Medutim, Schönaich je
bio mišljenja da su uzroci postojećeg nezadovoljstva željezničara, kao i
pasivna rezistencija u 1910. godini, više socijalne nego političke prirode.
Medu izrazito političkim tačkama programa bila je i ona da anti-
militarističku i ”nacionalno-huškačku” štampu treba suzbijati, a spe-
cijalno srpsku štampu stalno oštro nadzirati. Kao i ranije Auffenberg,
Conrad se zalagao za protežiranje hrvatskog katoličkog elementa. Ova-
ku politiku akceptirao je i Schönaich. On je zahtijevao da se osobito
mora biti oprezan pri postavljanju na činovnička mjesta Srba, jer su oni
u političkom pogledu često nepouzdani. Nisu vojni vrhovi bili dubo-
ko podozrivi samo prema Srbima činovnicima, učiteljima i sveštenicima
nego i prema Srbima seljacima. Dokle je to podozrenje išlo govori reak-
cija šefa Generalštaba i ministra rata na podatak da se 1909. otkupilo
1231 pravoslavnih i 288 rimokatoličkih kmetova. Schönaich je na poti-
caj Conrada skrenuo Buriánu i Varešaninu pažnju na ovu disproporciju
u odnosu na procenat pravoslavnog i katoličkog stanovništva u zemlji.
On je početkom februara 1911. isticao veliki vojni značaj ovog pitanja i
tražio je da se prilikom davanja zajmova za otkup kmetova u prvi plan
uzima politička pouzdanost kandidata.107)
Posebno nepovjerenje bilo je izraženo prema srpskim konfesional-
nim školama i njihovom nastavnom osoblju. Schönaichu se činilo osobi-
to sumnjivim što se u njima pretežno uči ćirilica, ”jer ona još u mladosti
budi vjeru u sunarodnike s one strane granice”. Budući da se u tim
školama nije moglo postići odstranjenje ćirilice, trebalo je težiti da se
u njima u jednakoj mjeri osigura i nastava latinice. U pogledu javnih
škola Schönaichu je izgledalo lakše sprovodivo da se učenje ćirilice ili
potpuno isključi ili ograniči na najstarije razrede osnovnih škola, ka-
da se učenici dovoljno učvrste u znanju latinice. Ovo je za njega bio
preduslov za odgajanje omladine u duhu državne ideje. U vojnim vrho-
vima postojala je tendencija da se ćirilica potpuno isključi iz zvaničnog
pismenog saobraćaja u Bosni i Hercegovini, što je prije izbijanja svjet-
skog rata bilo indiskutabilno i nemoguće. Medutim, i u krugovima
austrijske vlade prilikom diskusije o nacrtu jezičkog zakona za Bosnu
i Hercegovinu krajem 1913. postavljalo se pitanje da li je oportuno
oba pisma upotrebljavati u istom obimu i tako izjednačavati u politici
srpski pravac sa hrvatskim.108)
107)
Dževad J u z b a š i ć, O austrougarskoj kolonizacionoj politici u
Bosni i Hercegovini nakon aneksije, Prilozi 11-12, 1975-1976. 326 i kao
nap. 40 i 104.
108)
Dževad J u z b a š i ć, Jezičko pitanje u austrougarskoj politici u
Bosni i Hercegovini pred prvi svjetski rat, Sarajevo, 1973, 35-36.
298
Odredeno mjesto u politici vojnih krugova imala je ideja o koloni-
zaciji isluženih podoficira, koju je još u proljeće 1908. prvi puta iznio
general Auffenberg. Poslije aneksije su u 1910, 1911. i 1912. godini
Generalštab i Ministarstvo rata insistirali na ostvarenju plana o nase-
ljavanju isluženih, a i mladih bivših podoficira seljačkog porijekla. Pri
tome je Schönaich smatrao osobito važnim naseljavanje dinastiji vjer-
nih bivših podoficira u donjem toku Drine, na granici prema Srbiji.
Medutim, plan nije bilo moguće realizovati jer Ministarstvo rata nije
bilo u stanju da stavi na raspolaganje potrebna novčana sredstva za
kupovinu zemljišta. U ustavnom periodu izmijenili su se uslovi za re-
alizovanje kolonizacionih planova u odnosu na situaciju iz predustavnog
doba, kada se, u odsustvu bilo kakvog predstavničkog tijela u zemlji,
moglo samovoljno raspolagati cijelokupnim zemaljskim novcem i imet-
kom.109)
Planovima austrougarskih vojnih institucija bilo je predvideno na-
oružavanje lojalnog dijela stanovništva u slučaju rata. Prema Conradu,
general Schemua je svojevremeno kao komandant 18. pješadijske divizi-
je detaljno razradio ovo pitanje za područje divizije kojom je komando-
vao. Naoružanje lojalnog dijela stanovništva bilo je uneseno i u nacrt
naredbe Zemaljske vlade ”o mjerama koje treba preduzeti u slučaju
ratne opasnosti” (über die für den Eintritt kriegsdrohenden Zustände
vorzubereitenden Massnahmen”).110) Isto pitanje pokretali su Conrad
i Schönaich krajem 1910, odnosno u prvoj polovini 1911, smatrajući
ga osobito značajnim za vojne interese. Ovo je bilo u vezi sa planom
o angažovanju opština za zaštitu željezničkih pruga, cesta, telegrafa
i cisterni. Medutim, pripreme na ovom području bile su tada tek u
početnoj fazi.111)
Prema uputama armijskog inspektora generala Varešanina koman-
da 16. korpusa preduzela je odredene pripreme za ”dobrovoljnu od-
branu zemlje” na teritoriju Dalmacije i Hercegovine, kako bi u slučaju
rata operativne trupe bile što manje angažovane u mjerama osiguranja
pozadine. Akcija, medutim nije dalje otišla od izvjesnih internih pre-
dradnji za osnivanje dobrovoljačkih četa u cilju pojačanja žandarmerije
i finansijske straže lojalnim elementima.112)
109)
Up. Dž. J u z b a š i ć, O austrougarskoj kolonizacionoj politici,
326-329.
110)
Kao nap. 40.
111)
Ibidem; Schönaich Buriánu 15.5.1911, Beilage 1, Pr BH 698/1911. i
kao nap. 95.
112)
Interesantno je da su u Šibeniku i Splitu civilne vlasti dale odgo-
vor da ne mogu naći pouzdane ljude da bi ih stavili na raspolaganje
vojsci za vršenje stražarskih dužnosti kod magacina, zatvora i sl. (Va-
rešanin Ministarstvu rata 22.4.1911. KA KM Präs. 76−70 3 /1911) što
299
*
* *
Imajući sigurno u vidu sporazum izmedu austrougarskog i njemač-
kog generalštaba u doba aneksione krize i na osnovu njega izradeni
ratni plan,113) vojni faktori su bili mišljenja da se za slučaj evropskog
sukoba Bosna i Hercegovina u vojnom pogledu treba da pripremi kao
samostalno sporedno bojište, na kome bi se moglo s minimumom efek-
tiva uspješno djelovati. Da bi se to obezbijedilo tražili su ne samo
radikalnu izmjenu položaja zemaljskog poglavara nego i novo reguli-
sanje kompetencija vrhovne uprave za Bosnu i Hercegovinu. Tako se
1910. u Ministarstvu rata pojavio projekt kojim se predvidalo elimini-
sanje Zajedničkog ministarstva financija kao vrhovnog organa bosansko
hercegovačke uprave.114)
Prema pomenutom projektu opšte direktive za politiku u Bosni
i Hercegovini kao i upravu utvrdivali bi se kolegijalnim zaključcima
tri zajednička ministra, predsjednika austrijske i ugarske vlade i ze-
maljskog poglavara Bosne i Hercegovine. Zemaljski poglavar koji je
ujedno i armijski inspektor u Sarajevu, odgovarao bi vladaru za cije-
lu bosanskohercegovačku upravu i predstavljao bi je u delegacijama.
Mada direktno potčinjen vladaru, on bi bio obavezan podnositi takode
izvještaje i prijedloge ministarskom kolegiju. Kompetencije Zemaljske
vlade potčinjene zemaljskom poglavaru, protezale bi se i na one poslove
koji su bili u nadležnosti Zajedničkog ministarstva finansija. Bosanska
kancelarija u Beču, koju bi sačinjavali niži činovnici, bila bi samo no-
vi manipulativni organ za posredovanje izmedu zemaljskog poglavara i
svjedoči o političkom raspoloženju u Dalmaciji. Krajem 1912, u doba
nove balkanske krize, pristupilo se u banjalučkom okrugu, po naredenju
žandarmerijske komande za Bosnu i Hercegovinu, popisivanju dobrovo-
ljaca za ”Schutzkorps”, i to iz redova samo muslimanskog i hrvatskog
stanovništva. Medutim, formiranje jedinica ”Schutzkorpsa”, koje je bilo
predvideno za slučaj mobilizacije, nije tada uslijedilo, ali su vijesti o pre-
duzetim pripremama izazvale uzbudenje u redovima srpskog stanovništva
i proteste srpskih političara. (Vidi: K a p i d ž i ć, Bosna i Hercegovi-
na, 164-167.) O formiranju ovih jedinica, kao i jedinica ”Schutzwehr-a”
i ”Bürgerwehr-a” nakon objave rata Srbiji, te o njihovoj ulozi u ratnim
zbivanjima vidi: E k m e č i ć, Ratni ciljevi 170-175, i s t i, Stvaranje
Jugoslavije 1790-1918, 2, Beograd 1989, 712-713.
113)
O sporazumu Moltke Conrad sklopljenom početkom januara 1909. i
austrougarskim ratnim planovima vidi: V e r o s t a, Theorie und Re-
alität von Bündnissen, 339-350; Petar O p a č i ć, Ratni plan austro-
ugarskog generalštaba za rat protiv Srbije i ratni plan srpskog gene-
ralštaba za odbranu zemlje od austrougarske agresije, u: Velike sile i
Srbija pred prvi svjetski rat, 503-508.
114)
Stellung des Landeschefs von Bosnien u. Hercegovina. KA KM Präs.
81 43/1/1910.
300
pet ministara. Projekt je polazio od ideje jačanja cjelovitosti Monarhi-
je i trebalo je da još više formalno naglasi neposredni suverenitet cara
nad Bosnom i Hercegovinom a da se istovremeno ne isključi zakonom
garantovani uticaj obiju vlada i ne tangira postojeći dualistički sistem.
Vojni krugovi su težili da se kod upravljanja anektiranom zemljom pre-
kine sa predominantnim uticajem Zajedničkog ministarstva finansija i
u prvi plan dode uticaj zajedničkih ministarstava rata i spoljnih poslo-
va. Računali su da će u bližoj budućnosti biti aktuelno i pitanje učešća
predstavnika bh. Sabora u delegacijama. Politički cilj je bio da se u
vezi sa uvodenjem ustavnih institucija u Bosni i Hercegovini unaprijed
osujete ”radikalne autonomne težnje”. Pri tome se smatralo poželjnim
da se ove promjene provedu prilikom izmjene ličnosti zemaljskog pogla-
vara.115)
Visoki vojni krugovi krajem 1910. i početkom 1911. usredsredili
su svoju pažnju na to da maknu generala Varešanina i da na njegovo
mjesto dovedu energičnog generala, koji neće dozvoliti da bude samo re-
prezentativna figura nego će djelovati u smislu njihovih intencija. Gene-
ral Auffbenberg, koji je pripadao grupi austrijskih generala okupljenih
oko prijestolonasljednika F.Ferdinanda već ranije je ispoljio ambiciju
da zauzme položaj poglavara zemlje i armijskog inspektora u Saraje-
vu.116) Medutim konačan izbor pao je na drugu ličnost iz istog kruga,
na FZM Oskara Potioreka, nekadašnjeg pomoćnika šefa Generalštaba
i jednog od najekstremnijih predstavnika agresivnog političkog kursa.
Za imenovanje Potioreka posebno se založio Conrad von Hötzendorf.
Takode i vodeće ličnosti careve vojne kancelarije bile su odlučno za Po-
tioreka. Sam car je izvjesno vrijeme oklijevao sumnjajući u to da li je
postavljanje čovjeka Potiorekova kova ispravno rješenje i bio je prvobit-
no izgleda sklon da na taj položaj dovede generala Blasiusa Schemuu
kao umjereniju ličnost. Generala Schemuu je sa svoje strane predlagao
ministar rata Schönaich, ali ubrzo on je pod pritiskom iz Belvedera od
toga odustao i sam se zauzeo kod cara za Potioreka.117)
Protiv imenovanja Potioreka izjasnio se kod cara i zajednički mi-
nistar finansija Burián bojeći se, kako je to ocjenjivao major Brosch,
da će sa Potiorekom imati neugodnosti. Buriána je u odnosu na imeno-
vanje Potioreka podržavao ministar inostranih poslova Aehrenthal,118)
koji je došavši u sukob sa krugom oko prestolonasljednika, postao, od
protivnika Buriánove politike u Bosni i Hercegovini u predaneksionom
115)
Ibidem
116)
A u f f e n b e r g - K o m a r o w, Höhe und Niedergang, 136-137.
117)
W e i n w u r m, Potiorek, 49-50.
118)
Untertänigste Meldung betreffend Feldzeumeister Potiorek. Referat
Broscha podnijet Franzu Ferdinandu 14.3.1911. KA MKFF Pb 24/1911.
301
periodu, njegov saveznik. Medutim, Burián je u datom slučaju bio sa-
svim bespomoćan, s obzirom na dvostruku ulogu zemaljskog poglavara
u kojoj je težište bilo na njegovoj vojnoj funkciji. Izražavajući žaljenje
zbog odlaska Varešanina, Burián kao šef civilne uprave nije ništa mogao
drugo učiniti osim što je uticao da do smjene na čelu Zemaljske vlade
ne dode prije okončanja saborske sjednice koja je bila u toku.119) Sredi-
nom marta 1911. sve je bilo faktički već riješeno, ali je car tek svojom
odlukom od 10. maja 1911. oslobodio dužnosti Varešanina i imenovao
FZM Oskara Potioreka za armijskog inspektora u Sarajevu i šefa Ze-
maljske vlade.120) Ovaj je početkom juna stigao u Sarajevo i na svojoj
novoj funkciji dao ne mali obol agresivnim težnjama u austrougarskoj
politici koje su dovele do izbijanja ratnog sukoba 1914. godine.
I prije preuzimanja novih dužnosti Oskar Potiorek se založio da
armijski inspektor još u miru dobije prerogative armijskog komandanta
za Bosnu i Hercegovinu i Dalmaciju.121) Pri tome je na prvom mjestu
zahtijevao da se armijskom inspektoru prizna ingerencija u pogledu
upotrebe svih na tom području dislociranih trupa. Ovaj zahtjev bio je
od vojnih faktora označen kao hitno potreban s obzirom na mogućnost
većih nemira, izbijanje ustanaka i sl. Njegovo ispunjenje smatrano je
neophodnim da bi se očuvao puni sklad izmedu mjera Zemaljske vlade i
vojnih komandi u sličnim situacijama koje bi još bile daleko od rata.122)
Neposredno po imenovanju Potioreka ministar rata Schönaich je
obnovio pritisak na Buriána aktualizirajući u duhu Conradove inicijati-
ve pitanje jačanja položaja zemaljskog poglavara i osiguranja njegovog
uticaja na poslove za koje je vojska bila osobito zainteresovana. Pri
tome on je naglašavao da će Bosna i Hercegovina ”u ratnim komplika-
cijama sigurno postati ratno bojište” pa stoga mora ”ratnim priprema-
ma pripasti odlučujuća uloga.”123) Zahtjevi, koje je tada ministar rata
postavio u pogledu ograničenja djelokruga civilnog adlatusa u nacrtu
jedne nove naredbe, bili su u suštini istovjetni sa stavovima Potioreka
izraženim u njegovoj studiji o položaju zemaljskog poglavara, koju je
Potiorek podnio caru još prije nego što je bila pala odluka o njego-
vom imenovanju. Potom su uslijedili koordinirani koraci Schönaicha i
Potioreka, koji je sa svoje strane odmah po postavljenju zatražio od Bu-
riána da se objasni ”pitanje njegovog zastupanja” i da se sadržaj tajne
instrukcije od 29.aprila 1908. saopšti svim nadležnim mjestima.124)
119)
Burián Varešaninu 21.2.1911. KA Nachlass Varešanins B/66 Nr 12.
120)
KA MKSM 70−1 70 /1911.
121)
W e i n w u r m, op. cit. 53.
122)
KA MKSM 97−2 1 /1911.
123)
Schönaich Buriánu 15.5.1911. PR BH 698/1911.
124)
Entwurf einer Verordnung über den Wirkungskreis des Ziviladlatus
des Chefs der Landesregierung in Bosnien und in der Hercegovina, Bei-
lage 3. uz akt citiran u predhodnoj napomeni; Stellung des Landeschefs
in Bosnien und in der Hercegovina, KA MKSM 97−2 1 /1911;
W e i n w u r m op. cit. 53-54.
302
Burián, medutim, i dalje je ostao na stanovištu da nije potrebna
bitna izmjena položaja zemaljskog poglavara i odbio je one zahtjeve za
koje je smatrao da tangiraju suštinu odnosa izmedu Zajedničkog mi-
nistarstva finansija, zemaljskog poglavara i civilnog adlatusa. Nastojeći
pobiti tvrdnje o čisto reprezentativnom položaju zemaljskog poglavara
u odnosu na civilnu upravu, on je isticao da već u mirno doba zemaljski
poglavar može da učestvuje u upravi onoliko koliko smatra da je po-
trebno. U vanrednim prilikama, kada cjelokupna odgovornost prelazi u
njegove ruke, poglavaru je po mišljenju Buriána bio tek potreban civilni
adlatus kao šef administracije, kako bi on sam bio u mogućnosti da se
posveti vojnim poslovima.125)
Burián je ustvari branio status quo u kome je Zemaljska vlada
sa civilnim adlatusom na čelu kao njenim faktičkim šefom bila stro-
go podredena Zajedničkom ministarstvu finansija i predstavljala nje-
gov izvršni organ. Utoliko je izišao u susret vojnim faktorima što je
izradio ”Objašnjenja i dopune naredbe o djelokrugu civilnog adlatusa
šefa Zemaljske vlade u Bosni i Hercegovini”, koje je car odobrio svo-
jom odlukom od 1.juna 1911. godine.126) Od 12 članova naredbe iz
1882. samo ih je pet ostalo nepromjenjeno, dok su ostali pretrpjeli
manje ili veće izmjene odnosno dopune. Tu su prije svega zbog bolje
preglednosti, unesena ona objašnjenja naredbe koja proizilaze iz taj-
nog rješenja zajedničkog ministra finansija od 29.aprila 1908. ali još
i neke druge izmjene. Najznačajniji novi ustupak bila je dopuna § 3
naredbe u smislu vojnih zahtjeva još iz predaneksionog doba. Tu je
uz prvobitnu odredbu da civilni adlatus neposredno rukovodi čitavom
civilnom upravom dodano ”ukoliko te kompetencije zemaljski poglavar
sam za sebe ne zadrži”, što za Potioreka neće ostati prazna deklaraci-
ja. Potiorek je, inače, ”Objašnjenja i dopune naredbe ... ...” prihvatio
kao provizorno rješenje sa namjerom da poslije bližeg upoznavanja sa
konkretnim prilikama podnese nove prijedloge. Nije bio zadovoljan ni
načelnik Generalštaba Conrad koji je i dalje ostao pri svojim zahtjevi-
ma.127) ”Objašnjenja i dopune ....” Burián je po ovlašćenju cara zva-
nično dostavio samo Ministarstvu rata, zemaljskom poglavaru Bosne i
Hercegovine i njegovom civilnom adlatusu, dok je njihovo publikovanje
izostalo. Radilo se o tajnom aktu internog karaktera s kojim nisu bile
zvanično upoznate ni austrijska ni ugarska vlada.
125)
Burián Schönaichu 26.5.1911. Pr BH 698/1911; up. Ferdo H a u p t-
m a n n, Djelokrug austrougarskog Zajedničkog ministarstva finansija.
Glasnik ADA 3. 1963, 22.
126)
Erläuterungen und Ergänzungen zur Verordnung über den Wirkungs-
kreis des Chefs der Landesregierung in Bosnien und der Hercegovina, KA
KM Präs. 81-30/2/1911; Pr BH 631 i 744 ex 1911.
127)
Primjedba Conrada na Buriánovoj noti Schonaichu od 15.5.1911. KA
KM Präs. 81−30
2 /1911.
303
U praksi Burián nije imao namjeru da bilo šta mijenja u pogledu
načina upravljanja zemljom, i po ocjeni Potioreka i Conrada gotovo je
sasvim ignorisao vojne zahtjeve u investicionom programu koji je treba-
lo realizovati podizanjem zemaljskog zajma od 182 miliona kruna. To
se u prvom redu odnosilo na zahtjeve za izgradnju odredenih strateških
cesta, vodoopskrbnih objekata u kraškim predjelima, a osobito na obez-
bjedenje finansijskih sredstava od strane civilne uprave za opremanje
bosanskohercegovačkih trupa na osnovu programa vojne reforme, ko-
ja je trebalo da se provede u Bosni i Hercegovini istovremeno kad i u
Monarhiji. Tim povodom je šef vojne kancelarije prijestolonasljednika,
pukovnik Bardolff, preporučio Franzu Ferdinandu da odlučno podrži
ministra rata u njegovom zahtjevu da stvarno, a ne samo formalno,
učestvuje u upravljanju Bosnom i Hercegovinom. Na to je Bardolff,
pored postavljanja vojnog lica za zemaljskog poglavara, gledao, kao
na najvažnije sredstvo vojne uprave da osigura svoj uticaj na razvoj
prilika u anektiranoj zemlji. Ovo je bilo blisko shvatanju Conrada iz-
raženom u ljeto 1911. da ”sigurna budućnost” Bosne i Hercegovine još
uvijek u prvom redu počiva na sposobnosti vojnih posada i na stvaranju
povoljnih uslova za njihove akcije od strane Zajedničkog ministarstva
finansija.128) Potioreku je, medutim, tek naknadno pošlo za rukom da
odredene vojne zahtjeve unese u pojedine zakonske nacrte o investici-
jama.129)
S početkom ustavnog razdoblja zavisnost Zemaljske vlade od Za-
jedničkog ministarstva finansija nije se smanjivala već je naprotiv još
više ojačala. Vlada i njeni predstavnici u Saboru dolazili su u složene
situacije kada je trebalo brzo reagovati i dati iole prihvatljive odgovore
i objašnjenja. Mada su poslanici bili svjesni toga da imaju posla sa
nekompetentnom Vladom, njihov pritisak na Vladu, naročito onih iz
opozicionih redova, bio je sve veći. Bilo je slučajeva da su Vlada od-
nosno njeni predstavnici u Saboru na svoju ruku pristajali na izmjene
odredenih zakonskih nacrta (na pr. u slučaju poštanske štedionice) ili
na brisanja odnosno promjene pojedinih stavki u prijedlogu zemaljskog
budžeta za 1911. godinu. Medutim, povjerljivim uputstvom iz kraja
marta 1911. Burián je izričito zabranio Zemaljskoj vladi da tako pos-
tupa, ističući da je jedina zadaća vladinih predstavnika u Saboru da
brane zakonske nacrte koje je on odobrio, i koji su podneseni Sabo-
ru uz saglasnost austrijske i ugarske vlade. Zemaljska vlada je smjela
128)
Potiorek Ministarstvu rata 1. 7. 1911. (prepis); Referat Bardolffa
Franzu Ferdinandu podnesen 15.11.1911. KA MKFF Pb/24 ex 1911. i
kao nap. 77.
129)
Pismo Potioreka od 29.11.1911. sa prepisom izvještaja o programu
izgradnje cesta, koji je upućen Ministarstvu rata KA MKFF PB/29 ec
1911.
304
pristati na izmjene zakonskih nacrta jedino ako za to pribavi odobrenje
samog ministra.130)
Po dolasku u Sarajevo Potiorek je u ljeto 1911. primijetio da na
proces koncentracije vlasti u Zajedničkom ministarstvu finansija u Beču
utiče i to što ministar svake godine dugo vremena boravi na Ilidži i ne-
posredno se lično upliće u sve grane uprave. Tako je Burián, boraveći
na Ilidži u julu i početkom avgusta 1911, veliki dio vremena posvetio
poslovima Zemaljske vlade konferišući često sa civilnim adlatusom i di-
rektno komunicirajući sa vladinim funkcionerima. On je takode vodio
razgovore sa domaćim političarima i predsjedništvom Sabora. Potiorek
je ocjenjivao da je vlast Zemaljske vlade znatno manja od one koje su
imala namjesništva u austrijskim zemljama. Smatrao je da bi to mo-
ralo biti obratno i da bi kompetencije bosanskohercegovačke Zemaljske
vlade trebalo da budu otprilike kao vlade u Zagrebu. Postojeće sta-
nje je označavao kao neodrživo čak i u situaciji kada ne bi postojao
Sabor. Potiorek je još u avgustu 1911. zauzeo stav da treba reformisa-
ti Zemaljsku vladu i civilnog adlatusa pretvoriti u običnog pomoćnika
zemaljskog poglavara, sa djelokrugom otprilike potpredsjednika austrij-
skog namjesništva. Imao je namjeru to pokrenuti kada bude u izgledu
izmjena ličnosti civilnog adlatusa, jer je ocjenjivao da je takva ličnost,
kao što je bio baron Benko, nepodobna za realizaciju njegovih planova.
Medutim, za Potioreka nije bilo tada ni najhitnije ni najvažnije raz-
rješenje odnosa zemaljski poglavar - civilni adlatus, nego Zajedničko
ministarstvo finansija - Zemaljska vlada. On je želio u prvi mah da
bar reducira komuniciranje izmedu Vlade i Ministarstva na pismeni sa-
obraćaj, ali se uzdržavao od bilo kakve akcije, bojeći se da na početku
ne optereti odnose sa Buriánom i tako potkopa svoj položaj. Sa svojim
planovima Potiorek je najprije upoznao Conrada, koji mu je obećao
punu podršku.131)
Već na početku jesenjeg zasjedanja Sabora 1911. Potiorek je poka-
zao da nema namjeru da ostane pasivni posmatrač političkih zbivanja
u zemlji. Insistirajući na pravima do kojih njegovi predhodnici nisu
mnogo držali, on je bitno ograničio djelatnost civilnog adlatusa, os-
tavivši mu slobodne ruke samo u sitnim tekućim poslovima uprave.
Izričito je naredio da se u principijelno značajnim pitanjima ništa ne
čini bez njegove prethodne saglasnosti. Potiorek je uskratio civilnom
adlatusu baronu Benku i pravo da kao do tada samostalno kontaktira
sa Predsjedništvom Sabora.132)
130)
Burián Zemaljskoj vladi 25.3.1911. Pr BH 441/1911.
131)
Potiorek, Persönliche Vermerkungen (dalje PVM) 1911. KA MKFF
Pb/27.
132)
PVM, Sarajevo 6.10.1911. KA MKSM Sep. Fasz. 93.
305
Ovi Potiorekovi potezi, vučeni daleko iza kulisa, bili su u suprotnos-
ti sa onim što se u bosanskohercegovačkoj štampi u prvi mah očekivalo
od novoimenovanog zemaljskog poglavara. Na njega se gledalo kao na
generala, koji će se baviti jedino vojnim poslovima i zadovoljiti se ti-
me da samo na svečanostima predstavlja Zemaljsku vladu. Općenito
štampa je povodom imenovanja Potioreka manje pokazala interesa za
njegovu ličnost nego za njegovu funkciju. Ova funkcija je i od listova
vladine većine označavana kao anahronizam i anomalija koja se mo-
ra što prije odstraniti. ”Hrvatska zajednica” i ”Musavat” pozivali su
poslanike da prilikom sljedeće budžetske debate brišu sumu koja je u
budžetu namijenjena za zemaljskog poglavara, smatrajući da on pred-
stavlja samo suvišnu zvučnu titulu bez stvarnog sadržaja. ”Musavat”
je izražavao još i mišljenje da se položaj zemaljskog poglavara ne može
dovesti u sklad sa ustavnim uredenjem zemlje.133) Medutim, radikalni
Petar Kočić još je prilikom prve budžetske debate 1910. tražio da se
ukine budžetska stavka ne samo za ”valiju” nego i za ”civilnog pašu,
njegovog doglavnika”.134)
Intencije Potioreka i saborskih stranaka u pogledu proširenja kom-
petencija Zemaljske vlade bile su samo prividno iste. U osnovi zah-
tjeva stranaka, koji su posebno aktualizirani krajem 1911. i početkom
1912. godine, nalazila se težnja da se Vlada učini odgovornom Sabo-
ru. Pored ostalog treba imati u vidu da bi bilo i nemoguće da vojno
lice na čelu Zemaljske vlade odgovara Saboru. Težnje Potioreka su bile
usmjerene na učvršćenje vlastitog političkog položaja i izvjesno osamos-
taljenje Zemaljske vlade od Zajedničkog ministarstva finansija. Njegov
osnovni cilj bio je protežiranje vojnih interesa i osiguranje uticaja voj-
nih faktora na razvoj političkih odnosa u zemlji. Medutim, dok se
Burián nalazio na čelu Zajedničkog ministarstva finansija, Potiorek se
ograničio samo da diskretno pripremi teren za ostvarenje svojih plano-
va, za koje je, čineći formalne ustupke i prikrivajući svoje prave ciljeve
uspio da pridobije i istaknute prorežimske ličnosti u Saboru.
Nakon što je za novog zajedničkog ministra finansija postavljen
Leon Bilinski (19.2.1912.) Potiorek je podnio caru memorandum sa
prijedlozima za reorganizaciju uprave u Bosni i Hercegovini,135) u ko-
jem je u prvom redu tražio da se ukine položaj civilnog adlatusa i uvede
položaj ”viceprezidenta Zemaljske vlade” neposredno potčinjenog šefu
Zemaljske vlade. Smatrao je korisnim da bi se na taj položaj doveo
domaći čovjek, budući da pomenuti funkcioner treba da zastupa šefa
133)
Napisi u ”Musavatu” od 10. 6. 1911. i ”Hrvatskoj zajednici” od 4. 7.
1911. kao predhodna napomena.
134)
Stenografski izvještaji o sjednicama bosanskohercegovačkog sabora
god. 1910, I zasj. Sv. I, 576-577.
135)
H. K a p i d ž i ć, Bosna i Hercegovina, 102-107.
306
Zemaljske vlade na sjednicama Sabora. To je bilo u vezi sa idejom
da se na pojedine položaje u Zemaljskoj vladi postave ”upotrebljivi”
pripadnici sve tri konfesije. Insistirao je da se jedan dio ovlaštenja Za-
jedničkog ministarstva finansija prenese na Zemaljsku vladu, imajući
naročito u vidu odredene kompetencije u pogledu željeznica, šumarstva
i rudarstva, na koje do tada Vlada nije imala gotovo nikakvog uticaja.
Pledirao je da se odnosi Vlade i Ministarstva preurede u skladu sa pr-
vim članom Zemaljskog ustava, koji je propisivao da Zajedničko minis-
tarstvo vrši samo ”odgovorno vodstvo i vrhovni nadzor”, a Zemaljskoj
vladi stavljao u dužnost ”upravu zemlje i sprovodenje zakona.” Ponovio
je i ranije postavljani zahtjev da šef Zemaljske vlade bude više slušan,
tako što će njegovo mišljenje zajedno sa mišljenjem ministra biti pre-
zentirano caru. Osim toga je tražio da lično prisustvuje konferencijama
zajedničkih ministara kada se raspravlja o važnim pitanjima u vezi sa
Bosnom i Hercegovinom.
Na sastanku zajedničkih ministara 14.marta 1912, kojem je pri-
sustvovao i Potiorek, razmatran je i usvojen Nacrt naredbe o vlasti ze-
maljskog poglavara u Bosni i Hercegovini i njegovog zamjenika.136) Ovu
Naredbu, kojom je ukinuta funkcija civilnog adlatusa, sankcionisao je
car 1.aprila 1912. godine. U njoj je bilo izričito rečeno da samo zemalj-
skom poglavaru pripada pravo da vodi politiku u Bosni i Hercegovini u
okviru smjernica zajedničkog ministra zaduženog za vodenje bosansko-
hercegovačke uprave, kome je poglavar bio u tom pogledu potčinjen i
odgovoran. Nijedan drugi funkcioner Zemaljske vlade nije bio ovlašten
da u političkim poslovima radi bilo šta drugo osim što će izvršavati
naloge zemaljskog poglavara. Poglavar je sada postao taj koji predsje-
dava i sjednicama Zemaljske vlade. Kao armijski inspektor on je bio i
najviši vojni zapovjednik u oblasti 15. i 16. korpusa, u Bosni i Her-
cegovini i Dalmaciji, i u tom svojstvu bio je direktno potčinjen caru.
136)
Buriánovo tajno rješenje od 29.aprila 1908. kao i ”Objašnjenja i do-
pune” iz 1911. kao akte internog karaktera odobrio je samo car a da
o njima nisu konsultovane niti uopšte obavještene austrijska i ugarska
vlada. Posebno se Potiorek zalagao da se u pogledu nove naredbe obje
vlade stave pred svršen čin, ocjenjujući kao i zajednički ministri da ona
samo utoliko predstavlja novum u odnosu na ”Objašnjenja i dopune” što
ukida pravo civilnog adlatusa da direktno izvještava Zajedničko minis-
tarstvo finansija. Ipak je prevagnulo mišljenje da se u smislu § 2 zakona iz
1880. zatraži saglasnost austrijske i ugarske vlade, s obzirom i na posto-
jeću kampanju, u kojoj je optuživana zajednička vlada da je u pitanjima
upravljanja Bosnom i Hercegovinom prekoračila svoje kompetencije. Da
bi obje vlade dale svoju saglasnost da se nova naredba podnese na sank-
ciju caru, zaključeno je da im se u cilju vršenja pritiska saopšte interni
propisi koji su bili na snazi. Hamdija K a p i d ž i ć, Ukidanje funkcije
civilnog adlatusa. (Diskusija i odluka zajedničke austrougarske vlade),
Glasnik ADA BH I, 1961, 333-338.
307
Istovremeno mu je kao ”vrhovnom upravniku” Zemaljske vlade pripa-
dalo i pravo da neposredno raspolaže žandarmerijskim korpusom. Sva
imenovanja činovnika i namještenika civilne uprave trebalo je da idu
preko zemaljskog poglavara, bilo da ih on sam vrši ili upućuje prijed-
loge Ministarstvu. Zamjenik zemaljskog poglavara, koji je predviden
umjesto civilnog adlatusa, bio je kao najviši gradanski činovnik izravno
potčinjen poglavaru i trebalo je da, po njegovim uputstvima uprav-
lja tekućim poslovima Zemaljske vlade i djeluje u Saboru kao najviši
zastupnik vlade. Prezidijalni ured Zemaljske vlade bio je, umjesto ci-
vilnom adlatusu, sada podvrgnut neposredno zemaljskom poglavaru,
koji je mogao i svaki drugi posao zadržati za sebe i rješavati ga u di-
rektnom kontaktu sa pojedinim šefovima odjeljenja u Vladi. Tako su
prethodna polovična rješenja tajnog karaktera iz 1908. i 1911. godine,
s kojima su austrijska i ugarska vlada bile upoznate tek nakon što je
od njih zatražena saglasnost na nacrt nove naredbe, bila zamijenjena
preciznijim odredbama koje su značile ispunjenje želja vojnih fakto-
ra u pogledu koncentracije vojne i civilne vlasti u rukama zemaljskog
poglavara.Ono što je drugim područjima Monarhije bilo predvideno u
pogledu odredene ingerencije komandujućih generala na području ci-
vilne uprave a posebno policijske vlasti, u slučaju nemira, neposredne
ratne opasnosti i rata, to je važilo u Bosni i Hercegovini i za normalne
prilike.
Potioreku je takode pošlo za rukom da se usvoji i njegov prijedlog o
razgraničenju kompetencije izmedu Zemaljske vlade i Zajedničkog mi-
nistarstva finansija. Novi zajednički ministar finansija Bilinski priznao
je da poslije uvodenja Sabora ne odgovara više raniji odnos izmedu Vla-
de i Ministarstva, koji se obrazovao po austrijskom uzoru, tako da je
uloga bosanskohercegovačke Zemaljske vlade bila slična ulozi austrijskih
namjesništava, dok je Zajedničko ministarstvo finansija usredsredilo u
svojim rukama one prerogative koje su u Austriji pripadale resornim
ministrima. Kako je bh. Zemaljska vlada bila ta koja zastupa upravu
pred Saborom, postignuta je saglasnost da se sve grane uprave na Vladu
stvarno i prenesu, ali da se time nije smjelo ograničiti pravo kontrole
i revizije, koje je i dalje ostajalo Zajedničkom ministarstvu finansija
kao vrhovnoj upravnoj instanci. Mada je Zemaljska vlada trebalo da
proširi svoje ingerencije u odnosu na željeznice, šumarstvo i rudarstvo,
sve načelne i značajne odluke u tim oblastima ostale su i dalje rezer-
visane za Ministarstvo. Vladi su, medutim, ostavljene slobodne ruke u
trošenju sankcionisanog budžeta, koji je kao i do tada trebalo da se, na
bazi prijedloga Zemaljske vlade, konačno utvrduje u Zajedničkom mi-
nistarstvu finansija prije nego se podnese Saboru na usvajanje. Samo
308
pri eventualnim prekoračenjima budžeta i sl. moralo se pitati Minis-
tarstvo. Vlada je takode mogla sklapati samostalno ugovore koji su
povlačili izdatke ispod 20.000 kruna.137)
Na osnovu Naredbe o organizaciji i vlasti Zemaljske vlade za Bos-
nu i Hercegovinu, koju je car odobrio 29.maja 1912,138) izvršene su
izmjene u strukturi Vlade. Broj odjeljenja iz kojih se do tada sastojala
Vlada povećan je od četiri na šest. Pored političko-administrativnog,
finansijskog, pravosudnog i privrednog odjeljenja, osnovano je odjelje-
nje za bogoštovje i nastavu kao i tehničko odjeljenje, koje je obuhvatalo
gradevinske i željezničke poslove. U okviru privrednog odjeljenja for-
miran je odsjek za rudarstvo, koji do tada nije imala Zemaljska vlada.
To, kao i prerastanje ranijeg odsjeka za bogoštovje i nastavu u okviru
administrativno-političkog odjeljenja, u posebno odjeljenje, trebalo je
pored ostalog da u izvjesnoj mjeri znači izlaženje u susret željama Sa-
bora. Inače, u Naredbi je naglašena nova uloga zemaljskog poglavara
i još podrobnije preciziran položaj njegovog zamjenika. Naredbom je
takode poglavar bio ovlašten da ”odreduje pobliže opseg rada pojedinih
odjeljenja i unutrašnji poslovni red Zemaljske vlade.”
Ove promjene bile su popraćene penzionisanjem dotadanjeg civil-
nog adlatusa barona Benka, koji je imenovan za guvernera Zemaljske
banke u Sarajevu, dok je na položaj zamjenika zemaljskog poglavara
nastojanjem ugarske vlade postavljen Madar Rohony. Iako su odgovor-
ni funkcioneri Monarhije, prvenstveno pod pritiskom političkih kretanja
u zemlji i zbivanja na Balkanu uvidali da je nužna postepena izmjena
strukture rukovodećeg činovništva u Bosni i Hercegovini, njihova poli-
tika na ovom području bila je vrlo kolebljiva i protivriječna. S jedne
strane su pravili reformne planove, a s druge su strahovali od posljedi-
ca njihovog sprovodenja. Još u doba Buriána preduzete su neke mjere
da se zemaljskim pripadnicima, od kojih je već izvjestan broj stekao
akademsko obrazovanje i bio angažovan u nižim organima vlasti, otvori
put ka višim činovničkim položajima. Do kraja austrougarske uprave,
medutim, nije moglo doći do bitnih promjena u vrhovima bosanske ad-
ministracije, zbog dubokog nepovjerenja prema domaćoj inteligenciji i
činovništvu. Srž višeg činovništva sačinjavao je i dalje njemački eleme-
nat. Tek 1912. postavljen je jedan domaći čovjek za odjelnog predstoj-
nika Zemaljske vlade (Srbin dr Teodor Zurunić), a 1914. i za zamjenika
137)
Bilinski Zemaljskoj vladi 10.3.1912. Pr BH 455/1912; Protokoll über
die I Sitzung der Konferenz zur Beratung der Reorganisation der Lan-
desregierung in Sarajevo am 21. März 1912. Pr BH 540/1912; Referati
Bardolffa od 26. februara i 2. aprila 1912. podneseni na uvid Franzu
Ferdinandu 10. marta odnosno 3. aprila iste godine. KA MKFF Pb/16
ex 1912.
138)
Glasnik zakona i naredaba za Bosnu i Hercegovinu 1912, 167-168.
309
zemaljskog poglavara (Hrvat dr Nikola Mandić). U oba slučaja riječ je
o ljudima koji su stekli puno povjerenje režima.
Povodom novih mjera u pogledu razgraničenja kompetencije izme-
du Zemaljske vlade i Zajedničkog ministarstva finansija, šef vojne kan-
celarije prijestolonasljednika, pukovnik Bardolff, zauzeo je karakteris-
tičan stav. Smatrao je: ”Kolikogod treba uzeti u obzir da se Zemaljskoj
vladi mora priznati izvjestan djelokrug u svim pitanjima, koja ona zas-
tupa u Saboru, ova nastojanja apsolutno ne smiju prelaziti onu granicu
preko koje bi to vodilo autonomiji Bosne i Hercegovine, ili bi samo
moglo izazvati takav privid.”139) Ovo je bilo potpuno u duhu intenci-
ja samog Franza Ferdinanda, koji je bio odlučno protiv eventualnog
proširenja djelokruga Bosanskohercegovačkog sabora i ograničenje pos-
tojećih prava krune.140)
Iako je Potiorek svoje zahtjeve u pogledu upravnih promjena obraz-
lagao potrebama koje proizilaze iz ustavne vladavine u zemlji, kako bi
ih učinio prihvatljivijim za odredene faktore u Monarhiji, a naročito za
ministra Bilinskog. Medutim, njihov pravi smisao bio je drugačiji. U
stvari došlo je do spajanja vojne i civilne vlasti u rukama zemaljskog
poglavara, čiji je položaj bio ojačan u odnosu na Zajedničko ministar-
stvo finansija. Izvršene promjene bile su prevashodno diktirane vojnim
interesima i značile su pripremu za sprovodenje politike čvrste ruke u
Bosni i Hercegovini. To je učinjeno u doba kada se bližilo izbijanje
nove krize na Balkanu i kada su politička kretanja u jugoslovenskim
zemljama u okviru Austro-Ugarske dobijala novi zamah.141)
*
* *
Uskoro po izbijanju balkanskog rata Potiorek je insistirao na spro-
vodenju mobilizacije, zavodenja iznimnih mjera i sistiranje ustava u
Bosni i Hercegovini, zauzimajući se svesrdno, zajedno sa ponovo pos-
tavljenim šefom Generalštaba Conradom von Hötzendorfom za oružani
obračun sa Srbijom. Proglašenje izuzetnih mjera u Bosni i Hercegovini
za vrijeme skadarske krize 3.maja 1913, sa istovremenim raspuštanjem
139)
So sehr berücksichtigt werden soll, dass der bh. Landesregierung
in allen, vor dem bh. Landtage zu vertretenden Verwaltungszweigen
ein gewisser Wirkungskreis eingeräumt werden muss, so dürfen diese Be-
strebungen absolut nicht über jene Grenze gehen, deren Ueberschreitung
zur Autonomie von BH. führen oder auch nur den Schein einer sol-
chen erwecken könnten. Referat Bardolffa od 2.4.1912. podnesen na
uvid prijestolonasljedniku 3.4.1912. (tekst podvučen u orginalu) KA
MKFF Pb/16 ex 1912.
140)
HHStA, PA rot 630, C.d.M. V/30, Nr 724, J u z b a š i ć, Jezičko
pitanje, 73.
141)
K a p i d ž i ć, Bosna i Hercegovina, 102-111, 137-138, 191-200.
310
socijaldemokratskih i srpskih društava,142) ostavilo je duboke tragove u
političkom životu zemlje. Iako su trajale srazmjerno kratko i bile uki-
nute 13.maja 1913, njihove porazne posljedice ostale su i dalje prisutne.
U doba skadarske krize i neposredno poslije njenog okončanja ministar
Bilinski je, kao i šef Zemaljske vlade Potiorek, vjerovao da se postojeća
balkanska kriza neće moći riješiti bez rata. Medutim, po okončanju
skadarske krize, Bilinski je ocjenjivao da je neposredna konfrontacija
sa Srbijom odložena, ali da se Monarhija mora sistematski priprema-
ti za budući veliki rat. U meduvremenu je trebalo, prema Bilinskom,
riješiti jugoslovensko pitanje u Monarhiji i uspostaviti sa Srbijom do-
brosusjedski odnos. Pri tome je on davao poseban značaj privrednom,
nacionalnom i političkom uzdizanju Bosne, s ciljem da se parališe priv-
lačna snaga Srbije. U tom smislu Bilinski je formulisao i skicu jednog
programa, koji je većim dijelom sadržavao ideje koje je on i ranije po
izbijanju balkanskog rata zastupao. To je bio i glavni razlog za žurbu
Bilinskog da se ukinu izuzetne mjere, čemu se naročito general Poti-
orek protivio. Bilinski je ocjenjivao da bi produženje vanrednog stanja
sasvim onemogućilo sprovodenje željene politike i pozvao Potioreka da
zajedno s njim radi na ublažavanju posljedica izuzetnih mjera, pored
ostalog i normalnim zakonskim tretmanom srpskih udruženja, što je
trebalo da umiri srpske političare.143)
U svom programskom konceptu, formulisanom u pismu Potioreku
od 22.maja 1913, Bilinski je u prvom redu imao u vidu rješenje tada
vrlo aktuelnog jezičkog pitanja, postepeno zaposjedanje najviših mjesta
u zemaljskoj upravi od strane domaćih ljudi, reformu državnopravnog
položaja Bosne i Hercegovine u Monarhiji tako što bi ona bila sa po
tri predstavnika pretstavljena u austrijskoj i ugarskoj delegaciji, osni-
vanje filozofskog fakulteta (sa osloncem na Zemaljski muzej i Institut
za balkanološka istraživanja) i pravnog fakulteta u Sarajevu, dok je na
privrednom planu predvidao investicije i obligatni otkup kmetova.144)
Za Potioreka je još prije izbijanja balkanske krize postojeći držav-
nopravni položaj Bosne i Hercegovine predstavljao samo prelazni stadij
ka dalekosežnijim rješenjima jugoslovenskog pitanja unutar Monarhije.
Ni njegove lične ambicije nisu se zaustavljale na granicama anektitira-
nih pokrajina. On je prije svega reflektirao na političko priključenje
Dalmacije Bosni i Hercegovini kako bi u svojim rukama koncentrisao
osim vojne i civilnu vlast na cjelokupnom području 15. i 16. korpu-
sa. Osim toga, Potiorek je još u jesen 1911. ispoljio aspiracije da u
okvir njegovog djelokruga kao armijskog inspektora u Sarajevu, pored
142)
Vidi ibidem 155 i dalje.
143)
Bilinski Potioreku 22.5.1913. (prepis), KA Nachlass Potioreks A3
Fasz. 5, PVM XV/1913.
144)
Ibidem
311
15. i 16. korpusa, dode još i 13. korpus, čije je sjedište bilo u Zagre-
bu. To je on motivirao potrebom da se može pouzdano orijentisati o
svepravaškom, trijalističkom pokretu i pratiti njegov uticaj na prilike
u Bosni i Hercegovini. Medutim, ovi Potiorekovi prijedlozi dočekani
su s rezervom u vojnoj kancelariji prijestolonasljednika Franza Ferdi-
nanda. U njihovom ostvarenju nazirala se opasnost od trijalizma, jer
bi vojničko sjedinjenje Bosne i Hercegovine, Dalmacije i Hrvatske po-
vratno djelovalo u političkom pogledu. Izražena je sumnja i u njihovu
vojničku svrsishodnost s obzirom na postojeće ratne planove. General
Moritz Auffenberg kao ministar rata uzdržao se da se bez konsultacije
sa šefom Generalštaba odmah izjasni o Potiorekovim pretenzijama.145)
Pod utiskom političkih kretanja po izbijanju balkanskog rata, Po-
tiorek je smatrao da, nakon izvjesnog smirivanja vanjske situacije, neo-
dložno treba pristupiti rješavanju jugoslovenskog pitanja. Po njegovoj
zamisli, izraženoj vjerovatno početkom 1913, to je trebalo otpočeti pri-
dobijanjem Hrvata tako što bi se oni ujedinili u okviru Carstva (Reicha)
i dobili izvjesnu samostalnost. Medutim, to nikako ne bi mogla bi-
ti neka treća posebna država u okviru Monarhije. Po Potiorekovom
konceptu, koji je u stvari bio jedna zakašnjela verzija velikoaustrij-
skog rješenja nacionalnog pitanja, trebalo je istovremeno sa ustupcima
Hrvatima ojačati centralnu vlast stvaranjem prije svega jedinstvenog
predstavničkog i upravnog organa za cijelu Monarhiju, t.j. zajedničkog
parlamenta i zajedničke vlade, a paralelno s tim pragmatički utvrditi
”vječitu pripadnost jugoslovenskih pokrajina Carstvu”. Uz to je sma-
trao da treba u pogodnom momentu ”energično i konsekventno izbrisati
Srbiju sa geografske karte”, jer se samo tako može ”izbjeći opasnost da
se sve velike žrtve za rješenje jugoslovenskog pitanja ne pokažu uzalud-
nim.”146)
145)
PVM Sarajevo 6.10.1911. KA MKFF Pb/33 ex 1911 kao i glosa uz
Potiorekov tekst: šef Generalštaba Schemua Ministarstvu rata 22.1.1912.
MKSM 29−6 1−2 /1912; Pro domo zum Vortrage des KM MKSM
29−6
1 /1912 i
kao napomena 132.
Još sredinom 1909. Franz Ferdinand je u pismu njemačkom caru Wilhel-
mu izrazio mišljenje da bi trijalizam bio nesreća za Monarhiju (Rudolf K i
s z l i n g, Erzherzog Franz Ferdinand von Oesterreich-Este, Graz-Köln
1953, 149) Ni raniji šef nadvojvodine vojne kancelarije Brosch kao ni
docnije Bardolff nisu bili pristalice trijalizma. O ulozi trijalizma u poli-
tici velikoaustrijskog kruga i Franza Ferdinanda vidi G r o s s, Hrvatska
politika velikoaustrijskog kruga, 9-74; Vladimir D e d i j e r, Sarajevo
1914, Beograd 1966, 218-229; i s t i, Planovi nadvojvode Franje Ferdi-
nanda o reorganizaciji Habsburške Monarhije, u: Jugoslovenski narodi
pred prvi svetski rat. 181-205.
146)
W e i n w u r m, Potiorek, Anhang Nr 5. Politische Studie Potioreks
aus dem Jahre 1913, 363-366.
312
Potiorekova ideja o rješenju jugoslovenskog pitanja u Monarhiji re-
formisanoj u velikoaustrijskom smislu 147) spadala je u domen njegovih
želja, koje su izlazile iz okvira tadanje realne politike. Tada se pod
uticajem držanja Jugoslovena za vrijeme balkanskih ratova i kod pri-
padnika kruga oko prijestolonasljednika Franza Ferdinanda, kojem je
i Potiorek pripadao, nazirao zaokret ka politici saradnje sa Madarima
na osnovu umjerene reforme dualizma.148) Uostalom i sam se Potiorek
tokom 1913. zalagao za odredenu izmjenu statusa Bosne i Hercegovi-
ne u okviru dualističke strukture. On je svesrdno podržao plan koji
je inicirao ministar Bilinski da Bosna i Hercegovina bude predstavlje-
na u delegacijama sa po tri poslanika. Cilj je bio da se donekle izade
u susret željama Bosanskohercegovačkog sabora i ujedno učvrste veze
anektiranih zemalja i Monarhije, a oslabe centrifugalne snage i osla-
bi atraktivnost Srbije. Ovaj plan Bilinskog, kome je ministar spoljnih
poslova Berthold obećao podršku, a koji se podudarao i sa mišljenjem
Franza Ferdinanda i njegove okoline, nije mogao izaći iz faze sondiranja
tokom 1913. zbog nepomirljivog stava Madara i njihovog otpora da se
dira u postojeće odnose.149)
Stavovi Potioreka kao i drugih pripadnika visokih vojnih krugova
još više su evoluirali s početkom svjetskog rata u smislu više uvažavanja
ugarskog faktora u Monarhiji. Smatrajući dualizam ”još za dogledno
vrijeme” jedinim mogućim rješenjem, Potiorek je postao u jesen 1914.
čak zagovornik plana o diobi Bosne i Hercegovine izmedu Austrije i
Ugarske.150)
Iako je i dalje davao prednost neodložnom obračunu sa Srbijom,
Potiorek se krajem maja 1913. složio s Bilinskim da je njihov glavni
zadatak sistematsko pripremanje za neizbježni veliki rat. Bio je uvjeren
da će Srbija, ako se ne učini neškodljivom bar tako što bi se u formi jed-
ne carinsko-trgovinske i vojne konvencije priključila Monarhiji, vrijeme
do izbijanja rata intenzivno iskoristiti da u Bosni i Hercegovini, Dal-
maciji, banskoj Hrvatskoj i južnoj Ugarskoj pripremi teren za budući
rat. Pri takvoj podrivačkoj djelatnosti Srbije, ocjenjivao je Potiorek,
147)
Pravaški državnopravni trijalizam bio je suprotan koncepciji centra-
lizovane Velike Austrije sa izvjesnim federativnim elementima na osnovu
zemaljske autonomije pojedinih nacija ili krunovina. Pomenuti trijalizam
bitno se razlikovao i od pogleda nekih pripadnika velikoaustrijskog kruga
o reorganizaciji Monarhije podjelom na tri upravna područja, koja ne bi
imala elemente državnosti. G r o s s, Hrvatska politika velikoaustrijskog
kruga, 69-74.
148)
Ibidem 63-67, 71.
149)
J u z b a š i ć, Jezičko pitanje, 55-57.
150)
Ferdo H a u p t m a n n, Kombinacije oko državnopravnog položaja
Bosne i Hercegovine, Godišnjak DI BiH 11, 1961, 95-96.
313
vladine protivmjere uspjeće kod vrlo malog dijela bosanske i srpske in-
teligencije i poluinteligencije. Smatrao je da treba biti sretan ako pode
za rukom da se masa srpskog seoskog stanovništva u Bosni i Hercego-
vini i dalje zadrži u njenom letargičnom stanju, te ako uspije spriječiti
da hrvatska i muslimanska inteligencija i poluinteligencija ne predu u
srpski tabor. Cilj mu je bio osujetiti ”ujedinjenje svih Južnih Slovena
na antidinastičnoj osnovi.151)
Procjenivši tako situaciju poslije ukidanja izuzetnih mjera, Poti-
orek je predložio ministru Bilinskom smjernice Vlade za držanje prema
Srbima koje bi se sastojale u slijedećem: benevolentan tretman seoskog
stanovništva vodeći maksimalno računa o njegovim ekonomskim intere-
sima, najveći oprez i gdje je nužno najveća strogost prema inteligenciji
i poluinteligenciji. I njima je trebalo izaći u susret, ali ni najmanje
preko one mjere koja bi mogla izazvati nezadovoljstvo Hrvata i Musli-
mana zbog bržeg napredovanja u službi većeg procenta Srba. Tadanji
Potiorekov stav je bio da vrhovni princip uprave u zemlji, a naročito u
Saboru, treba da bude oslonac na Hrvate i Muslimane, dok je srpsku
opoziciju trebalo primiti kao nešto neizbježno.152) Ovo je bilo suprotno
politici ministra Bilinskog da u vladinoj većini u Saboru, pored Hrvata
i Muslimana, treba da učestvuje i bar jedan dio srpskih poslanika, pa
stoga nije moglo biti ni prihvaćeno.
Potiorek se krajem maja 1913. izjasnio protiv toga da se u skorije
vrijeme pokreće pitanje obligatnog otkupa kmetova. On je naglašavao
da je i sam za obligatni otkup kmetova, ali tek kada se spoljnopoli-
tička kriza definitivno riješi. Sve dok se to rješenje, t.j. obračun sa
Srbijom, odgada, bio je protiv takvog koraka. Osim političkih obzira,
posebno prema muslimanskim posjednicima, Potiorek je imao u vidu
i pomanjkanje novčanih sredstava, jer su izdaci za naoružanje i u ve-
zi sa sprovodenjem novog vojnog zakona, izgradnju novih željeznica
i druge investicije angažovali finansijski potencijal zemlje do krajnjih
mogućnosti. On je takode potvrdio svoj negativan stav prema otva-
ranju filozofskog i pravnog fakulteta u Sarajevu. To je motivirao ne
samo finansijskim nego i čisto političkim razlozima. Bojao se da bi
otvaranjem fakulteta vlast sebi natovarila na vrat uz ”nedisciplinova-
ne” srednjoškolce još i slične studente.153) Zahvaljujući stavu Potioreka
prema osnivanju fakulteta protivakcija Monarhije na Balkanu, u vidu
151)
Potiorek Bilinskom 29.5.1913. KA Nachlass Potioreks A3 Fasz. 5,
PVM XV/1913.
152)
Ibidem
153)
Ibidem
314
stvaranja jednog kulturnog centra u Sarajevu koji bi konkurisao Be-
ogradu, ostala je ograničena uglavnom na nastojanja na čisto naučnom
području.154)
Zbivanja na Balkanu kao i promjene na burnoj unutrašnjoj bo-
sanskohercegovačkoj sceni izbacili su u drugoj polovini 1913. agrarno
pitanje ponovo u centar političke pažnje. Nakon iznenadnog polaga-
nja mandata od strane poslanika grupe oko ”Srpske riječi” odgodeno je
formiranje vladine koalicije do ostvarenja sporazuma izmedu musliman-
skog i hrvatskog saborskog kluba sa novom grupom srpskog gradanstva,
koja se nije ustručavala da otvoreno saraduje sa Vladom. Osnova pro-
grama nove srpske stranke na čelu sa dr Danilom Dimovićem i dr Mila-
nom Jojkićem bilo je agrarno pitanje. Stranka se načelno deklarisala za
obligatni otkup, ali je kao neposredni zahtjev istakla da država umjesto
kmetova preuzme plaćanje kamata na zajmove za otkup kmetovskih
selišta, koje su iznosile 4,50%. Zemaljska uprava postigla je kompromis
sa Dimovićevom grupom tako što se obavezala da će preuzeti da plaća
polovinu iznosa pomenutih kamata (tj. 2,25%).155) To je učinjeno uz
pretpostavku da Sabor odobri da se poveća točarina i uvede novi porez
na vozne karte, jer se na povećanje direktnih poreza, zbog saborskog
zaključka nije moglo računati.
Medutim, realizacija ovog sporazuma naišla je naročito na otpor
zemljoposjednika medu muslimanskim poslanicima. I predsjednik mus-
limanskog saborskog kluba Rifat-beg Sulejmanpašić je smatrao da nije
dobro da se zbog deset Srba, koji bi ušli u vladinu većinu, ”barka”
u agrar.156) Begovska opozicija koju su sačinjavali, kako članovi Uje-
dinjene muslimanske organizacije tako i grupe Derviš-bega Miralema,
prijetila je da osujeti vladine političke kombinacije sa Dimovićem. U
toj situaciji nudio se Vladi muslimanski prvak Šerif Arnautović da se
sa užim krugom svojih starih pristaša suprotstavi begovima, čijeg se
tutorstva već duže vremena želio osloboditi. Namjeravao je da na no-
vim izborima u Sabor uvede napredne elemente kako bi se Muslimani
oslobodili od reakcionarne i egoističke politike begova. Smatrao je da
za takvu akciju postoji raspoloženje medu ”naprednim Muslimanima
koji otvoreno govore o nužnosti obligatnog otkupa kmetova”.157)
154)
Vidi Hamdija K a p i d ž i ć, Institut za istraživanje Balkana u Sa-
rajevu 1914-1918. (Namjena i planovi), Radovi Filozofskog fakulteta
u Sarajevu 2, 1964, 7-9, 25-32 i i s t i, Bosna i Hercegovina 310-313,
336-348, 372-376.
155)
Bilinski Potioreku 29.10.1913. Pr BH 1454/1913.
156)
Dimović Ceroviću 21.10.1913. Pr BH 1442/1913.
157)
Collas Potioreku 8. i 10. novembra 1913. KA Nachlass Potioreks
A3 Fasz. 2 Nr 544 i 546. Šerif Arnautović je tražio od Vlade finansijska
sredstva za subvencioniranje ”Novog vakta”, koji je bio zapao u finan-
sijske teškoće. To je Arnautović obrazlagao potrebom da se informišu
široke mase o politici naprednih Muslimana i Vlade.
315
Nastojeći da slomi begovsku opoziciju Potiorek je početkom novem-
bra 1913. u razgovoru sa članovima saborskog predsjedništva dr Niko-
lom Mandićem i dr Safvet-begom Bašagićem ukazao da je neophodno
izmijeniti zakon o otkupu kmetova s obzirom da će agrarno pitanje biti
brzo i radikalno riješeno na ranijim turskim teritorijama koje je dobila
Srbija i Crna Gora. Pri tome je naglasio da se Monarhija ne smije iz-
ložiti prebacivanju da zaostaje iza susjeda, te da s tom neizmjenjivom
činjenicom moraju računati naši muslimanski veleposjednici. Njih je
Potiorek stavio pred alternativu ili saradivali sa Vladom u savezu sa
Hrvatima, i tako imati šansu za odbranu svojih interesa, ili oponira-
ti.158) Ove izjave ilustruju odredenu evoluciju Potiorekovog stava, koja
je nastala pod uticajem razvoja političkih dogadaja. Medutim, iako
se Potiorek angažovao da se begovska protivvladina agitacija suzbije,
on je izričito tražio da se ”sa begovima konačno ne prekida, dok to ne
bude po volji Vladi.”159)
Potkraj 1913. uspješno su prebrodene teškoće u procesu obrazova-
nja vladine radne većine, i ona je usvojila u saboru jezički zakon i tzv.
agrarnu rezoluciju, kojom je nagovješteno donošenje novele uz zakon
o otkupu kmetova. Povodom izrade nacrta novele Potiorek je krajem
januara 1914. u pismu ministru Bilinskom izrazio nadu da će u ne tako
dalekoj budućnosti moći prići i obligatnom otkupu.160) Medutim, on
je bio svjestan opasnosti od proletarizacije, koja je prijetila musliman-
skim zemljoposjednicima, čime bi po njegovoj ocjeni, politički uticaj i
pouzdanost Muslimana pretrpila veliku štetu. Pri tome nije isključivao
mogućnost da dode do poboljšanja odnosa izmedu Srba i Muslimana i
da se izmedu njih stvori savez.161) Potiorek je bio posebno zaintereso-
van da se srpsko-muslimanski politički odnosi koji su se poslije aneksije
zbog agrarnog pitanja, a naročito povodom rata na Balkanu, izrazito
pogoršali,162) vremenom ne poboljšaju i uspostavi srpsko-muslimanska
koalicija na opozicionoj osnovi. Stoga je protivrječnost u njegovoj, i
uopšte austrougarskoj politici u Bosni i Hercegovini, te njihova kole-
banja i dozirani oprez u odnosu kako prema begovima, s jedne, tako i
prema srpskim seljacima, s druge strane. Pri tome iz Potiorekovih sta-
vova nedvosmisleno proizilazi da je bio spreman žrtvovati materijalne
interese begova onda kada mu oni, i uopšte Muslimani, ne budu više
158)
PVM XXIX/1913, KA Nachlass Potioreku A3 Fasz 5.
159)
Potiorek Prezidijalnom birou ZV 10.11.1913. KA Nachlass Potioreks
A3 Fasz. 2, Nr 547.
160)
Potiorek Bilinskom 25.1.1914, Ibidem
161)
W e i n w u r m, op. cit. 358-359.
162)
Vidi Milorad E k m e č i ć, Uticaj balkanskih ratova 1912-1913. na
društvo u Bosni i Hercegovini, Marksistička misao, 4 Beograd 1985,
137-158.
316
potrebni kao protuteža Srbima i srpskoj politici. To je moglo biti samo
nakon obračuna sa Srbijom. Medutim, i već sama odluka da se objavi
rat Srbiji, u čiji ishod Potiorek nije sumnjao, dala je Potioreku povoda
da preduzme inicijativu u pogledu rješavanja agrarnog pitanja.
Potiorek je 27.jula 1914, nakon što su prethodnog dana proglašene
izuzetne mjere u Bosni i Hercegovini, inicirao da se agrarna novela oza-
koni putem vladarevog ručnog pisma i založio se za radikalno rješenje
cjelokupnog kmetovskog pitanja. Svoj prijedlog je motivirao potrebom
da se suzbije agitacija medu srpskim seoskim stanovništvom.163)
Zajednički ministar finansija Bilinski je, medutim izrazio rezervu
prema Potiorekovim prijedlozima. Smatrao je da bi se u datom mo-
mentu mogao pogrešno razumjeti vladarev akt sa izrazito prosrpskom
tendencijom. Pri tome je imao u vidu i napade jednog dijela austrij-
ske štampe na njega povodom atentata. Ona je prebacivala Bilinskom
da atentat ne bi bio moguć da nije Bilinski, za razliku od Potioreka,
navodno povladivao srpstvu. Bilinski je podsjećao Potioreka da nije ni-
kada u krupnim političkim pitanjima postupio protiv njegovog savjeta,
i to kako kod osnivanja Dimovićeve stranke tako i kod imenovanja viših
činovnika iz redova Srba. Bilinski je smatrao da bi nastala povika, ako
bi on usred rata podnio vladaru prijedlog po kome bi bile zaobidene
ustavne odredbe o kompetenciji Sabora i donesen jedan zakon na ap-
solutistički način, za čije usvajanje nije prije atentata postojala posve
sigurna većina u Saboru, a poslije se jedva mogla očekivati. Potiore-
kov prijedlog bio je za Bilinskog neprihvatljiv kako iz političkih tako i
državno pravnih razloga. Načelno obligatno rješenje otkupa kmetova
bilo je i za Bilinskog politički i socijalno poželjno. On je medutim,
izrazio bojazan da će bosanskohercegovačke finansije i nekoliko godina
poslije okončanja rata jedva moći da obezbjede sredstva od 10 miliona
kruna godišnje za otkup kmetova, t.j. onu sumu koja je na osnovu za-
kona o fakultativnom otkupu bila predvidena kao maksimalna.164) To
je bila perspektiva rješavanja agrarnog pitanja u Bosni i Hercegovini
pod austrougarskom upravom.
Sarajevski atentat dao je povoda za šestoke napade na organizaciju
civilne uprave u Bosni i Hercegovini i na samog zemaljskog poglavara od
strane Madara. Predsjednik ugarske vlade grof Istvan Tisza, kritikujući
stanje kod policije u Sarajevu, izjavio je na sastanku Zajedničkog minis-
tarskog vijeća 7.jula 1914. da je propadanje administrativnog aparata
u Bosni direktna posljedica već nekoliko godina nadredenog položaja
163)
Bilinski Potioreku 4.8.1914. KA Nachlass Potioreks A3 Fasz. 3, Nr
560.
164)
Ibidem; up. Josef B r a u n e r, Bosnien und Hercegovina, Politik,
Verwaltung und leitende Personen, u: Berliner Monatshefte 7 Jg, 1929,
337.
317
zemaljskog poglavara, koji kao vojnik ne može imati ono iskustvo u po-
gledu administracije koje je potrebno za dobru upravu. Ocijenjujući da
je civilna uprava potpuno zakazala, Tisza je zahtijevao da se bezuslovno
mora energično sprovesti temeljita upravna reforma kojom bi se mogla
sanirati kriza u zemlji.165) Bilinski, koji je na sjednici branio Potioreka
kao administratora, priznao je da bi bilo poželjno da se sasvim odijeli
civilna od vojne vlasti i da se pored armijskog inspektora u Bosni i
Hercegovini postavi namjesnik (Statthatler) kao u Dalmaciji.166)
Istvan Burián, tada ugarski ministar na kraljevom dvoru, izjasnio
se za ponovno uspostavljanje institucije civilnog adlatusa. Smatrao je
da je imenovanje dr Nikole Mandića za zamjenika šefa Zemaljske vlade
velika prepreka da se to ostvari. Po Buriánu temeljita izmjena u načinu
upravljanja zemljom mogla se sprovesti samo onda ako nakon Potioreka
dode novi civilni guverner i time se pripremi rješenje državnopravnog
položaja Bosne i Hercegovine, sigurno u madarskom smislu. Medutim,
saborski prvaci dr Jozo Sunarić i dr Safvet-beg Bašagić izrazili su
odjelnom predstojniku Zajedničkog ministarstva finansija Thalloczy-ju
mišljenje da bi u slučaju odlaska Potioreka izbila revolucija. Smatrali
su da se sa Srbima u Saboru ne može saradivati ni vladati sa postojećim
ustavom, gdje pet Srba spriječava održavanje sjednica. Bili su radije za
apsolutizam nego za tako nešto.167) Ovo dovoljno ilustruje atmosferu i
nacionalno-političke odnose nakon sarajevskog atentata.
Promjene u načinu upravljanja Bosnom i Hercegovinom i razdva-
janje funkcija vojne i civilne vlasti bilo je eventualno moguće provesti
samo pod predpostavkom da ne dode do rata. Grof Tisza i ugarska
165)
Protokolle des Gemeinsamen Ministerrates der Österreichisch-Un-
garischen Monarchie (1914-1918), Eingeleitet und zusammengestellt
von Miklós K o m j á t h y, Budapest 1966, (dalje Komjàthy), 141-150.
U ugarskom parlamentu je, prilikom razmatranja situacije u Bosni i Her-
cegovini povodom atentata, pored ostalog ukazano na propuste vlasti i
traženo od vlade da se založi za temeljite promjene političkog sistema
i reformu uprave u Bosni i Hercegovini. Pri tome je izrečena i ocjena
da je izrazito slaba ona politika koja se oslanja samo na vojsku. Horst
H a s e l s t e i n e r, Ungarn und das Atentat von Sarajevo. Die Stel-
lungnahme des ungarischen Reichstages im Juli 1914, u Velike sile i
Srbija pred prvi svetski rat, 599-604.
166)
M. K o m j á t h y, op. cit. 149. Bilinski je u pismu Potioreku od
3.7.1914. konstatovao da, zbog proširenja djelokruga Zemaljske vlade,
Zajedničko ministarstvo finansija nije u stanju da utiče na školstvo, orga-
nizaciju državne policije i štampu. Bilinski je nagovjestio da treba usko-
ro revidirati podjelu poslova izmedu Zajedničkog ministarstva finansija
i Zemaljske vlade. Pr BH 843/1914, sažetak pisma u PVM XIV/1914,
KA Nachlass Potioreks A3 Fasz. 5; up. B r a u n e r op. cit.331-334.
167)
Dr Ludwig Thalloczy - Tagebücher. 23.VI 1914 - 31.XII 1914. hg.
v. Ferdinand Hauptmann-Anton Prosch, Zur Kunde Südosteuropas II/8,
Graz 1981, 32.
318
vlada nisu bili bezuslovno za rat, nego su davali prednost diplomatskoj
akciji koja bi dovela do velikog poniženja Srbije.168) Ni Bilinski nije
odmah poslije atentata računao sa ratom, pa je izmedu njega i voj-
nih faktora došlo do ozbiljnih razmimoilaženja u odnosu na dalji unu-
trašnjo-politički kurs u Bosni i Hercegovini. On se zalagao za nastavak
saborske djelatnosti, za diferenciran odnos prema Srbima i odvajanje
”lojalne većine” od ”veleizdajničkih elemenata”. Bilinski je smatrao
da, i pod predpostavkom da je rat neizbježan, u Bosni i Hercegovini
ne bi trebalo drugačije postupati nego u drugim zemljama Monarhije.
Medutim, on je pod pritiskom vojnih faktora prihvatio gledište da treba
zaključiti rad Sabora,169) i na sjednici Zajedničkog ministarskog vijeća
7.jula 1914. podržao je shvatanje Potioreka da se Austro-Ugarska mora
obračunati sa Srbijom da bi zadržala Bosnu i Hercegovinu.170)
Izbijanje rata značilo je kraj realizacije polovičnih i zakašnjelih re-
formnih planova kao i započetih značajnih investicija (željeznice, meli-
oracije tla, izgradnja škola i dr.) i bilo je korak koji je potvrdio neuspjeh
austrougarske politike u Bosni i Hercegovini i rješavanja jugoslovenskog
pitanja u Monarhiji.
(Naučni skup posvećen 80. godišnjici aneksije Bosne i Hercegovine, ANUBiH Po-
sebna izdanja XCIX/29, Sarajevo 1991, str. 33-82)
168)
K o m j à t h y op. cit.141-150.
169)
Up. K a p i d ž i ć, Bosna i Hercegovina, 202-205; W e i n w u r m,
op. cit. 322-328; B r a u n e r, op. cit. 325-335; E k m e č i ć, Žalosna
baština, 19-20
170)
Kao nap. 168.
319
RADNIČKO PITANJE U PROGRAMIMA GRADANSKE POLITIKE
I DJELATNOSTI BOSANSKOHERCEGOVAČKOG SABORA
Stupanje radničke klase na političku scenu u Bosni i Hercegovini

u majskim štrajkovima 1906. privukao je značajnu pažnju gradanskih
političara, koji su nastojali da ostvare uticaj na štrajkački pokret, da
ga potčine svojoj kontroli i iskoriste za ciljeve gradanske politike. Pri
tome je njihov negativan stav prema izrastanju i organizovanju jednog
internacionalistički orijentisanog radničkog pokreta bio jedan od bitnih
motiva njihovog angažovanja. Tako je aktivnost manje grupe srpskih
intelektualaca oko lista ”Dan” na čelu sa dr Lazarom Dimitrijevićem i
njegov pokušaj da se stavi na čelo štrajkača u Sarajevu bio inspirisan
shvatanjem da bi pristupanje srpskih radnika socijaldemokratskom po-
kretu bilo krajnje nepovoljno i opasno za srpski nacionalni pokret, jer
bi to moglo izazvati indiferentnost prema svemu što je srpsko. Polazilo
se od toga da narod i vjera neće više imati značaj ako se zauzme sta-
novište da su svi radnici braća.1) Zato je Dimitrijević još 1905. godine
pokušao da omete stvaranje strukovnih organizacija u Sarajevu, nasto-
jeći da se srpski radnici organizuju na nacionalnoj osnovi, u okviru sr-
pskog zanatlijskog udruženja. Pojava i djelatnost zanatlijsko-radničkih
udruženja formiranih na principu istovjetne nacionalno-konfesionalne
pripadnosti svojih članova bila je odraz tradicionalne sitno-zanatske
strukture bosanskohercegovačkih gradova u kojoj klasna podjela još
nije mogla postati prevalentna u odnosu na nacionalno-konfesionalnu
podjelu. Ovakva udruženja bila su pod uticajem gradanskih političara.
To posebno vrijedi za ”Organizaciju radnika Hrvata” (od 1907. ”Matica
radnika Hrvata za Bosnu i Hercegovinu”) osnovanu neposredno poslije
majskih štrajkova 1906. Jedan od njenih prioritetnih zadataka bio je
da medu hrvatskim radnicima u Bosni i Hercegovini razvija hrvatsku
1)
V. B o g i ć e v ić, Grada o počecima radničkog pokreta u Bosni i
Hercegovini od 1878-1905, Sarajevo, 1956, str. 272. Up. K. K a s e r,
Die Politik der Serben Bosniens und der Herzegowina von 1903. bis
zum Atentat von Sarajevo, Graz (rukopis) str. 61-64. O djelatnosti dr
Lazara Dimitrijevića i drugih gradanskih političara prije, za vrijeme i na-
kon majskih štrajkova 1906 prema radničkom pokretu vidi i I. H a d ž i -
b e g o v i ć, Postanak radničke klase u Bosni i Hercegovini i njen ra-
zvoj do 1914. godine, Sarajevo 1980, str. 291-292, 317, 343 i dalje.
320
nacionalnu misao. Do osnivanja analogne organizacije srpskih radnika,
medutim, nije došlo, jer u tom smislu nisu ni postojale intencije vodećih
srpskih političara. Aktivnost L. Dimitrijevića u odnosu na radništvo i
radnički pokret, kao i njegovo zauzimanje za rješenje agrarnog pitanja,
nije dobila podršku najvećeg dijela srpske inteligencije i čaršije. Razlog
tome nije samo bila Dimitrijevićeva izrazita prorežimska politika nego
i sticaj okolnosti da su se socijalna pitanja i radnički pokret našli na
margini njihovog interesa, dok je nacionalna, kulturna, politička i pri-
vredna problematika bila u prvom planu. U tom pogledu postojale su
specifičnosti i znatne razlike izmedu glavnih nosilaca hrvatske, srpske i
muslimanske politike, koje su proizilazile iz socijalne strukture pojedi-
nih nacionalno-konfesionalnih grupacija, udjela radničke klase u njima
kao i drugih relevantnih okolnosti.
Za politički razvitak u Bosni i Hercegovini bila je karakteristična
pojava nacionalno-političkih pokreta koji su pretendovali da reprezen-
tuju cijeli narod bez obzira na njegovu socijalnu strukturu. Stvaranje
”narodnih” organizacija (Hrvatske narodne zajednice, Muslimanske na-
rodne organizacije i Srpske narodne organizacije), a zatim saborskih
poslaničkih klubova i frakcija bilo je meduetapa od pojave nacionalnih
pokreta do stvaranja političkih stranaka.2) Medutim, uporedo sa stva-
ranjem narodnih organizacija kod Srba i Muslimana, pojavile su se i
njima suprostavljene, malo uticajne, političke grupe, Srpska samostal-
na stranka i Muslimanska napredna stranka, koje su posvetile odredenu
pažnju radničkom pitanju.
U programu Dimitrijevićeve Srpske samostalne stranke, formalno
osnovane u maju 1907. uz podršku vlasti, u prvom planu bili su so-
cijalni zahtjevi koji se odnose na rješenje agrarnog pitanja i zaštitu
domaćih radnika. To je bilo prvi puta da je radničko pitanje unijeto
u program jedne gradanske političke grupe u Bosni i Hercegovini. U
programu je traženo da se olakša vojna obaveza u interesu radnika, da
se zapošljavanje i plaćanje domaćih radnika zakonski reguliše kao i da
se državno i općinsko zemljište dade na korištenje radnicima. Ti zah-
tjevi bili su postavljeni sa namjerom da se srpski radnici odvrate od
socijaldemokrata.3)
Uskoro se medutim, u programu Srpske narodne organizacije (SNO)
usvojenom na njenoj osnivačkoj skupštini, koja je održana u Sarajevu
od 7. do 11.novembra 1907, našlo i radničko pitanje. U dijelu progra-
ma koji je bio posvećen zahtjevima za reformama u društvenom životu
2)
Up. K. K a s e r, op. cit. str. 70-71; M. I m a m o v i ć, Pravni po-
ložaj i unutrašnji politički razvitak Bosne i Hercegovine od 1878 do
1914, Sarajevo 1976, str. 128. i dalje.
3)
K. K a s e r, op. cit. str. 88-89.
321
tražilo se u trinaestoj tačci: ”Zaštita i osiguranje radnika. Zakonsko re-
gulisanje odnosa izmedu radnika i poslodavaca u smislu dovoljne nagra-
de i utvrdenog primjernog radnog vremena.”4) Medu ciljevima djelat-
nosti ”Privrede”, srpskog ekonomskog udruženja, osnovanog 1907. na
inicijativu grupe oko ”Naroda”, bilo je i stvaranje radničkih organizaci-
ja za zaštitu protiv eksploatacije od strane preduzetnika i fabrikanata.
Ovaj programski cilj formulisan je paralelno sa stavom ”Privrede” o
potrebi pomaganja srpskih trgovačkih udruženja i kreditnih instituci-
ja.5) Kako medu domaćim gradanstvom gotovo i nije bilo industrijskih
preduzetnika i fabrikanata, ovaj stav je bio uperen protiv stranog kapi-
tala i zemaljskog erara kao najvećeg industrijskog preduzetnika. Inače,
cjelokupna djelatnost ”Privrede” bila je neznatna, pa njeni programski
stavovi u odnosu na radnike nisu imali praktični značaj.
U programu 39-torice, koji je povodom uvodenja Ustava i priprema
za saborske izbore objavljen 31.marta 1910. kao rezultat kompromisa
heterogenih političkih grupa unutar Srpske narodne organizacije, rad-
nici su samo uzgredno u jednoj rečenici pomenuti: ”Radnicima treba
osigurati uslove mirnog rada i kulturnog života”.6) Tada se, pak u sre-
dištu socijalnog programa Srpske narodne organizacije našlo prvi put
rješenje agrarnog pitanja obligatnim otkupom kmetovskih selišta, ko-
me znatan dio srpskih gradanskih političara neće ostati dosljedan, ali
se u predizbornom programu ono nije moglo izbjeći. Pretežan dio kme-
tova bio je srpske nacionalnosti, i oni su bili dominantni kao birači u
pravoslavnom izbornom tijelu treće, seoske kurije. Rješenje agrarnog
pitanja direktno je tangiralo i znatan dio naročito sezonskih radnika,
osobito onih koji su bili zaposleni u eksploataciji šuma. To su bili pre-
težno radnici srpske nacionalnosti, koji su ujedno bili i seljaci, a često
i kmetovi.
Hrvatski gradanski političari kao i katolički klerikalni krugovi znat-
no više pažnje posvetili su radničkom pokretu nego što je to bilo slučaj
kod srpskih i muslimanskih političkih i vjerskih faktora. To je zahva-
ljujući specifičnosti političkih, društvenih i kulturnih prilika kod bosan-
skohercegovačkih Hrvata dovelo do stvaranja Organizacije radnika Hr-
vata odnosno ”Matice radnika Hrvata za Bosnu i Hercegovinu” koja je
trebalo da se razvije u konkurentsku organizaciju Glavnom radničkom
savezu za Bosnu i Hercegovinu. Pri tome su kako klerikalna tako i
gradansko-liberalna struja u hrvatskom nacionalnom pokretu u politici
4)
B. Č u b r i l o v i ć, Petar Kočić i njegovo doba, Banja Luka - Za-
greb 1934, str. 56.
5)
K. K a s e r, op. cit. str. 97-98, nap.75 na str. 278.
6)
B. Č u b r i l o v i ć, op. cit. str. 94.
322
prema radništvu polazile sa svojih idejnih platformi, koje su u mno-
goćemu imale dodirne tačke, ali su se istovremeno u nekim značajnim
pitanjima odnosa nacionalnog i vjerskog sukobljavale.7)
U vezi sa pripremama za donošenje zemaljskog ustava Hrvatska na-
rodna zajednica (HNZ) je podrobnije definisala svoj program prema
radničkom pitanju. To je učinjeno u posebnoj deklaraciji objavljenoj
21.februara 1909. povodom ustavne ankete. Hrvatska narodna zajed-
nica je isticala da se mora uzeti u zaštitu interes pojedinih potlačenih
staleža u zemlji kao što je na primjer radnički stalež. Taj stalež, s
obzirom na njegov veoma težak materijalni položaj, zaslužuje svaku
pažnju jer su njegovi interesi ugroženi od strane mnogo jačeg protivni-
ka. Ukazano je da je radničko pitanje jedno od najvažnijih savremenih
socijalnih problema i da je sve aktuelnije pitanje regulisanja statusa
radnika. Zauzeto je stanovište da je slobodno udruživanje radnika pra-
vedna stvar koju treba podržavati i pomagati, jer ona ide za tim da se
popravi i unaprijedi njihova potlačena klasa, kako bi odoljela kapitalis-
tičkoj bujici koja ide za tim da radnu snagu izrabljuje. Pozivajući se
na čovječnost traži se da se udovolji radničkim zahtjevima, što u praksi
znači da ”radna snaga mora biti plaćena prema svojoj vrijednosti” i
da treba znatno popraviti ekonomsko, društveno i kulturno stanje rad-
ništva. Neposredno je traženo da se pri stvaranju državnih temeljnih
zahtjeva za Bosnu i Hercegovinu radničko pitanje prvenstveno stavi na
dnevni red u budućem saboru. Zastupano je gledište ”da je samo radnik
kao takav u stanju da se bori za čisto radničke interese” i da radnički
stalež ”u saboru samo po radniku može biti dotično zastupljen.” Odatle
i prijedlog prema kome u okviru kurijalnog izbornog sistema, koji je bio
u pripremi da se ozakoni, treba da se uvede i radnička kurija, makar
i sa dva mandata. Interesantno je napomenuti da se prema ovom pri-
jedlogu smatralo da se prilikom glasanja radnika može prenebregnuti
opštevažeći princip religiozne podjele birača i kandidata ”jer su radnički
interesi isti bez obzira na konfesionalnu neistovjetnost.”8)
Stavovi o položaju radnika i potrebi njegovog poboljšanja zauzeli
su vrlo istaknuto mjesto i u izbornom proglasu Hrvatske narodne za-
jednice. Tom prilikom je još rečeno da će se budući poslanici Zajednice
brinuti o problemima radništva, ali da to nije dovoljno pa se ponovo
predlaže osnivanje radničke kurije i izbor dva poslanika kao predstavni-
ka 58.000 zaposlenih radnika.9) Zahtjev da se osnuje posebna radnička
7)
Vidi o tome I. H a d ž i b e g o v i ć, Klerikalizam u radničkom po-
kretu Bosne i Hercegovine, Godišnjak DI BiH XIX/1970-1971, str. 139-
162, i s t i, Postanak radničke klase, str. 344 i dalje.
8)
L. D a k o v i ć, Formiranje političkih stranaka kod bosanskoherce-
govačkih katolika Hrvata, Sarajevo 1969, str. 149-151 (rukopis doktorske
disertacije).
9)
Ibidem, str. 272.
323
kurija postavila je ne samo Hrvatska narodna zajednica nego i Hrvatska
katolička udruga. (HKU).
U pravilima Hrvatske katoličke udruge, koja je formalno osnovana
18.januara 1910. stoji da će Udruga nastojati ”napose da radništvo u
ustavnom tijelu dobije svoju vlastitu kuriju”. Na radništvo se odnosio
i član pravila formulisan u duhu kršćansko socijalne ideologije koji gla-
si: ”Cijeneći veliku vrijednost nacionalno i vjerski odgojenog radništva
trsit će se da radništvo dobije ovakav odgoj, i da mu se osiguraju uvjeti
života, rada i napretka a osobito obskrba u starosti i nemoći ...10)
Hrvatska narodna zajednica i Hrvatska katolička udruga medusobno
su vodile suparničku borbu i za uticaj u redovima hrvatskih radnika i
uopšte radnika katoličke vjere, koji su bili relativno najbrojniji, a obje
su nastojale paralisati upliv socijaldemokracije. Pri tome je Hrvat-
ska narodna zajednica vodila računa o političkom raspoloženju radnika
koje je okupljala Matica radnika Hrvata. Karakteristično je da je na
skupštini Matice održanoj 1.maja 1910. usvojena bila rezolucija povo-
dom predstojeće djelatnosti Sabora, u kojoj je postavljen niz zahtjeva
sličnih socijaldemokratskim. To su bili zahtjevi u pogledu opšteg, jed-
nakog i tajnog izbornog prava, zakonskog osiguranja radnika u bolesti,
u slučaju nesreće, nezaposlenosti, starosti i dr. te u pogledu opštih
političkih sloboda i riješenju agrarnog pitanja. Dalje je traženo da obje
hrvatske političke frakcije zajednički podrže interese hrvatskih radni-
ka i pomognu im da nominiraju svoje kandidate u budući Sabor. Na
skupštini je, medutim, došlo vidno do izražaja i tendencija koja je pledi-
rala za radničku solidarnost i jedinstvo u rješavanju ekonomskih pitanja
radničke klase i za punu slobodu u političkom opredjeljivanju svakog
radnika, što svjedoči o jakom uticaju sindikalizma iz Hrvatske. Mada su
ove ideje nailazile na odobravanje članstva, rukovodstvo Matice ostalo
je dosljedno i isključivo na nacionalno-konfesionalnom principu.11)
Muslimanske političke organizacije poklanjale su radničkom pita-
nju manje pažnje od hrvatskih i srpskih. U vodstvima muslimanskih
političkih organizacija, kako i Muslimanske narodne organizacije tako i
Muslimanske napredne stranke (docnije nazvane Muslimanska samos-
talna stranka), dominantnu ulogu imali su zemljoposjednički elementi
i njihovi ekonomski i politički interesi. I broj radnika u muslimanskoj
populaciji bio je relativno manji nego kod Hrvata i Srba, jer se znatan
dio proleterizovanih muslimanskih seljaka, zanatlija i drugih iseljavao
u Tursku umjesto da popunjava redove radničke klase u Bosni i Her-
cegovini. Gradanski elementi, a posebno inteligencija bili su znatno
10)
Ibidem, str. 338; L. D a k o v i ć, Osnivanje ”Hrvatske katoličke
udruge”u Bosni i Hercegovini, Godišnjak DI BiH XXV, str. 152.
11)
I. H a d ž i b e g o v i ć, Postanak radničke klase, str. 347-349.
324
prisutniji u provladinoj i u redovima muslimanskog stanovništva malo
uticajnoj Muslimanskoj naprednoj stranci nego u redovima Musliman-
ske narodne organizacije. Zato je Muslimanska napredna stranka prije
Muslimanske narodne organizacije posvetila izvjesnu pažnju radničkom
pitanju.
U programu Muslimanske napredne stranke, usvojenom na njenoj
osnivačkoj skupštini koja je održana od 24-26. avgusta 1908, unijet je
jedan član o ” radničkom pitanju”. Taj član se nalazi u dijelu programa
posvećenom socijalnoj problematici i u njemu se kaže da će Musliman-
ska napredna stranka ”nastojati da oko sebe okupi što više musliman-
skih radnika, raditi će oko unapredenja i poboljšanja radničkih životnih
i staleških prilika, uredenja radnog vremena, poboljšanja plaća, te osi-
guranju radnika, za slučaj nezgode, onemogućenja,starosti i smrti”. Uz
to se naglašava da će stranka ”pobijati ... sve one smjerove medu rad-
ništvom, koje bi muslimanske radnike zavodili u internacionalizam i
bezvjerstvo”.12)
Radničko pitanje prvi put je unijeto i u program Muslimanske na-
rodne organizacije (MNO) 1910. godine. Tada je njen Egzekutivni od-
bor, povodom priprema za saborske izbore, dobio nalog od skupštine
održane 26. marta 1910 da dopuni odnosno proširi program Musli-
manske narodne organizacije. U novom programu koji je objavljen u
”Musavatu” 30. aprila iste godine izrazito je dominiralo agrarno pi-
tanje. Potpuno u sjenci zahtjeva u interesu zemljoposjednika našle su
mjesto i tačke programa koje se odnose na unapredenje zanatsva, po-
dizanje domaće trgovine i industrije, kao i saobraćaja. Ovaj spisak se
završava zahtjevom ”da se potpuno reguliše radničko pitanje, a naročito
da muslimanski radnici dobiju zarade”, što dovoljno govori o klasnom
profilu programa, ali i težnji vodstva Muslimanske narodne organizacije
da svoj program učini atraktivnim za sve muslimanske slojeve.13)
Stvaranjem hrvatsko-muslimanskog bloka u Saboru i provladinom
politikom Muslimanskog poslaničkog kluba stvoreni su uslovi da se ko-
načno u ljeto 1911. fuzionišu Muslimanska narodna organizacija i Mus-
limanska samostalna stranka u Ujedinjenu muslimansku organizaciju.
Program Ujedinjene muslimanske organizacije značio je po svom kon-
zervativnom duhu u izvjesnom smislu korak nazad u odnosu na ranije
programe muslimanskih stranaka koje su se ujedinile. Tako se npr. za
razliku od ”naprednjaka”, koji su 1908. u svoj program unijeli posebne
odredbe posvećene socijalnoj politici i radničkom pitanju, u progra-
mu nove muslimanske organizacije samo se uzgred spominje da će se
prilikom aktivnosti na osnivanju novčanih zavoda, zemljoradničkih za-
druga, industrijskih preduzeća i zanatlijskih udruženja imati ”na umu
podupiranje posjednika, težaka, trgovaca, zanatlija, radnika”.14)
12)
M. I m a m o v i ć, op. cit. str. 179-180.
13)
Dž. J u z b a š i ć, Neke napomene o problemima etničkog razvitka
u Bosni i Hercegovini u periodu austrougarske uprave, Prilozi Instituta
za istoriju u Sarajevu 11-12/1975-1976, str. 307.
14)
”Zeman” br.1, Sarajevo 2.9.1911.
325
*
* *
Oktrojisanje Zemaljskog ustava 17. februara 1910, a zatim otvara-
nje Bosanskohercegovačkog sabora, koji je djelovao od sredine 1910. do
sredine 1914, označava novu etapu u političkom razvoju Bosne i Her-
cegovine. Medutim, sam dotadašnji podredeni državnopravni položaj
Bosne i Hercegovine u Austro-Ugarskoj nije se poslije aneksije i dono-
šenjem Ustava bitno izmijenio. Ustavom su garantovana dijelom već
ranije ozakonjena gradanska prava, koje je vlada, u slučaju kada ocije-
ni da su nastupile vanredne okolnosti, mogla ograničiti ili suspendovati
za cijelu zemlju odnosno za pojedine njezine djelove. Predstavničko
tijelo, Sabor, sastojalo se od ukupno 92 člana. Od toga su 20-torica, tj
više od petine članova, ulazili u Sabor po položaju (virilisti) dok su 72
bili izabrani poslanici. Ovako veliko učešće virilista, crkvenih i laičkih
velikodostojnika (odnos virilista i poslanika bio je 1 : 3,6) trebalo je
da osigura konzervativni karakter Sabora. Tome je trebalo da posluži i
cjelokupni izborni sistem zasnovan na glasanju po kurijama. To je bilo
slično kao i kod izbora za zemaljske sabore u austrijskim zemljama,
iako je u Austriji za izbore u Carevinsko vijeće još 1907. bilo uvedeno
opšte i jednako pravo glasa.
Prvu izbornu kuriju sačinjavali su veleposjednici, visoko-oporezo-
vani i fakultetski obrazovani gradani, sveštenici, aktivni i penzionisani
državni činovnici, drugu kuriju svi ostali stanovnici gradova, a treću se-
osko stanovništvo. Unutar pojedinih kurija glasalo se opet u odvojenim
izbornim tijelima po konfesijama, kojima je zavisno od broja pripadni-
ka dodjeljen odredeni broj poslaničkih mjesta (prema ključu katolici 4:
muslimani 6: pravoslavni 7,75).
To je odgovaralo intencijama izraženim u uputstvu cara ministru
Buriánu za uvodenje ustavnih institucija u Bosni i Hercegovini, u ko-
me car nareduje ”da se udovolji potrebama naroda u pogledu izvjesnog
učestvovanja u upravi zemlje posredstvom zemaljskog zastupstva, ali u
takvom obliku koji će odgovarati vjerskim prilikama i čuvati od starine
naslijedeni društveni red.” Zemaljski sabor trebao je da se konstituiše
na načelu zastupanja interesa i da ”bude što je moguće vjerniji odraz
nacionalnih, konfesionalnih i političkih prilika.” U stvari radilo se o to-
me da se učvrsti klasna i vjerska podvojenost na kojoj je trebalo dalje
izgradivati austrougarsku politiku u Bosni i Hercegovini.15) Pri tome
je osnovna ideja o odvojenim nacionalno-konfesionalnim izbornim tije-
lima, koja su postojala paralelno sa kurijalnom podjelom, u bosanski
15)
H. K a p i d ž i ć, Bosna i Hercegovina pod austrougarskom upra-
vom, (Članci i rasprave), Sarajevo 1968, str. 52, 87.
326
Ustav preuzeta iz ustava za Moravsku iz 1905. godine (moravska nagod-
ba). Odredbe o uvodenju nacionalnog katastra i podjela mandata za
zemaljski sabor po odredenom nacionalnom ključu unesene su i u ustav
nacionalno mješovite Bukovine, koji je stupio na snagu uskoro poslije
bosanskog ustava (zakoni od 26.maja 1910.).16) To su bili u deceniji
pred Prvi svjetski rat pokušaji da se u pojedinim zemljama austrijske
polovine Monarhije rješava nacionalno pitanje.
Mada je po bosanskom Ustavu aktivno biračko pravo bilo opšte
(žene pri tome nisu imale pravo glasa ukoliko nisu spadale medu vele-
posjednike koji su plaćali najmanje 140 kruna zemljarine godišnje) i nije
postojao poreski i obrazovni cenzus, koji bi siromašne slojeve lišavao
izbornog prava kao u ugarskoj polovini Monarhije i nekim dijelovima
Cislajtanije (Tirolu, Dalmaciji, Češkoj, Šleziji i Galiciji), kurijalni iz-
borni sistem izrazito je favorizovao ekonomski i intelektualno izdvojene,
po broju neznatne grupe stanovništva, kao i strani element koji je bio
snažno zastupljen u javnim službama i gradskoj privredi. Izrazito poli-
tički značaj imalo je formiranje posebne izborne klase u prvoj kuriji za
muslimanske veleposjednike. Ispunjenje njihove želje da im se osigura
tradicionalno povlašten položaj bilo je motivisano nadom da će se ovaj
društveni sloj ”razviti u konzervativan i državi vjeran elemenat”.17)
Koliko je bio nepravedan ovaj izborni sistem vidi se najbolje po to-
me ako se uporedi broj mandata za pojedine kurije sa brojem upisanih
birača.18) U prvoj kuriji 6.866 birača biralo je 18 poslanika, u drugoj
kuriji 47.725 birača biralo je 20 poslanika, a u trećoj kuriji 347.573 bi-
rača birali su 34 poslanika. U prvoj izbornoj klasi prve kurije upisano
je bilo samo 399 birača na koje je otpadalo 5 mandata, pa je jedan
veleposjednički glas vrijedio kao 128 glasova seljaka iz treće kurije ili 30
glasova radnika, sitnih zanatlija i malih trgovaca - stanovnika gradova
koji su glasali u drugoj kuriji. Ili jedan glas veletrgovaca, industrijalaca,
intelektualaca i drugih koji su birali u drugoj izbornoj klasi prve kurije
vrijedio je gotovo kao pet glasova birača druge kurije ili nešto više od 20
glasova birača treće kurije. Odnosi su bili još drastičniji ako se posma-
traju samo muslimanski glasovi. Jedan glas muslimanskih zemljopo-
sjednika vrijedio je preko 147 glasova muslimanskih seljaka, ili preko 41
16)
R. S i e g h a r t, Die letzten Jahrzente einer Grossmacht, Berlin
1923, str. 423-427.
17)
Kao napomena 15.
18)
Ukupan broj upisanih birača iznosio je 402.164. Od toga je bilo
173.127 srpsko-pravoslavnih ili 43,05%, 137. 365 muslimana ili 34,15%,
88.929 katolika ili 22,21%. Ostatak od 2.744 birača ili 0,59% otpadao je
na jevreje i konfesije koje ne dobijaju mandate. Zemaljska vlada Zajed-
ničkom ministarstvu finansija 13.4.1910, tel. Arhiv Bosne i Hercegovine
u Sarajevu, Zajedničko ministarstvo finansija Pr BiH 474/1910 (dalje
citiram samo signature istog fonda), ista istom 14.4.1910, prilog Kon-
centrations - Tabele (Pr BH 494/1910).
327
glas muslimanskog gradskog stanovništva. Muslimanski veleposjednici
su tako prilikom podjele mandata koji su pripadali Muslimanima bili
posebno favorizovani na štetu drugih muslimanskih birača.
Ovakav komplikovani izborni sistem, koji se zasnivao na socijalnoj
i nacionalno-konfesionalnoj podjeli birača, pružao je, kako je zapazio
i tadašnji francuski konzul u Sarajevu, mogućnost režimu da politički
balansira i spriječava stvaranje koalicija birača koje bi prema njemu
bile neprijateljski raspoložene.19)
Izborni sistem bio je posebno nepovoljan za djelovanje Socijalde-
mokratske stranke (SDS) Bosne i Hercegovine. Zato je ona u toku
1909. godine u Sarajevu i drugim mjestima organizovala javne radničke
skupštine, na kojima su kao i u ”Glasu slobode” isticani zahtjevi za
slobodouman i demokratski ustav i sabor koji bi bio biran na temelju
opšteg, jednakog, trajnog i neposrednog prava glasa. Zahtijevano je da
se kompetencija sabora protegne na sva pitanja koja se tiču Bosne i
Hercegovine i da vlada bude odgovorna Saboru.20) Rukovodstvo Soci-
jaldemokratske stranke Bosne i Hercegovine pokušavalo je da pridobije i
gradanske stranke za saradnju s ciljem da se široke mase uvuku u borbu
za opšte i jednako pravo glasa. To mu nije pošlo za rukom, pored osta-
log i stoga što su se vlasti protivile takvoj saradnji, nedopuštajući da
skupovima koje su organizovali socijaldemokrati prisustvuju i pripad-
nici gradanskih partija.21) Na sam dan proglašenja Ustava 20. februara
1910. godine mostarski radnici su priredili uspjelu demonstraciju, dok
su u isto vrijeme razne deputacije autonomnih korporacija i udruženja
sveštenika i notabla izražavale pred predstavnicima vlasti u svim grado-
vima zemlje svoju lojalnost i zahvalnost vladaru na darovanim ustavnim
institucijama.22)
Mada nijedna politička grupacija nije bila zadovoljna u pogledu
nadležnosti budućeg Bosanskohercegovačkog sabora, kao ni sa nizom
drugih odredaba ustavnog projekta, gradanski političari nisu organizo-
vali ni jednu javnu protestnu akciju ni demonstraciju. Oni su se u toku
1909. odnosno početkom 1910. godine ograničili na iznošenje zamjerki
i podnošenje predstavki nosiocima vlasti. Pri tome se težište njihovih
19)
M. Z. Ž i v a n o v i ć, Izvještaji diplomatskih predstavnika Fran-
cuske u Austro-Ugarskoj o dogadajima u Bosni i Hercegovini od za-
vrvšetka aneksione krize (marta 1909) do atentata Bogdana Žerajića
(juna 1910), Istorijski časopis XVIII/1971, str. 466.
20)
Arhiv Komunističke partije Bosne i Hercegovine, tom II, Sarajevo
1951, str. 107.
21)
H. K a p i d ž i ć, op. cit. str. 72-78.
22)
Zemaljska vlada Zajedničkom ministarstvu finansija, telegrami od
21. i 23.2.1910. (Pr BH 245, 247 i 266 iz 191); prepis izvještaja Okružne
oblasti u Mostaru od 2.3.1910 (Pr BH 331/1910).
328
zahtjeva sve više prenosilo na to da se jednoj ili drugoj konfesiji u Sa-
boru dodijeli koji poslanički mandat više ili koji virilist. Na kraju su
sve političke stranke izuzev SDS Bosne i Hercegovine prije proglašenja
ustava prihvatile konfesionalne kurije kao momentanu neminovnost. To
je učinila i SNO, koja se u svom programu i javnom političkom djelova-
nju zalagala za parlamentarnu demokratiju i opšte, direktno, jednako i
tajno pravo glasa. Opredjelivši se u većini za ”realnu politiku” poslije
završetka aneksione krize, SNO je na skupštini povjerenika u Saraje-
vu 16.maja 1909. pored ostalog zaključila da se u predstavci ministru
Buriánu povodom nacrta ustava naglasi da je ona iz principijelnih raz-
loga protiv konfesionalnih kurija, ali da tome u datim okolnostima ne
pridaje aktuelan značaj. Preporuku da se takav stav zauzme dao je dr
Danilu Dimoviću istaknuti češki političar Tomas G. Masarik, pa je i
SNO tražila da se poveća broj virilista iz redova Srba.23)
SDS Bosne i Hercegovine istakla je dvojicu kandidata prilikom sa-
borskih izbora održanih u maju 1910. (Ivana Salamunovića i Savu
Kapora), iako je bila svijesna da joj izborni sistem ne daje šanse za
uspijeh. Stranka je, medutim, smatrala da joj angažovanje u izbornoj
kampanji pruža pogodnu priliku da pozove narod u borbu za reviziju
ustava, populariše svoj program i kritikuje rad gradanskih stranaka.
Na izborima socijaldemokratima nije pošlo za rukom da dobiju nijedan
mandat. Uzrok svog neuspijeha, posebno kod Srba, oni su vidjeli u to-
me što je u zadnji momenat pred izbore došlo do sporazuma različitih
frakcija unutar SNO. Tako privremeno ujedinjena SNO pozvala je na-
rod na ”slogu” proglasivši svakog Srbina koji nije s njima izdajicom.
Zatim sve gradanske stranke širile su u narodu neistine o socijaldemo-
kratima. To osobito važi za selo gdje su u izbornoj agitaciji odlučujuću
ulogu imali popovi.24) Uz to treba imati u vidu da industrijski razvi-
tak u Bosni i Hercegovini nije bio doveo do koncentracije većih masa u
bosanskohercegovačkim gradovima, koji su i za vrijeme austrougarske
vladavine zadržali u mnogom svoj sitno-zanatlijsko-trgovački i agrarni
karakter. Zbog toga što je razvoj drvne industrije, rudarstva, metalur-
gije i hemijske industrije bio vezan za selo i što su preduzeća i pogoni
bili razbacani po cijeloj zemlji, bosanskohercegovačkoj socijaldemokra-
tiji, izolovanoj od seljaštva, bilo je znatno otežano djelovanje i uticaj.
Sve je to skupa kao posljedicu imalo da nijedan predstavnik SDS BiH
nije mogao ući ne samo u Bosanskohercegovački sabor nego niti u jed-
no opštinsko predstavništvo većih gradova.25) Socijaldemokrati su se i
23)
Fritz von R e i n ö h l, Grosserbische Umtriebe vor und nach Aus-
bruch des ersten Welkrieges, I Der Fall Jeftanović-Šola-Gavrila, Wien
1944, Nr 58, str. 49.
24)
Arhiv Komunističke partije Bosne i Hercegovine, tom II, str. 108,
128-131.
25)
Vidi I. H a d ž i b e g o v i ć, Postanak radničke klase, str. 356.
329
docnije prilikom naknadnih izbora za upražnjena mjesta u Saboru po-
javljivali sa svojim kandidatima, ali im ni tada nije polazilo za rukom
da dobiju mandat.
Jedini radnik koji je ušao u Bosanskohercegovački sabor bio je Petar
Mrljić, rudarski radnik iz Vareša, izabran na listi HKU. On je ujedno
bio i jedini radnik koga su gradanske političke stranke kandidovale. Po-
litički rezultat saborskih izbora kako redovnih u maju tako i naknadnih
u septembru 1910. bio je da je sve srpsko-pravoslavne mandate dobi-
la SNO (31), sve muslimanske MNO (24), dok je u pogledu katoličkih
mandata većina pripala HNZ (12), a manji dio HKU (4). U socijal-
nom pogledu u sastavu Sabora najbrojnija je bila inteligecija.26) Od
72 poslanika 45-orica su pripadala svjetovnoj i duhovnoj inteligenciji.
Zajedno sa 19 virilista koji su spadali u ovu kategoriju broj članova
Sabora koji su se bavili intelektualnim zanimanjima iznosio je 64, tj.
69,56% od ukupnog broja svih članova. Ako se uzme u obzir samo 21
sveštenik koji je ulazio u Sabor bilo kao virilni član (15) ili kao poslanik
(6 sveštenika bili su poslanici i to 4 pravoslavna i 2 katolička, pripadni-
ci HKU), onda je učešće sveštenika medu članovima Sabora iznosilo je
22,82%. Pri tome su sveštena lica kod pravoslavnih zauzimala 22,22%
svih virilnih i poslaničkih mjesta u Saboru namjenjenim pravoslavnim,
a kod katolika 33,33% mjesta predvidenim za katolike. Kod Muslima-
na, kod kojih medu poslanicima nije bilo sveštenika, 17,24% mjesta u
Saboru rezervisanih za Muslimane pripalo je muslimanskim sveštenim
licima kao virilistima. Medu svjetovnom inteligencijom značajnu ulogu
igrali su pravnici, posebno advokati. Četrnaest poslanika, ne računajući
viriliste, bili su advokati odnosno advokatski pripravnici (7 Srba, 5 Hr-
vata, 1 Musliman, 1 Jevrej), od kojih su neki, naručito stranački prvaci
bili usko poslovno povezani sa domaćim a donekle i sa stranim privred-
nicima i bankama. Neki pojedinci medu intelektualcima bili su ujedno
i krupni zemljoposjednici (npr. dr Diogen Petrović) i poduzetnici (dr
Jovo Simić). Pojedini veleposjednici bili su istovremeno trgovci ili pre-
duzetnici, odnosno i jedno i drugo. U Sabor su inače, 1910. ušla dva
preduzetnika i pet trgovaca ne računajući tu one članove Sabora, koji
su kao npr. Gligorije Jeftanović i Vojislav Šola bili iskazani kao velepo-
sjednici, a bili su ujedno istaknuti trgovci i kapitalistički poduzetnici.27)
26)
Razmatranja o socijalnoj strukturi Sabora zasnivaju se na podaci-
ma sadržanim u spiskovima njegovih članova, Pr BH 953/1910, Pr BH
347/1912, Kriegsarchiv Wien (dalje KA), Nachlass Potioreks (N1 Pot)
A 3, Fasz 2, br. 601 i 610.
27)
Upravo su Gligorije Jeftanović i Vojislav Šola bili oni malobrojni po-
jedinci i medu pripadnicima relativno najrazvijenijeg srpskog gradanstva,
kojima je pošlo za rukom da zauzmu značajnije mjesto u modernom
poslovnom svijetu u Bosni i Hercegovini. Tako je Gligorije Jeftano-
vić, tada najpoznatiji srpski političar, potpredsjednik Velikog upravnog
330
Medu članovima Sabora bilo je 19 krupnih zemljoposjednika (14
Muslimana, 4 Srbina, od toga jedan virilist, i 1 Hrvat) i 5 zemljopo-
sjednika (3 Muslimana, 1 Srbin i 1 Hrvat), a njih 24 zajedno zauzimali
su 26,08% svih poslaničkih i virilnih mjesta. Intelektualci su brojno do-
minirali medu izabranim poslanicima HNZ (od 12 poslanika HNZ bilo
je 10 intelektualaca, 1 zemljišni veleposlanik i 1 posjednik) i SNO (od
31 poslanika SNO bilo je pored 4 sveštenika još 20 intelektualaca raz-
ličitih profila, od kojih je jedan bio inženjer i gradevinski preduzetnik,
3 trgovca, 3 veleposjednika i 1 gazda). Polovina od 4 izabrana posla-
nika HKU bili su klerici, a od druge dvojice jedan je bio inženjer, a
drugi radnik. Nasuprot tome, medu izabranim muslimanskim poslani-
cima izrazitu prevagu imali su zemljišni veleposjednici i posjednici (od
24 poslanika 14-torica su bili veleposjednici, od kojih su nekolicina bili
ujedno i trgovci, a jedan i preduzetnik (Suljaga Vejzović), te 3 posjed-
nika i 7 intelektualaca). Nijedan seljak ni moderni industrijalac nije
kao poslanik 1910. ušao u Sabor. To se desilo tek narednih godina na
naknadnim izborima. Kao kandidati Kočićeve grupe, nakon njenog is-
tupanja iz Srpskog saborskog kluba, izabrani su u Sabor seljaci Maksim
Durković krajem 1911. i Stojan Stojčević u maju 1914, dok je seljak
Vukan Kuljanin ušao u Sabor krajem 1913. kao pripadnik Dimovićeve
Srpske narodne stranke. Istovremeno je sa Dimovićeve liste izabran i
industrijalac Vaso Vasiljević.
Iako su u djelatnosti Bosanskohercegovačkog sabora, naročito medu
dijelom inteligencije, dolazile do izražaja i radikalnije socijalne i poli-
tičke tendencije, Sabor je kao predstavničko tijelo u mnogome imao
konzervativno socijalno-političko obilježje. Pri tome treba imati na
umu da su se poslije izbora za Sabor saborske frakcije konstituisale
kao vodstva postojećih političkih organizacija. Profilirajući se poste-
peno kroz rad Sabora, te raspadanjem ili fuzijom pojedinih saborskih
poslaničkih klubova, nacionalne političke organizacije odnosno njihovi
pojedinih dijelovi nastaviće da evoluiraju u pravcu modernih političkih
stranaka.
i prosvjetnog savjeta srpsko-pravoslavne crkve i virilni član Sabora, kao
kućevlasnik, krupni zemljišni posjednik i veletrgovac bio jedan od naj-
bogatijih ljudi u zemlji. On je posjedovao ciglanu sa oko šesdeset za-
poslenih, krečanu i najveći hotel u Sarajevu (”Hotel Evropa”). Uz to
je bio predsjednik i glavni akcionar Srpske štedionice koja je 1907. pre-
tvorena u Srpsku narodnu banku, te predsjednik i glavni akcionar Srp-
ske štamparije d.d. Vidi: K. K a s e r, Orthodoxe Konfession und ser-
bische Nation in Bosnien und der Hercegovina im Übergang von der
türkischen zur österreichisch-ungarischen Herrschaft, Südostdeutsches
Archiv XXVI/XXVII, 1983/1984, str. 120.
331
Sudjelovanje Sabora u zakonodavnoj djelatnosti 28) odnosilo se is-
ključivo na bosanskohercegovačke poslove. Sva ona pitanja koja se nisu
ticala samo Bosne i Hercegovine nego i jedne ili obiju država Monarhije
bila su izuzeta iz njegove kompetencije. To su posebno bili svi tako-
zvani pragmatički zajednički poslovi (tj. spoljna politika, vojni poslovi
i finansiranje ovih zajedničkih poslova), kao i svi oni poslovi od zajed-
ničkog interesa koji su se u obim državama Monarhije regulisali poseb-
no, ali na temelju istih načela utvrdenih u povremenim sporazumima
izmedu Austrije i Ugarske. Budući da je Bosanskohercegovački sabor
bio samo provincijsko predstavničko tijelo, a ne državni parlament, iz-
van njegovog djelokruga bila su sva pitanja u vezi sa odbranom. Tako
je i zakonodavstvo u pogledu vojne obaveze i odredivanja regrutnog
kontigenta ostalo i dalje u apsolutnoj vlasti monarha.
Saboru je bilo takoder uskraćeno pravo da raspravlja i odlučuje o
budžetskim izdacima zemlje za vojne ustanove i bosanskohercegovačke
trupe, koje su bili organski dio zajedničkih oružanih snaga Monarhije.
To je isto vrijedilo i za one budžetske stavke za poslove koji su se u obje
države Monarhije regulisali medusobnim sporazumom. U tom pogledu
morale su se primjenjivati paralelne austrijske i ugarske zakonske nor-
me kada su bili u pitanju odredeni budžetski prihodi i rashodi Bosne i
Hercegovine (indirektni porezi na rakiju, pivo, šećer i naftu, monopoli,
carine). Mada vrlo važne budžetske pozicije nisu mogle biti predmet
pretresanja ni usvajanja u Saboru, ovaj nije mogao odbacivanjem preos-
talog dijela budžeta da uskrati povjerenje njemu neodgovornoj vladi.29)
U slučaju da Sabor privremeno ne usvoji budžet za narednu godinu, os-
tajao je na snazi postojeći sve dotle ”dok ga ne zamjeni novi zakonito
usvojeni proračun”.
Djelokrug Bosanskohercegovačkog sabora obuhvatio je, medutim,
i pored navedenih ograničenja, široko područje upravnih, privrednih,
socijalnih, finansijskih, kulturno-prosvjetnih, pravosudnih i drugih pos-
lova koji su bili taksativno navedeni u 27 tačaka 42 člana Zemaljskog
ustava. Zakonodavnu vlast u svim ostalim pitanjima, koja ustavom
nisu bila izričito stavljena u kompetenciju Sabora niti su spadala u
28)
O nadležnosti Bosanskohercegovačkog sabora vidi: K. L a m p, Die
Verfassung von Bosnien und der Herzegowina von 17.Februar 1910, u
Jahrbuch des Öffentlichen Rechts der Gegenwart, Tübingen 1911, Bd.V,
str. 142 i dalje; F. S c h m i d, Bosnien und die Herzegowina unter der
Verwaltung Österreich-Ungarns, Leipzig 1914, str. 36-49; N. W u r m -
b r a n d, Die rechtliche Stellung Bosniens und der Herzegowina, Leip-
zig-Wien 1915, str. 96-145.
29)
Up. K. L a m p, Die Rechtsnatur der Verfassung Bosniens und der
Herzegowina von 17.Februar 1910, u: Archiv des öffentlichen Rechts,
Tübingen 1911, Bd. XXVII/2, str. 304.
332
nadležnost austrijskog i ugarskog parlamenta i dalje je ostala, kao i u
predustavno doba, isključivo u rukama monarha.
I u poslovima koji su spadali u njegov djelokrug Sabor je imao samo
ograničeno pravo da saodlučuje. Posebno ugarska vlada je nastojala da
što više ograniči kompetencije Bosanskohercegovačkog sabora i ojača
sopstveni uticaj na poslove Bosne i Hercegovine. Ona je nastojala da
time otkloni opasnost za dualizam koje su mogle nastati aneksijom i
uvodenjem ustava. U pozadini tog nastojanja bio je porast privred-
nog značaja Bosne i Hercegovine za obje države Monarhije, posebno
Ugarsku i zaoštravanje njihove medusobne konkurentske borbe. Iako
je još zakonom iz 1880. objema vladama priznat širok uticaj na bo-
sanskohercegovačku upravu, ustavom se ovaj uticaj još više pojačao.
U bosanski ustav unesena je ne samo odredba da za sve zakonske os-
nove usvojene u Saboru prije njihovog podnošenja na sankcionisanje
monarhu treba pribaviti saglasnot austrijske i ugarske vlade, nego je
još i statuirano da na sve vladine zakonske nacrte i prije nego što oni
budu podneseni na pretresanje u Saboru treba da pristanu vlade obiju
država Monarhije.30) Osim što je time bilo ozakonjeno pravo veta aus-
trijske i ugarske vlade nad odlukama Sabora, ovim odredbama bila je i
djelatnost bosanskohercegovačke uprave znatno otežana.
Sabor je bio politička pozornica koja se našla u centru pažnje jav-
nosti, pa su se zbivanja i odnosi u Saboru u znatnoj mjeri reflektova-
li na političku situaciju u zemlji.31) Austro-Ugarska, i s obzirom na
medunarodne odnose i svoj prestiž, nije bila indiferentna prema to-
me kako će biti političko držanje Sabora. Osim toga, i pored mnogih
ograničenja koja su bila nametnuta Saboru, čitav niz životno važnih
pitanja nije se mogao rješavati bez njega ukoliko se htjelo ostati na
legalnoj osnovi. Sabor nije mogao da donosi punovažne odluke koje
bi bile suprotne intencijama nadležnosti faktora u Monarhiji, ali opet
pri rješavanju svih pitanja koja su bila u djelokrugu Sabora morala se
postići njegova saglasnost.
*
* *
30)
Bosne i Hercegovine i Monarhije u svjetlu austro-ugarskih ekonom-
skih suprotnosti, Godišnjak DI BiH XVIII/1968-69, str. 63-65.
31)
O političkom razvitku u Bosni i Hercegovini u doba saborske dje-
latnosti vidi: T. K r u š e v a c, Sarajevo pod austrougarskom upravom
1878-1918, Sarajevo 1960, str. 363-377; H. K a p i d ž i ć, op. cit. str.
100-138; M. G r o s s, Hrvatska politika u Bosni i Hercegovini 1878-
1914, Historijski zbornik XIX-XX/1968 str. 40-66; M. I m a m o v i ć,
op. cit. str. 228-258; Dž. J u z b a š i ć, Jezičko pitanje u austrougar-
skoj politici u Bosni i Hercegovini pred prvi svjetski rat, Sarajevo 1973,
str. 36-84; i s t i, Bosanskohercegovački sabor i osnivanje poštanske
štedionice, Prilozi instituta za istoriju u Sarajevu 18/1981, str. 257-271.
333
Medu poslovima koji su spadali u zakonodavnu kompetenciju Bo-
sanskohercegovačkog sabora u 13. tačci 42. člana zemaljskog ustava
navode se: ”Ustanove općeg dobra, obezbjedivanje u bolesti i nesreći,
osiguranja u starosti i staranje za radništvo, sirotinju itd. Kao i svi
drugi socijalni i politički poslovi.” Medutim, ova problematika, a po-
sebno pitanje položaja radništva koje se, što nije slučajno, u Ustavu
spominje uporedo sa sirotinjom, nalazila se uglavnom na margini inte-
resovanja Sabora. Tek povremeno je radničko pitanje privlačilo veću
pažnju saborskih političara, a da pri tome ni jedna od saborskih frakcija
nije u praktičnoj političkoj djelatnosti stavila u prvi plan poboljšanje
socijalnog položaja radnika.
Radničko pitanje tretirano je u Saboru gotovo isključivo u kontek-
stu borbe domaćih gradanskih političkih snaga protiv dominirajućeg
državnog i stranog privatnog kapitala, koji je bio poslodavac najvećem
broju radnika. Samo relativno manji broj radnika bio je zaposlen u
šumsko-industrijskim i drugim manjim firmama, čiji su vlasnici bili
domaći ljudi, i u domaćim zanatskim i trgovačkim radnjama, koje su
inače daleko najvećim dijelom radile bez upotrebe pomoćne radne sna-
ge (1907. godine 84,7% pomenutih radnji nije upotrebljavalo pomoćnu
radnu snagu). Izvan okvira starog trgovačkog - zanatlijskog gradanstva
nastao je samo mali broj modernih domaćih kapitalističkih preduzet-
nika koji su se angažovali u industriji. Izrastanjem moderne gradanske
klase u Bosni i Hercegovini odvijalo se izrazito sporim tempom. Tome je
doprinosio konzervativni esnafski mentalitet, osobito izražen u redovi-
ma muslimanskog gradanstva, nedostatak poslovnog iskustva i oskudica
u obrtnom kapitalu.32) Medutim, i postojeći politički i državno- pravni
status Bosne i Hercegovine, iz koga je u velikoj mjeri rezultirao njen
nepovoljan privredni položaj u Monarhiji, bio je vrlo značajna prepreka
za ostvarenje ekonomskih ambicija domaćih kapitalističkih elemenata,
koji se nisu mirili sa svojim podredenim mjestom. Stoga i nastoja-
nja za političkom emancipacijom, koja su u raznim oblicima dolazila
do izražaja pa i u sve jačoj težnji ka autonomiji Bosne i Hercegovi-
ne, imala su svoju osnovu u želji domaćeg gradanstva za afirmacijom
i ekonomskom emancipacijom. U tom pogledu je od posebnog značaja
tendencija za stvaranje domaće ”nacionalne” industrije, koja se javlja
u Bosni i Hercegovini pred Prvi svjetski rat.
Nezadovoljstvo domaće buržoazije sa postojećim privrednim prili-
kama i ekonomskom politikom austrougarske uprave bilo je izraženo
i u istupanju predsjednika Srpskog saborskog kluba Pere Stokanovića
na prvom zasjedanju Bosanskohercegovačkog sabora u ljeto 1910. On
32)
F. H a u p t m a n n, Österreichisch-Ungarische Herrschaft in Bo-
snien und der Hercegovina 1878-1918. Wirtschaftspolitik und Wirt-
schaftsentwicklung, Graz 1983, str. 1-5, 211-250.
334
je kao politički predstavnik srpske buržoazije, ekonomski najrazvije-
nije, prebacivao upravi da je po okupaciji protežirala strance na račun
domaćih trgovaca optužujući je i za ometanje domaćih ljudi u industrij-
skim poduhvatima. Vlada je prema Stokanoviću išla na ruku strancima
tako što im je davala poslove gdje se mogao ostvariti profit od 20 - 30%,
a domaćim one poslove gdje se moglo zaraditi samo 2%. Zato je ovim
posljednjim preostalo da otvaraju dućane, trgovačke radnje, i da jedni
drugima konkurišu. Domaći trgovci i zanatlije masovno su propadali
a zatim su otvarali mehane, birtije, Srbi i Hrvati, a kafane Muslimani.
Stokanović je predlagao da se donese niz zakonskih mjera u cilju zaštite
domaćih trgovaca (Zakon o trgovini na selu i torbarenju, o trgovačkim
sudovima i sl.) i čak postavio maksimalni zahtjev ”da se državna predu-
zeća prepuste našim trgovcima.”33) Inače, i u istupima drugih poslanika
i saborskim rezolucijama postavljeni su zahtjevi kao npr. da Zemaljska
vlada aktivnije radi na unapredenju domaće trgovine, zanatstva i in-
dustrije, da vlada postepeno ukine eksploataciju šuma u vlastitoj režiji,
da do daljnjeg ne izdaje nikom veće šumske komplekse bez odobrenja
Sabora, da u buduće prilikom licitacija domaće firme imaju prvenstvo
iako za koji procenat njihova ponuda bude niža od ponuda stranih firmi
i sl.34)
Bosanski sabor poveo je oštru kampanju protiv stranih šumsko-
industrijskih preduzeća, u prvom redu Steinbeissove firme u Drvaru i
firme Eisler i Ortlieb u Zavidovićima i njihovog poslovanja oko reali-
zovanja dugoročnih ugovora sa zemaljskim erarom. Osnovni smisao i
suština te kampanje bila je da se pokaže kako strana preduzeća u trci
za bogaćenjem izigravanjem ugovornih odredaba u korištenju dobive-
nih privilegija oštećuju interese zemaljskog erara. Posebno je akcentira-
no da ta preduzeća pri eksploataciji šuma prepuštaju poslove stranim
akordantima i subakordantima, da favorizuju strane radnike, dok is-
tovremeno domaćim preduzećima onemogućavaju učešće u poslovima
u svojim ugovornim područjima i zapostavljaju domaću radnu snagu.
Bosanskom saboru kao i domaćim kapitalističkim elementima bio je pri
tome glavni cilj da se omogući domaćim trgovcima, gazdama i vele-
posjednicima da se više nego do tada uključe u iskorištavanje šuma i
industrijsku preradu drveta.35)
33)
Stenografski izvještaji o sjednicama bosanskohercegovačkog sabora
(dalje BHS) god. 1910, I zasj. Sv. I, XXI sjednica, str. 709 - 712.
34)
Ibidem, str. 690, XXIII sjednica, str. 801-803.
35)
B. B e g o v i ć, Razvojni put šumske privrede u Bosni i Hercegovi-
ni u periodu austrougarske uprave (1878 - 1918) sa posebnim osvrtom
na eksploataciju šuma i industrijsku preradu drveta, ANUBiH, Djela
LIV/31, Sarajevo 1978, str. 117, 170, podrobnije o položaju šumskih
radnika i akcijama Sabora u vezi sa prilikama u šumarstvu vidi: I. H a-
d ž i b e g o v i ć, Postanak radničke klase, str. 168-171.
335
Poslanici su u Saboru podnijeli niz interpelacija vladi koje se odno-
se na zapošljavanje i tretman domaćih radnika u državnim preduzećima
i preduzećima stranih kapitalista. Pri tome su kao na primjer kada je
riječ o šumskoj privredi oni više ukazivali na diskriminaciju i nepovo-
ljan tretman domaćih radnika u odnosu na strane radnike nego što su
ulazili u stvarni ekonomski položaj radnika. Inače, opravdanost pri-
tužbi u pogledu diskriminatorskog odnosa prema domaćim radnicima,
koje su firme u šumskoj industriji trebale prema ugovorima sa vladom
da prvenstveno zapošljavaju, potvrdila je u slučaju Eislera i Ortlieba
vladina komisija koja je formirana po nalogu ministra Stefana Buriána.
Medutim, bez obzira na nezadovoljstvo radnika i upozorenja u Saboru
do kraja austrougarske vladavine u šumskoj privredi je preovladavao
sistem izdavanja krupnih poslova stranim akordantima i znatno manje
plaćenim domaćim subakordantima, što je omogućavalo da se izmedu
vlasnika kapitala i najamnih radnika uvuku parazitski posrednici i na
taj način radnike izlože višestrukoj eksploataciji. Saborski poslanici su
isticali da je neopravdano nepovjerenje prema domaćim radnicima, a
ne njihova nesposobnost i nedostatak kvalifikacija, glavni razlog za dis-
kriminaciju prema njima u pogledu zapošljavanja i slabijeg plaćanja.
Medutim, poslanici su istovremeno ukazivali na praksu velikih stranih
firmi, u prvom redu Steinbeisa i Eislera i Ortlieba da prvenstveno stra-
nim, a i domaćim radnicima dio plate daju u naturi. Na taj način firme
su ostvarivale dopunski profit i radnike čvršće vezivale za sebe. Kon-
zumi pomenutih firmi prodavali su robu, koja dugo vremena nije bila
ni oporezovana, ne samo svojim radnicima nego i ostalom gradanstvu.
Time su bili teško pogodeni domaći mali trgovci, pa su pojedini posla-
nici optuživali strane industrijalce kao krivce za to što je dio domaćeg
gradanstva bio ekonomski uništen i pretvarao se postepeno u ”sjenku
stranog kapitala”. Taj kapital je prema tvrdnjama nekih poslanika,
imao u pojedinim mjestima i veliki uticaj na lokalne organe vlasti.36)
Poslanik Gavro Gašić objašnjavao je da firme dovode strane rad-
nike zato jer, iako im daju čak dvostruko veću platu nego domaćim
radnicima, ukinu im polovinu od toga na magazinu. Strani radnici su
bili prisiljeni kupovati u magacinu firme, dok se od domaćeg siromaha
nije to moglo uzeti, jer on radi da bi namirio kuću. Vladini predstavnici
su opet sa svoje strane isticali da domaći radnik nije industrijski rad-
nik već je u prvom redu poljoprivrednik, te kad započnu poljoprivredni
radovi on ostavlja svoje radno mjesto i vraća se u selo. Oni su ukazivali
na to da i domaće firme zapošljavaju jednim dijelom strane radnike, jer
domaći radnici za neke poslove nisu bili osposobljeni.37)
36)
I. H a d ž i b e g o v i ć, op. cit. str. 168-172, 247-249, 302.
37)
BHS god. 1910, I zasj. Sv. 1, XXI sjednica, str. 698, XXII sjednica,
str. 742, XXIII sjednica, str. 851-852.
336
Vlada je ipak prihvatila zahtjev Sabora i opomenula je veća šumska
preduzeća u zemlji da moraju prema obavezi sadržanoj u ugovorima
što više zapošljavati domaće stanovništvo. Medutim, Zemaljska vlada
je smatrala da ne može tražiti od firmi da one jednako plaćaju domaće i
strane radnike, ”jer pravo na ovaki zahtjev ne proizilazi ni iz ugovora, a
ni iz privredno-pravnog odnošaja ovih kontrahenata prema zemaljskom
eraru”. Vlada je osim toga polazila od liberalističkog načela da je ”pri
svakom poslovnom odnošaju mjerodavna volja obiju stranaka .... koje
se prema postojećim prilikama .....medusobno za platu nagadaju”. Po-
lazeći sa istog stanovišta neintervencije u odnosu izmedu poslodavaca i
radnika vlada je odbila i zahtjev Sabora da od firmi traži da osposobe
nadzornike iz redova domaćih ljudi.38)
Poslanik Hrvatske narodne zajednice Duro Džamonja optuživao je
vladu da je uvijek išla na ruku kapitalistima, označivši pri tome ”bor-
bu koju naši radnici vode protiv kapitalistima tudinskim” divovskom
borbom ”kakvu ne vode nigdje radnici u drugim krajevima”.39)
Istupajući protiv stranih kapitalista i državnih vlasti gradanski po-
litičari istupali su i protiv stranih radnika. Kroz njihove istupe često
je provejavao izraziti nacionalizam i mržnja prema strancima uopšte,
što je bilo strano bosanskohercegovačkim socijaldemokratima. Tako je
poslanik dr Savo Ljubibratić izjavljivao da su svi stranci, kuferaši, privi-
legovani stalež i naglašavao kako ”tudi radnici osvajaju nas na ognjištu
našem”. Dok ”naša sirotinja gladuje, ... Švaba i Madar dolazi i otima
koru hljeba našim sinovima”.40) Ponekad se išlo dotle da je potirana
bilo kakva razlika izmedu stranih radnika i stranih kapitalista. Tako je
npr. Kosta Gjebić - Marušić, poslanik HNZ, tvrdio kako u državnim i
privatnim šumskim preduzećima ”narod je naš izrabljivan i gnječen te
služi na jednom i drugom mjestu kao prosto sredstvo za izrabljivanje
stranom radniku.”41)
Osobito su srpski poslanici obraćali pažnju na položaj domaćih rad-
nika u šumarstvu, koji su inače bili pretežno Srbi, siromašni seljaci i
njihovi birači u trećoj seoskoj kuriji. S druge strane, hrvatski poslanici
naročito su ukazivali na prilike u erarnim preduzećima u kojima su,
inače, hrvatski i uopšte radnici katoličke vjere bili osobito brojni. Tako
se već na prvom zasjedanju Sabora dr Nikola Mandić, tadanji pred-
sjednik HNZ, založio kako za povišenje otkupnih cijena duhana tako i
za povećanje plata radnicima u duhanskoj industriji ”jer su ove niske
i preniske”. Govoreći o ”duhanskom pitanju” Mandić je ukazao da je
38)
BHS god. 1910/11, I zasj. sv. II, Sarajevo 1911, str. 463.
39)
BHS god. 1910, I zasj. sv. I, XXII sjednica, str. 774.
40)
Ibidem XXIII sjednica, str. 792.
41)
I. H a d ž i b e g o v i ć, op. cit. str. 170-171.
337
vlast prema težaku, sadiocu duhana došla zbog monopola u položaj
poslodavca prema radniku. Seljak u Hercegovini, naglašavao je Man-
dić, bio je primoran da sadi duhan jer je tlo takve prirode da na njemu
ne može ništa drugo da raste. Proizvodač je, medutim, u prvoj deceniji
XX vijeka dobivao za kilogram duhana manje nego u prvim godinama
poslije okupacije. Duhan je 1882. godine bio otkupljivan po prosječnoj
cijeni od 95 x po kilogramu, a 1908/09 prosječna otkupna cijena izno-
sila je 94 x po kilogramu, mada su se cijene ostaloj robi povećale.42)
Veliki broj hrvatskih seljaka u zapadnoj Hercegovini bavio se sadnjom
duhana, pa su hrvatski poslanici imali prije svega u vidu njihov položaj,
iako to u svojim istupima nisu spominjali.
Petar Mrljić, jedini radnik u Bosanskohercegovačkom saboru, go-
vorio je u budžetskoj debati 1910. o radničkom pitanju, osobito apos-
trofirajući nepovoljan položaj radnika u erarnim preduzećima - radno
vrijeme od 12 - 14 sati dnevno, niske plate, problem stanova, nesreće
na poslu poslije kojih radnici ostaju sa minimalnom naknadom, pa kao
invalidi moraju raditi. Pri tome je napomenuo da pomenute nesreće
”tište sveopšte radništvo”, a ne samo hrvatsko. On se istovremeno
izjasnio da će glasati protiv vladinog prijedloga budžeta za 1910. godi-
nu.43) Petar Mrljić je, medutim, mogao održati svoj govor tek poslije
burnih protesta u Saboru protiv Hrvatske katoličke udruge, kojoj je
Mrljić pripadao. Hrvatska katolička udruga, koja je od ranije bila u po-
litičkom sukobu sa Hrvatskom narodnom zajednicom, našla se u ljetnoj
sesiji Sabora 1910. u potpunoj političkoj izolaciji poslije provokativne
izjave titularnog biskupa dr Ivana Šarića da Hrvatska katolička udruga
u Bosni i Hercegovini osim Hrvata ne priznaje nikakav drugi narod.
U donekle izmijenjenoj političkoj klimi Mrljić je ponovo govorio o
radničkom pitanju i u budžetskoj debati krajem marta 1911. On se
žalio na to da je radničko pitanje zaboravljeno i govorio je o nepravda-
ma koje radnici trpe u privatnim i erarnim preduzećima. Pri tome je
ukazao na razlike u tretmanu domaćih i stranih radnika, koji ”uživaju
veliku protekciju”. Najviše se zadržao na postupcima prema radnicima
zaposlenim u erarnim pogonima u Varešu, te ukazao kako radnici kod
šumskih uprava po 2 - 3 mjeseca čekaju na isplatu zaradenog novca.
Mrljić je konstatovao da je radništvo u Bosni i Hercegovini podijeljeno u
dvije grupe, na ”nacionalno i internacionalno” radništvo. Medutim, on
je istovremeno izrazio nadu da će se radništvo izloženo progonima ipak
”znati jedanput sjediniti i tražiće .... da se uvede u ... ljudsko društvo”.
Mrljić je osudio postojeći izborni sistem, označivši da on predstavlja
”atentat na radni narod”, te u skladu sa programskim opredjeljenjima
42)
BHS god. 1910, I zasj. sv. I, XVIII sjednica, str. 532.
43)
338
Hrvatske katoličke udruge založio se da se uvede posebna radnička iz-
borna kurija. Obraćajući se drugim političkim frakcijama Mrljić ih je
pozvao da i one kao i Hrvatska katolička udruga izaberu u Sabor ko-
jeg radnika. Na to mu je Kosta Božić, izražavajući stanovište srpske
gradanske politike dobacio: ”Mi svi zastupamo radnike”. Većinom gla-
sova Sabor je odbio rezoluciju o uvodenju radničke kurije koju je Petar
Mrljić predložio.44) Socijaldemokratska stranka Bosne i Hercegovine,
koja se zalagala za reviziju Ustava i demokratizaciju izbornog sistema,
bila je takode protiv stvaranja radničke kurije kao i kurijalnog siste-
ma uopšte. Inače, Mrljićeva istupanja u Saboru prolazila su bez nekog
primjetnijeg političkog odjeka.
Nisu samo saborski poslanici bili ti koji su u svojim istupima skre-
tali pažnju na radništvo i njegov položaj, nego je bilo slučajeva da su i
socijaldemokrati ponekad pozivali poslanike da pruže podršku radnič-
kim zahtjevima. Kada je u julu 1910. godine izbio štrajk gradevinskih
radnika radi povećanja plata, ukidanja rada na akord i dr.45) ”Glas slo-
bode” je pozvao ”iskrene narodne zastupnike” da intervenišu kod vlasti
u prilog štrajkača.46) Nakon toga je Petar Kočić na čelu grupe srpskih
poslanika, pripadnika svih političkih struja, podnio 19.jula 1910. inter-
pelaciju u Saboru. On je optužio državni aparat da se ”stavio direktno
u službu stranog kapitalizma” udovoljivši zahtjevu preduzimaća da im
se stavi na raspoloženje oružana sila protiv štrajkača. Kočić je tražio
da vlada odgovori da li zna za bjedno stanje gradevinskih radnika i
šta misli učiniti da im se ”zagarantuju uslovi rada”. Odgovor vladinog
predstavnika, u kome se pored ostalog navodilo da su radnici koji se ni-
su pridružili štrajku sami zamolili policijsku zaštitu, Sabor je većinom
glasova odbio da primi na znanje. Kočić je na to dobacio: ”Sabor
čini sam sebi čest”.47) Socijaldemokratski ”Glas slobode” je ocijenio
da je ”ovim glasanjem prvi put izraženo nepovjerenje vladi”. Uskoro
potom dr Milan Srškić je u ime grupe srpskih, hrvatskih i musliman-
skih poslanika podnio posebnu interpelaciju u kojoj se tražila istraga
i kažnjavanje odgovornih u sarajevskoj policiji za zlostavljanje radnika
za vrijeme štrajka.48) Karakteristično je da su poslanici iz redova svih
nacionalno-konfesionalnih grupa i političkih struja bili solidarni kada
se radilo o osudi represivnih postupaka organa vlasti protiv štrajkača,
44)
BHS god. 1910/11, II zasj. sv. III, Sarajevo 1911 LXXXII sjednica,
str. 1843-1849, LXXXIV sjednica, str. 1918.
45)
O štrajku gradevinskih radnika i njegovom ishodu vidi: I. H a d ž i -
b e g o v i ć, op. cit. str. 241.
46)
T. K r u š e v a c, Petar Kočić, Sarajevo 1951, str. 347.
47)
BHS god. 1910, I zasj. sv. I, XV i XVI sjednica, str. 395, 400-401 i
kao prethodna napomena.
48)
BHS god. 1910, I zasj. sv. I, XVIII sjednica, str. 566-567.
339
koji su grubo prelazili i zakonom propisane granice. U tom nisu bili
izuzetak ni muslimanski poslanici, koji su, zbog prevage konzervativnih
veleposjedničkih elemenata u svojim redovima, mnogo manje od svojih
srpskih i hrvatskih kolega obraćali pažnju pitanjima koja su se odnosila
na radništvo.
Posebno se Petar Kočić, koji je zastupao interese seljaka, kmeto-
va, interesovao za probleme koji se tiču radnika. U svojim govorima
u Saboru on je naročito osudivao šikaniranja radnika od strane pos-
lodavaca i vlasti. U debati o budžetu za 1911. godinu Kočić je svoj
govor pretežno posvetio progonima radnika i njihovih organizacija. On
je ukazao da, i nakon što je poslije duge i mučne borbe radnicima
priznato pravo udruživanja, nad radnicima i njihovim organizacijama
političke vlasti vrše ”razne šikanacije, koje se protive svakom pravnom
shvatanju o slobodi sastajanja, udruživanja i štampe”. Kočić je iznio
da je veliki broj socijalističkih skupština bio bezrazložno zabranjen.
Bio je raspušten Savez željezničarskih radnika, iako nije imao nikakve
veze sa pasivnom rezistencijom na željeznicama. Neprestane zaplijene
socijalističkog ”Glasa slobode” i globe Kočić je označio suvim zulumi-
ma ”nad ovim sirotinjskim organom”. Naveo je neke slučajeve ”kako
političke vlasti tiranišu članove radničkih organizacija” i bezrazložno
kažnjavaju radnike, konstatujući da su ”to strašne stvari koje se ne bi
smjele dogadati u jednoj modernoj državi”. U sporovima izmedu rad-
nika i poslodavaca organi vlasti po Kočićevoj ocjeni uzimaju u punu
zaštitu poslodavce, a pri tome naročito idu na ruku stranim kapitalisti-
ma. Kao tipičan primjer naveo je prilike u Zavidovićima gdje ”pašuju
dvije strane firme i čini se da je tamošnja kotarska ispostava dio firminih
kancelarija”. Kotarska ispostava odmah ”šupira” onog radnika, koga
neka od firmi kao nepoćudnog otpusti. To se osobito dešava radnicima
”koji su svjesni i organizovani”.49)
Kočić, koji je još za vrijeme generalnog štrajka 1906, pokazivao
interesovanje za radnički pokret, održavao je s njim odredene veze. Ne-
koliko puta je pisao u ”Glasu slobode” i za vrijeme svoje djelatnosti u
Saboru bio je pokretu na usluzi.50)
Socijaldemokrati su u većim gradskim centrima održavali javne sku-
pove na kojima su izražavali svoja gledišta o mnogim aktuelnim pita-
njima, kao npr. o agrarnom pitanju, o skupoći, o stambenom pitanju,
o komunalnoj politici, o socijalnom osiguranju radnika i dr. Usvojene
rezolucije sa ovih skupova Kočić je na traženje socijaldemokrata pod-
nosio Saboru u formi interpelacija zahtijevajući od Vlade da se izjasni
49)
BHS god. 1910/1911,, I zasj. sv. III, LXXIV sjednica, str. 1493-
1494; T. K r u š e v a c, Petar Kočić, str. 348-350.
50)
Sreten J a k š i ć, Uspomene na Petra Kočića medu radnicima, Ra-
zvitak 11/1936, citirano prema T.Kruševcu, op. cit. str. 348-350.
340
šta misli preduzeti u cilju rješavanja postavljenih problema. Tako je
povodom protestnih skupština, koje su u Sarajevu, Banjaluci i Tuzli
organizovali socijaldemokrati zbog skupoće životnih namirnica i sta-
nova, Kočić 7.decembra 1910. postavio pitanje šta je vlada preduzi-
mala i šta misli preduzeti, posebno u pogledu većeg broja radničkih
kuća koje bi jeftino iznajmljivala.51) Potpisnici ove interpelacije, pored
Kočića, bili su srpski poslanici koji su pripadali kako radikalnom tako i
oportunističkom krilu srpske gradanske politike. Oni su podržavanjem
radničkih zahtjeva izražavali svoje nezadovoljstvo s opštom politikom
austrougarske vlasti i dominacijom stranog kapitala. To isto važi i za
druge poslanike kada su se izjašnjavali u prilog radništva i osudivali
postupke organa vlasti i stranih kapitalističkih firmi. Makar da je tret-
man radničkog pitanja u Saboru imao marginalni karakter i nije dao
očekivane rezultate u zakonodavnoj djelatnosti Sabora, činjenica da je
Sabor ipak obraćao pažnju na radništvo stvarala je povoljniju političku
atmosferu za djelovanje radničkog pokreta. On je postajao objekt šireg
javnog interesovanja, a postupci vlasti i poslodavaca bili su podložni
kritici i iz poslaničkih klupa, o kojoj se bar u odredenoj mjeri moralo
voditi računa.
Socijaldemokrati su podržavali Kočićevu grupu i pozdravili su nje-
no izdvajanje iz Srpskog saborskog kluba, nakon čega je docnije, sre-
dinom 1912. godine, uslijedio i njegov potpun raspad. Oni su u tome
vidjeli pojavu koja vodi prestanku konfesionalnih stranačkih grupacija i
organizovanje interkonfesionalnih stranaka po klasnim interesima i po-
litičkim principima. Socijaldemokrati su se nadali da će se iz Kočićeve
grupe razviti jedna demokratska gradanska stranka. Medutim, iako je
Kočićeva grupa ostala i dalje opoziciona, ona nije po ocjeni socijal-
demokrata ”pokazala ni malo sposobnosti za jedan demokratski rad i
politiku.” Ona se ograničila samo na pisanje u ”Otadžbini” .... i na
rad u Saboru, koji nije mogao biti obiman ni koristan zbog saborskog
nerada”. I sam politički program s kojim se početkom septembra 1911.
javila ponovo pokrenuta ”Otadžbina” bosanskohercegovački socijalde-
mokrati su označili kao vrlo rdav.52) Riječ je u stvari bila o programu
srpske gradanske politike izradenom 1910. pred saborske izbore, koji
je ”Otadžbina” nastojala da reafirmiše podvrgavajući kritici politiku
Srpskog kluba. Politička djelatnost grupe oko ”Otadžbine” dala je po-
voda socijaldemokratima da zaključe ”da će proći dosta vremena dok se
organizuje jedna moderna demokratska interkonfesionalna stranka”.53)
Medutim, pokazalo se da su i takve nade bile nerealne.
51)
Ibidem. BHS god. 1910/1911, I zasj. sv. II, XLII sjednica, str. 500.
52)
Arhiv Komunističke partije Bosne i Hercegovine, tom II, str. 168.
53)
Ibidem
341
*
* *
Industrijski razvoj u Bosni i Hercegovini poslije austrougarske oku-
pacije nije bio praćen odgovarajućim radnim i socijalnim zakonodav-
stvom. Tek početkom XX vijeka, zapravo poslije majskih štrajkova
1906, nastupio je period aktivnije socijalne politike koju karakteriše
donošenje nekoliko propisa na području zaštite radnika i radnih od-
nosa u industriji, zanatstvu i trgovini. Socijalno osiguranje bilo je,
uz izuzetak rudara i željezničara, nepotpuno i nedosljedno sprovodeno.
Obavezno bolesničko osiguranje za sve zaposlene u bosanskohercego-
vačkoj privredi uvedeno je tek zakonom koji je stupio na snagu 1.janu-
ara 1910. godine. Osiguranje radnika u slučaju nezgode na radu vršeno
je kod bečkih i peštanskih osiguravajućih društava i njime je bilo obu-
hvaćeno oko dvije petine radnika. Najčešće su ga plaćali sami radnici,
a ponegdje su u tome učestvovali i poslodavci. U slučaju nesreće i
trajne nesposobnosti društva su davala osiguranim radnicima otprem-
nine prema stepenu invalidnosti i visini nadnice.54) Donošenje zakona
o zaštiti rada i socijalnom osiguranju radnika u Bosni i Hercegovini za-
ostajalo je za zakonskim regulisanjem ove problematike u Habsburškoj
monarhiji, naročito u njenoj austrijskoj državnoj polovini. Tamo su
još za Taaffeove vlade (1879-1893) doneseni najvažniji zakoni (kao što
je npr. Zakon o obrtnoj inspekciji i obrtnom redu iz 1883. odnosno
1885, Zakon o osiguranju u slučaju nezgode 1887, Zakon o osiguranju u
slučaju bolesti 1888. i Zakon o bratinskim blagajnama 1889) koji pred-
stavljaju osnov modernog socijalnog zakonodavstva u Austriji.55) Ovi
zakoni, koji su za neposredan uzor imali Bizmarkovo zakonodavstvo
u Njemačkoj, služili su docnije kao osnova pri koncipiranju odredenih
rješenja u Bosni i Hercegovini.
Već prilikom prve budžetske debate u ljeto 1910. bosanskohercego-
vački sabor je usvojio rezoluciju kojom je pozvao Zemaljsku vladu ”da
u sporazumu sa trgovačkom i obrtničkom komorom podnese zakonske
osnove o obaveznom osiguranju radnika za slučaj nesreće i invalidite-
ta, za osiguranje radnika u starosti, o minimumu radničke plaće itd.”
U svom odgovoru na rezoluciju vladin predstavnik je saopštio Saboru
da je zakonska osnova o obligatnom osiguranju radnika u nezgodama
izradena i da će uskoro biti dostavljena Saboru. Rečeno je da će, nakon
što se realizuje osiguranje radnika u slučaju nezgode, Vlada ”odlučivati
54)
55)
H. H o f m e i s t e r, Die Anfänge des modernen Sozialstaates in
Österreich, Rapports II, XVIe congres international des sciences histo-
rigues, Stuttgart 1985, str. 584-586.
342
o pitanju, da li je moguće latiti se rješenja problema o osiguranju rad-
nika u starosti”. Donošenje zakona o minimumu radničke plaće Vlada
je smatrala za sada preuranjenim. Ovo je obrazloženo time da takav
”zakon ne postoji ni u Monarhiji, ni u većini država, pa zbog toga nema
dovoljno iskustva, kako bi ovaki zakon djelovao na industriju i obrt, te
bi bilo vrlo opasno kroz takovu ni na koji način prokušanu naredbu
tako oštro dirati u gospodarstvene prilike ovih zemalja, koje stoje na
početku svoga razvitka.”56) Bilo je očito da u privredno zaostaloj Bosni
i Hercegovini, u kojoj je austrougarska uprava posebnim privilegijama i
pogodnostima, jeftinim sirovinama i radnom snagom, privlačila kapital,
nije dolazilo u obzir uvodenje takvih socijalno-političkih mjera koje ni-
su još bile realizovane ni u mnogo razvijenijim zemljama. I one tekovine
modernog socijalnog zakonodavstva koje su bile ostvarene u Austriji i
Ugarskoj mogle su samo djelimično i sa znatnim zakašnjenjem da se
realizuju u Bosni i Hercegovini. Pri tome treba imati u vidu da ni so-
cijalnim zakonodavstvom Taaffeove ere u Austriji nije bilo obuhvaćeno
osiguranje radnika u starosti, a iz sistema osiguranja, a djelom i iz
zaštite rada bila su izuzeta pomoćna lica u poljoprivredi, šumarstvu
i sitnom zanatstvu. Nakon što je 1906. u Cislajtaniji ostvareno osi-
guranje namještenika u starosti, austrijska vlada je 1908. podnijela
parlamentu nacrt zakona kojim je trebalo da se socijalnim osiguranjem
obuhvate ne samo svi koji su u najamnom odnosu nego i veći dio onih
koji samostalno obavljaju privrednu djelatnost. U junu 1914. parla-
mentarna debata o ovom zakonu privodena je kraju, ali je izbijanje rata
omelo njegovo donošenje.57)
U Bosni i Hercegovini, medutim, nije mogao biti uzet u pretres u
Saboru niti donesen ni zakon o osiguranju radnika u slučaju nezgode
na radu, iako je takav zakon postojao ne samo u austrijskom nego i u
ugarskom dijelu Monarhije. U Bosni i Hercegovini je nacrt zakona o
obaveznom osiguranju radnika u slučaju nezgode bio već 1910. izraden,
a u raspravu o njemu aktivno se uključila i Trgovačka i obrtnička ko-
mora za Bosnu i Hercegovinu. Prilikom ankete održane 4. i 5. avgusta
1911. u Sarajevu, kojom je rukovodio podpredsjednik Komore Ješua
Salom, industrijalci su zahtijevali da renta porodici unesrećenog radnika
može iznositi najviše 50% od zarade radnika, dok su radnički predstav-
nici tražili veću rentu za ozljedene radnike i veću potporu porodici za
vrijeme bolničkog liječenja. O zakonskom nacrtu Komora je posebno
raspravljala na svojoj sjednici od 6.oktobra 1911. godine. Nasuprot pri-
jedlogu da svako preduzeće iznad 10 zaposlenih treba da uplaćuje za
osiguranje radnika u slučaju nesreće, članovi Komore su tražili da se taj
56)
BHS god. 1910, I zasj. I sv, XXIII sjednica, str. 802 i BHS, god.
1910/11, I zasj. sv.II, XLI sjed. str. 471.
57)
Kao nap.55.
343
broj podigne na 20 zaposlenih. Konačno je usvojeno da se pod pojmom
fabrike smatra radionica iznad 15 radnika i da takve radionice plaćaju
doprinos za osiguranje u slučaju nezgode. Obrazlažući svoje stavove
da se manje radionice oslobode od pomenutog doprinosa obrtnici su
isticali da je radna snaga poskupila i da oni ne bi mogli plaćati svoje
obaveze.58)
Kontroverze oko pomenutog zakonskog nacrta mogle su uticati na
odlaganje njegovog pretresa u Saboru. Ovo tim prije što se Vladi nije
žurilo da se zakon donese, iako ga je unijela u program svoje aktiv-
nosti. Na tome uopšte nisu insistirali ni gradanski političari u Saboru,
premda su se deklarativno izjasnili za uvodenje modernog socijalnog
zakonodavstva u Bosni i Hercegovini.
Sabor je s obzirom na svoj socijalni sastav i ulogu inteligencije po-
kazao više interesovanja za materijalni položaj nižeg činovništva i po-
moćnog osoblja u zemaljskoj službi, koje je po riječima poslanika Koste
Gjebića - Marušića bilo ”strašno izrabljivano”.59) Većina domaćih ljudi
u zemaljskoj službi pripadala je pomenutim kategorijama zaposlenih,
pa se i time mogu objasniti simpatije poslanika i podršku njihovim zah-
tjevima za poboljšanje materijalnog položaja. Tako je Sabor na svojoj
XII sjednici u julu 1910. preporučio peticiju dnevničara da se reguliše
njihov nesiguran položaj u službi, obezbjedi pravo na mirovinu i plata
prema poslu koji obavljaju.60) Devet mjeseci kasnije Sabor je primio
prijedlog zakona o namještenju dnevničara kod zemaljskih ureda, vlasti
i zavoda i o uredenju njihove plaće i opskrbe (sankcionisan 5.7.1911.).
Usvojeni prijedlog bio je uz izvjesne izmjene u biti prevod istog zakona
koji je važio u Austriji. Neposredno zatim primljen je zakonski prijedlog
o uredenju lugarskih plaća (sankcionisan 7.6.1911.). Po riječima izvjes-
titelja Pravnog odbora Sabora dr Živka Nježiča zadatak ovih zakona je
bio da izvuku dnevničare i lugare iz materijalne bijede. Nježić je ukazao
da se dnevničari i lugari uglavnom regrutuju iz naših vrijednih ali si-
romašnih domaćih sugradana, koji su zbog siromaštva morali napustiti
školovanje. Istog dana Sabor je primio i zakon o noveliranju propisa
o mirovini činovnika i poslužitelja kao i njihovih udovica i siročadi, jer
se jedino u Bosni i Hercegovini zaboravilo regulisati pitanje zbrinjava-
nja udovica i siročadi pomenutih kategorija zaposlenih u javnoj službi
(sankcionisan 30.3.1914.). Za sva tri ova zakona Vlada je izradila nacrte
58)
B. M a d ž a r, Djelovanje Trgovačke i obrtničke komore za Bosnu
i Hercegovinu od osnivanja 1909 do kraja austrougarske uprave, Glas-
nik arhiva Društva arhivskih radnika BiH XII-XIII/1972-1973, str. 231,
232.
59)
BHS god. 1910, I zasj. sv. I, str. 480.
60)
344
i oni su 8.aprila 1911. bez diskusije i ičijeg protivljenja en bloc primlje-
ni 61) u, inače, politički duboko podijeljenom Saboru. Ovo je učinjeno
uoči zaključenja prvog zasjedanja Sabora i to neposredno nakon što je
hrvatsko-muslimanski blok izglasao budžet za 1911. godinu i zakon o
dodjeli zajmova za fakultativni otkup kmetovskih selišta.
Politički suprotstavljene nacionalno-konfesionalne saborske frakci-
je pokazale su se osobito solidarnim u tretmanu materijalnog položaja
učitelja. Sabor je jednoglasno prihvatio molbu učitelja osnovnih škola
koji su tražili da se poboljša njihov materijalni položaj donošenjem za-
kona kojim bi se učitelji izjednačili sa odgovarajućim kategorijama ze-
maljskih činovnika. Vlada, se medutim, oglušila o ovaj zahtjev. Budući
da su poslanici bili za to da se pomogne učiteljima, Prosvjetni odbor Sa-
bora predložio je plenumu ”zakonsku osnovu o aktivnim i mirovinskim
berivima učitelja i učiteljica narodnih osnovnih škola u Bosni i Herce-
govini, kao i berivima njihovih udovica i siročadi”, koju su predstavnici
učitelja zajedno sa svojom peticijom bili uputili Saboru. Predloženim
zakonskim odredbama bilo je predvideno da se nastavno osoblje narod-
nih osnovnih škola izravna u svim pravima i dužnostima sa zemaljskim
činovnicima XII, XI, X i IX razreda i da se sva dalja poboljšanja koja
dobiju zemaljski činovnici protežu i na nastavničko osoblje. Predloženi
zakon bio je, usprkos izraženih rezervi civilnog adlatusa barona Isido-
ra Benka, jednoglasno usvojen na sjednici održanoj 11.aprila 1911. U
debati poslanici su ukazivali da je nepravda da jedan običan žandar
ima gotovo istu platu kao i jedan privremeni učitelj (dr Jefto Dedi-
jer), i da je sramota da su učitelji manje plaćeni nego podvornici u
stanovitim uredima (dr Safvet-beg Bašagić). Takode je pominjano da
je učiteljski poziv gotovo jedini gdje domaći sinovi u državnoj službi
mogu dobiti koru hljeba (Šerif Arnautović). Sabor nije uzeo u obzir
upozorenja civilnog adlatusa, koji je deklarativno izražavajući simpa-
tije za učiteljski stalež, naglašavao da prethodno problem treba zrelo
proučiti, da treba izračunati finansijski efekat predloženih rješenja i
naći potrebna finansijska sredstva za pokriće.62) Budući da izglasani
zakon nije dobio podršku uprave, on nije mogao biti sankcionisan pa
nije ni stupio na snagu. Ipak, Vlada je docnije donekle izašla u susret
zahtjevima učitelja i u novembru 1912. godine Sabor je usvojio zakon
o pravnim odnošajima učiteljstva narodnih škola u Bosni i Hercego-
vini. (sankcionisan 29.3.1913.). Ovim i nekim drugim zakonima, kao
npr. onim ”o gradnji zgrada za nastavu”, kojim je bilo izmedu ostalog
predvideno da se u Bosni i Hercegovini kroz 16 godina podigne 640
novih osnovnih škola, tj. 40 škola godišnje (sankcionisan 30.10.1913.),
61)
BHS god. 1910/11, I zasj. sv. III, LXXXIX sjednica, str. 2082-2085.
62)
Ibidem, XCI sjednica, str. 2129-2131; BHS, god. 1910, I zasj. sv. I,
X sjednica, str. 208-217.
345
Vlada je nastojala u jesen 1912. stvoriti u Saboru pogodniju klimu za
druge svoje prijedloge, za usvajanje budžeta za 1912. godinu, a naročito
zakona o izgradnji novih normalno tračnih željeznica. Nova željeznička
mreža imala je pored privrednog i veliki politički i vojno strategijski
značaj za balkansku politiku Austro-Ugarske.
Sabor je za vrijeme svoje djelatnosti sudjelovao u donošenju još
nekih zakona koji se odnose na socijalnu zaštitu i regulisanje radnih
odnosa i to: zakona o uračunavanju jednog dijela doplate u mirovi-
nu bosanskohercegovačkih činovnika kao i dio plate u mirovinu pos-
lužitelja (sankcionisan 29.12.1910.), Zakona o regulisanju plata podvor-
nika (sankcionisan 12.2.1912), kojim su podvornicima povećane plate,
te zakona o regulisanju radnog staža koji se računa u penzije ljekari-
ma i veterinarima zaposlenim u zemaljskoj službi (oba sankcionisana
1.5.1914). Sve u svemu bili su veoma skromni rezultati zakonodavne
aktivnosti Sabora na području socijalne zaštite i radnih odnosa, a ta
se ocjena može odnositi i na cijelokupnu legislativnu djelatnost Bosan-
skohercegovačkog sabora.
Mnoge inicijative, izražene pored ostalog i u saborskim rezolucijama
(kao npr. za donošenje zakona o reviziji ovršnog postupka i izuzimanju
egzistencijalnog minimuma od ovrhe), nisu mogle biti realizovane. S
druge strane, pojedini zakoni usvojeni u Saboru nakon duge političke
borbe nisu zbog izbijanja svjetskog rata mogli biti sankcionisani, kao
napr. zakon o zvaničnom i nastavnom jeziku u Bosni i Hercegovini
koji je imao ne samo važan politički i kulturni nego takoder i socijalni
značaj.
Na više puta ponovljene pritužbe saborskih poslanika zbog favo-
rizovanja doseljenika prilikom zapošljavanja u erarnim preduzećima,
a posebno na zemaljskim željeznicama, vladini predstavnici su davali
obećanje da će domaći radnici, ukoliko raspolažu potrebnim kvalifika-
cijama imati prvenstvo prilikom zapošljavanja. Medutim, tek je 1912.
vlada izdala nekoliko naredaba Direkciji bosanskohercegovačkih zemalj-
skih željeznica kojim se regulišu ova pitanja i domaćem stanovništvu da-
je prvenstvo prilikom zapošljavanja i osiguranja minimalne egzistencije
u zemlji. Pri tome su u pogledu prava na zapošljavanje na zemaljskim
željeznicama bila sa bosanskohercegovačkim zemaljskim pripadnicima
potpuno izjednačena djeca onih austrijskih i ugarskih državljana koji
su bili namješteni u zemaljskoj službi.63)
Veoma značajna prepreka za zapošljavanje domaćih ljudi u jav-
nim službama bila je dominacija njemačkog jezika kao unutrašnjeg zva-
ničnog jezika. To je osobito dolazilo do izražaja na željeznicama gdje
je ”srpskohrvatski jezik” i kao vanjski službeni jezik u saobraćaju sa
63)
346
publikom bio zapostavljen. Zahvaljujući u prvom redu okolnostima u
vezi sa upotrebom zvaničnog jezika na željeznici je bilo zaposleno malo
domaćih ljudi, a oni koji su se nalazili u službi zauzimali su, izuzev jed-
nog neznatnog broja, najniža mjesta. Medutim, čak ni medu najnižom
kategorijom željezničkih namještenika domaći nisu imali većinu.64) Pre-
težna većina namještenika na željeznici nije uopšte poznavala srpskohr-
vatski jezik. U kojoj je mjeri jezik bio prepreka za domaće ljude govori
podatak da je na primjer vlakovoda, koji je spadao u podčinovnike
morao potpuno da vlada njemačkim jezikom. Svi nalozi, formulari i iz-
vještaji bili su na njemačkom. Poznavanje njemačkog jezika postavljalo
se čak kao uslov i za prijem radnika u željezničku radionicu u Sarajevu,
gdje su svi glavni majstori bili Nijemci.65)
Jezičko pitanje je u Bosni i Hercegovini postojalo kao ozbiljan po-
litički i socijalni problem. U uslovima ubrzane socijalne diferencijacije
kao proizvoda ekonomskog razvitka zemlje početkom XX vijeka rapidno
je rastao medu domaćim elementom, a naročito medu tankim slojem
domaćih obrazovanih ljudi i broj kandidata za državnu službu. Oni su
u njoj kao u jednom značajnom i povlaštenom dijelu tržišta radne snage
tražili osiguranje svoje egzistencije, ali je na tom putu problem jezika
bio velika prepreka. Političke težnje gradanskih stranaka izražene u
Saboru da se riješi jezičko pitanje i uvede narodni jezik u Bosni i Her-
cegovini imali su u velikoj mjeri, pored političkog i socijalni sadržaj.
Tako je i zahtijev za ozakonjenje srpskohrvatskog kao službenog jezi-
ka u svim granama zemaljske uprave, uključujući i željeznice hrvatski
poslanik dr Jozo Sunarić obrazlagao težnjom ”da bi (se) domaćem ele-
mentu pribavio hljeb”.66)
Jezičko pitanje nije se, medutim, javljalo samo kao problem u odno-
sima saborskih stranaka i uprave nego i medupartijskim i medunacional-
nim odnosima. Vodena je dugo politička borba oko toga kako treba da
se narodni jezik zvanično naziva, oko prvenstva srpske odnosno hrvatske
nacionalne oznake za jezik i prioriteta latinice i ćirilice pa i zvanične
upotrebe arapskog pisma. Kada je zbog toga, a u vezi sa natpisima
64)
Prema podacima koje je u ljeto 1910. Zemaljska vlada stavila na
raspolaganje Budžetskom odboru Sabora na bosanskohercegovačkim ze-
maljskim željeznicama bili su od 399 tehničkih činovnika pripadnici Bos-
ne i Hercegovine 44, od 476 podčinovnika 32, a od 1446 nižih željezničkih
namještenika 657, mada je u Saboru prigovoreno da su kao zemaljski
pripadnici naročito medu činovnicima i podčinovnicima iskazani mnogi
doseljenici i njihovi sinovi. Dž. J u z b a š i ć, Jezičko pitanje u austro-
ugarskoj politici u Bosni i Hercegovini pred prvi svjetski rat, Sarajevo,
1973, str. 30-31.
65)
U željezničkim radionicama bilo je 1910. godine od 790 zanatlija i
radnika 310 domaćih, tj. 44%. Ibidem
66)
Ibidem, str. 32, 50.
347
na putevima, krajem 1911. izbila kriza u Saboru, Socijaldemokratska
stranka Bosne i Hercegovine osudila je razbuktalu šovinističku borbu
i pozvala sve gradanske stranke na zajedničku akciju za izmjenu iz-
bornog reda, Ustava i proširenje političkih prava. Ona je kao i druge
stranke druge internacionale tretirala nacionalno pitanje kao problem
buržoaskog društva i njemu predpostavljala borbu za poboljšanje eko-
nomskog položaja radničke klase i gradanske slobode. Medutim, jedino
je srpska grupa oko ”Otadžbine” i grupa srpski orijentisanih musliman-
skih liberalnih demokrata oko ”Samouprave” odgovorila pozitivno na
ovaj poziv, ali su praktično socijaldemokrati u ovoj akciji ostali potpu-
no osamljeni. Oni su sami krajem 1911. i početkom 1912. organizovali
u Sarajevu, Mostaru, Tuzli i Banjaluci skupštine na kojima je rasprav-
ljano o krizama u Saboru i zahtijevana izmjena izbornog reda.67)
Socijaldemokratska stranka Bosne i Hercegovine nije duže vreme-
na obraćala pažnju na zahtjeve gradanskih političara u Saboru, koji su
bili usmjereni na to da se njemački jezik potisne iz zvanične upotrebe
i zamjeni srpskohrvatskim jezikom. S obzirom na cjelokupnu idejnu i
političku orijentaciju stranke, njen mješoviti nacionalni sastav i ulogu
koju su strani radnici imali u radničkom pokretu Bosne i Hercegovine,
socijaldemokratima je bilo u pitanju strano da polaze od nacionalnih
kriterija kada je bilo u pitanju zapošljavanje domaćih i stranih radni-
ka. Socijalni značaj jezičkog pitanja sastojao se po mišljenju socijal-
demokrata u težnji inteligencije da popravi svoj materijalni položaj u
državnim službama. Medutim, za političku akciju gradanskih elemena-
ta u cilju rješavanja jezičkog pitanja socijaldemokrati nisu imali sluha
sve dotle dok ono nije izraslo u najkrupniji politički problem u odnosima
izmedu Sabora i vlade krajem 1912. i početkom 1913. godina. Tada su
i oni formulisali svoje stanovište ”da u Bosni i Hercegovini kao zvanični
jezik ima mjesta samo srpskohrvatski jezik sa latinicom i ćirilicom i to
u unutrašnjem i spoljašnjem saobraćaju u svim nadleštvima, kao i na
željeznicama” i tako podržali tadašnji sporazum gradanskih stranaka
u pogledu jezičkog pitanja. Medutim, oni su za razliku od gradanskih
stranaka isticali da njihovo stanovište u pogledu službenog jezika ne
znači negiranje prava pripadnicima drugih nacija da se služe svojim
jezikom, što je bilo u skladu sa njihovim internacionalističkim pogle-
dima. U akciji gradanskih političkih snaga za rješenje jezičkog pitanja
Socijaldemokratska stranka Bosne i Hercegovine je uočavala odredenu
”patriotsku frazersku notu ... koja ima za svrhu šoviniziranje masa”,
od čega se ona s pravom odlučno i dalje distancirala. Ona je ostala
67)
Arhiv Komunističke partije Bosne i Hercegovine, tom II, Sarajevo
1951, str. 169-170; Vidi; N. B a b i ć, Rat, revolucija i jugoslovensko
pitanje u politici Socijaldemokratske stranke Bosne i Hercegovine, Sa-
rajevo 1974, str. 144.
348
dosljedna svom stavu i bezuspješno je i dalje insistirala da sukob vla-
de oko jezičkog pitanja treba iskoristiti za započinjanje opšte narodne
borbe za reviziju Ustava.68)
*
* *
Radničko pitanje i socijalna problematika zadržavajući svoju ak-
tuelnost našli su izvjesno mjesto u nekim programskim dokumentima
gradanskih političkih snaga koji su nastali u 1913. i prvoj polovini
1914. godine, kada je cjelokupni politički sistem u Bosni i Hercegovini
i uopšte na slovenskom jugu Monarhije preživljavao najdublju krizu.
U takvoj su situaciji predstavnici Hrvatskog i Muslimanskog sa-
borskog kluba i grupe konzervativnih srpskih političara oko ”Srpske
riječi” pregovarali tokom cijelog ljeta 1913. s ciljem da stvore novu
radnu većinu i omoguće rad Sabora. Od decembra 1912. Sabor nije
zasjedao, jer je tada kao cjelina došao zbog jezičkog pitanja ponovo u
sukob s vladom. Uz to se politička situacija u zemlji još više pogoršala
proglašenjem izuzetnih mjera u maju 1913, za vrijeme skadarske krize.
Rezultat pomenutih pregovora bio je program koji je izradio i početkom
septembra 1913. saopštio javnosti dr Milan Srškić. Ovaj program je
trebalo da bude osnova zajedničkog rada saborske koalicije.69) Program
je u stvari bio duga i opsežna lista velikim dijelom nerealnih želja. U
njemu su bili u prvom redu sumirani izvjesni stavovi izraženi u ra-
nijim rezolucijama Sabora i memorandumima Zemaljskog savjeta koji
su tangirali osnovne principe ustava i bili su usmjereni na njegov pre-
obražaj u duhu individualnosti i samostalnosti Bosne i Hercegovine. Na
toj liniji bile su i nove programske tačke u pogledu proširenja prava na
interpelacije u Saboru, reformu poslanika Sabora i reformu izbornog sis-
tema na interkonfesionalnoj osnovi. Dalje, tu su bili stavovi o izgradnji
opštinske autonomije, razvoju i demokratizaciji pravosuda, te svestra-
nog razvitka prosvjete i zdravstva, pri čemu je predvideno i uvodenje
besplatne liječničke pomoći, naročito u seoskim opštinama. U dijelu
programa koji se odnosio na ekonomsku i socijalnu politiku predvidale
su se, pored ostalog, izdašne investicije u poljoprivredu i pomaganje
domaće industrije, zanatstva, trgovine i saobraćaja oslobodenjem od
poreza novih preduzeća na odredeno vrijeme kao i bezkamatnim zaj-
movima iz zemaljskih sredstava. Medu socijalnim zahtjevima bilo je
68)
Dž. J u z b a š i ć, Jezičko pitanje, str. 45,46.
69)
Persönliche Vormerkungen Potioreks (dalje PVM Pot.) XXII/1913,
str. 11-27, (KA N1 Pot. A3 Fasz.5); M. Č u p i ć-A m r e i n, Der bos-
nischherzegowinische Landtag im Rahmen des dualistischen Systems
der Donaumonarchie (1910-1914), Lizentiatsarbeit, Univ. Zürich 1977,
str. 177-182 (rukopis).
349
obligatno osiguranje radnika i zaštita seljaka od pauperizacije, zaštita
radnika, a naročito radnica i djece od prekomjernog i po zdravlje štetnog
rada, briga da se u cijeloj zemlji grade kuće za seljake i radnike, koje
bi odgovarale kulturnim i zdravstvenim zahtjevima. Ostvarenje cijelog
ovog programa trebalo je da se obavi bez povećanja direktnih poreza
u toku deset godina. Iz obzira prema muslimanskim partnerima u bu-
dućoj saborskoj koaliciji zaobiden je problem kmetskih odnosa, dok je
donekle i kao ustupak Hrvatima u uvodu programa rečeno da su ”Srbi i
Hrvati jedan narod sa dva ravnopravna imena.” To je značilo odredenu
evoluciju u pogledima političara oko ”Srpske riječi” na nacionalne od-
nose u Bosni i Hercegovini i bilo je dobrim dijelom posljedica političkih
kretanja medu Južnim Slovenima, naročito pod uticajem balkanskih
ratova.
Za ostvarenje mnogih od navedenih programskih ciljeva bila su po-
trebna velika sredstva, s kojim je mogla raspolagati samo napredna
država sa razvijenim modernim socijalnim funkcijama, a ne zaostala
i duboko zadužena Bosna i Hercegovina pod stranom vlašću. Iako je
konzervativnim stranačkim prvacima moralo biti jasno da su njihovi
mnogi zahtjevi, s obzirom na političke prilike i finansijsku situaciju,
bili neostvarivi, oni su tražili više da bi bar postigli nešto. Posebno
su pred biračima htjeli pokazati kako njima ne nedostaje dobre volje
da rade na uvodenju značajnih političkih, ekonomskih, kulturnih i so-
cijalnih tekovina.70) To je bilo osobito stalo poslanicima iz grupe oko
”Srpske riječi”, koji su zastupajući interese srpske čaršije nastojali da se
približavanjem vladi ne kompromituju u očima srpske javnosti i srpske
opozicije, pa su taktizirali izmedu pristupanja i nepristupanja vladinoj
koaliciji. Kako je najveći dio tačaka programa bio za austrougarsku
upravu neprihvatlljiv, to se pomenuta grupa od 12 srpskih poslanika
odrekla svojih mandata jer nije bila spremna preći na stranu opozicije.
Po otpadanju srpskih poslanika Hrvatski i Muslimanski saborski
klub izjavili su da stoje i dalje na stanovištu ranijeg zajedničkog progra-
ma. Medutim, oni su ujedno naglasili da samo njegove odredene tačke
za njih zadržavaju aktuelnost, dok su ostale tačke, većinom one koje
su imale dalekosežniji politički značaj, označene kao sporedne. Inače,
kada je riječ o radničkom pitanju aktuelan značaj zadržali su za njih
jedino stavovi o prvenstvenom zapošljavanju domaćih radnika u rudar-
stvu i briga za izgradnju odgovarajućih seljačkih i radničkih kuća.71)
Medutim, radničko pitanje nije uopšte našlo mjesta u sporazumu o dje-
latnosti radne većine u Saboru koji je sklopljen 17.12.1913. izmedu
Hrvatskog i Muslimanskog kluba s jedne i ministra Bilinskog s druge
strane. Jedino bi se i na radnike mogla odnositi obaveza vlade da će se
što je moguće više uzeti u obzir domaći elementi ”kod erarnih radova,
liferacija i gradnji”.72) Njen prvenstveni značaj je bio pak u tome da
70)
Ibidem, str. 182.
71)
Vladin komesar za grad Sarajevo Collas Potioreku 11.11.1913, (KA
N1 Pot. A3 Fasz.2, br. 518).
72)
PVM Pot.XXX/1913, str. 25-29. (KA N1 Pot. A3 Fasz.5.)
350
se domaćim kapitalističkim elementima osigura učešće u realizaciji veli-
kih investicionih projekata, prije svega kod gradnje željeznica u Bosni i
Hercegovini, za što su vršene pripreme u godinama pred izbijanje Prvog
svjetskog rata.
Pitanja koja bi se odnosila na radnike ili radno zakonodavstvo nisu
bila uopšte spomenuta ni u programu za osnivanje nove Srpske narodne
stranke, lojalne prema režimu, niti u sporazumu koji su njeni lideri dr
Danilo Dimović i dr Milan Jojkić sklopili 8.11.1913. sa ministrom Bi-
linskim. Pomenutim sporazumom bilo je osigurano učešće Dimovićeve
Srpske narodne stranke u vladinoj većini, dok se najznačajniji ustupak
uprave sastojao u obećanju da će se za polovinu smanjiti kamate na
zajmove uzete za otkup kmetova. To je bila i najvažnija tačka Dimo-
vićevog političkog programa.
Izvjesni stavovi koji se odnose na radničko pitanje bili su sadržani u
” Nacrtu programa ” grupe ”Otadžbina”, koji je iznesen na skupštini u
Banjaluci 21. aprila 1914. godine. Riječ je bila o nastojanju da se nakon
raspada Srpske narodne organizacije, koju su činili heterogeni elementi,
konstituiše moderna srpska politička stranka. Pod vodstvom dr Dorda
Lazarevića ona nije pretendovala da bude sveobuhvatna narodna or-
ganizacija nego je prvenstveno htjela da predstavlja ”malog čovjeka” i
njegove interese. Zato su u ”Nacrtu programa”, uz zahtjeve za široku
demokratizaciju cjelokupnog političkog sistema i traženje da ”Bosna i
Hercegovina postanu upravna oblast sa svim obilježjima države, rav-
nopravne objema državnim polama Monarhije” u centru pažnje bili
rješenje agrarnog pitanja i uopšte interesi seljaka i ostalih sitnih sops-
tvenika na selu i u gradu. U pogledu radnika predvidalo se da stranka
traži da se provede potpuno osiguranje fabričkih, zanatlijskih i zemljo-
radničkih radnika i zanatlija za slučaj nesreće, bolesti, starosti i smrti.
Osim toga, stranka je smatrala da radnicima treba dati potpunu slo-
bodu koalicije kako bi mogli pomoću svojih stručnih organizacija ra-
diti na popravljanju svog položaja. Žene i djeca trebalo je da budu
zaštićeni naročitim zakonskim propisima o radnom vremenu.73) ”Nacrt
programa” grupe ”Otadžbina” imao je odredene sličnosti sa progra-
mom grupe Lazara Dimitrijevića iz 1907. (program Srpske samostalne
stranke). U oba programa Srbi i Hrvati su tretirani kao jedan narod,
a centralni problem bilo je rješenje agrarnog pitanja i formulisani su
odredeni zahtjevi u prilog radnika. Takode u oba programa bio je ak-
cenat na širokoj autonomiji gradskih i seoskih opština i reformi poreza
(smanjenje indirektnih poreza i progresivno oporezivanje kod direktnih
poreza.74) Medutim, postojala je suštinska razlika izmedu ovih poli-
tičkih grupa. Dimitrijevićeva Srpska samostalna stranka bila je izrazito
73)
B. Č u b r i l o v i ć, op. cit. str. 199-206.
74)
K. K a s e r, Die politik der Serben ..., str. 176-178.
351
prorežimska, dok je grupa oko ”Otadžbine”, kako pod vodstvom Petra
Kočića tako i docnije kad joj je bio na čelu dr Dorde Lazarević nalazila
u opoziciji prema režimu. Ipak i ona je pored verbalnog radikalizma,
kojim se često odlikovalo pisanje ”Otadžbine”, u odredenim prilikama
vodila umjerenu politiku. Na kraju opredijelila se za ”sitni politički
rad u narodu”, ostavivši po strani u legalnoj svojoj djelatnosti krupna
politička pitanja. Medutim, grupa nije dospijela da se profilira u sitno-
buržoasko-seljačku stranku niti je dobila širu podršku seljaštva. Ona
u praksi nije uspjela preći ni uske nacionalne okvire i ostala je samo
jedna demokratska struja u srpskoj gradanskoj politici.
Socijaldemokratska stranka Bosne i Hercegovine od samog početka
je osudivala one političke snage koje su u ljeto i jesen 1913. radile na
stvaranju saborske većine. Za bosanske socijaldemokrate to nije bi-
la radna nego reakcionarna vladina većina. Ovoj problematici oni su
posvetili i posebnu skupštinu, koja je 21.septembra 1913. održana u
Sarajevu u prisustvu oko 500 ljudi, medu kojima je bio i izvjestan broj
sarajevskih Muslimana. Socijaldemokrati očito nisu uzimali ozbiljno
političke, ekonomske i socijalne odredbe Srškićeva programa a njegov
zahtjev za izmjenu izbornog reda na interkonfesionalnoj osnovi označili
su da predstavlja samo sredstvo za osiguranje radne većine i suzbijanje
svake opozicije. Oni su se ponovo izjasnili protiv eventualnog osni-
vanja radničke kurije i u skladu sa svojim programom pozvali su sve
stranke da se založe za uvodenje opšteg, jednakog, tajnog, direktnog i
proporcionalnog prava glasa, proširenje ustavnih sloboda i obligatni ot-
kup kmetova. Pri tome su naglašavali da socijaldemokratija nije protiv
Muslimana nego samo protiv feudalizma. Takode su oštro kritikova-
li proglašenje izuzetnih mjera u maju 1913. godine. Zanimljivo je da
su ovoj socijaldemokratskoj skupštini prisustvovala i trojica gradanskih
opozicionih poslanika, i to dvojica hrvatskih poslanika dr Luka Čabrajić
i Duro Džamonja, i jedan srpski poslanik, Vasilj Grdić, pripadnik grupe
oko lista ”Narod”. On je na skupštini uzeo i riječ. Vasilj Grdić se sa-
glasio sa socijaldemokratskim govornicima Savom Kaporom i Sretenom
Jakšićem i izjavio da”srpski narod sa socijaldemokratijom ima u Mo-
narhiji zajednički fundamentalni program, a to je da sruši apsolutizam,
klerikalizam i mračnjaštvo.”75)
Medutim, ni ovaj put kao ni ranije nije moglo doći do akcionog je-
dinstva izmedu socijaldemokrata i gradanske opozicije. Za razliku od
prilika u nekim evropskim, pa i u našim zemljama, u Bosni i Hercego-
vini nisu postojali uslovi za saradnju socijaldemokrata sa gradanskim
75)
Zemaljska vlada Zajedničkom ministarstvu finansija 21.9.1913, pri-
log: izvještaj policijskog pristava Troyera o skupštini socijaldemokrata
(Pr BH 1351/1913).
352
strankama na planu nacionalne politike. Razlozi za to leže u objek-
tivnom položaju bosanske socijaldemokratije i nacionalnim i političkim
okvirima u kojima je ona djelovala. U svojoj politici bosanska socijalde-
mokratija je u ime socijalističkih principa i čiste klasne borbe napadala
buržoaziju i njene političke stranke.76) S druge strane, posebna prepre-
ka za saradnju sa gradanskim političkim snagama bila je u tome što
su one ispoljavale nacionalnu uskogrudost a često i isključivost u bo-
sanskoj višenacionalnoj sredini. Uz to je bio jak uticaj konzervativnih
i klerikalnih elemenata u političkom životu uopšte. Zato je umjesto
političke saradnje dolazilo samo do odredenih povremenih kontakata
izmedu socijaldemokrata i pojedinih opozicionih gradanskih poslanika.
Konfrontacija bosanske socijaldemokratije sa konzervativnim gra-
danskim snagama zaoštrila se pred Prvi svjetski rat. Stalno su bili na
dnevnom redu sukobi sa ”Hrvatskim dnevnikom” i ”Srpskom riječi”,
posebno sa ovom posljednjom nakon početka balkanskog rata. Socijal-
demokratska stranka Bosne i Hercegovine je u duhu stavova Bazelskog
kongresa II internacionale i svoje cjelokupne ranije antiratne politike
energično osudila rat koje su povele balkanske monarhije protiv Tur-
ske.77) Protestujući protiv ratnih krvoprolića ona je isticala stanovište
da balkanski narodi treba da se oslobode ne ratom već revolucijom i
da stvore balkansku federativnu republiku. Socijaldemokratska stranka
Bosne i Hercegovine je istovremeno bila i protiv intervencije Austro-
Ugarske i njenog eventualnog napada na Srbiju i Crnu Goru. Zbog
toga je i došla pod udar iznimnih mjera i bila raspuštena za vrije-
me skadarske krize. Medutim, i pored odredenih suštinskih previda i
doktrinarne jednostranosti u antiratnoj internacionalističkoj orijenta-
ciji bosanskih socijalista, nije se od njih u tadanjim prilikama moglo
očekivati da zauzmu drugačije stanovište, a da ne rizikuju svoju klasnu
poziciju i postanu privjesak gradanske politike, kao što su to i postali
”Zvonaši”.78)
U periodu, u kojem je djelovao bosanskohercegovački sabor od
1910. do 1914, nije učinjen značajniji pomak u pravcu poboljšanja
položaja radnika i na rješavanju socijalne problematike uopšte, mada
su gradanski političari ovu problematiku povremeno aktualizirali. Neki
od njih su se docnije u novostvorenoj jugoslovenskoj državi 1918, kad
više nije bila u pitanju strana vlast, eksponirali kao izraziti protivnici
socijalnih i političkih zahtjeva radnika i radničkog pokreta uopšte.
(Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 22, 1986, str. 25-61)
76)
Up. E. R e d ž i ć, Austromarksizam i jugoslovensko pitanje, Be-
ograd 1977, str. 354-355.
77)
O antiratnoj politici Socijaldemokratske stranke Bosne i Hercegovine
vidi N. B a b i ć, op. cit. str. 122-129, 157 i dalje.
78)
Vidi B. D u r d e v, Akciono jedinstvo ”Mlade Bosne” protiv aus-
trougarske okupacije, Pregled 7-8/1974, str. 804-805.
353
.
354
BOSANSKOHERCEGOVAČKI SABOR I OSNIVANJE
POŠTANSKE ŠTEDIONICE
Debata o poštanskoj štedionici vodena u Bosanskohercegovačkom

saboru početkom 1911. godine notirana je u literaturi kao dogadaj ko-
jim je označena prekretnica u dotadašnjim medustranačkim odnosima.
Tada se pojavio hrvatsko-muslimanski provladin blok, čije je postoja-
nje udarilo pečat političkim zbivanjima u Bosni i Hercegovini do Prvog
svjetskog rata. Rasprava o poštanskoj štedionici bila je u datim okol-
nostima prilika za polarizaciju političkih snaga, jer se u njenom središtu
našlo pitanje kompetencija Sabora i odnos pojedinih političkih stranaka
prema vladi. Medutim, cjelokupna problematika imala je svoju dublju
pozadinu i njena predistorija se proteže u predustavno doba.
Pitanje osnivanja poštanske štedionice u Bosni i Hercegovini bilo je
pokrenuto još 1907. godine. Namjera je bila da nova novčana ustano-
va preko razgranate poštanske mreže u prvom redu unaprijedi štednju.
Osim toga, čekovnim i klirinškim prometom ona je trebalo da pomog-
ne razvitak trgovine u zemlji kao i trgovine sa Monarhijom, smanji
cirkulaciju gotovog novca i doprinese pojeftinjenju i pojednostavljenju
plaćanja. Budući da bi bila povezana sa istim institucijama u Austriji i
Ugarskoj, očekivalo se da će bosanskohercegovačka poštanska štedionica
bitno olakšati novčani promet sa objema državama Monarhije.1)
Ministarstvo rata, koje je upravljalo poštanskom službom u Bosni
i Hercegovini kao vojnom institucijom, tražilo je od bosanskohercego-
vačke uprave da snosi garanciju za poslovanje poštanske štedionice,
budući da bi preuzimanje garancije od strane Ministarstva rata u ime
austrijske i ugarske polovine Monarhije zahtijevalo rješavanje vrlo kom-
plikovanih pravnih pitanja i angažovanje austrijskog i ugarskog parla-
menta. Medutim, iako je zemaljska uprava iz finansijskih i privrednih
razloga smatrala vrlo poželjnim osnivanje poštanske štedionice, ona je
bila protiv davanja garancije novčanom zavodu na čije poslovanje ne bi
imala nikakav uticaj. Stoga je ona 1907. zauzela stav da se pričeka sa
1)
Zemaljska vlada Zajedničkom ministarstvu finansija 14.7.1907. Ar-
hiv Bosne i Hercegovine, fond Zajedničkog ministarstva finansija Pr BH
845/1907 (dalje citiram samo signature istog fonda).
355
osnivanjem poštanske štedionice dok pošta i telegraf ne predu u ruke
civilne uprave.2)
Poštansko-telegrafsku službu preuzeli su po okupaciji 1878. austro-
ugarski vojni organi, ali se to smatralo provizornim rješenjem. Tako je
već zakonom o uključenju Bosne i Hercegovine u zajedničko austrougar-
sko carinsko područje iz 1879. bilo predvideno da poštom i telegrafom
treba da upravlja Zemaljska vlada u sporazumu sa odgovarajućim re-
sornim ministrima Austrije i Ugarske (RGB1 Nr 136 od 20.12.1879, §
10). Medutim, ova zakonska odredba nije mogla biti realizovana pa
je do propasti Monarhije 1918. poštansko-telegrafska služba u Bosni i
Hercegovini ostala u nadležnosti Ministarstva rata. Njeno osoblje re-
grutovalo se isključivo od povjerljivog vojnog kadra, a zvanični jezik bio
je njemački.
Poslije aneksije Zajedničko ministarstvo finansija kao vrhovna up-
ravna istanca za Bosnu i Hercegovinu pojačalo je ne samo nastojanja
da civilne vlasti što prije preuzmu poštu i telegraf nego je u prvom
nacrtu zemaljskog ustava predvidjelo da pitanja iz te oblasti dodu i u
kompetenciju Bosanskohercegovačkog sabora. Ministar Burián pledirao
je na sastanku zajedničkih ministara Monarhije 7.juna 1909. da se
ima puno povjerenje u civilnu upravu i nudio je garancije u pogledu
funkcionisanja pošte kako u mirnodopskim tako i u ratnim uslovima.
Ostvarenje predloženog rješenja smatrao je veoma hitnim s obzirom na
razvitak modernog privrednog života i prometa u zemlji, a motivirao je
to i budžetskim razlozima. Burián je, naime, računao sa prihodima od
poštanskog regala, a naročito od poštanske štedionice, kao sa jednim
od malobrojnih finansijskih izvora koje je vlada mogla sebi u dogledno
vrijeme otvoriti.3)
Vojni faktori Monarhije odlučno su se suprotstavili planu da se
poštansko-telegrafska služba u Bosni i Hercegovini demilitarizuje i da
Bosanskohercegovački sabor dobije u odnosu na nju odredene ingeren-
cije, jer bi to imalo kao posljedicu ulaženje domaćih ljudi u pomenutu
službu, u koje nisu oni imali dovoljno povjerenja. Oni su zastupali
gledište da u tako strateški isturenoj zemlji kao što je bila Bosna i Her-
cegovina, koja je imala direktne telegrafske veze sa Srbijom i Turskom,
u poštansko-telegrafskoj službi mora biti isključivo zaposlen potpuno
2)
Ibidem
3)
Protokoll über die unter dem Vorzitze des k.u.k. Ministers des Ka-
iserl. und Königl. Hauses und des Äussern, Freihern von Aehrenthal, am
7.Juni 1909. zu Wien stattgehabte Konferenz der k. und k. gemeinsa-
men Minister, Haus - Hof - und Statsarhiv, Wien (HHStA), Politisches
Archiv I k. 638 Cabinett des Ministers (dalje samo C.d.M.) VIII c 12/1.
356
pouzdan personal.4) Zato je austrougarski ministar rata Schönaich in-
sistirao da pošta i telegraf ostanu i dalje pod vojnom upravom, što je
bilo općenito u skladu sa težnjom vojnih faktora da pojačaju svoj uticaj
u Bosni i Hercegovini. Ministar inostranih poslova Aehrenthal uvažavao
je argumente ministra rata, ukazujući pri tome da se slijedećih godina
mora računati i sa mogućnosti ozbiljnih previranja u Turskoj, ali je
s druge strane smatrao da bi isključenje poštansko-telegrafske službe
iz nadležnosti Bosanskohercegovačkog sabora bio ozbiljan nedostatak
zemaljskog ustava, koji bi tek dao povoda nepoželjnim diskusijama o
vojnoj pošti. Predložio je da se pošta i telegraf u nacrtu ustava os-
tave u kompetenciji Sabora, ali da odluka o vremenu njihove stvarne
predaje u ruke civilne uprave treba da bude donesena tek onda kad
trojica zajedničkih ministara postignu saglasnost da je to oportuno.
Mada su 7.juna 1909. ovako kompromisno rješenje usvojili zajednički
ministri,5) ono je uskoro bilo revidirano. Poštansko-telegrafska služba
nije navedena u konačnom tekstu Ustava medu poslovima koji spadaju
u ingerenciji Bosanskohercegovačkog sabora (§ 42), jer su se tome, osim
ministra rata, protivili ugarska i austrijska vlada kao i prijestolonas-
ljednik Franz Ferdinand. Na takvo rješenje uticalo je i shvatanje da
poštansko-telegrafska služba nije posao koji se tiče isključivo Bosne i
Hercegovine, već njom treba prema odredbi § 10 zakona od 20.12.1879.
(RGB1 Nr 136) da se upravlja u sporazumu sa organima obiju vlada
Monarhije.6) Tada su, suprotno prijedlozima Zajedničkog ministarstva
finansija, austrijska i ugarska vlada takode, odbile iz sličnih motiva da se
saglase sa kompetencijom Sabora u odnosu na poslove koji se tiču vete-
rinarske službe. Posebno pod uticajem negativnog stava ugarske vlade
nadležnost Sabora nije obuhvatila bankarsko-kreditne poslove, dok je
u vezi sa izgradnjom željeznica njegova ingerencija bila ograničena na
pretresanje vladinih prijedloga. Tako je zbog odredenih interesa drugih
faktora, medu kojima u prvom redu ugarske vlade, još više bio sužen
djelokrug Bosanskohercegovačkog sabora, nego što je to prvobitno kon-
cipirala austrougarska uprava u Bosni i Hercegovini.7) Treba imati u
vidu da je i u ustavnom periodu ostalo neokrnjeno apsolutno pravo
vladara da sam izdaje zakone odnosno naredbe sa zakonskom snagom
4)
H. K a p i d ž i ć, Ispisi iz bečkih arhiva - Prilozi političkoj istoriji
Bosne i Hercegovine, Glasnik arhiva i Društva arhivskih radnika BiH
XII/XIII, 1972/1973, str. 289-295.
5)
Kao napomena 3.
6)
Protokoll über die .....am 6. September 1909 ... stattgehabte Konfe-
renz der k.u.k. gemeinsamen Minister (C.d.M VIII c 12/1).
7)
Bosne i Hercegovine i Monarhije u svjetlu austro-ugarskih ekonom-
skih suprotnosti, Godišnjak Društva istoričara BiH, XVIII str. 63-65.
357
u svim onim pitanjima koji se tiču Bosne i Hercegovine, a koja nisu
u zemaljskom ustavu označena da spadaju u djelokrug Sabora, ili nisu
bila rezervisana za austrijski i ugarski parlament.
Poslije oktroisanja Zemaljskog ustava nije se više moglo odgadati
osnivanje poštanske štedionice u Bosni i Hercegovini, pa je u martu
1910. Zajedničko ministarstvo finansija uputilo odgovarajući nacrt za-
kona austrijskoj i ugarskoj vladi, kao i drugim zajedničkim ministar-
stvima. Pri tome se prvobitno uopšte nije predvidalo da Bosansko-
hercegovački sabor sudjeluje u donošenju zakonskog akta o osnivanju
poštanske štedionice. Medutim, predsjednik austrijske vlade Bienerth
izrazio je mišljenje da se Sabor, s obzirom na Zemaljski ustav, ne može
zaobići, osobito kada je riječ o onim zakonskim odredbama koje tangi-
raju budžetsko pravo sabora i u korist poštanske štedionice statuiraju
izuzetke i privilegije na području gradanskog prava, poreza i pristojbi.
On je sugerirao da se pomenute odredbe prvo ozakone uz učešće Sabora
nakon čega bi car druge dijelove predloženog zakonskog nacrta direktno
sankcionisao.8)
Stanovište austrijske vlade potaklo je zajedničkog ministra finansi-
ja Buriána da izrazi gledište kako nije preporučljivo samo dio zakonskih
odredaba o poštanskoj štedionici podnijeti Saboru, jer bi se time po-
krenula politički neugodna diskusija i izazvali protesti protiv direktnog
vladarevog zakonodavstva u pitanju koje po svom unutrašnjem biću
nije bilo poštansko nego državno-financijsko. Zato je Burián u julu
1910. smatrao da cijeli zakon o poštanskoj štedionici treba podnijeti
Saboru.9) U tome ga je u potpunosti podržala Zemaljska vlada, ko-
ja je na svojoj vanrednoj sjednici od 13.jula 1910. razmatrala pitanje
na koji bi način trebalo da se ozakone odredbe o osnivanju poštanske
štedionice.10)
Ministar Burián kao i Zemaljska vlada imali su u vidu političke pri-
like u Bosni i Hercegovini i raspoloženje Sabora, u kome je odmah na
početku zasjedanja došlo do izražaja opšte nezadovoljstvo zbog namet-
nutih ustavnih ograničenja. U rezoluciji, koju su 23.juna 1910. usvojile
sve političke stranke, tražena je revizija Ustava i proširenje djelokruga
Sabora.11) U pogledu poštansko-telegrafske službe, Sabor je na svojoj
XVIII sjednici od 26.jula u posebnoj rezoluciji tražio da ona prede pod
8)
Schönaich Buriánu 5.4.1910. Burián Schönaichu 18.4.1910. (Pr BH
451/1910) Bienerth Buriánu 23.6.1910. (Pr BH 944/1910).
9)
Burián Bienerthu 4.7.1910. (Pr BH 944/1911).
10)
Protokoll über eine ausserordentliche Sitzung der Regierungskonfe-
renz abgehalten am 13.Juli 1910 (Pr BH 1098/1910).
11)
Vidi: M. I m a m o v i ć, Pravni položaj i unutrašnji politički ra-
zvitak Bosne i Hercegovine od 1878-1914, Sarajevo, 1976, str. 229-231.
358
civilnu upravu i pozvao vladu da o tome povede pregovore sa mjero-
davnim faktorima.12) Medutim, kada je riječ o pošti i telegrafu, položaj
vladinih zastupnika u Saboru bio je jako otežan. Prema jednoj povjer-
ljivoj izjavi civilnog adlatusa barona Isidora Benka, Zemaljska vlada
nije ništa znala o ciljevima i planovima poštansko-telegrafske uprave u
Bosni i Hercegovini. Ona nije mogla odgovoriti na pitanja zašto ova ins-
titucija, značajna za stanovništvo, ureduje na stranom jeziku i što nije
kao druge grane uprave u Bosni i Hercegovini otvorena za zapošljavanje
domaćih sinova. Vlada je mogla samo odgovarati da je to vojna insti-
tucija i ništa više. Po riječima barona Benka Zemaljska vlada u odnosu
na poštansko-telegrafsku službu nije imala ”ništa više uvida i uticaja od
bilo koje stranke”. Zato je on, mada uzaludno, pledirao da se postojeće
stanje korijenito izmijeni.13) Inače, kako Burián tako i Benko bili su
svjesni da bi povreda ionako skučenih prava Sabora prilikom osnivanja
poštanske štedionice negativno djelovala na političku situaciju i odnose
izmedu Sabora i vlade.
Predsjednik austrijske vlade Bienerth uvažio je Buriánove argu-
mente i saglasio se sa njegovim prijedlogom da se zakon o poštanskoj
štedionici kao cjelina podnese Saboru.14) Medutim, takvom postupku
usprotivio se ministar rata Schönaich. On je smatrao da su izvjesni
zahvati u kompetenciju Sabora neizbježni kada je riječ o zakonskom
regulisanju većine pitanja koja su po § 41 Zemaljskog ustava isključena
iz djelokruga Sabora,15) a poštansko-telegrafsku službu i s njom najuže
povezanu poštansku štedionicu upravo je tretirao kao takva pitanja.
Zato je tražio da cjelokupnu materiju koja se odnosi na poštansku
štedionicu ozakoni jedino vladar direktnim putem.16)
Ipak uskoro je izmedu ministara postignut kompromis i usvojeno
je rješenje koje je u suštini bilo slično prvobitnom austrijskom prijed-
logu. Vladarevom odlukom od 25.avgusta 1910. odobrena je Naredba
o osnivanju poštanske štedionice u Bosni i Hercegovini kao i Regleman
o medusobnim odnosima i djelatnosti b.h. šted.ureda i c.k. direkci-
je vojne pošte i telegrafa u Sarajevu. Naredbom je odreden djelokrug
rada štedionice i njena unutrašnja organizacija, dok je zakonski nacrt
koji je podnesen na odobrenje Saboru predvidao da se normira jemstvo
12)
Pr BH 1308/1910.
13)
Benko Varešaninu 11.9.1910 (Pr BH 1333/1910).
14)
Bienerth Buriánu, 11.7.1910 (Pr BH 1057/1910).
15)
Po paragrafu 41 Zemaljskog ustava izričito su izuzeti iz nadležnosti
sabora ”svi poslovi, koji se ne tiču samo Bosne i Hercegovine, nego i
jedne ili obiju država monarhije”.
16)
Schönaich Buriánu, 14.7.1910. (Pr BH 1075/1910).
359
bosanskohercegovačke uprave za poslovanje štedionice kao i povlasti-
ce u pogledu oslobodenja od poreza i taksa.17) Početak djelatnosti
štedionice zavisio je od stupanja na snagu zakona koji je trebalo da
usvoji Sabor.
Bosanskohercegovački gradanski političari gledali su na poštansku
štedionicu kao na instituciju koja će koristiti privredi. Medutim, osniva-
nje štedionice na apsolutistički način, naredbodavnim putem, dočekano
je sa negodovanjem. Predstavnici svih političkih stranaka u Saboru ta-
kav postupak su ocijenili kao presizanje u kompetenciju Sabora. Sabor
je, naime, trebalo da dade jemstvo za poslovanje štedionice, ali ne i
da odreduje njen djelokrug rada i organizaciju. Naredba je regulisala i
niz pitanja s područja gradanskog materijalnog prava kao npr. kamat-
nu stopu, zastaru kamata, ustupanje uložne knjižice i dr. Zato su u
Pravnom i Finansijskom odboru Sabora izvršene znatne promjene vla-
dinog zakonskog nacrta o poštanskoj štedionici. U njega su prenesene
mnoge odredbe iz carske naredbe da bi ustavnim putem bilo ponovo
ozakonjene. Izvršene su, takode, izmjene nacrta čija je svrha bila da se
suzi djelatnost štedionice kako novi novčani zavod ne bi dobio karakter
banke koja bi konkurisala domaćim novčanim institucijama. Tako su
ograničeni štedni ulozi, na koje je štedionica plaćala kamate, na 2000
kruna, mada je trebalo da ona plaća samo 3% kamata na uloge, dok su
banke plaćale 4%. Ograničenje se odnosilo i na poslove sa vrijednosnim
papirima, kojima se štedionica mogla baviti samo utoliko ukoliko je to
bilo potrebno da fruktificira vlastiti kapital.18)
*
* *
Nacrt zakona o poštanskoj štedionici podnesen je Saboru i uzet
u pretres u njegovim odborima u novembru 1911, u složenoj unu-
trašnjo-političkoj situaciji kada se odnosi izmedu pojedinih nacionalno-
političkih grupacija još nisu dovoljno iskristalizirali. Sabor je za mjesec
dana rada u jesen 1910. (od 7.11. do 7.12.1910.) usvojio nekoliko poli-
tički nebitnih vladinih nacrta u mirnoj atmosferi i gotovo bez diskusije
(zakon o mjerama, o selekciji bikova, o selekciji atova, o parnim kotlo-
vima, o uračunavanju dijela činovničkog dodatka u penzije). Težište
intenzivnog političkog rada bilo je izvan plenumskih sjednica Sabora i
samo je njegov izvjesni eho tada dopirao u javnost i saborsku dvoranu.
17)
Burián Schönaichu 20.7.1910. (Pr BH 1075/1910), Schönaich Bu-
riánu, 31.10.1910. (Pr BH 1704/1910); Pr BH 1695/1910 i 1704/1910;
Naredba Zemaljske vlade od 13.9.1910. o osnivanju poštanske štedionice
u Bosni i Hercegovini, Glasnik zakona i naredaba za BiH 1910, XVII,
17.9.1910.
18)
Stenografski izvještaji o sjednicama bosansko-hercegovačkog sabora
(dalje: BHS) god. 1910/11, I zasjedanje, sv. II, str. 520-676.
360
U središte bosanskohercegovačke politike došlo je agrarno pitanje i
odnos pojedinih političkih stranaka prema vladinom zakonskom nacrtu
o dodjeli zajmova za otkup kmetovskih selišta na fakultativnoj osno-
vi. Još u doba ljetnog zasjedanja Sabora iz Srpskog saborskog kluba
potekla je inicijativa da se sa Hrvatima iz Hrvatske narodne zajedni-
ce i Hrvatske katoličke udruge sklopi politički sporazum. Pregovori sa
predstavnicima Kluba poslanika Hrvatske narodne zajednice, mada ni-
su bili formalno okončani, rezultirali su potpisivanjem preliminarnog
političkog ugovora 12. i 13. septembra 1910, u kome su se potpisnici,
medu kojima i tadanji predsjednik Hrvatske narodne zajednice dr Ni-
kola Mandić, izjasnili za obligatni otkup kmetova i načelo ”potpunog
narodnog jedinstva Srba i Hrvata”.19)
Na približavanje srpskih i hrvatskih gradanskih političara i zaoš-
travanje odnosa izmedu muslimanskih i srpskih poslanika uticao je i
seljački pokret, ”štrajk” u Bosanskoj krajini i Posavini u ljeto i jesen
1910. Medutim, odgovorni austrougarski faktori u Bosni i Hercegovini,
medu kojima i komandant 15. korpusa general Auffenberg sumnjali su
s pravom u iskrenost srpske i hrvatske gradanske politike prema kme-
tovima, kada je, s obzirom na carevo ručno pismo 3.marta 1910. i sta-
vove austrijske i ugarske vlade, obligatni otkup bilo nemoguće sprovesti
jer takav zakon ne bi bio sankcionisan.20) Prema izvjesnim povjerlji-
vim informacijama koje je dobila Zemaljska vlada, odbijanje zakona o
fakultativnom otkupu bilo je, u stvari, zamišljeno od potpisnika spo-
razuma kao politički manevar kojim bi se srpski i hrvatski poslanici
iskupili pred svojim biračima. Ako bi vlada slijedeće godine podnijela
isti zakonski akt, oni bi glasali za njega kao jedino moguće rješenje.21)
Ovo objašnjenje izgleda dosta vjerovatno ali se ne bi moglo odnositi na
nekolicinu radikalnih srpskih poslanika agrarno-nacionalističke orijen-
tacije, koji će uskoro istupiti iz Srpskog saborskog kluba i obrazovati
grupu oko lista ”Otadžbina”. Kmetovski nemiri ojačali su uticaj ovih
elemenata, ali su zato bili neugodni onim političarima koji su težili
postizanju sporazuma sa Muslimanima.
Predstojeća rasprava o agrarnom pitanju bacila je sjenu i na di-
skusije u Saboru doprinijevši daljem približavanju Muslimanskog kluba
19)
BHS god. 1910/11, I zasjedanje, sv. III, str. 1117, 1118, 1179, 1185.
Up. M. G r o s s, Hrvatska politika u Bosni i Hercegovini od 1878-
1914, Historijski zbornik XIX-XX, 1966-1967, Zagreb 1968, str. 41-45.
Ispred Srpskog kluba pregovore sa Hrvatima vodio je dr Milan Srškić.
20)
Auffenberg: Memoire über die politische Situation nach Schluss
der ersten Sabor - Session, Sarajevo August 1910, (HHStA, Nachlass
Franz Ferdinand).
21)
Zemaljska vlada Zajedničkom ministarstvu finansija 12.11.1910 tele-
gram (Pr BH 1778/1910).
361
Vladi. Klub muslimanskih saborskih poslanika pokrenuo je na sjednici
od 19. novembra 1910. pitanje isplate dnevnica virilistima. On se os-
tavši u manjini konfrontirao sa srpskim i hrvatskim poslanicima koji su
tada ostali pri zaključku, usvojenom od svih poslanika još na početku
saborskog rada, da virilistima ne pripadaju dnevnice. Poslanik Sima
Eraković prebacio je Muslimanskom klubu da je izmijenio gledište iz
egoističkih razloga, jer hoće da se virilistima, koji su zavisili od vla-
de, plati kako bi došli u Sabor i zajedno sa muslimanskim poslanicima
glasali za vladinu zakonsku osnovu.22)
Medutim, srpsko-hrvatski politički pakt nije mogao biti perfektu-
iran jer ga većina u Hrvatskom klubu nije prihvatila. Zvanično izas-
lanstvo Kluba na pregovorima sa srpskim poslanicima izjavilo je da ima
odriješene ruke, što je ustvari značilo da se odriče principa utvrdenih u
sporazumu koji je raniji predsjednik Hrvatske narodne zajednice dr Ni-
kola Mandić bio potpisao.23) Uzroci što nije došlo do realizacije srpsko-
hrvatskog političkog saveza leže u neprevazidenim suprotnostima, ko-
je su zbog nerješenog državnopravnog položaja Bosne i Hercegovine,
proizilazile iz različitih nacionalnih i političkih aspiracija. Ovo je na-
ročito dolazilo do izražaja u različitoj interpretaciji pojma ”narodnog
jedinstva”, ravnopravnosti pisama i nacionalnih oznaka za jezik. Uz
to je bitno značajna bila okolnost da vodstvo Hrvatske narodne zajed-
nice nije bilo uopšte spremno da ude u jednu koaliciju koja bi mogla
dobiti opozicioni karakter. I razvoj političkih prilika u Hrvatskoj, u
kojoj je došlo do prekida kratkotrajne saradnje izmedu bana Tomašića
i hrvatsko-srpske koalicije pa je ona ponovo otišla u opoziciju, vjerovat-
no je uticao na negativan stav kako Zemaljske vlade tako i zajedničara
prema paktu izmedu Hrvata i Srba u Bosni i Hercegovini.24)
Poslije propalih pregovora sa Hrvatima vodstvo Srpskog saborskog
kluba ponovo se obratilo Muslimanima, sa kojima je još na početku
rada Sabora, prije izbijanja kmetskog pokreta, imalo izvjesne bezus-
pješne kontakte u vezi sa rješavanjem agrarnog pitanja. Novi srpsko-
muslimanski pregovori počeli su, zapravo, tek onda nakon što su se
Muslimani solidarisali sa Hrvatima i zajedno s njima na sjednici Sa-
bora 26.novembra 1910. izjasnili se za to da se iz zemaljskih sredsta-
va subvencionira održavanje u Sarajevu nekoliko operskih i dramskih
predstava ”Kr. Hrvatskog narodnog zemaljskog kazališta” iz Zagreba.
Muslimani su prethodno u peticionom odboru, kao i Srbi, bili protiv
toga, ali u plenumu Sabora izmijenili su stanovište tako da su Srbi
22)
BHS god. 1910/11, I, zasj. sv. II, str. 242-254.
23)
Mandića je na položaju predsjednika Hrvatske narodne zajednice za-
mjenio dr Jozo Sunarić, kao nap.19.
24)
Vidi M. G r o s s, op. cit. str. 41-45.
362
ostali u manjini. Diskusija o ovom pitanju bila je indikator stanja po-
litičkih i medunacionalnih odnosa i pokazalo je koliko su bile iskrene
parole gradanskih političara o narodnom i kulturnom jedinstvu. Istina,
govornici iz redova srpskih radikalnih poslanika (Simo Eraković, Kos-
ta Majkić, Gavro Gašić, Stevo Kaluderćić, Matija Popović, dr Živko
Nježić) nisu direktno motivirali svoje odbijanje time što je u pitanju
gostovanje jednog hrvatskog pozorišta. Oni su se samo izjašnjavali pro-
tiv toga da se sredstva prikupljena od seljačke muke i znoja daju za
uživanje i zabavljanje gradana. Pri tome je lansirana i parola: ”Prvo
moramo imati hljeba, pa onda prosvjetu!”.25)
U pregovorima izmedu delegacija Srpskog i Muslimanskog kluba sr-
pski predstavnici pokušali su postići sporazum sa Muslimanima. Oni
su prihvatili princip fakultativnog otkupa, ali su istovremeno tražili da
se pojača stabilnost kmetovskog posjeda i bitno ograniče prava zemljo-
posjednika, formulišući to u posebnom nacrtu zakona (lex Stojanović).
Uz to su predlagali da se zakonski nacrt o otkupu kmetova modifiku-
je u zakon o dodjeli hipotekarnih zajmova općenito poljoprivrednicima
a ne samo kmetovima. Muslimansko političko vodstvo odbilo je ove
prijedloge i bez osjećanja za realnost zahtijevalo preduzimanje mjere
za obezbjedenje prava zemljoposjednika i znatno proširenje njihovih
ovlaštenja (lex Halilbašić). Vodeći tajne pregovore sa Srbima, musli-
mansko vodstvo, u čijoj su politici dominirali interesi veleposjednika, u
isto doba je kontaktiralo i sa Hrvatima. Napustivši princip obaveznog
otkupa kmetova, vodstvo Hrvatske narodne zajednice orijentisalo se je
na saradnju sa Vladom i muslimanskim predstavnicima u namjeri da
na taj način postigne odredene nacionalno-političke ciljeve.
Pregovarajući sa muslimanskim predstavnicima Srpski klub je u isto
doba nastojao i da Vlada prihvati njegove prijedloge u pogledu agrara.
Početkom decembra 1910. predstavnici Kluba Vojislav Šola, dr Nikola
Stojanović i dr Jovo Simić saopštili su Vladi da su spremni za sada
da se zadovolje fakultativnim otkupom, iako još uvijek daju prednost
obligatnom i ne napuštaju ovaj princip pro foro interno. Promjenu
svoga stava obrazložili su slijedećim momentima:
Uvidjeli su da se obligatni otkup ne može sprovesti; ako se bar
nešto učini za kmetove možda će se izbjeći povratak sličnih ili još jačih
kmetovskih nemira u slijedećoj godini; popuštanjem u ovom pitanju
oni žele dati dokaz svoje političke zrelosti i otvoriti Zemaljskoj vladi i
Zajedničkom ministarstvu finansija izlaz iz teške situacije koja bi nas-
tupila ako bi se odbacio njihov prijedlog. U slučaju da Vlada obeća da
će usvojiti njihove prijedloge, oni bi se obavezali da u Saboru obrazu-
ju potrebnu većinu i jasno su stavili do znanja da će njihovo držanje
25)
BHS, god. 1910/11 I zasj., sv. II, str. 351-356; Zemaljska vlada
Zajedničkom ministarstvu finansija 26.11.1910 (Pr BH 1752/1910).
363
prema budžetu za 1911. biti ovisno od susretljivosti Vlade u agrarnom
pitanju, kao i u pitanju reforme postupka u šumskim prekršajima koje
su u ljetnom zasjedanju pokrenule sve stranke.26)
Cilj Srpskog kluba je bio da se osujeti stvaranje hrvatsko-musli-
manske koalicije i izbjegne situacija u kojoj bi se Srbi u Saboru našli
u manjini i opoziciji. S druge strane, iz obzira prema velikoj masi srp-
skih kmetova i seljaka oni su smatrali neophodnim da mogu ukazati na
bar neke rezultate svoga rada u prilog poboljšanja njihovog položaja.
Medutim, sporazum sa Vladom nije mogao biti postignut, iako je na
tome naročito radio odjelni predstojnik Zemaljske vlade baron Pitner,
koji je važio kao eksponent madarske politike i zalagao se za sarad-
nju Vlade sa Srbima. On je bio protiv hrvatsko-muslimanske koalicije
smatrajući da bi bio opasan eksperiment obrazovati vladinu većinu od
stranaka koje se nalaze pod uticajem tako nepouzdanih političara ti-
pa jednog Šerifa Arnautovića i Nikole Mandića. Majoriziranje Srba
od strane takve većine imalo bi, po Pitnerovoj ocjeni, kao posljedi-
cu jačanje u redovima srpskih poslanika radikalnih elemenata, koji bi
mogli dobiti prevagu.27)
Ministar Burián i Zemaljska vlada na kraju su odbili da pristanu na
lex Stojanović iz političkih obzira prema muslimanskim zemljoposjed-
nicima, ostajući pri svom nacrtu agrarnog zakona kao na privremenom
srednjem rješenju. To je u stvari i omogućilo stvaranje muslimansko-
hrvatske vladine koalicije, koja se u dokumentima prvi puta spominje
početkom januara 1911. godine. Koalicija se javlja nastupajući pomir-
ljivo u krizi, koja je nastala oko utvrdivanja dnevnog reda nastavka
saborske sesije, a prvi put je javno istupila u plenumu Sabora prilikom
rasprave o poštanskoj štedionici.
Za vrijeme zimskih ferija prvaci saborskih klubova i Predsjedništvo
Sabora, na sastanku održanom 3.januara 1910, dogovorili su se, na po-
ticaj podpredsjednika Srpskog kluba dr Milana Srškića, da će tek u
maju odnosno junu uzeti u pretres u Saboru budžet za 1911. godinu,
ako Vlada ne pokaže dobru volju i ne ispuni odredene uslove. Kao pr-
vo traženo je da se u Saboru usvojena novela u postupku u šumskim
štetama, kojom se predvidalo učešće porotnika pri odlučivanju o krivnji
(lex Srškić), do 16.januara 1911. preporuči vladaru da je sankcioniše,
kao i rezoluciju Sabora u pogledu amnestije za šumske delikte. Osim
toga, Vlada je trebala da dopusti da Sabor do 1.februara, prije budžeta,
pretrese četiri prijedloga čiji su inicijatori bili poslanici. Tri prijedloga
tretirali su agrarnu problematiku, a jedan je predvidao ozakonjenje na-
rodnog jezika kao zvaničnog jezika u unutrašnjoj i vanjskoj službenoj
26)
Zemaljska vlada Zajedničkom ministarstvu finansija 4.12.1910. tel.
(Pr. BH 1883/1910), Pitner Benku, 11.12.1910. (Pr BH 46/1911).
27)
H. K a p i dž i ć, op. cit. str. 526.
364
upotrebi. Za one zakone koji dobiju većinu u Saboru Vlada bi bila
obavezna da izdejstvuje sankciju istovremeno kada bude sankcionisan i
budžet za 1911. godinu.28)
Na donošenje ovakvih zaključaka uticao je težak položaj poslani-
ka, i to ne samo srpskih, u odnosu prema svojim biračima. Poslanici
su smatrali da su bili vrlo susretljivi prema Vladi, naročito votirajući
budžet za 1910, ali da Vlada mnoge njihove želje i prijedloge nije uzela
u obzir. Iznesen je podatak da se niz poslanika više ne osuduje pokazati
u svojim izbornim kotarevima. Zbog toga su politički prvaci uslovljava-
li izglasavanje budžeta za 1911, obećanjem Vlade da će biračima moći
nešto pozitivno pokazati.29)
Zaključci sastanka od 3.januara 1911. dali su povoda civilnom ad-
latusu baronu Benku za pesimističku ocjenu kako je situacija takva da
bi se moralo pristupiti raspuštanju Sabora. Benko je smatrao da se ne
može očekivati izmjena stavova vodećih ličnosti i da je samo u pitanju
izbor načina kako raspustiti Sabor. On je mislio da je to najbolje učiniti
onda ako Sabor, kada se ponovo sastane, ne bude htio da u prvom redu
pristupi pretresanju budžeta.30) Sa Benkovim mišljenjem bio je pot-
puno saglasan zemaljski poglavar general Marijan Varešanin. Prema
njegovim rezonima parlamentarna budućnost zemlje bi se kompromito-
vala ”ako bi se popustilo prepotentnim zahtjevima Sabora.” Medutim,
i on je bio za to da se mora pokušati da Sabor usvoji budžet, jer je
bio uvjerenja da iz novih izvora nikako ne bi moglo proizići umjerenije
i prema Vladi uvidavnije tijelo.31) Ovo je bilo prvi put od otvaranja
Sabora da se ozbiljno pomišljalo na njegovo raspuštanje. U narednom
razdoblju do Prvog svjetskog rata to će se ponoviti u nekoliko navra-
ta.32)
Burián je tada, medutim, smatrao preuranjenim da se razmatra
pitanje raspuštanja Sabora. On je preporučivao da Vlada prethodno
pokuša taktizirati, da odgodom sjednica dobije na vremenu, i pokaže iz-
vjesnu susretljivost u pogledu pretresanja manje važnih prijedloga koje
iniciraju poslanici, ali da se takvi prijedlozi ne pretpostave pretresanju
budžeta i zakona o otkupu kmetova. Inače, rad Sabora trebalo je nakon
zimskog odmora, po Buriánovom planu, ponovo otpočeti raspravom o
nacrtu zakona o poštanskoj štedionici.33)
28)
Pitner Buriánu, 3.1.1911. (Pr BH 27/1911).
29)
Ibidem
30)
Benko Zajedničkom ministarstvu finansija 3.1.1911. (PrBH 14/1911).
31)
Varešanin Zajedničkom ministarstvu finansija, 4.1.1911. (Pr BH
27/1911).
32)
Vidi: Dž. J u z b a š i ć, Jezičko pitanje u austrougarskoj politici
u Bosni i Hercegovini pred prvi svjetski rat, Sarajevo, 1973.
33)
Burián Zemaljskoj vladi, telegrami od 5. i 9.1.1911. (Pr BH 14 i
30/1911).
365
Pokušaj da saborski prvaci zauzmu odlučan zajednički stav prema
Vladi bio je unaprijed osuden na neuspjeh. Prijedlozi koje su podnosili
pojedini poslanici po pravilu su produbljivali postojeće političke razlike
(rezolucija R. Sulejmanpašića, zakonski nacrti Jankijevića, Stojanovića,
Halilbašića, Mandića i dr.). neposredno po usvajanju zajedničkih za-
ključaka na sastanku 3.januara 1911, članovi Predsjedništva Sabora dr
Safvet-beg Bašagić i dr Nikola Mandić ogradili su se od onih najbit-
nijih. U povjerljivim razgovorima sa vladinim funkcionerima oni su se
pravdali da su bili iznenadeni ”neodmjerenim” zahtjevima srpskih voda
i obećali su da će provladina hrvatsko-muslimanska koalicija usvojiti
budžet.34)
Zajednički pomirljiv nastup hrvatskih i muslimanskih predstavnika
na novim sastancima prvaka saborskih klubova sa Predsjedništvom Sa-
bora, koji su održani 13. i 14.januara 1911, omogućili su da se postigne
kompromis u smislu Buriánovih intencija. Tome su doprinijeli i srpski
poslanici koji nisu insistirali na svim postavljenim zahtjevima, jer su se
pribojavali raspuštanja Sabora i raspisivanja novih izbora. Postignut je
dogovor da ponovni rad Sabora počne 23.januara 1911. godine, pretre-
sanjem zakonskog nacrta o poštanskoj štedionici. Pored njega, trebalo
je da Sabor pretrese neke nebitne prijedloge poslanika (lex Jankijević
i rezoluciju R. Sulejmanpašića), kao i zakon o obaveznom pohadanju
osnovnih škola sve dok ne bude u budžetskom odboru pripremljen pri-
jedlog budžeta. Civilni adlatus je sa svoje strane obećao prvacima
saborskih poslaničkih klubova da će se pri sastavljanju programa rada
voditi računa o željama Sabora, u koliko bude osigurana rasprava o
najvažnijim Vladinim prijedlozima.35)
*
* *
Sabor je zakonskom nacrtu o poštanskoj štedionici posvetio sedam
svojih plenarnih sjednica, koje su počele 24.januara a završile se 1.fe-
bruara 1911. godine kada je zakon izglasan.36) Rasprava je bila s obzi-
rom na neposredni predmet neuobičajeno duga, praćena podnošenjem
rezolucija koje su inicirali poslanički klubovi, davanjem prijedloga i pro-
tivprijedloga, podnošenjem i odustajanjem od amandmana, te je dala
34)
Zemaljska vlada Zajedničkom ministarstvu finansija, 6.1.1911. (Pr
BH 30/1911).
35)
Zemaljska vlada Zajedničkom ministarstvu finansija, telegrami i pi-
smo od 14.1.1911. (Pr BH 60 i 77/1911).
36)
BHS, I zasj., sv. II, str. 520-697. Diskusiju o poštanskoj štedionici u
Saboru do sada je najpotpunije prikazao M. I m a m o v i ć, op. cit. str.
235-236. Medutim, ne stoji konstatacija autora da je Vlada ”dostavila
naredbu kao svoj zakonski prijedlog na pretres Saboru”.
366
priliku da se javno manifestuje prevrtljivost i demagogija pojedinih po-
litičara. Ona je, medutim, tangirala i značajna državnopravna pitanja
koja su se odnosila na kompetenciju i položaj Bosanskohercegovačkog
sabora.
Ranije su se, prilikom rasprave u saborskim odborima, vodeće lič-
nosti Hrvatske narodne zajednice dr Nikola Mandić i dr Jozo Sunarić
isticali u zastupanju gledišta da sva pitanja koja se tiču isključivo Bo-
sne i Hercegovine spadaju u nadležnost Sabora a ne samo ona koja su
taksativno navedena u § 42 Zemaljskog ustava. Polazeći s ovog stano-
višta oni su osporavali kako ustavnu tako i zakonsku valjanost carske
naredbe o osnivanju poštanske štedionice u Bosni i Hercegovini, pa je
pod njihovim uticajem takvo shvatanje na odredeni način trebalo da
dode do izražaja u odredbi o stupanju na snagu saborskog zakona o
poštanskoj štedionici (§ 16). Medutim, prvaci Hrvatske narodne zajed-
nice reterirali su od ovog stava u toku rasprave u plenumu Sabora i
predložili su novu kompromisnu formulaciju zaključnog § 16, prihvat-
ljivu za Vladu. Njome se nastojalo dovesti u sklad stanovište Sabora
i ujedno priznati ”pravnu egzistenciju” Naredbe. U tom pogledu oni
su uživali punu podršku Muslimanskog kluba, koji je pazio da se ne
zamjeri Vladi pred raspravu o agrarnom zakonu. U sporazumu sa Hr-
vatskim i Muslimanskim klubom dr Nikola Mandić je podnio još na
početku rasprave rezoluciju kojom se osuduje postupak Zemaljske vla-
de prilikom osnivanja poštanske štedionice i poziva se vlada da ubuduće
poštuje ustavne norme. Oba kluba su, medutim, smatrala ovaj protest
dovoljnim i izjasnila se protiv otvaranja sukoba sa Vladom,37) koja se
našla u situaciji da u Saboru javno osporava i ono za što se ranije sama
interno zalagala. Izmjena stanovišta hrvatskih gradanskih političara
bila je u najužoj vezi sa opštom evolucijom političkih odnosa u Bosni i
Hercegovini u jesen i zimu 1911. godine.
Muslimansko-hrvatska većina usvojila je zakon o poštanskoj šte-
dionici nakon burnih protesta i opstrukcije srpskih poslanika. Srpski
poslanici su u debati posebno uporno insistirali na jednoj radikalnijoj
stilizaciji zaključenog § 16, koja bi isključila mogućnost da Vlada bez
znanja Sabora preinači ustanove carske naredbe o štedionici. Medutim,
pitanje nije imalo toliko veze sa samom suštinom zakona. Ono je, kao
i protesti zbog tumačenja odredbe Ustava o broju članova Sabora koji
moraju biti prisutni sjednici da se donese punovažan zaključak, bilo pri-
je svega stvar prestiža. Time su srpski poslanici izražavali negodovanje
protiv nadglasavanja od strane savezničke većine. Ovaj poraz je tim
teže pao Srpskom poslaničkom klubu jer je on pretendovao na vodeću
ulogu i hegemoniju u Saboru. Njegov istaknuti član, pripadnik grupe
37)
31.11. i 5.12.1910. (Pr BH 1867 i 1891 iz 1910), kao nap. 18.
367
”Narod”, dr Nikola Stojanović, izjavio je docnije za vrijeme budžetske
debate, da su ”Srbi kao relativna većina pozvani faktično ... da igraju
glavnu ulogu”.38)
Držanje muslimansko-hrvatske većine u debati o poštanskoj šte-
dionici baron Benko je ocijenio da je bilo ”uz malo izuzetaka kukav-
no”. Većina se pokazala kod svog prvog nastupa nepouzdanom, kako
se Benko i pribojavao prilikom njenog osnivanja. Tek nakon razgo-
vora sa odjelnim predstojnikom Zemaljske vlade Adalbertom Shekom
poslanici Hrvatske katoličke udruge u zadnji čas su pristali da glasaju
sa ostalim hrvatskim i muslimanskim poslanicima. Oni su svoje uste-
zanje objašnjavali time što im Vlada ni u čemu ne izlazi u susret.39)
Ovu taktiku ponoviće poslanici Hrvatske katoličke udruge i prilikom
glasanja za budžet za 1911. kako bi izdejstvovali podršku Vlade za do-
bijanje zajma u cilju saniranja vrlo lošeg finansijskog stanja sarajevske
nadbiskupije.40)
Stvaranje hrvatsko-muslimanske većine prethodilo je zaključenju
hrvatsko-muslimanskog pakta, koji je potpisan tek 31.marta 1911, ne-
posredno pred raspravu o fakultativnom otkupu kmetova. To je ima-
lo dalekosežan uticaj na političke odnose u Bosni i Hercegovini prije
Prvog svjetskog rata. Medutim, već i samo obrazovanje muslimansko-
hrvatske koalicije, koja se u debati o poštanskoj štedionici konfrontirala
sa Srpskim klubom, imalo je kao neposrednu posljedicu ostavku Derviš-
bega Miralema na položaj predsjednika Kluba muslimanskih poslanika
i istup iz Kluba dr Murata Sarića, koji se inače deklarisao kao Srbin.
To je potaklo da iz stranke takode istupe Vasfi-beg Biščević i Salih-aga
Kučukalić, koji su bili pristaše umrlog Ali-bega Firdusa, ali su se protiv
volje potčinjavali vodstvu Šerifa Arnautovića.41) Ovi disidenti zajedno
38)
BHS, god. 1910/11, II zasj. sv. III, str. 1181-1183. Srpskim posla-
nicima polazilo je za rukom da čak kad su se kao manjina našli u opoziciji
daju svoj pečat radu Sabora. Baron Benko je u januaru 1911. pisao ka-
ko Srbi svojim brojem i temperamentom odreduju držanje Sabora (Ze-
maljska vlada Zajedničkom ministarstvu finansija 18.1.1911. (Pr BH
77/1911). Za držanje srpskih poslanika imala je značaja ne samo okol-
nost što je najveći dio kmetova bio iz redova Srba, nego i to što je srpski
narod u Bosni i Hercegovini imao najrazvijeniju buržoaziju i gradansku
inteligenciju. Kod njega se najranije formirala i nacionalna svijest, na
što je uticalo i postojanje slobodne srpske države.
39)
31.1. i 2.2. 1911. (Pr BH 133 i 148 iz 1911).
40)
Zemaljska vlada Zajedničkom ministarstvu finansija 24.2.1911. (Pr
BH 275/1911).
41)
BH 159/1911).
368
sa Bećir-begom Gradaščevićem i Osman-begom Pašićem odbiće da pot-
pišu hrvatsko-muslimanski pakt i obrazovaće, na čelu sa Derviš-begom
Miralemom, posebnu političku grupu.
Takode, u decembru 1910. i januaru 1911. došlo je do osipanja
Srpskog poslaničkog kluba. Simo Eraković, dr Risto Božić i dr Živko
Nježić napustili su Srpski klub pridruživši se tako Petru Kočiću. Njih
je Vlada označila kao ekstremno krilo Srpske saborske stranke, koje
će sada nesputano klubskom disciplinom praviti najoštriju opoziciju.42)
Ovo se već vidno manifestovalo prilikom debate o poštanskoj štedionici.
Rasprava o poštanskoj štedionici nije samo ukazala na novi raspored
političkih snaga u Bosanskohercegovačkom saboru, nego je pokretanjem
državnopravnih pitanja privukla pažnju Beča i Pešte. Predsjednik aus-
trijske vlade Bienert bez ustezanja je dao saglasnost na usvojeni tekst,
polazeći od toga da osnovne dopune koje je Sabor izvršio pripadaju
području civilnog prava i upravljanja državnim imetkom, pa prema to-
me u skladu sa § 42 Zemaljskog ustava spadaju u nadležnost Sabora.
Bienert je, medutim, izrazio neslaganje austrijske vlade sa mišljenjem
Sabora iznesenim u rezoluciji dr Živka Nježića i dr, koja je na poti-
caj Srpskog kluba 25.januara 1911. usvojena većinom glasova (manjinu
su sačinjavali uglavnom muslimanski poslanici). U toj rezoluciji je bi-
lo izraženo stanovište da u kompetenciju Sabora spadaju svi državni
poslovi koji se tiču Bosne i Hercegovine a nisu isključeni odredbama
§ 41 zemaljskog ustava. Austrijska vlada je ukazivala da direktna za-
konodavna vlast krune nije nićim ograničena u bosanskohercegovačkim
poslovima koji nisu u § 42 zemaljskog ustava izričito spomenuti da spa-
daju u nadležnost Sabora (npr. izmjene Ustava, izbornog reda i dr).
Ovo gledište se u potpunosti podudaralo sa stavom bosanskohercego-
vačke uprave, ali Zemaljska vlada nije smatrala politički oportunim da
u Saboru tada javno reaguje bojeći se burnih političkih rasprava,43)
koje bi mogle ugroziti rad Sabora i usvajanje budžeta za 1911. godinu.
Rezerve ugarske vlade prema postupku Bosanskohercegovačkog sa-
bora bile su, medutim, znatno veće. Predsjednik ugarske vlade Khuen
Hedervary, restriktivno tumačeći odredbe Zemaljskog ustava, smatrao
je da je Sabor izmjenom vladinog nacrta zakona prekoračio svoj dje-
lokrug i da polazeći sa državnopravnog stanovišta ne bi mogao dati
saglasnost za njegovu sankciju. Hedervary je ipak dao saglasnost u ime
ugarske vlade kako bi se izbjegle teške političke komplikacije i da bi
podržao ministra Buriána. Pri tome je naglasio da to ne može služiti
42)
BH 120/1911).
43)
BH 408/1911) i Bienerth Buriánu, 23.5.1911. (Pr BH 705/1911).
369
kao presedan za budućnost jer bi proširenje djelokruga Bosanskoher-
cegovačkog sabora protivrječilo kako osnovnim principima Zemaljskog
ustava tako i političkim intencijama ugarske vlade.44) Tako su težnje
da Sabor očuva i proširi svoje kompetencije, koje su došle do izražaja
i prilikom diskusije o poštanskoj štedionici, nailazile na prepreke kod
odlučujućih faktora u Monarhiji. Medutim, iako unaprijed osudena na
neuspjeh nastojanja da se Sabor pretvori u parlament, bila su manje-
više prisutna u cijelom ustavnom periodu, nošena od strane heterogenih
političkih snaga koje su ih izražavale sa različitim intenzitetom i dos-
ljednošću.
44)
Khuen Hedervary - Buriánu, 21.5.1911. (Pr BH 706/1911). Zakon o
poštanskoj štedionici car je sankcionisao 11.juna 1911.
370
NEKOLIKO NAPOMENA O JEVREJIMA U BOSNI
I HERCEGOVINI U DOBA AUSTROUGARSKE UPRAVE
Austrougarska okupacija Bosne i Hercegovine značila je veliku is-

torijsku prekretnicu, koja je bila ne samo političke nego i socijalno-
ekonomske i uopšte kulturno-civilizacijske prirode. Duboke promjene
zahvatile su i jevrejsku zajednicu u Bosni i Hercegovini, a i ona je sa-
ma postala značajan faktor privrednog i kulturnog preobražaja zemlje.
U okviru nastalih demografskih promjena uz domaće Sefarde, koji su
uz srpske trgovce bili do 1878. glavni reprezentanti bosanskohercego-
vačke spoljne trgovine i glavni zajmodavci, stižu i Jevreji iz Monarhije,
Aškenazi. Njihove predhodnice dolaze sa austrougarskim trupama u
toku same okupacione kampanje kao snabdjevači vojske životnim na-
mirnicama i prevoznici, te kao agenti trgovačkih kuća i trgovački putni-
ci, medu kojima su bili naročito brojni madarski Jevreji. Vremenom su
se Jevreji iz Monarhije, čija se brojnost povećala, proširili po bosansko-
hercegovačkim gradovima kao trgovci i krčmari. Oni se javljaju i kao
osnivači prvih industrijskih preduzeća u zemlji. U procesu brze urba-
nizacije uključuju se u modernu izgradnju stanova, osobito u Sarajevu,
koristeći mogućnost kupovine jeftinog gradevinskog zemljišta u grado-
vima, kao i jeftinog poljoprivrednog zemljišta u Bosanskoj Posavini. I
sefardski trgovci iz Sarajeva i drugih gradova uspješno se prilagodavaju
novim prilikama. Oni sada i ”orijentalnu” robu nabavljaju preko Save,
te u znatnoj mjeri doprinose preobražaju tradicionalnog bosanskoher-
cegovačkog tržišta i ukupnoj modernizaciji društva.1)
Tokom vremena doseljeni Aškenazi dosegli su blizu trećinu ukupne
jevrejske populacije u Bosni i Hercegovini. Tako je 1895. od ukupno
8.213 Jevreja na Sefarde otpadalo 5.729 lica ili 69,76%, a na Aškenaze
1)
Vidi Ferdo H a u p t m a n n, Privreda i društvo u Bosni i Herce-
govini u doba austrougarske vladavine (1878-1918), u Prilozi za istoriju
Bosne i Hercegovine II, ANUBiH Posebna izdanja LXXIX/18, Sarajevo
1987, str. 109-110, 194-195; up. G. H o l t z, Die letzten Kämpfe und
der Heimmarsch, Wien -Leipzig 1908, str. 12 i d; Johann A s b o t h,
Bosnien und die Herzegowina, Reisebilder und Studien, Wien 1888, str.
165; E. L e v e l e y e, Die Balkanländer, Leipzig 1988, str. 236.
371
2.484 osobe ili 30,24%.2) Ni docnije se ovaj odnos nije bitnije izmijenio.
Prema popisu iz 1910. broj Sefarda je iznosio 8.219, a Aškenaza 3.649
osoba.3) Pri tome treba imati u vidu da je aškenaska grupacija bila
srazmjerno svojoj brojnosti ekonomski znatno uticajnija.
Zahvaljujući doseljavanju kao i prirodnom priraštaju broj Jevreja
(Sefarda i Aškenaza) porastao je od 1879. do 1910. godine od 3.426
na 11.868, t.j. za 246%, dok je kod pravoslavnih Srba, koji su jedini
imali normalan demografski porast, isti iznosio 66%, kod katolika je
bio 107%, a kod stanovništva muslimanske vjere samo 36%. U istom
razdoblju udio Jevreja u stanovništvu Bosne i Hercegovine porastao je
od 0.29% na 0.62%, a kada je riječ samo o stanovnicima gradova taj se
procenat popeo od 2% u 1879, na 4% u 1910. godini. Jevreji su bili go-
tovo isključivo gradski elemenat (93,66%, i to Sefardi 95,4%, Aškenazi
89,7%). Bili su 1879. nastanjeni u 30, a 1910. godine u 62 bosansko-
hercegovačka grada, tako da od 66 gradskih opština samo u 4 nije bilo
Jevreja (Gornji Vakuf, Glamoč, Čapljina, Kreševo). Najviše ih je bi-
lo u Sarajevu (6.397), u kome je živjelo više od polovine svih Jevreja
u Bosni i Hercegovini (57,55%). U Sarajevu su Jevreji činili 12,32%
svih stanovnika grada. Ukupno uzevši broj Jevreja u bosanskoherce-
govačkim gradovima porastao je od 1879. do 1910. godine za 227%, a
bili su posebno zastupljeni u Banjaluci (321), Travniku (472), Bijelji-
ni (429), Zenici (294), Mostaru (254), Višegradu (265), itd. Pri tome
njihov udio u grupi trgovačko-prometno-novčarskih-veresijskih zvanja
iznosio je 1910. jednu petinu. Položaj Jevreja u trgovačkom prometu
nije bio niukakvom srazmjeru sa njihovim brojem. U njihovim se ruka-
ma koncentrisala glavnina uvozne i izvozne trgovine. Inače, kada je riječ
o Jevrejima vlasnicima preduzeća i radnji, njih je u Bosni i Hercegovini
bilo 1907. godine 1.262 ili 3%. a 1913. godine 1923 ili 3,6%.4)
Zadnjih godina publikovani radovi Iljasa Hadžibegovića i Ferde Ha-
uptmanna, koji se odnose na bosanskohercegovačko društvo u doba
austrougarske uprave, donose relevantne podatke i ocjene o učešću Je-
vreja u privrednom životu zemlje. Medutim, postoji potreba da se
ova istraživanja nastave i prodube. Do sada korištene, inače, broj-
nim podacima bogate statističke publikacije zemaljske uprave, kao i
kazivanja savremenika sadržana u literaturi, imaju ograničenu upotreb-
nu vrijednost za rekonstrukciju pojedinih socijalnih slojeva i njihovog
2)
Up. Avram P i n t o, Jevreji Sarajeva i Bosne i Hercegovine, Sa-
rajevo 1987, str. 16. i d.
3)
Bericht über die Verwaltung von Bosnien und der Herzegowina 1913,
str. 1.
4)
Iljas H a d ž i b e g o v i ć, Postanak radničke klase u Bosni i Her-
cegovini i njen razvoj do 1914. godine, Sarajevo 1980, str. 97-102, 115;
i s t i, Bosanskohercegovački gradovi na razmedu 19. i 20. stoljeća,
Sarajevo 1991, str. 65-80; H a u p t m a n n, op. cit. str. 194-195.
372
nacionalno-konfesionalnog sastava. Biće potrebno proširiti arhivska is-
traživanja na nove tematske oblasti. Dalje izučavanje privredne istori-
je, posebno trgovine i bankarstva, te posjedovnih odnosa kada je riječ
o nekretninama, naročito u Sarajevu (istraživanja u katastru), pružiće
kompleksniju sliku i o jevrejskoj zajednici, koja je bila socijalno sloje-
vita i u svojim redovima, pored istaknutih pripadnika gornjih slojeva i
intelektualnih zanimanja, imala i dosta gradske sirotinje.
Učešće Jevreja u redovima radništva bilo je višestruko veće od njiho-
vog udjela u ukupnom stanovništvu zemlje, ali je ono bilo osjetno manje
nego što je iznosio procenat Jevreja medu stanovništvom gradova. Od
52.871 radnika zaposlenog 1907. u erarnim i privatnim preduzećima i
radnjama broj Jevreja iznosio je 1.128 ili 2,2%. U preduzećima koja su
pripadala zemaljskom eraru od ukupno 14.848 zaposlenih radilo je tada
samo 146 Jevreja odnosno 1%, a u privatnim preduzećima od 38.023
zaposlena 982 su bili jevrejski radnici ili 2,6%. Jevreji su, s obzirom
na njihov ukupan broj, bili značajnije zastupljeni medu radnicima u
tekstilnoj industriji (10,5%), trgovini (7,9%) i grafičkoj industriji (7%).
Inače, pada u oči da je mali broj Jevreja radio u erarnim preduzećima.5)
Nakon okupacije 1878. uz postojeće sefardske vjerske opštine osni-
vaju se i opštine doseljenih austrougarskih Jevreja, Aškenaza. U Mos-
taru je postojala zajednička opština, dok jevrejska opština u Donjoj
Tuzli, mada nije bila osnovana kao aškenaska, nije obuhvatala gotovo
nijednog Sefarda. Sredinom devedesetih godina 19. stoljeća Sefardi su
u Bosni i Hercegovini imali 17 opština i 16 sinagoga, te 9 rabina i 25
čitača molitvi (Vorbetern). U isto vrijeme austrougarski Jevreji imali su
tri opštine, 1 sinagogu, 2 zgrade u kojima su se održavale molitve, kao i
dva rabina i jednog čitača molitvi. Sve su se opštine postepeno organi-
zovale na modernijoj osnovi dobijajući od vlade odobrene statute, koji
su bili dosta slični. Oni su propisivali obavezu vjernika naseljenih na te-
ritoriji opštine da joj pristupe i plaćaju propisane priloge. U opštinama
su vodene matične knjige, a taj posao spadao je u dužnost rabina. U
novim statutima bilo je izričito naglašeno pravo državnog nadzora nad
radom opština. Za izbor i smjenjivanje rabina kao i učitelja na jevrej-
skim školama bilo je neophodno odobrenje Zemaljske vlade, koja je sa
vrlo skromnim sredstvima subvencionirala jevrejske ustanove.6)
U doba turske uprave Sefardi su osnivali privatne škole u mjestima
gdje su imali veće opštine. Ove malobrojne škole bile su slične musli-
manskim mektebima. Na njima su nastavu, koja se sastojala od čitanja
tekstova na hebrejskom i podučavanja o ceremonijalu jevrejske religije,
5)
I. H a d ž i b e g o v i ć, Postanak radničke klase, str. 194-197.
6)
Ferdinand S c h m i d, Bosnien und die Herzegowina unter der Ver-
waltung Österreich-Ungarns, Leipzig 1914, str. 694-695.
373
po pravilu izvodili rabini na španjolskom jeziku. Pri kraju turske upra-
ve Sefardi su u Sarajevu imali i jednu svoju srednju školu.7) Početkom
pak 20. stoljeća zabilježeno je postojanje samo jedne konfesionalne je-
vrejske škole u zemlji, na kojoj su školske godine 1904/05. radila četiri,
a školske godine 1909/10. sedam učitelja. Školu je izdržavala sara-
jevska sefardska opština. Medutim, jevrejska djeca bila su masovno
obuhvaćena opštim, komunalnim školstvom. Tako je u školskoj godini
1909/10. osnovne škole pohadalo ukupno 1.350 jevrejske djece, pa su
Jevreji u pogledu pohadanja osnovnih škola daleko prednjačili u odnosu
na ostale.8) To je bilo uslovljeno kako gradskim karakterom jevrejskog
stanovništva i njegovom socijalnom strukturom, tako i cjelokupnom
duhovnom konstitucijom Jevreja, koja ih je činila otvorenim za nove
civilizacijske tokove i uticaje.
Subvencioniranje vjerskih ustanova i konfesionalnog školstva sred-
stvima zemaljskog budžeta postalo je, osobito u ustavnom periodu,
značajan politički problem. Zemaljska vlada davala je katolicima, u
odnosu na njihov broj i brojno stanje pripadnika ostale dvije glav-
ne konfesije, veće iznose iz budžeta. To je motivirano nepovoljnijim
imovnim stanjem katoličkih institucija. Nezadovoljstvo Muslimana i
pravoslavnih Srba došlo je do izražaja u rezoluciji usvojenoj na pr-
vom zasjedanju Bosanskohercegovačkog sabora 28. jula 1910, kojom se
tražila podjela sredstava za bogoštovje i nastavu proporcionalno broju
pripadnika pojedine konfesije.Ovo je prihvatila i vlada za tri najbrojni-
je konfesije u prijedlogu budžeta za 1911. godinu.9) Pomenuti princip
finansiranja, tzv. konfesionalna tangenta, koji je već krajem 1913. u
novim političkim okolnostima bio napušten, nije bio nikada ni primije-
njen na manje vjerske zajednice, jer bi im pripadale sasvim neznatne
svote, pa ne bi mogli dalje izdržavati postojeće vjerske institucije.10)
Što se tiče Jevreja oni su ispoljavali svoje nezadovoljstvo visinom
budžetske subvencije, smatrajući da su zapostavljeni i prikraćeni. Ovo
nezadovoljstvo izrazio je jevrejski poslanik Ješua Salom već na prvom
zasjedanju Sabora 1910. godine. Pri tome je glasao sa saborskom
većinom za predloženi budžet u nadi da će to u budžetu za narednu
7)
Todor K r u š e v a c, Sarajevo pod austrougarskom upravom 1878-
1914, Sarajevo 1960, str. 395.
8)
U školskoj godini 1909/10. osnovnim školstvom bilo je obuhvaćeno
17.504 djeteta pravoslavne vjere, 16.198 djece katoličke vjere, 5443 dje-
teta islamske vjeroispovijesti, 1.350 jevrejske djece i 653 djeteta koja su
pripadala ostalim konfesijama. S c h m i d, op. cit. str. 723
9)
Stenografski izvještaji o sjednicama bosansko-hercegovačkog sabora
(dalje BHS) god. 1910, I zasj. Sv. I, Sarajevo 1910, str. 460-464; 673-675;
up. S c h m i d, op. cit. 693-694
10)
BHS god. 1910. I zasj. Sv. I, str. 655-656.
374
godinu biti otklonjeno. Medutim, i prijedlog budžeta za 1911, kojim se
predvidala subvencija pravoslavnoj konfesiji 311.395 kruna, islamskoj
konfesiji 239.583 k, katolicima 159.390 k, te za grko-katolike 15.000 k,
evangeliste 8.240 k. i za Jevreje samo 4.378 k, izazvao je negodovanje
dr Vite Alkalaja, Salomovog nasljednika u saborskim klupama. Nave-
denu svotu Alkalaj je ocijenio kao posve neznatnu, i protestvovao je
što se Jevrejima daje manje i u poredenju sa onima koji su po broju
i poreskom doprinosu kudikamo slabiji od njih. Ukazao je da svota
predvidena za grkokatolike kao i ona za evangeliste, u poredenju sa
svotom namjenjenoj Jevrejima, nikako nije u srazmjeri sa brojem pri-
padnika ovih vjeroispovjesti. Posebno je naglasio da Jevreji plaćaju
više bogoštovnog poreza nego drugi, a da su pri tome gotovo sve jevrej-
ske opštine prezadužene. Naveo je primjer sarajevske sefardske opštine,
koja oporezuje svoje članove sa 20% bogoštovnog poreza, pa ipak du-
guje Zemaljskoj banci 100.000 kruna, i dodao da Jevreji imaju sirotinje
u velikom broju. Sefardska opština u Sarajevu izdržavala je jedinu
jevrejsku konfesionalnu osnovnu školu u zemlji bez ikakve finansijske
potpore od strane vlasti. Alkalaj je u budžetskoj debati 14.februara
1911. tražio da se Jevrejima, kao i drugim, omogući da pomoću vladi-
nih subvencija izdržavaju konfesionalne škole s ciljem da djecu u njima
odgajaju u nacionalnom duhu. Pri tome je istakao: ”Židovi su na-
rodnost a ne konfesija.” Različit odnos vlade prema grko-katolicima i
evangelistima Alkalaj je tumačio time što su oni, za razliku od Jevreja,
u većini doseljenici. Pledirajući za jednakopravnost, on se pozivao i na
odluke Berlinskog kongresa. U pogledu budžetskih subvencija zalagao
se za to da se one daju prema faktičkim potrebama pojedinih konfe-
sija. Imajući u vidu položaj Jevreja, smatrao je da, ako se subvencije
dodjeljuju srazmjerno broju vjernika, ispada kao da se ništa i ne daje.
Od predstavnika uprave Alkalaj je tražio da manje hvale Jevreje zbog
lojalnosti i doprinosa razvoju trgovine i industrije, a da više daju.11)
Uticajem Sabora izvršene su neke korekcije u zemaljskom budžetu
za 1911. godinu. Pored ostalog predvideno je da dotacije evangelisti-
ma, grkokatolicima i Jevrejima iznose po 10.000 kruna, s tim da su
grkokatolici dobili za izvanrednu potrebu daljih 5.000 kruna.12) Za od-
nos vlade prema Jevrejima u ovom pitanju vjerovatno je igrala ulogu i
okolnost da su jevrejske opštine u svojim redovima imale veći procenat
materijalno bolje situiranih članova nego što je to bio napr. slučaj kod
grkokatolika, koji su u većini bili kolonizirani zemljoradnici.
11)
BHS god. 1910/11, I zasj. Sv.III, Sarajevo, 1911, str. 1150-1156.
12)
Vidi S c h m i d op. cit. str. 693,694; Prema popisu iz 1910. grkoka-
tolika je bilo 8.136 a evangelista 6.342. Prvi su učestvovali u stanovništvu
BiH sa 0,43% a drugi sa 0,33%. Kao nap. 3.
375
Nasuprot vrlo značajnom doprinosu Jevreja privrednom i kultur-
nom razvitku, njihovo učešće u politici bilo je marginalno, ali zaslužuje
da se i na to obrati pažnja. Za držanje Jevreja karakterističan je lojalan
odnos prema vlastima kako u periodu turske tako i austrougarske upra-
ve, te tolerantan stav prema drugim konfesijama i nacijama. To je bilo
uslovljeno specifičnim položajem i brojnošću Jevreja, koji se nisu, za
razliku od drugih, politički organizovali na nacionalno-konfesionalnoj
osnovi.
Kada je pri kraju turske vladavine, u okviru upravnih reformi, u
Sarajevu 1865. formirana gradska uprava, beledija, u kojoj je pored
gradonačelnika bilo sedam vijećnika, jedan od njih bio je predstavnik
Jevreja.13) Po austrougarskoj okupaciji provizornim opštinskim statu-
tom grada Sarajeva od 22.avgusta 1878. Jevreji su u opštinskom vijeću
dobili četiri mjesta (Muslimani 5, pravoslavni 6, katolici 3). Kada je
privremeni statut 10.12.1883. zamjenjen stalnim, u sastav opštinskog
vijeća, koje je trebalo da odražava tadanju konfesionalnu strukturu sta-
novništva, ulazila su tri jevrejska predstavnika (uz 12 muslimanskih,
6 pravoslavnih i 3 katolička predstavnika). I nakon što je 18.2.1899.
gradski statut unekoliko izmjenjen, broj vijećnika Jevreja kao i broj
vijećnika pripadnika drugih konfesija, sem katoličke, ostao je nepromje-
njen.14) Gradsko zastupstvo nije bilo demokratska institucija, jer se
konstituisalo na osnovu vrlo visokog izbornog cenzusa, a jednu trećinu
njegovog sastava imenovala je Zemaljska vlada. Mada je imalo vrlo
ograničenu autonomiju, gradsko zastupstvo dalo je značajan doprinos
rješavanju niza komunalnih pitanja.15)
U previranjima uoči aneksije i Jevreji su početkom 1908. bili uvu-
čeni u vrtlog političkih borbi. Povod su bile odredbe nacrta novog
gradskog statuta Sarajeva, kojima se priznavalo doseljenim austrijskim
i ugarskim državljanima pravo glasa. Inače, projekt novog statuta
bio je zasnovan na modernim liberalnim načelima i predvidao je auto-
nomno odlučivanje o svim opštinskim poslovima. Predstavnici Srba i
većina muslimanskih zastupnika osporavali su izborno pravo doselje-
nicima. Nasuprot tome vijećnici Jevreji (Danon, dr Grünfeld, Salom)
glasali su 8.februara 1908. zajedno sa hrvatskim vijećnicima i musli-
manskom grupom Esad-efendije Kulovića da se to pravo doseljenicima
13)
Vladislav S k a r i ć, Sarajevo i njegova okolina, Sarajevo, 1937, str.
226-227.
14)
Vidi K r u š e v a c, op. cit. str. 63 i d.; Hamdija K r e š e v l j a -
k o v i ć, Sarajevo za vrijeme austrougarske uprave (1878-1918), Sara-
jevo 1969, str. 27-29.
15)
Vidi Tomislav K r a l j a č i ć, Kalajev režim u Bosni i Hercegovini
1882-1903, Sarajevo 1987, str. 450; I. H a d ž i b e g o v i ć, Bosansko-
hercegovački gradovi, str. 87-90.
376
prizna, što je bila takode intencija vlasti. Medutim, većina vijećnika
izjasnila se protiv izbornog prava stranaca, što je dovelo do ostavke gra-
donačelnika i raspuštanja gradskog zastupstva. Na izborima održanim
13.aprila 1908, na kojima je učestvovalo 93% birača, pobijedile su one
političke snage koje su prethodno ostale u gradskom vijeću u manjini.
Mada je doseljenicima priznato izborno pravo, do promjene statuta ni-
je došlo.16) Medutim, glasanje u gradskom vijeću, i izborna kampanja
vodena sa mnogo žuči, zaoštrila je u delikatnim političkim prilikama
uoči aneksije odnose izmedu provladinih grupa i opozicije. Držanje
jevrejskih vijećnika i birača ostavilo je odredene tragove u daljim od-
nosima izmedu Jevreja i Srba, koji su i docnije prebacivali Jevrejima
da su svojim glasovima ”odlučili u korist stranaca”.17) Netrpeljivost
prema strancima bila je, inače, tuda kosmpolitskom duhu Jevreja.
Po okončanju aneksione krize na političkoj sceni u Bosni i Her-
cegovini dominiralo je pitanje uvodenja ustavnih institucija. Nijedna
politička grupacija nije bila zadovoljna u pogledu nadležnosti budućeg
Sabora, kao i sa nizom drugih odredaba ustavnog projekta. Tokom
1909. i početkom 1910. domaći političari su stavljali zamjerke i podno-
sili predstavke nosiocima vlasti u vezi sa odredbama budućeg ustava.
Pri tome se težište njihovih zahtjeva sve više prenosilo na to da se jed-
noj ili drugoj konfesiji u Saboru dodijeli koji poslanički mandat više
ili još koji virilist. To je bio razlog da su predstavnici Srpske narodne
organizacije osporili Jevrejima pravo da budu predstavljeni u Saboru,
jer su smatrali da bi to bilo na račun Srba. Inače, sve su političke stran-
ke, izuzev Socijaldemokratske stranke Bosne i Hercegovine, prihvatile
kao trenutnu neminovnost izborni sistem, koji je počivao na konfesi-
onalnoj podjeli birača u odvojena izborna tijela, paralelno sa njihovom
podjelom u posebne izborne kurije na osnovu socijalnog statusa. To
je učinila i Srpska narodna organizacija, koja se u svom programu i
javnom političkom djelovanju zalagala za parlamentarnu demokraciju i
opšte, direktno i jednako pravo glasa.
Nakon što su srpski prvaci Gligorije Jeftanović, Vojislav Šola i dr
Danilo Dimović dali izjavu lojalnosti ministru Istvanu Buriánu 3.ma-
ja 1909. u Beču, Srpska narodna organizacija, opredjelivši se u većini
za ”realnu” politiku, formulisala je na skupštini povjerenika u Saraje-
vu sredinom istog mjeseca svoje prigovore i prijedloge u pogledu ze-
maljskog ustava. Tada je pored ostalog zaključeno da se u predstavci
ministru naglasi principijelan stav protiv konfesionalnih kurija, ali da
se tome u datim okolnostima ne daje aktuelan značaj i traži korekcija
16)
Kao napomena 14.
17)
Risto R a d u l o v i ć, Izabrani radovi, Sarajevo 1988, str. 154.
377
broja virilista u korist Srba.18) U predstavci, koju su ministru Buriánu
proslijedili 19.maja 1909. Gligorije Jeftanović i Vojislav Šola,19) pored
drugih zahtjeva, traženo je da broj virilista za svaku konfesiju bude u
istom srazmjeru koji bi trebalo da važi i za podjelu poslaničkih manda-
ta. U tom pogledu insistiralo se na proporciji 2:3:4 u odnosima izmedu
katoličkih, muslimanskih i pravoslavnih mandata.20)
Podnosioci predstavke, koja je do sada ostala nepoznata u litera-
turi, izrazili su posebno čudenje i protest što sefardski nadrabin Sara-
jeva treba da dobije mjesto viriliste u Saboru i što je uz to Jevrejima
obećano da će imati jednog izabranog zastupnika. Pri tome je rečeno da
su svi drugi konfesionalni virilisti reprezentanti većih jedinstvenih or-
ganizacija, dok Jevreji takve organizacije nemaju nego posjeduju jednu
ustanovu posve lokalnog karaktera. Već iz tog razloga Jevreji se ne bi
mogli izjednačiti sa drugim konfesijama, čiji virilisti ulaze u Sabor. Ni u
odnosu na svoju brojnost Jevreji, po ovom mišljenju, ne bi mogli dobiti
svog virilnog predstavnika.Srpski političari su smatrali da bi, s obzirom
na malobrojnost Jevreja, bilo sasvim dovoljno da jevrejski birači svojim
glasovima utiču na izbore odnosno na program poslanika. Izražavali su
negodovanje zato što se Jevrejima daju privilegije na štetu Srba. Na-
glašeno je da kod svih ostalih konfesija tek na 25.000 stanovnika dolazi
jedan poslanik, dok 10.000 Jevreja treba da dobije jednog poslanika i
jednog virilistu.
U predstavci je osobito istaknuto da se Jevreji nisu nikada bavili
”javnim poslovima naše domovine” i da se ”njihova djelatnost nije ni-
kada kretala izvan kruga trgovačkih špekulacija”. Ovo je navedeno kao
dodatni razlog da se Jevrejima ne da ”poseban privilegovan položaj”.
18)
Fritz von R e i n ö h l, Grosserbische Umtriebe vor und nach Aus-
bruch des ersten Weltkrieges, I Der Fall Jeftanović-Šola-Gavrila, Wien
1944, Nr 58, str. 49.
19)
Haus-Hof - und Staatsarchiv Wien, Politisches Archiv I, K. 638, Ca-
binett des Ministers VIII c 12/I, 212-233 f, prepis predstavke na nje-
mačkom jeziku.
20)
Imajući u vidu pomenutu proporciju Srbi su računali na 32 od ukup-
no 72 poslanička mjesta u Saboru. Medutim, kako je i za Jevreje bio
predviden jedan poslanički mandat, to je i ključ koje su vlasti postavile za
podjelu poslaničkih mandata izmedu tri najbrojnije konfesije pozivajući
se na odnose u stanovništvu bio 4:6:7,75. Po tom ključu pravoslavnim
Srbima pripalo je 31 poslaničko mjesto. (Vidi Hamdija K a p i d ž i ć,
Bosna I Hercegovina pod austrougarskom upravom (članci I rasprave),
Sarajevo 1968, str. 86-88.) Pomenute tri konfesije trebalo je da budu
predstavljene u Saboru sa po pet virilista iz redova vjerskih dostojans-
tvenika odnosno funkcionera autonomnih vjersko-prosvjetnih institucija,
dok je kao predstavniku jevrejske konfesije sefardskom nadrabinu Saraje-
va osigurano mjesto viriliste. Kako za ostale viriliste, koji su po položaju
ulazili u Sabor, nije bila odredena njihova vjerska pripadnost, to je po
ocjeni podnosioca srpske predstavke otvaralo mogućnost da se pojedina
konfesija protežira ili ošteti.
378
Prednji navodi bili su potpuno suprotni intencijama vlasti i u nesa-
glasnosti sa stavovima predstavnika ostalih nacionalno-konfesionalnih
grupa. Baron Isidor Benko, civilni adlatus poglavara Zemaljske vla-
de, predlažući u februaru 1909. Zajedničkom ministarstvu finansija
da Jevreji treba da dobiju jedan poslanički mandat u gradskoj kuri-
ji, naglašavao je da su Jevreji odavno konzervativan i državnotvoran
elemenat, koji je igrao istaknutu ulogu u Bosni i Hercegovini na po-
dručju trgovine, industrije i zanatstva. Benko je ukazao da su Jevreji
prije austrougarske okupacije bili zastupani u svim upravnim tijelima, a
dvojica Jevreja su bili članovi turskog parlamenta. Jevreji, sa nešto više
od 11.000 stanovnika, činili su dio gradske populacije u zemlji od oko
300.000 ljudi, koja je iako relativno malobrojna u odnosu na ukupan
broj stanovnika, trebalo po riječima barona Benka da dobije polovinu
od svih mandata. Cilj je bio da se stvori protuteža agrarnim interesima
kao i onima iz drugih staleža.21)
Za Jevreje su se zauzele i jevrejske gradske opštine u austrijskoj po-
lovini Monarhije, predvodene jevrejskom opštinom Beča, koja je pod-
nijela memorandum ministru Buriánu. U memorandumu je traženo da
se bosanskohercegovačkim Jevrejima osigura posebno mjesto u Sabo-
ru bez obzira što njihov broj ne doseže 25.000 stanovnika. Pri tome
se isticalo da su Jevreji uglavnom gradski element, nosilac kulture i
privrede a time i važan faktor u opštem razvitku zemlje. Na sjednici
vladine ustavne ankete 16.februara 1909, na kojoj su Jevreje predstav-
ljali Ješua Salom i dr Moritz Rotkopf, svi članovi ankete saglasili su
se da se Jevrejima u gradskoj kuriji obezbjedi najmanje jedno izborno
mjesto, s tim što bi posebno njihove vjerske interese u Saboru zastupao
jedan viši jevrejski sveštenik.22) Ovo su, medutim, nekoliko mjeseci
kasnije Jevrejima osporili u navedenoj predstavci reprezentanti Srpske
21)
K a p i d ž i ć op. cit. str. 71-72.
U 66 naselja koja su 1910. imala status grada živjelo je 1910. godi-
ne 278.158 lica odnosno 14,7% stanovništva zemlje. (O privrednom i
socijalnom karakteru gradskih naselja vidi I. H a d ž i b e g o v i ć, Bo-
sanskohercegovački gradovi, str. 20 i d.). Stanovnici gradova, koji su
birali u II kuriji, imali su sa visoko oporezovanim gradanima i inteli-
gencijom iz I kurije zajedno 33 poslanička mandata, dok je biračima iz
seoskih opština u III kuriji pripalo po ”Izbornom redu” 34 mandata.
Ostalih 5 izbornih mjesta pripalo je veleposjednicima. Medutim, ako se
uzmu u obzir i virilni članovi Sabora, onda protežiranje gradskog elemen-
ta postaje još izrazitije. O izbornom sistemu, te nacionalnom, socijal-
nom i političkom sastavu Sabora vidi Dževad J u z b a š i ć, Radničko
pitanje u programima gradanske politike i djelatnosti Bosanskoherce-
govačkog sabora, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 22, 1986, str.
31-37; Mustafa I m a m o v i ć, Pravni položaj i unutrašnji politički ra-
zvitak Bosne i Hercegovine od 1878 do 1914, Sarajevo 1976, str. 204 i
d.; K a p i d ž i ć op. cit str. 86-93.
22)
K a p i d ž i ć, ibidem str. 71-72.
379
narodne organizacije, koji zbog svog opozicionog stava nisu učestvovali
u radu ustavne ankete nego su naknadno izložili svoje stanovište prema
pripremanim ustavnim rješenjima.
Medutim, srpski protest protiv jevrejskih mandata nije mogao ima-
ti efekta. On je ipak bio indikator izvjesnih političkih tenzija, koje su se
povremeno javljale izmedu srpskih političara i Jevreja. Ove tenzije su
imale podlogu u različitom odnosu jednih i drugih prema austrougar-
skoj upravi i konkurenciji na ekonomskom području izmedu srpskog i
jevrejskog gradanstva.
Na prvim saborskim izborima u maju 1910. u 20-tom izbornom
kotaru II gradske kurije izabran je za poslanika Sefard Ješua Salom.
Medutim, on se krajem iste godine odrekao mandata zbog ”unutrašnjih
svada” medu Jevrejima, kako je to izvjestila Zemaljska vlada.23) Na
naknadnim izborima održanim 30.januara 1911. izabran je advokatski
koncipijent dr Vita Alkalaj sa 919 glasova, dok je njegov protukandidat
bankar i sarajevski gradski vijećnik Avram D. Salom dobio 406 gla-
sova. Vlasti nisu davale politički značaj ovoj izbornoj borbi, u kojoj
se većina Sefarda podijelila u dva protivnička tabora nakon porodične
svade izmedu Avrama D. Saloma i Ješue Saloma. Samo je od strane
Zemaljske vlade zapaženo da su u ovoj izbornoj borbi prvi puta u Bosni
i Hercegovini prilično otvoreno podmićivani birači.24) Inače, Albert S.
Eskinazi i dr. bezuspješno su pokušali da žalbom ospore regularnost
izbora dr Vite Alkalaja za poslanika u Saboru.25)
Iz redova Jevreja postao je virilni član Sabora dr Moritz Rotkopf,
kada je poslije dr Josefa Fischera izabran za predsjednika Advokatske
komore Bosne i Hercegovine. S druge strane, virilno mjesto koje je
pripadalo nadrabinu Sarajeva ostalo je nezaposjednuto. Ovo je dr Vita
23)
Telegram Zemaljske vlade od 7.decembra 1910. Arhiv Bosne i Herce-
govine u Sarajevu, Zajedničko ministarstvo finansija Pr BH 1752/1910.
24)
Navodno je Ješuu Saloma koštao izbor njegovog kandidata i nasljed-
nika u Saboru, dr Vite Alkalaja, oko 30.000 kruna, dok su izbori propalog
kandidata Avrama D. Saloma koštali još i veću sumu. (Zemaljska vla-
da Zajedničkom ministarstvu finansija 3.2.1911. Pr BH 174/1911). Ne
izgleda vjerovatno da bi mogli biti u pitanju tako visoki iznosi.
25)
BHS god. 1910/11, I zasj. Sv. III, str. 845. Ponovo se, medutim,
na izborima za gradsko zastupstvo Sarajeva održanim 11.decembra 1913.
vodila žestoka izborna bitka izmedu Ješua Saloma i Avrama D.Saloma.
Prvi se našao na listi Esad-efendije Kulovića, koju je podržavala većina
sarajevskih Jevreja. Drugi je bio na listi Fehim-efendije Čurčića, čija je
stranka, Ujedinjena muslimanska organizacija, pripadala tada obrazova-
noj novoj vladinoj većini u Saboru. Zahvaljujući mahinacijama vlasti
pobijedila je Čurčićeva lista. Za izbor Avrama D. Saloma glasali su
mnogi vladini činovnici i doseljeni Jevreji iz Monarhije. Vidi Mehmed
S p a h o, Izborni falzifikati prije rata, u: Narodna uzdanica, Kalendar
za godinu 1935, Sarajevo 1934, str. 52-55.
380
Alkalaj objašnjavao u Saboru time što je jevrejska zajednica bila zapos-
tavljena pri dodjeli subvencija iz zemaljskog budžeta i time bila lišena
mogućnosti da taj položaj popuni.26)
Jevreji su ponovo u avgustu 1913. privukli pažnju političke jav-
nosti. Naime, tada su vlasti u spiskove birača srpsko-pravoslavnog iz-
bornog kotara I kurije, II izbornog razreda unijele sve Jevreje, koji su
plaćali više od 500 kruna direktnih poreza, što je bio jedan od uslova
za pravo glasa u pomenutom izbornom razredu. Prema pisanju tadanje
štampe ovakvih jevrejskih birača bilo je bar 300. Pored Jevreja i birači
evangelisti našli su se u spiskovima birača u srpskoj izbornoj jedinici I
kurije, usprkos oštrim protestima opozicionih Srba, koji su osporavali
zakonitost ovog postupka.27)
Ova mjera vlasti bila je u sklopu priprema za naknadne izbore
za upražnjeno poslaničko mjesto u I srpskoj kuriji, čiji su birači bi-
li većinom sveštenici, činovnici i učitelji. Vlada je želila da spriječi
dolazak radikalnijih elemenata u Sabor, što je do tada omogućavao
potpuno uzdržan stav vlasti prilikom izbora. Vladi je bilo u datoj situ-
aciji posebno stalo da ojača srpsku grupu u Saboru koja bi bila sklona
da učestvuje u provladinoj radnoj većini. Posebno putem uticaja na
činovnike da glasaju za dr Savu Vukanovića, kandidata koji je uživao
njenu podršku, Vladi je uspjelo da na naknadnim izborima 9.septem-
bra 1909. propadne kandidat grupe ”Narod” dr Dorde Pejanović, koji
se eksponirao kao protivnik Monarhije.28) Ovim i drugim metodama
uticaja na birače, kakve su se inače praktikovale u Ugarskoj, vlastima
je pošlo za rukom da i na naknadnim izborima održanim 8, 9. i 10.
decembra 1913. osiguraju pripadnicima političke grupe dr Danila Di-
movića da zauzmu većinu poslaničkih klupa u Saboru, koje je napustila
grupa oko ”Srpske riječi”.
Uplitanje jevrejskih birača u izbornu borbu medu Srbima izazvalo
je žestoku reakciju predstavnika radikalne srpske opozicije. Tako se u
”Narodu” od 17.(30) VIII 1913, koji je uredivao Risto Radulović, poja-
vio vrlo oštar osvrt na političku i privrednu djelatnost Jevreja u Bosni
i Hercegovini pod naslovom ”Naši Jevreji”. Napad je bio popraćen
optužbama za ”beskrupuloznost” i otsustvo moralnih obzira u privred-
nom poslovanju Jevreja, ali je težište bilo na kritici njihovog političkog
držanja. Njima se prebacilo da bezuslovno pristaju uz Vladu i da to
znaju da naplate u političkom i privrednom pogledu. Kao argument za
ovo navedeno je kako su Jevreji, i pored svoje malobrojnosti, na račun
26)
Kao napomena 11
27)
S p a h o op. cit. str. 49-50.
28)
Notiz für die Rücksprache mit Jeftanović 1.9.1913. Kriegsarchiv Wi-
en, Nachlass Potiorek A 3 Fasz. 2 Nr 431; Persönliche Vormerkungen
Potioreks XXVI/1913, str. 20, ibidem A 3 Fasz. 4.
381
Srba predstavljeni u Saboru, te da se ”najunosniji poslovi države po-
vjeravaju njima”. Pisac članka zagovara da se Jevrejima odgovori tako
što bi Srbi sproveli u život devizu ”svoj svome”. S obzirom da su Srbi
glavni potrošači svega čime Jevreji trguju, ovu devizu trebalo je, po
autoru, realizovati sistematski i do kraja. Cilj je bio da se isključivo
srpskom gradskom stanovništvu pribave i održe kao mušterije srpski
seljaci. Ukoliko se kod Srba trgovaca ne može naći sve ono što prodaju
Jevreji, trebalo se pobrinuti da sve to i Srbi nabave. Naročitu pažnju
trebalo je obratiti na to da sitni srpski trgovci svoje potrebe podmiruju
jedino kod Srba veletrgovaca, te ukoliko su kreditom vezani za Jevreje,
da se od toga oslobode i orijentišu na srpske novčane zavode.29)
Karakteristično je da se autor citiranog napisa ograduje od antise-
mitizma i ističe da su Srbi u Bosni i Hercegovini potpuno liberalni u
odnosu prema Jevrejima, te da ne pokazuju ni najmanjeg znaka rasne
mržnje ili vjerske netolerancije. On se samo, po sopstvenim riječima,
zauzimao za adekvatan srpski odgovor na jevrejske izazove.30)
Očito je, da tu nije bila riječ o antisemitizmu rasno ili vjerski moti-
visanom. Medutim, pozivi da se poslovni odnosi odvijaju samo unutar
svog nacionalno-konfesionalnog kruga, potaknuti izbijanjem političkih
antagonizama, bili su izraz i odredene inferiornosti u konkurenciji s je-
vrejskim privrednicima. Deviza ”svoj svome” pojavila se i u srpskoj
nacionalnoj sredini u Bosni i Hercegovini pred Prvi svjetski rat, ali
nije ostala na nju ograničena. Ona će docnije biti više prisutna u dru-
gim, posebno malogradanskim krugovima, u kojim je egzistirala još od
kraja 19. stoljeća. Za meduratni period treba imati u vidu promjenu
nacionalnog karaktera vlasti poslije 1918. i njegov uticaj na srpsko-
jevrejske odnose, kao i razvoj odnosa na medunarodnoj sceni, naročito
pred Drugi svjetski rat. Antijevrejska raspoloženja iz ranijeg vremena,
motivisana privrednim i političkim razlozima, postala su plodno tlo za
izrastanje otrovnijeg, rasističkog oblika antisemitizma, kojeg na našim
prostorima nema do pobjede nacizma u Njemačkoj. To podrazumije-
va potrebu da se korjeni takvih raspoloženja kritički osvijetle i naučno
valorizuju.
(Zbornik radova Sefarad ’92, Sarajevo, 11. 09 - 14. 09. 1992, Sarajevo 1995, str.
93-110)
29)
Risto R a d u l o v i ć, Izabrani spisi, str. 153-154.
30)
Ibidem
382
JEZIČKA POLITIKA AUSTROUGARSKE UPRAVE I
NACIONALNI ODNOSI U BOSNI I HERCEGOVINI
Istorijskoj nauci dobro je poznato kako je u mnogonacionalnoj Aus-

tro-Ugarskoj monarhiji jezičko pitanje igralo vrlo značajnu ulogu i u
pojedinim zemljama dolazilo u prvi plan političkih zbivanja. Pita-
nje nastavnog jezika, jezika uprave i sudstva u spoljnom saobraćaju
sa strankama i unutrašnjem zvaničnom poslovanju, zatim nacionalna
pripadnost činovništva postali su u podunavskoj Monarhiji sporni pro-
blemi najvišeg ranga, po pravilu sa dubokom političkom, kulturnom i
socijalnom pozadinom. Pri tome su u pojedinim zemljama u punoj mje-
ri dolazile do izražaja osobenosti istorijskog razvitka, državnopravnog
i političkog položaja, kao i postojećih etničkih odnosa.
Zbog postojećih specifičnih nacionalnih i konfesionalnih razlika u
Bosni i Hercegovini, jezičko pitanje je već odmah nakon okupacije ima-
lo važno mjesto u nacionalnoj i kulturnoj politici austrougarske uprave.
Ono se kao politički problem javilo u početku prvenstveno oko naziva
jezika stanovništva i upotrebe oba njegova pisma - ćirilice i latinice, u
nastavi i u onom domenu zvanične upotrebe u kome je narodni jezik
primjenjivan. Tek u daljem procesu razvoja društvenih i političkih od-
nosa bitan sadržaj jezičkog pitanja postaće politička borba za uvodenje
narodnog jezika kao jedinog zvaničnog jezika.
Kada je riječ o problemu zvaničnog naziva narodnog jezika i upo-
trebi njegovih pisama, treba imati u vidu da je on bio usko povezan
sa pitanjem nacionalne afirmacije i priznavanja nacionalne egzistencije
i to u situaciji kada su se na području Bosne i Hercegovine pojedini
nacionalizmi medusobno sukobljavali. Sa svoje strane tome je naročito
doprinosila neravnomjernost u nacionalnom razvitku i njegova nedo-
vršenost kod pojedinih dijelova stanovništva. Posebna specifičnost tog
razvitka bila je i da je vjerska podjela i vjerska pripadnost vremenom
determinirala i nacionalnu pripadnost bosanskohercegovačkog stanov-
ništva, koje je bilo istog etničkog porijekla i govorilo istim jezikom. U
Bosni i Hercegovini, kao uostalom i na cijelom tzv. srpskohrvatskom
jezičkom prostoru, nije se zbog posebnih istorijskih okolnosti mogla os-
tvariti nacionalna integracija na osnovu zajednice jezika, kako se to uz
odredene izuzetke desilo u Evropi, iako su i na pomenutom prostoru
383
postojale tendencije usmjerene u tom pravcu.1) U doba austrougarske
okupacije u Bosni i Hercegovini proces formiranja srpske nacionalne svi-
jesti bio je kod srpskog pravoslavnog stanovništva uglavnom završen.
Kod hrvatskog katoličkog stanovništva proces formiranja hrvatske na-
cionalne svijesti bio je tek u toku i odvijao se sa znatnim zakašnjenjem
u poredenju sa susjednim zemljama u kojima žive Hrvati. Razvitak
bosanskih Muslimana, koji su se postepeno u toku osmanlijske vla-
davine formirali kao poseban južnoslovenski etnički individualitet sa
sopstvenom feudalnom klasom, imao je opet svoje naročite osobenosti
i specifičnosti.2)
Muslimani su se etnički identificirali kao Bošnjaci ili Bosanci prvens-
tveno u odnosu na Turke i druge muslimanske narode. Ova nominacija
nije dolazila u obzir u unutarbosanskim relacijama, gdje je religija bila
diferencirajuća odrednica. Naziv Bosanac ili Bošnjak koristio se i za
stanovnike zemlje, bez obzira na vjeru, kao oznaka domovinske pripad-
nosti. Medutim, bošnjaštvo kao narodnosna kategorija i ideologija bilo
je u doba otomanske vladavine u najvećoj mjeri vezano za muslimansku
1)
Vidi polemiku medu jugoslovenskim istoričarima oko uloge jezika
u konstituisanju nacija na ”srpskohrvatskom” jezičkom području, koja
je vodena povodom izlaska Istorije Jugoslavije, Beograd 1972. U ča-
sopisima Naše teme 10/1973, Časopis za suvremenu povijest II/1973,
Jugoslovenski istorijski časopis 1-2/1974, 3-4/1975, 1-2/1976. Za ovu
problematiku interesantan je i kritički osvrt Srećka M. D ž a j e, Mavar
Orbin dvadesetog stoljeća. Alternativne marginalije na jezični nacionali-
zam u djelu Milorada E k m e č i ć a: Stvaranje Jugoslavije 1790-1918,
Sv. I 660 str; II 840 str., Beograd: Prosveta 1989, Jukić 19-20, Sa-
rajevo 1989/90, posebno str. 122-131. Medu opsežnom literaturom o
ulozi jezika u formiranju modernih evropskih nacija i država vidi: The-
odor S c h i e d e r, Typologie und Erscheinungsformen des National-
staates in Europa, u: Nationalismus, Hanstein 1978, str. 119-137, i s t i,
Nationalismus und Nationalstaat, 2. Aufl. Göttingen 1992; Norbert
R e i t e r, Sprache in nationaler Funktionen, u: Ethnogenese und Sta-
atsbildung in Südosteuropa. Beiträge des Südosteuropa-Kongress der
Association Internationale d‘Etudes du Sud-Est Européen Bukarest, 4-
10.9.1974, Göttingen, str. 104-115, i s t i, Gruppe, Sprache, Nation,
Berlin 1984, str. 283 i dalje; Ranko B u g a r s k i, Jezik u društvu,
Beograd 1986, str. 158-210.
2)
Vidi: Problemi etničkog razvitka u Bosni i Hercegovini, Prilozi 11-
12/1975-1976, str. 261-342, a posebno Nedim F i l i p o v i ć, O pro-
blemima društvenog i etničkog razvitka u doba osmanske vlasti i Bra-
nislav D u r d e v, O nekim istorijsko-etničkim problemima u obradi
turskog perioda, ibidem; Srećko M. D ž a j a, Konfessionalität und Na-
tionalität Bosniens und der Herzegowina. Voremanzipatorische Pha-
se 1463-1804, Südosteuropäische Arbiten 80, München 1984. Isto djelo
prevod sa njemačkog: Konfesionalnost i nacionalnost Bosne i Hercego-
vine, Sarajevo 1992. Avdo S u ć e s k a, Položaj bosanskih Muslimana
u Osmanskoj državi, Pregled 5/1975, str. 483-509; H. Michael M i e -
d l i g, Zur Frage der Identität der Moslime in Bosnien-Herzegowina,
u: Berliner Jahrbuch für osteuropäische Geschichte 2/1994, str. 23-42.
384
populaciju i njenu vodeću begovsku strukturu, koja je bila u uslovima
poznog osmanskog feudalizma nosilac ideje o autonomiji Bosne u ok-
viru Osmanskog carstva. Pomenute autonomističke težnje nisu mogle
računati na podršku nemuslimanskog stanovništva, koje se nalazilo u
podredenom društvenom i političkom položaju. Katoličko, fratarsko
bošnjaštvo ostalo je nerazvijeno i potom konačno nestalo u hrvatstvu,
dok kod srpsko-pravoslavnog elementa nisu zabilježeni ni pokušaji afir-
macije bošnjaštva. Sticajem istorijskih okolnosti (djelatnost srpske pra-
voslavne crkve, srpski ustanci i obnova srpske države, povezanost sa
Srbima iz drugih zemalja kao posljedica migracija, izrastanje relativno
jakog trgovačkog sloja i dr.) nacionalni razvitak kod bosanskih Srba
odvijao se bržim tempom nego kod ostalog bosanskog stanovništva, pa
su se oni u Bosni prvi nacionalno konstituisali. Bosanski Muslimani
su krajem XIX i početkom XX stoljeća svoju identifikaciju izražavali
služeći se religioznom nominacijom. U to vrijeme sve njihove kultur-
ne, prosvjetne, privredne i političke organizacije i institucije u svojim
nazivima nosili su isključivo muslimanski predznak.3)
*
* *
Okupacija Bosne i Hercegovine značila je za ove pokrajine dale-
kosežnu istorijsku prekretnicu sa dubokim posljedicama za politički,
privredni i kulturni razvoj. Smjena zaostale turske, modernijom aus-
trougarskom administracijom sa školovanim i disciplinovanim činov-
ništvom ima u tom pogledu izuzetnu važnost. Mada je nova uprava
nastojala na početku da u prelaznom periodu nadoveže svoju vlast na
postojeće stanje ona je istovremeno preduzimala mjere da osigura kva-
lifikovan i sposoban činovnički kadar iz Monarhije koji bi odgovarao
potrebama savremene evropske administracije i bio u političkom pogle-
du potpuno pouzdan oslonac novom režimu. Jedan od zahtjeva koji je
postavljen novim činovnicima bilo je poznavanje ”zemaljskog” ili nekog
drugog slovenskog jezika. Medutim, to nije bila nezaobilazna prepreka
ako su to zahtijevali interesi okupacione vlasti. Ubrzo je nova biro-
kracija zauzela ne samo najvažnija mjesta u upravi, nego je postala
3)
Vidi: Muhamed H a d ž i j a h i ć, Die Anfänge der nationalen Ent-
wicklung in Bosnien und der Herzegowina, Südost-Forschungen 21/1962,
str. 168-193; i s t i, Od tradicije do identiteta (Geneza nacionalnog pi-
tanja bosanskih Muslimana), Sarajevo 1974, str. 5-155, 243-252; upore-
di Enver R e d ž i ć, Društveno-istorijski aspekt nacionalnog ”opredje-
ljivanja” muslimana Bosne i Hercegovine, u: Prilozi nacionalnom pita-
nju, Sarajevo 1963, str. 64-124; Ferdinand H a u p t m a n n, Die Mo-
hammedaner in Bosnien-Hercegovina, u: Die Habsburgermonarchie Bd.
IV, Wien 1984, str. 682-684, 700-701. Hauptmann odbacuje mišljenje
da bi regionalno bosanstvo u doba otomanske vladavine moglo imati
značenje svjesnog etnikuma.
385
apsolutno preovladujuća, a domaći činovnici zadržali su se u manjem
broju samo u nižim zvanjima. U prvim decenijama okupacije uprava
nije posvećivala potrebnu pažnju da iz domaćeg elementa uzdigne obra-
zovan činovnički kadar a još manje da mu učini dostupnim viša mjesta
na hijerarhijskoj ljestvici. Tako se u Bosni etablirao jedan birokrat-
ski apsolutistički sistem koji je ne samo po svojoj organizaciji, nego
i po svom sastavu bio dubokom pregradom odvojen od stanovništva.
Finansijska, sudska i politička uprava zemlje uredena je većinom po
austrijskom uzoru, a njemački jezik postao je skoro općenito, kao jezik
organa koji su zajednički cijeloj Monarhiji, i unutrašnji službeni jezik
bosanske uprave.
Jezik spoljnog službenog saobraćaja nove uprave sa strankama bio
je u prvom redu, ali ne i isključivo, jezik kojim je govorilo stanovništvo
Bosne i Hercegovine. Službeni naziv tog jezika nije bio odmah po oku-
paciji ustaljen (”bosanski jezik”, ”bosanski zemaljski jezik”, ali takode
i ”srpsko-hrvatski jezik” i ”hrvatsko-srpski jezik”).
U pogledu službenog naziva nastavnog jezika došlo je prvobitno do
izražaja tendencija da se jezik nazove isključivo hrvatskim što je bilo
jedan od recidiva prohrvatskog kursa bosanske uprave za generala Fili-
povića. Istovremeno je, medutim, jezik nazivan i bosanskim, a zatim je
u nekoliko rješenja Zemaljske vlade iz 1879. i 1880. izričito odredeno
da se nastavni jezik naziva ”zemaljski jezik”, što je bilo dobrim dijelom
posljedica protivljenja Srba politici preferiranja hrvatstva u Bosni. Od
tada se u početnim godinama okupacije pretežno susrećemo sa izra-
zom ”zemaljski jezik” u školstvu, administraciji i sudstvu, a rjede se
on tada naziva ”bosanski zemaljski jezik” kao u provizornom nastav-
nom programu za gradske osnovne škole iz 1880. Tek u Kállayevo doba
ustaljuje se taj naziv, ili jednostavno ”bosanski jezik” u svim oblas-
tima službene upotrebe i samo je docnije konfesionalnim i privatnim
školama bilo ostavljeno da mogu po svom nahodenju upotrebljavati i
druge oznake.4)
Kállay je dao poseban politički značaj terminu kojim je bio službeno
označen jezik, što je bio bitan dio njegove neuspjele politike suzbija-
nja srpskog i hrvatskog nacionalnog pokreta u Bosni i Hercegovini. Ta
politika je težila izgradnji nacionalnopolitičke posebnosti Bosne i Her-
cegovine i njenoj izolaciji od uticaja iz susjednih zemalja, u prvom
redu Srbije i Crne Gore. Tome je početkom devedesetih godina XIX
stoljeća trebao da posluži Kállayev koncept bosanske nacije. Nastoja-
nje da se staro muslimansko feudalno bošnjaštvo modificira stvaranjem
novog koncepta interkonfesionalnog bošnjaštva, javilo se još pri kraju
4)
Vidi o tome podrobnije: Ljiljana S t a n č i ć, Lingvistička termino-
logija u Bosni i Hercegovini u vrijeme austrougarske uprave, Sarajevo
1986.
386
otomanske vladavine, inspirisano od strane vezira Šerif Osman Topal-
paše (1861 - 1869). Kállayeva politika nacionalnog bošnjaštva, koja
je u svojoj osnovi imala konzervativnu madarsku doktrinu o političkoj
naciji nije mogla biti prihvaćena ne samo od strane Srba i Hrvata, nego
ni od najvećeg dijela muslimanskih begova i gradanstva.5) Medutim,
bošnjaštvo se još uvijek javljalo kao izraz narodne posebnosti bosan-
skih Muslimana, kao i prisutne težnje za odvajanjem od ”orijentalne
jezičke tradicije” a ”za vidnije uključivanje u domaći višenacionalni,
ali jednojezički kolorit.” Tome je služilo i isticanje svog jezika kao bo-
sanskog pod kojim se u lingvističkom smislu podrazumijevalo Vukovo
”južno narječje”. Ni jezička politika Kállayeva režima nije težila je-
zičkom partikularizmu ni uvodenju posebnog tipa standardnog jezika u
Bosni i Hercegovini. Riječ je, prije svega, u nastojanju da se u sklopu
Kállayeve politike bosanske nacije afirmiše naziv ”bosanski jezik”, jezik
koji su Srbi zvali srpski, a Hrvati hrvatski. Nazivom bosanski jezik oz-
načavana je u stvari novoštokavština, centralni dijalekatski idiom, koji
se migracijama raširio daleko izvan Bosne i Hercegovine.6) Ako ne i
prije, Bosanci su svoj jezik u XV stoljeću nazivali bosanskim jezikom,
a i stranci su ga tada tako zvali.7) Bosanskim se u to vrijeme nazivalo
i ćirilsko pismo kojim su pisali. Sve do pojave i afirmacije nacional-
nih pokreta jezik stanovništva Bosne najčešće je, pored drugih naziva,
nazivan bosanskim,8) a bosanski Muslimani nisu ni znali za drugi naziv.
5)
O nacionalnoj politici Kállaya vidi Tomislav K r a lj a č i ć, Kalajev
režim u Bosni i Hercegovini 1882-1903, Sarajevo 1987, str. 88 i dalje.
6)
Dževad A. J a h i ć, Uloga ”bosanskog jezika” u procesima srpsko-
hrvatske standardizacije, Pregled 2/1987, str. 245-255. Autor polemizira
sa T. K r a lj a č i ć e m (Kalajeva jezička politika u Bosni i Hercegovi-
ni, Književni jezik 4, Sarajevo 1982, str. 165-177.) i Hertom K u n o m,
(Neki problemi jezičke standardizacije u Bosni i Hercegovini krajem
XIX vijeka na materijalu jezika štampe, Književni jezik 3/1983, str. 115-
116) u vezi sa tezom da je Kállajev režim insistirao na posebnom tipu
standardnog jezika. O bošnjaštvu krajem XIX stoljeća vidi V. J o k a -
n o v i ć, Elementi koji su kroz istoriju djelovali pozitivno i negativno
na stvaranje bošnjaštva kao nacionalnog pokreta, Pregled 8 i 9/1986,
str. 133-163, 241-263; M. I m a m o v i ć, Pravni položaj i unutrašnji po-
litički razvitak, str. 69-80; i s t i, O historiji bošnjačkog pokušaja u: Atif
P u r i v a t r a, Mustafa I m a m o v i ć, Rusmir M a h m u t ć e h a -
j i ć, Muslimani i Bošnjaštvo, Sarajevo 1991, str. 35-56; Zbornik radova
o Mehmed-begu Kapetanović Ljubušaku, izd. Institut za književnost Sa-
rajevo, Sarajevo 1992, Srećko M. D ž a j a, Bosnien-Hercegovina in der
österreichischungarischen Epoche (1878-1918). Intelligentsia zwisc-
hen Tradition und Ideologie, Südosteuropäische Arbeiten 93, München
1994, S. 207-218; Enver R e dž i ć, O posebnosti bosanskih Muslimana
u : Tokovi i otpori, Sarajevo 1970; i s t i, Sto godina muslimanske po-
litike u tezama i kontraverzama istorijske nauke, Sarajevo 2000. i kao
napomena 3.
7)
Marko Š u n j i ć, Bosna i Venecija (odnosi u XIV I XV st.), Sa-
rajevo 1996, str. 386-387.
8)
Vidi Lj. S t a n č i ć, Lingvistička terminologija, str. 44-45.
387
Etničku, političku i kulturnu individualnost bosanskih Muslimana
nije karakterisalo postojanje moderne nacionalne svijesti, što je bilo us-
lovljeno kako socijalnom strukturom muslimanskog stanovništva tako i
njegovom vjerskom i državnom tradicijom vezanom za Otomansko car-
stvo. Ovo je imalo za posljedicu da je dio malobrojnih pripadnika nove,
evropski obrazovane muslimanske inteligencije bio sklon da prihvati hr-
vatsku, odnosno srpsku nacionalnu orijentaciju, mada je to u mnogome
imalo karakter političkog opredjeljivanja.
Mada se bošnjaštvo nije moglo afirmisati kao moderna nacionalna
ideologija, medu bosanskim Muslimanima još je početkom XX stoljeća
bio duboko ukorijenjen naziv bosanski jezik. Medutim, došlo je do iz-
mjene zvaničnog naziva jezika kao rezultat novog nacionalno-političkog
kursa koji je inaugurisao ministar Istvan Burián. Naredbom Zemalj-
ske vlade od 4.oktobra 1907. odredeno je da se zemaljski jezik svuda
oficijelno naziva ”srpsko-hrvatski jezik”, a da se formula zemaljski je-
zik može zadržati samo tamo gdje je općenito riječ o jeziku zemlje.9)
Ova odluka izazvala je nezadovoljstvo medu članovima Egzekutivnog
odbora Muslimanske narodne organizacije, koji su u novom zvaničnom
nazivu jezika, po riječima šefa Zemaljske vlade generala Winzora, vi-
djeli ”protežiranje Srba i Hrvata i povredu konfesionalnog karaktera
islamskog narodnog elementa.”10) Vlada je bila povjerljivo informisa-
na od strane političkog pristava Muhamed-bega Kulenovića o sastanku
članova Egzekutivnog odbora Rifat-bega Sulejmanpašića, Mustaj-bega
Ibrahimpašića, Hašim-bega Hafizadića i Derviš-bega Miralema u Trav-
niku održanom 20.oktobra 1907. Prema Kulenoviću ”Krivo je pome-
nutoj gospodi, što je vlada zvanično nazvala bosanski jezik ”srpsko-
hrvatskim”. Taj novi naziv, da indirektno kaže Muslomanima: ”Krstite
se kojim hoćete krstom, rišćanskim, ili kršćanskim!”11)
I u Sarajevu je medu svim slojevima muslimanskog stanovništva
primjećeno veliko ogorčenje zbog novog oficijelnog naziva jezika. Ovaj
akt shvaćen je kao ignoriranje vjerskih i narodnih osjećanja Muslima-
na, koji neće da ih ubrajaju ni u Srbe ni u Hrvate, i kao mjera u ko-
rist njihovog srbiziranja odnosno kroatiziranja. Imajući u vidu ovakvo
neraspoloženje Muslimana, potaknuto još održanjem srpske skupštine
u Sarajevu (tzv. Mitrovdanska skupština održana 10. do 14. okto-
bra 1907. na kojoj je osnovana Srpska narodna organizacija), u kojoj
su vidjeli navodno protežiranje Srba od strane vlasti, vladin komesar
9)
Dževad J u z b a š i ć, Jezičko pitanje u austrougarskoj politici u
Bosni i Hercegovini pred Prvi svjetski rat, Sarajevo 1973, str. 10.
10)
Winzor Zajedničkom ministarstvu finansija 15.11.1907. Arhiv Bos-
ne i Hercegovine u Sarajevu (ABH), Zajedničko ministarstvo finansija
(ZMF) Pr BH 1349/1907.
11)
ABH Zemaljska vlada (ZV) 5801/1907 res.-I.B., Pr BH 1349/1907.
388
za glavni grad zemlje predložio je da Zemaljska vlada izda naknadnu
naredbu da se i ubuduće u svim aktima namijenjenim Muslimanima
upotrebljava dotadanja oznaka ”bosanski jezik”.12) Medutim, ovaj pri-
jedlog nije bio prihvaćen, jer je Vlada vjerovala da će se ”i Muslimani
postepeno navići da se njihov jezik naziva srpskohrvatskim”, smatra-
jući da je to ”istorijom i naukom o jeziku potpuno opravdan naziv”.
Ovaj se problem, inače, Vladi činio beznačajnim, ali ona je ipak, da ne
bi ”izazivala neželjenu osjetljivost” svojom odlukom od 29.novembra
1907. dopustila Muslimanima da svoj jezik i dalje označavaju kao ”bo-
sanski”, i to takoder u oficijelnim spisima kao što su školske svjedodžbe
i sl. U obrazloženju ovog rješenja Vlada je isticala da se pomenuti
ustupak Muslimanima odnosi samo na muslimanska autonomna tijela,
ustanove, škole, zavode i dr., a ne na zemaljske vlasti, urede i zavode.
U svjedodžbama zemaljskih škola, i onda kada se izdaju muslimanskim
strankama, trebalo je stalno upotrebljavati termin ”srpsko-hrvatski je-
zik”. Naredeno je da se sa ovom vladinom odlukom o učinjenim ustup-
cima samo u s m e n o upoznaju predstavnici muslimanskih institucija
i druge ugledne osobe.13)
Zanimljivo je ukazati da su članovi Egzekutivnog odbora Musliman-
ske narodne organizacije na pomenutom sastanku u Travniku pro foro
interno priznavali i odredenu krivnju muslimanske opozicije što je došlo
do promjene zvaničnog naziva jezika. Ona se po njihovom mišljenju
sastojala u tome ”što se za Bošnjaštvo nijesu zauzimali”. Pri tome su
naglašavali da se, kao ni do sada, ni ”ubuduće neće osjećati ni Srbstvom
12)
Vladin komesar Z a r z y c k i Zemaljskoj vladi 7.11.1907.
”Medu muslimanima vlada strašno ogorčenje zbog toga što je vlada na-
redila da se ovozemaljski jezik zvanično zove ”srpsko-hrvatski”. Oni kažu
da je kroz tu naredbu vlada dokazala da ona samo sa Srbima i Hrvatima
u Bosni računa vodi a da njojzi do muslimana i njihovih vjerskih i na-
rodnih osjećaja baš ništa stalo nije.
Jedan odličniji musliman izrazio se medu više muslimana koji su o to-
me vodili na sijelu razgovor: Baš vidimo da vlada do nas muslimana ne
drži baš ništa, te nas silom goni da budemo jali Srbi jali Hrvati - baš
ako to mora biti - ondak već hoćemo kazati da smo Srbi, ne zato da
nam su ti naši dušmani dragi, već samo za to da se time vladi osveti-
mo, jer znamo da joj nije drago da se sa Srbima združimo. Srbi su naši
najžešći dušmani, ali ako njima vlada već toliko voli i njiha tako miluje
i njima ”srpske sabore” medu nama držati dozvoljava - onda hoćemo i
mi, pa se samo za inad vladi hoćemo sprijateljiti i sjediniti sa Srbima”.
Konfidentenmeldung, Ibidem
13)
B e n k o Vladinom komesaru za grad Sarajevo 29.11.1907. (ZV
5801/1907.res.I.B.), Zemaljska vlada Okružnoj oblasti Bihać 31.11.1908.
(ZV 6361 res. 1907.) i kao napomena 32. Vidi o nazivu jezika i shvatanji-
ma koja su tada bila u nauci dominantna: Asim P e c o, Naš jezik i nje-
govo ime, u: Jezik i nacionalni odnosi, Sveska Instituta za proučavanje
nacionalnih odnosa 5-6/1984.
389
ni Hrvatstvom. Sa Srbima su prisiljeni u zajednici se boriti protiv vla-
de, jer da ova postupa jednakom strogošću i nepravednošću sa Srbima,
kao i sa Muslimanima.”14) Razlog rezerviranog držanja vodstva musli-
manskog autonomnog pokreta i većine muslimanskih uticajnih faktora
prema bošnjaštvu bio je, pored ostalog, i u njihovom nepovjerenju pre-
ma sveukupnoj politici okupacione uprave, pa i prema politici bosan-
ske nacije koju je svojevremeno propagirao Kállayev režim. Medutim,
od daleko većeg značaja bilo je to što zbog svoje socijalne strukture,
ideološkog i obrazovnog profila muslimanski vodeći krugovi nisu mo-
gli postati predvodnici modernog nacionalnog pokreta. Veleposjednici,
koji su u to vrijeme stekli prevagu u vodstvu muslimanskog autonom-
nog pokreta, stavili su u narednom periodu u prvi plan svojih zahtjeva
prema austrougarskoj upravi reguliranje agrarnih odnosa u korist zem-
ljoposjednika, dok je jezičko pitanje ostalo potpuno po strani. To je
i razumljivo, jer je bosanski beg i aga nastojao ostati i dalje uživalac
naturalne rente bez vlastitog angažovanja u proizvodnji, te kao i ostali
muslimanski društveni slojevi, teško se uklapao u moderno gradansko
društvo koje je nastajalo u Bosni i Hercegovini.15)
Izmjenom oficijelne oznake za narodni jezik definitivno je bio pot-
vrden neuspjeh Kállayeve nacionalne politike u Bosni i Hercegovini.
Medutim, time nije u medupartijskim i medunacionalnim odnosima
skinuto s dnevnog reda pitanje zvaničnog naziva jezika kao i pitanje
upotrebe njegovih pisma. O tome je u stranačkoj štampi i dalje vodena
politička borba, mada je austrougarska uprava od 1907. ostala dosljed-
na pri nazivu ”srpskohrvatski jezik”.
U Bosni i Hercegovini u doba okupacije nije bilo takvih propisa
koji bi jedinstveno i na sistematski način za sve oblasti regulisali upo-
trebu službenog jezika. Normiranje upotrebe službenog jezika vršilo se
u upravi, sudstvu i školstvu posebnim naredbodavnim aktima i obično
paralelno sa regulisanjem njihove opšte problematike.16) U pogledu
spoljnjeg jezika upravnim vlastima bilo je propisano da se u saobraćaju
sa strankama služe ”zemaljskim jezikom”, izuzev ako mu sama stran-
ka nije bila vična. Podnesci stranaka primani su na ”zemaljskom”,
14)
Kao nap. 11.
15)
Ferdo H a u p t m a n n, Bosanskohercegovački aga u procjepu iz-
medu privredne aktivnosti i rentijerstva, Godišnjak DI BiH 17/1966-67,
str. 23 i dalje; i s t i, Privreda i društvo Bosne i Hercegovine u doba
austrougarske vladavine (1878-1918) u : Prilozi za istoriju Bosne i Her-
cegovine II, ANUBiH Poseb.izd. LXXIX/18, Sarajevo 1987, str. 139-161;
isto na njemačkom jeziku Die Österreichisch-Ungarische Herrschaft in
Bosnien und der Hercegovina 1878-1918. Wirtschaftspolitik und Wirt-
schaftsentwicklung, Graz 1983, str. 115 i dalje.
16)
O tome Dž. J u z b a š i ć, Jezičko pitanje, str. 10-18.
390
njemačkom, madarskom, a takode i na turskom jeziku. Rješenja i do-
pisi domaćim strankama, funkcionerima i korporacijama imali su se
upućivati na narodnom jeziku, što je bilo izričito propisano vladinom
odlukom od 21.9.1895. godine.
Sudovi su imali općiti sa strankama i raspravljati na zemaljskom
jeziku, ali je takode, imajući u vidu pripadnike Monarhije, formulisan
princip da se svaka stranka može služiti u pismenom i usmenom sa-
obraćaju na sudu njemačkim ili madarskim jezikom. Ovisno od znanja
sudskih činovnika mogle su se i na tim jezicima voditi rasprave, sastav-
ljati zapisnici, rješenja i presude. Na taj način prenosom jurisdikcije
nad austrijskim i ugarskim državljanima od konzulata na zemaljske
vlasti pripadnici Monarhije zadržali su u tom pogledu u novim uslovi-
ma ona prava koja su ranije proizilazila iz režima kapitulacija. Tome je
išla na ruku i okolnost što su svi sudski činovnici morali znati njemački
jezik. Dok je prvo izdanje Zbornika zakona o naredbama iz razdob-
lja od 1878. do 1880. uslijedilo samo na njemačkom jeziku, slijedeća
izdanja objavljivana su i na ”zemaljskom jeziku”. Zvanični organ Ze-
maljske vlade ”Bosansko-hercegovačke novine” izlazio je na narodnom
i njemačkom jeziku, a zatim od 1881. pod imenom ”Sarajevski list”
samo na narodnom jeziku.
U pogledu unutrašnjeg službenog jezika u početku se može pri-
mijetiti tendencija da se narodnom jeziku, pored njemačkog, da šire
područje upotrebe. U oblasti sudstva ona je još više došla do izražaja.
Naredbom Zemaljske vlade od 17.7.1879. odreden je ”srpsko-hrvatski”
kao poslovni jezik Vrhovnog suda za Bosnu i Hercegovinu, na kome se
po pravilu imaju podnositi referati, slati otpravke strankama, a osobito
voditi zapisnici vijeća, dok je za pismeni saobraćaj sa Zemaljskom vla-
dom, vojnim vlastima kao i civilnim vlastima Austro-Ugarske, osim Hr-
vatske, propisan njemački jezik. Ipak, i sudstvu je, još prije donošenja
propisa kojim je odredeno da je unutrašnji službeni jezik njemački, taj
jezik stvarno već postao jezik internog poslovanja.
Ono činovništvo koje je u Bosnu došlo iz Hrvatske, bilo je nosi-
lac prvobitne prakse da se unutrašnjem službenom saobraćaju uprave
i sudstva upotrebljavao u izvjesnoj mjeri narodni jezik. Djelimično je
doprinijela tome i okolnost što su u prelaznom periodu nastavili svoju
djelatnost postojeći okružni i sreski sudovi, kao i drugi organi vlasti
pod kontrolom austrougarskih funkcionera. Medutim, ekipa činovnika
iz Hrvatske, koja je propagirala isključivo hrvatstvo, potiskivala je iz
javne upotrebe ćirilsko pismo, premda je ono u Bosni i Hercegovini ima-
lo dugu tradiciju i za turske uprave bilo u zvaničnoj upotrebi paralelno
391
sa turskim pismom i jezikom.17) Kod ocjenjivanja situacije nastale u
pogledu primjene ćirilskog i latiničkog pisma u zvaničnoj upotrebi treba
imati u vidu prilike koje su u tom pogledu vladale u Monarhiji, te s tim
u vezi znanje i ranije navike novog bosanskohercegovačkog činovništva.
Ne samo da je u unutrašnjem službenom saobraćaju u Bosni i Hercego-
vini, ukoliko se on vodio i na zemaljskom jeziku, jedino praktikovana, a
i propisima iz 1879. godine utvrdena isključiva upotreba latinice, nego
je ona i korijenski pravopis upotrebljavala i u spoljnjem saobraćaju sa
svim strankama. Zvanične ”Bosansko-hercegovačke novine” izlazile su
1878. samo latinicom, 1879. imale su jedino ćirilski podnaslov naziva,
a tek od 1880. tekst je štampan u oba pisma uporedo kao i docnije
u ”Sarajevskom listu”. U interkonfesionalnim osnovnim školama tre-
balo, se prema rješenju Zemaljske vlade od 6.juna 1879. godine učiti,
pored latinice, samo uzgredno i ćirilica. Protesti predstavnika Srba
doprinijeli su da se ubrzo promijeni stav prema mjestu ćirilice u nasta-
vi, kao što su u izvjesnoj mjeri bili učinjeni i neki ustupci u upotrebi
ćirilice u sredstvima zvaničnih komunikacija vlasti. Već 1879, paralel-
no sa odbacivanjem naziva ”hrvatski jezik” i njegovom zamjenom sa
izrazom ”zemaljski jezik”, ćirilica je stavljena u školi načelno u isti red
sa latinicom, a naredbama Zemaljske vlade iz 1880. godine utvrdena je
obligatornost učenja oba pisma i njihova ravnopravnost u nastavi.18)
Sa povlačenjem generala Filipovića krajem 1878, čija je politika iz-
azvala podozrenje u vrhovima Monarhije, vratio se i dio činovnika koji
su došli iz Hrvatske. Njihov broj u Bosni još je više smanjen čišćenjem
činovničkog aparata koje je, po preuzimanju vlasti, proveo zajednički
ministar finansija Benjamin Kállay. Upražnjena i nova činovnička mjes-
ta zauzimaju u prvom redu činovnici njemačke, poljske, češke i madar-
ske narodnosti.19) Te promjene, koje su obilježile prelaz od prohrvat-
skog na, u nacionalnom pogledu, neutralni bosanski kurs, istovremeno
17)
O jezičkoj politici turske administracije, književno-jezičkoj situaciji
i upotrebi pravopisnih pravila u decenijama pred okupaciju 1878. Vidi
zbornik radova koji su priredili Miloš O k u k a i Ljiljana S t a n č i ć
pod naslovom Književni jezik u Bosni i Hercegovini od Vuka Karadžića
do kraja austrougarske vladavine, München 1991. Zbornik sadrži 14
priloga od strane 6 autora.
18)
”Die Cyrillica”, Arhiv Bosne i Hercegovine u Sarajevu (dalje ABH),
Zajedničko ministarstvo finansija (ZMF) Pr BH 1994/1914 (dalje citiram
samo signature istog fonda); up. Mitar P a p i ć, Školstvo u Bosni i
Hercegovini za vrijeme austrougarske okupacije (1878-1918), Sarajevo
1972, str. 10-15, 57-60.
19)
Kroatien und dessen Beziehungen zu Bosnien, von einem kroati-
schen Abgeordneten, Wien 1909, str. 112; Ante M a l b a š a, Hrvatski i
srpski nacionalni problem za vrijeme režima Benjamina Kállaya, Osi-
jek 1940, str. 25; Todor K r u š e v a c, Sarajevo pod austrougarskom
upravom 1878-1918, Sarajevo 1960, str. 239.
392
su značile utvrdivanje njemačkog jezika u unutrašnjem službenom sa-
obraćaju. Provizornim poslovnikom za vlast u Bosni i Hercegovini od
16.februara 1879, odredeno je da je jezik službene korespodencije od
okruga prema dole, te u direktnom saobraćaju Zemaljske vlade sa sre-
skim vlastima i gradskim magistratima ”srpsko-hrvatski”, a od okru-
ga naviše njemački jezik. Medutim, sa onim kotarevima na čijem su
čelu bili privremeno postavljeni vojni organi, imale su okružne vlasti
i dalje korespondirati na njemačkom, dok se na sva mjesta u upravi
ne postave zemaljski činovnici (§ 26). Djelovodni protokoli vladinih i
upravnih nadleštava, s izuzetkom prezidijalnog biroa imali su se voditi
na ”srpsko-hrvatskom”, a protokol prezidijalnog biroa kao i elanche kod
svih odjeljenja Zemaljske vlade na njemačkom jeziku (§ 29).20)
Njemački jezik je 1881. godine takode propisan i kao službeni je-
zik unutrašnjeg poslovanja sudova u Bosni i Hercegovini i u njihovom
poslovanju sa zemaljskim vlastima. Od ove naredbe izuzeti su bili sa-
mo šerijatski sudovi, očito zbog same njihove prirode i budući da su
u njima bili namješteni samo Muslimani. Zemaljska vlada je smatrala
da činovnici angažovani iz raznih dijelova Monarhije znaju već jedan
slovenski jezik te uče srazmjerno lako do izvjesnog stepena ”zemaljski
jezik” da bi mogli saobraćati sa strankama, ali da znatno veće teškoće
stoje na putu da bi oni taj jezik potpuno savladali i koristili ga za
sastavljanje koncepata i izvještaja. Nepotpuno poznavanje narodnog
jezika, a naročito njegovog duha bilo je skoro opšta karakteristika aus-
trougarske administracije i sudova. To je docnije izazivalo oštru kritiku
u zemlji i postalo predmet političkih napada i satire u književnosti.
Zemaljska vlada je ocjenjivala da bi osiguranje upotrebe zemaljskog
jezika u unutrašnjem poslovanju sudova iziskivalo nepotrebno povećanje
činovništva. Prema stanovištu vlade znatni troškovi koji bi iz toga nas-
tali ne bi se mogli opravdati. Početne jezične teškoće bile bi konstantne
s obzirom na stalan priliv činovnika iz Monarhije, dok je s druge strane
trebalo da svi činovnici u Bosni i Hercegovini potpuno vladaju nje-
mačkim jezikom a korespondencija sa višim upravnim vlastima i onako
se imala voditi na njemačkom. Takav postupak kao najsvrsishodni-
ji po ocjeni Vlade već je bio prakticiran kod političkih i finansijskih
vlasti, pa je Vlada stoga držala da je potrebno da se njemački jezik
propiše i za interesno poslovanje sudova, čime bi se de facto statuiralo
već postojeće stanje. U pogledu pismenog saobraćaja svih zemaljskih
upravnih i sudskih vlasti sa vojskom propisan je njemački jezik. Prvo-
bitno je, bez ikakvog izuzetka, Privremenim poslovnikom od 16.febru-
ara 1879. odreden njemački jezik za korespondenciju Zemaljske vlade
20)
Sammlung der für Bosnien und die Herzegowina erlassenen Gesetze,
Verordnungen und Normalweisungen 1878-1880, I Band, Wien 1880, str.
26.
393
sa svim ministarstvima, generalnim komandama i zemaljskim vlastima
u Monarhiji. Sudovima u Bosni i Hercegovini bilo je posebnim aktom
Zajedničkog ministarstva finansija od 19.maja 1881. propisano da se
u korespondenciji sa austrijskim sudovima i vlastima, izuzev sa sudo-
vima u Dalmaciji, služe njemačkim jezikom. Vlastima Austro-Ugarske
monarhije stajalo je slobodno da se obraćaju sudovima u Bosni i Her-
cegovini na zemaljskom, njemačkom ili madarskom jeziku. U slučaju
kad je bio dopušten direktan saobraćaj bosanskih sudova sa vlastima
i sudovima drugih država imalo se korespondirati sa Srbijom i Crnom
Gorom na zemaljskom, a sa ostalim državama na njemačkom jeziku.21)
Propisi koji su se odnosili na upotrebu jezika službene koresponden-
cije upravnih vlasti vremenom su dopunjavani ili su djelimično doživjeli
izvjesne modifikacije. Tako je okružnicom Zemaljske vlade od 14.marta
1882. političkim vlastima bilo naredeno da korespondiraju sa vlasti-
ma u austrijskoj polovini Monarhije, uz izuzetak Dalmacije kao što je
to bilo učinjeno i u pogledu sudova, isključivo na njemačkom jeziku.
Vladinim rješenjem od 25.oktobra 1895. naloženo je da se korespon-
dencija sa opštinskim uredima ima voditi jedino na narodnom jeziku,
što ukazuje na postojanje i drukčije prakse. Konačno, Rješenjem od
25.oktobra 1897. odredeno je da se Zemaljska vlada u direktnom sa-
obraćaju sa ugarskim ministarstvima, izuzevši Ministarstvo zemaljske
odbrane (Honvedministerium) treba služiti madarskim jezikom.
Iz navedenog se može vidjeti da se od samog početka okupacije
nije išlo sasvim za tim da se njemački jezik uvede u svim organima
vlasti kao isključivi unutrašnji službeni jezik i da je prema donesenim
propisima narodnom jeziku ostavljen izvjestan prostor u unutrašnjem
službenom poslovanju. S druge strane, propisi nisu - ukoliko se ne ra-
di o pismenom saobraćaju izmedu pojedinih organa vlasti u Bosni i
sa vlastima u Monarhiji - tačno odredivali granicu primjene jednog ili
drugog jezika, kao što se ona uostalom ne da ni precizno razlikovati
izmedu unutrašnjeg i spoljnjeg službenog jezika. Prema propisima nije
bilo kod Zemaljske vlade i drugih vlasti, izuzev sudova, izričito i preciz-
no utvrdeno u kojem će se opsegu upotrebljavati njemački ili narodni
jezik kao unutrašnji službeni jezik. Faktički se upotreba jednog ili dru-
gog jezika prilagodavala stvarnim prilikama i odnosima, pa je sticajem
okolnosti narodnom jeziku dato sasvim podredeno i vrlo ograničeno
mjesto u unutrašnjem poslovanju nižih organa uprave.
U prvim decenijama okupacije nisu se u Bosni mogle otvoreno is-
poljiti težnje za izmjenu postojećih prilika u pogledu unutrašnjeg zva-
ničnog jezika uprave i sudstva, te s tim u vezi i sastava činovništva.
Opšta nerazvijenost i zaostalost društva, a posebno domaćih školovanih
21)
Kao napomena 16.
394
ljudi i inteligencije koja bi pretendovala na zaposlenju u državnoj službi,
te apsolutistički karakter strane vlasti nisu duže vremena omogućavali
da takve težnje dodu do izražaja kao što je to bio slučaj u drugim
dijelovima Monarhije. U bosanskohercegovačkoj javnosti veću pažnju
izazivala je tada upotreba ćiriliskog i latinskog pisma u spoljnjem sa-
obraćaju vlasti, a to pitanje je zadržalo svoju aktuelnost tokom cijelog
trajanja austrougarske vladavine i imalo odgovarajuće mjesto i ulogu u
politici i medunacionalnim odnosima u Bosni i Hercegovini.
Ćirilica je, analogno kao već ranije u školama, u doba Kálayevog
režima dobila šire mjesto u javnom životu i spoljnoj službenoj upotre-
bi zahvaljujući u prvom redu trajnom nastojanju srpskih prosvjetnih i
crkvenih institucija. S druge strane, takva nastojanja nisu bila sasvim
protivna intencijama politike bosanstva okupacione uprave, te im je ona
mogla do izvjesnog stepena izaći i u susret. Za pismenu upotrebu jezi-
ka uveden je 1883. godine za sve zemaljske urede i škole Vuk-Daničićev
fonetski pravopis i u tekstovima oba pisma nije pravljena nikakva je-
zička razlika, nego se pokušavalo prilagoditi jezik što više narodnom
govoru u Bosni. U Bosni i Hercegovini ozvaničen je fonološki način
pisanja deceniju prije nego se pojavio ”Hrvatski pravopis” Ivana Broza
u Hrvatskoj.22) Pri tome je, pored ostalog, Vlada imala u vidu da bi
uvodenje etimologije sa ćirilskim pismom bilo nemoguće. Ovaj pravopis
ostao je u svojoj osnovi na snazi za čitavo vrijeme austrougarske vla-
davine, ali tokom vremena su se, dijelom zbog prirodnog razvoja jezika
a dijelom zbog uticaja sa strane, pojavili problemi, osobito u nastavi.
Na traženje školskih krugova da se pravopis stručno pregleda i revi-
dira Vlada je sazvala 29.maja 1912. godine mješovitu anketu u kojoj
su, osim stručnjaka za ortografska pitanja, učestvovali i neki novinari i
književnici. Saslušavši mišljenje učesnika u anketi Vlada je u svrhu sta-
bilizovanja pravopisa srpskohrvatskog jezika izdala posebno naredenje
22)
Vidi sažet prikaz jezičkih previranja i pravopisne problematike u kon-
tekstu političkog razvitka u Hrvatskoj u drugoj polovini XIX i početkom
XX stoljeća Ivo B a n a c, Hrvatsko jezičko pitanje, Zagreb 1991, str. 49
i dalje od istog autora Nacionalno pitanje u Jugoslaviji. Porijeklo, po-
vijest, politika, Zagreb 1988, str. 200-205. Up. Dalibor B r o z o v i ć,
Die Entwicklungsetappen bei der Bildung des kroatischen neuštokavi-
schen Sprachstandards 1750-1900, u: Die Welt der Slaven. Halbjahres-
schrift für Slavistik. Jhrg. XXI/Heft 2, Köln Wien 1976, str. 14-17;
Josef H a m m, Randbemerkungen zur Enstehung und Entwicklung der
serbokroatischen Schriftsprache, u: Sprachen und Nationen in Balkan-
raum. Die historischen Bedingungen der Entstehung der heutigen Nati-
onalsprachen, Köln Wien 1987, str. 65-76.
395
kojim je, pored ostalog, ponovo naglašeno jedinstvo pravopisa za oba
pisma, kao i fonetski princip.23)
Štampanjem Glasnika zakona i naredaba iz 1887. godine na na-
rodnom jeziku u oba pisma, ćirilica je stavljena formalno al pari sa
latinicom. Medutim, Zemaljska vlada stajala je tada na principu pune
ravnopravnosti oba pisma samo ukoliko se ćirilica koristi od stranaka za
sastavljanje podnesaka vlastima. Organi vlasti bili su obavezni da takve
akte primaju i službeno rješavaju. Dalje, vladinom odlukom od 21.sep-
tembra 1895. naredeno je da se službena rješenja vlasti strankama,
funkcionerima i korporacijama pravoslavne vjere šalju pisana ćirilicom,
a opštinskim uredima i svim ostalim strankama latinicom. Zemaljska
vlada je 7.decembra 1899. upozorila predsjednika okružnih sudova da
striktno gledaju da se svi otpravci za pravoslavne stranke pišu ćirilicom
kako bi se u tom pogledu izbjegao svaki povod žalbama. Očigledno je
Vlada, suzbijajući pokret srpskog gradanstva za crkvenoškolsku autono-
miju, nastojala da djelimično odstrani jedan od uzroka nezadovoljstva
Srba.
U unutrašnjoj službenoj upotrebi narodnog jezika bilo je i dalje
moguće primjenjivati samo latinicu. Izričito je odredeno 1898. godine
da se zapisnici Vijeća Mostarske gimnazije ne mogu voditi ćirilicom.
Koncepti rješenja vlasti koja su izdata ćirilicom imala su se kao i ranije
sastavljati latinicom, a za unutrašnju službenu upotrebu originalnih
ćirilskih akata radeni su latinički prepisi. Isti postupak je propisan
za sudove, državna tužilaštva i finansijske organe. To je Zemaljska
vlada motivisala okolnošću što se ne može pretpostaviti da svi činovnici
znaju lako čitati ćirilicu. Kakva je u tom pogledu bila situacija najbolje
ilustruje podatak da je Zemaljska vlada 15.septembra 1899. naredila da
svi opštinski notari, pored latinice, treba da vladaju i ćirilicom. U tom
svjetlu treba gledati na nesprovodenje propisa i stalne pritužbe Srba,
te višestruko ponavljanje naredaba o jednakosti oba pisma u spoljnom
službenom saobraćaju.
Zemaljska vlada je na izričit zahtjev ministra Buriána, s obzirom
na cjelokupnu njegovu politiku u Bosni osobito od 1905. u nizu rješenja
i naredaba insistirala na osiguranju punog pariteta ćirilice i latinice u
svim oblastima službene upotrebe. Pri tome mjere vlasti odnosile su
se i dalje samo na spoljnu zvaničnu upotrebu ćirilice (pored ostalog u
pogledu tabli, natpisa, pečata i žigova u oba pisma). Načelo ravnoprav-
nosti oba pisma došlo je posebno do izražaja u odredbi § 33 Poslovnog
23)
Podrobnije o pravopisu Mitar P a p i ć, Iz prošlosti srpskohrvatskog
jezika i pravopisa u Bosni i Hercegovini, Pregled 4/1973, str. 422 i
dalje; radove o pitanjima pravopisa i jezičke standardizacije u doba aus-
trougarske uprave sadrži i zbornik Književni jezik ... O tome u zbor-
niku piše Mitar P a p i ć, Miloš O k u k a, Ljiljana S t a n č i ć i Herta
K u n a. Kao napomena 17.
396
reda Sabora, po kome treba zvanični zapisnik, stenografske izvještaje,
kao i sve ostale spise saborske pisarnice namijenjene Saboru sastavljati
latinicom i ćirilicom.
Kad se u 1913. godini jezičko pitanje našlo u središtu političke pro-
blematike u Bosni i Hercegovini, u vrijeme borbe oko jezičkog zakona,
zemaljski poglavar Potiorek izdao je 31.jula 1913. uputstvo vlastima
da treba oba pisma smatrati u svakom pogledu ravnopravnim.24) Time
je sankcionisana izvjesna praksa prosvjetnih radnika srpske nacional-
nosti u školskoj administraciji i načelno dopuštena primjena ćirilice u
unutrašnjoj službenoj upotrebi. Motivi ovakve odluke ležali su na liniji
one politike, koja je težila da izvjesnim ustupcima veže srpski element
za Monarhiju i parališe naraslu privlačnu snagu Beograda. Medutim,
sam problem ostao je i dalje aktuelan s obzirom na sprovodenje prok-
lamovanih principa i zahtjev da se oba pisma svugdje podjednako upo-
trebljavaju. U krugovima austrijske vlade postavljalo se pitanje da li
bi bilo oportuno tako postupati i time izjednačavati u politici srpski
pravac sa hrvatskim.25) U isto vrijeme u Ministarstvu rata postojala je
težnja da se ćirilica potpuno isključi iz pismenog zvaničnog saobraćaja
u Bosni i Hercegovini, što je i prema mišljenju zemaljskog poglavara
Potioreka bilo tada potpuno indiskutabilno i nemoguće.26) Inače, još se
početkom 1911. ministru rata Schönaichu činilo čak vrlo sumnjivim što
se u autonomnim srpskim konfesionalnim školama uči pretežno ćirilica,
”jer ona još u mladosti budi vjeru u sunarodnike s one strane granice”.
Kako se u takvim školama nije moglo računati sa odstranjenjem ćirilice,
Schönaich je sugerisao da se u njima u jednakoj mjeri osigura i nastava
latinice. U pogledu javnih škola Schönaichu je izgledalo lakše sprovodi-
vo da se učenje ćirilice ili potpuno isključi ili bar ograniči na najstarije
razrede osnovne škole, kad se učenici dovoljno učvrste u znanju latinice.
Ovo je za njega predstavljalo preduslov za odgajanje omladine u duhu
državne ideje.27) U Ministarstvu spoljnjih poslova Schönaichove ideje
popraćene su u jednoj glosi komentarom ”nur Complicationen schaf-
fen”. Medutim, gledišta vojnih krugova o potiskivanju ćirilice iz javne
upotrebe, naći će primjenu u okviru antisrpskih mjera za vrijeme Prvog
svjetskog rata.
24)
ABH ZV Präs. 3344/1913.
25)
Protokoll über die am 10.Dezember 1912 im Ministerium des Innern
unter dem Vorsitze des Herrn Sektionschefs Ritter von Simonelli abgehal-
tene Besprechung ... Verwaltungsarchiv Wien, Ministerrats - Präsidum
7493/1913.
26)
Potiorek Bilinskom 8.9.1913. ABH ZV Präs. 5941/1913.
27)
Ministarstvo rata Zajedničkom ministarstvu finansija 6.2.1911. (pre-
pis note), Haus-Hof-und Staatsarchiv Wien (dalje HHStA), Politischesar-
chiv (PA) I, K.637 Cabinett des Ministers (CdM) VIII/c-13.
397
*
* *
Zemaljskim ustavom oktroisanim 1910. zagarantovano je, analog-
no odredbama austrijskog temeljnog državnog zakona iz 1867, svim
zemaljskim pripadnicima ”čuvanje narodne osobine i jezika” (§ 11). Na
konačnu stilizaciju ove odredbe uticao je posredno Josef Redlich, pozna-
ti austrijski pravnik i parlamentarac, koji je u posebnom memorandu-
mu upućenom predsjedniku austrijske vlade Richardu Bienerthu izložio
svoje mišljenje o zakonskim nacrtima za uvodenje ustavnih institucija
u Bosni i Hercegovini.28) Tom prilikom Redlich je, pored ostalog, suge-
risao da se razmotri pitanje ne bi li trebalo u pogledu ćirilice unijeti u
Ustav specijalnu odredbu. Po Redlichu, kada je riječ o ustavnim garan-
cijama za čuvanje posebnosti ”triju komponenata bosanske narodnosti”
(prethodno konstatujući da ”sve tri narodnosti imaju isti jezik, naime
srpskohrvatski”), onda je to što se tiče srpsko-pravoslavnih prije svega
garancija u pogledu upotrebe ćirilskog pisma. Što se tiče Muslima-
na, Redlich je smatrao da se njihova osobenost ”takoreći iscrpljuje u
religiji.”29) Medutim, Redlichova sugestija u pogledu ustavne odredbe
o ćirilici nije prihvaćena. U Ustavu nema nikakve odredbe o pismu,
a ne spominje se ni naziv jezika kojim govori stanovništvo u Bosni i
Hercegovini. Samo je interna službena interpretacija pomenute rudi-
mentarne ustavne odredbe izričito glasila da je jezik stanovništva Bosne
i Hercegovine ”srpsko-hrvatski” i da se njegova upotreba ima zajamčiti
stanovništvu kod svih zemaljskih vlasti.30) Pri tome nije ništa posebno
rečeno o unutrašnjem i vanjskom zvaničnom jeziku. Načelo ravnoprav-
nosti pisama bilo je izraženo u § 33 Poslovnog reda Sabora, kojim je bilo
propisano da se zvanični zapisnik, stenografski izvještaji i svi ostali spi-
si saborske pisarnice namijenjeni Saboru treba da sastavljaju latinicom
i ćirilicom.
Ustavnim odredbama Saboru nije dato izričito pravo regulisanja
upotrebe službenog jezika, ali je Zemaljska vlada smatrala da sprovode-
nje Ustavom proklamovanog načela i izmjena postojećih propisa treba
da budu rezervisani za posebne zakone. U tom pogledu će se javiti kao
težak problem pitanje dokle seže djelokrug Sabora u regulisanju jezičkog
pitanja. Uvodenje ustavnih institucija dovelo je do znatnijeg proširenja
stvarne upotrebe narodnog jezika u unutrašnjem zvaničnom saobraćaju
i značilo je početak nove etape u rješavanju jezičkog pitanja u Bosni
28)
Denkschrift des Reichsrats-und Landtagsabgeordneten Prof. Dr. Jo-
sef Redlich (HHStA PA XL Interna 247 Liasse LIXc).
29)
Ibidem
30)
Erläuternde Bemerkungen zu den Gesetzvorlagen für Bosnien-Her-
zegowina (PrBH 1455/1909).
398
i Hercegovini. Debate u Saboru kao i pismeni saobraćaj sa Saborom
mogli su se voditi samo na ”srpsko-hrvatskom”. Zakonski nacrti morali
su se podnositi Saboru samo na srpskohrvatskom jeziku i na istom
jeziku biti sankcionisani. Medutim, dok je 1913. srpskohrvatski, na
osnovu zakona koji je bio usvojen u Saboru, postao isključivi službeni
jezik sudstva, propisi o unutrašnjem službenom jeziku uprave ostali su
i dalje neizmijenjeni.
Iz razloga političkog oportuniteta, i s obzirom na Ustav, Zemaljska
vlada je donijela 24.decembra 1910. godine zaključak da se dekreti svim
činovnicima i pomoćnom osoblju bez razlike nacionalnosti izdaju na
srpskohrvatskom jeziku. Ovu odluku odobrilo je naknadno Zajedničko
ministarstvo finansija tek 17.septembra 1912. godine, pa je ona bila i
sprovedena. U vrijeme kada je jezičko pitanje postalo centralni politički
problem, zemaljski poglavar Oskar Potiorek je u rješenju Zemaljske
vlade od 17.januara 1913. izričito naredio da sve odredbe o upotrebi
jezika i pisma pripadaju isključivo u njegov lični djelokrug, kako ne bi
moglo doći do nepoželjnih jezičkih presedana.31) Sve ove mjere koje je
planirala i poduzimala zemaljska uprava posljedica su snažnog pritiska
i burnog političkog razvitka, čiji je rezultat bio da je u Bosanskom
saboru u predvečerje Prvog svjetskog rata usvojen Zakon o zvaničnom
i nastavnom jeziku u Bosni i Hercegovini.
Jezičko pitanje u Bosni i Hercegovini javljalo se ne samo kao naci-
onalni i politički, nego je vremenom postalo i ozbiljan socijalni problem.
Razvojem društvenih i političkih odnosa u prvoj deceniji XX vije-
ka, u uslovima kad je zbog ubrzane socijalne diferencijacije medu do-
maćim elementom rapidno rastao broj kandidata za javne službe, koji
su u njima kao povlaštenom dijelu tržišta radne snage tražili osiguranje
svoje egzistencije, kad je već bio stvoren tanak sloj domaće inteligen-
cije, te konačno kad su poslije Kállayevog režima stvorene povoljnije
mogućnosti za političko organizovanje i ispoljavanje opozicionalnih ras-
položenja, bitan sadržaj jezičkog pitanja u Bosni i Hercegovini postaje
borba za uvodenje narodnog jezika kao jedinog zvaničnog jezika, a s
time i za potiskivanje strane birokratije. Stoga se, čak i u okviru mini-
malnih nacionalnih zahtjeva, u zemlji teži ka izmjeni postojećih odnosa
i ”nacionaliziranju” činovništva. Time jezičko pitanje dobija, u doba
koje je neposredno prethodilo Prvom svjetskom ratu, svoje odredeno
mjesto u borbi za emancipaciju Bosne i Hercegovine i rješavanju jugos-
lovenskog pitanja.
S obzirom na liberalniju politiku koju je provodio ministar Istvan
Burián (1903-1912), u izvjesnoj mjeri je porastao broj domaćih ljudi u
31)
Abschrift eines Berichtes der Landesregierung vom 17.2.1911. Pr
BH 1311/1912; ZV Präs. 483/1911; Potiorek Bilinskom 11.3.1913. ABH
Privat Registratur (Priv.Reg. 293/1913).
399
zemaljskoj službi, ali su oni bili i dalje prvenstveno na nižim činovnič-
kim mjestima. Pod pritiskom političkog razvoja u zemlji i na Balka-
nu 1912/1913, vodeće ličnosti bosanskohercegovačke uprave, ministar
Bilinski i zemaljski poglavar Potiorek, uvidali su potrebu da domaći
preuzmu postepeno i najviše činovničke položaje. Medutim, zbog du-
bokog nepovjerenja prema domaćoj inteligenciji i činovništvu, nije došlo
do znatnijih promjena u vrhovima bosanske administracije.32)
Socijalna komponenta jezičkog pitanja osobito je vidno dolazila do
izražaja na željeznici. Zahvaljujući u prvom redu okolnostima u vezi
sa upotrebom zvaničnog jezika na željeznici je bilo zaposleno malo do-
maćih ljudi, a oni koji su se nalazili u službi zauzimali su, izuzev jednog
neznatnog broja, najniža mjesta. Daleko pretežna većina željezničkih
namještenika nije uopšte poznavala jezik domaćeg stanovništva. Tako
je, poslije predaje k. u. k. Bosnabahn-a 1895. civilnoj upravi, ze-
maljski jezik trebalo da dobije prvenstveno u vanjskom saobraćaju sa
publikom. On je u stvarnosti i kao vanjski službeni jezik ostao zapos-
tavljen na svim bh. željeznicama. Zato su po otvaranju Sabora 1910.
saborske stranke, i pored prvobitno izražene umjerenosti u tretmanu
jezičkog pitanja, oštro kritikovale jezičku praksu na željeznicama.33)
Mada su se nacionalno-političke grupacije u Saboru razlikovale u
pogledu političkih programa i medusobno se konfrontirale pri rasprav-
ljanju pojedinih unutrašnjopolitičkih pitanja one su, s vremena na vri-
jeme, znale do izvjesnog stepena prema Vladi zajednički nastupiti. Ovo
važi osobito za pitanja proširenja kompetencije Sabora, te finansijskog,
privrednog i političkog tretmana Bosne i Hercegovine u Monarhiji, kao
i za jezičko pitanje. S druge strane, medusobne suprotnosti, te opšti
stav pojedinih grupa prema Vladi i Monarhiji usko su ograničavali tak-
vu politiku i činili je u velikoj mjeri ovisnoj od trenutnog taktiziranja.
Jezičko pitanje u Bosni i Hercegovini nije se pojavljivalo samo
kao problem u odnosima stranaka i uprave, nego i medupartijskim i
medunacionalnim odnosima. Sam jezik nije bio politički problem niti
su pitanja sa područja leksike i ortografije bila predmet sporenja medu
strankama u Saboru. Svi su smatrali da je riječ o jednom narodnom je-
ziku. Sporna je bila zvanična nominacija jezika. Godinama je u srpskoj
i hrvatskoj štampi vodena borba oko toga da li zemaljski jezik treba da
se zvanično naziva srpski ili hrvatski, srpskohrvatski ili hrvatskosrpski.
Srpska nacionalna propaganda tretirala je u XIX vijeku Bosnu i
Hercegovinu kao ”čisto srpske zemlje po krvi i jeziku”. Polazilo se od
32)
Vidi Dževad J u z b a š i ć, Nacionalno-politički odnosi u Bosan-
skohercegovačkom saboru i jezičko pitanje (1910-1914), ANUBiH Djela
LXXIII/42, Sarajevo 1999, str. 59-62.
33)
Ibidem, str. 33-38.
400
toga da cijelo bosanskohercegovačko stanovništvo pripada srpskom na-
rodu ”koji je podijeljen na tri vjere”. Ovu tezu zastupala je srpska
gradanska politika i početkom XX vijeka u više ili manje isključivoj
interpretaciji. Sa srpske strane postavljeni su (npr. 1900. i 1904. go-
dine) zahtjevi za isključivom upotrebom narodnog jezika, koji se ima
”nazivati svojim pravim imenom srpski” i ćirilice, kako u nastavi, tako
i u pismenom saobraćaju vlasti. Pri tome se na ćirilsko pismo gleda-
lo ne samo kao na srpsko nacionalno obilježje, nego i kao na sredstvo
nacionalne integracije. Docnije su kao rezultat odredene evolucije u po-
gledima na nacionalne odnose u BiH, te zahtjeve zamijenili umjereniji
stavovi, u kojima se tražilo da se ćirilici osigura prvenstvo, odnosno
ravnopravnost. Isključiva gledišta u pogledu jezika i pisma bila su u
izvjesnom smislu i reakcija na politiku vlasti prema Srbima i faktičko
zapostavljanje ćirilice.
Hrvatska nacionalna propaganda zastupala je tezu da su Bosna i
Hercegovina etnički i državnopravno hrvatske zemlje. To je u interpre-
taciji nadbiskupa Stadlera i njegove Hrvatske katoličke udruge dovodi-
lo i do negiranja u Bosni i Hercegovini bilo kojeg drugog naroda osim
Hrvata. Hrvatska narodna zajednica, koju je vodila gradanska inteli-
gencija uz podršku franjevaca, zauzimala je u tom pogledu elastičnije
stavove, deklarišući se za ”najbolje odnose sa Srbima na bazi strogog
reciprociteta”. i hrvatskom kao i srpskom nacionalizmu bila je zajed-
nička težnja za nacionalnom asimilacijom Muslimana sa ciljem da se
osigura apsolutna većina u Bosni i Hercegovini. Tako su i za Hrvatsku
narodnu zajednicu Muslimani bili ”neprijeporni Hrvati”. Narodni jezik
nazivan je od strane obje hrvatske grupacije isključivo hrvatskim jezi-
kom, koji je prema pravilima Hrvatske katoličke udruge trebalo ”da se
poštuje i uzakoni” kao i ”hrvatsko pismo latinicom”.34)
U osnovi pomenutih različitih i suprotstavljenih stavova o nazivu
jezika i o pismu, bile su razlike u pogledu nacionalnih aspiracija. Kraj-
nji cilj srpske gradanske politike, i pored svih razlika izmedu pojedinih
grupacija u pogledu političke taktike, bio je pripajanje Bosne i Hercego-
vine Srbiji.35) Na srpsko ujedinjenje gledalo se još početkom XX vijeka
kao na etapu na putu jugoslovenskog ujedinjenja, pri čemu je Srbija
trebalo da odigra ulogu jugoslovenskog Pijemonta. i dok je zvanična
Srbija pomagala hrvatsko-srpsku koaliciju u Hrvatskoj, gdje je srpsko
34)
Luka D a k o v i ć, Političke organizacije bosanskohercegovačkih
katolika Hrvata, Zagreb, str. 236-237, 242, 328-331; i s t i, Formiranje
Hrvatske katoličke udruge, Godišnjak DI BiH 15/1966, str. 151.
35)
Vidi Karl K a s e r, Die serbischen, politischen Gruppen, Organi-
sationen und Parteien und ihre programme in Bosnien und der Her-
cegovina 1903-1914, Graz 1980. (Phil.Diss.).
401
stanovništvo bilo u manjini, u Bosni i Hercegovini je preporučivala poli-
tiku srpsko-muslimanskog političkog saveza na bazi autonomije zemlje,
koja bi bila korak na putu ka krajnjem cilju. S druge strane, hrvatski
politički faktori u Bosni i Hercegovini, i ne samo u njoj, pozivajući se na
pravaške ideje propagirali su pripajanje Bosne Hrvatskoj i ujedinjenju
hrvatskih zemalja u Monarhiji. Zato je Hrvatska narodna zajednica bila
izričito protiv autonomije, kao i pripajanja Bosne i Hercegovine ”nekoj
balkanskoj državi”.
Medutim, gradanski političari znali su u svojoj praktičnoj djelat-
nosti praviti razliku izmedu maksimalnih programskih ciljeva i real-
politike. Uz to je došlo i do dalje evolucije u njihovim gledištima koja
je značila ublažavanje pa i napuštanje izvjesnih intrasigentnih stavova.
Osobito poslije aneksije i u godinama koje su neposredno prethodi-
le Prvom svjetskom ratu, uz sva kolebanja i nedosljednosti, sve više
će u bosanskohercegovačkoj politici biti prisutni programski stavovi o
srbo-hrvatstvu i jugoslovenstvu. Medutim, gradanska politika, uprkos
svečanim proklamacijama ”narodnog jedinstva”, nikad nije uspjela da
u redovima svojih predstavnika eliminiše pojave nacionalne isključivosti
i netolerancije.
Prilikom pregovora koji su se vodili izmedu predstavnika Srpskog
poslaničkog kluba i Hrvatske narodne zajednice o uvodenju narodnog
kao službenog jezika bio je u ljeto 1910. postignut sporazum o ravno-
pravnosti naziva za jezik, koji su Srbi nazivali srpskim, a Hrvati hrvat-
skim jezikom. Srpski klub je imao posebne razloge da izade Hrvatima
u susret u pogledu priznanja ravnopravnosti naziva jezika i pisma, što
je značilo i de facto priznanje hrvatske nacije u Bosni i Hercegovini.
Neposredan povod za to bilo je pitanje otkupa kmetova. Medutim, ti-
me nisu mogle biti uklonjene razlike izmedu nosilaca srpske i hrvatske
politike oko prvenstva jedne ili druge nacionalne oznake za jezik, što
je bio prvi preduslov da bi zajednički mogli formulisati nacrt jednog
jezičkog zakona. Ipak, na početku rada Sabora ostvarena je srpsko-
hrvatska saradnja u duhu proklamovane politike ”narodnog jedinstva
Srba i Hrvata”, za koju su se izjasnili Srpski saborski klub i Hrvatska
narodna zajednica.
Medutim, srpsko-hrvatski politički pakt nije mogao biti perfektu-
iran jer ga većina u Hrvatskom klubu nije prihvatila. Uzroci leže u
neprevazidenim suprotnostima izmedu srpske i hrvatske gradanske po-
litike, koje su proizilazile iz neriješenog državnopravnog položaja Bosne
i Hercegovine. Ovo je naročito dolazilo do izražaja u različitoj interpre-
taciji pojma ”narodnog jedinstva”, ravnopravnosti pisama i nacionalnih
oznaka za jezik. Osim toga, vodstvo Hrvatske narodne zajednice nije
uopšte bilo spremno da ude u jednu koaliciju sa Srbima koja bi mogla
dobiti opozicioni karakter, i to tim prije što je u Hrvatskoj došlo do
402
prekida kratkotrajne saradnje izmedu bana Tomašića i hrvatsko-srpske
koalicije.36)
Hrvatska narodna zajednica je, napustivši načelo obligatnog otku-
pa kmetova, raskinula sporazum sa Srpskim klubom i orijentisala se na
saradnju sa Vladom i muslimanskim predstavnicima, koji su zastupali
interese zemljoposjednika. Stvaranje nove provladine koalicije trebalo
je da hrvatskim političarima omogući da igraju dominirajuću ulogu u
Saboru i donese im odredene nacionalno-političke koristi. Tome je tre-
balo da posluži i inicijativa iz redova Hrvatske narodne zajednice za
rješenje jezičkog pitanja. Saboru je početkom 1911. podnesen zakonski
nacrt u kome je bilo predvideno da isključivo ”hrvatski ili srpski” je-
zik treba da bude zvanični jezik u cjelokupnom unutrašnjem i vanjskom
usmenom i pismenom službenom saobraćaju u Bosni i Hercegovini, i da
oba njegova pisma, latinica i ćirilica, uživaju ravnopravnost. Paktom
sklopljenim 31.marta 1911, izmedu obiju hrvatskih političkih grupa s
jedne, i Muslimanskog saborskog kluba, s druge strane, hrvatski pos-
lanici su se obavezali da će glasati za fakultativni otkup kmetova a
muslimanski za nacrt jezičkog zakona koji su izradili Hrvati. Medutim,
predstavnici Srba odlučno su se izjasnili protiv predloženog rješenja.
Oni nisu pristajali da u zvaničnom nazivu jezika stoji na prvom mjestu
hrvatski i da se latinica spominje prije ćirilice, očito zato što su sma-
trali da bi takav redoslijed asocirao na prvenstveno hrvatski karakter
Bosne i Hercegovine. Sa srpske strane se ukazivalo da su Srbi u zemlji
većina i zahtjevano je da srpsko ime mora doći na prvo mjesto. i pojam
ravnopravnosti pisama tumačen je još 1910. od strane ”Srpske riječi”
tako da bi ćirilici kao ”pismu većine” trebalo da pripadne prvenstvo.37)
Još prije potpisivanja pakta s muslimanske strane je učinjena kon-
cesija Hrvatima i to u pogledu učenja latinice u osnovnim školama od
strane muslimanske djece. Saborskom rezolucijom je zatraženo da sva
muslimanska djeca najprije uče latinicu pa tek onda ćirilicu, izuzev one
muslimanske djece čiji roditelji izričito zatraže da im djeca najprije uče
ćirilicu.
Stvarna prevaga upotrebe latinice u Bosni i Hercegovini, do koje je
došlo sticajem istorijskih okolnosti za vrijeme austrougarske uprave, pa
i njena veća raširenost medu Muslimanima u odnosu na ćirilsko pismo,
nije dovela do toga da latinica postane ”muslimansko pismo”. Ako se
36)
Mirjana G r o s s, Hrvatska politika u Bosni i Hercegovini od 1878
do 1914, Historijski zbornik XIX-XX, 1966-1967, Zagreb 1968, str. 41-
45.
37)
Ibidem, str. 48, nap. 175 i 176. Podrobnije o obrazovanju hrvatsko-
muslimanskog bloka u Saboru i hrvatsko-muslimanskom paktu vidi
Dž. J u z b a š i ć, Nacionalno-politički odnosi, str. 69-97.
403
izuzmu one marginalne struje u muslimanskoj politici koje su se ve-
zivale za srpsku, odnosno hrvatsku nacionalnu orijentaciju, za najveći
dio, inače, malobrojnih pismenih Muslimana upotreba jednog ili dru-
gog pisma nije imala nikakvo posebno nacionalno nego samo praktično
značenje. Medutim, cjelokupan problem treba vidjeti u svjetlu poda-
taka da je još 1910. godine bilo nepismeno 87,84% stanovnika Bosne i
Hercegovine starijih od 7 godina, i da je taj procenat iznosio medu pri-
padnicima muslimanske vjere 94,65%, pravoslavne 89,92%, katolicima
77,45% i medu ostalim konfesijama 38,27%. Pri tome nije uzeto u ob-
zir da se izvjestan broj Muslimana služio arapskim pismom za pisanje
na narodnom jeziku. Čak i medu muslimanskim poslanicima u Saboru
bilo je pojedinaca koji su se mogli služiti samo arapskim pismom, koje
se učilo u muslimanskim vjerskim školama.
Hrvatsko-muslimanska politička saradnja na platformi lojalnog od-
nosa prema vlasti podgrijavala je nerealne nade hrvatskih političara
u pogledu kroatizacije Muslimana. Izvjesni taktični potezi i manevri
muslimanskog vodstva, diktirani materijalnim interesima zemljoposjed-
nika, nisu mogli značiti njihovo opredjeljenje za hrvatsku nacionalnu
ideologiju. Ni njihova saradnja sa srpskim gradanskim političarima u
predaneksionom periodu nije dovela do stvaranja političkog saveza koji
bi imao srpsko nacionalno obilježje, mada je to bio cilj srpske gradanske
politike. I oni prvaci muslimanskog autonomnog pokreta, koji su kao
Derviš-beg Miralem bili gorljivi zagovornici sklapanja političkog saveza
sa vodama srpskog autonomnog pokreta, nisu 1900. i 1901. prista-
jali na to da se narodni i zvanični jezik u Bosni i Hercegovini nazove
srpski i da se, kako u nastavi tako i u zvaničnom saobraćaju vlasti, is-
ključivo upotrebljava ćirilica. Time su oni de facto odbijali nacionalnu
identifikaciju Muslimana kao Srba.
Derviš-beg Miralem je bio na čelu malobrojne ali uticajne disident-
ske grupe koja nije potpisala hrvatsko-muslimanski pakt 1911, nego je
istupila iz Muslimanskog kluba i nastavila saradnju sa Srbima. U ovoj
grupi, koja je bila izraziti reprezentant muslimanskih veleposjednika,
samo su se pojedinci nacionalno deklarisali kao Srbi (dr. Murad Sa-
rić), dok su se drugi, iako srbofilski raspoloženi, distancirali ne samo
od hrvatske nego i od srpske nacionalne ideologije.
Derviš-beg Miralem je, kao i srpski poslanici, odbio da prihvati da
zvanični naziv jezika bude ”hrvatski ili srpski” jezik, kako su predlagali
Hrvati, a indirektno akceptirala većina u muslimanskom klubu potpi-
sujući pakt. Sam Miralem je javno izrazio uvjerenje ”da je pretežna
većina našeg naroda (tj. Muslimana - prim. Dž.J.) osjećajući se samo
Muslimanima, u tom pitanju indiferentna”. On je zastupao gledište
da problem službenog naziva treba da se riješi sporazumno izmedu Sr-
ba i Hrvata, koji bi onda prihvatili i Muslimani.38) Ovakva solucija je
38)
M. H a d ž i j a h i ć, Od tradicije do identiteta, str. 172-174.
404
odnijela i prevagu u bosanskoj politici u drugoj polovini 1912. godine.
Uostalom, razlika izmedu Miralemove grupe i većine u Muslimanskom
klubu odnosila se prvenstveno na političku strategiju i taktiku i izbor
saveznika, a ne na problem ”nacionalnog opredjeljenja” Muslimana niti
na agrarno pitanje.
Jezičko pitanje postalo je uzrok krizi u radu Sabora u jesen 1911. go-
dine. Tada je, naime, planuo sukob oko redoslijeda pisama na natpisi-
ma na cestama, obuhvativši i problem zvaničnog naziva jezika. Osobito
sporno bilo je pitanje upotrebe arapskog pisma, na čemu su insistirali
muslimanski predstavnici. Ovo je postalo kamen spoticanja u odnosi-
ma izmedu Vlade i Sabora. Prvaci svih saborskih stranaka izjasnili su
se za primjenu arapskih slova na natpisima, dok je Vlada odbijala da
to prihvati.
Iako je kako sa srpske, tako i hrvatske strane zahtjev za uvodenje
arapskog pisma kao zvaničan smatran pro foro interno smiješnim i
štetnim, obje strane stajale su na stanovištu da se upotreba arapskog
pisma u natpisima na javnim putevma mora ozakoniti. To je bilo mo-
tivirano taktičkim razlozima, i to u prvom redu prema njihovim musli-
manskim saveznicima. Srpski klub je u tom pogledu preuzeo čak izričitu
obavezu prema savezničkoj grupi Derviš-bega Miralema i bio je odlučan
da je ispuni. Obaveza se, medutim, odnosila samo na natpise arapskim
pismom na cestama, a ne i na Miralemov zahtjev da se arapsko pismo
unese kao ravnopravno u jezički zakon.39)
Posebno u srpskoj gradanskoj politici postojala je duga tradicija
taktiziranja i podrške stavovima o zvaničnoj upotrebi kako arapskog
pisma tako i turskog jezika. Kako je vrlo mali broj Muslimana znao
turski jezik, muslimanski zahtjevi u pogledu zvanične upotrebe turskog
jezika, koji se javljaju naročito u doba autonomnog pokreta, imali su
izrazito političko i opoziciono obilježje. Prije aneksije, smisao im je bio
da se istakne pripadnost Bosne i Hercegovine Otomanskom carstvu.
Zato se zahtjevi u odnosu na turski jezik ne ponavljaju poslije aneksije.
Upotrebu arapskog pisma u tekstovima na narodnom jeziku, koja
je imala svoju dužu tradiciju u Bosni i Hercegovini, osobito je početkom
XX vijeka propagirao Džemaludin Čaušević, kasniji reis-ul-ulema, po-
taknut prvenstveno panislamskim motivima. Jedno vrijeme ovim se
pismom služila administracija muslimanskih vjerskih ustanova, a ono
je upotrebljavano i u natpisima nekih firmi uporedo sa latinicom i
ćirilicom. Medutim, njegova primjena u doba austrougarske uprave
bila je najviše raširena u knjigama i spisima religiozne sadržine, koje
su sa arapskog i turskog prevodene na narodni jezik. Zemaljska vlada
39)
Zemaljska vlada Zajedničkom ministarstvu finansija 13.i 17.novem-
bra 1911. (Pr BH 1528 I 1459 iz 1911)
405
je krajem 1911. godine izrazila mišljenje da se samo i jedino na tom
području pokazala svrsishodnom upotreba arapskog pisma, pa mu nije
osporavala raison d’être u funkciji muslimanskog religioznog odgoja na
maternjem jeziku, ne samo u vjerskim, autonomnim, nego i u javnim
školama.40)
Muslimanski politički listovi štampani su ćirilskim, odnosno lati-
ničnim pismom. Listovi i periodika koja se početkom XX vijeka pojavila
pisana arapskim alfabetom na narodnom jeziku, bila je prvenstveno re-
ligioznog karaktera. U drugim oblastima svakodnevnog života upotreba
arapskog pisma bila je u izvjesnoj mjeri raširena u nekim srednjim slo-
jevima muslimanskog stanovništva, medu sitnim trgovcima, subašama,
hodžama i sl. Samo oni pojedinci koji su se naučivši u mektebu arap-
sko pismo, prihvatili potom nekog zanimanja koje traži da se i nešto
pribilježi, upotrebljavali su to pismo služeći se narodnim jezikom.41)
Borba za arapsko pismo manifestovala je nastojanje njenih prota-
gonista, u prvom redu Derviš-bega Miralema, da se Muslimani i na po-
dručju upotrebe pisma u potpunosti izjednače sa Srbima i Hrvatima,
i kao posebna individualnost afirmišu. Tu je bila prisutna i ideja da
arapsko pismo treba da posluži kao sredstvo integracije, koje bi otklo-
nilo opasnost da se upotrebom latinice i ćirilice Muslimani pocijepaju
u dva nacionalno-politička tabora, hrvatski i srpski.
Derviš-beg Miralem uvjeravao je civilnog adlatusa barona Benka da
muslimanski zahtjev za uvodenje trećeg zvaničnog pisma nije izraz neke
tendencije koja bi bila uperena protiv aneksije ili vlade, već da je u nje-
govoj osnovi čvrst zaključak Muslimana da ”nacionalno ne postanu ni
Srbi ni Hrvati, jer je njihova deviza: Bosna Bosancima”. Smatrao je da
će se bosanski Muslimani moći održati izmedu Srba i Hrvata samo ako,
kao i oni, budu imali svoje vlastito pismo.42) Tako je arapskom pismu
neopravdano dat značaj koje ono za bosanskohercegovačke Muslima-
ne u moderno doba nije stvarno moglo imati. Medutim, slučaj ipak
ilustruje kako se na specifičan način u složenim nacionalnim, kultur-
nim i političkim prilikama javljao u vezi sa upotrebom pisama problem
nacionalnog identiteta Muslimana.
Problem arapskog pisma postao je u prvom redu partijsko-političko
pitanje i muslimanski poslanici su za njegovo rješenje animirali šire mus-
limanske krugove. Zato je i muslimanska inteligencija, bez obzira na
stranačku pripadnost, tražila uvodenje arapskog pisma, iako je prema
40)
BH 1619/1911).
41)
42)
BH 1529/1911).
406
saznanjima vlasti intimno pretežna njena većina bila uvjerena u prak-
tičnu suvišnost takvog zahtjeva. Inače, iz redova muslimanske inteli-
gencije stavljene su ozbiljne zamjerke vještačkom adaptiranju arapskog
pisma na srpskohrvatski jezik. To je u XX vijeku bio anahronizam koji
je objektivno usporavao kulturni napredak Muslimana.
Zemaljska vlada je bila protiv ozakonjenja ravnopravnosti arapskog
pisma sa latinicom i ćirilicom, jer bi to izazvalo nepremostive praktične
teškoće i velike troškove. Ostajući pri svom negativnom stanovištu i
u pogledu upotrebe arapskog pisma u natpisima na cestama Vlada je,
medutim, bila spremna da i dalje toleriše njegovu postojeću upotrebu
na uličnim tablama u gradskim opštinama. Tako su u Sarajevu natpisi
na ulicama bili postavljeni na sva tri pisma.43)
Zanimljivo je istaći da je ministar Burián bio spreman u jednom
momentu na to da se načelno prizna ravnopravnost arapskog pisma
sa latinicom i ćirilicom, da je taj muslimanski zahtjev bio ultimativno
podržan sa srpske i hrvatske strane. U tom slučaju zadatak Vlade
bi, po Buriánovom mišljenju, bio da se sve učini kako bi se praktična
upotreba tog trećeg pisma što više ograničila.44) Ovo samo pokazuje
koliko je ministru Buriánu bilo stalo da se u Saboru stvore politički
uslovi koji bi omogućili usvajanje njegovog investicionog programa.
U kojoj je mjeri jezičko pitanje postalo stvar stranačko-političke
igre pokazuje još i činjenica da je prvobitno Srpski klub krajem no-
vembra 1911. vrlo povoljno primio vladin investicioni program i izrazio
spremnost da radi na njegovoj realizaciji. To je bio taktički potez da
bi se od Vlade dobila izjava koja je išla u prilog srpskom gledištu u
pogledu zvaničnog naziva jezika. Na pitanje o stavu Vlade prema na-
zivu jezika i u pogledu upotrebe pisama, baron Benko je 7.decembra
1911. pročitao unaprijed pripremljen odgovor da Zemaljska vlada sto-
ji na stanovištu pariteta obiju pisama i naziva jezika srpskohrvatski.
Ovo će ostati zvaničan naziv i za vrijeme Prvog svjetskog rata, kada su
preduzete odredene mjere protiv upotrebe ćirilskog pisma.
Problem naziva zvaničnog jezika nije samo blokirao svaku akciju u
Saboru za rješenje jezičkog pitanja nego je bio i povod za razbukta-
vanje šovinističke borbe. Do sporazuma je došlo 1912, kada su hrvat-
ski predstavnici prihvatili kao zvaničnu oznaku narodnog jezika naziv
”srpsko-hrvatski jezik”. Ovome je prethodilo približavanje Hrvatske na-
rodne zajednice i Hrvatske katoličke udruge i njihovo fuzioniranje pod
uticajem vodstva svepravaške organizacije.
Konvergencija srpskog i hrvatskog nacionalnog pokreta na širem ju-
goslovenskom prostoru imala je za posljedicu da je politika ”narodnog
43)
Brodnik Zemaljskoj vladi 2.12.1911, prilog uz dopis Zemaljske vlade
od 19.12.1911. (Pr BH 1688/1911).
44)
Burián Zemaljskoj vladi 17.11.1911. (Pr BH 1541/1911).
407
jedinstva i jugoslovenstva”, koju je u Bosni i Hercegovini prvenstveno
širila intelektualna omladina i zastupala socijaldemokracija, našla plod-
no tlo i kod izvjesnih opozicionih struktura u Bosanskohercegovačkom
saboru. Medutim, ona nije mogla ostati bez uticaja ni na političke
krugove koji su, pod odredenim uslovima, bili spremni da saraduju sa
Vladom. Pomenuti uticaji, zatim decidirano stanovište Vlade u pogle-
du naziva zvaničnog jezika i upotrebe pisama, kao i potreba političkog
taktiziranja i prilagodavanja i onda kada postoje načelne razlike - sve to
skupa je djelovalo da su sve političke grupe u Saboru konačno usvojile
srpsko-hrvatski kao zvanični naziv za jezik.45)
U vezi sa nastojanjem austrougarskih političkih funkcionera da po-
vodom sloma turske vlasti na Balkanu 1912. muslimanski faktor iskoris-
te kao protutežu Srbima, u austrijskoj publicistici se pred Prvi svjetski
rat pojavila ideja o muslimanskoj naciji na Balkanu koja ne priznaje
nikakve jezičke razlike. Uporište za to ona je nalazila u staroj praksi na
Orijentu da se nacija i religija poistovjećuju.46) Pomenuta ideja mogla
je biti potaknuta i jačanjem panislamskih tendencija u dijelu bosan-
skohercegovačke muslimanske inteligencije. Te tendencije došle su do
izražaja u časopisu ”Biser”, osobito od 1913. i bile su još više prisut-
ne u izdavačkoj djelatnosti Muslimanske biblioteke. Iako je u svojoj
osnovi imala religiozni duhovni supstrat, nacionalno-politička platfor-
ma ”Bisera” nije bila jedinstvena. Ona je, kako je to ukazao Muhsin
Rizvić, sezala od ispoljavanja osjećaja muslimanske narodno-vjerske po-
sebnosti do propagiranja povezanosti sa drugim islamskim narodima.
Pri tome je u ”Biseru” bilo ispoljeno i shvatanje da bosanskohercego-
vački Muslimani, koji se imenuju Bošnjacima, po jeziku pripadaju onoj
slavenskoj grupi od desetak milijuna duša, kojoj pripadaju i Srbi i Hr-
vati; da svi oni zajedno predstavljaju jedan narod, ”samo sa tri imena
i tri vjere”.47) To je bilo suprotno ideji muslimanske nacije koja ne
priznaje jezičke razlike. Medutim, i pored nastojanja da se distancira
od dnevne politike, kao i od srpskog i hrvatskog nacionalizma, ”Biser”
je, nasuprot ”Gajretu”, pokazao više simpatija prema hrvatskoj litera-
turi, opredjeljujući se potpuno za latinicu i za one muslimanske pisce
koji su na njoj štampali svoje priloge.48) Inače, ”Novi vakat”, kao novo
45)
Vidi Dževad J u z b a š i ć, Nacionalno-politički odnosi, str. 150 i
dalje.
46)
”Die nichtosmanischen Balkanmoslims. Die albanische Frage im mos-
limischen Lichte”, Saraevoer Tagblatt, Nr 126, od 5.6.1914. Citirano po:
Milorad E k m e č i ć, Ratni ciljevi Srbije, Beograd 1973, str. 144-145.
47)
Muhsin R i z v i ć, Književno stvaranje muslimanskih pisaca u Bo-
sni i Hercegovini u doba austrougarske vladavine, ANUBiH Djela XLVI
2/1, Sarajevo 1973, str. 286-289.
48)
Ibidem
408
glasilo Ujedinjene muslimanske organizacije, koje je usmjeravao Šerif
Arnautović, pisao je u ljeto 1913. da Muslimani moraju da izvuku
konsekvence iz sloma Turske i da se u njima mora razviti svijest da su
jedno sa narodom s kojim žive. List se izjasnio i za ”narodno jedinstvo
Srba i Hrvata”, uz obrazloženje da bi se u protivnom Muslimani morali
pocijepati u dva nacionalno-politička tabora. Medutim, ”Novi vakat”
je izražavao rezervu prema lozinkama o srpskohrvatskom jedinstvu ko-
je su dolazile iz srpskih redova, videći u njima skrivenu tendenciju da
se srbiziraju Muslimani.49) Takode, Safvet-beg Bašagić, član saborskog
Predsjedništva, ocijenio je u jesen 1913. plan srpskog kulturnog društva
”Prosvjeta” da u cijeloj zemlji osnuje specijalne konvikte za siromašne
muslimanske dake kao ”eminentnu opasnost po opstanak Muslimana i
nacionalnu propagandu Hrvata”,50) kojoj je on, inače, bio naklonjen.
Za nacionalizovanje Muslimana u srpskom smislu zalagali su se oni
muslimanski intelektualci koji su bili aktivni u srpskom nacionalnom
pokretu. i pored toga što su, kao Šukrija Kurtović, isticali tezu: ”Srbi
i Hrvati su jedan narod, ali dva plemena”, oni su smatrali da je samo
srpski nacionalizam ”čisti” nacionalizam, pa je samo taj nacionalizam
trebalo ”davati” Muslimanima. Pri tome je politički angažman srpski
orijentisanih muslimanskih intelektualaca u ovom razdoblju podrazu-
mijevao ne samo protuaustrougarski nego i protuturski i ”antifeudalni”
stav.51) Mada je politika ”nacionalnog opredjeljivanja” Muslimana pre-
trpjela istorijski neuspjeh, muslimanska inteligencija, koja se zalagala
za nacionalizovanje Muslimana u srpskom odnosno hrvatskom smis-
lu, doprinosila je prevazilaženju zatvorenosti muslimanske zajednice u
Bosni i Hercegovini i odigrala je odredenu ulogu u prihvatanju tekovina
evropske kulture od strane Muslimana.
Široko rasprostranjenu ideju da jezičko jedinstvo znači i narodno
jedinstvo deklarativno su prihvatili u drugoj polovini 1913. i vodeći
muslimanski saborski političari, kao i njihovi srpski i hrvatski partne-
ri, u programu saborske radne većine koja je trebalo da se obrazuje.
Medutim, ta ideja imala je različito značenje u politici različitih snaga
na bosanskohercegovačkoj političkoj sceni.
U uvodu programa radne većine (autor dr Milan Srškić), koji je
nastao krajem ljeta 1913. Hrvatski i Muslimanski saborski klub i gru-
pa oko ”Srpske riječi” zauzeli su stanovište ”da su Srbi i Hrvati jedan
49)
M. G r o s s, Hrvatska politika u Bosni i Hercegovini, str. 64; Mus-
tafa I m a m o v i ć, Pravni položaj i unutrašnji politički razvitak Bos-
ne i Hercegovine od 1878 do 1914, Sarajevo 1973, str. 258.
50)
Collas Potioreku 7.10.1913. Kriegsarchiv Wien (KA), Nachlass Po-
tiorek A/3 Fasz 2, 540.
51)
Šukrija K u r t o v i ć, O nacionalizovanju muslimana, Sarajevo
1914, str. 50.52.
409
narod sa dva ravnopravna imena”. Na osnovu toga izveden je jedins-
tven zaključak ”da u Bosni i Hercegovini Srbi i Hrvati i Muslimani,
koji potiču iz iste krvi, imaju jedan zvanični jezik a to je srpskohrvatski
jezik”.52) Ovaj programski stav ostao je neizmijenjen i nakon što je u
vladinoj saborskoj većini grupu oko ”Srpske riječi” zamijenila Dimo-
vićeva Srpska narodna stranka. Dimović je, pak, kao jedan od uslova
za saradnju sa Vladom tražio da se riješi jezičko pitanje i da se ”srp-
skohrvatski jezik uvede u svu državnu upravu, kako u spoljašnjem tako
i u unutrašnjem prometu.”
Ideologija narodnog jedinstva Srba i Hrvata u punoj mjeri je došla
do izražaja u novoj programskoj orijentaciji grupe oko ”Otadžbine”.
Tako je krajem 1913, kada se Petar Kočić već bio povukao sa političke
pozornice, novi lider grupe, dr Dorde Lazarević, istupio u Saboru i, uka-
zujući na primjer sloge u Dalmaciji, pledirao za srpskohrvatsko jedins-
tvo. Njemu se pridružio hrvatski disident i opozicionar Duro Džamonja
i obojica su bila jedinstvena u osudi šovinističkog pisanja ”Srpske riječi”
i ”Hrvatskog dnevnika”. Džamonja je sporio novoj vladinoj koaliciji is-
krenost u proklamovanoj saradnji Hrvata i Srba. U vladinoj stranci,
ukazivao je Džamonja, paroh Jovo Simić otvoreno je govorio da ne poz-
naje Hrvata osim Kranjaca i kajkavaca na granici Hrvatske, a dr Jovi
Simiću bilo je teško i spomenuti riječ Hrvat.53)
Dr Dorde Lazarević je isticao da su Srbi i Hrvati jedan narod sa
dva ravnopravna imena i, citirajući brošuru Milana Marjanovića Narod
koji nastaje, takode smatrao da se formira jedinstveni ”srpskohrvatski”
narod, te da od srpstva i hrvatstva danas ”dolazimo do unitarizma”.
Interesantno je da je i zemaljski poglavar, general Oskar Potiorek, pisao
1913. godine da ”više nema nikakve sumnje da stapanje Srba i Hrvata
u jedan narod napreduje džinovskim koracima”, da je i u Bosni i Her-
cegovini u toku ublažavanje srpsko-hrvatskih suprotnosti, kao i da je
naročito u mladoj generaciji proširena ideja bratstva sa Srbima.
Stanovište da su Srbi i Hrvati jedan narod unio je Lazarević i u
Nacrt stranačkog programa, koji je objavljen u ”Otadžbini” od 28.marta
(10.aprila) 1914. godine. Polazeći od načela narodnog jedinstva u Nacr-
tu se isticala potreba zajedničkog i sporazumnog rada ”srpskih i hrvat-
skih narodnih stranaka, kao i približavanje a, po mogućnosti, i ujedinje-
nje srpskih i hrvatskih nacionalnih, kulturnih i privrednih udruženja,
naročito srpskog i hrvatskog sokolstva”. Zagovarajući potrebu što skori-
jeg ”nacionalizovanja!” Muslimana naglašavano je da ”taj rad ne smije
52)
Bericht über die Verwaltung von Bosnien und der Hercegovina 1913,
Wien 1914, XXVII-XXVIII.
53)
Stenografski izvještaj II sjednice sabora Bosne i Hercegovine držane
30.decembra 1913 u Sarajevu (Pr BH 10/1914).
410
nipošto biti takav da izaziva trvenja i nesuglasice izmedu Srba i Hr-
vata. Uopšte Muslimane ne treba pridobivati za ekskluzivno nego za
napredno Srpstvo i Hrvatstvo, koje stoji na stanovištu narodnog je-
dinstva”.54) Ova ideologija unitarističkog jedinstva, koja je odigrala
značajnu ulogu u stvaranju prve jugoslovenske države, nije adekvatno
odražavala stvarnost postojećih nacionalnih odnosa koji su nastali kao
tekovina istorijskog razvitka.
Medutim, ni sama grupa oko ”Otadžbine” nije bila idejno kohe-
rentna kada je bila u pitanju jugoslovenska orijentacija. Gotovo isto-
vremeno kada je dr Dorde Lazarević istupao sa svojim stavovima o
srpskohrvatskom narodnom jedinstvu, dr Živko Nježić, podpredsjednik
Kluba poslanika oko ”Otadžbine”, u Saboru je nazvao Hrvate ”kato-
ličkim Srbima” ne priznajući im nacionalnu posebnost, što je izazvalo
buran protest prisutnih hrvatskih poslanika. Osim toga, kada je riječ
o jeziku naroda u Bosni i Hercegovini, karakteristično je da se kako u
izbornom proglasu ”Otadžbine”, tako i u Nacrtu stranačkog programa
taj jezik i dalje nominira samo kao srpski jezik. Inače, jedini koji je pri-
likom rasprave o jezičkom zakonu u Saboru 30.decembra 1913. oponirao
da zvanični naziv jezika ostane, kako je bilo predloženo, srpskohrvat-
ski, bio je pripadnik vladine većine, svećenik Kalikst Tadin, bivši član
Hrvatske katoličke udruge, raspuštene nakon izmirenja sa Hrvatskom
narodnom zajednicom sredinom 1912. godine. Tadin je smatrao da je
bolje da naziv jezika bude hrvatski za Hrvate i srpski za Srbe.
Kada je odbijanjem budžeta za 1912. godinu Sabor dospio u otvo-
ren konflikt s Vladom, jedan od uslova za pokretanje rada Sabora bilo
je donošenje jezičkog zakona. Medutim, jezičko pitanje ostalo je u pre-
govorima prvaka saborskih klubova sa Vladom po strani sve do pred
kraj 1912. godine. Samo je u internom saborskom paktu od 10.oktobra
1912, kojim se grupa oko lista ”Srpska riječ” priključila vladinoj većini,
bio sadržan zahtjev da službeni jezik na željeznicama bude jedino srp-
skohrvatski.
Tek kada je krajem novembra 1912. radna većina trebalo da izgla-
sa zakon o gradnji novih željeznica, - nakon što je poslije dugotrajnih
pregovora medu vladama Monarhije postignut sporazum o bosansko-
hercegovačkom željezničkom programu, - sve saborske grupe zauzele su
stav da se srpskohrvatski mora prethodno ozakoniti kao unutrašnji i
vanjski službeni jezik na željeznicama. Mada je Vladi pošlo za rukom
da većina izglasa zakon o gradnji željeznica, Sabor nije htio da voti-
ra budžet za 1913. godinu bez da se riješi jezično pitanje u Bosni i
Hercegovini tako da srpskohrvatski postane jedini zvanični jezik. Na-
suprot tome, zajednički ministar finansija Bilinski bio je saglasan da se
54)
Branko Č u b r i l o v i ć, Petar Kočić i njegovo doba. Banja Luka-
Zagreb 1934, str. 199 i dalje.
411
srpskohrvatki jezik ozakoni kao unutrašnji jezik na području cijele civil-
ne uprave, izuzevši željeznice, prvenstveno iz vojnih razloga. Izuzetak
bi takode bio učinjen u pogledu korespondencije sa vojnim, austrij-
skim i ugarskim vlastima i podnescima austrijskih i ugarskih stranaka.
Zahtjevi Bosanskohercegovačkog sabora u pogledu upotrebe jezika na
željeznici daleko su prevazilazili ono što je postignuto u drugim zemlja-
ma Monarhije i nisu imali nikakvog izgleda da budu prihvaćeni ni od
zajedničke vlade niti od vlada obiju država Monarhije. Prema ideja-
ma Bilinskog, srpskohrvatski je u Bosni i Hercegovini trebalo da dobije
slično mjesto koje je poljski jezik imao u Galiciji. Opšta politička si-
tuacija i sukob oko jezičkog pitanja onemogućili su dalji rad Sabora,
koji je 18.decembra 1912. godine odložen i nije sazivan više od godinu
dana. To je značilo neuspjeh prvobitne zamisli Bilinskog o osiguranju
kontinuirane saborske djelatnosti.55)
Za austrougarsku politiku rješenje jezičkog pitanja postalo je po-
četkom 1913. godine dominantan problem kome je pridavan od strane
Bilinskog i zemaljskog poglavara Potioreka širi značaj ne samo u sanira-
nju političkih prilika u zemlji, nego i u rješavanju cjelokupnog jugoslo-
venskog pitanja. Rješenje jezičkog pitanja u Bosni i Hercegovini trebalo
je da bude prvi korak u paralisanju narasle privlačne snage Srbije na
Južne Slovene, kome su imale da slijede druge mjere, a medu njima i
uredenje statusa anektiranih pokrajina tako da one budu predstavljene
u delegacijama sa po tri poslanika. Medutim, jezičkom pitanju time
je pridavan značaj koje ono nije moglo imati. Nacionalni pokreti nisu
se više ograničavali samo na uže gradanske krugove da bi se nacional-
ni zahtjevi mogli zadovoljiti ustupcima na području zvanične upotrebe
jezika i činovničkim položajima.
U pregovorima Potioreka sa predstavnicima saborskih stranaka to-
kom 1913. glavni problem je bilo pitanje unutrašnjeg službenog jezika
na željeznicama. Sporazum je postignut tek u jesen sa strankama nove
vladine koalicije (Muslimanski i Hrvatski saborski klub i Dimovićeva
srpska grupa) i to na osnovu kompromisne formule pronadene u lje-
to 1913. godine. Zakonom o zvaničnom i nastavnom jeziku trebalo je
da u Bosni i Hercegovini bude omogućena upotreba srpskohrvatskog
jezika i u unutrašnjoj službi na željeznicama, koliko to dopuštaju voj-
ni interesi. To je bio ustupak uglavnom formalnog karaktera. Pored
pomenutog zakona, koji je trebalo da se izda uz sadejstvo Sabora, Ze-
maljska vlada je pripremila posebnu Naredbu čiji bitan sadržaj čine
propisi o upotrebi njemačkog i madarskog jezika. Naredba je trebalo
da se izda na osnovu vladarevog ovlaštenja, da ne bi po svojoj autori-
tativnoj snazi zaostajala za zakonom koji će usvojiti Sabor. Pri tome
55)
O tome podrobnije Dž. J u z b a š i ć, Nacionalno-politički odnosi,
str. 128 i dalje.
412
je izmedu odredaba nacrta ovih dvaju akata postojala izvjesna inkon-
gruencija. Bosanskohercegovačka uprava nastojala je da riješi jedan
unutrašnjo-politički problem i istovremeno osigura interese Monarhije.
Pitanje kompetencije Bosanskohercegovačkog sabora, zbog nepotpunih
ustavnih odredaba i različitih interesa, igralo je važnu ulogu kako u pre-
govorima bosanskohercegovačke uprave sa saborskim strankama, tako
i docnije sa Ministarstvom rata i austrijskom vladom. U ovu diskusiju
se uključio i prestolonasljednik Franz Ferdinand. On je u novembru
1913. izrazio svoju zabrinutost zbog eventualne mogućnosti proširenja
djelokruga Sabora i ograničenja prava krune, premda nije osporavao
samo pravo da Sabor učestvuje u rješavanju jezičkog pitanja.56)
Ugarska vlada je odmah dala svoju načelnu saglasnost jezičkim pro-
pisima, jer je u pogledu zvanične upotrebe madarskog jezika u Bosni i
Hercegovini trebalo da ostane uglavnom status quo. Osim toga ugar-
ska vlada nije, zbog specifičnosti odnosa u Ugarskoj, strahovala od
implikacija koje bi planirano rješenje jezičkog pitanja u Bosni i Her-
cegovini eventualno moglo imati u unutrašnjoj politici Transleithanije.
Nasuprot tome u krugovima austrijske vlade novi bosanskohercegovački
propisi o zvaničnom jeziku izazvali su živo interesovanje i polemike s
obzirom na mogućnost njihovih refleksija i na rješavanje jezičkog pita-
nja u Cisleithaniji. Osobito sa stanovišta kompetencije carevinske ili
zemaljskih legislativa u regulisanju upotrebe službenog jezika za organe
vlasti koji pripadaju zemaljskom gospodaru, u austrijskoj polovini ima-
lo je pitanje koliko je Bosanskohercegovački sabor uopšte nadležan da
rješava isti problem veliki aktuelno-politički značaj. Naročito podoz-
renje austrijske vlade izazivale su odredbe o unutrašnjem službenom
jeziku na bosanskohercegovačkim željeznicama, jer se sa izvjesnošću
pretpostavljalo da će svako regulisanje upotrebe jezika na području
željezničke uprave u Bosni i Hercegovini imati enorman uticaj na od-
nose u Austriji a specijalno u Češkoj i Dalmaciji, gdje su bh. željeznice
vodile promet na pruzi za Dubrovnik i Boku Kotorsku. Općenito su
izražene zamjerke u pogledu uključenja pitanja koja se tiču unutrašnjeg
službenog jezika organa vlasti koji pripadaju zemaljskom gospodaru i
jezičke spreme činovništva u jedan konstitucionalni zakon. Usprkos du-
gogodišnjim nastojanjima, Česima to nije pošlo za rukom. S obzirom
na nagodbenjačke pregovore sa Česima, koji su bili u toku, austrijska
vlada imala je dovoljno razloga da ne pristane na jedan takav ustupak
u Bosni prije nego što se to dozvoli u Cisleithaniji. Ali kako bi taj
stav značio onemogućavanje političke akcije bosanske uprave, u vrije-
me kada je jugoslovenski problem postao dominantan za austrougarsku
politiku, vlada grofa Stürgkha, stavljena pred fait accompli, saglasila
56)
413
se na kraju kao i drugi faktori, sa nebitno modifikovanim predloženim
rješenjima.57)
Jezički zakon usvojen je 30.decembra 1913. godine od strane vla-
dine većine odmah po otvaranju Sabora. Otklonivši samo privremeno
jedan aktuelan problem sa političke scene, bosanska uprava je otezala
sa postupkom oko sankcionisanja jezičkog zakona s ciljem da time dalje
taktizira prema Saboru. Medutim, sarajevski atentat, izbijanje rata i
dalji razvoj dogadaja učinio je neaktuelnim predvidena rješenja. Jezički
zakon, ostavši nesankcionisan od strane vladara, ustupio je mjesto dru-
gim mjerama austrougarske jezičke politike. Atentat je označio i kraj
saborske djelatnosti, pa je odlukom vladara od 9.jula 1914. formalno
zaključena tekuća sesija da bi, potom, svojim patentom od 15.februara
1915. Franz Joseph I raspustio Bosanskohercegovački sabor.
*
* *
U okviru mjera koje su nakon izbijanja Prvog svjetskog rata pre-
duzete u Monarhiji protiv Srba bilo je i potiskivanje ćirilice iz javne
upotrebe. Tako je u Hrvatskoj krajem 1914. ukinuto učenje ćirilice u
školama, a početkom 1915. ćirilica je ukinuta i u radu administracije.
Uporedo s tim, uklonjen je iz škole u Hrvatskoj i naziv jezika ”hrvatski
ili srpski”. U takvom ”jezikoslovnom” označavanju nastavnog jezika,
Vlada u Zagrebu vidjela je tada opasnost po ”državnopravni značaj
hrvatskog jezika”, koji je po odredbama hrvatsko-ugarske nagodbe iz
1868. bio utvrden kao službeni jezik cjelokupnog zakonodavstva, sud-
stva i uprave.
Ove mjere u Hrvatskoj izvršile su odredeni uticaj i na antisrpski
raspoložene domaće krugove u Bosni i Hercegovini, iz čijih se redova,
već odmah po objavi rata, postavljalo pitanje o ukidanju ćirilice kao
oficijelnog pisma i naziva jezika srpskohrvatski. Medutim, s obzirom na
državnopravni status zemlje i političke odnose, u vrhovima bosansko-
hercegovačke uprave smatralo se da ne može biti govora da se u pogledu
zvaničnog naziva jezika na analogan način postupi kao u Hrvatskoj.58)
Kako je i pored svih kombinacija u toku rata državnopravni položaj
Bosne i Hercegovine ostao do propasti Monarhije neizmijenjen to je
zadržan i ranije utvrdeni zvanični naziv narodnog jezika.
I u vezi sa potiskivanjem ćirilice krajem 1914. godine vladalo je miš-
ljenje kako u Zajedničkom ministarstvu finansija, tako i u Zemaljskoj
57)
Ibidem
58)
Major Wessely Potioreku, Sarajevo 30.8.1914. Arhiv Vojnoistorij-
skog instituta u Beogradu (AVII) Film 3/II Beč (13-17); Mandić Zajed-
ničkom ministarstvu finansija 26.11.1914. (Pr BH 1870/1914); nepot-
pisani i nedatirani tekst izraden u Zajedničkom ministarstvu finansija
krajem 1914. (Pr BH 1870/1914).
414
vladi u Sarajevu da se prije uredenja državnopravnih odnosa ćirilica
u Bosni i Hercegovini ne može radikalno iskorijeniti, ali da se već mo-
gu preduzeti prvi koraci za rješenje ovog problema. U tom smislu se
predvidalo da se provizorno, naredbodavnim putem, eliminiše ćirilsko
pismo iz unutrašnjeg službenog saobraćaja vlasti i svih nadleštava i or-
gana, kao i unutrašnjeg poslovanja svih nastavnih ustanova i škola.59)
Motive za ovakve postupke objašnjavao je dr Nikola Mandić, za-
mjenik zemaljskog poglavara, neuspjehom da se većina bosanskoher-
cegovačkih Srba pridobije za ”državnu ideju”. Po njegovom mišljenju,
upotreba ćirilice u školama i ostaloj upravi bio je, uz priznanje crkveno-
školske autonomije, ustupak Srbima koji ih je pojačao u separatističkim
težnjama, mada je to učinjeno u namjeri da se bosanskohercegovački
Srbi susretljivošću privežu za Monarhiju i da se parališe privlačni uti-
caj Beograda. On je smatrao da je odgoj u autonomnim školama i
upotreba ćirilice u zemaljskim uredima povezivala uže bosanske Srbe
sa Srbima u Srbiji, nego sa drugim pripadnicima Monarhije. Rješenje
ovog pitanja Mandić je vidio u asimilaciji srpskog elementa sa ”državi
vjernim slojevima stanovništva”. Da bi se to postiglo, zastupao je gle-
dište da treba ukinuti ili sistirati srpsku crkveno-školsku autonomiju. U
tom svjetlu posmatrao je i naredbu o zatvaranju srpskih konfesionalnih
škola. Smatrao je da bi se morao odstraniti i naziv srpsko-pravoslavna
crkva, kako bi se razlučio pojam nacije od konfesije. Za njega je bilo
takode vrlo važno i isključivo ograničenje ćirilskog pisma na privatno
i konfesionalno područje. Kao vrhunac njegovih razmatranja o ulozi
ćirilskog pisma slijedi da ono stoji na putu konsolidaciji državne ideje
u Bosni i Hercegovini i ujedinjenju svih ka jednom zajedničkom cilju.
Na kraju se pozivao i na razlog praktične prirode da učenje dva pisma
otežava borbu protiv analfabetizma.60)
Možemo konstatovati da su ove Mandićeve ideje bile u suštini iden-
tične sa pogledima koje su vojni krugovi zastupali još prije rata. Tako su
sa izbijanjem rata nestajale bitne razlike izmedu vojnih i civilnih vlasti
u odnosu na ovaj problem, premda su vojni krugovi i dalje prednjačili u
svom radikalizmu.61) Medutim, krajem 1914. godine ni u Zajedničkom
59)
BH 1994/1914). Akt je potpisao dr Nikola Mandić uz Potiorekovo odob-
renje.
60)
Ibidem
61)
Ministar rata, general Krobatin, smatrao je da ćirilicu treba zabraniti
i prekršaj te zabrane novčano kažnjavati u iznosu od 50 do 100 kruna.
On se izjasnio i za izmjenu zvaničnog naziva narodnog jezika, Vojislav
B o g i ć e v i ć, Pismenost u Bosni i Hercegovini od pojave slovenske
pismenosti u IX v. do kraja austrougarske vladavine, Sarajevo 1975,
str. 270-271.
415
ministarstvu finansija u Beču, niti u Zemaljskoj vladi u Sarajevu ni-
su još bili spremni da preduzmu radikalne mjere u vezi sa upotrebom
ćirilice. Pri tome se ukazivalo i na razliku u položaju ćirilskog pisma u
Hrvatskoj i Bosni, gdje je ono bilo autohtono i dobilo odredenu legalnu
bazu u brojnim naredbama i § 33 Poslovnog reda Sabora. Vlasti ni-
su ispuštale iz vida ni činjenicu da su tada Srbi predstavljali relativnu
većinu stanovništva u zemlji.62) Ministar Bilinski je naglašavao da su
bosanskohercegovački Srbi daleko borbeniji i nesumnjivo energičniji ele-
menat u Bosni i Hercegovini, čija agitacija ima za ostalo stanovništvo
najjaču sugestiju.63)
Poslije Potiorekovog pada i dolaska generala Stjepana Sarkotića za
zemaljskog poglavara Bosne i Hercegovine ponovo je aktualizirano pi-
tanje donošenja naredbe o isključenju ćirilice iz službenog saobraćaja.
Tako su početkom 1915. godine nastale dvije varijante teksta nared-
be Zemaljske vlade. Po prvoj varijanti bilo je predvideno odstranjenje
ćirilskog pisma ne samo iz unutrašnje službene upotrebe, kako je to
bilo ranije planirano, nego i iz cjelokupne vanjske službe, i to tako da
bi se privatni ćirilski podnesci doduše primali od strane vlasti, ali bi se
na njih odgovaralo latinicom. Po drugoj, blažoj varijanti vlasti bi od-
govarale ćirilicom na ćirilske podneske i dopise privatnih stranaka. Za
ovakvo rješenje bio je prvobitno Bilinski. Sarkotić se založio za prvu,
oštriju varijantu i na kraju je uspio da je i Bilinski u načelu prihvati.64)
Zajednički ministar finansija Bilinski pružao je izvjesno vrijeme ot-
por radikalizmu vojnih faktora. Suprotno stavovima generala Sarkotića
prema pitanju upotrebe ćirilice, on je u januaru 1915. smatrao da bi se
eliminisanjem ćirilice samo išlo na ruku ideji ujedinjenja Srba i Hrvata,
koja je zahvatila omladinu i proširila se u Hrvatskoj i Dalmaciji. Vlada
je do tada, po Bilinskom, zadržavala ovaj proces svjesno stvarajući gra-
nice svojom politikom u pogledu upotrebe pisama. Zabranom ćirilice,
isticao je Bilinski, bila bi uklonjena posljednja zapreka amalgamisanju
ovog bliskog elementa i ”utirala bi put Jugoslaviji”65) Medutim, Bilin-
ski je ubrzo popustio pred zahtjevima za ograničenje upotrebe ćirilice
u Bosni i Hercegovini.
Predsjednik ugarske vlade grof István Tisza takoder se protivio od-
stranjenju ćirilice iz javne upotrebe. On se povodom postupka vojnih
vlasti u Južnoj Ugarskoj obratio sredinom novembra 1914. zapovjed-
niku Balkanske vojske generalu Oskaru Potioreku protestvujući što je
62)
Kao napomena 59.
63)
Kao napomena 61.
64)
Sarkotić Bilinskom 19.1.1915. i Bilinski Sarkotiću 31.1.1915. (Pr BH
121/1915).
65)
Kao napomena 61.
416
na pošti odbijena otprema pisama pisanih ćirilicom i vraćeni službeni
akti pravoslavnih episkopa. Mada je isticao da je pristalica suzbijanja
”protudržavnih srpskih strujanja”, Tisza je ocjenjivao da su pomenute
mjere suprotne zakonima, da povreduju stečena prava i stoljećima star
pravni položaj pravoslavne crkve u Ugarskoj i izazivaju ogorčenje u
mirnim i lojalnim krugovima, a da pri tome nemaju nikakvo praktično
dejstvo na sprečavanje i slabljenje protivničkih snaga. On je smatrao
da pokušaj da se spriječi korišćenje ćirilskog pisma nema nikakve veze
sa neposrednim potrebama i svrhom rata, ne poboljšava položaj ar-
mije, ne spriječava izdaju i špijunažu, i samo i jedino može imati taj
rezultat da u njemu cijelo srpsko stanovništvo osjeti jednu protuzako-
nitu šikanu, koja će još više pogoršati političko raspoloženje.66) Tisza
je docnije, sredinom 1915, takoder izrazio nepovoljno mišljenje i o pri-
jedlogu Zemaljske vlade za odstranjenje ćirilice iz zvaničnog saobraćaja
i školske nastave u Bosni i Hercegovini, smatrajući ga nesvrsishodnim
i štetnim jer će izazvati nezadovoljstvo u mirnim i lojalnim dijelovima
stanovništva i učiniti ga neprijateljem Monarhije.67) Medutim, i Tisza
se docnije, u situaciji stvorenoj u drugoj polovini 1915. godine, prestao
protiviti planiranim mjerama bosanskohercegovačke uprave u odnosu
na upotrebu ćirilskog pisma.
Politički argumenti Sarkotića su bili da treba Srbima ćirilicu kao
borbeno sredstvo učiniti neupotrebljivim, odstraniti je iz javnosti i uki-
nuti joj nacionalni karakter. Kao i ranije Mandić, Sarkotić je smatrao
da upotrebu ćirilice treba ograničiti na privatni život i djelatnost pra-
voslavne crkve. Insistirao je na tome da se ne može trpjeti ni djelimična
upotreba ćirilice kod zemaljskih vlasti. Svoje gledište Sarkotić je nas-
tojao i juridički potkrijepiti. On je isticao da isključenjem ćirilice iz
službenog saobraćaja neće biti ugrožena nacionalna osobenost i jezik
Srba, koja im je kao i svim zemaljskim pripadnicima bila garantovana
članom 22 Zemaljskog statuta budući da naredba neće tangirati po-
dručje privatne upotrebe ćirilskog pisma, a vlasti će primati podneske
pisane ćirilicom. Takode naredba neće doticati ni upotrebu ćirilice u
Saboru, koja je po § 33 Poslovnog reda bila ograničena na unutrašnji
saobraćaj. On je skretao pažnju da se u Hrvatskoj i Dalmaciji sva
službena rješenja na ćirilske privatne podneske pišu latinicom, pa je
smatrao da je preporučljivo da se u ovom pitanju, koje se tiče svih
Srba u Monarhiji postupi po izvjesnim jedinstvenim načelima.68)
66)
Tisza Potioreku 12.11.1914. (AVII Film 6/454-456 Beč) Nakon Ti-
szine intervencije, Potiorek je naredio vojnoj komandi u Temišvaru da
ukine mjere kojima se spriječava korespondencija ćirilicom. On se isto-
vremeno saglasio sa Tiszinim zahtjevom za izdavanje jednog srpskog lista
pisanog ćirilicom, koji bi se nalazio pod direktnim nadzorom predsjed-
nika ugarske vlade. Telegrami Potioreka Vojnoj komandi u Temišvaru,
Tiszi i Vojnoj kancelariji cara 16.11.1914.
67)
Božo M a d ž a r, Suspendovanje srpske crkveno-školske autonomi-
je u Bosni i Hercegovini 1914-1915, u: Veleizdajnički proces u Banja-
luci, Banjaluka 1987, str. 170-171.
68)
Sarkotić Bilinskom 19.1.1915. (Pr BH 121/1915).
417
Medutim, i pored toga što je već krajem januara 1915. godine pos-
tignuta načelna saglasnost izmedu Bilinskog i Sarkotića o sadržaju na-
redbe o upotrebi ćirilice, pitanje momenta njenog publikovanja ostalo
je otvoreno. Sarkotić je smatrao da se pri donošenju odluke o terminu
objavljivanja naredbe mora uzeti u obzir kako psihička konstitucija sr-
pskog stanovništva u Bosni i Hercegovini, tako i opšta politička i vojna
situacija. On je naglašavao da ne može biti svejedno da li će preko
800.000 Srba u Bosni osjetiti jednu upravnu mjeru kao gorku neprav-
du, koja ugrožava korijen njihovog nacionalnog bića i koja se ne može
objasniti spoljnim okolnostima, ili kao mjeru koja im je doduše štetna,
ali je uslovljena prilikama i zasnovana na opštem položaju njihove naci-
je. Vjerovao je da bi u prvom slučaju od publikovanja naredbe nastala
veća šteta nego korist za interese Monarhije.69)
Po Sarkotićevom mišljenju, momenat za objavljivanje naredbe a
možda i drugih mjera, mogao bi doći kad nastane takva opšta situacija
da srpsko stanovništvo mora uvidjeti da je njegova sudbina isključivo
u rukama Austro-Ugarske i kad stoga dode do spoznaje da mu kidanje
veza sa Srbima u Srbiji može samo biti od koristi.70)
U prošlosti pogodan momenat za publikovanje naredbe protiv ćiri-
lice bio je, po ocjeni Sarkotića, onda kada je objavljen rat Srbiji i prvih
dana poslije objave rata. Medutim, vojna i politička situacija početkom
1915. godine bila je takva da je Sarkotić smatrao neoportunim da se
tada naredba objavljuje. To je očito bilo u vezi sa nedavnim porazom
austrougarske vojske u Kolubarskoj bici. Sarkotić je vjerovao da će
se u toku rata naći pogodan trenutak da se naredba objavi, ukazujući
da tu još ostaje i momenat pred zaključenje jednog povoljnog mira za
Monarhiju.71)
Nakon što je Ernest Koerber zauzeo položaj zajedničkog ministra
finansija umjesto Leona Bilinskog, Sarkotić je sredinom 1915. nasto-
jao uvjeriti novog ministra o nužnosti preduzimanja mjera protiv ćirilice
koncipiranih u nacrtu naredbe Zemaljske vlade, koju je načelno već pri-
hvatio njegov prethodnik. Insistirajući na svojim stavovima, Sarkotić
je pokušavao da ih ekskluzivno ideološki argumentuje. On je polazio
sa stanovišta da je ”ćirilsko pismo temeljni i važan politički atribut
orijentalnog shvatanja svijeta, pa zato kao strano tijelo nanosi znatnu
štetu zapadnjačkom karakteru Monarhije.” Pri tome je smatrao da je
upotreba ćirilice dobila posebno mjesto u antagonističkoj borbi izmedu
Istoka i Zapada. Uticaju panslavističkih ideja i srpske nacionalne pro-
pagande pripisivao je uspjehe u širenju upotrebe ćirilice 80-tih godina
69)
Ibidem
70)
Ibidem
71)
Ibidem
418
XIX stoljeća, ocjenjujući da to umanjuje i poništava rezultate napora
postignutih u odstranjenju bizantinsko-orijentalnog shvatanja svijeta
medu južnoslovenskim narodima u Monarhiji. Za Sarkotića, ćirilica
je predstavljala opasnost za zapadnjački svjetonazor i bila je simbol
srpsko-pravoslavne borbe protiv sjedinjenja sa zapadnjačkim pogledom
na svijet Hrvata.72)
Sarkotić je posebno naglašavao da se u Bosni i Hercegovini poslije
okupacije na originalan način očitovala borba izmedu Istoka i Zapada,
Rima i Moskve. Tu je, ocjenjivao je Sarkotić, upotreba ćirilice dobila
takve dimenzije koje su dovele do potpunog društvenog i kulturnog se-
parisanja Srba i stvaranja jednog hermafroditskog sistema u upravi koji
je, praveći velike teškoće, potpuno odgovarao željama iredente. U toku
rata, navodi Sarkotić, u redovima vojske sazrilo je uvjerenje da ćirilski
natpisi i table označavaju mjesta izdaje domovine, dok za sveukupno
stanovništvo Monarhije ćirilica predstavlja tajno pismo špijuna. Stoga
je on smatrao da treba nakon očekivanog pobjedničkog mira ”rasčistiti
sa svim onim sitničavim obzirima koji su nas do sada paralisali u korist
naših neprijatelja.”
Ograničenje upotrebe ćirilice naredbom Zemaljske vlade bilo je za
Sarkotića jemstvo jedne brže, jednostavnije i jeftinije administracije.
Političku korist od primjene planiranih mjera on je vidio u smanjenju
borbenih sredstava iredente, kao i u tome da se ubuduće upravi u ”jed-
noj jezički jedinstvenoj zemlji” neće više moći nametnuti dvije vrste
pisma, od kojih je jedno iz ”neprijateljskog inozemstva”.73)
Kao poseban argument u prilog preduzimanja planiranih mjera Sar-
kotić je naveo da bi ukoliko ćirilica zadrži postojeći status, postojala
opasnost da Muslimani zatraže uvodenje trećeg, arapskog pisma u zva-
ničnu upotrebu. Realizacija ovog zahtjeva izazvala bi totalnu paralizu
uprave. To bi iziskivalo da se Monarhiji vjernim Muslimanima silom
uskrati nešto što je Srbima već priznato.74) Medutim, u toku Prvog
svjetskog rata nisu se sa muslimanske strane mogle očekivati inicijative
72)
Sarkotić Koerberu 15.6.1915. (prepis pisma) HHStA PA I Cabinett
des Ministers (CdM) VIIIc 12/4. Uporedi B. M a d ž a r, op. cit. str.
171-172.
73)
Ibidem
74)
Ovakav zaključak izveo je Sarkotić iz razgovora sa reis-ul ulemom
Džemaludinom Čauševićem, koji je, u vezi sa projektom muslimanske
bibilioteke, tražio da država posveti posebnu brigu arapskom pismu, po-
moću koga bi se moglo djelovati protiv nacionalizovanja Muslimana od
strane Hrvata i Srba. Sarkotić je smatrao da se reisova želja logično te-
melji na postojećim ”privilegijama ćirilice” i uspjesima koje je pomoću
ćirilice postiglo separisanje Srba. Ibidem. Vidi Dž. J u z b a š i ć, Na-
cionalno-politički odnosi, str. 104, napomena 16.
419
da se arapsko pismo uvede u zvaničnu upotrebu, pa je i tu riječ o Sarko-
tićevim proizvoljnim špekulacijama. Inače, Sarkotić je osobito isticao
da se predvidene reforme kreću u skromnim granicama i ćirilskom pi-
smu priznaju u Bosni i Hercegovini znatno šire područje važenja nego
što je to zakonski i praktično slučaj u Hrvatskoj i Sloveniji a još više
nego u užoj Ugarskoj.
Sarkotić je 20.jula 1915. zatražio od Zajedničkog ministarstva fi-
nansija da izdejstvuje vladarevo odobrenje naredbe o ograničenju upo-
trebe ćirilice ocijenivši politički povoljnim momenat da naredba stupi
na snagu. Ovu je inicijativu prihvatio ministar Koerber. Istvan Burián,
koji je tada obnašao funkciju ministra vanjskih poslova Monarhije, sma-
trao je naredbu u datim uslovima opravdanom, ali je istovremeno iz-
dejstvovao obećanje Koerbera da će se pri sprovodenju naredbe izbjeći
suvišna oštrina i imati obzira prema praktičnim potrebama stanov-
ništva. Burián, je posebno pledirao da se ima obzira prema osjećajima
koji u Bosni i Hercegovini povezuju konfesiju i naciju. I Sarkotić se for-
malno izjasnio u istom smislu kao i Koerber obećavši da će vlasti onom
zanemarljivo malom dijelu pismenog srpsko-pravoslavnog stanovništva,
koje ne zna latinicu, pružiti mogućnost da se prilagodi novim propisi-
ma. Medutim, on je istovremeno naglasio da se neprijateljski elementi
ćirilicom služe kao propagandnim sredstvom u vezi sa politikom oslonca
na Istok, dok se ti isti elementi koriste latiničkim pismom kada su u
pitanju privredni odnosi. Po Sarkotiću, riječ je u prvom redu o tome da
se agitatorima izbije iz ruku sredstvo agitacije i da se srpsko-pravoslavni
narod oslobodi dileme izmedu presije nacionalnih agitatora i privrednih
i kulturnih koristi priključka na zapadnu kulturu.75) Ovo je značilo da
je Sarkotić u biti ostao pri svojim ekskluzivnim i rigidnim stavovima,
dok je Burián uzaludno pokušavao da otupi oštricu predvidenih mjera.
Nakon što su otklonjene izvjesne razlike i ostvaren koncenzus u
vrhovima Monarhije, donesena je odluka da se objavi Naredba Zemaljske
vlade za Bosnu i Hercegovinu o upotrebljavanju ćirilice. Naredba je bila
formalno odobrena od Zajedničkog ministarstva finansija 31.oktobra
1915, a proglašena je i stupila na snagu 11.novembra iste godine. To
se desilo u vrijeme kada je von Mackensenova ofanziva na Srbiju počela
ulaziti u završnu fazu i kada se mogao očekivati slom srpske vojske.
Prema odredbama pomenute naredbe, sve bh. vlasti, uredi i zavodi
trebalo je da upotrebljavaju u ”pismenom srpsko-hrvatskom službenom
saobraćaju samo latinicu”. To je vrijedilo i za službeni saobraćaj svih ze-
maljskih preduzeća i radnji, zajedno sa bh. željeznicama (§ 1). Ćirilicom
sastavljene podneske i dopise privatnih stranaka pomenute institucije
75)
Sarkotić Zajedničkom ministarstvu finansija 20.7.1915, Koerber Bu-
riánu 13.8.1915. i Burián Koerberu 28.8.1915. (prepisi pisama), Sarkotić
Koerberu 25.9.1915. (prepis telegrama) CdM VIIIc 12/4.
420
trebale su primati, ali će rješenja tih akata izdavati latinicom (§ 2).
Prednje odredbe vrijedile su i za unutrašnji i spoljašnji saobraćaj općina
kao i onih korporacija kojima je po zakonskim propisima bilo povjere-
no vršenje ”oblasnih funkcija”, kao što je trgovačka i obrtnička komora,
advokatska komora, ljekarnički gremij i sl. (§ 3). U svim zemaljskim
nastavnim zavodima sa srpsko-hrvatskim nastavnim jezikom trebalo je
da se u nastavi upotrebljava samo latinica. Takode je u školama u koji-
ma nastavni jezik nije bio srpskohrvatski trebalo, učeći srpsko-hrvatski
jezik, upotrebljavati samo latinicu. Ćirilica je bila ograničena samo na
srpsko-pravoslavnu nauku o vjeri. Odredbe ove naredbe nisu se od-
nosile na upotrebu ćirilice u srpsko-pravoslavnoj crkvenoj upravi i na
nastavni rad srpsko-pravoslavnog bogoslovskog zavoda (§ 4). Na kraju,
Vlada je sebi rezervisala pravo da izda bliže propise o izvršenju prednjih
odredaba (§ 5),76) koje su ostale na snazi do raspada Monarhije.
U času sloma Austro-Ugarske glavni odbor Narodnog vijeća SHS za
Bosnu i Hercegovinu odmah je po preuzimanju vlasti donio na sjednici
od 3.novembra 1918. godine Zakon da je u Bosni i Hercegovini jedini
zvanični jezik srpski ili hrvatski (§ 1) i da se ćirilica i latinica upotreb-
ljavaju ravnopravno u unutrašnjem i spoljnom saobraćaju (§ 2). Zakon
je objavljen i stupio na snagu 10.novembra 1918. godine.77) Tako je
okončana borba za priznanje narodnog jezika kao isključivog zvaničnog
jezika i ukinute diskriminacione mjere protiv ćirilskog pisma, ali time
jezičko pitanje nije bilo skinuto sa dnevnog reda u medunacionalnim
odnosima u Bosni i Hercegovini.
(Dopunjen tekst predavanja održanog 14. novembra 1995. na postdiplomskom
studiju Univerziteta u Münchenu)
76)
Glasnik zakona i naredaba za Bosnu i Hercegovinu, godina 1915, str.
269.
77)
Glasnik zakona i naredaba za Bosnu i Hercegovinu, godina 1918. str.
397.
421
.
422
O NEKIM PITANJIMA AUSTROUGARSKE POLITIKE PREMA
UREDENJU PRIVREDNIH ODNOSA U MAKEDONIJI I
NA BALKANU ZA VRIJEME KRIZE 1912/1913. GODINE
Makedonija je dočekala XX stoljeće u okviru feudalnog i birokrat-

skog otomanskog sistema koji se raspadao, a bila je kao i cijela Tur-
ska istovremeno objekt imperijalističke eksploatacije evropskih velesila.
Paralelno sa jačanjem njihovih sukoba na drugim područjima, interesi
vodećih evropskih država pred Prvi svjetski rat sve više su se koncen-
trisali i ukrštavali na Balkanu i Bliskom istoku. Tu su se oni preplitali
sa oslobodilačkim težnjama balkanskih naroda i osvajačkim pretenzija-
ma njihovih elita. Imperijalističke sile zauzimale su zbog medusobnih
suprotnosti nejednake stavove prema pomenutim tendencijama na Bal-
kanu, suprotstavljajući im se ili im pružajući odredenu podršku, što je
zavisilo od toga u kojoj su se mjeri politički, strateški i ekonomski in-
teresi pojedinih velesila s njima privremeno podudarali ili sukobljavali.
Bez namjere da se upuštamo u razmatranje ove složene, inače u lite-
raturi iscrpno obradivane problematike, mi ćemo se uglavnom zadržati
samo na nekim momentima austrougarske politike nakon izbijanja bal-
kanskog rata u vezi sa pitanjem regulisanja privrednih odnosa na Bal-
kanu, imajući prvenstveno u vidu teritorije koje su ranije pripadale
evropskoj Turskoj a posebno područje Makedonije.
Politički i privredni interesi Austro-Ugarske bili su daleko više nego
bilo koje druge velesile usmjereni prema Balkanu, s obzirom na njen ge-
ografski položaj, nacionalnu i ekonomsku strukturu, pa je s toga podu-
navska Monarhija bila najneposrednije tangirana dogadajima na ovom
području.1) Balkanske nacionalne države i evropska Turska bile su tra-
dicionalno tržište i objekat ekonomske ekspanzije i političkog uticaja
dvojne Monarhije.
Mada je spadala u red velesila, Austro-Ugarska je daleko zaostaja-
la po svom ekonomskom potencijalu iza vodećih industrijskih zemalja
1)
Österreich-Ungarns Aussenpolitik von der Bosnischen Krise 1908.
bis zum Kriegsausbruch 1914. Diplomatische Acktenstücke des östereich-
isch-ungarischen Ministeriums des Äussern. Wien und Leipzig 1930. (u
daljem tekstu ÖUA) Bd. VI Nr 6862.
423
Evrope.2) Stoga ona nije bila u stanju da se uspješno uključi u bor-
bu za kolonije, pa je za Monarhiju Balkan ostao glavni izvor sirovina
i tržište za industrijsku robu. Nalazeći se i sama u ulozi poljoprivred-
nog izvoznika prema zapadu, i to u prvom redu prema Njemačkoj,
Austro-Ugarska je u najvećoj mjeri zavisila od ekonomske politike svog
najvažnijeg trgovačkog partnera.3) Osim toga ona je i sama dospje-
la u zavisnost od stranog, prvenstveno njemačkog finansijskog kapitala
koji je zauzeo najznačajnije ekonomske pozicije u Monarhiji. Zbog ne-
dostatka privredne snage za ekspanziju monopolističkog kapitala izvan
državnih granica u Austro-Ugarskoj se je razvio poseban tip monopo-
lizma ovisnog o stranom imperijalizmu. Njegovo obilježje bilo je da
se finansijski kapital vladajućih i privredno razvijenijih nacija širio na
račun zaostalijih nacija unutar Monarhije.4) Stoga se za razliku od
drugih imperijalističkih zemalja izvoz kapitala iz Austro-Ugarske jav-
ljao najviše u obliku izvoza robe i kreditiranja trgovine,5) što je imalo
poseban značaj za držanje austrougarskih mjerodavnih faktora u toku
balkanske krize koja je otvorena 1912. godine.
Ekonomski razvitak početkom XX vijeka obilježen je ponovnim
zaoštravanjem politike visoke agrarne zaštite, što je dovelo do dale-
kosežnijih privrednih i političkih posljedica. Tako je industrija Monar-
hije morala platiti ograničenje uvoza životnih namirnica iz balkanskih
država, a naročito Srbije, gubitkom velikog dijela svog tradicionalnog
tržišta u korist Njemačke i zapadno-evropskih zemalja. Tome su naj-
više doprinijeli carinski rat sa Srbijom i turski bojkot austrijske robe za
vrijeme aneksione krize. I dok je Njemačka početkom XX stoljeća sve
više plasirala svoju robu u balkanske zemlje, Francuska je zavladala nji-
hovom novčanom pijacom.6) Pa i u Bugarskoj, gdje je Austro-Ugarska
2)
Monarhija je učestvovala sa svega 6,3% u evropskoj industrijskoj pro-
izvodnji, dok je na nju otpadalo 15,6% stanovništva Evrope (Procenti se
odnose na Evropu bez Rusije). U isto vrijeme Njemačka, Francuska i
Engleska davale su 72% evropske industrijske proizvodnje (bez Rusije)
T.J. B e r e n d u. Gv R a n k y, Das Niveau der Industrie Ungar-
ns zu Beginn des 20. Jahrhunderts im Vergleich zu dem Europas (u:
Studien zur Geschichte der Österreichisch-Ungarischen Monarchie, Bu-
dapest 1961), str. 268-270.
3)
D. D o r d e v i ć, Raspad Habsburške Monarhije 1918. - Slučaj-
nost ili neizbežnost. Jugoslovenski istorijski časopis 1-2/1968, str. 26-
27.
4)
V. S a n d o r, Der Charakter der Abhängigkeit Ungarns im Ze-
italter des Dualismus (u: Studien zur Geschichte der Österreichisch-
Ungarischen Monarchie, Budapest 1961), str. 322-323.
5)
Lj. A l e k s i ć-P e j k o v i ć, Odnosi Srbije sa Francuskom i En-
gleskom 1903-1914, Beograd 1965, str. 44.
6)
D. D o r d e v i ć, Raspad Habsburške Monarhije ..., str. 27.
424
uspjela da gotovo do kraja Prvog svjetskog rata zadrži položaj najz-
načajnijeg uvoznika, ipak je relativno opadalo austrougarsko učešće u
bugarskom importu.7)
Za razliku od balkanskih nacionalnih država koje su u većoj ili ma-
njoj mjeri vodile politiku visoke carinske zaštite i često uvodile prohi-
bitivne carinske tarife na uvoz pojedinih industrijskih artikala u cilju
zaštite sopstvene mlade industrije, u Turskoj je bila na snazi umjerena
carina (11% od vrijednosti) koja je imala čisto fiskalni karakter. Inače
sistem turskih kapitulacija protezao se je i na područje medunarod-
ne razmjene i pružao velikim silama posebne olakšice u pogledu sa-
obraćajnih i trgovačkih tarifa, dok su trgovački ugovori Porte sa neza-
visnim balkanskim državama bili kratkotrajni i beznačajne sadržine.8)
Trgovina velesila koristila je ne samo pogodnosti turskog carinskog sis-
tema, nego je bila oslobodena i ostalih daća. Njihovi brodovi imali su
posebna prava u turskim lukama, a državljani su bili oslobodeni poreza
i uživali konzularnu zaštitu pred lokalnim turskim vlastima.
Evropska Turska u cjelini, a Monarhija posebno igrala je veoma
značajnu ulogu u austrougarskom industrijskom eksportu. Inače, aus-
trougarsko učešće u uvozu u Tursku (u evropsku i azijsku zajedno), koje
je 1907. godine bilo 21,1%, uprkos osjetnog pada u doba aneksione krize
(1908 - 17,8%, 1909 - 17,9), iznosilo je već 1910 godine ponovo 20,2%.9)
Dok je Engleska sve do početka Prvog svjetskog rata uspjela da zadrži
najveći udio u cjelokupnom turskom importu, koji je 1910. god. iznosio
35,1%,10) učešće Austro-Ugarske u ukupnom uvozu samo evropskog di-
jela Turske, uzetom posebno, iznosilo je u 1911. godini 36%, s obzirom
na to što je samo manji dio uvoza iz Monarhije išao u azijsku Tursku.11)
Medunarodna trgovina sa evropskom Turskom a posebno sa Make-
donijom, Kosovom i jednim dijelom Novopazarskog sandžaka odvijala
7)
U razdoblju od 1904 do 1908. austrougarsko učešće u bugarskom
uvozu iznosilo je 33,8% da bi pred izbijanje balkanskog rata opalo na
24,19%. V. P a s k a l e v a, Über den wirtschaftlichen Einfluss Öster-
reich-Ungarns in Bulgarien 1878 bis 1918, (u: Österreich-Ungarn in
der Weltpolitik 1900 bis 1918) Berlin 1965 str. 189.
8)
K. S t o j a n o v i ć, Predgovor knjige M. D i m i t r i j e v i ć a,
Privreda i trgovina u novoj Srbiji, Beograd 1913, str. 3.
9)
Vidi: M. D i m i t r i j e v i ć, op. cit. str. 112.
10)
Ibidem; Up. A.Dž.P. T e j l o r, Borba za prevlast u Evropi 1848-
1918, Sarajevo 1968, str. 455, S. S k o k o, Drugi balkanski rat 1913.
knj. prva, Beograd 1968, str. 41.
11)
U 1910. godini uvoz iz Austro-Ugarske u evropsku Tursku iznosio je
100,5 miliona kruna, a u azijsku Tursku samo 32,8 miliona. U 1911. go-
dini austrougarski izvoz u evropski dio Turske bio je 98,1 milion kruna,
a u azijsku Tursku 33,6 miliona kruna. Vidi: M. D i m i t r i j e v i ć,
op. cit. str. 113.
425
se pretežno preko Soluna. U tom pogledu solunska luka imala je veći
značaj od bilo kog pristaništa evropske Turske pa i samog Carigrada.12)
U 1911. godini 88% austrougarskog uvoza u evropsku Tursku stizalo je
morskim putem, dok je svega 12% tog uvoza išlo željeznicom preko
Srbije.13) U godinama pred balkanske ratove dvojna Monarhija je za-
uzimala prvo mjesto po učešću u cjelokupnom uvozu u Solun,14) odakle
se austrougarska roba kretala kopnenim putem u unutrašnjost Balkana.
Kako zbog opštih unutrašnjih i vanjskih političkih razloga, tako
i s obzirom na svoje specijalne privredne interese Austro-Ugarska je
budnim očima posmatrala razvoj situacije na Balkanu pred početak rata
balkanskih država protiv Turske. U vezi sa italijansko-turskim ratom
i opasnosti od akcije balkanskih država, ministar inostranih poslova
Austro-Ugarske grof Berchtold je na sjednici Zajedničkog ministarskog
vijeća 8. i 9. jula 1912. godine zastupao gledište, da bi u slučaju
izbijanja balkanskog sukoba Monarhija morala povećati broj trupa na
granici kako bi mogla nastupiti kao faktor sile i na taj način spriječiti da
se bez njenog pitanja donose odluke o najbližim područjima za njenu
privrednu ekspanziju.15)
Inače, u doba privredne konjukture pred izbijanje balkanske krize,
tripolitanski rat je pobudio u austrijskim poslovnim krugovima želje da
se italijanski poduhvat iskoristi kako bi se bez žrtava i uspješnije od Ita-
lije proširila sopstvena interesna sfera. Tako se početkom 1912. godine,
prilikom pregovora o angažovanju Wiener - Bankvereina u realizaciji
jednog programa podizanja industrije u Bosni, pojavila megalomanska
ideja da austrijski kapital svoju akciju proširi iz Bosne na Albaniju i
12)
Ibidem, str. 78, 115; O trgovini u Novopazarskom Sandžaku vidi
M.M. S a v i ć, Zanati i industrija u prisajedinjenim oblastima i zanati
u starim granicama Kraljevine Srbije. Beograd 1914, str. 33.
13)
D. D o r d e v i ć, Izlazak Srbije na Jadransko more i konferencija
ambasadora u Londonu 1912., Beograd 1956, str. 32.
14)
Podatke o uvozu u Solun navodi M. D i m i t r i j e v i ć, op. cit. str.
133-134, koji je koristio publikovane izvještaje austrougarskih konzula-
ta; Up. G.W.F. H a l l g a r t e n, Imperialismus vor 1914, Bd. II.
München 1963, str. 328-329. Hallgarten donosi podatke o uvozu u so-
lunsku luku prema engleskim izvorima.
15)
”Für die Österreichisch-ungarische Monarchie würde sich im Falle
einer Balkankonflagration die Notwendigkeit ergehmen, die Stände an
der Grenze zu vermehren, um auf diese Weise als Macht faktor auftre-
ten zu können, um so zu verhindern, dass Dispositionen über die ihr
zunächst liegenden Gebiete wirtschaftlicher Expansion, ohne dass sie be-
fragt werde, getroffen werden.” Haus-Hof und Staatsarchiv (u daljem
tekstu HHStA) Politisches Archiv (u daljem tekstu PA) XL Interna 310.
Kart. Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 494 od 8 i 9. jula
1912; Up. H. H a n t s c h, Leopold Graf Berchtold-Grandseignor und
Staatsmann, Wien-Graz-Köln 1963 Bd.I str. 281.
426
Makedoniju i da ih sa njihovim velikim šumskim i mineralnim bogat-
stvom ”privredno okupira.”16)
Koliko su se ove težnje kapitalističkih krugova podudarale sa spolj-
no-političkim ciljevima Monarhije najbolje ilustruje izlaganje grofa Ber-
chtolda o problemima austrougarske spoljne politike početkom 1912.
godine u audijenciji kod cara, neposredno prije nego što je imenovan
za ministra spoljnih poslova. Berchtold je tom prilikom istakao da
Austro-Ugarskoj ostaje samo Balkansko poluostrvo kao sfera djelovanja
i da njegov zapadni dio Monarhije mora posmatrati kao svoju uticajnu
sferu:
1. kao zalede neitalijanske obale Jadrana,
2. kao svoje prirodno tržište, i
3. kao vezu sa Orijentom.
On je smatrao da će zadatak austrougarske diplomatije biti da od-
vrati tude aspiracije od ovih područja i osigura na njima privrednu
prevlast Austro-Ugarske.17)
Medutim, ekonomski odnosi razvijali su se do tada suprotno po-
menutim željama austrijskog kapitala. Austro-italijanski sukob oko
prevlasti na Jadranu doveo je u prvoj deceniji XX vijeka do opada-
nja ekonomskog uticaja Monarhije u Albaniji u korist Italije. Tako na
pr. dok je 1900. godine od ukupnog trgovačkog prometa Skadra otpa-
dalo 86% na Austriju a 14% na Italiju, 1905. godine austrijsko učešće
opalo je 23,8%, a italijanski udio popeo se na 56,7%.18) Aneksijom Bo-
sne i Hercegovine i ukidanjem čl. 29. Berlinskog ugovora Crna Gora se
oslobodila pomorskog policijskog nadzora koji je vršila Austro-Ugarska
u barskoj luci i duž cijele crnogorske obale. To je pored ostalog po-
godovalo da se Italija trgovinski približila i Crnoj Gori kao i ostalim
balkanskim zemljama.19) Uvoz iz Italije pred Prvi balkanski rat bio
16)
”Diese Aktion liesse sich ... in der Weisse ausdehnen, dass von
Bosnien aus auch Albanien, und Macedonien mit ihrem enorm Holz -
und Mineralschätzen wirtschaftlich okkupiert werden könnten.
Wir würden so die Inanspruchnahme Italiens durch Tripolis (sva mjesta
podvučena su u orginalu - primjedba Dž.J.) dazu ausnützen um Schritt
für Schritt parallel mit demselben auch unsere Einflusssphäre nach Osten
auszudehnen, und zwar vermutlich mit Vermeidung von Opfern, in viel
erfolgreicher Weise als das Königreich”. Arhiv Bosne i Hercegovine u
Sarajevu (u daljem tekstu ABH), Priv. Registratur No 104/1912 E.
Benzian Bilinskom 21.III 1912.
17)
H. H a n t s c h, op. cit. I Bd., str. 244.
18)
Theodor v. S o s n o s k y, Die Balkanpolitik Österreich-Ungarns
seit 1866, II Bd. Stuttgart und Berlin 1914, str. 257, 258.
19)
M. D i m i t r i j e v i ć, op. cit. str. 114,115.
427
je u stalnom porastu. S druge strane u Makedoniji je upravo posljed-
njih godina turske vladavine francuski kapital vrlo uspješno potiskivao
austrijski u oblastima koji će docnije pripasti Srbiji.20)
Izbijanje balkanskog rata i njegov iznenadujući tok za velesile pri-
silio je i diplomatiju Monarhije da napusti politiku održanja status
quo-a na Balkanu. Ona je, kao što je poznato, bila zamijenjena aus-
trougarskom politikom traženja dalekosežnih kompenzacija na ekonom-
skom polju od Srbije i Crne Gore za priznanje njihovog teritorijalnog
proširenja, uz istovremeno najodlučnije protivljenje pretenzijama Sr-
bije na sjevernu Albaniju i njenom teritorijalnom izlazu na Jadransko
more. Ovom prilikom trebalo je da se donekle paraliziraju rezultati po-
bjeda balkanskih saveznika, koji su pogadali vitalne političke, strateške
i privredne interese Austro-Ugarske.
Eksponenti ”ratne stranke”, čiju su okosnicu činili najviši vojni
krugovi, smatrali su za conditio sine qua non održanje Monarhije kao
velesile uključenje susjednih slavenskih država u sferu uticaja Austro-
Ugarske i likvidiranje njihove političke samostalnosti. Kao prvi korak
u tom smislu trebalo je da posluži sklapanje s njima carinske unije i
zaključenje vojnih konvencija.21) ”Ratna stranka” je u toku balkanske
krize insistirala na neophodnosti oružanog obračuna sa Srbijom u cilju
radikalnog rješenja jugoslovenskog pitanja. Zemaljski poglavar Bosne
i Hercegovine general Oskar Potiorek zastupao je pak stanovište da bi
već radi ostvarenja carinskog saveza sa Srbijom i Crnom Gorom trebalo
povesti rat.22)
Medutim ideja carinske unije oživjela je tada i na bečkom Ballhaus-
platzu u okviru zahtjeva za ekonomskim kompenzacijama i osiguranju
privrednih interesa Austro-Ugarske na Balkanu.23) Za carinski savez sa
Srbijom i Crnom Gorom a takode i Bugarskom zalagali su se uticajni
austrijski politički i privredni krugovi. Pristalice carinskog saveza bi-
li su i istaknuti austrijski političari J. Redlich i J.M. Baernreither,24)
20)
Lj. A l e k s i ć - P e j k o v i ć, op. cit. str. 295.
21)
ÖUA IV. Nr. 3869; C o n r a d F e l d m a r s c h a l, Aus mei-
ner Dienstzeit, Bd. II Wien 1922. Up. V. Ć o r o v i ć, Odnosi Srbije
i Austro-Ugarske u XX veku, Beograd 1936, str. 371, 372, 391.
22)
J.M. B a e r n r e i t h e r, Fragmente eines politischen Tagebuches,
Berlin 1928, str. 165, 182; Vidi: H. K a p i d ž i ć, Skadarska kriza i
izuzetne mjere u Bosni i Hercegovini u maju 1913, Godišnjak DI BiH
XIII, 1962, str. 14-17.
23)
V. Ć o r o v i ć, op. cit. 376-397; D. D o r d e v i ć, Izlazak Srbije
na Jadransko more ...., str. 30-28; H. H a n t s c h: op. cit Bd.I str.
323-338.
24)
J.M. B a e r n r e i t h e r, op. cit. str. 168; J. R e d l i c h, Josephs
Redlichs das politische Tagebuch - Schicksalsjahre Österreichs 1908-
1919, Bd. I, Wien 1953, str. 167.
428
pobornici rješavanja jugoslovenskog pitanja unutar Monarhije, a Baern-
reither posebno i politike sporazumijevanja i pomirljivog odnosa prema
Srbiji. I vode češke opozicije T.G. Masarik i K. Kramař, kao i njemački
liberalni političari koji su radili na ublažavanju zategnutosti izmedu
Monarhije i Srbije predlagali su da se prihvate zahtjevi za stvaranje
uske ekonomske zajednice Monarhije sa balkanskim državama.25)
U literaturi se inače općenito ističe kako su zahtjevi finansijera i in-
dustrijalaca uticali na spoljno-politički kurs austrougarske diplomatije
i planove militarista pred Prvi svjetski rat. Pritom se ukazuje na svo-
jevrsno stapanje stare militarističko-dinastičke tradicije sa imperijalis-
tičkim tendencijama nove epohe.26) U prilici smo da na osnovu jednog
memoranduma industrijskih korporacija Austrije konkretno ukažemo
kako su iza, inače, politički potpuno nerealne zamisli za sklapanje ca-
rinske unije Monarhije sa balkanskim državama u 1912. godini stajali
vodeći austrijski industrijski krugovi, koji su bili i stvarni inicijatori
izvjesnih koraka austrougarske diplomatije preduzetih u tom pravcu.
Austrijski industrijalci osobito su strahovali od gubitka tržišta na ra-
nijim područjima evropske Turske, ali su istovremeno bez osjećaja za
realnost smatrali da je došao momenat kad će moći prilikom regulisanja
odnosa na Balkanu nakon okončanja rata ne samo sačuvati postojeće
tržište nego ga i bitno proširiti.27)
U jesen 1912. godine Stalni odbor tri centralna industrijska udru-
ženja (”Der ständige Ausschuss der drei zentrallen industriellen Ver-
bände”), koji je predstavljao Savez austrijskih industrijalaca (”Bund
25)
D. D o r d e v i ć, Izlazak Srbije na Jadransko more ..., str. 33,
106-107, Up. H. H a n t s c h op. cit. Bd.I str. 369-372.
26)
Vidi: K.B. V i n o g r a d o v, J.A. P i s s a r e v, Die internatio-
nale Lage der Österreichisch-Ungarischen Monarchie in den Jahren
1900 bis 1918, (u: Österreich-Ungarn in der Weltpolitik 1900 bis 1918.
Berlin, 1965) str. 13-14.
27)
”Euere Exzellenz hatten die Güte, von wenigen Tagen eine Abord-
nung des Industrierates zu empfangen und deren Darlegungen darüber
entgegen zu nehmen, welch‘ ausserordentliches Gewicht die Industrie
Österreichs darauf legen muss, dass bei der Neuregelung der Verhältnisse
in den Balkanstaaten und der Türkei unser Absatz nicht nur erhalten,
sondern noch wesentlich erweitert werde. Euere Exzellenz versicherten
dieser Abordnung, dass die Bedürfnisse der heimischen Industrie und des
Handels für die Entschliessungen des Auswärtigen Amtes von grösster
Bedeutung sein werden und gaben der Hoffnung Ausdruck, dass die Hal-
tung, die Österreich- Ungarn den kriegerischen Ereignissen gegenüber bi-
sher beobachtet habe, gerade auf dem Gebiete des Wirtschaftslebens gute
Früchte tragen werde.” ABH Zajedničko ministarstvo finansija (ZMF) Pr
BH Nr 1762/1912 Der ständige Ausschuss der drei zentralen industrial-
len Verbande Berchtoldu, kopija upućena Bilinskom u novembru 1912 i
zavedena u protokol Zajedničkog ministarstva finansija 23.XI 1912.
429
Österreichischer Industrieller), Industrijski klub (”Industrieller Klub”)
i Centralno udruženje industrijalaca Austrije (”Zentralverband der In-
dustriellen Österreichs”), tražio je u jednom opsežnom memorandumu
od grofa Berchtolda da austrougarska diplomatija izdejstvuje stvara-
nje carinske unije sa Srbijom i Bugarskom. Izražavajući neophodnost
proširenja tržišta za austrijsku industriju, oni su ujedno priznavali nje-
nu potpunu inferiornost u odnosu na nadmoćnu konkurenciju evropskih
industrijskih velesila i isticali da ugovor sa najvećim povlašćenjem njoj
ne pruža nikakvu zaštitu na tržištima Balkana.28) Predstavnici austrij-
ske industrije smatrali su da samo proširenje tržišta, na koje oni mogu
nastupati pod naročitim uslovima prednosti, može osigurati osnovu za
bolje korištenje industrijskih kapaciteta i specijalizaciju proizvodnje.
Pri tome oni su podvrgli oštroj kritici politiku visoke agrarne zaštite u
Monarhiji kao suprotnu u interesima industrije i privrednog razvitka u
cjelini.29)
U memorandumu se posebno zahtijevalo takvo regulisanje saobra-
ćajnih odnosa sa Srbijom i izgradnja novih saobraćajnica koje će omo-
gućiti da austrijska roba iskoristi prednosti geografskog položaja prema
ostalim industrijskim državama i najbližim kontinentalnim putem do-
bije pristup bivšem turskom teritoriju. Posebno je tražena izgradnja
jedne bliže veze austrijskih željeznica sa Makedonijom i trajno osigura-
nje tarifnih pogodnosti za austrijski eksport i import.30) Ovi zahtjevi
naći će svoje odgovarajuće mjesto docnije u balkanskom željezničkom
programu Austro-Ugarske.
Kao svoj krajnji cilj autori memoranduma označili su privredno
prožimanje Balkana od strane Monarhije i stvaranje jednog zatvore-
nog privrednog prostora u kome bi nesmetano dominirala i razvijala se
28)
”Denn ein blosser Tarifvertag mit Meistbegünstigung bietet der Ös-
terreichischen Industrie auf diesen Märkten gegenüber der überlegner-
genen Konkurrenz der grossen Industriestaaten keinen Schutz ... Auch
solagge das europäische System der Meistbegünstigungsverträge aufrecht
bleibt, gibt es aber einen Weg, der den wohlverstandenen wirtschaftli-
chen Interessen Öesterreich-Ungarns, Serbiens und Bulgariens vollkom-
men gerecht werden kann, den einer Zollunion dieser Staaten.
Der Ständige Ausschuss der drei zentralen industriellen Verbände bit-
tet Euere Exzellenz, mit allem Nachdrucke auf das Zustandekommen
einer solchen Zollunion hinzuwirken, die schon bei Aufrechthaltung der
früheren territorialen Verhältnisse von grösstem Vorteile gewesen wäre,
bei den Verschiebungen der alten Grenzen aber geradezu unentbehrlich
wird.” Ibidem
29)
Ibidem
30)
Ibidem
430
austrijska industrija osiguravši tržište, sirovine i proizvodnju potrebnih
životnih namirnica.31)
To je bila, medutim, iluzorna zamisao i njena realizacija bila je ne-
moguća već s obzirom i na postojeće unutrašnjo-političke i ekonomske
odnose u Monarhiji i otpor vodećih zemljoradničkih krugova, osobi-
to u Ugarskoj. Ona je bila takode potpuno neprihvatljiva za Srbiju
i ostale balkanske države kao i evropske velesile. U austrougarskom
Ministarstvu inostranih poslova donekle su bili svjesni unutrašnjih i
vanjsko-političkih prepreka koje su stajale na putu ostvarenja carinske
unije sa Srbijom pa i sa Crnom Gorom,32) a ozbiljne rezerve u pogle-
du mogućnosti realizovanja ove ideje u datim okolnostima izražavale su
i njene pristalice medu austrijskim političarima.33) Stoga zahtjev za
carinskom unijom sa balkanskim državama Monarhija nije nikada zva-
nično otvoreno ni postavila, nego se ograničila na ispitivanje političkog
terena i nezvanične kontakte.34) Pretenzije Austro-Ugarske za ostva-
renje privrednog monopola na Balkanu naišle su, kao što je poznato,
na odlučan otpor ne samo sila Antante nego i Italije i Njemačke, pa je
Monarhija bila prinudena da svoje zahtjeve u pogledu ekonomskih kom-
penzacija za priznanje proširenja Srbije dovodi u sklad sa očuvanjem
njene privredne samostalnosti.35)
Mada je u politici Monarhije, koja se zaplitala u klupko vlastitih
unutrašnjih protivrječnosti, krajem 1912. i u 1913. godini bila povre-
meno akutna težnja da balkanski problem rješava silom oružja u svo-
ju korist, napori austrougarske diplomatije na londonskoj konferenciji
ambasadora bili su uglavnom usmjereni na suzbijanje aspiracija svojih
balkanskih susjeda prema Albaniji. Paralelno s tim pripremana je i
programska osnova za zaključenje privrednih sporazuma sa balkanskim
državama, u kojim bi bili respektovani interesi Monarhije.
31)
”Wenn es gelingt, durch zweckentspreshende Übereinkommen han-
dels und verkehrspolitischer Natur unserer Monarchie die Wege zur wirt-
schaftlichen Durchdringung des Balkans zu ebnen und zu sichern, so
wird zum Vorteile Aller und zu Niemandes Schaden ein geschlossenes
Wirtschaftsgebiet entstehen, das auch bei wachsender Bevölkerung und
gesteigerten Bedürfnissen selbständig die erforderlichen Nahrungsmittel
erzeugt und der industriellen Entwicklung Raum bietet”. Ibidem
32)
ÖUA IV Nr 4118, 4140,4170.
33)
Vidi: J. R e d l i c h op. cit. Bd.I str. 165, 168, 176;
J.M.B a e r n r e i t h e r op. cit. str. 168, 172, 173.
34)
Vidi: V. Ć o r o v i ć, op. cit. str. 383, 387-389, D. D o r d e v i ć,
Izlazak Srbije na Jadransko more ...., str. 33-36; M. V o j v o d i ć,
Jedan neuspeli pokušaj Austro-Ugarske da sklopi carinsku uniju sa
Crnom Gorom, (u: Jugoslovenski narodi pred prvi svetski rat. SAN
posebna izdanja knj. CDXVI Odel. Društvenih nauka knj. 61, Beograd
1967), str. 117-125.
35)
ÖUA IV Nr 4673; V. Ć o r o v i ć, op. cit. str. 399-406-413.
431
Jedan od osnovnih postupaka austrougarske balkanske politike bio
je, da oni dijelovi evropske Turske koji su do balkanskog rata bili važno
tržište za industriju Monarhije, ne smiju za nju biti potpuno izgubljeni
apsorbovanjem od strane balkanskih država. Poseban značaj prida-
van je pritom osiguranju komercijalnih i saobraćajnih interesa Austro-
Ugarske u Solunu i željezničke veze sa solunskom lukom.36) Docnije i
u okviru minimalnih traženja kao najznačajnije privredno pitanje koje
se odnosilo na Makedoniju bio je za Austro-Ugarsku problem Soluna,
što je došlo do izražaja i u uputstvu ambasadoru Monarhije u Londo-
nu grofu Mensdorfu. Njemu je sredinom decembra 1912. godine bilo
osobito preporučeno da na predstojećoj konferenciji detaljnije objasni
privredne interese Austro-Ugarske na Balkanu,37) mada je austrougar-
ska politika bila tada još daleko od toga da bi mogla formulisati svoje
privredne zahtjeve u obliku jednog šireg i cjelovitijeg programa.
Iako je ne samo u osnovnim konturama, nego i u mnogim detalji-
ma poznata austrougarska balkanska politika i njeni potezi na planu
privrednih odnosa sa balkanskim zemljama, u vremenu od izbijanja
balkanske krize do početka Prvog svjetskog rata, u literaturi je osta-
lo nepoznato postojanje i sadržaj jednog austrougarskog kompletnog
programa za privredne sporazume sa balkanskim državama, zahvalju-
jući prvenstveno tome što nije objavljen u edicijama austrougarskih
dokumenata. Samo su, medutim, poznate, blagodareći istraživanjima
dr Hamdije Kapidžića izvjesne kontroverze izmedu austrijske i ugarske
vlade tokom dugotrajnih pregovora oko formulisanja zahtjeva Monarhi-
je prema balkanskim državama na privrednom polju, kao i s tim u vezi
stanovište zemaljskog poglavara Bosne i Hercegovine generala Oskara
Potioreka,38) od kojih su neka bila slična pojedinim dijelovima docnije
usvojenog programa.
Na platformi, koja je sporazumno utvrdena izmedu ministra inos-
tranih poslova i predsjednika austrijske i ugarske vlade u novembru
1912. godine za vrijeme zasijedanja Delegacija u Budimpešti, nastao
je početkom 1913. godine, kao rezultat dugotrajnih komisijskih savje-
tovanja, jedan detaljizirani ”Program za privredne sporazume sa bal-
kanskim državama”.39) Medutim, on je tek po rasčišćavanju preostalih
36)
ÖUA IV Nr 4205; H. H a n t s c h, op. cit. Bd.I 335-338;
Up. V. Ć o r o v i ć, op. cit. 383-384.
37)
ÖUA IV Nr 4673; 4924; V. Ć o r o v i ć, op. cit. 413;
H. H a n t s c h, op. cit. Bd.I 344.
38)
Vidi: Dr. H. K a p i d ž i ć, Skadarska kriza i izuzetne mjere u
BiH u maju 1913, str. 14-17, 37-47.
39)
”Programm für die wirtschaftlichen Vereinbarungen mit den Bal-
kanstaaten” HHStA PA XL Interna K. 311 Gemeinsame Ministerrats-
protokolle GMKPZ 503 Beilage 1.
432
razlika u gledištima izmedu austrijske i ugarske vlade mogao u nešto
izmijenjenom obliku biti konačno utvrden i usvojen na sjednici Zajed-
ničkog ministarskog vijeća 16. i 17. februara 1913. godine.40)
Inače, program je usvojen kao rezultat unutrašnje-političkog kom-
promisa i pokušaja prilagodavanja austrougarske politike izmijenjenim
prilikama na Balkanu. On je sadržavao mnoge elemente koji su već ra-
nije došli do izražaja u politici Monarhije, ili su pak poznati iz docnijih
njenih poteza. Medutim, program je neosporno bio ishodište za dalje
diplomatske akcije Monarhije na planu regulisanja privrednih odnosa sa
balkanskim državama, premda su pojedini njegovi dijelovi usljed razvo-
ja političkih prilika morali biti docnije modificirani. Upravo postojanje
ovog Programa pokazuje da mnogi koraci austrougarske diplomatije na
Balkanu u toku 1913. i u 1914. godini nisu bili preduzeti tek na osnovu
ad hoc donesenih odluka, kako se to iz dosadašnjih prikaza političkih
zbivanja u ovom periodu moglo zaključivati, nego su bili unaprijed is-
planirani i u pogodnom momentu pokretani.
Nemamo ovdje namjeru da se upuštamo u podrobniju analizu po-
menutog Programa, niti da se zadržavamo na brojnim problemima koji
su proizilazili iz pokušaja njegove realizacije. Ograničićemo se samo na
to da istaknemo neke značajnije momente.
U dijelu utvrdenog Programa koji se odnosi na carinsku politiku
centralno mjesto zauzimalo je pitanje ugovora sa Srbijom. Programom
se u osnovi predvidalo obnavljanje trgovačkog ugovora iz 1908. godine,
izuzev u onim slučajevima u kojim je ugovor iz 1910. godine sadržavao
šire ustupke Srbiji.41) Osim toga Program je predvidao i dalje ustupke
Srbiji u pogledu tranzita žive stoke željezničkim prugama preko Austro-
Ugarske,42) kao i povećanje stočnog kontigenta za uvoz iz Srbije - 85.000
svinja i 35.000 goveda, što je do tada bilo sporno izmedu austrijske i
ugarske vlade. Cilj ovih ustupaka bila je u prvom redu zakašnjela na-
mjera da se postavi granica nastojanjima Srbije za emancipacijom iz
40)
”Im gemeinsamen Ministerrate vom 16 und 17 Februar 1913 festge-
seztes Program für die wirtschaftlichen Vereinbarungen mit den Balkan-
staaten” HHStA PA XL Interna K. 311 Gemeinsame Ministerratsproto-
kolle GMKPZ 503 Beilage 5.
41)
O trgovinskim ugovorima izmedu Austro-Ugarske i Srbije koji su
sklopljeni 1908 i 1910. godine Vidi D. D o r d e v i ć, Carinski rat Aus-
tro-Ugarske i Srbije 1906-1911., Beograd 1962, str. 447-453; 626-630.
42)
Preko Bosne, nakon što se uspostavi priključak Užice - Vardište, do
jedne dalmatinske luke linijom Vardište - Sarajevo - Metković, odnosno
po gradnji pruge Bugojno - Split linijom Vardište - Sarajevo - Bugojno
- Split. Dalje, preko Beograda i Zemuna na Rijeku ili kopnenim putem
direktno preko Beograd - Zemun - Cormons. Kao napomena 40.
433
privredne uticajne sfere Monarhije, a s druge strane htjelo se suprot-
staviti i srpskoj željezničkoj politici, koju je Austro-Ugarska smatrala
štetnom po svoje saobraćajne interese.43)
Zbog suprotnosti izmedu austrijskih i ugarskih privrednih interesa
i otpora Madara ostalo je u utvrdenom Programu do daljnjega in sus-
penso zaključenje carinske unije Monarhije sa Crnom Gorom, mada je
ona bila predvidena u prvobitnom nacrtu.44)
Šteta, koja je proizilazila za trgovinu Monarhije zbog zamjene tur-
skog carinskog sistema carinama balkanskih država trebalo je prema
Programu umanjiti na taj način što bi se u pregovorima postiglo sni-
ženje carinskih tarifa na uvoz robe iz Austro-Ugarske. Tako je treba-
lo nastojati da se postigne prosječno procentualno sniženje bugarskih
uvoznih carina ili bar revizija tarifnih stavova po ugovoru iz 1912. godi-
ne sa Bugarskom za niz austrougarskih proizvoda. Isti smisao imale su
pripreme za zaključenje jednog tarifnog ugovora sa Grčkom, pri čemu
je problem plasmana šećera iz Monarhije zauzimao posebno mjesto.45)
Medutim, planirani trgovinski sporazumi mogli su imati samo ogra-
ničen rok važnosti, do obnavljanja austrougarske privredne nagodbe
1917. godine.46)
Programom se dalje predvidalo sklapanje posebnih konvencija o
privredno-pravnoj zaštiti sa Srbijom, Bugarskom i Grčkom, a takode i
preduzimanje mjera u pogledu zaštite prava pripadnika Austrije i Ugar-
ske stečenih na osnovu otomanskih zakona na teritorijama koje su imale
da pripadnu balkanskim državama.47)
Pokrećući u toku Londonske konferencije pitanje sudbine režima
kapitulacija na bivšim turskim područjima austrougarska diplomatija
je nastojala da u interesu sopstvene trgovine što više i duže ostanu
43)
”Sie (t.j. ustupci - primjedba Dž. J.) verfolgen in erster Linie den
Zweck Serbien die Durchfuhr und den Absatz seiner Erzeugnisse in der
Monarchie zu erleichtern, um einerseits den Bestrebungen Serbiens, sich
aus der wirtschaftlichen Einflusssphäre der Monarchie zu emanzipieren
ein Grenze zu ziehen, und anderseits der serbischen Eisenbahnpolitik, die
den Verkehrsinteressen der Monarchie abträglich ist, entgegenzutreten.
Auf diesem Wege soll eine Besserung der gegenseitigen wirtschaftlichen
und politischen Beziehungen angebahnt werden.” Ibidem
Po jednom nacrtu iz jula 1913. godine predvidalo se sklapanje naknad-
nog sporazuma izmedu Austro-Ugarske i Srbije uz trgovački ugovor od
27/14 jula 1910. godine. ABH, ZMF, Pr BH, Nr 1125/1913. Nach-
tragsübereinkommen zum Handelsvertrag von 27/14 Juli 1910.
44)
45)
Kao napomena 40.
46)
HHStA Kabinettsarchiv, Ungarische Ministerratsprotokolle K.Z. XII
od 20.VI 1913.
47)
Kao napomena 40.
434
prilike koje su vladale pod turskom upravom. Medutim, ova austro-
ugarska nastojanja na privrednom polju sticajem okolnosti ostala su
na margini borbe za uticaj na Balkanu, potisnuta ustranu od akutnih i
značajnijih medunarodnih problema i interesa. Stoga im u istoriografiji
nije posvećena ni odgovarajuća pažnja.
U vezi sa engleskim prijedlogom preliminarnog mirovnog ugovora
grof Berchtold je zauzeo stanovište da, ako preliminarni mir treba da
predlažu velike sile, onda je neophodno da se odredi radi zaštite njiho-
vih vlastitih prava, koja počivaju na turskom kapitulacionom režimu,
da ukidanje ili ograničenje ovih prava na bivšim turskim teritorijama
treba da bude povezano sa izričitim pristankom pomenutih sila. U tom
smislu Mensdorf je izvršavajući Berchtoldov nalog podijelio noticu na
konferenciji ambasadora 15.marta 1913. godine, o kojoj se nije diskuto-
valo.48)
Na konferenciji od 31.marta 1913. godine ruski ambasador Bencken-
dorff predao je odgovor svoje vlade koja je zastupala stav da oduzete
teritorije ne podliježu ugovornim obavezama države koja je njima ranije
vladala, nego naprotiv da se na ta područja treba eo ipso da primje-
njuju ugovori države koja ih anektira. Ruska vlada je ukazivala kako je
to u skladu sa principima i doktrinom medunarodnog prava pozivajući
se na gledišta poznatih naučnih autoriteta iz te oblasti (Bonfils, Huber
i Oppenheim). Kao na presedan iz prakse s ruske strane se ukaziva-
lo na pripajanje turskih teritorija Rusiji nakon rusko-turskih ratova a
osobito rata 1877-78, kad nije bilo riječi o nametanju Rusiji, čak ni
provizorno režima kapitulacija. Ruska vlada je smatrala da Austro-
Ugarska u datom slučaju ne može u korist svoga prijedloga pozivati
se kao na presedan na odredbe Berlinskog ugovora (čl.8, 37 i 49), jer
se tada radilo o priznanju suvereniteta ili polusuvereniteta balkanskih
država. Po mišljenju ruske vlade od momenta kad su sile oslobodile bal-
kanske države od režima kapitulacija nije moguće odobriti zadržavanje
tog režima na teritorijama koje anektiraju ove države.49) Medutim, i
ovog puta na konferenciji je izostala diskusija o ovom problemu koji je
Austro-Ugarska pokrenula.
Ovakav stav Rusije bio je u skladu sa cjelokupnom ruskom balkan-
skom politikom. Njeni imperijalistički planovi bili su koncentrisani na
Moreuze, a balkanske države, Srbija posebno trebalo je da odigraju ulo-
gu moćne prepreke austro-njemačkom nadiranju na Balkan. Za držanje
Rusije prema ovom pitanju bilo je od posebnog značaja što je njen udio
u spoljnoj trgovini i općenito privredi i finansijama Turske kao i balkan-
skih država, za razliku od ostalih velesila, bio neznatan.50) Rusija nije
48)
ÖUA V, Nr 6129, VI Nr 6408.
49)
ÖUA VI Nr 6408.
50)
Vidi: A.Dž.P. T e j l o r, op. cit. str. 438, 455; Lj. A l e k s i ć -
P e j k o v i ć, op. cit. str. 27-28; S. S k o k o, op. cit. str. 45-48.
435
mogla biti uopšte pogodena likvidacijom privilegija evropskih sila na
područjima bivše evropske Turske, pa je s toga i odmah zauzela ovakav
odlučan i bezrezervan stav u pitanju održanja kapitulacionog režima.
Austrougarska diplomatija je nastojala da pobije rusku argumen-
taciju pa je pokušala da pravno obrazloži i ekonomski motivira svoja
stanovišta. Grofu Mensdorfu dato je 18.aprila 1913. godine opsežno
uputstvo u tom smislu, kako bi on mogao austrougarska gledišta pre-
zentirati ostalim učesnicima Londonske konferencije.51)
U austrougarskom Ministarstvu inostranih poslova morali su inače
priznati da je sa stanovišta teorije medunarodnog prava ispravno ru-
sko gledište, da se na bivšim turskim teritorijama primjenjuju ugovori
one države koja ih anektira. Medutim, istovremeno je ukazivano da
rusko stanovište ne vodi računa o praksi, koja pokazuje da pomenu-
ti princip nema prisilni nego samo dispozitivni karakter, i da se samo
onda primjenjuje ako se ne stvori nikakva specijalna norma (npr. mi-
rovni ugovor) o produženju važnosti postojećeg ugovornog režima na
novozadobijenim područjima, ili ako je aneksija naišla na bezrezervno
odnosno prećutno priznanje. Polazeći od toga da sile formuliraju us-
love za preliminarni mir sa Turskom Austro-Ugarska je insistirala na
svom već zauzetom stanovištu u odnosu na problem ukidanja odnosno
ograničenja kapitulacionih prava na bivšim turskim teritorijama.52)
Da bi se potkrijepilo austrougarsko gledište naveden je primjer
aneksije Koreje od strane Japana. Japan je, uprkos formalnom uki-
danju ranijih ugovora izmedu Koreje i stranih sila, pristao da carinski
režim Koreje izgraden na osnovu pomenutih ugovora ostane nepromi-
jenjen još 10 godina. Tako je, i u doba kada se održavala Londonska
konferencija ambasadora, položaj strane trgovine u Koreji bio izjed-
načen sa položajem japanske trgovine.53)
Ukoliko Rusija i druge velesile ne bi prihvatile ovako obrazloženo
austrougarsko gledište, grof Mensdorf je bio, prema dobijenoj instrukci-
ji, dužan da ga podrobnije obrazloži praktičnim razlozima i privrednim
interesima samih velesila. Pri tome se posebno isticalo da promjene na
Balkanu nemaju za velesile samo izvanredan politički, nego i privredni
značaj. Jedno veliko carstvo, u kom su velesile zauzimale poseban pri-
vilegovani položaj, gubilo je najveći dio svog evropskog teritorija koji
je prelazio u ruke malih balkanskih država. Sa austrougarske strane se
podvlačilo da kulturni i privredni razvoj kao i trgovački ugovori balkan-
skih država nisu uopšte prilagodeni novim prilikama. Kao argument za
svoju tezu austrougarska diplomatija poteže još i tvrdnju da balkanske
51)
ÖUA VI, Nr 6670.
52)
Ibidem
53)
Ibidem
436
države neće moći svojim vlastitim privrednim snagama ovladati zado-
bijenim područjima, smatrajući već i zbog toga nužnim intervenciju
velesila. U tom smislu formuliran je zahtjev Monarhije da se prelaz
zadobijenih teritorija na nove posjednike veže za izvjesna ograničenja,
kako bi se interesi velesila bar donekle zaštitili. Isticalo se, da bi ti
interesi u protivnom bili prepušteni samovolji balkanskih država, pa bi
u tom slučaju likvidacija evropske Turske bila skoro identična likvida-
ciji privrednih pozicija velesila na Balkanu. Po istoj ocjeni, nastupila
bi potpuna izmjena u dotadašnjem držanju velesila prema orijentalnim
pitanjima, ako bi se uredenje novih odnosa predalo u ruke balkanskih
država.54)
Austro-Ugarska je bila zainteresovana u prvom redu za očuvanje
onih prava koja su po ugovorima sa Turskom pripadala velesilama na
privrednom području (turski carinski sistem, oslobodenje trgovine od
raznih daća i stranih državljana od poreza, prava brodarstva i konzu-
larne intervencije), dok se izmedu balkanskih država i velesila ne sklope
novi sporazumi koji bi velesilama omogućili da se odreknu ranijih prava
bez štete za vlastite privredne interese.55) Monarhija je na taj način u
biti težila da Londonska konferencija zauzme stav prema pitanju pri-
vrednih ugovora sa balkanskim zemljama u odnosu na teritorije koje
će one anektirati, analogan stavu koji je svojevremeno zauzeo Berlinski
kongres. Inače, u pogledu kapitulacionih prava na području jurisdikcije
Austro-Ugarska je, bez namjere da ih se odriče unaprijed, bila spremna
da na njima uopšte ne insistira. S druge strane, ona je pridavala veliki
značaj očuvanju svog protektorata nad katoličkom crkvom u oblastima
koje je zaposjela Srbija i Crna Gora, ali je u tom pogledu iz obzira
prema Italiji ispoljavala veliku uzdržljivost kad je bio u pitanju teritorij
Albanije.56)
Na konferenciji ambasadora održanoj 23.aprila 1913. godine grof
Mensdorf je iznio austrougarsku argumentaciju i uručio ambasadori-
ma noticu koja je sadržavala stanovišta austrougarske vlade u smislu
primljene instrukcije. Medutim, i ovog puta izostala je diskusija, pa
se Mensdorf morao ograničiti na čekanje odgovora učesnika.57) Ovaj
potez Austro-Ugarske koincidirao je sa padom Skadra u ruke Crnogo-
raca i odlukom konferencije ambasadora o zajedničkom demaršu sila na
Cetinju da se crnogorske trupe u najkraćem vremenu povuku.58)
Skadarska kriza i opasnost od rata bili su apsorbovali tada pažnju
evropske diplomatije a posebno Austro-Ugarske. Osim toga, evropske
54)
Ibidem
55)
Ibidem
56)
Ibidem
57)
ÖUA VI,Nr 6805.
58)
ÖUA, VI, Br.6721; T.v. S o s n o s k y, op. cit. br. II, str. 332-333.
437
velesile radeći na formuliranju uslova preliminarnog mira izmedu Tur-
ske i balkanskih saveznika imali su u vidu, - pored zaštite svojih nepo-
srednih materijalnih interesa na bivšim teritorijama Turske, koji inače
nisu bili identični, i svoje šire strateško-političke i privredne ciljeve. U
sferi tih širih interesa i imperijalističkih antagonizama posebno mjesto
pripadalo je i samim balkanskim državama, koje su postale značajan i
relativno samostalan faktor u medunarodnim odnosima. Stoga se ubrzo
pokazalo da Austro-Ugarska nije mogla računati sa širom solidarnošću
velesila.
Francuska se inače najviše plašila ekonomske prevlasti Austro-Ugar-
ske na Balkanu koja bi pogodila interese francuskog kapitala, pa je
težište uputstva koje je primio francuski ambasador u Londonu Paul
Cambon ležalo na suzbijanju austrougarske ekonomske hegemonije.59)
Francuska industrija oružja bila je učvrstila svoje pozicije u Srbiji. Nje-
ni interesi kao i interesi Banque Franco-Serbe, preko koje je plasiran
francuski zajmovni kapital, te konačno savez Francuske sa Rusijom bi-
li su po riječima Hallgartena tri stuba na koje se oslanjao francuski
imperijalizam kako u Srbiji tako i na Balkanu.60) Pored Srbije bila
je Bugarska a osobito Grčka zahvaćena djelatnošću francuskog kapita-
la.61) Snaženje balkanskih država, koje su obećavale brz i siguran uspon
i uz to bile neprijateljski raspoložene prema njemačkom prodiranju na
Istok, nagovještavalo je dalje mogućnosti za aktivnost francuskog ka-
pitala. Nasuprot tome uloženi kapital u Turskoj bio je nesiguran zbog
opšte nestabilnosti i njemačke konkurencije.62) S druge strane, za Fran-
cusku tešku i ratnu industriju, - koja je sa Poincare-om kao premijerom
došla ustvari na vlast u Francuskoj prvorazredan značaj dobila je Ru-
sija a ne više tursko tržište čije je mnoge oblasti već bio monopolizirao
njemački kapital. Inače, sa relativno malim učešćem u cjelokupnom tur-
skom robnom uvozu (10,8% u 1910. godini), i daleko jače materijalnog
angažovanja u azijskoj Turskoj, Francuska je, kao glavni povjerilac Tur-
ske pri regulisanju privrednih pitanja na Balkanu proizašlih iz rata, bila
prvenstveno zainteresovana za sudbinu bankarskog kapitala uloženog u
turske finansije. Medutim, ona je svojim stavom prilikom početka pre-
govora o finansijskoj likvidaciji rata i obavezama plaćanja ranijih tur-
skih područja snažno uticala na orijentaciju balkanskih država prema
Antanti.63)
59)
D. D o r d e v i ć, Izlazak Srbije na Jadransko more,.op. cit. str. 13.
60)
G.W.F. H a l l g a r t e n, Op.cit. II Bd. str. 467; Up. S.B. F a y,
The Originis of the World War. I Bd. New York 1929, str. 40.
61)
S. S k o k o, op. cit. str. 38.
62)
D. D o r d e v i ć, Izlazak Srbije na Jadransko more ..., str. 39.
63)
Up. A.Dž.P. T e j l o r, op. cit. str. 440, 441, 455; Lj. A l e k s i ć -
P e j k o v i ć, op. cit. str. 27, 83, 84. G.W.F. H a l l g a r t e n, op. cit.
II Bd, str. 373,374.
438
Kako je u konkurentskoj borbi sa Njemačkom Engleska stalno gu-
bila pozicije u Turskoj, i ona je težište svoje politike prebacivala na
balkanske države uz istovremeno intenziviranje trgovine s njima. Gleda-
jući u balkanskom savezu sve više branu kako protiv austro-njemačkog
prodiranja, tako i zauzimanja Carigrada i Moreuza od strane Rusije,
Engleska je nastojala da u njemu ojača svoj uticaj bez štete po anglo-
ruske odnose.64) Dok su interesi njemačkog kapitala, koji je koristio sve
oblike ekspanzije i prostirao se po cijeloj Turskoj, ipak bili koncentri-
sani u srcu Otomanskog carstva, u Carigradu i Maloj Aziji, Englezi su
bili specijalno ekonomski zainteresovani za područje Perzijskog zaliva.
Inače, u poredenju sa dobicima koji su se tada vodećim imperijalis-
tičkim državama nudili u azijskoj Turskoj, ekonomska dobit na Balkanu
bila je sasvim malena. Upravo sa balkanskim ratovima aktualizirano je
u medunarodnim odnosima pitanje budućnosti azijske Turske,65) pa su
već u maju 1913. godine otpočeli englesko-njemački pregovori o njiho-
vim interesima u Turskoj, koji su doveli do sporazuma o Bagdadskoj
željeznici.66)
Mada su se njemački i austrougarski strateško-politički interesi na
Balkanu u mnogome podudarali, na ekonomskom području oni su se
sukobljavali, jer je njemački kapital uveliko potiskivao austrijski kao
što je ugrožavao i francuski. Po izbijanju rata karakteristično je neod-
lučno držanje Berlina prema Balkanu, što je bilo od presudnog značaja
za austrougarsku politiku. U njemačkoj, koja je vodila inače politiku
zaštite Turske i bila duboko zainteresovana za održanje Austro-Ugarske
kao velesile, postojalo je i uvjerenje da bi pobjede balkanskih nacional-
nih država mogle donijeti koristi.67) U toku pak razvoja balkanske krize
nisu izostali ni izvjesni koraci njemačke diplomatije sračunati na zado-
bijanje naklonosti balkanskih država pa čak i Srbije, dok je u odnosu
prema Grčkoj Njemačka iz dinastičkih razloga imala posebne obzire.
Austro-Ugarska je računala sa podrškom Njemačke i Italije svome
stavu u odnosu na zadržavanje kapitulacionog režima na bivšim turskim
područjima.68) Medutim, privredne i političke koristi od toga režima
nisu za Njemačku, a pogotovo za Italiju, kojoj je nova konstelacija na
Balkanu pružala mogućnosti za dalju privrednu i političku penetraciju,
mogle imati ni iz daleka istovjetan značaj kao za Monarhiju. Ali, i sama
64)
Lj. A l e k s i ć - P e j k o v i ć, op. cit. str. 26, 280, 281, 530, 535,
562, 569. S. S k o k o, op. cit. str. 42-45.
65)
A.Dž.P. T e j l o r, op. cit. str. 453-458.
66)
G.W.F. H a l l g a r t e n, op. cit. Bd.II, str. 422.
67)
A.Dž.P. T e j l o r, op. cit. str. 422; Up. D. D o r d e v i ć, Izlazak
Srbije na Jadransko more ..., str. 42-43.
68)
ÖUA VI, Nr 6665, 6670.
439
Austro-Ugarska, koja je bila zaokupljena Skadarskom krizom i istovre-
meno nastojala da odvoji Bugarsku od saveznika i privuče je Trojnom
savezu,69) nije mogla ostati na zauzetom stanovištu u odnosu na pitanje
režima kapitulacija. Rusko protivljenje austrougarskom prijedlogu i re-
zultati pregovora koje je vodio grof Berchtold dali su povoda Mensdorfu
da izrazi svoje mišljenje kako bi insistiranje na unošenju austrougarskih
rezervi u pogledu kapitulacionih prava u tekst preliminarnog mirovnog
ugovora moralo bitno usporiti zaključenje mira,70) što je opet bilo pro-
tivno intencijama austrougarske politike i nastojanjima Bugarske koju
je Monarhija podržavala. Berchtold je forsirao okončanje pregovora o
preliminarnom miru, jer se morao energično suprotstavljati pokušajima
da se dovedu u pitanje već postignuti rezultati austrougarske diploma-
tije u Londonu u pogledu odredivanja sjevernih granica Albanije.71)
Austro-Ugarskoj nije preostajalo drugo nego da i ona prihvati pre-
liminarni mirovni ugovor u obliku koji je na osnovu ranijeg engleskog
nacrta izradio francuski ambasador P. Cambon. U pogledu zaštite svo-
jih ekonomskih interesa na bivšim turskim područjima velesile su mogle
postići u Londonu saglasnost samo utoliko što su odbile zahtjev bal-
kanskih država za ratnom odštetom i ugovorom predvidjele da jedna
internacionalna komisija u Parizu rješava finansijska pitanja proizašla
iz rata, (čl.VI). Ona je trebalo da odlučuje o učešću država nasljedni-
ca evropske Turske i finansijskim obavezama Osmanskog carstva, koje
otpadaju na teritorije koje će im pripasti. Monarhiji je pak pošlo za
rukom da Londonska konferencija prizna delegatima balkanskih država
samo savjetodavno pravo glasa u pariskoj finansijskoj komisiji,72) koja
inače nije mogla doći ni do kakvog pozitivnog rezultata prije sporazuma
velesila o njihovim pravima i medusobnim obavezama, kao i općenito o
ostatku Turskog carstva.73)
U pogledu pitanja koja se odnose na trgovinu preliminarni mi-
rovni ugovor je samo predvidao, jednako kao i za pitanje jurisdikcije,
državljanstva i ratnih zarobljenika, da će biti regulisana posebnim ko-
nvencijama (čl. VII). Odlučivši se da ne insistira na unošenju u ugovor
odredaba koje se odnose na prava iz turskih kapitulacija na teritorijama
koje će biti anektirane od strane saveznika, austrougarska vlada je, i da-
lje načelno podržavajući svoje ranije prijedloge, dala pristanak na tekst
69)
ÖUA VI, Nr 6862.
70)
ÖUA VI, Nr 6805.
71)
Vidi: T.v. S o s n o s k y, op. cit. Bd.II, str. 340-341; Up. M. Du -
r i š i ć, Prvi balkanski rat - 1912-1913, knj. III, Beograd 1960, str.
393-400.
72)
ÖUA VI,Nr. 6936, 6941, 7084, 7095.
73)
G.W.F. H a l l g a r t e n, op. cit. Bd.II, str. 421.
440
preliminarnog mirovnog ugovora. Ona je, medutim, učinila to uz ogra-
du da će svoju saglasnost teritorijalnim promjenama na Balkanu koje će
rezultirati iz podjele bivših područja Turske i priznanja prava posjeda
učiniti zavisnim od regulisanja pokrenutih pitanja u smislu svojih želja.
Sada je Berchtold smatrao preliminarni mir kao utanačenje ratujućih
strana kojim se prava trećih sila ne mogu tangirati, bez obzira što su
one sudjelovale u njegovom ostvarenju. Stanovište Austro-Ugarske u
obliku vladine izjave primljeno je na prijedlog grofa Mensdorfa u Re-
sume Londonske konferencije 20. maja 1913. godine. Odstupajući od
svog prvobitnog stava austrougarska vlada je formalno motivirala time
što preliminarni mir ne specificira površinu teritorija koje će anektirati
svaka od balkanskih država, pa se i regulisanje pitanja kapitulacionih
prava rezervira za docnije, kad će biti potpuno jasno u pogledu dijelova
teritorija koji će pripasti svakoj pojedinoj državi.74)
Medutim, Austro-Ugarskoj nije docnije pošlo za rukom ni da u sta-
tut Albanije proturi svoj prijedlog odredaba o održanju kapitulacionog
režima. One su bile tako formulirane da su izazvale podozrenje drugih
sila zbog tendencije koja je u njima izražena da se obezbijedi u Albaniji
privilegirani položaj Monarhije i Italije.75)
Premda duboko zainteresovana za održanje odnosa iz doba turske
vladavine, Austro-Ugarska nije mogla više insistirati da se na teritori-
jama oduzetim od Turske zadrži i turski carinski sistem, jer je to bilo
potpuno nerealno. U tom pogledu ona je najviše mogla reflektirati, kao
na primjer u nacrtu sporazuma sa Srbijom iz jula 1913. godine, da se
do uključenja novozadobijenih krajeva u srpsko carinsko područje ne
naplaćuju veće carine na uvoz austrougarskih proizvoda od dosadanjih
turskih carina.76) Da bi osigurala svoje privredne i političke interese na
Balkanu nakon promjena koje su bile izazvane ratom, Austro-Ugarska se
morala orijentisati na direktne pregovore sa balkanskim državama na os-
novu Programa koga je formulisala u februaru 1913. godine. Medutim,
kao što je poznato, Pašić je u jesen 1913. prilikom susreta sa Berchtol-
dom u Beču diskutujući o pitanju uredenja privrednih odnosa izmedu
Srbije i Monarhije izrazio gledište da su aneksijom novih krajeva Srbiji
kapitulaciona prava ugašena,77) pa je i taj problem zajedno sa komplek-
som drugih privrednih i političkih pitanja u austro-srpskim odnosima
ostao i dalje otvoren.
74)
ÖUA VI, Nr. 6936, 6941, 7084, 7095.
75)
ÖUA VI, Nr. 6554, 7775,7855,7902, 8070, 8147.
76)
ABH, ZMF, Pr. BH, Nr. 1125/1913. Nachtragsübereinkommen zum
Handelsvertrag von 27/14 Juli 1910.
77)
ÖUA, VII Nr.8813; Up. H. H a n t s c h, op. cit. Bd II str. 490;
H. U e b e r s b e r g e r, Österreich zwischen Russland und Serbien,
Köln-Graz 1958, str. 182.
441
Značajan finansijski interes imale su obje države Monarhije za odr-
žanje status quo-a kod proizvodnje, otkupa i eksporta makedonskog du-
hana. Stoga je već sredinom decembra 1912. godine bilo naloženo grofu
Mensdorfu da u tom pogledu formulira rezerve Austro-Ugarske, ako bi
se na Londonskoj konferenciji diskutovalo i o priključenju makedonskih
teritorija Drame i Kavale Bugarskoj.78) Kavalska oblast, izmedu rijeke
Meste i Strume, i oblast u koju su ulazili solunski i skopski sandžak
sa dijelom srbičkog i bitoljskog sandžaka predstavljali su najznačajnija
područja za proizvodnju i trgovinu duhanom. Najvažniji po vrijednosti
izvozni artikal iz Soluna bio je duhan. U Turskoj kao ni u Bugarskoj,
za razliku od situacije u Srbiji, duhan nije bio državni monopol, ali mu
je u Turskoj sloboda proizvodnje bila donekle ograničena.79) Po ocjeni
jednog lokalnog austrougarskog funkcionera iz Bosne, Srbija je mogla
iz novih oblasti samo za duhan, koji je odličnog kvaliteta, izdajući ga
u zakup kao monopol dobiti oko 80 miliona franaka godišnje.80)
Austrijska i ugarska duhanska režija uživale su do balkanskog ra-
ta na osnovu austrougarskog ugovora iz 1862. godine niz pogodnosti u
odnosu na nabavku makedonskog duhana, pa je održanje dotadanjeg
stanja formulisano i u Programu za privredne sporazume sa balkanskim
državama od 16. i 17. februara 1913. kao poseban cilj austrougarske
politike. U tom smislu Programom se predvidalo da se za pomenute
režije osigura i dalje pravo slobodnog i direktnog otkupa duhana od
proizvodača i preprodavalaca, slobodno lagerovanje otkupljenog duha-
na u vlastitim magacinima kao i nesmetan i slobodan od dažbina izvoza.
Medutim, ipak se uzimalo u obzir i eventualnost da Srbija i Bugarska
djelimično ili u potpunosti uvedu na novim teritorijama duhanski mo-
nopol, pa je u tom slučaju bilo predvideno da se za austrijsku i ugarsku
duhansku režiju izdejstvuju izvjesne povlastice.81) S obzirom na situ-
aciju s početka 1913. godine i izvršeno zaposjedanje pojedinih dijelova
Makedonije od strane balkanskih država, austrijska i ugarska duhanska
režija nisu tada pokazivale naročit interes za problem uvoza duhana iz
Grčke, kao što se nisu mnogo zanimale ni za duhan iz Crne Gore.82)
Najvažnije mjesto u austrougarskom Programu od 16. i 17. febru-
ara pripadalo je željezničkoj politici koja je imala da posluži kao osnovni
faktor privredne penetracije i političkog uticaja Monarhije na Balkanu
nakon dubokih političkih promjena koje su rezultirale iz poraza Turske.
78)
ÖUA, V Nr. 4924.
79)
O proizvodnji i prometu duhana u evropskoj Turskoj, vidi: M. D i -
m i t r i j e v i ć, op. cit. str. 123-124.
80)
ABH Priv. Reg. 39/1913 Deftedarević Potioreku Sarajevo 3.I 1913.
81)
Kao napomena 40.
82)
Ibidem
442
Već na samom početku balkanskog rata na Ballhausplatzu se sma-
tralo da zaposjedanje Sandžaka, kao izlazne kapije za austrougarsku
privrednu ekspanziju, od strane Srbije i Crne Gore može da se za Mo-
narhiju donekle kompenzira odgovarajućim saobraćajno-političkim spo-
razumima.83) Uskoro potom, kao što je poznato, aktualizirani su poje-
dini stari austrougarski planovi o gradnji pojedinih željezničkih pruga
na Balkanu. Najprije, u nastojanju da se spriječi teritorijalni izlaz
Srbije na Jadransko more i njen eksport učini zavisnim od Monarhije
oživljena je u austrougarskom Ministarstvu inostranih poslova ideja bo-
sanske transverzale, koja bi gradnjom kraće pruge na srpskom teritoriju
(Užice-Vardište) omogućila Srbiji pristup na Jadran preko dalmatinskih
luka.84) Medutim, u Berchtoldovim političkim kombinacijama pominje
se sredinom decembra 1912. godine ponovo gradnja sandžačke željeznice
kao uslov za saglasnost Monarhije za gradnju srpskodunavsko-jadranske
željezničke pruge.85) Početkom novembra 1912. godine J. Redlich je s
obzirom na austrougarske političke interese u Albaniji ukazivao Ber-
chtoldu na potrebu željezničke veze Dalmacije sa Dračom, koja bi se
odatle produžila do Bitolja.86) Zemaljski poglavar Bosne i Hercego-
vine general O. Potiorek, jedan od najizrazitijih predstavnika agresiv-
nog militarističkog kursa, izlažući svoje poglede na uredenje odnosa sa
balkanskim susjedima iznio je početkom januara 1913. godine, zahtjev
za gradnju niza priključnih pruga na bosansku željezničku mrežu (1.
Užice-Vardište, 2. od Bijeljine-Janje preko Valjeva do spoja sa prugom
u dolini Morave, 3. od Sarajeva do priključka na orijentalnu željeznicu
Mitrovica-Solun, 4. od Trebinja ili Konjica preko Nikšića i Podgori-
ce do Skadra) kao i općenito svoje prijedloge u pogledu željezničke i
saobraćajne politike na Balkanu.87)
Različite težnje i interesi, koji su u ovim momentima došli do izraža-
ja u odnosu na problem austrougarske željezničke politike na Balkanu,
našli su svoju rezultantu u Programu usvojenom 16. i 17. februara
1913. godine, mada ni tada nisu mogli biti uklonjeni svi uzroci za pojavu
novih nesuglasica izmedu pojedinih uticajnih faktora u Monarhiji.
Programom je na prvom mjestu bilo predvideno da se principijelno
utvrdi pravo Austro-Ugarske da izgradi i eksploatiše tri željezničke linije
putem društva koga će ona označiti uz osiguranje svog odgovarajućeg
83)
ÖUA, IV Nr.4118; vidi V. Ć o r o v i ć, op. cit. 376-379;
H. U e b e r s b e r g e r, op. cit.str. 88.
84)
ÖUA, IV Nr.4170, 4317,4351; V. Ć o r o v i ć, op. cit. 380,391;
D. D o r d e v i ć, Izlazak Srbije na Jadransko more ..., str. 20, 21.
85)
ÖUA, V Nr.4924.
86)
J. R e d l i c h, op. cit. Bd I, str. 167.
87)
Vidi: H. K a p i d ž i ć, Skadarska kriza, str. 15-16, 40-43.
443
uticaja na formiranje tarifa. To su bile pruge kojima je iz političkih
razloga austrougarsko Ministarstvo inostranih poslova pridavalo veliki
značaj:
1. Linija kroz Crnu Goru i Albaniju do priključka na grčku željezničku
mrežu uz obavezu Grčke na izgradnju potrebnih priključaka.
2. Sandžačka pruga, Uvac-Mitrovica ili druga podesna veza izmedu
bosanske i orijentalne željezničke mreže.
3. Produženje željezničke pruge od Bitolja prema Jadranskom moru.
Za slučaj da Austro-Ugarskoj pode za rukom da kupovinom ak-
cija orijentalnih željeznica ostvari kontrolu nad njima u Programu je
bilo predvideno očuvanje prava na eksploataciju linija Mitrovica-Solun
i Solun-Bitolj u korist postojećeg društva ili društva koga će odrediti
austrougarska vlada. U protivnom trebalo je na drugi način osigurati
uticaj na formiranje tarifa u austrougarskom saobraćaju sa Solunom
na cijeloj budućoj ruti Uvac-Mitrovica-Solun, kao i na liniji od Jadrana
preko Bitolja do Soluna. Program, medutim, nije uopće prejudicirao
odluke vlada obiju država Monarhije o direktnom ili indirektnom učešću
u finansiranju gradnje novih pruga.88)
U pogledu samog Soluna Austro-Ugarska je u programu postavila
sebi za cilj da se on, bez obzira kojoj će državi pripasti, proglasi za
slobodnu luku u kojoj bi Monarhija trebalo da ima odlučujući uticaj.89)
Programom je dalje bilo predvideno da Austro-Ugarska vrši uticaj
na što skoriju gradnju:
1. Željezničkog priključka Užice-Vardište. U pregovorima sa Srbijom
trebalo je taj problem pokrenuti i uticati da Srbija da sigurne ga-
rancije da će u roku od cca 3 godine izgraditi pomenuti priključak i
zaključiti sa Monarhijom odgovarajuće tarifne sporazume, dok bi se
na austrijski trošak u jadranskim lukama preduzele potrebne mjere
za tranzit žive stoke iz Srbije. Ovaj stav mogao je ući u program
tek nakon postignutog kompromisa austrijske sa ugarskom vladom,
koja je ovaj priključak smatrala štetnim po ugarske saobraćajne in-
terese. Stoga je u Programu bilo izričito naglašeno da za obavezu
koju u tom pogledu ima preuzeti Srbija Monarhija ne treba da plati
nikakvim posebnim ustupcima.90)
2. Stvaranje jedne nove veze Monarhije sa Carigradom i Solunom kroz
Rumuniju i Bugarsku, koje su već duže vremena vodile medusobne
88)
Kao napomena 40.
89)
Ibidem
90)
Ibidem
444
pregovore o uspostavljanju novog željezničkog priključka preko Du-
nava. Preko njega i postojećih rumunskih i bugarskih linija Austro-
Ugarska je mogla da dobije jednu drugu istočnu željezničku vezu sa
Solunom i Carigradom nezavisnu od srpskih željeznica.91) Uspos-
tavljanje ove nove veze sa Orijentom bilo je općenito u skladu sa
Berchtoldovom politikom prema Bugarskoj i Rumuniji, ali se os-
tvarenju te ideje ubrzo ispriječilo narastanje rumunsko-bugarskog
antagonizma, što je bilo suprotno intencijama austrougarske poli-
tike na Balkanu.
3. Uspostavljanje priključka od grčkih željeznica do linije Skoplje-
Solun.92)
Istovremeno u Programu se Austro-Ugarska saglašavala sa grad-
njom srpske dunavsko-jadranske željeznice sa ishodištem u jednoj al-
banskoj luci na Jadranu, kao i sa osiguranjem za Srbiju jednog slo-
bodnog područja u izlaznoj luci.93) Medutim, paralelno s tim imalo
se u vidu preduzimanje niza mjera saobraćajne politike koje su trebale
da paraliziraju negativan uticaj kako jadranske željeznice tako i even-
tualno drugih željezničkih pruga koje bi bile suprotne austrougarskim
saobraćajnim interesima.
Saobraćajni interesi Monarhije na Balkanu bili su do izbijanja rata
1912. zaštićeni željezničkom konvencijom sa Srbijom iz 1880. godine
i analognim odredbama četvorne konvencije izmedu Austro-Ugarske,
Turske, Srbije i Bugarske iz 1883. godine (convention quatre), kojim je
bio utvrden princip najvećeg povlašćenja za internacionalni saobraćaj,
paritetan tretman stranih i domaćih transporta i sloboda tranzita. Pro-
gramom je bilo predvideno da se pomenuti sporazumi održe i u skladu
sa novom situacijom dopune, te da se njihova načela priznaju i za one
željezničke linije od internacionalnog značaja koje nisu bile obuhvaćene
četvornom konvencijom. U odnosu na Srbiju imalo se izdejstvovati
91)
”Mit Hilfe dieses Auschlusses und der bereits bestehenden bulgari-
schen und rumänischen Linien wäre Österreich-Ungarn die Möglichkeit
gebeten, einen zweiten östlichen und von den serbischen Linien unabhän-
gigen Anschluss nach Konstantinopel einerseits und Salonik andrerseits
zu erlangen, was verkehrspolitisch von nicht zu unterschätzender Wichtig-
keit wäre”. Ibidem
92)
Ibidem: Želje bosanske uprave za uspostavljanje željezničkog pri-
ključka izmedu Loznice i Janje, kao krajnje tačke jedne linije koja treba
da se izgradi na bosanskoj strani i poveže sa ugarskim željeznicama Za-
jedničko ministarsko vijeće primilo je na znanje a isto tako i želje u
pogledu regulisanja Drine i granice prema Sandžaku, razoružanje gra-
ničnog stanovništva i organizacije žandarmerije. Medutim, ove želje nisu
bile unesene u Program.
93)
Ibidem
445
proširenje konvencije iz 1880. na nove linije. U tu svrhu trebalo je
konkretno utanačiti sljedeće:
a) utvrditi princip da balkanske države prihvate obaveze koje je Tur-
ska preuzela po četvornoj konvenciji u pogledu linija koje leže na
području koje će njima pripasti;
b) isključiti, bar u importnom pravcu, mogućnost da neka balkanska
željeznica dade posebno tarifno povlašćenje vezano za porijeklo robe
iz odredene zemlje, za transport brodovima pod odredenom zasta-
vom ili od strane odredene firme, a takode i za prevoz na odredenoj
riječnoj ili pomorskoj relaciji. Nasuprot tome mogle bi balkanske
države protežirati svoj pomorski eksport na odredenim željezničkim
prugama. Medutim, to se imalo vezati za uslov da se roba trans-
portira brodovima one države kojoj pripada utovarna luka.94) Ova
ograničenja imala su prvenstveno smisao da u konkurentskoj bor-
bi sa drugim državama jače dode do izražaja prednost geografskog
položaja Monarhije i njene blizine balkanskom tržištu.95)
c) težiti sklapanju jednog sporazuma o tome da će prilikom revizi-
je postojećih direktnih željezničkih tarifa izmedu Austro-Ugarske
i balkanskih država unapredenje medusobnog saobraćaja biti vo-
deće načelo i da sa izmjenom teritorijalnih odnosa neće nastupiti
povećanje važećih tarifa.96)
Program je imao u vidu proširenje četvorne konvencije:
1. na sve dosad postojeće privatne linije u evropskoj Turskoj (osobito
na liniji Solun-Bitolj i Solun-Dedeagač);
2. na sve linije koje su u Programu navedene da treba da se grade;
3. na sve odvojne linije od željeznica obuhvaćenih četvornom konven-
cijom u pravcu luke na egejskom ili jadranskom moru ili prema
nekoj tačci gore pomenutih privatnih linija;
4. na sve linije koje polaze od jedne srpske ili bugarske morske ili
dunavske luke;
5. na sve grčke željeznice koje uspostavljaju vezu izmedu sjevernih
priključnih linija i Pireja.97)
94)
Ibidem
95)
O saobraćajnim i tarifnim problemima na Balkanu po uspostavljanju
željezničke veze Beča sa Carigradom i Solunom i nepovoljnim uslovima
za direktan željeznički promet za Austro-Ugarsku zbog tarifnih kombi-
nacija željeznica balkanskih država sa parobrodarskim društvima drugih
zemalja. Vidi: R.M. D i m t s c h o f f, Das Eisenbahnvesen auf der
Balkanhalbinsel, Bamberg 1894, str. 186-197.
96)
Kao napomena 40.
97)
Ibidem
446
Očuvanje prava postojećih privatnih željeznica u evropskoj Turskoj
bio je jedan od ciljeva austrougarske politike kome je bio pridavan na-
ročit značaj, pa se u Programu posebno podvlačilo da balkanske države
kao pravni nasljednici Turske treba da prime sve ugovorne obaveze koje
je u pogledu privatnih željeznica preuzela Turska.98) Inače, sve obave-
ze, koje su u odnosu na gradnju željeznica i uopće željezničku politiku
proizilazile za balkanske države iz Programa, trebalo je da se utvrde
u formi separatno zaključenih željezničkih konvencija Austro-Ugarske
sa Srbijom, Bugarskom, Crnom Gorom i Grčkom. Pri tome ugovori
sa Srbijom i Bugarskom činili bi dopunu već postojećih konvencija. U
pogledu Albanije, koja se još nije bila konstituisala kao država, mo-
glo se tada planirati samo općenito osiguranje austrougarskih prava
predvidenih Programom. Što se tiče rumunsko-bugarskih linija ima-
lo se u vidu sklapanje jedne konvencije izmedu Austro-Ugarske, Ru-
munije i Bugarske po uzoru na četvornu konvenciju iz 1883. godine.
Izvan okvira pomenutih konvencija trebalo je posebno sklopiti ugovor
izmedu Austro-Ugarske i balkanskih država o pitanju revizije direktnih
željezničkih tarifa u smislu kako je to u Programu formulisano.99)
Program za privredne sporazume sa balkanskim državama od 16.
i 17.februara 1913. godine upotpunjavali su još stavovi koji su se od-
nosili na poštanski i telegrafski saobraćaj, plovidbu u obalnim vodama
i lukama na Levantu, kao i o sklapanju konvencije sa Srbijom o plo-
vidbi na Dunavu. Interesantno je napomenuti da se predvidjelo na-
puštanje postojećih austrijskih poštanskih ureda na bivšem turskom
području, izuzev u Albaniji gdje se imalo u vidu ubuduće osnivanje i
ugarskih poštanskih ureda. Takode, planirano je bilo uspostavljanje
jednog podmorskog kabla koji bi vodio od Trsta do Valone u Albaniji,
pa onda dodirujući neka mjesta u Grčkoj išao dalje do Jafe u Palestini,
a odatle do El Ariša ili nekog drugog mjesta u blizini Port Saida.100)
Cijelom Programu dale su snažan pečat koncepcije grofa Berchtol-
da, koji je željeznicama namijenio ulogu posebnog spoljno-političkog
instrumenta. Berchtold je sebi postavio zadatak da politički i privredni
uticaj Monarhije u balkanskim državama održava i jača, dokle god je to
moguće upotrebom mirnih sredstava.101) Tom cilju trebalo je da pos-
98)
To se odnosilo najpre na orijentalne željeznice kao i na željezničke
linije Solun - Bitolj i Solun - Dedeagač. Ibidem
99)
Ibidem
100)
Ibidem
101)
Angesichts der Umsturzbewegung auf dem Balkan habe es sich der
Vorsitzende als verantwortlicher Leiter der auswärtigen Politik der Mo-
narchie zur Aufgabe gestellt, den politischen und wirtschaflichen Einfluss
der Monarchie in den Balkanstaaten, umsolange dies möglich sei, mit frie-
dlichen Mitteln aufrechtzuhalten und zu stärken. Dies habe den Anlass
dazu gegeben, Mittel und Wege zu suchen, um Österreich-Ungarn eine
Einflussnahme auf die dortigen Eisenbahnverhältnisse zu sichern.” HHS-
tA PA XL, Interna k. 311 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ
504, od 21.II 1913.
447
luži i kupovina 51.000 akcija orijentalnih željeznica od strane jednog
sindikata austrijskih i ugarskih banaka,102) koju je svesrdno podržao
Bertchold čim su njihovi raniji vlasnici, Njemačka banka i švajcarske
banke, ponudili da ih prodaju. Tražeći odmah po usvajanju Programa
već u februaru 1913. saglasnost austrijske i ugarske vlade za obavljanje
ove poslovne transakcije, koja je Austro-Ugarskoj trebala da osigura
dominantan uticaj na postojeće i buduće željezničke veze na Balka-
nu, Bertchold ju je na Zajedničkom ministarskom vijeću 21.februara
1913. godine motivirao sljedećim potrebama:103)
1. Radi osiguranja slobodnog prolaza za trgovinu Monarhije prema
Solunu. Ovaj moment je istican s obzirom na to da će bivši tur-
ski teritoriji biti podijeljeni medu raznim državama, pa je austro-
ugarska trgovina u slučaju priključka bosanske željezničke mreže
na liniju Mitrovica-Solun imala ubuduće da računa sa više tudih
teritorija i željezničkih uprava. To je po Berchtoldovom mišljenju
bilo moguće preduprijediti održanjem privatne eksploatacije u ko-
rist postojećeg društva ili njegovog nasljednika koga treba da obra-
zuje sindikat austrijskih i ugarskih banaka.104) Dalje, posjed ovih
željeznica, u slučaju ako bi osiguranje privatne eksploatacije naišlo
na veće teškoće, trebalo je da Austro-Ugarskoj da u ruke efikasno
sredstvo da ona utvrdi ili bar utiče na uslove odricanja od privatnog
poslovanja.
2. Radi sticanja preimućstva u odnosu na druge konkurente koji bi
pretendovali na gradnju pruga preko Albanije, - što se praktično
odnosilo na Italiju. Društvo za eksploataciju istočnih željeznica po-
sjedovalo je koncesiju za gradnju željeznice prema Jadranu, od Mr-
dara ka Prištini i od Skoplja prema Gostivaru, dok je društvo koje je
imalo u posjedu prugu Solun-Bitolj raspolagalo sličnom povlasticom
za jednu alternativnu liniju od Bitolja u pravcu Valone ili Drača.
Ove koncesije trebalo je da predu na sindikat austrougarskih bana-
ka, jer je Berchtold smatrao neophodnim da Austro-Ugarska učvrsti
svoje pozicije i osigura svoj uticaj na buduću albansku željezničku
mrežu. Pri tome je Društvo za eksploataciju orijentalnih željeznica
trebalo da iz svoje gotovine otkupi akcije pruge Solun-Bitolj, tako
102)
Sindikat je trebalo da sačinjavaju Oesterreichische Bodenkreditans-
talt Wiener Bankverein, Anglo-Oestereichische Bank, Ungarische Kredit-
bank i Pester Komerzialbank. Ibidem, Up. Sastav docnije obrazovanog
austrougarskog konzorcija i učešće pojedinih banaka, Lj. A l e k s i ć -
P e j k o v i ć, op. cit. str. 740.
103)
Kao napomena 101.
104)
Društvo za eksploataciju istočnih željeznica dobilo je 1908. od Porte
koncesiju za gradnju pruge Mitrovica - Uvac.
448
da je za austrijske i ugarske banke dolazio praktično u pitanje samo
otkup 51.000 akcija istočnih željeznica.
3. Posjedovanjem akcija pomenutih društava Austro-Ugarska bi stekla
takve pozicije u rješavanju željezničkih pitanja zapadnog Balkana,
kakve ne bi mogla ni na kakav drugi način dobiti. Imajući u posje-
du postojeće linije na zapadnom Balkanu stvorilo bi se po zamisli
Berchtolda jedno jezgro, odakle je uz pomoć francuskog i belgij-
skog kapitala 105) trebalo dalje da se popunjava željeznička mreža.
Berchtold je naglašavao veliku političku vrijednost utvrdivanja aus-
trougarskog uticaja na željeznice zapadnog dijela Balkanskog polu-
ostrva i to specijalno s obzirom na albansku politiku Monarhije.
Mada je Berchtoldu, koga je podržavao ministar rata Krobatin,
pošlo za rukom da na kraju dobije saglasnost vlada obiju država Mo-
narhije i koncem aprila 1913. godine realizira otkup akcija orijentalnih
željeznica, to je medutim bilo popraćeno prilično jakim otporom i izra-
zima rezervi kako u pogledu same svrsishodnosti predvidene finansijske
transakcije, tako i u odnosu na pojedine dijelove već usvojenog Progra-
ma. Predsjednik austrijske vlade K. Stürgkh izražavao je sumnju u to
da će balkanske države priznati pravno stanje i odnose kao u doba Tur-
ske, koji protivrječe shvatanju državnog suvereniteta. On je ukazivao
da će balkanske države, a osobito Srbija, suprotstaviti se učvršćenju
austrougarskog uticaja na svojim željeznicama. Stürgkh je strahovao
da bi iz toga mogle nastati komplikacije koje bi ugrozile miran razvoj
odnosa sa balkanskim državama.106)
Sličnu bojazan izražavali su i drugi austrijski ministri. Austrijski
ministar trgovine Schuster upozoravao je da će planirana finansijska
operacija izazvati povećanje nenaklonosti Srbije i Bugarske prema Mo-
narhiji, negativno uticati na trgovinske pregovore, i otežati ostvarenje
drugih možda značajnijih privrednih zahtjeva. Predstavnici kako aus-
trijske tako i ugarske vlade izražavali su skepsu da će balkanske države
osobito respektovati povlastice Društva orijentalnih željeznica, koje su
105)
O odnosima izmedu austrijskih i francuskih finansijskih krugova, po-
sebno u vezi sa projektom internacionalizacije orijentalnih željeznica u
1914. godini, Vidi: G.W.F. H a l l g a r t e n, op. cit II Bd. 467, 468 i
Lj. A l e k s i ć - P e j k o v i ć, op. cit. str. 748 i dalje. O kombinacija-
ma u toku 1912, 1913 i 1914, da francuski kapital učestvuje u finansiranju
izgradnje bosanskih željeznica, vidi: F. H a u p t m a n n, Financiranje
bosanskohercegovačkog željezničkog programa iz godine 1913, Radovi
izd. Filozofskog fakulteta u Sarajevu, knj. I, Sarajevo 1963, str. 124-
125.
106)
”Hieraus seien Verwicklungen zu befürchten, welche der politischen
Beziehungen zu den Balkanstaaten gefährden könnten.” HHStA XL PA
XL Interna K. 311 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GKMPZ 504 od
21.II 1913.
449
i u odnosu na Tursku stajale na slabim nogama. One će insistirati na
podržavljenju u čemu ih ne sprečava zaključak Londonske konferencije
u pogledu očuvanja prava željezničkih društava u Turskoj.107)
Zanimljivo je, da je suprotno Berchtoldovim gledištima austrijski
ministar saobraćaja Forster smatrao da u saobraćajnom pogledu nema
potrebe za jednom novom direktnom željezničkom linijom prema Solu-
nu pod uticajem Monarhije preko Mitrovice, budući da je za Austro-
Ugarsku kopneni saobraćaj sa Solunom u poredenju sa pomorskim od
manjeg značaja, a takode i stoga što već postoji dobra željeznička veza
preko Beograda.108) Svaki novi put bio bi duži nego onaj via Beograd,
isticao je Forster, a sandžačka željeznica za oko 200 kilometara. Osim
toga on nije preporučivao da se protežira kopneni put prema Solunu,
jer bi to imalo za posljedicu konkurenciju izmedu egejskih i dalmatin-
skih luka, koje je austrijska vlada nastojala oživjeti srpskim tranzitom.
Što se tiče ideje o stvaranju jezgra i dalje izgradnje željezničke mreže
na zapadnom Balkanu, Forster je držao da Austro-Ugarska nije tome
dorasla s obzirom na problem finansiranja i neophodnost učešća stra-
nog kapitala. Slično stanovište o tome zauzimao je i austrijski ministar
finansija Zalezski. Austrijski ministar trgovine Schuster bio je mišljenja
da put prema Solunu nema više isti značaj kao u vrijeme kad je postoja-
la mogućnost da se osigura direktan tranzit preko jedinstvenog turskog
teritorija. On je podvlačio da sada u prvi plan trgovinske politike aus-
trijske vlade dolazi briga za prosperitet vlastitih luka.109)
Ovakva stanovišta članova austrijske vlade, koja su se razlikova-
la od ambicioznih planova grofa Berchtolda i vojnih krugova, bila su
dobrim dijelom uvjetovana kako njihovom ocjenom realnih finansijskih
mogućnosti Monarhije tako i posebnim uglom gledanja na rješavanje
teških unutrašnjih privrednih i političkih problema. Ona su se u suštini
nadovezivala na koncepciju koju je još tokom pregovora o formuliranju
107)
Ibidem
108)
”Der k.k. Eisenbahnminister unterzieht das Projekt zunöchst vom
verkehrspolitischen Standpunkte einer Kritik. Im Vordergrunde des In-
teresse stehe die Idee des Zuganges nach Salonik auf einer neuen, unter
dem Einflusse der Monarchie stehenden direkten Eisenbahnlinie (Mitro-
vitza - Salonik). Verkehrspolitisch liege ein Bedarf nach einer solchen
Linie nicht vor, da der Landverkehr nach Saloniki im Vergleiche zum
Seeverkehr nur von geringer Bedeutung sei und schon gegenwärtig eine
wirklich gute Verbindung mit Salonik über Belgrad bestehe.” Ibidem
109)
”Der k.k. Handelsminister gibt gleichfalls der Anschauung Ausdruck
dass dem Wege nach Salonik heute nicht mehr die gleiche Bedeutung
zukomme wie zu jener Zeit, wo die Möglichkeit habe, den direkten Tran-
sit über ein einheitliches türkisches Territorium sicherzustellen. Heute
stünden für die k.k. Regierung andere handelspolitische Gesichtspunkte
mehr im Vordegrunde des Interesses in erster Linie die Fürsorge für den
Hebung der eigenen Seehäfen.” Ibidem
450
Programa za privredne sporazume sa balkanskim državama zastupalo
austrijsko Ministarstvo željeznica, imajući prvenstveno u vidu uže, ne-
posredne austrijske saobraćajno-političke interese. U osnovi te koncep-
cije bio je pojačani austrijski interes za Dalmaciju i njeno povezivanje sa
širim balkanskim zaledem. Na to se nadovezivala ideja o izgradnji onih
linija na Balkanu koje je trebalo da se priključe na bosanske željeznice.
Medutim, pritom se ima u vidu odredeni unutrašnjo-politički efekat,
jer se smatralo što bude više bosanska željeznička mreža dobijala na
značenju za Austriju povezivanjem sa planiranim željeznicama na Bal-
kanu, to će austrijskoj vladi biti lakše da se u Parlamentu usvoji zakon o
realizaciji programa gradnje novih željeznica u Bosni i Hercegovini.110)
Stoga je austrijsko Ministarstvo željeznica stavljalo na prvo mjesto
po važnosti gradnju priključne linije od Užica do Vardišta. Sa stano-
višta produženja dalmatinsko-bosanskih željeznica smatrala se veoma
poželjnom i pruga duž obale Jadrana kroz crnogorski teritorij prema
Skadru. Mada su docnije, kao što je naprijed rečeno austrijski ministri
zauzimali negativan stav prema sandžačkoj željeznici, prilikom diskusije
o Programu njena gradnja je sa austrijske strane predlagana. Pri tome
se predvidalo i eventualno umjereno finansijsko učešće Monarhije, ma-
da je i tada ukazivano na opadanje značaja ove pruge zbog izmijenjenih
političkih prilika.111)
U odnosu na ostale željezničke projekte na Balkanu austrijsko Mi-
nistarstvo željeznica zauzimalo je prilično rezervisan stav, osobito u
110)
Wie Euerer Exzellenz bekannt, haben über die Regelung dieser Fra-
ge, speziell über das Interesse Oesterreichs an den nach Beendigung des
Krieges herzustellenden Eisenbahnlinien eingehende Beratungen zwisc-
hen den beterligten Ressorts stattgefunden, deren Ergebnis in den beili-
egenden Grundsätzen für die Verhandlungen niedergelegt worden ist.
Wir sind hiebei von dem wohl selbstverständlichen Prinzipe ausgegan-
gen, dass in erster Linie jene Bahnen anzustreben sind, an welchen wir
vom speziell Österreichischen Standpunkte aus ein unmittelbares Inte-
resse haben. Ganz besonders glaubte ich als den Ausgangspunkt für
die Österreichischen Wünsche hinsichtlich der zukünftigen Gestaltung
der Bahnen auf dem Balkan die Österreichische Adriaküste betrachten
zu müssen, um so einerseits das Interesse Dalmatiens besonders hervor-
kehren zu können, andererseits aber auch für die im Österreichischen
Parlament einzubringende bosnische Bahnvorlage eine Stütze in den an
die bosnischen Bahnen anzuschliessenden ausländischen Verkehrsadern
zu finden. Denn je mehr das bosnische Eisenbahnnetz durch den Zusam-
menhang mit den am Balkan zu erbauenden Bahnen auch für Oesterreich
an Bedeutung gewinnt, destomehr scheint mir die parlamentarische Ver-
tretbarkeit des Programes erleichtert.” Allgemeines Verwaltungsarchiv
Wien (AVW) Präs Nr 553/MP ex 1913. Forster Stürkghu 1.II 1913. O
programu gradnje željeznica u Bosni i Hercegovini i problemima njegove
realizacije. Vidi: F. H a u p t m a n n, op. cit. str. 119-137.
111)
AVW Präs Nr. 553/MP ex 1913 Forster Stürkghu 1.II 1913.
451
pogledu učešća u finansiranju. Tako na primjer, iako je smatralo da
je u austrijskom privrednom interesu produženje željezničke mreže Mo-
narhije prema Albaniji kako do priključka na projektovanu srpsku ja-
dransku željeznicu tako i na željeznice koje treba da vode od albanske
obale prema Grčkoj, ono je isticalo pretežan značaj intenzivnog brod-
skog saobraćaja pod isključivim austrijskim uticajem. Priznajući po-
trebu da Monarhija osigura odredeni uticaj na prugu koja bi se gradila
od obale Albanije u unutrašnjost prema Grčkoj, austrijsko Ministar-
stvo željeznica je, posebno s obzirom na tehničke teškoće gradnje, bilo
protivno bilo kakvom austrougarskom finansijskom angažovanju. Ono
nije preporučivalo ni da Monarhija jače insistira na gradnji željezničkih
linija u Grčkoj, niti na uspostavljanje nove željezničke veze izmedu Ru-
munije i Bugarske, da se ne bi izazvala negativna reakcija pomenutih
država.112)
Ova gledišta polazila su više od neposredne privredne koristi za aus-
trijsku polovinu Monarhije i bila su motivirana skromnijim političkim
pretenzijama. Medutim, stanovišta austrijske vlade bila su bitno mo-
dificirana u usvojenom Programu od 16. i 17. februara 1913. godine,
zbog snažnog uticaja kako ugarske vlade tako i drugih faktora. I opozi-
cija austrijskih ministara Berchtoldovim koncepcijama, koja je ponovo
došla do izražaja na pitanju otkupa akcija istočnih željeznica, ostala je
bez stvarnog efekta. Daljni spoljnopolitički potezi Monarhije u odno-
su na problem balkanskih željeznica preduzimani su u duhu intencija
utvrdenih u Programu, ali nisu mogli dovesti ni do kakvih konkretnih
rezultata.
Težnja Austro-Ugarske da na osnovu kupovine akcija orijentalnih
željeznica osigura sebi pravo na gradnju pruge Bitolj-Valona izazva-
la je već u maju 1913. godine protivljenje Italije. To bi po mišljenju
italijanske vlade, koje je izrazio italijanski ambasador u Beču vojvoda
Avarna, obezbijedilo Austro-Ugarskoj preovladujući politički uticaj u
Albaniji, što je bilo suprotno sporazumima izmedu Italije i Monarhije.
Stoga je vlada u Rimu izrazila spremnost da revidira svoj stav prema
odredbama prvobitnog nacrta statuta Albanije u pogledu daljeg važenja
koncesija koje je odobrila Turska i da prihvati rusko gledište da takve
koncesije imaju čisto moralno značenje, ukoliko se Italiji ne osigura pa-
ritetan uticaj na liniji Bitolj-Valona. Sa austrougarske strane isticalo
se, medutim, da u odnosu na Albaniju sporazumi imaju u vidu samo
paritet izmedu obiju sila na političkom polju, a da se ne mogu odnositi
na privredna pitanja, u koja spada i gradnja željeznica. Princip potpu-
nog izjednačavanja Austro-Ugarske i Italije, koje su obje sile prihvatile
u januaru 1913. godine u odnosu na projekt srpske jadranske željeznice
112)
Stellungnahme des Eisenbahnministeriums zu den vom Handelsmi-
nisteriums angeregten Balkanfragen (Linienprogramm). Ibidem
452
preko Albanije Berchtold nije bio voljan da prizna kao presedan, jer je
ta pruga za Austro-Ugarsku značila politički kompromis da bi se pos-
tiglo isključenje Srbije sa Jadrana, i u njenom slučaju Monarhija nije
mogla za sebe zahtijevati nikakvu povlasticu.113)
Problem izgradnje željezničkih pruga u Albaniji opterećivao je aus-
troitalijanske odnose i bio predmet medusobnih pregovora tokom 1913.
i u 1914. godini. Takode, ni koraci Austro-Ugarske za osiguranje pri-
ključnih linija u Grčkoj nisu do izbijanja svjetskog rata dali pozitivne
rezultate. Pregovore sa Srbijom, koji su vodeni u 1914. godini, preki-
nuo je sarajevski atentat u momentu kad su se nalazili u završnoj fazi i
već načelno bio postignut sporazum da pruge istočnih željeznica u Sr-
biji predu u državno vlasništvo uz odgovarajuće kompenzacije Austro-
Ugarskoj na području saobraćajne politike.114)
I dok je austrougarska diplomatija preduzimala velike napore da
na Balkanu osigura političke i ekonomske pozicije Monarhije kao ve-
lesile, na teritorijama bivše evropske Turske dešavale su se značajne
ekonomske promjene. Balkanske države nisu gubile vremena da izvuku
koristi iz zaposjedanja Makedonije i drugih krajeva koji su ranije bili
pod vlašću Otomanske carevine.115)
Austrougarski privredni krugovi pratili su sa velikom pažnjom ra-
zvoj privrednih odnosa na tim područjima pa su nastojali da se ne-
posredno, na licu mjesta, upoznaju sa novonastalim prilikama. Tako
je Ugarski trgovački muzej poslao u toku 1913. godine tri studijske
komisije i to u Albaniju i krajeve koji su pripali Srbiji i Bugarskoj.
Komisije koje su više sedmica obilazile ova područja, imale su zadatak
da rezultate svojih ispitivanja dostave svim zainteresovanim.116) Ovaj
113)
HHStA, Administrative Registratur F 19-13. No 34805
±
1270 1913 16.V
1913. Zbog suprotnosti izmedu velesila potpuno je otpao prvobitno
predvideni tekst § 7 Statuta Albanije, koji se odnosio na očuvanje režima
kapitulacija i privilegije stranom kapitalu.
114)
Vidi. V. Ć o r o v i ć, op. cit. str. 511-516;
Lj. A l e k s i ć - P e j k o v i ć, op. cit. str. 770-800.
115)
U kojoj se mjeri u Srbiji i Bugarskoj pridavala važnost privrednim
pitanjima pokazuje nekoliko studija koje su izašle iz štampe već 1913. i
1914. godine. Tako knjiga Milivoja M. S a v i ć a, inspektora Ministar-
stva narodne privrede, Zanati i industrija u prisajedinjenim oblastima
i zanati u starim granicama Kraljevine Srbije, predstavlja u stvari nje-
gov izvještaj Ministru, koga je izdalo Ministarstvo narodne privrede u
Beogradu 1914. godine. Knjiga Mite D i m i t r i j e v i ć a, Privreda
i trgovina u novoj Srbiji, kojoj je napisao predgovor ministar privre-
de K. S t o j a n o v i ć, bila je štampana u Beogradu već 1913. godine.
U Sofiji je 1913. godine izdao D. M i š a j k o v knjigu Novit zemi v
stopansko otnošenije i stopanskoto bždešie na Bulgarija.
116)
HHStA Administrative Registratur F. 19/30, Bahnbau Serbien 1,
153. Bericht über die wirtschaftliche Lage in dem neuserbischen und
neugriechischen Gebiete. - Abschrift eines Berichtes des Handels und
Gewerbkammer für das Erzherzogtum Oesterreich unter der Enns vom
12. Jänner 1914 ... an das k.k. Handelsministerium Wien.
453
poduhvat Ugarskog trgovačkog muzeja odražavao je zanimanje ugar-
skih privrednih krugova, a posebno madarske industrije za balkansko
tržište. Rastuća madarska industrija, koja se i kod kuće sukobljavala
sa snažnom konkurencijom nadmoćnije austrijske industrije, mogla je
sa izgledom na uspjeh tražiti nova tržišta samo na istoku u privredno
nerazvijenijim zemljama.
U komisiji koja je pošavši iz Beograda obišla Skoplje, Mitrovicu,
Prizren, Bitolj, Prilep i Solun učestvovao je sekretar Hrvatsko-slavon-
skog industrijskog udruženja iz Zagreba dr M. Mautner i o svojim za-
pažanjima uputio izvještaj Bečkoj trgovačkoj i industrijskoj komori.
Njegov prvi utisak bio je da poslovne prilike u makedonskim gradovima
nisu loše. Doduše trgovci su trpjeli zbog ratnih dogadanja, ali su na
drugoj strani liferacijama i povećanim prometom napravili višestruko
dobre poslove i raspolažu sa odgovarajućom gotovinom. To je osobito
važilo za Skoplje, Mitrovicu i Prizren. Sve ove gradove Mautner navodi
kao makedonske.117)
U pogledu prilika koje su prethodile ratu Mautner konstatira da
je Skoplje u komercijalnom pogledu bilo skoro isključivo zavisno od
Soluna. Skopski trgovci bili su osim rijetkih izuzetaka samo filijale
solunskih grosista, pa su direktne nabavke za Skoplje stoga predstavljale
iznimku.118)
Mada je od zaključenja mira bilo proteklo izvjesno vrijeme, u po-
gledu buduće komercijalne orijentacije gradova na teritoriji koju je za-
posjela Srbija situacija se u 1913. godini još nije bila iskristalizirala.
Ipak, izvjesne nove tendencije bile su za Mautnera jasno uočljive. On
primjećuje nastojanje skopskih trgovaca da poslije rasparčavanja Ma-
kedonije i povlačenja novih državnih granica izvojuju svoju komerci-
jalnu samostalnost. Ozbiljna prepreka na tom putu bilo je otsustvo
ranijih direktnih kontakata sa stranim fabrikantima. Medutim, mno-
go značajnija pojava bili su pokušaji beogradskog tržišta da preuzme
ulogu Soluna. Po izvještaju Mautnera beogradski grosisti jako se in-
teresuju za skopsko tržište i 1913. godine djelimično su već bili tamo
osnovali svoje filijale ili predstavništva.119)
117)
Ibidem
118)
Ibidem
119)
”Vor allem versucht der Belgrader Platz die Rolle Saloniks zu über-
nehmen. Die Belgrader Grossisten interessieren sich sehr für den dortigen
Markt und haben zum Teil bereits Filialenbetriebe oder Vertretungen
dort errichtet. Auf der anderer Seite versuchen die Uesküber Kaufleute,
denen es, wie erwähnt, nicht an Barmitteln fehlt, nunmehr kommerziell
ihre Selbstständigkeit zu erringen, sie allerdings noch mit mancherlei
Vorurteilen in den Kreisen der ausländischen Fabrikanten zu rechnen
haben”. Ibidem
454
Ocjene Mautnera u osnovi se slažu sa izvještajem Milivoja M. Savi-
ća, koji je dao podrobne podatke o gradskoj privredi u oblastima koje
su pripale Srbiji. I Savić ukazuje kako se po oslobodenju od Turaka
u Skoplju počinje razvijati uvozna trgovina en gros na račun Soluna.
Pored pojave novih beogradskih i domaćih firmi u Skoplju, on spomi-
nje i doseljavanje 50 jevrejskih firmi iz Soluna, koje su ostvarile velike
zarade. One su robu, koju su uvezle po 11% carinskoj tarifi, prodavale
po cijenama formiranim nakon uvodenja srpske carinske tarife. Inače,
do balkanskog rata izvozna trgovina u Skoplju nalazila se je u rukama
jevrejskih trgovaca. Osim interesovanja srpskih trgovaca za nove kra-
jeve, Savić navodi kako su i pojedini srpski industrijalci počeli da ih
obilaze.120)
Istovremeno je srpska vlada, prema izvještaju Mautnera, već i u
interesu vlastitih željeznica nastojala da robni promet Skoplja odvrati
od Soluna i okrene preko Srbije. Medutim, on ukazuje da je za srpsku
vladu iskrsao problem kako izaći u susret solunskim grosistima, koje je
protežirala grčka vlada, a da se ne nanese šteta srpskoj trgovini. S tim
u vezi postavljalo se i pitanje na koji način osigurati srpski tranzit preko
solunske luke, koja je imala da služi srpskom izvozu. U srpskim trgo-
vačkim krugovima smatralo se tada kao najvjerovatnije rješenje osniva-
nje jedne srpske slobodne zone u solunskoj luci,121) što je bilo docnije u
1914. godini i predvideno sporazumom izmedu srpske i grčke vlade.122)
Time je nanesen težak udarac austrougarskim političkim i privrednim
planovima.
Mautner nas obavještava i o srpskim željezničkim planovima u cilju
boljeg povezivanja anektiranih područja sa Srbijom. Prije svega bila je
u najskorije vrijeme predvidena gradnja željeznice Bitolj-Skoplje, ko-
ja je imala da vodi duž važnih strateških tačaka na albanskoj granici.
Izrada projekta bila je povjerena jednom njemačkom društvu. Osim
vojno-strateškog, pruga je trebalo da ima i važan komercijalni značaj.
Povlačenjem srpsko-grčke granice Bitolj, koji je više nego Skoplje bio u
pogledu trgovine zavisan od Soluna, našao se izoliran u vrlo teškom po-
ložaju.123) Upravo situacija u kojoj se našao poslije balkanskih ratova
Bitolj može poslužiti kao primjer kako se povlačenje novih granica i po-
djela Makedonije negativno odražavala na privrednom planu. Mautner
je smatrao da će izgradnjom pruge Bitolj-Skoplje bitno porasti komer-
cijalni značaj Skoplja. U istom smislu imala je da djeluje i predvidena
120)
M. S a v i ć, op. cit. str. 117 - 120, 274.
121)
Kao napomena 116.
122)
Vidi Lj. A l e k s i ć - P e j k o v i ć, op. cit. str. 787-794.
123)
Kao napomena 116.
455
gradnja željezničkih veza Srbije sa novim područjima i to jedna tra-
som planirane dunavsko-jadranske željeznice do Prištine, i druga od
Kragujevca preko Kraljeva dolinom Ibra prema Raškoj i Mitrovici.124)
Interesantna je napomena Mautnera da Srbija ima manji interes za
izgradnju željezničke mreže istočno od Vardara. U krugovima srpskih
političara i privrednika navodno je vladala bojazan da bi ovo područje
moglo pripasti Bugarskoj i da je stoga opreznije i pametnije da se tu
previše ne riskira. Ipak, on je računao sa eventualnošću da se izgradi li-
nija Custendil-Kumanovo.125) To je bilo poslije drugog balkanskog rata
potpuno nerealno očekivati. Na gradnji ove pruge kao dijela planirane
bugarske balkanske transverzale ranije su osobito insistirali bugarski
vladajući krugovi.126)
Izgradnjom već pomenutih linija i ako se realizira projekt sandžačke
željeznice, zaključivao je Mautner, postaće Skoplje najvažniji saobraćaj-
ni čvor Makedonije. Stoga je on smatrao da industrija i trgovina Mo-
narhije ima najveći interes da stupi u što uže veze sa skopskim tržištem
i specijalno ga obraduje.127) Da će porasti značaj Skoplja kao privred-
nog centra ukazivao je i M. Savić, podvlačeći potrebu da se poslovni
ljudi iz Srbije što više zainteresuju za Skoplje. Savić je smatrao, da je
u interesu Srbije da oni preuzmu tamošnju trgovinu u svoje ruke.128)
Inače, izvještaj Mautnera o stanju trgovine u Makedoniji podudarao se
je najvećim dijelom i sa informacijama kojim je raspolagalo austrijsko
ministarstvo trgovine.129)
Zanimljivo je napomenuti da su austrougarske vlasti u Bosni sa
velikom pažnjom posmatrale nastojanje Srbije da poboljša svoje veze sa
Sandžakom i ekonomski ga orijentiše prema sebi. Do balkanskih ratova
Novopazarski sandžak je bio neosporno tržište Monarhije. Iz Beča,
Budimpešte, Trsta i Sarajeva izvožena je u Sandžak kafa, šećer, petrolej,
špirit, pivo, brašno, pamuk, željezo, bakar, manufakturna, suknena i
kožna roba i sl.130) Ovaj eksport išao je većim dijelom preko Sarajeva
a manjim preko Soluna. Početkom 1913. godine okružni predstojnik
124)
Ibidem
125)
Ibidem
126)
R. K a š a n i n, Srpsko-bugarski odnosi 1903-1913, Beograd 1960.
(nepublikovana doktorska disertacija) str. 59. Prema S. Sk o k o, op.
cit.str. 56-57.
127)
Kao napomena 116.
128)
M.M. S a v i ć, op. cit. str. 120.
129)
Kao napomena 116.
130)
Obim eksporta preko Sarajeva iznosio je godišnje oko 100 vagona
šećera, 40 vagona riže, 20 do 30 vagona kafe, oko 1 milion kruna gotovih
odjela i ostalih suknenih stvari. ABH, Priv.Reg. 39/1913. Deftedarević-
Potioreku, 3.I 1913; Up. M.M. S a v i ć, op. cit. str. 30-33.
456
Sarajeva izvještavao je zemaljskog poglavara Bosne i Hercegovine da je
Srbija u najvećoj žurbi počela graditi cestu izmedu Pljevalja i Sjenice
koja će ići preko Javor planine na Užice, i da ona time želi svu trgovinu
sa Sandžakom da privuče sebi i Monarhiju potpuno izolira.131)
Izbijanje balkanskog rata nanijelo je Monarhiji neposredno znat-
nu ekonomsku štetu zbog potpunog obustavljanja izvoza na Balkan i
moratorija plaćanja koji je proglašen u balkanskim državama. To je
označilo nagli prekid privredne konjukture u Austro-Ugarskoj i nastu-
panje perioda teške depresije.132) Spoljno-trgovinski deficit Monarhije,
koji se pojavio nakon 1906. godine, dosegao je u 1912. godini rekordnu
cifru od 743 miliona kruna.133) Mnoge industrijske grane dospjele su
u veoma težak položaj, a osobito su bile pogodene tekstilna i papirna
industrija. U ljeto 1914. još se nije mogao nazrijeti kraj ekonomske
depresije. Izvoz na Balkan još nije bio pokrenut, investicije u industriji
su prestajale, a masovna nezaposlenost postala hronična pojava, koja
je samo nešto opadala iseljavanjem.134) Jedinu kompenzaciju predstav-
ljala je orijentacija industrije na ratne potrebe što je opet u krajnjoj
liniji više štetilo nego pomagalo privredi.135)
Teško stanje industrije, trgovine i finansija djelovalo je na zaoštra-
vanje nacionalnih i socijalnih suprotnosti u Monarhiji i porast opšte
unutrašnjeg nezadovoljstva. Radne mase je osobito pritiskivalo stalno
povećanje životnih troškova. Pokušaji Austro-Ugarske u 1913/14. go-
dini da za svoju privredu osigura nova područja djelatnosti učešćem
u diobi maloazijske Turske završili su se neuspjehom, budući da se
Njemačka nije pokazala spremnom da joj prepusti jednu interesnu sfe-
ru u južnoj Anadoliji (Alaya).136) S druge strane, Balkan se sve više
zatvarao za Austro-Ugarsku, čemu je posebno doprinosio francuski ka-
pital. Tako na pr. u Makedoniji je odmah po zauzimanju Skoplja od
strane srpske vojske Francusko-srpska banka otvorila svoju filijalu.137)
Austro-Ugarska nije mogla u Srbiji konkurisati francuskom kapitalu,
već je i sama morala pregovarati o kreditima sa francuskim finansije-
rima. U političkim zbivanjima na Balkanu austrougarski industrijski i
131)
ABH Priv.Reg. 39/1913, Deftedarević-Potioreku, 3.I 1913.
132)
H. B e n e d i k t, Die wirtschaftliche Entwicklung in der Franz-
Joseph-Zeit, Wien-München 1953, str. 178-180.
133)
K.H. W e r n e r, Österreichische Industrie und Aussenhandelspo-
litik 1848 bis 1948, (u: H. M a j e r, Hundert Jahre österreichischer
Wirtschaftsentwicklung 1848-1948, Wien 1949) str. 439.
134)
K.B. V i n o g r a d o v - J.A. P i s s a r e v, op. cit. str. 31.
135)
G.W.F. H a l l g a r t e n, op. cit. Bd.II, str. 375-376.
136)
ÖUA, VII Nr. 9285; K.B. V i n o g r a d o v -J.A. P i s s a r e v,
op. cit. str. 14.
137)
Lj. A l e k s i ć - P e j k o v i ć, op. cit. str. 294-295.
457
trgovački krugovi vidjeli su jedan od glavnih uzroka ekonomskog propa-
danja Monarhije, pa je upravo u tim krugovima postao glasan poziv za
definitivnim razjašnjenjem situacije jednim odlučnim postupkom.138)
To je bilo od bitnog uticaja na izbijanje ratnog sukoba 1914. godine.
Austrougarske pretenzije na Balkanu doživjele su konačan slom po-
razom dvojne Monarhije u Prvom svjetskom ratu, poslije čega je usli-
jedilo i njeno rasulo. Medutim, vodeće političke i privredne strukture
balkanskih država, zavisne od medunarodnog kapitala, bile su nemoćne
i nesposobne da konstruktivno i u duhu zahtjeva modernog vreme-
na rješavaju probleme koje su nametale potrebe privrednog razvitka
i opšteg društvenog progresa. Stoga i pored progresivnog koraka, koji
je u podjeljenoj Makedoniji učinjen likvidacijom feudalnih odnosa, pro-
mjene izazvane balkanskim ratovima nisu dovele do znatnijeg ubrzanja
njenog ekonomskog razvitka. Zaostalost je i dalje ostala u najvećoj
mjeri konzervirana. Sve je to bilo praćeno najgrubljom političkom re-
akcijom, nacionalnim ugnjetavanjem i socijalnim bespravljem.
(Prilozi Instituta za istoriju radničkog pokreta u Sarajevu 5, 1969, str. 165-196)
138)
H. H a n t s c h, op. cit. Bd. II, str. 522.
458
UTICAJ BALKANSKIH RATOVA 1912/13. NA
BOSNU I HERCEGOVINU I NA TRETMAN AGRARNOG PITANJA
Balkanski ratovi predstavljaju jedan od prelomnih dogadaja no-

vije istorije, koji su odlučujuće uticali na oblikovanje političke karte
savremene Evrope i sudbinu naroda u ovom njenom dijelu. Uticaj
ovih ratova na medunarodne odnose i unutrašnjopolitičku situaciju u
južnoslavenskim zemljama daleko je prevazilazio njihove neposredne
rezultate. Promjene na Balkanu dale su snažan podsticaj daljoj ko-
nvergenciji nacionalnih pokreta kod Južnih Slavena na jednoj strani,
ali i zaoštravanju nacionalno-konfesionalnih odnosa, kao što je to bio
poseban slučaj u Bosni i Hercegovini. Budući da su pri tome bili tangi-
rani vitalni interesi Austro-Ugarske, njeni mjerodavni faktori nastojali
su nizom mjera i reformnih planova parirati novim izazovima. Pojedi-
ni vladini funkcioneri u Sarajevu ocjenjivali su početkom 1913. da se
cjelokupno mišljenje, držanje i djelatnost stanovništva nalazi pod uti-
cajem hipnoze uzrokovane velikim dogadajima na Balkanu.1) Pri tome
su posebno Muslimani i Srbi bili poneseni zbivanjima, što se neminovno
odrazilo i na odnose izmedu njihovih političkih predstavnika.
Nakon izbijanja balkanskog rata produbio se jaz izmedu srpske i
muslimanske politike u Bosni i Hercegovini, pa su se, prema zapažanju
vladinog komesara za grad Sarajevo barona Collasa, bosanskohercego-
vački Hrvati, koji su se kolebali izmedu simpatija za južno - slavenske
balkanske saveznike i tradicionalne vjernosti Monarhiji, javljali kao ve-
zujući elemenat izmedu srpskog i muslimanskog političkog tabora.2)
Iako je medu bosanskohercegovačkim Hrvatima za vrijeme balkan-
skih ratova došlo do ispoljavanja simpatija za Srbiju, a medu inteligen-
cijom hvatala maha misao o priključenju jugoslavenskoj zajednici, šire
slojeve Hrvata u Bosni i Hercegovini još nije bila zahvatila ideja slaven-
ske solidarnosti kako je to bio slučaj u Dalmaciji. Za razliku od srpskog
seljaštva, koje je zahvaćeno nacionalnim oduševljenjem napustilo ranije
inertno držanje i nestrpljivo očekivalo da se ukine davanje haka, kao što
1)
Collas Zemaljskoj vladi, Situationsbericht 14.2. 1913. Kriegsarchiv
Wien (KA) Miltärkanzlei Franz Ferdinand (MKFF) 1565/1913, 8-1/37.
2)
Ibidem
459
je to bio slučaj u krajevima zaposjednutim od Srbije,3) hrvatsko seosko
stanovništvo ostalo je potpuno pasivno. Medutim, medu hrvatskim
gradskim stanovništvom, odnosno njegovim malobrojno obrazovanim
dijelom osjećao se odredeni politički uticaj iz susjednih jugoslavenskih
zemalja u prilog balkanskim saveznicima. Tome je posebno doprinosi-
lo i prohrvatsko držanje Srba u Hrvatskoj za vrijeme komesarijata kao
i intenzivno propagiranje sloge Hrvata i Srba od strane zagrebačkih
listova.4)
Poznato je da se opoziciono i antiaustrijsko raspoloženje dijela mus-
limanske srednjoškolske i akademske omladine izražavalo, naročito na-
kon aneksije, sve više u njenom opredjeljivanju za borbeni srpski na-
cionalizam i jugoslavensku orijentaciju.5) Iz njenih redova regrutovali
su se dobrovoljci u srpskoj i crnogorskoj vojsci za vrijeme balkanskih
ratova i u Prvom svjetskom ratu, kao i učesnici u sarajevskom atenta-
tu. Ove političke tendencije medu muslimanskom inteligencijom bitno
su se razlikovale od raspoloženja koje je vladalo u širim muslimanskim
slojevima, a posebno od politike muslimanskih predstavnika u Saboru.
Tako je po izbijanju balkanskog rata organ Ujedinjene muslimanske or-
ganizacije ”Zeman” od 15.oktobra 1912. izražavajući najdublje simpa-
tije sa Turcima najoštrije osudivao kao islamske Efijalte one pojedince
medu Muslimanima u Mostaru i Sarajevu koji su svojim telegramima
pozdravili ”srpsku vojsku, osloboditeljicu potlačene braće u Turskoj”.
Osudivan je i list Derviš-bega Miralema ”Novi Musavat”, koji povodom
izbijanja balkanskog rata nije donio ”ni riječi osude pasjaluka balkan-
skih naroda”.6) Medutim, saborski klub muslimanskih disidenata nije
u svom proturskom stavu zaostao iza saborskog kluba Ujedinjene mus-
limanske organizacije kad su se odmah po izbijanju tripolitanskog rata,
početkom oktobra 1911. godine, oba kluba u ime Muslimana Bosne i
3)
Izvještaj generala žandarmerije Šnjarića Zemaljskoj vladi od 15.12.
1912. Arhiv Bosne i Hercegovine u Sarajevu (ABH), Privatregistratur
(Priv. Reg.) 1252/1912. I baron Collas ukazuje na evoluciju nacionalne
svijesti kod širokih srpskih masa od uvodenja ustavnosti, te njen enormni
napredak pod uticajem pobjeda Kraljevine Srbije. On konstatuje da se
nekada indiferentna narodna masa sada nalazi u drugačijem psihičkom
stanju nego što je to bila za vrijeme aneksione krize u zimu 1908. i 1909.
Collas Zemaljskoj vladi 15. 12. 1912. Priv. Reg. 1251/1912.
4)
Izvještaji okružnih predstojnika Rukavine od 16.2.1913. i Besarovića
od 19.2.1913. Zemaljskoj vladi, KA MKFF 1831/1913, 8-1/45.
5)
Ibrahim K e m u r a, Uloga ”Gajreta” u društvenom životu Mus-
limana Bosne i Hercegovine (1903-1941), (Sarajevo 1986) 55-77; Mu-
hamed H a d ž i j a h i ć, Od tradicije do indentiteta, (Sarajevo 1974)
179-184.
6)
Rat pravoslavlja protiv islama, ”Zeman” 15.10.1912. Akademija
nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine (ANUBiH), Zbirka Adalberta
Sheka.
460
Hercegovine posebnim telegramima obratila austrougarskom ministru
vanjskih poslova Aehrenthalu sa molbom da on interveniše u korist
Osmanskog carstva.7) Nepunih dvije godine dana docnije, krajem ju-
la 1913. godine, Rifat-beg Sulejmanpašić i Derviš-beg Miralem ponovo
su, ovaj put zajedno, prenosili želje bosanskohercegovačkih Muslima-
na zemaljskom poglavaru da se Monarhija zauzme kako bi Jedrene i
ostala područja, koja su otomanske trupe ponovo zaposjele u drugom
balkanskom ratu, ostala pod Turskom.8)
Nasuprot oduševljenju s kojim su Srbi pozdravljali pobjede suna-
rodnika i angažovali se na skupljanju pomoći za srpski crveni krst, sr-
psku vojsku i dr., u muslimanskom javnom mnijenju naglašeno su pre-
ovladavali izrazi solidarnosti sa Turskom, koji su praćeni i javnim ma-
nifestacijama kakva je bila masovni ispraćaj turskih vojnih obveznika u
oktobru 1912. godine u Sarajevu. Usprkos zabrani skupljanja dobrovo-
ljaca, oni su ilegalno prelazili granicu. Muslimanski dobrovoljci stupali
su u tursku vojsku, a pripadnici sve tri vjere, u prvom redu pravoslav-
ni Srbi, u srpsku i crnogorsku. U turskoj vojsci je postojao ”bosanski
bašibozuk”, formiran od iseljenika iz Bosne, a u srpskoj i crnogorskoj
bile su čitave grupe koje su došle iz Sjedinjenih Država (”Amerikan-
ci”). Odjek spoljnopolitičkih zbivanja, ratna atmosfera stvorena veli-
kom koncentracijom austrougarskih trupa (na vrhuncu krize u zemlji
je bilo do 190 hiljada vojnika), zaoštravanje unutrašnjih političkih i so-
cijalnih odnosa, sistiranje ustava i zavodenje izuzetnih mjera u maju
1913. dalo je povoda za ocjenu da je Bosna i Hercegovina doživljavala
ratove na Balkanu kao zaraćena strana.9)
Kada je riječ o nacionalno-konfesionalnim odnosima, onda je u pr-
vom redu došlo do daljeg pojačanja muslimansko-srpskog političkog
antagonizma i još većeg približavanja muslimanskog političkog vodstva
austrougarskim vlastima. Nadu, da bi Muslimani u Bosni i Herce-
govini mogli nakon aneksije postati centripetalni elemenat, izražavao
je još u ljeto 1910. godine general Auffenberg, ističući da bi to bio
najljepši uspjeh austrougarske uprave od početka emancipacije Balka-
na. ”Bosanskohercegovački Muslimani kao vjerni podanici, kao austro-
ugarski imperijalisti bili bi, po Auffenbergu, ”elemenat reda i dobitak
7)
Zemaljska vlada Zajedničkom ministarstvu finansija, telegrami od 5.
i 10.oktobra 1911. ABH, Zajedničko ministarstvo finansija (ZMF) Pr
BH 1301 i 1305 iz 1911.
8)
Potiorek Bilinskom 30.7.1913. KA Nachlass Potioreks (N1 Pot..)
A/3 Fasz 1, 339.
9)
Milorad E k m e č i ć, Uticaj balkanskih ratova 1912 - 1913. na
društvo u Bosni i Hercegovini, u: Marksistička misao 4 (1985), 137-158.
461
za položaj Monarhije na evropskom Orijentu”.10) Zbog sloma Turske
u balkanskom ratu Muslimani u Bosni i Hercegovini bili su deprimi-
rani i zbunjeni. U svom povjerljivom izvještaju baron Karlo Collas
uporedivao je položaj u kome su se našli Muslimani sa ovcama koje
je vuk natjerao u tor Monarhije. U Muslimanima on je vidio vrijednu
protivtežu držanju Srba kao i uopšte Jugoslavena.11) Kao odgovor na
deklaraciju srpskih poslanika Bosanskohercegovačkog sabora povodom
izbijanja srpske vojske na Jadran i omladinskih demonstracija u Sa-
rajevu, koje su organizovali Srbi u novembru 1912. protiv balkanske
politike Austro-Ugarske, priredene su muslimanske protudemonstracije
koje su dale punu podršku politici Monarhije u albanskom pitanju.12)
U tuzlanskom okrugu su gradska zastupstva, svugdje gdje su Muslimani
imali većinu, izglasala novčane priloge za austrougarske trupe, koje su
boravile u Bosni i Hercegovini, odnosno priloge za porodice pozvanih
rezervista.13)
Dok su područne vlasti u pretežnom dijelu zemlje ocjenjivale da,
i pored velike promjene u stanju duhova pod uticajem ratnih zbiva-
nja, ipak najveći dio stanovništva gleda svoga posla u borbi za život,14)
izvještaji iz Bosanske krajine ukazivali su da je tamo bila stvorena oz-
biljnija politička situacija nego u drugim krajevima. Za razliku od mir-
nog držanja srpskog gradskog stanovništva, pravoslavni seljaci i seoski
sveštenici pokazivali su u Krajini vidne znakove svoga nezadovoljstva.
Na području Ključa, Petrovca i Drvara širile su se vijesti medu se-
ljacima, navodno ”fanatizovanih od popova”, da će umarširati srpska
vojska i osloboditi ih plaćanja rente zemljoposjednicima. Bila je stvore-
na takva atmosfera u kojoj su se ponavljale masovne tuče izmedu Srba
i Muslimana. Vlasti su u pomenutim mjestima pribjegle najvišim po-
licijskim kaznama, ali i nekim vanrednim sredstvima izvan zakonskih
okvira, kao i za vrijeme ”seljačkog štrajka” 1910. godine. Ranije su
zatvarane gradske pijace, da bi se seljaci odstranili iz grada, gostionice
10)
Auffenberg: Memoire über die politische Situation nach Schluss der
ersten Saborsession. Sarajevo im August 1910. Haus-Hof-und Staats-
archiv Wien, Nachlass Franz Ferdinand K. 18. Izraz imperijalisti i impe-
rijalizam u tekstu memoara se ne upotrebljava u značenju ekspanzioni-
zam nego u smislu privrženosti ideji Carevine.
11)
Kao nap.1.
12)
Vidi Hamdija K a p i d ž i ć, Bosna i Hercegovina pod austrougar-
skom upravom (članci i rasprave), (Sarajevo 1968) 119-129.
13)
U Bijeljini 3.000 k, u Tuzli 5.000 k, u Zvorniku 800 k itd. Okružni
predstojnik Baron Zemaljskoj vladi 22.2.1913. KA MKFF 1831/1913,
8-1/45.
14)
Ibidem; okružni predstojnik Deftedarević Zemaljskoj vladi 27.2.1913.
KA MKFF 1843/1913, 8-1/44 i kao napomena 4.
462
su zatvarane već u 6,30 h naveče, a na javnim mjestima bilo je zabra-
njeno voditi političke razgovore. Uzroci stvorenog stanja traženi su u
jakom kmetskom pokretu, izrazito srpskom karakteru ovog područja i
odsustvu vojnih garnizona.15) Očito je da su se i u ovom slučaju so-
cijalne suprotnosti izmedu age i kmeta znatno šire transponovale kao
suprotnosti izmedu Srba i Muslimana.
Rat na Balkanu bio je praćen nizom pojava, od kojih su neke, do-
datno potencirane antisrpskom propagandom štampe bliske vlastima u
mnogom uticale i na političku klimu u Bosni i Hercegovini.
Mada se u srpskoj gradanskoj politici još u XIX vijeku pojavljuje
nastojanje da se borba protiv Turske, koja je u ranijim razdobljima
vodena na religioznoj ideološkoj osnovi (geslo ”za krst časni i slobodu
zlatnu” nasuprot geslu ”za din devlet”), vodi u ime modernog načela
narodnosti, ipak su u zbivanjima na Balkanu 1912/13. došli vidno do
izražaja i elementi vjerskog rata. I samo načelo narodnosti, na koje su
se, inače, pozivali balkanski saveznici, bilo je, kada je riječ o Albancima
i Makedoncima, grubo ignorisano na račun državnih interesa saveznika.
Posebno nije moglo ostati bez krajnje nepovoljnog odjeka u Bosni i Her-
cegovini masovno pokrštavanje stanovništva islamske vjere, a dijelom i
prekrštavanje katolika u prvim mjesecima po izbijanju rata na teritoriji
koja je pripadala Crnoj Gori. Ono je vršeno uz upotrebu drastičnih
nasilnih metoda i bilo je praćeno ubistvima, pljačkama, paljenjem sela
i drugim represalijama. Nasilno prevodenje u pravoslavlje izvršeno je u
Beranama, u Plavu i Gusinju i u okolini Peći. Albansko muslimansko
stanovništvo bježalo je zbog nasilnog pokrštavanja sa crnogorske na
srpsku teritoriju. Pomenuti postupci, koji su naišli i na osudu srpske
vlade,16) bili su jedan od uzroka priliva u Bosnu muslimanskih izbjeglica
iz područja zahvaćenih ratnim zbivanjima, u prvo vrijeme prvenstveno
iz graničnih područja susjednog Sandžaka. Taj priliv je smanjen ka-
da je došlo do izmjene držanja crnogorskih vlasti prema stanovništvu
islamske vjere.17) Iako su austrougarske vlasti ubrzo zatvorile granicu
15)
Richard Riedl: izvještaj iz Oštrelja 9.11.1912. KA MKFF Mb/11-
1912 - 134.
16)
Milorad E k m e č i ć, Ratni ciljevi Srbije, (Beograd 1973) 128-130;
up. Branko B a b i ć, Politika Crne Gore u novooslobodenim krajevi-
ma 1912 - 1914, (Cetinje 1984); Mustafa M e m i ć, Plav i Gusinje u
prošlosti, (Beograd 1989.) 199-213.
17)
Izvještaji okružnog predstojnika Deftedarevića od 24. i 30. oktobra
1912. sa granice na Metaljci i iz Uvca. KA N1 Pot A/3 Fasz 1, Nr 133 a
i 152. Vidi Ejup M u š o v i ć, Etnički procesi i etnička struktura sta-
novništva Novog Pazara, (=SANU Etnografski institut Beograd 1979)
44 i 105-106; Mustafa M e m i ć, Bošnjaci-Muslimani Sandžaka i Crne
Gore, (Sarajevo 1996) 232-244.
463
prema Sandžaku, ipak je preko nje neposredno poslije izbijanja rata
prebjeglo u Bosnu oko 1000 lica.18)
Bosanski Muslimani, ranije iseljeni u vilajete Skoplje, Solun i Bitolj,
kao i Novopazarski sandžak, vraćaju se dijelom u Bosnu i Hercegovinu,
a dijelom učestvuju u masovnoj seobi muslimanskog stanovništva u dru-
ge krajeve Turske. Glavni uzrok ovog pokreta bile su nevolje kojima
su bili izloženi bosanski naseljenici u toku rata i neizvjesnost u po-
gledu njihovog budućeg položaja pod vlašću pobjedničkih hrišćanskih
država. Repatrijacija se odvijala brodovima iz Soluna u Trst, a oda-
tle željeznicom u Bosnu. Ovim pravcem se vratilo oko 5.000 osoba
u razdoblju od polovine novembra 1912. do sredine maja 1913, kada
je bosanska uprava obustavila masovni povratak o zemaljskom trošku.
Povratnici su naseljavani na erarnom zemljištu uz finansijsku potporu
vlasti, a u njihovom zbrinjavanju učestvovalo je i muslimansko stanov-
ništvo.19) Muslimanski prvaci Safvet-beg Bašagić i Rifat-beg Sulejman-
pašić pokrenuli su sredinom novembra 1912. pitanje da se erarno zem-
ljište dodjeljuje po konfesionalnom ključu i u tom su smislu namjeravali
podnijeti rezoluciju u Saboru. Tome se usprotivio zemaljski poglavar,
general Oskar Potiorek, jer je smatrao da bi to zaoštrilo odnose sa sr-
pskim poslanicima i onemogućilo rad Sabora, koji je trebalo da uskoro
usvoji zakon o izgradnji novih željezničkih pruga od vojno-strateškog
značaja za Monarhiju. Naseljavanje repatriraca dodatno je zaoštravalo
političke odnose u zemlji. Snažan otpor naseljavanju pružala su sela iz
kojih porijeklom nisu bili povratnici, kao i nemuslimanska sela. I neki
srpski listovi, kao na pr. ”Narod”, odlučno je istupao protiv povrat-
nika nazivajući ih nepouzdanim elementima, problematičnim tipovima
i sankilotima. Nasuprot tome ”Srpska riječ” se ogradivala od takvog
pisanja, zalažući se i poslije sloma Turske za dobre odnose sa Muslima-
nima u Bosni i Hercegovini.20)
*
* *
Mada su se prvih godina nakon okupacije vodeći faktori Austro-
Ugarske izjašnjavali pro foro interno za ukidanje kmetstva, zbog po-
manjkanja potrebnih finansijskih sredstava za otkup kmetovskih selišta,
rješenje tog vitalnog privrednog i društvenog problema bilo je odloženo
18)
Tomislav K r a lj a č i ć, Povratak muslimanskih iseljenika iz Bos-
ne i Hercegovine u toku prvog balkanskog rata, (u: Migracije i Bosna i
Hercegovina, Sarajevo 1990) 157.
19)
Ibidem, 151-162.
20)
Ibidem, 158-160; E k m e č i ć, Uticaj balkanskih ratova, 140.
464
na neodredeno vrijeme.21) Režim je nastojao da izvrši modernizaci-
ju privrede i društva ostavljajući da se otkup kmetova odvija na bazi
dobrovoljne pogodbe izrazito sporim tempom. Pred Prvi svjetski rat
kmetovi su još uvjek obradivali jednu trećinu cjelokupne obradive po-
vršine u zemlji, a njihov broj je bio blizu broja slobodnih seljaka.
Postojanje kmetstva koje je bilo osnovna karakteristika bosansko-
hercegovačkog agrara, imalo je pored ekonomskih, dalekosežne socijalne
i političke reperkusije, posebno na području nacionalno-konfesionalnih
odnosa. Na kraju prve decenije XX vijeka 91,15% zemljoposjednika sa
kmetovima bili su islamske vjere, dok su 73,92% kmetova bili pravos-
lavni, 21,49% katolici i 4,58% muslimani.22) Begovi i age bili su kod
bosanskih Muslimana, u otsustvu brojnijeg modernog gradanstva, do-
minantna društvena i politička snaga. Tako su medu muslimanskim
poslanicima izabranim u Bosanskohercegovački sabor 1910. godine iz-
razitu prevagu imali zemljišni veleposjednici i posjednici. Od 24 mus-
limanska poslanika 14 su bili veleposjednici (od kojih su nekolicina bili
ujedno i trgovci, a jedan i preduzetnik), a trojica su bili posjednici, a
ostalih sedam muslimanskih poslanika bili su intelektualci.
Iako je austrougarska vlast načelno priznala zatečeno stanje na po-
dručju agrara, ono se u praksi ipak mijenjalo. Brzo je napredovalo slab-
ljenje prava vlasništva aga. Bila je prisutna tendencija da se ”kmetsko
pravo” sve više pretvara u vlasničko pravo kmeta nad zemljom koju
je on držao kao čifluk. Aga, koji je bio skućen na begluk i zavisio od
haka, nije mogao osigurati svoju poziciju u novim privrednim i socijal-
nim kretanjima. On se nije mogao pretvoriti u kapitalističkog agrarnog
preduzetnika, jer to nije dozvoljavala ni površina begluka, koji je po
pravilu bio neznatan. Živeći većinom daleko od posjeda u gradu, aga
je ostao uživalac naturalne rente, dok je kmet koristio novu situaciju
da smanji svoje obaveze. Agrarni odnosi nisu zadovoljavali ni agu ni
kmeta, pored toga što su stajali na putu opštem povećanju proizvodnje
hrane, potrebne zbog porasta broja stanovništva. Od kada je razvojem
saobraćaja stvoreno šire tržište za agrarne proizvode, a osobito kada se
otvorila mogućnost i prodaje drveta iz privatnih šuma, znatno je po-
rasla vrijednost zemljišta. To je doprinijelo da se politički aktualizirao
problem regulisanja šumskih posjeda i izlučenje privatnih i opštinskih
šuma i pašnjaka iz posjeda države. Cilj aga je bio da svoju privatnu
šumu oslobode servituta koji bi bili prebačeni na erarne i opštinske
21)
Vidi Hamdija K a p i d ž i ć, Agrarno pitanje u Bosni i Hercegovi-
ni za vrijeme austrougarske uprave (1878-1918), u: Radovi ANUBiH
XLIX/16 (1973) 93 i dalje.
22)
A. F e i f a l i k, Ein neuer aktueller Weg zur Lösung der bosni-
schen Agrarfrage, (=Wiener Staatswissenschaftliche Studien XII/3,
Wien-Leipzig 1916) 136-137.
465
šume. Težeći reviziji agrarnih odnosa i fiksiranju novih propisa bego-
vi i age su bezuspješno nastojali da smanje kmetovsko pravo na čifluk
kako bi postigli veći radni efekat kmeta, te ga po potrebi mogli lakše
maknuti sa posjeda ili ga pretvoriti u običnog zakupnika.23)
U novim okolnostima različito su prolazili krupni i sitni posjednici,
koji su i kao sitni obrtnici, dućandžije, bili izloženi konkurenciji in-
dustrijske robe iz Monarhije. Zemljoposjednik, beg i aga, sve se više
zaduživao i propadao, što osobito važi za sitnog agu. Paralelno sa ot-
kupom kmetskih selišta, koji je bio pospješen angažovanjem sredstava
iz zemaljskog budžeta za dodjelu zajmova kmetovima na osnovu zako-
na iz 1911, prezaduženi muslimanski zemljoposjednici prodavali su po
pravilu, pored čifluka, i one dijelove begluka koje su kmetovi obradivali
kao zakupci ili pod najam.24)
Ekonomsko propadanje veleposjednika bilo je pred Prvi svjetski rat
već poodmaklo, ali je u zadnjim godinama usporeno povećanjem cijena
zemlje. Sasvim bez poslovnog smisla i nepripremljena ni za kakav rad,
osobito je mlada generacija sve više gubila zemlju i bila bi, po ocjeni sa-
vremenih austrijskih posmatrača, u slučaju obligatnog otkupa kmetova
brzo zahvaćena proletarizacijom, dok je fakultativni otkup uticao samo
da se ovaj proces otegne. O društvenim i političkim konsekvencama
ovog procesa za austrougarsku politiku u Bosni i Hercegovini pisao je
1912. bivši podgradonačelnik Sarajeva dr Vladimir Nieč. On je smatrao
da će propašću muslimanskih veleposjednika nestati onaj mirni i kon-
zervativni elemenat koji je bitno pomagao i olakšavao vodenje politike,
te da bi bila zahvalna ”državnička zadaća” ako bi se omogućilo stvara-
nje jedne takve društvene klase, koja bi se sastojala od pripadnika svih
konfesija i takode obuhvatala ekonomski snažniji dio Muslimana.25)
Ta ”nova klasa”, koja bi naslijedila begovat, trebala je po mišljenju
dr V. Nieča da, kao i muslimanski elemenat uopšte, postane oslonac ”za
neutraliziranje separatističkih tendencija srpstva i hrvatstva i protuteža
srpskim centrifugalnim aspiracijama. Ova klasa, ako bude lišena svih
privilegija i staleških razlika postala bi po svom uvjerenju demokratski
socijalni sloj, koji uslijed toga saosjeća sa ostalim dijelovima stanov-
ništva i u realnoj politici zauzima konstruktivno stanovište”. Medutim,
23)
F. H a u p t m a n n, Die Österreich-Ungarische Herrschaft in Bos-
nien und der Hercegovina 1878-1918, Wirtschaftspolitik und Wirt-
schaftsentwicklung (Graz 1983) 90-158.
24)
Ibidem; Dž. J u z b a š i ć, Neke napomene o problematici etničkog
i društvenog razvitka u BiH u periodu austrougarske uprave, u: Institut
za istoriju u Sarajevu, Prilozi 11-12 (1975-1976) 306-309.
25)
Promemoria des gew. Vicebürgermeisters Dr. Nieč ABH Priv. Reg.
441/1912.
466
ovakva razmatranja prelaze na teren političke fantastike i bila su daleko
od bosanske stvarnosti.
Zemaljski poglavar general Oskar Potiorek i zajednički ministar fi-
nansija Bilinski smatrali su potrebnim da se Muslimanska centralna
banka, osnovana 1911. godine, poveže sa austrijskim kapitalom. Cilj
im je bio da se ova mlada kreditna institucija učvrsti i time pomognu
interesi muslimanskih zemljoposjednika. Kako je Österr. Länderbank
početkom 1912. godine pokazala interesovanje za Bosnu, to su uz posre-
dovanje Bilinskog uspostavljene veze izmedu pomenutih banaka. Me-
dutim, Muslimanska centralna banka, koja je stvarno otpočela sa ra-
dom tek od septembra 1912, postala je u tolikoj mjeri zavisna od
Länderbanke da je od Potioreka jednostavno tretirana kao njena fili-
jala.26) Inače, brojni nacionalni kreditni zavodi u Bosni i Hercegovini
raspolagali su obično malim sopstvenim sredstvima, pa su stoga obil-
no poslovali sa tudim ulozima i reeskontnim kreditima dobivenim od
većih novčanih zavoda u zemlji ili Monarhiji. I druge vodeće nacional-
ne banke bile su usko povezane sa stranim kapitalom, koji je u tom
povezivanju vidio značajnu šansu za svoju dalju ekspanziju. U tom po-
gledu kao ozbiljan konkurent austro-njemačkom i madarskom kapitalu
pojavljuje se u Bosni i Hercegovini, kao i na cijelom južnoslavenskom
području, češki kapital. Ovo povezivanje imalo je i politički značaj, te
je često bilo inspirisano konkretnim političkim motivima.
Težnja muslimanskog političkog vodstva bila je da se novac, koji
posjednici dobiju otkupom kmetova, koncentriše u Muslimansku cen-
tralnu banku i upotrebi za finansiranje proširenja beglučkih posjeda
i unapredenje proizvodnje na njima. Ove težnje podudarale su se sa
željama austrougarske uprave da nakon otkupa kmetova veleposjed, ko-
jim bi se uspješno gazdovalo, ostane u muslimanskim rukama.
Usprkos oslonca na Länderbank, Muslimanska centralna banka nije
mogla još zadugo računati na to da stvori poseban hipotekarni institut
koji bi davao kredite za kupovinu zemlje, a bez hipotekarnih kredita
u mnogim slučajevima muslimanski zemljoposjednici nisu mogli po-
mišljati na proširenje begluka. Zato su predstavnici Muslimanskog sa-
borskog kluba u drugoj polovini 1912. godine zahtjevali od funkcionera
bosanskohercegovačke uprave, uz olakšice pri kupovini begluka, da se i
jedan austrijski novčani zavod angažuje u pružanju hipotekarnih kredi-
ta muslimanskim zemljoposjednicima. Uslovi koje su im u tom pogledu
nudile madarske banke nisu za njih bili prihvatljivi. Kako je ispunjenje
ovog i još nekih drugih zahtjeva moglo djelovati i na držanje musliman-
skih poslanika u Saboru, Bilinski je na traženje Potioreka pokušao da
26)
Potiorek Bardollfu 13.3.1913. KA MK FF 2385/1913, 8 16/13 ex
1913.
467
preko Lohnsteina, generalnog direktora Länderbank, utiče da bi se na
ovom poslu angažovala Österr. Zentralbodenkreditbank iz Beča, koja
je u stvari bila tvorevina Länderbank.27)
Za uspjeh kombinacija da se u Sarajevu osnuje nova banka, koja bi
bila u uskim odnosima sa Muslimanskom centralnom bankom i koja bi
muslimanskim zemljoposjednicima davala jeftin hipotekarni kredit, bila
je, osim vodećih ličnosti bosanskohercegovačke uprave, zainteresovana
i Vojna kancelarija prijestolonasljednika nadvojvode Franza Ferdinan-
da. Kod pomenutih faktora bilo je prisutno strahovanje od socijal-
nih i političkih posljedica propadanja muslimanskih zemljoposjednika
i oslobodenih kmetova. Pri tome je osobito u vojnim krugovima iz-
ražavana bojazan da će Srbi znatno povećati svoje zemljišne posjede i
time ojačati svoj uticaj. Da bi se to spriječilo, imalo se u vidu da nova
agrarna banka, na koju bi vlada imala odlučujući uticaj, učestvuje i
u kupovini zemljišta od muslimanskih posjednika u slučajevima kada
se pokaže da se prodaja ne može više odlagati. Banka je trebalo da
kupuje zemlju i od drugih prodavalaca u cilju eventualnog stvaranja
novih austrijskih kolonija u Bosni.28) Medutim, ostvarenju ovih plano-
va nije se moglo pristupiti. Razlog je bio kako nedostatak sredstava,
zbog velike potražnje kapitala na novčanom tržištu, tako i pomanjkanje
odgovarajućeg interesa austrijskih banaka da nakon izbijanja rata na
Balkanu ulažu novac u Bosnu i Hercegovinu.
Ratni dogadaji na Balkanu i njihov politički odjek u Bosni i Her-
cegovini nagnali su vodeće ličnosti austrougarske uprave, Bilinskog i
Potioreka, da se pored ostalog ponovo pozabave i agrarnim pitanjem,
otvarajući pri tome problem revizije dotadanje agrarne politike. To su
oni činili u okviru planova koncipiranih s ciljem da se parališe narasli
politički uticaj Srbije. Ministar Bilinski je po okončanju skadarske kri-
ze u maju 1913. ocjenjivao da je neposredna konfrontacija sa Srbijom
odložena, ali da se Monarhija mora sistematski pripremati za budući
veliki rat. Smatrao je da u meduvremenu treba riješiti jugoslavensko
pitanje u Monarhiji, pri čemu je pridavao poseban značaj ”privrednom,
nacionalnom i političkom uzdizanju Bosne i Hercegovine”
U svom programskom konceptu, formulisanom u pismu Potioreku
od 22.maja 1913, Bilinski je u prvom redu imao u vidu rješenje tada
27)
Dževad J u z b a š i ć, Izvještaj Hermanna von Sautera o odnosima
suprotnosti, u: Godišnjak Društva istoričara BiH 18 (1968-1969) 73-74.
28)
Šef Vojne kancelarije Franza Ferdinanda, pukovnik Bardollf, obratio
se direktoru Kreditanstalta Dr. Alexandru Spitzmülleru u martu 1913,
tražeći da se ova austrijska banka angažuje na pomenutim poslovima.
Kao nap.26. Vidi: Dževad J u z b a š i ć, O austrougarskoj koloniza-
cionoj politici u Bosni i Hercegovini poslije aneksije, u: Prilozi 11-12
(1968-1969) 325-331.
468
vrlo aktuelnog jezičkog pitanja, postepeno zaposjedanje najviših mjesta
u zemaljskoj upravi od strane domaćih ljudi, reformu državnopravnog
položaja Bosne i Hercegovine u Monarhiji tako što bi ona bila sa po tri
predstavnika predstavljena u austrijskoj i ugarskoj delegaciji, osnivanje
filozofskog fakulteta, sa osloncem na Zemaljski muzej i Institut za bal-
kanska istraživanja, i pravnog fakulteta, dok je na privrednom planu
predvidao investicije i obligatni otkup kmetova.29)
Ne ulazeći u kontroverze izmedu Bilinskog i Potioreka u ocjeni unu-
trašnje i vanjskopolitičke situacije, i razlike u njihovim pogledima na
pojedine tačke citiranog programa,30) zadržaćemo se samo na odno-
su glavnih aktera austrougarske politike u Bosni i Hercegovini prema
agrarnom pitanju.
Potiorek je, izrazio ozbiljnu rezervu prema ideji Bilinskog o rješa-
vanju agrarnog pitanja, koje je s obzirom na postojeće stanje tangiralo
prvenstveno politiku prema Srbima i srpsko-muslimanske odnose. Po-
tiorekov politički cilj je bio da se najveći dio pasivne mase srpskog
seoskog stanovništva zadrži ”i dalje u njihovom letargičnom stanju”, te
da se spriječi da hrvatska i muslimanska inteligencija i poluinteligen-
cija predu u srpski tabor i osujeti ujedinjenje svih Južnih Slovena na
antidinastičkoj osnovi. Smatrao je da se prema srpskoj inteligenciji i
poluinteligenciji zemaljska vlada treba odnositi sa najvećim oprezom,
i kad je potrebno sa najvećom strogošću. I njima je trebalo izlaziti u
susret, ali sa samo onoliko koliko to ne bi moglo izazvati nezadovoljstvo
Hrvata i Muslimana zbog bržeg napredovanja u službi većeg procenta
Srba. Poslije ukidanja izuzetnih mjera Potiorekov stav je bio da se u
zemlji općenito, a u Saboru posebno, treba vladati uz oslonac na Hrvate
i Muslimane, a srpsku opoziciju primiti kao nešto neizbježno.31) Ovo
je bilo suprotno kako ranijoj politici ministra Buriána tako i načelnom
opredjeljenju ministra Bilinskog da u vladinoj većini u Saboru treba
da učestvuju predstavnici sve tri konfesije, pa stoga nije ni moglo biti
prihvaćeno.
Mada je Potiorek bio za blagonaklon odnos Zemaljske vlade prema
srpskom seljaštvu, o čijim je ekonomskim interesima trebalo maksi-
malno voditi računa, on se istovremeno, krajem maja 1913, izjasnio
29)
Potiorek: Persönliche Vormerkungen (PVM) XV/1913, KA N1 Pot
A/3 Fasz 5.
30)
Vidi K a p i d ž i ć, Bosna i Hercegovina, 119-132, 155-197, 310-
313; Dž. J u z b a š i ć, Aneksija i stavovi austrougarskih vojnih kru-
gova prema upravljanju Bosnom i Hercegovinom, u: Naučni skup po-
svećen 80. godišnjici aneksije BiH (ANUBiH Posebna izdanja XCIX/29,
Sarajevo 1991) 73-80; i s t i, Nacionalno-politički odnosi u Bosansko-
hercegovačkom saboru i jezičko pitanje (1910-1914), (ANUBiH Djela
LXXIII/42, Sarajevo 1999) 128-141, 161-168.
31)
Kao nap. 29.
469
protiv toga da se u skorije vrijeme pokreće pitanje obligatnog otku-
pa kmetova. Naglašavao je da je i sam za obligatni otkup kmetova,
ali tek onda kada se spoljnopolitička kriza definitivno riješi. On je to
rješenje vidio u oružanom obračunu sa Srbijom, za koji se, kao što je
poznato, zajedno sa ponovo postavljenim šefom Generalštaba Conra-
dom von Hötzendorfom, svesrdno zalagao. Dok se pomenuto rješenje
odgada, Potiorek je bio protiv obligatnog otkupa, imajući u vidu unu-
trašnjopolitičke razloge, a u prvom redu obzire prema muslimanskim
zemljoposjednicima. Zemaljski poglavar je podsjetio ministra kako je
njegova izjava u delegacijama 1912. izazvala nezadovoljstvo musli-
manskih poslanika Sabora, kada je Bilinski samo indirektno nabacio
pitanje obligatnog otkupa kmetova. Osim toga, Potiorek je ukazao
na nedostatak finansijskih sredstava kao prepreku da bi se realizovao
obligatni otkup kmetova. Izdaci za naoružanje i drugi rashodi u ve-
zi sa sprovodenjem novog vojnog zakona, izdaci za izgradnju novih
željezničkih pruga i druge investicije angažovaće prema Potioreku fi-
nansijski potencijal zemlje do krajnjih mogućnosti.32) U stvari, i bez
pomenutih novih opterećenja zemaljski budžet bio je još od ranije pre-
napregnut. Tome su posebno doprinosili, osim troškova za bh. trupe i
žandarmeriju anuiteti za izgradnju strateških željezničkih linija (Gabela
- Boka Kotorska i Sarajevo - istočna granica) kao i sasvim neodgovara-
juća nadoknada Bosni i Hercegovini za gubitak carinskih prihoda.
Zbivanja na Balkanu kao i promjene na burnoj unutrašnjoj bo-
sanskohercegovačkoj sceni izbacili su u drugoj polovini 1913. agrarno
pitanje ponovo u centar političke pažnje. Nakon iznenadnog polaga-
nja mandata od strane poslanika grupe oko ”Srpske riječi” odgodeno je
formiranje vladine koalicije do ostvarenja sporazuma izmedu Musliman-
skog i Hrvatskog saborskog kluba sa novom grupom srpskog gradanstva,
koja se nije ustručavala da otvoreno saraduje sa Vladom. Osnova pro-
grama nove srpske stranke na čelu sa dr Danilom Dimovićem i dr Mila-
nom Jojkićem bilo je agrarno pitanje. Stranka se načelno deklarisala za
obligatni otkup, ali je kao neposredni zahtjev istakla da država umjesto
kmetova preuzme plaćanje kamata na zajmove za otkup kmetovskih
selišta, koje su iznosile 4,50%. Ministar Bilinski držao se načela da
se vladina radna većina u Saboru treba da sastoji od poslanika sve
tri konfesije, pa je Vlada sa Dimovićevom grupom postigla kompro-
mis. Dogovoreno je da će Vlada pripremiti zakonski nacrt po kome
bi kamate na zajmove kmetovima, čim to finansijske prilike dopuste,
pale u cijelosti na teret zemaljskog budžeta. Do tog momenta, koji je
bio krajnje neizvjestan, trebalo je da se kamate bar od 1.januara 1915.
reduciraju na polovinu, t.j. na 2,25%. Ovo je utvrdeno pod predpos-
tavkom da poslanici sve tri konfesije na prvim sjednicama predstojeće
32)
Ibidem
470
saborske sesije usvoje rezoluciju kojom bi zatražili da se u gore navede-
nom smislu novelira agrarni zakon iz 1911. godine. Pokriće u budžetu
zbog sniženja kamata trebalo je osigurati tako što bi poslanici izglasali
zakone o povećanju točarine i o uvodenju poreza na vozne karte, jer se
na povećanje direktnih poreza nije moglo računati.33)
Medutim, realizacija ovog sporazuma naišla je naročito na otpor
zemljoposjednika medu muslimanskim poslanicima. I predsjednik mus-
limanskog saborskog kluba Rifat-beg Sulejmanpašić je smatrao da nije
dobro da se zbog deset Srba, koji bi ušli u vladinu većinu, ”barka” u
agrar.34) U redovima muslimanskih zemljoposjednika bila je raširena
sumnja da bi izmjena Zakona o otkupu kmetova, prema intencijama Di-
movića, mogla odvesti na put obligatnog otkupa. Predvodnici u otporu
novim mjerama agrarne politike bili su Adem-aga Mešić i Hamdi-beg
Džinić, koji su razvili intenzivnu agitaciju medu begovima.
Begovska opozicija koju su sačinjavali, kako članovi Ujedinjene mus-
limanske organizacije tako i grupe Derviš-bega Miralema, prijetila je da
osujeti vladine političke kombinacije sa Dimovićem. U toj situaciji nu-
dio se Vladi muslimanski prvak Šerif Arnautović da se sa užim krugom
svojih starih pristaša suprotstavi begovima, čijeg se tutorstva već duže
vremena želio osloboditi. Namjeravao je da na novim izborima u Sabor
uvede napredne elemente kako bi se Muslimani oslobodili ”od reakci-
onarne i egoističke politike begova”. Smatrao je da za takvu akciju
postoji raspoloženje medu ”naprednim Muslimanima koji otvoreno go-
vore o nužnosti obligatnog otkupa kmetova”.35)
Nastojeći da slomi begovsku opoziciju Potiorek je početkom novem-
bra 1913. u razgovoru sa članovima saborskog Predsjedništva dr Niko-
lom Mandićem i dr Safvet-begom Bašagićem ukazao da je neophodno
izmijeniti zakon o otkupu kmetova s obzirom da će agrarno pitanje biti
brzo i radikalno riješeno na ranijim turskim teritorijama koje je dobila
Srbija i Crna Gora. Pri tome je naglasio da se Monarhija ne smije iz-
ložiti prebacivanju da zaostaje iza susjeda, te da sa tom neizmjenjivom
činjenicom moraju računati naši muslimanski veleposjednici. Njih je
Potiorek stavio pred alternativu ili saradivati sa Vladom u savezu sa
33)
Up. Karl K a s e r, Die serbischen politischen Gruppen, Organisa-
tionen und Parteien und ihre Programme in Bosnien und der Herce-
govina 1903-1914, Phil.Diss. (Graz 1980) 273-182; Marta M. Č u p i ć -
A m r e i n, Die Opposition gegen die österreichisch-ungarische Her-
rschaft in Bosnien-Hercegovina (1878-1914), (Bern 1987) 193-210. O
privrednim i socijalnim rezultatima otkupa kmetova poslije 1911. vidi
H a u p t m a n n, Herrschaft, 193-210.
34)
Dimović Ceroviću 21.10.1913. ABH GFM Pr BH 1442/1913.
35)
Collas Potioreku 8. i 10. novembra 1913. KA N1 Pot A/3 Fasz 2,
544 i 546.
471
Hrvatima, i tako imat šansu za odbranu svojih interesa, ili oponira-
ti. Posebno je dr Nikoli Mandiću Potiorek skrenuo pažnju da Hrvati u
hrvatsko-muslimanskom paktu imaju vodeću ulogu, dok bi u savezu sa
Srbima, koji bi Hrvatima bio nametnut muslimanskom tvrdoglavošću
u kmetovskom pitanju, vodstvo prešlo na Srbe. Zato je zahtjevao da
Hrvatski saborski klub u svom vlastitom interesu učini sa svoje stra-
ne sve da se ponovo učvrsti pakt sa Muslimanima koji je bio trenutno
ugrožen. Ove izjave ilustruju odredenu evoluciju Potiorekovog stava,
koja je nastala pod uticajem razvoja političkih dogadanja. Medutim,
iako se Potiorek angažovao da se begovska protivladina agitacija suz-
bije, on je izričito tražio da se sa begovima konačno ne prekida, dok to
ne bude po volji Vladi.36)
Potkraj 1913. uspješno su prebrodene teškoće u procesu obrazova-
nja vladine radne većine, i ona je usvojila u Saboru rezoluciju o agraru,
kojom je traženo da se novelira zakon o otkupu kmetova. Povodom
izrade nacrta novele Potiorek je krajem januara 1914. u pismu minis-
tru Bilinskom izrazio nadu da će u ne tako dalekoj budućnosti moći
prići i obligatnom otkupu.37) Medutim, on je bio svjestan opasnosti
od proletarizacije, koja je prijetila muslimanskim zemljoposjednicima,
čime bi po njegovoj ocjeni, politički uticaj i pouzdanost Muslimana
pretrpila veliku štetu. Pri tome nije isključivao mogućnost da dode
do poboljšanja odnosa izmedu Srba i Muslimana i da se izmedu njih
stvori savez.38) Potiorek je bio posebno zainteresovan da se srpsko-
muslimanski politički odnosi koji su se poslije aneksije zbog agrarnog
pitanja, a naročito povodom rata na Balkanu, izrazito pogoršali, vreme-
nom ne poboljšaju i uspostavi srpsko-muslimanska koalicija na opozi-
cionoj osnovi. Stoga i protivrječnosti u austrougarskoj politici u Bosni
i Hercegovini, te kolebanja i dozirani oprez u odnosu kako prema bego-
vima tako i prema srpskim seljacima. Pri tome iz Potiorekovih stavova
nedvosmisleno proizilazi da je bio spreman žrtvovati materijalne intere-
se begova onda kada mu oni, i uopšte Muslimani, ne budu više potrebni
kao protuteža Srbima i srpskoj politici. To je moglo biti samo nakon
obračuna sa Srbijom. Medutim, i već sama odluka da se objavi rat
Srbiji, u čiji ishod Potiorek nije sumnjao, dala je Potioreku povoda da
preduzme inicijativu u pogledu rješavanja agrarnog pitanja.
Potiorek je 27.jula 1914, nakon što su prethodnog dana proglašene
izuzetne mjere u Bosni i Hercegovini, inicirao da se agrarna novela
36)
Potiorek Zemaljskoj vladi 10.11.1913. KA N1 Pot A/3 Fasz 2 547,
PVM XXIX/1913 Fasz 5.
37)
Potiorek Bilinskom 25.1.1914. KA N1 Pot A/3 Fasz 2.
38)
Franz W e i n w u r m, FZM Oskar Potiorek. Leben und Wir-
ken als Chef der Landesregierung für Bosnien und die Herzegowina in
Sarajevo 1910-1914, Phil.Diss. (Wien 1964) 358-359.
472
kojom se smanjuju kamate na zajmove kmetovima, ozakoni putem vla-
darevog ručnog pisma i založio se za radikalno rješenje cjelokupnog
kmetovskog pitanja. Svoj prijedlog je motivirao potrebom da se suzbi-
je agitacija medu srpskim seoskim stanovništvom.39)
Zajednički ministar finansija Bilinski je, medutim izrazio rezervu
prema Potiorekovim prijedlozima. Smatrao je da bi se u datom mo-
mentu mogao pogrešno razumjeti vladarev akt sa izrazito prosrpskom
tendencijom. Pri tome je imao u vidu i napade jednog dijela austrij-
ske štampe u kojima je Bilinskom prebacivano da atentat ne bi bio
moguć da nije Bilinski, za razliku od Potioreka, navodno povladivao sr-
pstvu. Bilinski je pak podsjećao Potioreka da on nije nikada u krupnim
političkim pitanjima postupio protiv njegovog savjeta, i to kako kod
osnivanja Dimovićeve stranke tako i kod imenovanja viših činovnika iz
redova Srba. Bilinski je smatrao da bi nastala povika, ako bi on usred
rata podnio vladaru prijedlog zakona po kome bi bile zaobidene ustavne
odredbe o kompetenciji Sabora i donesen jedan zakon na apsolutistički
način, za čije usvajanje nije prije atentata postojala sigurna saborska
većina. Potiorekov prijedlog bio je za Bilinskog neprihvatljiv kako iz
političkih tako i iz državnopravnih razloga. Inače, načelno uzevši bio
je i za Bilinskog obligatni otkup kmetova politički i socijalno poželjan.
On je, medutim, izrazio bojazan da će bosanskohercegovačke finansije
i nekoliko godina poslije okončanja rata jedva moći da obezbjede sred-
stva od 10 miliona kruna godišnje za otkup kmetova, t.j. onu sumu
koja je na osnovu zakona o fakultativnom otkupu bila predvidena kao
maksimalna.40)
To je bila perspektiva rješavanja agrarnog pitanja u Bosni i Herce-
govini pod austrougarskom upravom.
(Radovi Filozofskog fakulteta u Sarajevu 12, 2000, str. 195-206, i na njemačkom u
Zeiten Wende Zeiten, Festgabe für Richard Plaschka zum 75. Geburtstag, Frankfurt
an Main 2000, str. 57-71)
39)
Bilinski Potioreku 4.8.1914. KA N1 Pot A/3 Fasz 3, 560.
40)
Ibidem; up. Josef B r a u n e r, Bosnien und Hercegovina. Politik,
Verwaltung und leitende Personen, u: Berliner Monatshefte 7 (1929)
337.
473
.
474
PRILOZI
475
.
476
O NEKIM TUMAČENJIMA KARAKTERA OTPORA
OKUPACIJI BOSNE I HERCEGOVINE 1878. GODINE
Sigurno je jednostrano otpor muslimanskog stanovništva austro-

ugarskoj okupaciji Bosne i Hercegovine tumačiti isključivo težnjom ovog
stanovništva da sačuva svoj relativno privilegovan položaj u zemlji.
Problem je, svakako, daleko kompleksniji, ali ipak u njemu dominira
pitanje odnosa muslimansko stanovništva prema dolasku pod vlast jed-
ne hrišćanske države. Treba imati u vidu šta je općenito na Balkanu
u ranijim zbivanjima značilo za muslimansko stanovništvo povlačenje
Turske, kao i to da se na Berlinskom kongresu posebnim klauzulama
nastojalo regulisati položaj stanovništva islamske vjere u balkanskim
nacionalnim državama koje su stekle nezavisnost.
Kada je riječ o odnosu bosanskohercegovačkih Muslimana prema
Turskoj u dogadajima u ljeto 1878, smatram neprihvatljivim gledište
da je sukob sa funkcionerima i organima turske uprave, do kojeg je došlo
u nekim mjestima, i formiranje Narodnog odbora i Narodne vlade u Sa-
rajevu značio za Muslimane u Bosni i Hecegovini raskid sa Otomanskim
Carstvom i kidanje sa turskom državnom tradicijom. Naprotiv, oni nisu
tada, kao ni ranije vidjeli rješenje položaja Bosne i Hercegovine izvan,
već samo u okviru otomanske države i njenog društvenog sistema. Zbog
toga su i došli u sukob sa politikom koja je pod pritiskom medunarodnih
faktora prepuštala Bosnu Austro-Ugarskoj. Pa i pod austrougarskom
okupacijom osnovni pravac muslimanske politike insistirao je na sul-
tanovom suverenitetu nad Bosnom i Hercegovinom, te na održanju i
učvršćivanju veza sa Carigradom. Jedna od posljedica okupacije bila
je i masovno iseljavanje Muslimana u Tursku. Impuls za posljednji val
ove seobe, koja je imala svoje dublje društveno-ekonomske razloge, da-
la je aneksija Bosne i Hercegovine 1908. godine. Sve to svjedoči da je
proces distanciranja bosanskohercegovačkih Muslimana od Turske bio
dugotrajan.
Otpor ulasku austrougarskih trupa u Bosnu i Hercegovinu uklapa se
u širi okvir otpora koje stanovništvo islamske vjere općenito na Balkanu
pruža sprovodenju odredaba Berlinskog kongresa. Medutim, mislim da
se zbivanja u Bosni i Hercegovini mogu tretirati kao pravi rat. Ipak
nikako se ne bih mogao složiti sa ocjenama da se, s obzirom na izvjesno
477
učešće hrišćana radi o svenarodnom ratu, te da se za oružane snage koje
su se borile protiv austrougarske vojske upotrebljava naziv narodna
vojska. Prethodni diskutanti dobro su ukazali na različite interese i
težnje pojedinih dijelova i slojeva bosanskohercegovačkog stanovništva.
Kada je riječ o nemuslimanskom stanovništvu, zapaženo je odrede-
no učešće srpskog gradanstva u pokretu otpora, naročito u Sarajevu.
I u Krajini takode, u ratnom vijeću u Bihaću bilo je i predstavnika
hrišćana. Medutim, situacija je u raznim krajevima bila vrlo različita,
pa se prilike i odnosi u Sarajevu ili istočnoj Hercegovini ne mogu apli-
cirati na čitavu zemlju, kako se to nerijetko čini. Tako je, npr., general
Filipović 1.septembra 1878. iz Sarajeva javljao carskoj vojnoj kancela-
riji da u vojsci muftije Šemsikadića u dolini Spreče nema više hrišćana,
- ”što je u početku silom potjerano, poslije je pobjeglo”. U izvještaju
79. pješadijske regimente, od 19.avgusta 1878, kaže se da pravoslavci
maglajske nahije ”očekuju odobrenje da se okrenu protiv Turaka kod
Gračanice”. Jedan, pak, podatak govori kako su Muslimani iz San-
skog Mosta, nakon što su ih austrougarske trupe razbile u borbi pod
Ključem, prilikom povlačenja preko Vrpolja bili napadnuti iz zasjede od
strane eškije, srpskih ustanika sa Grmeča, i gotovo potpuno uništeni.
Medutim, na drugoj strani, npr. u Sarajevu, imali smo odrede sas-
tavljene od hrišćana koji su zajedno sa muslimanskim odredima išli u
borbu protiv okupatora.Inače, hrišćani su u toj borbi učestvovali bez
dovoljno oduševljenja, a često su bili na to i prisiljeni. U to doba narod-
ne snage u Bosni i Hercegovini nisu se mogle okupiti pod jednu zastavu
niti je pokret protiv okupacije mogao dobiti jedan zajednički, za sve
prihvatljiv, program.
U pogledu raspoloženja hrvatskog katoličkog stanovništva, karak-
teristično je da se u nekim izvještajima primjećuju prva razočarenja u
okupaciju, i to mjestimično još u doba dok su vodene ratne operacije.
Tako je komanda mjesta u Kotorskom kod Doboja u svom izvještaju
od 7.IX 1878. konstatovala da su na njenom području katolici, koji
su inače bili naklonjeni okupaciji, postali nepovjerljivi nakon pojave
proklamacije ”po kojoj se i dalje morala plaćati turska desetina”. To
je shvaćeno tako kao da Austrija pomaže Turskoj da utjeruje porez i
izražena je bojazan da je okupacija, u koju su polagane neopravdane
nade, privremena. Hrvatsko stanovništvo ovog dijela Bosne žalilo se i
zbog pritiska rekvizicija za austrougarsku vojsku i uništavanja ljetine
na poljima logorovanjem vojske. Istovremeno ono je bilo prinudeno da
kao i za plodnih godina udovolji svim obavezama prema muslimanskim
zemljoposjednicima.
Za vrijeme ratnih operacija ustanici su održavali tajne veze sa mus-
limanskim stanovništvom na okupiranom području u rejonu Doboja,
šaljući agitatore koji su pozivali na otpor i obavještajce u cilju prikup-
ljanja podataka. Da bi osujetila pomenute veze, komanda mjesta u
478
Kotorskom pribjegla je uzimanju talaca. Za taoce su uzimani naročito
članovi porodica onih istaknutih ljudi koji su prebjegli ustanicima i koji
su važili kao vode.
Kada je riječ o begovatu i njegovom učešću u borbi protiv okupacije,
izgleda da je to učešće bilo znatnije u Bosanskoj krajini, dok su musli-
manski donji društveni slojevi došli do izražaja specijalno u Sarajevu.
U Bosanskoj krajini Muslimani istupaju složnije i uz učešće begova i
nije slučajno što je tamo otpor tako dugo trajao. Mislim da bi na-
uka trebalo da objasni radikalizam nižih muslimanskih slojeva i njihov
”fanatizam”. Taj, kako bih rekao, konzervativni radikalizam ispoljavao
se, naročito na početku pokreta, u naglašenom antihrišćanskom raspo-
loženju i odbacivanju novina koje su donijele reforme. Medutim, za
ocjenu cjelokupnog pokreta daleko je važniji njegov objektivni značaj u
istorijskim zbivanjima od subjektivnih motiva učesnika i voda pokreta.
Poznato je da su austrougarske trupe nemilosrdno kršile otpor na
koji su nailazile. Želio bih da ukažem na to da je teror, koji se mjes-
timično javio u cilju slamanja otpora, postao sastavni dio strategije
okupatora. Stradanja civilnog stanovništva zbog bombardovanja i pa-
ljevine naselja nisu bili dogadaji koji su se samo sticajem okolnosti u
toku borbi nepredvideno dešavali. Tako, npr., u okviru operacionog
plana protiv ustaničkih snaga na području Posavine i u dolini Spreče,
koji je izraden u osvojenom Sarajevu 31.avgusta 1878. godine, general
Filipović je naredio da IV armijski korpus forsira Savu kod Brčkog i
istovremeno preporučio da se prelaz preko rijeke snažno pripremi svom
raspoloživom artiljerijom, po potrebi i artiljerijom V armijskog korpu-
sa. Cilj je bio da se muslimanski dio Brčkog zapali i izazove strah i
panika medu stanovništvom. Citiram: ”Es empfiehlt sich den Übergang
durch Entwicklung aller Artilleriekräfte, wozu-wenn notwending - die Corps-
artillerie des 5. Armee-Corps in Einvernehmen mit FML. Baron Ramberg
herangezogen werden kann, kräftig vorzubereiten und bei dieser Gelegenheit
in Brčka, welches in einen ganz geschiedenen mohamedanischen und einen
christlichen Stadtteil zerfällt, den ersteren in Brand zu stecken und dadur-
ch Frucht und Schrecken zu verbreiten.” Uslijedila je kanonada koja je
trajala nekoliko dana. U gradu je izbio požar u kome je izgorjelo oko
stotinu magacina, dućana, stambenih kuća i ostalih zgrada. Ovo je bilo
bombardovanje u cilju slamanja borbenog duha stanovništva.
Dva su referata prezentirana na ovom skupu u kojima se tretira
vojna problematika. Mislim da se ne može apsolutno tvrditi da su
okupacione snage nametnule ustanicima svoj način borbe od samog
početka. Npr., u jednom austrougarskom vojnom izvještaju se ističe
da su ustanici pod komandom muftije Šemsikadića u periodu od 15.av-
gusta do 4.septembra 1878. u čarkama izmedu isturenih dijelova vodili
479
borbu na ”svojevrstan način”. Svakog dana su na drugoj tački napa-
dali pozicije okupacionih trupa i pri tome su u napadima uvijek posti-
zali brojnu nadmoć, dok su na drugim mjestima ostavljali samo slabe
osmatračke grupe. Šemsekadić je, inače, imao plan da uspostavi vezu
sa snagama koje su pružale otpor u Bosanskoj krajini i to je bio smisao
neuspjelog pokušaja prodora preko rijeke Bosne. Muftiju Šemsikadića
kao vojskovodu, cijenio je i neprijatelj.
Interesantan je jedan detalj o strateškim planovima Krajišnika. Ka-
da se poslije neuspjeha kod Banjaluke glavnina ustaničkih snaga povuk-
la prema Bihaću, u Bihaću je uoči bitke kod Žegara, koja se odigrala
7.IX 1878. godine, održan sastanak ustaničkog ratnog vijeća. Na sas-
tanku je na insistiranje Hadži-Ibrahima Medinlije izmijenjen prvobitni
zaključak o slanju pomoći Ključu i Sanskom Mostu, koju su tražili iz-
aslanici ovih gradova. Usvojeno je Medinlijino gledište da se uopšte sva
mjesta istočno od Bihaća prepuste svojoj sudbini, a sve raspoložive sna-
ge da se koncentrišu na liniji Bihać - Pećigrad. Njihov manji dio trebalo
je, po Medinlijinoj zamisli, da pruža otpor austrougarskim trupama, do
posljednjeg čovjeka, dok je glavnina trebalo da preduzme ofanzivu pre-
ma Hrvatskoj i da žareći i paleći prodre preko Slunja prema Karlovcu,
a po mogućnosti i dalje. Ako bi neki od gradova pružio suviše jak otpor
i ne bi mogao biti osvojen, trebalo je da se ustanici povuku u šume i da
ga ponovo noću napadnu. Mada je bilo izvjesno da bi u borbi konačno
podlegli, cilj operacije je bio da se dobije na vremenu jer je postojala
nada da će se naći neka sila koja će intervenisati. Plan je bio usvojen
od strane cijelog skupa, pa je Medinlija dao da se zaključak i pisme-
no formuliše. Medutim, tada su mnogi od prisutnih voda odbili da na
njega stave svoje potpise, a dalji razvoj dogadaja pokazao je koliko je
ovaj plan bio nerealan.
U protuokupacijskom pokretu u Bihaćkom sandžaku postojala je
i tendencija da se otpor austrougarskim trupama pruža dok ne padnu
veći gradovi u Bosni, a da se onda položi oružje. Jedno izaslanstvo
Bihaćkog sandžaka pregovaralo je u Zavalju sa austrijskim generalom
Zachom i 28.avgusta s njim postiglo sporazum da se pošalje deputa-
cija u Sarajevo koja bi se uvjerila da je grad zaista pao. Dogovoreno
je da do povratka deputacije iz Sarajeva vlada mir. Medutim, dok se
deputacija nalazila na putu, 7.septembra je uslijedio iznenadni austrij-
ski napad na Žegar. Nakon bitke kod Žegara, u Zavalju su slijedećih
dana obnovljeni pregovori u kojima je petočlano izaslanstvo iz Bihaća
predvodio zamjenik mutesarifa bihaćkog sandžaka Hasan. Konačni re-
zultat pregovora bio je negativan, jer umjerena struja u Bihaću, ni
nakon što je potvrdena vijest o padu Sarajeva, nije uspjela da ubije-
di Krajišnike da polože oružje. Otpor je i dalje nastavljen, mada su
tokom daljih dogadaja bojno polje napustili mnogi Bišćani i neki pr-
vaci pokreta, kao, npr., Hasan-beg Privilica i Husejn-beg Karabegović
480
te najveći broj pripadnika redife, naročito oficiri koji su inače pokazali
malo volje za borbu. I poslije pada Bihaća muslimanski Krajišnici su
pod komandom svojih radikalnih voda Hadži-Hasana Salkića, Hadži-
Ibrahima Medinlije i Hadži-Ahmeda Musića nastavili sa borbom dok
njihov otpor nije bio slomljen od strane nadmoćnijih austrougarskih
trupa.
Pridružio bih se mišljenju prof. Čubrilovića da treba nastaviti is-
traživanja austrougarskih izvora o ratnim operacijama 1878. jer se ne
možemo zadovoljiti publikacijom Ratnog arhiva u Beču iz 1879. godine.
Potrebno je proučiti originalne izvještaje komandanata sa bojnog polja,
kao i izvještaje koje su austrougarske vojne vlasti prikupile od svojih
područnih organa početkom 1879. o toku dogadaja na ustaničkoj stra-
ni, brojnom stanju ustanika i njihovim gubicima u mrtvim i ranjenim
i dr. Mislim da će to doprinijeti da se unekoliko izmijeni i dopuni da-
našnja predstava o zbivanjima u redovima ustanika. Tako, npr., čini
mi se da se danas operiše preuveličanim brojem ustanika u pojedinim
bitkama. Pukovnik Bojić u svom referatu preuzima podatak od austrij-
skih autora da je u bici kod Žegara 7.septembra učestvovalo oko 15.000
ustanika. Medutim, prema podacima koje je prikupio major Ferdinand
Rzehak i 30.marta 1879. godine, uputio Komandi 72. pješadijske briga-
de u Bihaću, u bici kod Žegara učestvovalo je oko 5-6 hiljada ustanika.
Po njegovim procjenama, koje se podudaraju sa podacima iz izvještaja
koje su u isto vrijeme uputili drugi austrougarski oficiri, ukupan broj
ustanika u Bihaću i okolini na dan 18.septembra 1878. godine, dakle
neposredno pred pad grada, iznosio je 12.000 ljudi.
Nikada se neće moći ustanoviti potpuno tačan broj ustanika ni nji-
hovi stvarni gubici i podaci koje su austrougarski vojni organi prikupili
mogu nam dati približne cifre i biti od koristi za globalnu orijentaci-
ju. Inače, u toku samih ratnih operacija austrougarsko vojno vodstvo
često nije raspolagalo preciznim informacijama o brojnom stanju pro-
tivničkih snaga. Tako je general Filipović 31.avgusta 1878. godine pisao
da muftija Šemsekadić pod svojom komandom ima ”navodno 12 do 15
hiljada pobunjenika u dolini Spreče”, dok je vojna komanda u Doboju,
na osnovu naknadno prikupljenih podataka gotovo godinu dana docni-
je, procjenjivala da su ustanici pod Šemsekadićevim vodstvom dosegli
najveći broj od oko 8.000 ljudi, i to početkom septembra 1878. godi-
ne. Gubici ove ustaničke grupacije, prema istoj procjeni, iznosili su u
borbama od 15.avgusta do 3.septembra 700 mrtvih i 1200 ranjenih. U
dvodnevnim borbama 4. i 5. septembra u dolini rijeke Bosne snage
kojim je komandovao pljevaljski muftija imale su 300 mrtvih i 700-800
ranjenih, što svjedoči o žestini borbi. Sve navedene podatke crpio sam
iz neobjavljene grade koju je preminuli prof. dr Hamdija Kapidžić pri-
kupio u Ratnom arhivu u Beču.
481
Želio bih još samo ukazati na neke reperkusije otpora u Bosni
na austrougarsku politiku. U vezi sa teškoćama na koje je naišla
Andrássyjeva orijentalna politika i velikim finansijskim izdacima za
okupaciju uslijedila je, pod pritiskom javnog mnjenja u Ugarskoj, 28.IX
1878. ostavka ugarskog ministra finansija Kolomana v. Szella. Sam
Szell je, kako to navodi Wertheimer, svoju ostavku motivirao i drugim
dubljim političkim razlozima. On se time želio suprotstaviti planovima
vojnih krugova da iz Bosne produže osvajački pohod prema Solunu.
Poznato je, takode, da je ove planove ratne stranke otvoreno zagova-
rao general Filipović. Ti planovi bili su ponovo aktualizirani poslije
zaključenja Novopazarske konvencije. Protivnik planova vojnih krugo-
va bio je ne samo Andrássy nego i ministar rata Bylandt-Rheydt i šef
Generalštaba Schönfeld. Interesantno je da je šef austrougarskog Ge-
neralštaba FML Schönfeld u svom memoaru o vojnoj situaciji u Bosni
i pitanju zaposjedanja Novopazarskog sandžaka od 6.IX 1878. pledirao
ne samo da se austrougarske trupe zaustave na Drini nego da se uopšte
odustane od zaposjedanja Sandžaka. Pod utiskom žestokih borbi koje
su vodene u Bosni, stanju komunikacija i političkog vrenja u Sandžaku
i medu Albancima, Schönfeld je doveo u pitanje i Andrássyjevu politi-
ku držanja otvorenih vrata prema Istoku kroz Novopazarski sandžak.
Predimenzirajući značaj otpora sprovodenju odluka Berlinskog kongre-
sa on je očekivao ofanzivu muslimanskih snaga sa područja Sandžaka i
računao na dalje približavanje Srbije i Crne Gore Monarhiji i da bi ova
mogla osigurati mnogo pogodniji put do Soluna kroz savezničku i prema
sebi obaveznu Srbiju nego kroz usko novopazarsko grlo. Schönfeld je,
osim toga, uopšte osporio vojno strateški značaj Sandžaka za austro-
ugarsku politiku, anticipirajući u tom pogledu donekle i Aehrenthalovo
gledište. Mada je usvojen njegov stav da se 1878. godine austrougarske
trupe zaustave na Drini, Schönfeldovi pogledi nisu uticali na politiku
zaposjedanja Sandžaka, koje je uslijedilo u drugim političkim okolnosti-
ma poslije aprilske konvencije sa Turskom 1879. godine. Dakle, kako iz
izloženog može da se vidi, dogadaji iz 1878. godine u Bosni i Hercegovini
dovodili su u pitanje neke osnovne postulate austrougarske balkanske
politike koje je bio formulisao grof Andrássy.
(Otpor austrougarskoj okupaciji 1878. godine u Bosni i Hercegovini, Naučni skup
(Sarajevo 23-24. oktobra 1978), ANUBiH Posebna izdanja XLIII/8, Sarajevo 1979,
str. 400-404)
482
USTANAK 1882. GODINE I PROBLEM
ANEKSIJE BOSNE I HERCEGOVINE
Mislim da ovaj simpozij obogaćuje naša saznanja o ustanku i da je

u tom pogledu dao korisne doprinose. Medutim, tek sad kad razma-
tramo ovu problematiku vidimo kolika je veličina djela prof. Hamdije
Kapidžića, koje ima širi značaj od toga što je autor uspješno obradio
sam ustanak. U Kapidžićevom djelu je na širokom planu izloženo etabi-
liranje austrougarske vlasti i otvorena obrada niza problema iz perioda
austrougarske uprave u Bosni i Hercegovini.
Za mene je posebno zanimljiv referat profesora Ekmečića, koji je
dao značajan novi doprinos naročito izučavanju spoljnih okolnosti u
kojima se razvijao ustanak. Pažnju privlači osobito evolucija turske
politike, i to gledajući šire ne samo prema ustanku u Bosni nego i
prema Albanskoj ligi. Istraživanja u ruskim arhivima omogućila su
da pisac dode do novih saznanja. Naročito su interesantni podaci o
austro-turskom sporazumu o načinu sprovodenja Vojnog zakona u Bos-
ni i Hercegovini, što do sada nije bilo poznato u literaturi. Mislim da
bi podatke o pomenutom sporazumu trebalo potražiti i u Arhivi aus-
trougarskog Ministarstva spoljnih poslova u Beču. Ne sumnjam da su
Rusi bili vrlo dobro obaviješteni o svemu što se dogadalo na carigrad-
skom dvoru, ali bi bilo interesantno da se vidi šta je o tome Kalice javio
Kálnokyju. To bi bili podaci iz prve ruke. S tim u vezi htio bih nešto
reći o pitanju aneksije Bosne i Hercegovine.
Iako je niz mjera preduzetih poslije okupacije bio na liniji faktičkog
inkorporiranja Bosne i Hercegovine u Monarhiju, nemamo podataka
o tome da bi do ustanka 1882.bilo govora o nekoj neposrednoj i ak-
tuelnoj namjeri Austro-Ugarske da proglasi formalnu aneksiju Bosne i
Hercegovine. Tako je carinsko priključenje Bosne i Hercegovine Austro-
Ugarskoj, koje je izvršeno krajem 1879, i proglašenje Vojnog zakona u
jesen 1881, de facto bilo usmjereno na negiranje sultanovog suverenite-
ta, koji je de jure bio priznat u konvenciji sa Turskom od 21.aprila 1879.
Štaviše imamo i takvu praksu: kada se 1879. ograničava i postepeno
ukida upotreba turskog novca u Bosni i Hercegovini te već na startu
krši konvencija sa Turskom, u Zakonu o uključenju Bosne i Hercegovi-
ne u zajedničko austrougarsko carinsko područje recipiraju se odredbe
483
iste konvencije tako što se u posebnom paragrafu utvrduje da u zemlji,
pored austrougarskog novca, i turski novac važi u opticaju kao zako-
nito platežno sredstvo. Karakteristično je kako je za spoljnopolitičku
upotrebu naročito vis á vis Turske objašnjeno uključenje Bosne i Her-
cegovine u carinsko područje Monarhije. Austrougarskim diplomatama
data je instrukcija da tumače kako carinsko priključenje samo po sebi
nema politički značaj i ne tangira problem suvereniteta. Koliko zna-
mo, Turska nije ni protestovala protiv toga akta, a namjeru da javno
protestuje ispoljila je jedino Velika Britanija imajući u vidu svoje tr-
govačke interese. Tada je Haymerle podsjetio Salisburyja kako su sve
sile na Berlinskom kongresu smatrale da je odluka u pogledu Bosne i
Hercegovine definitivna i da je umjesto aneksije izabrana okupacija sa-
mo da bi se pribavila saglasnost Porte. Medutim, iako do 1882. nema
podataka o aktuelnoj namjeri da se formalno proglasi aneksija, bio je u
toku proces pretvaranja medunarodnog statusa Bosne i Hercegovine u
jedan državnopravni odnos unutar Monarhije, paralelno sa pripremama
na spoljnopolitičkom planu koje bi u pogodnom momentu obezbijedi-
le proglašenje aneksije. Tako je ugovorom o Trocarskom savezu 1881.
Rusija, kao i 1878. priznala Austro-Ugarskoj pravo da anektira Bosnu
i Hercegovinu. Medutim, moramo se podsjetiti sa kakvim je velikim
teškoćama unutrašnjopolitičke prirode bilo povezano usvajanje provi-
zornih rješenja u pogledu uklapanja Bosne i Hercegovine u dualističku
strukturu Monarhije. Ukazao bih samo na stanovište ugarske vlade ko-
ja se prvobitno 1878. usprotivila i uključenju Bosne i Hercegovine u
austrougarsko carinsko područje, i to sa motivacijom da je riječ o oku-
paciji a ne o aneksiji. Treba imati na umu da je ne samo otpor Turske
nego i protivljenje u Monarhiji, a osobito u Ugarskoj, doprinijelo tome
da se 1878. na Berlinskom kongresu Austro-Ugarska opredijelila samo
za okupaciju a ne i za aneksiju Bosne i Hercegovine.
Istina, od Berlinskog kongresa i okupacije do 1882. došlo je do
odredene evolucije unutrašnje i vanjskopolitičke situacije. Medutim,
ipak ne bih mogao, s obzirom na ono što je u literaturi već poznato
(G.Jakšić i V.Vučković, H. Kapidžić), da prihvatim Ekmečićev zak-
ljučak kako su upravo ustanak 1882. i s njim u vezi ustupci Austro-
Ugarske Turskoj o načinu sprovodenja Vojnog zakona onemogućili pro-
glašenje aneksije. (M. Ekmečić, Ustanak u Hercegovini 1882. i istorijske
pouke, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 19/1982, str. 64-66, 70-
71). Takode smatram da Turskoj 1882. godine, u vezi sa sprovodenjem
Vojnog zakona, nije bio potreban novi pismeni sporazum o priznanju
sultanovog suvereniteta nad Bosnom i Hercegovinom, kada je samo tri
godine ranije u Novopazarskoj konvenciji sultanov suverenitet bio for-
malno već priznat. Isto tako, mislim da se koncesije Porti u pogledu
sprovodenja Vojnog zakona ne mogu tumačiti kao stvarno odricanje
484
Austro-Ugarske od aneksije. Priznanjem, inače, da su učinjeni ustup-
ci i obećanja u pogledu očuvanja statusa quo-a u Bosni i Hercegovini
otežavali spoljnopolitički položaj Monarhije vis á vis Turske i povećavali
prepreke za izvodenje aneksije. Sporazum sa sultanom bio je tada za
austrougarske državnike conditio sine qua non da bi se sprovela anek-
sija, jer oni su smatrali da su sve zainteresovane sile, izuzev Turske, još
na Berlinskom kongresu dale svoj pristanak da Austro-Ugarska anek-
tira Bosnu i Hercegovinu, ne ulazeći u to da li ta saglasnost još uvijek
važi.
Nasuprot Ekmečićevoj tvrdnji da ”izbijanje ustanka ... nagoni”
Austro-Ugarsku ”da se odriče .... planova o aneksiji”, (ibidem, str.
64) ukazao bih na poznate činjenice da je ustanak nametnuo da se u
vrhovima Monarhije razmatra pitanje aneksije i da je ono bilo osobito
aktuelno u drugoj polovini 1882. godine. Upravo kada je, prema ruskim
izvorima, već bio postignut sporazum izmedu austrougarske i turske di-
plomatije o sprovodenju Vojnog zakona, Zajedničko ministarsko vijeće
Austro-Ugarske razmatralo je 3.juna 1882. Kállayev memoar u kome
je traženo da se aneksija ne posmatra kao teoretski cilj politike nego
da se što prije provede u djelo. Taj kurs je bio i prihvaćen, ali su na
putu njegove realizacije iskrsle velike teškoće. U centru pažnje bilo je
pitanje šta učiniti sa Bosnom i Hercegovinom poslije aneksije i kako
definitivno riješiti njen državnopravni status u Monarhiji. Već samo
pitanje koje se odnosila na modus procendi, - da li prethodno izmije-
niti provizorni Zakon o upravljanju Bosnom i Hercegovinom pa potom
izvršiti aneksiju, davalo je povoda za divergentne stavove austrijske i
ugarske vlade. Uz to su obnovljene i neke dileme koje su bile aktuelne
1878/79. godine kada se raspravljalo o ”bosanskom zakonu”. Riječ je
bila, u prvom redu, o problemu tretmana pitanja koja se tiču Bosne i
Hercegovine u okviru zajedničkih pragmatičkih poslova za cijelu Monar-
hiju i eventualnom proširenju kompetencije delegacija. Ugarska vlada,
koja je općenito nerado gledala na proširenje djelokruga zajedničkih
organa Monarhije, bila je odlučno protiv jačanja ingerencija delegacija
pri upravljanju Bosnom i Hercegovinom. Strahujući za dualizam, grof
K.Tisza je odbijao rješenje prema kome bi Bosna i Hercegovina posli-
je aneksije imala status carevinske zemlje i predlagao je njenu podje-
lu izmedu Austrije i Ugarske. Medutim, 1882. pretrpjela su neuspjeh
nastojanja da se izmedu mjerodavnih faktora postigne saglasnost o mo-
dalitetima uključenja Bosne i Hercegovine u okvire Monarhije, iako je
i sam car insistirao da se to pitanje raščisti prije proglašenja aneksi-
je. Zato su predstavnici austrijske i ugarske vlade 12.novembra 1882.
usvojili zaključak da će nastaviti razmjenu mišljenja o uredenju odnosa
izmedu Bosne i Austro-Ugarske onda kada aneksija postane svršen čin.
Malo se zna o koracima koje je austrougarska diplomatija predu-
zimala u drugoj polovini 1882.da bi pripremila aneksiju. Kálnoky je
485
čekao ”pogodan momenat” da bi poveo diplomatsku akciju i pri tome
imao u vidu mnoge teškoće koje stoje na putu do sporazuma sa Tur-
skom.Zna se samo da je ambasador Kalice sondirao teren u Carigradu.
On je krajem novembra 1882. u audijenciji kod cara predlagao da u ci-
lju priprema pregovora treba pridobiti, u skladu sa ”običajima zemlje”,
ne samo turske ministre nego i njihove protivnike. Takode je prepo-
ručivao da njemačka ambasada posreduje kod sultana. Po mišljenju
velikog vezira, kao kompenzacija za aneksiju mogla bi eventualno da
posluži garancija sultana da će ga Austro-Ugarska pomoći u odbrani
njegovih interesa u Egiptu. Distanciranje sultana od ustanka i pri-
bližavanje Austro-Ugarske i Turske bilo je u proljeće 1882, kako sada
doznajemo iz rada profesora Ekmečića, takode ostvareno uz posredstvo
Njemačke. Tada je Austro-Ugarska zajedno s Njemačkom pružila po-
moć Turskoj protiv britanskog pritiska u Egiptu. Želim da naglasim
kako je time u novim okolnostima Kálnoky odstupio od obećanja, koje
je početkom 1880. Haymerle dao Salisburyju, da će Austro-Ugarska
gdje god bude mogla podržavati britanske interese, moleći istovremeno
vladu Velike Britanije da ne protestuje protiv carinskog priključenja
Bosne i Hercegovine.
Pored teškoća da se postigne sporazum sa sultanom, postojala je i
bojazan da austrofilski režim kralja Milana ne bi mogao preživjeti anek-
siju. Strahovalo se, takode, da bi pod uticajem panslavističkih krugova
kao odgovor na aneksiju Bosne i Hercegovine moglo doći do ruske pro-
tuakcije u balkanskim zemljama, i to osobito u godinama nakon što
je došlo do raspada Trocarskog saveza. Medutim, pridružujem se onim
mišljenjima koja, općenito uzevši, smatraju da u unutrašnjo-političkom
sklopu Monarhije i nemogućnosti da se postigne sporazum izmedu aus-
trijske i ugarske vlade leže glavni uzroci da aneksija 1882/83. nije
izvršena nego odložena za kasnije. Poznato je da je tek 1896/97. u vezi
sa nemirima koji su potresli Tursku Austro-Ugarska ispoljila namjeru
da u momentu očekivanog raspada Otomanskog carstva anektira Bosnu
i Hercegovinu.Medutim, njoj nije pošlo za rukom da 1897. u ugovoru
sa Rusijom o održanju status quo-a na Balkanu ponovo osigura saglas-
nost Rusije da može sprovesti aneksiju, kao što je to bio ranije slučaj -
1878, 1881. i 1884. godine. Rusija je 1897. pitanje Bosne i Hercegovine
tretirala kao evropski problem koji se ne može regulisati bilateralnim
sporazumom, a deceniju kasnije pokušala da svoju načelnu saglasnost za
aneksiju trampi za austrougarsku podršku pri reviziji režima Moreuza.
Tada je već problem aneksije zauzimao centralno mjesto u planovima
za rješenje jugoslovenskog pitanja unutar Monarhije. Pri tome su eks-
tremni militaristički krugovi, na čelu sa Conradom von Hötzendorfom,
insistirali da, u cilju suzbijanja opozicionog pokreta u zemlji i pripre-
me za rat protiv Srbije, zemaljski poglavar Bosne i Hercegovine kao
vojni zapovjednik dobije sva ona ovlaštenja u pogledu uprave koja je
486
imao prvih godina okupacije do Kállayeve upravne reforme i uvodenja
funkcije civilnog adlatusa 1882. U svom cinizmu Conrad je išao dotle
da je smatrao kako bi bilo korisno kad bi se pojedini pokušaji ustanka
primjerno kaznili. Vojni faktori ponovo su zagovarali upotrebu istih me-
toda upravljanja koji su bili na snazi trideset godina ranije, neposredno
poslije ratnih operacija 1878, iako objektivno pred aneksiju 1908. ni-
su postojali uslovi za dizanje ustanka u zemlji. Medutim, austrijski
generali imali su pravo kada su u povjerljivim memoarima tvrdili da
austrougarska uprava nije uspjela razumjeti narod niti zadobiti njego-
vo povjerenje i simpatije.
Sada nešto o ideji o političkoj autonomiji Bosne i Hercegovine i
njenoj evoluciji u srpskoj gradanskoj politici.
Pitanje autonomije Bosne i Hercegovine u srpskoj nacionalnoj po-
litici i odnos prema Muslimanima u ustanku 1882. profesor Ekmečić
je vrlo uspjelo osvijetlio i doveo u vezu sa novom liberalnom pans-
lavističkom politikom koja je poslije Berlinskog kongresa zagovarala
stvaranje autonomnih država na Balkanu pod sultanovim suverenite-
tom. Ovo je od posebnog značaja i za političke programe autonomnih
pokreta Srba i Muslimana koji se javljaju krajem XIX vijeka. Mada
je ovim pokretima i njihovim medusobnim odnosima u posljednje vri-
jeme u literaturi posvećena osobita pažnja, problem uticaja sa strane
uglavnom je do sada marginalno tretiran. Mislim da bi i u ovom raz-
doblju trebalo osvijetliti uticaje ruske oficijelne i neoficijelne politike
na pomenute pokrete, koji su, kako neke indicije ukazuju, vršeni pre-
ko vojvodanskih i srbijanskih radikala, s jedne, i Cetinja i Carigrada,
s druge strane. Primijetio bih da je zahtjev za ostvarenje političke
autonomije Bosne i Hercegovine pod suverenitetom sultana bio znatno
više prisutan i potpunije formulisan u pokretu Srba i Srpskoj narodnoj
organizaciji nego u muslimanskom pokretu i Muslimanskoj narodnoj
organizaciji. Ideju političke autonomije Bosne i Hercegovine zastupali
su, u prvom redu, oni faktori u muslimanskom pokretu koji su se za-
lagali za politički savez sa Srbima. Uoči aneksije prvi puta je srpska
i muslimanska opozicija istupila zajednički sa zahtjevom za uvodenje
ustava bez izmjene državnopravnog položaja zemlje. Poslije aneksije sr-
pski gradanski političari se u Saboru izjašnjavaju za autonomiju Bosne
i Hercegovine u okviru dualistički uredene Monarhije (Srškićeva izja-
va u Saboru). Razvojem dogadaja, nosioci srpske gradanske politike
evoluirali su dalje, da bi poslije 1918. postali najgorljiviji zagovornici
centralizma u novoj jugoslovenskoj državi.
Napomenuo bih da su 1884. prilikom izgradnje željezničke pruge
Metković-Mostar austrougarske vlasti imale u vidu odredene vojnostra-
teške momente, uzimajući u obzir iskustva iz ustanka 1882. Mada se
poslije tih dogadaja nije računalo da će biti nužno da se iznenada inter-
veniše sa većim vojnim snagama, smatrano je da su kratke željezničke
487
pruge od izvanrednog značaja da se, ako se ukaže potreba, izvrši br-
zo pomjeranje pojedinih bataljona. Imalo se u vidu da će nova pruga
ubrzati dolazak u Mostar trupa iskrcanih u Metkoviću za 1 - 2 dana
i da bi to u odredenim okolnostima moglo imati presudnu ulogu. Pri
tome je Mostaru, kao bazi i ishodišnoj tački za vojne operacije u Her-
cegovini, pridavan isti vojnostrateški značaj kakav je Sarajevo imalo za
jedan dio Bosne. Osim toga, od pruge se očekivala i politička korist.
Okupaciona uprava je vjerovala da će poslije izgradnje pruge doći do
znatnog poboljšanja uslova života stanovništva, što će ga učiniti manje
pristupačnim agitaciji ”usmjerenoj na nasilne promjene”. Kao primjer
se navodila situacija u krajevima koji su ležali u saobraćajnom području
željezničke pruge u dolini Bosne, što se očito odnosilo na njihovo mirno
držanje za vrijeme ustanka 1882.
Na kraju, mislim da bi bilo korisno da istoričari NOR-a obrate
pažnju na uticaj tradicije ustanka iz 1882. Koliko mi je poznato, po-
tomci poznatih begovskih porodica Čengića i Filipovića, čiji su preci
sudjelovali, a neki i imali značajnu ulogu, u ustanku 1882. opredijelili
su se tokom posljednjeg rata za narodnooslobodilački pokret i u tom
smislu djelovali na svoju okolinu. Neki, kao na primjer, članovi porodice
Filipović iz Zagorja, odigrali su pozitivnu ulogu u sprečavanju plano-
va ustaša da 1941. godine u tom kraju antagoniziraju muslimansko i
srpsko stanovništvo.
(100 godina ustanka u Heregovini 1882. godine, Naučni skup (Sarajevo 21-22. X
1982), ANUBiH Posebna izdanja LXIV/11, Sarajevo 1983, str. 227-230)
488
O ISELJAVANJU IZ BOSNE I HERCEGOVINE
POSLIJE ANEKSIJE 1908. GODINE
Prvo bih napomenuo da nisam negirao uticaj psiholoških i religioz-

nih faktora na iseljavanje Muslimana iz Bosne i Hercegovine u Tursku.
Izjasnio sam se samo protiv njihovog apsolutiziranja. Da je socijalno
raslojavanje pod uticajem razvitka robno-novčane privrede bio veoma
značajan razlog za iseljavanje, o tome je do sada već pisalo nekoli-
ko autora (Vojislav Bogičević, Hamdija Kapidžić, Iljas Hadžibegović,
Tomislav Kraljačić i dr.) U zadnjem najjačem valu iseljavanja Musli-
mana u Tursku, koji se javio poslije aneksije a ugasio tek izbijanjem
balkanskog rata, u razdoblju od 1.1.1909. do 30.6.1912, iselilo se pre-
ma zvaničnim podacima 5.255 porodica. Inače, samo 1910. iz BiH se
iselilo, kako navodi Nikola Jarak, 17.191 lice, od toga 17.044 Muslima-
na, 146 Srba i 1 Hrvat. Medu iseljenima bili su najbrojniji slobodni
seljaci (72,76%) i poljoprivredni radnici (13,15%), a potom radnici i
posluga (5,79%) zanatlije (3,62%), trgovci (1,11%), kmetovi (0,75%),
zemljoposjednici (0,57%), i ostala lica (2,20%). Prema drugom izvo-
ru austrougarske provenijencije, koji donosi Hamdija Kapidžić, odnos
zemljoradnika prema drugim profesijama kod 16.979 iseljenih Muslima-
na 1910. godine u Tursku iznosio je 89:11. Pomenute godine iseljenički
val je dosegao svoj vrhunac. Odnos iseljenih zemljoradnika i drugih
zanimanja bio je 1908. godine 95:5, (591 iseljenik), 1909. godine 71:29
(2.538 iseljenika), 1911. godine 80:20 (11.404 iseljenika).
Slobodno seljaštvo bilo je najjače izloženo procesu proletarizacije,
dok je zadržavanje kmetovskih odnosa usporavalo socijalnu diferenci-
jaciju na selu. Upravo u muslimanskoj populaciji, kojoj je pripadalo
najviše slobodnih seljaka (56,65% svih domaćinstava slobodnih seljaka)
bezzemljaši su bili najbrojniji. Njihov broj je, kako je to ukazao Fer-
do Hauptmann, bio 1910. godine blizu broja svih ostalih bezzemljaša
(9.226 starješina porodica muslimanske vjere prema 6.266 pravoslavnih,
4.189 katolika i 769 ostalih). I procentualni udio bezzemljaša unutar po-
jedine konfesije bio je kod muslimana najveći i iznosio je 8,73%, dok je
kod pravoslavnih bio 5,28%, a kod katolika 7,36%. S druge strane, kada
je riječ o broju domaćinstava muslimanskih bezzemljaša (9.226), on je
489
1910. godine bio gotovo isti kao broj onih muslimanskih zemljoposjed-
nika, starješina porodica, koji su imali kmetove (9.537). Medutim, broj
muslimana radnika bio je i relativno i apsolutno manji od broja radnika
kako pravoslavne tako i katoličke vjere. Svega 22,6% najamnih radnika
u Bosni i Hercegovini bili su u 1907. godini muslimani (11.886) dok
je muslimansko stanovništvo, prema popisu iz 1910, iznosilo 32,25%
stanovništva zemlje. Psihološki, odnosno opštecivilizacijski, religijski
i politički momenti bili su presudni da su siromašni i proletarizovani
slojevi muslimanskog stanovništva, seljaci, zanatlije i drugi, u manjoj
mjeri popunjavali redove radničke klase u BiH, a više su bili usmjereni
na to da iseljavanjem u Tursku traže rješenje svojih egzistencijalnih pro-
blema. Okružna oblast u Bihaću objašnjavala je izbijanje iseljeničkog
pokreta medu muslimanima nakon aneksije ”njegovim snažnim poti-
skivanjem proteklih godina, čime se skupio rezervoar proleterizovanog
nezadovoljnog elementa”. Sa ovakvom ocjenom složila se i Zemaljska
vlada u svom izvještaju od 17.9.1910.1)
U nizu izvještaja područnih organa vlasti iz Bosanske krajine i
Hercegovine, koje je najjače zahvatio iseljenički pokret, ukazuje se da
je iseljavanje obuhvatilo ”gotovo isključivo siromašnije slojeve” mus-
limanskog stanovništva, ”ljude slabog imovnog stanja” i ”ekonomski
inferioran elemenat”. Istovremeno se konstatuje da se veleposjednici
iseljavaju samo u rijetkim slučajevima, kao npr. iz Bosanskog Novog,
te da uopšte bolje stojeći i radno aktivni elemenat ostaje u zemlji.
Sumirajući momente koji su u cijeloj Bosni i Hercegovini registrovani
da potiču iseljavanje, Zemaljska vlada je u svom izvještaju od 24.mar-
ta 1911. godine navela slijedeće: primamljiva pisma iseljenih, odnosno
agitatora za iseljavanje, vijesti o tome da se iseljenicima u Turskoj do-
dijeljuje 4-5 dunuma zemlje i par volova, te glasine o trogodišnjem roku
poslije kojeg neće se moći više niko iseliti i sl. I predstojeće uvodenje
obaveznog osnovnog školovanja služilo je agitatorima kao sredstvo za
zastrašivanje zaostalog stanovništva.
Ocjene vladinih funkcionera u Bosni i Hercegovini u pogledu uzroka
iseljavanja potvrduju i austrougarski diplomati u Turskoj. Tako npr.
austrougarski vicekonzul u Skoplju, Adamkiewicz, u pismu Aehrenthalu
od 9.2.1910. posebno apostrofira da su iseljenici fanatična i neuka lica
koja pripadaju najnižim slojevima stanovništva. Kako su im potrebe
veoma male,to im dobro dolazi da u zavičaju prodaju svoj posjed i
u Turskoj dobiju besplatan smještaj i snabdijevanje, a vremenom i
1)
Haus-Hof-und Staatsarchiv Wien, Politisches Archiv, XL Interna
Kat. 227, Liasse XLVII/3. Auswanderungsbewegung der Mohamedaner
BH nach der Türkei. I druge u ovom tekstu citirane podatke o iseljavanju
Muslimana crpio sam na istom mjestu.
490
zemljišni posjed ili neki posao. Takode relativno niže javne dažbine u
Turskoj imale su odredeni značaj za iseljenike.
Aneksija je medu muslimanskim stanovništvom u BiH izazvala psi-
hički šok i veliko razočarenje. Uz postojeće dublje uzroke, u austro-
ugarskim dokumentima navode se i takvi povodi za iseljavanje kao što
je naseljavanje inovjernika u muslimanskim naseljima, loši lokalni poli-
tički i konfesionalni odnosi (kao npr. u Nevesinju, zbog majoriziranja
od strane hrišćana u opštinskom zastupstvu i nesloge izmedu musli-
manskih stranaka, te u kotaru Gacko zbog korištenja pašnjaka i šuma),
izbjegavanje regrutacije, agitacija da će se kmetsko pitanje riješiti ne-
povoljno za age i dr. Bila je stvorena atmosfera u kojoj su mnogi medu
Muslimanima nagovještavali da će se iseliti. Na suzbijanju ovog, kako
se kaže ”psihičkog oboljenja” muslimanskog stanovništva, angažovali
su se ne samo organi vlasti nego i muslimanski prvaci. U tu svrhu
pojedina mjesta su obilazili saborski poslanici dr Safvet-beg Bašagić i
Šefkija Gluhić, te reis-ul ulema Sulejman Šarac i direktor vakufa. Aus-
trougarske vlasti su u nastojanjima da suzbiju pokret za iseljavanje
poslije aneksije uživale podršku svih muslimanskih političkih ličnosti,
bez obzira na stranačko opredjeljenje.
Neodrživa je teza da je pokret za iseljavanje Muslimana iz Bosne
i Hercegovine bio u interesu Austro-Ugarske. Srpska nacionalna pro-
paganda tvrdila je da su austrougarski političari poticali na iseljava-
nje i išli na ruku kolonizacionim planovima mladoturaka u Makedoniji,
jer su težili da muslimanski element liše posjeda i stvore prostor za
naseljavanje kolonista iz drugih zemalja Monarhije. O tome je pisao
Jovan Cvijić 2) kao i cjelokupna tadanja srpska štampa. Oni su ape-
lovali na Bosance da ne napuštaju zavičaj, stavljajući pri tome težište
na psihičku stranu iseljeničkog pokreta. Interesantno je da je i glavni
protagonista mladoturskih kolonizacionih planova, dr Nazim-bej, bio
uvjeren da je iseljavanje Muslimana iz BiH u Tursku u interesu Austro-
Ugarske.3) Sa ovim stanovištem susrećemo se čak i danas u literaturi.
Zajednički ministar finansija Istvan Burián, kao šef bh. uprave, još
je 12.aprila 1909. ukazao ministru inostranih poslova Aehrenthalu na
opasnost da se u BiH ”inscenira” iseljenički pokret, čime bi se ”mogla
pogoršati povoljna proporcija muslimanskog elementa prema drugim
konfesijama”. On je tražio od Aehrenthala da skrene pažnju Porti da
to ne bi bilo ni u njenom interesu, i da ne daje ”potporu takvim po-
kretima i mahinacijama”. Aehrenthal je već 21.4.1909. dao instrukciju
Pallaviciniju da, ako opazi da mladoturci i vladini krugovi agituju za
iseljavanje, interveniše kako se takvoj djelatnosti sa turske strane ne
2)
O iseljavanju bosanskih muslimana, SKG, 1910, knj. XXIV.
3)
Para Aehrenthalu, Solun 28.1.1910.
491
bi davala podrška. Austrougarski diplomati u Turskoj, iz ambasade
u Carigradu i niza konzulata, razvili su u smislu dobijenih instrukcija
intenzivnu djelatnost u vezi sa iseljavanjem iz BiH. Oni su podrobno
izvještavali Beč o turskoj kolonizacionoj politici i mjerama, motivima
iseljenika da napuste zemlju, o njihovom ekonomskom i socijalnom po-
ložaju u novoj sredini, o odnosima sa lokalnim stanovništvom i dr.
Megalomanski kolonizacioni planovi mladoturaka, usmjereni na to
da Makedonija dobije predominantno muslimansko obilježje, naišli su
već prilikom prvih koraka za njihovu parcijalnu realizaciju na nepre-
mostive prepreke. Brojni iseljenici iz Bosne, naročito oni koji su bili
naseljeni u širem području Soluna našli su se u gotovo bezizlaznom
položaju. Mnogi su bili smješteni u šatore ili kuće koje nisu bile za
stanovanje. Vladala je neimaština, glad, žed, bezposlica, harala je di-
zenterija, ljudi su umirali. Vijesti o tome stizale su u Bosnu, pa su se
muslimanske političke ličnosti obraćale vlastima da se izdejstvuje odo-
brenje za povratak onih koji su nastojali da se vrate, a otomanske im
vlasti pravile prepreke.
Burián se 24.11.1910. i 1911. obratio Aehrenthalu sa molbom da
se bh iseljenicima, koji žele da se vrate, pruži zaštita austrougarskih
predstavništava i iz humanih obzira preduzmu koraci kod Turske da im
se odobri povratak. Ukazivao je da je veliki broj iseljenika razočaran
i da živi u krajnjoj bijedi. U starom zavičaju oni su imali da se bore
sa manje teškoća za egzistenciju nego u Turskoj. Tamo se zbog razlika
u jeziku osjećaju kao stranci, premda religiozni momenat predstavlja
jaku vezu koja ih veže za novu zemlju. Ovo osobito važi u slučaju kada
moraju živjeti, kao i u Bosni i Hercegovini, u neposrednom susjedstvu
sa hrišćanskim stanovništvom. Mnogi iseljenici znali su samo za primi-
tivnu zemljoradnju, ne raspolažu kapitalom, a pomoć turske vlade bila
je nedovoljna za najneophodnije investicije.
Medutim, Aehrenthal je izrazio rezervu u pogledu intervencije u ko-
rist legalno iseljenih lica, koja su kao ovlašteni iseljenici u smislu alineje
2 čl. III austro-turskog protokola od 26.2.1909. prelaskom granice mo-
gla biti od turskih vlasti tretirana kao otomanski državljani, za razliku
od neovlaštenih iseljenika koji su se i dalje, dok se ne završi odgovarajući
postupak, smatrali bh. zemaljskim pripadnicima. Aehrenthal je osim
toga smatrao da bi repatrijacija bez otpusta iz turskog državljanstva
dovela do nepoželjnog povećanja broja turskih državljana u Bosni i
Hercegovini.4) Inače, Zemaljska vlada je strahovala da brojni proleta-
rizovani povratnici, sada formalno stranci, ne padnu na teret zemaljske
blagajne.
4)
Aehrenthal Buriánu 24.12.1910. Pallavicini Aehrenthalu 23.2. i
26.3.1910. i Aehrenthal Pallaviciniju 16.3.1910.
492
Burián je, medutim, pod uticajem muslimanskih političkih krugo-
va u zemlji, insistirao kod Aehrenthala da se ovaj obrati Porti kako bi
ona iz humanitarnih razloga učinila odredene izuzetke u pogledu prava
na povratak, bez obzira što Austro-Ugarska formalno to prema teks-
tu austro-turskog protokola nije imala pravo da zahtijeva. Sigurno, da
Buriánovi motivi nisu bili samo humanitarnog karaktera, nego su bili
u pitanju i politički rezoni i obziri prema muslimanskim političarima u
saboru. U pregovorima austrougarskih diplomata i predstavnika turske
vlade o ovom pitanju u prvi plan je sa turske strane istaknut materi-
jalni interes, s obzirom na okolnost da je većina iseljenika primila od
otomanskih vlasti veće novčane iznose u svrhu naseljavanja. Otoman-
ska vlada je 1.4.1911. dala izjavu da neće sprječavati povratak iseljenih
Bosanaca samo ako prethodno naknade one svote koje su primili za na-
seljavanje i izdržavanje u Turskoj.5) Prema podacima u tabeli koju je
objavio Hamdija Kapidžić u 1908. godini od 591 iseljenika u Tursku u
zemlju se vratilo 117 lica, 1909. godine od 2.538 iseljenika vratilo se 133
lica, 1910. godine od 16.979 iseljenika vratilo se 1.943 lica i 1911. godine
od 11.404 iseljenika zabilježen je 951 povratnik. Inače je poznato da u
literaturi preovladava ocjena kako su austrougarski zvanični podaci o
iseljavanju i useljavanju nepotpuni, pa se u tom pogledu daju različite
aproksimativne procjene o ukupnom broju iseljenih i useljenih osoba u
Bosnu i Hercegovinu.
Pitanje povratka odredenog broja muslimanskih iseljenika, muha-
džira i njihovog socijalnog zbrinjavanja u Bosni i Hercegovini nakon
izbijanja balkanskog rata, prijetilo je da postane ozbiljan unutrašnjo-
politički problem. Muslimanski političari isticali su zahtjev da se ubu-
duće erarno zemljište dodjeljuje interesentima po konfesionalnom ključu
i na taj način rješava problem muhadžira. Ovo je bilo neprihvatljivo za
tadanjeg zemaljskog poglavara generala Oskara Potioreka, jer je sigurno
bio svjestan kako bi to izazvalo nezadovoljstvo medu nemuslimanskim
stanovništvom.
Kada je riječ o odnosu vlasti prema iseljavanju Muslimana, vrije-
di zabilježiti da je Zemaljska vlada početkom 1910. odbila prijedlog
Okružne oblasti u Banjaluci da otkupi parcele emigranata. Vlada je
smatrala da bi to pojačalo iseljenički pokret, a ona se izložila prigovo-
rima da protjeruje islam. S druge strane, vlasti nisu htjele da admi-
nistrativno sputavaju pokret za iseljavanje i time izazovu brojne žalbe
onih koji hoće da se isele. Stav Vlade je bio da u zemlji treba zadržati
onaj muslimanski elemenat koji vidi svoju budućnost, ne u nekom svom
5)
Pallavicini Aehrenthalu 15.2.1911, Zajedničko ministarstvo finansija
Ministarstvu inostranih poslova 23.6.1912.
493
posebnom položaju, nego u sudjelovanju sa ostalim u razvoju svoga za-
vičaja.6)
Namjera austrougarske uprave poslije aneksije bila je daleko od toga
da putem kolonizacione politike vrši germanizaciju odnosno madariza-
ciju zemlje. S tim u vezi karakterističan je odnos ministra Buriána
prema zahtjevu kolonista da im se u bh. Saboru obezbjede dva man-
data, koji pominje kolega dr Dorde Mikić u svom referatu. Burián se
ovom zahtjevu suprotstavio, uprkos tome što ga je podržavala austrij-
ska vlada. Na sastanku zajedničkih ministara 6.9. 1909. on je izložio
gledište da su kolonisti u Bosni i Hercegovini konfesionalno, jezički i
nacionalno heterogen elemenat, te da poželjan proces njihove asimila-
cije sa autohtonim stanovništvom ne treba vještački usporavati. Na
Zajedničkom ministarskom vijeću 18.9.1909. Burián je isticao da je
u vlastitom interesu kolonista da se ne separišu i da bi bilo poželjno
da što prije nestanu u domaćem elementu. Prisutni ministri prihvatili
su Buriánovu argumentaciju pa kolonisti nisu dobili posebna mjesta u
zemaljskom Saboru. Proces asimilacije doseljenika bio je uočljiv još u
doba austrougarske uprave. Pri tome je daleko jačim intenzitetom bilo
zahvaćeno gradsko stanovništvo, dok je način života na selu pogodo-
vao očuvanju etničkih osobina kolonista. Kombinacije austrougarskih
vojnih krugova da realizuju ideju o naseljavanju dinastiji vjernih bivših
podoficira, pripadnika slovenskih nacionalnosti, pretrpjele su neuspjeh.
Ministarstvo rata nije bilo u stanju da stavi na raspolaganje potrebna
novčana sredstva za kupovinu zemljišta. U ustavnom periodu izmijenili
su se uslovi za realizaciju kolonizacionih planova u odnosu na situaciju
iz predustavnog doba, kada se u odsustvu bilo kakvog predstavničkog
tijela u zemlji moglo samovoljno raspolagati cjelokupnim zemaljskim
novcem i imetkom.
(Migracije i Bosna i Hercegovina. Materijali s Naučnog skupa Migracioni procesi i
Bosna i Hercegovina od ranog srednjeg vijeka do najnovijih dana - njihov značaj i
posljedice na demografska kretanja i promjene u našoj zemlji (održanog u Sarajevu
26-27. oktobra 1989. godine), Sarajevo 1990, str. 616-621)
6)
Akt ZMF od 2.3.1910. i ZV od 22.2.1910.
494
O AUSTROUGARSKOJ KOLONIZACIONOJ POLITICI U
BOSNI I HERCEGOVINI POSLIJE ANEKSIJE
Smatram vrlo značajnim da se posveti pažnja i pitanju kako su se

austrougarske vlasti odnosile prema iseljavanju i kakvu su kolonizaci-
onu politiku vodile. To je potrebno analizirati u svakom vremenskom
razdoblju posebno da bi se pokazala i odredena evolucija te politike,
te da bi se izbjegle izvjesne vulgarizacije koje se i danas pojavljuju u
literaturi. Inače, koliko znamo, globalno uzevši, austrougarske vlasti
su nepovoljno gledale na iseljavanje, posebno na iseljavanje Muslimana
u Tursku. Tako su austrougarski organi u zemlji nastojali da suzbiju
pokret za iseljavanje poslije aneksije i u tom pogledu su uživali podršku
svih muslimanskih političkih ličnosti, bez obzira na stranačko opredje-
ljenje, a takode i uleme.1)
Medutim, gotovo istovremeno su vojne vlasti pokrenule pitanje ko-
lonizacije isluženih podoficira na zemljište iseljenika, kao i na erarno
zemljište. Ideju da se isluženi podoficiri naseljavaju u Bosni i Herce-
govini, kako se vidi iz dokumenata koje je objavio prof. Hamdija Ka-
pidžić,2) iznio je još prije aneksije, u proljeće 1908. godine, komandant
XV korpusa general Auffenberg u vezi sa svojim prijedlogom o potrebi
materijalnog i brojčanog jačanja katoličkog elementa. Koliko su vojni
vrhovi bili podozrivi prema prelasku zemljišta u vlasništvo Srba, vidi se
po tome kako su reagovali na podatak da se 1909. godine otkupilo 1.231
pravoslavnih i 288 katoličkih kmetova. Ministar rata Schönaich, na
poticaj šefa Generalštaba Conrada von Hötzendorfa, skrenuo je zajed-
ničkom ministru finansija Buriánu i armijskom inspektoru u Sarajevu
generalu Varešaninu pažnju na ovu disproporciju u odnosu na procenat
pravoslavnog i katoličkog stanovništva. On je isticao veliki vojni značaj
ovog pitanja i tražio da se prilikom oslobadanja kmetova u prvi plan
unese politička pouzdanost kandidata.3)
1)
Kriegsarchiv Wien (KA) Präs 81-7/74 ex 1909. Zemaljska vlada
Zajedničkom ministarstvu finansija, prepis izvještaja 30/11 1909.
2)
Ispisi iz bečkih arhiva o predistoriji Prvog svjetskog rata, Glasnik
ADA BiH X/XI, 1970/71, 480-481.
3)
KA KM Präs, 81.4/1 ex 1910. Schönaich zajedničkom ministru fi-
nansija i armijskom inspektoru u Sarajevu 5/2 1911.
495
Nakon aneksije, u 1910, 1911. i 1912. godini, austrougarsko Mi-
nistarstvo rata i Generalštab insistirali su na ostvarenju plana o nase-
ljavanju isluženih, a i mladih bivših podoficira. To je trebalo da bude
jedna od mjera kojima su oni pridavali osobiti vojno-politički značaj i
u svojoj političkoj zaslijepljenosti gledali su na njenu realizaciju kao na
bitan momenat za konsolidovanje pozicije Austro-Ugarske Monarhije u
Bosni i Hercegovini.4) Pri tome je Ministarstvo rata u početku ispoljilo
težnju da se gotovo svi troškovi oko ostvarenja ovog poduhvata pre-
bace na teret anektirane zemlje i da Zemaljska vlada obustavi dodjelu
erarnog zemljišta u druge svrhe.5)
Pri razmatranju austrougarske kolonizacione politike u Bosni i Her-
cegovini nužno je ukazati na činjenicu, koja se konstatuje u zvaničnim
aktima, da su austrougarske vlasti zaključno sa 1905. godinom prestale
sa dodjelom zemlje stranim kolonistima. Ovo opet ne znači da je sasvim
prestao priliv naseljenika, posebno u gradove, ali to naseljavanje treba
razlikovati od kolonizacije koju je organizovala Vlada. Osim toga, želim
da ukažem da otvaranjem Bosanskohercegovačkog sabora 1910. godine
nastaje jedan veoma značajan novi momenat za kolonizacionu politi-
ku. I ranije je austrougarska kolonizaciona politika bila oštro napadana
od strane domaće opozicije, a po otvaranju Sabora morala je Vlada
obećati da će raspoloživo erarno zemljište, pogodno za obradu, rezer-
visati za dodjelu domaćim porodicama koje nemaju zemlje. Inače, po
zemaljskom statutu, oktroisanom 1910. godine, (§ 42.tačka 3) zemaljski
imetak je bilo moguće otuditi samo uz saglasnost Sabora. Zato, iako je
pozdravila inicijativu vojnih faktora za naseljavanje bivših podoficira,
Zemaljska vlada, imajući u vidu ove političke momente, smatrala je da
se plan može realizovati samo ako Ministarstvo rata preuzme na sebe
obavezu otplate anuiteta za hipotekarne kredite koji bi bili odobreni u
svrhu kupovine zemljišta za naseljenike.
Koliko je austrougarsko Ministarstvo rata bilo beskrupulozno poka-
zuje njegov zahtjev da se izigra obećanje dato Saboru u pogledu dodjele
erarnog zemljišta, i to tako što bi se njegova klauzula o zemljištu podes-
nom za obradu interpretirala u korist podoficira. Još ciničnije je bilo
traženje da se uštede u tada preopterećenom zemaljskom budžetu, do
kojih bi eventualno došlo narednih godina ako se usvoje zahtjevi Sa-
bora za pojednostavljenje upravnog aparata, upotrijebe za finansiranje
naseljavanja podoficira. Pri tome je, osim vojno-političkih motiva, bila
4)
KA KM Präs, 81-43/1 ex 1910, Conrad Schönaichu 1/12 1910, Bei-
lage 3; Arhiv BiH, ZMF Pr BH Nr 698/1911. Schönaich Buriánu 15/5
1911, Beilage 1; up. H. K a p i d ž i ć, op. cit. 505-511.
5)
KA MKSM 97-2/3 ex 1910. Auszug aus dem a.e. Einsichtsakt
Präs No 10645 vom Oktober 1910 des Reichskriegsministeriums; up. H.
K a p i d ž i ć, op. cit. 505-511.
496
prisutna i težnja da se jedno socijalno pitanje rješava na teret anekti-
rane zemlje.
General Marijan Varešanin, koji je bio armijski inspektor u Sara-
jevu i ujedno šef Zemaljske vlade, nastojao je naći izvjesne modalitete
kako bi izišao u susret zahtjevima vojnog vodstva, a da pri tome ne
dode u konflikt sa Saborom. Tako je on početkom 1911. godine polagao
izvjesnu nadu u akciju nekih poslanika da se Saboru podnese rezolucija
o naseljavanju u svako mjesto u Bosni i Hercegovini po nekoliko napred-
nih poljoprivrednika iz Monarhije, koji bi bili domaćem stanovništvu
uzor u racionalnom privredivanju. U slučaju da se ovakva rezolucija
usvoji, Varešanin je vidio priliku za naseljavanje bivših podoficira. On
je ujedno istakao stanovište Zemaljske vlade da za ovu akciju dolaze u
obzir samo pripadnici slavenskih nacionalnosti, pri čemu bi se u mjesti-
ma sa pretežno rimokatoličkim stanovništvom naseljavali kolonisti iste
konfesije, a u mjestima sa stanovništvom pretežno srpsko-pravoslavne
vjere takode samo pravoslavni kolonisti.6)
Medutim, Varešanin je bio i sam skeptičan da će Sabor usvojiti
pomenutu rezoluciju, jer je veliki dio vodećih poslanika bio protiv i
izražavao nepovjerenje da Vlada pod plaštom ”podizanja kulture” ne
iskoristi rezoluciju za privlačenje i protežiranje elemenata iz Monarhije
na štetu domaćih ljudi. Ako Sabor ostane pri svom stanovištu u pogledu
dodjele zemljišta, Varešanin je smatrao da Zemaljska vlada neće moći
staviti na raspolaganje nikakve erarne parcele za naseljavanje bivših
podoficira.7) Želim da naglasim da je u to vrijeme u Bosni i Hercegovini
vladala prava glad za zemljom, što je dolazilo do izražaja i u hiljadama
molbi upućenih Saboru za dodjelu erarnog zemljišta. S druge strane,
raniji pokušaji interne kolonizacije, koje je organizovala Vlada, bili su
neuspješni. Kako je to kolega Šehić ukazao, radilo se o naseljavanju
ljudi u novi ambijent, u drugom kraju zemlje. Bezemljaši i seljaci sa
malo zemlje tražili su dodjelu erarnog zemljišta u mjestu gdje su živjeli.
Po mišljenju generala Varešanina, za naseljavanje bivših podoficira
dolazila je u obzir samo kupovina zemlje iseljenika. Ali on je savjetovao
da se pri tome mora oprezno postupati preko posrednika, eventualno
preko Privilegirane zemaljske banke za Bosnu i Hercegovinu, kojoj bi
Ministarstvo rata stavilo na raspolaganje potrebna finansijska sredstva.
Kotarski uredi trebalo je da informišu banku o mogućnostima kupovine
i ponudi seljačkih posjeda na prodaju, ali direktno angažovanje vlasti
u ovom poslu nije dolazilo u obzir. Varešanin se bojao da bi političke
6)
KA KM Präs. 81-47/2 ex 1911, Varešanin Ministarstvu rata 7/3
1911.
7)
Ibidem
497
stranke mogle optužiti Vladu da pomaže iseljavanje kako bi jeftino došla
do zemljišta za strane koloniste.8)
Stanovište Varešaninovog nasljednika, generala Oskara Potioreka
prema naseljavanju bivših podoficira, bilo je u suštini isto kao i njego-
vog prethodnika. Ali mada je i on isticao da je Vlada u pogledu do-
djele zemljišta vezana obećanjem Saboru, Potiorek je ipak namjeravao
da uskoro pokuša sa naseljavanjem bosanskohercegovačkih žandarma,
a imao je u vidu da to proširi i na podoficire bosanskohercegovačkih
regimenti. Potiorek je krajem 1911. smatrao politički nepodobnim
forsiranje rezolucije u Saboru o naseljavanju ”naprednih poljoprivred-
nika”. On je Ministarstvu rata ukazao i na okolnost da je zemaljski
posjed koji se nalazi unutar pojedinih opštinskih područja opterećen
merematskim servitutom i relativno malen, te da će jedva biti dovoljan
za predstojeće izlučenje baltalika i mera. Nakon što se ovo izlučenje iz-
vede, ostaće u zemaljskom posjedu, prema tadanjoj Potiorekovoj ocjeni,
samo velike šume i nekultivisane kraške površine, koje nisu podesne za
kolonizaciju. U pogledu kupovine privatnog zemljišta, Potiorek je, kao
i Varešanin, bio mišljenja da je iz političkih razloga isključeno direktno
posredovanje Zemaljske vlade pri takvim transakcijama. On je pred-
lagao novoosnovanu Banku za trgovinu i obrt. D.D. u Banjaluci za
nosioca novih poslova u banjalučkom okrugu.9)
Austrougarsko Ministarstvo rata pozdravilo je Potiorekove namjere
u vezi sa naseljavanjem bosanskohercegovačkih žandarma i podoficira
bh. regimenti i pokazalo interesovanje za dodjelu zemljišnih površina u
okolini Čapljine bivšim podoficirima iz Monarhije, nakon što se izvrše
planirani melioracioni radovi. Ministarstvo rata se isto tako intereso-
valo za kupovinu zemljišta onih poljskih kolonista u okolini Banjaluke
koji su ispoljili namjeru da se vrate u Galiciju. Medutim, nije se moglo
uopšte prići realizaciji plana o naseljavanju bivših podoficira iz Monar-
hije u Bosni i Hercegovini, jer Ministarstvo rata nije bilo u stanju da
stavi na raspolaganje potrebna novčana sredstva za kupovinu zemlje.10)
Ovaj slučaj rječito govori kako su se u ustavnom periodu izmijenili
uslovi za realizovanje austrougarskih kolonizacionih planova u odnosu
na situaciju u predustavno doba, kada se, u otsustvu bilo kakvog pred-
stavničkog tijela u zemlji, moglo samovoljno raspolagati cjelokupnim
zemaljskim novcem i imetkom.
8)
Ibidem
9)
KA KM Präs. 81-47/2 ex 1911, Potiorek Ministarstvu rata 2/12
1911.
10)
KA KM Präs. 81-47/1 ex 1911. Ministarstvo rata armijskom ins-
pektoru u Sarajevu 18/11 1911; KM Präs. 81-47/2 ex 1911, isti istom,
16/3 1912.
498
Htio bih nešto da kažem i o akciji za povratak poljskih kolonis-
ta u Galiciju, koja je primijećena sredinom 1911. godine u poljskim
kolonijama u blizini Banjaluke. ”Pokret” za repatrijaciju je nastao u
Miljevcima (kotar Bosanska Gradiška) i Gornjim i Donjim Bakincima
(Kotar Banjaluka), ali on je ostao bez ozbiljnog odjeka kod najvećeg
dijela poljskih kolonista koji su bili koncentrisani u kolonijama prnja-
vorskog kotara. Pa i većina kolonista koja je izrazila namjeru da se iseli
željela je da time, prema ocjeni okružnog predstojnika Jakubovskog,
samo manifestuje svoje nezadovoljstvo sa crkveno-školskim prilikama i
izdejstvuje da se one poprave, kao i da se ispune njihovi zahtjevi za
boljim lokalnim komunikacijama, obrazovanjem posebnih katastarskih
i seoskih opština za koloniste i dr.11)
Na raspoloženje poljskih kolonista djelovalo je, prema zapažanjima
organa lokalnih vlasti, i pisanje poljskih listova ”Pravde” i ”Glasa na-
roda” iz Krakova i ”Ilustrovanog tjednika” iz Beča, koji su donosili
članke o teškom položaju Poljaka u Bosni i zapostavljanju poljskog je-
zika i narodnosti. Ima indicija da su i neki poljski poslovni krugovi iz
špekulantskih razloga bili zainteresovani za repatrijaciju poljskih kolo-
nista. Trebalo je da kolonisti prodaju imanja u Bosni i kupe zemlju u
Galiciji. Zato su, izgleda, imale posebno interesa dvije poljske banke
Bank krayowa i Bank hipotekarny in Lancut, koje su došle do velikih
zemljišnih površina, kupujući jeftino zemlju od iseljenika u sjevernu
Ameriku i Brazil.
Medutim, mada nije došlo do pojave iseljavanja poljskih kolonista,
pored ostalog i zbog toga što nije bio pogodan trenutak za prodaju
njihovih posjeda, jer su veleposjednici nudili tada vrlo jeftino beglučka
imanja, uzroci njihovog nezadovoljstva privlače pažnju. Oni pokazuju
da se radilo i o otporu protiv nacionalne asimilacije. Pri tome su,
u nedostatku inteligencije iz redova poljskih naseljenika, nosioci ovog
otpora bili Poljaci na službi u Bosni, kao što je bio vojni kapelan iz
Banjaluke Johan Vojčik i sekretar suda u Prnjavoru Aleksandar Drozd.
Njihova djelatnost bila je u vezi i sa nacionalnom agitacijom iz Galicije
koja se primjećivala medu poljskim kolonistima poslije aneksije.12)
Poljski kolonisti došli su u sukob sa biskupom Markovićem i hr-
vatskim katoličkim svećenstvom, a takode i sa Hrvatskom narodnom
zajednicom. Oni su optuživali biskupa Markovića i Hrvatsku narodnu
zajednicu da nastoje svim snagama da kroatiziraju koloniste i prebaci-
vali im da u odnosu na poljske koloniste provode iste metode kao Rusi
i Nijemci prema Poljacima i Madari prema Slovacima.13)
11)
KA KM Präs. 81-47/1 ex 1911, Jakubovski Zemaljskoj vladi 4/10
1911. Prepis.
12)
KA KM Präs. 81-47/1 ex 1911, Jakubovski Zemaljskoj vladi 13/9
1911. Prepis.
13)
Ibidem
499
Poljski kolonisti su željeli da imaju poljske svećenike, osobito od
vremena kada su rutenski kolonisti dobili grko-katoličke svećenike iz Ga-
licije i kada su osnovali separatne crkvene župe. Poljaci su bili upućeni
na svećenike hrvatske nacionalnosti, koji su jedva nešto znali poljski i
koji nisu poznavali prirodu i običaje poljskih seljaka. Naročito je bilo
veliko ogorčenje poljskih kolonista protiv biskupa Markovića, koji ne
samo što se suprotstavio njihovim molbama u pogledu svećenstva polj-
ske nacionalnosti nego čak nije dozvolio ni da poljski svećenici dodu
na kraće vrijeme o vlastitom trošku i vrše crkvene obrede na poljskom
jeziku. Njemu se pripisivalo da je udaljio i poljske časne sestre iz reda
sv. Feliksa, koje su bile otvorile djevojačku školu u koloniji Rakovac.
Želja poljskih kolonista je bila da imaju škole, poput onih u ugar-
skoj koloniji Vučjak u prnjavorskom kotaru. Oni se nisu protivili da
im djeca uče srpskohrvatski, ali su tražili da se bar u prva dva razreda
paralelno uči poljski jezik i da nastava vjeronauke bude na poljskom
jeziku. Pod tim uslovima bili su spremni i da sami znatnim iznosi-
ma učestvuju u troškovima održavanja škola. Medu njima je vladalo
veliko ogorčenje zbog zaključka Bosanskohercegovačkog sabora da se
iz zemaljskih sredstava mogu izdržavati, odnosno subvencionirati samo
škole sa srpskohrvatskim nastavnim jezikom. Inače, u selu Bakinci-
ma vojni svećenik J. Vojčik osnovao je ”analfabetsku školu” sa jednom
poljskom učiteljicom.14)
Svoje nezadovoljstvo crkveno-školskim prilikama izrazili su poljski
kolonisti iz Miljevaca i Bakinaca predajom predstavke biskupskom or-
dinarijatu u Banjaluci, u kojoj su najavili svoj istup iz sastava dije-
ceze i izrazili namjeru da osnuju posebnu poljsku crkvenu zajednicu.
Medutim, ordinarijat nije tome pridavao neki značaj, jer takvo crkveno
odvajanje nije bilo kanonski dopustivo.15)
Banjalučki okružni predstojnik Jakubovski je smatrao da bi i djeli-
mično ispunjenje postavljenih zahtjeva ”u dopuštenim granicama” za-
dovoljilo koloniste i većinu potpuno odvratilo od planova za repatri-
jaciju.16) Medutim, on je istovremeno zastupao gledište da će rasuto
naseljeni poljski kolonisti u Bosni vremenom morati biti asimilirani od
strane ”hrvatske većine koja ih okružuje, slično kao što se to zbiva
u Galiciji sa mjestimično naseljenim Slovenima, na primjer Česima”.
Jakubovski je primjećivao da već stari kolonisti upotrebljavaju mnoge
srpskohrvatske riječi, a da njihova djeca bolje govore srpskohrvatskim
nego poljskim jezikom. Stoga je bio mišljenja da će se proces asimilacije
poljskih kolonista sa autohtonim slovenskim stanovništvom izvršiti sam
14)
Ibidem
15)
Ibidem
16)
Ibidem, Jakubovski Zemaljskoj vladi 4/10 1911.
500
po sebi, usprkos poljskoj nacionalnoj propagandi. On je smatrao da će
osnivanje poljskih škola tu malo pomoći, najviše toliko da se ovaj proces
uspori. Jakubovski je bio ubijeden da će sinovi poljskih kolonista već
u srednjoj školi, početi da se sa malim izuzecima osjećaju kao Hrvati,
kao što se to već moglo često primjetiti kod djece činovnika koja su u
Bosni bila rodena i odgojena.17)
Medutim, kao što znamo nije došlo do primjetnijeg nacionalnog asi-
miliranja poljskih, kao ni drugih kolonista od strane domaćeg elemen-
ta. Proces kroatizacije katoličkih doseljenika iz Monarhije, koji je u
gradovima bio i za savremenike uočljiv, nije mogao ni približno takvim
intenzitetom zahvatiti selo, gdje je način života pogodovao očuvanju
etničkih osobina kolonista. Primjeri koje sam iznio pokazuju da se ni
sami kolonisti nisu mirili s tim da budu asimilirani nego su pružali ot-
por. Ipak, za svestraniju ocjenu ovih pojava bila bi potrebna potpunija
istraživanja odnosa doseljenika sa domaćim stanovništvom, stavova po-
jedinih političkih stranaka prema kolonistima i uopšte doseljenicima,
a takode crkvenih i kulturno-prosvjetnih prilika u mjestima gdje su
doseljenici živjeli.
(Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 11-12, 1975-1976, str. 325-331)
17)
Ibidem, Jakubovski Zemaljskoj vladi 13/9 1911.
501
.
502
O NACIONALNOJ POLITICI PETRA KOČIĆA
Smatram opravdanim što je ovaj naučni skup unio u svoj program i

teme koje se odnose na djelatnost Petra Kočića. Kočić i njegova grupa
okupljena oko lista ”Otadžbina” bila je, zbog svog radikalnog opozici-
onarstva i demokratizma, ona struja u bosanskoj politici koja je bila
najbliža radničkom pokretu. Pri tome ona u svojim koncepcijama nije
izlazila izvan ideoloških okvira gradanskog društva, što je i u referatu
dr Envera Redžića dovoljno naglašeno.
Želim nešto reći o stavovima Petra Kočića i njegove grupe prema
nacionalnim odnosima u Bosni i Hercegovini i konceptu njihove naci-
onalne politike, koji je dotican u oba referata posvećena Kočiću. Tako se
u referatu dr Stojana Tomića ”Sistem vrijednosti i politička ponašanja
u djelima Petra Kočića”, izmedu ostalog, kaže da je Kočić bio ”za na-
cionalnu ravnopravnost, za jednakost nacija i za vjersku toleranciju”.
Tomić dalje navodi kako je Kočić smatrao da su Bosna i Hercegovina
po nacionalnom obilježju srpske zemlje, ali da se Kočić i njegovi sa-
radnici odriču toga da se ikome nameće srpsko ime, zalažu se za ideju
jugoslovenske zajednice, za slogu i pošten sporazum s Muslimanima.
Za Kočićev nacionalni program autor veli da je izrazito jasan, da bi na
kraju zaključio kako su ”Kočić, njegovi iskreni saradnici i istomišljenici
..... spajali lično i nacionalno i internacionalno.”
Smatram da je ovakav pristup Kočićevoj nacionalnoj politici nekri-
tičan, jednostran i statičan. Plediram za jedan takav kritički pristup
koji bi prikazao evoluciju gledišta Kočićeve grupe u vezi sa cjelokupnim
društvenim i političkim kretanjima. Plediram za takvu interpretaciju
Kočićevih stavova koja ne bi značila apliciranje današnjih naših shva-
tanja na ranije istorijske periode, ali koja bi morala pri davanju ocjena
uzeti u obzir i tekovine istorijskog razvitka, kao najkompetentnijeg ve-
rifikatora ispravnosti odredenih ideja. Medutim, nužno je napomenuti
da ni jedna politička struja u Bosni i Hercegovini pod austrougarskom
upravom, uključujući i Socijaldemokratsku stranku Bosne i Hercegovi-
ne, nije bila u stanju da pruži adekvatne odgovore na složena pitanja
iz oblasti medunacionalnih odnosa, što je djelimično bilo i objektivno
uslovljeno.
503
Govoreći o Kočićevim pogledima na nacionalno pitanje, autor ci-
tiranog referata se zapravo poziva na program objavljen u prvom, vi-
dovdanskom broju ”Otadžbine” iz 1907. godine pod naslovom ”Naša
riječ”.1) Mada se u pomenutom programu ističe načelo vjerske toleran-
cije kao i stanovište da se nikome neće nametati srpsko ime već ”neka se
zove kako ko hoće i miluje”, ipak to u političkoj praksi Kočićeve grupe
u predaneksionom periodu nije značilo i priznavanje nacionalne ravno-
pravnosti. Polazeći od teze da je Bosna i Hercegovina srpska zemlja
i da su njeni stanovnici ”Srbi triju vjera”, ”Otadžbina” nije, u stvari,
priznavala Hrvate u Bosni dok je Muslimane smatrala Srbima. Ovaj
stav došao je do izražaja već u ljeto 1907. godine, kada je ”Otadžbina”
u svom desetom broju od 17.avgusta pisala kako se do prije trideset
godina nije znalo za neku bosansku ili hrvatsku narodnost ”nego je sva
Evropa bila uvjerena da su svi Bosanci i Hercegovci Srbi triju vjera”.
Da bi omela slogu ”Srba pravoslavnih i muslimana”, vlada je, pre-
ma ”Otadžbini”, po školama napravila ”fabricirane Hrvate”, koji su
počeli svoju okolinu pohrvaćivati, ”pa su danas već svi varošani katolici
postali Hrvatima u neku ruku.”2) O Hrvatima u Bosni kao tvorevini i
instrumentu austrijske politike slično je pisala ”Otadžbina” i u pozna-
tom članku ”Miriše barut”, koji je izišao 29.februara 1908. po starom,
a 12.marta po novom kalendaru, u vrijeme kad se Petar Kočić nala-
zio u zatvoru.3) Tako je ideja jugoslovenske zajednice u interpretaciji
Kočićeve ”Otadžbine” u doba pred aneksiju bila, kada je u pitanju
Bosna i Hercegovina, antihrvatski intonirana.
Stavovi prema Hrvatima u ”Otadžbini” iz 1907. i 1908. godine imaju
svoje dodirne tačke s politikom koju je vodila ”Srpska riječ” u to vri-
jeme. ”Srpska riječ” je izričito negirala pravo bosanskohercegovačkim
katolicima da se nazivaju Hrvatima i težila je da se oni, kao i Mus-
limani, srbiziraju. Pri tome ni ”Srpska riječ” nije dovodila u pitanje
slobodu vjeroispovijesti i načelo vjerske tolerancije.4)
1)
Vidi: B. Č u b r i l o v i ć, Petar Kočić i njegovo doba, Banja Luka
- Zagreb 1934, str. 43-45; M. I m a m o v i ć, Pravni položaj i unu-
trašnji politički razvitak Bosne i Hercegovine od 1878. do 1814, Sara-
jevo 1976, str. 159.
2)
Citirano prema M. I m a m o v i ć u, op. cit., str. 159, napomena
50.
3)
” .....Prije okupacije nije se znalo u Bosni i Hercegovini za narod
Hrvati, danas je cijela državna uprava nalegla na tu narodnost. Pomoću
nje se i održava. I ona je desna ruka u izvodenju paklenih namjera ....”
”Miriše barut”, ”Otadžbina” Nr 8 od 29/2. 1908.
4)
Vidi: M. I m a m o v i ć, op. cit. str. 151-153, 165; uporedi: Gros-
serbische Umtriebe vor und nach Ausbruch des ersten Weltkrieges. I
Der Fall Jeftanović - Šola - Gavrila, Veröffentlichungen des Reichsar-
chivs Wien, Wien 1944, Dok. Nr 91, str. 99-100, 114-115, 131-132.
504
Postavlja se pitanje kako objasniti pomenuta stanovišta u srpskoj
gradanskoj politici prema nacionalnim odnosima u Bosni i Hercegovini,
pa i u pisanju Kočićeve ”Otadžbine”. Bez pretenzije da dajem gotove
odgovore, želim da ukažem na neke relevantne okolnosti koje se mora-
ju uzeti u obzir pri interpretaciji ove politike. Ta interpretacija može
uslijediti samo u kontekstu opštih političkih i društvenih prilika u Bos-
ni i Hercegovini i susjednim jugoslovenskim zemljama u periodu pred
aneksiju i neposredno poslije nje. Smatram da pri tome treba imati na
umu:
Neravnomjernost i nedovršenost istorijskih procesa u nacionalnom
razvitku pojedinih naroda u Bosni i Hercegovini, pri čemu su Srbi po
stepenu razvitka nacionalne svijesti izrazito prednjačili. Dr. Pavličević
nam je iznio ilustrativne podatke kakva je u tom pogledu bila situacija
1879. godine, u času izvodenja okupacije.
Suprotnost nacionalnih aspiracija srpske i hrvatske buržoazije u od-
nosu prema Bosni i Hercegovini. Dok je krajnji cilj srpske gradanske
politike bilo pripajanje Bosne Srbiji kao jugoslovenskom Pijemontu, a
autonomija zemlje samo etapa na putu do tog cilja, hrvatski politički
faktori u Bosni i Hercegovini, i ne samo u njoj, bili su za aneksiju i
priključenje Bosne Hrvatskoj. Oni su pothranjivani trijalističkim iluzi-
jama, bili za rješenje hrvatskog nacionalnog pitanja u okviru Austro-
Ugarske Monarhije.
Nasuprot tezi da su Bosna i Hercegovina srpske zemlje, stajala je
teza ”da su Bosna i Hercegovina etnički i državnopravno hrvatske zem-
lje”, koja je u ekskluzivnoj interpretaciji nadbiskupa Štadlera i njegove
docnije formirane klerikalne Hrvatske katoličke udruge dovodila i do ne-
giranja postojanja u Bosni i Hercegovini bilo kog drugog naroda osim
Hrvata, dok je Hrvatska narodna zajednica zauzimala u tom pogledu
elastičnije stanovište i bila deklarativno za ”najbolje odnose sa Srbima
na bazi strogog reciprociteta”. Medutim, i za Zajednicu su bosansko-
hercegovački Muslimani bili ”neprijeporni Hrvati”.5)
Kako klerikalna, tako i liberalno-gradanska struja u hrvatskoj poli-
tici u Bosni i Hercegovini vodila je prorežimsku real-politiku. Tu nije
stvorena hrvatsko-srpska koalicija kao u Hrvatskoj, nego je odredene
oblike srpsko-muslimanske saradnje na opozicionoj osnovi, u predanek-
sionom periodu i u doba aneksione krize, zamijenio, u vrijeme Sabora,
hrvatsko-muslimanski pakt na bazi saradnje s Vladom.
5)
Vidi: M. G r o s s, Hrvatska politika u Bosni i Hercegovini od 1879.
do 1914, Historijski zbornik XIX-XX, Zagreb 1968, str. 9 i dalje 20-30,
40-42; L. D a k o v i ć, Formiranje političkih stranaka kod bosansko-
hercegovačkih katolika Hrvata, Sarajevo, 1969, str. 105-107, 251-257.
(Rukopis doktorske disertacije).
505
Medutim, nakon aneksije evidentna je dalja politička evolucija u
jugoslovenskim zemljama Habsburške Monarhije, naročito poslije uvo-
denja Cuvajeva režima u Hrvatskoj i pod uticajem balkanskih rato-
va, u pravcu približavanja srpskog i hrvatskog nacionalnog pokreta i
jačanja jugoslovenske ideje. Ovaj politički razvitak osjetio se i u Bosni
i Hercegovini, i to prvenstveno kod omladine, ali je donekle zahvatio i
izvjesne opozicione strukture u Bosanskohercegovačkom saboru. Ovo
je najjače došlo do izražaja u Kočićevoj grupi. Sam Petar Kočić se
povezuje s omladinom i, prema podacima austrougarskih vlasti, javlja
se kao jedan od inspiratora antiaustrijskih demonstracija u Sarajevu
17.novembra 1912. godine, koje su organizovane u znak protesta protiv
balkanske politike Monarhije i njenog protivljenja izlasku Srbije na Ja-
dran. Na omladinu koja je učestvovala u demonstracijama uplivisao je,
prema izvještaju vladinog povjerenika za grad Sarajevo, Petar Kočić i
”zagrebački krugovi”, a demonstranti su pjevali pjesme ”Lijepa naša
domovina”, ”Onamo, onamo”, ”Ej Sloveni”, ”Šumi Marica” i uzvikivali
”Živila sloga Slovena”, ”Živio, balkanski savez”, ”Živilo Jugoslovensko
carstvo”, ”Živio kralj Petar” i ”Dole Austrija”.6)
Mislim da u ovo doba nema bitne ideološke razlike u shvatanju
jugoslovenstva od strane grupe oko ”Otadžbine” i nacionalno-revolu-
cionarne omladine, budući da je kako za jedne, tako i za druge polazna
osnova bio srpsko-hrvatski nacionalni unitarizam. Stoga ne bih mogao
prihvatiti ocjenu da se jugoslovenstvo Kočićeve grupe razlikovalo od
jugoslovenstva ”Mlade Bosne”, čiji su pripadnici bili, osim srpskih, i
hrvatski i muslimanski omladinci.
Ideologija unitarističkog jugoslovenstva postala je sastavni dio pro-
gramske orijentacije grupe oko ”Otadžbine”. Tako je krajem 1913, kad
se Kočić već povlači s političke pozornice, novi lider grupe dr Dorde La-
zarević istupio u Saboru i, ukazujući na primjer sloge u Dalmaciji, pledi-
rao za srpsko-hrvatsko narodno jedinstvo, osudivši šovinističko pisanje
”Srpske riječi” i ”Hrvatskog dnevnika”. Njemu se u ime hrvatske opo-
zicione grupe pridružio Duro Džamonja, koji je osporio novoj vladinoj
koaliciji iskrenost u proklamovanoj saradnji Hrvata i Srba. Dr Dorde
Lazarević je isticao da su Srbi i Hrvati jedan narod sa dva ravnopravna
imena i, citirajući brošuru Milana Marjanovića ”Narod koji nastaje”,
smatrao je takode da je taj narod koji nastaje ”srpsko-hrvatski narod”,
te da od srpstva i hrvatstva danas ”dolazimo do unitarizma”.7)
6)
Kriegsarchiv Wien, Nachlass Potiorek A/3 Fasz. 1, Nr 192. Prepis
izvještaja vladinog povjerenika za grad Sarajevo, 18/11 1912.
7)
Stenografski izvještaj II sjednice Sabora Bosne i Hercegovine držane
30.decembra 1913, str. 16 do 22, 35 do 37; uporedi: B. Č u b r i l o v i ć,
op. cit. str. 136, 137; vidi: M. M a r j a n o v i ć, Narod koji nastaje.
Zašto nastaje i kako se formira jedinstveni srpsko-hrvatski narod, Ri-
jeka 1913.
506
Stanovište da su Srbi i Hrvati jedan narod unio je Lazarević i u ”Na-
crt stranačkog programa”, koji je objavljen u ”Otadžbini” od 28.marta
(10.aprila) 1914. godine. Polazeći od načela narodnog jedinstva, u ”Na-
crtu” se isticala potreba zajedničkog i sporazumnog rada ”srpskih i hr-
vatskih narodnih stranaka, kao i približavanje, a po mogućnosti i ujedi-
njenje srpskih i hrvatskih nacionalnih, kulturnih i privrednih udruženja
naročito, srpskog i hrvatskog sokolstva”.8)
Želim da istaknem značajnu ulogu koju je ideologija integralnog
jugoslovenstva odigrala u stvaranju prve jugoslovenske države. Unita-
rističko jugoslovenstvo, koje se javlja pred Prvi svjetski rat u Bosni i
Hercegovini u djelatnosti odredenih političkih snaga, uključujući tu i
Socijaldemokratsku stranku Bosne i Hercegovine, značilo je pozitivnu
pojavu u odnosu na ekskluzivno srpstvo i hrvatstvo. Medutim, njeno
pozitivno djejstvo bilo je istorijski usko ograničeno. Ova ideologija nije
adekvatno odražavala stvarnost postojećih nacionalnih odnosa koji su
nastali kao tekovine istorijskog razvitka. Ona nije dovoljno uvažavala
značaj stvorenih razlika izmedu pojedinih jugoslovenskih naroda ko-
je su bile posljedica njihove specifične istorije. Notorna je stvar kako
je unitarističko jugoslovenstvo poslije Prvog svjetskog rata služilo kao
paravan za hegemonizam i politiku nacionalnog ugnjetavanja.
Medutim, grupa oko ”Otadžbine” nije bila idejno koherentna kad
je bila u pitanju jugoslovenska orijentacija. Gotovo istovremeno kada
je dr Dorde Lazarević istupao sa svojim stavovima o srpsko-hrvatskom
narodnom jedinstvu, dr Živko Nježić, potpredsjednik kluba poslanika
oko ”Otadžbine”, u Saboru je nazvao Hrvate ”katoličkim Srbima” ne
priznavajući im nacionalnu posebnost, što je izazvalo buran protest
prisutnih hrvatskih poslanika. Ovo se desilo na sjednici od 29.decembra
1913, prilikom diskusije o Dimovićevom prijedlogu agrarne rezolucije,
protiv koje su istupili pripadnici grupe ”Narod” i ”Otadžbina”.9)
Još bih se zadržao na stavu Petra Kočića i njegove političke grupe
prema Muslimanima.
Kočić se, zastupajući interese kmetova, u doba Sabora oštro su-
kobljavao s feudalnim muslimanskim vodstvom. U toj političkoj borbi,
koja je nastavljena i poslije izglasavanja zakona o finansiranju otkupa
kmetova, izgledalo je ponekad da je Kočić protivnik svih Muslimana i
da ih izjednačava s begovatom. U toku polemike s muslimanskim listo-
vima Kočić je smatrao potrebnim da sam precizira svoj odnos prema
Muslimanima, pa je to učinio u uvodniku ”Otadžbina” od 14.decembra
1911. godine. On ističe kako borbu za obligatorno rješenje agrarnog
8)
Up. B. Č u b r i l o v i ć, op. cit. str. 199, 200.
9)
Kriegsarchiv Wien, Nachlass Potiorek, A/3 Fasz 2, 632, Rohonyi
Bilinskom 31/12 1913, - prepis pisma.
507
pitanja ne smatra ”nikako ni vjerskim ni nacionalnim, nego jedino so-
cijalnim pitanjem”. Kočić je ”protiv aga dok god stoje na suprotnom
stanovištu, tj. dok god su za fakultativno rješenje”. Za njega je irele-
vantno ”jesu li te age Muslimani ili pravoslavni ili katolici”. Kočić dalje,
izmedu ostalog, piše: ”Mi nismo vjerski fanatici, i ako smo dobri pra-
voslavci zato i ne možemo mrziti druge vjere. Mi isto tako poštujemo
islam kao i katoličku vjeru; i ne borimo se protiv njih ..... I stoga ovdje
jednom za svagda izjavljujemo da mi protiv naših Muslimana nemamo
ništa. Mi znamo da su oni istog jezika i krvi, i da bi trebali, da je sreće,
da smo jedan narod, ali kad naši Muslimani hoće da budu anacionalni,
mi ih ne možemo siliti da postanu Srbi; ma da su to zaista po krvi,
jeziku i porijeklu. Hoćemo i u tome da budemo liberalni”.10) Tako je
Kočić u odnosu na nacionalni karakter bosanskohercegovačkih Musli-
mana, iako u liberalnoj formi, zastupao staru tezu srpske gradanske
politike.
Inače, u pogledu držanja Petra Kočića u Saboru prilikom deba-
te o zakonu o finansiranju otkupa kmetova, slažem se sa dr Enverom
Redžićem da su umjereniji stavovi o agraru u Kočićevom govoru od
4.aprila 1911. bili u datom momentu izraz političkog oportuniteta, a
ne njegovo načelno opredjeljenje. To važi u odredenoj mjeri i za držanje
ostalih srpskih poslanika, uključujući i one koji su s Gligorijem Jefta-
novićem na čelu glasali za fakultativni otkup. Danas nam je poznato iz
dokumentacije o Eisnerovoj zbirci (koja se čuva u biblioteci Akademije
nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine u Sarajevu, a korištena je u ci-
tiranoj knjizi dr M. Imamovića str. 244-245), kao i iz ranije publikovane
grade,11) da je takvo ponašanje srpskih poslanika bilo dobrim dijelom
rezultat uputstava iz Beograda, koja im je prenosio dr Emil Gavrila.
Cilj je bio da se izbjegne, ili bar koliko toliko ublaži, konfrontacija s
muslimanskim predstavnicima i umanji efekat hrvatsko-muslimanskog
pakta, na koji se, pored ostalog, gledalo kao na korak u pravcu kroati-
zacije Muslimana.
Stanovište Kočićeve grupe prema Muslimanima fiksirano je i u ”Na-
crtu stranačkog programa” objavljenom u proljeće 1914, a u vezi je sa
evolucijom njene nacionalne politike u pravcu srpskohrvatskog nacional-
nog unitarizma. U pomenutom ”Nacrtu” se kaže: ”Stranka drži da naši
nacionalni, politički i kulturni interesi traže što skorije i što pravilnije
nacionalizovanje Muslimana, pa će i sama raditi oko toga i svaki pra-
vilan rad u tom pravcu podupirati. Taj rad ne smije nipošto biti takav
da izaziva trvenja i nesuglasice izmedu Srba i Hrvata. Uopšte Musli-
mane ne treba pridobivati za ekskluzivno nego za napredno Srpstvo i
Hrvatstvo, koje stoji na stanovištu narodnog jedinstva.”
10)
Up: B. Č u b r i l o v i ć, op. cit. str. 144-145.
11)
Grosserbische Umtriebe ... S. 134-136, 167.
508
Pred izbijanje Prvog svjetskog rata Šukrija Kurtović je medu Mus-
limanima bio jedan od onih koji se zalagao za ”nacionalizovanje” Mus-
limana u srpskom smislu, polazeći od teze: ”Srbi i Hrvati su jedan
narod ali dva plemena.”12) Medutim, ostavljajući po strani pitanje šta
je u tadašnjim konkretnim istorijskim okolnostima značilo orijentisanje
pojedinaca medu Muslimanima u smislu srpstva ili hrvatstva, takvo
”nacionalizovanje” Muslimana se na kraju pokazalo kao potpun pro-
mašaj i iluzija. To su spoznali i neki nekadašnji njegovi protagonisti
uključujući i samog Šukriju Kurtovića, koji se u posljednjim decenija-
ma života radikalno odrekao ranijih svojih gledišta. Pokazalo se, takode
kao zabluda da se rad na pridobijanju Muslimana za srpstvo, odnosno
hrvatstvo može obavljati tako da se ne izazivaju ”trvenja i nesuglasice
izmedu Srba i Hrvata” bez obzira na to s kakvih mu se pozicija prilazilo.
Mislim da se iz ovih nekoliko fragmentarno nabačenih napomena
vidi kako je neophodno da se nacionalna politika Petra Kočića i njegove
grupe oko lista ”Otadžbina” podrobnije istraži i kritički osvijetli.
Na kraju želim još da ukažem da je dobro što smo na ovom naučnom
skupu imali i dva referata koji se odnose na politički odjek banjalučkog
veleizdajničkog procesa. Smatram, medutim, da postoji naučna potre-
ba da se sam banjalučki proces i njegova pozadina svestrano istraže i
osvijetle, i to ne samo u pogledu intencija austrougarske politike, koje
su manje više poznate. Za političku istoriju Bosne i Hercegovine prije
Prvog svjetskog rata od interesa je da se realno prikažu i odredeni oblici
antiaustrijske djelatnosti gradanskih političkih krugova i inteligencije i
kritički ocijeni njihova idejno-politička platforma. To se odnosi i na
aktivnost ”Narodne odbrane”, koja će i poslije Prvog svjetskog rata, u
izmijenjenim društvenim i političkim prilikama, nastaviti svoje djelo-
vanje.
(Banja Luka u novijoj istoriji (1878-1945), Zbornik radova s naučnog skupa održa-
nog u Banjoj Luci od 18-20. novembra 1976. godine, Sarajevo 1978, str. 725-729)
12)
Š. K u r t o v i ć, O nacionalizovanju muslimana, Sarajevo 1914,
str. 50.
509
.
510
KRITIČKE NAPOMENE NA TEKSTOVE KOJI SE ODNOSE NA
ISTORIJU PERIODA AUSTROUGARSKE UPRAVE I NACIONALNE
ODNOSE U BOSNI I HERCEGOVINI U SEPARATU SR BIH
IZ II IZDANJA ENCIKLOPEDIJE JUGOSLAVIJE, (Zagreb 1983)
Svi znamo da je daleko lakše kritikovati tude radove nego ih sam

napisati. Ipak, uz sve obzire i uz puno poštovanje napora koje su autori
enciklopedijskih jedinica uložili, sebi bih dozvolio da iznesem izvjesne
primjedbe, prvenstveno na tekstove koji se tiču austrougarskog perioda
istorije Bosne i Hercegovine. Govoriću o nekim pitanjima iz materije
koja je rasporedena u nekoliko poglavlja, i to Historija (str. 101-115),
Državni razvoj i društveno-politički sistem (str. 129-137), Narodi i
narodnosti (str. 137-145) i Ekonomika (str. 146 i dalje).
Prvo što bih mogao primjetiti jeste da često postoji disproporcija
izmedu obima pojedinih tekstova i značaja materije koju oni obraduju.
Tako je ustanak u Bosni 1875-1878 (str. 100) vrlo koncizno obraden
u okviru enciklopedijske jedinice ”Razdoblje turske (osmanske vlasti)”.
Na isti način tretiran je i sarajevski atentat i izbijanje Prvog svjetskog
rata (str. 104-105), u jedinici ”Austrougarska uprava 1878-1918”, a da
nije naznačeno da li će ova tematika, kao i ”Mlada Bosna”, dobiti po-
sebne enciklopedijske jedinice. Nasuprot tome, ”Agrarni pokret 1910”
(str. 108), koji je daleko manjeg značaja u odnosu na ranije spomenuta
zbivanja, prikazan je šire i to u posebnoj enciklopedijskoj jedinici. Si-
gurno da disproporcije u prostoru koji se posvećuje pojedinim temama
mogu biti uslovljene i stanjem u nauci, te stepenom istraženosti pojedi-
nih problema, ali ovdje to nije slučaj. Takode postoji znatna razlika u
načinu kako je prikazan muslimanski i srpski autonomni pokret, kao i u
obimu tekstova o jednom i drugom pokretu. Nova enciklopedijska jedi-
nica ”Borba za vjersko-prosvjetnu autonomiju bosanskohercegovačkih
Muslimana (Autonomni pokret Muslimana BiH)” str. (106-108), na-
pisana je uz uvažavanje najnovijih rezultata naučnih istraživanja. Pri
tome je navedena i relevantna literatura. Medutim, iz ranijeg izdanja
Enciklopedije preuzeta je jedinica ”Borba za crkveno-školsku autono-
miju Srba u BiH” (str. 105-106), koju je svojevremeno napisao Todor
Kruševac. Po obimu, ona je znatno kraća od jedinice o muslimanskom
511
pokretu i zasnovana je na starijoj literaturi. U pomenutoj jedinici ne-
dovoljno je obraden politički i socijalni aspekt srpskog autonomnog
pokreta. Trebalo je da Redakcija insistira da se napiše nova enciklo-
pedijska jedinica i o srpskom autonomnom pokretu, tim prije što je
o pomenutom pokretu u meduvremenu Božo Madžar napisao iscrpnu
monografiju, koja se u navedenoj literaturi uopšte ne spominje.
Iako postoje osjetne razlike u nivou obrade pojedinih enciklopedij-
skih jedinica, koje se odnose na period austrougarske uprave, one su,
uzevši u cjelini, u enciklopedijskom separatu više-manje uspješno date.
Ipak, moglo se izbjeći izvjesno ponavljanje nekih stvari na više mjesta
u raznim poglavljima. Osim toga, na nekim mjestima potkrale su se
grube faktografske greške i neprihvatljive ocjene kojima nije mjesto u
Enciklopediji. Da su tekstovi o kojima je riječ prije publikovanja bili
podvrgnuti adekvatnom recenzentskom i redakcijskom postupku, uvje-
ren sam da bi se izbjegli mnogi propusti. Na neke od njih ću konkretno
ukazati, i to idući redom po stranicama onako kako slijede.
Netačno je da je naredbom od 24.12.1879. Bosna i Hercegovina
uključena 1.1.1880. u zajedničko austrougarsko carinsko područje (str.
101). Pomenuto uključenje izvedeno je, kako je to opšte poznato, na
osnovu posebnog paralelnog austrijskog i ugarskog zakona (RGBL Nr
od 20.XII 1879. i ugarski zakonski član LII: 1879).
Ni tvrdnja da su ”carine donosile znatan prihod” zemaljskim finan-
sijama (str. 101) ne bi se mogla održati onako kako je formulisana u
Enciklopediji. Uključenjem u austrougarsko carinsko područje Bosna
i Hercegovina je, s obzirom na ustanovljeni princip samofinansiranja
uprave, dobijala iz zajedničkih carinskih prihoda Austro-Ugarske Mo-
narhije godišnju paušalnu naknadu za gubitak prihoda od carine. Mada
ta naknada (tzv. carinski aversum) u iznosu od 600 hiljada forinti ni
u doba kada je ustanovljena nije bila adekvatna, ona je ipak u prvim
godinama nakon okupacije činila vrlo značajnu stavku u zemaljskom
budžetu, čiji se iznos kretao oko 7 miliona forinti. Poznato je, medutim,
da je na kraju XIX vijeka iznos spomenutog carinskog paušala bio pre-
polovljen, a njegov udio u budžetskim prihodima zemlje u godinama
pred Prvi svjetski rat pao je na manje od 1%, dok se istovremeno spolj-
notrgovinski promet Bosne i Hercegovine i uvoz robe iz inostranstva
znatno povećao. Time su bosanske finansije bile osjetno prikraćene, pa
je problem povećanja ”carinskog aversuma” izrastao u krupno političko
pitanje.
Iako je van diskusije ocjena da je ”osnovni teret finansiranja bo-
sanskohercegovačke uprave snosio bosanski seljak”, neposredni porezi i
osnovni medu njima porez na zemlju, desetina, nisu bili najznačajniji
izvor budžetskih prihoda (str. 101). Zna se da su uskoro po okupaciji
prihodi od indirektnih poreza postali veći od prihoda koji su se dobijali
na osnovu direktnog oporezivanja.
512
Ne stoji ni konstatacija da su u ”fiskalnoj politici Zemaljske vlade”
značajno mjesto, pored ostalog, imala i ”sredstva dobijena od zajed-
ničke vlade u oblasti okupacionog kredita” .... (str. 101). Poznato
je, naprotiv, da je tzv. okupacioni kredit, koje su dotirale delegacije
austrijskog i ugarskog parlamenta iz zajedničkih sredstava Monarhije,
služio za pokriće troškova nastalih dislociranjem austrougarskih tru-
pa u Bosni i Hercegovini (do 1908. i u Novopazarskom sandžaku),
kao i za izgradnju fortifikacija i održavanje vojnih objekata. Kretanje
ovih izdataka u pojedinim godinama zavisilo je od unutrašnjih prilika
u zemlji i vanjsko-političke situacije. Samo su izuzetno, neposredno po
ulasku austrougarskih trupa 1878, zbog poremećaja u ubiranju zemalj-
skih prihoda troškovi civilne uprave u Bosni i Hercegovini podmirivani
iz okupacionog kredita, ali je njih, po odluci zajedničke vlade, trebalo
posebno knjižiti i svojevremeno refundirati Ministarstvu rata. I dok je
za 1879. godinu bilo predvideno da se za potrebe bosanskohercegovačke
uprave iz okupacionog kredita da predujam od oko 2 miliona forinti, već
za 1880. godinu bosanskohercegovačkom budžetu nije bila predvidena
nikakva dotacija ili pozajmica sa strane. Upotreba okupacionog kre-
dita za civilnu upravu i investicione izdatke u Bosni i Hercegovini bila
je onemogućena i posebnim zaključkom delegacija. Ministarstvo ra-
ta je, medutim, i dalje vršilo ulaganja u poboljšanje dotad izgradenih
željeznica koje su bile vlasništvo vojnog erara, odnosno nalazile su se
pod vojnom upravom (Bos. Brod - Zenica, Dobrljin - Banja Luka).
U slučaju pruge Bosanski Brod - Zenica svi ti troškovi bili su docnije
sumirani i iskazani kao izdaci za gradnju i kada je ova željeznica prešla
u zemaljsko vlasništvo oni su bili stavljeni na teret bosanskohercego-
vačkih finansija.
Ne samo da civilnoj upravi nisu odobravana sredstva iz okupaci-
onog kredita, već su zemaljske finansije snosile niz troškova čisto vojne
prirode, kao što je gradnja kasarni, puteva do vojnih objekata i dr.
Konstantno su rasli izdaci zemlje za bosanskohercegovačke trupe, ko-
ji su zajedno s troškovima za žandarmeriju iznosili, npr. 1911. godine,
14,3% cijelog zemaljskog budžeta za spomenutu godinu. Bosna i Herce-
govina je bila posebno teško finansijski opterećena izgradnjom na njen
račun skupih strateških željezničkih pruga krajem XIX i početkom XX
vijeka. Ovo iznosim ne zato što smatram da bi sve te pojedinosti, inače
dobro poznate u literaturi, trebalo da nadu mjesta u enciklopedijskom
tekstu, koji je prostorno ograničen, nego mi je namjera da ukažem ko-
liko je manjkava prezentirana opšta slika finansijskog položaja Bosne i
Hercegovine pod austrougarskom upravom.
Neprihvatljivo je da se bosanski kmet označava bez ikakve ograde
kao zakupnik (str. 102). Poznato je da su upravo veleposjednici nas-
tojali da se odnos izmedu čifluk-sahibije i kmeta tretira isključivo kao
513
privatno-pravni odnos i da kmeta svedu na prostog zakupnika zemlje.
Takvu interpretaciju čiflučkih odnosa nije prihvatila ni austrougarska
uprava.
Pretjerana je tvrdnja da su ”otvorene prozelitističke težnje službene
katoličke hijerarhije često podržavane od vlasti”(str. 103). Danas zna-
mo, posebno na osnovu istraživanja Tomislava Kraljačića, da je režim
sputavao netaktično i agresivno držanje katoličkog klera i nadbiskupa
Stadlera u sprovodenju konverzija premda u tom pogledu nije bio uvi-
jek dosljedan. Ukupnom politikom režima položaj katoličke crkve, kao
njegovog snažnog oslonca, bio je veoma ojačan, ali se ne može reći da
je vlast neposredno podržavala katoličku propagandu koja joj je pra-
vila političke neprilike i izazivala veliko nezadovoljstvo muslimanskog i
srpskog stanovništva.
Već odavno je u literaturi vrlo dobro poznato kakva su stanovišta
poslije sarajevskog atentata zauzimale pojedine vodeće političke ličnosti
u Austro-Ugarskoj prema pitanju objave rata Srbiji. Zato veoma za-
čuduje podatak da je zajednički austrougarski ministar finansija i šef
bosanskohercegovačke civilne uprave Leo Bilinski ”bio protiv rata” (str.
105). Iako je poslije atentata izmedu Bilinskog, s jedne, i vojnih faktora,
s druge strane, došlo do razmimoilaženja u odnosu na dalji unutrašnjo-
politički kurs u Bosni i Hercegovini i nastavak rada Sabora, nikako se ne
bi moglo reći da je Bilinski bio protivnik objave rata Srbiji. On se, isti-
na, u početku zalagao za nastavak saborske djelatnosti, za diferencirani
odnos prema Srbima u Bosni i Hercegovini i odvajanje ”lojalne većine”
od ”veleizdajničkih elemenata”, smatrajući da se, i pod pretpostavkom
da je rat neizbježan, u Bosni i Hercegovini ne bi trebalo drugačije pos-
tupati nego u drugim zemljama Monarhije. Medutim, Bilinski je vrlo
brzo izmijenio svoja prvobitna stanovišta i prihvatio gledište da tre-
ba zaključiti rad Sabora. On je na sjednici Zajedničkog ministarskoga
vijeća, 7.jula 1914, izričito podržavao shvatanje, koje je zastupao pos-
ljednjih godina general Potiorek, da se Austro-Ugarska mora obračunati
sa Srbijom kako bi mogla zadržati u svojim rukama Bosnu i Hercego-
vinu. Uostalom, sam Bilinski je vjerovao ”da je odlučujuća borba prije
ili kasnije neizbježna”. Evoluirajući u svojim pogledima, smatrao je
da su poslije pogroma u Sarajevu svi Srbi u Bosni i Hercegovini vrlo
uzbudeni i ogorčeni, pa se ne može više razlikovati ko je medu nji-
ma lojalan a ko je ”velikosrbin”. U ratu protiv Srbije vidio je tada
jedino sredstvo da se postojeća situacija u zemlji sanira. Zato se Bilin-
ski, zajedno s ministrom vanjskih poslova Berchtoldom, ministrom rata
Krobatinom i predsjednikom austrijske vlade Stürgkhom, suprotstavio
gledištu predsjednika ugarske vlade Tisze, da Austro-Ugarska, prije ne-
go što bi se latila oružja, pokuša na drugi način podići svoj prestiž na
Balkanu. Tisa je davao prednost diplomatskoj akciji koja bi dovela do
514
velikog poniženja Srbije. Nasuprot tome, Bilinski je izrazio mišljenje
da diplomatski uspjeh ne bi u Bosni ostavio nikakav utisak, jer ”Srbin
samo silu uvažava”. Citirani zapisnik Zajedničkog ministarskog vijeća
Austro-Ugarske objavljen je još izmedu dva rata u višetomnoj zbirci do-
kumenata ”Österreich-Ungarns Aussenpolitik von der bosnischen Krise
1908 bis zum Kriegsausbruch 1914”, a u nas ga je publikovao Hamdi-
ja Kapidžić u Glasniku ADA IV-V/1965, str. 402-411. ”Otkriće” o
Bilinskom kao protivniku rata ne može naći oslonca u nauci.
”Nastanak radničke klase i razvoj socijalističkog radničkog pokreta
1878-1918” (str. 108-113) uspješno je i iscrpno obraden u tekstu koji
zauzima nesrazmjerno više prostora u odnosu na druge enciklopedij-
ske jedinice. Medutim, tu je sasvim ispušteno da se navedu podaci o
literaturi. Inače, kod navodenja literature postupalo se veoma neujed-
načeno u pojedinim enciklopedijskim jedinicama. Na nekim mjestima
napravljeni su kardinalni propusti, o čemu ću poslije još nešto reći.
Samo donekle stoji ocjena data u enciklopedijskoj jedinici ”Naci-
onalni pokreti i stranke za austrougarske vladavine” da Austro-Ugarska
”nije u trenutku okupacije imala izgraden koncept nacionalne politike
u BiH” (str. 113). Neki koncept je, ipak, i tada u opštim crtama već
postojao. Šef careve vojne kancelarije, general Beck sačinio je 19.ju-
la 1878. političku instrukciju za vrhovnog komandanta okupacionih
trupa, generala Josipa Filipovića, u kojoj je bilo skicirano kakav treba
da bude odnos nove vlasti prema stanovništvu. Filipoviću je naloženo
da posveti osobitu pažnju katoličkom elementu i muslimanima. Njemu
je preporučeno da dovede ”muslimane u bliži kontakt sa katolicima” i
da naročito spriječi ”približavanje ili savez muslimanskog s pravoslav-
nim stanovništvom ... ...” Tokom vremena, nacionalna politika oku-
pacione uprave doživljavala je odredene oscilacije i promjene, ali je
kao konstanta ostao njen negativan odnos prema eventualnom srpsko-
muslimanskom političkom savezu. Takode, i u kasnijim razdobljima,
aktualizirana je težnja da se Hrvati i Muslimani približe i suprotstave
Srbima.
Ovdje ne bih želio da podrobnije polemišem s tezom da je Musli-
manska narodna organizacija bila gradanska stranka (str. 113). Svoje
rezerve prema toj tezi izrazio sam još onda kada se ona kod nas prvi
put pojavila i o tome sam prije nekoliko godina pisao. Ne osporavam
autoru pravo da i dalje zastupa svoje stanovište, ali smatram da mu
kao vrlo problematičnom nije mjesto u Enciklopediji.
Kao datum osnivanja Hrvatske narodne zajednice naveden je 21.II
1908 (str. 114). Tada je zapravo održana konstituirajuća sjednica Sre-
dišnjeg odbora Hrvatske narodne zajednice, čime je proces organiza-
cionog ustrojstva Hrvatske narodne zajednice ulazio u završnu fazu.
515
Inače, skupština u Docu kod Travnika, 16.X 1906, uzima se kao dan
kada je udaren temelj Hrvatskoj narodnoj zajednici.
U vezi s formiranjem Srpske narodne organizacije mogu primijeti-
ti da je datum donošenja ”Sarajevske rezolucije”, 11. V 1907, kao i
vrijeme održavanja osnivačke skupštine Srpske narodne organizacije 27
- 31. X 1907 (str. 114) navedeno po starom, julijanskom, kalendaru,
mada to nije posebno naznačeno. Ovo može zapaziti samo stručnjak
upućen u materiju. Kod šireg kruga čitalaca to će izazvati nepotreb-
nu zabunu, jer je datiranje svih ostalih dogadaja izvršeno po važećem,
gregorijanskom kalendaru.
Grupa od 12 srpskih poslanika okupljenih oko lista ”Srpska riječ”
nije položila svoje mandate 13. IX 1913. (str. 114). Odluku da položi
mandate pomenuta grupa je donijela na konferenciji 19. IX 1913.
Držanje Derviš-bega Miralema i njegove grupe u Saboru poslije
izbora krajem 1913. ne može se izjednačiti s opozicionim stavom srp-
skih grupa oko ”Naroda” i ”Otadžbine” i trojice hrvatskih disidenata
(str. 114-115). Derviš-beg Miralem je još u jesen 1912. pripadao vla-
dinoj radnoj većini zajedno sa Hrvatskim i Muslimanskim saborskim
klubom i grupom oko ”Srpske riječi”. Mada krajem 1913. godine ni-
je sa svojom grupom pristupio sporazumu s ministrom Bilinskim, koji
je sklopila nova radna većina, Derviš-beg Miralem je docnije fungirao
kao jedan od stranačkih lidera koji su sačinjavali pomenutu većinu. U
tom svojstvu je poslije sarajevskog atentata 1914. Miralem primljen
od strane zemaljskog poglavara generala Potioreka, zajedno s prvakom
Muslimanskog kluba Rifat-begom Sulejmanpašićem.
Neodrživa je tvrdnja, iznesena u poglavlju ”Državni razvoj i druš-
tveno-politički sistem” - ”Historijski pregled”, da je Bosna i Hercegovi-
na nakon aneksije ”smatrana krunskom zemljom Habsburgovaca, kojom
po ovlaštenju vladara upravljaju vlade Austrije i Ugarske” (str. 133).
Uprava i vrhovni nadzor nad Bosnom i Hercegovinom spadali su po
izričitim odredbama zakona iz 1880, koji je ostao na snazi do propas-
ti Monarhije, u nadležnosti Zajedničkog austrougarskog ministarstva,
tj. zajedničke vlade. O tome, kao i o posebnim ingerencijama austrij-
ske i ugarske vlade u pogledu upravljanja Bosnom i Hercegovinom, isti
autor piše na str. 101 i 132, pa je gornji citat u kontradikciji sa onim
što je prethodno napisano. Inače, trebalo je u prikazu državnopravnog
položaja Bosne i Hercegovine u razdoblju 1878-1918. bar nešto naj-
općenitije reći i o zakonodavnoj vlasti monarha do bosanskohercego-
vačkog ustava 1910. i poslije, kao i o kompetencijama predstavničkih
organa Austrije i Ugarske u odnosu na Bosnu i Hercegovinu.
Nemoguće je prihvatiti gledište da je sa ”stanovišta unutrašnjeg
pravnog poretka BiH ....bila treća država unutar Monarhije” (str. 133).
Iako se njen pravni sistem razlikovao od austrijskog i ugarskog, Bosna
516
i Hercegovina nije bila država nego samo posebno upravno područje
Austro-Ugarske. Ovo u nauci uopšte nije sporno.
Neprihvatljiva je formulacija u enciklopedijskoj jedinici ”Bosna i
Hercegovina u socijalističkoj Jugoslaviji” koju je potpisala Redakcija,
da se ”prvo zasjedanje ZAVNOBiH-a smatra ..... aktom osnivanja fe-
deralne Bosne i Hercegovine te nastavkom nekadašnje njene srednjovje-
kovne državnosti na novim socijalističkim osnovama.” (str. 127) Pitam
se zar je moguće na takav način povezivati ZAVNOBiH i srednjevjekov-
nu bosansku državnost? Osim toga, netačno je i neznalački napisano:
”Socijalistička federativna (sic) republika Bosna i Hercegovina nastala
je 27.XI 1943. (!) u Mrkonjić-Gradu na Prvom zasjedanju ZAVNOBiH-
a” (Isto).
U tekstu koji se bavi ustavnim razvojem Bosne i Hercegovine ukazu-
je se, pored ostalog, na ”tradicije bosanske države i bosanskog ejaleta”
kao na veoma značajan faktor narodne svijesti ”o potrebi i nužnosti
jedinstvenog državno-političkog okvira BiH.” (str. 133). Mislim da bi
se daleko suzdržanije i kritičnije moralo pisati o pomenutoj tradiciji.
Podsjećam da je profesor Anto Babić svojevremeno skrenuo pažnju na
to kako je u narodu veoma slabo sačuvana tradicija o srednjovjekovnoj
bosanskoj državi. On je to nastojao objasniti karakterom bosanskog
feudalizma, koji nije omogućavao da se afirmiše jaka kraljevska vlast i
razvije svijest o državnoj cjelini.
Društveno-politički najdelikatnija i u naučnom pogledu, zbog od-
sustva odgovarajućih sinteza, najsloženija problematika tretirana je u
poglavlju VII ”Narodi i narodnosti Bosne i Hercegovine” (str. 137-
145). Taj tekst su, na osnovu istorijske i etnografske literature pisali
autori koji nisu istoričari. U pojedinim segmentima teksta tretirana
tematika više-manje je uspješno sintetizirana, ali se istovremeno na ne-
kim mjestima mogu uočiti kardinalni promašaji i improvizacije. Tako
veoma začuduje tvrdnja da se već od VIII stoljeća imena Srba i Hrvata
nalaze u dokumentima o Bosni (str. 137). U osnovnoj školi se uči da se
imena oba naroda prvi puta u dokumentima spominju tek u IX vijeku,
i to Srbi 822. godine u franačkim analima koji se pripisuju Ajnhardu, a
Hrvati 852. u povelji kneza Trpimira. Iz stilizacije teksta se vidi da nije
riječ o slučajnom lapsusu. Propusti ove vrste nedopustivi su u jednoj
enciklopediji.
Ukazao bih, takode, da se u tekstu govori kako je za osmanske
vladavine uslijedila postepena asimilacija Vlaha ”u sve tri religiozno-
etničke grupacije”, i posebno da su asimilacijom Vlaha i doseljavanje u
tom periodu jačali Srbi (str. 141-142). Medutim, zna se da je proces
slaviziranja Vlaha kod nas u biti završen još u srednjem vijeku i da su
u turskom periodu vlasi u prvom redu socijalna a ne etnička kategorija.
517
Karakteristika priloga o narodima i narodnostima Bosne i Herce-
govine kao cjeline jeste da su u njemu našli mjesto samo oni rezultati
i pogledi iz istoriografije koji su se uklapali u koncept autora. To se
osobito odnosi na jednostrano korišćenje i pristrasnu selekciju rezultata
istraživanja i ocjena izvjesnog broja istoričara publikovanih u Prilozi-
ma Instituta za istoriju u Sarajevu broj 11-12/1975-1976, pod naslovom
”Problemi etničkog razvitka u Bosni i Hercegovini”.
U enciklopedijskom tekstu su svi narodi posmatrani u istoj ravni,
bez obzira što je naučno verifikovana činjenica da je formiranje naci-
onalne svijesti i nacionalni razvitak kod pojedinih dijelova stanovništva
u Bosni i Hercegovini bio izrazito neravnomjeran i specifičan. Tako se,
na primjer, prikaz razvitka Hrvata u Bosni i Hercegovini završava ili-
rizmom. Tu se ističe zaključak da je katoličko stanovništvo u Bosni
”znatno razvilo svoju narodnu svijest do XIX st. i osobito u XIX st.,
kada se ona identificira s općom hrvatskom narodnosnom svijesti”. Is-
tovremeno se naglašava da je ”hrvatski narod Bosne” uspio dočekati
”novo doba spreman da se uključi u borbu za nacionalno oslobodenje
i ujedinjenje BiH sa ostalim našim zemljama, na programu ilirizma
.....” (str. 142) Ne želim ovdje raspravljati o karakteru i dubini uticaja
ilirskog pokreta u Bosni i Hercegovini. Ograničiću se samo na to da
napomenem da je potpuno prenebregnuto da se ukaže na značaj uti-
caja pravaške ideologije, a zatim i Radićeve seljačke stranke na razvoj
nacionalne svijesti Hrvata u Bosni i Hercegovini. Citirane ocjene iz
Enciklopedije pokazuju kako su ignorisani rezultati jugoslovenske isto-
riografije u odnosu na problem razvitka nacionalne svijesti kod Hrvata
u Bosni i Hercegovini. Dok je krajem XIX vijeka uglavnom bio završen
proces formiranja nacionalne svijesti pravoslavnog srpskog stanovništva
u Bosni i Hercegovini, isti proces je kod katoličkog hrvatskog stanov-
ništva bio tek u toku i odvijao se sa znatnim zakašnjenjem u poredenju
sa susjednim zemljama gdje žive Hrvati.
Ocjena da je nacionalna identifikacija Muslimana u XIX st. bila
”u punom jeku”, potkrepljuje se tvrdnjom da tada ”Muslimani u Bos-
ni u nizu akcija (1829, 1831, 1839, 1850-51, 1878) raskidaju interesne
i emocionalne veze sa Turskom”, i da su se ”u doba Berlinskog kon-
gresa i austrougarske okupacije ponašali ..... kao zaseban politički i
kulturni entitet”. (str. 143-144). S tim u vezi, prvo bih želio da kažem
da je naučno nezasnovana tvrdnja o raskidanju emocionalnih i interes-
nih veza bosanskohercegovačkih Muslimana sa Turskom u XIX vijeku.
Otpor reformama i sukobi sa politikom turske centralne vlasti neospor-
no imaju svoje mjesto u političkom profiliranju bosanskohercegovačkih
Muslimana i razvoju njihove individualnosti. Medutim, ta zbivanja
nisu, ne samo za vodeći feudalni sloj, koji je izgubio raniju političku
moć, nego ni za šire muslimanske mase značila raskid sa Otomanskim
518
carstvom i njegovom državnom tradicijom. Naprotiv, Muslimani nisu
tada, kao ni ranije, mogli vidjeti rješenje položaja Bosne i Hercegovine
izvan, već samo u okviru otomanske države i njenog društvenog sistema.
Zbog toga su 1878. i došli u sukob s politikom Porte koja je, pod priti-
skom medunarodnih faktora, prepuštala Bosnu i Hercegovinu Austro -
Ugarskoj. Pa i pod austrougarskom okupacijom, osnovni pravac musli-
manske politike insistirao je na sultanovom suverenitetu i učvršćivanju
veza s Carigradom. Tada dolazi i do masovnog iseljavanja Muslima-
na u Tursku, a impuls za zadnji val seobe, koja je imala svoje dublje
društveno-ekonomske uzroke, dala je aneksija Bosne i Hercegovine 1908.
Sve to svjedoči da je proces distanciranja bosanskohercegovačkih Mus-
limana od Turske bio dugotrajan. U tom pogledu prelomni uticaj imali
su rezultati balkanskih ratova, kao i Prvog svjetskog rata.
Kada je riječ o Muslimanima, mislim da se ne može polaziti sa sta-
novišta da oni u ovom periodu predstavljaju formiranu modernu naciju.
Zato ne stoji ocjena da je kod Muslimana krajem XIX i početkom XX
vijeka postojala ”jasna svijest o posebnosti (njihovog) nacionalnog bića
i interesa”. (str. 144). Mada se etnička, politička i kulturna indivi-
dualnost Muslimana u periodu austrougarske uprave, kao i u razdoblju
koje mu je neposredno prethodilo, ne može dovoditi u pitanje, tu indi-
vidualnost nije karakteriziralo postojanje moderne nacionalne svijesti.
Sve je to bilo u najužoj svezi sa socijalnom strukturom muslimanskog
stanovništva u Bosni i Hercegovini, njegovim specifičnim položajem i
razvitkom. Koncizan i dosta uspio prikaz tog razvitka do XIX stoljeća
u enciklopedijskom tekstu dat je na osnovu nekih ocjena Branislava
Durdeva i Nedima Filipovića. Medutim, autori teksta nisu mogli naći
ozbiljno uporište u literaturi za izvjesne svoje tvrdnje koje se odnose
na nacionalni razvitak Muslimana u XIX i početkom XX vijeka, pa su
pribjegli konstrukcijama i proizvoljnim zaključcima.
U istom poglavlju govori se o narodnosnim grupama doseljenim u
Bosnu i Hercegovinu poslije austrougarske okupacije. Pri tome se navo-
de izvjesni općeniti podaci o doseljenicima u sjeverozapadnoj Bosni, uz
konstataciju da se zbog koncentracije na tom prostoru oni nisu asimili-
rali (str. 144). Mada se to eksplicitno ne kaže, očito je da se izlaganje
ograničava samo na seljake - koloniste naseljene krajem XIX vijeka, koji
su, ukoliko se nisu docnije iselili, zadržali do danas svoja odredena na-
cionalna obilježja. O migracijama stanovništva u Bosni i Hercegovini u
tom periodu i njihovom uticaju na demografske promjene i etničke od-
nose ništa drugo nije rečeno. S obzirom na nacionalni razvitak u Bosni i
Hercegovini, propušteno je da se nešto kaže ne samo o stranim seljacima
- kolonistima, nego i o ostalim doseljenicima. Više od polovine svih do-
seljenika, kojih je 1910. godine bilo 114.591, ili 6,04% ukupnog civilnog
stanovništva Bosne i Hercegovine, bili su Hrvati, Srbi i Slovenci, dok su
519
ostali bili stranci raznih nacionalnosti, ali najvećim dijelom katoličke
vjere. Konfesionalna pripadnost, koja je u Bosni i Hercegovini sticajem
istorijskih okolnosti postala determinantna za nacionalnu pripadnost
domaćeg stanovništva, igrala je presudnu ulogu i u procesu nacionalne
asimilacije stranih naseljenika. Tako je proces kroatizacije nehrvatskih
katoličkih doseljenika iz Austro-Ugarske još prije Prvog svjetskog rata
u gradovima ubrzano napredovao, pa je i za savremenike bio uočljiv.
Medutim, on nije mogao ni približno istim intenzitetom zahvatiti selo,
gdje je način života pogodovao očuvanju nacionalnih osobina kolonis-
ta. U enciklopedijskom tekstu trebalo je, pored ostalog, ukazati na
migraciona kretanja i druge fenomene koji su, npr. doprinijeli da je za
vrijeme austrougarske uprave i docnije došlo do odredenih promjena u
nacionalnoj i konfesionalnoj strukturi bosanskohercegovačkog stanov-
ništva.
Nešto ću da kažem i o tekstu o privrednom razvoju Bosne i Hercego-
vine u doba austrougarske uprave, koji je prikazan u poglavlju IX ”Eko-
nomika”. U pregnantnom izlaganju dat je niz korisnih obavještenja,
ali osim rezultata istraživanja samog autora, tekst ni u najopćenitijem
obliku ne odražava respektabilna dostignuća poslijeratne istoriografije
na ovom području. Tako je, nasuprot onome što je u nauci poznato,
moglo da se napiše: ”Prirodno bogatstvo BiH privuklo je od početka
okupacije u značajnom obimu strani privatni i državni kapital”. (str.
149). Zna se, medutim, da su austrougarski i uopšte strani kapitalis-
tički krugovi dugo vremena po okupaciji bili krajnje uzdržani u pogledu
investicionih ulaganja u Bosni i Hercegovini. Izuzev kratkotrajnog pe-
rioda neposredno po okupaciji, Austro - Ugarska se sve do pred Prvi
svjetski rat ograničila na to da sopstvena državna sredstva daje samo
za pokriće vojnih potreba. Zato se okupaciona uprava, kojoj je bio
nametnut princip samofinansiranja, samo orijentisala na otvaranje iz-
vora prihoda u zemlji i sticajem okolnosti postala najvažniji privredni
faktor. Iako se docnije, naročito nakon aneksije 1908, angažuje strani
privatni kapital, osnovno obilježje bosanskohercegovačkoj privredi da-
valo je i dalje veliko učešće zemaljskog erara. Kada pogledamo koja se
djela u popisu literature (str. 155) odnose na ekonomsku istoriju Bosne
i Hercegovine u razdoblju od 1878. do 1918. vidimo da se iz poslje-
ratne istoriografije pominje jedino knjiga samog pisca teksta. Kako je
bilo moguće ne pomenuti autore kao što su Peter F. Sugar, Ferdo Ha-
uptmann, Branislav Begović i još neki drugi, koji su zadnjih decenija,
na osnovu temeljitih arhivskih istraživanja, dali radove i monografska
djela iz ekonomske istorije Bosne i Hercegovine ovog perioda?
Inače, kada je uopšte riječ o navodenju literature uz enciklopedijske
jedinice koje se odnose na istoriju, imamo pojavu da se nerijetko zaobi-
laze i prešućuju relevantni istorijski radovi. S druge strane, ponegdje se
520
INDEKS IMENA
A Bacquehem, Oliver 165

Badeni, Kasimir 168
Abdul Hamid 196
Baernreither, Joseph Maria 88, 106-107,
Adamkiewicz 490
119, 164, 251-254, 291, 428, 431
Adamović, Danko 215
Bahtijarević, Hifzi 204, 210, 218
Aehrenthal, Alois Laxa 106, 167, 249-250,
252, 256-260, 267, 269-273, 276, 279, 283- Bajkić, V. 50
284, 293, 296, 301, 357, 461, 490-492 Bakić, Mitar 197
Agapejeff (general) 198 Balić, Mujaga 239
Ahmetašević, Muhamed 237 Balint, Imre 126
Alajbegović, Salih ef. 206, 222-223, 234- Banac, Ivo 395
235, 239 Banffy, Desider 104, 164, 166, 168
Aleksandar, Obrenović 185, 201 Bardolff, Carl 303, 308-309, 468
Aleksić- Pejković, Ljiljana 101, 110, 137, Bašagić, Safvet-beg 231, 315, 317, 344,
424, 428, 436, 439, 448-449, 453, 455, 458 366, 409, 464, 471, 491
Alibegović, Fehim-beg 204, 210 Batthyany, Tivadar 276
Alkalaj, Vito 375, 381-382 Beck, Wladimir 105, 166, 182, 272, 515
Andrássy, Gyula (Julius) 12-13, 16-20, 23- Begović, Branislav 141, 147, 153, 334, 520
25, 28-29, 44, 54, 57, 64, 67, 79, 81, 83, 96,
Benckendorff , Alexandar Konstantinović
139, 156, 267, 270, 482
435
Arnautović, Šerif 115, 136-137, 152, 200,
202-206, 210, 215, 218, 220, 226, 232, 240, Benedikt, Heinrich 55, 61, 89, 91-92, 100,
314, 344, 364, 368, 408, 471 102, 120, 124, 135, 457
Asboth, Johann 371 Benko, Isidor 223, 274, 279, 281-283, 292,
Atanacković, Savo 202 304-305, 308, 344, 358, 365, 368, 379, 389,
407
Atanacković, Stevan 202
Auersperg, Adolf 20, 23-24, 44 Berchtold, Leopold 120, 167, 261, 262, 312,
427, 429-430, 435, 440-441, 443, 448-450,
Auffenberg - Kommarów, Moritz 253, 260-
452-453, 514
261, 289, 295, 297-298, 300, 311, 361, 461-
462, 495 Berend, Ivan 93, 424
Bernatzik, Edmund 24-25, 47, 256
B - . Risto 190
Besarović, D
Babić, Anto 517 Besarović, Vojislav 87
Babić, Branko 192, 196, 463 Bičakčić, Salih-aga 190, 194, 197, 202, 205-
Babić, N. 347, 352 208, 220-221, 223, 231-234, 236
523
Bienerth, Richard 251-254, 259, 359, 369, Chlumecky, Johann 34-35, 67, 70, 72, 78,
397 96
Bilinski, Leon 43, 98, 100, 115-116, 118, Chlumecky, Leopold 275, 284
127-128, 136, 169, 260, 261, 263-264, 306- Collas, Karl 459-460, 462
310, 312-313, 315-318, 350, 411-412, 415, Conrad v. Hötzendorf, Franz 267, 271,
417-418, 429, 461, 467-470, 472-473, 514- 275, 277, 284, 287, 291, 293, 295-298, 300-
515 301, 303, 310, 428, 470, 486-487, 495-496
Biogradlija, Ahmed-beg 203 Cvijić, Jovan 491
Bismark, Otto 61, 67, 89, 341 Cvjetičanin (potpukovnik) 284
Biščević, Vasfi-beg 368 Czedik, Alois 252
Blaskovich, Sandor 208
Czörnig, Karl 54
Blau, Otto 73
Bogićević, Vojislav 49, 73, 178-179, 197, Č
205, 219, 226, 232, 276, 278, 319, 415, 489
Čabrajić, Luka 351
Bojić, Mehmedalija 481
Čaušević, Džemaludin 405, 419
Boog (potpukovnik) 295
Čengić, Ibrahim-beg 239
Božić, Kosta 338
Černjajev (general) 82
Božić, Risto 369
Čirkinagić, Omer 202, 204, 216, 223, 228,
Bradvarević, Nenad 203 230, 234-235, 237
Brajić, Sulejman 203
Čubrilović, Branko 321, 350, 410, 481, 504,
Brauner, Josef 45, 316-318, 473 506-508
Brodnik, Franz 407 Čupić-Amrein, Martha M. 348, 471
Brosch, Alexander 295, 300 Čurčić, Fehim ef. 380
Brozović, Dalibor 395
Bruck, Karl 54, 55 Ć
Büchelen, Carl 156 Ćerović, Božidar 136
Bugarski, Ranko 384 Ćirković, Sima 180
Buol - Schauenstein, Ferdinand Karl 54 Ćorović, Vladimir 137, 170, 179, 428, 431-
Burián, István (Stephan) 105-106, 114, 432, 443, 453
122, 125, 151, 174, 239, 249, 251, 257-258,
261-262, 268-270, 273-275, 277-283, 285- D
286, 289, 294, 296-297, 300-306, 308, 317, Daniel, Ernest 164
325, 336, 356, 358-360, 364-365, 369-370,
379, 388, 396, 399, 407, 420, 469, 491-496 Danilo (sin Nikole - prijestolonasljednik)
195
Bylandt-Rheidt, Arthur 36, 156, 232, 482
Danon 376
C Dantscher v. Kollesberg, Theodor 40, 44
Cambon, Paul 438, 440 Dedijer, Jefto 344
Carlgren, W. M. 167, 268 Dedijer, Vladimir 108, 180, 284, 311
Cavalletto (poslanik) 84 Deftedarević, Ibrahim-beg 442, 462
Cerić, Husein-beg 204 Despot, Mirjana 52
Cerić, Sulejman-beg 202-203, 210, 220, Dimitrijević, Lazar 319-320, 351
228, 230, 235-236 Dimitrijević, Mito 426, 428, 442, 453
Charmatz, Richard 27, 43 Dimitz, Ludwig 158
524
Dimović, Danilo 115, 152, 314, 328, 350, Elliot 81
377, 410, 470-471, 473 Eraković, Sima 362-363, 369
Dimtschoff, Radoslave M. 52, 104, 132, Eskinazi, S. Albert 380
156, 166, 446
Disraeli, Benjamin 83 F
Drozd, Aleksandar 499 Fabris, Antun 233, 234
Dumba, Nikolaus 46 Fadilpašić, Mahmud-beg 208, 240
Duranda di Cavaliere 95 Faladžić, Sulejman ef. 214
DŽ Falk 44
Feifalik, A. 465
Džabić, Ahmed ef. 206, 220-223, 225-228,
231-234, 236-238 Fidahić, Šemsi-beg 208
Džabić, Ali Fehmi ef. 195, 199-200, 202, Filan 236, 238
205-206 Filipović, Josip 17, 157, 159, 182, 392,
Džaja, Srećko M. 384, 387, 478, 481-482, 515
Džamonja, D - uro 336, 351, 410, 506 Filipović, Muhamed-beg 137
Džinić, Hamdi-beg 471 Filipović, Nedim 384, 519
Džinić, Mahmut-beg 202, 204, 209, 228, Firdus, Ali-beg 177, 179-181, 202, 207,
234, 240 216-217, 223, 227-229, 231, 235, 237-240,
Džinić, Ragib-beg 207, 228 368,
Džuverović, Josip 131 Fischer - Reinau 126
- Fischer, Josef 380
D
Forster, Zdenko 450-452
D- aković, Luka 125, 127, 180, 187, 212, Fournier, August 13, 58, 119
249, 322-323, 505 Franz Ferdinand, v. Habsburg Este 27,
D- orde ( grčki princ) 192 252, 263, 266-267, 275, 283-284, 292, 300,
D- ordević, Dimitrije 90, 101-102, 124, 137, 303, 308-309, 311-312, 357, 413, 459, 462,
170, 193, 424, 426, 428-429, 431, 433, 438- 468
439, 443 Franz Joseph I (Franjo Josip I ) 22, 30,
D- ordević, Vladan 191, 193, 201, 229 121, 157, 192, 254, 264, 267, 279, 414
-Durdev, Branislav 187, 352, 384, 519
Fufić, Nikola 211
D- urdević, Nikola 192, 201, 204, 209-210,
Führ, Christoph 280
220, 237
Fürth, Hugo 118
D- urić, M. 209, 213
D- urišić, M. 440 G
D- urković, Maksim 330
Garašanin, Ilija 182
E Gašić, Gavro 335, 363,
Ehli, Islam 198, 203 Gavranović, Berislav 54, 55
Egerton 81 Gavrila, Emil 180, 192-193, 200-201, 213-
Eisenman, L. 24, 27 214, 230, 238, 508
Eisler, Robert 119 Gazi, Husref-beg 190
Ekmečić, Milorad 53, 180, 182-183, 265, Geršić, Gligorije 185
269, 280, 299, 315, 318, 384, 408, 461, 463- Gjebić - Marušić, Kosta 336, 343
464, 483-487 Gladstone, William Ewart 83, 183, 197
525
Glodo, Mujaga 239 Haymerle, Heinrich 54-55, 80, 82, 84, 143,
Gluhić, Šefkija 491 484, 486
Goluchowski, Agenor 167 Hegedüs, Alexander 161
Gonda, Josef 158 Hellbling, E.C. 25
Gradašćević, Bećir-beg 368 Henda, Ahmed-aga 197, 202, 206-207, 223,
Grailer, Iring 53 227-228, 234-237, 239
Grdić, Šćepan 129 Hertz, F. 102
Grdić, Vasilj 351 Hofmann, Leopold 18, 71-72, 74, 162
Gross, Mirjana 111, 135, 179, 186-187, 253, Hofmeister, H. 341
265-266, 268, 271-272, 276, 284, 289, 291, Holtz, G. 371
311-312, 332, 361, 402, 409, 506 Horváth 44
Grünberg, Karl 125 Hrelja, Kemal 99, 132, 147, 172
Grünfeld 376 Hribar, Ivan 136
Guttenberg, Emil 165 Husedinović, Hamid 208
H I
Hadžibegović, Iljas 141, 151, 187, 319, 322- Ibrahimpašić - Kukavčić, Mustaj-beg 219,
323, 328, 334-336, 338, 341, 345, 372-373, 225-226, 228, 234, 388
376, 379, 498 Imamović, Mustafa 180, 185, 187-189, 191,
Hadžidamjanović, Risto 210 211, 214, 224, 229, 240, 274, 320, 324, 332,
Hadžijahić, Muhamed 177, 180, 182, 189, 358, 379, 409, 504, 508
191, 195-196, 200, 224, 385, 404, 460 Islamov, Tofik M. 107, 268
Hafizadić, Ahmed-beg 202, 204-206, 215, Ismail (kediv) 84
218-219, 225-226, 228
Hafizadić, Hašim-beg 388 J
Halačević, Junuz 208 Jahić, Dževad 387
Halilbašić, Mustaj-beg 239, 366 Jakšić, Aleksa 184, 197
Hallgarten, Georg W.F. 89, 100-111, 156, Jakšić, Grgur 11, 484
426, 438-440, 449, 457
Jakšić, Sreten 339, 351
Hamm, Josip 395
Jakubovski, Franz 499-500
Hanak, Peter 25-27, 88-89, 91, 256
Jankijević, Viktor 366
Hankić, Šerif-aga 204
Janković, Milan 131
Hantsch, Hugo 43, 45, 54, 120, 139, 283,
Jarak, Nikola 489
426-429, 432, 442, 458
Jeftanović, Gligorije 115, 136-137, 152,
Hasanpašić, Hamdi-beg 203, 205-206, 212,
177, 179-180, 189-190, 194, 197, 208-210,
215, 219-221, 223-224, 232, 235-236
214, 218-220, 223, 233, 235, 238-239, 329,
Haselsteiner, Horst 317 377, 508
Hauke 12 Jelinović, Zvonimir 162
Hauptmann, Ferdo (Ferdinand) 11, 28, 35,
Jellinek, Georg 40
39, 50, 55, 58, 74, 76, 80, 82, 85, 90, 99-
100, 108, 131, 137-139, 143, 145, 148, 150- Joakim III (patrijarh) 235
151, 156, 160, 169, 176, 178, 202, 249, 296, Jojkić, Milan 314, 350, 470
312, 317, 333, 371-372, 385, 390, 449, 451, Jokanović, Vlado 187, 387
466, 471, 489, 520 Jovanović, D - orde 119
526
Jovanović, Lazo 220 Kemura, Ibrahim 460
Jovanović, Slobodan 185, 191, 194, 201, Khuen - Hedérváry, Károly 128, 369-370
229 Kiszling, Rudolf 311
Juzbašić, Dževad 49, 55-58, 68-69, 75, 85, Kobinger 277
98, 108, 119, 137, 143, 145-146, 148, 152, Kočić, Petar 276, 305, 330, 338-340, 351,
156, 158-160, 163, 166-171, 173, 199, 247- 410, 503-504, 507-509
248, 250, 254, 262-264, 289-291, 293, 297- Koerber, Ernest 164, 167-168, 418, 420
298, 309, 312, 324, 332, 346, 348, 357, 365,
Komadina, Mujaga 202, 206-209, 216-217,
379, 388, 390, 399, 403, 408, 412, 419, 466-
223, 235
469
Komjáthy, Miklós 25, 256, 317-318
K Konstatinović, Natalija 196
Kajtaz, Husaga 206, 222 Konta, Ignaz 158
Kajtaz, Ibrahim 234 Korb von 75
Kalice, Heinrich 483, 486 Kosier, Ljubomir St. 114, 133, 136
Kállay, Benjamin 55, 85, 107-108, 126, 131, Kossuth, Ferencz 276
145-147, 149, 151, 160-168, 170, 185-186, Kraljačić, Tomislav 284, 376, 387, 464,
188, 194-197, 199, 201, 216-218, 221, 227, 489, 514
230, 232, 238, 249, 268, 285-287, 392, 399, Kraljević, Andrija 190
485 Kramar, Karl 429
Kálnoky, Gustav 483, 485-486 Krasojević, D- uro 192, 201, 209, 213
Kaluderčić, Stevo 363 Kreševljaković, Hamdija 125, 127, 136, 376
Kann, Robert A. 26 Krobatin, Alexander 415, 449, 514
Kantz 44 Kronawetter, Ferdinand 45, 77
Kapetanović, Mehmed-beg Ljubušak 387 Krulj, G. 99
Kapidžić, Hamdija 11, 13, 18, 28, 37, 55, Kruševac, Todor 114, 132, 135-136, 183,
66, 85, 99, 104, 108, 122, 130, 134, 136- 185-186, 189-201, 220, 239, 276-277, 332,
137, 144, 170, 179, 181-184, 198, 247, 251, 338-339, 374, 376, 392, 511
253-254, 263, 265, 269, 272, 274, 277-278, Kučukalić, Ibrahim 119
288-289, 291, 295, 299, 306, 309, 314, 318,
Kučukalić, Salih-aga 368
325, 327, 332, 357, 364, 378-379, 428, 432,
443, 462, 464, 469, 481, 483-484, 489, 493, Kudrjavcev, 73
515 Kuh-Chrobak, Paul 100, 116
Kapor, Savo 328, 351 Kujundžić, Kosta 192, 208, 220
Karabeg ef. Ahmed 202, 206-207, 209, Kulenović, Ahmed-beg 211
216, 223, 235 Kulenović, Muhamed-beg 225, 388
Karabegović, Husein-beg 481 Kulenović, Skender-beg 206, 235, 236
Karadžić, Vuk Stefanović 190 Kulović, Esad ef. 376, 380
Károly, Mihály (Michael) 81 Kuluglija, Hajri-beg 228
Kaser, Karl 319-321, 330, 351, 401, 471 Kuljanin, Vukan 330
Kašanin, R. 456 Kuna, Herta 387, 395
Kašiković, Nikola 194 Kuranda, Felix 118
Kazazović, Salih 202-203, 211, 219, 231 Kurtović, Šukrija 409, 509
Kemény (baron) 71 Kutschera, Hugo 197, 206, 216, 222, 232
527
L Milan, Obrenović (kralj) 184, 191, 486
Lakišić, Hasan-beg 206, 222, 234, 239 Miletić, Svetozar 198, 203
Lamp, Karl 292, 331 Miličević, Franjo 185, 196
Lange, Fridrich 138, 175, 296
Miralem, Derviš-beg 204, 206-207, 209-
Latas, Omer-paša 51, 195
- orde 350-351, 410-411, 506- 210, 212, 218-219, 223, 225-226, 234, 240,
Lazarević, D
507 314, 368-369, 388, 404-406, 460-461, 471
Leveleye, E. 371 Miralem, Hamza-beg 219, 225
Lohnstein 100, 116, 467
Miralem, Ibrišim-beg 234
Lovrenčić, Rene 205
Mirko (sin knjaza Nikole) 196
LJ
Miskolczy, Julius 58, 61, 96, 103
Ljubibratić, Mićo 184
Mišajkov, D. 453
Ljubibratić, Savo 336
Mitrović, Andrej 270
M
Mrljić, Petar 329, 337-338
Madžar, Božo 343, 417, 419, 512
Musić hadži Ahmed 481
Madarević, Junuz-aga 239
Mahmutćehajić, Rusmir 387 Mušović, Ejup 463
Majer, H. 457
Majkić, Kosta 363 N
Malbaša, Ante 85, 107, 177, 185, 187, 189,
392 Napoleon I Bonaparta 63
Mandić, Nikola 135, 152, 309, 315, 317,
Nazečić, Salko 269
336-337, 361-362, 364, 366-367, 414, 417,
471 Neuwirth 53
Marcus 44 Nezirhodžić, Hasan 227
Marjanović, Milan 410, 506
Nieč, Vladimir 116-117, 466
Marković, Marijan 114, 134-135, 499-500
Márz, Eduard 91-92, 94, 102-103 Nikola, Petrović (knjaz Crne Gore) 194-
Masarik, Tomaš G. 328, 429 196, 233
Mašić, Mujaga 205, 208, 237 Noot, Hugo 118
Mautner, M. 454-456
Nördling, Wilhelm 156
Mechtler, Paul 175
Medinlija hadži Ibrahim 480-481 Novaković, Jovan 235
Memić, Mustafa 463 Novaković, Stojan 191, 193
Mensdorf - Pouilly - Dietrichtstein, Albert Nuri - Hadžić, Osman 177-180, 196-197,
432, 435-437, 440-441
Mešić, Adem-aga 115, 136-137, 152, 180, 210, 217, 231
471
Miedlig, Michael 384 NJ
Mikić, D- orde 494
Miklos, Karl 126 Nježić, Živko 343, 363, 369, 411, 507
528
O Purivatra, Atif 387
Okuka, Miloš 391, 395 R
Omanović, Fata 199, 206 Radenić, Andrija 271, 275
Opačić, Petar 299 Radović, Vladimir 192, 194
Orbin, Mavar 384 Radulović, Risto 377, 381-382
P Rakić, Lazar 192-193, 205
Ranky, György 93, 424
Pallavicini, Johann 492 Ražnatović, Novak 194, 201
Papić, Mitar 129, 392, 395 Rechberger, Walther 52, 155
Paskaleva, Viržinija 101-102, 425 Redlich, Joseph 25, 107, 248, 256, 281,
Pašić, Osman-beg 207, 368 289, 397-398, 428, 431, 443
Pašić, Zijad-beg 207-208 Redžić, Enver 352, 385, 387, 503, 508
Pavličević, Dragutin 49, 52-53, 505 Regele, Oskar 284
Pechy (ugarski ministar saobraćaja) 44 Reinöhl, Fritz 193, 328, 378
Peco, Asim 389 Reiter, Norbert 384
Pejanović, D - orde 127, 381 Renner, Karl 26-27, 103
-
Perin, D. 131 Riedl, Richard 463
Petrović, Diogen 329 Rieger, František 43, 45
Petrović, Rade 59 Ristić, Vasa 114, 133, 135-136
Petrović, Stana (kćerka knjaza Nikole) 196 Rizvanbegović-Stočević, Mehmed Ali-paša
Pinto, Avram 372 194-195
Pissarev, J.A. 102, 429, 457 Rizvić, Muhsin 408
Pitner, Karl 197, 364 Rohonyi, Julius 308
Pittreich, Heinrich 280 Roskiewicz, Johan 50-52, 73, 95, 132
Plener, Ernest 41-42, 45-46 Rotkopf, Moritz 379-380
Plenker, Georg 50, 85 Rüdit, (baron) 116
Pleterski, Janko 266 Rukavina, Mihajlo 195, 216, 219, 231
Poincaré, Raymond 438 Rumpler, Helmult 270
Popović, J. 131 Rzehak, Ferdinand 481
Popović, Matija 363 S
Pöschel, Moritz Ritter 221, 250
Salamunović, Ivan 328
Potemkin, V.P. 84
Salić, Muhamed 204, 239
Potiorek, Oskar 115-116, 118, 126-128,
134, 136, 169, 263-264, 265, 287, 300-307, Salis, J.R. 83-84, 89
309-313, 316-317, 397, 399, 410, 412, 414, Salisbury, Robert Cecil 81-83, 484, 486
416-417, 427, 432, 442-443, 461, 464, 466- Salkić hadži Hasan 481
473, 493, 498, 514, 516 Salom, D. Avram 380
Prcić, Osman ef. 202, 204, 209, 220, 223, Salom, Ješua 119, 342, 374, 376, 379-380
232, 235, 236 Salvator, Leopold 127
Privilica, Derviš-beg 204 Sándor, Vilmos 424
Privilica, Hasan-beg 481 Sándor, Pal 89, 102, 110-111
Prunk, Janko 266 Sarač, Suljaga 204
529
Sarić, Murat 368, 404 Srškić, Milan 338, 348, 351, 361, 364, 409,
Sarkotić, Stjepan 269, 416-420 487
Sauter, Hermann 49, 57, 69, 85, 87-88, Stadler, Josip 186, 212, 505, 514
92, 97-98, 103, 107, 109, 111-115, 117-118, Stančić, Ljiljana 386-387, 391, 395
134, 139, 171, 247, 332 Stojančević, Vladimir 182, 214
Savić M. Milivoj 426, 453, 455-457 Stojanović, K. 425, 453
Schemua, Blasius 288, 298, 300, 311 Stojanović, Nikola 122, 177, 179, 363, 366,
Schieder, Theodor 384 368
Schiessel, Franz 192 Stojčević, Stojan 330
Schmarda, Josip Baptista 119, 127 Stokanović, Pero 333
Schmid, Ferdinand 11-12, 38, 42, 85, 97- Stremayr, Karl 27, 30
99, 113, 117, 123, 125, 129, 132, 137-139, Stürgkh, Karl 413, 449, 451-452, 514
171-172, 175, 247, 256, 292, 296-297, 331, Sućeska, Avdo 187, 384
373-375 Suess, Eduard 46
Schneller, Rudolf 11 Sugar, Peter 20, 42, 85, 127-128, 131-132,
Schönaich, Franz 260, 275, 277-280, 282, 146, 151, 160, 520
287, 292-298, 301-302, 357-360, 397, 495- Sulejmanpašić, Ali-beg 207
496
Sulejmanpašić, Rifat-beg 137, 314, 366,
Schönfeld, F.M.L. 482 388, 461, 464, 471, 516
Schulz (konzul) 80 Sunarić, Jozo 317, 367
Schuster, Rudolf 450 Suppan, Arnold 266, 271, 280-281
Schwarz, Adolf 236 Svrzo, Ahmed 197
Schwarz, Karl 159 Szápary, Frigyes Friedrich 34, 71-72
Schwarzenberg, Felix 54 Szell, Kálmán (Koloman) 19, 167-168, 208,
Schwegel, Joseph 56, 70, 73-74, 78, 81 482
Shek, Adalbert 288, 368, 460
Sieghart, Rudolf 25, 90, 256, 326 Š
Simić, D- orde 191 Šabanović, Hazim 136
Simić, Jovo 329, 363, 410 Šahinagić, Avdaga 239
Singer, Bernhard 156 Šantić, Aleksa 194
Skarić, Vladislav 51, 177, 201, 220, 235, Šarac, Sulejman 225, 491
239, 376 Šarić, Ivan 337
Skene, Alfred 44, 45 Šehić, Nusret 181, 188, 200, 203-204, 207,
Skoko, Savo 425, 436, 438-439, 456 212, 215-220, 228, 230-231, 233-234, 236-
Smailkadić, Rifat 227 237
Softić, Isa 204 Šehović ef. Jusuf 239
Somogyi, Eva 250, 267, 293 Šemsikadić (muftija) 478-481
Sosnosky, Theodor 427, 438, 440 Škaljić, Nezir 231
Spahić, Mehmed ef. 195, 196 Šnjarić (general) 460
Spaho, Mehmed 87 Šogolj, Salih 205
Spalajković, Miroslav 198 Šola, Vojislav 136-137, 177, 179-180, 192,
Spitzmüller - Harmersbach, Alexander 194, 209-210, 220-221, 329, 363, 377
250, 468 Šunjić, Marko 387
530
T Vesnić, Milenko 201
Vinaver, Vuk 194
Taaffe, Eduar 27, 30, 35, 43-45, 163-164,
341 Vinogradov, K. B. 102, 265, 270, 284, 429,
457
Tadin, Kalist 411
Visontay, Samuel 208
Talloczy, Ludwig 317
Vojčik, Johan 499-500
Taušanović, Kosta 192
Vojvodić, Mihajlo 191, 431
Tejlor, Dž. A. 83, 425, 436, 439
Vučković, V. J. 11, 484
Tepić, Ibrahim 49-50, 52, 73, 85, 142
Teskeredžić, Rifat-beg 234 Vukanović, Savo 381
Teufik (kediv) 84 W
Teufik-bej 227
Wank, Solomon 268
Tezner, Friedrich 25, 42
Weinwurm, Franz 265, 300, 312, 315, 318,
Thömmel, Gustav 49, 94
472
Tisza, István (Stefan) 316-317, 416-417
Wekerle, Sándor (Alexander) 104-105, 174,
Tisza, Kálmán (Koloman) 13, 19-21, 23, 251, 255, 263, 272, 276, 290-291
27-29, 31-32, 34-35, 43-44, 67, 70-73, 78,
Werner, Karl Heinz 53, 61, 89, 91-92, 94,
157, 165, 485
100-103, 457
Todorović, Svetozar 49, 73
Wertheimer, Eduard 12-13, 16, 20, 58, 96,
Tomašić, Nikola 402 139, 482
Tomić, Jaša 201, 203, 205, 209, 213, 219 Wessely, Karl 414
Tomić, Stojan 503
Wimpffen 84
Topal, Osman-paša 52, 387
Winzor, Anton 277-282, 388
Trifković, Stjepo 194, 198, 203, 219, 235,
Wolski 64
238
Wurmbrand, Nobert 11-12, 42, 292, 331
Troyer 351
Würtenberg, Wilhelm 84, 159
Tuzlić, Bakir-beg 180-181, 202, 204, 206-
207, 209, 216-218, 235, 238 Z
U Zaharić, Jeftomir 195, 221
Uebersberger, Hans 442-443 Zaimović, Derviš-beg 237
Uhlirz, Karl 12, 27, 43 Zajimović, Šemsi-beg 203
Ulbrich, Joseph 25 Zalezski (austrijski ministar finansija) 450
Užičanin, Omer-aga 197, 239 Zaplata, Rudolf 51, 54
Zarzycki, Miron 389
V
Zelić - Bućan, B. 59
Vago, Josip 87 Zöllner, Erich 27
Varešanin, Marijan 278, 285-287, 293-295, Zurunić, Teodor 309
297, 299-301, 359, 365, 495, 497-498
Ž
Vasiljević, Vaso 330
Vejzović, Suljaga 330 Žerajić, Bogdan 327
Verosta, Stephan 284, 299 Živanović, M.Z. 327
Veselinović 201 Žolger, Ivan 24-25, 256
531
citiraju i u naučnom pogledu promašene knjige. To je kod nas donekle
postao već manir, iza koga se mogu nazirati i odredeni lični animo-
ziteti, odnosno afiniteti. Nedostaci ove vrste morali su se otkloniti u
redakcijskom postupku. Smisao navodenja literature uz enciklopedijske
jedinice nije samo u tome da se označi odakle je autor uzeo podatke za
svoj tekst, nego i da uputi čitaoca na najbitnija naučna djela i radove
o odredenom pitanju.
Šteta što su ovakvi i slični propusti umanjili nesumnjivu vrijednost
ovog zamašnog naučnog poduhvata.
521
INDEKS IMENA
A Bacquehem, Oliver 165

Badeni, Kasimir 168
Abdul Hamid 196
Baernreither, Joseph Maria 88, 106-107,
Adamkiewicz 490
119, 164, 251-254, 291, 428, 431
Adamović, Danko 215
Bahtijarević, Hifzi 204, 210, 218
Aehrenthal, Alois Laxa 106, 167, 249-250,
252, 256-260, 267, 269-273, 276, 279, 283- Bajkić, V. 50
284, 293, 296, 301, 357, 461, 490-492 Bakić, Mitar 197
Agapejeff (general) 198 Balić, Mujaga 239
Ahmetašević, Muhamed 237 Balint, Imre 126
Alajbegović, Salih ef. 206, 222-223, 234- Banac, Ivo 395
235, 239 Banffy, Desider 104, 164, 166, 168
Aleksandar, Obrenović 185, 201 Bardolff, Carl 303, 308-309, 468
Aleksić- Pejković, Ljiljana 101, 110, 137, Bašagić, Safvet-beg 231, 315, 317, 344,
424, 428, 436, 439, 448-449, 453, 455, 458 366, 409, 464, 471, 491
Alibegović, Fehim-beg 204, 210 Batthyany, Tivadar 276
Alkalaj, Vito 375, 381-382 Beck, Wladimir 105, 166, 182, 272, 515
Andrássy, Gyula (Julius) 12-13, 16-20, 23- Begović, Branislav 141, 147, 153, 334, 520
25, 28-29, 44, 54, 57, 64, 67, 79, 81, 83, 96,
Benckendorff , Alexandar Konstantinović
139, 156, 267, 270, 482
435
Arnautović, Šerif 115, 136-137, 152, 200,
202-206, 210, 215, 218, 220, 226, 232, 240, Benedikt, Heinrich 55, 61, 89, 91-92, 100,
314, 344, 364, 368, 408, 471 102, 120, 124, 135, 457
Asboth, Johann 371 Benko, Isidor 223, 274, 279, 281-283, 292,
Atanacković, Savo 202 304-305, 308, 344, 358, 365, 368, 379, 389,
407
Atanacković, Stevan 202
Auersperg, Adolf 20, 23-24, 44 Berchtold, Leopold 120, 167, 261, 262, 312,
427, 429-430, 435, 440-441, 443, 448-450,
Auffenberg - Kommarów, Moritz 253, 260-
452-453, 514
261, 289, 295, 297-298, 300, 311, 361, 461-
462, 495 Berend, Ivan 93, 424
Bernatzik, Edmund 24-25, 47, 256
B - . Risto 190
Besarović, D
Babić, Anto 517 Besarović, Vojislav 87
Babić, Branko 192, 196, 463 Bičakčić, Salih-aga 190, 194, 197, 202, 205-
Babić, N. 347, 352 208, 220-221, 223, 231-234, 236
523
Bienerth, Richard 251-254, 259, 359, 369, Chlumecky, Johann 34-35, 67, 70, 72, 78,
397 96
Bilinski, Leon 43, 98, 100, 115-116, 118, Chlumecky, Leopold 275, 284
127-128, 136, 169, 260, 261, 263-264, 306- Collas, Karl 459-460, 462
310, 312-313, 315-318, 350, 411-412, 415, Conrad v. Hötzendorf, Franz 267, 271,
417-418, 429, 461, 467-470, 472-473, 514- 275, 277, 284, 287, 291, 293, 295-298, 300-
515 301, 303, 310, 428, 470, 486-487, 495-496
Biogradlija, Ahmed-beg 203 Cvijić, Jovan 491
Bismark, Otto 61, 67, 89, 341 Cvjetičanin (potpukovnik) 284
Biščević, Vasfi-beg 368 Czedik, Alois 252
Blaskovich, Sandor 208
Czörnig, Karl 54
Blau, Otto 73
Bogićević, Vojislav 49, 73, 178-179, 197, Č
205, 219, 226, 232, 276, 278, 319, 415, 489
Čabrajić, Luka 351
Bojić, Mehmedalija 481
Čaušević, Džemaludin 405, 419
Boog (potpukovnik) 295
Čengić, Ibrahim-beg 239
Božić, Kosta 338
Černjajev (general) 82
Božić, Risto 369
Čirkinagić, Omer 202, 204, 216, 223, 228,
Bradvarević, Nenad 203 230, 234-235, 237
Brajić, Sulejman 203
Čubrilović, Branko 321, 350, 410, 481, 504,
Brauner, Josef 45, 316-318, 473 506-508
Brodnik, Franz 407 Čupić-Amrein, Martha M. 348, 471
Brosch, Alexander 295, 300 Čurčić, Fehim ef. 380
Brozović, Dalibor 395
Bruck, Karl 54, 55 Ć
Büchelen, Carl 156 Ćerović, Božidar 136
Bugarski, Ranko 384 Ćirković, Sima 180
Buol - Schauenstein, Ferdinand Karl 54 Ćorović, Vladimir 137, 170, 179, 428, 431-
Burián, István (Stephan) 105-106, 114, 432, 443, 453
122, 125, 151, 174, 239, 249, 251, 257-258,
261-262, 268-270, 273-275, 277-283, 285- D
286, 289, 294, 296-297, 300-306, 308, 317, Daniel, Ernest 164
325, 336, 356, 358-360, 364-365, 369-370,
379, 388, 396, 399, 407, 420, 469, 491-496 Danilo (sin Nikole - prijestolonasljednik)
195
Bylandt-Rheidt, Arthur 36, 156, 232, 482
Danon 376
C Dantscher v. Kollesberg, Theodor 40, 44
Cambon, Paul 438, 440 Dedijer, Jefto 344
Carlgren, W. M. 167, 268 Dedijer, Vladimir 108, 180, 284, 311
Cavalletto (poslanik) 84 Deftedarević, Ibrahim-beg 442, 462
Cerić, Husein-beg 204 Despot, Mirjana 52
Cerić, Sulejman-beg 202-203, 210, 220, Dimitrijević, Lazar 319-320, 351
228, 230, 235-236 Dimitrijević, Mito 426, 428, 442, 453
Charmatz, Richard 27, 43 Dimitz, Ludwig 158
524
Dimović, Danilo 115, 152, 314, 328, 350, Elliot 81
377, 410, 470-471, 473 Eraković, Sima 362-363, 369
Dimtschoff, Radoslave M. 52, 104, 132, Eskinazi, S. Albert 380
156, 166, 446
Disraeli, Benjamin 83 F
Drozd, Aleksandar 499 Fabris, Antun 233, 234
Dumba, Nikolaus 46 Fadilpašić, Mahmud-beg 208, 240
Duranda di Cavaliere 95 Faladžić, Sulejman ef. 214
DŽ Falk 44
Feifalik, A. 465
Džabić, Ahmed ef. 206, 220-223, 225-228,
231-234, 236-238 Fidahić, Šemsi-beg 208
Džabić, Ali Fehmi ef. 195, 199-200, 202, Filan 236, 238
205-206 Filipović, Josip 17, 157, 159, 182, 392,
Džaja, Srećko M. 384, 387, 478, 481-482, 515
Džamonja, D - uro 336, 351, 410, 506 Filipović, Muhamed-beg 137
Džinić, Hamdi-beg 471 Filipović, Nedim 384, 519
Džinić, Mahmut-beg 202, 204, 209, 228, Firdus, Ali-beg 177, 179-181, 202, 207,
234, 240 216-217, 223, 227-229, 231, 235, 237-240,
Džinić, Ragib-beg 207, 228 368,
Džuverović, Josip 131 Fischer - Reinau 126
- Fischer, Josef 380
D
Forster, Zdenko 450-452
D- aković, Luka 125, 127, 180, 187, 212, Fournier, August 13, 58, 119
249, 322-323, 505 Franz Ferdinand, v. Habsburg Este 27,
D- orde ( grčki princ) 192 252, 263, 266-267, 275, 283-284, 292, 300,
D- ordević, Dimitrije 90, 101-102, 124, 137, 303, 308-309, 311-312, 357, 413, 459, 462,
170, 193, 424, 426, 428-429, 431, 433, 438- 468
439, 443 Franz Joseph I (Franjo Josip I ) 22, 30,
D- ordević, Vladan 191, 193, 201, 229 121, 157, 192, 254, 264, 267, 279, 414
-Durdev, Branislav 187, 352, 384, 519
Fufić, Nikola 211
D- urdević, Nikola 192, 201, 204, 209-210,
Führ, Christoph 280
220, 237
Fürth, Hugo 118
D- urić, M. 209, 213
D- urišić, M. 440 G
D- urković, Maksim 330
Garašanin, Ilija 182
E Gašić, Gavro 335, 363,
Ehli, Islam 198, 203 Gavranović, Berislav 54, 55
Egerton 81 Gavrila, Emil 180, 192-193, 200-201, 213-
Eisenman, L. 24, 27 214, 230, 238, 508
Eisler, Robert 119 Gazi, Husref-beg 190
Ekmečić, Milorad 53, 180, 182-183, 265, Geršić, Gligorije 185
269, 280, 299, 315, 318, 384, 408, 461, 463- Gjebić - Marušić, Kosta 336, 343
464, 483-487 Gladstone, William Ewart 83, 183, 197
525
Glodo, Mujaga 239 Haymerle, Heinrich 54-55, 80, 82, 84, 143,
Gluhić, Šefkija 491 484, 486
Goluchowski, Agenor 167 Hegedüs, Alexander 161
Gonda, Josef 158 Hellbling, E.C. 25
Gradašćević, Bećir-beg 368 Henda, Ahmed-aga 197, 202, 206-207, 223,
Grailer, Iring 53 227-228, 234-237, 239
Grdić, Šćepan 129 Hertz, F. 102
Grdić, Vasilj 351 Hofmann, Leopold 18, 71-72, 74, 162
Gross, Mirjana 111, 135, 179, 186-187, 253, Hofmeister, H. 341
265-266, 268, 271-272, 276, 284, 289, 291, Holtz, G. 371
311-312, 332, 361, 402, 409, 506 Horváth 44
Grünberg, Karl 125 Hrelja, Kemal 99, 132, 147, 172
Grünfeld 376 Hribar, Ivan 136
Guttenberg, Emil 165 Husedinović, Hamid 208
H I
Hadžibegović, Iljas 141, 151, 187, 319, 322- Ibrahimpašić - Kukavčić, Mustaj-beg 219,
323, 328, 334-336, 338, 341, 345, 372-373, 225-226, 228, 234, 388
376, 379, 498 Imamović, Mustafa 180, 185, 187-189, 191,
Hadžidamjanović, Risto 210 211, 214, 224, 229, 240, 274, 320, 324, 332,
Hadžijahić, Muhamed 177, 180, 182, 189, 358, 379, 409, 504, 508
191, 195-196, 200, 224, 385, 404, 460 Islamov, Tofik M. 107, 268
Hafizadić, Ahmed-beg 202, 204-206, 215, Ismail (kediv) 84
218-219, 225-226, 228
Hafizadić, Hašim-beg 388 J
Halačević, Junuz 208 Jahić, Dževad 387
Halilbašić, Mustaj-beg 239, 366 Jakšić, Aleksa 184, 197
Hallgarten, Georg W.F. 89, 100-111, 156, Jakšić, Grgur 11, 484
426, 438-440, 449, 457
Jakšić, Sreten 339, 351
Hamm, Josip 395
Jakubovski, Franz 499-500
Hanak, Peter 25-27, 88-89, 91, 256
Jankijević, Viktor 366
Hankić, Šerif-aga 204
Janković, Milan 131
Hantsch, Hugo 43, 45, 54, 120, 139, 283,
Jarak, Nikola 489
426-429, 432, 442, 458
Jeftanović, Gligorije 115, 136-137, 152,
Hasanpašić, Hamdi-beg 203, 205-206, 212,
177, 179-180, 189-190, 194, 197, 208-210,
215, 219-221, 223-224, 232, 235-236
214, 218-220, 223, 233, 235, 238-239, 329,
Haselsteiner, Horst 317 377, 508
Hauke 12 Jelinović, Zvonimir 162
Hauptmann, Ferdo (Ferdinand) 11, 28, 35,
Jellinek, Georg 40
39, 50, 55, 58, 74, 76, 80, 82, 85, 90, 99-
100, 108, 131, 137-139, 143, 145, 148, 150- Joakim III (patrijarh) 235
151, 156, 160, 169, 176, 178, 202, 249, 296, Jojkić, Milan 314, 350, 470
312, 317, 333, 371-372, 385, 390, 449, 451, Jokanović, Vlado 187, 387
466, 471, 489, 520 Jovanović, D - orde 119
526
Jovanović, Lazo 220 Kemura, Ibrahim 460
Jovanović, Slobodan 185, 191, 194, 201, Khuen - Hedérváry, Károly 128, 369-370
229 Kiszling, Rudolf 311
Juzbašić, Dževad 49, 55-58, 68-69, 75, 85, Kobinger 277
98, 108, 119, 137, 143, 145-146, 148, 152, Kočić, Petar 276, 305, 330, 338-340, 351,
156, 158-160, 163, 166-171, 173, 199, 247- 410, 503-504, 507-509
248, 250, 254, 262-264, 289-291, 293, 297- Koerber, Ernest 164, 167-168, 418, 420
298, 309, 312, 324, 332, 346, 348, 357, 365,
Komadina, Mujaga 202, 206-209, 216-217,
379, 388, 390, 399, 403, 408, 412, 419, 466-
223, 235
469
Komjáthy, Miklós 25, 256, 317-318
K Konstatinović, Natalija 196
Kajtaz, Husaga 206, 222 Konta, Ignaz 158
Kajtaz, Ibrahim 234 Korb von 75
Kalice, Heinrich 483, 486 Kosier, Ljubomir St. 114, 133, 136
Kállay, Benjamin 55, 85, 107-108, 126, 131, Kossuth, Ferencz 276
145-147, 149, 151, 160-168, 170, 185-186, Kraljačić, Tomislav 284, 376, 387, 464,
188, 194-197, 199, 201, 216-218, 221, 227, 489, 514
230, 232, 238, 249, 268, 285-287, 392, 399, Kraljević, Andrija 190
485 Kramar, Karl 429
Kálnoky, Gustav 483, 485-486 Krasojević, D- uro 192, 201, 209, 213
Kaluderčić, Stevo 363 Kreševljaković, Hamdija 125, 127, 136, 376
Kann, Robert A. 26 Krobatin, Alexander 415, 449, 514
Kantz 44 Kronawetter, Ferdinand 45, 77
Kapetanović, Mehmed-beg Ljubušak 387 Krulj, G. 99
Kapidžić, Hamdija 11, 13, 18, 28, 37, 55, Kruševac, Todor 114, 132, 135-136, 183,
66, 85, 99, 104, 108, 122, 130, 134, 136- 185-186, 189-201, 220, 239, 276-277, 332,
137, 144, 170, 179, 181-184, 198, 247, 251, 338-339, 374, 376, 392, 511
253-254, 263, 265, 269, 272, 274, 277-278, Kučukalić, Ibrahim 119
288-289, 291, 295, 299, 306, 309, 314, 318,
Kučukalić, Salih-aga 368
325, 327, 332, 357, 364, 378-379, 428, 432,
443, 462, 464, 469, 481, 483-484, 489, 493, Kudrjavcev, 73
515 Kuh-Chrobak, Paul 100, 116
Kapor, Savo 328, 351 Kujundžić, Kosta 192, 208, 220
Karabeg ef. Ahmed 202, 206-207, 209, Kulenović, Ahmed-beg 211
216, 223, 235 Kulenović, Muhamed-beg 225, 388
Karabegović, Husein-beg 481 Kulenović, Skender-beg 206, 235, 236
Karadžić, Vuk Stefanović 190 Kulović, Esad ef. 376, 380
Károly, Mihály (Michael) 81 Kuluglija, Hajri-beg 228
Kaser, Karl 319-321, 330, 351, 401, 471 Kuljanin, Vukan 330
Kašanin, R. 456 Kuna, Herta 387, 395
Kašiković, Nikola 194 Kuranda, Felix 118
Kazazović, Salih 202-203, 211, 219, 231 Kurtović, Šukrija 409, 509
Kemény (baron) 71 Kutschera, Hugo 197, 206, 216, 222, 232
527
L Milan, Obrenović (kralj) 184, 191, 486
Lakišić, Hasan-beg 206, 222, 234, 239 Miletić, Svetozar 198, 203
Lamp, Karl 292, 331 Miličević, Franjo 185, 196
Lange, Fridrich 138, 175, 296
Miralem, Derviš-beg 204, 206-207, 209-
Latas, Omer-paša 51, 195
- orde 350-351, 410-411, 506- 210, 212, 218-219, 223, 225-226, 234, 240,
Lazarević, D
507 314, 368-369, 388, 404-406, 460-461, 471
Leveleye, E. 371 Miralem, Hamza-beg 219, 225
Lohnstein 100, 116, 467
Miralem, Ibrišim-beg 234
Lovrenčić, Rene 205
Mirko (sin knjaza Nikole) 196
LJ
Miskolczy, Julius 58, 61, 96, 103
Ljubibratić, Mićo 184
Mišajkov, D. 453
Ljubibratić, Savo 336
Mitrović, Andrej 270
M
Mrljić, Petar 329, 337-338
Madžar, Božo 343, 417, 419, 512
Musić hadži Ahmed 481
Madarević, Junuz-aga 239
Mahmutćehajić, Rusmir 387 Mušović, Ejup 463
Majer, H. 457
Majkić, Kosta 363 N
Malbaša, Ante 85, 107, 177, 185, 187, 189,
392 Napoleon I Bonaparta 63
Mandić, Nikola 135, 152, 309, 315, 317,
Nazečić, Salko 269
336-337, 361-362, 364, 366-367, 414, 417,
471 Neuwirth 53
Marcus 44 Nezirhodžić, Hasan 227
Marjanović, Milan 410, 506
Nieč, Vladimir 116-117, 466
Marković, Marijan 114, 134-135, 499-500
Márz, Eduard 91-92, 94, 102-103 Nikola, Petrović (knjaz Crne Gore) 194-
Masarik, Tomaš G. 328, 429 196, 233
Mašić, Mujaga 205, 208, 237 Noot, Hugo 118
Mautner, M. 454-456
Nördling, Wilhelm 156
Mechtler, Paul 175
Medinlija hadži Ibrahim 480-481 Novaković, Jovan 235
Memić, Mustafa 463 Novaković, Stojan 191, 193
Mensdorf - Pouilly - Dietrichtstein, Albert Nuri - Hadžić, Osman 177-180, 196-197,
432, 435-437, 440-441
Mešić, Adem-aga 115, 136-137, 152, 180, 210, 217, 231
471
Miedlig, Michael 384 NJ
Mikić, D- orde 494
Miklos, Karl 126 Nježić, Živko 343, 363, 369, 411, 507
528
O Purivatra, Atif 387
Okuka, Miloš 391, 395 R
Omanović, Fata 199, 206 Radenić, Andrija 271, 275
Opačić, Petar 299 Radović, Vladimir 192, 194
Orbin, Mavar 384 Radulović, Risto 377, 381-382
P Rakić, Lazar 192-193, 205
Ranky, György 93, 424
Pallavicini, Johann 492 Ražnatović, Novak 194, 201
Papić, Mitar 129, 392, 395 Rechberger, Walther 52, 155
Paskaleva, Viržinija 101-102, 425 Redlich, Joseph 25, 107, 248, 256, 281,
Pašić, Osman-beg 207, 368 289, 397-398, 428, 431, 443
Pašić, Zijad-beg 207-208 Redžić, Enver 352, 385, 387, 503, 508
Pavličević, Dragutin 49, 52-53, 505 Regele, Oskar 284
Pechy (ugarski ministar saobraćaja) 44 Reinöhl, Fritz 193, 328, 378
Peco, Asim 389 Reiter, Norbert 384
Pejanović, D - orde 127, 381 Renner, Karl 26-27, 103
-
Perin, D. 131 Riedl, Richard 463
Petrović, Diogen 329 Rieger, František 43, 45
Petrović, Rade 59 Ristić, Vasa 114, 133, 135-136
Petrović, Stana (kćerka knjaza Nikole) 196 Rizvanbegović-Stočević, Mehmed Ali-paša
Pinto, Avram 372 194-195
Pissarev, J.A. 102, 429, 457 Rizvić, Muhsin 408
Pitner, Karl 197, 364 Rohonyi, Julius 308
Pittreich, Heinrich 280 Roskiewicz, Johan 50-52, 73, 95, 132
Plener, Ernest 41-42, 45-46 Rotkopf, Moritz 379-380
Plenker, Georg 50, 85 Rüdit, (baron) 116
Pleterski, Janko 266 Rukavina, Mihajlo 195, 216, 219, 231
Poincaré, Raymond 438 Rumpler, Helmult 270
Popović, J. 131 Rzehak, Ferdinand 481
Popović, Matija 363 S
Pöschel, Moritz Ritter 221, 250
Salamunović, Ivan 328
Potemkin, V.P. 84
Salić, Muhamed 204, 239
Potiorek, Oskar 115-116, 118, 126-128,
134, 136, 169, 263-264, 265, 287, 300-307, Salis, J.R. 83-84, 89
309-313, 316-317, 397, 399, 410, 412, 414, Salisbury, Robert Cecil 81-83, 484, 486
416-417, 427, 432, 442-443, 461, 464, 466- Salkić hadži Hasan 481
473, 493, 498, 514, 516 Salom, D. Avram 380
Prcić, Osman ef. 202, 204, 209, 220, 223, Salom, Ješua 119, 342, 374, 376, 379-380
232, 235, 236 Salvator, Leopold 127
Privilica, Derviš-beg 204 Sándor, Vilmos 424
Privilica, Hasan-beg 481 Sándor, Pal 89, 102, 110-111
Prunk, Janko 266 Sarač, Suljaga 204
529
Sarić, Murat 368, 404 Srškić, Milan 338, 348, 351, 361, 364, 409,
Sarkotić, Stjepan 269, 416-420 487
Sauter, Hermann 49, 57, 69, 85, 87-88, Stadler, Josip 186, 212, 505, 514
92, 97-98, 103, 107, 109, 111-115, 117-118, Stančić, Ljiljana 386-387, 391, 395
134, 139, 171, 247, 332 Stojančević, Vladimir 182, 214
Savić M. Milivoj 426, 453, 455-457 Stojanović, K. 425, 453
Schemua, Blasius 288, 298, 300, 311 Stojanović, Nikola 122, 177, 179, 363, 366,
Schieder, Theodor 384 368
Schiessel, Franz 192 Stojčević, Stojan 330
Schmarda, Josip Baptista 119, 127 Stokanović, Pero 333
Schmid, Ferdinand 11-12, 38, 42, 85, 97- Stremayr, Karl 27, 30
99, 113, 117, 123, 125, 129, 132, 137-139, Stürgkh, Karl 413, 449, 451-452, 514
171-172, 175, 247, 256, 292, 296-297, 331, Sućeska, Avdo 187, 384
373-375 Suess, Eduard 46
Schneller, Rudolf 11 Sugar, Peter 20, 42, 85, 127-128, 131-132,
Schönaich, Franz 260, 275, 277-280, 282, 146, 151, 160, 520
287, 292-298, 301-302, 357-360, 397, 495- Sulejmanpašić, Ali-beg 207
496
Sulejmanpašić, Rifat-beg 137, 314, 366,
Schönfeld, F.M.L. 482 388, 461, 464, 471, 516
Schulz (konzul) 80 Sunarić, Jozo 317, 367
Schuster, Rudolf 450 Suppan, Arnold 266, 271, 280-281
Schwarz, Adolf 236 Svrzo, Ahmed 197
Schwarz, Karl 159 Szápary, Frigyes Friedrich 34, 71-72
Schwarzenberg, Felix 54 Szell, Kálmán (Koloman) 19, 167-168, 208,
Schwegel, Joseph 56, 70, 73-74, 78, 81 482
Shek, Adalbert 288, 368, 460
Sieghart, Rudolf 25, 90, 256, 326 Š
Simić, D- orde 191 Šabanović, Hazim 136
Simić, Jovo 329, 363, 410 Šahinagić, Avdaga 239
Singer, Bernhard 156 Šantić, Aleksa 194
Skarić, Vladislav 51, 177, 201, 220, 235, Šarac, Sulejman 225, 491
239, 376 Šarić, Ivan 337
Skene, Alfred 44, 45 Šehić, Nusret 181, 188, 200, 203-204, 207,
Skoko, Savo 425, 436, 438-439, 456 212, 215-220, 228, 230-231, 233-234, 236-
Smailkadić, Rifat 227 237
Softić, Isa 204 Šehović ef. Jusuf 239
Somogyi, Eva 250, 267, 293 Šemsikadić (muftija) 478-481
Sosnosky, Theodor 427, 438, 440 Škaljić, Nezir 231
Spahić, Mehmed ef. 195, 196 Šnjarić (general) 460
Spaho, Mehmed 87 Šogolj, Salih 205
Spalajković, Miroslav 198 Šola, Vojislav 136-137, 177, 179-180, 192,
Spitzmüller - Harmersbach, Alexander 194, 209-210, 220-221, 329, 363, 377
250, 468 Šunjić, Marko 387
530
T Vesnić, Milenko 201
Vinaver, Vuk 194
Taaffe, Eduar 27, 30, 35, 43-45, 163-164,
341 Vinogradov, K. B. 102, 265, 270, 284, 429,
457
Tadin, Kalist 411
Visontay, Samuel 208
Talloczy, Ludwig 317
Vojčik, Johan 499-500
Taušanović, Kosta 192
Vojvodić, Mihajlo 191, 431
Tejlor, Dž. A. 83, 425, 436, 439
Vučković, V. J. 11, 484
Tepić, Ibrahim 49-50, 52, 73, 85, 142
Teskeredžić, Rifat-beg 234 Vukanović, Savo 381
Teufik (kediv) 84 W
Teufik-bej 227
Wank, Solomon 268
Tezner, Friedrich 25, 42
Weinwurm, Franz 265, 300, 312, 315, 318,
Thömmel, Gustav 49, 94
472
Tisza, István (Stefan) 316-317, 416-417
Wekerle, Sándor (Alexander) 104-105, 174,
Tisza, Kálmán (Koloman) 13, 19-21, 23, 251, 255, 263, 272, 276, 290-291
27-29, 31-32, 34-35, 43-44, 67, 70-73, 78,
Werner, Karl Heinz 53, 61, 89, 91-92, 94,
157, 165, 485
100-103, 457
Todorović, Svetozar 49, 73
Wertheimer, Eduard 12-13, 16, 20, 58, 96,
Tomašić, Nikola 402 139, 482
Tomić, Jaša 201, 203, 205, 209, 213, 219 Wessely, Karl 414
Tomić, Stojan 503
Wimpffen 84
Topal, Osman-paša 52, 387
Winzor, Anton 277-282, 388
Trifković, Stjepo 194, 198, 203, 219, 235,
Wolski 64
238
Wurmbrand, Nobert 11-12, 42, 292, 331
Troyer 351
Würtenberg, Wilhelm 84, 159
Tuzlić, Bakir-beg 180-181, 202, 204, 206-
207, 209, 216-218, 235, 238 Z
U Zaharić, Jeftomir 195, 221
Uebersberger, Hans 442-443 Zaimović, Derviš-beg 237
Uhlirz, Karl 12, 27, 43 Zajimović, Šemsi-beg 203
Ulbrich, Joseph 25 Zalezski (austrijski ministar finansija) 450
Užičanin, Omer-aga 197, 239 Zaplata, Rudolf 51, 54
Zarzycki, Miron 389
V
Zelić - Bućan, B. 59
Vago, Josip 87 Zöllner, Erich 27
Varešanin, Marijan 278, 285-287, 293-295, Zurunić, Teodor 309
297, 299-301, 359, 365, 495, 497-498
Ž
Vasiljević, Vaso 330
Vejzović, Suljaga 330 Žerajić, Bogdan 327
Verosta, Stephan 284, 299 Živanović, M.Z. 327
Veselinović 201 Žolger, Ivan 24-25, 256
531
ISPRAVKE
Strana Red Pogrešno Ispravno
4 8 odozdo knj.114 knj.116
12 19 odozgo ovih obiju
17 14 odozgo obećana odbačena
17 27 i 28 odozgo organizuju komisije organizuje komisija
18 nap.17 4 odozdo land Land
20 2 odozdo delegacije delegacija
21 11 odozdo pritom pri tom
22 7 odozgo pravo pravo parlamenata
22 7 odozgo odluči odlučuje
23 9 odozdo legislativa legislative
25 3 odozdo parlamenta parlamenata
26 21 odozgo značila značila kraj
27 10 odozdo parlamentu u parlamentu
27 5 odozdo njemačke nenjemačke
28 11 odozgo bosanska Bosanska
29 1 odozgo postupaka postupka
29 14 odozgo smisla smisao
29 nap.47 12 odozdo fortfüren fortführen
31 nap.55 12 odozdo Österr. österr.
32 5 odozdo dala držala
33 14 odozgo a za
33 6 odozdo vlada predstavnika vlada
33 5 odozdo uporednog paralelnog
34 7 odozdo Neretve Morave
37 9 odozdo i -
38 1 odozgo ovih obiju
39 nap.79 5 odozgo der beiden Entschliessung der beiden Staaten der
Monarchie woraus folgt,
dass es von der eigenen
Entschliessung der
Geseztgebungen bzw. der
Regierungen.
40 nap.81 5 odozdo bahnen Bahnen
44 13 odozgo razvijena razbijena
46 nap.104 6 odozdo oba parlamenta oba doma parlamenta
60 19 odozdo ovlaštenih povlaštenih
61 11 odozdo ovlaštenja povlaštenja
62 nap.44 8 odozdo Kabinettsarchive Kabinettsarchiv
79 19 odozgo statusa qvo status quo-a
80 nap.90 6 odozdo politika politička baština
82 8 odozdo Bugarskoj u Bugarskoj
82 1 odozdo komunikaconi komercijalni
84 9 odozgo Austro-Ugarske u Bosni i Hercegovini
91 1 odozgo politiziranja monopoliziranja
91 4 odozgo nalazi nalazio
92 22 odozgo austrougarska Austro-Ugarska
94 3 odozdo uvoz izvoz
94 nap.28 5 odozdo V. v.
95 14 odozgo dvojna vojna
100 nap.46 12 odozdo interesova interesovanje
108 6 odozgo austrougarskoj austro-ugarskoj
113 7 odozgo nesolidarnosti nesolidnosti
115 20 odozgo vlatitim vlastitim
116 13 odozgo S toga Stoga
119 nap.105 6 odozdo wit mit
119 nap.105 6 odozdo Freunde Freunden
143 11 odozgo bitan u biti
143 14 odozgo zavidan zavisan
Strana Red Pogrešno Ispravno
148 5 odozdo muslimanske islamske
149 6 odozgo stimulacije akumulacije
149 19 odozdo austro-ugarske austro-bosanske
172 11 odozdo ustim istim
197 3 odozgo i ako iako
199 6 odozdo i ih
202 8 odozgo Ekzekutivni Egzekutivni
214 16 odozgo Isto Išlo
214 14 odozdo dokumenata dokumenta
219 21 odozgo U koliko Ukoliko
220 2 odozgo velike njemačke velikonjemačke
223 nap.141 18 odozdo perhorresciren perhorrescieren
229 10 odozgo 1910. 1901.
243 8 odozdo uređeni urođeni
248 15 odozgo zajedničkog Zajedničkog
253 13 odozdo 1901. 1910.
256 6 odozdo mišljenje mišljenju
256 3 odozdo pritome pri tome
262 11 odozdo pooštravanjem zaoštravanjem
264 17 odozgo Bosna i Hercegovina Bosni i Hercegovini
271 3 odozdo i I
274 12 odozgo i militaristički militaristički
288 10 odozdo grupe trupe
308 9 odozdo Rohony Rohonyi
316 14 odozdo državno pravnih državnopravnih
317 nap.167 2 odozdo Prosch Prasch
330 14 odozgo Vejzović Vajzović
348 9 odozdo poslanika poslovnika
351 nap.74 4 odozdo politik Politik
352 4 odozdo bosanskohercegovački sabor Bosanskohercegovački sabor
365 13 odozdo Izvora Izbora
369 5 odozdo Hedervary Khuen Hedérváry
381 17 odozdo 1909. 1913.
393 12 odozdo interesno interno
401 10 i 23 odozgo i I
403 6 odozdo muslimanske islamske
405 4 odozgo zvaničan zvaničnog
414 12 odozgo škole škola
424 nap.2 13 odozdo Gv Ranky Gy. Ranky
425 17 odozgo Monarhija Makedonija
426 nap.15 10 odozdo Österreichisch-ungarische österreichisch-ungarische
426 nap.15 9 odozdo ergehmen ergeben
430 nap.28 15 odozdo Österreichischen österreichischen
430 nap.28 12 odozdo solagge solange
442 7 odozdo izvoza izvoz
445 2 odozdo convention quatre conventio á quatre
451 13 odozgo pritom pri tome
451nap.110 19 odozdo beterligten beteiligten
451nap.110 12,13 i 15 odozdo Österreichischen österreichischen
492 18 odozgo 1911. 9.01.1911.
498 21 odozgo novih ovih
528 13 odozdo Márz März
531 4 odozgo Talloczy Thallóczy
531 3 odozdo Vejzović Vajzović

Politika I Privreda Bosne Pod Austrougarskom PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Politika I Privreda Bosne Pod Austrougarskom PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

AKADEMIJA NAUKA I UMJETNOSTI

POLITIK UND WIRTSCHAFT

U svom naučnom radu orijentisao sam se na izučavanje političke,

Sarajevo, krajem januara 2002. Dževad Juzbašić

In meiner wissenschaftlichen Tätigkeit war es mein besonderes An-

Sarajevo, Ende Januar 2002 Dževad Juzbašić

Specifičnost državnopravnog položaja Bosne i Hercegovine poslije

Austro-Ugarska je prije okupacije 1878. godine imala glavni udio

Pravni savjetnik Bečke trgovačke i obrtničke komore dr Hermann

Bosnien und die Herzegovina wurden seinerzeit mit Waffengewalt okkupiert.

za 6 godina, u razdoblju od 1890-1895, 22.500 forinti iz zemaljskih sredstava. Osim toga

Austrougarska okupacija zatekla je Bosnu i Hercegovinu kao zaos-

Izgradnja željeznica u Bosni i Hercegovini imala je posebno mjes-

Donedavno su u našoj istoriografiji bez ikakve rezerve prihvatani

Aneksijom 1908. izmjenjen je medunarodnopravni status Bosne i

Više jugoslovenskih i drugih istoričara pisalo je o odnosu austro-

Stupanje radničke klase na političku scenu u Bosni i Hercegovini

Debata o poštanskoj štedionici vodena u Bosanskohercegovačkom

Austrougarska okupacija Bosne i Hercegovine značila je veliku is-

Istorijskoj nauci dobro je poznato kako je u mnogonacionalnoj Aus-

Makedonija je dočekala XX stoljeće u okviru feudalnog i birokrat-

Balkanski ratovi predstavljaju jedan od prelomnih dogadaja no-

Sigurno je jednostrano otpor muslimanskog stanovništva austro-

Mislim da ovaj simpozij obogaćuje naša saznanja o ustanku i da je

Prvo bih napomenuo da nisam negirao uticaj psiholoških i religioz-

Smatram vrlo značajnim da se posveti pažnja i pitanju kako su se

Smatram opravdanim što je ovaj naučni skup unio u svoj program i

Svi znamo da je daleko lakše kritikovati tude radove nego ih sam

A Bacquehem, Oliver 165

A Bacquehem, Oliver 165

You might also like