1

АНАЛИЗА БЕЗБЕДНОСТИ НА ПОСЛУ

Проф. др Драгослав Угарак, Београдска политехника

1. Погодности примене Анализе безбедности на послу

Анализа безбедности на послу (ЈSА - Job Safety Analysis) је метода која помаже у
примени прихваћених принципа и праксе безбедности и здравља на раду на одређеним
пословима, односно задацима или операцијама. ЈСА омогућава да се идентификују
потенцијалне опасности на радном задатку и да се препоруче мере заштите на раду и
најсигурнији радни поступци за обављање задатка. Други термин који се користи за ову
процедуру је Анализа опасности на послу (ЈХА).

Анализа безбедности на послу је поступак који обављају компетентни аналитичар и

искусни радник уз учешће непосредног извршиоца радног задатка. Једна од метода које
се користе је посматрање радника како обављају радне задатке. За задатке који се ретко
изводе или код нових радних места, посматрање не може бити практична метода. Тада
је погодан приступ да се укључи група искусних радника и супервизора који ће да
изаврше анализу кроз дискусију. Предност ове методе је да је укључено више људи, са
широм базом искуства, спреманих за прихватање унапређивања поступака рада.
Чланови заједничког одбора за безбедност и здравље на раду треба да учествују у овом
процесу.

Користи од примене ЈСА су вишеструке за директно побољшавање безбедности и

здравља на раду. Процес анализе може идентификовати претходно неоткривене
опасности и повећати заштиту на раду оних који учествују у разматраном задатку.
Свест о безбедности и здрављу се подиже на виши ниво, комуникација између радника
и супервизора се побољшава и промовише се прихватање сигурних радних процедура.

ЈСА, односно писани поступак израђен на основу тога, може бити основа за редовно
контактирање између супервизора и радника. Она може да послужи као наставно
средство за почетну обуку на раду и као информативни водич на ретким радним
задацима. Може се користити као основа за инспекцију или контролу безбедности и
здравља на радном месту. Уједно, ЈСА ће помоћи у извршавању свеобухватне истраге
удеса.

2. Поступак спровођења Анализе безбедности на послу

У спровођењу ЈСА карактеристичне су четири основне фазе:

1. избор задатка који ће да се анализира,
2. растављање задатка на низ активности,
3. идентификовање потенцијалних опасности,
4. одређивање превентивних мера за превазилажење ових опасности.

Примена ЈСА захтева да се прецизирају значења израза "посао", "задатак" и

"активност". Израз "посао" означава технолошки процес и обично се користи да означи
скуп задатака (подпроцеса) који се обављају на одређеном радном месту. Израз
"задатак" се користи као назив за одређени радни процес који се у једном периоду рада
обавља на радном месту. Задатак је један радни процес који се састоји се од низа
међусобно повезаних активности (корака) које се у једном моменту обављају на
 2

одређеном радном месту. Активности су радни поступци који се одвијају по тачно

утврђеном редоследу (дохватити, поставити, стегнути, померити, спустити и слично).

На пример, посао возача подразумева обављање више радних задатака као што су
превоз путника и робе, сипање горива, замена точка, замена уља у мотору и слично.
Сви радни задаци се састоје од низа активности (или карака), чија анализа треба да се
спроведе. ЈСА није погодна за задатке дефинисане превише широко, на пример,
"ремонт мотора", или превише уско, на пример, "позиционирање ауто дизалице".
Ремонт мотора је скуп задатака које треба поделити на простије задатке са мање
активности: демонтажа мотора, замена дотрајалих делова и слично, док је
позиционирање ауто дизалице једна активност у задатку замене точка.

3. Избор радних задатака за анализу

У идеалном случају, сви задаци у оквиру посла треба да буду подвргнути ЈСА. У неким
случајевима постоје практична ограничења која се намећу у зависности од времена и
напора потребног да се уради ЈСА. Осим тога свака ЈСА захтевата ревизију кад год се
промени опрема, сировине, процеси, или окружење. Из тих разлога, обично је потребно
утврдити који послови и задаци треба да се анализирају. Чак и ако се планира анализа
свих задатака, овај корак осигурава да ће се прво испитати они најкритичнији.

Фактори које треба узети у обзир при постављању приоритета за анализу радних
задатака су:
• Учесталост и озбиљност незгода: послови и задаци на којима често долази до
незгода, или где се често дешавају повреде, или долази до онемогућавања рада.
• Потенцијал за тешке повреде или болести: ако су последице несреће, опасног
стања, или изложености штетној супстанци су потенцијално тешке.
• Новоосновани послови: због недостатка искуства у овим пословима, опасности
не могу бити видљиве или предвиђене без ЈСА.
• Модификовани послови: нове опасности могу бити повезане са променама у
поступцима рада.
• Ретко извршавање посла: радници могу бити изложени већем ризику приликом
извршавања нерутинских задатака, тада ЈСА обезбеђује разматрање опасности.

4. Укључивање запослених

Када је изабран посао и задаци за анализу, тада о поступку анализе треба разговарати са
радником који обавља изабрани посао и објаснити му сврху анализе. Потребно је
нагласити да се у проучавању посла не проверава способност запосленог за
извршавање задатака. Затим ја потребно укључити запосленог, у свим фазама анализе,
у разматрање радних активности (корака) и радних поступака на задатку у циљу
одређивања потенцијалних опасности, које трба да се елиминишу или смање
превентивним мерама. Такође би требало да се разговара са другим искусним
радницима који су обављали исти посао.

5. Растављање задатка на активности

Након што је изабран задатак за анализу, следећа фаза је да се тај задатак раздели на
активности (кораке). Ативност је дефинисана као сегмент рада потребан да се обави
 3

радни задатак. При томе се мора водити рачуна да се активности не бирају сувише
уопштено, јер ће тада недостајати конкретних активности и са њима повезаних
опасности. Са друге стране, уколико је подела задатка сувише детаљна, биће превише
активности (корака). Правило је да се већина задатака може описати са мање од десет
активности. Ако је потребно више од десeт активности да би се описао разматрани
задатак, можда је тада боље да се задатак подели у два сегмента, сваки са својом
посебном ЈСА.

Важно је да се активности задрже у њиховом правилном редоследу догађања. Било која

активности која је ван функције може условити да се пропусте озбиљне потенцијалне
опасности или да се уведу опасности које заправо не постоје. Свака активности у низу
треба бити забележена, тако да белешке садрже оно шта се ради, а не како се нешто
ради. Опис сваке активности трба да почиње са глаголом.

Растављање задатка на активности се обично припрема познавајући радни процес или

гледајући радника како обавља задатак. Посматрач рада би требало да буде искусна и
способна особа и непосредни руководилац. За детаљније анализе често се укључује и
члан одбора за безбедност и здравље на раду. Кључно је да су на овај начин мање
шансе да дође до пропуста.

Посао треба посматрати у уобичајеним временима и ситуацијама. На пример, ако се

посао обично ради само ноћу, ЈСА преглед треба да се уради ноћу. Слично томе, само
регуларни алати и опрема треба да се користе током посматрања. Једина разлика од
нормалног рада је чињеница да се радник посматра. Понекад, у спровођењу анализе
опасности на послу, може бити корисно да се ураде фотографије или видео снимак како
радник обавља посао.

Када посао буде завршен, треба сачинити листу свих активности на посматраном
задатку, по редоследу догађања, које су утврђене посматрањем како радник врши
посао. Утврђени низ активности треба да се преиспита од стране свих учесника
(укључујући увек и радника), како би се осигурало да су све основне активности
примећене и да су евидентиране у исправном редоследу.

Као пример, посматра се задатак брушења (обарања) оштрих ивица металних комада.
Слика 1 приказује радника који обавља основне активноисти на овом задатку.

Слика 1. Активности на задатку брушења металних комада

 4

Формат који се може користити као радни лист у припремању ЈСА илустрован је у
табели број 1. Активности се евидентирају у левој колони према редослоду догађања,
као што је приказано у табели.

Табела 1. Активности на послу брушења металних комада

Анализа безбедности на послу - Радни лист број:
Посао: Задатак:
Анализу урадио: Прегледао: Одобрио:
Датум: Датум: Датум:
Редослед активности Потенцијалне опасности Превентивне мере

1. Ухватити комад у
металној кутији десно од
машине и принети га
брусном точку.
2. Притиснути метални
комад против точака да
обруси неравне ивице.
3. Поставити завршени
ливени комад у кутију
лево од машине.

6. Идентификација потенцијалних опасности

Када су основне активности евидентиране, потенцијалне опасности морају бити

идентификоване за сваку активност. На основу посматрања извршавања активности,
познавања узрока незгода и повреда и личног искуства аналитичара, радника и
руководиоца, треба саставити листу потенцијално опасних појава које могу да угрозе
безбедност и здравља на раду, за сваку активност.

Може бити потребно поновљено посматрање задатка који се обављаја. Пошто су

основне активности већ забележене, више пажње сада може бити усмерено ка
потенцијалним опасностима. У овој фази, се не покушава да се реше проблеми који
могу бити откривени.

Да би се помогло у идентификацији потенцијалних опасности, аналитичар посла може

користити контролну листу (чек листу) са питањима попут следећих:
• Да ли може део тела бити ударен, укљештен или пригњечен?
• Да ли алати, машине, или опрема представљају неке опасности?
• Да ли радник прави опасне контакте са покретним објектима?
• Да ли радник може да се оклизне, саплете, или падне?
• Да ли постоји опасност од пада предмета?
• Да ли радник трпи напор од подизања, гурања, или повлачења терета?
• Да ли је радник изложен екстремној топлоти или хладноћи?
• Да ли је претерано присуство буке и вибрација проблем?
• Да ли је осветљење проблем?
• Да ли временски услови утичу на безбедност?
• Да ли је могуће присуство штетних зрачења?
• Да ли постоје прашина, дим, магла, или испарења у ваздуху?
• Да ли се може бити у контакту са топлим, токсичним или јаким супстанцама?
 5

Ово није комплетна листа и треба је допунити питањима карактеристичним за

посматрани задатак.

Потенцијалне опасности се наводе у средњој колони радног листа, тако да одговарају

размотраном кораку посла. За наведени пример потенцијалне опасности дате су у
табели 2:

Табела 2. Потенцијалне опасности на задатку брушења металних комада

Анализа безбедности на послу - Радни лист број:
Посао: Задатак:
Анализу урадио: Прегледао: Одобрио:
Датум: Датум: Датум:
Редослед активности Потенцијалне опасности Превентивне мере

1. Ухватити комад у 1. Ударити руку на ивицу

металној кутији десно од металне кутије или
машине и принети га металног комада;
брусном точку. посећи руку на ивицу.
2. Испустити метални
комад на стопала.
2. Притиснути метални 3. Ударити руку од
комад против точака да тоцило. Тоцило није
обруси неравне ивице. довољно заштићено.
Лом тоцила.
4. Летење варница,
прашине или комада.
5. Нема систем за
уклањање прашине.
6. Рукави могу да се
ухвате у тоцило.
3. Поставити завршени 7. Ударити руку о металну
ливени комад у кутију кутију или комад.
лево од машине.

Након утврђивања потенцијалних опасности сви учесници би требало поново

заједнички да размотре овај део анализе.

7. Одређивање превентивних мера

Након што су наведене све опасности или потенцијалне опасности и прегледане са

запосленим који обавља посао, потребно је да се утврди да ли се посао може извести на
други начин тако да се елиминишу опасности, као што су комбиновање или промена
редоследа активности, или су за контролу опасности потребни нова безбедносна
опрема и мере предострожности. Користан допунски поступак је да се сними радник
који обавља свој посао и да се са снимака анализирају поступци радника на задатку.

Ако могу да се користе безбедније активности на задатку, треба навести сваку нову
активност. Навести управо оно што радник мора да зна да би обавио задатак користећи
нови метод рада. Не треба користити опште изјаве као што су "буди опрезан", него
треба бити што конкретнији у новим препорукама.
 6

Можда ће требати да се прошири програм обуке помоћу резултата анализе безбедности

на послу да би се запослени обучили у новим процедурама, нарочито ако раде са
опасним материјама или у опасним ситуацијама. Неки ОСХА стандарди налажу да се
успостави формални програм обуке за запослене.

Ако не може да се развије нови поступак рада, треба одредити да ли ће било какве
физичке промене, као што су редизајнирања опреме, мењање алата, додавање заштите
на машине, вентилација или лична заштитна опрема елиминисати или смањити
опасност.

Ако су опасности и даље присутне, треба покушати да се смањи потребно време за

обављање задатка или учесталост обављања активности.

Треба применити препоруке свих запослених који обављају исти посао. Њихове идеје о
опасностима и предложене препоруке за мере заштите могу бити драгоцене.
Препоручене мере заштите се наведе у десној колони под радним бројем који одговара
опасности на коју се односе. За наведени пример превентивне мере дате су у табели 3:

Табела 3. Превентивне мере на задатку брушења металних комада

Анализа безбедности на послу - Радни лист број:
Посао: Задатак:
Анализу урадио: Прегледао: Одобрио:
Датум: Датум: Датум:
Редослед активности Потенцијалне опасности Превентивне мере

1. Ухватити комад у 1. Ударити руку на ивицу 1. Обезбедити рукавице.

металној кутији десно од металне кутије или 2. Обезбедити ципеле за
машине и принети га металног комада; заштиту стопала.
брусном точку. посећи руку на ивицу.
2. Испустити метални
комад на стопала.
2. Притиснути метални 3. Ударити руку од 3. Обезбедити бољу
комад против точака да тоцило. Тоцило није заштиту око тоцила.
обруси неравне ивице. довољно заштићено. 4. Обезбедити заштитне
Ломљење тоцила. наочаре.
4. Летење варница, 5. Инсталирати локални
прашине или комада. издувни систем.
5. Нема систем за 6. Научити раднике да
уклањање прашине. носе кратке или чврсто
6. Рукави могу да се припијене рукаве.
ухвате у тоцило.
3. Поставити завршени 7. Ударити руку о металну 7. Обезбедити уклањање
ливени комад у кутију кутију или комад. завршених комада.
лево од машине.

Када је анализа завршена, резултати морају бити достављени свим радницима који
обављају, или ће обављати тај посао. ЈСА је корисна техника за идентификацију
опасности и прописивање мера заштите, тако да радници могу да предузму мере за
отклањање или контролу опасности. Пре почетка рада треба обезбедити да радници
разумеју шта се од њих тражи да раде и разлоге за промене у поступцима рада.
 7

8. Препорука за примену превентивних мера

Информације добијене из анализе безбедности на послу су корисне само ако су

препоручене мере заштите од опасности уграђене у задатке. При томе треба знати да
нису све мере заштите од опасности једнако ефикасне. Редослед примене мера заштите
према ефективности заштите од опасности је следећи (слика 2.):

1. Елиминација или супституција,

2. Инжењерске мере заштите,
3. Административне мере заштите,
4. Лична заштитна опрема и
5. Периодичне мере заштите.

1. Елиминација или супституција

2. Инжењерске мере заштите

3. Административне мере заштите

4. Лична заштитна опрема

5. Периодичне мере заштите

Слика 2 Редослед примене мера заштите на раду

Коришћена метода заштите када опасност не може бити у потпуности елиминисана

једном од наведених мера, често је комбинација више истовремено примењених или
свих наведених мера заштите.

Елиминација или супституција опасности обухвата:

• уклањање опасности дизајнирањем објеката, опреме, или процеса, материја,
енергије, тако да се уклоне опасности, или замена опасног са безопасним,
• смањивање опасности заменом опасних процеса, активности, опреме, материјала,
или неких других фактора са мање опасним.
 8

Инжењерске мере заштите обухватају следеће:

• Ограђивање од опасности коришћењем затворене кабине, кућишта за бучну
опрему, или другим средствима.
• Изолација опасности са блокадом, системима заштите на машинама, штитовима
од експозиције, параванима, ваздушним и воденим завесама или на други начин.
• Уклањање или преусмеравање опасности, као што су са локална и општа
вентилација.

Административне мере заштите обухватају следеће:

• Писмене оперативне процедуре за рад, радне дозволе и упутства за безбедан рад.
• Ограничење времена експозиције (најчешће се користи за контролу екстремне
температуре и ергономских опасности).
• Ротација радника и распоређивање послова и задатака,
• Праћење употребе високо опасних материјала.
• Аларми, знаци упозорења и упутства за безбедан рад.
• Рад у пару, (''Buddy System'' је процедура у којој су двоје људи "пријатељи",који
раде заједно као једна целина, тако да су у стању да прате рад и помажу једни
другима).

Лична заштитна опрема, као што су респиратори, антифони, заштитне наочаре,

шлемови, рукавице, ципеле, кецење, заштитна одећа и слично, је прихватљива као
метод заштите запослених и других лица у следећим околностима:
• Када инжењерске мере контроле нису изводљиве или не елиминишу опасности у
потпуности.
• У периоду док се развијају техничке мере.
• Када праксе за безбедан рад не пружају довољно додатне заштите.
• Током хитних случајева када инжењерска контрола не може бити изводљива.

Осим наведених мера заштите које се директно и непрекидно примењују у току

одвијања радних процеса, треба одредити и повремене или индиректне мере заштите
које се односе на:
• Одржавање исправности средстава за рад.
• Испитивање и прегледе средстава за рад и услова радне околине.
• Обуку и оспособљавање за безбедан рад.
• Одржавање хигијене радних места и контрола загађења.
• Здравствене прегледе запослених.
• Сарадњу запослених и руководства на спровођењу мера заштите.
• Пријављивање опасних ситуација, повреда и болести на раду.
• Мере заштите уговарача и трећих лица присутних на радном месту.
• Мере приправности у случају незгоде на раду.
• Социјалне мере заштите и слично.

9. Ревизија анализе безбедности на послу

Анализа безбедности на послу може много допринети у погледу смањења несрећа и

повреда на радном месту, али она је ефикасна само ако се периодично ревидира и
ажурира. Чак и ако нема промена у послу, опасности које су пропуштене у ранијој
анализи могу да се детектују током ревизије.

Ако на одређеном послу настане болест или повреда, анализу безбедности посла треба
одмах прегледати како би се утврдило да ли су потребне промене у поступку обављања
 9

посла или у мерама заштите. Поред тога, ако се догоди ''близак позив'' као резултат
неуспеха запосленог да прати процедуре за рад, онда треба разговарати са свим
запосленима који обављају исти посао.

Сваки пут када је ревидирана анализа опасности на послу, свим запосленима треба
обезбедити обуку о новим методама посла, процедурама, или заштитним мерама које су
промењене. Анализа безбедности на послу такође може ефикасно да се користи за
обуку нових радника по корацима и опасностима на послу.

Литература

1. Canadian Centre for Occupational Health and Safety

http://www.ccohs.ca/oshanswers/hsprograms/job-haz.html

2. Michigan Occupational Safety & Health Administration

www.michigan.gov/miosha

3. SafetyWorks, Job Hazard Analysis

http://www.safetyworksmaine.com/safe_workplace/safety_management/hazard
analysis.html

4. OSHA 3071, Job Hazard Analysis, 2002 (Revised)

https://www.osha.gov/

5. Дујак В.: ''БЗР, Добра пракса превенције'', Београдска политехника 2015.