RADE MIRKOVIĆ 1

HIDRAULIČNI I PNEUMATSKI SISTEMI – PREDAVANJA 2005/06

2. RADNE TEČNOSTI
__________________________________________________________________________________
2. РАДНЕ ТЕЧНОСТИ

Радна течност је основни елемент хидрауличног система. У овом поглављу

приказане су основне функције, физичко-хемијске карактеристике и типичне
промене у току експлоатације радних течности хидрауличних система

2.1. Основне функције радне течности у хидрауличном систему

Основна функција радне течности у хидрауличном систему је пренос

енергије. Поред ове примарне функције радна течност обавља неколико
секундарних функција које обезбеђују нормални рад хидрауличног система.
Радна течност врши подмазивање покретних делова у хидрауличном систему
па они немају посебне уређаје за подмазивање и по томе су
јединствени.
Радна течност одводи топлотну енергију из хидрауличног система.
Захваљујући чињеници да радна течност циркулише кроз хидраулични
систем, могућа је размена топлоте хладњацима или грејачима на
најпогоднијем месту у систему.
Радна течност испира проточне канале у хидрауличном систему.
Проток радне течности носи са собом све продукте хабања покретних
делова. Њихово одвајање обавља се на најпогоднијем месту у систему
помоћу пречистача.
Радна течност је средство за конзервацију хидрауличних система. Она
заштићује радне површине хидрауличног система и његових елемената од
корозије јер спречава контакт металних површина са кисеоником.

2.2. Хидраулично уље

Данас се као радне течности у хидрауличним системима у 90% случајева

користе минерална уља било чиста или мешана са водом и синтетичким
течностима. Уобичајени назив за радну течност хидрауличних система је
"хидраулично уље". У Табели 2.1. наведена је класификација
хидрауличних уља према спецификацији ISO 6743/4, JUS и DIN стандарда.

Табела 2.1 Радне течности за хидрауличне системе

Тип радне течности Ознака Основна структура
ISO JUS DIN
Минерална хидраулична HH HH Рафинисано минерално
уља уље без инхибитора
HL HL HH + инхибитори (рђа и
корозија)
HM HLP HL + адитиви за заштиту
од хабања
HR HL + адитиви ( побољшање
индекса вискозитета)
HV HVLP HM + адитиви (побољшање
индекса вискозитета)
HG HM + адитиви ( antistick)
__________________________________________________________________________________

VOJNA AKADEMIJA ODSEK LOGISTIKE SMER TS

KATEDRA MOTORI I MOTORNA VOZILA
BEOGRAD 2005
RADE MIRKOVIĆ 2
HIDRAULIČNI I PNEUMATSKI SISTEMI – PREDAVANJA 2005/06
2. RADNE TEČNOSTI
__________________________________________________________________________________
Синтетичке течности HS Незапаљиве течности
Тешкозапаљивe HFAE HFA Емулзија уља у води са
течности највише 20% горивог
материјала
HFAS Водени раствор хемикалија
са најмање 20% воде
HFB HFB Емулзија вода у уљу са
највише 25% гориве
материје
HFC HFC Водени раствор са
адитивом за повећање
индекса вискозитета са
најмање 35% воде
HFDR HFD Синтетичке течности на
бази естера фосфорне
киселине
HFDS Тешкозапаљива течност на
бази халогених елемената
HFDT Мешавина HFDR и HFDS
HFDU Тешкозапаљиве течности
посебног сатава
Биоразградиве течности HETG Хидрауличне течности
биљног порекла
HEPG Синтетичке хидрауличне
течности на бази
полигликола
HEE Синтетичке хидрауличне
течности на бази естера

JUS стандардима дефинисана су хидраулична уља квалитета HH, HL. У

техничкој пракси користе се ISO и DIN норме.

2.3. Физичко-хемијске карактеристике хидрауличних уља

Примарна и секундарне функције хидрауличних уља у хидрауличним

системима зависе од њихових физичко-хемијских карактеристика: густина,
вискозитет, стишљивост, мазивост, растварање гасова, запаљивост,
токсичност итд.
Густина ρ (kg/m3) хидрауличног уља је познати однос масе m и запремине
V.
m
ρ=
V
Густина хидрауличног уља одређује његову инертност, а тиме и губитке
притиска приликом протицања кроз водове и пригушне отворе
хидрауличног система. Ако кроз исти хидраулични систем циркулише
минерално уље и жива, приликом протицања живе, губици притиска су 17
пута већи. За хидрауличне системе се првенствено бирају хидраулична уља
са густином која је најчешће мања од густине воде.
__________________________________________________________________________________

VOJNA AKADEMIJA ODSEK LOGISTIKE SMER TS

KATEDRA MOTORI I MOTORNA VOZILA
BEOGRAD 2005
RADE MIRKOVIĆ 3
HIDRAULIČNI I PNEUMATSKI SISTEMI – PREDAVANJA 2005/06
2. RADNE TEČNOSTI
__________________________________________________________________________________
Густина хидрауличних уља зависи од температуре, притиска и количине
растворених гасова у њему. Функционална зависност густине од наведених
величина одређује се експериментално.
Густина хидрауличних уља мери се под задатим уловима притиска и
температуре (15оC) просечне вредности су:
- минерална уља ρ = 850 - 910 kg/m3,
- HSC- течности ρ = 940 - 1010 kg/m3 И
- HFDR- течности ρ = 1140 - 1450 kg/m3.
Вискозитет хидрауличног уља је мера унутрашњег напона у течности који се
супротставља течењу. Он одређује способност слојева течности да се одупру
смицању и клизању. Вискозитет се оцењује коефицијентом динамичког
вискозитета η (Pa s) или коефицијентом кинематског вискозитета ν (m2/s),
где је ν = η /ρ.
Хидраулична уља спадају у групу њутновских течности, а код ниских
температура и већег вискозитета имају својства нењутновских. Код
њутновских течности вискозитет зависи првенствено од величне
температуре и притиска. Вискозитет хидрауличних уља мери се на температури
од 40оC.
Класификација вискозитета хидрауличних уља према ISO 3448-75 (JUS
B.H0.511) дата је у Табели 2.2.

Табела 2.2. Класификација вискозитета хидрауличних уља према ISO 3448-75

Ознака ISO Кинематски вискозитет Средња вредност кинематског
[mm2/s] вискозитета [mm2/s] на температури
о
код 40 C од
min max 20оC 40оC 50оC
ISO VG 2 1.98 2.42 3.3 2.2 1.3
ISO VG 3 2.88 3.54 5 3.2 2.7
ISO VG 5 4.14 5.06 8 4.6 3.7
ISO VG 7 6.12 7.48 13 6.8 5.2
ISO VG 10 9.0 11.0 21 10 7
ISO VG 15 13.5 16.5 34 15 11
ISO VG 22 19.8 24.2 - 22 15
ISO VG 32 28.8 35.2 - 32 20
ISO VG 46 41.4 50.6 - 46 30
ISO VG 68 61.2 74.8 - 68 40
ISO VG 100 90 110 - 100 60
ISO VG 150 135 165 - 150 90
ISO VG 220 198 242 - 220 130
ISO VG 320 288 352 - 320 180
ISO VG 460 414 508 - 460 250
ISO VG 680 612 748 - 680 360
ISO VG 1000 900 1100 - 1000 510
ISO VG 1500 1350 1650 - 1500 740
ISO VG 2200
ISO VG 3000
__________________________________________________________________________________

VOJNA AKADEMIJA ODSEK LOGISTIKE SMER TS

KATEDRA MOTORI I MOTORNA VOZILA
BEOGRAD 2005
RADE MIRKOVIĆ 4
HIDRAULIČNI I PNEUMATSKI SISTEMI – PREDAVANJA 2005/06
2. RADNE TEČNOSTI
__________________________________________________________________________________

Вискозитет хидрауличног уља првенствено утиче на величину губитака

отицања на конструкционим зазорима хидрауличног система (заптивке,
покретни елементи хидрауличних разводника, хидромотора и пумпи).
Смањивањем вискозитета губици отицања расту. Од вискозитета
хидрауличног уља зависе вредности степена искоришћења хидрауличног
система. Он утиче, такође на величину хидрауличних отпора пригушника,
радних отвора хидрауличних разводника и водова. Повећањем вискозитета
хидрауличних уља хидраулични отпори струјања расту.
Индекс вискозитета (IV) је бездимензионални број који дефинише брзину
промене вискозитета у функцији промене температуре. Хидраулична уља са
бржом променом вискозитета имају мању вредност индекса вискозитета.
Постоје хидраулична уља са индексом вискозитета између 130 и 200.
Вискозитет хидрауличног уља се мења са променом температуре. Промена
вискозитета са променом температуре одвија се према одређеној законитости.
Промена вискозитета хидрауличног уља одређује могући распон радних
температура хидрауличног система. Брзина промене вискозитета зависи од
молекуларне структуре хидрауличног уља. Она се може значајно побољшати
додавањем адитива (импрувера вискозитета) у току процеса производње
хидрауличних уља. Исто тако, брзина промене вискозитета се мења у току
експлоатације хидрауличног уља.

2
mm /s -20 0 20 40 60 80 100
1000
VG
600 46
- IV
400 20
0
VG
22
-

200
IV

VG
VG
10

VG
0

10
46
VG

68

0-
-

-I
32

IV

IV
V
-I

10

10

100
00
V

0
10
0

80
viskozitet

60
podrucje optimalnih vrednosti

40
36
30

20
16
15

10
-25 -10 0 10 30 50 70 90
C
temperaturno podrucje korišcenja ulja

Сл.2.1. Промена вискозитета хидрауличних минералних уља

__________________________________________________________________________________

VOJNA AKADEMIJA ODSEK LOGISTIKE SMER TS

KATEDRA MOTORI I MOTORNA VOZILA
BEOGRAD 2005
RADE MIRKOVIĆ 5
HIDRAULIČNI I PNEUMATSKI SISTEMI – PREDAVANJA 2005/06
2. RADNE TEČNOSTI
__________________________________________________________________________________

Хидраулична уља код којих промена вискозитета са променом температуре није

значајна, имају ниску вредност индекса вискозитета (IV< 90). Хидраулична уља
немењена за коришћење и при ниским радним температурама треба да имају
што већи индекс вискозитета (IV > 150). Минерална хидраулична уља која се
користе за рад хидрауличних система у нормалним температурним условима (од
40оC до 80оC) имају индекс вискозитета 95 до 110.
Промена вискозитета хидрауличних минералних уља HLP спецификације ISO
класификације вискозитета VG 22, 34, 68 и 100 у функцији промене
температуре дата је на слици 2.1.
Оптималне вредности вискозитета зависе од низа фактора. Као примери нека
послуже вредности објављене у стручној литератури.
Оптимална вредност кинематског вискозитета хидрауличног уља за примену у
хидрауличним системима са уграђеним клипно-аксијалним пумпама је ν = 16 до
36 mm2/s.
Оптимална вредност кинематског вискозитета хидрауличног уља за примену у
хидрауличним системима са уграђеним:
- зупчастим пумпама (са и без хидрауличног растерећења) и зупчасте пумпе
са унутрашњим озубљењем ν = 40 до 80 mm2/с,
- завојним пумпама ν = 80 до 200 mm2/с,
- крилним пумпама ν = 30 до 50 mm2/sи
- клипно-радијалним пумпама ν = 20 до 50 mm2/с.
Опште границе најниже и највише вредности кинематског вискозитета код
краткотрајног рада хидрауличног система:
- најнижи вискозитет ν = 10 mm2/с,
- највиши вискозитет ν = 200 mm2/s (код клипно-аксијалних и клипно-
радијалних клипних, а 800 mm2/s код зупчастих, крилних и завојних
пумпи).
Код хидрауличног система са уљем које има малу вредност кинематског
вискозитета, нема доброг подмазивања покретних делова, а велика су и
протицања кроз конструкционе зазоре, што утиче на пораст температуре и
запреминских губитака. Односно, повећавају се губици енергије.
Стишљивост. Повећањем притиска (∆p) смањује се запремина течности (V0-V),
а код смањења притиска она се повећава. Величина промене запремине је
различита и изражава се коефицијентом β.
1 V0 − V
β= .
∆p V
Под деловањем притиска течности више или мање мењају своју
запремину. У општем случају може се рачунати са смањењем запремине уља за
1 % код притиска од 100 bar.
Стишљивост хидрауличног уља се може дефинисати линеаризованим
модулом стишљивости B = - 1/β који се одређује експериментално.
V
B=− ⋅ ∆p
V0 − V

__________________________________________________________________________________

VOJNA AKADEMIJA ODSEK LOGISTIKE SMER TS

KATEDRA MOTORI I MOTORNA VOZILA
BEOGRAD 2005
RADE MIRKOVIĆ 6
HIDRAULIČNI I PNEUMATSKI SISTEMI – PREDAVANJA 2005/06
2. RADNE TEČNOSTI
__________________________________________________________________________________
Вредности модула стишљивости B (Pa) могу се наћи у одговарајућим
приручницима. Тако је на пример његова вредност::
- за воду 2040 MPa и
- за минерална уља 1300 - 1700 MPa.
Стишљивост, хидрауличног уља одређује еластичност хидрауличног погона,
нарочито при брзим динамичким процесима који се одвијају приликом
хидрауличног преноса енергије.
Растворени гасови у хидрауличном уљу знатно утичу на стишљивост.
Осим тога стишљивост се мења са температуром и притиском.
Мазивост или особина хидрауличног уља да подмазује покретне делове
хидрауличних система, подразумева осигурање најмање вредности сила
трења. Пошто трење утиче на хабање покретних делова који се међусобно
додирују, то хидраулична уља са добрим карактеристикама мазивости,
смањују хабање покретних елемената који раде под оптерећењем.
Добра мазивост је неопходно потребна у моменту покретања делова, када
су површине клизних парова у непосредном додиру, јер је тада носећи слој
уљног филма прекинут.
Мазивост хидрауличног уља одређује се за конкретне клизне парове.
Вредност се дефинише геометријским обликом клизних парова, величином
заварених честица, променом масе узорка у зависности од времена
испитивања.
Особине подмазивања неких уља могу се побољшати додавањем
различитих адитива (једињења калаја, олова, сумпора, фосфора и хлора) код
производње хидрауличног уља. Они стварају с угљоводоницима дуге
молекуларне ланце који пак омогућују да се на металним површинама
формира одговарајући мазиви слој (филм).
Оксидациона стабилност је важна карактеристика хидрауличних уља у готово
свим применама. Хидраулично уље је у току коришћења непрекидно изложено
деловању кисеоника. На повишеним температурама, уз присуство катализатора,
долази до стварања слободних и масних киселина, као и образовања смоластих
и асфалтенозних једињења. Она се у почетку растварају у хидрауличном уљу,
али се касније издвајају у облику талога. Савремена хидраулична уља израђена
су са добрим антиоксидационим особинама. Ова карактеристика се дефинише
на основу садржаја киселина у уљу. То се изражава потребном количином
калијум хидроксида који се мора додати 1 g уља за неутрализацију киселина
(mg KOH/g). По томе се и добијена бројчано изражена вредност назива
неутрализациони број.
У току експлотације хидрауличног уља неутрализациони број се мења, односно
хидраулично уље стари, садржај киселина се повећава па је нужна његова
ревитализација или замена.
Висок садржај киселина у хидрауличном уљу има за последицу процесе
оксидације метала. Метални оксиди у правилу су чврсте честице које својом
величином могу изазвати смањење проточних отвора, односно отказ
хидрауличног система. Ову врсту нечистоћа релативно лако издвајају уграђени
пречистачи у хидрауличном систему.
Деемулзиона својства хидрауличних уља за неке примене имају посебну
важност. Минерална уља апсорбују честице воде из околине и растварају их.
Количине воде су незнатне, код температуре 20 оC крећу се у границама од 40
__________________________________________________________________________________

VOJNA AKADEMIJA ODSEK LOGISTIKE SMER TS

KATEDRA MOTORI I MOTORNA VOZILA
BEOGRAD 2005
RADE MIRKOVIĆ 7
HIDRAULIČNI I PNEUMATSKI SISTEMI – PREDAVANJA 2005/06
2. RADNE TEČNOSTI
__________________________________________________________________________________
до 100 ppm (милионитих делова запремине). Та количина воде не утиче на
својства уља. Од хидрауличног уља се тражи да код садржаја воде до 2 % не
гради чврсте емулзије и да се код мировања, мешавина раздвоји на воду и уље.
Резервоар хидрауличних система је конструктивно изведен тако да се издвојена
вода може испустити (косо дно резервора и чеп за испуштање талога).
Растварање гасова (LAV) је карактеристика свих течности. Хидраулична
минерална уља растварају гасове. Растворени гасови практично не утичу на
својства уља. Отопљена запремина гаса Vg у уљу Vu је до притиска 300 bar
пропорционална величини притиска и коефицијенту топивости:
Vg = Vu α
Коефицијент топивости (α) има вредност око 0,091 и познат је као Бунсенов
коефицијент.
Код атмосферског притиска и температуре 0 - 100 оC, количина отопљеног
ваздуха у уљу је практично константна и износи 9 - 10 % од укупне масе. То
значи да је у једном литру минералног уља, код атмосферског притиска,
садржано 0,09 l отопљеног ваздуха, а код довољног довода ваздуха и притиска
100 bar, у једном литру уља може бити садржано до 9 l ваздуха.
Познато је да растварање гасова у течности, зависи од притиска, температуре,
густине и вискозитети течности. Количина раствореног гаса нагло се
повећава са повећањем притиска, а незнатно са повишењем температуре.
Све док је отопљен у уљу ваздух не делује штетно, али растворени гасови се при
одређеним условима издвајају из течности у облику мехурића и при томе
значајно мењају њене физичко-хемијске карактеристике (густина,
стишљивост, вискозитет итд).
Ако до издвајања ваздуха дође у резервоару, што је најчешће случај, на
површини уља се ствара пена. У овом случају се за хидраулична уља поставља
услов да брзина пуцања опне мехурова буде већа од брзине издвајања ваздуха.
Степен засићења гасом хидрауличних уља зависи од врсте гаса. Код
кисеоника растварање је веће него код азота, а код угљендиоксида је
највеће. Растворени ваздух у хидрауличном уљу садржи око 30 % више
кисеоника него што га нормално садржи у атмосфери.
Интензитет растварања и време засићења хидрауличних уља гасом зависи
од контактне површине течности и гаса те интензитета мешања. У стању
мировања, засићење гасом може трајати сатима, а при интензивном мешању,
засићење настаје за неколико минута. Растварање малих мехурића гаса при
наглом повећању притиска наступа тренутно.
Издвајање гаса из хидрауличног уља у хидрауличном систему настаје код
наглог смањења притиска и као последица тога може настати кавитација. Она
се јавља нарочито при протицању уља кроз локалне хидрауличне отпоре и кроз
радне отворе пригушника и вентила. При томе издвајање гасова наступа у делу
секунде. Издвајање растворених гасова у хидрауличном уљу се манифестује
појавом великог броја малих мехурића, који се спајају и стварају гасне
чепове.
Присуство нераствореног гаса у хидрауличном уљу може нарушити
нормални рад хидрауличног система. Тако на пример, гас који доспе у
радне просторе хидрауличне пумпе, повећава буку и смањује проток пумпе.
Појава нерастворених гасова у радним коморама хидрауличног цилиндра

__________________________________________________________________________________

VOJNA AKADEMIJA ODSEK LOGISTIKE SMER TS

KATEDRA MOTORI I MOTORNA VOZILA
BEOGRAD 2005
RADE MIRKOVIĆ 8
HIDRAULIČNI I PNEUMATSKI SISTEMI – PREDAVANJA 2005/06
2. RADNE TEČNOSTI
__________________________________________________________________________________
снижава хидрауличну крутост и погоршава динамичке особине система.
Мехурићи гаса смањују густину и вискозитет хидрауличног уља и снижавају
хидрауличне отпоре пригушника и радних отвора разводника, што утиче на
статичке и динамичке карактеристике хидрауличноиг система.
Стварање пене у хидрауличном систему није пожељно. Пена је емулзија
микроскопски ситних мехурића гаса и течности. У пени је контактна
површина између течности и гаса (ваздух, кисеоник) велика. Зато су у
пени хемијски процеси интензивнији, међу осталим и оксидација хидрауличног
уља. Пена може бити узрочник кавитације код хидрауличних пумпи. Она
смањује мазивост хидрауличног уља и поспешује корозију челичних
површина.
На интензитет стварања пене утиче велики број различитих фактора. На
пример, стварање пене код минералних уља нагло се интензивира ако у њих
доспе и вода.
При раду хидрауличних система на појединим местима, притисак у
хидрауличном уљу може опадати до вредности притиска стварања паре
(притисак стварања паре или притисак засићених пара течности је притисак
при којем течност прелази у пару).
Порастом притиска у хидрауличном уљу појављује се кондензација паре и
сабијање гасних мехурића, због чега настају локални, врло снажни
хидраулични удари. Ослобођена енергија при том процесу претвара се у
топлоту (до 1500 ОC на местима сабијања мехурића). Локално повећање
притиска и температуре објашњава се надзвучним центрипеталним брзинама
течности при сабијању мехурића паре.
Појава, која се манифестује локалним издвајањем пара хидрауличног уља
и стварањем мехурића на местима снижавања притиска и накнадним
сабијањем мехурића паре при њиховом уласку у зону повећаног притиска,
позната је као кавитација.
У хидрауличним системима, кавитација је штетна појава јер нарушава
хемијску структуру хидрауличних уља, због деловања високих локалних
температура и наглих удара притиска.
Кавитацијске појаве на површинама зидова хидрауличних система и
елемената, изазивају оштећења. Кавитација брзо оштећује угљеничне
челике и сиви лив. Оштећење метала поспешују такође и електрични
процеси и оксидација кисеоником из ваздуха који се издваја заједно са паром и
мехурићима.
Кавитацијске појаве најчешће настају на кључним склоповима и
елементима хидрауличних система, у радним просторима пумпи,
хидромотора и пригушних канала клипних разводника и вентила. Један од
начина спречавања појаве кавитације је повишење притиска у зонама где
је могућа појава гасних мехурића и избегавање наглих промена брзине и
притиска.
Запаљивост хидрауличних уља је важна карактеристика. За хидраулична уља
у погледу паљења и сагоревања могу се дефинисати :
- тачка пламишта,
- тачка горења,
- тачка паљења и
__________________________________________________________________________________

VOJNA AKADEMIJA ODSEK LOGISTIKE SMER TS

KATEDRA MOTORI I MOTORNA VOZILA
BEOGRAD 2005
RADE MIRKOVIĆ 9
HIDRAULIČNI I PNEUMATSKI SISTEMI – PREDAVANJA 2005/06
2. RADNE TEČNOSTI
__________________________________________________________________________________
- температура самозапаљења.
За хидраулична уља је посебно важна тачка пламишта (у отвореном суду).
Вредност тачке пламишта код минералних уља креће се од 175 до 230 оC, а
тешко запаљивих синтетских течности (фосфат естер) око 250 оC.
Токсичност хидрауличних уља је веома битна карактеристика. Основне
компоненте хидрауличних уља без додатака нису отровне.
Неки додаци, којима се побољшавају неке њихове особине, могу бити
отровни. Опасност може настати због удисања пара тих састојака или због
њиховог продирања у организам кроз кожу.
При високим притисцима млаз хидрауличног уља може повредити ткиво
коже. Познати су случајеви продирања млаза уља под кожу, због чега је
наступило умртвљење ткива.
Практично хемијски састав хидрауличних уља крајњим корисницима није
познат. То значи да се морају поштовати обичајене мере заштите и свакако
нормалан опрез. Према подацима из литературе нису описани случајеви
отровања људи у нормалном раду хидраличних система.
Треба свакакао имамати на уму да савремено законодавство у свету изричито
захтева биоразградиве течности за хидрауличне система који се користе на
водозаштитним подручјима.

2.4. Основни захтеви за хидраулична уља

Услове рада савремених хидрауличних система најчешће задовољавају уља

спецификције HLP (према ISO 6743/4). Као пример наводе се карактеристике
хидрауличних уља ISO VG 10 до 100 према DIN 51524 (Табела 2.3.)

За осигурање нормалног рада хидрауличног система хидраулично уље мора

испунити следеће захтеве:
- добро подмазивање,
- инертност у односу на материјале који се користе у хидрауличном систему
(метали, боје, пластичне масе, гума итд),
- одговарајући вискозитет према величини зазора у систему,
- мала промена вискозитета у широком подручју промена радног притиска и
температуре,
- довољно широко подручје радних температура,
- дуг век употребе (стабилност физичко-хемијских карактеристика,
- мала могућност стварања пене, .

__________________________________________________________________________________

VOJNA AKADEMIJA ODSEK LOGISTIKE SMER TS

KATEDRA MOTORI I MOTORNA VOZILA
BEOGRAD 2005
RADE MIRKOVIĆ 10
HIDRAULIČNI I PNEUMATSKI SISTEMI – PREDAVANJA 2005/06
2. RADNE TEČNOSTI
__________________________________________________________________________________
Табела 2.3. Карактеристике хидрауличних уља HLP према DIN 51524
HLP HLP HLP HLP HLP HLP
ТИП УЉА
10 22 32 46 68 100
Метода
ISO вискозитет ISO ISO ISO ISO ISO ISO испитивањ
DIN51519 VG10 VG22 VG32 VG46 VG68 VG100 а
ν -20 оC маx 600 - - - - - DIN 51550
2
mm 20 оC маx 90 300 420 780 1400 2500 и
/s
40 оC маx 11.0 24.2 35.2 50.6 74.8 110 DIN 51561
о
40 C min 9.0 19.8 28.8 41.4 61.2 90.0 или
о
100 C min 2.4 4.1 5.0 6.1 7.8 9.9 DIN 51569
о
Тачка очвршћавања [ C ] -30 -21 -18 -15 -12 -12 DIN 51597
Пламиште [оC] 126 166 175 185 195 205 DIN 51376
Садржај чврстих примеса Испод 0.05% DIN51592
Садржај воде Испод 0.1% ISO 3733
Корозија челика Степен корозије О – А DIN51586
Корозија бакра Степен корозије 2 – 100А3 DIN51750
Тест старења Одређује испоручилац уља DIN51587
Утицај на DIN
заптивке Запремина Одређује испоручилац уља 51538/1 и
SRE-NSR % DIN 53521
према DIN
DIN53536/1 Тврдоћа Одређује испоручилац уља 51538/1 и
DIN 53505
Издвајање ваздуха 0°C 5 5 5 10 10 одр. DIN 51381
исп.
Антипенушава својства DIN51566
Одређује испоручилац уља
(метода B)
Деемулзивност на 54°C 30 40 60 DIN 51599
Механичко Степен
10
испитивање оптерећењ DIN 51364
а.
(зупчаници) Губитак
0.27 mg/kWh
масе
Механичко Прстен
120
испитивање маx. DIN 51389
(крилца) Крилца
30
маx.
Густоћа 15°C Одређује испоручилац уља DIN51575
Пепео g/100 g Одређује испоручилац уља DINЕN7
Неутрализацијски број
Одређује испоручилац уља DIN51558
mgKOH/gr

- висока температура запаљења,

- не сме бити отровно (то вреди и за саставне компоненте и паре у подручју
радних температура и притиска),
- не сме се разлагати при дуготрајном чувању и
- цена му мора бити приступачна.
__________________________________________________________________________________

VOJNA AKADEMIJA ODSEK LOGISTIKE SMER TS

KATEDRA MOTORI I MOTORNA VOZILA
BEOGRAD 2005
RADE MIRKOVIĆ 11
HIDRAULIČNI I PNEUMATSKI SISTEMI – PREDAVANJA 2005/06
2. RADNE TEČNOSTI
__________________________________________________________________________________

2.5. Карактеристичне промене хидрауличних уља у току

експлоатације

Промене физичко-хемијских особина хидрауличних уља директно утичу на

функцију хидрауличног система и настају због:
- појава нечистоћа у уљу,
- утицаја температуре,
- растварања гасова и издвајања гасних мехурића и
- хемијског разграђивања (најчешће због старења).
Процес прљања хидрауличних уља је сложен и тече континуирано.
Нечистоћа хидрауличног уља је један од основних узрока отказа хидрауличног
система. Уље може бити упрљано механичким честицама, продуктима хабања,
честицама воде итд. Основна опасност за хидраулични систем је зарибавање
покретних делова (разводника, пумпи, мотора, вентила) и затварање
фунционалних канала и проточних отвора честицама нечистоћа. Одржавање
задане чистоће хидрауличног уља је процес од чијег резултата зависи
поузданост рада хидрауличног система. Уређаји за континуирано чишћење у
току рада, обавезно се инсталирају у хидраулични систем (пречистачи-
филтери). Класа чистоће хидрауличног уља дефинисана је одговарајућим
стандардом.
Посебну опасност и ризик отказа хидрауличног система представља издвајање
смоластих компонената из хидрауличног уља јер се оне не могу чистити
класичним пречистачима.
Сепарација хидрауличних уља у правилу се не користи код хидрауличних
система јер би се процесом центрифугалне сепарације из хидрауличног уља
могли издвојити адитиви који су додати ради побољшања функционалних
карактеристика. Већина адитива су фино млевене чврсте материје.
Радна температура хидрауличног уља у систему мора се одржавати у заданим
границама. Уобичајена радна температура за хидраулична уља је од 60 ОC до
75 ОC. Потребна радна температура хидрауличног система одржава се
посебним уређајима за кондиционирање.
Код већине хидрауличних система не сме бити издвајања мехурића гаса
из уља због опасности од кавитације и њених последица. Уколико дође до
продора ваздуха у хидраулични систем, нужан је прекид рада и отклањање
узрока. Код хидрауличних система високих динамичких карактеристика,
неопходна је контрола присутности издвојених гасова.
Старење хидрауличних уља је природни хемијски процес који се тешко
контролише. Стога се хидраулична уља морају заменити по истеку рока
употребе који је декларисан од стране произвођача. На старење хидрауличних
уља знатан утицај имају и радни услови. Време које ће хидраулично уље
провести у хидрауличном систему одређено је на основу предвиђених
услова експлоатације система и прописано у документацији за његово
одржавање.
Хидраулична уља различитих ознака и декларација не смеју се
међусобно мешати, због последица које могу изазвати на заптивним

__________________________________________________________________________________

VOJNA AKADEMIJA ODSEK LOGISTIKE SMER TS

KATEDRA MOTORI I MOTORNA VOZILA
BEOGRAD 2005
RADE MIRKOVIĆ 12
HIDRAULIČNI I PNEUMATSKI SISTEMI – PREDAVANJA 2005/06
2. RADNE TEČNOSTI
__________________________________________________________________________________
материјалима у хидрауличном систему. Хидраулично уље мора бити
одговарајуће за заптивни материјал и обрнуто.
Замена једног хидрауличног уља (одређеног произвођача) уљем другог
произвођача истих или сличних физичко-хемијских и експлоатационих
карактеристика је могуће, али је обавезна провера и верификација
надлежне установе или произвођача хидрауличног система.
Рок употребе, односно, век трајања хидрауличног уља је ограничен. Та се
чињеница мора имати на уму при чувању резерви хидрауличног уља и
система. За сваки конкретни хидраулични систем у прописаној техничкој
документацији за његово одржавање подаци о року употребе, замене, чувању и
квалитету хидрауличног уља морају бити специфицирани.
Посуде у којима се чувају резерве хидрауличног уља морају бити одговарајуће
и прописно означене. Препоручује се чување резерви уз хидрауличне системе
у количинама које одговарају једном доливању (мање посуде). Остатак
хидрауличног уља на дну посуде је опасан јер је запрљан и уноси у систем
непотребне нечистоће.
Хидраулично уље је увек запрљано у хидрауличном смислу! Ова
чињеница се мора стално имати на уму и посебну важност има за
електрохидрауличне системе који су и скупи. Уље које се долива у хидраулични
систем (или које се замењује), по правилу се пречишћава.

__________________________________________________________________________________

VOJNA AKADEMIJA ODSEK LOGISTIKE SMER TS

KATEDRA MOTORI I MOTORNA VOZILA
BEOGRAD 2005
RADE MIRKOVIĆ 13
HIDRAULIČNI I PNEUMATSKI SISTEMI – PREDAVANJA 2005/06
2. RADNE TEČNOSTI
__________________________________________________________________________________
ПРИЛОГ В

КЛАСЕ ЧИСТОЋЕ ХИДРАУЛИЧНОГ УЉА

Klasa čistoće hidrauličnog ulja definiše dopušteni broj čestica nečistoća

određene veličine u uzorku ulja zadane zapremine. U praksi se koriste različiti
standardi. Standardom ISO 4406 je definisan dozvoljeni broj čestica veličine 5 i
15 µm u uzorku ulja 100 ml.
U tabeli 1. je dat pregled granica broja čestica za ISO klase čistoće 20/17 do 11/8 u
uzorku ulja 100 cm3.
Tabela 1. Pregled klasa čistoće hidrauličkog ulja prema ISO 4406

Klasa Broj čestica u 100 cm3 ulja

čistoće do 5µm do 15µm
20/17 500 000 1 000 000 64 000 130 000
20/16 500 000 1 000 000 32 000 64 000
20/15 500 000 1 000 000 16 000 32 000
20/14 500 000 1 000 000 8 000 16 000
19/16 250 000 500 000 32 000 64 000
19/15 250 000 500 000 16 000 32 000
19/14 250 000 500 000 8 000 16 000
19/13 250 000 500 000 4 000 8 000
18/15 130 000 250 000 16 000 32 000
18/14 130 000 250 000 8 000 16 000
18/13 130 000 250 000 4 000 8 000
18/12 130 000 250 000 2 000 4 000
17/14 64 000 130 000 8 000 16 000
17/14 64 000 130 000 8 000 16 000
17/13 64 000 130 000 4 000 8 000
17/12 64 000 130 000 2 000 4 000
17/11 64 000 130 000 1 000 2 000
16/13 32 000 64 000 4 000 8 000
16/12 32 000 64 000 2 000 4 000
16/11 32 000 64 000 1 000 2 000
16/10 32 000 64 000 500 1 000
15/12 16 000 32 000 2000 4 000
15/11 16 000 32 000 1000 2 000
15/10 16 000 32 000 500 1 000
15/9 16 000 32 000 250 500
14/11 8 000 16 000 1000 2000
14/10 8 000 16 000 500 1000
14/9 8 000 16 000 250 500
14/8 8 000 16 000 130 250
__________________________________________________________________________________

VOJNA AKADEMIJA ODSEK LOGISTIKE SMER TS

KATEDRA MOTORI I MOTORNA VOZILA
BEOGRAD 2005
RADE MIRKOVIĆ 14
HIDRAULIČNI I PNEUMATSKI SISTEMI – PREDAVANJA 2005/06
2. RADNE TEČNOSTI
__________________________________________________________________________________
13/9 4 000 8 000 500 1000
13/8 4 000 8 000 250 500
13/7 4 000 8 000 130 250
12/9 2 000 4 000 250 500
12/8 2 000 4 000 130 250
11/8 1 000 2 000 130 250

Standard NAS 1638 definiše 14 klasa čistoće u odnosu na broj čestica 5-15, 15-25,
25-50, 50-100 i preko 100 µm u uzorku ulja veličine 100 cm3 (Tabela 2).

Tabela 2. Klase čistoće hidrauličkog ulja prema NAS-1638

Klasa Broj čestica u 100 cm3 ulja

čistoće 5-15 µm 15-25 µm 25-50 µm 50-100µm >100 µm
00 125 22 4 1 0
0 250 44 8 2 0
1 500 89 16 3 1
2 1000 178 32 6 1
3 2000 356 63 11 2
4 4000 712 126 22 4
5 8000 1425 253 45 8
6 16000 2850 506 90 16
7 32000 5700 1012 180 32
8 64000 11400 2025 360 64
9 120000 22800 4050 720 128
10 256000 45600 8100 1440 256
11 512000 91200 16200 2880 512
12 1024000 182000 32000 5760 1024

Standard SAE ASTM razvrstava čestice po veličini u pet grupa i definiše sedam klasa
čistoće hidrauličnog ulja.
Klase čistoće hidruličnih ulja daju podatke o broju čestica određene veličine koje su
sadržane u 100 ml hidrauličnog ulja.
Utvrđivanje klase čistoće vrši se brojanjem i raspoređivanjem po definisanim
grupama veličina čestica. To se vrši pomoću mikroskopa ili elektronskim brojačima
čestica. Nasuprot brojanju čestica pomoću mikropskopa (povećanje 500 x), brojanje
sa elektronskim brojačem čestica je znatno manje podložno subjektivnim uslovima i
greškama. Od koncentracije prljavštine 10 mg po litru ili vrlo jakog zamućenja
hidrauličnog ulja, nečistoća se može utvrditi samo preko određivanja težine nečistoća
(gravimetrička analiza).

__________________________________________________________________________________

VOJNA AKADEMIJA ODSEK LOGISTIKE SMER TS

KATEDRA MOTORI I MOTORNA VOZILA
BEOGRAD 2005
RADE MIRKOVIĆ 15
HIDRAULIČNI I PNEUMATSKI SISTEMI – PREDAVANJA 2005/06
2. RADNE TEČNOSTI
__________________________________________________________________________________
Tabela 3. Klase čistoće hidrauličkog ulja prema SAE ASTM

Klasa Broj čestica u 100 cm3 ulja

čistoće 5-15 µm 15-25 µm 25-50 µm 50-100µm >100 µm
0 2 700 670 93 16 1
1 4 600 1 340 210 28 3
2 9 700 2 680 380 56 5
3 24 000 5 360 780 110 11
4 32 000 10 700 1 510 235 21
5 67 000 21 400 3 130 430 41
6 128 000 42 000 6 500 1 000 82

Dakle, ocena čistoće hidrauličnog ulja vrši se prebrojavanjem stvarnog broja čvrstih
čestica u uzorku ulja i upoređivanjem sa dozvoljenim brojem čestica prema
odgovarajućim specifikacijama standarda (Tebela 1, 2 i 3.). Prema propisanom
kriterijumu, ulje ima onu klasu čistoće kod koje je broj čvrstih čestica iz svake grupe,
manji od navedenog u standardu.
_____________________________________________________________________
Primer 1.
U uzorku hidrauličnog ulja merenjem i brojanjem utvrđen je sledeći broj čvrstih
čestica:
veličina 5 do 15 µm - broj čestica 95 300
veličina 15 do 25 µm - broj čestica 21 000
veličina 25 do 50 µm - broj čestica 5 100
veličina 50 do 100 µm - broj čestica 530
veličina preko 100 µm - broj čestica 53.
Koju klasu čistoće ima uzorak ulja?

Rešenje
Uzorak ulja zadovoljava kriterijume klase čistoće NAS 1638 standarda broj 10 (klasa
čistoće 10, tabela 2) jer uzorak ima 5100 čestica veličina 25 do 50 µm.
_____________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

VOJNA AKADEMIJA ODSEK LOGISTIKE SMER TS

KATEDRA MOTORI I MOTORNA VOZILA
BEOGRAD 2005
RADE MIRKOVIĆ 16
HIDRAULIČNI I PNEUMATSKI SISTEMI – PREDAVANJA 2005/06
2. RADNE TEČNOSTI
__________________________________________________________________________________
Tabela 4. Uporedna tabela klasa čistoće hidrauličnog ulja

ISO 4406 čestica po ACFTD MIL1246A NAS 1638 SAE

CETOP ml sadržaj (1967) (1964) (1963)
RP 70 H > 10 µm čvrstog
materijala
mg/l
26/23 140 000 1000
25/23 85 000 1000
23/20 14 000 100 700
21/18 4 500 12
20/18 2 400 500
20/17 2 300 11
20/16 1 400 10
19/16 1 200 10
18/15 580 9 6
17/14 280 300 8 5
16/13 140 1 7 4
15/12 70 6 3
14/12 40 200
14/11 35 5 2
13/10 14 0.1 4 1
12/9 9 3 0
18/8 5 2
10/8 3 100
10/7 2.3 1
10/6 1.4 0.01
9/6 1.2 0
8/5 0.6 00
7/5 0.3 50
6/3 0.14 0.001
5/2 0.04 25
2/8 0.01 10

Kod izbora prečistača treba voditi računa da veća vrednost βx. - faktora ukazuje na
viši stepen izdvajanja čvrstih čestica iz hidrauličnog ulja. Izbor finoće
prečišćavanja obično se vrši na osnovu veličina zazora u hidrauličnom sistemu.
Čišćenja hidrauličnog ulja ima cenu koja određuje troškove eksploatacije i
održavanja hidrauličnog sistema. U tabeli 5. dat je pregled zavisnosti tipa
hidrauličnog sistema i klase čistoće hidrauličnog ulja prema CETOP RP 70 i NAS
1638 za βx. > 100.

__________________________________________________________________________________

VOJNA AKADEMIJA ODSEK LOGISTIKE SMER TS

KATEDRA MOTORI I MOTORNA VOZILA
BEOGRAD 2005
RADE MIRKOVIĆ 17
HIDRAULIČNI I PNEUMATSKI SISTEMI – PREDAVANJA 2005/06
2. RADNE TEČNOSTI
__________________________________________________________________________________
Tabela 5. Potrebne klase čistoće hidrauličnog ulja

Hidraulična Klasa čistoće Apsolutna finoća

komponenta ISO 4406 NAS 1638 prečišćavanja µm
Zupčaste pumpe 19/15 10 20
Hidraulični 19/15 10 20
cilindri
Regulatori protoka 19/15 10 20
Klipne pumpe 18/14 9 10
Krilne pumpe 18/14 9 10
Ventili pritiska 18/14 9 10
Razvodnici 18/14 9 10
Proporcionalni 18/14 9-8 10
ventili
Servoventili 17/13 7 5

Tabela 6. Preporučena klasa čistoće prema NAS 1638 ISO 4406 i SAE ASTM

Standard βx.
NAS ISO SAE 75 Preporučena primena
1638 4406 ASTM
6 15/12 3 3 Servoventili
7 16/13 4 5 Regulacioni ventili
8 17/14 5 10 Proporcionalni ventili
9 18/15 6 20 Klipno-aksijalne pumpe i komponente kod p
>160 bar
10 19/16 - 25 Hidraulični sistemi
kod p <160 bar
11 20/17 - 25 Hidraulični sistemi niskog
do radnog pritiska
40
12 20/18 -

__________________________________________________________________________________

VOJNA AKADEMIJA ODSEK LOGISTIKE SMER TS

KATEDRA MOTORI I MOTORNA VOZILA
BEOGRAD 2005
RADE MIRKOVIĆ 18
HIDRAULIČNI I PNEUMATSKI SISTEMI – PREDAVANJA 2005/06
2. RADNE TEČNOSTI
__________________________________________________________________________________
Tabela 7. Tip hidrauličnog sistema i ogovarajuća klasa čistoće prema ISO 4406,
CETOP RP 70 i NAS 1638
Potrebna klasa čistoće Finoć
hidrauličnog a
ulja x Hidraulični sistemi
ISO 4406 NAS 1638 [µm]
CETOP RP kod
70 βx.
5 µm 15 >5 >15 >100
µm µm µm
13 9 4 ili 5 3 ili 4 3 Hidraulični sistemi najvećih zahteva
15 11 6 ili 7 5 ili 6 3 do Visokoopterećeni hidraulični sistemi
5 sa regulacijom, visokih radnih
pritisaka, ugrađeni u vazduhoplove i
ratnu tehniku
17 13 8 ili 9 7 ili 8 5 Sistemi u industriji, od kojih se
do zahteva pogonska sigurnost i dug vek
10 korišćenja komponenti.
Proporcionalna i servotehnika.
18 14 9 ili 8 ili 9 10 Sistemi opšte namene u industriji i
10 do sistemi mobilnih mašina
20
19 15 10 9 ili 10 15 Sistemi u teškoj industriji i sistemi
ili do mobilnih mašina sa nižim radnim
11 25 pritiscima i ograničenim vekom
korišćenja
20 17 12 11 ili 20 Sistemi niskog radnog pritiska sa
12 do velikim zazorima unutar komponenti
40 (to su uglavnom starije konstrukcije)

__________________________________________________________________________________

VOJNA AKADEMIJA ODSEK LOGISTIKE SMER TS

KATEDRA MOTORI I MOTORNA VOZILA
BEOGRAD 2005
RADE MIRKOVIĆ 19
HIDRAULIČNI I PNEUMATSKI SISTEMI – PREDAVANJA 2005/06
2. RADNE TEČNOSTI
__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

VOJNA AKADEMIJA ODSEK LOGISTIKE SMER TS

KATEDRA MOTORI I MOTORNA VOZILA
BEOGRAD 2005
RADE MIRKOVIĆ 20
HIDRAULIČNI I PNEUMATSKI SISTEMI – PREDAVANJA 2005/06
2. RADNE TEČNOSTI
__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

VOJNA AKADEMIJA ODSEK LOGISTIKE SMER TS

KATEDRA MOTORI I MOTORNA VOZILA
BEOGRAD 2005
RADE MIRKOVIĆ 21
HIDRAULIČNI I PNEUMATSKI SISTEMI – PREDAVANJA 2005/06
2. RADNE TEČNOSTI
__________________________________________________________________________________
ЛИТЕРАТУРА

1.Р. Мирковић: Бродски хидраулички и пнеуматски системи – скрипта (рукопис

предат издавачу 2003), ВОЈНА АКАДЕМИЈА БЕОГРАД, 2003
2.R.Mirković: HIDRAULIKA uvod sa primerima upravljanja,
MIKROELEKTRONIKA, BEOGRAD, 2003.
3. V. Savić: Održavanje hidrauličkih komponenti i sistema, IKOS, Novi Sad, 1997.
4. J. M. Pinches, J. G. Ashby: Power hydraulics, Prentice Hall, International
(UK) Ltd, 1989.
5. D. Will, H. Strohl: Einfuhrung in die Hydraulik und Pneumatik, VEB Verlag
Technik, Berlin, 1982.
6. D. Avramović: Projektovanje hidrauličnih uređaja, OMO,Beograd, 1982.
7. T. M. Bašta: Ma{inostroitel'naja gidravlika, Mašinostroenie, Moskva, 1971.
8. V. Savić: Uljna hidraulika I, Dom štampe, Zenica, 1990.
9. J. E. Anders: Industrial hydraulics troubleshooting, McGRAW-HILL BOOK
COMPANY, New York, 1983.
10. J. J. Pippenger, T. G. Hicks: Idustrial hydraulics, McGraw- Hill Book Co.,
1980.
11. V. Savić: Mašinska hidraulika, Univerzitet u Sarajevu Mašinski fakultet u
Zenici, Zenica 1987.
12. V. Koroman, R. Mirković: Hidraulika i pneumatika, Školska knjiga,
Zagreb, 1991.
13. R. Mirković: Hidraulični sistemi, Osnovi uljne hidraulike, HEP Zavod SR
Slovenije za produktivnost dela - Ljubljana, Beograd,1987.
14. R. Mirković, V. Koroman, Lj. Mirković: Hidraulika u industriji knjiga I, osnovi
održavanja hidrauličnih uređaja i sistema, HEP, Zavod SR Slovenije za
produktivnost dela - Ljubljana, Beograd,1988.
15. Ju. I. Čuprakov: Gidroprivod i sredstva gidroavtomatiki, Mašinostroenie,
Moskva, 1979.
16. V. I. Pogorelov: Elementy i sistemy gidropnevmoavtomatiki, Lenjingradski
univerzitet, Lenjingrad, 1979.
17. L. B. Bogdanovi}: Gidravličeskije privody, Viša škola, Kiev,1980.
__________________________________________________________________________________

VOJNA AKADEMIJA ODSEK LOGISTIKE SMER TS

KATEDRA MOTORI I MOTORNA VOZILA
BEOGRAD 2005
RADE MIRKOVIĆ 22
HIDRAULIČNI I PNEUMATSKI SISTEMI – PREDAVANJA 2005/06
2. RADNE TEČNOSTI
__________________________________________________________________________________
18. L. A. Kondakov: Rabočie žitkosti i uplotnenija gidravličeskih sistem,
Mašinostroenie, Moskva, 1982.
19. V. G. Gajer i drugi: Gidravlika i gidroprivod, Nedra, Moskva,1981.
20. O. F. Nikitin, K. M. Holin: Ob'emnye gidravličeskie i pnevmatičeskije
privody, Mašinostroenie, Moskva, 1981.
21. A. F. Osipov: Ob'emnye gidravličeskie mašini, Mašinostroenie, Moskva,
1966.
22. F. V. Koval: Gidroprivod gornyh mašin, Mašinostroenie,Moskva, 1978.
23. P. Ciner: Hidraulički uredjaji, TŠC, Zagreb, 1980.
24. B. A. Gavrilenko: Gidravličeskij privod, Mašinostroenie, Moskva, 1968.
25. T. A. Siricin: Nadežnost gidro- i pnevmoprivoda, Ma{inostroenie, Moskva,
1981.
26. V. J. Skrickij i V. A. Rokševskij: Eksploatacija promišlennih gidroprivodov,
Mašinostroenie, Moskva, 1984.
27. J. A. Belenkov i drugi: Nadežnost ob'jemnih gidroprivodov i ih elemntov,
Mašinostroenie, Moskva, 1977.
28. A. M. Harazov: Tehničeskaja diagnostika gidroprivodov mašin,
Mašinostroenije, Moskva, 1979.
29. I. V. Petrov: Obsluživanie gidravličeskih i pnevmatičeskih privodov
dorožno-stroitel'nih mašin, Transport, Moskva, 1985.
30. REXROTH, Hidraulik trener, RYU 00301/8.80, G.L. Rexroth
GmbH, Lohr am Main, 1980.
31. BOSCH-HYDRAULIK INFORMATIONEN 1973/74, BOSCH GmbH,
Stuttgart,1974.
32. Zaptivni elementi, Prva Petoletka Trstenik, prospektni materijal, 1982.
33. SHAMBAN, SD 4D10-35, REV 1, 1986 W.S Shamban & Co.,
prospektni materijal.

__________________________________________________________________________________

VOJNA AKADEMIJA ODSEK LOGISTIKE SMER TS

KATEDRA MOTORI I MOTORNA VOZILA
BEOGRAD 2005