KURS PROGRAMIRANJA

ZA UPRAVLJA^KU
JEDINICU HAAS –
CNC glodanje
 PROGRAMIRANJE – principi, na~ela

- STRUKTURA NU-SISTEMA
MERNI SISTEM
Numeri~ko programsko upravljanje ma{inama je Merni element
upravljanje po programu u alfa-numeri~kom kodu,
koji sadr`i niz komandi zapisanih u odre|enom
MAŠINA UPRAVLJAČKA
jeziku radi obezbe|enja predvi|ene funkcije radnih ALATKA JEDINICA
organa masine. Pogonski motor

POGONSKI SISTEM

U zavisnosti od broja upravljanih koordinatnih osa, NU sistemi mogu biti 2, 2.5, 3, 3.5, 4, 4.5, 5 i vi{e osni

Hijerarhijski posmatrano postoje slede}e osnovne vrste upravljanja:

- konvencionalno NC (Numerical Control);
- kompjuterizovano CNC (Computer Numerical Control);
- direktno DNC (Direct Numerical Control).
Programiranje predstavlja pripremu i sastavljanje programa upravljanja (proces programiranja), koji
se u obliku niza komandi prenosi na upravlja~ku jedinicu ma{ine (ru~nim unosom, bu{enom trakom,
ra~unarom, i td.).

Nizom komandi u programu defini{u se geometrijski, tehnolo{ki i pomo}ni uslovi koji su

potrebni da bi se dobio `eljeni kvalitet i oblik radnog dela.

Programiranje se izvodi u ISO sitemu - sistem kodiranja za brojke, slova i oznake.

Svaki program sastoji se iz niza naredbi, odnosno blokova u kojima se nalaze re~i, a re~i se
sastoje od adrese i numeri~kog podatka (slika dole).

PROGRAM PRIMER PROGRAMA

BLOK

RE^

NUMERI^KI
ADRESA
PODATAK

Osim adresa i numeri~kih znakova koriste se i razni

drugi znaci - %, /, ( ), ;…

Adrese su ustvari komande (FUNKCIJE) i

ozna~avaju se slovnim oznakama G, S, F, M,
T, D,…
Najva`niji podaci koji su potrebni za izradu programa su:
- stezanje obratka;
- redosled zahvata i operacija;
- alati za obradu;
- tehnolo{ki podaci;
- dimenzije izratka.

Da bi se odredila kretanja alata, na ma{inu (obradak) se postavlja zami{ljeni koordinatni sistem. Njegov centar se
postavlja po potrebi, zavisno od na~ina obrade i tolerancija.
Smerovi osa odre|eni su internacionalnim standardom, kao {to je ISO/R 841 ili DIN 66217.
@eljeni pomaci alata tada su odre|eni kao ta~ke unutar tog koordinatnog sistema i moraju se podudarati sa
dimenzijama izratka.
Svako pojedina~no kretanje alata mora se napisati kao posebna instrukcija upravljanja, zajedno sa pripadaju}im
tehnolo{kim podacima (br. obrtaja vretena, smer obtanja, korak…).

Zavisno od na~ina i mesta gde se pravi program, razlikujemo ru~no i ma{insko programiranje.
Ru~no programiranje obi~no se radi van ma{ine, a naknadno unosi program u memoriju ukucavanjem sa tastature
upravlja~ke jedinice (mo`e se ru~no programirati i direktno na ma{ini).
Ma{insko programiranje radi se na ra~unaru uz pomo} CAD/CAM softvera, a program tako|e naknadno unosi u memoriju
ma{ine.
Eksterno uno{enje programa na ma{inu vr{i se sa ra~unara, ostvarivanjem standardne komunikacije RS 232 (serijski port),
ili, {to je slu~aj kod novijih ma{ina, uno{enjem preko USB porta koji se nalazi na samoj ma{ini.
 FUNKCIJE
- funkcije pojedinih adresa -

G - funkcije

G-funkcije, ili kako se nazivaju, uslovi puta, odre|uju kretanje alata tokom obrade.
Puna adresa G-funkcije obele`ava se sa Gx, gde X predstavlja neki broj koji defini{e datu funkciju (adresu).
Na primer : G1, G28, G110 i td.

G-funkcije se dele na funkcije jednostavnog kretanja i funkcije slo`enog kretanja ili tzv. “cikluse”.
Jednostavne G-funkcije su one pomo}u kojih ma{ina izvodi jedno kretanje ili operaciju – linearno, kru`no kretanje, ~ekanje
u mestu, odlazak u referentnu ta~ku itd.
Slo`ene G-funkcije ili ciklusi su one pomo}u kojih ma{ina izvr{ava niz kretanja i radnji u okviru jedne oblasti – ciklus
dubokog bu{enja, ciklus obrade `ljebova, ciklus urezivanja navoja, itd.

Da bi ma{ina izvr{avala ono {to ho}emo, uz odre|enu G-funkciju moraju stajati i atributi koji odre|uju pozicije
alata ili neku drugu radnju, zavisno od vrste G-funkcije.
G01 X100. Y100. Z100.; G04 P5.; G43 H01 Z1. …..
M - funkcije
M – funkcije su pomo}ne funkcije pomo}u kojih se ostvaruju razne pomo}ne radnje ma{ine.
Mogu se podeliti na slede}e grupe:
- pomo}ne funkcije za definisanje razli~itih vrsta zaustavljanja – stop komande;
- pomo}ne funkcije glavnog vretena;
- pomo}ne funkcije za definisanje podru~ja broja obrtaja;
- pomo}ne funkcije za upravljanje rashladnim sredstvom;
- pomo}ne funkcije za izmenu alata;
- ostale, po potrebi definisane pomo}ne funkcije.

T – adresa
T – adresa slu`i za memorisanje, odnosno pozivanje odre|enog alata. Na primer, T03 zna~i da smo pozvali alat koji je memorisan u ma{ini
pod rednim brojem 3.

H – adresa
H – adresa slu`i za memorisanje, odnosno pozivanje du`ine datog alata koju ma{ina kompenzuje pri obradi. Na primer, T03 H03 zna~i da je
pozvan alat pod rednim brojem 3 sa poznatom du`inom koja je sme{tena u registru du`ine alata pod rednim brojem 3.

D – adresa
D – adresa slu`i za memorisanje, odnosno pozivanje polupre~nika (ili pre~nika) datog alata kojeg ma{ina kompenzuje pri obradi. Na primer,
T03 D03 zna~i da je pozvan alat pod rednim brojem 3 sa poznatim polupre~nikom koji je sme{ten u registru polupre~nika alata pod rednim
brojem 3.
F – adresa
F – adresa slu`i za definisanje (zadavanje) koraka. Ako se druga~ije ne zada, podrazumeva se korak u mm/min

S – adresa
S – adresa slu`i za definisanje (zadavanje) broja obrtaja glavnog vretena. Broj obrtaja se daje u o/min

N – adresa
N – adresa slu`i za obele`avanje rednog broja bloka. Na primer, N100 G0 X100, govori nam da se kretanje sa G0 X100 nalazi pod rednim
brojem bloka (reda) 100. Brojevi blokova se ne moraju unositi u program, ali su nekada jako korisni, pogotovo kod velikih programa, jer se
pomo}u njih mo`e br`e prona}i neki blok u programu.

X, Y, Z – adrese
X, Y, Z – adrese koje defini{u pomake alata u smeru tih osa

I, J, K, R, Q – adrese
I, J, K, R, Q – adrese koje defini{u dodatne parametre pri definisanju kru`ne interpolacije i raznih ciklusa

O – adresa
O – adresa koja uz dodatnih 5 brojeva defini{e broj programa (naziv programa). Na primer, O00010 predstavlja program koji je memorisan u
ma{ini pod rednim brojem 00010. OBAVEZAN NA PO^ETKU SVAKOG PROGRAMA!

P – adresa
P – adresa koja uz dodatnih 5 brojeva defini{e broj podprograma. Tako|e, ima funkciju i adrese u koju se sme{ta vreme ~ekanja, odnosno vreme
mirovanja alata u toku obrade. Na primer, G4 P100. govori da }e alat narednih 100 sekundi mirovati tamo gde je predhodno zate~en.

L – adresa
L – adresa koja slu`i za davanje broja ponavljanja ciklusa, a tako|e i podprograma
 RADNI KOORDINATNI SISTEM

DEKARTOV PRAVOUGLI KOORDINATNI SISTEM

X Y ravan le`i na ravni radnog stola ma{ine (radnog komada) – kod vertikalnih
ma{ina, a kod horizontalnih ravan je upravna na glavno vreteno.

Z osa je uvek osa glavnog vretena sa pozitivnim smerom koji ozna~ava

udaljavanje alata od radnog komada.

Nulta ta~ka ‘’W’’ je ta~ka koju mi progla{avamo za po~etak

koordinatnog sistema i u odnosu na koju ma{ina vr{i apsolutna
kretanja.
 G - FUNKCIJE
G – funkcije aktivne pri uklju~ivanju ma{ine

G0 – brzi hod, pozicioniranje;

G17 – aktuelna ravan obrade je ravan XY;
G21 – programiranje u metri~kom sistemu mera;
G40 – poni{tavanje kompenzacije pre~nika alata (G41, G42);
G49 – poni{tavanje kompenzacije du`ine alata (G43, G44);
G54 – nulta ta~ka (prva u nizu);
G64 – poni{tavanje ta~nog zaustavljanja (G61);
G80 – poni{tavanje svih ciklusa;
G90 – apsolutno programiranje;
G94 – brzina pomo}nog kretanja u mm/min;
G98 – povratak alata u inicijalnu ta~ku ciklusa.

Modalne funkcije

Modalne funkcije su one koje va`e kroz vi{e blokova, sve dok se ne ukinu nekom funkcijom iz iste klase.
To u dobroj meri ubrzava programiranje jer se dozvoljava preskakanje pisanja funkcija i koordinata koje su u predhodnim blokovima date,
a nisu ukinute nekom funkcijom iz svoje klase.
Funkcije ~ije zna~enje vredi samo unutar jednog bloka (ili dok se ne izvrše) nisu modalne, a to su pomo}ne funkcije i G-funkcije iz
modalne klase 0.
Na sledeće dve strane dat je spisak G-funkcija, gde je pored zna~enja odre|ene funkcije data i pripadnost modalnoj klasi.
 SPISAK G - FUNKCIJA

Funkcija Zna~enje
G0 Brzi hod, pozicioniranje;
G1 Linearna interpolacija;
G2 Kru`na interpolacija u smeru kazaljke na satu (CLW);
G3 Kru`na interpol. u suprotnom smeru kazaljke na satu (CCLW);
G4 Vreme čekanja (s);
G12 Kru`no glodanje d`epova (CW);
G13 Kru`no glodanje d`epova (CCW);
G17 Izbor ravni obrade XY;
G18 Izbor ravni obrade XZ;
G19 Izbor ravni obrade YZ;
G20 Programiranje u in~nom sistemu mera;
G21 Programiranje u metri~kom sistemu mera;
G28 Odlazak u ma{insku referentnu ta~ku;
G29 Odlazak u referentnu ta~ku;
G40 Poni{tavanje korekture radijusa alata;
G41 Korektura radijusa alata – leva;
G42 Korektura radijusa alata – desna;
G43 Kompenzacija du`ine alata – pozitivna;
G44 Kompenzacija du`ine alata – negativna;
G49 Poni{tavanje funkcija G43/G44;
G50 Poni{tavanje funkcije G51;
G51 Skaliranje;
G52 Postavljanje koordinatnog sistema;
G53 Opoziv teku}eg koordinatnog sistema;
G54-G59 Nulte ta~ke od br. 1 do br. 6;
G68 Rotacija;
G69 Poni{tavanje funkcije G68;
Funkcija Zna~enje
G70 Obrada otvora po krugu;
G71 Obrada otvora po kru`nom luku;
G72 Obrada otvora po pravcu;
G73 Duboko bu{enje sa lomljenjem strugotine;
G74 Urezivanje navoja – levi navoj;
G76 Fino razbu{ivanje bor{tanglom;
G77 Fino razbu{ivanje bor{tanglom od dna rupe;
G80 Poni{tavanje zatvorenih ciklusa;
G81 Ciklus bu{enja;
G82 Ciklus bu{enja sa ~ekanjem na dnu rupe;
G83 Ciklus dubokog bu{enja sa izvla~enjem strugotine;
G84 Ciklus urezivanja navoja – desni navoj;
G85 Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa povratnim radnim hodom
G86 Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa zaustavljanjem vretena;
G87 Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa ru~nim povratkom;
G88 Ciklus razbu{., razvrtanja sa ~ekanjem i ru~nim povratkom;
G89 Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa ~ekanjem na dnu rupe;
G90 Programiranje u apsolutnim koordinatama;
G91 Programiranje u inkrementalnim koordinatama;
G92 Zadavanje radnog koordinatnog sistema promenom vrednosti;
G94 Pomo}no kretanje dato kao pomeraj u minuti;
G98 Povratak alata u startnu ta~ku ciklusa;
G99 Povratak alata u referentnu ta~ku ciklusa;
G100 Poni{tavanje funkcije preslikavanja oko ose;
G101 Aktiviranje funkcije preslikavanja oko ose;
G103 Limitiranje blokova ~itanih unapred;
G110-G129 Nulte ta~ke od br. 7 do br. 26;
G150 Op{te re{enje glodanja d`epova;
G154 Koordinatni sistemi (nulte tačke) P1-P99;
G187 Kontrola ta~nosti obrade uglova;

G0 – Brzi hod, pozicioniranje
G0 X50. Y60. Z73.
X, Y, Z – koordinate ta~ke koja se dosti`e
G1 – Linearna interpolacija
G1 X50. Y60. Z73. F80.
X, Y, Z – koordinate ta~ke koja se dosti`e
F – brzina kretanja alata – korak (mm/min)
OPIS G - FUNKCIJA
Ova funkcija slu`i za kretanje u brzom hodu (m/min) od trenutne pozicije do programirane
pozicije.
Programira se sa uslovom puta G0 i krajnjom pozicijom alata X, Y, Z. Ova
krajnja pozicija mo`e biti programirana u apsolutnim koordinatama (u odnosu na
koordinatni po~etak “W”) ili inkrementalnim merama (u odnosu na predhodnu poziciju).
Kretanje po X, Y i Z osama od jedne do druge ta~ke kontrolisano je linearnim
interpolatorom. Prevaljeni put ne dosti`u sve tri ose istovremeno. Prvo se vr{i kretanje po
dve ose najkra}im rastojanjem (pod 45 stepeni), a onda i kretanje po tre}oj osi do
programirane ta~ke.
UPOZORENJE: izbegavati brzi hod G0 dat sa sve tri koordinate u jednom bloku
(G0 X100. Y150. Z200.)!!!
Kretanje sa programiranim korakom. Alat se kre}e po pravoj liniji (najkra}im rastojanjem)
odre|enom brzinom do programirane ta~ke. Sve ose dosti`u istovremeno krajnju zadatu
ta~ku.
Programira se sa uslovom puta G1, krajnjom pozicijom alata X, Y, Z i veli~inom F koja
predstavlja brzinu pomo}nog kretanja ili korak u mm/min.
PRIMER PROGRAMA SA FUNKCIJAMA G0 I G1
G2 – Kru`na interpolacija (u smeru kazaljke na satu)
G2 X50. Y60. R20. F80.
X, Y, Z – koordinate ta~ke koja se dosti`e
R – polupre~nik kru`ne putanje (mm)
F – brzina kretanja alata – korak (mm/min)
G2 X50. Y60. I20. J30. F80.
X, Y, Z – koordinate ta~ke koja se dosti`e
I – rastojanje od po~etne ta~ke kretanja do centra
kru`nice mereno po X-osi;
J – rastojanje od po~etne ta~ke kretanja do centra
kru`nice mereno po Y-osi;
K – rastojanje od po~etne ta~ke kretanja do centra
kru`nice mereno po Z-osi;
F – brzina kretanja alata – korak (mm/min)
Kretanje sa programiranim posmakom. Alat se kre}e od po~etne
ta~ke po kru`nom luku odre|enom brzinom do krajnje ta~ke.
Kretanje se izvodi u smeru kazaljke na satu.
Programira se sa uslovom puta G2, krajnjom pozicijom alata X, Y, Z
(kombinacija koordinata zavisi od ravni u kojoj se izvodi kretanje),
radijusom kru`nog luka R ili polo`ajem centra kru`nog luka I, J, K i
veli~inom F koja predstavlja brzinu pomo}nog kretanja ili korak.
Vrlo je va`na ~injenica u kojoj ravni se izvodi kru`na interpolacija
(XY, XZ ili YZ).
Po uklju~ivanju ma{ine va`i naredba G17 (ravan XY), tako da je ne
moramo nagla{avati ako se obrada izvodi u ravni XY. U koliko se
obrada vr{i u nekoj od dve preostale ravni (XZ ili YZ), potrebno je
u re~enici sa G2 dati i radnu ravan G18 ili G19.
Postoje dve mogu}nosti da se programira kretanje po kru`nici. Prva
je da se zada polupre~nik kru`nog luka R po kojem se kre}e alat.
Druga mogu}nost, i ujedno najsigurnija, je da se daju rastojanja
po~etne ta~ke kretanja alata do centra kru`nice I, J, K. U ovom
slu~aju kretanje je nezavisno od nulte ta~ke i veličine kružnog luka.
Predznaci rastojanja I, J, K su vrlo bitni i odre|uju se pravcem osa
po kojima ih merimo, a u smeru od po~etne ta~ke kretanja ka centru
kru`nice.
G3 – Kru`na interpolacija (u suprotnom smeru kazaljke na satu)
G3 X50. Y60. R20. F80.
X, Y, Z – koordinate ta~ke koja se dosti`e
R – polupre~nik kru`ne putanje (mm)
F – brzina kretanja alata – posmak (mm/min)
G3 X50. Y60. I20. J30. F80.
X, Y, Z – koordinate ta~ke koja se dosti`e
I – rastojanje od po~etne ta~ke kretanja do centra
kru`nice mereno po X-osi;
J – rastojanje od po~etne ta~ke kretanja do centra
kru`nice mereno po Y-osi;
K – rastojanje od po~etne ta~ke kretanja do
centra kru`nice mereno po Z-osi;
F – brzina kretanja alata – posmak (mm/min)
Kretanje sa programiranim posmakom. Alat se kre}e od po~etne
ta~ke po kru`nom luku odre|enom brzinom do krajnje ta~ke.
Kretanje se izvodi u smeru suprotnom od kazaljke na satu.
Programira se sa uslovom puta G3, krajnjom pozicijom alata X, Y, Z
(kombinacija koordinata zavisi od ravni u kojoj se izvodi kretanje),
radijusom kru`nog luka R ili polo`ajem centra kru`nog luka I, J, K i
veli~inom F koja predstavlja brzinu pomo}nog kretanja ili korak.
Vrlo je va`na ~injenica u kojoj ravni se izvodi kru`na interpolacija
(XY, XZ ili YZ).
Po uklju~ivanju ma{ine va`i naredba G17 (ravan XY), tako da je ne
moramo nagla{avati ako se obrada izvodi u ravni XY. U koliko se
obrada vr{i u nekoj od dve preostale ravni (XZ ili YZ), potrebno je
u re~enici sa G3 dati i radnu ravan G18 ili G19.
Postoje dve mogu}nosti da se programira kretanje po kru`nici. Prva
je da se zada polupre~nik kru`nog luka R po kojem se kre}e alat.
Druga mogu}nost, i ujedno najsigurnija, je da se daju rastojanja
po~etne ta~ke kretanja alata do centra kru`nice I, J, K. U ovom
slu~aju kretanje je nezavisno od nulte ta~ke i veličine kružnog luka.
Predznaci rastojanja I, J, K su vrlo bitni i odre|uju se pravcem osa
po kojima ih merimo, a u smeru od po~etne ta~ke kretanja ka centru
kru`nice.
 PRIMER PROGRAMA SA FUNKCIJOM G2

VAŽNA NAPOMENA:
HELIKOIDNO kretanje je mogu}e ostvariti zadavanjem kru`ne interpolacije G2 ili G3 i linearne ose (koordinate) po kojoj se ta kružnica kre}e (dati sve
u jednom bloku).
G2(G3) X50. Y60. I-36. J65. Z-40. F250.
G4 – Vreme ~ekanja
Programira se adresom G4. Parametrom P defini{e se vreme zadr`avanja alata u mestu, u
G4 P200. sekundama (bez tačke iza celog broja su milisekunde).
P – vreme ~ekanja (s) Naj~e{}e se koristi kod promene smera obrtanja glavnog vretena u toku obrade (urezivanje
navoja ma{inskom ureznicom) i u okviru ciklusa bu{enja, razbu{ivanja i dr.

G12, G13 – Kru`no glodanje d`epova (CW, CCW)

Naredbe G12 i G13 vr{e glodanje kru`nih d`epova kru`nom interpolacijom. Podrazumevana ravan glodanja je ravan XY (G17). Razlika je jedino u
smeru obrade (CW – G12 ili CCW – G13). Kompenzacija radijusa G41 i G42 je automatski ukalkulisana u ciklus, tako da je nije potrebno posebno
zadavati. U ciklusu je potrebno dati samo adresu radijusa D za odgovarajući alat (D01-za prvi, D02-za drugi alat, itd...), iz koje mašina uzima
veličinu tog radijusa i računa putanju alata (tabela alata OFFSET). U koliko se u programu stavi parametar D=0, mašina radi bez kompenzacije
radijusa, što dovodi do obrade centrom alata (džep će biti proširen za radijus glodala!). Pre po~etka obrade, alat se mora pozicionirati u sredi{te
d`epa koji se obra|uje. Kada je prvi radijus zapravo i poslednji, ne treba davati parametre K i Q (sl. dole levo).
Moguće je izvesti dva načina obrade u zavisnosti od dubine džepa. Prvi, kada obrađujemo samo jednim prolazom po Z (plitak džep), a drugi kada
imamo više prolaza po dubini (dublji džep).

Parametri koji se daju u okviru f-je G12 i G13:

D – adresa pre~nika ili radijusa alata;
I – radijus prvog kruga (ili zadnjeg ako nema K);
K – radijus poslednjeg kruga; L
– broj ponavljanja – za ponavljanje ciklusa na
ostalim dubinama po Z-osi;
Q – inkrement radijusa (mora se dati uz K); F–
korak alata (posmak ) (mm/min); Z–
apsolutna dubina glodanja ili inkrement ako se daje sa br.
ponavljanja L (mm).
 PRIMER PROGRAMA SA G12 I OBRADOM PRIMER PROGRAMA SA G13 I PONAVLJANJEM OBRADE DŽEPA NA
DŽEPA NA JEDNOJ DUBINI PO Z-OSI RAZLIČITIM DUBINAMA PO Z-OSI

G17, G18, G19 – Izbor ravni obrade XY, XZ, YZ

Naredbe G17, G18 i G19 koriste se za nazna~avanje radne ravni pri kru`nom
kretanju. Funkcije G17 (XY), G18 (XZ) i G19 (YZ) su modalne i poni{tavaju se
promenom izbora ravni.
Po uklju~ivanju ma{ine aktivna je ravan XY (G17).
Kompenzacija radijusa alata G41 i G42 aktivna je samo u XY (G17) ravni.
Format zapisa funkcija G17, G18 i G19 je: G17 G2 (G3)…..
G18 G2 (G3)…..
G19 G2 (G3)…..
 G20 – Programiranje u in~nom sistemu mera
Funkcijom G20 omogu}avamo programiranje u in~nom sistemu mera. Jedinica mere se reguli{e i setingom 9.

G21 – Programiranje u metri~kom sistemu mera

Funkcijom G21 omogu}avamo programiranje u metri~kom sistemu mera. Jedinica mere se reguli{e i setingom 9.

G28 – Odlazak u ma{insku referentnu ta~ku

Naredba G28 se koristi za povratak svih osa u ma{insku referentnu ta~ku brzim hodom. Ako se ose X, Y i Z daju posebnim blokom,
samo te ose koje su zadate se vra}aju u ma{insku referentnu ta~ku.
Treba znati da naredba G28 ignori{e korekciju du`ine alata – po dostizanju ma{inske referentne ta~ke po Z-osi alat se ne}e zaustaviti sa
korekturom du`ine G43, ve} }e tu ta~ku dosti}i ~eonom povr{inom glavnog vretena (umesto vrhom alata).

G29 – Odlazak u referentnu ta~ku

Funkcijom G29 pomeramo alat u neku referentnu ta~ku koju smo definisali u naredbi G29 (G29 X300. Y200. Z500.). Pomeranje se odvija u
teku}em koordinatnom sistemu brzim hodom.

VAŽNO:
VAŽNO NE PREPORUČUJE SE KORIŠĆENJE FUNKCIJA G28 I G29 ZBOG MOGUĆIH NEŽELJENIH
POSLEDICA, A USLED NE PAŽNJE PROGRAMERA ILI RUKOVAOCA MAŠINE!!!
G40 – Poni{tavanje korekture radijusa alata
Funkcijom G40 poni{tavamo aktuelnu kompenzaciju alata G41 ili G42. Tako|e, programiranjem adrese D0 ukidamo kompenzaciju (radimo
kao bez kompenzacije). To je modalna funkcija i va`i sve dok je ne promenimo sa G41 ili G42.

G41 – Korekcija radijusa alata (2D) – leva
Naredba G41 je modalna funkcija i va`i do ukidanja sa G40 ili promene sa
G42. Va`i samo u jednoj ravni (2D). Pri kori{}enju korekcije uvek se mora
zadati uz G41 i adresa rednog broja alata D u kojoj se nalazi polupre~nik
alata, a koji se ~ita iz tabele u “OFFSET-u” ma{ine za dati alat.
Stavljanjem negativne vrednosti za D, f-ja G41 pona{a se kao funkcija G42.
Kompenzacija pre~nika se najlak{e određuje posmatranjem kretanja alata.
Ako se postavimo u polo`aj alata i kre}emo se datom putanjom obrade u
smeru kretanja, alat se nalazi sa leve strane u odnosu na materijal.
Kompenzacija se mo`e uklju~iti samo u okviru linearnog kretanja G0 ili
G1.

G1 (G0) G41 X50. Y60. D01 F50. – zapis G41

..........
Vrlo je bitno pravilno izvesti ulaz i izlaz u putanju, tj. iz nje. Na slikama
G1 (G0) G40 X20. Y30. – zapis G40
su prikazani primeri ulaza (levo) i izlaza (desno). Treba izbegavati
uklju~ivanje i ga{enje kompenzacije na putanji kod koje alat direktno ide na
materijal (potruditi se da to bude u praznom hodu!).
G42 – Korekcija pre~nika alata (2D) – desna
Naredba G42 je modalna funkcija i va`i do ukidanja sa G40 ili promene sa
G41. Va`i samo u jednoj ravni (2D). Pri kori{}enju korekcije uvek se mora
zadati uz G42 i adresa rednog broja alata D u kojoj se nalazi polupre~nik
alata, a koji se ~ita iz tabele u “OFFSET-u” ma{ine za dati alat.
Stavljanjem negativne vrednosti za D, f-ja G42 pona{a se kao funkcija G41.
Kompenzacija pre~nika se najlak{e određuje posmatranjem kretanja alata.
Ako se postavimo u polo`aj alata i kre}emo se datom putanjom obrade u
smeru kretanja, alat se nalazi sa desne strane u odnosu na materijal.
Kompenzacija se mo`e uklju~iti samo u okviru linearnog kretanja G0 ili
G1.

Vrlo je bitno pravilno izvesti ulaz i izlaz u putanju, tj. iz nje. Na slikama G1 (G0) G42 X50. Y60. D01 F50. – zapis G42
su prikazani primeri ulaza (levo) i izlaza (desno). Treba izbegavati
.......
uklju~ivanje i ga{enje kompenzacije na putanji kod koje alat direktno ide na
materijal (potruditi se da to bude u praznom hodu!). G1 (G0) G40 X20. Y30. – zapis G40
PRIMER PROGRAMA SA FUNKCIJOM G42
G43 – Kompenzacija du`ine alata – pozitivna
Naredba G43 je modalna funkcija i va`i za jedan alat do ukidanja sa G49 ili
do izmene teku}eg alata sa drugim. Pri kori{}enju f-ja G43 ~ita
vrednost korekcije (izmerene dužine alata) iz tabele du`ina alata koja se nalazi
u “OFFSET-u” ma{ine.
Nulta ta~ka ma{ine nalazi se na ~elu glavnog vretena i ma{ina jedino zna tu
poziciju u prostoru. Da bi ma{ina znala kolika je du`ina od njene nulte ta~ke
(~ela vretena) do vrha alata, moramo joj ta~no uneti tu vrednost u pomenutu
tabelu sa du`inama alata. To se ~ini ili ru~nim merenjem ili ure|ajima sa
senzorskim tasterom na samoj ma{ini.
Ako se koristi taster na ma{ini “TOOL OFFSET MEASURE” za ura~unavanje
korekcije alata u odnosu na povr{inu radnog komada, alatom treba pipnuti
povr{inu komada i pritisnuti pomenuto dugme (u offset-u mašine mora biti
aktivna tabela alata). U tom slu~aju smo postavili nultu ta~ku na povr{inu
komada po Z-osi i uzeli u obzir du`inu alata, te onda ne treba u tabeli nultih
tačaka tražiti nulu za Z-osu – ona je jednaka 0!
Ako se ipak koristi taster na ma{ini “PART ZERO SET” za ura~unavanje
korekcije alata u odnosu na povr{inu radnog komada, alatom treba pipnuti
povr{inu komada i pritisnuti pomenuto dugme (u offset-u mašine mora biti
aktivna tabela nultih tačaka). U tom slu~aju smo postavili nultu ta~ku na
povr{inu komada po Z-osi i uzeli u obzir du`inu alata, te onda ne treba u
programu koristiti funkciju korekcije dužine alata G43!
G43 G0(G1) H1 Z5. – zapis funkcije G43. Alat }e svojim vrhom
brzim ili radnim hodom do}i na poziciju od 5 mm iznad komada
u okviru na{eg koordinatnog sistema (nulte ta~ke).

G49 – Poni{tavanje kompenzacija du`ine alata

Ovom funkcijom poni{tavamo naredbu G43. Tako|e, davanjem adrese H0 poni{tavaju se korekture du`ine.
G50 – Poni{tavanje funkcije G51
Funkcija G50 je modalna i va`i do aktiviranja komande G51. Tom naredbom poni{tavamo funkciju G51 za sve ose.

G51 – Skaliranje
X – centar skaliranja za X-osu; Funkcija G51 je modalna i va`i do poni{tavanja sa G50.
Y – centar skaliranja za Y-osu; Prilikom skaliranja sve koordinate alata X, Y, Z, I, J, K i R bi}e
korigovane za faktor skaliranja P i ofsetovane u odnosu na centar
Z – centar skaliranja za Z-osu;
skaliranja.
P – faktor skaliranja za sve ose.
Seting 71 je seting faktora skaliranja, tako da se pri radu sa G51 bez
parametra P ma{ina rukovodi tim setingom. U tom slu~aju mora se
G51 X… Y… Z… P… - format zapisa funkcije G51 voditi računa šta stoji kao vrednost skaliranja u setingu 71.

U koliko se u f-ji G51 ne zada centar skaliranja, mašina uzima za centar poslednju tačku u kojoj se nalazi alat.
Skaliranje G51 ne utiče na funkcije kompenzacije radijusa i du`ine alata. Kod zatvorenih ciklusa, skaliranje ne uti~e na kretanja po Z osi u
smislu promene sigurnosnog odstojanja R iznad radnog komada ili inkrementalnih vrednosti dubina bušenja, itd.

O00001
O00010
T1 M6
G1 X20. Y20. F500.
G55 G0 X20. Y20.
G1 X40.
S1000 M3
Y40.
G43 H1 Z2. M08
G3 X20. I-10. J0.
G1 Z-2. F200.
G1 Y20.
M98 P10
O – pozicija M99 + - centar skaliranja G51 X0 Y0 P2.
nulte ta~ke
M98 P10
G50 G0 Z100. M09
M30
Podprogram za opis konture Centar skaliranja je u nultoj ta~ki
 O00002 O00003
T1 M6 T1 M6
G55 G0 X20. Y20. G55 G0 X20. Y20.
S900 M3 S1000 M03
G43 H1 Z2. M08 G43 H1 Z2. M08
G1 Z-2. F200. G1 Z-2. F200.
M98 P10 M98 P10
G51 X30. Y30. P2. G51 X20. Y20. P2.
M98 P10 M98 P10
Centar skaliranja je u centru konture G50 G0 Z100. M09 G50 G0 Z100. M09
M30 Centar skaliranja je u po~etnoj ta~ki konture M30

PRIMER PROGRAMA SKALIRANJA G51 PRIMER PROGRAMA SKALIRANJA G51

G52 – Postavljanje (pomeranje) radnog koordinatnog sistema

Rad ove funkcije zavisi od tipa koordinatnog sistema koji je postavljen u setingu 33.
Moguće je koristiti 3 tipa koordinatnih sistema: FANUC (postavljen po difoltu), HAAS ili YASNAC.

G52 – Postavljanje lokalnog koordinatnog sistema – FANUC (aktivno u seting parametrima)

F-ja G52 u FANUC modu pomera po svim osama (ili samo onim koje su date u bloku sa G52) tekući koordinatni sistem za vrednosti koje
zadajemo. G52 nije modalna funkcija i ostaje aktivna dok ne pritisnemo RESET ili okon~amo program. Tako|e se gasi funkcijom M30,
gašenjem mašine, davanjem G52 X0 Y0 Z0 ili sa G92 f-jom.
G52 X100. Y150. - ovom naredbom smo pomerili našu nultu tačku u novi položaj
Ova naredba je veoma korisna kada imamo više istih komada na radnom stolu mašine, a za koje se može primeniti isti program obrade.
Jednostavnim pomeranjem nulte tačke (koju smo predhodno vezali za prvi komad) za dužinu izmedju komada, koristimo isti program za sve
delove na stolu, što nam kao rezultat daje kraće vreme pripreme i tačnije komade.

G52 – Postavljanje lokalnog koordinatnog sistema - HAAS

U HAAS modu f-ja G52 se ponaša isto kao i u FANUC modu. Vrednosti pomeranja po svim osama se vraćaju na nulu pozivanjem naredbe
G92.

G52 – Postavljanje radnog koordinatnog sistema - YASNAC

Za YASNAC sistem va`i pravilo da se naredba G52 ponaša isto kao i bilo koja druga nulta tačka G54, G55,...itd.
Vrednosti G52 koordinata neće biti setovane na 0, resetovanjem programa, naredbom M30 ili ponovnim paljenjem mašine.

G53 – Opoziv teku}eg koordinatnog sistema

Naredba G53 privremeno poni{tava teku}i koordinatni sistem (nultu ta~ku) i prelazi na ma{inski koordinatni sistem. Po{to nije modalna funkcija,
po izvr{enju datog bloka ma{ina se vra}a na prvobitni koordinatni sistem.
G54-G59 – Nulte ta~ke (osnovnih šest)
Ove funkcije predstavljaju memorisane pozicije korisni~kih koordinatnih sistema koje mo`emo pozivati po potrebi. Modalne su funkcije i aktivne
sve dok ih ne zamenimo drugom iz iste grupe. Jednostavnim upisivanjem pozicije ta~ke (X, Y, Z) u OFFSET tabelu nultih tačaka ma{ine,
postaju raspolo`ive za kori{}enje.

Kori{}enje razli~itih nultih ta~aka u okviru jednog

programa ima veoma bitnu ulogu kod ma{ina sa
Prikaz nulte ta~ke na mogu}no{}u automatske izmene alata, kod vi{e radnih
crte`ima delova na paleti, a posebno kod ma{ina sa obrtnim
stolovima (A i B ose).

G68 – Rotacija
Funkcija G68 je modalna i va`i do poni{tavanja sa G69. Ako se
X – centar rotacije po X-osi aktuelne ravni obrade;
rotacija vr{i u ravni G17, tada su ose A=X i B=Y. Pozitivna rotacija
Y – centar rotacije po Y-osi aktuelne ravni obrade; (pozitivni ugao) je takva da se izvodi suprotno smeru kazaljke na
satu.
R – ugao rotacije u stepenima (-360 do 360);
U koliko se u G68 re~enici ne navede ugao rotacije R, tada se
G17, G18, G19 – aktuelna ravan rotacije. Aktuelna je XY
vrednost uzima iz setinga 72. Pre ikakve promene, vrednost u setingu
(G17) ako se druga~ije ne navede
72 je 0.
(G17)(G18)(G19) G68 A… B… R… - format zapisa funkcije
U modu G90 (apsolutno programiranje) ugao rotacije uzima vrednost
O00010 dato sa R. Kada se seting 73 (G68 inkrementalno) setuje na “ON”,
G1 X20. Y20. F500 G1 tada se vrednost rotacije mo`e menjati inkrementalno pri svakom
Z-2. F200. G1 slede}em pozivu funkcije.
X40. F500.
Y40. Ako se u programu primenjuje kompenzacija radijusa alata G41 ili
G3 X20. I-10. J0. G42, paljenje kompenzacije treba da bude posle pozivanja f-je G68, a
G1 Y20. gašenje kompenzacije G40 pre poništavanja
G0 Z2. rotacije sa G69.
M99
Podprogram za opis konture
 O00001 O00001
T1 M6 T1 M6
G55 G0 X20. Y20. G55 G0 X20. Y20.
S1000 M3 S1000 M03
G43 H1 Z2. M08 G43 H1 Z2. M08
M98 P10 M98 P10
G68 X0 Y0 R60. G68 X30. Y30. R60.
M98 P10 M98 P10
G69 G0 Z100. M09 G69 G0 Z100. M09
M30 M30
Centar rotacije je u nultoj ta~ki Centar rotacije je u centru konture

O00001 O00100
T1 M06 G91 G68 R45.
G55 G90 G0 X0 Y0 S1000 G90 M98 P10
M3 G0 X0 Y0
G43 H1 Z2. M08 M99
M98 P100 L8
G69 G0 Z100. M09
M30

Centar rotacije je u nultoj ta~ki sa

kori{}enjem inkrementalnog programiranja

G69 – Poni{tavanje G68

Naredba G69 vr{i poni{tavanje funkcije rotacije G68 kori{}ene u bilo kom delu programa.
PRIMER PROGRAMA ROTACIJE G68
G70 – Obrada otvora po krugu
I – Radijus kruga po kom bu{imo rupe (mm);
J – Po~etni ugao prve rupe (0-360 CCW) (o);
L – Broj rupa ravnomerno rasporedjenih po krugu
G71 – Obrada otvora po kru`nom luku
I – Radijus kruga po kom bu{imo rupe (mm);
J – Po~etni ugao prve rupe (0-360 CCW) (o);
K – Ugao izme|u susednih rupa (+ ili -)(o);
L – Broj rupa
G72 – Obrada otvora po pravcu
I – Rastojanje izme|u rupa (mm);
J – Ugao nagiba pravca (CCW) (o);
L – Broj rupa
NAPOMENA: ove naredbe funkcionišu samo u okviru nekog od ciklusa
datih na narednim stranama!
Funkcija G70 nije modalna. Mora biti kori{}ena u
okviru nekog od zatvorenih ciklusa G73-G77 ili
G81-G89. Alat mora biti pozicioniran u centar
kruga po kome bu{imo rupe i to pre bloka G70.
Funkcija G71 nije modalna. Mora biti kori{}ena u
okviru nekog od zatvorenih ciklusa G73-G77 ili
G81-G89. Alat mora biti pozicioniran u centar
kruga po kome bu{imo rupe i to pre bloka G71.
Jedina razlika u odnosu na G70 je ta {to nismo
ograni~eni na pun krug.
Funkcija G72 nije modalna. Mora biti kori{}ena u
okviru nekog od zatvorenih ciklusa G73-G77 ili
G81-G89. Alat mora biti pozicioniran u centru prve
rupe pre bloka G72.
 ZATVORENI CIKLUSI
Ciklusima se nazivaju složene operacije koje se sastoje iz
niza elementarnih kretanja brzim i radnim hodovima,
namenjenih odre|enoj tehnolo{koj obradi. Drugim re~ima,
ciklusi se sastoje od vi{e pojedina~nih radnji koje se u~estano
ponavljaju na isti ili sli~an na~in {to se daje potrebnim
parametrima. Velika su pomo} kod programiranja jer se
izbegava nepotrebno pisanje funkcija i koordinata koje se
stalno ponavljaju, naro~ito pri obradi vi{e istih elemenata.
Imamo {est osnovnih operacija implementiranih u svaki
ciklus:
1. Pozicioniranje po X i Y osi;
2. Brzi hod do sigurnosne ravni (R-ravan);
3. Operacija obrade;
4. Operacija na dnu rupe;
5. Povratak na sigurnosnu ravan (R-ravan)
6. Brzi hod do startne ta~ke (S-ravan).

Svi zatvoreni ciklusi dopu{taju ponavljanje operacije na drugom mestu zadavanjem druge startne pozicije po X i Y koordinati (samo ravan G17),
dok Z koordinata ostaje ista i bez ponavljanja kompletnog pisanja ciklusa.
U ciklusima je va`no kori{}enje naredbi G98/G99 koje menjaju na~in povratka alata iz radnog hoda i premeštanja sa mesta na mesto obrade.
Tako|e, funkcije G90 i G91 koriste se u okviru zatvorenih ciklusa. One reguli{u apsolutno ili inkrementalno zadavanje koordinata, a u kombinaciji
sa ponavljanjem ciklusa.
Funkcija G80 gasi cikluse, kao i programiranje naredbi G0 ili G1. Jednom dat ciklus mo`e se ponavljati u bilo kojoj naknadno datoj ta~ki u ravni
XY, bez ponovnog pisanja ciklusa.
G98/G99 – Povratak alata u startnu/referentnu ta~ku ciklusa

Funkcija G98 je modalna. Davanjem naredbe G98 pre bilo kog

ciklusa, alat navodimo na startnu ravan S posle izvršenog ciklusa.
Alat brzim hodom dolazi do pozicije rupe po X i Y osi posle ~ega
se u brzom hodu spu{ta neposredno iznad radnog dela na R
rastojanje od kojeg po~inje radni hod. Po zavr{etku obrade alat se
brzim hodom vra}a na po~etnu – startnu ravan S.
Znači, zadavanjem f-je G98 alat se vra}a na poslednju Z-poziciju
nakon koje smo zadali ciklus.

Funkcija G99 je modalna. Davanjem naredbe G99 pre bilo kog

ciklusa, alat navodimo na sigurnosnu ravan R posle izvršenog
ciklusa.
Alat brzim hodom dolazi do pozicije rupe po X i Y osi posle ~ega
se u brzom hodu spu{ta neposredno iznad radnog dela na R
rastojanje od kojeg po~inje radni hod. Po zavr{etku obrade alat se
brzim hodom vra}a na sigurnosnu ravan R.
Znači, sa G99 vra}amo alat posle svake obrade na R rastojanje od
radnog komada, gde se alat ujedno i premešta sa rupe na rupu
upravo preko te ravni R.

Setingom 57 mo`emo regulisati pozicioniranje brzim hodovima po X i Y koordinatama

tako da, ako je seting 57 uključen (ON), zaustavljanje u nekoj tački ciklusa brzim hodom
izvodi se kao da nam je aktivna naredba tačnog zaustavljanja.
G73 – Ciklus dubokog bu{enja sa lomljenjem strugotine

PARAMETRI CIKLUSA G73

S S
I – veli~ina prvog radnog hoda (mm);
J – veli~ina kojom se umanjuje svaki
slede}i prolaz (mm);
K – minimalna dubina prolaza (mm);
P – ~ekanje na dnu rupe (s);
Q – dubina prolaza-inkrementalno(mm);
R – pozicija R ravni – apsoluto (mm);
X – pozicija centra rupe po X-osi (mm);
Y – pozicija centra rupe po Y-osi (mm);
Z – dubina rupe – apsolutno (mm);
F – korak (mm/min).

Ovo je modalna funkcija; jednom aktivirana, svako

Duboko bušenje sa I, J i K Duboko bušenje sa Q programirano pomeranje po X i/ili Y osi izazva}e
Startna ponavljanje ciklusa. Ovaj ciklus se naziva i brzo
Startna duboko bu{enje jer se alat posle odra|ene dubine
ravan S
ravan S
brzo izvla~i za malu vrednost datu u setingu 22 i
ponovo kre}e u radni hod.
Ako se zadaju vrednosti I, J i K, ima}emo sledeći
način rada ciklusa. Prvi prolaz uze}e vrednost I,
svaki slede}i umanji}e se za vrednost J, a
minimalni prolaz }e biti vrednost K. Ako se zada
veli~ina P, alat }e na kraju poslednjeg prolaza
sa~ekati dato vreme u sekundama pre povratka na
startnu poziciju S (ili na R ravan).
Kada se želi bušenje uvek istom dubinom po prolazu, dovoljno je od parametara dati samo Q.
I, J, K i Q su uvek pozitivne veli~ine.
Seting 52 menja na~in rada funkcije G73 pri povratku na R ravan. On predstavlja dodatnu ravan koja mo`e da se defini{e kao granica za
bezbedno izbacivanje strugotine iz rupe – ravan je definisana kao SETING 52 + ravan R. Ukoliko je seting 52 definisan (različit od nule), alat }e
se pri vra}anju iz zahvata rukovoditi njime i to tako {to }e veli~ina do koje se alat izvla~i iz rupe biti data kao pozicija R + seting52 (vidi sliku
na predhodnoj strani).

PRIMER PROGRAMA ZA CIKLUS G73

G74 – Urezivanje navoja – levi navoj
PARAMETRI CIKLUSA G74
R – pozicija R ravni;
X – pozicija centra rupe po X-osi (mm);
Y – pozicija centra rupe po Y-osi (mm);
Z – dubina rupe (mm);
F – korak (mm/min).

Ovo je modalna funkcija; jednom aktivirana, svako

programirano pomeranje po X i/ili Y osi izazva}e
ponavljanje ciklusa. Kada se radi sa urezivanjem
bez kompenzacije (Rigid Tapping), odnos izme|u
koraka alata i broja obrtaja vretena mora biti
precizan {to se dobija prora~unom.

Nije potrebno startovati vreteno u levo (CCW) pre davanja ciklusa jer to ma{ina automatski izvodi. Neophodno je samo zadati broj obrtaja vretena.
Za prora~un re`ima rezanja videti ciklus G84.

PRIMER PROGRAMA ZA
CIKLUS G74
G76 – Fino razbu{ivanje bor{tanglom
PARAMETRI CIKLUSA G76
I – veli~ina pomaka iz centra po X-osi
ako Q nije dato (mm);
G98 Inicijalna startna ravan J – veli~ina pomaka iz centra po Y-osi
ako Q nije dato (mm);
P – ~ekanje na dnu rupe (s);
Q – vrednost pomeranja-inkrementalno (mm);
R – pozicija R ravni (mm);
X – pozicija centra rupe po X-osi (mm);
Y – pozicija centra rupe po Y-osi (mm);
Z – dubina rupe (mm).
F – korak (mm/min);
Ovo je modalna funkcija; jednom aktivirana, svako programirano pomeranje po X i/ili Y osi izazva}e ponavljanje ciklusa. Ciklus nakon
obrade do dubine Z, pomera alat po X i/ili Y osi iz centra rupe (otvora) kako se obradjena površina ne bi oštetila prilikom vraćanja alata
brzim hodom iz rupe (otvora). Pravac i smer pomeranja alata iz centra defini{e se setingom 27. Ako Q nije dato, parametrima I i J
odre|ujemo veli~inu, pravac i smer pomeranja.

G77 – Fino razbu{ivanje bor{tanglom od dna rupe

PARAMETRI CIKLUSA G77 SU ISTI KAO I ZA G76
.

Ovo je modalna funkcija; jednom aktivirana, svako programirano pomeranje po X i/ili

Y osi izazva}e ponavljanje ciklusa. Ciklus G77 funkcioniše isto kao i G76 samo što se
obrada izvodi od dna rupe (otvora) ka ulazu. Ciklus pre ulaza u rupu (otvor) pomera
alat po X i/ili Y osi iz centra kako se alat ne bi oštetio prilikom ulaza u rupu (otvor)
brzim hodom. Pravac i smer pomeranja alata iz centra defini{e se setingom 27. Ako Q
nije dato, parametrima I i J odre|ujemo veli~inu, pravac i smer pomeranja. Ako je
seting 57 na ON, alat }e izvr{iti ta~no zaustavljanje izme|u brzih hodova. To spre~ava
lom alata i bilo kakvo o{te}enje na dnu rupe.
G80 – Poni{tavanje zatvorenih ciklusa

Ovo je modalna funkcija. Poni{tava sve zatvorene cikluse i traje sve dok ne aktiviramo neki od njih.. Tako|e, ciklusi se mogu poni{titi i sa G0 i
G1.

G81 – Ciklus bu{enja

PARAMETRI CIKLUSA G81

R – pozicija R ravni – apsolutno (mm);
X – pozicija centra rupe po X-osi (mm);
Y – pozicija centra rupe po Y-osi (mm);
Z – dubina rupe (mm);
F – korak (mm/min).

Ovo je modalna funkcija; jednom aktivirana, svako

programirano pomeranje po X i/ili Y osi izazva}e
ponavljanje ciklusa.

PRIMER PROGRAMA ZA CIKLUS G81

G82 – Ciklus bu{enja sa ~ekanjem na dnu rupe

PARAMETRI CIKLUSA G82

P – čekanje na dnu rupe (s);
R – pozicija R ravni – apsolutno (mm);
X – pozicija centra rupe po X-osi (mm);
Y – pozicija centra rupe po Y-osi (mm);
Z – dubina rupe (mm);
F – korak (mm/min).

Ovo je modalna funkcija; jednom aktivirana, svako

programirano pomeranje po X i/ili Y osi izazva}e ponavljanje
ciklusa.

PRIMER PROGRAMA ZA CIKLUS G82

G83 – Ciklus dubokog bu{enja sa izvla~enjem strugotine

PARAMETRI CIKLUSA G83

I – veli~ina prvog radnog hoda (mm);
J – veli~ina kojom se umanjuje svaki
slede}i prolaz (mm);
K – minimalna dubina prolaza (mm);
P – ~ekanje na dnu rupe (s);
Q – dubina prolaza-inkrementalno(mm);
R – pozicija R ravni – apsolutno (mm);
X – pozicija centra rupe po X-osi (mm);
Y – pozicija centra rupe po Y-osi (mm);
Z – dubina rupe – apsolutno (mm);
F – korak (mm/min).

Ovo je modalna funkcija; jednom aktivirana, svako programirano pomeranje po X i/ili Y osi izazva}e ponavljanje ciklusa.

Ako se zadaju vrednosti I, J i K ima}emo sledeći način rada ciklusa. Prvi prolaz uze}e vrednost I, svaki slede}i umanji}e se za vrednost J, a
minimalni prolaz }e biti vrednost K. Kada se želi bušenje uvek istom dubinom po prolazu, dovoljno je od parametara dati samo Q. Kada se
zada veli~ina P, alat }e na kraju poslednjeg prolaza sa~ekati dato vreme u sekundama pre povratka na startnu poziciju. Kada se ciklus poni{ti sa
G0, G1, G80 ili RESET, vreme ~ekanja bi}e resetovano na nulu.
Seting 52 menja na~in rada funkcije G83 pri povratku na R ravan. On predstavlja dodatnu ravan koja mo`e da se defini{e kao granica za
bezbedno izbacivanje strugotine iz rupe – ravan je definisana kao SETING 52 + ravan R. Ukoliko je seting 52 definisan (različit od nule), alat
}e se pri vra}anju iz zahvata rukovoditi njime i to tako {to }e veli~ina do koje se alat izvla~i iz rupe biti jednaka poziciji R + seting52 (vidi
sliku na sledećoj strani).

Seting 22 predstavlja vrednost rastojanja do predhodno izbušenog nivoa po Z-osi do koje alat ide brzim hodom u povratku i nastavlja radnim
(inkrementalna vrednost u mm).
PRIMER PROGRAMA ZA CIKLUS G83
G84 – Ciklus urezivanja navoja – desni navoj

PARAMETRI CIKLUSA G84

J – multiplikator brzine povratka;
R – pozicija R ravni (mm);
X – pozicija rupe po X-osi (mm);
Y – pozicija rupe po Y-osi (mm);
Z – dubina navoja–apsolutno (mm);
F – korak (mm/min).

G84 je modalna funkcija. Kada se aktivira,

svako kretanje po X i Y koordinati
omogu}i}e da taj ciklus bude ponovo
realizovan.
Pomoću parametra J možemo regulisati brzinu pomoćnog kretanja (korak) F pri povratnom hodu ureznika. Naime, ako za J stavimo 2, brzina
povratnog hoda iz rupe (otvora) biće 2 puta veća nego radni korak F. Ako se ništa ne zada u okviru programa, tada je aktivan seting 130 koji
predstavlja množilac brzine povratka alata iz rupe (otvora). Nije potrebno startovati vreteno u CW smeru pre zadavanja ciklusa. Upravljanje to
radi automatski. Neophodno je samo zadati broj obrtaja vretena. Odnos izmedju brzine pomoćnog kretanja F i obrtanja vretena S mora biti
strogo precizan (vidi dole prikazanu formulu).

Formula za izra~unavanje brzine pomo}nog kretanja F: F (in~/min) = S/(broj navojaka po in~u)

F (mm/min) = S x k, gde je k korak navoja u mm/o

PRIMER PROGRAMA ZA CIKLUS G84

G85 – Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa povratnim radnim hodom

PARAMETRI CIKLUSA G85

R – pozicija R ravni (mm);
X – pozicija rupe po X-osi (mm);
Y – pozicija rupe po Y-osi (mm);
Z – dubina rupe po Z-osi (mm);
F – korak (mm/min).

G85 je modalna funkcija. Kada se aktivira,

svako kretanje po X i Y koordinati
omogu}i}e da taj ciklus bude ponovo
realizovan.

G86 – Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa zaustavljanjem vretena na dnu rupe

PARAMETRI CIKLUSA G86

R – pozicija R ravni (mm);
X – pozicija rupe po X-osi (mm);
Y – pozicija rupe po Y-osi (mm);
Z – dubina rupe po Z-osi (mm); F–
korak (mm/min);

G86 je modalna funkcija. Kada se aktivira,

svako kretanje po X i Y koordinati
omogu}i}e da taj ciklus bude ponovo
realizovan.
G87 – Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa ru~nim povratkom

PARAMETRI CIKLUSA G87

R – pozicija R ravni (mm);
X – pozicija rupe po X-osi (mm);
Y – pozicija rupe po Y-osi (mm);
Z – dubina rupe po Z-osi (mm); F–
korak (mm/min).
G87 je modalna funkcija. Kada se aktivira,
svako kretanje po X i Y koordinati
omogu}i}e da taj ciklus bude ponovo
realizovan.
Posle ru~nog povratka, pritisnuti ‘CYCLE
START’ za nastavak programa.

G88 – Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa ~ekanjem na dnu rupe i ru~nim povratkom

PARAMETRI CIKLUSA G88
P – vreme ~ekanja na dnu rupe (s);
Cekanje R – pozicija R ravni (mm);
X – pozicija rupe po X-osi (mm);
Y – pozicija rupe po Y-osi (mm);
Z – dubina rupe po Z-osi (mm); F–
korak (mm/min).
G88 je modalna funkcija. Kada se aktivira,
svako kretanje po X i Y koordinati
omogu}i}e da taj ciklus bude ponovo
realizovan.
Posle ru~nog povratka, pritisnuti ‘CYCLE
START’ za nastavak programa.
G89 – Ciklus razbu{ivanja, razvrtanja sa ~ekanjem na dnu rupe

PARAMETRI CIKLUSA G89

P – vreme ~ekanja na dnu rupe (s); R –
pozicija R ravni (mm);
X – pozicija rupe po X-osi (mm);
Y – pozicija rupe po Y-osi (mm);
Z – dubina rupe po Z-osi (mm); F–
korak (mm/min).

G89 je modalna funkcija. Kada se aktivira,

svako kretanje po X i Y koordinati
omogu}i}e da taj ciklus bude ponovo
realizovan.

PRIMER PROGRAMA ZA CIKLUS

G88
G90/G91 – Programiranje u apsolutnim/inkrementalnim koordinatama

Funkcija G90 je modalna. Kod programiranja u G90 modu,

vrednosti za sve koordinate su apsolutne, tj. uvek se zadaju u
odnosu na naš koordinatni početak – nultu tačku. Ova naredba je
aktivna po uključivanju mašine i nije je neophodno posebno
zadavati.

Funkcija G91 je modalna. Kod programiranja u G91 modu, vrednosti

za sve koordinate su inkrementalne (relativne), tj. uvek se zadaju u
odnosu na predhodno dostignutu poziciju – programiranje od tačke
do tačke.
G92 – Zadavanje radnog koordinatnog sistema promenom vrednosti koordinata

Naredba G92 nije modalna. Ova komanda zavisi od setinga 33 kojim se aktivira FANUC, HAAS ili YASNAC koordinatni sistem. Ona nije
izvršna (ne pomera ose kao G52) ve} samo menja vrednosti osa memorisanih kao radni korisni~ki koordinatni sistem. To ustvari predstavlja
programsko zadavanje nove nulte tačke, gde se vrednosti koordinata iz bloka sa G92 automatski upisuju u tabelu nultih tačaka (OFFSET –
poslednji red tabele).
U FANUC, odnosno HAAS sistemu komanda G92 pomera sve radne koordinatne sisteme (G54-G59, G110-G129) tako da komandovana
pozicija postaje teku}a pozicija u aktivnom koordinatnom sistemu. G92 komanda gasi komandu G52 za bilo koju osu. Na primer: G92 X20.
gasi komandu G52 za X-osu. Ostale ose nemaju isti efekat.
Vrednost pomeranja za G92 prikazana je u dnu tabele sa radnim koordinatnim sistemima i mo`e biti obrisana po potrebi. Tako|e, vrednosti
ofseta se automatski bri{u posle paljenja ma{ine ili izbora ru~nog ili automatskog odlaska u nultu ta~ku ma{ine.
U YASNAC sistemu komanda G92 setuje G52 radni koordinatni sistem tako da komandovana pozicija biva teku}a pozicija u aktivnom
koordinatnom sistemu. G52 radni koordinatni sistem automatski postaje aktivan u okviru drugog koordinatnog sistema koji je selektovan.

G94 – Pomo}no kretanje dato kao pomeraj u minuti

Ovaj funkcija deaktivira naredbu G93 i vra}a rad ma{ine na F dato kao korak (posmak u mm) po minuti.
Naredba G94 je inače aktivna po uključivanju mašine.
Kada je aktivna, brzinu pomoćnog kretanja (korak) F zadajemo u mm/min.
G100 – Poni{tavanje funkcije preslikavanja oko ose

Vr{i poni{tavanje naredbe G101. Naredba G100 nije modalna funkcija.

G101 – Aktiviranje funkcije preslikavanja oko ose

X – pozicija ose preslikavanja po X-osi;
Y – pozicija ose preslikavanja po Y-osi;
Z – pozicija ose preslikavanja po Z-osi;
Naredba G101 nije modalna funkcija. Vr{i aktiviranje naredbe preslikavanja oko ose
(osa). Setinzi od 45-48 defini{u osu oko koje se vr{i preslikavanje. Prilikom operacije
preslikavanja mo`e se videti indikacija aktuelne ose preslikavanja u dnu ekrana. G
kod za preslikavanje mo`e biti dat u bloku bez ijednog drugog G koda. Navo|enjem
neke od osa u okviru G101 bloka, aktiviramo preslikavanje oko te ose.
Na primer: G101 X0 – aktivira preslikavanje nekog kretanja za X-
koordinate, odnosno preslikavanje oko Y-ose.

Treba biti obazriv sa funkcijom G101 pri kori{}enju kompenzacije radijusa kod obrade. Funkcija preslikavanja mo`e promeniti smer kretanja du`
neke od osa. Kru`na kretanja G2 i G3 postaju inverzna kao i kompenzacije pre~nika G41 i G42.
Treba se pridr`avati nekih pravila kod preslikavanja oko osa. Posle uvodnih redova dati Z poziciju na sigurnosno rastojanje iznad komada.
Nakon toga dati naredbu za preslikavanje sa odgovaraju}om osom preslikavanja. U slede}oj liniji treba dati po~etnu ta~ku na originalnoj konturi.
Nakon toga dati radni hod po Z-osi (dubina glodanja), a zatim pozvati podprogram ili definisati konturu. Na kraju, izvu}i alat na sigurnosno
rastojanje iznad komada.
Tako|e, postoji i problem koji se ogleda u tome {to se pri obradi istosmerna glodanja pretvaraju u suprotnosmerna i obratno, {to dovodi do
lo{ije zavr{ne obrade.
PRIMER PROGRAMA PRESLIKAVANJA G101 BEZ PODPROGRAMA
PRIMERI PRESLIKAVANJA G101 SA PODPROGRAMOM
G103 – Limitiranje blokova ~itanih unapred

P = 0-15 – max. broj blokova ~itanih unapred Funkcija G103 se koristi za ograni~avanje blokova koje upravlja~ka jedinica ~ita i
priprema unapred za izvr{avanje, a za vreme dok se izvr{ava teku}i blok naredbi.
G103 [P…]
G103 nije modalna funkcija.

Kompenzacija alata, G41 ili G42, ne mo`e biti aktivna pod Kada je programirano G103 P0, limitiranje blokova se isklju~uje (isto tako i ako
dejstvom G103. Koristi se, tako|e, i za debagovanje makro samo zadamo G103). Ako se da G103 Pn, tada }e upravljanje manipulisati sa n
programa. blokova ~itanih unapred.

G110 -129 – Koordinatni sistemi (nulte ta~ke)

Ove funkcije predstavljaju dodatne korisni~ke koordinatne sisteme takodje sme{tene u memoriji ma{ine (OFFSET).
Imaju istu ulogu kao i nulte ta~ke G54-G59.

G154 – Koordinatni sistemi P1-P99

Ova funkcija obezbe|uje 99 dodatnih nultih ta~aka. G154 sa parametrom P od 1-99 aktivira dodatne koordinatne sisteme. Na primer, G154 P10
aktivirat će nultu ta~ku br. 10 iz liste dodatnih nultih ta~aka.

G187 – Kontrola ta~nosti obrade (zaobljavanja) uglova

Funkcija G187 nije modalna. Reguli{e ta~nost obrade uglova saglasno odabranoj toleranciji.
Format zapisa G187 je sledeći:
G187 Px Exxxx, gde su parametri P i E parametri za:
P – nivo kvaliteta površine i može biti P1 (grubo), P2 (srednje) i P3 (fino);
E – maksimalna vrednost zaobljavanja ugla.
Seting 85 predstavlja parametar E, a seting 191 predstavlja parametar P gde biramo finoću
zaobljavanja. Oba parametra su aktivna sve vreme obrade dokle god ne aktiviramo funkciju G187
sa nekim drugim vrednostima za E i P. Fabrička podešavanja su za E = 0.635 mm, a za P –
srednji kvalitet.

Koristiti P3 parametar samo kada želimo najbolju površinu – jer produžava vreme obrade! Naredba G187 PxExxxx se
vraća na vrednost setinga zadavanjem samo naredbe G187, ili resetovanjem programa, f-jama M30, M02, kao i
pritiskom na E-STOP.
G150 – Op{te re{enje glodanja d`epova

D – adresa radijusa (OFFSET tabela);

F – korak (mm/min);
I – {irina zahvata materijala po prolazu u
odnosu na pre~nik alata po X (mm);
J – {irina zahvata materijala po prolazu u odnosu
na pre~nik alata po Y (mm);
K – dodatak za fini{ prolaz na zidovima d`epa
(mm);
P – broj podprograma u kojem je definisana
kontura d`epa;
Q – dubina glodanja (Z osa) po prolazu,
Ova funkcija nije modalna. Slu`i za operaciju glodanja d`epova raznih oblika, d`epova pozitivna vrednost (mm);
sa ostrvima itd. Kontura d`epa, koja mora biti sme{tena u posebnom podprogramu R – pozicija sigurnosne R ravni (mm);
(unutrašnjem ili spoljašnjem), mora biti definisana serijom prostih kretanja G1, G2 ili X – pozicija startne rupe po X-osi (mm)
G3. Ta kretanja mogu se izvoditi samo u XY ravni sa veli~inom zahvata glodala datim Y – pozicija startne rupe po Y-osi (mm)
kroz parametre I i J. Finalni prolaz zadaje se parametrom K, koji mora biti pozitivan Z – ukupna dubina d`epa po Z-osi (mm)
broj.

Dubina jednog prolaza reguli{e se parametrom Q koji mora biti pozitivan. Podprogram se mora definisati zatvorenom konturom naredbama G1,
G2 ili G3 u ravni XY i može sadr`ati najviše 40 elementarnih kretanja u konturi. Podprogram, naravno, mora biti zavr{en pomo}nom funkcijom
M99. Funkcije G90 i G91 mogu biti kori{}ene u podprogramu.
Prvo kretanje u podprogramu za konturu trebao bi da bude hod od startne tačke u okviru d`epa (u koju se alat predhodno pozicionira) do startne
ta~ke na konturi (spolja{nje ivice) d`epa, a nakon toga sledi opis konture funkcijama G1, G2 ili G3. Poslednje kretanje mora se zavr{iti u
polaznoj ta~ki na konturi. Nije potrebno vra}ati glodalo u startnu poziciju ciklusa (startna tačka), ve} samo prosto opisati konturu i zavr{iti u istoj
ta~ki odakle smo i krenuli (na konturi). Posle svake grube obrade (posle svakog Q) sledi prolaz oko konture bez dodatka K na toj istoj dubini.
Tek posle poslednjeg grubog prolaza (na konačnoj dubini Z) sledi fini prolaz sa dodatkom po zidovima K.
F-je G41 ili G42 (korekture radijusa alata) pi{u se u okviru f-je G150.
U koliko se ne radi sa kompenzacijom G41 ili G42 alat }e datu konturu obraditi centrom.
VAŽNO:
VAŽ NO: poželjno je (ne uvek, što zavisi od vrste materijala, alata i dubina glodanja) pre ciklusa izbušiti
rupu (do dubine džepa) u startnoj tački džepa radi bezbednog ulaska glodala u materijal!
PRIMER PROGRAMA OBRADE D@EPA SA G150
Primer d`epa sa kvadratnim ostrvom:

Primer d`epa sa kru`nim ostrvom:

 SPISAK M - FUNKCIJA

Funkcija Zna~enje

M0 Program stop
M1 Opcioni program stop
M2 Kraj programa
M3 Vreteno napred
M4 Vreteno nazad
M5 Vreteno stop
M6 Izmena alata
M8 Rashladno sredstvo uklju~eno
M9 Rashladno sredstvo isklju~eno
M19 Orijentacija vretena
M30 Kraj programa sa povratkom na po~etak
M31 Izbaciva~ strugotine napred
M33 Izbaciva~ strugotine stop
M34 Pozicija uredjaja za programabilno hladjenje na dole
M35 Pozicija uredjaja za programabilno hladjenje na gore
M39 Obrtanje magacina alata
M41 Stepen prenosa – ni`i
M42 Stepen prenosa – vi{i
M76 Ga{enje displeja
M77 Aktiviranje displeja
M82 Alat otpu{ten
M83 Automatski vazdu{ni pi{tolj uklju~en
M84 Automatski vazdu{ni pi{tolj isklju~en
M86 Stezanje alata
M88 Uklju~ivanje hla|enja kroz vreteno
M89 Isklju~ivanje hla|enja kroz vreteno
M97 Pozivanje lokalnog podprograma
M98 Pozivanje posebnog podprograma
M99 Povratak iz podprograma ili petlje
 OPIS M - FUNKCIJA

M0 – Program stop
M0 funkcija se koristi za zaustavljanje programa. Zaustavlja obrtanje vretena, hla|enje i interpolaciju blokova koji se pripremaju unapred
(G103). Sa ponovnim startovanjem tastera “Cycle start” program se nastavlja od narednog bloka.

M1 – Opcioni program stop

M1 funkcija se koristi za zaustavljanje programa. Potpuno je ista kao i M0 osim {to je potrebno aktivirati dugme sa kontrolnog panela
“Optional stop”, tako da kada ma{ina nai|e na M1 u programu – staje. Sa ponovnim startovanjem tastera “Cycle start”, program se nastavlja od
narednog bloka.

M2 – Kraj programa
M2 se koristi za zaustavljanje programa – KRAJ PROGRAMA. Program se mora resetovati, ina~e se kursor ne}e vratiti na njegov po~etak. U
principu, bolje je koristiti naredbu M30 iz razloga što pored restartovanja programa, resetuje i pojedine G funkcije kao i pojedine korekture.

M3 – Vreteno napred
M3 slu`i za davanje smera obrtanja glavnog vretena. Svi alati desne orijentacije funkcionišu sa ovim smerom obrtanja.

M4 – Vreteno nazad
M4 slu`i za davanje smera obrtanja glavnog vretena. Smer obrtanja je suprotan i koristi se za alate leve orijentacije.

M5 – Vreteno stop
M5 slu`i za zaustavljanje glavnog vretena. Blok se odla`e dok je br. obrtaja ispod 10 o/min.
M6 – Izmena alata
Pomo}nom funkcijom M6 zapo~injemo izmenu alata. Ukoliko se glavno vreteno obr}e, bi}e zaustavljeno.
Z-osa (glavno vreteno) }e automatski oti}i brzim hodom u poziciju za izmenu, a alat }e se zameniti onim koji smo zadali komandom Txx.
Alat Txx mora biti zadat u istom ili predhodnom bloku u odnosu na M6. Izmena zahteva ponovno zadavanje broja obrtaja vretena Sxxxx.

M8 – Rashladno sredstvo uklju~eno

Pomo}nom funkcijom M8 startujemo rashladno sredstvo. Zadaje se pre po~etka radnog hoda.

M9 – Rashladno sredstvo isklju~eno

Pomo}nom funkcijom M9 gasimo rashladno sredstvo. Obi~no se zadaje posle zavr{etka poslednjeg radnog hoda.

M19 – Orijentacija vretena

Funkcija M19 se koristi za orijentaciju glavnog vretena u fiksnu poziciju. Vrednost P mo`e biti data kada `elimo da vreteno bude orijentisano
na neki (ceo) ugao u stepenima. Na primer M19 P180.
Parametrom R mo`emo davati decimalne vrednosti uglova (do 4 decimale). Ostvaren }e biti onaj ugao koji dozvoljava servo sistem (merni
sistem) svojom rezolucijom. Na primer M19 R132.6534

M30 – Kraj programa sa povratkom na po~etak

Koristi se za zaustavljanje programa. Zaustavlja vreteno, sva kretanja i gasi hla|enje. Kursor se vra}a na po~etak programa koji je spreman za
ponovno startovanje. M30 poni{tava i korekturu du`ine alata.

M31 – Izbaciva~ strugotine napred

Startovanje motora izbaciva~a strugotine u smeru za izbacivanje. Konvejer ne}e startovati ako su vrata ma{ine otvorena. To se mo`e regulisati
setovanjem bita 17 parametra 209.

M33 – Izbaciva~ strugotine stop

Zaustavlja kretanje izbacivača strugotine.
M39 – Obrtanje magacina alata
Funkcija M39 koristi se za rotiranje magacina alata bez izvr{avanja izmene alata. @eljeno mesto u magacinu Tn mora biti programirano pre
koda M39.

M76 – Ga{enje displeja

Koristi se za ga{enje displeja, tj. prikaza na ekranu upravlja~ke jedinice.

M77 – Aktiviranje displeja

Koristi se za aktiviranje prikaza na ekranu upravlja~ke jedinice. Funkcioni{e samo u slu~aju ako je aktivno M76

M97 – Pozivanje lokalnog podprograma

M97 se koristi za pozivanje lokalne subrutine koja je sme{tena pod rednim brojem Nnnnnn u istom programu iz koje se i poziva (obavezno
iza M30). Sa Pnnnnn prelazi se na liniju Nnnnnn glavnog programa koja je po~etak subrutine. Koristi se za jednostavne operacije koje ne
zahtevaju komplikovane i glomazne programe. Sa L mo`emo zadati broj ponovnih pozivanja subrutine. Kodom M99 moramo nazna~iti
povratak iz podprograma.

M98 – Pozivanje posebnog podprograma

Ova funkcija se koristi za pozivanje posebnog podprograma, nezavisnog u memoriji ma{ine. Parametrom Pnnnn nazna~avamo broj programa
koji se poziva iz memorije i mora biti u istom bloku sa M98. Podprogram pod brojem Onnnn, mora tako|e biti ve} une{en u memoriju
ma{ine i mora se zavr{avati kodom M99 radi povratka u glavni program po njegovom izvr{enju. Parametar L mo`e biti stavljen u bloku sa
M98 kako bi nazna~ili broj ponavljanja petlje pre nego {to se pre|e u slede}i blok.
O0001 (broj glavnog programa)
..... (program)
M98 P100 L4 (pozivanje podprograma, broj podprograma je 100, ponavljanje istog 4 puta)
...... (nastavak glavnog podprograma)
M30 (kraj glavnog programa)
O0100 (broj podprograma u memoriji ma{ine)
..... (izvr{avanje podprograma)
M99 (povratak u glavni program O0001)
M99 – Povratak iz podprograma ili petlje
Ovom pomo}nom funkcijom se vra}amo u glavni program iz podprograma ili makroa. Ako sa f-jom M99 zadamo i parametar Pnnnn, ne}emo
imati povratak u glavni program na prvi slede}i blok, ve} na liniju Nnnnn specificiranu u parametru P.
O0001 (broj glavnog programa)
……... (program)
N70 M98 P2 (pozivanje podprograma sa rednim brojem 2)
........... (nastavak glavnog programa)
N71 M99 P100 (skok na liniju N100 u glavnom programu)
………
N100 (nastavak programa sa linije N100)
………
M30
O0002 (podprogram)
........... (program)
M99

PRIMER PROGRAMA SA PONAVLJANJEM LOKALNOG PODPROGRAMA

PODPROGRAM KAO POSEBAN PROGRAM AKO SE RADI

SA M98

(sve je isto u glavnom

programu samo što se
podprogram poziva sa M98,
a iza M30 je %)
 PRIMERI PROGRAMIRANJA

1. % %
O00001 (SA KOMPENZACIJOM RAD.); O00001 (BEZ KOMPENZACIJE RAD.);
T01 M06 (^EONO GLODALO fi20); T01 M06 (^EONO GLODALO fi20);
G54 (NULTA TA^KA U CENTRU PLO^E); G00 G54 (NULTA TA^KA U CENTRU PLO^E); G00
X-60. Y-50.; X-60. Y-50.;
S2500 M03; S2500 M03;
G43 H01 Z2. M08; G43 H01 Z2. M08;
G01 Z-5. F1500.; G01 Z-5. F1500.;
G01 G41 D01 X-35.; G01 X-45.;
G01 Y25. F850.; G01 Y35. F850.;
G01 X35.; G01 X45.;
G01 Y-25.; G01 Y-35.;
G01 X-48.; G01 X-50.;
G00 G40 X-60. Y-50.; G00 Z150. M09;
G00 Z150. M09; M30;
M30; %
% .

2. % %
O00002 (APSOLUTNO PROGRAMIR.); O00002 (INKREMENTALNO PROGRAM.);
T02 M06 (^EONO GLODALO fi15); T02 M06 (^EONO GLODALO fi15);
G55 (NULTA TA^KA U CENTRU PLO^E); G00 G55 (NULTA TA^KA U CENTRU PLO^E); G00
X-60. Y-50.; X-60. Y-50.;
S2500 M03; S2500 M03;
G43 H02 Z2. M08; G43 H02 Z2. M08;
G01 Z-5. F1500.; G01 Z-5. F1500.;
G01 G41 D02 X-35.; G01 G41 D02 X-35.;
G01 Y25. F850.; G91 G01 Y75. F850.;
G01 X35.; G01 X70.;
G01 Y5.; G01 Y-20.;
G01 X5.; G01 X-30.;
G01 Y-25.; G01 Y-30.;
G01 X-48.; G01 X-50.;
G00 G40 X-60. Y-50.; G90 G00 G40 X-60. Y-50.;
G00 Z150. M09; G00 Z150. M09;
M30; M30;
% %
3.
%
Y
O00003 (PRIMER 3)
X N10 T3 M06 (CEONO GLODALO D10) N20
G54
N30 G00 X-15. Y15.
N40 S2000 M03
N50 G43 H03 Z50. M08
N60 G00 Z2.
N70 G01 Z-8. F1500.
N80 G01 G41 D03 Y0
N90 G01 X20. F700.
(nastavak programa)
N100 G02 X50. I15. J-20.
N110 G01 Y-15. G02 X0 I-30. J63.242;
N120 G03 X65. Y-30. I15. J0 G01 Y15.;
N130 G01 X130. G00 G40 X-15.;
N140 G02 X150. Y-50. I20. J0 N280 G00 Z150. M09
N150 G01 X110. Y-80. N290 M30
N160 G03 X60. I-25. J-43.3 %

4. % (nastavak programa)
O00004 (PRIMER 4)
N180 G80 M09
N10 T4 M06 (ZABUSIVAC)
N190 T6 M06 (UREZNIK M12x1.5)
N20 G54
N200 G54
N30 G00 X15. Y-15.
N210 G00 X15. Y-15.
N40 S3000 M03
N220 S300
N50 G43 H04 Z50. M08
N230 G43 H06 Z50. M08
N60 G00 Z5.
N240 G00 Z10.
N70 G81 Z-6. R2. F300.
N250 G84 Z-20. R5. F450.
N80 X100. Y-45. R-6.
N260 X100. Y-45. R-3.
N90 G80 M09
N270 G80 M09
N100 T5 M06 (BURGIJA D10.5) N110
N280 G00 Z150.
G54
N290 M30
N120 G00 X15. Y-15.
%
N130 S2000 M03
N140 G43 H05 Z50. M08
N150 G00 Z5.
N160 G73 Z-25. I8. J2. K3. R2. F400. N170
X100. Y-45. R-6.
5.
% (nastavak programa)
O00005 (PRIMER 5)
(DZEP JE GRUBO OBRADJEN NA
N10 T7 M06 (CEONO GLODALO D20)
PREDMERU ZA FINIŠ)
N20 G54 (NULTA TACKA JE U CENTRU KOMADA)
N190 G01 Z-5. F200.
N30 G00 X50. Y0
N200 G01 G41 D07 X14. Y5.
N40 S1500 M03
N210 G03 X0 Y19. I-14. J0 F350.
N50 G43 H07 Z50. M08
N220 G03 I0 J-19.
N60 G00 Z2.
N230 G03 X-14. Y5. I0 J-14.
N70 G01 Z-5. F1500.
N240 G40 G01 X0 Y0 F600.
N80 G01 X46. F450.
N250 G00 Z150. M09
N90 G02 I-46. J0
N260 M30
N100 G01 X50. F1500.
%
N110 G01 G41 D07 Y20.
N120 G03 X30. Y0 I0 J-20. F500.
N130 G02 I-30. J0
N140 G03 X50. Y-20. I20. J0
N150 G00 G40 Y0
N160 G00 Z2.
N170 G00 X0 Y0

6. Programiranje radijusa linearnim kretanjem i parametrom R Programiranje oborene ivice linearnim kretanjem i parametrom C
(radijus zaobljenja) ({irina oborene ivice)

……………..
G01 X90.534 Y55.682 (TAČKA 1)
G01 X60. Y40. ,C10. (TAČKA 2)
G01 X52.396 Y11.048 (TAČKA 3)
.....................

……………..
G01 X92.446 Y28.795 (TAČKA 1)
G01 X60. Y40. ,R30. (TAČKA 2)
G01 X33.832 Y25.465 (TAČKA 3)
.....................
7.
% (nastavak programa)
O00007 (PRIMER 7)
N380 T11 M06
N10 T8 M06 (GLODAČKA GLAVA D50)
(UREZNIK M12x1.5)
N20 G54 (NULTA TAČKA U CENTRU PLOČE)
N390 G54
N30 G00 X-69. Y-98.
N400 G00 X0 Y0
N40 S1200 M03
N410 S300
N50 G43 H08 Z50. M08
N420 G43 H11 Z50. M08
N60 G00 Z2.
N430 G00 Z10.
N70 G01 Z-10. F1500.
N440 G84 Z-15. R5. F450.
N80 G01 Y95. F600.
N450 G70 I30. J0 L6
N90 G00 X69.
N460 X-55. Y52. R-5. Z-33.
N100 G01 Y-95. F600.
N470 Y-52.
N110 G00 Z100. M09
N480 X55.
N120 T9 M06 (ZABUSIVAC)
N490 Y52.
N130 G54
N500 G80
N140 G00 X0 Y0
N510 G00 Z150. M09
N150 S3000 M03
N520 M30
N160 G43 H09 Z50. M08
%
N170 G00 Z2.
N180 G98 G81 Z-5. R2. F300.
N190 G70 I30. J0 L6
N200 X-55. Y52. R-8. Z-15.
N210 Y-52.
N220 X55.
N230 Y52.
N240 G80 M09
N250 T10 M06 (BURGIJA D10.5)
N260 G54
N270 G00 X0 Y0
N280 S1500 M03
N290 G43 H10 Z50. M08
N300 G00 Z2.
N310 G83 Z-25. Q7. R2. F500.
N320 G70 I30. J0 L6
N330 X-55. Y52. R-8. Z-34.
N340 Y-52.
N350 X55.
N360 Y52.
N370 G80 M09