Nauni asopis za poljoprivrednu tehniku

Sav. polj. tehn., Cont. Agr. Eng. Vol. 34 (2008), No. 1-2, p. 1-116, Novi Sad, Jan. 2008

SAVREMENA POLJOPRIVREDNA TEHNIKA

CONTEMPORARY AGRICULTURAL ENGINEERING
Radovi iz ove sveske su saopteni na XXXIV simpozijumu POLJOPRIVREDNA TEHNIKA

UDK 631 (05) Vol. 34

2008

YU ISSN 0350-2953 No. 1-2

asopis SAVREMENA POLJOPRIVREDNA TEHNIKA Journal CONTEMPORARY AGRICULTURAL ENGINEERING

Pokrenut 1975. Godine First issue in the 1975.

Izdava - Publisher JUGOSLOVENSKO NAUNO DRUTVO ZA POLJOPRIVREDNU TEHNIKU Trg Dositeja Obradovia 8, 21000 Novi Sad, Tel. 021/485 3447, Fax: 021/475 0468 E-mail: mbrkic@polj.ns.ac.yu Suizdavai - Copublisher VOJVOANSKO DRUTVO ZA POLJOPRIVREDNU TEHNIKU, Novi Sad DEPARTMAN ZA POLJOPRIVREDNU TEHNIKU POLJOPRIVREDNOG FAKULTETA, Novi Sad INSTITUT ZA MEHANIZACIJU FAKULTETA TEHNIKIH NAUKA, Novi Sad

Glavni i odgovorni urednik Editor in cheif Dr Miladin Brki Urednik Editor Dr Anelko Bajkin Dr Jan Turan Tehniki urednici - Technical Editors Mr Ondrej Ponjian Mr Aleksandar Sedlar Lektor Radmila Brki profesor knjievnosti UDK Radmila Kevrean, dipl.hem. Biblioteka Poljoprivrednog fakulteta

CIP - , 631(05) SAVREMENA poljoprivredna tehnika = Contemporary Agricultural Engineering : jugoslovenski nauni asopis za poljoprivrednu tehniku / glavni i odgovorni urednik Miladin Brki. - God. 1, br. 1 (1975). - Novi Sad : Jugoslovensko nauno drutvo za poljoprivrednu tehniku, 1975-. 23 cm
Tromeseno.

ISSN 0350-2953
COBISS.SR-ID 5117698

Izdavaki savet - Publisher board

Dr Juraj Ponian (Slovaka), dr Rajko Bernik, (Slovenija), dr Simion Popesku (Rumunija), dr Peter Schulze Lammers (Nemaka), dr Jano Beke (Maarska), dr Nicolaj Mihailov (Bugarska), Kamil Okyay Sindir (Turska), dr Milan evi (SRB), dr Petar Sekuli (SRB), dr Milan Martinov (SRB), dr Ljiljana Babi (SRB), dr Nedeljko Malinovi (SRB), dr Stanislav Kovin (SRB), dr Furman Timofej (SRB), dr Rajko Bugarin (SRB)

Ureivaki odbor - Editorial board

Dr Miladin Brki, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; dr Nikola uki, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, dr Milo Tei, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad; dr Milan Martinov, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad; dr Anelko Bajkin, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; dr Lazar Savin, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; dr Nedeljko Malinovi, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, dr Dragan Markovi, Mainski fakultet, Beograd; mr Ondrej Ponjian, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; dr Mihal Mei, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; mr Aleksandar Sedlar, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, mr Milan Keki, Beej; dr Jan Turan, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, dr Todor Jani, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad asopis izlazi svaka tri meseca. Journal is published four times a year. Godinja pretplata za preduzea je Subscription price for the organizations is 30 , 2400 din, za inostranstvo 4800 din, for foreign organizations 60 za individualne pretplatnike 1600 din, for individual subscribers 20 and only for za lanove drutva 800 din Society members 10 Pretplatu slati na: for subscription iro raun 340-1999-44 (za asopis) please contact the Editor tampa - Printed by tamparija: Grafoprodukt, Desanke Maksimovi 52- Novi Sad Tira: 350 primeraka

JUGOSLOVENSKO NAUNO DRUTVO ZA POLJOPRIVREDNU TEHNIKU

Novi Sad, Trg Dositeja Obradovia 8

XXXIV SIMPOZIJUM "POLJOPRIVREDNA TEHNIKA"

Programski (redakcioni) odbor: Prof. dr Nikola uki, predsednik. lanovi: prof. dr Miladin Brki, glavni i odgovorni urednik, prof. akademik dr Milo Tei, prof. dr Anelko Bajkin, prof. dr Nedeljko Malinovi, prof. dr Vlado Potkonjak, prof. dr Milan Martinov, dr Lazar Savin, prof. dr Petar Sekuli, prof. dr Timofej Furman, prof. dr Todor Jani, doc. dr Jan Turan (tehniki sekretar). Organizacioni odbor Predsednik: Branislav Ogrizovi dipl. ing, podpredsednici: prof. dr Timofej Furman, prof. dr Miladin Brki, doc. dr Jan Turan, doc. Dr Lazar Savin, lanovi: dr Mihal Mei, doc, dr Branko Veselinov, doc, dr Todor Jani, mr Ondrej Ponjian, mr Milan Keki, Petar Radi dipl. in, ivan Jovanovi spec, Nikola krbi dipl. in, Aleksandar Keki spec, Goran Mickovi dipl. in, Marko Stojanovi dipl. in, mr ore Mikovi, dipl. ecc, Duan Erdeljan, dipl. ecc, Milenko Sini, dipl. in, Neboja Vukovi, dipl. in, sekretar: Vuko Popovi in. ORGANIZATORI I SUORGANIZATORI XXXIV SIMPOZIJUMA "POLJOPRIVREDNA TEHNIKA" Organizatori: JUGOSLOVENSKO NAUNO DRUTVO ZA POLJOPRIVREDNU TEHNIKU, Novi Sad, VOJVOANSKO DRUTVO ZA POLJOPRIVREDNU TEHNIKU, Novi Sad, Suorganizatori: Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Beograd, Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije, Beograd Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, umarstvo i vovoprivredu, Novi Sad, Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnoloki razvoj, Novi Sad, Departman za poljoprivrednu tehniku, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. Institut za mehanizaciju, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, Institut za poljoprivrednu tehniku, Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beogred.

Zlatibor, Hotel "igota", 27.01. - 02.02.2008.

Savremena poljoprivredna tehnika Cont. Agr. Engng. Vol. 34, No. 1-2 s. 1-116, Novi Sad, januar 2008

SADRAJ

1.

Martinov M, Adamovi D, Veselinov B, Muji I, Boji S: Fazno suenje lekovitog bilja u arnoj suari Originalni nauni rad 0350-2953(2008) 34: 1-2, s. 1-12 Prvulovi S, Tolma D, Radovanovi Lj: Analiza efekata investicionih ulaganja u industriji preraevina od kukuruza Originalni nauni rad 0350-2953 (2008)34: 1-2, s. 13-18 Tolma D, Prvulovi S, Lambi M, Radovanovi Lj: Energetska efikasnost konvektivnog suenja Originalni nauni rad 0350-2953 (2008) 34: 1-2 s. 19-25 Martinov M, Veselinov B, Boji S: Drobljenje oklasaka kukuruza priprema za korienje kao gorivo Orginalni nauni rad 0350-2953 (2008) 34: 1-2 s. 26-31 evi M, Dimitrijevi Aleksandra, Blain, S: Kontrola mikroklimatskih parametara u objektima zatienog prostora Originalni nauni rad 0350-2953 (2008) 34: 1-2, s. 32-39 Turan J, Kosovac M: Poprena distribucija mineralnog ubriva Originalni nauni rad 0350-2953 (2008) 34: 1-2, s. 40-46 Findura P, Tth P, Ponjian O, Turan J: Uticaj dubine setve na kvalitet setve eerne repe Orginalni nauni rad 0350-2953 (2008) 34: 1-2, s. 47- 54

2.

13

3.

19

4.

26

5.

32

6.

40

7.

47

Savremena poljoprivredna tehnika Cont. Agr. Engng. Vol. 34, No. 1-2 s. 1-116, Novi Sad, januar 2008

8.

Bajkin A, Ponjian O, Markovi V: Ubiranje mladog krompira Orginalni nauni rad 0350-2953 (2008) 34: 1-2, s. 55-62 uki N, Sedlar A, Bugarin R: Definisanje matematikog modela habanja rasprskavaa i njegov znaaj za domau proizvodnju Orginalni nauni rad 0350-2953 (2008) 34: 1-2, s. 63-71 Turan J, Findura P: Prinos slame sa razliitim visinama reza kose Orginalni nauni rad 0350-2953 (2008) 34: 1-2, s. 72-77 Brki M, Jani T: Briketiranje i peletiranje biomase Prethodno saoptenje 0350-2953 (2008) 34: 1-2, s. 78-86 Savin L, Nikoli R, Simiki M, Furman T, Tomi M, Gligori Radojka, Jarak Mirjana, uri Simonida, Sekuli P, Vasin J: Istraivanje uticaja sabijenosti zemljita na prinos suncokreta i promene u zemljitu na uvratinama i unutranjem delu parcele Originalni nauni rad 0350-2953 (2008) 34: 1-2, s. 87- 96 Mileusni Z, evi M, Petrovi D, Miodragovi R: Optimalizacija traktorskomainskih sistema za obradu zemljita Originalni nauni rad 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 97- 108 IN MEMORIJAM

55

9.

63

10.

72

11.

78

12.

87

13.

97

Savremena poljoprivredna tehnika Cont. Agr. Engng. Vol. 34, No. 1-2 p. 1-116, Novi Sad, januar 2008

CONTENTS

1.

Martinov M, Adamovi D, Veselinov B, Muji I, Boji S: Three phases drying of medicinal plants in batch dryers Original scientific paper 0350-2953(2008) 34: 1-2, p. 1-12 Prvulovi S, Tolma D, Radovanovi Lj: Analysis of investing input effect in corn product industry Original scientific paper 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 13-18 Tolma D, Prvulovi S, Lambi M, Radovanovi Lj: Energy effectiveness of convection dryining Original scientific paper 0350-2953 (2008) 34: 1-2 p. 19-25 Martinov M, Veselinov B, Boji S: Maize cobs processor preparations for its use as a fuel Orginal scientific paper 0350-2953 (2008) 34: 1-2 p. 26-31 evi M, Dimitrijevi Aleksandra, Blain, S: Control of climatic condition inside greenhouses Original scientific paper 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 32-39 Turan J, Kosovac M: Side distribution of fertilizer Original scientific paper 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 40-46 Findura P, Tth P, Ponjian O, Turan J: Planting depth from the sugar beet seeding quality viewpoint Orginal scientific paper 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 47- 54

2.

13

3.

19

4.

26

5.

32

6.

40

7.

47

Savremena poljoprivredna tehnika Cont. Agr. Engng. Vol. 34, No. 1-2 p. 1-116, Novi Sad, januar 2008

9.

Bajkin A, Ponjian O, Markovi V: Young potato harvesting Orginal scientific paper 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 55-62 uki N, Sedlar A, Bugarin R: Define of nozzle wear models and their significance for domestic nozzle production Orginal scientific paper 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 63-71 Turan J, Findura P: The amount of straw with diferent cutting hights Orginal scietific paper 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 72-77 Brki M, Jani T: Briquetting and pelletting biomass Preliminary review 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 78-86 Savin L, Nikoli R, Simiki M, Furman T, Tomi M, Gligori Radojka, Jarak Mirjana, uri Simonida, Sekuli P, Vasin J: The analysis of soil compaction influence on sunflower yield and changes in soil on headlands and inner part of fields Original scientific paper 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 87- 96 Mileusni Z, evi M, Petrovi D, Miodragovi R: The optimization of tractor-machinery systems for tillaging Original scientific paper 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 97- 108 IN MEMORIAM

55

10.

63

11.

72

12.

78

13.

87

14.

97

Savremena poljoprivredna tehnika Cont. Agr. Engng. Vol. 34, No. 1-2, p. 116, Novi Sad, januar 2008 Biblid: 0350-2953(2008)34:1-2, p. 1-12 UDK: 633.88:631.365 Originalni nauni rad Original scientific paper

FAZNO SUENJE LEKOVITOG BILJA U ARNOJ SUARI THREE PHASES DRYING OF MEDICINAL PLANTS IN BATCH DRYERS
Martinov M*, Adamovi D**, Veselinov B*, Muji I***, Boji S.* REZIME Mali i srednji proizvoai lekovitog i aromatinog bilja u veini sluajeva koriste arne suare, koje predstavljaju optimalni odnos investicijaefekti rada. Nedostaci ovih suara su u veem utroku energije u procesu suenja i sporom zagrevanju viih slojeva materijala, to za posledicu ima porast broja mikroorganizama. Takoe, kao posledica tee kontrole temperature suenja, javlja se i vei gubitak etarskog ulja. Postavljena je hipoteza da suenjem u tri faze, sa razliitim parametrima agensa za suenje, moe da se smanji specifina energija suenja, da se utie na smanjenje broja mikroorganizma i da se smanji gubitak sadraja etarskog ulja. Eksperiment je sproveden za suenje kamilice i pitome nane, kod nas najzastupljenijih biljnih vrsta lekovitog i aromatinog bilja. Mereni su sledei parametri: utroak goriva, promena temperature i vlanosti materijala u donjem i gornjem sloju u toku suenja, sadraj etarskog ulja i broj mikroorganizama. Suenje je obavljeno u tri faze, za razliite visine sloja sveeg materijala, a za pitomu nanu primenjeno je suenje bez i sa prevrtanjem sloja nakon prve faze. Definisani su sledei parametri: trajanje suenja i uspenost progrevanja sloja po visini, gubitak sadraja etarskog ulja i broj mikroorganizama u slojevima suenog materijala i specifina energija suenja. Rezultati ispitivanja pokazali su da je suenjem u tri faze postignuto progrevanje slojeva materijala po visini. Pokazalo se da poviena temperatura suenja u prvoj fazi ne utie na poveanje gubitaka etarskog ulja. Broj mikroorganizama na kraju suenja bio je u prihvatljivim granicama, osim pri suenju kamilice vee visine sloja. Specifina energija bila je na povoljnom nivou, u veini sluajeva ispod 7 MJ po kg isparene vode. Krajnji rezultat ispitivanja su smernice o nainu suenja kamilice i pitome nane u arnim suarama.

* Prof. dr Milan Martinov, doc. dr Branislav Veselinov, mr Savo Boji, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad ** Dr Duan Adamovi, Institu za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad *** Prof. dr Ibrahim Muji, Biotehniki fakultet, Biha

U daljnjem radu treba dodatno da se proveri mogunost suenja kamilice sa jo viim temperaturama agensa, kao i efekti prevrtanja sloja pitome nane. Kljune rei: suenje, kamilica, pitoma nana, gubitak etarskog ulja, broj mikroorganizama, energija SUMMARY Small and medium scale producers of medicinal and aromatic plants in most cases perform it in batch dryers, which offer optimal investment/output rate. Disadvantages of this dryer type are: higher drying energy and slower warming-up of upper layers, what results in increase of microbial count. It is also frequently followed by higher losses of essential oils. The hypothesis was that disadvantages of drying in batch can be overcome by drying in three phases, whereby the drying agent temperature was higher for first two. This paper presents results of investigation of chamomile and peppermint drying characteristics in batch dryer expressed by: essential oil losses, microbial count changes and specific drying energy. Following parameters were measured: fuel consumption, change of material temperature, moisture content, content of essential oil and microbial count in two material levels: above grate and below surface. Three different heights of chamomile and two for peppermint batch were tested. For peppermint was also tested drying without and with turning of batch after first drying phase. The following parameters were calculated: drying duration, reduction of essential oil content and change of microbial count in drying course in upper and lower material levels, and specific drying energy. Results showed that the essential oil losses are acceptable, no significant changes caused by higher drying agent temperature in the first and second drying phase. Microbial count has increased in the upper level during drying process, while the temperature was, for a long period, less than 45 C. But during the final drying phase was the temperature also in this levels over 45 C, and the final microbial count was almost the same for upper and lower levels. Exception was drying of higher batch heights of chamomile, were the microbial count was significantly higher. The energy input was higher for the lower height of fresh material batches. Future investigations should be related to test of higher first and second drying agent temperature for chamomile drying, and further testing of the effects of peppermint drying with turning of batch after first phase. Key words: Drying, Chamomile, Peppermint, Essential oil losses, Microbial count, Drying Energy UVOD Zahtevi u pogledu zdravstvene bezbednosti i kvaliteta lekovitog i aromatinog bilja iz godine u godinu su sve stroiji. Da bi izbegli rizike prirodnog suenja mnogi kupci prihvataju samo tehniki osuene proizvode. Granice broja mikroorganizama u produktima lekovitog bilja, koje je utvrdila Evropska Farmakopeja (Anonim, 2002), obavezno se potuju u mnogim zemljama. Tako se, pored zahteva da energija suenja bude to manja, uinak suare to vei, a gubitak aktivne materije, pre svega etarskih ulja, to nii, pojavio jo jedan, dodatni, zahtev. U zemljama u razvoju primena arnih suara predstavlja kompromis izmeu ulaganja i kvaliteta osuenog materijala. Kontrola procesa suenja u konvencionalnim arnim suarama veoma je niskog kvaliteta, to za rezultat ima nii kvalitet proizvoda i vei utroak energije. Oprema, koja je razvijena poslednjih godina, omoguila je kontrolu procesa suenja i u arnim 2

suarama, zbog ega one danas postaju ne samo prihvatljive za suenje bilja, nego mogu da daju efekte uporedive s onima koji se postiu velikim trakastim suarama. Na poetku procesa suenja dolazi do brzog isparavanja fiziki vezane vlage u biljnom materijalu. Za odstranjivanje vlage koja je smetena u unutranjosti biljnog materijala, osim energije za isparavanje, potrebna je i energija za proces transporta vlage do povrine biljnih organa (Bruin i Luyben, 1980). Ovaj proces uglavnom zavisi od strukture biljke i razlikuje se npr. kod lia i stabljike. Etarska ulja su aktivni sastojci veine lekovitog i aromatinog bilja, a njihova temperaturna osetljivost ograniavajui je faktor pri postavljanju parametara suenja (Staki et al, 1994). Uticaj temperature, kao uzroka gubitka etarskih ulja, opisan je u mnogim strunim i naunim radovima. esto su autori skloni da zanemare razliku izmeu temperature biljne mase i agensa suenja (Bushbeck et al, 1967, Staki et al, 1994), to je dovelo do toga da su postavljene neprihvatljivo niske granice, radi smanjenja gubitka etarskog ulja, na primer 35 C. Mller (1992) jasno je dokazao da visoke temperature agensa za suenje imaju znaajan uticaj na gubitak etarskih ulja tek u zavrnoj fazi suenja, a posebno ukoliko doe do presuivanja. Temperatura agensa za suenje takoe utie na vrednost specifine energije suenja, tako to rastom temperature ona opada (Mller, 1992). Porast temperature iznad 45 C dovodi do znaajnog smanjenja mikroorganizama, usled njihovog uginua. Savremeni postupci smanjenja mikroorganizma bazirani su na primeni pare ili mikrotalasa i primenjuju se samo u velikim trakastim suarama (Heindl, 2005). Dakle, suvie visoka temperatura suenja dovodi do gubitka etarskih ulja, dok suvie niska do poveanja broj mikroorganizama. Zbog ovih kontradiktornih zahteva vrednosti povoljnih temperatura veoma su ograniene, posebno kod zavrne faze suenja. Gornja granica, zbog gubitka etarskih ulja, iznosi oko 50 C, dok je donja granica, zbog limitiranja broja mikroorganizama, 45 C. To su vrednosti temperatura materijala koji se sui, a ne agensa za suenje. Temperatura agensa moe da bude znanto via, sve dok vlanost materijala ne padne ispod 25 do 20%, kada raste i temperatura materijala. Kontrola temperature moe relativno lako da se obavi u savremenim trakastim suarama (Martinov et al, 2007b), nasuprot arnim suarama, kod kojih se to ostvaruje mnogo tee. Sporo progrevanje celog sloja biljne mase u arnim suarama izaziva porast mikroorganizama (Graf et al, 2002, Martinov et al, 2006). Utvrivanje sadraja vlage biljne sirovine, tokom procesa suenja predstavlja problem za proizvoae. U sluaju viefaznog suenja, sadraj vlage treba da se meri, pri promeni parametara suenja, sve dok se ne postigne definisan nivo vlanosti biljne mase. NIR i mikrotalasne tehnike merenja sadraja vlanosti ve se primenjuju u praksi, ali, zbog visokih trokova, samo u trakastim suarama visokog uinka (Heindl i Heindl, 1998, Martinov et al, 2007b). Jednostavno i jevtino merenje sadraja vlage obavlja se primenom mikrotalasnih penica za domainstvo. Ispitivanja su pokazala da suenjem u trajanju 15 do 30 minuta mogu da se dobiju, za praksu, dobri rezultati (Martinov et al, 2007b). Pretpostavljeno je da e kontradiktorni zahtevi moi da se prevaziu suenjem u fazama, pri emu e temperatura agensa, smanjenjem vlanosti materijala, da se smanjuje, a istovremeno e da se, usled vie temperature u prvoj i drugoj fazi, ostvari progrevanje celog sloja materijala i smanjenje broja mikroorganizama. Krajnji cilj je da se korisnicima preporue reimi viefaznog suenja koji e dati bolje efekte kada je re o kvalitetu i utroku energije. Rezultati preliminarnog ispitivanja suenja pitome nane obavljeni su ranije (Martinov et al, 2006a, Martinov et al, 2006b) i dali su preporuke za dalja ispitivanja, iji rezultati su obuhvaeni ovim radom. Pored pitome nane, kod koje su 3

ispitani razliiti reimi proces suenja 2005. godine, ispitivanjem 2006. godine obuhvaeno je i suenje kamilice. MATERIJAL I METOD Materijal Za eksperiment u veti sa suenjem kamilice (Chamomilla recutita (L.) Rausch.) korien je biljni materijal domae sorte "tetraploidna", koja je proizvedena u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Zavodu za hmelj, sirak i lekovito bilje u Bakom Petrovcu. Ubrane cvasti separisane su na situ sa otvorima prenika 22 mm. Za eksperiment suenja pitome nane (Mentha x piperita L.) odabrana je domaa sorta "danica", u prvoj godini vegetacije, takoe odgojena u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Zavodu za hmelj, sirak i lekovito bilje u Bakom Petrovcu. Koena u prvom otkosu avgusta, a u drugom u oktobru 2006. godine. Metodi Suenje kamilice obavljeno je pri razliitim visinama slojeva sveeg materijala: separisane cvasti na 15 i 25 cm i neseparisan biljni materijal herba (cvasti sa delovima stabljika i lia) na 40 cm. Uraeno je est testova, po dva za svaku visinu sloja. Cela pokoena svea biljna masa (herba) pitome nane suena je u dve visine sloja: 80 i 100 cm, imajui u vidu da su prethodna istraivanja pokazala da visine sloja 40 i 60 cm nisu znaajne za dalji rad (Martinov et al, 2006a). Uraeni su testovi bez prevrtanja i sa prevrtanjem materijala posle zavretka prve faze suenja. Teinamasa materijala merena je vagom, postavljenom ispod suare, tanosti 0,2 kg. Pre suenja uzimani su uzorci sveeg materijala za merenje vlanosti, sadraja etarskog ulja i broja mikroorganizama. U toku suenja praena je promena sadraja vlage u gornjem delu sloja (10 cm ispod povrine) i donjem delu (10 cm iznad reetke suare) i pri tome su uzimani uzorci za utvrivanje broja mikroorganizma. Uraeno je osam testova. Po zavretku suenja merena je masa materijala i uzimani su uzorci za utvrivanje sadraja etarskog ulja u donjem i gornjem delu sloja. Za svako merenje uzeti su i uzorci za utvrivanje broja mikroorganizama. Sprovedeno je ukupno osam merenja. Eksperimentalna suara i procedure suenja Eksperimentalna arna suara, SD-16 MGA, proizvod "Termoplina" iz Mladenovca, prikazana je na sl. 1. Ona je ve opisana u radu Martinov et al (2006a, 2006b), ali za eksperimente u 2006. i 2007. ugraen je ram 17 sa etiri SG - senzora za merenje teine 18. Time je omogueno kontinualno merenje teine u toku suenja biljne sirovine, tanosti merenja 2 N. Snaga gorionika bila je 15 kW, a motora ventilatora 0,78 kW. Brzina protoka agensa suenja kroz slojeve biljne mase podeena je na 0,2 m/s, a merenje se obavljalo anemometrom pri otvorenoj natpritisnoj aluzini 13. Radna povrina reetke suare bila je 1,6 m2. Elektronskim programatorom ustanovljena su tri radna reima faze tokom suenja, koja su se odnosila na maksimalnu temperaturu i nain rada (mod) - otvoren ili cirkulacioni. U poreenju sa preliminarnim ispitivanjem 2005. godine, Martinov et al (2006a, 2006b), kada je vreme promene faze bilo predvieno, integrisan sistem senzora za merenje teine omoguio je promenu reima suenja u skladu s izmerenom vrednou mase biljne sirovine i pri tome obraunatoj vrednosti sadraja vlage. Najvanije karakteristike pojedinih reima suenja: 4

Faza - otvoren mod, temperatura suenja 55 C (pri prvom ispitivanju bila je 50 C). Faza je bila zavrena kada je sadraj vlage osuene biljne sirovine dostigao vrednost 40 do 45%. 2. Faza - temperatura suenja podeena na 50 C (pri prvom ispitivanju bila je 48 C), automatska promena moda, prebacivanje na otvoren mod, pri relativnoj vlanosti agensa suenja 40% za kamilicu i 55% za pitomu nanu. Vreme trajanja faze do momenta kada se vrednost sadraja vlage osuene mase svela na 20 do 25%. 3. Faza - temperatura suenja podeena na 48 C (pri prvom ispitivanju bila je 46 C), automatska promena moda, prebacivanje na otvoren mod pri relativnoj vlanosti agensa suenja 25% za kamilicu i 45% za pitomu nanu. Suenje je zavreno pri vrednosti sadraja vlage oko 11%. Relativna vlanost agensa suenja, posle njegovog prolaska kroz sloj biljnog materijala, utvrena merenjem temperature suvim - 9 i vlanim - 10 termometrom, sl. 1. Promena od otvorenog do cirkulacionog moda obavljena je, posle postizanja programirane gornje vrednosti relativne vlanosti agensa suenja, otvaranjem bone klapne 4 i zatvaranjem cirkulacione klapne 8 pomou servo-motora. Za uvrivanje temperature agensa suenja iskorien je termostat gorionika i automatska kontrola reima suenja, a prelazak sa cirkulacionog na otvoren mod iskorien je uobiajen procesni raunar suare za duvan. Potronja goriva u verme suenja utvrena je na osnovu merenja teine rezervoara sa gorivom pre i posle suenja, pretvorena u litre, deljenjem vrednosti razlike teine sa 0,86 (gustina lakog ulja za loenje). Temperatura biljnog materijala merena je Ni - CrNi termoparovima, na etiri mesta, u razliitim slojevima. Kod kamilice ukupne visine sloja 15 cm, samo u sredini, kod ukupne visine sloja 25 cm, 5 cm iznad reetke (donji deo sloja) i 5 cm ispod povrine biljnog materijala (gornji deo sloja), a za ukupnu visinu sloja 40 cm, 10 cm iznad reetke i 10 cm ispod povrine biljne sirovine. Za sve visine slojeva pitome nane temperatura je uvek merena 10 cm iznad reetke i 10 cm ispod povrine biljne sirovine. Tanost merenja bila je 1 K. Za registrovanje temperature, korieni su podaci prikupljeni pomou Acurex Autodata Nine. Primenjen je specijalno razvijen softver za obradu podataka pomou raunara. Uzorci u gornjem sloju, 10 cm ispod povrine i donjem sloju, 10 cm iznad reetke, uzimani su na svaka dva sata, radi odreivanja sadraja vlage. Mikrotalasna penica upotrebljena je za brzo odreivanje vlanosti materijala. Prema prethodno obavljenom ispitivanju i na osnovu uporeivanja uobiajenim postupkom, tanost merenja bila je 2% (Martinov et al, 2007a). Odreivanje sadraja etarskog ulja Pre suenja u arnoj suari uzimani su uzorci sveeg biljnog materijala za odreivanje sadraja etarskog ulja. Ovaj materijal suen je prirodno, u prostoriji sa provetravanjem i korien je kao kontrolna grupa. Na kraju svakog suenja, u arnoj suari, uzimani su uzorci osuenog materijala za utvrivanje sadraja etarskog ulja i to iz donjeg i gornjeg dela sloja. Sadraj etarskog ulja odreen je u standardnom laboratorijskom destilatoru (Ph. Jug. V). Gubitak ulja izraen je u procentima na osnovu razlike sadraja ulja izmeu kontrolnog uzorka (prirodno osuenog) i uzoraka osuenih u arnoj suari. Odreivanje broja mikroorganizama Uzorci za utvrivanje broja mikroorganizama uzimani su iz sveeg materijala pre suenja u arnoj suari, pri promeni faze suenja i na kraju suenja, iz donjeg i gornjeg dela sloja. 5

1.

Merenje broja mikroorganizama obavljeno je prema metodi i u saglasnosti sa nacionalnom regulativom (Pravilniku o mikrobiolokoj ispravnosti namirnica u prometu, ("Sl. list SRJ, br. 26, 1993, lan 4) i Pravilniku o metodama vrenja mikrobiolokih analiza i superanaliza ivotnih namirnica ("Sl. list SFRJ" br. 25, 1980).

10 9 4 5 7 2 1 6 3 Bona klapna otvorena

5 8

11

1470
10 85

13 12 14 15

16

a)
17 18

Bona klapna zatvorena

b)

Sl. 1 Eksperimentalna suara, a) otvoren mod, b) cirkulacioni mod 1 gorionik, 2 loite sa izmenjivaem toplote, 3 ventilator, 4 bone klapne, 5 servo motor, 6 komandni orman, 7 programator, 8 klapna otvora za recirkulaciju, 9 vlani termometar, 10 suvi termometar, 11 posuda sa vodom, 12 vrata, 13 natpritisna aluzina, 14 termometar agensa suenja, 15 reetka, 16 sueni materijal, 17 ram vage, 18 senzori za merenje teine Fig. 1 Experimental dryer, a) open mode, b) circulating mode 1 burner, 2 combustion chamber and heat exchanger, 3 ventilator, 4 side flaps, 5 servo-motor, 6 electrical cabinet, 7 control unit, 8 circulation opening flap, 9 dry bulb, 10 wet bulb, 11 water container, 12 door, 13 overpressure vents, 14 thermometer of drying agent, 15 grate, 16 dried material, 17 frame carrier, 18 balance sensors 6

REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJA Uoeno je da suenje na viim temperaturama, u fazama, rezultira istim karakteristikama biljne sirovine, kao i za vreme ispitivanja, koja su sprovedena 2005. godine. S druge strane, vreme trajanja suenja je skraeno, a smanjena je i specifina energija suenja. Promena temperature u slojevima Primer promene temperature biljne sirovine, u tri sloja, prikazan je na sl. 2. Evidentno je da se u gornjem delu sloja postiu temperature preko 45 C posle znaajnijeg perioda suenja, to znai da postoje pogodni uslovi da se povea broj mikroorganizma preko neke granine vrednosti. Ukoliko je sloj biljne sirovine, koja se sui, vii dui je vremenski period. Vreme postizanja temperature 45 C je pri suenju pitome nane krae nego tokom ispitivanja 2005. godine, zbog viih temperatura agensa suenja u prvoj i drugoj fazi suenja. Pretpostavljeno smanjenje zagrevanja gornjeg dela sloja nakon prevrtanja pitome nane nije potvreno. Nisu postignuta znaajnija smanjenja. Postignuto je malo zagrevanje gornjih delova sloja are kamilice.

a)

b)

c)

Sl. 2 Promena temperatura u slojevima biljne sirovine a) kamilica 25 cm, b) pitoma nana 80 cm, c) pitoma nana 100 cm Fig. 2 Exemples of recorded changes of temperature in levels a) chamomile 25 cm, b) peppermint 80 cm and c) peppermint 100 cm Promena sadraja vlage Sl. 3 prikazuje promenu sadraja vlage kamilice, a sl. 4. pitome nane. 7

Vreme suenja se, kao to se oekivalo, smanjilo, pri emu je trajanje suenja krae za vee visine are. Npr. specifino vreme suenja cvasti kamilice visine are 15 cm iznosilo je oko 1,66 kg (osuene biljne sirovine)/h, a za visinu are 25 cm 1,83 kg/h. Za aru visine 40 cm specifino vreme suenja bilo je 1,88 kg/h, meutim, suenje herbe nije direktno uporedivo sa suenjem cvasti.

Sl. 3 Promena sadraja vlage tokom suenja kamilice a) cvasti 15 cm b) cvasti, 25 cm, c) herba 40 cm Fig. 3 Course of material moisture content of chamomile a) flowers 15 cm, b) flowers 25 cm, c) herbal material, 40 cm

Sl. 4 Promena sadraja vlage tokom suenja pitome nane, visina are 100 cm a) bez prevrtanja b) sa prevrtanjem are posle prve faze suenja Fig. 4 Course of material moisture content of peppermint, batch height 100 cm a) without turning b) with turning of batch after first drying phase 8

Vreme suenja pitome nane bez prevrtanja (a) i sa prevrtanjem (b) are, posle prve faze suenja, pokazuje znaajne promene, mada su ovde prikazani ekstremni primeri. Poetni sadraj vlage are sa prevrtanjem bio je oko 4% nii. Specifino vreme suenja bilo je kod are sa prevrtanjem 4,45 kg/h, a kod are bez prevrtanja 2,80 kg/h. Zbog relativno malog broja ari (samo dve, po jedna za svaku visinu), na osnovu eksperimenata sa prevrtanjem are nije bilo mogue zakljuiti da li moe da se prihvati tako veliko skraenje vremena suenja. Ovaj rezultat treba da bude proveren u buduim istraivanjima. Drugi pozitivan rezultat eksperimenta sa prevrtanjem are bio je izjednaavanje sadraja vlage biljnog materijala po celoj visini sloja. Sl. 5 prikazuje izmeren sadraj vlage u gornjim i donjim slojevima. Jasno je da prevrtanje biljnog materijala omoguava da krajnji sadraj vlage pitome nane bude ujednaeniji, sl. 5b. Ovaj efekt treba da bude detaljnije proveren u buduim istraivanjima.

a)

b)

Sl. 5 Izmeren (primenom mikrotalasne penice) sadraj vlage osuene pitome nane, visina are100 cm, u donjem i gornjem sloju are a) bez prevrtanja, b) sa prevrtanjem are posle prve faze suenja Fig. 5 Measured (using microwave oven) moisture content of dried peppermint, 100 cm batch height, in lower and upper batch levels a) without turning, b) with turning of batch after first drying phase Gubitak etarskog ulja Kod suenja kamilice nije zabeleen znaajan gubitak etarskog ulja. Maksimalno smanjenje bilo je 0,02%, a sadraj etarskog ulja u kontrolnom materijalu kretao se od 0,34 do 0,57%. Kod pitome nane u ari visine 80 cm proseno smanjenje sadraja etarskog ulja bilo je kod gornjeg sloja 0,3% a kod donjeg 0,8%. U ari visine 1,0 m proseno smanjenje etarskog ulja u materijalu gornjeg sloja bilo je 0,7% a donjeg 1,1%. Meutim, pri prevrtanju materijala, smanjenje sadraja etarskog ulja u proseku, za dva testa, bilo je samo 0,1%. U prvom otkosu (avgust) sadraj etarskog ulja kretao se izmeu 2,1 i 3,9%, a u drugom (oktobar) od 2,0 do 2,7%. Moe se istai da reim suenja nije imao znaajnog uticaja na smanjenje etarskog ulja kamilice. Kod pitome nane suenje je znaajno uticalo na poveanje gubitka etarskog ulja u ari visine 100 cm u odnosu na aru visine 80 cm i to mnogo vie u donjim slojevima. Dobijen je pozitivan rezultat za prevrtanje, to ukazuje na to da bi u budunosti trebalo uraditi vie testova s ovom varijantom. 9

Promena broja mikroorganizama Pri suenju kamilice porast temperature materijala nije bio praen znaajnim smanjenjem broja mikroorganizama, kao to je to sluaj kod pitome nane 2005. i 2006. godine. U nekim testovima, posebno kada temperatura gornjeg sloja nije prelazila 45 C i kada krajnji sadraj vlage nije dostigao ravnoteni, broj mikroorganizama nije bio znaajno smanjen. Zahvaljujui malom uticaju temperature na gubitak etarskog ulja, kod kamilice bi se mogla primeniti via temperatura suenja u prve dve faze, jer se oekuje pozitivan uticaj na smanjenje broja mikroorganizama i energetske parametre. Promena broja mikroorganizama u toku suenja pitome nane prikazana je na sl. 6. Rezultati ispitivanja broja mikroorganizama tokom suenja pitome nane uporedivi su sa prethodnim ispitivanjima obavljenim tokom 2005. godine (Martinov et al, 2006b). Rezultati suenja pitome nane sa prevrtanjem are pokazuju da nema znaajnih razlika izmeu broja mikroorganizama u gornjem i donjem sloju. Broj mikroorganizama je manji nego u sveem materijalu i uporediv je s onim u prirodno osuenom materijalu, te stoga spada u 4A kategoriju prema Evropskoj farmakopeji (Anonim, 2002).

a)

b)

Sl. 6 Promena broja mikroorganizama u gornjem i donjem delu sloja are pitome nane visine 80 cm, sa prevrtanjem a) bakterije, b) plesni i kvasci Fig. 6 Change of microbial count in upper and lower batch levels, peppermint 80 cm batch height, with turning a) bacteria, b) moulds and yeasts Energija Karakteristike energije, koje su izraunate na osnovu podataka o utroku goriva, mase isparene vode i mase materijala, prikazane su u tab. 1. Dobijene vrednosti, prikazane u tab. 1, oekivane su kao trend, s izuzetkom podataka o suenju cveta kamilice u ari visine 25 cm. One su neoekivano male. Oba testa sa arom visine 25 cm, bila su zavrena ranije, dostizanjem sadraja vlage oko 13%. Poslednja kolona pokazuje preraunatu potronju energije u odnosu na 1 kg osuene biljne sirovine, tako da se moe rei da su podaci u rangu sa drugim. Vrednost je jo manja od oekivane i to opet pokazuje da poslednja faza suenja, pre postizanja uravnoteenog sadraja vlage i za prekomerno suenje, konzumira vie energije. 10

Tab. 1 Karakteristike energije suenja Tab. 1 Drying energy characteristics

A 15 25 40 80 100 P 80 T 100 T Potronja goriva l/kg isp. vode Fuel consumption per kg of evaporated water, l/kg e.w. 0,20 0,13 0,18 0,22 0,21 0,19 0,19 Specifina energija suenja MJ/kg isp. vode Specific drying energy, MJ/kg e.w. 7,8 4,8 6,9 8,4 7,9 7,2 7,1 Potronja goriva l/kg osuene mase Fuel consumption per kg of dried material, l/kg d.m. 0,69 0,40 0,54 0,58 0,52 0,43 0,38

A visina are biljne sirovine u cm, C kamilica, P pitoma nana, T prevrtanje are A height of fresh material batch in cm, C chamomile, P peppermint, T batch turning Oigledno je da specifina energija raste sa porastom visine are. Takoe je evidentan pozitivan uticaj prevrtanja are pitome nane. Ovaj efekt trebalo bi, ubudue, bolje da se ispita i ukoliko realno bude davao pozitivne rezulatate, potrebno je obaviti podeavanja postupaka suenja. Ovde je dat podatak o primarnoj energiji. Prosean koeficijent iskorienja generatora toplog vazduha procenjuje se na oko 85%. To je vano da se naglasi, jer se esto u prospektima proizvoaa daju podaci o specifinoj energiji suenja za efektivnu energiju, na izlazu iz generatora toplog vazduha. ZAKLJUAK Pozitivni efekti suenja u tri faze potvreni su kao i pri prvom ispitivanju 2005. godine. Vie temperature agensa suenja, primenjene u novim ispitivanjima, nisu uzrokovale negativne efekte s obzirom na gubitak etarskog ulja, vreme suenja je skraeno, a smanjena je i specifina energija suenja. Poviene temperature agensa u prvoj i drugoj fazi suenja, u odnosu na eksperiment iz 2005. godine, dale su dobre efekte u pogledu specifine energije suenja i broja mikroorganizama, kao i smanjenja trajanja suenja. Na osnovu rezultata zakljueno je da kamilica moe da bude osuena sa viim temperaturama u prvoj i drugoj fazi. Viim temperaturama uticalo bi se na smanjenje broja mikroorganizama, koji nije u toku suenja bio dovoljno smanjen. Prevrtanje sloja are pitome nane dalo je pozitivne efekte i samo potreba za dodatnim radom moe da bude ograniavajui faktor u praktinoj primeni. Vie podataka u vezi sa ovim postupkom trebalo bi da daju budua ispitivanja. Preporuuje se suenje u tri faze, s tim da se za brzo utvrivanje sadraja vlage, kako bi se utvrdilo kada treba da se pree u narednu fazu, moe da se primenjuje mikrotalasna penica. U narednim istraivanjima trebalo bi, takoe, da se sprovedu ispitivanja prve faze suenja, kako bi proverili mogunost smanjenja utroka energije aktivnim ventilisanjem, bez grejanja agensa suenja ili primenom jo viih temperatura agensa.

11

LITERATURA Bruin S, Luyben KChAM. 1980. Drying of Food Materials: A Review of Recent Developments. In: Advances in Drying, Volume:1, Ed.: Mujumdar AS. Hemisphere Publishing Corporation in corporation with Mc Graw-Hill International Book Company, New York. 2. Buschbeck E., Keiner E., Klinner, J. 1967. Physical and Thermal Properties Effecting Drying Characteristics of Peppermint. Archiv fr Landtechnik 2: 163200. 3. Graf C, Schubert E, Thile K, Mller J. 2002. Hypericum perforatum L.: Vernderung des mikrobiologischen Status whrend Ernte, Transport und Trocknung. Z.Arzn.Gew.Pfl 7(1): 31-37. 4. Heindl A, Hendl Th. 1998. Kontinuerliche Feuchtemessung zur Regelung von Bandtrocknern. Z.Arzn.Gew.Pfl 3(3): 146-154. 5. Heindl A. 2005. Mglichkeiten der Keimreduzierung bei Arznei- und Gewrzpflanzen vor, whrend und nach der Trocknung mittels Dampf- und Mikrowellenapplikation. Z.Arzn.Gew.Pfl 10(2): 100-105. 6. Martinov M, Adamovi D, Ruzi D, Abrel D. 2006a. Investigation of medicinal plants drying in batch dryers Quality and energy characteristics. Proc EE&AE International Scientific Conference, 542-549. Rousse, Bulgaria, 7-9. juna. 7. Martinov M, Veselinov B, Adamovi D, Matavulj M. 2006b. Rezultati preliminarnog ispitivanja suenja pitome nane u arnoj suari. Bilten za hemlj, sirak i lekovito bilje 38(79): 37-48. 8. Martinov M, Vujanov A, Dujlovi N. 2007a. Brzo utvrivanje sadraja vlage biljnog materijala. Revija agronomska saznanja, 16(1-2): 18-19. 9. Martinov M., Oztekin S., Mller, J. 2007b. Drying. In: Medicinal and Aromatic Crops, Harvesting, Drying and Processing (S Oztekin, M Martinov eds), Haworth Food and Agricultural Products Press, New York: 85-129. 10. Mller, J. 1992. Trocknung von Arzneipflanzen mit Solarenergie. (Dissertation), Ulmer Verlag, Stuttgart. 11. Staki M, Mari M, Mimica-Duki Neda. 1994. Uticaj temperature agensa suenja na sadraj etarskih ulja u listovima mente. Medicinal Plant Report 1(1): 84-88. 12. Anonim. 2002. Europisches Arzneibuch. Amtliche deutsche Ausgabe. 4. Ausgabe. Stuttgat/Eschborn: Deutscher Apotheker Verlag/Govi Verlag. Napomena: Ispitivanje prikazano u ovom radu ostvareno je uz podrku Ministarstva nauke Republike Srbije, projekat TR 6844B, i kompanije "Termoplin", Mladenovac. 1.

Primljeno: 24.12.2007.

Prihvaeno: 28.12.2007.

12

Savremena poljoprivredna tehnika Cont. Agr. Engng. Vol. 34, No. 1-2, p. 116, Novi Sad, januar 2008 Biblid: 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 13-18 UDK: 633.15:330 Originalni nauni rad Original scientific paper

ANALIZA EFEKATA INVESTICIONIH ULAGANJA U INDUSTRIJI PRERAEVINA OD KUKURUZA ANALYSIS OF INVESTING INPUT EFFECT IN CORN PRODUCT INDUSTRY
Prvulovi S*, Tolma D**, Radovanovi Lj.** REZIME U radu je razmatrana problematika: planiranja vremena osttvarivanja projekta, resursa, trokova realizacije projekta, strukturiranja projekta, praenje i kontrola sprovoenja projekta. Dat je i primer realizovanih projekata u proizvodnom preduzeu IPOK, u Zrenjaninu. Na osnovu mnogih ostvarenih projekata u vezi sa rekonstrukcijom i izgradnjom novih pogona, data je analiza efikasnosti investiranja i efekata u pogledu iskorienja suve materije kukuruza i utede energije. Kljune rei: industrija, efikasnost, prerada kukuruza. SUMMARY Discussed problems in this labour is: planning of realization project time, resources, project cost realization, building project, following and control of project realization. In this labour is given an exemple of implemented project in productively concern IPOK, Zrenjanin. By value of implemented project series analysis of efficiency investment and effect with regard to advantage of dry matter (corn and energy saving) is introduced in conjuction with reconstruction and building of new manchinery. Key words: industry, efficiency, corn refinement. UVOD Suvie duga izgradnja investicionih objekata dovodi do velikih zakanjenja kada je re o zavretku objekata i putanja u rad. Uz vremenska kanjenja pojavljuju se poveani trokovi izgradnje investicionog objekta. Efikasnija investiciona izgradnja je neminovnost u buduem razvoju privrede. Ona je mogua ako se organizovano izvodi, i ukoliko se sprovodi koordinacija i upravljanje procesom izgradnje investicionog objekta. Na taj nain poveava se efektivnost investicija, koja u celini predstavlja zbir ekonomskih, socijalnih i drugih uticaja,
* Dr Slavica Prvulovi, Tehniki fakultet, Bor, Vojske Jugoslavije 12. ** Dr Dragia Tolma, mr Ljiljana Radovanovi, Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin, ure akovia bb.

13

koji prate investicionu aktivnost. Planiranje ostvarivanja investicionih projakata zasniva se na definisanju projekta i strukturiranju, da bi se izbegli najvei problemi - zakanjenja u odnosu na predvieni plan i prekoraenja planiranih trokova investicije. Zato je cilj upravljanja investicionim projektima obezbeenje potrebnih uslova da bi se objekti zavrili u planiranom roku uz planirane trokove, odnosno realizacija investicionih projekata mora da obezbedi voenje i praenje projekta preko tri osnovna elementa - vreme, resursi i trokovi, da bi se poveala ukupna efektivnost investicije. Strukturiranje projekta predstavlja podelu na nekoliko potprojekata, koji se mogu samostalno da se ostvaruju, prema metodi organizaciono tehnolokog struktuiranja, koja se u literaturi naziva WBS tehnika (The Breakdown Structure). Ta tehnika ima iroku primenu od upravljanja razvojem novog proizvoda, upravljanja realizacijom velikih projekata do upravljanja proizvodnjom sloenih proizvoda, itd. Utvrivanje planova izgradnje jeste planiranje mrenih kljunih dogaaja preko gantograma za izradu globalnih i operativnih vremenskih i mrenih planova kljunih dogaaja sa polazita vremena, kadrova i trokova. Mreno planiranje obezbeuje sistemski pristup reavanju problema, odnosno obezbeuje kontrolu projekta uz dnevno praenje napretka. Vremenski faktor u procesu investiranja esto se zanemaruje. Ispitivanja koja je obavljao Institut za ekonomiju industrije (Bogosavac, 1974), pokazuje da je aktivizacioni period investicija po pravilu dui i vie od dva puta od prvobitno utvrenog vremena. Zato je neophodno planiranje i upravljanje vremenom preko globalnog plana projekta, mrenog plana, operativnog plana, gantograma kljunih dogaaja i razliitih faza rada na projektu. Ovakvom vremenskom analizom sa raunara se dobijaju neophodne informacije za realizaciju projekta. Gantogramski planovi su potrebni za planiranje i rasporeivanje resursa, odnosno planiranje potrebnih koliina i vrsta materijala, jer najee trokovi materijala ine 50% ukupnih trokova investicionog projekta, potrebne radne snage, (Tolma et al, 2007). Specifikacija potrebnog materijala i delova obavlja se na osnovu investiciono - tehnike dokumentacije, utvrivanjem potrebnih koliina materijala i njegovog kvaliteta, grupisanjem prema vrstama, po tehnolokim celinama. Procena trokova obavlja se na osnovu dobijenih informacija i iskustva, da bi se obavila nabavka materijala i delova (Tolma, 2004). Povezanost vremena i trokova ostvarivanja projekta stvara potrebu za analizom trokova pojedinih delova projekta i projekta u celini i pronalaenje najpovoljnijih odnosa izmeu vremena i trokova realizacije projekta. Kod planiranja ukupnih trokova ostvarivanja projekta moraju da se uzmu u obzir i neki nepredvieni sluajevi, eventualne izmene u projektu i uticaj inflacije. Zavisnost vremena i trokova tei ka tome da se vreme pojedinih aktivnosti odnosno vreme realizacije projekta u celini to vie skrati uz to manje trokove, odnosno tei ka optimalnom odnosu vremena i trokova projekta. Skraenje vremena mogue je sprovesti npr. kod izgradnje graevinskog objekta, ugradnje instalacija i montae mainsko-tehnoloke opreme. Pri izvedbi projekta potrebno je voditi rauna o ekolokim i energetskim problemima, ne zapostavljajui ekonominost izvedbe projekta (Prvulovi, 2006). Za uspeno realizovanje projekta potrebno je stvoriti jedinstven informacioni sistem za upravljanje projektom, gde je glavni nosilac poslova projektni tim sa rukovodiocem projekta. 14

Praenje i kontrola ostvarivanja projekta postie se efikasnim sistemom izvetaja sa realnim podacima o vremenskim rokovima, utroenim resursima, trokovima realizacije projekta, predlozima konkretnih mera za poboljanje stanja i regulisanje nastalih odstupanja, odnosno tzv. kontrolnim izvetajima koji se distribuiraju rukovodeem kadru. Planiranje realizacije investicionog projekta predstavlja poetnu fazu procesa upravljanja realizacijom projekta, koja omoguava ostvarivanje jedinstvenog i celovitog projekta u predvienom vremenu i sa predvienim trokovima. Praenjem i kontrolom stanja radova i trokova u odnosu na planirane i predviene, preduzimaju se mere koje obezbeuju da se projekat zavri u planiranom roku, uz planirane trokove. MATERIJAL I METOD RADA U okviru ovoga rada razmatrana je realizacija investicionih projekata u preduzeu AD. "IPOK"- Industrija preraevina od kukuruza, u Zrenjaninu. Izgradnja fabrike za preradu kukuruza, kasnije nazvana Industrija skroba, odobrena je od Ministarstva industrije FNRJ 1946. godine. Probni rad poela je 1954. godine. Posle mnogih organizacionih promena, poev od 1976. godine pa do nedavno posluje kao drutveno preduzee, a danas kao akcionarsko preduzee AD "IPOK". Organizacionu strukturu fabrike ine est tehnolokih i organizacionih celina: 1. pogon prerade kukuruza, 2. pogon nativnog i modifikovanog skroba, 3. pogon hidrolizata, 4. pogon odravanja, 5. sektor komercijalnih poslova i 6. sektor zajednikih poslova. Osnovna delatnost fabrike jeste proizvodnja skroba i preraevina od skroba iz kukuruza. Od novembra 1975. godine "IPOK" ima zakljuen ugovor o zajednikom ulaganju s amerikom firmom "CPC" - Corn Product Company, jednom od najveih svetskih preraivaa kukuruza. Cilj zajednikog ulaganja bio je: - otklanjanje uskih grla u osnovnoj preradi i pogonima finalne proizvodnje, - poveanje asortimana proizvoda, naroito proizvoda vieg stepena finalizacije, - poveanje kapaciteta proizvodnje i iskorienja suve materije kukuruza i - poboljanje kvaliteta proizvoda i poveanje dohotka. U proteklom periodu u "IPOK"-u je planirano i sprovedeno niz uspenih investicionih projekata i to: - izgradnja pogona za modifikovani skrob, - izgradnja silosa za skrob, - rekonstrukcija proizvodnih linija sirupa i dekstroze, - poveanje kapaciteta fermentorske stanice, - stabilizacija prerade kukuruza na 280 t/dan, - izgradnja suare za skrob i proizvodne linije modifikovanog skroba ekstruderom, - izgradnja silosa za kukuruz kapaciteta 20.000 t, - izgradnja pretovarne stanice za sirup, - izgradnja mehanizovanog skladita drodine ili stone hrane, kapaciteta 800 t, - izgradnja silosa za gluten, kapaciteta 150 t, - izgradnja trafo stanice III i proirenje trafo stanice I, - izgradnja novog pogona za proizvodnju dekstroze kapaciteta 15.000 t/god, 15

- izgradnja (rekonstrukcija) trostepene otparke i trostepeni ukuva sirupa i dekstroze, - nabavka osnovne i standardne opreme itd. Navedeni investicioni projekti realizovani su od 1981 1991. god. Na taj nain otklonjena su uska grla u proizvodnji, povean je kapacitet proizvodnje, proiren asortiman proizvoda i poboljan kvalitet proizvoda. REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJA Ovakva ekspanzija znanja kadrovskih potencijala i tehnologije, ukljuujui i saradnju sa "CPC"-om, dala je rezultate vredne panje: - ovladavanje tehnologijom proizvodnje na najviem svetskom nivou, - poveanje iskorienja suve materije kukuruznog zrna na oko 92%, odnosno smanjenje gubitaka suve materije na oko 8%. - poveanje kapaciteta proizvodnje, asortimana proizvoda, otklanjanje uskih grla, poboljanje kvaliteta proizvoda itd. Ovakva investiciona aktivnost omoguila je fleksibilnost izlaznih finalnih linija proizvodnje i poveanje produktivnosti. U fabrikama za industrijsku preradu itarica, gde se npr. ito i kukuruz koriste za proizvodnju skroba i drugih proizvoda, efikasnost proizvodnog procesa iskazuje se npr. iskorienjem suve materije na skrobu, kao i gubicima suve materije - kukuruza u odnosu na ukupnu preradu date sirovine. U tabeli 1, dato je procentualno iskorienje suve materije na skrobu, kao i gubici suve materije u odnosu na ukupnu preradu - proizvodnju u preduzeu AD IPOK. Tab. 1 Iskorienje suve materije na skrobu i ukupni gubici suve materije Tab. 1 Dry material use with starch and total losses dry material
Godina Year Iskorienje suve materije na skrobu, % Using of dry material with starch, % 2 63,89 63,62 62,87 63,26 63,55 64,32 66,85 65,47 65,43 Ukupni gubici suve materije , % Total losses of dry material, % 3 10,99 11,75 10,88 12,59 11,45 11,64 10,05 10,97 11,28 Godina Year Iskorienje suve materije na skrobu, % Using of dry material with starch, % 2 65,95 66,36 64,15 64,40 65,09 65,36 65,00 65,00 66,00 Ukupni gubici suve materije, % Total losses of dry material,% 3 8,85 9,36 8,30 9,41 8,34 7,82 9,85 9,80 9,80

1 1978 1979 1980 1981 1982 1983 1984 1985 1986

1 1987 1988 1989 1990 1991 1992 2000 2001 2002

Investiciona ulaganja dala su dobre rezultate, tako to je poveano iskorienje suve materije na skrobu sa 63 na 65%, a smanjeni su ukupni gubici suve materije na kukuruzu sa 11 na 9%. Na taj nain dobijeni su pozitivni finansijski efekti, jer su smanjeni ukupni gubici suve materije za 2%, tab. 2. Kapacitet prerade iznosi 80.000 t/god. kukuruza. Pozitivni finansijski efekat je: ( 2/100) x 80.000t x 125 /t = 200.000 . 16

U tabeli 2, data je specifina potronja raznih energenata koji se koriste u procesu proizvodnje, kao to su: elektrina energija, vodena para i prirodni gas. Specifina potronja pokazuje koliinu utroene energije za 1.000 kg = 1 t preraene itarice. Tab. 2 Specifina potronja energije u proizvodnom procesu Tab. 2 Specific consumption of energy in production process
Energent Energetics component Jedinica mere spec. potronje energije Unit for measurement of specific consumption of energy 2 kWh / t Spec. potronja energije u periodu 1978 -1986. god. Specific energy consumption in the period 1978 -1986. 3 364,00 Spec. potronja energije u periodu 1987 -2002. god. Specific energy consumption in the period 1987 -2002. god. 4 328,50

1 Elektrina energija Electrical energy Vodena para Water Vapour Prirodni gas Natural gas

t/t

1,22

1,10

m3 / t

32,90

30,00

Kada je re o potronji energije investiciona ulaganja dala su takoe dobre rezultate, s obzirom na to da je potronja energije smanjena za 10%, u vremenu i nakon rekonstrukcije proizvodnih pogona. Poto trokovi energije ulaze u cenu kotanja proizvoda, to je na ovaj nain omogueno formiranje konkurentne cene proizvoda na tritu. ZAKLJUAK Investiranje u rekonstrukciju postojeih proizvodnih kapaciteta i izgradnju novih, dalo je pozitivne efekte u vidu poveanja iskorienja na suvoj materiji kukuruza, kao i smanjenju potronje energije. Sve to dalo je pozitivne finansijske efekte. Planiranje ostvarivanja investicionih projekata predstavlja poetnu fazu procesa upravljanja realizacijom projekata, koja omoguava sprovoenje jedinstvenog i celovitog projekta u predvienom vremenu i sa predvienim trokovima. Na osnovu izloenog moglo bi se rei sledee: ko ne investira u sadanjosti taj ne profitira u budunosti. Prikazani primer realizacije investicionih projekata u konkretnom proizvodnom preduzeu, moe korisno da poslui: inenjerima za razvoj, rukovodiocima razvojnih slubi u preduzeima i svim kadrovima koji se bave ovom problematikom.

17

LITERATURA Tolma D, Prvulovi S, Radovanovi Lj, Blagojevi Z. 2007. Teorija projektovanja sistema -Projektovanje, investicije, reinenjering, , Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin. 2. Bogosavac N. 1974. Uzroci i posledice dugog aktivizacionog perioda investicija, Ekonomika udruenog rada br. 4, Beograd. 3. Mari B, Mora A. 1989. Ekonomika tehnikih sistema, FTN-Institut za industrijske sisteme, Novi Sad. 4. Tolma D. 2004. Teorija projektovanja tehnolokih sistema sa primerima iz prakse, Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin. 5. Bennis W. 2002. The XXI Centurn Organisation, HBS Press. 6. Tolmac D, Turinski J, Vujovic S. 1996. The Technological Machine Project of the Manufacture of Dextrose, "SM" Engineering, Zrenjanin. 7. Bogner M, Isailovic M. 1986. The Collection of Regulations in Engineering, The Science Book, Belgrade. 8. Prvulovi S, Manasijevi D, Blagojevi Z. 2006. Teorija odluivanja sa primerima, Tehniki fakultet, Bor. 9. Lambic M. 1998. Thermo Technique with Energetics, University in Novi Sad, Technical faculty Mihajlo Pupin, Zrenjanin. 10. Steiner A. G, Miner B. J. 1990. Management Policy and Strategy, New York. 11. Prvulovi S. 2005. Poslovna etika i upravljanje, Tehniki fakultet, Bor. Primljeno: 20.12.2007. Prihvaeno: 22.12.2007. 1.

18

Savremena poljoprivredna tehnika Cont. Agr. Engng. Vol. 34, No. 1-2, p. 116, Novi Sad, januar 2008 Biblid: 0350-2953 (2008)34,1-2 p. 19-25 UDK: 66.041:536.2 Originalni nauni rad Original scientific paper

ENERGETSKA EFIKASNOST KONVEKTIVNOG SUENJA ENERGY EFFECTIVENESS OF CONVECTION DRYINING

Tolma D*, Prvulovi S**, Lambi M*, Radovanovi Lj* REZIME U ovom radu prikazan je deo eksperimentalnih i teorijskih istraivanja na realnom industrijskom postrojenju konvektivne pneumatske suare, radi odreivanja numerikih pokazatelja suenja, energetskih karakteristika bilansa i koeficijenata prenosa toplote. Prenos toplote ostvaruje se konvekcijom, zahvaljujui principu suenja na bazi direktnog kontakta zagrejanog vazduha i vlanog materijala. Pri tome se ostvaruje intenzivna razmena toplote i mase. Na osnovu istraivanja data je kriterijalna jednaina prenosa toplote, kao i empirijska jednaina za koeficijent prelaza toplote konvekcijom. Kljune rei: konvektivno suenje, prenos toplote, energetska efikasnost. SUMMARY In this paper is given a part of experimental and theoretical research on realistic industrial construction of convection pneumatic drier, because of appropriation of numerical draining index, energy characteristic balance and heat transfer coefficient. Thermal transfer is realize with convection, thanks to draining method based on direct contact of heated air and material humidity. At that, there is intensively exchange of heat and mass. By right of research, criterial formula of thermal transfer is given, also there is empiric equation for transition coefficient by convection. Key words: convection dryining, heat transfer, energy effectiveness. UVOD Konvektivne suare sa pneumatskim transportom materijala su ureaji koji se koriste u fabrikama za industrijsku preradu itarica, pri suenju prakastih i sitnozrnastih materijala. Ovi sistemi suenja u industriji dati su u radovima autora prema literaturi (Brki, et al, 2007; Bogner, et al, 1986, Keey, 1972, Prvulovi, et al 2007, Tolma, 1997). Konstrukciono izvoenje i dimenzije ovih suara zavise od karakteristika suenog materijala, kapaciteta suenja, uslova za prenos toplote (direktno ili indirektno suenje) i dr. Na tim suarama obavlja se se kontinualno suenje rastresitih materijala sa koncentracijom ck= 0,05-2 kg materijala / kg vazduha. Srednja veliina estica suenog materijala moe da
* Dr Dragia Tolma, dr Miroslav Lambi, mr Ljiljana Radovanovi, Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin, ure akovia bb. ** Dr Slavica Prvulovi, Tehniki fakultet, Bor, Vojske Jugoslavije 12.

19

iznosi 0,052 mm. Brzina strujanja zagrejanog agensa suenja (vazduha ili gasa) u suari iznosi 1030 m/s. Kostrukciono izvoenje konvektivne suare omoguuje pneumatski transport vlanog materijala, uz istovremeno suenje. Zato nastaje pad pritiska, prouzrokovan transportom materijala. Poetna vlaga suenog materijala moe da iznosi w1 = 3540%, a preostala vlaga nakon suenja obino iznosi w2 = 1015%. Pri tome specifina potronja energije kree se u granicama 3.9005.040 kJ/kgH2O. Efikasnost ovih suara procenjuje se prema termikom stepenu iskorienja toplote u suari, koji se kree u granicama 66 - 74%, u zavisnosti od sistema suenja (indirektno ili direktno suenje). Koliina isparnle vlage u pneumatskoj cevi suare iznosi oko 400 (kgH2O/m3h), prema (Hez, 1984, Lambi, et al 1997, Tolma, et al 2007). Vreme suenja na tim suarama traje vrlo kratko svega nekoliko sekundi, pa se na njima mogu suiti materijali koji dobro podnose visoke temperature u kratkom vremenskom periodu suenja npr. = 13 s. Primena konvektivnih pneumatskih suara zastupljena je naroito u prehrambenoj industriji u fabrikama za industrijsku preradu itarica (prerada ita i kukuruza na principu mokrog postupka). MATERIJAL I METOD RADA Eksperimentalna ispitivanja obavljena su na konvektivnoj suari sa pneumatskim transportom materijala, sl. 1. Ispitivanja, tj. istraivanja provedena su na konkretnom postrojenju suare u industrijskim proizvodnim uslovima. Sueni materijal je kukuruzna mekinja: = 300 kg/m3; cP = 1,25 kJ/kgK. U tabeli 1, date su osnovne karakteristike konvektivne pneumatske suare. Tab. 1 Karakteristike konvektivne pneumatske suare Tab. 1 Characteristics of convection pneumatic drying
Red. Br. No. 1. 2. Poz. Pos. 1 2 Naziv i karakteristike Name of equipment and characteristics Gorionik suare tip "Saacke" SG, toplotne snage Q = 3,4 MW Gas burner type: "Saacke" SG, heat power Q = 3,40 MW Rotacioni dodava Rotating dozer N = 18,5 kW, n = 660 min-1. Cev suare prenika d = 625 mm i visine 25 m Dryer pipe, diameter d = 625 mm, height 25 m Glava suare Dryer head Ciklonski separatori prenika Dc = 1.350 mm Cyclone separator, diameter Dc = 1.350 mm Centrifugalni ventilator Centrifugal ventilator V = 26.000 mn3/h, p = 3500 Pa, N = 75 kW.

3. 4. 5. 6.

3 4 5 6

20

Zagrevanje agenasa suenja obavlja se gasnim gorionikom (1). Suenje se obavlja u direktnom kontaktu toplih gasova sa vlanim materijalom. Na osnovu toga je zastupljen i princip direktnog suenja. Doziranje vlanog materijala u suari obavlja rotacionim dozatorom (2), uz pomo sistema punih transportera, kako je to prikazano u emi eksperimentalnog postrojenja na sl. 1. Koliina vlanog materijala iznosi 9.000 kg/h, vlanosti w1 = 30%. Puni transporter (7), ima ulogu meanja vlanog materijala. Na ovaj nain dobija se homogen vlani materijal na ulazu u suaru. Temperatura vlanog materijala na ulazu u suaru iznosi tW1 = 25 C, a suvog materijala na izlazu iz suare je tW2 = 40 C. Vlaan materijal transportuje se toplim vazduhom - agensom suenja pomou pneumatske cevi suare (3), prelazi preko glave suare (4) i odlazi u ciklonske separatore (5), gde se obavlja separacija suenog materijala, a topli bridovi odlaze uz pomo ventilatora (6), u atmosferu. Osueni materijal transportuje se iz ciklona punim transporterima i posebnom linijom, pneumatskog transporta do pogona skladita materijala. Pri tome je utvrena potronja prirodnog gasa od 225 mn3/h. U tabeli 2 date su srednje vrednosti rezultata merenja agensa suenja - toplog vazduha i vlanosti suenog materijala.

Sl. 1 ema eksperimentalnog postrojenja konvektivne pneumatske suare: 1 gasni gorionik, 2 - rotacioni dozator za vlaan materijal, 3 - cev suare, 4 - glava suare, 5 cikloni, 6 centrifugalni ventilator, 7 puni transporter za doziranje vlanog materijala, 8- puni transporter, 9 pneumatski transport, 10- ventilator Fig. 1 Scheme of experimental drying equipment: 1 gas burner, 2 rotation dozer of moist material, 3 dryer pipe, 4 dryer head, 5 cyclones, 6 centrifugal ventilator, 7 auger for bringing of moist material, 8 auger conveyer, 9- pneumatic transport, 10ventilator 21

Tab. 2 Srednje vrednosti rezultata merenja temperature suenja i vlanosti materijala Tab. 2 Average values of the results of measuring the drying temperature and the material moisture
Merno mesto prema sl.1 Measuring place, according to the fig. 1 Temperatura toplog vazduha, Temperature of the hot air, t, C Vlanost su. materijala, w, % Moisture of the dried materijal, w, % 1-1 2-2 3-3 4-4 5-5

425

342

222

155

110

30

22

16

14

12

REZULTATI ISTRAIVANJA I DISKUSIJA Tab. 3 Energetski bilans konvektivne pneumatske suare Tab. 3 Energetics balance of convection pneumatic dryer
Red. br. No. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Energetski parametar suenja Energy drying parameter Temperatura vazduha na ulazu u suaru Air temperature at the inlet of dryer Koliina isparene vode Quantity of evaporable water Ukupna koliina toplote Total heat quantity Toplotna snaga suenja Drying heat power Specifina potronja energije Energy specific use Koliina vazduha za suenje Quantity of drying air Spec. koliina isparene vode Specific quantity of evaporable water Spec. koliina isparene vode Specific quantity of evaporable water Temperatura vazduha na izlazu iz su. Air temperature at the outlet of the dryer Energetska efikasnost (termiki stepen iskorienja) Energy efficiency (thermal degree of utilization) Oznaka i dimenzije Sign and measure unit t1 C W kg h-1 Qu kJ h-1 Qu kW q kJ kg-1 VL mn3h-1 kgm-2h-1 kgm-3h-1 t2 C Energetski parametar i veliina Energy value parameter 425 1.840 7.212.800 2.000 3.920 17.590 45 285 110

10.

T %

74

22

Eksperimentalna ispitivanja sprovedena na industrijskom postrojenju konvektivne suare sa pneumatskim transporom materijala, sl. 1, imala su za cilj odreivanje energetskog bilansa, specifine potronje energije i termikog stepena iskorienja energetske efikasnosti suenja, kao i krivih kinetike suenja, (Prvulovi, 2004). Rezultati energetskog bilansa dati su u tabeli 3. U procesu eksperimentalnog suenja utvrena je ukupna koliina toplote, odnosno toplotna snaga, koja iznosi QU = 2.000 kW i predstavlja polazni podatak pri usavravanju postrojenja suare. Srednja specifina potronja energije iznosi q = 3.920 kJ/kgH2O. Prema (Hez, 1984, Lin, et al 1999), specifina potronja energije pri konvektivnokm suenju kree se u granicama od 3.8505.040 kJ/kgH2O, na slinim sistemima suenja. Dati energetski bilans, tab. 2, konvektivne suare sa pneumatskim transportom materijala, moe da poslui pri oceni energetskog stanja suare, kao i za razmatranje mogunosti racionalne potronje energije. Kvalitet osuenog materijala (ulazna vlaga, izlazna vlaga) i specifina potronja energije osnovni su pokazatelji, tj. parametri koji karakteriu proces suenja. Praenje ovih parametara osnovni je preduslov za optimalni reim suenja. Na osnovu rezultata istraivanja energetskog bilansa i rezultata merenja temperature agensa suenja (Prvulovi, 2004), odreen je ukupni koeficijent prenosa toplote konvektivne suare sa pneumatskim transportom materijala (tab. 4). Tab. 4 Ukupni koeficijent prenosa toplote (ku) Tab. 4 Total coefficient of heat transfer (ku)
Ukupna koliina toplote Total quantity heat (heat power) Qu, kW 2000 Zapremina ispusne cevi Volume of pipe drying place Vk, m3 6,44 Povrina suenja Drying surface A, m2 Srednja razlika u temp. Middle log. difference of temperature tsr, C 157 Ukupni koeficijent prenosa toplote Total heat transfer coefficient ku Wm-2K-1 310

41,20

U procesu eksperimentalnog suenja na industrijskom postrojenju konvektivne pneumatske suare sl. 1, dobijen je ukupni koeficijent prenosa toplote k = 310 W/m2K, prema tab. 4. Na osnovu eksperimentalnih i teorijskih istraivanja, dobijeni su sledei rezultati u vidu kriterijalnih jednaina i modela prenosa toplote: - Kriterijalna jednaina prenosa toplote Nuseltovog tipa: Nu = -6,385 + 0,011Re (1) - Empirijska jednaina za koeficijent prelaza toplote konvekcijom: (2) Relacije (1) i (2), vae za vrednost Rejnoldsovog broja: 300.000 < Re < 500.000. Na osnovu istraivanja odreene su i numerike vrednosti koeficijenata prenosa toplote, date u tab. 5.

v = (-6,385 + 0,011Re) d

23

Tab. 5 Numerike srednje vrednosti koeficijenata prenosa toplote (k=+ki+kr). Tab. 5 Middle value of numerical coefficient heat transfer (k=+ki+kr)
Ukupni koef. penosa toplote Total coeff.heat transfer ku, W/m2K Koef. prelaza toplote konvekcijom Coeff.heat convection transfer , W/m2K 220 Koef. prelaza topl. za Koef. prenosa topl. od kondukcije i zraenja gubitke sa izlaznim vazduhom Coeff.heat transfer of Coeff.heat transfer of loss with convection and radiation air exit kr, W/m2K ki W/m2K 80 10

310

Za protok agenasa suenja (toplog vazduha) kroz pneumatsku cev suare: V = 17.590 mn3/h, i prenik cevi suare je: d = 625 mm, dobija se brzina transporta v = 15,9 m/s. Stepen koncentracije iznosi: ck = 0,40 kg materijala/kg vazduha. S obzirom na to da je duina, tj. visina pneumatske cevi suare l = 25 m, vreme suenja iznosi: = 1,616 s. ZAKLJUAK U radu je izneto eksperimentalno i teorijsko istraivanje relevantnih parametara konvektivnog suenja. Na osnovu datih istraivanja dobijena je toplotna snaga suenja Q = 2.000 kW, specifina potronja energije q = 3.920 kJ/kg isparene vode, i energetska efikasnost T = 74%. Na osnovu energetskog bilansa utvren je ukupni koeficijent prenosa toplote ku = 310 W/m2K i koeficijent prenosa toplote konvekcijom = 220 W/m2K. Efekti toplotnih gubitaka pri suenju odreeni su relacijom: ku = 90 W/m2K. To se odnosi na toplotne gubitke s izlaznim vazduhom iz suare i na gubitke od kondukcije i zraenja. Dobijeni rezultati istraivanja zasnivaju se na eksperimentalnim podacima sa realnog industrijskog postrojenja suare. Na osnovu toga rezultati istraivanja imaju upotrebnu vrednost, tj. mogu korisno da poslue projektantima, proizvoaima i korisnicima ovih i slinih sistema suenja, kao i za edukativne svrhe. Rezultati istraivanja mogu da budu korisni za odreivanje zavisnosti i parametara prenosa toplote pri konvektivnom suenju, zatim pri projektovanju i razvoju konvektivnih suara i aplikativno za sline sisteme suenja. Eksperimentalna i teorijska istraivanja relevantnih parametara prenosa toplote, imala su za cilj i potpunije energetsko opisivanje problematike konvektivnog suenja, radi dopune dosadanjih saznanja, na ovakvim i slinim sistemima suenja. LITERATURA 1. 2. 3. 4. 5. 24 Brki M, Somer D. 2007. Energy effective twopassage dryer. Contemporary Agricultural Engineering, 33(3-4): 227-233. Bogner M, Vasiljevi B. 1986. Osnovi teorije i tehnike suenja. Procesna tehnika, SMEITS, Beograd, 2-3: 77-85 i 69-78. Hez D. 1984. Comparison of processing Economics of Different Starch Dryers, Journal of Starch/Starke, 36: 369-373. Keey R.B. 1972. Drying Principles and Practise, Pergamon Press, London. Lin Q, Bakker-Arkema F. 1999. Capacity estimation of High Temperature Grain Dryers- A Simplitied Correlation Method. Vol. I. CIGR and EurAgEng publ.

Lambi M, Tolma, D. 1997. Technical thermodynamics, University of Novi Sad. Prvulovi S. 2004. Modelling the Mechanism for Heat Transfer at the Convective drying and Establishing of Numerical Readers, Ph.D. Dissertation, University of Novi Sad. 8. Prvuloivi S, Tolma D, Lambi M. 2007. Convection Drying in the Food Industry, Agricultural Engineering International the CIGR Ejournal, Vol.IX. 9. Tolma D, Prvulovi S. 2007. Rationalization of energy consumption and utilization of waste heat in the corn fiber dryer, 29th International Conference of CIGR, Rational Use of Energy in Agriculture. 10. Tolma D. 1997. Prilog teoriji i praksi suenja, Tehniki fakultet M. Pupin, Zrenjanin. Primljen: 21.12.2007. Prihvaen: 28.12.2007.

6. 7.

25

Savremena poljoprivredna tehnika Cont. Agr. Engng. Vol. 34, No. 1-2, p. 116, Novi Sad, januar 2008 Biblid: 0350-2953 (2008)34,1-2 p. 26-31 UDK: 620.952:633.15.631.57 Orginalni nauni rad Orginal scientific paper

DROBLJENJE OKLASAKA KUKURUZA PRIPREMA ZA KORIENJE KAO GORIVO MAIZE COBS PROCESSOR PREPARATIONS FOR ITS USE AS A FUEL
Martinov M, Veselinov B, Boji S.* REZIME U poljoprivrednim regionima Srbije, posebno u Vojvodini, kukuruz je najznaajnija biljna vrsta. Gotovo sva mala i veina srednjih gazdinstava pri berbi kukuruza koriste kombajne berae-komuae. Posle prirodnog suenja i krunjenja zrna, oklasci su preostala biomasa koja moe da se koristi kao gorivo. Poljoprivrednici danas ele da poseduju savremenije i tehniki naprednije sisteme za grejanje, na primer, kotlove s automatskim doziranjem. Predmet razvoja bio je procesor za drobljenje oklasaka, pri emu treba da se ostvari takva granulacija koja omoguava doziranje posredstvom punih transportera, uobiajenih kod kotlova koji kao gorivo koriste drveni iver. Na taj nain omoguava se, uz odgovarajue upravljanje procesom sagorevanja, primena serijski proizvedenih kotlova, kao i opreme za doziranje. Postavljeni su sledei zahtevi: procesor mora da bude jeftin, a materijal treba da ima karakteristike sline onim koje se zahtevaju za drveni iver, kada se koristi kao gorivo. Koristei ranija iskustva sa slinim materijalima razvijen je prototip ureaja, zasnovan na rotoru u obliku bubnja na kojem su spiralno postavljeni noevi, stacionarnim kontra noevima i situ, koje je postavljeno ispod rotora. Ispitan je uticaj stacionarnih kontra noeva, broj obrtaja rotora sa noevima, veliine otvora sita i rastojanja sita od trajektorije vrhova noeva rotora, na usitnjenost oklasaka. Rezultati ispitivanja potvrdili su da procesor moe uspeno da se upotrebi za drobljenje oklasaka kukuruza, radi njihovog korienja kao goriva u kotlovima sa doziranjem punim transporterom. Protok usitnjenih oklasaka, zbog male gustine, treba da je, zbog postizanja iste termike snage kotla, oko 1,5 puta vei od protoka drvenog ivera . Kapacitet procesora premauje potrebe jednog korisnika i moe da zadovolji potrebe vie domainstava, to dopunski doprinosi ekonomskim efektima. Kljune rei: vrsta biomasa, oklasak kukuruza kao gorivo, drobljenje SUMMARY In agricultural regions of Serbia, especially in the Province Vojvodina, maize is most significant crop. Almost all small and majority of medium farms apply harvesting by use of
Dr Milan Martinov, redovni profesor, dr Branislav Veselinov, docent, mr Savo Boji, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad *

26

picker-husker. First after natural drying and threshing of grains, maize cobs are residual biomass available for energy use. Modern farmers need more comfort and advanced heating facilities, e.g. boilers with automatic feeding. The objective was to develop processor for maize cobs crushing. The cobs should be so sized to enable feeding by use of charging screw, commonly used for wood chips. This will enable, after adjustment of combustion technique, use of serial produced boilers and feeding equipment. The following prerequisites have been set up: the processor has to be lowcost type, and produced granulation should fulfil demands similar to these defined for wood chips used as a fuel. Using previous experience with similar material the prototype based on cylinder with spirally positioned knives, stationary comb type knife counter and under-sieve has been selected and designed. The effects of stationary knifes, RPM of cylinder, different under-sieve openings and distance of sieves to rotated knife trajectory has been tested, and crushed maize cobs analyzed. The results showed that this processor can be successfully used for crushing of maize cobs for it use as fuel in boilers with crew conveyor, commonly used for wood chips. The fuel flow, due to lower density of crushed maize cobs, should have about 1.5 times bigger volume. The capacity of processor overcomes need of one user. It can supply enough fuel for four to five consumers. Key words: solid biomass, maize cobs as a fuel, crushing UVOD Ostaci ratarske proizvodnje tradicionalno se primenjuje u seoskim sredinama panonske nizije kao gorivo za zagrevanje domainstava, ali i u druge svrhe. U pokrajini Vojvodini kukuruz je glavna biljna vrsta. Veina malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava, koja obrauju dve treine povrina, za etvu kukuruza koriste kombajn berakomua. Ubrani klipovi kukuruza bez komuine, sue se prirodno u tradicionalnim suarama kotobanjama. Posle suenja i krunjenja zrna, oklasci ostaju u dvoritima gazdinstva. Toplotna mo suve materije oklaska je oko 17 MJ/kg, kao i kod drugih ostataka od useva. Koliina oklasaka je od 12 do 20% u odnosu na prinos zrna, pri istom sadraju vlage. Ova biomasa veoma je interesantna kao gorivo za grejanje domainstava. Savremeni i progresivni poljoprivrednici ele komfornije sisteme za grejanje korienjem oklaska, dok drutvo oekuje veu primenu obnovljivih izvora energije, uz ostvarenje vieg stepena korisnosti i manjeg zagaivanja ivotne sredine produktima sagorevanja, Martinov et al, (2005). To je bila motivacija da se razvije kotao koji ima kontinualno doziranje oklasaka kukuruza slino reenjima koja se koriste za sagorevanje drvenog ivera. Oklasci kukuruza moraju da budu pripremljeni, odnosno usitnjeni za ovu namenu. Pri tome treba da budu ispunjeni sledei zahtevi: Duina oklaska treba da bude smanjena tako da je mogu transport do loita za sagorevanje pomou punog transportera. Oklasci ne smeju da budu previe usitnjeni, odnosno udeo estica ispod 2 mm treba da bude ispod 5%, jer ne bi bili prikladni za kontrolisano sagorevanje. Idealna duina je 11,5 puta prenika oklaska. Procesor - drobilica, treba da je jednostavna i jevtina, velikog uinka, da omogui korisnicima, u okviru jednog sata, pripremu goriva potrebnog za dva ili vie dana. Kao kriterijum veliine drobljenih oklaska iskorieni su zahtevi definisani za drveni iver prema austrijskom standardu ONORM M 7133 (Neff et al, 2004) i preporuci evropskog standarda CEN/TS 14961 (Anonim, 2004). 27

Cilj je bio da se razvije procesor - drobilica i optimalizuju radni parametri kako bi se ispunili definisani zahtevi. Sve to treba da omogui unapreenje primene oklasaka kukuruza kao goriva u kotlovima slinim onima, koji se koriste za drveni iver. MATERIJAL I METOD RADA Razvijena drobilica prikazana je na sl. 1. Sastoji se od rotora u obliku bubnja 1 na ijem omotau su spiralno postavljena tri reda sa po 9 spiralno postavljenih noeva, izvedenih od elinih traka. Dva kontra noa 2 izvedena su u obliku elja sa po deset noeva. Ispod bubnja sa noevima postavljeno je sito 3, ije rastojanje do putanje vrha noa d je podesivo. Pogon 4 drobilice predstavlja elektro motor snage 2,2 kW i remeni prenosnik. Oklasci se ubacuju u usipni ko sa zasunom 5, a nakon drobljenja propadaju kroz levkasti usmeriva -6. Prenik (vrhovi noeva) i irina bubnja testiranog prototipa su 500 mm.

5 1 2 2 3 2 1

d 6 4 3

Sl. 1 Drobilica za oklaske kukuruza 1bubanj sa spiralno postavljenim noevima, 2stacionarni protivno, 3sito, 4pogon, 5usipni ko, 6levkasti usmeriva Fig. 1 Developed processor for crushing of maize cobs 1cylinder with spirally positioned knifes, 2comb like stationary knifes, 3sieve, 4drive, 5feeding hopper, 6outlet hopper Pri ispitivanju korieni su oklasci kukuruza tri najzastupljenija hibrida kukuruza u regionu. Sadraj vlage ispitivanih oklasaka bio je oko 12%. Tokom ispitivanja varirani su sledei parametri: Efekat usitnjavanja sa jednim ili dva kontra noa (pozicija 2 na sl. 1). Broj obrtaja bubnja 1 u granicama 300 do 700 min-1, primenom frekventnog pretvaraa. Otvori sita: 25, 30 i 35 mm. Vrednost odstojanja sita od vrhova rotirajuih noeva d: 10, 20 i 30 mm. Usitnjen materijal analiziran je nakon prosejavanja u ureaju sa ravnim sitima prenika otvora 2; 3,6; 6; 10; 16; 25 i 40 mm, prema standardnom nizu brojeva R10 (Anonim, 1974a). 28

Masa materijala, grupisana po veliini delia, merena je na preciznoj vagi tanosti 0,1 g, a rezultati su prikazani u dijagramu sa lognormalnom raspodelom, u skladu sa DIN 66144 (Anonim, 1974b). Za sita s otvorima prenika manjim od 10 mm prosena vrednost klase veliine delia iskoriena je kao reprezentativna vrednost, a za vee otvore sita reprezentativna vrednost priblino se izraunavala na osnovu runog merenja. Nakon unoenja parova vrednosti: zbirni maseni udeo reprezentativna vrednost klase veliine delia u mreu log-normalne raspodele, regresionom analizom linearizovanih koordinata taaka dobijena je reprezentativna prava za koju je zbir kvadrata odstupanja minimalan. Medijana, standardno odstupanje, sadraj delia ija je veliina razliita od standardne veliine (ispod 2 i iznad 40 mm) registrovane su i analizirane. Kriterijum za ocenu usitnjenosti bio je da se postigne to manji sadraj delia ispod i iznad standardne veliine. Protok materijala, odnosno uinak, izraunat je na osnovu mase i protoka. Gustina usitnjenih oklasaka ustanovljena je pomou cilindrine posude prenika 0,3 m i visine 1 m. Na osnovu izmerene mase adekvatne veliine delia oklasaka kukuruza zapremine 0,3 m3 obavljen je proraun gustine mase. Srednja vrednost, na osnovu 10 merenja, iskoriena je kao reprezentativna vrednost. REZULTATI ISPITIVANJA Merenja su pokazala sledee: Bolji rezultati usitnjenosti postignuti su kada su bila primenjena oba kontra noa. Pri radu sa samo jednim kontranoem masa oklasaka bila je samo delimino usitnjena, a primenom samo jednog kontra noa koliina usitnjenih delia, veliine iznad granine, bila je preko 8%. Najbolji rezultati, s obzirom na usitnjenost i uinak, dobijeni su pri brojevima obrtaja rotora sa noevima 480600 min-1. Samo primenom sita prenika otvora 35 mm mogua je prihvatljiva raspodela veliina delia ispod i iznad standardne vrednosti. Rastojanje sita od putanje vrha noeva rotora 20 mm dalo je najbolje rezultate u kvalitetu usitnjenosti. Manja rastojanja dovodila su do zaguivanja protoka materijala ili ak do njegove potpune blokade. Vea rastojanja prouzrokovala su visoko uee veliina delia iznad standardne vrednosti ili ak dobijanje potpuno neusitnjenih oklasaka. Sl. 2 prikazuje raspodelu veliina delia usitnjenih oklasaka, uz primenu odgovarajuih parametara, koja je ucrtana kao prava linija na log-normalnom dijagramu. Na dijagramu vrednosti medijane i standardnog odstupanja nisu prikazani, ve samo udeo delia ispod i iznad graninih vrednosti 2 i 40 mm. Raspodela je prikazana pri radu s oba kontra noa, broj obrtaja rotora sa noevima bio je 600 min-1, prenik otvora na situ ispod rotora 35 mm i odstojanje sita od vrhova noeva 20 mm. Uee veliina delia iznad 40 mm bilo je oko 5, a ispod 2 mm 3,8%. Slian rezultat postignut je i pri frekvenciji obrtanja rotora sa noevima 480 min-1, pri emu je uee delia iznad 40 mm bilo oko 7%, a ispod 2 mm oko 2%. Obe raspodele ispunjavaju postavljene zahteve u skladu sa vrednostima grupe G 50 Austrijskog standarda i grupe P45, predloga evropskog standarda za raspodelu veliina delia drvenog ivera. Najmanji delii usitnjenih oklasaka predstavljaju najlake delove materijala, koje moe da nosi vazduna struja produkata sagorevanja. U toku procesa sagorevanja, posebno u poetnoj fazi, moe da doe do naknadnog paljenja malih delia, pa ak i odnoenja sa produktima sagorevanja izvan dimnjaka. 29

99,9 99,8 99,5 99 98

Zbirni maseni udeo, Cumulative by mass, %

95 90 80 70 60 50 40 30 20 10 5 2 1 0,5 0,2 0,1

Uee veliine delia iznad standarne vrednosti 5 0% , Share of oversized 5.0%

Uee veliine delia ispod standardne vrednosti 3 8% , Share of undersized 3.8%

0,5 0,6 0,8 1

4 5 6 7 8 910

20

30 40 50 60 80 100

200

Veliina delia, Particle size, mm

Sl. 2 Optimalna raspodela veliina usitnjenih delia, prikazana kao prava linija na log-normalnom dijagramu Fig. 2 Particle size distribution, best results, drawn as a solid line on a log-normal distribution grid Prosena gustina povoljno usitnjenog materijala bila je 190 kg/m3, to je gotovo dvostruko vea vrednost od neusitnjenih oklasaka 105 kg/m3. Srednja vrednost gustine drvenog ivera je 290 kg/m3, to znai da zapreminski protok usitnjenih oklasaka treba da bude oko 1,5 puta vei za istu masenu vrednost. To treba uzeti u obzir prilikom izbora uinka punog trasnportera. Praktino ispitivanje loenja drobljenih oklasaka punim transporterom pokazalo je da je neophodna izmena parametara. Naime, delovi oklasaka, svremena na vreme, su se uklinjavali izmeu spirale pua i zida kuita, to je izazivalo blokadu pogona. Ovaj problem moe da se rei ili smanjenjem prenika pua, ili primenom cevi kuita veeg prenika. Vei zazor izmeu punice i kuita elevatora obezbedio bi, istovremeno, smanjenje deformacije delova oklasaka, kao i snagu za njihov transport do loita. Uinak procesora mogao je da se ustanovi samo priblino. On je iznosio oko 300 kg/h, to moe da zadovolji potrebe najmanje tri porodice. ZAKLJUAK Razvijen jednostavan procesor drobilica za usitnjavanje oklasaka kukuruza, moe da zadovolji potrebe korisnika, porodinih domainstava. Jednostavna drobilica sa rotorom u 30

obliku bubnja, sa tri reda spiralno postavljenih noeva i dva stacionarna kontra noa, pokazala je dobre rezultate pri usitnjavanju oklasaka, uz primenu sita ispod rotora sa otvorima prenika 35 mm, razmak izmeu putanje vrhova noeva i sita d = 20 mm i broja obrtaja rotora 480 do 600 min-1. Raspodelom veliina delia koji su vei od 40 mm ili manji od 2 mm ispunjeni su zahtevi definisani u austrijskom standardu i preporuci evropskog standarda za drveni iver namenjen za sagorevanje. Usitnjeni materijal moe da se dozira u loite pomou uobiajenog punog transportera sa veim zazorom izmeu punice i kuita. Uinak ispitanog prototipa dovoljan je da ispuni potrebe tri porodice, ali moe lako da se povea poveanjem radne irine rotora sa noevima. Budui razvoj treba orijentisati ka odgovarajuoj konstrukciji loita i kotla, kako bi bili prilagoeni specifinim zahtevima pri sagorevanju oklasaka kukuruza. LITERATURA 1. Martinov M, Tei M, B. Stepanov. 2005. Solid biomass for household heating in rural areas. Case study for a village in Pannonia region of Serbia and Montenegro. In Proc. 27th International Conference of CIGR Section IV, Proceedings of the Conference, 171-176, Izmir. Neff A, Kuprat H, Twele M, M. Nelles. 2004. Qualittsmanagement bei der Hackschnitzelbereitung. Tagung: Forstwirtschaft als Energieliferant Rahmenbedingungen, Praxisbeispiele, Perspektiven, Eberswalde, Book of Proceedings, 3-9. Anonim. 2004. Solid biofuels - Fuel specifications and classes, prCEN/TS 14961, European Commitee for Standardisation, Brusselsl Anonim. 1974a. Siebbden, Lochplatten fr Prfsiebe, Standard DIN 4187, BeuthVertrieb GmbH, Berlin Anonim. 1974b. Darstellung von Korn- (Teilchen-) grenverteilungen, Logarithmisches Normalver-teilungsnetz, Standard DIN 66144, Beuth-Vertrieb GmbH, Berlin

2.

3. 4. 5.

Napomena: Ovaj rad prikazuje deo razvoja u okviru Eureka projekta E 3414 finansiranog od Ministarstva za nauku Republike Srbije, u saradnji sa kompanijom "Termoplin", u Mladenovcu. Primljeno: 25.12.2007. Prihvaeno: 29.12.2007.

31

Savremena poljoprivredna tehnika Cont. Agr. Engng. Vol. 34, No. 1-2, p. 116, Novi Sad, januar 2008 Biblid: 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 32-39 UDK: 631.544 Originalni nauni rad Original scientific paper

KONTROLA MIKROKLIMATSKIH PARAMETARA U OBJEKTIMA ZATIENOG PROSTORA CONTROL OF CLIMATIC CONDITION INSIDE GREENHOUSES
evi M, Dimitrijevi Aleksandra*, Blain, S.** REZIME Praenje klimatskih parametara u objektima zatienog prostora veoma je znaajan inilac uspenosti biljne proizvodnje. Ukoliko se pravilno i dovoljno brzo reaguje na promenu mikroklimatskih parametara, mogu da se ostvare znaajne utede u energiji i ljudskom radu, to rezultira veom energetskom efikasnou i kvalitetnijem proizvodu koji se iznosi na trite. Faktori uspenosti biljne proizvodnje u zatienom prostoru su temperatura, svetlost, vlanost vazduha i zemljita i sastav i kvalitet vazduha. U radu je data analiza klimatskih uslova u objektima zatienog prostora i mogunost za njihovo praenje i kontrolu. Analiziran je raspored temperatura u objektima i to po duini, irini i visini objekta. Temperature su praene u objektu tunel tipa, pokrivenom dvostrukom folijom, u vreme proizvodnje paradajza. Dobijene vrednosti temperature i relativne vlanosti vazduha, koje pokazuje odreena variranja mogu da poslue za kasnije projektovanje tehnikih sistema zagrevanja i njegovog postavljanja. Kljune rei: zatien prostor, temperatura, relativna vlanost vazduha, ugljen-dioksid, tehniki sistemi, kontrola SUMMARY Climatic conditions in greenhouses are very inportant cocnernig planth growth and development. If adequate and accurate control is applied energy and labor saving can be obtained folwed by good quality products and higher yields. Successful greenhouse production is defined by four main factors temperature, light, water content of the air and soil, and quality of air inside the objects. In this paper climatic conditions in greenhouses are analysed and possibilities of their good control are given. Vertical and horizontal temperature distribution are shown for double plastic covered tunel during tomato production. Values obtained show that temperature and air relative humidity variation in greenhouse, can be used for heating
* Dr Milan evi, redovni profesor, mr Aleksandra Dimitrijevi, asistent, Poljoprivredni fakultet Beograd. ** Slobodan Blain, dipl. ing, Srednja poljoprivredna kola "Josif Pani", Panevo.

32

system projection and installation. Influnce of air quality on time of picking and production quality is also shown. Key words: greenhouse, temperature, relative humidity, CO2, technical systems, control UVOD Da bi se pratili klimatski parametri u objektu i pravilno i brzo reagovalo na promene, mora sa jedne strane da se poznaje fiziologija date biljne vrste i tehnologija proizvodnje, a sa druge strane karakteristike proizvodnog objekta (dimenzije, karakteristike pokrivnog materijala, orijentacija) i klimatski uslovi regiona. Svrha kontrole klimatskih faktora je otpimalizacija biljne proizvodnje u objektima zatienog prostora. Iz tog razloga je neophodno poznavati kakav uticaj okolina ima na rast i razvie biljaka. Proizvoai se opredeljuju za razliite biljne vrste od kojih su najzastupljenije proizvodnja povra i cvea, a sada sve ee i voa. Praenje i kontrola najznaajnih parametara i procesa u objektima, mogu da se obave prilino jednostavnim ali ne dovoljno preciznim ureajima, ali i vrlo sofisticiranim tehnikim i softverskim sistemima. Praenje procesa kod samih biljaka, transpiracije i fotosinteze, takoe je mogue, zahvljujui tehnikom sistemu fitomonitoringa. Sve to je u slubi tehnolokotehnikog sistema proizvodnje u "potpuno kontrolisanim uslovima". MATERIJAL I METODE RADA U radu su dati rezultati praenja klimatskih parametara u objektu tunel tipa pokrivenom dvostrukom folijom istok-zapad orijentacije u vreme proizvodnje paradajza. Dimenzije objekta su 5 x 20 m, a visina 2,75 m. Unutranja folija je S2BC, debljine 80 m, a spoljanja S3N UV AD debljine 180 m. Klimatski parametri su praeni tokom proizvodnje paradajza u prolee 2004. godine, od sadnje na stalno mesto do ubiranja. Temperatura je merena digitalnim termometrima po duini objekta na svaka 3 m, po visini objekta na 50 cm i 130 cm i po irini objekta na 2,5 m i 80 cm od bonih strana. Relativna vlanost je merena po visini objekta na svakih 25 cm, do visine od 150 cm. Merenja su obavljena tri puta u toku dana i to u 7, 12 i 18 h. REZULTATI ISTRAIVANJA I DISKUSIJA Temperatura u objektu Temepratura u objektima zatienog prostora pokazuje znaajna variranja. Kada je re o objektu tunel tipa razlike u temperaturi mogu da se zapaze za razliite strane, tj. zidove objekta. Temperatura duinom objekta menja vrednosti sa tendencijom poveanja na sredini objekta i opadanja na krajevima. Porastom visine objekta temperature na bonim stranama su znatno vie nego na sredini objekta. Takva tendencija se javlja za vreme sva tri merenja u toku dana. Merenja ukazuju na razlike u temperaturi na severnoj i junoj strani objekta. Na manjoj visini razlika u temperaturi je znaajnija i iznosi i do 7 C tokom pojedinih merenja. Na veoj visini te razlike su manje. Via temperatura na bonim stranama u sredinjem delu dana moe da se objasni blizinom pokrivnog materijala na mernom mestu, te i brem zagrevanju vazduha na tim mestima (sl. 2).

33

22
Temperatura, [C] / Temperature, [C]

18 17 16 15 14 Severna strana/North side 13 12 11 10 2 5 8 11 14 17 20 Centralni deo/Central part Juna strana/South side

Temperatura, [C] / Temperature, [C]

21 20 19 18 17 16 15 14 2 5 8 11 14 17 20 Severna strana/North side Centralni deo/Central part Juna strana/South side

Sl. 1 Raspored temperatura po duini i irini objekta na visini od 50 i 130 cm u 7 h Fig. 1 Side and alongside temperat. distribution in greenhouse at 50 and 130 cm at 7 h
34 32

29 Temperatura, [C] / Temperature, [C] 27 25 23 21 19 17 2 5 Severna strana/North side Centralni deo/Central part Juna strana/South side 8 11 14 17 20

Temperatura, [C] / Temperature, [C]

30 28 26 24 22 20 18 16 2 5 8 11 14 17 20 Severna strana/North side Centralni deo/Central part Juna strana/South side

Sl. 2 Raspored temperatura po duini i irini objekta na visini od 50 i 130 cm u 12 h Fig. 2 Side and alongside temperature distribution in greenhouse at 50 and 130 cm at 12 h
21,5 Temperatura, [C] / Temperature, [C]
Temperatura, [C] / Temperature, [C] 20 19 18 17 16 15 14 13 12 11 2 5 8 11 14 17 20 Severna strana/North side Centralni deo/Central part Juna strana/South side

21 20,5 20 19,5 19 18,5 18 17,5 17 2 5 8 Severna strana/North side Centralni deo/Central part Juna strana/South side 11 14 17 20

Sl. 3 Raspored temperatura po duini i irini objekta na visini od 50 i 130 cm u 18 h Fig. 3 Side and alongside temperature distribution in greenhouse at 50 and 130 cm at 18 h U viim delovima objekta na junoj i severnoj strani uoene su manje razlike u temperaturi ako se uporede sa temperaturom u sredinjem delu objekta i pokazuju vie vrednosti od vrednosti dobijenih u centralnom delu objekta. U niim delovima objekta temperatura u severnom delu objekta je nia u poreenju s ostalim mernim mestima, dok je u junom najvia. 34

U veini merenja zapaena je tendencija porasta temperature od ulaza u objekat ka sredini i tendencija ponovnog pada ka kraju objekta. Temperatura u objektima regulie se primenom tehnikih sistema grejanja, hlaenja, ventilacije ili zasenjivanja. Tab. 1 Specifina potronja energije pojedinih sistema za zagrevanje Tab. 1 Specific energy consumption for different heting systems
Sistem za zagrevanje Heating system Centralni sistem, cevi neposedno ispod krova Pipe heating in the height to eaves Centralni sistem, cevi ispod stolova Pipe heating below benches Centralni sistem, cevi pored zida Side wall heating Centralni sistem, cevi iznad zemljita Low pipe heating Specifina potronja energije, W/(m2K) Specific energy consumption Relativna specifina potronja, % Relative specific conspumption

8,2

100

7,4

90

8,1

99

6.7

82

Topao vazduh, manja brzina strujanja Air heating, low fan speed topao vazduh, srednja brzina Air heating, medium fan Topao vazduh, velika brzina strujanja Air heating, high fan speed Konvektori Konvectors Topao vazduh, PE cev Air heater with plastic tube

9,9

121

7,1 8,0

87 97

7,8 7,0

95 85

Sistemi za zagrevanje podrazumevaju primenu zagrejanog vazduha, tople vode i infracrvenog zraenja. Istraivanja pokazuju da su s aspekta potronje energije najrentabilniji centralni sistemi zagrevanja toplom vodom, gde su cevi postavljene neposredno iznad zemljita. Utvreni raspored temperatura ide u prilog ovoj injenici. Za zagrevanje objekata uz istovremeno smanjenje utroka energije, mogu da se koriste termalni zastori ijom primenom se ostvaruju sezonske utede energije od 2530%. Problem 35

kod termalnih zastora moe da predstavlja kondenzacija na unutranjoj povrini, ali to moe da se rei izborom poroznog materijala. Drugi problem je razlika u temperaturi vazduha i temperaturi unutar useva kada se termalni zastori otvore. Za nae klimatske uslove, upotreba dvostruke PE folije kod objekata tunel tipa omoguava poetak prolene proizvodnje paradajza polovinom januara meseca. Temperatura zemljita u objektu moe da se regulie zasenjivanjem objekata, centralnim sistemom zagrevanja sa cevima postavljenim u zemljitu i sistemima za navodnjavanje. Za praenje i kontrolu temperature u objektima mogu da se koriste statike i dinamike strategije. Statika strategija najee podrazumeva zadavanje kontrolnih taaka na osnovu kojih se pokree sistem za zagrevanje/hlaenje. Meutim, poto temperatura u objektima ne zavisi samo od spoljanje temperature, u kontroli se koriste dinamike strategije koje se baziraju na promeni intenziteta sunevog zraenja, osvetljenja i temperature. Vlanost vazduha Merenja ukazuju na variranje relativne vlanosti vazduha tokom dana. Dobijene vrednosti pokazuju znaajne razlike u vrednosti dobijenoj u podnevnim asovima i onoj izmerenoj u jutarnjim i veernjim satima. Po visini objekta relativna vlanost osciluje u granicama do 5%.
Relativn vlanost vazduha, % / Relative humidity, %

70

Relativn vlanost vazduha, % / Relative humidity, %

70

65
7h 12h 18h

65

60

60

55

55

7h 12h 18h

50

50

45 25 50 75 100 125 Visina merenja, cm / Measuring height, cm 150

45 25 50 75 100 125 Visina merenja, cm / Measuring height, cm 150

Sl. 4 Relativna vlanost vazduha u objektu Fig. 4 Relative humidity in the greenhouse Kontrola relativne vlanosti u objektima mogua je primenom sistema ventilacije, zagrevanja, hlaenja, mikrooroavanja i magljenja. Za objekte tunel tipa u naem regionu, prirodna ventilacija daje zadovoljavajue rezultate u kontroli relativne vlanosti. Opta preporuka za kvalitetnu prirodnu ventilaciju, jeste da su otvori na krovu i bonim stranama 1625% od povrine poda. Za blok objekte je neophodno, prilikom izrade projektne dokumentacije, uzeti u obzir i tehnike sisteme prinudne ventilacije. Prinudna ventilacija podrazumeva korienje sistema ventilatora. Razmak izmeu ventilatora zavisi od veliine prostora i moe da bude i do 15 m. Preporuka za blok objekte je da protok vazduha bude 0,02 0,03 m3/s m2. Ako je re o smanjenoj vlanosti u objektu onda je njena regulacija mogua primenom sistema mikronavodnjavanja oroavanjem koji podrazumeva primenu prskaa ili mikrooroivaa. Spektar kapi koji se pri tom dobije je 100150 m ili 510 m.

36

Sastav i kvalitet vazduha U vezi sa sastavom vazduha najznaajniji elementi za biljke su kiseonik i ugljendioksid. Sadraj ugljen-dioksida u vazduhu je oko 0,03%. Optimalni sadraj CO2 je razliit za razliite kulture i kree se u granicama 0,025% do 0,7 (0,9)%. Istraivanja pokazuju da koncentracija CO2 varira tokom dana i da je razliita za razliite delove objekta. Razlog za to je prolaz male, ali ipak dovoljne koliine spoljanjeg vazduha, kroz sastavna mesta na pokrivnom materijalu, koji unosi CO2 dovoljno za potrebe biljaka u ovom delu objekta. Kada je re o dnevnom variranju, najvia koncentraijca CO2 je u ranim jutarnjim satima i poinje da opada u funkciji od ventilacije i fotosinteze, da bi bila najnia u podne. Koliina CO2, koja je potrebna biljci, varira od biljke do biljke, ali istraivanja pokazuju da e veina biljaka prestati da rastu ako se koncentracija CO2 spusti ispod 0,015%. Ve se na 0,022% primeuje usporen rast biljke. Istraivanja sprovedena tokom proizvodnje karanfila ukazuju na to da poveanje koncentracije CO2 dovodi do poveanja sadraja suve materije, ali i do poveanja prinosa, i do 30% u smislu broja i kvaliteta cvetova. U datom vremenu, pri koncentraciji CO2 od 0,055% primeeno je, ak dve nedelje ranije cvetanje. Na slici 5, dat je uticaj poveanja koncentracije CO2 na prinos krastavca.

Sl. 5 Efekat poveanja koncentracije CO2 na prinos krastavca Fig. 5 Influence of CO2 enrichment on cucamber yiled Slina istraivanja sprovedana su za rue, gde je ostvareno poveanje prinosa od 39,7%. Poveana koncentracija u usevu paradajza dovela je do poveanja prinosa od 29% uz ostvarenu bolju vrstou i ravnomernije zrenje. Mogue je, u zatienom prostoru, koncentraciju CO2 poveati primenom adekvatnih ureaja. Ovo se veoma esto koristi kod gajenja krastvaca, dinje i drugih vrsta iz familije Cucurbitaceae. Mogue je ili korienje istog CO2 ili sagorevanje goriva (butana/propana). Ovim sistemima koncentracija CO2 moe da se povea 1020 puta, a mogu da se koriste i automatski sistemi za kontrolu. Viak CO2 u objektu moe da se regulie sistemima ventilacije. Jedan od naina poveanja koncentracije CO2 je i kombinacija dodatnog zagrevanaja i prirodne ventilacije preko potpuno otvorenih ventilacionih otvora. Na taj nain poveavaju se trokovi za zagrevanje objekta, ali se ostvaruje i vei profit koji moe da nadomesti zimske i prolene trokove. 37

Svetlosni uslovi Biljke najbolje iskoriavaju svetlost talasnih duina vidljivog dela spektra, 400-750 nm, pomou koje obavljaju fotosintezu. Kratki infracrveni zraci, 700-2500 nm, imaju toplotni efekat, te ih treba to vie iskoristiti. Ultravioletni zraci, talasnih duina 200-315 nm, negativno utiu na gajene biljke. Kontrola svetlosnih uslova u objektima mogua je tehnikim sistemima za dodatno osvetljenje (lampe razliitog spektra svetlosti) i sistemima zasenjivanja. Natrijumske lampe, slika 6, obino se koriste za dodatno osvetljenje objekta. Korienje usijanih lampi nije preporuljivo, jer crveno svetlo koje se emituje sa ovih lampi uzrokuje da se biljke izduuju. Fluorescentne lampe koriste se u prostorijama za uzgoj. Ove lampe su bogate plavim svetlom, koje utie da biljke, proizvedene iz semena, budu veoma niske.

Sl. 6 Natrijumske i fluorescentne lampe Fig. 6 Natrijum and fluorescent lamps Jaina svetla uglavnom zavisi od zahteva useva i ekonomskog efekta primene. Jaina svetlosti trebalo bi da bude odravana na oko 150-250 /m2s fotosintetiki aktivnog zraenja (FAR). Proizvodnja svetlosti hladnih belih fluorescentnih (CWF) lampi smanjuje se tokom vremena. Zato je vano meriti emitovanje svetlosti redovno. Ako intenzitet svetlosti padne ispod prihvatljivog nivoa (npr. 200 mol/m2s) trebalo bi instalirati nove lampe. Kvantum senzor moe da se koristi za merenje koliine fotosintetiki aktivnog zraenja. Zamenom samo dela ukupnog broja lampi u isto vreme znai da neke lampe rade svojim maksimumom, dok su neke manje efikasne, a fluktuacija u ukupnoj proizvodnji svetlosti je izraenija. Tehniki sistemi kontrole mogu biti projektovani da reaguju na vreme, zatim na koliinu svetlosti u objektu ili na temperaturu u objektu. ZAKLJUAK Biljna proizvodnja u zatienom prostoru predstavlja najintenzivniji oblik proizvodnje u poljoprivredi. Rast biljaka je intenzivan tokom cele godine kako bi se ostvarili visok prinos i dobar kvalitet proizvoda. Utroak energije u ovoj tehnologiji gajenja je izuzetno visok te se greke tokom samog procesa proizvodnje ne smeju dozvoliti. Greke mogu da se svedu na najmanju moguu vrednost primenom preciznih sistema kontrole procesa i klime unutar objekata, pa je praenje i poznavanje mikroklimatskih uslova u objektu od velikog znaaja. Temperatura vazduha i zemljita, vlanost vazduha i zemljita, osvetljenje i sastav i kvalitet vazduha su, osim tehnologije gajenja, osnovni faktori uspenosti biljne proizvodnje. Temperatura pokazuje variranja kako duinom, tako i visinom objekta koja mogu biti znaajna. 38

Orijentacija objekta, takoe, utie na raspored temperatura. Vie temperature javljaju se u jutarnjim satima na junoj strani a nie u popodnevnim. Za adekvatnu kontrolu proruuje se dinamika strategija, s obzirom na kompleksnost odnosa temperature i ostalih klimatskih i proizvodnih parametara u objektu. Relativna vlanost vazduha pokazuje znaajna variranja tokom dana u smislu manjih vrednosti tokom podnevnih asova i viih jutarnjih i veernjih. Sistem prirodne ventilacije preko otvora na eonim i bonim stranama zadovoljava potrebe regulacije relativne vlanosti kod objekata tunel tipa. Efekat poveanja koncentracije CO2 na rast i razvie biljaka je oigledan. Savremeni tehniki sistemi za poveanje koncentracije CO2 podleu visokom nivou kontrole i automatizacije, a njihovom primenom mogue je poveati koncentraciju i do 20 puta. Sistemi dopunskog osvetljenja mogu biti od izuzetnog znaaja u ranoj proizvodnji rasada, gde mogu da poslue za regulaciju koliine svetlosti, ali i kao sistemi za dodatno zagrevanje. Rezultati istraivanja ukazuju na kompleksnost i uzajamnu povezanost i uslovljenost mikroklimatskih uslova i procesa u objektima zatienog prostora. To je razlog zato se sve vea panja posveuje modeliranju i optimalizaciji proizvodnje, kao i tehnoloko-tehnikim sistemima kontrole u objektima zatienog prostora. LITERATURA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Tantau H.-J. 1999. Specific Equipment Used for Cultivation Inside Greenhouses, Plant Production Engineering, CIGR Handbook of Agricultural Engineering, Volume III. Hashimoto Y, Nishina H. 1999. Greenhouse, Energy and Biomass Engineering, CIGR Handbook of Agricultural Engineering, Volume V. Bot G. P. A. 1993. Physical modelling of greenhouse climate, The Computerized Greenhouse, eds. Hashimoto, Y., G. P. A. Bot,W. Day, H.-J. Tantau, and H. Nonami, pp. 5173. New York: Academic. Tantau H.-J. 1993. Optimal control for plant production in greenhouses, The Computerized Greenhouse, eds. Hashimoto, Y., G. P. A. Bot, W. Day, H.-J. Tantau, and H. Nonami, pp. 139152. New York: Academic. Albright L. D. 1991. Production solar greenhouses. Solar Energy in Agriculture, ed. Parker, B. F, pp. 213231. Amsterdam: Elsevier. Haruhiko Murase 2002. Precision Technologies for Protected Agriculture, CIGR XVth World Congress, Chicago, USA. Hanan J. Joe, 1998. Greenhouses. Advanced Technology for Protected Cultivation, CRC Press. Nelson V. P. 2003. Greenhouse Operation and Management, Sixth edition, Prentice Hall Prihvaeno: 08.01.2008.

Primljeno: 05.01.2008.

39

Savremena poljoprivredna tehnika Cont. Agr. Engng. Vol. 34, No. 1-2, p. 116, Novi Sad, januar 2008 Biblid: 0350-2953 (2008) 34:1-2, p. 40-46 UDK: 631.333 Originalni nauni rad Original scientific paper

POPRENA DISTRIBUCIJA MINERALNOG UBRIVA SIDE DISTRIBUTION OF FERTILIZER

Turan J, Kosovac M.* REZIME Radom je obuhvaen deo ispitivanja poprene distribucije mineralnog ubriva, koje periodino obavlja Institut za poljoprivrednu tehniku u saradnji sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Analiziraju se rezultati ispitivanja poprene distribucije mineralnog ubriva u radu sa dva rasipaa, pri teoretskim normama od 15, 300 i 500 kg/ha. Kljune rei: mineralno ubrivo, norma, poprena distribucija, rasipa SUMMARY In this scientific work a part of testing for side distribution of mineral fertilizer that were conducted by the Institute for Agricultural machinery in cooperation with the Institute for field and vegetable crops in Novi Sad was covered. The results of mineral fertilizer side distribution were analyzed involving two fertilizer spreaders with 150, 300 and 500 kg/ha output. Key words: fertilizer, performance, side distribution, spreader UVOD Poprena distribucija mineralnog ubriva ima uticaj na ravnomeran prinos poljoprivrednih kultura. Smatra se da vea neravnomernost (preko 15%), utie na prinos poljoprivrednih kultura. Institut za poljoprivrednu tehniku, pri Pljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, u saradnji sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo obavio je terensko ispitivanje poprene distribucije mineralnog ubriva. MATERIJAL I METOD RADA Uslovi za ispitivanje Ispitivanje je obavljeno na parceli Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Parcela ispitivanja je u katastru Srbobrana - varc sala.

* Dr Jan Turan, docent, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovia 8. ** Milan Kosovac, dipl. in. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

40

Brzina i pravac vetra Brzina vetra merena je elektronskim anemometrom DA 4000 (sl. 1), u momentu rada agregata, odnosno u momentu uzorkovanja. Brzina vetra je bila zanemarljiva i oba dana ispitivanja bila je ispod 1 m/s.

Sl. 1 Merenje brzine vetra Fig. 1 Measuring of wind velocity

Sl. 2. Centrifugalni rasipa sa dvostrukim diskom "A" Fig. 2 Centrif.l spreader with double disc "A Reimi rada agregata

Sl. 3 Centrifugalni rasipa sa jednim diskom "P" Fig. 3 Cent.l spre.r with single disc "P"

Od agregata ispitivani su: Centrifugalni rasipa sa dvostrukim diskom (sl. 2). Kapacitet rasipaa je 1.000 kg a radni zahvat je 24 m (u daljem tekstu "A"). Centrifigalni rasipa sa jednim diskom. (sl. 3) kapaciteta 400 kg i radnog zahvata 12 m.

41

Rasipai su agregatirani traktorom u tri take (noeni). Radni organ za razbacivanje ubriva je podeen po horizontali i vertikali na traktoru simetrino u odnosu na uzdunu osu traktora. Visina radnog organa je podeena na 72 cm sa prednje i zadnje strane (poz. A i B na slici 4).

Sl. 4 Nivelisanje rasipaa Fig. 4 Spreader leveling Ispitivanje poprene raspodele obavljeno je za tri "teoretske norme" rasipanja. Definisane su teoretske norme rasipanja: - 150 kg/ha (I) - 300 kg/ha (II) - 500 kg/ha (III) Da bi se ostvarile zadate norme rasipai su podeeni po sledeoj emi: Tab. 1 Podeenost rasipaa Tab. 1 Spreader adjustment
Rasipa Spreader Norma Performa nce I II III I II III IMT 539 8 IMT 577 8 Traktor Radna brzina km/h Workin g speed Stepen prenosa menjaa Gear ratio Poloaj dozatora PV o/min Position of hopper Napomena Note

Dvostruki disk "A" Double disc Jednostruki disk "P" Single disc

25 540 32 40 3 540 6 6

Ugao lopatica duge: 70 kratke: 89

IV V

1.600 o/min mot.

IV

1.700 o/min mot.

42

Materijal ispitivanja U ispitivanju je korieno mineralno ubrivo struno nazvano "kompleksno" mineralno ubrivo sa mikroelementima.

Sl. 5 Ispitivano ubrivo Fig. 5 Examined fertilizer Koriena oprema U toku ispitivanja na parceli korieni su: digitalni anemometar DA 4000, metarska pantljika (30 m), dvometar, vizir motke, merne posude, plastine kese kesa sa hladnim zavarom, flomaster - marker, fotoaparat, diktafon. Od navedene opreme, digitalni anemometar prikazan je na slici 1. dok ostala oprema spada u tzv. standardnu opremu, osim mernih posuda koje su prikazane na slici 6. Merne posude su kartonske kutije, dimenzije 50 x 50 cm, dubine 10 cm, sa pregradama u obliku saa, visine 8 cm. Posude su napravljene od kartona i rasklopive su, radi pogodnosti transporta.

Sl. 6 Merne posude Fig. 6 Measuring cups 43

Laboratorijska oprema U laboratorijskim ispitivanjima koriena je sledea oprema: - elektronska vaga, - PC raunar P IV. Metod rada Za uzorkovanje poprene distribucije ravnomernosti rasporeda mineralnog ubriva po radnom zahvatu rasipaa korieno je 84 posuda (sl. 6.) Posude su postavljane u etiri reda (etiri probe), sa napomenom da je u sredini ostavljen prostor za prolaz agregata za rasipanje. Na terenu se postave posude (sl. 6) za uzorke, prema emi prikazanoj na slici 7. i prolazom agregata i rasuto ubrivo pada u posude, koje se zatim istresaju u posebne kesice, koje se obeleavaju radi dalje laboratorijske obrade na elektronskoj vagi preciznosti 0.01 gr. Meri se bruto masa uzorka i u toku obrade podataka na raunaru oduzima se tara, odnosno masa kesice. Uzorak iz jedne kesice predstavlja masu ubriva sa 0,25 m2, koja se potom matematikim relacijama svodi na normu ubrenja po hektaru (kg/ha).

Sl. 7 ema rasporeda posuda za skupljanje uzorka Fig. 7 The position of cups for samples collecting scheme REZULTATI ISTRAIVANJA I DISKUSIJA Rezultati poprene raspodele obraeni su statistiki i prikazani u okviru ovog poglavlja. Krive na dijagramima predstavljaju fitovane krive (trendline) polinomi drugog stepena, odnosno kvadratne regresije proizale iz dijagrama raspodele. Mora se ukazati na to da pojedine take na dijagramima nisu take kao rezultat jednog merenja, nego svaka taka predstavlja srednju vrednost od 4 merenja na istom rastojanju od prohoda agregata. Na taj nain obezbeen je reprezentativan uzorak za analizu. injenica je da rasipai nisu ostvarili predviene norme rasipanja, uprkos tome rezultati su uporedivi, jer je ubrivo razbacivano u identinim uslovima. 44

Sl. 8 Dijagram raspodele pri podeenoj normi od 150 kg/ha Fig. 8 Distribution diagram by 150 kg/ha output

Sl. 9 Dijagram raspodele pri podeenoj normi od 300 kg/ha Fig. 9 Distribution diagram by 300 kg/ha output

Sl. 10 Dijagram raspodele pri podeenoj normi od 500 kg/ha Fig. 10 Distribution diagram by 500 kg/ha output Analizom dijagrama na slikama 8, 9 i 10 zapaa se da su rasipai radili sa smanjenom normom od fabriki preporuene i podeene. Sledee to se zapaa jeste da je fitovana kriva normalne distribucije raspodele za rasipa sa dvostrukim diskom poloenija, odnosno prirast 45

joj je blai u odnosu na krivu rasupanja rasipaa sa jednostrukim diskom. To u praksi znai da je rasipa sa dva diska bolji u pogledu ravnomernije poprene raspodele. Generalno, rasipa sa dva diska rasipao je manje, ali pravilnije u odnosu na rasipa sa jednim diskom. Napomena o rasipaima: Rasipa da bi ispravno radio mora imati ispravan neoteen mea, Kod rasipaa nieg tehnolokog nivoa (u naem sluaju rasipa "P") dozator je grube, a esto i neprecizne izrade, Proizvoai rasipaa vieg tehnolokog nivoa daju okvirne tabice podeavanja rasipaa za datu normu, ubrivo i granulaciju, Preporuke proizvoaa rasipaa treba uzimati sa rezervom i gde je to mogue obaviti proveru na terenu u konkretnim uslovima, Poveanje norme ubrenja, ako je mogue, ostvarivati veim otvorom dozatora a ne smanjenom radnom brzinom. To je naroito vano kod ubriva koja imaju vei nasipni ugao i koja sporije "cure" kroz dozator. ZAKLJUAK Poprena raspodela je utoliko bolja to fitovana kriva ima manji ugao nagiba, odnosno to je kriva po svom izgledu blia pravoj liniji na visini zadate norme. U toku terenskog ispitivanja, to su na kraju pokazala i laboratorijska merenja namee se zakljuak da se ubrivo razbacuje razliito, pri identinim uslovima za rad agregata (nizak procenat statistiki beznaajnih razlika t-testa aritmetikih sredina norme rasipanja). Preporuke koje daje proizvoa rasipaa ubriva, treba uzeti kao osnovu za preciznije podeavanje na terenu za svako ubrivo posebno. Kod podeavanja norme treba voditi rauna o raunskom radnom zahvatu rasipaa. Mea rasipaa u toku rada mora da radi ispravno i u ubrivu ne smeju biti strane primese i vee grudve. Pri niim normama rasipanja rasipai su pokazali vii nivo preciznosti i raspodele nego kod viih normi. U sluaju daljih ispitivanja potrebno je posvetiti panju laboratorijskim ispitivanjima fizikih osobina materijala-ubriva. LITERATURA: 1. 2. 3. 4. uljat M. Gapar I. Duvnjak V. 1993. Raspodjela mineralnih gnojiva, Agrotehniar, 1-2: 25-28. Lazi V, Turan J. 1994. Izbor maina za ubrenje semenskog kukuruza. In proc: Mehanizovana proizvodnja semenskog kukuruza. Monografija. Institut za poljoprivrednu tehniku, Novi Sad, Pobeda-Holding DD, Novi Sad, 84-88. Turan J, Kosovac M. 2007. Fizike osobine i poprena distribucija mineralnih ubriva, Studija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2007, 38. Turan J, Mehandi R, Kosovac M. 2006. Granulometrijski sastav i poprena distribucija mineralnog ubriva, Studija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 16.

Primljeno: 04.01.2008. 46

Prihvaeno: 08.01.2008.

Savremena poljoprivredna tehnika Cont. Agr. Engng. Vol. 34, No. 1-2, p. 116, Novi Sad, januar 2008 Biblid: 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 47- 54 UDK: 633.41:631.53.041 Orginalni nauni rad Orginal scientific paper

UTICAJ DUBINE SETVE NA KVALITET SETVE EERNE REPE PLANTING DEPTH FROM THE SUGAR BEET SEEDING QUALITY VIEWPOINT
Findura P,* Tth P,* Ponjian O,** Turan J.** REZIME Predsetvena priprema zemljita, vrsta sejalice, vrsta korienog semena, radna brzina, kao i drugi faktori utiu na kvalitet ulaganja semena u zemljite. Kako horizontalni, tako i vertikalni raspored semena u zemljitu utie na rast biljaka. U ovom radu posebno je razmatrana problematika dubine setve, zato to samo ujednaena dubina setve omoguava ujednaeno i brzo nicanje eerne repe. Takoe, ujednaeno nicanje predstavlja osnovu za dostizanje visokih prinosa gajene kulture. Navedena problematika reavana je u okviru projekta VEGA Intellectualised management of technology for setting up plantings of maise and sugar beet as energy crops. Kljune rei: seme, sejalica, dubina setve, eerna repa SUMMARY Pre-planting soil preparation, choice of a planter, variety of seed used, working speed of a planter, and other parameters and variables influence the quality of seed placement into soil. Horizontal as well as vertical distributions of seeds in soil significantly influence the quality of the planting. The contribution presented in this paper explores the problem of planting depth because above all, balanced seeding depth facilitates steady and fast germination of beet. At the same time this germination creates suitable conditions to achieve high yields of grown crop. Above described problem was addressed under the auspices of project VEGA: Intellectualized management of technology for setting up plantings of maize and sugar beet as energy crops. Key words: seed, planter, seed depth, sugar beet UVOD Vertikalni raspored semena odreen je njegovom dubinom ulaganja dubinom setve. Pod pojmom dubina setve se, prema standardu SN (STN) 46 54 51, podrazumeva rastojanje od donjeg dela semena do povrine zemljita iznad semena nakon njegovog ulaganja u zemljite.
* In. Pavol Findura, PhD, In. Pavol Tth, Phd, Slovensk ponohospodrska univerzita v Nitre, Slovensk republika, e-mail: Pavol.Findura@uniag.sk **Mr Ondrej Ponjian, asistent, dr Jan Turan, docent, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovia 8

47

Prilikom setve eerne repe potrebno je navedenu definiciju dodatno precizirati. Dubina setve (h) odreena je ne samo dubinom ulaganja semena u zemljite (to predstavlja rastojanje izmeu donjeg dela semena i povrine zemljita), nego i visina nagrnutog zemljita iznad semena. Prilikom izbora optimalne dubine setve kao glavni faktor navodi se kontakt semena sa setvenom posteljicom vlanim zemljitem (Brunotte, 1986; Kstner, 1992; Bajkin, 1996). Kod velike dubine setve dolazi do velikog naprezanja biljaka i slabijeg nicanja. Kod male dubine setve osim problema nedostatka vode postoji opasnost oteenja klice ubrivom ili herbicidima. Literaturni podaci iz oblasti uticaja zadane dubine setve na poljsko nicanje su veoma razliiti. Poznato je da na lakim tipovima zemljita, u sunim uslovima i kod kasnije setve potrebno je obezbediti veu dubinu setve u odnosu na dubinu setve na teim tipovima zemljita, u vlanim uslovima i kod rane setve. Dozvoljeno odstupanje podeene dubine setve mora da bude u granicama 5 mm od optimalne dubine setve (Sviridov, 1977). Gluchovsk (1973) navodi da ovakvo odstupanje od optimalne dubine setve utie na smenjenje procenta izniklih biljaka u poljskim uslovima za 7 11%. Za ostvarivanje to ujednaenije dubine setve, kod preciznih sejalica koriste se razni sistemi za podeavanje dubine setve. Prouavanjem dubine setve bavilo se vie autora, (Streit-Wilhelm, 1992; Isensee, 1993; Wilhelm, 1993; Ponjian et al, 2005), koji navode da na dubinu setve veliki uticaj ima predsetvena priprema zemljita, vrsta sejalice i radna brzina. Za merenje dubine setve najvie se koriste bezkontaktni sistemi merenja i to uglavnom zbog jednostavnosti njihove primene. MATERIJAL I METOD RADA Merenja su izvedena u poljskim uslovima na sejalicama "Becker SE 4-049" koja se najvie koristi za setvu eerne repe u Republici Slovakoj, "Meca 2000" proizvoaa "Monosem" i sejalica "Planter II" proizvoaa "Kuhn". Sejalica "Becker" za odravanje dubine setve ima tandem oslonih tokova, dok sejalice Meca 2000" i "Planter II" imaju podeavanje dubine setve pomou napred postavljenog oslonog toka. Prilikom ispitivanja dubine setve ispotovani su zahtevi u saglasnosti sa normom ISO 7256/1 i to prilikom setve u okviru klasine tehnologije obrade zemljita. Merenje dubine setve izvedeno je indukcijskim i ultrazvunim senzorom pri radnoj brzini sejalica od 0,5 do 2,5 m/s, u zavisnosti od mogunosti izbora stepena prenosa vuno-pogonskih jedinica. U okviru laboratorijskih merenja izvedena je provera mogunosti korienja ultrazvunog senzora za merenje rastojanja od senzora do povrine zemljita i odreene su osobine zemljita i semena. U vreme poljskih ispitivanja ispitivane su osobine zemljita, dubina setve u zavisnosti od radne brzine i meren je profil zasejanih redova. REZULTATI ISTRAIVANJA I DISKUSIJA Cilj rada bilo je ocenjivanje nekoliko savremenih, najvie korienih sejalica sa polazita dubine ulaganja semena. Ocena je izvedena na sledei nain: 1. ocenjivanje osobina zemljita sa stanovita kvaliteta setve, 2. ocenjivanje osobina korienog semena i 3. ocenjivanje dubine setve. 48

Ocenjivanje osobina zemljita sa stanovita kvaliteta setve Prilikom odreivanja kvaliteta setve u poljskim uslovima, neophodno je odrediti osobine zemljita (ISO 7256/1), nakon predsetvene pripreme (kompaktor Saturn 6). Setva je izvedena na zemljitu sa sadrajem estica manjih od 0,01 mm oko 30%, to predstavlja glinovit do glinovito-peskovit tip zemljita. Struktura gornjeg sloja zemljita (0 do 30 mm) zadovoljavala je zehteve za predsetvenu pripremu zemljita. Ako se polazi od zahteva da maseni procentualni udeo dimenzija do 10 mm bude minimalno 50% (izmereno 77%) i do 40 mm 90% (izmereno 100%), moemo konstatovati, da je zemljite u toku predsetvene pripreme usitnjeno vie nego to je to potrebno. Za merenje dubine setve potrebno je odrediti zapreminsku masu zemljita na dubini koja utie na formiranje setvene posteljice (sl. 1). Na slici 1, prikazan je i penetrometrijski otpor zemljita.

Penetrometrijski otpor zemljita, MPa Penetrometric resistance, MPa Zapreminska masa, Soil bulk density t/m3

Dubina, Depth, mm

Sl. 1 Zapreminska masa i penetrometrijski otpor zemljita u zavisnosti od dubine, nakon predsetvene pripreme zemljita Fig. 1 Soil bulk density and soil penetrometric resistance in soil profile after seedbed soil preparation Poravnatost povrine zemljita pre setve popreno u odnosu na smer setve odreena je standardnom devijacijom (5,5 do 9,4 mm) i koeficijentom varijacije (71,682%). Rastojanje izmeu mernih mesta postavljenih normalno na pravac setve bilo je 100 mm. Ocenjivanje osobina korienog semena Pogodnost korienog semena za dati tip setvenog aparata odreena je prvenstveno dimenzijama semena. Generalno moe da se konstatuje da za mehaniko izuzimanje semena potrebno je korienje semena sa minimalnom razlikom izmeu njegove duine, irine i debljine. Pneumatski setveni aparati su manje osetljivi na razliite dimenzije semena. Zbog navedenih osobina setvenih aparata, a da bi se eliminisala dodatna mogunost greke, korieno je doraeno genetiki monogermno seme eerne repe sorte "patrcia", kalibracije 3,5-4,75 mm. Dimenzije korienog semena imale su srednje vrednosti: 1. duina = 4,21 mm, 2. irina = 3,83 mm i 3. debljina = 3,61 mm. 49

Vrednosti koeficijenata oblika su bile k1= 1,114, k2= 1,061, k3= 1,174 i k4= 1,069. Tab. 1 Zahtevana i stvarna zastupljenost semena unutar pojedinih grupa (seme kalibracije 3,54,75 mm) Tab. 1 Required and actual representation of seeds in individual groups (seeds of caliber 3,54,75 mm)
Parametar Parameter Zahtevana zastupljenost, % Required size limit, % Izmerena vrednost, % Measured value, % Distribucija dimenzije semena eerne repe po grupama, mm Size distribution of sugar beet seeds in size groups, mm 3,5-4,75 <3,5 3,25-3,49 <3,25 >4,75 4,75-4,99 >4,99

min. 88 96,5

6 3,5

4,5 3,5

1,5 0

6 0

4,5 0

1,5 0

Moemo konstatovati da korieno seme ispunjava standarde svetskih proizvoaa (ISO nepostoji). Re je o zahtevanom sadraju semena unutar definisane kalibracione grupe minimalno 88% a izmereno je 96,5%, dok dozvoljena zastupljenost ispod donje kalibracione granice iznosi 6, a izmereno je 3,5%. Dozvoljena zastupljenost iznad gornje granice iznosi 6, a izmerno je 0% (tab. 1). Masa 1.000 semena bila je 26,4 g. Ocenjivanje dubine setve Dubina setve (h) definisana je kao udaljenost od donjeg dela semena do povrine zemljita iznad semena nakon setve. Podaci dobijeni kontaktnim (indukcionim) i bezkontaktnim (ultrazvunim) ureajima za merenje (senzora) obraeni su pomou A/D konvertora i uskladiteni u IM memorijsku karticu. Osnovu predstavlja horizontalna ravan i brazdica formirana pomou raonika. Dubina seve (h) odreena je dubinom ulaganja semena u zemljite (hs) i visinom nagrnutog sloja zemljita iznad semena (hn). Prilikom donoenja zakljuka poli smo od pretpostavke, da dubina ulaganja semena u zemljite (hs) odreena je dubinom formirane brazdice. Ova dubina je merena kontaktnim i bezkontaktnim ureajima za merenje, ali i runo merenjem formiranog profila brazdice. Profili formiranih brazdica za tri ispitivane sejalice u zavisnosti od radne brzine prikazane su na slici 2.

50

Profil riadk Profil brazdice, profile, mmu, mm Row mm, Row profile, mm

Meca 2000 15 10 5 0 -210 -180 -150 -120 -90 -60 -30 -5 0 30 -10 -15 -20 -25 -30 Rastojanje od sredine brazdice, mm, -35 Distance from the middle of u, mmmm Vzdialenos od the middle of row, Distance from stredu riadk row, 0,65 m/s 1,65 m/s 2,35 m/s

60

90

120

150

180

210

Planter II
15

Profil riadku, mm Profil brazdice, mm, Row profile, mm

10 5 0 -210 -180 -150 -120 -90 -60 -30 -5 0 -10 -15 -20 -25 -30 30 60 90 120 150 180 210

Rastojanje od sredine brazdice, mm, -35 Distance from s tredu riadku, mm Vzdialenos odthe middle of row, mm
0,68 m/s 1,71 m/s 2,42 m/s

Becker S E 4-049

Profil brazdice, Profil riadku, mmmm mm, Row mm Row profile, profile,

15 10 5 0 -210 -180 -150 -120 -90 -60 -30 -5 0 -10 -15 -20 -25 -30 Rastojanje od sredine brazdice, mm, -35 Distance from the middle of row, mm Distance from od stredu riadku, mm Vzdialenos the middle of row, mm
0,88 m/s 1,73 m/s 2,68 m/s

30

60

90

120

150

180

210

Sl. 2 Profil formiranih brazdica prilikom setve korienjem sejalica "Meca 2000", "Planter II" i "Becker SE 4-049" za tri radne brzine Fig. 2 Profile of seed furrows Meca 2000, Planter II and Becker SE 4-049 using three working speeds Iako se u praksi ne koristi ovako velik razmak brzina setve, na osnovu rezultata ispitivanja zakljuujemo da poveanjem radne brzine dolazi do smanjenja dubine brazdice, a time i dubine ulaganja semena u zemljite. 51

Meca 2000, 1,65 m/s 15

Profil brazdice, mm, Row profile, mm Row Profil riadku, mm profile, mm

10 5 -210 -180 -150 -120 -90 -60 0 -30 -5 0 -10 30 60 90 120 150 180 210

hs= 23,84 mm, hn= 3,08 mm -15 s= 1,22 mm, n= 0,90 mm -20 Vks= 5,13 %, Vkn= 29,25 % -25
-30

Rastojanje od sredine brazdice, mm, Distance from the middle of row, mm Distance from od stredu riadku, mm Vzdialenos the middle of row,

-35

P lanter II, 1 ,7 1 m/s Prof il Row Profil brazdice, mm,ria dku, m Row profile, profile, mm mm 15 10 5 -210 -180 -150 -120 -90 -60 0 -30 -5 0 -10 -15 -20 -25 -30 30 60 90 120 150 180 210

hs= 28,98 mm, hn= 2,02 mm s= 1,31 mm, n= 0,36 mm Vks= 4,52 %, Vkn= 17,64 %

Rastojanje the sredine brazdice, mm Distance fromod-35middle of row, mm, Vzdialenos od s tredu riadk row, Distance from the middle of u, mmmm
Becker S E 4-049, 1,73 m/s

Profil RowProfil riadku, mm brazdice, mm, Row profile, mm profile, mm

15 10 5 -210 -180 -150 -120 -90 -60 0 -30 -5 0 -10 -15 -20 -25 -30 30 60 90 120 150 180 210

hs= 24,86 mm, hn= 5,22 mm s= 1,68 mm, n= 0,80 mm Vks= 6,76 %, Vkn= 15,41 %

-35 Rastojanje od sredine brazdice, mm, Distance from the middle of row, mm Distance from the middle riadku, mm Vzdialenos od stredu of row, mm

Sl. 3 Profil formiranih brazdica korienjem sejalica "Meca 2000", "Planter II" i "Becker SE 4-049": hs srednja vrednost dubine ulaganja semena, hn visina nagrnutog zemljita iznad semena, s, n - standardna devijacija dubine ulaganja semena i visine nagrnutog zemljita, Vks, Vkn- koeficijent varijacije dubine ulaganja semena i visine nagrnutog zemljita Fig. 3: Profile of seed furrows of planters Meca 2000, Planter II and Becker SE 4-049: hs- average value of depth of seed position, hn- height of soil cover above seed, s, n- standard deviation of depth of seed position and height of cover, Vks, Vkn- coefficient of variance of depth of position and height of cover 52

Drugi faktor koji utie na dubinu setve je visina nagrnutog zemljita iznad semena (hn). Meusobno poreenje tri ispitivane sejalice pri brzini setve priblino 1,7 m/s, prikazano je na slici 3. Razlike se sastoje u obliku nagaznih, pritisnih tokova. Sejalica "Planter II" zatvaranje brazdice izvodi pomou udvojenih konusnih tokova, sejalica "Meca 2000" i sejalica "Becker" imaju postavljen specijalni letviasti valjak. Sloj zemljita iznad semena formiran sejalicom "Planter II" veoma dobro se ponaa prilikom formiranja pokorice, koja veoma lako puca po duini reda. Prilikom odreivanja i odluivanja o dubini setve u praksi treba da raunamo i sa uticajem erozije na sloj nagrnutog zemljita iznad semena. Kontinualno merenje dubine setve izvedeno je pomou indukcijskog i ultrazvunog ureaja za merenje. U praksi se vie koristi bezkontaktni ultrazvuni ureaj za merenje. Za njegovo korienje u laboratorijskim uslovima bilo je potrebno obaviti probna merenja, radi odreivanja njegove tanosti i osetljivosti. Merni sistem svojom konstrukcijom dovodi do odreenog kanjenja u procesu registrovanja podataka, naime u horizontalnoj ravni, o emu se vodilo rauna prilikom postavljanja ureaja za merenje u odnosu na raonik. Rezultati kontinualnog merenja dubine setve za tri posmatrane sejalice pomou indukcionog i ultrazvunog ureaja za merenje prikazane su na slici 4.
40

Depth of sowing, mm Dubina setve, mm, Hbka of sowwing, mm Depth sejby, mm

35 30 25 20 0 0,5 1 1,5 y = 1,32x2 - 6,684x + 34,435 R2 = 0,8833

y = 1,59x2 - 8,795x + 42,649 R2 = 0,896 y = 1,0429x2 - 8,0506x + 38,052 R2 = 0,9999

2,5

Working Working speed, Radna brzina, m/s,speed, m/s m/s m/s Pracovn rchlos,

Planter II

Becker SE 4-049

Meca 2000

Sl. 4 Zavisnost dubine ulaganja semena u zemljite od radne brzine sejalica "Planter", "Becker" i "Meca" Fig. 4 Relationship between depth of seed placing in soil and work speed of planters Planter, Becker and Meca Svaka sejalica je testirana za pet radnih brzina u zavisnosti od mogunosti vuno-pogonskih jedinica. Rezultati pokazuju da poveanjem radne brzine za sve ispitivane sejalice dolazi do smanjenja dubine setve, prevashodno zbog smanjenja dubine ulaganja semena u zemljite. Najvee promene u dubini setve pod uticajem radne brzine izmerene su za sejalicu "Becker SE 4-049" sa standardnom devijacijom od 9,8 mm. Za sejalicu "Planter II" izmerene su srednje vrednosti standardne devijacije od 7,38 mm. Najmanje vrednosti standardne devijacije izmerene su za sejalicu "Meca 2000". 53

ZAKLJUAK Cilj rada bilo je praenje dubine setve eerne repe pri razliitim radnim brzinama. Obavljena merenja su u skladu sa standardom ISO 7256/1 i dokazuje se da radna brzina znatno utie na dubinu ulaganja semena u zemljite. Od ispitivanih sejalica najmanju vrednost standardne devijacije dubine setve, prilikom promene radne brzine, ostvarila je sejalica "Meca 2000". LITERATURA Bajkin A. 1996. Mehanizacija u povrtarstvu, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 355. 2. Brunotte J. 1981. Einzelkornsaat von Rben-Anforderungen und vergleichende Untersuchungen von Druckrollen. In: Landtechnik, 41(3):110-114. 3. Findura P. 2005. Kvalita rozmiestnenia osiva v pde pri sejbe cukrovej repy. In: Dizertan prca, Nitra, 72-135. 4. Gluchovsky V.S. 1973. Theoretische Grundlagen und Begrndung der Zuknftigen. In: Technologie der Zuckerrbenaussaat, Symposium, Moskau KDT, 31-38. 5. Isensee E. 1993. Saatgutablage. In: KTBL Ergebnisse von Versuchen zur Bodenbearbeitung und Bestelung, Darmstadt, 113-119. 6. Kstner B. 1992. Sptauflufer und ihr Ertragsverhalten. In: Zuckerrbe, 41(4): 220-222. 7. Ponjian O, Bajkin A, urovka M. 2005. Efikasnost rada pneumatske sejalice pri setvi crnog luka, Savremena poljoprivredna tehnika, 31(1-2): 56-62. 8. Streit H. Wilhelm W. Hhn K. 1992. Beeinflusst die Saatbettbeschaftenheit die Ablagegenauigkeit bei der Einzelkornsaat? In: Die Zuckerrbe, 41(2): 120-123. 9. Sviridov V. D. 1977. ber die Bedeckungshhe von Saatkrnern. In: Sacharnaja 10. svekla, 22(4): 23-24. 11. Wilhelm W. 1993. Qualitt der Saatguteinbettung bei Zuckerrben. In: KTBLErgebnisse von Versuchen zur Bodebbearbeitung und Bestelung, Darmstadt, 120127. Primljeno: 12.12.2007. Prihvaeno: 15.12.2007. 1.

54

Savremena poljoprivredna tehnika Cont. Agr. Engng. Vol. 34, No. 1-2, p. 116, Novi Sad, januar 2008 Biblid: 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 55-62 UDK: 631.55.032:635.21 Orginalni nauni rad Orginal scientific paper

UBIRANJE MLADOG KROMPIRA YOUNG POTATO HARVESTING

Bajkin A, Ponjian O, Markovi V.* REZIME U radu su prikazani rezultati ispitivanja delimino mehanizovanog ubiranja mladog krompira, namenjenog za korienje u sveem stanju ili za duboko zamrzavanje. Proces delimino mehanizovanog ubiranja se sastojao od sledeih faza: mehnaizovanog uklanjanja lisne mase, vaenja, runog skupljanja i utovara u transportno sredstvo. Izabrane su maine pomou kojih moe uspeno da se izvodi delimino mehanizovano ubiranje mladog krompira, namenjenog za duboko zamrzavanje. Zbog velikog utroka prvenstveno ivog i mainskog rada, kao i zbog postizanja jo boljeg kvaliteta ubranog mladog krompira, preporuuje se korienje savremenih kombajna za potpuno mehanizovano ubiranje mladog krompira. Dubokim zamrzavanjem mladi krompir postaje interesantna sirovina za preraivaku industriju Kljune rei: mladi krompir, uklanjanje lisne mase, vaenje, runo sakupljanje, mehanizovano ubiranje SUMMARY Reviewed in this paper are the results of investigation on the semi-mechanized harvesting of young potato for fresh consumption or deep freezing. The semi-mechanized harvesting comprized following stages: mechanized defoliation, uprooting, hand picking and loading onto the transport vehicle. Machines were selected so as to allow efficient semi-mechanized harvesting of young potato for deep freezing. Due to high input of primarily labour and machine work, as well as in order to achieve higher quality of harvested potato, the use of modern combine harvester is recommended for a fully mechanized harvest of young potato. Deep frozen young potato is highly sought after by the food processing industry. Key words: young potato, defoliation, uprooting, hand picking, mechanized harvest UVOD Krompir predstavlja jednu od osnovnih gajenih kultura kako po povrinama na kojima se gaji tako i po znaaju u ljudskoj ishrani. Pored zrelog krompira poseban znaaj u ljudskoj ishrani ima mladi krompir. Mladi krompir predstavlja mlade, jo potpuno neformirane krtole, izuzetno cenjene u ishrani. Mladi krompir za berbu pristie u prolee kada jo uvek nije veliki izbor
* Dr Anelko Bajkin, redovni profesor, mr Ondrej Ponjian, asistent, dr Vladan Markovi, redovni profesor, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovia 8.

55

povrtarskih kultura, a zbog izuzetnog kvaliteta vrlo je cenjena namirnica. Zbog ranog ubiranja mladi krompir ima veliki agrotehniki znaaj, jer posle njega mogu da se gaje mnoge kulture, ime doprinosi boljem iskoriavanju zemljita (Lazi Branka i sar, 2001). Mladi krompir, po pravilu, uvek ima dobru cenu, pa je to i visokoakumulativna kultura. Zbog izuzetnog kvaliteta, elja potroaa je da ga koriste u ishrani preko cele godine. To se uglavnom moe postii dubokim zamrzavanjem, pa je zato mladi krompir i znaajna sirovina u preraivakoj industriji (Markovi i sar, 2006,a). U irokoj potronji povrtarskih proizvoda sve je prisutnija potreba za korienjem zdravstveno bezbedne hrane. Jedan od preduslova za ostvarenje proizvodnje povra u sistemu dobre poljoprivredne prakse jeste maksimalno mogua eliminacija primene hemijskih sredstava u svim fazama proizvodnje povra, pa tako i mladog krompira (Markovi, 2006,b). MATERIJAL I METOD RADA U cilju analize tehnolokih operacija ubiranja mladog krompira izvedena su poljska ispitivanja u toku 2006. i 2007. godine. Za pojedine faze delimino mehanizovanog ubiranja mladog krompira utvreni su eksploatacioni i enegretki pokazatelji. Prilikom ispitivanja ubiranja mladog krompira namenjenog za duboko zamrzavanje (preraivaku industriju), tokom juna 2006. godine u Ruskom Krsturu izvedene su sledee tehnoloke operacije: mehaniko uklanjanje lisne mase, vaenje i runo sakupljanje i utovar mladog krompira. Mehaniko uklanjanje lisne mase izvedeno je klasinom sitnilicom biljnih ostataka sa klateim noevima. Vaenje je izvedeno dvorednom vadilicom koja je agregatirana traktorom nominalne snage motora 31 kW, pri emu je praen kvalitet rada vadilice sa stanovita kvaliteta ienja i oteenja krtola mladog krompira. Sakupljanje i utovar na traktorski transportni agregat izvedeno je runo. Prinos krtola mladog krompira iznosio je 25,57 t/ha. U toku juna 2007. godine u Begeu izvedeno je ispitivanje ubiranja mladog krompira namenjenog za upotrebu u sveem stanju. Uklanjanje lisne mase izvedeno je klasinom sitnilicom biljnih ostataka sa klateim noevima koja je u toku rada agregatirana sa traktorom nominalne snage motora traktora 46,5 kW. Radi ostvarivanja to manjih oteenja krtola mladog krompira, vaenje je izvedeno izoravanjem plugom sa jednim plunim telom, koji je vukao traktor nominalne snage motora 46,5 kW. Sakupljanje krtola mladog krompira u gajbice i utovar na traktorski transportni agregat izvedeno je runo. Ukupni prinos krtola je iznosio 22,07 t/ha, od toga izuzetno sitnih krtola bilo je 1,504 t/ha, koje su posebno odvojene. REZULTATI ISTRAIVANJA I DISKUSIJA Za razliku od tehnoloki zrelih krtola, mladi krompir vadi se pre nego to krtole dostignu potpunu tehnoloku zrelost. Vreme vaenja uslovljeno je kako biolokim, tako i ekonomskim razlozima. Najee se smatra da vaenje krompira treba poeti kada 60 80% krtola dostigne masu iznad 20 grama. U trenutku ubirtanja mladog krompira lisna masa je izuzetno bujna. Uklanjanje lisne mase moe da se izvodi mehanikim, hemijskim i termikim nainom. Pri gajenju mladog krompira namera je da se proizvede bioloki zdrav proizvod. Jedan od preduslova za ostvarenje tog cilja je minimalna primena hemijskih sredstava u svim fazama proizvodnje. Najee se koristi mehaniko uklanjanje lisne mase pomou sitnilice biljnih ostataka. Navedene maine agregatiraju se traktorom, napred ili pozadi traktora, pri emu se u toku rada oslanjaju na 56

sopstvene tokove ime se podeava visina uklanjanja lisne mase. Kretanjem tokova maine po brazdi izmeu bankova kopiranje povrine gornjeg dela bankova po celoj irini radnog zahvata je neprecizno i dolazi do neujednaene visine reza, a zbog jake veze stabla biljke krompira sa krtolom esto dolazi do izvlaenja krtola iz zemljita i na taj nain do njihovog unitavanja. Sitnilice biljnih ostataka imaju zglobno vezane noeve koji se proizvode u obliku lopatice ili slova "I". Postoje specializovana kombinovana reenja koja imaju razliitu duinu i razliiti oblik noeva na jednom rotoru. Noevi "I" tipa su vee duine i slue za uklanjanje lisne mase izmeu bankova, a noevi u obliku lopatice su krai i uklanjanju lisnu masu na gornjem delu gredice (sl. 1).

Sl. 1 Oblik noeva za uklanjanje lisne mase na krompiru Fig. 1 Geometry of knives for potato defoliation Radi efikasnog uklanjanja lisne mase moe da se primenjuje kombinacija sitnilice biljnih ostataka, koja uklanja gornji deo lisne mase i maine za termiko tretiranje i uklananjanje lisne mase. Za termiko uklanjanje lisne mase koriste se maine koje imaju gorionike za sagorevanje tenog nagtnog gasa (TNG). U delimino izolovanim prostorima od okoline, pomou gorionika, stvara se mikroklima sa visokom temperaturom. Porastom temperature lisne mase, raste temperatura vode i pare u njihovom tkivu to izaziva intenzivno mehaniko razaranje strukture tkiva, usled ega dolazi do ubrzanog uvenua lisne mase (Bajkin i sar, 2005). Primenom toplotne energije za uklanjanje lisne mase, pri ubiranju mladog krompira, radna temperatura prostora za tretiranje je oko 850 C, a energetska potronja oko 2,2 GJ/h, dok je proseni povrinski uinak ureaja za suenje lisne mase oko 0,8 ha/h (Somer i Bajkin, 2000). Osim suenja lisne mase, toplotna energija unitava sve nadzemne tetoine kao to su krompirova zlatica, lisne vai, plamenjaa, gljivice i drugo. Izrasle korovske biljke se, takoe, unitavaju manje ili vie uspeno, a kod nekih korovskih vrsta se u znatnoj meri umanjuje njihov reproduktivni potencijal. Pravilnim sprovoenjem tehnologije korienja toplote za termiko tretiranje nadzemne biljne mase mladog krompira, zagrevanje zemljita, kao i delova biljaka pod njenom povrinom je identino zagrevanju za vreme toplih letnjih dana. Na primer, pri brzini kretanja maine od 3 km/h, u suvom zemljitu na dubini od 0,5 cm temperatura poraste za 2,2, a u vlanom za 1,6 C (Hoffman, 1990). Na osnovu navedenog moe se zakljuiti da su podzemni delovi biljaka zatieni od visoke temperature ve na maloj dubini, a isto tako i prisutna mikroflora u zemljitu. Pri uklanjanju lisne mase u toku 2006. i 2007. godine koriene su klasine rotacione sitnilice sa klateim noevima. Uklanjanje lisne mase izvodi se jedan dan pre vaenja. Ranije uklanjanje lisne mase nije prihvatljivo, jer dolazi do retrovegetacije i ostvaruje se manji prinos. Radni zahvat sitnilice biljnih ostataka koriene u toku 2007. godine (tab. 1) bio je 2,7 m (4 reda) i agregatirana je traktorom snage 60 kW. Radna brzina u toku uklanjanja lisne mase 57

iznosila je oko 6 km/h i njena vrednost prvenstveno zavisi od bujnosti lisne mase koja se uklanja. Korienjem sitnilice biljnih ostataka kvalitetno je uklonjena lisna masa mladog krompira. Tab. 1 Eksploatacioni i energetski pokazatelji pri ubiranju mladog krompira Tab. 1 Exploitation and energy-consumption parameters for young potato harvesting
Eksploatacioni pokazatelj, exploitation parameter Tehnoloka operacija Technological operation Uklanjanje lisne mase Defoliation Vaenje pomou vadilice 2006. Uprooting by potato digger 2006. Vaenje izoravanjem 2007. Uprooting by ploughing 2007. Runo sakupljanje i utovar 2006. Hand picking and upload 2006. Runo sakupljanje 2007. Hand picking 2007. Utovar 2007. Upload 2007. Radna brzina, Work speed, km/h asovna proizvodnost, Hourly productivity, ha/h Utroak ivog rada, Labour input, radnik h/ha 0,74 Utroak mainskog rada, Work input, kWh/ha 44,64 (28,57*)

6,0

1,34

3,54

0,396

2,53

78,28 (37,58*)

2,42

0,084

35,74

554,02 (92,5*)

0,0028

351,1

0,0036

275,9

1,0

0,091

11,04

110,36 (44,1*)

*stvarni utroak mainskog rada (energije) pri emu je uzet u obzir koeficijent iskorienja proizvodnog vremena i stepen optereenja motora traktora. *actual work input (energy) considering efficiency rate of production time and load rate of tractor engine. Tokom 2006. godine (19. jun), u Ruskom Krsturu, ispitivano je vaenje mladog krompira dvorednom vadilicom (sl. 2). Pri radnoj brzini od 3,54 km/h postignuta je poljska proizvodnost od 0,396 ha/h. Utroak ivog rada bio je 2,53 radnik h/ha zato to je angaovan jedan radnik (traktorista) pri radu s agregatom za vaenje. Efektivni utroak mainskog rada iznosio je 78,28 kWh/ha, a kada se uzme u obzir koeficijent iskorienja proizvodnog vremena i stepen optereenja motora traktora, stvarni utroak mainskog rada iznosi 37,58 kWh/ha. Ispitivana vadilica ima dva zakrivljena noa (svaki no za potkopavanje jednog redabanka krompira) i kopirne tokove za podeavanje dubine potkopavanja. Potkopanu masu zemljita i krtola prihvata letviasti transporter, iji je zadatak da izdvoji to vei deo zemljita i da iste krtole 58

poloi na povrinu zemljita radi njihovog jednostavnog i efikasnog sakupljanja. Stepen izdvajanja zemljita, tj. separacije letviastog transportera zavisi od (Bajkin, 1994): 1. brzine letviastog transportera koja treba da se kree u granicama 1,5-2 m/s, 2. ugla postavljanja koji treba da bude do 20, jer u suprotnom dolazi do povratka mase, 3. svetle povrine ijim poveanjem poboljava se kvalitet izdvajanja mase i 4. postavljanjem dodatnih natresaa. U toku 2007. godine (6. jun), u Begeu, izvedeno je ispitivanje vaenja mladog krompira izoravanjem vuenim plugom (sl. 3), koji je vukao traktor nominalne snage motora 46,5 kW. Radna brzina pri izoravanju iznosila je 2,41 km/h, pri emu je postignut proizvodni uinak od 0,084 ha/h. Pri izoravanju je angaovano dva radnika, a utroak ivog rada bio je 35,74 radnik h/ha. Efektivni utroak mainskog rada iznosio je 554,02 kWh/ha, a stvarni utroak mainskog rada bio je 92,5 kWh/ha. Za vrlo mladi krompir preporuuje se izoravanje zbog manjih oteenja u poreenju sa vaenjem pomou vadilice, a mogu se sakupiti i najsitnije krtole prenika oko 20 mm. U Ruskom Krsturu u toku 2006. godine za sakupljanje mladog krompira uz njegovo prebiranje na krupnu i sitnu frakciju i utovar u transportno sredstvo utroeno je 351,1 radnik h/ha. Za sakupljanje izoranog krompira u Begeu u toku 2007 godine utroeno je 275,9 radnik h/ha. Za utovar utroeno je dodatnih 11,04 radnik h/ha. Prilikom sakupljanja izoravanog mladog krompira treba rukom razgrtati zemljite, to poveava utroak ivog rada. Manji utroak ivog rada u Begeu postignut je zbog kratkog trajanja sakupljanja, te u strukturi vremena nije uraunato vreme za dolazak i odlazak sa parcele i vreme zastoja linog karaktera.

Sl. 2 Vaenje mladog krompira pomou dvoredne vadilice Fig. 2 Potato uprooting by a two-row digger

Sl. 3 Izoravanje mladog krompira pomou jednorednog vuenog pluga Fig. 3 Uprooting of young potato by a single-furrow plough

U tabeli 2 prikazana je procentualna zastupljenost oteenih i matinih krtola, kao i neistoa u odnosu na masu istih celih krtola koje se mogu iskoristiti za dalju preradu.

59

Tab. 2 Kvalitet rada vadilice mladog krompira Tab. 2 Work quality of potato digger
Procentualna zastupljenost, % Percentage share, % iste krtole, Whole spuds Oteene krtole, Damaged spuds Matinie krtole, Old spuds Biljna masa cima, Vegetable mass Zemljite nalepljeno na krtolama, Soil remaining on spuds Ukupno krtola, biljne mase i nalepljenog zemljita, Total of spuds, vegetable mass and remaining soil Slobodno zemljite, Free soil 100,00 3,18 6,95 12,50 91,35 213,98 710,06

Do oteenja krtola dolo je usled rada potkopavajueg noa. Razlog je velika radna brzina i velika sabijenost zemjita izmeu redova ime je dolo do oteanog voenja vadilice po pravcu redova i po dubini. Zastupljenost biljne mase (preostali dolovi biljke krompira i korovske biljke) od 12,50% nije uticala na kvalitet rada vadilice. Udeo nalepljenog zemljita na krtolama iznosi 91,35% to ukazuje na nedovoljno ienje. Od ukupne mase koja prolazi letviasti transporter i pada na povrinu parcele svega 10,82% su iste krtole. Masa slobodnog zemljita je za 7,1 puta vea od mase istih krtola, to predstavlja nedostatak prilikom runog sakupljanja krtola jer su pojedine krtole pokrivene slojem zemljita i ostaju nesakupljene, ili pak radnici moraju runo da prekopavaju zemljite, to dovodi do poveanja utroka ljudskog rada. Pored stanja zemljita (vlanost i sabijenost) glavni razlog zbog kojeg dolazi do oteenja krtola, ostaje nalepljeno zemljite na krtolama i veliki deo zemljita prolazi kroz letviasti transporter, treba traiti u velikoj radnoj brzini. Letvice letviastog transportera treba da budu obloene gumom da bi se smanjilo oteenje mladih krtola. Navedena maina je prvenstveno namenjena za vaenje fizioloki zrelog krompira, a vaenje mladog krompira moe da se izvodi tek u kasnijim fazama kad koica na krtoli postane grublja i kad se formira vei prinos. Ispitivana vadilica, uz dodatna podeavanja kojima bi se smanjilo oteenje krtola, predstavlja dobro reenje za vaenje mladog krompira namenjenog za industrijsku preradu zamrzavanjem. Zbog velikog utroka prvenstveno ivog i mainskog rada, kao i zbog postizanja jo boljeg kvaliteta ubranog mladog krompira, preporuuje se korienje savremenih kombajna za potpuno mehanizovano ubiranje mladog krompira. Korienjem savremenih kombajna za ubiranje mladog krompira, nije potrebno uklanjati lisnu masu, ili se mehaniki uklanja samo gornji deo lisne mase, ime su gubici krtola usled njihovog upanja iz zemljita smanjuju na minimum. Uklanjanje preostalog dela lisne mase izvodi se dodatnim ureajima na kombajnu. Uklanjanje lisne mase cime moe da se izvodi pomou ureaja koji se sastoji od veeg broja ipki koje usmeravaju cimu izmeu dodatnog valjka i letviastog transportera, pri emu dolazi dolazi do prinudnog otkidanja cime, a krtole prolaze izmeu ipki (sl. 4,a). esto korieno reenje je u obliku transportera sa velikim kvadratnim otvorima kroz koje propadaju krtole, a lisna masa se zadrava na povrini transportera (sl. 4,b). Transporter ima sloeno kretanje. Translatorno kretanje se slae s 60

oscilatornim pri emu se javljaju inercijalne sile, ijim delovanjem dolazi do odvajanja krtola od lisne mase. Lisna mase se izbacuje pozadi kombajna.

a)

b)

Sl. 4 Ureaji za odvajanje lisne mase na kombajnu: Fig. 4 Devices for defoliation on the combine harvester: a) ureaj u obliku ipki i dodatnog valjka; b) ureaj obliku transportera sa kvadratnim otvorima a) device using bars and and an extra roller; b) transporter-like device with large square openings Separacioni radni organi za izdvajanje zemlje, na kombajnu za ubiranje mladog krompira, izvedeni su u obliku letviastih transportera, koji su obloeni elastinim materijalom. Za to efikasnije izdvajanje zemlje, a da ne doe do oteenja krtola, iznad letviastih transportera postavljene su gumene zavesice i gumeni valjci, koji imaju zadatak da pored zemlje izdvajaju i delove cime. Na kombajnima za ubiranje mladog krompira, radi to manjeg oteenja krtola prilikom utovara u transportno sredstvo, istovarni transporter mora da ima mogunost podeavanja visine istovara u zavisnosti od napunjenosti transportnog sredstva kao i ureaj za ublaavanje pada, kako bi oteenje krtola bilo to manje, slika 6. Mehanizovano ubiranje mladog krompira izvodi se kombajnima koji su najee jednoredni, slika 5.

Sl. 5 Mehanizovano ubiranje mladog krompira Fig. 5 Mechanized harvesting of young potato

Sl. 6 Istovarni transporter s ureajem za ublaavanje pada krtola Fig. 6 Damper for discharge elevator to prevent potato damage 61

ZAKLJUAK U radu su prikazani rezultati ispitivanja delimino mehanizovanog ubiranja mladog krompira namenjenog za korienje u sveem stanju ili za duboko zamrzavanje. Pri vaenju dvorednom vadilicom postignuta je poljska proizvodnost od 0,396 ha/h uz utroak ivog rada 2,53 radnik h/ha i efektivni utroak mainskog rada 78,28 kWh/ha, a stvarni utroak mainskog rada bio je 37,58 kWh/ha. Radna brzina pri izoravanju iznosila je 2,41 km/h, pri emu je postignut proizvodni uinak od 0,084 ha/h, utroak ivog rada od 35,74 radnik h/ha, efektivni utroak mainskog rada 554,02 kWh/ha, a stvarni utroak mainskog rada bio je 92,5 kWh/ha. Za sakupljanje mladog krompira uz njegovo prebiranje na krupnu i sitnu frakciju i utovar u transportno sredstvo utroeno je 351,1 radnik h/ha u toku 2006. godine. Za sakupljanje izoranog mladog krompira u toku 2007. godine utroeno je 275,9 radnik h/ha, a za utovar jo dodatnih 11,04 radnik h/ha. Pomou sitnilice biljnih ostataka i vadilice krompira moe uspeno da se izvodi delimino mehanizovano ubiranje mladog krompira, namenjenog za duboko zamrzavanje. Zbog velikog utroka prvenstveno ivog i mainskog rada, kao i zbog postizanja jo boljeg kvaliteta ubranog mladog krompira, preporuuje se korienje savremenih kombajna za potpuno mehanizovano ubiranje mladog krompira. Dubokim zamrzavanjem mladi krompir postaje interesantna surovina za preraivaku industriju. LITERATURA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Bajkin A. 1996. Mehanizacija u povrtarstvu. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, 202-250. Bajkin A, Ponjian O, Orlovi S, Somer D. 2005. Maine u hortikulturi. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, 154-160. Hoffman M. 1990. Abflammtechnik aush im Gemsebau. Gemse 4, 234-237. Lazi Branka, urovka M, Markovi V, Ilin . 2001. Povrtarstvo. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 472. Markovi V, Bajkin A, Ponjian O. 2006,b. Tehnoloki i tehniki aspekti proizvodnje mladog krompira. Savremena poljoprivredna tehnika 32, 1-2, 48-54. Markovi V. 2006,b. Proizvodnja povra u sistemu dobre poljoprivredne prakse. Savremeni povrtar. In Proc. VII savetovanje Savremena proizvodnja povra. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 10 14. Somer D, Bajkin A. 2000. Termika zatita povrtarskih kultura. Biljni lekar 28, 23, 187-190.

Rezultati istraivanja su deo Nacionalnog projekta, program Biotehnologija i agroindustrija, pod nazivom "Paleta proizvoda od krompira mladi smrznuti krompir", broj BTN 331009B

Primljeno: 04.10.2008.

Prihvaeno: 10.01.2008.

62

Savremena poljoprivredna tehnika Cont. Agr. Engng. Vol. 34, No. 1-2, p. 116, Novi Sad, januar 2008 Biblid: 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 63-71 UDK: 519.87:631.347.4 Orginalni nauni rad Orginal scientific paper

DEFINISANJE MATEMATIKOG MODELA HABANJA RASPRSKAVAA I NJEGOV ZNAAJ ZA DOMAU PROIZVODNJU DEFINE OF NOZZLE WEAR MODELS AND THEIR SIGNIFICANCE FOR DOMESTIC NOZZLE PRODUCTION
uki N, Sedlar A, Bugarin R.* REZIME Radi postizanja maksimalno precizne aplikacije pesticida i potpune zatite useva, nije dovoljno da prskalice imaju samo savremenu konstrukciju ve je neophodno da poseduju adekvatan eksploatacijski potencijal. Iskustva u ispitivanju radne ispravnosti prskalica u naoj zemlji ukazuju na injenicu da na radnu neispravnost prskalica i slab eksploatacijski potencijal najvie utiu loi rasprskivai. Rasprskivai su zavrni elementi prskalice i od njih zavisi oblik mlaza, raspodela tenosti i spektar kapljica u mlazu. Danas, je trite Srbije preplavljeno ponudom rasprskivaa domae proizvodnje, napravljenih od mesinga i bez odgovarajuih kontrola kvaliteta. Takvi rasprskivai ne mogu obezbediti kvalitetnu aplikaciju pesticida, to e onemoguiti proizvodnju zdravstveno-bezbedne hrane. Kod procene kvaliteta rasprskivaa jedna od najvanijih stavki jeste procena njihove otpornosti na habanje odnosno poveanje izlaznog otvora usled delovanja pritiska tenosti (abrazija). Testiranje rasprskivaa neophodno je kako sa aspekta proizvoaa rasprskivaa, tako i sa aspekta potencijalnih korisnika rasprskivaa. Samo dobar rasprskiva moe da obezbedi kvalitetnu depozicuju pesticida, a kvalitetna depozicija e spreiti zagaenje zemljita i vodnih tokova. Kljune rei: Prskalica, inspekcija, rasprskivai, otpornost na habanje SUMMARY In order to achieve maximum precision of application and thus allow full protection, the sprayers not only must have modern construction and impeccable performance, but also must have adequate exploitation potential. Inspections of sprayers in Serbia shown that in most case sprayers dont have adequate exploitation potential because of nozzles. Nozzles are final elements of sprayers. Spray shape, liquid distribution and droplet spectar depends of them. At the Serbian market, many nozzles today is brass nozzles made by domestic manufacturers and without any control of there quality. These nozzles couldnt provide good pesticide application, which will have influence on health-safe food production. One of the
* Dr Nikola uki, redovni profesor, mr Aleksandar Sedlar, dr Rajko Bugarin, docent, Departman za poljoprivrednu tehniku, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

63

most important nozzles qualities is their wear resistance or there resistance on nozzle tips increase because of liquid high pressure (abrasion). Inspection of nozzle is necessary measure from the user and also producers aspect. Only good nozzles can provide good application and good application will prevent field and water pollution. Key words: Sprayer, inspection, nozzles, wear resistence UVOD Radi postizanja maksimalno precizne aplikacije pesticida i potpune zatite useva, nije dovoljno da prskalice imaju samo savremenu konstrukciju, nego je neophodno da poseduju adekvatan eksploatacijski potencijal. Eksploatacijski potencijal traktorskih prskalica predstavlja njihove mogunosti za trajno i pouzdano izvravanje svih radnih procesa, pri aplikaciji pesticida. On obuhvata kvantitativne i kvalitativne parametre. Kvantitativni parametri su: protok pumpe, protok na rasprskivaima, protok na ureajima za hidrauliko meanje, meusobna usklaenost navedenih protoka, raspon radnih brzina, zapremina rezervoara itd. Kvalitativni parametri su: preciznost doziranja i protoka, ravnomernost povrinske raspodele zatitnog sredstva, ujednaenost kapljica u mlazu Dobra prskalica je preduslov dobre aplikacije pesticida, to je opet uslov za integralnu zatitu bilja i proizvodnju zdravstveno-bezbednih poljoprivrednih proizvoda. Pod dobrom prskalicom podrazumevamo da prskalica u punoj meri ispoljava svoj eksploatacijski potencijal. Sve napred navedeno uticalo je na injenicu da u poslednjih pet godina kontrola radne ispravnosti prskalica postane obavezna mera u preko 20 evropskih zemalja (Sedlar, 2006). Kontrola radne ispravnosti sprovodi se u skladu sa EN 13790. Belgija, Nemaka i Holandija su zemlje koje su meu prvima uvele obavezu kontrole u skladu sa navedenim normativom. U severnoj Belgiji (Flandriji) je u periodu od 5. 9. 1995. do 31. 12. 1998. ispitano oko 17.466 prskalica. Od ispitivanog broja prskalica 2.802 ili 16% prskalica nisu bile radno ispravne i samim tim njihov eksploatacijski potencijal nije bio zadovoljavajui. Od 2.802 prskalice, 2.409 (86%) je odbijeno, zbog pohabanih rasprskivaa ili neispravnog manometra (Langenakens i Pieters, 1999). Inspekcije radne ispravnosti prskalica u Nemakoj pokazale su da su uzrok njihove radne neispravnosti u 19% sluajeva pohabani rasprskivai, zatim neispravan manometar i ventili krila u 13%, odnosno 10% sluajeva (Reitz, 1998). Slini rezultati ispitivanja radne ispravnosti prskalica dobijeni su i u ostalim evropskim zemljama. Na drugom evropskom simpozijumu posveenom standardizaciji procedura za kontrolu prskalica u Evropi, odranom u Nemakoj u aprilu 2007. godine, veliki broj autora ukazuje na poseban znaaj rasprskivaa. Rasprskivai kao zavrni elemenat prskalice odreuju veliinu kapljica, oblik i ugao izlaznog mlaza, koliinu tenosti i kvalitet pokrivanja prskane povrine (uki, 2001). Dosadanja iskustva u Srbiji takoe ukazuju na injenicu da na radnu neispravnost prskalica i mali eksploatacijski potencijal najvie utiu loi rasprskivai. Poseban problem u Srbiji predstavlja navika naih ljudi da kupuju rasprskivae neproverenog kvaliteta (domaa radinost) izraene od mesinga. Takvi rasprskivai ne mogu da obezbedite dobru aplikaciju pesticida. Cilj ovoga rada jeste da se ukae na znaaj redovne kontrole kvaliteta rasprskivaa i kupovinu rasprskivaa proverenog kvaliteta.

64

MATERIJAL I METOD RADA Ispitivanje otpornosti rasprskivaa na habanje obavljeno je vodom koja je u sebi sadrala 20 grama mikrogranulacije aluminujum oksida (Al2O3) po svakoj litri. Za ispitivanje su korieni T rasprskivai 11004. Rasprskivai su oznaeni kao rasprskivai A, B i C. Rasprskiva A je domae proizvodnje, dok su rasprskivai B i C od renomiranih proizvoaa. Rasprskivai A i B su izraeni od mesinga, a rasprskiva C od kematala (legura plastike). Da bi se pristupilo proveri otpornosti rasprskivaa na habanje odabrano je po 20 rasprskivaa od svakog gore navedenog rasprskivaa. Obavljena je provera kapaciteta navedenih rasprskivaa i uticaja promene pritiska na kapacitet istih. Iz svake grupe ispitivanih rasprskivaa odabrano je po 5 rasprskivaa, koji su pokazali najbolje rezultate. Napred navedeni rasprskivai su podeljeni u pet grupa, tako da je u svakoj grupi bio po jedan od A, B i C rasprskivaa. Ispitivanje otpornosti rasprskivaa na habanje je obavljeno u vremenu od 30 sati. Svakih pet sati proveravan je protok rasprskivaa. Pri ispitivanju rasprskivaa na otpornost prema habanju, temperatura vazduha se kretala u intervalu od 19 do 25 (proseno 22 C), temperatura vode je iznosila od 17 do 23 (prosena 21 C), a relativna vlanost vazduha od 88 do 94 % (proseno 91%). Oprema koriena prilikom ispitivanja Za ispitivanje otpornosti rasprskivaa na habanje, korien je simulator prskalice, prikazan na slici 1.

Sl. 1 Ispitivanje otpornosti rasprskivaa sa simulatorom prskalice Fig. 1 Reasearch of nozzle wear resistence with sprayer simulator

Sl. 2 Nosa rasprskivaa Fig. 2 Nozzles beam

Rasprskivai su postavljeni na nosae koji su potom postavljeni u rezervoar, radi obezbeenja krunog toka radne tenosti, slika 2.

65

REZULTATI ISTRAIVANJA I DISKUSIJA Ako se ima u vidu veliina izlaznog otvora rasprskivaa i pritisci sa kojima rade, jasno je koliko je vano odabrati dobar rasprskiva i redovno kontrolisati njegov kvalitet rada. Otpornost rasprskivaa na habanje predstavlja njihov radni vek. Naime, upotrebu rasprskivaa treba prekinuti onog momenta kada se protok rasprskivaa povea za 15%. Rad rasprskivaima koji su pohabani u toj meri da im se protok poveao za 15 i vie od 15%, predstavlja ist gubitak kako s aspekta ekonominosti, tako i kvaliteta tretiranja i zatite ovekove okoline. Postavlja se pitanje kako da korisnici prskalica znaju kada rasprskiva treba izbaciti iz upotrebe, odnosno kada se njegov otvor usled abrazije poveao u toj meri da se i protok poveao za vie od 15%. Postoje dva naina da se to utvrdi: Prvi nain, je kontrola rasprskivaa posle izvesnog vremena upotrebe, npr. 30 sati rada. Drugi nain, je kupovina onih rasprskivaa koji su ispitani od odgovarajue laboratorije i koji poseduju odgovarajui certifikat o kvalitetu iz kojeg se izmeu ostalog jasno uoava i nakon koliko sati rada se protok rasprskivaa poveava za 15 %. Insistiranje korisnika prskalica na posedovanju certifikata o kvalitetu rasprskivaa, prilikom kupovine istih, nateralo bi proizvoae rasprskivaa na proizvodnju kvalitetnijih rasprskivaa i povealo poverenje kupaca u proizvoae. Renomirani proizvoai obavljaju redovnu kontrolu kvaliteta, ali problem predstavljaju domai proizvoai koji na trite iznose nekvalitetne rasprskivae, uglavnom izraene od mesinga. Svetski proizvoai su mesing odavno izbacili iz proizvodnje i prodaju rasprskivae napravljene od polimera, nerajueg elika, ojaanog nerajueg elika ili keramike. Rezultati prikazani u ovom radu upravo e pokazati neotpornost mesinganih rasprskivaa na abraziju (uticaj pritiska tenosti na otvor rasprskivaa). Ispitivanje otpornosti rasprskivaa na habanje U tabeli 1 prikazane su srednje vrednosti protoka rasprskivaa, u litrama po minuti, posle 30 sati rada i srednje vrednosti protoka novih rasprskivaa pri radnim pritiscima od 2, 3 i 4 bar. Srednje vrednosti dobijene su analizom vrednosti protoka na svakih 5 sati rada pri navedenim pritiscima. Tab. 1 Uporedne srednje vrednosti protoka novih i koritenih rasprskivaa (l/min) Tab. 1 Paralel average values of new and used nozzles capacity (l/min)
Pritisak Pressure nov -new 2 bar 3 bar 4 bar 1,25 1,53 1,75 Rasprskivai (l/min) Nozzles (%) A korien-used 1,35 1,67 1,89 nov -new 1,33 1,62 1,92 B korien-used 1,52 1,87 2,17 nov -new 1,35 1,64 1,86 C korien-used 1,38 1,67 1,91

Ako se uporede srednje vrednosti kapaciteta novih i rasprskivaa posle 30 sati rada, prikazanih u tabeli, dobie se procentualno iskazana odstupanja kapaciteta, korienih od 66

novih rasprskivaa, tabela 2. Prethodno sprovedena isptivanja promene kapaciteta sa promenom pritiska su pokazala da rasprskivai 11004 ostvaruju najbolje rezultate, pri pritisku od 3 bar. Usled navedenog analizirana je promena protoka navedenih rasprskivaa, pri pritisku od 3 bar i u vremenu od 30 sati. Tab. 2 Odstupanje srednje vrednosti protoka koritenih rasprskivaa od srednje vrednosti protoka novih (%) Tab. 2 Exception of used nozzle average capacity values according new nozzle average capacity values (%)
Pritisak Pressure A Rasprskivai (%) Nozzles (%) B C

3 bar

9,14

15,59

1,95

Iz tabele 2 vidi se da se protok rasprskivaa C poveao samo za 1,95%, to je gotovo beznaajno poveanje protoka, ako se ima u vidu da se rasprskiva smatra kvalitetnim sve dok mu se protok usled abrazije ne povea za vie od 15%. Protok rasprskivaa B se poveao za 15,59% to ukazuje na injenicu da posmatrani rasprskiva treba izbaciti iz upotrebe posle 30 sati rada. Rasprskiva A, iako isto mesingani, pokazao je bolji rezultat i protok mu se poveao za 9,14%. Rasprskiva A je domaeg proizvoaa i serija koja je koriena za ispitivanje u ovom radu je trea serija navedenog rasprskivaa. Kod ispitivanja otpornosti na habanje prve serije ovog rasprskivaa procentualno poveanje protoka posle 30 sati rada iznosilo je 15,86 %. Proizvoa je uz pomo rezultata i sugestija dobijenih nakon ispitivanja prve i druge serije rasprskivaa A sproveo znaajna poboljanja u kvalitetu materijala izrade rasprskivaa, te je tako dobijena ve pomenuta trea serija koja ne zavrava svoj radni vek posle 30 sati rada. Meutim, poveanje protoka od 9,14% je vrlo visoko i ukazuje na injenicu da i ovaj rasprskiva ne moe jo dugo da radi. Modeli habanja Raunarskim programom Statistika obraene su napred navedene vrednosti protoka za svakih 5 sati merenja i kao rezultat dobijene aproksimativne funkcije zavisnosti protoka od pritiska i asova rada. U daljem radu navedene funkcije zavisnosti, zvaemo MODELIMA HABANJA. Pri ispitivanju navedena tri rasprskivaa dobijeni su sledei modeli habanja: Model habanja rasprskivaa A Model habanja rasprskivaa B Model habanja rasprskivaa C Model habanja rasprskivaa A Analizom ve navedenih podataka pritiska i asova rada, dobijen je sledei model habanja rasprskivaa A: 67

Z = 0,777792 + 0,198201X + 0,003821Y + 0,521317logX + 0,011659logY.........................1 U navedenoj zavisnosti: Z = protok X = pritisak Y = asovi rada Model potronje rasprskivaa A predstavlja aproksimativnu logaritamsku zavisnost protoka od pritiska i vremena korienja rasprskivaa. Koeficijent determinacije (R2), koji prati model potronje rasprskivaa A je vrlo visok i iznosi 99,76%. Poto se posle 30 asova rada protok rasprskivaa A poveao za 9,14%, interesantno je utvrditi da li e i posle npr. 50 asova rada, pri radnom pritisku od 3 bar, poveanje protoka biti manje od 15%. X = 3 bar Y = 50 h Z = ? (l/min) Z = 0,777792 + 0,198201 3 bar + 0,003821 50 h + 0,521317log3 + 0,011659log50 Z = 0,777792 + 0,594603 + 0,19106 + 0,248730 + 0,01981 Z = 1,83 l/min Ako dobijenu vrednost protoka 1,83 l/min uporedimo sa poetnom vrednou protoka rasprskivaa A od 1,53 l/min, vidimo da bi se posle 50 asova rada protok poveao za 19,60% to je preko dozvoljenih 15%. Uz pomo modela potronje rasprskivaa moemo da izraunamo protok rasprskivaa za bilo koje vreme rada rasprskivaa i bilo koji radni pritisak. Na slici 3 dijagramski je predstavljana zavisnost protoka rasprskivaa A od pritiska i asova rada, pri radnim pritiscima od 2, 3 i 4 bar.
Promena protoka sa promenom asova rada pri pritisku od 2 bar Promena protoka sa promenom asova rada pri pritisku od 3 bar Promena protoka sa promenom asova rada pri pritisku od 4 bar

2,2 protok (l/min) 2 1,8 1,6 1,4 1,2 1 0 10 20 asovi rada 30 40

Sl. 3 Dijagrami zavisnosti potronje rasprskivaa A od pritiska i vremena rada Fig. 3 Depedence diagram of A nozzles wear from pressure and working time

68

Model habanja rasprskivaa B Analiza rezultata rasprskivaa B, pokazala je da kvadratni model aproksimativne zavisnosti protoka od pritiska i asova rada najbolje prikazuje model habanja rasprskivaa C. Uz koeficijent determinacije (R2) od 98.91 % model habanja rasprskivaa C je: Z = 0,554365 + 0,424286X + 0,008881Y 0,02X2 -3,7E-05Y2..............................................2 Ako analiziramo navedeni model habanja rasprskivaa vidimo da je vrednost kvadratnog dela funkcije zavisnosti, - 0.02X2 3.7 10-5Y2, veoma mala tako da je radi lakeg raunanja moemo ak i zanemariti. Kao rezultat navedenog dobija se jedan linearni model habanja rasprskivaa: Z = 0,554365 + 0,424286X + 0,008881Y U sluaju rasprskivaa B, linearni model potronje moe sa gotovo identinim koeficijentom determinacije (R2 = 98,63%) kao i kvadratni model, da prikae habanje rasprskivaa. Meutim, treba naglasiti da habanje rasprskivaa B ipak nije linearna, ve kvadratna funkcija zavisnosti. Poto rasprskiva B posle 30 sati rada poveava protok preko maksimalno dozvoljenih 15% interesantno je videti koju povrinu e isprskati za navedeno vreme korienja. Uz pomo formule: W = 0,1 B n v t, izraunaemo isprskanu povrinu. Ako uzmemo da je radni zahvat krila prskalice 12 m, a zahvat jednog rasprskivaa B = 0,5 m, onda je broj rasprskivaa n = 24, prosena radna brzina v = 6 km/h i vreme rada t = 30 sati. Iz navedenog sledi: W = 0,1 0,5 m 24 6 km/h 30 h W = 216 ha Dakle ovim rasprskivaima mogue je obaviti kvalitetnu aplikaciju svega 216 ha. Sa slike 4 moe se videti nain habanja rasprskivaa B, pri radnim pritiscima od 2, 3 i 4 bar.
Promena protoka sa promenom asov a rada pri pritisku od 2 bar Promena protoka sa promenom asov a rada pri pritisku od 3 bar Promena protoka sa promenom asov a rada pri pritisku od 4 bar

protok (l/min)

4 2 0 0 10 20 asovi rada 30 40

Sl. 4 Dijagrami zavisnosti protoka rasprskivaa B od pritiska i vremena rada Fig. 4 Depedence diagram of B nozzles wear from pressure and working time

69

Poto se rasprskivau C, posle 30 sati rada, poveao protok za samo 1,95 % veoma je znaajno napraviti model potronje rasprskivaa C. Model habanja rasprskivaa C Uz koeficijent determinacije R2 = 99,72% model habanja rasprskivaa D je : Z = 0,879056 + 0,077331X + 0,003582Y + 1,075216logX 0,01282Y.................................3 Na slici 5 prikazana je dijagramski zavisnost protoka rasprskivaa C od pritiska i asova rada, za pritiske 2, 3 i 4 bar. Na isti nain, mogla bi biti prikazana zavisnost za bilo koji drugi pritisak.

Promena protoka sa promenom asova rada pri pritisku od 2 bar Promena protoka sa promenom asova rada pri pritisku od 3 bar Promena protoka sa promenom asova rada pri pritisku od 4 bar

2,5 2
protok (l/min)

1,5 1 0,5 0 0 10 20
asov i rada

30

40

Sl. 5 Dijagrami zavisnosti protoka rasprskivaa C od pritiska i vremena rada Fig. 5 Depedence diagram of C nozzles wear from pressure and working time Sa prikazanog dijagrama jasno se uoava da rasprskivai napravljeni od kemetala mogu da rada znaajno due od mesinganih rasprskivaa. Navedeno vai i za rasprskivae napravljene od nekog drugog polimera. ZAKLJUAK Ispitivanje rasprskivaa istog tipa, a razliitog materijala izrade potvrdilo je pretpostavku da postoji vie nego znaajna razlika u kvalitetu rasprskivaa izraenih od mesinga i kemetala. Rasprskivai od kemetala pokazali su tokom ispitivanja da mogu da se koristite znaajno due od mesinganih. Meutim, treba jo jednom naglasiti da dobijeni rezultati ne predstavljaju trajan odnos izmeu navedenih materijala izrade rasprskivaa. Zahvaljujui razliitim aditivima koje proizvoai dodaju u materijale od kojih se izrauju rasprskivai, kao i razliitim tehnikama izrade rasprskivaa postoje velike razlike i u kvalitetu unutar rasprskivaa, napravljenih od istih materijala. Rasprskivai ispitivani u ovom radu su standardni T rasprskivai. Danas na tritu postoji veliki broj razliitih tipova rasprskivaa. Osim standardnih na tritu mogu da se nau i savremeniji rasprskivai, kao anti drift i injektorski. Navedeni rasprskivai su o skuplji, ali i kvalitetniji. Sve to navedeno, treba imati u vidu prilikom odabira rasprskivaa i svakako se 70

treba osloboditi navike kupovine rasprskivaa neispitanog kvaliteta, iji je jedini kvalitet niska cena. Kombinacija dobar materijal i savremen rasprskiva predstavlja idealno reenje. Ako se ve kupuju standardni T rasprskivai onda treba imati u vidu da je odnos trajnosti rasprskivaa izraenih od mesinga, polimera, nerajueg elika i keramike, 1:3:7:27. Meutim, kao to je ve pomenuto zahvaljujui razliitim tehnikama izrade otvora rasprskivaa, kao i razliitim aditivima koji se dodaju u materijal izrade (npr. kemetal je legura plastike), ni ovaj odnos, danas vie nije siguran parametar. Sve ve navedeno, implicira testiranje kvaliteta rasprskivaa, kao neophodnu meru u domaaj proizvodnji rasprskivaa. Testiranje rasprskivaa neophodno je kako sa aspekta proizvoaa rasprskivaa, tako i potencijalnih korisnika rasprskivaa. Proizvodnja ili kupovina kvalitetnog rasprskivaa obezbeuje efikasnu zatitu biljaka i smanjuje trokove tretiranja. U procesu zatite bilja koji se sprovodi u Srbiji, neophodno je konstantno uticati na svest korisnika maine za aplikaciju pesticida, kako bi se definitivno oslobodili navike kupovine rasprskivaa neproverenog kvaliteta, a stekli naviku redovne kontrole radne ispravnosti, jer je to jedan od glavnih uslova za integralnu zatitu bilja. LITERATURA 1. 2. 3. 4. 5. uki N, Sedlar A. 2001. Dobra prskalica, efikasna zatita. Revija agronomska saznanja, 6: 48-50. Langenakens J. Pieters M. 1999. Organization and Results of The Compulsory Inspection of Spryers in Belgium. 7th International Congress on Agrcultural, Adana - Turkiye, 50-53. Rietz S. Gamzlemeier H. 1998. Inspection of plant protection equipment in Europe, AgEng, Oslo, 98-A-023. Sedlar A. uki N, Bugarin R. 2006. Redovna kontrola prskalica kao uslov kontrolisane aplikacije, Biljni lekar, 34 (2): 147-152. Sedlar A. 2006. Analiza metoda za testiranje prskalica, Magistarska teza, Novi Sad. Prihvaeno: 15.01.2008.

Primljeno: 10.01.2008.

71

Savremena poljoprivredna tehnika Cont. Agr. Engng. Vol. 34, No. 1-2, p. 116, Novi Sad, januar 2008 Biblid: 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 72-77 UDK: 631.354: 633.854.4 Orginalni nauni rad Orginal scietific paper

PRINOS SLAME SA RAZLIITIM VISINAMA REZA KOSE THE AMOUNT OF STRAW WITH DIFERENT CUTTING HIGHTS
Turan J*, Findura P.** REZIME Radom je obuhvaena problematika etve penice i zavisnost prinosa slame od visine reza kose. Rezultati ispitivanja obuhvataju vremenski period od 5 godina (od 2002. do 2007.) sa podruja Vojvodine i iskustva slovake poljoprivrede iz ove oblasti. Ispitivanja su bazirana radi dobijanja parametara prinosa slame i produktivnosti, pri razliitoj visini reza kose. Kljune rei: kombajn, prinos, slama, etva SUMMARY With this scientific work the problems of wheat harvest and influence of cutting height to the amount of straw are covered. Research results involve 5-year period (since 2002 to 2007) in the area of Vojvodina and experience of Slovak agriculture in this field of science. The experiments are set to determine the amount of straw parameters with different cutting heights. Key words: combine, the amount, straw, harvest UVOD etva kao finalna tehnoloka operacija pored primarne uloge sakupljanja prinosa zrna, kao sekundarni efekat ima ostavljanje slame na parceli koja se dalje u zavisnos ti od tehnologije, koristi kao energent ili se usitnjava i zaorava radi odravanja biolokog reima zemljita. Unajgorem sluaju slama se spaljuje na parceli, ime se obezbeuje ista parcela od etvenih ostataka, a time su olakane i tehnoloke operacije koje se nastavljaju na etvu (ugarenje). MATERIJAL I METOD RADA U prethodnih deset godina Departman za poljoprivrednu tehniku pri Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i Fakultet za poljoprivrednu tehniku pri Poljoprivrednom univerzitetu u Nitri u okviru svojih aktivnosti ispitali su preko 20 kombajna u etvi penice, jema, soje, kukuruza, suncokreta, uljane repice, graka (Nozdrovicky, Piszalka). U ispitivanju procesa etve penice kao jedan od podataka meri se i prinos slame. Prinos slame odreuje se na osnovu biolokog prinosa. Prinos slame kao energenta koji se prikuplja i koristi kao gorivo u zavisnosti je od biolokog prinosa i visine reza kombajna u procesu etve. Prinos slame predstavlja razliku biolokog prinosa i prinosa zrna. U naim uslovima odnos ovih prinosa je oko 1:1. Visina dananjih sorti penice kree se od 50 do 90 cm.
* Dr Jan Turan, docent, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Republika Srbija. ** In. Pavol Findura, PhD, Slovensk ponohospodrska univerzita v Nitre, Slovensk republika.

72

Sl. 1 Uzimanje bilokog prinosa Fig. 1 Collecting of biological yield

Sl. 2 Penica u fazi etve (visina oko 80 cm) Fig. 2 Wheat in harvest phase (height about 80 cm) Metod rada Maseni pokazatelji gde spadaju bioloki prinos, prinos zrna, prinos slame mere se laboratorijski standardnom laboratorijskom opremom, dok se visina reza (strnjike) meri dvometrom na parceli posle prolaska kombajna (Malinovi /1/, Turan /4/) . REZULTATI ISTRAIVANJA I DISKUSIJA Prinosi zrna varirali su od uslova proizvodnje, najmanji zabeleen prinos bio je u sluaju etve penice na lokalitetu Titela 3,49 t/ha, dok su navei prinosi zabeleeni na lokalitetu Beeja (7,7 t/ha) i Zlatice 7,3 t/ha Turan /6/. Treba istai da kao poseban interesantan segment za ovaj rad jeste prinos slame. Na prinos slame utie kao to je istaknuto visina reza. Na visinu reza kako se pokazalo utie: -radna brzina kombajna, - sklop useva, - zakorovljenost, - vlanost, - poleglost useva, - radni zahvat kombajna, - izravnatost parcele. 73

Radna brzina Rukovalac kombajna pri veem radnim brzinama (ak do 10 km/h Titel, 2002) po pravilu pribegava viem rezu; to za posledicu ima smanjen prinos slame. Viim rezom rokovalac dobija na sigurnosti i time ujedno titi kosioni ureaj od iznenadnih prepreka u usevu (krtinjaci, i sl.). Sklop useva U sluaju gustog sklopa i veeg prinosa (vee koliine itne mase) rukovalac pribegava reimu rada sa povienim rezom. Ovaj reim rada mu omoguuje odranje vee radne brzine, a time i veeg uinka. Zakorovljenost Na parcelama gde je napad korovskih biljaka vei po pravilu je prinos manji. Ako dominiraju korovi drvenastog stabla rukovalac pribegava viem rezu. Vlanost Vlanost stabljike nepovoljno utie na reim rada vrionih organa. To je posebno izraeno kada je re o etvi penice gajene u reimu zalivanja, gde je zrno tehnoloki zrelo (vlaga u prihvatljivim granicama ispod 16%), a stabljika je vlana i masivna. U ovakvim sluajevima rukovalac pribegava odizanju hedera da bi na taj nain smanjio koliinu vlane slame na separaciji, odnosno da maksimalno rastereti kombajn. Poleglost useva Polegli usev tera rukovaoca da spusti heder koliko je to mogue. Kada je o etvi poleglog useva re strnjika je najnia, mada to ne znai da je maksimalni deo stabljike pretvoren u slamu, kao sirovinu za dalju upotrebu. U sluaju jakog polegnua useva deava se da iako se heder maksimalno spusti klasovi i gornji delovi stabljike se otkinu, a vei deo slame ostaje u obliku strnjita. Radni zahvat kombajna i izravnatost parcele Na savremenim kombajnima radnog zahvata preko 7 m dolazi do situacije da i mala odstupanja istovremeno znae nekvalitetnu etvu. Ovakvi hederi kombajna po pravilu su opremljeni kopirnim ureajem za kopiranje terena. Mana ovakvih sistema je u tome to oni za svoj rad podrazumevaju da predsetvena priprema nije raena plugom ravnjaem i da na parceli nema mikrodepresija. U sluaju ravne parcele i podeenog kopirnog ureaja mogue je ostavariti nizak rez (ak i ispod 10 cm). Svi gore navedeni parametri utiu na visinu reza. U principu to je rez vii to manje itne mase prolazi kroz kombajn, kombajn lake radi i vei mu je uinak. U koliko postoji potreba za skupljanje slame za dalje potrebe (stoarstvo ili energetika) pribegava se niskom rezu (12 cm) i seka kombajna se iskljuuje (Beej). Kao to se vidi iz rezultata prikazanih u tabeli 1 odnos zrno:slama varira oko 1:1 i to od ak 1:0.77 do itavih 1:1,22. Visina ovog odnosa i izdanost biljke u masi slame posledice je veeg prinosa a i naravno da je to sortna osobina. Visoki prinosi (Beej i Zlatica ostvareni su u sistemu zalivanja) imaju za posledicu veu masu slame, to u kombinaciji sa niom radnom brzinom i niim rezom obezbeuje prinos slame od preko 5 t/ha (Beej 5,89 t/ha i Zlatica 7,35 74

t/ha). Parcele sa niim prinosom i viim rezom pri veim radnim brzinama (Panonija, Titel) za posledicu imaju prinos slame ispod 2 t/ha. U toku ispitivanja zapaeno je da porastom radne brzine u identinim uslovima rada visina reza raste (Panonija, Titel) sa 8 na 14 cm pri radnim brzinama 6, odnosno 10 km/h i sa 17 na 20,5 cm u sluaju rada na lokalitetu Titela. Tab. 1 Prinos slame u zavisnosti od visine reza i radne brzine Tab. 1 Straw amount depending on cutting height and working speed
Lokacija/L ocation Bioloki prinos zrna/Biologic al grain proceeds (t/ha) Visina stabljike /stem height (cm) Prinos slame/ straw amount (t/ha) Odnos zrno slama/ Grainstraw relation Visina reza (cm) pri brzini (km/h)/Cutting height (cm) by speed (km/h) Pokoene slame/cut straw (t/ha) Radne brzine/working speeds

6 Srbobran Titel Beej Panonija Zlatica 5,50 3,50 7,07 3,49 7,30 65 45 80 45 80 5,67 3,26 6,93 2,69 8,91 1:1,03 1:0,93 1:0,98 1:0,77 1:1,22 8 14 17

8 17 19

10

6 4,45

8 4,19

10 5,67

20,5

12 (v=3,5 km/h) 10 14 (v=3 km/h) 14

2,03 1,88 1,77 5,89 (v=3,5 km/h) 2,21 2,09 1,85

7,35 (v=3 km/h)

Za organizovano sakupljanje slame sa parcele i samu tehnoloku operaciju baliranja pogodnije je da operaciju etve obave kombajni velikog radnog zahvata (preko 7 m), jer je onda i irina i visina zboja slame vea i presa moe da radi pri manjim radnim brzinama (Turan /5/).

Sl. 3 Nizak prinos slame visok rez (oko 3,5 t/ha), radna brzina prese 12 km/h (Magli, 2005) Fig. 3 Low amount of straw high cut (around 3,5 t/ha), press working speed 12 km/h (Magli, 2005) 75

Sl. 4 Koliina slame direktno zavisi od visine kose (Zlatica, 2006) Fig. 4 The amount of straw is directly depending on cutting height (Zlatica, 2006) Donja granica ekonomski isplativog nivoa koliine slame smatra se na nivou od 2 t/ha. Ukoliko je manji prinos slame ekonomski nije isplativo sakupljanje i korienje slame u svrhe biogoriva. U takvim sluajevima treba pribegavati sitnjenju i zaoravanju slame.

Sl. 5 Efikasnost manipulacije sa slamom maksimalno se postie samohodnim utovarivaima Fig. 5 Self-propelled loader best achieves the efficiency of straw manipulation ZAKLJUAK Analizom rada kombajna dolazi se do zakljuka da rukovaoci u toku kombajniranja da bi sebi olakali rad pribegavaju povienom poloaju hedera u toku etve (ekstremni sluaj je lokacija Titel) do ak 20,5 cm, to automatski dovodi do poveanja uinka i ostvarenjaprebaaja dnevno zadate norme. U sluaju namenske kosidbe i ako to tehnologija zahteva (korienje slame u daljoj preradi) kosioni ureaj se sputa na visinu reza oko 12 cm, to u kombinaciji sa visokim prinosom daje prinose slame i preko 5 t/ha. Smatra se da je na prosenoj parceli prinos slame oko 3,5 t/ha, mada u ekstremnim sluajevima kreu od minimalnih 1,77 do maksimalnih 7,35 t/ha, to predstavlja 4,15 puta vie. Na ovako velik 76

dijapazon prinosa slame i utie sistem gajenja (suvo ratarenje ili pod sistemom za zalivanje) i sorta. Namee se opti zakljuak da ako postoji namera dalje prerade i korienja slame, ve u toku kosidbe na ovo treba skrenuti panju organizatoru etve. Pri emu se prvenstveno kao osnovno mora iskljuiti seka na kombajnu i voditi rauna da se rukovalac pridrava reima niskog reza (10 do 12 cm). LITERATURA: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Malinovi N, Turan J, Mehandi R, Popovi V. 2005. Savremeni kombajni u uslovima Vojvodine, Savremena poljoprivredna tehnika, JNDPT 31(3):121-125 Nozdrovicky L, Findura P. 2007. Assumptions Of The Development Of Bioenergy Industry Based On Biomass, Zbornik Radova Sa Meunarodne Konferencije, Spu Nitra, Slovaka, p. 107-120. Piszalka J, Findura P, Turan J: 2007. The Possibilities Of The Rumex Patientia Growing, Biomasa Pre Regionalnu Energetiku, Zbronik radova sa meunarodne konferencije, SPU Nitra, Slovaka, p. 129-134. Turan J. 2005. Capacity Of Combine In Wheat And Maize Harvesting, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni Fakultet, Novi Sad, LIV(3-4): 585-589. Turan J, Findura P: Efekti etve razliitom visinom reza na prinos slame, Revija Agronomska saznanja, JNDPT, 5-2007. p. 26-28. Turan J, Lazi V. 2003. Racionalizacija rada itnih kombajna, Savremena poljoprivredna tehnika, JNDPT 29(1-2): 35-40. Turan J i sar: Studije i izvetaji sa ispitivanja kombajna, 2000-2007, Poljoprivredni Fakultet, Novi Sad, Interna dokumentacija.

Napomena: Rad je deo istraivanja na projektu energetske efikasnosti pod brojem NP EE 273021 "Unapreenje materijalno-energetskog bilansa i razvoj preduslova za primenu ekoloki korektnih energetskih sistema zasnovanih na sopstvenim energetskim resursima u AD "Mitrosrem" u Sremskoj Mitrovici", koje finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije. Primljeno: 15.01.2008. Prihvaeno: 16.01.2008.

77

Savremena poljoprivredna tehnika Cont. Agr. Engng. Vol. 34, No. 1-2, p. 116, Novi Sad, januar 2008 Biblid: 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 78-86 UDK: 662.8:620.95 Prethodno saoptenje Preliminary review

BRIKETIRANJE I PELETIRANJE BIOMASE BRIQUETTING AND PELLETTING BIOMASS

Brki M, Jani T.* REZIME U radu je dat pregled dosadanjih iskustava u radu sa postrojenjima za briketiranje i peletiranje biomase. Ustanovljeno je da brikete i pelete od biomase mogu da zadre svoj oblik ako presa ostvaruje visok pritisak 150 do 200 bara i povienu temperaturu 80 do 90 C, da bi se termoplastinim dejstvom slepio usitnjeni celulozni materijal. Optimalni sadraj vlage za presovanje usitnjenog materijala je 14 do 18%. U radu je data cena briketa i peleta. U zakljuku rada naglaeno je da proizvodnja peleta ima ekonomsku opravdanost ako se izvoze na evropsko trite. Kljune rei: biomasa, briketiranje, peletiranje, biogorivo SUMMARY The review of former experiences in the work with installations for briquetting and peletting of biomass was presented in the paper. It was found that the biomass briquettes and pellets may retain its shape if the press realizes high pressure of 150 to 200 bars and increased temperature of 80 to 90 C, in order to stick the chopped cellulose material. The optimal moisture content for pressing of chopped material is 14 to 18%. In paper is givn price of briquettes and pelettes. In concluse of paper is accented that produce of pelettes has economic justification if it export at Europe market. Key words: biomass, briquetting, pelleting, biofuel UVOD Za razliku od postupka direktnog sagorevanja biomase upakovane u obliku bala, kojim investitori obezbeuju sopstveno (autonomno) snabdevanje toplotnom energijom, postupci briketiranja i peletiranja biomase namenjeni su, pre svega, za snabdevanje drugih korisnika biogorivom (domainstava, poljoprivrednih objekata, proizvodnih pogona i industrije). Prema Radovanoviu (1995) i Zupcu (1996), briketiranje biomase pokazuje niz prednosti u odnosu na ostale postupke spremanja biomase (smanjuje se volumen, smanjuju se trokovi manipulacije i transporta, potreban je znatno manji prostor za skladitenje, vea je otpornost materijala na bioloke procese kvarenja, poveava se efikasnost u procesu sagorevanja, i dr.). Iste konstatacije vae i za peletiranje biomase. Energetske brikete mogu da se koriste u svim vrstama loita za vrsto gorivo, uz paljivo doziranje (Herak, 1987). Po energetskoj vrednosti briketi su slini domaim mrkim ugljevima.
* Dr Miladin Brki, redovni profesor dr Todor Jani, vanredni profesor , Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

78

Osim toga korienje briketa umesto uglja ima ekoloku prednost, jer sadraj sumpora je u tragovima (manje se zagauje okolina sa produktima sagorevanja), a pepeo od briketa moe da se koristi kao mineralno ubrivo. Pored navedenog, pelete su veoma pogodne za automatizovano hranjenje loita. DISKUSIJA Briketiranje biomase Postupak briketiranja biomase uvek se aktuelizuje kada se pojavi energetska kriza u svetu. Tako su se 1976. godine, posle porasta cena derivata nafte i gasa, pojavila prva istraivanja briketiranja, prvenstveno drvenih otpadaka. Tih godina kupovane su i ispitivane briket prese iz uvoza. Od tada je izgraeno ukupno 26 briket presa, od toga 25 klipnih i jedna puna. Prema naim saznanjima prva klipna briketirka na mehaniki pogon, proizvodnje ''UNIS-Igman'' iz Konjica za briketiranje slame i kukuruzovine, putena u rad 1984. godine u Novom Miloevu. Ovaj pogon nije dugo radio zbog vie razloga: vetakog suenja vlane slame, nejednako usitnjenog materijala, nekvalitetne opreme, nereene tehnologije presovanja biljnih ostataka i tehnoloke nediscipline. Zbog velikog utroka energije u briketirnici u Staroj Moravici korien je mazut kao vezivno sredstvo. Klipna briketirka na hidraulini pogon firme ''Dekan'' u Vrnjakoj Banji proizvedena je 1995. godine. Do sada je uraeno vie ovih briketirki. Na slici 1 ematski je prikazano postrojenje za briketiranje biomase mehanikim postupkom.

Sl. 1 Postrojenje za briketiranje biomase na mehaniki pogon (a presa za briketiranje fabrike Utva, b ureaj za hlaenje i pakovanje briketa) Fig. 1 Plant for briquetting biomass on mechanic drive (a press for briquetting of firm Utva, b equipment for cooling and packing of briquette) Brikete se mogu da se proizvode uglavnom na dve vrste presa: mehanike (stacionarne), kapaciteta 250 do 1.500 kg/h i hidrauline (stacionarne, mobilne ili pokretne), kapaciteta 50 do 200 kg/h (Zubac, 1996). Mehanike prese zahtevaju instalisanu snagu od 20 do 60 kW, smetaj u zatvoreni prostor veliine 5x10 do 20x70 m i vrste temelje. Hidrauline prese su fleksibilnije, manja im je masa, imaju znatno manji zahtev za energijom (6-10 kW), zahtevaju mali natkriveni prostor 5x5 m i ne moraju da se uvrste za podlogu (mogu da budu pokretne). Tehnoloki postupak briketiranja usitnjenog lignoceluloznog materijala zasniva se na visokom pritisku u alatu prese 150 do 200 bara, koji biomasu pretvara u brikete kompaktne forme velike zapreminske mase (Brki et al, 1997). Usled dejstva visokog pritiska na biomasu nastaje trenje estica materijala, to izaziva povienu temperaturu materijala od 70 do 90 C. Na povienoj temperaturi dolazi do termoplastinih deformacija lignoceluloznog materijala i njegovog povezivanja, bez dodatka vezivnih sredstava. Da bi biomasa mogla da se pretvori u 79

trajnu vrstu formu potrebno je obezbediti da sadraj vlage bude 12 do 18% (maksimalno 25%) i granulacija (usitnjenost) materijala maksimalno do 10 mm. Zbog toga za obezbeenje tih uslova potrebno je biomasu dosuiti, a ponekad i osuiti. Suenje ne treba obavljati u standardnim suarama (dehidratorskim postrojenjima) kod kojih je visok utroak klasinih vrsta goriva, te stoga i visoka cena suenja. Suenje bala biomase treba obaviti na prirodan nain, na prirodnoj promaji, u kamarama ili u krajnjem sluaju kada je biomasa vlana u ventilatorskim suarama s okolnim vazduhom. Brikete od biomase su kalorino biogorivo, jer imaju donju toplotnu mo 15 do 18 MJ/kg. Pri potpunom sagorevanju briketa izdvaja se 0,5 do 7% pepela, ne oslobaaju se sumporni oksidi i ne zagauje okolna sredina. Zbog toga se moe rei da su energetske brikete ekoloko gorivo. Brikete mogu biti krunog ili pravougaonog oblika, poprenog preseka 50 do 110 i duine 50 do 300 mm. Briketiranjem zapremina biomase smanjuje se 7 do 12 puta i dobija zapreminska masa briketa 1,0 do 1,4 kg/dm3. Nakon briketiranja brikete moraju da se ohlade na temperaturu okoline. Brikete se pakuju u kartonske kutije po 10 do 15 kg, natron i PVC vree od 25-40 kg ili u termoprijanjajuu plastinu foliju. Pakovanje briketa je neophodno zbog izrazite higroskopnosti sabijenog materijala. Masa palete s upakovanim briketama je cca 1.000 kg, a deklarie se JUS D.B9.021 standardom. Peletiranje biomase Tradicionalnim peletnim sistemom, posle jednog veka razvoja i koji se veinom koristi danas, sirovi materijal se ubacuje unutar matrice i pelete se ekstrudiraju (istiskuju) izvan matrice, u krajnji proizvod peletu, ija prosena temperatura (zbog efekta visokog pritiska) iznosi izmeu 100 i 120 C. Druga mera je hlaenje peleta. Ono mora da se obavi pre pakovanja peleta. Prosena cena kotanja ovog procesa je 60 do 90 evra/t pelata (LAMNET, 2003). Konvencionalna tehnologija peletiranja sastoji se iz sledeeg: skladitenja i predtretmana sirovog materijala, suenja sirovog materijala, procesa proizvodnje peleta, hlaenja i skladitenja peleta (pakovanje i skladitenje). Na slici 2 prikazana je ema ureaja za konvencionalno peletiranje.

Sl. 2 ema ureaja konvencionalne peletirke: matrica sa dva potiskujua valjka i dva noa za odsecanje peleta Fig. 2 Sheme device of convencional pellet machine: die with two pushing rollers and two knifes for cuting pellets Oblik peleta je, uglavnom, valjkast. Prenik peleta iznosi od 5 do 20, a duina od 5 do 30 mm. Sadraj vlage u materijalu za peletiranje treba da bude od 12 do 18%. Nasipna 80

zapreminska masa peleta moe da bude 650 do 700 kg/m3. Utroak elektrine energije za proizvodnju peleta je od 120 do 200 Wh/kg plus energija za suenje. Na slici 3 dat je izgled peletirke u PD Labudnjaa u Vajskoj.

Sl. 3 Izgled prese za peletiranje u PD Labudnjaa u Vajskoj Fig. 3 Appearance of press for pelleting in PD Labudnjaca in Vajska Prva linija za peletiranje slame postavljena je 1987. godine na PD "Labudnjaa" u Vajskoj. Proizvoa opreme bila je poznata istono nemaka firma za proizvodnju poljoprivrednih maina "Fortschrit" (Brki i Jani, 2002). Oprema je instalirana u veliku betonsku halu. Linija za peletiranje slame sastoji se iz sledeih ureaja i opreme: plato za prijem slame, prijemni ko za slamu, kosi lanasti transporter (elevator), seka za slamu, ciklon, mlin ekiar, transportni ventilator za usitnjenu masu, ciklon, presa za slamu, horizontalni lanasti transporter za hlaenje peleta, pumpa za vodu, vodovodne cevi sa rasprskivaem, bazen za negaeni kre kao sorpciono sredstvo za upijanje vlage i vezivno sredstvo i skladite peleta. Za peletiranje lucerkinog brana ranije je koriena melasa kao vezivno sredstvo. Snaga ureaja je: kosi transporter 1,5 kW, seka 15 kW, presa 75 kW, ekiar 45 kW, transportni ventilator za usitnjenu masu 11 kW, pumpa za vodu 1,5 kW i transporter za hlaenje peleta 1,0 kW. Postavljene su dve linije za peletiranje. Ukupna instalisana snaga je 300 kW. Presa za peletiranje slame sastoji se iz prstenaste matrice, po kojoj se sa unutranje strane kreu dva valjka za potiskivanje mase kroz otvore na matrici. Na matrici ima 6 redova otvora prenika 10 do 20 mm. U jednom redu moe da bude 50 do 80 otvora, zavisno od prenika otvora. Ukupan broj otvora iznosi 300 do 500. Na gornjoj povrini matrice nema noa za seenje briketa (sami se odvajaju). Za briketiranje slame obino se koristi matrica sa prenikom otvora 20 mm. Duina briketa moe da iznosi 30 do 70 mm. Deklarisani uinak prese je 4 t/h briketa od kompletne biljke itarica. Presovanjem suve meavine hrane sa 20% slame moe da se postigne uinak od 6 do 7,5 t/h, sa 50% slame 4 do 5 t/h i sa 80% slame 1,9 do 2,4 t/h. Presovanjem iste slame postie se deklarisani uinak od 1,2 do 1,8 t/h. U praksi se postie stvarni uinak od 600 do 800 kg/h briketa od slame. Kada se matrica istroi tada se ne moe da se postigne vei uinak od 400 kg/h. U firmi Labudnjaa u Vajskoj strunjaci smatraju da se ne isplati briketiranje slame i neposredno loenje na fami pilia iz vie razloga. Toplotna vrednost briketa je izmeu lignita i mrkog uglja. 40 do 50 evra/t kota kolubarski lignit, s kojim mogu da se loie kotlovi. Mrki ugalj iz rudnika Banovii kota 60 do 70 evra/t. Trokovi baliranja, utovara, prevoza, istovara, uskladitenja slame na ekonomskom dvoritu kotali su 1,6 din/kg bale, tj. 20 evra/t, a usitnjavanje slame, briketiranje i transport briketa kotali su preko 2,4 din/kg, tj. preko 30 evra/t. To znai da ukupna cena baliranja i briketiranja iznosi preko 4,0 din/kg, tj. vie od 50 81

evra/t. Danas, kada je poskupela struja i radna snaga trokovi briketiranja znatno su porasli i proces je stao. Potrebno je uraditi novu kalkulaciju trokova, poto se u Evropi sve vie razvija trite peleta. Firma Fasada u Crvenki prole godine izgradila je novi pogon za peletiranje sojine slame sredstavima Fonda za razvoj Vojvodine. Pogon za peletiranje uradila je firma Milex iz Vrbasa. Ista firma napravila je za svoje potrebe pogon za peletiranje repinih rezanaca. Osnova pogona je peletirka, ija konstrukcija odgovara Amandus Kahlovoj peletirki sa ravnom ploastom matricom. Iznad matrice kotrljaju se valjci i utiskuju usitnjenu masu u otvore matrice. Debljina matrice je 45, a prenik je 480 mm. Snaga elektromotora za pogon peletirke je 30 kW. Na sl. 4 prikazan je presek prese za pelete firme Amandus Kahl, Nemaka. Na principijelno istoj osnovi uraena je presa u firmi Fasada Razlikuje se samo pogon peletirke. Originalni pogon je s puem, a u Crvenki je kaini prenos.

Sl. 4 Presek prese za pelete Amandus Kahl, Nemaka Fig. 4 Cross section of press for pelleting Amandus Kahl, Germany Uinak linije za peletiranje je do 350 kg/h peleta od sojine slame, prenika 8 mm, a do 550 kg/h repinih rezanaca, prenika 12 mm. Vlasnici pogona smatraju da e uinak biti 5 t/dan peleta od sojine slame i piljevine prenika 8 mm. Ove pelete e raditi oko 7 meseci. Planiraju da rade tri meseca repine rezance i lucerkino brano. Linija za peletiranje biomase sastoji se iz sledee opreme: mlina ekiara nemake proizvodnje sa ventilatorom za pneumatski transport usitnjenog materijala na tavan, koa mealice, punog dozatora, kondicionera sa rasprskivaima za vodu, peletirke, kosog trakastog transportera, vibracionog sita, hladnjaka peleta sa aspiracionoim ureajem, sita i uvreivaa peleta u dakove. U prvoj fazi izgradnje pogona usitnjeni materijal je sa ekiara ubacivan na tavan, gde se dekomponovao na krupniju (masivniju) i sitniju (laku) frakciju. Ko mealice runo se puni sa tavana. Mealica slui za razbijanje svoda usitnjene mase u kou. Sitnija frakcija sojine prekrupe bolje se sabija i dobijene su mnogo kvalitetnije pelete. Da se ne bi gubio deo usitnjenog materijala ugraena su dva ciklona za hvatanje usitnjenog materijala. Krupnoa (duina) ovog materijala iznosi oko 5 mm. Pri toj krupnoi materijala ne dobijaju se kvalitetne pelete, tj. slabo su sabijene i osipaju se. Ne pomae ni dodavanje vode u masu. 82

Vlasnici pogona za peletiranje smatraju da bi trebalo poveati debljinu matrice da se dobije dui put kretanja sabijene mase, vee trenje materijala kroz otvor matrice, ime bi se poveala temperatura materijala i proizvelo bolje sabijanje i termoplastino lepljenje materijala. Treba pokuati i dodavanje vezivnog sredstva (melase ili dr.) dok se ne ustanovi tehnologija presovanja usitnjenih poljoprivrednih ostataka. Inovativna tehnologija proizvodnje peleta u Italiji obuhvata sledee (LAMNET, 2003): skladitenja i predtretman sirovog materijala postoji, suenje sirovog materijala ne postoji, izbaeno, proces proizvodnje peleta postoji, hlaenje peleta ne postoji, izbaeno, skladitenje peleta (pakovanje i skladitenje) postoji. Utroak elektrine energije za proizvodnju peleta je 70 do 100 Wh/kg. Zapreminska masa peleta je 700 do 750 kg/m3. Na slici 5 prikazana je maina za peletiranje prema inovativnoj tehnologiji firme Kemyx u Italiji.

Sl. 5 Izgled prese po inovativnoj tehnologiji Fig. 5 Appearance of press to inovative technology Maina za peletiranje sastoji se od jedne ili dve matrice za proizvodnju peleta sa prenikom od 6 do 16 mm i jednom spoljnom cilindrino oblikovanom povrinom, sa povlaeim lukom smetenim u maksimalno pritisnoj povrini. Prenik i obim luka su u funkciji od sirovog materijala i eljene veliine peleta. Operacija svih moguih konfiguracija je potpuno automatska i prati se mikroprocesoraom opremljenim PLC kontrolnom i upravljakom tablom. Mikroprocesor (PLC) moe automatski da podesi parametre radnog sistema prema karakteristikama sirovog materijala. Mogue zaguenje moe lako da se otkloni jednostavnim obrtanjem u suprotnom smeru matrice, bez rasklapanja ureaja ili nekih drugih operacija. Kod ovog sistema sirovi materijal ulazi sa strane spoljnjeg dela matrice, a pelete se proizvode unutar matrice. Temperatura peleta se povea za 10 do 15 C, a maksimalna radna temperatura matrice je u intervalu 55 do 60 C. Na takvoj relativno niskoj radnoj temperaturi za matricu, nema emisije gasova (isparenja) i/ili para VOC i nije potrebno nabavljati opremu za hlaenje. Druga prednost ovog sistema je to to je on sposoban da prikupi sirov materijal sa sadrajem vlage do 35%, bez nove operacije /tretmana) i onda faza suenja moe da se izbegne u veini sluajeva, koja je sa visokom cenom kotanja i poetnom investicijom. Za materijal sa sadrajem vlage preko 35% mora da se obavi celokupni proces, kao kod konvencionalne tehnologije. 83

Novi proces proizvodnje peleta posebno je sveobuhvatan: smanjen je utroak energije, jer je izbaeno suenje sirovog materijala i hlaenje peleta; ovaj proces je patentiran, ima visoku produktivnost i proizvodi visok kvalitet peleta; sadraj vlage u materijalu do 35% ne predstavlja problem; mogu da se proizvedu pelete razliitih duina granula; proizvod je stabilan, homogen i gustina je odriva; utroi se samo 50 do 100 kWh energije po jednoj toni materijala; sa rasponom sadraja vlage od 15 do 35%; ovaj postupak proizvodnje peleta reprezentuje drastino smanjenje cene kotanja peleta u poreenju sa konvencionalnom presom; procesiranje sirovog materijala do 35% sadraja vlage lako se obavlja, niim temperaturama (mehaniki), pri emu se u isto vreme obavlja suenje i sabijanje materijala. Hlaenje peleta nije potrebno, jer se materijal previe ne zagreva. Firma Varomont u Veterniku izgradila je u treem tromeseju prole godine Fabriku za briketiranje biomase Varotech u Mladenovu. Ona je zvanino poela da radi 2. novembra 2007. godine. Investicija je iznosila ukupno 1.100.000 evra. Potpisan je ugovor sa Fondom za razvoj Vojvodine za naknadno podizanje kredita. Graevinske objekte i mainske radove (bravariju) fabrike za briketiranje uradila je firma Varomont iz Futoga. Osnova linije je mehanika presa za briketiranje s ekscentrinim pogonom. Na alatu prese postavljen je sigurnosni teg na poluzi, koji kontrolie sabijenost briketa. Snaga elektromotora za pogon briketirke je 30 kW. Na sl. 6 prikazana je presa za briketiranje biomase. Uinak linije za briketiranje je do 15 t/dan briketa od drvene piljevine i sojine slame. U sastav briketa ulazi 70% drvene piljevine (bukva, jasen i hrast) i 30% sojine slame. Sadraj vlage u briketima iznosi od 7 do 10%. Toplotna (kalorina) vrednost briketa je oko 20.000 kJ/kg. Briketi su vrsti i postojani. Sirovina za briketiranje nabavlja se od firme Tarkett u Bakoj Palanci. Svaki radni dan mogu da dobiju od 8 do 15 t drvene piljevine, a ponekad i do 40 t. Bale sojine slame prikupljaju svojom mehanizacijom sa poljoprivrednih povrina u tuem vlasnitvu. Obezbeeno je dovoljno sojine slame za rad briketane. Prenik briketa je 60 mm, a duina zavisi od oblika pakovanja. Ako se briket pakuje u termoskupljajuu foliju onda je duina 250 mm, a ako se ubacuje u vree od 30 do 33 kg, tada je duina 125 mm. Na sl. 6 prikazana je presa za briketiranje biomase firme CF Nielsen iz Danske.

Sl. 6 Presa za briketiranje biomase firme CF Nielsen, Danska Fig. 6 Press for briquetting of biomass CF Nielsen, Denmark

84

Linija za briketiranje biomase sastoji se iz sledee opreme: mlina ekiara domae proizvodnje (u toku je izrada mlina od 4 t/h, sa sitima prenika otvora 3 do 5 mm), punog transportera usitnjenog materijala, bina zapremine 7 m3 ili 2,5 t usitnjene mase, punog transportera, koa prese, kondicionera sa rasprskivaima za vodu, ekscentrine prese, staze za hlaenje briketa (duine 22 m), pakerice sa termotunelom, vage i maine za ivenje vrea. Sva oprema postavljena je u tri hale: hala za usitnjeni materijal, hala linije za briketiranje, hala za pakovanje i skladite upakovanih briketa (600 do 800 t). U hali, gde se nalazi smetena linija za briketiranje, ima dovoljno mesta za smetanje druge linije uinka 25 t/dan briketa. Ukupna instalisana snaga pogona za sada iznosi 70 kW. Poto se pogon nalazi izvan naseljenog mesta izgraena je nova transformatorska stanica elektrine snage 250 kW. Dakle, bie dovoljno elektrine snage za pokretanje i druge linije za briketiranje i za eventualno proirenje kapaciteta. Proizvodna cena briketa u fabrici je od 86 do 102 evra/t, zavisno od vrste pakovanja: u stre foliju (termoskupljajua folija), u kartonsku ambalau, u vree od 30 kg i u dambo vree od 800 kg mase. Imaju potpisan predugovor sa poslovnim partnerima iz Italije za isporuku briketa po ceni od 100 evra/t. U cenu ne ulazi PDV, ako se izvoze na inostrano trite. U naoj dravi PDV je 18% za prodaju briketa od drvne biomase. Za prodaju poljoprivrednih proizvoda PDV je 8%. Poto se re o korienju otpadaka u energetske i ekoloke svrhe firma treba da se izbori da se smanji PDV. ZAKLJUAK Tehnoloko-tehniki postupak za proizvodnju energetskih briketa i peleta iz biomase u svetu i kod nas praktino je reen, pa je pitanje njegove ekonominosti i konkurentnosti u odnosu na druge energetske izvore sve manje diskutabilno. Najvie se briketira i peletira piljevina. Postupci briketiranja i peletiranja poljoprivredne biomase jo uvek su u fazi probnih pogona. U nas se postepeno razvija trite briketa i peleta. Meutim, u Evropi je pre pet godina veoma razvijeno trite peleta. Cena briketirane i peletirane biomase bez vezivnih sredstava u Vojvodini iznosi 100 do 120 evra/t briketa. Ukoliko se dodaju vezivna sredstva cena briketa raste. Da bi se trokovi briketiranja i peletiranja smanjili potrebno je smanjiti trokove usitnjavanja biomase. Vlana biomasa ne sme vetaki da se sui zbog velikog utroka energije, nego mora da se sui prirodnom promajom. Briketi formirani od usitnjenog materijala imaju bolje mehanike osobine i postojaniji su pri skladitenju i transportu, ali znatno se poveava udeo uloene energije na usitnjavanje materijala. Trokovi proizvodnje briketa i peleta zavise od: vrste sirovine, naina prikupljanja, tehnike prikupljanja, transporta i skladitenja, vrste linije za presovanje, tehnologije presovanja, vrste pakovanja, uinka linije, broja angaovanih radnika, vrednosti graevinskog objekta i opreme, kamata na kredite i dr. Kada se sve uzme u obzir trokovi proizvodnje briketa i peleta od drvene piljevine iznose do 100 evra/t, a od biljnih ostataka iz poljoprivrede do 120 evra/t. Prodajna cena briketa i peleta u rinfuzi i veleprodaji iznosi 100 evra/t, a u maloprodaji 150 evra/t upakovane u dakove, na domaem tritu, koje jo uvek nije razvijeno. Cena briketa i peleta namenjenih za evropsko trite je 100 evra u rinfuzi, 200 evra pakovanih u velikim dakovima i 300 evra pakovanih u malim dakovima, ali one moraju biti proizvedene po evropskom standardu CEN ili po standardima zemlje u koju se prodaju brikete ili pelete. 85

Profit (zarada) na proizvodnji i prodaji briketa i peleta nije jo uvek znaajan na domaim tritu. Da bi se ova proizvodnja proirila i postala profitabilna neophodna je pomo drave, banaka i donatora. Kamate na kreditna sredstva ne bi smele biti visoke, jer sredstva mogu prilino brzo da se vrate, naroito ako bi se brikete i pelete izvozile na razvijeno evropsko trite. LITERATURA: 1. 2. 3. 4. 5. Brki M, Jani T, 2007. Tehniko-tehnoloka reenja briketiranja i peletiranja biomase, asopis: Revija agronomska saznanja, JNDPT, XVII, 5, s. 36-39. Brki M, Jani T, Somer, D, 1997. Karakteristike briketirane biomase bez vezivnih sredstava, asopis: PTEP, Jugoslovensko drutvo za procesnu tehniku i energetiku u poljioprivredi, Novi Sad, 1,3, s. 3-6, Brki M., Jani T, 2002. Upotreba biobriketa za zagrevanje objekata u poljoprivredi, asopis: PTEP, izdava JDPTEP, Novi Sad, 6, 3-4, s. 77-79. Herak S, 1987. Iskustva u radu linija za briketiranje biomase, In Proceed. XIV savetovanja strunjaka poljoprivredne tehnike Vojvodine, VDPT, Dubrovnik, s. 279-285, LAMNET, 2003. Latin America Thematic Network on Bioenergy, CENBIO, Centronational De Referencia em Biomassa, Sao Paulo, Brasil, ETA- Florence, Italy, WIP- Munich, Germany, EUBIA, Brusseles, Belgy, s. 4. www.cenbio.org.br, www.kemyx.it. Radovanovi M., Rac,A., Savi A, 1995. Prilog karakterizaciji briketa od ljuske suncokreta, In Proceed.: ''Biomasa'', IPP ''Mladost'', Ekoloki pokret Jugoslavije, Beograd, s. 199-208, Zubac M, 1996. Domaa tehnika i tehnologija briketiranja, In Proceed.: ''Znaaj i perspektiva briketiranja biomase'', Ekoloki pokret Vojvodine, Vrnjaka Banja, s. 25-34. Zubac M, 2007. Praktina primena tehnolokog postupka valorizacije biomase u energetske svrhe, asopis: Revija agronomska saznanja, JNDPT, XVII, 5, s. 55-57.

6. 7. 8.

NAPOMENA: Rad je deo istraivanja na Studiji broj. 401-01355/2007, pod nazivom: Potencijali i mogunosti briketiranja i peletiranja otpadne biomase na teritoriji AP Vojvodine, koju finansira Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine IVV, u Novom Sadu. Primljeno: 15.01.2008. Prihvaeno: 17.01.2008.

86

Savremena poljoprivredna tehnika Cont. Agr. Engng. Vol. 34, No. 1-2, p. 116, Novi Sad, januar 2008 Biblid: 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 87- 96 UDK: 631.372 Originalni nauni rad Original scientific paper

ISTRAIVANJE UTICAJA SABIJENOSTI ZEMLJITA NA PRINOS SUNCOKRETA I PROMENE U ZEMLJITU NA UVRATINAMA I UNUTRANJEM DELU PARCELE THE ANALYSIS OF SOIL COMPACTION INFLUENCE ON SUNFLOWER YIELD AND CHANGES IN SOIL ON HEADLANDS AND INNER PART OF FIELDS
Savin L*, Nikoli R*, Simiki M*, Furman T*, Tomi M*, Gligori Radojka*, Jarak Mirjana*, uri Simonida*, Sekuli P,** Vasin J.** REZIME U radu su prikazani rezultati ispitivanja uticaja sabijanja zemljita na uvratinama i unutranjem delu parcele na prinos suncokreta, hemijske i bioloke promene u zemljitu. Sabijenost zemljita na uvratinama tokom 5 godina ispitivanja posle setve bila je za 23,01% vea u odnosu na unutranji deo, dok je poveanje sabijenosti zemljita na uvratini pre ubiranja iznosilo 28,43%. Velik broj prelaza doveo je do intenzivnijeg sabijanja zemljita na uvratinama, uslovljavajui nepovoljne uslove za razvoj korenovog sistema i slabije mikrobioloke aktivnosti, radi ega smanjenje biolokog prinosa iznosi 33,57%, a mase suvog zrna 35,25%. Hemijska analiza sastava zemljita na uvratini i unutranjem delu parcele pokazala je da je vei sadraj humusa na uvratinama nego u unutranjem delu pacele zbog slabije mikrobioloke aktivnosti. Kljune rei: uvratina, sabijenost zemljita, hemijska struktura, mikrobioloka aktivnost, suncokret, prinos SUMMARY This paper shows the results of analysis of soil compaction influence on sunflower yield on headland and inner part of a field, chemical and biological changes in soil. During the 5 years investigation, soil compaction after sowing was 23.01% greater on headland than in the inner part, while before harvesting, there was an increase of 28.43% in soil compaction. Large number of passages, which caused intensified soil compaction on headlands, poor conditions for the root system development, and poor microbiological activities led to yield reduction, which was 33.57% in total mass and 35.25% in dry grain mass. Chemical analysis of soil on headland and in the inner part of a field showed higher humus concentration on
* Dr Lazar Savin, docent, dr Ratko Nikoli, red. prof, mr Mirko Simiki, nau. sar, dr Furman Timofej, red. prof, dr Milan Tomi, docent, dr Radojka Gligori, red. prof, dr Mirjana Jarak, red. prof, dr Simonida uri, docent, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad ** Dr Petar Sekuli, red. prof, mr Jovica Vasin, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.

87

headlands, due to poor microbiological activities. Key words: headland, soil compaction, soil chemical properties, microbiological activity, sunflower, yield UVOD U ovom radu obavljena je analiza uticaja sabijanja zemljita na prinos suncokreta na uvratinama i unutranjem delu parcele. Kretanje traktorskih i mobilnih sistema moe da se podeli u dve grupe i to na: kretanje po unutranjosti parcele i kretanje na uvratinama. Oba navedena kretanja dovode do sabijanja zemljita, ali razliitih intenziteta, Ronai (1989) i Schwngard (1991). Pri kretanju traktorskih i drugih mobilnih sistema na uvratinama dolazi do veeg sabijanja zemljita, zbog manjih brzina kretanja pri okretanju. Manje brzine kretanja omoguuju da zemljite bude due vremena izloeno delovanju normalnih napona, ime se ono vie sabija. Pored manje brzine kretanja na poveanje sabijanja zemljita utie broj prolaza po uvratini kao i povean specifini pritisak. Broj prolaza po parceli utie ne samo na dubinu traga toka, nego i na pogaenu povrinu. Stepen pogaene povrine predstavlja odnos izmeu irine tragova tokova ili gusenice prema radnom zahvatu prikljune maine. Duina puta koji pree traktorski sistem na uvratinama je vei nego u unutranjosti parcele, sveden na irinu uvratina. Ovo poveanje javlja se zbog okretanja traktorskih sistema, koje moe biti izvedeno na razliite naine (krukasta petlja, lastin rep, itd.). Na sabijanje zemljita na uvratinama utie i nain prikljuenja poljoprivrednih maina. Noene i polunoene maine, namenjene za pripremu zemljita, setvu, zatitu i negu kultura, pri okretanju na uvratinama diu se u transportni poloaj, pri emu dolazi do preraspodele njihovih masa i mase sa prednjih na zadnje pogonske tokove traktora. Uvratine zauzimaju mali deo parcele, ali ako se namerava da se u potpunosti iskoristi parcela potrebno je da se obrati panja, posebno ako se problem posmatra kroz preciznu poljoprivredu. Predmeti istraivanja bili su: intenzitet sabijenosti otpor konusa, hemijske osobine zemljita, mikrobioloka aktivnost i prinos suncokreta. MATERIJAL I METOD RAD Izbor lokacije S obzirom na to da u stvarnim uslovima ne postoji mogunost proizvodnje penice na istoj parceli tokom 5 godina, odabrane su susedne parcele jednog istog imanja. Intenzitet sabijenosti zemljita meren je elektronskim penetrometrom firme "Findlay Irvine Ltd" sa uglom od 30 i prenikom od 12,83 mm, koji je u saglasnosti sa ASAE Standardom (1993). Otpor konusa meren je u 10 ponavljanja na 3 mesta po irini sa razmakom od 3 m izmeu mernih taaka i 3 mesta po duini sa razmakom od 6 m izmeu mernih taaka i na uvratini i u unutraenjem delu parcele. Na istim mestima uzeti su uzorci zemljita, radi odreivanja hemijskog sastava i mikrobioloke aktivnosti u zemljitu i to sa dubine od 10-25 cm, jer ona predstavlja sloj koji se obrauje plugovima. Broj ponavljanja za navedenu emu merenja i uzimanja uzoraka zemljita je 3. Merenje je obavljeno na uvratini i u unutranjem delu parcele. Merenje i uzorkovanje zemljita obavljeno je dva puta tokom vegetacije i to na poetku vegetacije, odnosno posle setve i na kraju tj. pre ubiranja, radi utvrivanja ostvarenog prinosa, slika 1. Takoe, merenja su obavljena tokom 5 godina, od 2003. do 2007, Jarak et al (2004), (2005), (2006), Nikoli et al. (2003, 2004, 2006 i 2007), i Simiki et al. (2005). Radi razmatranja prave uvratine, odabrane su parcele pored kojih je asfaltni put ili drvoredi tako da se okretanje traktorskih i mobilnih sistema obavlja samo na parceli, formirajui pravu uvratinu. irina uvratine je 12 m. Tip zemljita je ernozem karbonantni na lesnoj terasi. 88

a) posle setve a) after sowing Sl. 1 Posmatrana parcela Fig. 1 Observed field Mehaniki sastav zemljita

b) pre ubiranja b) before harvesting

Mehaniki sastav zemljita odreen je na poetku istraivanja u 2003. Za odreivanje je koriena metoda pipete sa pripremom uzoraka za analizu sa Na pirofosfatom, a klasifikicacija teksturne klase prema Tommerupu, tabela 1. Tab. 1 Mehaniki sastav zemljita Tab. 1 Soil mechanical composition
Krupan pesak, Coarse sand, % 2-0,2 mm Uvratina, Headland Unutranji deo Inner part Sitan pesak, Fine sand, % 0,2-0,02 mm Prah, Silt, % 0,02-0,002 mm Glina, Clay, % < 0,002 mm Teksturna klasa (prema Tommerup-u) Texture Class (after Tommerup) Glinovita ilovaa, clayey loam Ilovaa, loam

3,07 3,83

42,69 43,50

38,89 38,29

15,35 14,37

Primenjena tehnologija proizvodnje Za proizvodnju suncokreta primenjena je klasina tehnologija kod koje se osnovna obrada obavlja plugovima. Ista agrotenika je primenjena svih 5 godina istraivanja, tabela 2. Predkulutra je uvek bila soja. Tokom svih godina istraivanja korieni su isti traktori, prikljune maine i kombajn. Izmeu setve i ubiranja napravljena su tri prolaza od toga 1 za meurednu kultivaciju i 2 za zatitu suncokreta. Ispitivanje hemijskog sastava zemljita Laboratorijska analiza obuhvata sledee parametre: pH-vrednost odreena je u suspenziji zemljita sa kalijum-hloridom i suspenziji zemljita sa vodom (10 g : 25 cm3), potenciometrijski, pH metar PHM62 standard - radiometar Copenhagen; pH metar PHM250 radiometar Copenhagen 89

Sadraj CaCO3 odreen je volumetrijski, pomou Scheiblerovog kalcimetra ; Sadraj humusa odreen je metodom Tjurina oksidacijom organske materije; Ukupan sadraj azota - CHNS analizatorom; Lakopristupani fosfor (ekstrakcija s amonijum-laktatom) - AL metodom; odreivanje na spektrofotometru; Cary 3E - Varian Lakopristupani kalijum (ekstrakcija s amonijum-laktatom) - AL metodom; odreivanje na EVANS plamenfotometru Ispitivanje mikrobioloke aktvnosti zemljita Mikrobioloka aktivnost praena je preko ukupnog broja mikroorganizama, broja azotobaktera i aktivnosti dehidrogenaze. Brojnost mikroorganizama odreivana je zasejavanjem razreene suspenzije zemljita na odgovarajuu hranjivu podlogu. Ukupan broj mikroorganizama odreen je metodom Poshon i Tardiux (1963). Zastupljenost azotobaktera odreivana je na Fjodorovoj podlozi metodom fertilnih kapi (Anderson, 1965). Broj mikroorganizama je preraunat na 1 gram apsolutno suvog zemljita. Aktivnost dehidrogenaze je odreivana spektrometrijskom metodom prema Thalmannu (1968). Tab. 2 Primenjena tehnologija za proizvodnju suncokreta Tab. 2 Technology for sunflower production
R. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Agrotehnika operacija, Field operation Sitnjenje biljnih ostataka, Plant wastes cuttering Osnovno ubrenje, Fertilizing Oranje, Plowing Priprema zemljita I, Seed bad preparation Priprema zemljita II, Seed bad preparation Setva, Sowing Zatita biljaka I, Crop protection Meuredna kultivacija, Inter-raw cultivating Zatita biljaka II, Crop protection Ubiranje, Harvesting Traktor, Tractor Snaga Masa Power Weight (kW) (kg) 60 3900 60 172 172 172 60 60 60 60 216 3900 9220 9220 9220 3900 3900 3900 3900 Prikljuna maina, Implement Radni zahvat Masa, Weight Working width (kg) (m) 2,8 18 2 9,6 9,6 5.6 18 5,6 18 6 1320 312 2500 2580 2580 1170 1508 1007 1508 11864

REZULTATI ISTRAIVANJA I DISKUSIJA U 2007. godini i nakon setve, sabijenost zemljita na uvratinama i dubini od 7-28 cm bila je 1,85 MPa, dok je u unutranjem delu parcele sabijenost zemljita bila 1,63 MPa, slika 2. Pre ubiranja sabijenost zemljita na uvratinama bila je 2,50 MPa na istoj dubini, dok je u unutranjem delu parcele sabijenost zemljita bila 2,10 MPa. 90

3.5 3 2.5 2 1. 5 1 0.5 0

4. 5 4 3. 5 3 2. 5 2 1. 5 1 0. 5 0 0 3. 5 7 10. 5 14 17. 5 21 24. 5 28 31. 5 35 38. 5 42

D ubi na ( c m)

D ubi na ( c m)

Unutr anj i deo

Uvr ati na

Unutr anj i deo

Uvr ati na

a) posle setve, after sowing

b) pre ubiranja, before harvesting

Sl 2 Sabijenost zemljita suncokreta, 2007 Fig. 2 Intensity of soil compaction, 2007 Indeks konusa umnogome zavisi od vlanosti zemljita. Najvea sabijenost zemljita izmerena je u 2002. godini na uvratini pre ubiranja, pri emu poveanje sabijenost zemljita iznosi 45,50% pri vlanosti zemljita od 16,42%, tabela 3. Tab. 3 Intenzitet sabijenosti zemljita na dubini od 7 - 28 cm Tab. 3 Intensity of soil compaction at depth of 7 - 28 cm
R . b r. Godina, Year Vreme merenja Measuring time Setva, Sowing Ubiranje, Harvesting Setva, Sowing Ubiranje, Harvesting Setva, Sowing Ubiranje, Harvesting Setva, Sowing Ubiranje, Harvesting Setva, Sowing Ubiranje, Harvesting Vlanost zemljita, Soil moisture (%) 24,82 1,32 16,42 2,04 22,13 1,66 14,83 2,37 23,68 1,84 15,24 2,25 25,08 1,87 17,82 2,67 22,65 1,63 12,42 2,10 2,50 19,19 1,85 13,80 3,32 24,34 2,25 20,32 2,82 25,33 2,14 16,30 3,12 31,64 2,18 31,32 2,89 41,66 1,76 33,33 Otpor konusa, Cone index (MPa) Unutranji deo parcele, Inner part of field Uvratina Headland Povean je, Increasi ng (%)

1.

2003

2.

2004

3.

2005

4.

2006

5.

2007

91

Prosena sabijenost zemljita na uvratinama nakon setve bila je za 23,01% vea u odnosu na unutranji deo, tabela 3. Prelazi preko zemljita doveli su do intenzivnijeg sabijanja zemljita na uvratinama u odnosu na unutranji deo parcele, tako da je poveanje sabijenosti zemljita na uvratini pre ubiranja iznosilo 28,43%. Prosena sabijenost zemljita na uvratinama nakon setve bila je za 23,01% vea u odnosu na unutranji deo, tabela 3. Prelazi preko zemljita doveli su do intenzivnijeg sabijanja zemljita na uvratinama u odnosu na unutranji deo parcele, tako da je poveanje sabijenosti zemljita na uvratini pre ubiranja iznosilo 28,43%. Intenzivnije sabijanje zemljita na uvratinama stvorilo je nepovoljne uslove za razvoj korenovog sistema i slabije mikrobioloke aktivnosti, radi ega je dobijena velika razlika izmeu ostvarenih prinosa na uvratini i untranjem delu parcele, tabela 4. Najmanja razlika u prinosu suvog zrna izmerene je u 2007. godini iznosi 19,09%, dok je najvea razlika bila u 2003. godini i iznosila je 74,50%. Proseno smanjenje biolokog prinosa tokom 5 godina istraivanja iznosi 33,57%, a proseno smanjenje mase suvog zrna 35,25%. Tab. 4 Prinos suncokreta na uvratini i u unutranjosti, vlanost zrna 11% Tab. 4 Sunflower yield on headland and inner part of a field, at grain moisture 11%
R. br. No Godina, Year Parametri, Parameters Prinos, Yield (t/ha) Unutranji Uvratina deo parcele Headland Inner part of field 5,17 1,36 1,96 7,02 2,61 4,24 1,72 4,61 2,25 8,20 3,09 0,50 74,50 5,42 22,79 1,95 25,28 3,1 26,88 1,26 26,74 3,26 29,28 1,56 30,66 6,95 15,24 2,50 19,09 Smanjenje, Decreasing (%)

1.

2003

Bioloki prinos, Total yield Masa zrna, Grain mass Bioloki prinos, Total yield Masa zrna, Grain mass Bioloki prinos, Total yield Masa zrna, Grain mass Bioloki prinos, Total yield Masa zrna, Grain mass Bioloki prinos, Total yield Masa zrna, Grain mass

73,69

2.

2004

3.

2005

4.

2006

5.

2007

Radi boljeg sagledavanja uticaja sabijenosti zemljita na prinos kultura odreen je hemijski sastav zemljita, tabela 5. 92

Prema sadraju CaCO3 u zemljitu uzorci zemljita pripadaju klasi jako karbonatnih zemljita. Uzorci zemljita sa uvratina imaju vii sadraj humusa u odnosu na one s unutranjeg dela parcele. Prosean sadraj humusa na uvratinama tokom petogodinjeg istraivanja iznosi 3,39% dok u unutranjem delu parcele sadraj je manji i iznosi 3,06%. To moe da se dovede u vezu sa veom sabijenou zemljita na uvratinama, to smanjuje mikrobioloku aktivnost i intenzitet mineralizacije humusa. Prema sadraju ukupnog azota uzorci pripadaju klasi zemljita s dobrom obezbeenou. Prosean sadraj ukupnog azota na uvratinama i u unutranjem delu parcele je priblino isti i iznosi oko 0,22%. Tab. 5 Osnovna hemijska svojstva zemljita Tab. 5 Chemical soil structure
Mesto uzorka Location of the sample Hemijska svojstva zemljita Soil chemical properties Godina Dubina uzorka Depth of the sample 2003 setva sowing setva sowing ubiranje harwesting 2004 Ubiranje harwesting 2005 setva sowing ubiranje harwesting 2006 setva sowing
7,51 7,40 8,44 8,80 10,73 12,14 3,75 3,81 0,26 0,26 28,7 16,96 26,83 25,13

2007 ubiranje harwesting

7,67 7,69 8,07 8,12 10,22 6,31 3,52 3,06 0,24 0,22 23,9 14,43 26,64 18,92

u KCl

uvratine unutranji deo uvratine unutranji deo uvratine unutranji deo uvratine unutranji deo uvratine unutranji deo uvratine unutranji deo uvratine unutranji deo

10-25 10-25 10-25 10-25 10-25 10-25 10-25 10-25 10-25 10-25 10-25 10-25 10-25 10-25

7,48 7,53 8,32 8,35 14,7 15,8 3,51 3,43 0,24 0,23 25,7 22,4 19,2 19,0

7,65 7,84 8,41 8,40 9,21 14,0 3,21 3,36 0,23 0,21 20,4 18,8 12,6 14,4

7,60 7,53 8,55 8,38 19,3 10,7 2,53 3,36 0,17 0,21 33,6 22,3 20,6 25,9

7,96 7,92 8,48 8,49 16,95 13,56 2,33 2,44 0,16 0,18 20,80 19,40 15,05 10,52

7,36 7,42 8,40 8,47 19,68 20,51 3,67 3,50 0,25 0,23 21,64 19,80 18,64 15,27

7,51 7,56 8,47 8,55 16,22 17,38 3,44 3,29 0,22 0,20 17,10 15,72 13,51 13,82

7,53 7,48 8,29 8,25 15,89 13,05 3,97 4,10 0,27 0,26 26,10 30,53 18,30 14,53

p H

u H2O

CaCO3 %

11,11 3,97 3,51 0,27 0,24 24,.9 21,18 12,13 8,90

Humus %

Ukupno N %

AL-P2O5 mg/100 g

AL-K2O mg/100 g

ubiranje harwesting
7,57 7,61 8,55 8,61 9,57

Setva sowing

93

Vrednosti sadraja ispitivanih makrohraniva fosfora i kalijuma, ukazuju na to da ispitivano zemljite s uvratina pripada klasi sa visokim sadrajem. Uzorci zemljita uzeti na uvratinama sadre vie fosfora i kalijuma u odnosu na uorke uzete u unutranjem delu parcele. Tako prosean sadraj fosfora na uvratinama iznosi 24,22 mg/100g, dok je u unutranjem delu parcele sadraj iznosi 20,16 mg/100g. Prosean sadraj kalijuma na uvratinama iznosi 18,36 mg/100g, dok u unutranjem delu parcele iznosi 16,65 mg/100g. Mikroorganizmi su iva komponenta zemljita i indikatori pogodnosti zemljita za poljoprivrednu proizvodnju, Jarak et al. (2005). U ovim istraivanjima vrednosti mikrobiolokih parametara ukazuju na visoku brojnost i aktivnost mikroorganizama u ispitivanim uzorcima zemljita, to je i razumljivo za ispitivani tip zemljita (ernozem). Meutim, razlike se uoavaju izmeu uzoraka zemljita s uvratina i unutranjosti parcele, tabela 6. Tab. 6 Osnovna mikrobioloka svojstva zemljita Tab. 6 Microbiological soil structure
Mikrobiolok a svojstva Microbiologi cal soil structure Mesto uzorka Location of the sample Dubina uzorka Depth of the sample (cm) Godina, Year 2004 setva sowi ng ubira nje harv estin g 7,39 2005 setva sowin g ubira nje harve sting 7,39 2006 setva sowin g ubira nje harv estin g 8,19 2007 setva sowin g ubira nje harve sting 7,68

Ukupan broj mikro organizama TN Total number of microorganis ms TN (log No) Broj azotobaktera Azb Number of nitric bacteria Azb (log No) Aktivnost dehidrogenas Dehydrogena se activity (mg TPF g-1 zemljita)

uvratine headland
unutranji

10-25

8,20

9,15

8,85

7,36

deo inner part Uvratine headland

unutranji

10-25

8,15

7,66

9,29

8,68

8,89

8,38

8,24

7,78

10-25

3,14

2,93

3,74

2,23

4,17

3,88

1,25

2,45

deo inner part uvratine headland

unutranji

10-25

3,42

2,92

3,91

3,80

4,35

3,93

2,36

3,12

10-25

922

537

922

584

820

623

624

415

deo inner part

10-25

1178

431

1178

831

985

845

865

751

Prosean broj mikroorganizama na uvratinama je 8,03 TN (log No), dok je u unutranjem delu parcele 8,38 TN (log No), tabela 6. Prosean broj azotobaktera na uvratinama je 2,97 Azb (log No), dok je u unutranjem delu parcele 3,48 Azb (log No). 94

Ukupan broj mikroorganizama i broj azotobaktera bio je vei u unutranjosti parcele to se moe objasniti naruenom strukturom i slabom aeracijom zemljita na uvratinama kao posledicom intenzivnijeg gaenja. Vei sadraj organske materije, bolja aeracija i vea koliina toplote uslovljavaju veu mikrobioloku aktivnost u oraninom sloju zemljita, to potvruju i rezultati ovih istraivanja. ZAKLJUAK Na osnovu sprovedenih istraivanja mogu se izvesti sledei zakljuci: utvreno je proseno poveanje sabijenosti zemljita na uvratinama u odnosu na unutranji deo parcele za 23,01% nakonsetve i 28,43% pre ubiranja, smanjenje prinosa na uvratinama za oko 35% u odnosu na unutranji deo parcele, uzorci zemljita sa uvratina imaju vii sadraj humusa u odnosu na one sa unutranjeg dela parcele, to se objanjava veom sabijenou zemljita na uvratinama. Vea sabijenost zemljita smanjuje mikrobioloku aktivnost i intenzitet mineralizacije humusa. Iako je sadraj humusa vei na uvratinama, zbog sabijenosti zemljita ostvaruju se manji prinosi penice. brojnost ispitivanih grupa mikroorganizama je visoka i karakteristina za ispitivani tip zemljita. Ukupan broj mikroorganizama i broj azotobaktera bio je vei u unutranjosti parcele, to se moe objasniti naruenom strukturom i slabom aeracijom zemljita na uvratinama, kao posledicom intenzivnijeg gaenja i veom sabijenou zemljita, za bolju aeraciju zemljita treba primeniti podrivae i razrivae. LITERATURA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Anderson G.R. 1965. Ecology of Azotobacter in soil of the palouse region I.Occurence. Soil Sci, 86, 57 65. ASAE Standard, Soil cone penetrometer, 1993. Jarak M, uri S, Najdenovska O. 2004. The effect of compacting of soil on the microbiological activity under different plants. Tractors i power machines, 9(4): 88-92. Jarak M, Furman T, Gligori R, uri S, Savin L, Jelii Z. 2005. Soil properties and wheat and maize yield on headland. Tractors i power machines, 10(3): 98-103. Jarak M. e Hajnal T. 2006. The total number of microorganisms, number of fungi and azotobacter in compacted and noncompacted soil. Tractors i power machines, 11(5): 37-40. Nikoli R, Savin L, Gligori R, Furman T, Tomi M, Bertok Z. 2003. The influence of soil compaction on soybean and sunflower yield on headland. Tractors i power machines, 8(4): 141-144. Nikoli R, Gligori R, Tomi M, Hadi V, Sekuli P, Simiki M, Vasin J. 2004. The analysis of influence of soil compaction on soybean and sunflower yield on headlands. Tractors i power machines, 9(4): 105-110. Nikoli R, Savin L, Furman T, Tomi M, Gligori R, Simiki M, Sekuli P, Vasin J, Keki M, Bertok Z. 2006. The influence of compaction on changes in soil and maize, sunflower, soybean and sugar beet yield. Tractors i power machines, 11(5): 25-31. Nikoli R, Savin L, Furman T, Tomi M, Gligori R, Simiki M, Sekuli P, Vasin J, Keki M, Bertok Z. 2007. The influence of compaction on changes in soil and maize, sunflower, soybean and sugar beet yield. Tractors i power machines, 12(3): 95

9.

42-48. 10. Pochon J, Tardieux P. 1962. Techniques d analzse en microbiologie du sol, Paris. 11. Ronai . 1989. The influence of tyre design on soil compaction of agricultural land. Agrotehniar, 25(7/8): 37-39. 12. Schwngart H. 1991. Measurement of contact area, contact preassure and compaction under tires in soft soil. Journal of Teramechanics, 28(4): 309-318. 13. Simiki M, Nikoli R, Savin L, Hadi V, Sekuli P, Jarak M, Furman T, Tomi M, Vasin J. 2005. The influence of tractors and mobile systems on contents of fertilizers in soil. Tractors i power machines, 10(1): 21-98. 14. Thalmann A. 1968. Zur Methodikde Bestimmung der Dehydrogenase aktivitat im Boden mittels Triphenyltetrazoliumchlorid (TTC). Landwirsch. Forsch. 21: 249257.

Primljeno: 13.01.2008.

Prihvaeno: 16.01.2008.

96

Savremena poljoprivredna tehnika Cont. Agr. Engng. Vol. 34, No. 1-2, p. 116, Novi Sad, januar 2008 Biblid: 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 97- 108 UDK: 656.137; 631.372 Originalni nauni rad Original scientific paper

OPTIMALIZACIJA TRAKTORSKOMAINSKIH SISTEMA ZA OBRADU ZEMLJITA THE OPTIMIZATION OF TRACTOR-MACHINERY SYSTEMS FOR TILLAGING
Mileusni Z, evi M, Petrovi D, Miodragovi R.* REZIME Traktor predstavlja osnovu traktorsko-mainskog agregata i osnovnu pogonsku jedinicu u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji. Smatra se da e tako ostati i u budunosti. Na strukturu traktorsko-mainskog agregata utie niz parametara, od kojih su najvaniji: struktura setve, zemljini uslovi, koncepcija i kategorija traktora, veliina poseda itd. U radu su definisani parametri koji utiu na strukturu traktorsko-mainskih agregata za obradu zemljita, kao i potronja energije u pomenutim procesima. Te veliine su istovremeno ulazni podaci za optimalizaciju traktorskih sistema u razliitim varijantama tehnologije obrade zemljita. Optimizacija traktorskih sistema za obradu zemljita je cilj ovoga rada. Kljune rei: traktor, optimalizacija, linearno programiranje, traktorsko-mainski park, obrada zemljita SUMMARY At present, tractor represent the major power unit in agricultural production and it is expected to remain so. Structure of tractor-machinery couples is influenced by crop production structure, soil structure, tractor conceptions and category, average surface area etc. This paper presents relevant parameters that define the structure of tractors-machinery couples in soil tillage, as well as the power consumption in these processess. These variables simultaneously represents the input data in optimizing the tractors-machinery systems in different variants of soil tillage technology. Tha aim of the paper is to optimize tractor systems. Key words: tractor, optimization, linear programming, tractor-machinery couples, soil tillage.

* Dr Zoran Mileusni, docent, dr Milan evi, redovni profesor, dr Dragan Petrovi, vanredni profesor, mr Rajko Miodragovi, asistent, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Institut za poljoprivrednu tehniku, Nemanjina 6, 11081 Zemun

97

UVOD Savremena biljna proizvodnja odvija se u okviru otrih ekonomskih, ekolokih i drugih ogranienja. Pored mnogih klasinih problema, situaciju oteavaju i najnovije posledice globalnog zagrevanja planete i oteenog ozonskog sloja, uz dodatne zahteve za poveanjem proizvodnje, prouzrokovane eksplozivnim priratajem svetskog stanovnitva, itd. Uspeno poslovanje u ovim uslovima je, izmeu ostalog, mogue samo uz paljivo planiranje i precizno izvoenje sloenih tehniko-tehnolokih procesa na kojima se savremena biljna proizvodnja zasniva i to tanijem predvianju ishoda. Sve to je, najvie u poslednjem kvartalu prolog veka, ubrzalo uvoenje matematikog aparata i u oblast poljoprivrede. Traktor je jo uvek osnovna pogonska jedinica u poljoprivredi, a smatra se, da e to ostati i u budunosti. Nagli razvoj poljoprivredne proizvodnje otvorio je nove ekonomske, energetske i ekoloke probleme, tako da stari koncepti konstrukcija traktora ne omoguavaju ostvarivanje postavljenih zadataka na zadovoljavajui nain. Slina je situacija i kada je re o traktorskomainskim agregatima, na iju strukturu utiu mnogi parametri, od kojih su najvaniji: struktura setve, zemljini uslovi, koncepcija i kategorija traktora, veliina poseda itd. Savremena tehnologija biljne proizvodnje bazirana je na primeni adekvatnog tehnikog sistema traktorsko-mainskih agregata. Uslovi odvijanja zastupljene biljne proizvodnje utiu na injenicu da osim osnovnih tehnolokih, tehniki sistem mora da odgovara datoj proizvodnji i sa stanovita kapaciteta. U velikom broju sluajeva, traktorsko-mainski parkovi poljoprivrednih gazdinstva su predimenzionisani, to se, naravno, nepovoljno odraava na trokove biljne proizvodnje. Postojee matematike metode programiranja, uz sve moniju raunarsku podrku, mogu efikasno da ree problem optimalizacije [3], [6], [7], [8], [9], [10]. Linearno programiranje jedna je od tih metoda, koja je i primenjena u ovom radu. Obrada zemljita nije kraj tehnolokog proizvodnog procesa sam po sebi, nego je umnogome integralni element kompleksnih proizvodnih procesa, uslovljenih brojnim ekonomskim i ekolokim zahtevima. Ovi zahtevi esto se menjaju, to je posledica promenljivih uslova poljoprivredne i socijalne politike. Bez obzira na to da li je u pitanju zemljite, voda ili klimatska zatita, "ekoloka" proizvodnja ili redukcija proizvodnih trokova, klju uspeha je u izboru odgovarajue tehnike obrade zemljita [1], [2], [4]. MATERIJAL I METOD RAD Matematiko modeliranje u dananje vreme podrazumeva primenu digitalnih raunara. Predstavlja pouzdan pristup koji, uz odgovarajue ulazne podatke, omoguava postizanje visoke tanosti u odreivanju optimalnog sastava traktorsko-mainskog parka za gazdinstvo. Ove metode su su veoma efikasne u praksi, jer istovremeno uzimaju u obzir sve u datom trenutku poznate relevantne proizvodne uslove, pri nalaenju najpovoljnije (optimalne) varijante. Za odreivanje optimalne strukture setve koristi se metoda linearnog programiranja. Problem se formulie odogvarajuim linearnim matematikim modelom i po pravilu reava primenom tzv. "Simplex" metode. U radu je prikazana optimalizacija strukture setve na bazi minimalne potronje energenata u tehnologiji proizvodnje. Primenjen je program EXCEL sa pripadajuim alatom SOLVER. Osnovni principi formiranja modela opisani su u tekstu koji sledi. U svojoj strukturi matematiki model mora da sadri: - sistem nezavisno promenljivih veliina, - sistem ogranienja, 98

- funkciju kriterijuma optimalnosti-ciljnu funkciju. Prva grupa ogranienja odnosi se na povrine za gajenje pojedinih useva, oznaenih indeksom i. Zbir povrina xi zasejanih odgovarajuim biljnim vrstama (kojih ima ukupno n i=1,...n) ne moe da prevazie ukupnu raspoloivu povrinu b gazdinstva:

. (1a) Za svaku (i-tu) biljnu vrstu mogue je definisati maksimalnu, eljenu, ili minimalnu povrinu bi koja moe da se zaseje: (1b) Druga grupa ogranienja odnosi se na maksimalno vremensko angaovanje agregata za ostvarivanje obima svih planiranih radova po raunskim periodima:

x
i =1

xi , =, bi .
n i m j

, (2) gde je: j - indeks traktora cij - vremensko angaovanje po jedinici povrine u i-toj biljnoj vrsti j-tog traktora dij - maksimalno vremensko angaovanje j-tog traktora u obradi parcele xij zasejane itom biljnom vrstom Trea grupa ogranienja je u vezi sa ogranienjem nenegativnosti promenljivih: (3) xi 0 Ciljna funkcija odreuje minimalnu potronju goriva traktora uz definisanje optimalne strukture setve, koja bi obezbedila sigurno sprovoenje svih radova u agrotehnikim rokovima. Cmin =

c x
ij

ij

d ij

a
i j

ij

x ij

(4)

gde je aij potronja goriva j-tog traktora u obradi parcele xij zasejane i-tom biljnom vrstom. Pri tome je broj traktora i traktorsko-mainskih agregata, neophodnih za sprovoenje svih operacija obrade odreen matrinom metodom [10]. Eksperimentalni uslovi U radu su numeriki obraeni i analizirani rezultati konvencionalne tehnoloke obrade zemljita, u okviru koje je prvo obavljena osnovna obrada plugom, a zatim i dopunska obrada i konzervacijske obrade zemljita sa dva razliita traktora i odgovarajuim oruima ije su karakteristike date u tabelama 1 i 2 [8]. Lista simbola
KT MT NT Konvencionalna obrada zemljita - Conventional tillage Konzervacijska obrada zemljita-mal tehnologija Mulch tillage Nulta obrada zemljita Zero tillage

U toku konvencionalne i konzervacijske obrade zemljita, radni otpori su varirali u granicama od 37 kN do 55 kN, uz ostvarenu radnu brzinu od 5-8 km/h. 99

Nivo klizanja pogonskih tokova traktora bio je 20 %, a broj obrtaja motora 2.000 o/min. Zapreminska masa zemljita oscilovala je od 1,3-1,5 g/cm3. Pri tome, temperatura atmosferskog vazduha bila je stabilna, odravajui se na nivou 300.50 C, a higroskopska vlanost zemljita na dubini oraninog sloja iznosila je 16-21%. Radni otpori agregata izmereni su dinamografom Alfred-Amsler & Co Schaffhausen (Schweiz No 239, Presstopf 288/278) i elektronskom mernom opremom; pojaalom HBM DMC plus sa davaima HBM LY 21/350, zapreminska masa zemljita cilindrima Kopeckog, a higroskopska vlanost zemljita na dubini oraninog sloja odreena je primenom metode Kainskog (v. Kainski 1958). Eksperiment je obavljen na parcelama PKB-korporacije. Tab. 1 Karakteristike traktora Tab. 1 Technical characteristic tractors
Tehnike karakteristike -Technical characteristic Tip traktora - Type tractor Snaga motora Power engine [kW] Nominalni broj obrtaja - Nominal rotation rate [o/min] Broj obrtaja pri maksimalnoj snazi Rotation rate at max. power [o/min] Mmax./nMmax [Nm] / [o/min] Rezerva obrtnog momenta - Torque reserve [Nm] Oblast konstantne snage - Constant power range [o/min] Specifina efekivna potronja goriva Spec.effective fuel consump [g/kWh] Broj stepeni prenosa No. driving speed napred - front/nazad- rear Hodni sistem - Wheels: - prednji - front - zadnji - rear Dimenzije traktora-Tractor dimensions: - duina - length [mm] - irina - width [mm] Energetska snabdevenost u odnosu na konstruktivnu masu Energy supply in reference at konst. mass [kW/t] Energetska snabdevenost u odnosu na ukupnu masu Energy supply in reference at total mass [kW/t] Specifina masa bez balasta Specific mass without ballast [kg/kW] Specifina masa sa balastom Specific mass with ballast [kg/kW] T-1 4x4 S 147 2.200 2.000 844/1200 40 400 267 32/32 480/70-30 620/70-42 5.610 2.480 18,56 13,12 53,87 76,19 T-2 4x4 S 139 2.350 2.209 649/1406 40 350 247 27/27 480/70-30 580/70-38 4.780 2.470 21,35 12,63 46,83 79,13

100

Tab. 2 Tehnike karakteristike prikljunih orua Tab. 2 Technical characteristics of the used machines
Radni zahvat Operating width [m] 1.5-2 Broj Prenik radnih Rastojanje diska Klirens Masa tela izmeu tela Disc No. of Clearness Mass diameter Body distance [kg] working [m] bodies [m] [-] 4/5 75 0,90 1430 3/4 16 36 48 48 4 75 0,680 0,660 0,570 0,78 0,39 0,26 0,18 0.125 0.70 4500 3200 1520 -

Tip- Type

Nain agreg. Coupling

MF-715 (P-1) Kverneland pakomat S (P-2) TO 16/810 (T-1) OLT-Tara 36 (T-2) TT-570 (T-3) L. Solitair 9/600K-DS (S-1) JD Maxemergy 7200 (S-2)

Noen Mounted

Noen Mounted 1,42-1.83 Vuena Trailed Vuena Trailed Polunoena Semi-mounted Vuen Trailed Vuena Trailed 3.0 4,5 4,5 6 2.8

Traktor T-1, KT tehnologiju je realizovao u agregatu sa noenim plugom MF-715 u oranju, da bi dopunska obrada bila izvrena sa tanjiraom TO 16/810, a predsetvena priprema sa tanjiraom OLT tara 36. MT 1 tehnologija, sa traktorom T-1, je realizovana taniraom OLTTara 36 u dva prohoda, a MT 2 tehnologija je obavljena jednim prohodom tanjirae TO 16/810, a potom jo jednim prohodom tanjirae OLT-Tara 36. Traktor T-2 je u KT tehnologiji osnovnu obradu izveo sa plugom MF-715, a dopunsku obradu i predsetvenu pripremu sa dva prohoda tanjirae TT-570. MT 1 tehnologija, traktora T-2, je ostvarena sa dva prohoda tanjirae TT-570, a MT 2 tehlogiju traktor je realizovao sa plugom Kverneland pakomat S koji ima prstenaste valjke. REZULTATI ISTRAIVANJA I DISKUSIJA Traktor T-1 Osnovni cilj obrade zemljita jeste stvaranje oranice, koja obezbeuje najpovoljnije uslove za rast i razvoj poljoprivrednih kultura. Vaan zahtev koji treba da ispuni obrada je dobijanje povoljne strukture oraninog sloja, to obezbeuje optimalne uslove za kulturne biljke i mikroorganizme u smislu vodno-vazdunog, toplotnog i hranidbenog reima zemljita. Postavljeni zadaci reavaju se sistemima obrade. Dubina obrade direktno utie na poveanje potronje goriva po jedinici povrine. Konvencionalnom obradom obavlja se produbljivanje oraninog sloja, tj. poboljanje vodnovazdunog reima zemljita, poveava se zaliha hranljivih elemenata, akumulira vlaga, to rezultira poveanom potronjom goriva. Redukovana obrada zemljita je, sa gledita utroka energije, veoma interesantna zbog niskih trokova i povoljnih radnih reima agregata - traktora. Primena ove tehnologije ograniena je tehnologijom gajenja biljnih vrsta, te se primenjuje kod biljnih vrsta koje ne zahtevaju vee dubine obrade (penica, jeam). 101

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0

MJ/ha x10 l/ha % goriva

KT

MT

NT
tillage system

varijante obrade zemljita

Sl. 1 Potronja energije obrade zemljita na bazi traktora T-1 Fig. 1 Specific energy and fuel consumption (per soil square area) for tractors T-1 Pri tome treba biti obazriv, jer redukovanom obradom u viegodinjem neprekidnom ciklusu dolazi do sabijanja zemljita i smanjivanja oraninog sloja, to je nepovoljno po gajene biljne vrste. Konvencionalna obrada, u sluaju traktora T-1, energetski je najzahtevnija (555,1 MJ/ha). Alternativne tehnologije daju mogue uteda energije i to: za 2,4 puta niu potronju primenom mal-tehnologije MT (u setvi penice). Traktor T-2
90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 KT 1 KT 2 MT NT 1
tillage system

MJ/ha x10 l/ha % goriva

NT 2

varijante obrade zemljita

Sl. 2 Energetski inputi obrade zemljita na bazi traktora T-2 Fig. 2 Specific energy and fuel consumption (per soil square area) for tractors T-2 Traktor T-2 je radio na dva lokaliteta u PKB korporaciji i to na Padinskoj skeli i Kovilovu. Uslovi rada na Kovilovu su bili neto drugaiji, jer je vlanost po dubini profila bila via i kretala se od 20,00-23,50%, a sabijenost manja i to 1,215 g/cm3 naspram prosenih 1.450 g/cm3 u Padinskoj Skeli, to ima za posledicu nie energetske inpute KT 2 tehnologije (slika 2). Konvencionalna obrada i u ovom ogledu je energetski najzahtevnija (451,44-412,24 MJ/ha). S obzirom na to da je re o intenzivnoj tehnologiji gajenja ratarskih biljnih vrsta, primenom alternativnih tehnologija mogua je uteda energije od 22% za radne dubine do 30 cm i 37% za dubine obrade do 25 cm. Ako je u pitanju tehnologija proizvodnje penice, koja je 102

manje zahtevna za dubinom, uteda energije je i do 60% u odnosu na konvencionalnu tehnologiju. S obzirom na vrlo velike razlike u potronji energije ipak primena direktne setve ima i neka ogranienja. Pre svega, ona moe da se primeni: - na zemljitima lakeg fiziko-mehanikog sastava, - neophodna je provera postojee mehanizacije, koja bi mogla da zadovolji kriterijume, - uz proveru tehnologije pretkulture, - uz periodino prorahljivanje orninog sloja i - ako se radi na zemljitima teeg mehanikog sastava kombinovati je sa konvencionalnom tehnologijom gajenja. Primena izabranog modela optimizacije Za aplikaciju matematikog modela, na osnovu dobijenih energetskih inputa, usvojena je veliina poseda od 2.000 ha, (po 1.000 ha kukuruza i penice). U strukturi setve zastupljene biljne vrste su kukuruz i penica, a kritian period definisan je agrotehnikim rokovima za obradu datih biljnih vrsta. Ulazni podaci dati su u tabelama 3 i 4. Na osnovu njih, uz pomo razvojnog modela, na raunaru se simulira ceo godinji bioloko-tehniko-tehnoloki ciklus gazdinstva. Kao meurezultat dobijaju se matrice vremenskih koeficijenata za odgovarajue traktore po varijantama obrade (tabele 5 i 6), koje predstavljaju osnovu za odreivanje njihovog optimalnog broja, kao i njihovo specifino optereenje po jedinici povrine odgovarajuih biljnih vrsta u toku godine ( izrazi 1, 2, 3 i 4). Agrotehniki rok (AT rok), za godinji ciklus, podeljen je na 24 intervala (kalendarska godina podeljena na 24 intervala), tj. definisani su model dani kako bi se problem matematiki definisao. Meteo faktor ukazuje na to koliko se efektivnih dana u odreenom AT roku moe da se rauna. Tab. 3 Ulazni inputi na bazi traktora T-1 U KT varijanti obrade penice Tab. 3 Inputs for the tractor T-1 and KT variant of wheat tillage
R.br No. 1. Traktor Tractor T-1 Orue Implement P-1 Qha [l/ha] 47,9 tha neto [h/ha] 1,14 Meteo factor 1,30 Factor of time 1,15 thabruto [h/ha] 1,70 Model days 16-19 AT-rok AT-range 16.08-15.10

2.

T-1

T-1

26,43

0,61

1,30

1,15

0,91

16-19

16.08-15.10

3.

T-1

T-2

19,16

0,51

1,30

1,15

0,76

18-20

16.09-31.10

4.

T-1

S-1

13,35

0,32

1,30

1,55

0,64

20-21

16.10-15.11

107,00

103

Tab. 4 Ulazni inputi na bazi Traktor T-2 U KT varijanti obrade penice Tab. 4 Inputs for the tractor T-2 and KT variant of wheat tillage
Qha R.br. Traktor Orue No. Tractor Implement [l/ha] 1. 2. 3. 4. T-2 T-2 T-2 T-2 P-2 T-3 T-3 S-1 46,10 13,78 13,78 14,00 88,00 tha neto [h/ha] 1,37 0,45 0,45 0,40 Meteo factor 1,30 1,30 1,30 1,30 Factor thabruto Model days of time [h/ha] 1,15 1,15 1,15 1,55 2,10 0,67 0,67 0,81 16-19 16-19 18-20 20-21 AT-rok AT-range 16.08-15.10 16.08-15.10 16.09-31.10 16.10-15.11

Tab. 5 Matrice vremenskih koeficijenata traktora T-1 u MT varijanti obrade Tab. 5 Matrices specific times for the tractor T-1and MT variant tillage
Model dani Model days X11 X21 Vremensko angaovanje Working time 1010 1010 ... 230 420 670 670 760 510 190

7 8 ... 16 17 18 19 20 21 22

0 0 ,,, 0,23 0,23 0,48 0,48 0,57 0,32

1,01 1,01 ,,, 0 0,19 0,19 0,19 0,19 0,19 0,19

Potreban broj traktora T-1 po varijantama tehnologije za navedene rokove varira od 6 u KT tehnologiji do 5 traktora u MT i 3 traktora u NT varijanti obrade. U sluaju traktora T-2, amplitude oscilacija su malo nie i kreu se u intervalu od 5 traktora za KT tehnologiju do 4 za MT i 3 za NT varijantu obrade zemljita.

104

Tab. 6 Matrice vremenskih koeficijenata traktora T-2 u NT varijanti obrade Tab. 6 Matrices specific times for the tractor T-2 and NT variant tillage
Model dani Model days 7 8 ... 16 17 18 19 20 21 22 X11 0 0 ... 0,17 0,17 0,17 0,17 0,41 0,41 0 X21 0,55 0,55 ... 0 0 0 0 0 0 0 Vremensko angaovanje Working time 550 550 ... 170 170 170 170 410 410 0

Ovako postavljeni matematiki model reava se pomou ograniavajuih uslova, definisanih izrazima (1)-(2) u sledeem obliku (za traktor T-1 u KT sistemu obrade, a metodologija je ista i za ostale varijante, s tim da se menja vrno vremensko angaovanje traktora): - X11+X21=2000 - 1,01X21 1680 - 0,66X11 1680 - 0,66X11+0,55X21 1680 - 0,91X11+0,55X21 1680 - 0,57X11+0,55X21 1680 - 0,32X11+0,55X21 1680 - 0,55X21 1680 Uslovi nenegativnosti su( izraz 3): - X11 0 - X21 0 Funkcija kriterijuma optimalnosti (izraz 4) ima oblik: Cmin= 107X11+110X21 Rezultat optimalizacije Prikaz reenja dat je u tabeli 7 po varijantama tehnologija i modelu traktora. Ova reenja daju uvid u ostvareni uticaj odabranog traktora na strukturu setve po kriterijumu potronje goriva. Sa dijagrama 3, kada je u pitanju KT tehnologija, vidi se da viu potronju goriva ima traktor T-1 za 23%.

105

Tab. 7 Optimalna struktura setve uz minimalnu potronju goriva analiziranih traktora Tab. 7 Optimal seeding structure at minimal fuel consumption of tractors
Nain obrade Tillage type T-1 T-2 KT Penica Wheat 1611 1543 Kukuruz Corn 388 457 Gorivo Fuel consumption (l) 215.167 175.000 Penica Wheat 1.200 990 MT Kukuruz Corn 800 1.010 Gorivo Fuel consumption (l) 120.400 84.000 Penica Wheat 691 691 NT Kukuruz Corn 1.309 1.309 Gorivo Fuel consumption (l) 49.891 37.692

Traktor T-2; 175000

Traktor T-1; 215167

Sl. 3 Utroak goriva traktora u KT sistemu obrade zemljita ( l ) Fig. 3 Fuel consumption in KT system (l) Veoma slini su energetski parametri rada i u MT tehnologiji (slika 4), s tim da sada traktor T-1 ima viu potronju goriva za itavih 43,3%. Kada je re o NT tehnologiji traktor T-2 ponovo daje bolje rezultate. On ima niu potronju goriva u ovom sluaju za 25% od traktora T-1.
Traktor T-2; 84000

Traktor T-1; 120400

Sl. 4 Utroak goriva traktora u MT sistemu obrade zemljita ( l ) Fig. 4 Fuel consumption in MT system (l)

106

Traktor T-2; 37692

Traktor T-1; 49891

Sl. 5 Utroak goriva traktora u NT sistemu obrade zemljita (u l ) Fig. 5 Fuel consumption in NT system ZAKLJUAK Rezultati modeliranja, ilustrovani slikama 3-5, potvruju primenljivost metode linearnog programiranja za optimalizaciju traktorsko-mainskog parka, uprkos nedostacima kao to su statinost metode i pretpostavljena linearnost relacija. Meutim, kako je proizvodni proces u poljoprivredi dug i preorijentacija proizvodnje nije mogua u kratkom vremenu, statinost metode nema veih praktinih negativnih efekata na planiranje i projektovanje. Dobijeno optimalno reenje ovom metodom obezbeuje ostvarivanje tehnologije proizvodnje sa niim trokovima po jedinici povrine, manju potronju goriva i energije kao i vee korienje traktora tokom godine. Znaajno je napomenuti da je osnovni problem u obezbeivanju uslova za primenu navedene metode u nedostatku evidencije, tj. relevantnih ulaznih parametara. Primena metoda programiranja u podsistemu biljne proizvodnje jedan je od naina ka uvoenju jedinstvenog informacionog sistema biljne proizvodnje. LITERATURA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Arvidsson J, Keller T, Gustafsson T. 2004. Draught Requirementand Soil Deformation During Soil Tillage, Poljoprivredna tehnika, br. 1, str. 1-7, Beograd. evi M. 1992. Primena kombinovanih agregata u obradi zemljita i setvi, Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Beograd. evi M, Ralevi N, Novakovi, Petrovi D. 1995. Estimation of Component Distribution Influence on Combines Stability. asopis "Agricultural Engineering", vol. 1, no. 3-4, p. 67-72. Filipovic D, Kosutic S, Gospodaric Z. 2004. Energy Efficiency in Conventional Tillage of Clay Soil, Proceedings, pp 83-91, International Scientific Conference, Rousse, Bulgaria. . 1958. , , . Mileusni Z. 2007. Energetski bilans rada traktora u obradi zemljita za proizvodnju ratarskih kultura, Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Beograd. Mileusni Z, evi M, Petrovi D, Miodragovi R. 2007. Optimizacija traktorskomainskih agregata za razliite tehnologije obrade zemljita, Poljoprivredna 107

tehnika, godina XXXII, broj 1, str 19-28, Beograd. Novkovi N. 1996. Planiranje i projektovanje u poljoprivredi, p. 312 Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. 9. Petrovi D, evi M, Trbojevi G, Radojevi R. 1988. Prouavanje mogunosti primene linearnog programiranja u optimizacijama biljne proizvodnje, Zbornik radova, str. 29-37, Aktuelni zadaci mehanizacije poljoprivrede, Opatija. 10. Petrovi D, Radojevi R, Raievi D, Gligori M, Jovanovi Z. 1988. Razvoj modela za optimizaciju traktorsko mainskog parka, Zbornik radova, str. 147-156, Aktuelni zadaci mehanizacije poljoprivrede, Opatija. 11. Radojevi R. 1998. Optimizacija strukture traktorsko-mainskog parka i racionalizacija vremena rada u ratarskoj proizvodnji, Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Beograd. 12. Savin L. 2004. Optimizacija sastava mainskog parka u poljoprivredi, doktorska disertacija, Novi Sad. 8. Primljeno: 05.01.2008. Prihvaeno: 14.01.2008

108

Savremena poljoprivredna tehnika Cont. Agr. Engng. Vol. 34, No. 1-2, p. 116, Novi Sad, januar 2008

IN MEMORIAM PROF. DR SCI ZVONKO KATI

Zvonko KATI roen je 11. marta 1927. godine u Osijeku. Osnovnu kolu i gimnaziju zavrio je u Osijeku 1945. godine. Preminuo je 24. marta 2007. godine u Zagrebu. Kao gimnazijalac sedmog razreda mobiliziran je u JNA te je uestvovao u Drugom svetskom ratu. Strahote rata su ostavile duboke tragove u njegovoj psihi. Po demobilizaciji, nastavlja kolovanje, te diplomira 1956. god. na Strojarskom odseku, Tehnikog fakulteta u Zagrebu. Radni vek prof. Katia zapoinje 1947. godine kada je do zavretka studija radio kao pogonski inenjer u osjekoj eerani, a od 1957. god. bio je na dunosti v.d. direktora u PIK Belje u Dardi. Od 1963. bio je v.d. direktor sektora Poljoopskrbe u Zagrebu. Struni saradnik u Institutu za uzgoj stoke i tehnologiju stone hrane pri Poljoprivrednom fakultetu u Zagrebu, postaje 1964. godine. Doktorirao je 1971. na Poljoprivrednom fakultetu u Zagrebu. Na istom fakultetu izabran je za asistenta 1971, docenta 1976, vanrednog profesora 1980. i redovnog profesora 1988. godine. U Zavodu za poljoprivrednu tehnologiju, skladitenje i transport bio je naelnik do penzionisanja. Drao je predavanja o uzgoju stoke i tehnologiji stone hrane i kurseve iz poljoprivrednog mainstva. Prof. Kati se usavravao u SAD, Engleskoj, Holandiji, vedskoj, Austriji, Nemakoj, vajcarskoj, Italiji, Francuskoj i Poljskoj. Predanost prof. Katia poslu i stalnoj tenji ka promociji struke vrlo lepo prezentuje znaajan broj magistara i doktora nauka. Specijalizovao se za poljoprivrednu energetiku i bioenergetiku. Posebno se istakao u projektovanju i konstruisaanju objekata i ureaja za poboljanje tehnologije proizvodnje krmnih smesa (suare, skladita, mealice stone hrane) za mnogobrojna preduzea u Hrvatskoj i inostranstvu. Prof. Kati je sutor udbenika Suenje i suare u poljoprivredi i vie skripata. Za svoj rad prof. Kati dobio je brojna priznanja iz podruja struke i drutvenih aktivnosti. On je uvek bio vedar i nasmijan ovek, brini roditelj, predan nastavnik, veno-spreman putnik i istinski rodoljub. Stjepan Pliesti

109

UDK: 633.88:631.365 Martinov M, Adamovi D, Veselinov B, Muji I, Boji S. Fazno suenje lekovitog bilja u arnoj suari
Sav. polj. tehn, 34(2008)1-2, 1-12, 12 tab,62 sl, 11 lit. Mali i srednji proizvoai lekovitog i aromatinog bilja u veini sluajeva koriste arne suare, koje predstavljaju optimalni odnos investicijaefekti rada. Nedostaci ovih suara su u veem utroku energije u procesu suenja i sporom zagrevanju viih slojeva materijala, to za posledicu ima porast broja mikroorganizama. Takoe, kao posledica tee kontrole temperature suenja, javlja se i vei gubitak etarskog ulja. Postavljena je hipoteza da suenjem u tri faze, sa razliitim parametrima agensa za suenje, moe da se smanji specifina energija suenja, da se utie na smanjenje broja mikroorganizma i da se smanji gubitak sadraja etarskog ulja. Eksperiment je sproveden za suenje kamilice i pitome nane, kod nas najzastupljenijih biljnih vrsta lekovitog i aromatinog bilja.

UDK: 633.15:330 Prvulovi S, Tolma D, Radovanovi Lj. Analiza efekata investicionih ulaganja u industriji preraevina od kukuruza
Sav. polj. tehn, 34(2008)1-2, 13-18, 2 tab, 11 lit.
U radu je razmatrana problematika: planiranja vremena osttvarivanja projekta, resursa, trokova realizacije projekta, strukturiranja projekta, praenje i kontrola sprovoenja projekta. Dat je i primer realizovanih projekata u proizvodnom preduzeu IPOK, u Zrenjaninu. Na osnovu mnogih ostvarenih projekata u vezi sa rekonstrukcijom i izgradnjom novih pogona, data je analiza efikasnosti investiranja i efekata u pogledu iskorienja suve materije kukuruza i utede energije.

UDK: 66.041:536.2 Tolma D, Prvulovi S, Lambi M, Radovanovi Lj. Energetska efikasnost konvektivnog suenja
Sav. polj. tehn, 34(2008)1-2, 19-25, 4 tab, 1 sl, 10 lit.
U ovom radu prikazan je deo eksperimentalnih i teorijskih istraivanja na realnom industrijskom postrojenju konvektivne pneumatske suare, radi odreivanja numerikih pokazatelja suenja, energetskih karakteristika bilansa i koeficijenata prenosa toplote. Prenos toplote ostvaruje se konvekcijom, zahvaljujui principu suenja na bazi direktnog kontakta zagrejanog vazduha i vlanog materijala. Pri tome se ostvaruje intenzivna razmena toplote i mase. Na osnovu istraivanja data je kriterijalna jednaina prenosa toplote, kao i empirijska jednaina za koeficijent prelaza toplote konvekcijom.

UDK: 620.952:633.15.631.57 Martinov M, Veselinov B, Boji S. Drobljenje oklasaka kukuruza priprema za korenje kao gorivo
Sav. polj. tehn, 34(2008)1 -2, 26-31, 2 sl, 5 lit.
Poljoprivrednici danas ele da poseduju savremenije i tehniki naprednije sisteme za grejanje, na primer, kotlove s automatskim doziranjem. Predmet razvoja bio je procesor za drobljenje oklasaka, pri emu treba da se ostvari takva granulacija koja omoguava doziranje posredstvom punih transportera, uobiajenih kod kotlova koji kao gorivo koriste drveni iver. Na taj nain omoguava se, uz odgovarajue upravljanje procesom sagorevanja, primena serijski proizvedenih kotlova, kao i opreme za doziranje. Postavljeni su sledei zahtevi: procesor mora da bude jeftin, a materijal treba da ima karakteristike sline onim koje se zahtevaju za drveni iver, kada se koristi kao gorivo.

110

UDK: 631.544 evi M, Dimitrijevi Aleksandra, Blain S. Kontrola mikroklimatskih parametara u objektima zatienog prostora
Sav. polj. tehn, 34(2008)1-2, 32-39, 1 tab, 6 sl, 8 lit. U radu je data analiza klimatskih uslova u objektima zatienog prostora i mogunost za njihovo praenje i kontrolu. Analiziran je raspored temperatura u objektima i to po duini, irini i visini objekta. Temperature su praene u objektu tunel tipa, pokrivenom dvostrukom folijom, u vreme proizvodnje paradajza. Dobijene vrednosti temperature i relativne vlanosti vazduha, koje pokazuje odreena variranja mogu da poslue za kasnije projektovanje tehnikih sistema zagrevanja i njegovog postavljanja.

UDK: 631.333 Turan J, Kosovac M. Poprena distribucija mineralnog ubriva

Sav. polj. tehn, 34(2008)1-2, 40-46, 1 tab, 10 sl, 4 lit.
Radom je obuhvaen deo ispitivanja poprene distribucije mineralnog ubriva, koje periodino obavlja Institut za poljoprivrednu tehniku u saradnji sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Analiziraju se rezultati ispitivanja poprene distribucije mineralnog ubriva u radu sa dva rasipaa, pri teoretskim normama od 15, 300 i 500 kg/ha.

UDK: 633.41:631.53.041 Findura P, Tth P, Ponjian O, Turan J. Uticaj dubine setve na kvalitet setve eerne repe
Sav. polj. tehn, 34(2008)1-2, 47-54, 1 tab,41 sl,119 lit. Predsetvena priprema zemljita, vrsta sejalice, vrsta korienog semena, radna brzina, kao i drugi faktori utiu na kvalitet ulaganja semena u zemljite. Kako horizontalni, tako i vertikalni raspored semena u zemljitu utie na rast biljaka. U ovom radu posebno je razmatrana problematika dubine setve, zato to samo ujednaena dubina setve omoguava ujednaeno i brzo nicanje eerne repe. Takoe, ujednaeno nicanje predstavlja osnovu za dostizanje visokih prinosa gajene kulture. Navedena problematika reavana je u okviru projekta VEGA Intellectualised management of technology for setting up plantings of maise and sugar beet as energy crops.

UDK: 631.55.032:635.21 Bajkin A, Ponjian O, Markovi V. Ubiranje mladog krompira

Sav. polj. tehn, 34(2008)1-2, 55-62, 2 tab, 5 sl, 7 lit.
U radu su prikazani rezultati ispitivanja delimino mehanizovanog ubiranja mladog krompira, namenjenog za korienje u sveem stanju ili za duboko zamrzavanje. Proces delimino mehanizovanog ubiranja se sastojao od sledeih faza: mehnaizovanog uklanjanja lisne mase, vaenja, runog skupljanja i utovara u transportno sredstvo. Izabrane su maine pomou kojih moe uspeno da se izvodi delimino mehanizovano ubiranje mladog krompira, namenjenog za duboko zamrzavanje. Zbog velikog utroka prvenstveno ivog i mainskog rada, kao i zbog postizanja jo boljeg kvaliteta ubranog mladog krompira, preporuuje se korienje savremenih kombajna za potpuno mehanizovano ubiranje mladog krompira.

111

UDK: 519.87:631.347.4 uki N, Sedlar A, Bugarin R. Definisanje matematikog modela habanja rasprskivaa i njegov znaaj za domau proizvodnju
Sav. polj. tehn, 34(2008)1-2, 63-71, 2 tab, 5 sl ,5 lit. Rasprskivai su zavrni elementi prskalice i od njih zavisi oblik mlaza, raspodela tenosti i spektar kapljica u mlazu. Danas, je trite Srbije preplavljeno ponudom rasprskivaa domae proizvodnje, napravljenih od mesinga i bez odgovarajuih kontrola kvaliteta. Takvi rasprskivai ne mogu obezbediti kvalitetnu aplikaciju pesticida, to e onemoguiti proizvodnju zdravstveno-bezbedne hrane. Kod procene kvaliteta rasprskivaa jedna od najvanijih stavki jeste procena njihove otpornosti na habanje odnosno poveanje izlaznog otvora usled delovanja pritiska tenosti (abrazija). Testiranje rasprskivaa neophodno je kako sa aspekta proizvoaa rasprskivaa, tako i sa aspekta potencijalnih korisnika rasprskivaa.

UDK: 631.354: 633.854.4 Turan J, Findura P. Prinos slame sa razliitim visinama reza kose
Sav. polj. tehn, 34(2008)1-2, 72-77, 1t, 5 sl, 7 lit.
Radom je obuhvaena problematika etve penice i zavisnost prinosa slame od visine reza kose. Rezultati ispitivanja obuhvataju vremenski period od 5 godina (od 2002. do 2007.) sa podruja Vojvodine i iskustva slovake poljoprivrede iz ove oblasti. Ispitivanja su bazirana radi dobijanja parametara prinosa slame i produktivnosti, pri razliitoj visini reza kose.

UDK: 662.8:620.95 Brki M, Jani T. Briketiranje i peletiranje biomase

Sav. polj. tehn, 34(2008)1-2, 78-86, 6 sl, 8 lit. U radu je dat pregled dosadanjih iskustava u radu sa postrojenjima za briketiranje i peletiranje biomase. Ustanovljeno je da brikete i pelete od biomase mogu da zadre svoj oblik ako presa ostvaruje visok pritisak 150 do 200 bara i povienu temperaturu 80 do 90 C, da bi se termoplastinim dejstvom slepio usitnjeni celulozni materijal. Optimalni sadraj vlage za presovanje usitnjenog materijala je 14 do 18%. U radu je data cena briketa i peleta. U zakljuku rada naglaeno je da proizvodnja peleta ima ekonomsku opravdanost ako se izvoze na evropsko trite.

UDK: 631.372 Savin L, Nikoli R, Simiki M, Furman T, Tomi M, Gligori Radojka, Jarak Mirjana, uri Simonida, Sekuli P, Vasin J. Istraivanje uticaja sabijenosti zemljita na prinos suncokreta i promene u zemljitu na uvratinama i unutranjem delu parcele
Sav. polj. tehn, 34(2008)1-2, 87-96, 6 tab, 2 sl, 14 lit.
U radu su prikazani rezultati ispitivanja uticaja sabijanja zemljita na uvratinama i unutranjem delu parcele na prinos suncokreta, hemijske i bioloke promene u zemljitu. Sabijenost zemljita na uvratinama tokom 5 godina ispitivanja posle setve bila je za 23,01% vea u odnosu na unutranji deo, dok je poveanje sabijenosti zemljita na uvratini pre ubiranja iznosilo 28,43%.

112

UDK: 656.137;631.372 Mileusni Z, evi M, Petrovi D, Miodragovi R. Optimizacija traktorsko-mainskih sistema za obradu zemljita
Sav. polj. tehn, 34(2008)1-2, 97-108,76 tab,52 sl, 12 lit.
U radu su definisani parametri koji utiu na strukturu traktorsko-mainskih agregata za obradu zemljita, kao i potronja energije u pomenutim procesima. Te veliine su istovremeno ulazni podaci za optimalizaciju traktorskih sistema u razliitim varijantama tehnologije obrade zemljita. Optimizacija traktorskih sistema za obradu zemljita je cilj ovoga rada.

UDC: 633.88:631.365 Martinov M, Adamovi D, Veselinov B, Muji I, Boji S. Three phases Drying of medicinal plants in batch Dryers
Cont. Agrg. Engng, 34(2008)1-2, 1-12, 1 tab,6 fig, 11 ref.
The hypothesis was that disadvantages of drying in batch can be overcome by drying in three phases, whereby the drying agent temperature was higher for first two. This paper presents results of investigation of chamomile and peppermint drying characteristics in batch dryer expressed by: essential oil losses, microbial count changes and specific drying energy. Following parameters were measured: fuel consumption, change of material temperature, moisture content, content of essential oil and microbial count in two material levels: above grate and below surface. Three different heights of chamomile and two for peppermint batch were tested.

UDC: 633.15:330' Prvulovi S, Tolma D, Radovanovi Lj. Analysis of investing input effect in corn product industry
Cont. Agrg. Engng, 34(2008)1-2, 13-18, 2 tab,11 ref.
Discussed problems in this labour is: planning of realization project time, resources, project cost realization, building project, following and control of project realization. In this labour is given an exemple of implemented project in productively concern IPOK, Zrenjanin. By value of implemented project series analysis of efficiency investment and effect with regard to advantage of dry matter (corn and energy saving) is introduced in conjuction with reconstruction and building of new manchinery.

UDC: 633.41:631.53.041 Tolma D, Prvulovi S, Lambi M, Radovanovi Lj. Energy effectiveness of convection drying
Cont. Agrg. Engng, 34(2008)1-2, 19-25, 4 tab, 1 fig, 10 ref.
In this paper is given a part of experimental and theoretical research on realistic industrial construction of convection pneumatic drier, because of appropriation of numerical draining index, energy characteristic balance and heat transfer coefficient. Thermal transfer is realize with convection, thanks to draining method based on direct contact of heated air and material humidity. At that, there is intensively exchange of heat and mass. By right of research, criterial formula of thermal transfer is given, also there is empiric equation for transition coefficient by convection.

113

UDC: 631.55.032:635.21 Martinov M, Veselinov B, Boji S. Maize cobs processor prepartions for its use as a fuel
Cont. Agrg. Engng, 34(2008)1-2, 26-31, 2 fig, 5 ref.
Modern farmers need more comfort and advanced heating facilities, e.g. boilers with automatic feeding. The objective was to develop processor for maize cobs crushing. The cobs should be so sized to enable feeding by use of charging screw, commonly used for wood chips. This will enable, after adjustment of combustion technique, use of serial produced boilers and feeding equipment. The following prerequisites have been set up: the processor has to be low-cost type, and produced granulation should fulfil demands similar to these defined for wood chips used as a fuel.

UDC: 631.544 evi M, Dimitrijevi Aleksandra, Blain, S. Control of climatic condition inside greenhouses
Cont. Agrg. Engng, 34(2008)1-2, 32-39, 1 tab, 6 fig, 8 ref.
Climatic conditions in greenhouses are very inportant cocnernig planth growth and development. If adequate and accurate control is applied energy and labor saving can be obtained folwed by good quality products and higher yields. Successful greenhouse production is defined by four main factors temperature, light, water content of the air and soil, and quality of air inside the objects. In this paper climatic conditions in greenhouses are analysed and possibilities of their good control are given. Vertical and horizontal temperature distribution are shown for double plastic covered tunel during tomato production.

UDC: 631.333 Turan J, Kosovac M. Side distribution of fertilizer

Cont. Agrg. Engng, 34(2008)1-2, 40-46, 1 tab, 10 fig, 4 ref.
In this scientific work a part of testing for side distribution of mineral fertilizer that were conducted by the Institute for Agricultural machinery in cooperation with the Institute for field and vegetable crops in Novi Sad was covered. The results of mineral fertilizer side distribution were analyzed involving two fertilizer spreaders with 150, 300 and 500 kg/ha output.

UDC: 633.41:631.53.041 Findura P, Tth P, Ponjian O, Turan J. Planting depth from the sugar beet seeding quality viewpoint
Cont. Agrg. Engng, 34(2008)1-2, 47-54, 1 tab, 4 fig, 11 ref.
Pre-planting soil preparation, choice of a planter, variety of seed used, working speed of a planter, and other parameters and variables influence the quality of seed placement into soil. Horizontal as well as vertical distributions of seeds in soil significantly influence the quality of the planting. The contribution presented in this paper explores the problem of planting depth because above all, balanced seeding depth facilitates steady and fast germination of beet. At the same time this germination creates suitable conditions to achieve high yields of grown crop.

114

UDC: 631.55.032:635.21 Bajkin A, Ponjian O, Markovi V. Young potato harvesting

Cont. Agrg. Engng, 34(2008)1-2, 55-62, 2t 5 fig,, 8 ref.
Reviewed in this paper are the results of investigation on the semi-mechanized harvesting of young potato for fresh consumption or deep freezing. The semi-mechanized harvesting comprized following stages: mechanized defoliation, uprooting, hand picking and loading onto the transport vehicle. Machines were selected so as to allow efficient semimechanized harvesting of young potato for deep freezing. Due to high input of primarily labour and machine work, as well as in order to achieve higher quality of harvested potato, the use of modern combine harvester is recommended for a fully mechanized harvest of young potato.

UDC: 519.87:631.347.4 uki N, Sedlar A, Bugarin R. Define of nozzle wear models and their significance for domestic nozzle production
Cont. Agrg. Engng, 34(2008)1-2, 63-71, 2 tab, 5 fig, 5 ref.
In order to achieve maximum precision of application and thus allow full protection, the sprayers not only must have modern construction and impeccable performance, but also must have adequate exploitation potential. Inspections of sprayers in Serbia shown that in most case sprayers dont have adequate exploitation potential because of nozzles. Nozzles are final elements of sprayers. Spray shape, liquid distribution and droplet spectar depends of them.

UDC: 631.354: 633.854.4 Turan J, Findura P. The amount of straw with different cutting hights
Cont. Agrg. Engng, 34(2008)1-2, 72-77,1 tab, 5 fig, 7 ref.
With this scientific work the problems of wheat harvest and influence of cutting height to the amount of straw are covered. Research results involve 5-year period (since 2002 to 2007) in the area of Vojvodina and experience of Slovak agriculture in this field of science. The experiments are set to determine the amount of straw parameters with different cutting heights.

UDC: 662.8:620.95 Brki M, Jani T. Briquetting and pelleting biomass

Cont. Agrg. Engng, 34(2008)1-2, 78-86, 6 fig, 8 ref.
The review of former experiences in the work with installations for briquetting and peletting of biomass was presented in the paper. It was found that the biomass briquettes and pellets may retain its shape if the press realizes high pressure of 150 to 200 bars and increased temperature of 80 to 90 C, in order to stick the chopped cellulose material. The optimal moisture content for pressing of chopped material is 14 to 18%. In paper is givn price of briquettes and pelettes. In concluse of paper is accented that produce of pelettes has economic justification if it export at Europe market.

115

UDC: 631.372 Savin L, Nikoli R, Simiki M, Furman T, Tomi M, Gligori Radojka, Jarak Mirjana, uri Simonida, Sekuli P, Vasin J. The analysis of soil compaction influence on sunflower yield and changes on soil on headlands and inner part of fields
Cont. Agrg. Engng, 34(2008)1-2, 87-96, 6 tab, 2 fig, 14 ref.
This paper shows the results of analysis of soil compaction influence on sunflower yield on headland and inner part of a field, chemical and biological changes in soil. During the 5 years investigation, soil compaction after sowing was 23.01% greater on headland than in the inner part, while before harvesting, there was an increase of 28.43% in soil compaction.

UDC: 656.137;631.372 Mileusni Z, evi M, Petrovi D, Miodragovi R. The optimization of tractor-machinery systems for tillaging
Cont. Agrg. Engng, 34(2008)1-2, 97-108, 7 tab, 5 fig, 12 ref.
This paper presents relevant parameters that define the structure of tractors-machinery couples in soil tillage, as well as the power consumption in these processess. These variables simultaneously represents the input data in optimizing the tractors-machinery systems in different variants of soil tillage technology. Tha aim of the paper is to optimize tractor systems.

116