21.09.2007.

Osnovi Elektrotehnike
Elektron

Svaka materija je sastavljena od atoma. Atom se sastoji od jezgra u kome su

neutroni i protoni i od omotača u kome elektroni kruže kao planete oko Sunca na
tačno određenim razdaljinama.Oni elektroni koji su najudaljeniji od jezgra najslabijim
silama se drže za jezgro pa imaju najveće šanse da napuste atom.Upravo ovi elektroni
određuju električne osobine materijala. Materijali čiji najudaljeniji elektroni od jezgra
vrlo lako prelaze sa jednog atoma na drugi imaju dobre provodne osobine i mi ih
nazivamo provodnicima, u njih spadju svi metali, dok su izolatori oni materijali kod
kojih poslednji elektroni prelaze sa jednog atoma na drugi veoma teško.

Naelektrisanje
Naelektrisanje predstavlja količinu naelektrisanih čestica koju neko telo poseduje.
Naelektrisanje se obeležava sa Q, jedinica mere naelektrisanja je KULON i jednak je
količini naelektrisanja koju ima 6 240 000 000 000 000 000 elektrona.

Struja
 Kada kažemo struja, mi ustvari mislimo na kretanje naelektrisanih čestica kroz žicu
u jednom smeru.U svakoj žici koja je od metala, pa i od bakra koji se najčesce koristi,
naelektrisane čestice su elektroni i krecu se pod uticajem spoljašnje električne sile.
Struja se obelezava sa i a jedinica mere stuje je AMPER i obeležava se A.
Za rad digitrona je potrebna struja od 0.00000001A, televizoru kada neradi treba
0.01A, mobilnom telefonu kada neradi 0.01 a kada radi 0.5A, za rad komjutera je
potrebna stuja od oko 20A, za rad električne grejalice oko 10A a za rad tramvaja oko
100A.

Napon

Napon je sila koja gura elektrone u žici i tako prouzrokuje njihovo kretanje,
obelezava se sa U. Napon imamo na izlazu iz baterije koja daje struju koja teče uvek u
jednom smeru, od + pola baterije do – pola baterije, pa se ovakva struja naziva
jednosmerna struja. Napon imamo na izlazu iz električne centrale, ali za razliku od
baterije, ona daje struju koja u jednoj sekundi 50 puta prođe kroz žicu u jednom
smeru a 50 puta u drugom pa se ovakva struja naziva naizmenicna struja. Jedinica
mere napona je VOLT i obelezava se sa V. Napon opasan za coveka je napon koji je
veći od 50V.
Napon na bateriji je 1.5V i on se nemenja, dok je napon na izlazu električne centrale
oko 100 000V i on se menja (čas raste a čas opada).
To što se napon iz elektricne centrale menja nas ne zanima jer na primer kada kroz
našu grejalicu, televizor ili bilo koji drugi potrošač, prođe struja u jednom smeru ona
jedan deo te struje iskoristi pretvorivši u toplotu odnosno u sliku, kada struja prođe u
drugom smeru ona ne izvlači struju iz grejalice odnosno televizora, vec grejalica (TV)
opet jedan deo te struje pretvori u toplotu.

Otpor
OTPOR je mera otpornosti koju pruza neki element struji u stujnom kolu i
obeležava se sa R. Jedinica mere otpornosti je OM i obelezava se sa Ω.
Najjednostavniji primer kako su otpornost i struja povezani vidi se na primeru vodene
brane na jezeru.
 U ovom primeru voda nam predstavlja struju, nivo vode u brani predstavlja napon
(što je nivo vode veći to je i želja vode da iscuri kroz rupu na dnu veća). Cev kojom je
dno jezera spojeno sa elektricnim generatorima nam predstavlja provodnike struje
(žice), dok nam ventil na cevi predsavlja otpornost. Zavrtanjem ventila smanjujemo na
tom mestu širinu cevi pa se protok vode smanjuje onoliko koliko koliko smo povecali
otpornost ventila. Mi u strujnom kolu dobijamo da je :

Ova formula je poznata pod imenom Omov zakon i važi za sva elektricna
kola. Tipični primer primene Omovog zakona je kada vežemo dve sijalice,
koje možemo vezati na dva načina:

Rednim vezivanjem mi smo raspodelili snagu, pa ce obe sijalice zajedno svetleti

kao da smo povezali samo jednu sijalicu.
Paralelnim vezivanjem smo dobili da je snaga dva puta veća od one koju daje samo
jedna sijalica.
Jos jedan primer koji pokazuje primenu Omovog zakona a čijim nepoznavanjem su
mnogi ljudi spalili svoje zvučnike i pojačala je vezivanje dva zvučnika na jedan izlaz
pojačala.
 Zvučnike treba OBAVEZNO vezati REDNO jer se tada snaga podjednako
rasporađuje pa pojačalo vidi dva puta veci otpor od otpora jednog zvučnika pa smo
time smanjili struju kroz pojačalo.

U slučaju da vežemo paralelno teško pojačalu jer većina pojačala nije

predviđena da radi ovako, jer ovakvim povezivanjem pojačalo vidi dva puta
manji otpor odnosno dva puta smo povećali struju kroz pojačalo.

Kapacitet
Kapacitet je veličina koja pokazuje koliko neko telo može da sadrži
naelektrisanja u zavisnosti od napona na tom telu, odnosno kapacitet je
nepromenjiv za posmatrano telo. Kapacitet se obeležava sa C, jedinica mere je
FARAD i obeležava se sa F, pa je

Snaga
Snaga je veličina koja pokazuje koliko je električne snage neki element
predao ostatku kola, odnosno koliko je prihvatio. Snaga se obeležava sa P,
jedinica mere joj je VAT i obeležava se sa W. Ako neki element u kolu poveća
struju ili napon koju predaje (ili prihvata) poveća će se i predata (prihvaćena
snaga). To se može napisati kao

Iz Omovog zakona i gornjeg izraza se dobija da je utrošena snaga na

potrošaču jednaka:

Transformacija struje i napona

Transformacija struje i napona je neophodna, recimo pri prenosu električne
energije na daljinu da bih se smanjili gubici jer je potrebno da struja bude što
manja, a napon što veći. Ovo je ostvarljivo trans- formatorima pod uslovom da
se prenosi naizmenična struja, jer je uslov da bih dobili stuju u izlaznim
namotajima, da kroz njih prolazi promenjivo magnetno polje koje sa može
dobiti samo proticanjem naizmenične stuje kroz ulazne namotaje. Smanjenje
struje se dobija na račun povećanja napona tako što ulazni namotaj ima za N
manje namotaja od izlaznog, pa je izlazni napon za N puta veći od ulazno.
Kako je ulazna snaga jednaka izlaznoj, a snaga jednaka P=U*I, dobija se da je
izlazna struja N puta manja od ulazne.

Pasivni elementi

Otpornik

Obeležavanje otpornika

Boja Broj Umnožak Tolerancija (%)

crna 0 1
braon 1 10
crvena 2 100
naradžasta 3 1K
žuta 4 10K
zelena 5 100K
plava 6 1M
ljubičasta 7 10M
siva 8 100M 8
bela 9 1G 9
zlatna - 0.1 5
srebrna - 0.01 10

Primer : Crvena,crvena,crvena,srebrna =2.2K 10%

Crvena,crvena,crvena,narandžasta,srebrna =222K 10%
Najčešće je boja za toleranciju odvojena razmakom od drugih boja.
Snage otpornika mogu biti: 1/4W,1/2W,1W,2W,5W,9W,11W,17W..
Kada se pored otpornika u šemi ništa ne navede za snagu, podrazumeva se da je
njegova snaga 1/4W.
Podrazumeva se da se može koristiti i veća snaga, samo što će te imati problema ako
već imate gotovu pločicu, ili nacrt za nju.
Promenjivi otpornici koji imaju ručicu nazivaju se potenciometri a oni koji nemaju
su trimeri (isto se obeležavaju), dele se na linearne i logaritamske. Ova podela je
prema tome kako im se otpornost menja u zavisnosti od okretanja ručice. Ovo je bitno
kod recimo pojačajna zvuka gde potenciometar treba da bude logaritanski jer čovekov
sluh ima logaritamsku osetljivost (ako jačinu zvuka povećamo 10 puta to će se čuti
kao da se povećalo 2 puta).
Redna veza dva otpornika: R=R1+R2
Paralelna veza dva otpornika: R=(R1*R2)/(R1+R2)

Kondezator

Kod elektrolitskih kondezatora se mora voditi računa o polaritetu kondezatora jer se

može uništiti pogrešnim vezivanjem.
Redna veza dva kondezatora: C=(C1*C2)/(C1+C2)
Parlelna veza dva kondezatora: C=C1+C2

Kalem

Redna veza dva kalema: L=L1+L2

Paralelna veza dva kalema: L=(L1*L2)/(L1+L2)

Kristal

Kristal je element koji je napravljen od kvarca koji pri priključenju u strujno kolo
osciluje tačno određenom učstanošću.
 Relej

Relej je element koji ima ulogu prekidača kojim upravljamo preko upravljačkih
kontakata koji su povezani za elektromagnet. U jednom kućištu može biti i više
prekidača kojim se upravlja preko istog kontakta. Svaki od ovih prekidača ima tri
kontakta gde se na jedan od ovih kontakata (već predviđen) dovodi ulaz, a izlaz se
priključuje na jedan od preostala dva što zavisi od toga da li želimo da uključenjem
elektromagenta prekinemio strujno kolo ili uspostavimo.

Transformator

Transformatori se dele prema obliku jezgra na kockaste i torusne (oblika prstena).

Prvi su većih dimenzija (za istu snagu) ali imaju stabilniji napon što je važno smo kod
vrhunskih pojačala snage, dok su drugi jeftiniji, mnogo lakši za nabavku, a time
daleko upotrebljavaniji.
Proračun transformatora velikih snaga (iznad 20W)

Gde je :
Q -površina poprečnog preseka u cm2
P -snaga transformatora
n -broj navojaka po jednom voltu (n-isto za primar i sekundar)
d -povrsina poprečnog preseka bakarnog provodnika
I -jačina struje kroz bakarni provodnik u amperima

Aktivni elementi
 Dioda

Dioda je aktivni element jer što ima sposobnost pojačavanja signala. Pojačanje se
ogleda u tome da za malu promenu napona koji dovedemo na ulaz imamo na veliku
promenu struje diode. Vezivanjem otpornika sa diodom, možemo promenu struje
diode registrovati kao promenu napona na otporniku.Ovo znači da ako malo
promenimo napon na ulazu diode, struja će se mnogo promeniti pa će se napon na
otporniku(ovo nam je izlazni napon) takođe mnogo promeniti.Pojačanje diode se
određuje kao odnos pojačanog napona na izlazu i napona na ulazu i obeležava se sa
A=Ui/Uu.
OZNAKE:
Germanijumske tačkaste diode AA-xxx (xxx- neki broj)
Germanijumske ispravljačke diode AY-xxx
Silicijumske maloslojne diode BA-xxx
Silicijumske ispravljačke diode BY-xxx
Silicijumski grez ispravljači BxxCxxxx
Zener diode (stabilizatorske diode) BZxx, BZYxx,ZYxx, 1Nxxxx
Kod Zener serija BY,BZX,ZY dioda broj xx označava stabilizovani napon na
diodi, dok se kod serije 1N ovaj napon mora videti u katalogu.
Varikap diode menjaju svoju kapacitivnost u zavisnosti od napona koji je prikjlučen
na krajeve diode.
LED diode su diode kole svetle u crvenoj,žutoj ili zelenoj boji ako su
direktno polarisane.
Raspored kontakata dioda:
 Tranzistor

Tranzistor kao dioda je isto pojavački element.Njegovo pojačanje se ogleda u tome

da za malu promenu struje na ulazu imamo veliku promenu struje na izlazu. Kao kod
diode postavljanjem otpornika na ulaz i izlaz možemo struju transformisati u napon i
time dobiti pojačanje napona. Pojačanje tranzistora je odnos izlaznog napona i
ulaznog: A=Ui/Uu.
OZNAKE:
U Americi 2Nxxxx
U Japanu 2S(A,B,C,D)xxxx
A -PNP tranzistori male snage
B -NPN tranzistori male snage
C -PNP tranzistori velike snage
D -NPN tranzistori velike snage

U Evropi
Germanijumski :
ACxxx, ADxxx, AFxxx male snage, velike snage, za visoke
učestanosti
Silicijumski koji se najčešće sreću :
BCxxx -male snage, za niske učestanosti (do 300MHz)
BFxxx -male snage, za visoke učestanosti
BDxxx -velike snage za NF
Raspored kontakata tranzistora

BC108 ,BC109, BC177, BC178

BC212, BC182, BC183, BC547

BD135, BD136, BD139, BD140

BD241, BD242, BD243, BD809, BD810

2N3819

2N4871

2N3055
 Trijak

Trijak je element koji se koristil kao prekidač naizmenične struje velike

snage. Upravljanje se vrši sa gejtom(G).
KT206 i KT207

Tiristor

Tiristor je element koji se koristi kao prekidač jednosmerne st