Висока технолошко уметничка струковна школа

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет:Основе хемијске штетности

Студијски програм:Текстилна хемија и заштита животне средине

ТЕМА:Тератогено дејство

Професор: Студент:

Чупић Анђела

САДРЖАЈ
 Тератогено дејство....................................................................................................3

Тератогени агенси....................................................................................................3

Генетички тератогени агенси..................................................................................3

Тератогени агенси из животне средине..................................................................4

Тератологија..............................................................................................................4

Тератогени потенцијал лека....................................................................................5

Основни појмови тератогенезе...................................................................................9

Тератогени фактори..................................................................................................9

Тератогени ефекти се сврставају у четири групе:................................................9

Ендогени тератогени фактори...............................................................................10

Егзогени тератогени фактори................................................................................10

Литература..................................................................................................................11

2
Тератогено дејство

Тератогено дејство ових материја је њихова способност да трајно оштете

ембрион и изазову појаву наказности (грч. терата = наказа). Највећа осетљивост човека
на дејство тератогених материја је период у току прва три месеца трудноће, који се
карактерише брзим растом ћелија и образовањем органа ембриона. Материје са
оваквим дејством су многи цитостатици, неки антибиотици, пестициди др.

Тератологија је истраживање абнормалности физиолошког развоја. Ова наука

обухвата истраживање људских малформација. Тератологија исто тако обухвата
развојне стадијуме који нису везани за порођај, попут пубертета. Она се осим људи
бави и другим животним формама, укључујући биљке. Новији термин развојна
токсичност обухвата све манифестације абнормалног развоја, као што су ретардација
раста или заостали ментални развој без структурних малформација.

Тератогени агенси

Тератогени агенси се могу поделити у две категорије по њиховој етиологији, на

генетичке и агенсе из животне средине. Свака од ових категорија користи различите
патолошке процесе који могу да произведу ембриопатологију.

Генетички тератогени агенси

Око 20-25% људских малформација које се јаве у првој години живота су

узроковане генетичким агенсима. Урођени дефекти узроковани овим тератогеним
агенсима обухватају опсег патолошких процеса који су одређени пре зачетка,
присуством наслеђених или ново стечених генетичких абнормалности. Неки од
узрочних механизама тих порцеса су: дефицијенција гена, абнормалност гена,
хромозомско преуређивање, хромозомско брисање и вишак хромозома. Мада фактори
животне средине могу да допринесу развоју генетички абнормалног ембриона,

3
генетичке абнормалности су главни чиниоци патолошких процеса.

Тератогени агенси из животне средине

Апроксимативно 10% људских малформација које се јаве током прве године

живота су узроковане агенсима животне средине, који имају неколико зајединичких
карактеристика.[2][3]

Сенситивност етапе - Постоје три етапе људског ембрионског развоја:

оплођавање & имплантација, органогенеза и фетални период. Подложност ембриона,
као и ступањ непожељног дејства узрокованог агенсом, зависе од етапе у којој је дошло
до излагања.

Односи дозе и одговора - Постоји квантитативна корелација између магнитуде

ембриопатских дејстава и дозе тератогеног агенса. Што је виша доза, то су озбиљније
последице.

Ефекти прага осетљивости - Односи се на ниво излагања испод ког појава

малформација или смртност нису статистички већи од контролног узорка.

Генетичка варијабилност - Разлике у материчном транспорту, метаболизму,

апсорпцији и дистрибуцији агенса у случају сисара се морају узети у обзир при
вршењу екстраполација између врста.

Инфекције – Доза и време излагања се не могу демонстрирати за репликацине

тератогене агенсе.

Широк опсег различитих хемикалија и фактора животне средине су било могући

или познати тератогени код људи и животиња.

Тератологија

Тератологија је истраживање абнормалности физиолошког развоја. Ова наука

обухвата истраживање људских малформација. Тератологија исто тако обухвата

4
развојне стадијуме који нису везани за порођај, попут пубертета. Она се осим људи
бави и другим животним формама, укључујући биљке. Новији термин развојна
токсичност обухвата све манифестације абнормалног развоја, као што су ретардација
раста или заостали ментални развој без структурних малформација.

Тератоген је онај лек који има потенцијал да под одређеним околностима

изазове перманентну абнормалност у структури или функцији или доведе до успореног
раста или смрти ембриона или фетуса.

Када је реч о органским једињењима живе, тератогени ефекат је први пут

запажен код становника острва Минамата у Јапану. Тада су се рађала деца са
оштећењима централног нервног система, слична код оних од дечје парализе. Била су и
психички заостала.

Колико је нека супстанца тератогена се утврђује експериментима над скотним

женкама мишева, пацова и кунића.

Резултати нису поуздани, зато што иста супстанца различито делује код
различитих врста. Неке супстанце које су штетне код глодара, као што је кортизон, код
човека није доказано да су штетне. Исто тако лек Талидомид је штетан – тератоген за
човека, али не и за глодаре. Поузданост резултата је смањена и због великог броја
спонтаних мутација, непознатог порекла, које изазивају малформације.

Тератогени потенцијал лека

Да ли ће неки лек испољити тератогени потенцијал зависи од

• хемијске структуре

• фармаколошких дејстава лека

• начина примене
5
 • дозе, дужине и фреквенце излагања

• стадијума гестације у којем је дошло до излагања

Екотоксикологија је мултидисциплинарна наука која се бави зучавањем

деловања отрова на организме, популације и заједнице у условима загађене средине.
Први пут је Трухаут дефинисао 1969 године.

Екотоксикологија је млада научна дисциплина која проучава судбину и токсичне

ефекте хемијских супстанција и физичких агенаса на организме,популације и заједнице
у дефинисаном екосистему.

Токсикологија животне средине, екотоксикологија, потиче од речи токсион, што

значи отров и логос, наука. Огроман број хемикалија, које су у свакодневној употреби,
озбиљно угрожава здравље човека и осталих живих бића. Сам податак да се у
свакодневној употреби налази око 60 000 хемикалија и да се сваке године произведе
још 1000 нових, говори довољно колико је тај проблем озбиљан.

Наука која проучава штетне (токсичне) ефекте хемијских материја на живе

организме назива се токсикологија.

Огроман је број фактора средине који могу изазвати одређене здравствене

последице по човека и осталих живих бића:

• утицаји загађеног ваздуха,воде, хране и земљишта

• утицаји енергије зрачења

• ефекти буке и вибрација.

6
 Бројне хемијске загађујуће материје, које доспевају у околну животну средину,
изазивају низ разноврсних поремећаја у организму од којих се издваја:

• тровање – токсично дејство

• оштећења наследног материјала – мутагено дејство

• оштећења плода (ембриона, фетуса) – тератогено дејство

• појава рака на различитим органима – канцерогено дејство

Основни циљ: заштита популација и заједница различитих организама од

деловања супстанција у концентрацијама које могу довести до штетних ефеката.

Екотоксикологије је основа заштите животне средине укојој живимо, будући да

се на бази екотоксиколошких испитивања предузимају мере смањења штетних ефеката
хемикалија.

Токсикологија је једна од најстаријих практичних наука. Развој

токсикологиједатира од најстаријих времена када су људи познавали отровне биљке и
животиње и користили њихове екстракте за лов или ратовање. Временом,отрови су се
почели широко користити.

Токсикологија проучава природу и механизме настанка промена на биолошким

системима на биохемијском и молекуларном нивоу, факторе који утичу на њихов
настанак,као и природу токсичних ефеката.

Токсикологија је фундаментална наука о отровима, наука која се бави

проучавањем штетних ефеката разних супстанци и њихових смеса на живе организме;
то је наука о интеракцијама супстанци и биолошких система.

7
 Токсин је отровна супстанца, који настаје у живим ћелијама организма и налазе
се у малим концентрацијама. Могу бити молекуле, пептиди, протеини који могу
проузроковати разна обољења приликом апсорпције.

Реагују на биолошке макромолекуле ћелијски рецептори, ензими. Могу бити

унешени у организам храном, водом и ваздухом. Оштећење организма токсином назива
се токсичност. То се односи на цели организам човека, биљака, животиња.

Отрови могу бити природног, синтетског порекла, или производи који се унесу у
организам и штетно делује на здравље. Дисциплина која се бави са отровима назива се
токсикологија.

Токсини према начину деловања могу бити:

• Мутагени ( узрокују генетско оштећења).

• Канцерогени (изазивају рак).

• Тератогени ( узрокују оштећења плода).

Наука која проучава малформације назива се тератологија. Дефинисањем појма

малформација бави се општа тератологија и то проучавањем узрока и општег начина
њиховог настанка, систематизацијом малформација, различитим проблемима који се у
мањој или већој мери односе на све малформације. Специјална тератологија описује
поједине врсте малформација и тумачи начин њиховог настанка.

Према методи рада, тератологија се дели на дескриптивну и

експерименталну.Дескриптивна тератологија проучава морфологију појединих
малформација , а делимично и начин њиховог настанка.Експериментална тератологија
изазивањем малформација на животињама упознаје узрочне факторе који могу довести
до поремећаја онтогенетског развића,као и различите механизме настанка
малформација.

8
 Почеци научне тератологије налазе се у делима класика античке науке и
филозофије.Први се приказ дугује Аристотелу.Он је увидео једну од основних
карактеристика малформација:да нешто недостаје или да је нечег превише.

Основни појмови тератогенезе

Малформације ,развојне аномалије, конгениталне аномалије.... под наведеним

насловима обично подразумевамо одступање од нормалне анатомске грађе тела,
настале услед самог поремећаја било којег развојног процеса у ембриогенези, без
присуства патолошких промена.

Тератогени фактори

Фактори средине могу потпуно или делимично бити одговорни за неке познате
малформације људи.Малформисање под утицајем срединских фактора назива се
тератогенеза . Спољносредински штетни чиниоци-тератогени, деловањем на ембрион у
току интраутеринског развоја,доприносе настанку конгениталних малформација.На
нивоу ћелије, тератогени механизми је оштећују у процесима њене полиферације,
миграције или диференцијације. На нивоу ткива у процесу очекиване морфогенезе
повећањем или смањењем броја ћелија,тератогени су стимулус за стварање већег или
мањег органа.

Тератогени ефекти се сврставају у четири групе:

1. инфективни агенси
2. медикаменти
3. матерални фактори
4. штетни физички агенси

9
 Тератогени фактори се се такође деле у две основне групе:
1.Ендогени фактори који се преносе наслеђем и због тога се називају још и наследни
или генетски тератогени фактори
2.Егзогени фактори који делују на оплођено јајашце или ембрион споља па се називају
фактори околине или перистатски тератогени фактори-

Ендогени тератогени фактори

Одавно позната чињеница да се неке малформације редовно појављују међу

члановима неких породица или им је учесталост у неким породицама већа него
просечно очито показује да наследни тератогени фактори имају значајну улогу у генези
бројних малформација. Малформације настале деловањем наследних фактора
последица су спонтаних наглих промена наследне основе.

Егзогени тератогени фактори

Они могу деловати тератогено само у одређеним периодима ембрионалног

развића.Онај период ембрионалног развића у којем тератогени фактори могу да
проузрукују малформацију једног органа или дела тела назива се тератогени
детерминацијски период- он се поклапа са периодом морфогенезе тог органа или дела
тела и протеже се од часа детерминације до часа потпуне диференцијације.

10
 Литература
1. https://sr.wikipedia.org/sr-ec
2. https://miletablog.wordpress.com/2017/02/16/teratogeno-dejstvo/
3. http://www.bionet-skola.com/w/Ekotoksikologija

11