Филозофија егзистенције

Желим да објасним да је биће свеобухватно код Карла Јасперса једно одређено

биће, један начин бића. Биће представљена два аргумента у одбрани тезе. После продора
у простор свеобухватног први аргумент указује на то да тонемо у бездан бескрајног, док
други представља безграничну способност посматрања и спремност. Биће је праоснов,
праелемент, из бића је све настало, оно је темељ свега постојећег.

Ниједно познато биће није само биће. Живимо у хоризонту свог знања и за нас биће
остаје отворено – вуче нас ка ономе што је неограничено. Ми се питамо о самом бићу и
то биће се назива свеобухватно. Оно није хоризонт у коме се налази наше свагдашње
занње, него оно што чак ни као хоризонт не постаје видљиво. Свеобухватно је оно што
се увек само најављује, али никада не постаје предмет, то је оно у чему се све друго јавља.
Везани смо за облик мишљења, све што хоћемо да сазнамо, претварамо у предмет. Сваки
став који се односи на свеобухватно садржи у себи један бесмисао. Једно сеобухватно се
убрзо рачва на начине свеобухватног:

Први корак: од свеобухватног уопште ка одвајању оног свеобухватног које смо ми од

оног свеухватног које је само биће;

Други корак: од оног свеобухватног које смо ми ка одвајању онога што смо ми као
постојање, свест уопште, дух;

Трећи корак: од иманенције1 ка трансценденцији2.

Филозофирање у начинима свеобухватног је ствар једне одлуке. Одлука је да се

ослободимо претходних сазнања о бићу.

Начини свеобухватног осветљавају једну основну својственост човекове

могућности. Ми бисмо волели да видимо идеал човека. Идеали су растопљени у
свеобухватном. Суштина човека није у идеалу који се може фиксирати него у његовом
задатку, након чијег испуњења он продире у порекло из којег је потекао и коме се враћа.
Ако један од начина човекове суштине отпадне и он ишчезава и отпадне. Шелингово
мишљење о бићу свеобухватном, или како он то назива наука која је слична стварању

1
Иманенција – правац у филозофији који се ограничава на сазнања у границама искуства и свести, који
држи да не постоји нека стварност која би била независна од свести.
2
Трансцендентално сазнање – сазнање, способност сазнања, које чини могућим било какво конкретно
сазанње.
света – да смо својом основом били присутни у пореклу свих ствари и као да је оно за
нас ишчезло у стешњености нашег света.

Филозофирањем будимо сећања, враћамо се основи. После продора у простор

свеобухватног или тонемо у бездан бескрајног: стојимо у сред ништавила, пред који смо
једино помоћу самих себе оно што можемо бити. Или уочавање ширине изазива
безграничну способност посматрања и спремност. У свебухватном нам из целокупног
порекла биће долази у сусрет. „Ја сам себе поклањам себи“. Онај ко филозофира пред
двоструком могућношћу, под сталном је претњом ништавила, жели остварење из самог
порекла.

Филозофија егзистренције бави се суштином човека, сврхом његовог постојања. Из

филозофије егзистенције Карла Јасперса добијају се два погледа на биће свеобухватно.
Један поглед тврди да помисао о бићу свеобухватном води у бесмисао, док други поглед
тврди да човек цвета, односно човек уочава ширину и усавршава себе.

Љубица Медић