Bol:

 Na nadrazaj, spontan bol. Ako je spontan to je znak da je za endodonciju. bol na nadrazaj ali
nastavljad aboli I nakon uklanjanja tog nadrazaja
 Kada se pojavio bol
 Da li pacijent moze da lokalizuje zub ili se bol siri. Bol moze da iridira levo,desno.gore dole, ali ne
moze da se siri na suprotnu stranu vilice
 Da li je bol pulsirajuci ili probadajuci

Opsta oboljenja, da li pije neke lekove, da li boluje od neke infektivnih bolesti,

Klinicki pregled

Moze da se vide:Ekstraoralne I intraoralne otoke, fistulne, velike kariozne lezije, otvorene kavume

Sondiranje ,Palpatorno,Perkutorno,rtg

Dijagnoze:

Da razlikujemo da li je stanje acc ili chr, I da li je zahvacena pulpa ili/I apeksni parodoncijum

Oboljenja pulpe:

Pulpuitisi

Acc

Serozni I purilentni (parcijalni I totalni ali necemo vidjati parc jer pacijenti dodju kad je totalis)

2 razlike:

 Kod seroznog bolo star provadajuci kod purulentnog pulsirajuci

 Kod seroznog hladno provocira bol a kod purulentonog hladnno smiruje bol a toplo pojacava

KAKO?

Th smo podelili na th inficiranih I th neinficiranih kanala. Pulpitisi  th neinficiranih;

nekroza,gangrene,periodontitisi  th inficiranih

Ako se vidi da je pulpa oseljiva, bolna crvena, krvari na provokaciju ta pulpa je vitalna. Ako je bezbolna, ne
krvari, I nesenzibilna uopste onda je ona avitalna. Sve to moze da se proveri testom vitaliteta, termo testom
…

Th kod neinficiranih kanala, zub je vitalan,osetljiva, moze da se rade 2 vrte th:

 Da damo anesteziju I radimo biopulpektomiju ili

 Da damo sredstvo za nekrotizaciju nakon 10-14 dana radimo (nekropulpektomiju)

Ukoliko su inficirani kanali u th krecemo odmah, zub je neosetljiv I moze odmah da se ektirpira pulpa iz
kavuma dentis.

Jako je vazno da pri uklanjanju inficiranog debrisa ne dodirnemo instrumentom I sadrzajem, iritiramo
okolna tkiva niti da prebacio u apeksni parodcijum. Zato sve radimo na radnoj duzini. To je dezina koju smo
odontometrijski odredili I od referentne tacke na vrhu kvrzice krunice (incizalne ivice) do fizioloskog kod
neinficiranih odn anatomskog kod inficiranih foramena.
Prva faza je trepanacija. Uklanjanje krova kavuma dentis, krunicnog dela pulpe I pronalazenja ulaza u
kanale. Zatim oblikujemo pristupni kavitet kako nam odgovara da zidovi budu pravi, nepodminirani, da
instrumenti ulaze pravolinijski u kanale, da ne zapinju za neke zidove, da vidimo sve ulaze u kanale. Ne
stedi se zubno tkivo.

Druga faza ispitivanje inicijalne prohodnosti ( da vidimo kakve su kanali, uski, siroki,zakrivljeni, da li ima
nekih pulpolita…). To se radi nekim tankim kanalnim instrumentom…Ne moramo samo tankim kanalnim
instrumentom. Mi na pocetku imamo rdg snimak koji nam daje informcije o stanju kanalnog sistema, da li
ima zaostali instrument, da nije prenapunjen kanal pa je preslo u periapeks, o broju kanala I korenova,
poziciji tih korenova I kanala, o velicini I volumenu tih kanala, o obliku kanala, zakrivljenosti, pulpoliti…
Prosirimo ulaz u kanal da bi imali bolju preglednost I da bi stvorili rezervoar za irigans da bi on mogao da se
curi do vrha korena. To radimo peso I gates instrumentima ( gates cemo mi koristiti I od veceg ka manjem s
3 instrumneta, formiramo taj prvi konus)

Treca faza je ektirpacija, u komadu ( retko) cesce u delovima, uz pomooc iriganasa I pulpekstirpartora

Cetvrta faza odredjivanje radne duzine (odontometrija): taktilno senzornu,rdg, elektro, apekslokatorom.
Ovde je bitan broj kanala, morfologija. Upisemo u karton duzinu ( prep,cav.dent.; vit. Ext.(vitalna
ektirpacija) ili ex kanalnog sadrzaja (mortalna ex); odontometrija ( liniju nacrtamo ubelezimo duzinu
precizno)) stavimo stoper kad oradimo, vadimo prosorivac izabadamo u sundjer, pacijent zagrize dve
vaterolne, odvedemo ga na snimanje, stavimo instrument u kanal I tako ga snimamo.

Peta faza mehanicka-medikamentozna obrada kanala. Ispiramo kanal, I krecemo s mehanickom obradom.

Beli,zuti,crveni,plavi,zeleni,crni…

Uzimamo petrijevu solju s instrumentima I pregled. Casu s irigans, spric I iglu. Kupimo irigans sto vise
mozemo iz usta. Duze ekstirpatori na pultu.

Miler iglice posusivanje ili medicament da unosimo. Najcesce se medicament stavlja na vaticu, na ulaze u
kanale, (cl-fenol) I preko toga privremeni ispun.

Po dva instrumenta u petrijevoj solji jer je jedno turpija a drugo prosirivac. Turpija sluzi za struganje zidova
a prosirivaci za uze kanale kad treba da povecamo radnu duzinu. (vidi pokrete u knjizi)

Na pultu:

 Instrumenti veci od 40 (45-80)

 ???? turpije kad uklanjamo vecu kolicinu da uklonimo kod revizije
 2 petrije solje, jedna sa fleksi instrumenti, jedna sa instr manjim od 15
 Koncici koji su nekada bili na instrumentima da mogu da se brzo izvuku, trizmusi, retardi…
 Instrumenti duzi od standardnih

Instrumentacija se zapocinje najmanjim mogucim instrumentom koji dolazi do apeksa (tj fizioloskog
foramena) koji odredjujemo kad odredjujemo inicijalnu prohodnost. Kod neinficiranih kanala th radimo do
+3 instr (npr. 15,20,25 ako na rdgu vidimo da 15 prelazi apeks, prvi instrument nece biti 15 nego 20 itd.. pa
radimo 20, 25,30). Kod inficiranih kanala moramo vise da prosirimo taj kanal, jer sub act prodrle u
dentinske kanalice i moramo da uklonimo sve iz tog kanala jer bact mogu da prodru u perapeks znaci vise
od 3 instrumenta.
Apeks mora minimum da bude prosiren do 25 jer je najmanja lentula za unosenje medikamenta tolike sirine.

Kad smo obradili nad apeksom do fizioloski foramen do zeljene dimenzije, onda uzimamo veci instrument
od zadnje, skracujemo radnu duzinu za 1-2mm I krecemo da pravimo konus (mi uglavnom radimo tehniku
dvostrukih konusa primenom balansiranih sila). Sad idemo step back (ono je bilo crown down) pa uzimamo
sledeci veci instrument I jos za 2mm unazad I tako dok god nam taj instrument zapinje za zid tek kad on
slobodno ulazi u kanal e tada ispiramo I uzimamo veci povlacimo se za jos 2mm itd. Uvek se pre nego sto
uzmemo veci instrument posle ispiranja se vratimo na inicijalni instrument I da proverimo da nije neki
dentiniski opiljak zapao u kanal I skratio radnu duzinu.i to je to. Spojijli smo dva konusa,uzimamo turpiju
isturpijamo potporne zidove, izvrsimo irigaciju.

I onda ide ili medikacija ili opturacija…neinficirani kanali I vitalne ekstirpacije mogu da se zavrse u jednoj
seansi, a mogu I dve I vise, a inficirani u zavisnosti od dg, uglavnom viseseansni, kod acc stanja prvo
drenaza pa onda polako sve ostalo, u nekim stanjima mora I medicamenti pa za nekoliko seansi opturacija
jer ne znao dal ima bact u kanalima.

Medicamenti na bazi Ca(OH)2 koji se razlikuje od onog sto smo sttavljali kod karijesa profunde po tome sto
vezuje vodu, ima reparatorne sposobnosti…jodoform kod upornih infekcija (ako pacijenti nisu alergicni na
jod)… kad smo zavrsili medikaciju u sledecoj poseti vrsimo opturaciju. Uslovi da se ona izvrsi su sledeci: da
nema fetora, da nema otoka, da nema bola, nema krvarenja, sekrecije I da zub nije osetljiv na perkusiju.

Opturacija: lentulom unosimo pastu (siler) I gutaperka poene. Lentula ima 25,30,35,40 (crvena,plava,zelena
I crna) manje ne postoje jer bi se rotiranjem zalomila, I ako ima takvih kanala moze rucno da se unese I
nema preko 40 jer je to veliki promer I moze rotiranjem da se unese preko vrha korena pa rucno unosimo u
apeksnoj 1/3 a iznad lentulom 40. Gutperka poene prvo unosimo onaj najdeblji koji dolazi do radne duzine a
onda trpamo okolo sto vise da stane. Onda uzimamo paro (???) cetkice I onda na lampi zagrejemo, isecemo
gutaperka poene, utisnemo ih, stavimo privremeni ispun. Onda idemo na rdg da proverimo.

Kako se upisuje u karton:

 Prep,cav.dent.;
 vit. Ext.(vitalna ektirpacija) ili ex kanalnog sadrzaja (mortalna ex);
 liniju nacrtamo ( -------) ubelezimo duzinu precizno I upisemo kojim instrumentom smo radili
(npr.ako smo radili 15 onda upisemo K15 kao Kerr 15, a ako je dobra duzina to ostane a ako ne
preprvimo)
 A/3 (apeksna 1/3) K15-30 (npr)
 Onda pisemo sta smo stavili (napunili koren)