Dr Vojislav [e{eq

IDEOLOGIJA
SRPSKOG NACIONALIZMA
Nau~no i publicisti~ko delo
prof. dr Laze M. Kosti}a

Drugo izdawe
Velika Srbija a.d.
Beograd 2002.
 Dr Vojislav [e{eq
IDEOLOGIJA SRPSKOG NACIONALIZMA
Nau~no i publicisti~ko delo
prof. dr Laze M. Kosti}a

Glavni i odgovorni urednik

Sa{a Radovanovi}
Redakcija
Vesna Mari}, Zlatija Sevi}, Ivana Borac, Milica Gogi},
Severin Popovi}, Qubica Davidovi}, Ivana \uri},
Vesna Zobenica, Qiqana Mihajlovi}, Zorica Ili},
Zlata Radovanovi}
Izdava~
Velika Srbija a.d.
Beograd, Zemun, Trg pobede 3
OVU KWIGU POSVE]UJEM
Za izdava~a MOJIM DRAGIM RODITEQIMA,
Dr Vojislav [e{eq MAJCI DANICI I
[tampa USPOMENI NA OCA NIKOLU,
“Etiketa”, Bole~ KOJI SU ME VASPITAVALI U DUHU
VELIKOSRPSKOG NACIONALIZMA I RUSOFILSTVA,
Za {tampariju
Milenko Dramli} PRENOSE]I MI I ZAVET PREDAKA
DA SU ISTINA, SLOBODA, PRAVDA I OTAYBINA
Tira` NAJVI[E MORALNE VREDNOSTI
3000 primeraka
ZA KOJE SE ^OVEK RA\A, @IVI I UMIRE.

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
929 : 34 Kosti} L.
323.1 (= 163.41 ) (091)
[E[EQ, Vojislav
Ideologija srpskog nacionalizma : nau~no
i publicisti~ko delo prof. dr Laze M.
Kosti}a / Vojislav [e{eq. – Beograd :
Velika Srbija, 2002 (Bole~ : Etiketa). –
1024 str. : 23 cm
Tira` 3 000.
ISBN 86-83451-22-4
a) Kosti}, Lazo (1897-1979) b) Srbi – Nacionalna svest
c) Nacionalizam – Srbija
COBISS-ID 100685580
 PREDGOVOR PRVOM IZDAWU
I.. Ideologija srpskog nacionalizma vekovima se razvija na osnovu intelektu-
alnog uobli~avawa i ciqnog osmi{qavawa nacionalne svesti i istorijske sudbi-
ne srpskog naroda, ali i kroz konkretnu dr`avotvornu politi~ku praksu stalnih
odbrambenih i oslobodila~kih ratova, demokratskih te`wi i liberalnih stremqe-
wa. Iskonsko bi}e Srbinovo vezano je za duboko ose}awe pripadnosti ovom najvi-
{em obliku kolektivne svesti i identifikacije s wenim sistemom vrednosti, sna-
gom duha, projekcijom nacionalnog jedinstva u okviru celovite dr`avne tvorevi-
ne, solidarnosti, pravdoqubivosti i tolerancije na osnovu najvi{ih humanisti~-
kih ideala i tradicionalnih principa dobrote i qudskosti.
Celokupna srpska istorija pokazuje da subjektivni pogled na svet naroda, dru-
{tvene grupe, politi~ke organizacije, pravne ili crkvene institucije, ali i um-
nih pojedinaca, u `ivotnoj praksi pokazuje izvanrednu objektivnu snagu, to~ak za-
majac, osnovnu podlogu i pokreta~a istorijskih zbivawa, dru{tvenih pokreta i ve-
li~anstvenih dela. Ideje definitivno raspola`u realnom snagom i potencijalom,
neke ve}im neke mawim, ali ve}ina sukoba me|u qudima i dru{tvenim grupama, po-
gotovo onih sudbonosnih, po~iwe sukobom u sferi ideja. Ideologija je svojstvena
~oveku. Ne postoji ~ovek bez ideologije niti ~vr{}a veza me|u qudima od ideolo-
{ke. Ideologija `ivi unutar dru{tva, kroz dru{tvo, deli wegove uspone i pado-
ve, vodi ga napred u razvoj ili ko~i i sputava. Dominantne ideologije su redovno
sklone ideolo{kom preispitivawu pro{losti i sveobuhvatnom kreirawu budu}-
nosti. One odre|uju ciqeve, osmi{qavaju kolektivne poduhvate, vrednuju prakti~-
ne rezultate politi~kih pokreta i wihovih predvodnika, ali neretko sputavaju qud-
sku svest, indoktrini{u je i instrumentalizuju.
Praiskonska srpska nacionalna ideja slobode, solidarnosti i jedinstva pro-
izvela je dr`avotvornu politiku, a dr`avna propast stvorila uslove za specifi~-
nu ideologiju vaskrsewa i nu`nosti `rtvovawa pojedinaca, kolektiva i genera-
cija da se ona postigne. Tragi~nost herojske sudbine bila je osnovna inspiracija,
koja se prenosila s kolena na koleno, izvor duhovnog nadahnu}a, energija juna~kog
anga`ovawa, instinkt trpqewa i podno{ewa patwe da bi se stvorila prilika za
regeneraciju starog sjaja i slave. Srbinu su mogli da otmu dr`avu i slobodu, ali
ne i wegovu iskonsku veru u Bo`je provi|ewe na kojoj je izgradio sopstvenu crkvu,
akceptirao duhovne i kulturne vrednosti civilizovanog sveta i najvi{e domete
istorijskog razvoja ~ove~anstva, pa ih duboko pro`eo svojim nacionalnim iden-
titetom i dr`avotvornim ambicijama. Dolaskom na Balkan ve} u startu su Srbi
iskazali nemirewe sa tu|inskom vla{}u, ali nisu ni hteli ni poku{avali da se
odupru svim stranim uticajima. Svojoj staroj veri u jednog Boga i ve}i broj polu-
bo`anstava, obukli su novo, hri{}ansko ruho, tradicionalne `upanske titule svo-
jih vladara zamenili su kraqevskim i carskim, ali su qubomorno ~uvali jezik, ple-
menske i rodovske tradicije, borbeni duh i neprihvatawe ropstva. Nepodno{qi-
vo je Srbima da budu robovi, ali ne `ele ni da su robovlasnici.
4 5
 Srbi su mogli odoleti svim isku{ewima osim unutra{wim podelama. Umni,
hrabri, plemeniti, nisu bili imuni na prokleto seme unutra{wih pregawawa, ras-
prava, razmirica i ina}ewa. Svetosavski zavet jedinstvene vere u jedinstvenoj na-
cionalnoj dr`avi je bio vekovni orijentir budu}nosti, ali i glavni ciq ospora-
vawa i razarawa od strane svih srpskih neprijateqa. Odnos prema nacionalnoj dr-
`avi bio je oduvek kamen me|a{ izme|u ~asti i be{~a{}a, patriotizma i izdaje,
vernosti i konvertitstva, juna{tva i kukavi~luka, po{tewa i nepo{tewa, ponosa
i prezira, dostojanstva i podlosti. Ve~ito na moralnim ispitima, narod je te{ko
stradao saka}en stalnim otpadni{tvom, ali je zato dugoro~no ja~ao osnovnu mati-
cu slobodarskog duha, herojske etike i dr`avotvornog instinkta.
Nacionalno jedinstvo se vi{e od jednog milenijuma temeqilo na verskom je-
dinstvu i kod Srba se ono nadovezivalo na spontano jedinstvo plemena i rodova,
vezanih sve{}u o zajedni~kom jeziku i poreklu, jo{ iz praistorijskog vremena. Sa-
mo je pravoslavna varijanta hri{}anske vere sa specifi~nim nacionalnim sadr-
`ajima mogla da predstavqa sna`an kohezivni faktor srpske dr`avne ideje, koji
je mogao da savlada i petovekovno tursko ropstvo i perfidni rimokatoli~ki pro-
zelitizam. Ona je osnov politi~ke ideologije Srpstva koja se kroz su~eqavawe s
najte`im istorijskim isku{ewima razvijala u sveobuhvatan dr`avotvorni ideo-
lo{ki sistem, koji je vekovima okupirao pa`wu najve}ih srpskih umova i podsti-
cao ih da na bogatoj duhovnoj podlozi i ve} ste~enom kulturno-intelektualnom na-
sle|u utisnu i svoj li~ni pe~at. Ideologija srpskog nacionalizma predstavqa kva-
litativnu sintezu najvi{ih dometa srpskog narodnog duha i intelekta wegovih vo-
de}ih umova.
II.. Pa ipak, taj uveliko sazreli ideolo{ki sistem do sada ni u jednom nau~nom,
teorijskom delu nije celovito obra|en i prezentovan. Prosto je razasut u brojnim
delima vrhunskih srpskih intelektualaca od Svetog Save do dana{weg vremena.
Svaki nau~nik i kwi`evnik, politi~ar ili publicista, tom pitawu je pristupao
sa sopstvenog profesionalnog, stru~nog ili nekog drugog parcijalizovanog aspek-
ta. Gotovo bez presedana u tom smislu je obimno delo predratnog srpskog univer-
zitetskog profesora dr Laze M. Kosti}a, koje je uglavnom objavqivano u skromnim
emigrantskim tira`ima i decenijama bilo nedostupno {iroj ~itala~koj publici
u otaybini.
Krajem sedamdesetih godina, kao mlad asistent, pun entuzijazma, prekopava-
ju}i po zapu{tenoj i pra{wavoj biblioteci Fakulteta politi~kih nauka u Sa-
rajevu, nai{ao sam na nekoliko kwiga profesora Laze Kosti}a. Kwige su obra-
|ivale goru}u nacionalnu problematiku na osnovu istra`ivawa najplodnijeg srp-
skog emigrantskog pisca svih vremena. Ko zna kako su se na{le u bibliote~kom
fondu, jer je wihovo rasturawe u otaybini bilo zabraweno pod pretwom drakon-
skih sankcija. U predgovoru kwige “Kulturne prilike Bosne i Hercegovine”, na-
pisanom na Vidovdan 1970. godine, Lazo Kosti} o tome svedo~i: “Dobih krajem mar-
ta i aprila dve nesvakida{we naruybine iz zemqe: komplet kwiga o BiH naru~u-
je Fakultet politi~kih nauka u Sarajevu i Republi~ka konferencija radnog na-
roda BiH. Po{teno su ih i platili. U isto vreme neki profesori univerziteta
iz Sarajeva, jama~no muslimani, tra`e kwige o narodnosti muslimana. Tako su se
ove kwige ipak dosta pro{irile u BiH”. I li~no sam ube|en da su naru~ioci mo-
rali biti muslimanski intelektualci iz re`imskih struktura mo}i, jer samo to
mo`e objasniti neverovatnu pasivnost komunisti~ke Slu`be dr`avne bezbedno-
sti koja je u Bosni i Hercegovini bila najnapadnija i najrigoroznija u progonu sva-
ke slobodnije misli, pogotovo one koja je nastojala da objektivno tretira srpsko
nacionalno pitawe.
6 7
Pro~itao sam u jednom dahu ukupno pet kwiga koje su tematski tretirale pro-
blematiku etni~kih i verskih odnosa u Bosni i Hercegovini. Narednih godina do-
{ao sam do jo{ desetak bro{ura, a 1989. godine, u toku tromese~ne predava~ke tur-
neje po Kanadi, Americi i Australiji, kao i jednoipomese~ne po Zapadnoj Evropi,
obilaze}i skoro celokupnu srpsku dijasporu, uz nesebi~nu pomo} prijateqa, uspeo
sam da nabavim sve preostale Kosti}eve kwige. Pun kofer emigrantskih kwiga za-
plewen mi je na beogradskom aerodromu 9. oktobra 1989. godine pri povratku iz Lon-
dona, a neki mesec kasnije i veliki paket sli~ne sadr`ine, pristigao iz Sidneja.
Policija je bila iznena|ena uporno{}u s kojom sam potra`ivao te kwige, a u sklo-
pu op{teg otopqavawa politi~ke atmosfere u Srbiji, po~etkom 1990. godine, sve
su mi vratili.
Po povratku u Beograd, po{to sam pro~itao sve kwige, do{ao sam na ideju da
napi{em detaqnu monografiju o nau~nom delu Laze Kosti}a. U vremenu intenziv-
nih politi~kih aktivnosti vezanih za obnovu vi{epartijskog sistema, moje prou-
~avawe Kosti}evih kwiga trajalo je mnogo du`e nego {to bi to bio slu~aj u nor-
malnijim prilikama. Iako je Kosti}, kao ugledni pravnik i univerzitetski pro-
fesor, napisao veliki broj nau~nih kwiga i ~lanaka pre Drugog svetskog rata, mo-
nografiju sam bazirao na wegovom posleratnom opusu kojim je dostigao intelektu-
alni vrhunac, a wen prvi deo predstavio sudu javnosti ve} u avgustu 1999. godine.
Ne{to kasnije sam je dopunio analizom wegovih predratnih nau~nih i publi-
cisti~kih radova koje je pisao kao ugledni univerzitetski profesor ili statisti~-
ki ekspert. Oni su grupisani u tri osnovne celine u kojima se obra|uje problema-
tika ustavnog prava i politi~kog sistema, administrativnog prava i teorijske sta-
tistike sa obradom rezultata kqu~nih prakti~nih statisti~kih istra`ivawa on-
da{weg vremena.
Kosti}eve emigrantske studije u celosti su posve}ene srpskom nacionalnom
pitawu, i u istoriji na{e nauke sigurno je da nije bilo autora koji je sveobuhvat-
nije i detaqnije od Kosti}a obradio sve kqu~ne elemente ugro`avawa srpskog na-
cionalnog bi}a i afirmisao wegovu vitalnost, izdr`qivost i odanost ideji samo-
stalne i demokratske srpske dr`ave koja }e obuhvatiti sve srpske zemqe. Mo`e se
samo zamisliti koliko me je uzbu|ewe obuzimalo sa svakom novom bro{urom s pro-
blematikom za koju pola veka jednostavno u otaybini, u nau~nim krugovima, nije bi-
lo ni hrabrosti ni mogu}nosti da se obra|uje, koliko me je zadovoqstvo obuzima-
lo kad sam na stranicama Kosti}evih dela prepoznavao davno zapretane ideje zbog
~ijeg sam reafirmisawa i o`ivqavawa robijao kao politi~ki osu|enik pod tito-
izmom.
III.. Postepeno je moja monografija o nau~nom i publicisti~kom delu Laze Ko-
sti}a izrastala u svojevrsni uybenik srpskog nacionalizma. Po~etna, skromnija,
zamisao prerastala je u ideju da se u jednoj kwizi obuhvate i sistematizuju skoro sve
istorijske ~iwenice, nau~ni iskazi, teorijske elaboracije, nacionalne ideje i po-
liti~ki ciqevi na kojima je sazdan moderni srpski nacionalizam. Pri tome je bi-
lo nu`no razbiti izvesne predrasude, doktrinarne zablude i zastrawivawa ~iji su
osnovni izdanci jugoslovenstvo, komunizam i monarhizam. Rezultati Kosti}evih
istra`ivawa predstavqaju osnovni oslonac, okosnicu sistematizacije, ali, uz wi-
hovu kriti~ku valorizaciju i interpretaciju bilo je nu`no istra`iti studije dru-
gih autora koji su odre|enu nacionalnu problematiku detaqnije obradili.
Prve delove monografije sam, u obliku feqtona, objavio u “Velikoj Srbiji”,
novinama Srpske radikalne stranke, pokre}u}i inicijativu da se prikupe i obja-
ve Kosti}eva sabrana dela. I ova ~iwenica sadr`i nimalo slu~ajnu simboliku jer
je list pod istim naslovom u proteklih sto dvadeset godina devet puta pokretan, ma-
hom u istorijskim situacijama u kojima je velikosrpska dr`avotvorna ideja prola-
zila kroz velika isku{ewa. Jedan od najve}ih srpskih rodoqubivih pesnika, Ste-
van Ka}anski, osnovao je, 1887. godine, Dru{tvo “Velika Srbija”, kao konspirativ-
nu organizaciju srpskih patriota, da bi 14. januara 1888. godine pokrenuo nedeqni
list “Velika Srbija”. Novine su izlazile sve do 1893. godine izazivaju}i protiv se-
be kontinuiranu propagandisti~ku paqbu austrougarske {tampe. Kada je Ka}anski
umro 1890., predsednik dru{tva “Velika Srbija”, Dragutin Ili}, bio je prinu|en
da pobegne iz Srbije pred razgoropa|enim besom austrofilski orijentisanog kra-
qa Milana Obrenovi}a, 1891. godine. Novine je jo{ neko vreme ure|ivao sin sta-
rog barda Vladislav Ka}anski. Posle dinasti~ke smene, Dragutin Ili} se, 1903. go-
dine, vratio u otaybinu i obnovio “Veliku Srbiju” kao dnevni list, ali je bio u mo-
gu}nosti da ga {tampa samo nekoliko meseci. Odvojeno su u Vaqevu i Ni{u 1914.
godine izlazila dva lista sa identi~nim nazivom “Velika Srbija”, ali vrlo krat-
ko vreme, da bi se od 1916. do 1918. godine u Solunu odr`ao vrlo ceweni i popular-
ni dnevni list pod istim imenom. Od 1921. do 1926. godine opet paralelno izlaze dva
izdawa “Velike Srbije”. Jedno je izdavao Radivoje Novakovi}, a drugo Gavra Davi-
dovi}, kao organ Srpske stranke. Posle Drugog svetskog rata grupa progowenih rav-
nogorskih intelektualaca ilegalno je {apirografskom tehnikom umno`avala oko
{esnaest brojeva “Velike Srbije” u obliku biltena, a interesantno je da ih tada sve-
mo}na komunisti~ka policija nikada nije otkrila. Sada{wu, devetu po redu, edi-
ciju “Velike Srbije” pokrenuo sam u sopstvenom, privatnom izdawu 1990. godine kao
novine Srpskog ~etni~kog pokreta, da bi posle skup{tine ujediwewa sa Narodnom
radikalnom strankom, 1991. godine, prerasla u glasilo Srpske radikalne stranke.
Posledwih pet delova monografije i op{iran pogovor objavio sam u “Srpskoj
slobodarskoj misli”, ~asopisu za filozofiju, dru{tvene nauke i politi~ku kriti-
ku, ~iji je izdava~ Srpska radikalna stranka. ^asopis izlazi redovno ve} pune dve
godine. Orijentacija mu je izrazito patriotska, velikosrpska, a na srpskoj nau~noj
i publicisti~koj sceni predstavqa pravo osve`ewe kvalitetom, obimom, otvore-
no{}u za razli~ite teorijske poglede i stavove. Zna~ajna je ~iwenica da je to jedan
od retkih nau~nih ~asopisa koji se ne izdaje uz finansijsku podr{ku zapadnih oba-
ve{tajnih slu`bi i takozvanih nevladinih organizacija i prividno privatnih fon-
dacija ~ije su ambicije izrazito subverzivnog karaktera u odnosu na srpske nacio-
nalne interese, dr`avnu celovitost, samostalnost i nezavisnost.
IV.. U decembru 1999. godine Zemunski informativno-poslovni sistem i Srp-
ska radikalna stranka sklopili su ugovor sa Kosti}evom k}erkom Darinkom \uki}
i praunukama Marijom i Isidorom Peri}, kao naslednicama autorskih prava, da se
ideja o {tampawu sabranih dela napokon realizuje. Odmah je formiran Redakcio-
ni odbor, imenovan sam za glavnog redaktora, a za tri meseca napornog rada sva de-
la su bila spremna za {tampu. Monumentalni opus velikog srpskog intelektualca
i patriote ukazao se pred nama u svoj svojoj grandioznosti, na gotovo deset hiqada
gusto slo`enih strana B-5 formata.
Lazo Kosti} je u rukopisu svojoj k}erki ostavio popis svih radova koje je pu-
blikovao pre Drugog svetskog rata. Dr Branko Nadoveza i Ivana \uri} su tu bibli-
ografiju redigovali svode}i je na osnovne tekstove, s obzirom da je Kosti} u vi{e
slu~ajeva te radove objavqivao pod razli~itim naslovom, kao i u ve}im kwigama in-
korporisao tekstove koje je ranije u ~asopisima publikovao kao nau~ne ~lanke.
Bibliografiju Kosti}evih posleratnih kwiga i bro{ura sravnio sam na sli-
~an na~in, i popis od preko osamdeset dela sveo na ravno sedamdeset. Prva izdawa
nekih kwiga i publikacija Kosti} je posle ugradio u novija i obimnija dela, pod dru-
gim naslovom. Pored toga, objavio je u emigrantskim novinama oko 2000 tekstova,
8 9
ali je sve zna~ajnije tekstove posle pre{tampao u tematskim zbornicima, koji su
obuhva}eni osnovnom bibliografijom, koja je u predgovoru sabranih dela komplet-
na, dok je iz ostalih preuzimao su{tinske delove.
V.. U monografiji sam, uporedo sa detaqnom analizom Kosti}evih dela, izlo-
`io stavove drugih vrhunskih nau~nika o naro~ito zna~ajnim pitawima za razvoj
srpske nacionalne svesti, istorijsku tragediju srpskog naroda i, posebno, publi-
cisti~ko stvarala{tvo srpske politi~ke emigracije. Ube|en sam da takav pristup
i wegovi rezultati mogu predstavqati podsticaj za mla|u generaciju srpskih in-
telektualaca i nau~nika iz oblasti humanisti~kih disciplina, da se u svojim te-
orijskim i istra`iva~kim naporima posvete problematici koja je pod komunisti~-
kom diktaturom pola veka jednostavno bila zabrawena u nau~nim ustanovama, iz-
dava~kim ku}ama i periodi~nim publikacijama.
Sistematskim merama su na{ narod terali da zaboravi sopstvenu istoriju. Pod-
legli smo takvom obliku ispirawa svesti i zato smo bili osu|eni da nam se isto-
rija ponovi u jo{ tragi~nijoj formi. Oni koji se nisu pokoravali antisrpskoj hi-
steriji i totalitarizmu, progawani su, stradali po robija{nicama i udaqavani iz
svih organizovanih sfera kulturnog i nau~nog `ivota. Stvarala~kom inteligen-
cijom su progla{avani mediokriteti bez ~asti i obraza, spremni da se upregnu u
realizaciju podmuklih projekata uni{tewa Srpstva.
Vremena su se radikalno promenila. Komunizam je pao ve} pre deset godina, ali
su na{i glavni neprijateqi u su{tini ostali isti, samo se stepen wihove surovo-
sti i mr`we uvi{estru~io. Suo~eni s beskrupulozno{}u agresora, divqa{tvom ame-
ri~kog novog svetskog poretka, hrvatskom mr`wom i katoli~kom bestijalno{}u,
vidimo koliko su Kosti}eva dela i danas aktuelna, koliko je taj ponosni Bokeq shva-
tao srpske nevoqe i razumevao neophodnost odlu~ne borbe i suprotstavqawa pra-
iskonskom zlu.
Kosti}eva sabrana dela publikovali smo s ponosom, uvereni da ~inimo veli-
ku stvar za kulturu srpskog naroda. Nema nikakve sumwe da je profesor dr Lazo M.
Kosti} jedan od velikana srpske nauke ~iji }e intelektualni opus imati dalekose-
`ni uticaj na naredna pokolewa ambicioznih pravnika, istori~ara i publicista,
a u svojoj ukupnosti predstavqati dragocenu ideolo{ku podlogu modernog srpskog
nacionalizma i patriotizma. Sabrana dela Laze Kosti}a su grupisana na osnovu
tematske srodnosti tekstova u deset obimnih tomova, za koje sam odredio slede}e
naslove: 1. Ustavno pravo, 2. Administrativno pravo, 3. Teorijska statistika, 4. We-
go{ i Srpstvo, 5. Srpska nacionalna svest, 6. Srpske nacionalne tradicije, 7. Hr-
vatsko varvarstvo, 8. Jugoslovenstvo i komunizam, 8. Srpska Bosna, 10. Srpska isto-
rija i patriotizam. Svaki tom predstavqa tematski i konceptuolo{ki zaokru`e-
nu celinu. Otaybina se na ovaj na~in najadekvatnije odu`uje velikom sinu srpskog
naroda, a mladim pokolewima dokazuje da nacionalni podvizi i patriotske `rtve
ne mogu biti zaboravqeni.
Struktura monografije je unekoliko druga~ija, jer je kompozicija morala da
bude prilago|ena osnovnoj uybeni~koj nameni i poku{aju da se ideologija srpskog
nacionalizma logi~no sistematizuje i u~ini {to pristupa~nijom savremenim srp-
skim patriotama koje tek ~eka sudbonosna borba za opstanak nacije i dr`ave.
VI.. Svaka ideologija te`i da oblikuje qudsku svest, i individualnu i kolek-
tivnu. Zato se od nauke razlikuje i po tome {to ima mobilizacijsku funkciju, `e-
li da se materijalizuje kroz svojevrsni politi~ki pokret, da bude delatna, ciq-
na, programska. Velika ideja je duhovna hrana, odre|uje smisao `ivqewa preispi-
tuju}i stvarnost i mewaju}i je. Na idejama se tako razvijaju ideali, krajwi ciqe-
vi, pokreta~i politi~ke borbe, weni orijentiri, koriguju}i faktori, usmeriva-
~i. Idealima se pripada, oni se slede i srcem i mozgom. Mozgom se oni razumeva-
ju, racionalizuju, dok se srcem ose}aju i vole. Um i emocije se sjediwuju kroz bor-
beni, stvarala~ki i buntovni napor da se ideal bar pribli`no realizuje. Qudi se
identifikuju sa idejama i idealima u koje veruju, kroz koje prepoznaju sopstvene,
individualne `eqe, te`we, ambicije i vrednosti. Postoje}im kolektivima idea-
lima se udahwuje ili o`ivquje davno zapretana du{a, ali se stvaraju novi kolek-
tiviteti s vi{e organizacione kohezije, spremniji za po`rtvovanu borbu i isku-
{ewa koja predstoje.
Najve}e ideje ra|aju se u uslovima patwe, razo~arewa, porobqenosti, jada i ~e-
mera. One su prosto Bo`iji dar kojim se odr`ava nada, vra}a samopouzdawe, budi
vera u nebesku pravdu i razume ve~ita borba izme|u dobra i zla. Zlo ve~ito nasto-
ji da nas pot~ini i uni{ti prepariraju}i nam du{u, manipuli{u}i razumom, nipo-
da{tavaju}i tradiciju, ismevaju}i nacionalni ponos i ose}awe ~asti. Najmra~ni-
jim silama ovoga sveta mi, Srbi, smetamo {to smo Sloveni vrlo srodni Rusima, {to
smo pravoslavci, nacionalno svesni, solidarni, nepokorni i {to naseqavamo ve-
oma va`an geopoliti~ki prostor gde se ukr{taju strate{ki interesi velikih si-
la. Okupirali su nas Otomanska imperija i dva germanska carstva. Vatikan je na-
stojao da nas pokatoli~i ili fizi~ki istrebi. Uni{tavali su nas i fa{izam i ko-
munizam, a danas smo kost u grlu najokrutnijeg i najopasnijeg totalitarnog oblika
– globalizma ili mondijalizma.
U svakom istorijskom sudaru te{ko smo rawavani. Na{e nacionalno telo pre-
puno je o`iqaka. Ali, jo{ uvek di{emo. Ropski okovi su na rukama, lanci zve~e na
nogama, ali besmrtna srpska du{a ne da se zarobiti. Opet je mnogo izdajnika, potu-
rica me|u nama, qubiteqa tu|inske carske vere i wenih zakona, ali duh Matavuqe-
vog Pilipende je nepokolebqiv. Gladni i `edni, goli i bosi, Srbi se sa globali-
sti~kom i masonskom okupacijom ne mire. U wima se neprekidno ra|a energija no-
vih velikih dela i buna. [to nam je neprijateq ve}i, silniji i mo}niji, na{ prkos
je nesalomqiviji. Sila Boga ne moli, Bog silu polomi. Opet }e David protiv Go-
lijata, srpski seqa~ki opanak protiv natovske ~izme i wenih bednih balkanskih
slugu koji su se i ranije svakoj okupatorskoj vojsci prikqu~ivali i svoj “bratski”
no` u srpska le|a zabijali.
Mnoge srpske zemqe danas su porobqene, okupirane, Srbi iz wih proterani.
Ali savremena i pokolewa koja tek dolaze nikad se s tim ne smeju pomiriti. Niko
nema pravo da u ime srpskog naroda otpi{e srpske teritorije. To pitawe ostaje pred-
met spora sve dok se spor ne re{i. Spor se mo`e re{iti iskqu~ivo osloba|awem
onoga {to je srpsko i pripajawem matici Srbiji. Bez toga bi na{a istorija izgu-
bila smisao, filozofija postojawa ostala bez logi~nog mi{qewa a nacija bez ma-
terijalnog fundamenta kolektivne svesti. Nema sumwe da }emo se mi Srbi u toj bor-
bi deliti na tri kategorije: aktivne i po`rtvovane nacionalne borce, izdajnike i
pasivne posmatra~e. Ciq pisawa ove kwige o ideologiji srpskog nacionalizma je
da imamo {to vi{e svesnih nacionalnih boraca, a {to mawe izdajnika. [to se ti-
~e sada{wih pasivnih posmatra~a, oni su svi potencijalni borci, samo im du{u tre-
ba prosvetliti, moramo ih podu~avati, nacionalno obrazovati, buditi patriotsku
svest i qubav prema otaybini.
Nacionalisti~ko obrazovawe po~iwe ve} u najranijem detiwstvu unutar po-
rodi~nog doma, ali se mora nastaviti kroz {kolski sistem, kulturne i nau~ne de-
latnosti, javni `ivot, {tampu i publicistiku. Ve} s maj~inim mlekom svaki Srbin
treba sistematski da se vaspitava kao branilac otaybine, a svaka Srpkiwa kao ~a-
sna i po{tovana srpska majka, stub porodi~nog gnezda. Ameri~ka pseudokultura upra-
vo iz tog razloga svojim holivudskim idiotlucima poku{ava da nas odvoji od na{ih
10
uzora iz nacionalne pro{losti. Zaglu{uju}om bukom elektri~nih instrumenata
i tonskih poja~ala smi{qeno nas odvajaju od narodne pesme i du{i bliske melodi-
je. Dr`ava koja nema sopstvenu istoriju htela bi i na{u da ukine. Tretira nas kao
magarce. Mlati nas {tapom za tvrdoglavost, a poslu{nost s vremena na vreme {ar-
garepom nagra|uje. Razbija nam dr`avnu organizaciju i privredni sistem onespo-
sobqava za samostalan `ivot. Nacionalni ponos nam ubijaju donatorskim konfe-
rencijama i narod zalu|uju praznim obe}awima. Socijalnu bedu su nam ve{ta~ki
stvorili, sankcijama i blokadama produbqivali da bi siroma{tvom ru{ili mo-
ral, nacionalne vrednosti, pravne principe i politi~ke autoritete.
Polovi~na re{ewa aktuelnih problema, stalno indukovawe kriza, kompliko-
vawe politi~kih procesa odlu~ivawa, sputavawe institucija, inaugurisawe novo-
izmi{qenih kvazi-pravnih principa, na~in je da se ameri~ko starateqstvo u~i-
ni ve~nim i nezamewivim. Nije va`na istina nego korist, samosvojnost je zamewu-
je licemernim prilago|avawem, ali brutalnost ostaje kao dominantni metod ame-
ri~kog saobra}awa sa srpskim politi~kim predvodnicima, bilo karakternim i sna-
`nim li~nostima ili ulizicama i beski~mewacima. Nepokorni su neprekidno pod
zaglu{uju}om medijskom i politikantskom kampawom klevetawa i omalova`ava-
wa, tako da samo retki izdr`e konstantne pritiske i metode usavr{enog psiholo-
{kog rata. Srbiji se slabi, bespomo}ni, moralno neizrasli, labilnog karaktera
i maju{nog znawa poku{avaju nametnuti kao uzorni predvodnici, spremni na koo-
perativnost sa zapadnim silama. Kooperativni su zapravo apsolutno poslu{ni bes-
ki~mewaci i poltroni.
I sindikalni pokret su nam potpuno indoktrinisali, podveli pod svoju kon-
trolu, politizovali i instrumentalizovali. A kad je do politi~kog prevrata do-
{lo, razo~arani radnici, otre`weni naglim pogor{awem ionako te{kog socijal-
nog polo`aja, mu~no se politi~ki trezne shvataju}i da danas i nemaju neki ozbiqan
sindikat. Tek sad gladni radnici mogu da vide {ta je prava pohlepa i otima~ina ko-
ju sprovode isti oni koji su se do ju~e zakliwali u radni~ke interese. Celu dece-
niju su manipulisali studentima i na wihovoj lakovernosti formirali glavne udar-
ne odrede, a sad ih nagra|uju ogromnim {kolarinama i pridikama da tako mora bi-
ti jer su se za to i borili. Neozbiqna prethodna vlast im je omogu}ila da masovno
zaposednu srpsku medijsku scenu. Dr`avna propaganda je tromo i trapavo vo|ena, a
preko vi{e stotina lokalnih radio i televizijskih stanica, preko stotina novi-
na, ~asopisa i nevladinih organizacija, sistematski je idejno trovan srpski narod,
utiskivana mu la`na slika stvarnosti i ubijana voqa za svakim otporom mondija-
listi~koj zarazi i antisrpskoj histeriji. Propagandni nastup je zasnovan na ~iwe-
nici da je ogromna ve}ina qudi prirodno spremna nekriti~ki da poveruje u sve {to
pro~ita, ~uje ili gleda na televiziji. Vrlo su retki oni koji se rukovode iskqu~i-
vo sumwom, a tek ne{to ~e{}i qudi skloni kriti~kom preispitivawu i racional-
nom rasu|ivawu na osnovu proverenih ~iwenica i logi~ki izvedenih argumenata.
Antisrpskoj propagandnoj zarazi mo`e se parirati samo upornim i strpqivim in-
sistirawem da se qudi {to vi{e oslawaju na prirodnu inteligenciju, ubedqivim
ukazivawem na konstrukciju propagandnih {ablona i mondijalisti~kih ideolo{kih
matrica, razbijawem uobi~ajene lewosti duha uspe{nim retori~kim stilskim fi-
gurama i, {to je najva`nije, vladawem nespornim istorijskim, politi~kim i eko-
nomskim faktima.
Srpski neprijateqi, u svom naletu sveobuhvatne ideolo{ke indoktrinacije,
ra~unaju na lakomislenost i prostodu{nost obi~nih qudi, wihovu naivnost i do-
brotu. Gde god su preuzeli kontrolu nad organima vlasti, prvo u Republici Srpskoj
i Crnoj Gori, sada i u Srbiji, nastoje potpuno prekomponovati vaspitno-obrazov-
11
ni sistem, a iz nastavnog plana i programa izbaciti tematiku nacionalne istori-
je, kulture i tradicije kao zastarelu i neprimerenu savremenim svetskim trendo-
vima. Nas bi da razbiju i pacifikuju, dok sebe sve vi{e naoru`avaju. Obezvre|uju
nam dr`avotvorne ideale i relativizuju pitawe nezavisnosti i suvereniteta. Ube-
|uju nas da je najlep{e ostati bez sopstvene nacionalne dr`ave i utopiti se u mo-
ru ve} porobqenih i nacionalno obezli~enih i dezorijentisanih naroda koji su sop-
stvene vrednosti `rtvovali za ra~un la`nih finansijskih obe}awa. Umesto inve-
sticija, posla i hleba, sti`u nam narkomanija i homoseksualizam da nam definitiv-
no dokraj~e narodni moral i porodi~no okriqe. Vojsku bi nam najradije ukinuli,
a dezerterstvo proglasili za pravi patriotizam. Svoje podvale i podle namere re-
dovno zaogr}u kvazihumanisti~kim frazama da bi u svesti protivnika izazvale fa-
talno oklevawe, neodlu~nost, strah i malodu{nost. Tako se sputava i normalno funk-
cionisawe dr`avnih institucija u skladu sa osnovnim na~elima pravnog poretka,
one teraju na politi~ke poteze i re{ewa, iskazivawe slabosti prema neprijatequ.
Veliki dr`avni porazi fatalno traumatizuju nacionalnu svest i gotovo re-
dovno je dovode u stawe dilema i preispitivawa. Moralni slom u stawu je da pro-
izvede autodestrukciju nacije, ali odr`awe morala i porast borbenog duha, uprkos
svim isku{ewima, vodi preporodu nacionalne ideje i entuzijazma, novom dr`avo-
tvornom pregala{tvu. Vitalnost svake nacionalne ideje istorija neprekidno sta-
vqa na probu, izla`e je isku{ewima, pa tako ~eli~i, usavr{ava ili uni{tava. Vred-
nost nacionalne ideje najjasnije se meri koli~inom mr`we koju neprijateqi i iz-
dajnici jednog naroda ispoqe protiv we. Zdrava nacionalna svest tu|u mr`wu pre-
tvara u energiju ~eli~ewa voqe i odlu~nosti, dok u slaboj to proizvodi rezignira-
nost i apatiju. Veli~ina nacionalnog ideala i politi~kog ciqa meri se wihovom
otporno{}u, postojano{}u i nepokolebqivo{}u. Vera u ideju ra|a odlu~nost i pr-
kos, spremnost na po`rtvovawe. Malodu{ni sigurno unapred gube. Samouvereni su
u stawu i da privremeno odstupe, uo~e gre{ke i proma{aje, isprave taktiku i usa-
vr{e strategiju, ali nikada ne posustaju u borbi za realizaciju krajweg ciqa i sop-
stvenu snagu mere veli~inom isku{ewa.
Beograd, 24. septembar 2002. godine Dr Vojislav [e{eq
PREDGOVOR DRUGOM IZDAWU
Prvo izdawe ove kwige rasprodato je za nepunih mesec dana. Pripremaju}i
drugo izdawe nastojao sam da ispravim sve lektoraske i korektorske (mahom slovne)
gre{ke iz prvog, a posebno tri krupnije. Na 551. strani ispu{tene su bile tri
po~etne re~enice teksta; na 698. strani u toku slagawa izba~en je deo teksta iz
op{irnog citata, a uba~en deo koji tu ne pripada; na 736. strani ispu{ten je deo
citiranog teksta.
Beograd, 23. decembar 2002. godine Dr Vojislav [e{eq
12
Glava prva
ISTORIJSKI SUPSTRAT
SRPSKOG NACIONALNOG IDENTITETA
I.. Praistorijska postojbina srpskog naroda
1. Velika Srbija izme|u Visle i Labe
Praistorijski period srpske pro{losti prekriven je debelim pla{tom
zaborava i on se mo`e samo delimi~no istoriografski rekonstruisati na osno-
vu arheolo{kih iskopavawa i lingvisti~kih istra`ivawa, etnolo{kih kom-
paracija i kulturolo{kih pretpostavki. Osnovne nepoznanice su vezane za od-
re|ivawe najstarije prapostojbine Slovena, prvobitnog etni~kog supstrata
na kome su se kao narod obrazovali, kao i uslove pod kojim su se pojavili na
isto~noevropskim prostorima. Za Srbe se ne zna pouzdano iz koje su velike
slovenske grane potekli. Od severnih obala Crnog mora do ju`nih obala Bal-
ti~kog, od Urala na istoku do sliva Labe na zapadu `iveli su Sloveni u vre-
menu kad ih rimski pisci prvi put pomiwu. Sloveni se prvi put istorijski po-
miwu od strane rimskih i gr~kih pisaca kao Vendi, a nekoliko vekova kasni-
je kao Sklavini i Anti. Nije nemogu}e da se i naziv Sarmati na wih odnosi,
jer se taj narod ne mo`e druga~ije etni~ki identifikovati. Nau~nicima je ve-
oma te{ko da iole pouzdanije razdvoje stara germanska i slovenska plemena.
“[to se ti~e spomena Srba i Hrvata izdvojila su se u osnovi dva mi{qewa:
po jednima su Srbi do{li na Balkan iz dana{we Galicije, po drugima iz da-
na{we Saksonije, dok se za Hrvate naj~e{}e ka`e da su poreklom iz okoline
Krakova i severoisto~ne ^e{ke. U novije vreme jedan krug istra`ivawa i Sr-
be dovodi sa poqske teritorije. Pravci kretawa Slovena na Balkan uglavnom
su trojaki: preko doweg Dunava, preko Karpata i preko ^e{ke, Moravske, Slo-
va~ke i Panonije.” (Reqa Novakovi}: Odakle su Srbi do{li na Balkansko po-
luostrvo (Istorijsko-geografsko razmatrawe), Istorijski institut u Beogra-
du, “Narodna kwiga”, Beograd 1977, str. 21.)
Prema Novakovi}u, koji je bez sumwe najboqi poznavalac srpske praisto-
rijske pro{losti, Porfirogenitov izraz Beli Srbi upu}uje na reku Labu, iz-
raz albis-beo, koji je podudaran sa slovenskim nazivom reke. Beli Srbi bi, pre-
ma tome, zna~io Labski Srbi, {to potvr|uje i ~iwenica da Srbi sami sebe ni-
13
kada nisu nazivali “belim”. Porfirogenit je zabele`io neke osnovne geograf-
ske odrednice srpske prapostojbine. To je s one strane Ma|arske, u susedstvu
Frana~ke. Srbi su, 531. godine, na zapadu od svoje teritorije kao suseda imali
Tiringiju pod frana~kom vla{}u. Ako se prvobitna srpska zemqa zvala Boj-
ka, onda mo`e biti re~i o delu {iroke ranije keltske oblasti Boja ~iji su ju-
`ni delovi dana{wa Bavarska i ^e{ka-Bohemija. Sa isto~ne strane Srbi su
u susedstvu imali prvobitnu Hrvatsku. I wu Porfirogenit naziva Belom {to,
tako|e, mo`e usmeravati na reku Labu koja je verovatno razgrani~avala prvo-
bitne srpske i hrvatske teritorije. U toj svojoj prapostojbini Srbi su odvaj-
kada `iveli i u wihovom kolektivnom se}awu jednostavno nije postajao poda-
tak da su se tu odnekud doselili. Srbi su bili neposredni susedi Franaka, po
Porfirogenitu, dok su Hrvati bili u blizini frana~ke teritorije. Novako-
vi} Hrvate locira prema Sudetskim planinama, u oblast izvori{ta reke Vi-
sle i grada Krakova.
Konstantin Porfirogenit govori i o stawu hrvatske prapostojbine svo-
ga vremena: “Ostali Hrvati ostanu u susedstvu Frana~ke i zovu se sada Belo-
hrvati, tj. Beli Hrvati i imaju svog arhonta; pot~iweni su Otonu Velikom, kra-
qu Frana~ke, koja se naziva Saksidim i nekr{teni su, `ive sa Turcima (Ma-
|arima) u qubavi i stupaju sa wima u srodstvo.” (str. 43.) Pisac ovog dela Por-
firogenitovog spisa “verovatno je dobro poznavao stawe i odnose u tom delu
Evrope, pa zato i ne spomiwe Srbe. On je sigurno znao za ~iwenicu da su 928.
godine Srbi-Gloma~i pali pod vlast Henrika I Saksonskog, posle ~ega su ubr-
zo savladani i Mil~ani, verovatno neposredni zapadni susedi Belih Hrvata.”
(str. 44.) Srbe Franci nisu uni{tili, ali su ih ukinuli kao nezavisan poli-
ti~ki faktor tog vremena i tako su do{li u direktan kontakt sa Hrvatima.
Druga odrednica ukazuje tako|e da su Hrvati `iveli isto~no od Bavarske, {to
ukazuje na dana{wu Slova~ku i Moravsku, i neposredno susedstvo kasnije do-
seqenih Ma|ara. Po{to su Srbi locirani na prostor izme|u Frana~ke i Be-
le Hrvatske, Bela Srbija se na{la na udaru Franaka pre Hrvata, a bila je mno-
go oslabqena iseqavawem velike srpske mase na Balkansko poluostrvo. Isto-
rijski izvori svedo~e da su Franci 928. godine zauzeli Janu (Ganu) kao posled-
we upori{te Srba–Gloma~a.
Srpska prvobitna postojbina se tu mo`e jasno locirati izme|u prioba-
qa Labe sa zapada, ukqu~uju}i i reku Salu, te priobaqa Visle na istoku, sa iz-
uzetkom oblasti wenog izvori{ta na kojoj su verovatno `iveli Hrvati. Kroz
centar Bele Srbije tekla je reka Odra. Vizantija je pozvala Srbe na svoju te-
ritoriju zato {to oni, za razliku od nekih drugih Slovena, nisu bili u save-
zu sa Avarima i {to su mogli da predstavqaju efikasnu branu daqim avarskim
pqa~ka{kim pohodima. To govori da su ve} Srbi onog vremena bili poznati
kao hrabri i postojani borci, te da je sredi{te onda{weg civilizovanog sve-
ta smatralo da se u wih mo`e imati poverewe. I zaista, to poverewe je obez-
bedilo puna dva veka stabilne vizantijske vladavine nad novom Srbijom, sve
dok srpski narod nije otvorenije izrazio svoje dr`avotvorne ambicije.
Sude}i prema spisu Popa Dukqanina, koji je nastao kompilacijom ili pu-
kim kalemqewem tekstova raznih wegovih prethodnika, pa mu je i pouzdanost
prili~no problemati~na i varira od puke ma{te do relevantnih istorijskih
~iwenica, Srbi i Hrvati su sa severozapada do{li na Balkansko poluostrvo.
14
Kako Ajhard navodi u svojim “Analima” povodom ustanka posavskog kneza Qu-
devita izme|u 818. i 823. godine, Qudevit je “jednom prilikom pobegao iz Si-
ska i oti{ao me|u Srbe. Po svemu sude}i ti Srbi su tada `iveli negde u pre-
delu Une, ~ak mo`da i zapadno od we, sasvim verovatno na podru~ju dana{we Li-
ke.” (str. 54-55.) Novakovi} pretpostavqa da Srbi iz prapostojbine, s obzirom
na veliku udaqenost, nisu mogli do}i u jednom kontinuiranom pohodu, nego su
se postepenije primicali i prethodno privremeno nastanili negde u Panoni-
ji. Iz toga proizlazi “da su Srbi iz pribalkanske Srbije, negde na severozapad-
nim prilazima Balkanskom poluostrvu, svoj prodor na Balkan zapo~eli iz Pa-
nonije idu}i po svoj prilici dolinom Une, zadr`av{i se jedno vreme ne samo
du` te reke i isto~no od we, nego ~ak i zapadno.” (str. 55.) Odatle su se {iri-
li na istok i jugoistok. “Ako ovom dodamo jo{ da i Porfirogenit, 200 godina
stariji od Dukqanina, tvrdi da Lika, Krbava i Gacka ~ak ni u wegovo vreme ni-
su ulazili u sastav ni geografske ni politi~ke Hrvatske, ve} da te tri obla-
sti ’wihov ban samo dr`i pod svojom vla{}u’, mo`emo s pravom pretpostavi-
ti da se i do H veka sa~uvalo znawe da su Lika, Krbava i Gacka jo{ od ranije sa-
~iwavale ili posebno podru~je sa posebnim nazivom, ili su pre ukqu~ivawa u
hrvatsku dr`avu pripadale nekom drugom plemenskom sastavu.” (str. 56.)
Toponomastika ukazuje na mesta ~iji nazivi u osnovi sadr`e sarb, sever-
no od reke Varte, a izme|u Odre i Visle. Ruski istori~ar Jastrebov je prvo-
bitnu Srbiju ome|io rekom Labom i wenom pritokom Salom na zapadu, ukqu-
~uju}i i podru~je takozvane Severne ili Stare Marke, na jugu Tiringiju i Sak-
soniju, na zapadu na reci Bodri do wenog u{}a u Odru, zatim Odrom do u{}a
Varte, pa Vartom na istok, severno od Poznawa i relativno pravom linijom
do Visle, pa Vislom do Gdawskog zaliva. Na tom prostranom podru~ju `ive-
le su ~etiri velike srpske plemenske grupacije: Bodri}i, Quti}i, Lu`i~a-
ni i Pomorjani. Kod Bodri}a se mogu identifikovati plemena Polabqana,
Varda, Bitenca, Smolinaca, Wana, Raroga, Varna itd. Lu`i~ani, izme|u osta-
log, obuhvataju @arovane, [kudri}e, Ni{ane, Gloma~e, Mil~ane, Trebovqa-
ne, @arovwane, @iti}e, Suselce itd. Quti}i obuhvataju Sprevane, Plowa-
ne, Mora~ane, Zem~i}e, Le{i}e, Govoqane, Naleti}e, Do{ane, Ukrane, Rata-
re, Re~ane, Dolence, Prekopjence, Hi`ane i Rawane. Od Pomorjana su zapam-
}eni Ka{ubi, Slovinci i Liciki. Srpska morska obala se protezala u pot-
punom kontinuitetu od u{}a Labe do u{}a Visle u Balti~ko more, ukqu~u-
ju}i i ostrvo Rujan (Rigen). Rimski pisci Srbe svog vremena nazivaju Vendi-
ma, a na jednom mestu Kornelije Nepot pre nove ere ih pomiwe kao Inde. [to
se ti~e Hrvata, wihov prvobitni “polo`aj gotovo svi savremeni istra`iva-
~i nalaze u Maloj Poqskoj i delimi~no i u severoisto~noj ^e{koj.” (str. 101.)
Srbi su `iveli zapadno i severno od Hrvata, ^esi, Moravci i Slovaci ju`no,
a Poqaci isto~no od wih.
Sude}i po sadr`aju tekstova starih pisaca Priska, Jordana, Prokopija,
Bibijusa Sekvestra, Simokate i Alfreda moglo bi se s prili~nom dozom po-
uzdanosti zakqu~iti da je Vendima prvobitno nazivana srpska grana slovena~-
kog stabla, a zemqa na kojoj su Srbi `iveli Sarmatija. O Srbima koji `ive
severno od ^eha i Moravaca kazuje i Nestorova hronika ili Lavrentijevski
letopis, jedan od najstarijih ruskih tekstova koji datira s kraja jedanaestog ve-
ka, a odnosi se na mnogo stariju slovensku pro{lost. Vizantijski istori~ar
15
iz petnaestog veka, Laonik Halkohomdil, Sarmatijom naziva i Rusiju. Na osno-
vanost te tvrdwe ukazuju termini Ra{ka, Raci u pore|ewu sa Rusijom i Rusi-
ma. I danas je srpski jezik mnogo sli~niji ruskom, ukrajinskom, beloruskom,
pa i bugarskom, nego poqskom, ~e{kom, slova~kom, slovena~kom i hrvatskom,
koji je skoro izumro. Rusi su nazivani i Antima, a neki ugledni lingvisti pro-
nalaze zajedni~ki izvornik Vendima, preko Vanda ili Vinda, do Anta. Na po-
lapsko poreklo Srba ve} u petnaestom veku ukazuju Laskeris Kananos i Fla-
vije Bjondi, u {esnaestom Antonijus Bonfinije, Albert Kranc i Martin Kra-
mer. Erazmije Stela je posebnu pa`wu posve}ivao Srbima izme|u reke Labe
i Sale, Gloma~ima i Dalemincima, navode}i da za wih postoji zajedni~ki na-
ziv Misani. Petar Albin to podru~je naziva Misnijom. Nemci danas to pod-
ru~je nazivaju Majsenskom obla{}u, nakon {to su je 928. godine osvojili Sak-
sonci. “Albin ka`e da se ova zemqa 700. godine nije zvala Majsen, ve} Sora-
bia, Dalemincia, Lomacia, Surbia itd., i da se za to vreme grad Majsen zvao Mi-
sin i Misna.” (str. 134.) Uspomena na Misniju kao deo srpske prapostojbine iz-
me|u Labe i Sale, sa~uvana je u prezimenu jedne od najstarijih srpskih poro-
dica u Humskoj zemqi – Misita.
U vreme Karla Velikog Laba i Sala su predstavqale granicu izme|u dr-
`ave Karla Velikog i Srbije. U poznatoj Karionskoj hronici koju je Pauce-
rus Kasparus {tampao u petnaestom veku, govore}i o frana~koj granici na La-
bi i bohemijskim planinama, iznosi “podatak o organizaciji pograni~ke mar-
ke prema Srbima, za koju ka`e da je jedna od najstarijih koje se spomiwu u fra-
na~kim istorijama, a koja je organizovana da otpisuje pobuweni~ke Srbe i spre-
~ava wihovo napredovawe.” (str. 137.) Potvr|uju}i staru Ptolomejevu info-
rmaciju da su Vendi najve}i sarmatski narod, autor ove hronike pretpostavqa
da su Vendi u Evropu do{li iz Male Azije, gde ih jo{ Homer pomiwe kao He-
nete (Venete), prvo “na obale Crnog mora, da su se odatle pro{irili prema
severu i da u wegovo vreme dr`e oblasti koje se zovu Rusija, Litvanija, Poq-
ska. No, uz ovo dodaje da i jezik i ime venetske oblasti u zalivu Jadranskog mo-
ra pokazuje da su Heneti prodrli i u Ilirik i susedne zemqe, ali nije siguran
da li ih je tu doveo jo{ Antenor kad je dolazio iz Azije ili su u te krajeve do-
speli kad su se ve} nalazili u Evropi koriste}i priliku da se postepeno pre-
meste na jug tra`e}i bla`e i plodnije podnebqe.” (str. 137.) Daqe tvrdi da su
Vendi, u isto vreme kad su do{li u Veneciju, zauzeli i krajeve izme|u Labe i
Visle, Bohemiju itd.
[pangerbergova Kvernfurtska hronika iz 1590. i Hitrejeva hronika iz
1592. godine tako|e govore o Labi i Sali kao frana~koj granici prema Hene-
tima Sorabima. “[to se ti~e Srba, Hitrej smatra da su do{li na Labu i Sa-
lu sa nazivom koji poti~e od starih Sarmata.” (str. 140.) On pomiwe fatalnu
seobu s po~etka petog veka kada su Vandali, Svevi i Burgundi kao germanski
narodi, napustili tu teritoriju i oti{li prema Rajni. Novakovi} smatra da
je to moglo biti i pre ~etvrtog veka, kad su Boji kao keltski narod, napusti-
li Bohemiju, a naselili je Sloveni-^esi. Nema~ki istori~ar Nojgebauer 1618.
godine pi{e i o Srbima koji su `iveli pored Germanije, posebno Bodri}ima
i Quti}ima, pa ukazuje kako su se na wihovu zemqu docnije doselili Poqaci,
verovatno nakon wihove seobe na Balkansko poluostrvo. “Poqaci su sloven-
skog i sarmatskog porekla. Oni su davno, dolaze}i iz Sarmatije i pre{av{i
16
reku Vislu, do{li u onaj deo Germanije koji su pre toga nastawivali Vendi ili
Vandali... Svoje uverewe da su Vendi pre dolaska nekih drugih Slovena ve} `i-
veli u Germaniji, Nojgebauer izra`ava ve} u slede}oj re~enici u kojoj ka`e da
su ti novodo{av{i Sloveni primili imena od susednih plemena koja su tu ve}
bila nastawena i koja su se zvala ne samo Vendi ili Vinde, nego i Vandali.”
(str. 146.) To bi moglo da objasni ~iwenicu da je dana{wi jezik Lu`i~kih Sr-
ba sli~niji poqskom nego srpskom. Kad se ogromna masa Srba iselila, ipak
ih je ne{to ostalo u prvobitnoj Srbiji od Labe do Visle. Tu su ih zatekli Po-
qaci, ve}inu asimilovali, a na ostatak presudno delovali u jezi~kom pogle-
du. Treba imati u vidu da su u to vreme razlike izme|u pojedinih dijalekata slo-
venskog jezika bile neuporedivo mawe nego danas, kad se taj prvobitni sloven-
ski jezik kroz stalni razvoj dijalekata pocepao na ve}i broj posebnih jezika.
Poqsko naseqavawe nije obavqano iz dalekih oblasti, nego tu iz blizine, po
prirodi stvari, kako su susedni krajevi ostajali vrlo retko nastaweni. Ina-
~e, zabuna oko razlikovawa Venda i Vandala prisutna je i kod nekih drugih auto-
ra, ali je to istorijska nauka odavno razjasnila. Vandali su nesumwivo jedan
od germanskih naroda, a Vendi slovenski, Srbi pre svega.
Bohuslav Balbin se poziva na Veleslavina i wegovo kazivawe “kako su go-
dine 451. Slavi ili Vindi, koji su stanovali na Visli, potisli ostatke Van-
dala kod Odre i Sale i zauzeli podru~ja kasnijeg Maklenburga i Pomerani-
je, a zatim su poseli i Marku, Brandenburg i Misniju.” (str. 157.) Tu je dakle
podatak da su se Srbi pro{irili iz pravca Visle prema Labi. Na u{}u Od-
re nalazio se veliki grad Vinita, koji su Danci kasnije razorili, a za koji ra-
zni izvori svedo~e da je bio najve}i evropski grad van Rimskog carstva. O~i-
gledno je direktno razlikovawe Venda-Srba od Poqaka i ^eha, kojima pripa-
daju i Hrvati, {to je prisutno kod Otrokinija, ali i Balbine, Pesine, Kri-
gera, Jece, Kluvere, Bangerta, Joana Mihremija, Najgebauera, Elije Rajsnera
i drugih autora ~ije stavove Novakovi} detaqno razmatra. Sli~no kasnije pi-
{u Banduri, Kriger, Rundlig i Ekart, nastoje}i da proniknu u najstariju slo-
vensku pro{lost, redovno izjedna~uju}i Srbe sa Vendima i upu}uju}i da oni
pripadaju Sarmatima kao {irem etni~kom odre|ewu. [etgen i Krajcig 1730.
pi{u o dve Srbije, vendskoj i balkanskoj, ukazuju}i na Lu`i~ke Srbe i wiho-
ve balkanske srodnike. “Podse}aju odmah da je jo{ Ptolomej u Avgustovo do-
ba zapisao da se neki Srbi nalaze izme|u Keraunijskih planina i reke Ra (Vol-
ge), a da je Plinije sredinom I veka n.e. zabele`io da se me|u narodima oko Me-
otskog mora (Azovskog) nalaze i Srbi. Pisci ovo tuma~e kao da su se Ptolo-
mejevi Srbi u toku pedesetak godina malo pomakli prema Evropi.” (str. 163-164.)
To srpsko pomerawe je i{lo na zapad sve dok nisu formulisali “veliku pro-
vinciju” Srbiju u Germaniji. Odatle su oti{li na Balkan, pa se autori tu po-
zivaju na Konstantina Porfirogenita. Interesantno je da [etgen i Krajcig
Kraqevinu Slavoniju i Bosnu nazivaju Belom Srbijom. Naziv je mo`da nepre-
cizan, ali nema sumwe da su znali da od dolaska na Balkan Srbi naseqavaju i
Slavoniju i Bosnu.
Zna~ajno je i kad Vindeburg 1732. obja{wava kako su Srbi naselili Mi-
sniju. “U tre}em veku, kada su tevtonski narodi prvi put po~eli da mewaju svo-
ja mesta, Hermunduri su se iz Majsenske zemqe, koju su dotad dr`ali, pomeri-
li do Dunava, a zatim su se sa Svevima, kojima su pripadali, preselili u Ga-
17
liju, delom u Hispaniju. I tako se desilo da su se Srbi, po poreklu vendski na-
rod, doselili u Misniju, koju su, ostavqenu bez stanovni{tva, postepeno pod-
~inili i celu naselili.” (str. 165.) Jordan Johan Hristofer je ve} 1745. godi-
ne u svom “Poreklu Slovena” tvrdio da su Sloveni u Germaniju do{li iz Ru-
sije. Rusija je prvobitno poznata kao Velika Sarmatija. On ka`e da se to mo-
ralo desiti najkasnije u ~etvrtom veku. “Zanimqivo je da Jordan u vezi sa do-
seqavawem Srba u Dalmaciju spomiwe Srb (Serp) i ka`e da su se u tom pre-
delu nekad naselili Srbi i dodaje da su to ti Srbi me|u koje je 822. do{ao Qu-
devit be`e}i iz Siska od frana~ke vojske.” (str. 167.) Srbe i Vende smatra iden-
ti~nim narodom i Johan Hristov Drajhaupt 1749. godine, kao i mnogi drugi ne-
ma~ki autori, tretiraju}i ta dva pojma kao sinonime. Istovremeno, ve}ina tih
autora isti~e da su Hrvati ~e{kog porekla i da se po tome razlikuju od Srba.
Neki tome dodaju i le{ko, odnosno poqsko poreklo, ali verovatno pre jednog
i po milenijuma skoro da nikakve razlike nije bilo izme|u ^eha i Poqaka.
Josif Aleksandar Jablonski u kwizi “Lehi i ^esi” iz 1771. godine isti-
~e da je “na{ao u spomenu imena Srba u isto~nom delu Evrope, pa je tako zakqu-
~io da su Srbi iz krajeva oko Volge, u ~ijem su susedstvu bili, oti{li i sti-
gli najpre na podru~ja koja se, ka`e, sada zovu Misnija i Luzatija, a onda su iz
Germanije do{li u svoju dana{wu zemqu kojoj su dali ime Srbija.” (str. 184.)
I Teofilus Segerus 1772. godine, pozivaju}i se “na Kozmu Pra{kog, koji je tvr-
dio da su bohemski ^esi dana{wu pokrajinu Misniju nekada zvali Srbija i da
se Lu`i~ki Venedi i danas nazivaju Serbi”, zakqu~uje: “[ta mo`e sad, potom,
biti verodostojnije nego da su ovi Sloveni Srbi, stanovnici Misnije, osno-
vali u Iliriku kraqevstva Slavonije i Srbije?” (str. 188-189.) Poznati ne-
ma~ki istori~ar Gebhardi 1790. godine u svojoj “Istoriji vendsko-slovenskih
dr`ava” navodi da su Srbi “do{li iz Poqske u VI veku, ali ne kao osvaja~i ve}
kao naseqenici koji su pozvani da nasele zemqe izme|u Labe, Sale i Odre... Srp-
ski knez Dervan je 630. pristupio ~e{kom vladaru Samu i oslobodio se kako
frana~ke, tako i avarske vlasti. U daqem opisivawu zbivawa sredinom VII ve-
ka zanimqivo je da Gebhardi u jednoj napomeni za obim srpske zemqe ka`e da
je obuhvatala, izgleda, jo{ i deo Lu`ice i isto~ne oblasti {lesko-poqske sve
do Visle.” (str. 199.) Uz to, Gebhardi obja{wava i kako je nastala balkanska Sr-
bija. “Jedan proterani srpski princ dobio je priliku da osnuje 640. godine srp-
sku dr`avu Servicu nedaleko od Soluna i Crvenu Srbiju. Ova posledwa ras-
pala se u Srpsku Dalmaciju ili u ~etiri nezavisne dr`ave Travuniju, Dukqu,
Neretvu i Zahumqe, u jugozapadnu Slavoniju, i u severnu Slavoniju. Od ovih po-
sledwih dveju dr`ava nastale su u daleko kasnije vreme dr`ave Bosna, Ra{ka,
Srbija i Hercegovina. Matica zemqa u severnoj Nema~koj i Poqskoj nosila
je od VII do H veka naziv Bele ili Velike Srbije.” (str. 199-200.)
Gebhardi posebno ukazuje “da se istra`iva~i starije istorije razilaze u
pogledu porekla i zna~ewa imena (Zrbi, Servii, Siurbi, Sorabi, Sorbi, Ser-
bi, Urbi i Srbsti). Jedni dr`e da je prastarog porekla i da se kasnije javqa u
vidu Ptolomejevih i Plinijevih Servija (Servin), koji su, ka`e, u vreme Hri-
stovog ro|ewa boravili u astrahanskim stepama, a kasnije su se izgleda zadr-
`ali u Severiji. Drugi, pak, pretpostavqaju da je najstarije ime svih Venda bi-
lo Serp.” (str. 200.) Gebhardi smatra da su se upravo posle smrti srpskog kra-
qa Dervana 640. godine sukobili me|usobno wegovi sinovi i da je sukob re{en
18
tako {to je slabija strana predvo|ena jednim sinom Dervanovim oti{la na Bal-
kan, prvo na jug u Serviku, a kasnije u Ilirik gde su novu zemqu dobili, kao i
u Gorwu Meziju. “U ovoj zemqi Srbi su se rasporedili i osnovali vi{e dr`a-
va, kojima su upravqali arhonti ili banovi ili `upani, ali su uvek ostali u
vezi sa svojom maticom zemqom na Sali u Nema~koj. Jedno pleme, kojim je vla-
dao takozvani kraq od Slavonije, `ivelo je nomadskim `ivotom i sve do 1099.
godine, kada je bilo pokoreno od ugarskih kraqeva, a nastawivalo je planine
izme|u Dalmacije, Makedonije, Srbije, Bosne i Hrvatske. Druga srpska ili sla-
vonska dr`ava, koja je nastala na dalmatinskoj obali i koja se raspala na ma-
le dr`ave Paganiju, Travuniju, Dukqu, Neretqanska oblast (Narenta) i Zahu-
mqe ili Hercegovinu, bila je s vremena na vreme poja~avana Srbima iz Nema~-
ke, ali je prestala da postoji tek 1168. padom pod gr~ku vrhovnu vlast. Od we
su nastale, u izvesnom smislu, republika Dubrovnik, koja jo{ cveta i dr`ave
Srbija i Bosna, koje od 1463. pripadaju Turskoj, i jedna mala srpska naseobi-
na nedaleko od bugarskog grada Sofije. U svim ovim zemqama srpski naseqe-
nici dr`ali su se ure|ewa kao u svojoj (staroj) otaybini, i wihova qubav pre-
ma woj bila je toliko velika da su gr~kim i rimskim stani{tima mesto sta-
rih imena davali imena nema~kih sela i gradova.” (str. 202.)
U toj svojoj kwizi, objavqenoj u novom izdawu 1808. godine u Pe{ti, pod
naslovom “Istorija kraqevine Dalmacije, Hrvatske, Slavonije, Srbije, Ra-
{ke, Bosne, Rame i Republike Dubrovnik”, Gebhardi isti~e da su srpski Ven-
di zaposeli “ne samo Srbiju i Bosnu, ve} i delove Dalmacije izme|u gradova
Dra~a, Dubrovnika i Neretve, kao i ostrva Mqet, Bra~, Hvar i Kor~ulu. Na-
suprot wima zauzeli su hrvatski Vendi zapadnu Dalmaciju do granice Istre
i Vendsku Marku, kao i podru~je do Save i Cetine, a mo`da i do Drave... Hr-
vati su kona~no osnovali ugarsko-slavonsku i dalmatinsko-hrvatsku dr`avu,
dok su Srbi obrazovali dana{wu bosansku i srpsku dr`avu, koja se najpre sa-
stojala od ~etiri mawe dr`ave, a zatim iz dve ve}e monarhije, koje su se pru-
`ale od Omi{a do Vardara i Dra~a.” (str. 203.) Gebhardi istovremeno tvrdi
da su Srbi do{li u Nema~ku u petom veku iz pravca koji vodi preko Poqske,
kao i da su zauzimali prostranu oblast od Labe i Sale, preko Odre do Visle.
Karl Gotlib Anton 1783. godine pi{e da su Srbi Sloveni koji su `ive-
li na Volgi i da zajedno sa Jazigima predstavqaju zapravo pretke Slovena. “Go-
tlib isti~e kako mu ~ak izgleda sasvim verovatno da je staro, prvobitno, ime
i Srba i Jaziga bilo Srbi (Serben), a da se kasnije taj narod podelio na dve
grupe, na Srbe i na Jazige.” (str. 205.) Pri tome se on poziva na anti~ke pisce
Strabona i Ptolomeja, kasnije Prokopija, Jordana, Popovi}a, Tredjakovskog
i druge. “Svoje ube|ewe da su Srbi vrlo stara etni~ka grupacija Gotlib, iz-
me|u ostalog, zasniva i na tvr|ewu da su Srbi jedan od najslavnijih naroda. On
pritom ka`e: “Jo{ uvek imamo jednu kraqevinu Srbiju, jo{ uvek se Vendi u Gor-
woj i Dowoj Lu`ici nazivaju Srbi (Serben); Majsen i Lu`nica su u sredwem
veku nazivani Serbia.” (str. 206.) Gotlib daqe ukazuje da su Vizantinci pre-
dele od Gutalusa do Labe nazivali Velikom Srbijom, smatraju}i da su na tom
prostoru Srbi `iveli jo{ od pre Tacitovog vremena, a ne tek od petog veka.
[afarik prvobitnu Veliku Srbiju locira od Minske gubernije i reke
Bug na istoku preko Poqske, Lu`ice, dela ^e{ke do iza Labe ili Elbe, ka-
ko je Nemci zovu. On pretpostavqa da su na taj prostor Srbi do{li iz Crve-
19
ne Rusije. Uvi|aju}i ogromnu sli~nost srpskog i beloruskog jezika, [afarik
je smatrao da su Srbi direktno odatle i na Balkan do{li, pa tako obja{wava
{to je lu`i~ko-srpski srodniji ~e{kom i poqskom jeziku. On, dakle, zaposta-
vqa veliki etni~ki i lingvisti~ki uticaj Poqaka i ^eha na preostale malo-
brojne Srbe nakon odlaska wihove narodne matice na Balkan. Pretpostavqa-
ju}i da su Srbi iz Crvene Rusije do{li na Balkan, on smatra da je i stara srp-
ska zemqa Bojka dana{wa Rusinska Bojka u isto~noj Galiciji. Polapskim Sr-
bima on smatra Lu`i~ane, Bodri}e i Quti}e, navode}i da se oni prostiru sve
do Visle, dok za Belu Srbiju tvrdi da se nalazila u isto~noj Galiciji.
2. Balkan uo~i srpske seobe
Arheolo{ki tragovi pokazuju da su na balkanskim prostorima qudi `i-
veli ~etrdeset hiqada godina pre dolaska Srba, ali tek posledwu hiqadu go-
dina pre nove ere obuhvata istorijski period, s obzirom da anti~ka gr~ka i rim-
ska civilizacija o wemu ostavqaju pisana svedo~anstva. Slojevi preistorij-
ske kulture omogu}avaju pregled na sva tri osnovna perioda kamenog doba ko-
je se deli na paleolit, mezolit i neolit, kao i metalnog, izdiferenciranog
na bakarno, bronzano i gvozdeno doba. Qudi su se ovde naselili tek pri kraju
posledweg ledenog doba, {to je znatno kasnije u odnosu na zapadnoevropska pod-
ru~ja. Ali su zato migracije bile u~estalije, kulturni dinamizam ubrzaniji
i sukobi zemqoradni~kih i nomadskih grupa intenzivniji. U po~etku krajwe
raznorodna i primitivna, s razvojem i stalnim oboga}ivawem sa strane bal-
kanska kultura je postajala sve jednozna~nija i podudarnija izme|u raznih dru-
{tvenih grupa, pa, kako zapa`aju neki autori, verovatno i u etni~kom smislu
homogenija. Kao prvo, jasno izdiferencirane etni~ke grupacije koje je iden-
tifikovala istorijska nauka u gvozdenom dobu, krajem drugog i po~etkom pr-
vog milenijuma pre nove ere pojavquju se Dardanci, Tribali, Iliri i Tra~a-
ni. Konstatacija mo`e biti samo uslovno ta~na jer se mora imati u vidu da je
to vreme niskog nivoa razvoja dru{tvene svesti i brzih etni~kih asimilaci-
ja. Pored ove ~etiri osnovne grupe, pred dolazak Rimqana izdiferencirali
su se Panoni, Autarijati, Skerdisci, Penesti, Panci, Da~ani itd. Svi oni su
bili ukqu~eni u proces kulturnog pro`imawa paralelno sa ja~awem me|usob-
nih privrednih veza, posebno trgovine. Posebno su, pri tome, izlo`eni gr~-
kom kulturnom uticaju. ^esti su i pqa~ka{ki ratovi, pogotovo kad se krajem
~etvrtog i po~etkom tre}eg veka na Balkanu pojavquju sa severa Kelti, a sa is-
toka Skiti, podi`u}i i zate~eno domoroda~ko stanovni{tvo u pohodu na ju-
`ne krajeve. Pqa~ka je sve vi{e zamewivala zemqoradwu, pokazuju}i se kroz
nekoliko vekova kao efikasnija privredna grana naroda koji su ve} kulturno
mnogo zaostali za mediteranskim civilizacijama.
Ratova je bilo mnogo, ali su pisani podaci o wima veoma retki. Tribali
su, na primer, vitalno ugro`avali anti~ku Makedoniju, ali ih je Aleksandar
Veliki suzbio, pa su uskoro kao narod nestali. On je porazio i Dardance i Ili-
re, pre nego {to je krenuo u isto~na osvajawa. Polovinom drugog veka Rimqa-
ni su osvojili Makedoniju i posle toga sistematski prodirali na sever pre-
ma Dunavu. Celim podru~jem su ovladali na prelazu iz stare u novu eru. Ali,
granica na Dunavu je bila ve~ito nemirna i stalnim ratovima ugro`avana. Bal-
20
kanske narode Rimqani su zatekli na razli~itom stepenu dru{tvenog, kultur-
nog i politi~kog razvoja, a protiv rimske vlasti je 6. godine podignut masov-
ni ustanak, koji je ugrozio celu rimsku dr`avu. Samo je nesloga me|u ustani-
cima omogu}ila Rimqanima da pobunu suzbiju nakon tri godine krvavih bor-
bi. Balkan je ve~ito bio nemiran i pod rimskom vla{}u, ali su se ubrzano gra-
dili putevi, razvijala dr`avna administracija i provodila sistematska ro-
manizacija. Celi Ilirik je podeqen u dve provincije, Gorwu Meziju koja pred-
stavqa uglavnom dana{wu Srbiju, dok su zapadne srpske zemqe obuhva}ene pro-
vincijom Dalmacijom. Podignut je veliki broj gradova i vojnih logora. Kra-
jem ~etvrtog veka rimske balkanske provincije najvi{e su ugro`avali Goti
i Ostrogoti, ali i Huni i Alani, koji }e uskoro preuzeti promet me|u var-
varima. Da bi se oduprli Hunima, carevi su u pograni~nim oblastima naseli-
li Gote i Sarmate. Me|utim, Huni su bili nezaustavqivi, pa su polovinim pe-
tog veka prodrli u dubinu Gr~ke. Rimqani su priznali granicu ~ija je linija
i{la preko Ni{a, a Huni su na pet dana hoda severno od Ni{a potpuno ispra-
znili teritoriju od stanovni{tva, da bi spre~ili regrutovawe u rimsku voj-
sku. Mezija i Podunavqe su potpuno opusto{eni. Atilinom smr}u Huni su iz-
gubili prevlast nad varvarima, ali varvari nisu prestajali da ugro`avaju rim-
ske pozicije na Balkanu. U drugoj polovini petog veka skoro celo poluostr-
vo poharali su Ostrogoti. U prvoj polovini {estog veka car Justinijan je po-
razio Gote i utvrdio pograni~nu dunavsku oblast, suo~avaju}i se sa panonskim
Gepidima. Gepidi su pozvali u pomo} Avare, narod hunskog porekla, jo{ krvo-
lo~niji od Atilinih ratnika. U isto vreme pomiwu se Skiti. Verovatno su
Avari i Skiti jedinstven narod.
O prvom slovenskom napadu na Balkan pi{e Prokopije da se desio u vre-
me imperatora Justina I koji je vladao od 518. do 527. godine. Re~ je o Antima
i Sklavinima za koje se ka`e da su `iveli u stepama severno od u{}a Dunava.
Istovremeno se pojavquju nomadi Bugari, za koje vizantijski autori tvrde da
su Huni. Sklavini i Anti su preko vla{kih {uma i stepa prodrli do Traki-
je. Mnogi Anti su kao pla}enici stupali u vizantijsku vojsku i tako branili
Trakiju od Bugara. I Anti i Sklavini naselili su se u dunavskom priobaqu
od \erdapa do Crnog mora. “Na osnovu arheolo{kih nalaza keramike tipa ’Pen-
kovka’ mo`e se pratiti put prodora Anta od Ukrajine ka zapadu sve do \er-
dapa, dok se migracije Sklavina mogu odrediti prema nalazima urni tipa
’Prag-Kor{ek’ iz oblasti ^e{ke, Moravske i zakarpatskih prostora sve do
Vla{ke i Moldavije.” (istorija srpskog naroda, tom I, str. 110.) Godine 545. i
550. zabele`ena su dva velika sklavinska pqa~ka{ka pohoda preko Dunava u
Trakiju, do Ni{a, ~ak i Dra~a, doprev{i u jednom trenutku i do carigradskih
zidina, ali i pokrivaju}i celu Dalmaciju. Otev{i sve {to im je pod ruku sti-
glo, Sklavini su se povukli severno od Dunava. U prela`ewu preko Dunava po-
magali su im Gepidi, koji su istovremeno bili u ratu sa Langobardima kao vi-
zantijskim saveznicima. Gepidi su 551. godine pomogli i Avarima (Hunima)
da se prebace na ju`nu stranu Dunava da bi pqa~kali balkanske provincije,
pa su oni prodrli sve do Soluna i Carigrada. Sklavini i Anti su u ratovi-
ma ubijali samo mu{karce, dok su `ene i decu odvodili sa sobom i mahom na-
turalizovali, dok su Avari ubijali sve pred sobom, bez milosti i sa`aqewa,
posebno najmo}nije avarsko pleme Kutriguri.
21
 Godine 559. Kutriguri masovno nadiru preko zale|enog Dunava, predvode-
}i i sva druga avarska plemena. Vizantijski pisac Teofan tvrdi da je za wima
i masa Sklavina krenula. Dospeli su do Trakije i Termopila, ali i skoro do
carigradskih gradskih kapija. Uskoro je snaga Avara znatno oslabila jer je vi-
zantijska diplomatija uspela da krvavo zavadi wihova dva glavna plemena, Ku-
trigure i Utigure, ali su i 562. godine bili u stawu da prodru u Trakiju. Do-
lazi i do te{kih sukoba izme|u Avara i Anta, a uskoro su Avari porazili i
Gepide, s kojima su ranije bili u savezu. Do novog avarskog prodora do{lo je
567. godine, trajao je skoro dve godine po celoj Bosni i Dalmaciji. Vizantiju
su ve} 578. godine ugrozili Sklavini iz Vla{ke, pa je car sklopio savez sa Ava-
rima koji su Sklavinima dosta {tete naneli, ali wihovu invaziju nisu uspe-
li da suzbiju. Posle neuspele opsade Soluna, Sklavini su se 584. sa ogromnim
plenom vratili na svoju obalu Dunava. Avari su 582. obnovili neprijateqstvo
sa Vizantijom i zauzeli Sirmijum i Singidunum. Sklavini su 586. opet bili
pod Solunom. Avari su iste godine opusto{ili celu Meziju (Srbiju), pa su we-
ni prostori skoro potpuno ostali bez stanovni{tva. I 588. Avari prodiru u
Meziju i Skitiju, a Sklavini u Trakiju, sve do Peloponeza. Godine 591. vizan-
tijski car Mavrikije je uspeo da sklopi mir sa Persijancima i svu svoju voj-
sku prebaci na Balkan da bi potisnuo Avare. Sporazumeo se sa Sklavinima i
omogu}io im da se nasele na bugarskim i rumunskim obalama Dunava, a oni su
mu uzvodno sve do Sirmijuma pomagali u antiavarskoj kampawi.
U novom pohodu 594. godine Avari su pora`eni, ali ve} slede}a bitka je bi-
la izgubqena za carsku vojsku, pa su se Avari na{li na Mramornom moru. Iste
godine do{lo je do sukoba izme|u vizantijske vojske i Sklavina na prostoru Vla-
{ke, pa su oni i slede}e godine nastavqeni. Sklavini su se ve} uveliko naseqa-
vali na celom podru~ju dana{we Bugarske i u Trakiji. Zapadnije, pored teme-
qito opusto{ene Mezije, 597. godine Avari su opet harali po Bosni i Dalma-
ciji. Avari su 599. opet preko Mezije krenuli do Nikopoqa. Tek 600. godine vi-
zantijska vojska je na Titelskom bregu potpuno porazila Avare, ali je 602. do`i-
vela pravu katastrofu napadaju}i Sklavine. Vojska se pobunila protiv cara ko-
ji je ubijen sa celom porodicom, ali je napu{taju}i dunavski front omogu}ila
masovnu kolonizaciju Sklavina i Bugara (naroda avarskog porekla). Bugari su
bili neuporedivo malobrojniji od Sklavina, ali su od 680. godine vodili glav-
nu re~. Vremenom su se sasvim slovenizirali ostavqaju}i Sklavinima bugarsko
ime. Carigrad su ponovo ugrozili i 626. godine, predvo|eni Avarima. U toku op-
sade do{lo je do me|usobnih sukoba Avara i Sklavina, Avari su se povukli, a
Sklavini, Bugari i Gepidi ostali da trajno nasele osvojena podru~ja.
II. Srpska politi~ka istorija
1. Prednemawi}ka dr`avotvorna istorija
Srbe je na Balkansko poluostrvo pozvao car Iraklije, koji je vladao iz-
me|u 610. i 641. godine. Oni su do{li sa severa Evrope, nisu jo{ bili pokr{te-
ni i Porfirogenit ka`e da su se zvali Beli Srbi. Wihovog dotada{weg vla-
dara nasledila su dva sina i jedan od wih je deo naroda poveo u vizantijske ze-
22
mqe. Prvobitno su se naselili nadomak Soluna, a potom u krajeve izme|u re-
ke Save i dinarskog planinskog masiva. “Srb u Lici je svakako vezan za sta-
roplemensko ime Srba. Jedna skupina Srba zaustavila se severno od Olimpa.
Centar joj je bio u Srbici (Servija, Serfiye). Od te ili neke druge grupe Sr-
ba Vizantinci su vrlo rano otrgli jedan deo i preselili ga u Malu Aziju, gde
je u imenu grada Gordoservon u Vitaniji, zabele`enog 680-681, sa~uvan najra-
niji pomen srpskog plemenskog imena.” (str. 144.) Prve srpske formirane kne-
`evine su bile neretqanska, zahumska, travunijska i dukqanska. Srbi su se na-
selili na skoro potpuno pustom zemqi{tu, a ono malo zate~enog preostalog
romanizovanog starog balkanskog stanovni{tva brzo su asimilovali, ali su
starinci ostavili zna~ajnog traga u daqem razvoju srpskog jezika. Za razliku
od Hrvata i Bugara, Srbi nikada nisu bili pod vrhovnom vla{}u ili domi-
nacijom Avara. Prihvatili su vizantijsku vlast, ali ona je usled op{tih pri-
lika carstva bila veoma labava i neretko ~isto formalna i to punih dvesta
godina po doseqavawu. Ekspanzija bugarske dr`ave po~etkom devetog veka }e
i mnoge Srbe podvesti 827. godine pod svoju vlast, poput Timo~ana, Morava-
ca i Srba iz dunavskog priobaqa. “Vizantijsko-bugarsko suparni{tvo, koje je
udarilo pe~at razvoju isto~nog dela Balkanskog poluostrva, produ`avalo se
i prenosilo na centralne oblasti u kojima su bili naseqeni Srbi. To supar-
ni{tvo je odre|ivalo politi~ki polo`aj najstarije srpske dr`ave i u najve-
}oj meri uticalo na wen razvoj.” (str. 147.)
Porfirogenit kazuje da je vladarski sin, koji je Srbe doveo na Balkan, um-
ro pre najja~e bugarske najezde, dakle pre 680. godine, a nasledio ga je sin pa unuk,
pa zatim ~itav niz vladara istog reda, ali su istorijski zabele`ena samo ime-
na kne`eva Vi{eslava, Radoslava, Prosigoja i Vlastimira. O vladawu prve
trojice nema nekih posebnih podataka, dok je Vlastimir uspeo izme|u 836. i
852. godine da Srbiju odbrani od Bugara. Vlastimir je bio vrhovni knez, a si-
nu svoga vazala, travunijskog `upana Veloja, po imenu Krajina, dao je svoju k}er-
ku za `enu i kne`evsku titulu, po kojoj je nastala posebna lokalna dinastija
kojoj su pripadali knezovi Hvalimir i ^u~imir. Vlastimirovi naslednici
Mutimir, Strojimir i Gojnik su me|usobno podelili zemqu, ali je Mutimir
kao najstariji sin zadr`ao vode}u ulogu. I bugarski kan Boris je 852. godine
pora`en u poku{aju da pokori Srbiju. Po{to su se u me|uvremenu Vlastimi-
rovi sinovi me|usobno zavadili i Mutimir nadvladao, mla|u bra}u je pove-
rio na ~uvawe kanu Borisu, dok je Gojnikov sin Petar pobegao u Hrvatsku. Stro-
jimirov sin Klonimir kao izgnanik o`enio je Bugarku visokog roda i s wom
dobio sina ^aslava. “Razgranavawe srpskog vladala~kog reda i wegovo rasi-
pawe odlaskom u susedne zemqe imalo je kasnije nepovoqne posledice. Izdan-
ci vladaju}e dinastije bili su pogodno oru|e stranih sila u borbi za uticaj i
vrhovnu vlast nad Srbijom.” (str. 149.) Mutimir je vladao do 892. godine, ne do-
vode}i u pitawe vrhovnu vizantijsku carsku vlast, ali i nemaju}i nikakvih pro-
blema s wim, jer nije poku{avala u unutra{we srpske odnose da se me{a.
Kneza Mutimira je 892. godine nasledio najstariji sin Pribislav, ali mu
je vlast preoteo Gojnikov sin Petar. Petra je na prestolu 895. neuspe{no ugro-
`avao sredwi Mutimirov sin Bran. Pora`enog i zarobqenog, Petar je nare-
dio da ga oslepe kako vi{e ne bi mogao da figuri{e kao pretendent. Uz bugar-
sku pomo} prestola je poku{ao 898. godine da se do~epa Strojimirov sin Klo-
23
nimir, ali ga je Petar pobedio i ubio. Petar je uspeo da pot~ini i srpsku ne-
retqansku kne`evinu, ali je Hum pod knezom Mihailom Vi{evi}em ostao van
wegove kontrole. Godine 917, obave{ten od Mihaila Vi{evi}a da Petar {u-
ruje sa vizantijskim izaslanicima na antibugarskoj osnovi u vreme dok su se
vodili veliki bugarsko-vizantijski ratovi, bugarski car Simeon na Srbiju {a-
qe vojsku koju je predvodio Pavle Branovi}. Petar Gojnikovi} je na prevaru
uhva}en i odveden u ropstvo, a presto je preuzeo Pavle priznaju}i bugarsku vr-
hovnu vlast umesto vizantijske. Ugrozio ga je uz vizantijsku pomo} Pribisla-
vqev sin Zaharije, ali neuspe{no, pa ga je Pavle zarobio i isporu~io Bugari-
ma. Kako je u me|uvremenu Pavle pre{ao na vizantijsku stranu, Simeon je po-
dr`ao Zaharija koji se 920. do~epao prestola i prognao Pavla. Zaharije se od-
mah odmetnuo od Bugara i priklonio Vizantiji, a do nogu je potukao bugarsku
vojsku koju je Simeon poslao da interveni{e. Slede}i bugarski nalet koji je
predvodio Klonimirov sin ^aslav 924. godine bio je tako silovit da je Zaha-
rije pobegao iz zemqe. Skoro celokupna srpska vlastela je tada pohvatana i
zajedno sa velikim brojem Srba odvedena u Bugarsku. Dosta srpskog stanovni-
{tva je ve} tada preko reke Cetine izbeglo u Hrvatsku, a ostali su potra`i-
li vizantijsku za{titu. Bugari su tada slomili srpsku dr`avotvornu mo}, a
osamostalile su se neretqanska, humska, travunska i dukqanska kne`evina.
Kada je Simeon 927. godine umro, raniji bugarski {ti}enik ^aslav isko-
ristio je pometwu u carstvu, pobegao u Srbiju i uz vizantijsku pomo} obnovio
dr`avu, a mnogi raseqeni Srbi tada su se vratili iz susednih zemaqa. Zapad-
na granica Srbije tada je bila na Cetini, kod Livna i na Plivi, severna na Sa-
vi, ukqu~uju}i Bosnu, Usoru i Soli. Na istoku Srbija je obuhvatala dolinu Za-
padne Morave. Ju`na granica dopirala je do Dra~a. “Bosna je bila oblast unu-
tar Srbije, ograni~ena na dolinu istoimene reke, i tek kasnije, najverovatni-
je po~ev od I veka, ime Bosne ra{irilo se na zapadni deo nekada{we Srbije.”
(str. 162.) Bosanski deo Srbije ugro`avali su Ma|ari, ali im je ^aslav naneo
te`ak poraz i u borbi pogubio ma|arskog kneza Kiza. Ali u ponovnom sukobu
u priobaqu Save ^aslava su Ma|ari zarobili i u Savi udavili. O ^aslavqe-
vim naslednicima i daqoj sudbini srpske dr`ave nema verodostojnih istorij-
skih podataka, ali po svoj prilici Srbija je podeqena na Ra{ku i Dukqu. Du-
kqom je vladao ^aslavqev polubrat i Radoslavov sin iz drugog braka, a Ra{kom
Tihomir, koga je ^aslav `eleo kao naslednika. Po predawu, Tihomir je prvi
uveo titulu velikog `upana. Istorijski dokumenti ponovo govore o srpskoj dr-
`avi Dukqi ~iji je vladar Jovan Vladimir bio vizantijski saveznik, pa je za-
to bugarski car Samuilo 998. krenuo u ratni pohod protiv Dukqe. Samuilo je
opusto{io Ra{ku, Dukqu i Bosnu, ali je na dukqanski presto vratio zarobqe-
nog Jovana Vladimira, prethodno ga o`eniv{i svojom k}erkom. Sve srpske ze-
mqe su se na{le pod Samuilovom vrhovnom vla{}u. Samuilo je pora`en 1014.
godine od vizantijske vojske cara Vasilija II i iste godine umro, a wegovu dr-
`avu su zahvatila burna previrawa oko nasledstva prestola, u okviru kojih je
1016. godine pogubqen Jovan Vladimir. Kad je pod Dra~om 1018. godine pao Sa-
muilov naslednik Jovan Vladislav, sve srpske zemqe su se ponovo na{le pod
vrhovnom vizantijskom vla{}u, ali podeqene u samostalnije kne`evine.
Cela Srbija zapadno od Ra{ke u administrativnom smislu predstavqala
je jednu vizantijsku temu nad kojom je bio carski upravnik ili zapovednik. Sa-
~uvani su istorijski dokazi o postojawu duksa i stratega Srbije. Mogu}e je da
24
je sedi{te teme Srbije bilo u Sirmijumu. Konstantin Diogen je bio namesnik
Sirmijuma i strateg Srbije u isto vreme, dakle sliva Morave i Beograda, s ob-
zirom da su Ra{ka, Dukqa, Bosna i Zahumqe tada imali status vazalnih dr`a-
va. Zahumqe je obuhvatalo i raniju Neretqansku kne`evinu, ali su wene teri-
torije severno od Neretve povremeno otimali Hrvati. Humski knezovi su ipak
~esto svoju vlast protezali do stare srpske granice na reci Cetini, dr`e}i i
ostrva Bra~, Hvar i Kor~ulu. Ve} 1034. odmetnuo se od vizantijske vrhovne vla-
sti dukqanski vladar Stefan Vojislav, verovatno poreklom iz Huma ili Tra-
vunije. Vizantijci su wegovu pobunu 1036. ugu{ili, a wega zarobili. Posle go-
dinu dana Vojislav je pobegao iz zarobqeni{tva i podigao novu pobunu i 1038.
uspeo da se osamostali. Godine 1040. pobedio je novu vizantijsku vojnu ekspedi-
ciju, kao i jo{ ve}u 1042. Vojislav je uspeo da u svoju dr`avu ukqu~i celo Zahu-
mqe i Travuniju. Kako Vizantija nije uspela da pokori Vojislava, car je bio pri-
nu|en na kompromis. Dukqa je ostala samostalna priznaju}i formalni vazal-
ni odnos prema Vizantiji. Vojislava je 1055. godine nasledio wegov sin Miha-
ilo, koji je u~vrstio dobre odnose sa Vizantijom. Me|utim, kada je 1072. na ma-
kedonskim podru~jima do{lo do velikih ustanaka, Mihailo je na zahtev usta-
ni~kih vo|a poslao sina Bodina da im se stavi na ~elo. Bodin je progla{en za
cara Petra. U prvo vreme vizantijska vojska je pora`ena, a ustanici su zauze-
li veoma {iroku teritoriju, ali su ipak slomqeni. Bodin je pao u zarobqeni-
{tvo iz koga ga je otac s te{kom mukom izvukao. Zahvaquju}i unutra{wim vi-
zantijskim slabostima i nemirima, Mihailo se ne samo odr`ao na vlasti, ne-
go je 1077. uspeo da pot~ini Dubrovnik. Kada su 1082. godine Normani iz ju`ne
Italije uspeli preko Dra~a da prodru u Vizantiju, Mihailov sin Bodin je is-
koristio priliku da u svoju dr`avu, bar za kratko vreme, ukqu~i Ra{ku i Bo-
snu, pa tako obnovi nekada{wu Srbiju. Kada su Normani proterani, vizantij-
ski vojskovo|a je negde pre 1090. godine uspeo da porazi i zarobi Bodina, ali
se on ve} 1091. nagodio sa carem i vratio na srpski presto. U istorijskim spi-
sima jo{ ima podataka o Bodinovim srda~nim odnosima sa krsta{ima.
Kraq Bodin je negde osamdesetih godina na vlast u Ra{koj doveo `upana
Vukana i wegovog brata Marka. Vukan je Bodinu verovatno blizak ro|ak, ali
se ne zna po kom osnovu. U svim sukobima sa Vizantijom, Vukan je Bodinu bio
pouzdan saveznik, a uspeo je da zauzme celo Kosovo i Metohiju, uspe{no, s pre-
kidima ratuju}i sve do 1106. godine. Kad je 1101. umro kraq Bodin, Vukan je u~e-
stvovao u unutra{wim dukqanskim dinasti~kim sukobima. Vukana je na vla-
sti u unutra{wim srpskim zemqama nasledio sinovac Uro{ I. Kada je car Jo-
van II Komnin pobedio 1129. u vizantijsko-ugarskom ratu, Srbi su kao ugarski
saveznici te{ko poharani, a veliki broj je iseqen u Nikomediju u Maloj Azi-
ji. Me|utim, srpsko-ugarski savez je 1130. godine u~vr{}en udajom Jelene, k}er-
ke Uro{a I, za ugarskog kraqa Belu II, {to je Ra{koj omogu}ilo da nastavi bor-
bu za samostalnost i nezavisnost od vizantijske vlasti, s obzirom da od Dukqe,
rastrzane unutra{wim sukobima, nije vi{e mogla da o~ekuje zna~ajniju pomo}.
U vreme novog ugarsko-vizantijskog rata 1149. godine, na srpskom prestolu je
bio Uro{ II, sin Uro{a I i brat ugarske kraqice Jelene i vojskovo|e Belo{a.
Vizantijska vojska je poharala Srbiju, pa je srpski vladar Uro{ IIpora`en 1150.
godine u boju kod Vaqeva, prinu|en na pregovore i prihvatawe obnavqawa va-
zalskog odnosa.
25
 2. Srbija u doba Nemawi}a
U srpskoj vladarskoj porodici do{lo je do te{kih potresa, pa je veliki `u-
pan Uro{ II oboren 1155. godine, a na presto je do{ao wegov brat Desa. Vizan-
tijski car je uspeo na kratko vreme da vrati Uro{a II na vlast, ali se ubrzo De-
sa ponovo do~epao polo`aja velikog `upana, mada je do tada vladao primorskim
srpskim oblastima, Zetom, Trebiwem i Zahumqem. Pouzdanih podataka o svim
tim zbivawima nema, ali je 1162. godine vizantijski car Manojlo Komnen na vlast
u Ra{koj doveo Desu, koji se zauzvrat odrekao bogate oblasti Dendra u blizi-
ni Ni{a. Po{to je Desa nastavio bliske odnose sa ma|arskim dvorom, pozvan
je 1163. u Ni{ gde ga je Manojlo uhapsio i uputio u zato~ewe u Carigrad. Po po-
vratku u Srbiju umro je u Trebiwu, gde je i sahrawen. Posle Dese na ra{kom pre-
stolu pomiwe se veliki `upan Tihomir, brat Stefana Nemawe, iz porodice
koja je u bliskom srodstvu sa ra{kom i zetskom dinastijom. Wihov otac Zavi-
da bio je prinu|en u prvoj polovini dvanaestog veka da izbegne u Zetu, a sin Ne-
mawa mu se rodio u Ribnici i kr{ten je po latinskom obredu, da bi ponovo bio
kr{ten po pravoslavnom obredu kad se porodica vratila u Ras. Bio je oblasni
gospodar Toplice, Ibra, Rasine i Reke. Pribli`io se caru Manojlu I Komne-
nu, stekao wegovo poverewe, dobio na upravu i leskova~ki kraj, ali i do{ao u
sukob sa bra}om. Svrgao je Tihomira sa vlasti i postao veliki `upan 1168. go-
dine. Svrgnuti brat i wegovi sledbenici dobili su vizantijsku pomo} i najam-
ni~ku vojsku, koju je Stefan Nemawa porazio na Kosovu, gde je i Tihomir pogi-
nuo. Novi veliki `upan je uspeo da sredi odnose sa vizantijskim carem i kon-
soliduje svoju vlast. Godine 1172. ve} je ratovao sa Vizantijom, imaju}i bliske
odnose sa Ugrima, Nemcima i Mle~anima. Primoran na pregovore, Stefan Ne-
mawa je zarobqen i odveden u Carigrad, gde se zakleo na vernost caru Manojlu
I Komnenu. Vrativ{i se u Srbiju zakletvu je po{tovao do careve smrti.
Kada je car Manojlo 1180. godine umro, iz korena se promenila balkanska
politi~ka situacija. Vizantiju su zahvatili unutra{wi nemiri i borba za vlast
u kojoj je ubijen maloletni prestolonaslednik. Ugarska je obnovila neprija-
teqstva, a srpsko-ugarska vojska je 1183. do Sofije prodrla. Stefan Nemawa
je otpo~eo borbu da preotme Dukqu ispod vizantijske vlasti, u prvi plan sta-
vqaju}i dinasti~ka prava svoje porodice. Pohod je uspe{no okon~ao 1186. pre-
daju}i Dukqu na upravu najstarijem sinu Vukanu. Nemawina bra}a, knezovi Mi-
roslav i Stracimir, neuspe{no su opsedali Dubrovnik. Nemawa je 1189. godi-
ne u Ni{u organizovao sve~ani do~ek nema~kom caru Fridrihu I Barbarosi
i wegovoj vojsci. Dok je Vizantija strahovala zbog nepoznavawa pravih name-
ra ogromne nema~ke krsta{ke vojske, srpski vladar je iskoristio priliku da
pro{iri svoju teritoriju na Kosovo, Metohiju i Skopsku oblast, kao i ~itav
prostor izme|u Zapadne i Velike Morave. Do`iveo je poraz od vizantijske voj-
ske 1190. na Moravi, pa je car privremeno povratio Ni{ i Beograd. Do{lo je
do pregovora u kojima je prakti~no me|unarodno priznata nezavisnost srpske
dr`ave, a Nemawinom sinu Stefanu car je ponudio svoju sinovicu za `enu. Uz
to, Srbi su priznali vrhovnu vlast vizantijskog cara, ali bez ikakvih konkret-
nih obaveza, dakle u ~isto simboli~koj formi. Priznate su Nemawi i sve osvo-
jene teritorije, pa je Srbija na severu obuhvatala Leva~ i Lepenicu, na isto-
ku do doline Morave, jugu do Vrawa, a na zapadu Zetu, Travuniju i Zahumqe.
26
a) Sticawe potpune dr`avne nezavisnosti
Sticawe dr`avne nezavisnosti Srbiji je otvorilo period neprijateqstva
sa Ugarskom, ~iji su joj strate{ki interesi bili suprotstavqeni. U srpsko-ugar-
skom ratu 1192. Nemawa je dobio vizantijsku vojnu pomo}. Za 1196. godinu sa-
zvao je veliki dr`avni sabor na kome je vlast predao sredwem sinu Stefanu,
saop{tavaju}i sopstvenu voqu da se zamona{i. Obnoviv{i manastir Hilan-
dar, Nemawa je umro 1199. godine. Godine 1202. te{ko su se zavadila bra}a Ste-
fan i Vukan. Ovaj posledwi se udru`io sa ugarskim kraqem Emerikom, pa je
ugarska vojska upala u Srbiju i proterala Stefana. Emerik je tada Srbiju un-
eo u svoju kraqevsku titulu, ~ega su se svi wegovi naslednici dr`ali do 1918.
godine. Vukan je priznao vrhovnu Emerikovu vlast. Tome se prvi suprotstavio
bosanski ban Kulin, dotada{wi ma|arski vazal, ~ija je sestra bila `ena Ne-
mawinog brata, humskog kneza Miroslava. Srbiju je 1203. godine napao i opu-
sto{io bugarski car Kalojan. To je Vukana veoma oslabilo i omogu}ilo Ste-
fanu da se 1205. posle uporne borbe vrati na presto. Najmla|i Nemawin sin,
monah Sava, posredovao je i izmirio zava|enu bra}u.
Slom Vizantije iz 1204. godine stvorio je nove perspektive srpskoj dr`a-
vi i podgrejao stare ambicije za {irewe prema jugu. Stefan Nemawi} je raski-
nuo brak sa vizantijskom princezom i o`enio unuku mleta~kog du`da Enrika
Dandola. Ana Dandolo je nagovorila mu`a da se pokatoli~i, rodila mu sina Uro-
{a i umrla 1217. Stefan dobija od pape Honorija III kraqevsku krunu. Kada je
Sava Nemawi} 1219. izdejstvovao od nikejskog cara i patrijarha nezavisnost srp-
ske srkve, Stefan Prvoven~ani je napustio prozapadnu orijentaciju i preusme-
rio se na istok. Stefanovo krunisawe pomrsilo je ugarske planove na Balka-
nu i u~vrstilo dr`avnu nezavisnost Srbije. Stefan je morao da interveni{e
u Zahumqu, gde je, posle smrti kneza Miroslava, wegov sin iz prvog braka Pe-
tar proterao Miroslavqevu udovicu i maloletnog sina Andriju. Stefan je po-
bedio Petra, a Stonsko primorje i Popovo poqe dao knezu Andriji, dok je Pe-
tru ostavio teritoriju izme|u Neretve i Cetine. Potom je uspostavio prija-
teqstvo sa epirskim vladarom Teodorom I An|elom, koji je uskoro postao so-
lunski car i pretendent na carigradski tron. Najstarijeg sina Radoslava Ste-
fan je 1224. o`enio carevom k}erkom. Po o~evoj smrti, Radoslav je 1228. nasle-
dio srpski kraqevski presto i vodio izrazito progr~ku, vizantinofilsku po-
litiku. Me|utim, wegov tast je 1230. katastrofalno pora`en od bugarskog ca-
ra Jovana II Asena. Radoslav je izgubio glavno upori{te, pa ga je 1234. pobuwe-
na vlastela zbacila sa prestola i dovela wegovog mla|eg brata Vladislava.
Kraq Vladislav je zauzeo probugarski politi~ki stav, pa je o`enio Be-
loslavu, k}erku cara Jovana II Asena. Kad su Ma|ari 1237. ugrozili Zahumqe
pod izgovorom progona bogumila, Vladislav je pohitao sa vojskom i do{ao sve
do reke Cetine. Tu je potpisao sporazum o savezu sa gradom Splitom. Kroz Sr-
biju je 1241. kao oluja protutwala mongolska najezda. Iste godine umro je bugar-
ski car, a vlastela postajala sve nezadovoqnija. Vladislav je 1243. prisiqen
da presto preda najmla|em bratu Uro{u I, koji je vladao naredne 33 godine.
U prvim godinama Uro{eve vladavine balkanska politi~ka situacija bi-
la je povoqna za srpsku dr`avu. Bugari i Ma|ari bili su veoma oslabqeni mon-
golskim pusto{ewima, a na jugu se pro{irilo Nikejsko carstvo, s kojim je srp-
27
ski vladar bio u dobrim odnosima. Uro{ je retko ratovao, pa je sve snage usme-
rio na ja~awe i stabilizaciju dr`ave. Razvijaju se rudarstvo, poqoprivreda i
trgovina. Sa Dubrovnikom je kraq bio u sukobu 1252. oko rimokatoli~kog cr-
kvenog spora barske i dubrova~ke nadbiskupije. Rimokatoli~ki uticaj na dvo-
ru prote`irala je kraqica Jelena An`ujska. Godine 1253. neuspe{ni pohod na
Srbiju poveo je bugarski car Mihailo Asen. Probleme je pravio i humski knez
Radoslav, {uruju}i naizmeni~no sa Dubrov~anima, Bugarima ili Ma|arima.
Odnosi sa Bugarima su bitno popravqeni kad je na presto do{ao car Konstan-
tin Tih Asen 1257. godine, koji je bio polusrbin i ponosio se Nemawom i Sve-
tim Savom kao svojim precima. Iste godine Uro{ se ume{ao u epirsko-nikej-
ski sukob, prekidaju}i prijateqstvo sa Nikejcima i osvajaju}i Skopqe. Uro{
I je 1258. poku{ao da osvoji Ma~vu od Ma|ara, ali je bio pora`en i zarobqen.
Mir je postignut sklapawem braka izme|u Uro{evog sina Dragutina i unuke
ugarskog kraqa Kataline. Sa Nikejcima je Uro{ obnovio prijateqstvo kada
se carskog prestola 1258. do~epao Mihailo VIII Paleolog, koji je uspeo 1261.
da obnovi Vizantiju. Prijateqstvo je raskinuto neuspehom `enidbe Uro{e-
vog mla|eg sina Milutina carevom k}erkom Anom.
Uro{ je uspeo da ukine lokalnu mo} sporednih grana loze Nemawi}a u Za-
humqu, Travuniji i Dukqi i svede ih na ulogu provincijalne vlastele, dok su
funkciju najvi{ih kraqevskih slu`benika obavqali verni pripadnici dru-
gih plemi}kih porodica. Ugasila se ubrzo i Miroslavqeva i Vukanova loza.
Uro{ I je 1275. opsedao Dubrovnik, ali je slede}e godine u{ao u o{tar sukob
sa sinom Dragutinom koji je doveo do rata u kome je Dragutinu pristigla po-
mo} ugarske i kumanske vojske. Uro{ I je pora`en, povukao se u Zahumqe, zamo-
na{io i naredne godine umro. Dragutin je postao kraq 1276. godine, ali je sve-
ga {est godina ostao na prestolu. Godine 1271. vizantijska vojska je napala Sr-
biju i prodrla do Lipqana, a po~etkom 1282. Dragutin je pao s kowa i do`iveo
te`ak prelom noge. Na De`evskom saboru je abdicirao u korist brata Milu-
tina, a dobio je na upravu severne delove Srbije.
Kraq Milutin je odmah 1282. krenuo u rat protiv Vizantije, zauzimaju}i Sko-
pqe, Poleg, Ov~e poqe, Zletovo i izbijaju}i na Bregalnicu. Mihailo VIII Pa-
leolog je spremao kontraofanzivu, ali je krajem iste godine umro. Wegov nasled-
nik Andronik II Paleolog poslao je 1283. vojsku u kaznenu i pqa~ka{ku opera-
ciju. Vojska je bila sastavqena od Tatara, a Srbi su je ubrzo naterali na povla-
~ewe. Dragutin je pritekao u pomo} bratu, pa je srpska vojska 1284. izbila do egej-
ske obale i Svete gore. S velikim plenom su se bra}a povukla na sever, a po od-
moru trupa Milutin je zauzeo Strumicu, Prosek, Prilep, Ohrid i Kroju, for-
miraju}i novu granicu na toj liniji i stabilizuju}i je. Milutinu je nakon toga
pa`wa preusmerena na sever gde je Dragutin od svoje ta{te, ugarske kraqice Je-
lisavete, dobio Ma~vansko-bosansku banovinu, zna~ajno na taj na~in pro{iru-
ju}i teritoriju pod svojom upravom. U sklopu te oblasti Dragutin je dobio Be-
ograd, a nedugo zatim Brani~evo, pa je po~eo spoqnu politiku da vodi nezavisno
od Milutina. Tatari su tada duboko prodrli u bugarske i ugarske zemqe, a tatar-
ski vazali s Gorwa~ke klisure na Mlavi, Drman i Kudelin, ugro`avali su Dra-
gutinove posede. Me|utim, Dragutinov pohod protiv tih pqa~ka{a nije uspeo,
a oni su uz tatarsku i kumansku pomo} opusto{ili glavninu Dragutinove obla-
sti. Milutin mu je prisko~io u pomo} pa su potpuno porazili neprijateqa i ce-
28
lu brani~evsku oblast pripojili Dragutinovom delu srpske kraqevine. Drugi
tatarski vazal, vidinski knez [i{man, hteo je da se osveti i s velikom vojskom
prodro je nadomak Pe}i. U protivudaru Milutin je te{ko porazio [i{mana
i zauzeo Vidin. Potom se izmirio s bugarskim velika{em i udao svoju k}erku
Anu za [i{manovog sina Mihaila. Da bi umirio tatarskog kana Nogaja kao go-
spodara Bugarske, Milutin mu je izrazio lojalnost i kao zato~enika kanu po-
slao sina Stefana sa nekoliko boqarskih sinova. Nogaj je uskoro poginuo u me-
|utatarskim obra~unima i za Srbiju s te strane vi{e nije bilo opasnosti.
Nakon {to je Dragutin kao gospodar dela Srbije, Bosne, Ma~ve i Kraji-
ne mnogo oja~ao i osamostalio se, pogor{ali su se odnosi me|u bra}om, {to
je obustavilo daqe ofanzivne akcije prema Vizantiji. Milutin je ipak 1296.
Vizantincima oteo Dra~, a slede}e godine je propao veliki vizantijski po-
hod na Srbiju. Godine 1299. Milutin je sklopio ~vrst mirovni sporazum s ca-
rem Andronikom II. Milutin je svoju dotada{wu tre}u `enu, bugarsku prin-
cezu Anu i grupu talaca predao Vizantincima, a istovremeno je o`enio {e-
stogodi{wu carevu k}erku Simonidu i u miraz dobio teritorije do linije
Ohrid, Prilep, [tip, koje je ranije osvojio. I Dragutin je na severu imao sli~-
ne uspehe. K}erku je 1284. udao za bosanskog bana Stjepana I Kotromani}a, a si-
na Vladislava o`enio ma|arskom kraqevskom sinovicom Konstancom Mere-
zini i od kraqa Andrije III godine 1292. dobio kao nasledni posed herce{tvo
Slavoniju. Posle Andrijine smrti, Dragutin se ume{ao u ostavinsku raspra-
vu i kao pretendent na ugarski presto. Godine 1301. do{lo je do rata izme|u
Milutina i Dragutina. Iskoristiv{i sukob me|u bra}om, hrvatski ban Pa-
vle [ubi} prodro je u Srbiju osvajaju}i humske zemqe. Milutin je zarobio Pa-
vlovog sinovca Mladena II i tako 1306. prinudio [ubi}evu vojsku da se povu-
~e iz Huma. Direktnih istorijskih podataka o ratovawu Milutina i Dragu-
tina nema, ali se ono mnogo odu`ilo i u Srbiji te{ka razarawa izazvalo. Mi-
lutina je to teralo na pomisao i uniju da primi, pa je preko emisara po tom pi-
tawu pregovarao sa papama. Sklopio je i saveze sa zapadnim vladarima koji su
nastojali da obnove Latinsko carstvo.
Dragutin u ugarskim sukobima nije imao uspeha niti je stekao tamo bilo
kakvo upori{te za unutarsrpske sukobe. Mir izme|u Milutina i Dragutina
postignut je tek 1312. godine, bez bitnijih teritorijalnih pomerawa. Dragu-
tin je Milutinu priznao primat. Godine 1313. Mladen II Bribirski, Pavlov
naslednik, napao je Srbiju i zauzeo Hum sa neretqanskom dolinom. Milutin
je uskoro povratio privremeno izgubqene krajeve. Milutinov sin Stefan se
1314. pobunio protiv oca, ali je Milutinova vojska bila neuporedivo ja~a. Po-
ra`eni Stefan je u okolini Skadra od oca tra`io opro{taj, ali mu je Milu-
tin samo prividno oprostio. Zato~io ga je u Skopqu gde je oslepqen, da bi za
vladawe bio onesposobqen, pa je sa porodicom poslat u izgnanstvo u Carigrad,
gde je proveo sedam godina. Ubrzo se ispostavilo da Stefan nije potpuno slep.
S druge strane, Dragutin je sazvao sabor sve{tenika i plemi}a na kome je vlast
predao sinu Vladislavu, potom se zamona{io i umro 1316. Ubrzo je Milutin
uspeo da uhvati i zato~i Vladislava, preuzimaju}i upravu i nad wegovom ob-
la{}u, ali je time izazvao neprijateqstvo ugarskog kraqa Karla Roberta. U
tom trenutku Milutin se zatekao u sukobu sa Dubrovnikom, a Ma|ari su se pro-
tiv wega udru`ivali s papom Jovanom XXII, Mladenom IIBribirskim i ju`no-
29
italijanskim vladarem Filipom Tarentskim. Mladen II je 1318. ponovo nasr-
nuo na Hum, imaju}i u po~etku izvesnog uspeha, ali se ubrzo morao povu}i iz
doline Neretve. Papa je podbuwivao albanske katoli~ke feudalce protiv {i-
zmati~kog srpskog kraqa. Godine 1319. ugarska vojska je prodrla u Srbiju i za-
uzela Ma~vu i Kolubaru, ali je kraq Karlo Robert morao da se privremeno po-
vu~e, da bi slede}e godine trajno oteo te oblasti.
Pred smrt, Milutin je presto namenio mla|em sinu Konstantinu. Popustio
je insistirawu crkvenih krugova i dozvolio da se 1320. u otaybinu vrati stari-
ji sin Stefan sa porodicom, daju}i mu `upu Budimqu. Nakon toga se te{ko raz-
boleo, {to je dr`avu dovelo do unutra{wih mete`a. Umro je 1321. godine. We-
gov sin Stefan Uro{ III De~anski krunisan je za kraqa 6. januara 1322. godine,
posle izvesne borbe za presto. Borbe su nastavqene i posle krunisawa i u wi-
ma je Konstantin poginuo. Nemiri su omogu}ili Vladislavu da pobegne iz tam-
nice i on je uskoro preuzeo upravu nad o~evim oblastima, prisvajaju}i i kra-
qevsku titulu, ali je izgubio Usoru i Soli, koje su pripale bosanskom banu. Ste-
fan mu je oduzeo Rudnik. U Humskoj zemqi odmetnula su se bra}a Branivojevi-
}i, ali ih je porazio bosanski ban Stefan II u savezu sa Dubrov~anima. Ali ka-
da je Stefan IIzaposeo prostor od u{}a Neretve do Cetine, a Dubrov~ani Ston
i Peqe{ac, do{lo je do rata sa srpskim kraqem. Kraq Stefan je povratio Pe-
qe{ac, ali ne i neretqansko Zagorje, pa je jo{ dugo bilo pograni~nih ko{ka-
wa sa Stefanom II. Po{to mu je `ena umrla po povratku iz progonstva, Stefan
Uro{ III je 1324. o`enio k}erku sinovca, cara Andronika II, Mariju Paleolog,
~iji je otac bio solunski namesnik. Srpska vojska je 1327. godine ratovala na stra-
ni cara Andronika II protiv mladog cara Andronika III, ume{av{i se tako u
unutra{we vizantijske dinasti~ke borbe. Vizantija i Bugarska su 1330. godi-
ne zajedni~ki napale Srbiju. Stefan je prvo do nogu potukao bugarskog cara Mi-
haila Asena, a u bici se posebno proslavio kraqev sin Du{an. Po{to je biv-
{i Stefanov zet, car Mihailo poginuo, Stefan Uro{ III je na bugarski pre-
sto doveo sina Mihailovog i svoje sestre Ivana Stefana. Kad je saznao za Mi-
hailovu sudbinu Andronik III je sa vojskom ubrzano napustio Makedoniju, pa su
Srbi na tom podru~ju bez borbe povratili ranije posede.
Ubrzo je do{lo do sukoba Stefana Uro{a III De~anskog sa sinom Du{a-
nom i nekoliko vojnih sudara. Otac i sin su se izmirili 1331. godine, ali za
vrlo kratko vreme. Iste godine Du{an je zarobio oca i zato~io ga u zve~an-
skoj tvr|avi gde je ubrzo umro pod nerazja{wenim okolnostima. I Stefanov
sestri} je iste godine izgubio bugarski presto. Kraq Du{an je potom o`enio
Jelenu, sestru novog bugarskog cara Jovana Aleksandra. Ve} 1332. Du{an je mo-
rao da ugu{i pobunu zetskih velika{a. Dubrov~anima je 1333. ustupio celo pri-
morje od Stona do Dubrovnika, pod uslovom da pla}aju godi{wi tribut i omo-
gu}e lokalnom stanovni{tvu pravoslavno crkveno bogoslu`ewe. Istovreme-
no je sredio me|udr`avne odnose sa Stefanom II Kotromani}em. Godine 1334.
Du{an je, obezbediv{i severozapadne granice, krenuo s vojskom prema Solu-
nu, ali je ubrzo morao taj rat da prekine pred solunskim zidinama, jer ga je sa
severa ugrozio ma|arski kraq Karl Robert. Sa carem Andronikom III Pale-
ologom postigao je sporazum da Srbi zadr`e Ohrid, Prilep i Strumicu. Po-
tom se okrenuo s vojskom protiv Ma|ara, brzim udarima izazvao me|u wima pa-
niku i mete` i proterao ih preko Save. Papa je pomagao Ma|arima, pa su se
30
sukobi nastavili 1338. i 1339. godine, a u wima je srpska vojska prelazila pre-
ko Save. Kad je 1342. presto nasledio Karlov sin Lajo{ I, nastavio je s nasr-
tawem na Srbiju, ali bez zna~ajnije snage, pa je Du{an mogao ponovo da se okre-
ne prema jugu. Kada je 1341. Andronik III umro Vizantiju je optere}ivala bor-
ba velika{a za regentstvo nad maloletnim prestolonaslednikom, koja je do-
vela i do gra|anskog rata.
b) Uspon i pad srpskog carstva
Neuspe{ni uzurpator regentstva Jovan Kantakuzin je 1342. prebegao u Sr-
biju. Du{an ga je primio sa velikim po~astima i zakqu~io s wim ugovor o sa-
vezu protiv carice Ane Savojske, majke maloletnog prestolonaslednika. Jo-
van je nauspe{no dva puta opsedao Ser, dok je Du{an u Albaniji zauzeo Berat,
Kanin i Kroju, dakle skoro sve teritorije osim an`ujskog Dra~a. Zatim nasta-
vqa pohod po Makedoniji preotimaju}i tvr|ave prema Solunu. Jovan Kanta-
kuzin je 1343. godine napustio savez sa Du{anom kad su mu oja~ala vizantijska
politi~ka upori{ta. Potom je Du{an sklopio savez sa Anom Savojskom i si-
na Uro{a o`enio sestrom mladog cara Jovana V Paleologa. Godine 1345. Du-
{an je zauzeo Ser, poluostrvo Halkidik sa Svetom gorom i grad Hristopoq.
Upravo u Seru se 1345. Du{an proglasio za cara, da bi se krunisawe obavilo
1346. u Skopqu, gde se sastao dr`avni sabor. Uprkos anatemi carigradskog pa-
trijarha Kalista iz 1350, ve} 1351. godine car Jovan V Paleolog, iz zahvalno-
sti {to mu je Du{an pru`io dragocenu oru`anu pomo} u borbi protiv Jova-
na Kantakuzina, naziva Du{ana preuzvi{enim carem Srbije: “Me|u pravoslav-
nim hri{}anima, niko nije imao ve}ih prava od legitimnog cara da nekome pri-
zna, ili ospori, carsko dostojanstvo, tako da je i dejstvo verske kazne koju je
izrekao patrijarh Kalist svedeno na odnose izme|u Carigradske i Pe}ke pa-
trijar{ije. Jovan V nije porekao svoje priznawe ni kada je postao vladaju}i
vizantijski car. Deset godina posle Du{anove smrti i u izmewenim politi~-
kim prilikama, on naziva Du{anovu `enu Jelenu “preuzvi{enom caricom (de-
spinom) Srbije.” (str. 530.)
Car Du{an je 1348. osvojio Epir i Tesaliju, ali i uporno planirao da za-
uzme Carigrad. Godine 1349. proglasio je svoj ~uveni zakonik. Du{an je 1350. po-
vratio celu Humsku zemqu, doprev{i do Krke. Morao je ipak u`urbano da se
vrati u Makedoniju, gde ga je ugro`avao Jovan VI Kantakuzin uz tursku pomo}.
Uspeo je srpski car da povrati sve izgubqene gradove. Godine 1354. bio je pri-
moran da odbije ugarskog kraqa Ludovika I od Rudnika. Iznenada, 1355. Du{an
je umro. Sumwalo se da je otrovan. Naredne godine Srbija je izgubila Epir i
Tesaliju, ali je car Uro{ uspeo da otera Matiju Kantakuzina iz okoline Se-
ra. Vlastelini Rastislavi}i iz Brani~eva priklawaju se ugarskom vladaru, {to
Ludoviku Iolak{ava da sa vojskom prodre u dubinu Srbije. Srbi su ih ipak 1359.
proterali sa svoje teritorije. Odmetnuo se i despot Jovan Komnin Asen u obla-
sti Komine i Valone, prikloniv{i se Mle~anima. Prognani gospodar Epira,
Du{anov polubrat despot Simeon, osvojio je tvr|avu Kostur i proglasio se za
cara. Pora`en je 1358. kod Skadra. Potom je oti{ao u Tesaliju, gde je prihva-
}en za vladara, a pozivao se i na vizantijsko i na srpsko dinasti~ko nasle|e,
po{to mu je majka bila od Paleologa. Vladao je do 1371. godine, kad ga je nasle-
31
dio sin Jovan Uro{ i zadr`ao vlast do 1373. Car Uro{ IV Nejaki svojoj majci
i Du{anovoj udovici Jeleni poverio je vlast u oblasti Sera. Unutar carstva
postepeno se osna`uju Bal{i}i u Zeti i Vojislav Vojinovi} na teritoriji iz-
me|u Drine i Kosova, Rudnika i mora, obuhvataju}i stare `upe Drenovicu, Ko-
navle, Trebiwe i Popovo poqe. Vojislav je nastojao da povrati sve humske ze-
mqe, a u dr`avi je wegova uloga postajala veoma zna~ajna, ali je iznenada 1363.
godine umro i svojom smr}u bitno poremetio ravnote`u snaga u Srbiji.
Sredi{te politi~ke mo}i i uticaja preneseno je u ju`ne predele, a tamo
je bio i br`i proces osamostaqivawa oblasnih gospodara. Najmo}niji su bi-
li bra}a Mrwav~evi}i, a wihov je uticaj najvi{e rastao {irewem rodbinskih
veza, u uslovima vladavine nedovoqno sposobnog cara Uro{a IV. Uro{ je 1365.
godine Vuka{ina postavio za savladara progla{uju}i ga za kraqa po obrascu
koji je car Du{an primenio na svoga sina. Mrwav~evi}i su imali podr{ku mo-
nahiwe Jelene, biv{e carice. Me|utim, ostalo plemstvo prema wima je bilo
sve netrpeqivije, pogotovo kada je Vuka{inov sin Marko postao mladi kraq,
{to je zna~ilo prestolonaslednik. Carstvo je bilo dezorganizovano, central-
ni prihodi su slabili, kao i vojna mo}, jer je car ostao bez najamni~ke vojske
i morao da se uzda u vojnu obavezu oblasnih feudalaca. Godine 1369. na Koso-
vu je do{lo do sukoba Mrwav~evi}a sa ra{kom vlastelom, iz koga se Lazar Hre-
beqanovi} na vreme povukao i vojsku Nikole Altomanovi}a prepustio stra-
dawu. Tada je prakti~no zamrlo i savladarstvo, a car Uro{ IV je umro 1371. ne
ostavqaju}i potomstvo, pa je to ozna~ilo kraj svetorodne loze Nemawi}a. Mr-
wav~evi}e su ugrozili Turci, ~ije je pqa~ka{ke pohode Ugqe{a ve} u vi{e
navrata suzbijao. Bra}a su s poprili~nom vojskom hrabro prodrla na terito-
riju pod turskom kontrolom, ali su ih Turci iznenadili i potukli na Mari-
ci 1371. Po o~evoj pogibiji, Vuka{inov sin Marko krunisan je za kraqa, ali
realni politi~ki autoritet u ostalim srpskim zemqama nije mogao da stek-
ne, i ubrzo je postao turski vazal. Vazali su postali tako|e Konstantin i Jo-
van Draga{, gospodari isto~ne Makedonije.
Srpska dr`avna kriza bila je sve dubqa, a teritorija severno od Skopqa
podeqena na ~etiri samostalne oblasti, Zetu Bal{i}a, Kosovo Vuka Branko-
vi}a, Pomoravqe Lazara Hrebeqanovi}a i zapadnu Srbiju Nikole Altoma-
novi}a. Bosna je ve} uveliko bila samostalna kraqevina ~iji se vladar Tvrt-
ko smatrao i kraqem Srbije. Lazar i Tvrtko su 1373. udru`enim snagama po-
razili Nikolu Altomanovi}a i podelili wegove zemqe. Jedinstvena je bila
samo Srpska pravoslavna crkva i neprekidno je insistirala na stvarawu uslo-
va za obnovu nemawi}kog carstva. Po nespornom politi~kom autoritetu sve
vi{e se isti~e knez Lazar koji i u svojoj tituli ima odrednicu da je gospodar
sve srpske zemqe, a poput Tvrtka svom imenu dodaje naziv Stefan, dok posto-
je i pretpostavke da je punova`nim crkvenim ceremonijama legalizovao svo-
je zvawe srpskog samodr{ca, autokratora. U toj ulozi Lazara je priznavao i vi-
zantijski dvor i carigradski patrijarh. Godine 1375. postignuto je crkveno po-
mirewe, {to je okon~ano posebnim ceremonijalom skidawa anateme nad gro-
bom cara Du{ana u Prizrenu.
Turci su se postepeno infiltrirali na jugu Balkanskog poluostrva, zau-
zimali gradove, me{ali se u me|usobne sukobe lokalnih feudalaca i polako
suzbijali vizantijsku vlast. Oblasti kraqa Marka i Konstantina Draga{a,
32
koji su delili Makedoniju kao turski vazali, imale su nekoliko decenija re-
lativno mirnijeg `ivota, koje su remetili samo prolazi turskih trupa. Za to
vreme knez Lazar je prili~no u~vrstio svoj polo`aj, elimini{u}i nepokor-
ne velika{e i orodiv{i se sa najzna~ajnijim, a u`ivaju}i potpunu crkvenu po-
dr{ku. Povratio je sve srpske teritorije do Save i Dunava, osim Beograda i
Smedereva. Sa Tvrtkom se razgrani~io na Drini. Po~etkom osamdesetih go-
dina wegova vojska je kod Para}ina razbila Turke koji su tad prvi put prova-
lili na Lazarevu teritoriju. Godine 1366. svojom snagom naveo je sultana Mu-
rata da privremeno odustane od udara na Srbiju. Sledio je veliki obra~un za
koji su se obe strane temeqito pripremale. Lazar je kao saveznike okupio sve
velika{e osim Bal{i}a. Uz Lazara je bio i kraq Tvrtko, koji je poslao sna-
`an odred vojske pod komandom Vlatka Vukovi}a. Sudar se desio na Kosovu po-
qu na Vidovdan 1389. i u wemu su oba vladara poginula. Cela Evropa je te go-
dine bila obradovana srpskom pobedom i zaustavqawem Turaka, ali je to Sr-
be skupo ko{talo. Po svoj prilici, bitka je bila neodlu~na jer su obe strane
imale nepodno{qive gubitke. Tek je Konstantin Filozof pi{u}i `itija de-
spota Stefana Lazarevi}a Kosovsku bitku predstavio kao srpski poraz. Po
dugoro~nim posledicama to je i bio veliki srpski poraz.
Poku{avaju}i da iskoristi krajwe te{ku situaciju u kojoj se na{ao srp-
ski narod, ugarski kraq @igmund je u jesen 1389. napao Srbiju prodiru}i sve
do Gru`e. Zbog toga je carica Milica 1390. bila prinu|ena da postigne mir
sa Turcima, pa je prihvatila vazalni odnos prema sultanu Bajazitu, daju}i mu
i k}erku Oliveru za `enu. To je Milici i wenom sinu Stefanu Lazarevi}u
omogu}ilo da se odupru Ma|arima. Turski vazal je postao i Vuk Brankovi},
kome su Turci prethodno oteli Skopqe. \ura| Stracimirovi} Bal{i} je pr-
vobitno {urovao s Turcima u lokalnim velika{kim obra~unima, ali se zbog
sva|e sa bratom od strica Konstantinom Bal{i}em distancirao od Turaka i
pre{ao na katoli~anstvo 1391. godine. Turci su 1392. osvojili Bugarsku. Vuk
Brankovi} je pre{ao na stranu Ma|ara, ali je 1397. pao u tursko ropstvo i ta-
mo ostao do kraja `ivota. Kraq Marko i Konstantin Draga{ su 1395. poginu-
li kao sultanovi vazali na Rovinama. Turci su ve}i deo Brankovi}evih zema-
qa ustupili Stefanu Lazarevi}u. Za to vreme \ura| II Bal{i} je ratovao sa
Sandaqom Hrani}em. Nestankom Vuka Brankovi}a Turci su kontrolisali va-
`nu strate{ku komunikaciju prema Bosni, preko Zve~ana i dolinom Lima, pa
su s vremena na vreme turski pqa~ka{ki odredi provaqivali na bosansku te-
ritoriju ili se tamo me{ali u lokalne velika{ke sporove.
v) Srpska despotovina
Godine 1402. u bici kod Angore, Mongoli su pod Temerlanom naneli te`ak
poraz Turcima, zarobili sultana Bajazita i kasnije pogubili. U bici su kao tur-
ski vazali u~estvovali Stefan i Vuk Lazarevi}, kao i Grgur i \ura| Branko-
vi}. Olivera je pala u ropstvo. I Grgur. Kasnije su ipak izbavqeni. Po povrat-
ku sa boji{ta, Stefan je od Jovana VII Paleologa dobio titulu despota, najvi-
{u do carske, i s wom se vratio u Srbiju, obnavqaju}i dr`avnu nezavisnost. Jo{
u Carigradu se sukobio sa \ura|em Brankovi}em koji je tu privremeno zatvo-
ren, pa je potom pobegao novom sultanu Sulejmanu tra`e}i od wega vojnu pomo}.
33
Stefan Lazarevi} je odmah stupio u savez sa \ura|om Stracimirovi}em Bal-
{i}em. Prikupio je poprili~nu vojsku i 21. novembra 1402. na Kosovu kod Gra-
~anice, u mestu Tripoqu, sukobio se sa Turcima i wihovim vazalom \ura|em
Brankovi}em, poraziv{i ih. Privremeno se Stefan izmirio sa Turcima koji
su bili preokupirani unutra{wim sukobima. Potom je sklopio sporazum o va-
zalnim odnosima sa ugarskim kraqem @igmundom i zauzvrat dobio Beograd i
Ma~vu 1404. godine. Beograd je tada prvi put postao srpska prestonica. Stefan
je sada bio u prilici da protera sve turske vojne posade severno od Skopqa, a
uz to se pomirio sa Brankovi}ima, a postigao na kraju i primirje sa Turcima
koje mu je dalo dragoceni predah da iznutra sredi dr`avu. Godine 1405. do{lo
je do pobune stanovni{tva skadarske oblasti protiv mleta~ke vlasti, koja je pre-
rasla u rat Bal{e III, sina Stefanove sestre Jelene, i Venecije. Stefan je u ne-
koliko navrata neuspe{no posredovao {tite}i interese svog sestri}a. Usta-
nak je 1408. godine podigao mla|i Stefanov brat Vuk Lazarevi} i oti{ao sul-
tanu da tra`i pomo}. Prikqu~ili su mu se i Brankovi}i.
Godine 1409. Turci su sa svojim novim saveznicima izveli silovit napad
na Srbiju i sproveli te{ka razarawa, stigav{i nadomak Beograda. Stefan je
odbio da se pokori Turcima, ali je morao da postigne kompromis sa bratom i
ustupi mu ju`ni deo dr`ave. Vuk Lazarevi} i bra}a Brankovi} su priznali sul-
tanovu vrhovnu vlast. Iste godine se protiv sultana Sulejmana pobunio we-
gov brat Musa. Stefan je sa Musom sklopio savez. Musa je 1410. pora`en, a Ste-
fan se spasao uz pomo} vizantijskog cara. Vuka Lazarevi}a i Lazara Branko-
vi}a pogubio je princ Musa kao Sulejmanove saveznike. Stefan je ponovo do-
{ao u posed ju`nih predela, kojih je prethodno morao da se odrekne. Musa je us-
peo 1411. da ubije Sulejmana i preotme presto. Me|utim, ubrzo je Stefan mo-
rao da zarati sa nekada{wim saveznikom i novim sultanom. U ~vrstom savezu
sa Ma|arima, srpski vladar je dobio mnoge posede u unutra{wosti Ugarske, kao
i Srebrenicu. Tako je materijalno i finansijski mnogo oja~ao, pa su tako i ju-
`ne ugarske granice bile sigurnije. Kada je 1412. sultan Musa ponovo upao u
Srbiju, Stefan nije imao mnogo problema da ga istera. U zemqu se vratio \u-
ra| Brankovi} i izmirio se sa Stefanom. Stefan, koji nije imao dece, odre-
dio je svog sestri}a \ura|a za prestolonaslednika.
Musa je 1413. ponovo krenuo na Srbiju. Zaustavqen je kod Stala}a, ali su
Turci poharali Ni{ i Kru{evac. Stefan je sklopio savez sa Musinim bra-
tom Mehmedom, a dobio je i ugarsku pomo} koju je predvodio ma~vanski ban Jo-
van Morovi}ki. Prisko~io je i Sandaq Hrani}, koji je prethodno postao Ste-
fanov zet o`eniv{i udovicu \ur|a Stratimirovi}a Bal{i}a, Jelenu. Ste-
fan je vojsku predvodio do Skopske Crne Gore i tu je komandu poverio \ura-
|u Brankovi}u. Kod planine Vlati{ Musa je pora`en i poginuo je. U znak za-
hvalnosti Stefan je od novog sultana Mehmeda I dobio zna~ajne teritorije is-
to~no od Ni{a, ali je priznao i vazalni odnos koji je Srbiji doneo dragocen
period mira. Me|utim, Turci su se preko teritorije Brankovi}a sve vi{e in-
filtrirali u unutra{we bosanske sukobe, a {irili su se i u albanskim kra-
jevima. Te teritorije, kao i posedi }esara Ugqe{e na jugu, bili su izvesno vre-
me u dvostrukom vazalnom odnosu, prema Turcima i Stefanu. Kada je 1421. go-
dine umro Bal{a III nije imao mu{kih naslednika. Pred smrt je svoje posede
predao ujaku despotu, pa su tako ujediwene sve zemqe Lazarevi}a, Brankovi}a
34
i Bal{i}a pod potpunom Stefanovom vla{}u, ali i u dvostrukom vazalstvu
prema turskom i ugarskom vladaru. Mle~ani su iskoristili priliku da se do-
~epaju primorskih gradova. To je primoralo Stefana da interveni{e. On je
podigao vojsku, povratio Drivast i Grbaq, te nakon toga Bar. Onda je sa Mle-
~anima sklopio primirje, poku{avaju}i da preostale probleme re{i diplo-
matskim putem. Rat je obnovqen 1422. kad je Stefan neuspe{no opsedao Ska-
dar. Godine 1423. je komandu nad vojskom poverio \ura|u Brankovi}u, koji je
bio uspe{niji, pa su Mle~ani bili prinu|eni da sklope mir i odreknu se Bu-
dve i za Skadar srpskom vladaru pla}aju danak.
Podozriv prema sve ja~im srpsko-ugarskim vezama i intenzivnim srpskim
odbrambenim pripremama, novi turski sultan Murat IInapao je 1425. godine Sr-
biju i prodro skoro do Kru{evca. Nakon pregovora, Turci su se ipak povukli
sa srpske teritorije. Iskoristiv{i probleme u kojima se despot na{ao, bosan-
ski kraq Tvrtko II napao je Srebrenicu. Sklopiv{i mir sa Turcima, Stefan
je preusmerio vojsku i oterao Tvrtka II. Turci su ponovo napali 1427. i izbili
nadomak Resave. Iste godine umro je despot Stefan. Ugovorom u Tati 1426., da
bi Ugarska priznala wegovog naslednika \ura|a Brankovi}a, bilo je predvi-
|eno da joj Srbi vrate Beograd i Golubac. Na vest o despotovoj smrti kraq @ig-
mund je po`urio u Beograd i tamo se sastao sa \ura|em, proglasiv{i ga za ugar-
skog barona i posebnim ceremonijalom potvrdiv{i wegov vazalni odnos. \u-
ra| je predao Beograd, ali nije uspeo i Golubac, jer se tamo pobunio zapovednik
grada Jeremija i omogu}io Turcima da preuzmu ovo va`no dunavsko upori{te.
Turci su i daqe harali Moravskom dolinom i Brani~evom, ali nisu uspeli da
osvoje Novo Brdo, iako su ga mesecima opsedali. \ura| je postigao mir s Tur-
cima priznaju}i vrhovnu vlast sultana i obavezuju}i se na pla}awe za ~etvrti-
nu ve}eg godi{weg hara~a nego Stefan, a uz to i na vojnu pomo} sultanu i za-
branu prelaska ugarske vojske preko srpske teritorije u slu~aju rata sa Turskom.
Izgubio je oblast Timoka i Ni{, Kru{evac, Vrawe i Pre{evo. I daqe su Tur-
ci dr`ali strate{ki va`na utvr|ewa u srcu Despotovine, na putu za Bosnu.
Po{to je ostao bez velikih utvr|enih gradova, despot \ura| je po~eo da
gradi Smederevo kao novu prestonicu. I k}erku Maru je poslao u sultanov ha-
rem. U Zeti su se odmetnuli \ura| i Qe{ \ura{evi}, i to uz mleta~ku pomo},
ali nisu prezali ni od saradwe s Turcima. Godine 1430. ipak su morali da pri-
znaju despotsku vlast, ali su zauzvrat dobili ve}u samostalnost na svojim po-
sedima. \ura| se nekoliko godina me{ao u me|usobne sukobe bosanske vlaste-
le, a 1435. je Smederevskim ugovorom re{io spor sa Mle~anima. U ugarsko-tur-
skom ratu ugarska vojska je na povratku pro{la kroz Srbiju nanev{i joj veli-
ku materijalnu {tetu, ali i naqutiv{i Turke. Da bi umilostivio Murata II,
\ura| Brankovi} mu je prepustio grad Brani~evo. Posle @igmundove smrti
ugarski kraq je 1438. godine postao mu` wegove k}erke, austrijski vojvoda Al-
bert Habsbur{ki, pa su to Turci iskoristili da upadnu u Srbiju i Erdeq, pqa~-
kaju}i i pale}i sve pred sobom. Murat II li~no je 1439. opsedao Smederevo. De-
spot je pre{ao u Ugarsku da tra`i pomo}, a odbranu prestonice je poverio si-
nu Grguru. Smederevo je palo posle tromese~ne opsade, kad je hrabrim branio-
cima nestalo hrane. Od cele Srbije odr`ala se oblast Novog Brda i Zeta. Po-
vodom pada Smedereva ipak je s Turcima postignuta izvesna nagodba, pa je Gr-
gur za obe}awe vernosti dobio na upravu nekada{wu oblast Vuka Brankovi}a.
35
Iz Srbije se iselilo mno{tvo stanovni{tva. Mnogo qudi su Turci odveli u
ropstvo. Sultan je 1440. krenuo na Beograd sa velikom vojskom, ali ni posle {e-
stomese~ne opsade nije uspeo da ga osvoji. Posle nespretnog me{awa u borbu za
ugarski kraqevski tron, \ura| je te godine, preko Venecije, stigao u Zetu. Tur-
ci su ucenili wegovu glavu, pa je 1441. morao da ode u Dubrovnik. Sultan je na-
redio da se oslepe despotovi sinovi Grgur i Stefan. Tada se Murat II do~epao
i Novog Brda. \ura| je odlu~io da se vrati u Ugarsku na poklowewe novom kra-
qu Vladislavu Jagelinskom, ~iji je dolazak na presto ranije osporavao. Polo-
vinom 1441. Turci su provalili u ju`nu Ugarsku i temeqito je opqa~kali.
To je bio povod da se Ladislav posveti ratu protiv Turaka. Iste godine
wegova vojska pod komandom Janka Huwadija i Nikole Ilo~kog prodrla je du-
boko u Srbiju. I oni su, poput Turaka, opqa~kali sve {to im je pod ruke do{lo.
Huwadi je najve}e pobede postigao na prostorima Vla{ke. Ladislav je dobio
veliku finansijsku pomo} od pape i evropskih vladara. Despotu \ura|u je omo-
gu}io da okupi izbegle Srbe. Vladislav je skupio vojsku od 25.000 vitezova i
avanturista, a \ura| od osam hiqada Srba, a pristupio mu je i bosanski voj-
voda Petar Kova~evi} sa 700 kowanika. Prodrli su u Srbiju 1443. dolinom Mo-
rave i kod Ni{a i Aleksinca Turcima naneli te`ak poraz. Ubrzo su zauzeli
Pirot i Sofiju. Turci su jo{ nekoliko bitaka izgubili, ali se vojska u janu-
aru 1444. godine povukla. Ipak, uspe{an pohod u Tursku je uneo pometwu, a hri-
{}ansku Evropu motivisao da se rat nastavi. Murat II je bio prinu|en da tra-
`i mir, pa je posredstvom sultanije Mare uputio poslanika \ura|u sa ponu-
dom da mu vrati Srbiju. Vladislav je bio saglasan, pa je sporazum sklopqen 1444.
u Jedrenu. Sklopqen je desetogodi{wi mir, a despotu su vra}ene skoro sve te-
ritorije, osim Ni{a i Kru{evca. Samo su u starim oblastima Brankovi}a osta-
le turske posade. \ura| je preuzimao svoje gradove, ali se Vladislav predomi-
slio, pa je ponovo krenuo u rat, zaobilaze}i Srbiju. Pora`en je kod Varne. Tu
je i poginuo u dvadesetoj godini. Despot je nastojao da povrati i zapadne teri-
torije. Sporazumeo se sa Stefanom Vuk~i}em Kosa~om, koji mu je vratio Gor-
wu Zetu, a sporio se sa Stefanom Toma{em oko Srebrenice. Mle~ani su ga pre-
varili i odbili su da vrate primorske gradove. Sina Lazara o`enio je k}er-
kom despota Tome od morejskih Paleologa. Izaslanik vizantijskog cara je tim
povodom uru~io Lazaru insignije despotskog dostojanstva, kao {to su to rani-
je dobijali Stefan Lazarevi} i \ura| Brankovi}.
Godine 1448. Janko Huwadi je, kao ugarski gubernator u ime maloletnog kra-
qa Ladislava Posmr~eta, krenuo u novi antiturski pohod preko Srbije. \u-
ra| nije hteo da mu se prikqu~i, a Huwadijeva vojska je nemilosrdno pqa~ka-
la srpsko stanovni{tvo. Posle trodnevne bitke na Kosovu poqu i uzajamnih
te{kih gubitaka, Turci su Huwadija nagnali u bekstvo. Despot je Huwadija str-
pao u tamnicu i oslobodio ga tek kad su mu Ma|ari ugovorom obe}ali ispla-
tu materijalne {tete i da u slede}im pohodima ne}e slati vojsku preko Srbi-
je. \ura| je 1451. definitivno povratio Srebrenicu, koja je prethodno ~esto
mewala gospodare. Prethodno je vojnim putem neuspe{no poku{avao da pri-
nudi Mle~ane da mu vrate primorske posede, zbog sukoba me|u bra}om Crno-
jevi}ima. I u toku 1452. dva puta je despot slao vojsku protiv mleta~kog eks-
ponenta Stefanice Crnojevi}a, ali je ona pora`ena. Novi sultan Mehmed II
je ma}ehu Maru oslobodio iz harema i srda~no uputio ocu \ura|u, vra}aju}i
36
mu uz wu Toplicu i Dubo~icu. ^im je pao Carigrad, sultan je ipak zahtevao od
\ura|a da mu preda Smederevo i Golubac, a 1454. je krenuo na Srbiju sa ogrom-
nom vojskom koja je okupirala celu zemqu, ubijaju}i sve mu{karce, a `ene i de-
cu odvode}i u ropstvo. \ura| je izbegao u Ugarsku, a Turci su opseli Smede-
revo, nakon Rudnika koji se ubrzo predao na prevaru da se branioci mogu slo-
bodno izvu}i. Smederevo je hrabro odolevalo i sultan se uskoro povukao, a Sr-
biju su morile glad i kuga. Despot se vratio u prestonicu i prikupqao vojsku
i s Huwadijem krenuo na jug. Turci su iznena|eni kod Kru{evca i potu~eni,
a ugarsko-srpska vojska se povukla prema Beogradu. Srbija je bila toliko ra-
zorena i opusto{ena da se zadugo nije mogla oporaviti, a sultan je 1455. kre-
nuo u novi pohod. Posle ~etrdesetodnevne opsade palo je Novo Brdo, pa zatim
cela nekada{wa oblast Brankovi}a uz masovne pokoqe stanovni{tva.
Despot je 1456. sa sultanom sklopio mirovni sporazum kojim je Turcima
prepustio sve teritorije ju`no od Kru{evca i Zapadne Morave. Prekinuta
je i kopnena veza Despotovine i Zete. Turci se nisu dr`ali sporazuma, pa su
jo{ iste godine krenuli na Beograd. Usput su napali Smederevo, ali neuspe-
{no i uz zna~ajne gubitke. Ma|ari i Srbi su iznenada brodovima i ~amcima
napali tursku dunavsku flotu i potpuno je pobedili, osloba|aju}i Beograd od
re~ne blokade. Silovit turski juri{ na utvr|eni grad je odbijen, pa su se Tur-
ci povukli. Te godine je umro ostareli i iscrpqeni \ura|, a nasledio ga je sin
Lazar Brankovi}. Lazar je 1457. postigao novi sporazum sa sultanom po kome
su mu Turci vratili sve o~eve zemqe i obe}ali da ga dok je `iv ne}e napada-
ti. Ugarsku su za to vreme razdirali unutra{wi sukobi plemstva oko prevla-
sti. Lazar je sara|ivao sa kraqem Ladislavom i od wega dobio Kovin i neko-
liko tvr|ava na severnoj dunavskoj obali. Me|utim, 1457. je umrla i Lazareva
majka Jerina, a wegov brat Grgur, sestra Mara i ujak Toma Kantakuzin prebe-
gli su Turcima. Lazaru je ostao odan jedino slepi brat Stefan, a dr`ava je bi-
la u sve jadnijem stawu. Ni epidemija kuge nije jewavala. Iznenada je u janua-
ru 1458. godine despot Lazar umro kao tridesetogodi{wak, bez mu{ke dece. Od-
mah je formirano namesni{tvo koje su sa~iwavali Mihailo An|elovi}, La-
zareva udovica Jelena Paleolog i wegov slepi brat Stefan. Namesnici su se
ubrzo me|usobno sukobili. An|elovi} je oti{ao u Smederevo gde je izvikan
za despota, a kako je u grad pustio odred Turaka izbila je pobuna u kojoj su Tur-
ci pose~eni, a on uhap{en. Srpska vlastela je slepog Stefana Brankovi}a pri-
znala za despota. Stefan Toma{ je na vest o Lazarevoj smrti odmah oteo Sre-
brenicu, Zvornik i Timok, izbijaju}i na Drinu.
Turci su ponovo 1458. udarili na Srbiju vode}i slepog Grgura Brankovi-
}a kao svog pretendenta na despotski tron. Pao je Golubac, a Beograd opkoqen.
Despotovina se svela samo na Smederevo. Bosanski kraq Stefan Toma{ je te
godine tra`io od ugarskog kraqa Matije Korvina saglasnost da se wegov sin
Stefan Toma{evi} o`eni najstarijom k}erkom Lazara Brankovi}a i tako do-
|e u posed despotovine. Brak je sklopqen ~im je kraqevska saglasnost data, a
Stefan Toma{ je tada opovrgao vazalstvo prema sultanu. Prvog marta 1459.
Stefan Toma{evi} je postao srpski despot. Nedugo zatim Stefan Brankovi}
je proteran iz Smedereva. Stefana Toma{evi}a kao katolika narod nije zdu-
{no prihvatao, a wegov dolazak na despotski tron bio je poseban izazov Tur-
cima. Ve} po~etkom leta turska vojska je stigla pod Smederevo i ono je pre-
37
dato bez borbe, {to je ozna~ilo definitivni slom despotovine. Despotska ti-
tula se ipak odr`ala iz politi~kih razloga. Ma|arski kraq Matija je 1464.
za srpskog despota proglasio Grgurovog sina Vuka, koji mu je prebegao iz Tur-
ske. Vuk Grgurevi} istakao se kao hrabar i sposoban vojni komandant. Uspeo
je 1471. godine da spali Srebrenicu koja je ve} uveliko bila u turskim ruka-
ma. Vi{e puta je ograni~ene turske odrede pobe|ivao na Dunavu. Zahvaquju}i
srpskim ratnicima kraq Matija je 1480. uspeo i do Kru{evca da prodre.
Ugarski kraq je sistematski podsticao naseqavawe srpskog stanovni{tva
u sremskim i banatskim predelima, pa je tako obezbe|ivao ju`ne granice i sti-
cao dobre ratnike koje je koristio na svim evropskim rati{tima. Kad je 1485.
godine umro glavni srpski vojni komandant, despot Vuk Grgurevi}, kraq Ma-
tija je pozvao Stefanove sinove, \or|a i Jovana Brankovi}a, koji su `iveli
u dolini italijanske reke Po, da do|u u Ugarsku. Sa mo{tima svoga oca, u prat-
wi majke, bra}a su 1486. do{la u Srem. \or|e je dobio titulu despota i najve-
}i deo porodi~nih poseda. Kada je kraq Matija umro 1490. vlastela nije za na-
slednika htela wegovog vanbra~nog sina Ivani{a, nego ~e{kog kraqa Vladi-
slava II. Srpski velika{i su se podelili izme|u dva tabora, a bra}a Branko-
vi}i su podr`avali Ivani{a. Do{lo je i do sukoba u kome je Ivani{ Korvin
pora`en, a plemi}ki sabor je izabrao ~e{kog pretendenta za vladara, {to je
oslabilo pozicije srpskog despota. \or|e Brankovi} se okrenuo rimsko-ne-
ma~kom kraqu Maksimilijanu Habzburgu, koji je upao u Ugarsku i prodro do
Beograda. Sukob je zavr{en kompromisom da se Habzburg povu~e, ali da nasle-
di presto ukoliko Vladislav ne bude imao zakonskih naslednika. U toku 1493.
i 1494. bilo je nekoliko ugarsko-turskih sukoba i uzajamnih prodora u dubinu
teritorije. \or|e je u~estvovao i u nekim unutra{wim obra~unima, a 1494. de-
spotom je progla{en i wegov brat Jovan, kad je kraq odlu~io da udvoji sve va-
`ne funkcije svog odbrambenog sistema. Despoti su imali mnogo problema sa
rimokatoli~kim prelatima koji su nastojali da i wihovim posedima namet-
nu pla}awe crkvene desetine. U Sremu su pravoslavni Srbi ve} uveliko pred-
stavqali dominantno stanovni{tvo, pa i ugarski zvani~ni dokumenti tu ze-
mqu nazivaju Rasciom, po uzoru na Ra{ku, a Srbe Racima. “Unuci despota \ur-
|a su bili prisiqeni da se snalaze u promewenim prilikama u ugarskoj kra-
qevini, da nastoje da odbrane ono ~ime su raspolagali i da na svome budu {to
samostalniji. Wima je svakako na ruku i{la okolnost {to su u svojim formal-
nim pravima i ovla{}ewima koja su imali kao gospodari poseda, kao nosioci
despotske titule i baroni Kraqevstva, kao zapovednici banderija, mogli da
dodaju ugled i slavu vladarskog reda ~iji su izdanci bili. Zahvaquju}i tome,
wih su po{tovali i pomagali pripadnici srpskog plemstva koje je bilo van wi-
hovih poseda, wima je bio privr`en sav srpski `ivaq iako im formalno ni-
je dugovao pokornost i vernost. Uticaj despota u ovoj generaciji bio je daleko
{iri od wihovog vlastelinstva i wihovih banderija.” (tom II, str. 454).
U narodnoj svesti Brankovi}i su predstavqali sremske vladare, koji odr-
`avaju dr`avni kontinuitet srpskog carstva. Izme|u 1497. i 1499. godine \or-
|e Brankovi} se tajno zamona{io, a nedugo zatim rukopolo`en je za jeromona-
ha pod kalu|erskim imenom Maksim. Po svoj prilici, posledwih godina `i-
vota bio je beogradski mitropolit. Despot Jovan je o`enio k}erku Stefana
Jak{i}a Mla|eg Jelenu i tako se orodio s najmo}nijom srpskom porodicom u
38
Pomori{ju, koja je nasledila i imawa Belmu`evi}a. Milo{ Belmu`evi} je
umro 1501. godine, nakon {to se 1500. proslavio upadaju}i na tursku terito-
riju i stekav{i ogroman plen. U ugarsko-turskom ratu izme|u 1501. i 1503. go-
dine ratna dejstva je zapo~eo despot Jovan. Sultan je molio Jovana da posre-
duje u sklapawu mira obe}avaju}i mu povratak svih poseda u Srbiji i Bosni.
Jovan je o tome obavestio kraqa, ali je nastavio borbu. Proterao je Turke iz
Kolubare i probio se u Bosnu. Despot Jovan je 1502. bio glavni kraqev prego-
vara~ sa velikim vezirom. Krajem te godine umro je od groznice, ne ostavqa-
ju}i mu{kog naslednika.
Nesre|ene unutra{we ugarske prilike i nesposobnost vladara iskori-
stio je 1521. godine sultan Sulejman I osvojiv{i [abac i celi Srem. Srem je
potpuno razoren i opusto{en, a onda je Beograd opsednut i posle ne{to vi{e
od mesec dana osvojen. Turci su 1523. ponovo upadali u Srem, ali ovog puta i
u Banat, gde su naredne godine osvojili obalska utvr|ewa. U Ugarsku je 1525.
pobegao mo}ni turski velika{ Srbin Pavle Baki}. Vojvoda Pavle je upozo-
rio Ma|are na predstoje}i veliki turski pohod. Sultan je 1526. krenuo sa ogrom-
nom vojskom od oko sto hiqada qudi. Neometano je forsirao Savu kod Beogra-
da. Srbi su napustili Srem i prebacili se u Pomori{je. Posle velike bor-
be Turci su zauzeli Petrovaradin i uskoro izbili na Dravu. Do velike bit-
ke je do{lo 29. avgusta 1526. godine ju`no od Moha~a i tu su Ma|ari temeqi-
to potu~eni. Posle Moha~ke bitke sultan je bez ikakvog otpora zauzeo Budim.
Turci su ga opqa~kali, pre{li preko Dunava i spalili Pe{tu. Sa ogromnim
plenom i robovima turska vojska se povukla, ostavqaju}i posade u sremskim
utvr|ewima. U Ugarskoj su po~eli seqa~ki nemiri, a pobunili su se i Srbi u
Pomori{ju, pro{iruju}i ustanak po Banatu, Ba~koj i Sremu. Na ~elo se sta-
vio Jovan Nenad, koji se proglasio za cara. Od Turaka je u Sremu preoteo dve
tvr|ave, a spremao se da udari na Petrovaradin i Ilok, ali su mu nedostaja-
li topovi. U sukobu oko prestola stavio se na Ferdinandovu stranu, a protiv
Zapoqe. Zapoqini qudi su 1527. Jovana Nenada ubili u Segedinu.
3. Istorija Srpske Bosne
I u doba rimske vladavine bosanski predeli su bili najslabije naseqe-
ni, a avarska pusto{ewa su ih skoro potpuno ostavila bez stanovni{tva. Sr-
bi su tu po~etkom sedmog veka zatekli vrlo malo pre`ivelih Romana i najbr-
`e su ih asimilovali. O starom romanskom stanovni{tvu gotovo da nema ni-
kakvih pisanih tragova, pa su jedino svedo~anstvo arheolo{ki nalazi. Samo
su ilirski ustanak i wegovo ga{ewe po~etkom hri{}anske ere ostavili zna-
~ajni utisak na rimske savremenike i poznije istori~are. Svi istorijski iz-
vori svedo~e da su u vreme dolaska na Balkan Bosnu naselili iskqu~ivo Sr-
bi. Iako su i Srbi i Hrvati doseqeni iz svojih prapostojbina, jasno razdvo-
jenih od pamtiveka, na prethodno opusto{ena i iseqena podru~ja, a i jedni i
drugi su priznavali vlast vizantijskog cara Iraklija, me|u wima je i u wiho-
voj domovini bila izra`ena jasna etni~ka granica koja je vodila od u{}a re-
ke Cetine preko Livawskog poqa, do reka Plive i Vrbasa. Prostrana srpska
teritorija pod vizantijskom vla{}u imala je vrlo visok stepen samostalno-
sti, a na woj su se obrazovale specifi~ne politi~ke celine koje su nazivane
39
`upama. Koncentrisane su u ravnicama i dolinama re~nih tokova, a me|u wi-
ma nije bilo strogo definisanih granica. Prete`ni planinski predeli i ne-
dovoqno razvijeni dru{tveni odnosi, koji su jo{ dugo ostajali na nivou voj-
ne demokratije posledwih faza prvobitnih zajednica i rudimentarnih obli-
ka dr`ave, usporavali su stvarawe celovite politi~ke organizacije dru{tva.
U sistemu labavih srpskih rodovsko-plemenskih formacija centralni narod-
ni predvodnici imali su gotovo simboli~an autoritet u odnosu na lokalne `u-
pane. Zato je srpska teritorijalna celina ve} u startu izdeqena na veliki broj
malih kne`evina, poput Neretqanske, Zahumske, Bosanske, Travunske, Dukqan-
ske i Ra{ke, koje su bile me|usobno prili~no solidarne i slo`ne, ali bez ja-
sno izra`ene namere da jedna drugoj nametnu sopstvenu dominaciju. Najve}i broj
tih prvobitnih `upa, wihovi nazivi i stare{ine, i{~ileli su iz narodnog se-
}awa, a pisanog traga nisu ostavili.
Na istoku se teritorija prvobitne Srbije grani~ila sa Bugarskom, a li-
nija razgrani~ewa je na severu prelazila preko Dunava. Tako Konstantin Por-
firogenit govori o gradu Soliju (Tuzla) kao jednom od {est najve}ih gradova
u Srbiji. Ali Soli nije bio u Bosni. Bosna je prvi put pomenuta u dokumenti-
ma tek u desetom veku kao prostor oko istoimene reke, uslovno re~eno izme|u
Vrbasa i Drine. Nesporno je bila u ~vrstom sastavu Srbije, jer se po tom pita-
wu sla`u Konstantin Porfirogenit, Pop Dukqanin i vizantijski pisac Jo-
van Kinam. Jo{ je srpski vladar ^aslav po~etkom desetog veka branio Bosnu
od ugarskih pqa~ka{kih pohoda. Ve} u ^aslavqevo vreme Bosna je imala lokal-
nog stare{inu koji se nazivao ban, {to je izraz verovatno avarskog porekla. Po-
sle ^aslavqeve smrti Bosnu je u ve}em pohodu opusto{io hrvatski kraq Kre-
{imir, a potom je bila `rtva makedonskog cara Samuila. Posle sloma Samu-
ilove dr`ave, Bosna je do{la pod vrhovnu vizantijsku vlast i bosanski ban je
imao isti status kao ra{ki `upan ili zahumski knez. Kada je u XI veku naglo
oja~ala Dukqa, u wenom sastavu su se na{le Ra{ka, Bosna, Zahumqe i Travuni-
ja. Zahumqu se prethodno prikqu~ila Neretqanska kne`evina. Bodin je u Bo-
sni kao namesnika na vlast doveo kneza Stefana, koji mu je kao i ra{ki `upan
polo`io zakletvu vernosti. Za razliku od bana, ~ija je funkcija bila prevas-
hodno vojnog karaktera, knez je bio nosilac prvenstveno civilne vlasti, kojoj
je pot~iwena vojna. Oko 1138. Bosna je do{la pod dominaciju Ma|ara, pa je 1139.
ugarski kraq Bela IIsvog maloletnog sina Ladislava simboli~no proglasio za
bosanskog hercega. Stvarno su Bosnom upravqali doma}i banovi koji su pri-
znavali vrhovnu ma|arsku vlast. Istorijski dokumenti pomiwu ime samo jed-
nog od tih banova – bana Bori}a. Vizantijski car Manojlo Komnen je 1166. po-
razio i potisnuo Ma|are, pa se Bosna, zajedno sa Sremom i Slavonijom, vrati-
la pod vizantijsku dominaciju koja je bila iste prirode kao i u ostalim srpskim
zemqama. To su svi podaci koji postoje o Bosni do kraja dvanaestog veka.
a) Sticawe fakti~ke dr`avne samostalnosti
Osamostaqivawe Ra{ke pod velikim `upanom Stefanom Nemawom stvo-
ri}e vrlo pogodnu zavetrinu Bosni, koja se tako teritorijalno odvojila od Vi-
zantije, a Nemawi}i su svoje ambicije usmeravali prema jugu. Bosna je tretira-
na kao ne{to {to je tu, svoje, pod rukom, pa nema potrebe da se posebni napori
40
ula`u. Sasvim je druga~ija situacija kad je re~ o teritoriji severno od prvobit-
ne Bosne, Usori i Solima. Nemawi}ki zaklon je bio veoma dragocen, pa je re-
alna opasnost mogla da do|e samo sa ma|arske strane, ali je ugarska dr`ava naj-
~e{}e bila preokupirana drugim problemima. Svoju specifi~nu dr`avotvor-
nost Bosna po~iwe tek sa banom Kulinom, koji se na banskom polo`aju na{ao
kao vizantijski namesnik, a istorijski izvori ga pomiwu nekoliko godina na-
kon smrti cara Manojla IKalinika, do koje je do{lo 1180. godine. Kulin se pri-
kqu~io srpsko-ugarskim pohodima protiv Vizantije, a nedugo zatim formalno
je priznao vrhovnu vlast ugarskog kraqa, {to mu je u praksi donelo realnu sa-
mostalnost. “Ban Kulin je bio u dobrim odnosima sa Srbijom. Sa srpskim vla-
dala~kim porodicama bio je i rodbinski povezan, jer je wegova sestra bila uda-
ta za humskog kneza Miroslava, brata Stefana Nemawe.” (Sima ]irkovi}: Isto-
rija sredwovekovne bosanske dr`ave, Srpska kwi`evna zadruga, Beograd 1964,
str. 47.) Za razliku od Nemawi}a, Kulin je bio prili~no blagonaklon prema bo-
gumilskoj jeresi koja se upravo u wegovo vreme pojavila, pre{av{i iz Srbije.
To mu je na le|a natovarilo mr`wu rimskog pape i neprijateqstvo Ma|ara.
U unutardinasti~kom sukobu Nemawi}a, izme|u Vukana i Stefana, Kulin
je otvoreno stao na Stefanovu stranu, pru`aju}i mu i vojnu pomo} da se vrati
na presto. Uspeo je 1202. da se delimi~no opravda pred Rimskom kurijom, a pap-
ski legat je 1203. godine zadovoqen izjavom i obe}awima bosanskih bogumila
na Bilinom poqu. Me|utim, problemi su bili samo privremeno re{eni, da bi
se obnovili u jo{ te`oj formi. Po{to je Bosna vekovima bila u sastavu pr-
vobitne srpske dr`ave i verska organizacija po prijemu hri{}anstva bila je
jedinstvena. “Poistove}ivawe Srbije i Bosne u katoli~kim crkvenim sredi-
{tima vr{eno je u trenucima kad su se rasplitala zamr{ena pitawa o pravi-
ma primorskih nadbiskupskih stolica, i kada se, kao uvek u sli~nim slu~aje-
vima, istra`ivala istorija tih prava. Otuda ono mo`e biti posredno svedo-
~anstvo o nekada{wem politi~kom i crkvenom jedinstvu Srbije i Bosne. Upo-
redo s politi~kim razdvajawem, do kojeg je do{lo, najverovatnije, u drugoj po-
lovini H veka, spontano je teklo i crkveno odvajawe. Isto~ni i ju`ni kraje-
vi nekada{we ’kr{tene Srbije’, docnije Ra{ke, potpali su pod pojedine vizan-
tijske episkopije, dok uspomena na Srbiju kao jedinstveno jurisdikciono pod-
ru~je mogla se o~uvati jedino u primorskim katoli~kim sredi{tima.” (str. 50.)
Postoje dubrova~ki izvori koji ukazuju da bosanski prvobitni hri{}an-
ski stanovnici nisu znali latinski, a imali su i narodna imena. To je dokaz
da se u Bosni vr{io isto~ni obred, a i weno mona{tvo je bilo svetovasili-
janskog reda koji pripada vizantijskoj crkvenoj tradiciji. Dubrova~ki nadbi-
skupi nisu ozbiqnije nastojali da se u tom pogledu ne{to promeni, brinu}i
samo da im neko ne otme tu dijecezu i da na vreme dobiju prigodne darove. Ta-
ko je bilo sve dok se u Bosni nisu pojavili iz nemawi}ke Srbije proterani bo-
gumili. Rimska kurija je tada intenzifikovala svoje aktivnosti na bosanskom
podru~ju da bi pro{irila svoju teritoriju i da bi spre~ila prodor jereti~-
kih uticaja i pokreta u dalmatinske primorske gradove, koji su ve} pokazali
da su tome podlo`ni. Godine 1225. papskom bulom je potvr|ena predaja Bosne,
Usore i Solija kalo~kom nadbiskupu Ugrinu sa zadatkom da istrebi jeres. Pre-
daja teritorija je zna~ila da nadbiskup mo`e unajmiti mo}nije plemi}e da kre-
nu u krsta{ki rat, a da budu ispla}eni vredno{}u teritorije kad obave posao.
41
 Kulina je nasledio ban Stefan o kome u izvorima nema skoro nikakvih po-
dataka, kao ni o toku krsta{kih pohoda, mada je verovatno da su oni bili bar
delimi~no uspe{ni, jer se ve} 1233. godine pojavquje ban Mateja Ninoslav kao
katolik i ugarski vazal. Iste godine je svrgnut bosanski biskup kao nedosto-
jan polo`aja i osumwi~en da potajno podr`ava jeretike, a na wegovo mesto sle-
de}e godine je doveden jedan verski zagri`eni nema~ki dominikanac. Bosan-
ska biskupija je tada oduzeta iz nadle`nosti dubrova~kog nadbiskupa i podvrg-
nuta direktnoj jurisdikciji rimskog pape. Ban Ninoslav je imao mnogo proble-
ma sa neposlu{no{}u jereti~ki nastrojene bosanske vlastele, {to ga je nate-
ralo da se na izvestan na~in distancira od crkvene i ugarske prozelitske ak-
cije, pogotovo kad je shvatio da su planovi ugarskog kraqa zasnovani na te`wi
da Bosnu sasvim pot~ini. Godine 1235. cela Bosna je data hercegu Kolomanu da
povede novi krsta{ki pohod. To je Ninoslava sasvim bacilo u zagrqaj bogumi-
la u ~ijoj podr{ci je video jedinu {ansu da sa~uva dr`avnu samostalnost. Po-
sle dvogodi{wih borbi o kojima nema detaqnijih podataka, Koloman je oba-
vestio papu da je uni{tio bosanske jeretike. Pri tom je i deo Huma oteo od kne-
za Toqena, koji je bio potomak Nemawinog brata Miroslava. Postavqen je i
novi biskup, ma|arski dominikanac, koji je bogumile i na loma~ama spaqivao.
Ban Ninoslav se u po~etku dr`ao po strani, ali u pogodnom momentu bosan-
ska vlastela se dobro organizovala i uspela da protera krsta{e.
Bana Ninoslava i wegovu dr`avu neo~ekivano je spasila tatarska najezda
na Ugarsku 1241. godine, koja je spre~ila odmazdu zbog proterivawa krsta{a.
Tatari su protutwali i kroz delove Bosne, ali tu nisu ni izdaleka toliku {te-
tu naneli, kao po ugarskim ili hrvatskim predelima. U sukobu koji je 1243. iz-
bio izme|u dalmatinskih gradova Trogira i Splita, Ma|ari su ratovali na
strani Trogirana, a Ninoslav na strani Spli}ana, zajedno sa humskim knezom
Andrijom. Ugarski kraq Bela IVje jedan deo vojske pod komandom hrvatskog ba-
na Dionisija poslao u napad na Split, dok je on sam s drugim delom napao Bo-
snu. Ninoslav je 1244. bio prinu|en da se pokori Ma|arima, ali se oni nisu me-
{ali u unutra{we bosanske politi~ke odnose, ograni~avaju}i se na insisti-
rawa koja se ti~u crkvenih pitawa. Ninoslav je zadr`ao i svoje posede u Sla-
voniji, u okolini \akova, ali je unutar Bosne darovao zna~ajna imawa Rimo-
katoli~koj crkvi. “Katoli~ka crkvena organizacija u Bosni je imala sve {to
joj je bilo neophodno za uspe{an rad, sem podr{ke stanovni{tva koje je bilo
ili pod uticajem jeretika ili verno svojoj tradicionalnoj crkvi.” (str. 67.) Ka-
toli~anstvo nije moglo da stekne zna~ajno upori{te, pa je Bela IV posle dve
godine ponovo razmi{qao da preduzme krsta{ki pohod. Tada je papa odlu~io
da se bosanski katolici izuzmu iz nadle`nosti dubrova~kog nadbiskupa i pri-
poje dijecezi kalo~kog. “Neposredno posle sredine XIII veka, katoli~ki bosan-
ski biskup nije boravio vi{e u Bosni ve} u \akovu, selu koje je biskupija do-
bila jo{ u samom po~etku reforme od hercega Kolomana. Tu u Slavoniji we-
govo sedi{te je ostalo vekovima, u Bosnu vi{e nije uspeo da se vrati. Zajedno
s wim je i katoli~anstvo u celini, vezav{i se iskqu~ivo za ideju jedne refor-
misane latinske biskupije, za dugo vreme izgubilo svako upori{te u Bosni.”
(str. 68.) Sve {to je ostalo od rimokatoli~ke crkvene organizacije utopilo
se u bogumilsku crkvu bosansku.
42
Negde posle 1249. godine Ninoslava je nasledio wegov ro|ak, ban Prije-
zda, kome je zbog iskazane vernosti Bela IV dao nove posede u Slavoniji 1255.
godine. Izvori pokazuju da je dve godine ranije Bela ratovao u Bosni, ali se
ni{ta pouzdanije ne zna. Bosna je u ovom vremenu bila potpuno odvojena od Ma-
~vanske banovine, kojoj su pripadali Usora i Soli, pa su slavonski posedi bi-
li teritorijalno odvojeni od bosanske oblasti. Ma|ari su banovine formi-
rali kao za{titni pojas za odbranu glavnine dr`avne teritorije. Od 1284. Uso-
ru i Soli, kao i Ma~vu sa Beogradom, dr`ao je srpski kraq Dragutin nakon
{to je presto ustupio bratu Milutinu. Iste 1284. godine Dragutinova k}er-
ka Jelisaveta udala se za Prijezdinog sina Stefana I Kotromani}a. “Ova bo-
sansko-srpska alijansa pokazala je zna~ajne politi~ke rezultate tek skoro ~i-
tav vek docnije, kada je veza sa srpskom svetorodnom kraqevskom porodicom
pru`ila banu Tvrtku pravni osnov da se proglasi za potomka Nemawi}a i kru-
ni{e za srpskog kraqa.” (str. 75.) Zbog ma|arske preokupiranosti drugim pro-
blemima, Bosna je postajala sve samostalnija i wen vazalni odnos prema ma-
|arskom kraqu bio je ~isto formalan.
Stefan I Kotromani} je svoga oca nasledio na banskom tronu izme|u 1287.
i 1290. godine, ali ga je ubrzo ugrozio bribirski knez Pavle [ubi}, koji se mno-
go osilio iskori{}avaju}i slabosti ugarskih vladara. Po~etak ~etrnaestog
veka u Bosni su obele`ile `estoke borbe. Pavle [ubi} je za bosanskog bana
proglasio svoga brata Mladena koji je Kotromani}u oteo Dowe Krajeve i po-
~eo prema istoku da ga potiskuje. Tada su [ubi}i i Hum ugro`avali. Godine
1302. do{lo je do velike bitke izme|u Stefana I Kotromani}a i Mladena [u-
bi}a, ali istorijski izvori ni{ta ne govore o wenom toku i ishodu. Ali, ve}
1304. godine uzurpator je poginuo u borbi, a wegov sin Mladen II uspeo je sko-
ro celu tada{wu Bosnu da okupira, nazivaju}i se wenim gospodarem. Kotro-
mani}i su zadr`ali izvesne posede, a Stefan I je umro pre 1314. godine. We-
gova porodica je morala da be`i iz zemqe i skloni se u Dubrovnik. Izvestan
kompromis sa [ubi}ima je postignut, pa su se Kotromani}i uskoro vratili.
[ubi}i su morali da po{tede svu zate~enu bosansku vlastelu i pored vrhov-
ne vlasti nisu uspevali da zna~ajnije izmene zate~ene unutra{we dru{tvene
odnose. Kada je 1319. godine srpski kraq Milutin porazio Mladena II [ubi-
}a u oblasti Huma, wegovi posedi po~eli su da se raspadaju i odvajaju, a prvo
su mu se oteli [ibenik i Trogir, be`e}i u mleta~ko okriqe. Pozicije [u-
bi}a sve vi{e su slabile i u Ugarskoj, jer je kraq Karlo Robert po~eo da ja~a
centralnu vlast i sputava osione velika{e. Kraq se sporazumeo sa Stefanom
II Kotromani}em, pa su zajedni~kim snagama 1322. godine udarili na Mlade-
na II koji je potu~en i zato~en. Bosna je opet bila direktni vazal ugarskog kra-
qa sa velikim stepenom samostalnosti. Stefan II je od 1324. do 1326. godine
ratovao protiv cetinskog gospodara Nemigca da bi povratio Dowe Krajeve.
Napokon je 1326. godine oslobodio staru srpsku oblast Krajinu, izme|u Nere-
tve i Cetine, kao i Livawsko, Duvawsko i Glamo~ko poqe. Zapadna granica
Bosne je izbila na tokove Cetine i Sane, {to je ve} zna~ilo veliko terito-
rijalno pro{irewe.
Nakon smrti kraqa Dragutina, ma|arski kraq je Stefanu II Kotromani-
}u dodelio Usoru i Soli. Kako su se nakon Milutinove smrti u Humskoj zemqi
osamostalili plemi}i Branivojevi}i i ugro`avali susedne posede, Stefan
43
II Kotromani} je protiv wih 1326. godine sklopio savez sa Dubrovnikom. Ste-
fan De~anski i wegov sin Du{an nisu hteli da za{tite odmetnute velika{e,
pa su oni pora`eni, a Bosna je pripojila u{}e Neretve. Kotromani} je 1329.
godine bio u sukobu sa feudalcem Vitomirom, gospodarem Trebiwa i Konavla,
ali ga je kraq Du{an ozbiqno kaznio nanev{i mu poraz kod Pribojske Bawe.
Iz toga je Kotromani} izveo pouku {ta sme a {ta ne sme. Ra{ki vladari su ga
pustili da uni{ti neposlu{ne Branivojevi}e, ali su odlu~no branili odanog
Vitomira. Uskoro se Kotromani} izmirio sa Du{anom, a Bosna je dobila du-
`i period mira, neophodan da bi se iznutra konsolidovala i u~vrstila teri-
torijalna pro{irewa koja su udvostru~ila wen prostorni opseg. Osloba|aju-
}i Dowe Krajeve, odnosno Makarsko primorje, bosanska vojska je uni{tila ta-
mo{wu katoli~ku crkvenu organizaciju, ali kad je zauzeta dolina Neretve i
deo unutra{wosti Huma, zate~eno je pravoslavno stanovni{tvo, ukqu~uju}i
i plemi}ku porodicu Sankovi}i, pa oni nisu sputavani da ostanu u svojoj ve-
ri, iako je hijerarhija Srpske pravoslavne crkve bila negativno nastrojena pre-
ma bogumilima. To je bilo bitno da se “pravoslavno sve{tenstvo nije sa bosan-
skom crkvom sudarilo u politi~koj sferi, oko uticaja na vladarevom dvoru glo-
`ili su se samo krstjani i frawevci.” (str. 109.)
Posle 1334. godine papa Benedikt XIIobru{io se svom silinom na bana Ste-
fana II Kotromani}a, jer je izneverio rimska nadawa o obnovi katoli~anstva
u Bosni, a direktno ga je optu`io i za neuspeh inkvizicije. Pozvao je hrvatske
velika{e Kurjakovi}e, [ubi}e i Nemigca da napadnu Bosnu i pru`e oru`anu
podr{ku fraweva~kim prozelitskim nastojawima. Tome se suprotstavio ugar-
ski kraq Karlo Robert i zapretio hrvatskim velika{ima da }e ih progoniti
kao odmetnike ako napadnu wegovog odanog vazala. Godine 1339, nakon {to je ot-
klonio opasnost napada od strane hrvatskih plemi}a, sam kraq je u Bosnu po-
slao generala fraweva~kog reda da izvidi crkvenu situaciju. General je u Bo-
sni srda~no primqen i ban ga je ube|ivao da `eli obnovu katoli~anstva, ali
se izgovarao da su glavnu prepreku “predstavqali {izmatici koji su se nala-
zili u susedstvu i kojima bi se jeretici odmah obratili za pomo} ~im bi ne{to
preduzeo protiv wih.” O~igledno je da je “on opasnost preuveli~avao u `eqi
da izbegne re{ewa koja bi izazvala smutwe i borbe u tek konsolidovanoj dr`a-
vi.” (str. 111.) Posle toga frawevci su se orijentisali na postepenu i strpqi-
vu misionarsku akciju kako bi u narednih sto dvadeset godina preobra}ali bo-
sansko bogumilsko stanovni{tvo. Podizali su manastire u centralnim grad-
skim naseqima, gde nisu bili izra`eni feudalni odnosi, a naseqavali su se sa-
ski rudari i dubrova~ki trgovci. Bosanska crkva je i daqe dominirala seoskim
sredinama, {to je wene pozicije dugoro~no slabilo. “Pa ipak, ona jo{ uvek ni-
je bila neposredno ugro`ena zahvaquju}i tome {to je u vezama sa vlastelom na-
lazila oslonac koji se jo{ dugo ne}e kolebati. Mesto arbitra u odnosima iz-
me|u vladara i vlastele, koje je dobila i u~vrstila upravo u ovo vreme, u~ini-
lo ju je nepouzdanom u politi~kom `ivotu Bosne. Svojom ulogom da ’ogleda’ ili
’sudi’ vlastelina osumwi~enog za ’nevjeru’ postala je ~uvar najosnovnijih pra-
va vlastele. Bosanska crkva se iz Bosne nije mogla ukloniti, a da se, u isto vre-
me, opasno ne ugrozi ravnote`a u odnosima izme|u dr`ave i vlastele.” (str. 112.)
Godine 1345. ban Stefan II je sa vojskom u{ao u Knin da bi za{titio inte-
rese ugarskog kraqa, a i pomogao mu da slomi osionost hrvatskih plemi}a. Na
44
ma|arskoj strani je u~estvovao i u sukobu sa Venecijom oko Zadra, ali ve} sle-
de}e godine po~eo je da {uruje sa Mle~anima protiv Ma|ara, da bi oni zauzvrat
neutralisali Mladena III[ubi}a, svog saveznika, koji je za Bosnu predstavqao
latentnu ratnu pretwu. Stefan II je 1350. godine bio u konfliktu sa srpskim
carem Du{anom oko Humske zemqe. Posle propalih pregovora Du{an je s voj-
skom u{ao u Hum i povratio sve posede do Cetine. Ali kada je trupe vratio u
Makedoniju, bosanski ban je preoteo Humsku zemqu, a srpski car je bio toliko
preokupiran drugim poslovima da vi{e nikada nije stigao da se bavi humskim
problemom. Godine 1353. Stefanova k}erka Jelisaveta udala se za ma|arskog
kraqa Lajo{a, {to je zna~ajno podiglo politi~ki ugled bosanske banske poro-
dice. Iste godine ban Stefan II Kotromani} je umro bez `ivih mu{kih poto-
maka, pa je za novog bana sabor vlastele izabrao sina Stefanovog brata Vla-
dislava, petnaestogodi{weg Tvrtka. Tvrtku je kraq Lajo{ odmah oteo svu Hum-
sku zemqu severno od Neretve, ali mu je zato poverio upravu nad Usorom. Po-
novo je aktivirano i jereti~ko pitawe, {to je Tvrtka posebno ugrozilo.
b) Bosansko-ssrpsko kraqevstvo
Ipak, o prvih desetak godina Tvrtkove vladavine nema mnogo istorijskih
svedo~anstava, {to zna~i da je situacija mogla biti relativno mirna. Godine
1363. ugarski kraq Lajo{ krenuo je u ratni pohod protiv Bosne, pozivaju}i se
na verske razloge. Neuspe{no je opsedao utvr|eni bosanski grad Soko na Pli-
vi, pa se vratio u Ugarsku. Iste godine poslao je vojsku na Usoru koja je opse-
la Srebrenik, ali tako|e bez uspeha. U krajwe opasnoj situaciji Bosna je us-
pela da se odbrani. Ali Tvrtku je sve ve}e probleme pravilo preterano osa-
mostaqivawe wegovih plemi}a. Vlastela se 1366. godine otvoreno pobunila
i zbacila ga sa banskog trona, pa je Tvrtko morao da pobegne iz Bosne. Na vlast
je doveden Tvrtkov brat ban Vuk. Uz pomo} ugarskog kraqa Tvrtko je povratio
kontrolu nad jednim delom bosanske teritorije, pa se s bratom otimao oko po-
dr{ke pojedinih oblasnih gospodara. Tvrtko je odneo prevagu i ve} 1367. go-
dine kontrolisao celu Bosnu, iz koje je Vuk morao da pobegne, ali se posle ne-
koliko godina ipak pomirio sa bratom. Godine 1373. ban Tvrtko se udru`io
sa knezom Lazarom protiv `upana Nikole Altomanovi}a, koga su pobedili
i wegove zemqe me|usobno podelili. Tvrtko je tada dobio gorwe Podriwe,
oblast manastira Mile{evo i Gacko. \ur|u Bal{i}u oteo je, 1377. godine, Tre-
biwe, Konavle i Dra~evicu. Po{to je bio nesumwivi potomak Nemawi}a, jer
mu je pradeda kraq Dragutin, kod Tvrtka su se pove}ale ambicije da pod svo-
jom vla{}u obnovi srpsko carstvo, a ve} je raspolagao prostranim podru~ji-
ma nekada{we nemawi}ke dr`ave.
Tvrtko, dakle, nije vi{e razmi{qao da {to vi{e nemawi}kih zemaqa pri-
poji svojoj dr`avi, nego da sopstvenu dr`avu prikqu~i obnovqenom srpskom
carstvu u kome bi on bio vladar. Na Mitrovdan 1377. godine u manastiru Mi-
le{evi, na grobu Svetog Save, Tvrtko se krunisao za kraqa Srbije, Bosne, Pri-
morja i zapadnih strana. Svom imenu je dodao i tradicionalno nemawi}ko ime
Stefan, koje su docnije nosili i svi drugi bosanski kraqevi, a koje je kolo-
kvijalno, u narodnom izgovoru moglo da glasi i Stevan, Stjepan, [}epan ili
Stipan. Od tada je Tvrtko u prvi plan stavqao svoju titulu vladara Srbije. “Na
45
osnovu docnije politi~ke saradwe s knezom Lazarom i anga`ovawa oko odbra-
ne Srbije od Turaka, mo`e se zakqu~ivati da su knez Lazar i Vuk Brankovi}
odobravali Tvrtkov ~in. O{te}eni i ogor~eni \ura| Bal{i} bio je bez sum-
we protivnik bosanskog bana i sigurno ga nije priznavao kao srpskog vlada-
ra.” (str. 138.) Srpsku kraqevsku titulu Tvrtku su priznali Venecija i Dubrov-
nik, ali i ugarski kraq Lajo{.
Zbog stalnih sporewa sa Dubrov~anima i neuspe{nog poku{aja da Kotor
podvede pod svoju vlast, Tvrtko je na ulazu u Bokokotorski zaliv podigao grad
Novi 1382. godine i odmah u wemu otvorio tr`i{te soli. Dubrov~ani su svo-
jom mornaricom ometali dovoz soli i plenili tovare, pa je Tvrtko morao da
popusti i prihvati wihove zahteve. Slede}e godine je ipak po~eo da pribavqa
brodove za sopstvenu flotu. Godine 1385. maloletna ugarska kraqica, wegova
ro|aka, ustupila mu je Kotor, a dobio je i va`an trg Drijeva na Neretvi. U unu-
tra{wim ugarskim sukobima oko prestola Tvrtko se svrstao protiv @igmun-
da Luksembur{kog poslav{i velikog vojvodu Hrvoja Vuk~i}a, gospodara Do-
wih Krajeva, da se bori na strani Ladislava Napuqskog. Tvrtkova vojska je za-
uzela Klis i pusto{ila okolinu Nina i Splita 1387. godine. Preko zemqe Bal-
{i}a 1388. godine Turci su provalili u Bosnu, ali ih je bosanska vojska pora-
zila kod Bile}e. Godine 1389, kao kraq Srbije i Bosne, Tvrtko je poslao svo-
ju vojsku pod komandom vojvode Vlatka Vukovi}a u Kosovsku bitku, gde je dosta
bosanskih velika{a izginulo. Tvrtko je izve{tavao ~itavu Evropu da je srp-
ska vojska pobedila, a istorijski izvori svedo~e da je i on li~no u to potpuno
bio ube|en. Potom je ponovo udario na dalmatinske gradove. Godine 1390. Split,
Trogir i [ibenik, kao i ostrva Bra~, Hvar i Kor~ula do{li su pod vlast kra-
qa Srbije i Bosne. Do pregovora sa poslanikom kraqa @igmunda do{lo je 1381.
godine, ali je te godine kraq Tvrtko umro.
Novi kraq je postao Stefan Dabi{a Kotromani} i on je brzo stabilizo-
vao svoju vlast, a 1392. godine je uspeo da otera Turke koji su ponovo provali-
li u Bosnu. Me|utim, velika{i su postajali sve osioniji. Prvo su bra}a Radi~
i Beqak Sankovi} poku{ali Konavle da predaju Dubrov~anima, ali su ih raz-
jurili vojvoda Vlatko Vukovi} i knez Pavle Radenovi}, podeliv{i me|usob-
no wihove posede. Ve} 1394. godine Dabi{a i wegovi plemi}i otvorenije se ori-
jenti{u prema @igmundu, suprotstavqaju}i se hrvatskim velika{ima koji su
jo{ podr`avali Ladislava Napuqskog. Kraq Srbije i Bosne je vratio ugar-
skom kraqu dalmatinske gradove i ~ak pristao da @igmund posle wegove smr-
ti nasledi bosanski kraqevski presto. Stefan Dabi{a je umro 1396. godine.
@igmund je sa bosanskom vlastelom postigao kompromis da privremeno Bosnom
upravqa Dabi{ina `ena Jelena Gruba. U vreme wene vladavine glavnu re~ u
dr`avnim poslovima imao je vojvoda Hrvoje Vuk~i}. Vrlo zna~ajni su bili knez
Pavle Radenovi} i vojvoda Sandaq Hrani}, ina~e sinovac Vlatka Vukovi}a.
Sandaq je 1396. godine zauzeo Budvu i wome dve godine vladao. I veliki broj
drugih feudalaca sve se slobodnije pona{ao.
I 1398. godine u Bosnu su prodrli Turci, ali su se uskoro povukli bez re-
zultata, zbog o{tre zime. Iste godine za kraqa je izabran Stefan Ostoja Ko-
tromani}, najvi{e po voqi vojvode Hrvoja Vuk~i}a. Bosna je 1399. godine Du-
brovniku ustupila Konavle i pojas prema Stonu, Slansko primorje. Bosanska
vlastela se opet orijentisala prema Ladislavu Napuqskom, podr`avaju}i we-
46
gove pretenzije na ugarski presto. @igmund je zbog toga jo{ 1398. godine kre-
nuo u rat protiv Bosne, napadaju}i zapadne Hrvojeve posede. Kraq Ugarske je
pora`en, pa mu je Hrvoje oteo `upu Dubicu i zadr`ao je tri godine. I slede-
}i ma|arski napad je odbijen. Pod bosanskim pritiskom Zadar je 1401. godine
priznao vrhovnu vlast Ladislava Napuqskog, a 1402. godine Trogir i [ibe-
nik preko Hrvoja i Ostoje. U zajedni~koj akciji Hrvojeve vojske i Ladislavo-
ve flote pot~iwen je i Split. Pla{qivi Ladislav Napuqski do{ao je u Za-
dar, ali se nije usudio da ode u Ugarsku i tamo se kruni{e, pa je vojvodu Hrvo-
ja imenovao za kraqevskog namesnika Ugarske, Hrvatske, Dalmacije i Bosne,
daju}i mu titulu splitskog hercega. Pod fakti~ku bosansku vlast opet su do-
{li primorski gradovi. Vojvoda Hrvoje je bio neposredni gospodar Splita,
Bra~a, Hvara i Kor~ule, a izrastao je u glavnu li~nost bosanske kraqevine u
~ijoj senci je vladao kraq Ostoja. “Ladislav je i formalno uzvisio hercega ka-
ko herce{kom titulom koja je podizala rang, tako i namesni{tvom koje je obr-
nulo prirodni red: kao bosanski velika{ Hrvoje je bio pod vla{}u Ostojinom,
a kao kraqev namesnik uzdigao se iznad wega.” (str. 197.)
Stefan Ostoja je te iste godine zao{trio odnose sa Dubrovnikom, a we-
gov velika{ Radi~ Sankovi} je s vojskom u{ao u Slansko primorje. Dubrov-
~ani su Hrvoju tajno ponudili godi{wi danak ako ih izmiri sa kraqem, ali
ta intervencija nije uspela, pa je sam Ostoja po~eo da hara dubrova~kom teri-
torijom, doprev{i i do gradskih zidina. Hrvoje nije pomagao Ostoji u wego-
vim ratnim naporima, do{lo je do razdora u kome je Ostoja odlu~io da pono-
vo postane vazal @igmunda Luksembur{kog. Posle niza peripetija, Hrvoje se
pomirio sa Ostojom i @igmundom. @igmund je od Ostoje tra`io da Dubrov-
niku vrati primorske oblasti, a uskoro je izbio novi sukob izme|u Ostoje i
Hrvoja. Hrvoje je 1404. godine oborio Ostoju sa kraqevskog prestola, pa je ple-
mi}ki sabor, stanak, za kraqa izabrao Tvrtkovog sina Tvrtka II. Opet se Bo-
sna preorijentisala prema Ladislavu Napuqskom. @igmund je poslao vojsku
na Bosnu, pod komandom ma~vanskog bana Jovana Morovi}kog. Ma|ari su u{li
u Bobovac u koji se ve} sklonio Ostoja, a 1405. godine ma|arska vojska je osvo-
jila i Biha}. Ma|ari su udarili i 1406. godine i te godine pola Bosne opusto-
{ili. @igmund je 1408. godine pokrenuo krsta{ki rat protiv Bosne, pod iz-
govorom iskorewivawa jeretika. U tom ratu je skoro dvesta bosanskih plemi-
}a posekao. Bosnu je izdao i Ladislav Napuqski nude}i Veneciji da otkupi dal-
matinske gradove i ostrva. Kad je to vojvoda Hrvoje saznao, odlu~io je da se iz-
miri sa @igmundom podvode}i pod wegovu vrhovnu vlast [ibenik, Trogir i
Nin, dok je Zadar sa okolnim ostrvima i daqe priznavao Ladislava. U Bosni
je do{lo do krvavog razdora koji je zavr{en tako {to su i drugi plemi}i pri-
znali @igmunda.
Godine 1409. svrgnut je kraq Tvrtko II, a slede}e je @igmund imenovao voj-
vodu Hrvoja za bosanskog potkraqa, nameravaju}i da se on li~no kruni{e i za
bosanskog kraqa. Ali, tada se vratio biv{i kraq Stefan Ostoja, koji je uz po-
mo} Sandaqa Hrani}a povratio presto. Godine 1410. @igmundova vojska je s Hr-
vojevom podr{kom napala na Bosnu i prinudila Sandaqa Hrani}a i Pavla Ra-
denovi}a da pristanu na @igmundovo krunisawe za kraqa Bosne. Pristanak je
vrlo kratko trajao. Neprijateqstva su obnovqena 1411. i Sandaq je napao Sre-
brenicu i wenu ma|arsku posadu. Posle toga je do{lo do novog mirewa i @ig-
47
mund je prihvatio Ostoju kao bosanskog kraqa i svog vazala. Na velikom sla-
vqu u Budimu 1412. godine na{li su se svi vode}i bosanski velika{i i kraq Ste-
fan Ostoja, a tada su i okon~ana duga bosansko-ugarska sporewa i sukobi. Me-
|utim, nastala su nova unutra{wa trvewa. Dok je Sandaq Hrani} sa srpskim de-
spotom ratovao protiv Turaka, Hrvoje Vuk~i} je nasrnuo na wegove oblasti. @ig-
mund je zbog toga 1413. godine Hrvoja proglasio za odmetnika, na{to se Split
odvojio od Hrvojevih oblasti, a ma|arski kraq je Bra~, Hvar i Kor~ulu daro-
vao Dubrov~anima, a severozapadne oblasti, iza Cetine, hrvatskim velika{i-
ma. Hrvoje je nastojao da povrati @igmundovo poverewe obe}avaju}i i da }e pre-
}i na katoli~anstvo, ali su wegove molbe bile uzaludne. Po{to ga je i Vene-
cija ostavila na cedilu, Hrvoje je jedinu pomo} dobio od Turaka 1414. godine.
Turci su doveli i biv{eg kraqa Tvrtka, pa je u Bosni do{lo do dvovla{}a. Pro-
tiv Hrvoja je 1415. godine krenula ugarska vojska, koja se kod La{ve sukobila
sa Turcima. Tu su Ma|ari pora`eni. Posle toga su se kraq Ostoja i Sandaq Hra-
ni} pomirili sa Hrvojem, odrekli se @igmunda, pa je sultan priznao Ostoju kao
bosanskog kraqa. Ma|ari su oterani i iz Usore, a u Bosni su nastavqeni unu-
tra{wi sukobi. Kraq Ostoja i Sandaq Hrani} su uhvatili i pogubili Pavla
Radenovi}a, koji je podr`avao Tvrtka II. I Pavlov sin je umalo oslepqen, a ze-
mqa razdeqena. Kako su se ipak oba Pavlova sina spasla, Petar i Radoslav Pa-
vlovi} su uz tursku pomo} krenuli u borbu sa o~evim ubicama 1415. godine, a bor-
be i pusto{ewa su nastavqeni i 1416. godine. Te godine je umro vojvoda Hrvoje.
Ostoja se na brzinu razveo, pa o`enio Hrvojevu udovicu Jelenu i tako se do~e-
pao najve}eg dela Hrvojevih poseda. Plemi}ki stanak je 1416. godine sazvao sul-
tan Mehmed preko svojih izaslanika i tu je odlu~eno da se Ostoja uhvati i utam-
ni~i. Saznav{i {ta mu se sprema, Ostoja je izbegao goniocima i okrenuo se pro-
tiv Sandaqa Hrani}a. Zauzeo je Blagaj i pot~inio humsku vlastelu. Kraq Ste-
fan Ostoja Kotromani} umro je 1418. godine.
Iste godine su provalili ponovo Turci, poma`u}i potisnutom Sandaqu
Hrani}u. Ostojin sin Stefan Ostoji} izabran je za kraqa. Nastavio je sukob
sa Sandaqem, ali i poremetio odnose sa Dubrov~anima. Zbli`io se sa Pavlo-
vi}ima, ali se i zavadio kad su Turci 1420. godine ponovo Bosnu napali. Pe-
tra Pavlovi}a su uskoro Turci pobedili i pogubili. Sandaq je tada povratio
ve}i deo Humske zemqe. Uz Sandaqevu pomo} na presto se vratio Stefan Tvrt-
ko IIi ubrzano se u~vr{}ivao na vlasti. Obnovio je odnose sa Venecijom i Ugar-
skom. Izmirio je Sandaqa Hrani}a i Radoslava Pavlovi}a, koji su se uskoro
i orodili. Sre|ivawe unutra{wih politi~kih prilika spre~ilo je daqe tur-
sko me{awe i me{etarewe. Godine 1424. Tvrtko II je uspe{no odbio turski na-
pad, ali 1425. godine nije uspeo da despotu Stefanu preotme Srebrenicu. Tur-
ci su 1426. godine upali u Bosnu i izveli velika pusto{ewa. Zbli`avaju}i se
sa Ugarskom, po ma|arskom nagovoru Tvrtko je 1427. godine izdao povequ te-
stamentarnog karaktera da presto ostavqa u nasledstvo grofu Hermanu Ceq-
skom. Time se sukobio sa oblasnim gospodarima i izgubio podr{ku Sandaqa
Hrani}a i Radoslava Pavlovi}a. Kad je Tvrtko II zaprosio @igmundovu ro|a-
ku Doroteju, osumwi~en je da u Bosni podr`ava jeretike i {izmatike. Uspeo
je da se opravda pred papom Martinom V i 1428. godine je o`enio Doroteju, ali
je vlastela bojkotovala wegovu svadbu. Bosna je bila u dvostrukom vazalnom od-
nosu, prema ugarskom kraqu i turskom sultanu.
48
Godine 1433. srpski despot je Tvrtku IIoduzeo Usoru, Zvornik i Teo~ak. Ra-
doslav Pavlovi} i Sandaq Hrani} su u tom sukobu podr`ali despota. Protiv-
nici Tvrtkovi u Bosnu su doveli Radivoja Ostoji}a kao pretendenta na presto,
pa je Tvrtko morao da be`i u Ugarsku. Vratio se 1434. godine u Bosnu uz pomo}
ugarske vojske, a smrt Sandaqa Hrani}a omogu}ila mu je 1435. godine da otera
Radivoja Ostoji}a. Me|utim, ubrzo se osamostalio Sandaqev naslednik Ste-
fan Vuk~i} Kosa~a, {to mu je Tvrtko IIpriznao 1436. godine. Turci su opet 1439.
godine upali u Bosnu i harali zemqom sve do nadomak Jajca. Slede}e godine Tvrt-
ko II je opsedao Omi{ zajedno sa Stefanom Vuk~i}em i grad je pao. Tvrtko je
1443. godine napao ve} vrlo mo}nog Vuk~i}a, ali je ubrzo molio Dubrovnik da
bude posrednik u sklapawu mira. Iste godine Stefan Tvrtko II je umro. Vla-
stela je za novog kraqa izabrala Ostojinog sina Stefana Toma{a Kotromani-
}a. Stefan Vuk~i} je pune tri godine poku{avao da za kraqa nametne Radivo-
ja Ostoji}a, ali neuspe{no. Ugarski kraq Vladislav je, posle nekih nedoumi-
ca oko pretenzija Ceqskih, potvrdio Stefana Toma{a za kraqa Bosne. Toma{
je u savezu sa Venecijom i Ivani{em Pavlovi}em 1444. godine napao Stefana
Vuk~i}a i zauzeo trg Drijeva. Iste godine Turcima je preoteo Srebrenicu. Ste-
fan Vuk~i} je protiv kraqa Toma{a anga`ovao Turke. Toma{ je morao da se
skloni u Bobovac, a protiv wega su se udru`ili srpski despot i humski vojvo-
da, pa je kraq opet izgubio Srebrenicu. Mir je postignut 1446. godine kad je kraq
o`enio vojvodinu k}erku Katarinu. Sporewa sa despotom su nastavqena.
U vreme kraqa Stefana Toma{a Kotromani}a do{lo je do velike kato-
li~ke prozelitske akcije u Bosni, koju su provodili fraweva~ki monasi. Pro-
gonu bogumila rado se prikqu~io Toma{, najvi{e motivisan mogu}no{}u da
lako pleni wihovu imovinu. Wegova pohlepa je bila utoliko ve}a {to su bo-
gumili u me|uvremenu odustali od svog prvobitnog asketizma i odali se sti-
cawu materijalnog bogatstva. Oblasni gospodari su ubrzano prelazili na ka-
toli~anstvo, pa i Hrvojevi potomci \ura| i Petar Vojsali}. Stefan Vuk~i}
se ponovo sukobio sa Stefanom Toma{em 1448. godine i wihov sukob je tra-
jao naredne tri godine. Iste godine kad je pao Carigrad, 1453. godine sudari-
li su se kraq Toma{ i herceg Stefan povodom nasle|a primorskog bana Pe-
tra Talovca. Godine 1456. ujedinila ih je nova turska opasnost. Slede}e godi-
ne Turci su ponovo u{li u Bosnu i razorili je do Save. Toma{u je izostala
obe}ana pomo} pape i evropskih vladara. Sledila je 1458. godine nova turska
provala, a kad je sa sultanom sklopio mir, Toma{ je po`urio da sina o`eni
k}erkom srpskog despota. I 1459. godine Turci upadaju u Bosnu i opsedaju Bo-
bovac i Vranduk. U protivnapadu Toma{ je opsedao tursko utvr|ewe Hodidjed.
Toma{ev sin je optu`en da je predao sultanu Smederevo bez borbe samo da bi
svoju glavu spasao, pa su o tome brujale evropske prestonice.
Tih posledwih godina bosanske samostalnosti bogumilska jeres sasvim pro-
pada, a me|u katolicima i pravoslavcima po~iwe pravo utrkivawe ko }e vi-
{e novih vernika pridobiti. “Bosanski frawevci su se 1455. godine `alili
Ivanu Kapistranu, a on je te `albe prenosio papi, da ih ra{ki mitropolit
spre~ava da pokr{tavaju one koji su dr`ali patarensku veru, tako da mnogi umi-
ru ’izvan vere’, jer ne}e da prime pravoslavqe.” (str. 319.) Toma{ je otvoreno
favorizovao frawevce. Mnogi bogumili su nasilno pokatoli~eni, ali nisu
iskreno prihvatili novu veru, pa su potpomagali turska osvajawa. Toma{ je
49
1460. godine bio prinu|en da Turcima preda Usoru, Srebrenicu, Zvornik i Te-
o~ak, a 1461. godine kraq je umro. Sumwalo se da je otrovan. Presto je nasle-
dio wegov sin Stefan Toma{evi} i on je odmah uspostavio slogu sa hercegom
Stefanom posredovawem svoje ma}ehe i hercegove k}erke Katarine. Iste go-
dine do{lo je do sukoba sa dalmatinskim banom Pavlom Stran~i}em. Godine
1462. popravqeni su odnosi sa Ugarskom. Sultan Mehmed II je 1463. godine li~-
no udario sa velikom vojskom, blokirao eventualnu mogu}nost ugarske pomo-
}i preko Save, pa opseo Bobovac i Jajce. Kraq Stefan se sklonio u Kqu~. Pa-
{a koji je opsedao tvr|avu obe}ao je kraqu da }e ga pustiti ako se preda. Kraq
je mislio da se mo`e izvu}i kao ranije u Smederevu. Predao se, a sultan je na-
redio da se Stefanu Toma{evi}u odse~e glava. Nijedna tvr|ava bosanska ni-
je pru`ala neki zna~ajniji otpor. Sultan je u svim gradovima uspostavio tur-
sku posadu, pa se vratio. Nakon Mehmedovog povla~ewa, ugarski kraq Matija
Korvin napao je wegova bosanska upori{ta. Posle du`e opsade Ma|ari su osvo-
jili Jajce i ve}i broj drugih gradova. Slede}e godine sultan se vratio s veli-
kom vojskom, ali nije uspeo da povrati Jajce. Ma|ari su zauzeli Usoru, opseda-
li Zvornik i probili se do Srebrenice.
Godine 1465. sultan Mehmed II je u Bosni postavio vazalnog kraqa Mati-
ju Kotromani}a, sina Radivoja Ostoji}a i unuka kraqa Stefana Ostoje. U po-
sedu je imao oblast La{ve i figurisao je kao vazalni kraq narednih {est go-
dina. Godine 1471. proklamovao je obnovu bosanske kraqevine na teritorija-
ma koje je kontrolisao. Za kraqa Bosne proglasio je plemi}a Nikolu Ile~kog
i on je iste godine u Jajcu krunisan. Da bi mu kontrirao, sultan je sa svoje stra-
ne za novog kraqa proglasio Hrvojevog potomka Matiju Vojsali}a. Turski iza-
branik je odmah potom stupio u vezu sa ma|arskim kraqem. Saznav{i za to, Tur-
ci su opseli wegovih {est gradova. Matija Korvin je 1476. godine poslao voj-
nu pomo} opsednutom Matiji Vojsali}u koja ga je izbavila, ali je slede}e go-
dine umro, kao i Nikola Ilo~ki. Bosna je potpuno utonula u tursko ropstvo.
4. Istorija Humske zemqe, Travunije
i Neretqanske kne`evine
Konstantin Porfirogenit je pisao da su Avari u potpunosti opusto{i-
li staru rimsku provinciju Dalmaciju. Navodi da su Hrvati u delu Dalmaci-
je gde su se naselili zatekli Avare, da su jedan deo Avara pobili, a drugi po-
korili. One Avare koje su pokorili, Hrvati su kasnije asimilovali. Takva je
bila situacija do reke Cetine. I za podru~je Srbije Konstantin Porfiroge-
nit navodi da je bilo potpuno opusto{eno od Avara, ali se tu Avari nisu za-
dr`avali. On izri~ito ka`e da su Dukqa, Paganija, Zahumqe i Konavli bili
pusti, jer su tamo{wi narod Avari pobili i porobili, {to zna~i odveli u rop-
stvo. U glavi 30 svog “Spisa o narodima”, koji je nastao polovinom desetog ve-
ka, on ka`e da “u Hrvatskoj jo{ uvijek ima avarskih potomaka i po wima se vi-
di da su Avari.” (“Istorija Crne Gore”, Redakcija za istoriju Crne Gore, Ti-
tograd 1967, str. 284.) Interesantno je da “ovoj, skoro antropolo{koj opasci
Porfirogenit dodaje jo{ i jednu administrativnu dopunu, kada razlikuje oblast
Krbave, Like i Gackog, kojom upravqa ban, od jedanaest hrvatskih plemenskih
`upanija.” (str. 284.) Avarske najezde u dalmatinskom delu Ilirika ostavile
50
su mnogo arheolo{kih i toponimskih tragova, ali apsolutno nema nikakvih
znakova o eventualnom prisustvu Slovena, ni u pisanim izvorima ni u arheo-
lo{kom materijalu, sve dok se nisu pojavili Srbi i Hrvati na poziv cara Ira-
klija. Konstantin Porfirogenit je krajwe jasan i izri~it kad tvrdi da su Du-
kqani, Zahumqani, Travuwani, Konavqani i Neretqani – Srbi. Za Dukqu pre-
cizira da u woj stanuju Zahumqani. Dakle, re~ je o istom srpskom plemenu ko-
je je naselilo i oblast Huma.
a) Period `upa i autonomnih kne`evina
Srbi su se koncentrisali u mawim naseqenim konglomeracijama koje su
se zvale `upe, i to u dolinama reka, kra{kim poqima, visoravnima itd. Ve}i
broj tih `upa formirao je kne`evine. Istorijski su zapam}ene kne`evine u
Jadranskom primorju, jer je o wima ostalo pisanog traga, dok su one iz unutra-
{wosti jednostavno zaboravqene u procesu formirawa prve srpske dr`ave. Raz-
log je verovatno u tome {to su primorske kne`evine Dukqa, Travunija, Zahu-
mqe i Neretqanska pokazale i vi{i stepen organizaciono-politi~ke vital-
nosti, pa se s wima u tom pogledu mogu meriti samo Ra{ka i Bosna. Istorij-
ski podaci govore da je u Zahumqu predvodni~ku ulogu imao rod Vi{evi}a, s
predvodnikom Mihailom, a rod Beloja u Travuniji, dok za Dukqu i Neretqan-
sku kne`evinu ne postoje sli~ni izvornici. Te oblasti nisu imale kne`eve u
pravom smislu, nego svojevrsne starije `upane, kako navodi Porfirogenit. Tu
se treba podsetiti prethodnog podatka da su Srbi i u prapostojbini imali ne-
ku vrstu primitivne kraqevine, te da ih je jedan od kraqevih sinova doveo u Ili-
rik, u oba wegova dela, Dalmaciju i Panoniju, kao i u Prevaliji i Gorwoj Me-
ziji. Centralna vlast je bila veoma labava, kao i vizantijska vrhovna, pa su glav-
nu re~ vodile rodovske stare{ine. Srpski arhont ili kraq priznavao je vrhov-
nu vlast vizantijskog cara, a Porfirogenit za starije `upane kao rodovske sta-
re{ine ka`e da se “pokoravaju iskqu~ivo svojim arhontima”. Osnovne poli-
ti~ko-teritorijalne jedinice su bile `upanije. Po Porfirogenitu, Travuwa-
ni vode porijeklo od nekr{tenih Srba pod “onim arhontom koji je prebjegao
caru Irakliju” i zato su “arhonti Travunije bili pod vla{}u arhonta Srbi-
je, ali u drugoj polovini VIII do sredine IX vijeka wihova mo} raste, te iako su
samo `upani, oni vladaju nad cijelom Travunijom.” (str. 302.)
Pored `upana, u upravqawu `upom u~estvovali su svojevrsni `upski sa-
bori, koje su ~inili najugledniji predstavnici svih porodica, tako da se jo{
uvek odr`avao prvobitni sistem vojni~ke demokratije razvijenog plemenskog
ure|ewa. Staro, anti~ko, romansko stanovni{tvo je zate~eno samo u retkim
planinskim izbegli~kim grupama ili u primorskim gradovima, prestravqe-
no prethodnim avarskim divqa{tvom i veoma prijateqski nastrojeno prema
novoprido{lim Srbima. Iako su pripadali sasvim druga~ijoj civilizaciji,
oni su relativno brzo asimilovani, vr{e}i presudan kulturni uticaj na srp-
ski narod, hristijanizuju}i ga i oboga}uju}i dostignu}ima starog gr~kog i rim-
skog dru{tva. Najvi{e Romana izbeglo je na jadranska ostrva, gde su bili naj-
za{ti}eniji jer Avari nisu raspolagali flotom. Sedmi i celi osmi vek Sr-
bi su `iveli u svojevrsnom poludr`avnom stawu, postepeno prelaze}i na hri-
{}anstvo i preuzimaju}i ranofeudalne dru{tvene odnose.
51
 U “Barskom rodoslovu” kao posebna srpska oblast pomiwe se i Podgorje,
koje bi obuhvatalo Nik{i}ko poqe, Gorwu Mora~u, dolinu reke Komarnice,
dowu Pivu, Gata~ko i Nevesiwsko poqe, Vi{evu na gorwoj Neretvi, Kom, Da-
bar, Neretvu i Ramu. U drugim izvorima nema pomena, a s obzirom da je prema
nepodeqenom mi{qewu nau~ne kritike Pop Dukqanin suvi{e ma{tovit i ve-
oma nepouzdan pisac u pitawima elementarne faktografije, ostaje dilema da
li je Podgorje zaista postojalo kao teritorijalno-politi~ka celina.
Zahumqani se prvi put pojavquju u pisanim dokumentima s podatkom da su
izme|u 820. i 829. godine iskoristili slabu vladavinu vizantijskog cara Mi-
haila II da se osamostale pod vla{}u svog `upana. Slede}i put se pomiwu 871.
godine u odbrani Bara od Saracena, a potom su zajedno sa Neretqanima pre-
bacivani i preko Jadranskog mora da u~estvuju u odbrani Ju`ne Italije. Ne-
retqani se pomiwu 830. godine kad su poslali izaslanika mleta~kom du`du da
se pravdaju zbog prethodnih u~estalih gusarskih napada na venecijanske bro-
dove. Tad su s Mle~anima ugovorili mir i me|usobno nenapadawe, ali se toga
sporazuma nisu dugo dr`ali, pa su 834. godine napali i pobili veliku grupu Mle-
~ana koji su se trgova~kim poslom vra}ali iz Beneventa. Godine 840. Veneci-
ja {aqe vojnu ekspediciju od 32 ratna broda protiv Neretqana, koja nije ima-
la velikog uspeha pa je sklopila mir s neretqanskim vojvodom Dru`ikom. Dok
su Zahumqani i Neretqani branili Ju`nu Italiju, wihove zemqe je poharao
vizantijski admiral Niceta, koji je tada dosta tamo{wih Srba i u ropstvo od-
veo. Vizantija im se svetila zbog ~estog pqa~kawa romejskih gradova na oba-
li mora. Tada otpo~eta neprijateqstva trajala su do 878. godine. Kompromis
je postignut tako {to su, na primer, Zahumqani i Travuwani od 881. godine od
Dubrov~ana po~eli da dobijaju godi{wi tribut da ne bi ugro`avali okolinu
grada, wegove stanovnike i vinograde. Dubrova~ki danak nazivao se mogori{.
Osnovano se pretpostavqa da su sve od dolaska Srba na Balkan Zahumqanima
upravqali preci Mihaila Vi{evi}a u kontinuitetu. Konstantin Porfiro-
genit je pisao da naziv Zahumqe poti~e od brda Hum, dok Joanes Lucius sma-
tra da je prvi naziv reke Trebi{wice bio Zahuma ili Zahum{tica, {to na-
vode [afarik i Stanojevi}. Ve}i broj brda u dana{woj Hercegovini nazivao
se Humom, kao i veliko selo nadomak Popova poqa. Svesrpski vladar Petar
Gojnikovi}, koji je ve} gospodario Humskom zemqom, ovladao je 912. godine i
Neretqanskom kne`evinom.
Kako navodi [afarik, Zahumqani su se definitivno, po tre}i put, po-
krstili u vreme kneza Mihaila Vi{evi}a, koji je tada za svoju porodi~nu sla-
vu odredio Svetog arhan|ela Mihaila. Otac mu se zvao Vi{eslav, po reci Vi-
sli sa koje su se, kako ka`e Porfirogenit, Srbi doselili. Mihailo je bio bli-
zak saveznik bugarskog cara Simeona, kome je pomogao 917. da zarobi Petra Goj-
nikovi}a, kako bi opet osamostalio Zahumqe. Tada je i pro{irio svoju teri-
toriju na ra~un Travunije i Dukqe. Me|utim, vizantijski car Giman pridobio
je Mihaila Vi{evi}a na svoju stranu 923. godine imenuju}i ga patricijem i pro-
konzulom i daju}i mu upravu nad Dubrovnikom i Kotorom. Zahumqani od tada
u~estvuju u vizantijskim borbama protiv Bugara, kako su Bugari oterav{i srp-
skog vladara Zaharija do{li na zahumsku granicu. Po{to je Mihailo po po-
zivu pape Jovana H u~estvovao 925. godine na splitskom crkvenom saboru, ka-
ko iznosi hrvatski istori~ar Ferdo [i{i} na 217. strani svog “Priru~ni-
ka”, na osnovu Vi{evi}evog u~e{}a u slu`benom izve{taju se govori i o srp-
52
skom u~e{}u na saboru. Ve} na drugom splitskom saboru 927. godine Mihailo
Vi{evi} nije u~estvovao, jer tu nije ni bilo re~i o srpskim pitawima, nego
samo o hrvatsko-bugarskim odnosima. Kada je Mihailo Vi{evi} umro oko 930.
godine, Zahumqe je ~vr{}e integrisano u srpsku dr`avu ^aslava.
U “Barskom rodoslovu” stoji da je 976. godine u takozvanu Tetrarhiju, od-
nosno Hum, Travuniju, Dukqu i Podgorje, na vlast do{ao zet ra{kog `upana
Predimir koji je imao ~etiri sina, Hvalimira, Boleslava, Dragoslava i Sve-
vlada. Poverene zemqe Predimir je razdelio tako da je Hvalimir na upravu
dobio Dukqu, Boleslav Travuniju, Svevlad Podgorje, a Dragoslav Humsku ze-
mqu. Posle Predimirove smrti u Tetrarhiji je na vlast do{ao Boleslavov sin
Silvester, pa Tugomir, onda Hvalimir sa svoja tri sina, od kojih je Dragimir
upravqao Humom i Travunijom. Nakon {to je Samuilo pobedio srpskog kra-
qa Vladimira i opqa~kao wegove zemqe, omogu}io je Dragimiru da opet pre-
uzme Travuniju. Nakon toga su Dragimira Kotorani uhvatili i pogubili, ali
je wegova `ena umakla i rodila sina Dobroslava – Vojislava. Dobroslav – Vo-
jislav se priklonio vizantijskom caru Vasiliju II, koji mu je omogu}io da ovla-
da Travunijom. Tada je humski knez Qutovid sa ra{kim `upanom i bosanskim
banom na wega krenuo, a Vojislav je poslao sina Gojislava da im se suprotsta-
vi. Gojislav je u tom sukobu rawen, a nedugo zatim umro je Vojislav.
Stefan Vojislav je 1043. godine ovladao svim srpskim zemqama, pa i Za-
humqem. Skoro sto godina Zahumqe nije izdvajano iz celine srpske dr`ave, a
onda ga od 1131. godine u posedu ima Gradiwa, kao i Dukqu, Trebiwe i primor-
je od Kotora do Skadra. Gradiwu je nasledio sin Radoslav. Kada je priznao vr-
hovnu vlast vizantijskog cara Manojla, izbila je pobuna, pa je na vlast dove-
den Uro{ev sin Desa. Godine 1165. Zahumqe je Nemawa poverio bratu Miro-
slavu. Miroslav je umro oko 1198. godine, a nasledio ga je maloletni sin An-
drija. Andriji je kne`evski polo`aj preoteo brat Petar. Tada je Hum dopirao,
tako|e, sve do reke Cetine. Kad je Petar umro oko 1230. godine, nasledio ga je
unuk Tolen, koji je `iveo do 1239. godine. Tad su celu Humsku zemqu preuzeli
bra}a Branivojevi}i, a onda je upao Stefan Kotromani} i oterao ih, dok je
Petra Tolenovi}a, Tolenovog sina, ostavio na wegovom malom posedu u Po-
povom poqu i Primorju. Bosanski ban je svoju k}erku Katarinu udao kasnije
za Nikolu, Petrovog strica, nakon {to je Petra ubio jer nije hteo da mu se po-
kori. Godine 1249. kao veliki humski knez pomiwe se Andrija sa sinovima Bog-
danom i Radoslavom. Ne{to pre toga ugarski kraq Koloman je uni{tio bogu-
milske jeretike u Humskoj zemqi izme|u Neretve i Cetine, na kojoj se nije pro-
tezala Andrijina vlast. Ve} 1254. godine kao veliki knez Humske zemqe u is-
pravama se pomiwe Andrijin sin Radoslav.
S druge strane, podaci o Neretqanima su jo{ re|i, krajwe sporadi~ni, slu-
~ajni takore}i. Zna se da su jednom prilikom ubili splitskog nadbiskupa, da
su bili krajwe nepokorni, slobodoqubivi, nasilni, gusarski raspolo`eni. Du-
go im je gusarewe bilo osnovna privredna delatnost. Wihova oblast ispod Bi-
okova nekad je nazivana i Podgorinom, {to treba razlikovati od `upe Podgor-
je. U zale|u wihovom `iveli su Imo}ani na zemqi koja je oduvek pripadala Za-
humqu. Te{ko je razlu~iti koji je podatak, vest ili nagove{taj o Neretqani-
ma verodostojan, a koji tek produkt narodne pri~e, legende, ma{te iz kasnijeg
perioda. “Sasvim je verodostojna, me|utim, isprava neretqanskog kraqa Beri-
53
goja iz 1050. godine, gde se on navodi cum cuppanis, a potpisani su kao svedoci
po imenu tri `upana (Radoban, Bodidrag i Sedrag) i satnik Tihan.” (Mihailo
Dini}: Humsko-Trebiwska vlastela, “Nau~no delo”, Beograd 1967., str. 2).
Po~etkom petnaestog veka cela teritorija nekada{we Neretqanske kne-
`evine na{la se u prostranoj oblasti vojvode Hrvoja Vuk~i}a, najsna`nijeg
bosanskog velika{a, uz Sandaqa Hrani}a i Pavla Radenovi}a. Hrvoje Vuk~i}
je dr`ao liniju Skadrin-Kqu~ pa do reke Save. U Skadrinu je dugo odr`ana srp-
ska vojna posada koju je car Du{an dodelio svojoj sestri kao za{titu wenih po-
seda. Oblast Hrvojeva je rekom Neretvom bila odeqena od Sandaqeve. Sandaq
Hrani} je bio pravoslavac, a Hrvoje Vuk~i} do kraja `ivota bogumil. U Jajcu
je izgradio bogumilski hram, ali istorijski podaci kazuju da je pomagao i pra-
voslavnu i katoli~ku crkvu. Desnu obalu Neretve do u{}a i predela Zaostro-
ga ispod Biokova zna se da su dr`ali lokalni plemi}i [imranovi}i. Rodo-
na~elnik im je Grgur [imrak koji se u dokumentima pomiwe 1433. i 1442. go-
dine, jer su wegovi kmetovi optu`ivani zbog pqa~ke, tu~e, otimawa stoke itd.
Izgleda da su neke posede imali i sa druge strane Neretve, u okolini Stoca,
dok su nevesiwskim krajem upravqali Pur}i}i, a dabarskim Pi}evi}i. Ste-
fan [imrakovi} je “bio o`ewen Milicom, k}erkom Tvrtka Borovini}a... S
druge strane znamo i za Vladislava [imrakovi}a, a Petar [imrakovi} se ja-
vqao kao Petar Pavlovi} humski vojvoda [imrakovi}... Kao sin i naslednik
kneza Pavla ugovara ne{to sa Vladislavom, sinom i naslednikom knegiwe Mi-
lice, ’iz reda Hrvoja hercega’ i Stjepana [imrakovi}a. An|ela pok. Vladi-
slava [imrakovi}a i Pavle, sin pok. Vladislava, zatim vojvoda Petar Pavlo-
vi} jo{ se javqaju kao naslednici hercega Hrvoja.” (str. 37-38.)
Travuniju su ~inile `upe Qubomir, Fatnica, Rudina kod Bile}e, Kru{e-
vica, Zrm, Risan, Dra~evica, Konavli i @rnovica. Centar Travunije predsta-
vqa grad Trebiwe. Zahumqe ili Humska zemqa, {to je najlep{i sredwovekov-
ni termin, obuhvatalo je deset `upa i to Ston sa Peqe{cem, Popovo poqe, Za-
`abqe, dolinu Neretve od Bregave i Trebi`ata do mora, Qubu{ki, Imotsko
poqe, Mostarsko blato, Dubravu i Dabarsko poqe. Sude}i prema zna~ajnim ar-
heolo{kim ostacima iz IX veka pretpostavqa se da je Zavala bila centar `u-
pe Popovo poqe, dok je Hum glavno mesto cele oblasti. @upa Qubu{ki ili
Velika gora grani~ila se sa `upom Rastok koja je pripadala Neretqanskoj kne-
`evini ili Paganiji. Grani~na linija je i{la preko Oraha, Graba i Va{aro-
vi}a. Paganija je daqe obuhvatala masiv Biokova i uzak primorski pojas sve
do reke Cetine, kao i ostrva Bra~ i Hvar. Sve su te srpske oblasti imale mak-
simalnu autonomiju u vizantijskoj dr`avi, koja se nije ni trudila da u potpu-
nosti ra{iri svoj administrativni aparat u unutra{wosti, pa se ograni~a-
vala na upravqawe primorskim gradovima, koje je tako|e bilo prili~no la-
bavo i ostavqalo im slobodu delovawa. Carevima je bilo dovoqno da je cela
Srbija mirna, a da Srbi {tite imperiju od prodora varvara. U osamostaqi-
vawu najdaqe su oti{li Neretqani, otvoreno se suprotstavqaju}i hristija-
nizaciji i bave}i se gusarstvom. Iz tih razloga protiv wih je 870. godine in-
tervenisala vizantijska flota kojom je komandovao dungar Nikita Orifa. Iste
godine Vizantija je potisla Franke i u~vrstila svoju vlast u dalmatinskim pri-
morskim gradovima, odbraniv{i ih i od Arapa, nakon {to su oni mnoge gra-
54
dove razorili. Tek tada je car Vasilije I privoleo Neretqane da se pokrste
i “oni su, po{to su poslali jedno poslanstvo caru Vasiliju tra`e}i da budu
pokr{teni, primili hri{}anstvo preko carskih delegata i gr~kih sve{te-
nika.” (str. 353.) Srbi nisu pokr{tavani misionarskim radom, nego je vladar,
`upan, knez sazivao sabor naroda koji je predvodio pa su zajedni~ki donosili
odluku da se kolektivno pokrste. I srpsko pokr{tavawe odvijalo se po svim
pravilima prvobitne plemenske demokratije.
U Zahumqu vrlo rano je stekla veliku mo} i bogatstvo plemi}ka porodi-
ca Vi{evi}a. Krajem devetog veka izvori pomiwu kneza Vi{etu, a 912. je na vla-
sti wegov sin Mihailo Vi{evi}. Mihailo je zarobio te godine vizantijskog
protostatora Petra Particijaka i predao ga bugarskom caru Simeonu. Godi-
ne 917. neretqanski knez Petar je vodio provizantijsku politiku, za razliku
od Mihaila koji je bio naklowen Bugarima. “Za vrijeme bitke kod Anhijala 917.
godine strateg Dra~a protostator Lav Gavduh vodio je jedno vizantijsko poslan-
stvo u Paganiju na pregovore sa srpskim knezom Petrom.” Iz izlagawa Konstan-
tina Porfirogenita se vidi da je Mihailo jo{ tada bio naklowen Bugarskoj.
“Qubomoran na ovo – ka`e Porfirogenit – Mihailo, arhont Zahumqa, prija-
vi Simeonu, arhontu Bugara, da car Romeja podmi}uje arhonta Petra da se po-
ve`e sa Turcima (Ma|arima) i zarati sa Bugarskom. To je dovelo do osvajawa
Srbije od strane Simeona i pada kneza Petra.” (str. 361.) Mihailo Vi{evi}
se i 926. godine pomiwe kao bugarski saveznik, pa je te godine i{ao u pqa~ka-
{ki pohod na neke ju`noitalijanske vizantijske posede. Zauzeo je grad Sipont.
Slede}e godine, kad je umro Simeon, Mihailo prelazi na vizantijsku stranu.
Od cara je dobio titulu prokonzula i status patricija, dok Porfirogenit na-
vodi da su Mihailovi posedi dopirali sve do dubrova~kih gradskih zidina, te
da su mu Dubrov~ani pla}ali najam vinograda. Godine 927. Mihailo je centar
svoje dr`ave premestio u oblast Stona. U~estvovao je i na Splitskom saboru
gde se 925. godine re{avalo o razgrani~ewu kotorske i dubrova~ke episkopi-
je, a postoji i papino pismo u kome se Mihailo oslovqava vojvodom.
Prvi gospodar Travunije koga izvori pomiwu je Beloja, koji je o`enio si-
na k}erkom srpskog vladara Vlastimira. Beloju je nasledio sin Krajina, pa unuk
Hvalimir i praunuk ^u~imir. I Vlastimir i Beloja su potomci prvobitnog
srpskog arhonta koji je svoj narod doveo na Balkan. “Po{to je udao svoju }er-
ku za Krajinu, Vlastimir je Krajinu imenovao za arhonta Travunije i time Tra-
vuniju doveo u zavisan polo`aj prema Ra{koj, tako da su potomci Krajine, Hva-
limir i ^u~imir, ostali uvijek podlo`ni ra{kim vladarima.” “Barski ro-
doslov” navodi da je Beloja samo nadimak Pavlimira, kao i da su wegovi pret-
hodnici bili Radoslav i Petrislav. S druge strane tvrdi da su pre Vlastimi-
ra veliki `upani ra{ki bili Tihomir i Qutimir, te da su se Qutimir i Pa-
vlimir-Beloje me|usobno sukobili oko prevlasti, i to na reci Limu, te da je
Qutimir poginuo na Ibru. Pop Dukqanin jo{ za Pavlimira, odnosno Belo-
ja ka`e da je ratovao protiv Ma|ara na podru~ju Srema i pobedio u bici kod
Bijeqine. U “Barskom rodoslovu” se, kroz nekoliko generacija, navodi ve}i
broj imena pripadnika vladaju}e porodice, Tihomir, Predimir, Kre{imir,
Hvalimir, Boleslav, Dragoslav, Svevlad, Silvestar, Stefan, Legec, Tugomir,
Hvalimir, Petrislav, Dragimir, Miroslav, sedam Legecovih sinova, ali je sve
to sa istorijskog aspekta krajwe nepouzdano jer nije potvr|eno nijednim dru-
55
gim izvorom, a kod Popa Dukqanina je bez adekvatnog pore|ewa nemogu}e ja-
sno razdvojiti faktografiju od ma{te ili naga|awa. U svakom slu~aju, re~ je
o veoma mo}noj i vitalnoj porodici.
U vreme Samuilovog carstva Konstantin Porfirogenit vi{e nije bio `iv,
a svoju kwigu “O upravqawu imperijom” pisao je izme|u 948. i 952. godine. Pop
Dukqanin vladavinu Tugomira u Travuniji datira paralelno sa usponom Sa-
muila ~iji je ustanak izbio 976. godine. Tugomira nasle|uje, prema Dukqani-
nu, Hvalimir, a za to vreme, prema “Barskom rodoslovu”, Travunija se pro{i-
rila na Zetu, Zahumqe i Podgorje. Po{to je Hvalimir imao tri sina, podelio
je zemqu, pa je Petrislavu dao Zetu, Dragimiru Travuniju i Zahumqe, a Miro-
slavu Podgorje: “Miroslav se slu~ajno udavio u Skadarskom jezeru, te je Petri-
slav dobio i wegove oblasti. Poslije smrti Petrislava vladaju dva vladara –
u Zeti Vladimir, sin Petrislava, a u Travuniji i Zahumqu wegov stric Dra-
gimir.” (str. 381.) Podloga Popu Dukqaninu za ove podatke bila je obiman isto-
rijski spis “Travunijska hronika”, a to je jedinstven, pa prema tome i nepro-
verqiv istorijski izvor. Dragimira je u svom pohodu prognao bugarski car Sa-
muilo, ali kad je Jovan Vladimir postao Samuilov zet, car je opet wegovom stri-
cu Dragimiru poverio upravu nad Travunijom.
Dragimir je ubijen u Tivtu, nastoje}i posle Vladimirove smrti da preu-
zme vlast u Dukqi. Sin Dobroslav mu se rodio kao posmr~e, detiwstvo je pro-
veo u Bosni kod ujaka, a mladost u Dubrovniku, gde su ga ro|aci obrazovali i
vaspitavali. U Dubrovniku je o`enio unuku cara Samuila. Posle Dragimiro-
ve smrti kao humski knez pomiwe se 1042. godine Qutovid, krajwe surevwiv pre-
ma dukqanskom kraqu Vojislavu i wegovoj dominaciji. Prema “Barskom rodo-
slovu” Travunijom je po~etkom jedanaestog veka vladao Predimirov sin Bole-
slav, ali taj podatak nije naro~ito pouzdan, jer Pop Dukqanin proverene ~i-
wenice po~iwe da iznosi tek kad na osnovu `itija pi{e o Jovanu Vladimiru.
Posle Dragimira vi{e nije bilo Travunskih poku{aja da se ovlada Dukqom.
Me|utim, u vreme Qutovida Travunija, Zahumqe, Bosna i Ra{ka su me|usob-
no solidarne u suprotstavqawu dukqanskoj dominaciji, sve dok wihov otpor
nije slomqen. Posle Vojislavqeve smrti Travunija je ponovo nemirna, a Za-
humqe van kontrole. Domanekova pobuna jo{ vi{e je situaciju komplikovala,
ali i posle wegove pogibije Travunija je imala izvesnu autonomiju, pa je poslu-
`ila kao Radoslavqevo uto~i{te. “Travunija je, pogotovu u vrijeme dinasti~-
kih borbi i kriza u Dukqi, bila slabo vezana sa centralnom vla{}u, tako da
su neki neprijateqi kneza Radoslava, za wegove vlade lako pobunili Travuni-
ju, Zahumqe i dijelove Dukqe i predali ih ra{kom `upanu Desi. Isto tako sa-
mostalan polo`aj imalo je i Zahumqe, {to se mo`e zakqu~iti po tome da je u
Zahumqu Gradihna na{ao uto~i{te pred progonima kraqa \or|a.” (str. 405.)
Dokumenti pomiwu trebiwskog `upana Greja koga su Vizantinci zarobi-
li 1150. godine u bici na Tari, ali se on ve} slede}e godine oslobodio, pa ga
Desa pomiwe kao svedoka u svojoj poveqi. Umro je oko 1180. godine u vreme vla-
sti posledweg dukqansko-humskog kneza Mihaila. [to se ti~e Podgorja, tu je
ostalo najmawe istorijskih podataka. Kada je vizantijska vojska posle 969. go-
dine udarila na Ra{ku, ra{ki `upan sa dvojicom sinova i }erkom pobegao je
u Dukqu i tamo se wegova }erka Prehvala udala za dukqanskog kraqa Predi-
mira. Predimir je tada `eninog brata Radigrada postavio za `upana Trebje-
56
se i Onogo{ta. Godine 976. Predimir je sa izbeglim ra{kim `upanom orga-
nizovao antivizantijsku pobunu u Ra{koj, svoga tasta vratio na vlast, ali sa-
da kao sopstvenog vazala. Podgorje sa svim `upama posle Predimirove smr-
ti nasledio je Svevlad, wegov najmla|i sin. I u vreme kraqa Hvalimira Pod-
gorje je podre|eno Dukqi, a oblasni gospodar mu je najmla|i Hvalimirov sin
Miroslav. Posle Miroslavqeve pogibije, wegov najstariji brat Petrislav
preuzeo je Podgorje i potpuno ga ujedinio sa Dukqom.
Pre 1189. godine Stefan Nemawa je oteo Humsku zemqu svom sestri}u Mi-
hailu i predao je na upravu bratu Miroslavu. Mihailova udovica Desislava
je izbegla u Dubrovnik. Me|utim, u vreme kraqa Uro{a, “zavr{ava se period
posebnih kne`evina kojima upravqaju ogranci porodice Nemawi}a. U goto-
vo isto vrijeme i{~ezavaju humski kne`evi, potomci Nemawinog brata Mi-
roslava i Vukanovi nasqednici u Zeti. Te{ko je pretpostaviti da je to rezul-
tat slu~ajnog sticaja okolnosti. Jo{ sredinom XIII vijeka Miroslavqevi po-
tomci sklapaju posebne ugovore s Dubrovnikom; humski `upan Radoslav, sin
kneza Andrije, bio je ~ak u jedan mah neprijateq kraja Uro{a I i ulazio je u sa-
vez sa Dubrov~anima i bugarskim carem protiv srpskog kraqa. Za vrijeme Dra-
gutina `ivi jo{ uvijek u Humu jedan sin kneza Andrije, ali vi{e nema kne`ev-
sku titulu. Vlast u Humu vr{i u ime kraqa Kaznac u dogovoru sa vlastelom.
Miroslavqevi potomci su pali na polo`aj lokalne vlastelske porodice, a
stvarnu vlast su dobili qudi koje ovamo {aqu srpski kraqevi.” (str. 12-13.,
kwiga druga, tom I)
Po~etkom ~etrnaestog veka u Humsku zemqu je provalio hrvatski ban Pa-
vle [ubi} Bribirski i zauzeo dolinu Neretve, Nevesiwe, Ston i obalu do Du-
brovnika, postavqaju}i kao svog namesnika na osvojenoj teritoriji hrvatskog
velika{a Konstantina Nelip~i}a. Pavle Bribirski je u~estvovao 1301. go-
dine i u opsadi Kotora, poma`u}i Veneciju, Zadar i Dubrovnik u nastojawu
da se Kotor uni{ti, ali neuspe{no. Te prodore na srpsku teritoriju omogu-
}io mu je unutra{wi sukob Milutina i Dragutina. Milutin je 1318. godine kre-
nuo da povrati srpske kraqevske posede, pa je zarobio Grgura, brata Mladena
[ubi}a. Pustio ga je kad su hrvatski velika{i vratili sve srpske zemqe. Kad
je mladi kraq Du{an uveliko obavqao dr`avne poslove, u Humskoj zemqi su
se osilili i odmetnuli lokalni velika{i, bra}a Branivojevi}i, sukobiv{i
se sa Dubrovnikom i Bosnom, ali su pora`eni pa je Stefan Kotromani} Hum
prikqu~io Bosni, a Dubrov~ani su oteli Ston i Peqe{ac, koje im je Du{an
kasnije potvrdio.
U Zahumqu jedna od najja~ih plemi}kih porodica bili su Nikoli}i, a dva
brata Bogdan i Vladislav potomci Nemawinog brata Miroslava i sestri}i
Stefana Kotromani}a. Wihovi preci su izgubili vladaju}i polo`aj, ali je
porodica ponovo vremenom oja~ala i po~ela da prevazilazi lokalni zna~aj.
Bogdanov sin Tvrtko je bio `upan Popova poqa i u toj ulozi se pomiwe 1319.
godine. Brat Bogdanovog i Vladislavovog oca, Toqen imao je dva sina, Petra
i Brajka, ali oni nisu imali naslednika pa su wihovi posedi pripali Niko-
li}ima. Istorijski izvori govore da su Nikoli}i bili na strani cara Du{a-
na, a protiv Stefana Kotromani}a. Slede}a generacija Nikoli}a, Vukosav,
Petar i Milo{ se 1392. godine pomiwu kao privr`enici kraqa Dabi{e, ko-
ji na wih prenosi pravo naplate mogori{a od Dubrov~ana. Kao pristalice Da-
57
bi{ine udovice Jelene, Nikoli}i su bili u nemilosti novog kraqa Ostoje, pa
su morali da be`e na dubrova~ku teritoriju. Vukosav Nikoli} je kasnije bio
vazal Sandaqa Hrani}a i na wegovoj strani je poginuo 1403. godine u sukobu
sa Dubrov~anima. Godine 1414. Nikoli}i su na strani kraqa Ostoje protiv Tvrt-
ka II i opet su ovla{}eni da napla}uju mogori{. Uz to su nervirali Dubrov-
~ane stalnim poku{ajima nametawa novih carina. Grgur Nikoli} je po tom pi-
tawu bio toliko uporan da je ignorisao i Ostojine naloge da se carina ukine.
Nagodio se sa Dubrov~anima tek 1418. godine. Zajedno sa humskim plemi}ima
Radivojevi}ima, Grgur Nikoli} se svrstao na stranu Stefana Ostoji}a, a pro-
tiv Sandaqa Hrani}a, nastoje}i da se oslobode vazalnog odnosa prema poro-
dici Kosa~a. Po{to u tome nisu uspeli, Dubrov~ani su posredovali da se iz-
mire sa Sandaqem. Kad je Sandaq Hrani} umro 1435. godine, Nikoli}i su osta-
li verni wegovom nasledniku Stefanu Vuk~i}u. To se odnosi i na Grgurove si-
nove Vuka i Vuka{ina.
Vode}a trebiwska plemi}ka porodica ovoga vremena su Qubibrati}i. Oni
su bili vazali bosanskog velika{a Radoslava Pavlovi}a i na wegovoj strani
su ratovali protiv Dubrov~ana. Wihov rodona~elnik je u trinaestom veku bio
Radowa Kudelinovi}, koji je uspe{no opstajao i pod vladavinom Bal{i}a i pod
bosanskim kraqevima. Jedno vreme je bio u sukobu sa knezom Pavlom Radeno-
vi}em, pa se zbog toga sklawao u Dubrovnik. Wegov unuk Pasko, Dobru{kov sin,
vode}i je plemi} i u vreme kad su Kosa~e Trebiwe preuzeli od Pavlovi}a. Iz-
me|u Trebiwa i Konavala razvila se mo}na plemi}ka porodica Star~i}a, a
prema Popovu poqu Popovi}a. U dolini Neretve najmo}niji su bili Milato-
vi}i, u Duvnu i Livnu Semkovi}i.
b) Humska zemqa kao nezavisna dr`ava
Humska zemqa je bila prakti~no nezavisna dr`ava u vreme vladavine voj-
vode Stefana Vuk~i}a Kosa~e, hercoga od Svetog Save, koji je formalno bio
prvo vazal bosanskog kraqa, a onda turskog sultana. Wegov otac Vukac bio je
ro|eni brat mo}nog velika{a Sandaqa Hrani}a. Kosa~e su poreklom iz oko-
line reke Drine. Stefan se 1424. godine, verovatno u dvadesetoj godini, o`e-
nio Jelenom Bal{i}, k}erkom Bal{e III, a 1435. je nasledio upravu nad Hum-
skom zemqom po smrti strica Sandaqa. Po{to je ve} instrumentalizovao kra-
qa Tvrtka II, legalnog bosanskog kraqa, ugarski kraq @igmund je preko wega
nastojao da se do~epa svih uveliko rascepqenih feudalnih oblasti. To u vre-
me smrti Hrvoja Vuk~i}a 1416. nije bilo te{ko povodom wegovih poseda koji
su uglavnom pripojeni feudalnoj oblasti tada{weg kraqa Ostoje. Ali, San-
daqev naslednik se suprotstavio i ugarskim namerama, pa @igmundu nije mno-
go pomoglo {to je protiv Stefana uputio hrvatske velika{e Frankopane, a
u tom smislu pridobio i Dubrov~ane. Stefanov polo`aj u ratu sa ma|arskim
eksponentima ote`avao je i sukob sa Radoslavom Pavlovi}em. Ume{ala se i
Venecija koja je preko Kotora poku{avala Stefanu da otme Novi. Na Stefa-
novoj strani bili su despot \ura| i Turci, a i Dubrov~ani su ubrzo omek{a-
li svoj stav ra~unaju}i da im je prijatniji sused Stefan nego Mle~ani. Zauz-
vrat, Stefan Vuk~i} 1435. u Nevesiwu izdaje povequ Dubrov~anima iz koje se
mo`e sagledati potpuna samostalnost wegove vladarske pozicije, za razliku
58
od prethodne Sandaqeve poveqe u kojoj Sandaq Hrani} u prvi plan stavqa auto-
ritet bosanskog kraqa u ~ijoj zemqi je bio veliki oblasni gospodar. To je upe-
~atqivi pravni dokument koji svedo~i o humskoj nezavisnosti. Iste godine Tur-
ci su imali ograni~eni prodor u druge delove Bosne, {to je znatno oslabilo
pritisak na Stefana i olak{alo mu stabilizaciju vlasti. Zaveo je red me|u
sopstvenim plemi}ima i suzbio spoqne vojne nasrtaje.
Spor izme|u ugarskog kraqa i Ivana Frankopana oko nasledstva Ivana
Nelip~i}a, cetinskog kneza, pru`io je priliku Stefanu Vuk~i}u da se ume-
{a i u unutra{we ugarske sukobe na strani Frankopana i 1436. po{aqe voj-
sku prema reci Cetini. Krajem te godine Frankopan je umro, wegove posede
je preuzeo ugarski eksponent Matko Talovac, ali je Stefan u veoma povoqnoj
sopstvenoj poziciji postigao pomirewe sa ugarskim kraqem i od wega dobio
zvani~nu potvrdu svih svojih poseda. Na mir je tada prinudio i Radoslava Pa-
vlovi}a, preuzimaju}i stvarnu kontrolu nad Trebiwem. Izmirio se Stefan
i sa kraqem Tvrtkom II, ali mu se nije pot~inio, pa narednih nekoliko godi-
na oni deluju kao ravnopravni saveznici. Zajedni~ki su 1437. ratovali protiv
Radoslava Pavlovi}a. Tvrtkova uloga u tome bila je kratkog daha, ali je Ste-
fan satro Radoslava, koji je potra`io tursku za{titu i pomo}. Pod turskim
pritiskom Stefan je bio prinu|en da mu vrati posede, ali je uskoro s Turci-
ma popravio odnose, a Radoslav pogor{ao, {to mu je omogu}ilo da definitiv-
no Pavlovi}a elimini{e kao smetwu.
Godine 1439. Stefan je napao ugarske posede u primorju i opsedao Omi{,
koji je posle osam meseci opsade zauzeo, poraziv{i bana Matka Talovca. Su-
kobio se i sa despotom \ur|em, ali se sukob sveo na pograni~ne incidente i
pqa~ke. Godine 1441. Turci su vr{ili pritisak na Stefana da napadne Dubrov-
nik u kome je boravio despot \ura|. Stefan je odoleo pritisku, istovremeno
tajno upozoravaju}i Dubrov~ane. U sporazumu sa Dubrov~anima uspeo je da pod-
mi}ivawem turskih velikodostojnika ukloni opasnost. Me|utim, Dubrov~a-
ni su ga prevarili u pogledu obe}awa da }e mu nadoknaditi nov~ane tro{ko-
ve. Iste godine Stefan je zauzeo deo Gorwe Zete i postavio Stefanicu Cr-
nojevi}a kao oblasnog gospodara nad pet katuna, {to je prili~no uznemirilo
Veneciju u pogledu bezbednosti wenih poseda u srpskom primorju. Godine 1443.
ratovao je protiv kraqa Tvrtka, istina kratko. Du`e je trajao wegov sukob sa
Venecijom, u kome je neuspe{no vojvoda Stefan ulazio i u Dowu Zetu. Mleta~-
ka republika je ulo`ila svu diplomatsku i podmi}iva~ku ume{nost da sa~u-
va te oblasti bez ve}ih ratnih napora. Stefanu i Stefanici Mle~ani su ta-
ko suprotstavili tri mla|a brata Crnojevi}a. Postepeno su preoteli sve Ste-
fanove sledbenike i oslonce u celoj Zeti. Skadarski mleta~ki knez je opse-
dao Bar, koji su dr`ale Stefanove pristalice. Stefan je pohitao u pomo} op-
sednutom gradu, ali nije stigao na vreme pa su neki plemi}i 1443. za qubav be-
neficija predali Bar Mle~anima.
Osokoqeni barskim uspehom, Mle~ani su planirali da Stefanu otmu Omi{
i veliku luku Drijeva na Neretvi. Od toga su ubrzo odustali, jer je Stefan, i
pored neuspeha u Zeti, raspolagao impozantnim snagama. Po smrti bosanskog
kraqa Tvrtka II, Stefan ulazi u sukob sa wegovim naslednikom kraqem Toma-
{em, koga su podr`avali Mle~ani i Ivani{ Pavlovi}. Stefan je potisnut iz
doline Neretve, a Mle~ani su po~etkom 1444. zauzeli Omi{. Iste godine Ste-
59
fan tra`i za{titu od aragonskog kraqa Alfonsa, pristaju}i da bude wegov va-
zal i podanik Apulije. Izvesnu diplomatsku pomo} Alfonso mu je pru`io, a
ugro`eni Stefan je uspeo da se pribere, pa je sredinom 1444. potisnuo snage kra-
qa Toma{a i povratio Drijeva. Toma{ev pritisak je oslabio i zbog ponovnog
turskog prodora u Bosnu. Stefan je despotu \ur|u vratio grad Medun i s wim
sklopio savez. Godine 1445. postigao je kompromis sa Mle~anima, odrekav{i se
Omi{a, a odoleo je jo{ jednom dubokom prodoru vojske kraqa Toma{a. Nakon
toga je s Toma{em postigao mir, dao mu svoju k}erku za `enu, pa mu je kraq ta-
da vratio Drijeva 1446. godine. U trenutku je izgledalo da su se Stefanove ze-
mqe bar formalno vratile u sastav bosanske dr`ave. Dubrov~ani su intenziv-
no radili na tome da vojvodu Stefana posva|aju sa despotom \ur|em, ali su wi-
hove intrige postigle suvi{e mali uspeh, kratkog daha.
Godine 1447. Turci su upali na Stefanove posede i spalili Drijeva, ali se
nisu dugo zadr`avali i sklopili su mir s vojvodom. Ve} naredne godine Stefan
kao \ur|ev saveznik u~estvuje u ratu protiv kraqa Toma{a. Posle te pobede
Stefan Vuk~i} Kosa~a se proglasio hercegom humskim i primorskim, a ve} sle-
de}e godine svoju titulu precizirao nazivaju}i se hercegom od Svetog Save. Tur-
ci su odmah priznali i potvrdili wegovu novu titulu, ali i susedne hri{}an-
ske dr`ave u kojima je titula hercega u nomenklaturi bila odmah posle kraqev-
ske. “Kao {to se Tvrtko preko Mile{eva vezao ja~e za Nemawi}e i srpsku dr-
`avnu tradiciju, tako je i Stefan preko Mile{eva i Svetoga Save isticao po-
sebni polo`aj svojih zemaqa koje su bile nekad sastavni deo srpske dr`ave.” (Si-
ma ]irkovi}: Herceg Stefan Vuk~i} Kosa~a i wegovo doba, “Nau~no delo”, Be-
ograd 1964., str. 108.) Tih godina eskalirali su stalni hercegovi trgova~ki i po-
grani~ni sporovi sa Dubrovnikom, pa su diplomatskim naporima oni za neko
vreme primireni, mada je Stefan bio spreman i za oru`ani sukob.
Sukobe sa kraqem Toma{em herceg je nastavio i 1449. godine, pa i 1450. Go-
dine 1451. Stefan je napao Dubrovnik i brzo skr{io dubrova~ki otpor u @u-
pi i Konavlima. Dubrov~ani su zatra`ili pregovore o miru, a paralelno s tim
tra`ili saveznike. Na wihovu stranu su stali despot \ura|, rimski papa, kraq
Toma{ i Ma|ari. Najte`i udarac hercegu su zadali kad su pridobili wegovog
sina Vladislava, besnog na oca jer mu je preoteo devojku za svoju qubavnicu. Zbog
toga je herceg navukao i neprijateqstvo svoje `ene Jelene. Po{to je herceg Ste-
fan, kao i mnogi drugi susedni srpski vladari i feudalci bio i dubrova~ki
plemi}, Dubrov~ani su za wegovu glavu raspisali ucenu od petnaest hiqada du-
kata, a istovremeno su sultanu nudili da celu hercegovu zemqu otkupe. Her-
ceg je nastavio opsadu i stigao nadomak gradskih zidina, a onda s glavninom voj-
ske pohitao da pomogne Kotoru koji su ugrozile bande arbana{kih razbojni-
ka. Dubrov~ani su to iskoristili da krenu u protivnapad na hercegove snage,
i pritom su pretrpeli novi te`ak poraz, upadaju}i u ve{to pripremqenu za-
sedu. Dubrov~ane je spasla ~iwenica da je krajem te godine sultan sklopio mir
sa Ma|arima kojim je obuhva}en i Dubrovnik. Hercegu je iz Carigrada stigla
naredba da obustavi napade na Dubrovnik i vratio mu zauzete posede.
^im je sultanov izaslanik napustio Dubrovnik, neprijateqstva su obno-
vqena i herceg je opet zauzeo Konavle. Porta je na `albu Dubrov~ana posla-
la novog emisara, ali u martu 1452. Stefana je najvi{e uzdrmala otvorena po-
buna sina Vladislava, wegove majke i babe, potpomognuta od strane vojvode Iva-
60
ni{a Vlatkovi}a. Pobuwenici su ubrzo zauzeli celi Hum, a Turci su ultima-
tivno zahtevali da hercegova vojska napusti Konavle. Na strani pobuwenika
s vojskom su intervenisali bosanski kraq i Dubrov~ani. Da bi stekao weno
savezni{tvo, herceg je Veneciji ponudio celu Krajinu i Drijeva. Mle~ani su
pristali, zauzeli Drijeva, ali se i bez borbe povukli kad im se pribli`ila
ve}a vojska trojnog saveza. Me|u saveznicima je uskoro do{lo do trvewa, jer
je bosanski kraq za sebe tra`io grad Blagaj, a Vladislav je odbijao da ga pre-
da. Toma{ je tada povukao svoju vojsku, a oslabqeni Dubrov~ani su odmah za-
tim pobe|eni od strane Stefanove. Tre}i sultanov izaslanik saop{tio je od-
luku da Stefan plati od{tetu Dubrov~anima za posledwi upad na wihovu te-
ritoriju, ali se nije naro~ito trudio da se to i postigne. U pogledu sukoba oca
i sina u po~etku su se Turci dr`ali neutralno, a onda su vojni~ki potpomo-
gli hercega. Vladislav je uskoro pora`en, a onda se izmirio sa ocem. Herceg
je milostivo amnestirao sve pobuwene plemi}e 1453. godine.
Istovremeno sa obnavqawem svoje dr`ave, herceg je stekao naklonost no-
vog ugarskog kraqa Ladislava i potvrdu svog statusa i poseda. Herceg Stefan
je ponovo dr`ao Drijeva, a Mle~ani su mu vratili Krajinu. Pregovori o mi-
ru sa Dubrov~anima ne{to su du`e trajali. Godine 1454. hercegovu dr`avu su
ugro`avali epidemija kuge i velika glad. Stefanov sin Vladislav je o`enio
1455. Anu Kantakuzin, koja je bila ro|aka Jerine Brankovi}. Herceg Stefan
Vuk~i} je 1456. godine hrabro odbio turski zahtev da sa 8.000 vojnika u~estvu-
je u sultanovom pohodu na Beograd, ali je pristao da pomogne sultanu u poho-
du na Skenderbega u Albaniji. Osujetio je zaveru bra}e Vlatkovi}a i prote-
rao ih iz Hercegovine. Iste godine kad mu se rodio najmla|i sin Stefan i umr-
la druga `ena Italijanka Barbara, 1459. godine, herceg je od kraqa Toma{a
oteo grad ^a~vinu na Cetini. Kraq Toma{ je hercega opawkao kod Turaka da
{uruje protiv wih sa hri{}anskim vladarima i tra`io tursku pomo} da po-
vrati ^a~vinu. Turci su s poprili~nom vojskom provalili u hercegovu dr`a-
vu, a on se sa porodicom sklonio u Blagaj. Turska provala se ponovila i 1460.
godine, pa je nakon velike pqa~ke herceg bio prinu|en da za qubav mira sul-
tanu plati pozama{an nov~ani iznos. Uskoro mu je sultan zahtevao i ^a~vi-
nu koja se nalazila na va`nom strate{kom pravcu. Kada je kraq Toma{ po na-
logu papinom krenuo u veliku akciju nasilnog pokatoli~avawa, herceg je {i-
rom otvorio granice svoje dr`ave za prijem svih progowenih bogumila i pra-
voslavaca, pokazuju}i na taj na~in {ta misli o rimskom biskupu.
Posle Toma{eve smrti, herceg se izmirio s wegovim naslednikom Ste-
fanom Toma{evi}em i svog sina Vlatka poslao na sve~anost krunisawa. Sa
novim bosanskim kraqem se udru`io protiv hrvatskog bana Pavla Speran~i-
}a koji je prethodno jedan grad oteo Bosni. Venecija se suprotstavila tom sa-
vezu u pogledu severnih prostora na koje je sopstvene ambicije usmeravala, ali
je `elela da kraqa i hercega orijenti{e na borbu protiv Turaka. Do{lo je i
do novog razdora izme|u Stefana Vuk~i}a i wegovog sina Vladislava, jer otac
nije odr`ao obe}awe da svoje zemqe za `ivota podeli sinovima. Vladislav je
prebegao Turcima i sultanu ponudio sto hiqada dukata ako mu pomogne da ocu
oduzme pola dr`ave. Sultan je pristao i u tu svrhu prikupio veliku vojsku, ali
je iznenada morao da je preusmeri prema Dunavu gde mu je zapretila opasnost
od Ma|ara. Sultan je poku{ao da od hercega iznudi novac ili neke gradove, ali
61
bezuspe{no. Herceg je odbio i novi sultanov zahtev da mu vojskom i topovima
pomogne napad na Dubrovnik. Godine 1463. Turci su ponovo upali u Hercego-
vinu, ali je glavni udar i{ao na Bosnu. Herceg je pora`en na reci Breznici,
a sa turskom vojskom pojavio se i Vladislav. Herceg je s porodicom izbegao u
Novi morskim putem. Kad se sultan uskoro povukao ostavqaju}i jake posade u
osvojenim gradovima, herceg je odmah udario na wih. Ponovo se izmirio sa Vla-
dislavom, pa se i najstariji sin ukqu~io u borbu protiv Turaka, uspev{i da oslo-
bodi Qubu{ki. Oslobo|eni su svi gradovi osim tri. Iako je od oca na upravu
dobio ~etvrtinu dr`ave, Vladislav se opet pobunio. Na nagovor Venecije otac
mu je popustio. U sadejstvu sa Ma|arima, herceg i wegovi sinovi su skoro ce-
lu Bosnu oslobodili od Turaka. Razdor izme|u hercega i Vladislava ponovio
se i 1465. Ovog puta je bio definitivan. Te godine su Turci ponovo krenuli na
Hercegovinu. Mle~ani su iskoristili priliku da hercegu otmu Krajinu. U do-
linu Neretve je u{la ugarska vojska. Godine 1466. herceg se sa ma|arskim ple-
mi}ima sastao u Dubrovniku, tra`e}i mogu}nost da vrbuje {to vi{e najamni-
ka. Tu se razboleo, sastavio testament i umro.
Vladislav je uz pomo} napuqskog kraqa Ferdinanda Aragonskog poku{ao
da se domogne o~eve dr`ave, ali su se tome suprotstavili Ma|ari i Mle~ani.
Novi vladar postao je Vlatko i wega je podr`ala doma}a vlastela. Herceg Vlat-
ko je ubrzo poremetio odnose sa Ma|arima odbijaju}i da finansira wihovu voj-
sku u dolini Neretve. U znak odmazde Ma|ari su mu u Dubrovniku blokirali
o~evo nasledstvo. Uprkos svim tim nevoqama, Vlatko je nastavio borbu pro-
tiv Turaka, uspevaju}i da 1468. godine povrati Trebiwe i Popovo poqe. Godi-
ne 1470. se pomirio sa Turcima i preuzeo obavezu da sultanu pla}a godi{wi
hara~. Sultanov izaslanik je naterao Dubrov~ane da hercegu isplate o~ev no-
vac. Protiv wega su se ponovo pobunili Vlatkovi}i na prostoru zapadno od
Neretve i u tome imali podr{ku Dubrovnika. Zbog toga se Vlatko 1471. pri-
kqu~io Turcima u pqa~kawu dubrova~ke teritorije. Turci su iste godine ote-
rali Ma|are iz Po~iteqa. Godine 1472. Vlatko se okrenuo protiv Turaka, po-
vezuju}i se sa Venecijom i napuqskim kraqem. Godine 1475., nakon turskog po-
raza pod Skadrom, Vlatko poku{ava da povrati celu Hercegovinu, a po~etkom
naredne godine Ivan Crnojevi}, mu` wegove sestre, {aqe mu kao pomo} tri
hiqade vojnika. Me|utim, 1476. Vlatko i Ivan se sukobqavaju. Ivan povla~i
svoju vojsku i u prolazu pusto{i Onogo{t. Oslabqeni Vlatko je morao da se
povla~i pred Turcima sve do novske tvr|ave. Uz pomo} najmla|eg brata Ste-
fana, koji se u me|uvremenu potur~io i kao Ahmed Hercegovi} ostvario zna-
~ajan uticaj na Portu, Vlatko je nastojao da se nagodi sa Turcima. Turci su hte-
li da hercega iskoriste u obra~unu sa Ivanom Crnojevi}em, da bi i wega na-
kon toga eliminisali. Vlatko nije popravqao odnose sa Ivanom, ali nije ni
prihvatao turski poziv da protiv wega ratuje. Nastojao je da konsoliduje svo-
je snage, pa je 1481., nakon smrti sultana Mehmeda II, napao Turke u Bosni. Po-
ra`en od strane Daut-pa{e, utvrdio se u Novom tra`e}i mleta~ko okriqe. U
tvr|avi je imao i mawi odred ma|arskih vojnika. Kad su Turci krajem iste go-
dine opseli Novi, Mle~ani su hercega ostavili na cedilu. Vlatko je predao
tvr|avu Turcima i sa svojim qudima se povukao u dubinu Hercegovine i tu, na-
kon 1482. godine, neko vreme ostao pod turskom vla{}u, pa se s porodicom ise-
lio na mleta~ko ostrvo Rab, gde je i umro.
62
5. Srpska Crna Gora
a) Srpska Dukqa
Oblast Dukqe, ~iji su naziv Srbi nasledili iz rimskog vremena, ~inilo
je devet `upa, i to Qe{ko poqe, Podlug (Gorwa i Dowa Zeta, dana{wa Pod-
gorica), Gorska (planine isto~no od Zete), Kupelnik i Oblik na Skadarskom
jezeru, Crmnica, Grbaq, Budva i Pripratna izme|u Ulciwa i Bara. Gorska `u-
pa je obuhvatala dana{wu oblast plemena Ku~i i grad Medun. Podaci o Dukqi
sedmog i osmog veka veoma su oskudni. Mahom su u pitawu crkveni, i to nadgrob-
ni natpisi, koji ni{ta ne govore o politi~koj istoriji. Period devetog veka
je delimi~no obuhva}en hronikom vizantijskog pisca Jovana Skolice iz jeda-
naestog veka, kao i “@itijem Svetog Vladimira”, na koje se za ovaj period na-
slawa “Barski rodoslov”. Gospodar Dukqe krajem desetog veka je Jovan Vla-
dimir, ~iji se politi~ki autoritet, istina s nejednakim intenzitetom, {i-
ri na sve srpske zemqe. Vladimir je 990. godine uputio poslanike vizantijskom
caru tra`e}i pomo} da Dukqu odbrani od bugarskog cara Samuila. Arapi su
usput zarobili wegove poslanike, a Vizantinci su ih otkupili. Samuilo je Du-
kqu napao 997. godine, kneza Vladimira opsedao u Obliku na Tarabo{u, a isto-
vremeno udario na Ulciw. Oblik je pao, Vladimir se predao i zato~en je u Pre-
spi. Ulciw se odr`ao sa vizantijskim posedom, ali je Samuilo spalio Kotor
i Dubrovnik, prodiru}i sve do Zadra, a na povratku je pro{ao kroz Bosnu i
Ra{ku. U zato~enog Vladimira zaqubila se Samuilova k}erka Kosara, pa je
srpski knez postao carev zet, i car mu je dodelio “zemqu i kraqevinu wego-
vih otaca i cijelu dra~ku zemqu.” (str. 382.) Pored Dukqe, Vladimir je pod svo-
jom vrhovnom vla{}u imao i sve druge srpske zemqe, kojima Samuilo nije di-
rektno upravqao. Nepoznato je da li je Jovan Vladimir zaista i kako kruni-
san za srpskog kraqa, ili ga je samo narodna tradicija tako prozvala na osno-
vu ~iwenica da je bio op{tesrpski vladar. Samuilo je umro 1014. godine, a we-
govog sina cara Radomira ubio je posle godinu dana sinovac Vladislav. U do-
govoru sa ohridskim arhiepiskopom car Vladislav je namamio Jovana Vladi-
mira da do|e u Prespu, gde ga je 1016. godine na prevaru ubio, planiraju}i da
zauzme Dukqu i celu Srbiju. Me|utim, poginuo je 1018. godine u sukobu sa vi-
zantijskom vojskom kod Dra~a, a wegova dr`ava je propala.
Dukqa je kroz jedanaesti vek dominirala celim Srpstvom i davala je op-
{tesrpske vladare. Godine 1042. pobedila je vizantijsku vojsku kod Bara, obez-
be|uju}i tako samostalnost. Prethodno je, nakon pogibije Jovana Vladimira,
wegov stric Dragomir 1018. krenuo s vojskom iz Travunije da zauzme Dukqu. Ko-
torani su ga ubili u tivatskoj crkvi, jer su gradski patriciji romanskog po-
rekla `eleli da ostanu u sastavu Vizantije. Dragomirova udovica Dragimi-
ra, na vest o mu`evqevoj smrti, krenula je trudna svome ocu ra{kom velikom
`upanu Qutomiru. Ali, otac joj je umro neposredno pred wen dolazak, pa je s
majkom krenula ujaku, bosanskom banu. Usput je kod Fo~e rodila sina Dobro-
slava. Vlast u Dukqi je preuzeo pod nejasnim okolnostima Vojislav, vrlo bli-
zak Vladimirov srodnik, za koga se ka`e i da je Samuilov ne}ak. Srodstvo je
toliko blisko i nesumwivo da Pop Dukqanin zbuweno izjedna~uje tek ro|e-
nog Dobroslava i Vojislava. Vojislav od 1034. godine po~iwe borbu za neza-
63
visnost od Vizantije, koju smo prethodno prikazali. On uskoro postaje nespor-
ni op{tesrpski vladar, a dukqanska istorija predstavqa osnovni tok svesrp-
ske istorije sve do smrti kraqa Bodina 1101. godine, kad vode}u ulogu preuzi-
ma Ra{ka, ve} uveliko pod gospodarewem istovetne, dukqanske dinastije. Ve}
je Vojislav kontrolisao sve srpske zemqe do Taglice. Vizantijski izaslani-
ci su nagovorili humskog kneza Qutovida, ra{kog `upana i bosanskog bana da
se dignu protiv Vojislava. Wihova udru`ena vojska, predvo|ena Qutovidom,
krenula je na Vojislava preko Travunije, dok ga je sinhronizovano napadala vi-
zantijska vojska iz pravca Skadra. Vojislav je do nogu 1043. godine potukao Vi-
zantince i ostatke wihove vojske gonio sve do reke Drine. “Rat je nastavqen
protiv zahumskog kneza Qutovida. Operacije je vodio Vojislavqev sin Goji-
slav, koji je sproveo svoje odrede preko Konavala do brda Klobuka kod Trebi-
wa. Tada je poslao ve}i broj izrawavanih gr~kih zarobqenika Qutovidu, da bi
se posijao strah me|u vojskom okupqenom na Klobuku. Ovo, po piscu ’Barskog
rodoslova’, nimalo nije zbuwivalo Qutovida, ve} je on izazvao Gojislava na dvo-
boj. Qutovida i Gojislava su na dvoboj pratila po tri vojnika. Jedan od sabo-
raca Gojislava, Udobic, oborio je Qutovida sa kowa, {to je izazvalo paniku u
Qutovidovoj vojsci, iako je Qutovid i pored rana uspeo da pobjegne.” (str. 389.)
Te pobede su dugoro~no u~vrstile Vojislava i wegove saveznike, “Dukqa po-
staje mati~na oblast svih srpskih zemaqa. Ovu prednost ona }e sa~uvati, i po-
red unutra{wih kriza i vizantijskih napada, sve do definitivnog uspona Ra-
{ke pod Nemawom i zauze}a Dukqe.” (str. 390.)
Po “Barskom rodoslovu”, Vojislava je neutvr|ene godine nasledio sin Go-
jislav, dok su wegova ~etiri brata dobila odgovaraju}e feudalne posede, a maj-
ka je odr`avala slogu me|u bra}om. Sam Gojislav je zajedno s najmla|im bratom
Predimirom direktno upravqao Travunijom, ali se nijedan brat nije kraqem
nazivao, nego kne`evima, po{tuju}i i daqe majku kao kraqicu. Gojislava su usko-
ro ubili travunski zaverenici koje je predvodio velika{ Domanek i uz pomo}
Vizantinaca odmetnuo celu oblast. Bra}a su postigla sporazum i zaklela se da
}e Radoslav i wegovi naslednici biti gospodari zete i Travunije kad je zauzmu.
Mihailo je do{ao na presto posle maj~ine smrti. Kad je ostao udovac, o`enio
je ro|aku vizantijskog cara, {to mu je bitno doprinelo da sredi odnose sa Vi-
zantijom. Onda je prekr{io sporazum sa Radoslavom i Zetu prepustio na upra-
vu svom najstarijem sinu iz prvog braka Vladimiru. Ukupno je Mihailo imao je-
danaest sinova, od kojih su Vladimir i Bodin osvojili Ra{ku, da bi je kraq na
upravu poverio sinu iz drugog braka Petrislavu. U vreme makedonskog ustanka
1072. godine, predvo|enog plemi}em \or|em Vojtjehom, pobuwenici tra`e od Mi-
haila da im se stavi na ~elo, a on {aqe sina Bodina. U Prizrenu je Bodin kru-
nisan za cara pod imenom Petar i tako progla{en za Samuilovog naslednika,
ali je morao narednih godina da ratuje i sa Grcima i sa Bugarima. Posle veli-
kih po~etnih uspeha, Vizantinci su ga zarobili i odveli u zato~ewe. Kraq Mi-
hailo je ve{to organizovao wegovo osloba|awe i vra}awe u otaybinu.
Mihailo je verovatno umro 1082. godine i wegov sin Bodin je tada postao
srpski kraq. Pop Dukqanin tvrdi, ali to drugi izvori uop{te ne pomiwu, da
je Mihaila na kraqevskom prestolu nasledio brat Radoslav, pa se posle izve-
snog vremena Bodin pobunio, te Radoslava i wegovih osam sinova proterao u
Travuniju, da bi tamo ostali kao oblasni gospodari. Bilo kako bilo, Bodino-
64
vi stalni sukobi sa Radoslavqevim naslednicima realna su istorijska ~iwe-
nica. Prvi barski arhiepiskop Petar posredovao je u mirewu, {to je Bodinu
omogu}ilo da obnovi vlast nad Ra{kom i Bosnom, gde je za `upana u Ra{koj po-
stavio sebi odane srodnike Vukana i Marka i Stevana za kneza u Bosni. Ve-
rovatno je re~ o sinovima Bodinovog brata Petrislava. Bodin je imao mnogo
problema sa sinovima svoga strica Branislava, pa je i sa Dubrovnikom zara-
tio kad su se oni tamo sklonili. Dubrova~ke hronike bele`e da je 1004. godi-
ne bosanski kraq (zapravo knez) Stevan opsedao grad, po Bodinovom pozivu.
Istorijski izvori bele`e da je Bodin tada zauzeo Dubrovnik i u wemu dozi-
dao jednu tvr|avu u kojoj je ostavio svoju posadu. Posle nekoliko godina, zapo-
vednik je tvr|avu predao Dubrov~anima i zauzvrat od wih dobio plemi}ki sta-
tus, pa od wega vode poreklo dubrova~ki vlastelini Gradi}i.
Posle Bodinove smrti vlast je preuzeo wegov sin Mihailo, ali nije us-
peo da se stabilizuje zbog velike mr`we koju je narod pokazivao prema wego-
voj majci Jakvinti. Do{lo je do pobune u kojoj je za kraqa progla{en Bodinov
brat Dobroslav. Vizantijski car je kao pretedente isturio bra}u i sinove kne-
za Branislava, koji su `iveli u izbegli{tvu u Carigradu. Me|utim, Brani-
slavqev brat Gojislav je ostao u Dra~u gde se o`enio, a drugi brat Ko~epar oti-
{ao je kod ra{kog `upana Vukana i animirao ga na savez protiv Dobroslava.
Vukan je krenuo na Dukqu i pobedio Dobroslava u bici na Mora~i, zarobio
ga i odveo u Ra{ku. Na vlast u Dukqi postavio je Ko~epara, ali ga je uskoro
naterao da be`i u Bosnu, da bi se skrasio u Zahumqu i tu umro. Za novog dukqan-
skog vladara Vukan je postavio svoga zeta Vladimira, unuka kraqa Mihaila,
sina Bodinovog brata Vladimira. Kraqica Jakvinta i wen sin \or|e su otro-
vali kraqa Vladimira la`no optu`iv{i Dobroslava da je to u~inio, iako je
on bio u tamnici u Skadru. Na vlast u Dukqi je 1118. godine do{ao Bodinov
sin \or|e, ali ga je uskoro svrgla vizantijska vojska, prethodno ga vojno po-
raziv{i, i na vlast dovela Grube{u, sina kneza Branislava, koga je \or|e dr-
`ao u skadarskoj tamnici.
Svrgnuti kraq \or|e je pobegao u Ra{ku, a wegova majka Jakvinta je od-
vedena u Carigrad gde je umrla. Godine 1125. ra{ka vojska je krenula na Dukqu
i pobedila Grube{u kod Bara. Na presto je vra}en \or|e. Uskoro je \or|e na-
padao Ra{ku da bi oslobodio iz zato~ewa `upana Uro{a I, koga je svrgla vla-
stela. Uspeo je u tome, ali je Dukqa zauvek svoj primat me|u srpskim dr`ava-
ma prepustila Ra{koj. \or|e je i daqe imao problema sa svojim mnogobrojnim
srodnicima, pretendentima, posebno sa Vladimirovim sinovima, a neke od wih
je i oslepeo. Me|utim, Gradihna, Dragihna i Prvo{ uz pomo} vizantijske voj-
ske potukli su \or|a pod gradom Oblikom. Protiv \or|a su krenuli i Ra{a-
ni, pa je on u tvr|avi Oblun zarobqen, odveden u Carigrad gde je umro u tam-
nici. Narodni sabor je potom izabrao Gradihnu za kraqa. Gradihnin nasled-
nik je bio wegov sin Radoslav, koga je za dukqanskog kneza postavio vizantij-
ski car Manojlo Komnen. Ne zna se ta~no koje je to godine bilo, ali je car Ma-
nojlo `iveo do 1180. godine. Verovatno pre 1149. godine, jer drugi izvori go-
vore da je tada, za vreme dukqanskog kneza Radoslava, ra{ki `upan Desa dr`ao
Travuniju, Zahumqe i ve}i deo Zete. Za Desu se ne zna pouzdano da li je sin ili
brat prethodnog ra{kog velikog `upana Uro{a II, ali je on imao sna`na upo-
ri{ta i u Dukqi, pa se vlast dukqanskog kneza Radoslava svela samo na Ko-
65
tor i Skadar i wihov primorski pojas. Vizantija je 1150. godine povratila do-
minaciju nad Ra{kom iskoristiv{i sukobe Dese i Uro{a II. Car je presudio
u sporu da Uro{ bude veliki `upan, ali je Desa zadr`ao vlast u Travuniji i
Zeti, a uskoro je obnovio mete` u Ra{koj, ugro`avaju}i vizantijske pozicije.
Takva je situacija potrajala sve do dolaska Stefana Nemawe.
Ratuju}i protiv Vizantije, Nemawa je zauzeo i Dukqu i sve wene primor-
ske gradove izme|u 1181. i 1186. godine, pojavquju}i se, kao potomak kneza Vo-
jislava, u ulozi svesrpskog vladara i udaraju}i temeqe najslavnijoj srpskoj di-
nastiji svih vremena. Interesantan je rodoslov Vojislavqevih potomaka, pre-
ma podacima Popa Dukqanina, kao rekapitulacija jednog va`nog perioda srp-
ske istorije, u vreme Nemawi}a poprili~no zanemarivanog. Knez Vojislav je
imao sa ne}akom cara Samuila pet sinova – Gojislava, Mihaila, Saganeka, Ra-
doslava i Predimira. Mihailo i Radoslav su bili kraqevi. Iz prvog braka si-
novi kraqa Mihaila su bili Vladimir, Prijeslav, Sergije, Derija, Miroslav
i Bodin, a iz drugog sa ne}akom cara Konstantina IX, Dobroslav, Petrislav,
Ni}ifor i Teodor. Vladimirov sin Vladimir je bio kraq i sa k}erkom `u-
pana Vukana imao sina Mihaila. Bodin i Dobroslav su bili kraqevi. Bodin
je imao ~etiri sina, Mihaila, \or|a, Arhiriza i Tomu. \or|e je bio kraq. Kraq
Radoslav je imao osam sinova – Branislava, Gradislava, Hvalimira, Stanih-
nu, Ko~epara, Gojislava, Dobroslava i Pribineka. Branislav je imao sedam si-
nova, i to Predihnu, Petrislava, Gradihnu, Tvrdislava, Dragihnu, Dragila i
Grube{u. Od wih su Gradihna i Grube{a bili kraqevi. Gradihnini sinovi su
knez Radoslav, Jovan i Vladimir. Kraq Grube{a je imao ~etiri sina – Prvo-
{a, Grubi{u, Nemawu i Stracimira. Ovo su samo zabele`eni podaci, a sigur-
no je mno{tvo kraqevskih potomaka istorijski potpuno zaboravqeno. Tako raz-
granata kraqevska loza u feudalnoj dru{tvenoj sredini i morala je neprekid-
no obilovati unutardinasti~kim trvewima koja su dominirala politi~kim
`ivotom i ometala borbu za potpunu dr`avnu samostalnost.
U vreme svoje vladavine Stefan Nemawa je sina Vukana postavio za ob-
lasnog gospodara Dukqe, a brata Miroslava Humske zemqe. Nemawino srod-
stvo sa dukqanskom kraqevskom porodicom je nesumwivo i to nikada nije-
dan istori~ar nije dovodio u pitawe. Ali, mnoge porodi~ne relacije su osta-
le zagonetne, a prema raspolo`ivim dokumentima Nemawinovoj vlasti su se
opirali neki gradovi, jer je ona uvodila ne{to vi{i stepen centralizaci-
je od do tada uobi~ajenog. Neke od tih nepokornih gradova sa jakim romanskim
elementom srpski vladar je razorio. Wegov sin Vukan kao oblasni gospodar
sve se ~e{}e, po dukqanskoj tradiciji, naziva kraqem, pa se tako oslovqa-
vao i u nekim slu`benim dokumentima. Na crkvi Svetog Luke u Kotoru na-
lazi se natpis u kome se Vukan naziva kraqem Dukqe, Dalmacije, Trebiwa,
Toplice i Hvosna. “Sa kraqevskom titulom se Vukan javqa i u drugim doku-
mentima svoga vremena. Vukanova kraqevska titula se u svom osnovnom di-
jelu, bez sumwe, nastavqala na titulu wegovih dukqanskih prethodnika i do-
prinosila je o~uvawu tradicija ranije samostalnog dukqanskog kraqevstva.
Dukqa je va`ila kao ’veliko kraqevstvo od isprva’ i na wu su se Stefan i
Sava pozivali kad su sa papskom stolicom vodili pregovore koji su doveli
do Stefanovog krunisawa za kraqa.” (“Istorija Crne Gore”, Titograd 1970.,
kwiga druga, tom I, str. 4.)
66
Posle Nemawine smrti, Vukan, kao najstariji sin, osporavao je prvenstvo
Stefanu i u tom pogledu tra`io papsku i ugarsku pomo}. Godine 1202. do{lo
je do otvorenog sukoba u kome je Stefan proteran, a dr`ava stradala usled u~e-
{}a ugarske vojske u tome. Na osnovu te intervencije ma|arski kraq Ludovik
je sebi prigrabio i titulu srpskog kraqa, koju su wegovi naslednici istica-
li sve do 1918. godine. Vukan se proglasio velikim `upanom cele Srbije i pri-
znao vrhovnu ugarsku vlast. Da bi ga krunisao za kraqa, iako bi s tim zvawem
ostao ugarski vazal, papa je od Vukana tra`io zakletvu vernosti. Ipak, do kru-
nisawa nije do{lo, Stefan se vratio na vlast, a bra}a su se posredovawem Sve-
tog Save izmirila. Vukan se vratio u Zetu, priznaju}i vrhovnu Stefanovu vlast.
Godine 1208. Vukana je nasledio sin \or|e kome je otac za `ivota predao vlast.
Po{to su krsta{i 1204. godine zauzeli Carigrad, Venecija se u srpskom pri-
morju pojavquje kao velika sila i s wom \or|e sklapa sporazum protiv gospo-
dara Kroje Dimitrija, koji je ugro`avao mleta~ku upravu nad Dra~em. Tih go-
dina Mle~ani su i Dubrovnik podvrgli svojoj vlasti. Kako se uskoro osna`io
epirski gospodar Mihailo I An|eo, ovladao je mleta~kim posedima u Alba-
niji i ugrozio Srbiju osvajaju}i srpski grad Skadar. Uskoro je Stefan zausta-
vio wegovo nadirawe, a sa Mihailovim naslednikom Teodorom uspostavio pri-
jateqske odnose.
Kad je papskom krunom 1217. oven~an Stefan Nemawi}, pala je u duboki
zasenak stara dukqanska kraqevska titula, mada se Vukanov sin \or|e kao ob-
lasni gospodar jo{ 1242. na wu pozivao. Zvani~no je \or|e bio knez Dukqe,
iako se sve vi{e ~itava oblast nazivala Zetom. Na jednoj fresci manastira
Mora~a i drugi Vukanov sin Stefan se tituli{e kao kraq, ali u vreme vla-
davine srpskog kraqa Stefana Uro{a I, sa Vukanovim sinovima se kona~no
prekida bilo kakva dukqanska kraqevska tradicija: “I docnije se de{avalo
da ~lanovi najbli`e vladao~eve porodice imaju pod svojom vla{}u nekada{we
dukqanske zemqe ili neki wihov dio, naj~e{}e uz druge posjede, ali to se ne
nadovezuje neposredno na samostalnu dr`avnu tradiciju stare Dukqe. Upore-
do s tim Dukqa i{~ezava i iz dr`avne simbolike. Sve do kraqa Vladislava
javqa se u tituli Nemawi}a Dioklitija sa Dalmacijom, a poslije toga se di-
jelovi stare titule utapaju u op{ti izraz ’pomorske zemqe’. Docnije jedino raz-
likovawe ’srpske’ (ili ’ra{ke’) zemqe i ’pomorske’ u srpskoj kraqevskoj ti-
tuli podsje}a na razli~itu istoriju srpskih zemaqa i wihove posebne tradi-
cije.” (str. 13.)
b) Srpska Zeta
Jednostavno, daqi dr`avni razvoj vodio je feudalnoj centralizaciji, {to
je u to vreme bila op{teevropska tendencija. Dr`ava je bila mo}nija {to je
vladar sposobniji da neposrednije upravqa wenom teritorijom. Svrgav{i oca
sa prestola, navev{i ga na povla~ewe u Humsku zemqu i mona{ewe, kraq Dra-
gutin je svojoj majci Jeleni dao na upravqawe Zetu, Trebiwe, Plav i Gorwi Ibar.
Istu tu teritoriju je kraq Milutin poveravao svome sinu Stefanu i tada se
naziv Zeta pro{irio na ve}i prostor od onog koji je prvobitno podrazumevao.
Ve} je do{lo do razlikovawa Gorwe Zete koja je dopirala do Ostroga i Dowe
Zete izme|u Skadarskog jezera i Jadranskog mora, ali je to razlikovawe ima-
67
lo samo geografski, a ne i administrativno-politi~ki karakter. Zetska vla-
stela je pritiskala Stefana da ocu otme krunu i on joj se posle du`eg okleva-
wa priklonio, ali neuspe{no, pa ga je otac surovo kaznio. Oslepiv{i i prog-
nav{i Stefana, Milutin je upravu nad Zetom poverio mla|em sinu Konstan-
tinu. Tih godina kraq je proveo i upravnu reformu u celoj srpskoj dr`avi po-
deliv{i je na mawe administrativne jedinice kefalije, {to je zna~ajno osla-
bilo mo} oblasnih velika{a. Jo{ 1321. godine u Zeti se kao kefalija pomi-
we izvesni Ilija, za koga je mogu}e da je ranije negde bio lokalni `upan. Ili-
ja je imao sina \ura{a koji je bio kastelan cara Du{ana u Skradinu i narod-
na tradicija ga smatra rodona~elnikom kasnije mo}ne porodice \ura{evi}a,
odnosno Crnojevi}a. Kad je Stefan De~anski krunisan za kraqa, ponudio je bra-
tu Konstantinu pomirewe i va`an polo`aj u dr`avi, a kad mu je to brat odbio,
pobedio ga je, zetska vlastela je pre{la na Stefanovu stranu, a kako neki iz-
vori navode Konstantin je na svirep na~in pogubqen. I u obra~unu mladog kra-
qa Du{ana sa ocem Stefanom De~anskim zetska vlastela je imala zna~ajnu ulo-
gu poma`u}i Du{ana.
U Du{anovom carstvu postignut je najvi{i nivo centralizacije feudal-
ne Srbije u kome su dr`avno jedinstvo ~uvali oblasni namesnici na ~ija je me-
sta Du{an postavqao pouzdane ro|ake ili sposobne vojne komandante. Po{to
Du{anov naslednik nije bio dorastao ulozi vladara velikog srpsko-gr~kog car-
stva, opet su se probudile prirodne feudalne centrifugalne te`we. Tada se
u Zeti osamostalio izvesni plemi} @arko, o kome nema skoro nikakvih poda-
taka, osim da se sporio sa Dubrov~anima pa su se oni 1356. `alili caru Uro-
{u. @arko se samovoqno pona{ao upravqaju}i va`nim trgom Svetog Sr|a. Ka-
ko je taj @arko popustio u nekom sporu sa Mle~anima, oni su ga proglasili gra-
|aninom Venecije, kao gospodara Zete, Bojane i srpskog primorja 1357. Po{to
je Ulciw tada jo{ bio formalno u rukama carice Jelene, a Uro{ je 1358. go-
dine branio Skadar od svog strica epirskog cara Simeona Nemawi}a, o~igled-
no je da @arkova samostalnost nije bila naro~ito velika.
Bal{i}i kao oblasni gospodari Zete prvi put se istorijski pomiwu u po-
veqi cara Uro{a IV Nejakog iz 1360. godine, kojom on Dubrov~anima garantu-
je slobodu trgovine koja se odnosi na sve delove dr`ave, pa i na Zetu. Prema
Mavru Orbiniju, Bal{i}i su ponikli iz Dowe Zete i oja~ali su kad su po~e-
li Skadrom da upravqaju, pa su odatle oblasti pod svojom kontrolom {irili
sve do Kotora. U sukobu Vojislava Vojinovi}a i Kotorana sa Dubrovnikom 1361.
godine, \or|e i Stracimir Bal{i} bili su na strani Dubrov~ana, a Kotor
je iz sukoba iza{ao znatno oslabqen. Godine 1363. izbijaju direktna neprija-
teqstva izme|u Bal{i}a i Vojislava Vojinovi}a, ali detaqi nisu zabele`e-
ni. Bal{i}i su se sukobqavali i sa dra~kim gospodarima Karlom Topijom i
Bla`om Matarangom, u ~emu su Dubrov~ani posredovali, ali podrobnijih po-
dataka nema. Postoje dokumenti koji svedo~e da su Bal{i}i bili u bliskom pri-
jateqstvu sa kraqem Vuka{inom kao Uro{evim savladarom, a \ura| je o`e-
nio Vuka{inovu k}erku Oliveru. Godine 1364. Karlo Topija je u jednoj borbi
uspeo da zarobi \ura|a Bal{i}a, pa tada u prvi plan izbija najmla|i brat Bal-
{a II. \ura| je uz veliki otkup oslobo|en. Za to vreme Kotorani su ugrozili
Budvu i ubili wenog zapovednika Povr{ka, pa su Bal{i}i 1365. morali da ta-
mo povrate pozicije, a obnovili su i neprijateqstva prema Kotoru, u ~ijoj su
68
se za{titi anga`ovali car Uro{ i Venecija. Bal{i}i su, da bi daqe oja~ali
svoje pozicije na Jadranskom moru, 1369. godine dali pristanak na uniju ali sa-
mo formalno, a slede}e godine je mleta~kim posredovawem postignut mir sa
Kotoranima.
Godine 1368. obnovqena su neprijateqstva sa Karlom Topijom i taj pohod
iskoristili da usput pot~ine Ulciw. Kotor je 1370. prihvatio vrhovnu vlast
ugarskog kraqa. Godine 1371. u Skadru su se sastali kraq Vuka{in i \ura| Bal-
{i}, pa su ugovorili zajedni~ku akciju protiv Nikole Altomanovi}a, ~ija je
realizacija spre~ena Vuka{inovom `urbom da se {to pre vrati u Skopqe. Po-
sle Mora~ke bitke, \ura| je po`urio da zauzme Prizren, dotad pod Vuka{i-
novom kontrolom, a uspeo je i 1372. da grad odbrani od napada Nikole Alto-
manovi}a. Slede}e godine izmirio se sa Nikolom, ali kad su Altomanovi}a
porazili Lazar i Tvrtko, \ura| je iskoristio priliku da se do~epa Trebiwa,
Konavla i Dra~evice, kao i svetodmitarskog danka koji su Dubrov~ani tradi-
cionalno pla}ali srpskim vladarima. Godine 1373. \ura| je posetio Dubrov-
nik i sopstvenom poveqom uz sve~anu zakletvu potvrdio sve privilegije ko-
je su Dubrov~ani ranije imali u srpskim zemqama.
Kao dva najistaknutija i najja~a srpska velika{a, Lazar Hrebeqanovi}
i \ura| Bal{i} su 1375. godine sazvali crkveni sabor u Pe}i, gde je za patri-
jarha izabran monah Jefrem. Uz pomo} lokalne vlastele Tvrtko I je 1377. go-
dine od \ura|a preoteo Trebiwe i okolne `upe, a slede}e godine \ura| je um-
ro. Nasledio ga je najmla}i brat Bal{a II, jedini, kako je ve} pre 1373. umro
Stracimir, preostali sin rodona~elnika plemi}ke porodice Bal{a I. Bal-
{a II je odmah zato~io svog sinovca \ura|a II Stracimirovi}a u jednoj tvr|a-
vi, ali ga je posle izvesnog vremena pustio i s wim se izmirio. Ve} 1382. Bal-
{a II opseda Kotor, koji su ve} 1378. zauzeli Mle~ani. Godine 1383. Bal{a II
se sukobio sa Tvrtkom oko primorskih oblasti, da bi 1384. ponovo opseo Ko-
tor, ali je grad 1385. preuzeo Tvrtko. Bal{a II je 1385. zauzeo Dra~ i progla-
sio se dra~kim vojvodom, mada do tada Bal{i}i nisu prisvajali nikakve fe-
udalne titule, zadovoqavaju}i se oslovqavawem gospodarima. Iste godine Bal-
{a II je poginuo u borbi s Turcima koji su ugrozili wegove novoste~ene pose-
de. Bitka se odigrala kod Berata.
Posle smrti Bal{e II, wegova udovica Komonina je preuzela upravu nad
Valenom, Kaninom, Himerom i Beratom koje je mu`u i donela u miraz, a Topi-
ja je povratio Dra~. \ura| II Stacimirovi} Bal{i} je nasledio samo Zetu sa
Skadrom, Drivastom i Qe{om, a za sedi{te je odredio Ulciw. Godine 1386. o`e-
nio je Jelenu, k}erku kneza Lazara. \ura|u II su odmah po~ele da se odme}u po-
jedine plemi}ke porodice. Na jugu je ostao bez Qe{a i oblasti ju`no od Dri-
ma. U Gorwoj Zeti osamostaqivali su se Crnojevi}i uz podr{ku kraqa Tvrt-
ka I, pa je \ura| II ostao u pojasu izme|u Skadarskog jezera i mora, odakle su Bal-
{i}i po~eli svoje {irewe. \ura| je po~eo da sara|uje sa Turcima, poma`u}i
dve wihove provale u Bosnu 1386. i 1388. godine. Posredovawem Dubrov~ana po-
~etkom 1389. \ura| II se izmirio sa Tvrtkom I, ali zetski gospodar nije u~estvo-
vao u Kosovskoj bici iste godine. Sa \ura|om II se 1390. sukobio wegov sino-
vac Konstantin, sin \ura|a Ii Teodore Dejanovi}, vezan srodstvom i sa vizan-
tijskom carskom porodicom. Konstantin Bal{i} je stekao pokroviteqstvo tur-
skog sultana Bajazita I, {to je \ura|a II bacilo u naru~je papi. Godine 1392. do-
69
{lo je do rata izme|u \ura|a II, Konstantina Bal{i}a i Radi~a Crnojevi}a,
u koji su se ume{ali Turci. Zato~io je skopski sanyak beg \ura|a II Stacimi-
rovi}a Bal{i}a kad mu je do{ao na pregovore, {to je Radi~ Crnojevi} isko-
ristio da zauzme Budvu i tivatski kraj, stupaju}i 1392. u mleta~ku slu`bu. \u-
ra| je tada Turcima predao Skadar, Drivast i Sveti Sr|, a zadr`ao Ulciw uz
obavezu da pla}a danak. Konstantinu Bal{i}u su Turci omogu}ili da kao wi-
hov vazal zagospodari albanskim gradom Krojom. Uz mleta~ku pomo} 1395. \u-
ra| II je Turcima preoteo Skadar, Drivast i Sveti Sr|, kao i neke Konstanti-
nove posede, a ve} 1396. te gradove je ustupio Veneciji. Za sebe je zadr`ao Ul-
ciw i Bar sa okolinom, a uz to mu je i mleta~ko plemstvo dodeqeno i godi{wa
apana`a na ime ustupqenih poseda. Negde u isto vreme bra}a Radi~ i Dobri-
voje Crnojevi} \ura|u IIsu oteli Grbaq i opsedali Kotor koji mu je pla}ao go-
di{wi tribut. Crnojevi}i su kao odani pravoslavci bili omiqeni u lokalnom
stanovni{tvu, za razliku od omrznutih i pokatoli~enih Bal{i}a. Crnojevi-
}ima su se i Pa{trovi}i prikqu~ili, pa je Budva ostala bez zale|a. Radi~ Cr-
nojevi} je poginuo 1396. u sukobu sa \ura|em II. To je iskoristio Sandaq Hra-
ni} da preuzme dominaciju nad Kotorom, a uz to je zauzeo Budvu, sporazumeo se
sa Pa{trovi}ima i nagodio sa Mle~anima koji su mu dodelili gra|anstvo i ti-
tulu velikog vojvode Ra{ke i Bosne, kao i gospodara Budve i Zete.
U Gorwoj Zeti smr}u Radi~a Crnojevi}a wegova bra}a Stefan i Dobri-
voje izgubili su svaki uticaj, a oja~ali su wihovi bliski srodnici \ura{e-
vi}i, koji su se na osnovu toga i prozvali kao Crnojevi}i. Oni su postigli spo-
razum sa \ura|om II da bi Sandaqa potisnuli iz Budve i preuzeli grad sa oko-
linom. Od \ura{evi}a-Crnojevi}a istorijski izvori 1403. godine pomiwu bra-
}u \ura|a i Aleksu – Qe{a. [to se ti~e \ura|a II Stratimirovi}a, on se kra-
jem 1396. priklonio ugarskom kraqu @igmundu, koji ga je postavio za kneza Hva-
ra i Kor~ule, {to je trajalo do 1402. godine. \ura| II je umro 1403. godine, a go-
dinu dana ranije Mle~ani su u Dra~u pogubili Konstantina Bal{i}a. \ur|a
II je nasledio sin jedinac Bal{a II, jo{ maloletan, koga je podr`ao srpski de-
spot, wegov ujak. Sa svojim majkom Jelenom, Bal{a IIIje vodio srpsku nacional-
nu i pravoslavnu versku politiku, pa se odmah sukobio sa Mle~anima i 1405.
podstakao pobunu srpskog stanovni{tva u skadarskoj oblasti. Po~eo je dugi ska-
darski rat. Intervenisala je mleta~ka flota i povratila skadarske posede,
pa se Bal{a III s majkom sklonio u Drivast. Mle~ani su zauzeli Ulciw, Bar i
Budvu, a na kraju i Drivast, ali su Bal{i}i nastavili da se suprotstavqaju. Bal-
{a III se obratio za pomo} Turcima i postao wihov vazal. Uz tursku i ujakovu
pomo} udario je na Mle~ane. U`ivao je i podr{ku \ura{evi}a i dosta drugih
plemi}kih porodica. Uporedo sa sukobima, nekoliko godina su vo|eni i pre-
govori preko posrednika. Godine 1409. Jelena Bal{i} je oti{la u Veneciju is-
tim povodom i tamo se dokazala kao sposoban i tvrd pregovara~. Sklopila je
jednogodi{we primirje, ali su se u me|uvremenu Turci nagodili sa Mle~ani-
ma na srpsku {tetu. Mle~ani su nastojali da izigraju i Srbe i Turke, ali je Bal-
{a III1410. ponovo napao mleta~ke posede i postigao znatne uspehe. Wegova maj-
ka Jelena se 1411. godine udala za Sandaqa Hrani}a, {to mu je pribavilo no-
vog saveznika. Mir je postignut 1412. kad je Bal{a III zauzeo Bar i Ulciw, pa
je precizirano da se stawe vrati na ono uo~i rata uz izvesnu finansijsku na-
doknadu zetskom gospodaru.
70
Ovakav ishod sukoba sa Mle~anima povratio je Bal{i III i mo} i autori-
tet, pa je on bio u stawu da vrlo brzo svoju vrhovnu vlast pro{iri na celu Ze-
tu. \ura{evi}i su nastavili da upravqaju Pa{trovi}ima, Lu{ticom i brdi-
ma iznad Budve i Kotora ostav{i verni Bal{i i odolev{i svim isku{ewi-
ma i direktnim pozivima da se svrstaju uz Mle~ane. Godine 1413. odmenio je San-
daqa Hrani}a u opsadi Kotora, a odnosi sa Mle~anima i daqe su bili prili~-
no zategnuti. Bal{a je imao sukobe i sa nekim albanskim planinskim pleme-
nima koje su Mle~ani hu{kali protiv Srba. Pozvao je i ro|aka Stefana Bal-
{i}a Maramontea da se vrati u Zetu i on je do{ao 1419. godine. Pretpostavqa
se da je re~ o sinu Konstantina Bal{i}a. Iste godine do{lo je do Drugog ska-
darskog rata izme|u Bal{e III i Mle~ana, u kome je zetski gospodar odmah op-
seo i zauzeo Drivast. Slede}e godine Kotor je prihvatio vrhovnu mleta~ku vlast
i Mle~ani su tamo instalisali sopstvenog kneza i zapovednika. Bal{a III je
potukao, nedugo zatim, mleta~ku vojsku na Bojani. Na to su Mle~ani zauzeli
Budvu, a u ratnim naporima prikqu~ili su im se i Kotorani, zauzimaju}i Lu-
{ticu. Bal{a III je sa \ura{evi}ima 1420. godine krenuo na Kotor, a prikqu-
~ili su mu se i grbaqski seqaci di`u}i se na ustanak protiv kotorske vla-
stele. U to vreme Bal{a III je ve} bio te{ko bolestan, a razo~aran neprila-
godqivo{}u Stefana Bal{i}a Maramontea zetskoj srpskoj sredini, krenuo
je srpskom despotu da na wega prenese zetsku vlast. K}erku Jelenu udao je za
hercega Stefana Vuk~i}a. Na despotovom dvoru je i umro 1421. i sve~ano je sa-
hrawen. Mle~ani, ~im su saznali za wegovu smrt, odmah su zauzeli sve Bal{i-
ne gradove. Bal{in ro|ak Maramonte napustio je Zetu, a Bal{inu imovinu
nasledila je wegova majka i Sandaqeva `ena Jelena. “Zapo~eti politi~ki su-
kobi nastavili su se i u narednom razdobqu, koje obiqe`ava ~vr{}a poveza-
nost me|u odvojenim dijelovima nekada{we srpske dr`ave. Zeta je tada pono-
vo u{la u wen sklop, pot~iniv{i se srpskom despotu. Stefanu Lazarevi}u pri-
padalo je prvo mjesto me|u srpskom gospodom, a poslije wegove smrti \ur|u
Brankovi}u, koji je postao jedini gospodar svih sa~uvanih dijelova nekada{weg
carstva.” (tom II, kwiga II, str. 133.)
\ura| i Qe{ \ura{evi} su postali vojvode despota Stefana. Uskoro je
i sam despot s ve}om vojskom stigao u Zetu. Prvo je krenuo na pobuwene Arba-
nase u skadarskim planinama, a oni, upla{eni, po`uri{e da mu se s velikom
rado{}u priklone. Despot je zahtevao od Mle~ana da vrate sve zetske grado-
ve. Zauzeo je Drivast, a \ura{evi}i Grbaq i Svetomihoqsku metohiju. Tu je
\ura| \ura{evi} izgradio tvr|avu i stavio je pod komandu svog sina Stefa-
nice. Nakon toga je despot zauzeo i Bar, poverio upravu nad Zetom svom zapo-
vedniku Mazareku, pa se vratio ku}i. Mle~ani su zadr`ali Skadar, Ulciw i
Budvu, ali samo prostor unutar gradskih zidina. Posle neuspe{nih pregovo-
ra, neprijateqstva su obnovqena, ali srpska opsada Skadra nije urodila plo-
dom. Napad na Skadar je obnovqen i 1423. godine, a srpskoj vojsci se po despo-
tovom nalogu prikqu~io i \ura| Brankovi}. Mle~ani su ustuknuli, pa su Sr-
bima ustupili Budvu, ali zadr`ali Grbaq.
Kada je 1427. godine do{li do novih srpsko-turskih sukoba, \ura{evi}i,
koji su se u me|uvremenu prozvali Crnojevi}ima, odmetnuli su se od despota
i poku{ali da se prikqu~e Mle~anima. Kad su tu odbijeni, okrenuli su se Tur-
cima. Kao pretendent u Zeti se pojavqivao i Maramonte, zapo~iwu}i {uro-
71
vawe s nekim arbana{kim plemenskim vo|ama iznad Skadra, ali i sklopiv{i
sporazum s Turcima, pa je s wihovom vojskom zauzeo sve mleta~ke posede i de-
spotov Drivast. Drivast je uskoro povra}en, a Crnojevi}i su se ponovo poko-
rili despotu. Despot im je zauzvrat dao mnogo ve}u samostalnost wihove obla-
sti nego {to su ranije imali. Maramonte je pobegao u Veneciju. Nastavqena
su srpsko-mleta~ka sporewa oko teritorijalnih razgrani~ewa i uslova trgo-
vine i posle nekoliko pregovara~kih ciklusa okon~ana su postizawem Sme-
derevskog sporazuma 1435. godine.
Kako je Srpska despotovina uskoro ponovo bila vitalno ugro`ena od stra-
ne Turaka, despot \ura| Brankovi} nije bio u stawu da sa ranije karakteri-
sti~nom pa`wom brani periferne oblasti dr`ave, posebno toliko udaqene
poput Zete. Vojvoda Stefan Vuk~i} Kosa~a, kao zet udovice Sandaqa Hrani-
}a i majke Bal{e III Jelene, nastojao je da svoju vlast pro{iri na Zetu, a sino-
vi \ura|a \ura{inovi}a Crnojevi}a da ga u tome spre~e, tra`e}i i pomo}
Mle~ana. Mle~ani su ipak odlu~ili da se dr`e po strani, dok su Turci s juga
sve vi{e ugro`avali i Zetu i mleta~ke posede. Godine 1440. despot je do{ao u
Zetu nastoje}i da je odbrani od Turaka, ali su mu odnosi bili prili~no pore-
me}eni i sa samovoqnim Crnojevi}ima. Kad je 1441. srpski vladar oti{ao iz
Zete, Stefan Vuk~i} je upao u Gorwu Zetu i napravio sporazum sa Stefani-
com Crnojevi}em, pa krenuo prema primorju i zauzeo Bar. Tada su Budva i Lu-
{tica zatra`ile mleta~ku za{titu, i to po despotovoj preporuci, s obzirom
da on nije mogao da pre|e preko toga {to je Stefan Vuk~i} ve} uveliko bio
turski vazal. Mle~ani su odlu~ili da pod svoju upravu preuzmu sve despotove
primorske posede, na {ta su 1442. Stefan Vuk~i} i Stefanica Crnojevi} po-
novo s vojskom uleteli u Bar, kome su prethodne godine ostavili autonomnu upra-
vu. Mle~ani su se spremali za odbranu svojih poseda, ali je Stefanu Vuk~i}u
najve}e probleme izazvala iznenadna pobuna trojice bra}e Stefanice Crno-
jevi}a, koji su prebegli Mle~anima.
Nakon neuspe{nih pregovora sa Mle~anima Stefan Vuk~i} je iste godi-
ne, nespreman za rat, napustio Zetu, dok su Mle~ani Koj~ina Crnojevi}a pro-
glasili za velikog zetskog vojvodu. Kad su Mle~ani krenuli da preotmu Bar, Ste-
fan Vuk~i} se vratio sa vojskom, prodiru}i sve do Skadra, pa se opet povukao
ostavqaju}i Mle~ane da strepe od novih wegovih dolazaka. Mle~ani su 1443. za-
uzeli Bar. Kako je Stefan Vuk~i} bio ugro`en sa drugih strana nije mogao vi-
{e da se anga`uje u Zeti, a Stefanica Crnojevi} se tako|e sporazumeo sa Mle-
~anima, insistiraju}i kod wih da u eventualnom sklapawu mira sa Kosa~om obez-
bede da vojvoda vrati Stefani~inog sina Ivana, koji je u nekoj formi zato~e-
nika bio u vojvodinoj slu`bi. Me|utim, op{te balkanske prilike ubrzo su se
izmenile, despot \ura| Brankovi} i vojvoda Stefan Vuk~i} sklopili su sa-
vez, despotove trupe su se vratile u Zetu i od Kosa~e preuzele tvr|ave Soko i
Medun 1444. godine. Narednih godina despot je bio preokupiran drugim proble-
mima, a Mle~ani su se sukobili sa Skenderbegom oko severne Albanije.
Godine 1448. despot \ura| Brankovi} je poslao vojvodu Altomana u Dowu
Zetu, a wemu su se odmah prikqu~ili i Crnojevi}i, dok su se grbaqski Srbi
digli na ustanak protiv mleta~ke vlasti. Me|utim, ve{tim podmetawem la-
`nih glasina Mle~ani su izazvali razdor izme|u vojvode Altomana i Stefa-
nice Crnojevi}a, {to je prouzrokovalo neuspeh srpske opsade Bara. Kada su
72
shvatili mleta~ku podvalu, 1149. godine Altoman i Stefanica su u novom uda-
ru na Mle~ane opusto{ili okolinu Kotora sve do gradskih zidina. Otpo~e-
li su pregovori u kojima su Mle~ani `eleli da dobiju u vremenu i privole Cr-
nojevi}e na izdaju. Do{lo je do sukoba me|u bra}om, pa je Stefanica 1451. eli-
minisao \ura{ina i Koj~ina sa politi~ke scene. Stefanica Crnojevi} je de-
finitivno izdao 1452. i stavio se u mleta~ku slu`bu, pa je kao mleta~ki voj-
voda izazivao velike pokoqe i pusto{ewa u Grbqu. “Opqa~kao je i popalio
ku}e grbaqskih seqaka i pohvatao na prevaru, kako tvrdi hroni~ar Mawo, naj-
istaknutije pokreta~e pobune. Kotorski knez osudio je tridesetoricu na sm-
rt, i oni su obje{eni u Kotoru. A zatim je, 3. marta 1452. godine, osudio wiho-
ve sinove starije od 12 godina i jo{ oko dvjesta odraslih mu{karaca na traj-
no izgnanstvo uz prijetwu da }e svakoga od wih objesiti ako se ikada pojavi u
Grbqu ili na kotorskoj teritoriji.” (tom II, kwiga 2, str. 226-227.)
Nad Grbqem je uspostavqena nevi|ena mleta~ka strahovlada iz koje su Sr-
be tek Turci izbavili. Altomanova intervencija bila je neuspe{na, osim {to
je Stefanici Crnojevi}u oteo tvr|avu @abqak. Ni Toma Kantakuzen, kao de-
spotov {urak, nije uspeo da skr{i Crnojevi}eve snage, pa se uskoro mleta~-
ki barjak vijorio nad celom Zetom. Od Mle~ana je Stefanica kao nagradu do-
bio skupocenu tkaninu za odelo vrednu dvesta dukata. U me|uvremenu su Tur-
ci potpuno zaposeli oblast Brankovi}a, pa je teritorijalna veza izme|u Ze-
te i despotovine prekinuta. Godine 1455. Stefanica Crnojevi} je progla{en
i za mleta~kog plemi}a, uz ranije dodeqeno zvawe vojvode.
v) Srpska Crna Gora
Mleta~ka vlast nad Gorwom Zetom je ipak bila ~isto formalna, a stvar-
ni gospodar je bio Stefanica Crnojevi}, koji }e uskoro, umesto mleta~kog la-
va, u upotrebu vratiti srpskog dvoglavog belog orla istkanog na crvenoj zasta-
vi. I Crnojevi}ev {urak, \ura| Kastriot Skenderbeg je preuzeo srpskog dvo-
glavog orla, ali u crnoj boji, stavqaju}i ga kao osnovno obele`je na arbana{ku
zastavu. Ubrzo se i Gorwa Zeta sve ~e{}e naziva Crnom Gorom, i po Crnojevi-
}ima i po velikom planinskom masivu koji predstavqa weno sredi{te. Crna Go-
ra je imala svojevrsnu fakti~ku samostalnost, uz izvesnu mleta~ku finansij-
sku pomo}, ali je neprekidno uznemiravana turskim pqa~ka{kim upadima. Vla-
davinu Stefanice Crnojevi}a onespokojavala je i stalna surevwivost hercega
Stefana Vuk~i}a. Wegov naslednik Ivan Crnojevi} vodio je mnogo pragmati~-
niju politiku, odbacuju}i bezrezervno priklawawe Mle~anima i stalno lavi-
raju}i izme|u Venecije, Turske i Ugarske. Postav{i udovac, Ivan je o`enio k}er-
ku hercega Stefana, ~iji je zato~enik svojevremeno bio. S Mle~anima se `esto-
ko sukobio 1465. godine i krenuo na Kotor, a wegovoj vojsci su se odmah prikqu-
~ili Grbqani i Pa{trovi}i. Ipak, usled sve ve}e turske opasnosti, slede}e go-
dine je postignut mir sa Mle~anima. Me|utim, Grbqani su ostali nepokorni i
narednih nekoliko godina, pa su Pa{trovi}i, Crmnica i Grbaq predati pod Iva-
novu upravu, a stara porodi~na provizija mu je udvostru~ena.
Ivan Crnojevi} je 1471. godine postigao sporazum sa sultanom, priznaju-
}i wegovu vrhovnu vlast i obavezuju}i se na pla}awe hara~a. Ve} slede}e godi-
ne u dogovoru sa hercegom Vlatkom Vuk~i}em vra}a se vo|ewu antiturske po-
73
litike. Kad su mu Turci oteli posede na levoj strani Zete i Mora~e, prestao
je 1473. da pla}a hara~. Godine 1477. postao je mleta~ki plemi} i uz mleta~ku po-
mo} se suprotstavqao turskoj najezdi, a zauzvrat im je olak{ao odbranu Skadra.
Te godine Turci su do nogu pora`eni pod Skadrom, pa slede}e tri godine nisu
preduzimali novi pohod. Godine 1475. Ivan je u{ao u nove nesporazume sa Mle-
~anima i hercegom Vlatkom, {to je olak{alo Turcima da obnove veliko utvr-
|ewe Podgorice i celi grad, pa tako steknu mo}no upori{te za daqa osvajawa.
Ipak, ni novi napad na Skadar 1478. nije uspeo, a Ivan Crnojevi} se ponovo is-
takao u ometawu Turaka, kontroli{u}i skoro celo Skadarsko jezero. Besni zbog
neuspeha, Turci su zauzeli Ivanovu prestonicu @abqak na Bojani, ali se on na
vreme izvukao. Me|utim, obeshrabreni i iscrpqeni Mle~ani su 1479. godine
Skadar Turcima bez borbe predali. Zatim su turske snage krenule protiv Iva-
na Crnojevi}a i on je posle te{kih borbi, u kojima nije mogao dugo da izdr`i,
napustio Crnu Goru. Sa porodicom se sklonio u Apuliju.
Posle nekoliko meseci izgnanstva Ivan Crnojevi} se vratio u Zetsko pri-
morje, ali Mle~ani nisu bili raspolo`eni da ga pomognu u akciji da povrati
svoje posede, nego su ga ~ak denuncirali sultanu. Sukobqavaju}i se neprekid-
no sa Turcima, 1480. godine poginuo je wegov brat \ura|. Ali, ve} 1482. godi-
ne, posle smrti sultana Mehmeda Drugog, Ivan Crnojevi} je uspeo da oslobo-
di i obnovi svoju dr`avicu do levih obala Zete i Mora~e. Slede}e godine je
postigao zna~ajnu pobedu nad turskom vojskom, a ve} po~etkom 1482. priznao je
tursku vrhovnu vlast i pristao da novom sultanu pla}a hara~. Neprekidno se
suprotstavqaju}i mleta~koj politici pokatoli~avawa pravoslavnih Srba Ivan
Crnojevi} je nakon privremenog zadr`avawa u Obodu, sopstveno i mitropolit-
sko sedi{te preselio u brdsko selo Cetiwe, gde se smatrao najbezbednijim. Go-
dine 1489. do{lo je do sukoba sa Mle~anima u kotorskom zale|u, u kojima se is-
takao Ivanov sin \ura|, pa su Mle~ani tra`ili tursku pomo}. Prethodno je
1485. godine Ivan svog najmla|eg sina Stani{u poslao u Carigrad, gde se po-
tur~io i promenio ime u Skenderbeg. Sultan je svom vazalu nalo`io da obu-
stavi neprijateqstva prema Mle~anima i da im nadoknadi pri~iwenu {tetu.
Svog predodre|enog naslednika, sina \ura|a, Ivan je o`enio mleta~kom prin-
cezom, ali je umro nedo~ekav{i sinovqevo ven~awe. Godine 1490. novi gospo-
dar crnogorski postao je \ura| Crnojevi}.
Pa ipak, izme|u Srba i Mle~ana ostalo je mnogo nere{enih sporova ko-
ji }e izme|u 1493. i 1496. godine dovesti do niza incidenata. Godine 1496. \u-
ra| je pristao na antitursku akciju napuqskog kraqa i zbog toga se sukobio sa
bratom Stefanom. Stefan Crnojevi} je otvoreno stao na tursku stranu i kao
sultanov poverenik nalo`io je \ura|u da napusti Crnu Goru. Nadao se da }e
mu Turci poveriti vlast u vazalskom polo`aju, ali wegova titula crnogorskog
gospodara bila je samo formalna, jer su Turci neposredno upravqali Crnom
Gorom, pa se te 1496. zapravo gasi relativna crnogorska politi~ka samostal-
nost. Naredne dve godine Crnu Goru i Stefana Crnojevi}a nadzirao je skadar-
ski sanyak-beg, a 1498. godine i formalno je pripojena skadarskom sanyakatu.
Kako ve} 1499. dolazi do mleta~ko-turskog rata, probu|ene su nade srpskog
naroda da mo`e da oslobodi bar deo svoje zemqe. U pregovorima s Venecijom
dat je pristanak da Crna Gora i Grbaq do|u pod mleta~ku vlast pod uslovom
da se uprava nad tim podru~jem poveri \ur|u Crnojevi}u. Kivan na Mle~ane
74
koji su ga hapsili i internirali za vreme izbegli{tva, \ura| je ostvarivao
i paralelne kontakte sa Turcima. Mnogo poverewa u wega nisu imali ni Tur-
ci ni Mle~ani, pa mu je naposletku sultan poverio jedan timar u Anadoliji.
Godine 1500. Pa{trovi}i su odlu~ili da bi radije `iveli pod turskom, nego
pod mleta~kom vla{}u. Me|utim, crnogorski glavari su 1501. godine podne-
li zahtev Republici Svetog Marka da Crnogorci postanu mleta~ki podani-
ci, ali je Venecija ve} 1503. morala pristati na nepovoqan mirovni ugovor
sa Turcima, pa su se srpska o~ekivawa izjalovila. Ipak, crnogorski Srbi se
nisu mirili s turskim ropstvom, pa ve} 1505. podi`u veliki ustanak, koji je
u krvi ugu{en. Nemiri, sitna ~arkawa i hajdu~ija nikada nisu ni prestajali,
pa je sultan, da bi Srbe umirio, za crnogorskog namesnika postavio Ivanovog
sina, Skender-bega Crnojevi}a, kao stare{inu posebnog sanyakata. “Prelazak
u islam nije u Skender-begu uni{tio osje}awe rodbinskih veza i svijest o po-
rijeklu. Dugogodi{wi boravak u Turskoj u~inio ga je hladnim, smi{qenim,
gramzivim i pohlepnim. Kao i svaki turski feudalac, i Skender-beg je nasto-
jao da se na polo`aju {to vi{e obogati.” (Istorija Crne Gore, kwiga III, tom
I, Titograd 1975., str. 27.) Pokazalo se da je sultanov potez bio ve{to smi{qen
jer je dolazak Skender-bega Crnojevi}a stabilizovao tursku vlast u Crnoj Go-
ri. Uz to je novi sanyak-beg ve{tim diplomatskim akcijama sredio lokalne
turske odnose sa Mle~anima.
Prema sopstvenom narodu Skender-beg Crnojevi} je postupao veoma stro-
go i ~ine}i velike zulume, pa je posle {estogodi{weg zati{ja 1519. do{lo
do pobune. Pobuna je naredne godine ugu{ena intervencijom ~etiri sused-
na sanyak-bega, uz velike pokoqe i paqevine. Skender-beg je posle stra{nog
satirawa svog naroda postao jo{ nasilniji i pohlepniji. Kada je 1521. godi-
ne centralna turska vlast vr{ila popis stanovni{tva li~no se postarao da
se u teftere upi{e {to vi{e pomrlih qudi, kako bi raspisivao ve}e pore-
ske obaveze wihovim `ivim srodnicima. I od ono malo pre`ivelog naroda
mnogi su se pred nepodno{qivim zulumom iseqavali na mleta~ku terito-
riju. Vladavina Skenderbegova trajala je do 1530. godine i u direktnoj je opre-
ci narodnom predawu koje srpske dr`avotvorne tradicije vezuje za dinasti-
ju Crnojevi}a, kao i legendi da su Ivan ili \ura| Crnojevi}, pred odlazak
iz Crne Gore vlast predali cetiwskom episkopu. Prema zvani~nim turskim
podacima cela Crna Gora je po~etkom {esnaestog veka imala ukupno 2.500
porodi~nih ogwi{ta, {to obuhvata qe{ansku, rije~ku, crmni~ku i katun-
sku nahiju. Iako je i poprili~an broj Srba turska vlast ostavila u statusu
spahija, Crnogorci, Br|ani i Hercegovci se nisu mirili s turskim ropstvom,
pa u tom delu velike islamske imperije nikada okupator nije imao spokoja.
O ve}em broju oru`anih sudara u kojima su Srbi pobe|ivali Turke nema iz-
vornih istorijskih podataka, ali je uspomenu na wih sa~uvala narodna tra-
dicija kroz guslarsko pevawe. Srbi su se zdu{no ukqu~ivali i u svaki mle-
ta~ki sukob sa Turcima, odbranu primorskih gradova od turske flote itd.
Masovne pobune srpskog naroda u~estale su u vreme austrijsko-turskog ra-
ta izme|u 1593. i 1606. godine. Najzna~ajniji je hercegova~ki ustanak koji je
1597. godine podigao nik{i}ki vojvoda Grdan. Da bi dobio papsku pomo} u
borbi protiv Turaka, patrijarh Jovan je preko izaslanika izrazio 1601. go-
dine i spremnost da prihvati uniju.
75
 Godine 1608. vo|eni su pregovori crnogorskih, brdskih i hercegova~kih
glavara sa predstavnicima napuqskog vojvode i velikog avanturiste Karla Ema-
nuela I o zajedni~koj akciji protiv Turaka, u kojima je napuqskom vladaru sta-
vqana u izgled i kraqevska titula. Po istom osnovu kasnije su sli~ni kontak-
ti ostvarivani sa mantovanskim i toskanskim vojvodama, kao i {panskim dvo-
rom, ali su svi poku{aji vojvode Grdana i patrijarha Jovana ostali neuspe{ni.
Grdan je umro 1613, a Jovan 1614. godine, pa su zamrli i poku{aji da se zapadne
rimokatoli~ke dr`ave animiraju za krsta{ke poduhvate na Balkanu. Ovi pre-
govori su ipak u samoj Crnoj Gori doprineli da poraste uloga Zbora narodnih
glavara kao u`eg tela u odnosu na Op{ti crnogorski zbor, kao i ja~awu svo-
jevrsne plemenske demokratije u uslovima specifi~ne samouprave unutar tur-
ske dr`ave. Da bi srpski narod primirio sultan je Vuja Raj~eva negde oko 1620.
godine postavio za kneza i spahiju, odnosno glavara cele Crne Gore. Sli~nu sa-
moupravu imala su brdska i hercegova~ka plemena. Svaki turski poku{aj da se
takva autonomija ukine dovodio je do krvoproli}a i velikih pogibija na obe
strane. Tako je 1611. bosanski pa{a sa velikom vojskom poharao Bjelopavli}e,
ali se nije usudio da pohod pro{iri na Ku~e i Klimente. Turske kaznene eks-
pedicije su mnogo zla Srbima nanosile, ali trajnije uspehe nisu mogle da po-
stignu. Do velike br|anske pobune do{lo je i 1632. godine i ona je trajala {est
godina. Turci su u nekoliko navrata do`ivqavali velike poraze na bojnom po-
qu, ali su ovoga puta najvi{e stradali Piperi.
Kandijski rat 1645. godine ulio je novu nadu srpskom narodu i naveo ga na
ja~awe veza sa Mle~anima. Crnogorci su iste godine naneli te`ak poraz sanyak-
begu skadarskom koji je poku{ao da ih kazni zbog dvogodi{weg nepla}awa ha-
ra~a. Turci su nakon toga mirnim putem poku{ali da odobrovoqe crnogorske,
br|anske i hercegova~ke Srbe da bi spre~ili wihovu instrumentalizaciju od
strane Venecije. Neretko je ta politi~ka rastrganost izme|u Mle~ana i Tu-
raka izazivala unutra{we srpske raskole. Godine 1649. glavari Katunske, Ri-
je~ke, Crmni~ke, Qe{anske i Pje{iva~ke nahije doneli su odluku da se pod-
vrgnu mleta~koj vlasti i odreknu poslu{nost turskoj. To je izazvalo veliki
bez podgori~kih Turaka i wihove ~e{}e pqa~ka{ke nasrtaje. Uz srpsku pomo}
Mle~ani su zauzeli Risan, ali nisu uspeli i Bar. Nik{i}i su oslobodili Gra-
hovo, a Ku~i Medun. Ubrzo su se ustanici uverili da }e ih Venecija ostaviti
na cedilu, ignori{u}i wihova slobodarska o~ekivawa i manipuli{u}i veli-
kom narodnom pogibijom za sopstvene interese. Kad je mleta~ka vojska pora-
`ena kod Qe{kog poqa, crnogorski, brdski i hercegova~ki glavari su po~e-
li da shvataju da su prepu{teni sopstvenoj sudbini. Narednih godina Srbi su,
ostavqeni na cedilu, pre`ivqavali mnoge turske zulume, pove}avao se broj po-
turica, a plemena su se i me|usobno sukobqavala.
g) Stalne bune protiv Turaka
Borbeni duh }e po~eti da se obnavqa posle neuspe{ne turske opsade Ko-
tora 1657. godine. Dolazi do novih sporadi~nih napada pojedinih srpskih ple-
mena u kojima su Turci zna~ajne gubitke pretrpeli. Hercegovci i Br|ani su
poku{avali da postignu nove ratne dogovore sa Mle~anima. Od toga ni{ta
ozbiqnije nije postignuto, a s druge strane moralo se i}i na primenu diplo-
76
matskih sredstava u saobra}awu sa Turcima. Nastavqeni su latentni nemiri
ni`eg intenziteta. Godine 1662. Turci su na prevaru u Kola{inu pogubili 57
hercegova~kih knezova, a nedugo zatim opusto{ili su celu Nik{i}ku `upu.
U vreme turskih harawa naredne godine veliki broj stanovnika Nik{i}a se
iselio u Srem, dok su se Srbi iz crnogorskih nahija masovno iseqavali u Is-
tru. Naglo je oja~ala i antiturska hajdu~ija, najvi{e sa osloncem na bokeqsku
teritoriju. Hajduci su zna~ajno uzdrmali tursku vlast, ali su nepodno{qivo
{ikanirali i hri{}ansko stanovni{tvo. Mle~ani su se dosetili da uvedu po-
rez na hajdu~ki plen, a kroz to su podstakli i uvo|ewe ropstva, ~ije su `rtve
neretko bili i hri{}ani. Nekoliko decenija u gradovima pod mleta~kom vla-
{}u cvetala je trgovina robqem.
Mada sporadi~ni sukobi s Turcima nikada nisu ni prestajali, pravu eufo-
riju borbenog raspolo`ewa izazvala je vest o velikoj austrijsko-poqskoj po-
bedi nad Turcima 1683. godine pod Be~om. Naredne godine Venecija je u{la u
Morejski rat, {to je crnogorske i brdske Srbe zateklo u te{kim me|uplemen-
skim sukobima. U pogledu eventualne ratne saradwe s Mle~anima Srbi su bi-
li prili~no oprezni i zbog negativnog iskustva iz vremena Kandijskog rata.
U borbu na mleta~koj strani prvi su se ukqu~ili Ku~i i bokeqski hajduci, dok
su ostala plemena tra`ila od Mle~ana da prvo mleta~ka vojska krene sa rat-
nim operacijama. Osetiv{i da se ne{to sprema, Turci su 1685. godine krenu-
li u preventivni vojni pohod i poharali Crnu Goru. Crnogorskim Srbima Mle-
~ani su poslali u pomo} hajduke na ~elu sa Bajom Pivqaninom, ali su Srbi po-
ra`eni na Vrtijeqci, a sam Bajo je tom prilikom poginuo. Turci su zauzeli
i Cetiwe i sistematski opqa~kali srpsko stanovni{tvo. Me|u crnogorskim
glavarima do{lo je do dubokog raskola izme|u onih koji su nastavqali sarad-
wu sa Mle~anima i pristalica nagodbe s Turcima. “Da su se Crnogorci slo-
`no i odlu~no suprotstavqali Turcima, skadarski pa{a bio bi pora`en. Ali
ba{ ta ~iwenica otkrila je podrivenost jedinstva crnogorskih plemena, ko-
ja se ni u jednoj takvoj situaciji nijesu mogla slo`iti.” (str. 176.) Turci su us-
peli da za izvesno vreme primire Crnu Goru, ali su im Mle~ani, uz srpsku po-
mo}, 1687. preoteli Herceg Novi.
Pad Herceg Novog Srbima je ulio dodatni elan, pa su uspe{no suzbili no-
vi pohod Sulejman-pa{in na Crnu Goru. Najte`i poraz Turcima naneli su Ku-
~i, kojima su u pomo} prisko~ili i drugi Br|ani. Vladika Visarion je 1688. oba-
vestio Mle~ane da su crnogorski glavari odlu~ili da prihvate vrhovnu mle-
ta~ku vlast. Na Cetiwu je za mleta~kog gubernatora postavqen Bokeq Zare Gr-
kini}. Obnovqena je borbena solidarnost i jedinstvo crnogorskih i brdskih
plemena. Ali, nakon jo{ nekoliko crnogorskih velikih pobeda nad Turcima uz
malu mleta~ku pomo}, mleta~ka vojska na Cetiwu se prema Crnogorcima po~e-
la ophoditi kao prema pot~iwenim podanicima, {to je izazvalo veliko narod-
no nezadovoqstvo. Do{lo je do velike austrijsko-mleta~ke surevwivosti oko
dominacije nad srpskim prostorima nakon o~ekivanog uspeha u velikoj antitur-
skoj ofanzivi 1689. godine, u kojoj je do{lo i do op{tesrpskog antiturskog ustan-
ka. Ali, kad je do{lo do novog turskog upada u Crnu Goru, pokazala se sva mla-
kost i nedovoqnost mleta~ke za{tite. Slom austrijske ofanzive na {irem srp-
skom prostoru osokolio je lokalne Turke, pa su u~estali wihovi upadi na cr-
nogorske i brdske prostore. Ali Turci su ipak redovno pobe|ivani i odbija-
77
ni, sve do 1692. godine, kada je skadarski sanyak-beg Sulejman-pa{a krenuo na Ce-
tiwe. Otpor Srba koji su se ispre~ili navali, bio je kratak i uzaludan, a mle-
ta~ka posada na Cetiwu ubrzo se predala. Pre odlaska Mle~ani su minirali ce-
tiwski manastir, pokazuju}i koliko nipoda{tavaju veliku srpsku svetiwu.
Mada je mleta~ki poraz u crnogorskim predelima bio potpun, veliki us-
peh su postigli u hercegova~kom kraju, zahvaquju}i upornosti srpskih ustani-
ka i wihovom nemirewu sa turskom vla{}u. Zahvaquju}i srpskom juna{tvu Mle-
~ani su 1694. zauzeli Trebiwe. Srpski uspesi u Hercegovini ponovo }e o`i-
veti borbeni entuzijazam Br|ana i Crnogoraca i uputiti ih na obnovu sarad-
we sa Venecijom. Mle~ani su tada krenuli u sistematsku akciju iseqavawa srp-
skog stanovni{tva s teritorije pod turskom kontrolom i naseqavawa Dalma-
cije i Boke Kotorske. Karlova~kim mirovnim ugovorom iz 1699. godine Mle-
~ani su zadr`ali celo podru~je Boke Kotorske, ali su morali da napuste Her-
cegovinu, {to }e jo{ vi{e podsta}i iseqavawe Srba. Crnogorci, naro~ito Ka-
tuwani, nastavili su ko{kawe s Turcima sve do 1706. kad su bili prisiqeni
da se primire i prihvate pla}awe hara~a.
Stalni srpski sukob s Turcima imao je i obele`je verskog rata, pre sve-
ga zbog stalnog turskog podsticawa prelaska hri{}ana na islam, ali prven-
stveno zbog ~iwenice da okupatore uglavnom nisu predstavqali pravi Turci,
nego doma}e poturice. U vreme vladike Danila po~ela je istraga poturica, li-
kvidacija svih onih koji nisu pristajali da se vrate pradedovskoj veri, a po-
~ela je me|u Cetiwanima i \ekli}ima. Istraga je pokrenuta 1707. godine i pred-
stavqala je putokaz narednih decenija kako da se ~uva srpsko nacionalno je-
dinstvo i pravoslavqe kao jedina mogu}nost opstanka. Ispo~etka nije bilo ve-
like verske netrpeqivosti kad se islam tek za~eo u crnogorskim brdima, ali
se ona poja~avala procesom odnaro|avawa preverenih. Muslimani su presta-
jali da se smatraju Srbima i u potpunosti su se identifikovali sa Turcima.
Novi politi~ki momenat u istoriji srpskog naroda une}e prvi dolazak ru-
skih carskih emisara 1711. godine u Crnu Goru. Velika imperija istorodne is-
to~ne bra}e posta}e srpski za{titnik, uzdanica i zakletva. Srbi Crnogor-
ci, Br|ani i Hercegovci od tada vi{e ne}e biti obespokojavani ose}awem usa-
mqenosti na belom svetu. Ve} u vreme rusko-turskog rata 1710. imperator Pe-
tar I Romanov poslao je u Crnu Goru Hercegovca Mihaila Miloradovi~a, car-
skog pukovnika, i Podgori~anina Ivana Luka~evi}a, carskog kapetana, da po-
zovu Srbe na antiturski ustanak. U julu 1711. godine sastali su se na Cetiwu
sa Mihailom Miloradovi~em i vladikom Danilom 24 najuglednija crnogor-
ska i hercegova~ka glavara da ugovore borbu protiv Turaka. “Odmah poslije to-
ga po~ele su pripreme Crnogoraca, Hercegovaca i okolnih plemena za oru`a-
ni ustanak protiv Turaka. Brzina kojom je to izvedeno prosto zadivquje. To sa-
mo pokazuje koliko je duboko bilo uvrije`eno u narodu uvjerewe da }e ih Ru-
sija pomo}i u wihovoj borbi protiv Turaka. Prvi put u toku mu~nog vi{evje-
kovnog ropstva do{li su Srbima u Crnu Goru izaslanici velikog i mo}nog ru-
skog cara i ponudili pomo} i za{titu. To je djelovalo kao pravo otkrovewe.
Tim qudima koji su vjekovima stradali od turskog nasiqa i gledali kako Tur-
ci skrnave wihove svetiwe, preziranim od susjeda i prijateqa Mle~ana i na-
zivani {izmaticima, odjednom se javqa najmo}niji pravoslavni vladar na svi-
jetu. Bio je to zaista vanredni doga|aj koji je tako sudbonosno uticao na Cr-
nogorce i Hercegovce.” (str. 253.)
78
Silina ustanka, bez obzira {to nije bilo nekih spektakularnih rezultata,
naterala je Turke da priznaju Crnu Goru kao ratuju}u stranu i s wom sklapaju pri-
mirje, iako je Karlova~kim mirom ona priznata kao unutra{wa turska terito-
rija. Katoli~ke susedne dr`ave uznemirila je pojava ruskog uticaja me|u pravo-
slavnim Srbima, pa su vi{e `elele pobedu Turaka, pogotovo kad su se kao pred-
vodnici srpskog ustanka pojavile pravoslavne vladike i sve{tenici. Mle~ani
su odmah uspostavili ekonomsku i politi~ku blokadu Crne Gore. I kad su Rusi
sklopili mir s Turcima, Crnogorci, Hercegovci i Br|ani nastavili su sa ~e-
tovawem. Sa velikom vojskom Turci su 1712. godine napali Crnu Goru i uz veli-
ke gubitke prodrli su do Cetiwa, poru{ili manastir i opusto{ili naseqe. Ali,
morali su ubrzo da se povuku, pa su i pri povla~ewu od Srba pretrpeli velike
gubitke. U narodnoj legendi taj pohod je prepri~avan kao veliki turski poraz,
posebno u bici na Carevom Lazu. Turski neuspeh je rasplamsao srpsko borbeno
raspolo`ewe, a posebno vest o obnavqawu rusko-turskog rata, pa je ~etovawe na-
stavqeno s promenqivim uspehom, ali bez tragi~nijeg srpskog poraza.
d) Vreme vladike Danila
Jo{ ve}a turska kaznena ekspedicija krenula je 1714. godine na Crnu Go-
ru, i to 30.000 vojnika pod komandom bosanskog vezira Numan-pa{e ]uprili-
}a. Ponovo su Turci zauzeli Cetiwe i celu Katunsku nahiju. Mle~ani su za-
tvorili granicu, dok su Turci nemilosrdno ubijali sve `ivo, najvi{e srpske
`ene i decu. Vi{e hiqada Srba na zverski na~in je pobijeno, a sva zemqa opqa~-
kana i spaqena. Ta pogibija je samo oja~ala srpsku odlu~nost na nepomirqi-
vu borbu protiv Turaka, ali i maksimalno probudila ruske bratske emocije.
Od tada, “Rusija je prihvatila oslobodila~ku borbu Crnogoraca, {to je bilo
sudbonosno za daqi istorijski razvoj Crne Gore. Otuda je u o~ima crnogorskih
vladika i sve{tenstva ime Rusija imalo prizvuk ne~eg magi~nog.” (str. 266.)
Po{to se ve}i broj crnogorskih izbeglica, i pored mleta~kih zabrana, sklo-
nio u Boku, Turci su tra`ili da im se oni isporu~e. Po{to su Mle~ani od-
bili isporuku do{lo je do novog tursko-mleta~kog rata 1714. godine. Po po-
vratku iz Rusije 1715. godine, vladika Vasilije je uspostavio i saradwu sa
Austrijancima, pa se sreo sa Evgenijem Savojskim. Godine 1717. Crnogorci su
potpomogli mleta~ki napad na Bar, ali bez zna~ajnijeg uspeha. Ubrzo su Mle-
~ani i Turci sklopili mir, a ve{tim politi~kim potezima vladika Danilo
je od 1718. godine uspeo da suzbije svaki zna~ajniji mleta~ki uticaj u Crnoj Go-
ri i osujeti wihovu politiku me|usobne zavade crnogorskih plemena.
Narednih godina nastavqene su sporadi~ne srpske borbe s Turcima, naj-
~e{}e u formi ~etovawa. Nakon smrti vladike Danila Petrovi}a, 1735. go-
dine, na episkopski tron do{ao je wegov sinovac Sava Petrovi}, izrazito ne-
sposoban za politi~ko delovawe. Obnovi}e se odmah me|uplemenske surevwi-
vosti i krvne osvete. Godine 1737. Rusija i Austrija su u{le u rat protiv Tur-
ske, {to je Srbe podstaklo na novi ustanak, koji je obuhvatio sve srpske zemqe
u turskom ropstvu, a predvodio ga je patrijarh Arsenije IV. Dok su se Br|ani
i Hercegovci listom dizali na ustanak, Crnogorci su bili prili~no pasiv-
ni. Kao da su predose}ali neuspeh austrijske akcije. Nakon {to se austrijska
vojska povukla iz centralne Srbije, 1738. godine Turci su imali vi{e poho-
79
da na Br|ane. Vasojevi}i su pretrpeli stra{na pusto{ewa i pogibije, dok su
Ku~i, zajedno sa Klimentima, naneli te{ke poraze Turcima. Nakon sklapawa
mirovnog sporazuma 1739. godine sa Austrijancima, Turci su ve} naredne go-
dine pripremali veliku ofanzivu na Crnu Goru i Brda. Tada su najvi{e stra-
dali Ku~i i Klimenti, ali je ponovo intenzifikovano crnogorsko ~etovawe.
Vladika Sava je 1743. boravio u Rusiji, gde je vrlo srda~no primqen, ali nije
pokazao sposobnost da tom posetom postigne politi~ki maksimum. “Iako put
mitropolita Save Petrovi}a u Rusiju nije imao karakter zna~ajnijih politi~-
kih razgovora, zna~io je o`ivqavawe rusko-crnogorskih politi~kih veza, {to
je bilo od velikog zna~aja za daqu oslobodila~ku borbu naroda Crne Gore. Sa-
mo vladi~ino prisustvo u Petrogradu podsjetilo je ruski dvor na jedan brat-
ski slovenski narod na Balkanu koji tra`i wegovu pomo} i za{titu. I ruski
dvor nije odbio tu molbu.” (str. 303.)
|) Vladika Vasilije Petrovi}
Pored nesposobnog vladike Save, sve }e ve}i zna~aj imati cetiwski arhi-
mandrit Vasilije Petrovi}. Kao Savin zamenik, za vreme episkopovog borav-
ka u Rusiji, putovao je u Veneciju i tamo se predstavqao kao glavni crnogorski
narodni predstavnik. Me|u Savom i Vasilijem zbog toga je do{lo do te{kog su-
koba, koji je proizveo novi crnogorski raskol, jer su se plemenski glavari svr-
stavali na dve strane. Sukob je vladiku Savu u potpunosti bacio u zagrqaj Mle-
~anima, a wegova snishodqivost prema venecijanskim ~inovnicima nekada bi
prevr{ila svaku meru. Istovremeno su Mle~ani na razne na~ine maltretira-
li Crnogorce, posebno Wegu{e. Crnogorci su im uzvra}ali tako {to u svom
~etovawu nisu pravili preveliku razliku izme|u Turaka i Mle~ana, a neret-
ko su stradali i Dubrov~ani, pa ~ak i pravoslavni Srbi iz susednih krajeva.
Vasilije Petrovi} je razvio vrlo `ivu crkvenu i politi~ku aktivnost,
a 1750. godine patrijarh Atanasije II u Beogradu ga je rukopolo`io za mitro-
polita i egzarha Pe}ke patrijar{ije. Mnoge poteze je vrlo nespretno povla-
~io i u nevoqe ulazio, ali je pokazao veliku energiju i privr`enost srpskoj
dr`avotvornoj ideji. Godine 1752. krenuo je u Rusiju i tamo se zadr`ao godinu
i po dana. Tamo su mu ukazane najvi{e po~asti, a priliku je iskoristio da raz-
vije vrlo `ive i intenzivne politi~ke aktivnosti u prilog crnogorskih Sr-
ba. Vasilijev uspeh u Rusiji predstavqao je trn u oku Mle~anima, pa su po we-
govom povratku tri puta poku{avali da ga otruju. Usprotivio se Savinom spo-
razumu sa Turcima o pla}awu hara~a i 1755. naveo Crnogorce da prekinu pla-
}awe. Turci su 1756. godine pokrenuli veliki napad na Crnu Goru, a u tome su
ih podr`ali Mle~ani. Usamqena Crna Gora spremala se za odbranu. “Posled-
wi Vasilijev akt na moralno-politi~kom u~vr{}ivawu crnogorskih pleme-
na bio je izbor glavnih glavara na Zboru odr`anom na Cetiwu po~etkom no-
vembra. Ispod razvijene ruske zastave Vasilije je hrabrio okupqeni narod i
uvjeravao da }e ih Rusija za{tititi.” (str. 343.) Turci su napali sa svih stra-
na na Crnu Goru, ali su se Srbi odva`no i uporno branili i tako neprijate-
qa naterali na povla~ewe, {to se u narodnoj svesti o~itavalo kao velika po-
beda. Ipak, ugovorom o miru slede}e godine Crnogorci su se ponovo obaveza-
li na pla}awe hara~a.
80
Uo~i turskog napada Vasilije je krenuo da tra`i rusku pomo}, insistira-
ju}i i na iseqavawu Crnogoraca u Rusiju. Sa 140 Crnogoraca Vasilije se po-
novo obreo u Rusiji. Sa velikim ruskim nov~anim darovima Vasilije se 1659.
godine vratio u Crnu Goru, a u blizini Budve ga je sa~ekala masa Srba. S wim
je do{ao i ruski pukovnik Pu~kov. Pokazuju}i da je u me|uvremenu izu~io iz-
vestan politi~ki nauk i stekao diplomatsko iskustvo, Vasilije je ubrzo sre-
dio odnos sa Turcima i Mle~anima, da bi u Crnoj Gori normalizovao `ivot,
znaju}i da jo{ nije kucnuo ~as definitivnog oslobo|ewa i sticawa srpske dr-
`avne nezavisnosti. Me|utim, unutar Crne Gore do{lo je do velike surevwi-
vosti me|u glavarima oko toga ko bi mogao zvani~no i}i u Rusiju i biti bli-
zak ruskom dvoru. Po tom pitawu sukobile su se Crmni~ka i Kotarska nahi-
ja, a u wihovom sukobu je bilo i qudskih `rtava. Vasiliju je zna~ajno ra~une
pomrsio pukovnik Pu~kov negativno se u svom izve{taju odrediv{i prema mi-
tropolitovim karakterim osobinama, ali to Vasilija nije pokolebalo u we-
govom strate{kom opredeqewu. “Rusija je bila i ostala za wega nada svih we-
govih politi~kih ambicija i ma{tawa.” (str. 365.) Godine 1765. ponovo je kre-
nuo u Rusiju i slede}e godine tamo umro. Carica Katarina II naredila je da se
Vasilije sahrani uz najvi{e crkvene i vojne po~asti, a po specijalnom izasla-
niku uputila je nov~anu pomo} Crnoj Gori.
e) La`ni car [}epan Mali
Vasilijeva smrt }e u Crnoj Gori izazvati unutra{wu politi~ku krizu zbog
nedostatka li~nosti sa op{te prihva}enim autoritetom. Do{lo je i do ple-
menskog razdora kada je vladika Sava odredio za naslednika svog sestri}a Ar-
senija Plamenca i rukopolo`io ga za episkopa. Bratstvo Petrovi}a s tim ni-
kako nije moglo da se pomiri. Upravo tada se pojavquje la`ni car [}epan Ma-
li i uz Savinu pomo} taj samozvanac biva prihva}en od strane plemenskih gla-
vara. U primitivnom rodovskom ure|ewu vojni~ke demokratije on je odu{e-
vqeno primqen i uspeva da zavede unutra{wi mir, zava|ena plemena pomiri
i ukine krvnu osvetu. La`no se predstavqaju}i kao ruski car Petar III, u Cr-
noj Gori je smatran ovaplo}ewem vekovnih narodnih nadawa u obnovu srpskog
carstva. Retorskim sposobnostima neukom narodu je demonstrirao mesijansko
nadahnu}e. Kada je Sava shvatio koliku je mo} [}epan za kratko vreme stekao,
a dobiv{i i pismo ruskog poslanika u Carigradu Obreskova da je re~ o la`o-
vu i varalici, poku{ao je da [}epana Malog razobli~i i detronizuje. Bilo
je kasno. [}epan je ve} bio suvi{e mo}an, pa je u jednom trenutku strpao u za-
tvor vladiku Savu i neke wegove ro|ake. Na Cetiwe je samozvanac do{ao tek
1768. godine, a ubrzo su i Br|ani priznali wegov autoritet. Pristupili su mu
Mejine, Pobori i Braji}i kao teritorije pod mleta~kom kontrolom.
Mle~ani su iste godine odlu~ili da otruju [}epana Malog. Nad stanov-
ni{tvom Mejina, Pobora i Braji}a primenili su mere krajwe odmazde. Po ce-
loj Boki hapsili su [}epanove pristalice. Rusi su bili zaprepa{}eni samo-
zvan~evim politi~kim uspehom. Carica Katarina IIposlala je specijalnog iza-
slanika da iz Crne Gore ukloni la`nog cara. Turci su bili krajwe podozri-
vi. Stranim silama [}epan je predstavqao veliku smetwu. Turci su krenuli
u ratni pohod sa pedeset hiqada vojnika, {to je bilo dva puta vi{e od ukup-
81
nog broja crnogorskog stanovni{tva. [}epan Mali i crnogorska vojska pora-
`eni su u Ostro{kom klancu, ali su turske operacije uskoro obustavqene, jer
je do{lo do rata sa Rusijom. Crnogorci, izbegav{i ve}e `rtve, slavili su po-
bedu. Slede}e 1769. godine, carica je u Crnu Goru poslala grofa Alekseja Or-
lova i kneza Georgija Dolgorukog da pozovu Srbe na ustanak, proceniv{i da
je uspeh samozvanca samo izraz prevelike crnogorske qubavi prema Rusiji. Dol-
goruki je do{ao na Cetiwe i na zboru pro~itao cari~in proglas, te naredio
da se [}epan uhapsi, {to je dovelo do neuspeha wegove misije. Proceniv{i is-
pravno koliki je [}epanov autoritet, Dolgoruki mu je vratio upravne nadle-
`nosti, a [}epan se tako oporavio i od nepovoqnog utiska zbog kukavi~luka
iskaznog u vreme turskog pohoda. Problemi velikih sila sa la`nim carem re-
{i}e se tek 1773. godine, kada je [}epana Malog na spavawu zaklao wegov slu-
ga, Grk, po nalogu skadarskog pa{e.
Smr}u [}epana Malog do{lo je do nove politi~ke krize u Crnoj Gori ko-
ju }e obele`iti sukob oko prevlasti vladi~anske ku}e Petrovi}a i guvernadur-
ske Radowi}a. Pored uro|ene nesposobnosti, u vreme samozvanca vladika Sa-
va je ostao i bez svih svetovnih nadle`nosti, {to je stvorilo {iroki prostor
za politi~ko delovawe guvernadura Jovana Radowi}a, kome je sam Sava priznao
porodi~no nasledstvo guvernadurske titule, a prethodno se zamerio sopstvenom
bratstvu zbog hirotonisawa Arsenija Plamenca. Mitropolit Vasilije je svo-
jevremeno za svog naslednika odredio Petra Petrovi}a i poslao ga na {kolo-
vawe u Rusiju. Izuzetno sposoban, pametan i obrazovan, Petar I je jedini bio u
stawu da se suprotstavi Radowi}u. Godine 1774. Mehmed-pa{a Bu{atlija je po-
harao Ku~e, koji su u stra{noj pogibiji izbegli u Crnu Goru. Nova turska opa-
snost natera}e crnogorske predvodnike da se ponovo obrate Rusiji. Ruskom dvo-
ru paralelno se obra}aju guvernadur Radowi} i arhimandrit Petar Petrovi}.
Petar je odmah krenuo u Rusiju sa nekolicinom Bokeqa. Slede}i put, 1777. go-
dine, krenuo je sa Radowi}em, ali tamo nisu imali uspeha, jer se pro~ulo da ne-
ki crnogorski glavari ve} uveliko {uruju sa Austrijom. Na povratku delega-
cija je neuspe{no pregovarala i na be~kom dvoru. Unutar Crne Gore produbi-
li su se politi~ki sukobi, a Radowi}eva austrofilska politika nailazila je
na sve vi{e protivnika. Kad je Sava Petrovi} umro 1781. godine, novi mitro-
polit je postao Arsenije Plamenac. Crnu Goru je ugrozila i glad.
`) Vladavina Petra I i Petra II
Godine 1784. mitropolit Arsenije Putnik je u Sremskim Karlovcima ru-
kopolo`io arhimandrita Petra I Petrovi}a za vladiku crnogorskog, primor-
skog i skenderijskog, po{to je pola godine ranije umro Arsenije Plamenac. Go-
dine 1785. Petar I je krenuo u Rusiju, ali je na klevete nekih Crnogoraca pro-
teran iz Petrograda. Posebnu netrpeqivost prema wemu pokazao je knez Po-
temkin. Iste godine Mahmud-pa{a Bu{atlija s velikom vojskom je prodro u
Crnu Goru. Srpski otpor je brzo slomqen i Turci su zauzeli Cetiwe. Uzeli
su taoce, opqa~kali manastir i od crnogorskih glavara iznudili pokornost.
Na povratku su sproveli pokoq Pa{trovi}a. Godine 1785. Mahmud-pa{a je oti-
{ao u Nik{i} i tamo na prevaru uhvatio i pogubio rova~kog kneza i 150 Rov-
~ana. Godine 1878. do{lo je do rusko-turskog rata u koji se slede}e godine na
82
ruskoj strani ume{ala Austrija. Rusija je u Crnu Goru kao carskog izaslani-
ka poslala majora Savu Mirkovi}a, dok se vladici Petru pismom obratio ru-
ski poslanik u Veneciji. Carica Katarina IIpozvala je, 1788. godine, celi srp-
ski narod na ustanak protiv Turaka. Ubrzo je u Crnu Goru stigla i austrijska
delegacija. Glavari su se podelili u dve struje. Prorusku je predvodio vladi-
ka Petar I, a proaustrijsku guvernadur Radowi}. Vladika je sazvao zbor gla-
vara na Cetiwu koji je dobio izrazito antiaustrijski karakter. I Br|ani i
Hercegovci izjasnili su se protiv saradwe sa Austrijancima. Me|utim, usko-
ro se Petar I izmirio sa austrijskom delegacijom i sa crnogorskim glavari-
ma se dogovorio da se zapo~ne ~etovawe protiv Turaka.
Mahmud-pa{a je iste godine pobio austrijske delegate koji su do{li da
ga pridobiju za svoju stranu, {to je zadalo veliki strah austrijskim oficiri-
ma na Cetiwu. Uskoro je do{la nova ruska deputacija s cari~inom porukom da
se krene u rat protiv Turaka. Posle nekoliko neuspe{nih vojnih akcija Austri-
janci su pobegli iz Crne Gore, a wihova misija se pokazala krajwe neuspe{nom.
Povodom toga je Petar I poru~ivao ruskoj carici: “Na{ narod pola`e svoju
nadu samo u Rusiju kao jednovjernu i jednorodnu s nama, iako je ovaj rat savezni~-
ki i op{ti, ipak na{ narod je jedino predan Rusiji. Ruske vojnike on dr`i za
bra}u, a druge uop{te on ne mo`e trpjeti. Ovo ukorijeweno mi{qewe ne mo-
`e niko da nam iz glave izbije.” (str. 440.) Zbog proaustrijske orijentacije gu-
vernadur Radowi} je potpuno politi~ki pora`en. Rusko-turski rat je zavr{en
1792. godine bez zna~ajnijih rezultata za balkanske hri{}anske narode ~ija je
sudbina bila motiv wegovog izbijawa.
Kada je 1792. godine Mahmud-pa{a ponovo napao, Crnogorci i Br|ani su
ga spremno i jedinstveno do~ekali i odbili. Slede}e godine osioni i odmet-
nuti pa{a je pod Skadrom porazio sultanovu vojsku. Kada je 1796. godine pono-
vo napao Br|ane, Crnogorci su zdu{no prisko~ili bra}i u pomo}. Crnogor-
ci su s Piperima i Bjelopavli}ima na Martini}ima do nogu potukli {esto-
struko brojniju tursku vojsku. Iste godine do{lo je do jo{ ve}e bitke na Kru-
sima u kojoj je i Mahmud-pa{a poginuo, a srpski trijumf bio potpun. Posle ovih
slavnih bitaka Crna Gora, pro{irena Bjelopavli}ima i Piperima, u ~vrstom
savezu s drugim Br|anima i Hercegovcima, s pravom se smatrala za samostal-
nu dr`avu. Petar I istrajno radi na formirawu pravih dr`avnih instituci-
ja. Godine 1798. osnovano je Praviteqstvo suda crnogorskog i brdskog kao vr-
hovni organ dr`avne vlasti koji objediwuje wenu upravnu i sudsku granu. Rad
na konstituisawu dr`avnih institucija ometalo je obnavqawe omraze i suko-
ba me|u plemenima, krvna osveta i op{ta nesigurnost. Vekovno stawe bezvla-
{}a odupiralo se uspostavqawu centralne dr`avne vlasti, reda i zakonito-
sti. Iste godine je donesen i Zakonik op{ti crnogorski i brdski, koji je u se-
bi sadr`ao i celovitu Stegu iz 1796. godine, kao svoju prethodnicu. Formi-
rawe najvi{eg dr`avnog organa i dono{ewe Zakonika nije bitno smawilo zna-
~aj narodnih i glavarskih skup{tina, ali je predstavqalo osnov razvoja savre-
mene dr`avne strukture i pravnog poretka.
Petar I je sistematski smawivao pojedina~nu vlast i ingerencije plemen-
skih glavara, a naj`e{}i otpor mu je pru`ao guvernadur Jovan Radowi} i ka-
snije wegov sin guvernadur Vukolaj Radowi}, koji je u dva navrata svrgavan od-
lukom Skup{tine narodnih glavara, 1818. i definitivno 1830. godine. Kroz
83
sukob glavarskih ku}a Petrovi}a i Radowi}a izra`avala se borba ruskih i
austrijskih interesa, u kojoj su Austrijanci pora`eni. Nakon smrti Petra I,
politi~ki primat u Crnoj Gori su poku{ali preuzeti Ivan Vukoti} i Matej
Vu~i}evi}, koji su prethodno kao carski izaslanici doneli ve}u rusku finan-
sijsku pomo} crnogorskoj i brdskoj dr`avi i osiroma{enom narodu. Me|utim,
Petar II ih je politi~kim sredstvima posle nekoliko godina pobedio, stekav-
{i podr{ku velike ve}ine glavara i naklonost ruskog dvora. Kao gospodar Cr-
ne Gore i Brda od 1830. godine kad mu je umro stric Petar I, Petar II je nasta-
vio sa jo{ ve}im `arom wegove dr`avotvorne aktivnosti. Formirao je Senat,
Gvardiju i perjanike, pa tako usavr{io osnovne instrumente dr`avne vlasti,
sprovode}i ~vr{}u centralizaciju. Najmukotrpniji su bili poku{aji uvo|e-
wa poreskih obaveza qudima kojima su i Turci retko tako ne{to uspevali da
nametnu, pa je decenijama crnogorski buyet po~ivao na neredovnoj i po izno-
su variraju}oj ruskoj donaciji. Nezadovoqstvo pojedinih glavara sporadi~no
}e dovoditi do nemira i ~ak plemenskih pobuna. Me{etarewem }e se posebno
baviti turski i austrijski pla}eni agitatori, a najozbiqniju opoziciju Pe-
tru II predstavqao je wegov ro|ak \or|ije Petrovi}, propovednik proaustrij-
ske opcije u dr`avnoj orijentaciji, koja }e posle velike halabuke ubrzo sasvim
propasti, kao i prethodna guvernadurska. Ve}ina naroda je gotovo instinktiv-
no `elela centralizovanu dr`avnu vlast, a Crna Gora u celini nije ni pomi-
{qala da se odrekne direktnog oslonca na Rusiju.
Ina~e, proces ujediwavawa crnogorskih Srba sa Br|anima i Hercegovci-
ma tekao je sporo i postepeno. Sa Crnom Gorom, koju su prvobitno ~inile Ka-
tunska, Crmni~ka, Rije~ka i Qe{anska nahija, ve} 1796. godine, nakon velikih
pobeda nad Turcima, ujedinili su se Bjelopavli}i i Piperi. Kada su Turci ugro-
zili Mora~ane 1820. godine, Crnogorci i ostali Br|ani masovno su im prite-
kli u pomo}, pa je turska vojska potpuno pora`ena. Te godine su se Rov~ani i Mo-
ra~ani prisajedinili Crnoj Gori. Godine 1832. jedinstvenoj dr`avi prikqu~i-
li su se Ku~i, koje su i daqe Turci neprekidno ugro`avali, a i geografski po-
lo`aj im je bio veoma osetqiv. Paralelno s tim, veze su ja~ale i sa svim dru-
gim brdskim i hercegova~kim plemenima i ~esto dovodile bar do jedinstvenog
nastupa u su~eqavawu s Turcima, me|usobne solidarnosti, mirnog re{avawa spo-
rova itd. Turci su 1836. godine poharali Grahovo, a 1838. je postignut kompro-
mis o grahovskom prostoru kao svojevrsnoj tampon zoni izme|u Crne Gore i Tur-
ske, koja je i daqe formalno pod turskom kontrolom. Godine 1839. Crnogorci
i Br|ani su kod Kosovog Luga porazili ve}u tursku vojsku koja je krenula na Bje-
lopavli}e. U Ku~ima je godinama bilo kolebawa i nemira, koje su organizova-
no podstrekavali okolni Turci, ali definitivno ujediwewe sa Crnogorcima
u krajwem ishodu nije dovedeno u pitawe. Povremenog me{etarewa turskih do-
u{nika bilo je i u Bjelopavli}ima i u Piperima, ali su te pojave o{trim ka-
znama efikasno suzbijane. Godine 1840. Smail-aga ^engi} je krenuo da pokori
Mora~u i tom prilikom je poginuo.
Narednih desetak godina uz Crnu Goru i Brda sve vi{e su se zbijala her-
cegova~ka plemena Bawani, Grahovqani, @upqani, Uskoci, Pivqani i Drob-
waci, kao i Vasojevi}i. U wima je uveliko razvijana svest o punom dr`avnom
jedinstvu, mada ono u stvarnosti jo{ nije u punoj meri postizano. U odnosu pre-
ma Turcima oni su imali vrlo visok stepen autonomije, pa se turska vlast uglav-
84
nom samo simboli~no odr`avala uz pla}awe minimalnog godi{weg hara~a. Ali
se tu nastavilo i ~etovawe, s kojim Turci nisu bili u stawu da iza|u na kraj.
Vrlo su ~esti ve}i rubni sukobi sa Turcima, a zna~ajan gubitak Srbi su pre-
trpeli turskim osvajawem ostrva Vrawine i Lesendra u Skadarskom jezeru, jer
je to ugro`avalo i ribolov i trgovinu. Petar II je razvio `ivu diplomatsku ak-
tivnost da uz pomo} Rusije i drugih velikih sila ta ostrva povrati, ali bez oset-
nijeg uspeha.
U vreme vladavine Petra I i Petra II Austrija je kontinuirano nastoja-
la da stekne i odr`i {to boqe politi~ke pozicije u Crnoj Gori i Brdima. Cr-
nogorska teritorija je za be~ki dvor imala veliki strate{ki zna~aj, a srpske
vojni~ke sposobnosti i ratobornost stvarale su `equ za instrumentalizaci-
jom u ciqu realizacije imperijalnih ambicija: `eleli su {to vi{e Crnogo-
raca da mobili{u u frajkor i uz wihovu pomo} efikasnije da ~uvaju Banat i
Bukovinu. Ali, svi austrijski planovi su propali, a eksponenti be~ke poli-
tike u srpskom narodu nisu uspevali da dugoro~no steknu zna~ajnije upori{te.
Crnogorski odnosi prema Austrijancima direktno su zavisili od stava Pe-
trograda prema Be~u. Nakon {to su Francuzi ukinuli Mleta~ku republiku,
Austrijanci se kao novi gospodari Boke pojavquju kao neposredni crnogor-
ski susedi, {to im olak{ava politi~ko, vojno i obave{tajno delovawe, ali
to nije bilo dovoqno za uspeh crnogorskih politi~kih li~nosti koje su be~-
ki dvorski faktori prote`irali. Be~ je zapravo spre~io dugo pri`eqkiva-
ni izlazak Crnogoraca na Jadransko more, pa se katoli~ka carevina manife-
stovala kao direktna prepreka realizaciji vitalnih srpskih nacionalnih in-
teresa. Uz to su Austrijanci sistematski ometali vr{ewe kanonskih nadle-
`nosti crnogorskog mitropolita u celom primorju. Decenijama su trajali spo-
rovi o teritorijalnom razgrani~ewu, a posle du`eg oklevawa Petar II je pri-
stao da manastire Maine i Stawevi}e preda Austrijancima.
Crna Gora se vi{e nikada nije kolebala u pogledu definitivnog prihva-
tawa ruskog carskog okriqa, iako je i po tom pitawu neretko dolazilo do ne-
ugodnih iznena|ewa i razo~arewa. Za Rusiju su Crna Gora, Brda i Hercegovi-
na imali sve ve}i strate{ki zna~aj za vo|ewe balkanske i antiturske poli-
tike, pa je zato Srbe, iako nedovoqno, pomagala, a wena pomo} je bila drago-
cena u o~ajni~koj borbi za goli opstanak. Veliki zna~aj za u~vr{}ewe crno-
gorskih pozicija u Moskvi imale su posete Petra II Sankt Petersburgu 1833.
i 1837. godine. Ruska diplomatska i finansijska pomo} postale su mnogo ve-
}e, a od 1837. godine Rusija je Crnu Goru tretirala kao samostalnu dr`avu, iako
wena nezavisnost nije bila me|unarodno pravno priznata. Veoma dobre rezul-
tate po sudbinu srpskog naroda i dr`ave na crnogorskom i brdskom prostoru
imale su i misije specijalnih carskih opunomo}enika Ozereckovskog, Kova-
qevskog i ^evhina narednih godina. Poseban istorijski zna~aj ima ~iweni-
ca da su Crnogorci i Hercegovci zajedno sa Rusima ratovali protiv Francu-
za u Boki i oko Dubrovnika. Jo{ su 1796. godine Francuzi sara|ivali sa Tur-
cima na antisrpskoj osnovi. Uz rusku podr{ku Crnogorci su 1806. godine u{li
u Boku da se suprotstave francuskoj okupaciji, a odmah zatim su sa Hercegov-
cima zauzeli Konavle. Te godine Rusi i Srbi su zauzeli i Kor~ulu i Bra~, ali
ih nisu dugo dr`ali jer je ruska flota morala da Boku preda Francuzima, ali
su crnogorsko-francuski sukobi nastavqeni ni`im intenzitetom, uz stalne
85
nemire i pobune bokeqskog stanovni{tva.Godine 1813. na skup{tini u Dobro-
ti progla{eno je ujediwewe Crne Gore i Boke, a 1814. Srbi su pobedili fran-
cusku vojsku na celom pojasu obale od Budve do Herceg Novog. Do{la je i ru-
ska flota, pa je srpsko-ruska vlast nad Bokom trajala do Be~kog kongresa.
Vladavinu Petra I i Petra II obele`ilo je i uspostavqawe sve ~vr{}ih
veza sa Srbima iz drugih srpskih zemaqa, prevashodno sa ustani~kom i deli-
mi~no oslobo|enom Srbijom. Oba crnogorska i brdska vladara mnogo su tru-
da ulagali u obrazovne i prosvetiteqske aktivnosti, {tampawe kwiga, a i li~-
no su i te kako bili vi~ni peru. U wihovo vreme Crna Gora i Brda do`ivqa-
vaju ubrzani ekonomski razvoj. Pored svih ratova i neda}a u vi{e navrata Sr-
be je u wihovo vreme poga|ala glad, razne bolesti, posebno kuga, pa su taj pe-
riod razvoja i o~iglednog dr`avnotvornog i oslobodila~kog napretka obele-
`ila i stalna srqawa iz nevoqe u nevoqu.
z) Vladavina kwaza Danila
Nedugo pred smrt Petar II je za svog naslednika odredio bliskog srodni-
ka Danila Stankovog Petrovi}a i poslao ga u Rusiju na {kolovawe. Wego{
je umro krajem 1851. godine, a odmah potom je Skup{tina narodnih glavara iza-
brala Peru Tomova Petrovi}a za novog gospodara Crne Gore. Ve} se Pero To-
mov nakon tog jednoglasnog izbora u svim slu`benim aktima potpisivao kao
kwaz. Na proputovawu za Petrograd, Danilo se u tom trenutku zatekao u Be-
~u. Ruski dvor je odmah podr`ao wegova nasledna prava na osnovu Wego{evog
testamenta i poslao carske izaslanike na Cetiwe da izveste Senat i narod-
ne predvodnike o ruskom stavu. Glavari su taj stav jednodu{no prihvatili, ali
~im su carski izaslanici napustili Cetiwe, izdato je saop{tewe da se Pero
Tomov potvr|uje za crnogorskog kwaza. Na to je ruski poslanik u Be~u sugeri-
sao Danilu da se vrati u Crnu Goru izdaju}i mu zvani~nu potvrdu da ga ruski
dvor smatra za legitimnog crnogorskog vladara. Stigav{i krajem decembra 1851.
godine na Cetiwe, Danilo je u{ao u `estok sukob sa stricem Perom u kome je
zamalo izbegnuto krvoproli}e. Ipak je ruska podr{ka odnela prevagu, pa su
se senatori postepeno svrstavali uz Danila. Rasprave su ipak potrajale sve do
januara 1852. godine kada je Narodna skup{tina definitivno potvrdila Dani-
la za gospodara. Danilo se ve} u februaru izmirio sa Perom, pa je mogao da kre-
ne u Rusiju. U martu je Narodna skup{tina usvojila peticiju ruskom caru da se
Crna Gora proglasi za naslednu kne`evinu, {to bi predstavqalo va`an ko-
rak u sticawu potpune nezavisnosti, a uz to bi svetovna i duhovna vlast bile
definitivno razdvojene. Po{to je novi ruski izaslanik pukovnik Kovaqov-
ski podneo vrlo povoqan izve{taj o unutra{wem stawu Crne Gore, ruski car
je odlu~io da prizna Danila za naslednog kneza, odlikovao ga je visokim orde-
nom i primio u sve~anu audijenciju na Vidovdan 1852. Kwaz se u avgustu vratio
na Cetiwe do~ekan po~asnim topovskim salvama i narodnim odu{evqewem.
Rusko priznawe nasledne crnogorske kne`evine uznemirilo je zapadne si-
le koje su ve} uveliko izgra|ivale antirusku koaliciju, istovremeno do kraja
zao{travaju}i srpske odnose sa Turcima, ve} optere}enim Omer-pa{inim ak-
cijama u Bosni i Hercegovini na planu uterivawa poslu{nosti antireform-
ski raspolo`enog plemstva i razoru`awa hri{}ana. U oktobru 1852. godine Ka-
86
tuwani su sa~ekali u zasedi u Dugi nik{i}kog bimba{u \ulek-bega, pogubili
ga i wegov odred te{ko porazili, zarobiv{i veliki ratni plen. Na to je Omer-
pa{a Latas koncentrisao svoje snage u Hercegovini, ali time i podstakao usta-
ni~ko raspolo`ewe hercegova~kih Srba. Skadarski vezir Osman-pa{a po~eo
je da podmi}uje neke piperske glavare da se suprotstave kwazu, {to je Danila
motivisalo da primeni surovu odmazdu prema zaverenicima. Rije~ani samoi-
nicijativno krenu na Turke i otmu im utvr|eni @abqak. Osman-pa{a je sa znat-
nom vojskom krenuo da povrati @abqak, ali su svi turski napori bili uzalud-
ni, a `rtve ogromne. Porta je tada donela odluku da se pokrene op{ti napad
na Crnu Goru. Rusi su odmah shvatili veliku opasnost za Crnu Goru i sugeri-
sali Danilu da se povu~e iz @abqaka, {to je on u~inio posledwih dana 1852.
godine, odnose}i veliki plen. Srpsko povla~ewe nije odvratilo Turke od ob-
jave rata. Omer-pa{a Latas je prikupio za napad 50 hiqada vojnika. Kwaz Da-
nilo je maksimalno mogao da mobili{e dvadeset hiqada qudi i suprotstavi ih
Turcima koji su u januaru 1853. po~eli da prodiru iz tri pravca. U po~etku je
najvi{e ugro`ena Crmni~ka nahija, a onda su Turci silovito nasrnuli na Mar-
tini}e, Pipere i Bjelopavli}e, pale}i ku}e i besomu~no ubijaju}i `ene i de-
cu. Na severu je u turske ruke palo i Grahovo, ali su Srbi zaustavili daqi pro-
dor Dervi{-pa{e. O~ajni~kim naporima odolevali su i Ismail-pa{inom na-
srtaju iz pravca Nik{i}a. Ostvarene prodore Turci su platili velikim gu-
bicima, pa je krajem januara 1853. do{lo do izvesnog zati{ja na boji{tima. Ali,
vesti o neverovatnom srpskom juna{tvu odjeknule su {irom Evrope.
Rusija je Crnoj Gori hitno uputila zna~ajnu finansijsku pomo}, a Austri-
ja je poklonila velike koli~ine ratnog materijala iz kotorskih arsenala, ali
je glavni efekat postigla koordinisana rusko-austrijska diplomatska ofan-
ziva u Carigradu, za~iwena i direktnim ratnim pretwama ako se turska vojska
ne povu~e iz Crne Gore. Ta akcija je ve} u startu slomila entuzijazam febru-
arskog turskog ponovnog vojnog udara. Najve}e pokoqe srpskog stanovni{tva
Omer-pa{ina vojska je tada po~inila u Bjelopavli}ima i Piperima. Prvi ve-
}i poraz Turci su do`iveli u bici na Rodiwu u kojoj je poginulo vi{e od dve-
sta sultanovih vojnika. To je silno podiglo srpski borbeni moral. Propali su
i Omer-pa{ini napori da potkupi pojedine plemenske glavare i tako olak{a
napredovawe svoje vojske. Iznenadni srpski udar na selo Glavicu doveo je do po-
gibije hiqadu Turaka, a jo{ toliko Malisora se predalo, pa su Srbi oslobo-
dili i Orju Luku. Procewuje se da su u pohodu na Crnu Goru Turci imali ukup-
no oko pet hiqada poginulih i {est hiqada rawenih vojnika, {to ih je, uz sve
ja~e diplomatske napore Rusije i Austrije, krajem februara nateralo da sklo-
pe mir prema ~ijim odredbama sve treba da se vrati na stawe uo~i rata. Srbi
su, me|utim, nastavqali da napadaju i pqa~kaju tursku vojsku u povla~ewu, na-
nose}i joj nove gubitke i Omer-pa{in bes udvostru~uju}i.
Oven~an pobedni~kom slavom, zadivqen najvi{im po~astima koje mu je
austrijski car iste godine ukazao u Be~u, kao i novim, najvi{im ruskim odli-
kovawem, ali i snabdeven velikim novcem koji mu je pristigao iz Petrogra-
da, kwaz Danilo je do kraja iskazao svoju autokratsku prirodu. Wegovi poli-
ti~ki protivnici bili su malobrojni i predvodio ih je Pero Tomov, Danilov
stric, koji je sa grupom svojih istomi{qenika morao da be`i u Kotor gde je
i umro 1834. godine. Milo Martinovi} i Stefan Perovi} Cuca su i kao emi-
87
granti nastavqali da deluju protiv Danilove samovoqe i apsolutisti~ke vla-
sti. Kada je krajem 1853. do{lo do rusko-turskog rata imperator Nikolaj I je
u dva navrata slao izaslanike u Crnu Goru da ispitaju mogu}nost dizawa op-
{tesrpskog ustanka protiv Turaka. Izaslanici su zakqu~ili da bi to bilo su-
vi{e rizi~no u prethodnim ratom iscrpqenoj dr`avici, mada je Danilo bio
spreman da se di`e na oru`je. Sukobi sa Turcima su ipak obnovqeni u Vaso-
jevi}ima, dok je u Hercegovini intenzifikovano ~etovawe. Austrija je tada po-
~ela naglo da mewa politiku prema Crnoj Gori nastoje}i da suzbije ruski uti-
caj. Crnu Goru je opet ugro`avala glad, pa su se mnoge porodice iselile u Sr-
biju. Uprkos svim nevoqama, Danilo je nastavqao da organizuje i konsoliduje
dr`avnu vlast. Godine 1854. uveo je oznake ~inova i ratne zastave crvene boje
sa belim krstom u sredini, da bi ubrzo zatim za zvani~nu dr`avnu zastavu od-
redio srpsku trobojku.
Raskala{no pona{awe kwa`evo i wegovih pristalica u leto 1854. u ma-
nastiru Ostrogu, koje je vrhunac dostiglo silovawem devojaka, dovelo je do po-
bune povre|enih Bjelopavli}a. Pobunu je Danilo brutalnom silom ugu{io. Sve
ve}e interesovawe za crnogorske prilike pokazivale su Engleska i Francu-
ska, pa su se ubrzo na Cetiwu obreli wihovi konzuli. Po~etkom 1855. kwaz je
o`enio Darinku Kveki}, Srpkiwu iz Trsta, a na \ur|evdan je sve~ano done-
sen Danilov zakonik, koji predstavqa sna`an napredak u uobli~avawu crno-
gorskog dr`avno-pravnog poretka. Slede}e godine, po kwazovom nalogu vojvo-
da Mirko je ogwem i ma~em suzbio pobunu u Ku~ima. U bratstvu Drekalovi}a
ubijana su i deca u kolevkama. Pohara Ku~a dovela je do turske intervencije.
Turci su zauzeli Medun, a evropske sile zauzele su krajwe neblagonaklon stav
prema Crnoj Gori, {to je i posledica ruskog poraza u Krimskom ratu. Engle-
ska, Francuska i Austrija su insistirale da kwaz Danilo prizna vrhovnu sul-
tanovu vlast. Pod prozapadnim uticajem knegiwe Darinke, Danilo je poreme-
tio odnose sa Rusijom. Uprkos ruskim upozorewima i otvorenom protivqewu,
Danilo je u{ao u pregovore o priznawu sultanovog vrhovnog sizerenstva, {to
je motivisalo cara Aleksandra II da obustavi pomo} Crnoj Gori. Kwazu se otvo-
reno usprotivio \or|ije Petrovi}, koji ga je ranije zdu{no podr`avao u su-
kobu sa Perom Tomovim. I pored Danilovog nepromi{qenog pona{awa, ruska
diplomatija je uspela da privoli Francusku da se odlo`i odlu~ivawe po pi-
tawu turskog sizerenstva.
Na nagovor knegiwe Darinke Danilo se 1857. godine obreo u Parizu. U to-
ku sve~anog ispra}aja na Cetiwu od po~asnog plotuna poginuo je senator koji
je pratio kwaza. Dok je Danilo boravio u Parizu, vojvoda Mirko je krenuo u ob-
ra~un sa proruskom opozicijom, optu`uju}i je za prevratni~ke namere. Pred-
sednik Senata \or|ije Petrovi} je za Miloradom Medakovi}em izbegao u Ko-
tor, a za wima su pristigli i wihovi vi|eniji sledbenici. ^ekala ih je sudbi-
na prethodnih crnogorskih emigranata, koje je Austrija ve{to instrumenta-
lizovala. Po povratku na Cetiwe, kwaz Danilo je po~eo da ja~a veza sa Srbi-
jom i kwazom Aleksandrom. Srpski dr`avnici su wegovom emisaru sugerisa-
li da se Crna Gora vrati proruskoj orijentaciji. Iste godine Danilo je u Ca-
rigradu organizovao ubistvo najistaknutijeg crnogorskog emigranta i Wego-
{evog sestri}a Stefana Perovi}a Cuce, {to je te{ko naru{ilo kwa`ev ugled
u srpskom narodu.
88
Krajem 1857. godine do{lo je do novih ustani~kih kome{awa me|u Vaso-
jevi}ima i u Hercegovini. Srbi su uskoro zauzeli i zna~ajan prostor izme|u
Spu`a i Podgorice. Suo~en sa novim opasnostima, kwaz Danilo je opet potra-
`io rusko okriqe. Nadao se da }e tako povratiti poverewe srpskog naroda,
koji je ojadio svojom surovom i oholom vladavinom. Podstakao je i Grahovqa-
ne da prestanu pla}ati turske namete. Intenzifikovano je crnogorsko ~eto-
vawe po skoro celoj Hercegovini ju`no od Neretve. U decembru su hercego-
va~ki ustanici do nogu potukli turski odred Mujage Serdarevi}a. Digla su se
sva hercegova~ka plemena, a Grahovo je postalo centar ustanka, dok je vojvoda
Luka Vukalovi} postao wegov op{tepriznati vo|a. U toku 1858. godine veli-
ke evropske sile su se neposrednije ukqu~ile u razmatrawe hercegova~kih pri-
lika, me|usobno se diferenciraju}i na rusko-francusku za{titu srpskih te-
`wi i englesko-austrijsko prote`irawe turskih interesa. Kwaz Danilo je svim
sredstvima pomagao ustanike, pa su se turske optu`be koncentrisale na Cr-
nu Goru, protiv koje je vr{en sve sna`niji austrijski i engleski diplomatski
pritisak. U februaru su Turci potu~eni dok su napadali Zupce, ali su u dru-
gom naletu uspeli da celu oblast spale. Uz pomo} Katuwana Hercegovci su su-
zbili Turke sve do Trebiwa. Rusija je sve sna`nije zastupala srpske intere-
se, pa su Turci po~eli sa koncentracijom trupa u Hercegovini za napad na Cr-
nu Goru. Posredstvom Qubomira Nenadovi}a Danilo se potpuno izmirio sa
ruskom vladom, {to mu je povratilo dragoceno samopouzdawe u kriti~nim vre-
menima. Kad je turska vojska poharala Bawane i po~etkom maja udarila na Gra-
hovo, Danilo nije oklevao. Mobilisao je odmah Katuwane i Rije~ane i uputio
ih na Turke, poveriv{i komandu svom bratu vojvodi Mirku. Digli su se svi Her-
cegovci. Borbe su trajale nekoliko dana i obe strane su pretrpele te{ke gu-
bitke. Posle izvesnog zati{ja Turci su po~eli da se povla~e, ali su ih Srbi
blokirali, opkolili i sinhronizovano napali. Turci su 13. maja potpuno po-
ra`eni, ostavqaju}i sedam hiqada poginulih na boji{tu.
Vest o velikoj srpskoj pobedi kod Grahova uspani~ila je sve bosanske i
skadarske Turke. U Bosni je grozni~avo provo|ena mobilizacija. “Interesant-
no je da je tih dana otomansku akciju za mobilizaciju novih trupa potpomo-
gao svojom propagandom djelatno{}u i katoli~ki biskup Bari{i}. On je otvo-
reno raspirivao mr`wu katoli~kog stanovni{tva prema ustanicima i Cr-
nogorcima, nagovje{tavaju}i turskim vlastima i mogu}nost da se i katoli~-
ko stanovni{tvo okrene oru`jem protiv ustanika.” (Branko Pavi}evi}: Kwaz
Danilo I Petrovi} Wego{, “Kwi`evne novine”, Beograd 1990, str. 345.) Ali,
veli~anstvena srpska pobeda potresla je celu Evropu. Specijalni ruski car-
ski izaslanik stigao je na Vidovdan na Cetiwe da srpskom kwazu Crne Gore
~estita pobedu. Da bi izbegle daqe ratovawe velike sile su formirale ko-
misiju za razgrani~ewe Turske i Crne Gore u kojoj je u~estvovao i crnogor-
ski predstavnik, pa je to zna~ilo priznawe fakti~ke nezavisnosti male srp-
ske dr`ave. Do{lo je do jo{ nekoliko sukoba sa Turcima, prvo kod Beri i For-
maka nadomak Podgorice, a u julu 1858. Srbi su napali Kola{in, {to je Da-
nila dovelo u velike diplomatske neprilike. Komisija je posle nekoliko me-
seci zavr{ila rad pa je u novembru 1858. potpisan Carigradski protokol o
razgrani~ewu, a slede}a godina je protekla u mukotrpnom obele`avawu gra-
nice na terenu. Hercegova~ki ustanici su borbu nastavqali i 1859. godine,
89
ali Crna Gora nije smela da ih otvoreno poma`e, pa su ustani~ke vo|e bile
prinu|ene da sklapaju mir s Turcima. Nemiri su, me|utim, nastavqeni i 1860.
godine. U Gacku je izbio prvi ustanak koji su Turci krvavo ugu{ili, uz veli-
ki pokoq civila.
Austrijsko neprijateqstvo prema Crnoj Gori postajalo je sve ve}e i otvo-
renije. Be~ki dvor se nepomirqivo odnosio prema fakti~kom uspostavqawu
i posrednom priznawu jedne male srpske dr`ave, ~iji je vladar Danilo u`ivao
ogromnu popularnost me|u jo{ porobqenim Srbima i predstavqao prepreku
austrijskoj ekspanzionisti~koj politici. Turska mr`wa prema Danilu li~-
no bila je beskrajna. Kwaza Danila u Kotoru je, 12. avgusta 1860. godine, ubio
Todor Kadi}, motivisan li~nom osvetoqubivo{}u zbog kwa`evih svojevreme-
nih nepo~instava prema Bjelopavli}ima, ali direktno potpomognut od tur-
skih vlasti, a sumwe ukazuju da je u pripreme atentata direktno ume{an biv-
{i predsednik Senata \or|ije Savov Petrovi}. U svakom slu~aju, re~ je o te-
roristi~kom poduhvatu crnogorskih emigranata koji su godinama `iveli i de-
lovali na austrijskoj teritoriji, u`ivali podr{ku i pomo} austrijskih vla-
sti, a u konkretnom slu~aju ubistva vladara, tursku blagonaklonost. Austrij-
ska policija nije pokazala ve}u a`urnost da se ubica uhapsi.
i) Vladavina kraqa Nikole
Kwaza Danila je, po wegovom testamentu, nasledio Nikola Petrovi}, sin
vojvode Mirka. Kwaz Nikola nastavqa politiku podr{ke hercegova~kim usta-
nicima, pa se ve} 1861. godine rasplamsala nova velika pobuna u koju su se direkt-
no ukqu~ile crnogorske ~ete. Porta je kwazu uputila ultimatum da prestane da
poma`e bunt hercegova~kih Srba, koji je sa Cetiwa prezrivo odba~en. To je bio
povod da 1862. godine Turska krene u novi rat protiv Crne Gore, a wene snage
od oko 55.000 vojnika ponovo je predvodio Omer-pa{a Latas. Srbi su bili u sta-
wu da mu suprotstave samo petnaest hiqada boraca, {to Crnogoraca, {to Her-
cegovaca. Turski napad je sinhronizovano krenuo iz tri pravca, od Podgorice,
iz Hercegovine i preko Vasojevi}a. Crnogorskom vojskom komandovao je vojvo-
da Mirko, a hercegova~kim Srbima Luka Vukalovi}. Turci su sna`no udarili
i ubrzano napredovali, uni{tavaju}i sve pred sobom, da bi uskoro ugrozili i
samo Cetiwe. Ruska diplomatija je sna`nim pritiskom u Carigradu uspela da
natera Turke na primirje, ali je kwaz Nikola mirovni ugovor morao da potpi-
{e pod krajwe nepovoqnim uslovima. Crnogorska teritorija nije smawena, ali
su Turci stekli pravo da izgrade utvr|ewe na veoma va`noj komunikaciji od Spu-
`a do Nik{i}a. Vojvoda Mirko je morao da napusti zemqu, a svaki kontakt sa
hercegova~kim ustanicima da bude prekinut. Naredne godine velike sile su pri-
volele Tursku da odustane od utvr|ewa na teritoriji Crne Gore.
Kwaz Nikola nije odustajao od oslobodila~kih planova, pa je itnenzivno
nastavqao ratne pripreme. Godine 1866. potpisan je savez Srbije i Crne Gore,
po kome bi Crna Gora po uspe{nom oslobo|ewu Srpstva u{la u sastav velike
srpske dr`ave pod dinastijom Obrenovi}a. Kako je nakon dve godine ubijen kwaz
Mihailo, savez nije postigao planirane rezultate, ali je pomo} Srbije bila dra-
gocena u modernizaciji crnogorske vojske. Svih tih godina nastavqana su po-
grani~na ko{kawa i mawi oru`ani sukobi sa Turcima. Patriotska organiza-
90
cija Ujediwene omladine srpske razvijala je svoju intenzivnu delatnost u sko-
ro svim srpskim zemqama, ja~aju}i patriotsko raspolo`ewe i borbeni duh. “Po-
sle smrti kneza Mihaila, crnogorski kwaz nije vi{e bio spreman da se odrek-
ne prestola u korist vladara Srbije i da Crnu Goru ukqu~i u sastav pro{ire-
ne Srbije. Podr`avan od Rusije i hvaqen od omladine, kwazu rastu ambicije i
on ma{ta o tome da se sam stavi na ~elo velike srpske dr`ave. Prone{eni su
i glasovi da Rusija namerava dovesti kwaza Nikolu na presto Srbije. Napori
Crne Gore da {to vi{e oja~a na unutra{wem planu i pove}a svoju ulogu u na-
cionalno-oslobodila~kom pokretu, srpski politi~ari su prete`no shvatali
kao ja~awe wene konkurentske uloge u procesu stvarawa ve}e dr`ave. Srpska
vlada je gajila nadu da }e na neki na~in umawiti uticaj Crne Gore na oslobo-
dila~ki pokret. Stoga nastaje sukob uticaja naro~ito u Hercegovini koju je Cr-
na Gora smatrala svojom interesnom sferom i prirodnim pravcem pro{ire-
wa. To rivalstvo se nepovoqno odra`avalo na razvoj nacionalnooslobodila~-
kog pokreta.” (Istorija srpskog naroda, kwiga V, tom I, str. 442.)
Ne u~estvuju}i u crnogorsko-srbijanskim politi~kim razmiricama, Sr-
bi su sasvim samostalno 1875. godine u Bosni i Hercegovini podigli veliki
ustanak protiv Turaka. Hercegova~ke ustanike je sve otvorenije pomagala Cr-
na Gora. U Veneciji su 1876. Srbija i Crna Gora sklopile tajni vojni savez i
ne{to kasnije, 30. juna, objavile rat Turskoj. Crnogorski ratni plan zasnivao
se na te`wi da se oslobodi Hercegovina sve do Neretve, pa je crnogorska voj-
ska koncentrisana u tom pravcu, a komandu je neposredno preuzeo kwaz Niko-
la. Crnogorski i hercegova~ki Srbi su udru`enim snagama ubrzo prodrli do
Nevesiwa, ali su izveli strate{ko povla~ewe pred sna`nom turskom vojskom
i do~ekali je 28. avgusta na Vu~jem dolu, gde je do nogu potu~ena. Posle te ve-
like pobede i pod austrijskom pretwom da mu ne}e biti dozvoqeno pro{ire-
we na Hercegovinu, Nikola je novu koncentraciju snaga izveo prema Podgo-
rici. Na Fundini je 14. avgusta naneo jo{ te`i poraz Turcima, pa ih dotukao
u mawim borbama oko Podgorice i Spu`a. Sna`na ustani~ka dejstva su ostva-
rena i u dolini Lima i Tare. Po{to je Srbija u ovom ratu bila neuspe{na, Ru-
sija je 1. novembra prinudila Turke na primirje. Nikola je krajem aprila 1877.
godine ponovo svim snagama napao Turke, ~im je ~uo da je Rusija objavila rat
Turskoj. Tada je 65.000 hiqada turskih vojnika iz tri pravca napalo Crnu Go-
ru. Turcima je velikim srpskim naporima ote`ano napredovawe, a naneseni
su im te{ki porazi u Ostro{kom klancu i kod mora~kog manastira. Kako su
Turci morali da povuku glavninu trupa i oja~aju front prema Rusima, kwaz
Nikola je zauzeo Nik{i} i Bile}u. Tada se okrenuo prema jugu, osloba|aju}i
po~etkom 1878. godine Bar i Ulciw. Ve} Sanstefanskim mirom 3. marta Cr-
noj Gori je priznata nezavisnost i teritorijalno pro{irewe. Berlinski kon-
gres je Crnoj Gori oduzeo mnogo teritorija, ali potvrdio nezavisnost. Zadr-
`ala je Nik{i}, Kola{in, Spu`, Podgoricu, Bar i @abqak, kao i Plav i Gu-
siwe, koje je uskoro morala da ustupi da bi dobila Ulciw do u{}a Bojane. Cr-
nogorski izlazak na more postignut je uz sna`ne austrijske restrikcije i ogra-
ni~ewe suvereniteta u primorskom pojasu.
Nikola je 1879. godine otpo~eo agrarnu reformu, oduzimaju}i velike po-
sede muslimanima, posebno iseqenicima, i dele}i ih siroma{nim pravoslav-
nim Srbima. Pri tome je ~esto dolazila do izra`aja kwa`eva samovoqa u po-
91
gledu dodele imawa, za~iwena ~estim protekcijama i nepotizmom. Reformi-
sana je temeqito dr`avna uprava tako {to je ukinut Senat, a uspostavqen Dr-
`avni savet sa ministarstvima i Veliki sud. Dr`avni savet je predstavqao
jedinstvo zakonodavne, izvr{ne i nadzorne vlasti. Li~na kwa`eva vlast je osta-
la neprikosnovena, uz stalni rast wegovog kulta u javnom `ivotu. Nikola se
surovo obra~unava sa svim politi~kim protivnicima ili neistomi{qeni-
cima. Mnogi istaknuti ratni komandanti i ugledni glavari morali su u emi-
graciju. Godine 1900. Nikola pokazuje pretenzije da se proglasi za kraqa. Cr-
na Gora je uspostavila diplomatske odnose sa svim velikim silama i susednim
dr`avama, ali su wene konzularne poslove u inostranstvu obavqala ruska di-
plomatska predstavni{tva. Ekonomija se sporo razvijala, a pre`ivela patri-
jarhalna svest predstavqala joj je veliku smetwu. Pravog politi~kog `ivo-
ta nije bilo, ali se dr`ava iz petnih `ila upiwala da razvije velikosrpsku
propagandu i juna~ki etos oslobo|ewa celokupnog Srpstva. Izrazito ruso-
filski nastrojeni Nikola Petrovi} bio je u li~noj mr`wi i netrpeqivo-
sti prema austrofilski orijentisanom Milanu Obrenovi}u. Crnogorski kwaz
je pomagao srbijanske politi~ke emigrante, a najstariju k}erku Zorku udao je
za kneza Petra Kara|or|evi}a. Odnosi sa Milanovim naslednikom Aleksan-
drom bili su ne{to podno{qiviji. Nikola i Aleksandar su se sreli 1894. na
sahrani ruskog cara Aleksandra III. Godine 1896. Nikola je posetio Beograd.
Slede}e godine Aleksandar je do{ao na Cetiwe. Pravqeni su dogovori o za-
jedni~kim oslobodila~kim akcijama, ali me|udinasti~ka trvewa su nastavqe-
na u ne{to mirnijoj atmosferi. Nikola je 1902. godine po~eo da pokazuje in-
teres da wegov sin Mirko postane naslednik srpskog prestola, po{to je bi-
lo jasno da Aleksandar ne}e imati dece. Mirko se u tu svrhu o`enio daqom
izdanicom porodice Obrenovi}. Majski prevrat 1903. godine prekinuo je ta-
kve Nikoline snove.
Dinasti~ke tenzije su nastavqene i izme|u Petrovi}a i Kara|or|evi-
}a. Rusija je nastavila da intenzivno poma`e Crnu Goru, a 1910. s wom je pot-
pisala i formalni vojni sporazum. Kwaz Nikola je krajem 1905. Crnoj Gori
darovao Ustav, uvode}i prividni parlamentarizam. Oktroisani ustav je sa-
mo modelirao Nikolinu li~nu vlast po ugledu na druge autokratske uzore onog
vremena. Godine 1906. protiv Nikolinog re`ima javno istupaju crnogorski
studenti. Kwaz je potpisnike wihovog proglasa izveo pred sud, ali ih je sud,
nakon wihovog odva`nog dr`awa, oslobodio optu`bi. Kwaz Nikola je dodat-
no pora`en velikim demonstracijama odu{evqewa gra|ana Cetiwa {to su
optu`eni oslobo|eni. Na izborima u septembru 1906. godine nije bilo po-
liti~kih partija, ali je narod mahom glasao za slobodoumnije kandidate. Po-
slanici su o{tro kritikovali kwa`evu besedu, {to je dovelo do ostavke Vla-
de. Novu vladu je na predlog poslani~kog kluba formirao Marko Radulovi}.
Skup{tinska adresa kao kriti~ki odgovor na kwa`evu besedu insistirala
je na dubokom reformisawu pravnog poretka. Zbog stalnih kwa`evih ome-
tawa Radulovi}eva vlada je ve} po~etkom 1907. godine podnela ostavku. No-
vu vladu je s podr{kom skup{tinske ve}ine formirao Andrija Radovi}. Te
godine je obrazovana Narodna stranka, kao prva politi~ka partija ~iji je pro-
gram izra|en po uzoru na programe Radikalne stranke u Srbiji i Srpske ra-
dikalne stranke u Vojvodini, ne{to umerenije formulisan. Kwaz Nikola je
92
odmah krenuo u politi~ki obra~un sa Narodnom strankom, primorao Vladu
na ostavku, i imenovao novu sa pouzdanim Lazarom Tomanovi}em na ~elu. Kwa-
`evi sledbenici su osnovali Pravu narodnu stranku. Po{to je Narodna stran-
ka nikla u poslani~kom klubu, narod je wene pripadnike nazivao kluba{i-
ma, a kwa`eve pristalice prava{ima. Kluba{i su sistematski progoweni,
a prava{i u`ivali podr{ku i privilegije. Ubrzo se pod pritiscima i ru-
kovodstvo Narodne stranke pot~inilo kwazu. U julu je raspu{tena Narod-
na skup{tina, a u novembru nova izabrana. U junu je kwaz posetio Be~ gde je
dobio podr{ku za obra~un sa progresivnom srpskom omladinom koja se Maj-
skim proglasom javno suprotstavila wegovoj samovoqi i autokratiji. Kwaz
je uveo javno glasawe na parlamentarnim izborima kako bi spre~io da ije-
dan kluba{ postane narodni poslanik. Kwa`evi agenti i oficiri su u Nik-
{i}u uni{tili {tampariju “Narodne misli”, kako taj kluba{ki list ne bi
mogao da izlazi. U dvori{tu {tamparije su poru{ili i spomenik Gutenber-
gu. Pod okrutnom represijom, prete}im krvoproli}em i mogu}no{}u direkt-
ne austrougarske intervencije, Narodna stranka je odustala od izlaska na iz-
bore. Stranka je tako uga{ena.
Mnogi kluba{i su morali da be`e iz Crne Gore. Odmah nakon re`iranih
izbora kwaz je obelodanio i “bomba{ku” aferu, kako bi i zvani~na Srbija, pa
i sam Nikola Pa{i}, bili optu`ivani za antidinasti~ku zaveru. U maju 1908.
godine podignuta je optu`nica protiv 132 ~oveka za u~e{}e u bomba{koj afe-
ri, a u nedostatku bilo kakvih relevantnih dokaza, kao krunski svedok poja-
vio se austrougarski agent \or|e Nasti} sa la`nim optu`bama srpske vla-
de. Su|ewe se pretvorilo u kwa`ev politi~ki fijasko, pa je i osu|ene na sm-
rt pomilovao. Kwa`ev javni ugled ovim sudskim podmetawima bio je defini-
tivno poquqan. Tek je austrougarska aneksija Bosne i Hercegovine 1908. go-
dine pomirila zava|ene re`ime Srbije i Crne Gore, obnavqaju}i u crnogor-
skoj javnosti izrazito antiaustrougarsko raspolo`ewe. Ali, me|unarodni po-
lo`aj dveju srpskih dr`ava bio je suvi{e slab da bi se du`e opirale, pa su 1909.
priznale aneksiju. Te 1909. godine kwaz je otkrio novu zaveru i surovo se ob-
ra~unao sa wenim akterima, iako su wihovi postupci delovali veoma naivno.
Nad petoricom je izvr{ena smrtna kazna. To je opet poremetilo odnose sa Sr-
bijom. Godine 1910., na pedesetogodi{wicu vladavine, Nikola se i zvani~no
proglasio za kraqa, izri~ito srpskog kraqa, pozivaju}i se na tradicije Zete
koja je 1077. postala prva srpska kraqevina. Uprkos svim merama Nikolinog
re`ima, na izborima 1911. i nekoliko pristalica Narodne stranke izabrano
je za poslanike.
Kraq Nikola je 1911. godine potpomagao albanski ustanak malisorskih
katolika protiv turske vlasti. Po~etkom 1912. godine putovao je u Rusiju, a na
povratku se u Be~u sreo sa bugarskim carem. U avgustu 1912. godine crnogor-
ska vojska se sukobila sa Turcima kod Mojkovca, a kraq je podstakao beranske
Srbe na pobunu. Sklopqen je vojni savez sa Srbijom, Bugarskom i Gr~kom, a 8.
oktobra Crna Gora je objavila rat Turskoj. U operacijama prema Skadru pre-
stolonaslednik Danilo je bezrazlo`no kasnio, {to je omogu}ilo Turcima da
se priberu i pripreme odbranu, pa prethodni srpski veliki uspesi na bojnom
poqu nisu blagovremeno iskori{}eni. Na istoku je serdar Janko Vukoti} oslo-
bodio Mojkovac, Bijelo Poqe, Pqevqa, Berane, Ro`aj, Plav, Gusiwe i \ako-
93
vicu. Vukoti} je tada s delom vojske krenuo da pomogne opsadu Skadra, ali je
kraq Nikola jo{ jednu povoqnu priliku propustio da se zauzme Skadar, {to
}e kasnije srpsku vojsku skupo ko{tati. U februaru 1913. godine napadu Cr-
nogoraca prikqu~ili su se i Srbijanci, predvo|eni generalom Petrom Bojo-
vi}em, koji je preuzeo komandu nad udru`enim vojskama. Zapadne sile su se su-
protstavqale srpskom osloba|awu Skadra, pa su demonstrativno blokirale
crnogorsku obalu. Posle velikih srpskih `rtava u stalnim juri{ima, Skadar
se predao 24. aprila. Po~etkom maja kraq Nikola je morao da se povinuje ul-
timatumu zapadnih sila da napusti Skadar. Povodom toga predsednik vlade ge-
neral Mitar Martinovi} podneo je ostavku, a novu vladu je formirao general
Janko Vukoti}.
Desetog jula 1913. godine kraq Nikola je objavio rat Bugarskoj, staju}i od-
lu~no na stranu napadnute Srbije. U januaru 1914. godine odr`ani su novi iz-
bori za Narodnu skup{tinu, u kojima su se mnogi kandidati javno deklarisa-
li kao pobornici programa Narodne stranke. Prava{i su do`iveli te`ak po-
raz. Janko Vukoti} je nakon toga formirao koalicionu vladu, s obzirom da je
spoqnopoliti~ka situacija terala poslanike na {ire jedinstvo. Ranija Mi-
ju{kovi}eva vlada se zalagala za realnu uniju sa Srbijom, a Vukoti}eva za voj-
nu, carinsku i diplomatsku. Na vest o austrougarskoj objavi rata Srbiji, Cr-
na Gora je odmah objavila rat Habzbur{koj carevini. Vojvoda Radomir Putnik
je po~etkom avgusta izradio Zajedni~ki plan dejstava srpske i crnogorske voj-
ske u ratu protiv Austro-Ugarske. Austrijanci su 15. avgusta napali na crno-
gorskom frontu i posle `estokih borbi osvojili Pqevqa. Kraq Nikola je za
na~elnika [taba Vrhovne komande postavio srbijanskog generala Bo`idara
Jankovi}a, koji je upravo stigao iz Beograda sa zamenikom, pukovnikom Petrom
Pe{i}em. U [tabu su jo{ bila trojica ~lanova srbijanske vojne misije i dva
crnogorska oficira. Janko Vukoti} je postao komandant Sanya~ke vojske, a Mi-
tar Martinovi} Drinskog odreda, dok je kraqev sin Petar komandovao Lov-
}enskim, a vojvoda \uro Petrovi} Hercegova~kim odredom. Krajem avgusta re-
organizovana Sanya~ka vojska oslobodila je Pqevqa i prodrla duboko u Bo-
snu, zauzimaju}i Pale, Jahorinu i Romaniju. Drinski odred je napredovao pre-
ma Kalinoviku. Osnovna slabost crnogorskih jedinica sastojala se u nedisci-
plini koju je pokazivala u nu`nom povla~ewu posle sna`nijih neprijateqskih
udara. Hercegova~ki Srbi, posebno trebiwski, gata~ki i bile}ki masovno su
se ukqu~ivali u crnogorsku vojsku. Iz Amerike je stiglo toliko Bokeqa, da
je od wih formiran Bokeqski bataqon.
Krajem 1914. godine Crnu Goru je najvi{e ugro`avala nesta{ica hrane. Po-
mo} od saveznika je sporo i neredovno stizala. Pedeset hiqada qudi je mobi-
lisano na du`i vremenski period, {to je uko~ilo ionako slabu poqoprivred-
nu i industrijsku proizvodwu. [pekulanti su manipulisali cenama i proiz-
vodili inflaciju. Pojavqivale su se razne bole{tine, pa su hitno upu}ene i
sanitetske misije savezni~kih zemaqa. U vladarskoj porodici do{lo je do ras-
kola, a kraqevi sinovi su sve vi{e iskazivali proaustrijske i pronema~ke sim-
patije. Izme|u generala Janka Vukoti}a i Mitra Martinovi}a produbqivao
se rivalitet. Vojsku su optere}ivale politi~ke rasprave, a narod je svojim iskre-
nim i dubokim velikosrpskim te`wama dolazio u sve ve}i raskorak sa dina-
stijom Petrovi}a. Ose}aju}i da su mu dinasti~ki interesi maksimalno ugro-
94
`eni, Nikola je ispitivao i mogu}nost separatnog mira. U avgustu 1915. go-
dine napustio je Crnu Goru i nikad se vi{e u wu nije vratio. Wegov sin Da-
nilo je nudio Aleksandru Kara|or|evi}u federalisti~ki koncept po uzoru
na status Bavarske u okviru Nema~ke. Beograd je bio veoma suzdr`an i blago-
naklon, ne `ele}i nikakav razdor dok traju ratna dejstva.
Petog januara 1916. godine austrougarska vojska je krenula u op{ti napad
na Crnu Goru. U protivnapadu je Janko Vukoti} kod Mojkovca te{ko porazio
neprijateqa, iako je oskudevao u hrani i municiji, a imao na raspolagawu tri
puta mawe vojnika. Austrijanci su zaustavqeni na svim linijama fronta, {to
je bilo dragoceno za srpsku vojsku koja se povla~ila preko Albanije. Na lov-
}enskom frontu je kwaz Petar napustio svoju jedinicu i tako olak{ao austro-
ugarski prodor. Ubrzo je pao Lov}en, iako su se Crnogorci gr~evito borili
i neprijatequ velike gubitke naneli. Vlada Lazara Miju{kovi}a dr`ala se
kapitulantski. Cetiwe je palo 13. januara 1916. godine, a kraq je poru~io da
se vojska spremi za novu bitku, spre~iv{i je tako da se izvu~e iz zemqe. Istog
dana Vlada je zatra`ila primirje. Bezuslovna kapitulacija prihva}ena je 15.
januara, {to je izazvalo ogromno ogor~ewe vojske i naroda. Dolazilo je i do
oru`anih pobuna. Janko Vukoti} je bio spreman za daqi otpor i izvla~ewe voj-
ske, ali rasulo je nastalo u institucijama dr`avne vlasti. “Sve ukazuje na to
da je Nikola I `eleo da ode u inostranstvo sam, a ne s vojskom toliko sna`no
zadojenom idejom ujediwewa sa Srbijom, kako bi jedino on mogao da predsta-
vqa kontinuitet crnogorske dr`ave i da saglasno svojim `eqama uti~e na po-
liti~ke odluke sila Antante u pogledu budu}nosti Crne Gore.” (Istorija srp-
skog naroda, kwiga VI, tom II, str. 105.) To je bio kraj samostalne crnogorske
dr`ave, a osloba|awem wene teritorije stvoreni su uslovi za prikqu~ewe je-
dinstvenoj srpskoj dr`avi, {to je i odlu~eno 26. novembra 1918. godine na Ve-
likoj narodnoj skup{tini u Podgorici.
6. Srpski narod pod turskom vla{}u
Period vi{evekovne turske vladavine katastrofalno je istorijski una-
zadio, ekonomski upropastio i kulturno degenerisao srpski narod, pa se tra-
gi~nost wegove sudbine od vojni~kog poraza i politi~kog sloma pretvorila
u op{tu dru{tvenu regresiju. Stasalu i produhovqenu civilizaciju vizantij-
skog kova preplavile su poludivqe azijatske horde. Turski osvaja~i su poste-
peno zauzimali skoro celi arapski svet, podjarmili ga, ali i preuzeli wego-
vu specifi~nu, islamsku religiju, daju}i joj novi militaristi~ki izraz. Od-
govarali su tako rimokatoli~koj Evropi na wene krsta{ke ratove iz prethod-
nih vekova verske zaslepqenosti, ali su se na udaru na{li prevashodno isto~-
noevropski pravoslavni narodi, nenavikli na religioznu mr`wu i nesprem-
ni da joj robuju. Sistematskim slabqewem i brutalnim razarawem Vizantije
Vatikan je presudno doprineo toj najezdi, dokazuju}i mogu}nost sopstvenih te-
olo{kih predrasuda i ideolo{ke zaslepqenosti. Verske titule poglavara
islamskog sveta turski sultani su se do~epali tek 1517. godine, kada je Selim
I osvojio Egipat. Usledilo je 1534. godine osvajawe Bagdada, prethodnog sedi-
{ta halifata, {to je Turcima pribavilo dominaciju nad svim ostalim musli-
manskim dr`avama.
95
 a) Op{te prilike u porobqenim srpskim zemqama
Prodiru}i u srpske zemqe Turci su u robqe pretvarali i na daleka tr`i-
{ta odvodili desetine hiqada mu{karaca, `ena i dece, a nekada su i komplet-
no stanovni{tvo pojedinih krajeva deportovali u slabo naseqena podru~ja u
dubini svoga carstva, vremenom potpuno bri{u}i wihov etni~ki identitet i
nacionalnu svest. Stalnim pqa~kama izazivali su masovnu glad, a pokoreno
stanovni{tvo desetkovali dotad nepoznatim bole{tinama ~ije su epidemije
izazivale masovan pomor. Svoj upravni aparat i vojne garnizone popuwavali
su dovo|ewem raznorodnih podanika iz svih krajeva kojima je sultan suvereno
upravqao. Grozomorni danak u krvi je naj~e{}e nad Srbima primewivan, kao
i proces sveobuhvatne islamizacije koja nije provo|ena otvorenim nasiqem
nego perfidnim pritiscima. “Me|u najte`e pritiske dolazi stavqawe u iz-
gled boqe i bezbednije egzistencije, ali i ube|ivawe kako je najboqa vera ona
koja se nudi, jer je, uostalom, sadr`ajnija, izaziva mawe moralnih dilema, nu-
di svakida{wa zadovoqstva i osigurava rajsko naseqe. Osipaju}i se pod uda-
rima osvaja~a, mnogi Srbi su primali islam radi spasavawa `ivota i imovi-
ne, ali i usled potrebe da se uklope me|u punopravne i da osete i drugom sve-
tu prika`u svoj pove}an zna~aj. Na srpskom prostoru, Turci su mawe naseqa-
vali svoje plemenike nego u drugim zemqama, ali su nastojali na islamizaci-
ji zato {to su iz svoje pronicqivosti znali da potur~ewaci s vi{e ume{no-
sti mogu razjedati svoje dojako{we zemqake i ro|ake nego bilo ko drugi. Na
Balkanu, a pogotovo na Bliskom istoku, istorijski talozi bili su isuvi{e du-
boki da se ne bi stvorilo op{te iskustvo kakvo preverice nose sobom, naj~e-
{}e potisnutu u podsvest, kivnu omrazu protiv onih koje su napustili kao ne-
kada{we jednovernike, tako da se povremeno pred sobom dokazuju izlivom be-
sa upravo na te qude.” (Istorija srpskog naroda, “Srpska kwi`evna zadruga”,
Beograd 1993., kwiga tre}a, tom prvi, str. 14.)
Stradawe pod turskom okupacijom prirodno je homogenizovalo srpsku na-
cionalnu svest i poja~alo zna~aj sopstvene autokefalne crkve. Po{to je sred-
wevekovna feudalna klasa potpuno uni{tena, seqa{tvo postaje dominantni
dru{tveni sloj, a iz wega se regrutuju istaknuti ratnici i sve{tenici. Sta-
bilizacija turske vlasti i srpska dru{tvena kohezija sve ~e{}e su dovodile
do popu{tawa tenzija kroz smawivawe feudalnih obaveza prema turskim ob-
lasnim velikodostojnicima, da bi Srbi zauzvrat pristajali da u~estvuju u da-
qim turskim ratnim naporima. Tako se ra|ala i razvijala specifi~na vojna
organizacija srpskog dru{tva, koja }e obnoviti izvesne dr`avotvorne tradi-
cije u svojevrsnom autonomnom statusu. Srpske kolektivne interese pred cen-
tralnom turskom vla{}u sve ~e{}e }e zastupati wihove vojne stare{ine u ulo-
zi nacionalnih predvodnika. I na selima su Turci dopu{tali razvoj odre|e-
nih samoupravnih oblika smatraju}i da im to olak{ava naplatu fiskalnih oba-
veza, dok je to za Srbe predstavqalo zametke obnovqenog politi~kog `ivota.
“Ovakav sistem bio je, nesumwivo, za Srbe veliki ispit savesti. Narod je mo-
gao da ostane u svojoj veri i istorijskim predawima, ali – jednom pokrenut u
susret boqim uslovima odr`awa – on je lako mogao dospeti u isku{ewe da se
potpuno osigura prihvatawem islama. I samo isticawe u slu`bi, bilo ~ijoj,
dovodi i pojedince i grupe u ono stawe revnovawa kad se neoprezno prihvata-
ju ideje ubedqivog gospodara.” (str. 19.)
96
Islamizovani Srbi isticali su se kao najboqi ratnici i najsposobniji
dr`avnici, ali i hri{}ani su vrlo savesno i revnosno izvr{avali svoje oba-
veze, dok ih neki ve}i zulum nije naterao da se odmetnu ili stave u slu`bu su-
sednih katoli~kih dr`ava. Me|utim, pokazali su se fatalno podlo`nim na
zapadwa~ke nagovore da se lakomisleno i prerano di`u na masovne ustanke.
Po{to su pravi Turci `iveli iskqu~ivo u gradovima, me|u seoskim stanov-
ni{tvom islamizirani elementi predstavqali su su{tinski oslonac okupa-
tora, i oni su se s wim sve vi{e identifikovali, ose}aju}i sudbinsku pove-
zanost i odba~enost od hri{}anskih sunarodnika. Po razbojni~koj delatno-
sti u skoro svim srpskim zemqama pro~uli su se islamizovani Arbanasi, ~e-
sto se stavqaju}i u slu`bu lokalnih mo}nika, isti~u}i se neverovatnom svi-
repo{}u u anarhi~nijim vremenima. Proces islamizacije neprekidno je ~vr-
stinu vere stavqao na probu usavr{avaju}i tako moralne vrednosti i u okvi-
rima seoske samouprave razvijaju}i karakteristi~ni model patrijarhalne de-
mokratije i vrhunski oblik nacionalizma, dotad gotovo nepoznat drugim evrop-
skim narodima. Vremenom su pravoslavni Srbi ovladali trgova~kom delat-
no{}u i zanatstvom, iskazuju}i visok stepen socijalne pokretqivosti i spo-
sobnost prilago|avawa, vitalnost koja je ekonomski uspe{no parirala tro-
mom turskom parazitizmu. To }e utisnuti i novi element mr`we u svesti do-
ma}ih muslimana, optere}enih zavi{}u, naviklim na privilegije i upu}enim
na prenagla{enu religioznu revnost, tako karakteristi~nom za sve renega-
te. Mr`wa je bila toliko izra`ena da su pojedini istaknuti hri{}ani svi-
repo ubijani samo zato {to su bili toliko uspe{ni da su svojim uspehom pro-
sto boli o~i lokalnih poturica. Na to su Srbi uzvra}ali intenzifikovawem
hajdu~ije kao osvetoqubivog drumskog razbojni{tva i ja~awem socijalne mi-
mikrije koja je prikrivala stvarne razmere ekonomskog uspona pred zavidnim
pogledima pravovernih a nesposobnih.
U velikim ratovima Srbija je u vi{e navrata skoro potpuno opusto{e-
na. Srbi hri{}ani su te{ko stradali, ali su i muslimani morali da be`e u
dubinu Turske imperije. Fluktuacija ukupnog stanovni{tva bila je veoma di-
nami~na i intenzivna, a demografski gubici ogromnih razmera. I Turci su
formirali vojne krajine u nemirnim grani~nim podru~jima, nastoje}i da tu
islamizacija bude najtemeqitije provedena, a taj posao na podru~ju Bosne i Her-
cegovine najlak{e je izvo|en me|u pripadnicima bogumilske sekte. Musli-
manski `ivaq u centralnim srpskim predelima zgusnuo se nakon proteriva-
wa Turaka severno od Save i Dunava. Zapadne hri{}anske vojske su muslima-
ne ubijale ili proterivale, mada su zabele`eni i slu~ajevi wihovog pokr{ta-
vawa. Turska teokratska dr`ava totalno je negirala izvornu qudsku indivi-
dualnost i svest o slobodi, pretvaraju}i svakog podanika, vernika i neverni-
ka, u roba sultanovog, a samog sultana tretiraju}i kao Prorokovog roba i ze-
maqskog namesnika. Na takvom robovskom sistemu izrastala je apsolutisti~-
ka monarhija teokratskog karaktera. Me|u robovima je postojala stroga hije-
rarhija i kqu~na diferencijacija na sultanove robove vernike sa privilegi-
jama i wihove nevernike s neuporedivo slabijom, ~esto samo formalnom, prav-
nom za{titom. Nije postojao ni pojam privatne svojine u pravom smislu re-
~i, jer je sva zemqa smatrana dr`avnim vlasni{tvom, na kome je ustanovqeno
samo nasledno pravo kori{}ewa, pod uslovom da se redovno izmiruju sve fe-
udalne obaveze. Uz to je hri{}anska raja bila prinudno vezana za zemqu.
97
 Poturice ispo~etka ne samo da nisu zaboravqale, nego su se javno pono-
sile svojim srpskim poreklom, po mogu}nosti i plemi}kom lozom ako su joj pri-
padali ili umi{qali da joj pripadaju. Tako se prvi bosanski sanyakbeg Meh-
med-beg Minetovi} od 1463. godine titulisao kao “gospodar Srpskoj zemqi.”
(str. 54.) Oni koji su se visoko popeli na hijerarhijskoj lestvici presudno su
uticali na daqe Tur~ewe svojih srodnika i u`ih zemqaka. Ina~e, Srbe hri-
{}ane Turci su klasifikovali na raju i vlahe. Raja je bila vezana za zemqu ~vr-
stim kmetovskim stegama. Vlasi su bili pomo}ni ratnici sa zna~ajnim pri-
vilegijama, a status im je u jednom periodu bio toliko popularan da su svi Sr-
bi nastojali da se wega domognu. Sam termin poti~e od na~ina oslovqavawa
ostataka predsrpskog balkanskog stanovni{tva, a docnije svih sto~ara u Sr-
biji Nemawi}a. Javqale su se mnogobrojne kne`inske samouprave, posebno u
pograni~nim krajevima, koje su u svrhu odr`awa lojalnosti srpskog stanovni-
{tva iziskivale promenu principa kolektivne odgovornosti.
Turskim osvajawima i naseqavawem Srba zapadno od Vrbasa i severno od
Save {irene su srpske zemqe. Proces je ubrzavan ukidawem povlastica srpskom
stanovni{tvu koje se umesto na rubovima pove}awem dr`avne teritorije na{lo
u wenoj dubini i zato pretvarano u raju. Mase qudi su se zato pomerale u nove po-
grani~ne krajeve kako bi izbegli kmetski status. To je Turcima i odgovaralo, jer
su prostori Slavonije, Hrvatske, Dalmacije, Like, Banije i Korduna pred wi-
hovim osvajawima potpuno ispra`wene od stanovni{tva. Srbi su tu vrlo brzo
postali etni~ka ve}ina, dok su se muslimani koncentrisali iskqu~ivo po gra-
dovima. Zapadna Slavonija je ubrzo prozvana Malom Vla{kom, jer je bila puna
srpskih grani~ara, vlaha ili martologa, kako su nazivani. Raspolagali su {i-
rokom unutra{wom dru{tvenom samoupravom i posebnom vojnom organizacijom
sa sopstvenim stare{inama, knezovima i vojvodama. Paralelno s kolonizacijom
novoosvojenih turskih teritorija, Srbi su se organizovano iseqavali u okol-
ne hri{}anske dr`ave, ali su insistirali da im se prethodno garantuju iste one
privilegije koje su im Turci davali, ukqu~uju}i status slobodnih vojnika i li-
{avawe bilo kakvih feudalnih obaveza. Tragi~nost srpske sudbine tu se poseb-
no ogledala u ~iwenici da su u ratnim okr{ajima srpski vojnici bili masovno
anga`ovani od obeju zara}enih strana. Uz to su ih s jedne strane granice isla-
mizovali, a s druge katoli~ili, a oba procesa su bila sra~unata da im se izbri-
{e nacionalni identitet i kolektivna svest. Sopstvena pravoslavna crkva im
je pomagala da tom odnaro|avawu uspe{nije odolevaju, ali ogroman demograf-
ski gubitak nije se mogao izbe}i. Radovan Samaryi} u citiranom delu procewu-
je da je oko jedne ~etvrtine svih Srba potur~eno do sredine {esnaestog veka. Ve-
rovatno je isto toliko ne{to kasnije odnaro|eno pokatoli~avawem.
Relativno visok stepen islamizacije ~vr{}e je integrisao srpsku etni~ku
masu u tursku dru{tvenu strukturu. Istaknute i sposobne poturice dopirali su
do najvi{ih dr`avnih funkcija, upravqali kqu~nim imperijalnim aktivnosti-
ma, nekada dr`ali do svog porekla i tragali za srpskim plemi}kim korenima, a
nekada svoju lojalnost dokazivali besomu~nim i divqim progonom sunarodnika.
Vrhunac srpskog uticaja na turskom dvoru dostignut je u vreme velikog vezira Meh-
med pa{e Sokolovi}a i wegovih mo}nih srodnika. Srbi hri{}ani su u to vre-
me svoju nepokornost izra`avali hajdu~kim i usko~kim aktivnostima, dok se ma-
sovniji ustanci javqaju tek krajem {esnaestog veka. Srpski ustanak u Banatu 1594.
98
godine u toj meri je probudio srpsku nacionalnu samosvest i uznemirio tursku
vlast, da su Turci, zaslepqeni mr`wom, na Vra~aru spalili mo{ti Svetog Sa-
ve, kao rodona~elnika srpskog nacionalizma. I narednih decenija Srbe je obu-
zimalo buntovni~ko raspolo`ewe koje }e dovesti do ve}ih nemira i pobuna. Du-
gi tursko-austrijski rat iz tog vremena potpirivao je wihove nade i oslobodi-
la~ke ambicije. Hri{}anskim entuzijazmom i stalnom spremno{}u na antitur-
sku akciju Srbi su zapravo pokazivali da ne razaznaju rimokatoli~ke manipu-
lacije i imperijalne ambicije zapadwa~kih vladara, a na kocku su stavqali re-
lativno sno{qiv polo`aj i zna~ajan stepen crkvenopoliti~ke autonomije ko-
ju su im Turci obezbedili, `eqni wihove saradwe i lojalnosti. Me|utim, iako
su se lakomisleno i dobrodu{no ukqu~ivali u svaku hri{}ansku vojnu akciju i
zbog toga te{ko stradali, trpeli ogromne gubitke u qudstvu i materijalnim do-
brima, sva ta istorijska iskustva daqe su razvijala i usavr{avala wihovu naci-
onalnu samosvest. Pogotovo je veliki turski poraz kod Siska 1593. godine otvo-
rio perspektivu mogu}eg osloba|awa. Srpska hajdu~ija se tih godina toliko oma-
sovila da su pojedini odredi imali i po nekoliko hiqada qudi. Narod je ispre-
dao ~itave legende o podvizima hajdu~kih vo|a \or|a Raca, Deli Marka i Sta-
rine Novaka. U pojedinim periodima najistaknutiji hajduci su se prikqu~iva-
li austrijskim, ugarskim, erdeqskim ili vla{kim vojskama u borbi protiv za-
jedni~kog neprijateqa. Istorijski spisi su zabele`ili i veliku pobedu Stari-
ne Novaka nad mnogobrojnom poqskom vojskom. Starina Novak je tada bio u sa-
vezu sa vla{kim vojvodom Mihailom, a Poqaci sa Ma|arima. Juna~ki srpski rat-
nici “bili su potrebni svima i svi su ih rado uzimali u vojsku, ali su ih, u poje-
dinim trenucima, svirepo uni{tavali ~im bi suvi{e napadno ispoqili svoju
hajdu~ku narav. Oni su se naj~e{}e sklawali u Vla{ku, gde je bilo najvi{e wi-
hovih plemenika, gde se srpski pisalo i u crkvi Bogu molilo, odakle se wihova
mati~na zemqa ili, preko Dunava, videla ili, bar, blisko slutila.” (str. 269.)
Na zapadnim stranama Srbi su istrajnu borbu protiv Turaka vodili kao
sewski uskoci, odaju}i se ~esto gusarewu i hajdu~iji, sara|uju}i sa Austrijom
i sukobqavaju}i se sa Mle~anima i Dubrov~anima ~iji je opstanak zavisio od
procvata trgovine sa turskim krajevima. Jedno od najzna~ajnijih usko~kih utvr-
|ewa bio je grad Klis koji je tokom {esnaestog veka padao u turske ruke, pa su
ga uskoci osloba|ali, da bi Turci ponovo wime ovladali. Oko 1600. godine Sew
su kao razbojni~ko gnezdo tretirali ne samo Turci, nego i rimski papa, Ve-
necija i Austrija. Austrijski general Rabata je 1601. godine kao carski kome-
sar preuzeo kontrolu nad Sewom, surovo se obra~unav{i sa usko~kim predvod-
nicima. U akciji masovnog ve{awa i odsecawa glava Rabata je imao punu po-
dr{ku novog sewskog biskupa De Dominisa, da bi se jo{ jednom istorijski po-
tvrdila poslovi~na rimokatoli~ka perfidnost prema pokr{tenim, u ratnim
sukobima iskori{}enim i potom odba~enim Srbima. Krajem te godine Raba-
ta je izvukao topove na sewsku tvr|avu i osuo paqbu po civilnom stanovni{tvu.
U o~ajawu, uskoci i wihove `ene na juri{ su zauzeli tvr|avu i ubili Rabatu.
Zahvaquju}i tome, sewski uskoci su postigli fakti~ku politi~ku samostal-
nost, koja im je poja~ana 1606. sukobom Vatikana i Venecije. Uskoci su tada in-
tenzifikovali svoje antiturske i antimleta~ke kopnene i pomorske pohode.
S vremena na vreme Austrija je primewivala izvesne mere odmazde prema usko-
cima kad bi je dovodili u neprijatniji me|unarodno-politi~ki polo`aj, ali
99
ih je u su{tini smatrala dragocenim u suprotstavqawu mleta~koj pomorskoj
nadmo}i, pa je 1615. godine povodom usko~kih akcija izbio austrijsko-mleta~-
ki rat. Mirovnim ugovorom iz 1617. godine Austrija se obavezala da protera
uskoke iz Sewa, pa su oni raseqeni mahom u @umberku i Oto~cu, ali ne u ce-
losti, pa su sewski gusari i daqe operisali kroz celi sedamnaesti vek.
Tokom celog sedamnaestog veka omasovqavana je hajdu~ija u dubini okupi-
ranih srpskih zemaqa. U~estale su i {ire narodne bune, najvi{e vezane za me-
|udr`avne tursko-hri{}anske sudare. Po~elo je s pobunom nik{i}kog vojvo-
de Grdana 1579. godine, kome su se listom prikqu~ili Br|ani i Hercegovci.
Patrijarh Jovan je po~eo da pravi planove o op{tem srpskom antiturskom ustan-
ku. Srpski prvaci su u dva navrata izra`avali spremnost da strane plemi}e
avanturiste prihvate za svoje kraqeve, prvo erdeqskog kneza Sigismunda Ba-
torija, a zatim savojskog vojvodu Karla Emanuela I. U vreme Kandijskog rata
od 1645. do 1669. godine Venecija je naro~ito intenzivno podbuwivala srpsko
stanovni{tvo protiv Turaka, pa je i sama organizovala usko~ke i hajdu~ke od-
rede. Veliki broj srpskih morlaka tada je prebegao pod mleta~ku vlast, nase-
qavaju}i potpuno ispra`wena dalmatinska priobalna podru~ja. Uz wihovu po-
mo} Mle~ani su 1648. godine osvojili vi{e od osamdeset utvr|enih turskih upo-
ri{ta u Dalmaciji, ukqu~uju}i Klis i Siw. Godine 1649. glavari katunske, ri-
je~ke, crmni~ke, qe{anske i pje{iva~ke nahije prihvatili su vrhovnu mleta~-
ku vlast i nadle`nost pa{trovi~kog guvernadura Vuka Orlandi}a. Poput Tu-
raka, i Mle~ani su razvili veoma `ivu trgovinu robqem, pa je mno{tvo mu-
slimanskog stanovni{tva koje su zarobili bokeqski i makarski hajduci pre-
dato italijanskim trgovcima. Mnogo srpskog stanovni{tva se iselilo na mle-
ta~ku teritoriju, ali su i tamo izumirali zbog ratova i epidemije kuge, a rat-
na razarawa su uni{tavala i muslimane, tako da se podru~je Bosne i Hercego-
vine, gde je delovawe hajduka i uskoka bilo najintenzivnije, uskoro ispra`we-
no od stanovni{tva. Turci su obnavqali stra{ni zulum nad hri{}anima, ubi-
jali, pqa~kali i palili, a 1662. godine u Hercegovini su izvr{ili veliku se-
~u srpskih knezova. Dugi Kandijski rat Srbima je u kona~nom ishodu doneo sa-
mo zlo i nesre}u.
b) Ve~ito nemirni Beogradski pa{aluk
Duboki prodor austrijske vojske u dubinu Srbije iz 1689. godine ponovo je
mnoge Srbe pokrenuo na masovne ustanke. Od posebnog zna~aja je tu bila ~iwe-
nica da su bra}a Ra{kovi}i kao oblasni gospodari prostrane autonomne kne-
`evine Stari Vlah, koja je obuhvatala sjeni~ki okrug, moravski i zlatibor-
ski srez, otkazali lojalnost Turcima i prikqu~ili se Austrijancima. Pred-
vodnik kne`evske porodice Mojsije Ra{kovi} `estoko je potukao Turke u bi-
ci kod Sjenice. Svete}i se Turcima za veliki pokoq Srba iz prethodne godi-
ne, ustanici su spalili Novi Pazar. To je izazvalo jo{ ve}e turske represa-
lije, a onda lan~ano {irilo srpski ustanak. Paralelno s ratnim operacija-
ma, Austrijanci su podsticali masovno iseqavawe Srba, pa se samo iz U`ica
i {ire okoline u Slavoniju iselilo {est hiqada qudi. Slavonija je temeqi-
to naseqavana Srbima iz Pomoravqa, a Lika Srbima iz Bosne. Borbe su se na-
100
stavqale, pa su srpski ustanici zajedno sa austrijskom vojskom uskoro oslobo-
dili Kru{evac i Ni{, gone}i Turke do sredine Makedonije, i nadomak Sofi-
je. Austrijski car je, cene}i srpski doprinos wegovim vojnim naporima, po-
~eo da obnavqa izvesne elemente tradicionalne srpske dr`avnosti dodequ-
ju}i \or|u Brankovi}u grofovsku titulu i priznaju}i mu da je potomak sred-
wevekovne feudalne porodice Brankovi}a, posledwih srpskih vladara. Ali,
novoproklamovani srpski despot ubrzo je pao u carsku nemilost, jer je iska-
zao preterane ambicije u pogledu obnove jedinstvene srpske dr`ave, koje ni-
su bile u skladu sa stvarnim interesima be~kog dvora.
Na ultimativni poziv glavnokomanduju}eg austrijske vojske generala
Pikolominija i grofa Badenskog na ustanak se digao patrijarh srpski Arse-
nije III ^arnojevi}, da bi potom predvodio veliki srpski zbeg. Kad je Baden-
ski krenuo na Vidin, delovi austrijske vojske i srpski ustanici ostali su pod
komandom generala Pikolominija. On je uskoro na antiturski ustanak podi-
gao Ro`aje i celo Kosovo i Metohiju, osloba|aju}i uskoro i Skopqe, narediv-
{i da se grad spali zbog epidemije kuge. Kad je Pikolomini ubrzo umro obo-
lev{i od kuge, u austrijskoj vojsci je do{lo do pometwe i reme}ewa odnosa sa
lokalnim Srbima. Novi austrijski komandant Hol{tajn je u Ka~ani~koj kli-
suri pretrpeo te`ak poraz u sudaru sa Turcima i to je ozna~ilo po~etak ve-
like turske ofanzive. Novi komandant general Vetorani poku{ao je da se utvr-
di u Ni{u. U turskoj vojsci je bilo mnogo Tatara, koji su se najvi{e isticali
zverstvima nad civilnim stanovni{tvom, {to je prouzrokovalo po~etak ma-
sovnih srpskih seoba. Turci su razorili sve pred sobom, ubijali i pqa~kali,
manastire spaqivali. U junu 1690. patrijarh je u Beogradu sazvao crkveno-na-
rodni sabor na kome je austrijski car Leopold I priznat za srpskog kraqa i do-
ne{ena odluka da se borba protiv Turaka nastavi sa ugarske teritorije. Zah-
tevano je da car zauzvrat prizna i potvrdi sva prava koja je Srpska pravoslav-
na crkva imala pod turskom vla{}u, kao i povlastice celokupnom srpskom sta-
novni{tvu, starosedela~kom ili tek prido{lom. Car je zahteve prihvatio, pa
se carskim privilegijama nastavqa specifi~na dr`avno-pravna istorija Srp-
ske Panonije. Srpski narod je tako predstavqao posebnu i autonomnu politi~-
ku celinu u ~itavoj Austriji i Ugarskoj, a wegova crkva priznata kao va`na
javnopravna ustanova pod habsbur{kim suverenitetom.
Austrijanci su Ni{ Turcima predali bez borbe i izvukli samo nema~ko
qudstvo, dok su Turci pobili vi{e hiqada zate~enih Srba. Austrijska vojska
se ubrzano povla~ila ne razmi{qaju}i o sudbini svojih srpskih saveznika.
Usled masovne seobe mnogi srpski predeli su sasvim opusteli. Na sve strane
harali su glad i kuga. U oktobru je predat i Beograd uprkos sveobuhvatnim pri-
premama za wegovu odbranu. Nova masovna srpska seoba desila se 1697. godi-
ne, kada se iz Bosne povla~io princ Eugen Savojski, koji je prethodno uz pre-
sudnu srpsku pomo} zauzeo Doboj, Maglaj i Sarajevo. Desetine hiqada Srba pre-
{le su preko Save i naselile se u Slavoniji i za wih je car Leopold I 1698. go-
dine izdao poseban patent o privilegijama. Karlova~kim mirom iz 1699. tur-
sko-austrijska granica je povu~ena koritom reke Tise i od wenog u{}a pravom
linijom do u{}a Bosuta, pa Savom do u{}a Une. Tako je Beogradski pa{aluk,
konstituisan 1687. godine, postao najva`nija severna turska upori{na ta~ka,
posebno wegov sremski i smederevski sanyak pod direktnom upravom beograd-
101
skog muhafiza. Pa{aluk je neprekidno potresan nemirima, a Srbi izlagani
najgorim brutalnostima razularenih pograni~nih trupa i lokalnih turskih
feudalaca. Od 1698. do 1717. {esnaest puta mewane su li~nosti na du`nosti
beogradskog muhafiza.
Rasulo dr`avne uprave i masovna korupcija, pqa~ke i bezakowe, spre~a-
vali su stabilizaciju turske vlasti i te{ko naru{avali wenu vojnu mo}. Da
bi se olak{ala naplata poreza i normalizovala proizvodwa hrane, obnavqa-
na je nahijska i seoska samouprava na ~elu sa izabranim knezovima, koji su se
brzo osamostaqivali kao novi sloj srpskih ni`ih upravqa~a i predvodnika.
Pravoslavni Srbi su se raslojavali na one koji su imali svoju zemqu, ~ifli-
je, napoli~are, nadni~are i najamnike. Identi~na situacija je bila i u teri-
torijalno smawenom Bosanskom pa{aluku, s mo`da jo{ izra`enijom anarhi~-
no{}u dr`avne uprave i sve ve}i stepen izrabqivawa srpskog stanovni{tva,
uz oduzimawe preostale zemqe slobodnim seqacima. Hercegovina je uvek bi-
la u polupobuwenom stawu, s razvijenom hajdu~ijom, spremna da se u svakom tre-
nutku masovno digne protiv Turaka. Jedan od ve}ih ustanaka izbio je 1710. i ras-
plamsao se 1711. kad su bosanski Turci oti{li u rat protiv Rusije. Taj ustanak
je u krvi ugu{en nakon ruskog ratnog neuspeha i potpisivawa ugovora o miru
sa sultanom. U okviru sistematskih represalija nad pravoslavnim Srbima Tur-
ci su zatvorili i sarajevsku crkvu.
Austrijskim osvajawem Beograda i Po`areva~kim mirom iz 1718. godine,
u vojnom pogledu za Turke je poseban zna~aj dobila ni{ka tvr|ava, a sam Ni{
je progla{en za jedno od sedi{ta Rumelijskog pa{aluka. Centralna turska vlast
i daqe nije uspevala da uspostavi red u osetqivim severnim podru~jima, a ni-
{ki kraj je posebno te{ko uzdrmala jawi~arska buna iz 1721. godine. Buna je
ugu{ena, ali su jo{ dugo seoskim oblastima i putnim pravcima operisale ban-
de odmetnika i razbojnika, biv{ih turskih vojnika, koji su svirepim nasiqem
`ivot srpskog stanovni{tva ~inili nepodno{qivim. Neredi }e dosti}i ne-
sagledive razmere u vreme jawi~arske pobune u Carigradu 1730. godine, ~iji
su glavni podstreka~i bili carigradski Arbanasi, uvek `eqni pqa~ke i ubi-
jawa. Masovna drumska razbojni{tva i pqa~ka{ke paqevine s ubijawem pri-
siqavali su raju na masovna preselewa u gradove, pa su wive opustele i na sve
strane glad pretila. Novi sultan je 1731. godine zapo~eo ozbiqnije reforme
upravne vlasti, a 1735. u severnim oblastima bitno su ograni~ene nadle`no-
sti lokalnih zaima i spahija. Persijski rat je, me|utim, prouzrokovao propi-
sivawe jo{ ve}ih nameta za hri{}ansku raju, s tim {to je ni{ki serhat bio po-
{te|en, pa su Turci obe}awima o osloba|awu od poreza na du`i vremenski pe-
riod podstakli naseqavawe Srba koji su dolazili iz krajeva pod austrijskom
vla{}u. To je doprinelo stabilizaciji dru{tvenih prilika i konsolidaciji
turske vojske. Mnogo Srba sa Kosova i Metohije tada se preselilo u ni{ki kraj,
nemogav{i trpeti arbana{ke zulume. Nikada nigde tretman srpskog stanov-
ni{tva nije bio tako okrutan i `ivotiwski kao pod turskim namesnicima ar-
bana{kog porekla, ali i pod pritiskom arbana{ke fukare, plemenskih fi-
sova i ba{ibozluka, slabih vojnika i strasnih krvopija.
Konsolidacija turske vojske omogu}ila je sultanu da trijumfuje u novom
ratu protiv Austrije i Beogradskim mirom iz 1739. godine da granice svog car-
stva vrati na Dunav i Savu. Unutra{wa vojna i politi~ka stabilnost }e vrlo
kratko trajati, jer se izvorna turska imperijalna bolest nije mogla trajno za-
102
le~iti. Beogradski pa{aluk je povratio status vojne krajine, ali je turska voj-
ska ponovo bila u rasulu, jawi~ari se osilili i me{ali u sve dru{tvene po-
slove. Potpuna pravna nesigurnost, samovoqa i teror ugro`avali su i pravo-
slavne Srbe i muslimane. Lokalni muslimani su podigli ni{ku i u`i~ku po-
bunu, a 1755. godine Beogradom su tre{tali topovi u pravom ratu me}u dvema
zava|enim jawi~arskim grupama. Povremene rigorozne intervencije central-
ne vlasti i nemilosrdna likvidacija jawi~arskih pobuwenika nisu donosi-
li trajno smirewe. U sam Beograd pristiglo je i mnogo Arbanasa, pa je haos
bio potpun zbog wihovog neuklapawa u bilo kakav civilizovan dru{tveni po-
redak. Samovoqno je ukidan dotada{wi timarski sistem i ubrzano provo|e-
we ~itlu~ewa koje je seqake svodilo na najprostije kmetove. Unutra{wu kri-
zu Turske potencira}e porazi u ratu sa Rusijom od 1768. do 1774. godine i Austri-
jom od 1788. do 1791. godine. Tada je sultan Selim doneo ferman o proteriva-
wu jawi~ara iz Beogradskog pa{aluka i zabrani ~itluka, {to je sprovedeno
1792. Godine 1801. jawi~ari su se nasilno vratili u Beogradski pa{aluk, a wi-
hova strahovlada postala je apsolutno nepodno{qiva.
Srbi su `eqno i{~ekivali dolazak ruske vojske, ali su intenzivno sara-
|ivali i sa Austrijancima, spremni da se u svakom trenutku prikqu~e bilo
kojoj hri{}anskoj armadi u borbi protiv Turaka. U vreme austrijsko-turskog
rata jedan od stare{ina srpskog frajkora, Ko~a An|elkovi}, probio se u Sr-
biju i tamo zadr`ao u po`areva~koj, smederevskoj, kragujeva~koj i jagodinskoj
nahiji di`u}i 1788. godine Srbe na ustanak, u istoriji poznat kao Ko~ina kra-
jina. Srbi su se masovno digli na oru`je i ugrozili turska utvr|ewa i glav-
ne komunikacije. U bici u Bagrdanskom tesnacu Turci su do nogu potu~eni. Vr-
{e}i odmazdu, Turci su sproveli strahovite represalije nad civilnim stanov-
ni{tvom, ali su poraze trpeli i u narednim vojnim sudarima sa ustanicima.
Ko~a je bio dosta samovoqan i svojeglav komandant, hrabar ali bez smisla za
disciplinu, a veza sa austrijskom vojskom mu nije dobro funkcionisala, dok
velikoj turskoj najezdi, u kojoj su najbrojniji bili krvo`edni Arbanasi, iona-
ko se nije moglo du`e odoleti. Srpski frajkor se povukao preko Dunava, a s
wim i masa srpskog stanovni{tva. Ko~u su Turci uhvatili i kod Tekije na ko-
lac nabili. U isto~noj Srbiji su jo{ neko vreme delovale frajkorske ~ete Jo-
vana Branova~kog i Marjana Jovanovi}a, a u severozapadnoj majora Mihaila
Mihaqevi}a. I naredne godine, prilikom osloba|awa Beograda, presudna je
bila uloga srpskih ustanika i srpskog frajkora. Srbi su prodrli duboko u tur-
sku teritoriju, osloba|aju}i Karanovac, Kru{evac i Kladovo, ali ih regular-
na austrijska vojska nije sledila niti zaposedala teritoriju, pa je narodu bi-
lo jasno da }e ga ponovo ostaviti na cedilu. Posledica tog rata je temeqito
tursko paqewe i pusto{ewe kolubarskog kraja i [umadije, ubijawe ogromnog
broja Srba, pogotovo knezova i drugih vi|enijih predvodnika. Seoba Srba pre-
ko Dunava je 1790. skoro poprimila razmere one iz 1690. godine.
Svi{tovskim mirom iz 1791. godine Srbima je data amnestija i pozvani
su da se vrate svojim ku}ama, a sultan Selim III je proterao jawi~are iz Srbi-
je i pogubio wihovog vo|u Deli-Ahmeda, koji se naro~ito isticao zlo~inima
nad Srbima. To je dovelo do jawi~arske pobune koja je u krvi ugu{ena. Prote-
rani jawi~ari su se 1792. godine prikupili i krenuli u napad na Beograd i ubr-
zo ga zauzeli, slomiv{i otpor regularne turske posade. Porta je odmah inter-
venisala, ali su jawi~ari potukli tursku vojsku iz Bosne, da bi bili pora`e-
103
ni od glavnine, pristigle iz pravca Ni{a. Srpski polo`aj je postao znatno
sno{qiviji kada je na vlast u Beogradu postavqen Hayi Mustafa–pa{a i od-
mah po~eo da sprovodi sultanove reforme. Wemu je po{lo za rukom da i zna-
tan broj Srba dobrovoqno mobili{e, brane}i se od novog jawi~arskog napa-
da iz odmetnutog Vidina. [esto Srba je zadr`ao kao stalnu posadu Beograda
i svoju li~nu pratwu, imaju}i u wih veliko poverewe. Porta je Srbima potvr-
dila raniju seosku i kne`insku autonomiju, a Turcima je zabraweno da upada-
ju u srpske ku}e ili se naseqavaju po srpskim mestima, dozvoqeno je podizawe
crkvi i manastira, ure|ene su poreske obaveze, a zauzvrat je Srbima nalo`e-
no da u~estvuju u odbrani od eventualnih novih jawi~arskih napada. Jawi~a-
ri su Beograd napali i 1794. godine, zauzeli varo{, ali ne i tvr|avu, pa ih je
Hayi-Mustafa, uz srpsku pomo} i s novopristiglim turskim trupama, razbio.
Na to je Mustafa krenuo na vidinske odmetnike i tamo pretrpeo poraz. Srbi-
ma su 1796. saop{tene nove povlastice, pa su samo wihovi knezovi vr{ili pri-
kupqawe da`bina. Mustafa-pa{a je 1797. godine, pred opasno{}u nove jawi-
~arske najezde, formirao srpsku narodnu vojsku od petnaest hiqada qudi, pod
komandom beogradskog buquba{e Stanka Aramba{i}a. Kada je odmetnik Pa-
zvan-Oglu 1798. krenuo na Beograd, brzo je prodro sve do same tvr|ave, ali su
ga tada porazili Srbi koji su prisko~ili u pomo} Mustafinom nasledniku Os-
man-agi. Me|utim, ni ovog puta sultanova vojska nije uspela da zauzme odmet-
nuti Vidin.
Neuspev{i da ga definitivno porazi, Porta se nagodila sa Pazvan-Oglu-
om, a 1799. sultan je dozvolio jawi~arima da se vrate u Beogradski pa{aluk i
vratio im sve ranije posede, prava i povlastice. Pod uticajem pristiglih ja-
wi~ara, Osman-aga je odmah promenio politiku prema Srbima, maltretiraju-
}i i hapse}i narodne predvodnike. Stanka Aramba{i}a je pogubio samo zato
{to je podozrevao od wegovog velikog ugleda u narodu. U Beograd se uskoro vra-
tio i Hayi Mustafa-pa{a u zvawu vezira i odmah raspisao nove namete da bi
isplatio zaostale plate svojim vojnicima. Iako su se ispo~etka dr`ali povu-
~eno, jawi~ari su ubrzo pokazali svoju pravu }ud i incidenti su se neprekid-
no umno`avali. Ubili su i svog stare{inu Kara-Ismaila, koji je uzaludno po-
ku{avao da ih disciplinuje. Krenuli su sa likvidacijom istaknutih srpskih
knezova i sve{tenika. Pazvan-Oglu se ponovo odmetnuo od sultana 1800. godi-
ne, a Srbi su opet anga`ovani u poku{aju wegovog proterivawa iz Vidina. Tur-
ci su 1801. ubili beogradskog mitropolita Metodija. Iste godine u Beogradu
je izbila jawi~arska pobuna u kojoj je Mustafa-pa{a pora`en i nateran da im
slu`i. U jawi~arske ruke su potom pali [abac i Zvornik, a zatim i drugi gra-
dovi. U celom Beogradskom pa{aluku obnovqeno je stawe op{te nesigurno-
sti, {to je umno`ilo broj hajdu~kih ~eta.
Prozrev{i wegove poku{aje da uz sultanovu pomo} potisne jawi~are, glav-
ne dahije Aganlija, Ku~uk-Alija, Fo~i} Mehmed-aga i Mula-Jusuf ubili su Mu-
stafu-pa{u. Dahije su me|usobno podelile Beogradski pa{aluk, uspostavili
sopstvenu strukturu vlasti, potpuno potiskuju}i srpske knezove i musliman-
sku fukaru, posebno arbana{ku, uzdi`u}i na visoke polo`aje, omogu}uju}i joj
stalnu pqa~ku, premla}ivawa, ubijawa i silovawa. Obnavqali su ~itlu~ewe
kao najte`i oblik feudalnih okova. Ubijali su i proterivali i turske spahi-
je. Sve da`bine su enormno pove}ane, a veze sa Portom prekinute. Nesposob-
104
na da ih porazi, Porta je dahije priznala kao legalnu vlast i 1803. godine im
poslala za novog vezira biv{eg jawi~arskog agu Hasanagu-pa{u. Dosta turskih
spahija je emigriralo u Zemun i tamo su pripremali pobunu protiv dahija uzur-
patora. U tome su sara|ivali sa srpskim knezovima, poma`u}i im u nabavci
oru`ja i municije. Pobunio se po`areva~ki To~un-aga, anga`uju}i i dosta Sr-
ba kao vojnike, ali su ga ubrzo jawi~ari obeshrabrili od daqe borbe. Situa-
cija je postala neizdr`qiva, pa su srpski narodni predvodnici po~eli inten-
zivne pripreme za ustanak. Dahije su saznale za te pripreme i u strahu odlu-
~ile da preventivno 4. februara 1804. po~nu se~u srpskih knezova, sve{teni-
ka i drugih uglednih narodnih prvaka, nadaju}i se da }e tako narod biti obez-
glavqen. Se~a knezova je ubrzala podizawe ustanka.
v) Situacija u Bosanskom pa{aluku
Kroz celi osamnaesti vek Hercegovina je bila buntovni~ki raspolo`e-
na, u stalnim sukobima sa doma}im Turcima, ali i na povremenim udarima car-
ske vojske, dok su se bosanski Srbi odavali hajdu~iji. U severne delove Bosne
neprekidno je upadao srpski frajkor iz Slavonije. U Bosanskom pa{aluku uto-
~i{te su prona{li mnogi potur~eni Srbi koje je austrijska vojska prognala
iz Slavonije i Ugarske, pa su tu bili mnogo vi{e koncentrisani nego u osta-
lim srpskim zemqama. Masovno su ginuli kao elitni turski vojnici na raznim
udaqenim boji{tima, a zna~ajno su ih proredile epidemije kuge koja je najvi-
{e ugro`avala gradsko stanovni{tvo. Po{to je Bosanski pa{aluk bio van glav-
nih strate{kih komunikacijskih pravaca, Porta mu je najradije prepu{tala
da se sam stara o sopstvenoj odbrani, {to je ja~alo ugled i polo`aj lokalnih
muslimanskih feudalaca. Oni su uspeli u bici kod Bawaluke 1737. godine da
strahovito poraze austrijsku vojsku koja je prodrla u Bosnu. Turske gradske po-
glavare, ajane, u koje su spadali kapetani, jawi~arske age, ba{e i begovi, bo-
sanski vezir je sazivao u posebna ve}a najmawe jednom godi{we, {to je poste-
peno izgra|ivalo wihovu autonoma{ku svest. Porti su bili beskrajno verni
kad se nije me{ala u wihove unutra{we poslove, ali kad su im interesi bili
ugro`eni, bili su spremni na akte neposlu{nosti i nereda. Ajani i jawi~a-
ri su redovno instrumentalizovali bosanske valije i sve intenzivnije ugwe-
tavali hri{}ansku raju, ve~ito `edni pqa~ke i bogatstva, spremni na zulu-
me najgore vrste. I tu je uznapredovao proces izdvajawa timara u ~itluke. Ako
bi im centralna vlast poku{ala spre~ili ili ograni~iti samovoqu i beza-
kowe, bosanski muslimanski feudalci spremno su dizali pobune i protiv sul-
tana. Kad ne bi bili ugro`avani sa strane, ulazili su u me|usobne krvave ob-
ra~une, katkad do istrebqewa. U nekoliko navrata visoki sultanovi opuno-
mo}enici ogwem i ma~em, davqewem i trovawem, zavodili su red u Bosanskom
pa{aluku, pa su mnogi osioni lokalni velika{i likvidirani. U tim stalnim
sukobima i nemirima stradali su i pravoslavni Srbi, a periodi pravne ne-
sigurnosti bili su ~esti. Oni su ipak konstantno ekonomski ja~ali. Bosan-
ski Srbi muslimani bili su psiholo{ki introvertni i skloni fatalizmu, u
ekonomskom smislu naj~e{}e dru{tveni parazitski sloj, dok su pravoslavci
pokazivali neuporedivo vi{i stepen socijalne i psiholo{ke vitalnosti i eko-
nomske ume{nosti, ovladavaju}i skoro u potpunosti zanatstvom i trgovinom.
105
 Prvi srpski ustanak je `estoko potresao Bosanski pa{aluk i obnovio na-
du u svesrpsko oslobo|ewe, ujediwewe i formirawe dr`ave koja }e obuhvati-
ti sve srpske zemqe. Dugo neposlu{ni sultanu i centralnoj vlasti, bosanski
begovi su uveliko upla{eni revolucionarnim uspesima svojih hri{}anskih
sunarodnika, pa su po`urili u pomo} beogradskim Turcima i Portinoj vojsci,
poku{avaju}i da ustanak ugu{e. Bosanski i hercegova~ki Srbi pravoslavci
odgovorili su poja~anom hajdu~ijom, stalnim nemirima, kojima je pogodovala
pogibija velikog broja feudalnih prvaka u pohodu na ustani~ku Srbiju koja se
nije mogla umiriti. Ve}e oru`ane pobune izbile su po celoj isto~noj Bosni
i Bosanskoj krajini. Vi{e hiqada bosanskih Srba pristupilo je Kara|or|e-
voj vojsci. Na ustanak su se digli i Srbi katolici iz jaja~kog kadiluha, koje je
predvodio Ivan Samaryi}, pa su odmah uspostavili direktan kontakt sa Ka-
ra|or|em. Turci su krenuli sa masovnim represalijama, ubistvima i paqevi-
nama. Najve}i srpski ustanak izbio je 1809. godine u okolini Gradi{ke, pod vo|-
stvom sarajevskog pu{kara Jove Jan~i}a, ubrzo zahvataju}i celu teritoriju iz-
me|u reka Bosne i Une. Turci su uspeli da uhvate Jan~i}a i obezglave ustani-
ke, ali ih nisu potpuno porazili sve do prvih mrazeva. Usledilo je veliko na-
bijawe na kolac zarobqenih srpskih seqaka.
U Hercegovini Drobwaci su se digli na oru`je jo{ 1805. godine, a ubrzo
su im se i Pivqani listom prikqu~ili. Iste godine ustanici su u Kuli}ima
naneli te`ak poraz Sulejman-pa{i Skopqaku. Tek u tre}em naletu Sulejman-
pa{a je poharao Drobwake, pa zatim i Pivu, ali srpski otpor nije prekidan. Tur-
ci su Drobwake napadali i 1810. i 1812. godine, ali se zadugo ni u jednom delu
Hercegovine nisu ose}ali sigurnim. Kad je ve} izgledalo da se srpska raja pri-
mirila, 1820. godine svom silinom izbija sukob bosanskih i hercegova~kih be-
gova sa Portom i travni~kim vezirom. Sultan je uputio Yelaludin-pa{u iste
godine da suzbije pobuwene poturice i on je krvavim bitkama zauzeo Srebre-
nicu, Sarajevo i Mostar. Pogubio je vi{e od tri stotine lokalnih turskih fe-
udalaca. Uprkos tome, bosanski begovi su se 1826. direktno suprotstavili pro-
gonu jawi~ara iz wihovog pa{aluka. Naredne godine sultan je za bosanskog ve-
zira postavio Abdurahman-pa{u, koji se pod te{kim borbama probijao u Bosnu.
On je pobio vi{e od {est stotina bosanskih i hercegova~kih begova, nakon {to
je wihov otpor surovo skr{io. I sultanovi predstavnici i doma}i Turci na-
stavili su sa sistematskim progonima pravoslavnih Srba, pqa~kama i svako-
vrsnim nasiqem. Mnogi ugledni Srbi, potencijalni narodni predvodnici, mu~-
ki su ubijeni. U mnogim mestima Srbi su pru`ali oru`ani otpor, {to je samo
pove}avalo bes unezverenih Turaka. Godine 1830. protiv sultanovih reform-
skih poku{aja pobunio se Mustafa-pa{a [kodralija, arbana{ki velika{. Ma-
da je wegova pobuna ubrzo suzbijena, podstrekavaju}e je delovala na bosanske fe-
udalce, uznemirene novouspostavqenom obavezom slu`ewa u redovnoj vojsci –
nizamu. Predvodio ih je grada~a~ki kapetan Husein Grada{~evi}, koga su sle-
dili skoro svi bosanski kapetani i begovi, ali ne i hercegova~ki. Husein-ka-
petan je prevashodno te`io o~uvawu pre`ivelih feudalnih odnosa i begovskih
privilegija. U velikoj bici kod Lipqana na Kosovu, Husein-kapetan, prozvan
Zmajem od Bosne, porazio je sultanovu vojsku koju je li~no predvodio veliki ve-
zir. Porta je ponudila pomirewe Husein-kapetanu i obe}ala mu da }e biti po-
stavqen za novog bosanskog vezira. Paralelno s tim, radila je na izazivawu su-
106
revwivosti drugih bosanskih muslimanskih predvodnika i unutra{weg rasko-
la, pa je 1832. za bosanskog vezira imenovala Karamahmud-pa{u, koji je nared-
ne godine, uz pomo} hercegova~kih Turaka, potukao Husein-kapetana u tri bit-
ke, kod Prijepoqa, Gora`da i na Palama. Hercegovina je tada izdvojena u no-
vi, Mostarski vilajet, a sedi{te Bosanskog iz Travnika Turci su premestili
u Sarajevo. Bosanskom begovatu definitivno je slomqena ki~ma.
Upla{ena ustani~kim uspehom Srba u Beogradskom pa{aluku i stalnim
nemirima u Bosanskom, kao i stalnim prilivom muhayira–izbeglica iz sever-
nih krajeva, Porta je po~ela sa preventivnim terorom protiv Srba Rumelij-
skog vilajeta, naj~e{}e ubijaju}i istaknute ni{ke Srbe, ~ak i vladiku Melen-
tija 1821. godine. I tamo je nasilno provo|eno ~itlu~ewe, vladala op{ta ne-
sigurnost i samovoqa oblasnih turskih gospodara. Svakako je najte`i bio po-
lo`aj Srba u Pri{tinskom i Pe}kom pa{aluku, gde je najvi{e dolazio do iz-
ra`aja `ivotiwski arbana{ki zlo~ina~ki instinkt. Tamo je provo|ena i naj-
beskrupuloznija nasilna islamizacija izme|u 1821. i 1836. godine. U Timo~koj
krajini izbio je 1833. godine veliki srpski ustanak, koji je zahvatio sva mesta
od Sokobawe i Kwa`evca do Kladova, Negotina i Zaje~ara. Godine 1835. desi-
la se Ni{ka seqa~ka buna, a 1836. Pirotska. U tragawu za mirnim re{ewem kwaz
Milo{ je posredovao na Porti. Srbe Vrawanskog pa{aluka najvi{e je mu~io
obavezni kuluk u majdanima gvo`|a i bakra, pa su se mnogi iseqavali. Srbi Ni-
{kog sanyaka podigli su veliki ustanak 1841. godine, koji je obuhvatio prostor
do Pirota i Vrawa. Ustanak je predvodio seqa~ki prvak iz Gorweg Matejevca
Miloje Jovanovi}. Ni{ki pa{a uskoro je uspeo da savlada ustanak, uz obilatu
pomo} arbana{kog ba{ibozluka, koji se odmah razleteo po srpskim selima da
ubija neja~, pqa~ka i siluje. Ceo ustani~ki kraj je opusto{en. Polo`aj Srba
u Turskoj postao je o~ajan. Na sve strane ugwetavali su ih raznorazni odmetni-
ci od centralne vlasti, a Srbi su po tradiciji odgovarali hajdu~ijom.
Posrnula Turska imperija poku{avala je administrativnom reorganiza-
cijom i upravnom centralizacijom da sredi stawe u dr`avi, ali zastareli dru-
{tveni odnosi, nere{ive unutra{we nacionalne i verske protivre~nosti, sve
dubqe du`ni~ko ropstvo prema zapadnim silama ~ije je kredite neoprezno uzi-
mala, totalna ekonomska neuspe{nost dru{tva nastavi}e ubrzano proces we-
nog politi~kog i socijalnog truqewa. Ni ukidawe spahija ne}e dovesti do sta-
bilizacije prilika, jer je spahijski sistem zamewen jo{ neefikasnijim feu-
dalnim oblikom, a sve ve}i izdaci dr`avne blagajne dove{}e do uvo|ewa no-
vih nameta, pa su porezi prevr{ili svaku meru. Lokalni feudalci se sve or-
ganizovanije suprotstavqaju reformama, naro~ito u Bosni, pa }e 1850. carski
serasker Omer-pa{a Latas krvavo ugu{iti wihovu pobunu. Svi gra|ani su sa-
mo formalno izjedna~eni pred zakonom, ali tradicija bahatog pona{awa do-
ma}ih poturica nije se mogla tako lako eliminisati. Do{lo je do novih se-
qa~kih nemira u okolini Ni{a i u Posavini, a i do pravog ustanka u Herce-
govini 1852. koji je trajao deset godina. Novi srpski ustanak izbio je u Bosni
1857., ali je naredne godine ugu{en. Sve vi{e se i velike sile me{aju u unu-
tra{wu tursku politiku i vr{e pritisak na Portu da poboq{a polo`aj hri-
{}anskog stanovni{tva, posebno da se ispune srpski zahtevi za ukidawem ~i-
tluka i tre}ina, kao i onemogu}i davawe u zakup naplate desetine jer je pri-
likom realizacije tih poreskih zakupa dolazilo do najve}ih zloupotreba i ~i-
107
ste otima~ine. Ramazanskim zakonom iz 1858., koji je donela Porta, provede-
na je reforma zemqi{nog vlasni{tva, a narednih godina on je dopuwavan po-
sebnim pravnim aktima. Kqu~ni problemi ovim nisu re{eni, posebno pita-
we kmetskih odnosa i obaveza. Stawe je unekoliko poboq{ano Saferskom na-
redbom iz 1859. i Leskova~kim zakonom iz 1860. godine, ali ne dovoqno da bi
onemo}alu carevinu na du`e vreme vratilo u `ivot. U svim srpskim zemqa-
ma pod turskom vla{}u uzavrelo je oslobodila~ko raspolo`ewe naroda, ubr-
zano obnavqana nacionalna svest, obrazovni nivo i borbeni duh, a u tome je vr-
lo zna~ajnu ulogu odigrala javna i tajna delatnost Srpske vlade.
Godine 1875. u okolini Nevesiwa Srbi su se digli na masovni ustanak, ko-
ji se odmah pro{irio na celu Hercegovinu, a ubrzo zatim na celu Bosnu, Sanyak
i Vasojevi}e. Na ~elo hercegova~kih ustanika stavio se vojvoda Mi}o Qubibra-
ti}, biv{i sekretar nekada{weg ustani~kog vo|e Luke Vukalovi}a, koji se po-
sle 1862. iselio u Rusiju. Bosanskim ustanicima su se odmah prikqu~ili stari
buntovnici Petar Petrovi} Pecija, Vaso Pelagi} i Golub Babi}. Najve}i voj-
ni uspesi su postignuti u Hercegovini. Turci su mobilisali svo muslimansko
stanovni{tvo i dodali mu mnogo Arnauta. Hercegova~ke Srbe je direktno po-
magao crnogorski kwaz, pa im se i stavio na ~elo kao glavni komandant. Bosna
je tretirana kao beogradska zona uticaja, ali se tamo pojavio i Petar Kara|or-
|evi}, pa je postala i sredi{te me|udinasti~kih sukoba. Najistaknutiji herce-
gova~ki predvodnik vojvoda Peko Pavlovi} naneo je 1876. godine Turcima te`ak
poraz kod Muratovice. Pravoslavnim Srbima u zna~ajnom broju su se prikqu-
~ili i bosanskohercegova~ki katolici. Don Ivan Musi} iz Popova poqa pro-
gla{en je od strane crnogorskog kwaza za srpskog vojvodu. U ratu s Turskom, ko-
ji je te godine izbio, crnogorska vojska je imala ve}eg uspeha, ali srpska nije, a
Austro-Ugarska se intenzivno ume{ala u bosansko-hercegova~ka zbivawa. Austrij-
ska tajna slu`ba za svoje ciqeve je vrbovala i vojvodu Ivana Musi}a. Austrofil-
ski re`im Milana Obrenovi}a izgubio je rusku podr{ku, pa se Rusija orijenti-
sala na pomo} Bugarskoj i 1877. u{la u rat protiv Turske. Naredne godine Ber-
linski kongres je odlu~io da Austro-Ugarska okupira Bosnu i Hercegovinu i u
Novopazarskom sanyaku uspostavi vojne garnizone.
Turci su 1879. godine Novopazarski sanyak pripojili Kosovskom vila-
jetu ~ije je sedi{te bilo u Pri{tini, a od 1888. u Skopqu. Provedene su sa-
mo formalne organizacione reforme u upravnom i sudskom aparatu, pa je on
i daqe bio veoma nestru~an i korumpiran. Ve}i broj muslimana iz Bosne na-
selio se po ovim krajevima i oni su odisali mr`wom prema pravoslavnim Sr-
bima, doprinose}i produbqivawu stawa op{te pravne nesigurnosti. Pod stal-
nim zulumima, torturom i nepodno{qivim feudalnim odnosima, 400.000 Sr-
ba iz Stare Srbije i Makedonije od 1876. do 1912. godine iselilo se u Srbiju.
Na za{titi preostalog srpskog stanovni{tva posebno su se anga`ovali ru-
ski konzuli u Prizrenu i Skadru. U antisrpskim aktivnostima posebno su se
isticali austrougarski konzuli u Skopqu i Prizrenu. Godine 1890. u Pri{ti-
ni je ubijen srpski konzul Luka Markovi}. Ruski konzul [~erbina ubijen je
1902. u Kosovskoj Mitrovici. To su najupe~atqivija svedo~anstva krajwe te-
{kog stawa tamo{weg srpskog stanovni{tva usled konstantnog arbana{kog
divqawa. Muslimanske i arbana{ke bande pqa~kale su i ubijale svuda unao-
kolo, a centralna turska vlast je uvodila nove poreze. Srbi su odgovarali pr-
108
vo komitskom, a potom ~etni~kom akcijom, dok 1906. godine dolazi do pravih
pobuna u novovaro{kom, sjeni~kom i novopazarskom kraju. Turci su uzvrati-
li intenzivnijim represalijama i hap{ewem. Intenzifikovano je i politi~-
ko delovawe Arbanasa u okviru Prizrenske lige koja je tako|e imala izra-
zito antisrpski karakter. Mladoturska revolucija iz 1908. godine prokla-
movala je osnovna demokratska na~ela, ali je vrlo brzo pokazala da je dale-
ko od svake pomisli da ih stvarno provede. U Skopqu je 1908. godine na kon-
ferenciji srpskih predstavnika iz tri vilajeta osnovana Srpska narodna or-
ganizacija Srba Osmanlija. Naredne godine u Skopqu, kao glavnom srpskom
centru pod turskom vla{}u, formirana je Srpska skup{tina, koja je usvoji-
la sopstveni politi~ki program i Ustav srpske narodne organizacije u Tur-
skoj. Iste godine, u okviru 272 poslanika Carigradske skup{tine, izabrana
su i tri Srbina poslanika.
Mladoturci su ubrzo pokrenuli proces osmanizacije svih porobqnih na-
roda, negiraju}i im nacionalnu i kulturnu posebnost. Godine 1909. povedena
je velika akcija otimawa oru`ja od Srba Pqevaqskog sanyaka, uz krajwe na-
silni~ko pona{awe turskih vojnika i policajaca. Srbima su i daqe oduzima-
ne {ume i pa{waci da bi se naseqavali muhayiri, pristigli posle austrou-
garske aneksije Bosne i Hercegovine. Turska vlast je nastojala da i na Srbe
pro{iri op{tu vojnu obavezu, ali su oni masovno izbegavali mobilizaciju. Po-
lovinom 1912. godine Srbi Beranske nahije u velikom broju su se digli na usta-
nak da se suprotstave harawu arbana{kog ba{ibozluka i lokalnog turskog gar-
nizona. Da bi se Srbi primirili, Porta je pristala da im isplati veliku od-
{tetu. Srpski narod je iste godine uglavnom bojkotovao izbore, mada su mla-
doturci uspevali da neke srpske predstavnike navedu na sporazum sa lokalnim
muslimanima po kome bi svi zajedno glasali za muslimanske poslanike. Te po-
litikantske kombinacije ipak nisu mogle da pro|u u narodu koji uop{te ni-
je imao poverewa u mladoturke, pa je izbore mahom bojkotovao. Efekti naci-
onalno-politi~kih napora srpske vlade ipak su urodili plodom, posebno u obla-
sti {kolstva, a nacionalna svest pravoslavnih Srba Stare Srbije i Makedo-
nije odolevala je najte`im isku{ewima. To su i posledwe faze nasilne isla-
mizacije koju su naro~ito agilno [iptari provodili, kombinuju}i je sa ar-
bana{ewem. I duh kapitalisti~ke privrede, koji je sve vi{e ovladavao evrop-
skim delom Turske, pokazao se neuporedivo privla~nijim hri{}anskom nego
muslimanskom stanovni{tvu, a ekonomski napredak stvarao je uslove za poli-
ti~ku emancipaciju. Duh ubrzanih dru{tvenih promena uzburkao je vekovima
u~malu tursku dr`avnu organizaciju, podstakao nacionalno bu|ewe i centri-
fugalne tendencije na koje ni nova mladoturska vlast nije imala adekvatne od-
govore, pa je sve u~estalije pribegavala represivnim merama. Tako je 1910. go-
dine zabranila politi~ke partije s nacionalnim predznakom. Tako je onemo-
gu}eno i daqe delovawe Srpske demokratske lige, kako je u me|uvremenu pre-
imenovana Srpska narodna organizacija. Umesto dotada{weg izrazito poli-
ti~kog i partijskog anga`mana, organizacija se transformisala u prosvetnu
i dobrotvornu. Nepromi{qeni potezi vlasti samo su dolivali uqe na vatru,
pa je nezadovoqstvo naroda neprekidno raslo i dr`ava se nije mogla konsoli-
dovati. Uskoro su balkanski ratovi dokraj~ili politi~ku, ekonomsku i soci-
jalnu agoniju dotrajale otomanske imperije na balkanskom prostoru.
109
 7. Srpska Panonija
U vreme velike seobe deo Srba se zaustavio u Panoniji, u predelima Ba-
nata, Ba~ke, Srema i Slavonije, usled ranijih varvarskih, a posebno hunskih
i avarskih pusto{ewa, potpuno ispra`wenim od stanovni{tva. Zate~eni su
samo veoma razre|eni Gepidi, narod germanskog porekla, ali u tako malom bro-
ju da uskoro, posle sveobuhvatne asimilacije, od wih ni traga nije ostalo. O
tome koliko je Panonija ratnim razarawima bila ispra`wena najubedqivi-
je svedo~i ~iwenica da su veoma retki predsrpski toponimi na celom wenom
podru~ju. Ovde treba re}i da Panonija prostorno obuhvata deo nekada{weg rim-
skog Ilirika, a ne celu Panonsku niziju. Rimsko carstvo se tu najo{trije su-
darilo sa raznim varvarskim hordama, kojima su se nekada prikqu~ivali Slo-
veni. Tada su Sloveni u “istoriju u{li kao podlo`nici, a u ratovima hunskim
i avarskim plemenima slu`ili kao pomo}ne ~ete, poslu`iv{i im i kao sup-
strat u stvarawu dr`ave, a kasnije i naroda. Na slovenskoj etni~koj podlozi
nastali su bugarska i ma|arska dr`ava, docnije i narodi. I najve}u slovensku
dr`avu – rusku dr`avu – organizovali su stranci, koji su joj dali i svoje ime.
I u formirawu rumunskog naroda Sloveni su dali veoma va`an, mo`da i osnov-
ni deo. Pre dolaska Ma|ara, oni su najbrojnije stanovni{tvo Panonske nizi-
je i okolnih planina.” (Du{an J. Popovi}: Srbi u Vojvodini, “Matica srpska”,
Novi Sad, 1990, tom I, str. 38.)
Kako pi{e Du{an Popovi}, “protivno ~vrstim gotovo gvozdenim vojnim,
politi~kim i dru{tvenim organizacijama Ma|ara i Bugara, Sloveni su, u to
doba, bez neke ~vr{}e politi~ke i dru{tvene organizacije, bez dubqeg smi-
sla za ve}e celine, grupisani po plemenima i rodovima, i u stalnim me|usob-
nim sukobima. Poglavice su im bile bez neke ve}e vlasti. Va`nije odluke do-
nosio je narodni zbor, skup{tina. To je bila primitivna demokratija sli~na
anarhiji. Sasvim je na mestu primedba jednog vizantijskog pisca da Sloveni `i-
ve kao ’bez vo|e’. U to doba, Sloveni i nemaju nazive za neke vi{e vlasti. Naj-
stariji slovenski nazivi koji su ozna~avali vlast, bili su: vladika, ~elnik, na-
~elnik, gospodin ili gospodar; a stranog porekla: knez ili kwaz, `upan, ban,
kraq, car. Sloveni nisu bili neki naro~iti ratnici. Vojska im je bila pe{a~-
ka. Od oru`ja su imali strelu, kopqe i {tit; oklop nisu imali. Lukove su pra-
vili od drveta. Nerado su se borili na otvorenom poqu, vi{e su voleli geril-
ski na~in ratovawa u klancima i {umama. Bili su ve{ti u gra|ewu malih, pri-
mitivnih plovnih objekata (splavova, ~amaca) . U pradomovini, u prostranom
podru~ju iznad Karpata, u beskrajnim nizinama bogatim {umama i raznim vr-
stama plovnih i staja}ih voda wih su, s vremena na vreme, uznemiravali step-
ski kowi~ki narodi prilikom svojih pohoda na zapad ili jug Evrope. Zemqo-
radnici i odgajiva~i stoke sitnog zuba, Sloveni nisu bili kadri da pru`e
ozbiqniji otpor stepskim kowanicima.” (str. 38.)
Po{to su Srbi, za razliku od te velike slovenske mase, na Balkan do{li
organizovano, na poziv vizantijskog cara, verovatno su imali ne{to razvije-
niju dru{tvenu strukturu, izra`eniju kolektivnu svest i upadqivije ratni~-
ke sklonosti. Na podru~ju dalmatinskog dela Ilirika nisu zatekli Slovene
koji bi tu pre wih doprli, ali je mogu}e da su u Panoniji nai{li na ne{to slo-
venskog `ivqa koje su preuzeli kao svoje, posebno u oblasti Slavonije. “Et-
110
ni~ke razlike izme|u Srba nastawenih severno od Dunava i Save i Srba na-
stawenih ju`no od Dunava i Save nisu postojale ili su bile minimalne. Naj-
ve}a razlika izme|u jednih i drugih Srba bila je, prvobitno, samo politi~-
ka, a tek kasnije mo`da i verska; ali ove razlike kao da nisu bile toliko va-
`ne po wih samo koliko u o~ima nosilaca dr`avne vlasti. Sve Slovene sa svo-
je dr`avne teritorije, bez obzira da li su bili Ju`ni ili Severni Sloveni,
doseqeni Ma|ari su nazivali ’Totovima’, a Srbe iz Ra{ke ’Racima’. ’Totorac’-
om nazivali su Ma|ari Slova~ku, ali i Slavoniju. Dana{wa Slavonija zvala
se u na{em narodu ’Sloviwe’, a na{ dana{wi naziv Slavonije formiran je po
ma|arskom latinitetu ’ta~no prema zakonima ma|arske fonetike’. Ranije su
stanovnici Slavonije nazivali sebe ’[okcima’, iliti ’Slovincima katoli~-
kog zakona’. Za nosioce ma|arske dr`avne vlasti, i na{i preci Srbi sa we-
ne teritorije bili su ’Totovi’, a doseqenici sa srpske politi~ke teritori-
je ’Raci’. Stoga i sre}emo u sredwem veku u dana{wim na{im krajevima na te-
ritoriji severno od Dunava dosta naseqa sa oznakom ’Tot’”. (str. 39.)
Kasnije su i Srbi doseqeni iz Ra{ke svoje zate~ene sunarodnike u Ma|ar-
skoj dr`avi nazivali Totovima, a mnogi od wih su i u svom prezimenu imali
tu odrednicu, na primer Totovi}. “Da je ova oblast bila naseqena srpskim sta-
novni{tvom od vremena naseqavawa Srba u ove krajeve dokazuju ~iwenice da-
leko starije i pouzdanije od bilo kakvih pisanih spomenika. To su ~iwenice
koje pru`a toponomastika ovih krajeva, koja ovim materijalom prikazuje wi-
hovu etni~ku istoriju. U ovakvim slu~ajevima nisu interesantna imena veli-
kih objekata (Alpi, Pirineji, Dunav i dr.) naseqenih raznim etni~kim gru-
pama, jer wihova imena ne zavise od jedne etni~ke grupe. Po na{oj tezi mno-
go su va`nija imena mawih objekata, kao oblasti, mawih reka, izvora, potoka,
a naro~ito naseqa ~ija je sudbina vezana za pojedine, pa i male dru{tvene gru-
pe. Takvim objektima, ako ostanu du`e vremena pusti, novo stanovni{tvo obi~-
no daje nove nazive.” (str. 40.) Posebno je zna~ajno {to je srpski nacionalni
element najvi{e “zastupqen u imenima najsitnijih objekata (naseqa, poqa, po-
toka, bara, {uma i dr.). Mnoga imena ovih, pa i neka egzoti~na, istovetna su
sa imenima u dana{wim mati~nim krajevima u Staroj Srbiji i [umadiji. Te
~iwenice, vi{e nego i{ta, utvr|uju starinu na{eg naroda, kao i wegov soci-
jalni i kulturni zna~aj u ovim krajevima. To se jasno vidi iz materijala koji
je objavila, ne na{a, nego ma|arska nacionalna nauka.” (str. 40.)
Po{to su svi ti panonski krajevi pripadali Vizantiji, hri{}anstvo su
u wima {irili gr~ki misionari i crkvena slu`ba se vr{ila po isto~nom ob-
redu. “Stoga treba da smo na~isto da su izrazi ’gr~ki’, ’{izmatici’, akatoli-
ci, totovi, Raci, Srbi samo sinonimi; da svi oni zna~e samo Srbi, srpski, jer
drugih naroda koji bi pripadali isto~noj crkvi u ovim krajevima nije bilo.”
(str. 43.) Istorijski izvori svedo~e da su banatski Srbi primili “hri{}an-
stvo za vreme bugarske vladavine. Iako je bio vazal ma|arskog kraqa, bugarski
poglavica Ahtum odr`avao je veze sa Vizantijom i primio hri{}anstvo u Vi-
dinu ’po gr~kom obredu’ (po 971. godini). Srbi u Ba~koj, izgleda, spadali su pod
Sremsku episkopiju, ~ije je sedi{te bilo u Mitrovici. U Mitrovici se nala-
zio manastir ’gr~kog obreda’ osnovan pre {izme (1054.) ’za monahe gr~ke, slo-
venske i ma|arske narodnosti’. Koliko je isto~ni obred bio ra{iren po Ma-
|arskoj vidi se iz jednog pisma pape Silvestra, upu|enog ma|arskom kraqu Ste-
111
fanu, onome koji je primio hri{}anstvo i u svom narodu postao ’apostolski
kraq’. U pismu mu papa izra`ava ~u|ewe {to se u Ma|arskoj nalazi devet ’gr~-
kih’, a samo jedan ’latinski’ manastir.” (str. 43.) Etni~ka granica izme|u Sr-
ba i Hrvata u slavonskom delu Panonije izra`ena je teritorijalnom diferen-
cijacijom {tokavskog i kajkavskog dijalekta, koja se vremenom pomerala pre-
ma severoistoku, kako su se Srbi kasnije masovno naseqavali. Vekovima su mno-
gi Srbi izlagani sistematskom unija}ewu i pokatoli~avawu, a oni koji su pre-
lazili na latinski obred nazivali su se Buwevci i [okci.
Srbi su u najranijem periodu imali svoje `upe i male kne`evine, o ~emu
svedo~e pojedini toponimi, ali dr`avu nisu stigli da formiraju jer su ih pred-
uhitrili Ma|ari, “narod mongolske rase, turanskog roda ugrofinske grane,
uralsko-altajske jezi~ke grupe”, koji su u Panonsku niziju do{li 895. godine
i na severu zatekli Velikomoravsku dr`avu, a u panonskom delu Ilirika srp-
ska plemena pod bugarskom vla{}u. Mada su u po~etku mnogi Ma|ari primi-
li hri{}ansku veru po isto~nom obredu, vrlo brzo su se preorijentisali na
latinski, pa je papa rimokatoli~kom krunom 1001. krunisao ma|arskog kraqa
Stefana i dodelio mu titulu “apostolskog kraqa”, pa }e narednih vekova Ma-
|arska biti ~vrsta rimokatoli~ka tvr|ava i nosilac prozelitske akcije u tom
delu Evrope. Prvo su Ma|ari osvojili srpsku Ba~ku, Srem i Banat, a 1091. i
Slavoniju. Godine 1097. porazili su Hrvate, pa je od 1102. i Hrvatska ~vrsto in-
korporisana u ma|arsku dr`avu, a Ma|ari su iza{li na Jadransko more i za-
gospodarili dalmatinskim gradovima do Cetine, nadme}u}i se oko wih doc-
nije sa Venecijom. Srbi i drugi pokoreni slovenski narodi svedeni su na sta-
tus kmetova. “U svojoj borbi protiv Ma|ara Srbi u ovim krajevima oslawali
su se na Vizantiju i na svoje sunarodnike ju`no od Dunava. Da bi presekao te
veze, ma|arski vojvoda @olt provaqivao je u nekoliko mahova u Vizantiju, ali
bez ve}eg uspeha: uticaj Vizantije bio je i daqe sna`an. Mo`da je ba{ wena bli-
zina uticala, kao {to je prof. Radoni} sa razlogom primetio, da su Banat i Er-
deq, tada nastaweni ’gotovo iskqu~ivo slovenskim stanovni{tvom, dugo vre-
mena posle toga – skoro dva veka – imali specijalni polo`aj prema central-
noj i zapadnoj Ugarskoj i bili upravqani ne preko `upanija, nego po `upama
i kne`evima’.” (str. 46.)
Ma|ari su masovno asimilovali razne slovenske narode, pa i Srbe. Asi-
milacijom Slovena izmenili su i sopstvene rasne karakteristike, ali su za-
to nametnuli sopstveni jezik, nacionalni duh i dr`avotvornost. Slovaci i Hr-
vati su najvi{e podlegali ma|arizaciji, dok su Srbi najupornije odolevali.
“Po mi{qewu wihova nau~nika Armina Vamberija, u krvi dana{wih Ma|a-
ra nema ni kapi ma|arske krvi, a po jednom drugom nau~niku, Kasowiju, ima je
mo`da jedan procenat.” (str. 49.) Ma|ari su bili veoma netrpeqivi prema Slo-
venima, uskogrudi, nezaja`qivi, nemilosrdni, a wihov osnovni stav kao da naj-
upe~atqivije izra`avaju ma|arske narodne poslovice u kojima se Slovenima
“ne priznaje ni jedna lepa osobina; za wih ne postoji nijedna lepa re~. Ni{ta
im se ne priznaje, pa su i dobre slovenske osobine prikazane kao negativne. Sve
ove poslovice prikazuju Slovene kao grube, pro`drqive, neznalice, abnormal-
ne. Iz tih poslovica zra~i dubok prezir i odvratnost. Sloven je najbedniji qud-
ski stvor koji nosi ime ~oveka, zapravo on i nije ~ovek... Sloven postane ~o-
vek, pravi i celi ~ovek, kada postane Ma|ar.” (str. 49.)
112
Razni dokumenti bele`e da su Srbi organizovano u~estvovali u ma|ar-
skim dinasti~kim borbama jedanaestog veka. Ba~ke Srbe je tada predvodio iz-
vesni Radovan, dok je `upan Ba~ke `upanije 1074. godine bio Srbin Vid. Srem
su od Bugara Ma|ari preoteli tek 1071. godine, posle bitke kod Manzikerta.
Vizantijski car Jovan II Komnen je, uz pomo} banatskih Srba, potukao Ma|a-
re kod Pan~eva. U vreme maloletnog kraqa Geze II, koji je vladao od 1141. do
1161. godine, Ma|arskom je upravqao wegov ujak Belo{, ina~e sin srpskog ve-
likog `upana Uro{a I, a brat wegove k}erke Jelene, majke ugarskog kraqa. Ce-
li dvanaesti vek je obele`en vizantijsko-ugarskim sukobima oko Srema, u ko-
jima su i Srbi u~estvovali. Pri kraju dvanaestog veka ugarski kraq Bela III
je bitno ograni~io srpsku autonomiju u Banatu, posmewivao srpske komandan-
te utvr|ewa i ukinuo `upe i kne`ine, zameniv{i ih ma|arskim oblicima or-
ganizovawa centralne vlasti i wenih lokalnih ekspozitura.
U trinaestom i ~etrnaestom veku mnogi Srbi su u Ugarskoj bukvalno pri-
siqavani da prihvate katoli~anstvo. Pravoslavni sve{tenici su zatvarani
i proterivani iz dr`ave, a kraq Lajo{ je iz Dalmacije doveo rimokatoli~-
ke sve{tenike glagoqa{e da vr{e crkvenu slu`bu na srpskom jeziku, a po la-
tinskom obredu. Ne{to kasnije anga`ovao je i bosanske frawevce. Najvi{e
uspeha imali su u Slavoniji i Kra{ovskoj `upaniji, dok su Srbi u Sremu, Ba~-
koj i Banatu uporno odolevali. Godine 1396. prvi put su Turci provalili u Srem
i poprili~an broj stanovnika Mitrovice odveli u ropstvo. Politi~ka situ-
acija se iz korena izmenila. Ma|arska iz osnova mewa stav prema Srbima, bar
za odre|eno vreme. Po~etkom petnaestog veka ugarski kraq @igmund ja~a od-
nose sa despotom Stefanom Lazarevi}em i daruje mu mnoge posede, najvi{e u
Banatu, uz zvawe velikog `upana Be~kere~ke `upanije. Za `upana Aradske `u-
panije postavio je sina kraqa Vuka{ina, Dmitra. Despot Stefan je 1411. go-
dine dobio Zemun, Kupinik, Mitrovicu, Slankamen i neke vrlo bogate pose-
de u dubini Ugarske, tako da je postao jedan od najmo}nijih feudalnih velika-
{a u ma|arskoj dr`avi. Najve}i deo upravnika wegovih imawa bili su Srbi,
a na tu zemqu je naselio i veliki broj srpskih seqaka. “Despoti su, istina, po-
stali najva`niji zemaqski dostojanstvenici, stegono{e ma|arske krune, sa iz-
vesnim gotovo suverenim pravima, ali su bili stvarni vazali ma|arskih kra-
qeva i kao takvi imali i obaveza. Despot je bio u obavezi da dr`i najve}u ban-
derijalnu vojsku, po veli~ini istu kao kraq. Despot je imao da se, s vremena
na vreme, pojavi na dvoru u kraqevoj sviti.” (str. 73.)
Ugarski kraq @igmund i despot Stefan su 1426. godine sklopili ugovor
u Tati po kome je Srbija postala vazalna dr`ava ma|arske krune, a Beograd je
pripao Ugarskoj, kao i Ma~va i Golubac. Despotovog naslednika \ura|a Bran-
kovi}a @igmund je proglasio za hercega i despota ~itave Ra{ke i Albanije.
\ura| je nasledio sve ujakove i stekao nove posede u Ugarskoj. Jo{ vi{e Sr-
ba je postavio i zaposlio na svojim imawima. \ura| je imao velikih proble-
ma sa ugarskim velika{em Jano{em Huwadijem i u tim sukobima je izgubio ne-
ka imawa. Za sve to vreme prelati Rimokatoli~ke crkve nisu mirovali, pa su
svaku priliku koristili da napakoste pravoslavnim Srbima ili unaprede svo-
ju prozelitsku akciju. Nakon pada Srpske despotovine, zna~ajnu ulogu me|u pa-
nonskim Srbima igrao je despot Vuk Grgurevi}, poznat u narodnoj tradiciji
kao Zmaj Ogweni Vuk. On je u Ugarsku do{ao 1465. godine sa turskim poslan-
113
stvom ~iji je zadatak bio da pregovara o miru. Ugarski kraq Matija odbio je
mir sa sultanom, ali je Vuku ponudio da ostane u kraqevskoj slu`bi, daruju}i
mu Slankamen i Kupinovo. Vuk se istakao u mnogim ratovima, 1471. je postao
despot, a i wegova imawa su se neprekidno {irila i pove}avala. Posle zauzi-
mawa Zvornika i Srebrenice, ve}i broj Srba preselio je u Srem. Ne{to ka-
snije jo{ vi{e je pre{lo iz Brani~eva i Kru{evca u Banat. Videli smo ve}
{ta se de{avalo sa srpskim despotima do Moha~ke bitke.
Do kraja {esnaestog veka Banat, Ba~ka, Barawa i Srem su masovno nase-
qeni Srbima iz Ra{ke. Banat je u to vreme i nazivan Srbijom. Ali, Srbi su
se masovno naseqavali i po Slavoniji. Jo{ 1469. godine Vuk Grgurevi} je do-
bio mnoga imawa od Siska do u{}a reke Lowe u Savu koja su obuhvatala vi{e
od sto sela. I udovica despota Jovana Brankovi}a, Jelena, naselila je mnogo
Srba na svojim slavonskim posedima. I Vladislav, potomak Stefana Vuk~i-
}a, naselio je veliki broj hercegova~kih Srba. Krajem {esnaestog veka cela
Slavonija je bila potpuno srpska po strukturi stanovni{tva. Predeli oko Po-
`ege i Pakraca nazivani su i od strane katolika kao Srbija, Rascija ili Ma-
la Srbija. U velikim masama po Slavoniji su organizovani ili spontano na-
seqavani Srbi bukvalno iz svih srpskih zemaqa. U isto vreme dalmatinski i
bosanski Srbi naseqavaju Liku, Baniju i Kordun iz kojih su svi Hrvati pret-
hodno pobegli pred Turcima.
Kao istorijski kuriozitet zabele`ena je ~iwenica da je za srpskog despo-
ta 1504. godine imenovan katoli~ki plemi} Ivani{ Berislavi}, nakon {to
je o`enio udovicu despota Jovana, Jelenu. On je tako|e `iveo u Kupinovu, okru-
`en srpskim dvorskim osobqem, potpisivao se kao srpski despot, ali je i {ti-
tio srpske nacionalne interese i pravoslavnu crkvu. Umro je 1514. godine, i
od tada je despotici Jeleni bila poverena odbrana granice na Savi. Wen ma-
loletni sin Stefan je 1520. imenovan za srpskog despota, ali je majka nastavi-
la da vodi glavnu re~, dok pred turskom najezdom nije s porodicom pobegla u
Slavoniju. Po turskom povla~ewu, 1522. despot Stefan se vratio u Srem i po-
~eo da obnavqa poru{ene tvr|ave, ali se malo toga moglo u~initi od velikog
turskog pohoda i moha~ke ugarske katastrofe. Nakon Moha~ke bitke, despot
Stefan je nekoliko godina uzaludno tra`io kraqevsku pomo} da utvrdi svo-
je gradove i odupre se Turcima. Po{to pomo} nije dobio, u nemogu}nosti da sam
izdr`ava posadu, povukao je 1529. godine svoju vojsku iz utvr|enih gradova Ba-
~a i Fale|haza i tako Turcima otvorio put prema Budimu. Kraq Ferdinand
je despota optu`io za veleizdaju, uhapsio i s majkom utamni~io. Dok se kraq
kolebao da li da ga po preporuci Dvorskog saveta oslobodi, despot Stefan je
pobegao i predao se Turcima, a sultan mu je tada poverio na upravu wegove ra-
nije posede u Sremu i Slavoniji. Tada je despot Stefan uspostavio prijateq-
ske odnose sa turskim vazalom Jovanom Zapoqom, Turcima je u pohodima davao
pomo}ne odrede i u`ivao wihovu podr{ku u odnosu na Ma|are. Godine 1530. de-
spot je napadao pristalice kraqa Ferdinanda, ali je narednih godina nasto-
jao da se s kraqem pomiri, mada neuspe{no. Godine 1536. Stefan je bio u suko-
bu sa smederevsko-beogradskim sanyak-begom Husrefom, u kome je i poginuo.
U borbama protiv Turaka u prvoj polovini {esnaestog veka proslavili su
se istaknuti srpski komandanti Radi~ Bo`i}, koga je kasnije, 1527. godine, Jo-
van Zapoqa imenovao za srpskog despota, zatim Pavle Baki} i wegov brat Pe-
114
tar, Radosav ^elnik, i drugi. U toku jednog antiturskog pohoda kraq Ferdinand
je 1537. godine Pavla Baki}a proglasio za srpskog despota, ali je Pavle nedu-
go zatim poginuo u sukobu s Turcima kod \akova. Pojava samozvanog cara Jova-
na Nenada posle Moha~ke bitke jedno je od najupe~atqivijih svedo~anstava u ka-
kvom se rasulu na{la Ugarska. Jovan Nenad je 1527. godine uspeo i Suboticu da
zauzme, a posle toga je do nogu potukao ma|arskog velika{a Valentina Tereka.
Mistik, prorok, propovednik i ratnik, zabele`io je jo{ nekoliko ubedqivih
pobeda, ali je i u neposrednim dvobojima pogubio mnogo ma|arskih plemi}a. Spre-
~avao je Ma|are da se vra}aju na svoje ba~ke posede po povla~ewu Turaka, pri-
svajaju}i za sebe svu napu{tenu zemqu. Srbi su ga masovno podr`avali. Prema
raznim procenama imao je na raspolagawu izme|u deset i petnaest hiqada voj-
nika. Pristalice su ga nazivale carem jer je i on sam na tome insistirao. U pr-
vo vreme bio je u prijateqskim odnosima sa Jovanom Zapoqom, ali ga je uskoro
napustio i priklonio se kraqu Ferdinandu. Tada je protiv Jovana Nenada Za-
poqa uputio veliku vojsku, koju je samozvani car porazio kod Mori{a, pa se pri-
~alo da je vi{e Ma|ara tu poginulo nego u Moha~koj bici. Bilo je to 1527. go-
dine. Ubrzo zatim Zapoqa je poslao jo{ ve}u vojsku koja je pobedila Jovana Ne-
nada, a 8.000 wegovih vojnika je poginulo. Posle poraza koji mu je naneo, Zapo-
qa je ponovo poku{avao da pridobije Jovana Nenada, ali kad se uverio da samo-
zvani car ostaje veran Ferdinandu, organizuje da se iz potaje ubije u Segedinu.
Te{ko da je jedna li~nost u toku jedne jedine godine mogla postati toliko zna-
~ajna i uspe{na i toliko doga|aja onog vremena prouzrokovati kao {to je to bio
slu~aj sa Jovanom Nenadom. Od svih Nenadovih neprijateqa, najvi{e se vesti
o wegovoj smrti javno radovao hrvatski velika{ Krsto Frankopan. Ve}inu Ne-
nadovih vojnika tada je izvesni Radosav preveo u Srem i tamo naselio, a neki
su ostali u Pomori{ju. Sremom su tada vladali Turci. U vreme turskog poho-
da prema Budimu 1529. Radosav je sa ve}im brojem Srba pre{ao na Ferdinando-
vu stranu, pa ga je kraq posle nagradio velikim posedima u Kru{edolu.
Srbi su nastavili da u~estvuju u ugarskim me|udinasti~kim sukobima, da
se me|usobno dele po tom osnovu, ali su i pretendenti razumevali wihovu vred-
nost, nastojali da ih pridobiju, davali im razne beneficije u odnosu na ugar-
ske seqake. Polovinom {esnaestog veka Srbi su nekoliko puta prodirali u
dubinu ugarske teritorije, nadirali prema Be~u, a Mehmed-pa{a Sokolovi}
je 1553. godine zauzeo Banat. Srpske plemi}ke porodice, koje su izbegle iz Sr-
bije, brzo su se gasile, wihovi potomci su ~esto prelazili na katoli~anstvo
i odnaro|avali se. Ali, stvaralo se novo plemstvo od istaknutih ratnih ko-
mandanata, posebno uva`avano u uslovima trajne dr`avne ugro`enosti. Srp-
ski seqaci se ~esto sukobqavaju s ma|arskim plemi}ima, a kowanici i {aj-
ka{i su i te kako imali razloga da budu nezadovoqni slabim i neurednim pla-
tama. I sam Dr`avni sabor im je donosio odluke da Srbe osloba|a da`bina,
a onda im te da`bine nametao. Kad je dr`ava u opasnosti vladari su obe}ava-
li skoro sve {to bi Srbi zatra`ili, ali brzo bi to zaboravqali kad opasnost
mine, i tako sve ispo~etka. Ta pometwa se nastavqala i u sedamnaestom veku,
pa je u vreme Tridesetogodi{weg rata car Ferdinand II 1630. godine Srbima
u Vara`dinskoj krajini izdao svojevrsni statut o povlasticama. “Zemaqski
hrvatski i slavonski sabori nisu pristajali da vode borbu protiv Srba. Svi
sabori redom, od 1630, 1635, 1638, 1647, 1649, 1659. i 1681. godine donosili su od-
115
luke protiv Srba, a posledwa tri sabora izri~ito su zahtevala da se ’srpske
povlastice imaju da poni{te’.” (str. 176.) Pou~eni neugodnim i negativnim is-
kustvima, Srbi su sve vi{e insistirali da se precizno defini{u uslovi pod
kojima bi napustili tursku teritoriju i naseqavali se na ugarsku.
Nastavqao se haos na podru~ju Banata, kad su Turci zauzeli wegov najve-
}i deo. Dosta Srba se preselilo u Erdeq, ali su tamo prilike bile jo{ nesre-
|enije. Nije bilo ni organizacije ni discipline. Pojavqivali su se i ma|ar-
ski odmetnici, pa je dolazilo do surovih pokoqa po srpskim selima, u kojima
su najvi{e ubijane srpske `ene i deca. Kako je Ugarska bila u rasulu, svaki lo-
kalni plemi} vodio je sopstvenu politiku, pa su se neki sporazumevali, a ne-
ki uporno sukobqavali sa Srbima. Mnoge srpske oru`ane grupe ubacivale su
se u dubinu turske teritorije i tamo izazivale pometwu. Poprili~an broj Sr-
ba oti{ao je u profesionalne vojnike–plemi}e koji su povremeno mewali po-
slodavce, a nisu zanemarqivi i oni koji su se odavali hajdu~iji. Krali su i pqa~-
kali Turke, ali i hri{}anske trgovce, pa ponekad i rimokatoli~ke biskupe
koji su im posebno bili omrznuti zbog svoje podlosti i perfidnosti u provo-
|ewu prozelitskih akcija. Ma|arski plemi}i su organizovali svoje hajdu~ke
bande koje su pqa~kale Srbe, nastawene na teritorijama pod turskom vla{}u,
{to ukazuje na op{te politi~ke i moralne principe tog vremena.
Padom Budima 1541. godine i ne{to kasnijim osvajawem celog Banata, stvo-
reni su uslovi da Turci formiraju Budimski pa{aluk koji je obuhvatao cen-
tralnu Ma|arsku, Banat, Ba~ku, Barawu, Srem i Slavoniju. Sa cele te terito-
rije iselili su se skoro svi zate~eni Ma|ari i najve}i deo [okaca. Ostalo
je da `ivi samo srpsko pravoslavno stanovni{tvo. Turci su tu forsirano na-
seqavali nove Srbe iz svih srpskih krajeva, pa su oni prekrili sva seoska pod-
ru~ja. U gradovima je bilo najvi{e Turaka, prete`no islamizovanih Srba, ali
i drugih izvornih nacionalnosti. Srbi su u Budimskom pa{aluku imali zna-
~ajne povlastice u odnosu na situaciju u dubini turske teritorije. Veliki broj
je ukqu~en u pomo}ne trupe turske vojske, posebno kao pripadnici pe{adijskih
jedinica koji su se zvali martolozi. Obnova Pe}ke patrijar{ije 1557. godine
podstakla je ja~awe srpskog verskog `ivota i severno od Save i Dunava, a ce-
li srpski narod, iako pod okupacijom, objediwen je u svojevrsnom sistemu cr-
kvene, teokratske autonomije.
Banatski Srbi su 1594. godine po~eli sa ustani~kim akcijama protiv Tu-
raka. Prvo su zajedno sa Vlasima osvojili, opqa~kali i spalili Vr{ac kao va-
`no tursko utvr|ewe i privredni centar. Nedugo zatim pao je i Be~kerek, za-
tim Be~ej i Titel. Zaplewena je i turska flota na Dunavu sa tovarima oru`-
ja i municije. Temi{varski beglerbeg Sofi Sinan-pa{a krenuo je sa velikom
vojskom da ugu{i pobunu, ali je u okolini Be~kereka do nogu potu~en. I novi
poku{aj mu je bio potpuno neuspe{an. Ma|ari su se dr`ali dvoli~no i okle-
vali da pomognu Srbima, dok su Austrijanci mawu pomo} pru`ili. Ostrogon
i Temi{var su odolevali srpskim napadima, a onda su Turci krenuli sa 30.000
vojnika na srpsku vojsku od 4.300 qudi. Srbi nisu imali {anse da odole, pa su
u borbi kod Be~kereka skoro svi pose~eni. Temi{varski pa{a je srpskog vr-
{a~kog vladiku tada `ivog oderao, {to je ozna~ilo potpuno gu{ewe ustanka
i pusto{ewa srpskih naseqa. Karakteristi~no je da su u gu{ewu ovog srpskog
ustanka Turci upotrebili zna~ajan broj Tatara koji su se posebno isticali di-
116
vqa{tvom. Usledio je takozvani Dugi rat od 1594. do 1606. godine izme|u Tu-
raka i Ma|ara, u kome su Tatari jo{ vi{e kori{teni i mnoge su srpske kra-
jeve poharali, posebno okolinu Sombora, Subotice i Baje. Posle Banata, te-
{ko je stradala i Ba~ka. Sve do poraza pod Be~om 1683. godine turska vlast u
Srpskoj Panoniji nije vi{e bila zna~ajnije uzdrmana. Kad je car Leopold 1686.
godine zauzeo Budim, provrelo je borbeno raspolo`ewe u celom srpskom na-
rodu. Opet su se prvi pobunili banatski Srbi otvaraju}i put austrijskoj voj-
sci za dubqi prodor u unutra{wost turske teritorije. Ali, Srbi su opet bi-
li izlo`eni najve}im stradawima.
Smrt generala Pikolominija i poraz austrijske vojske uslovili su veli-
ko iseqavawe Srba severno od Save i Dunava, jer zbog predanog u~e{}a u bor-
bama nisu smeli da ~ekaju Turke u svojim domovima. Procewuje se da se vi{e
od ~etrdeset hiqada qudi iselilo pod patrijarhom Arsenijom III ^arnojevi-
}em, posebno u Srem i Ba~ku, sve do Pe{te, dok su se bosanski Srbi masovni-
je iseqavali u Slavoniju. Ma|ari su sa vidnom netrpeqivo{}u do~ekivali srp-
ske izbeglice, a Rimokatoli~ka crkva nije oklevala da odmah krene s priti-
scima u ciqu unija}ewa. Car Leopold, pod uticajem kardinala Koloni}a, ni-
je voleo Srbe, ali su mu oni bili neophodni kao veoma vredan borbeni qud-
ski materijal da u~vrsti ju`ne dr`avne granice. Da bi ih pridobio, Srbima
je dao privilegije kao nijednoj drugoj nacionalnoj zajednici u svojoj prostra-
noj dr`avi. Prvom privilegijom od 1690. godine Srbima je garantovana slo-
boda bogoslu`ewa po pravoslavnom obredu i upotreba julijanskog kalendara,
a {to se ti~e patrijarha i sve{tenstva dobili su ista prava koja su imali i
pod turskom okupacijom. Najva`nije je u tome da je za poglavara Srpske pra-
voslavne crkve mogao biti samo od narodnog i crkvenog sabora izabran pra-
voslavni Srbin, a on je postavqao episkope i sve{tenike, podizao crkve, otva-
rao manastire i {kole. Drugu privilegiju su Srbi dobili 1691. godine u znak
carske zahvalnosti za wihov ogroman doprinos velikoj pobedi nad turskom voj-
skom kod Slankamena. Po woj je patrijarh stekao pravo da postavqa oficire
srpske narodne vojske, sudi u gra|anskim sporovima, potvr|uje statute ceho-
va, nasle|uje sve Srbe pravoslavce koji umru bez naslednika, {to je predsta-
vqalo uvo|ewe izvesnog teokratskog autonomnog oblika vladavine. Srpski
narod je uz to imao pravo da samostalno bira sopstvene lokalne organe vla-
sti. Tre}om privilegijom iz 1695. godine Srbi su li{eni obaveze da pla}aju
desetak Rimokatoli~koj crkvi, {to je jo{ ve}u mr`wu jezuita izazvalo.
Godine 1691. car je pristao da Srbi izaberu i svog podvojvodu, pa je to zva-
we prvi stekao Jovan Monasterlija, iako je srpski narod `eleo na tom mestu
grofa \or|a Brankovi}a, ina~e u nemilosti dvora. U Slankamenskoj bici
Monasterlija je predvodio deset hiqada srpskih vojnika i tu je poginuo ve-
liki vezir Mustafa ]uprili}. Monasterlija je bio sposoban oficir, ali
ga nisu mnogo interesovali srpski nacionalni problemi nego se sav posve-
tio slu`bi be~kom dvoru. Patrijarh je ipak uspeo da ga pridobije du`im ube-
|ivawem i obja{wavawem, pa se onda u potpunosti posvetio suprotstavqa-
wu unija}ewu, koje je najvi{e uzimalo maha u Slavoniji i Barawi. Ubrzo je
uspeo da obnovi i stabilizuje crkvenu organizaciju. Patrijarh i podvojvoda
su po~etkom 1694. godine sazvali narodni zbor na kome su izneli zahtev da se
Srbi iz okoline Budima nasele u Maloj Vla{koj, kraju izme|u Po`ege i Pa-
117
kraca, kao i da srpski narod, bez obzira da li je starosedela~ki ili tek do-
seqen, bude podre|en direktno caru, bez posredovawa vlastele i `upanija. Za-
kqu~ni stav, koji je car potvrdio, odre|ivao je da je naseqavawe Srba privre-
meno i da }e se oni vratiti u otaybinu ~im bude oslobo|ena. Uskoro je obno-
vqena i {ajka{ka re~na flotila sa srpskom posadom. I 1697. godine u bici
kod Sente istakli su se Srbi, pa su se posle obostranih velikih gubitaka Tur-
ci povukli. Car je te godine za zapovednika vojske postavio Evgenija Savoj-
skog, a uz to sklopio antiturski savez sa Rusijom i Venecijom. Austrijska voj-
ska, u kojoj je bilo dosta Srba, uspela je uskoro da suzbije novi upad sultana Mu-
stafe i natera ga u bekstvo. Savojski je te godine osvojio i Sarajevo, pa se mno-
go bosanskih Srba za wim povuklo i naselilo u Sremu i Ba~koj. Sukobi su okon-
~ani Karlova~kim mirom 1699. godine kojim je austrijsko-turska granica po-
vu~ena od u{}a Tise u pravcu Mitrovice, pa do u{}a Bosuta i Savom sve do
Une. Turci su zadr`ali Banat.
Karlova~kim mirom Austrija je konsolidovala svoj me|unarodnopoliti~-
ki polo`aj, pa je nastojala da u skladu sa sopstvenim interesima sredi stawe
u novoosvojenim delovima Srpske Panonije. Svoje istinske namere veoma je ja-
sno izrazila jedanaest godina ranije postavqaju}i kardinala Leopolda grofa
Koloni}a, ostrogonskog arhiepiskopa i primasa Ugarske, na ~elo Dvorske ko-
misije za ure|ewe imovinskih odnosa. Ubrzo su zaboravqene carske privile-
gije, proklamovane Srbima, pa se krenulo sa sistematskim unija}ewem. I so-
cijalni uslovi `ivota preseqenog srpskog naroda bili su krajwe te{ki. Car
Leopold je i zvani~no po~eo da kr{i ranije proklamovane srpske povlasti-
ce, pa je tako ve} 1700. godine posebnom uredbom zapretio pravoslavnim {i-
zmaticima da }e biti proterani iz Pe~uja ako se u odre|enom roku ne sjedine
s rimokatolicima. Proterivawe pravoslavaca je i zaista naredio 1703. godi-
ne nagla{avaju}i izri~ito da u Pe~uju mogu ostati samo Srbi katolici. Usko-
ro je pritisak na Srbe zna~ajno popustio usled ugarskog ustanka koji je pred-
vodio Ferenc II Rakoci, usled straha be~kih dvorskih krugova da bi se nezado-
voqni Srbi mogli prikqu~iti ustanku. Pored toga, saznalo se da su razo~a-
rani Srbi u nekoliko navrata obra}ali i ruskom caru Petru Velikom izra-
`avaju}i `equ da se kolektivno isele u Rusiju.
Posle Leopoldove smrti, novi austrijski car Josif I1706. potvrdio je srp-
ske privilegije, crkvene i svetovne. Srbi su bili organizovani u sopstvenu rac-
ku miliciju i sami su birali svoje oficire. Katoli~ki prelati ipak nisu od-
ustajali od namere da ih pretvore u kmetove, etni~ki razbiju na velikom te-
ritorijalnom prostranstvu i pretvore u vatikanske ovce. Srbima je najvi{e
u prilog i{lo {to su ih carski generali smatrali izvrsnim vojnicima i ne-
zamewivim grani~arima na obalama Tise i Save. Na wihovu inicijativu je i
formirana Slavonska granica sa sedi{tem u Osijeku, koja se delila na gor-
wu, sredwu i dowu posavsku i wihove {tabove u Gradi{ki, Brodu i Ra~i. Po-
red Slavonske, organizovana je Podunavska granica na prostoru Srema i Ba~-
ke, sa sedi{tem u Petrovaradinu. Podunavska granica je bila podre|ena Sla-
vonskoj i wenom osje~kom generalitetu. Daqe, severno uz Tisu obrazovane su
Potiska granica sa sedi{tem u Segedinu i Pomori{ka sa centrom u Aradu.
U sve ~etiri panonske granice samo su glavni {tapski oficiri bili Nemci,
a svi ostali Srbi.
118
Racka milicija je du`e vreme zadr`ana i van podru~ja vojnih granica. Po-
seban polo`aj qubomorno su ~uvali Srbi iz Male Vla{ke, planinskog pod-
ru~ja centralne Slavonije, koji su 1706. digli pobunu protiv ukidawa krajin-
skih povlastica. I na drugim panonskim podru~jima nastavqali su se `esto-
ki sukobi sa ma|arskim plemi}ima pri wihovim poku{ajima da Srbima na-
metnu kmetovski jaram. Srbi su pokazali da radije postaju odmetnici nego kme-
tovi, pa je jedna wihova odmetni~ka grupa 1701. godine ubila i |akovi~kog bi-
skupa. Koncentracija srpskog stanovni{tva severno od grani~nih oblasti bi-
la je tako velika da su i Ma|ari kraj izme|u Blatnog jezera, severnog Pomo-
ri{ja, Dunava i Drave nazivali Srbijom, uzaludno nastoje}i da u wemu uspo-
stave spahijski poredak. Nepromi{qeno upadaju}i na srpsku teritoriju Ra-
koci je uropastio sopstveni ustanak. Ubrzo ih je potukao grani~arski ober-
kapetan Jovan Popovi} Tekelija i osvetio se za wihove pokoqe srpskih ci-
vila. U slamawu Rakocija u~estvovali su i Mojsije Ra{kovi} i Jovan Mana-
sterlija, ali je Rakoci definitivno pora`en tek 1711. godine, {to svedo~i o
{irini i snazi wegovog ustanka koji je trajao osam godina. Ratna razarawa su
dovela do koncentracije srpskog stanovni{tva prema isto~nim i ju`nim gra-
ni~nim podru~jima.
Novi austrijsko-turski rat 1716. godine po~eo je pobedom Evgenija Savoj-
skog kod Petrovaradina i iste godine, padom Temi{vara, Pan~eva i Nove Pa-
lanke, doveo do osvajawa celog Banata. Savojski princ je u svojoj vojsci imao
ogroman broj Srba koji su predwa~ili ratnim elanom. Srpska milicija je sa-
ma zauzela [abac, Bijeqinu, Doboj i Br~ko. U turskim rukama se odr`ala sa-
mo {aba~ka tvr|ava. Srbi su u toku zimskog perioda uspe{no suzbijali sve tur-
ske upade u Srem. Ve} u prole}e 1717. austrijska vojska opseda Beograd i po-
sle dva meseca ga zauzima, {to dovodi do iseqavawa kompletnog muslimanskog
stanovni{tva. Turci su bez borbe napustili {aba~ku tvr|avu, celo poduna-
vqe do Or{ave i Srbiju do Ni{a. Po`areva~kim mirom iz 1718. Austriji su
pripale sve osvojene teritorije, Semberija, [umadija do Zapadne Morave, ce-
li prostor od Drine do u{}a Timoka. Za Banat je formirana zemaqska admi-
nistracija sa centrom u Temi{varu, dok je Kraqevina Srbija, kako je zvani~-
no u austrijskim dokumentima ozna~en osvojeni deo Srbije, prvobitno bila
pod vojnom upravom, da bi ne{to kasnije bila formirana Beogradska admini-
stracija na ~elu sa feldmar{alom princom Aleksandrom Virtember{kim od
1720. godine. Upravna vlast je bila identi~na kao u drugim habsbur{kim ze-
mqama, ali su Srbi sa~uvali tradicionalnu kne`insku i seosku samoupravu.
Pored garnizona redovne vojske, Austrijanci su ustrojili kapetanije srpske
narodne milicije po uzoru na organizaciju vojnih krajina.
Austrijska uprava je svojom samovoqom i pqa~ka{kim duhom svojih pro-
tagonista ubrzo dozlogrdila broj~ano prore|enim i osiroma{enim Srbima.
Uz to je Be~ uporno nastojao da suzi i formalne srpske privilegije, pa je 1727.
godine Beogradskoj administraciji i Zemaqskoj administraciji u Banatu Dvor-
ski ratni savet uputio Prvu deklaratoriju o ja~awu ingerencija organa dr`av-
ne vlasti i Rimokatoli~ke crkve. Ogromno narodno nezadovoqstvo, javno iz-
ra`avano na svakom mestu, nije spre~ilo objavqivawe Druge deklaratorije 1729.
godine kojima su srpska narodna i crkvena prava jo{ vi{e su`ena i reduko-
vana, pa je narodno-crkveni sabor u Beogradu naredne godine posebnim memo-
119
randumom odbacio deklaratoriju, pokazav{i najve}e ogor~ewe naro~ito zbog
zabrane zidawa crkava, nasilne naplate desetine, vojnih kontribucija itd. Car
Karlo VI nije popu{tao pred srpskim zahtevima, pa je i obja{wavaju}im re-
skriptom iz 1732. potvrdio sva ograni~ewa koja proisti~u iz obe deklarato-
rije. Novi srpski sabor odr`an je tim povodom iste godine u Beogradu i jo{
odlu~nije je zahtevao da se po{tuju sve privilegije iz 1715. godine. Na sve srp-
ske proteste car je 1734. novim reskriptom gotovo zanemarqivo popustio is-
kqu~uju}i dr`avnu kasu iz podele imovinske zaostav{tine preminulih srp-
skih episkopa. Zbog velikog uznemirewa i prete}eg nezadovoqstva beograd-
skih Srba, car je zna~ajnije popustio tek 1735. godine izdaju}i svojevrsno za-
{titno pismo. Novi narodno-crkveni sabor, odr`an te godine u Sremskim Kar-
lovcima u mirnijoj atmosferi, tra`io je od cara pro{irewe odredbi za{tit-
nog pisma. Povodom toga car je odlu~io da ne izdaje novu gramatu obe}av{i da
}e strogo ka`wavati sve one koji Srbima nepravdu nanose.
Novi austro-turski rat izazvao je 1737. godine ustanak Srba pod turskom
vla{}u. Mnogo Srba je bilo i u austrijskoj vojsci hercega Franca Lotarin{kog
koja je krenula od Jagodine prema Ni{u. Ubrzo je pao Kru{evac pred navalom
srpske milicije, a uz pomo} srpskih ustanika i Novi Pazar. Turci su bez bor-
be napustili Po`egu, Karanovac i Trstenik. Nakon pada Ni{a, u ~emu su srp-
ski ustanici imali presudnu ulogu, Turci su kao glavnog ustani~kog predvod-
nika uhvatili patrijarha Arsenija IV Jovanovi}a [akabentu, planiraju}i da
ga obese. Patrijarh je ipak uspeo da pobegne. Me|utim, vrlo brzo se isposta-
vilo da najvi{i austrijski komandanti nisu dorasli balkanskim ratnim is-
ku{ewima, pa su Turci u protivnapadima po~eli da potiskuju austrijsku voj-
sku, koja se sve br`e povla~ila prema Dunavu, a za wom je u velikom broju kre-
nulo srpsko civilno stanovni{tvo, pred osvetoqubivim i krvi `ednim Tur-
cima. Godine 1739. Austrijanci su pretrpeli te`ak poraz kod Grocke, a Beo-
grad je ugrozila i kuga, napustilo ga je svo stanovni{tvo i Austrijanci su grad
predali u septembru iste godine. Beogradskim mirom, koji je ubrzo potpisan,
Austrija je Turskoj prepustila sve teritorije ju`no od Save i Dunava, a ugo-
vor je po ispuwewu svih obaveza sve~ano ratifikovan 1740. godine.
Kao sre}na okolnost po Austriju ispostavila se odluka o neukidawu voj-
ne granice severno od Save i Dunava, kad je svoju teritoriju pro{irila dale-
ko na jug. Iako su grani~ari imali u tom periodu grdnih problema s vlastima
i spahijskim slojevima, morali da pla}aju razne poreze, oni su spremno do~e-
kali ponovnu kqu~nu odbrambenu ulogu. Ekonomski je oja~ao i wihov oficir-
ski sloj, sti~u}i nasledne titule i polo`aje i izjedna~uju}i se sa slojem sve-
{tenika i bogatih trgovaca. Spre~avawe ma|arskih plemi}a da preuzmu Ba-
nat pod svoju kontrolu ovoj pokrajini, koju su iskqu~ivo Srbi naseqavali, do-
nelo je najbr`i ekonomski razvoj u sferi poqoprivrede, trgovine, zanatstva
i manufakture. U tom pogledu, situacija u Sremu i Slavoniji bila je mnogo te-
`a zbog bezobzirnosti dr`avnih ~inovnika i beskrajne mr`we koju su rimo-
katoli~ki prelati redovno iskazivali prema pravoslavcima. Stawe je bilo
toliko nepodno{qivo da se sve ve}i broj Srba odavao odmetni{tvu. I Srbi-
ma u Ba~koj i Barawi dozlogrdile su stalne kontribucije i arende, pohlepa
ma|arskih spahija i nezaja`qivost rimokatolika, a uz to su na wihovo podru~-
je sistematski naseqavali Nemce i Ma|are. Srpski seqaci centralne Slavo-
120
nije 1722. godine dizali su se i na ustanak, koji je predvodio Stefan Marko-
vi}. Ostareli srpski grani~arski kapetan Pera Segedinac prikqu~io se 1735.
godine pobuni ma|arskih plemi}a i seqaka u Pomori{ju, kojima je tako|e pre-
kipelo zbog postupaka centralne vlasti koju su predstavqali oholi nema~ki
oficiri. Wega su na zverski na~in vlasti pogubile u Budimu. Iste godine ne-
miri su ponovo zahvatili Posavinu, ali su surovo ugu{eni. Naredne godine
uzavrelo je sremsko Podunavqe. U Ba~koj je do{lo do razdora srpskih ofici-
ra i sve{tenika, koji je dodatno komplikovao me|usobni sukob karlova~kog
mitropolita i ba~kog episkopa. Pa ipak to nije omelo Srbe cele Panonije
da se 1737. masovno dignu na oru`je i stupe u rat s Turskom.
Povla~ewe ju`ne granice na Savu i Dunav nateralo je Austriju da popu-
sti birokratske stege i prozelitske pritiske na srpske grani~are, a oni su u
velikom broju uskoro, ve} 1741. godine, anga`ovani u ratu protiv Bavarske, Pru-
ske i Francuske za habsbur{ko carsko nasle|e. Srpski vojnici su bili sla-
bo snabdevani i lo{e vo|eni od nema~kih oficira, pa su uskoro masovno de-
zertirali, a ve} 1742. godine zbog krajwe lo{eg stawa dolazi do pobune u Po-
savskoj granici, koju su zajedni~ki predvodili istaknuti oficiri i sve{te-
nici. Godine 1743. po~elo je sprovo|ewe dve godine ranije done{enog ugarskog
zatvora, koji je potvrdila carica Marija Terezija, o razvoja~ewu Potiske, Po-
mori{ke i Podunavske granice. Paralelno s tim reorganizovana je Posavska
granica i teritorijalno pro{irena do Zemuna, a srpskim grani~arima time
je zna~ajno poboq{an polo`aj dr`avnim aktima iz 1754. godine. Iz razvoja-
~enih granica veliki broj srpskih porodica iselio se u Rusiju. Be~ki dvor je
srpske grani~are anga`ovao i u Sedmogodi{wem ratu Austrije i Pruske, ko-
ji je izbio 1756. i u wemu je, uprkos velikim pogibijama, ponovo dokazana vred-
nost srpskog oru`ja u kqu~nim bitkama. To je caricu motivisalo da ponovo
pro{iri oblast vojne granice i zna~ajno popravi dru{tveni polo`aj i prav-
ni status srpskog stanovni{tva. Prvi srpski general tada je postao Mihai-
lo Mika{inovi}. Srpski grani~ari su se proslavili i u dvogodi{wem ratu
za bavarsko nasle|e 1778. godine.
Polo`aj Srba van podru~ja vojne granice i daqe je bio veoma te`ak. Si-
stematski su pokme}ivani i nasilno katoli~eni. Zbog toga se veliki broj pre-
seqavao u grani~na podru~ja, a Be~ je bio prinu|en da neke wihove najgu{}e
koncentracije za{titi od feudalne samovoqe obrazovawem Komorskog do-
minijuma u Sremu, Potiskog krunskog distrikta u Ba~koj i Velikokikind-
skog distrikta u Banatu, na koje se du`i vremenski period nije protezao si-
stem zemqi{wih spahiluka. Posebno se to pokazalo va`nim u Velikoj Ki-
kindi kada je Marija Terezija, 1779. godine, celi Banat prikqu~ila Ugarskoj.
Po proterivawu Turaka Banat, Ba~ka, Barawa i Srem su bili naseqeni is-
kqu~ivo Srbima, ukqu~uju}i pokatoli~ene Buwevce i [okce, dok je u Sla-
voniji uz prete`nu srpsku ve}inu `ivelo i ne{to Hrvata koje je ~etrdese-
tih godina baron Frawo Trenk, zajedno s najgorim kriminalcima, mobilisao
u svoje razbojni~ke banke, Trenkove pandure, koji su ~inili neverovatna zver-
stva nad pravoslavnim Srbima. Be~ je u drugoj polovini osamnaestog veka po-
~eo smi{qeno na podru~ju Srpske Panonije da naseqava Nemce, Ma|are, Ru-
mune i druge nacionalnosti daju}i im velike privilegije i neretko prote-
ruju}i Srbe sa wihove zemqe.
121
 Panonski Srbi su na sve mogu}e na~ine pomagali Prvi srpski ustanak, ko-
ji je bitno unapredio i wihovu nacionalnu svest i solidarnost. Kako im se, pa-
ralelno s tim, pogor{avao ekonomski i socijalni polo`aj u uslovima ubrza-
ne akumulacije kapitala pod austrijskom vla{}u, srpski seqaci su postajali
odlu~niji u suprotstavqawu tu|inskoj vlasti i spahijskoj tiraniji. Prvo su se
pobunili 1807. godine Sremci u Vogwu, di`u}i na oru`je celo fru{kogorsko
podru~je. Re~ je o poznatoj Ticanovoj buni sa sredi{tem u Vrdniku i odmah pro-
klamovanim ciqem da se Srem pripoji oslobo|enom delu Srbije i Kara|or-
|u ili, u najmawu ruku, da se ukinu feudalne obaveze i sremska `upanija pri-
poji Vojnoj granici. U slamawu pobune vlastima je aktivno pomagao mitropo-
lit Stratimirovi} smatraju}i da su seqa~ke ambicije iluzorne. Vo|a pobu-
ne Teodor Avramovi} Tican je uhva}en i 1809. pogubqen ~ere~ewem. Neuspe-
{an je bio i poku{aj pobune Srba i Rumuna Vla{ko-ilirske regimente u Ba-
natu. Kolovo|e su surovo ka`wene, a odlikovani crkveni velikodostojnici ko-
ji su ih potkazali. Protiv mitropolita Stratimirovi}a kao osionog feudal-
ca bunili su se srpski seqaci na wegovim posedima u Daqu i Borovu, kao i u
Vo}inu i Viroviti~koj `upaniji. Srpski seqaci u Slavoniji su i narednih
godina bili nepokorni, a do ve}ih nemira je dolazilo 1815. i 1826. godine, na
koje je vlast redovno odgovarala {irokim represalijama.
Iako su Srbi jo{ 1792. godine na Po`unskom saboru progla{eni za rav-
nopravne ugarske gra|ane, sporo i mukotrpno su wihova gra|anska klasa i in-
teligencija realizovale na~elnu mogu}nost u~e{}a u dr`avnoj upravi i sudstvu.
Wihov ekonomski i finansijski napredak vi{e niko nije mogao zna~ajnije ugro-
ziti, a uporno su i {kolstvo razvijali, kao i razne druge oblike prosvetne i
kulturne delatnosti. Pored unija}ewa, Srbima je sve ve}u pretwu predstavqao
oficijelno forsiran proces ma|arizacije. Ma|arska revolucija iz 1848. go-
dine prema srpskom narodu je manifestovala otvoreni {ovinizam iako su je Sr-
bi u po~etku iskreno podr`ali, o~ekuju}i da }e zadovoqiti i wihove nacio-
nalne aspiracije. Lajo{ Ko{ut je vrlo brzo izrazio nameru da suzbije i samu
srpsku nacionalnost. Srpski Banat, Srem, Ba~ka, Barawa i Slavonija prosto
su politi~ki uzavreli, omladina je izlazila na ulice, a seqaci su obnavqali
stari borbeni duh i nemirewe s feudalizmom.
U Karlovcima je te godine odr`ana poznata Majska skup{tina, koja je pr-
vobitno sazvana kao crkvena, ali je odmah prerasla u op{tenarodnu. Progla-
{ena je Srpska Vojvodina, mitropolit Raja~i} izabran za patrijarha, a pukov-
nik Stevan [upqikac za srpskog vojvodu. Ma|arska vlada je sve odluke Majske
skup{tine proglasila nezakonitim, ali je be~ka dvorska kamarila podr`ala
Srbe. Za predsednika srpskog Glavnog odbora izabran je \or|e Stratimirovi},
a potom je usledilo formirawe ~itave mre`e okru`nih i gradskih odbora, od-
nosno seoskih pododbora, kao institucija nove vlasti. Srpski narodni pokret
su posebno oja~ali ogor~eni grani~ari nakon carske odluke da se Vojna grani-
ca pot~ini ma|arskim vlastima. Po~etkom juna Srbi su se digli na oru`je da
spre~e ulazak ma|arske vojske na teritoriju pod wihovom kontrolom i grani-
~arske oblasti. Ve} u prvom sukobu Srbi su uspeli da odbiju ma|arsku vojsku
od Karlovaca i nateraju je da se povu~e u Petrovaradinsku tvr|avu. Srpsko-ma-
|arski rat je doveo do srpske pobune i u regularnim vojnim jedinicama ~iji su
se vojnici prikqu~ivali srpskom nacionalnom pokretu, a dosta dobrovoqaca
122
je do{lo i iz Srbije. U Mitrovici su Srbi brzim vojnim dejstvima naterali
hrvatskog oficira Rasti}a na kapitulaciju i prigu{ili otvoreno neprijateq-
stvo sremskih katolika.
Iako je krajem juna progla{eno desetodnevno primirje izme|u srpskih gra-
ni~ara i {ajka{a, s jedne, i ma|arske vojske, s druge strane, zbog izbora za Ma-
|arski sabor, na sam dan glasawa ma|arska vojska je dovela do krvoproli}a pro-
vode}i teror nad novosadskim Srbima. To je rasplamsalo srpsko-ma|arski rat.
U julu su Srbi do`iveli poraz kod Vr{ca, koji ih nije demoralisao, pa su u ne-
koliko navrata porazili Ma|are na jugu Ba~ke. Ma|ari su odgovorili pogro-
mom srpskog civilnog stanovni{tva. Najve}i ma|arski poraz desio se kod Sen-
toma{a, koji je potom nazvan Srbobranom. I banatski Srbi su odneli zna~aj-
nu pobedu nad Ma|arima kod E~ke. Ma|ari su nakon toga broj~ano daleko nad-
mo}nijim trupama navalili na svim linijama, ali su Srbi odoleli napadu i ne-
prijatequ naneli jo{ te`e gubitke. U protivnapadu su zna~ajno strate{ki oja-
~ali svoje polo`aje oko Srbobrana. Malo je falilo da i Bela Crkva dospe u
ruke srpske vojske. Po~etkom septembra krenula je nova velika ma|arska ofan-
ziva, nanose}i te{ke udarce Srbima, ali nije imala dovoqno snage da savlada
srpsku vojsku i narod koji se o~ajni~ki branio. Perlez je tada, kao zna~ajno voj-
no upori{te, privremeno pao u ma|arske ruke, ali su ga Srbi u protivnapadu
ubrzo povratili. Srpski polo`aji su stabilizovani, odbijeni su svi ma|arski
udari u Ba~koj, ali ni srpski juri{i u Banatu nisu bili uspe{ni. Olak{awe
je Srbima stiglo kada je be~ki dvor krenuo u ratni obra~un sa revolucionar-
nom Ma|arskom, pa shodno tome prestao Srbe da tretira kao pobuwenike.
Srpski vo|a \or|e Stratimirovi} je bio na vrhuncu popularnosti, ali
je protiv wega sve upornije i perfidnije delovao patrijarh Raja~i}, u doslu-
hu sa Be~om i sara|uju}i sa hrvatskim banom Jela~i}em. Raja~i} je brutalno
poku{ao da smeni dvadesetpetogodi{weg i politi~ki neiskusnog glavnog ko-
mandanta Stratimirovi}a, ali se tome sva srpska vojska suprotstavila. Srp-
ska vlada je tada stala na Raja~i}evu stranu, pa je Stratimirovi} bio prinu-
|en da se pomiri s patrijarhom. Po{to vojvoda Stevan [upqikac, sada ve}
kao carski general, nije imao voqe da se me{a u srpske politi~ke poslove,
Raja~i}eva uloga postala je neprikosnovena. Ratovawe s Ma|arima se nasta-
vqalo i sada je na ~elu srpske vojske bio caru odani [upqikac, dok je Stra-
timirovi} gurnut na sporedne poslove. Novembarska ma|arska ofanziva na
srpske polo`aje u Banatu dala je po~etne rezultate, ali su je Srbi ubrzo slo-
mili uz novu zna~ajnu pomo} srbijanskih dobrovoqaca. U jeku sukoba, pono-
vo unapre|eni feldmar{al-Lajtnant [upqikac je umro, a Ma|ari su zatra-
`ili pregovore sa Srbima. Svojim decembarskim patentom novi car Franc
Jozef garantovao je Srbima sve stare privilegije, ali je izbegao da terito-
rijalno jasno odredi granice wihovog vojvodstva. Izbio je novi sukob izme-
|u Raja~i}a i Stratimirovi}a, pa je surevwivi patrijarh za komandanta srp-
ske vojske, posle smrti [upqikca, postavio Nemca Majerhofera. U januaru
1849. samovoqnom patrijarhu o{tro se suprotstavio Narodni odbor, ali bez-
uspe{no, jer je Raja~i} imao punu podr{ku carske vlasti. Kad je nedugo zatim
carska vojska krenula na Pe{tu zna~ajno je oslabio ma|arski pritisak u Ba~-
koj i Banatu, pa su Srbi, posle pobede kod Pan~eva, ubrzano napredovali du`
cele linije fronta na sever, najbr`e banatskom stranom u dve kolone koje su
123
predvodili vojvoda Stevan Kni}anin i general Todorovi}. Ubrzo su oslobo-
|eni Veliki Be~kerek, Vr{ac, Vrbas, Sombor, Be~ej itd., sve do Subotice i
Segedina.
Veliki srpski vojni uspesi uskoro su plodove pru`ili samo Austrijan-
cima, koji su postepeno preuzimali kontrolu nad srpskim jedinicama, ubija-
ju}i im borbeni moral ukidawem srpskog jezika i }irilice, odnosno uvo|e-
wem nema~kog kao obaveznog.Oktroisani carski ustav u martu 1849. Srbima
je garantovao nacionalni opstanak i verske slobode, ali ne i teritorijalnu
autonomiju. Novom upravnom podelom iz aprila meseca Vojvodina je podve-
dena pod sedmi ugarski okrug, a Srbi su ostali i bez vojne i bez upravne vla-
sti, dok je sam patrijarh degradiran u rang carskog komesara za civilne obla-
sti. Srbe je to stra{no demotivisalo i demoralisalo u daqim borbama, pa su
Ma|ari krenuli u obimnu protivofanzivu i probili se sve do Petrovaradi-
na. Ma|ari su pobili na hiqade srpskih civila, srpska vojska je bila u rasu-
lu, wihove oblasti zahva}ene potpunom anarhijom, a izbeglice su nadirale sa
svih strana. Po~etkom aprila \or|e Stratimirovi} u Titelu preuzima ko-
mandu nad vojskom i uskoro je naneo te`ak poraz Ma|arima. Iz Srbije su po-
novo stigli dobrovoqci, ali i pored zna~ajnih uspeha u Ba~koj, Srbi su po-
ra`eni u Banatu. Preokret je definitivno nastupio u julu mesecu kad je ma-
|arska vojska kapitulirala pred ruskim i austrijskim armijama. Revoltira-
ni sremski Srbi, nezadovoqni austrijskim obmanama i poltronstvom srpskih
predvodnika, masovno su iza{li s radikalnim politi~kim zahtevima da se u
Srpskom vojvodstvu ukine Majerhoferova vojna uprava i ograni~i patrijar-
hova samovoqa. U Srpsku Vojvodinu poslat je hrvatski ban Jela~i} da ugu{i
srpske nacionalne te`we i dokraj~i organe narodne vlasti, dok je Raja~i} po-
zvan u Be~ jer dvor nije bio zadovoqan wegovom revno{}u u delovawu protiv
sopstvenog naroda. Car je tra`io mnogo vi{e snishodqivosti i apsolutnu po-
slu{nost.
Godine 1849., 18. novembra, progla{en je Patent o osnivawu Vojvodstva Sr-
bije i Tami{kog Banata, potpuno nezavisnim od Ugarske i direktno podre|e-
nim austrijskom be~kom ministarstvu. Vojvodstvo je obuhvatalo najve}i deo Ba~-
ke, Banata i Srema, a car je tu varijantu prihvatio u znak zahvalnosti Rusiji
na dragocenoj pomo}i u slamawu ma|arske revolucije. Vojvodstvo nije obuhva-
talo Vojnu granicu, {to je namerno smi{qeno da bi broj~ani odnos Srba pre-
ma drugim nacionalnostima bio {to nepovoqniji. Titulu velikog vojvode Voj-
vodstva Srbije car je li~no sebi pripisao, kao i pravo da za podvojvodu ime-
nuje Srbina, koji bi bio na~elnik dr`avne uprave. Izbegao je da Novi Sad, kao
ve}inski srpski, odredi za administrativni centar, odrediv{i Temi{var u
kome su Srbi predstavqali mawinu stanovni{tva. Vojnom granicom je i da-
qe upravqao istaknuti srbomrzac ban Jela~i}, a onda je posledweg dana te go-
dine formirana Banatsko-srpska zemaqska vojni~ka uprava na ~ije je ~elo po-
stavqen austrijski grof. Na celoj teritoriji vlast je bila izrazito birokrat-
sko-centralisti~ki ustrojena, {to je i glavna karakteristika tog perioda Ba-
hovog apsolutizma. Feudalizam je skr{en u svom fundamentu, ali se pokazalo
da ni birokratija nije nimalo naivna, pogotovo wena te`wa da stalno pove-
}ava poreske namete. Ekonomski polo`aj srpskog seqa{tva i gra|anske kla-
se bio je sve te`i, a unaza|ivani su i wihova prosveta i kultura. Sistematski
124
je provo|ena germanizacija i suzbijan panslavizam. Da wihova nesre}a bude
ve}a, i vojvo|anski Srbi su se ve} uveliko politi~ki delili na kara|or|e-
vi}evce i obrenovi}evce.
Austrijski poraz 1849. godine u ratu protiv Francuske i Pijemonta doveo
je do sloma Bahovog apsolutisti~kog re`ima, oslabio je centralnu vlast i na-
veo je na sporazumevawe sa Ma|arima na antisrpskoj osnovi. Tako je u najstro-
`oj tajnosti u [enbrunu poja~ano Carevinsko ve}e 26. avgusta 1860. godine do-
nelo odluku o ukidawu vojvodstva Srbije i wenom pripajawu Ugarskoj. Odluka
je obelodawena tek posle ~etiri meseca, kad je sve pripremqeno za weno brzo
provo|ewe. Rumski i ilo~ki srez su pripojeni Hrvatskoj banovini. Srbi su bi-
li prenera`eni i sve o{trije su javno iskazivali svoje nezadovoqstvo. Zgra-
nut je bio i dokazani austrofil patrijarh Raja~i}, pa je odbio da na ~elu dele-
gacije istaknutih Srba ode u Be~, dok ne dobije stav srpskog sabora. Godine 1861.
car je dozvolio da se u Karlovcima odr`i sabor raspravno-politi~kog karak-
tera, pa je time posredno Srbe priznao kao politi~ki narod. Tako je Blagove-
{tanski sabor sazvan 2. aprila, skoro dvadeset dana raspravqao da li je Srbi-
ma prikladnija opcija sporazumevawa sa austrijskim ili ugarskim politi~a-
rima, ali su usvojeni jedinstveni zakqu~ci me|u kojima je najva`niji zahtev za
obnavqawem Srpskog vojvodstva. Car je obe}ao da }e taj zahtev ispuniti, ali obe-
}awe nije ispunio. Novi austrijski poraz u ratu sa Pruskom 1866. godine doneo
je prevagu pristalicama dualisti~kog preure|ewa monarhije i definitivno po-
tisnuo federaliste. To je dodatno ugrozilo srpske interese, izazvalo otpor svih
wihovih politi~kih grupacija, a beskompromisnom opozicionom borbom, po-
sebno kao srpskog nacionalnog predvodnika, afirmisalo Svetozara Mileti-
}a. U avgustu te godine u Novom Sadu je odr`ana osniva~ka skup{tina Ujedi-
wene omladine srpske, koja }e se ubrzo u svim srpskim zemqama afirmisati kao
kqu~ni faktor ja~awa srpske nacionalne svesti i politi~ke emancipacije, u~vr-
{}uju}i demokratske i republikanske ideje kao okosnicu svoje nacionalne bor-
be i zauvek ih ugra|uju}i u temeqe modernog srpskog nacionalizma.
Austro-Ugarska nagodba iz 1867. godine i preure|ewe dr`ave u skladu s wom
na najodlu~niju opoziciju su nai{li u Mileti}evoj Srpskoj narodnoj slobodo-
umnoj stranci, {to }e se ubrzo pokazati povodom dono{ewa u politi~kom i na-
cionalnom pogledu restriktivnog Zakona o narodnostima i Zakona o crkve-
no-{kolskoj autonomiji. Ta velika stranka srpskih liberala formalno je obra-
zovana u januaru 1869. na konferenciji u Be~kereku, gde je usvojena wena pro-
gramska deklaracija, zasnovana na precizirawu prevashodno nacionalnih te-
`wi i interesa. Raznim pravni~kim manipulacijama sa izbornim cenzusom i
izbornim jedinicama ma|arske vlasti su uspele da u saboru bude svega nekoli-
ko srpskih poslanika, ali to im nije mnogo pomoglo, jer ih je predvodio Sve-
tozar Mileti}, koji je hrabro i uporno, sa izvanrednim govorni~kim darom, pra-
vio nepodno{qivu politi~ku atmosferu vladaju}im pe{tanskim krugovima.
Godine 1870. Mileti}a su osudili na godinu dana zatvora, ali je on neumorno
nastavqao svoju nacionalnu borbu. Na Drugoj be~kere~koj partijskoj konferen-
ciji 1872. godine, prevagnuli su izvesni umereniji tonovi zbog odre|ene podvo-
jenosti unutar stranke, usled kompromiserskog dr`awa nekih wenih predvod-
nika. Me|utim, intenzivne parlamentarne borbe su se nastavqale nesmawenom
`estinom, povratno deluju}i na daqe ja~awe srpske nacionalne svesti.
125
 Iako ve} Austro-Ugarskom nagodbom predvi|eno, pripajawe Vojne grani-
ce Ugarskoj izvr{eno je tek 1873. godine i novi srpski revolt izazvalo, Mile-
ti}evi srpski liberali su smatrali da bi to ukidawe moglo imati i pozitiv-
ne posledice, jer je srpski narod u celoj Panoniji dobio {ansu da se politi~-
ki ujedini, da se li{i tutorstva sve{teni~kog i oficirskog stale`a, a ve} su
prvi izbori pokazali da ogromna ve}ina biv{ih grani~ara glasa za Mileti}a.
Srpska narodna slobodoumna stranka po~ela je da odnosi prevagu i na crkveno-
narodnim saborima, potiskuju}i konzervativne dru{tvene elemente i wihovu
tradicionalnu snishodqivost prema centralnoj vlasti. Me|utim, pod utica-
jem ugarskih dou{nika uveliko su po~iwala unutra{wa strana~ka previrawa
i sporovi, koji su prouzrokovali lo{ije izborne rezultate 1875, a ve} 1876. go-
dine Svetozar Mileti} je ponovo uhap{en, godinu i po dana dr`an u istra`nom
zatvoru i onda osu|en zbog veleizdaje na osnovu izjave samo jednog, i to la`nog,
svedoka. Po~etkom 1878. Mileti} je osu|en na pet godina zatvora, ali je pomi-
lovan krajem 1879. Srpska nacionalna borba se nastavqala svom `estinom i ni-
kakve je pretwe i hap{ewa za du`e vreme nisu mogle zaustaviti. Mileti} se u
zatvoru ozbiqno razboleo i nije mogao da nastavi svoje politi~ko anga`ova-
we ranijim `arom. Partiju je sve vi{e zahvatao unutra{wi raskol na oportu-
nisti~ke kompromisere i borbene nacionaliste. Predvodni~ku ulogu u parti-
ji je preuzeo od Svetozara Mileti}a znatno umereniji Mihailo Polit–Desan-
~i}, ali su ve}inu u rukovodstvu stranke ubrzo zadobili oportunisti. Oni su
1884. godine u Budimpe{ti odr`ali posebnu konferenciju na kojoj su prokla-
movali napu{tawe Be~kere~kog programa i izrazili lojalnost ma|arskoj dr-
`avi, potvr|uju}i to jo{ izri~itije na kikindskoj skup{tini bira~a. Tome se
najodlu~nije suprotstavio Ja{a Tomi}, koji se ve} uveliko unutar te partije
afirmisao kao srpski radikal. Oportunisti su se izdvojili u posebnu Srpsku
narodnu stranku, a otvoreno im se suprotstavio i Polit–Desan~i}, dok ih je na-
rod prozvao notabilitetima, a ma|arska vlast im izbornim manipulacijama, kr-
{ewem zakona i nasiqem obezbedila ulazak u parlamentarne klupe i tako u`i-
vala u wihovoj podr{ci kao ube|enih }utologa i vladinih glasa~a.
Izvorni liberali delili su se u dve frakcije, Polit–Desan~i}eve ume-
rewake i radikale Ja{e Tomi}a. Godine 1887. oni ve} dr`e odvojene partijske
skupove, pa su radikali kao pet puta brojniji svoju partiju nazvali Celokup-
nom srpskom narodnom slobodoumnom strankom, zadr`avaju}i kao svoje glasi-
lo list “Zastavu”, koja je ve} 1891. godine u zaglavqu imala odrednicu da je or-
gan Srpske radikalne stranke. Ovaj unutarpartijski rascep neposredno je pro-
izveo potpun izborni poraz, a sukob liberala i radikala toliko se produbqi-
vao da se me|u wima pojavila nepremostiva mr`wa. Zbog te{kih uvreda i kle-
veta koje su na wegov ra~un izre~ene, Ja{a Tomi} je izazivao na dvoboj jednog
od liberalnih predvodnika Mi{u Dimitrijevi}a, a zatim ga i ubio. Zbog to-
ga je osu|en i {est godina je proveo u zatvoru, i to od 1890. do 1896. godine. Stra-
sti }e se kasnije smiriti, pa }e radikali i liberali po~eti da sara|uju u an-
tire`imskim akcijama, a 1895. zajedni~ki su bojkotovali izbore. Nacional-
no pitawe u Ugarskoj je postajalo sve komplikovanije jer su se budile i druge
narodnosti, a oficijelni, re`imski {ovinizam je neprekidno dolivao uqe na
vatru. Unutar celokupne srpske opozicije radikali su definitivno preuzeli
vode}u ulogu, pa su stekli i ubedqivu ve}inu u Srpskom narodno-crkvenom sa-
126
boru 1902. godine. Mita Mu{icki je bio prvi radikalski poslanik koji je 1905.
izabran u ugarski parlament. Ve} slede}e godine, na vanrednim izborima ra-
dikali su dobili tri poslanika, a liberali jednog. Franc Jozef je 1912. uki-
nuo srpsku narodno-crkvenu autonomiju, {to je sve srpske stranke, radikale,
liberale, demokrate i samostalce ujedinilo u otporu re`imu.
8. Srpska Krajina
Posle Moha~ke bitke ugarsku dr`avu je zahvatilo rasulo i podela na pri-
stalice Ferdinanda I Habsbur{kog i turskog vazala Jovana Zapoqe. Vra}a-
ju}i se s pohoda na Be~ 1532. godine, turska vojska je potpuno opusto{ila Sla-
voniju, a ~etiri godine pre toga Turci su zauzeli Krbavu i Liku, uni{tavaju-
}i zate~eno hrvatsko stanovni{tvo, koje nije uspelo da blagovremeno izbeg-
ne. Godine 1536. zauzeta je Po`ega i ne{to kasnije formiran Po`e{ki sanyak
koji je obuhvatao Brod i Gradi{ku. Posledwi srpski despot Pavle Baki} po-
ginuo je 1537. godine kod Gorjana, bore}i se za Zapadni Srem i Isto~nu Sla-
voniju. Godine 1552. pod tursku vlast je pala Virovitica i osnovan sanyak, ~i-
je je prvo sedi{te bilo u ^azmi, a zatim u Pakracu, pa u Cerniku. Turska gra-
nica je uspostavqena na rekama Kupi i ^azmi, a sultan je na tom podru~ju us-
postavio vojnu krajinu ili Serhat, pa po~eo masovno naseqavawe Srba iz ra-
znih srpskih zemaqa daruju}i im status privilegovanih grani~ara. Srbe je sa
svoje strane granice naseqavala i Austrija, najvi{e u vreme Dugog rata od 1593.
do 1606. godine. Naseqavawe Srba u okolini @umberka po~eo je Ferdinand I
jo{ 1526. godine, osloba|aju}i ih od poreza na zemqu, carine i tridesetine na
ku}ne potrep{tine.
Prva sa~uvana zvani~na poveqa o privilegijama srpskih prebega iz Tur-
ske datira iz 1535. godine. Srbi su zatekli potpuno praznu i spaqenu zemqu.
Hrvati su izginuli u turskim poharama ili se masovno iselili u dubinu Austri-
je. Pre`iveli hrvatski plemi}i nastojali su da im nametnu feudalne obave-
ze, a Krawci i Hrvati,koji su severnije od wih `iveli, pona{ali su se kraj-
we netrpeqivo, tako da se Srbi uop{te s wima nisu me{ali. Austrijski kraq
je garantovao doseqenim Srbima da }e dobijena imawa mo}i “da u`ivaju i wi-
hovi naslednici prema urbaru koji }e biti donesen, ali samo dotle dok budu
pokorni i dok budu slu`ili protiv neprijateqa o svom tro{ku bez ikakvog
odlagawa ili odbijawa. Povlastice su im date u trajawu od dvadeset godina,
za koje vreme su oslobo|eni feudalnih davawa gospodaru imawa: danka, pore-
za, desetine i kuluka. Posle isteka dvadeset godina mo}i }e oni ili wihovi
naslednici da dr`e, koriste i u`ivaju pomenuta dobra i zemqu (kao nasled-
no leno) pod uslovom da godi{we pla}aju jednu ugarsku forintu domnice od-
re|enoj ustanovi u Krawu (naime, @umberak je u to vreme jo{ pripadao Kraw-
skoj kao jednoj od naslednih austrijskih zemaqa, da bi docnije bio prikqu~en
Hrvatskoj) ili tamo gde bude odre|eno, a bi}e obavezni da daju desetinu, po-
rez i kuluk.” (Istorija srpskog naroda, kwiga tre}a, tom prvi, str. 432.)
Kraqevskom poveqom od 1538. godine, izdatim u Lincu, novim srpskim do-
seqenicima garantovane su brojne povlastice u pogledu raspolagawa ratnim
plenom. Novu privilegiju kraq je izdao u Brnu 1539. godine, poimeni~no da-
ruju}i pojedine srpske predvodnike. Do{lo je do pravog tursko-austrijskog utr-
127
kivawa ko }e masovnije naseliti Srbe sa svoje strane grani~ne linije. Turci
su najgu{}u koncentraciju Srba postigli na prostoru Pakraca, Po`e{kog po-
qa i Vo}ina, pa je taj deo Slavonije ubrzo prozvan Mala Vla{ka ili Mala Sr-
bija. S obzirom da su ih Austrijanci ~esto varali u pogledu realizacije obe-
}awa, razo~arani Srbi su se neretko vra}ali na tursku teritoriju. Prvi ma-
sovniji povratak zabele`en je ve} 1542. godine, {to je austrijskog kraqa na-
teralo da hitno interveni{e i odobrovoqi svoje nove srpske podanike. Usko~-
ke povlastice kraq je potvr|ivao i 1564. i 1565. godine, a izdao je i ve}i broj
li~nih darovnica, ~ak i plemi}ke titule. Srpski prohtevi su za du`e vreme
bili zadovoqeni, {to je Austrijancima omogu}ilo da usko~ke odrede upotre-
be u gu{ewu hrvatske seqa~ke bune iz 1573. godine. Krajem {esnaestog veka u~e-
stali su pqa~ka{ki upadi ve}ih vojnih odreda s obe strane austrijsko-turske
granice, u kojima su Turci imali vi{e uspeha, pa su be~kom dvoru Srbi kraji-
{nici postali jo{ potrebniji.
Car Rudolf II je 1577. za glavnog komandanta Vojne krajine postavio austrij-
skog nadvojvodu Karla II [tajerskog, a slede}e godine izdao posebno uputstvo
po pitawu direktnog upravqawa i formirawa ratne administracije. Velika
suma novca izdvojena je za podizawe novih utvr|ewa. Izme|u 1579. i 1583. go-
dine izgra|ena je velika tvr|ava Karlovac kao glavno sedi{te Vojne krajine
od Sewa do Kupe, koja je nazvana Karlova~kim generalatom. Od Karlovca do
Ivani}a formirana je Banska krajina i samo za wenu odbranu bio je odgovo-
ran hrvatski ban, dok je od Ivani}a do Drave formiran samostalni Vara`din-
ski generalat, kao drugi deo Vojne krajine koja u sistemu austrijske vlasti ni-
je imala nikakve veze sa hrvatskom banovinom. Austrijski sabor, odr`an 1578.
godine u Bruku na Muri ustanovio je Dvorski ratni savet, kome su paralelno
bili podre|eni i hrvatski ban i oba generalata. Iz prakti~nih razloga, se-
di{te hrvatskog bana je sme{teno u Vara`din, ali je on pod svojom kontrolom
imao samo pedeset kowanika i pedeset pe{aka. Vojna krajina je imala tipi~-
nu vojnu upravu i poseban status svih stanovnika li{enih kmetskih odnosa. Kar-
lova~ki deo krajine sa~iwavale su sewska, ogulinska, biha}ka, sluwska i hra-
stova~ka kapetanija, dok je slavonski deo imao kri`eva~ku, koprivni~ku i iva-
ni}ku kapetaniju. I stanovni{tvo podru~ja Banske krajine imalo je isti sta-
tus kao u Vojnoj krajini, pa se tu ban pojavqivao samo u ulozi austrijskog ko-
mandanta. Formirawe Vojne krajine dodatno je podstaklo daqa srpska useqa-
vawa, kao i postepeno teritorijalno potiskivawe Turaka.
U`ivaju}i status slobodnih vojnika Srbi su bili direktno podre|eni
austrijskom caru, odnosno wegovim kraji{kim generalima. To ih je uvelo u di-
rektnu konfrontaciju sa hrvatskim i slavonskim feudalcima na ~ija su napu-
{tena imawa naseqavani. Sukob je uz to imao i nacionalnu i versku dimenzi-
ju i na wemu su ostaci hrvatske vlastele u kojoj je narod jednostavno nestao, kme-
tovi i{~ezli, po~eli da razvijaju antisrpsku mr`wu koja }e se kasnije pretvo-
riti u pravu histeriju. Hrvatsko-slavonski stale{ki sabori neprekidno su in-
sistirali da se doseqenim Srbima nametnu kmetske obaveze, a hijerarhija Ri-
mokatoli~ke crkve da se pounijate i pokatoli~e. Najve}i zemqi{ni posedi
su i bili u rukama katoli~kih crkvenih prelata. Najvi{e su se zagreba~ki bi-
skupi isticali u osporavawu srpskih privilegija i insistirawu na pravu fe-
udalaca da se vrate na svoje posede, pa makar oni bili i vi{e od pola veka sa-
128
svim napu{teni. Organizovali su pravu zaveru da bi 1628. godine prinudili
generala Trautmansdorfa da prihvati wihove zahteve, smatraju}i ga glavnom
smetwom pokme}ivawu Srba. Nastojawa da se ukinu srpske privilegije pred-
stavqalo je glavnu okosnicu ukupnog delovawa Hrvatsko-slavonskog stale{kog
sabora tokom celog sedamnaestog veka, a sistematski je optere}ivalo austrij-
sko-ugarske odnose, s obzirom da su Hrvatska i Slavonija tretirane kao ugar-
ske zemqe. Da bi udovoqio hrvatskim, slavonskim i ugarskim feudalcima, vla-
dar je formirao jo{ 1615. godine posebnu Srpsku komisiju sa zadatkom da Sr-
be svede na kmetove, ali taj organ nije imao nikakvog uspeha, osim {to je 1623.
prouzrokovao pravu pobunu Srba Vara`dinskog generalata, koji su pretili
prelaskom na tursku teritoriju.
Oktavilni sud, sa sedi{tem u Po`unu, presudio je 1628. godine u prilog
starih vlasni~kih prava feudalaca u Kri`eva~koj `upaniji. To je poduprla
i Ugarska kroz najvi{e saborno telo, ali je u praksi bilo neprovodivo zbog
rezolutnog srpskog otpora. Imaju}i u vidu da su doseqeni Srbi prosto pre-
porodili puste slavonske predele i da od zadovoqewa wihovih prohteva di-
rektno zavisi sigurnost ju`nih grani~nih linija, na predlog Austrijske dvor-
ske kancelarije car je 5. oktobra 1630. godine uru~io srpskim narodnim pred-
stavnicima, koje je predvodio iguman Maksim Predojevi}, srpske privilegi-
je i statute o magistratima, pravosu|u, posedu dobara, vojsci i prestupima pri-
vatne i javne prirode. Srpski narod u Slavonskoj krajini dobio je status autoh-
tonog politi~kog tela kome je priznata “kne`inska samouprava, patrijarhal-
no-demokratska ustanova prilago|ena posebnim dru{tveno-politi~kim
uslovima `ivota u Vojnoj krajini. Cela Vojna krajina izme|u Drave i Save po-
deqena je na tri distrikta ili kapetanata: koprivni~ki, kri`eva~ki i iva-
ni}ki, sa odre|enim brojem sela. Skup{tine ili zborovi predstavqaju demo-
kratski izraz samoupravqawa, a wihovo odr`avawe je dozvoqeno jedino ra-
di izbora seoskih knezova ili sudija sa po dva-tri zakletnika. Na ~elu svakog
distrikta nalazi se distriktski knez ili vrhovni sudija, odnosno veliki knez
ili oberknez koga biraju svi seoski knezovi sa po dva do tri zakletnika jed-
nog distrikta. Uz oberkneza se vr{i i izbor osmorice prisednika, tako|e u
sredi{tu kraji{kog kapetanata ili distrikta. Izbor seoskih knezova i za-
kletnika vr{i se svake godine na \ur|evdan, a distriktskih ili kapetanskih
sutradan. Zajedno sa distriktskim knezom kao predsednikom i osam prisedni-
ka, seoski knezovi su sa~iwavali kapetanski ili distriktski sud. Svi pome-
nuti novoizabrani ~lanovi op{tine ili magistrata polagali su zakletvu ver-
nosti kraqu Ugarske i wegovim zakonitim naslednicima.”(str. 471.) Knezovi
su uz to imali i samostalne sudijske i policijske nadle`nosti, a vodili su i
javne registre. General Vojne krajine imao je apelacionu nadle`nost povodom
presuda distriktskih sudova. Statuti Slavonske krajine odmah su primewi-
vani i u Karlova~kom generalatu.
Iako se wima nije re{avalo i pitawe verskih i crkvenih prava, srpske
privilegije i statuti na podru~ju Vojne krajine veoma primamqivo su delo-
vali na Srbe koji su `iveli van te teritorije, pa ~ak i hrvatske seqake, da
je to dovodilo do novih nemira i samovlasnog proklamovawa pro{irewa pro-
stora wihovog va`ewa. Car Leopold je 19. oktobra 1660. godine proklamo-
vawem novog privilegacionog akta potvrdio kraji{ku samoupravu. Nepra-
129
vilnosti u provo|ewu statuta i funkcionerske zloupotrebe dovele su 1665.
godine do pobuna u Slavonskoj krajini, koju je predvodio veliki sudija Ste-
fan Osmokruhovi}, ali je ona u krvi ugu{ena. To }e delimi~no politi~ki
oslabiti Srbe i podsta}i rimokatoli~ku prozelitsku akciju i nasilno pro-
vo|ewe unije. Godine 1670. uhap{en je srpski pravoslavni episkop mar~an-
ski Gavrilo Mijeki} jer se nije mirio sa svojim zbacivawem dve godine ra-
nije, pa je do smrti dr`an u tamnici. Nasilno je za unijatskog episkopa po-
stavqen Pavle Zor~i}, koji je na tronu bio od 1671. do 1685. godine, preki-
daju}i bilo kakvu vezu s pe}kim patrijarhom. Srpski narod se s tim nikada
nije mogao pomiriti, a wegova politi~ka snaga i vojni zna~aj naglo su pora-
sli novim masovnim preseqewima iz Bosne nakon velikog turskog poraza pod
Be~om 1683. godine. Kada je uskoro austrijska vojska osvojila celu Slavoni-
ju u woj je zatekla gotovo iskqu~ivo srpsko stanovni{tvo, kome su uskoro u
zna~ajnom broju po~eli da se prikqu~uju Srbi iz Bosne i Srema.
Kada je to podru~je 1688. godine zaposela austrijska vojska, Srbi su ve} u
gu{}im koncentracijama `iveli na podru~ju izme|u reke Kupe, Une i Save. Po-
sle rata 1690. godine wihovo stanovni{tvo je jo{ vi{e zgusnuto novim nase-
qenicima iz Bosne. Teritorijalno su bili podeqeni na kne`ine sa narodnim
knezovima na ~elu. Izbor knezova samo su potvr|ivali komandanti austrijskih
vojnih utvr|ewa. Hrvata na tom podru~ju uop{te nije bilo. Zagreba~ki biskup
je bio glavni feudalni gospodar i granica wegovog feuda nije jasno odre|ena
u odnosu na Vojnu krajinu. Hrvatski sitni plemi}i i seqaci, koji su `iveli
severno od Kupe, nastojali su da se do~epaju nekih imawa s druge obale i to ih
je dovodilo u stalne sukobe sa Srbima. Oko cele teritorije neprekidno su se
glo`ili hrvatski ban, feudalni stale` i zagreba~ki biskup s jedne strane, i
kraji{ki petriwski vojni zapovednik, s druge. Srbi su redovno bili na stra-
ni vojnog zapovednika jer ih je on ~uvao od nametawa feudalnih okova, a pri-
`eqkivali su da se direktnio prikqu~e Vara`dinskom generalatu. Zato su se
Srbi 1695. godine pobunili kada je odlu~eno da se Kostajnica ustupi banskoj
vlasti. Tada su petriwski zapovednik i vara`dinski general, obojica Nemci,
podr`ali Srbe. Da bi primirio Srbe i spre~io wihov daqi bunt, hrvatski ban
grof Adam Ba}awi 1696. godine garantovao im je verske slobode, ali su se spo-
radi~ni sukobi i daqe nastavqali zbog stalnih te`wi hrvatskih feudalaca
da Srbe dovedu u kmetski polo`aj. Novi nemiri su izbili 1700. godine i Sr-
bi su u{li u oru`ane sukove sa Hrvatima i otvoreno zapretili Be~u da }e pre-
}i na tursku stranu granice. Na to je car Leopold 1703. godine doneo odluku
da svo podru~je izme|u Kupe i Une bude direktno pot~iweno Be~koj dvorskoj
komori u ekonomsko-finansijskim pitawima, a hrvatskom banu samo u uprav-
nom i duhovnom. Vojne posade i utvr|ewa ostali su u direktnoj nadle`nosti
Dvorskog ratnog saveta.
Srbi su tako podvrgnuti banskoj vlasti, ali nisu pokme}eni, a i od daqeg
otpora odvratilo ih je prisustvo ve}ih odreda austrijske vojske. Me|utim, kad
su kao grani~ari 1704. upu}eni u gu{ewe bune Ferenca Rakocija, zagreba~ki
biskup je wihovo odsustvo iskoristio da popi{e wihove ku}e i prevede ih u
kmetski status. Srbi su se suprotstavqali, pa je raspomamqeni katoli~ki pre-
lat po~eo da primewuje ogoqeno nasiqe, oduzimaju}i srpsku zemqu i mnogo-
brojne porodice proteruju}i u Tursku. Srpski protesti su bili toliko jaki da
130
je ban Palfi 1708. godine bio prinu|en da dekretom zabrani svako pokme}i-
vawe i garantuje stara prava Srbima Banske krajine. Time je ban na sebe na-
vukao gnev i neprijateqstvo biskupa i hrvatskih plemi}a, ali je imao podr-
{ku austrijskog dvora kome je srpski vojnik opet bio od `ivotne va`nosti,
pa se nije mogao tako lako odre}i wegove hrabrosti i ratnog ume}a.
Karlova~ki generalat, Lika i Krbava, kao i Vara`dinski generalat, ima-
li su sli~nih problema, mada ne tako drasti~no izra`enih. I tamo se posle
Be~kog rata naselila nova srpska masa. Srbi su i vojnu slu`bu i podani~ke oba-
veze izvr{avali neposredno Dvorskoj komori, ali davawe u zakup naplate po-
reskih da`bina dovodilo je do stalnih zloupotreba, potenciranih i redovnom
samovoqom pohlepnih ~inovnika. Lika je bila u stalnim nemirima, posebno
1693. i 1696. godine, dok su 1702. i 1708. godine pravu bunu podizali i li~ki ka-
tolici, po{to im preveravawe nije mnogo popravilo socijalni polo`aj. Pra-
voslavci i katolici su tu bili prili~no solidarni, pa je Be~ bio prisiqen
da Liku i Krbavu 1712. pripoji Karlova~kom generalatu i tako wenim stanov-
nicima obe veroispovesti prizna status kraji{nika. S druge strane, u Vara-
`dinskom generalatu Srbi su uspe{no odolevali u ~uvawu svojih prava pred
nasrtajima hrvatskih plemi}a i Rimokatoli~ke crkve, ali im je veliki poli-
ti~ki hendikep predstavqala ~iwenica da je dr`avna granica pomerena da-
leko od wihove oblasti. I tamo je cvetala ~inovni~ka samovoqa i bezakowe.
Popu{taju}i hrvatskim stale`ima car je 1703. godine ukinuo Vara`dinski
generalat, ali je zbog srpskog revolta bio primoran da odlo`i izvr{ewe te
odluke. Uostalom, vara`dinski kraji{nici caru su postali dragoceni u suzbi-
jawu Rakocijeve bune, pa im je obe}ao potvrdu svih starih privilegija.
U novom austrijsko-turskom ratu 1716. godine Srbi Banske krajine, Kar-
lova~kog i Vara`dinskog generalata borili su se protiv bosanskih Turaka,
~uvaju}i granicu na Savi i uspe{no suzbijaju}i turske upade. U kontranapa-
dima upadali su na tursku teritoriju nanose}i neprijatequ te{ke gubitke i
olak{avaju}i glavnini carske vojske ofanzivne akcije na glavnom frontu. Rat
je doneo nova velika preselewa bosanskih Srba u Liku, Baniju i Kordun, a i
Banska krajina Po`areva~kim mirom pro{irena je do Kozare, pa su Srbi i
na to ispra`weno podru~je masovno naseqavani. Srbe je tu najvi{e ugro`a-
vala ~iwenica da su im ban i Sabor naj~e{}e za oficire postavqali hrvat-
ske plemi}e koji uop{te nisu skrivali netrpeqivost prema pravoslavcima,
a svojim nadmenim, oholim i nequdskim odnosom prosto izazivali srpske ne-
mire i pobune. Srbi su vojnu slu`bu obavqali besplatno, dok su hrvatske ha-
ramije redovnu platu primali. Regulament iz 1728. izazvao je op{te nezado-
voqstvo preteranim propisanim obavezama i prave pobune u Kostajnici i Zrin-
skoj krajini. Pobuwenicima su se prikqu~ili i pravoslavni i katoli~ki kme-
tovi zagreba~kog biskupa koji je, po tradiciji, najsurovije postupao prema se-
qacima.
Hrvatski podban, grof i general Ivan Dra{kovi}, surovo je ugu{io po-
bunu 1731. godine, spaquju}i sela, pqa~kaju}i i ubijaju}i civile. Naredne go-
dine krvavo je suzbijena pobuna u Lici koja je tiwala celu prethodnu deceni-
ju, a nemiri su se nastavqali u Vara`dinskom generalatu, najvi{e zbog nasil-
nog unija}ewa i uvo|ewa kontribucije. Takva situacija se zadr`ala do novog
austrijsko-turskog rata 1737. godine, kad su se ponovo dokazali srpski grani-
131
~ari kao verni vojnici u sukobima sa bosanskim Turcima. U svakom ratu wi-
hov se polo`aj popravqao, dok su im u miru lako i brzo zaboravqali vojni~-
ke zasluge. Srpski kraji{nici su carici Mariji Tereziji bili neophodni i
u austrijsko-pruskom ratu 1740. do 1748. godine, pa su mnogi izginuli po cen-
tralnoevropskim boji{tima. Umesto zahvalnosti, odmah po okon~awu rata po-
~elo je preure|ewe Banske krajine i oba generalata, {to }e izazvati nove srp-
ske nemire. Novom regulacijom iz 1749. godine Banska krajina je podeqena na
Kostajni~ku i Glinsku regimentu, {to je dovelo do ra{~iwewa i degradaci-
je srpskih narodnih oficira i krajweg poni`avawa vojnika i sve{tenika. Pri-
li~an broj kraji{nika tada se iselio u Tursku, jer im je katoli~ki jaram bio
mnogo te`i od sultanovog. U Banskoj krajini do nove bune dolazi ve} 1751. go-
dine, koja je brzom intervencijom suzbijena. Me|utim, u Vara`dinskom gene-
ralatu 1755. dolazi do op{te pobune kraji{nika koje je Be~ naterala na pre-
govore. Na prevaru Austrijanci su uhvatili vo|u pobune Petra Qubojevi}a,
kraji{kog kapetana, pa tako Srbe obezglavili, pa im neke predvodnike pogu-
bili, a Qubojevi}a na do`ivotnu robiju osudili. Ukinuta je Srpska narodna
samouprava, zajedno sa oborkne`evskim, kne`evskim i podkne`evskim zvawi-
ma, a sva ovla{}ewa su prene{ena na austrijske oficire i podoficire, tako
da je Vara`dinski generalat potpuno militarizovan. Tada je mnogo ote`an po-
lo`aj Srba na imawima hrvatskih feudalaca, wihovim svojevrsnim privatnim
krajinama gde su imali status bandijeralaca. Oni su u potpunosti obespravqe-
ni i pokme}eni, a na sve strane je opet divqao prozelitizam i vr{eno nasil-
no unija}ewe, dokazuju}i da Be~ nikad nije ozbiqno mislio kad je verske slo-
bode garantovao.
Srbi su politi~ki obespravqeni u Banskoj krajini, Vara`dinskom i Kar-
lova~kom generalatu, podvrgnuti strogoj vojni~koj disciplini i dr`avnim da-
`binama, podvrgavani stalnom pokatoli~avawu, ali nisu ukqu~ivani u feudal-
ni sistem Hrvatske banovine u okviru Ugarske, pa je to podstaklo ekonomski
napredak srpske gra|anske klase, koja je ubrzano stasavala u drugoj polovini osam-
naestog i po~etkom devetnaestog veka. Posebno su predwa~ili srpski trgovci
svojim preduzetni~kim duhom i privrednim sposobnostima izazivaju}i novu za-
vist u~malih hrvatskih parazitskih stale`a, ali im je pogodovao novi kapita-
listi~ki duh koji je zahvatio celo Austrijsko carstvo. Srbi su pokazali ogrom-
nu ekonomsku vitalnost i nacionalnu svest, ne `ale}i da izdvajaju novac za svo-
je crkvene, kulturne i prosvetne potrebe. Srbi nisu pokazivali netrpeqivost
prema Hrvatima i potpomagali su svaku wihovu protivugarsku politi~ku ak-
ciju. Qubomorno su ~uvali svoj nacionalni identitet, ali i stajali na stranu
svega {to je slabilo ugarske pretenzije, bilo da je re~ o be~kom dvoru ili hr-
vatskim banovima. Srbe nikada nije napu{tala svest o interesima celine srp-
ske nacije, a bila su im veoma bliska panslavisti~ka ose}awa. Oni su uvek iskre-
no `alili i zbog otpadni{tva svojih pokatoli~enih sunarodnika neprekidno
se nadaju}i da bi im se mogao povratiti otu|eni srpski nacionalni identitet.
Kako je novooslobo|ena Slavonija prikqu~ena Hrvatskoj banovini, a nakon to-
ga i predstavnici vojnih krajina zastupqeni u Hrvatsko-slavonskom saboru, u
tom telu je sve zna~ajnije delovawe Srba. Tako je na zasedawu u junu i julu 1848.
godine od ukupno prisutnih 104 pravoslavnih Srba u Saboru bilo 52, i to iz Hr-
vatske, Slavonije, Srema i vojnih krajina. Celi Sabor je zapravo bio polusrp-
132
ski i poluhrvatski, ~ak ako se zanemari da je i me|u katolicima bilo dosta Sr-
ba. Pravoslavni srpski predstavnici iz reda grani~ara, trgovaca i intelek-
tualaca imali su veliku podr{ku svojih rimokatoli~kih sunarodnika, pa je pod
saborskim krovom bilo mnogo vi{e pravoslavaca nego {to je iznosio wihov
procenat u banovinskim granicama.
Period Bahovog apsolutizma ne samo da nije ugrozio srpska nacionalna
prava, nego je i podstakao kulturni i prosvetni razvoj, upotrebu }irilice itd.,
jer je Be~u trebala srpska podr{ka u su~eqavawu sa Pe{tom. Srpski i hrvat-
ski politi~ki odnosi bitno su poreme}eni ukidawem Srpskog vojvodstva i pi-
tawem ukqu~ewa Srema u Banovinu. Sukobi su bili sve dubqi i netrpeqivo-
sti vi{e nije bilo kraja zbog dominantnog hrvatskog nacionalnog ekskluzi-
vizma i rimokatoli~kih predrasuda koji su zauvek ovladali hrvatskom poli-
tikom ulivaju}i joj ogoqeni {ovinizam kao dominantnu crtu. Srbi su po~e-
li i me|usobno da se politi~ki dele na unioniste, kao pristalice sporazume-
vawa sa Pe{tom, i centraliste, kao pristalice nagodbi sa Be~om. Svi hrvat-
ski politi~ki predvodnici uporno su Srbima negirali status ravnopravnog
naroda, tvrde}i da su Srbi sastavni deo hrvatskog politi~kog naroda, mada je
Sabor iz prakti~nih interesa u dva navrata, 1861. i 1867. godine, Srbima pri-
znavao punu ravnopravnost. Obmanuti [trosmajerovim obe}awima, Srbi su
se 1867. prikqu~ili wegovoj Narodnoj stranci i aktivirali u vo|ewu anti-
ma|arske i antinagodbewa~ke politike. Uz srpsku pomo} Narodna stranka je
1867. godine pobedila na saborskim izborima i postigla 1873. reviziju nagod-
be, pa tada opet odlu~ila da ne priznaje Srbe kao ravnopravan narod, pogaziv{i
sva ranija obe}awa i garancije. Srbi su tada obnovili opozicionu borbu protiv
hrvatske podmuklosti i perfidnosti, ali kao da iz te prevare nisu uspevali da
izvuku neko dragocenije iskustvo i dugoro~niju pouku.
Narodna stranka ubrzo je preimenovana u Hrvatsku narodnu stranku i bu-
kvalno sa svim drugim hrvatskim politi~kim i rimokatoli~kim crkvenim fak-
torima uporno radila na suzbijawu srpskog nacionalnog imena, jezika, }iri-
li~nog pisma, istorije i kulture. Posebno `estoki srpsko-hrvatski politi~-
ki sukobi izbili su po pitawu sudbine Bosne i Hercegovine. Srbi se nisu su-
protstavqali ukidawu Vojne krajine 1881. godine, jer su se nadali da }e tako
posti}i efektnije politi~ko jedinstvo sa svojim sunarodnicima iz provin-
cijalne Hrvatske i Slavonije, tim pre {to su se i grani~ari katolici listom
ose}ali Srbima i tako javno izra`avali. Me|utim, wihova ubrzana denaci-
onalizacija pod stalnim pritiscima i ispirawem mozga jednostavno se nije
mogla izbe}i, a teorija o jednom jedinom hrvatskom politi~kom narodu na pro-
storu Banovine Hrvatske i Slavonije agresivno je prote`irana od strane svih
institucija i javnih glasila. Po~eo je dugi i sistematski progon Srba koji }e
kulminirati jasenova~kim genocidom. U antisrpskoj politici posebno se afir-
misao ban Ivan Ma`urani}, {to je definitivno razdvojilo i suprotstavilo
srpski i hrvatski nacionalni pokret, a delimi~ni ustupci Ma`urani}evog
naslednika bana Peja~evi}a iz 1880. godine samo su neznatno ubla`ili stra-
snu politi~ku konfrontaciju. Istina, zanemarqiv broj Srba, bogatih trgo-
vaca, advokata i sve{tenika, pokazao je spremnost na kompromisersku i udvo-
ri~ku politiku, ali se oni nikad nisu mogli afirmisati kao istinski narod-
ni predvodnici. Taj sitno{i}aryijski mentalitet bio je prezren i javno `i-
gosan u slobodarski raspolo`enoj srpskoj {tampi i publicistici.
133
 S obzirom da se pokazalo da vi{e nisu mogu}e zajedni~ke srpske i hrvat-
ske politi~ke partije, Srbi su 1881. godine u Rumi osnovali Samostalnu srp-
sku stranku, a naredne godine kao weno partijsko glasilo pokrenuli “Srpski
glas”. “Srpski glas” se nije dugo odr`ao, ali ga je od 1883. godine odmenio “Sr-
bobran”, na istoj politi~koj platformi {tampan u Zagrebu. Po ukidawu Voj-
ne granice, na prvim saborskim izborima 1883. slavonski katolici su poku-
{ali da za svoje poslanike kandiduju pravoslavne Srbe, {to je izavalo neve-
rovatan bes Rimokatoli~ke crkve i mr`wu hrvatskih zvani~nika, pa su te kan-
didature nasilno eliminisane. Ti izbori su Samostalnoj srpskoj stranci do-
neli svega dva saborska zastupnika, dok su kompromiseri, i ovde nazvani no-
tabiliteti, raznim manipulacijama i malverzacijama imali 26. Iste godine
Srbi su masovno u~estvovali u velikim antima|arskim demonstracijama vi-
de}i u wima {ansu za postizawe sopstvenih nacionalnih ciqeva, a neki od pred-
vodnika obnovili su iluzornu nadu da je mogu}e politi~ko izmirewe i sarad-
wa sa Hrvatima. Krajem te godine svi srpski poslanici ujedinili su se u Srp-
ski klub u Saboru, a za predsednika su izabrali Jovana Suboti}a.
Novi ban Kuen Hedervari imao je tolerantan i konstruktivan stav pre-
ma Srbima, na~elno prihvataju}i wihove zahteve za ravnopravno{}u i podu-
piru}i te`we za o~uvawem nacionalnog identiteta. To je izavalo jo{ ve}e iz-
live hrvatske mr`we, posebno od strane prava{a i obzora{a. Srbi su reago-
vali pomirqivo, prihvataju}i ~ak i dvostruko kluba{ko ~lanstvo i u Hrvat-
skoj narodnoj stranci pokazuju}i da ne `ele ve~itu me|unacionalnu konfron-
taciju. Op{ti saborski izbori iz 1884. godine doneli su Srbima 30 poslani-
ka, dok je Hrvatska narodna stranka imala 40, koliko i prava{i i obzora{i
zajedno. Velika srpska parlamentarna snaga i saradwa sa Hrvatskom narodnom
strankom doveli su 1887. godine do izglasavawa Srpskog zakona kojim je garan-
tovana crkvena autonomija, propisana srazmerna dr`avna finansijska pomo}
za verske potrebe i regulisana oficijelna upotreba }irilice. Ban je tri go-
dine odugovla~io potvrdu zakona kako bi u me|uvremenu uspe{nije ucewivao
srpske poslanike. S druge strane, Samostalna srpska stranka je bila nezado-
voqna krajwim formalizmom zakonskih odredbi koje su mnoga pitawa ostavi-
le neregulisanim. Samostalci iz Hrvatske i Slavonije sve vi{e su se zbli`a-
vali sa vojvo|anskim radikalima, pa su od 1887. do 1896. godine delovali kao
jedinstvena partija sa dva naziva i dva posebna dela. Mada to partnerstvo ni-
je moglo da pro|e bez unutra{wih rasprava i novinskih polemika.
Samostalci su 1896. raskinuli partnerstvo s radikalima i po~eli ubrza-
no pribli`avawe vojvo|anskim liberalima. Velika konferencija Srpske sa-
mostalne stranke u Zagrebu je 1902. usvojila novi partijski program, u ~ijoj iz-
radi je znatnije u~estvovao Svetozar Pribi}evi}, uporni zagovornik spora-
zumevawa sa Hrvatima, koga od takve politi~ke snishodqivosti nisu mogle od-
vratiti ni uporne hrvatske prevare, ni velike antisrpske demonstracije u Za-
grebu 1895. zbog isticawa srpske zastave na pravoslavnoj crkvi povodom care-
ve posete, ni frankova~ki uli~ni nemiri i pogrom zagreba~kih Srba 1898. go-
dine povodom Zmajevog kwi`evnog jubileja, ni antisrpsko divqawe franko-
va~ke ruqe 1900. godine. Najve}i antisrpski neredi, razbojni{tva i pqa~ke
desili su se u Zagrebu upravo te 1902. godine, jasno dokazuju}i da Srbima nor-
malnog `ivota nigde ne mo`e biti gde postoji hrvatska ve}ina. Pored Bogda-
na Medakovi}a, kao predsednika, Pribi}evi} je postao sekretar Srpske samo-
134
stalne stranke i urednik partijskog glasila koje je preimenovao u “Novi Sr-
bobran”. Propagirao je novi kurs u srpskoj politici i projugoslovensku or-
jentaciju. Na novoj partijskoj konferenciji 1905. godine ponu|ena je koalici-
ja hrvatskim strankama koje su spremne na politi~ki sporazum sa Srbima.
Prethodno je postignut sporazum sa radikalima o zajedni~kom nastupu, dok
su nobiliteti kao re`imski {ti}enici potpuno propali odlaskom bana Kue-
na Hedervarija. U pogledu saradwe sa hrvatskim strankama, samostalci i radi-
kali su se saglasili da ta saradwa nije mogu}a jedino sa frankovcima. Uskoro
je formirana Hrvatsko-srpska koalicija u kojoj su, pored Srpske samostalne i
Srpske radikalne stranke, u{le Hrvatska napredna stranka, Hrvatska stranka
prava, Udru`ena hrvatska opozicija za Slavoniju i Socijalno-demokratska stran-
ka. Koalicija je na izborima 1906. godine osvojila 37 mandata, koliko i re`im-
ski ma|aroni, dok su frankovci i star~evi}evci dobili 21 poslani~ko mesto.
Za predsednika Hrvatskog sabora tada je izabran Srbin Bogdan Medakovi}. Ma-
|aronska hrvatska narodna stranka se raspala i jedan deo wenih poslanika pri-
kqu~io se koaliciji. Me|utim, vrlo brzo se pokazalo da su Srbi ovom koali-
cijom samo oja~ali Hrvate u su~eqavawu s Ma|arima, i da su zapravo zaposta-
vili sopstvene nacionalne interese. To je prvi shvatio Ja{a Tomi}, pa }e ubr-
zo do}i do novih razmirica izme|u srpskih radikala i Pribi}evi}evih samo-
stalaca. Zbog toga je Srpska narodna radikalna stranka 1907. godine i zvani~-
no napustila Koaliciju. Srpska podr{ka hrvatskim zahtevima stvorila je te-
{ku glavoboqu ugarskim vlastima, a wihov bes opet se slomio iskqu~ivo na srp-
skim le|ima, hap{ewem 53 istaknuta srpska politi~ara i poznatim Veleizdaj-
ni~kim procesom na kome im je su|eno za izmi{qene krivice, na osnovu fal-
sifikovanih dokaza. Jo{ ve}i skandal }e izbiti na be~kom Fridjungovom pro-
cesu na kome su razobli~ene metode antisrpskog delovawa austrijske tajne po-
licije.
a) Srpska Dalmacija
Karlova~kim mirovnim ugovorom 1699. godine teritorijalni opseg mle-
ta~ke vlasti u Dalmaciji zna~ajno je pro{iren, a wegovom redukcijom iz 1701.
godine skoro celo dalmatinsko podru~je preuzela je Venecija. Bila je to oblast
izme{anog srpskog, hrvatskog i romanskog stanovni{tva, ali ve} tada dose-
qeni Srbi su u mnogim krajevima predstavqali ubedqivu etni~ku ve}inu. U
celini gledano, to nisu neke velike brojke, jer je cela Mleta~ka Republika svo-
ju propast u vreme Napoleona do~ekala sa svega 250.000 stanovnika. Godine 1726.
cela Dalmacija sa ostrvima imala je samo 37.750 stanovnika, pa su dolasci srp-
ske useqeni~ke mase ubrzano mewali wen etni~ki karakter, uprkos sistemat-
skom katoli~ewu. Prema Gerasimu Zeli}u, 1785. godine mleta~ka Dalmacija
je imala 50.000 qudi, a generalni providur Amiz Marin u svom izve{taju iz
1795. godine svedo~i da u Dalmaciji pod mleta~kom upravom `ivi oko 40.000
pravoslavnih Srba. Pored Srba, u vreme Kandijskog rata, negde oko 1660. go-
dine, u Dalmaciju se sa srpskom masom doselio i izvestan broj Bugara, ali oni
su se ubrzo potpuno posrbili, jer se od Srba nisu mnogo etni~ki razlikova-
li, a vera im je bila identi~na. Bugari su se prikqu~ivali i ranijim srpskim
seobama, nakon pada Srbije i Bugarske pod tursko ropstvo. Sve to je dovelo do
135
stawa s kraja osamnaestog veka, kada je u Dalmaciji `ivelo skoro ~etiri pe-
tine pravoslavnih Srba, a ostatak su predstavqali Srbi katolici koji su asi-
milovali malobrojne zate~ene Hrvate i Romane. Gro Hrvata se mnogo ranije
iselio daleko prema severu, a i u Italiju, tako da je taj narod prakti~no i{-
~ezao u Dalmaciji, pa ga je Rimokatoli~ka crkva kasnije ve{ta~ki obnavqa-
la prisiqavaju}i pokatoli~ene Srbe da se tako izja{wavaju. Pored turske na-
jezde, Dalmaciju su ~esto ugro`avali glad i kuga, pa se veliki broj Srba daqe
preseqavao u Slavoniju i Srem.
Poqoprivredno zemqi{te u Dalmaciji mleta~ke vlasti su doseqenim Sr-
bima dodeqivale u trajan nasledni posed, obavezuju}i ih na vojnu slu`bu, ali
ta imovina nije mogla biti predata ili poklowena. Tako je formirana svoje-
vrsna mleta~ka vojna krajina i desetina prihoda propisana kao osnovna pore-
ska da`bina. Pri naplati tog poreza ~esto su vlasti vr{ile proizvoqnu pro-
cenu realnih prihoda, {to je dovodilo do narodnog nezadovoqstva, pa i 1704.
godine do Kuriyine bune u Bukovici, Kotarima i Biogradskom primorju. Epi-
log je utamni~ewe vo|e bune paroha Petra Jagodi}a Kuriye, koje je trajalo vi-
{e od ~etrdeset godina. Narod je bio izlagan i obaveznom kuluku, prilikom iz-
gradwe va`nih vojnih utvr|ewa i saobra}ajnica. Me|utim, pored nasiqa koje
su manifestovali u fiskalnoj politici, mleta~ke vlasti su Srbima omogu}i-
le zna~ajnu lokalnu samoupravu, u ~ijem sredi{tu su narodni sabori s norma-
tivnim i pravosudnim nadle`nostima, ali i policijskim ovla{}ewima u kri-
vi~no-pravnim slu~ajevima. Sabor su ~inile seoske haramba{e, knezovi, kape-
tani i sudije. Isprva je ta autonomija bila potpuna, a kasnije se odvijala pod
budnim nadzorom predstavnika vlasti. Srbi su masovno slu`ili u narodnoj mi-
liciji, ali su vrlo brojni i u redovnoj vojsci, ~ak na oficirskim polo`ajima.
U administrativnom pogledu mleta~ka vojna krajina se delila na kotare,
serdarije i sela. Kotari su se nazivali i krajinama, a bilo ih je deset: Makar-
ska, Imotski, Split, Siw, Knin, Trogir, [ibenik, Nin, Zadar i zadarska ostr-
va. Na ~elu vojne uprave kotara stajao je guvernadur, kasnije kalu~el. Krajin-
ska milicija je slata u ratove van Balkanskog poluostrva. Srpske, pravoslav-
ne eparhije, nalazile su se pod juristikcijom filadelfijskog arhiepiskopa u
Mlecima, koji je delao u sastavu Vaseqenske patrijar{ije, dok nije prihvatio
uniju. Srbi su mu tada otkazali lojalnost i priklonili se vladikama Pe}ke
patrijar{ije, ~iju su aktivnost Mle~ani striktno ograni~avali i ometali. Ka-
ko je Veneciju 1797. pod uticajem Francuske revolucije i Napoleonovih osva-
jawa zahvatilo revolucionarno vrewe, nemiri su zahvatili i dalmatinske gra-
dove, pa se, usled agonije mleta~ke vlasti, u wih ume{ala i austrijska vojska.
Kad je ubrzo potom Napoleon likvidirao Mleta~ku republiku, Austrija je bi-
la spremna da okupira Dalmaciju i pretvori je u svoju pokrajinu. U tom statu-
su Dalmacija je ostala do Po`unskog mira 1805. godine.
Pod austrijskom vojnom upravom srpski narodni predstavnici i pravoslav-
ni sve{tenici su s vode}im katoli~kim fratrima po~eli da prave planove o
prikqu~ewu Dalmacije Hrvatskoj i Ugarskoj, ra~unaju}i da }e se tako koncen-
trisati svi Srbi pod habsbur{kim `ezlom. Veliko anga`ovawe zagreba~kog
biskupa Maksimilijana Vrhovca svedo~i da su masonske lo`e imale presudan
uticaj u kreirawu ovakvog politi~kog koncepta. Takvom stavu priklonili su
se karlova~ki mitropolit Stefan Stratimirovi} i pakra~ki episkop Kiril
136
@ivkovi}. Me|utim Po`unski mir je prekratio te kombinacije i Dalmaci-
ja je prikqu~ena Napoleonovoj Kraqevini Italiji. Francuska uprava je, za
razliku od prethodne mleta~ke i austrijske, zauzela pozitivan stav prema pra-
voslavnim Srbima, pa su se oni istorijski prvi put na{li u ulozi ravnoprav-
nih podanika. Srpska pravoslavna crkva je sasvim slobodno vr{ila svoju mi-
siju, a katoli~kom sve{tenstvu je zabraweno da se me{a u wene poslove. Sr-
bi su ipak ustankom reagovali 1809. godine na francuski poku{aj prinudne
mobilizacije, a tome je posebno doprineo rezolutni stav srpskog naroda da ne-
}e u~estvovati u ratu protiv Rusije. Ustanak su predvodili iguman Dubaji} i
haramba{a Bor~ilo i posle po~etnog poleta, brzo je splasnuo. Iste godine iz-
bija francusko-austrijski rat u kome je austrijska vojska privremeno zapose-
la nekoliko dalmatinskih gradova, ali je odmah potom [enbrunskim mirom
obnovqena francuska uprava. Napoleon je tada Dalmaciju ujedinio sa Istrom,
Krawskom, Bokom, delovima Koru{ke, Hrvatske i srpske Vojne krajine, for-
miraju}i Ilirske provincije direktno u sastavu Francuske.
Po Napoleonovom slomu, Dalmaciju je ~vrsto zaposela Austrija i wen car
Franc I forsira unijatsku politiku. Srbi }e imati mnogo problema u pogle-
du organizovawa svetovnog {kolstva, verske nastave, kao i u svim drugim kul-
turnim aktivnostima. U periodu Bahovog apsolutizma, nakon revolucionar-
ne 1848. godine, iako su se izjasnili protiv ma|arskih revolucionara, Srbi
su ponovo pod `estokim udarom carskog re`ima zbog srbovawa, rusofilstva
i panslavizma. Hajka na dalmatinske Srbe, istaknute rusofile, naro~ito je
bila izra`ena u vreme Krimskog rata 1853–1856. godine. Qudi su progawani
i na sam pomen ruskog cara. Me|utim, srpski prkos se nije mogao suzbiti, a ve-
likosrpske ideje i rusofilska ose}awa }e do jo{ ve}eg izra`aja do}i kad je
Ujediwena omladina srpska svoju organizacionu strukturu pro{irila i na srp-
sko primorje. Kod ve}ine dalmatinskih katolika probudila se srpska naci-
onalna svest, pa su pravoslavci i katolici zajedno formirali Narodnu stran-
ku u kojoj su u~estvovali i oni katolici koji su se kao Hrvati u nacionalnom
pogledu izjasnili.
Narodna stranka je prvo 1869. pobedila na op{tinskim, a 1870. i posla-
ni~kim izborima za Dalmatinski sabor. Istorijski posmatrano, ovo je redak
primer, mo`da i jedini, uspe{ne politi~ke saradwe ne samo Srba pravosla-
vaca i Srba katolika, nego i uop{te Srba i Hrvata. Stjepan Mitrov Qubi-
{a je postao predsednik Dalmatinskog sabora kao ve} afirmisani nacional-
ni predvodnik bokeqskih Srba. Dalmatinski Srbi su vrlo zdu{no pomagali
bosanske i hercegova~ke ustanike i to je ubrzo dovelo do sukoba sa Hrvatima
i raskida srpsko-hrvatske koalicije. Uskoro su formirani Srpska narodna
stranka i “Srpski list”, ali i me|u srpskim politi~kim predvodnicima, Ni-
kodimom Mila{em, Savom Bjelanovi}em i Lazarom Tomanovi}em, dolazi do
razdora. Godine 1890. Srbi su pobedili na op{tinskim izborima u Dubrovni-
ku, {to je do nevi|enih razmera podjarilo hrvatsku mr`wu. I godine 1894. ko-
alicija Srpske i Autonomne stranke ubedqivo je na dubrova~kim izborima
pobedila Hrvatsku narodnu stranku. Srbe je predvodio Frano Gondola–Gun-
duli}, i on je ponovo izabran za gradona~elnika. Kasnije su autonoma{i, ko-
ji su zagovarali proitalijansku politiku, pod uticajem Rimokatoli~ke crkve
pre{li na hrvatsku stranu, a katoli~kom sve{tenstvu je najstro`e zabrawe-
137
no srbovawe. Srpska politika se mewa pod uticajem Svetozara Pribi}evi}a,
pa Zadarskom rezolucijom iz 1905. Srbi podr`avaju prikqu~ewe Dalmacije Hr-
vatskoj i Slavoniji pod uslovom da se prizna potpuna ravnopravnost srpskog
naroda sa hrvatskim. U tom smislu je iste godine postignut sporazum Srpske
i Hrvatske stranke u Dalmatinskom saboru, ali se vrlo brzo videlo da Hrva-
ti nisu spremni ni na kakav ozbiqan i trajan dogovor, kao i da se wihovim po-
liti~kim predstavnicima nikad ne mo`e ni{ta verovati.
b) Bosna i Hercegovina pod austrougarskom okupacijom
Austrougarskom okupacionom upravom u Bosni i Hercegovini prvobit-
no je rukovodila posebna komisija Ministarstva inostranih poslova, a od 1880.
Bosanski biro Zajedni~kog ministarstva za finansije. Zakone i buyet mora-
le su da odobre i austrijska i ugarska vlada pre nego ih vladar donese. Zemaq-
ska uprava je bila tipi~no kolonijalisti~ka nakon {to je ukinuta privreme-
na vojna. Formalno je Bosnom i Hercegovinom upravqala Zemaqska vlada, ali
je ona bila direktno podre|ena Be~u i na wenom ~elu redovno se nalazio ge-
neral, koji je istovremeno komandovao vojskom i policijom, ali i raspolagao
finansijama. I pravoslavni i muslimanski Srbi pru`ali su otpor novoj vla-
sti, a 1882. godine u Hercegovini je izbio pravi ustanak, koji su predvodili Va-
so Buha i Salko Forta, a povod je bio vojni zakon i mobilizacija na osnovu pro-
pisane op{te vojne obaveze. Ustanici se nisu mogli dugo odr`ati, jer su pra-
voslavni Srbi svoje nade usmeravali u pravcu Crne Gore, a muslimani prema
Turskoj, ali je interesantno da ih je suzbila austrijska vojska pod komandom jed-
nog Srbina, generala Stevana Jovanovi}a.
Odnose pravoslavaca i muslimana najvi{e je optere}ivalo agrarno pita-
we, begovska te`wa za o~uvawem velikih poseda i kmetskih odnosa u ~emu im
je nova vlast i{la na ruku. To je izazivalo ~este seqa~ke nemire, a uskoro se
javqaju i radni~ki {trajkovi i protesti ~im je ubrzana industrijalizacija uze-
la maha. Okupatorske vlasti su sistematski suzbijale svako manifestovawe
nacionalne individualnosti i politi~kog organizovawa. Austrijanci su naj-
vi{e zazirali od srpske nacionalne propagande i kontakata pravoslavnih Sr-
ba i muslimana sa zvani~nom Srbijom, a, s druge strane, poku{avali su sve {to
im je bilo na raspolagawu da provedu bar delimi~nu denacionalizaciju i po-
katoli~avawe. Srpski jezik i }irilica su uporno potiskivani, a visoki austrij-
ski dr`avni funkcioner li~no je ube|ivao sarajevskog mitropolita da pri-
hvati uniju. Od 1882. godine Bewamin Kalaj po~iwe sprovo|ewe projekta ve-
{ta~kog uspostavqawa bosanske nacije, ali se stalno nacionalno i politi~-
ko vrewe nije moglo suzbiti. Srpska kraqevska vlada je vodila politiku sup-
tilne podr{ke i materijalnog pomagawa bosanskih i hercegova~kih Srba, a
Srbi su veliki odjek u javnosti 1896. godine izazvali Prvim carskim memoran-
dumom kojim su od be~kog dvora zahtevali slobodu crkve i {kole.
Ve} sazreo srpski nacionalni pokret predvodili su Vojislav [ola iz Mo-
stara i Gligorije Jeftanovi} iz Sarajeva. Za razliku od Prvog, koji je pisao
vojvo|anski Srbin Emil Gavrilo, Drugi carski memorandum sa zahtevom da vlast
prestane sa nametawem re`imu podobnih sve{tenika pisali su lokalni srp-
ski narodni predvodnici. Tre}i carski memorandum je neslavno pro{ao 1901.
138
godine, jer su se Srbi nesmotreno prethodno obratili za podr{ku vaseqen-
skom patrijarhu, ali je u Carigradu Sveti sinod prethodno podmitila austrij-
ska diplomatija i navela ga da se otvoreno suprotstavi srpskim zahtevima. ^e-
tvrtim carskim memorandumom iz 1902. godine vlastima su ponu|ena krajwe
umerena i kompromisna re{ewa, a uskoro je i Vojislav [ola formulisao svo-
jih Jedanaest ta~aka, na {to je vlast uzvratila priznawem srpskog naroda i je-
zika 1903. godine i odrekla se Kalajevog projekta ve{ta~ke bosanske nacije.
Usledila je i Uredba o versko-prosvetnoj samoupravi iz 1905. Te godine pokre-
nut je i politi~ki list “Srpska rije~”.
Srpski politi~ki pokret se ubrzo diferencirao na tri samostalna kri-
la. [ola i Jeftanovi} predvode umereno trgova~ko krilo, Nikola Stojano-
vi} intelektualnu omladinu, a Petar Ko~i} najradikalnije nacionaliste, pa
su on i wegovi saradnici neprekidno progoweni, hap{eni i osu|ivani. Tako
neslo`ne Srbe zateklo je 1908. progla{ewe aneksije Bosne i Hercegovine, a
1910. i zemaqskog ustava kao posebne pokrajine pod zajedni~kom austrijskom
i ugarskom vla{}u. Zemaqski sabor je biran po verskom, nacionalnom i soci-
jalnom kqu~u, a izvr{na vlast je od 1912. potpuno bila u vojnim rukama. Anek-
sija je inicirala obrazovawe ve}eg broja ilegalnih nacionalisti~kih orga-
nizacija sa krajwe radikalnim ciqevima i atentatima kao osnovnim oblikom
borbe. Najve}a od wih, Mlada Bosna, organizovala je atentat na nadvojvodu
Franca Ferdinanda, koji je uspe{no izvr{io Gavrilo Princip na Vidovdan
1914. godine. Ubistvo austrougarskog prestolonaslednika bilo je povod za do-
tad najve}i katoli~ki i muslimanski pogrom nad srpskim stanovni{tvom u
Sarajevu i drugim bosanskim i hercegova~kim gradovima, a ne{to kasnije i
po~etak Prvog svetskog rata.
9. Srpski Dubrovnik
Prema izvornim istorijskim spisima romanski grad Epidaur, na mestu da-
na{weg Cavtata, Avari i Sloveni su zajedni~ki razorili, a izbeglo stanov-
ni{tvo je u prvoj polovini VII veka podiglo novi grad, Raguzium, kasniji Du-
brovnik. Stanovnici su bili iskqu~ivo Romeji, koji su koristili latinski je-
zik, mada su kasnije sve vi{e preuzimali italijanski kao moderniju i `ivot-
niju varijantu latinskog. Sva dr`avna uprava, sudstvo i kulturne institucije
do kraja su kao slu`beni jezik zadr`ali latinski. Postepeno su se na dubro-
va~koj teritoriji naseqavali Srbi iz okolnih srpskih predela, a pojedini srp-
ski vladari Dubrovniku su ustupali ili prodavali delove svoje teritorije, pa
je dr`avica sve vi{e poprimala srpski etni~ki karakter. Mnogi me|udr`av-
ni ugovori su sklapani u }irili~nom pismu i na srpskom jeziku. Od XIV veka
po~ela se na tom podru~ju razvijati i specifi~na grana srpske kwi`evnosti,
koja je odisala srpskim nacionalnim duhom i rimokatoli~kim verskim pogle-
dom na `ivot. U re|im slu~ajevima srpski jezik je nazivan slovenskim ili ilir-
skim, srpski sopstveni narodni identitet nikad se nije dovodio u pitawe, ali
je bila veoma razvijena svest o dr`avnoj pripadnosti ~ija se nezavisnost veko-
vima qubomorno ~uvala, jer su je nalagali ekonomski i politi~ki interesi. U
svemu tome posebnu vrednost su predstavqali republikansko dr`avno ure|e-
we i realna sloboda gra|ana, retka u okolnim feudalnim dr`avama.
139
 a) Pod vizantijskom i mleta~kom vla{}u
U prvom periodu svoje istorije, od osnivawa pa do 1526. godine, Dubrov-
nik je bio vazalna dr`ava sa {irokim autonomnim statusom. Do 1204. godine
ta aristokratska republika je priznavala vizantijsku vrhovnu vlast, do 1358.
mleta~ku, do 1526. ugarsku, a od tada je bio slobodna i nezavisna dr`ava u pra-
vom smislu re~i. Teritorijalni opseg Dubrovnika vremenom se mewao, pro{i-
rivao na susedne srpske oblasti. Nakon {to ih je romansko stanovni{tvo na-
pustilo, Srbi su naselili ostrva Bra~, Hvar, Kor~ulu, Vis, Mqet, [ipan, Lo-
pud i Kolo~ep. Postepeno su neka od wih u{la u sastav dubrova~ke republi-
ke. Godine 866. i 867. starostavne hronike bele`e da su Arapi, Saraceni opse-
dali Dubrovnik, nakon {to su razorili Budvu i Kotor. U pomo} je pristigla
vizantijska flota i opsadu razbila. U znak zahvalnosti, Dubrova~ni su 869. go-
dine svojim brodovima prevezli vojsku zahumskih i travunijskih Srba koja je
pohitala u pomo} hri{}anskim vladarima radi osloba|awa Barija od saracen-
ske vlasti. Konstantin Porfirogenit u kwizi “O upravqawu carstvom” sve-
do~i da su Dubrov~ani zahumskom vladaru pla}ali 21, a travunijskom 36 nomi-
smata na ime poreza za dubrova~ke vinograde na wihovoj teritoriji, koju su im
ustupili na kori{}ewe. Re~ je o podru~ju Rijeke dubrova~ke, Zatona, Poqica
i `upe @rnovnice.
Ratuju}i sa Vizantijom, makedonski car Samuilo je izme|u 986. i 990. go-
dine opqa~kao i spalio Dubrovnik i Kotor. Godine 1000. delimi~no obnovqe-
ni Dubrovnik je ponovo priznao vizantijsku vlast posredstvom mleta~kog du-
`da Petra Orseola II po nalogu vizantijskog cara koji ga je proglasio za na-
mesnika cele Dalmacije, ~emu su se Neretqani `estoko opirali. Dubrov~a-
ni su 1032. godine u~estvovali u vizantijskom pohodu protiv Arapa, a u Dubrov-
niku je 1034. godine boravio vizantijski strateg Katalon Klazamenit vode}i
ratne operacije protiv dukqanskog kneza Vojislava. Zabele`eno je u dubro-
va~kim hronikama da je po~etkom XII veka dukqanski kraq Bodin neuspe{no
poku{avao da zauzme Dubrovnik. Vra}aju}i se iz krsta{kog rata, mleta~ki du`d
Dominik Minoli je 1125. bez borbe zauzeo Dubrovnik, preotimaju}i ga Vizan-
tiji. Dubrov~ani su 1165. ponovo priznali vrhovnu vizantijsku vlast, primi-
li vizantijsku posadu u jednoj od gradskih kula i na zidinama izvesili carske
barjake. U ratu sa Vizantijom Mle~ani su 1171. osvojili Dubrovnik, posle ve-
like borbe. Mleta~ki du`d je naredio da se sru{i vizantijska carska kula, zi-
dine prema moru i Dubrov~anima je nametnuo okupacionog kneza. Ve} slede-
}e godine Vizantinci su pobedili i povratili vlast nad Dubrovnikom. Veli-
ki `upan Stefan Nemawa, ratuju}i sa Vizantijom, 1185. je opsedao Dubrovnik,
{to je Dubrov~ane motivisalo da zatra`e da potpadnu pod vlast ju`notali-
janskog normanskog kraqa, koja je trajala do 1192. godine, kad su se vratili pod
okriqe Vizantije, a car Isak IIAn|eo vra}a u grad vojni personal i svoje pred-
stavnike u sudskoj vlasti. Jedna od odredaba carske bule koju su Dubrov~ani pri-
hvatili i zakleli se na weno po{tovawe, bila je da su dubrova~ki rimokato-
li~ki sve{tenici tri puta godi{we du`ni da poje pohvale vizantijskom ca-
ru. Kao integralni deo carstva, Dubrovnik je stekao pravo slobodne trgovi-
ne u celoj Vizantiji.
140
Sve te godine i vekove ovaj drevni srpsko-romanski grad pre`ivqava pod
imenom Raguza. U istorijskim izvorima prvi put se naziv Dubrovnik pomiwe
1215. godine u poveqi srpskog velikog `upana Stefana, Nemawinog sina, a ter-
min Dubrov~ani ne{to ranije, 1189. godine, u poveqi Kulina-bana. Ima indi-
cija da su ga Srbi i mnogo ranije Dubrovnikom nazivali po dubravi, `upi, {i-
pra`ju i drugom niskom rastiwu koje ga je okru`ivalo. Tako je nezavisno i srp-
sko predgra|e Dubrovnika van gradskih zidina, koje je plitkim morem i mo-
~varom bilo odeqeno od dubrova~kog ostrva. Kad je mo~vara isu{ena i uski
morski kanal zatrpan, stvoreni su uslovi za pro{irewe gradskog jezgra i ja-
~awe srpskog elementa u odnosu na romanski.
Dubrovnik je vrlo rano stekao nadbiskupiju, a po papskoj buli Benedik-
ta VIII iz 1022. godine vidi se da je dubrova~ki nadbiskup bio mitropolit Sr-
bije, Zahumqa, Travunije, Kotora, Bara i Ulciwa. Re~ je o najstarijem doku-
mentu koji se ~uva u Dubrova~kom arhivu. Zabele`eno je da su 1023. godine Du-
brov~ani ponovo ratovali protiv Arapa negde oko ostrva Krfa, bore}i se na
strani vizantijske flote. Posle definitivnog crkvenog raskola, Dubrov~a-
ni su se opredelili za rimokatoli~ku varijantu, ali su nastojali da spre~e pre-
velik uticaj crkve u vo|ewu dr`avnih poslova. Do{lo je 1074. godine po tom
pitawu do `estokog sukoba, pa su biskupa Vitala i u tamnicu strpali, a na we-
govo mesto bez papine saglasnosti drugoga izabrali. Papa Grgur VII se razbe-
sneo zbog takvog postupka.
Mle~ani su Dubrovnik osvojili i 1171. godine, ratuju}i protiv Vizanti-
je, ali su ga Vizantinci povratili ve} slede}e godine. U znak zahvalnosti za
tada iskazanu dubrova~ku lojalnost, car Manojlo I Komnen Dubrov~anima je
dodelio status gra|ana Carigrada. Godine 1185. Stefan Nemawa je vr{io op-
sadu Dubrovnika i u jednom trenutku prodro unutar gradskih zidina i oteo pap-
ske bule o prostirawu crkvene vlasti dubrova~kog nadbiskupa, s obzirom da
je povod za taj sukob bilo Nemawino nastojawe da ukine wegove crkvene nad-
le`nosti nad delovima srpske dr`avne teritorije. Stefan Nemawa i wegov
brat, humski knez Miroslav, 1186. godine potpisali su ugovor o miru sa Dubrov-
~anima koje su predstavqali knez Krva{ i nadbiskup Tribun. Dubrovnik je
tim ugovorom prihvatio pokornost i vernost srpskom vladaru. Ugovor su ra-
tifikovali Veliko plemi}ko ve}e i Narodna skup{tina. Dubrovnik je tim
ugovorom prakti~no inkorporisan u srpsku dr`avu, a wegovi gra|ani na ce-
lom wenom prostoru stekli su puna dr`avqanska prava. Uz to je sa~uvao punu
unutra{wu autonomiju.
Dubrov~ani su 1192. godine priznali vrhovnu vizantijsku vlast. Nepri-
jateqstva sa srpskim vladarima ponovo su bila aktuelna 1196. godine istim po-
vodom, s obzirom da je Nemawin sin Stefan barskom biskupu nastojao priba-
viti mitropolitansku crkvenu vlast, ~emu su se Dubrov~ani suprotstavqali
nastoje}i da i daqe wihov nadbiskup bude nadle`an za celu Srbiju. Sukob ni-
je dugo trajao, a 1199. papa je priznao barsku metropolitansku nadle`nost, iz-
uzimaju}i stonsku i trebiwsku biskupiju koje ostado{e pod vla{}u dubrova~-
kog nadbiskupa. Mleta~ka flota je, 1205. godine, na prevaru uhvatila dubro-
va~kog kneza Damjana Judu, koga su mnogi Dubrov~ani osporavali, kako se kne-
zom samovoqno proglasio. On se ubio na mleta~kom brodu, a Mle~ani su bez
borbe ovladali Dubrovnikom i narednih 150 godina sami postavqali kneza kao
141
sopstvenog guvernera sa mandatom od dve godine. Po{to su Mle~ani Dubrov-
~anima ispostavqali sve ja~e finansijske zahteve, Dubrovnik se 1231. godine
pobunio i odustao od preuzetih obaveza. Podr{ku mu je pru`ila Srbija. Sle-
de}e godine su opet sagli glavu pred Mlecima i obavezali se na pokornost. Du-
brovnik se od 1265. na{ao u trogodi{wem ratu sa srpskim kraqem Stefanom
Uro{em I, a 1266. potresali su ga i unutra{wi nemiri protiv kneza Ivana Kvi-
rinija, koga su Dubrov~ani proterali iz grada, ali nisu imali snage da se mle-
ta~ke vlasti oslobode. Mle~ani su 1272. Dubrovniku nametnuli gradski sta-
tut prema kome je knez imao prava da sam sebi odredi zamenika koji se zvao vi-
kar, kao i da formira Malo ve}e tako {to }e izabrati kao wegove ~lanove pet
sudija i {est ve}nika. Malo ve}e je kao svojevrsna vlada daqe postavqalo sve
ostale slu`benike, ali i ~lanove Velikog ve}a. Tek 1320. godine ~lanovi Ve-
likog ve}a su postali svi punoletni plemi}i. To je u izvesnoj meri ograni~i-
lo kne`evu samovoqu i stvorilo uslove da se, s vremena na vreme, Veliko ve-
}e otvoreno suprotstavi knezu. Propisano je bilo da u slu~aju takvog spora ko-
na~nu odluku donosi centralna mleta~ka vlast.
b) Pod ugarskim vrhovnim suverenitetom
Gra|anski nemiri, kao izraz narodnog nezadovoqstva mleta~kom upravom,
desili su se i 1285. godine. Mle~ani su sve vi{e nastojali da pove}aju carine
i da`bine, nametnute dubrova~kim trgovcima i relativno autonomnim orga-
nima vlasti. Godine 1325. do{lo je do sukoba Dubrov~ana sa srpskim kraqem Ste-
fanom Uro{em IIIDe~anskim, a mleta~kim posredovawem naredne godine je do-
{lo do pomirewa. Ali, novi sukob je izbio ve} 1327. godine. Dubrov~ani su, 1331.
godine, odbili da se prikqu~e Mle~anima u odbrani Kor~ule koju je ugro`a-
vao bosanski ban Stefan Kotromani}. Me|utim, u~estvovali su na mleta~koj
strani u gu{ewu zadarske pobune 1345. godine, koja je izbila uz podr{ku ugar-
skog kraqa Ludovika. Pobuna je likvidirana 1348, a iste godine Dubrovnik je
ugrozila epidemija kuge, koja je harala celom Evropom. Ludovik je sklopio sa-
vez sa \enovom, a \enova je prekomerno uveli~ala mleta~ku flotu, pa je ugar-
ska vojska uspevala da osvoji nekoliko dalmatinskih gradova 1357. godine. Sle-
de}e godine Mle~ani su Dubrov~anima po prvi put pru`ili punu slobodu tr-
govine i mleta~ka gra|anska prava, ali je to bio samo izraz wihove slabosti i
`eqe da bar Dubrovnik sa~uvaju pred najezdom Ma|ara. Zadarskim mirom 1358.
godine Mle~ani su se odrekli i Dubrovnika, dok su Dubrov~ani odmah posla-
li izaslanike ma|arskom kraqu u poku{aju da izdejstvuju {to povoqnije uslo-
ve vazalstva, ~iju prirodu uop{te nisu dovodili u pitawe. Priznat je vrhovni
suverenitet ugarskog kraqa, utvr|en godi{wi porez od petsto dukata koji }e
Dubrovnik uredno pla}ati i propisane dubrova~ke obaveze u slu~aju narednih
ratova. Ugarski kraq se obavezao da po{tuje sve ranije dubrova~ke privilegi-
je, kao i da brani Dubrovnik od ra{kih i bosanskih vladara, ali i da Ma|ari-
ma preusmeri da`bine koje je do tada wima pla}ao.
Povodom povlastice koju je bosanski ban Matej Ninoslav 1235. godine iz-
dao Dubrovniku, izrazito hrvatski orijentisan autor Vinko Foreti}, na mno-
gim mestima spreman da neuverqivo pretpostavqa ili naga|a tra`e}i hrvat-
ski upliv i tamo gde ga istorijski ili etni~ki nikada nije bilo, ipak prizna-
142
je: “S etni~kog je gledi{ta va`no da Matej Ninoslav Dubrov~ane naziva Vla-
sima, {to zna~i da je u Dubrovniku tada jo{ bila prete`na ve}ina romanskog
stanovni{tva. Stanovnika Bosne, koja je tada osim male prvobitne Bosne ob-
uhva}ala jo{ i Usoru, Soli i prvobitni deo Dowih Krajeva, naziva Srbinom,
{to je razumqivo, jer je ta Bosna i u takvim granicama bila etni~ki srpska
zemqa, dok se na zapadu od we, dakle u dana{woj zapadnoj Bosni, prostirala
Hrvatska sa ~istim hrvatskim stanovni{tvom. Nova konkretna odredba, ko-
ju ne nalazimo u poveqi Kulina bana, tra`i da u slu~aju spora zbog dugova vje-
rovnik Srbin-Bosanac tu`i Vlaha-Dubrov~anina pred dubrova~kim knezom,
a vjerovnik Vlah-Dubrov~anin du`nika Srbina-Bosanca pred banom. (Povi-
jest Dubrovnika do 1808., kwiga prva, “Nakladni zavod Matice hrvatske”, Za-
greb 1980., str. 81.)
Polo`aj Dubrovnika pod ugarskom vla{}u bio je mnogo podno{qiviji ne-
go pod mleta~kom. Kad bi Ma|ari ratovali sa Srbima to nije automatski oba-
vezivalo Dubrov~ane da stupe u ratna dejstva. Izme|u 1358. i 1363. godine Du-
brov~ani su najvi{e problema imali sa srpskim oblasnim velika{em Voji-
slavom Vojinovi}em, gospodarem Travunije i Konavala, ali su imali dobre od-
nose sa zetskim Bal{i}ima. Onogo{tanskim sporazumom, 1362. godine, car
Uro{ je Dubrov~anima obnovio sve ranije privilegije. Od 1368. Travunijom
i Konavlima je vladao Nikola Altomanovi} koji se ubrzo sukobio sa Dubrov-
~anima, ali su oni ostali u dobrim odnosima sa carem Uro{em i kraqem Vu-
ka{inom Mrwav~evi}em. Me|utim, Altomanovi} je u me|uvremenu toliko oja-
~ao da je Dubrovnik pristao, 1372. godine, dakle, posle smrti Uro{eve i Vu-
ka{inove, da wemu pla}a tradicionalni svetodmitarski danak. Ve} slede}e
godine Altomanovi} je pora`en u sukobu sa knezom Lazarom i banom Tvrtkom,
pa je svetodmitarski danak pre{ao na \ura|a Bal{i}a, koji je ovladao dubro-
va~kim zale|em. On se sve~ano obavezao da }e se odre}i tog danka kad se srp-
sko carstvo obnovi. I sa banom Tvrtkom Dubrov~ani su imali dobre odnose,
a on ih je 1375. godine Bobova~kom poveqom oslobodio obaveze pla}awa ca-
rine. Tvrtko je 1377. ovladao Travunijom i Konavlima. Novom poveqom, 1378.
godine, Tvrtko je obnovio sve povlastice koje su Dubrov~anima davali pret-
hodni srpski vladari, a oni su wemu od tada pla}ali svetodmitarski danak kao
krunisanom kraqu Srbije. Obaveza je ostala sve do definitivne propasti bo-
sanske dr`ave.
Dubrovnik je od 1378. do 1381. u~estvovao u ratu koji je ugarski kraq Lu-
dovik sa svojim saveznicima, \enovom i Padovom, vodio protiv Mletaka. I
sam se ose}ao ugro`enim, jer je Kotor ve} pao u mleta~ke ruke, a Dubrov~a-
ni su s posebnim entuzijazmom svoja ratna dejstva usmeravali protiv Koto-
ra, potenciraju}i razloge starog rivalstva. Time su poremetili odnose sa kra-
qem Tvrtkom koji je pomagao Kotorane. Ratna dejstva su prestala kad se Ko-
tor otrgao od mleta~ke prevlasti i priklonio ugarskom kraqu. Me|utim, ne-
prijateqstva sa Tvrtkom su nastavqena zbog wegove namere da izgradi grad
i luku Herceg Novi. Dubrov~ani su po svaku cenu nastojali da sa~uvaju sop-
stveni monopol u trgovini soqu. U tom ciqu, Dubrovnik je u nekoliko navra-
ta inicirao i stvarawe saveza dalmatinskih gradova, ali bez zna~ajnijih re-
zultata, osim po pitawu uni{tewa jadranskih gusara. Turci su, 1386. godine,
po prvi put prodrli u dolinu Neretve i to je motivisalo Tvrtka i Dubrov-
143
~ane da poprave me|usobne odnose. Odnosi su bili relativno dobri i sa Tvrt-
kovim naslednicima Stefanom Dabi{om, Jelenom Grubom i Stefanom Osto-
jom. Uz to su se Dubrov~ani svrstali uz ugarskog kraqa @igmunda protiv hr-
vatskih pobuwenika predvo|enih Stjepanom Lackovi}em, koji su {urovali
sa Ladislavom Napuqskim. Izme|u kraqa Ostoje i Dubrov~ana dolazi do ra-
ta 1403. godine, kad je Dubrovnik odbio da srpskom bosanskom vladaru vrati
primorske zemqe.
Kad je Ostoja svrgnut sa kraqevskog prestola i na wegovo mesto do{ao
Tvrtko II,odnosi sa Dubrovnikom su popravqeni, ~emu su doprineli oblasni
srpski feudalni gospodari Sandaq Hrani} i Pavle Radenovi}. Dubrov~a-
ni su u tom periodu ~e{}e pribegavali jednom vrlo pametnom sredstvu ve-
zivawa okolnih srpskih feudalnih gospodara za svoje interese daruju}i im
dubrova~ko plemstvo, ku}u u gradu i pravo azila, s obzirom da su wihovi po-
liti~ki polo`aji redovno bili nestabilni. Godine 1409. u velikoj pomor-
skoj bici kod Kor~ule Dubrov~ani su porazili flotu Ladislava Napuqskog,
ali su odbili zahtev ugarskog kraqa @igmunda da stupe u rat protiv Mle-
~ana, kojima je Ladislav prethodno prodao sve dalmatinske gradove i celu oba-
lu. Posredstvom Stefana Lazarevi}a i wegovog uticaja na turskom dvoru, Du-
brov~ani su i od Turaka izdejstvovali brojne trgova~ke povlastice. Sandaq
Hrani} je, 1419. godine, Dubrov~anima ustupio svoj deo Konavla, a Radoslav
Pavlovi} svoj, {to je potvrdio kraq Stefan Ostoji}. Radoslav Pavlovi} se
uskoro pokajao pa je svoj deo tra`io natrag i 1430. se sukobio sa Dubrov~a-
nima i porazio wihovu vojsku, otpo~iwu}i tako trogodi{wi Konavoski rat.
Po{to je Radoslav ve} bio turski vazal sultan je stao na wegovu stranu, ali
se slede}e godine, verovatno usled podmi}ivawa, priklonio Dubrovniku. Sul-
tan se, 1432. godine, predomislio i nalo`io da se mir postigne na osnovu po-
stoje}eg stawa.
Godine 1441. dubrova~ki poslanici na Porti su bili izlo`eni pritisci-
ma da Dubrovnik i sultanu pla}a hara~, kao i okolnim hri{}anskim vladari-
ma, {to su oni uporno odbijali. Ipak je 1442. godine sklopqen me|udr`avni
ugovor po kome su se Dubrov~ani obavezali da svake godine poklone sultanu
1.000 dukata, a zauzvrat su stekli pravo trgovine i svi wihovi dotada uhap{e-
ni trgovci su oslobo|eni, a zaplewena roba im je vra}ena. Narednih godina su
Dubrov~ani u~estvovali u antiturskim ratovima hri{}anskih zemaqa, ali bez
zna~ajnijeg uspeha, pa su paralelno s tim nastavili da se poga|aju sa Portom.
Kada je herceg Stefan Vuk~i} Kosa~a stvaraju}i tr`i{te u Herceg Novom ugro-
zio dubrova~ki monopol u trgovini soqu, wihovi me|usobni odnosi su posta-
li veoma zategnuti. Godine 1451. izbio je i rat u kome je Dubrovnik pora`en,
a herceg od Svetog Save u{ao je sa vojskom u Konavle. Zarobio je 400 dubrova~-
kih vojnika i demonstrirao opsadu samog grada. Dubrov~ani su raspisali uce-
nu nude}i kao nagradu za hercegovo ubistvo petnaest hiqada dukata i jo{ 300
godi{we apana`e, ku}u u gradu vrednu 2.000 dukata i pravo dubrova~kog gra-
|anstva. Ipak, herceg je na sultanov zahtev 1452. Dubrovniku vratio Konavle.
Pad Srpske despotovine i Hercegovine pod tursku vlast izazvao je pravu pa-
niku u Dubrovniku. Grad se spremao za odsudnu odbranu i na svim stranama va-
pio za pomo}. Ipak, 1458. godine su postigli trajni sporazum sa sultanom i od
tada pa sve do propasti Dubrovnik je uredno Turcima pla}ao godi{wi hara~.
144
Porta, a i celokupna struktura turske dr`avne vlasti od centra do perife-
rije, pokazali su se veoma pogodni za dokazivawe ume{nosti u podmi}ivawu
kao zanatu koji su Dubrov~ani mnogo ranije usavr{ili.
Po Budimskom miru izme|u Ugarske i Turske iz 1503. godine posebno je
predvi|eno da Dubrovnik, koji je i daqe pod formalnim ugarskim suvereni-
tetom, nastavqa da pla}a zate~ene obaveze sultanu, ali mu se nove obaveze ne
mogu propisivati. Sultan Selim I je 1513. godine carskim fermanom na srp-
skom jeziku, pisanim }irilicom, sve~ano potvrdio sve ranije dubrova~ke po-
vlastice. Kad je sultan Sulejman II krenuo 1521. u rat protiv Ugarske, Dubrov-
~ani su odmah otkazali lojalnost ugarskom kraqu i wegovom izaslaniku zabra-
nili ulazak u grad. Kad su iste godine obave{teni da su Turci zauzeli Beograd,
Dubrov~ani su to propratili po~asnim topovskim salvama sa svih tvr|ava. Po-
bedom u Moha~koj bici, 1526. godine, Turci su definitivno sa Dubrovnika ski-
nuli svaki formalni trag ugarskog suvereniteta. Od tada je taj grad iskqu~i-
vo turski vazal, ali je pored svih privilegija u turskoj imperiji sa~uvao jake
veze sa italijanskim i {panskim dr`avama, pa je svoje trgova~ke aktivnosti
razvijao {irom Mediterana.
v) Vazalstvo turskom sultanu
Novom ugarskom kraqu Ferdinandu Habzbur{kom, 1527. godine Dubrov-
~ani odbijaju da plate godi{wi danak. Prethodno su darovali turskog sulta-
na i putem poslanika mu uputili pisanu poruku u kojoj su istakli da su poklon
poslali “knez i vlastela grada Dubrovnika, najvjerniji hara~ari i sluge we-
govi, u znak na{e vjernosti i velikog veseqa koje osje}a ~itav grad zbog we-
govih uspje{nih i slavnih pobjeda, nama dobrostivo objavqenih wegovim do-
pisom {to nas je, re}i }ete, ispunio rado{}u i utjehom koja se pristoji na{oj
vjernosti i wegovoj dobroj milosti prema nama, zbog ~ega molimo nepresta-
no vje~nog boga da mu udijeli dug `ivot i neprestanu pobjedu protiv wegovih
neprijateqa”. (V. Foreti}, op. cit., kwiga druga, str. 8.) Dubrovnik nije {te-
deo na komplimentima prema Ferdinandu, ali mu novac nije davao. Uostalom,
u novom ratnom pohodu sultan Sulejman je 1529. postavio Ivana Zapoqu za vla-
dara ve}eg dela Ugarske, ali se sada on pojavio i kao pretendent na dubrova~-
ki godi{wi tribut ugarskom kraqu. Dva kraqa sa identi~nim zahtevom, a Du-
brov~ani obavezu izbegavaju velikom diplomatskom spretno{}u i trgova~kom
ve{tinom. Da ne bi na sebe navukli turski gnev, ~ak su i neke svoje plemi}e
napali i progawali, otkriv{i da se bave {pijunskom delatno{}u u korist hri-
{}anskih kraqeva, prvenstveno ugarskog Ferdinanda.
Godine 1538. Ferdinand Habzbur{ki je priznao Jovanu Zapoqi kraqev-
sku titulu nad svim delovima Ugarske, kojim su dominirali Turci, a tu su spa-
dale i Hrvatska, Slavonija i Dalmacija. Posle dve godine Zapoqa je umro, ne-
posredno po ro|ewu sina Jovana @igmunda. Godine 1541. sultan Sulejman de-
finitivno prikqu~i svom carstvu skoro sve ugarske zemqe, s tim {to Zapo-
qinom nasledniku ostavi na vazalsku upravu Erdeqsko vojvodstvo. Dubrov~a-
ni su ponovo sultana uveravali u svoju prekomernu radost zbog wegovih rat-
nih pobeda nad Ferdinandom, a ovu priliku iskoriste da se definitivno otrg-
nu od bilo kakve formalnopravne veze sa Ferdinandovom dr`avom. Dubrov-
145
~anima je mnogo vi{e odgovarao status turskih vazala. Iako su pla}ali ve}i
godi{wi hara~, ipak su imali i neuporedivo vi{i stepen samostalnosti svo-
je republike. Turci su je tretirali kao vazalnu dr`avu, koju su uporno {titi-
li i od Ma|ara i od Mle~ana. Idili~ne odnose remetili su samo poku{aji
{panskog kraqa da dubrova~ke brodove upotrebi u svojim antiturskim poho-
dima. S druge strane, Mle~ani su ~esto upadali na dubrova~ku teritoriju, blo-
kirali grad, otimali brodove i nagovarali svoje hri{}anske saveznike da se
Dubrovnik zauzme. Ipak, uprkos stalnim problemima i povremenim krizama,
dubrova~ka trgovina je cvetala.
Do izvesnog poreme}aja odnosa sa Turcima do{lo je 1565. usled neuspe{ne
turske opsade Malte i opravdane sumwe da se dubrova~ki brodovi nalaze u sa-
stavu protivni~ke {panske flote. Vlast je bila prinu|ena da uvede propise
koji su ograni~avali slobodu trgovaca da kupuju i grade brodove, uz zabranu da
ih iznajmquju zara}enim stranama. Godine 1566. Marin Dr`i} je organizovao
prevratni~ku zaveru, nastoje}i da ukine aristokratsku vladavinu i u republi-
ci i wenim vladaju}im strukturama uravnote`i vlast plemi}a i gra|anskog
sloja, ali i zauzme otvoreni protivturski kurs u spoqnoj politici. Dr`i}a
je u wegovom naumu podr`avala Firenca. Ulazak sna`ne turske flote u Jadran-
sko more motivisao je zaverenike da odustanu od svojih namera. I kad je po~eo
Kiparski rat u kome su Turci nastojali Mle~anima oduzeti to ostrvo, Mle-
~ani su paralelno sa sklapawem saveza sa papom i {panskim kraqem izrazi-
li nameru da usput Dubrovnik zauzmu. Papa je li~no te nemire osujetio, a pad
Kipra naterao je Mle~ane da se zabave drugim problemima. Dubrov~ani nisu
propustili priliku da Turcima jo{ jednom ~estitaju veliku pobedu. Kad je tur-
ska flota 1572. pora`ena kod Levanta, Dubrov~ani su ~estitali zapovedniku
hri{}anske flote Don Huanu od Austrije. Tih godina dubrova~ku teritori-
ju su ugro`avali i sewski uskoci.
Dobri odnosi sa [pancima Dubrov~anima su navukli mr`wu Engleza, pa
je krajem {esnaestog veka engleski poslanik u Carigradu {irio dugo i siste-
matski razne intrige na Porti, zbog kojih je Dubrovnik morao da se pravda ka-
ko je znao i umeo. Do besvesti je izra`avao vernost turskom sultanu, ali su naj-
efikasnija bila podmi}ivawa turskih velikodostojnika. Na mukama je dubro-
va~ka vlada bila i po~etkom sedamnaestog veka, jer su na wu vr{eni pritisci
hri{}anskih vladara da se na razli~ite na~ine ukqu~i u protivturske akci-
je i pokrete na Balkanu, ali se Dubrov~anima nije napu{talo ugodno i blago-
tvorno tursko okriqe, pogotovo zbog stalne mleta~ke opasnosti. Mle~ani Du-
brov~anima bukvalno nisu dopu{tali nijedan naoru`an brod da upute u otvo-
reno more, dok su trgova~kim pravili razne smetwe i ograni~ewa. Uz mleta~-
ku podr{ku na Lastovu je 1602. izbila antidubrova~ka buna, ali su Dubrov~a-
ni na vreme tamo poslali 500 vojnika i tako osujetili nameru Mle~ana da se
iskrcaju na Lastovu. Vo|e pobune osu|ene su na smrt, a neki su pobegli na Kor-
~ulu, koja je od ranije u mleta~kim rukama. Ti pobuwenici su ve} slede}e go-
dine uspeli da se iskrcaju na Lastovo, zauzmu ostrvo i omogu}e nesmetan do-
lazak mleta~ke vojske. Rat su Dubrov~ani nastavili diplomatskim sredstvi-
ma, stekav{i energi~nu tursku, ali i {pansku podr{ku. Mle~ani su morali 1606.
da napuste Lastovo, a Dubrov~ani wegovo stanovni{tvo surovo kazni{e i
opqa~ka{e, pa i ostrvsku tvr|avu poru{i{e.
146
U vreme mleta~ko-{panskog sukoba iz 1617. godine Dubrovnik je bio ugro-
`en od Mle~ana i Turaka, koji su ga optu`ivali zbog prijateqstva sa [pan-
cima, ali je podozrevao i od {panske flote u Jadranskom moru, jer joj nije znao
prave namere. Mle~ani su nasilno uplovqavali u Gru`, pqa~kali dubrova~-
ku obalu, a nastojali i Lokruma da se do~epaju. Godine 1620. uspostavili su pot-
punu morsku blokadu Dubrovnika i redom plenili wegove brodove, ali su usko-
ro morali da se suo~e sa najezdom afri~kih gusara koje je tek 1623. oterala {pan-
ska flota iz Napuqa. Ipak, mleta~ko {ikanirawe Dubrov~ana i sistematsko
ometawe wihovih trgova~kih aktivnosti nastavqeno je i narednih godina, po-
sebno kad je re~ o snabdevawu i trgovini `itom. Mle~ani su, 1631. godine, za-
uzeli Lokrum, ali su ga uskoro napustili. Tek 1635. postignut je dogovor Mle-
~ana i Dubrov~ana kojim su se Dubrov~ani obavezali na pla}awe simboli~-
ne carine, a zauzvrat stekli pravo relativne slobodne trgovine. Novi procvat
Dubrovnik }e do`iveti od 1645. godine, odnosno posle Kandijskog rata izme-
|u Turaka i Mle~ana, {to su qubomorni Mle~ani svojski ometali, ali su i
Turci 1652. zabranili Dubrov~anima da ratuju sa Mlecima. Pojavqivali su
se i turski gusari s mora i razbojnici s kopna, posebno Turci iz Herceg-No-
vog. Ni problem hajduka zadugo nije bio re{en.
Uz to je Dubrovnik 1667. godine zadesio katastrofalan zemqotres. Od ukup-
no {est hiqada stanovnika tada{weg Dubrovnika, poginulo je, prema razli-
~itim procenama, izme|u jedne i dve tre}ine. U gradu je nastao haos, bezvla{}e
i pqa~ka. Poginuo je knez i ve}ina ~lanova Malog ve}a. Posle nekoliko dana,
pre`iveli plemi}i su se samoorganizovali i po~eli obnovu vlasti. Odmah je
spre~eno napu{tawe grada i osuje}ene su `eqe pre`ivelih za iseqewem. Tur-
ci su se dr`ali veoma korektno, pa su budno pazili da neka strana vojska ne is-
koristi zemqotres i po`ar da bi zauzela Dubrovnik. I Mle~ani su mirova-
li, jer im spoqnopoliti~ke okolnosti nisu bile povoqne za zauzimawe grada,
iako su oko wega uporno obigravali, prete}i i obe}avaju}i. Da bi se parira-
lo zahtevima gra|ana da se reformi{e oblik dr`avnog ure|ewa ukidawem ari-
stokratske republike i uspostavqawem op{tenarodne, nekolicini najugled-
nijih gra|anskih porodica dodeqeno je plemstvo, pa je nezadovoqstvo splaslo.
Mle~ani su krajwe podmuklo nastojali da iskoriste dubrova~ke nevoqe
i preuzmu primat u trgovini s Turcima, ~ak i tako {to su organizovano upu-
}ivali razbojni~ke bande na dubrova~ku teritoriju kako bi op{ta pometwa
bila jo{ nepodno{qivija. Porta je, ipak, uz tradicionalno podmi}ivawe we-
nih velikodostojnika, odlu~ila da za{titi Dubrovnik odre|uju}i ga za jedi-
nu luku preko koje }e se obavqati turska trgovina. Da bi {to vi{e napako-
stili, Mle~ani su u vi{e navrata organizovano {irili la`ne glasine o epi-
demiji kuge u Dubrovniku, kako bi odvratili trgovce od kori{}ewa wegovih
luka. Te{ki problemi u odnosima sa Turcima izbili su kada se pohlepni ve-
liki vezir Karamustafa dosetio da 1678. godine zahteva od Dubrov~ana ogro-
man nov~ani iznos na ime neovla{}ene tridesetogodi{we dubrova~ke napla-
te carine turskim trgovcima. S obzirom da su Dubrov~ani takvih nameta bi-
li oslobo|eni na turskoj teritoriji, pojavila se i opasnost da Turci zauzmu
Dubrovnik, ali je slede}e godine izbio rusko-turski rat koji je zaokupio sul-
tanovu pa`wu. Ipak su Dubrov~ani bili prisiqeni da izvestan iznos, mnogo
mawi od prvobitnog, plate velikom veziru. Posle velikih muka i nevoqa, uce-
na i hap{ewa izaslanika, situacija se smirila 1682. godine uz velike dubro-
147
va~ke finansijske `rtve. Ve} slede}e godine Karamustafa je do`iveo te`ak
poraz pri opsadi Be~a, pa je Dubrovnik poslao izaslanika da tra`i da austrij-
ski car i ma|arski kraq Leopold I Habzbur{ki preuzme vrhovnu vlast nad Du-
brova~kom republikom.
O tome je potpisan i ugovor 1684. godine, kojim je obnovqen stari ugarski
danak, ali sa odlo`enom primenom, kad se turska vojska ukloni iz dubrova~-
ke okoline i klauzulom tajnosti kako se Turci ne bi dodatno iritirali. Ha-
ra~ Turcima su nastavqali da pla}aju kao da se ni{ta nije desilo, ali od 1686.
pla}ali su i ugarski danak do 1699. godine. Dok su Austrijanci bili okupira-
ni ratom protiv Turaka, Mle~ani su ponovo na razli~ite na~ine ugro`avali
Dubrovnik, spre~avali mu uvoz hrane, ometali trgovinu, spremali se da zauzmu
Popovo poqe i Trebiwe u dubrova~kom zale|u, pa su u jednom trenutku i uspe-
li. Karlova~kim mirom su to ipak morali da napuste i Dubrovnik je opet bio
s kopna okru`en turskom teritorijom. Za Dubrov~ane je bilo najva`nije da nig-
de nemaju kopnenog dodira sa mleta~kom teritorijom. Uz to su im Turci znat-
no smawili godi{wi hara~.
Dubrov~ani su 1709. godine uspostavili vezu i sa ruskim carem Petrom Ve-
likim, oslovqavaju}i slavnog vladara svojim sunarodnikom sa kojim ih vezu-
je zajedni~ki jezik. Me|utim, kad je car 1711. pozvao na rat protiv Turaka, her-
cegova~ki i crnogorski Srbi listom se odazva{e, dok su Dubrov~ani zauzeli
stav neutralnosti. Grof Sava Vladislavi} je po nalogu ruskog cara 1717. po-
setio Dubrovnik i zahtevao da se u gradu napravi pravoslavna crkva, {to su
Dubrov~ani odbili, kao i obi~no, preplavquju}i carskog izaslanika i zname-
nitog hercegova~kog Srbina bujicom snishodqivih komplimenata. Slede}ih
decenija Dubrov~ani su uspeli uz obilatu tursku diplomatsku pomo} da sma-
we mleta~ki pritisak i da`bine na transport Jadranskim morem smawe na mi-
nimum. Sa svoje strane su se otvorenije deklarisali kao podanici turskog sul-
tana, jer im je to donosilo ogromnu materijalnu korist na osnovu trgova~kih
privilegija, ali i sigurnu vojnu za{titu, uprkos povremenoj osionosti okol-
nih turskih aga i begova.
g) Sumrak i slom Dubrovnika
Polovinom osamnaestog veka sve o~iglednije Dubrovnik zahvataju dekadent-
ni procesi i tendencije, posebno u politi~koj, kulturnoj i moralnoj sferi zbog
dotrajalosti aristokratskog ure|ewa i svojevrsnog biolo{kog izro|avawa ple-
mi}kih porodica. Sukobqavali su se i pripadnici stare i nove vlastele. Su-
kobi su eskalirali 1762. godine izra`avaju}i striktnu podeqenost dva tabo-
ra, a ve} slede}e godine dovedo{e do potpune blokade funkcionisawe svih dr-
`avnih institucija i anarhije u gradu, ali bez gra|anskih nemira i haosa. Usko-
ro je deo pripadnika stranke starih plemi}kih porodica pri{ao novim i vlast
je ponovo uspostavqena, ali bolni presedan je uzdrmao politi~ko samopouzda-
we male republike. Uvedeno je `rebawe kao na~in izbora funkcionera, {to
svedo~i koliko je nepoverewe bilo prisutno i posle kompromisa.
U vreme rusko-turskog rata pojavila se 1770. ruska flota u Jadranskom mo-
ru. S obzirom da je mnogo dubrova~kih brodova bilo anga`ovano na prevozu voj-
ske, ratnog materijala i hrane za Turke, Rusi su po~eli da zaustavqaju wihove bro-
148
dove i zahtevaju potpunu neutralnost. Po{to je nastavqeno anga`ovawe dubro-
va~kih brodova na turskoj strani, carica Katarina je Dubrovnik proglasila ne-
prijateqskom dr`avom. Ve}i broj dubrova~kih brodova, koji su ustupqeni na ko-
ri{}ewe Turcima, Rusi su uni{tili ili te{ko o{tetili. Uzaludna su bila na-
stojawa dubrova~kih emisara na petrogradskom dvoru, jer su neprijateqstva pre-
stala tek sklapawem Ku~uk-Kajnaryijskog mira kojim su Rusi stekli pravo slo-
bodnog prolaska svojih trgova~kih brodova kroz Bosfor i Dardanele. Dubrov-
nik je pristao na stalnog ruskog konzula u gradu, za uni{tene brodove i imovi-
nu nije dobio nikakvu od{tetu. Izgubio je ukupno pedeset brodova.
Pojava Napoleona Bonaparte na svetskoj istorijskoj pozornici bila je od
sudbonosnog zna~aja za Dubrova~ku republiku. Prvo je Kompoformijskim mi-
rom Austrija preuzela sve mleta~ke posede na isto~noj obali Jadranskog mo-
ra. I Francuska i Austrija su tada obe}avale punu za{titu nezavisnosti Du-
brovnika. U samom Dubrovniku do{lo je do politi~ke uznemirenosti i pode-
la na simpatizere i protivnike francuskih revolucionarnih tekovina. Ve}
slede}e, 1798. godine, Francuzi su od Dubrov~ana iznudili ogroman nov~ani iz-
nos na ime zajma koji nisu nameravali da vrate. Republiku }e to iz temeqa fi-
nansijski zaquqati. Godine 1799. izbila je buna nezadovoqnih konavoskih se-
qaka, koji vi{e nisu mogli da trpe kmetovske stege i samovoqu plemi}a ~iji
su apetiti bili sve ve}i, jer se po bogatstvu odavno nisu mogli meriti sa gra-
|anskom klasom okrenutom pomorstvu i trgovini. Seqacima je prekipelo ka-
da je vlast propisala obavezu kupovawa odre|ene koli~ine soli samo od dr`a-
ve. Vlada je zatra`ila od austrijske i turske vojske da na konavqanskoj grani-
ci demonstriraju vojnu pretwu, kako bi se seqaci pokolebali i primirili, {to
je imalo samo delimi~an uspeh. U isto~nom delu Konavala po~eli su da se ja-
vqaju otvoreni zahtevi za prikqu~ewe Austriji, a pojavila se sumwa da su
Austrijanci celu pobunu inicirali. Naredne godine buna je splasla, a weni pred-
vodnici izbegli, imovina im je oteta, a dvojica su ubijena. Prinudna prodaja
soli ipak je obustavqena, a pravni status seqaka donekle regulisan.
Dubrov~ani su 1803. godine ponovo zao{trili odnose sa Rusijom zbog senat-
ske odluke da pravoslavni sve{tenik samo dva puta godi{we mo`e dolaziti i
obavqati slu`bu u Srpskoj pravoslavnoj crkvi koja je 1790. podignuta van grad-
skih zidina. Pri svakom dolasku mogao se zadr`ati najvi{e osam dana. Crkvu
su koristili ruski konzul i ostali carski podanici. Spor je 1804. delimi~no
izgla|en, a na pravoslavnoj crkvi je postavqen ruski carski grb. Me|utim, no-
vu opasnost je predstavqao car Napoleon kome je Austrija Po`unskim mirom
ustupila Istru, Dalmaciju i Boku Kotorsku. Rusija je bila br`a, pa je zajedno
sa crnogorskim Srbima 1806. zaposela Boku. Po{to je francuska flota bila
znatno slabija od engleske i ruske, Francuzi su odlu~ili da kopnenim putem,
preko teritorije Dubrova~ke Republike pri|u Boki. Rusi su od Dubrovnika zah-
tevali apsolutnu neutralnost, a Francuzi su zahtevali veliki finansijski za-
jam. Napoleon je odlu~io da Dubrovnik okupira i tako prekrati wegova diplo-
matska vrludawa. Srbi su iz Boke odmah u{li u Konavle i zapo~eli sukobe sa
Francuzima. Odmah su se i Rusi prikqu~ili, oterali Francuze sve do gradskih
zidina i tad zapo~e rusko-srpska opsada grada, uz pomorsku blokadu. Pri odla-
sku odveli su sve dubrova~ke brodove iz gru{ke luke. Okr{aji su nastavqeni
na podru~ju Konavla. Carevi Aleksandar i Napoleon su 1807. sklopili Tilzit-
149
ski mir. Dubrov~ani su tada, u uslovima francuske okupacije, razvili inten-
zivnu diplomatsku aktivnost da bi spasili svoju republiku. Glavnokomanduju-
}i francuske vojske, general Marion, 1808. godine saop{tio je odluku o ukida-
wu Dubrova~ke republike, {to je odmah i sam Nepoleon pismeno potvrdio.
d) Engelovo istra`ivawe dubrova~ke istorije
Johan Kristijan fon Engel je svoju “Povest Dubrova~ke Republike” obja-
vio u Be~u 1807. godine, dakle godinu dana pred propast dubrova~ke dr`ave. Kwi-
gu je preveo sa nema~kog na srpski jezik dubrova~ki katoli~ki kanonik Ivan
Stojanovi} i objavio 1903. u Dubrovniku u izdawu Srpske dubrova~ke omladi-
ne, u okviru wene “Srpske dubrova~ke biblioteke”. Kwigu je {tampala Srp-
ska dubrova~ka {tamparija ~iji je vlasnik bio A. Pisari}. U Dubrovniku je
1923. godine iza{lo i drugo izdawe, a tre}e, kao reprint, 1998. na Cetiwu kao
publikacija “Svetigore”. Mada Dubrov~ani nisu bili skloni teokratskom ure-
|ewu i spre~avali su preterano me{awe Rimokatoli~ke crkve u dr`avna i po-
liti~ka pitawa, a nisu bili gadqivi ni na islam ni na bilo koju drugu vero-
ispovest, Engel u predgovoru kwige dubrova~ku averziju prema pravoslavqu
obja{wava nekim proro~anstvom Svetog Frawe Asi{kog iz 1220. godine, pre-
ma kojoj }e se Dubrovnik odr`ati sve dok u wemu ne `ive pravoslavci, odno-
sno ne slu`e wihovi sve{tenici.
Engel navodi da su Srbi izme|u 630. i 640. godine naselili Zahumqe i Tra-
vuniju, u susedstvu Epidaurusa, koji je razoren 656. godine pomorskim napadom
Saracena, dok je bio u neprijateqstvu sa Srbima. Ipak, travunski vojvoda So-
limir je omogu}io da se deo pre`ivelog romanskog stanovni{tva naseli na pod-
ru~ju ispod srpske dubrave koje su Srbi nazivali Dubrovnikom. Naseqeni epi-
dauruski Romani su ga zvali Raguzom. Engel isti~e u napomeni da “u Crnoj Go-
ri ima i danas neko seoce, koje se zove Dubrovnik, ba{ po svojoj {umovitosti.”
(str. 6.) Stari srpski naziv za hrast je dub, pa je verovatno re~ o hrastovoj {u-
mi. Narednih vekova, kako se Dubrovnik gradio i {irio u wega se uselio ve}i
broj romanskih stanovnika drugih dalmatinskih gradova, koje su sve vi{e Ava-
ri ugro`avali, a kasnije Hrvati. Tome su doprineli i stalni sukobi rimskih
i vizantijskih careva oko prevlasti na isto~noj obali Jadranskog mora. I pr-
vobitno ure|ewe bilo je tipi~no rimsko, patricijsko, a jezik latinski. “Do je-
danaestog vijeka se u Dubrovniku govorilo osobito italijanski. Tek docnije mo-
go{e srpsko-slavenski doseqenici, koji prido|o{e u velikom broju, nadvlada-
ti jezik italijanski i uvesti neku zajednicu italijanskog i slovenskog jezika,
koji jo{ i sad `ivi u Dubrovniku”. (str. 7.) Za prva poqa i vinograde koje su Du-
brov~ani obra|ivali van gradskih zidina, travunskim i zahumskim vladarima
su pla}ali godi{we po trideset zlatnika. “Pla}awe ovog danka oslobodi Du-
brov~ane u isto doba i od pa~awa slovenskog u unutra{wu wihovu vladavinu.
Uzajamna trgova~ka sveza s ovijem srpskijem narodima bila je isto korisna i za
jedne i za druge, te se ~ini jo{ da se Dubrovnik do skoro okoristio svojijem po-
lo`ajem za brodarstvo i trgovinu niz Primorje.” (str. 7.)
Kod Engela nailazimo i na podatak da su `upani Travunije i Zahumqa oko
868. godine slali svoju vojsku dubrova~kim brodovima u Apuliju da bi pomogli
vizantijskom caru Vasiliju u borbi protiv Saracena. U vreme najezde bugarskog
150
cara Borisa 890. godine, koji je opusti{io skoro celu Srbiju, pa i Travuniju,
sin travunskog `upana Pavlimir sa velikim brojem plemi}a, sve{tenika i bo-
gatih stanovnika sklonio se u Dubrovnik, {to je naglo uve}alo grad, utvr|e-
wa i zemqi{te trgova~ko. “Iz zahvalnosti na dobrom pri~eku, sagradi Pavli-
mir na sred grada crkvu sv. prvomu~eniku Stjepanu, koji se slavi nadasve me|u
Srbima, u koji hram i po vijestima cara Konstantina bjehu polo`ene mo{ti
sv. Ponkracija. Pavlimir se do nekoliko vremena povrati u svoju otaybinu, ali
re{i da ostavi u Dubrovniku vi{e Travuwana, koji se u wemu o`eni{e i na-
stani{e. Tako se ve} iz rana pomije{a krv rimsko-italijanska sa srpsko-sla-
venskom. Dubrova~ko slavensko narje~je i sad je jo{ najsrodnije srpskome.” (str.
10-11.) I kod Engela nailazimo na podatke “da je Stjepan Vojislav, obnoviteq
Srbije i wen osloboditeq od vrhovne vlasti vizantijske oko g. 1040, 1050, iz pri-
jateqstva prema Dubrov~anima, wima darovao @upu, Rijeku, Gru` i cijelo pri-
morje do Ora{ca – plodni predio. Isto tako dare`qiv ka`u da je bio i Stje-
panov sin Mihajil (1050-1080) prema Dubrov~anima, svojijem saveznicima. On
im darova otoke Kolo~ep, Lopud i [ipan.” (str. 16-17.)
Kad su 1073. Dubrov~ani svrgnuli svog biskupa Vitalija zbog nasilni{tva
i nemorala, strpali su ga u zatvor, ~emu se surpotstavio papa Grgur VIII, srp-
ski vladar Mihailo je intervenisao i kod pape izdejstvovao da se `eqe Dubrov-
~ana usli{e i za novog biskupa postavi wihov sve{tenik Petar. Istorijski
arhivi bele`e da su Dubrov~ani srda~no ~estitali ugarskom kraqu Ladisla-
vu kad je do nogu potukao hrvatske feudalce i ubio kraqa Petra Sva~i}a i po
poslanicima mu uputili skupocene darove. Na isti na~in su postupili i ka-
da je slede}i ugarski kraq Koloman zauzeo najve}i deo Dalmacije 1105. godi-
ne, ukqu~uju}i i Zadar. Engel daqe navodi kako je u dvanaestom veku, kad su se
srpski vladari definitivno opredelili za pravoslavnu varijantu hri{}an-
stva, mnogo katolika iz Srbije iselilo u Dubrovnik. Sli~no se desilo i u vre-
me {irewa bogumilstva u Bosni.
Karakteristi~an je i slu~aj despota \ur|a Brankovi}a koji je 1440. izbe-
gao u Dubrovnik. Kako pi{e Engel, turski sultan je zahtevao da mu ga Dubrov-
~ani izru~e obe}avaju}i im da mogu zadr`ati svo despotovo blago, biti oslo-
bo|eni pla}awa turskog hara~a za sva vremena, pove}awe teritorije i za{ti-
tu Porte. U suprotnom, pretio je razarawem, ali Dubrov~ani nisu pristali
na tu ucenu, nego su \ur|a Brankovi}a sigurnim putem ispratili za Ugarsku.
“Sam Murat cijewa{e Dubrov~ane, {to ~uvahu tako tvrdo pravo gostoprim-
stva; on dr`a{e da dr`ava, u kojoj se dr`i do vjernosti i vjere, koliko god ma-
lena bila, zaslu`uje da `ivi i do najpotoweg vremena; ipak ne prezre veliku
svotu novaca, koju mu Dubrovnik ponudi na umirewe.” (str. 77.)
Engel detaqno prikazuje nesre}u koja je Dubrovnik zadesila epidemijom
kuge 1526., zemqotresom 1667., ali i gu{ewem slovenskog i srpskog duha pre-
vagom jezuita krajem sedamnaestog i po~etkom osamnaestog veka. Jezuitska in-
telektualna prohibicija je bila tako jaka da je zabrawivano {tampawe kwi-
ga na srpskom jeziku, ~itawe francuske literature, a 1724. godine Senat je na-
redio da se javno spali jevrejska sveta kwiga Talmud. Te godine je odbijen i zah-
tev srpskog plemi}a i ruskog grofa Save Vladislavi}a da pored svoje ku}e, u
svom vrtu, sagradi pravoslavnu kapelu u kojoj bi sahranio svoju staru majku, ko-
joj se smrt pribli`avala.
151
 Prevode}i Engelovu “Povijest Dubrova~ke Republike”, Ivan Stojanovi}
je tu kwigu dopunio svojim radom “Najnovija povijest Dubrovnika”. On detaq-
no opisuje dubrova~ke prilike pod francuskom situacijom, rusko-srpsku op-
sadu grada, priklawawe stanovnika Kor~ule i Bra~a Dubrov~anima itd. Kad
je Napoleon pora`en, Dubrov~ani se ponada{e da bi mogli da obnove svoju re-
publiku, s obzirom da dubrova~ku teritoriju jo{ nije zaposela Austrija, a ni-
je ni pomiwan u Po`unskom ugovoru kao mleta~ko-italijanski posed. Gra|a-
ni i seqaci podigo{e 1813. pobunu protiv francuskih okupatora, na podsti-
caj Engleza, koji su oslobodili Lastovo, Slano, [ipan i Lopud i tamo vrati-
li u dejstvo dubrova~ke zakone. Englezi su la`no obe}ali obnovu nezavisno-
sti, a neki vi|eniji dubrova~ki plemi}i tajno su {urovali sa Austrijancima.
Kad se s vojskom pojavio austrijski general Milutinovi} prevari Dubrov~a-
ne kad u Gru`u izvesi i dubrova~ku zastavu sa austrijskom i engleskom. Senat
se sastao u januaru 1814. i odlu~io o preduzimawu konkretnih diplomatskih i
vojnih mera kako bi se postiglo obnavqawe dr`avne samostalnosti. Dubrov-
~ani se i u samom gradu pobuni{e protiv Francuza i natera{e ih na predaju,
pa s klicawem republici na zidine oka~i{e dubrova~ke zastave. Austrijan-
ci ipak zajedno sa Englezima u|o{e u grad i preuze{e upravu. Stojanovi} po-
sebno prime}uje da je austrijska vojska skoro u celosti sastavqena od Hrvata,
koji su posebnu netrpeqivost iskazivali prema simbolima dubrova~ke samo-
stalnosti. Da tragedija bude ve}a, komandovao im je pravoslavac, general Mi-
lutinovi}. Svi plemi}i su pohap{eni, a katoli~ki sve{tenici su se u martu
javno zakleli na vernost austrijskom caru. Dubrova~ki poslanik je 1815. pro-
teran iz Be~a, a da mu nije dozvoqeno ni da priviri u~esnicima Be~kog kon-
gresa koji je Dubrovnik definitivno dodelio Austriji. Austrijski car je ta-
ko stekao jo{ jednu titulu – dubrova~kog vojvode.
Austrijanci su u gradske strukture vlasti ukqu~ili gra|ane, s obzirom
da su ih plemi}i potpuno bojkotovali, izvrgavali ironiji i blagom ruglu. Ipak,
patricijskim porodicama ubijena je `ivotna radost, ~ak i sama voqa za `ivo-
tom, pa se odado{e pasivnoj rezistenciji i duhovnom mrtvilu, prikrivenom na-
padnom i preteranom pobo`no{}u. Lamentiraju}i nad tu`nom dubrova~kom
sudbinom, Stojanovi} u prvi plan stavqa srpski etni~ki karakter drevnog gra-
da. “Stari senat, po krvi gotovo vas od rimskijeg porodica, na|e se na svrhu pet-
naestoga vijeka i u {esnaestomu opkoqen od naroda srpskoga. Povjest ka`e, da
su ova dva naroda, rimski i srpski, u prvo doba bila razdijeqena; svaki sa svo-
jom zastavom napose: Srbi sa zatavom Sv. Sr|a, a Rimqani Sv. Zenobija. Kad
je Srpstvo sve oplimelo, pleme rimsko, koje je gospodovalo, na|e da je svijesna,
politika da se zamije{aju u navadama i obi~ajima u jedan narod, i da pometnu
i Sv. Sr|a i Sv. Zenobija, te se slo`i{e pod jednoga tre}ega sveca, Sv. Vla-
ha.” (str. 275.) On daqe kazuje kako su se stare rimske porodice sasvim posrbi-
le, {to nije prvi slu~aj u istoriji da su vladari prisvojili jezik i obi~aje svo-
jih podanika. “Dubrov~ani, zadobiv{i okolna sela, primi{e wihov jezik i ta-
ko od Rimqana epidaurskijeh i seqaka srpskijeh nastade malo po malo narod
dubrova~ki, kaonoti u istoj vlasti, iste vjere i istoga jezika. Nijesu se htje-
li zvati ni Srbi, ni Hrvati, ni Dalmatinci, ni Italijanci. Za{to pak u sa-
da{we doba pravi Dubrov~anin smatra sebe Srbinom, a vlada upire i nasto-
ji da se nazove Hrvatom, o tome }e biti zbora kad prispijemo u tre}u epohu, ko-
ja je epoha smrada i raspadawa ovoga slavnoga mrca.” (str. 297.)
152
Dum Ivan Stojanovi} posebno insistira na razlikama dubrova~kog narod-
nog mentaliteta u odnosu na dalmatinski, pozivaju}i se i na strane autore ko-
ji o tome svedo~e, te citiraju}i najinteresantnija zapa`awa. Posebno kriti-
kuje nametawe ve{ta~kih hrvatskih izraza po {kolama, kojima se |aci zbuwu-
ju, a stariji im ne mogu pomo}i jer ti izrazi nemaju nikakve veze sa srpsko-du-
brova~kim govorom, kako ga izri~ito formuli{e. Oficijelnim austrijskim
insistirawem da se Dubrov~ani izja{wavaju kao Hrvati u narod se unese ve-
lika omraza. Poslu{a{e, kao i uvek, poltroni i ulizice, dok oni koji su dr-
`ali do ~asti i obraza ponosno i daqe istica{e da su Srbi. Me|utim, po tom
osnovu su se i porodi~ni, odnosno ro|a~ki raskoli de{avali. Ivan Stojano-
vi} se o{tro suprotstavqa nastojawima da se Srbi i Hrvati podvedu pod je-
dinstven ve{ta~ki ilirski imeniteq, ali i wihovoj me|usobnoj diferenci-
jaciji na osnovu pravoslavne ili katoli~ke veroispovesti. On otvoreno pri-
hvata stav Vuka Karayi}a, op{irno ga citiraju}i, da su Hrvati ~akavci i kaj-
kavci, a Srbi {tokavci.
Pi{u}i o dum Ivanu Stojanovi}u, znameniti srpski kwi`evni kriti~ar
Pavle Popovi} je 1900. godine objavio u zadarskom “Srpskom glasu” esej o dal-
matinskom srpskom narodnom pokretu: “Dok se u severnoj Dalmaciji i Boki,
pokret tradicionalno vezivao za veru i Srpstvo, za pravoslavqe, dotle se u
Dubrovniku pokret javio ~ist, emancipovan od drugih obzira, gotovo uprkos
tim obzirima. Tu se prvi put katolici oglasi{e Srbima; tu se stvori kato-
li~ko Srpstvo. Pojav je bio redak, ali prirodan. Ako je ve}ina Srba pravo-
slavna, pravoslavqe ipak nije jedino obele`je srpskog plemena: katolik mo-
`e biti tako isto dobar Srbin kao i pravoslavni, jedno je vera, a drugo narod-
nost. Ali je pojav ipak izgledao nekome opasan, i pokret je stekao neprijate-
qe. Me|u mnogim neprijateqima, jedan od najmo}nijih bilo je sve{tenstvo, ka-
toli~ko naravno. Katoli~ko sve{tenstvo smatralo je pojavu Srba katolika
kao prelazan oblik od katolicizma pravoslavqu, i gledalo u wemu jedan znak
opasan po katolicizam. Srbi katolici vremenom }e postati Srbi pravoslav-
ni, tako je mislilo sve{tenstvo, i, naravno, iz bojazni za veru, stavqalo se od-
mah u red neprijateqa srpskog pokreta. Trebalo je razbiti tu predrasudu i po-
kazati da ta opasnost ne postoji; trebalo je jakim primerima osvedo~iti da Srp-
stvo nije protivnik katolicizmu; trebalo je da se jedan ugledan katoli~ki sve-
{tenik nazove Srbinom”.
Na takvog rimokatoli~kog sve{tenika nije se dugo ~ekalo, jer “to u~ini
dum Ivan Stojanovi}, me|u prvima i najuglednijima. Dum Ivan je bio istorik
i filozof. On je poznavao pro{lost svoga srpskog naroda i bio ~ovek slobo-
dan od predrasuda. I on je video da je, po istoriji i svemu drugom, Dubrovnik
srpsko zemqi{te i da su wegovi stanovnici Srbi. Kad je to video, on je bio
toliko slobodan u svom mi{qewu da je smeo da razlikuje narodnost od vere i
da se nije morao dr`ati predrasude po kojoj katolicizam nije pomirqiv sa Srp-
stvom. Da se do toga zakqu~ka do|e, trebalo je poznavati doma}u istoriju i ima-
ti smelosti u mi{qewu. Dum Ivan je imao i jedno i drugo. Tako je moglo ispa-
sti to da se on, kao jedan veliki dostojanstvenik Katoli~ke crkve, nazove i pri-
zna Srbinom. Ali, nije dum Ivan ni samo na tome zastao. On je, naprotiv, iz
dana u dan sve ve}im Srbinom postajao. Kako je wegov pojav izazivao `estoke
metode od strane neprijateqa, to se dum Ivan borio protiv wih, i u toj bor-
153
bi sve vatreniji postajao u svom uverewu. Bilo da su napadi dolazili od Hr-
vata, bilo od sve{tenstva, dum Ivan je sve ja~e i energi~nije branio svoje srp-
sko stanovi{te. Wegovo mi{qewe postajalo je uverewe, uverewe postajalo ose-
}awe.”
“Kratka istorija Dubrova~ke Republike” kneza u`i~kog Luje Vojnovi}a
(Wujork, 1962) hronolo{ki predstavqa sve kqu~ne doga|aje dubrova~ke isto-
rije, a autor s posebnim simpatijama insistira na bliskosti Dubrov~ana kao
etni~ke simbioze Rimqana i Srba sa okolnim srpskim plemenima. On obja-
{wava da su Dubrov~ani odbili predlog ruskog cara Petra Velikog da se u
gradu podigne pravoslavna crkva “jer je Dubrovnik, ina~e veliki prijateq pra-
voslavnoga elementa na Balkanu, imao u politici strogo na~elo, da je apso-
lutno jedinstvo vjeroispovijesti preduslov politi~kom jedinstvu, i zato od-
bija{e na svojem teritoriju ma koji drugi kult, a boja{e se i politi~kih uti-
caja sa strane, naro~ito Bosanaca i Hercegovaca, sultanovih podanika.” (str.
137.) Uzroke takvog stava Vojnovi} vidi i u uskom latinskom duhu i atrofi-
ji balkanske trgovine, te u zagri`enosti jezuitskih crkvenih krugova.
|) Dubrova~ki istori~ar Mavro Orbin
Srpstvo i panslavizam Dubrovnika, kao dominantno nacionalno samoodre-
|ewe, najpotpunije je izrazio benediktinski opat Mavro Orbin, ~iji su se pre-
ci doselili iz Kotora. Wegovo `ivotno delo, “Kraqevstvo Slovena”, objavqe-
no 1601. godine, zami{qeno je “da bude povesnica ~itavog slovenskog plemena,
takore}i od legendarnih biblijskih trenutaka pa sve do propasti balkanskih
sredwovekovnih dr`ava, i pesni~ka glorifikacija wihove minule slave, i po-
lemi~ki vatrena, prkosna, pa i pristrasna apologija wihovog istorijskog po-
stupawa, i filozofski pogled u vekove koji dolaze.” (Miroslav Panti}: Ma-
vro Orbin – `ivot i rad, predgovor za kwigu Mavra Orbina “Kraqevstvo Slo-
vena”, Srpska kwi`evna zadruga, Beograd 1968., str. XIV.) Ve} posle dve godi-
ne Rimokatoli~ka crkva je Orbinovo delo stavila na indeks zabrawenih kwi-
ga, jer se autor, vo|en `eqom za {to potpunijim i istinitijim istra`ivawem,
pozivao i na jereti~ke izvore. “Orbin ne pi{e nepristrasnu i objektivnu, ve}
anga`ovanu i zainteresovanu istoriju; on ho|e da wegova kwiga bude beskraj-
no poneseni i egzaltirani hvalospev ’slovenskoj naciji’ i wenim vrlinama, he-
rojskim, moralnim, intelektualnim; wom bi on `eleo da pred o~ima romanskih
i germanskih ~italaca, od neprijateqstva namr{tenim, ali zadivqenim, raz-
vije {iroku i epsku sliku pro{losti pune podviga, slave i trijumfa, nedovoq-
no cewenu i nepoznatu jedino zato {to slovenski narodi, neprekidno zabavqe-
ni ratovima, nisu imali nikoga da je islika i ispi{e.” (str. LXVII.)
Kriti~ka istoriografija u Orbinijevom vremenu nije zapravo ni posto-
jala. Istori~ari su bili vi{e ili mawe pouzdani u izno{ewu faktografi-
je, ali anga`ovani ciqni pristup i sloboda pona{awa, uz takmi~ewe u lite-
rarnoj akribiciji, podrazumevali su se. Orbini sve Slovene smatra jednom na-
cijom i to bazira na identi~nom poreklu i jedinstvenom jeziku. U prvom delu
kwige autor najvi{e prostora prepu{ta ma{ti, svojoj i svojih istoriograf-
skih prethodnika, koji slovensko postawe vezuju za biblijska vremena. Pred-
istorijski `ivot Slovena je, uostalom, velika tajna i za modernu nauku zbog
154
nepostojawa pisanih izvora. Orbinova usplamtela rodoqubivost, lirski `ar
i narativni patos ne mogu impresionirati kriti~ki nau~ni duh, ali su ima-
li ogroman uticaj na intelektualni `ivot i dru{tvenu svest wegovog vreme-
na, vr{e}i direktni uticaj na veliki broj kasnijih duhovnih poslanika. Pro-
paganda slovenstva u to vreme prijala je i Rimokatoli~koj crkvi, koja je tada
pri`eqkivala sveop{ti ustanak balkanskih hri{}ana protiv turske vlasti,
koji bi omogu}io br`i prodor katoli~anstva na tom prostoru. I Mavro Or-
bin je odani katolik, koji pravoslavnu varijantu hri{}anstva smatra {izmom
i iskreno `ali {to su najve}i srpski sredwovekovni vladari istrajavali u
odanosti pravoslavqu.
Uz sve objektivne primedbe o lo{em znawu italijanskog jezika, neve{toj
kompoziciji, nepouzdanim podacima, gotovo celovitom preuzimawu Letopi-
sa Popa Dukqanina, zna~aj Orbinovog dela ne mo`e se potcewivati. “Orbi-
nov vizionarski zanos, koji se na trenutke preliva u poeziju, istina sirovu, po-
negde i rusti~nu i na svoj na~in naivnu, ali do`ivqenu i iskrenu, a zatim i
polifonost wegovog kazivawa, bogato ornamentovanog i barokno dinami~-
nog, morali su biti od isto toliko sna`nog dejstva na svoje ~itaoce u pro{lim
vekovima. Zahvaquju}i tim svojim svojstvima, Orbinovo delo postalo je kod
nas ne samo uybenik slovenske istorije, ve} i uybenik slovenskog patrioti-
zma.” (str. LXXVIII – LXXIX.)
U drugom predgovoru, nakon Panti}evog, Radovan Samaryi} isti~e da je
Orbin prvi pisac celovite srpske istorije. On daje {iru elaboraciju op{tih
evropskih uslova intelektualnog delovawa koji su uticali na Orbina, ali i
sliku prilika srpskih zemaqa pod turskom okupacijom u kojima sve ~e{}e do-
lazi do masovnih buntovni~kih previrawa, ne samo me|u pravoslavnim Srbi-
ma, nego i muslimanima. “Dubrov~ani su bili svedoci kako bosanski muslima-
ni, potiskivani s Porte naglom prevla{}u potur~enih Arbanasa, sve ~e{}e,
i usred Carigrada, govore o svojoj zemqi, narodu, jeziku i krvi i sve se joguna-
stije dr`e starog srpskog predawa. Duboku unutra{wu snagu ovog op{teg ta-
lasawa, koje nije imalo korita da se slije u pokret, mo`da najboqe otkriva po-
rast istoricizma – rasprostraweno i gotovo u`urbano o`ivqavawe rada na
biografijama, letopisima i rodoslovima, na prepisivawu sa~uvanih spisa, na
prevodima i kompilacijama; pojava novih slikara ~udno verodostojnih svojim
freskama; bujno podmla|ivawe usmenog predawa prepevavawem starih i nica-
wem novih pesama. Ova intelektualna osnova ponovnog izlaska Srba, kao na-
rodne mase, na istorijsku pozornicu zna~ila je, u stvari, jo{ jedno potvr|i-
vawe i jo{ jedno preuzimawe sredwovekovnog nasle|a. Mavro Orbin je svim
ovim bio najsna`nije podstaknut da napi{e svoje delo; on svemu tome, sa svo-
jim delom, na svoj na~in i neposredno pripada.” (str. CXXIII.)
Delo Mavra Orbina nastalo je u dubrova~koj gradskoj sredini koja je ve}
imala razvijenu predstavu o svom slovenskom identitetu i pripadni{tvu srp-
skoj istoriji. Samaryi} ga zato naziva svedokom epske renesanse srpskog na-
roda i za Dubrov~ane navodi kako je za wih Stojan Novakovi} rekao da su “pr-
vi koji su podlegli ~arima, tako da ka`emo, politi~ke poezije, koja je jeknu-
la posle propasti dr`ave i gospode srpske. Sve {to se pri~alo i pevalo po
narodu, moglo se znati u Dubrovniku, koji se u neku ruku i sam zanese za deli-
ma u kojima su i wegovi qudi radili, za junacima s kojima su i wegovi qudi dru-
155
govali i kojima su savetnici, pomo}nici i bankari bili. Oni se i sami po~e-
{e ponositi tom pro{lo{}u.” (str. CXXVI.) Umesto dotada{we hagiografi-
je, Orbin je srpsku istoriju jednostavno postavio na nove osnove, kolebaju}i
se, istina, izme|u tradicionalisti~kog i kriti~kog pristupa. Wegovo delo
je neuporedivo vrednije uticajem koji je vr{ilo na qude svoga vremena, nego
samim sadr`ajem.
Slovensku praistoriju je Orbin prikazivao na osnovu legendi i roman-
ti~arskog zanosa, prvobitnu istoriju pozivaju}i se na Dukqaninova ma{tawa,
dok se sve ono {to po~iva na realnim istorijskim ~iwenicama odnosi goto-
vo iskqu~ivo na srpsku politi~ku i dr`avno-pravnu pro{lost. Od ukupno 290
strana modernog izdawa, koje je redukovano za prvo i drugo poglavqe, devede-
set strana se odnosi na bugarsku istoriju, svega nepune tri strane na hrvatsku,
a skoro dvesta na srpsku istoriju. Orbin daje mno{tvo podataka o vladarskoj
lozi Nemawi}a navode}i da je daqi Nemawin predak bio pop Stefan iz me-
sta Luka u Humskoj oblasti, koji je imao sina Qubomira (po kome se naziva i
danas jedno ve}e selo u blizini Dubrovnika, ranije poznato kao Trnovo). Qu-
bomir je bio istaknuti ratnik pa je tako postao `upan kraja koji je po wemu
nazvan. Sin mu se zvao Uro{, koji je pame}u i juna{tvom dorastao o~evoj sla-
vi. Uro{ je imao sina Desu, a Desa Miroslava, Konstantina i Nemawu.
I Orbin i drugi pisci rimokatoli~ke veroispovesti, ~ija dela predsta-
vqaju zna~ajne sredwovekovne istoriografske izvore vrlo ~esto se izra`a-
vaju u formi `aqewa {to skoro celi srpski narod pripada “{izmati~kom”
pravoslavqu. Tek u novije vreme najumniji srpski intelektualci daju preci-
zan odgovor na “jedno va`no i delikatno pitawe, za{to je u srpskoj pro{lo-
sti bilo boqe pravoslavqe od katoli~anstva, odnosno za{to je pravoslavqe
postalo srodnije na{oj psihi. Razlozi za to, mi mislimo, da su ovi: katoli~an-
stvo je uniformnije, centralisti~kije, univerzalnije i vi{e dogmati~arsko.
Isto~nih crkava ima vi{e, sa svojom posebnom hijerarhijom, sa svojim narod-
nim obrednim jezikom i sa svojim provincijalno-nacionalnim osobinama. Na
Zapadu je Rimska crkva uzela svu vlast, centralisala je u svojim rukama i da-
la ~itavoj organizaciji jedinstvenu shemu i jedinstven, svoj jezik, tako te sve
zapadne crkve izgledaju kao stare rimske kolonije, kako je to lepo prime}eno.
Crkva je tu imala svoju i to svoju posebnu politiku, osnovanu na principima
svetske vlasti i izvesnog duhovnog kosmopolitizma i potpuno nezavisnu od po-
jedinih nacionalnih i dr`avnih formacija. Sva hijerarhija bila je podlo`e-
na neposredno Rimu i ravnala se, uglavnom, prema uputama otud dobivenim. Sto-
ga se ~esto doga|alo da je ona u svom revnovawu dolazila u sukob sa izvesnim
narodnim strujama, koje Rim nije odobravao i ~iji mu se rad ~inio opasan ili
{tetan po sebe. Voqa Rima imala je da bude bezuslovna, a weni principi osve-
{tane i nepretresive dogme, koje je trebalo provoditi bez kompromisa.” (Vla-
dimir ]orovi}: Pokreti i dela, “Geca Kon”, Beograd 1921., str. 27.)
Srbima je bila potrebna nacionalna crkva koja }e ja~ati dr`avni autori-
tet, {iriti wene granice i mo}, razvijati dr`avotvornu ideju i nacionalnu ide-
ologiju. Srpska crkva je iz tog razloga izrasla u najautoritativniju nacional-
nu instituciju, koja se rukovodila principom dr`avnog razloga, tragaju}i za op-
timalnom varijantom wegovog usagla{avawa sa hri{}anskim moralnim na~e-
lima i teolo{kom doktrinom. “Ono, {to ~ini srpsko pravoslavqe, srpsku ve-
156
ru, to nije vera ortodoksije ili uop{te neka religija, nego je to ono, {to je spo-
jeno uz veru, sve duhovno nasle|e starine, sva tradicija verovawa.” (str. 34.) Za-
to je za Srbina vekovima borba za nacionalnu nezavisnost i dr`avnu samostal-
nost istovremeno bila borba za veru pravoslavnu, wegovim narodnim bi}em obo-
ga}enu i juna~kim etosom oplemewenu. Odanost veri predstavqala je odanost na-
ciji, sposobnost odolevawa isku{ewima, podno{ewa patwi, terawe inata ne-
prijateqima roda i plemena. Zato je u srpskoj varijanti pravoslavqa celi na-
rod crkva, a nacionalna crkva potpuno identifikovana sa narodom.
10. Srpska Makedonija
Srpska Makedonija obuhvata samo 37% ukupne makedonske teritorije i
koncentrisana je uglavnom u slivu reke Vardar. Bugarski i gr~ki deo, Pirin-
ska i Egejska Makedonija danas postoje samo kao geografski prostor, s obzi-
rom da je tamo ve} okon~an proces sistematske asimilacije makedonskog sta-
novni{tva i wegovog pretapawa u Bugare i Grke. Samo onaj deo Makedonije
koji je srpska vojska izbavila iz turskog ropstva danas egzistira kao politi~-
ki entitet, samostalna dr`ava i otaybina makedonske nacije. Za Makedonce
se uglavnom ne mo`e re}i da su Srbi u pravom smislu re~i, ali su sigurno et-
ni~ka grupa koja je najsrodnija Srbima. Srbi i Makedonci su kao bra}a bli-
zanci – nisu isti ali su veoma, veoma sli~ni. Sam naziv “Makedonci” Slove-
ni sa tog podru~ja pozajmili su od stanovnika anti~ke dr`ave Makedonije ko-
ja je nastala jo{ u sedmom veku pre na{e ere. Prvobitni Makedonci su narod
gr~ke etni~ke strukture sa velikim primesama Ilira i Tra~ana, ali i dru-
gih preistorijskih naroda ~ija su se plemena me|usobno me{ala i asimilova-
la. Polovinom ~etvrtog veka pre na{e ere Makedonija je preuzela vode}u ulo-
gu me|u anti~kim gr~kim dr`avicama, a wen vladar Filip II postao je nesum-
wivi gospodar Balkana. Wegov sin Aleksandar Veliki krenuo je u osvajawe
sveta, ni`u}i sve neverovatnije vojne uspehe muwevito prodiru}i na isto~-
nu i ju`nu stranu tada poznatog civilizovanog sveta. Wegov veli~anstveni us-
pon vremenski je kratko trajao, i Aleksandar je umro 323. godine, verovatno
otrovan.
Aleksandrovi ratni napori donosili su vojnicima bogat plen, {irili
jelinisti~ku kulturu, ali istovremeno slabili Makedoniju koja se napregla
daleko iznad svojih objektivnih mogu}nosti. Makedonsko stanovni{tvo je ma-
sovno ginulo u vojnim pohodima ili se naseqavalo na osvojenim teritorija-
ma kao upravqa~ki element, {to je demografski iscrpelo maticu. Vladare-
va smrt je dovela do brzog raspada carstva. U tre}em veku po~iwu najezde var-
vara. Tada su Gali opqa~kali Makedoniju, skoro kompletno stanovni{tvo od-
veli u ropstvo i opusto{ili celu teritoriju. Krajem tre}eg veka Makedoni-
ja se oporavila, ali je po~etkom drugog veka pre nove ere pokorena od strane
Rimqana, koji su je 168. godine definitivno zauzeli i temeqito opqa~kali.
Makedonija je 148. godine i formalno postala rimska provincija, a nekoli-
ko ustanaka protiv rimske vlasti narednih godina bilo je surovo ugu{eno. Ad-
ministrativni polo`aj Makedonije narednih vekova je povremeno mewan, a u
vreme cara Dioklecijana u{la je u sastav dijeceze Mezije, koja predstavqa da-
na{wu Srbiju, dok je Konstantin uveo u prefekturu Ilirik. Krajem tre}eg
157
veka na{e ere po~iwu novi masovni varvarski naleti. Prvo su Makedoniju opu-
sto{ili Kostoboci, pa u ~etvrtom veku Vizigoti da bi je skoro u celosti bez
stanovni{tva u petom veku ostavili Huni. U pusto{ewu isto~nih delova Bal-
kanskog poluostrva u~estvovali su i Sloveni, u vizantijskim izvorima ozna-
~eni kao Sklavini i pod hunskom dominacijom. Za razliku od Huna, Sklavi-
ni su se sve ~e{}e naseqavali na pokorenim teritorijama.
a) Slovensko naseqavawe Makedonije
Re~ je o ju`nokarpatskim Slovenima koji su se najgu{}e koncentrisali
od \erdapa do u{}a Dunava. Sklavini pripadaju istoj slovenskoj grupi kojoj
i Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi i koja se ranije zna~ajno diferencirala
od qe{ke grupacije u koju se ubrajaju ^esi, Poqaci, Slovaci, Hrvati i Slo-
venci. Ve}i deo Sklavina pokorili su krajem petog veka Bugari, u wih se pre-
topili, ali im nametnuli sopstveno ime i vladarski sloj. Asimilacije Buga-
ra u Sklavine nije bilo na prostoru Makedonije, pa je to ve} prvo etni~ko di-
ferencirawe Makedonaca od ostalih Sklavina. Drugi elemenat diferenci-
jacije bilo je naseqavawe ograni~enog broja Srba u okolini Soluna po~etkom
sedmog veka. Ionako vrlo srodni sa Sklavinima, ti Srbi su se ubrzo u wih uto-
pili. Zajedni~ki su asimilovali i zate~ene ostatke ranijeg stanovni{tva. Sud-
bina Sklavina severno od Dunava bila je druga~ija. Wih su asimilovali ne-
{to brojniji Romani, pa su tim etni~kim pretapawem nastali dana{wi Rumu-
ni. Celi {esti vek obele`ili su stalni masovni prodori Sklavina isto~nom
polovinom Balkana sve do Egejskog mora i Epira na zapadu, dok su zapadnom po-
lovinom harali Huni, odnosno Avari.
Vizantijski otpor bio je sve slabiji i neuspe{niji, a slovenski ratni plen
sve ve}i, {to je pove}avalo realnu vojnu mo} i ja~alo wihove osvaja~ke apeti-
te. Masovno sistematsko slovensko naseqavawe Makedonije trajalo je od osam-
desetih godina {estog do dvadesetih godina sedmog veka. “Najju`nije, u pravcu
toka reke Bistrice, a zapadno od Soluna do Bara, naselili su se Dragoviti. Od-
mah do wih bili su sme{teni Velegeziti, severno od wih, na prostoru izme|u
Ohrida, Bitoqa i Velesa nalazili su se Berziti (Brsjaci), ~ije je ime i danas
sa~uvano u narodu. Blizu Soluna `iveli su Sagudati, a isto~no od ovog grada,
prema reci Strumi i ka Halkidi~kom poluostrvu, Rinhini. Po dolinama reke
Strume i Strume{nice naselili su se Strumjani, a isto~no od reke Meste – Smi-
qani. Jedan deo Dragovita kasnije se naselio i u Pologu.” (“Istorija makedon-
skog naroda”, Zavod za izdavawe uybenika, Beograd 1970, tom I, str. 73-74.) Vi{e
puta Sloveni su poku{avali da zauzmu Solun i tako zaokru`e osvajawe komplet-
nog makedonskog prostora, ali su svi wihovi napadi bili neuspe{ni u toku ~i-
tavih stotinu godina, pa i onda kad su im se Avari prikqu~ivali u opsadi.
Iako su potpuno naselili Makedoniju i formirali guste konglomeraci-
je stanovni{tva na pogodnim podru~jima, jo{ dugo su Sloveni nastavili sa ro-
dovsko-plemenskom organizacijom dru{tvenog `ivota, bez ozbiqnijih poku-
{aja da formiraju dr`avu. Rodovsko-plemenska vojna demokratija se postepe-
no transformisala u u`e oblike svenarodnih op{tina koje su vremenom po-
stajale svojevrsne ekonomske i politi~ke celine. Teritorijalno organizova-
ne slovenske rodovsko-plemenske zajednice u Makedoniji nazivale su se skla-
158
vinijama, kao i u drugim slovenskim predelima. Na wihovom ~elu su bili ar-
honti ili egzarsi, {to ve} upu}uje na standardnu vizantijsku terminologiju,
kojoj odgovara slovenski pojam kneza ili `upana. Formalno su sklavinije pri-
znavale vrhovnu vizantijsku carsku vlast, ali su u praksi imale veoma visok
stepen autonomije, pa i realne nezavisnosti koja se ogledala u ratovawu pro-
tiv vizantijskih gradova u vreme krajwe oslabqenog carstva. Takvo stawe je
trajalo do pohoda cara Konstantina II, koji je pokorio sklavinije i podveo ih
pod ~vr{}u centralnu vlast 658. godine. Usledilo je nekoliko slovenskih usta-
naka koji su ugu{eni.
Makedonske sklavinije su se 811. godine pridru`ile bugarskom kanu Kru-
mu i Avarima, pa su zajedni~kim snagama porazili vizantijsku vojsku i pogu-
bili cara Nikifora I. Sklavinije su u~estvovale i u Krumovom pohodu na Ca-
rigrad 814. godine, ali su ostajale relativno samostalne i bez direktnog bugar-
skog me{awa u wihove unutra{we stvari. U tom pohodu Krum je umro, pa je na-
stupio vi{egodi{wi mirni period. Tek 821. godine dolazi do ustanka Tome Slo-
vena, kome se prikqu~uju makedonske sklavinije u opsadi Carigrada, ali po we-
govom neuspehu, jo{ ~vr{}e su pale pod vizantijsku vlast. Do novog velikog slo-
venskog ustanka do{lo je 836. godine, ~ijim je surovim gu{ewem Vizantija ste-
kla uslove za ukidawe sklavinija i pro{irewe sopstvenog administrativnog
aparata na celom makedonskom podru~ju u okviru tematskog sistema. Polovi-
nom devetog veka bugarski kagan je napao makedonsku teritoriju plemena Slo-
vana, a kan Boris je posle 852. godine zauzeo skoro celu oblast Strumice i Bre-
galnice, pa zatim pre{ao na desnu obalu Vardara prodrev{i sve do Ohrida. Po
mirovnom ugovoru Vizantije i Bugarske iz 864. godine, ve}i deo Makedonije je
do{ao pod bugarsku vlast, koja se u celoj Makedoniji potpuno u~vrstila u vre-
me bugarskog vladara Simeona izme|u 893. i 927. godine. To je ujedno vreme de-
finitivnog u~vr{}ewa hri{}anstva me|u Slovenima, stvarawa slovenske azbu-
ke, prosvetiteqskog delovawa ]irila i Metodija, Klimenta i Nauma, Konstan-
tina Prezvitera i Crnorisca Hrabrog, ali i popa Bogumila iz podno`ja pla-
nine Babune i pojave bogumilskih pokreta koji }e zahvatiti Bugarsku, Make-
doniju, Trakiju, Ra{ku i Bosnu. Bugari su na makedonskom podru~ju razbili sta-
re rodovsko-plemenske dru{tvene odnose i zaveli ~isto feudalne.
b) Makedonija u vreme cara Samuila
Jedan od najmo}nijih velika{a bugarske dr`ave u vreme cara Petra bio je
knez Nikola, jermenskog porekla. Posle Petrove smrti, Nikolini sinovi Da-
vid, Mojsije, Aron i Samuilo 969. godine digli su se na ustanak da bi se do~e-
pali prestola. Da bi to spre~ila, Vizantija je pomogla Petrovom sinu Bori-
su da postane bugarski car, dok su Rusi nadirali sa istoka, a ustanak buktao ju-
`no od Sofije. Nakon {to je vizantijska vojska 971. godine porazila ruskog kne-
za Svjatislava, vizantijski car Jovan I Cimiski je oborio Borisa sa prestola
i kao zarobqenika ga odveo u Carigrad, a Bugarsku prikqu~io Vizantiji. Ni-
kolini sinovi su se primirili sve do Cimiskove smrti 976. godine, a onda su
pokrenuli novi ustanak, ovog puta protiv vizantijske vlasti. Na prostranoj oslo-
bo|enoj teritoriji ~etvorica bra}e su zajedni~ki vladali, a onda su David i
Mojsije na razli~itim mestima poginuli. Izme|u Arona i Samuila je do{lo
159
do sukoba u kome je Samuilo pobedio i likvidirao brata i wegovu porodicu, os-
im jednog sina. Samuilo je kao veoma sposoban vojskovo|a vrlo brzo osvojio ve-
lika prostranstva Makedonije, Gr~ke, Bugarske i Srbije. Proglasio se za bu-
garskog vladara i prestonicu formirao u Prespi. Godine 986. Samuilo je na-
neo te`ak poraz vizantijskom caru Vasiliju II kod Trajanovih vrata, nadomak
Sofije. Iskoristiv{i unutra{we vizantijske nerede i borbe oko prestola, na-
stavqao je sa uspe{nim osvajawima i zauzeo celu Ra{ku i Dukqu, a na prevaru
je uhvatio srpskog kraqa Jovana Vladimira i zato~io ga u Prespi. Popalio je
Kotor i Dubrovnik, pa opusto{io Bosnu i Dalmaciju sve do Zadra.
Jovan Vladimir je kao zato~enik o`enio Samuilovu k}erku Kosaru, a Sa-
muilo ga je proglasio za kraqa i vratio mu na upravu Srbiju, a wegovom stri-
cu Dragomiru Travuniju. Godine 995. Samuilo je opsedao Solun, a 996. je do`i-
veo te`ak poraz od vizantijske vojske u dubini Gr~ke. Upravo nakon tog pora-
za Samuilo se proglasio za cara, ~im je od pape Grgura V dobio kraqevsku kru-
nu. Uskoro su Samuila izdali k}erka Miroslava i zet A{ot, kojima je pove-
rio upravu u oblasti Dra~a, pa prebegli u Carigrad. Vasilije II je razru{io
mnogo Samuilovih utvr|ewa u sofijskoj oblasti i poslao vojsku u pohod pre-
ko Marice. U tre}em naletu 1001. godine vizantijska vojska je zauzela Servi-
ju, {to joj je otvorilo put prema Tesaliji. Godine 1002. zauzet je i Vidin, ali
se glavnina vizantijske vojske morala okrenuti prema Arapima koji su ugro-
`avali Malu Aziju, pa je iste godine u protivudaru Samuilo zauzeo Jedrene i
sistematski ga opqa~kao.
Vasilije II je li~no krenuo u gowewe Samuilove vojske, iznenada ga napao
na desnoj obali Vardara kod Skopqa i nagnao u bekstvo. Za zapovednika Sko-
pqa tada je Samuilo postavio ranije u{kopqenog Romana, mla|eg sina cara Pe-
tra, koji je grad predao vizantijskom caru. Samuilov sin je, oterav{i svoju `e-
nu, ma|arsku princezu, izazvao sukob sa ugarskim kraqem Stefanom I koji je
pobedio Samuila. Uveliko oslabqenog, Samuila je Vasilije II potukao na Be-
lasici 1014. godine. Samuilo je uspeo da pobegne u utvr|enu Prespu, a Vasili-
je II je oslepeo 10.000 wegovih zarobqenih vojnika i svakom stotom ostavio po
jedno oko da bi mogao da ih vodi svome vladaru. Kada je Samuilo video svoje sle-
pe vojnike pao je od tuge i posle dva dana umro, posle vladavine nad velikom
dr`avom koja je trajala 38 godina. Dr`ava je opstala i posle Samuilove smr-
ti obuhvataju}i sve srpske zemqe do reke Cetine, skoro celu Makedoniju, ve-
}i deo Bugarske, Albaniju, Epir i Tesaliju. Savremenici su tu dr`avu nazi-
vali Bugarskom, iako su Bugari u woj predstavqali ubedqivu mawinu stanov-
ni{tva. Iako su u wegovoj dr`avi `iveli svi Srbi i svi Makedonci, uz ne{to
Bugara i Grka, Samuilo je `eleo da sledi bugarske dr`avotvorne tradicije.
U Samuilovo vreme je formirana Ohridska arhiepiskopija, a u wegovoj dr`a-
vi su postojale jo{ dubrova~ka i dra~ka nadbiskupija. I u crkvenom pogledu
se, dakle, osamostalio koliko je to bilo mogu}e i potrebno samostalnoj dr`a-
vi. Po{to hri{}anska crkva u to vreme jo{ nije bila definitivno podeqe-
na, oslonac je mogao da na|e u rimskom papi i tako se suprotstavi Carigrad-
skoj patrijar{iji.
Na prestolu je cara Samuila nasledio wegov sin Gavrilo Radomir. Vasi-
lije II je nastavqao sa napadima, ali je uspeo da pridobije Jovana Vladislava,
sina Samuilovog brata Arona, kome je svojevremeno upravo Gavrilo Radomir
160
po{tedeo `ivot. Jovan Vladislav je prilikom nekog lova ubio Radomira 1015.
godine kod Ostova, pa pogubio wegovu `enu i oslepeo najstarijeg sina. Jovan
Vladislav je tada pozvao Jovana Vladimira u Prespu i na prevaru ga ubio, a u
toj zaveri je aktivno u~estvovao ohridski arhiepiskop David. Car Vasilije
II nije imao poverewe u zakliwawa na vernost Jovana Vladislava, pa je i pro-
tiv wega pokrenuo ratni pohod, zauzimaju}i Pelagoniju i Ohrid. Vladisla-
vova vojska ga je napala iz pozadine i nanela mu te{ke gubitke u Pelagoniji,
{to je osujetilo daqu realizaciju Vasilijevih planova. Akcija vizantijske voj-
ske 1016. godine u predelu Sofije bila je kratkog daha, kao i slede}e godine
prodor u Ju`nu Makedoniju u kome je Vladislav do`iveo zna~ajniji poraz. Kad
su se Vizantinci povukli, 1018. godine, Jovan Vladislav je krenuo da povrati
Dra~ i poginuo pri opsadi grada, verovatno od ruke sopstvenih podanika. Po
smrti Jovana Vladislava, Vasilije II je mirno u{ao u wegovu zemqu, redom su
mu se predavali gradovi i oblasne vojne stare{ine, a on ih je zauzvrat progla-
{avao vizantijskim plemi}ima i raspore|ivao na nove du`nosti. Car je bio
blagonaklon i prema Vladislavqevoj udovici i deci, kao i drugim srodnici-
ma. Vizantija je svoju vlast mirno obnovila u svim srpskim zemqama, osim u
Sremu, ~iji je gospodar Sermo ostao nepokoran. Wega je uskoro na prevaru ubio
Konstantin Diogen kao strateg susednog podru~ja i po carevom nalogu preu-
zeo wegovo mesto i ulogu. Do po~etka 1019. godine Vasilije II je pacifikovao,
pripojio i vojno-administrativno preuredio celu veliku Samuilovu dr`avu,
pa se sa ogromnim plenom vratio u Carigrad. Makedonci su podvrgnuti svim
vizantijskim feudalnim obavezama. Izvesna autonomija Ohridske arhiepi-
skopije je sa~uvana, ali je Carigradska patrijar{ija pa`qivo vodila ra~una
da se na arhiepiskopskom tronu redovno na|u Grci.
Poreska reforma i pretvarawe naturalnih obaveza u nov~ane doveli su
ve} 1040. godine do velikog ustanka Petra Deqana, sina Gavrila Radomira i
ma|arske princeze koja je trudna oterana, kad joj se mu` zaqubio u lepu robi-
wu iz Larise. Ma|arski kraq je potpomagao ustanike, a ustanak je bio naj`e-
{}i u beogradskoj i moravskoj oblasti, dakle ~isto srpskim sredinama u ma-
|arskoj blizini. Od Beograda do Skopqa ustani~ka masa se neprekidno pove-
}avala, pa je Skopqe s lako}om palo. Do nemira je do{lo i u vizantijskoj voj-
sci, ~ak do otvorene pobune u kojoj je vojnik Tihomir progla{en za cara. Da
ne bi do{lo do razdora me|u ustanicima Tihomir je ubrzo ubijen, a narod je
za jedinog cara smatrao Petra Deqana. Uskoro je Petar zauzeo Dra~ i krenuo
na Solun. Vizantijski car, koji se tamo zatekao na le~ewu, pobegao je glavom
bez obzira. Ustanak se pro{irio u dubinu Gr~ke i zahvatio sve srpske i make-
donske, dobrim delom i bugarske oblasti. Ustanicima se prikqu~io drugi sin
Jovana Vladislava, strateg Alusijan. Petar mu je poverio operaciju zauzima-
wa Soluna, ali su tu ustanici te{ko pora`eni. Do{lo je do sukoba me|u Pe-
trom i Alusijanom, pa je Alusijan otrovao Petra Deqana i predao se vizan-
tijskom caru. Posle toga carska vojska je bez velikog napora slomila ustanak.
Mnogo Makedonaca je tada odvedeno u ropstvo, a zemqa je opusto{ena. Feudal-
ne obaveze su postale jo{ te`e, a vizantijski administrativni aparat ~vr{}i.
Novi makedonski ustanak je 1066. godine izbio u Larisi, ali je brzo ugu{en.
Zna~ajnija pobuna se desila 1072. godine pod vo|stvom \or|a Vojteha i sa sre-
di{tem u Skopqu. Na direktni poziv ustanika zetski kraq Mihailo im je u po-
161
mo} poslao svoga sina Konstantina Bodina sa trista kowanika. Odu{evqeni
ustanici su u Prizrenu Bodina proglasili za cara pod imenom Petar. Pod Bo-
dinovom komandom ustani~ka vojska je do nogu potukla Vizantince nadomak Pri-
zrena. Posle toga Bodin je ustani~ke snage podelio na dva dela, pa jedan pod ko-
mandom vojvode Petrila uputio prema Ohridu, a s drugim krenuo u Ni{. Petri-
lo je bez problema zauzeo Ohrid i Devol, ali je pora`en pred Kosturom. Na dru-
gom pravcu Bodin je imao zna~ajnijih rezultata, ali se zaustavio ~uv{i za Pe-
trilov poraz. Pred velikom vizantijskom vojskom \or|e Vojteh je predao Sko-
pqe, a Bodin je pora`en i zarobqen na Kosovou poqu. Vojteh je umro od posle-
dica mu~ewa, a Bodin odveden u Carigrad, odakle ga je otac izbavio posredo-
vawem Mle~ana. Ustanak je i daqe tiwao, pa je tek 1073. godine slomqen.
Godine 1082. Normani pod vo|stvom Roberta Genskarda preko Dra~a su pro-
drli u Makedoniju i skoro celu zauzeli nanose}i Vizantincima nekoliko te-
{kih poraza, ali su 1085. ipak oterani. Makedonsko stanovni{tvo je tada dvo-
struko stradalo, od normanske pqa~ke i vizantijske osvetoqubivosti. Po po-
vla~ewu Normana, ugro`enim Makedoncima je ponovo pomo} pru`io Bodin,
koji je u me|uvremenu oca nasledio na kraqevskom prestolu. Na vest o Bodi-
novom uspe{nom prodoru u ohridsku oblast, makedonske Slovene je opet zahva-
tilo ustani~ko raspoo`ewe. Sa severa je Vizantijce napao i ra{ki `upan Vu-
kan. Car Aleksej I Komnen je 1091., 1093. i 1094. godine neuspe{no slao vojsku
protiv Srba, ali nije uspeo da ih pobedi, pa je postigao kompromis. Do masov-
nijeg narodnog ustanka nije do{lo, ali ni do ponavqawa represalija. Godine
1096. preko Albanije su upali krsta{i koji su ojadili makedonske seqake oti-
maju}i sve {to im je do{lo pod ruku. Krsta{ke pohare trajale su sve do kraja
1097. godine. Slede}i krsta{ki pohod su Vizantinci suzbili 1107. i 1108. go-
dine kod Debra i izbacili ih iz Albanije, ali uz veliku mobilizaciju make-
donskog stanovni{tva.
Krsta{i su 1185. godine u potpunosti razbili vizantijsku vlast u Make-
doniji zauzimawem Soluna. Protiv centralne vlasti pobunio se makedonski
feudalni velika{ Dobromir Hrs, a ra{ki `upan Stefan Nemawa napadao je
vizantijske posede u gorwem toku Vardara i Strume, razaraju}i veliki broj utvr-
|ewa, me|u kojima i skopsko. Nakon odlaska krsta{a Dobromir Hrs je zatvo-
ren, ali ga je car ubrzo pustio i imenovao za upravnika Strumice. Ubrzo se Do-
bromir ponovo pobunio i osamostalio, pa zauze va`nu tvr|avu Prosek na ula-
zu u Demirkapiju. Tu je skr{en veliki napad vizantijske vojske 1199. godine. Car
je morao da pristane na nagodbu, pa je Dobromir ostao feudalni gospodar na
samovoqno pro{irenim posedima. Ubrzo se Dobromir Hrs ponovo pobunio,
ali je posle velikih po~etnih uspeha suzbijen. Prosek su 1203. godine zauzeli
Bugari. Kad su 1204. godine krsta{i zauzeli Carigrad, pocepali su Vizanti-
ju, a na velikom delu makedonske teritorije formirali su Solunsku kraqevi-
nu na ~elu sa Bonifacijem Montferatskim i dali se u besomu~nu pqa~ku. Bu-
gari su se pro{irili na Skopqe i Ohrid, pa su 1205. godine napali i razori-
li Ser koji je bio u krsta{kim rukama. Bugarski car Kalojan je 1207. godine
opseo Solun, ali je umro u toku opsade. Od wegovog sina Borisa odmetnuo se
plemi} Strez i ovladao dobrim delom Makedonije; u ~emu mu je presudnu po-
mo} pru`ila Srbija. Uskoro se pomirio sa Bugarima, pa je uz srpsku i bugar-
sku pomo} 1212. godine napao krsta{e u Pelagoniji, ali neuspe{no. Godine 1214.
162
je umro, verovatno otrovan, dok su odmah potom Ohrid i Skopqe potpali pod
epirsku vlast, {to Srbija i Bugarska nisu uspele da spre~e. Tek 1230. godine
Bugari su kod Klokotnice porazili epirsku vojsku, {to im je donelo vlast nad
Trakijom, Makedonijom i delom Albanije. Dominaciju nad Makedonijom Bu-
gari su izgubili 1341. godine smr}u cara Jovana Asena II i ugro`eno{}u od Mon-
gola. Nikejska vojska je zauzela Makedoniju i dr`ala je do 1258. godine, odno-
sno prodora srpske vojske koja je oslobodila Skopqe, Prilep i Ki~evo. Ob-
navqawe Vizantije 1261. godine dovelo je i do obnavqawa wene vlasti nad Ma-
kedonijom.
Godine 1282. srpski kraq Milutin osvojio je Gorwi i Dowi Polog, Sko-
pqe, Ov~e poqe, Zletovo, Pijanec, Pore~, ki~evski i debarski kraj. Uskoro
su udru`eni odredi Milutina i Dragutina doprli do goweg toka Strume i Kra-
topoqa. Sva pripojena podru~ja narednih ~etrdeset godina ostala su u srpskoj
dr`avi. Tada je Stefan De~anski nastavio {irewe preuzimaju}i [tip, ^re-
{}e, Veles i Prosek, ovladav{i sredwim tokom Vardara i Bregalnicom i otva-
raju}i put prema Solunu. Godine 1328. srpska vojska je doprla nadomak Ohri-
da. Vizantinci su privremeno povratili nekoliko mawih mesta, ali je kraq
Stefan Du{an 1334. godine nastavio prodore zauzimaju}i Ohrid, @eleznec,
Prilep, ^emren i Strumicu. Srbi su 1343. godine zauzeli Kostur, Lerin i Vo-
den, a posle dve godine Ser i Dervent. Du{anova Srbija je obuhvatala skoro
celu Makedoniju, izuzev Soluna. Posle Du{anove smrti postepeno se raspa-
dala srpska dr`ava, a na makedonskim podru~jima osamostaqivali su se kao ob-
lasni feudalni gospodari carica Jelena, Ugqe{a i Vuka{in Mrwav~evi}, }e-
sar Vojihna, vojvoda Hlapen, despot Oliver, sevastokrator Vlatko, Konstan-
tin i Jovan Draga{, sin sevastokratora Branko Grgur itd. Posle srpske ka-
tastrofe u Mari~koj bici 1371. godine, Vuka{inov sin kraq Marko i bra}a
Draga{ postali su turski vazali, skopskom obla{}u je ovladao Vuk Branko-
vi}, a u ohridskoj se osamostalio veliki `upan Andrej Gropa. Turci su povre-
meno upadali u Makedoniju, pqa~kali, ubijali i odvodili qude u ropstvo. Iz-
me|u 1383. i 1392. Turci su bez velikih problema zauzeli celu Makedoniju i
vi{e od petsto godina u ropstvu je zadr`ali.
v) Makedonija u turskom ropstvu
Mnogo makedonskog stanovni{tva se pred Turcima iselilo na sever, u du-
binu Srbije, a veliki broj qudi je odveden u ropstvo. Doseqen je izvestan broj
Turaka iz Male Azije kao potpora vojno-administrativnom aparatu. Turska na-
seqa su mahom formirana na va`nim strate{kim pravcima, a u svakom ve}em
gradu je postojao vojni garnizon. Gradsko stanovni{tvo je bilo podlo`nije isla-
mizaciji, pa su vrlo brzo skoro svi gradovi imali muslimansku ve}inu. Formi-
rale su se i brojne jevrejske kolonije. Pravoslavni hri{}ani su bili gra|ani
drugog reda, a tursko feudalno ure|ewe je izme|u dve antagonisti~ke klase us-
postavqalo ~vrstu versku barijeru. U prvo vreme je bilo prili~no hri{}ana
spahija, ali to nije dugo trajalo, s obzirom da su se srpske feudalne porodice
najlak{e tur~ile. Crkva je ostala jedan od krupnih feudalaca, ali su najve}i
hramovi pretvarani u yamije, a novi se nisu smeli podizati. U XVII veku inten-
zifikovala se rimokatoli~ka propaganda, pa su ~ak ~etiri ohridska arhiepi-
163
skopa, i to Porfirije, Atanasije, Avramije i Meletije, tajno propagirali i na-
stojali da sprovedu uniju. Wihovi poku{aji su do`iveli potpunu propast jer je
narod uprkos `ivotnim nevoqama ostajao veran pravoslavqu, a nadu u izbavqe-
we iz turskog ropstva sve vi{e vezivao za jednorodnu i istovernu Rusiju.
Zbog nepodno{qivih feudalnih nameta, danka u krvi i stalnih {ikani-
rawa, seqaci mavrovskog i prilepskog kraja digli su se 1564. godine na usta-
nak, koji je turska vojska slede}e godine ugu{ila. Hajdu~ija je vekovima pred-
stavqala ~estu pojavu, a neretko su hajdu~ke dru`ine po brojnosti podse}ale
na vojne jedinice. Najve}u makedonsku pobunu protiv Turaka predstavqao je Kar-
po{ev ustanak iz 1689. godine, koji je podstaknut prodorom austrijskog vojsko-
vo|e Pikolominija nadomak Skopqa i ~iwenicom da su se ve} digli Srbi u
svim srpskim zemqama. Skopqe je zauzeto i spaqeno. Pikolominijev nasled-
nik Hol{tajn razbio je Turke kod [tipa, a jedan srpski odred austrijske voj-
ske u{ao je u Veles. I ti gradovi su samo opqa~kani i spaqeni, a austrijska
vojska se s plenom povla~ila. [to su Turci ve}e poraze do`ivqavali na bo-
ji{tima, to su bili nepodno{qiviji u opho|ewu sa rajom. Hajdu~ki haramba-
{a Karpo{ ustanak je zapo~eo izme|u Skopqa i ]ustendila, ali se ustani~-
ki pokret vrlo brzo pro{irio na ni{ki, leskova~ki, pirotski, prizrenski
i vrawski kraj. Kriva Palanka je predstavqala glavno ustani~ko upori{te.
Austrijski car priznao je Karpo{a za kumanovskog kraqa. Poraz austrijske
vojske i velika koncentracija turskih snaga vitalno su ugrozili ustanike i oni
su se povla~ili prema Kumanovu, gde su uz velike `rtve pora`eni. Karpo{ je
zarobqen i u Skopqu javno nabijen na kolac. Ustani~ka teritorija je opqa~-
kana i popaqena, mnogo qudi ubijeno i jo{ vi{e u ropstvo odvedeno. Mnogo
Makedonaca je tada sa ostalim Srbima izbeglo severno od Save i Dunava, ne-
ki sve do Rusije. Me|utim, u~estali turski porazi u XVIII veku dovode do sla-
bqewa centralnih vlasti, odmetawa lokalnih feudalaca i cvetawa razbojni~-
kih bandi, poput hara~lijskih i kryalijskih koje su dodatno zagor~avale `i-
vot hri{}anskom, ali neretko i muslimanskom stanovni{tvu. Turci su nasto-
jali da u Makedoniji nasele {to vi{e Arbanasa, ~iji su zulumi nad hri{}a-
nima bili najzverskiji. Poseban udarac za hri{}ansko stanovni{tvo predsta-
vqalo je i ukidawe Pe}ke patrijar{ije i Ohridske arhiepiskopije 1767. go-
dine i wihovo podvo|ewe pod crkvenu jurisdikciju Carigradske patrijar{i-
je, {to je zna~ilo dominaciju fanariotskih vladika, gr~kih sve{tenika i de-
nacionalizaciju crkvene organizacije.
Prvi srpski ustanak je po~etkom devetnaestog veka uzdrmao sve turske bal-
kanske posede. Unutra{wa kriza univerzalnog islamskog carstva reflekto-
vala se kroz spoqnopoliti~ku nemo}, vojnu neuspe{nost i unutra{we pomet-
we. Ponovo ja~aju centrifugalne tendencije, osamostaquju se oblasni feudal-
ni gospodari, administrativni sistem tone u samovoqu, odmetni{tvo posta-
je masovna pojava, bilo kao vid pobune porobqenih naroda ili razbojni~ko po-
na{awe privilegovanih slojeva, otrgnutih svakoj kontroli. Pove}ani dr`av-
ni tro{kovi izazvali su rast poreskih obaveza seqaka i wihovu potpunu de-
motivisanost za rast proizvodwe. Prouzrokovalo je samo te`wu da se grada i
gradskog `ivota do~epa kome god je to mogu}e. Nagli priliv seoskog stanov-
ni{tva izmenio je etni~ku strukturu makedonskih gradova, vratio im nekada-
{wi nacionalni karakter, a uz to podstakao razvoj zanatstva, rudarstva i tr-
164
govine, te pojavu sna`nijeg gra|anskog sloja koji }e obnavqati slobodarsku
nacionalnu i versku svest, ali pokazivati i politi~ke ambicije. Mnogi Ma-
kedonci su odigrali zna~ajnu ulogu u oba srpska ustanka, a i sami su 1822. po-
digli Wegu{ki ustanak, koji je obuhvatio i vodenska i sva sela do u{}a Bi-
strice, ugro`avaju}i i sam Solun. Turci su ovu pobunu u krvi ugu{ili, a mno-
gi ustanici su pobegli u oslobo|eni deo Srbije. Turska vlast je ipak bila pri-
nu|ena da sprovede izvesne reforme timarskog i ~itlu~kog feudalnog siste-
ma i tako bar malo ubla`i nezadovoqstvo hri{}anske raje. Reforme su iza-
zvale prave pobune turskih feudalaca, pa }e prva polovina devetnaestog ve-
ka prote}i u znaku wihovog suzbijawa od strane centralne vlasti, u ~emu }e
najvi{e stradati pravoslavni Makedonci.
g) Decenije ustani~kog vrewa
Makedoniju je u to vreme zahvatila duboka politi~ka diferencijacija sta-
novni{tva. Dok su se muslimani egzistencijalno vezivali za opstanak turske
uprave i samo u woj videli budu}nost, Makedonci su perspektivu tra`ili u
{to bli`em povezivawu sa Srbima, a brojni Cincari su se opredeqivali za
gr~ku opciju. Bugari su velikim podmi}ivawem vrhova turske vlasti 1870. go-
dine izdejstvovali dekret o formirawu bugarskog pravoslavnog egzarhata, ne-
zavisnog od Carigradske patrijar{ije, kojoj su nasilno prikqu~ene makedon-
ske episkopije, vele{ka, skopska i ohridska, kao i srpska, ni{ka i pirotska.
Umesto dotad prote`iranog gr~kog jezika u crkvenoj organizaciji, forsiran
je bugarski, na{to su makedonski intelektualci reagovali formirawem na-
rodnih {kola i ~itaonica, prikupqawem i publikovawem makedonskog narod-
nog kwi`evnog stvarala{tva, pisawem i objavqivawem velikog broja {kol-
skih uybenika na makedonskom jeziku, od kojih su neki {tampani u Beogradu.
Makedonskom narodnom jeziku postepeno su stvarani uslovi za prerastawe u
kwi`evni.
Sve te`i ekonomski polo`aj, sistematsko ugwetavawe od strane samovoq-
nih turskih vlasti i nerodne godine dovele su 1876. godine do velikog Razlov-
skog ustanka ~iji je neposredni povod predstavqalo ja~awe represivnih me-
ra prema hri{}anskom stanovni{tvu u vreme izbijawa rata Rusije, Srbije i
Crne Gore protiv Turske, kao i raspirivawe islamskog verskog fanatizma ko-
ji je doveo do ubijawa francuskog i nema~kog konzula u Solunu. Tada je i u Ca-
rigradu do{lo do dr`avnog udara u kome je sultan Abdul Aziz oboren s pre-
stola i pogubqen pod optu`bom da zauzima suvi{e mlak stav prema hri{}an-
skim podanicima. Vo|a Razlovskog ustanka bio je Dmitar Patorgijev Berov-
ski, koji je dugo `iveo u Beogradu i istakao se 1862. godine u borbama protiv
Turaka koji su bombardovali srpsku prestonicu. Turci su ovaj ustanak ugu{i-
li, ali se Berovski, iako rawen u glavu, izvukao sa najbli`im saradnicima iz
turskog obru~a i nastavio ~etovawe. Civilno stanovni{tvo je opet bilo iz-
lo`eno turskom osvetni~kom besu i pqa~ki, {to je samo poja~alo `equ za ot-
porom. Ve} slede}e godine ponovo je buknula hajdu~ija u vidu podr{ke ruskim
i srpskim ratnim naporima. Glavnu ulogu je imao Dmitar Berovski. Mnogo ma-
kedonskih dobrovoqaca se prikqu~ilo ruskoj ili srpskoj vojsci. Rusi, Srbi
i makedonski ustanici prodrli su duboko u Makedoniju.
165
 Sanstefanskim mirovnim ugovorom Rusija i Turska su se sporazumele da
se teritorijalno pro{ire i steknu dr`avnu nezavisnost Srbija, Crna Gora i
Rumunija, a da Bugarska bude vazalna i autonomna dr`ava u okviru Turske, ko-
ja }e obuhvatiti mnoge srpske i makedonske nacionalne prostore. Na toj bu-
garskoj vazalnoj teritoriji dve godine bi se stacionirala ruska vojska da omo-
gu}i formirawe autonomnih institucija vlasti. Evropske sile su se tome su-
protstavile, pa je Sanstefanski ugovor revidiran 1878. godine na Berlinskom
kongresu i Makedonija je ostala pod turskom vla{}u. Makedonce je najvi{e po-
ga|ala ~iwenica da se ogroman broj muslimanskih muhayira iseqavalo sa srp-
skih i bugarskih prostora i naseqavao na makedonskim mewaju}i strukturu sta-
novni{tva i ote`avaju}i daqe oslobodila~ke napore. Izbegli muslimani su
redovno osvetni~ki bes iskaqivali na makedonskim hri{}anima. Ogroman broj
sela tada je opqa~kan i popaqen. Znatno je poja~ano i dejstvo {iptarskih pqa~-
ka{kih bandi, koje su ugro`avale i ve}e gradove. Makedoncima nije ni{ta dru-
go preostajalo nego da se masovnije ukqu~e u antitursko ~etovawe i tako za-
{tite gole `ivote. Krajem 1878. godine izbio je Kresnenski ustanak u obla-
sti Strume, ~iji je vo|a bio ruski koza~ki ataman Adam Kolmikov, a na~elnik
{taba Dmitar Berovski. Engleska vlada je pru`ila pomo} Turcima u gu{ewu
ustanka obezbe|uju}i brz transport trupa. Do{lo je do razdora u ustani~kom
rukovodstvu, a bugarski agenti su likvidirali vojvodu Stojana Karastojlova,
dok im je Berovski jedva umakao. To je dovelo do rasula ustani~kih redova, pa
su Turci mnogo lak{e ustanak ugu{ili 1879. godine.
U drugoj polovini 1880. godine jugozapadne delove Makedonije zahvatila
je Brsja~ka buna u kojoj su zaverenici po~eli sa likvidacijom najve}ih turskih
zulum}ara. Pobuwenici su likvidirali mnogo razbojni~kih bandi, ali su wi-
hovog vo|u Stevana Petrevskog Turci 1882. na prevaru otrovali, dok su drugi
istaknuti glavari osu|eni na vi{egodi{wu robiju. Kraj devetnaestog veka obe-
le`ile su sve ve}e tenzije i protivre~nosti izme|u srpskih, bugarskih i gr~-
kih interesa i ciqeva u Makedoniji. Gr~ki uticaj se ograni~avao na kucovla-
{ko i cincarsko stanovni{tvo i formirawe gr~kih {kola za wegove potre-
be. Bugari su preko svog egzarhata kontrolisali crkvenu organizaciju, za wu
vezivali prosvetne i druge kulturne institucije u nameri da nametnu bugar-
ski jezik i nacionalnu svest. Srbi su tako|e Makedonce smatrali svojim su-
narodnicima, `eleli da Makedoniju u perspektivi prikqu~e Srbiji, ali je srp-
ska propaganda bila suptilnija, pa su kwige {tampane na makedonskim dija-
lektima, Makedoncima davane razne olak{ice u oslobo|enoj Srbiji itd. Oja-
~ala je i rimokatoli~ka propaganda zahvaquju}i makedonskom otporu bugari-
zaciji crkve i varijanti unijatske obnove Ohridske arhiepiskopije. Sve vi-
{e se ose}alo prisustvo protestantskih misionara, pa su nacionalna i verska
diferencirawa me|u Makedoncima bila sve kompleksnija i neizvesnija.
Posle vi{e raznih konspirativnih inicijativa, u Solunu je 1894. godine
formirana Makedonska revolucionarna organizacija i Centralni makedon-
ski revolucionarni komitet, ~iji je predsednik postao Hristo Tatar~ev, a se-
kretar Dime Gruev. U ideolo{kom pogledu weni predvodnici su najvi{e bi-
li pod uticajem ruskih narodwaka, ali i anarhista, macinijevaca i garibal-
dijevaca. Organizacija je za svoje osnovne ciqeve proglasila autonomiju Ma-
kedonije i bu|ewe samoza{titne svesti Makedonaca, a u organizacionom po-
166
gledu insistirala je na makedonskom nacionalnom ekskluzivitetu, mada je u
woj bilo dosta intelektualaca {kolovanih u Bugarskoj. Ve} u startu povede-
na je ogor~ena borba protiv bugarske egzarhijske organizacije i wene poli-
tike, koja je najefikasnije le~ila sve prvobitne bugarofilske zablude. To je
motivisalo bugarsku vladu da intenzifikuje sopstvenu propagandu i komit-
ske aktivnosti, zahtevaju}i istovremeno od Turaka da suzbiju srpsku propagan-
du. Da bi se pariralo unutra{woj makedonskoj revolucionarnoj organizaci-
ji, u Sofiji je 1895. godine na kongresu svih makedonskih emigrantskih udru-
`ewa formiran Makedonski komitet sa izrazito probugarskim aspiracija-
ma. Bugarski komitski odredi nisu postigli neke zna~ajnije rezultate, ali su
svojom delatno{}u uspeli da pogor{aju polo`aj makedonskog naroda u turskom
ropstvu i kompromituju wegovu poziciju u svetskom javnom mwewu. To }e jo{
vi{e motivisati makedonske revolucionare, u ~ijem rukovodstvu je sve ja~u
ulogu imao Goce Del~ev, da na solunskom kongresu 1896. godine insistiraju na
autohtonosti i nezavisnosti svog pokreta.
Finansijska oskudica navela je revolucionare da pribegnu teroristi~-
kim metodama u sticawu novca, prvenstveno otmicama bogatijih Turaka radi
iznu|ivawa otkupa. Najuspe{nije je bilo otimawe ameri~ke misionarke Mis
Ston 1901. godine, koje je izveo istaknuti revolucionar Jane Sandanski, {to
je Organizaciji pribavilo veliku sumu novca i me|unarodni, mada negativni,
publicitet. ^esto se pribegavalo i nasilnom prikupqawu “dobrovoqnih” pri-
loga bogatijih Makedonaca. Organizacija se sve vi{e naoru`avala i uskoro
pristupila formirawu gerilskih ~eta. Revolucionarni pokret se sve vi{e
omasovqavao i u wemu su vode|u ulogu imali u~iteqi. Sve mawu konkurenci-
ju na terenu predstavqali su mu probugarski vrhovisti. Do{lo je do pravog
procvata ilegalne {tampe, ali je ipak revolucionarna propaganda ostala ne-
razvijena zbog minimalnih tira`a i male pismenosti stanovni{tva. Organi-
zacija je zapo~ela sa izgradwom rudimentarnih oblika paralelne vlasti, pa
~ak i tajne policije, sudstva i poreskog sistema. Izvesne op{tine su se oslo-
ba|ale od egzarhijske dominacije i u verskom pogledu potpuno osamostaqiva-
le. Dolazilo je i do provala turske vlasti u ilegalnu strukturu makedonskih
revolucionara, koje su dovodile do masovnijih hap{ewa, mu~ewa i likvida-
cija. Formirane su i konkurentske revolucionarne organizacije, poput soci-
jalisti~kih, ali one nisu uspevale da steknu zna~ajnije upori{te u narodu. Vr-
hovisti su kao aktivisti probugarskog Vrhovnog makedonskog komiteta, sa se-
di{tem u Sofiji, kojim su rukovodili bugarski generali, organizovali ubi-
stva makedonskih revolucionara, izazivali sukobe bugarskih i makedonskih
komitskih ~eta, a preurawenim i nepromi{qenim Gorwoyumajskim ustankom
1902. godine navukli dodatne turske represalije protiv makedonskog naroda.
Unutra{wa makedonska revolucionarna organizacija se sistematski pri-
premala za oru`ani ustanak, ali dok su weni glavni predvodnici morali da
se povuku u duboku ilegalu ili izbegnu u inostranstvo, predsedni~ke funkci-
je se do~epao agent bugarske vlade i tajni vrhovisti~ki eksponent Ivan Gar-
vanov, zakazuju}i kongres u Solunu 1903. godine i guraju}i pokret u prevreme-
ni ustanak, iako su se tome suprotstavqali odsutni Goce Del~ev, \or|e Pe-
trov i Jane Sandanski. Do{lo je do unutra{weg raskola, a nakon solunskih
atentata i diverzija, turske vlasti su uhapsile ve}i broj makedonskih nacio-
167
nalnih boraca. Uskoro je u blizini Sereza, u sukobu sa turskom vojskom, pogi-
nuo Goce Del~ev, a u Solunu su Turci uhvatili Ivana Garvanova. Ustanak je po-
~eo u bitoqskom kraju 2. avgusta, na Svetog Iliju 1903. godine, dok se najboqa
organizacija ustanika pokazala u kru{evskom rejonu, pod vo|stvom Nikole Ka-
reva. Kru{evo je palo u ustani~ke ruke i postalo je glavno upori{te Ilinden-
skog ustanka i Kru{evske republike. Republika je formirala privremenu vla-
du i po~ela da ure|uje `ivot na oslobo|enim podru~jima. Ustanak ipak, osim
u bitoqskom, nije imao masovni karakter u solunskom, skopskom i jedrenskom
okrugu. Tako se sveo na intenzivne komitske akcije. U sereskom okrugu do{lo
je do sukoba izme|u makedonskih nacionalnih i vrhovisti~kih ~eta. Da bi ugu-
{ili ustanak Turci su anga`ovali velike snage od 170 hiqada vojnika i sko-
ro petsto topova. Uprkos velikom juna{tvu boraca pokazanom u tromese~nim
borbama, ustanak je slomqen. Besni Turci su posle toga sproveli pravi masa-
kr makedonskih civila. Skoro deset hiqada qudi je pobijeno. Ali tragedija
makedonskog naroda u svetu je imala velikog odjeka, pove}avaju}i animozitet
prema turskoj upravi.
Da bi ubla`ili te`ak polo`aj Makedonaca, ruski i austrijski carevi su
u novembru 1903. godine Turskoj nametnuli takozvane Mirc{tegske reforme,
koje su primewivane od naredne godine i podrazumevale kontrolu evropskih
sila nad delovawem turskog administrativnog aparata. Godine 1904. postignut
je sporazum Srbije i Bugarske o podeli interesnih sfera u Makedoniji i in-
tenzifikovano je wihovo ubacivawe gerilskih ~eta na makedonske prostore.
Bugarske komite i vrhovisti bili su pod komandom bugarskog generala Con-
~eva i wihova aktivnost je omasovqena 1905. godine. Vrhovisti su se tada su-
kobili sa ~etama Janeta Sandanskog i pretrpeli te`ak poraz od makedonskih
nacionalista u melni~kom kraju. Jo{ 1904. godine srpska vlada je formirala
~etni~ku akciju i wene delatnosti intenzifikovala 1905. godine posebno u ku-
manovskom, skopskom, palana~kom, kratovskom, brodskom i ki~evskom kraju. Srp-
ski ~etnici `estoko su se sukobqavali sa bugarskim komitama i vrhovisti-
ma. Najistaknutije srpske ~etni~ke vojvode bili su Gligor Sokolovi}, Jovan
Babunski, Jovan Dovezenski, Vasilije Trbi} i drugi. U solunskom kraju delo-
vale su i gr~ke gerilske ~ete. Za to vreme unutra{wa makedonska revolucio-
narna organizacija suo~avala se sa sopstvenom krizom, problemima, sukobi-
ma, raspravama, pregawawima sa vrhovistima, sazivawima ve}eg broja kongre-
sa, bezuspe{no poku{avaju}i da povrati nekada{wu politi~ku snagu i upori-
{ta u makedonskom narodu.
Novi bitan momenat u makedonske politi~ke prilike une}e Mladoturski
pokret 1908. godine, u koji se sa odu{evqewem ukqu~ilo makedonsko hri{}an-
sko stanovni{tvo. Centar mladoturaka je bio u Solunu. Revolucija je uspela da
obori Abdul Hamida II i za novog sultana dovede Mehmeda V, ali se sa u~vr{}e-
wem mladoturaka na vlasti objektivno polo`aj Makedonaca bitno pogor{ao.
Razo~arani i sistematski progoweni makedonski nacionalni revolucionari
su 1909. godine formirali Narodnu federativnu partiju, koja se umesto dota-
da{we primarne oru`ane borbe preorijentisala na parlamentarnu. Glavni pred-
vodnici te partije su bili Dmitar Vlahov i Jane Sandanski. Odmah po odr`a-
vawu osniva~kog kongresa, bugarski agenti su po drugi put izvr{ili atentat
na Sandanskog, koji je te{ko rawen. Vlahov je ubrzo postao poslanik u turskom
168
parlamentu. Partiju su uskoro zahvatile frakciona{ke borbe, a 1910. Vlahov
je iskqu~io Sandanskog `ele}i na taj na~in da se definitivno distancira od
revolucionarnih elemenata. Odr`an je vanredni kongres koji je odstranio Vla-
hova, ali je uskoro mladoturski re`im zabranio partiju. Te godine je zabrawe-
na i Srpska organizacija koja je imala dva poslanika u turskom parlamentu, kao
i Savez bugarskih klubova koji nije imao parlamentarni status. Na izrazito
nasilni~ki mladoturski kurs odgovoreno je intenzivnijim ~etni~kim akcija-
ma, ali i teroristi~kim metodama na muslimansko stanovni{tvo. U Turskoj
su produbqeni i unutra{wi sukobi dovode}i do pravog politi~kog haosa.
d) Srpsko osloba|awe Makedonije
Godine 1912. Srbija i Bugarska sklopile su vojni savez i sporazumele se
o podeli Makedonije. Savezu su se ubrzo prikqu~ile Gr~ka i Crna Gora. Sa-
veznici su 18. oktobra objavili rat Turskoj. Srpska vojska je Turcima nanela
te`ak poraz kod Kumanova i ubrzo zauzela Skopqe, ~ije su razarawe ratnim
dejstvima spre~ili strani konzuli privolev{i Turke da ga napuste bez bor-
be. Novi poraz Srbi su Turcima naneli kod Bitoqa i naterali ih u bekstvo.
Srbi su oslobodili skoro celu Vardarsku Makedoniju. Bugari su iza{li na
Egejsko more, a Grci u{li u Solun. Srpskoj vojsci se prikqu~io veliki broj
Makedonaca, ali i bugarskoj u wenom rejonu operativnih dejstava. Oko razgra-
ni~ewa u Makedoniji do{lo je do Drugog balkanskog rata 1913. godine u kome
je Bugarska pora`ena, izgubiv{i ogromne teritorije: Bukure{tanskim mirom
podela Makedonije je postala definitivna. Srbija nije stigla da ukine vojnu
upravu u svom delu Makedonije jer je morala da suzbija {iptarske nemire, ve-
}ina muslimana se iseqavala u Tursku, a ve} je izbio Prvi svetski rat. Regru-
tovano je 50 hiqada Makedonaca u srpsku vojsku i oni su se juna~ki borili na
svim frontovima. Iako su saveznici tra`ili da Srbija `rtvuje Makedoniju
kako bi se pridobila Bugarska, srpska vlada ni po koju cenu nije na to prista-
jala, jer se Makedonija smatrala, ose}ala i prihvatala kao integralni deo Srp-
stva u pravom smislu re~i.
Kad se Srbija na{la u krajwe te{koj situaciji 1915. godine Bugarska je
u{la u rat i posle te{kih borbi kod Krivolaka zauzela srpski deo Makedo-
nije. Na srpsko-gr~koj granici formirana je linija fronta koju su sa severa
dr`ali Bugari, a s juga anglo-francuske trupe. Bugarske ~ete su zauzele i is-
to~ni deo Egejske Makedonije formiraju}i front na reci Strumi. Srbi i Fran-
cuzi su 1916. godine oslobodili Bitoq, formirali novu liniju i nastavili
poziciono ratovawe. Bugarski i nema~ki okupatori su se brutalno pona{a-
li prema makedonskom stanovni{tvu i izlagali ga te{kim represalijama. “Za
sve vreme trajawa okupacije, bugarski okupatori i wihovi nema~ki savezni-
ci u Makedoniji vr{ili su rekvizicije svih vrsta qudske i sto~ne hrane, ma-
sovno su oduzimali i klali stoku, iznosili iz Makedonije materijalna i kul-
turna bogatstva, masovno su slali stanovni{tvo na prinudni logorski rad, oba-
vqali regrutaciju i mobilizaciju makedonskog stanovni{tva sposobnog za voj-
sku i na silu ga ukqu~ivali u rat, masovno su internirali i deportovali ci-
vilno stanovni{tvo, prire|ivali pogrome i masakre u mnogim selima i na-
seqima. To su bila osnovna i svakodnevna obele`ja mnogostrane okupacije Ma-
169
kedonije. Tada je na hiqade Makedonaca podleglo gladi, bolestima, fizi~koj
iscrpenosti i ratnim pusto{ewima.” (“Istorija makedonskog naroda”, kwi-
ga II, str. 368.) U vi{e akcija prinudnog oduzimawa oru`ja od naroda ve}i broj
Makedonaca je streqan, desetine sela spaqeno, ali to nije moglo da suzbije ge-
rilski otpor okupatoru. Nasilno mobilisani Makedonci masovno su dezerti-
rali iz bugarske vojske, a desilo se i nekoliko oru`anih pobuna po jedinica-
ma, koje su surovo ugu{ene. Probojem Solunskog fronta 1918. godine srpski deo
Makedonije je oslobo|en, a prikqu~ena mu je i oblast Strumice 1919. godine
sa ukupno oko 60 hiqada stanovnika.
Tek posle Prvog svetskog rata Vardarska Makedonija je u potpunosti in-
tegrisana me|u ostale srpske zemqe unutar jugoslovenske dr`ave. Ratna raza-
rawa su prouzrokovala duboku ekonomsku i socijalnu krizu, a vlast je dosta ne-
spretno provodila agrarnu reformu, pa je to, uz nesumwivi uticaj Boq{evi~-
ke revolucije, dovodilo do prodora destruktivne komunisti~ke ideologije. Dr-
`avna birokratija nije imala dovoqno sluha za etni~ke, kulturne i jezi~ke spe-
cifi~nosti Makedonije, posebno prose~ni obrazovni nivo stanovni{tva, dok
je Bugarska vlada nastavila sa ubacivawem komitskih bandi, podvode}i pod svo-
ju direktnu kontrolu ostatke nekada{we VMRO. U zapadnim krajevima i da-
qe su delovale {iptarske koqa~ke bande. Od politi~kih partija na makedon-
skom podru~ju najja~a upori{ta su stekle Radikalna, Demokratska i tursko-mu-
slimanski Yemijet. Zna~ajan uspeh na lokalnim i parlamentarnim izborima
postizali su komunisti, dok Komunisti~ka partija Jugoslavije nije Obznanom
zabrawena kao subverzivna i od stranih sila instrumentalizovana organiza-
cija. Centralna vlast je ukinula zate~ene feudalne odnose, a Turci, prili~an
broj lokalnih muslimana i ne{to [iptara iselili su se u Tursku. Na osnovu
agrarne reforme iz ukupnog agrarnog fonda 40% zemqe je podeqeno makedon-
skim bezemqa{ima i siroma{nim seqacima, a na 60% su naseqavani bezemqa-
{i iz gu{}e naseqenih krajeva, s obzirom da je Makedonija bila slabo nase-
qena, ispod jugoslovenskog proseka. U Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca
1921. godine je na jednom kvadratnom kilometru `ivelo prose~no 49 stanovni-
ka, a u Makedoniji samo 31. Radikalna stranka je javno izra`avala spremnost
da se makedonski dijalekat slu`beno koristi u radu dr`avne administraci-
je, mada nije bilo ozbiqnijih poku{aja da se taj jezik kwi`evno uobli~i i nor-
mira. O nekom posebnom nacionalnom ugwetavawu ne mo`e biti govora iz jed-
nostavnog razloga {to se re`im rukovodio konceptom integralnog jugoslo-
venstva, pa je isticawe srpskih zastava bilo zabrawivano kao prekr{aj.
Tragi~nost istorijske sudbine dovela je pirinske Makedonce, koji su se
najvi{e suprotstavqali bugarizaciji, sukobqavali se vrhovistima i sledili
Sandanskog, u sastav bugarske dr`ave. Upravo su u pirinskom kraju Makedon-
ci bili najgu{}e naseqeni i u etni~kom smislu najkompaktniji. Odmah po okon-
~awu Prvog svetskog rata tamo je obnovqen sna`an autonoma{ki pokret ko-
ji je insistirao na o~uvawu makedonske nacionalne i teritorijalne celine,
a imao je zna~ajnije upori{te me|u makedonskim emigrantima – intelektual-
cima. Bugarska i Gr~ka su uz Nejski mirovni ugovor sklopile konvenciju o raz-
meni stanovni{tva, na osnovu koje su se Makedonci i Bugari iz Egejske Make-
donije i Trakije iseqavali u Bugarsku, a Grci iz Bugarske u Tursku. Makedon-
ske izbeglice su raseqavane po celoj Bugarskoj, pa je tako olak{ana wihova
170
denacionalizacija. Vrhovisti su formirali autonomisti~ku VMRO, koja je
delovala povezano sa ujediwenim VMRO sa jugoslovenske teritorije, obmawu-
ju}i narod da `eli jedinstvenu autonomnu Makedoniju, ali je u`ivala podr-
{ku bugarskih tajnih slu`bi i prote`irala velikobugarske interese, a slu-
`ila se iskqu~ivo teroristi~kim metodama delovawa. Vlada zemqoradni~-
kog lidera Aleksandra Stambolijskog imala je veoma blagonaklon stav pre-
ma Makedoncima i wihovim te`wama, a razvijala je prijateqske odnose sa Be-
ogradom, `ele}i op{teju`noslovensko ujediwewe. Dvorski krugovi su, posle
tri godine wenog trajawa, 1923. godine izveli vojni prevrat, ubili Stambo-
lijskog i dosta wegovih sledbenika. Vlada premijera Cankova je 1924. godine
organizovala likvidaciju skoro svih vi|enijih makedonskih nacionalnih pred-
vodnika. U narednih deset godina fakti~ka kontrola nad Pirinskom Make-
donijom prepu{tena je vmrovskim teroristima, koji su za stanovni{tvo pred-
stavqali strah i trepet. Bugarska je postala zemqa legalizovanog terora, a
u procesu bugarizacije nekoliko hiqada qudi je ubijeno u Pirinskoj Makedo-
niji, dok je veliki broj prinudno preseqen u unutra{wost Bugarske. Pri kra-
ju te decenije nasiqa, kad su autokratske stege po~ele da slabe, 1934. godine do-
{lo je do novog vojnog udara kojim je uspostavqena ogoqena diktatura. Novi
re`im je rasturio vmrovske teroristi~ke bande, ali je nastavio izrazito an-
timakedonski kurs, sistematski suzbijaju}i sve oblike izra`avawa makedon-
ske nacionalne svesti.
U Egejskoj Makedoniji je pred Prvi svetski rat `ivelo svega 30% Make-
donaca. Toliko je bilo i Turaka, Grka ne{to mawe i oko 15% drugih nacional-
nosti. Lozanskom konvencijom iz 1923. godine Gr~ka i Turska su se sporazume-
le o razmeni stanovni{tva. Skoro svi Turci su oti{li, a do{li su Grci iz Ma-
le Azije, pa je to podru~je po nacionalnoj strukturi definitivno postalo pre-
ovla|uju}e gr~ko. Oko 50 hiqada Makedonaca, od ukupno 330.000, preselilo se
tada u Bugarsku i Jugoslaviju, {to je wihovo u~e{}e u egejskoj strukturi sve-
lo na ispod 25%. S obzirom da je ubrzo pristiglo dva puta vi{e Grka, ukupno
640.000, nego {to je Turaka iseqeno, procenat Makedonaca postao je jo{ ni`i.
Gr~ka vlast je neprekidno izbegavala izvr{avawe obaveza iz potpisanih me-
|unarodnih ugovora u pogledu za{tite mawinskih prava, pa je nastojala da sup-
tilnijim metodama sprovede denacionalizaciju i asimilaciju Makedonaca. Ka-
da je 1924. godine gr~ka vlada izrazila spremnost da egejske Makedonce treti-
ra kao bugarsku nacionalnu mawinu do{lo je do te{kih poreme}aja jugosloven-
sko-gr~kih odnosa. “Na zahtev Makedonaca iz Egejske Makedonije jugosloven-
ska vlada posebno je insistirala da oni budu priznati za Srbe, odnosno kao srp-
ska nacionalna mawina u Gr~koj.” (“Istorija makedonskog naroda”, kwiga III,
str. 233.) Gr~ka vlada se predomislila pa je 1926. godine egejske Makedonce pri-
znala kao pripadnike srpske nacionalne mawine u svojoj dr`avi. U vreme Me-
taksasove diktature u Gr~koj je 1938. godine specijalnim zakonom zabrawena upo-
treba makedonskog jezika i u privatnom `ivotu, a pripadnici makedonske na-
cionalne mawine su diskriminisani u svakom pogledu.
Po fa{isti~kom raspar~avawu Jugoslavije ve}i deo Makedonije, Pomo-
ravqe, ni{avsku i timo~ku oblast okupirala je bugarska vojska. Zapadni deo
Vardarske Makedonije okupirali su Italijani i pripojili Albaniji. U bugar-
skoj okupacionoj zoni instalisan je vojno-policijski aparat kompletno uvezen
171
iz Bugarske. U lokalne Makedonce Bugari uop{te nisu imali poverewa, pa su
i najve}i broj dr`avnih slu`benika dovodili i postavqali na zna~ajna mesta
u okupacionom upravnom aparatu. Primewivan je i poseban okupacioni prav-
ni sistem, zasnovan na goloj represiji i vr{ewu sudske vlasti od strane vojnih
sudova. Bugarski okupatori nisu bili u stawu da formiraju kvislin{ku vlast,
i po tom pitawu najvi{e {to su postigli je organizovawe mre`e dou{nika i
denuncijanata. Sistematski je vo|ena propagandna akcija u ciqu denacionali-
zacije i bugarizacije Makedonaca, posebno kroz apsolutnu instrumentalizaci-
ju obrazovnog sistema. Komunisti~ki ustanak je u Vardarskoj Makedoniji bio
slabog daha, svodio se na sporadi~ne diverzije i prepade, sve do kapitulacije
Italije, kad su se stvorili uslovi za formirawe slobodne teritorije, ukqu-
~uju}i Debar i Ki~evo. Ni ~etnici Dra`e Mihailovi}a nisu imali ve}eg uspe-
ha do 1943. godine, kada su oja~ali, formirali Vardarski ~etni~ki korpus u sa-
stavu od ~etiri brigade. Partizani i ~etnici su se i na makedonskom podru~-
ju me|usobno sukobqavali, uzajamno se slabe}i. Komunisti su smatrali da im
mnogo ve}a opasnost preti od ~etnika nego od okupatora. Me|utim, komunisti
su posebnu pa`wu posvetili izgradwi organizacione infrastrukture na sko-
ro celoj teritoriji, pa su spremno do~ekali veliko omasovqavawe partizan-
skih odreda nakon {to su zapadni saveznici podr`ali Tita, Crvena armija stu-
pila na Balkansko poluostrvo, a nema~ke snage po~ele izvla~ewe sa Egejskog
mora. Borbe protiv nema~kih i bugarskih okupatora postajale su sve intenziv-
nije. Jo{ u toku rata komunisti su proklamovali makedonsku federalnu jedi-
nicu u sastavu Jugoslavije i svoju voqu su odmah posle rata realizovali.
11. Obnova nezavisne srpske dr`ave
a) Prvi i drugi srpski ustanak
Iako su vekovima Dubrovnik i Crna Gora imali izvestan polunezavisan
status, ipak su predstavqali periferne oblasti srpske etni~ke mase, pa je sa-
svim prirodno {to je obnova moderne srpske, slobodne i nezavisne dr`ave po-
~ela ustankom u Beogradskom pa{aluku koji je pokrenut zborom narodnih pred-
vodnika u Ora{cu 14. februara 1804. godine pod vo`dom Kara|or|em Petro-
vi}em. Ustanici su odmah po~eli s paqewem turskih hanova i ubijawem sejme-
na, odnosno likvidacijom svih organa turske vlasti po selima. Posle desetak
dana dahije su tra`ile pregovore, pa se Kara|or|e sastao sa Aganlijom, ali bez
pomirewa, ve} uz sukob koji je spontano izbio i u kome je dahijski predvodnik
rawen, a nekoliko wegovih pristalica ubijeno. Ustanak se brzo {irio i Be-
ograd je bio odse~en. Prvu ve}u bitku Srbi su dobili kod Obrenovca, u Beqi-
nu i na Svileuvi. Zauzeti su Vaqevo i Rudnik, pa ^a~ak, a oslobo|ena ve}a pro-
stranstva u moravskom i homoqskom kraju. U martu Srbi dobijaju tri velike
bitke protiv Alije Gu{anca, na Dubokom Potoku kod ]uprije, na Giqu i na
Umovima kod Svilajnca, da bi u maju pao i Po`arevac. Prethodno je oslobo-
|en Kragujevac i dobijene dve bitke kod Bato~ine. Oslobo|ena je i Jagodina.
Turski porazi su se umno`avali velikom brzinom, {to svedo~i o silini ustan-
ka i neobuzdanoj srpskoj `eqi za slobodom i osvetom pose~enih knezova. Oslo-
bo|en je skoro celi Beogradski pa{aluk i opsednut sam Beograd.
172
Turci su ponovo zatra`ili pregovore uz austrijsko posredovawe, a usta-
nici su prethodno odr`ali svoju skup{tinu po~etkom maja u Ostru`nici i na
woj odredili deputaciju za pregovore u Zemunu, koji su ubrzo zatim po~eli i
jo{ br`e propali. Austrijanci su odbili saradwu sa srpskim ustanicima, ali
ih je Rusija odmah podr`ala. Prota Mateja Nenadovi} je predvodio delegaci-
ju koja je krenula u Rusiju i na Mitrovdan stigla u Petrograd. Srbi su svoje zah-
teve ograni~ili na sticawe {irokog autonomnog statusa pod sultanovim su-
verenitetom, a Porta je poslala bosanskog vezira Be}ir-pa{u da otera dahi-
je i umiri Srbe. Beogradske kryalije su po pa{inom nalogu oterali dahije, a
Milenko Stojkovi} ih je sustigao na dunavskom ostrvu Ada Kale i pobio. Vlast
nad Beogradom preuzeo je kryalijski zapovednik Alija Gu{anac, koji je odbio
uspostavqawe redovnog i zakonitog stawa, pa su Srbi nastavili opsadu. I na-
redna Portina posredovawa bila su neuspe{na, a Srbi su po~eli sa usposta-
vqawem sopstvenih organa vlasti, prestaju}i da pla}aju dr`avne namete.
Nova narodna skup{tina odr`ana je u Pe}anima u aprilu 1805. godine i
na woj je ponovo istaknut zahtev za autonomijom i odlaskom svih turskih voj-
nika iz Srbije, garantuju}i sigurnost muslimanskim civilima koji ostanu. Na-
kon toga su ustanici u brzom naletu oslobodili Karanovac, Trstenik i U`i-
ce. Sultan je poslao regularnu vojsku pod komandom Hafiz-pa{e, koju su Mi-
lenko Stojkovi} i Petar Dobrwac razbili kod Ivankovca. I pored vojnih uspe-
ha, politi~ki polo`aj ustanika nije bio povoqan zbog Napoleonovih ratnih
uspeha, pa su iz Rusije stizale sugestije da se napravi kompromis sa Turcima.
Skup{tina narodnih stare{ina u Smederevu krajem 1805. godine zakqu~ila
je da je nu`no zauzeti Beograd, ali i da se intenzivno pregovara sa Portom.
Nova skup{tina u Ostru`nici po~etkom 1806. uputila je molbu sultanu da se
prihvate wihovi zahtevi i proglasi op{ta amnestija. Istovremeno su nasta-
vqene borbe s Turcima i oslobo|ena teritorija je pro{irena i na podru~ja
van Beogradskog pa{aluka, u jednom trenutku dopiru}i do Leskovca i Novog
Pazara. U junu 1806. Napoleon je pismom podr`ao sultanovu nameru da uni{ti
srpske buntovnike vojnom silom, a potom je Porta poslala veliku vojsku ko-
ju su predvodili skadarski pa{a, rumelijski serasker i bosanski vezir. Pro-
gla{en je yihad protiv Srba. Kara|or|e je na Mi{aru do nogu potukao dvo-
struko brojniju tursku vojsku, a nedugo zatim Turci su te`ak poraz do`iveli
kod Deligrada. Krajem te godine pao je i Beograd u srpske ruke.
Godine 1807. i Rusija je u{la u rat protiv Turske, {to je Srbima dalo no-
vi podstrek. Nakon misije Petra I~ka, Porta je fermanom iz januara 1807. po-
ku{ala da umiri Srbe daju}i im velike ustupke, ali su srpski predvodnici to
odbili, a sultanov emisar Sulejman-pa{a i donosioci fermana na povratku
su ubijeni, pa je to sve daqe pregovore prekinulo. U novim borbama Srbi su
doprli do Vidina i opkolili Kladovo. U junu je ruska vojska u{la u Srbiju i
pomogla Srbima da potuku Turke na [tubiku i Malajnici i tako skoro celu
Timo~ku krajinu oslobode. Srbi su opkolili Ni{, ugrozili Turke u Leskov-
cu i zauzeli celu Toplicu. Ustanak se pro{irio na Semberiju i celo Podri-
we. Tu su uz direktnu francusku pomo} Turci naterali ustanike da se povuku
preko Drine. Rusija je u avgustu s Turskom sklopila primirje koje se odnosi-
lo i na srpski front. Ustanici su do kraja te i cele naredne godine konsoli-
dovali svoju vlast formiraju}i politi~ke i pravne institucije, a u martu 1809.
173
Rusi i Srbi ponovo ulaze u rat sa Turcima. Oslobo|ena srpska teritorija ubr-
zano se {irila uzastopnim pobedama, sve do prvog poraza na Kamenici kod Ni-
{a usled turske broj~ane premo}i i nesloge srpskih vojvoda. Tu je na ^egru po-
ginuo Stevan Sin|eli} sa 3000 boraca, turska vojska je ubrzano prodirala niz
Moravu osvajaju}i teritoriju izme|u Morave i Timoka. Srbi su se ubrzo kon-
solidovali, naneli nekoliko zna~ajnih poraza Turcima i prinudili ih da se
povuku iz ustani~ke Srbije kad je ruska vojska pre{la Dunav i ugrozila Tur-
ke u Bugarskoj.
Srbi su se 1810. godine oporavqali od prethodnih borbi i turskih pohara,
nabavqali municiju i spremali za nova isku{ewa. U Srbiju je do{lo skoro pet
hiqada ruskih vojnika koji su Srbima pomogli da oslobode Kladovo. Srbi i Ru-
si su udru`enim snagama Turcima naneli te`ak poraz kod Varvarina, a nakon
toga Kara|or|e je potukao Turke na Mi{aru i odbacio ih preko Drine. I tu su
Rusi u~estvovali u borbama. Slede}a, 1811. godina, protekla je u stalnom suko-
bqavawu Srba i Turaka u pravcu Ni{a i Vidina. Srbi i Rusi su do nogu potu-
kli Turke na Gramadi. Posle tih velikih vojnih uspeha na srpskim frontovi-
ma 1812. godine, Rusi su otpo~eli mirovne pregovore sa Turcima i ugovor o mi-
ru sklopili u Bukure{tu u maju mesecu. Ugovorom je Srbima garantovana zna-
~ajna autonomija, ali su morali pristati na povratak turskih posada u grado-
ve. Srbi su time bili nezadovoqni, ali su Rusiji ruke vezane predstoje}im ra-
tom sa Napoleonom. Kara|or|e je sazvao novu skup{tinu u avgustu u Vra}ev{-
nici, koja je prihvatila mirovne uslove, ali su Turci potom tra`ili potpunu
kapitulaciju, {to su ustanici uporno odbijali. Takva situacija je trajala do po-
lovine 1813. godine, dok su Turci oklevali i{~ekuju}i ishod rusko-francuskog
sudara. Napoleonovi uspesi su ih osokolili da spreme novi pohod na Srbiju, a
Kara|or|e je i daqe odbijao da primeni sve odredbe Bukure{tanskog sporazu-
ma i ubrzano se spremao za novi rat. Vo`d je izdao Proklamaciju kojom je celi
narod pozvao u odsudnu bitku pred nastupawem mo}ne turske vojske iz tri prav-
ca. Srbi su se gr~evito branili pred turskom najezdom, nanose}i neprijatequ
te{ke gubitke. Turska navala se ipak nije mogla trajno zaustaviti. Kara|or|e
se sklonio u Zemun, a ustanici su bez borbe napustili Beograd i Smederevo. Tur-
ci su ogroman broj srpskih `ena i dece prodali kao robove, a ubijali sve mu{kar-
ce sposobne za vojnu slu`bu. U unutra{wosti su neke ustani~ke vo|e i daqe odo-
levale u mnogim utvr|ewima. Demoralisala ih je definitivno vest o Kara|or-
|evom bekstvu u Austriju. U oktobru 1813. Turci su ponovo potpuno ovladali Be-
ogradskim pa{alukom, potpuno ga opqa~kali i popalili.
Posle te pobedni~ke euforije i yihadskog harawa, Turci su posle neko-
liko nedeqa proglasili amnestiju pre`ivelih ustanika i pozvali izbegle Sr-
be da se vrate iz Austrije. Nakon {to su dru{tvene i vojne prilike koliko-
toliko stabilizovane, Turci su po~etkom 1814. godine po~eli akciju priku-
pqawa oru`ja, provode}i pritom pravi policijski teror nad srpskim civi-
lima. Pove}ali su poreske obaveze i pqa~kali povratnike. Zbog toga je u sep-
tembru iste godine u Po`e{koj nahiji podignuta buna pod vo|stvom vojvode
Hayi-Prodana Gligorijevi}a, kome su se prikqu~ili i Srbi susednih nahija.
Knez Milo{ je odbio da im se prikqu~i, pa su ustanici osniva~e dinastije Obre-
novi}a, zajedno s Turcima, porazili u bici kod Kni}a. Uprkos pobedi, ustani-
ci su shvatili da nemaju mnogo {ansi na uspeh, pa je vo|stvo krenulo u Austri-
ju, a narod se razi{ao ku}ama. Turci su se svirepo svetili posekav{i i na ko-
174
lac nabijaju}i tristotine vi|enijih Srba. U me|uvremenu je Napoleon pora-
`en i Rusi su ponovo mogli da se stave u srpsku za{titu. Vojvoda Milo{ Obre-
novi} je, 22. aprila 1815. godine, u Takovu podigao Drugi srpski ustanak. Sr-
bi su odmah opseli ^a~ak, {ire}i ustanak na sve strane Beogradskog pa{alu-
ka, a uspeli su da odbiju sna`an turski napad na Qubi}u. Usledile su zna~ajne
srpske pobede na Dru`eti}ima i na Pale`u, pa potom na Moravi i osloba|a-
we ^a~ka. Najvi{e Turaka pobijeno je na Jelici, dok je u ustani~ke ruke palo
mnogo wihovog naoru`awa. Tada po~iwu da se ni`u uzastopne srpske pobede,
na Bato~ini i Crnom vrhu, u Po`arevcu i Ranovcu, kod Vin~e i Grocke, na Du-
bqu. Za kratko vreme oslobo|en je celi Beogradski pa{aluk, osim gradova Be-
ograda, Smedereva, [apca, U`ica i Sokola.
Ruski car je polovinom 1915. godine naredio mobilizaciju svoje podunav-
ske armije na Prutu, vr{e}i tako vojni pritisak na Turke i primoravaju}i ih
na pregovore sa Srbima. Rumelijski valija i evropski serasker Mara{li Ali-
pa{a i bosanski vezir Hur{id-pa{a od Porte dobijaju nalog da pregovaraju
sa ustani~kim vo|ama. Srbi su zahtevali najvi{i stepen autonomije, u ~emu
ih je podr`ala ruska diplomatija, pa je sultan po~etkom 1816. godine izdao os-
am fermana kojima je prili~no povoqno srpski polo`aj regulisan u okviru
svojevrsnog poluautonomnog statusa. Formirano je izborno administrativno
telo pod nazivom Narodna kancelarija u kome su bili predstavnici svih dva-
naest nahija i predsednik joj je bio knez Milo{. Tu dolazi i do prvih sukoba
me|u srpskim stare{inama usled stalnog rivalstva, posebno izme|u kneza Mi-
lo{a i Petra Molera. Milo{ je pobedio i pod wegovim la`nim optu`bama
Turci su Petra Molera udavili na Kalemegdanskoj tvr|avi. Milo{ je ubrza-
no uspostavqao li~nu upravu despotskog karaktera, zavode}i i sopstvene pri-
vatne monopole u trgovini. Seqa~ke poreske obaveze su bile prevelike i no-
vo nezadovoqstvo se javqalo u narodu. Protiv Milo{eve beskrupulozne sa-
movoqe, po~etkom 1817, prvu bunu di`e knez Sima Markovi}. U leto iste go-
dine Milo{ Obrenovi} je organizovao ubistvo Kara|or|a Petrovi}a, koji
se tajno vratio u Srbiju planiraju}i s gr~kim heteristima veliki balkanski
ustanak. Milo{ je vo`dovu glavu poslao sultanu u Carigrad kao dokaz pokor-
nosti i odanosti.
Mitrovska skup{tina narodnih stare{ina iz 1817. godine proglasila je Mi-
lo{a za naslednog kneza Srbije, {to je predstavqalo uvo|ewe monarhije. Ste-
van Dobrwac i Marko Todorovi} Abdula 1821. godine podi`u novu bunu u po-
`areva~kom kraju. U Jasenici je 1825. do{lo do \akove bune, koju je predvodio
Miloje Popovi} \ak. Godine 1826. bunu podi`e \or|e ^arapi}. Sve bune Mi-
lo{ je surovo u krvi ugu{io, a sve stvarne ili potencijalne politi~ke protiv-
nike nemilosrdno eliminisao. S druge strane, uz stalnu rusku podr{ku i pomo}
uspevao je da ubla`i turske poreske obaveze. Akermanskom konvencijom iz 1826.
Rusi su prinudili Turke na po{tovawe svih odredbi Bukure{tanskog ugovora.
Pobedom u novom ratu, koji je po~eo 1828. godine, Rusija je Jedrenskim ugovorom
o miru 1829. prinudila sultana da izda hati{erif o potpunoj srpskoj nacional-
noj autonomiji i prikqu~ewu {est nahija: Milo{u je priznata nasledna kne`ev-
ska titula, a naredne godine novim hati{erifom sve to je potpunije regulisa-
no. Srbi su stekli pravo na sopstvenu vojsku i dr`avnu upravu, a sultan je nare-
dio da svi muslimani napuste Srbiju, osim garnizona u {est gradova.
175
 b) Uspostavqawe srpske ustavnosti
Iako je hati{erif kao organ vlasti predvi|ao i svojevrsni Savet narod-
nih stare{ina, Milo{ je uporno izbegavao wegovo konstituisawe, nastavqaju-
}i beskrupuloznim sredstvima da ja~a li~nu vlast. Godine 1835. u Kru{evcu i
Jagodni izbija Miletina buna. Knez je uspeo da se nagodi s pobuwenicima, pa je
pristao na sazivawe Narodne skup{tine, koja je u februaru mesecu donela Sre-
tewski ustav, izrazito liberalno-demokratskog karaktera. Predvi|ao je neza-
visno sudstvo, zakonodavnu vlast davao Narodnoj skup{tini, a knezu i Savetu
da dele izvr{nu vlast. Uz podr{ku ruske i austrijske diplomatije, knez Milo{
je ve} posle nekoliko nedeqa ukinuo Sretewski ustav. Nastojao je na sve na~i-
ne da spre~i politi~ki uticaj narodnih stare{ina, a oni su nastavqali da se
odupiru wegovoj samovoqi. Narod ih je uskoro nazvao ustavobraniteqima, a Ru-
sija je u dva navrata, 1836. i 1837. godine, slala specijalne emisare da posreduju
izme|u kneza i ustavobraniteqa. Kad se 1837. knez povezao sa britanskim kon-
zulom u Beogradu, Rusi su otvoreno stali na stranu ustavobraniteqa. Hati{e-
rifom iz 1838. sultan je proglasio novi ustav Srbije, po kome je knez zakonodav-
nu i izvr{nu vlast morao da deli sa Sovjetom, za ~ijeg je prvog predsednika iza-
bran kne`ev brat Jevrem. Milo{ je 1839. godine bio prinu|en da imenuje ~la-
nove Sovjeta i ministre pope~iteqe iz redova ustavobraniteqa, ali nije imao
iskrenu nameru da zaista s wima deli vlast. Me|utim, polako je gubio jednu po
jednu polugu mo}i. Wegov brat Jovan Obrenovi} poku{ao je bunu protiv Sovje-
ta, ali je taj poku{aj Toma Vu~i} Peri{i} surovo ugu{io. Milo{ je te 1839. bio
prinu|en da napusti Srbiju, a za naslednika je progla{en wegov maloletni sin
Milan, u ime koga je nadle`nosti obavqalo kne`evsko namesni{tvo koje su ~i-
nili Jevrem Obrenovi}, Avram Petronijevi} i Toma Vu~i} Peri{i}. Bolesni
Milan je ubrzo umro, a ustavobraniteqi }e vladati narednih dvadeset godina.
Osam meseci po Milanovoj smrti u Srbiju se vratio wegov brat Mihai-
lo, koji je sa ocem boravio u izgnanstvu. Pred povratak, Mihailo je posetio tur-
skog sultana u Carigradu, a po dolasku u Beograd sazvana je Narodna skup{ti-
na i na woj pro~itan sultanov berat o potvrdi prava izbornog kneza, a ne na-
slednog, ~ime je udovoqeno ustavobraniteqskim `eqama. S obzirom da ni Mi-
hailo nije bio punoletan, za li~ne savetnike su mu, uprkos wegovom protivqe-
wu, odre|eni Toma Vu~i} Peri{i} i Avram Petronijevi}. Reaguju}i na to, obre-
novi}evci su uspeli da podstaknu narod na nemire u raznim delovima Srbije.
Kada je masa seqaka do{la u Beograd da podr`i Mihaila, Vu~i} i Petroni-
jevi} su podneli ostavke i sklonili se pod tursku za{titu u Beogradskoj tvr-
|avi. Knez je tada odlu~io da prestonicu preseli u Kragujevac. Ustavobrani-
teqi su se najvi{e upla{ili mogu}eg povratka starog kneza Milo{a, pa je po-
sredovawem sultanovog emisara sa Mihailom dogovoreno sazivawe Narodne
skup{tine. Mihailovi ministri po~eli su progon ustavobraniteqskih pret-
hodnika, ali su doneli i vrlo nepopularne poreske zakone, pa su izazvali ne-
zadovoqstvo naroda.
Godine 1842. izbija Vu~i}eva buna, kojoj se prikqu~io i deo regularne voj-
ske. Do sukoba Mihailovih i Vu~i}evih pristalica do{lo je u okolini Kra-
gujevca. Knez je pora`en i wegova vojska se u rasulu povla~ila. Mihailo je po-
begao u Zemun. Ustavobraniteqi su formirali privremenu vladu i sazvali Na-
rodnu skup{tinu koja je za novog kneza izabrala vo`dovog sina Aleksandra Ka-
176
ra|or|evi}a. Turci su to podr`ali, kao i francuski i engleski konzul, ali
se suprotstavila Rusija kao me|unarodni pokroviteq Srbije. Sazvana je, na we-
no insistirawe, nova Narodna skup{tina koja je potvrdila Aleksandrov iz-
bor. Ustavobraniteqi su provodili birokratizaciju dr`avnih struktura, ali
obrenovi}evci nisu mirovali i neprekidno su kovali zavere, od kojih su ne-
ke otkrivene. Godine 1844. izbija Katanska buna, 1846. Mir~ina buna. Sa svo-
je strane knez Aleksandar je progonio rusofile, a kao najve}i rusofil se eks-
ponirao prognani Toma Vu~i} Peri{i}. Ve}ina ustavobraniteqa bila je tur-
kofilskog raspolo`ewa. Punih pet godina ni knez ni vlada se nisu usu|iva-
li da sazovu Narodnu skup{tinu i napokon, na wenom petrovdanskom zaseda-
wu 1848. godine, prevagu su odnele pristalice prognanog Tome Vu~i}a Peri-
{i}a, pa se tako produbqivao ustavobraniteqski raskol na peri{i}evce i
kara|or|evi}evce. Knez Aleksandar je bio u stalnom sukobu sa Sovjetom, a i
tako se pokazao kao vrlo neobrazovan i nesposoban vladar. U vreme srpsko-ma-
|arskog rata severno od Dunava Srbija je na sve mogu}e na~ine pomagala svo-
je sunarodnike. Wenu me|unarodnu poziciju oslabio je zna~ajno poraz Rusije
u Krimskom ratu, dok je Pariska mirovna konferencija odlu~ila da protek-
tori Srbije, pored Rusije, budu Velika Britanija, Francuska, Austrija, Pru-
ska i Sardinija. Ustavobraniteqska vlast je zaslu`na za dono{ewe nekoli-
ko va`nih sistemskih zakona, posebno svojinskog karaktera.
Godine 1857. otkrivena je Tenkina zavera koju je predvodio predsednik So-
vjeta Stefan Stefanovi} Tenka. Akteri su osu|eni na stroge kazne, ali je ne-
raspolo`ewe naroda raslo i uticaj obrenovi}evaca postajao sve ja~i i izra`e-
niji. U sukobu sa knezom udru`ili su se Peri{i} i Milutin Gara{anin, a po-
~iwe i politi~ko organizovawe liberala ~ije su glavne odrednice nacionali-
zam i zahtev za formirawe Narodne skup{tine kao stalne dr`avne instituci-
je. Knez se punih deset godina nije usu|ivao da sazove skup{tinsko zasedawe. So-
vjet je bio prinu|en da Narodnu skup{tinu sazove za 30. novembar 1858. godine.
Na inicijativu konzervativne opozicije, sledbenika Peri{i}a i Gara{anina,
Narodna skup{tina je, 11. decembra, donela odluku o zbacivawu kneza Aleksan-
dra Kara|or|evi}a, ali Peri{i} i Gara{anin nisu mogli da spre~e prevagu obre-
novi}evaca u izglasavawu odluke da se na kne`evski tron vrati Milo{ Obre-
novi}. Ta Svetoandrejska skup{tina va`na je po tome {to je ozakonila svoj stal-
ni status i {to je zakonskim normama garantovala slobodu {tampe.
Ostareli knez Milo{, vrativ{i se na vlast, poku{ao je da obnovi staru
autokratsku vladavinu, u ~emu su mu se suprotstavili liberali koji su domi-
nirali Narodnom skup{tinom i konzervativci u Sovjetu. Ukinut je Ustav iz
1838. godine, a Milo{ je samostalno imenovao ~lanove Sovjeta, dok je ministre
tretirao kao li~ne ~inovnike. Uhvatio je Tomu Vu~i}a Peri{i}a i naredio
da se otruje u zatvoru. Milo{ je ubrzo pokazao svoje stare manipulatorske po-
liti~ke sposobnosti. Prvo se zbli`avao s liberalima protiv konzervativa-
ca, a onda, za kratko vreme, preorijentisao protiv liberala. Uspeo je da uspo-
stavi apsolutisti~ku vlast, ali je umro u septembru 1860. godine. Nasledio ga
je sin Mihailo, nastoje}i da nastavi o~evu apsolutisti~ku politiku, ali je po-
kazivao da je i veliki nacionalista. U vladu je hteo uzeti konzervativce i li-
berale, ali Gara{anin nije pristao, kao ni Jovan Marinkovi}, pa su ministri
postali mawe zna~ajni politi~ari. U vladi su odmah izbili sukobi izme|u mi-
nistra pravde Jevrema Gruji}a, s jedne, i konzervativaca ministra unutra{wih
177
poslova Nikole Hristi}a i kne`evog poverenika Filipa Hristi}a, s druge stra-
ne. Polovinom 1861. Gruji} je napustio Hristi}evu vladu, a krajem te godine de-
misionirao je i Filip Hristi}. Za novog predsednika kne`evske vlade Miha-
ilo je postavio konzervativca Iliju Gara{anina, dok je Nikola Hristi} zadr-
`ao resor policije. Liberali su pre{li u qutu opoziciju.
Re`im kneza Mihaila sistematski je progonio liberale, hapsio ih, zatva-
rao i prisiqavao na emigraciju. Kada je Okru`ni sud u~esnike Smederevske
zavere 1863. godine osudio na blage kazne, a Veliki sud, ~iji je sudija bio i Je-
vrem Gruji}, oslobodio ih svake krivice, kne`evska vlada je donela zakon sa
retroaktivnim va`ewem po kome su sve sudije Vrhovnog suda osu|ene na tri go-
dine robije i kao dodatna kazna izre~en im je gubitak gra|anskih prava u tra-
jawu od deset godina. S druge strane, Mihailo je vodio veoma ambicioznu po-
litiku srpskog nacionalnog oslobo|ewa i ja~ao narodnu vojsku, izazivaju}i sve
ve|u podozrivost Turaka. Do{lo je do incidenta, 15. juna 1862. godine, na ^u-
kur ~esmi u Beogradu, kad je turski vojnik te{ko povredio srpskog de~aka. To
je dovelo do masovnih sukoba Srba i Turaka, a dva dana kasnije Turci su bom-
bardovali Beograd artiqerijom sa Kalemegdana. Povodom toga su u Carigra-
du predstavnici sila protektora odr`ali konferenciju na kojoj su Rusija i
Francuska podr`avale Srbiju, a Austrija i Velika Britanija Tursku. Odlu-
~eno je da se poru{e turske tvr|ave U`ice i Soko, kao i da se svo musliman-
sko civilno stanovni{tvo iseli iz Srbije. Godine 1866. potpisan je vojni sa-
vez Srbije i Crne Gore, a u maju 1867. Mihailu je uspelo da, uz podr{ku veli-
kih sila, izdejstvuje odlazak svih turskih garnizona iz Srbije. Iste godine Mi-
hailo je smenio Gara{anina zato {to se suprotstavio wegovoj nameri da o`e-
ni blisku ro|aku Katarinu. Ta smena je izazvala veliko rusko nezadovoqstvo.
Predsednik nove vlade postao je Jovan Risti}, istaknuti ali umereni liberal.
Ubrzo ga je Mihailo smenio i za predsednika doveo u narodu krajwe nepopu-
larnog Nikolu Hristi}a. Knegiwa Persida Kara|or|evi}, majka proteranog
kneza Aleksandra, organizovala je zaveru protiv Mihaila, a advokat Pavle Ra-
dovanovi}, poznat po radikalskim politi~kim pogledima, organizovao je aten-
tat u kome je Mihailo ubijen 11. juna 1868. godine u Ko{utwaku.
Vlast je tada preuzelo Privremeno namesni{tvo koje su ~inili Jovan Ma-
rinkovi} kao predsednik Dr`avnog saveta, Rajko Le{janin kao ministar prav-
de i \or|e Petrovi} kao predsednik Kasacionog suda. Ministar odbrane Mi-
livoje Petrovi} Blaznavac proglasio je za novog kneza Milana Obrenovi}a,
maloletnog Jevremovog unuka, pa je tako potisnut Gara{anin, a Velika narod-
na skup{tina dovedena u situaciju da samo potvrdi to progla{ewe. Formira-
no je novo Kne`evsko namesni{tvo koje su ~inili Milivoje Petrovi} Bla-
znavac, Jovan Risti} i Jovan Gavrilovi}, {to je zna~ilo da su konzervativci
potpuno potisnuti iz vlasti i da se wen vrh oslawa na liberale i vojsku. Li-
beralni politi~ki pravac afirmisan je 1869. godine dono{ewem novog usta-
va koji je sa~uvao centralisti~ko dr`avno ure|ewe i vlast podelio izme|u kne-
za i narodnog predstavni{tva. Narodna skup{tina je sastavqena od izabranih
narodnih poslanika s trogodi{wim mandatom, a svake godine je sazivana u re-
dovno zasedawe. Jedan broj poslanika je postavqao knez, do jedne ~etvrtine ukup-
nog sastava. Ministri su bili odgovorni samo knezu. Pravo glasa su stekli svi
gra|ani koji su pla}ali bilo kakav porez.
178
Kne`evsku vlast Milan je preuzeo 1872. godine, postav{i punoletan, pa
je za predsednika vlade postavio Milivoja Petrovi}a Blaznavca. Jovan Risti}
je postao ministar inostranih poslova. Kao kqu~ni ~ovek re`ima Blaznavac
je nedugo zatim umro. Neuspev{i da izvede liberalsko-konzervativnu sarad-
wu, knez je poverio Jovanu Risti}u da formira novu vladu. Krajem naredne go-
dine Risti} je smewen, a novu, sada konzervativnu, vladu formirao je Jovan Ma-
rinovi}, koji se nastojao predstaviti kao mnogo napredniji i slobodoumniji
od liberala, politi~ki istro{enim stalnim kompromiserstvom. Marinovi}
je nastojao da privu~e i liberale koji su bili Risti}evi protivnici. Knezu
nije prijalo naglo osloba|awe politi~kog `ivota po Ustavu iz 1869. godine,
pa je nastojao da ga promeni. Od konzervativaca u tome ga je najja~e podr`ao
Milutin Gara{anin, dok su se liberali o{tro suprotstavili, a imali su ve-
}inu u Narodnoj skup{tini. Jo{ o{trije u politi~ki sukob sa konzervativ-
nom vladom ulaze tek stasali socijalisti i radikali. Liberali su i na skup-
{tinskim izborima 1874. osvojili ve}inu, a tada se pojavquju i prvi radikal-
ski narodni poslanici. Marinovi} je potom podneo ostavku, a novu vladu for-
mirao je mladokonzervativac A}im ^umi}, u{av{i odmah u o{tar sukob sa
Narodnom skup{tinom. Pora`en je u tom sukobu i ^umi} je podneo ostavku,
a knez Milan je, u martu 1875, raspustio Narodnu skup{tinu i imenovao ~i-
novni~ku vladu. Te godine u Negotinskoj krajini radikali podi`u bunu krat-
kog daha zbog hap{ewa svog predvodnika Adama Bogosavqevi}a.
Blaznavac i knez Milan su u velikoj meri poremetili odnose Srbije sa
Rusijom, vode}i izrazito austrofilsku politiku. Nesporazumi su samo deli-
mi~no izgla|eni wihovom audijencijom kod ruskog cara 1871. godine. Ustanak
hercegova~kih i bosanskih Srba 1875. izazvao je veliko patriotsko vrewe u
Srbiji. Vrativ{i se iz Austrije, knez je zahtevao od predsednika Vlade Da-
nila Stevanovi}a da odmah prestane s vo|ewem ratne propagande i slawem do-
brovoqaca. Stevanovi} je to odbio i demonstrativno podneo ostavku. U avgu-
stu te godine liberali su pobedili na parlamentarnim izborima. Knez se ta-
da nagodio sa liberalima i Steva Mihailovi} je formirao novu vladu sa Jo-
vanom Risti}em kao ministrom inostranih poslova. Vlada je javno zabrani-
la upu}ivawe dobrovoqaca u Bosnu, a tajno ih u jo{ ve}em broju slala. Slati
su i novac i oru`je. U oktobru je knez oborio vladu, optu`uju}i je za ratnohu-
{ka~ku politiku. Novi kabinet je formirao Qubomir Kqajevi} ukqu~uju}i
mladoliberale i mladokonzervativce. Liberali su protestovali zbog kne`e-
vog kr{ewa ustava. U napadu na vladu i dr`avnu birokratiju najvi{e su se is-
ticala trojica radikalskih poslanika, Adam Bogosavqevi}, Milija Milova-
novi} i Jevrem Markovi}. Radikali su 1876. odr`ali u Kragujevcu velike de-
monstracije zahtevaju}i uvo|ewe lokalne samouprave. Re`im je odgovorio po-
ja~anom policijskom torturom, hap{ewem i osudama politi~kih protivnika.
v) Sticawe dr`avne nezavisnosti
Lo{e unutra{we politi~ke prilike naterale su Milana da ponovo me-
wa politiku, pa je on nalo`io da vojska otpo~ne ratne pripreme. Velike si-
le su zahtevale da se to obustavi. Liberali i radikali su bili za ulazak u rat
protiv Turske, a konzervativci protiv. I oficiri su `eleli rat. U maju je
179
knez oborio Kaqevi}evu vladu i vratio Mihailovi}a i Risti}a. Devetog ju-
na je sklopqen ugovor o savezu sa Crnom Gorom ~iji je osnovni ciq da se celi
srpski narod oslobodi iz turskog ropstva. Posledweg dana juna meseca Srbi-
ja je objavila rat Turskoj, a dva dana kasnije i Crna Gora. Iz Rusije je stiglo
nekoliko hiqada dobrovoqaca predvo|enih generalom ^ernajevim. Prva rat-
na dejstva srpske vojske nisu dala o~ekivane rezultate. Turci su bili isuvi-
{e sna`ni, modernije naoru`ani i brzo su krenuli u protivnapad. Tada su Sr-
bi izvojevali zna~ajnu pobedu kod [umatovca, u blizini Aleksinca. Knez Mi-
lan je posredstvom velikih sila zatra`io primirje. Pokazale su se sve slabo-
sti srpske vojske koja ve} {est decenija nije ratovala, naoru`awe joj je bilo
zastarelo, a oficiri neobu~eni. U septembru je sklopqeno primirje posle jo{
jedne srpske pobede na Bobovi{tu. General ^ernajev je bio protiv primirja,
pa je i srpska vlada promenila stav. Neprijateqstva su obnovqena u oktobru
i Turci su nasrnuli na \unis, probijaju}i prvu srpsku odbrambenu liniju. \u-
nis je pao, a ruski car je uputio ultimatum turskom sultanu da se odmah uspo-
stavi primirje, zapretiv{i momentalnim prekidom diplomatskih odnosa. Tur-
ci su pristali i vatra je obustavqena. Srbija je imala velike gubitke u ovom
ratu, ali nije uspela da se teritorijalno pro{iri.
Ipak je rat doneo zna~ajne politi~ke rezultate, jer je zao{trio isto~no
pitawe i u~inio neminovnim direktno me{awe Rusije. U februaru 1877. sklo-
pqen je mir Srbije i Turske koji je nalagao povratak na predratno stawe. Knez
je sazvao izbore za Veliku narodnu skup{tinu ra~unaju}i da }e to dovesti do
politi~kog poraza liberala. Izbori su odr`ani 20. februara i na wima su po-
bedili radikali, {to je zaprepastilo i upla{ilo kneza Milana. Da bi izbe-
gli smenu re`ima, Risti}, Milojkovi} i Gruji} su se dosetili da sugeri{u kne-
zu da raspusti Veliku narodnu skup{tinu ~im ona prihvati mirovni ugovor.
Knez je tako postupio potpuno iznenadiv{i radikale i sa zahvalno{}u zadr-
`ao liberalnu vladu, odbacuju}i ranije kombinacije sa konzervativcima i Ma-
rinovi}em. Ekonomska, finansijska i socijalna situacija u Srbiji bila je kri-
ti~na, a vlast upravo tada nastavqa prinudno da napla}uje ratni zajam i uvo-
di nove poreze i takse. U takvim uslovima, u aprilu 1877, dolazi do novog ru-
sko-turskog rata, u kome ruski car, svestan wene unutra{we situacije, tra`i
od Srbije da se ne me{a. U junu je ruski car u Ploe{tiju primio kneza Mila-
na i Jovana Risti}a i rekao im da mogu u rat tek kad ruska vojska pre|e Dunav.
U julu je rekao da Srbija mo`e da u|e u rat i poslao joj nov~anu pomo}. Me|u-
tim, carski vojni izaslanik je na licu mesta konstatovao da srpska vojska jo{
nije osposobqena za ratna dejstva. Zato je obavqena samo delimi~na mobili-
zacija radi pritiska na granicu. Ubrzano je obavqana reorganizacija vojske,
ali weno ratno anga`ovawe odlo`ila je i Topolska vojna pobuna u decembru
1877. kod Kragujevca usled odbijawa poslu{nosti jednog bataqona narodne voj-
ske. Bunu su organizovali kara|or|evi}evci i ona je posle tri dana ugu{ena.
Vlast je la`no optu`ila radikalskog lidera, potpukovnika Jevrema Marko-
vi}a da je povezan sa pobuwenicima, osudila na smrt i streqala. Jo{ {est osu-
|enika je streqano, a ve}i broj osu|en na robiju.
Srbija je tada krenula u novi rat protiv Turske, a ratni plan je wenoj
vojsci za ciq postavio da prese~e linije mogu}eg upu}ivawa pomo}i iz Al-
banije i Bosne Turcima koje su Rusi potiskivali u Bugarsku. Srbi su pritom
180
oslobodili Kur{umliju, Pirot i Ni{. Turci su uspeli u protivnapadu sa-
mo Kur{umliju da povrate, ali na kratko. Srbi su je po drugi put oslobodi-
li, a uz to i Bojnik, Lebane i Grdeli~ku klisuru. Uspe{ne ratne operacije
krunisane su osloba|awem Vrawa. Ve} Jedrenskim mirovnim ugovorom, 31.
januara 1878, Srbiji je priznata nezavisnost. Mirovnim ugovorom u San Ste-
fanu Rusija je stvorila Veliku Bugarsku u koju su ukqu~eni srpski gradovi
Pirot i Vrawe, kao i cela Makedonija. Srbija je odbila da se povu~e sa oslo-
bo|enih teritorija. Na Berlinskom kongresu velikih sila, koji je po~eo u
junu 1878., godine i trajao mesec dana, odobreno je Austro-Ugarskoj da okupi-
ra Bosnu i Hercegovinu i vojne garnizone rasporedi po Novopazarskom
Sanyaku, dok su Srbija i Crna Gora priznate kao nezavisne dr`ave. Srbija
je sa~uvala Pirot i Vrawe, a Crna Gora dobila znatno teritorijalno pro-
{irewe. Me|unarodno-pravno priznawe nezavisnosti dve srpske dr`ave pred-
stavqa preloman momenat u celokupnoj srpskoj istoriji. Slede}e decenije
politi~ki `ivot Srbije obele`ile su `estoke politi~ke borbe za slobo-
du i demokratiju i wima je glavni pe~at utisnula Srpska narodna radikal-
na stranka.
III..Srpska vera
1. Stara srpska vera
Istaknuti dalmatinski intelektualac XIX veka i iskreni pobornik ju-
goslovenske ideje Natko Nodilo objavio je izme|u 1858. i 1890. godine u publi-
kaciji “Rad”, godi{waku Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti, de-
vet svojih studija iz oblasti mitologije, tradicije, kulture i religije, koji su
naknadno {tampani kao celovita kwiga pod naslovom “Stara vjera Srba i Hr-
vata” (“Logos”, Split 1981.). Nodilo se bavio pre svega prou~avawem starog
narodnog govora, pesama i pri~a, pa tako izgradio kapitalno nau~no delo ~i-
ja celokupna istra`iva~ka aparatura svedo~i da je re~ o staroj srpskoj veri,
a autor kroz to sprovodi svoj stav da je sve {to je srpsko ujedno i hrvatsko, kao
i obratno. Me|utim, veliki broj wegovih iskaza ti~e se op{teslovenske pret-
hri{}anske kulture i civilizacije.
Za razliku od gr~kog olimpskog sveta bogova, slovenski bogovi nisu an-
tropomorfni, niti ih ima suvi{e mnogo. To svedo~i o ozbiqnosti religije
i su{tinskom primatu duhovnosti u woj. Sve do Nemawi}a Srbi su masovno
ostajali verni svojoj prvobitnoj religiji, ali su wene elemente qubomorno
~uvali i po preobra}awu u hri{}anstvo. To je bilo i pogodna podloga za ras-
prostirawe i ukorewivawe bogumilstva, ne toliko u nemawi}koj dr`avi iz
koje su ih surovo proterali, koliko u Bosni koja je bila mnogo verski tolerant-
nija, pogotovo u Neretqanskoj kne`evini, odnosno Paganiji. Bogumilstvo je
Srbima bilo blisko zbog religiozne blagosti i insistirawa na dobru i zlu
kao dva vrhunska i me|usobna suprotstavqena kosmi~ka principa. Ipak, hri-
{}anska ideolo{ka netrpeqivost je gurnula u beznade`ni zaborav najve}i deo
kulturnog i duhovnog bogatstva naroda. Katoli~ka crkva je pri tom bila ne-
uporedivo zagri`enija i perfidnija.
181
 Ipak, mnogo verskih tekovina i svedo~anstava praiskonskog kolektivnog
identiteta srpskog naroda je ostalo. Kako ka`e Nodilo, “vjerski nazori, jed-
nom usje~eni u du{i narodnoj, jesu joj potreba i hrana svagdawa, pa u nekoliko
oni }e prkositi i samoj korenitoj promjeni religije. Kad je narodna starodav-
na vjera drugom izmijewena, zbje}i }e se bogovi, ili u obred kakavgod, ili u pje-
smu prekrojenu, ili, gdje im nije kud kamo, i u same pripovjetke, kojima qudi na
dokolici taru vrijeme, jal babe uspavquju djecu. Narod rado boravi u odaqenim
obzorima praga svoga vjerovawa. Odaqeni su, ali su ti obzori puni ~ara. I sr-
cu i du{i narodnoj gode bogovi iz prirode izniknuti, u mnogo~emu qudima sli~-
ni. U vidnome svijetu, po stanovitim zakonima, oni izlaze i zalaze, `ive i umi-
ru, te je svaka prirodna religija kano `iva povijest, uz bo`je pobjede i polo-
me, uz mijene i svr{etke, gdje se rasple}e cijela zanimiva drama.” (str. 9.)
Stare legende o bogovima u narodnim pesmama pretvaraju se u povesti o
narodnim junacima ili svecima. Ve~ita borba dobra protiv zla i svetlosti
protiv tame iz stare religije transformi{e se u narodnoj svesti u borbu pro-
tiv neprijateqa, zlotvora i ugweta~a, pre svega tu|inskih osvaja~a. Nodilo
po tom pitawu isti~e: “Ovo je preobla~ewe ponajvi{e dotjerano, savr{eno.
Ko da posumwa, odmah iz prvoga, vrhovnoga Vida u Jak{i i Vojinu, jali na{e-
ga Poluksa i Kastora u dva brata Jak{i}a, u Pojezdi i Prijezdi? Ko bi odmah
spazio u devet epskih Jugovi}a bo`je ju`ne vjetrove? Kome je prosto, sa juna~-
kog i qupkog lica Milo{a Obili}a da prvom rukom snimi premnoge crte, ko-
je nas sje}aju na sjajnoga i `alosnoga boga Mjeseca?” (str. 10.)
Nodilo smatra da je obo`avawe svetlosti zajedni~ki temeq prvobitne re-
ligije svih arijevskih naroda, pa to ovako obja{wava: “Vatra, koja hrani, to-
pli, razgaquje porodicu pri sumornom i studenom sjenu no}i, a u qudske du{e
ulijeva ~isto}u i pravi~nost; djedovi do te vatre, do doma}eg ogwi{ta, ve} upo-
kojeni, no jo{ nekako `ivi i {titnici svemu rodu, kome iskusa{e otajnu iskru
`ivota; vidilo nebesno, te ove}a vatra, a raznoli~na, koja tu~e i zimu i no},
a iz zemqe izvija plodove, na radost velike narodne porodice, qudske siroti-
we; pa najznatniji atmosferi~ni pojavi, {to su, u op}e, pomagali vidilu: eto,
u glavnom, prili~ne arijske religije.” (str. 26.) I kod Slovena, kao arijevskog
naroda, sr` i ovaplo}ewe svetlosti i toplote ~ini vrhovni bog Vid. Poziva-
ju}i se na svedo~ewe znamenitog istra`iva~a Helmeda iz dvanaestog veka, ko-
ji je prou~avao balti~ke Slovene i wihovo najve}e svetili{te, posve}eno Sve-
tom Vidu, na ostrvu Rigen, Nodilo zakqu~uje da ostala bo`anstva u odnosu na
Vida nisu bogovi u pravom smislu re~i, nego polubogovi, ~iji su svojevrsni pan-
dan dana{wi hri{}anski sveci.
Helmeld je izvukao zakqu~ak da je stara slovenska religija zapravo mono-
teisti~ka jer je jedan Bog apsolutni gospodar zemqe i nebesa, a drugi bogovi
ga bespogovorno slu{aju i izvr{avaju wegove naloge. Od Vidove voqe zavisi
obiqe letine i uspeh ratnih pohoda. Na masovnim gozbama u wegovu slavu iz-
nosila bi se i velika ~esnica, koja je uobi~ajena u dana{wim bo`i}nim obre-
dima pravoslavnih Srba. Sveti Vid je oli~ewe dobrote i strogosti. On poma-
`e, donosi sre}u i spasava. Sveti Vid je kao dobri bog desno, a zli bog je u zna-
ku levog. “Lijevom rukom ni{ta se ne smije pru`iti, jer je to zla ruka; samo de-
sna ruka sretno ru~i. Dobra i zla sre}a, od boga jednog ili drugog, pa napred-
no desno ili nazadno levo, proniko{e, do `ila najunutra{wijih, sav govor na-
roda na{eg.” (str. 39.)
182
Vid je imao vi{e imena, zavisno od prilika u kojima se prizivao ili ulo-
ge i poduhvata koji su se od wega o~ekivali. Tako se pojavqivao u ulozi Jak{e,
Vojina ili Strahiwe. Perun gromovnik je kad se sveti za krivokletstvo, a Ve-
les ve} u starosti, jednook, oslabelog vida. Dubrova~ki Sveti Vlaho je zapra-
vo Sveti Veles kao duhovni za{titnik srpskog grada. I planina Vele` kod
Mostara po wemu nosi ime. Nodilo ukazuje na srpske narodne pesme o junaku
Strahiwi, koji je nepobediv, ~ija su svojstva prosto bo`anska i ukazuju na tra-
dicionalne legende o ratnim podvizima Svetog Vida. Docnije }emo videti da
neki autori Svetovida i Peruna dovode u relaciju oca i sina.
Slovenska religija po~iva na suprotnosti dobra i zla. Dobri bog poma-
`e, ali i ka`wava. Crni bog samo zlo nanosi. Stalni sukob dobra i zla je vr-
hovni kosmi~ki princip, osnova svakog morala. Vid spa{ava od svakog zla, le-
~i svaki bol, pa se zato i rane i boqke vidaju, kako glasi starostavni sloven-
ski izraz. Uvideti zna~i shvatiti, razumeti, po{to Sveti Vid du{u prosve-
}uje. Videti mo`e samo onaj koji gleda, raspola`e o~ima, pa se kroz Svetog Vi-
da vr{i celokupna vizuelna percepcija sveta, koji je Bog stvorio i ~oveku da-
rovao, proveravaju}i wegovu sposobnost i odgovornost. Sloveni su mnogo pre
prelaska na hri{}anstvo razlikovali raj i pakao, ali i moralnost za vreme
ovozemaqskog `ivota vezivali za varijantu zagrobnog koja }e pojedince zade-
siti. Pakao ozna~ava crnilo, crna boja, a raj plavetna nebeska, zapravo pla-
va boja izlo`ena jakoj svetlosti. Sveti Vid je, za razliku od hri{}anskog ve-
rovawa o jednom sinu Bo`jem, imao dva sina, u na{oj narodnoj tradiciji po-
znatih kao dva Jak{i}a mlada ili dva Vojinovi}a, a uz wih i k}erku Zoru ili
Danicu. Dva sina simboli{u Sunce i Mesec, bez kojih nema `ivota, a Dani-
ca planetu Veneru, najvidqiviju na ve~erwem i jutarwem nebu. Majka im je @i-
vana, `ena Vidova, bogiwa zemqe. Kako je Helmold isticao, Slovenima je Sve-
ti Vid bio “car nebesni”, “Bog na nebesima, Bog bogova”, koji “vlada nad osta-
lima”, “{to su od krvi wegove potekli” i “kao polubogovi postali zrewem we-
govim”. (str. 148.) Deca Vidova su ve~ito mlada. Sunce krepi qudsku du{u i ~i-
sti je od greha, pa Srbin uvek sve svoje molitve izgovara na istok okrenut. Naj-
ve}i broj dana{wih srpskih pravoslavnih obreda i praznika nasle|e je sta-
re vere, dok su mitovi i legende u velikoj meri podudarni sa germanskim, ~e-
sto imaju zapawuju}e sli~nosti sa gr~kim i rimskim, ali im se krajwe isho-
di{te nalazi u indijskim vedama, pa predstavqaju upe~atqivo svedo~anstvo
o zajedni~kom poreklu svih indoevropskih, arijevskih naroda.
Nodilo posebno razmatra pretpostavku nekih nau~nika da je vrhovni slo-
venski bog Perun gromovnik. Me|utim, najubedqivije je svedo~anstvo savre-
menika i o~evica Helmolda prema kome je gospodar neba Sveti Vid. Po svoj
prilici, gromovnik je nebeski vojvoda, namesnik, glavni izvr{ilac voqe Sve-
tog Vida, wegov arhan|eo. Prema nekim izvorima, Perun bi mogao biti Vi-
dov sin, pogotovo kad se poredi odnos germanskog Odina i Tora. Na to ukazu-
ju i legende o tri sina Vidova i @ivanina. On je za{titnik qudi i pravde, a
strah i trepet svih zlih sila, divova, |avola i ve{tica, sledbenika odmetnu-
tog Crnoboga. Misti~na Muwa Ogwena prerasla je u narodnoj svesti u Ogwe-
nu Mariju. Ona je glavna vila i sestra Peruna Gromovnika. Kako ka`e Nodi-
lo, “bogovi su obi~no izme|u sebe bra}a, prema roditequ, vrhovnome Svante-
vidu ili Vidu.” (str. 466.) Vile su mnogobrojna natprirodna bi}a koja se pr-
183
venstveno odlikuju o~aravaju}om lepotom. “Vilenski dvori, igrali{ta, pje-
vali{ta, sagra|ena su onda, ne samo u oblaku i na planini, nego i u groznim bez-
danima, u najdubqem moru, u visokim zvijezdama. Nema mjesta u zraku, na zemqi
i u vodi, gdje ne bi vile stanovale. Pa i razredile se po vrstama svojim: neke
su postojano bijele i dobre, neke, obratno, crne i zle, a neke opet ni dobre, ni
zle, ve} onako, kako ih trenutno voqa nosi.” (str. 464.)
Stara srpska vera najvi{e je sa~uvana u pogrebnim obi~ajima i kultu pre-
daka, verovawu u besmrtnost du{e, koja ~etrdeset dana po smrti ~oveka luta ze-
mqom, a tek tada se na nebo uzdi`e. Za razliku od hri{}anstva koje pokojni-
ka ~ije se telo dugo posle smrti ne raspadne smatra svecem, Sloveni su smatra-
li da se du{a osloba|a i raju pribli`ava samo kad se telo raspadne, pa su iz
tog razloga ugledni pokojnici, obi~no plemenske stare{ine, po smrti spaqi-
vani. I kod Srba je jedan arapski putopisac zabele`io da se `iva `ena spa-
quje s uglednim mu`em koji je umro, {to je u dalekim vremenima bilo karak-
teristi~no za sve arijevce. Uobi~ajena srpska izreka povodom ne~ije smrti “Bog
da mu du{u prosti” izra`ava `equ da vrhovni Bog {to pre oslobodi du{u od
ovozemaqskog tela.
Dokaze za svoje zakqu~ke Nodilo skoro iskqu~ivo nalazi u srpskoj narod-
noj tradiciji i usmenoj kwi`evnosti, pesmama i pripovetkama pre svega, a sa
svoje strane isti~e: “U ovoj radwi Srbi jesu {to i Hrvati, a Hrvati {to i Sr-
bi. Sinonimija jednih sa drugima za nas je potpuna. Po mnogim znaku neki, da-
{to, dr`e, da kad se amo doseli{e, Srbi i Hrvati bijahu dva odjelita naroda,
svaki sa donekud vlastitim jezikom, obi~ajima i religijom. Srbi, zar {tokav-
ci, mo`e biti da poniko{e od reda nepomije{anih zgoqnih Anta, dok Hrva-
ti, ~akavci u po~etku, kano da bijahu polule{koga porekla. Nego, bilo {to mu
drago, bili, iz prva, Hrvati i Srbi dva naroda, ili bili oni narod cigli, uz
dva suzna~na imena, i uz svoju stariju ~akav{tinu, a noviju ograni~no poodra-
slu {tokav{tinu, hrvastvo i srpstvo, ve} poizodavno, tako se preplelo i sra-
slo te poizjedna~ilo, da je nauci sad prete{ko u etni~kom pogledu lu~iti {to
je hrvatsko, {to li srpsko.” (str. 2.) Autor je o~igledno na velikim mukama, jer
od hrvatske kulture i kolektivnog narodnog se}awa ni{ta nije ostalo, a i iz-
vorni hrvatski jezik je skoro potpuno zaboravqen. Otimaju}i skoro sve Srbe
katolike i ve{ta~ki ih ukqu~uju}i u onemo}ali i istaweni hrvatski nacio-
nalni korpus, Hrvati smatraju da imaju puno pravo da dele celokupnu srpsku
istoriju, participiraju u tekovinama srpske kulture, tradicije, duhovnosti,
kwi`evnosti i umetnosti. Ono {to je srpsko to nam je zajedni~ko, jer ina~e
Hrvati ne bi ni{ta ni imali.
Najobuhvatniju sintezu dotad prikupqene nau~ne gra|e i parcijalnih is-
tra`ivawa izvr{io je na poqu prou~avawa stare srpske religije Veselin ^aj-
kanovi}. On je ubedqivo dokazao da je srpska religija starija od anti~ke, te da
joj je srpski narod privr`en do dana{weg dana, {to se posebno sagledava u pri-
rodi slavqewa Bo`i}a i krsne slave, obi~ajima kumstva i gostoprimstva, kao
i u svadbenim i pogrebnim obredima. U wihovom korenu je praiskonski kult pre-
daka, a primawem hri{}anske promewena je samo spoqa{wa, manifestaciona
forma, tako {to su hri{}anski sveci nominalno preuzeli ulogu ranijih bo`an-
stava. ^ajkanovi} to pokazuje na primeru Svetog Save kome narodna tradicija
pripisuje sklonost gnevnom raspolo`ewu i spremnost da o{tro ka`wava, {to
184
je bo`anska karakteristika iz stare vere. Sveti Sava preuzima ulogu ~udotvor-
ca, izda{nog darovaoca, o{trog sudije, neretko suvi{no rigoroznog. Tu su, da-
qe, sabori svetaca, sakralne gozbe, silasci u podzemni svet, tretirawe kumstva
kao najbli`eg srodstva. Najve}i srpski nacionalni Bog je mitski rodona~el-
nik celog naroda, kako konstatuje ^ajkanovi}, pa navodi: “Jedna od prvih stva-
ri koje spadaju u nadle`nost nacionalnog Boga jeste, svakako, starawe da se u we-
govom narodu odr`i unutra{wi mir, to jest, da se izbegne me|usobno proliva-
we krvi. ’Mir Bo`ji’, i op{te izmirewe, ’mirbo`ewe’, obavezni su o Bo`i}u,
zato {to je to bio, kao {to }emo docnije videti, pored ostaloga, praznik naci-
onalnog Boga.” (“O vrhovnom Bogu u staroj srpskoj religiji”, Srpska kwi`ev-
na zadruga, BIGZ, “Prosveta”, “Partenon”, Beograd 1994, str. 57.)
^ajkanovi} negira Helmoldovu tezu, koju su prihvatili mnogi nau~nici,
da je Crnbog oli~ewe zla, |avo. To je zapravo Bog doweg sveta, Dabog bog mr-
tvih ~ija je uloga u religijskom sistemu podudarna sa arhan|elovskom u hri-
{}anstvu. Wegova suprotnost Beli Bog nije mu suprotstavqen na liniji do-
bro-zlo, nego svet `ivih i svet mrtvih. U hri{}anstvu je on najvi{e sa~uvan
u sveta~kom karakteru Svetog Save koji je, izme|u ostalog, za{titnik prava
i pravde, a za wegov kult se vezuje i kult svetih veriga, koje su, po ^ajkanovi-
}evom mi{qewu, feti{ povezan sa slavqewem vrhovnog srpskog Boga. U we-
govoj pratwi su redovno kow i vuk, koji imaju poseban zna~aj u srpskoj mito-
logiji. ^ajkanovi} u tom pravcu poku{ava da odgonetne i najve}u zagonetku Kre-
manskog proro~anstva, pa ka`e: “^ovek na belome kowu, iz Kremanskog pro-
ro~anstva, koji treba da donese slobodu i sre}u svakome narodu, to bi mogao
biti niko drugi nego nekada{we vrhovno bo`anstvo srpskog naroda, wegov naj-
ve}i nacionalni Bog? Pored toga {to je stvar po sebi sasvim prirodna i lo-
gi~na – jer ko }e i}i pred narodom u ratu i boriti se s wim zajedno za pobedu,
ako ne wegov nacionalni Bog:” (str. 139-140.) Dabog je, po ^ajkanovi}u, isto {to
i Svetovid, odnosno Trojan (Triglav). Molitve Svetovidu, odnosno Dabogu vr-
{ile su se u formi zdravica, bo`i}nih, slavskih ili svadbarskih. “O idoli-
ma i mestima za vr{ewe kulta najmawe smo u stawu da sebi stvorimo jasnu sli-
ku. Idola je svakako bilo; qudska figura bila je samo nagove{tavana krstom;
krst u na{im ku}ama po narodu mogao je prvobitno biti idol na{eg vrhovnog
Boga.” (str. 159-160.) Taj Bog se u ranom hri{}anskom vremenu u narodu ~esto
naziva i carem Radovanom.
I kod ^ajkanovi}a nailazimo na tvrdwu da su stanovnici ostrva Rigen ili
Rujan Svetovida, odnosno Daboga, smatrali ne samo vrhovnim nego i jedinim
istinskim Bogom, dok su svi ostali samo polubogovi. On se sla`e sa velikim
brojem ranijih istra`iva~a da je Svetovid zajedni~ki vrhovni Bog svih Slo-
vena, s tim {to on ima vi{e razli~itih kultnih imena.
Luj Le`e u kwizi “Slovenska mitologija” (“Grafos”, Beograd 1984.) iz-
nosi kako su se Sloveni suprotstavqali nametawu hri{}anstva, pa su ~ak u
gradu Getri i jednog episkopa prineli kao `rtvu Bogu Radgostu. Hri{}ani su
i bili najokrutniji prema Balti~kim Slovenima, odnosno Lu`i~kim Srbi-
ma, koji su skoro potpuno iskoreweni masovnim ubijawem ili germanizaci-
jom. Wihov je bio najve}i hram posve}en Svetom Vidu na ostrvu Rigen, razo-
ren u potpunosti 1168. godine, kad i grad Arkona. Rimokatolici su tada spro-
veli prvi veliki istorijski genocid nad Slovenima. Le`e zapa`a da je u svim
185
slovenskim jezicima re~ Bog identi~na i sa istim pojmovnim zna~ewem, {to
je dokaz da poti~e iz predhri{}anskog vremena, {to je podudarno i sa staro-
persijskim i starobahtrijskim jezikom, a na sanskritskom bagha zna~i sre}u,
odnosno blagostawe.
Rusi su Svetog Vida naj~e{}e nazivali Velesom ili Volosom, a u jednom
ugovoru, koji pomiwe Le`e, sklopqenim sa Vizantijom, kao posebnu garanci-
ju unose slede}u zakletvu: “Ako neki vladalac (knez) ili neko od naroda ruskog
povredi ovo {to je ovde napisano, da pogine od svoga oru`ja, da bude proklet
od Boga i od Peruna kao verolomnik.” (str. 58.) Taj Bog, koji je u zakletvi na
prvom mestu, je Veles, a wegov odnos sa Perunom, po na~inu na koji se wihova
imena navode u ovom starostavnom dokumentu iz 907. godine podse}a na odnos
starozavetnog Boga Jehove i wegovog sina Isusa Hristosa. Nodilo, ^ajkano-
vi} i Le`e pi{u o istovetnoj problematici, ali izvla~e i prili~no razli-
~ite zakqu~ke, {to je dokaz o kompleksnosti stare slovenske religije, a ujed-
no i pokazateq nedostatka izvornih, autohtonih spisa, po{to je osnovni pro-
blem prvobitne slovenske civilizacije predstavqao nedostatak pisma i pi-
smenog izra`avawa. Od novijih autora pa`wu privla~i istra`ivawe poqskog
nau~nika Hajertsa Lovmjawskog “Religija Slovena” (“Biblioteka HH vek”,
“Slovograf”, Beograd 1996.), koji je optere}en predrasudama marksisti~kog po-
gleda na svet, ali je obradio ograni~en broj istorijskih izvora i bogatu nau~-
nu literaturu, {to mu je omogu}ilo zna~ajne rezultate u teorijskom situira-
wu slovenske religije u ukupnoj indoevropskoj kulturi i civilizaciji.
Po religijskom pitawu Lovmjawski indoevropske narode, odnosno arijev-
ce, deli na dva kultna kruga, severni i ju`ni. Severni obuhvata Germane, Kel-
te, Balte i Slovene koji su sa~uvali staro indoevropsko nasle|e. Ju`ni ~ine
Rimqani, Grci, Indieri i Iranci, koji su pretrpeli zna~ajne isto~wa~ke uti-
caje i imali du`u i burniju religijsku evoluciju. On ukazuje da su mnogi auto-
ri osporavali postojawe politezima kod Slovena, ali su neki poput [mita
i preterivali u tom pravcu tvrde}i da kod Slovena nema eti~kog dualizma iz-
ra`enog u polarizaciji dobra i zla, nego se religijska misao svodi na demo-
nologiju. Nama je ovde posebno interesantno prikazivawe kako je mediteran-
ski politeizam posredno uticao na Slovene, a o~igledno je da im je on naknad-
no ve{ta~ki pripisivan kao izvorno svojstvo wihove religije. Pojam Boga i
re~ kojom se on ozna~ava donesen je iz stare prapostojbine i bar se po tom pi-
tawu pojedini autori ne spore. Kad se ka`e Bog, sve je time re~eno, pa nije po-
trebno nikakvo bli`e odre|ewe. Ali, kad se Bog od miqa ili strahopo{to-
vawa oslovqava, kad mu se sasvim konkretne molitve upu}uju, onda se to ~ini
sa vi{e razli~itih imena, zavisno od prirode pomo}i koja se od wega o~eku-
je. Interesantno je da politeisti~ku religiju Lovmjawski vezuje samo za na-
rode koji su imali dr`avno ure|ewe. Uz to, on citira autorku Cabalsku koja,
po wegovom mi{qewu, preteruje u oceni zna~aja akta spaqivawa tela pokoj-
nika, ali je za na{u osnovnu tezu u ovoj studiji najzna~ajnija wena konstataci-
ja da je “obred spaqivawa tela pratila jedinstvena ideologija, povezana s utvr-
|enim pogledom na svet, ~ija je osnova verovawa u svevi{weg tvorca i gospo-
dara sveta. Najvi{e bo`anstvo, ~ije postojawe potvr|uju sve religije, poveza-
no sa obredom spaqivawa, shva}eno je monoteisti~ki, kao jedini Bog koji pre-
biva na nebu.” (str. 57.)
186
Slovenima su politeizam pripisivali docniji istra`iva~i, mada je on
oduvek bio stran slovenskom narodnom duhu. Kako zakqu~uje Lovmjawski, po-
liteizam je “ponikao kroz ideolo{ko-politi~ko konfrontirawe sa sredozem-
nim krugom, bio je proizvod slovenske misli koja reaguje na nove pojave, od-
likovao se dinamizmom, u razli~itim slovenskim zemqama imao je razli~i-
te oblike, izra`avao je pravce kulturnih odnosa, zbog ~ega zaslu`uje poseb-
no interesovawe istori~ara. [to se ti~e polidoksije, ona izaziva intereso-
vawe kao odraz tradicionalnog slovenskog pogleda na svet, ~iji su oblici i
sadr`aji po prirodi konzervativni, a istovremeno odlikuje se tolerancijom
u pogledu veroispovesti, koja olak{ava pasivnu recepciju pozajmica, koje su
u prvom redu uzimane iz hri{}anstva.” (str. 63.) Kqu~ni dokaz za takvu tvrd-
wu predstavqa tekst znamenitog anti~kog pisca Prokopija koji je za Slove-
ne pisao da “jedinog Boga, tvorca gromova i muwa, smatraju svevi{wim, pri-
nose mu `rtve u vidu volova i drugih `rtvenih `ivotiwa; gotovo da ne znaju
za sudbinu niti joj pripisuju bilo kakav zna~aj u qudskom `ivotu; me|utim, ka-
da im preti smrt, bilo u bolesti ili u ratu, obavezuju se Bogu da }e mu, ako ih
spase, prineti `rtve; kada opasnost pro|e ispuwavaju obe}awa i veruju da toj
`rtvi treba da zahvale za spasewe `ivota; isto tako odaju po{tovawe reka-
ma, nimfama i drugim demonima, prinose im svakojake `rtve, a za vreme `r-
tvovawa predskazuju.” (str. 64.) I arapski pisci iz H, odnosno XI veka, Ibn Ro-
steh i Al-Gardezija saop{tavaju da se Sloveni mole jednom Bogu, podi`u}i gla-
vu k nebu i oslovqavaju}i ga sa “Gospode”.
U nekim bugarskim i ruskim spisima pomiwe se Svarog kao sin Dabogov,
ali tu je ve} re~ o izmewenoj terminologiji pod stranim uticajima, koja u slo-
venskoj tradiciji vi{e odgovara odrednici Perun, sin Svetovidov. Dva osnov-
na bo`anstva, “Perun i Svarog, bila su razli~ite transformacije istog prv-
obitnog bo`anstva indoevropskog neba.” (str. 76.) I Aleksandar Giqferding
takav stav u osnovi potvr|uje, pozivaju}i se na ugovor koji je 944. godine sklo-
pio ruski vladar knez Igor, gde je o~igledno da se hri{}ani zakliwu u Bo-
ga, a Sloveni u Boga i Peruna. U ugovoru se ka`e: “Bilo koga sa ruske stra-
ne ko `eli da naru{i ovo prijateqstvo, svakog ko je primio hri{}anstvo, ne-
ka stigne osveta svemogu}eg Boga, neka u ovom i budu}em `ivotu bude osu|en
na smrt, a oni koji nisu kr{teni neka ostanu bez Bo`je i Perunove pomo}i,
neka ih ne ~uvaju vlastiti {titovi i neka ih seku vlastiti ma~evi, neka gi-
nu od vlastitih strela i drugog oru`ja i neka budu robovi u ovom i budu}em
`ivotu.” (str. 77-78.)
Lovmjawski smatra i za verske reforme ruskog kneza Vladimira, za koga
se smatra da je Rusiju preobratio u hri{}anstvo, da je wima te`io “pretvara-
wu slovenskog prototeizma u slovenski monoteizam u ciqu ideolo{kog suprot-
stavqawa monoteisti~kim sistemima hri{}anske, islamske i judaisti~ke oko-
line.” (str. 86.) O~igledno je da Sloveni nisu ni imali politeisti~ku fazu u
religioznom razvoju. Wihova prvobitna, prototeisti~ka religija je samo mo-
dernizovana u duhu vremena i pod uticajem susednih civilizacija. Uostalom, po-
stoji svedo~anstvo na koje se poziva Lovmjawski, prema kome je Georemini 1324.
godine zakqu~io da su litvanski i hri{}anski Bog istovetni. Videli smo ve}
da je religija balti~kih naroda bila istovetna sa slovenskom. Hri{}anski te-
olozi su slepo slede}i dogmatski {ematizam svojih izvora Slovenima naknad-
187
no pripisali politeizam, odnosno paganstvo. “I oko sredine XIveka ovo re{e-
we pitawa religije u Rusiji bilo je neshvatqivo ruskom sve{tenstvu, koje je Vla-
dimira tretiralo kao politeistu, u skladu sa shemom paganske religije shva}e-
ne kao bogohuqewe ili politeizam. Ova predstava, koja je nastala na osnovu ~i-
tawa Biblije, uticala je na izobli~ewe tradicije lokalnog paganstva koje je u
stvarnosti bilo bez razvijenih elemenata politeizma.” (str. 86.) Treba ovde ima-
ti u vidu da su hri{}ani paganima nazivali i “neznabo{ce”, dakle one koji ne
znaju za Hrista, i mnogobo{ce. Paganus na latinskom zna~i seqak, pagus selo,
ali bi osnovni izraz ovde mogao biti upotrebqen u zna~ewu zaba~ene provin-
cije, zaostale sredine. Vladimir je uklonio drvene kipove, i po~eo da podi`e
crkve, ali time su{tinu narodnog verovawa nije promenio. Uostalom, tradici-
onalna slovenska polidoksija je sa~uvana kroz sve naredne vekove kao original-
ni kult stvarawa ili prirode, koja ukqu~uje kult mrtvih, demonologiju i magi-
ju. Neupu}eni su olako razne dobre i lo{e demone nazivali bogovima ve{ta~-
ki koncipiraju}i prethodno pretpostavqenu sliku politeisti~ke stare sloven-
ske vere. Kako zapa`a Lovmjawski, razni pisci su vekovima domi{qali, izmi-
{qali i dopisivali, neznawe neumesnim pretpostavkama nadokna|ivali.
Verske ceremonije Sloveni su naj~e{}e obavqali na otvorenom prosto-
ru, ali su neretko gradili i drvene hramove sa velikim statuom Svetovida u
wegova ~etiri lika ili kao Triglava, odnosno Trojana, {to je simboli~no pre-
uzeto u srpskom pravoslavnom krstu. Krst nije prvobitni hri{}anski verski
simbol, a predstavqao je znamewe stare srpske vere koje je no{eno u verskim
litijama simbolizuju}i Svetovida i wegova ~etiri lika. “Osnovni oblik kul-
ta bilo je prino{ewe `rtava u vidu `rtvenih `ivotiwa, jela i pi}a... Jasno
je da su prino{ewe `rtava pratile odgovaraju}e molitve kao i da je posle “zva-
ni~nog dela” sledio “dru{tveni deo”, povezan sa konzumirawem `rtava, peva-
wem obrednih pesama, igrom i op{tim veseqem, {to je religiozne sve~anosti
~inilo veoma atraktivnim za u~esnike, {to je dovelo do toga da narod i posle
odricawa od starih verovawa nije `eleo da se odrekne ritualnih gozbi i iga-
ra, jer im je, po svoj prilici, pripisivao magi~no zna~ewe.” (str. 170.) Tri gla-
ve Svetovidove ne smeju se bukvalno shvatiti u materijalnom ili antropomorf-
nom smislu, nego kao simbol vlasti u tri carstva, ovozemaqskom, nebeskom (raj-
skom) i paklenom. “Oblik verovawa nije stvarao uslove za ’misionarsku’ ak-
tivnost, a grupni karakter religije uticao je da ne pretenduje na ulogu stra-
`ara morala koju je kontrolisala grupa, tako da je etika imala jedinstven ’sve-
tovni’ karakter. Religija, li{ena kontrole morala, nije razvila pojam nagra-
de i kazne u budu}em `ivotu zbog zemaqskih dela, niti je razradila eshatalo-
giju, a du{e umrlih izazivale su strah zbog svoje agresivnosti ili su tretira-
ne kao predmeti kulta, koji brinu o `ivima. I, na kraju, karakteristi~na cr-
ta religije Slovena, svojstvena i drugim grupnim religijama naroda pre pi-
smenosti, jeste odsustvo kategorije sve{tenika – zbog mnogobrojnih gatara –
{to je povezano sa prostim formama kulta koje nisu imale ni hramove ni sta-
tue, koje poznaje tek politeizam.” (str. 175.) O religijskim pitawima, isto kao
i politi~kim, odlu~ivalo se na saborima, u mawim zajednicama svih pripad-
nika, u ve}ini najuglednijih qudi i plemenskih predvodnika. Religija se sma-
trala ne samo verskim nego i pravnim poretkom, pa je prelazak na hri{}an-
stvo zna~ilo primawe drugog prava i zakona.
Hri{}anstvo je slovenskim narodima donelo pismo, ulazak i istoriju, ali
188
i uspostavqawe feudalnog dru{tvenog ure|ewa. Sve{tenici su nastojali da
uklone malobrojne materijalne tragove stare vere, poput drvenih hramova i
kipova, ali to je bilo nemogu}e izbaciti iz narodne svesti. Hri{}anska dok-
trina bazira se na principu jedinstva sveta, wegove prirodne i natprirodne
sfere koje su obe podre|ene jedinstvenoj Bo`joj voqi. “Od dveju verzija te dok-
trine: razvijena je ona koja je bila namewena onda{woj intelektualnoj eliti,
dok je ona popularna bila dostupna {irim masama, wu su sa lako}om usvojili
i Sloveni, {to potvr|uje i brza regrutacija u~enika u ciqu formirawa ka-
drova slovenskog sve{tenstva, posebno u okviru slovenske misije, tj. slu`e-
wa materwim jezikom, jer je te{ko}a u formirawu klera latinskog obreda pred-
stavqao jedino strani jezik. Ve}inu vernika interesovala je funkcionalna
strana nove religije, a ne doktrina, i to u prvom redu wena zemaqska funk-
cija, koja se poklapa sa istovetnom funkcijom grupne religije. Tako|e nije bi-
lo nikakvih prepreka, s obzirom na religiozni liberalizam Slovena, pri ko-
ri{}ewu hri{}anskog kulta na tom poqu. Izvori iz ranog sredweg veka, u po-
re|ewu s podacima kasnijih narodnih izreka, potvr|uju da intervencija hri-
{}anskog sakruma u pitawu zemaqske pomo}i nije shvatano kao delawe zamen-
skog ~inioca, koji osloba|a zainteresovanog ~oveka od briga za vlastite stva-
ri, ve} kao intervencija prijateqske sile koja prati postupke i afirmi{e ~o-
vekovu delatnost. Tu se ispoqavao zdrav razum i u~ewe koje se temeqilo na is-
kustvu, koje je nalagalo ra~unawe na vlastite snage. Tako|e se verovalo u ne-
gativnu intervenciju sakruma, koji ka`wava za grehe, kao i u intervenciju an-
tisakralnog, samo u ciqu da na{kodi qudima.” (str. 293-294.)
2. Srpska pravoslavna crkva
a) Primawe hri{}anstva
Najozbiqniju i najpotpuniju istoriju Srpske pravoslavne crkve napisao je
\oko Slijep~evi} i objavio 1962. godine u Nema~koj, kao politi~ki emigrant.
Drugo izdawe, u tri toma, objavio je beogradski BIGZ 1991. godine. Staru srp-
sku veru Slijep~evi} na~elno naziva mnogobo`anskom iako priznaje da o woj po-
stoji veoma malo relevantnih podataka i citiraju}i vizantijskog pisca Proko-
pija ukazuje na slavqewe jednog Boga kao jedinog gospodara sveta. Posredstvom
Briknera poziva se na arapskog putopisca iz devetog veka, Idrizija, koji svedo-
~i da se stari Sloveni obra}aju jednom Bogu okre}u}i se nebesima i oslovqava-
ju}i ga Gospodom. On je tvorac sveta, gospodar muwe, pa su, nasuprot Slijep~evi-
}evom zakqu~ku, Konstantin Jire~ek i Jovan Radoni} u pravu kad tvrde da su Slo-
veni slavili jednog Boga i prinosili mu `rtve. I Radoslav Gruji} ukazuje da su
Srbi verovali u jednoga vrhovnog Boga, poput svih drugih Slovena, a pored we-
ga i u ~itav niz od wega ni`ih bi}a za izvesnim ~udesnim osobinama natprirod-
nog karaktera. O~igledno je zato da je u najmawu ruku suvi{e upro{}eno i neu-
mesno svako nekriti~ko prihvatawe standardnih gr~kih predrasuda o paganstvu
kao zajedni~koj karakteristici svih varvarskih naroda, pa i Srba i svih Slove-
na koje su u wih ubrajali. Prethodna vera u jednog Boga olak{ala je pokr{tava-
we Srba, ali i wihovo zadr`avawe mnogo verskih obi~aja i rituala, badwaka i
molitvi, qudskosti i dobrote, kao i po{tovawe porodi~nog ogwi{ta.
Do{av{i na Balkan Srbi su se me{ali sa zate~enim starosedela~kim sta-
189
novni{tvom koje je ranije hristijanizovano, ali kako ukazuje Slijep~evi}, po-
kr{tavawe je vr{eno sporo, postepeno i vrlo povr{no zbog jezi~ke barijere
sadr`ane u ~iwenici da su crkvene kwige i molitve bile iskqu~ivo na latin-
skom ili gr~kom jeziku. U osmom veku je jedan Sloven, izvesni Nikita, postao
i vaseqenski patrijarh. Me|utim, najve}i broj Srba se na{ao na teritoriji
pod rimskom crkveno-administrativnom jurisdikcijom, a Vizantija ih je pre-
otela tek polovinom osmog veka u toku ikonobora~kih rasprava. Pokr{tava-
we Srba je ipak vr{eno bez nekog zna~ajnijeg otpora, s obzirom da im je vizan-
tijska vlast ostavqala visok stepen politi~ko-pravne samouprave. ^esto se
de{avalo da velike grupacije Srba vremenom prosto zaborave da su pokr{te-
ne, pa se proces posle vi{e decenija ponavqao da bi se 879. godine definitiv-
no okon~ao u vreme kneza Petra Gojnikovi}a, unuka Vlastimirovog. Uspeh je
postignut prvenstveno zahvaquju}i misionarskom radu ]irila i Metodija i
stvarawu slovenskog pisma na osnovu gr~ke azbuke. Uvo|ewe crkvene liturgi-
je na slovenskom jeziku imalo je presudan zna~aj da se hri{}anska vera prihva-
ti u svojevrsnoj simbiozi sa sopstvenom.
Deveti vek je ujedno period definitivnog ovladavawa hri{}anstva i otva-
rawa sukoba zapadnog i isto~nog crkvenog sredi{ta po pitawu dominacije u
srpskim zemqama. U vreme definitivnog raskola 1054. godine taj problem je
dodatno komplikovan pojavom i {irewem bogumilske jeresi. Stefan Nemawa
je i u samoj porodici imao izra`ene takve probleme jer mu nije polazilo za ru-
kom da najstarijeg sina Vukana odvrati od katoli~anstva. Uz to je bogumilsko
buntovni{tvo dovodilo u pitawe ne samo crkvenu organizaciju, nego i celu dr-
`avnu strukturu, wen pravni poredak i politi~ke vrednosti. Zato je Nemawa
prema wima bio nemilosrdan, pa su mnogi pobijeni, a ve}ina proterana iz dr-
`ave u sukobu koji je na momente poprimao karakteristike pravog gra|anskog
rata. U tom obra~unu stradala su i mnoga obele`ja stare srpske vere, weni ma-
terijalni tragovi, a situaciju je komplikovala nejedinstvena crkvena organi-
zacija i nasle|ena podela srpskih zemaqa izme|u Splitske i Dra~ke arhiepi-
skopije. Tre}i crkveni centar je uskoro postao Bar, dok je vizantijski car Va-
silije II Makedonac formirao 1020. godine Trebiwsku, Zahumsku i Bosansku
episkopiju izdvajaju}i ih iz Dra~ke arhiepiskopije, da bi ih dve godine kasni-
je papa Vitalije I pot~inio Dubrova~koj arhiepiskopiji. Srpska episkopija
iz Rasa ostala je pot~iwena Dra~u, a po svoj prilici prethodne tri episkopi-
je ranije su woj teritorijalno i organski pripadale. Nakon {to je osnovana
Ohridska arhiepiskopija jedan deo srpskih zemaqa je i woj pripao. Splitska
arhiepiskopija je bila pod papskom vla{}u, a Ohridska i Dra~ka pod carigrad-
skim patrijarhom. Barsku arhiepiskopiju je 1067. godine formirao papa, a de-
set godina kasnije zetskog vladara Mihaila Vojislavqevi}a priznao za kra-
qa, s obzirom da je wegov otac uspe{nim ustankom protiv Vizantije oslobo-
dio zna~ajne srpske prostore. Srbi su tako prvi put u istoriji dobili rela-
tivno samostalnu crkvu, istina rimokatoli~ku. Papi ta samostalnost nije ni-
malo smetala. ^ak mu je bila veoma korisna jer mu je omogu}avala da svoju vr-
hovnu vlast ponovo protegne nad srpskim zemqama koje su se Rimskoj crkvi iz-
makle pre trista godina. “Zeta je dugo ostala ne samo dr`avni, nego i crkve-
ni centar Srba i wen se uticaj ose}ao, nekad ja~e nekad slabije, i pod Nema-
wi}ima, koji su sa papama odr`avali veze. Ima ne~ega sudbinskog u ~iweni-
190
ci da su dva sina Stefana Nemawe, kr{tenog najpre po katoli~kom obredu, Vu-
kan i Stevan, bili pobornici, prvi katoli~ke a drugi pravoslavne Srpske cr-
kve.” (str. 47-48.)
I sam Stefan Nemawa prvobitno je bio kr{ten po rimokatoli~kom i na-
knadno po pravoslavnom obredu. Po dolasku na vlast i politi~ko i versko dr-
`avno sredi{te preselio je u Ra{ku i to je verovatno bilo od presudnog zna-
~aja za prevladavawe pravoslavnog uticaja me|u sredwovekovnim Srbima. Me-
|utim, presudnu ulogu u definitivnom formirawu Srpske pravoslavne crkve,
koja }e vekovima biti glavni nosilac ne samo duhovne ideje, nego i dr`avotvor-
ne ideologije celokupnog srpskog naroda, odigrao je Nemawin sin Rastko, Sve-
ti Sava. Od najranije mladosti veoma obrazovan, zamona{iv{i se u ruskom ma-
nastiru Sveti Pantelejmon na Svetoj gori, u vreme dok se Rusija nalazila u
mongolskom ropstvu, Rastko je mnogo pomogao da se odr`e ruska kalu|erska brat-
stva, a istovremeno se potpuno posvetio duhovnim studijama i pitawima cr-
kvene organizacije. Pri tome je najve}u pa`wu posve}ivao u~vr{}ewu srpskog
patriotizma i tragawu za ~vrstim crkvenim utemeqewem svesrpskog dr`avo-
tvornog koncepta. Uticao je na sopstvenog oca da se na vrhuncu slave i mo}i
odrekne dvorske rasko{i, zamona{i i pridru`i najmla|em sinu. Preselili
su se u manastir Vatoped, a onda su im vaseqenski patrijarh i vizantijski car
poverili obnovu razorenog i zapu{tenog Hilandara koji su pretvorili u srp-
ski manastir koji }e vekovima biti glavni rasadnik ne samo pravoslavne du-
hovnosti, nego i izvornog srpskog nacionalizma, slobodarske te`we, ideje na-
rodnog jedinstva i dr`avne samostalnosti.
Na prelazu iz dvanaestog u trinaesti vek posledice krsta{kog osvajawa
Carigrada i vatikanskog nastojawa da se celi Balkan pokatoli~i mnoge su bi-
le izra`ene u celoj Srbiji. Rimska crkva je prvo uspela da zavadi bra}u Vu-
kana i Stefana, ponovo razdvoji Ra{ku i Zetu i na koncu privoli Vukana da
protera Stefana sa ra{kog prestola i omogu}i masovno vr{qawe rimokato-
li~kih misionara po svim srpskim zemqama. Do{lo je do gra|anskog rata u ko-
me su Bugari pomagali Stefana da povrati ra{ki presto, a on onda moli naj-
mla|eg brata Svetog Savu da se vrati u Srbiju. Sveti Sava je do{ao sa o~evim
mo{tima, a dodatno ga je motivisala ~iwenica da su svetogorski manastiri
potpali pod jurisdikciju rimokatoli~kog episkopa. Wegov najve}i politi~-
ki uspeh u to vreme bilo je mirewe zava|ene bra}e, a pri tom je qubav prema
otaybini li~no manifestovao kao jednu od najvi{ih duhovnih vrednosti, pa
tako u narednim vekovima nadahwivao po`rtvovanu borbu desetina hiqada srp-
skih nacionalista. Tu po~iwe wegov predani dr`avni~ki rad u koji je ulo`io
ogromnu nagomilanu i sublimisanu energiju dugogodi{weg asketskog odrica-
wa, mona{kog strpqewa i koncentracije, uz ispoqenu vrhunsku inteligenci-
ju i izra`eni politi~ki talenat.
Kako isti~e Slijep~evi}, “od povratka Svetoga Save u Srbiju, manastir
Studenica postaje centar srpskog crkvenog i duhovnog `ivota. Sve se po~i-
we kretati oko li~nosti Svetoga Save, ~iji lik dobija sve ve}u puno}u i li~-
nost sve ve}i zna~aj. U o~ima naroda, kome se on sve vi{e pribli`avao i si-
lazio me|u najni`e i najsiroma{nije, po~ela se stvarati o Svetome Savi le-
genda kao o svetitequ koji sve mo`e i ~ija je molitva ~udotvorna. Wegov stro-
gi mona{ki `ivot, koji je poo{travan povla~ewem u isposnicu u manastiru
191
Studenici, wegova misionarska putovawa po narodu i neumorno revnovawe za
veru, ~inili su da je narod gledao u wemu u~iteqa i sveca.” (str. 65-66.) Odmah
je vrlo ispravno sagledao da je za dugove~niju nezavisnost i jedinstvo srpske
dr`ave neophodna samostalna srpska crkva. Zato ga je qutilo sve izra`enije
Stefanovo pribli`avawe papi, prihvatawe rimokatoli~ke kraqevske kru-
ne, vide}i u tome opasnost po o~uvawe srpske nacionalne svesti i na dugu sta-
zu denacionalizaciju dr`ave.
b) Srpska arhiepiskopija
Godine 1219. Sveti Sava odlazi u Nikeju caru Teodoru I Laskerisu i vase-
qenskom patrijarhu Manojlu Sarantenu i tamo je izdejstvovao definitivnu
samostalnost srpske crkve, a on je postao prvi srpski arhiepiskop, odnosno ar-
hiepiskop svih srpskih i primorskih zemaqa, kako je glasila i vladarska ti-
tula srpskih kraqeva. Crkvenom autokefalno{}u, ~ija je okosnica pravo sa-
mostalnog birawa episkopa, stvorene su kanonske osnove i politi~ki uslovi
ubrzane identifikacije Srpstva sa pravoslavqem, mada Nemawi}i nikada ni-
su poku{avali da potpuno istisnu katoli~anstvo iz primorskih predela. Od-
mah po povratku u Srbiju, Sveti Sava je inicirao sazivawe dr`avnog sabora
na kome je izvr{eno ponovno krunisawe Stefana Prvoven~anog, ovog puta pra-
voslavnom kraqevskom krunom. Usledilo je formirawe novih srpskih episko-
pija i potpuna reorganizacija Srpske pravoslavne crkve. Sedi{te Srpske ar-
hiepiskopije prvobitno je bilo u manastiru @i~a, da bi se preselila, 1253. go-
dine, u Pe}, pred najezdom Bugara i Kumana. Sveti Sava je “sprovodio organi-
zaciju nove arhiepiskopije po jednom dobro promi{qenom planu. Isturawe
sedi{ta pet episkopija na grani~ni pojas tada{we srpske dr`ave pokazuje da
se Sv. Sava, pored ~isto verskih, rukovodio i nacionalnim razlozima: te is-
turene eparhije nisu bile samo odbrambene baze, nego i misionarska upori{ta
usmerena i prema bogumilima u Bosni i prema rimokatolicima i u Primor-
ju i prema tada{woj mayarskoj dr`avi.” (str. 92.)
Stefanov sin, kraq Radoslav, ina~e zet vizantijskog cara Teodora An|e-
la, u toku svoje petogodi{we vladavine kolebao se po pitawu ponovnog pot-
~iwavawa Ohridskoj arhiepiskopiji, ali se Sveti Sava uspe{no suprotstavio
i samoj takvoj pomisli, iako je Radoslav bio vrlo blizak ogor~enom Savinom
protivniku, ohridskom arhiepiskopu Dimitriju Homatijanu. S obzirom da je
Sveti Sava du`e vreme tada boravio u Palestini, izgledalo je u jednom tre-
nutku da bi Radoslav mogao da uspe u svojoj grkofilskoj nameri, ali je nai{ao
na ogromno narodno nezadovoqstvo. Kako je ubrzo do{lo do sukoba starijeg bra-
ta Radoslava i mla|eg Vladislava, Sveti Sava se opet prihvatio smirivawa
me|ubratske mr`we i netrpeqivosti. Ubrzo je do{lo do smene na prestolu ko-
ju je pospe{ila ~iwenica da je Teodor An|eo pora`en od bugarskog cara Jo-
vana Asena II, a novi car je bio tast Vladislava Nemawi}a. Svetom Savi se to
nije svidelo, ali je ipak 1234. godine krunisao Vladislava. Ubrzo zatim se po-
vukao sa najvi{eg crkvenog trona, a za novog arhiepiskopa izabran je jeromo-
nah Arsenije koga je Sveti Sava dugo pripremao za taj polo`aj. Sveti Sava po-
novo putuje u Palestinu, po svojoj prilici na molbu bugarskog cara Jovana Ase-
192
na da potra`i saglasnost jerusalimskog, aleksandrijskog i antiohijskog patri-
jarha da Bugarska crkva stekne patrijar{iju, {to je on uspe{no obavio, dok
je saglasnost vaseqenskog patrijarha Germana II sam car prethodno i uslovno
pribavio. Vra}aju}i se iz Palestine, Egipta i Antiohije preko Carigrada,
Sveti Sava je do{ao u bugarsku prestonicu Trnovo gde je veoma srda~no pri-
mqen od bugarskog cara, ali se tu razboleo i uskoro umro 1236. godine. Slede-
}e godine wegove mo{ti su prenesene u manastir Mile{eva, iako je car `ar-
ko `eleo da one ostanu u Bugarskoj, pa je popustio tek kada je sam kraq Vladi-
slav do{ao u Trnovu. Kult Svetog Save je toliko bio jak u srpskom narodu i
uznemiruju}e delovao na turske okupatore da su Turci, predvo|eni Sinan-pa-
{om, svetiteqeve mo{ti spalili na Vra~aru 1594. ili 1595. godine. Svetosa-
vqe je u srpskoj narodnoj svesti razvijeno u specifi~nu nacionalnu varijan-
tu pravoslavqa, koja ukqu~uje i kulturni i politi~ki identitet.
Srpska crkva se naredni vek uspe{no razvijala na temeqima koje je uspo-
stavio wen rodona~elnik. Vizantijski car Mihailo VIII Paleolog je 1272. go-
dine poku{ao da srpske i bugarske zemqe po crkvenom pitawu ponovo pot~i-
ni Ohridskoj arhiepiskopiji, ali je to vi{e bilo u nemo}nom besu proklamo-
vano nego {to je imalo ikakvih izgleda da se realizuje. Taj vladar je bio ve-
liki pristalica stupawa pravoslavqa u uniju sa Rimokatoli~kom crkvom, ali
srpski arhiepiskop i bugarski patrijarh uop{te nisu pristali ni da po{a-
qu svoje delegacije na Unionisti~ki sabor u Lionu 1274. godine, pa su se pro-
zelitske nade pape Grgura H izjalovile. Jelena, `ena kraqa Uro{a I, kao rev-
nosna katolkiwa neprekidno je pri`eqkivala uniju, kao i weni sinovi Dra-
gutin i Milutin kad su postali kraqevi. Milutin je to ~etiri puta poku{a-
vao, najozbiqnije 1308. godine, ali su srpski arhiepiskopi u wegovo vreme ima-
li toliko veliki autoritet da se ni kraqevska voqa u tom pogledu nije mogla
sprovesti. Od Svetog Save do progla{ewa patrijar{ije Srbi su imali jeda-
naest vrlo sposobnih arhiepiskopa: Arsenija, Savu II, Danila I, Jawi}ija I, Jev-
statija I, Jakova, Jevstatija II, Savu III, Nikodima, Danila II i Jawi}ija II. Ne-
ki od wih su iz politi~kih razloga svrgavani sa arhiepiskopskog trona, ma-
hom u vreme smena monarha, ali se nijedan nije ogre{io o nacionalne ili cr-
kvene interese. Ve}ina je posthumno za svece progla{avana.
v) Srpska patrijar{ija
Dr`avni sabor u Skopqu 1346. godine proglasio je kraqa Du{ana za cara,
a arhiepiskopiju za patrijar{iju. [to se crkvenog statusa u pravoslavnom hri-
{}anskom svetu ti~e, ni{ta se bitno nije promenilo jer je autokefalnost mno-
go ranije sasvim regularno ste~ena, pa joj je kanonski rang zapravo isti ostao.
U saborskom progla{ewu arhiepiskopa Jawi}ija za prvog srpskog patrijarha
u~estvovali su bugarski patrijarh Simeon, ohridski arhiepiskop Nikola, pred-
stavnici Svete gore i gr~ki episkop koji je bio arhijerej dela Du{anovog car-
stva koji je bio pod jurisdikcijom vaseqenskog patrijarha. Progla{ewu je pri-
sustvovao i bugarski car Jovan Aleksandar. Sukob sa Carigradom izbio je zbog
preuzimawa ranijih vaseqenskih episkopija pod jurisdikciju srpskog patri-
jarha i odstrawivawe prema srpskom caru neprijateqski orijentisanih gr~kih
193
mitropolita. Vaseqenski patrijarh Kalist je zbog toga 1352. godine bacio ana-
temu na cara Du{ana, patrijarha Jawi}ija, a zapravo na srpsku dr`avu, crkvu i
narod. Mada izrazito politi~ki motivisana, anatema je u vremenu sredwove-
kovnih predrasuda uzdrmala Du{anov autoritet i samopouzdawe srpske vlaste-
le i u svest glavnih dr`avnih predvodnika unela osetno nespokojstvo, razdiru-
}u sumwu i nemir. Mnogi srpski monasi i crkveni velikodostojnici smatra-
li su da je Du{an pogre{io. Du{an je tra`io pomirewe sa Vaseqenskom patri-
jar{ijom, ali to nije do~ekao. Wegova udovica, carica Jelena, nastavila je we-
gove napore, a zbog turske opasnosti i Vizantija je `elela izmirewe, pa je 1364.
godine patrijarh Kalist do{ao na wen dvor radi pregovora o skidawu anate-
me. Tu je i umro, a opojali su ga anatemisani srpski sve{tenici. Anatema sa Srp-
ske pravoslavne crkve i srpskog naroda, kao i cara Du{ana i patrijarha Jawi-
}ija, skinuta je 1375. godine velikim zalagawem uglednog svetogorskog monaha
starca Isaije koji je predvodio srpsku delegaciju u Carigrad.
Patrijarh Jawi}ije je `iveo do 1354. godine. Za wegovog naslednika na pa-
trijar{ijskom prestolu izabran je Sava IVkoji je `iveo upravo do skidawa ana-
teme. Tre}i srpski patrijarh Jefrem izabran je 1375. godine na izbornom sa-
boru na kome su se oko crkvene prevlasti nadmetali Lazar Hrebeqanovi} i
\ura| Bal{i}. Jefrem je kao monah pustiwak bez ikakvih politi~kih ambi-
cija bio kompromisno re{ewe. ^im su se crkvene prilike smirile u velikoj
meri zahvaquju}i wegovom moralnom autoritetu, Jefrem se povukao, a za pa-
trijarha je 1379. godine izabran Spiridon, koji je umro neposredno posle Ko-
sovske bitke. U toj tragi~noj situaciji za patrijarha je ponovo vra}en Jefrem
koji se opet 1383. godine povukao, a za patrijarha izabran Danilo. Po Danilo-
voj smrti, 1389. godine, patrijarh je postao Sava V. Wega nasle|uje, otprili-
ke 1407. godine, patrijarh Kirilo. Godine 1420. za patrijarha je izabran Nikon,
a posle wega patrijarh Nikodim II, ali istori~ari nisu u stawu da precizni-
je odrede godinu izbora. Godine 1455. izabran je patrijarh Arsenije II, o ~ijoj
kona~noj sudbini nema verodostojnih podataka, jer nastupa propast srpske dr-
`ave i razarawe crkve.
Postkosovska haoti~na situacija u srpskoj dr`avi i dru{tvu direktno se
odrazila na crkveno stawe, mada je ne{to `ivosti uneo privredni procvat u
vreme despota Stefana Lazarevi}a. Srbija je postala uto~i{te masovnog eg-
zodusa gr~kih i bugarskih monaha koji su be`ali od turske okupacije. Raste broj
manastira i intenzifikuje se duhovni `ivot, pisawe i prepisivawe kwiga. U
to vreme osnovana je znamenita Resavska pravopisna i kwi`evna {kola. Bo-
gato crkveno kwi`evno stvarala{tvo karakteri{e i period vladavine despo-
ta \ura|a Brankovi}a. Tada akumulisana duhovna snaga i stvarala~ka energi-
ja bi}e dragocena u narednim vekovima ropstva kad je Srpska pravoslavna cr-
kva preuzela nacionalnu ulogu slomqene dr`ave Nemawi}a. Crkva je na to bi-
la dugotrajno pripremana razvijawem principa sabornosti kod birawa najvi-
{ih crkvenih velikodostojnika, negovawem odanosti dr`avi kao jedne od glav-
nih duhovnih vrednosti, odricawem od u~e{}a u borbi za politi~ku vlast, po-
magawem vladarima da u~vrste centralnu vlast u odnosu na osione regional-
ne velika{e, ali i izrazitom blagonaklono{}u koju su prema woj iskazivali
svi kraqevi i carevi nemawi}ke loze. Vladari srpske sredwovekovne dr`a-
ve nisu iskazivali cezaropapisti~ke sklonosti i nametali se kao vrhovni cr-
194
kveni poglavari, kao {to je to bio slu~aj u nekim drugim pravoslavnim dr`a-
vama. S druge strane, ni crkveni velikodostojnici nikada nisu imali papi-
sti~kih ambicija.
Pretpostavqa se da je patrijarh Arsenije II umro 1463. godine, ~etiri go-
dine posle pada despotovine i iste godine kad je Bosna pala u tursko ropstvo.
To je vreme u`asnog pusto{ewa srpskih zemaqa, klawa i progona naroda, ru-
{ewa crkvi i manastira. Gde god su nailazili i na najmawi narodni otpor wi-
hovim zavojeva~kim pretenzijama, Turci su se surovo svetili. Hiqade i hiqa-
de qudi je u ropstvo odvedeno, a zemqa skoro opustela i temeqito opqa~kana.
Tek kad su ratne operacije prenesene daleko na sever i na okupiranim terito-
rijama uspostavqena ~vrsta administracija, `ivot srpskog naroda je unekoli-
ko normalizovan. Organizaciona struktura Srpske pravoslavne crkve se ras-
pala, ali je verski `ivot nastavqen entuzijazmom sve{tenika i odano{}u na-
roda ~ija je nacionalna identifikacija jo{ izra`enije poistove}ivana sa ver-
skom. Uglavnom, nije bilo nasilnog tur~ewa ako se izuzme periodi~ni danak
u krvi. Strukture srpske dr`avne vlasti i raniji vladaju}i slojevi potpuno su
uni{teni, ali se crkveni i manastirski `ivot postepeno obnavqao. Ponegde
su se i episkopi odr`ali, a Turci su dozvoqavali popravke starih crkava i ma-
nastira ujedno zabrawuju}i izgradwu novih. Ve}i deo nekada{we srpske dr`av-
ne teritorije u verskom pogledu je potpao pod jurisdikciju Ohridske arhiepi-
skopije, ali mnogi arhijereji nisu, poput zetskog i hercegova~kog mitropoli-
ta koji su samostalno delovali ili beogradskog pod ma|arskom vla{}u. Isto-
rijska nauka nije u stawu da ovo pitawe detaqnije istra`i, ali apsolutno ne
postoji nikakav dokaz da je Srpska patrijar{ija ikada formalno ukinuta u ovih
nepunih stotinu godina. Po{to u krajwe te{kim istorijskim vremenima ni-
je bilo mogu}e izabrati novog patrijarha, mnogi srpski episkopi su se zapra-
vo gotovo instinktivno vezivali za ohridskog arhiepiskopa, pa je on svoju te-
ritorijalnu nadle`nost {irio na krajwe neformalan na~in, podrazumevawem
stare{instva na osnovu formalne superiornosti zvawa i funkcije.
g) Obnavqawe Srpske patrijar{ije
Od 1528. godine pa do 1541. smederevski mitropolit Pavle je poku{avao
da obnovi Srpsku patrijar{iju. On je uz podr{ku nekih uglednih Srba i pri-
li~no blagonaklon stav turskih vlasti 1531. godine zauzeo Pe}ku patrijar{i-
ju i samovoqno se proglasio srpskim patrijarhom. On je uspeo da fakti~ki osa-
mostali Srpsku crkvu, ali je onda osokoqen prethodnim rezultatom zauzeo i
Ohridsku arhiepiskopiju ujediniv{i je sa Srpskom i tako opet zapravo uki-
nuo srpsku crkvenu samostalnost. Zbaciv{i s prestola ohridskog arhiepisko-
pa Prohora i postigav{i wegovo hap{ewe, Pavle je protiv sebe izazvao kon-
traakciju vaseqenskog patrijarha koja je dovela do Prohorovog osloba|awa
i ponovnog ustoli~ewa, a Pavlovog anatemisawa. Me|utim, srpski arhijere-
ji vi{e nisu tako lako pristajali na dominaciju gr~kih, pogotovo {to su tur-
ske vlasti u to vreme bile sve susretqivije prema srpskom narodu i wegovim
crkvenim te`wama. Na uporno zauzimawe velikog vezira Mehmed-pa{e So-
kolovi}a, turski sultan Sulejman Veli~anstveni omogu}io je, 1557. godine, ob-
navqawe Pe}ke patrijar{ije, a za patrijarha je postavqen Mehmed-pa{in brat
195
Makarije Sokolovi}, koji je do tada verovatno bio arhimandrit manastira Hi-
landara. Patrijarh Makarije se odmah svojski prihvatio ogromnog posla i uspe-
{no je obnovio crkvene principe sabornosti, kanonski poredak i jedinstve-
nu organizacionu strukturu Srpske pravoslavne crkve. Pod wegovim rukovod-
stvom crkva je postala {iroko narodno predstavni{tvo i nosilac specifi~-
ne politi~ke autonomije Srba. Strogo se dr`ao etni~kog principa i odrekao
se nekih ju`nih eparhija u kojima je `ivelo kompaktno gr~ko stanovni{tvo.
Zahvaquju}i wemu, svi Srbi su opet bili ujediweni, mada ne i slobodni, pa je
u wihovoj svesti obnovqena patrijar{ija predstavqala produ`etak dr`avnog
kontinuiteta.
Pe}ka patrijar{ija je bila kqu~ni faktor obnove i preporoda srpske
nacionalne svesti i dr`avotvornih tradicija. Postigav{i ogromne uspehe,
patrijarh Makarije se pred kraj `ivota povukao sa trona, a 1571. godine za
novog patrijarha izabran je Antonije, dotada{wi hercegova~ki mitropolit.
Antonije je posle nekoliko godina umro, a na wegovo mesto je, 1575. godine,
do{ao patrijarh Gerasim. Wega je 1586. godine nasledio patrijarh Savati-
je, Makarijev bratanac i hercegova~ki mitropolit. Oko 1589. godine patri-
jarh je postao Jerotej, a 1591. Filip. Svi su ovi srpski patrijarsi sledili put
koji je prokr~io Makarije, oslawaju}i se na tursku vlast, izra`avaju}i joj
generalnu politi~ku lojalnost i iz toga izvla~e}i sve opipqivije povlasti-
ce i olak{ice za pravoslavni srpski narod. Obi~no su u dubokoj starosti bi-
rani na patrijar{ijski tron, pa se na wemu nisu dugo zadr`avali, ali im je
crkvena politika bila identi~na.
Godine 1592. za srpskog patrijarha je izabran Jovan Kantul koji je napu-
stio politiku saradwe sa turskom vla{}u i sam zadojen idealima srpskog na-
cionalnog i dr`avnog oslobo|ewa uspostavio veze sa zapadnim evropskim
dr`avama. Pod uticajem antiturskog hri{}anskog saveza koji su formira-
li Vatikan, [panija, Venecija i Austrija, ustani~ko vrewe je zahvatilo sko-
ro sve srpske zemqe. Na ~elu ustanika nekada su i li~no stajali srpski epi-
skopi. Turci su tih godina intenzivnije ugwetavali srpsko stanovni{tvo,
ali je najve}i revolt izazvalo spaqivawe mo{tiju Svetog Save. Turska voj-
ska je harala, pqa~kala i ubijala na sve strane. Patrijarh Jovan je o~ekivao
konkretnu vojnu pomo} katoli~kih zemaqa, a papa Kliment VIII je samo raz-
mi{qao kako da zloupotrebi nesre}nu srpsku sudbinu, pa je 1599. godine zva-
ni~no tra`io od Jovana da Srbi prihvate uniju. Klimentov naslednik, papa
Pavle V je pokrenuo sistematsko unija}ewe po crnogorskom primorju, ~emu
se patrijarh Jovan svojski opirao, ali je 1608. godine u~estvovao na zboru na-
rodnih glavara na kome je savojski vojvoda progla{en za srpskog kraqa. Jo-
vanu je bilo su|eno, kao i mnogim drugim srpskim nacionalnim predvodni-
cima, da se gorko razo~ara u politiku zapadnih sila.
Srpska pravoslavna crkva je ipak izdr`ala sva narodna stradawa, po-
gubqewa sve{tenika, spaqivawa i pqa~ke crkvi i manastira. Godine 1613.
Turci su uhvatili patrijarha Jovana i u Carigradu obesili. Za novog patri-
jarha je 1614. godine izabran Pajsije, novobrdski mitropolit. Uman i veo-
ma obrazovan ~ovek, odan Srpstvu i pravoslavqu i li{en zabluda o dobro-
namernosti katoli~kih dr`ava, patrijarh Pajsije je nastojao da popravi od-
nose Srpske pravoslavne crkve sa turskim vlastima, a istovremeno je sna-
196
`no ja~ao nacionalne i politi~ke veze Srba sa Rusijom. Svojom trezveno-
{}u i realizmom Pajsije je uspeo da stabilizuje polo`aj Pe}ke patrijar-
{ije i sav se posvetio organizatorskim naporima i prosvetiteqskom ra-
du, obnavqawu crkvi i manastira. Pajsije je umro 1647. godine, a za novog srp-
skog patrijarha je, 1648. godine, izabran Gavrilo Gaji}, ra{ki mitropolit.
On je ponovio Jovanovu gre{ku sara|uju}i sa rimskim misionarima i iza-
zivaju}i novu tursku podozrivost. U manastiru Kru{edolu 1654. posetio ga
je jerusalimski patrijarh Pajsije. Gavrilo je 1654. godine putovao u Moskvu
tra`e}i saradwu za borbu protiv Turaka. U Moskvi su ga srda~no primi-
li i car i patrijarh, a uskoro je odlu~io da ostane u Rusiji, vra}aju}i prat-
wu u Srbiju s porukom da se bira novi srpski patrijarh. Godine 1655. za pa-
trijarha je izabran Maksim, a onda se 1659. Gavrilo vratio u Srbiju i iza-
zvao sukob sa Maksimom `ele}i da opet preuzme patrijar{ijski tron. Tur-
ci su uhapsili Gavrila i obesili.
Maksim se zbog bolesti 1674. godine povukao, a za patrijarha je izabran
Arsenije III Crnojevi}, mlad i veoma agilan ~ovek. Po{to su Turci 1683. po-
ra`eni pod Be~om, na inicijativu pape Ino}entija XI formiran je 1684. go-
dine savez Austrije, Poqske i Venecije pod nazivom Sveta liga. Rusija i Poq-
ska su 1686. sklopile antiturski savez, a Turci su iste godine pretrpeli te-
`ak poraz u Moha~koj bici, {to je motivisalo banatske Srbe da se dignu na
ustanak. Posle osvajawa Beograda 1688. od strane Maksimilijana Emanuela,
Turci su sve do Ni{a potisnuti. Paralelno s tim Mle~ani su prodirali u Cr-
nu Goru. Turci su svoj bes zbog brojnih poraza iskaqivali nad srpskim civil-
nim stanovni{tvom, pqa~kali crkve i maltretirali patrijarha, koji je mo-
rao da pobegne na Cetiwe. Vratio se u Pe} kad je celu Metohiju osvojio gene-
ral Eneja Silvije Pikolomini i zahtevao od patrijarha da se Srbi prikqu-
~e wegovoj vojsci. Srbi su se digli na masovni ustanak protiv Turaka. Piko-
lomini je 1689. godine umro od kuge, a Turci su temeqito pripremili protiv-
ofanzivu, 1690. su porazili Austrijance kod Ka~anika i nezadr`ivo napre-
dovali na sever, ponovo osvajaju}i Smederevo i Beograd. Pora`eni su kod Slan-
kamena 1691. u bici u kojoj su i Srbi u~estvovali pod komandom Jovana Mona-
sterlije. U strahu od turske odmazde patrijarh Arsenije III organizovao je ma-
sovni srpski egzodus preko Dunava, a Turci su pobili ogroman broj Srba ko-
ji su ostali na Kosovu i u Metohiji. Austrijski car je 21. avgusta 1690. Srbi-
ma garantovao privilegije u okviru svoje carevine. Karlova~ki mir iz 1699.
godine raspr{io je sve patrijarhove nade da bi se mogao vratiti na pe}ki tron
i sa~uvati jedinstvo Srpske pravoslavne crkve. [esnaest godina je vodio te-
{ku borbu da za svoj narod obezbedi po{tovawe la`no garantovanih nacio-
nalnih i verskih prava i u Be~u je umro 1706. godine.
Po dolasku Arsenija III1691. godine za pe}kog patrijarha je postavqen Ka-
linik I, koji je grozni~avo nastojao da sredi stawe u crkvi i olak{a `ivot Sr-
bima koji su ostali pod turskom vla{}u. Neki su ga episkopi osporavali sa
argumentacijom da su ga Turci postavili i da nije izabran po principu sabor-
nosti, ali bez obzira na to Kalinik I je delovao kao iskreni srpski patrio-
ta, iskreni pravoslavac i ogor~eni protivnik rimokatoli~kog prozelitizma
i unija}ewa. Umro je 1710. godine, a za novog srpskog patrijarha je 1711. izabran
Atanasije I, dotada{wi skopski mitropolit. Posle wegove smrti, 1712. godi-
197
ne, nasledio ga je patrijarh Mojsije Gajovi}, ra{ki mitropolit. Predano je i
savesno obavqao arhijerejske du`nosti, ali je uklowen sa patrijar{ijskog tro-
na 1718. godine, kada je svetogorski kalu|er Timotej za veliki novac kupio pre-
sto Srpske patrijar{ije. Timotej je sa sultanovim bratom do{ao u Pe} na u`as
svih srpskih crkvenih velikodostojnika. Pobunili su se i svi isto~ni patri-
jarsi i iste godine u Carigradu odr`ali sabor na kome je Timotej anatemisan,
a Srbi su morali jo{ vi{e novca sultanu da podare kako bi Porta proterala
protivkanonskog uzurpatora Timoteja. Mojsije je nastavio da obavqa svoju pa-
trijar{ijsku misiju i pri tome je prisne veze odr`avao sa karlova~kim mitro-
politom kako bi sa~uvao duhovno jedinstvo srpskog naroda.
Po izri~itoj voqi Mojsijevoj, 1725. godine wegov naslednik je postao pa-
trijarh Arsenije IVJovanovi} [akabenta. Kada su 1737. Rusija i Austrija u{le
u rat protiv Turske, [akabenta se prikqu~io wihovim ratnim naporima, {to
je podstaklo veliki turski pogrom nad pravoslavnim Srbima, a patrijarh je s
grupom episkopa morao da pobegne u Sremske Karlovce, gde je i umro 1748. Po-
sle wega su na pe}ki patrijar{ijski presto Turci dovodili Grke po kriteri-
jumu ko mo`e vi{e da plati. Prvi je bio Jawi}ije Karaya koji je miropoma-
zan u Carigradu i rukopolo`en po direktnom nalogu Porte, uz obrazlo`ewe
da je Pe}ka patrijar{ija u neredu. On je Grke za srpske episkope postavqao i
narodu novac otimao, pokazuju}i tako svoje iskqu~ive motive. Na kraju je te-
meqito opqa~kao Pe}ku patrijar{iju i s velikim plenom pobegao u Carigrad.
Godine 1746. patrijarh je postao Atanasije II Gavrilovi}, dotada{wi skopski
mitropolit. Po wegovoj smrti nasledio ga je patrijarh Gavrilo II, na osnovu
sultanovog fermana. Odmah je pokazao veliku pohlepu i gramzivost. Pretpo-
stavqa se da je i on bio Grk. Za novac je Grke postavqao kao episkope, tirani-
sao je sve{tenike i rasturao crkvenu organizacionu strukturu. Sli~no se de-
{avalo pod nametnutim patrijarsima Gavrilom III i Gavrilom IV. Kra}e vre-
me patrijarsi su bili Srbin Vi}entije Stefanovi} i Grk Pajsije II, ali sko-
ro nikakvog traga za sobom nisu ostavili. Gavrilo IV je zba~en 1758. i za pa-
trijarha nametnut tako|e Grk Kiril.
Godine 1763. patrijarh je postao Vasilije Brki}-Jovanovi}. Ubrzo su ga Tur-
ci svrgnuli i zato~ili na Kipru, odakle je pobegao u Crnu Goru, pa sa knezom
Dolgorukim otputovao u Italiju da bi se pridru`io ruskom admiralu grofu
Alekseju Orlovu, kako pedantno bele`i \oko Slijep~evi}. Godine 1771. oti-
{ao je u Be~, ali odlukom austrijskih vlasti odatle je proteran. Uputio se u
Rusiju i tamo umro. Pe}ki patrijarh je, 1765. godine, postao Grk Kalinik II, u
narodu veoma omrznut kao i svi Grci pre wega. Turci uop{te vi{e nisu ima-
li poverewe u srpske arhijereje, a gr~ki su bili krajwe neefikasni. Vaseqen-
ska patrijar{ija je uporno delovala u pravcu pro{irewa svojih teritorijal-
nih nadle`nosti i zanosila se idejom jelinizacije celokupnog balkanskog pra-
voslavnog stanovni{tva. U tom smislu je decenijama prakti~no i sistematski
antisrpski delovala jer se fanarioti nikada nisu iskreno pomirili sa srp-
skom i bugarskom crkvenom samostalno{}u. Wima je, uostalom, mnogo smeta-
la i Ohridska arhiepiskopija. Formalni predlog turskom sultanu da se uki-
ne Pe}ka patrijar{ija podneo je vaseqenski patrijarh Samuilo. Sultan Mu-
stafa III je na osnovu tog zahteva 1766. godine doneo berat o ukidawu Srpske pa-
trijar{ije. Ukloweni su i svi preostali srpski episkopi i na wihovo mesto
198
dovedeni Grci, pa je Srpska pravoslavna crkva pod turskim ropstvom posta-
la iskqu~ivi instrument za pqa~kawe srpskog naroda u korist pohlepnih fa-
nariota. Karlova~ka i Crnogorska mitropolija to nisu prihvatile i fakti~-
ki su se osamostalile. Nequdski tretman od strane gr~kih episkopa mnoge Sr-
be je direktno motivisao da se potur~e ili pokatoli~e. Zamiralo je sloven-
sko bogoslu`ewe, kwi`evni i prosvetiteqski rad. Mnogi su se lokalni sve-
{tenici bunili i vladikama poslu{nost otkazivali, pa su ih fanarioti uz
pomo} turskih sejmena progonili.
d) Srpska crkva u Austriji i Ugarskoj
Srpska crkva je prakti~no teritorijalno podeqena ve} Karlova~kim mi-
rom 1699. godine, kada su se neke wene eparhije na{le u Austriji, a druge osta-
le u Turskoj, a direktno me{awe turskih sultana i wihovo postavqawe pe}kog
patrijarha, pogotovo dolazak Grka na taj tron, doprinelo je mnogo ranijem pu-
cawu preostalih veza kqu~nih delova iste crkve. Veze su bile mnogo ja~e u vre-
me paralelnog delovawa dvojice patrijarha, Arsenija III i Kalinika I. Posle
Arsenijeve smrti be~ki dvor je insistirao da srpske eparhije u Austriji pre-
kinu svaku vezu sa Pe}kom patrijar{ijom i da Srpsku pravoslavnu crkvu u
austrijskim zemqama proglase za autokefalnu. Ra~unali su u Be~u da }e tako
lak{e sprovesti uniju i pokatoli~iti sve Srbe pod svojom vla{}u. Kalinik
I je shvatio austrijske namere, pa je nastojao da ih predupredi svojim aktom iz
1710. godine kojim je sankcionisao Karlova~ku mitropoliju kao autonomnu
oblast u okviru Srpske pravoslavne crkve. Potvrdio je organizaciono razbi-
jawe da bi sa~uvao crkveno duhovno jedinstvo. Zato je dolazak gr~kih patrijar-
ha na pe}ki tron narednih decenija dovodio samo do prekida realnih veza, ali
u svesti naroda i sve{tenika nije remetio stav o nedeqivoj crkvenoj celini.
Kao posledica Po`areva~kog iz 1718. i Beogradskog mira 1739. godine, ak-
tom cara Karla V priznata je autonomija i Beogradske mitropolije sa ~eti-
ri episkopije, Temi{varska, Vr{a~ka, Rimni~ka i Vaqevska. Pe}ki patri-
jarh Mojsije je 1721. godine izdao sinodsku gramatu o priznawu te autonomi-
je. Crkveno-narodni sabor, uprkos protivqewu be~kog dvora, 1726. je progla-
sio ujediwewe Beogradske i Karlova~ke autonomne mitropolije pod mitro-
politom Mojsijem Petrovi}em. Na taj presto je 1737. do{ao patrijarh Arse-
nije IV i veoma doprineo rastu crkvenog autoriteta. Po{to je Beograd pono-
vo pao u turske ruke, Karlova~ka mitropolija se teritorijalno ograni~ila
severno od Save i Dunava, formalno ostala autonomna, a su{tinski bila i auto-
kefalna. U drugoj polovini XVIII veka pod austrijskom vla{}u je bilo ukup-
no dvanaest, a pod austrijskim devet eparhija, dok se Cetiwska mitropolija
smatrala samostalnom jer je delovala na slobodnoj srpskoj teritoriji. Dalma-
tinskoj je bio najte`e, jer mleta~ka vlast uop{te nije dozvoqavala postoja-
we srpskog episkopa na svojoj teritoriji.
Na podru~jima Austrije i Ugarske Srbi su masovno `iveli i pre velike
seoba. O tome svedo~i i dekret ma|arskog kraqa Matije iz 1481. godine, ko-
jim je Srbe privilegovao osloba|awem od pla}awa desetka Rimokatoli~koj
crkvi, {to je bila op{ta obaveza ma|arskog stanovni{tva. Sledi sedam pri-
vilegija kraqa Sigismunda i 25 wegovih naslednika, pa je srpski crkveni `i-
199
vot prosto bujao na ovim prostorima. U vreme velike seobe car Leopold je Sr-
bima darovao ~etiri akta o privilegijama, garantuju}i im nacionalna prava
i crkveno-narodnu samoupravu. Te privilegije su narednih decenija potvr|i-
vali i pro{irivali carevi Josif I, Karlo VI i Marija Terezija. Privilegi-
je su prevashodno garantovale pravo na posebnu teritorijalnu celinu, samostal-
no narodno predstavni{tvo i slobodan izbor arhiepiskopa. Crkveni pogla-
var Srba bio je ujedno i svetovni, {to svedo~i da je preuzet teokratski model
srpske autonomije iz turske carevine. To je uvek izazivalo ogroman odijum kod
ma|arskog plemi}kog stale`a i prelata rimokatoli~kih koji nikada nisu od-
ustajali od svojih prozelitskih ambicija, a te{ko se uklapalo u onda{wi
austrijski i ugarski pravni poredak. Me|utim, kako je slabila realna turska
opasnost, tako je vlast sistematski pristupala su`avawu i ukidawu privile-
gija, {to }e dovesti do `estokih politi~kih borbi, ~ak surovih progona srp-
skih nacionalnih predvodnika.
Godinu dana posle smrti patrijarha Arsenija III, Srpski crkveno-narod-
ni sabor u Kru{edolu, 1707. godine, za wegovog naslednika je izabrao Isaiju
\akovi}a, ali on umire ve} 1708. godine. Na istom saboru formirana je Kru-
{edolsko-karlova~ka mitropolija u statusu autonomne crkvene oblasti Pe}-
ke patrijar{ije kojoj su podlegali svi Srbi pod vla{}u Habzburgovaca. Zato
Isaija nije biran za patrijarha nego za mitropolita, nije insistirao na auto-
kefalnosti nego se zakleo na vernost pe}kom patrijarhu po svim duhovnim pi-
tawima. I dva neposredna Isaijina naslednika, Stevan Metohijac i Sofro-
nije Podgori~anin bili su kratkog, nepunog jednogodi{weg veka, da bi 1713.
za mitropolita bio izabran Vi}entije Popovi} i narednih dvanaest godina
striktno sledio politiku {to ~vr{}eg povezivawa sa Pe}kom patrijar{i-
jom. Nasledio ga je 1726. beogradski mitropolit Mojsije Petrovi}, sjediwuju-
}i tako dve autonomne mitropolije. Be~ki dvor je tada ve} uveliko krenuo na
ograni~avawe svetovne vlasti srpskog mitropolita, ali se po~eo me{ati i u
izbor episkopa propisuju}i da je za to potrebno i carevo odobrewe. Godine 1731.
mitropolit je postao Vi}entije Jovanovi}, nastavqaju}i energi~nu borbu svo-
jih prethodnika za o~uvawe privilegija i o{tro se suprotstavqaju}i unija}e-
wu. Uspeo je da u pogodnim politi~kim prilikama 1735. godine od cara izdej-
stvuje dozvolu da osnuje srpski kowi~ki puk kojim je sam mitropolit koman-
dovao i postavqao pukovske oficire. Desilo se da je neposredno po smrti mi-
tropolita Vi}entija u Sremske Karlovce izbegao patrijarh [akabenta, na-
kon {to su Austrijanci i Srbi pora`eni u ratu s Turcima. Patrijarh je uz sa-
glasnost svih episkopa preuzeo mitropolitske du`nosti.
U vreme smrti patrijarha Arsenija IV[akabente austrijske vlasti su ve}
uveliko suzbile srpsku svetovnu autonomiju, svode}i je iskqu~ivo na crkve-
nu. Kada je 1748. za mitropolita izabran Isaija Antonovi}, prinu|en je bio
da u zakletvi ne pomiwe vernost pe}kom patrijarhu, a posle mawe od {est me-
seci umro je. Godine 1749. karlova~ki mitropolit je postao Pavle Nenadovi},
u jeku dr`avnog progona srpskih sve{tenika. Pavle je uspeo da sredi i unapre-
di stawe u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, stekne poverewe i blagonaklonost Ma-
rije Terezije i polo`aj celog srpskog naroda, bar za kratko vreme u~ini bit-
no sno{qivijim. On je zaustavio iseqavawe Srba u Rusiju i ogor~eno se borio
protiv svih poku{aja podjarmqivawa Srba i uni{tavawa wihovog nacional-
nog bi}a. Kako ocewuje \oko Slijep~evi}, “pred svojim narodom, koji je u we-
200
mu gledao svoga i nacionalnog i crkvenog stare{inu, stajao je Nenadovi} kao
ogromni hrast na koga su se survavali raznovrsni udarci, ali ga nisu mogli ni
pokolebati ni slomiti. Gore od svega bilo je uporno, dosledno, ~esto veoma pri-
tvorno nastojawe dvora da pounijati srpski narod.” (“Istorija Srpske pravo-
slavne crkve”, tom II, str. 42, cit. izd.) Pokatoli~avawe je tada provo|eno otvo-
renim nasilni~kim metodama. Razjarena carica nekoliko godina mitropoli-
tu Pavlu Nenadovi}u nije dozvoqavala ni sazivawe crkveno-narodnog sabo-
ra. Dozvola je stigla tek kad je mitropolit umro 1768. godine, ostaviv{i ipak
sre|enu crkvenu organizaciju i prili~no razvijeno {kolstvo.
Narod i sve{tenstvo su za mitropolijskog administratora posle Pavlo-
ve smrti izabrali ba~kog episkopa Mojsija Putnika, a carica je htela da na-
metne vr{a~kog episkopa Jovana \or|evi}a. Na saboru je 1769. godine na otvo-
reni pritisak carskog komesara ipak \or|evi} izabran za novog mitropoli-
ta, jer se dvorskim krugovima svideo zbog svoje li~ne slabosti i popustqivo-
sti. Carica je 1770. izdala prvi regulament kojim je i formalno bitno suzila
srpske privilegije i mitropolitova uloga svela se iskqu~ivo na obavqawe cr-
kvenih funkcija, a uz to su rigorozno redukovani srpski pravoslavni prazni-
ci. Srbi nisu bili zadovoqni isuvi{e mlakim otporom svojih vladika, pa su
ih sumwi~ili za {urovawe sa austrijskim vlastima. Jovan \or|evi} je umro
1773., a slede}e godine je pod dvorskim uplivom za mitropolita izabran ve} kom-
promitovani temi{varski episkop Vi}entije Jovanovi} Vidak. Vlast je po~e-
la da smawuje broj srpskih manastira i ograni~ava koliko oni kalu|era mogu
imati. Mona{ka pravila je propisivao unijatski kalu|er. Po drugom regula-
mentu iz 1777. godine carica je imenovala i manastirske arhimandrite. Poku-
{ala je Srbima da podvali i jezuitski katehizam. Revoltirani narod je i fi-
zi~ki po~eo vladike da napada, jer ga je wihova nedovoqna borbenost prosto
u`asavala i potencirala strah od nametawa unije. Prenuo se i mitropolit Vi-
}entije i carici izneo otvoreno sve pritu`be srpskih narodnih predstavni-
ka i crkvenih krugova na pona{awe vlasti. Carica je 1779. godine mitropoli-
ta kaznila ukorom i zapretila stro`im sankcijama ako nastavi da se bavi po-
slovima svetovne vlasti. Nakon toga je izdala Deklaratoriju u formi zakona
o ure|ewu Karlova~ke mitropolije, kojom je daqe pro{irila i produbila re-
strikcije iz oba regulamenta. Po tom aktu narod bira, ali car potvr|uje i pro-
gla{ava mitropolita, a dr`avna vlast striktno kontroli{e mitropolijsko
materijalno poslovawe. Saboru obavezno prisustvuje carski komesar koji mu
name}e voqu vlasti. Ni sednice sinoda se nisu mogle dr`ati bez dozvole vla-
dara, a za svako obila`ewe svoje eparhije vladike su prethodno morale priba-
viti dozvolu dvora. Propisano je i da se sabor sastoji od po 25 predstavnika voj-
ske, gra|ana i sve{tenika, a svima punomo}je overava carski komesar. Dekla-
ratorija je 1782. dopuwena Konzistorijalnom sistemom, koja se posebno ti~e ure-
|ewa crkvenog sudstva i nastojawa da i ono bude pod punom kontrolom dr`av-
ne vlasti i u mnogo nepovoqnijem polo`aju od rimokatoli~kih i unijatskih.
Godine 1781. novi mitropolit je postao Mojsije Putnik i on je nastavio
borbu za odr`awe su`ene crkveno-narodne autonomije. Iste godine stupio je
na presto novi car Josif II, koji je imao neuporedivo vi{e sluha za srpske pro-
bleme i zahteve. Iste godine car je izdao Patent o verskoj trpeqivosti, pa je
borba mitropolita Mojsija protiv unija}ewa bila mnogo uspe{nija nego we-
201
govih prethodnika. Kao izabranik samog Mojsija Putnika, mitropolit je 1790.
godine postao mladi budimski episkop Stevan Stratimirovi}, koji }e ubrzo
izrasti u jednu od najzna~ajnijih li~nosti ukupne istorije Srpske pravoslav-
ne crkve. Vrhunski intelektualac, eruditskog obrazovawa, veliki patriota,
ve{t diplomata, Stratimirovi} je uspevao da stekne poverewe be~kog dvora,
a da nikada ne odstupi od srpskih nacionalnih i crkvenih interesa, niti se
odrekne od tradicionalne srpske qubavi prema Rusiji. Preporodio je crkve-
no {kolstvo, osnovao klerikalne fondove, intenzifikovao dono{ewe ruskih
kwiga i {tampawe doma}ih, sre|ivao materijalni polo`aj sve{tenstva, una-
pre|ivao `ivot i organizaciju mona{tva, stabilizovao sve episkopije i obez-
bedio izbor vladike u onima koje su godinama fakti~ki bile obezglavqene.
Duhom konzervativan, u nacionalnom smislu besprekoran, Stratimirovi} je
u organizacionim pitawima bio veoma u~en i moderan. Insistirao je naro~i-
to na obrazovawu i moralnim vrlinama srpskih sve{tenika, kao i wihovoj ulo-
zi dragocenih narodnih prosvetiteqa. Pa ipak, wegovi su najzna~ajniji rezul-
tati na planu borbe protiv unija}ewa, kojoj se svom svojom ogromnom `ivot-
nom energijom posvetio. Uspeo je da suzbije sve poku{aje da se Srbima namet-
ne novi, gregorijanski kalendar, po kome bi se glavni hri{}anski, pravoslav-
ni i rimokatoli~ki praznici istog dana slavili. U tajnom memorandumu ru-
skom caru iz 1804. godine, mitropolit Stratimirovi} je izlo`io svoj koncept
nove srpske dr`ave koju bi uz rusku pomo} trebalo stvoriti, a obuhvatala bi
sve srpske zemqe, dok bi joj vladar bio neki pripadnik ruske carske dinasti-
je. Da su Austrijanci saznali za taj dokument mitropolit bi sigurno bio po-
gubqen. Imao je i ogroman uticaj na ustani~ku Srbiju, wene knezove i vojvo-
de, a svojski je delovao kao wihov diplomatski predstavnik na be~kom dvoru.
Podozrevao je i od jezi~kih i pravopisnih reformi Vuka Karayi}a prvenstve-
no zato {to je Karayi}ev glavni pokroviteq bio Jernej Kopitar, istaknuti
protivnik pravoslavqa i rimokatoli~ki prozelita.
Posle Stratimirovi}eve smrti izborni sabor je za novog mitropolita 1837.
godine izabrao ba~kog episkopa Stevana Stankovi}a, dokazanog borca protiv
unije i vrsnog oratora, ali je posle ~etiri godine umro. Do izbora Josifa Ra-
ja~i}a, 1842. godine, administrator je bio pakra~ki episkop Georgije Hrani-
slav. Josif Raja~i} je bio vr{a~ki episkop i tako|e istaknuti protivnik uni-
je, ali i ma|arizacije koja je tada bila aktuelna. Na podsticaj srpskog naroda,
kome je dozlogrdilo nacionalno ugwetavawe, sazvao je skup{tinu narodnih pred-
stavnika u Sremskim Karlovcima u maju 1848. godine, na kojoj je progla{ena
Srpska Vojvodina, pukovnik Stevan [upqikac izabran za vojvodu, a sam mitro-
polit Josif Raja~i} za patrijarha. Taj izbor je u decembru iste godine potvr-
dio austrijski car. Srpska Vojvodina je teritorijalno obuhvatala Srem, Ba-
rawu, Ba~ku i Banat. Po{to je [upqikac ubrzo umro, car je sebi prigrabio
jo{ jednu titulu i to velikog vojvode Vojvodstva srpskog. Raja~i} je zatekao pri-
li~no sre|ene unutra{we crkvene prilike, pa se svojski anga`ovao na prosvet-
no-kulturnom i politi~kom planu. Wegov rad je najvi{e ometao proma|arski
nastrojen ba~ki vladika Platon Atanackovi}, koji je tu, uprkos patrijarho-
vom protivqewu, doveden sa budimskog episkopskog trona. Samo progla{ewe
za patrijarha nije izvedeno po kanonskim crkvenim pravilima, ali je izazva-
lo ogromno narodno odu{evqewe i rodoqubivi borbeni zanos. Uostalom, i mi-
202
tropolit Stratimirovi} u jednom spisu je iznosio stanovi{te da postoje prav-
ne mogu}nosti za obnovu Srpske patrijar{ije s obzirom da su u Karlova~ku
mitropoliju svojevremeno izbegli i tu do smrti ostali patrijarsi Arsenije
IIIi Arsenije IV. Sa unutra{weg dr`avno-pravnog aspekta nova Srpska patri-
jar{ija se bazirala na XX zakonskom ~lanku iz 1848. godine koji je regulisao
pitawe crkveno-{kolske autonomije. Srbi su samovlasno crkvenu skup{ti-
nu pretvarali u narodno predstavni{tvo politi~kog karaktera, a uskoro su
po~eli i politi~ke partije da formiraju i wima zamewuju raniji primat cr-
kvene hijerarhije u politi~kom `ivotu.
Po{to je Srpska Vojvodina ukinuta 1860. godine, a patrijarh Raja~i} um-
ro 1861. me|u Srbima je do{lo do velike pometwe u kojoj su se jasno ocrtava-
le dve politi~ke tendencije, da crkvena hijerarhija i daqe predwa~i u poli-
ti~kim poslovima ili da bude crkva podre|ena politi~kim predvodnicima
srpskog naroda. Tek je na crkveno-narodnom saboru 1864. temi{varski epi-
skop Samuilo Ma{irevi} izabran za novog patrijarha. Slede}e godine je sa-
zvan novi sabor na kome se rasplamsala borba izme|u tek stasalih politi-
~ara i crkvenih velikodostojnika oko prevlasti u svetovnim pitawima. Sle-
de}i sabor iz 1869. godine u celosti je bio posve}en pitawu organizovawa cr-
kvene autonomije, a u wegovoj pripremi do{la je do punog izra`aja predvod-
ni~ka nesposobnost patrijarha Samuila i wegova nedoraslost u direktnom
sukobu sa Svetozarom Mileti}em i Jovanom Suboti}em. Patrijarh je sabor
pre vremena raspustio, ali je to ipak zna~ilo kraj prevlasti klerikalizma
u srpskoj nacionalnoj politici. Kad je patrijarh Samuilo 1870. umro, dve go-
dine je administrator bio budimski episkop Arsenije Stojkovi}, koji nije
uspeo da sredi crkvene prilike, ali je popravio odnose sa politi~kim pred-
vodnicima naroda. Sazvao je sabor 1870. na kome su glavnu re~ vodili Sveto-
zar Mileti} i Jovan Suboti} i uspostavili novo ustrojstvo crkvene vlasti
prema kome se sinod bavio iskqu~ivo verskim pitawem, a sabor pod prevla-
{}u politi~ara crkvenom administracijom. Godine 1872. administrator Ar-
senije je smewen, a za novog je postavqen Nikanor Gruji}. Na saboru 1874. za
patrijarha je ipak izabran Arsenije Stojkovi}, ~emu se car odmah suprotsta-
vio. Nakon toga je za patrijarha izabran Prokopije Iva~kovi}, koji je 1879.
podneo ostavku, a za administratora je postavqen miqenik be~kog dvora Ger-
man An|eli}. Na saborskom zasedawu 1881. ponovo je za patrijarha izabran
Arsenije Stojkovi} i opet je car odbio da wegov izbor potvrdi demonstri-
raju}i svoju superiornost nad srpskim autonomnim saborom. Na ponovqenom
zasedawu iste godine za patrijarha je izabran Teofan @ivkovi}, episkop gor-
wokarlova~ki, {to je car tako|e odbio i prkosno 1882. za patrijarha imeno-
vao Germana An|eli}a, kome su posle wegovi sunarodnici proizvodili raz-
ne neprijatnosti i posle {est godina je umro.
Godine 1890. za patrijarha je izabran Georgije Brankovi}, temi{varski
episkop, kome je predstojala dugoro~na borba protiv ma|arskih antisrpskih
pretenzija. Iako je stalno morao da ulazi u razli~ite politi~ke sukobe, pa-
trijarh Georgije je uspeo da sredi stawe u crkvi i popravi polo`aj sve{teni-
ka, unapredi crkveno {kolstvo, ali naro~ito svetovno. Nije {krtario kad je
trebalo ulagati u prosvetne i kulturne potrebe. Umro je 1907. godine, da bi ga
slede}e godine nasledio budimski episkop Lukijan Bogdanovi} na tre}em sa-
203
borovawu, nakon {to je prethodno car odbio izbor vr{a~kog episkopa Geor-
gija Zmajevi}a, a ba~ki episkop Mitrofan [evi} nije prihvatio patrijar{ij-
sku funkciju. Patrijarh Lukijan je te`ak udarac do`iveo 1912. godine kada je
ma|arska vlada stavila van snage ve}i broj pravnih propisa, ~ime je skoro pot-
puno dovela u pitawe samu instituciju srpske crkveno-narodne autonomije. Sle-
de}e godine Lukijan je poginuo u Austriji pod nerasvetqenim okolnostima. Do
kraja Prvog svetskog rata administratori su episkopi gorwokarlova~ki Mi-
hailo Gruji} i pakra~ki Miron Nikoli}.
|) Srpska crkva u Crnoj Gori
Sveti Sava je 1219. godine osnovao Zetsku episkopiju, koja je uzdignuta na
status mitropolije 1346. Mitropolit je tamo redovno kao pomo}nika imao jed-
nog episkopa, koji ga je po pravilu i nasle|ivao. Obojicu je rukopolo`io pe}-
ki patrijarh. Tradicija vr{ewa svetovne vlasti cetiwskih vladika po~ela je
1485. godine, kada je Ivan Crnojevi} pre napu{tawa zemqe svoju svetovnu vlast
preneo na mitropolita Vavilu, koji je zapravo u narednom istorijskom perio-
du predstavqao vrhovnog poglavicu crnogorskih plemena, jer se tu o dr`avi u
pravom smislu re~i ne mo`e govoriti. Zato je i taj teokratski oblik vlasti spe-
cifi~an u odnosu na sve ostale. Prvobitno su se vladike birale naizmeni~no
iz raznih plemena, da bi se vremenom to birawe ustalilo kao nepisano pravo
bratstva Petrovi}a. Mitropolit je, kao prvi me|u jednakima, zapravo samo pred-
sedavao zborovima narodnih glavara koji je odlu~ivao u, za one uslove, nevero-
vatnoj demokratskoj atmosferi. Gotovo iskqu~ivi predmet rasprave bila je ne-
prestana borba protiv Turaka, ali i mirewe zava|enih plemena i bratstava. Me-
|utim, jedinstvo duhovne i svetovne vlasti bilo je ~vrsto utemeqeno i ispre-
pletano po uzoru na sintezu srpske nacionalne svesti i pravoslavne vere. Pr-
vu veliku pobedu protiv Turaka crnogorski Srbi su izvojevali kod Qe{kog po-
qa 1604. godine pod vo|stvom vladike Danila Petrovi}a.
Posle velike seobe, cetiwski vladika Danilo Petrovi} nije hirotoni-
san u Pe}i od strane patrijarha Kalinika I, nego je oti{ao u Se~uj gde ga je za-
vladi~io patrijarh Arsenije III. Ali veze sa Pe}kom patrijar{ijom nisu pre-
kidane, a sam Danilo je pored zvawa cetiwskog vladike imao i titulu vojvode
srpske zemqe. Vlast kojom je raspolagao bila je utemeqena na moralnom auto-
ritetu Srpske pravoslavne crkve i wegovom li~nom ugledu, a po tom pitawu
je i varirala mo} wegovih prethodnika i naslednika. Wegov najve}i politi~-
ki uspeh predstavqala je istraga poturica kojom je definitivno srpski narod
u Crnoj Gori spa{en od najpodmuklije varijante istrebqewa.
Ukidawem Srpske patrijar{ije 1776. Cetiwska mitropolija po~iwe sa-
mostalni crkveni `ivot, nikada ne prihvataju}i jurisdikciju vaseqenskog pa-
trijarha. Na mitropolitskom tronu se tada zatekao vladika Sava Petrovi},
koji se za podr{ku i pomo} obra}ao Svetom sinodu Ruske pravoslavne crkve,
ali nije odbijao primat Karlova~ke mitropolije dok se Pe}ka patrijar{ija
opet ne obnovi. Crnogorska mitropolija nikada nije pretendovala na autoke-
falnost, ali su je Rusi zbog prirode wenog polo`aja smatrali autokefalnom
jer su plemenski glavari i narod u celini birali vladiku, a kraq Nikola je,
proklamuju}i Ustav Svetog sinoda 30. decembra 1903. snagom vladarskog auto-
204
riteta proglasio za autokefalnu, {to je sa aspekta crkvenih kanona bez pra-
vog zna~aja. Cetiwske vladike su se titulisale zetskim, skenderijskim, crno-
gorskim i primorskim mitropolitima nakon {to su Mle~ani 1718. godine vla-
dici Danilu posebnim dukalom potvrdili jurisdikciju u Primorju.
Vladika Petar IPetrovi} Wego{ je 1784. godine hirotonisan u Sremskim
Karlovcima, a wegov naslednik Petar II u Rusiji. “Obadvojica, jedan svetac a
drugi genije, ~inili su napore da Crnu Goru, zaostalu i siroma{nu, ukqu~e u
proces uzrastawa evropske civilizacije, koja je zapquskivala i wihov vrlet-
ni kr{ i da iz plemena, ~iji predvodnici nisu uvek mogli da gledaju izvan okvi-
ra svoje u`e zajednice, stvore solidnu narodnu zajednicu. Po svome pozivu i
crkvenom opredeqewu vladike i pro~elnici svoje crkve, oni su morali biti
vi{e dr`avnici i vladaoci, nego {to su mogli biti samo crkveni qudi pre-
dani samo svome crkvenom poslu.” (str. 234.) Duhovna, nacionalna, politi~ka
i ratni~ka delatnost jednostavno se nisu mogle razdvojiti. “Prisiqeni nu-
`dom i mitropoliti su vojevali, pasali ubojno oru`je i predvodili svoj na-
rod u `estokim i qutim bitkama, ali su i prosti ratnici, u neku ruku, sve{te-
nikovali: qubav za veru i predanost svetiwama otaca i strah da se islam u wi-
hovoj zemqi ne razmno`i i ne preovlada, pokretali su crnogorske ratnike u
bojeve i nadahwivali ih juna{tvom, koje je bilo epsko.” (str. 234.)
Posle smrti Save Petrovi}a mitropolit je postao Arsenije Plamenac, a
hirotonisao ga je patrijarh Arsenije Brki}, koji se tada zatekao u Crnoj Gori
i prihvatio predlog la`nog cara [}epana Malog. Me|utim, Plamenac je ubr-
zo umro, [}epan ubijen, pa Petar Ivi{e nije imao nijednog ozbiqnijeg rivala.
Odmah se prihvatio ogromnog posla na sre|ivawu crkve i dr`ave, osnivawu {ko-
la i uspostavqawu kakvog-takvog pravnog poretka, mirewu zava|enih plemena
i iskorewivawu krvne osvete, a morao je i sa Turcima da ratuje, pa mu je, 1785.
godine, Mahmut-pa{a Bu{atlija spalio cetiwski manastir. Petar Ije testamen-
tom za svog naslednika odredio sinovca Rada Tomova, pred smrt mu ostavqaju-
}i u amanet da se moli Bogu i dr`i Rusije. Testamentarni naslednik je ipak po-
tvr|en na zboru narodnih glavara, iako su austrijski agenti poku{avali raznim
smutwama da to spre~e. Guvernadur Vuko Radowi} ostao je tragi~no usamqen, a
te 1831. godine Crna Gora je dobila novog vladiku i gospodara. Formalno We-
go{ je za episkopa hirotonisan u Rusiji 1833. godine. On je prili~no zaposta-
vqao crkvene poslove, a sav se posvetio politi~kom i kwi`evnom radu. Ogrom-
nu stvarala~ku energiju ulo`io je u bu|ewe srpske nacionalne svesti deluju}i
kao vulkan obnovqenih patriotskih i dr`avotvornih stremqewa celokupnog
srpstva. “Wegova vera u Boga, tvorca i svedr`iteqa sveta, bila je duboka iako
ne uvek u skladu sa dogmatskim u~ewem crkve. Ponet neutoqivom `udwom za sa-
znawem, Wego{ je kr{io obzire koje mu je, kao episkopu, crkva nalagala, ali on
ni onda kad je necrkveno mislio, nije hteo da bude protiv Crkve. Znao je veoma
dobro koliko je narod, kojim je upravqao, bio duboko urastao u svoje pravosla-
vqe, pa je ~inio sve {to je mogao da ga brani i ~uva.” (str. 270.)
Testamentom je Wego{ za svog naslednika odredio Danila Stankova, ko-
ga je 1851. Skup{tina narodnih glavara proglasila za crnogorskog gospoda-
ra. Slede}e godine Narodna skup{tina je Crnu Goru proglasila kne`evinom,
a ruski car je 18. jula 1852. godine priznao Danila Petrovi}a za svetovnog kne-
za, ~ime je definitivno razdvojena dr`avna od crkvene vlasti. Za novog mi-
205
tropolita je tek 1858. u Rusiji hirotonisan Nikanor Ivanovi}, koji se poka-
zao kao lo{ izbor i bio je krajwe nepopularan u narodu. Knez Danilo nije hteo
ni le`e}i na samrtnom odru da ga vidi, a wegov naslednik, knez Nikola, Ni-
kanora je prosto svrgao sa mitropolitskog trona. Za novog mitropolita iza-
bran je Ilarion Roganovi}, koji je 1863. hirotonisan u Rusiji. On se posvetio
crkvenim poslovima, plenio qude li~nim po{tewem i dobrotom, a nije bio
naro~ito obrazovan niti se me{ao u politi~ka pitawa. Kada je Ilarion um-
ro 1882. godine, za naslednika mu je postavqen kne`evom voqom episkop Vi-
sarion Qubi{a, koji je preminuo ve} 1884. Administrator je tada postao Mi-
trofan Ban, koji je naredne godine u Petrogradu posve}en za mitropolita. Na-
stojao je da {to vi{e sredi crkvene prilike i disciplinuje sve{tenike, a ba-
vio se i zna~ajnim kwi`evnim stvarala{tvom. Ostao je na ~elu mitropolije
sve do ponovnog ujediwewa Srpske pravoslavne crkve, zapravo nekoliko me-
seci nakon toga je umro. U wegovo vreme je donesen Ustav Svetog sinoda koji
je Crnogorsku mitropoliju definisao kao autokefalnu, {to su Rusi prizna-
vali jo{ od 1851. godine, a Galis i Potlis objavili u svojoj ~uvenoj Sintagmi
iz 1855., s tim {to se podrazumevalo da to va`i do obnavqawa Pe}ke patri-
jar{ije, ali su svi crkveni qudi znali da je takvo definisawe izvedeno iz po-
liti~kih razloga, a ne po crkvenim kanonima.
e) Srpska crkva u oslobo|enom delu Srbije
Beogradski pa{aluk je Srbijom nazvan znatno posle srpskih ustanaka, ali
se nikada nije gubilo iz vida da je to tek deli} nekada{we srpske dr`ave ko-
ju u celosti treba osloba|ati. Od ukidawa Pe}ke patrijar{ije tu su postoja-
le dve eparhije, Beogradska i [aba~ka, pod jurisdikcijom vaseqenskog patri-
jarha i sa gr~kim vladikama na ~elu, koji su blisko sara|ivali sa turskim vla-
stima. U vreme ustanaka obi~no su be`ali iz zemqe, dok su beogradskog mitro-
polita Metodija Turci udavili 1801. godine. Wegov naslednik Leontije {pi-
junirao je i potkazivao srpske knezove turskim dahijama. Kara|or|e ga je ipak
zadr`ao u Beogradu, a on se zbli`io i sa ruskim predstavnikom Rodofiniki-
nom. Po slomu ustanka s vo`dom je 1813. prebegao u Srem. Me|utim, prilikom
wegovog odlaska u Vla{ku 1809. Narodna skup{tina je za novog mitropolita
izabrala arhimandrita Melentija Stefanovi}a, ali je slede}e godine wego-
vo zvawe preformulisano u namesni~ko. Tada je Melentije oti{ao u Rusiju da
tamo bude hirotonisan za episkopa, {to se ispostavilo nemogu}im sa aspek-
ta crkvenog prava. On je ipak, iako neposve}en, delovao kao {aba~ki episkop.
Po slomu Prvog ustanka za mitropolita je iz Carigrada postavqen Dionisi-
je II i na tronu ostao dve godine.
Knez Milo{ je 1815. tra`io od carigradskog patrijarha da arhimandri-
ta Melentija Nik{i}a postavi za beogradskog mitropolita, a protosin|ela
Gavrila za {aba~kog vladiku. Patrijarha je Melentije posvetio za {aba~kog
episkopa, a Grka Agatongela za beogradskog mitropolita. Knez Milo{ je, po-
dozrevaju}i od Melentijevih politi~kih ambicija, naredio 1816. da se episkop
ubije. No}u je zaklan na spavawu. Na wegovo mesto je do{ao Grk Gerasim Dom-
nin. I Agatongel i Gerasim su bili Milo{u poslu{ni. Da bi sredio crkve-
no stawe i prihode, Milo{ je 1816. doneo Uredbu za sve{tenstvo, a 1823. Ured-
206
bu za vladike. Narodna skup{tina je 1822. formirala Konzistoriju koja je kne-
zu omogu}ila direktni uticaj na crkvena su|ewa, iako to nije bilo po kano-
nima. Na dva tim povodom sazivana crkvena sabora nisu se odazivali ni Aga-
tongel ni Gerasim, ali je Milo{ nastavio da se pona{a kao glavni crkveni
stare{ina. Agatongel je uskoro postao vaseqenski patrijarh 1826. U Beogra-
du ga je zamenio mitropolit Kiril, koji je slede}e godine umro, da bi do{ao
mitropolit Antim, tako|e Grk. On je 1831. Milo{a miropomazao kao nasled-
nog kneza, pa se zbog starosti povukao.
Milo{ je uporno godinama nastojao da Srbi dobiju crkvenu autonomi-
ju u novooslobo|enoj kne`evini, a u tome je imao zna~ajnu rusku podr{ku. Ha-
ti{erifom od 1830. sultan je propisao da Srbi sami biraju svoje mitropo-
lite i episkope, koje }e potom rukopolo`iti carigradski patrijarh bez oba-
veze da i oni sami tome prisustvuju. Srbija je tada postala autonomna kne-
`evina pod sultanovim suverenitetom i za{titom ruskog cara. Iste godi-
ne za prvog srpskog mitropolita je izabran arhimandrit Melentije Pavlo-
vi}, u`i~kog episkopa Ni}ifor, {aba~kog Gerasim. Slede}e godine patri-
jarh ih je posvetio. Godine 1831. je potpisan i konkordat kojim je patrijarh
pristao na srpsku crkvenu autonomiju s ~isto formalnim vezama sa carigrad-
skom patrijar{ijom.
Mitropolit Melentije je strpqivo obnavqao kanonski poredak u Beograd-
skoj mitropoliji, obrazovao Sveti arhijerejski sabor, disciplinovao episko-
pe, doneo crkveni ustav i uspe{no sara|ivao sa Milo{em. Umro je 1833. Sle-
de}ih 26 godina, do 1859, mitropolit Srbije je bio Petar Jovanovi}, Sremac
ro|ewem. Bio je veoma uman i obrazovan ~ovek, sposoban organizator. U~vr-
stio je kanonski poredak i prosto preporodio crkvu, formirao crkvene su-
dove i sve{teni~ke {kole. Na wegov predlog 1847. donesen je zakon o duhov-
nim vlastima, kojim je definitivno razgrani~ena crkvena organizacija od dr-
`avne administracije. Razvijao je i civilno {kolstvo, ~ak sam napisao uybe-
nike iz vi{e predmeta. Na mitropolitskom tronu je ostao i u vremenu kneza
Aleksandra Kara|or|evi}a, {to je iritiralo Svetoandrejsku skup{tinu ko-
ja ga je prinudila, na osnovu klevetni~kih optu`bi, da podnese ostavku. Rasr-
|eni Milo{ jednostavno nije `eleo Petra da zatekne u Beogradu, a politi~-
ki poltroni su se trudili da, ne biraju}i sredstva, to i ostvare.
Godine 1859. Sveti arhijerejski sabor je za novog mitropolita izabrao {a-
ba~kog episkopa Mihaila Jovanovi}a, {to su potvrdili i carigradski patri-
jarh i srpski knez. Mitropolit Mihailo je bio dostojni naslednik mitropo-
lita Petra, veoma sposoban i istrajan nacionalni borac, asketa i nau~nik, ve-
liki rusofil i crkveni organizator, ~astan i dobrodu{an ~ovek. Bio je ve-
liki protivnik duhovnog zapadwa{tva i austrougarske politike. Smelo se upu-
{tao u unutra{we politi~ke rasprave i suprotstavqao kraqu Milanu. Imao
je sukobe i sa Mihailom zbog wegovog nastojawa da se razvede od knegiwe Ju-
lije i o`eni sestri~nu Katarinu Konstatinovi}. U procvetalom politi~kom
`ivotu pojavile su se i ateisti~ke ideje po kojima su predwa~ili Svetozar Mar-
kovi} i Vasa Pelagi}, zahtevi da se odvoji crkva od dr`ave i {kole, napadi
na dru{tvenu ulogu sve{tenika itd. S druge strane, i mnogi sve{tenici su po-
~eli da se partijsko-politi~ki opredequju i u~estvuju u strana~kim aktivno-
stima. Sveti arhijerejski sabor je morao 1883. godine da propi{e da nijedan
207
sve{tenik ne mo`e biti ~lan bilo koje politi~ke partije niti u~estvovati
na partijskim zborovima ili drugim aktivnostima.
Nakon Berlinskog kongresa, na kome je Srbija stekla punu dr`avnu suve-
renost i nezavisnost, 20. oktobra 1879. Sveti sinod Vaseqenske patrija{pije
je proglasio punu autokefalnost Srpske pravoslavne crkve u Srbiji. Mitro-
polit Mihailo je istovremeno razvio veoma jake veze sa Srbima iz svih poro-
bqenih srpskih zemaqa poma`u}i ih i podsti~u}i na nacionalnu borbu. Zdu-
{no je pomagao izbeglice, osnovao Srpski crveni krst i maksimalno ja~ao ve-
ze sa ruskom crkvom, vladom i raznim drugim institucijama. Sve je to uticalo
na ja~awe podozrivosti kneza Milana i be~kog dvora. Napredwaci su ga sumwi-
~ili da je blizak liberalima, a “on je, pre svega, bio ~ovek crkve i vere, celim
bi}em odan pravoslavnoj Rusiji i panslavisti~kim idejama.” (str. 389.) Vode}i
izrazito austrofilsku politiku, knez Milan je 1881. godine nametnuo dono{e-
we Zakona o taksama za koji je znao da }e nai}i na `estok otpor crkvene hije-
rarhije jer bi dovelo do kupoprodaje sve{teni~kih ~inova i sru{ilo unutra-
{we crkveno ure|ewe. Stojan Novakovi}, kao ministar prosvete i crkvenih po-
slova, ovde se pojavio u ulozi slepog sprovoditeqa beskrupulozne kne`eve vo-
qe. Kada se i Sveti arhijerejski sabor suprotstavio uvo|ewu taksi na davawe
crkvenih ~inova i blagoslova Stojan Novakovi} je po~eo jednog po jednog vla-
diku da poziva na saslu{awe kao da su oni wemu podre|eni dr`avni ~inovni-
ci. Ministar je mitropolita i nov~ano kaznio, a kako je on odbio da kaznu pla-
ti, obavqeno je prinudno izvr{ewe. Slu`beno ga je okvalifikovao kao buntov-
nika, a napredwa~ka vlada podnela je knezu Milanu na potpis ukaz kojim se mi-
tropolit Mihailo razre{ava, a za vr{ioca du`nosti postavqa negotinski epi-
skop Mojsej. Ostali episkopi su se prvobitno odupirali samovoqi dr`avne vla-
sti, ali su se u direktnom su~eqavawu sa knezom na sednici vlade upla{ili i
popustili. Ali, ubrzo su se pribrali i ponovo usprotivili insistiraju}i da
im se vrati mitropolit koji je u`ivao nepodeqeno po{tovawe i podr{ku.
Vlada je upu}ivala jo{ ja~e udarce. Novim zakonom je konstituisano iz-
borno telo za birawe mitropolita u kome su svetovna lica imala ve}inu, i
to ministri i narodni poslanici, predsednici Dr`avnog saveta i Kasacio-
nog suda, a kraq je odobravao izbor. Posle 1. februara 1883. demonstrativno
su se povukli svi episkopi, pa je Srpska crkva ostala bez arhijereja. Stojan
Novakovi} je tvrdio da episkopi nisu razre{eni i nekoliko puta ih je neu-
spe{no pozivao na sabor, ali uzaludno. Izborno telo se sastalo bez ijednog
episkopa i za novog mitropolita izabralo arhimandrita Teodosija Mraovi-
}a, ali nije znalo kako da ga posveti za episkopa. Na nagovor be~ke vlade po-
sve}ewe je obavio karlova~ki mitropolit i patrijarh German An|eli}. Te-
odosije je poku{ao da sazove Sveti arhijerejski sabor, ali su ga episkopi boj-
kotovali, pa je vlada proklamovala da razre{ava Jeronima, Viktora i Moj-
seja. Tri vojvo|anska arhimandrita su posve}ena za ni{kog, {aba~kog i `i~-
kog episkopa. Carigradska patrijar{ija je 1884. priznala ovo nekanonsko i
~isto politi~ko instalisawe nove crkvene jerarhije. Teodosije je 1888. go-
dine razveo kraqa Milana i kraqicu Nataliju. U naredne dve godine poumi-
rala su sva tri nasilno proizvedena episkopa, u ~emu je narod video glas Bo`-
jeg provi|ewa.
Vlasti su nastavile da zba~enog mitropolita Mihaila maltretiraju i u
208
civilnom `ivotu. Godine 1883. otputovao je u Carigrad, gde je srda~no do~e-
kan, a odatle u Jerusalem, pa u Hilandar. Poku{ao je da se stalno nastani u Ca-
rigradu, ali mu je to zabraweno po zahtevu srpske vlade. Sli~ne je sre}e bio
u Varni, pa se obreo u bugarskom gradu Ru{~uku, gde se sprijateqio s progna-
nim Nikolom Pa{i}em i drugim istaknutim radikalskim emigrantima. Do-
govarali su kako da sru{e kraqa Milana. Godine 1884. mitropolit Mihailo
je pozvan u Kijev, a slede}e godine u Moskvu. U Rusiji je ostao do 1889. godine.
Tamo se ponovo dru`io sa Nikolom Pa{i}em, pa se wihovo li~no prijateq-
stvo sve vi{e produbqivalo, a imalo je velikog uticaja na Pa{i}ev daqi in-
telektualni i politi~ki razvoj. Kad je kraq Milan abdicirao, na wegov pred-
log nova vlada Save Gruji}a je amnestirala Nikolu Pa{i}a, a odmah potom na-
govorila mitropolita Teodosija i vladike Nikanora i Dimitrija da odstu-
pe, tra`e}i od mitropolita Mihaila i vladike Jeronima da se vrate na svoj
tron. Ubrzo je normalizovano stawe u crkvi, vra}en kanonski poredak i sre-
|eni odnosi sa dr`avom. Sporewa je i daqe bilo po odre|enim pitawima, ali
ona vi{e nisu izazivala pogubne posledice. Mitropolit Mihailo je umro 1989.
godine na vrhuncu mo}i i po{tovawa savremenika.
Za Mihailovog naslednika izabran je ni{ki episkop Inokentije Pavlo-
vi} i on je na predlog kraqa Aleksandra Obrenovi}a izmirio kanonske i ne-
kanonske episkope, a vlada je sve odlikovala. Ranije smeweni nekada{wi epi-
skopi Dimitrije i Nikanor postavqeni su na upra`wena mesta u Ni{koj i [a-
ba~koj eparhiji. Posle Inokentijeve smrti novi mitropolit je postao {aba~-
ki episkop Dimitrije Pavlovi}, koji se istakao kao veliki rodoqub, posebno
u Aneksionoj krizi, balkanskim ratovima i u povla~ewu preko Albanije, {to
ga je sve kvalifikovalo da 1920. postane prvi patrijarh obnovqene Srpske pa-
trijar{ije.
`) Srpska crkva u porobqenim srpskim zemqama
U periodu od ukidawa Pe}ke patrijar{ije do Prvog svetskog rata srpski
narodni `ivot i crkvene prilike u svim ostalim srpskim zemqama bili su
krajwe te{ki. U Staroj Srbiji i Makedoniji situaciju su pogor{avale fana-
riotske vladike, a posle turskog podstrekavawa bugarske crkvene ekspanzije
koja je bila sra~unata na srpsko nacionalno odnaro|ewe. Srpska vlada se to-
me suprotstavqala diplomatskim akcijama i finansirawem srpskog {kolstva
i pomagawem sve{tenika, a paralelno s tim nastojala da u {to ve}em broju epar-
hija izdejstvuje postavqewe srpskih vladika. U Bosni i Hercegovini vladi-
ke su tako|e listom bili fanarioti, koji su srpskom narodu ostali u krajwe
ru`noj uspomeni kao najobi~niji pqa~ka{i. Sve{tenici su bili krajwe neo-
brazovani i tako|e sistematski maltretirani. Retki izuzeci bili su sarajev-
ski mitropoliti Venedikt Kraqevi} i Amvrosije. Prvi je prvobitno izra-
`avao razvijenu nacionalnu svest i buntovni~ko raspolo`ewe, a drugi hri-
{}ansku solidarnost s progowenim istovernicima. Skoro svi srpski sve{te-
nici su ipak stajali ~vrsto uz svoj narod, delili s wim razna istorijska isku-
{ewa, a mnogi od wih su postajali predvodnici brojnih nacionalnih ustana-
ka. Nakon austrougarske okupacije postepeno su gr~ki episkopi zameweni srp-
skim. Sarajevski mitropolit Antim je 1878. godine tra`io od be~kog dvora
209
da se sve srpske eparhije u Bosni i Hercegovini pot~ine Karlova~koj mitro-
poliji. Grof Andra{i, kao ministar unutra{wih poslova, bio je za to zain-
teresovan, ali je zakqu~io da mu je potrebna saglasnost carigradskog patri-
jarha. Na tome se anga`ovao i karlova~ki patrijarh German An|eli}. Godine
1880. sklopqen je konkordat izme|u Austro-Ugarske i Carigradske patrijar-
{ije kojim se crkvene prilike reguli{u po ve} va`e}im kanonskim pravili-
ma u Monarhiji. Car je stekao pravo da postavqa episkope, a patrijarh vase-
qenski bi samo prethodno potvr|ivao da oni ispuwavaju kanonske uslove. Za-
dr`ane su tri episkopije. Iste godine Antim je penzionisan, a za mitropoli-
ta je postavqen arhimandrit Sava Kosanovi} i u Sarajevu hirotonisan 1881.
Vrlo brzo je mitropolit Sava do{ao u `estoki sukob sa okupatorom i 1885.
godine je podneo ostavku u znak protesta zbog oficijelne podr{ke prozelit-
skim nasrtajima nadbiskupa [tadlera i wegovoj politici verske mr`we i ne-
trpeqivosti.
Za prvog hercegova~kog mitropolita srpske nacionalnosti posle okupa-
cije izabran je, 1888. godine, Leontije Radulovi}, koji je ubrzo umro, a nasledio
ga je 1889. arhimandrit Serafim Perovi}. Posle wega je 1903. do{ao za episko-
pa Petar Zimowi}. [to se ti~e bosanskih eparhija, okupacija je zatekla Sr-
bina Dionisija Ili}a kao zvorni~ko-tuzlanskog vladiku, pa je on to ostao do
1892., kad ga je zamenio Nikolaj Mandi}. Godine 1900. osnovana je i Bawalu~ka
eparhija. Posle Save Kosanovi}a, sarajevski mitropolit je do 1896. bio Geor-
gije Nikolajevi}, do 1907. Nikolaj Mandi} i do 1920. Evgenije Letica.
Dok je postojala Pe}ka patrijar{ija dobrobosanski mitropoliti su pod
svojom jurisdikcijom imali i celo dalmatinsko podru~je. Austrijanci su za svoj
deo dalmatinske teritorije pristali ve} u vreme Arsenija IIIda pripadne Kar-
lova~koj mitropoliji, ali su Mle~ani iz svojih oblasti 1722. godine protera-
li vladiku Stevana Qubibrati}a i zapo~eli novi talas prinudnog pokatoli-
~avawa. Godine 1762. u Veneciji je formirana Filadelfijska pravoslavna ar-
hiepiskopija kojoj je formalno podre|ena srpska crkva u mleta~kom delu Dal-
macije, a u wenim administrativnim poslovima po~eli su da u~estvuju i rimo-
katoli~ki biskupi. Prethodno su 1759. vlasti naredile da svi srpski sve{te-
nici koji nisu mleta~ki dr`avqani odmah napuste zemqu. Srbi su ipak ima-
li svoje crkvene stare{ine koje su polulegalno delovale. Obi~no su to bili
pojedini arhimandriti, ali nekad i parohijske prote. Godine 1710. zakonom je
nad svim pravoslavcima u Mleta~koj republici priznata vlast vaseqenskog
patrijarha, a slede}e godine je za mleta~ko-dalmatinskog episkopa postavqen
Sofronije Kutuvali. Wegov vikar je prvo bio Nikanor Bogunovi}, a posle Ge-
rasim Zeli}, istaknuti srpski nacionalni i crkveni borci. U vreme francu-
ske okupacije Napoleon je za episkopa dalmatinskog i bokokotorskog posta-
vio biv{eg sarajevskog vladiku, avanturistu i probisveta Venedikta Kraqe-
vi}a. Nakon ponovnog uspostavqawa austrijske vlasti Kraqevi} je s carem ugo-
varao da dalmatinske Srbe privede uniji, pa je ve} doveo ~etvoricu unijatskih
sve{tenika u ulozi nastavnika. Narod i sve{tenstvo su se pobunili, a mora-
li su da interveni{u mitropolit Stratimirovi} i sam ruski car, me|utim,
bez ve}eg uspeha. Na to je grupa kalu|era skovala zaveru i nekanonski episkop
Venedikt Kraqevi} je te{ko rawen, pobegao u Italiju, ali je eparhijom upra-
vqao sve do 1828. godine, kad je penzionisan. Slede}e godine carskim aktom dal-
210
matinski pravoslavci su pot~iweni karlova~kom mitropolitu. Novi dalma-
tinski episkop 1829. postao je Josif Raja~i}, koji se narednih godina preda-
no, s ogromnom energijom borio protiv unija}ewa. Zato je carskim dekretom
1833. godine preme{ten u Vr{a~ku eparhiju, a pobornici unije su prosto po-
besneli u svojim nasrtajima na dalmatinski pravoslavni `ivaq. Raja~i}evi
naslednici su nastavqali borbu u najte`im uslovima. Godine 1870. formira-
na je Bokokotorska eparhija, a onda je zajedno sa Dalmatinskom izdvojena iz Kar-
lova~ke mitropolije i 1873. godine u{le su u sastav Bukovinsko-dalmatinske
mitropolije; formiran je wihov arhijerejski sinod koji se sastajao u Be~u, dok
je sedi{te bilo u ^ernovicama. Posle Raja~i}a dalmatinski episkopi su bi-
li Pantelejmon @ivkovi}, Jerotej Mutibari}, Stefan Kne`evi}, Nikodim
Mila{, Dimitrije Brankovi}, a bokokotorski do Prvog svetskog rata Gera-
sim Petranovi}, Dositej Jovi} i Vladimir Boberi}.
z) Ujediwewe Srpske pravoslavne crkve
Ujediwewe svih srpskih zemaqa posle Prvog svetskog rata stvorilo je uslo-
ve da se definitivno, posle vi{e od sto pedeset godina, ujedini Srpska pra-
voslavna crkva. Predstavnici svih crkvenih delova sastali su se u Sremskim
Karlovcima 31. decembra 1918. godine, a 26. maja 1919. zbor svih episkopa for-
malno je doneo odluku o ujediwewu. Na drugoj konferenciji crkvenih predstav-
nika, od 25. do 28. maja iste godine, pod predsedni{tvom crnogorskog mitro-
polita Mitrofana Bana, izabran je Sredi{wi arhijerejski sabor ujediwene
srpske crkve, kojim je Ban rukovodio. Bukovinsko-dalmatinski mitropolit
Vladimir Reptu je posle izvesnog oklevawa dao kanonski otpust dvema dalma-
tinskim eparhijama, a 18. marta 1920. Sveti sinod Carigradske patrijar{ije
mitropolijama koje su do tada bile pod wenom upravom. Regent Aleksandar Ka-
ra|or|evi} izdao je, 17. juna 1920. godine, ukaz o progla{ewu episkopske od-
luke da se ujedini Srpska pravoslavna crkva, a sve~ano ujediwewe je progla-
{eno 12. septembra 1920. u Sremskim Karlovcima. Potom je Sveti arhijerej-
ski sabor 28. septembra 1920. godine izabrao Dimitrija Pavlovi}a, dotada{weg
mitropolita Srbije za prvog patrijarha. Regent i vlada to nisu priznali, pa
je 23. oktobra 1920. donesena Uredba o izboru prvog patrijarha ujediwene Srp-
ske pravoslavne crkve i Privremena uredba o Srpskoj patrijar{iji. Uredbom
je propisano da Izborni sabor bira prvog patrijarha na osnovu predloga ko-
ji sadr`i tri kandidata, a formuli{e ga Sveti arhijerejski sabor. Pored ar-
hijereja i odre|enog broja sve{tnika, ~lanovi izbornog sabora su bili mno-
gi dr`avni funkcioneri koji i nisu morali da budu pravoslavne vere, a wi-
hov spisak je sa~iwavao ministar vera. Ministar je imao i pravo predlagawa
kraqu da sazove Izborni sabor, koji }e patrijarha birati tajnim glasawem, ali
ga je kraq potvr|ivao na osnovu predloga ministra vera. Patrijarh tako ni-
je bio pot~iwen samo kraqu koji je bio nosilac upravne i zakonodavne vlasti,
nego i ministru koji je pripadao iskqu~ivo upravnoj grani vlasti. U skladu
sa pravilima ove uredbe sazvan je za 12. septembar novi Izborni sabor i za pa-
trijarha je ponovo izabran mitropolit Dimitrije. I ceremonijal patrijar-
hovog ustoli~ewa propisivao je ministar, a sve~ano ustoli~ewe je tek 1924.
godine obavio kraq Aleksandar, pokazuju}i celokupnim ceremonijalom ko-
211
liko je dr`avna vlast superiorna u odnosu na crkvenu. Srpsku patrijar{iju su
prvo priznali ruski patrijarh Tihon i carigradski Maletije IV, a potom i svi
drugi pravoslavni patrijarsi.
Dr`avna kontrola nad Srpskom pravoslavnom crkvom bila je mnogo ja~a
i rigoroznija nego kad je re~ o rimokatoli~koj ili islamskoj konfesiji, iako
su na~elno sve veroispovesti bile ravnopravne. Ministar vera je u potpuno-
sti upravqao crkvenim poslovima, samo {to se nije me{ao u liturgijska pi-
tawa. Zakonom o Srpskoj pravoslavnoj crkvi, crkva je odvojena od dr`ave sa-
mo na finansijskom planu. Dr`avna vlast je i daqe kontrolisala crkvenu imo-
vinu, fondove i zadu`bine, imala pravo da je ekspropri{e, a kraqeva re~ je
bila posledwa pri izboru patrijarha i episkopa. Kontrola nad crkvenim {kol-
stvom bila je poverena Ministarstvu prosvete, koje je propisivalo nastavni
plan i program. Postojao je i poseban crkveni porez koji je za ra~un crkve na-
pla}ivala dr`ava. Godine 1931., u skladu sa zakonom, donesen je Ustav Srpske
pravoslavne crkve. U me|uvremenu je ukinuto Ministarstvo vera, a wegove nad-
le`nosti su prenete na ministra pravde. Crkvena autonomija je bila ~isto for-
malna. Slu`benici crkvenih organa i ustanova svedeni su bili u rang dr`av-
nih ~inovnika, pa su prilikom stupawa u slu`bu morali da pola`u zakletvu
vernosti kraqu. Patrijarh je su{tinski bio u rangu pomo}nika ministra, ma-
da je, bar ceremonijalno, morao biti odmah do kraqa. Taj nesklad je malo ubla-
`en propisom prema kome je patrijarh bio ~lan Krunskog saveta, {to ga je for-
malno izjedna~ilo sa rangom ministra. Pored toga, u ~lanstvo Patrijar{ij-
skog upravnog saveta kraq je sa svoje strane imenovao dvanaest civila. Taj or-
gan je imao pravo dono{ewa podzakonskih pravnih akata, pa je bio svojevrsni
organ dr`avne uprave po crkvenim pitawima. Odsustvo su{tinske autonomi-
je nadome{tano je stalnim buyetskim finansirawem Srpske pravoslavne cr-
kve, ali to pravo su u`ivale i druge verske zajednice.
Nezadovoqstvo crkvenih krugova tretmanom kome ih je vlast podvrgava-
la dugo je tiwalo i eksplodiralo u konkordatskoj krizi 1935. godine, kada se
qutwa nezaslu`eno sru{ila na Milana Stojadinovi}a, iako je sam tekst bio
ranije pripremqen pod direktnim nadzorom kraqa Aleksandra. Naknadna oce-
na Svetog arhijerejskog sabora je bila da je konkordat bitno promenio polo-
`aj Srpske pravoslavne crkve u dr`avi, naru{io princip ravnopravnosti i
Rimokatoli~ku crkvu doveo u rang vladaju}e i dr`avne crkve, dok su sve dru-
ge veroispovesti srozane na nivo prosto tolerisanih. Istaknuto je da je ugro-
`en i dr`avni suverenitet jer je po odre|enim pitawima Vatikan postavqen
iznad vlasti Kraqevine Jugoslavije, a dr`ava je uz to preuzela prevelike fi-
nansijske obaveze prema rimokatolicima. Tu je crkvena hijerarhija dozvoli-
la da bude uvu~ena u politi~ke borbe i instrumentalizovana od strane opo-
zicije. Krizu je do usijawa dovela naprasna smrt patrijarha Varnave zbog sum-
we da je otrovan. Varnava Nasti} je kao patrijarh bio veoma ugledan i po{to-
van u celom srpskom narodu, a na tron je izabran 1930. godine sa mesta mitro-
polita skopskog, posle smrti patrijarha Dimitrija. Godine 1938. za patrijar-
ha je izabran dotada{wi mitropolit crnogorsko-primorski Gavrilo Do`i}.
Patrijarh Gavrilo je bio veliki patriota, li~no hrabar ~ovek, koji se `esto-
ko suprotstavio pristupawu Jugoslavije Trojnom paktu. Sveti arhijerejski sa-
bor Srpske pravoslavne crkve je podr`ao Dvadesetsedmomartovski pu~.
212
Od ukupno tri hiqade srpskih pravoslavnih sve{tenika, jedna tre}ina
je izgubila `ivot u Prvom svetskom ratu. Ali, prava golgota za Srpsku pra-
voslavnu crkvu i celi srpski narod po~iwe s Drugim svetskim ratom. U April-
skom ratu patrijarh Gavrilo se sklonio u manastir Ostrog, nakon {to je od-
bio da sa kraqevskom vladom napusti otaybinu. Zbog ume{anosti u pu~ Nem-
ci su ga ubrzo uhapsili i sproveli u beogradski gestapovski zatvor. Posle je
interniran u manastir Rakovicu, a 1943. u manastir Vojlovicu kod Pan~eva.
Godine 1944. patrijarh Gavrilo i vladika Nikolaj Velimirovi} odvedeni su
u nema~ki logor Dahau. Srpski pravoslavni sve{tenici su najvi{e progowe-
ni na teritorijama koje su bile pod hrvatskom, ma|arskom ili bugarskom oku-
pacijom. Patrijarha je u Beogradu zamewivao prognani skopski mitropolit
Josif Cvijovi}. Ra{ko-prizrenski episkop Serafim je umro u albanskom za-
to~eni{tvu u Tirani, dok su Hrvati na zverski na~in ubili sarajevskog mi-
tropolita Petra Zimowi}a, bawalu~kog episkopa Platona Jovanovi}a i gor-
wokarlova~kog episkopa Savu Trlaji}a. Ubijen je i Gorazd Pavlik, episkop
^e{ke pravoslavne crkve, koja je bila u sastavu Srpske. Otpo~eo je genocid
nad srpskim narodom i sistematsko uni{tavawe srpskog pravoslavqa. Hrvat-
ski poglavnik Ante Paveli} je 1942. godine proklamovao Zakonsku odredbu
o osnutku hrvatske pravoslavne crkve, pa je ~ak i autokefalnom proglasio. U
tome je imao direktnu podr{ku Vatikana koji se nadao da }e tako lak{e spro-
vesti uniju. Za poglavara nekanonske crkve Paveli} je postavio ruskog izbe-
glicu Germogena, biv{eg arhiepiskopa jekaterinoslovskog i novome~kovskog,
koga je Sveti sinod Ruske zagrani~ne pravoslavne crkve anatemisao i zabra-
nio mu svako sve{teno slu`ewe, a za sarajevskog episkopa, izvesnog Spirido-
na Mifku. La`no Mifkino hirotonisawe obavqeno je u Zagrebu 1944, a spro-
veli su ga Germogen i episkop Visarion Puju kao slu`beni izaslanik rumun-
skog patrijarha Nikodima. Vrlo malo srpskih sve{tenika prihvatilo je no-
vu usta{ku crkvenu jerarhiju, ali i oni ~isto formalno, dok je te izdajnike
pravoslavqa srpski narod, iako na ne~uvenoj golgoti, jednostavno prezirao.
i) Srpska crkva u komunisti~kom ropstvu
Posle rata, patrijarh Gavrilo je `eleo da se vrati u otaybinu, a za to su
bile zainteresovane i nove komunisti~ke vlasti jer su ra~unale da }e na taj
na~in otupiti o{tricu suprotstavqawa Srpske pravoslavne crkve ateisti~-
kom re`imu. Krajem 1946. patrijarh je do{ao u Beograd. Crkvu je zatekao u ve-
oma te{kom stawu. Veliki broj sve{tenika je pobijen u ratu, a mnoge crkve i
manastiri su poru{eni ili spaqeni. Ni me|u sve{tenim licima nije bilo slo-
ge i jedinstva. Ve}ina se u toku ratnih dejstava opredeqivala za nacionalni
pokret generala Dra`e Mihajlovi}a, neki su sledili generala Milana Ne-
di}a, izvestan broj je pripadao qoti}evskom pokretu, ali nije bilo malo ni
onih koji su sara|ivali sa komunistima. Sveti arhijerejski sinod je u vi{e na-
vrata apelovao na srpsku slogu i jedinstvo, izbegavawe bratoubila~kog rata,
a sve{tenici su obavezivani da veliku pa`wu posvete dobrotvornom radu, po-
magawu sirotiwe i zbriwavawu izbeglica, kao i za{titi porodica ratnih za-
robqenika i interniraca. U revolucionarnom besu i pomami komunisti su ubi-
li mnogo srpskih pravoslavnih sve{tenika, a neke su streqali okupatori pod
sumwom da sara|uju sa ~etnicima ili sa partizanima.
213
 Posle krajwe surovog i netrpeqivog odnosa prema crkvi i religiji uop-
{te, komunisti su polovinom 1942. promenili svoju taktiku, u jedinice uveli
vojne sve{tenike, u~estvovali u verskim obredima, proslavqali crkvene pra-
znike, organizovali sve{teni~ke konferencije itd. I odmah po preuzimawu
vlasti jedno vreme su nastavqali s negovawem idili~nih odnosa sa verskim za-
jednicama, obnavqali nastavu veronauke, na javnim manifestacijama nosili
badwake, qubili krst i primali naforu. Ali, ubrzo je po~elo streqawe po-
jedinih sve{tenika u akciji likvidirawa stvarnih ili pretpostavqenih an-
tikomunista. Fizi~ki su u organizovanim akcijama skojevaca napadane vladi-
ke, protojereji i kalu|eri. Sistematski je ometano bogoslu`ewe, a narod za-
stra{ivan da mu ne bi prisustvovao. Zabrawivano je prikupqawe dobrovoq-
nih priloga u parohijama, a dosta crkvi je poru{eno. Onemogu}ivane su liti-
je na gradskim ulicama, crkvenim op{tinama oduzeta grobqa, otete mnoge cr-
kvene zgrade, a agrarnim reformama i ogromne povr{ine poqoprivrednog ze-
mqi{ta. Sa crkvenih torweva su skidane tradicionalne srpske zastave koje
su se o slavama podizale, spre~avano je pevawe svetosavske himne. Uz to je ten-
denciozno podsticana nedisciplina i neposlu{nost pojedinih sve{tenika ka-
ko bi se u crkvene redove ve{ta~ki unelo organizaciono rastrojstvo. Poseb-
no su forsirane separatisti~ke ideje na podru~ju ju`ne Srbije i Crne Gore,
jer je Tito `eleo da Srpsku pravoslavnu crkvu federalizuje po obrascu koji
je ve} prethodno u dr`avi sproveo. Jo{ u martu 1945. godine partizani su is-
forsirali obrazovawe inicijativnog odbora za osnivawe makedonske crkve
ili bar obnovu Ohridske arhiepiskopije. Dr`avne vlasti su tim povodom spre-
~ile mitropolita Josifa da ode u Skopqe i na licu mesta re{i problem.
Ustavom od 31. januara 1946. proklamovana je striktna odvojenost crkve od
dr`ave. Preuzimawe vo|ewa mati~nih kwiga i oficijelnog sklapawa braka
od strane dr`ave imalo je smisla, ali je zato besomu~na ateisti~ka propagan-
da kao osnovno obele`je zvani~ne dr`avne politike predstavqala jedan od naj-
razornijih udaraca slobodi svesti i savesti. U pravnom smislu za odr`avawe
veza izme|u dr`ave i verskih zajednica ovla{}eno je Ministarstvo pravde, ali
su formirane i posebne verske komisije na svim horizontalnim nivoima vla-
sti ~iji je osnovni zadatak bio da politi~ki kontroli{u i ideolo{ki nadzi-
ru crkvu. Neko vreme po povratku patrijarha Gavrila izgledalo je da }e se si-
tuacija poboq{ati, pogotovo kad je on imao seriju susreta sa najvi{im dr`av-
nim funkcionerima po~ev{i od Broza. Ali, komunisti~ki lideri su jedno go-
vorili patrijarhu, a drugo iza wegovih le|a, rovare}i protiv crkvenog jedin-
stva. Gavrilo je po tim pitawima mnogo gorkih re~i javno izrekao dok wego-
vu istrajnu borbu nije naprasno prekinula smrt 1950. godine. Na opelu su bi-
la tri wegova ogor~ena protivnika, sve{teni~ki renegati i komunisti~ki `bi-
rovi Vlado Ze~evi}, \or|e Kalezi} i Milan Smiqani}, koji su sve{teni~-
ku mantiju uporno kaqali slu`e}i verno komunisti~koj ideologiji i izrazi-
to antisrpskom re`imu.
Tito je preduzeo sve potrebne mere da spre~i izbor mitropolita Josifa
za novog patrijarha. Pod pritiskom komunisti~ke vlasti u saborskom zaseda-
wu u~estvovali su predstavnici makedonskih crkvenih separatista i nepri-
znatog Saveza udru`ewa pravoslavnog sve{tenstva Jugoslavije kao stvorene
komunisti~ke agenture, pa je nedugo nakon Gavrilove smrti za patrijarha iza-
214
bran episkop Vikentije Predanov, koji je sve do smrti bio veoma snishodqiv
i poslu{an prema dr`avnoj vlasti, ali po kqu~nim pitawima nije popu{tao
nego je stalno odlagao definitivno re{ewe, prvenstveno po makedonskom pi-
tawu. Sveti arhijerejski sinod je 1955. tragaju}i za kompromisnim re{ewem
kojim }e se sa~uvati crkveno jedinstvo, pristao da se u tri ju`ne episkopije
biraju vladike iz tog kraja i u crkvenoj administraciji koristi makedonski
dijalekt. Izgledalo je da }e se tako trajno re{iti problemi, od komunista ve-
{ta~ki stvoreni, u Skopskoj, Ohridsko-bitoqskoj i Zletovsko-strumi~koj epar-
hiji. I propovedi su uvedene na makedonskom jeziku, pa je samo bogoslu`ewe
ostalo na crkvenoslovenskom, ali je na pe~atima bilo samo navo|ewe pravo-
slavnog episkopata i Narodne Republike Makedonije, bez oznake da je re~ o
Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Ipak je izbor episkopa domoroca 1958. godine mo-
rao biti odlo`en jer nijedan od predlo`enih kandidata nije ispuwavao kanon-
ske uslove. Za vladike su predlo`eni o`eweni qudi. Ne mo`e se sporiti da
je Vikentije branio crkvene interese, ali \oko Slijep~evi} u tre}em tomu
“Istorije Srpske pravoslavne crkve” postavqa kqu~no pitawe “da li je Cr-
kva uop{te morala da pregovara sa jednom grupom nedisciplinovanih sve{te-
nika, koji su bili po{li pogre{nim putem i ostali uporni u nepokornosti
svojim kanonskim episkopima i odlukama Svetog arhijerejskog sinoda. Da ni-
je do{lo do pregovora i da se ostalo na liniji koju su imali patrijarh Gavri-
lo i mitropolit Josif, moglo se celo ovo pitawe zamrznuti i re`im ne bi mo-
gao da ga re{ava bez u~e{}a Crkve. Napu{tawe ove linije otvorilo je mogu}-
nosti nizu izvitoperivawa i zloupotreba qudi, koji su mewali taktiku, ali
ne i svoj krajwi ciq”. (op. cit., tom III, str. 209.)
Patrijarha je 1958. godine Tito odlikovao Ordenom jugoslovenske zasta-
ve prvog reda, iskazuju}i tako svoje zadovoqstvo wegovim radom. Ubrzo posle
toga Vikentije je umro, a iste godine za patrijarha je izabran `i~ki episkop
German \ori}. Komunisti su od 4. do 6. oktobra 1958. u Ohridu organizovali
narodno-sve{teni~ki sabor na kome je jednostrano progla{ena Makedonska
pravoslavna crkva, a na weno ~elo je samovoqno oti{ao vikarni episkop Do-
sitej Stojkovi}. Tom prilikom je donesen i ustav nekanonske crkve u kome je
istaknuto da je Makedonska pravoslavna crkva u kanonskom jedinstvu sa Srp-
skom pravoslavnom crkvom preko srpskog patrijarha, koga }e makedonski mi-
tropoliti pomiwati u liturgiji. Svojim odlaskom u Makedoniju neposredno
nakon toga i srda~nom posetom samozvanom mitropolitu German je fakti~ki
podr`ao takav separatni ~in. Srpska pravoslavna crkva je svom makedonskom
delu dala autonomiju, a taj deo je za sebe tvrdio da je stekao autokefalnost, sa-
movoqno je progla{avaju}i 1967. godine, nakon {to je Sveti arhijerejski sa-
bor odbio takav zahtev. Pored re`ima, na stranu raskolnika je stalo i komu-
nisti~ko sve{teni~ko udru`ewe.
To udru`ewe je jo{ u toku rata formirao partizanski pop Vlada Ze~e-
vi} i ono je u svom nazivu imalo pravoslavnu, ali ne i srpsku odrednicu. We-
gova osnovna funkcija sastojala se u {irewu komunisti~ke ideologije bez we-
ne ateisti~ke komponente, politi~ke kontrole sve{tenika i organizovano
kontrirawe episkopima koji nisu bili po voqi re`ima. Udru`ewa su posle
rata prvo po republikama konsolidovana, a onda je 1949. godine konstituisa-
no centralno na jugoslovenskom nivou. Da bi wegov autoritet oja~ao Tito je
215
odglumio da je upravo na predlog rukovodstva Udru`ewa izdao nalog da se prav-
no reguli{e pitawe sve{teni~kog socijalnog osigurawa. U po~etku su se svi
episkopi suprotstavqali organizovawu i delovawu ovakvog udru`ewa, ali ne
mogav{i s wim iza}i na kraj zbog direktnog upliva dr`avne vlasti, uspeli su
da postignu da se ono razbije na eparhijske odbore, decentralizuje i tako lak-
{e neutrali{e. Me|utim, komunisti su nastavqali sa realizacijom svoje za-
misli, pa je udru`ewe sve vi{e postajalo transmisija vladaju}e partije, a u svo-
jim regulativnim aktima pozivalo se na demokrati~nost, samoupravqawe i de-
legatski sistem. Najsna`niju podr{ku re`imu sve{teni~ko udru`ewe je pru-
`alo po pitawu zahteva da se prihvati odvajawe makedonskog dela crkve. Iako
su patrijarsi u vi{e navrata primali na razgovor ~elnike udru`ewa, Sveti
arhijerejski sinod samo udru`ewe nikada nije priznao.
j) Prekomorski crkveni raskol
Veliko iseqavawe Srba u prekomorske zemqe postepeno je stvaralo uslo-
ve za formirawe novih eparhija Srpske pravoslavne crkve u rasejawu. Prve
srpske pravoslavne crkveno-{kolske op{tine na ameri~kom kontinentu bi-
le su pod jurisdikcijom ruskih episkopa, pa je u okviru Ruskog egzarhata i for-
mirana 1905. godine prva srpska eparhija. Prva eparhija pod jurisdikcijom srp-
skog patrijarha formirana je u ^ikagu 1923. godine i wen je administrator
bio episkop Nikolaj Velimirovi}. Ve} 1926. arhimandrit Mardarije Usko-
kovi}, veoma obrazovan ~ovek i veliki srpski nacionalni borac, istaknuti
rusofil i panslavista izabran je za ameri~ko-kanadskog episkopa. Ogromnu
energiju je ulo`io u stvarawe ~vrste crkvene organizacije, a u Libertvilu
je podigao manastir Svetog Save. Mardarije je umro 1935, a slede}e godine za
episkopa je izabran Irinej \or|evi}, posle dve godine Damaskin Grdani~-
ki, pa te iste 1938. Dionisije Milivojevi}. U okriqu ameri~kog ogranka Srp-
ske pravoslavne crkve, na inicijativu Jovana Du~i}a, formirana je, 1941. go-
dine, Srpska narodna odbrana, a za wenog predsednika izabran Du~i}ev sino-
vac Mihailo.
Posleratnom komunisti~kom re`imu je smetao ameri~ki episkop Dioni-
sije jer je remetio kontrolu koju je re`im uspostavio nad Srpskom pravoslav-
nom crkvom u otaybini, a Sveti sinod je verovatno po nalogu vlasti 1951. godi-
ne poslao delegaciju koju su ~inili episkop German \ori} i Du{an Glumac sa
zadatkom da ispita situaciju i prikupi informacije o crkvenom stawu u dija-
spori. Tada i dolazi do prvog ozbiqnijeg sukoba Dionisija sa Svetim arhijerej-
skim sinodom. Dionisije je osetio da mu se u Beogradu sprema smena, a u emigra-
ciji su se po pitawu wenih priprema posebno qoti}evci isticali. Slijep~evi}
to negira kao istaknuti qoti}evac i on je prepun pohvale o radu episkopa Ger-
mana, kasnijeg patrijarha, a vrlo kriti~ki raspolo`en prema Dionisiju, gube-
}i do kraja po tom pitawu nau~nu nepristrasnost. Slede}e godine, samo {to su
odnosi wegovi sa crkvenom centralom poboq{ani, Dionisije kritikuje arhi-
jereje u otaybini {to se nisu mnogo odlu~nije suprotstavqali komunisti~kom
sve{teni~kom udru`ewu. Odlu~no se suprotstavio i samoj autonomiji, a kamo-
li autokefalnosti Makedonske pravoslavne crkve. Zato nije ni priznao odlu-
ke Svetog arhijerejskog sabora iz 1957. godine, a nekoliko godina kasnije je srp-
216
ske episkope u otaybini nazvao beski~mewacima. Dionisije je insistirao na auto-
nomiji Srpske pravoslavne crkve u dijaspori. Iako je bio ameri~ki dr`avqa-
nin, on zbog represivnih postupaka komunisti~kog re`ima prema ideolo{kim
protivnicima nije smeo ni da dolazi u otaybinu na saborska zasedawa.
Sveti arhijerejski sabor je 1963. godine doneo odluku da se ameri~ko-ka-
nadska eparhija podeli na sredwoameri~ku, zapadnoameri~ku i sredwoisto~-
noameri~ko-kanadsku eparhiju. Za episkope su izabrani Firmilijan Ocoko-
qi}, Grigorije Udicki i Stevan Lastavica. Dionisije je stavqen pod zabra-
nu sve{tenodejstva i protiv wega je poveden crkveni sudski postupak. Dioni-
sije nije priznao ni podelu eparhije, a nije prihvatio ni da odgovara pred cr-
kvenim sudom, otkazuju}i poslu{nost centralnoj crkvenoj vlasti. Pun jaro-
snog besa, episkop Dionisije je povla~io sve nervoznije poteze i tako i{ao
na ruku svojim protivnicima. Kada je Dionisije razvla{}en, on je u Libertvi-
lu, u novembru 1963, odr`ao crkveno-narodni sabor na kome je svoju eparhiju
odcepio od Srpske pravoslavne crkve i za pomo}nog episkopa hirotonisao Iri-
neja Kova~evi}a. Crkveni raskol je bio potpun. Sveti arhijerejski sabor je
slede}e godine ra{~inio Dionisija i vratio u red svetovwaka, ali je on na-
stavio da rukovodi ve}im delom srpske crkvene organizacije u Americi, a po-
dr{ku mu je pru`io biv{i kraq Petar IIKara|or|evi} i predsednik Srpskog
kulturnog kluba “Sveti Sava”, Slobodan Dra{kovi}. Uskoro je progla{ena
Slobodna srpska pravoslavna crkva, a do{lo je do cepawa mnogih emigrant-
skih organizacija po pitawu opredeqivawa ~lanstva u crkvenom raskolu. Po-
delio se srpski narod u dijaspori i proradio je nevi|eni inat proizvode}i qu-
te sva|e i neprijateqstva, ali i unose}i takmi~arski duh u gradwi crkava i
manastira. Preneo se na podru~je Australije i Zapadne Evrope, ~im je tamo
do{lo do formirawa prvih eparhija. Raskol je dogovorno prevladan tek po-
sle smrti patrijarha Germana i nakon sloma komunizma u otaybini.
3. Hri{}anski raskol kao osnovni uzrok srpske tragedije
a) Crkva u prvom milenijumu hri{}anstva
Iako su Srbi tek izme|u {estog i devetog veka postepeno primali hri-
{}anstvo, wihova daqa istorijska sudbina i tragi~no kolektivno iskustvo ima-
}e pe~at te nove religije i wenih raskola koji su redovno poprimali izrazi-
to politi~ki karakter. Kompletna istorija hri{}anstva imala je svoj srpski
odraz, ali je delovawe zapadne hri{}anske crkve i wenih rimskih episkopa
za srpski narod predstavqalo koncentrisano zlo i emanaciju Antihrista, sve-
ga onoga {to je bilo direktno suprotno izvornoj hri{}anskoj filozofiji, te-
ologiji i etici. Vekovima je Rimokatoli~ka crkva predstavqala vode}u po-
liti~ku silu u svetskim razmerama i uvek je bila vi{e ili mawe otvoren ne-
prijateq srpskog naroda. To otvara potrebu za elaboracijom ukupnog istorij-
skog razvoja organizacione, crkvene strukture hri{}anstva koju ovde u najkra-
}im mogu}im crtama izla`em oslawaju}i se na ve} klasi~no delo profesora
Jevsevija Popovi}a “Op{ta crkvena istorija”, prevedeno sa nema~kog i pr-
vi put objavqeno na srpskom jeziku 1912. godine u Sremskim Karlovcima. (Fo-
totipsko izdawe “Prometej”, Novi Sad, 1992.)
217
 Hri{}anski teolozi smatraju da je neposredno Bog wihovu crkvu formi-
rao kao qudsku zajednicu koja }e neposredno s wim saobra}ati. To je prvobit-
ni, stari savez qudi s Bogom, iz starozavetnog vremena, koji je Isus Hrist ob-
novio i usavr{io, uobli~io u dana{wem smislu re~i kao novozavetnu reli-
gijsku zajednicu, pa crkvena istorija po~iwe wegovim delovawem kao hri{}an-
ska. Starozavetno vreme bi mogla da obra|uje op{ta istorija religije ili isto-
rija monoteisti~kih religija. Iz toga izvla~im zakqu~ak da ni hri{}anska
teologija ne negira ranije ~ovekovo usmerewe prema Bogu, sasvim prirodno,
po{to se ~ovek smatra najsavr{enijom bo`anskom kreacijom.
Hri{}anstvo je nastalo na periferiji Rimskog carstva kao najmo}nije
i dominiraju}e dr`ave anti~kog sveta, koja je ve} uveliko napustila republi-
kansko ure|ewe i transformisala se u imperiju sa svim odlikama isto~wa~-
ke despotije. Na carskom prestolu sve ~e{}e su se smewivali tirani i luda-
ci, psihopate sa obesnim i krvolo~nim sklonostima, u ~ijim je smenama i ina-
uguracijama sve vi{e ja~ala uloga pretorijanske garde. Palestina je u okvi-
ru Rimske imperije imala svojevrstan autonomni status. Carsku vlast je pred-
stavqao rimski prokurator. Nasuprot Rimqanima i ostalim narodima car-
stva ~ije su religije bile politeisti~ke, palestinski Jevreji su bili mono-
teisti. Rimsko-gr~ka mitologija s krajwe naivnim antropomorfnim i u mo-
ralnom pogledu krajwe relativizovanim predstavama o bo`anstvima duboko
je zaostajala za stepenom civilizacijskog razvoja i duhovnih dometa. To je do-
velo do svojevrsne krize religioznosti i okretawa stranim religijama ili
misterioznim kultovima. Posebno je bio privla~an i intelektualno ubedqiv
persijski kult Mitre kao boga crnca, kao i u~ewe persijskog verskog refor-
matora Zaratustre iz osmog veka pre nove ere. Zna~ajan uticaj imao je indij-
ski monoteizam izra`en u svetim pesmama Vedama. Jevrejski monoteizam je
imao najnagla{eniju nacionalnu komponentu izra`enu kroz egoisti~nu pred-
rasudu o Jevrejima kao jedinom izabranom Bo`jem narodu, kome }e, navodno,
Bog svojom voqom pot~initi sve ostale narode. Wihovo religiozno u~ewe in-
sistiralo je na o~ekivawu sigurnog pojavqivawa mesije koji }e sprovesti ta-
kvu Bo`ju voqu.
Rimskim zemqama dominirali su gr~ki jezik i gr~ka kultura, posebno fi-
lozofija u kojoj je najistaknutije mesto pripadalo Platonovom u~ewu, koji je mi-
saonim putem dopro do monoteisti~ke religiozne ideje koja po~iva na saznawu
dobrote, istine i lepote, kojima se qudi pribli`avaju razvijaju}i sopstvene mo-
ralne vrline – mudrost, hrabrost, trezvenost i pravi~nost. Zablude po tom pi-
tawu dovode do greha i ispa{tawa. Platonov idealizam je upravo ono {to je ne-
dostajalo egoizmu jevrejske religije, a uloga hri{}anstva je upravo u wihovoj kva-
litativnoj sintezi, uz preuzimawe aristotelovske realisti~nosti, logi~nosti
i sistemati~nosti. Novi zavet je, s jedne strane, direktni produ`etak Biblije,
a s druge, wena inovacija rukovo|ena anti~kim gr~kim humanizmom i etikom. Svi
doga|aji vezani za Isusovo ro|ewe podudarni su sa starozavetnim mesijanskim
najavama. Sin Bo`ji i sin ~ove~ji svoju misionarsku i mesijansku delatnost za-
po~eo je u tridesetoj godini `ivota, propovedaju}i Carstvo Bo`je u koje je pri-
mao veruju}e kao u svoju crkvu ili svoju op{tinu, gde }e se prema wima ophodi-
ti kao dobri pastir s ovcama. Dvanaest vernih i najsposobnijih pristalica iza-
brao je za svoje najbli`e saradnike, apostole, osniva~e crkve.
218
Isus Hristos je apostolima preneo sva ovla{tewa koja je on dobio od Bo-
ga Oca i uz to obe}ao pomo} Svetog Duha, kako bi bili uspe{ni u vr{ewu svo-
je misije. Oni tako predstavqaju osnovu hri{}anske crkve i nosioce wene sve-
{teni~ke, u~iteqske i upravne funkcije. Isus je, vode}i ra~una o disciplini,
propisao da se wegovi sledbenici, ukoliko se oglu{e o opomene, mogu iskqu-
~iti iz crkve. Odbio je da se prilagodi zate~enim stale{kim odnosima i inte-
resima sve{teni~ke kaste, ali i narodnim `eqama da bude progla{en za kra-
qa, najavquju}i sledbenicima svoje smrtno stradawe na krstu na zahtev jevrej-
skih sve{tenika, kao i vaskrs posle smrti. Izdao ga je wegov apostol Juda Iska-
riotski za trideset srebrwaka, a smrtnu presudu autonomnog jevrejskog suda iz-
vr{io je rimski namesnik Pontije Pilat. Jevrejskom prvosve{teniku Kajafi
posebno su smetala ~uda koja je Isus postizao uspe{no le~e}i te{ke bolesni-
ke, nahraniv{i ogroman broj qudi malom koli~inom hrane ili podi`u}i mr-
tve iz groba. ^im je uhap{en, Isusa su odmah napustili svi apostoli, a Petar
ga se i odrekao. Isus je razapet na krstu, pa sahrawen. Iako su Rimqani posta-
vili stra`u na wegovom grobu, Isus je, u nedequ, na dan pashe vaskrsao i pojavio
se pred svojim apostolima, kojima je nalo`io da krenu kroz celi svet, svedo~e
o wegovom vaskrsewu i propovedaju novu religiju. Oni su se odmah suo~ili sa va-
trenim osporavawima Jevreja i politeista koji su za Hristovo vaskrsnu}e tvr-
dili da je obi~na prevara protagonista neuspele politi~ke revolucije.
Apostoli su na Judino upra`weno mesto kao novog apostola izabrali Ma-
teja. S velikim entuzijazmom su nastavili misionarski rad, a prema jevan|e-
qima, Sveti Duh im je ulio znawe svih stranih jezika. Poput Isusa, po~eli su
da proizvode ~uda, prvenstveno na planu le~ewa te{ko obolelih, ali su ih Je-
vreji ponovo `estoko progonili. Me|utim, Savlu, jednom od najistaknutijih
i najrevnosnijih progoniteqa prvobitnih hri{}ana, javio se Isus i naveo ga
da se preobrati u odanog hri{}anina koji je ime promenio u Pavle i postao
apostol. Prvobitna sporna pitawa apostoli su re{avali na apostolskim sa-
borima. Jedan od prvih problema teolo{ke prirode bio je odnos preobra}e-
nih Jevreja i neznabo`aca prema ranijoj jevrejskoj verskoj tradiciji, koji je
kompromisno re{en. Biv{i politeisti bili su li{eni obaveze sle|ewa Moj-
sijevog u~ewa i obavezivani iskqu~ivo Novim zavetom, ali je u nekim mesti-
ma razlikovawe biv{ih judejaca i biv{ih mnogobo`aca predstavqalo klicu
prvog unutarhri{}anskog raskola i osnov me|usobnog sporewa apostola Pe-
tra i Pavla. Petar je smatrao da je Mojsijevo u~ewe i daqe op{teobavezno za
hri{}ane, dok je Pavle to osporavao.
Ve} u prvom veku hri{}anstvo se ra{irilo po celoj Rimskoj imperiji i
za svoje glavne protivnike i progoniteqe je imalo uglavnom Jevreje sve dok
car Neron nije 64. godine zapalio Rim i za podmetawe po`ara optu`io hri-
{}ane. To je dovelo do prvog masovnog antihri{}anskog pogroma, u kome su pre-
ma legendi stradali i Petar i Pavle. Rimokatoli~ki teolozi insistiraju da
je rimsku crkvu osnovao apostol Petar i da joj je bio prvi episkop, dok ugled-
ni hroni~ar iz drugog veka Irinej kazuje da se prvi rimski episkop zvao Li-
nus. [to se ti~e tvrdwe rimokatoli~kih istori~ara i bogoslova da je upra-
vo apostol Petar osnovao rimsku crkvu, Jevsevije Popovi} ka`e da “oni mo-
raju to da ~ine, jer na tome po~iva institucija papstva, budu}i da pape samo u
svojstvu tobo` naslednika Petrovih mogu tra`iti rimskom episkopatu juris-
219
dikcioni primat i vlast nad celom crkvom, koju je tobo` Isus predao aposto-
lu Petru. Ina~e, niti je u pozivu apostola, da se oni umesto da idu svima na-
rodima i postavqaju im episkope sami nastane u izvesnom mestu kao episko-
pi, niti vidimo to kod apostola.” (str. 200., prvi deo).
Apostoli su osnivali crkvene op{tine unutar jedinstvene hri{}anske cr-
kve. Te op{tine su uskoro nazvane apostolskim crkvama, od kojih su pet najistak-
nutijih i najuglednijih bile jerusalimska, rimska, antiohijska, efeska i alek-
sandrijska. U po~etku je jerusalimska bila najzna~ajnija jer je tu Hristos stra-
dao i vaskrsao, a i apostoli su odatle hri{}anstvo {irili po svetu. Weni epi-
skopi su bili bliski Hristovi ro|aci, ali su Rimqani izme|u 66. i 70. godine
razorili Jerusalim, a ne{to kasnije delovawe jerusalimske crkve poremetila
je pojava dve {izmati~ke sekte, nazareja i evionita. “Po Svetom pismu i po naj-
starijoj tradiciji rimsku su crkvu osnovali prvo prosti verni kao i u~enici
i saradnici apostolski.” (str. 226.) Mnogi od wih su bili ro|aci, poznanici ili
u~enici apostola Pavla. Nikakvog istorijskog dokaza nema da je apostol Petar
uop{te dolazio u Rim, s obzirom da se on opredelio da hri{}anstvo propove-
da Jevrejima. Ako je uop{te i i{ao u Rim, onda je to moglo biti zajedno sa Pa-
vlom, kad je rimska crkva ve} uveliko delovala. Pored prvog rimskog biskupa
Linusa, drugi po redu je bio Anaklet, a tre}i Kliment. Do druge polovine ~e-
tvrtog veka niko Petra nije pomiwao ne samo kao prvog, nego ni uop{te kao rim-
skog episkopa. Da je uop{te Petar dolazio u Rim i da je tamo pogubqen, prvi put
je pisao jereti~ki autor Pseudo-Klimentin u drugoj polovini drugog veka.
b) Politi~ke pretenzije rimskih episkopa
Za vreme rimskog episkopa Liberija, 354. godine napisan je hronolo{ki
katalog rimskih episkopa u kome stoji “da je Petar, po{to je druge godine vla-
de cara Klaudija (42. g.) polo`io prvi temeq rimskoj crkvi, bio i prvi epi-
skop rimski i to 25 godina, po{to je ranije 7 godina bio antiohijski episkop.
Na ovu kasniju tradiciju, da je rimsku crkvu osnovao prvo Petar, i to ve} dru-
ge godine vlade Klaudijeve i da je Petar bio prvi rimski episkop, za ~ega se
bez osnove na{lo potvrde tobo` i u Delima apostolskim, koja vele da je Pe-
tar posle svog ~udnog oslobo|ewa iz zatvora Iroda Agripe oti{ao iz Jeru-
salima ’u drugo mesto’, pri ~emu ’drugo mesto’ zna~i tobo` Rim, oslawaju rim-
ski episkopi svoje pretenzije na jurisdikcioni primat, jer se proglasi{e na-
slednicima Petrovim i ustvrdi{e da je Hristos dao Petru jurisdikcioni pri-
mat, tj. vrhovnu vlast nad drugim apostolima i nad celom crkvom, te da takva
vrhovna vlast pripada i rimskim episkopima, po{to je Petar bio prvi rim-
ski episkop. Ove pretenzije su ~esto obarane i isto~na je crkva tome nasuprot
tvrdila: Petar je dodu{e bio prvi me|u apostolima i imao je po~asni primat,
ali nikako vrhovnu vlast, jurisdikioni primat; zato ni wegovim naslednici-
ma, rimskim episkopima, ne pripada takav primat. A da Petar uop}e nije bio
u Rimu, ni Isto~waci nisu ni sawali, po{to i oni bona fide prihvati{e tra-
diciju kako se ona do kraja IV stole}a obrazovala. Tek protestantima pripa-
da zasluga, da su tu tradiciju prore{etali i izveli rezultat, da je Petar, iako
je bio u Rimu, mogao biti tek pred kraj svoga `ivota, ali da je nemogu}e, da je
bio prvi osniva~ i episkop rimske crkve.” (str. 230.)
220
Po jednoj od osnovnih hri{}anskih teolo{kih paradigmi Hristos je i po-
sle vaskrsewa nastavio da na nevidqiv na~in vr{i vrhovnu upravu nad svojom
crkvom i to posredstvom Svetog Duha. Vidqivu crkvenu vlast je predao apo-
stolima, a crkvu ~ine svi vernici kao jedinstvena zajednica. Apostoli su pred-
stavqali svojevrsnu crkvenu vladu koja ima pravo da podu~ava u veri, nare|u-
je i opomiwe kako bi vernike odvratila od zla, a u suprotnom mogla da ih is-
kqu~i iz crkve. To je, dakle, vlast iskqu~ivo duhovnog karaktera. Svaki je apo-
stol vlast vr{io u granicama svoje nadle`nosti. Nekoliko apostola je u od-
nosu na apostola pojedinca predstavqalo vi{u instancu duhovne vlasti, a svi
apostoli zajedno najvi{u. Protestanti smatraju da je crkveno ustrojstvo iz-
vorno bilo jo{ demokratskije i podrazumevalo neposrednu duhovnu vlast cr-
kvenih op{tina, dok rimokatolici koji u papi, odnosno rimskom episkopu, “kao
nasledniku apostola Petra priznaju vidqivu glavu cele crkve, tvrde, da je Hri-
stos dao crkvi monarhijsko ustrojstvo, da najvi{u vlast nije dao svima aposto-
lima, nego samo Petru i da je ovoga postavio za glavu crkve, tako da i rad osta-
lih apostola mora zavisiti od wega. Rimokatolici ovu vi{u vlast nazivaju
jednostavno primat, tj. prvenstvo, ali ne razumevaju pod tim samo po~asni pri-
mat, po~asno prvenstvo, nego jurisdikcioni primat, prvenstvo u vlasti, pre-
vlast, vi{u vlast, po kojoj je Petar vladar, glava apostola i crkve, a danas raz-
umevaju pod tim ~ak i strogu monarhijsku vlast.” (str. 266.)
O~igledno je da rimokatolici “u pitawu primata ne daju nikakva zna~a-
ja re~ima, kojima je Hristos dvaput suzbio me|u apostolima spor o dostojan-
stvu i time i svaku te`wu za prvenstvom, kada je rekao, ko ho}e me|u wima da
je prvi, mora biti posledwi i sluga sviju, i kada im je kazao, da verni i aposto-
li ne smeju nikog na zemqi nazivati (op}im) ocem ili (op}im) u~iteqem i vo-
|om, jer imaju samo jednog (op}eg) oca na nebu.” (str. 267.) Rimski teolozi te-
zu o primatu baziraju na tri fragmenta iz Dela apostolskih i to kad Hristos
Simona apostola naziva Petrom (stenom) nagove{tavaju}i mu pravo da dr`i
kqu~eve carstva nebeskog, {to se zapravo odnosilo na sve apostole, kad Pe-
tru prori~e da }e se u jednoj no}i tri puta Hrista odre}i, kao i kad se Isus
posle vaskrsewa obra}a Petru i pita ga da li je povratio veru u wega, pa do-
biv{i potvrdan odgovor nala`e mu da napasa jagwad hri{}ansku. Tamo gde Is-
us opra{ta Petru sledbenici rimskog pape tra`e dokaz da je Hristos posta-
vio Petra iznad drugih apostola. Petar je pao u apostolskom dostojanstvu, ali
je Isus prema wemu pokazao milosr|e i vratio ga u zvawe. “Da je Petar u isti-
ni dobio primat od Hrista, i to primat vlasti, to bi ga on i vr{io, i ostali
bi se apostoli tom primatu pod~inili; u Delima Apostolskim i u apostol-
skim poslanicama bilo bi kakvog traga tome, da je Petar vr{io takav primat,
i da su ga apostoli priznavali; ali tako {to ne nalazimo. Naprotiv, vidimo
da su apostoli, kad su ~uli da su u Samariji mnogi obra}eni, poslali tamo Pe-
tra i Jovana, da dadu kr{tenima Svetog Duha, dakle postupali su sa Petrom
kao i sa Jovanom. Da je Petar bio glava apostola, koji ima vi{u vlast, ne bi
apostoli imali prava da s wim raspola`u i da i wega {aqu u Samariju kao Jo-
vana, nego bi on poslao tamo kojeg od apostola. Vidimo daqe, da se i u drugim
va`nim slu~ajevima svi apostoli savetuju, da svi donose odluku, a ne sam Pe-
tar. Vidimo da se Petar, kad se vratio sa drugog svog puta kroz Palestinu, mo-
rao ~ak pravdati pred ostalim apostolima {to je krstio i primio u crkvu Kor-
221
nilija (Kornelija) jednog neznabo{ca. Vidimo zatim, da je Petra, kad je u An-
tiohiji stigao na stranu tesnogrudih hri{}ana iz judejstva protiv hri{}ana
iz neznabo{tva, pozvao na odgovor Pavle, kao {to pri~a Pavlova poslanica
Gala}anima, strogo ga ukorio, {to nije postupao po Jevan|eliju. ^itamo u po-
slanicama Pavlovim, da je Pavle protiv onih koji sumwaju u jednako dostojan-
stvo wegovog apostolata izjavio da on (Pavle) nije ni~im mawi od Petra i osta-
lih apostola. Vidimo da i sam Petar sebe u svojoj prvoj poslanici prema dru-
gim nastojateqima ili prezviterima naziva samo sunastojateqem, saprezvi-
terom. Ne vidimo, dakle, da je Petar vr{io ili prisvajao kakav jurisdikcio-
ni primat, niti da su ga ostali apostoli priznavali.” (str. 270-271.)
Jevsevije Popovi} nastavqa sa jo{ detaqnijom analizom i pobijawem cr-
kvenopravnog osnova monarhijskih pretenzija rimskih episkopa. On prvo po-
braja sve argumente zagovornika papskog primata izra`ene kroz retorska pi-
tawa: “Za{to se onda Petar u spisku 12-ce apostola spomiwe uvek na prvom me-
stu i jedanput i izri~no kao prkos, prvi? Za{to Petar, kad se Hristos obra-
}a apostolima, govori ~esto u ime ostalih apostola, i za{to se Hristos po-
nekad obra}a li~no Petru, kad govori apostolima? Za{to Petar i posle uz-
nosa Hristova na nebo i posle silaska Svetog Duha vodi prvu re~ u skupovi-
ma apostolskim? Za{to ga oci nazivaju glavom apostola, korifejom aposto-
la, knezom apostolskim?” (str. 271.) Svim tim pitawima sledi detaqan i ube-
dqiv odgovor. “Istina je, da se Petar u spisku apostola spomiwe uvek na pr-
vom mestu i da se jedanput i izri~no naziva primas, prvi, da ve}inom on govo-
ri u ime ostalih apostola i da se i Hristos u svojim razgovorima sa aposto-
lima obra}a ponekad na wega i posebno, naposletku istina je i to, da ga crkve-
ni oci nazivaju glavom apostola, knezom apostola. Ali sve to ima svoj prirod-
ni razlog u istoriji apostola i u li~nosti Petrovoj. Petra je naime Hristos
od svih apostola prvi pozvao na apostolstvo, Petar je bio najstariji me|u apo-
stolima, osim toga pun revnosti, qubavi i privr`enosti prema Hristu i pre-
ma Jevan|eliju, usled ~ega mu je Hristos i dao po~asno ime Petar, tj. ~ovek kao
stena; i veoma je prirodan razlog, da se on uvek spomiwe kao prvi, kad je on pr-
vi pozvan na apostolstvo, da ve}inom on vodi re~ u ime ostalih apostola i da
se ponekad na wega upu}uju re~i, koje vrede za sve apostole, kad je on najstari-
ji, prvopozvani i za ~vrstu veru najrevnosniji apostol. On je najodlu~niji, naj-
istaknutiji me|u 12-com apostola, ali najistaknutiji me|u ravnima (primus
inter pares). Pavle ne ka`e da je samo Petar bio stub crkve, nego Petar, Jo-
van i Jakov. Ali zbog svoje starosti, zbog svog poziva, koji je bio pre sviju, zbog
svoje velike revnosti za ~vrstu veru bio je uvek veoma {tovan, te zato se i zo-
ve knez apostola, glava apostola, ali nikako u smislu da je on imao vi{u vlast
nego ostali; jer vidimo da se i apostol Pavle naziva apostolom sveta, knezom
apostola, ne kao da je imao vi{u vlast, nego zato {to je bio po celom svetu ~u-
ven sa svojih uspeha i veoma odli~an me|u apostolima.” (str. 271-272.)
Dela Apostolska su kao svedo~anstvo prvobitnog Hristovog crkvenog
ustrojstva nedvosmislena. “Petar nije imao vi{u vlast, nego ostali aposto-
li, nije dobio primat vlasti, a najmawe u smislu kakve monarhijske vlasti.
Ako je imao kakav primat, kao {to Kiprijan episkop kartaginski (+ 258.) zbi-
qa i govori o primatu Petrovu (primatus Petri), to je bio sasvim prirodni po-
~asni primat, i stara ga je crkva stoga {tovala u velikoj meri; ali postepe-
222
no se na Zapadu razvila starijem crkvenom u~ewu protivna teorija, da je on
dobio od Hrista vi{u vlast, jurisdikcioni primat, i ta se teorija razvila
u prvi mah od V stole}a u Rimu; i rimski su episkopi, koji su se ve} ranije
izdavali za wegove naslednike, iz toga onda deducirali i za sebe jurisdik-
cioni primat, primat vlasti, kasnije ~ak i monarhijsku vlast nad celom cr-
kvom.” (str. 272.)
Pored dvanaest apostola Isus je izabrao sedamdeset ili 72 pomo}nika iz
reda svojih u~enika. Oni su delovali kao apostoli u {irem smislu. Aposto-
li nisu imali naslednike nego su upravqawe crkvom prenosili na episkope,
prezvitere i |akone. Oni se postavqaju rukopolo`ewem i prizivawem Sve-
tog Duha. Episkopi su dobili apostolsku vlast u crkvi, ali nisu mogli pre-
tendovati na apostolski duhovni autoritet. Episkopi, prezviteri i |akoni
su u crkvi predstavqali sve{teni~ki stale` ili klir, dok drugom stale`u
pripadaju vernici, odnosno narod, laici. Episkopi su birani od strane neko-
liko susednih episkopa, klira i naroda. U rukopolo`ewu episkopa morala su
da u~estvuju najmawe tri ve} postoje}a episkopa, mada ima posebnih istorij-
skih slu~ajeva kada su u tome u~estvovala samo dvojica. Episkopi i svi drugi
sve{tenici, `enili su se pre posve}ewa, ali samo jednom i nisu se mogli raz-
voditi. Uvo|ewe celibata po~elo je tek 306. godine u [paniji odlukom Iberij-
skog sinoda.
Svi su episkopi me|usobno potpuno ravnopravni, a unutar jedne dr`ave
su se okupqali u okviru jedinstvenog sinoda ili koncila. Postepeno je pra-
vo sazivawa sinoda preneseno na jednog od episkopa, primasa, prvog me|u jed-
nakima, mitropolita, s obzirom da je tu obi~no re~ o episkopu glavnog grada
dr`ave. Tu se ogleda i te`wa da se crkva u teritorijalnom pogledu organizu-
je po uzoru na dr`avu. Mitropolitov primat je samo po~asni, prezidencijal-
ni, i to po qudskom a ne bo`anskom pravu. Rimski episkop je bio na ~elu pre-
stoni~ke crkve Rimskog carstva, ali i mitropolit samo sredwe i ju`ne Ita-
lije, ali se nije zadovoqio primatom ~asti, dostojanstva i ugleda koji se po
prirodi stvari {irio po celoj hri{}anskoj crkvi, “nego se zloupotrebqava-
ju}i ovaj primat po rimskoj uro|enoj te`wi za vla{}u pona{ao ponekad ta-
ko, kao da je imao op}i jurisdikcioni primat; ali prava takvog primata u I pe-
riodu nisu mu priznavana, jer wegove prodrzqivosti su redovno odbijali. Ali
latinski bogoslovi ho}e iz ugleda, kojim se ve} sada bez sumwe slu`io i ko-
jim je druge episkope nadkriqavao, kao i iz wegovih prodrzqivosti da zakqu-
~e, da mu je ve} u ovom periodu pripadao op}i jurisdikcioni primat i da je on
ve} sada imao i vr{io vrhovnu vlast nad celom crkvom. No, iako su rimski epi-
skopi u ovom periodu ~esto odlu~no odbijani sa wihovim prodrzqivostima,
ipak to nije smetalo da kasnije, i to ve} u II periodu, wihova neprekidna te-
`wa za op}im jurisdikcionim primatom, potpomognuta povoqnim okolnosti-
ma, na Zapadu pobedi, tako da od tog doba rimska crkva vlada celim katoli~-
kim Zapadom.” (str. 294.)
Jevsevije Popovi} detaqno pobija proizvoqne teze rimskih teologa i wi-
hovo nategnuto tuma~ewe fragmenata iz dela starih crkvenih pisaca. Neke
od wih su se bazirale i na navodnim snovima, poetskom izra`avawu o crkve-
noj qubavi, apologetskim tiradama prigodno nadahnutih oratora, nostalgi-
~ara za prehri{}anskim vremenom paganskog pontifeksa maksimusa, i sli~-
223
nim napabir~enim citatima malobrojnih crkvenih li~nosti bez naro~ito iz-
ra`enog bogoslovskog autoriteta. Ali sve to ubedqivo pobija ve} sama ~iwe-
nica da u prva tri veka {irewe hri{}anstva rimski biskup apsolutno nika-
kvog jurisdikcionog primata nije imao. Neuporedivo je vi{e ozbiqnih sve-
do~anstava o nedvosmislenim stavovima visokoautoritativnih crkvenih pi-
saca da u hri{}anskoj crkvi ne mo`e postojati episkop nad episkopima. Ako
je jednom prilikom rimski biskup uputio poslanicu Korin}anima da suzbiju
tamo{we nemire, to je apel a ne dokaz jurisdikcione nadle`nosti. Kada je iz-
vesni vizantijski ko`ar odlukom rimskog biskupa iskqu~en iz crkve kazna mu
je izre~ena dok je `iveo u Rimu. Ekskomunikacija azijske crkve u drugom veku
ostala je jednostrani akt rimskog episkopa Viktora, pa je, ne dobiv{i podr-
{ku drugih crkava, Rimska crkva taj akt uskoro povukla. I ~itav niz drugih
samovoqnih poteza ostao je bez efekta, {to zapravo pokazuje koliko su svi po-
ku{aji Rimske crkve da se nametne kao dominiraju}a u hri{}anskom svetu osta-
li neuspe{ni. Nijedan dokaz relevantnije prirode ne postoji, dakle, ni za te-
zu da su rimski biskupi bar prakti~no vr{ili vrhovnu crkvenu vlast u hri-
{}anskom svetu, ali je veliki broj izvornih podataka koji svedo~e i o prak-
ti~noj ravnopravnosti biskupa po svim crkvenim pitawima, kao i o nemogu}-
nosti da se jedan episkop me{a drugome u vo|ewe eparhijskih poslova bez we-
gove prethodne izri~ite saglasnosti.
I u tom prvom periodu hri{}anske crkvene istorije koji datira do Kon-
stantinovog edikta o progla{ewu hri{}anstva dr`avnom religijom pojavqi-
vala su se razli~ita jereti~ka u~ewa i raskoli. Jeres je svojevrsna opozicija
op{tem crkvenom u~ewu, a wena bla`a forma naziva se heterodoksija. Judai-
sti~ka jeres je nastala insistirawem na op{toj obaveznosti Mojsijevog u~e-
wa u hri{}anskoj crkvi i poricala Hristovu bo`ansku prirodu vide}i u we-
mu iskqu~ivo mesiju – obi~nog ~oveka. Sledbenici wene dve frakcije nazi-
vali su se nazareji i evijoniti. Gnostici su na podlozi platonovskog u~ewa in-
sistirali na dualizmu Boga i materije, ali i preuzimali Zaratustrino u~e-
we o dobrom i zlom bogu, zatim da je zli bog stvorio materiju i ~oveka, a do-
bri nastoji da tom ~oveku usadi du{u i razum. Hristos je po wima taj dobri bog,
~ije je materijalno leglo bilo prividno, a wegova uloga je da qude oslobodi
kontrole starozavetnog zlog boga Demiurga, pa mu se najvi{e mo`e doprine-
ti strogim asketizmom. Neki gnostici su bili u idejnoj simbiozi sa evijoni-
tima, dok su drugi upadali u antinomizam kao prezirawe svih moralnih zako-
na ili libertinizam koji je podrazumevao `ivotnu razuzdanost. U Persiji se
u tre}em veku razvilo manihejstvo kao specifi~na varijanta gnosticizma, ko-
ja je dualizam povezala sa panteisti~kim budizmom i u~i o Isusu kao bo`an-
skom heroju svetlosti koji se bori protiv zla tame. Osniva~ sekte Manihej se-
be je smatrao za Ute{iteqa, ~ija je uloga da dovr{i Isusovo delo tako {to }e
pomo}i qudima da se oslobodi wihova unutra{wa svetlost, ube|uju}i ih u neo-
phodnost asketskog `ivota.
Slede}a jeres koja se pojavila je monarhijanska, koja je ~isto hri{}anska
i manifestovala se u dinami~koj i modalisti~koj varijanti. Dinamici su pro-
povedali da su Sin Bo`ji i Sveti Duh sile jedinstvenog bo`jeg lica, a da je Is-
us ~ovek ro|en natprirodnim putem i sa bo`anskom misijom. Modalisti sma-
traju da Bog predstavqa jedno lice s tri modaliteta otkrovewa, te je prema to-
224
me sam Bog Otac stradao na krstu. Ove jeresi su uzele poprili~no maha i pro-
uzrokovale su u drugom i tre}em veku `ustre teolo{ke rasprave i unutarcr-
kvene sukobe. Pored wih, postojala je i malobrojna sekta tnetipsihita koja je
smatrala da qudska du{a umire zajedno sa telom, s tim {to }e du{a vaskrsnu-
ti u vreme drugog Hristovog dolaska; kao i jerakitska sekta koja se striktno
borila protiv qudske ~ulnosti i strogo nalagala uzdr`avawe od bra~nih du-
`nosti, mesa i vina kao osnovnom preduslovu spasewa. Ozbiqan raskol je u dru-
gom veku izazvao montanizam sa svojim rigoroznim tuma~ewem verskih oba-
veza i o~ekivawu dolaska Paraklita, odnosno ute{iteqa. Ipolitanci su bi-
li podjednako rigorozni raskolnici, ali se nisu zanosili Paraklitom, nego
su propovedali vi{u bo`ansku su{tinu Oca, a ni`u Sina i Svetog Duha. Ri-
gorizam }e kasnije poprimiti krajwe fanatizovani izraz u takozvanom nova-
cijanstvu, kao i nekim drugim sekta{kim raskolima koji su nastali na perso-
nalnim sukobima nosilaca visokih crkvenih zvawa. Svi ti raskoli su bili
vremenski ograni~enog trajawa, a jereti~ka u~ewa koja su ih motivisala po-
stepeno su zamirala u tom periodu kad su osnovne hri{}anske crkvene dogme
bile definitivno uobli~ene.
v) Hri{}anstvo kao dr`avna religija
Drugi period op{te crkvene istorije po~iwe 323. godine kada je car Kon-
stantin proglasio hri{}anstvo za dr`avnu religiju u celoj Rimskoj imperi-
ji, nakon {to se 313. sam preobratio u hri{}anina, s tim {to se krstio tek
337. godine. Wegovi naslednici su zabranili politeisti~ke religije, mada je
361. godine car Julijan Otpadnik poku{ao da ih obnovi, ali je posle dve godi-
ne ubijen. Rimska dr`ava je preuzela potpunu brigu za daqi razvoj crkve, a epi-
skopima je poverila i sudske nadle`nosti. Sve{teni~ki stale` je u`ivao mno-
ge privilegije, ali su vladari dominirali nad crkvom u celini i postavili
se kao weni glavni poglavari. U ~etvrtom veku po~iwe naglo da se razvija mo-
na{tvo na temequ prvobitnog pustiwa{tva i asketizma. Neki od mona{kih
redova uskoro su se pretvarali u specifi~ne sekte izopa~avaju}i prvobitni
smisao samog pokreta, dok su fanatizam, s jedne, i iskazivawe politi~kih am-
bicija, s druge strane, postali uobi~ajene pojave. Pod uticajem mona{tva ve}
u petom veku i{~eznu}e o`eweni episkopi, s tim {to je na zapadu celibat po-
stao obavezan za sve sve{tenike. Postepeno je ograni~avano u~e{}e naroda
u izboru episkopa, pa }e to ubudu}e biti iskqu~ivo sfera odmeravawa snage
i uticaja vladara i najvi{e sve{teni~ke hijerarhije.
Od ~etvrtog do {estog veka odr`ano je pet vaseqenskih sabora koji su oku-
pili skoro sve hri{}anske episkope, a wih su redovno sazivali rimski care-
vi. “Uzalud se trude rimski katolici da doka`u, da je u sazivawu svih tih sa-
bora sudelovao i rimski episkop, iako je uglavnom istina, da su carevi vase-
qenske sabore sazivali u sporazumu sa najodli~nijim episkopima, me|u koje
su pre svega spadali rimski.” (str. 496.) Vaseqenski sabori su usvojili oko sto-
tinu op{teobaveznih crkvenih kanona. Prvi je sabor sazvao car Konstantin
Veliki u Nikeji u Vitiniji 325. godine, drugi Teodosije I u Carigradu 381. go-
dine, tre}i Teodosije II u Efesu 431. godine, ~etvrti Marcijan u Halkidonu
451. godine i peti Justinijan I u Carigradu 553. godine. Na ~etiri sabora su
225
u~estvovali skoro svi episkopi, dok su na drugim bili samo isto~norimski,
ali su zapadnorimski naknadno sve wegove odluke prihvatali pa se zato i on
smatra vaseqenskim. “Ni na jednom od tih pet vaseqenskih sabora nije prisu-
stvovao rimski episkop, nego je na I, III i IV bio zastupqen preko svojih iza-
slanika, a na II i V nije bio ni zastupqen. Rim je zakqu~ke ova dva posledwa
sabora tek naknadno primio i odobrio, a osobito zakqu~ke V vaseqenskog sa-
bora ne bez opirawa... Predsedavali su na svim tim saborima za vreme pretre-
sawa unutra{wih stvari crkve ili jedan ili vi{e wih od najuglednijih epi-
skopa, ponekad i izaslanici rimskog episkopa, kao prvog u Rimskoj Imperi-
ji, {to nije bilo uvek, dok rimski bogoslovi ve}inom ho}e da doka`u da su rim-
ski izaslanici predsedavali na svima saborima na kojima su prisustvovali.
Isto tako je tendenciozno kad rimski bogoslovi dokazuju da su zakqu~ci tih
sabora dobili vaseqenski zna~aj tek kad ih je i Rim potvrdio; naprotiv zakqu~-
cima tih sabora obi~no su samo carevi svojom potvrdom davali i mo} dr`av-
nih zakona.” (str. 496-497.)
Pored ovih vaseqenskih, sazivan je i veliki broj partikularnih sinoda, od-
nosno koncila ili sabora, ali su s nekih od wih tako|e op{teprihva}eni usvo-
jeni kanoni. Daqe je razvijen mitropolitanski sistem, tako da je svaka provin-
cija carstva imala svog mitropolita, ukupno 120, koji su stajali na ~elu epi-
skopa u svojoj provinciji. Vrhovni mitropoliti su nosili titulu primasa te-
ritorije nad kojom su vr{ili nadle`nost. Uskoro su na Istoku vrhovni mitro-
politi prozvani patrijarsima, i samo je petorici to zvawe priznato, rimskom,
aleksandrijskom, antiohijskom, carigradskom i jerusalimskom mitropolitu.
Ostali su imali naziv egzarha na Istoku ili primasa na Zapadu. Svi vrhovni
mitropoliti, odnosno patrijarsi i egzarsi nazivani su arhiepiskopima. Na Za-
padu su kasnije sve episkopije nazvane dijecezama i mitropoliti arhiepisko-
pima, a neki su privremeno imali i naziv patrijarha, poput akvilejskog, odno-
sno, posle promene sedi{ta, mleta~kog. Na Istoku su episkopije prozvane epar-
hijama. Mitropoliti su sazivali i predsedavali sinodima, a saborske odluke
su bile obavezne za sve ~lanove. Svi vrhovni mitropoliti su bili me|usobno
izjedna~eni u pravima. Postepeno je na Zapadu, usled mo}i Rima i ~este nemo-
}i provincije da se odupru varvarskim najezdama, sve vi{e rimski patrijarh,
odnosno papa, kako je uobi~ajeno nazivan, priznavan za vrhovnog mitropolita,
a episkopi su smatrani wegovim vikarima. Na wega se vremenom ugledao i ca-
rigradski patrijarh, kao drugi u po~asnom rangirawu, {to mu je ~etvrti vase-
qenski sabor potvrdio. Pored pet patrijar{ija, zadr`ao se jo{ poprili~an
broj samostalnih crkava nad kojima se nije protezala nadle`nost nijednog pa-
trijarha, nego su imale status autokefalnih. Tako su, na primer, jermenska, per-
sijska i gruzijska crkva imale svoje katolikose kao vrhovne mitropolite.
Rimskoj crkvi su op{te zapadne politi~ke prilike, veliko materijalno
bogatstvo, centralni imperijalni geografski polo`aj pribavili ogromnu mo},
koju je ona u petom veku materijalizovala postavqaju}i se su{tinski svojim
autoritetom iznad careva Zapadnog carstva. Zbog velikog ugleda rimskog bi-
skupa su ~esto pozivali da se ume{a i u velike isto~wa~ke crkvene sporove,
pa ~ak i da wegova re~ i autoritet odnesu prevagu u najdelikatnijim teolo{kim
pitawima i nedoumicama. Rimski episkopi su se vremenom toliko osilili da
su od petog veka zahtevali da im se prizna jurisdikcioni primat nad svim osta-
226
lim hri{}anskim crkvama, ne zadovoqavaju}i se vi{e samo po~asnim, koji im
niko nije sporio. To je dovelo do {est velikih sporova i unutarcrkvenih su-
koba i to tri jurisdikciona na ilirskim, afri~kim i galijskim prostorima,
kao i tri s carigradskim patrijarhom zbog patrijar{ijskog ranga, jurisdik-
cionog primata i ikumenskog naslova. Posebno su ambicije rimskih crkvenih
poglavara pothrawivali zba~eni isto~ni episkopi, koji su se obra}ali za po-
mo} i pri tome nisu birali na koji }e se na~in poniziti da bi sopstveni ciq
realizovali. “Glavna smetwa rimskim suprematskim te`wama prema Istoku
be{e rival Rimu, Novi Rim ili Carigrad. Zato se iz Rima svakom prilikom
napadalo na carigradskog episkopa; rimski episkop je jako nastojavao da svo-
ga isto~nog rivala u~ini bezopasnim. Ovaj, naime, be{e opasan, jer je Cari-
grad postao novom prestonicom carstva, a tamo{wi episkop ne samo da je po-
stao arhiepiskopom ili patrijarhom, nego je dobio i rang odmah posle rimskog
episkopa. Rim se mogao {ta vi{e bojati da }e se jednom re}i, Carigrad je pr-
va prestonica, a Rim druga, i prema tome carigradski episkop je po rangu pr-
vi, a rimski je na drugom mestu. Rimski episkop se zato od po~etka branio pro-
tiv napredovawa ugleda carigradskog episkopa, i jako je ~uvao od wega naro-
~ito isto~noilirsku crkvu, koju je rimski episkop rano pod~inio sebi i za ko-
ju se osobito od 379. godine, tj. od kad je Isto~ni Ilirik politi~ki pripao
Istoku, bojao da }e je izgubiti u korist carigradskog episkopa.” (str. 524.)
Rimski biskupi se nisu ustru~avali ni od otvorenog falsifikovawa ka-
nona Nikejskog vaseqenskog sabora da bi tako ve{ta~ki pribavili argumen-
taciju za svoje prohteve. Me|utim, “carigradski carevi izjavqivahu ponekad,
kada im rimska crkva za wihove politi~ke svrhe nije bila potrebna, da cari-
gradskoj crkvi pripada prvi rang, a kad rimsku crkvu htedo{e opet ubla`i-
ti, dodavahu: posle rimske crkve.” (str. 525-562.) Povodom takozvanog Akaki-
jevskog spora u slu~aju izmirewa jereti~kih egipatskih monofizita sa crkvom
do{lo je i do otvorenog raskola izme|u Rima i Carigrada, koji je trajao od 484.
do 519. godine. Rim je poslao 60.000 vojnika u Carigrad da bi iznudio prihva-
tawe sopstvenih zahteva, ali su mu rezultati bili kratkotrajni. Isto~na cr-
kva je uskoro uzvratila udarac kada je 588. godine sabor u Carigradu progla-
sio patrijarha Jovana IV Posnika za vaseqenskog ili ikumenskog. Sam naziv
je tako|e ~isto po~asni, “ali u Rimu se to druk~e shvatilo, tim pre {to je Jo-
van Posnik ba{ predsedavao sinodu, koji je imao suditi jednom patrijarhu (an-
tiohijskom Grigoriju – prim. V.[.), u ~emu se gledalo stavqawe carigradskog
episkopa u posed jurisdikcionog primata nad celom crkvom, a na {tetu rim-
skog episkopa, koji je takav primat prisvajao sebi!” (str. 530.) Rimski episkop
Grgur Veliki je taj naziv carigradskog patrijarha proglasio |avolskim i blas-
femi~nim. Uprkos tome, carigradski patrijarsi se od tada pa sve do danas na-
zivaju vaseqenskim, {to zna~i sveop{tim ili univerzalnim.
U ovom periodu crkvene istorije obnavqala su se neka stara i pojavqi-
vala nova jereti~ka u~ewa. Afri~ki donatisti~ki raskol je izbio po ~isto
personalnim pitawima episkopskog izbora, ali je eskalirao u vi{egodi{we
krvave sukobe. Mnogo ve}e probleme je isto, u ~etvrtom veku, izazvao arijani-
zam ~iji su sledbenici negirali Hristovu bo`ansku prirodu, pa je to bio po-
vod za sazivawe Nikejskog sabora. Arijevska jeres se razgranala u vi{e vari-
janti, od kojih su najuticajnije izazvale takozvani rimski, antiohijski i lu-
227
ciferovski raskol, a kasnije apolinarovski, makedonijevski i priscilijan-
ski. Sledile su neke racionalisti~ke i fanatizovane sekte, da bi se u punoj
snazi pojavilo monofizitstvo kao u~ewe o jedinstvenoj Hristovoj prirodi, na-
suprot tradicionalnom hri{}anskom u~ewu o dvostrukoj, qudskoj i bo`anskoj.
Monofiziti su u jednom periodu ovladali aleksandrijskom, antiohijskom i je-
rusalimskom patrijar{ijom, a ostali su trajna orijentacija koptske, etiopske,
mesopotamske (jakoviti) i jermenske crkve.
g) Novi monoteisti~ki faktor islama
i daqa pometwa u hri{}anskoj crkvi
Popovi} tre}i period op{te crkvene istorije ome|uje od pojave islama
622. godine do definitivnog hri{}anskog raskola 1054. Islam je ve} u sedmom
veku ovladao Persijom, Bliskim Istokom i Severnom Afrikom uti~u}i da
se tamo hri{}anstvo svede na sekundarnu religiju, a uskoro je ugrozio i Evro-
pu nadirawem prema Carigradu i prodirawem u [paniju. Zapadno rimsko car-
stvo se raspalo. Do{lo je do naglog uspona frana~ke dr`ave, ali i do wenog
raspada, {to je uslovilo pojavu ve}eg broja samostalnih dr`ava. Krunisawe Kar-
la Velikog 800. godine rimskom carskom krunom uvelo je u opticaj praksu da
rimski papa dodequje vladarske krune i da je on superioran nad svetovnom vla-
{}u. Isto~nom Evropom ovladali su Sloveni i po~eli da formiraju svoje dr-
`ave. Na Balkanu je uspostavqeno bugarsko, a zatim i srpsko carstvo. Hri{}an-
ska crkva je u ovom periodu temeqito potisnuta s ju`nih predela Meditera-
na, ali se ubrzano {irila na zapadu, severu i istoku hristijanizuju}i Germa-
ne i Slovene. U organizacionom pogledu do{lo je do postepenog napu{tawa
sinodalnog sistema i principa sabornosti u prilog ja~awa isto~nog patrijar-
{ijskog sistema i zapadnog papizma.
U Carigradu je imperator Konstantin Bradati 680. godine sazvao [esti
vaseqenski sabor povodom re{avawa monotelitskog spora po pitawu jedinstva
Hristove voqe, koji je nastao iz poku{aja izmirewa sa monofizitima. Car Ju-
stinijan II Beznosni sazvao je Sedmi vaseqenski sabor 692. godine, koji je usvo-
jio 102 kanona. Zapadna crkva je prvo ove kanone odbacila, potom ograni~eno
priznala, pa opet odbacila, naknadno je ovom saboru osporen vaseqenski karak-
ter. Narednih decenija Rim je ipak priznao ovaj sabor kao nastavak {estog. Ca-
rica Irina sa maloletnim sinom Konstantinom V sazvala je u Nikeji 787. go-
dine Sedmi vaseqenski sabor, koji je presudio po pitawu uzavrelog spora o iko-
nama i doneo 22 kanona. Osmi vaseqenski sabor sazvao je car Mihailo III 861.
godine u Carigradu da bi se na wemu razre{io spor oko patrijar{ijskog pre-
stola izme|u smewenog patrijarha Igwatija i novog patrijarha Fotija. Iako
su rimski izaslanici na ovom saboru u~estvovali, naknadno su mu porekli va-
seqenski karakter. Car Vasilije Makedonac 869. godine, u dogovoru sa rimskim
biskupom, saziva Osmi vaseqenski sabor koji je po~eo rad sa svega 12 episko-
pa, da bi se do posledwe sednice prikupilo 102. Doneto je 27 kanona i priznat
rimski jurisdikcioni primat. Me|utim, isti car je 879. godine ponovo sazvao
Osmi vaseqenski sabor a 383 episkopa, ukqu~uju}i papske izaslanike, kojim je
prethodni sabor anuliran i usvojena tri kanona, “od kojih je jedan ne diraju}i
u po~asni primat rimske stolice proklamirao jurisdikcionu ravnopravnost
228
carigradskog prestola sa rimskim.” (str. 729.) Rimska crkva je prvobitno ovaj
sabor priznala, ali se posle dve godine predomislila i priznawe opovrgla i
proglasila anulirani sabor iz 869. godine jedinim vaqanim. Tako isto~waci
i danas Osmim vaseqenskim saborom smatraju sabor iz 879. godine, a zapadwa-
ci sabor iz 869. godine. Tako Deveti vaseqenski sabor vi{e nikada nije mogao
biti sazvan. Posle raskola, i isto~na i zapadna crkva sazivale su sabore, koje
su nazivale vaseqenskim, jedna drugu ignori{u}i.
U zapadnom krilu hri{}anstva papa je dominirao nad svetovnim vlada-
rima, dok je u isto~nom car pokazivao sve ve}u samovoqu nad despotski pot-
~iwenom crkvom. U ovom periodu, Bugari, koji su 864. primili hri{}anstvo,
prvobitno su se opredelili za rimske episkope, ali se wihov vladar Boris 869.
predomislio, pa je proterao latinske arhijereje i bugarsku crkvu pot~inio
carigradskom patrijarhu, koji ih je prvobitno i osnovao. Borisov sin Simeon
je, 893. godine, prihvatio kraqevsku krunu od rimskog pape i bugarsku crkvu
opet usmerio na zapadnu stranu. Me|utim, Simeonov sin Petar 932. godine opet
se preorijentisao, odrekao veza sa papom, pa je carigradski patrijarh priznao
bugarskog arhiepiskopa i crkvenu autokefalnost. U ovom periodu obnovqe-
na je autokefalnost gruzijske i kiparske crkve na nivou arhiepiskopije.
U Zapadnoj Evropi postepeno su se skoro sve episkopije pot~inile rim-
skom papi, a papa je neprekidno nastojao da postigne prevlast nad isto~nim
patrijarsima. “Budu}i da su rimski episkopi kao vrhovne crkvene poglavice
celog Zapada imali uticaja i na svetovne vlade, nastala je teorija da je Bog ra-
di vladawa svetom ustanovio dve vlasti, ili slikovito, dva ma~a, duhovni i sve-
tovni ma~, i da je jedan predao papi, a drugi vladarima, ali i svetovni ma~ vla-
darima osve}uje i pripasuje papa, i dat je radi pomo}i duhovnom ma~u – teori-
ja, koju su postavili rimski bogoslovi, i zatim kroz ceo sredwi vek branili.
Ali {to je rimskoj stolici u ovom periodu osobito veliku va`nost dalo u cr-
kvenim i svetovnim stvarima, behu dve okolnosti iz prve polovine ovoga pe-
rioda, prvo intimna alijansa rimske stolice sa mo}nom frana~kom dinasti-
jom Karolinga, a drugo zbirka la`nih dokumenata u korist papskih jurisdik-
cionih zahteva, zbirka takozvanih Pseudoisidorovih dekretalija, koja je u to
doba po~ela kolati.” (str. 737.) Pipin Mali, osniva~ karolin{ke dinastije,
odan papi {to mu je omogu}io da se sa crkvenog aspekta legalno do~epa pre-
stola, posle proterivawa Langobarda koji su potisnuli Grke s velikih delo-
va italijanske teritorije, oslobo|ene posede poverio je direktno papi na upra-
vqawe, {to }e predstavqati za~etak papske dr`ave.
Falsifikator Pseudoisidorovih dekretalija la`no je dokazivao da je od
po~etka hri{}anstva rimski episkop imao vrhovnu crkvenu zakonodavnu i sud-
sku vlast, da je presu|ivao u svim episkopskim procesima, da su sve{tenici van
nadle`nosti svetovne vlasti itd. Vekovima je ovaj falsifikat nametan kao auten-
ti~ni dokument, pogotovo u procesu ograni~avawa mitropolitanske vlasti i
direktnom podvo|ewu zapadnih episkopa pod vlast rimskog pape, sve dok u XVI
i XVIIveku protestantski teolozi nisu ubedqivo dokazali da je zaista re~ o fal-
sifikatu. “Rimski bogoslovi i kanoni~ari su isprva poku{avali da brane auten-
ti~nost poturenih dekretalija, ali je falsifikacija tako neosporno dokaza-
na, da su kasnije prestali s time, i zadovoqili su se time da ka`u kako namera
falsifikatora nije bila r|ava, kako rimski episkop time nije ni{ta dobio,
229
jer je on tada ve} imao ono {to mu la`ne dekretalije pripisivahu. Mo`da je uglav-
nom istina, da je on tu vlast ve} imao, ali je falsifikacija ipak mnogo dopri-
nela da se ta vlast utvrdi, jer je davala toj vlasti mnogo starije poreklo, i tvr-
dila je da je papska praksa u pogledu vlasti ve} od prvih po~etaka bila takva, te
je kakav prigovor protiv te vlasti time apriori presecan.” (str. 741.)
d) Vreme rimske crkvene pornokratije
Ovaj falsifikat je poslu`io kao crkvenopravno upori{te papi Nikoli
Ida lotarin{kom kraqu Lotaru IIzapreti ekskomunikacijom, wemu odane epi-
skope zbaci, te slomi otpor rajnskog mitropolita Hinkmara, a poku{ao je da
presu|uje u sporu dva carigradska patrijarha, Igwatija i Fotija, {to je ubrza-
lo raskol. Me|utim, krajem IX veka dolazi do velikog pada papskog autorite-
ta, jer su se rimski plemi}i nadmetali oko svetovne vlasti i kako je koja stra-
na nadja~avala, tako je na papski tron dovodila svog pouzdanog ~oveka, bez ob-
zira da li je on imao stvarnih zasluga ili sposobnosti. Papa Jovan VIII je 882.
godine ubijen. Me|utim, najgore stvari su tek sledile. “Papa Stefan VIIje 896.
izvadio iz groba svog prethodnika Formoza (891-896), da ga stavi pred svoj sud,
osudi i gadno zlostavqa, a samog Stefana VII je 897. godine protivni~ka stran-
ka udavila. No, najgore je stajalo sa dostojanstvom i ugledom rimske stolice u
H stole}u, koje se u zapadnoj crkvenoj istoriji uop}e naziva mra~nim stole}em.
U prvoj polovini toga stole}a vladale su u Rimu razbludne `ene iz jedne tamo-
{we plemi}ke porodice Teodore (isprva `ena rimskog senatora Teofilakta,
kasnije `ena ili milosnica toskanskog markijana Adalberta) i wezine k}eri
Teodore i Marocije (Marija). Ove veli~anstveno lepe, lukave i smele Rimqan-
ke, da ka`emo sa crkvenim istorikom Hozeom, stavi{e vlastoqubqe i blud jed-
no drugom u slu`bu, tako da je neizvesno {ta im je od ovoga bilo glavnije, te i
papsku stolicu kroz polovinu stole}a popuwavahu svojim milosnicima, sino-
vima i unu~adima. Godine 904. bila je Marocija te sre}e, da svoga milosnika Ser-
gija III (904-911) podigne na papski presto. Ali, 914. do|e red na Teodoru, i ovoj
po|e za rukom da svoga milosnika arhiepiskopa ravenskog Jovana H (914-928) na-
~ini papom. Ali, Marocija dade 928. ovoga udaviti i 931. namesti na papski pre-
sto svoga sina od pape Sergija III, Jovana XI(931-936). Ona ima|a{e, me|utim, i
jednog bra~nog sina, markijana Alberiha, koji je 932. prigrabio vlast nad Ri-
mom, i do svoje smrti, 954. godine, tiranizirao svoga polubrata kao i slede}e
pape, na {ta je onda 955. do{ao wegov sin Oktavijan, dakle unuk Marocijin, de-
te od 16-18 godina, pod imenom Jovan XII na papski presto, no 963. sramno svr-
{io, jer ga na|o{e mrtva u krevetu jedne udate `ene, iz ~ega je onda nastala ka-
`a, da ga je tu |avo ugwavio. Period od 904. do 963. godine u istoriji rimske sto-
lice naziva se periodom pornokratije (vlada bludnica).” (str. 742-743.)
Tada je nema~ki kraq Oton I Veliki u{ao u Italiju i proglasio se carem
Svetog rimskog carstva nema~kog naroda. Narednih godina novi car i wego-
vi naslednici nastavi}e sukobe sa rimskim plemstvom “I pape se stavqahu ~as
na stranu careva, ~as na stranu protivnika im, zbog ~ega ih ~as ovi ~as oni zba-
civahu i name{tahu.” (str. 743.) Do kratkog predaha do{lo je u vreme pape Nem-
ca Grgura V i Francuza Silvestera II izme|u 996. i 1003. godine. “Ali posle
toga po~e{e opet prvo rimski strana~ki poglavar Krescencije II, sin Krescen-
230
cija I, koga je Oton III 997. pogubio, i unuk pape Jovana H (914-928) i Teodore,
zatim po~ev od 1012. stranka tiskulanskih grofova popuwavati rimski pre-
sto svojim qudima. Me|u ovima najvi{e je sramotio papski presto Benedikt
IX (1033-1046), koga je jo{ kao dete od 12 godina digla na papski presto stran-
ka wegovog oca, toskanskoga grofa Alberiha, potomka Marocijina. Odliko-
vao se svima mogu}im lakomislenostima, be{e frivolan i pun poroka, nosio
se i idejom da se o`eni, prodao je svoje dostojanstvo 1045. godine arhi|akonu
Jovanu Gracijanu, koji je kao Grgur VI stupio na presto, ali posle je opet oteo
od ovoga presto, i pona{ao se upravo balave}i. U vremenu 1045-1046. Rim je imao
odjednom ne mawe od tri pape, po{to su Rimqani ve} 1044. godine postavili
suprotpapu Silvestra III. Tada je mera bila dovr{ena, i nejaki kraq Hajnrih
III (1039-1056) do|e sa jakom vojskom u Italiju da naposletku stvori reda. Sa-
bor koji je odr`ao 1046. u sred svoje vojske u Sutrio blizu Rima, zbacio je sva
tri pape: Benedikta IX, wegovog suprotpapu Silvestra III i Grgura VI, i sada
su dolazili nema~ki episkopi jedan za drugim na papski presto.” (743-744.)
U rimskoj crkvenoj istoriji u XI i XII veku upe~atqivo mesto ima stori-
ja o dolasku jedne `ene, Jovanke, na papski presto u X veku, izme|u pape Leona
IVi Benedikta III. Storija kazuje da “papisa be{e devojka iz Majnca, koju je wen
qubavnik zaveo i odveo u Atinu, tu je stekla veliku u~enost, te je do{la u Rim
u mu{kom odelu pa tobo` kao mu{ko postala klirikom i naposletku zadobi-
la papski presto; pod imenom Johanes Anglikus VIII vladala je dve i po godi-
ne, kad za vreme jedne procesije sna|o{e je poro|ajne muke, rodi dete i umre. U
XIII stole}u ka`a se mogla ~itati ve} po hronikama, i kasnije i same pape ve-
rovahu u wu. Jovan HH (1276-1277) nazvao se stoga, kao {to se pri~a, Jovanom XXI,
te je papisa tako dobila svoje mesto u redu Petrovih naslednika.” (str. 745.)
Insistirawe rimskih episkopa da im se prizna status najvi{ih zakono-
davaca, u~iteqa i sudija u ukupnoj hri{}anskoj crkvi trajalo je vekovima, ali
od spora oko zbacivawa carigradskog patrijarha Igwatija, pa narednih sko-
ro dvesta godina, neprekidno se napredovalo ka definitivnom raskolu. Ras-
kol }e olak{ati i tragi~no slabqewe carigradske patrijar{ije zbog impe-
ratorskog despotizma i brutalnosti u jednovekovnom sporewu po pitawu cr-
kvenih ikona. Ubrzavan je i daqim napretkom italijansko-gr~ke me|unacio-
nalne netrpeqivosti ili bar surevwivosti. Vremenom je dolazilo i do dife-
rencirawa u teolo{kom u~ewu, verskom kultu i crkvenoj disciplini. Zapad-
waci su insistirali da Sveti Duh proisti~e i iz Oca i iz Sina, dok su isto~-
waci smatrali da poti~e samo od Boga Oca. Rimska crkva je 50 apostolskih ka-
nona smatrala za op{teobavezne, dok je isto~na priznavala 85. U vreme spo-
rewa oko hristijanizacije Bugarske, 866. godine, patrijarh Fotije je formu-
lisao pet osnovnih zamerki latinskoj crkvenoj hijerarhiji: “1) {to poste su-
botom, 2) {to prvu nedequ ~etrdesetnice dele od ostalog posta, jer u woj jo{
jedu mleka, sira itd. i odaju se jo{ i drugim u`ivawima, ~ime se svakako mi-
sli i kudi po~etak zapadne ~etrdesetnice u sredu, a ne ve} u ponedeqak, 3) {to
preziru i odbacuju isto~ne sve{tenike, koji `ive u zakonitom braku, dok wi-
hovi sve{tenici `ive u konkubinatu i bludu, 4) {to ne priznaju miropoma-
zawe, koje daju prezviteri, i {to je najgore, 5) {to falsificiraju Simbol la-
`nim interpretacijama i u~e da Sveti Duh ishodi ne samo od Oca, nego i od
Sina, dakle od dva principa.” (str. 781.) Carigradski sabor 867. godine doneo
231
je odluku o zbacivawu i ekskomunicirawu rimskog pape Nikole I. Car Miha-
ilo je tu odluku poslao zapadnom caru Ludvigu II da je izvr{i, ali je papa um-
ro pre nego je stigla presuda.
Stvar se daqe komplikovala kada je Vasilije Makedonac 867. godine ubio
cara Mihaila IIIi do~epao se prestola, ali patrijarh Fotije nije hteo da ga pri-
~esti dok se ne pokaje. Vasilije je svrgao Fotija i na patrijar{ijski tron vra-
tio Igwatija, tra`e}i u tome podr{ku rimskog pape, {to je papa jedva do~ekao.
Gr~ki episkopi su do kraja poni`eni, ali ubrzo su se pribrali i sukob sa rim-
skim episkopom je nastavqen. Carigradski patrijarh Nikola Mistik 906. go-
dine o{tro se suprotstavio sklapawu ~etvrtog braka cara Lava VI Filozofa,
ali ga car zbaci uz podr{ku pornokratskog pape Sergeja III ~iji su izaslanici
proglasili carev ~etvrti brak va`e}im. Me|utim, u Carigradu je buknulo ne-
zadovoqstvo i crkveni razdor je nastupio, pa novog patrijarha Jeftimija ma-
lo je ko priznavao. Na samrtnoj posteqi 912. car se pokajao i vratio Nikolu Mi-
stika za patrijarha. U Carigradu je 920. godine odr`an poseban sabor koji je ~e-
tvrti brak proglasio nedozvoqenim, pa je na osnovu toga do{lo do tetragamij-
skog spora sa zapadnom crkvom. Animozitet }e se produbiti kada je suvladar Kon-
stantina Porfirogenita, Roman I, dobio podr{ku pape Jovana XI da zbaci le-
galnog patrijarha Trifona i na tron dovede svog {esnaestogodi{weg sina Te-
ofilakta, koji }e se svojim raskala{nim `ivotom poistovetiti sa rimskim pa-
pama iz perioda pornokratije. Iako je bilo nekoliko poku{aja mirewa, sukob
se daqe rasplamsavao sa potezawem sve te`e argumentacije. Konstantin IXMo-
naman je poku{ao da izmiri carigradskog patrijarha i rimskog papu, pa je 1054.
godine pozvao papske izaslanike u Carigrad, ali oni do|o{e puni srybe i be-
sa optu`uju}i isto~wake za sekta{tvo i 16. jula napravi{e incident u crkvi
Svete Sofije bacaju}i anatemu na patrijarha Mihaila Kirularija i `urno na-
pusti{e Carigrad. Odmah sazvani sabor u Carigradu odlu~i da se anatema ba-
ci na one koji je izreko{e. Raskol je bio do kraja produbqen i nepremostiv.
|) Veliki hri{}anski raskol
^etvrti period op{te crkvene istorije, po Popovi}evoj periodizaciji,
traje od velikog raskola do pada Carigrada, 1453. godine. Isto~noj crkvi u ovom
periodu najzna~ajniji uspeh predstavqala je hristijanizacija Rusije, ali je tr-
pela sna`ne udarce od Turaka i Mongola. Latinska crkva je tada bila u punoj
ekspanziji. Papa Urban II pozvao je hri{}ane na krsta{ki rat radi osloba|a-
wa Hristovog groba od islamskih Saracena i za uzvrat obe}avao indulgenciju
od svih greha u~esnicima pohoda. Propaganda rimokatoli~kih sve{tenika bi-
la je veoma uspe{na, pa je u periodu od dvesta godina pokrenuto ukupno sedam
krsta{kih ratova. Prvi krsta{ki rat po~eo je 1096. godine i 1099. doveo do oslo-
ba|awa Jerusalima i formirawa hri{}anske kraqevine, koja je trajala do 1187.
Ponovo je Jerusalim oslobo|en 1229. i zadr`an do 1244. Ipak, 1291. zapadni hri-
{}ani su izgubili sve osvojene teritorije i to je ozna~ilo kraj krsta{kih ra-
tova. Me|utim, uzavreli ratoborni hri{}anski duh pove}ao je politi~ku mo}
rimskih papa. Ipak je “uspela rimska crkva da se prilikom krsta{kih ratova
ra{iri na ra~un pravoslavne isto~ne crkve. Krsta{i do|o{e ve} s tim ube-
|ewem u zemqe isto~nih hri{}ana, da su isto~ni hri{}ani {izmatici i jere-
232
tici, koje treba ili preobratiti ili istrebiti, i letopisci krsta{ki hlad-
nokrvno pri~aju kako su krsta{i spaqivali neke hri{}anske gradove, jer su
im stanovnici bili uporni ’jeretici’. Gde su krsta{i zavladali, tu je etabli-
rana latinska crkva, a isto~na po mogu}nosti potisnuta. Kad su krsta{i zavla-
dali u Antiohiji i Jerusalimu, odmah je u svakom od tih gradova podignuta la-
tinska patrijar{ija, a gr~ki patrijarh je potisnut; isto tako postavqeni su la-
tinski arhiepiskopi i episkopi, a gr~ki su proterani; to se desilo i sa sve{te-
nicima, gde je god bilo mogu}e, a gde to nije bilo mogu}e, isto~ni su sve{teni-
ci bar pot~iweni latinskim episkopima, `estoko su ka`wavani oni koji se
ne htedo{e pokoriti latinskim duhovnim stare{inama. Tako je 1225. godine
na ostrvu Kipru spaqeno 13 gr~kih monaha, jer se opirahu da priznadu latin-
skog arhiepiskopa i da mu se pokore.” (II deo, str. 24-25.)
^ak je ~etvrti krsta{ki pohod 1204. godine preusmeren na Carigrad, ko-
ji je osvojen i temeqito opqa~kan, dok su car i patrijarh izbegli. Formira-
no je Latinsko carstvo sa rimokatoli~kim carem i patrijarhom. Za patrijar-
ha je postavqen Mle~anin Toma Morozini. Tek 1261. godine Vizantija je po-
vratila Carigrad. “Dodu{e posle restitucije gr~kog carstva u Carigradu, i
posle svr{etka krsta{kih ratova latinska se jerarhija nije mogla odr`ati
u Carigradu, Jerusalimu i Antiohiji; morala se vratiti na Zapad; ali rimska
stolica nije prestajala smatrati, da latinska crkva na Istoku de jure posto-
ji i nije prestala posve}ivati za wu patrijarhe, arhiepiskope i episkope, ko-
ji su, razume se, morali ostajati na Zapadu, jer na Istoku ne ima|ahu mesta ni-
ti poqa za rad.” (str. 25.) Rimska crkva je tako negovala brojnu kategoriju vi-
sokih sve{tenih ~inova ~iji su se nosioci zvali “patrijarsi, arhiepiskopi
i episkopi u predelima neznabo`aca, jeretika i {izmatika, drugim re~ima:
patrijarsi, arhiepiskopi i episkopi u neprijateqskoj zemqi, ili titularni
patrijarsi, titularni arhiepiskopi i titularni episkopi; ovih dana ima: 3 pa-
trijarha, oko 80 arhiepiskopa i oko 350 episkopa; po statusu od 1908. godine
456 episkopa svih rangova.” (str. 25.)
Ogwem i ma~em Rimska crkva je {irila hri{}anstvo u Severnoj i Sred-
woj Evropi i neprekidno je nastojala da preotme teritorije u nadle`nosti Ca-
rigradske patrijar{ije. Poku{avala je pod svoju kontrolu podvesti srpsku i
bugarsku crkvu i u tom ~ak privremeno uspevala. U prvoj polovini XIIIveka gr~-
ki patrijarh, ~ije je sedi{te zbog krsta{kih osvajawa bilo u Nikeji, priznao
je Rumunsko-bugarsko carstvo i wegovom arhiepiskopu titulu patrijarha, a stal-
no sedi{te novoosnovane patrijar{ije bilo je u Trnovu, a crkveni jezik bugar-
sko-slovenski, jer je bugarski element u toj dr`avi bio dominantniji. Kada je
Du{an podigao Srpsku arhiepiskopiju na stepen patrijar{ije, dobio je sagla-
snost bugarskog patrijarha i ohridskog arhiepiskopa, ali je carigradski patri-
jarh uzvratio anatemom, koja je kasnije skinuta i patrijar{ija priznata. Prva
ruska crkva predstavqala je Carigradsku mitropoliju sa sedi{tem u Kijevu.
Isto~na crkva delovala je u neuporedivo te`im uslovima nego zapadna, a tur-
ska najezda }e potpuno poremetiti wenu organizacionu strukturu.
Zapadna crkva se prili~no regenerisala uz direktnu intervenciju nema~-
kih vladara. Papizam je povratio silu i vlast, otarasio se premo}i italijan-
skih plemi}a i po sinodalnom dekretu iz 1059. godine papu bira iskqu~ivo ko-
legijum kardinala, savetnika papskih koji ~ine konzistorijum, ali je izbor za-
233
visio od potvrde nema~kog cara, bar izvesno vreme. Papa Grgur VII, koji je ne-
milosrdno proveo princip celibata i kler oslobodio bilo kakvog lai~kog me-
{awa u izbor episkopa i manastirskih opata, otvoreno je izrazio nameru “da
od celog hri{}anskog sveta stvori jednu teokratsku univerzalnu monarhiju sa
papom, kao namesnikom Bo`jim, na ~elu, da on kao namesnik Bo`ji bude nad vla-
darima i narodima, i da svojom duhovnom vla{}u sprovodi u wih zakone bo`an-
skog prava.” (str. 70.) Neki feudalni gospodari su mu se uskoro pot~inili i
priznali ga kao lenskog gospodara, a Popovi} navodi kako je “kraq Hrvatske
i Dalmacije Dimitrije Zvonimir pot~inio svoje kraqevstvo Grguru VII kao
leno, tako da mu je rimska stolica postala lenskim gospodarem” (str. 71.) i to
1076. godine. Sukobio se papa odmah sa nema~kim carem Hajnrikom IV, uzajam-
no su se zbacivali i prokliwali, dok car nije proizveo kontrapapu Klimen-
ta III, u{ao u Rim, odakle su ga Normani proterali. Proteruju}i nema~kog ca-
ra Normani su opqa~kali Rim, pa su ih ogor~eni gra|ani proterali zajedno
sa Grgurom koji ih je pozvao u pomo}. Grgurovi naslednici su u nadmetawu sa
evropskim feudalnim gospodarima ipak uspeli da svetovnim gospodarima odu-
zmu pravo investiture visokih crkvenih dostojanstvenika.
e) Veliki zlo~in krsta{kih ratova
podsti~e unijatske ambicije rimskih papa
Krsta{ki ratovi su omogu}ili papama da se postave kao vrhovni svetov-
ni gospodari zapadnih hri{}anskih dr`ava propisuju}i ~ak i obavezu wiho-
vim vladarima da rimskog biskupa qube u nogu. Put ka uspostavqawu potpune
teokratije i univerzalne papske monarhije bio je otvoren, pa su pape po~ele da
vode i ratove protiv nepokornih vladara. Upravo kad su pape posle dugogodi-
{wih borbi savladali nema~ke careve, Bonifacije VIII se 1295. godine suko-
bio sa francuskim kraqem Filipom IV Lepim. U papskoj buli iz 1302. godine
Bonifacije VIII isti~e da “svaki ko ho}e da postigne bla`enstvo, mora vero-
vati da je papa dobio od Boga puno}u vlasti nad svakom kreaturom i da je bog dao
crkvi dva ma~a, i to duhovni ma~, koji nosi sam papa i svetovni ma~, koji mo`e
davati i oduzimati svetovnim vladarima papa.” (str. 77.) Ali, kraq na to papu
proglasi velikim ludakom i slede}e godine posla vojsku koja uhvati Bonifa-
cija i izlo`i ga te{koj poruzi i maltretirawu da je umro ne mogav{i podne-
ti poni`ewe. Slede}i papa je bio Francuz Kliment V, a kraq mu nije dozvo-
qavao da napusti Francusku, pa mu je 1309. godine kao sedi{te odre|en Aviwon,
koji je to bio narednih sedamdeset godina. Uz to je Filip Lepi uni{tio i vi-
tezove templare, koji su se na francuskoj teritoriji na{li nakon {to su prog-
nani iz zemaqa pod turskom okupacijom. Zapadna crkva je u ovom vremenu pot-
puno instrumentalizovana za sprovo|ewe francuske dr`avne politike.
Papsku stolicu je tek Grgur XI uspeo da vrati u Rim 1377. godine, da bi od-
mah potom umro. Novi papa Urban VI potisnuo je francuske kardinale koji su
bili u ve}ini. Nezadovoqni, odlu~i{e da izaberu novog papu Klimenta VII
i s wim 1379. godine odo{e u Aviwon, {to je dovelo do velikog zapadnog pap-
skog raskola koji je trajao do 1417. godine. Svaki je papa imao svoje pristali-
ce i naslednike. U Pizi je 1409. zabele`en poku{aj prevazila`ewe raskola
234
zbacivawem obojice papa i izborom novog u liku Aleksandra V i wegovog na-
slednika Jovana XXIII. Zapadna crkva je tada imala tri pape. Sazivana su dva
sabora da se taj raskol re{i, u Pizi 1409. i Konstancu 1414. godine, koji je tra-
jao ~etiri godine i na wemu su sva trojica zate~enih papa zba~eni i izabran
Martin V. Unutar crkve sve su bili otvoreniji zahtevi za reformama i ogra-
ni~ewem papske vlasti, samovoqe i privilegija. U Bazelu je 1431. godine tim
povodom po~eo rad sabora koji je papa Eugen IV nastojao izbe}i otvaraju}i di-
jalog o uniji s vizantijskim carem i carigradskim patrijarhom. Pod tim iz-
govorom proglasio je preme{tawe sabora u Feraru, {to bazelovci nisu pri-
hvatili pa ih je papa ekskomunicirao. Na to su bazelovci Eugena IV progla-
sili za {izmatika i jeretika, pa su za novog papu izabrali Feliksa V. U Ba-
zelu je Eugen sklopio uniju sa Grcima, dok se bazelovci ubrzo rasu{e. Papska
svemo} je ipak te{ko uzdrmana.
U vi{e navrata rimski episkopi su poku{avali da isto~no hri{}anstvo
podvedu pod sopstvenu vlast i nakon velikog raskola. Vizantijski carevi i pa-
trijarsi, ste{weni krajwe nepovoqnom spoqnopoliti~kom situacijom, povre-
meno su pristajali da razgovaraju na tu temu. Kada je povratio carigradsku pre-
stonicu vizantijski car Mihailo Paleolog se suo~io s nasrtqivim i agresiv-
nim planovima za obnovu Latinskog carstva. Da bi ih predupredio pristao je
nevoqno na uniju i polovinom trinaestog veka po tom pitawu pregovarao sa
trojicom papa, Urbanom IV, Klimentom IV i Grgurom H. Tome se `estoko su-
protstavilo gr~ko pravoslavno sve{tenstvo, ali je car potisnuo Josifa I i
na sabor u Lion poslao wegovog prethodnika Germana III, koji se samo tri me-
seca zadr`ao na patrijar{ijskom tronu. Godine 1274. u Lionu je progla{ena
unija, a zatim je car zbacio Josifa i postavio novog patrijarha Jovana Veka.
Me|utim, uprkos carskom nasiqu, crkveni krugovi vizantijski su u potpuno-
sti bojkotovali uniju. Po{to car nije uspeo da sprovede uniju, u {to su se uve-
rili i izaslani papski legati, papa Martin IV je 1281. godine ekskomunici-
rao Mihaila Paleologa, progla{avaju}i ga {izmatikom i varalicom.
Pregovore o uniji vodio je i vizantijski car Andronik III Mla|i, jer mu
je bila neophodna zapadwa~ka pomo} u borbi protiv Turaka, ali su pregovo-
ri propali jer je aviwonski papa Benedikt XII zahtevao apsolutno pokorava-
we. Jovan V Paleolog je 1369. godine li~no do{ao u Rim i preobratio se u ri-
mokatolika, ali je tamo uspeo samo da ogor~i sopstveni narod, tako da su mu
unijatski planovi neslavno propali. Bezuspe{no je 1418. pregovarao o uniji
i Manojlo II. Najdaqe je u unijatskom poduhvatu stigao car Jovan VII Paleo-
log. Na unijatski sabor u Ferari 1438. godine pored cara Jovana i carigrad-
skog patrijarha Josifa II, u~estvovali su velikodostojnici i izaslanici sko-
ro svih isto~nih pravoslavnih crkava. Me|utim, teolo{ke rasprave bile su
veoma dugotrajne i mu~ne, a dok su one trajale umro je patrijarh. Carev pri-
tisak je tada bio jo{ ve}i, pa su pravoslavni teolozi popu{tali pred rimo-
katoli~kim insistirawima. Po pitawu priznavawa papskog primata bilo je
najvi{e spora, o stawu velikih pretwi i podmi}ivawa; neki isto~ni episko-
pi i izaslanici pobego{e sa sabora. Dekret o uniji je progla{en 1439. godi-
ne u Firenci. Ali, odmah po povratku u Carigrad, do~ekani ogromnim narod-
nim nezadovoqstvom i besom, ve}ina crkvenih velikodostojnika izjavi da su
im potpisi na akt o uniji iznu|eni i da oni, zapravo, uniju ne prihvataju. Ru-
235
ska, rumunska i gruzijska crkva su otvoreno odbacile uniju, dok srpska crkva
na sabor nije ni slala svoje izaslanike. Car je za novog carigradskog patrijar-
ha postavio Mitrofana II, koji je smenio sve episkope protivnike unije, ali
je narod zdu{no bojkotovao sve unijatske liturgije. Jerusalimski, aleksandrij-
ski i antiohijski patrijarsi 1443. godine su se sastali u Jerusalimu, odbaci-
li uniju i proglasili zbacivawe carigradskog patrijarha Mitrofana i uni-
jatske episkope. Mitrofan je umro iste godine, a u naredne dve car nije mogao
da postavi novog patrijarha. Postavio je 1445. godine Grigorija III Mamu, ko-
ji je tako|e sprovodio uniju, ali ga 1450. zbaci{e isto~ni patrijarsi. Po{to
je u me|uvremenu car umro, wegov naslednik Konstantin XII nije bio naro~i-
to pobornik unije, ali ga je rimski episkop pritiskao da se unijatski poduhvat
nastavi. Grci su ipak ve}u averziju pokazivali prema rimskom katolicizmu ne-
go prema Turcima. Posle pada Carigrada, 1453. godine za patrijarha je izabran
Genadije, koji je bio vatreni protivnik unije, pa su rimske ambicije propale.
`) Dugi zlo~in inkvizicije
Netrpeqivost prema druga~ijem mi{qewu ili tu|oj religiji s vremena
na vreme se ispoqavala me|u svim hri{}anima. Me|utim, ono {to je u vreme
inkvizicije manifestovala Rimokatoli~ka crkva nije ni kamen na kamenu osta-
vilo od u~ewa prvobitnog hri{}anstva. Izokrenulo se u wegovu su{tinsku dok-
trinarnu suprotnost, prakti~nu negaciju i manifestaciju sile i mo}i, beskru-
puloznosti i trijumfa zla, manifestaciju Antihrista, Lucifera, Satane u li~-
nosti rimskog biskupa i realizatora wegove zlo~ina~ke voqe. Zlo je produ-
kovala beskrajna voqa za mo}, nekontrolisana vlastodr`a~ka ambicija i ap-
solutizacija crkvene dogme pretvorene u politi~ku ideologiju. Ako se pro-
tivniku ne mo`e parirati adekvatnim argumentima, mo`e kamenovawem i lo-
ma~ama. Zapadna crkva se razvila u totalitarnu naddr`avu koja beskrajnu qud-
sku pokornost proslavqa kao vrhunsku vrlinu. Onaj ko je druga~iji ne sme ni
da postoji. Taj zlo~ina~ki um materijalizovao se ve} u pokoqima inovernih
civila u krsta{kim ratovima, gde se `rtve nisu mnogo birale, nije se pravi-
la razlika izme|u muhamedanaca i pravoslavnih hri{}ana. Uostalom, pqa~-
ka je uvek bila glavni motiv, a religiozni fanatizam wena ideolo{ka qu{tu-
ra. Vrhovni verski ideali slu`ili su huqama kao opravdawe nedela, dok su mo-
narhijski princip crkvenog ustrojstva i garantovawe indulgencije razarali
sva tradicionalna moralna na~ela.
Rimokatoli~ka crkva je bila vrhovni feudalac, uvek gladan novih priho-
da i sklon stalnom pove}awu ~isto svetovnih prohteva. Monopolisawe ideja
i svih sfera intelektualnog stvarala{tva vodilo je ispirawu mozgova, vla-
davini mediokriteta, dominaciji frustriranih i iskompleksiranih monaha.
Qudska misao je okovana kako bi se intelekt obezvredio i radoznalost izbe-
gla, a svaka eventualna sumwa u korenu suzbila. Religija je postala osnovna svr-
ha `ivota, a qudi weni robovi. U progonu jeretika masovno su qudi ubijani,
nekada i nasumice jer su se inkvizitori dr`ali dva pravila. Po prvom, boqe
je i sto nevinih da strada nego jedan krivac me|u wima da se spasi, a po drugom
nije problem ako i nevini qudi stradaju u progonu jeretika, jer }e Bog na onom
svetu jasno da razlikuje krivce od nevinih. Nauka je priznavana samo ako je pred-
236
stavqala direktni produ`etak teologije i situirala se unutar wenih doktri-
narnih okvira.
Inkvizitori su podsticali potkaziva~ku a`urnost obi~nih qudi i nudi-
li trogodi{wi opro{taj grehova onome ko otkrije jeretike, pa ~ak i deo kon-
fiskovane `rtvine imovine. Nagra|ivali su potkaziva~e po u~inku, a istovre-
meno surovo ka`wavali one koji su sakrivali ve} proka`ene jeretike. Potka-
ziva~i su mogli i anonimno da svedo~e, a inkvizitori su prihvatali i svedo~e-
we maloletnika i maloumnih. Ve} sama tajnost procesa nagove{tavala je jedi-
ni mogu}i wegov ishod. Dokazi nisu bili neophodni. Dovoqne su i gole sumwe.
Iz zatvora niko nije pu{tan, jer se nije smela na taj na~in priznati inkvizi-
torska gre{ka. Protiv koga jednom krene proces, taj mora biti osu|en. Najva-
`nije je bilo psihi~ki slomiti uhap{enika, pa su istrage i godinama trajale,
kako bi osumwi~eni priznao krivicu i tako bila potvr|ena inkvizitorska ne-
pogre{ivost i sveznawe. Vodilo se ra~una da mu~ewe pro|e bez prolivawa kr-
vi i da se gradira od lak{eg ka te`em. “Jedna po toj gradaciji od lak{ih muka
bilo je gwe~ewe prstiju. Ovaj na~in mu~ewa se sastojao u tome {to su okrivqe-
nom stavqali prste izme|u dve gvozdene plo~ice koje su imale zavrtwe u sredi-
ni i sa strane. Pomo}u ovih zavrtweva plo~e bi zatezali do te mere dok ne bi
zglobove i kosti smrskali, a krv potekla ispod noktiju. [panska ~izma je veo-
ma poznata i skoro svugde upotrebqavana sprava. Noge su prilikom mu~ewa sta-
vqane u gvozdene oklope sa zavrtwem u sredini. Taj zavrtaw bi polako bio okre-
tan, oklop oko nogu bi se su`avao dok na kraju ne bi smrskao no`ne zglobove.
Perfidni mu~iteqi bi rado po ovim zglobovima jo{ udarali ~eki}em. Iste-
zawe ruku pozadi je na~in mu~ewa pri kom su ~oveku vezivali ruke za le|a, omo-
tali ih ~vrsto u`etom nekoliko puta, pa ga zatim pomo}u ~ekrka izdizali to-
liko da bi mu ruke do{le u polo`aj ravan sa glavom. Tako bi u vazduhu visio ne-
ko vreme (obi~no dok ne o~itaju nekoliko o~ena{a ili nekih drugih molita-
va), zatim bi ga veoma brzo spu{tali dole, i opet, isto tako brzo dizali gore,
po nekoliko puta uzastopno. U ovakvom polo`aju vr{ili bi ispitivawa, pa ako
bi mu~eni i daqe ostajao uporan pristupali bi “maloj” modifikaciji ove me-
tode, tj. u vise}em polo`aju bi vezivali tegove za noge, a ponekad bi zapaqenom
sve}om pekli po osetqivim delovima tela (pod pazuhom, tabanima i oko geni-
talija).” (Vera Savi}: “Inkvizicija”, “Nau~na kwiga”, Beograd 1954., str. 37-38.)
Poseban rimokatoli~ki izum u ispitivawu gre{ne qudske du{e bio je
“drveni kow”, izum dostojan franken{tajnovske ma{te. “Sprava se sastoja-
la od jedne vodoravno postavqene grede, oko jedan metar duga~ke, koja je sta-
jala na ~etiri malo kose noge. Na sredini ove dosta {iroke grede ugra|ena
je piramida oko dva pedqa visoka. Okrivqenog bi naterivali da uzja{e na
sam vrh piramide. Za noge i ruke bi mu vezivali tegove. Na ovim mukama ret-
ko ko bi mogao dugo da izdr`i; ili je odmah priznavao sve {to se od wega tra-
`ilo ili se onesvestio, a nekad ~ak i umro. Za vreme izvo|ewa ovog mu~e-
wa osu|enika bi {kropili “blagoslovenom” vodicom.” (str. 39.) Primewu-
ju}i kao vrhunac papske genijalnosti i nepogre{ivosti mu~ila~ku spravu
zvanu to~ak, “okrivqenom bi rastezali, raspiwali ruke i noge za pokretne
pre~ke na to~ku. Tako su istezali do krajwe mogu}e granice, a zatim to~ak
okretali.” (str. 39.) [panski inkvizitori su svojom inventivno{}u i rev-
no{}u uspeli da to~ak usavr{e i stvore kordales. “Ova sprava je bila sli~-
na to~ku, iako je sasvim druk~ije izgledala. To je bila neka vrsta klupe. Na
237
wu su stavqali ~oveka pa su mu gorwe delove ruku i nogu ~vrsto vezivali uz
klupu. Specijalna poveska postojala je za bedra. Pomo}u naro~itog ure|aja
zatezali su u`ad, koja bi se usecala u meso do samih kostiju, a u isto vreme su
i telo istezali.” (str. 39.)
[panske jezuite su rimskog arhirazbojnika obradovale vrhuncem rimoka-
toli~kog verskog otkrovewa uvode}i mu~ewe vodom. “U tu svrhu bile su izgra-
|ene specijalne lestvice, o{trih uglova, sa {iqcima na sve strane. Okrivqe-
nog su vezivali za te lestvice, prosto ga u`etom obmotavali oko wih. Glavu,
sasvim zaba~enu, pri~vr{}ivali su za jednu pre~ku pomo}u neke gvozdene ogr-
lice, tako da ne mo`e da se makne. Posle toga bi mu gvozdenim kqe{tima raz-
japili vilice i u usta nagurali platnenu tkaninu na koju bi polako sipali vo-
du. Kako nije imao vazduha, ~ovek je bio primoran sve br`e da di{e, te je tom
prilikom ne samo gutao vodu (progutao bi oko dva litra), ve} bi mu se i tka-
nina polako uvla~ila u du{nik. To mu~ewe bilo je striktno u duhu “humanih”
pravila katoli~ke crkve koja nare|uje da tortura mora biti provo|ena bez pro-
livawa krvi.” (str. 39-40.) Pri svemu tome, {to je crkvenim krugovima bila iz-
glednija konfiskacija ve}e imovine, inkvizitori su bili revnosniji, ali su
ih bogatiji “jeretici” mogli i potkupiti ako su blagovremeno ponudili zado-
voqavaju}u sumu novca.
Interesantno je kako dana{wi rimokatoli~ki teolozi nastoje da oprav-
daju inkviziciju kao sredstvo odbrane Boga, crkve i religije, disciplinovawa
vernika i sve{tenika i ~uvawa verskih dogmi. Za wih je opravdano iskorewi-
vawe svakog verovawa, religioznog obreda i organizacije koji nisu u saglasno-
sti sa pravilima Rimokatoli~ke crkve. Do 1232. svi oni koji su se te{ko ogre-
{ili o crkvene norme jednostavno su iskqu~ivani iz verske zajednice, mada su
pojedini rimski carevi znali da progone jeretike gotovo na isti na~in kako
su ranije progawani hri{}ani. I u dvanaestom veku bilo je dosta slu~ajeva utam-
ni~ewa i ubijawa takozvanih krivoveraca. Kada je 1232. godine papa Grigori-
je IXinstitucionalizovao inkviziciju za sobom je ve} imao zna~ajno iskustvo,
svoje i svojih prethodnika, u masovnom ubijawu jeretika. Tako je 1209. godine kr-
sta{ka vojska uni{tila grad Bezar na Roni u Francuskoj i pobila oko tride-
set hiqada wegovih stanovnika nakon {to je papski legat pred odsudni juri{
podu~io vojnike da sve pobiju, a da }e Bog ve} prepoznati svoje ako slu~ajno me-
|u ubijenim bude i nevinih. To se desilo u vreme pape Inocenta III, koji je od-
bijao spaqivawe kao metod uni{tavawa, ali ga je Grigorije IX uveo kao slu`be-
no sredstvo istrebqewa albigeneza i katara, dualisti~ke jeresi za koju se pret-
postavqalo da poti~e iz bugarskih krajeva. Nije ni slu~ajno {to je papa inkvi-
zitorsko surovo nasiqe poverio prosja~kim redovima dominikanaca i frawe-
vaca, koji su mu apsolutno verni i nemilosrdni u svom fanatizmu, a i spremni
da lokalne vladare i druge feudalce pokoravaju papskoj samovoqi.
Druga znamenita inkvizitorska deviza poti~e iz nema~kih predela i gla-
si da treba bez oklevawa spaliti stotinu nedu`nih qudi samo ako se me|u wi-
ma nalazi bar jedan krivac. Na crkvenim su|ewima optu`eni nije imao pra-
vo na branioca, a svedoci su izjave davali inkognito. Pored stvarnih ili na-
be|enih jeretika, `rtve inkvizicije bili su Jevreji po celoj Evropi, musli-
mani u [paniji, vitezovi templari u Francuskoj, slobodoumniji nau~nici i
kriti~ari nemorala najvi{e crkvene hijerarhije u Italiji, reformisti u Ne-
238
ma~koj i ^e{koj itd. Po svim zemqama rimokatoli~kog verskog opredeqewa
na loma~ama je gorelo na hiqade navodnih ve{tica i ~arobwaka. Navode}i ogro-
man broj jezivih istorijskih primera i priznaju}i ih kao gre{ke i zablude,
istovremeno izra`avaju}i odbojnost prema invkizitorskom postupku na osno-
vu tajnih prijava i odbijawa suo~avawa tu`iteqa i optu`enog, kao da su izni-
kli iz jezuitskih retorti koje su u stawu svaki rimokatoli~ki zlo~in da oprav-
daju, francuski autori Gij i @an Testas zakqu~uju: “Sredwovjekovna invki-
zicija je bila izvanredan sud kojeg je Crkva ustanovila da bi se o~uvala od opa-
snosti koje su joj prijetile i koje su samim tim ugro`avale ~itavo dru{trvo.
Ona je unutar kr{}anstva igrala istu ulogu koju su kri`arski ratovi imali
prema van. Po{tuju}i istinu, treba re}i da wezini ekscesi nisu bili tako ve-
liki kako se obi~no veruje. I najneprijateqskije raspolo`eni autori osje}a-
ju potrebu da u svoj sud unesu elasti~nosti, ~ak i kad se radi o {pawolskoj in-
vkiziciji. Mi smo samo naglasili, kad je bila rije~ o vje{ticama, po{tiva-
wa vrijedan stav nekih inkvizitora. Rado priznajemo da su svetovni sudovi bi-
li jo{ okrutniji; da je braniti vjeru zna~ilo braniti dr`avu, i da su vjerski
ratovi prouzrokovali neusporedivo ve}e pokoqe.” (Gij i @an Testas: Inkvi-
zicija, “Kr{}anska sada{wost”, Zagreb 1982., str. 199.) Ubistvo vi{e stoti-
na hiqada qudi i nekoliko vekova `estokog progona svake slobodoqubive mi-
sli predstavqaju samo ekscese, ba{ kao i Jasenovac!
Od 1059. godine uvedeno je pravilo da iskqu~ivo kardinali biraju papu,
pa je i zbog toga rastao uticaj papske konzistorije. ^etvrti lateranski sabor
1215. godine doneo je odluku o progonu i istrazi jeretika, za {ta su zadu`eni
posebni episkopski sudovi, ali je od 1232. godine pravo su|ewa jereticima pre-
{lo na dominikanski mona{ki red, koji je neposredno papa kontrolisao. “Ta-
ko su nastali osobito u Francuskoj, Italiji i Nema~koj papski inkvizicio-
ni tribunali, koji su dobili velikih privilegija i stra{nu vlast. Oni su mo-
gli svakoga pozvati pred svoj sud, zatvoriti, mu~iti, da iznude priznawe, pri-
zivati zlo~ince, nepo{tene i krivce kao svedoke i pri tom pre}utati ime sve-
doka; oni su mogli osu|ivati ne samo na crkvenu kaznu (pokajawe), nego i na kon-
fiskaciju imawa, ~ak na te{ku i do`ivotnu tamnicu, pa i na smrtnu kaznu. Ali
izvr{avawe smrtne kazne preuzela je na se svetovna vlast, da se prividno o~u-
va princip: “Crkva ne `udi za krvqu.” (Popovi}, tom II, str. 87-88.) Domini-
kanski inkvizitori su zbog svoje strogosti i surovosti u narodu nazivani i
bo`jim psima, a protiv wih su dizane i krvave pobune.
Od 1455. godine rimske pape su sve vi{e nalazile uzore u pona{awu svo-
jih prethodnika iz desetog i jedanaestog veka. Tako se Kalikst III pro~uo po ne-
verovatnom nepotizmu. Pavle II je na svakih 25 godina uveo jubilarnu indul-
genciju kojom su se vernici za prili~nu sumu novca mogli osloboditi svih ovo-
zemaqskih grehova, ali je i protiv ~e{kog kraqa proglasio krsta{ki rat.
Sikst IV je bio, kao i wegov prethodnik, gramzivi nasilnik, prodavac crkve-
nih zvawa i po~asti, konspirativni zaverenik i intrigant, a uz to nalogoda-
vac formirawa najstra{nije, {panske inkvizicije. Inokentije VIII je imao
ve}i broj vanbra~ne dece, a posvetio se tome da ih materijalno obezbedi kao
da su iz carske porodice. Uveo je su|ewe ve{ticama, a za veliku sumu novca dr-
`ao je, u dogovoru sa turskim sultanom, sultanovog ambicioznog brata u zatvo-
ru. Aleksandar VI Boryija je, po svedo~ewu crkvenih hroni~ara, bio najnesa-
239
vesniji i najnemoralniji papa. I on je imao veliki broj vanbra~ne dece, a odr-
`avao je incestnu vezu sa svojom }erkom Lukrecijom, koja je uz to postala i qu-
bavnica papinog sina i svoga brata Cezara. Papa Aleksandar VI je nagovorio
svoga sina da otruje nekog kardinala, ali je gre{kom on sam pojeo otrov i um-
ro. Julije II je kao papa ratovao sa Nema~kom, Francuskom i Italijom izme|u
1503. i 1513. godine. Slede}i papa Lav H Medi~i otvoreno je govorio da je hri-
{}anska vera prevara i da narod treba varati, jer on tako `eli da bude preva-
ren. Takvo pona{awe je jednostavno moralo dovesti do svojevrsne unutarcrkve-
ne revolucije koja je rimskim episkopima zadala najte`i udarac.
z) Protestantska reformacija
Protestansku reformaciju je 1517. godine pokrenuo u~eni teolog Martin
Luter, ogor~en na va{arsko prodavawe indulgencija. Veoma brzo je zadobio {i-
roku javnu podr{ku u skoro svim nema~kim dr`avama, a posebno iz redova hu-
manisti~ke inteligencije. Wegovi istomi{qenici su pokrenuli temeqitu
kritiku samovoqe klera i zlupotrebe crkve u svetovne svrhe. Posle bezuspe-
{nih poku{aja dogovora, papa je izdao bulu kojom je Luterove stavove progla-
sio jereti~kim, na {ta je Luter papu nazvao Antihristom 1520. godine. Potom
se dao na temeqito reformisawe teolo{kog u~ewa i crkvenih dogmi, progla-
{avaju}i raskid sa rimskim katoli~anstvom definitivnim. U bro{uri izda-
toj 1545. godine Luter je dokazivao da je sam |avo osnovao rimsko papstvo. Sle-
de}e godine po~eli su verski ratovi izme|u katolika i protestanata, odnosno
sredweevropskih dr`ava u kojima su jedni ili drugi imali prevagu. Verski ra-
tovi su bili posebno krvavi u narednom, sedamnaestom veku, koji su naro~ito
opusto{ili nema~ke zemqe. Ratovi su trajali sve do Vestfalskog mira 1648.
godine kojim se delimi~no ukorenio duh verske tolerancije, ali su se vladar-
ska pregawawa po tom pitawu nastavila.
Nema~ka luteranska reformacija ostvarila je sna`an uticaj na susedne
zemqe. U [vajcarskoj su specifi~nu crkvenu reformu sproveli Ulrih [vin-
gli i Johan Kalvin. U Danskoj, [vedskoj, Norve{koj i Finskoj to je ura|eno
voqom vladara. Bilo je dosta nadmetawa, neretko i sukoba izme|u dve osnov-
ne reformisti~ke protestantske struje – luteranaca i kalvinista.
U Francuskoj je u drugoj polovini {esnaestog veka vo|eno osam verskih
ratova. Vartolomejska no} 1572. godine zapam}ena je po pokoqu dvadeset hiqa-
da francuskih protestanata – hugenota. S druge strane, anglikanska crkva u
Engleskoj, veoma sli~na kalvinisti~koj, formirana je kada je do tada revno-
sni katolik kraq Henri VIII zatra`io od pape da mu dozvoli razvod braka. Pa-
pa je dozvolu odbio, pa kad se kraq ipak razveo i ponovo o`enio, baci na we-
ga anatemu, a ekskomunicira iz crkve kenterberijskog arhiepiskopa koji je odo-
brio novo ven~awe. Izdvajaju}i englesku crkvu, kraq donese i Akt o suprema-
ciji po kom je vladar ujedno glavni crkveni poglavar. Me|utim, u [paniji je
inkvizicija spaqivawem hiqada qudi na loma~i u korenu sasekla svaki refor-
matorski poku{aj ili ve} samu ideju. I unutar reformisanih crkava nastaja-
li su unutra{wi sporovi i deobe, masovno se ra|ale nove verske sekte, pogo-
tovo na severnoameri~kom kontinentu, {to }e pitawe op{teg hri{}anskog cr-
kvenog organizovawa u~initi apsurdnim.
Rimokatoli~ka crkva se veoma te{ko i mu~no oporavqala od udaraca ko-
240
je joj je zadavala protestantska reformacija. Kqu~nu ulogu u borbi protiv pro-
testanata imao je jezuitski mona{ki red koji je u prvoj polovini {esnaestog
veka organizovao biv{i {panski vitez Igwacije Lojola. Svrhu osnivawa je-
zuiti su definisali ciqevima svoga reda i obavezom da svaki wihov pripad-
nik mora “pod vodstvom pape braniti, {iriti i utvr|ivati rimokatolicizam,
a protestantizam, kao i sve {to nije strogo rimokatoli~ko u rimokatoli~koj
crkvi me|u jednovernom bra}om i van rimokatoli~ke crkve me|u inovercima
pobijati re~ju, pismom, unutra{wom i spoqa{wom misijom, tj. pou~avawem mla-
de`i, propove|u, vr{ewem tajni, du{ebri`ni{tvom itd.” (str. 317.) Red je vr-
lo brzo okupio najzagri`enije verske fanatike, stvorio ~vrstu i disciplino-
vanu organizaciju i ostvario sna`an uticaj na politi~ki `ivot katoli~kih
zemaqa. Wihova religiozna beskrupuloznost promovisala je kao vrhunski po-
liti~ki princip da ciq opravdava sredstva. Polovinom osamnaestog veka je-
zuiti se “dokopa{e svakog uticaja u crkvi i dr`avi i u svojoj bezobzirnoj te-
`wi da podignu na apsolutnu vlast rimski katolicizam, papstvo, svoj red, svo-
je u~ewe, ugu{ivahu svaki slobodan pokret u nauci, u crkvenom i dr`avnom `i-
votu tako, da su postali omra`eni ne samo kod inovernih, nego i kod svojih jed-
novernih, ~ak i u samom kliru, i to kako mirskom, tako i mona{kom.” (str. 319.)
Jezuiti su se toliko osilili i postali nepodno{qivi da je sredinom osam-
naestog veka papa Benedikt XIV na samrtnoj posteqi zahtevao rasformirawe
jezuitskog reda. Uskoro su jezuiti proterani sa francuske i portugalske teri-
torije, a [panci su ih potrpali na brodove i iskrcali na obale papske dr`a-
ve. Papa Kliment XIV je 1773. godine zvani~no ukinuo jezuitski red, ali su ga
ubrzo zatim jezuiti otrovali, pa je 1814. taj red ponovo uspostavio papa Pije
VII.U devetnaestom veku jezuiti su proterivani iz Rusije, Francuske i Nema~-
ke gde je wihovo konspirativno zavereni{tvo postajalo neizdr`qivo za tamo-
{we vladare. Ipak je stalna borba protiv protestanata ulila novu `ivost ri-
mokatolicima i o`ivela wihove crkvene strukture, izvukla ih iz pasivnosti,
dekadencije i rezigniranosti naterav{i ih da se neprekidno bore za opstanak.
Jezuiti su zdu{no progonili svaku slobodoumniju qudsku misao, tako da su mno-
gi intelektualci zavr{avali na loma~i. Uz to je jo{ Tridentski sabor 1563.
godine ustanovio listu zabrawenih kwiga, ~ije je objavqivawe, rasturawe ali
i ~itawe Rimokatoli~ka crkva strogo progonila. Perfidnom i beskrupulo-
znom jezuitskom unijatskom akcijom 1724. godine unijata i jezuitski u~enik Ki-
ril III uspeo je da uzurpira antiohijski patrijar{ijski tron, ali su ga uskoro
pravoslavni vernici prognali. Rimski prozelitizam tokom {esnaestog, sedam-
naestog i osamnaestog veka, predvo|en fanati~nim jezuitima, pokazao je da ne
preza ni od najte`ih zlo~ina da bi svoje ciqeve postigao. U devetnaestom ve-
ku sistematski je razvijana mr`wa prema svemu {to nije rimokatoli~ko, a u
dvadesetom se pristupilo otvorenom genocidu.
Samovoqa rimskih papa, beskrupuloznost crkvenih krugova u otima~i-
ni materijalnih dobara i suprotstavqawu slobodarskim idejama toliko su do-
zlogrdili da je francuska bur`oaska revolucija 1789. godine imala ne samo
antirimokatoli~ki, nego i uop{te antihri{}anski stav. Papa Pije VI je po-
`urio da prokune revolucionarne ideje, ali su revolucionari 1798. prodrli
u Italiju i od papske dr`ave stvorili Rimsku republiku, a papu zarobili i
odveli u Francusku u zato~eni{tvo, gde je naredne godine umro. Novi papa je
241
1800. godine izabran na austrijskoj teritoriji. Napoleon je s papom sklopio
konkordat, ali je nedugo zatim proklamovao odvajawe crkve od dr`ave, a 1809.
i on je ukinuo papsku dr`avu, pa se ponovo s papom mirio. Po Napoleonovom
slomu, papa je nalo`io jezuitima da se zdu{no anga`uju u restauraciji monar-
hizma i suzbijawu liberalizma, a taj reakcionarni crkveni pokret trajao je
kroz celi devetnaesti vek i nazivao se ultramontanizam.
U toku 1869. i 1870. godine u Rimu je pod vo|stvom jezuita odr`an crkve-
ni sabor koji je proklamovao nepogre{ivost papa po svim pitawima vere i mo-
rala. To je izazvalo apsolutno zgra`avawe celokupne evropske gra|anske jav-
nosti. Na to su crkveni krugovi uzvratili podsticawem svojevrsnog kulta pa-
pe u priprostom i neobrazovanom narodu. Rimski papa se `estoko suprotsta-
vqa i pokretu za ujediwewe Italije, a wegove predvodnike ekskomunicira, ali
je otpor papske dr`ave potpuno skr{en upravo te 1870. godine kada je i sam grad
Rim oduzet papi i odre|en za italijansku prestonicu.
i) Zlo~ina~ki rimokatoli~ki prozelitizam
na srpskim prostorima
Jovan Radoni} u temeqitoj studiji “Rimska kurija i ju`noslovenske zemqe”
(Srpska akademija nauka, Beograd 1950.) pokazuje kako je papizam uz pomo} je-
zuita reagovao na evropski protestantski pokret, nastoje}i istovremeno da
suzbije isto~ne {izmatike i podvede ih pod svoju kontrolu. Sve je po~elo Tri-
dentskim saborom koji se uz prekide odr`avao od 1545. do 1563. godine i pro-
veo crkvenu centralizaciju koja je papi dala vrhovnu zakonodavnu i sudsku, kao
i apsolutnu izvr{nu i finansijsku vlast, a uz to i iskqu~ivo pravo sazivawa
vaseqenskih sabora i davawe pravosna`nosti wihovih odluka, kako bi se sva
crkvena mo} koncentrisala u jednim rukama. Po{to su severnoevropski pro-
testanti bili prili~no dobro organizovani, papizam je smatrao da }e br`e
uspehe posti}i deluju}i me|u ugro`enim i razbijenim balkanskim pravoslav-
cima, a onda taj trend nastaviti deluju}i prema protestantima. Papama je za-
to bilo i od naro~ite va`nosti da ne biraju}i sredstva suzbiju svaku pojavu
reformatorskih ideja me|u balkanskim rimokatolicima. Kqu~na uloga u tom
poduhvatu namewena je dubrova~kim katolicima, mada su se umniji me|u Dubrov-
~anima prvobitno opirali namewivawu takve uloge svome gradu. Posebno je
Srbima ve{to servirana kombinacija nagove{taja postoje}e oslobodila~ke
borbe protiv Turaka i ve{tog pridobijawa za uniju nipoda{tavawem verskih
razlika i prikrivawem politi~kih ambicija Rimokatoli~ke crkve. Balkan-
ski pravoslavci su ose}ali da im je u borbi protiv Turaka neophodna pomo}
papizma, a Rimska kurija je ucewivala da se prvo prihvati unija da bi potom
usledila obilna pomo}.
Rimokatoli~ki misionari su po~etkom sedamnaestog veka na srpskim na-
cionalnim prostorima zatekli veoma dobre odnose izme|u pravoslavaca i ka-
tolika, mnogo me{ovitih brakova, me|usobno ispomagawe u verskim obredi-
ma, pa ~ak i slu~ajeve da su u pojedinim crkvama postojala dva oltara, na koji-
ma su naizmeni~no slu`ili sve{tenici isto~nog i zapadnog obreda. Verska
netrpeqivost me|u hri{}anima bila je nepoznata pojava, a srpska nacional-
na identifikacija apsolutna, uz veliku dozu antiturske solidarnosti. Kako
242
ka`e Radoni}, “da je bilo vi{e sme{qivosti od strane Rima i katoli~koga
visokoga klira, ne bi bio iskopan tako dubok jaz izme|u dve veroispovesti jed-
nog i istog naroda. U pogledu me{ovitih brakova, Kongregacija za propagan-
du je nepopustqiva, imaju}i svakako u vidu odredbu 1060. kanona... Neka nadbi-
skup Zadra, nare|uje Kongregacija, energi~no nastoji da se katolici uzdr`a-
vaju od me{ovitih brakova, s jedne strane da bi spasili du{u svoju, a druge {to
takve brakove osu|uju vaseqenski crkveni sabori... Kongregacija za propagan-
du buni se, daqe, {to se u nekim pravoslavnim crkvama nalaze katoli~ki ol-
tari... Ne smeju sve{tenici rimskoga zakona nikako vr{iti obrede u pravo-
slavnim crkvama.” (str. 21.) Rimokatolici su, ina~e, posle velikog hri{}an-
skog raskola sopstvene crkvene sabore, bez u~e{}a isto~nih crkava, naziva-
li vaseqenskim.
Kongregacija za propagandu vere, formirana 1622. godine papskom bulom
i sastavqena od najuticajnijih kardinala, nastojala je postepeno da pridobi-
ja pravoslavne hri{}ane, “ostavqaju}i im pravoslavni obred i slovensku slu-
`bu. Preobra}ati pravoslavne na latinski obred nije oportuno, jer bi {izma-
tici isto~ne crkve odavde zakqu~ili da Rimska crkva `eli da ukine gr~ki
obred, pa bi zbog toga mnogo omrznuli Latinsku crkvu.” (str. 40.) Pored dubro-
va~kih, na poslovima pokatoli~avawa zdu{no su se anga`ovale mleta~ke i
austrijske dr`avne vlasti. Na podru~ju Hrvatske i Slavonije lokalni rimo-
katoli~ki biskupi su u procesu unija}ewa masovno doseqenih pravoslavnih
Srba videli i {ansu da se oni od slobodnih grani~ara pretvore u kmetove, da
im se nametnu uobi~ajene feudalne da`bine i kuluk. Rimokatolici su uspe-
li da srpskog pravoslavnog episkopa mar~anskog 1611. godine, prilikom we-
govog boravka u Rimu, pridobiju za uniju, odnosno priznawe papskog primata,
s tim {to je on zadr`ao crkvenoslovenski jezik i pravoslavne obrede. Austrij-
ski car Ferdinand II, upla{en buntovni~kim pona{awem Srba kraji{nika
iz Karlova~kog i Vara`dinskog generalata izbegavao je da ispuni zahtev pap-
skog nuncija iz 1626. godine da protera sve srpske pravoslavne sve{tenike. S
druge strane, pe}ki patrijarh je zbog unije 1628. godine svrgao episkopa Sime-
ona, pa se situacija krajwe komplikovala, a car je smatrao da mu takvi nemi-
ri ugro`avaju ju`ne granice dr`ave.
Ve} u dubokoj starosti, episkop Simeon je 1630. godine podneo ostavku,
Austrijski ratni savet je za novog episkopa postavio igumana Maksima Pre-
dojevi}a. Ferdinand II je o tome samo obavestio papu, ne tra`e}i od wega ni-
kakvu potvrdu imenovawa. Ispostavilo se da je Maksim samo glumio unijat-
ske sklonosti, obmanuv{i tako i cara i vojnu komandu, ali i papskog nuncija.
Po povratku u manastir Mar~u, uputio se u Pe} da ga srpski patrijarh posve-
ti za pravoslavnog episkopa, manifestuju}i tako da je vatreni pravoslavac,
odan dedovskoj veri. Kongregacija za propagandu vere je bila besna na Maksi-
ma, ali nije uspela u nameri da za Mar~anskog episkopa postavi Rusina Ni}i-
fora, jer su se tome suprotstavile austrijske vojne vlasti, nesklone da qute
hrabre srpske ratnike. U me|uvremenu je do{lo do smene na carskom presto-
lu, a 1637. godine je za zagreba~kog biskupa postavqen revnosni Benko Vinko-
vi}, koji je s velikom energijom obnovio prozelitske napore, nastoje}i da pri-
dobije mladog austrijskog vladara. “Radu na uniji treba pristupiti oprezno,
243
poru~ivao je novi zagreba~ki biskup. Isprva se Srbima mogu ostaviti wiho-
vi crkveni obredi, pa kada se budu boqe obu~ili u rimokatoli~koj veri, na-
pusti}e lako svoj gr~ki obred. Tako je bilo u Istri, u sewskoj biskupiji i Vi-
nodolu, gde se Srbi, napustiv{i staru veru i obrede, ne zovu vi{e Srbima (Vla-
sima), nego Hrvatima... Neka se Srbima, za sada, dopusti upotreba staroga ka-
lendara dok se boqe ne obu~e u rimskoj veri i wenim obredima, te }e sami so-
bom odbaciti stari i prihvatiti novi kalendar.” (str. 72.)
Ne uspev{i slatkore~ivo{}u da pridobije episkopa Maksima za uniju, bi-
skup Vinkovi} otpo~e `estoku kampawu kod austrijskih vlasti, zahtevaju}i od
cara Ferdinanda IIIda se pravoslavni episkop ukloni. “3. februara 1639. obra-
tio se biskup Vinkovi} Kongregaciji u Rim. Po{to je izneo istorijat posta-
vqewa Maksimova za episkopa i optu`io ga da ometa ne samo {irewe unije,
nego ~ak katolike navodi da prelaze na {izmu i prihvate pravoslavne obre-
de, molio je Kongregaciju da uti~e na cara da Maksima pozove u Be~ i onde ga
zadr`i, ili da ga po{aqe u Rim da izvr{i ono {to je obe}ao. U isto vreme tra-
`io je zagreba~ki biskup da se na mesto Maksimovo postavi episkop koji zna
gr~ke obrede, ali da bude katolik iz tih krajeva, podanik ugarskoga kraqa ko-
ji zna srpski i }irilicu. Ovaj bi im propovedao i pou~avao ih u katolicizmu
s pomo}u {kole za decu i seminara za spremawe sve{tenika. Novoga episko-
pa, sufragana zagreba~kog biskupa, imao bi car preporu~iti svojim pograni~-
nim generalima i kapetanima.” (str. 72-73.) Biskup se `ali da “Maksim kato-
like naziva jereticima, a papu antihristom, svojoj pastvi ne dopu{ta da ula-
zi u katoli~ke crkve i slu{a propovedi katoli~kih sve{tenika. Episkop Mak-
sim svojoj pastvi zabrawuje da se ispoveda, da prima svete tajne od katoli~kih
sve{tenika, a sem toga goni katolike da svetkuju praznike po starom kalenda-
ru.” (str. 73.) Ipak, spoqnopoliti~ke okolnosti i{le su na ruku srpskom epi-
skopu, pa Rimska kurija nije mogla da ga elimini{e. Na episkopskom tronu os-
tao je do kraja `ivota, 1642. godine.
U isto~nijim srpskim predelima, posebno na beogradskom podru~ju i ri-
mokatolici su, iako malobrojni, veoma neslo`ni. Tu je na delu veliki sukob
i netrpeqivost izme|u frawevaca i jezuita, ali i izme|u ovih redova i dubro-
va~kih kolonista. U ve}em broju izve{taja rimskih misionara pi{e se o bo-
sanskim frawevcima, uprkos wihovim zaslugama za {irewe katoli~anstva na
bosanskim prostorima, da su velike neznalice, “lukavi i zli.” (str. 89.) Nad-
biskup barski Petar Masarek 1632. godine proputovao je Sremom, Slavonijom
i Barawom i izve{tavao: “U parohijama sa fratrima frawevcima crkve su za-
pu{tene, ve}inom bez krova, jer fratri gledaju samo svoje li~ne interese, gu-
le}i nemilice svoju pastvu.” (str. 90.) Rimski izaslanici su neprekidno nasto-
jali da pe}kog patrijarha nagovore da pristupi uniji, ali paralelno s tim na-
srtali su na pravoslavne rubove, ra~unaju}i da }e tamo br`e posti}i rezul-
tate. Tako su se na posebnom udaru na{li Pa{trovi}i, a ohrabrivale su ih iz-
jave pojedinih pravoslavnih sve{tenika koji su u nevoqi stavqali do znawa
da je mogu}e prihvatawe unije ako im se garantuje o~uvawe isto~nog obreda. Pro-
zelitsku akciju posebno je ometala me|usobna biskupska netrpeqivost, surev-
wivost sve{tenika i neobrazovanost monaha.
Posle du`ih nagovarawa i ube|ivawa, laskawa i obe}awa, cetiwski epi-
244
skop Mardarije si{ao je 1638. godine u Kotor da pregovara o uniji. Istovre-
meno je Kongregacija za propagandu vere pripremala {tampawe srpskih bogo-
slu`benih kwiga u kojima bi sadr`aj bio neprimetno prepravqen u skladu sa
rimskim teolo{kim dogmama. Paralelno s tim je pripreman jedan ve} uveli-
ko vrbovan pravoslavni kalu|er za unijatskog biskupa ako propadnu pregovo-
ri sa vladikom. Planove je poremetilo nezadovoqstvo crnogorskih Srba epi-
skopovim {urovawem sa rimokatolicima, ali i sve ve}a turska podozrivost.
Mardarije je izbegao da putuje u Rim, mada je tamo poslao delegaciju od neko-
liko kalu|era, nastoje}i da se iz tog {urovawa do~epa izvesne materijalne ko-
risti. Podneo je i zahtev da mu se odobri plata u visini u kojoj je primaju svi
rimokatoli~ki biskupi na turskoj teritoriji. Godine 1640. Mardarije je pri-
stupio svojevrsnom ~inu ispovedawa vere koji je od wega tra`io papski legat
Leonardi, a ujedno se u pismu papi obavezao da }e i}i u Pe} i ubediti pe}kog
patrijarha da se prikloni Rimokatoli~koj crkvi. Da pristupi uniji na Mar-
darija je uticala i tamnica u koju su ga Turci prethodno na nekoliko meseci
strpali zbog sukoba cetiwskih Srba i podgori~kih poturica. On je vrdao ko-
liko je mogao, ali kad ga je Leonardi ~vrsto {~epao u svoje ruke, nastojao je da
ga upotrebi kao dragoceno sredstvo unija}ewa svih Srba. Mardarije je ipak iz-
vrdao obe}ani odlazak u Pe} naposletku se pravdaju}i epidemijom kuge, pa je
Leonardi 1642. godine bez wega krenuo da obrlati srpskog patrijarha Pajsija.
Kako ka`e Radoni}, “cetiwski vladika, koji je tako lako potpisao ispoved ve-
re, propisanu od pape Urbana VIII za isto~wake, nije smeo po}i u Pe}. Kao da
je ose}ao da pregovori s patrijarhom Pajsijem ne}e i}i glatko, pa je stoga i upu-
tio onamo svoga arhi|akona Visariona. ^ini mi se, javqao je Leonardi Kon-
gregaciji, da Mardarije nije sasvim pro`et katoli~kim ose}awem.” (str. 171.)
Patrijarh Pajsije je qubazno primio papskog legata Leonardija i vodio
s wim duge i iscrpne pregovore, ali nije popu{tao po kanonskim i doktri-
narnim pitawima, priznaju}i papi samo po~asni primat. S druge strane, po-
kazao je izvesnu dobru voqu, jer nije preduzimao stro`ije disciplinske me-
re protiv episkopa Mardarija, s obzirom da se nadao da bi mu Rimska crkva
mogla uputiti zna~ajniju materijalnu pomo}. Leonardi se u srpsko primor-
je vratio veoma nezadovoqan zbog neuspe{ne misije, ali je poveo nekoliko pa-
trijarhovih izaslanika ako stigne poziv da se u Rimu razgovori nastave. Me-
|utim, papa je u tom trenutku imao drugih briga, jer je vodio ratove po Ita-
liji, pa su srpski kalu|eri posle vi{emese~nog ~ekawa vra}eni u Pe}, a ar-
hi|akon Leonardi je imenovan za barskog nadbiskupa 1644. godine jer se po-
kazao kao priqe`ni prozelita, ve{t diplomata i dobar znalac teologije i
srpskog jezika. Ali, kako je Kongregacija za propagandu ~vrsto insistirala
na papskom jurisdikcionom primatu i ~ak tvrdila da je Carigrad pao u tur-
sko ropstvo zbog raskidawa unije, pregovori sa patrijarhom Pajsijem defi-
nitivno su prekinuti.
U to vreme i mleta~ka politika prema pravoslavcima bila je uskogruda,
perfidna i neprijateqska, ali i snishodqiva i udvori~ka kad su Srbi bili
u prilici da odbrane neki wen politi~ki interes. U {esnaestom veku ve} je
dolazilo do sukoba rimskog pape i mleta~kog latinskog patrijarha i po pi-
tawu odnosa prema pravoslavcima, odnosno kontrole nad wima na odre|enim
teritorijama. Mleta~ka republika je polovinom petnaestog veka i formira-
245
la latinsku patrijar{iju da bi katoli~ku crkvu na svojim podru~jima podve-
la pod dr`avnu supremaciju i izbegla weno direktno pot~iwavawe papama. Na-
kon toga je nastojala da i pravoslavnu crkvenu organizaciju pod svojom dr`av-
nom vla{}u privede patronatu latinskog patrijarha, pogotovo unijatske Gr-
ke. Rimski papa Pavle V Borgeze 1606. godine izdao je interdikt kao crkvenu
kaznu za Mleta~ku republiku kojom je na wenoj teritoriji nalo`io obustavqa-
we svih crkvenih obreda osim kr{tewa i krizmawa, kao i ispovedawa i pri-
~e{}ivawa bolesnika i umiru}ih. Na to je dr`ava naredila sve{tenstvu da
ignori{e papski interdikt i nastavi redovno vr{ewe svih crkvenih du`no-
sti, a uz to je sve jezuite proterala sa svoje teritorije. Uskoro su regulisani
i odnosi sa pravoslavnom crkvom pa je carigradski patrijarh Partenije IIpri-
znao filadelfijskom mitropolitu u Mlecima pravo patrijar{ijskog egzar-
hata nad svim pravoslavnim crkvama Republike Sv. Marka. Me|utim, Srbi se
s takvim oblikom crkvene kontrole nikada nisu slo`ili, pa su i daqe prizna-
vali dabrobosanskog mitropolita kao egzarha pe}kog patrijarha, igumana ma-
nastira Krka kao wegovog poverenika na mleta~kim podru~jima. Ali, rimo-
katoli~ki sve{tenici prosto su bujicama mr`we obasipali masovno doseqe-
ne Srbe po celoj Dalmaciji i po wihovom decidiranom netrpeqivom stavu pra-
voslavni Srbi “morali su pokloniti se, ili se ukloniti. Ali ba{ to nepri-
jateqsko raspolo`ewe rimokatoli~kog klira, koje je iskopalo tako dubok jaz
izme|u pravoslavnog i katoli~kog dela na{eg naroda, govorilo je jasno da }e
pravoslavqe u Dalmaciji imati te{ke dane i da }e Rimska crkva nastojati svom
snagom da prevede Srbe na uniju.” (str. 197.)
Rimokatoli~ki misionar don Ivan Bo`anovi} polovinom sedamnaestog
veka, slu`buju}i na splitskom podru~ju, bavio se i preprodajom hri{}anskog
robqa, zbog ~ega su se u vi{e navrata i rimokatoli~ki sve{tenici `alili Kon-
gregaciji za propagandu vere. “Robovi su se izvozili u Italiju, gde je Napuq
bio jedno od glavnih tr`i{ta za robqe. Kako su se trgovinom robqem bavi-
li, ~ak, i rimokatoli~ki prelati, zar bi ~udno bilo, ako se o trgovini s ro-
bqem bavio i misionar don Ivan Bo`anovi}? Dovoqno je bilo da se za nekog
hri{}anskog zarobqenika izda la`no uverewe da je Tur~in, pa da ga rimoka-
toli~ki prelat kupi, da bi ga ubrzo preprodao skupqe.” (str. 201.) Desilo se
u to vreme da je srpski pravoslavni mitropolit dalmatinski Epafanije “u te-
{kim ratnim vremenima u na~elu priznao stare{instvo rimskoga pape, kao
i drugi pre wega. U~inio je to {to se na tu|em zemqi{tu nije ose}ao sigur-
nim i {to je, tra`e}i za svoje verne jedan manastir u Dalmaciji, o~ekivao i
druge materijalne koristi iz Rima.” (str. 206.) Rimokatoli~ki propagandisti
su zdu{no nastojali da episkopovo pismo s tom sadr`inom predstave kao pri-
stanak na uniju, za {to nema nikakvog realnog osnova. Radoni} pri tom navo-
di svedo~anstva koliko su se rimokatoli~ki sve{tenici `estili {to su srp-
ske izbeglice uporno odbijale da im pla}aju da`bine, a i prema papi su se od-
nosili s krajwim omalova`avawem.
Godine 1642. za mar~anskog episkopa izabran je Gavrilo Predojevi}, Mak-
simov ro|ak, {to je car potvrdio, ali mu je ujedno nalo`io da ode u Rim i ta-
mo bude, nakon izjave o ispovedawu katoli~ke vere, rukopolo`en za unijatskog
episkopa. Me|utim, i Gavrilo je oti{ao na posve}ewe pe}kom patrijarhu. Ka-
ko je 1644. umro, Srbi grani~ari su po`urili da za wegovog naslednika izabe-
246
ru Vasilija Predojevi}a, kako bi preduhitrili uobi~ajene rimokatoli~ke za-
kulisne smicalice. Ipak, ~im ga je car potvrdio, episkop Vasilije, izneveriv-
{i svoje sunarodnike, oti{ao je u Rim gde je izrazio spremnost da prihvati
uniju. Papa ga zbog izvesnih kanonskih razloga nije potvrdio, pa se Vasilije
posti|en vratio na mesto mar~anskog manastirskog arhimandrita. Vasilije
je umro 1648. godine, a wegov naslednik Sava Stanislavi} nastavio je da se ko-
leba izme|u Pe}i i Rima, ali se pod pritiskom glavnih Srba naposletku pri-
klonio pe}kom patrijarhu. Sava je imao mnogo problema sa austrijskim gene-
ralitetom, a protiv wega se pobunio sebi~ni i pokvareni arhimandrit Si-
meon, spreman na pokornost papi ako se do~epa Savinog episkopskog trona. Sa-
va ga je zatvorio i podvrgao {ibawu, ~ime je poslao jasan signal papi {ta mi-
sli o wegovoj superiornosti. Godine 1662., zbog ratne opasnosti, novi episkop
Gavrilo Mijaki} nije i{ao u Pe} zbog posve}ewa, nego moldovskom arhiepi-
skopu Savi Bistri~kom u Ja{i. Car Leopold je, 1668. godine, svrgao Gavrila
i za novog episkopa postavio unijatu i jezuitskog pitomca Pavla Zor~i}a. Ga-
vrilo je osumwi~en za u~e{}e u zaveri Zrinskog i Frankopana, okovan i utam-
ni~en, pa je ubrzo i umro u zatvoru.
Sprovedena je, dakle, nasilna unija slavonskih Srba u mar~anskoj episko-
piji. “Protivno ranijim mar~anskim vladikama, novi episkop Zor~i} dao je
svoju ispoved vere 8. aprila 1671. godine u prisustvu biskupa i kaptola stal-
ne crkve. Novi episkop, pre svega, zakleo se da }e biti veran i pokoran Rim-
skoj crkvi i papi, “koga ja spoznajem i der`im za poglavara i u~iteqa i pasti-
ra svih patrijarh i ostalih sve{tenikov i svega pravoslavnogo hristianstva.”
Novi biskup naro~ito isti~e da ne}e nimalo voditi ra~una o voqi Srba gra-
ni~ara kod popuwavawa upra`wene stolice mar~anske episkopije, jer se to pro-
tivi kanonima katoli~ke crkve i kraqevom pravu da imenuje episkope, ~emu
}e i narod svoj u~iti.” (str. 227.) Priznao je izdajnik Zor~i} zagreba~kog nad-
biskupa za svoga neposrednog stare{inu, nazivaju}i istovremeno srpskog pa-
trijarha {izmatikom koji je podlo`an turskom sultanu, te se zakleo da od we-
ga ne}e primati nikakve naredbe ili poveqe, niti dogovore praviti. Obe}ao
je i da }e intenzivno sve pravoslavne Srbe privoditi uniji. “Te`ak i nesigu-
ran be{e `ivot novog mar~anskog episkopa. Narod ga je mrzeo u dubini du{e.
Bunio se protiv wega, a wega su uzimale u za{titu carske vlasti. Pobuweni
narod predvodilo je nekoliko kalu|era, od kojih je 14 kalu|era osu|eno bilo
na ve~itu robiju i poslano na ostrvo Maltu da celoga veka sede za veslima na
galijama. Obasut milo{}u dvora i carskim poklonima, novi unijatski episkop
nije smeo stanovati u Mar~i, nego je najvi{e vremena provodio u Zagrebu, gde
je kupio ku}u, u koju je smestio bogoslovski seminar, zasnovan onde 1678. od stra-
ne velikoga protivnika pravoslavqa, |urskog biskupa, grofa Leopolda Ko-
loni}a, potowega ostragonskoga nadbiskupa i kardinala.” (str. 228.)
U prvoj polovini sedamnaestog veka provo|ena je intenzivna prozelit-
ska akcija me|u banatskim Srbima Kra{ovanima, koja je postigla zna~ajan us-
peh. Ali, beogradski i prizrenski biskupi u tom pogledu nisu imali skoro ni-
kakvih rezultata. Napori Rimske kurije bili su vi{e usmereni prema Ohrid-
skoj arhiepiskopiji, a delimi~no i prema Pe}koj patrijar{iji, da bi polovi-
nom veka Kandijski rat prekinuo prozelitsku akciju. Za ovaj period karakte-
risti~an je slu~aj dra~kog biskupa koji je obmanuo papu da na podru~ju Ohri-
da `ivi oko petnaest hiqada rimokatolika, pa je papa imenovao za wih nad-
247
biskupa. Nadbiskup u Ohridu nije zatekao ni jednog jedinog katolika. Rimo-
katoli~ku delatnost ometala su i stalna trvewa izme|u sve{tenika, wihova
pohlepa i gramzivost, a i Turci su u ratnim uslovima zauzimali mnogo o{tri-
ji kurs prema katolicima, koje su tretirali kao {pijune i petu kolonu. I Paj-
sijev naslednik, srpski patrijarh Gavrilo, nastavqao je pregovore sa Rimoka-
toli~kom crkvom, ali sve to ostalo je krajwe jalovo u pogledu papskih ciqe-
va, ~ak i pridobijawe episkopa Mardarija. Kongregacija za propagandu vere
shvatila je da mora mewati metod svoje akcije i realizaciji pristupiti plan-
ski i sistematski. “Ona je iz dosada{weg iskustva na Balkanu uvidela da se na-
glim radom, tako re}i na silu, stvara samo ja~i otpor i da se na taj na~in ne mo-
`e posti}i ni{ta trajnije. Do{la je do zakqu~ka da se putem {kole i nasta-
ve mo`e daleko vi{e posti}i. To je put, po wenom tada{wem mi{qewu, da se
spremi pogodno zemqi{te za uniju. Sada, vi{e oprezna i nepoverqiva, Kon-
gregacija kao da je ose}ala da kod Srba motivi za uniju sa Rimom nisu iskre-
ni, niti da poti~u iz ~isto verskih pobuda. Uostalom, i ona je rad na uniji pred-
uzimala koliko iz verskih toliko, ako ne jo{ i vi{e, iz politi~kih motiva.
Za wu be{e glavno podvrgnuti pravoslavne jurisdikciji pape, u ~emu i jeste
zna~aj priznawa papskog primata.” (str. 305.)
Turci su 1654. godine uhvatili mitropolita Pajsija, koga je patrijarh Ga-
vrilo poslao na pregovore s papom, pa su ga `ivog oderali. Wima nije bilo sa-
svim jasno da Srbi vode te pregovore ne bi li izvukli neku materijalnu pomo},
a da im zapravo i ne pada na kraj pameti da iskreno prihvate uniju. Pre wih su
to rimokatoli~ki prelati shvatili. Rimskom papi je te godine poslat i la-
`ni akt mora~kog sinoda, za koji Radoni} ka`e da ga je sastavio zapravo pap-
ski izaslanik Pavlin Demski tako {to je “nabavio od nekud pe~at “odiqsko-
ga” mitropolita Jeftimija, a mo`da ga je i falsifikovao, kao pre wega pusto-
lov fra Dominik Andrija{evi}.” (str. 320.) Na taj na~in je izmi{qenim sop-
stvenim uspehom nastojao da povrati poverewe Kongregacije koja je sve nega-
tivnije cenila wegov misionarski rad. Mora~ki sabor nije ni odr`avan 1654.
godine. Istina je samo da je mora~ki iguman Maksim te godine putovao u Rim.
Godine 1672. u Rim su putovali i kalu|eri manastira Zavale, a hercegova~ki
mitropolit Vasilije Jovanovi} Ostro{ki bio je u dobrim odnosima sa bar-
skim nadbiskupom Andrijom Zmajevi}em, {to je sasvim prirodno kad je re~ o
dvojici istaknutih Srba. Svaku qubazniju re~ srpskih pravoslavnih episko-
pa i kalu|era rimokatoli~ki prelati su nastojali da protuma~e kao prista-
nak na uniju, ali sve je na kraju propadalo. Ve}eg uspeha je imalo samo nastoja-
we da se qudi pojedina~no i grupno prevode na katoli~anstvo zloupotrebom
wihove nepodno{qivo te{ke `ivotne situacije. Pe}ki patrijarh Maksim, pret-
hodnik znamenitog Arsenija III, pokazivao je i veliku dozu netrpeqivosti pre-
ma rimokatolicima, koja ranije nije bila prisutna. Bilo je igumana koji su pri-
znavali papski primat, ali mahom i ne razumevaju}i o ~emu se radi, pa to su-
{tinu pravoslavnog verskog `ivota i crkvene organizacije nije ni remetilo.
Patrijarh Arsenije III ^arnojevi} je ~ak sve~ano posetio nadbiskupa Andri-
ju Zmajevi}a u Perastu, gde je veoma lepo primqen. Ali, Zmajevi}eva ponuda
da patrijarh pristane na uniju ostade bez izri~itog odgovora. Uskoro je patri-
jarh Arsenije III uveliko zao{trio stav prema katolicima, {to se vidi iz `a-
lopojki skopskog nadbiskupa Petra Bogdanija Kongregaciji da {izmati~ki pa-
248
trijarh “goni katolike, jada se nadbiskup, da `awu wegove wive, istupa oho-
lo i tiranski prema katoli~kom kliru da bi ga, na kraju krajeva, primorao da
prihvati {izmu... Goni, daqe, katoli~ke sve{tenike da mu daju izvestan godi-
{wi danak koje, ako ne plate, kazni, pa, s pomo}u Turaka, zatvara katoli~ke
crkve i zabrawuje slu`ewa u wima.” (str. 370.)
U vreme turskog poraza pod Be~om i brzog napredovawa katoli~kih evrop-
skih vojski prema jugu Balkana, svetogorski arhimandrit Isaija 1688. godine
moli ruskog cara da spasi balkanske pravoslavce jer ako rimokatolici osvo-
je balkanske zemqe sa Carigradom, “onda }e oni pravoslavne hri{}ane pome-
nutih zemaqa dovesti u goru pogibao nego {to je Turska i vera pravoslavno-gr~-
ka izginu}e i iskoreniti se, jer }e Rimqani sve manastire i crkve pretvori-
ti u svoje, a neke prinuditi u prokletu uniju.” (str. 394.) ^im su Turci prote-
rani s podru~ja severno od Dunava jezuite su krenule u intenzivnu akciju po-
katoli~avawa Srba. Nekoliko desetina hiqada je tada u prvom naletu poka-
toli~eno, me|u wima i izvestan broj sve{tenika i kalu|era koje je predvodio
orahova~ki iguman Jov Raji}. Wemu je u znak priznawa dodeqena biskupska ti-
tula. Velika srpska seoba dove{}e do krajweg verskog antagonizma i nared-
nih decenija rimokatoli~ki kler }e revnosno predvoditi sve akcije na pla-
nu redukovawa srpskih carskih privilegija, posebno onih koje se odnose na slo-
bodu pravoslavnog veroispovedawa i autonomiju crkve. Austrijski prodor na
Balkan i stabilizacija linija razgrani~ewa na Savi i Dunavu podstakli su
nove prozelitske akcije na bosanskim i dalmatinskim podru~jima. Rimokato-
li~ki kardinal Leopold Koloni} javno je osporavao srpskom patrijarhu pra-
vo da vr{i kanoni~ku vizitaciju po Austriji i Ugarskoj, tvrde}i da to pravo
imaju samo unijatski munka~ki, jegarsko-varadski i platenski ili svodni~ki
biskupi. Posebno je kardinal ukazivao da je patrijarhova smelost oti{la “~ak
tako daleko da je mar~anskog vladiku poku{ao odvratiti od unije. Najzad, pret-
wama je toliko uspeo da ga je ovaj priznao za starijeg, iako nije hteo polo`i-
ti zakletvu poslu{nosti.” (str. 415.) Prethodno se taj isti mar~anski unijat-
ski episkop Isaija Popovi} `alio zagreba~kom biskupu Mikuli}u da mu Sr-
bi grani~ari prete smr}u ako se ne okane unije. “Koliko su {tetne ove patri-
jarhove kanoni~ke vizitacije, kardinal navodi kao primer grad Pe~uj. Srbi
u toj op{tini, kao i u okolnim selima, prihvatili su pre vi{e godina sve~a-
no uniju, no nastojawem Arsenija odbi{e se od we. Isti Arsenije preduzeo bi,
mo`da, jo{ ne{to stra{nije, da ga nije kardinal strogim pismom upozorio da
}e ga dati zatvoriti, ako se pojavi u wegovoj dijecezi.” (str. 416.)
Kardinal Koloni} je zahtevao da se patrijarhova jurisdikcija svede iskqu-
~ivo na ostrvo Svetog Andrije ispod Budima. Ali, patrijarha i srpsko pravo-
slavqe sa~uvala je od rimokatoli~ke mr`we i netrpeqivosti ~iwenica da su
be~kom dvoru jo{ uvek trebali hrabri srpski ratnici, pa ih car nije smeo pre-
terano qutiti i iritirati. Ipak, s vremena na vreme, austrijske dr`avne vla-
sti su pokazivale da na dugu stazu ne odustaju od ambicije da se pravoslavni Sr-
bi pokatoli~e. Godine 1696. na zahtev pakra~kog unijatskog episkopa Petroni-
ja uhap{en je pravoslavni episkop Jevrem Bawanin, koji je prethodno nasilno
spre~avan da preuzme svoju velikovaradsku i jegarsku eparhiju. Jevrem je slomqen,
pa je 1698. prihvatio uniju prikloniv{i se ugarskom rimokatoli~kom prima-
su kardinalu Koloni}u. Srpski narod je ogor~eno reagovao na Jevremovo pre-
249
veravawe, a i on je bio razo~aran tretmanom od strane rimokatoli~ke vrhu{ke,
pa je 1701. po povratku iz Rima napustio uniju. Ponovo je uhap{en i strpan u bu-
dimski zatvor. Po{to od patrijarha Arsenija nije dobio opro{taja, Jevrem je
oti{ao u Pe} patrijarhu Kaliniku I i on ga je postavio za svoga egzarha.
Patrijarh Arsenije je najvi{e problema imao u Sremu i u`oj Slavoniji, gde
je rovario unijatski episkop Petronije Qubibrati}. Car Leopold Ije 1701. go-
dine nalo`io odr`avawe srpskih verskih privilegija nare|uju}i da se na no-
vooslobo|enim ugarskim podru~jima mo`e ispovedati samo rimokatoli~ka ve-
ra, ali da se Srbi ne bi pobunili savetovao je da im se omogu}i pravoslavni ob-
red, ali i uspostavi crkvena zavisnost prema katoli~kim biskupima. Patrijar-
ha je ograni~io u jurisdikciji na svetoandrejski kraj, zabrawuju}i mu kanoni~-
ku vizitaciju i prikupqawe crkvenih da`bina. Godine 1703. car je Arseniju za-
branio da se naziva patrijarhom, ali iste godine Rakocijeva buna naterala je Le-
opolda da povu~e sve restriktivne mere prema pravoslavnim Srbima. Arseni-
je je odmah intenzifikovao svoju delatnost, pa je uspeo da ubedi i pakra~kog epi-
skopa Petronija Qubibrati}a da se odrekne unije, {to bi ranije bilo nezami-
slivo. Kardinal Koloni} je prosto pobesneo kad je vest o tome do wega doprla.
Patrijarh je 1705. godine za novog slavonskog episkopa hirotonisao Sofroni-
ja Podgori~anina i tako zadao te`ak udarac rimokatoli~kom prozelitizmu. Car
Josif I je 1706. godine Arseniju slu`beno priznao titulu patrijarha.
Kad je Arsenije umro, kardinal Koloni} je svim silama nastojao da se spre-
~i izbor wegovog naslednika. Koloni}ev ispovednik jezuita Gavrilo Hevene-
{i pisao je caru “kako je smr}u srpskog patrijarha nastupio veoma zgodan mo-
menat da se {izmatici prevedu na uniju. Po mi{qewu jezuite Hevene{ija, naj-
zgodnije je ne dopustiti da se popuni mesto arhiepiskopa. Jer, ako nema arhi-
episkopa, ubrzo }e nestati i episkopa, koje patrijarh imenuje, a kada ne bude
bilo episkopa, nesta}e i kalu|era, te }e tako obezglavqen narod veoma lako
pre}i u rimokatoli~ku veru.” (str. 462.) Me|utim, jezuitske zavere nisu mogle
spre~iti odr`avawe srpskog pravoslavnog izbornog sabora, mada su dvorski
krugovi iz wegovog delokruga nastojali da izuzmu Srbe grani~are iz Like, Ba-
nije i Vara`dina. Sabor je odlu~io da se bira mitropolit, kako bi sa~uvao or-
gansku crkvenu vezu sa Pe}kom patrijar{ijom. Za mitropolita je izabran Isa-
ija \akovi} u kome su katoli~ki prozeliti videli najve}u opasnost.
S vremena na vreme pravoslavni Srbi znali su da uzvrate udarac. Kada su
mleta~ke vlasti po nagovoru nadbiskupa Vi}entija Zmajevi}a zabranile pa-
trijarhu Kaliniku I da na wihovoj teritoriji izvr{i kanoni~ku vizitaciju,
on se po`alio velikom veziru. Veliki vezir je 1708. godine “naredio pa{ama
da katoli~ke misionare, kao tu|e podanike, proteraju iz Srbije i susednih kra-
jeva, a katolici da do|u pod jurisdikciju patrijarhovu i pla}aju mu propisane
takse kao i pravoslavni.” (str. 747-475.) Skopski nadbiskup Petar Karayi} i
sofijski nadbiskup Pavle Jo{ki} morali su da be`e iz svojih rezidencija. Sva
nastojawa nadbiskupa Zmajevi}a, mleta~kih i francuskih diplomata da se ova
vezirova odluka opozove, bila su uzaludna. Nadbiskup je napokon interveni-
sao preko svoga brata – ruskog viceadmirala Matije Zmajevi}a, pa je ruski am-
basador u Carigradu grof Petar [ujski poklonio patrijarhu Kalistu 400 du-
kata i tako ga odobrovoqio da odustane od oporezivawa i progona rimokato-
lika. Grof [ujski je posredovao da se izme|u pravoslavaca i rimokatolika
250
primirje potvrdi sporazumom koji je dostavio Zmajevi}u. “Patrijarh Kalinik
I obe}ao je da ne}e goniti katoli~ki klir i pastvu, niti }e od wih tra`iti
da`bine, iako na wih ima pravo na ime sultanove naredbe. Patrijarh se oba-
vezao, daqe, da ne}e nigde, bilo na kojem mestu, ometati vr{ewe verskih ka-
toli~kih obreda, kao {to su i zapadwaci obe}ali patrijarhu da ne}e smeta-
ti pravoslavnima u vr{ewu wihovih obreda. Patrijarh je zatim tra`io da se
katolici obave`u da ne}e moliti pravoslavne da prihvate katoli~ku veru, da
ne}e ulaziti u pravoslavne crkve i onde vr{iti duhovne funkcije i, najzad,
da ne}e otimati i prisvajati pravoslavne hramove bilo pod kakvim izgovorom.”
(str. 477.) Kongregacija nije Zmajevi}u odobrila one delove sporazuma gde se
zabrawuje prozelitizam, a na omek{avawu Kalinika I anga`ovali su se i no-
vi ruski ambasador grof Petar Andrejevi} Tolstoj i grof Sava Vladislavi},
ali je tek patrijarhova smrt 1710. u~inila da se bura sti{a.
Pod uticajem lokalnih frawevaca aradsko-jenopoqski episkop Jani}i-
je Martinovi} po~eo je da se priklawa uniji, ali mu se usprotivio pukovnik
Jovan Popovi} Tekelija otvaraju}i mu javno qubavnu aferu s nekom `enom, pro-
gla{avaju}i ga nedostojnim vladi~anskog zvawa i progla{avaju}i ga izba~e-
nim iz crkve. Aradski frawevci su se zakliwali da Jani}ije nije fizi~ki spo-
soban za qubav sa `enama, ali su ga podr`ali i pravoslavni sve{tenici i car-
ski general. Uskoro su se Tekelija i Jani}ije prividno izmirili, ali unija epi-
skopu vi{e nije izlazila iz pameti, pa je 1713. priznao papu za svog vrhovnog
poglavara. Ipak, nije smeo da polo`i ispovest vere, pa unija nije sprovedena.
Polaze}i u rat 1716. godine, Srbi grani~ari su caru Karlu VI podneli tu-
`bu protiv unijatskog mar~anskog episkopa Rafaila Markovi}a, a argumen-
ti koje iznose najupe~atqivije svedo~e kakav je moral i karakter unijatskih
sve{tenika uop{te. “Tako je vladika za vreme ~itavog uskr{wega posta jeo ri-
bu sa maslom, pa, ~ak, i sve{tenike gonio da to pred wim ~ine. Ovaj ~in vla-
dike sablaznio je i narod i sve{tenike, izme|u kojih je neke, koji su ovo osu-
|ivali, dao zatvoriti i {ibati, prete}i im, pritom, da }e ih kao robove po-
slati na galije. Crkvu u Pisanici dao je zatvoriti, te su verni sela Pisani-
ce proveli svetle praznike bez ikakva bogoslu`ewa. Narodu te{ko padaju vla-
di~ine kanoni~ke vizitacije jer sobom vodi veliku pratwu, te se narod izla-
`e velikim tro{kovima. [tavi{e, ako mu se u nekoj ku}i svidi kakva bilo
stvar, vladika je silom uzima i odnosi. Vladika nemilice globi i grabi pri-
likom smrtnih slu~ajeva, o kojima mu kalu|eri moraju polagati ta~an ra~un,
jer je sve{tenika po parohijama veoma malo, po{to ne mogu da izdr`e name-
te episkopa. Ako porodica umrloga nije u stawu da plati za pogreb sedam fo-
rinti, prodaju mu se nepokretnosti budza{to. Mnogima se, opet, prodaju vo-
lovi i kowi, tako da su mnoge ku}e, pre|e imu}ne, osiroma{ile potpuno. Te-
{ke pogrebne takse napla}uje vladika i od porodica poginulih u ratu. Nemi-
losrdan je unijatski vladika i prema sve{tenicima. Tako je u Koprivni~koj
granici od porodice ubijenog i opqa~kanog sve{tenika prigrabio sve {to je
ostalo jo{ iza razbojnika. Vladika, daqe, nemilo globi kod `enidbe i udaje...
One sve{tenike koji su se vratili rukopolo`eni od mitropolita, kaznio je
velikom nov~anom globom od 100 talira, nazivaju}i mitropolita Tur~inom,
koji ispoveda pse}u veru. Sem toga, vladika je opqa~kao mar~ansku crkvu... Pa
i privatni `ivot vladi~in pun je poroka. U svojoj rezidenciji dr`i stalno
251
neku `ensku, koju obla~i u skupoceno odelo, pa joj je, ~ak, poklonio i svoj epi-
skopski prsten. Kada je, pak, odlazio iz Mar~e, poklonio joj je {estoro gove-
da, postarav{i se jo{ da joj i mlado`ewu na|e. Zbog svega toga ne mogu kri`e-
va~ki grani~ari trpeti Markovi}a kao vladiku, niti mu dozvoliti da kod wih
uop{te vr{i duhovne funkcije. Suvi{e, oni ne}e dopustiti ni kalu|erima,
koje je on rukopolo`io, da crkvu poha|aju i slu`e slu`bu bo`ju sve dotle, dok
za to ne dobiju blagoslov od mitropolita.” (str. 487-488.) Po{to je car odbio
wihove zahteve, pa jo{ poru~io da pored unijatskog, na tom podru~ju ne}e tr-
peti nikakvog pravoslavnog vladiku, Srbi Vara`dinskog generalata su se 1718.
pobunili. Pobuna je primirena, ali su Srbi i daqe uniju odbijali.
Za prvu polovinu osamnaestog veka interesantan je i slu~aj Nikodima Bu-
sovi}a koga je unijatski filadelfijski arhiepiskop posvetio za dalmatinskog
pravoslavnog episkopa, nakon {to se Nikodim javno izjasnio za uniju i polo-
`io ispoved vere. Ali, odmah potom episkop Nikodim je oti{ao srpskom pa-
trijarhu Arseniju III, porekao uniju i zamolio za opro{taj, pa se vratio u Dal-
maciju da brani pravoslavqe od pomamqenih rimokatoli~kih prozelita. U~e-
stvovao je i u pobuni srpskog naroda 1706. godine protiv odluke mleta~kog ge-
neralnog providura da se pravoslavni Srbi podvrgnu jurisdikciji splitskog
nadbiskupa. Morao je jedno vreme da be`i i u Svetu goru. Mleta~ka vlada je po-
novo proklamovala svoj stav da na sopstvenoj teritoriji ne}e trpeti nikakvu
veru osim rimokatoli~ke. Ubrzo je morala da ubla`i svoj stav, pa je nakon Ni-
kodimove smrti priznala preseqenog hercegova~kog vladiku Savatija Qubi-
brati}a za srpskog dalmatinskog episkopa. Dozvolila je i sklapawe me{ovi-
tih brakova i izgradwu pravoslavne crkve u ^itluku kod Mostara. U drugim
mleta~kim podru~jima bilo je zabraweno podizawe pravoslavnih crkava. Me-
|utim, preme{tawe 1713. godine Vi}entija Zmajevi}a za zadarskog nadbisku-
pa pokaza}e da je, iako svestan svoje srpske nacionalnosti {to se vidi iz broj-
nih wegovih pisama, wegova mr`wa prema pravoslavqu sve intenzivnija i bo-
lesnija. [to je bivao stariji, netrpeqivost je sve mawe mogao da kontroli{e.
Wegov bes je dostigao vrhunac kad je saznao da su na poziv mleta~ke vlasti Sr-
bi predlo`ili ~etiri kandidata za dalmatinskog pravoslavnog vladiku, me-
|u wima i Stevana Qubibrati}a, koga je Zmajevi} najvi{e mrzeo i koji je ne-
koliko godina ranije proteran s mleta~ke teritorije.
Zmajevi} je {ifrovanim pismom zatra`io i papsku intervenciju, pa je ve-
rovatno zbog toga mleta~ki senat odustao od imenovawa pravoslavnog mitro-
polita. Mleta~ki providur je 1735. ponovo nalo`io da svi pravoslavni sve-
{tenici moraju biti pod jurisdikcijom katoli~kih biskupa, ali su ve} slede-
}e godine opet od toga odustali boje}i se novog rata sa Turcima. I Zmajevi-
}ev naslednik na nadbiskupskom zadarskom tronu Matija Koroman nastavio je
istu antipravoslavnu politiku, ali se odmah videlo da je on mnogo vi{e teo-
lo{ki i politi~ki potkovan. Posebno je Koroman insistirao na ruskoj opa-
snosti, s obzirom da pravoslavni Srbi i Rusi govore istim jezikom. On od mle-
ta~kih vlasti zahteva i zabranu ruskih crkvenih kwiga. Godine 1750. obnovqe-
na je naredba da pravoslavne sve{tenike postavqaju katoli~ki biskupi, a Sr-
bi su na to reagovali saborom na kome su za svoga vladiku izabrali Simeona
Kon~arevi}a. Na Karamanov direktni zahtev, vlast je proterala vladiku Si-
meona. Rusija je, 1760. i 1762. godine, intervenisala u za{titi pravoslavnih Sr-
ba koji su se `alili na latinske sve{tenike da s vojni~kom pratwom pose}u-
252
ju pravoslavne crkve, “da podvrgavaju sebi na poslu{nost sve{tenike, da pa-
rosima izdaju pismene potvrde kad }e da slu`bu pri crkvama zauzmu, i da ba-
caju u tamnice, u lance da okivaju i na galije da osu|uju svakoga onoga, koji ni-
je hteo da se po{tuju papske naredbe i dr`avni dekreti.” (str. 617.)
Desetak godina nakon razvojni~ewa austrijske Potisko-pomori{ke gra-
nice 1741. oko 25 hiqada Srba se iselilo u Rusiju. Tome je 1748. neposredno pret-
hodio zahtev carice Marije Terezije da se izradi novi plan realizacije uni-
je, ~emu se svesrdno posvetio wen li~ni jezuitski ispovednik. Ilirska dvor-
ska deputacija kao glavni kreator plana, a u dogovoru sa be~kim papskim nun-
cijem, u kqu~ne ta~ke plana svrstala je zabranu pravoslavnim sve{tenicima
da se me{aju u unijatske crkvene stvari. “Spre~avani behu srpski episkopi u
vr{ewu kanoni~kih vizitacija, a pojedinci, pa i ~itavi krajevi, silom pre-
vo|eni na uniju. To je doba kada su `umbera~ki Srbi silom nagnani da prihva-
te uniju, kojoj se juna~ki opirao gorwokarlova~ki episkop, Danilo Jak{i}, po-
magan u toj borbi od zaslu`nog i sposobnog mitropolita, Pavla Nenadovi}a.”
(str. 625.) Be~ki dvor je posebno nastojao u drugoj polovini osamnaestog veka
da suzbije ruski kulturni uticaj na srpski narod, a wegovu crkvu da podvede pod
potpuno tutorstvo dr`ave. Srpske kwige su cenzurisane, a uvoz ruskih stro-
go zabrawen. Unijatski episkopi su dobijali jo{ intenzivniju dr`avnu pot-
poru, a carevi su sve otvorenije izra`avali zahtev da se svi Srbi pounijate,
pogotovo nakon sklapawa konkordata 1855. kojim je Austro-Ugarska u potpu-
nosti prihvatila iskqu~ivu nadle`nost Rima u verskim pitawima.
IV.. Srpski nacionalni simboli
Nacionalni simboli jednog naroda okvirno se mogu klasifikovati na
osnovne i izvedene. Osnovni su zastava, grb i himna. O srpskoj zastavi Lazo Ko-
sti} je napisao posebnu bro{uru, dok po pitawu grba upu}uje na temeqitu stu-
diju Aleksandra Solovjeva. Srpskom himnom se nije bavio, a tek u novije vre-
me pojavila se studija Milivoja Pavlovi}a, prili~no dokumentovana, ali op-
tere}ena komunisti~kim ideolo{kim predrasudama. Kad je re~ o izvedenim
nacionalnim simbolima, Kosti} se podrobnije bavio srpskim odlikovawi-
ma, ordewem i medaqama, dok srpska numizmatika i srpska filatelija tek o~e-
kuju pedantnog i temeqitog istra`iva~a.
1. Srpski grb
Najtemeqitiju studiju o srpskom grbu napisao je Aleksandar Solovjev i
1958. godine objavio u Australiji, u izdawu srpske emigracije. Trebalo je da
pro|e vi{e od ~etrdeset godina da se ta kwiga {tampa u Srbiji (Aleksandar
Solovjev: Istorija srpskog grba i drugi heraldi~ki radovi, Pravni fakultet
i “Dosije”, Beograd 2000.). Solovjev dr`avni grb smatra svetim znamewem ko-
je je “ovaplo}ewe ideje otaybine, ideje radi koje pojedinac treba da `ivi, i ra-
di koje je spreman da umre.” (str. 21.) Pitawe grba i zastave on smatra proble-
matikom dr`avnopravne i istorijskopravne nauke. Od dvanaestog veka grb je
u evropskoj heraldici nasledni vladarski simbol, ali korene vu~e jo{ iz to-
253
temizma prvobitne dru{tvene zajednice. Heraldika kao nauka o grbovima na-
stala je u vreme krsta{kih ratova, kad su plemi}ki simboli postigli mnogo
ve}i zna~aj od dotad uobi~ajenog, kao va`an znak raspoznavawa pripadnika po-
jedinih odreda feudalnih vojski. Grb se nosi na {titu i {lemu. Prvobitna srp-
ska re~ za grb je znamewe.
Ravnokraki krst koji se prote`e od ivica {tita plod je vizantijske tra-
dicije, jo{ od vremena cara Konstantina Velikog. U raznim prilikama wemu
su dodavane izvesne figure izme|u krakova, pa tako u Jerusalimskoj kraqevi-
ni mali krstovi. Car Mihailo VIII Paleolog uveo je krst sa ~etiri slova V
kao svojevrsnim sakralnim tetragramom, u trinaestom veku, oslobodiv{i Ca-
rigrad od krsta{a. U sedamnaestom veku tuma~eno je da ta ~etiri slova zna~e
“car (vasileus) careva caruje nad carevima”, ali ima pretpostavki da se tu mi-
sli na Hrista kao cara careva ili da je re~ o prve ~etiri re~i molitve da Bog
pomogne caru. Izgled tih slova je imao vi{e specifi~nih varijacija. Prema
spisima iz ~etrnaestog veka Solun je imao crvenu zastavu sa zlatnim krstom
i ~etiri zlatna ogwila izme|u wegovih ravnih krakova, koja je smatrana zasta-
vom ~itavog vizantijskog carstva. Ta ogwila sada vi{e li~e na slovo S nego
slovo V. Solovjev pretpostavqa da je upravo takvo znamewe preuzela srpska
dr`ava u vreme cara Du{ana, s tim {to je krst na wegovim zastavama umesto
zlatne bio bele, odnosno srebrne boje. “U svakom slu~aju, najstariji autenti~-
ni primerak srpskog krsta sa ~etiri ogwila vezan je za porodicu kneza Laza-
ra: on se nalazi na velikom polijaleju u manastiru De~ani, daru knegiwe Mi-
lice i wenih sinova iz 1397. (str. 42.)
Danas poznati oblik srpskog grba Solovjev pronalazi u heraldi~kom zbor-
niku Koreni}a–Neori}a iz 1595. godine. “Tu je on naslikan u bojama – beli krst
na crvenom {titu i ~etiri okrenuta od wega zlatna ogwila sa trouglom u sre-
dini.” (str. 43.) Kasnije }e se on u istom obliku pojavqivati u vi{e istorij-
skih izvora, uporedo sa posebnim grbovima pojedinih feudalnih porodica ili
crkvenih velikodostojnika. Polovinom osamnaestog veka austrijska carica Ma-
rija Terezija priznala je srpski grb Karlova~koj mitropoliji, ali i istaknu-
tim srpskim oficirima koji su sticali plemstvo u znak priznawa za ratne za-
sluge. To je i preovla|uju}i simbol Kara|or|eve ustani~ke vojske, naj~e{}e
u kombinaciji sa takozvanim tribalskim grbom – veprovom glavom probode-
nom strelom. Tada se ~e{}e pojavquje nemawi}ki dvoglavi orao, ali i ruska
varijanta tog orla. Knez Milo{ je uveo reda po tom pitawu i ustalio kao grb
Srbije crveni {tit s velikim belim krstom i ~etiri ocila, od 1819. godine.
Godine 1825. Milo{ je u Be~u naru~io nove pe~ate na kojima je srpski grb “do-
bio definitivan, vrlo lep oblik: pod kne`evskom mantijom, sa pravom hri-
{}anskom kne`evskom krunom, nalazi se {tit opasan vencem od dve grane” (str.
58.) i po ~lanu ~etvrtom Sretewskog ustava, “Grb narodni Srpski pretposta-
vqa Krst na crvenom poqu, a me|u krakovima Krsta po jedno ogwilo okrenu-
to k Krstu. Sav Grb opasan je zelenim vencem s desne strane od rastova, a sa le-
ve od maslinova lista.” (str. 59) Po{to su velike sile energi~no negodovale
protiv tog liberalnog ustava, Milo{ je otputovao u Carigrad gde je dobio pra-
vo isticawa srpskog grba, ali bez kne`evske krune, i barjaka narodnog koji se
sastoji “iz tri narodne boje, odozgo crveno, u sredini otvoreno plavetne, a od-
ozdo bele.” (str. 62.) To je potvr|eno i sultanovim fermanom iz 1838. godine,
254
koji je izdan paralelno sa oktroisawem “Turskog” ustava. Tada je vra}ena i kne-
`evska kruna na vrhu grba.
Po pitawu heraldi~kog porekla dvoglavog orla naj~e{}e se smatra da je
to izvorno simbol cara Konstantina kojim je on ozna~avao rimsku vlast i nad
Istokom i nad Zapadom, ali Solovjev misli da se on pojavio tek u jedanaestom
veku, kao ukras na dvorskoj ode}i, da bi kasnije postao carski amblem. “Ali sam
znak dvoglavog orla vezan je svojim poreklom za azijske narode; on je plod is-
to~wa~ke ma{te koja voli da stvara u svojim verovawima i u svojoj umetnosti
fantasti~na bo`anstva – `ivotiwe – sfinge, lavove i bikove, mnogoglava i
mnogoruka bo`anstva.” (str. 66.) Javqa se kod Sumeraca, verovatno kao simbol
Gilgame{a ili sun~evog bo`anstva, a kasnije u Egiptu, Etiopiji, Vavilonu,
2500 godina pre Hrista pa nadaqe. U poznijem vremenu dvoglavi orao je pri-
sutan i na saracenskim grbovima, odakle su ga krsta{i prenosili na zapadno-
evropske prostore. Srbi i Rusi su dvoglavog orla preuzeli iz vizantijske tra-
dicije, koji je zamenio ranijeg rimskog jednoglavog, jo{ od vremena Julija Ce-
zara, kao simbola Zevsove vladarske mo}i. Na srpskim freskama najstariji zlat-
ni dvoglavi orlovi vide se na crvenom pla{tu humskog velikog kneza Miro-
slava, Nemawinog brata, naslikanom na zidinama crkve Svetog Petra i Pa-
vla kod Bijelog Poqa. Dvoglavi orao se posle nalazi i na pe~atu Miroslavqe-
vog sina Andrije, otisnutog na ugovoru potpisanim sa Dubrov~anima. Prisu-
tan je i na ode}i kraqa Stefana Prvoven~anog na fresci manastira @i~a,
kao i na crvenom pla{tu kraqa Radoslava, na fresci manastira Studenica.
Nakon toga dvoglavi orao je prisutan na prstenu kraqice Teodore, `ene Ste-
fana De~anskog, a u vreme cara Du{ana to je ve} najzna~ajnije znamewe srp-
skog vladara, prisutno i na carskim zastavama. Na kovanom novcu prvi put se
pojavquje na moneti despota Jovana Olivera. “Od doba proglasa srpskog car-
stva, skoro svaki velika{ nosi na svome sve~anom odelu “carske orlove”, na-
ro~ito ako ima visoki dvorski ~in.” ( str. 84.)
I kod kraqa Vuka{ina i kod kneza Lazara dvoglavi orao je vrlo ~est sim-
bol, mo`da vi{e kao ukras nego kao znamewe, ali ga kraq Tvrtko tretira kao
zvani~ni grb kraqevine Srbije i dinastije Nemawi}a, {to se vidi i na pe~a-
tu poveqe bosanskog kraqa Stefana Dabi{e iz 1395. godine. U pravom smislu
re~i kao heraldi~ki znak dvoglavi orao se ukorewuje u vreme despota Stefa-
na Lazarevi}a, posebno na wegovom {titu i novcu. Brankovi}i su zadr`ali de-
limi~no dvoglavog orla, ali su primat dali lavu kao sopstvenom simbolu. Vi-
zantijska dr`ava u posledwoj fazi postojawa sve ~e{}e je koristila dvogla-
vog orla kao slu`beno znamewe. “Od kraja XV veka ovaj orao postaje grb pra-
voslavne Rusije, kao naslednice Vizantije.” (str. 88.) Dvoglavog orla je prihva-
tila i porodica Crnojevi}a, kao i srpski despoti u Ugarskoj. Crnogorski mi-
tropolit Sava 1743. na svome pe~atu urezuje starog srpskog dvoglavog orla, ob-
navqaju}i dr`avotvornu tradiciju Crnojevi}a. Ve} 1804. godine nalazi se i na
Kara|or|evom pe~atu. Nakon {to je 22. februara progla{ena kraqevina, 20.
juna 1882. godine zakonom je ustanovqen wen grb. “Grb Kraqevine Srbije jeste
dvoglavi beli orao na crvenom {titu s krunom kraqevskom. Vrh obe glave dvo-
glavog orla stoji kruna kraqevska, a ispod svake kanye po jedan krinov cvet. Na
prsima mu je grb Kraqevine Srbije, “beo krst na crvenom {titu sa po jednim
ogwilom u svakom uglu krsta.” Grb je ogrnut purpurnim hermelinovim pla{tom
255
kome se na vrhu nalazi kraqevska kruna.” (str. 93.) Nakon progla{ewa Kraqev-
stva Srba, Hrvata i Slovenaca, Ministarski savet je uredbom 1919. godine pro-
pisao novi oblik grba, tako {to je dvoglavi orao na grudima zadr`ao srpski i
dobio hrvatsku {ahovnicu i na brzinu sklepan slovena~ki od tri {estokrake
zvezde grofova Ceqskih i navodnog ilirskog polumeseca. Komunisti su taj grb
ukinuli i propisali nove, savezni i republi~ke, po sovjetskom uzoru, s tim {to
je su`ena Srbija zadr`ala {tit sa ocilima, ali bez ~asnog krsta.
Solovjev pi{e da gotovo sve slovenske zastave poti~u od ruske trobojke
Petra Velikog. Pretpostavqa se da je cara Petra inspirisala holandska za-
stava za wegovog drugog pute{estvija, ali je on ruskom stegu dao originalni
izraz, pa je carska zastava belo–plavo–crvene boje prvi put sve~ano istaknu-
ta prilikom posete ruske pomorske eskadre Carigradu 1699. godine na ratnim
brodovima. Pored zvani~ne dr`avne, uveo je i ratnu zastavu bele boje sa An-
drijinim krstom. Obe ruske zastave podeqene su Crnogorcima prilikom bo-
ravka ruske eskadre admirala Sewavina u Boki Kotorskoj 1806. godine. Na mol-
bu kneza Milo{a je, pi{e Solovjev, “oktobra 1835. sultanovim fermanom ok-
troisana “srpskom narodu trobojka zastava s horizontalnim prugama; crvenom,
plavom, belom”. Te tri boje su srpskom narodu ve} bile poznate, jer su to ru-
ske nacionalne boje, samo postavqene obrnutim redom.” (str. 372) Crna Gora
je ozvani~ila srpsku trobojku 1876. godine.
2. Srpska himna
Sve~ane pesme u mnogim narodima od pamtiveka imaju izra`enu sugestivnu,
gotovo magi~nu mo} kao koncentrisani izraz patriotskih, nacionalisti~kih ili
religijskih emocija. Harmonija poezije i muzike, poruka i ritam u kome se ona
izra`ava imaju te{ko obja{wivo, tajanstveno dejstvo za onoga ko tome srcem pri-
stupa, identifikuje se i qubav ose}a. Himna deluje ~ak sna`nije od grba i zasta-
ve. Svako intonirawe himne je sve~anost po sebi, faktor stvarawa posebnog ras-
polo`ewa, ponosa, poleta i entuzijazma. Kroz to li~ne politi~ke te`we i stra-
sti prerastaju u kolektivne. Himna je pesma kojoj sopstvena lepota nije ni jedi-
ni ni prevashodni ciq. Ona je usmerena na realizaciju nekog politi~kog inte-
resa, pa je i sredstvo politi~ke borbe, mobilizacije, stimulans, duhovno nadah-
nu}e, podstrek. Budi kreativne potencijale i ra|a spremnost na po`rtvovawe.
Uspostavqa dodatnu vezu izme|u generacija, wihov je naj~vr{}i kohezioni fak-
tor kao manifestacija ideje nacionalnog jedinstva i istorijske misije. Ona te-
`i da postane neprolazna, nadistorijska i metafizi~ka kategorija.
Stru~no poetsko oblikovawe himne po~iva na odre|enim pravilima ko-
ja su zajedni~ka svim narodima i vremenima. “Stihovi treba da budu jednostav-
ni i lako shvatqivi, a istovremeno poeti~ni i zanosni. Tekst himne ne sme da
bude propagandisti~ki, ali ipak mora da izrazi dubqi smisao borbe i napo-
ra miliona, nekad kao {apat (u himni–molitvi), nekad kao krik (u himni–mar-
{u). Po`eqno je da ove re~i ostavqaju utisak lako}e, ma kako su se te{ko ra-
|ale; wihova osnovna svrha je, me|utim, da uve}avaju svest o mo}i, razgole strah
i umno`avaju nadu. Od melodije himne o~ekuje se da bude prijem~iva za srce i
um, za ma{tu i sluh. Da bude puna simbola, ali ipak nezapaqiva. Trebalo bi
da ima mar{evsku pravilnost, i da “nosi”; ipak, ona ne sme da potisne re~i. Da
256
bi postala sveop{ta pesma, melodija himne mora da se u uho i svest urezuje za-
jedno s re~ima; bezbolno i trajno, poput bora na licu i brazda na ~elu.” (Mi-
livoje Pavlovi}: Kwiga o himni, “Nova kwiga”, Beograd 1986., str. 17.)
Prvu srpsku pesmu himni~kog karaktera, “Vostani Serbije”, spevao je 1804.
godine Dositej Obradovi}, inspirisan i ponesen herojstvom Prvog srpskog
ustanka. Negde u isto vreme, mo`da i ne{to ranije, nastala je najpopularnija
srpska sve~ana pesma, “Himna Svetom Savi”, ~ije autorstvo nikada nije pou-
zdano utvr|eno. Samo se zna da je prva wena verzija spevana na crkvenosloven-
skom jeziku. Kompozitor Kornelije Stankovi}, koji je stru~no uobli~io i ob-
radio wenu melodiju 1858. godine, smatrao je da je re~ o narodnoj pesmi. No-
vosa|anin Luka Sari} 1860. godine ispevao je pesmu “Oj Srbijo, mila mati” ko-
ja je stekla ogromnu popularnost, a zvani~nu srpsku himnu proglasio je Nedi-
}ev re`im u okupiranoj Srbiji.
Na zahtev kneza Milana Obrenovi}a upravnik Narodnog pozori{ta u Be-
ogradu, Jovan \or|evi}, napisao je dramu “Markova sabqa” i u okviru we him-
nu “Bo`e pravde”, za koju je muziku komponovao Davorin Jenko. Pesma je vrlo
brzo postala veoma popularna u srpskom narodu, a 1882. godine, povodom Mi-
lanovog ustoli~ewa za srpskog kraqa, \or|evi} je tekst preradio, pa je we-
gova nova verzija postala prva zvani~na dr`avna himna. U vreme dinasti~ke
smene 1903. godine i narednih {est godina tragalo se bezuspe{no za novom him-
nom, po meri Kara|or|evi}a. Godine 1909. ponovo je ozvani~ena himna “Bo`e
pravde”. Stvarawe jugoslovenske dr`ave dovelo je do ve{ta~ke konstrukcije
nove oficijelne himne od delova “Bo`e pravde”, hrvatske “Lijepa na{a” i slo-
vena~ke himne “Naprej, zastave slave”.
U toku Prvog svetskog rata nastale su jo{ dve srpske patriotske pesme him-
ni~kog karaktera. Stanislav Bini~ki komponovao je “Mar{ na Drinu”, koji
je u uslovima komunisti~ke diktature postao veoma omiqen u srpskom naro-
du, kao izraz neuga{enog ponosa i obnovqenog prkosa. Miloje Popovi} je tek
1965. godine napisao tekst za tu melodiju. Spontano je ispevana i pesma “Ta-
mo daleko”, koja je svoj sve~ani i zavetni ton urezivala u svest mnogih genera-
cija srpskih patriota. Za prvu crnogorsku dr`avnu himnu kwaz Nikola I Pe-
trovi} proglasio je 1870. godine sve~anu pesmu “Ubavoj nam Crnoj Gori”, ~i-
ji je autor Jovan Sunde~i}, a premijerno je pred kwazom otpevalo Srpsko pe-
va~ko dru{tvo “Jedinstvo” iz Kotora. Nezvani~nu, narodnu himnu ispevao je
1867. godine sam kwaz Nikola pod naslovom “Onamo, namo, za brda ona”, i ona
je vrlo brzo postala omiqena u celom Srpstvu.
Nezvani~na, gotovo spontano prihva}ena, himna komunisti~ke Jugoslavi-
je bila je sve~ana pesma “Hej Sloveni”. Nastala je u vremenu bu|ewa pansloven-
ske nacionalne i romanti~arske velikodr`avne svesti i to u krugu katoli~-
kih slovenskih naroda, {to svakako predstavqa karakteristi~an istorijski
paradoks. Autor je Slovak Samuel Toma{ik, koji je 1834. godine vrlo lepim sti-
hovima izrazio svoju idealizovanu viziju op{teslovenskog jedinstva i slobo-
de, motivisan prevashodno krajwe te{kim polo`ajem sopstvenog naroda u ma-
|arskom ropstvu. Stihovi Toma{ikovi prilago|eni su staroj poqskoj melodi-
ji “Jo{ Poqska nije propala, dok mi `ivimo”, iz 1797. godine. Pored Slova-
ka, pesmu “Hej Sloveni” odu{evqeno su prihvatili ^esi i Poqaci, a potom i
skoro svi drugi slovenski narodi. Kao himna prvi put je izvedena na Prvom sve-
257
slovenskom kongresu u Pragu 1848. godine. Ostalo je zabele`eno, kad su 1876. go-
dine ma|arske vlasti uhapsile velikog srpskog nacionalnog borca i istaknu-
tog panslavistu Svetozara Mileti}a, budimski dr`avni tu`ilac, bratanac Sa-
muela Toma{ika, izvr{io je samoubistvo da ne bi bio realizator re`iranog
sudskog procesa na kome je ina~e srpski patriota osu|en na pet godina zatvo-
ra, uz besomu~nu novinsku kampawu koja se protiv wega vodila.
Sveslovensku himnu ve} 1839. godine na srpski jezik je prepevao istaknu-
ti kwi`evnik i politi~ar velikosrpske i panslovenske orijentacije Pavle
Stamatovi} i objavio u almanahu “Serbska p~ela”. Svaki naredni prevod, od-
nosno prepev, imao je svoje specifi~nosti, tako da se himna pevala u razli~i-
tim verzijama. Izme|u dva svetska rata pesma “Hej Sloveni” je prihva}ena kao
sokolska himna, ali u Poqskoj i kao dr`avna sa izmewenim stihovima. Bez ne-
ke zvani~ne odluke, u toku jugoslovenske komunisti~ke revolucije ova himna
je izvo|ena i na avnojskim zasedawima, a partizanski stihoklepci dodavali su
joj novi sadr`aj, ubacuju}i Tita i Staqina. Intonirana je i pri progla{ewu
komunisti~ke republike. Period od nekoliko decenija komunisti~ke dikta-
ture bio je ispuwen i stalnim tragawem za novom zvani~nom himnom koja }e
veli~ati titoisti~ku ideologiju, dok se za “Hej Sloveni” zvani~no smatralo
da ima privremeni karakter. U nekoliko navrata raspisivani su neuspe{ni
javni ili pozivni konkursi. Nakon raspada Jugoslavije i improvizovanog usva-
jawa Ustava Savezne Republike Jugoslavije sve~ana pesma “Hej Sloveni” je pr-
vi put ozvani~ena kao himna jugoslovenske dr`ave, iako bitno skra}ena i sve-
dena na su`enu Srbiju i Crnu Goru.
Slom komunizma i neuspeh jugoslovenskog eksperimenta podstakao je obna-
vqawe srpske nacionalne svesti, ponosa i tradicije. Uspostavqawe parlamen-
tarne demokratije i vi{epartijskog sistema ubrzali su odbacivawe rigidnih
ideolo{kih predrasuda, pa se stara srpska himna “Bo`e pravde”, decenijama ig-
norisana, zaboravqana i zabrawivana, uspravila u punoj snazi svog juna~kog in-
stinkta i slavqewa ideala pravde i slobode. Uz vrlo male izmene teksta, izba-
civawem kneza, odnosno kraqa kao pojmovnog i politi~kog anahronizma, posta-
la je zvani~na himna Republike Srpske, i{~ekuju}i nestrpqivo dan ujediwewa
celokupnog srpskog naroda i svih srpskih zemaqa u jedinstvenu srpsku dr`avu
u kojoj }e se “Bo`e pravde” reafirmisati kao himna Velike Srbije.
V.. Stvarala~ke misaone
komponente srpskog nacionalizma
Srpski jezik je osnovno sredstvo manifestovawa i ekspanzije ideologi-
je srpskog nacionalizma. On se razvijao paralelno sa srpskim narodnim duhom,
podsti~u}i ga i apsorbuju}i wegove uticaje, kako bi uspe{no izrazio {iri-
nu srpske du{e i dubinu individualnog napora svakog misaonog pojedinca. Pra-
iskonska srpska etni~ka zajednica, ponikla u slovenskom narodnom moru, kao
i politi~ka istorija, vera, kultura i simboli, rezultat su prevashodno kolek-
tivnog delovawa i razmi{qawa. To nije dovoqno da se izgradi sveobuhvatna
nacionalna ideologija, jer nedostaje komponenta individualizma, kreativnih
misaonih, umnih i duhovnih napora pojedinaca koji predwa~e, svojim intelek-
258
tom predvode, prodiru u novo i nepoznato, prvi shvataju voqu provi|ewa i di-
jalektiku istorije, prilago|avaju im se, ali i koriguju wihove negativne aspek-
te i posledice. Sna`nije nekad nego vo|e u ratovima, predvodnici juri{a, uspe-
{ni dr`avnici i sposobni prvosve{tenici, stvaraoci duhovnih vrednosti u
oblasti kwi`evnosti, umetnosti, nauke i filozofije uobli~avali su duh i smi-
sao srpskog nacionalizma, u~ili i vaspitavali na patriotskim vrednostima,
kr~e}i put napred i osvetqavaju}i ono {to prvobitno deluje kao mra~no i ne-
izvesno. Bog ih je odabrao tako {to im je darovao talenat i voqu, roditeqi
su ih podu~avali u rodoqubivom duhu i moralnim skrupulima, a oni sami su
ulagali ogroman intelektualni napor i duhovnu energiju da otaybini i Srp-
stvu daruju dela neprolazne vrednosti koja vekovima svetle pokolewima ko-
ja tek dolaze i bakqu srpske nacionalne svesti, ponosa i dostojanstva ~ine ne-
ugasivom. Dok je te duhovne snage i nadahnu}a, srpska te`wa za slobodom i de-
mokratijom, narodnim jedinstvom i dr`avom koja }e obuhvatiti sve nacional-
ne teritorije, predstavqa realni politi~ki program od ~ije realizacije ni-
jedna naredna generacija ne}e odustajati.
1. Nastanak modernog srpskog kwi`evnog jezika
Jezik je osnovna karakteristika jednog etni~kog supstrata, manifesta-
cija nacionalnog bi}a, dokaz wegove individualnosti i nezamewivi predu-
slov nacionalne samosvesti. Wegov razvoj je svojevrsna sublimacija nacio-
nalne istorije, indikator brzine i intenziteta procesa stalnog cepawa ili
zbli`avawa, granawa i usavr{avawa. Na jeziku se temeqi ukupna kultura. On
je weno glavno izra`ajno sredstvo, oru|e kojim najuspe{nije oplemewuje dru-
{tvo. Jezik se neprekidno mewa, razvija ili izumire. Po{to u svim situa-
cijama ne mo`e na isti na~in i po identi~nom modelu da se mewa, a trpi raz-
li~ite uticaje i obiluje pojedinostima, unutar jezika se pojavquju dijalek-
ti vi{eg ili ni`eg stepena srodnosti. Uvo|ewe kwi`evnog jezika dovodi do
postepenog izumirawa dijalekata i ja~awa duhovnog jedinstva naroda. Me|u-
tim, intenzivno nau~no prou~avawe dijalekata je veoma va`no za sveobuhvat-
no rasvetqavawe istorije jezika i zato predstavqa jednu od glavnih okosni-
ca svake nacionalne lingvistike. Na razvoj dijalekata paralelno su utica-
li politi~ka istorija, komunikacije sa susedima, strani osvaja~i i okupato-
ri, privredni razvoj, kulturno stvarala{tvo, crkvene prilike, asimilaci-
ja zate~enih ostataka starog balkanskog stanovni{tva itd. Detaqnom anali-
zom dijalekta svaki od ovih uticaja mo`e se prili~no precizno izmeriti. Stal-
ne masovne migracije srpskog stanovni{tva spre~ile su pojavu nekih ozbiq-
nijih dijalekatskih razlika koje ~esto, na primer na nema~kom ili francu-
skom jezi~kom podru~ju, podse}aju na diferencirawe posebnih jezika.
Srbi su, kao i svi ostali Sloveni, narod zakasnele pismenosti, {to ote-
`ava prou~avawe istorijskog razvoja srpskog jezika. Prvi pismeni Srbi ni-
su ni pisali materwim, nego gr~kim ili latinskim jezikom. Vizantijski car
Mihailo je 863. godine uputio dvojicu u~enih solunskih kalu|era, ]irila i
Metodija, u Moravsku, izme|u ^e{ke i Slova~ke, da spre~e frana~ki i latin-
ski prodor me|u tamo{we Slovene tako {to }e im prevesti crkvene kwige
na solunski dijalekat staroslovenskog jezika, u to vreme verovatno razumqiv
259
svim slovenskim narodima. Pismo koje su sastavili po gr~kom uzoru zove se
glagoqica. Vizantija je ipak uskoro izgubila uticaj nad Panonijom i severni-
jim oblastima, ali su se slovensko bogoslu`ewe i pismenost pro{irili me-
|u Slovenima koji su sledili wen kulturni obrazac i varijantu hri{}anstva.
Ubrzo se pojavila }irilica kao prakti~nija i sve~anija varijanta glagoqice
i jo{ vi{e prilago|ena slovenskom jeziku. Solunski dijalekat je u to vreme
bio veoma blizak isto~noslovenskoj grupi naroda koja nije imala nikakvih te-
{ko}a u wegovoj recepciji u kwi`evnosti, a uskoro su se jasnije diferenci-
rali srpski, ruski i bugarski izgovor staroslovenskog jezika, a kasnije i we-
gova rumunska crkvena redakcija. Glagoqica je jo{ neko vreme odr`avana u pe-
rifernim srpskim oblastima, ali i u hrvatskoj ~akav{tini, iz koje je nemi-
losrdno potisnula Rimokatoli~ka crkva i tako definitivno ugasila. Razli-
kovale su se srpska i hrvatska varijanta glagoqice, jer je srpska imala tako-
zvanu oblu formu, a hrvatska uglastu. Crkvenoslovenskom bogoslu`ewu se Ri-
mokatoli~ka crkva ~e{}e obra}ala, kod svakog unijatskog poduhvata, a u pro-
zelitskoj akciji u Ukrajini nastojala je da upotrebi i unekoliko modifiko-
vano glagoqa{ko pismo. Na sli~an na~in je formirala ikavski izgovor kao
~akavsko obele`je kod svakog prodora svojih misionara u srpske pravoslavne
sredine, poput Hercegovine, Bosne, Like, Slavonije itd. I tamo gde se nika-
da nije govorilo ikavski, na{lo bi se pone{to ikavski napisano.
a) Srpski jezik u porodici slovenskih jezika
Svi Sloveni su, pa i Srbi, govorili praslovenskim jezikom koji je nastao
iz praindoevropskog, od kog vode poreklo i germanski, romanski, balti~ki, kelt-
ski, gr~ki, jermenski i indoiranski. Nekoliko hiqada godina pre nove ere pra-
indoevropskim jezikom se govorilo na neidentifikovanom, precizno neutvr-
|enom podru~ju isto~ne Evrope i zapadne Azije, o ~emu nema jasnih tragova jer
pismenost nije postojala. Kako se ta prvobitna etni~ka zajednica razbijala,
izdvajali su se pojedini dijalekti i transformisali u posebne jezike. I pra-
slovenski jezik se mo`e pribli`no rekonstruisati samo komparativnim lin-
gvisti~kim prou~avawima, ali to je mnogo lak{i posao jer su Sloveni stekli
pismenost u devetom veku, svega nekoliko stotina godina po rasturawu prvo-
bitne praslovenske etni~ke i dru{tvene zajednice.
Srbi su na Balkan do{li sa jezikom koji je bio veoma sli~an jezicima is-
to~noslovenske grupe naroda, ali su se wegove glasovne i gramati~ke osobi-
ne mewale pod jezi~kim uticajem zate~enih balkanskih starosedelaca koji su
asimilovani, a koji je doveo do toga da srpski “deluje pomalo kao slovenski je-
zik izgovoren na neslovenski na~in... Me|u pojavama koje se u nauci ovako tu-
ma~e, najva`niji je potpuni nestanak slovenskog umek{avawa suglasnika, ono-
ga koji, na primer, ruskom jeziku daje tako karakteristi~an zvuk.” (Pavle Ivi}:
Pregled istorije srpskog jezika, Izdava~ka kwi`arnica Zorana Stojanovi-
}a, Sremski Karlovci – Novi Sad, 1998, str. 14.)
]irilo i Metodije su za podlogu sveslovenske pismenosti uzeli jugoisto~-
nomakedonski dijalekat koji je u to vreme bio jo{ veoma sli~an praslovenskom
jeziku, pa se u lingvistici naziva staroslovenskim. Srbi, Hrvati i Sklavini
(dana{wi Bugari i Makedonci) na Balkansko poluostrvo su se doselili sa ve}
260
formiranim svojim posebnim dijalektima praslovenskog jezika. Srpski, bu-
garski i makedonski jezik pripadaju isto~noslovenskoj grupi, a hrvatski, kao
slovena~ki i ~e{ki, zapadnoslovenskoj. Linija jezi~kog razgrani~ewa Srba i
Bugara je veoma jasno izra`ena na potezu od u{}a Timoka, du` dana{we srp-
sko-bugarske granice do Osigova, pa kroz severoisto~nu Makedoniju prema Ov-
~em poqu i Skopqu, ju`no od Tetova pa do albanske etni~ke oblasti. Diferen-
cijacija prema Hrvatima je tako|e o{tra i nalazi se na liniji od koje po~iwe
~akavski govor, svojstven Hrvatima i “kajkavski, nezavisno od toga da li je re~,
kako se u novije vreme tvrdi, o Posavskoj odnosno Panonskoj Hrvatskoj” ili o
Sloveniji. To je spor koji Hrvati i Slovenci treba me|usobno da re{avaju.
Aleksandar Beli} je smatrao da je izme|u praslovenskog i starosloven-
skog jezika bilo jo{ jezi~kih epoha, kao i da je granawe praslovenskog jezika
po~elo pre VII veka. Sloveni su i na Balkan do{li me|usobno se jezi~ki raz-
likuju}i, s tim {to je tu proces narednih vekova i{ao u suprotnom pravcu, pu-
tem izvesnog zbli`avawa, s obzirom da je “onaj deo Praslovena, koji je docni-
je obrazovao Ju`ne Slovene, `iveo u bliskim uzajamnim vezama koje su u~ini-
le da se me|u wima ne samo ujedna~e razlike koje su oni mogli poneti iz pra-
slovenskog nego da se da zajedni~ki pravac razvitka mnogim osobinama.” (Alek-
sandar Beli}: Uporedna slovenska lingvistika, tom I, str. 248.) Beli} daqe is-
ti~e da hronolo{ki “izme|u slovenskih jezika na Balkanskom poluostrvu i
praslovenskog jezika le`i i epoha wihovog uzajamnog razvitka izvan Balkan-
skog poluostrva. Za vreme te epohe oni ve} ne predstavqaju praslovensko je-
dinstvo.” (str. 248.) Tom praslovenskom jeziku najbli`i su od svih indoevrop-
skih bili litvanski, letonski i izumrli pruski jezik, pa su oni svi zajedno spa-
dali u balti~ko-slovensku jezi~ku zajednicu. Po svemu sude}i, jedinstvena dru-
{tvena zajednica svih Slovena raspala se odmah posle I veka, pa tada po~iwe
i proces intenzivnije diferencijacije unutar praslovenskog jezika. Poseb-
na vrednost staroslovenskog jezika je u tome {to je on prvi me|u svim sloven-
skim jezicima postao jezik pismenosti i {to su wegovi pisani tragovi najbli-
`i praslovenskom jeziku, dakle dragoceno sredstvo wegove bar delimi~ne re-
kontrukcije. Wegov uticaj na docniji kwi`evni razvoj ~ini ga neprocewivo
dragocenim, zajedni~kim kwi`evnim blagom Srba, Makedonaca, Bugara, Ru-
sa, Ukrajinaca i Belorusa, mnogo mawe ^eha, Slovaka i Hrvata, s obzirom da
su oni vrlo rano dospeli u rimokatoli~ke ideolo{ke okove, a Slovenaca i
Poqaka skoro nikako.
Iako je ukazivao na uzajamne veze Srba, Hrvata i Slovenaca, Beli} je bio
ube|en da su se dijalekatske razlike {tokavaca, kajkavaca i ~akavaca pojavi-
le pre doseqavawa na Balkan. “To ne zna~i jo{ da su neki dijalekti ve} tada
bili kajkavski, drugi ~akavski, a tre}i {tokavski u dana{wem smislu re~i,
ali je nesumwivo da se ve} tada, pored razlika pomenute zamenice, razvilo u
krajevima obele`enim razli~itom formom ove zamenice dosta drugih osobi-
na. Za mene je danas potpuno jasno da su tada svi kajkavski dijalekti, i oni ko-
ji }e obrazovati docnije osnovicu slovena~kog jezika i oni {to }e obrazova-
ti docnije osnovicu hrvatskog kajkavskog dijalekta, `iveli zajedni~kim `i-
votom. Ali tako mi je isto jasno da se u to vreme ~akavski dijalekat nahodio
u bli`im vezama sa kajkavskim nego docnije.” (Beli}: Istorija srpskog jezi-
ka, op. izd. str. 14.) Kajkavski obuhvata celi dana{wi slovena~ki jezik i hr-
261
vatski kajkavski dijalekat, koji je tek u sedamnaestom veku stekao hrvatski na-
cionalni atribut. Nesporno je “da se ~akavski dijalekat uvek naziva hrvatskim
jezikom.” (str. 14.)
S druge strane, {tokavski je mnogo docnije delimi~no prisvajan od strane
Hrvata. “Kako se u docnijim vremenima {tokavski dijalekat pro{irio i na je-
dan deo krajeva ili je delimi~no i bio od starina gde je u blizini bio ~akavski
ili kajkavski dijalekat, i u me{avini i bliskim vezama sa wima dao i nove di-
jalekatske osobine, izvesni predstavnici {tokavskog dijalekta (naro~ito ka-
tolici) nazivaju svoj dijalekat hrvatskim.” (str. 14.) Situacija je, dakle, krajwe
paradoksalna jer “iz ovoga se vidi da slovena~ki jezik zna~i deo kajkavskog di-
jalekta, ~akavski dijalekat i deo {tokavskog, i, najzad, da srpski jezik zna~i ve-
}i deo {tokavskog dijalekta. Prema tome, nazivi slovena~ki, hrvatski i srpski
ne daju nam, u jezi~kom smislu, odre|ene pojmove, ve} jedino nazivi – kajkavski,
~akavski i {tokavski dijalekat. Iz toga izlazi tako|e da su nazivi srpski, hr-
vatski i slovena~ki iako danas nacionalni, u stvari politi~ki ili istorijski,
u ~ijim se granicama obrazovala u toku vremena izvesna nacionalna svest, ali
koji se ne poklapaju sa odre|enim lingvisti~kim granicama.” (str. 14–15.) Lin-
gvisti~ke granice su najubedqiviji pokazateq etni~kih, pa prema tome moder-
na srpska nacija bele`i veliki etni~ki gubitak jer su se od wenog etni~kog sup-
strata izdvojili katolici-{tokavci, bosanski, hercegova~ki i sanya~ki musli-
mani, kao i stanovnici severne Makedonije. U okviru hrvatske politi~ke naci-
je postoji ogroman etni~ki vi{ak, ~ak ako zanemarimo problem kajkavaca. Broj
etni~ki izvornih Srba, {tokavaca-katolika, uveliko prevazilazi zbir izvor-
nih ~akavaca i kajkavaca, koji su i u prapostojbini bili me|usobno mnogo bli-
`i u odnosu na zajedni~ku jasniju diferencijaciju prema {tokavcima.
Dijalektolo{ki, srpski jezik se deli na sredwo{tokavske i novo{tokav-
ske govore. Sredwo{tokavski dijalekti su timo~ki, ju`nomoravski i kumanov-
sko-kratovski, dok se novo{tokavski dijalekti dele na isto~nu ekavsku, ju`nu
ijekavsku i zapadnu ikavsku govornu grupu. Ekavski govor se deli na arhai~ni-
ji kosovsko-resavski i moderniji {umadijsko-vojvo|anski. Ijekavski se deli
na stariju zetsko-sjeni~ku i noviju isto~nohercegova~ku grupu. Ikavski tako-
|e ima stariju i mla|u varijantu. Interesantno je da je u ranija vremena ikav-
ski prevladavao me|u Srbima koji su s pravoslavqa prelazili na katoli~an-
stvo, pa je u wegovom {irewu presudan uticaj imala misionarska delatnost ri-
mokatoli~kih fratara. Samo su {umadijsko-vojvo|anski i isto~nohercegova~-
ki postali dva ravnopravna izgovora modernog srpskog kwi`evnog jezika. U
etni~ko-lingvisti~kom smislu {tokavski je dijalekat u odnosu na prasloven-
ski, ali poseban jezik u odnosu na sve druge savremene slovenske. Svojom celi-
nom {tokavski je srpski jezik, ~akavski hrvatski, a kajkavski slovena~ki u onoj
meri u kojoj se etnolingvisti~ki Slovenci mogu diferencirati od Hrvata.
Upro{}enog pore|ewa radi razlika izme|u ~akavskog i kajkavskog bi se mo-
gla dovesti u istu ravan kao razlika izme|u srpskog i makedonskog, pa ~ak i srp-
skog i bugarskog po nekim osobinama.
Nastanak srpske kwi`evnosti u doba Nemawi}a blagotvorno je delovao
na daqi razvoj srpskog jezika i to kroz dva paralelna procesa. Do{lo je do srp-
ske redakcije crkvenoslovenskog jezika kroz specifi~an srpskoslovenski je-
zi~ki izraz i do pismene upotrebe srpskog narodnog jezika koji se isticao jed-
262
nostavno{}u u odnosu na u~enost i otmenost prvog. Crkvenoslovenski je sa-
kralnom upotrebom postepeno poprimao i sakralni karakter, ~emu je dopri-
nosila wegova delimi~na nerazumqivost i tajanstvenost. Srpska redakcija je
iz tog jezika odstranila poluglasove i nazalne vokale, a i ina~e je kod Srba
diglosija bila najmawe izra`ena u odnosu na druge narode, jer je crkvenoslo-
venski zapravo bio samo arhai~ni narodni govor. Du{anov zakonik je napi-
san narodnim jezikom s vrlo malo crkvenoslovenskih izraza. U vladarskim po-
veqama jedan deo, sve~aniji, arenga, preambula, obi~no se pi{e srpskosloven-
skim, a dispozitiv narodnim jezikom. Pravoslavno sve{tenstvo je srpskoslo-
venski jezik negovalo kroz ~itav {esnaesti i sedamnaesti vek koriste}i ga u
bogoslu`ewu i crkvenoj administraciji. S obzirom da kwi`evnosti nije ni
bilo van crkvenih krugova, glavnina kwi`evnih dela je i daqe nastajala na
ovom jeziku, ali se tu iskazuju i ograni~ewa jezi~kog izra`avawa, pa je sve u~e-
stalija pojava prodora elemenata narodnog jezika u srpskoslovenskim spisi-
ma. To je vodilo i stalnoj redakciji wegove fonetike i pravopisa u smislu pri-
lago|avawa sve upro{}enijim i jednostavnijim varijantama narodnog govora.
Paralelno s tim, direktna primena narodnog jezika u pisawu raznih dokume-
nata sve je ~e{}a, o ~emu svedo~i veliki broj spisa Pa{trovi}a, Grbqana i
Bokeqa, ali i Hercegovaca.
Po~etak {esnaestog veka ve} dovodi do jasnog razlikovawa ekavskog i ije-
kavskog izgovora. Ekavski se grana u dve varijante, ju`ni prizrensko-morav-
ski i severni {umadijsko-vojvo|anski dijalekat. Izvornim degenerativnim
prilozima ijekavskog izraza u severozapadnim srpskim oblastima, u dodiru
sa ~akavskim jezikom, javio se ikavski. [to se pisma ti~e, }irilica je apso-
lutno preovla|uju}a, s tim {to na rubnim podru~jima i u primorju dolazi do
upotrebe latinice, a me|u bosanskim muslimanima i arabice. Stalne srpske
selidbe dovele su do {irewa isto~nohercegova~kog ijekavskog dijelakta na
Bosansku Krajinu, Dalmaciju, Liku, Kordun, Baniju i deo Slavonije, gde je pret-
hodno hrvatsko, ~akovsko i kajkavsko stanovni{tvo izginulo u ratovima ili
izbeglo pred Turcima. Za razliku od ranijeg gr~kog i latinskog, na srpski je-
zik sna`an uticaj vr{e turski, arapski i persijski, a u kasnijem periodu ne-
ma~ki i ma|arski.
Srpskoslovenski jezik u kwi`evnosti je kori{}en sve do polovine osam-
naestog veka i od tada preovla|uje narodni, ali se u pisanim tragovima ~esto
nalaze me{ovite varijante. Tamo gde se izvesna sve~ana forma izra`avala sma-
tralo se da je tome primereniji srpskoslovenski, ali kad se ulazilo u su{ti-
nu pitawa i obja{wavawa, bogatstvo narodnog jezika bilo je nezamewivo. Uz
to je narodni govor lak{e vr{io recepciju stranih re~i i izraza, pogotovo
onih stru~nog karaktera, koja se jednostavno nije mogla izbe}i. U to vreme, pre-
vashodno delima Gavrila Stefanovi}a Venclovi}a, po~iwe uobli~avawe mo-
dernog srpskog kwi`evnog jezika. Proces je ve} u startu zaustavqen naglim
prevladavawem ruskoslovenskog u srpskoj kwi`evnosti, pa ni Venclovi}eva
pravopisna reforma nije imala {ansi da uspe. Prodor ruskoslovenskog jezi-
ka prouzrokovan je gr~evitim naporima srpskih u~enih qudi da se suprotsta-
ve unija}ewu i pokatoli~avawu. U nedostatku sopstvenih kwiga, {kola i {tam-
parija, okrenuli su se ruskim uybenicima i crkvenoj literaturi. Ruskosloven-
ski predstavqa rusku redakciju crkvenoslovenskog, pa ima identi~nu leksi-
263
ku, morfologiju i sintaksu kao srpskoslovenski, dok su razlike gotovo iskqu-
~ivo fonetske prirode. Ali, u praksi je srpski izgovor ruskoslovenskog do-
veo do wegove nove redakcije kroz prilago|avawe srpskoj fonetici. Po{to
su i Bugari preuzeli ruskoslovenski, on je ubrzo prevladao kao jedina aktuel-
na varijanta crkvenoslovenskog. Elementi ruskoslovenskog sve ~e{}e }e se po-
javqivati i u literaturi primarno pisanoj na srpskom narodnom jeziku.
Prevladavawe ruskoslovenskog stvorilo je uslove za zna~ajniju primenu
ruskog kwi`evnog jezika u srpskoj literaturi, pogotovo istoriografskim de-
lima. U tim slu~ajevima ~esto je i ubacivawe pojedinih srpskih narodnih iz-
raza. Kroz nekoliko decenija stvarana je me{avina ruskoslovenskog, ruskog kwi-
`evnog i srpskog narodnog jezika koja se u nauci naziva slavenosrpskim jezi-
kom. On je sadr`ao dva va`na elementa na kojima se krajem osamnaestog veka
insistiralo, element razumqivosti i element otmenosti, primaran za gra|an-
sku klasu i ve} stasalu inteligenciju. Slavenosrpski je bio i vid otpora austrij-
skim vlastima koje su insistirale na suzbijawu ruskog kulturnog uticaja i na-
stojale mu se suprotstaviti formirawem srpskog narodnog jezika. Gramatika
slavenosrpskog jezika nikada nije formirana, ali wegov kratkotrajni razvoj
pokazuje sve izrazitije prevladavawe elemenata srpskog narodnog jezika u od-
nosu na ruski kwi`evni i ruskoslovenski jezik. Iako su Srbi sve do novijeg
vremena imali izra`enu diglosiju, srpski narod nikada nije staroslovenski,
crkvenoslovenski, srpskoslovenski, ruskocrkveni, ruski kwi`evni ili sla-
venosrpski smatrao stranim, tu|inskim jezicima, nego izrazito svojim, uzvi-
{enim, plemenitim, otmenim, aristokratskim, posve}enim, ~ak sakralnim. Ve-
}ina qudi nije umela wima da se slu`i, ~ak ni da ih u odre|enim epohama ja-
sno razlikuje, ali je na wih gledala sa strahopo{tovawem i qubavqu, ponosno
se identifikuju}i s wihovim glasom i melodijom iz dubine svoje nacionalne
du{e, vide}i u tome dokaz postojawa i garanciju ve~itog trajawa sopstvenog
nacionalnog identiteta.
Be~ki dvor je od osme decenije osamnaestog veka sistematski forsirao {tam-
pawe kwiga na srpskom narodnom jeziku, ali to je pra}eno i {irokom akcijom
protiv dru{tvene uloge i uticaja Srpske pravoslavne crkve, uz podsticawe uni-
ja}ewa, pa su austrijske vlasti izazvale `estok otpor srpskih nacionalnih pred-
vodnika. Tek carskim ukazom o verskoj toleranciji iz 1781. godine i kasnije od-
ustajawe od obaveznog uvo|ewa latinice delimi~no je smirilo uzavrele stra-
sti. Prelomni momenat u prevladavawu narodnog jezika desio se kad se Dosi-
tej Obradovi} odlu~io da svoje glavno delo “@ivot i prikqu~enija” na wemu
objavi. Dositej se rukovodio principom da se samo demokratizacijom kwi`ev-
nog jezika taj jezik mo`e staviti u slu`bu nacionalnih interesa. U kwi`ev-
nosti tada preovla|uje {umadijsko-vojvo|anski dijalekat srpskog narodnog je-
zika, a wegova sve {ira upotreba otvorila je pitawe neophodne reforme azbu-
ke i pravopisa. Me|utim, i po~etkom devetnaestog veka prili~an broj srpskih
kwi`evnika jo{ je pisao na ruskoslovenskom i slavenosrpskom, u nedostatku
bilo kakve ozbiqnije kwi`evno-jezi~ke standardizacije. Godine 1810. bio je zna-
~ajan poku{aj Save Mrkaqa da reformi{e srpski pravopis. Uz podr{ku austrij-
ske vlasti temeqitu reformu izvr{io je uskoro Vuk Stefanovi} Karayi}, ~e-
sto nailaze}i na ogor~en otpor crkvenih i gra|anskih krugova srpskog dru{tva.
Karayi} je sa~inio prvi kompletniji srpski re~nik, uveo novi pravopis i re-
264
formisao }irilicu tako da je u~inio najsavr{enijim svetskim pismom. Ubr-
zo je izradio i prvu gramatiku srpskog narodnog kwi`evnog jezika, a za osno-
vu svojih reformskih poduhvata uzeo je isto~nohercegova~ki ijekavski dijale-
kat, da bi ne{to kasnije priznao i ekavski kao ravnopravnu varijantu. Sve {to-
kavske varijante Karayi} je smatrao ~isto srpskim, a jezik u celini glavnim
obele`jem nacionalnog bi}a jednog naroda. Polovinom devetnaestog veka we-
gova koncepcija je potpuno pobedila.
b) Su{tina srpsko-hhrvatskih jezi~kih konfrontacija
Nadirawe Germana u isto~ne predele dana{we Austrije, ovladavawe Ma-
|ara nad zgusnutom slovenskom masom Panonije, prevladavawe rumunskog kao
latinskog varijeteta nad visokim procentom slovenskog stanovni{tva Rumu-
nije, lingvistici je uskratilo mnoge karike koje bi bli`e rasvetlile grana-
we praslovenskog u dana{we slovenske jezike, a posebno ve} jasno izra`ene
diferencijacije isto~ne i zapadne slovenske grane u dalekoj pro{losti. Pre-
lazni pojasevi su uni{tavani, ~itave grane i{~ezavale, a novi se pojavqiva-
li svedo~e}i o sna`nim naknadnim uticajima. Prekinuta je direktna terito-
rijalna veza Hrvata i Slovenaca sa wihovim zapadnoslovenskim srodnicima,
kao i veza Srba i Sklavina sa isto~noslovenskim, odnosno ruskim. “Nekoli-
ko detaqa u severnim i zapadnim slovena~kim dijalektima, pa ~ak i u ~akav-
skim govorima u Istri i susedstvu, govore o prastarim vezama sa Zapadnim Slo-
venima. Areali ponekih drugih pojava ovakve vrste prote`u se preko celog
zemqi{ta slovena~kog jezika, kao i preko {ireg kajkavskog i ~akavskog pro-
stora. Ovo stawe mo`emo protuma~iti samo hipotezom da se zona prelazno-
sti u davnini protezala od ~e{kih zemaqa preko dana{we Austrije do dana-
{we Slovenije i Hrvatske, pa su je docnija zbivawa raskinula, tako da su de-
lovi zaostali u sklopu slovenskog juga nastavili razvoj u iskqu~ivo ju`no-
slovenskom smeru.” (Pavle Ivi}: Srpski narod i wegov jezik, Izdava~ka kwi-
`arnica Zorana Stojanovi}a, Sremski Karlovci – Novi Sad, 2001., str. 16.)
Narednih jedanaest vekova Slovenci i Hrvati su bili pod sna`nim uti-
cajem srpskog jezika, pa je i wihova jezi~ka evolucija i{la u tom pravcu. Jo{
izra`eniji uticaj su preostali Srbi na podru~ju izme|u Laba i Visle tr-
peli od poqskog i ~e{kog jezika, pa je lu`i~kosrpski nakon vi{evekovne
evolucije dospeo u red zapadnoslovenskih jezika. Nijedan od dva preostala
dijalekta, ni gorwolu`i~ki ni dowolu`i~ki, danas nemaju specifi~nih
sli~nosti sa srpskim jezikom u celini niti wegovim pojedina~nim dijalek-
tima. “Ovo zna~i da u doba kad su Srbi, u ovom {irem smislu tog imena, bi-
li na okupu, jo{ uvek nije bila izvr{ena dijalekatska diferencijacija pra-
slovenskog jezika. Uostalom, tragova srpskog imena ima, u toponimiji ili
u istorijskim izvorima, i na drugim stranama gde Sloveni `ive ili su `i-
veli. Ovakve ostatke srpskog prisustva u davnini nalazimo u delovima Poq-
ske i me|u izumrlim Slovenima u dana{woj Nema~koj, zatim po Gr~koj i Je-
gejskoj Makedoniji, pa i u imenu mesta Srb u Lici, koje je starije od dose-
qewa srpskog `ivqa koji sad obitava u tom kraju.” (str. 17–18.) S druge stra-
ne, “posmatrawe geografske karte sugeri{e utisak da su jezi~ke divergen-
cije postojale jo{ u vreme kad su se Sloveni u paralelnim strujama spu{ta-
265
li ka jugu, jedni kroz Panoniju, a drugi kroz Dakiju (pri ~emu su zahvatili
i podru~je u luku Karpata, dana{wi Erdeq) i da su zatim izbili na vizan-
tijsku granicu, jedni zapadno od \erdapa, a drugi isto~no od wega, i to uglav-
nom uzajamno nezavisno jer su ih razdvajale planine koje se sa severne stra-
ne nadnose nad \erdap.” (str. 20.)
Ivi} ukazuje na ~itav snop dana{wih izoglosa koji se pojavio na nekada-
{woj razme|i Srba i Sklavina (predaka dana{wih Bugara i Makedonaca) i
to “od u{}a Timoka preko isto~nih podno`ja planine du` srpsko-bugarske gra-
nice do Osigova, a zatim u {irokom luku kroz severoisto~nu Makedoniju do
Ov~eg poqa i Skopqa, i daqe ju`no od Tetova ka albanskoj etni~koj granici
oko [ar-planine.” (str. 19.) Ipak, jedina jasna diferencijacija iz daleke pro-
{losti predstavqena je jezi~kim kontrastom isto~noslovenske i zapadnoslo-
venske grane. S obzirom da su se Srbi masovno naseqavali dolinom Morave i
prodirali na jug, na podru~ju Makedonije je do{lo do me{awa srpskog i skla-
vinskog jezika formiraju}i osnovu koja moderni makedonski jezik i wegovih
dvanaest dijalekata ~ini prelaznim izme|u srpskog i bugarskog.
Slovena~ko-kajkavski jezik je najbli`i ~e{kom sude}i po karakteristi~-
nim izoglosama, iako su raniji prelazni oblici istorijski nestali. Bliskost
~akavskog je ne{to mawa, ali i tu po stepenu bliskosti postoji varijetetska
razlika severno~akavskog i ju`no~akavskog. Po svemu sude}i, razlike izme|u
slovena~ko-kajkavskog i ~e{kog jezika su novijeg datuma, a uop{te nije izve-
sno da je u vreme doseqavawa Hrvata bilo nekih divergencija izme|u wihovog
i ~e{kog jezika. Dijalekatske razlike se intenzifikuju proporcionalno u od-
nosu na geografsku distancu i slabqewe komunikacija. S druge strane, geograf-
ska bliskost i poja~awe komunikacije logi~no dovode do jezi~kog pribli`a-
vawa. Slovena~ki i kajkavski govori su istorodni, a razlike poti~u iz novi-
jeg vremena. “Sve indicije govore da temeqna srodnost hrvatskih kajkavskih
govora sa slovena~kim mora biti starija od postavqawa politi~ke pregrade,
a to sugerira da su preci kajkavaca i Slovenaca jo{ u doba naseqavawa ~ini-
li jednu jezi~ku skupinu. Okolnosti posle naseqavawa, a pogotovu one koje su
nastale dr`avnopravnom izolacijom, nikako nisu mogle pogodovati stvarawu
stawa u kojem se kajkavska oblast intenzivno vezuje sa slovena~kim a istovre-
meno duboko diferencira prema svome {tokavskom i ~akavskom susedstvu, upr-
kos te{wim politi~kim vezama s tim susedstvom.” (str. 37.) Hrvatska kajkav-
{tina se razvijala u Zapadnoj Slavoniji, takozvanoj Panonskoj Hrvatskoj, ko-
ja je u politi~kom smislu Hrvatskoj pripojena tek u H veku. U posledwa dva ve-
ka mnogi lingvisti su sasvim izve{ta~eno tretirali kajkavski kao dijalekat
srpskohrvatskog jezika, zapravo srpskog kome su kajkav{tina i ~akav{tina do-
dati da bi on u celini lak{e mogao biti otet.
^akav{tina je izvorni hrvatski jezik koji je obuhvatao celokupnu terito-
riju prvobitne hrvatske dr`ave koja se prostirala od isto~ne Istre do reke Ce-
tine, jadranska ostrva du` te obale (uz relikte starog romanskog jezika koji se
dugo odr`ao u izolovanim dru{tvenim grupama). Ju`nije od Cetine ~akav{ti-
na je samo sporadi~no prodirala. “Prelaznih ~akavsko-{tokavskih govornih ti-
pova bilo je u sredwem veku svakako mnogo du` hrvatsko-bosanske granice, ~e-
sto pomerane raznolikim obrtima istorije.” (str. 41.) Severna ~akav{tina ima-
la je ekavski izgovor, sredwa je predstavqala ekavsko-ikavsku kombinaciju, dok
266
je ju`na bila ikavska uz sve znatniji okolni srpski {tokavski uticaj. ^akavski
je i ina~e ne{to bli`i {tokavskom, nego kajkavski, ali je zato neuporedivo vi-
{i stepen me|usobne bliskosti kajkav{tine i ~akav{tine, nego bilo kog od ta
dva jezika u odnosu na {tokavski. Samo je daqa evolucija ~akav{tinu pribli-
`avala {tokav{tini, a udaqavala od kajkav{tine. ^akavski “u celini, a naro-
~ito u svom severozapadnom delu, pokazuje i dosta prastarih veza, prete`no lek-
si~kog karaktera, sa kajkavskim i naro~ito slovena~kom jezi~kom sferom.” (str.
42.) Jezi~ke inovacije su se redovno pojavqivale kod {tokavaca. “^akavski go-
vori kao celina duboko su arhai~ni – ili evolutivno pasivni, {to u krajwoj li-
niji zna~i isto. Jedva da i ima specifi~nih op{te~akavskih inovacija, dakle
takvih koje bi zahvatile glavninu ~akavskih govora a da nisu zajedni~ke s pone-
kim od suseda. S druge strane, {tokavsko inovaciono ogwi{te pokazalo se kao
jedno od najaktivnijih u ju`noslovenskoj oblasti.” (str. 43.)
Kako tvrdi Pavle Ivi}, “osnovna politi~ka formacija u kojoj se razvio
{tokavski dijalekatski tip je sredwovekovna Srbija.” (str. 43.) Ta prvobit-
na srpska politi~ka formacija obuhvatala je Ra{ku, Travuniju, Dukqu, Zahu-
mqe i Bosnu, dakle gro srpske nacionalne teritorije. Politi~ku koheziju tog
prostora bilo je te{ko sa~uvati, ali wegovo nacionalno bi}e bilo je neraz-
ru{ivo sve do gotovo istorijski podudarnog perioda islamizacije i pokato-
li~ewa. I skoro cela Slavonija izrazito je {tokavska i u woj se jasno mo`e
sagledati teritorijalna granica sa kajkavskim i ~akavskim, {to je ujedno i srp-
ska etni~ka granica. Podravski govori su ekavski poput vojvo|anskih, a po-
savski i jekavski kao bosanski, s tim {to se mestimi~no mo`e nai}i na ostat-
ke ikavskog. Najju`niji {tokavski dijalekat je prizrensko-timo~ki, a daqe na
jugu se prostiru makedonski dijalekti koji su se ve} u X i XI veku jasno dife-
rencirali u odnosu na bugarski jezik. “Tako se dogodilo da je ve}ina makedon-
skih govora po svom glasovnom inventaru gotovo jednaka s glavninom srpskih
govora, a izrazito razli~ita od najve}eg dela bugarskih dijalekata.” (str. 50.)
Tome je bitno doprineo ulazak Makedonije u sastav srpske dr`ave, intenziv-
no naseqavawe Srba kao feudalaca, dvorana, vojnika, administrativaca itd.,
a uz to dubok crkveni i kulturni uticaj. “Jezi~ki uticaj koji je u makedonske
govore uneo dosta osobina zajedni~kih sa srpskim susedima bio je nejednake sna-
ge u raznim delovima makedonskog prostora. Taj se uticaj najja~e osetio u se-
vernim i severozapadnim krajevima, a {to se daqe ide ka jugu i istoku, bio je
slabiji. Zona wegovog znatnijeg dejstva poklapa se otprilike sa zemqi{tem
dana{we SR Makedonije. U predelima Pirinske i Vardarske Makedonije on
je bio slab, a u najudaqenijim krajevima, na primer oko Soluna i u dolini Me-
ste, nije ni do{ao do izra`aja.” (str. 51.)
U Dalmaciji i na ostrvima dugo se zadr`ala jedna varijanta romanskog je-
zika, takozvani dalmatski, sve do kraja XIX veka. Dubrova~ki dijalekat tog je-
zika ugasio se krajem XV veka, a frapantno zvu~i da nije sa~uvan nijedan tekst
na wemu napisan, s obzirom da su dubrova~ki patriciji pisali na latinskom i
italijanskom. Stalno doseqavawe Srba iz okoline promenilo je etni~ku su-
{tinu Dubrovnika. “Dubrova~ki dijalekat na{eg jezika je ogranak isto~noher-
cegova~kog dijalekta wegove najbli`e okoline. Formiran u doba kad je dubro-
va~ka okolina pripadala srpskoj dr`avi, taj je govorni tip ipak stekao poma-
267
lo osoben lik, usvajaju}i katoli~ku crkvenu (pa donekle i uop{te kulturnu) lek-
siku i prihvataju}i pojedine sekundarne inovacije koje su se {irile iz ~akav-
skih krajeva putevima pomorskih komunikacija.” (str. 86.) Romansko nasle|e u
dubrova~koj kulturi i tradiciji imalo je uticaja na srpski jezik i u wemu pro-
izvelo izvestan broj karakteristi~nih inovacija, specifi~nih iskqu~ivo za
Dubrovnik i wegovu bli`u okolinu. Neke od tih inovacija povratno su prodr-
le i u isto~nohercegova~ki dijalekat trebiwskog kraja i Popova poqa, dakle
sredine ~ija je komunikacija sa Dubrovnikom vekovima visokofrekventna.
[to se Hrvata kajkavaca ti~e, wima su {tokav{tina i srpski jezik ve{ta~-
ki nametnuti kao kwi`evni, pa se trude da sopstveni sa~uvaju u svakodnevnom
`ivotu i delimi~no u kwi`evnom i umetni~kom stvarala{tvu. “Zagreb~ani
upotrebqavaju kajkav{tinu kao normalan medijum opho|ewa u ku}i i na uli-
ci; kajkav{tina tamo osvaja i do{qake iz {tokavskih i ~akavskih predela, ili
bar wihovu decu. Ne mo}i se slu`iti kajkavskim govorom u odre|enim prili-
kama smatra se pomalo dokazom inferiornosti, vidqivim znakom da ~ovek ne
poti~e iz glavnog grada nacije.” (str. 105.) Ako je u novije vreme i bilo vred-
nijih pesni~kih ostvarewa u hrvatskoj literaturi ona su redovno postignuta
na ~akavskom poput Nazorovih ili kajkavskom poput Krle`inih. “Za qude ko-
jima je materwi govor kajkavski ili ~akavski, kwi`evni jezik na {tokavskoj,
tr{i}koj osnovici, pokazuje se kao zadatak koji treba savladati, u {koli ili
na putu `ivotnog uspona, a ne kao ne{to autenti~no svoje... Ono {to je najin-
timnije te{ko je izraziti druk~ije do najprisnijim izra`ajnim sredstvima,
onima {to su se u svesti ukotvila u najranijim godinama `ivota. U srpskoj kwi-
`evnosti, me|utim, nije obi~an ovakav jezi~ki rascep u autorovoj li~nosti,
pre svega zato {to je prose~no odstupawe {tokavskih narodnih govora od kwi-
`evnog jezika u stvari sasvim ograni~eno, tako da se kwi`evni jezik ne do`i-
vqava kao jezi~ki medij osetno druk~iji od govora rodnog kraja.” (str. 108.)
[to se Hrvata ti~e, kod wih “od druge polovine XVIstole}a pa sve do tri-
jumfa ilirizma u devetnaestom veku, traje epoha kwi`evne produkcije na kaj-
kavskom nare~ju, koje }e se u po~etku redovno zvati slovenskim jezikom, a od
sedme decenije XVII veka i hrvatskim, kako su do tada kajkavski autori imeno-
vali iskqu~ivo ~akavski dijalekat.” (str. 154.) U primorju sva hrvatska kwi-
`evnost, s prvim delom iz XV veka i ranijim tragovima pismenosti, bila je
iskqu~ivo na ~akavskom. Ali ni na ~akavskom ni na kajkavskom “nije bilo ozbiq-
ne, originalne, stvarala~ke proze koja bi na jedan savremeniji na~in zahvata-
la ~ovekove probleme i zbivawa u qudskom dru{tvu, nije bilo (ili je jedva bi-
lo) proze nau~ne, stru~ne, pa ~ak gotovo ni poslovne ni pravne – da ne govori-
mo o tome koliko je dugo, u stvari sve do XIX veka, nedostajala prava kwi`ev-
na proza, ona od trajne vrednosti.” (str. 156.) Pod uticajem u talasima doseqa-
vanih Srba, bilo je dalmatinskih autora koji su napu{tali ~akav{tinu, pri-
hvatali {tokavski i kombinovali ga sa ikavskim izgovorom, ali su oni nekog
traga ostavili samo u poeziji. Ali, oni su uglavnom preuzimali i srpsku na-
cionalnu tematiku. Kod wih mahom nema hrvatske svesti ve} govore o sloven-
stvu ili slovinstvu. “Ve}ina pisaca o kojima je re~ nije se ose}ala Hrvatima
i to je ime primewivala na stanovnike odre|enih drugih krajeva koji su sami
imali hrvatsku svest i svoj, druk~iji, tip kwi`evnog jezika.” (str. 161.)
Tek naknadno, kad proteko{e decenije i vekovi, wihove etni~ke zajedni-
268
ce su ve{ta~ki, nasilno uklapane u hrvatsku naciju, a wihovim literarnim de-
lima lepqen je nacionalni pe~at hrvatske kwi`evnosti. Gde god su se Hrva-
ti u ve}im grupama iseqavali tokom sredweg veka ostavqali su tragove ~akav-
{tine, o ~emu najupe~atqivije svedo~i wihova najgu{}a koncentracija u Gra-
di{tu u Austriji. Nigde i nikada nisu govorili {tokavski, sve dok nisu u pr-
voj polovini XIX veka smislili kako }e najlak{e Srbe, katolike i {tokav-
ce, uklopiti u hrvatski nacionalni korpus, a potpuno istisnuti wihovo }i-
rili~no pismo i ostatke izvorne nacionalne svesti. U Bosni su }irili}ni
varijetet, ~iji se tragovi nisu mogli izbrisati, katoli~ki ideolozi naziva-
li “bosan~icom” ili “bosansko-hrvatskom }irilicom”. “U stvari je ta tobo-
`e osobena azbuka varijetet srpskog }irilskog brzopisa koji je u doba Tvrt-
ka I prenet iz Srbije u Bosnu, a zatim i u susedni deo Dalmacije, i koji je u tim
krajevima imao donekle poseban razvitak.” (str. 164.)
Postojawe srpske nacionalne crkve kod pravoslavnih Srba je svest o na-
cionalnom jedinstvu u~inila sna`nom, ujedna~enom i nepokolebivom. Srbe
katolike progonila je svest o konvertitstvu i dodatno ih odnaro|avala, ali
oni se, redovno {tokavci, nikada nisu izja{wavali kao Hrvati i radije su ne-
govali razne oblike regionalisti~kog izja{wavawa od Banata i Ba~ke, pre-
ko Barawe, Srema, Slavonije, Bosne, Like, Dalmacije i Hercegovine, do Du-
brovnika i Boke Kotorske. Termini su bili razli~iti, kra{ovanski, buwe-
va~ki, {oka~ki, slavonski, bo{wa~ki, slovinski, dalmatinski, latinski, du-
brova~ki, bokeqski itd. Ali ih svest o slovenskoj pripadnosti, po{tovawe
i divqewe prema srpskoj istoriji nikada nisu napu{tali. Godine 1832. grof
Janko Dra{kovi} je iza{ao sa idejom, a ve} 1836. Qudevit Gaj svesrdno prihva-
tio, da se {tokavski preuzme kao novi hrvatski kwi`evni jezik. Da bi to lak-
{e sproveli Hrvati su se privremeno odrekli ~ak i nacionalnog imena, pro-
gla{avaju}i se Ilirima i ra~unaju}i da }e to lak{e pro}i u pridobijawu ka-
toli~kih Srba, ali se nadaju}i da }e se pod to mo`da podvesti i pravoslavni
Srbi i Bugari, a Zagreb u~initi jedinstvenim centrom. “[to se ti~e Slove-
naca, Ilirci su na wih mislili vrlo ozbiqno, utoliko pre {to za~etnici-
ma ilirizma, rodom kajkavcima, slovenski jezik uop{te nije izgledao dalek.
I sa slovena~ke strane bilo je kod pojedinaca iskrene `eqe da se pri|e ili-
rizmu; Vrazova epizoda je u tom smislu bila najzna~ajnija, ali ne i jedina. Ali
jezi~ke mostove ka Slovencima popalili su sami Ilirci svojim napu{tawem
kajkav{tine.” (str. 193.)
Po{to s Bugarima nikakvog ozbiqnijeg dodira nisu ni imali, a kultur-
no i politi~ki uznapredovali pravoslavni Srbi su ostali tvrd orah, Ilirci
su se koncentrisali na Srbe katolike, kojima je do tada bilo strano svako hr-
vatsko nacionalno opredeqewe. Be~ki dvor i Rimokatoli~ka crkva sna`no su
to potpomogli. “Svest o nacionalnom jedinstvu po~ela se brzo {iriti. Kad je
docnije napu{teno ilirsko ime i ponovo prigrqeno hrvatsko, podru~je obu-
hva}eno tim imenom bilo je ve} znatno prostranije. Proces se nastavio i da-
qe kroz devetnaesti vek i prve decenije dvadesetog, mestimi~no sve do u me|u-
ratnu epohu... Kao nosilac nacionalne ideje ~esto je nastupala katoli~ka cr-
kva, koja je tokom XIX veka i sama stekla nacionalni pe~at. Rodoqubivi `up-
nici razneli su hrvatsko ime do tako udaqenih mesta kao {to su katoli~ke en-
klave na isto~nom Kosovu, gde se govori ju`nomoravskim dijalektom ili Kra-
269
{ovani u dubini rumunskog Banata, ~iji govor ima timo~ku osnovicu.” (str. 194.)
U celoj Evropi ne postoji sli~an primer nacionalnog odre|ewa po verskom kri-
terijumu, a sve do sredine XIX veka nau~nici i intelektualci su listom sma-
trali da se Srbi i Hrvati me|usobno razlikuju po jeziku a ne po veri.
Hrvati su prisvojili i srpsku ijekavicu kao osnovno nare~je kwi`evnog
jezika. “Ima u tom zagreba~kom usvajawu ijekavice ne~eg markantnog, naoko ~ak
paradoksalnog. Naime, na zemqi{tu tada{we Hrvatske ijekavski su govori-
li samo Srbi i, tu i tamo, Hrvati u wihovom susedstvu i pod wihovim utica-
jem. Krajevi gde katoli~ki `ivaq autohtono u ve}oj masi govori ijekavski –
dubrova~ko primorje, delovi centralne i isto~ne Bosne itd. – bili su daleko
izvan granica Hrvatske. Pa i u tim udaqenijim krajevima katolici sa ijekav-
skim dijalektom nisu naro~ito brojni. Wihov udeo me|u katolicima na{eg je-
zika ne prema{a jednu desetinu. Najve}i deo {tokavaca katolika ima ikavske
govore, pa je i me|u samim ilircima bilo takvih ikavaca (Vjekoslav Babuki},
Igwat Alojzije Brli}), ali wihov govor nije bio uzet kao uzor. Pobedili su
o~igledno drugi motivi.” (str. 200.)
Ilirci su bili spremni i da s Vukom Stefanovi}em Karayi}em 1850. go-
dine u Be~u postignu kwi`evni dogovor kojim se usagla{avaju okviri jedin-
stvenog kwi`evnog jezika i pravopisa. I tada je jo{ bilo hrvatskih kwi`ev-
nika, mahom zadarskih, koji su insistirali na ikavskom izgovoru, a jedan od naj-
ve}ih srbomrzaca, Ante Star~evi}, pisao je ekavskom varijantom {tokavskog.
Hrvatski sabor je 1867. godine jezik zvani~no nazvao “hrvatski ili srpski”, pro-
gla{avaju}i ga slu`benim u trojednici. Hrvati se orijenti{u na dosledno pri-
hvatawe Vukovih jezi~ko-kwi`evnih tekovina znaju}i da su “Vukova re{ewa
fascinirala ~vrstom unutra{wom logikom, dok su druge kombinacije nosi-
le u sebi elemente kompromisa i krparewa. Najzad, jezik Vuka, Dani~i}a i Vu-
kovih narodnih pesama pru`ao je jedan klasi~an uzor na koji su se mogli oslo-
niti pisci ~ije je ose}awe za {tokavski kwi`evni jezik bilo nesigurno, bi-
lo zbog wihovog kajkavskog ili ~akavskog porekla, ili zbog izlo`enosti u mla-
dosti uticaju nema~kog jezika, tada jo{ uvek {iroko rasprostrawenog po hr-
vatskim gradovima (i ~esto nametanog {kolama u Hrvatskoj).” (str. 204–205.)
Po nalogu hrvatske vlade Ivan Broz je 1892. izradio zvani~ni hrvatski pra-
vopis na Vukovim fonolo{kim principima. Broz i Ivekovi} su 1901. objavi-
li “Rje~nik hrvatskoga jezika” preuzimaju}i sve srpske, a zanemaruju}i tradi-
cionalne hrvatske re~i. Ubrzo zatim sledi `estoka antisrpska politi~ka ofan-
ziva s ciqem da se uni{ti srpska nacionalna individualnost na prostorima
koje su Hrvati svojatali. Prvo su prisvojili srpski jezik, a onda krenuli da
uni{te Srbe. I po pitawu jezika tada se stvara divergentan proces da bi se
ono {to su od Srba preuzeli u budu}nosti {to vi{e razlikovalo od srpskog
izvornika. Nastupa period izmi{qawa novih re~i ili ve{ta~kog preuzima-
wa mahom iz ~e{kog jezika. Me|utim, sve te novokomponovane razlike ostaju
iskqu~ivo na povr{inskom jezi~kom sloju jer ni Hrvati nisu u stawu na pod-
lozi srpskog da izgrade nov ve{ta~ki jezik.
Integralisti~ki napori Kraqevine Jugoslavije doveli su 1930. godine do
unifikacije pravopisa i prihvatawa ortografskih reformi Aleksandra Be-
li}a. Hrvati su 1939. godine, nakon obrazovawa Banovine Hrvatske, vratili
Borani}ev pravopis. I jedan i drugi su dosledno vukovski, s tim {to je Beli}
270
kao vrhunski nau~nik ispravio Vukove nedoslednosti i nelogi~nosti, a Bo-
rani} je slepo sledio sva Vukova konkretna re{ewa. Ono {to je po prirodi
lingvisti~ka problematika unutar srpskog kwi`evnog jezika transformisa-
lo se u osnov me|unacionalne diferencijacije i konfrontacije Srba i Hr-
vata. Hrvati su po svaku cenu `eleli da se po jeziku {to vi{e razlikuju od Sr-
ba, a ta `eqa ih je toliko zaslepqivala da su pribegavali krajwe iracional-
nim metodama. “Kad qudima ovlada animoznost ili malodu{na neverica u vi-
talnu snagu svog naroda, oni }e, u uverewu da ga spasavaju, ~initi i ono {to mu
nanosi {tetu.” (str. 220.) Nezavisna Dr`ava Hrvatska objavila je duga~ki spi-
sak proskribovanih srpskih re~i, proglasila jo{ du`i novih, izmi{qenih,
hrvatskih, a uz to uvela krajwe izve{ta~en i neprakti~an “korienski” pravo-
pis. Komunisti su posle rata proklamovali ravnopravnost isto~ne i zapad-
ne varijante i tako ozvani~ili svojevrsni jezi~ki dualizam.
Godine 1954. postignut je Novosadski dogovor o ravnopravnosti oba pi-
sma i izgovora, a i po{tovawa originalnih tekstova autora. Iniciran je rad
na zajedni~kom pravopisu, terminologiji i re~niku kwi`evnog jezika u sarad-
wi Matice srpske i Matice hrvatske. Posao je obavqan uz mnogo ogor~enih
polemika, a novi pravopis je objavqen 1960. godine i wime je data prednost Bo-
rani}evoj soluciji u odnosu na Beli}evu. Prve dve kwige re~nika iza{le su
tek 1967. godine i u Zagrebu na no` do~ekane. U raspravama su opet srpski lin-
gvisti popustili jer takav je bio wihov polo`aj pod titoisti~kom diktatu-
rom. Godine 1969. usvojeni su u tom smislu zakqu~ci dveju matica, a ubrzo za-
tim Matica hrvatska je odustala od tih zakqu~aka insistiraju}i na svojim mak-
simalisti~kim zahtevima. Saradwa je prekinuta i Matica srpska je samostal-
no nastavila zapo~eti posao. U martu 1967. godine veliki broj hrvatskih lin-
gvista i kwi`evnika usvojio je i proklamovao Deklaraciju o nazivu i polo-
`aju hrvatskog kwi`evnog jezika insistiraju}i da se ustavnim tekstom srpski
i hrvatski proglase za posebne kwi`evne jezike zbog tobo`we dotada{we ne-
ravnopravnosti, a uz obavezu da Srbi na podru~ju hrvatske federalne jedini-
ce obavezno se slu`e onim {to je dekretovano kao “hrvatski” kwi`evni jezik.
Po{to u svrhu wihove denacionalizacije nije uspela crkvena, nametana im je
jezi~ka unija.
2. Razvoj srpske kwi`evnosti
Sa osnovama slovenske pismenosti, koju su kreirali ]irilo i Metodi-
je, stvoreni su uslovi za nastanak i razvoj srpske kwi`evnosti. Weni po~eci
vezuju se za proces posrbqivawa staroslovenskih, mahom crkvenih, tekstova
kako bi bili razumqivi za brojno veoma ograni~enu srpsku ~itala~ku publi-
ku. Tako su biblijski i pozniji hri{}anski tekstovi postali opredequju}i
estetski i poetski faktor, {to srpsku kwi`evnost ve} u startu vezuje za osnov-
ni trend dominantne svetske kwi`evnosti. Originalnija dela nastaju u okvi-
ru hagiografskih i panegiri~kog stvarala{tva. Mnogi strani tekstovi su pri
prevo|ewu zna~ajno prera|ivani, poput nekih antijereti~kih polemika i apo-
krifa. Vr{ena je recepcija karakteristi~nih dela ranovizantijske kwi`ev-
nosti. Najzna~ajnije autohtono delo iz dvanaestog veka, Barski rodoslov, ka-
snije je prera|ivano i prema konkretnim potrebama doterivano u jedino sa-
271
~uvanoj latinskoj verziji. O~igledno je re~ o letopisu razli~itih izvora i ne-
ujedna~enog nivoa faktografske pouzdanosti, ma{tovitog autora koji pri sin-
tezi zate~enih rukopisa nije pravio veliku razliku izme|u stvarnih zbivawa
i sopstvene uobraziqe. U literarnoj istoriji je jo{ poznatije pod nazivom “Le-
topis popa Dukqanina”. Faktografska vrednost mu je neznatna, a kwi`evna
sporna, ali je ipak proizveo ozbiqnu i dugotrajnu nau~nu raspravu.
a) Nacionalizam stare srpske kwi`evnosti
Srpska kwi`evnost u pravom smislu re~i javqa se tek u nemawi}koj dr-
`avi, kad nastaju samostalna dela sa srpskom tematikom, plodovi rada daro-
vitih autora, sna`nih li~nosti koje su u stawu da komponuju univerzalne vred-
nosti i konkretne narodne te`we. Glavni kwi`evni centri su u najzna~ajni-
jim manastirima, hilandarskom, studeni~kom, `i~kom, mile{evskom i pe}kom,
gde se paralelno nastavqa i vrlo `iva prepisiva~ka delatnost. Vrhunske vi-
zantijske i slovenske literarne domete srpski pisci dosti`u razvojem dva iz-
vorna srpska kulta, svetorodne dinastije Nemawi}a i autokefalne pravoslav-
ne crkve. Tako srpska kwi`evnost prvenstveno izra`ava nacionalnu samosvest
i dr`avnu nezavisnost, na kojoj insistiraju i `itija svetaca i vladarska isto-
riografija; ali i himni~ko pesni{tvo. Kwi`evnost ima jasno izra`ene dru-
{tvene ciqeve, politi~ke, crkvene, filozofske, eti~ke, didakti~ke i peda-
go{ke. Estetska strana se pri tome meri dubinom kwi`evnog shvatawa stvar-
nosti i lepotom wenog literarnog izra`avawa. Kwi`evno stvarala{tvo, po
svojim vizantijskim izvorima, ima sakralan karakter. Vo|eno je bo`anskim
nadahnu}em kome konkretan kwi`evni stvaralac slu`i samo kao instrument
vi{e voqe. Otud ukoreweno strahopo{tovawe prema napisanom tekstu. Otud
je qudima toga vremena strana svest o autorstvu i autorskom pravu. Uvre`e-
no je shvatawe da aktuelni pisac ima pravo neograni~enog kori{}ewa pret-
hodnih dela. Nema jasne granice izme|u stvarawa i prepisivawa, pa i u pro-
cesu najobi~nijeg prepisivawa prepisiva~ sebi uzima za pravo da tekst dopu-
wuje i pro{iruje prema svojoj trenutnoj motivaciji.
Celokupno kwi`evno nasle|e shvata se kao jedna celina koja se neprekid-
no dora|uje, popuwava, usavr{ava. Kombinuje se ideal nepromewivosti i stal-
nih dogra|ivawa. Ono {to ve} postoji stalno je predmet nove obrade, pa su kwi-
`evna dela zapravo vanvremenska, od desetog do sedamnaestog veka izrastala su
kao svojevrsni kolektivni produkt i tako predstavqala specifi~an izraz na-
cionalnog i kulturnog identiteta srpskog naroda. Nije postojala jasna grani~-
na linija izme|u pro{losti i sada{wosti. Veoma je izra`eno apstrahovawe,
podra`avawe tipskih uzora i insistirawe na harmoni~nosti sinteza. Lepota
izraza je va`nija od sadr`aja, emocionalnost od faktografije, a vladarska ide-
ologija odre|uje osnovni smisao literarnog stvarawa. Temeqe takve kwi`ev-
nosti upravo je postavio Sveti Sava. Od ~isto kwi`evnih dela, on je napisao
@itije Sv. Simeona, poslanicu s puta u Svetu zemqu, zatim slu`be svetiteqi-
ma koje ozna~uju po~etak srpskog himni~kog pesni{tva. Kwi`evnu vrednost ima-
ju Mleta~ka i Hilandarska poveqa Stefana Prvoven~anog, ali i wegovo @i-
tije Sv. Simeona. Prolo{kom i Hilandarskom `itiju ne zna se autor, a pose-
ban zna~aj imaju dela kalu|era Domentijana i Teodosija. Ve}i broj `itija je na-
272
pisan o Svetom Savi i ona izra`avaju nekada misticizam autora, ali pre sve-
ga izra`avaju politi~ki program uobli~avawa idealne forme srpske sredwe-
vekovne dr`ave. Kult Svetog Save nastao je u okviru mile{evske kwi`evne {ko-
le, ali je ubrzo izrastao u svesrpski. Savino kwi`evno delo i ukupno literar-
no stvarala{tvo nemawi}ke Srbije trinaestog veka predstavqa za~etak ide-
ologije srpskog nacionalizma, trasirawe wenih glavnih vrednosti i ciqeva,
pa je daqi razvoj zna~io samo nadgradwu i usavr{avawe.
Nacionalizam je nesumwiv i visoko izra`en u svim srpskim literarnim
ostvarewima tog vremena. “Dr`avnost Srbije, u stalnom potvr|ivawu samo-
stalnosti i uzdizawu hijerarhijskom lestvicom me|unarodnog poretka od po-
luzavisnog `upanstva u XII veku do carstva u XIV veku, igrala je pored hristi-
janizacije i vizantizacije naroda veliku ulogu u razvoju stare srpske kwi`ev-
nosti. Primorske kne`evine i dukqansko kraqevstvo do XII veka, ali jo{ vi-
{e dr`ava Nemawi}a po~ev od Stefana Nemawe krajem tog stole}a, u~vr{}u-
ju Srbiju kao politi~ki faktor na Balkanu i stvaraju preduslove za samostal-
ni razvoj srpskog naroda. Svest o “ota~estvu”, bez obzira na sve svoje feudal-
ne karakteristike i osnove, objediwavala je narod u jednu trajniju kulturnu
zajednicu, izra`ena najsna`nije upravo u kwi`evnosti. Stari srpski teksto-
vi se odlikuju, ne mawe od ruskih, visokim stupwem “ota~astvoqubqa”, svesti
o duhovnoj zajednici i jedinstvenom interesu naroda. Legitimitet dinastije
Nemawi}a, na koji se nadovezala dr`avnopravna tradicija kneza Lazara... i we-
govih sinova, a potom Brankovi}a i svih srpskih despota do XVI veka, odre-
dio je, u velikoj meri, ~ak i tematski, staru srpsku kwi`evnost. Upravo oni
tekstovi koji su srpski po temi i po osobenostima stila, oni tekstovi koji se
odmah prepoznaju kao srpski u op{tem nasle|u vizantijsko-slovenske kwi`ev-
nosti, nalaze se u slu`bi ovoga zna~ajnog integracionog ~inioca u sredwove-
kovnoj istoriji srpskog naroda. Vladarske biografije i slu`be, sa pohvala-
ma, kanonima i drugim tekstovima, glavni i karakteristi~an deo srpskog sred-
wovekovnog kwi`evnog nasle|a, formirani su i u kwi`evnom pogledu oko te
ideje, odre|eni su tim ~iniocem.” (Dimitrije Bogdanovi}: Istorija stare srp-
ske kwi`evnosti, Srpska kwi`evna zadruga, Beograd 1980., str. 92-93.)
Do pravog procvata srpske kwi`evnosti dolazi u vreme kraqa Miluti-
na. Pored prevo|ewa mnogih dela sakralne i vizantijske kwi`evnosti, u kri-
lu hilandarskog kwi`evnog kruga, pored izuzetnog originalnog pisca Teodo-
sija, koji je u stawu da smisleno izrazi li~ne do`ivqaje i impresije u svojim
`itijima, pohvalama, slu`bama i kanonima, posebno u “@itiju Svetog Save”,
“Slu`bi Svetoga Save” i “Slu`bi Svetom Simeonu”, koji je redigovao i pre-
oblikovao tekstove svog prethodnika Domentijana, ali i samostalno stvorio
najboqe delo sredwevekovne srpske kwi`evnosti “@itije Petra Kori{kog”,
javqa se veliki broj novih, talentovanih autora. Arhiepiskop Danilo II sklo-
pio je “@itija kraqeva i arhiepiskopa srpskih”, ~iji je glavni autor, a poseb-
no je napisao “@itije kraqa Milutina” i “@itije kraqice Jelene”, u kojima
su kombinovani razni kwi`evni `anrovi. Danilo II je najupe~atqiviji sled-
benik isihasti~kog duhovnog pravca koji krajwim asketizmom te`i prosve-
tqewu du{e i ostvarewu bo`anske lepote. Danilova dela je dopuwavao wegov
u~enik Grigorije Kori{ki i to `itijem Danilovim, Stefana De~anskog i Du-
{anovim, obnavqaju}i Teodosijevu narativnu ekspresivnost, posebno u dra-
273
matskim opisima slavne bitke kod Velbu`da ili odbrane Hilandara. Patri-
jarh Jefrem je autor obimnog pesni~kog dela, prvenstveno molebnih kanona i
stihira sa akrostihom. Monah Siluan je pisao kvalitetne epistole, ali je zna-
~ajan po svojoj prepisci sa svetogorskim kalu|erima. Stihotvorci su i Gri-
gorije Ra{ki i Jakov Serski. Dragocene istoriografske zapise ostavio je sta-
rac Isaija, ina~e prevodilac velikih dela vizantijske teologije i sledbenik
neoplatonskog filozofskog pravca.
Kosovskom bitkom nastupa novi period razvoja srpske kwi`evnosti. Pra-
voslavnoj duhovnosti vizantijskog tipa i apologiji svetorodne nemawi~ke di-
nastije dodaje se juna~ki i mu~eni~ki kult Lazara i Obili}a. Kwi`evno stva-
rala{tvo je anga`ovanije nego ikada i sa izra`enom nacionalnom program-
skom dimenzijom. Pi{u se rodoslovi i letopisi kao novi literarni `anr i
kroz wih razvija patriotska istorijska svest. Patrijarh Danilo II Bawski na-
pisao je “Pohvalno slovo”, “Prolo{ko `itije”, “Povesno slovo” i “Slu`bu
Svetom knezu Lazaru”, u kojima Lazarev mu~eni~ki podvig veli~a kao pobedu
nebeskog carstva nad zemaqskim. Udovica serenskog despota Jovana Ugqe{e
– monahiwa Jefimija, napisala je “Pohvalu knezu Lazaru” i tugovanku za iz-
gubqenim detetom. Pored nekoliko nepoznatih autora, zna~ajno je “Slovo o sve-
tom knezu Lazaru” Andonija Rafaila Epaktita. I sam Stefan Lazarevi} je na-
pisao vredna kwi`evna dela, pre svega “Nadgrobno ridawe nad knezom Laza-
rom”, epitaf na kosovskom stubu i “Slovo qubve” u obliku svojevrsne pesni~-
ke poslanice, lirsku himnu o duhovnoj qubavi. U Srbiju je tada izbegao i po-
prili~an broj u~enih qudi, pre svega gr~kih i bugarskih kalu|era, koji su zna-
~ajno doprineli kwi`evnom procvatu. Pe}ki episkop Marko napisao je “@i-
tije patrijarha Jefrema” i “Slu`bu arhiepiskopu Nikodimu”. Veoma je zna-
~ajno i prevo|ewe “Hronike Jovana Zonare” sa gr~kog jezika.
Za trajawa Srpske despotovine kwi`evno stvarala{tvo je nastavqano pu-
nim intenzitetom, ~ak i u posledwim godinama pred slom. Pored manastirske,
nastala je i gradska kwi`evnost, posebno u Beogradu i Smederevu, pa i u No-
vom Brdu. Najzna~ajniji kwi`evnik tog vremena je Konstantin Filozof Ko-
stene~ki, poreklom Bugarin. On je delom “Skazanije” i pismenima inicirao
gramati~ku i pravopisnu reformu. Napisao je “@itije despota Stefana La-
zarevi}a”, koje se bitno razlikuje od prethodnih hagiografija i predstavqa
pravu svetovnu biografiju sa elementima memoarskih zapisa i dosta geograf-
skih opisa. Zna~ajan je i opis prenosa mo{tiju Svetog apostola i jevan|eli-
ste Luke iz Rogosa iz Gr~ke u Smederevo, kao i raniji Camblakov opis preno-
sa mo{tiju Svete Petke u Srbiju, {to je svakako imalo veliki op{tenacio-
nalni zna~aj. Po padu Smedereva mo{ti Svetog Luke su prenesene u Zvornik,
pa u Jajce. U Gori~kom zborniku sa~uvana je prepiska Jelene Bal{i}, k}erke
kneza Lazara, sa duhovnikom Nikonom, u kojoj srpska knegiwa pokazuje visok
stepen op{teg obrazovawa, posebno razumevawe teolo{kih pitawa, ali i emo-
tivan, odmeren i ve{t pripoveda~ki stil. Sam Nikon je napisao upe~atqivu
“Povest o jerusalimskim crkvama”. U Novom Brdu su se kao svetovni kwi`ev-
nici istakli Vladislav Gramatik, Dimitrije Kantakuzin i Konstantin Mi-
hailovi}. Prera|uju se i klasi~na poznoanti~ka dela poput “Aleksandride”,
“Romana o Troji”, povesti o Tristanu i Izoldi itd.
Pad Smederava predstavqa preloman momenat i u razvoju srpske kwi`ev-
274
nosti. Najavquju se zapisi kao poseban kwi`evni `anr kome pribegavaju pre-
pisiva~i kwiga da bi ostavili konkretno svedo~anstvo o zbivawima svoga vre-
mena, tragi~nosti sudbine porobqene otaybine, nasiqu i zulumima. U zapi-
sima su jauci, kletve, jadikovke, otvorena mr`wa prema okupatoru. Konstan-
tin Mihailovi} iz Ostrovice napisao je veoma upe~atqive “Jani~arove uspo-
mene” u formi memoranduma ~iji je ciq da se hri{}anski vladari privole da
krenu u rat protiv Turaka. On jasno i pregledno, s ~itavim nizom primera, iz-
la`e kompleksnu karakterologiju Turaka. U Sremu dolazi do obnavqawa tra-
dicionalne crkvene kwi`evnosti, posve}ene Brankovi}ima. Godine 1493. \u-
ra| Crnojevi} je na Cetiwu osnovao prvu srpsku {tampariju, koja je uspela pet
kwiga da {tampa, ali je pad Zete osujetio wen daqi rad.
Pored pisane, kroz ~itavu sredwovekovnu srpsku istoriju paralelno se
razvija i usmena narodna kwi`evnost, koja traje iskqu~ivo u qudskom pam}e-
wu i usavr{ava se od naratora do naratora, preuzimaju}i pone{to od talen-
ta i ma{te svakog od wih. Najve}i deo takvih tvorevina zaboravi se odmah po
nastanku, saop{tavawu, a samo najboqe, najlep{e, najupe~atqivije opstaju, {i-
re se i razvijaju. Stvaraoci su uvek daroviti pojedinci, a wihovi doprinosi
se nadovezuju, dok se autorstvo najbr`e gubi iz kolektivnog pam}ewa. Uvek on-
aj ko delo reprodukuje unosi i ne{to svoje li~no, preoblikuju}i izvornik. Ta-
ko se dela usavr{avaju, ali neretko i kvare. Svako vrednije delo javqa se u vi-
{e specifi~nih varijanti. O~igledno je da su Srbi tu vrstu stvarala{tva do-
neli iz svoje prapostojbine. Me|utim, prvi put su dela te vrste zabele`ena
tek krajem petnaestog veka i to kao slu~ajni, uzgredni i retki zapisi. Zato je
glavnina tog kwi`evnog stvarala{tva zauvek izgubqena, a do nas su doprli
samo izvesni wegovi odblesci. Nastajale su i nestajale stotine pripovetki,
bajki, pesama, poslovica, zagonetki, izreka itd. Pretpostavqa se da su najsta-
rije epske pesme, takozvane bugar{tice, otegnute jednoli~ne melodije i `a-
lobne intonacije, kojima se pevalo o juna~kim podvizima, pogibijama i stra-
dawima. Sastojale su se od dvanaest do {esnaest slogova.
U vreme velike seobe nastaje prili~an broj letopisa, zapisa i natpisa ko-
jima se na jezgrovit i upe~atqiv na~in svedo~i o turskim zverstvima i srp-
skoj nacionalnoj tragediji, iznose potresni detaqi s mnogo dramatike. Oni
imaju i veliku dokumentarnu vrednost, pa su neretko jedini istoriografski
izvori pri obradi pojedina~nih doga|aja. Uz to, obiluju faktima memoarskog
karaktera, {to im dodatno utiskuje li~ni pe~at kwi`evnih stvaralaca. Naj-
zna~ajnija su dela Stefana Ravani~anina i Atanasija Daskala Srbina. Masov-
no naseqavawe Srpske Panonije sna`no je podstaklo pisawe istorijskih trak-
tata koji su bili u funkciji odbrane ste~enih srpskih privilegija i suprot-
stavqawa rimokatoli~koj prozelitskoj akciji. Tim spisima daqe se ja~ala na-
cionalna svest, podizalo borbeno raspolo`ewe, podsticalo narodno jedinstvo
i negovala ideja o kona~noj obnovi srpske dr`avnosti nakon osloba|awa svih
srpskih zemaqa. Slavenosrpske hronike grofa \or|a Brankovi}a sa svojih
2.681 strana predstavqaju upe~atqiv po~etak savremene srpske istoriografi-
je, ali i grandiozno delo memoarske kwi`evnosti. U putopisnoj kwi`evno-
sti ogledao se i patrijarh Arsenije III.
275
 b) Renesansna srpska kwi`evnost
Srpska kwi`evnost {esnaestog i sedamnaestog veka u osnovi je bila sta-
ti~na i sledila je tradicionalne `anrovske i poetske obrasce nemawi}kog pe-
rioda. To je za dugi vremenski period zna~ilo stagnaciju i nazadovawe, veli-
ki raskorak u odnosu na savremene evropske kulturne domete. Me|utim, to ne
zna~i da su Srbi ulazili u dekadentne procese, nego su namerno konzervisali
svoj sredwovekovni na~in kwi`evnog stvarawa kako bi se kroz to uspe{nije
~uvala srpska nacionalna svest, dr`avotvorna tradicija i narodno jedinstvo.
U uslovima surove turske okupacije i realne beznade`nosti sopstvenog poli-
ti~kog i socijalnog polo`aja, Srbima je bilo najva`nije da ne izgube sopstve-
ni identitet i zato su qubomorno ~uvali sve {to je podse}alo na staru slavu
i nudilo makar daleku perspektivu wene obnove. Iako se sporadi~no pojavqu-
ju srpske {tamparije, kwige se jo{ uvek mahom prepisuju u manastirskim pi-
sarskim kancelarijama. Sve`i dah kwi`evnom stvarala{tvu ulivao je iskqu-
~ivo ruski crkveni uticaj, potpomognut blagonaklono{}u i izrazitim srbo-
filstvom cara Ivana IV Groznog, kao i wegovih naslednika, careva Fjodora,
Borisa, Mihaila, Alekseja, sve do Petra Velikog. Iz ovog perioda kao ori-
ginalni stvaralac najzna~ajniji je de~ansko-pe}ki monah Longin koji je napi-
sao ve}i broj akatista, pesni~kih dela po uzoru na vizantijske himne, u koji-
ma je slavio mu~eni{tvo za pravoslavnu veru, ali i vrlo upe~atqivo izra`a-
vao qubav prema otaybini i Srpstvu. Srpsku istorijsku i narodnu svest u svo-
jim crkvenim delima izra`avao je i patrijarh Pajsije Jawevac, izra`avaju}i
tragi~nost srpske nacionalne sudbine. On je tvorac kulta Stefana Prvoven-
~anog i cara Uro{a. Iz ovog perioda datira znameniti “Rodoslov Jak{i}a”,
“Grabovni~ki letopis”, kao i letopisi Jovana Svetogorca i Ni}ifora Fene-
~anina koji plasti~no do~aravaju op{tu bol zbog srpske nacionalne tragedi-
je. Mihailo Kratovac i Damaskin Hilandarac ostavqaju veliki broj pisama
i zapisa, dok je Gavrilo Troji~anin 1650. godine svojim “Vrhobrezni~kim ru-
kopisom” poku{ao da kodifikuje staru srpsku istoriografiju, daju}i novu re-
dakciju srpskog hronografa, rodoslova i letopisa.
Humanizam i renesansa u kwi`evnosti delova}e samo na periferne obla-
sti srpskog naroda, prvenstveno Dubrovnik i srpske zemqe pod mleta~kom vla-
{}u. Tu se nastavqa kontinuitet sistematskog obrazovawa pripadnika vi{ih
dru{tvenih slojeva, ali i nezadr`ivo prodire latinski duh koji delimi~no,
nekad vi{e nekad mawe izra`eno, naru{ava srpsku nacionalnu svest. Najvi-
{e je pesnika koji pi{u sonete po italijanskom uzoru i naj~e{}e na latinskom
jeziku na mleta~kom podru~ju, mada se u Dubrovniku srpski jezik u kwi`evno-
sti koristi jo{ od po~etka petnaestog veka. U Veneciji je Bo`idar Vukovi}
{tampao veliki broj srpskih kwiga, opremaju}i ih sopstvenim predgovorima
i prate}im tekstovima u kojima je izra`avao srpski nacionalni ponos i tugu
nad porobqenom otaybinom. Kwige iz wegove radionice ostavqaju neizbri-
siv pe~at celokupnoj srpskoj izdava~koj produkciji prve polovine {esnaestog
veka. Izdava~ i {tampar srpskih kwiga u Mlecima bio je i kotorski katolik
Jerolim Zagurovi}. Kotor je ina~e bio jedan od uva`avanih centara petrar-
kisti~ke poezije u kojoj su se i srpski pesnici ogledali sve vi{e pi{u}i na
italijanskom jeziku.
276
Dubrova~ka kwi`evnost je nastala u dr`avno-politi~kom izvornom sa-
mostalnom gradu, u izrazito katoli~koj sredini, ali na ~istom srpskom jezi-
ku otkad je srpski etni~ki element prevagnuo nad romanskim i definitivno
ga posrbio. Ona je prosto samonikla, jer ne odra`ava nikakav kontinuitet sa
sredwevekovnom kwi`evno{}u epohe Nemawi}a, ali su prvi dubrova~ki li-
terarni stvaraoci, mahom pesnici, bili pod velikim uticajem italijanske kul-
turne sredine u kojoj su se {kolovali i pod ~ijem su uticaju ostajali. Prethod-
ni period iskqu~ivog pisawa na latinskom ili italijanskom jeziku sa svoje
strane je olak{alo direktnu recepciju renesansnih tekovina, a dobro znawe
tih jezika pokaza}e se kao zna~ajna prednost dubrova~kih intelektualaca i na-
kon kraja XV veka kad je ceo grad-dr`ava prelazio na srpski jezik. To je vre-
me u kome se javqaju [i{ko Men~eti} Vlahovi} i ]ore Dr`i}, sledbenici
Petrarkine qubavne lirike. Po~etkom {esnaestog veka pojavquje se Niko-
la Mavro Vetrani} kao pisac ve}eg broja lirskih pesama, jedne epske i neko-
liko drama. Kao kalu|er, on nije pevao o qubavi, nego o moralnosti i pobo-
`nosti, ali iskazuje i patriotski duh pozivaju}i na suprotstavqawe turskoj
najezdi. Andrija ^ubranovi} svojom Je|upkom (Cigankom) upristojuje ton {a-
qivih i satiri~nih pesama koje su dotad ~esto bile skaradne. Nikola Naqe-
{kovi} i Marin Dr`i} su se proslavili kao autori veselih komedija. Niko-
la Dimitrovi} je pisao {aqive poslanice, dok Dinko Rawina petrarkisti~-
ke stihove uobli~uje u skladu s dikcijom i sadr`ajem srpskih narodnih pesa-
ma, a Dinko Zlatari} se bavi prigodnim pesmama.
Po~etkom {esnaestog veka najzna~ajniji dubrova~ki pesnik je Yivo (Jo-
van) Gunduli}. On je prvobitno pisao drame romanti~arske i mitolo{ke sa-
dr`ine, dok mu je najzna~ajnije delo spev “Osman”, kao i ve}i broj lirskih
pesama, poput “Suza sina razmetnoga”, “Qubovnika srame`qivog” i “Dubrav-
ke”. Gunduli}ev savremenik Yivo Buni} Vu~i}evi} je ~isti liri~ar qubav-
nog usmerewa, a Yoni Palmoti} pi{e drame, epske pesme i satire. Stijepo
\or|i} Yiman ostavio je zna~ajnu qubavnu pesmu “Dervi{“, dok se krajem
{esnaestog veka ve}im brojem {aqivih i ironi~nih qubavnih pesama pro-
~uo Igwat \or|i}, koji se u zrelijim godinama preorijentisao na moralnu
i pobo`nu poeziju. \or|i} je “u dubrova~koj literaturi kao zadwi plamen
kojim zadaje svije}a prije nego ugasne. To nijesu prazne rije~i ve} puka isti-
na; sve {to je iza wega ra|eno, to je slabo pre`vakavawe i imitovawe sta-
rijih pjesnika – dubrova~ka literatura propada kao {to je uop}e i stari Du-
brovnik, ne{to sa spoqa{wih neprilika a ne{to s unutra{wih razmiri-
ca, politi~ki i ekonomski propadao dok se u po~etku na{ega vijeka sasvim
ugasio.” (Milan Re{etar: Antologija dubrova~ke lirike, Srpska kwi`ev-
na zadruga, Beograd 1894., str. 19.)
I recepcija baroknog stila u srpskoj kwi`evnosti izvedena je u srpskim
primorskim gradovima, u kojima je ve} do kraja sprovedena diferencijaci-
ja srpskog kwi`evnog stvarala{tva na pravoslavnu tradicionalnu i kato-
li~ku zapadnoevropsku varijantu. Iako je katoli~ka varijanta pokazala ne-
uporedivo ve}u sklonost ka odnaro|avawu, uticaj dubrova~ke kwi`evnosti
}e presudno doprineti da i u woj tokom sedamnaestog veka prevlada srpski
narodni jezik. Dolazi do svojevrsne dubrova~ko-bokeqske kwi`evne simbi-
oze. Upe~atqiv utisak iz tog perioda ostavqa pesma Andrije Zmajevi}a “Boj
277
pera{ki” iz 1654. godine. Iako je kao rimokatoli~ki crkveni velikodostoj-
nik sprovodio prozelitsku politiku, nije zaboravqao svoje srpske korene,
a znao je ponekad versku slu`bu da vr{i i u pravoslavnim hramovima. Nau-
~io je crkvenoslovenski jezik i }irilicu isti~u}i da se wima “slu`i ~ita-
va na{a nacija”. Godine 1671. papa Klement H imenovao je AndrijuZmajevi-
}a za nadbiskupa barskog i primasa Kraqevstva Srbije. Ubrzo je oko sebe oku-
pio ~itav pesni~ki krug. Po uzoru na Mavra Orbina i Yiva Gunduli}a, Zma-
jevi} je apologetski pisao o srpskoj dr`avnoj istoriji, a paralelno s tim je
podsticao i pomagao oslobodila~ki rat protiv Turaka. Pojavquje se veli-
ki broj pesnika koji pi{u qubavnu ili religioznu poeziju, ali i zna~ajnih
hroni~ara i letopisaca.
U {esnaestom veku dolazi do pravog procvata srpske narodne usmene kwi-
`evnosti u punoj raznovrsnosti wenih lirskih i epskih oblika. Lirske pesme
klasifikuju se na qubavne kao najbrojnije, zatim obredne bo`i}ne i dodolske,
tu`balice, zdravice itd. Petrarkisti~ki dubrova~ki pisci su u svojim deli-
ma sa~uvali dosta tog srpskog narodnog stvarala{tva, posebno Yoni Palmo-
ti}, Nikola Naqe{kovi}, Marin Dr`i}, Yivo Gunduli} i drugi. Lirske na-
rodne pesme po prirodi stvari vrlo lako su se uklapale u renesansno i barok-
no kwi`evno stvarala{tvo. To su posebno efektno pokazali Hvarani Hani-
bal Luci} i Petar Hektorovi}. Epske narodne pesme {esnaestog i sedamnae-
stog veka ostavqale su veoma sna`an utisak na evropske putnike po srpskim
zemqama, tako da je o wima ostavqeno mnogo vi{e detaqnih zapisa. Ep “Os-
man” dubrova~kog baroknog pesnika Yiva Gunduli}a napisan je u duhu tada pre-
ovla|uju}e srpske epske narodne pesme, pa mo`e poslu`iti kao predlo`ak za
wenu uspe{niju rekonstrukciju. Osnovna odlika su joj juna~ki patos, jaka isto-
rijska svest i nacionalni zanos. U woj se slave sloboda i herojstvo, smelost i
po`rtvovanost, narodno jedinstvo i solidarnost, a naj~e{}e se opevaju podvi-
zi Marka Kraqevi}a i Milo{a Obili}a. Yoni Palmoti} u dve svoje drame
uvodi Milo{a Obili}a kao juna~kog aktera, ali s wim zajedno i ~itavu rizni-
cu srpskih vladarskih likova. Narodne epske popevke, takozvane bugar{tice,
sa~uvane su delimi~no zahvaquju}i delima Antuna Gle|evi}a i Igwata \ur-
|evi}a, poznobaroknih dubrova~kih pesnika.
Najve}i broj dela usmene srpske narodne kwi`evnosti toga doba nepovrat-
no je zaboravqen i izgubqen. Me|utim, najkvalitetnija i narodnom duhu naj-
primerenija dela neprekidno su usavr{avana, dogra|ivana i doterivana, bi-
lo da je re~ o pesmama, pri~ama, predawima, bajkama ili poslovicama. Utoli-
ko je ve}i zna~aj Nikole Ohmu}evi}a, dubrova~kog pomorskog kapetana iz Sla-
nog, zatim Marka Maruli}a, splitskog pesnika, ili Andrije Ka~i}a Mio{i-
}a, opata iz Makarske, koji su ve}i broj srpskih narodnih pesama zabele`ili
i tako ih ovekove~ili. U osamnaestom veku pojavio se ogroman broj qudi od pe-
ra koji su s velikim entuzijazmom bele`ili srpske narodne pesme i ostale vi-
dove usmenog narodnog stvarala{tva, pa je sa~iweno i vi{e zbirki. Ali se po-
javilo i dosta otvorenih, pa i ogor~enih protivnika srpskog narodnog stva-
rala{tva, naro~ito me|u rimokatoli~kim sve{tenicima koji su smatrali da
}e agitovawem protiv tekovina kolektivnog narodnog uma doprineti suzbi-
jawu srpske nacionalne svesti kod tek pokatoli~enih Srba.
278
v) Barokni stil u srpskoj kwi`evnosti
Dok se dubrova~ka i bokeqska varijanta srpske barokne kwi`evnosti ste-
kla na srpskom narodnom jeziku, u Srpskoj Panoniji pored narodnog koristi se
srpskoslovenski i ruskoslovenski jezik. Sve sna`nije kori{}ewe narodnog je-
zika predstavqalo je adekvatnu pravoslavnu reakciju na izazov ofanzivne ka-
toli~ke antireformacije. Barokno stvarala{tvo sedamnaestog i osamnaestog
veka dovelo je do pravog preporoda srpske kwi`evnosti. Pod najraznovrsnijim
evropskim uticajima srpska poezija odi{e bogatstvom formi i tematike, na-
cionalno i rodoqubivo pesni{tvo dobija nov kvalitet i moderniji izraz, raz-
vijaju se drame i besedni{tvo. Najve}i pisac srpskog baroka Gavrilo Stefano-
vi} Venclovi} ostavio je ogromno kwi`evno delo, mahom neobjavqeno. On je u
potpunosti izrazio srpsku nacionalnu i politi~ku svest svog vremena, do~arao
stepen kulturnog razvoja i intelektualna dostignu}a. Wegova socijalna filo-
zofija je izrazito emancipatorska i utire put docnijem prosvetiteqstvu. Srp-
ske intelektualce tog vremena zahvatila je prava euforija rusofilstva i pan-
slavizma, a mnogi se upu{taju u obimna istoriografska istra`ivawa na osno-
vu dostupnih izvora. Rodona~elnik im je svakako Dubrov~anin Mavro Orbin,
pa sledi Andrija Zmajevi} koji je kao rimokatoli~ki nadbiskup barski i pri-
mas srpski pisao }irilicom na srpskom narodnom jeziku. Tako je 1676. godine ob-
javio svoje najzna~ajnije delo “Dr`ava sveta, slavna i kreposna”. Sledi Atana-
sije Daskal Srbin sa spisom “O srpskim carevima”, pa na razme|u vekova grof
\or|e Brankovi} sa svojim ~uvenim “Hronikama” na 2700 strana, zatim Hristo-
for @efarovi} sa svojom “Stematografijom” iz 1741. godine itd. Zaharije Or-
felin 1770. zavr{ava obimnu dvotomnu monografiju o ruskom caru Petru Ve-
likom. Krajem osamnaestog veka Jovan Raji} objavquje ~etvorotomnu srpsku isto-
riju, u kojoj se op{irnije osvrnuo i na pro{lost Bugara i Hrvata. Ta obimna de-
la imala su ogromnu prakti~no-politi~ku vrednost jer su ih autori koncipi-
rali kao svojevrsne memorandume vladama velikih sila koje su nastojali pri-
voleti da se aktivnije pozabave srpskim nacionalnim pitawem i oslobodila~-
kim te`wama. Orfelin je napisao i “Kwigu protiv papstva rimskoga” ukazu-
ju}i tako na jo{ jednu mra~nu silu koja je Srbe satirala gore nego Turci.
Poseban zna~aj u ovom vremenu ima srpsko barokno besedni{tvo koje se
u tim “svojim sre}nim trenucima okretalo od stranih baroknih uzora i obra-
}alo jednoj sasvim odre|enoj publici, iznose}i joj pred o~i wen `ivi, dodu-
{e ne uvek potpuni i dovr{eni, ali u svojoj istinitosti surovi lik. Jedina
slika srpskog naroda u ovom dobu wegova uzrasta ostala je u besedama i slovi-
ma ove epohe, u Venclovi}evim propovedima {ajka{ima na gorwem Dunavu, u
Raji}evim besedama grani~arima, u slovima Dionisija Novakovi}a pred eli-
tom srpske mlade`i na Novosadskoj akademiji, kao i u nekim poslanicama s
jakim tragovima besedni~ke ume{nosti, koje su sa~uvale oglede o~igledno ne-
zapisanih, ali negovanih beseda vladike crnogorskog Danila Petrovi}a We-
go{a.” (Milorad Pavi}: Ra|awe nove srpske kwi`evnosti, Srpska kwi`ev-
na zadruga, Beograd 1983., str. 76.)
Rokoko kao stilski pravac u srpskoj kwi`evnosti pojavio se krajem osam-
naestog veka u poeziji i ne u nekim zna~ajnijim pesni~kim ostvarewima. Ubr-
zo se u periodu prosve}enosti afirmi{u klasicizam i predromantizam, a po-
279
red dotad preovla|uju}eg ruskog i nema~kog, ose}a se vrlo jak italijanski po-
etski uticaj, na koji se i francuski nadovezuje zahvaquju}i prvenstveno Dosi-
teju Obradovi}u. Trst se afirmi{e kao novi srpski kulturni centar. Srpski
prosvetiteqi, slede}i zapadne uzore, {ire apologiju zdravog razuma, suprot-
stavqaju}i se predrasudama i ograni~ewima konzervativizma i tradicionali-
zma. Austrijska vlast je otvoreno potpomagala ove tendencije ra~unaju}i da }e
one bitno doprineti smawewu ruskog uticaja na srpsku inteligenciju. Nadove-
zuju}i se na velike barokne uzore Venclovi}a, Orfelina i Raji}a, srpsko pro-
svetiteqstvo utemeqio je Simeon Pi{~evi}, ali je wegova dominantna li~-
nost nesumwivo Dositej Obradovi}. To je vreme osnivawa prvih srpskih pozo-
ri{ta, pregala~kog delovawa Joakima Vuji}a i Jovana Sterije Popovi}a. Osni-
va se ve}i broj kwi`evnih ~asopisa, letopisa i almanaha, a knez Milo{ Obre-
novi} 1832. godine ustanovquje u Beogradu Narodnu biblioteku. Srpski klasi-
cisti slede latinske uzore, ali okosnica wihovog delovawa je obnavqawe vi-
zantijske humanisti~ke tradicije, koje je tako o~igledno i u srpskom baroknom
kwi`evnom stvarala{tvu. U sferi pesni{tva najvi{e klasicisti~ke domete
ostvarili su Atanasije Stojkovi} i Lukijan Mu{icki. Mu{icki kroz svoje kwi-
`evno stvarala{tvo obelodawuje zapravo kompletan nacionalni program i pred-
stavqa literarni putokaz velikom broju wegovih kwi`evnih sledbenika. Po-
stigao je najvi{i domet kwi`evnom vredno{}u dela i iskazanim patriotizmom,
pogotovo u istorijskim tragedijama. Ovo je bilo i doba obnove srpskog govor-
ni{tva u kome su se svojim besedama posebno pro~uli Sava Tekelija i Nikanor
Gruji}. Javqaju se i prvi romani, satire, biografije i eseji, {to srpsku kwi-
`evnost definitivno `anrovski kompletira.
Predromantizam se u srpskoj kwi`evnosti negovao uporedo sa klasici-
sti~kim stilom i on ima sve elemente istorizma i sentimentalizma. Vode}i
predstavnici su mu Stevan Stratimirovi} i Milovan Vidakovi}. Jevtimije
Popovi} objavquje stavove o srpskoj istoriji, a Gavrilo Kova~evi} o srpskoj
revoluciji. Ipak, najva`niji kwi`evni rad koji }e predromantizam darova-
ti srpskoj kwi`evnosti su memoari. U okviru tog stila daqe se razvija srp-
ska istorijska drama u kojoj se, pored ostalih, vrlo uspe{no ogledao Sima Mi-
lutinovi} Sarajlija.
g) Kwi`evni izraz srpskog nacionalnog romantizma
Zreli srpski romantizam sav je u znaku Vuka Stefanovi}a Karayi}a i we-
govih reformi kwi`evnog jezika i pravopisa. Temeqe}i se na iznova otkri-
venoj narodnoj kwi`evnosti, romantizam je literarno stvarala{tvo pretvo-
rio u vrhunski izraz nabujalog srpskog nacionalizma, oslobodila~kih te`wi
i `eqe da se obnovi jedinstvena srpska dr`ava koja }e obuhvatiti sve srpske
nacionalne teritorije i sve delove srpskog naroda. Romanti~arska podloga po-
kaza}e se i kao plodno tlo za razvoj demokratskih stremqewa i ideja socijal-
ne pravde koji }e do punog procvata do}i u periodu realizma. Romantizam je
dao najve}a imena srpske lirske poezije, poput Branka Radi~evi}a, \ure Jak-
{i}a, Jovana Jovanovi}a Zmaja, Laze Kosti}a, Stefana Mitrova Qubi{e itd.
Sledila je vrhunska proza Laze Lazarevi}a i Sime Matavuqa. Svojim celokup-
nim epskim delom Petar II Petrovi} Wego{ je izrastao u nesumwivog goro-
280
stasa srpske kwi`evnosti romanti~arskog usmerewa. To je vreme velikog stva-
rala~kog nadahnu}a pesnika Jovana Ili}a, Stevana Vladislava Ka}anskog i
drugih. Istim motivima su inspirisani istorijski spisi Dimitrija Davido-
vi}a, Sime Milutinovi}a Sarajlije, Milovana Vidakovi}a, Jevte Popovi}a,
Aleksandra Stojakovi}a, Danila Medakovi}a i Jovana Hayi}a. Vrlo je zna-
~ajna i putopisna proza Qubomira Nenadovi}a, kao i memoarska kwiga oca Ma-
tije Nenadovi}a.
Kwi`evnost srpskog romantizma je najdirektniji izraz nacionalno-oslo-
bodila~kih te`wi i ciqeva srpskog naroda prve polovine devetnaestog ve-
ka u tek oslobo|enoj maloj Srbiji i svim porobqenim srpskim zemqama, po-
sebno onim pod austrijskom vla{}u. Kwi`evnost je uop{te bila jedno od naj-
efikasnijih sredstava “podizawa nacionalne svesti, qubavi k rodu, veli~a-
wa svoga nacionalnog zna~aja i predvi|awa svetlije budu}nosti svome naro-
du. Ta nacionalno-budila~ka i narodwa~ka komponenta bila je ona stalna po-
gonska sila koja je uticala da se srpska literatura u XIX veku konstitui{e
kao originalna nacionalna kwi`evnost.” (Dragi{a @ivkovi}: Evropski okvi-
ri srpske kwi`evnosti, tre}i deo, “Prosveta”, Beograd 1994., str. 12.)
d) Realizam i modernizam u srpskoj kwi`evnosti
Realisti~ki kwi`evni stil du`e vreme je negovan paralelno sa roman-
ti~arskim, pa su se mnogi autori u oba ogledali i jasnu granicu me|u wima ni-
je mogu}e odrediti. U brojnim delima je o~igledna specifi~na autorska sim-
bioza oba stila, a u izvesnim slu~ajevima se nazire stil bidermajera kao sen-
timentalne i pateti~ne varijante romantizma, ali za razliku od klasicizma,
odbacuje stilsko ~istunstvo i pro{iruje `anrovski opseg kwi`evnosti uop-
{te, uklapaju}i u wega uybeni~ku materiju, istoriju i publicistiku. Me{a-
vina stilskih karakteristika i `anrovskih elemenata upe~atqiva je odred-
nica srpske kwi`evnosti s kraja devetnaestog veka. Bidermajer je polomio kru-
te forme, oslobodio oblike i na~in izra`avawa, podstakao lapidarnost du-
ha i misli. Pored Sterije koji se ogledao u raznim stilovima, najzna~ajnije
ime bidermajerovskog pravca u srpskoj kwi`evnosti je Jakov Igwatovi}. Ig-
watovi} odbacuje moralizam, prosvetiteqstvo i pla~qivi sentimentalizam,
a insistira na humoristi~koj noti koja ne trpi patetiku, {to ne zna~i da ni-
je ose}ajna i da ne te`i modernim gra|anskim idealima.
Izraziti realisti Milovan Gli{i}, Janko Veselinovi}, Svetolik Ran-
kovi} i drugi, u svoju pripoveda~ku i romansijersku prozu uneli su mnogo ele-
menata srpskog folklora, etnografskih saznawa i narodnih shvatawa `ivo-
ta u seoskoj sredini. Pored romana i pripovetki, koji su osnovni kwi`evni
izraz srpskog realizma, Branislav Nu{i} mu daruje politi~ku komediju, dok
je jedini wegov zna~ajniji pesnik Vojislav Ili} ve} unosio elemente novih
stilova, parnasizma i simbolizma. Naglo se razvija politi~ka publicisti-
ka i weni najzna~ajniji autori bitno su doprineli pro{irewu idejnih hori-
zonata i jezi~kih obrazaca srpske realisti~ke kwi`evnosti. U realisti~kom
okriqu pogodno tlo za uvo|ewe novih kwi`evnih stilova na{li su mnogi auto-
ri. Tako Laza Lazarevi} sve vi{e razvija svoju individualnu varijantu sim-
bolizma, a Simo Matavuq primat daje naturalisti~kom posmatrawu sveta s
281
obiqem grotesknih i misti~nih scena. Kao realisti su po~eli kwi`evno stva-
rawe Borisav Stankovi}, Ivo ]ipiko, Petar Ko~i} i Milutin Uskokovi},
ali su se onda zaputili vodama postnaturalizma, impresionizma i simboli-
zma. Najvi{i domet u humoristi~kom pripovedawu postigao je Stevan Sremac,
a u politi~koj satiri Radoje Domanovi}. U periodu racionalizma naglo se raz-
vija i kwi`evna kritika ~iji je najvi{i domet postigao Qubomir Nedi} in-
sistiraju}i na nacionalnom karakteru kwi`evnog stvarala{tva i anga`uju-
}i se kao vatreni patriota.
U epohi realizma, srpska kwi`evnost je definitivno nadoknadila svoje
istorijsko ka{wewe i stavila se u red tada najrazvijenijih evropskih kwi`ev-
nosti. Novim modernisti~kim pravcem, koji }e dominirati prvom tre}inom
dvadesetog veka, ona }e taj svoj status potvrditi i prilagoditi se svetskim ten-
dencijama umetni~kog individualizma koji propagira vode}a ideologija li-
beralizma. To je vreme nemilosrdnog slamawa patrijarhalne svesti i kultu-
re. Srpski realizam je i izraz naglog obnavqawa nacionalne svesti, oslobo-
}ene obrenovi}evske u~malosti i politi~ke dekadencije. Veliki doprinos mo-
dernizaciji srpske nacionalne kulture pru`ali su Jovan Skerli}, Bogdan Po-
povi} i Srpski kwi`evni glasnik, ali oni su ubrzo prinu|eni da se uhvate u
ko{tac sa trulim kosmopolitizmom duhovno neizgra|ene i psihi~ki neura-
steni~ne malogra|an{tine kojoj }e posle Prvog svetskog rata sve`u krv uli-
ti vojni dezerteri i sinovi bogatih vojnih liferanata. Me|utim, idejni i du-
hovni pluralizam zahvatao je sve kulturne tokove i vodio stalnom su~eqava-
wu stilova i preispitivawu svih vrednosti.
Poeziju srpskog modernizma do vrhunca dovode Jovan Du~i} i Milan Ra-
ki}, ali za wima mnogo ne zaostaju ni Aleksa [anti} i Veqko Petrovi}, a
sna`an pe~at ostavqaju Sima Pandurovi}, Vladislav Petkovi} Dis, Milu-
tin Boji}, Ivo Andri} i drugi. U prozi afirmaciju sti~e Svetozar ]orovi},
koji romanom “Stojan Mutika{a” stvara prelaz ka modernizmu tako {to tra-
dicionalnoj realisti~koj fabuli dodaje psiholo{ku i moralnu komponentu
na modernisti~ki na~in. Psiholo{ki subjektivizam gotovo do krajwih mo-
gu}nosti u svojim delima razvija Borisav Stankovi}. Kwi`evnu {kolu tako-
zvanog beogradskog romana stvorio je Dragutin Ili} 1906. godine romanom
“Hayi Di{a”, daju}i umetni~ki predlo`ak svim kasnijim novelisti~kim tre-
tirawima problema urbanizacije. Avangardisti~ki pravac nagove{tava Veq-
ko Mili}evi}, dok se Milo{ Crwanski javqa sa svojim “Dnevnikom o ^ar-
nojevi}u” manifestuju}i u literarnoj sferi svojevrsnu filozofiju melan-
holi~ne proma{enosti. Individualizmu i psiholo{kom subjektivizmu Isi-
dora Sekuli} pridodaje dotad nepoznatu varijantu intelektualizma i samot-
wa~ke estetike.
U ovom vremenu veoma dinami~nog razvoja “jezi~kog idioma srpske poezi-
je, u muwevitom preobra`avawu svakida{we re~i u kwi`evni govor, zasluge
srpskih modernista na ~elu sa Du~i}em gotovo da su neprocewive. Du~i} je srp-
ski kwi`evni jezik o~istio i oplemenio, oslobodio mu zapretana i skrive-
na unutra{wa semanti~ka poqa, vratio `ivot, puno}u, slikovitost i zvu~nu
lako}u, izvukao iz dubina mo}nu i nepresu{nu tvora~ku snagu i stvorio mu gor-
wu perspektivu ka daqem, jo{ istan~anijem i gu{}em pesni~kom izrazu. Taj uz-
vi{eni posao obavio je s uverewem da ispuwava iskonski zavet pesnika, jer je
282
pesnik “najizrazitiji i najpotpuniji tip jedne rase”, “merilo rasnog genija, sen-
zibiliteta, ideologije” – “pesnik je naj~istija gruda svoje zemqe.” (Predrag
Palavestra: Istorija moderne srpske kwi`evnosti, Srpska kwi`evna zadru-
ga, Beograd 1986., str. 255.)
Posle Prvog svetskog rata srpska kwi`evnost pro`ivqava duboku kri-
zu zbog pomodarske galame ratnih zabu{anata koje je francuski egzil odvojio
od tradicionalnog sistema vrednosti srpske nacionalne literature i namet-
nuo im kao osnovni duhovni izraz ose}awe besmisla, defetizma i besperspek-
tivnosti. Toj melanholiji u po~etku podle`u i kasnije najve}a srpska kwi`ev-
na imena, Ivo Andri} i Milo{ Crwanski. Tendenciozni realizam i moder-
nizam zamewuje ekspresionizam, futurizam, dadaizam ili doma}i samoprokla-
movani stilski pravci kao {to su sumatraizam, hipnizam i zenitizam. Svo to
granawe stilova prvobitno je u teoriji kwi`evnosti nazivano posleratnim
modernizmom, da bi se {to jasnije izrazila diferencijacija u odnosu na pred-
ratni. Kasnije se odoma}io termin avangardizam koji je, pored ekspresioni-
zma, obuhvatao i nadrealizam. Ekspresionisti su sledili nema~ke, a nadrea-
listi francuske uzore. “Ekspresioniste vi{e mu~i kosmi~ki polo`aj ~ove-
ka nego wegova istorijska situacija. Oni nastoje da otkriju nagonske sile u ~o-
veku vi{e nego objektivne sile {to odre|uju wegovo dru{tveno bi}e. Oni is-
ti~u svoje interesovawe za ~oveka uop{te, za wegove “ve~ne” strasti i te`we,
za ~ovekov polo`aj u svemiru.” (Jovan Dereti}: Istorija srpske kwi`evnosti,
“Nolit”, Beograd 1983., str. 494.)
Preovla|uju}i kwi`evni oblik je poezija stopqena sa prozom kroz ne-
gaciju klasi~nih stihova. Pored Andri}a i Crwanskog, zna~ajnu ulogu u raz-
voju ekspresionisti~kog pravca imali su Stanislav Vinaver kao pesnik i ese-
jista, Todor Manojlovi}, Rastko Petrovi}, Qubomir Mileti} i Milan Bog-
danovi}, koji se u docnijoj fazi okrenuo protiv ekspresionizma, osporavaju-
}i sve wegove vrednosti i vra}aju}i se realizmu. U svojoj zreloj fazi Crwan-
ski je napisao veliki poetski i istorijski roman “Druga kwiga Seoba” i “Ro-
man o Londonu”, autobiografskog karaktera u kome je na vrhunski literarni
na~in obra|ena tragi~na sudbina emigranata. Crwanski je nadrastao ekspre-
sionizam i formirao sopstveni, li~ni stil koji bi se naknadno mogao nazva-
ti sumatraizmom, ali je nemogu}e na}i ozbiqne kwi`evne sledbenike auto-
rovog stila.
Kao svojevrsna replika ekspresionizmu pojavquju se folklorni moderni-
zam sa Mom~ilom Nastasijevi}em kao glavnim predstavnikom, i neoromanti-
zam u kome su uspeha imali pesnici Rade Drainac i Risto Ratkovi}. S druge stra-
ne, Dragi{a Vasi} insistira na kombinaciji realisti~kih i ekspresionisti~-
kih elemenata. Uprkos svojoj agresivnosti i nepomirqivosti, ekspresionizam
nije bio u stawu da se definitivno nametne kao osnovni stilski pravac me|u-
ratne srpske kwi`evnosti, ve} je ubrzo sagoreo u svojoj preambicioznosti. Svi
najzna~ajniji kwi`evnici tog perioda preusmeravaju se prema ne{to moder-
nijoj varijanti realizma, koja }e insistirati na sintezi tradicionalnog i sa-
vremenog. Na toj podlozi nastavili su svoje ve} odavno afirmisano stvarala-
{tvo Branislav Nu{i}, Jovan Du~i}, Veqko Petrovi}, Isidora Sekuli}, Bog-
dan i Pavle Popovi}. U punom sjaju su zablistali pesnikiwa Desanka Maksi-
movi}, makedonskim podnebqem inspirisani pripoveda~ An|elko Krsti}, ro-
283
mansijer velike srpske ratno-istorijske epopeje Stevan Jakovqevi}, crnogor-
ski folklorni naturalista Du{an \urovi}, sarajevski mladobosanac i zeni~-
ki robija{ Borivoje Jevti}, hercegova~ki Srbin muslimanske veroispovesti
Hamza Humo, pisac vrhunskih pripovetki s jevrejskom tematikom Isak Samo-
kovlija, beogradski urbani romansijer Branimir \osi}, esejisti i kwi`evni
istori~ari Petar Kolendi}, Mladen Leskovac i Milan Ka{anin.
Ivo Andri}, bez sumwe najve}i srpski kwi`evnik svih vremena, svoje li-
terarno stvarala{tvo je zapo~eo kao sledbenik ekspresionisti~kog stila, ali
se vrlo brzo preorijentisao na tradicionalni realizam dodaju}i mu izvesne
modernisti~ke komponente i psiholo{ku i istorijsku podlogu. On je maestral-
no izvr{io sintezu kwi`evnog nasle|a svojih idejnih uzora Wego{a, Vuka, Ma-
tavuqa i Ko~i}a, daju}i mu nov kvalitet i skoro savr{en kwi`evni izraz. Isto-
rijska sudbina srpskog naroda, pojedinaca svih vera, lokalnih kolektiviteta,
presudna zbivawa u dru{tvenom `ivotu na krajwe skladan i pronicqiv na~in,
s hladnom mirno}om literarnog genija, ali uvek anga`ovanog na strani prav-
de, slabih i poni`enih, otaybine i slobode, veliki broj Andri}evih pripo-
vetki i nekoliko romana, posebno “Travni~ka hronika” i “Na Drini }upri-
ja”, pribavili su celoj srpskoj kwi`evnosti svetsku slavu.
Gube}i bitku sa obnovqenim realizmom i wegovom mo}nom kwi`evnom
bujicom, avangardisti se ubrzo transformi{u u zastupnike specifi~nog vi-
da anga`ovane literature koju su oni sami nazvali nadrealisti~kom. Wego-
vu prvu fazu obele`ili su Marko Risti}, Milan Dedinac, Du{an Mati} i
Aleksandar Vu~o, a kasnije mu se prikqu~uju Oskar Davi~o i Ko~a Popovi},
daju}i op{toj slici nadrealizma nemoralne i izdajni~ke atribute. Sledbeni-
ci ovog stila deklarisali su se kao protagonisti svojevrsne kwi`evne revo-
lucije, preziru}i razum i estetiku. Nastojali su da primene psihoanalizu u kwi-
`evnosti ne osve{}uju}i se ni kad su kao pacijenti sazreli za frojdovski psi-
hijatrijski kau~. Kao osnovnu vrednost isticali su nesposobnost razgrani~e-
wa racionalnog i iracionalnog. Negacija nacionalne svesti, ponosa, dosto-
janstva, interesa i ciqa odvela ih je direktno u zagrqaj marksizma i komuni-
zma, pa se mnogi nadrealisti kasnije pojavquju u ulozi najprqavijih slugu ko-
munisti~kog re`ima i nepomirqivih progoniteqa svega {to je druga~ije, slo-
bodno i nepokorno. Nadrealisti su napisali i objavili mnogo dela, ali nijed-
no naro~ito zna~ajno i vredno pam}ewa.
Pred Drugi svetski rat, kao podvarijanta realisti~ke kwi`evnosti javqa
se pokret socijalne literature, koji su pokrenuli kwi`evnici okupqeni oko
~asopisa “Nova literatura” i istoimene izdava~ke ku}e, u prvom redu Pavle
Bihali, Otokar Ker{ovani i Veselin Masle{a. Autori ovog pravca su se de-
klarisali kao novi realisti i sledbenici marksisti~kog pogleda na svet i Sta-
qinovog koncepta socijalisti~kog realizma. Literaturu su pot~iwavali ko-
munisti~kom politi~kom programu i stavqali u funkciju pripreme revolu-
cionarnog prevrata. Pokretu socijalne literature su se ubrzo prikqu~ili vo-
de}i nadrealisti, ali je me|u wima odmah potom izbio vatreni ideolo{ki su-
kob po pitawu optimalne mere utilitarizma u kwi`evnosti. Doktrinarna za-
gri`enost socijalnih pisaca ubijala je wihov talenat i stvarala~kom nadah-
nu}u davala ve{ta~ki politi~ki izraz. Me|utim, i u tom okviru su se javila
neka zna~ajnija imena, poput Vladimira Dedijera i Rodoquba ^olakovi}a, ko-
284
ji su se istakli na poqu dnevni~kih zapisa, kao i istinski srpski kwi`evni
velikan Branko ]opi}. “Tradicionalizam, narodni duh, realizam i anga`o-
vanost jesu osnovni elementi ]opi}eve poetike. Premda je `iveo u epohi ve-
likih kwi`evnih promena i ~estih oscilacija izme|u tradicionalnog i mo-
dernog, ]opi} se u biti malo mewao. Ostao je do kraja privr`en svom anga`o-
vanom narodnom realizmu... ]opi} je epski talenat, pripoveda~ s lirskom i
humoristi~kom `icom.” (str. 611–612.) Najzna~ajniji pesnici ove literarne
orijentacije su Skender Kulenovi} i Tanasije Mladenovi}, a me|u memoari-
stima Gojko Nikoli{.
Posle Drugog svetskog rata u srpskoj kwi`evnosti se obnavqa sukob re-
alista i modernista, ali su op{ti uslovi literarnog stvarawa pod komuni-
sti~kom diktaturom i ideolo{kom represijom bili veoma lo{i. Kwi`evnost
se sporo i mukotrpno osloba|ala okova i stega, mnogi su pisci progawani i
neretko na robiju osu|ivani. Ipak se slobodarski duh postepeno osloba|a i
svoj stvarala~ki potencijal realizuje kroz mno{tvo individualnih stilova.
Ovo je prevashodno period ubrzanog razvoja romana kao dominantne kwi`ev-
ne forme, a uprkos krajwe lo{oj dru{tvenoj i politi~koj klimi zna~ajan broj
autora je postigao trajnu, zapravo neizbrisivu afirmaciju, naj~e{}e u okvi-
ru obnovqenog realisti~kog stila. Mihailo Lali} kombinuje realisti~ki sa
modernim psiholo{kim pristupom, zadr`ava izvorni partizanski stav, ali
definitivno raskida sa ideolo{kim upro{}ewem tematike. Dobrica ]osi}
je oficijelnu popularnost stekao romanima sa partizanskom tematikom, ali
pravu kwi`evnu slavu tek kad je postao disident i u odre|enoj meri se vratio
vrednostima srpskog nacionalizma. Vladan Desnica pi{e romane sa egzisten-
cijalnom tematikom u koju unosi minucioznu intelektualnu analizu esejisti~-
kog karaktera. Jedan od najve}ih srpskih pisaca svih vremena, Me{a Selimo-
vi}, satkao je delo sna`nog filozofskog monologa i neprevazi|ene misaone
koncentracije. Vrsni pripoveda~ Antonije Isakovi} svoje kwi`evno stvara-
la{tvo kruni{e kvalitetnim romanima u kojima izvrgava kriti~koj anali-
zi komunisti~ki pokret i princip funkcionisawa titoisti~kog re`ima. Bo-
{ko Petrovi} je vrhunski romansijer srpske nacionalne sudbine. Veoma zna-
~ajna dela su stvorili Vojislav Lubarda, @ivojin Pavlovi}, Slobodan Sele-
ni} i Dragoslav Mihailovi}, a posebno mesto pripada gorostasu srpske li-
terature Borislavu Peki}u. Slede vrlo talentovani romansijeri Milorad
Pavi}, Milovan Danojli}, @arko Komanin, Iso Kala~ i veliki broj mla|ih
srpskih kwi`evnih stvaralaca.
Bez obzira {to se istorija srpske kwi`evnosti vrlo lako mo`e periodi-
zovati i grupisati na staru, narodnu i novu, sve tri komponente su neizbe`ni
konstitutivni elementi celovite srpske literarne tradicije kroz koju se ma-
nifestovala, razvijala i branila nacionalna svest, definisali nacionalni
interesi i mobilisale mase naroda u pravcu wihove realizacije. Ve} je stara
srpska kwi`evnost vr{ila kwi`evno-jezi~ku integraciju Srba, Rusa, Ukra-
jinaca, Bugara i Makedonaca, pa, iako je kasniji razvoj postajao sve samostal-
niji, osnovna nit u duhu i vrednostima i danas se manifestuje u vrlo zna~ajnoj
meri. Iznutra, srpska kwi`evnost je sasvim jedinstvena i od hrvatske izvor-
no distancirana u onoj meri u kojoj se {tokavski razlikuje od ~akavskog i kaj-
kavskog, s tim {to su Hrvati naknadno po~eli da pi{u na srpskom jeziku isto-
285
vremeno ga tendenciozno kvare}i izmi{qawem novih re~i i kovanica. Ali i
tamo gde se srpski i hrvatski kwi`evnici ne mogu razlikovati po jeziku, ne-
verovatno je izra`ena diferencijacija u duhu, vrednostima, shvatawu ~oveka,
dru{tva i istorije, razumevawe slobode, ~asti, dostojanstva itd. Uostalom, kod
Srba je nesumwiv i lako prepoznatqiv literarni razvojni kontinuitet, dok kod
Hrvata on uop{te ne postoji. U celokupnoj novijoj hrvatskoj kwi`evnosti ose-
}a se onaj sindrom koji je tako izra`en kad naturalizovani stranci pi{u en-
gleski, francuski ili nema~ki. Kad se slu~ajno u hrvatskom nacionalnom okri-
qu pojavi neko zna~ajnije literarno ostvarewe, ono se komotno po svim svojim
osnovnim karakteristikama mo`e svrstati u srpsku kwi`evnost.
Srpska kwi`evnost je uvek imala izra`enu nacionalnu samosvest, poseb-
no svest o sopstvenoj nacionalnoj pripadnosti, bilo da je stvarana na staroslo-
venskom, crkvenoslovenskom, ruskoslovenskom, slavenosrpskom ili narodnom
kwi`evnom jeziku. Ime, izvor i tradicija nikada nisu dovo|eni u pitawe, sve
do dvadesetog veka i komunisti~ke diktature koja je srpskoj literaturi otima-
la autore i dela, ve{ta~ki proklamuju}i navodnu crnogorsku, bosanskohercego-
va~ku itd. kwi`evnost. Me|utim, izvorna istori~nost i nefunkcionalnost, re-
dovno tematsko tretirawe kolektivne nacionalne sudbine u wenim vrhunskim
delima, srpsku kwi`evnost ~ini krajwe originalnom i samostalnom, dok joj uti-
caji razvijenijih literatura velikih evropskih naroda dodaju modernije stili-
sti~ke odlike i ponavqaju bogatstvo izra`ajnih formi. Recepcija stranih is-
kustava nije ugro`avala autohtonost srpskog kwi`evnog stvarala{tva. Ono {to
je bilo suvi{e pomodarski i slugerawski usmereno prema Zapadu, ubrzo je ne-
slavno propadalo i zaboravqano. Srpska kwi`evnost nikada nije mogla da bu-
de ~ista umetnost, li{ena nacionalnih ciqeva i dru{tvene funkcije, ali su we-
na ciqnost i funkcionalnost izbijale iz narodnog srca, a ne voqa vlastodr`a-
ca. Zato su najve}a dela i nastajala u sukobu sa vla{}u, doma}om ili okupator-
skom. Srpska kwi`evnost je ujedno komponenta istorijskog postojawa i traja-
wa, kao i prva, najstarija, i danas najradije prihvatana istoriografija.
3. Srpska umetnost kroz vekove
a) Likovna umetnost
Produkti srpske narodne umetnosti iz predhri{}anskog doba vrlo malo
su sa~uvani, mahom kroz narodnu no{wu. U devetom veku ra|a se srpska crkve-
na umetnost, pod uticajem vizantijske u dubini teritorije i latinske na jadran-
skoj obali. Crkve su gra|ene sa centralnim i izdu`enim osnovama. Prvi nei-
mari su romanskog porekla, koji su posle pokr{tavawa Srba prionuli da ob-
nove starohri{}anska i ranovizantijska crkvena zdawa i nova da grade u isto-
vetnom stilu, po identi~nom graditeqskom obrascu, s vi{e ili mawe autorske
imaginacije. Od wih su srpski majstori u~ili zanat i uskoro u mnogome nadma-
{ili ve{tinu svojih u~iteqa. Pored dominantne romanike u prvom periodu
prisutni su i neki predromani~ki obrasci. Zajedni~ko im je razvijeno zidno
fresko-slikarstvo, dok ikone iz tog vremena uop{te nisu sa~uvane. Upravo na
srpskim prostorima do{lo je do sinteti~kog pro`imawa romani~kog i vizan-
tijskog stila, {to je prili~no podudarno s ju`noitalijanskom praksom.
286
Dolaskom Stefana Nemawe na vlast, ujediwewem, pro{irewem i uvr{}e-
wem srpske dr`ave, srpska sredwovekovna umetnost je u pravom smislu re~i pro-
cvetala, vr{e}i kreativnu recepciju najvi{ih vizantijskih i zapadnoevrop-
skih dostignu}a i sintetizuju}i ih u isti mah. Prelomni zna~aj u pogledu ar-
hitekture predstavqa izgradwa crkve Svetog Nikole u Toplici i Svetog Tri-
funa u Kotoru. Elementi i jedne i druge predstavqaju za~etak slavne ra{ke {ko-
le crkvenog neimarstva. Nemawa je izgradio i veli~anstvene manastire, poput
\ur|evih Stupova i Studenice, gde je do punog izra`aja do{la kombinacija gra-
diteqskog ume}a gr~kih i primorskih neimara i wihovih srpskih sledbeni-
ka. Nemawin primer je bio dragocen jer je bilo sve vi{e crkvenih i manastir-
skih ktitora iz reda velika{a razli~itog ranga, pa je podizawe crkvenih gra-
|evina postalo sredstvo postizawa dru{tvenog presti`a i moralnog ugleda.
Sa Studenicom i wenim skulpturama stvara se i razvoj vajarskog stvarala{tva,
u kome su kotorski kamenoresci bili nenadma{ni. U freskoslikarstvu se po-
javquju uspe{ne kompozicije `ivih boja i neretko pozla}ene. Studeni~ki re-
qefi uz to odi{u ju`noitalijanskim, apulijskim nadahnu}em, pa predstavqa-
ju stvarala~ku nadgradwu tradicionalnog vizantijskog stila. Bogata raznovr-
snost stilova stvorila je novi, vrhunski kvalitet. U Nemawino vreme nasta-
je i vrlo jasna diferencijacija izme|u pravoslavne i rimokatoli~ke varijan-
te zidnog slikarstva, s obzirom da su pravoslavci mnogo vi{e vodili ra~una
o teologiji freske i idejama koje ona saop{tava. Razvila se i posebna grana sli-
karstva ukra{avawem liturgijskih kwiga. Najlep{i spomenik tog karaktera
sigurno predstavqa ~uveno Miroslavqevo jevan|eqe, ~ija je kaligrafija pro-
izvela specifi~ni srpski nacionalni tip }irili~nih slova.
Svi zna~ajniji Nemawi}i za `ivota su podigli veli~anstvene zadu`bine,
koje i danas plene pa`wu majstorstvom gra|ewa i `ivotno{}u stila. Sveti Sa-
va je izgradio crkvu Hristovog vaznesewa u manastiru @i~i, gde je bilo i pr-
vobitno arhiepiskopsko sedi{te, a u graditeqskom izrazu preovla|uju sveto-
gorska iskustva. Saborni hramovi episkopskih sedi{ta gra|eni su, ili obna-
vqani, odnosno dozi|ivani uglavnom po `i~kom uzoru i neimarskim obrasci-
ma. Humski knez Miroslav obnovio je i dogradio crkvu Svetog Petra u Bije-
lom Poqu, i ona ima dva zvonika po uzoru na kotorsku crkvu Svetog Trifuna.
Arhiepiskop Sava Ije i uveo praksu izgradwe zvonika u obliku kula pri sabor-
nim crkvama. Kraq Radoslav je pro{irio o~evu zadu`binu u Studenici, a Vla-
dislav je sazidao manastir Mile{evu, u ~ijoj priprati je bila grobnica Sve-
tog Save. Ktitor manastira Mora~a je Vukanov sin Stefan. Pravu novinu u umet-
ni~kom i arhitektonskom smislu predstavqa crkva Svete Trojice u manasti-
ru Sopo}ani, zadu`bina kraqa Uro{a I. Wegova `ena, kraqica Jelena An`uj-
ska, podigla je Gradac na Ibru po studeni~kom uzoru, bitno razli~itom od so-
po}anskog. Kombinacija romani~ko-goti~kog stila pojavquje se u crkvi Davi-
dovici na Limu, koji su gradili dubrova~ki majstori po nalogu drugog Vukano-
vog sina `upana Dmitra, ~ije je mona{ko ime David. Kraq Dragutin je ktitor
crkve Svetog Ahimija u Ariqu, saborne katedrale moravi~kih episkopa. Op-
{ta je karakteristika srpskih sredwevekovnih manastira da su ogra|eni za{tit-
nim bedemima. Biv{a kraqica Jelena, kao pravoslavna monahiwa, pored izgrad-
we pravoslavnih manastira, u srpskom primorju je podigla ~etiri fraweva~-
ka manastira, u Kotoru, Baru, Ulciwu i Skadru, po italijanskom, umbrijsko-to-
287
skanskom obrascu. U Skadru je podigla i pravoslavni manastir Svetog Nikole.
Kroz celi trinaesti vek intenzivno se razvija `ivopis, ikonopis i kwi-
`ni ukras. Na freskama se prvobitno naj~e{}e pojavquju sveci za{titnici
loze Nemawi}a, a zatim wihov dinasti~ki rodoslov, pored klasi~nih crkve-
nih prizora. Ove tri slikarske grane dosti`u najvi{i svetski umetni~ki do-
met svoga vremena. “@ivopis je u XIII veku nesumwivo bio vode}i slikarski
rad. Kroz wega su se mogle najprikladnije iskazati slo`ene bogoslovske mi-
sli, duhovnost Srpske crkve, nove dr`avne ideje koje su se negovale na dvoru
i estetski ideali najvi{eg dru{tvenog sloja. On se uzdigao i zaslugom najve-
}ih slikara koji su u to doba radili u pravoslavnim zemqama... @ivopis i iko-
nopis i{li su ruku pod ruku, a kwi`evni ukras je nastavio svoj odvojeni `i-
vot. Odnos prema uzorima ostao im je isti kao i u Nemawino doba: jedni su se
napajali s vizantijskih isto~nika, pratili sva zbivawa u sredi{tu pravosla-
vqa, pa i sami doprinosili, izuzetnom vredno{}u dela, da Srbija postane sre-
di{wa zemqa vizantijskog na~ina izra`avawa; drugi su se i daqe nadahwiva-
li staroslovenskim kwigama ili crpili podsticaje iz dela {to su nastala u
Nemawino vreme, pozajmquju}i, kad god im je to bilo potrebno, motive iz la-
tinskih, italijanskih ili primorskih romani~kih rukopisa.” (Vojislav J. \u-
ri} i Gordana Babi}-\or|evi}: Srpska umetnost u sredwem veku, I tom, Srp-
ska kwi`evna zadruga, Beograd 1997., str. 172.)
U toku ~etrnaestog veka vrhovna umetnost i weni produkti nisu vi{e sa-
mo privilegija vladara i najvi{ih dr`avnih i crkvenih velikodostojnika, ne-
go i ni`eg plemstva, sve{tenstva i trgova~kih slojeva. Razvijaju se prave umet-
ni~ke radionice, koje pored gra|evinarstva i slikarstva, u umetni~ku sferu
uvode izradu nakita, posu|a i raznovrsnih tkanina. Milutinov kraqevski dvor
postao je glavni centar umetni~ke delatnosti, mesto okupqawa talentovanih
stvaralaca, u`ivaju}i vladarevu izda{nu nov~anu potporu. U Srbiji }e se br-
zo odoma}iti renesansno slikarstvo klasicisti~ke forme, vezano za doba Pa-
leologa. Sam Milutin obnovio je hilandarsku crkvu, a prema nekim starim spi-
sima sagradio je ili obnovio ~etrdeset crkava. Me|u wima je Gra~anica, cr-
kva Bogorodice Qevi{ke u Prizrenu, crkva Svetog Stefana u Bawskoj itd.
Kraq Stefan Uro{ III je izgradwu i umetni~ko oblikovawe manastira De~a-
ni poverio li~no arhiepiskopu Danilu II i tu se ve} mo`e sagledati komplek-
sno bogatstvo klasicisti~kog stila. Na tom manastiru je radilo mno{tvo naj-
boqih majstora, vajara i slikara iz svih srpskih zemaqa, najvi{e iz primor-
skih. Car Du{an je podigao velelepnu crkvu Svetih Arhan|ela kod Prizre-
na, kao sopstveni mauzolej, s pretenzijama da u graditeqskom i umetni~kom smi-
slu taj hram prevazi|e sve prethodne. Najzna~ajnija zadu`bina cara Uro{a je
crkva Svete Bogorodice u Matei~u.
Srpska dr`avna kriza nakon Mari~ke i Kosovske bitke kao da je jo{ vi{e
motivisala onda{we velika{e da se okrenu gradwi zadu`bina. Koncentraci-
ja te`wi i talenata proizvela je novi kvalitet originalnosti na kome u celo-
sti po~iva vrlo razvijena Moravska {kola u arhitekturi. Slikari Ohridske
{kole `ivopisali su crkve kraqa Marka, dok su umetnici Jovana Zografa ukra-
sili crkvu Sv. Andrije koju je na Treski podigao Markov brat Andrija{. Bal-
{i}i su izgradili ~etiri manastira na Skadarskom jezeru. Re~ je o Star~evu, Be-
{koj, Bogorodici Krajinskoj i Mora~niku i oni gradwom slede svetogorske, var-
288
darske i moravske uzore. Podi`u}i manastir Praskovicu u Pa{trovi}ima, Bal-
{a III je naveo primorske majstore da u potpunosti slede ra{ke graditeqe, pa
}e to biti obrazac za ve}i broj mawih hramova na kotorskom podru~ju, ~ime se
obele`ava sna`an zaokret ka nemawi}kim uzorima. Knez Lazar je podigao Ra-
vanicu i Lazaricu kao svoje najzna~ajnije zadu`bine. Knegiwa Milica je sagra-
dila manastir Qubostiwu. Veliki broj anga`ovanih slikara poruzrokovao je
raznovrsnost stilskog postupka pri izradi fresaka, ali i neujedna~enost kva-
liteta `ivopisawa. Stefan Lazarevi} se dokazao kao izvanredan poznavalac
umetnosti izgradwom crkve Svete Trojice u Resavi, pa su wene freske majstor-
stvom i talentom stvaraoca nadma{ile sve druge svog vremena. Resava je vrhu-
nac srpske sredwovekovne arhitekture i slikarstva, ali i posledwa faza wi-
hovog razvoja, posle koje dolazi do vekovnog zastoja i razarawa ve} stvorenog.
[to se Bosne ti~e, umetnost se u woj razvija tek posle Tvrtkovog kruni-
sawa, wegovim te`wama da se na svim poqima doka`e kao dostojni nastavqa~
Nemawi}a. Zatekao je nekoliko katoli~kih crkava u fraweva~kom duhu, ali
su i Tvrtkovi naslednici kao svoje zadu`bine mahom katoli~ke hramove gra-
dili. U humskoj i dabarskoj oblasti intenzivno su gra|ene pravoslavne crkve
i manastiri, po uzoru na ra{ke. U Tvrtkovo vreme, ktitorstvu su se posebno
predali Vlatko Vukovi} i cela porodica Kosa~a. Sandaq Hrani} je podigao
crkvu Svetog Stefana na [}epan-Poqu. Herceg Stefan sagradio je crkvu Sve-
tog \or|a u Sopotnici kod Gora`da. Herceg Hrvoje je u Jajcu izgradio podzem-
nu bogumilsku crkvu u stenama. Poseban arhitektonski zna~aj imaju kraqev-
ske palate u Jajcu i Bobovcu i reqefi vladarskih grobnica. Ne{to je razvi-
jenije bilo ukra{avawe }irili~nih kwiga, dok je malo koja zidna freska sa-
~uvana. Klesani kameni nadgrobni spomenici, karakteristi~ni za pripadni-
ke pravoslavne i bogumilske veroispovesti, predstavqaju najupe~atqivije
autohtono bosansko umetni~ko stvarala{tvo. Ogroman broj je sa~uvan i nazi-
vaju se ste}cima, a neki autori smatraju da su ih i rimokatolici koristili za
postavqawe na grobnim mestima, ali oblici i ilustracije ste}aka ipak su ka-
rakteristi~ni za pravoslavnu nadgrobnu umetnost i predstavqaju svojevrsnu
transmisiju nedosti`ne visoke crkvene umetnosti u jednostavnu narodnu.
Turska okupacija je radikalno prekinula kontinuitet srpskog umetni~-
kog stvarala{tva. Ono }e biti nastavqeno severno od Save i Dunava, na ~e-
mu se posebno anga`ovao despot \ura| Brankovi}, a i wegovi potomci. Pod
turskom vla{}u s vremena na vreme obnavqane su pojedine crkve i manasti-
ri, vr{eno wihovo `ivopisawe po ranijim uzorcima i obrascima, a uz to su
izra|ivane reprezentativne ikone ili ukra{avani prepisi starostavnih kwi-
ga s crkvenom tematikom. Turci su zabrawivali podizawe novih hramova ili
pro{irivawe starih pri obnavqawu. I tamo gde je do izgradwe u {esnaestom
veku dolazilo, mahom u Hercegovini i u Pomoravqu, primewivana su vrlo upro-
{}ena graditeqska re{ewa, kojima je bila bitna funkcionalnost a ne monu-
mentalna estetika. Najreprezantativnije umetni~ko ostvarewe tog vremena
predstavqa manastir Tvrdo{ kod Trebiwa, sagra|en 1510. godine verovatno
spretnim rukama dubrova~kih neimara.U ovom periodu pojavquju se i drvore-
zne ikone, a ne{to kasnije veliki zna~aj ima ukra{avawe {tampanih kwiga,
u ~emu su se najvi{e isticali Bo`idar Vukovi} i wegov sin Vi}enco, pozna-
ti venecijanski {tampari srpskih kwiga.
289
 Tek sa obnovom Pe}ke patrijar{ije dolazi do velikog preporoda srpske
umetnosti, posebno graditeqskog slikawa zidnih freski i ikona, kao i izra-
de zlatnih crkvenih sasuda. Obnovqena je tradicija ktitorstva. Glavna sredi-
{ta umetni~kog stvarala{tva predstavqale su Metohija i Hercegovina, ali
je umetni~ki polet koji je formirala crkvena hijerarhija zahvatilo sav srp-
ski nacionalni prostor. Graditeqskim poslovima naj~e{}e su se bavili pri-
morski neimari, freskoslikawem i ikonopisawem monasi, a zlatarstvom uglav-
nom laici, zanatlije. U izgradwi, obnovi ili popravci crkvi i manastira naj-
~e{}e se slede ra{ke i moravske arhitektonske tradicije. Ponegde se pojavqu-
ju i dekorativne skulpture, kao i drugi oblici ukrasne obrade kamena, ali to-
me, u celini gledano, nije pridavana neka ozbiqnija ktitorska ili graditeq-
ska pa`wa. U zidnom slikarstvu naj~e{}e se prikazuju Sveti Sava i Stefan
Nemawa, a zatim ostali vladari nemawi}ke loze i srpski arhijereji, {to po-
kazuje veoma visok nivo nacionalne svesti i insistirawe na dr`avotvornim
tradicijama i crkvenoj samostalnosti. Posebno su `ivopisni ikonostasi iz
ovog vremena, a pa`wu privla~e minijature u prepisivanim, ukrasi u {tam-
panim kwigama, drvoredi i razni oblici primewene umetnosti.
U sedamnaestom veku jewavaju ve}i graditeqski poduhvati u crkvenoj ar-
hitekturi. Grade se mahom mawi i jednostavniji hramovi, a sve su re|e i deko-
rativne skulpture. U freskoslikarstvu dolazi do svojevrsne simbioze srpske
i gr~ke slikarske {kole. Dolazi do osetnog napretka u slikawu ikona i uop-
{te umetni~koj obradi ikonostasa. S ne{to mawim intenzitetom nastavqa se
sa izgradom rukopisnih minijatura, drvoreza, zlatarskih rukotvorina, ru~nih
vezova, ko`nih kwi`nih poveza, intarzije itd. Austrijsko-turski rat i veli-
ki srpski ustanak krajem sedamnaestog veka, dovode do drasti~nog prekida u raz-
voju svih vrsta umetnosti. Velika seoba koja je dolazila iziskiva}e i du`i pe-
riod dru{tvene konsolidacije.
Te`i{te srpskog kulturnog `ivota u osamnaestom veku prene}e se sever-
no od Save i Dunava, gde je ranijih vekova stvarana solidna socijalna i umet-
ni~ka podloga, materijalizovana kroz impresivan broj pravoslavnih crkvi i
manastira. Podi`u}i ih, srpski nacionalni predvodnici udahnuli su im ka-
rakteristi~an sredwovekovni nemawi}ki duh i nacionalno-oslobodila~ke
aspiracije posledwih Brankovi}a. Sada se tu ose}a dodatno dejstvo najvi{ih
dometa zapadnoevropske kulture, koje u sferi umetnosti razbija sve dotad uko-
rewene stvarala~ke predrasude i uvodi mno{tvo specifi~nih stilova izra-
`avawa, bogatstvo formi i sadr`aja kojima odi{e barok. Baroknoj moderni-
zaciji srpske umetnosti presudno je doprinela tek stasala srpska gra|anska
klasa su`avaju}i tako crkveni uticaj na umetni~ko stvarala{tvo. Interesant-
no je da je i tada me|u Srbima prevladavala, najvi{e u slikarstvu, ruska vari-
janta recepcije barokne stilistike, tako kreativno primewena u osavremewe-
nim vidovima tradicionalnog isto~nopravoslavnog `ivopisa. Tu su i daqe pri-
sutni kasnovizantijska likovna formula i elementi islamske dekorativno-
sti, koji nagla{avaju specifi~ne osobine srpskog baroka. To je sa~uvalo iz-
vesnu sponu sa staromodnim na~inom umetni~kog izra`avawa u srpskim zemqa-
ma koje su i daqe ostale pod turskom vla{}u, ali su tamo individualni stva-
raoci u raskoraku izme|u modernog i tradicionalnog nauka u teoretisawu, svo-
jim delima utiskivali sve prisutniji li~ni talent. Najvi{i umetni~ki do-
met tog vremena srpsko slikarstvo je dostiglo delima Hristifora @efare-
290
vi}a, Jove Vasilijevi}a, Stefana Tonecnog, a onda sledi veliki broj wihovih
pomo}nika i u~enika, koji }e iskazivati sve prisutniju li~nu originalnost.
Barokna emancipacija srpskog slikarstva izvedena je u odnosu na dotada{wu
kruto shvatanu formu, mada je ono i daqe prevashodno vezano za crkvene mo-
tive na freskama i ikonama, ali bitno uti~e i na crkvenu arhitekturu.
Bakrorezi srpskih vladara i svetiteqa u kwigama {tampanim u osamna-
estom veku predstavqa}e veliku inspiraciju za srpske slikare uveliko pro-
bu|enog nacionalizma i predstavqa}e im svojeru~ni priru~nik i podsetnik
u wihovim ikonografskim naporima. “Iz ovih kwiga potekle su u XVIII ve-
ku i one ikone sa skupnim medaqonima srpskih svetiteqa, komponovanim u ob-
liku stare sheme loze Nemawi}a, koju, ta~no prema venecijanskom Srbqaku,
verno ponavqaju na{i ikonopisci. Naglo prodirawe likova srpskih sveti-
teqa znatno je u XVIII veku izmenilo prvobitnu tematsku zakqu~enost i iko-
nografsku strogost na{ih ikonostasa. Od {ezdesetih godina XVIII veka, srp-
ski svetiteqi, u ve}em ili mawem broju, ukqu~uju se skoro redovno u temati-
ku na{ih ikonostasa; ponekad zauzimaju i celu tre}u zonu. Na ikonostasima
ih sada sre}emo i u redu prestonih ikona, na bo~nim dverima, a ima primera
da su i na samim carskim dverima zamenili uobi~ajene likove velikih teolo-
ga Vizantije.” (Dejan Medakovi}: Srpska umetnost u XVIII veku, Srpska kwi-
`evna zadruga, Beograd 1980., str. 158.)
Ogroman broj stvaralaca i relativno povoqni dru{tveni uslovi prosto
su morali dovesti i do vrhunskih rezultata. Najboqim slikarem srpskog ba-
roka smatra se Teodor Dimitrijevi} Kra~un ~ije su stvarala{tvo mnogi po-
redili sa El Grekovim. Vrhunske rezultate Kra~un je postigao i kad se ogle-
dao u rokoko stilu, koji nije dugo trajao u srpskoj likovnoj umetnosti, a zna-
~ajan doprinos mu je dao i Kra~unov naslednik i nastavqa~ Jakov Orfelin,
~ije racionalisti~ke komponente otvaraju put tek nastupaju}em klasicizmu.
Manifestuju}i svoje prozapadwa~ko umetni~ko opredeqewe Mojsej Suboti}
u svojim delima kombinuje elemente ~etiri osnovna slikarska pravca do svog
vremena, romanike, gotike, baroka i rokokoa. Najzna~ajniji umetnik srpskog
rokokoa je istaknuti portretista Teodor Ili} ^e{qar. Osniva~ srpskog kla-
sicizma u pravom smislu re~i je Stefan Gavrilovi}, koji je po~etkom devet-
naestog veka anga`ovan kao slikar ustani~ke Srbije slikaju}i grbove na we-
nim zastava, inspirasan heraldi~kim modelima @efarevi}eve “Stematogra-
fije”. Najvi{i domet unutar klasicisti~kog umetni~kog stila dostigao je Ar-
sa Teodorovi}, kroz ~iju je slikarsku {kolu pro{ao veliki broj istaknutih
srpskih umetnika devetnaestog veka.
Uticaj baroknog stila krajem osamnaestog veka ose}a se i u Beogradskom pa-
{aluku. Razvijeni srpski bakrorez severno od Dunava, wegov osnovni duh i te-
matiku, preuzeo je Hayi Ruvim u svom drvorezu, duborezu, crte`ima. Osnovao je
prvu porodi~nu slikarsku {kolu ~iji pripadnici dominiraju tada{wom srp-
skom umetno{}u postrevolucionarne autonomne kne`evine. Paraleno s wima
delovao je ve}i broj umetnika pre~ana koji su u nacionalnom zanosu pohrlili
u Beograd. Za vreme vladavine kneza Milo{a dolazi do pravog procveta srpske
likovne umetnosti. Ustani~ke vo|e su se prosto nadmetale u obnavqawu starih
i podizawu novih crkvi i manastira, obnavqaju}i tradiciju ktitorstva i zadu-
`binarstva. Arhitektura je sve modernija i u woj prevladava klasicisti~ki stil.
Srpska kne`evina sledi glavne umetni~ke tokove Karlova~ke mitropolije. Ta-
291
mo se, pored Teodorovi}a, kao izraziti klasicionista afirmi{e Pavel \ur-
kovi}, ina~e vrhunski majstor portreta. Katarina Ivanovi} kao prva zna~ajni-
ja `ena slikar u istoriji srpskog slikarstva, stvarala{tvo otpo~iwe u kratko-
trajnom bidermajer stilu, da bi sredinom devetnaestog veka sna`no zakora~i-
lo u romanti~arskom pravcu. Klasicisti~ko-bidermajerski stil u srpskoj umet-
nosti do vrhunca je doveo slikar Konstantin Danil. Klasicizam se u srpskoj umet-
nosti dugo opirao romantizmu, sputavao ga i ograni~avao. Rodona~elnik srpskog
romantizma u pravom smislu re~i bio je Dimitrije Avramovi}, koji mnoge isto-
ri~are umetnosti svojim delima podse}a na Rembranta. On je i tvorac srpske ka-
rikature, politi~ki anga`ovane i litografski umno`avane. Klasicisti~ki pri-
stup svojim originalnim stilom nastojao je da obnovi Uro{ Kne`evi}. Najkva-
litetnija dela srpskog romantizma stvorili su Pavle Simi}, Novak Radoni},
\ura Jak{i} i Steva Todorovi}. U ovom periodu, nastavqaju}i se na uspe{ne
grafi~ke prodore u Vojvodini osamnaestog veka, razvija se umetni~ka grafika
i u Kne`evini i svoj vrhunac dosti`e u litografijama Anastasa Jovanovi}a. Jo-
vanovi} je i prvi srpski umetni~ki fotograf, a svojim delima postigao je svet-
sku slavu. Pojavquje se napokon i srpsko vajarstvo.
Krajem devetnaestog veka u srpskoj likovnoj umetnosti preovladao je rea-
listi~ki stil i u wegovom razvoju Beograd definitivno preuzima umetni~ki
primat u odnosu na Vojvodinu. Utemeqiva~ srpskog realizma je Milo{ Tenko-
vi}, a taj stilski pravac najvi{e domete dosti`e slikarskim ostvarewima \or-
|a Krsti}a, Uro{a Predi}a i Paje Jovanovi}a. Oni srpsko istorijsko slikar-
stvo, afirmisano ve} u periodu romantizma, razvijaju do savr{enstva. Wiho-
va dela predstavqaju vrhunski likovni umetni~ki izraz srpskog nacionalizma.
“[tavi{e, zahvaquju}i svojim dugim `ivotima, a uz to i svojoj izuzetnoj mar-
qivosti, Uro{ Predi} i Paja Jovanovi} imali su i znawa i ve{tine da svoje
slikarstvo pretvore u obrazac likovne dopadqivosti, uspeha i majstorstva, po-
stav{i za dugi niz godina ~ak i vode}e li~nosti srpske umetnosti navijeg do-
ba. [tavi{e, to prvenstvo koje su oni u jednom trenutku osvojili nije su{tin-
ski ugrozila ~ak ni pojava ~itavog niza modernih umetnika, koji su po~etkom
ovog veka poku{ali da dokraj~e dugu vladavinu akademskih realista, kakvi su
dobrim delom svoga stvarala{tva bili Uro{ Predi} i Paja Jovanovi}.” (De-
jan Medakovi}: Srpska umetnost u XIXveku, Srpska kwi`evna zadruga, Beograd
1981, str. 191–192.) Na razme|u vekova pojavquje se i impresionisti~ki stilski
pravac ~iji su protagonisti Marko Murat, Stevan Aleksi} i Rista Vukanovi}.
Srpski realizam i po~eci impresionizma vezani su za nema~ke uzore, ali zre-
liji impresionisti se sve vi{e opredequju za francusku impresionisti~ku {ko-
lu slikawa. Me|u wima su najzna~ajnija imena Nade`de Petrovi} i Milana Mi-
lovanovi}a, a vezivawe za francusku umetnost u srpskom slikarstvu je kasni-
je olak{alo recepciju simbolisti~kog, fobisti~kog i kubisti~kog stila.
To je i vreme hrabrijih vajarskih poduhvata, monumentalnih i dekorativ-
nih u umetni~koj grani koja je pod uticajem pravoslavnih dogmi vekovima za-
nemarivana. Najvi{i kvalitet skulpture posti`e \or|e Jovanovi}. Godine
1890. izradio je alegorijsku figuru “Velika Srbija” koju je umetnik zamislio
kroz idealizovani lik lepe `ene u pokretu koji podse}a na baroknu uznemi-
renost. On je autor i ve}eg broja figura velikih srpskih istorijskih li~no-
sti. Jovanovi} je radio i prigodne medaqe i plakete, kao i nadgrobnu plasti-
292
ku. Wegova dela strogo ispuwavaju akademska pravila neoklasicisti~kog sti-
la, koja insistiraju na meri, jasno}i i skladnosti. Vrhunski domet srpska skulp-
tura dosti`e i delima Simeona Roksandi}a. Krajem devetnaestog i po~etkom
dvadesetog veka u Srbiji je do{lo do prodora modernog arhitektonskog izra-
za kojim se nastojalo nadoknaditi vekovno zaostajawe, ali i reafirmisati tra-
dicionalne karakteristike srpskog nacionalnog neimarstva.
b) Srpska muzika
Obnova nezavisne srpske dr`ave stvorila je uslove za ubrzani razvoj mu-
zi~ke umetnosti kao dragocenog i nezamewivog elementa u kulturi jednog na-
roda izra`enog nacionalnog individualizma. Kolektivno nacionalno ose}a-
we je dovelo do formirawa ugledne srpske nacionalne muzi~ke {kole koja }e
s lako}om ste}i me|unarodni ugled i autoritet. Osniva~em srpske umetni~ke
narodne muzike smatra se Kornelije Stankovi}, prvi srpski {kolovani kom-
pozitor, koji je sav svoj kratki `ivot posvetio obradi srpskog muzi~kog nasle-
|a, daju}i mu moderniji izraz i uspe{niju promociju nacionalnog duha. Skupqao
je i obra|ivao i crkvene i svetovne melodije, a ve} sa dvadeset jednom godinom
`ivota u Be~u je 1852. premijerno izveo svoju “Liturgiju”. Godine 1863. u Beo-
gradu je osnovao Beogradsko peva~ko dru{tvo i postao wegov dirigent, ali je
ubrzo posle toga umro. Kornelije Stankovi} je prvi srpski muzi~ar koji je do-
{ao do saznawa “o tome da se kultura jednog naroda, i u woj ono {to je najsup-
tilnije, umetnost wegova, mo`e i treba da nadahne i ponese duhom i stvarala~-
kim instinktima istog tog naroda.” (Petar Kowovi}: Ogledi o muzici, Srp-
ska kwi`evna zadruga, Beograd 1965., str. 86.) Stankovi} je pronikao u su{ti-
nu srpskog narodnog duha i nacionalnih te`wi, pokazuju}i da i srpsko crkve-
no pojawe ima primarni narodni karakter, izra`avaju}i prvenstveno kolek-
tivno nacionalno raspolo`ewe, a ne versku duhovnost i religioznu askezu.
Stevan Mokrawac je nastavio sa kreativnim naporima u tom pravcu i stvo-
rio grandiozno delo. Posebno se posvetio malim vokalnim oblicima. “Mokra-
wac je gledao na folklor kao na prirodu koja ga okru`uje i na ~oveka s kojim
je, u svim pogodbama, vezan. Realist, on je tom elementu prilazio onako kao {to
seqak prilazi svojoj wivi. Otuda, u wegovom na~inu postupka, u tretmanu to-
ga elementa, ima ne~eg mnogo prisnijeg od onoga {to nalazimo kod folklori-
ta – zapisiva~a i harmonizatora, kakav je, pre wega, bio Kornelije Stankovi},
prvi koji je, u srpskom narodu, ukazao na taj put i taj posao.” (str. 39.) U folklor-
nom stvarala{tvu srpskog naroda Mokrawca je najvi{e interesovao duhovni
impuls, pokreta~ka snaga, motivacija. To je definisao, prou~io, u to se u`iveo
i onda prenosio u sopstvene kompozicije modernog izraza, svoje poznate “Ru-
koveti”. Mokrawac je bio kompozitor a ne muzikolog, ali je pokazivao tale-
nat za muzi~ku teoriju i nau~no prou~avawe muzike, a osnovni stav mu je bio da
se srpska umetni~ka muzika mo`e razviti iskqu~ivo na podlozi narodne mu-
zike. Strane uticaje nije unapred iskqu~ivao niti ih smatrao presudnim, a pri-
mat je davao ruskim i ostalim slovenskim. Mokrawca je odlikovala naro~ita
sposobnost “da iz mase folklornog materijala odabere ono {to je tipi~no. Po
tome {to ume da svoj materijal organski slije. Da stilizuje. Da i kroz vokal-
ne oblike ispoqi jasan na~in muzi~kog mi{qewa, kakav ne mo`e biti druga-
293
~iji, kad je re~ o takvom mi{qewu, ni pri ve}im i ~isto instrumentalnim ob-
licima: zna~i da je re~ o logi~nom razabirawu date materije, wenom ra{~la-
wivawu i razvijawu da bi se, potom, slila u celinu forme.” (str. 87.)
Kod Mokrawca je klavir, kao osnovni muzi~ki instrument, podre|en so-
lo peva~u i wegovoj horskoj pratwi, dok wegov savremenik Josif Marinkovi}
ide korak daqe, daju}i mnogo ve}i zna~aj klavirskoj i uop{te instrumental-
noj pratwi. Marinkovi} je prvenstveno obra|ivao jednoglasne narodne melo-
dije, koje izvodi mu{ki ili me{oviti hor, a nazivao ih je kolima ili horskim
svitama. I on, poput Stankovi}a i Mokrawca, istra`uje izvore, otkrivaju}i
~udesnu snagu srpskog narodnog duha, fiksira kulturne tradicije, a u sve to uno-
si i svoj li~ni do`ivqaj, nacionalni ponos i patriotski naboj. Obrada zate-
~enih svetovnih narodnih pesama mnoge od wih je spasila od zaborava, a poseb-
no ih je Mokrawac prikupqao u skoro svim srpskim zemqama.
S druge strane, stru~na obrada kojoj su ovi velikani utemeqewa srpske mu-
zikalnosti dala je kvalitetne nau~ne rezultate u prou~avawu srpske narodne
crkvene muzike. Diferencirana su tri wena stila, hilandarski pod izra`e-
nim gr~kim uticajem, nemawi}ki kult duhovnog pojawa upro{}avan nakon gu-
bitka dr`avne samostalnosti i narodne slobode, kao i renesansni beogradski
sa wegovom bogatom sremskokarlova~kom baroknom varijantom. Postoje i wi-
hove karakteristi~ne oscilacije, poput bosanske, hercegova~ke, crnogorske,
dalmatinske, li~ke, slavonske, makedonske itd. Pored Mokrawca, time su se
uspe{no bavili Tihomir Ostoji} i Du{an Kotur, a i svojim radovima afir-
misali ~isto nau~ne kriterijume i metodologiju.
Slede}u generaciju srpskih muzi~kih stvaralaca obele`ili su Miloje Mi-
lojevi}, Vojislav Vu~kovi}, Petar Kowovi} i Stevan Hristi} delima koja su
zaokru`ila nacionalni koncept muzi~ke kreativnosti i muzikologije. Mi-
lojevi} je majstor muzi~ke kompozicije solo-pesama na podlozi vrhunskih srp-
skih poetskih dela, poput Ili}evih ili Du~i}evih. Stihove Vojislava Ili-
}a ranije je i Josif Marinkovi} obra|ivao, ali im je tek Milojevi} pru`io
nematerijalnu fluidnost ~iste umetnosti pu{kinovskog nasle|a. Vrlo su mu
uspe{ne i horske kompozicije. U prvoj fazi svog delovawa pod dubokim je uti-
cajem Stevana Mokrawca, dok se kasnije sve vi{e eksponira u direktnog na-
stavqa~a Josifa Marinkovi}a, mada su u taj kontinuitet svoja dela u me|uvre-
menu ugradili Stanislav Bini~ki, Petar Kosti} i Isidor Baji}, iako ne s to-
liko impozantnom snagom. Vrhunac Milojevi}evog muzi~kog komponovawa pred-
stavqa obrada horskih patriotskih pesama. U svojim spisima Milojevi} po-
red nacionalnog stila u umetni~koj muzici tvrdi da su Srbi ve} razvili na-
cionalnu muzi~ku ideologiju, posebno se time na afirmativan na~in izja{wa-
vaju}i u nekoliko ~lanaka o muzi~kom nacionalizmu. Milojevi} ka`e: “U nas
postoji i jedna jaka struja nacionalnog obele`ja stilizovanog ili naturali-
sti~kog. U taj nacionalizam uple}u se i akcenti impresionizma.” Govore}i vr-
lo ~esto o nacionalizmu, Milojevi} kao da u vezi sa muzi~kim stvarawem da-
je, kako se nama ~ini, pojmu “nacionalizam” dva tuma~ewa: sadr`ajno, gde pod-
razumeva patos, vi{e jedno ose}awe; i stilsko, pod ~ime razume realisti~ku
ili naturalisti~kum interpretaciju, razradu ideje vezane za ro|eno tlo. I ba{
u wegovim kompozicijama mi imamo mnogo primera i za jedno i za drugo shva-
tawe toga wegovog nacionalizma.” (str. 248.)
294
Miloje Milojevi} je precizno formulisao svoje ube|ewe da “kompozitor
nacionalno-umetni~ki orijentisan u stvari i ne iskori{}ava sirovi mate-
rijal narodne melodije (to ~ine folkloristi), ve} stvara iz sebe, ali svoj duh
je oplodio elementima muzi~kog folklora.” (str. 250.) On ide daqe u tom prav-
cu zakqu~uju}i da “nacionalizam nije folklor. Nacionalizam je jedan ~isto
umetni~ki pojam, psiholo{ki i tehni~ki... to je pre~i{}en umetni~ki stav,
a wega su tako prelistali razni stvarala~ki talenti koji su folklorne ele-
mente narodne muzike probudili... Folklor je `ivopisan, nacionalizam je iz-
razit, ekspresivan... To se posti`e na taj na~in {to umetnik duboke ose}ajne
(psiholo{ke) snage, a kulturan, stilizacijom motivskih elemenata narodne
melodije uspeva da organizuje nove melodije, svoje, visoko umetni~ke, daju}i
im zna~aj razvijene muzi~ke teme (tojest, osnova na kojoj se razvijala arhitek-
tura muzi~kog oblika, iz koje se ispreda zvu~no tkawe tog oblika)... Tim jezi-
kom se ne slu`i `ivopisnosti, ve} sadr`aju: ne povr{ini, ve} dubini.” (str.
251.) Miloje Milojevi} smatra da se svaki vrhunski intelektualac ili umet-
nik, nakon procesa obrazovawa, svojim stvarala{tvom mora vratiti na rod-
no, nacionalno tlo, jer samo tako mo`e kreirati dela neprolazne vrednosti
i kroz wih, pored individualnih poriva i ose}awa, izraziti nacionalni duh,
pro`ivqavawe i ciqeve.
Drugi zna~ajan srpski kompozitor i muzi~ki pisac iz prve polovine dva-
desetog veka, Vojislav Vu~kovi}, strasno je privr`en istra`ivawu ruske i slo-
venske muzike, ose}aju}i svoju rodnu, srpsku, kao wihov nerazdvojni deo. Vu~-
kovi} je u toku Drugog svetskog rata streqan u Beogradu pod sumwom da sara-
|uje s komunistima i ta likvidacija je nesumwivo sna`an udarac zadala srp-
skoj muzikologiji i umetnosti uop{te. Tre}i istaknuti stvaralac tog vreme-
na, Petar Kowovi}, sna`an individualista, ali odan kolektivnom nacional-
nom ose}awu srpskog naroda. On je izraziti pristalica nacionalnog reali-
zma, poput svojih velikih prethodnika, pa tako i emotivni rusofil i u sfe-
ri muzike. On poziva kao operski stvaralac u tom duhu: “Upoznajmo muzi~ku
dramu velikih ruskih majstora, jer oni treba da oplode u nama sve ono {to je
najboqe, da bi niklo na{e najboqe.” (str. 9.) Kowovi}u i Milojevi}u se u raz-
voju i negovawu srpske instrumentalne, kamerne, simfonijske i operske mu-
zike prikqu~uje Stevan Hristi}. To su ve} svestrane muzi~ke li~nosti, koje
se bave komponovawem, dirigovawem, pisawem eseja, stru~nih i istorijskih
rasprava, osnivawem kulturnih ustanova i organizovawem muzi~kih predsta-
va. Do kraja su formulisali osnovno na~elo srpske muzi~ke {kole da se iskqu-
~ivo preko nacionalnog mo`e dosti}i univerzalno.
4. Afirmacija srpskog nacionalnog duha
u nau~nim istra`ivawima
a) Institucionalizacija srpske nauke i kulture
Nacionalni preporod i obnavqawe srpske dr`ave po~etkom devetnaestog
veka stvorili su uslove za modernizaciju {kolstva i po~etak nau~ne delat-
nosti. Kao prve ozbiqne nau~ne discipline srpski intelektualci razvijaju
istoriju i lingvistiku, {to je predstavqalo i osnovni izraz nacionalnih te-
295
`wi u sferi umnog stvarala{tva, a karakteri{e ga izrazito kriti~ki duh i
pristup, neoptere}en predrasudama, teolo{kim okovima ili doktrinarnim
dogmama koje su vekovima sputavale razvoj evropske nauke. Entuzijazmom Do-
siteja Obradovi}a u Beogradu je 1808. godine stvorena Velika {kola. Neko-
liko godina ranije Atanasije Stojkovi} je objavio trotomni uybenik fizike.
Svojim neumornim pregala{tvom, Vuk Stefanovi} Karayi} je utro put za raz-
voj, osim filologiji, ~itavom nizu drugih nau~nih oblasti, poput etnologi-
je, folkloristike, pravne istorije itd. Godine 1826. u Novom Sadu je osnova-
na Matica srpska i ubrzo postala jedna od najja~ih i najuglednijih instituci-
ja srpske kulture. Knez Milo{ po~iwe da stipendira {kolovawe talentova-
nih srpskih mladi}a na uglednim evropskim univerzitetima, ali se i ~esto do-
kazivao kao mecena intelektualaca i umetnika. Gligorije Vozarevi} je 1827.
godine otvorio prvu kwi`aru u Beogradu. “Novine srbske” svoje redovno iz-
la`ewe po~iwu 1834., a 1838. u Kragujevcu je formiran Licej kao vi{a {kol-
ska ustanova, da bi 1841. bio preseqen u Beograd i 1863. pretvoren u Veliku {ko-
lu. Godine 1841. osnovano je i Dru{tvo srpske slovesnosti. Pravne i politi~-
ke nauke su se po~ele razvijati prema ruskom uzoru, da bi uskoro postale pod-
loga moderne istoriografije. Pored najzna~ajnijih dela svetske kwi`evno-
sti, sve vi{e se na srpski jezik prevode nau~ne i stru~ne kwige.
Nakon {to je 1847. godine pod vla{}u kneza Aleksandra Kara|or|evi}a
izvr{ena reorganizacija Dru{tva srpske slovesnosti i ono podeqeno na je-
zikoslovni, istorijski, pravoslavni, filozofski i prirodoslovni odsek, knez
Mihailo Obrenovi} je 1864. godine suspendovao wegov rad jer se srpski nau~-
nici i vode}i intelektualci nisu hteli da pokore wegovim politi~kim zah-
tevima. Iste godine kne`evskim ukazom obnovqen je wegov rad pod nazivom
Srpsko u~eno dru{tvo. Re`im je dekretom odstranio nepo}udne ~lanove, {to
je te{ko ranilo tada{wi intelektualni polet, ali je kriti~ki duh u nau~nom
stvarala{tvu ubrzo obnovqen. Dru{tvo je 1869. godine objavilo Srpsku bio-
grafiju, na kojoj je rad organizovao Stojan Novakovi}. Kako je prethodno ubi-
jen knez Mihailo, pod namesni~kim re`imom ove godine su u Srpsko u~eno dru-
{tvo vra}eni svi ranije odstraweni ~lanovi, a wegova delatnost je pro{ire-
na i na oblast umetnosti. Godine 1886. osnovana je Srpska kraqevska akademi-
ja, a Srpsko u~eno dru{tvo joj je prikqu~eno tek 1892. godine. Srpska kraqev-
ska akademija je u svom sastavu imala Narodnu biblioteku i Muzej.
Posledwih decenija devetnaestog veka prosto je procvetalo srpsko {kol-
stvo. Razvijen je sistem ni`ih, vi{ih i produ`nih osnovnih {kola, program-
ski koncipirana de~ja obdani{ta, a kao jedan od osnovnih principa kojim su oba-
vezani u~iteqi u svojoj profesionalnoj delatnosti bilo je insistirawe na ro-
doqubivom vaspitawu narodnog nara{taja. Poha|awe ~etvorogodi{we osnov-
ne {kole postalo je op{teobavezno, a pored dr`avnih omogu}eno je formira-
we i privatnih {kola. Najva`nije sredwe {kole bile su osmogodi{we gimna-
zije, klasi~ne i realne. Gimnazije su bile obavezane da neguju srbovawe, moral
i karakternost. Licej je prvobitno preimenovan u Veliku {kolu koja se sasto-
jala od Pravnog, Filozofskog i Tehni~kog fakulteta, a 1905. godine je transfor-
misana u Univerzitet. Gimnazije su kao op{teobrazovne institucije za osnov-
nu ulogu imale pripremu za studije. Pored toga, postojale su stru~ne sredwe i
vi{e {kole, poput bogoslovskih, u~iteqske, `enske, trgova~ke, poqoprivred-
296
ne, zanatske, muzi~ke itd. Aktom o osnivawu Univerziteta ova visoko{kolska
ustanova dopuwena je Bogoslovskim i Medicinskim fakultetom. Srpska nau-
ka se veoma brzo afirmisala u celom svetu i dala nekoliko nesumwivih veli-
kana koji }e neprocewivo svojim delom zadu`iti ~ove~anstvo.
Za problematiku na{e studije posebno je zna~ajna sudbina dvoje vrhunskih
nau~nika, Ru|era Bo{kovi}a i Mileve Mari}. Ru|er Bo{kovi} je svetski pri-
znat i neprikosnoven nau~ni autoritet, ali su srpski neprijateqi sistemat-
ski nastojali da mu falsifikuju poreklo i tako ga otrgnu od srpskog nacio-
nalnog bi}a, poku{avaju}i da ga ve{ta~ki pridodaju novokomponovanoj hrvat-
skoj nauci za koju nije poznato da je Bo{kovi} uop{te znao da ona postoji. Po-
{to nemaju nijednog sopstvenog velikana qudskog duha, Hrvati beskrupulozno
otimaju srpske. Milevu Mari} niko nije mogao oteti od Srpstva, osporiti joj
pripadnost Srpskom nacionalnom kolektivitetu, ali su joj zato oteli nau~-
no delo i pripisali ga wenom slavoqubivom, ali nau~no netalentovanom i in-
telektualno inferiornom suprugu Albertu Ajn{tajnu. Poku{avali su da nam
otmu i Nikolu Teslu, Ivu Andri}a, Me{u Selimovi}a i veliki broj drugih
umnih qudi kojim bi se svaki narod ponosio kad bi mu slu~ajno pripadali, ali
je ta perfidnost najintenzivnije na delu pokazivana u slu~aju Ru|era Bo{ko-
vi}a i Mileve Mari}.
b) Veliki srpski matemati~ar i astronom
Ru|er Bo{kovi} i wegovo nesumwivo srpsko poreklo
Prvi pravi srpski nau~nik u modernom smislu re~i bio je Ru|er Bo{ko-
vi}, ro|en 1711. godine u selu Orahov Do, pet kilometara udaqenom od Zava-
le u Popovu poqu, Isto~na Hercegovina. Vrhunske nau~ne rezultate postigao
je na podru~ju matematike, fizike, astronomije i geodezije, a uspe{no se ba-
vio i filozofijom, teologijom i psihologijom. Temeqito je i besprekorno ar-
gumentovano kritikovao mehanicizam Isaka Wutna, ali ujedno prihvatio we-
gov princip relativnosti prostora i vremena. Odbacio je Lajbnicovo na~e-
lo prestabilirane harmonije i dovoqnog razloga suprotstavqaju}i im se tret-
manom prostora kao principa stvarnih odnosa. Fundamentalno mu je delo “Te-
orija prirodne filozofije”, objavqeno 1758. godine, i wime je zna~ajno una-
predio teoriju atoma, kako precizira Andrija Stojkovi}, “zasnivawem dina-
misti~ke atomistike koja atrakciju i repulziju shvata kao jedinstvenu prirod-
nu silu... Tako je atom shva}en kao izvor svih stvarnih odnosa i, nasuprot Lajb-
nicu, raznovrsnost prirode obja{wena je jednovrsnim elementima izme|u ko-
jih vladaju atraktivno-repulzivne sile zavisne od odstojawa. Originalno u od-
nosu na Lajbnica, Bo{kovi} prvi pravi razliku izme|u razloga i uzroka, te
ne izvodi (kao Lajbnic) princip kontinuiteta i prostor pozivawem na stav
dovoqnog razloga, ve} ih smatra primarnim.” (A. Stojkovi}: Po~eci filozo-
fije u Srba, “Dijalektika”, Beograd 1970., str. 153.)
Preci Ru|era Bo{kovi}a su Rov~ani sa crnogorskih Brda, veliko srpsko
pleme koje kao krsnu slavu slavi Svetog Luku i naseqava planinski prostor
izme|u Nik{i}a, Podgorice i Kola{ina. U vreme prvobitne srpske dr`ave
Rovca su bila u sastavu `upe Mora~e i tamo su Srbi, doseliv{i se na Balkan,
zatekli mali broj Vlaha koji su u narodnoj tradiciji ostavili pomene kao rod
297
Macure. Vrlo brzo su posrbqeni od strane srpskog plemena Lu`ana koji su se
u Rovca pomerali iz zetske ravnice. I pored toga, rova~ka oblast je zbog suro-
vih geografskih uslova bila vrlo slabo naseqena, a ukqu~ena u @upu Mora~u,
predstavqali su jednu od deset `upa Podgorja, o kome pi{e Barski rodoslov.U
petnaestom veku tu se naseqavaju Nik{i}i, o ~ijoj istoriji svedo~i samo na-
rodno predawe, s obzirom da ne postoje nikakvi pisani tragovi. “Ve}i broj tih
pri~a o rodona~elniku plemena Nik{i}a, sa~uvana u vi{e varijanata, ka`u da
je Nik{a bio sestri} kneza Stevana, sina Vukana Nemawi}a, ~ija je sestra bi-
la udata za bana, ili vojvodu, Ilijana (Iliju) u Grbqu, koji se bio pobunio pro-
tivu Nemawi}a zbog ~ega su ga oni ubili. Stevan Vukanov, koji je podigao ma-
nastir Mora~u, 1252. g., nije imao potomstva pa je svom sestri}u Nik{i predao
manastir na ~uvawe kao i @upu i Rovce da se tamo naseli sa svojim potomstvom.
U @upi Nik{i}koj sa~uvalo se predawe da je Nik{a sin grbaqskog bana Vla-
dimira Grbqanovi}a koji je bio poznatiji kao ban Ilijan. Jedna druga varijan-
ta govori da se grbqanski vojvoda Ilija, zet Nemawi}a, iz nekih nepoznatih raz-
loga pobunio protivu cara Du{ana koji ga je smakao, a wegovog sina, posmr~e
Nik{u, koji je bio od odive Nemawi}a, po{aqe u Hercegovinu, u @upu Onogo{t,
koju mu je dao na upravu.” (Stevan Popovi}: Rovca i Rov~ani u istoriji i tradi-
ciji, “Univerzitetska rije~”, Nik{i} 1990., str. 43.)
Sve varijante predawa govore da je Nik{a Ilijin iz Grbqa do{ao u Ono-
go{t, s tim {to neke sukob kao razlog vide u odnosu prema Bal{i}ima. U Ono-
go{tu je Nik{a zatekao bana Ugrena Jerini}a i s wim se sukobio oko prevla-
sti, a Nik{in sin Gojak ubija o~evog suparnika Ugrena i pobegne u Rovca. “U Bo-
ki, u selu Krtolima koje je pripadalo `upi Grbaq, na putu koji vodi od Tivta pre-
ma moru za Pr`no, u selu Nikovi}, iz crkve Svete Gospo|e, u Bjelovini, nala-
zi se jedno kupasto brdo obraslo u sitnogoricu, Nik{ina Glavica. Iza Nik{i-
ne Glavice na maloj udaqenosti, u selu Go{i}u, nalazi se crkva Svetog Luke za
koju narod ka`e da poti~e iz 12. vijeka (Sveti Luka je bio slava svih Nik{i}a).
I u Kotoru i Risnu postoje crkve Sv. Luke.” (str. 44.) Mnoge narodne pri~e i pe-
sme nik{i}kog kraja sa~uvale su se}awe na grbaqsko poreklo Nik{i}a. Nik-
{i}i su se srodili sa srpskim plemenima Lu`ana, Ri|ana i Drobwaka, a Nik-
{ini potomci su, pored Gojakovih Rov~ana, dana{wi Trebje{ani, @upqani i
Potujani. Godine 1448. Rovca i Mora~a su bili grani~ni predeli Hercegovine
Stefana Vuk~i}a Kosa~e, a kasnije su pripadali Hercegova~kom sanyaku.
Gojak je imao ~etiri sina – Bulata, Vlaha, [}epana i Srezoja. Ve} u dru-
gom kolenu [}epanov sin Duka preselio se u Nik{i}ku `upu. Nik{i}i su u
Rovcima imali 14 ku}a, a zatekli su 37. Vremenom su se orodili sa svim zate-
~enim porodicama, a u startu su plemensko vo|stvo preuzeli. Rodovi i brat-
stva su se ubrzano granali, ili su vekovima predstavqali kompaktnu celinu
i monolitno jedinstvo ispoqavali.
Izolovani od glavnih strate{kih puteva, uvek orni da u~estvuju u ratovi-
ma i bunama, a li{eni kao sto~ari velikih poreskih obaveza, Rov~ani su se ubr-
zano razmno`avali, a me|u wima su Srezojevi}i bili najve}e bratstvo. ^etvr-
ti Gojakov sin Srezoje imao je ~etiri sina – Radowu, Radi~a, Luku i Vuka{ina.
Knez Ivani{ Radowin Srezojevi} se po~etkom sedamnaestog veka nalazio na
~elu celog rova~kog plemena. Ali, tada dolazi i do masovnog iseqavawa, naj-
vi{e Srezojevi}a, ali i Bulatovi}a, Vlahovi}a i [}epanovi}a. “Preko Nik-
{i}a Rov~ani se sele u Popovo kao i u okolinu Stoca, ^apqine i Mostara. U
298
Popovu su se rano naselili [}epanovi}i – Bo{kovi}i, nazvani tako po Bo-
{ku Sto{kovu [}epanovi}u. Jedan dio tih Bo{kovi}a iselio se po~etkom 17.
vijeka preko Kola{ina u Zatarje, a Bo{kovi}i u Popovu naselili su se u Ora-
hovom Dolu blizu manastira Zavale, odakle su se docnije raseqavali, najvi{e
u okolinu Stoca, u Dubravama, gdje ih danas ima oko 70 doma}instava. Oni Bo-
{kovi}i u Orahovu Dolu docnije su pokatoli~eni i nazvali se Kristi}ima, dok
su se drugi Bo{kovi}i nazvali Tomi~i}i. Jedan od tih Bo{kovi}a, Nikola Ma-
tija{ev, preselio se u Dubrovnik u drugoj polovini 16. veka, gdje se bavio tr-
govinom. Wegov je sin nau~nik svjetskog glasa Ru|er Bo{kovi}. I Bo{kovi-
}i u okolini Stoca sela Crni}i i Aladini}i tako|e su katolici, a ne{to pra-
voslavnih ima u okolini ^apqine i Mostara. Svi su oni sa~uvali tradiciju
da su doseqeni iz Crne Gore preko Nik{i}a i Ri|ana, i da su se wihovi pre-
ci naselili prvo u Popovu, sem Kristi}a koji, pod uticajem klerikalne pro-
pagande, misle da su doseqeni iz zapadne Bosne. Sem Bo{kovi}a, u Popovo su
doseqeni u isto vrijeme i Ivani{evi}i–Srezojevi}i iz Me|urje~ja sa knezom
Ivani{em Radowinim, po kome su se tako nazvali. Tradicija ka`e da se tada
preselilo sa knezom Ivani{em 70 Srezojevi}a. Ivani{evi}i su se naselili
u Poqicu, Popovo, i predstavqaju veliki rod sa ograncima: Qepave, Mostari-
ce, Seten~i}e, Gligi}e, Runde, Pende i dr. Svi oni (sem Pende) slave Lu~in-
dan, kao i [e{eqi i ^alake iz Zavale i Mili}i iz Veli~ana, a tamo su se do-
selili iz Orahova Dola i svi su “lu~inci” (slave Sv. Luku).” (str. 278-279.)
[}epanovi}i poti~u od [}epana Gojakovog, koji je imao pet sinova – Vu-
ka, Vlatka, Bo`idara, Stani{u i Radoja. Bratstvo [}epanovi}a se deli na Dra-
{kovi}e, Puleti}e, Bo{kovi}e i Mutapovi}e. Svi osim Dra{kovi}a su se ise-
lili sa Rovaca. Pored Sime Milutinovi}a Sarajlije, hajduk Veqka Petrovi-
}a i Petra Dobrwca, Ru|er Bo{kovi} je ipak delom najve}i Rov~anin koji je
slavu stekao daleko od Rovaca. Ro|en je u Dubrovniku 1711. godine, a umro u Mi-
lanu 1787. Wegov otac Nikola “se bavio trgovinom. Otac Nikolin zvao se Ma-
tija{ i `ivio je u Orahovu Dolu u Popovu, {to se vidi iz odobrewa o Niko-
linu vjen~awu koje mu daje otac.” (str. 302.) Akademik Milenko Filipovi} i
istaknuti istra`iva~ Qubo Mi}evi} ustanovili su da je u vreme pokatoli~a-
vawa Bo{kovi}a u Orahovu Dolu, “otac Ru|erov, Nikola, oti{ao je u Dubrov-
nik kao pravoslavni.” (str. 303.) Neprihvataju}i pokatoli~avawe, deo Bo{ko-
vi}a, koji su se nazvali [e{eqi i Mili}i, odselili su u Veli~ane. Iako su
odatle uskoro [e{eqi odselili u Do, deo Veli~ana i danas se naziva [e{e-
qevina. Po{to su se Bo{kovi}i u Popovo poqe preselili po~etkom sedamna-
estog veka, ta velika seoba posledica je neuspele srpske bune protiv Turaka s
kraja {esnaestog veka, koju je predvodio nik{i}ki vojvoda Grdan. “Profesor
Darinka Ze~evi} (antropogeograf, radila u SANU, umrla 1970. godine) zabe-
le`ila je predawe sa~uvano u Rovcima o preseqavawu Rov~ana u Popovo pri-
je 350 godina, od kojih poti~e Ru|er Bo{kovi}, i o istovremenom preseqava-
wu u Ibarski Kola{in. (Saop{tewe profesora Branislava Nedeqkovi}a.) Otu-
da su mnogi rodovi u Popovu slavili Lu~indan, krsnu slavu Rov~ana: Bo{ko-
vi}i, Ivani{evi}i, Qepave, Batini}i, [e{eqi, Mili}i i dr.” (str. 304.)
[to se ti~e Ru|erovog oca Nikole, “zna se da se doselio iz Orahova Dola
u drugoj polovini 17. vijeka, gdje je stupio u slu`bu Rada Gle|ovi}a, koji ga je po-
slao u Novi Pazar, gdje se nalazila jaka dubrova~ka naseobina. Tu je stekao ne-
299
{to imovine, vratio se u Dubrovnik i o`enio k}erkom dubrova~kog trgovca Ba-
je Betere, Talijana porijeklom, sa kojim je imao osmoro djece: pet sinova (najmla-
|i Ru|er) i tri k}eri (najmla|a, Anica, imala je pesni~kog dara i sa Ru|erom
se dopisivala dok je god bio `iv)... Pod stare dane Nikola je biqe`io svoja “Sta-
rora{ka sje}awa” u kojima opisuje ~uvene srpske manastire: Sopo}ane i \ur|e-
ve Stupove kod Novog Pazara, Studenicu, Patrijar{iju, De~ane, Trojicu kod Pqe-
vaqa i dr., po ~emu se jasno vidi wegovo porijeklo.” (str. 304.)
Sina Ru|era, kad je navr{io petnaest godina, otac je poslao u Rim na {ko-
lovawe u Kolegijum romanum. Ve} 1736. objavio je svoju doktorsku disertaci-
ju “O Sun~evim pegama”. Wegovi radovi iz matematike, fizike i astronomi-
je privla~ili su sve ve}u pa`wu nau~nih krugova. Iako je bio prinu|en da se
zakalu|eri u okviru jezuitskog reda, Bo{kovi} se isticao svojom slobodoum-
no{}u. Utemeqiva~ je fizikalne jednostavne atomistike, a u svom kapitalnom
delu “Teoriji prirodne filozofije”, objedinio je wutnovske principe gravi-
tacije, kohezije i fermentacije u jedinstven princip, izgradio zakon sila, bit-
no unapredio sfernu geometriju, bavio se mehanikom, geofizikom, optikom,
geodezijom, hidrologijom, arheologijom, ali i poezijom. Pro~uo se i po svom
geometrijskom-metodu beskona~no malih veli~ina, a u geodeziji teorijom in-
strumenata i teorijom gre{aka. U nekoliko navrata poveravane su mu va`ne
diplomatske veze, uspostavio je vrlo prisne veze sa francuskim enciklopedi-
stima, a ubrzo je Ru|er Bo{kovi} postao i francuski i britanski akademik.
Godine 1760. Bo{kovi} se, uz sve po~asti koje su mu iskazivane kao slavnom na-
u~niku, “mnogo kretao u dru{tvu diplomata. Bio je tu i ruski poslanik Gali-
cin. Bo{kovi} i Galicin ustanovi{e da su “iste narodnosti” i da govore “dva
dijalekta na{ega zajedni~koga jezika.” (Agata Truhelka: Ru|er Josip Bo{ko-
vi}, Hrvatsko prirodoslovno dru{tvo, Zagreb 1957., str. 64.)
Kad je ve} uveliko skinuo mona{ku ode`du i distancirao se od propalog je-
zuitskog reda, Bo{kovi} se trajno nastanio u Parizu 1774. godine i stekao akt
o naturalizaciji, plemi}ki oficirski status, sam se progla{uju}i za “vlaste-
lina od Luke”, se}aju}i se da mu je porodica kao pravoslavna slavila krsnu sla-
vu Svetog Luku. Francusko dr`avqanstvo je re{ilo sve finansijske probleme
Ru|eru Bo{kovi}u, ali on tada zao{trava mnoge nau~ne polemike, a izlo`en je
i sujeti osvetoqubivih kolega koji sve mogu lako podneti osim tu|eg uspeha.
v) Op{etpoznati velikani svetske nauke
Veliki broj srpskih nau~nika stekao je svetski ugled, autoritet i op{te
priznawe na osnovu svojih intelektualnih napora i postignutih nau~nih re-
zultata, uprkos krajwe ograni~enim uslovima za istra`iva~ki rad. Neki su se
otisnuli u beli svet, tamo stekli slavu, ali otaybinu i Srpstvo nikada nisu
zaboravqali. Srpska akademija nauka i umetnosti je sa~inila registar od 216
velikih imena, otpo~iwu}i, trudom Odbora za prou~avawe `ivota i rada na-
u~nika u Srbiji i nau~nika srpskog porekla, objavqivawe wihovih biografi-
ja i bibliografija. (@ivot i delo srpskih nau~nika, tom I–V, Srpska akade-
mija nauka i umetnosti, Beograd 1996–1999.) Pored Ru|era Bo{kovi}a, najzna-
~ajnije rezultate su postigli Josif Pan~i}, Mihailo Idvorski Pupin, Ni-
kola Tesla, Jovan Cviji}, Mihailo Petrovi} Alas, Milutin Milankovi}, Jo-
300
van Tucakov, Sima Lozani} itd. Posebno je upe~atqiva tragi~na sudbina vr-
hunske nau~nice Mileve Mari} Ajn{tajn, koja je nau~no delo `rtvovala sla-
voqubivosti nedostojnog mu`a.
Josif Pan~i} (1803–1862) je Srbin katolik rodom iz Bribira, koji je do-
laskom u Beograd 1849. pre{ao na pravoslavnu veru. Najvi{e nau~ne rezulta-
te postigao je u oblasti botanike, zoologije, minerologije i geologije, prou-
~avaju}i prevashodno prirodu Srbije i Balkana. Mihailo Pupin (1854–1932),
po{to je bio austrougarski podanik i srpski nacionalista, kao dvadesetogo-
di{wak je oti{ao u Ameriku i tamo se posvetio fizi~koj hemiji i elektro-
tehnici, do{av{i do velikih rezultata u istra`ivawu izvora naizmeni~ne
struje, primene rendgenskih zraka, matemati~kih re{ewa prenosa naizmeni~-
nih telefonskih struja po vodovima itd. Nikola Tesla (1856–1943) rodio se
u Smiqanu kod Gospi}a, u porodici pravoslavnog sve{tenika, ali i on pot-
puni nau~ni uspeh posti`e u Americi, gde se dokazuje kao jedan od najve}ih ge-
nija u istoriji ~ove~anstva. Prona{ao je indukcioni motor, prou~io naizme-
ni~ne struje i izgradio polifazni sistem, posebno sisteme koji su omogu}i-
li kori{}ewe naizmeni~nih struja visokih frekvencija i super visokih na-
pona, izumeo gasne cevi kao prethodnice dana{wih fluorescentnih lampi,
obrtno magnetno poqe, elektri~ne oscilatore, daqinsko upravqawe automat-
skim ma{inama, visokofrekventni prenos radio talasa, posvetiv{i se u pot-
punosti istra`ivawu mogu}nosti be`i~nog prenosa elektri~ne energije. Re-
gistrovao je vi{e stotina patenata, ali ni moderna nauka nije u stawu da shva-
ti i potpuno pronikne u Teslino grandiozno delo.
Jovan Cviji} (1865–1927) rodio se u Loznici u porodici koja je bri`qi-
vo negovala uspomenu na svoje hercegova~ko poreklo. Osnovao je srpsku geo-
grafsku nauku, istra`ivao dinarske kra{ke i planinske oblasti, Staru Sr-
biju i Makedoniju, uspe{no se bavio antropogeografskim i etnografskim pro-
u~avawima, pisao glaciolo{ke radove, uspostavqao hipoteze o Panonskom je-
zeru i poreklu balkanskih moreuza, izradio geomorfologiju Balkanskog po-
luostrva, utemeqio etnopsihologiju kao posebnu nau~nu disciplinu, ali i uda-
rio nau~ne temeqe srpskoj geopolitici. Ovaj nenadma{ni nau~nik i danas zra-
~i ogromnim intelektualnim uticajem i predstavqa neosporan akademski auto-
ritet. Mihailo Petrovi} Alas (1868–1943), ro|en u Beogradu, bez sumwe je naj-
ve}i srpski matemati~ar, koji se posebno bavio klasi~nom matemati~kom ana-
lizom diferencijalnih jedna~ina. Milutin Milankovi} (1879–1958) prosla-
vio se neorganskom i organskom hemijom, hemijskom tehnologijom, elektrosin-
tezom, analizom mineralnih voda, pija}ih voda, rudnog bogatstva, meteorita,
radioaktivnih minerala i unapre|ewem poqoprivrede i industrije. Jovan Tu-
cakov (1905–1978) osniva~ je srpske farmakognezije i temeqiti istra`iva~
lekovitog biqa, kao i etnofarmaceutskih i etnomedicinskih problema.
Kad se pravi ovako su`en izbor imena ~ovek se uvek ogre{i o nekog veo-
ma zna~ajnog nau~nika, ali u ovoj monografiji to je u~iweno samo radi upe~a-
tqivije ilustracije i konstatacije da su srpski nau~nici tradicionalno, i go-
tovo bez ijednog izuzetka, istaknuti patrioti i veliki nacionalisti, koji ni-
jednog trenutka nisu zapostavqali neophodnost slu`ewa otaybini i vernosti
Srpstvu. Svu svoju `ivotnu energiju su nesebi~no ulagali da bi sopstveni srp-
ski rod u celom svetu proslavili, a vrhunska priznawa, diplome, nagrade i od-
301
likovawa smatrali zaslu`enim trofejima svoje nacije koja se dokazala da svo-
jim najve}im umovima mo`e ravnopravno da se nosi u intelektualnoj utakmi-
ci sa neuporedivo brojnijim i bogatijim narodima. Srbin je uvek po{tovao kwi-
gu i znawe, pamet i inteligenciju, daju}i im ~ak sakralni karakter, pa je u pe-
riodima slobodnog razvoja srpska dr`ava posebnu pa`wu posve}ivala negova-
wu nau~nog podmlatka, ne `ale}i da `rtvuje ogroman novac za wegovo {kolo-
vawe. Ponekad se i ogre{ila o nekog ne sagledav{i na vreme wegov talenat i
umni potencijal, ali sinovi otaybine nisu bili zlopamtila. Brzo su zabora-
vqali u~iwenu nepravdu i Srbiju obasipali neizmernom qubavqu. Neki su pro-
goweni, za Srpstvo stradali, na rati{tu ginuli, ali od ideala slobodne srp-
ske dr`ave koja }e obuhvatati sve srpske zemqe nikada nisu odustajali.
g) Oteta slava Mileve Mari}–Ajn{tajn
U celokupnoj istoriji svetske nauke verovatno nije bilo ve}e kra|e i ob-
mane od prisvajawa tu|ih nau~nih rezultata koje je po~inio Albert Ajn{tajn,
predstaviv{i kao sopstveno zapravo delo svoje `ene Mileve Mari}. Mileva
je jo{ u ranoj mladosti pokazala crte genijalnosti u oblasti matematike i fi-
zike, o ~emu svedo~e weni biografi \or|e Krsti}, Desanka \uri}–Trbuho-
vi} i Dragan Mili}evi}. Ro|ena je u Titelu 1875. godine s deformacijom ku-
ka, pa }e joj taj fizi~ki nedostatak u `ivotu mnogo muka zadati. Otac joj je pri-
u{tio kvalitetno obrazovawe, a ve} u detiwstvu je dobro nau~ila nema~ki je-
zik. Uvek se isticala kao najboqi |ak u razredu, ~udo od deteta. Zbog bolesti
i ~estih o~evih selidbi, morala je u nekoliko navrata da pravi prekide u {ko-
lovawu, ali su joj rezultati uvek bili izvrsni. Godine 1896. upisala se na Po-
litehnikum u Cirihu, polo`iv{i s odli~nim uspehom veoma te`ak prijemni
ispit. U toku studija upoznala se sa Albertom Ajn{tajnom, koga je privuklo
Milevino znawe i vredno}a, dok ona, bez ikakvog prethodnog qubavnog isku-
stva i sa fizi~kom manom, nije mogla da odoli wegovoj slatkore~ivosti. Ose-
}aju}i se pomalo socijalno inferiornom u {vajcarskoj sredini, Mileva je pri-
stala da komunikativnom Albertu, skromnih intelektualnih sposobnosti, po-
ma`e u u~ewu, postepeno naivno prihvataju}i wegovo udvarawe i pot~iwava-
ju}i se wegovoj visoko izra`enoj li~noj koristoqubivosti. “Svakodnevno u~e-
we i obu~avawe Alberta Milevu usporava u wenom studirawu. Ona to ne pri-
me}uje jer je vodi wena zla sudbina. Albertovo znawe je “tanko”, {upqikavo
i nedovoqno. On nema izgra|ene radne navike, nesamostalan je, nestabilan, uvek
u oblacima. Skromnog znawa, on nije u mogu}nosti da shvati su{tinu veoma kva-
litetnih predavawa koje izvode najboqi evropski autoriteti za fiziku i ma-
tematiku.” (Dragan Mili}evi}: Mileva Mari}–Ajn{tajn – Planetarni geni-
je, Beograd 1999., str. 41.)
Mileva je uspe{no ostvarivala direktnu komunikaciju sa svojim profe-
sorima, nau~nicima svetskog glasa i nobelovcima, dok je Albert ~esto be`ao
i sa predavawa. Milevini seminarski radovi izazivali su sveop{te divqewe.
Godine 1897. ona prelazi u Hajdelberg da bi slu{ala predavawa vode}eg svet-
skog eksperimentalnog fizi~ara Filipa Lenarda, ali se posle {est meseci
vra}a u Cirih ne mogav{i qubavnoj ~e`wi da odoli, pa vreme gubi u podu~a-
vawu samo`ivog mediokriteta. Tu Albertovu samo`ivost i nekorektnost ja-
302
sno su uvi|ali najbli`i Milevini prijateqi, ali ona nije reagovala na wi-
hove primedbe i zapa`awa. “Strasno zaqubqena, Mileva nije u stawu da ose-
ti da Ajn{tajn wu ne voli i da prava qubav podrazumeva konkretne postupke
u najrazli~itijim vidovima ispoqavawa. Nije svesna da i on u ispoqavawu qu-
bavi mora da bude konkretan. Ona voli i daje. Od wene qubavi Ajn{tajn ima
veliku korist. Na studije je do{ao sa slabim, {upqikavim znawem, kako }e sam
kasnije priznati biografu Karlu Zeligu: nije imao radne navike u redovnom
u~ewu, na predavawa nije redovno i{ao..., i pored svega }e studije u roku zavr-
{iti!?” (str. 55.) Mileva je zapostavila rad na sopstvenom, a posvetila se pi-
sawu Albertovog diplomskog rada i spremawu ispita. Uporedo je spremala Spe-
cijalnu teoriju relativiteta, bila izlagana mr`wi Albertovih roditeqa, a
izabranik wenog srca je ostavio trudnu. Tako je na prvom poku{aju pala na di-
plomskom ispitu, {to su weni neprijateqi koristili da je zlonamerno la`no
prika`u kao lo{eg studenta. Ipak, woj su profesori po diplomirawu nudi-
li da ostane na fakultetu kao asistent, ali nikome ni na pamet nije padalo
da asistenturu ponudi Albertu.
Kada je profesor Veber odbacio kao lo{u doktorsku disertaciju Alber-
ta Ajn{tajna, Mileva Mari} ulazi u sukob sa svojim mentorom i demonstra-
tivno povla~i iz procedure sopstvenu, ve} odobrenu disertaciju. Povla~i se
u ku}nu osamu, fakti~ki postaju}i doma}ica i nastavqa rad na uobli~avawu
teorije relativnosti. “Zaista je nad wom ura|ena ve{ta manipulacija, u vi-
{e varijanti, u raznim situacijama. Naterati vaspitanu, po{tenu, vrednu, rad-
nu i izuzetno inteligentnu `enu, koja ni mrava ne bi zgazila, da postane ogor-
~ena sva|alica, ne mo`e makar ko. Taj ~ovek mora biti majstor. Vrteti oko ma-
log prsta nekog tako jakog i genijalnog, to mo`e samo ekspert. Mileva nika-
da do tada nijedan svoj problem nije re{avala bez razuma i na silu. Pod Al-
bertovim uticajem }e ona postati sva|alica. S bitnom razlikom {to se Ajn-
{tajn sva|ao sa profesorima zbog svog {kolskog neuspeha, a Mileva zbog tu-
|eg. U stawu “slepe”, nerazumne zaqubqenosti Mileva postaje pion na {ahov-
skoj tabli svoga `ivota. Poteze je vukao ~ovek koga je toliko volela.” (str. 67.)
Mileva Mari} je na specijalnoj teoriji relativiteta po~ela da radi jo{
1897. godine, mukotrpno osnovne postavke obja{wavaju}i neobdarenom Ajn{taj-
nu, slabog pam}ewa i jo{ slabije sposobnosti razumevawa. Prilepiv{i se uz
naivnu `enu kao krpeq, vrlo brzo }e wen rad po~eti da tretira kao zajedni~-
ki. “On se ne}e 1903. godine “o`eniti” s Milevom ve} sa specijalnom teori-
jom relativnosti i drugim nau~nim radovima koje je ona stvarala.” (str. 131.)
Ve} 1905. taj je rad potpuno prisvojio od `ene koju nikada nije voleo, ali je uspe-
vao da je maksimalno pot~ini i iskoristi. “Ajn{tajn je brzo shvatio veli~i-
nu i zna~aj Teorije, i za wega i za svetsku fiziku. To je bila wegova `ivotna
{ansa. Znao je da je samo pitawe vremena kada }e Teorija proslaviti wenog pot-
pisnika. Sebe je video u svoj toj dolaze}oj slavi. Bio je ushi}en na samu pomi-
sao da }e postati prvi fizi~ar sveta. Eto, kako i za{to je uspevao da se kon-
troli{e da Mileva ne primeti wegova prava ose}awa.” (str. 132.)
Svetsku slavu Ajn{tajn je stekao te 1905. godine, ali je Milevu jo{ za-
dr`ao jer je ona uporno radila i na Op{toj teoriji relativiteta, a paralel-
no s tim mu pisala i druge zapa`ene radove. Svojim prijateqima se povera-
vao da mu je `ena smrdqiva i odvratna, ali da mora da izdr`i weno prisustvo
303
u svom `ivotu i, {to mu najte`e pada, da glumi qubaznost i prijatnost. Ve-
~iti propalitet u toku {kolovawa i nemoralni gotovan daqe izrabquje za-
qubqenu `enu i dok ona razvija Op{tu teoriju relativiteta, Ajn{tajn 1911.
po~iwe qubavnu romansu sa svojom ro|akom obe}avaju}i da }e `enu i decu ote-
rati ~im Mileva zavr{i zapo~eti posao. Bezdu{an prema sopstvenoj deci, si-
stematski je uni{tavao sve tragove Milevinog nau~nog truda i uspeha, spa-
lio veliki broj pisama, pokazuju}i se beskrupuloznim i pokvarenim, kakvi
su uostalom bili i wegovi roditeqi. “Herman i Paulina Ajn{tajn ne}e pri-
znati Milevinu i Ajn{tajnovu decu za svoje unuke. Ne}e ih ni jedan jedini put
posetiti, uzeti u naru~je, poigrati se sa wima. Za wih }e ta deca biti nepo-
stoje}a, mrtva. Ovo je retka i neverovatna situacija. Izuzetno je retko i za
normalan um neshvatqivo da baba i deda mogu da mrze decu svoga jedinca. Ka-
kvi su to mozgovi, gde su vaspitavani i stvarani, kada mogu da toliko mrze de-
cu u kojoj te~e wihova krv?” (str. 204.) Slede}i roditeqe i Albert Ajn{tajn
}e prema svojoj deci iskazati besprimernu mr`wu i netrpeqivost, krajwe ne-
~ove~no se prema wima poneo, dokazuju}i svoju moralnu nakaznost i duhovnu
prazninu. Takav monstrum u psiholo{koj i socijalnoj sferi nikako nije mo-
gao biti genije u nau~noj.
Ne samo da je Ajn{tajn uni{tio sve tragove Milevinog rada na specijal-
noj i op{toj teoriji relativiteta, originalne spise na kojima je bio wen ru-
kopis, nego je gotovo u potpunosti izbrisao uspomenu i sve zvani~ne dokumen-
te o postojawu wihove k}erke Mizerl, kao i podatke o Milevinoj doktorskoj
disertaciji. Mileva je ipak sa~uvala Ajn{tajnova pisma, pa se na osnovu wi-
hovog sadr`aja neke ~iwenice mogu precizno rekonstruisati. Kao na primer
wegovo raspitivawe o detetu iz 1901. godine, dakle, pre Milevinog poro|aja,
do kog je do{lo po~etkom 1902., kao i oklevawe da se ven~a sa devojkom koja je
imala mnogo problema sa porodicom i novosadskom gradskom sredinom zbog
vanbra~ne trudno}e. Kad se Mizerl rodila, Ajn{tajn insistira da je majka vo-
di u Novi Sad bez upisivawa u mati~ne kwige. U Novom Sadu Mizerl se raz-
bolela od {arlaha i umrla. Tek po~etkom 1903. godine Albert i Mileva su se
ven~ali i 1904. dobili sina Hansa-Alberta. Tajna o postojawu Mizerl i we-
noj tragi~noj sudbini razotkrivena je tek posle trideset godina. Wihovo tre-
}e dete, sin Edvard, bio je pisihi~ki bolestan. Ajn{tajn je, stekav{i svetsku
slavu Milevinim radovima, `enu i oba sina najurio 1913. godine i o`enio se
svojom ro|akom. Ni o Edvardu nikada nije brinuo, za wegovo izdr`avawe i le-
~ewe ni dinara nije poslao, a vi{e od dvadeset godina ga uop{te nije video,
od 1933. do svoje smrti 1955. Edvard je neprekidno oca optu`ivao kao pravog
krivca za svoju te{ku mentalnu situaciju.
Da bi je privoleo da do kraja `ivota }uti o velikoj tajni, Albert je 1922.
godine celokupan nov~ani iznos Nobelove nagrade predao Milevi. Me|utim,
u Nema~koj se ve} pisalo da je wegovo delo plagijat, da on jednostavno nije bio
sposoban da ne{to takvo veli~anstveno stvori. Mnogi }e ukazivati na nesum-
wivi Milevin doprinos, na ~emu }e se posebno anga`ovati nema~ka `enska udru-
`ewa. Po{to se Albert Ajn{tajn ve} uveliko politi~ki anga`ovao u svet-
skom cionisti~kom pokretu, wegovi sunarodnici su svako logi~no i argumen-
tovano osporavawe Ajn{tajnovog autorstva nad dve velike fizi~ko-matema-
ti~ke teorije nastojali da diskvalifikuju kao antisemitizam. Ali, otkad je
oterao suprugu Milevu, pa do kraja `ivota, Albert Ajn{tajn nije bio u stawu
304
da napi{e nijedan novi nau~ni rad. Sveo se na duhovitog verbalnog `ongle-
ra i logorei~nog plejbojskog popularizatora nauke, vode}i strogo ra~una da
se ne upusti u ozbiqne teorijske rasprave u dru{tvu istaknutih nau~nika ko-
ji bi lako i jednostavno prepoznali wegovo {arlatanstvo. Ajn{tajn je upro-
{}ena predavawa dr`ao qudima koji ionako ni{ta nisu razumevali, nego su
dolazili da ga slu{aju zbog medijskog spektakla koji su mu ve{ti javni pro-
moteri redovno pripremali.
5. Srpska filozofska misao
Potpuni nacionalni identitet i samosvest jednog naroda ne mogu se za-
misliti bez wegovog specifi~nog pristupa filozofiji i karakteristi~nog
u~e{}a u wenom razvoju kao najvi{eg oblika qudske misaone delatnosti, za-
pravo ~istog umovawa i wegovog emancipatorskog dejstva na samo postojawe.
Ozbiqna ideologija, pogotovo nacionalna, ni danas se ne mo`e zamisliti bez
su{tinskog filozofskog utemeqewa i sleda kontinuiteta misaonih napora
u ciqu razumevawa i obja{wewa sebe, svog naroda, istorije, tradicije, sada-
{wosti i budu}nosti, teleolo{kog obrazlagawa umnih i prakti~nih napora
nacionalnog kolektiviteta, sistema vrednosti i wegovog stalnog kriti~kog
preispitivawa. Upravo u sferi preispitivawa, nacionalna filozofija je naj-
potrebnija nacionalisti~koj ideologiji jer redovno ideologija nije sprem-
na ni sposobna da sama sebe preispituje. Kriti~ko preispitivawe dovodi do
stalne revalorizacije vrednosti, wihovog izo{travawa, glancawa, usavr{a-
vawa, zapravo uno{ewa novih `ivotnih energija u suo~avawu sa istorijskim
izazovima i konkurentskim pretwama.
Srpska filozifija se vekovima razvijala u krajwe nepovoqnim uslovi-
ma, neretko je zaostajala za najvi{im evropskim dometima, ali je postigla sop-
stvenu celovitost i kontinuitet, jer je i sama izrastala iz dubine narodne du-
{e, izrazito zdravog razuma, prirodno visokog koeficijenta inteligencije,
sa ose}awem mere i smisla, ali i ambiciozna u te`wi za velikim dostignu-
}ima, a ujedno i sa izrazitom spremno{}u mislilaca da se `rtvuju za nacio-
nalno dobro, da sopstvenu egzitenciju podrede filozofskim na~elima i ide-
olo{kim ciqevima. U sferi filozofskog umovawa Srbi su dokazivali sop-
stvene duhovne, intelektualne i emotivne sposobnosti, a u prakti~nom misa-
onom stvarala{tvu dostignuto ugra|ivali u nacionalnu ideologiju i teolo-
giju, kojoj su tako|e neprekidno uobli~avali nacionalni predznak i karakte-
risti~na obele`ja. Zato je u na{im po~ecima refleksije ~istog uma te{ko
razgrani~iti filozofski, teolo{ki i ideolo{ki sadr`aj. Wegovu su{tin-
sku karakteristiku predstavqa originalna sinteza tradicija stare srpske ve-
re, kulture i narodnog predawa sa hri{}anskim u~ewem u varijanti isto~ne
crkve i vizantijske politi~ke filozofije i dr`avotvorne ideologije. Ni-
kada to nije li{avano i osetnog zapadwa~kog uticaja, ali su Srbi, pored svih
recepcija naprednih stranih uticaja, insistirali na originalno svome, naci-
onalno prepoznatqivom.
Neprikosnoveni rodona~elnik srpske filozofske misli je Sveti Sava,
utemeqiteq srpskog eti~kog ideala koji insistira na stalnoj borbi za posti-
zawe moralnog savr{enstva ~oveka pojedinca u slobodnoj srpskoj nacional-
305
noj dr`avi. “Svojim li~nim primerom i u~ewem Sava je definisao nu`nost
ograni~ewa na{eg tradicionalnog individualizma socijalnim utilitarizmom,
koji nala`e da se li~ni interesi `rtvuju interesima zajednice – od seoske sve
do dr`avne.” (Andrija Stojkovi}: “Po~eci filozofije u Srba. Od Save do Do-
siteja na osnovama narodne mudrosti”, “Dijalektika”, Beograd 1970, str. 41.) Li~-
ni asketizam Svetom Savi je doprineo u razvoju sopstvenog kriti~kog racio-
nalisti~kog duha, {to je svetska retkost u wegovom vremenu. On je svojevrsni
apologeta dr`ave i kreator koncepta nacionalne hri{}anske crkve, a isto-
vremeno narodni prosvetiteq i veliki pobornik {kolstva i obrazovawa. Po-
bo`nost nikada nije delio od moralnosti i patriotizma. Moralnost spasava
du{u, a patriotizam ispuwava svrhu kolektivnog postojawa. Bogu se slu`i pre
svega svojom qudsko{}u, po{tewem, pravedno{}u, vredno}om i borbom za isti-
nu, a patriotizam kao vrhunska vrlina supsumira i podrazumeva sve ove poje-
dina~no. Inspiraciju za koncept moralnog savr{enstva on nalazi u delima an-
ti~kih gr~kih filozofa, uspe{no ih kombinuju}i sa hri{}anskim u~ewem. Srp-
sko tuma~ewe pravoslavne teologije i dr`avotvorna ideologija kao prakti~-
ni izraz Savine `ivotne filozofije srpskom nacionalizmu, koji je i vekovi-
ma ranije postojao kao stvar srca i razuma srpskog etni~kog kolektiviteta, da-
ta je dragocena teorijska podloga koja }e se narednih stole}a neprekidno na-
dogra|ivati, oslawaju}i se na svetosavsko zave{tawe i uporno neguju}i sve-
tosavski kult.
Srpski humanisti~ko-racionalisti~ki duh svetosavske inspiracije da-
leko odska~e u odnosu na zapadnoevropski i nijednog trenutka ne robuje astro-
lo{kim predrasudama, verskom fanatizmu ili magijskim zabludama, {to se
mo`e zakqu~iti po svim kwi`evnim i umetni~kim delima tog vremena. Srp-
ski narod zahvaquju}i tome ne poznaje tradiciju spaqivawa ve{tica i ~arob-
waka, niti iskopavawa vampira. Svetosavska filozofska misao nije pot~i-
wena teologiji, ali je po pravilu veoma zainteresovana da uskladi veru i zna-
~ewe, trude}i se istovremeno da oboje unapredi. Recepcija vizantijskog slo-
bodarskog duha, koji se nije ustru~avao da reafirmi{e anti~ku gr~ku filo-
zofsku misao, srpskim misaonim naporima, {to se vidi po velikom broju kwi-
`evnih dela, u~inio je sasvim stranim zapadwa~ka skolasti~ka prenemagawa,
iako je i skolastika ostavila izvesnog traga u hilandarskim spisima. Takve
misaone tekovine jedino su i mogle predstavqati idejnog lu~ono{u u docni-
jem mra~nom vi{evekovnom periodu turskog ropstva. Srpski filozofski stav
prema smislu i sadr`aju `ivota, trajawu i postojawu, a nadasve ~vrsto izra-
`ena i konzistentno sazdana eti~ka na~ela inspiracija su i docnijih usamqe-
nih pisaca, ali pre svega masovno prihva}enog narodnog kwi`evnog stvara-
la{tva. Narodna kwi`evnost je karika koja neraskidivo povezuje izvornu sve-
tosavsku filozofsku misao sa modernim srpskim misaonim naporima. Kon-
tinuitet dr`avotvornih ideala i moralnog kodeksa je nesumwiv, kao i naci-
onalisti~ka ideologija sa nagla{enim slobodarskim potencijalom. Narod-
ni duh kroz re~ anonimnih stvaralaca sredwovekovnom srpskom humanizmu i
racionalizmu dodaje i neverovatan `ivotni optimizam, borbeni elan i he-
rojski ideal `rtvovawa za veru i otaybinu. Nema mirewa sa istorijskim ne-
voqama i tragi~nom narodnom sudbinom, pa se zato veli~a borbeni aktivi-
zam i `ivot sa slobodom izjedna~ava.
306
Polovinom osamnaestog veka stvaraju se uslovi za srpski filozofski pre-
porod, uporedo sa kwi`evnim a na temeqima evropskog prosvetiteqstva. Kao
prvi pravi srpski filozofi u modernom smislu re~i pojavquju se Makarije
Petrovi} Mirijevski, Spiridon Jovanovi}, Zaharije Stefanovi} Orfelin,
Pavle Julinac i Atanasije Stojkovi} kao prvi srpski doktor filozofije. Wi-
hovo stvarala{tvo nije naro~ito originalno, ali su veoma zna~ajni zbog re-
cepcije savremene ruske, nema~ke, francuske i engleske filozofske misli.
Svoj vrhunac srpsko prosvetiteqstvo je postiglo delima Dositeja Obradovi-
}a, posebno kwigama “@ivot i prikqu~enija” iz 1783. godine, “Sovjeti zdra-
voga razuma” iz 1784. i “Etika” iz 1803. godine. Dositej se opredelio za prin-
cipe prakti~ne filozofije i to antropolo{ko-humanisti~ke orijentacije:
racionalisti~ku etiku zasniva na logici shva}enoj kao po~etku svake ozbiq-
ne filozofije, da bi dopro do metafizike, wenih ideja celishodnosti, este-
ti~kog savr{enstva kosmosa i dru{tvenog utilitarizma. Skolastiku smatra
natprirodnom religijom, a teologiju otkrovewa i zdravog razuma prirodnom.
Po Dositeju, ako je Bog stvorio ~oveka da bi ga imao ko slaviti, to zna~i da i
sam Bog postoji ako postoji ~ovek kao razumno bi}e. U protivnom, nema ko da
bude svestan Bo`jeg postojawa, ali i ~ovek smisao svog postojawa nalazi u Bo-
gu i samo se kroz wega potpuno osve{}uje. Su{tinska dobrota, sre}a i vrli-
na posti`e se samo stalnom borbom za istinu. Dositej je ube|en da je dobrota
ve~na, a zlo postoji iskqu~ivo zbog qudskog neznawa, pa napretkom znawa po-
stepeno nestaje. Neprekidno ~ovekovo samosaznawe i moralno usavr{avawe
je najsigurniji put prema Bogu. Uz to je Dositej Obradovi} pristalica prosve-
}enog apsolutizma, {to kazuje da su wegovi politi~ki pogledi idealisti~ki.
U toku svog hiqadugodi{weg nesistematskog razvoja srpske filozofije
“misaone pojave Save i Dositeja i najvi{i dometi na{e narodne misaone re-
fleksije po svome zna~aju prelaze granice Srbije i Balkana i ulaze u evrop-
sku misao. Taj zna~aj je pre svega u te`wi za samosvojno{}u, za nijansom samo-
stalnog vo|ewa sveta i ~oveka, u specifi~noj sintezi polarnosti empirijskog
i racionalnog, realnog i idealnog, prakti~ko-delatnog i misaonog, sintezi
koja (uprkos na{oj izrazitoj sklonosti za krajnostima) u ovoj oblasti ne zna
za krajnosti koje bi imale trajniji i dubqi zna~aj: za krajnosti misticizma,
radikalnog empirizma ili radikalnog racionalizma i spekulacije, nekriti~-
kog optimizma ili nihilisti~kog pesimizma, ne zna za prazne sholasti~ke ra-
spre ve} je i pored izvesnih nesumwivih misaonih uzleta – prete`no konkret-
no-delatna i stvarala~ka, dakle integralni deo celokupnog narodnog `ivo-
ta i wegove dru{tvene svesti.” (str. 155–156.)
Iako je slepo zapadwa~ko pomodarstvo, ignori{u}i srpsku nacionalnu
tradiciju, nekriti~ki sledilo sve evropske uticaje ve{ta~ki ih podra`ava-
ju}i, u srpskoj filozofskoj misli devetnaestog veka i kulturnom stvarala{tvu
uop{te, ubedqivu prevagu ubrzo }e odneti nacionalna orijentacija i weno in-
sistirawe na autohtonosti srpske misli i duha, kulture i tradicije, sposob-
ne da bez ugro`avawa te autohtonosti preuzme i vrhunske svetske ideale i vred-
nosti. Srpskom kolektivnom umu i wegovim vrhunskim individualnim isko-
racima najvi{e je konvenirao put prosvetiteqskog racionalizma i kriti~-
kih opservacija, sa znatnim uticajem kwi`evnog klasicizma i sentimentali-
zma. Dokazav{i se u revolucionarno-ustani~koj sferi, golemi srpski slobo-
307
darski duh nastojao je da se afirmi{e i u sferi ~istog umovawa koju oli~ava
filozofija, kao i u naciji, kwi`evnosti i umetnosti. Ali, nikako ga nije na-
pu{tao romanti~arski zanos kao pokreta~ka snaga niti tradicionalno ruso-
filstvo i panslavizam kao ideja vodiqa. Dositej Obradovi} ga je oslobodio
preteranog konzervativizma i predrasuda koje su zarobqavale i okivale slo-
bodnu misao, a Vuk Stefanovi} Karayi} obnovio neverovatan nacionalisti~-
ki polet. On je prvi shvatio da uspe{nom oru`anom delu srpske nacionalne
revolucije mora brzo da usledi kulturni kao nerazdvojni deo i direktni pro-
du`etak ustani~kog juna{tva. Slede}i Svetog Savu i Dositeja, Vuk se s poseb-
nom `estinom kroz mnogo polemi~kih spisa obru{io na zagovornike koncep-
ta po kome bi srpska kultura bila imitatorska. On je za recepciju samo pozi-
tivnog evropskog nasle|a, dokazanog i proverenog, koji ne}e ugroziti srpsku
kulturnu autohtonost, pa samim tim i nacionalno bi}e, svest, te`we i ciqe-
ve. S druge strane, Vuk je vatreni borac protiv zabluda, predrasuda i zastarelh
patrijarhalnih principa, protiv ideolo{kih dogmi i politi~ke rigidnosti.
Nasuprot praznom i naduvanom pseudointelektualisti~kom kosmopolitizmu,
Vuk se posve}uje ideji srpskog narodwa{tva, ~iji }e politi~ki izraz docni-
je artikulisati Pa{i}evi radikali.
Vuk Karayi} je izraziti antiklerikalac, protivnik verskog fanatizma
i sterilnog asketizma, pristalica principa verske tolerancije i bratskog je-
dinstva Srba pravoslavaca, Srba katolika i Srba muslimana, ali i iskreni
pravoslavac koji, veruju}i u Boga, ne dovodi u pitawe uverewe o besmrtnosti
du{e i Bo`joj nagradi ili kazni za sva ovozemaqska ~ovekova dela. Izvor ne-
verovatnog potencijala srpskog kriti~kog duha on pronalazi u nagla{enom se-
qa~kom individualizmu koji se dovoqno emancipovao da ne zaboravqa kolek-
tivnu svest, vrednosti i zajedni{tvo. Uz to je izraziti moralista, socijalni
utilitarista i dru{tveni evolucionista. U podlozi wegovog shvatawa etike
su voqa, emocije i racionalnost, a pored tih elemenata da bi ~ovek bio istin-
ski patriota potrebni su mu jo{ nauka i obrazovawe. Misaonim aktivizmom
i politi~kom borbeno{}u, zasnovanim na iskrenoj odanosti ~oveku, naciji i
slobodi; po{tewu, vredno}i i humanosti, osvajaju se istina i pravda, smisao
qudskog postojawa. Tradicionalne ideale qubavi, vere i nade on pritom za-
dr`ava kao nezamewive preduslove neophodnog `ivotnog optimizma. Nema ve-
}e individualne koristi za ~oveka pojedinca povodom rezultata wegovih stva-
rala~kih napora od sveop{teg priznawa wegove nacionalne zajednice. To do-
nosi istinsku slavu, a od we nema ve}eg zadovoqstva. Srpskom nacionalizmu
Vuk Karayi} je definitivno ugradio demokratsku komponentu koje se u~eni
nacionalisti nikada vi{e ne}e odricati, sa izuzetkom nekih zanemarqivih
marginalaca. Srpski nacionalizam je ambiciozan u svojim ciqevima i projek-
tima, ali nije ograni~en nikakvim uskogrudim jednostranostima.
Upravo na takvim idejnim polazi{tima, saglasju i kontroverzama Dosi-
teja i Vuka, baziraju se po~eci ~istog filozofirawa me|u Srbima, srpska va-
rijanta prirodnopravne teorije Jovana Steji}a, ali i Jovana Filipovi}a i Jo-
vana Sterije Popovi}a. Me|utim, filozofija prirodnog prava u autohtonoj
srpskoj recepciji i kombinaciji s vrhunskim misaonim izrazom srpskog naci-
onalizma pojavi}e se u kwi`evnim delima Petra I Petrovi}a Wego{a. We-
go{, pored vite{kih tradicija, ~asti i ponosa, posebno afirmi{e kao najvi-
{u vrednost srpsko nacionalno jedinstvo. On smatra “da ~ovek mo`e da savla-
308
da svoju te{ku sudbinu herojskim delima kojima }e se budu}a pokolewa spaja-
ti i inspirisati za nove podvige u jednom sasvim zemaqskom smislu: u borbi
za slobodu i nezavisnost. Crpe}i svoje eti~ke poglede iz najdubqih narodnih
te`wi za slobodom i nezavisno{}u, Wego{ je i svoju metafiziku pot~inio
jednom realnom nacionalno-politi~kom zadatku, ali i wegova etika i wego-
va fizika imaju univerzalan zna~aj.” (Dragan Jeremi}: O filozofiji kod Sr-
ba, “Plato”, Beograd 1997, str. 27.) Wego{eva filozofska tragawa ~esto de-
luju kao o~ajni~ka, ali uvek imaju izra`en nacionalni i moralni smisao, pa
su neki autori wegov misaoni uspeh tretirali kao specifi~nu filozofiju
prakti~nog idealizma. “U tom smislu, wegova filozofija predstavqa najvi-
{i misaoni uzlet nacionalnih i dru{tvenih te`wi srpskog naroda za oslo-
bo|ewem od vekovnog turskog ugwetavawa. A stopqena sa visoko vrednim po-
etskim izrazom, ona predstavqa i jedan od najvi{ih uzleta filozofske mi-
sli kod Srba.” (str. 27.)
Prvu polovinu devetnaestog veka jo{ obele`avaju Uro{ Milankovi} kao
zastupnik filozofije istorijskog idealizma, ali i ideolog nacionalnog pro-
gresa i demokratije u wenoj razvijenoj liberalisti~koj varijanti, zasnovanoj
na teoriji narodnog suvereniteta i dru{tvenog ugovora u okviru dr`ave s pri-
marnom eti~kom funkcijom; Svetozar Mileti} srpski nacionalizam opleme-
wuje republikanskim i sekularisti~kim idejama; Vladimir Jovanovi} uteme-
quje moderni srpski liberalizam i sociologiju kao ozbiqnu nauku; Laza Ko-
sti} deluje kao vatreni republikanac i vode}i ideolog Ujediwene omladine
srpske; Kosta Brankovi} je razvio teoriju socijalno-eti~ke funkcije dr`a-
ve; Dimitrije Mati} je gorqivi mladohegelovac koji svog u~iteqa koriguje
daju}i primat slobodi pojedinca nasuprot apologiji dr`ave; Mihailo Risti}
je najistaknutiji srpski kantovac koji radi na sintezi apstraktnih moralnih
na~ela; Milan Kujunyi} je prvi elaborisao su{tinu koncepta pravne dr`a-
ve, kao i slobode misli, govora i umetni~kog stvarawa. Ovo je vreme potpune
recepcije fundamentalnih filozofskih znawa iz ontologije, gnoseologije,
aksiologije, etike i estetike, a poseban interes mnogi autori, kao {to se vi-
di, pokazuju za prakti~nu filozofiju, posebno filozofiju istorije i dru{tve-
nu teoriju iz koje su potekle politi~ka ekonomija, sociologija i politiko-
logija.
Osnovne principe materijalisti~ke filozofije prvi je u Srbiji preu-
zeo i popularisao @ivojin @ujovi}, posebno insistiraju}i na na~elima so-
cijalnog darvinizma i istorijskog determinizma. Me|u srpskim filozofi-
ma nastaje jasna polarizacija na osnovu isto~nih ili zapadnih idejnih izvo-
ra kojim se u svom duhovnom stvarala{tvu rukovode, {to je precizno izrazio
Pera Todorovi} na slede}i na~in: “Pariz je Srbiji liferovao prazne fra-
zere i pseudoliberale; Be~ – politi~ke varalice; Berlin – neku vrstu opskur-
nih qudi; a samo Petrograd nekoliko bistrih duhova, qudi od akcije i karak-
tera, sa ozbiqnim obrazovawem.” (Andrija Stojkovi}: Razvitak filozofije
u Srba 1804–1944, “Slovo qubve”, Beograd 1972., str. 146.) Krajem devetnaestog
veka sve je o~iglednije napu{tawe spekulativne filozofije i preorijenta-
cija na filozofski prirodni pravac, kome je pogodovao i svojevrsni kult pri-
rodnih nauka tog vremena. To je stvaralo prostor za zna~ajniji upliv francu-
ske duhovne kulture i politi~ke filozofije, podstaklo prodor demokratskih
ideja o slobodnim izborima, parlamentarizmu, na~elu podele vlasti i vi{e-
309
partijskom sistemu. Marksisti~ki i socijalisti~ki pogled na svet u teorij-
skoj ravni sve intenzivnije propagiraju Svetozar Markovi}, Mita Ceni} i Va-
sa Pelagi} u okviru prirodne realne filozofije.
Na suprotnoj strani se nalaze prirodnonau~ni pozitivisti, me|u kojima
se posebno afirmi{u Vladimir Jak{i} kao geografski determinista, Josif
Pan~i} kao prirodnonau~ni materijalista i istorijski idealista, sintetista
Vladimir Jovanovi}, socijalni mehanicista Mita Raki}, nau~ni kriticista
Mihailo Vuji}, dijalekti~ki evolucionista Laza Kosti}, eklektik Milo{ Mi-
lovanovi}, mehanisti~ki nihilista Stevan Radosavqevi} itd. Veliki zna~aj
za daqi razvoj srpske filozofije ima univerzitetski zagovornik formalisti~-
ke logike i racionalisti~ko-emotivisti~ke estetike Qubomir Nedi}, a fi-
lozofski nivo po~etkom dvadesetog veka dosti`e i kwi`evna kritika, poseb-
no u radovima dva wena vode}a reprezenta, formalisti~kog pozitiviste Bog-
dana Popovi}a i sociolo{kog pozitiviste i prevashodno nacionalisti~kog ide-
ologa Jovana Skerli}a. Svi veliki srpski nau~nici svoga vremena napravili
su i zna~ajne filozofske prodore, poput mehaniciste Koste Stojanovi}a, ma-
terijalisti~kog dijalekti~ara Nikole Tesle, autora op{te matemati~ke fe-
nomenologije Mihaila Petrovi}a Alasa ili filozofa nauke Jovana Cviji}a.
Zna~ajan doprinos razvoju srpske filozofske misli pru`ili su istaknuti prav-
ni i politi~ki teoreti~ari @ivojin Peri}, Slobodan Jovanovi}, Toma @i-
vanovi} i drugi. U filozofiji istorije s ograni~enim uspehom ogledali su se
Dragi{a Stanojevi}, Dimitrije Mitrinovi}, Vladimir Ga}inovi}, Aleksan-
dar Petrovi}, Bogdan Gavrilovi}, Dragoqub Pavlovi}, Milo{ Milovanovi},
Stevan Radosavqevi} Bdin, Petar Odavi} i Dragi{a \uri}.
Najvi{i stepen sistematskog uobli~ewa filozofije istorije postigao
je Bo`idar Kne`evi} sinteti~kim pristupom filozofiji kao umetnosti uma
u istoriji kosmosa. On pravdu postavqa iznad istine, a primat daje aksiolo-
giji i etici u odnosu na logiku. Shvataju}i istoriju kao najvi{u filozofiju,
Kne`evi} smatra da je prava filozofija “jedinstvena me|u naukama time {to
tuma~i poreklo i poredak svih stvari u kosmosu, a tamo je filozofija u stva-
ri istorija: weni su konstituenti sve specijalne nauke o pojedinim delovima
sveta, a istorija ih kao nauka nad naukama i time najvi{a, prava filozofija
sinteti{e i odre|uje svakoj pojavi mesto u celini kosmosa.” (str. 286.) On pri-
tom sledi principe materijalisti~kog determinizma prihvataju}i monisti~-
ki pogled na svet i wegove objektivne zakonitosti reda i proporcija stvari
u kosmi~koj i qudskoj istoriji. Ne prihvata tezu o ponavqawu svetske istori-
je, pa insistira na stalnoj evoluciji dok se ne dostigne vrhunac u razvoju pri-
rode, ~ovekovog mi{qewa i dru{tvenog `ivota, nakon ~ega neminovno nastu-
pa disolucija dok se postepeno sve ne vrati u prvobitno stawe. To ure|uje iskon-
ski duh, Bog, koji predstavqa savr{enstvo istine, harmonije i razuma, a nije
ograni~en prostorno ni vremenski. Posebno su zna~ajni Kne`evi}evi onto-
lo{ko-aksiolo{ki napori u poku{aju objektivizacije vrednosti i izgradwi
sistema moralnih sudova. “Dok je Dositej Srbima doneo op{tu evropsku fi-
lozofsku kulturu i kosmopolitsku etiku, koje su mogli asimilovati svojim po-
zitivnim tradicijama, dok je tu misao i etiku Wego{ ugradio u na{u herojsku
i oslobodila~ku patrijarhalnu misao i etiku daju}i joj neortodoksne pravo-
slavne religiozne kosmi~ke vidike i opravdawa, Kne`evi} je svojim prodo-
310
rima u visinu dao srpskoj i jugoslovenskoj kulturi i filosofiji u mislenoj
i poetskoj formi u isti mah kosmopoliti~ke i kosmi~ke i na{e nacionalne
vidike. On je uz Savu, Dositeja, Vuka, Wego{a, Svetozara, Pan~i}a, Skerli-
}a i Cviji}a zna~ajni ideolog na{e narodne misli.” (str. 300.)
Najoriginalniji filozofski sistem u okviru srpskih misaonih napora
izgradio je Branislav Petronijevi} na temequ uspe{ne misaone sinteze Spi-
nozine i Lajbnicove metafizike, inspirisane Berklijevom i Hjumovom epi-
stemologijom. U potpunoj samoizolaciji od op{tih dru{tvenih zbivawa svo-
ga vremena, potpuno posve}en spekulativnom filozofskom umovawu o apso-
lutnom znawu, logi~kim sudovima i aksiolo{kim principima, etici i este-
tici, uspe{no se bave}i istorijom filozofije, psihologijom, matematikom
i palentologijom, Petronijevi} je prvi srpski filozof, posle Ru|era Bo{ko-
vi}a, koji je stekao svetski ugled. Najzna~ajniji i zaista originalni doprinos
univerzalnoj filozofiji postigao je na podru~ju metafizike, “od monoplu-
ralizma i relativnog konscijencijalizma, monadologije, principa negacije,
re{ewa problema postojawa, diskretnog intenziteta, amorfnog finitizma,
preko doktrine o dva svetska stadijuma, dedukcije kvantitativno-kvalitativ-
ne strukture stvarnosti, doktrine o dva praprincipa bi}a, do hipermetafi-
zi~kih doktrina univerzalne i objektivne vrednosti principa dovoqnog raz-
loga, objektivne nemogu}nosti op{teg, identiteta logi~kog i realnog i deduk-
cije egzistencije i strukture bi}a koja ne pretpostavqa ni{ta.” (str. 308.)
Od Petronijevi}evih sledbenika najzna~ajnije rezultate je postigla Kse-
nija Atanasijevi}, koja se ubrzo misaono osamostalila i svoj pristup metafi-
zici zasnovala na pesimisti~koj i logisti~koj orijentaciji. “Ona umereno ag-
nosti~ki smatra da }e vrhovne istine ostati uvek za qude neuhvatqiva oblast;
te da su napori metafizi~ara uzaludni, {to zna~i da ~oveku ostaje da se za-
dovoqi prakti~nom filozofijom koja ne tra`i nau~no-logi~ne dokaze ve} do-
stizawe prakti~nog ciqa – utehe. Hri{}anska etika utehe koja vodi spokoj-
stvu u o~ekivawu ve~nog `ivota, koju koncipira ova uz Anicu Savi}– Rebac,
na{a najve}a `ena mislilac, ima me|utim specifi~nu emotivno-racional-
nu metafizi~ku podlogu. Ona nije ~ist mistik ve} (sli~no Milo{u \uri}u)
zahteva sintezu misti~nog i racionalnog.” (str. 377.)
Srpskoj nacionalnoj orijentaciji u filozofiji najvi{e je doprineo Mi-
lo{ \uri}, prave}i uspe{nu ideolo{ku sintezu srpske narodne i anti~ke he-
lenske mudrosti. On uspe{no teorijski koncipira vidovdansku filozofiju
srpskog nacionalizma i srpsku etiku heroizma, a s druge strane je “trajno upu-
tio svoju misao inspiracijama helenskog sveta kao putokazima u borbi srpskog
naroda za politi~ku i kulturnu afirmaciju.” (str. 348.) Kako isti~e Stojko-
vi}, “povezivawem helenske i na{e narodne mudrosti \uri} zastupa “kosov-
sku etiku” humanizma i borbenosti, tragi~nog herojskog optimizma, herojstva
i `rtve za zajednicu... sa elementima ideala Sve~oveka Dostojevskog i drugih
u~ewa kojima \uri} na{oj narodnoj etici te`i da da kosmi~ku dimenziju.” (str.
487.) \uri}ev srpski nacionalizam, rusofilstvo i panslavizam zasnovani su
na op{tequdskim eti~kim vrednostima, suprotstavqenim ubrzano propada-
ju}oj savremenoj zapadnoj kulturi koju smatra faustovskom, ali su i puni na-
de u projekciju slovenskog mesijanizma ~ije iskonsko slobodarstvo i humani-
zam nisu zatrovani zapadwa~kom dekadencijom.
311
 U okviru srpske pravoslavne teologije dvadesetog veka pojavquju se dva ve-
lika mislioca zna~ajnih filozofskih dometa. Teolo{ka i filozofska mi-
sao Nikolaja Velimirovi}a je izrazito nacionalisti~ka, borbeno aktivisti~-
ka i antikomunisti~ka. “Pro{av{i mnoge {kole i pretrpev{i uticaje hri-
{}anstva, ruskog pravoslavqa i misti~ke misli budizma, bramanizma i kon-
fu~ijanstva, niza mislilaca od Sokrata, Hrista, Bude, do Dostojevskog, Tol-
stoja i Ni~ea, naro~ito Dimitrija Mitrinovi}a, on je veliki erudit sa pre-
vagom ma{te i emocija nad ina~e sna`nim intelektom.” (str. 396.) S druge stra-
ne, asketski i misti~ni mislilac Justin Popovi} razvija celovit pogled na
svet koji je sav “ustremqen protiv zapadnog papizma, kao krivca za savremenu
“agoniju humanizma” preno{ewem temeqa hri{}anstva “sa ve~nog Bogo~ove-
ka na prolaznog ~oveka”, i na protivstavqawe wemu isto~no-pravoslavnog “hu-
manizma i realizma”, ~iji mu je “prorok i apostol” Dostojevski. On smatra da
je “svetosavski Srbin na{ao puteve spasewa” na putevima pravoslavnog huma-
nizma.” (str. 412)
U periodu izme|u dva svetska rata srpsko filozofsko mi{qewe posti-
glo je punu zrelost koja se ogleda kroz pojavu zaokru`enih individualnih si-
stema, obradu svih segmenata filozofskog problema etike i dostizawa stan-
dardnog evropskog nivoa u wihovoj elaboraciji. Posle Drugog svetskog rata
srpska filozofija zapada u duboku krizu zbog gu{ewa slobode stvarala{tva
u uslovima komunisti~ke diktature i oficijelnog nametawa marksisti~kog
pogleda na svet kao jedino dozvoqenog. Ogromna duhovna energija decenijama
je uzaludno tro{ena na skolasti~ko pre`vakavawe osnovnih marksisti~kih
dogmi i nadmetawe akademskih kru`oka po pitawu pravovernosti. Tradici-
onalno filozofsko mi{qewe mukotrpno je i sporo obnavqano, a ni do danas
se nije potpuno oporavilo.

312
 Glava druga

KAKO SU HRVATI
OTELI SRPSKI JEZIK
1. Emigrantska sudbina je uvek tragi~na
Tragedija koju je srpski narod do`iveo polovinom ovog veka zaustavila
je na{ dru{tveni i dr`avni razvoj i usmerila ga slepim kolosekom istori-
je. Komunisti~ka revolucija je u krvi ugu{ila svaku slobodarsku i demokrat-
sku misao, ideju i projekat, zavela diktaturu i bukvalno likvidirala sve one
za koje su novi vlastodr{ci samo pretpostavili da bi se kad tad mogli suprot-
staviti bezumqu i bezakowu.
Stotine hiqada Srba je spas potra`ilo u emigraciji. Mnogi ratni zaro-
bqenici iz nema~kih logora odbili su po oslobo|ewu da se vrate u zemqu. Hi-
qade boraca izdanog alternativnog oslobodila~kog pokreta, veliki broj ci-
vila, intelektualaca, ali i pripadnika okupatorskog administrativnog i po-
liti~kog aparata pohrlilo je prema zapadnim granicama da uto~i{te potra-
`e mahom u prekomorskim zemqama.
U wihovom krugu formiran je veliki broj emigrantskih politi~kih i kul-
turnih organizacija, razgranata je publicisti~ka delatnost, ali je vremenom
do{lo do svojevrsnog zamora materijala. Bogati i uspe{ni qudi brzo su se uklo-
pili u establi{ment zapadnih zemaqa, dok su patriotizam prepu{tali siro-
tiwi. Neprekidno se smawivao broj qudi koji su istrajavali u slobodarskim
aktivnostima i rodoqubqu, ~esto se potucaju}i od nemila do nedraga, u stal-
noj materijalnoj oskudici.
Pa ipak, iako ponekad ni hleba nisu imali dovoqno, svome narodu su stvo-
rili i u amanet ostavili grandiozno intelektualno i publicisti~ko delo. Me-
|u wima sigurno najva`nije mesto zauzima predratni profesor suboti~kog
Pravnog fakulteta, Laza Kosti}. Ogromnu energiju je ulo`io u strpqiva pre-
kopavawa kqu~nih arhiva i biblioteka, prikupio grandioznu nau~nu gra|u i
svom narodu darovao vi{e od osamdeset kwiga u kojima je detaqno obradio sve
aktuelne i istorijske probleme vezane za srpsko nacionalno pitawe, o koji-
ma se u otaybini decenijama, po cenu `ivota, nije smelo ni progovoriti.
Krajem sedamdesetih i po~etkom osamdesetih godina, kao mlad asistent,
docent sarajevskog Fakulteta politi~kih nauka, prvi put sam se sreo sa nekim
Kosti}evim kwigama, kri{om ih ~itao i {irio kriti~ke opservacije i pa-
313
triotske vidike. Sva wegova dela su i danas i te kako aktuelna pa sam odlu~io
da ih u vi{e nastavaka ~itaocima “Velike Srbije” detaqnije predstavim, a isto-
vremeno iniciram da Zemunski informativno poslovni sistem, u okviru svo-
je izdava~ke delatnosti, pripremi za {tampu sabrana dela profesora Laze Ko-
sti}a, nadaju}i se da }e se sklopiti korektan ugovor s naslednicima wegovih
autorskih prava. Nesumwivo je re~ o intelektualnom opusu koji }e biti od du-
goro~nog zna~aja za razvoj na{e pravne, politi~ke i sociolo{ke misli i pod-
strek daqim temeqitim istorijskim istra`ivawima.
2. Biografski podaci
Prof. dr Lazao M. Kosti} ro|en je 15. marta 1897. godine u selu Krtole
kod Kotora, u srpskoj Boki, u sve{teni~koj porodici koja pripada uglednom
bratstvu Plamenac. [estogodi{wu osnovnu {kolu je zavr{io u rodnom me-
stu, a prva ~etiri razreda klasi~ne gimnazije u Kotoru i Zadru, da bi zbog na-
cionalisti~kog delovawa i suprostavqawa austrijskoj antisrpskoj politici
bio izba~en iz svih {kola. Gimnazijsko {kolovawe je nastavio na Cetiwu, a
okon~ao u Sremskim Karlovcima. 1919. godine se upisuje na beogradski Prav-
ni fakultet i kao odli~an student je diplomirao. Kao dr`avni stipendista,
na Ekonomskom fakultetu u Frankfurtu na Majni 1923. godine odbranio je dok-
torsku disertaciju iz javnog prava. Ubrzo je odbranio i drugu doktorsku tezu
“Parlamentarni izbori i statistika”. Neko vreme je radio kao sekretar Dr-
`avne statistike, od 1926. godine izabran je za vanrednog profesora javnog pra-
va i statistike na suboti~kom odseku beogradskog Pravnog fakulteta, a 1938.
godine postao je redovni profesor beogradske Ekonomsko komercijalne viso-
ke {kole. Aprilskih rat 1941. godine zatekao ga je na funkciji dekana. Obja-
vio je ve}i broj nau~nih i stru~nih radova, a posebno su mu zna~ajni uybenici
Administrativnog prava u tri toma, Ustavnog prava i Statistike. Bio je is-
taknuti ~lan Radikalne stranke.
Pod nema~kom okupacijom 1. maja 1941. godine Laza Kosti} prihvata po-
lo`aj komesara za saobra}aj u Komesarskoj upravi okupirane Srbije, ali 21.
juna ispoqava veliku li~nu hrabrost podnose}i ostavku u znak protesta {to
nema~ki okupatori ne spre~avaju hrvatski genocid nad srpskim narodom. Sma-
trao je da okupatoru treba pru`iti pasivan otpor, ali se ubrzo povezao sa po-
kretom otpora generala Dra`e Mihailovi}a i pred kraj rata pristupio we-
govim oru`anim formacijama, uprkos lo{em zdravstvenom stawu usled ozbiq-
nog sr~anog oboqewa. Pod okupacijom nije imao nikakvog zaposlewa i svoju
porodicu je izdr`avao iskqu~ivo prodajom svoje imovine.
Sa nekoliko svojih saboraca pred kraj rata je izbegao u Italiju, a odmah
zatim u [vajcarsku, gde je ostao do kraja `ivota, izdr`avaju}i se fabri~kim
radom i trpe}i raznorazna poni`ewa i {ikanirawa. Dr`avqanstva svoje ze-
mqe se nikad nije odrekao, a kad je stekao izbegli~ki status i redovne mese~-
ne prihode od pedeset dolara, s fanati~nim `arom se latio nau~nih istra`i-
vawa, prekopavawa po ciri{koj biblioteci i pripremawa ogromne nau~ne gra-
|e za ~itav niz kwiga sa nacionalnom problematikom. Mnogi emigranti su mu
pomogli u {tampawu dela ili prikupqawu novina, ~asopisa i kwiga. Nikada
nikakve zarade nije imao. Sve {to bi stekao izdavawem jedne ulagao je u nared-
314
ne publikacije, a li~no `iveo krajwe asketski. Pretpostavqa se da je objavio
vi{e od dve hiqade ~lanaka u raznim emigrantskim listovima, mahom u “Ka-
nadskom srbobranu”, “Bratstvu” iz Toronta i “Slobodi” iz ^ikaga.
Sigurno je da nikada niko u celokupnoj srpskoj istoriografiji nije pri-
kupio toliko nau~ne gra|e kao profesor Kosti}, koji je li~no prevodio tek-
stove iz nema~ke i italijanske literature, insistiraju}i na strogoj autenti~-
nosti izvornika i preciznosti navoda. I oni koji su ga naj`e{}e po novina-
ma napadali nisu mogli da ospore verodostojnost argumenata. U poznim godi-
nama `iveo je u stara~kom domu, ali do zadweg daha je pisao. Umro je 27. janua-
ra 1979. godine.
3. Priznawa istaknutih srpskih emigranata
Iako je u otaybini bio decenijama pre}utkivan, u emigraciji je profesor
Kosti} stekao po{tovawe istaknutih savremenika, a u kwizi “Izjave prizna-
wa”, objavqenoj u Minhenu 1966. godine, publikovao je izabrana pisma najistak-
nutijih srpskih nacionalnih boraca koje je raznim povodima dobijao. Tako je
dr Uro{ Seferovi} pisao da Laza Kosti} predstavqa najve}u vrednost u srp-
skoj emigraciji. Vidak ]elovi} mu 6. juna 1986. godine poru~uje: “Ova fukara
na Vas laje, ali psi laju kad dobar kow protr~i i digne pra{inu, a neku ragu ni-
ko i ne zapazi. Vi ste svoje ime ovekove~ili u srpstvu, a pokoqewa dela sude.”
Major Petar Martinovi} Bajica ga 17. jula 1956. naziva “najaktivnijim borcem
s perom protiv komunista i usta{a”, a Milutin Baj~eti} pi{e 2. januara 1958.
godine: “Ja sam dosta puta zahvalio Bogu {to ti je dao snage, razuma i pregala-
{tva da sa tvojim genijalnim perom lije~i{ qute srpske rane za koje smo mi
Srbi mnogo krivi, i veliki gre{nici za nesre}u koja je srpstvo sna{la.”
Istaknuti srpski politi~ar i biv{i narodni poslanik Omer Kajmako-
vi} obra}a se 21. avgusta 1962. godine Lazi Kosti}u re~ima: “Smatram, bez ika-
kvog preterivawa, da ste se Vi odu`ili Srpstvu vi{e nego i jedan Srbin u emi-
graciji, ~ak vi{e nego i pojedine grupe i organizacije Srba u tu|ini. Trud ko-
ji ste ulo`ili i materijal koji ste prikupili i sredili, a po vremenu i ne-
voqi koja nas je stigla – Va{a dela su jedinstven slu~aj u na{oj istoriogra-
fiji. Vi ste oru`jem istorijskih fakata oprali obraz srpskom narodu od per-
fidnih kleveta hrvatskih separatista.” Alija Kowhoyi} mu pi{e, 10. maja 1958,
izme|u ostalog: “Malo je srpskih trudbenika, a nau~nika pogotovo, koji se u
svome radu rukovode samo interesima srpskog naroda, kao Vi.”
Du{an Sedlar 16. decembra 1960. godine poru~uje profesoru Kosti}u: “Slu-
`ite Srpstvu i dajete u Va{im kwigama kapitalnu vrednost dokumentaciji,
koja }e jednog dana biti od presudnog zna~aja u odlu~ivawu {ta je srpsko i do-
kle je srpsko.” Marqivi i po`rtvovani srpski emigrant mla|e generacije \or-
|e \eli} pi{e 6. septembra 1961. godine: “Srpska je sre}a i blagoslov od Bo-
ga da nam je vitez Va{eg kova i snage danas lider duha, morala, karaktera i sve-
sti.” Dr Milan Gavrilovi} je isticao 11. februara 1957. u pismu Lazi Kosti-
}u: “Va{ nau~ni rad nesumwivo koristi veoma mnogo emigraciji, ali sam uve-
ren, koristi}e jo{ vi{e ~im se zemqa oslobodi.” Bilo je na stotine takvih
i sli~nih svedo~ewa i izjava o ~oveku koji je ~itav svoj `ivot posvetio srp-
skoj nacionalnoj ideji, borbi za oslobo|ewe i ujediwewe srpskog naroda.
315
 4. Svetski lingvisti o osobinama srpskog jezika
Povodom stogodi{wice smrti Vuka Stefanovi}a Karayi}a, 1964. godi-
ne, Laza Kosti} je u Hamiltonu, u Kanadi, u izdawu Srpske narodne odbrane,
objavio bro{uru “O srpskom jeziku. Izjave stranaca”. U predgovoru Kosti} ka-
`e: “Vuk nije stvorio srpski jezik, nije stvorio ~ak ni srpski kwi`evni idi-
om, nije ga on ni modifikovao, ni re~i svoje mu nije dodao ni oduzeo. Ali, on
je taj jezik fiksirao, a to zna~i mnogo. Posle wega nije vi{e bilo kolebawa
u pisawu. On je odobrio i proglasio op{tim srpskim nare~jem najboqe me|u
wima, hercegova~ko. On je istakao ovo nare~je u kome su skoro sve srpske na-
rodne pesme spevane. On mu je dao spoqnu kwi`evnu formu, ustanoviv{i i upro-
stiv{i na{e pisawe.” (str. 7.)
Osniva~ moderne slavistike Josif Dobrovski, koji je bio jezuita i rek-
tor katoli~ke bogoslovije, tvrdio je da je samo srpski jezik direktan i nespo-
ran potomak staroslovenskog, dok se ostali slovenski jezici uop{te nisu raz-
vijali iz wega, nego pored wega. On to ovako obja{wava: “]irilo je bio iz So-
luna i tako je srpski jezik u mladosti nau~io i govorio.” (str. 14.) O tome je
pisao po~etkom pro{log veka i Jernej Kopitar: “Vidi se, dakle, da je dijalekt
dva brata – apostola, koji su ga u svom rodnom gradu Solunu morali da nau~e
jo{ u detiwstvu, da je staro-srpski dijalekt bio, dakle, tu da se podigne za kwi-
`evni jezik Slovena.” (str. 14.)
Dive}i se srpskom jeziku Jakov Grim je u predgovoru Vukove “Gramatike
srpskog jezika” pisao: “Da li bi mogli mnogi narodi obrazovanog sveta, ~ija
je literatara sad u punom cvatu, da u`ivaju u jednom jeziku tako bogatom u re-
~ima i oblicima, tako slikovitom i plemenitom, kao {to je ovaj gr|eni jezik
~obana, srpski jezik, koji pod ju`nim nebom tako ju`wa~ki prijatno zvu~i.” (str.
21.) Srpski je Grim smatrao najlep{im i najsavr{enijim slovenskim jezikom,
a za wega je zainteresovao i najve}eg nema~kog pesnika svih vremena, Johana Vol-
fganga Getea, koji je 1824. godine ustanovio: “Slovenski jezik se deli u dva glav-
na dijalekta, severni i ju`ni. Prvom pripadaju ruski, poqski i ~e{ki; drugom
pripadaju Slovenci, Bugari i Srbi.” (str. 22.) 1829. godine ruski oficir Oto
fon Pirh navodi: “Srpski jezik zauzima, usled svog blagoglasja i razvoja, me-
|u slovenskim jezicima ono mesto koje italijanski zauzima me|u romanskim
jezicima.” (str. 25.) Najve}i nema~ki slavista dvadesetog veka Gerhard Gezeman
pisao je 1930. godine: “Dinarac je ro|eni govornik, koji svojim narodnim jezi-
kom majstorski vlada”. Ovaj jezik pun zvuka, obigran sa ~etiri muzikalna ak-
centa, lapidaran, gramati~ki i sinteti~ki neobi~no jasan, izrazit i sliko-
vit, koji raspola`e mo}nim bogatstvom re~i punim duhovnih i stvarnih ni-
jansi, umeju da upotrebqavaju u svim registrima plemenske i seqa~ke elokven-
cije, i to otmeno, logi~no, pa ipak sa patosom dostojanstva.” (str. 27.)
Poznati putopisac Feliks Filip Kanic divio se srpskom jeziku: “[to
se ti~e melodi~nosti, srpski jezik se naziva italijanskim jezikom me|u slo-
venskim jezicima, i to prema izjavama naju~enijih filologa svih naroda ...
Srpski jezik je potpuno isti na selu i u varo{i. On je slobodan od `argona...
Srpski jezik je bogat, u isto vreme kratak i energi~an, konstrukcija govora
je veoma prosta; naro~ito je pogodna za javne diskusije... Srpski jezik isti~e
se svojom osobenom sposobno{}u formirawa, velikim bogatstvom svoga je-
316
zi~kog blaga (mno{tva izraza) i pesni~kim duhom, koji razvija ~ak obi~an
seqak u dnevnom saobra}aju, i to mno{tvom epiteta koji su postali tipi~ni,
simboli~no upotrebqenih izraza, uveravawa, `eqa, zakletava i poslovica...
I Hrvati su, od pre po prilici 35 godina, mesto wihovog narodnog dijalek-
ta, podigli srpski jezik na svoj pisani jezik”. (str. 28.)
Francuski geograf Ami Bue pi{e 1840. godine: “Srpski je me|u sloven-
skim jezicima ono {to je latinski prema jezicima izvedenim iz wega. Tako Sr-
bin lak{e razume ruski nego Rus srpski.” (str. 30.)
Studiji o srpskom jeziku prema izjavama stranaca dodata je i rasprava La-
ze Kosti}a “Vuk i Nemci”, u kojoj autor kolosalni kwi`evni uspeh Vuka Ka-
rayi}a vezuje za ~iwenicu da je Vuk stvarao u be~kom, nema~kom okru`ewu. Da
je Vuk stvarao u Ugarskoj, gde je bilo srpsko kulturno sredi{te, konzervativ-
ni sve{tenici bi brzo i lako suzbili wegove reforme jezika i pravopisa. [an-
se za uspeh u Kne`evini Srbiji ili u nekoj drugoj srpskoj zemqi bile su mu jo{
mawe. I svi slavisti, osim ruskih, svoja nau~na dela su objavqivali na nema~-
kom jeziku, a Be~ im je bio glavni centar. Vuk se dru`io s najve}im svetskim
intelektualcima svoga doba i wihov je uticaj na wegovo delo vrlo jasno izra-
`en, ali je zato i Srbiju pribli`io Evropi. Kako ka`e ruski slavista i pro-
fesor Var{avskog univerziteta Platon Kulakovski: “Istorijski spisi Vu-
ka Karayi}a mogu se smatrati kao po~etak znawa u Evropi samog srpskog na-
roda, jer do wega vrlo malo ima spisa u kojima bi se govorilo o Srbiji i srp-
skom nare~ju. Ime srpskog naroda, tako nedavno potpuno nepoznato, zaboravqe-
no tokom stole}a, pridobilo je u Evropi simpatije ka novostvorenoj kne`e-
vini. I u tom pogledu on je mo`da u~inio vi{e nego ikoji drugi srpski pisac
pre i posle wega.” (str. 56.)
5. Kra|a srpskog jezika
Laza Kosti} svoju raspravu objavqenu pod ovim nazivom 1964. godine u Ba-
denu, [vajcarska, po~iwe konstatacijom da su Hrvati jedini narod na svetu ko-
ji nema svoj jezik, pozivaju}i se na poznatog etnografa Gijoma Le`ana, koji je
u svojoj kwizi “Etnografija Evropske Turske” naveo da ne postoje dvojica sla-
vista ~ije se mi{qewe podudara po pitawu {ta su Hrvati, kojim jezikom go-
vore i kako su geografski raspore|eni. Sam Vatroslav Jagi}, najpoznatiji hr-
vatski slavista, komentarisao je stav Josifa Dobrovskog koji je “dr`ao samo
kajkavski dijalekat Hrvatske, prema fakti~kim odnosima onog vremena, kao
hrvatski, sve drugo bilo je za wega ilirski ili srpski.” (str. 6.)
Sa Dobrovskim slagao se i Pavle Josif [afarik koji je u svojim deli-
ma navodio da se srpski jezik govori u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercego-
vini, Slavoniji i Dalmaciji: “I za wega su samo tri ranije `upanije provin-
cijalne Hrvatske, gde se uglavnom kajkavski govorilo, nesporno hrvatske.” (str.
6.) S druge strane, Jernej Kopitar kajkavske Hrvate smatra ~istim Slovenci-
ma, a za prave Hrvate priznaje samo primorske ~akavce. I on sve {tokavce sma-
tra Srbima, pa ka`e: “Pod srpskim (jezikom) mi ovde razumemo ono {to se do-
voqno neistorijski, naziva ilirskim... Predeo srpskog dijalekta se prosti-
re od Istre, preko Dalmacije, Hrvatske Krajine, Bosne, Srbije, Bugarske do
kolonija iseqenika iz ovih zemaqa u Slavoniji i Ju`noj Ugarskoj.” (str. 7.)
317
Kopitar hrvatski jezik smatra podvrstom slovena~kog, a svi autori wegovog
vremena sla`u se u mi{qewu da hrvatskim jezikom govore zapravo begunci iz
Hrvatske, raseqeni po Austriji i Ugarskoj.
Takvo gledi{te potvr|uje i Vatroslav Jagi} u studiji “Slovenski jezici”
u kojoj pi{e: “^akavski dijalekat Severne Dalmacije, Istre i ostrvqa zvao se
odvajkada hrvatski... U Severnoj Hrvatskoj, severno od reka Kupe i Korane do
Mure, a isto~no preko Siska do Virovitice, vlada odvajkada kajkavski dijale-
kat, vrlo blizak sa jezikom zapadnih suseda [tajerske, ali ipak ne identi~an.
Sad ga narod zove horvatski, a do kraja XVIIveka ceo predeo izme|u Save i Dra-
ve zvao se Slavonija; svojoj latinsko-ma|arskoj formi imena odgovaralo je u
narodnom jeziku ozna~avawe “Slovensko kraqevstvo” ili “Slovenski”, otuda
i naziv dijalekta ”Slovenski jezik”, kako se izri~ito zove u {tampanim deli-
ma XVI i XVII stole}a. Mo`da se nekad ovaj dijalekat pod istim imenom pro-
stirao i preko Virovitice; ali je za vreme Turaka dana{wa Slavonija dobi-
la novo stanovni{tvo koje je do{lo s one strane Save i govori {tokavski. Zbog
toga je kajkavski dijalekat sada ograni~en na severozapadni deo nekada{weg
Regnum Slavoniae, koji od kraja XVII veka nosi ime Hrvatska... [tokavski di-
jalekat Severne Dalmacije i Bosne (sa iskqu~ewem Dubrovnika i Boke) dobio
je iz verskih razloga, isti naziv (hrvatski) da bi se razlikovao od (jezika) is-
to~nog pravoslavqa ~iji se pripadnici nazivaju Srbima.” (str. 10-11.)
Kosti} navodi i ~itav niz autora iz XVII iXVIII vekakoji prave jasnu distink-
ciju izme|u srpskog i hrvatskog jezika, pa hrvatski identifikuju kao ~akavski i
lociraju na primorsku Dalmaciju i hrvatske krajeve na severu na koje se ona na-
stavqa. Bosanski, slavonski i dubrova~ki govor se od wega jasno razlikuju i iden-
tifikuju kao srpski. O tome su pisali Bartol Ka{i}, Johanes Lucijus, Pergo-
{i}, Vramec, Anton Verancijus, Juraj Kri`ani}. Johanes Lucijus je pisao uXVII
veku: “Ipak Dalmatinci i wima susedni Sloveni ne zovu jezik slovenskim, nego
hrvatskim ili srpskim, prema tome koji je dijalekat u pitawu.” (str. 12.) Kosti}
ka`e: “Tada su Dalmatinci svoj jezik (~akavski) nazivali hrvatskim, ali je jo{
tada, po svedo~ewu Lucijusa, u polovini XVII veka, bilo Srba u Dalmaciji i we-
noj okolini. Jer su vaqda samo Srbi nazivali svoj jezik srpskim?” (str. 12.)
Ve} tada se ~akavski kao hrvatski jezik razlikuje od kajkavskog koji se isto-
rijski naziva slovenskim, zapravo je slovena~ki. O tome u pro{lom veku pi{e
i Ivan Kukuqevi}, osvr}u}i se na zagreba~kog biskupa Petra koji je `iveo od
1610. do 1667. godine: “Petreti} zove svoje kajkavski, ili kako veli: “Zagreba~-
ko nare~je” uvjek slovenskim jezikom, znaju}i dobro da prava hrva{tina stoprv
preko Save, a poglavito preko Kupe po~ima.” Hrvati se tako vrlo jasno terito-
rijalno lociraju ju`no od severnog toka Save, kao i ju`no od reke Kupe. To se
sla`e i sa drugim istorijskim izvorima koji svedo~e da su Hrvati `iveli na pod-
ru~ju dana{weg Korduna, Banije, Like, Bosanske Krajine i Dalmacije iznad [i-
benika, odakle su se pred Turcima razbe`ali i gotovo istorijski nestali.
Taj isti istori~ar Kukuqevi}, govore}i u Saboru Kraqevine Dalmacije,
Hrvatske i Slavonije, precizirao je: “Jezik onaj {to ga na{ narod hrvatski is-
pod Oki}a, oko Samobora, u Zagorju i Turovu poqu govori, nije po zakonima je-
zikoslovqa ~isti hrvatski, premda se sad tako zove... Tim upravo imenom slo-
venskim nazivao ga je sav na{ narod jo{ u XVII i XVIII vijeku. (str. 12-13.) Dru-
gi hrvatski istori~ar koji se pre svega bavio kwi`evnom istorijom posebno
318
je zna~ajan, to je Dragutin Prohaska, koga Kosti} citira: “Katoli~ki bosan-
ski pisci nazivaju skoro uvek wihov jezik “bosanski”, “hrvatski” nazivaju sa-
svim retko jezik oni koji stoje na dalmatinskom, dakle specijalniom hrvatskom
zemqi{tu... Spomiwe fratra Divkovi}a, koji svoj jezik naziva “bosanskim”, a
pismo, }irilicu, srpskim. Zatim pisac nastavqa: “Specijalno srpski zovu se
pravoslavni Bosanci: mnogobrojni dokazi za to nalaze se u srpsko-pravoslav-
noj kwi`evnosti.” (str. 13.)
Splitski plemi} dr Petar Markije po~etkom XIXveka formirao je Aka-
demiju slovensku, a za slovenski jezik ka`e da je u Dalmaciji op{ti materwi,
a za sve vreme postojawa Akademije “nikad se nije ~ula ni objavila re~ o hr-
vatskom jeziku u woj.” (str. 13.) Negde u isto vreme Modru{i} je napisao trak-
tat u kome je naveo: “Upita{ li tako kojom prilikom staro ili mlado, osim
vojakah, koji su eto u najnovije doba po vojnah zapoviedih itd. od poglavara hr-
vatskome privikli, kojim jezikom govori, odre}i }e ti: rackim ili slavonskim.
A pokrsti{ li ga sam onim, nadne te s istim i s istoimenoga mu zemqi{ta iz-
smijehavati i glasu na ruglo izmetati.” (str. 14.) Kako Kosti} komentari{e,
“oni su dakle, svoj jezik nazivali srpskim (rackim) ili slavonskim. Samo su
islu`eni vojnici kazali kad-tad da govore hrvatski, jer su na vojsci tako in-
struirani. Ako bi ina~e neko drugi to kazao svet bi ga izvrgao ruglu.” (str. 14.)
Kosti} navodi i spise profesora Univerziteta u Budimu i katoli~kog sve-
{tenika, ina~e pesnika i arheologa Slavonca Matije Petra Katan~i}a, koji je
krajem XVIIIveka pisao: “Hrvati – ovo pri~am po svom znawu – nas Trace (Race)
i Ilire, koji se od wih u dijalektu znatno razlikujemo, zovu sve Vlasima.” (str14.)
Zna~i, Vlasima je nazivan svaki {tokavac, bez obzira da li je bio pravoslavac
ili katolik: “U istoj kwizi (budimsko izdawe 1778.) pi{e Katan~i} da Crno-
gorci, Srbijanci, Bo{waci i Srbi u Ugarskoj govore istim jezikom kojim i Dal-
matinci, a da se od Hrvata razlikuju (str. 108.).” Nije nimalo slu~ajno {to Vatro-
slav Jagi} za kajkavski hrvatski govor ka`e da je “pravi jezik koji je u literatu-
ri puna ~etiri stole}a zauzimao sasvim samostalni polo`aj.” (str. 15.)
Pored Miklo{i}a i Stanko Vraz je 1843. godine pisao da je jedino ~akav-
ski pravi hrvatski jezik i da se govori u primorju, zadarskoj oblasti i na pri-
morskim i dalmatinskim ostrvima. I Ivan Broz, poznati filolog, 1886. go-
dine u kwizi “Crtice iz hrvatske kwi`evnosti” pi{e: “Godine 1857. napisao
je \uro Dani~i}, mimo Vuka najboqi znalac jezika hrvatskoga, raspravu, u ko-
joj je pokazao razlike izme|u jezika hrvatskoga i srpskog, dr`e}i nare~je ~a-
kavsko za jezik hrvatski, a nare~je {tokavsko za jezik srpski, dok mu je nare~-
je kajkavsko bilo osobito nare~je jezika slovenskog. Bave}i se neprestance oko
jezika hrvatskog, taj je veliki u~ewak izu~io sve pojave jezika hrvatskoga i hi-
storiju wegovu, kao niko prije wega.”(str.15.)
Fra Grga Marti}, ~uveni bosanski frawevac, 1858. godine u pismu Dru{tvu
srpske slovesnosti ka`e da je bosanski jezik srpski, a poznati dalmatinski na-
u~nik Natko Nodilo tvrdio je da su Srbi {tokavci, a Hrvati ~akavci. I sled-
benik Qudevita Gaja, Fran Kurelac, veliki autoritet u lingvistici, smatrao
je da je srpski jezik {tokavski, slovena~ki kajkavski, a hrvatski samo ~akav-
ski. Prema Baltazaru Bogi{i}u moglo se sporiti da li su pravi Hrvati kaj-
kavci, ~akavci, ili naseqenici u Ugarskoj i Burgenlandu, ali ih nije ni mo-
gao zamisliti van tih prostora.
319
 Poznati ruski diplomata i istori~ar, Aleksadar Fjodorivi~ Giqfer-
ding, u delu “Putovawe po Hercegovini, Bosni i Staroj Srbiji” zapazio je koli-
ko je jaka srpska nacionalna svest kod svih pravoslavnih Srba, bez obzira gde
`ive, dok za Srbe katoli~ke vere ka`e: “Srbin katolik odri~e sve srpsko, po-
{to je pravoslavno i ne zna za srpsku otaybinu i srpsku pro{lost. Kod wega
postoji samo u`a provincijalna domovina; on sebe naziva Bosancem, Hercegov-
cem, Dalmatincem, Slovencem, prema oblasti gde se rodio. On svoj jezik ne zo-
ve srpskim, nego bosanskim, dalmatinskim, slovenskim itd. Ako on `eli uop-
{titi pojam o tom jeziku, naziva ga na{kim jezikom. On pita na primer stran-
ce: “Umijete li vi na{ki.” No koji je to “na{ki jezik” on ne ume da ka`e. On
zato ne zna da taj jezik nazove svojim pravim imenom, jer on sam nema op{tu
otaybinu, op{te narodno ime, van svoje u`e oblasti, u wega je samo jedna otaybi-
na: Rimo-katoli~ka crkva.” (str. 17.)
Sli~no pi{e i hrvatski filolog Marsel Ku{ar: “Slovenski srpsko-hr-
vatski dijalekat koji vlada u Dalmaciji zove se u ustima tamo{weg naroda hr-
vatski jezik u celoj severnoj i sredwoj Dalmaciji i na ostrvima tog dela Dal-
macije. U ju`noj Dalmaciji od Neretve pa sve do kraja, kao i na ostrvima Kor-
~uli, Lastovu, Mqetu i mawim okolo Dubrovnika, katolici odgovaraju kad ih
neko pita kako govore samo re~ju “na{ki”... (dok pravoslavni po samom Ku{a-
ru, ka`u uvek da govore “srpski jezik”. (str. 18.) Ve}i broj autora je pisao ka-
ko su Hrvati pre vi{e vekova zaboravili i svoje narodno ime, izgubili isto-
rijsko pam}ewe i ostali bez narodne svesti. Izme|u dva rata hrvatski poli-
ti~ar i publicista Milan Bani} pisao je: “Ne samo da su Srbi prodrli u naj-
zapadnije delove Hrvatske, nego je srpstvo dalo hrvatstvu nov priliv svje`e
krvi, unijelo mu je u mentalitet dio svoje tvrdo}e i svog aktivizma, oslobo-
dilo hrvatsku narodnu du{u nametnulo hrvatstvu svoj govor, svoju narodnu pje-
smu, dobrim djelom svoje obi~aje i navike.” (str. 18.)
I strani autori iznose sli~ne stavove. Tako, na primer, nema~ki slavi-
sta iz pro{log veka Ernest fon Eberg pi{e da se srpski jezik govori {irom
Srbije, Bosne, Hercegovine, Crne Gore, Dalmacije, Slavonije i isto~nog dela
Hrvatske, dok Rudolf Rost pi{e da se hrvatski jezik govori samo u zagreba~-
koj, kri`eva~koj i vara`dinskoj `upaniji i da je mnogo bli`i slovena~kom ne-
go srpskom. Sli~no su mislili Johan Kristijan fon Engel, Ludvig Albreht
Eberhardi i Nikola Tomazeo. A u kwizi “Dubrova~ka kwi`evnost” dubrova~-
ki katoli~ki kanonik dum Ivan Stojanovi} isti~e: “Poznati povjesni~ar En-
gel kori Zlatari}a {to jezik Dalmacije zove hrvatskijem, te ka`e da je to po-
sve krivo, po{to je taj jezik ~isto srpski, a da se ime hrvatsko spomiwe samo
radi toga, {to je Dalmacija bila neko vrijeme u politi~kijem svezama s Hr-
vatskom radi Ugarske.” (str. 21.)
Do ilirskog preporoda Hrvati uop{te nisu imali nikakav kwi`evni je-
zik, a bilo im je vrlo nejasno {ta je to uop{te hrvatski jezik, ali ni jedan jedi-
ni autor nije {tokavski smatrao hrvatskim, nego iskqu~ivo srpskim jezikom.
Svi istorijski dokumenti svedo~e da su sve do XVII veka svi {tokavci sebe na-
zivali Srbima, a ~akavci Hrvatima. Tek u XVII i XVIII veku katoli~ki auto-
ri poku{avaju zamagliti su{tinu srpskog jezika nazivaju}i ga ilirskim ili
slovenskim. S druge strane, u XIX veku, kad se ve} razmahao ilirski preporod,
320
ve}i broj evropskih slavista je hrvatski jezik smatrao za jedan od dijalekata
srpskog, poput Miklo{i}a, Leskina, Frederika Gustava, Ajnhofa, Johana Se-
verina Fatera, Rozena Fridriha, Karla Brukmana, Viginda ili Pjera Laru-
sa. ^ini nam se, sve u skladu s onim {to stoji u Re~niku italijanskog jezika
Nikole Tomazea: “Srpski jezik... je jedan od ~etiri idioma, ne dijalekta slo-
venskih naroda... Govori se u Bosni i Hercegovini, Zagorskoj Dalmaciji i u
Srbiji. Hrvatski dijalekat, kao i wihova rasa samo su degeneracije.” (str. 27.)
Vidi: Nicolo Tommaseo, e Bernardo Bellini – Dizionario della lingua italiana. Vo-
lume quinto, s.v. Torino 1929, gde stoji: ”Il dialetto croato, comme razzala, e una de-
generazione.”
Za{to je hrvatski jezik istorijski bio osu|en na propast? Za razliku od
Srbije i Bugarske, gde je narodni jezik bio op{teprihva}en i od feudalne go-
spode, a slovenski jezik postao i jezik bogoslu`ewa i kwi`evnog stvarawa,
u sredwovekovnoj hrvatskoj dr`avi latinski je bio iskqu~ivi slu`beni jezik,
tako da za dvesta godina postojawa Hrvatske, od Qudevita Posavskog do Pe-
tra Sva~i}a, nije ostao nijedan pisani trag na slovenskom jeziku, ~ak ni nat-
pis uklesan u kamenu. Po gubitku dr`avne samostalnosti ugovorom Pakta kon-
venta iz 1102. godine do po~etka XIX veka latinski je tako|e bio jedini zva-
ni~ni jezik, a kada je na Po`unskom saboru cele Ugarske, 1805. godine, done-
ta odluka o obaveznosti ma|arskog jezika, Hrvatski sabor je izrazio neslaga-
we, zahtevaju}i da se zadr`i latinski jer su, kako pi{e Ferdo [i{i}, “na ovom
jeziku – koji je isto tako starodrevan kao i ovo kraqevstvo i wezin ustav, na-
pisani svi zakoni i zapisnici, a kad bi se ukinuo, onda bi propala i kultura
i narod, koji ne bi kona~no vi{e razumijevao svojih prava i zakona.” (str. 35.)
Ali je ipak Hrvatski sabor 1827. godine doneo odluku da se ma|arski jezik kao
obavezan uvede u sve hrvatske {kole, da bi ga deca svaki dan u~ila.
a) Stranci vo|e Ilirskog pokreta
Nema~ki publicista Gilberd in der Maur pisao je uo~i drugog svetskog ra-
ta: “Srpska raja nije preuzela jezik osmanlijskih gospodara. Druk~ije je bilo u
hrvatskim i slovena~kim predelima. Tu je “obrazovani” govorio nema~ki, la-
tinski, ~ak i mayarski. Za narod i za narodni jezik nije se nimalo starao gor-
wi sloj ograni~en na strano dvorsko plemstvo.”(str. 42.) Hrvatski jezik je veko-
vima toliko zapostavqan da je pao u zaborav, upe~atqivije nego {to se to desi-
lo [kotima, Vel{anima ili Ircima. Zato se predvodnicima ilirskog prepo-
roda ~inilo lak{im da gotov i razvijen tu|i kwi`evni jezik, srpski, prihva-
te i kao svoj. To je delovalo toliko groteskno da je, 1852. godine, Antun Ma`u-
rani} pisao: “Najugledniji na{i qudi nisu mogli skladno i ugla|eno ni deset
re~i progovoriti na{im jezikom... Jo{ prije nekoliko godina skoro nitko ni-
je znao za stariju dubrova~ku literaturu, i tko je {to znao, ne moga{e je razu-
meti. Ve}ina u~enih Hrvata nije ni znala da su Hrvati, a i oni koji su se dr`a-
li za Hrvate nisu htjeli Hrvata iz drugog kraja priznati za Hrvata.” (str. 44.)
Pre ilirskog preporoda srpski, {tokavski jezik nije govorio nijedan Hr-
vat, ali su govorili Srbi katolici. Predvodnici ilirizma iz politi~kih raz-
loga nisu hteli da taj jezik nazovu srpskim, ali im se ~inilo neprimerenim
da ga predstave kao hrvatski, pa su pribegli neverovatnoj mimikriji predsta-
321
vqaju}i se pripadnicima izumrlog balkanskog naroda – Ilirima. ^inilo im
se zgodnim da pod pojam ilirstva podvedu i Hrvate i Srbe, pretenduju}i da pre
svega definitivno odnarode katoli~ke Srbe. Vo|e ilirskog preporoda su “bi-
li uglavnom stranci; glavni akter, Ludvig (“Qudevit”) Gaj bio je Nemac, ro-
|en u Hrvatskoj sa materwim jezikom nema~kim (tek mu se otac doselio u Hr-
vatsku).” (str. 45.) Gaj potpuno otvoreno 1846. godine govori o onome {to je po-
stigao. “Sav svet zna i priznaje da smo mi kwi`evnost ilirsku podigli; nu na-
ma jo{ iz daleka nije na um palo ikada potvrditi da to nije srpski ve} ilir-
ski jezik; pa se ponosimo i hvalimo Bogu velikom {to mi Hrvati s bra}om
Srbqima sada jedan kwi`evni jezik imamo.” (str. 46.) Iskreno je `alio {to
Pavle Riter Vitezovi} svoju osmotomnu srpsku istoriju nije napisao na na-
rodnom, srpskom, nego na latinskom jeziku. Polemi{u}i sa Antom Star~evi-
}em, Qudevit Gaj daqe isti~e: “Kako da se prepiremo {to je kod Srbqah na-
rodno, {to li nije; kod Srbqah, kod kojih je od oltara do ~obana ni{ta biti
ne mo`e {to ne bi narodno bilo. Kod Srbqah, od kojih mi jezik u svojoj mudro-
sti i u svom bogatstvu, i obi~aje u svojoj izvrsnosti i ~isto}i u~iti moramo
ako ho}emo da ilirski `ivot obnovimo.” (str. 46.)
Glavni Gajev saradnik Ivan Derkos bio je jo{ otvoreniji u pogledu jezi~-
kih i pravopisnih reformi iliraca pa je 1832. godine pisao “da }e Hrvati s
takvim jezikom sebi privu}i Srbe, i to ne samo one u Ugarskoj (Vojvodini), ne-
go i one onkraj Save (u Srbiji), jer wihov jezik ne}e se razlikovati od ovoga
skupnoga jezika triju kraqevinah (tj. Hrvatske, Slavonije i Dalmacije).” (str.
46.) Hrvatski istori~ar teolog [ime Qubi} pisao je u isto vreme: “Dana{wi
Hrvati, kojih nema mnogo, na Gajev poziv odlu~no odstupi{e od svoga (jezika)
pome{anog poriekla... te su ozbiqno poprimili takozvane srbske na~ine i ob-
like jezi~ne... do ciepa u u~ewu i u javnom `ivotu.” (str. 47.) Ne{to kasnije, 1885.
godine Igwat Veber-Tkal~evi} je na skup{tini “Matice Hrvatske” izjavio
“kako neki hrvatski pisci sve to vi{e priawaju uz na~in pisawa koji se obi~-
no zove srpski”, a to je {tokav{tina, i da on taj isti jezik naziva i hrvatskim
samo zato {to wime danas govore i neki Hrvati.” (str. 48.)
Uo~i Prvog svetskog rata, hrvatski publicista Milan Marjanovi} je pi-
sao: “Gaj je morao da veoma oprezno i kontrolisano postupa, da ne izgubi uop-
{te mogu}nost svakog rada. On je najpre zaveo jedinstveni fonetski pravopis
za latinicu. Prve godine je pisao tim pravopisom, ali kajkavskim nare~jem, jer
je znao da mu treba u prvom redu pridobiti Hrvate iz staroga hrvatskoga Pro-
vincijala. Ve} druge godine zavodi Gaj u novine i literaturu {tokav{tinu. Kroz
dve godine hteo je da otpo~ne sa {tampawem novina latinicom i }irilicom,
pa da onda preuzme za zapadni deo naroda samo }irilicu. Ovaj plan nije uspeo
naro~ito zato, jer je be~ka cenzura zabranila {tampawe }irilicom, a Gaj ni-
je mogao da zbog toga upropasti celo zapo~eto delo narodnog bu|ewa, da se za-
meri Be~u, pa da izvrgne celi zapadni deo naroda mayarizaciji, a onaj deo ko-
ji bi se eventualno posle prikqu~io Srbima da dovede do polo`aja u kojem su
se na{li i ugarski Srbi.” (str. 49.)
Pred Drugi svetski rat drugi zna~ajni nau~nik, Vladimir Dvornikovi} pi-
{e: “Kajkavski Zagreb postao je fanati~nim ~uvarom klasi~nog, Vukovog, her-
cegova~kog jekavskog govora, onog istog za koji pravi kajkavac nema ni trunke
uro|enog ose}awa i sluha.” (str. 49.) Po~etkom ovog veka hrvatski kwi`evnik
322
Ivan Krnic se javno zalagao da Hrvati usvoje i ekavicu, a dalmatinski hrvat-
ski politi~ar dr Josip Smodlaka je pisao da su samo jedna tridesetina Hrva-
ta, dakle tri do ~etiri procenta, ro|eni ijekavci.
b) Hrvati su ve{ta~ki narod
Politi~ki ciqevi iliraca su bili usmereni na okupqawe starih hrvat-
skih zemaqa u kojima se vekovima vr{ila kompletna izmena etni~ke struktu-
re stanovni{tva. Hrvati su iz Dalmacije, Bosanske Krajine i Slavonije od-
lazili daleko na sever, a ova podru~ja su postepeno naseqavali Srbi, a mno-
gi od wih su se odnaro|avali prelaze}i u katoli~anstvo jer se srpska nacio-
nalna svest ~uvala samo u okvirima razbijene i pocepane, ali duhovno o~eli-
~ene i nepokolebqive Srpske pravoslavne crkve. Kada je carskim proglasom
1843. godine zabrawen ilirski naziv, bili su ve} stvoreni svi uslovi da se ili-
rizam preto~i u hrvatstvo i da se sistematski svi Srbi katolici uguraju u hr-
vatski nacionalni korpus. Dana{wi Hrvati su o~igledno, potpuno nov, ve{ta~-
ki narod, sa~iwen od odnaro|enih Srba, i imaju veoma malo zajedni~kog sa iz-
vornim Hrvatima, zapravo u onoj meri u kojoj danas ro|eni ~akavci i kajkav-
ci procentualno u~estvuju u ukupnom broju hrvatskog stanovni{tva.
Dubrova~ki knez i istaknuti srpski intelektualac svoga vremena, Me-
do Puci}, pisao je 1867. godine u italijanskom ~asopisu “Nova antologija” da
“ako je nare~je dovoqno da obelodani jedan narod, onda Sloveni Hrvatske i
Slavonije pripadaju srpskoj grani u Slavoniji i Vojnoj Krajini, a krawskoj
grani u Civilnoj Hrvatskoj. Ali su Hrvati, formulisav{i svoje poglede na
budu}nost, primili srpski jezik kao zvani~an, srpsku literaturu kao svoju,
srpsku zemqu kao svoju ro|enu, obele`avaju}i ih samo hrvatskim imenom.” (str.
55.) Drugi veliki dubrova~ki Srbin i katoli~ki sve{tenik Ivo Stojanovi}
pi{e 1900. godine: “Nijesu li pripoznali i sami veliki kwi`evnici hrvat-
ski, kao Broz, Gaj, Preradovi}, Ma`urani} i dr., {to se ti~e jezika kwi`ev-
noga, da im se treba obrnuti na srpske izvore, a nadasve na kwi`evnost dubro-
va~ku, koja je prvoro|ena k}i srpska”. (str. 55.) Srpski katoli~ki kwi`evnik
iz Zadra Marko Car, 1890. godine, isticao je, pi{u}i na italijanskom jezi-
ku studiju o slovenskoj literaturi i umetnosti: “Ilirski jezik, pre toga raz-
biven u razli~itim anarhi~nim dijalektima, maltretiran sa pet ili {est
rogastih ortografija, identificirao se sa su{tinskim-toskanskim me|u slo-
venskim jezicima – koji se danas govori u Beogradu, Dubrovniku, na Cetiwu.”
(str. 55-56.)
Carev prijateq i politi~ki predvodnik primorskih Srba Sava Bjelano-
vi} je pisao da je “Hrvat Gaj dobivao pomo}i u Beogradu 1848. godine i od stra-
ne Srba zajmio srpski jezik i prenosio ga u svoj Zagreb. Pa i sad Beograd je da-
rovao Zagrebu svoga Dani~i}a, koji pi{e monumentalni “Rje~nik”, koji jedi-
no za qubav slozi, a protiv nau~ne istine i svog uvjerewa, nazivqe srpski je-
zik i hrvackijem. Pa i sad hrvacki spisateqi moraju u~iti jezik na srpskoj kwi-
zi, a “Matica Hrvacka” mora}e prije ili poslije pre~i{}avati svoje kwige
– prepune puste smjese i wema~ke natege, zagreba~ke sloven{tine i nerazumqi-
ve krparije novijih rije~i – na srpskoj wivi. (str. 56.)
323
 Dr Milovan Milovanovi}, profesor Beogradskog univerziteta i predsed-
nik srpske vlade, u studiji “Srbi i Hrvati” iz 1895. godine isticao je: “Razumev-
{i dobro da Hrvati u prilikama koje ih okru`uju ne mogu imati dokolice za
stvarawe samostalnoga kwi`evnoga jezika, i da je takav samostalni hrvatski
jezik, i kad bi se ba{ uspelo sa wegovim stvarawem, ne bi imao potrebnih po-
godaba da odr`i trajno svoj samostalni karakter, Qudevit Gaj i wegovi drugo-
vi odlu~ili su se usvojiti u celini srpski kwi`evni jezik za kwi`evni jezik
hrvatski.” (str. 56-57.) I zemunski prota Dimitrije Ruvarac, brat ~uvenog isto-
ri~ara arhimandrita Ilariona, u kwizi “Evo, {ta ste nam krivi” 1895. godi-
ne iznosi da su “dana{wi Hrvati, tj. “kajkavci” i “~akavci” koje mi jedino za pra-
ve dana{we Hrvate dr`imo, mada su prvi vi{e Hrvato-Slovenci, i Hrva-
to-Krawci, nego ~isti Hrvati, uzeli za svoj kwi`evni jezik, srpski jezik.” Oni
se bitno razlikuju od Srba katoli~ke vere koji se sad progla{avaju, a i sami se-
be smatraju Hrvatima, “mada to u samoj stvari nisu, i koji su sebe izodavno zva-
li: [okcima, Slavoncima, Dalmatincima, Bosancima.” (str. 57.)
v) Politi~ki ciqevi ilirizma
I veliki srpski pesnik Jovan Du~i} pisao je 1942. godine u ^ikagu da se
Qudevit Gaj zaneo srpskim jezikom, narodnim ustankom i Vukovim reforma-
ma, pa se u svemu rodila “ideja da bi trebalo i Hrvati da uzmu srpski kwi`ev-
ni govor za svoj kwi`evni jezik, zna~i po obrascu Vukovih narodnih pesama.
Hrvatski jezik bio je u Zagorju kajkavski, a po ostrvima ~akavski, Gaj smisli
stoga da Hrvati prihvate srpsku {tokav{tinu. Tim govorom su se ve} slu`i-
li i Dalmacija i Slavonija, zato {to su ih Srbi naseqavali kroz nekoliko
posledwih stole}a. Ovo prihvatawe srpske {tokav{tine, mislio je Gaj, ujedi-
nilo bi hrvatske krajeve. A kako je i cela Dubrova~ka kwi`evnost pisana na
srpskoj {tokav{tini isto onakoj na kakvoj su pisane srpske pesme, usvajawe srp-
skog kwi`evnog jezika zna~ilo bi anektirati Dubrovnik za Hrvatsku, a ne osta-
viti ga Srbima... Ovo je glavno delo ilirizma” (str. 58-59.)
Du~i} je u potpunosti prozreo hrvatsku kwi`evno-jezi~ku politiku. “Da
ne bude nikakve zablude, potrebno je re}i da Hrvati nisu bez velikih duhov-
nih razloga izvr{ili ovaj moralni preporod, uzimaju}i tu|i kwi`evni jezik
za svoj sopstveni ({to je nesumwivo bez primera slu~aj me|u narodima). Na kaj-
kavskom govoru (kojega opet Slovenci smatraju svojim narodnim jezikom) ni-
su Hrvati ni{ta va`no napisali. Na ~akavskom govoru koji se jedini u filo-
logiji smatra neosporno i iskqu~ivo hrvatskim, nisu mogli oti}i daleko, jer
on nije pokazivao mogu}nost da se daqe razvije.” (str. 59.)
Najve}i hrvatski filolog, Vatroslav Jagi}, u kwizi “Spomeni mojega `i-
vota”, objavqenoj u Beogradu 1926. godine ~udi se Srbima koji su negodovali po-
vodom hrvatskog prihvatawa srpskog jezika kao svog kwi`evnog, slede}im re~i-
ma: “Samo se po sebi razume da mi je bilo sme{no kad se sa srpske strane prigo-
varalo Hrvatima (upravo Ilircima me|u 1834-1848) da su nepravedno sebi pri-
svojili srpski jezik kao kwi`evni – mesto da se vesele toj koncentraciji, koju
je ina~e kod Iliraca pobudila i podupirala dubrova~ka kultura.” (str. 59.) Me-
|utim, Jovan Du~i} nije bio nimalo naivan. “Treba dobro znati da je {tokav{ti-
na srpska trebala da ubrzo zatim poslu`i Hrvatima ne samo da imadnu jedan lep
i logi~an jezik, nego i da se postepeno pomo}u wega okupe i svi drugi {tokav-
324
ci, zna~i Srbi, oko Zagreba, kao glavnog {tokavskog kulturnog centra... Dokaz
{to je ve} odmah jedan poznati Ilirac, Ivan Derkos, tra`io otvoreno takvo
grupisawe sviju {tokavaca oko svog kulturnog centra u Zagrebu. A stari grof
Janko Dra{kovi} je u taj krug oko Zagreba naro~ito pozivao Bosnu, ne pomiwu-
}i me|utim Srbiju, niti ijednu drugu {tokavsku pravoslavnu zemqu.” (str. 60.)
Srpski emigrant sa Korduna Branko Ma{i} je, 29. januara 1950. godine, u
“Kanadskom srbobranu” na jezgrovit na~in objasnio pozadinu ovog istorijskog
galimatijasa raskrinkavaju}i austro-latinsku najamni~ku ulogu i jezuitske me-
tode Qudevita Gaja, Janka Dra{kovi}a, Frawe Ra~kog i biskupa Josipa Jura-
ja [trosmajera koji su preuzimali srpski jezik da bi oteli narodno blago i
kulturne tekovine kao podlogu svom prozelitskom projektu. “Hrvati su Zapad,
Evropa, Austrija, Vatikan, tisu}qetna kultura”. A Srbi su Istok, Poluazi-
jati, Vizantinci (u najgorem smislu: otprilike kao Cigani), turska raja, Bal-
kanci, divqaci. Jo{ k tome otpadnici “jednospasavaju}e” hri{}anske vere, ne-
vernici, {izmatici. I sad ako se {to od vrednosti ili dobra na{lo kod te
“gr~koisto~wa~ke bagre”, to je kao kad divqak slu~ajno nai|e na dragi kamen.
On }e ga dati tre}em ~oveku koji ga sretne budza{to, ili }e ga odbaciti. Za-
to je sveta du`nost “tisu}qetnog” “kulturnog” naroda da oduzme divqaku to
~emu on ne zna vrednosti i ne ume iskoristiti kako vaqa. Prema tome, oni ga
samo udostojavaju i ~ine milost tome divqaku, a ~ove~anstvo zadu`uju, preu-
zimawem tog jezika srpskog, koga onda, dabome s “punim” pravom i “visokom”
samosve{}u, proglasuju samo – hrvatskim. Otuda ono upravo mahnito megalo-
manstvo i {ovinisti~ko wihovo tvr|ewe, javno po novinama, da su Srbi Hr-
vatima ukrali wihov – hrvatski jezik. !!!” (str. 61.)
I stranim nau~nicima odmah je bila jasna su{tina ilirskog preporoda. Ta-
ko u drugoj polovini pro{log veka rusko-poqski slavisti Pipin i Spasevi~ u
svojoj istoriji slovenskih kwi`evnosti pi{u: “Hrvatski pisci, me|u kojima je
u prvoj liniji Qudevit Gaj delovao, uze{e kao kwi`evni jezik dijalekat u ko-
me se stara zapadno-srpska kultura razvijala i ~ija delotvornost posti`e ve-
liki zna~aj za celo srpstvo na zapadu i istoku. Specifi~ni hrvatski dijalekat
bio je prepu{ten svojoj sudbini i retko kad iza|o{e u wemu kwige za obi~an svet.”
(str. 62.) Ne{to kasnije, veliki ruski slavista Platon Kulakovski u kwizi “Ili-
rizam” pi{e: “Vo|i kwi`evnog preporoda te narodnosti odrekli su se da ob-
ra|uju i razvijaju svoje lokalno nare~je i primili, istina srodno i blisko, no
ipak tu|e nare~je, koje se znatno razlikuje od svoga sopstvenog i rodnog nare~-
ja, nare~je susedne narodnosti, i to u ime kwi`evnih i politi~kih zadataka.” (str.
63.) Na istu temu pi{e i ruski slavista Pjotr Aleksijevi~ Lavrov 1909. godi-
ne: “Ne sme se ispustiti iz vida, da iako su Hrvati primili kao kwi`evni je-
zik {tokavsko nare~je srpskog jezika, wegov ju`ni hercegova~ki govor, ipak se
wihov kwi`evni jezik razlikuje od srpskoga. U wemu ima mnogo izraza koje Sr-
bi ne upotrebqavaju, te`i stil, mnogo skovanih, ve{ta~kih re~i.” (str. 63.)
I be~ki etnograf Fridrih Samuel Kraus zakqu~uje 1908. godine: “Kad se
danas govori o hrvatsko-srpskom ili srpsko-hrvatskom jezikom odn. literatu-
ri, pod tim treba razumeti slovenski dijalekat srpskog plemena i kwi`evnost
sastavqenu na tom dijalektu.” (str. 64.) ^e{ki slavista Gerhard Gazeman, pi-
{u}i o karakterologiji Srba i Hrvata i ilirskom preporodu, zakqu~uje: “Bez
dubokog uticaja dinarskih sunarodnika, ~iji su pisani jezik i op{tu politi~-
ku ideologiju Hrvati preuzeli, ovaj razvitak ne bi, razume se, bio mogu}”. (str.
325
64.) Poznati be~ki istori~ar i arheolog Feliks Filip Kanic 1868. godine ob-
javio je kwigu “Srbija”, u kojoj je istakao: “I Hrvati su, otprilike pre 35 go-
dina, mesto wihovog narodnog dijalekta, podigli srpski jezik na svoj pisani
jezik.” (str. 64.) U takvim konstatacijama ne zaostaje ni italijanski slavisti
Domeniko ]iampoli, koji u kwizi o slovenskoj literaturi konstatuje da “Za-
greb... postaje centar ilirizma, koji ima za ciq da probudi narodno-slovensku
svest, da prisvoji srpski kao zajedni~ki jezik.” (str. 65.)
Francuski slavista Selest Kurijer objavio je, 1879. godine u Parizu “Kom-
parativnu istoriju slovenske kwi`evnosti” i u woj, izme|u ostalog, naveo: “Vi-
delo se da pravi hrvatski dijalekat nije imao literature i nije mogao imati bu-
du}nosti, jer on nije reprezentirao nikakav vitalni interes. Tek od godine
1830. pora|a Hrvatska nov kwi`evni `ivot koji prepora|a tu zemqu, pa i okol-
ne Slovene, jer se zasniva na nacionalnosti u zajednici interesa. Ovaj prepo-
rod je izazvan primawem (“adopcijom”) srpskog jezika, koji je bio proizveo tako
lepu klasi~nu kwi`evnost. Ta adopcija istera Hrvate iz izoliranosti, na koju
ih je bila osudila upotreba wihovog lokalnog, slabo razvijenog idioma; i ta
adopcija ih je postavila u zajednicu ideja sa Srbima Dalmacije, koji su se mogli
s pravom ponositi da imaju bogatu klasi~nu kwi`evnost.” (str. 65.) Kurijer go-
vori i o dokazima da Qudevit Gaj nije rukovo|en nikakvim patriotizmom, ve}
uputstvima kneza Meterniha koji se suprostavqao naraslom ma|arskom nacio-
nalizmu i samosvesti, wihovom odbacivawu latinskog kao slu`benog jezika i
uvo|ewu ma|arskog na svim teritorijama koje su bile pod wenim suverenitetom
u trenutku ulaska u carsko-kraqevsku uniju sa Austrijom, {to zna~i da su te pre-
tenzije obuhvatale teritoriju i Hrvatske i Slavonije.
U Parizu je, 1878. godine, Jelisej Rekli objavio “Univerzalnu geografiju”,
u kojoj je naveo da su Hrvati “usvojili srpski kao narodni jezik, jer se wihov sop-
stveni idiom razlikuje samo provincijalizmima bez va`nosti, a tako|e i pod
prete`nim (preponderatnim) uticajem srpske kwi`evnosti.” (str.66.) Kosti}
isti~e da takvo mi{qewe nije trenutno samo u autorskim radovima, nego i u
svim enciklopedijskim izdawima, navode}i primer najboqeg nema~kog predrat-
nog leksikona “Brokhaus” u kome je navedeno: “Otkad je u XIX veku cela hrvat-
ska govorna oblast primila srpski dijalekat kao pisani jezik, ostaje samo raz-
li~an alfabet jedina razlika izme|u “hrvatskoga” i “srpskoga.” (str.66)
Mnogi srpski kwi`evnici su blagovremeno shvatili politi~ke ciqeve
ilirizma i odbacili ga kao varijantu kojoj bi prineli napokon probu|eno Srp-
stvo u romanti~arskom nacionalnom zanosu. Hrvati nisu dugo insistirali na
ilirskom preporodu. Okon~ali su ga kao prvu, uspe{no realizovanu fazu i po
nalozima svojih spoqnih mentora okrenuli su se jugoslovenstvu, a tu podvalu,
na`alost, Srbi nisu na vreme prozreli, pa ih je skupo ko{tala.
g. Ru`ewe jezika
Kakve su politi~ke posledice ilirskog pokreta, a pre svega jugoslovenstva,
mo`da najupe~atqivije svedo~e re~i doktora Juraja Krwevi}a iz 1955. godine:
“Pre jedno 120 godina Hrvatska je bila vrlo malena. Zagorje i okolina, to je bi-
la Hrvatska... Onaj kraj gde se govori “kaj” to je bila Hrvatska.” (str. 75.) I kad
su srpski jezik preuzeli, Hrvati su se sistematski trudili da ga pokvare.” Po-
326
znata je stara hrvatska manija da strane re~i zamewuju “hrvatskim”. Pri tom
su ne samo stvarali nakaradne re~i, kojih ne samo da u narodu nema, nego su na-
rodu potpuno tu|e, ve} su i smisao stranih re~i izokretali. Tako na primer oni
skoro jedini za univerzitet ka`u “sveu~ili{te”, a to je gre{ka i besmislica.
Re~ univerzitet je ispo~etka ozna~avala “univerzitas”, tj. zajednicu docenata
i studenata, nastavnika i |aka, {to je u korporativnoj i esnafskoj zajednici
imalo javno-pravni zna~aj. Hrvati su mislili da to zna~i ukupnost znawa. Ceo
svet ka`e telegram, oni brzojav. Mesto taksa ka`u pristojba, mesto marka go-
vorili su biqega itd. Naro~ito su u svojoj “slobodnoj” i “nezavisnoj” dr`avi
bili po~eli “purifikaciju” re~i i to purificirawe od srpskoga ali i inostra-
noga, internacionalnoga izra`avawa. Tako su radio nazvali bili krugoval, pro-
pagandu promiyba itd. Nisu hteli ni nema~ke re~i, ~ak ni onda kad je sva wi-
hova inteligencija boqe nema~ki govorila nego “hrvatski”, pa su kazali “be~-
ki odrezak”, mesto {nicla, “tucipukovnik”, mesto “{lagoberst”. (str. 77.)
U po~etku ukradeni jezik Hrvati nisu nazivali hrvatskim nego ilirskim,
na{im ili slavonskim, pa onda jugoslovenskim, ali kako prime}uje Ruvarac,
“kad uvide{e da Srbi ne}e ni taj naziv za svoj da usvoje, a oni onda udari{e u
tvrdwu da je hrvatski i srpski narod po jeziku jedan narod, te da je svejedno re-
klo se srpski ili hrvatski, i ispo~etka po~e{e pisati i govoriti “hrvat-
sko-srpski” ili “hrvatski ili srpski jezik”, a od du`eg vremena ostavi{e se
i toga naziva, te sad govore i pi{u da u Trojednici `ivi sam Hrvat i da po to-
me u woj nema drugog doli hrvatskog jezika.” (str. 82.)
U ovom na{em vremenu, to idejno i politikantsko zame{ateqstvo je do-
velo do krajwe paradoksalne i apsurdne prakse, a krajwi zakqu~ak Laze Ko-
sti}a tek je dobio na aktuelnosti: “Iako su usvojili srpski jezik ({tokavski-ije-
kavski dijalekat) za svoj kwi`evni jezik, Hrvati se s wim nikad nisu srodi-
li, nikad nisu shvatili duh jezika ni stekli ose}awe jezika. Sem toga, ne{to
iz neznawa i naviknutosti na tu|in{tinu, a ne{to iz te`we da svesnim iz-
vrtawem na silu stvore “svoj sopstveni jezik” Hrvati su, u stvari, tokom vre-
mena stvorili jednu nakaradnu verziju srpskog jezika koji su utoliko vi{e is-
kvarili {to su na wega primenili nema~ku sintaksu i duh jezika. Tako je, bu-
kvalnim prevo|ewem sa nema~kog jezika na iskvareni srpski jezik, postao da-
na{wi hrvatski jezik. Otuda je u hrvatskom govoru, kwi`evnosti, {tampi itd.
stvoren jedan te{ko razumqiv i shvatqiv jezik koji predstavqa pravu naka-
radu i pru`a obiqe materijala onima koji su raspolo`eni za {alu i pri ta-
ko `alosnim rezultatima unakara|ivawa srpskog jezika.” (str. 88.)
6. Vekovna razdvojenost srpskog i hrvatskog naroda
Bro{urom “Vekovna razdvojenost Srba i Hrvata” Kosti} je raspr{io ilu-
ziju neznalica i jugoslovenskih romanti~ara o srpsko-hrvatskoj bliskosti, pri-
jateqstvu, qubavi, slozi, zajedni{tvu itd. Kosti} navodi da se vekovima, za-
pravo, Srbi i Hrvati skoro nisu ni poznavali ni imali i{ta zajedni~ko, a pri
tome se poziva na nesporne nau~ne autoritete. Tako je svojevremeno i Stojan
Novakovi} primetio koliko su se Srbi i Hrvati istorijski, kulturno i re-
ligijski razlikovali, da ~ak nikada nisu ni poku{avali neku zajedni~ku ak-
ciju, politi~ku manifestaciju ili tendenciju jedinstvu i zajednici. Na pri-
327
meru wihovih odnosa razmatrao je istorijski sudar vizantijske i rimske ci-
vilizacije, koji je potenciran srpskom borbom protiv Turaka i seobom na se-
ver. Na sli~an na~in je jo{ 1918. godine pisao i Vladimir ]orovi}: “Mi smo,
ma koliko srodni, bili tu|i jedini drugima. Srbi su imali vi{e duhovnih i
kwi`evnih veza sa Bugarima i Rusima, nego sa Hrvatima. Bile su dve potpuno
razli~ite kulture u kojima su `iveli jedni i drugi, razli~ite duhovne potre-
be i vi{e i ni`e klase obojega dru{tva, razli~ni ciqevi koje su imali jedni
i drugi.” (str. 9-10.) ]orovi} je imao u vidu i moderne teorije o nacionalnom
pitawu po kojima kod odre|ewa naroda nije presudan antropolo{ki, etnograf-
ski ili lingvisti~ki faktor, nego pre svega svest o pripadnosti odre|enoj za-
jednici. Srbe i Hrvate su razdvajale posebne nacionalne ideologije, vizija bu-
du}nosti. I pro{li vek je te razlike potencirao i produbqivao bez obzira
na ve{ta~ko jezi~ko pribli`avawe.
To je na pregnantan na~in izrazio i Milovan Milovanovi} 1895. godine:
“U minulim vekovima, za vremena starih srpskih i hrvatskih dr`ava, pre Tur-
ske i pre mayarske invazije, Srbi i Hrvati nisu se spajali u dr`avnom jedin-
stvu, niti su imali svesti o kakvoj bilo narodnoj zajednici svojoj... Po svojoj
pro{losti kao istorijske ~iwenice, Srbi i Hrvati su nesumwivo dva naro-
da. Nejedinstven jezik, ni zajedno s wim, jedinstvo rase, vere, obi~aja, nisu u sta-
wu stvoriti narodnu zajednicu ako grupu qudi koji tim zajedni~kim jezikom
govore ne ve`e niti kakvo zajedni~ko nasle|e uspomena, niti ose}awe, svesno
ili instiktivno, o neophodnoj potrebi zajedni~kog `ivota, zajedni~kog ~uva-
wa svojega opstanka i zajedni~kog rada na svojem kulturnom i privrednom na-
pretku.” (str. 12.) Sava Bjelanovi} je imao mnogo vi{e prakti~nih iskustava
sa Hrvatima pa je mogao i}i i korak daqe u razumevawu hrvatskih namera i po-
na{awa. “Ovi du{mani srpstva otpo~eli su propovjedawe zajednice sa Srbi-
ma dok je od Srba potreba bila; a zakqu~ili nijekawem Srba i uni{tavawem
srpskog imena kad im se u~inila zgoda za ovako veliko preduze}e. Prije bili
licemjerni; u potowe bezobrazni i nepo{teni.” (str. 15-16.)
Milan Gavrilovi} je u emigraciji pisao o slepoj hrvatskoj antisrpskoj mr-
`wi koja u novijem vremenu najupe~atqivije datira od Ante Star~evi}a i na-
stavqa kroz celi XXvek. “Srbin se smatra glavnom smetwom i danas da se u `i-
vot sprovede `eqa ovog o{trog Star~evi}evog nacionalizma. I zato se Srbin
smatra neprijateqem, i to neprijateqem kojega treba da uni{ti{. Takvog ne-
prijateqa pobediti ne mo`e{ ako ga ne mrzi{. Postepeno je taj ose}aj posta-
jao sve ja~i, postepeno je prelazio u mr`wu, postepeno je dostigao do vrhunca,
do usijane mr`we. A usijana mr`wa je slepa, potpuno. Ona ne vidi ni sopstve-
ne interese. Woj postaje glavnim ciqem uni{tewe neprijateqa bez obzira da
li }e to uni{tewe povu}i i svoje sopstveno.” (str. 22.) Pred sam po~etak Dru-
gog svetskog rata londonskom listu “News cronicl” Vlatko Ma~ek je vrlo jasno
do~arao prirodu te mr`we: “Ako Srbi krenu levo, mi }emo morati desno. Ako
oni krenu desno, mi }emo levo. Ako do|e do rata, ni{ta nam drugo ne}e ostati
nego da odemo na suprotnu stranu od one koju Beograd bude podr`avao.” (str. 22-23.)
Da politika Ante Paveli}a i wegov genocid nad Srbima nisu nikakav iz-
uzetak ili odstupawa od op{tih hrvatskih namera pokazivalo je i pona{awe
hrvatske emigracije u Americi koja je u toku svetskog rata glumila da je an-
tifa{isti~ka. Wen glavni vo|a je bio istaknuti predratni politi~ar Juraj
328
Krwevi}, pa Milan Gavrilovi} ukazuje da “u osnovi nema danas nikakve raz-
like izme|u dr Krwevi}a i dr Paveli}a. Razlika je samo u tome {to nema po-
koqa Srba, jer ih u emigraciji ne mo`e ni biti, ali ne znam kako bi pro{li.
Ali ako nema u emigraciji pokoqa Srba, doktor Krwevi} poku{ava da u emi-
graciji izvede op{ti pokoq srpskih interesa. U tome je potpuno na istoj li-
niji kao i dr Paveli}.” (str. 24-25.)
U pro{lom veku Srbima je u Hrvatskoj `ivot bio najte`i pod upravom
bana Ivana Ma`urani}a, prvog ~istog Hrvata na toj funkciji, koji je ina~e,
Wego{u ukrao spev “Smrt Smail-age ^engi}a” i {tampao ga pod svojim ime-
nom. Ma`urani} je zabranio srpsko ime, zastavu, }irilicu i versku nastavu.
O Srbima i Hrvatima po~etkom ovog veka pisao je i francuski istori-
~ar Anatol Leroa – Bolijer: “Ako oni govore isti jezik, zna~i samo malo ni-
jansiranim dijalektima, oni ipak ne pi{u jednako; jedni su uzeli od Rima la-
tinski alfabet, drugi ~uvaju, kao Rusi i Bugari, alfabet koji se naziva }iri-
li~ki. A razli~itost kalendara i alfabeta vi{e je nego simbol, to je kao za-
stava, oni su spoqni znak postoje}e razli~itosti ustanova, obi~aja, zakona. Hr-
vati i Srbi okre}u na neki na~in le|a jedni drugima: jedni gledaju prema za-
padu, drugi prema istoku. Wihova narodna civilizacija je obojena razli~ito,
prema tome {to jedna reflektira kulturu Vizantije, Grka i Bugara, druga Ri-
ma, Nemaca i Ma|ara”. (str. 54.) I [vajcarac Er`en Erlih 1918. godine je pi-
sao za Srbe i Hrvate da “govore isti jezik ali su u stvarnosti dve razli~ite
rase, dakle dve nacije sasvim odeqene: verom (Srbi pravoslavni, Hrvati ka-
tolici); obi~ajima i alfabetom (}irilica i latinica); i oni su daleko od to-
ga da sa~iwavaju jednu zajednicu ~iji ~lanovi me|u sobom dobro `ive”. (str. 57.)
Nema~ki publicista Herman Vendel opisao je zagreba~ku psihozu po~et-
kom Prvog svetskog rata: “Bura Prvog svetskog rata je raspirila sve protivno-
sti, koje su me|u ju`noslovenskim narodima `ivele, jo{ jednom do pravog po`a-
ra. Posle ubistva Franca Ferdinanda odjekivali su Sarajevo i Zagreb od po-
vika Hrvata protiv Srba; svehrvatska frankova~ka stranka izdade lozinku da
srpskoj naciji treba glavu razbiti... Po~etkom avgusta pozdravi{e Frankovci
i Radi}eva Seqa~ka stranka jednim poklonstvenim telegramom vladaru objavu
rata “protiv podmuklog neprijateqa uzvi{ene dinastije, na{e monarhije i na-
ro~ito hrvatstva”, i to su naveli da ~ine “sa najve}om gordo{}u.” (str. 68.)
Dok su Srbi u Prvom svetskom ratu proklamovali narodno jedinstvo Sr-
ba i Hrvata, zakliwu}i se da }e svoju hrvatsku bra}u osloboditi od austrou-
garskih okova, Hrvati su ~inili bolesna zverstva i pokoqe po Ma~vi i dru-
gim zauzetim delovima Srbije. Jedan od vode}ih nema~kih obave{tajaca Vam-
per Hagen pisao je 1950. godine u Cirihu da u Austrougarskoj “nikad nije bi-
lo hrvatskog narodnog pokreta protiv dinastije habsbur{ke”; Hrvatski na-
cionalisti koji su `eleli izvla~ewe Hrvatske iz austro-ugarskog spoja nisu
imali kod naroda masovne prista{e.” (str. 73.) Odlukom Hrvatskog sabora, 1918.
godine, konstatuje da nije bila motivisana `eqom da se spoji sa Srbijom, a po-
jedinci su smatrali da je saradwa sa Srbima potrebna Hrvatskoj da bi se iz ta-
bora pora`enih prebacila u pobedni~ki tabor, a u aprilu 1942. godine “hr-
vatski seqaci, koje je Ma~ek pre svog puta u Beograd naoru`ao pre|o{e sa raz-
vijenim zastavama u nema~ki lager. Ovi odredi su stekli velike zasluge kod
razoru`awa vojnih jedinica vernih Beogradu.” (str. 74.)
329
 7. Esej o srpskim zastavama
Kwigu “O zastavama kod Srba”, Lazo Kosti} je objavio u Minhenu 1960. go-
dine i ona je rezultat strpqivog i dugotrajnog istra`ivawa. Autor je ustano-
vio da je izraz “zastava” novoslovenska re~, a da je prvobitno kori{}ena re~
“znamewe” jer se zastave prvobitno pojavquju u vojsci i po wima su se vojni od-
redi raspoznavali. Po propasti sredwevekovne srpske dr`ave koristio se iz-
raz turskog porekla “barjak”. Izraz “zastava” pro{irio se tek u 19. veku kod
vojvo|anskih Srba. Prvobitno on je ozna~avao mesto u pro~equ sofre, a u ru-
skom jeziku ulazak u grad, toraw ili vrstu stra`e.
U sredwem veku Srbi nisu imali neku op{teprihva}enu dr`avu ili narod-
nu zastavu. Svaki vladar, gotovo svaki feudalni velika{ je imao svoju speci-
fi~nu. U starim spisima je ostalo zabele`no da je zastava kraqa Vladislava
bila od crvene i plave ~oje, a wegovog sina `upana Dese crvene i bele boje. Za-
stava cara Du{ana je bila bele boje sa crvenim dvoglavim orlom, a grb beli krst
sa crvenom podlogom. U srpskim epskim narodnim pesmama kosovskog ciklusa
dominira krsta{ – barjak i on se daqe prenosi kroz hajdu~ko-usko~ku tradici-
ju i oslobodila~ke ratove u sadejstvu sa evropskim vojskama. U borbama protiv
Turaka ili Francuza u Crnoj Gori i Boki no{ene su ruske carske zastave.
U prvom srpskom ustanku nije kori{}ena jedinstvena zastava, ve} je pre-
pu{teno pojedinim stare{inama na voqu da samostalno kreiraju sopstvenu, od-
re|uju}i oblik, boju i simbole. Prota Mateja Nenadovi} u svojim “Memoari-
ma” pi{e da je po wegovoj naredbi 15. februara 1804. godine iz Brankova~ke
crkve iznesen belo-crveno-plavi barjak. Kara|or|eva zastava je prvo bila cr-
vena, pa plava i onda belo-zelena. Na wegovoj zastavi, s jedne strane je bio iz-
vezen beli krst sa ~etiri ocila, a s druge lik srpskog kraqa Stefana Nema-
wi}a. Tom mno{tvu raznoraznih zastava prikqu~en je i ve}i broj ruskih.
Prvo zvani~no odre|ewe srpske zastave sadr`i Sretewski ustav iz 1835.
godine u kome stoji: “Boja narodna srpska jest otvoreno crvena, bela i ~elika-
sto-ugasita.” (str. 57.) O tome u kwizi “Istorija srpskog grba” Aleksandar So-
lovjev pi{e da su u Kragujeva~koj crkvi “posve}eni ne samo ustav ve} i boje i grb
Srbije.” (str. 57.) Devetog februara “Novine srpske” su objavile: “I ove (boje
i grb) trebalo je posvetiti: predstavqene su u barjaku od bele, crvene i ~eli-
kasto-ugasite svile, izreckanom na tri jezi~ca i snabdevenom na sredi krstom,
izme|u ~ijih krakova su stajala ~etiri ogwila.” (str. 57.) Sretewski ustav je usko-
ro obesna`en jer mu se Rusija o{tro protivila a ni knezu Milo{u nije odgo-
varao. U decembru 1838. godine on je uspeo da li~no izdejstvuje sultanov ferman
o srpskoj zastavi, o ~emu su “Srpske novine” pisale 28. januara 1839. godine: “Kad
je svjetli kwaz na{ u Carigradu bio, polu~io je nastojawem svojim barjak narod-
ni, sastoje}i se iz tri narodne boje, odozgo crvena, u sredi otvoreno plavetno,
a odozdo bela.” (str. 59.) Idejno re{ewe zastave dali su sami Srbi, a re~ je za-
pravo o varijanti ruske zastave sa obrnutim redosledom boja. Fermanom je za-
stava progla{ena kao znamewe vazalne srpske dr`ave, ali je uskoro bila op{te-
prihva}ena od celokupnog srpskog naroda, a radikalskim ustavom iz 1888. godi-
ne je definitivno ozvani~na kao narodna zastava. “Od kraqa Milana ... stare-
{ine u srpkoj vojsci su nosile na kapi srpsku kokardu i to podoficiri samo bo-
je zastave, a oficiri jo{ i inicijal vladaoca me|u tim bojama.” (str. 61.)
330
U Austrougarskoj Srbima je priznato pravo na isticawe wihove zastave,
~ak i u vreme Bahovog apsolutizma. “Hrvate je stalno bola u o~i ta zastava i
kad bi neki razgledao wihove novine iz druge polovine pro{log veka i po~et-
ka ovog veka nai{ao bi na nigde drugo nevi|ene primere netrpeqivosti i {o-
vinizma. Mr`wa koju su stalno gajili prema Srbima kao narodu o~itavala se
i prema ovom srpskom obele`ju (jednako kao i prema drugom srpskom obele`-
ju: srpskom pismu).” (str. 71.) Kada je su|eno pedesettrojici najuglednijih Sr-
ba iz Hrvatske i Slovenije, 1909. godine u Zagrebu, na poznatom veleizdajni~-
kom procesu, dr`avni tu`ilac ih je teretio i {to su popularisali barjak Kra-
qevine Srbije kao op{tesrpsko i crkveno znamewe. U optu`nici je, izme|u osta-
log, stajalo: “Tog vremena nije Gr~ko-isto~na crkva na podru~ju Kraqevine Hr-
vatske i Slovenije, kao i ni jedna druga crkva na zemaqskoj kugli imala i svoj
barjak “crkveni”, ni svoj crkveni grb prvi u trobojni crven – plavi – bijeloj,
a potowi u obliku “crvenog” krsta, koji dijeli bijeli {tit u ~etiri poqa, od
kojih poqa ima svako slovo “S”, a {tit kruni kruna; do tog vremena nije narod
gr~ke – isto~ne vjere ni slutio da mu jedino wegova crkva ima osobinu – svoj
barjak i svoj grb, koje ambleme su tek vremenom sve{tenici te crkve me| wi-
ma popularizirali kao “crkvene institucije” i amanet wegove vjere, a zatim
kao “Srbinu po vjeri” oboje privinuli uz srce, kao “barjak srpski”, kao “grb srp-
ski”, {to u istinu od iskona i jesu... Kada se ovako me|u gr~ko-isto~ni `ivaq
{irilo srpsko ime u gore spomenutim zemqama i on odgojen kao “Srbin”, sta-
lo se isto tako me|u narod {iriti “srpski grb”, “srpski barjak” i “srpsko pi-
smo”, pod vidom da su to institucije i osobine wegove gr~ko-isto~ne crkve; a
po{to je to bila ra{ireno, stali su se narodu, po “vjeri Srbinu”, taj grb i taj
barjak predstavqati kao srpski amblemi {to i jesu, i dokazivati mu da se pod
wima doselio iz Kraqevine Srbije, te da je on identi~an sa narodom koji `i-
vi pod srpskim imenom u Kraqevini Srbiji, jer i on ima “srpski barjak” i “srp-
ski grb”, “srpsko pismo” {to je uz “krsno ime iskqu~ivo obeqe`je jednoga i sve-
ukupnoga srpskoga plemena i naroda.” Mo`e zvu~ati paradoksalno, ali u austrij-
skom delu dvojnih monarhija polo`aj Srba je bio neuporedivo boqi, a imali
su neprikosnoveno pravo kori{}ewa jezika i nacionalnih sloboda.
Kada je Austrougarska posle Berlinskog kongresa okupirala Bosnu i Her-
cegovinu, Srbi su reafirmisali svoju zastavu i nisu dozvoqavali da im bu-
de zamewena bilo kakvim drugim znakom, ali im je mnogo pomoglo tuma~ewe
da je ona crkvena. “I na fatalni Vidovdan, 1914, Sarajevo je bilo puno srp-
skih zastava, koje se nikada nisu ponosnije vile. Dok su sve druge zastave ima-
le da manifestuju odanost i privr`enost ku}i Habzburga i nadvojvodi, do-
tle su Srbi ve{ali zastave pod pretekstom do~eka prestolonaslednika, u stva-
ri zbog Kosova, zbog osvete Kosova, zbog 525. godi{wice bitke na Kosovu. Otu-
da je bilo ovih zastava deset puta vi{e nego ina~e – Srbi su znali za{to ih
di`u, ostali su osetili za{to ih Srbi di`u. U toku dana znala je cela Evro-
pa, doznao je ceo svet za{to su Srbi dizali sa onakvim ponosom svoje zasta-
ve 1914. godine.” (str. 78-79.)
U Crnoj Gori kwaz Danilo je formirao krstonosnu vojsku kao regularnu
armiju i za barjak je odredio belo platno sa crvenim krstom u sredini. Dru-
go re{ewe zastave Kwaza Danila je crvene boje sa dvoglavim orlom, krunom
i lavom. No{ena je u grahovskoj bici 1. maja 1858. godine i u vreme kraqa Ni-
331
kole ~etne ratne zastave su bile prete`no crvene boje s belim krstom u sre-
dini. Glavna bojna zastava se zvala – alaj barjak i u rat je no{ena samo kad je i
kraq li~no u~estvovao u vojnom pohodu. “Taj barjak je ~inila srpska trobojni-
ca sa dvoglavim belim orlom i lavom pod wegovim nogama.” (str. 80.) ^lanom
39. Nikoqdanskog ustava je propisano da su narodne boje crvena, plava i bela,
{to zna~i i da je dr`avna zastava Crne Gore identi~na zastavi celokupnog srp-
skog naroda. “^esto se isticalo kako se i u no{wi Crnogoraca, Hercegovaca
i Bokeqa ogleda srpska zastava: na grudima je crveni yemadan, zatim plave ~ak-
{ire i dole bele dokolenice sa ~arapama.” (str. 81.)
Trijumf srpstva 1918. godine doveo je do najve}eg sjaja srpsku zastavu. “Ali
avaj, tad po~iwe i wen pad, weno zata{kavawe, weno zanemarivawe, weno za-
mewivawe sa drugim amblemima. Nastaju momenti kad je se srpstvo odri~e, da
ne ka`em stidi, kad na wu ni{ta vi{e ne daje, kao da je tu|a, ili ~ak neprija-
teqska. Posle nastaje delimi~no otre`wewe, pa zatim opet odbacivawe, gu-
rawe u stranu. Nova dr`ava, drugog imena i druge nacionalne strukture, to je
neminovno sobom donela.” (str. 82.) Jo{ se rat nije ni zavr{io, kad su po~ele
politi~ke rasprave o novoj zastavi zajedni~ke dr`ave da bi izbor pao na obr-
nutu hrvatsku zastavu koja je 28. februara 1919. godine na sednici Ministar-
skog saveta progla{ena za dr`avnu. Odluka je ugra|ena u Vidovdanski ustav,
a 3. septembra 1931. godine i u oktroisani ustav kraqa Aleksandra. Kad je Alek-
sandar proglasio diktaturu zabranio je isticawe nacionalnih zastava. Jedi-
no se Srpska pravoslavna crkva suprotstavila i sa~uvala svoju zastavu sa kr-
stom i ~etiri ocila, ali je ona strogim propisima bila ograni~ena iskqu~i-
vo na crkvena zdawa. Hrvati su samo u po~etku po{tovali te pravne norme. “[to
se i{lo daqe, i {to su Srbi i Slovenci vi{e napu{tali svoje posebne naci-
onalne ambleme, to su Hrvati sve vi{e isticali svoje. Naposletku, osim na dr-
`avnim zgradama, nigde se u krajevima gde Hrvati `ive nije vi{e vila jugoslo-
venska zastava ve} samo hrvatska, i to mahom pri wihovim nacionalnim sve-
~anostima koje su dobivale antisrpski karakter.” (str. 89.) Uspostavqawem Ba-
novine Hrvatske, ta zastava je legalizovana na celoj wenoj teritoriji.
Srpska zastava je ponovo legalizovana u okupiranoj Srbiji, pod re`imom
generala Milana Nedi}a. I Nedi}eva Srpska dr`avna stra`a i Qoti}ev Srp-
ski dobrovoqa~ki korpus koristili su iskqu~ivo srpsku zastavu. ^etnici ge-
nerala Dra`e Mihailovi}a su nosili srpsku, jugoslovensku i tradicionalnu
~etni~ku crnu zastavu sa mrtva~kom glavom. Komunisti su posle rata federa-
lizovali dr`avu na izrazito antisrpskim osnovama; mada su Crnoj Gori i sma-
wenoj Srbiji vratili srpsku zastavu, ali sada sa crvenom komunisti~kom pe-
tokrakom zvezdom. “Srpska zastava slu`ila nam je kao steg i znamewe samo je-
dan nepuni vek, jedan deseti deo srpske nacionalne istorije. Pa ipak za to ne-
dugo vreme mi smo se bili srodili s wom, priqubili se uz wu, svrstali pod wu,
patili zajedno s wom i trijumfovali zajedno s wom. Zaista na{a novija naci-
onalna istorija ne mo`e se odvojiti od srpske zastave.” (str. 97.)
8. Poreklo srpskog narodnog imena
Melburn{ki mesni odbor Srpske narodne odbrane za Australiju objavio
je 1965. godine bro{uru dr Laze M. Kosti}a “O srpskom imenu – mi{qewa stra-
332
naca”, koja je nastala kao polemika s Antom Star~evi}em, koji se podrugivao
srpskom imenu tvrde}i da ono zna~i svrabe`, da je ime ~ergarskih plemena ko-
ja su patila od {uge ili svraba, Srbi zapravo zna~i “svrbi”. Za razliku od “oca
hrvatske domovine” koji je svoju plitkoumnost i neobrazovanost nadokna|i-
vao drsko{}u, bezobrazlukom i brutalno{}u, Kosti} se latio ozbiqnog is-
tra`iva~kog rada, skupio ve}i broj etimolo{kih i onomatolo{kih tuma~e-
wa stranih autora. On nije ocewivao ispravnost pojedinih gledi{ta niti ob-
ja{wavao eventualno nepodudarnost. Va`no mu je bilo samo da je re~ o ozbiq-
nim autorima, a nigde, ni kod jednog pisca, nije bilo ni traga docnijim Star-
~evi}evim bquvotinama, niti se mogla potvrditi pretpostavka nekih starih
autora da re~ Srbin vodi poreklo od latinskog izraza servus, {to zna~i rob.
Ono {to je usput saznao u toku svojih istra`ivawa nije ni malo povoqno
za same Hrvate. Ferdo [i{i} je, citiraju}i arhi|akona Tomu, naveo da Hrvat
zna~i hajdu~ka skitnica, jedan ma|arski jezuita iz 18. veka da to ime poti~e od
bugarskog kana Kuvrata kome su bili pot~iweni, a Jiri~ek da je iranskog po-
rekla. Lingvista Rudolf Muh smatra da re~ Hrvat poti~e iz germanskog izra-
za hrvatna, {to zna~i “sa rogovima”, odnosno “ovan”. Na iranskom jeziku haur-
vat zna~i ~uvar stoke ili ~obanin. Hristijan Bartolomej u svom staroiranskom
re~niku navodi da re~ ksrvant zna~i grozan, jeziv. Karl Penka u delu “Pore-
klo arijevaca” iz 1883. godine ka`e da “Hrvat” ozna~ava onoga koji drugome pri-
pada ili roba. Na litvanskom jeziku ta re~ ozna~ava qutog i manitog ~oveka.
^uveni slavista Pavle Josip [afarik u svojoj “Istoriji slovenske pisme-
nosti”, objavqenoj u Pragu 1865. godine navodi: “Prvobitna, stara postojbina
Srba behu Isto~ni Karpati i Crvena Rusija, Onaj deo Srba koji je sedeo na
Karpatima dobio je lokalno ime Hrbati, Hrvati, Horbati, Horvati od planine
Hrbi, sad Horbi i zadr`ao ga ~ak i posle iseqewa.” (str. 7.) Austrijski etno-
graf Karl Baron ^ernik pisao je: “Ime Hrvat izvodi se od slovenske re~i hrb,
{to zna~i breg; Dobrovski ga je izvodio iz re~ hrb, {to zna~i paw.” (str. 7-8.)
Izraz Srbin se skoro u svakom jeziku druga~ije izgovara, a kako navodi Ji-
re~ek, ranije su i Srbi govorili “Srblin, Srbli, dok \ura Dani~i} deter-
mini{e taj izraz iz stare indijske re~i sarb koja zna~i “braniti, {tititi.”
Ve} su i sami hrvatski istori~ari demantovali Konstantina Porfirogeni-
ta koji je tvrdio da su Srbi naziv dobili kad su postali robovi rimskog cara.
Joan Lucius iz Trogira pisao je: “I oni koji se istinski bave slovenskim idi-
omom znaju da su Grci i, prema wima, latini trabuwali kad su naziv Srbi iz-
vodili iz servituta (robstva), iako su bili susedi Srba; jer one koje Sloveni
nazivaju Srbqima, wih Grci, da bi izbegli tvrdo}u (izgovora), zovu Serbli
ili Serbuliani, a zemqa koju obitavaju Sloveni zovu srpska, {to je Grcima
te{ko da izgovore, pa ka`u Servia.” (str. 15.). Ferdo [i{i} u raspravi “o ime-
nu Hrvat i Srbin ka`e da je to “nesmisao”, jer ka`e da su Srbi s tim imenom
do{li na jug, dakle su ga ve} imali prije nego su do{li tobo`e u slu`bu ca-
ru rimskome, a onda ima i lu`i~kih i ruskih Srba, koji nijesu nikad nikoje-
mu rimskom caru robovali.” (str. 15.)
^e{ki slavista Josip Dobrovski pisao je 1808. godine Jerneju Kopitaru:
“Srb, pak, nije ni{ta drugo nego Sarmata skra}eno i predrugoja~eno (alteri-
rano).” (str. 17.) [afarikovo tuma~ewe je u nauci naj~e{}e prihvatano: “Smi-
sao narodnog imena Srb je prema tom jasan: ta re~ ne ozna~uje ni{ta drugo nego
333
naciju gens, u kom zna~ewu mu potpuno odgovara indijska re~ nastala iz istog ko-
rena serim (natio). Ovaj na~in ozna~avawa je toliko saobrazan prirodi naro-
da u wihovom detiwstvu da ga ~esto nalazimo i kod drugih naroda.” (str. 17.) ^e-
{ki slavista Pervolf 1883. godine navodi: “Apelativum je ime Srb, Srbin, Sr-
bqin...U srpskom se kolektiv ozna~uje kao Srp~ad...Srbadija, srpski narod” (str.18)
Prihvataju}i [afarikovo tuma~ewe Alojz Vani~ek obja{wava naziv Serboi,
Sirboi od Ptolomeja, Serbi od Plinija itd. Smatra da prefiks “su” ozna~uje
stvarawe ne~ega, ra|awe, Srbin je prvobitno “ro|eni” prema ~emu je plural od-
nosno kolektiv – red (gens, natio).” (str. 19.) ^e{ki slavista Jaroslav Sutner
tvrdi da je prvobitno zna~ewe re~i Srbin – ~ovek predak, qudi, narod.
Interesantno je i mi{qewe nema~kog etnografa Johana Kaspara Cojsa,
koji dovodi u vezu nema~ki naziv Suevus. “Suevi, ili Suebi, to je veliko ger-
mansko pleme na obalama Isto~nog mora, odakle se ra{irilo ka zapadu i ju-
gu. Spomiwe ga i Cezar. Danas se odr`alo u nazivu [vaba. Cojs misli da je Sr-
bin sli~no, ako ne ba{ isto, {to i [vaba! (str. 19-20.) 1848. godine nema~ki
istori~ar religije Karl Ekerman je tvrdio: “Srbin zna~i narod.” (str. 20.) Dru-
gi nema~ki istori~ar Hajnrih Leo pisao je 1857. godine: “Srbi, zajedni~ko ime
za sve Slovene ju`no od Qutice (Vilca), dolazi od sanskritskog osnova Sarb,
srp: i}i, tr~ati, klizati, nema~ki: strom, stroemen, latinski serpere. Ovo sta-
ro ime Sarbi ozna~juje, dakle, Srbe, Vende, kao lutaju}a plemena u stalnom po-
kretu i mora da im je bilo nadenuto ili od drugih ili od wih samih u staro do-
ba, dok su jo{ vodili nomadski `ivot.”(str. 20.) Francuski slavista Siprijan
Rober objavio je 1852. godine kwigu “Slovenski svet” u kojoj je naveo: “[to se
ti~e ta~nog zna~ewa re~i Srbin, nau~nici nisu jo{ uspeli da ne{to odlu~e
(spomiwe razne legende) ... Kakve god da su te narodne legende, izgleda vrlo ve-
rovatno da ime Srbin ozna~ava ispo~etka oru`ane Slovene”. (str. 21.)
Indogermanista Feliks Samson 1904. godine pi{e da re~ serb ili smirb
zna~i sin ili najbli`i ro|ak. Ona poti~e od starosrpske re~i sebar, “{to zna-
~i ~ovek koji je slobodan ali nije plemi}, seqak, zemqak, drug u seoskoj zajedni-
ci.” Istovremeno, pasierb, pastorak, nije punopravan, nije ~isti ~lan zajedni-
ce. A sibru je pravi ~lan. Metatezom je od sibru do{ao sirbu, Srbin. I taj iz-
raz mo`e da se primeni na oba dela Slovena sa srpskim nazivom. Srb, Srbin, srp-
ski, Serb, serbski, serpski.” (str. 22.) Rudolf Klainpaul 1919. godine obja{wa-
va poreklo re~i doj~: “Ovo ime ima ne~ega upadqivog, iako ono ne stoji sasvim
samo ve} ima svoj pandam u imenu Srba, kojim se nazivaju ne samo Sloveni na bal-
kanskom poluostrvu, ve} i na{i Vendi ili Sorbi (misli na Lu`i~ke Srbe, LNK),
a koje [afarik tako|e izvodi iz pojma narod (Srb). Jer on ne sadr`i (taj pojam)
nikakvo obele`je koje bi wihove titulare razlikovalo od ostalih naroda; on pro-
sto ignorira u potpunosti ostale narode.” (str. 22.) Vladimir Dvornikovi} je
1939. godine u “Karakterologiji Jugoslovena” naveo tvrdwu Nike @upani}a da
“ili Srb poti~e iz jezika alorodskih arborigena, i to iz “jezika Lezgijaca, u ko-
me “sur” (sar, ser, sir, sor) zna~i, ~ovek, a sa pluralskim sufiksom “bi” dobija-
mo Ser – bi, {to bi zna~ilo “qudi” ili “narod”. (str. 23.) [uflaj u kwizi “Sr-
bi i Arbanasi” koja je iza{la u Beogradu 1925. godine isti~e: “Zagonetno ime
Srbin, ~ini se, dobiva najboqe tuma~ewe u jednom od brojnih jezika kavka{kih
brdina koje su postale pravim muzejom za ostatke mnogih predindoevropskih na-
roda, {to su negde `iveli na {irokim skitskim poqanama. Prema tom jeziku,
koji pravi plural pomo}u sufiksa – b, ime “Serb” zna~ilo bi “qudi”. (str. 23.).
334
Bukure{tanski istori~ar prava Kau{anski 1936. godine je pisao: “Srbi
zna~i isto {to i srodnici; tako su zvati svi Sloveni, zapadni susedi zvali su
ih Vendi.” (str. 23.) Da Srbin u osnovi zna~i srodnik smatrali su nema~ki sla-
visti Rajnhold Trautman i ruski etimolog Maks Vazmer, koji je posle `iveo
u Nema~koj. [afarik je u kwizi “Slovenske starine” tvrdio: “Doma}e, pra-
staro ime Slovena u ukupnosti, ili bar wihovog ve}eg dela be{e Srbi, Ser-
bi (str. 26.) On to potkrepquje temeqitim istra`ivawima i obja{wavawi-
ma, pa ka`e: “Sve do u najudaqeniju starinu dopire ovo ime. Mi ga nalazimo
spomenutog u ovoj svojoj prvobitnoj, pravoj, doma}oj formi ve} kod Plinija.
(pre 79.) i Ptolomeja (pre 175.) u nizu drugih naroda nastawenih izme|u Vol-
ge, Najotisa i Dona... Iz toga proizilazi jasno koliko je jo{ tada bila raspro-
strta upotreba imena Srb. To se odli~no potvr|uje re~ima bavarskog geogra-
fa; po wemu je zemqa Serivana (tj. Srbqana) tako velika, da svi slovenski na-
rodi iz we proisteko{e, kao {to sami potvr|uju.” (str. 26.)
Nakon {to je nastojao da objasni zna~ewe re~i Srbin, Siprijan Rober je
u kwizi “Slovenski svet” tvrdio; poput Josifa Dobrovskog, Karla Ekerma-
na i Anzelma Banduria: “Ispo~etka su svi Sloveni zvani Vendi ili Srbi. Ja
ne}u ispitivati koje je od ova dva naimenovawa prethodilo drugome; ograni-
~i}u se da utvrdim da je ime Srbin, jednako kao i ime Vend, upotrebqavano da
obele`i celokupnu rasu. Ptolomej je ve} bio spomenuo Srbe (Serboi ili Sir-
boi), narod koji je kako on re~e, nastawen izme|u Ra (Volge) i nefritskih pla-
nina iza Vala i Orineja. Po primeru Ptolomeja, Plinije tako|e ozna~uje Sr-
be ili Serve, kao da obitavaju izme|u Dona i Volge u blizini Vala i Meoti-
ka. Ovi Srbi iz Rusije pojavquju se odjedanput u 9. veku kao veliki narod. Naj-
zad, oko godine 950. car Konstantin Porfirogenit spomiwe ponovo me|u na-
rodima Skitije veliki narod Srba, koji se deli u dve grane: Beli Srbi ili slo-
bodni i Crni Srbi ili podjramqeni”. (str. 28.)
Da su se Srbima smatrali i nazivali prvobitno svi slovenski narodi tvr-
de i nema~ki etnolog Kol, slavista Pervolv, istori~ar Fridrih Ris, lingvi-
sta Cojs, profesor Gregor Krek i mnogi drugi. Uz to su Jakob Grim, Josif Do-
brovski i Pavle [afarik uporno predlagali da naziv Srbi kao op{ti, naj-
pogodniji i najslavniji prihvate svi Ju`ni Sloveni.
9. Rasprava o ustavnim pitawima
Prof. dr Lazo M. Kosti} je, u leto 1942. godine, posredstvom doktora Goj-
ka Gr|i}a, docenta Ekonomsko-komercijalne visoke {kole, dobio poruku iz {ta-
ba generala Dra`e Mihailovi}a da radi na projektu novog ustava na{e dr`a-
ve. Kosti} je odgovorio da je spreman na tome da radi pod uslovom da je re~ o srp-
skoj dr`avi, jer vi{e nije mogao da zamisli zajedni~ki `ivot sa Hrvatima, iz-
nose}i ujedno i svoju viziju razlaza kao i politi~ko-pravne osnove na kojima
bi morala da po~iva srpska dr`ava. Beogradski pravni~ki odbor Ravnogorskog
pokreta wegov elaborat je odbacio jer je prevagu odnelo mi{qewe projugoslo-
venski orijentisanih pravnika. Ipak, kasnije u emigraciji, Kosti} je nastavio
da razmi{qa i pi{e na ovu temu, mada svoju studiju “O srpskom Ustavu”, s pod-
naslovom “Pravna na~ela budu}e srpske demokratije” nikada nije zavr{io. Pa
ipak, ona je 1990. godine, posthumno objavqena u Klivlendu, Ohajo, zahvaquju-
335
}i entuzijazmu kalifornijskog arhitekte Gradimira Hayi}a koji je sredio ru-
kopise i po`rtvovanosti izdava~a “Instituta za balkanska pitawa”, na ~ijem
je ~elu stajao pokojni \or|e \eli}, istaknuti srpski nacionalni borac.
Ve} u startu Kosti}u je jasno da je ustavni tekst relativno lako napisa-
ti, ali ga je te{ko u praksi odr`avati. “Pod odr`avawem ustava razume se we-
govo odr`avawe i u celini i u pojedinostima, i u formi i u sadr`ini, i ak-
tivno i pasivno (i od onih koji ga primewuju i od onih prema kojima se prime-
wuje). Od prvih se tra`i lojalnost i objektivnost, bezli~nost i nepristrasnost
u primeni ustava. Od drugih dobrovoqno pokoravawe ustavu, shvatawe wego-
ve va`nosti i wegove potrebe za zajednicu. Od svih i svakoga budna pa`wa da
on ne bude vre|an, i spontane reakcije ako do toga ipak do|e”. (str. 6.)
Srbija nema ustavnog kontinuiteta jer je svaki novi ustav predstavqao su-
{tu negaciju prethodnog i uspostavqao novi pravni poredak. Diskontinuitet
je toliko upe~atqiv da nikada novi ustav nije usvajan na na~in kako je to u pret-
hodnom propisano. Elementi vanpravnosti promena potencirane su i ~iwe-
nicom da do Drugog svetskog rata nijedan ustav nije amandmiran, dakle nije pri-
stupano wegovim izmenama i dopunama za koje je predvi|en redovan pravni put.
“Ustavi su kod nas lak{e dono{eni nego obi~ni zakoni. Kod ovih posledwih
odr`avala se bar izvesna forma. Ako ih je i sam kraq donosio, to je ~inio na
predlog i uz premapotpis nekog ministra. Ustave je donosio prostom prokla-
macijom.”(str. 7.)
Takva praksa nije mogla da ne proizvede negativne posledice na duhovni
i pravni razvoj naroda i dr`ave, a spre~ila je u svesti qudi tretirawe usta-
va kao najvi{eg pravnog akta, pravni~ke svetiwe, kome se na vernost zakliwu
svi visoki dr`avni funkcioneri ukqu~uju}i i samog vladara. Primena zako-
na predstavqa dinami~ne popravke unutar dr`avnog aparata, a ustav je sam fun-
dament dr`ave, temeq dru{tvenog ure|ewa koji svi gra|ani treba da po{tu-
ju, pogotovu ako je on wihovom neposrednom izra`enom voqom ustanovqen, ako
svojim sadr`ajem odslikava wihove `eqe i htewa u pravnopoliti~koj sferi.
Stalne promene ustavnog teksta, pogotovu ako se one ne izvode na pravan
na~in, devalviraju zna~aj ustava kao takvog u svesti qudi, relativizuju ~vrsti-
nu wegovih normi i devalviraju princip trajnosti. Ne{to {to se relativno
lako mo`e ukinuti ili promeniti ne mo`e izazvati respekt i po{tovawe ta-
kvog sistema pravnih normi u celini, niti svake od wih pojedina~no. Kao pri-
mer Kosti} uzima oktroisani ustav iz 1931. godine, koji nisu po{tovali i
striktno primewivali ni wegovi tvorci. Mnoge odredbe su mu bile nejasne ili
suvi{e {iroko odre|ene, pa se u prevelikom broju slu~ajeva precizirawe pre-
pu{talo zakonima. “Zbog mnogih ovakvih odredaba za ceo ustav se duhovito go-
vorilo da je “u granicama zakona.” Ovakve odredbe su prosto vre|aju}e, nedo-
stojne ~ak i jednog kolonijalnog naroda. Ali i one ustavne odredbe koje nisu
bile u granicama zakona velikim delom nisu primewivane.” (str. 8.) Kao ilu-
straciju Kosti} navodi podatak da nikad nijedan ministar nije ispunio svo-
ju ustavnu obavezu da odgovori na poslani~ku interpelaciju, niti su poslanici
zbog toga protestvovali, a ni sami se mnogo na ustavne norme nisu obazirali.
[tampa u Kraqevini je bila kontrolisana i dirigovana, a javno mwewe
prepu{teno apatiji i rezignaciji. Kada je kraq Aleksandar ukinuo Vidovdan-
ski ustav, nijedan ozbiqan pravnik nije protestvovao, a kada je sporazumom Cvet-
336
kovi}-Ma~ek i formirawem Banovine Hrvatske poga`en i Ustav iz 1931. go-
dine, javno se suprotstavqao samo profesor Kosti} kroz nekoliko ~lanaka do-
kazuju}i “flagrantnu povredu Ustava i pravnog poretka uop{te”. Svi ustav-
ni tekstovi su odre|ivali da sudovi rade po zakonu; vremenom su po~eli da pri-
mewuju i uredbe, ali ustavne norme nikada. Nijedan dr`avni organ nije kon-
trolisao primenu Ustava {to jednostavno zna~i da je svako mogao wegove od-
redbe neka`weno da kr{i. Ne samo narod, nego i dr`avni ~inovnici i prav-
nici uop{te nisu dr`ali do Ustava. I za na{e dana{we uslove deluje frapant-
no podatak prema kome “za vreme va`ewa posledweg ustava, npr. (od 1931.), ustav-
no pravo nije predavano ni na jednom pravnom fakultetu u zemqi sem na subo-
ti~kom.” (str. 9.) De{avalo se da su visoki dr`avni funkcioneri, dok su po-
lagali zakletvu, dr`ali Ustav u ruci, a da ga nikada nisu ni pro~itali.
Zato ustavna svest nije ni postojala jer, da bi se ona “obrazovala potreb-
no je prethodno poznavawe ustava u tan~ine, wegovog sadr`aja, duha, zna~aja,
ciqa. Sve je to nedostajalo na{im gra|anima, za ~iju je za{titu ustav donet
i vlastima koje su morale bdeti da ih on po{tuje.” (str. 9.) Ta~no je da je ustav-
ni tekst rezultat odnosa dru{tvenih snaga u jednom momentu, trenutku dono-
{ewa, ali to ne zna~i da svako pomerawe snaga mora odmah da se izrazi ustav-
nim odredbama, jer ustav mora da bude upravo faktor dr`avne stabilnosti i
ne sme da se mewa sve dok se ne dese korenite promene u dru{tvenim odnosi-
ma. U suprotnom on gubi smisao, a gra|ani veru u wega, elementarno po{to-
vawe i ozbiqnost.
Postupak promene ustava morao bi biti znatno komplikovaniji od pro-
mene zakona. “Ustavi nisu ve~ni i oni moraju s vremena na vreme da se podvr-
gavaju reviziji, kao {to se i temeqi svake zgrade moraju s vremena na vreme
pregledati da li su u stawu da izdr`e nove terete i promene u drugim delovi-
ma. Ali ustavi moraju biti trajni. To je wihova su{tina, to je wihov karak-
ter. Ako su jednom pravilno doneti (a to zna~i uz u~e{}e naroda), mora da ih
primi i ve}ina i mawina, i oni koji su bili za ustav i oni koji su bili pro-
tiv wega.” (str. 10.) Samo du`om primenom se mo`e proveriti da li su poje-
dina ustavna re{ewa dobra. To ne zna~i da se odredbe ne mogu kritikovati ili
razmatrati prakti~ni nedostaci. Da bi se ustav odr`ao i ovladao sve{}u qu-
di potrebno je da se sa wegovim sadr`ajem upozna {to ve}i broj gra|ana, pre
svega preko medija i kroz obrazovni sistem, a Kosti} smatra da treba prona-
}i pogodan na~in da se proveri koliko dr`avni funkcioneri zaista poznaju
ustav, kao i da ceremonija polagawa zakletve mora imati {to sve~aniju, i za
javnost i za onoga koji je pola`e upe~atqiviju formu. Da bi zaista bio iskre-
no po{tovan, ustav se mora doneti na prikladan na~in, bez uzurpacije vlasti,
brutalnog ga`ewa principa legalnosti i legitimiteta, ili ga`ewa zakletve.
Neophodno je ustanoviti i institucionalnu kontrolu ustavnosti zakona, a kr-
{ewe ustavnih normi sankcionisati kao te{ko krivi~no delo.
a) Ustavni sud
Po{to ustav kao najvi{i pravni akt jedne dr`ave ustanovquje vlast i da-
je joj ovla{}ewa i nadle`nosti, on posebno reguli{e delovawe zakonodavne
vlasti jer predstavqa wen jedini ograni~avaju}i faktor. Svi drugi pravni ak-
337
ti, ako su suprotni ustavu, nemaju pravne va`nosti i ne mogu se primewivati.
Princip ustavnosti predstavqa op{te pravno na~elo i wega prati presump-
cija ustavnosti, odnosno podrazumevawe da je svaki zakon u skladu sa ustavnim
normama dok se ne doka`e suprotno. Time se spre~ava samovoqno progla{ava-
we zakona neustavnim da bi se opravdalo wegovo kr{ewe. A da bi se vlast spre-
~ila da zloupotrebom ovla{}ewa zakonskih normi kr{i ustav, Kosti} pledi-
ra za uspostavqawe ustavnog suda kao arbitrarnog dr`avnog organa koji }e auto-
ritarno, samostalno i definitivno utvrditi da li su drugi pravni akti ili neke
wihove norme saglasne sa ustavom ili ne. Ukoliko se konstatuje neustavnost,
odnosna pravna norma se ne primewuje, ne va`i, smatra se da nije ni doneta.
Ustavni sud mora biti jedini organ koji ispituje ustavnost. Wemu nije po-
trebno neposredno saslu{awe stranaka, a ne mora saslu{avati svedoke ili pri-
bavqati dokaze ako to ne smatra potrebnim. Potrebno je da odlu~uje u ve}u ili
kolegiju, jer sudija pojedinac te{ko sam mo`e ispitati razne slu~ajeve koli-
zije pravnih normi. ^lanovi moraju biti profesionalni i ugledni pravnici
s velikim prakti~nim iskustvom i teorijskim znawem, a ne politi~ari. Sud
mora biti striktno odvojen od svih drugih dr`avnih organa i potpuno nezavi-
san u svom radu. ^lanovi suda ne smeju u~estvovati ni u kakvim politi~kim bor-
bama ili biti podlo`ni politi~kim uticajima.
Kosti} se zala`e da ustavni sud pored kontrole ustavnosti zakona, ima i
sporedne du`nosti da bi kao krivi~no ve}e sudio najvi{im dr`avnim funk-
cionerima, vr{io verifikaciju poslani~kih mandata pa ~ak i izbornu funk-
ciju, re{avao sukobe nadle`nosti upravne i sudske vlasti, zakonodavne i iz-
vr{ne, kao i da bude organ koji }e predlagati najvi{e sudske funkcionere. Ne
bi smeo da ima politi~ke i savetodavne funkcije, a upravne mu moraju biti sve-
dene na minimum. Aktivnu legitimaciju za pokretawe postupka za ocenu ustav-
nosti, prema Kosti}u, mo`e imati ograni~en broj subjekata, a sud ne mo`e sam,
slu`beno, da krene sa inicijativom. To pravo bi trebalo da imaju zakonodav-
ni organi, {to zna~i oba doma parlamenta, ali i strana~ke poslani~ke frak-
cije, pa zatim redovni sudovi ako prihvate inicijativu neke od strana u sporu,
jer to strane samostalno ne bi mogle da urade zbog eventualne namere da tako
opstrui{u redovni sudski postupak. Kosti} ukqu~uje i specijalne sudove kao
{to su vojni, duhovni, i sudovi za za{titu dr`ave, ali i vanredne sudove koji
se formiraju u specijalnim prilikama usled izvesnih ustavnih poreme}aja. To
pravo treba da ima i upravna vlast preko svojih ministara kao resornih {e-
fova, najvi{i organi regionalne i lokalne samouprave, kao i institucional-
ne samouprave, komore, strukovna udru`ewa i crkvene vlasti kao oblik per-
sonalne samouprave.
Po{to je ovako su`en spisak ovla{}enih faktora za pokretawe inici-
jative pred ustavnim sudom, nema potrebe da oni prethodno dokazuju svoj pose-
ban interes da se u nekom slu~aju utvr|uje neustavnost zakona ili drugog op-
{teg pravnog akta, te da taj akt ugro`ava wihova prava ili legitimne inte-
rese. Oni imaju aktivnu legitimaciju prevashodno zbog svoje op{tepravne va-
`nosti i dru{tvenog autoriteta jer je ustavni poredak izvor i osnova wiho-
ve pravne egzistencije. Wihovo je pravo i obaveza ne samo da {tite ustavni os-
nov svog postojawa nego i ustavni sistem uop{te. Uz to, ni~im se ne mogu od-
re|ivati vremenski rokovi za osporavawe ustavnosti zakona. Prekluzivni ro-
338
kovi su nepotrebni i zbog toga {to u slu~aju du`eg vremenskog trajawa nekog
ustava, usled izmewenih dru{tvenih okolnosti, wegove norme se mogu druga-
~ije teorijski tuma~iti i prakti~no primewivati, pa i na osnovu toga ospo-
ravati neki zakonski tekst koji ranije nije bio sporan. Me|utim, ako je ustav-
ni sud po pitawu osporavawa izvesne norme jednom presudio, ne bi bila mo-
gu}a obnova postupka uz potezawe iste argumentacije.
Kosti} smatra da postoji formalna i su{tinska protivustavnost. For-
malna protivustavnost postoji ako neki zakon ili podzakonski akt nije donet
na ustavom propisani na~in. Su{tinska protivustavnost se utvr|uje ako su deo
zakona, poglavqe, ~lan, alineja, re~enica ili re~ u koliziji sa tekstom ili
duhom ustava, a kad se protivustavnost utvrdi, odnosna pravna norma ne mo`e
se vi{e primewivati. Profesor Kosti} se zala`e da se svaka ustavna tu`ba
u prethodnom postupku u celosti objavi kako bi se svakom gra|aninu i prav-
nom licu omogu}ilo da u odre|enom roku ulo`i prigovor; po isteku tog roka
odre|uje se ve}e koje }e da presudi u pojedina~nom predmetu. “Kad istekne od-
re|eni rok, predsednik ustavnog suda odre|uje senat (odbor, odeqewe) za re-
{ewe predmeta, i to za svaki predmet posebni senat od ~etiri ~lana, kome pred-
sedava najstariji ~lan po rangu, a referenta bira sam senat. Ako se ve}ina ~la-
nova slo`i za jedno re{ewe (to zna~i najmawe tri ~lana), ono je punova`no
i obnaroduje se u organu suda sa imenovawem referenta, amandmanima, odvo-
jenim mi{qewima itd. Nikakve tajnosti ovde ne mo`e biti. Ako su glasovi
podeqeni, predsednik suda odre|uje jo{ tri vanredna ~lana kao dopunu sena-
tu. Sad se odluka donosi prostom ve}inom glasova. Paralelno mogu da dejstvu-
ju u isto vreme vi{e senata, svaki sudija mo`e biti ~lan neograni~enog bro-
ja senata, a tako isto i predsednik.” (str. 23.)
Kosti} predla`e formirawe Srpskog nacionalnog instituta kao
glavnog savetodavnog organa koji }e prethodno razmatrati sve odluke vlasti
ocewuju}i ih iskqu~ivo s nacionalnog aspekta. Wegov stav ne bi bio obave-
zuju}i za zakonodavne organe vlasti, ali bi se morao prethodno pribaviti, pa
ma kakav bio. U delikatnijim slu~ajevima mi{qewe Srpskog nacionalnog in-
stituta bi moglo imati oznaku poverqivosti, kako se wegovim objavqivawem
u {tampi ne bi vr{io nedozvoqeni vaninstitucionalni pritisak na posla-
nike povodom predstoje}eg odlu~ivawa. ^lanove instituta bi delegirale auto-
nomne institucije od nacionalnog zna~aja. Institut “mora da bude stalna, si-
gurna, ~vrsta, pravna ustanova, kao jedna od karakteristika pravnog i ustav-
nog poretka, kao jedan od wegovih najva`nijih i obligatnih sastavnih delova.”
(str. 27-28.) Od ostalih savetodavnih organa Kosti} predvi|a postojawe samo
privrednog saveta kao op{tedr`avnog, a prepu{ta ministarstvima da u okvi-
ru svojih kompetencija formiraju i druge konstitutivne organe.
Razvoj srpske ustavnosti pokazao je sve prednosti jednodomog parlamen-
ta i u wemu su done{ene sve va`ne odluke. Senat je samo dva puta postojao i
to tako {to je ustanovqavan oktroisanim ustavom, ne ostavqaju}i zna~ajni-
jih tekovina u dr`avnom `ivotu. Gorwi skup{tinski dom homogenoj dr`avi
nije ni potreban. Me|utim, Kosti} smatra da ipak treba predvideti i gorwi
dom u budu}em srpskom ustavnom sistemu, zato {to je brana protiv uvo|ewa dik-
tature, {to nam dr`ava vi{e ne mo`e biti homogena, nego nacionalno dife-
rencirana i zato {to je “uvo|ewe `enskog prava glasa” poremetilo premo}
mu{kog i odbrambenog elementa”. (str. 32.)
339
 Kosti} je ube|en, “~im je vi{e interesa u parlamentu zastupqeno, poja-
vquje se mawa potreba za vanparlamentarnim re{ewima. Parlament treba
da predstavqa stvarni odnos snaga u dr`avi, a gde su te snage mnogostruke i
komplikovane, lak{e }e taj postulat ispuniti parlament od dva nego od jed-
nog doma”. (str. 32.)
b) Bira~ko pravo
U demokratskim dr`avama postoji op{te, jednako i tajno pravo glasa kod
izbora za narodnu skup{tinu. Razlike su najprisutnije kod oblika izbornog
sistema ~ije su dve osnovne varijante proporcionalni i ve}inski, odnosno iz-
ja{wavawe o strana~kim listama ili o li~nosti kandidata. Ustavotvorna skup-
{tina treba da utvrdi godinu punoletstva za kori{}ewe gra|anskog prava. Ko-
ja bi to godina starosti bila Kosti} li~no ne precizira, ali upozorava da tre-
ba biti ne{to vi{a granica nego kod komunista koji granicu zrelosti tenden-
ciozno pomeraju ra~unaju}i da se najvi{e mogu uzdati u neiskusnu mladost.
Kosti} pokazuje predrasude prema `enskom pravu glasa, ali je svestan da
se ono vi{e ne mo`e ukidati, pa se upu{ta u tragawe za komlikovanom vari-
jantom izbornog sistema kako bi se broj `ena u predstavni~kom telu sveo na
minimum. On smatra da bi 2/3 poslanika trebalo na ve}inskom principu bi-
rati po izbornim srezovima, ra~unaju}i da }e to prete`no biti `ene zbog wi-
hovog ve}eg procentualnog u~e{}a u ukupnoj populaciji. Tre}ina poslanika
bi se birala proporcionalno, po strana~kim listama u {irim izbornim je-
dinicima iz reda punoletnih mu{karaca, jer bi osnovni uslov za kandidova-
we bio odslu`en vojni rok. U tom slu~aju kandidati ne bi morali da `ive na
teritoriji svoje izborne jedinice, mogli bi u raznim jedinicama da se kandi-
duju istaknuti politi~ari koji mahom `ive u prestonici. Ne}e morati mno-
go li~no da agituju jer }e taj posao za wih obavqati strana~ki aparat, pa }e se
vi{e posve}ivati dr`avnom i stru~nom radu. Iz ovakvog odre|ewa proizla-
zi i stepen vezanosti poslanika za partiju. “Izabrani kandidati bi}e strikt-
no vezani za stranku koja im je izbor omogu}ila. Ako napuste stranku gube man-
dat. To je logi~no, jer oni uglavnom stranci imaju za mandat da zahvale. A li-
ca izabrana u sreskom sistemu mogu da mewaju stranke po voqi, mada }e u prak-
si i oni biti partijski opredeqeni, pripada}e u skup{tini partijskim klu-
bovima i wima }e ostajati verni.”(str. 34.) Kombinacija dva izborna sistema
zna~i i kompromis koji mo`e da zadovoqi i pristalice isticawa partijskog
opredeqewa bira~a i protivnike strana~ke discipline poslanika.
Nazivi gorwi i dowi dom su odavno anahroni, ali su se ustalili u politi~-
koj i pravnoj teoriji. Gorwi dom uspostavqa ravnote`u s dowim, pa se ta dva do-
ma razlikuju i po na~inu izbora ~lanova. Da bi iskristalisao sopstveni stav
o na~inu popuwavawa gorweg doma, Kosti} kre}e metodom eliminacije, pa kon-
statuje da nama nasledni princip ne odgovara, jer nemamo plemstvo. Princip
delegacije odbacuje, jer Srbija ne sme da bude federalisti~ka dr`ava. Imeno-
vani senatori su otu|eni od naroda i obi~no pripadaju dvorskim ili partijskim
klikama. Nosioci drugih dr`avnih i dru{tvenih funkcija u ulozi senatora ne
dolaze u obzir jer bi to naru{avalo princip podele vlasti, a ni predstavni-
ci ekonomskih interesnih grupacija kao senatori itd. u svetu nisu opravdali
o~ekivawa. Preostaje onda samo da se i senatori biraju, ali kod predlagawa na-
340
~ina izbora. Kosti} pokazuje neka sopstvena, krajwe konzervativna i zastare-
la shvatawa. Zala`e se da polovinu senatora biraju mu{karci stariji od 50 go-
dina, koliko moraju imati i kandidati, smatraju}i da starost podrazumeva sta-
lo`enost, mirno}u i promi{qenost, {to u dr`avnim poslovima onemogu}u-
je brze i nepromi{qene eksperimente. Kosti} daqe smatra da ~etvrtinu sena-
tora treba da ~ine intelektualci koji }e ih birati iskqu~ivo po principu pred-
stavqawa raznih nau~nih i stru~nih institucija. Ovde postoji mogu}nost da
i `ene – intelektualke biraju i budu izabrane. Posledwu ~etvrtinu senatora
~inili bi nosioci odlikovawa za otaybinske zasluge koji imaju vi{e od 50 go-
dina, a u wihovom izboru u~estvuju svi odlikovani, bez obzira na starost.
Upravo su ovde izra`ene najve}e slabosti Kosti}evog rada i neodr`ivo
je sa aspekta elementarnih demokratskih principa bilo kakvo modifikova-
we na~ela jednakog prava glasa. Svoje konzervativno stanovi{te Kosti} uop-
{te ne prikriva, ve} dosledno precizira: “Jednakost bira~kog prava, strikt-
no sprovedena, bila je za mene od uvek najve}a mana demokratskog instrumen-
tisawa uop{te, najve}i nedostatak demokratske vladavine.”(str. 39.) Korek-
ciju on svesno vr{i u korist elite, bez obzira {to to u praksi zna~i da }e ne-
ki gra|ani u politi~kom procesu imati trostruko glasa~ko pravo. Uz to je po-
kazao i sklonost ka korporativnom sistemu politi~kog ure|ewa dr`ave, ve-
rovatno pod uticajem Musolinijevih i Qoti}evih ideolo{kih dela koje, u prin-
cipu, celovito nikada nije prihvatio.
v) Podela vlasti
Princip podele vlasti na zakonodavnu, izvr{nu i sudsku, u praksi redov-
no jednu od wih ~ini superiornijom od ostalih. U parlamentarizmu zakono-
davna dominira, a vlada je prakti~no wen izvr{ni organ. Uz to vr{i izbor su-
dija i odlu~uje o amnestiji. Me|utim, ako parlament bira vladu, jo{ ako je bi-
ra iz svojih redova, unutar wega se vr{i selekcija i u vladu ulaze najsposob-
niji poslanici, pa je vlada koncentrisani izraz parlamenta u malom. Parla-
ment formalno i daqe ima naj{ire i najdalekose`nije nadle`nosti, ali se
wegove odluke unapred formuli{u u vladi, vlada odlu~uje o svemu i su{tin-
ski koncentri{e i vlast koju formalno ima parlament, {to je o~igledno na
primeru Velike Britanije.
Drugi osnovni oblik odnosa regulative i egzekutive Kosti} naziva dua-
listi~kim sistemom gde su upravna i zakonodavna vlast strogo podeqene kao
u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Narod direktno bira i predsednika re-
publike i parlament. Parlament donosi zakone, a predsednik upravqa, me|u-
sobno su nezavisni ali mogu da sara|uju bez poku{aja pot~iwavawa. Kosti} sma-
tra da nijedan od ova dva sistema nije dobar u svom ~istom obliku pa se zala-
`e za kombinaciju koju formuli{e kao umereni parlamentarizam.
U srpskoj i jugoslovenskoj parlamentarnoj tradiciji ministri su gotovo
uvek birani iz reda narodnih poslanika, a Kosti} smatra da je ta simbioza bi-
la kobna i za dr`avnu administraciju i za narodnu skup{tinu. “Ispo~etka je
bilo dobro, dok su dr`avu vodili prekaqeni narodni borci koji su znali {ta
je dr`avi potrebno i koji su jo{ u opoziciji svestrano razmatrali i pretre-
sali dr`avne probleme. Posle wih dolazili su sve gori i gori epigoni, dok
341
na posletku dr`avna uprava, naro~ito u doba pseudodemokratije, nije do{la
u ruke potpuno nesposobnih mediokriteta i ignoranata. Nije ~udno {to je dr-
`ava propala, ve} se ~ovek mora ~uditi da se i danas pod wihovom diletant-
skom i koruptivnom upravom mogla odr`ati.” (str. 42-43.)
Kosti} insistira da se bitno razlikuju primarne osobine parlamentara-
ca i administrativaca. U izbornoj borbi najboqe uspevaju demagozi, a vrhunski
administrativci moraju neprekidno dokazivati svoju stru~nost jer u wihovom
poslu slatkore~ivost uglavnom ni{ta ne zna~i. Zato je po wegovom mi{qewu
neophodno striktno razdvajawe funkcija narodnog poslanika i ministra. Mi-
nistri moraju biti stru~waci, {to ne iskqu~uje wihovu partijsku organizova-
nost. Politi~ke partije su jedan od osnovnih instrumenata demokratije, dok su
bespartijski sistemi uvek bili diktatorski. “Svaka velika stranka koja aspi-
rira na vodstvo dr`ave mora da ima odgovaraju}i kadar stru~waka. Ona mora bi-
ti spremna da preuzme vlast, a jedan od glavnih rekvizita te spremnosti jeste
upravni kadar. U tome treba da se razlikuju “dr`avotvorne” stranke od malih,
na~elno opozicionih, prkosnih ili ru{ila~kih stran~ica.”(str. 44.)
Na osnovu svega toga je jasno da “parlament mora uvek da ostane glavni or-
gan dr`ave u kome se svi konci pletu i svi putevi sti~u, ali ne organ koji sam
sve obavqa. On se mora zadr`ati na kontroli. ^udna je ta i groteskna kontro-
la kad ministri – ~lanovi parlamenta sami sebi izglasavaju poverewe. Par-
lament se mora ograni~iti na kontrolu uprave, pravu i efikasnu, i zato ba{
dejstvuju}a, aktivna uprava mora da bude organski strogo odvojena od parlamen-
ta koji je wen kontroli organ. Ona }e mo}i slobodno i nesmetano obavqati svo-
je poslove, ne pozivaju}i se na odgovornost i suverenost parlamenta.”(str. 44-45.)
U srpskoj i jugoslovenskoj parlamentarnoj praksi skup{tinska zasedawa sazi-
vali su kraq i vlada tako da poslanici nisu imali nikakve samonicijative, a
tako ~esto ih je iznena|ivalo zakqu~ivawe saziva, raspu{tawe skup{tine ili
raspisivawe izbora. Svi najnegativniji elementi britanskog parlamentari-
zma kod nas su dolazili do punog izra`aja.
Kosti} insistira da se uspostavi nekoliko redovnih saziva u kojima bi
se parlament automatski sastajao, a vanredne sazive da ne mo`e vlada zakazi-
vati nego poseban skup{tini odbor. Vlada ne bi mogla otvarati skup{tinske
sednice, a svojim unutra{wim pravilima i praksom parlament bi se morao pot-
puno emancipovati od izvr{ne vlasti. “Parlament je suveren odmah posle iz-
bora (narod je suveren samo na dan izbora). Niko ne sme suverenu odbijati po-
slu{nost, a najmawe pak dr`avna egzekutiva. S druge strane, ugled i presti`
suverena ne sme se krwiti ni vre|ati, kao {to se u apsolutnim monarhijama
ne sme vre|ati majesteti~nost monarha. Zato treba vlada i tamo gde ona u stva-
ri odlu~uje da ostavqa kod naroda utisak da je parlament sam odlu~ivao. Pot-
kopavaju}i ugled parlamenta potkopava se egzistencija demokratske dr`ave.
A to svakako ne sme da `eli ni jedna demokratska vlada.” (str. 48-49.)
g) Ustanova interpelacije
Sistem interpelacije kao oblik parlamentarne kontrole izvr{ne vla-
sti u jugoslovenskom politi~kom `ivotu uop{te nije funkcionisao. Vlada
se na wih redovno oglu{ivala tako da nisu ni stizale na dnevni red. Kosti}
342
smatra da je jedan od razloga nefunkcionisawa ovog parlamentarnog venti-
la nedostatak preciznijeg definisawa prava i obaveza. Kako su normativno
bile regulisane, proizilazilo je da svaki poslanik ima pravo na neograni-
~en broj interpelacija u jednom sazivu, a ministri su bili obavezni da u to-
ku saziva na sve interpelacije odgovore. Da je to ozbiqno funkcionisalo
skup{tina bi bukvalno morala bez prekida zasedati i samo time se baviti, a
opoziciji bi stajalo na raspolagawu veoma efikasno sredstvo legalne op-
strukcije. “^im je jedna odredba tako stilizovana da ju je nemogu}e u potpu-
nosti izvr{iti, pa tako besmislena odredba ne primewuje se ni u onim delo-
vima koji bi ina~e mogli da se primene.” (str. 49.) Po{to su ministri imali
obaveze koje je bilo nemogu}e izvr{iti, oni su neprekidno kr{ili ustav, a
nikome nije padalo na pamet da ih zbog toga poziva na odgovornost. Besmisle-
nost jedne pravne norme svedo~ila je o nelogi~nosti celog pravnog sistema
i ru{ila autoritet ustavnog poretka. Po{to niko ne mo`e da uradi nemogu-
}e i ministri su bili li{eni te obaveze, pa su je se osloba|ali i tamo gde je
ona mogla da se izvr{i.
Da bi se ustanova interpelacije reafirmisala i povratila svoj smisao i
svrhu, Kosti} predla`e da pravo na interpelaciju mo`e imati odre|ena gru-
pa poslanika i ono se mora bitno razlikovati od prava svakog ~lana parlamen-
ta na poslani~ko pitawe. Interpelacija se podnosi radi pozivawa na odgovor-
nost organa vlasti zbog ogre{ewa o zakone ili dr`avne interese, pa mu se da-
je rok da se o tome pismeno izjasni do skup{tinske rasprave o tom pitawu i iz-
ja{wavawa parlamenta da li je zaista odgovoran ili nije. [to je ve}i broj po-
slanika koji mora stajati iza interpelacije, vi{i je wen zna~aj kao institu-
ta kontrole izvr{ne vlasti. Kosti} smatra da taj broj mora biti istovetan cen-
zusu za formirawe strana~ke parlamentarne frakcije.
Daqe, pravo interpelacije realno je va`no samo opozicionim poslani-
cima, jer poslanici vladaju}e partije mogu fingiranim postupkom u neva`nim
slu~ajevima da obesmisle samu instituciju. Ukoliko poslanici skup{tinske
ve}ine podnesu interpelacije “one su mahom name{tene, jer ve} na osnovu sa-
me partijske discipline ne bi smeli pozivati na odgovornost ~lanove svoje
ili koalicione stranke ako i nadle`ne partijske instance to nisu dozvoli-
le. Mahom sam ministar biva prethodno obave{ten i daje saglasnost za podno-
{ewe interpelacije, a ponekad on ~ak sugeri{e tako {to, da bi mu se pru`i-
la prilika da pred javno{}u razjasni ili opravda neki svoj akt koji se {apa-
tom ili glasno kritikuje. (str. 52.) Ipak, skup{tinskoj ve}ini se zbog prin-
cipa ravnopravnosti svih poslanika to pravo ne mo`e uskratiti, pa Kosti}
izlaz vidi u formirawu dva skup{tinska odbora, mawinskog i ve}inskog, ko-
ji bi prethodno pretresali interpelacije, kao i u naizmeni~nom odre|ivawu
jednog dana u nedeqi kad se raspravqa povodom interpelacije, s pozivom na ras-
pravu po inicijativi vladaju}e ve}ine ili opozicije.
Predlog o izglasavawu nepoverewa vladi po svojoj prirodi je uvek hitan
i vrlo ozbiqan, pa se pravo na wegovo podno{ewe mora ograni~iti cenzusom
poslanika koji ga podnose. Kosti} se zala`e da se poslanik, koji dva puta u jed-
nom sazivu ili tri puta u toku mandata potpi{e neuspe{an predlog, li{i po-
slani~kog mandata, kako bi se obezbedilo da se takva inicijativa pokre}e sa-
mo kad su gre{ke vlade toliko upe~atqive da je wen opstanak i sa aspekta skup-
343
{tinske ve}ine neodr`iv ili kad postoji realna mogu}nost da se vlada zai-
sta i obori imaju}i u vidu promewen odnos snaga u parlamentu. Uz to, Kosti}
insistira na potrebi ograni~ewa du`ine diskusije, razmatra pravo vlade da
sama postavi pitawe svog poverewa u skup{tini i potencira ~iwenicu da ona
nastavqa da vr{i funkciju i posle ostavke, ako joj se izglasa nepoverewe, sve
do izbora nove.
Veoma je interesantno da je Lazo Kosti} relativizovao pitawe oblika
vladavine ne izja{wavaju}i se izri~ito ni za monarhiju ni za republiku, iako
je kompletno wegovo okru`ewe u emigrantskoj sredini bilo izrazito monar-
histi~ki raspolo`eno, dr`e}i naj~e{}e vi{e do emocija nego do razuma. Ali,
on prenagla{ava funkciju {efa dr`ave, pripisuju}i mu da je {ef upravne vla-
sti kome su pot~iweni ministri. Smatra da vlada mora istovremeno u`iva-
ti poverewe i {efa dr`ave i zakonodavnog tela. “Ako se ide za tim da dr`av-
na ma{ina pravilno i bez zastoja funkcioni{e, onda }e {ef upravne vlasti
obrazovati takvu vladu koja ima bar ozbiqnih {ansi da prodre pri glasawu
o poverewu. Svako druga~ije postupawe {efa uprave predstavqalo bi zlou-
potrebu vlasti”. (str. 65.). Da bi to postigao, {ef upravne vlasti prethodno
konsultuje predsednika zakonodavnog tela, {efove politi~kih partija i even-
tualno sve druge va`ne politi~ke li~nosti. Konsultacije su u principu po-
verqive i samo konsultovane li~nosti mogu javnosti saop{titi ne{to {to
smatraju da je potrebno a u vezi je obavqenih konsultacija.
Kosti} je posebno kriti~an prema srpskoj i jugoslovenskoj politi~koj prak-
si koja je ja~ala ulogu kraqa na u{trb ingerencija parlamenta, {to je dovo-
dilo do grotesknih situacija. “Kraq je izra`avao `equ da se ovo ili ono li-
ce uvede u vladu. Mandatar mu se sve mawe opirao, jer su sami mandatari bili
sve vi{e wegove kreature. Kraq je indirektno uticao da se ovakvo lice ne mi-
moi|e na izborima, jer ako nije poslanik te`e bi postajao ministar. Naposlet-
ku je do{lo da krajwe servilnosti i cela je lista ~iwena po `eqi dvora. Na-
gla{avam dvora, ne kraqa. Jer pre svega bilo je i doba regenstva, a zatim kraq
nije uvek hteo da se li~no anga`uje. Nastali su dvorski miqenici, ne zna se
na koji na~in, a ovi su figurisali na svim listama svih vladara. Oni su direkt-
ni grobari na{e demokratije. (str. 70.).
344
Glava tre}a
SRBI KATOLICI
1. Istorijske i dru{tvene okolnosti
delovawa katoli~kih Srba
Politi~ko-istorijsku raspravu “Katoli~ki Srbi” prof. dr Lazo M.
Kosti} objavio je 1964. godine u Torontu, u izdawu kanadskog ogranka Srpskog
kulturnog kluba “Sveti Sava”. Ona predstavqa iskreno i sentimentalno iskazi-
vawe po{tovawa prema iskrenim srpskim patriotama katoli~ke veroispovesti
koji su prezreli sve primamqive ponude, prevashodno austrostougarskih vlasti
da na osnovu svog religioznog opredeqewa i eventualnog odricawa od sop-
stvenih nacionalnih korena postignu najvi{e dr`avne i dru{tvene privi-
legije. “Mnogi su bili ka`weni, zatvarani, goweni, ali se od Srpstva nisu hteli
odvajati, niti ga negirati. Ja sam im se kao dete divio: u wima sam gledao apos-
tole, patrijarhe, tribune. Svaki mi je izgledao beskrajno veliki, nedosti`an.
I sre}an sam {to mi se na kraju `ivota pru`ila prilika da im se u ime Srp-
stva malo odu`im: da ih spomenem, da ih otrgnem od zaborava, da im izrazim
posthumnu zahvalnost.” (str. 6.)
Istorijski, Srpstvo je tesno integrisano sa pravoslavqem i wegovim
specifi~nim izrazom koji sadr`i dr`avotvornu komponentu, a naziva se sve-
tosavqem. Pravoslavqe je dalo najvi{i doprinos odr`awu srpskog naroda i
vekovima je napu{tawe pravoslavne vere zna~ilo i raskid sa srpskim na-
cionalnim bi}em. Kod priprostog, neobrazovanog sveta identifikacija Srps-
tva i pravoslavqa bila je gotovo apsolutna. Me|utim, u spisima iz XVIIi XVI-
II veka brojna su svedo~anstva i o Srbima katoli~ke vere koji su ~uvali svoj
nacionalni identitet, a Buwevce i [okce su austrijske vlasti i zvani~no nazi-
vale katoli~kim Racima, {to zna~i Srbima. Izraz Raci je jedan od starih nazi-
va za Srbe i o~igledno se ispoqio u nazivu jedne od najstarijih srpskih dr`ava
– Ra{ke. Polovinom XVIIIveka, 1744. godine, kako navodi Kosti}, biskup Mati-
ja Karaman, povodom pitawa Srba u mleta~kom delu Dalmacije, pisao je rim-
skoj Kongregaciji za propagandu vere: “No po{to se tu nalazi i izvestan broj
Srba katolika, oni bi hteli za episkopa Srbina katoli~ke vere” (str. 10.), pa
navodi izvesnog T. Pa{i}a kao srpskog vladiku katoli~ke vere. “Kolektivno,
odnosno masovno, do{lo je do deklarisawa Srpstva kod onih katolika koji su
odjedanput bili svesni da su im stari bili Srbi, da su oni srpskog porekla,
345
da se krv i narodnost ne mewaju, da oni ostaju ono {to su i wihovi preci bili,
da drugo biti ne mogu. To je naro~ito bio slu~aj u onim predelima koji su jo{
u VII veku bili srpski.” (str. 11.) Uz to, prevagnulo je saznawe o kome u kwizi
“Srbi u Dalmaciji” pi{e istaknuti Srbin katolik Lujo Bakoti}: “U ~isto
narodnom pogledu mi smo vodili ra~una o ~iwenici da su Srbi bili Srbi jo{
pre nego su primili hri{}ansku veru.” (str. 11.)
Nema~ki jezuita Ratinger je smatrao da su svi Srbi prvo bili katolici,
pa onda pre{li na pravoslavqe, a Kosti} isti~e da to do hri{}anskog rasko-
la 1054. godine uop{te nije bitno, a posle raskola je prevagnuo katolicizam,
da bi svojom misijom Sveti Sava Nemawi} doveo do prevlasti pravoslavqa. Doc-
nije, ve}ina Srba katolika imala je pravoslavne pretke, ali i tu ima izuzeta-
ka jer su, na primer, dubrova~ke plemi}ke srpske porodice izvorno katoli~ke.
“^ak i tamo gde su preci ovih Srba bili pravoslavni, gde se to moglo, takore}i,
sigurno dokazati, niko nije proverio odnosno revertirao i pre{ao ponovo u
pravoslavqe. Oni su ostali dobri, ~ak i revnosni katolici. Po{to je vera samo
forma, a ne bitno obele`je narodnosti, {to je, “brat mio koje vere bio”, po{to
su wihovi preci bili du`e katolici nego prapreci pravoslavni, po{to nije
samo tu|inska vlast, ve} i doma}a (u Dubrovniku) izvr{ila konverziju itd., to
su sva ova lica ostala verna svojoj religiji. Ovo tim pre, {to je me|u wima bi-
lo dosta klirika, pa ~ak i prelata katoli~kih, i {to pravoslavni Srbi sa ko-
jima ovi sad ho}e da se izjedna~e nisu na{li ni najmawi prigovor da oni ostanu
katolici. Naprotiv, Srbi su imali razloga da to potpoma`u.” (str. 12.)
Na celom srpskom primorju od Skadra do [ibenika i Ravnih Kotara,
starosedeoci su ve}inom Srbi a doseqenici u potpunosti, pa o tome svedo~i
i vi{e ili mawe izra`eno ~uvawe krsne slave, koja je iskqu~ivo srpsko
obele`je, do dana{weg dana, uprkos prelasku na katoli~anstvo. Dubrova~ki
katoli~ki prelat dum Ivan Stojanovi} govorio je svojim sugra|anima: “Srbin
si po rodu i po obi~ajima; u Srpstvu ti je jedini spas; vjera ti ni najmawe ne
pre~i da bude{ Srbin.”(str. 12.) I kod onih koji su kroz vekove gubili srpsku
narodnu svest nije prevladala nikakva tu|inska , nego su svoj jezik nazivali
“na{kim”, a za razliku od prastanovnika gradova Romana, identifikovali se
kao Sloveni. U pro{lom veku, u vremenu bu|ewa nacionalne svesti, Srbi ka-
tolici ju`nog Jadrana listom se izja{wavaju kao Srbi, dok u severnoj Dalmaciji
do izra`aja dolazi hrvatski ekspanzionizam i od strane verskih krugova
prote`irana identifikacija katoli~anstva sa hrvatstvom. U Boki Kotorskoj
i Dubrovniku do kraja XIX veka uop{te nije bilo Hrvata.
Marko Car je, kao istaknuti Srbin katolik, 1902. godine u “Brankovom kolu”
objavio ~lanak “Vladika Rade i Srbi katolici”, pi{u}i o Wego{evim pri-
jateqskim vezama sa bokeqskim Srbima katoli~ke vere i posebno kontom Josi-
fom Ivanovi}em, pa ka`e: “Porodica konta Ivanovi}a pripada i danas ka-
toli~koj vjeroispovjedi, {to wenim ~lanovima opet ne smeta da ~estito “srp-
stvuju”, kao pravi qudi i bokeqski starosjedioci. Na`alost, wihovo je srbo-
vawe, kao uop{te srbovawe bokeqskih katolika, postalo danas veoma te{ko i
dozlaboga zazorno u o~ima onih koji se vjerom slu`e, da wome postignu odre|ene
politi~ke svrhe. Kao danas u Boki Kotorskoj i u Dubrovniku, kad katolik ima
srca da se prizna za Srbina, taj se kao gra|anin izla`e mnogim neprilikama i
stupa u otvorenu borbu sa sve{tenicima svoje vjeroispovjedi, koji su svi bez-
malo revni branioci antisrpske propagande koja se tamo tjera.”(str. 15.)
346
Prema geografsko-statisti~kom opisu Boke Kotorske iz cetiwskog kalen-
dara “Grlica” za 1838. godinu “u Boki Srbi pravoslavnog ispovidenija imadu
svoji brodova... a Srbi rimokatoli~ke vjere ima}e tre}i dio toga”. (str. 16.)
Vuk Karayi} je pisao 1849. godine: “U cijeloj Boki ima oko 34 hiqade du{a,
sve pravijeh Srba kakvi igdje biti mogu; jedna ~etvrt od ovoga bi}e zakona rim-
skog, a ostalo je sve gr~koga.”(str. 16.) Na poziv da se prikqu~e banu Jela~i}u
i Hrvatskoj, koji im je uputio Hrvatsko-slavonski sabor iz Zagreba, 400 na-
jvi|enijih Bokeqa odr`alo je 13. jula 1848. godine zbor, u skoro iskqu~ivo ka-
toli~kom mestu Pr~awu, u dvori{tu katoli~kog franciskanskog manastira,
a doma}in je bio pr~awski kapetan Antun Sbutega. Pa ipak su se svi opredelili
kao Slaveni – Srbi i odgovor i Zagrebu i Vladici uputili }irilicom.”(str.
16.) Kosti} navodi i druge upe~atqive primere. “Op{tinsko ve}e Kotora, opet
op{tine tada sa prete`nom ve}inom katolika (bar tri ~etvrtine) bira 1861.
godine za po~asnog gra|anina kap. Josipa \urovi}a sa Pr~awa, izabranog sina
Boke Kotorske i daje mu na srpskom jeziku (}irilicom) i na italijanskom diplo-
mu, u kojoj se isti~e kao “djelateqan, neumoran u promicawu napretka Srbs-
ko-slovenskog naroda. “ I on je bio katolik kao i gradona~elnik Kotora.” (str.
16.) Povodom pru`awa pomo}i hercegova~kim ustanicima i crnogorske objave
rata Turskoj 1875. godine “Slavjanska ~itaonica” u Dobroti {aqe 17. decem-
bra telegram kwazu Nikoli u kome stoji: “Dobro}ani, susjedi zaslu`noj Crnoj
Gori, ushi}eni srcem vape: u dobar ~as kwa`e zasijao ma~ u tvojoj vite{koj desni-
ci. Neka se ve} skr{e lanci su`wi na{e bra}e i ponovi po tebi srpska sla-
va!” Telegram je potpisao pretsednik kap. Vido Kamenarovi}. Mislim da su
svi ~lanovi ~itaonice, bez i jednog jedinog izuzetka, bili katolici. Ali isti~u
svoje srpstvo i vapiju za srpskom slavom.” (str. 17.)
Svetozar Pribi}evi} je u svojoj kwizi “Diktatura kraqa Aleksandra”
pisao: “Oko 1860-1870. bilo je u Hrvatskoj i Slavoniji (naro~ito Slavoniji)
katolika koji su se smatrali Srbima i koji su u Hrvatskom saboru isticali
svoju srpsku narodnost (na primer Brli}); pa ~ak i me|u katoli~kim vo|ama
hercegova~kih ustanika, koji su se borili protiv Turaka, bilo je ube|enih Sr-
ba. Poneki put su se i katoli~ki sve{tenici izdavali kao Srbi. Ali je iden-
tifikovawe pravoslavne vere sa srpskom narodno{}u uskoro postalo takvo,
da je svaka srpska delatnost me|u katolicima bila nemogu}na, tako da je ime
Srbin bilo ograni~eno samo na pravoslavne.” (str. 17.) Andrija Torkvat je pisao
1854. godine da su “u cielom Ilirskom trokutu `ivili Srbi rimokatoli~kog
i isto~nog zakona.” (str. 17.) U Zemunu se povodom 1000-godi{wice Svetog ]ir-
ila i Metodija na katoli~koj crkvi vila srpska zastava. Hrvatski visoki
dr`avni slu`benik i kwi`evnik Ogweslav Utje{inovi} Ostro`inski
otvoreno je pisao 1840. godine da se smatra Srbinom.
Do austrougarske okupacije bosanski katolici nisu imali nikakve
hrvatske nacionalne svesti, {to potvr|uju i hrvatski istori~ari Vjekoslav
Klai} i dr Antun Radi}. Jedan od vojvoda hercegova~kog ustanka, katoli~ki
sve{tenik dum Ivan Musi} nosio je crnogorsku narodnu no{wu kao i
pravoslavne vojvode. Jedan od svojih 12 hercegova~kih dobrovoqa~kih bataqona
kwaz Nikola je nazvao “Bataqonom Hercegovaca rimskog zakona.” Fran-
ciskanski katoli~ki teolog Toma Kova~evi} je 1862. godine Srbima smatrao
ne samo bosanske pravoslavce, nego i katolike i muslimane, pa ~ak navodi: “U
347
Bosni ima 130 hiqada, a u Ercegovini 30 do 40 hiqada katolika. Wih sasvim
dr`e pod svojom vla{}u bosanski fratri – kalu|eri, me|u kojima ima dobrih
rodoquba, a ima i takvih koji bi pre{li u pravoslavqe, ali zato sad nije vreme.”
(str. 19.) On upozorava: “Hrvati, kao {to se iz govora ~lanova Sabora winog
videlo, tra`e Krajinu bosansku. U ovoj Krajini ima sto hiqada `iteqa, ali
nijednog Hrvata.” (str. 19.)
Hercegova~ki franciskanac fra Grga [kari} zalagao se da se narod “probu-
di iz mrtvila tu|eg ropstva i da se pripremi za op}enito ujediwewe svih Sr-
ba i pridru`i ostaloj bra}i slavne kne`evine Srbije.” (str. 20.) Kako citira
Kosti}, [kari} je tra`io da se budi srpski narodni duh i uvere katolici “da
se sloboda i nezavisnost mogu posti}i jedino uni{tewem pomenute mr`we i
ujediwewem svih raspar~anih srpskih ogranaka” (str. 20.), izradiv{i i ~itav
plan u dvanaest ta~aka. “Ta~ka peta ka`e da treba objasniti narodu da su svi na{i
stari bili pravoslavne vere sve do XIV veka doklen su i sretni bili i na{e
gospodare i vladaoce imali, i da su tada do{li franciskanci koji su narod
rastavili na dva dela.” U jednoj ta~ki preporu~a fra Grga da se narodu razlo`i
da re~ Srbin ne ozna~ava veru, nego samo jedan isti narod jednog istog jezika,
iste narodnosti, istih obi~aja, jedne iste domovine, jedne iste slobode i neza-
visnosti, istih prava. U ta~ki osmoj uzima u odbranu Srbiju i ka`e da je skroz
neistinito tvr|ewe katoli~kih sve{tenika da Srbija ho}e da prevede narod
u pravoslavqe; da ona ba{ ostavqa svakome potpunu slobodu savesti i verois-
povesti, da joj je na srcu jedino na{e oslobo|ewe iz ropstva, tu|eg nasiqa, i ujedi-
wewe na{e narodno, bez koga se druk~ije ropstva ne}emo izbaviti. U devetoj
ta~ki plana se izra`ava te`wa da se kod katolika, a po mogu}nosti i kod mus-
limana, probudi sva mogu}na popularnost i simpatije za Srbiju... U desetoj da
se polo`i zakletva odanosti i privr`enosti Srbiji za svaki slu~aj op{teg
pokreta, i da katolici hercegova~ki u svakom slu~aju budu spremni pridru`iti
se isto~noj bra}i Srbima za oslobo|ewe svoga naroda i domovine.” (str. 20.)
Fra Grga [kari} je 1869. godine do{ao u Beograd i tu je kraqevskom names-
niku Jovanu Risti}u uputio memorandum koji je po~eo slede}im re~ima: “Nar-
od ercegova~ki vas, to je narod srpski, brez da ikakva drugoga u istom umje{ana
ima, i to sami oni isto priznaju iz svoji obi~aja, iz svoga nari~ija i iz predawa
od nepamtivijeka svoji pradjedova; na to ih uvjeravaju razvaline starih grado-
va i zavoda starog srpskog naroda, wiovi pradjedah {to je varvarstvo azijatsko
porazilo i uni{tilo; {tavi{e, nadgrobni kamen i crtawa po istom svjedo~e
da tu po~iva prah Srba pradjedova wiovi, koji su `rtvom pali za slobodu ro-
da i domovine svoje.” (str. 21.) Srbinom se smatrao i glavni vo|a hercegova~kih
katolika do 1905. godine fra Grga Marti}. “On objavquje 1842. godine u srp-
skom narodnom listu “Opis Hercegovine”, u kome stoji: “Jezik je Hercegova-
ca nare~je na{eg srpskog jezika.” Iste godine u “Skorote~i” se buni protiv
“crkvenoslovenkih rije~i u na{em srpskom literarnom jeziku.” Opisuje kako
je mlad te{ko primao te re~i, nastaqaju}i: “Tako je meni Srbinu bilo, a kako
je tu|inu moralo biti?” ^lanak zavr{ava re~ima: “Pro|imo se kojekakvih
mje{arija, nego Srbin Srbima srpski srpstvujemo.” (str. 21.)
U Kraqevini Srbiji istaknuti Srbi katolici su bili veliki nau~nici
Josif Pan~i}, |enerali \ura Horvatovi} i Franasovi}, porodice poznatih
intelektualaca \aja itd. Mnogi ba~ki Buwevci su se izja{wavali kao Srbi,
348
kao kwi`evnica Mara Malagurski i vajarka Ana Be{li}, ali nijedan Buw-
evac se nije smatrao Hrvatom. U kwizi “Srbi u Dalmaciji” Lujo Bakoti} je
pisao: “Jedna osobita dalmatinska pojava su Srbi katoli~ke vere. Bilo je i ima
i danas pokoji Srbin katolik i u Bosni i Hercegovini, ali su retki. Kod nas
u Dalmaciji su u dosta velikom broju. Ve}inom su intelektualci, ali me|u wima
ima i radnika i seqaka. Ima ih svuda po Dalmaciji: U Kninu, Siwu, Imotskom,
Makarskoj, [ibeniku, Splitu, u Ka{telima, na ostrvima, ali ih najvi{e ima
u Dubrovniku i u okolini dubrova~koj.” (str. 23.)
U vreme Berlinskog kongresa, 1878. godine, u crnogorskom primorju je
`ivelo oko pet i po hiqada katolika. “Za ove katolike uspelo je bilo kwazu
Nikoli da sklopi sa Vatikanom konkordat, relativno povoqan (izme|u ostaloga
dozvoqena je bila upotreba slovenskog jezika pri bogoslu`ewu). Ciq, ostvareni
ciq, crnogorske vlade je bio da se taj deo katolika, kome je na ~elu stajao ka-
toli~ki arhiepiskop u Baru kao primas srpski, odr`i za srpstvo. Pregovore
za konkordat je vodio Srbin katolik iz Dubrovnika konte Lujo Vojnovi},
crnogorski ministar pravde. Vodio ih je dobro, po{teno, patriotski.” (str. 24.)
Papa je tada dekretom potvrdio starodrevnu titulu barskog nadbiskupa kao pri-
masa srpskog. I dana{wi nadbiskup barski Milinovi} bio je Srbin katolik
iz Perasta. Milinovi} i Vojnovi} su se u Rimu suprotstavili da Zavod svetog
Jeronima ima hrvatski pridev, a o tome je veliki ruski istori~ar Pavle Rovin-
ski pisao: “Trud je krunisan punim uspehom. Iza{lo je (papinsko) breve kojim
je ustanovqen naziv ilirski za kolegijum, pri ~emu je obja{weno da se drugim
imenom razumeju svi Srbi – katolici svih strana, i da i oni imaju prava na Za-
vod. Pored toga, crnogorskim opunomo}enicima je uspelo bilo da se u kolegi-
jumu predaje srpski jezik sa }irilicom. Crna Gora je trijumfovala i imala je
osnova da trijumfuje, jer ja ne poznajem drugi primer u istoriji papstva da je
nepogre{ivi papa mewao svoje re{ewe. Nije mogu}e ne diviti se tome {to je
papa u~inio koncesije Crnoj Gori i Srbima katolicima.” (str. 25.)
U Boki Kotorskoj i Dubrova~koj oblasti austrougarske vlasti su ometale
i perfidnim metodama spre~avale manifestovawe Srpstva, pa je otvoreno is-
poqavawe srpskih nacionalnih ose}awa bilo najizra`enije kod intelektu-
alaca, dok je seqa{tvo uglavnom ~amilo u neznawu pod sveobuhvatnijim uti-
cajem katoli~kog klera i `andarmerije, ali po{to Bokeqi i Konavqani i daqe
slave krsnu slavu, katoli~ki sve{tenik im vr{i i prekadu. Savo Naki}enovi}
je pisao 1913. godine: “Boke{ki katolici razlikuju se od Konavqana. Boke{ki
katolici di~e se i ponose da su starinom iz Crne Gore, da su Srbi, a to mno-
gi Konavqani rado prikrivaju; boke{ki katolici priznaju da su bili
pravoslavni, a Konavqani to ne dadu; boke{ki katolici dr`e sve narodne
obi~aje i krsna imena, a Konavqani dobrim su ih djelom zabacili. Svi katolici
(boke{ki) rado zalaze u pravoslavne crkve i prinose zavjete. ^ak odgovara-
ju za pevnicom u na{im crkavama.” (str. 27.) Posebno isti~u}i primer potpuno
katoli~ke Dobrote, Naki}enovi} isti~e: “Stara su naseqa sva propala. Da-
na{wi weni naseqenici, sve su Crnogorci ili Hercegovci, koji su od zuluma
turskog i nu`de ovdje od Kosova k nama bje`ali, a ovdje ih Mle~i} nasilno
prevjerio. Uvjek bjehu na glasu kao dobri Srbi i junaci; ni{ta im vjera ne smeta.
@ivot i obi~aji su im kao i ostalim Srbima Bokeqima.” (str. 28.)
349
 S druge strane, “sve {to je bilo od porekla, ugleda i nacionalnog ponosa
u Dubrovniku, sve je bilo krajem pro{log i po~etkom ovog veka srpsko. Tako
je 1890. godine pobedila na op{tinskim izborima Srpska stranka “koju su u
Dubrovniku sa~iwavali u ogromnoj ve}ini Srbi katolici” (Lujo Bakoti}, cit.
delo, str. 9.). To je bila najve}a politi~ka senzacija toga doba u na{im zemqa-
ma.” (str. 29.) ^eh Lubor Niderle, koga Kosti} kvalifikuje kao najve}eg sloven-
skog etnografa po~etkom ovog veka, pisao je 1911. godine: “Vera je jedno od
glavnih znamewa za diferencirawe Hrvata od Srba: Hrvati su katolici, Sr-
bi pravoslavni i muslimani. Ipak, ovo obele`je nije apsolutno. Ima brojnih
katolika koji se smatraju Srbima i koje Srbi smatraju svojim. To su npr. ka-
tolici Dubrovnika i Boke Kotorske ili [okci, Buwevci i Kra{ovani Ma|ar-
ske.” (str. 32.) I austrijski kwi`evnih Herman Bor je po~etkom ovog veka pisao
da u Dubrovniku skoro samo Srbi `ive.
Najpriznatiji hrvatski statisti~ar Josip Lakato{ u kwizi “Narodna sta-
tistika” iz 1914. godine `alio se da “ni popis austrijski nije lu~io Hrvate
od Srba, pak zato ne mo`emo odsje}i ta~no granicu koliko je Hrvata, a koliko
opet Srba. Dok se u Bosni pomo}u podataka o vjeri moglo izra~unati broj Hrva-
ta, u Dalmaciji ni to nije mogu}e, jer u woj imade opet katoli~kih Srba, na-
pose u dva kotara, dubrova~kom i kotorskom.” (str. 32-33.) I dva poznata sr-
bomrsca Englez Siton-Votson i Amerikanac slovenskog porekla Luj Adami~,
ukazivali su na dubrova~ko srpstvo, ali, dok se prvi ~udio wegovoj snazi, bud-
nosti i po`rtvovanosti, drugi je tvrdio da je re~ o Hrvatima koji su demon-
strativno tvrdili da su Srbi.
Srbi katolici su skoro svuda `iveli integrisani sa Srbima pra-
voslavcima, osim u Dubrovniku gde pravoslavaca skoro da nije ni bilo. Ipak,
tu su Srbi katolici organizovali razna svoja udru`ewa, izdavali {tampu,
dr`ali zborove i nacionalne manifestacije pod srpskim znamewima. Najak-
tivnije je bilo udru`ewe “Srpska dubrova~ka akademska omladina”. U Be~u su
listom u~laweni u srpsko akademsko udru`ewe “Zora” koje je obuhvatalo Srbe
iz svih drugih krajeva. Vladimir ]orovi}, veliki srpski istori~ar, objavio
je 1905. godine istoriju tog udru`ewa i u woj istakao da su “uop{te Srbi ka-
tolici bili naj`e{}i”, kao i da su “Srbi katolici sa Ju`nog primorja bili
najeksluzivniji Srbi me|u akademskom omladinom Be~a.” (str. 34.) Od dubro-
va~kih srpskih listova najintenzivnije su srbovali “Dubrovnik”, “Slavonac”,
“Sr|” i “Srpska zora”. 1909. godine u Dubrovniku je osnovana i Matica srps-
ka koja je do Prvog svetskog rata izdala {esnaest kwiga s nacionalnom tem-
atikom. Delovala je i Srpska {tamparija.
Burna i rasko{na proslava otkrivawa spomenika najve}em dubrova~kom pes-
niku Yivu Gunduli}u 29. jula 1893. godine imala je op{tesrpski karakter. Tako
intenzivno i upe~atqivo srbovawe navelo je napokon i strane pisce da staru
dubrova~ku kwi`evnost smatraju srpskom. “Oni su uvi|ali da niko autenti~ni-
je to ne mo`e da iska`e nego potomci tih spisateqa, koji su skoro, bez izuzetka
ispoqavali svoja srpska ose}awa.” (str. 39.) Posle Trsta i Zadra, Dubrovnik je
postao novi centar primorskih i dalmatinskih Srba. “Pravoslavni Srbi su
sa~iwavali 90 odsto srpskog elementa primorja, a oni su prepustili vo|stvo ka-
toli~kom Dubrovniku, gde je pravoslavnih Srba jedva prakti~no i bilo (ukoliko
ih je bilo, bili su mahom Hercegovci). U Zadru i Kotoru su bila sedi{ta
350
pravoslavnih episkopa, u Zadru je bilo sedi{te pravoslavne bogoslovije, tada
najboqe u Srpstvu (crkveno pravo je predavao Nikodim Milo{, najboqi kanon-
ista celog pravoslavqa). Za Carevinsko ve}e su birani Srbi poslanici u Bo-
ki i Kninu, za Dalmatisnki sabor tako|e na krajwem jugu “Dalmacije” (u Boki)
i na krajwem kontinentalnom severu. Pa ipak su svi ovi Srbi bez izuzetka priz-
nali bili vode}u ulogu Dubrovniku, katoli~kom, ali srpskom.” (str. 40.) Mno-
gi Srbi katolici su u toku Prvog svetskog rata zbog svog srbovawa hap{eni,
osu|ivani i internirani, ali “to ih nije u svom srpstvu moglo da pokoleba, ni-
ti je ijedan zbog toga izneverio Srpstvo.” (str. 40.)
Austrijski publicista Leopold baron Hlumecki, koji je izvesno vreme bio
u dr`avnoj slu`bi, u svojoj kwizi o Francu Ferdinandu svedo~i kako je nadvo-
jvoda i prestolonaslednik te{ko primio hladan i odbijaju}i do~ek u srpskom
Dubrovniku i rezignirano mu se poverio. “Kako su ipak lojalni Hrvati, a kako
su sasvim druk~iji Srbi.” (str. 42.) Taj isti Halumecki drugim povodom pi{e
1909. godine: “Ne sme se zaboraviti da je Dubrovnik ve} godinama `ari{te ve-
likosrpskog pokreta, koji je naro~ito zahvatio gradsku inteligenciju.” (str. 43.)
Ali, srpstvo Dubrovnika je redovno imalo i panslovensku notu koja se tako jas-
no isti~e u govoru Srbina katolika dr Vlaha Matijevi}a 1893. godine na grobu
Mede Puci}a: “Kao {to je pokojni Medo svojim plemenitim i patriotskim srcem
qubio sve Slovene, kao {to je on pjevao o slovenskoj slozi, a ipak kao Dubrov~anin
znao da ne mo`e da bude drugo nego Srbin, tako i dubrova~ka omladina pru`a
ruku svim Slovenima, ali ujedno ne zaboravqa nikad da je ona srpske narodnos-
ti, i da tu svoju narodnost ima da o~uva.” (str. 48.) Ali, Dubrov~ani su se pod aus-
trougarskom dominacijom uporno opirali svakoj pomisli da se administrativno
pripoje Hrvatskoj, a te{ko su podneli i prikqu~ewe Dalmaciji s kojom nika-
da ni teritorijalne veze nisu imali. Nema~ki putopisac Johan Ferdinand Ninge-
baur pisao je 1851. godine: “Dubrovnik je najslovenskiji u celoj Dalmaciji, ali
niod~ega se tako ne boji kao od spajawa sa Hrvatima, koje dr`i za surove, dok je
Dubrovnik zaista veoma obrazovano mesto.” (str. 54.)
Kada su 1939. godine dvorska kamarila kneza Pavla Kara|or|evi}a i na-
jgora srpska vlada svih vremena koju je predvodio Dragi{a Cvetkovi} potpisali
stvarawe Banovine Hrvatske u neverovatnim granicama koje su ~ak i Dubrovnik
obuhvatale, mada on nikada ranije nije bio u sastavu Hrvatske, niti se s wom
grani~io, u Dubrovniku je prevladalo zaprepa{}ewe i konsternacija. Revolt
je bio tako `estok da se i istaknuti prohrvatski politi~ar iz Dubrovnika Pero
^ingrija o{tro suprotstavio sjediwavawu sa Hrvatskom i izdvajawu od srp-
skog zale|a iz koga su Dubrov~ani ponikli. Komunisti su taj an{lus potvrdili
1945. godine, pa je Dubrovnik od kulturnog sredi{ta najvi{eg ranga i jedne od
najzna~ajnijih luka Jadrana, upao u mrtvilo najdubqe provincije.
U svom pogovoru za Engelovu “Istoriju Dubrova~ke republike”, dum Ivan
Stojanovi} je, izme|u ostalog, rekao: “Nema porodice dubrova~ke (osim oni-
jeh koje do|o{e iz susedne Italije) koja nije porijeklom iz Hercegovine ili
iz kojega okolnoga sela. Stari senat, po krvi gotovo vas od rimskijeh porod-
ica, na|e se na vrhu petnaestoga vijeka i u {esnaestom opkoqen od naroda srp-
skoga”. (str. 61.) Iz toga je sasvim jasna razlika u etni~koj strukturi dal-
matinskih gradova i Dubrovnika, {to i Stojanovi} uo~ava i precizira: “U
dalmatinskim gradovima pod vla{}u mleta~kom vlada{e duh ro|en iz smjese
351
kulture italijanske (gr~ko-latinske) s krvi i }udi hrvatskom, u slobodnom
Dubrovniku pak duh ro|en iz smjese iste kulture italijanske (gr~ko-latinske)
i krvi i }udi srpskom.” (str. 61.) U “Dubrova~koj kwi`evnosti” dum Ivan Sto-
janovi} je jo{ izri~itije govorio o masi Srba koja se posle Kosovskog boja
naselila po dubrova~kim zemqama, a daqe, u dodatku Engelovoj kwizi prodire
i u doga|aje iz pretkosovskog vremena. Dubrov~ani, zadobiv{i okolna sela, pri-
mi{e wihov jezik i tako od Rimqana epidavarskijeh i seqaka srpskijeh nas-
tade malo po malo narod dubrova~ki, kaomoti u istoj vlasti, iste vjere i is-
tog jezika. Nijesu se htjeli zvati ni Srbi ni Hrvati, ni Dalmatinci, ni Italija-
nci. Za{to pak u sada{we doba pravi Dubrov~anin sebe smatra Srbinom, a vla-
da upire i nastoji da se nazove Hrvatom, o tome }e biti zbora kad dospijemo u
tre}u epohu, koja je epoha smrada i raspadawa ovoga slavnoga mrtvaca. Da je isti-
na {to smo rekli, dosta je otvoriti zbirke srpskijeh spomenika, sakupqanih
od Miklo{i}a, od arhiepiskopa Nikolajevi}a i od Mede Puci}a. Tu u svakoj
poslanici kraqevi srpski napomiwu Dubrov~anima da su im oni “srodnici”,
svaka poslanica po~iwe: “Knezu, Vlasteli i Dubrov~anima srodnicima, poz-
drav.” (str. 61.)
Poput Konstantina Jeri~eka, koji je utvrdio da Dubrova~ni po susjedstvu
svud naokolo, i po etnografiji, ne mogu biti “drugo nego Srbi”, dum Ivo Sto-
janovi} daqe navodi u svojoj “Dubrova~koj kwi`evnosti: “A sva okolna sela,
bez razlike, ostala su ista i prosta od svake tu|e primjese i utjecaja, te su do
dana dana{wega o~uvala svoj uro|eni prvobitni srpski karakter, {to se o~ito
vidi i poznaje po obi~ajima, po narodnijem pjesmama, no{wi itd... [ta su se-
qani dubrova~ki? Narod srpski koji prebiva{e u okolini grada.” (str. 63.) Is-
tovremeno, “plemstvo dubrova~ko, mudrom politikom, prigrli jezik i neke
forme `ivota od naroda srpskoga, jer se aristokratija dubrova~ka nalazila
brojno veoma slabija prema narodu. Po{to dubrova~ki seqaci brojno bijahu
daleko ja~i od vlastele i od gra|ana, Dubrov~ani, u svrhu da sliju u jedan nar-
od sve seqake zemqi{ta dubrova~kog, primi{e wihov srpski jezik, a kulturu
i ostalo zadr`a{e.” (str. 65.) Tako je pisao i Matija Ban, prema kome “srpsko
pjesni{tvo imalo se roditi u ovom gradu okolo devetoga vijeka, jer stoji u pov-
jesnici, da su tada Dubrov~ani pjevali juna{tva srpskijeh vitezova, ter da ih
je jedan knez neretvanski zamolio da i wegov narod svojim pjesmama slave.” (str.
69-70.) Jo{ jedan slavni Dubrov~anin, ~uveni pravnik Valtazar Bogi{i} sve-
do~io je o poreklu svoje porodice: “Bogi{i}i kao i cjela `upanija Konavla
koju spomiwe jo{ Porfirogenit me|u srpskom `upanijom, i iz koje oni do|o{e,
bijahu starinom pravoslavni; ali kad u XV vijeku do|o{e pod Dubrova~ku re-
publiku, do|o{e fratrovi i uvedo{e katolicizam.” (str. 70.)
I Konavqanin Milan Re{etar, katolik, be~ki univerzitetski profesor
slavistike, pisao je da se zvani~na dubrova~ka korespondencija obavqala na
srpskom jeziku, a retkost starih poveqa u arhivima i zbirkama obja{wavao na
slede}i na~in: “Od svih dr`avnih tvorevina na srpskom predelu samo je Dubro-
va~ka republika izdr`ala tursku poplavu, tako da se samo ono sa~uvalo {to
je u Arhivu te Republike na{lo donekle sigurno skloni{te.” (str. 70.) I
stru~nom analizom lingvisti~kih odlika jezika na kojima su pisani ofici-
jelni dokumenti, Re{etar ka`e da se “mora neminovno izvu}i zakqu~ak da ovaj
jedinstven (uvek jednaki) dijalekat koji upotrebqavaju dubrova~ki pisari... mo`e
352
da bude samo srpski dijalekat koji se govori u Dubrovniku.” (str. 71.) Tu se mo-
ra imati u vidu da je prvobitno slu`beni jezik bio latinski. “Srpski se u
Dubrovniku po~e pisati tek pri kraju XV vijeka.” (str. 72.)
Srpski kwi`evnik Qudevit Vuli~evi}, ina~e katoli~ki sve{tenik,
fratar franciskanac, ~ije je delo danas gotovo zaboravqeno, kad je napustio
katoli~ki samostan objavio je 1878. godine kwigu “Moja mati”, za koju je Veqko
Petrovi} pisao da predstavqa jedno od najlep{ih dela srpske poezije u prozi.
Koliko je Vuli~evi} bio zadojen Srpstvom, mo`da najboqe svedo~i slede}i ci-
tat iz wegove kwige, posve}ene slobodnim sinovima Srbije: “Srpski sinovi,
qubite svoju mater, jer u woj je blago dobrote i sila po`rtvovawa. Mati nam
bija{e jedina u~iteqka; vas svijet na Srbe nasrta{e, time nas sa sviju strana
obastira{e i prekriva{e, a same su nas matere tje{ile i dobru u~ile. One nam
pjevaju narodne pjesme i kazuju mudrost u poslovicama; one nam pripovjedaju
pripovjetke i doga|aje na{eg jadnog naroda. Srpske su matere juna{tvo i do-
brodjeteq srpskog naroda; mati nam usadi u srce plemenita i slatka osje}awa.
Ako srpski sinovi uzqube svoju mater i wom se uzbrinu, qubi}e i otaybinu; ako
srpska omladina umje{no i vrijedno, pame}u i srcem, shvati neumornu i ple-
menitu qubav srpske matere, zaista }e potpuno poznati i srpskog naroda mo},
{to se sporo ali postojano razvija u neograni~enu kolu wegove neizmjerne
duhovitosti.” (str. 74.) Za svoj rodni Cavtat na srpskom moru ka`e da je “srps-
ki cvijet, (koji) divotno cvati pored srpskog Dubrovnika.” (str. 75.) A slede}e
re~i Qudevita Vuli~evi}a kao da su pisane ovih dana, kao da prkose savremenim
srpskim neprijateqima, wihovoj oholosti, osionosti, beskrupuloznosti i svire-
posti: “Narod nam se pjesmom uznosi; uzor mu je i sila u pjesmi. Uzor srpski sja-
jni, ne}e nam ga potamniti tmu{a hude zlobe hudih zlobnika; Srbi ne}e zas-
traniti dok traje ono vidjelo. Pokaza}emo silu na{eg duha kad do|e na{e do-
ba. Svijet nas je tla~io i jo{ nas tla~i, no od toga u srpskim grudima nada se
ne smawa. @alosna je srpska pjesma od `alosti srpskog srca, no `alost goji i
oja~ava du{e... Sve bih dao, srpski narode, veruj mi, za tvoju nezavisnost, za tvo-
ju slobodu; dao bih i ovo gwilog i nevoqnog `ivota.” (str. 75-76.)
Drugi katoli~ki fratar Vid Vuleti}-Vukasovi}, koji se bavio etnologijom,
isti~e da je sve oko Dubrovnika bilo zahumsko i travunsko, pa u studiji “Nar-
odni vezovi u Dalmaciji”, objavqenoj 1899. godine, ka`e za Dubrovnik: “On je
bio osamqeni latinski gradi}, a oko wega sve srpske zemqe i vinogradi, te ni-
je za~udo da se latinski `ivaq br`e stopio u srpski, pa i dan dana{wi najbo-
qe ~uva narodne obi~aje.” (str. 77.) Za @upu Konavle Vuleti}-Vukasovi}, ina~e
ro|en u Brse~inama, pi{e da je bila “u sredwem vijeku dobro napu~ena srpska
`upa, te je pripadala kne`evini Travuniji ili Tribuniji. Godine 1427. vlastele
su dubrova~ke zauzele Konavle i podijelili su izme|u sebe ovu bogatu `upu a
postala je br`e najdivnija i najubavija `upa dubrova~ka, te je najboqe uzdr`ala
srpske narodne obi~aje, kako su i danas u naponu, da im se svak divi, a osobito
radi slave krsnog imena i radi izvornijeh srpskih vezova.” (str. 77.)
I konte Lujo Vojnovi} pisao je o Dubrovniku kao srpskoj zemqi i staru
dubrova~ku kwi`evnost smatrao iskqu~ivo srpskom. U kwizi “Dubrovnik –
jedna istorijska {etwa” iz 1907. godine isti~e: “Najstariji znameniti latin-
ski pjesnik u Dubrovniku je El. ]erva, a najstariji srpski su [i{ko Men~eti}
353
i Yore Dr`i}.” (str. 79.) Katoli~ki `upnik u Ora{cu, iz dubrova~ke biskupi-
je, dum Andro Murat, posetiv{i 1901. godine manastir Savine kod Herceg Novog,
upisao je u spomen kwizi slede}e stihove:
“Srpska Boko, ~ist srpski Bosfore,
Srpske du{e sveti razgovore,
[to ti la`e protusrpska srda,
Kad je vjera ko Lov}en ti tvrda.” (str. 79.)
Daqe, me|u istaknutim Srbima katolicima, najzna~ajniju ulogu u javnom
i nau~nom `ivotu imali su pravnik Valtazar Bogi{i}, istori~ar Antun Dabi-
novi}, komparativni lingvista Henrik Bari}, ekonomista Mijo Mirkovi},
filolog Milan Re{etar, profesor Luko Zore, filolog Petar Budmani,
akademik Petar Kolendi}, teoreti~ar kwi`evnosti Vinko Vitezica, is-
tori~ari Antonije Vu~eti}, Ilija Sindik, Vice Adamovi}, Bo`o Cvjetkovi}
i Antonije Far~i}, kwi`evnik Matija Ban, pesnik Ilija Okrugi}, pripove-
da~ Bo`idar \aja, kwi`evni kriti~ar Marko Car, romansijer Ivo ]ipiko,
pesnik Sibe Mili~i}, publicista Antun Fabris, novinar Jovan \aja, novin-
ski urednici Kristo Dominkovi} i Miko Vaketi, politi~ar Stijepo Koba-
sica, novinari Nikola Vu~eti}, \ivo Vi{i} i Nikola Petkovi}-Ciko, bi-
olog Josif Pan~i}, prirodoslovac Ivan \aja, agronom Aleksandar \aja, far-
maceut Sini{a \aja, botani~ar Lujo Adamovi}, botani~ar Josif Veseli},
prirodoslovac Branimir Male{, matemati~ar Vinko \urovi}, slikari Marko
Igwat Job, Cvijeto Job, Pa{ko Vu~eti} i Vlaho Bukovac, advokat Igwat
Bakoti}, gimnazijski profesor Jakov Grupkovi}, publicisti Jovo Matli~i}
i Vinkentije Butijer, politi~ari Jovo Mihaqevi} i Ka`imir Luketi},
apotekar Matej [ari}, advokat Baldo Gradi, Vlaho Matijevi}, Luko Markiz
Bona, Mato Graini}, Rudolf Sardeli}, katoli~ki sve{tenici Marko
Vu~kovi}, Niko Lukovi}, barski nadbiskupi Nikola Dobra~i} i Simo Mili-
novi}, dum Marko An{ti}, \uro Peru{ina, Niko \ivanovi}, Ante Ani}, srp-
ski |eneral, ministar i ambasador \ura Horvatovi}, srpski |eneral, ministar
i a|utant kneza Milana Dragutin Franasovi} i mnogi drugi oficiri,
brodovlasnik Bo`o Bawac iz Dubrovnika, brodarska porodica Ra~i} iz Cav-
tata. K}erka Nikole Pa{i}a udala se za Srbina katolika [tefija Ra~i}a.
Posebnu slavu je stekao najve}i Srbin katolik na{eg vremena Ivo Andri}.
Nacionalni pokret Srba katolika pre prvog svetskog rata bio je veoma jak.
Celo primorje Crne Gore i Dubrovnik bili su potpuno srpski, kao i najve}i
deo Dalmacije. Otpor Rimokatoli~ke crkve bu|ewu srpske nacionalne svesti
bio je veoma slab, a i mnogi katoli~ki sve{tenici su otvoreno srbovali. Sli~na
je situacija bila u Bosni, Hercegovini, Slavoniji i Vojvodini. Situacija je bi-
la za Srbe katolike jo{ povoqnija kad je Kraqevina Srbija 1914. godine sklopi-
la konkordat sa Vatikanom povodom koga je Rimokatoli~ka crkva uvela sloven-
sko bogoslu`ewe, srpske crkvene pesme i molitvu za srpskog kraqa. Pripad-
nici Nacionalnog pokreta Srba katolika nisu bili rukovo|eni nikakvim
materijalnim interesima, nego iskqu~ivo ose}awem srca i istorijskim us-
pomenama i tradicijom, a javno mnewe u Srbiji bilo je veoma tolerantno i
{irokogrudo u verskom pogledu. Velika stradawa pravoslavaca u Prvom svet-
skom ratu na teritorijama pod austrougarskom kontrolom i progoni najis-
354
taknutijih Srba katolika jo{ vi{e su u~vrstili srpsku nacionalnu solidarnost,
tako da je srpska vojska 1918. godine do~ekana sa ogromnim odu{evqewem u svim
srpskim krajevima gde su `ivela bra}a latinske vere, pa se takvo raspolo`ewe
pro{irilo i kod katolika koji ranije nisu ispoqavali srpsku nacionalnu svest.
“Da je tada Srbija zadr`ala za sebe one krajeve koje joj je garantovao Londons-
ki ugovor, postoji velika verovatno}a da bi bar polovina tamo{wih katoli-
ka pri{la Srpstvu. Razumqiva je stvar da bi dr`ava vodila ~istu srpsku poli-
tiku i javno propagirala Srpstvo.” (str. 111.) Osnovni zakqu~ak koji izvodi pro-
fesor Kosti} je da Srpstvo katolicima jednostavno nije trebalo nametati jer
je ono kod wih bilo prirodno, iskonsko i svesno.
Sve je upropastila Jugoslavija i nepromi{qenost kraqa Aleksandra
Kara|or|evi}a. Glupost kraqevu Lazo Kosti} ilustruje prepri~avaju}i aneg-
dotu prema kojoj se posle stvarawa zajedni~ke dr`ave “jedan Dubrov~anin pred-
stavio kraqu Aleksandru kao “katoli~ki Srbin iz Dubrovnika”, a ovaj mu je odgov-
orio da je “pravoslavni Hrvat iz Beograda.” (str. 111.) U prvih deset godina pos-
tojawa jugoslovenske dr`ave vladala je istinska demokratija i potpuni haos.
“Op{tinske uprave je dobivala masa, naro~ito prkosna, nezadovoqna, re`imu
nenaklowena. Ona je favorizivala sve neprijateqe re`ima i izobli~avala we-
gove prista{e. Nai{lo je vreme da je vi{e stidno bilo biti uz “re`im”, uz
“Beograd”, uz Srbe, kamo li identifikovati se sa Srpstvom, deklarisati se kao
Srbin. Demagogija Stipana Radi}a, a i mnoge gre{ke re`ima, u~ininili su svo-
je. Najeklatantniji dokaz da su Konavli, nesumwivo srpskog porekla i docnijeg
dometka, iz ~ijeg krila su se razvili prvi Srbi katolici na Jadranu, postali
naj`e{}i Hrvati, najbuntovniji, Srbima najvi{e nenakloweni. U Boki je to te`e
i{lo, jer je ogromna ve}ina stanovni{tva bila srpsko-pravoslavne vere, ali je
i tu hrvatstvo ja~alo a Srpstvo slabilo me|u katolicima. Novih katoli~kih Sr-
ba je jedva i bilo. ^ak su i oni u Baru i Ulciwu po~eli da se kolebaju, i neki od
wih, kad bi napustili rodni kraj, postajali su Hrvati. Od toga niko nije mogao
imati {tete, a kamo li da je to bilo zabraweno. Za{to onda ne probati i ispasti
interesantan, mo`da ~ak i heroj?” (str. 112-113.)
Posle Drugog svetskog rata situacija je bila nepodno{qiva. Qude koji bi
se eksponirali kao Srbi katolici gotovo redovno su izlagali progonima, a u
Crnoj Gori ni pravoslavci se nisu smeli izja{wavati kao Srbi, ako su `eleli
da izbegnu raznorazne neprijatnosti, ukqu~uju}i i ugro`avawe li~ne i pro-
fesionalne egzistencije. “Pravoslavni se ozna~uju kao “Crnogorci”, a katolici
kao Hrvati!” (str. 113.) Dubrovnik je uveden u hrvatsku federalnu jedinicu, prep-
lavqen hrvatskom nacionalisti~kom propagandom i falsifikovawem is-
torijskih ~iwenica da bi se Srpstvo u wemu u korenu ugu{ilo. Tome je pogodovala
i ~iwenica da je tokom stotina godina austrougarske okupacije skoro u pot-
punosti izumrla dubrova~ka vlastela jer su se plemi}ke porodice posle pada
pod tu|insku vlast dogovorile da se wihovi mu{ki potomci ne `ene i uop{te
ne ostavqaju potomstvo. Proces je dokraj~ila zaglu{uju}a komunisti~ka ide-
ologija i oficijelna propaganda bratstva i jedinstva na izrazito antisrpskim
osnovama. Pa ipak, i po popisu stanovni{tva iz 1953. godine bilo je jo{ uvek
8.813 Srba katoli~ke veroispovesti, kao i 4.709 Crnogoraca katolika. Sigurno
je da su se mnogi deklarisali kao Srbi ateisti, ako su pripadali komunisti~koj
partiji. “Pove}i broj od onih koji su rat proveli u Srbiji pre{ao je na
pravoslavqe. Tako npr. Stjepo Kobasica, biv{i narodni poslanik (Dubro-
355
v~anin); on je izjavio da ne mo`e ostati u veri u ime koje se tamane Srbi. Onda
konte Aleksandar Vidovi} iz [ibenika, Nikola Petrovi} – Ciko iz Boke itd.
Dvojici sam ja li~no kumovao pri prelazu u pravoslavqe (Du{anu Hope,
Dubrov~aninu i Petru Gu}u sa jednog ju`nojadranskog ostrva).” (str. 115.)
Re`imi Pavla Kara|or|evi}a i Josipa Broza Tita otcepili su Dubrovnik
od srpske matice i pripojili ga Hrvatskoj kao banovini ili socijalisti~koj
republici, iako woj nikada ni po ~emu nije pripadao. Usledila je prava popla-
va istorijskih, politi~kih, sociolo{kih, lingvisti~kih i kwi`evnih fal-
sifikata, a Srbi su pod diktaturom jednostavno }utali, dok su se poltroni nad-
metali u udvara~koj poslu{nosti i servilnosti. 1967. godine desio se veliki
javni skandal. Na Katedri za jugoslovensku kwi`evnost Filozofskog fakul-
teta u Beogradu zatekao se u pregledu literature stari uybenik akademika Pavla
Popovi}a “Pregled srpske kwi`evnosti” koji je i dubrova~ku kwi`evnost obra-
|ivao kao izvornu srpsku. Decenijama su studenti u~ili po tom uybeniku, a on-
da je politi~kom vrhu zatrebala afera da bi se srpskom narodnom bi}u zadao
novi udarac i pru`ila jo{ jedna prilika srpskim komunisti~kim ~ankolizima
da udaraju}i beskrupulozno na istoriju i kulturu srpskog naroda dokazuju svo-
ju ideolo{ku pravovernost. Juri{nici Centralnog komiteta Saveza komunista
Srbije me|usobno su se takmi~ili ko }e se ve}im kamenom baciti po Srpstvu
i velike delove kulturnog nasle|a sopstvenog naroda `rtvovati gurawem u
~equsti pohlepne hrvatske a`daje. A na hrvatskoj strani, ure|uju}i navodnu ju-
goslovensku enciklopediju, na ~elu ogromne grupe falsifikatora stajao je li~-
no Miroslav Krle`a. Sistematski je svemu dubrova~kom dodavan ve{ta~ki
hrvatski atribut. Otimali su i Gunduli}a i Ru|era Bo{kovi}a, Valtazara Bo-
gi{i}a i Vlahu Bukovca, celu porodicu Buni}a koja se italijanski prezivala
de Bona, uprkos ~iwenici da je Luko Markiz Bona bio vo|a Srpske stranke u
primorju. ^ak su i Marinu Dr`i}u, ~ije je srpstvo bilo skoro poslovi~no, i na
nadgrobnoj plo~i pripisivali da je najve}i hrvatski komediograf renesanse.
Dana{wi katolici u Dubrovniku su naterani da se izja{wavaju kao Hrvati.
Ve{ta~ki su izre`irani popisi stanovni{tva, a onda su wihovi rezultati pro-
jektovani i u daleku pro{lost. Srpski komunisti~ki sudovi su zabrawivali
kwige i publikacije zbog izno{ewa istine, a beogradska “Politika” je pred-
wa~ila u suzbijawu nacionalne svesti svoga naroda i slu`ewu wegovim nepri-
jateqima. Ipak, s vremena na vreme je kroz beogradsku i kroz zagreba~ku {tam-
pu provejavalo s kakvim se te{ko}ama komunisti~ki `biri nose su~eqavaju}i
se sa starom pesmom dubrova~kih Srba katolika “Na vrh Sr|a vila kli~e – Zdra-
vo srpski Dubrovni~e!”
2. Srpstvo Dubrovnika
Sve su to bili razlozi da se prof. dr Lazo M. Kosti} prihvati pisawa kwige
“Nasilno prisvajawe dubrova~ke kulture” koja je objavqena 1975. godine u Mel-
burnu i sastoji se iz dva dela u kojima autor obra|uje jezik starog Dubrovnika
i dubrova~ku kwi`evnost.
Pitawe jezika starog Dubrovnika je veoma kompleksno. Prvobitno jezik
naroda je bio specifi~an vla{ko-romanski dijalekat, a zvani~ni latinski.
Kako je ja~ao slovenski elemenat u stanovni{tvu, tako se {irio i srpski jezik,
356
ali su se opet ose}ale razlike u jeziku patricija i plebsa. Kod patricija je srp-
ski jezik imao mno{tvo latinskih re~i i izraza, dok je obi~an narod govorio
u jezi~kom smislu ispravnije. U diplomatiji su tekstovi nameweni zapadnim
zemqama pisani na latinskom i italijanskom jeziku, a kad je re~ o isto~nim
dr`avama onda je to ~iweno na srpskom jeziku i }irili~nim pismom. Prvo-
bitna kwi`evnost je bila na latinskom jeziku, a kasnije uporedo na itali-
janskom i slovenskom. Slovenski nije bio jedinstvenog izraza i razlikovao se
po vremenskim periodima i spoqnim uticajima na autora, pa su s vremena na
vreme prisutni i izvesni ~akavizmi i ikavizmi. Me|utim, Milan Re{etar ned-
vosmisleno tvrdi da jedinstveni dijalekat dubrova~kih pisara “mo`e da bude
samo srpski dijalekat koji se govori u Dubrovniku.” (str. 22.) To obja{wava
~iwenicu da se u Dubrovnik doseqavalo samo srpsko stanovni{tvo iz Zahumqa
i Travunije i postepeno asimilovalo u etni~kom pogledu, prvobitno staro-
romansko. Izvesne dubrova~ke specifi~nosti on naziva raguzanizmima, pa ka`e
“Raguzanizmi su se razvili mahom posle XV veka, tako da je u XIV i XV veku
ovaj dijalekat sigurno bio bli`i hercegova~kom, nego u XVIi XVIIveku.” (str.
22.) Ovaj stav objavqen u Be~u 1891. godine u Arhivu za slovensku filologiju,
Re{etar 1894. godine u predgovoru za kwigu “Pregled dubrova~ke lirike” jo{
ubedqivije precizira: “Dubrovnik ima u historiji na{eg narodnog `ivota
uop{te, a naro~ito u historiji literature, sasvim odvojen polo`aj iznikav{i
kao neko ostrvo na koje se spase ne{to romanskog elementa {to nad`ivje sloven-
sku poplavu, Dubrovnik se nije nigde sasvim izjedna~io sa svojom srpskom okoli-
com: politi~koj samostalnosti dugo pomaga{e i etnografska odvojenost, a kad
se stari romanski grad ne{to preseqavawem Srba sa strane, a ne{to posr-
bqavawem domorodaca malo po malo, barem u pogledu jezika pretvori u srps-
ki grad, Dubrovnik opet sa~uva{e svoju individualnost” (str. 22-23.)
I akademik Aleksandar Beli} je pisao da je kolonizacija Dubrovnika
prete`no vr{ena od Trebiwa, Huma i Neretve, pa je ona o~igledno srpska, ali
se delimi~no vr{ila i sa ostrva i sa severa Dalmacije donose}i izvesne crte
~akav{tine. “Uostalom, kako je Dubrovnik bio u vezi sa morem, pa prema tome
i sa na{im `ivqem na ostrvqu, neke zajedni~ke crte sa wim u wemu se i doc-
nije razvijaju (izgovor suglasnika “i” na kraju re~i kao “n”, sa nazalizacijom
vokala koji mu prethodi i sl.). S druge strane, kako je kwi`evni rad u Dubrovni-
ku otpo~eo u drugoj polovini XV veka kada je ~akavski kwi`evni jezik bio u
punom razvitku, sasvim je prirodno {to su se prvi dubrova~ki pisci naslawali
na taj kwi`evni jezik.” (str. 23.) On time obja{wava ~akavizme kod [i{ka Men-
~eti}a i Yore Dr`i}a koji su ipak pisali dobrim hercegova~kim nare~jem. “Pis-
ci kao Ivan Gunduli} (1588-1638.) obra}aju pa`wu naro~ito na ~isto}u jezika,
staraju}i se da narodnim re~ima zamene tu|e. Ali i kod wih ima jo{ uvek dos-
ta arhaizama najrazli~nijih vrsta.” (str. 24.) U jednoj polemici sa akademikom
Radowi}em koji je u skladu s oficijelnim nastojawima govorio o ju`nosloven-
skim uticajima na Dubrovnik, profesor Henrik Bari} je istakao: “Za{to izbega-
vati da su to plemena prirodnog srpskog zale|a Dubrovnika. Time ne}u da ka-
`em da nije bilo i ~akavskog elementa, naro~ito radni~kog i zanatlijskog u
Dubrovniku. Te{ko je re}i koji je sloj stariji, ~akavski ili {tokavski, ali ne-
ma sumwe da je ovaj drugi bio neuporedivo ja~i, tj. ja~i po broju i ekonomski ja~i,
i da je on dao romanskom Dubrovniku svoj neizbrisivi slovenski tip.” (str. 25.)
357
 U kwizi “Najstariji dubrova~ki govor” iz 1951. godine Milan Re{etar ka`e
da “gre{e i Vajan i Beli} i Bari}, ako smatraju da se mora uzeti da je pre prvih
pesnika jedan deo dubrova~kog stanovni{tva bio ~akavski i da su od wega ne-
ki ~akavizmi u{li u dubrova~ki narodni govor, a po Beli}u i u dubrova~ki pes-
ni~ki jezik. Ja to posledwe odlu~no odbijam jer da to verujemo, treba prekro-
jiti dubrova~ku historiju koja ni{ta ne zna da li su se trgovci, pomorci ili
ribari u gustim hrpama doseqavali u Dubrovnik, pa zato ja jo{ uvek tvrdim, kao
{to sam tvrdio pre 50 godina, da se u Dubrovniku nije nikada govorilo, ni u we-
mu kao celini ni u jednom wegovom delu, dalmatinskim ~akavsko-ikavskim gov-
orom, nego uvek samo hercegova~kim {tokavsko-jekavskim.” (str. 25.) Re{etar
je tako mislio i 1889. godine pi{u}i: “Dubrov~ani nijesu nikad bili ~akavci,
jer je srpski jezik do{ao u negda romanski Dubrovnik iz staroga Zahumqa i stare
Travunije, gdje se uvjek {tokavski govorilo.” (str. 26.)
Kad je re~ o doseqavawu u Dubrovnik, najupe~atqivije podatke na osnovu
arhivskih istra`ivawa pru`a najistaknutiji hrvatski istori~ar Vjekoslav
Klai}, koji se, ina~e, nije libio da u svrhu potkrepqivawa velikohrvatskih
pretenzija pribegne i ordinarnim falsifikatima. U ovom slu~aju on ipak kon-
statuje postojawe stare hronike u kojoj “ima popis vlasteoskih porodica dubro-
va~kih i za svaku se ka`e odakle je do{la u Dubrovnik. U popisu su 154 porodice,
od kojih su se doselile: iz Zete 11, iz Zahumqa 15, iz Kotora 22, iz Travunije
30, iz Bosne 7, iz Albanije 8, iz Zadra 6, iz Srbije 4, iz Bugarske, iz Splita, Tro-
gira i Osora po jedna, iz Italije i drugih zemaqa 47.” (str. 26.)
Ivan Stojanovi} je u kwizi “Dubrova~ka kwi`evnost” pisao: “Dubrovnik
je s po~etka bio sklop dviju elemenata, rimskoga i slovinskoga. Iza pada srp-
skog carstva na Kosovu, Srbi se raspr{i{e, ne samo po Dubrovniku nego jo{ i
preko Neretve po Dalmaciji”. (str. 27.) Ukazuju}i da su mnoge srpske porodice
u{le i u dubrova~ki senat, ina~e, opkoqen srpskim narodom. “A u privatnome
`ivotu sasvijem se posrbi{e porodice rimske, bilo vlasteoske, {to do|o{e
iz Epidavra ili Askrivija (Kotora), bilo gra|anske, te slu~ajno do|o{e iz Ital-
ije jali iz Dalmacije.” (str. 27.) Nakon {to je preveo poznatu Engelovu “Istoriju
Dubrova~ke republike”, Ivan Stojanovi} je {tampao sa svojim op{irnim do-
datkom u kome nalazimo i slede}e: “Kako su, pak Dubrov~ani sami sebe dr`ali,
komu li su plemenu pripadali, biva: oni Slovini koji se u Dubrovniku prvi nas-
tani{e? Kad bi se sudilo po kwi`evnom pisawu prvijeh pjesnika, mogli bi pri-
padati i plemenu hrvatskome, ~akav{tine radi, ali po susjedstvu svud unaokolo,
i po etnografiji, ne mogu biti drugo nego Srbi. Utjecaj srpski, i brojem prvi-
jeh stanovnika i radi politi~kijeh odno{aja koje su imali sa susjednim kraqe-
vima, banima i `upanima, bija{e tako jak, da i u kwi`evnosti preote
{tokav{tina i jekav{tina prije nego po ostaloj Dalmaciji. Jagi} pripoznaje
prevlast srpsku i mo} {tokav{tine, koja potisnu ~akav{tinu iz kwi`evnos-
ti. Miklo{i} opet misli – {to je dosta prili~nije, da se za ~akava{tinu ni-
je nikad ni znalo u Dubrovniku, nego da su samo pisali tako da budu u saglasju
kwi`evnom s ostalim dalamtinskijem spisateqima.” (str. 28.) Ivan Stojanovi}
je jo{ izri~itiji i precizniji u zakqu~ku, “da je prvi Dubrovnik, na hridinama
Sv. Marije, bio osnovan od qudi narodnosti rimske, koji docnije, kako rekos-
mo, primi{e jezik srpski, dok je sjeverna strana bila napu~ena stanovnicima
358
narodnosti slovjeno-srpske, koji se s Rimqanima stopi{e u puk dubrova~ki...
Za na{e se oce ne mo`e re}i ni po ~emu da su bili Hrvati. Zemqe naokolo ko-
je su dr`ali u toku vjekova, pripadale su banovima i kraqevima plemena srp-
skoga.” (str. 29.)
I drugi katolik, dr Lujo Bakoti} 1938. godine pi{e: “[to se ti~e Srba
na podru~ju Dubrova~ke republike, poznato je da su Dubrov~ani, osim samog
grada Dubrovnika, svu ostalu teritoriju dobili skoro iskqu~ivo od srpskih
vladalaca. Na cijelim tim teritorijama prebivao je narod pravoslavne vere.”
(str. 29.) Sve srpske porodice koje su na dubrova~ku teritoriju pod Turcima
izbegle, pre{le su na katoli~anstvo. Nema~ki istori~ar Gebhardi 1808. go-
dine navodi: “Po propasti ve}e avarske dr`ave opkoli{e sorabski ili srp-
ski naseqeni gra|ani wihov grad i naseli{e najbli`u zemqu, ~ak i mesto
starog Epidaurusa u svoju sopstvenu korist pod vrhovni{tvom gr~kog cara.”
(str. 31.) Engel tvrdi da su Srbi Dubrovniku i ime dali, a da se u wemu do XI
veka govorilo italijanski, kada je po~eo slovenski element da prevladava.
“Kako se grad pove}avao, to wegovi stanovnici nisu mogli vi{e da `ive samo
od lova i ribolova i oni po~e{e da se {ire, da obra|uju poqa i vinograde.
Da bi to mogli da vr{e sigurno i nesmetano, pla}ali su 30 zlatnika `upanu
srpskih Travuwana, a isto toliko godi{we `upanu srpskih Zahumqana, jer
usred wih oba bio je dubrova~ki predeo. Pla}awe ove kamate oslobodilo je
Dubrov~ane istovremeno od svakog me{awa Slovena u wihovu unutra{wu up-
ravu. Uzajamni trgova~ki saobra}aj sa oba ova srpska naroda be{e za sve wih
koristan.” (str. 31-32.)
Ruski istori~ar Viktor Vasiqevi~ Maku{ev navodi jo{ jedan intere-
santan podatak: “Ako je italijanski jezik bio jezik nauke i dr`avnog govora,
a Dubrov~ani su se toliko starali o wegovom usavr{avawu {to su zakonom
zabranili `enama da izu~avaju inostrane jezike.”(str. 32.) Turski putopisac
Kol tako|e pi{e o srpskom Dubrovniku, a nema~ki baron Oto Rajnsberg i Ida
fon Diringfeld ka`u da dubrova~ka narodnost nije ni italijanska ni srps-
ka, nego to oboje u isti mah. Poznati engleski istori~ar i diplomata Artur
Evans pisao je da je Stradun delio srpski deo naseqa od romanskog i da je za-
sut “kada je u XIII stole}u prestao antagonizam izme|u Srba i Romana i kada
je srpski jezik postao materwim jezikom potomaka epidaurskih izbeglica.” (str.
33.). On ka`e da je otpo~etka 15. veka materwi jezik Dubrov~ana naj~istija for-
ma srpskog. Sli~no pi{u francuski kwi`evnik Luj Le`e i nema~ki istori~ar
Hans Helmont, kao i Norbert Krebs i Konstatin Jiri~ek.
Kosti} smatra da je mogu}e da je u Dubrovniku ipak `iveo mali broj ~akava-
ca koji su bez sumwe Hrvati, kao {to je i sva okolina bila nesumwivo srpska.
Prvobitno se Dubrovnik sastojao samo od grada-polisa i najbli`eg predgra|a,
a postepeno je zadobijao najbli`u srpsku okolinu, pa ~akavci nikada zbog svo-
je malobrojnosti nisu mogli odre|ivati osnovni karakter. Kako Engel navo-
di: “Stefan Vojislav, obnoviteq i oslobodilac Srbije od vizantijskog suv-
erenstva oko 1040. do 1050. godine kanda je iz prijateqstva prema Dubrov~anima,
darovao wima dolinu @upe, zalive Rijeke, Gru`a i Melfija (?), kao i celu obalu
do Ora{ca – plodnu oblast. Isto tako izgleda da je bio dare`qiv Mihailo,
sin Stefanov (1050-1080), prema Dubrov~anima, svojim saveznicima. On im je
darovao ostrva Kolo~ep, Lopud i [ipan.”(str. 36-37.) Konstantin Jiri~ek navo-
359
di da je krajem sredweg veka srpski govor prevladao u Dubrovniku i Kotoru zbog
izumirawa starih gradskih porodica i dolaska mnogih novih teritorijalnim
{irewem i intenzivirawem trgova~kog saobra}aja, a Kosti} zakqu~uje:
“Dubrovnik je sam mogao imati, bar ispo~etka, me{an etni~ki karakter. Kad
je on razvio gradske zidine i pro{irio se u svim pravcima sem prema moru, on
je bivao sve vi{e i vi{e izrazitije srpski. Dubrova~ka republika bila je ne-
sporno srpska po ve}ini svoga stanovni{tva”. (str. 38.)
U po~etku su Dubrov~ani govorili specifi~nim romanskim jezikom ko-
ji je predstavqao me{avinu vla{kog i latinskog, a vlastela je upotrebqavala
~istu varijantu toskanskog jezika koja se zna~ajno razlikovala od venecijans-
kog dijalekta dalmatinskih gradova koji su bili pod mleta~kom vla{}u. Srp-
ski jezik je ispo~etka nezvani~no uvo|en kao pomo}ni radi administrativnog
upravqawa prikqu~enim teritorijama od po~etka XIII veka, kako navodi
Re{etar, “slu`bena korespodencija izme|u Dubrova~ke republike i srpskih
zemaqa vodi se iskqu~ivo u srpskom jeziku.” (str. 41.) Ostalo je u analima da
se i jedan Dubrov~anin sa Hvara 1688. godine obra}ao Dubrova~kom senatu }ir-
ilicom. Postojali su i posebni pisari za srpski jezik koji su se zvali dijaci-
ma srpskim za razliku od dijaka latinskih. Sva dokumenta su se bri`qivo ~uvala
u arhivu, pa kako isti~e Hrvat i be~ki profesor Vatroslav Jagi}, “ovoj visoko
razvijenoj brizi Republike za arhivima, zahvaquje srpski jezik za wegove naj-
starije, najplemenitije perle.” (str. 43.) Ni u jednom svom tekstu Jagi} nije ni
pomenuo hrvatski jezik kao eventualno govorni u Dubrovniku, nego samo latin-
ski, italijanski i srpski.
Svoj srpski jezik koji su govorili, Dubrov~ani su ~esto nazivali na{kim,
slovenskim, dubrova~kim, a ponekad ilirskim. Milan Re{etar je ustanovio da
je 1512. godine u Mlecima {tampan jedan od najstarijih {tampanih dubrova~kih
dokumenata – srpski molitvenik, i to }irilicom. Malo kasnije je {tampan
molitvenik za katoli~ke mise koje je lajpci{ki profesor i jedan od najve}ih
slavista 19. veka August Leskin nazvao “Dalmatinsko-srpski misal.” I tamo gde
se jezik naziva dubrova~kim pisano je }irili~no. Postoje i svedo~anstva da se
latinski jezik nazivao vla{kim, a to se dopuwuje i sa~uvanim poveqama bosan-
skog velikog bana Matije Ninoslava koji je svoje podanike nazivao Srbima, a
Dubrov~ane Vlasima. Bilo kako bilo, hrvatski jezik se nigde ne pomiwe, ~ak
ni kod Pa`anina Bartola Ka{i}a koji je dugo `iveo u Dubrovniku polovinom
XVIIveka. Samo moderni falsifikatori ubacuju hrvatske atribute gde stignu,
pa makar to i krajwe groteskno delovalo. Iako je Ka{i} verovatno bio Hrvat,
mada mu je pravo ime Bartolomej Kasio, on koristi izraze dubrova~ki, dal-
matinski, bosanski, slovinski, ilirski, ali nikada i hrvatski jezik.
Ni pomena od hrvatskog jezika nema ni u XVIII veku, niti se u kwigama ma-
hom govori o ilirskom ili slovinskom. Ardelio Dela Bela ka`e da je srpsko
pismo }irilica na kojoj se pisalo ilirski ili slovinski, a takve tvrdwe navo-
di u svom re~niku ilirsko-italijansko-latinskog jezika koji je prvi put objavqen
1728. godine. On se prosto izviwava {to je wegova kwiga objavqena latinicom
jer slovenski alfabet nije jedinstven i sastoji se iz ~etiri varijante: stari
ruski, moderni ruski, srpski ili }irili~ni i jerolimski ili glagolitski.
Izvorno, Dubrovnik nije mogao biti ni srpski ni hrvatski. Bio je romanski.
Srpski je postao naknadno jer su Srbi `iveli svuda oko wega i {irio se na wi-
360
hovu teritoriju, obuhvatao srpsko stanovni{tvo, Srbi su se u wega useqava-
li, pa je postepeno izgubio romanske karakteristike i poprimio srpske u wi-
hovom specifi~nom izrazu. Hrvatski nikada su{tinski nije mogao postati,
ali mu je hrvatstvo nasilno nametnuto alhemi~arskim etni~kim eksperimen-
tima Katoli~ke crkve u prvoj polovini HH veka, katastrofalnim proma{aji-
ma kara|or|evi}evskog re`ima i koncentrisanom antisrpskom politikom ko-
munisti~ke diktature.
Hiqadu petsto {ezdeset {este godine dubrova~ki Senat je na srpskom
jeziku uputio povodom stupawa na presto ~estitku turskom sultanu Selimu II,
sinu Sulejmana Veli~anstvenog. 1638. godine objavqen je jedan oglas na ital-
ijanskom jeziku sa srpskim dodatkom, da bi ga svako boqe razumeo, kako je to
obrazlo`eno u italijanskom delu teksta. Oba teksta su u slu`benim spisima
zavedena na italijanskom jeziku uz obja{wewe da im je original na srpskom.
Tako su i zakoni progla{avani na srpskom jeziku na javnim trgovima da bi ih
svako boqe razumeo. U starom rukopisu koji poti~e s po~etka XVIIIveka i ~uva
se u franciskanskoj biblioteci u Vatikanu, prva re~enica koju Kosti} citi-
ra je na italijanskom, a druga sledi na srpskom: “U jednoj srpskoj kwizi gde su
apostoli i evan|eqa koji se ~itaju preko cele godine na srpskom, ~ita se posle
toga tako|e na srpskom: “Neka se zna kada se po~eo Dubrovnik graditi od gra-
da Cavtata na 626. godi{te Isukrsta.”(str. 63.) To je kqu~ni dokaz da se srps-
ki jezik koristio i u rimokatoli~kim crkvama.
U posledwem periodu Dubrova~ke republike postoji ogroman broj sve-
do~anstava o zvani~noj upotrebi srpskog jezika. “U listinama sa~uvanim u
Dubrovniku i tako spa{enim za srpstvo, spomiwe se srpsko ime stotine, ako
ne i hiqade puta: bilo da se ozna~uje etni~ka pripadnst okolnih qudi, bilo da
se obele`ava jezik kojim govore ili pismo kojim pi{u. I u italijanskom, i u
latinskom, i u srpskom jeziku stalno se nailazi na adjektive (ponekad i sup-
stantive) srpski itd, hrvatski nikad i nigde. I na osnovu toga Hrvati, dana{wi
Hrvati i oni pro{log veka, zakqu~uju da je Dubrovnik bio hrvatski! U tim lis-
tinima spomiwu se mnogi drugi narodi i wihove zemqe, udaqeniji od Hrvatske,
ali ovi nikada ili bar skoro nikada.”(str. 66-67.) U kwizi “Srpski narod i we-
gov jezik” profesor Pavle Ivi} je jo{ precizniji i iznosi da ima “ukupno ~etiri
ili pet pomena hrvatskog jezika u Dubrovniku ili samog Dubrovnika u krugu
hrvatskih gradova iskqu~ivo kod pesnika, i to u naro~itim prilikama kao {to
je kurtoazno obra}awe nekome iz hrvatskih strana, ili naslov {tampane kwige
koja }e mo`da obezbediti {iru publiku, ili poetska tirada u kojoj pore|ewe
dubrova~kog sa hrvatskim ima, u stvari, ciq da istakne prednost dubrova~kog...
Postoje, uostalom, i primeri gde dubrova~ki autori pomiwu Hrvate, ali na na~in
iz koga se jasno vidi da u wih ne ubrajaju Dubrov~ane... Nasuprot tome, vrlo je
~esta pojava da su “Dubrov~ani, po~ev od kraja XVpa do po~etka XVIIIveka nazi-
vali svoj jezik srpskim (lingua serviana) i to naj~e{}e u slu`benim aktima kad
je trebalo ozna~iti narodni jezik Dubrovnika za razliku od italijanskog ili
latinskog jezika dokumenata koji sadr`e ove pomene.” (str. 67.)
Osniva~ moderne slavistike, katoli~ki fratar jezuitskog reda i uni-
verzitetski profesor, ^eh Josif Dobrovski pisao je Jerneju Kopitaru po-
~etkom 19. veka “Geografski nazivi me malo interesuju. Ta Dubrov~ani, Make-
donci i Bosanci su Srbi. Krawci, Bezjaci, Panonski Hrvati su po poreklu
361
Hrvati.” (str. 75.) Ne{to kasnije, u svom `ivotnom delu “Slavin” iz 1834. go-
dine Josif Dobrovski kategori~ki tvrdi: “Granice izme|u pravog hrvatskog
i srpskog (ilirskog) jezika u Dalmaciji mogao bi najboqe da navede neki Hrvat
koji je dobro ve{t u oba dijalekta. Ako nekoji kao Zlatari} u predgovoru svo-
jih pesama (Mleci 1597. g.) dalmatinsko-ilirski (srpski) jezik nazivaju hor-
vacki jezik, to nije ta~no govoreno, to se doga|a zbog politi~ke veze sa Dal-
macijom. Dalmatinsko-ilirski i srpski ja dr`im u su{tini jo{ uvek kao isti
jezik. Ja znam dobro da dalmatinski i srpski nisu sasvim istovetni govori. Ali,
u osnovi, oba pripadaju, bez obzira na razne provincijalizme i druga mawa odstu-
pawa, ipak samoj jednoj jezi~noj vrsti, kao {to su i stanovnici obe zemqe po
svom poreklu srpskog stabla.” (str. 75.)
Slovenac Jernej Kopitar je 1822. godine pisao: “Srpski ili ilirski di-
jalekat govori u Srbiji, Bosni, Crnoj Gori, Dubrovniku, Dalmaciji, Istri,
Hrvatskoj Granici, Slavoniji i srpskim naseqima po ju`noj Ugarskoj, ~etiri
do pet miliona, od kojih su oko polovina gr~kog obreda (ovo Kopitar pi{e latin-
ski, a recenzija je na nema~kom), ali bogoslu`ewe obavqaju na slovenskom jeziku.”
(str. 77.) Drugi veliki slavista, mla|i od Dobrovskog, ali ne mawe zna~ajan, obja-
vio je 1833. godine u Pe{ti na nema~kom jeziku “Srpska zrnca za ~itawe”, u ko-
jima navodi: “To je istorijski i lingvisti~ki dokazana ~iwenica da, kao {to
Srbi u Srbiji, Bosni, u Slavoniji, Hercegovini, Crnoj Gori i Dalmaciji u svo-
joj ukupnosti sa~iwavaju samo jednu granu velikog slovenskog stabla, pa makar
pripadali isto~noj ili zapadnoj crkvi, isto tako i wihov jezik predstavqa samo
jedno nare~je, mada sa vi{e bezna~ajnih varijeteta.” (str. 77.) U Be~u je 1858. go-
dine Slovenac Franc Miklo{i~, tako|e op{tepriznat slavista, objavio na
latinskom jeziku kwigu “Srpski spomenici” u koju je uvrstio sve dubrova~ke
isprave, poveqe i pisma pisane na srpskom jeziku, a naknadno prona|ene ^eh
Konstantin Jiri~ek u kwizi pod istim naslovom. Sli~ne su stavove imali Jakob
Grim, Johan Severin Fater, Luj Le`e, Josef Karasek.
U toku Prvog svetskog rata konte Lujo Vojnovi} je pisao o staroj dubro-
va~koj dr`avi: “Jedna ~udna republika, koja je svoje zapisnike redigovala na
latinskom i naposletku na italijanskom, ali ~iji senatori diskutovahu na
srpskom jeziku i korespondirahu na tom jeziku sa srpskim kne`evima,
obele`avaju}i na srpskom imena wihovih ku}a (porodica, plemena). Ona je
redigovala i {ifrirala na srpskom tajna uputstva upu}ena wenima
ambasadorima. Intolerantna u pogledu vere, ona je dr`ala po strani od svo-
jih granica Slovene preko brda; ali im je ona slala u wihovu otaybinu pod-
streke na srpskom jeziku i na srpskom jeziku im je pravdu izricala.” (str. 81.)
Poznati zagreba~ki sveu~ili{ni profesor splitskog porekla Natko
Nodilo 1883. godine je zakqu~io: “U Dubrovniku, ako ne od prvog po~etka, a
to od pamtiveka, govorilo se srpski, govorilo se kako od pu~ana, tako i od
vlastele; kako kod ku}e, tako i u javnom `ivotu. Jeste istina, da su se zapis-
nici raznih vije}a vodili latinski, a prilika je tako|e da pod knezovima
mleta~kim, wih radi, na vije}ima se ne{to raspravqalo i mleta~kim i
kajkavskim govorom. Nego u op}ini od Mletaka opro{tenoj, srpski je ras-
pravni jezik.” (str. 82.)
Poznati francuski geograf i etnograf koji se posebno bavio balkanskim
izu~avawima, Ami Bue pisao je 1840. godine da su Dalmatinci, Morlaci,
362
Dubrov~ani i Bokeqi nesporno Srbi, {to izri~ito potvr|uje i osniva~ aus-
trijske statisti~ke nauke baron Karl ^ernig 1857. godine. Istog su mi{qe-
wa i statisti~ari Adolf Fiker i Brakeli. A nema~ki etnolog Kol pi{e 1872.
godine: “Ona tako cvetaju}a i slavna u sredwem veku, republika Dubrovnik be{e
srpska komuna. Nazvali su je “srpskom Atinom”, i vlasteoske porodice wene
jo{ i sad tra`e korene wihovih geneolo{kih stabala u planinama i livadama
Bosne i Srbije.” (str. 83.)
Vuk Karayi} je 1834. godine zakqu~io da je dubrova~ki jezik pravi herce-
gova~ki od koga se razlikuje po tome {to ima glas h, {to Dubrov~ani ne ka`u
|eca nego djeca i {to imaju previ{e italijanskih re~i. Oto fon Rajnsfberg
– Diringsfeld je 1864. zakqu~io: “Latinski, u po~etku jezik narodni, be{e jo{
1450. tamo i amo u upotrebi, ali sa zahvatawem slovenskog jezika tako pokvaren.
Srpski, naprotiv, zadr`a, kao jezik `ena, dece i slu`in~adi, premo} u ku}i.
Posle se razvi postepeno iz mnogostruke upotrebe sa strancima (u trgova~kom,
socijalnom i literarnom saobra}aju) jedan polutanski jezik, dubrova~ki di-
jalekat, koji je bio sastavqen iz srpskog i italijanskog i koji je jednako bio
pokvaren koliko je pisani slovenski jezik Dubrov~ana odr`an klasi~no ~ist.”
(str. 91.) Artur Evans je 1875. godine pisao da se u Dubrovniku ~uje najlep{i
srpski jezik. Zato tragikomi~no zvu~e re~i Juraja Bjankinija u pismu Mihovilu
Pavlinovi}u iz 1879. godine: “Po pismu Puci}a, po pismu Vr~evi}a itd., po
rije~ima Vida Kamenarevi}a, koji je ovdje bio ovih dana, i po{tenog popa
Vulovi}a iz Kotora, koji je tako|e ovuda pro{ao, ja cienim da kad bi Klai}
i htio, da bi mu~an barem wegov izbor u Dubrova~akom, gdje se uob}e na`alost
dr`e da su Srbi.” (str. 101.)
Poznati hrvatski filolog Ivan Mil~eti} objavio je 1905. godine svoje
zapise o putovawu kroz Dalmaciju 1874. godine: “Ja sam me|u obrazovanim Dal-
matincima na{ao onda i Dalmatinaca i Slavo-Dalmata..., Slavjana, na{in-
aca (Dubrov~ani) i Srba (Bokeqi i gdjekoji Dubrov~anin), ali Hrvata nigdje.”
(str. 102.) A mo`da nam je najinteresantnije svedo~anstvo grupice propagatora
hrvatstva u Dubrovniku polovinom pro{log veka zahvaquju}i kojima je pro-
fesor Lazo Kosti} do{ao do dragocenih statisti~kih podataka: “Burne 1848.
godine je izlazio u Dubrovniku list “Lavenire” (“Budu}nost”). Na wemu je sta-
jalo da je “hrvatski list napisan italijanski”, jer primorski “Hrvati” nisu
znali “hrvatski”. Urednik mu je bio Ivan August Kazna~i}. U jednom broju od
oktobra te godine on navodi “statistiku slovenskih naroda” u kojoj ima rubrike
“jezik” i “nare~je”. Kao jezik Ju`nih Slovena naveden je “ilirski”, a kao nare~ja
(dijalekti): bugarski, srpski, hrvatski i slovena~ki odn. “krawski” (karniko,
a u zagradama vendo, tj. vendski). Kao lica koja imaju srpski dijalekat ubrojeni
su svi pravoslavni (2.880.000), a zatim skoro milion i po katolika (1.490.000)
i 550.000 muslimana. Hrvatski dijalekat samo 801.000, svi u Austriji, dakle niko
u Bosni. – U rubrici “Turska” stoji daqe da u woj govori srpski dijalekat sko-
ro milion i po qudi (1.490.000), hrvatski niko. Tada su Bosna i Hercegovina
bile pod Turskom. Eto, oni, “Hrvati” Dubrovnika sami tako tvrde, bar pre sto
godina. To je tada bilo op{te mi{qewe nauke i publicistike, kome se nije bi-
lo lako odupirati.” (str. 102.)
Kqu~ni ciq Hrvata ipak nije stari i nestali dubrova~ki jezik, nego pris-
vajawe dubrova~ke kwi`evnosti. Po{to je argumentovano dokazao da je dubro-
363
va~ki jezik mogao biti samo srpski i takav zakqu~ak potkrepio nedvosmislenim
izjavama najve}ih svetskih autoriteta iz oblasti slavistike i istoriografi-
je, Laza Kosti} zakqu~uje da je na srpskom jeziku mogla nastati samo srpska lit-
eratura, jer je literatura glavna emanacija jezika, wegov produkt, najvi{i iz-
raz, delo qudi koji su ne samo pisali na srpskom jeziku nego i svojim poreklom
pripadali srpskom narodu. Sukob mi{qewa srpskih i hrvatskih teoreti~ara
druge polovine pro{log i prve polovine ovog veka oko etni~kog odre|ewa Du-
brov~ana, wihove istorije, kulture i kwi`evnosti bio je veoma stimulativan
za intenzivna, sveobuhvatna i veoma detaqna nau~na istra`ivawa. Objektivni
i nepristrasni rezultati su uvek dovodili do precizne srpske identifikacije,
ali pod Paveli}evim usta{kim i Titovim komunisti~kim re`imom na silu je
uybenicima, publicistikom, stru~nom periodikom i politi~ko-propagandnim
glasilima rasprostirana tvrdwa da je re~ o hrvatskoj kwi`evnosti, a svako
suprotstavqawe moglo je aktera dovesti pod udar krivi~nopravnih sankcija.
Poluvekovna komunisti~ka diktatura i ideolo{ki monopolizam jednostavno
su iskrivili svest qudi i mla|e generacije vaspitavale i obrazovale na la`ima
i falsifikatima. Protek vremena je u~inio svoje pa su i tekstovi u najugled-
nijim stranim enciklopedijskim izdawima trpeli kvazinau~ne revizije.
Orkestrirana halabuka oficijelnih hrvatskih nacionalnih ideologa i komu-
nisti~kih zvani~nika, uz podrepa{ki ulizi~ki odnos srpskih namesnika i
tla~iteqa sopstvenog naroda, ve{ta~ki je mewala dru{tvene uzuse, nau~nu
metodologiju i teorijski misaoni supstrat. ^ak su i srpski nau~nici od moral-
nog digniteta, izri~ito nikada ne priznaju}i da je dubrova~ka literatura
hrvatskog nacionalnog karaktera, a nesmeju}i otvoreno da ka`u kako je ned-
vosmisleno srpska, be`ali u neku varijantu samostalnog odre|ewa i identi-
fikacije, insistiraju}i na wenom {irem jugoslovenskom okviru.
Ina~e, dubrova~ka kwi`evnost, prema mi{qewu takvih nau~nih au-
toriteta kao {to su Nikola Tomazeo, Jernej Kopitar, Matija Murko, Milan
Re{etar, V.V. Maku{ev, N. Bahtin, Arturo Kronia, \ovani Maver itd., nema
neku zna~ajniju literarnu vrednost jer je u su{tini neve{ta imitacija i kom-
pilacija italijanskih renesansnih autora, pre svega Dantea, Torkvata Tasa, Bo-
ka~a i drugih, uz dodavawe izvesnog lokalnog kolorita. Ona je Hrvatima va`na
jer nikakve druge kwi`evnosti nisu imali, a ukoliko je ubedqivije prisvoje
mogle bi im poslu`iti kao dokaz da svoj dana{wi jezik nisu preoteli od Sr-
ba nego da imaju iole ozbiqniji izvornik. Kosti} izvodi kompletnu argu-
mentaciju, pokazuju}i da je, iako izvorno pravnik, ovladao osnovnim kate-
gorijama teorije kwi`evnosti, a nakon iscrpne elaboracije vode}ih nau~nih
autoriteta izvodi slede}i zakqu~ak: “Dubrova~ka kwi`evnost na srpskom jeziku
je bila najboqa u po~etku, oko XVI veka i po~etkom XVII veka. Mesto da bude
posle boqe, mogao se ustanoviti jedan katastrofalan nazadak. I to ne samo
nazadak u lepoti i vrednosti literature (uglavnom poezije), ve} i u jeziku. Mesto
da se usavr{ava jezik u daqim generacijama, on je bio sve slabiji. Docnije se
sve vi{e pisalo romanski, uglavnom me{avinom latinskog i italijanskog jezi-
ka. ^ak je u slovenskim tekstovima praktikovana ta me{avina. Naro~ito su
uvr{tavani u tu|i tekst latinski verzi, i to mahom novolatinski, prili~no
udaqeni od klasi~nog latinskog jezika.” (str. 122-123.)
Prema tome, stara dubrova~ka kwi`evnost ne oboga}uje mnogo ukupnu srp-
sku literaturu. Ona je daleko ispod nivoa srpskih narodnih pesama iz istog
364
perioda, ali to nije razlog da je se mi Srbi odri~emo i prepu{tamo je Hrva-
tima. Ona je na{a, a ako se uop{te s nekim mo`emo sporiti oko wene kulturne
prirode i karakteristika, onda to mogu biti iskqu~ivo Italijani, jer je
Dubrovnik kqu~na dodirna ta~ka srpskog i italijanskog naroda. ^ak i hrvats-
ki istori~ar Vatroslav Jagi} citira rije~kog profesora [imu Qubi}a ko-
ji je 1865. godine objavio “Ogledalo kwi`evne povjesti jugoslovenske” i, izme|u
ostalog, naveo: “Ista kronika dukqanska, najstariji spomenik na{ega jezika,
pisana bez dvojbe od Srbina u srpskoj zemqi, i djela najstarijih pisateqa dubro-
va~kih i kotorskih, rodom srpskih ili odgojenih barem pod uplivom srpsko-
ga nare~ja, kako npr. [i{ka Men~eti}a, \ore Dr`i}a itd.” (str. 127.)
Profesor pra{kog univerziteta Karl Kadlec, ina~e ekspert za istori-
ju slovenskih prava, pisao je 1913. godine da nije va`no “da li se Dubrovnik
nalazio pod neposrednom vla{}u srpskih vladara, nego i to, da je dubrova~ka
kultura delom srpska (a delom i talijanska). Neki istori~ari pretresaju u
okviru srpske istorije i istoriju Dubrovnika.To ~ini npr. Majkov. Sli~no
je i sa Bosnom.” (str. 128.) Ruski slavista Viktor Vasiqevi~ Maku{ev 1867.
godine je pisao: “U Dubrovniku su u isto vreme procvetale tri literature:
latinska, italijanska i srpska. Latinski se jezik upotrebqavao u nau~nim sas-
tavima, u sve~anim besedama, a i u poeziji; to je bio po prevashodstvu diplo-
matski i pravni~ki jezik. Italijanski su pisani sastavi sa vi{e prakti~nim
karakterom i pesme ~iji je si`e uziman iz obi~nog `ivota. Ro|eni srpski jezik
ograni~avao se na porodi~ni `ivot, poeziju i pripovedi narodu.” (129-130.)
Nema~ki filolog Ernest fon Eberg 1837. godine objavio je “Istorijs-
ki pregled slovenskih jezika i slovenske literature” u kome ka`e: “Zapad-
ni Srbi behu izrana podeqeni u mawe dr`ave, od kojih su neke i imale i neku
vrstu aristokratsko-republikanskog ustrojstva. Ovde }emo samo navesti Re-
publiku Dubrovnik, kolevku dalmatinske grane srpske literature”. (str. 130.)
Ina~e, poseban odeqak wegove kwige nosi naslov: “Literatura Dalmatinaca
ili Srba koji pripadaju Rimokatoli~koj crkvi”, a postoji i pododeqak “Sveto-
vna literatura dalmatinskih ili katoli~kih Srba”. Nema~ki putopisac J.
Kol 1851. godine isti~e da su “narodni `ivot i poezija najve}eg dela dal-
matinskih stanovnika potpuno isti kao i ostalih Srba.” (str. 130.) I austrijski
etnograf baron ^ernig i ma|arski istori~ar [viker dubrova~ku
kwi`evnost smatraju nesumwivo srpskom.
Francuski kwi`evni istori~ar Selest Kurijer 1879. godine pi{e da je
dubrova~ka kwi`evnost nakon turske invazije “novo cvetawe srpske
kwi`evnosti izba~ene iz svojih postojbina.” (str. 131.) Slavista Luj Le`e
izri~ito ka`e da je Gundili} Srbin, a istori~ar i geograf @ak Ansel, pro-
u~avaju}i srpsku usmenu kwi`evnost zakqu~uje: “Pored ove narodne liter-
ature, koja po usmenom predawu ide od peva~a do peva~a, od pokoqewa ka poko-
qewu, jedna literatura nau~na odr`a se trajno u Dubrovniku, gde je u XVI i
XVII veku srpski malo pomalo odmenio italijanski kao jezik elite, bogatih
trgovaca i konta.” (str. 132.) Nikolo Tomazeo pisao je 1853. godine: “Srbija
se oslobodila turskog jarma pre nego Gr~ka; Dubrovnik je imao tri kwi`evnos-
ti: latinsku, italijansku i srpsku, samostalniju od italijanske, a dao je Ital-
iji Baqivija i Bo{kovi}a.” (str. 132.) Impresioniran Tomazeovim tekstovima
Kosti} postavqa pitawe: “Kako to da se hrvatska kwi`evnost nije pojavila
365
za vreme hrvatske dr`ave? Jedva ima iz toga doba i najmawe znakova hrvatske
pismenosti, dok mi iz srpske sredwovekovne dr`ave imamo ceo niz
kwi`evnih sastava, poveqa, pa ~ak i veli~anstveni Du{anov zakonik na srp-
skom jeziku!” (str. 132-133.)
I rumunski istori~ar Nikola Jorga 1924. godine pi{e da postoje tri Sr-
bije i tri srpske literature, a ovde prenosimo ukratko {ta misli o tre}oj; dal-
matinskoj Srbiji “Ova Dalmatinska Srbija, tokom ~itavog sredweg veka imala
je latinsku literaturu koja, {to se rase ti~e, pripada Srbima. Ali u moder-
noj epohi postoji ~itava serija produkata ove iste literature koja sad nije vi{e
latinska: ona je srpska kwi`evnost Dalmacije, to je u prvom redu kwi`evnost
Dubrovnika.” (str. 133.) Bukure{tanski profesor slovenskog prava Kau{an-
ski i staro dubrova~ko pravo iz XI i XIII veka smatrao je srpskim, bez obzira
{to su svi pravni akti pisani na latinskom jeziku: “ Od starijih spomenika
ju`noslovenskog prava treba daqe spomenuti zakonodavstvo cvetaju}eg srpskog
doma}eg grada male republike Raguze (srpski Dubrovnik)”. (str. 133.)
Lazo Kosti} isti~e da su svi zna~ajniji srpski istori~ari kwi`evnosti
poput Pavla Popovi}a i Tihomira Ostoji}a dubrova~ku literaturu smatrali
srpskom, kao i Srbi katolici Milan Re{etar i Petar Kolendi}. Posebno se
divio akademiku Kolendi}u jer “je i posle rata bez ikakvog okoli{avawa nazi-
vao dubrova~ki jezik srpskim i kwi`evnost na wemu srpskom.” (str. 135.) Sremac
dr Jovan Suboti} objavio je 1850. godine u Be~u na nema~kom jeziku raspravu
“Neke osnove srpske kwi`evnosti” i naveo: “Drugi odsek srpske istorije
kwi`evnosti obuhvata literaturu Dubrova~ke republike i prostire se na XV,
XVI i XVII vek. Kao i sloboda srpskog naroda, tako se i wegova literatura
skloni u zidine malog, ali pametnog i sre}nog Dubrovnika. Ba{ tada prona|ena
ve{tina {tampawa kwiga i wome izazvan slobodniji saobra}aj duhova, mno-
go su je pomogli. Srpska umetna poezija podi`e se do najvi{eg stepena umet-
ni~kog savr{enstva. Wen prvi majstor i reprezentant je Ivan Gunduli} (1620.)
sa svojim neumornim “Osmanom”. Imena kao {to su Dr`i}, Men~eti}, Pal-
moti}, \or|i} preovladavala su u ovoj periodi srpske literature. U dubro-
va~koj poeziji je uticaj italijanskih majstora sasvim vidqiv. Napredovawe Tu-
raka prema Jadranu, s jedne strane, i {irewa Mle~ana prema Zagorju s druge
strane, doveli su malu srpsku republiku u opasan {kripac i u gruvawu oru`ja
koje je tome sledovalo, u}uti se ovde srpska muza”. (str. 137.) ^ak i jedan od
rodona~elnika srpske socijaldemokratije Du{an Popovi} pisao je 1917. go-
dine u okviru tada aktuelnih rasprava me|u austrijskim socijalnim demokra-
tima: “Srpska republika Dubrovnik bila je u sredwem veku ne samo va`an tr-
gova~ki centrum, ve} je proizvela pesnike, nau~nike i mislioce koji su ponekad
u`ivali evropski glas.” (str. 137.) Jovan Cviji} je nedvosmisleno Dubrov~ane
smatrao Srbima, a dubrova~ku kwi`evnost srpskom, i za Dubrovnik ka`e da
je bio “sre}an spoj latinskog i srpskog duha”. (str. 138.)
Jedan od najve}ih srpskih pesnika svih vremena Jovan Du~i} pisao je 1893.
godine: “Otkriva se spomenik velikom srpskom pesniku Ivanu Fr. Gunduli}u;
ime srpskog naroda, naro~ito ime slobodnog srpskog Dubrovnika, najve}ma je
uzdigao pesnik “Osmana”, plemi} srpski \ivo Frawin Gunduli}, ~ije veliko
ime proslavqa srpstvo sad prilikom wegove 400. godi{wice u Dubrovniku, mes-
tu wegova ro|ewa, dana 14. junija o.g.... Sveti pepeo velikog srpskog pesnika Gun-
duli}a mirno po~iva u grobu, sre}an {to spomen wegov veli~a i proslavqa danas
366
ceo srpski narod. Jo{ za koji dan, pa }e usred srpskog Dubrovnika da zablista
velik i veli~anstven spomenik wegova slavna sina i najve}eg srpskog epskog
pisca... U ono vreme dok su se Srbija, Bosna, Hercegovina i Crna Gora borile
i krvile s ve~itim du{maninom, u to doba je u pitomom Dubrovniku srpskom
cvetala prosveta i {irila se kwiga srpska... Dubrovnik je bio leglo velik-
ih duhova – pesnika i kwi`evnika srpskih... Nema vaqda lep{ih i milijih us-
pomena nego su uspomene {to ostaju u du{i onoga koji je ikada video takve
sve~anosti i uspomene {to ponese srpski rodoqub vra}aju}i se iz vedrog srp-
skog primorja... Neka se, ko iole mo`e, odazove ovoj qubavi koju je veliki srp-
ski sin i pesnik Gunduli} spram Srpstva gajio, s kojom je qubavqu Srpstvo
povezao, i s kojom je u hladni grob legao.” (str. 138-139.)
^ak je i najve}i hrvatski slavista Vatroslav Jagi}, koji je u mladosti tvr-
dio da je dubrova~ka kwi`evnost hrvatska, u zrelijim godinama vi{e puta is-
pravqao mladala~ke zablude, iznose}i stav da je dubrova~ka kwi`evnost ipak
zajedni~ka i Srbima i Hrvatima. U izdawima wegovih dela posle Drugog svet-
skog rata svi ti wegovi stavovi su cenzurisani, ali ih je profesor Kosti} str-
pqivo pronalazio u prvim izdawima i arhivama. Sli~no su postupali Mati-
ja Murko i Imbro Tkalac Igwatijevi}, a biskup Josip Juraj [trosmajer uskukao
se i ispametio 13. juna 1893. godine: “Mi Hrvati, koji smo prvi izdavati po~eli
dubrova~ke i dalmatinske pisce, mi smo se morali od prvog po~etka cijeloj
stvari na ~elu staviti i zna~aj joj hrvatski utisnuti. Sad kad su to Srbi u~in-
ili, sve {to mi u tom smislu u~inili budemo, bi}e samo sjena onoga sjaja, ko-
jim se srpstvo u opreci prema hrvatstvu obasija.” (str. 143.)
I po svojoj tematici stara dubrova~ka kwi`evnost je op{ta, slovenska
i dubrova~ka. “Mnogi su dubrova~ki pisci svih vekova wihove pismenosti bili
inspirisani doga|ajima i li~nostima srpske istorije, ali ni jedan jedini ma-
kakvim doga|ajem iz hrvatske istorije. Niti spomiwu wihove la`ne kraqeve,
niti wihove istorijske podvige.” (str. 153.) Svoj zakqu~ak profesor Kosti}
ubedqivo potkrepquje mi{qewem Jovana Du~i}a: “Nikad, ni nekad Gunduli},
ni docnije Vojnovi}, nisu pevali o Hrvatima, niti su ni sebe ni svoj grad zvali
hrvatskim. Hrvati, me|utim, svojataju i Gunduli}a i Vojnovi}a, kao {to su
pokrali srpske narodne pesme, ~ega se stideo jedan Jagi}.” (str. 154.) I sve
bugar{tice, koje su dugo poku{avali pripisati Hrvatima, imaju iskqu~ivo
srpsku nacionalnu tematiku u sadr`aju. Komentari{u}i deo dubrova~kog is-
tori~ara Mavra Orbinija “Kraqevstvo Slovena” Pavle Ivi} je u kwizi “Srp-
ski narod i wegov jezik” napisao: “To }e kraqevstvo biti otelovqeno pre sve-
ga u sredwovekovnoj srpskoj dr`avi. Da takvo u`ivqavawe u srpske stvari ni-
je bilo kwi{ko ni izve{ta~eno, znamo po narodnim pesmama koje su u ono vreme
zabele`ene u Dubrovniku i okolini, a u kojima nas presre}u knez Lazar i knegi-
wa Milica, Milo{ Kobilovi} i Vuk Brankovi}, bra}a Jugovi}i, Strahiwa
Banovi}, Marko Kraqevi}, despot Vuk i mnogi znanci iz znatno kasnijih
Karayi}evih zbirki.” (str. 158.) Analizuju}i podrobno Gunduli}evog “Osmana”,
Lazo Kosti} zakqu~uje svoju studiju o srpstvu Dubrovnika: “Gunduli} je Srp-
stvo ne samo znao i prepoznavao, ve} prosto veli~ao: on ga je pro{irio do nes-
lu}enih granica, vi{e nego ijedan pesnik, ijedan literat slovenskog juga, vi{e
nego ijedan narodni peva~.”(str. 161.)
367
 3. Srpsko more
Profesor Lazo Kosti} je 1963. godine u izdawu “Srpske misli” u Melburnu
objavio kwigu “Srpska istorija i srpsko more”, pokazuju}i da su Srbi po dolasku
na Balkansko poluostrvo svoje prve dr`ave formirali na morskoj obali i ta-
mo razvili novu sopstvenu kulturu pod uticajem drugih, tada civilizovanijih
naroda. Za svoje teze on odmah tra`i upori{te u delima priznatih nau~nih au-
toriteta, pa tako ve} u startu citira nema~kog istori~ara Konstantina fon
Heflera koji je 1882. godine provizorno odredio granice prvobitne srpske
dr`avnosti: “Dugo vremena je tako|e izgledalo da je za Srbiju va`nije {ta se
doga|a na obalama i ostrvima Jadranskog mora od Dra~a do Dubrovnika i od
Dubrovnika do Zadra, nego {to se zbiva na levoj obali Vardara, koji je toliko
dugo predstavqao isto~nu granicu Srbije, ako se uop{te za to doba mo`e gov-
oriti o jednoj srpskoj dr`avi.”(str. 8.) I poznati rumunski istori~ar Niko-
la Jorga, koji je bio jedan od najpriznatijih balkanologa, pisao je 1922. godine
da se prva srpska vojnopoliti~ka formacija teritorijalnog karaktera pojav-
ila u Boki i wenom zale|u, pa se {irila prema jugu, obuhvataju}i Bar i Ulciw,
i severu do kapija Dubrovnika. Prvo je formirana Dukqa, sa izra`enim za-
padnim uticajima. Dve godine kasnije Jorga tvrdi da je Srbija prvobitno imala
tri dela: “Srbija unutra{wa, vizantijska, upravqena izvesnog momenta pre-
ma Dunavu i najzad Carigradu; zatim Srbija jadranskih obala i Srbija dal-
matinska. Od stare Zete, koje je posle ponela ime Crne Gore, iz Kotora je formi-
rano prvo kraqevstvo Srba, koje nije bilo ni vizantijsko ni pravoslavno, ni
isto~wa~ko, nego katoli~ko po veri, latinsko po kancelariji, a zapadwa~ko
po pravcu. Konti ove oblasti, knezovi (to Jorga srpski ozna~uje, LMK) postali
su kraqevi po voqi naroda. Oni su tada bacili svoj pogled prema kraqevskoj
kruni i Sveta Stolica joj im je dala .” (str. 9-10.) Da je Dukqa, dana{wa Crna
Gora sedi{te prve srpske dr`ave, sla`u se i Konstantin Hefler i Pjer Mar`.
U vreme kneza Mihaila kulturna orijentacija je prozapadna, a samo datirawe
ide oko 900. godine. Ratinger primorske Srbe naziva ju`nima i ka`e da se dele
na ~etiri plemena – Neretqane, Zahumce, Travunce i Dukqane. On smatra da
je prvo nastala Zahumska a onda Dukqanska dr`ava.
[afarik obalu srpskog mora locira na podru~ju od Bara do u{}a Cetine,
da bi u Nemawino doba do{la do u{}a Drine. I ruski istori~ar Apolon Alek-
sandrovi~ Majkov je smatrao da je Zeta prva srpska dr`ava, kao i da je obuhvatala
Dukqu i Dalmaciju. Konstantin Jiri~ek stawe u XIveku ve} preciznije odre|uje:
“Kod Srba je u to doba bilo dva sredi{ta sa dve dinastije. Jedna je ku}a Ste-
fana Vojislava, vladara u Primorju, u pokrajinama Dukqi, Travuniji i Zahumqu.
Kako je ova oblast sretno odbila napade Vizantinaca, postala je ona u XI veku
prva narodna sila. U unutra{wosti i nekada{woj i prvobitnoj zemqi Srba,
vladala je druga loza, koja je od kraja XI veka svojim neprekidnim napadima na
Grke bacila potpuno u zasenak vladaoce u Primorju, te ih je pred kraj XIIsasvim
potisnula i u Dukqi.” (str. 11-12.)
Zetski vladari su bili prvi srpski kraqevi. Vizantinski letopisac
Georgije Kedron navodi da je prvi srpski kraq bio Jovan Vladimir, a wegova
loza najpoznatija pod Stefanom Vojislavom koji se jo{ pomiwe kao Stjepan
Dobroslav Vojislav. Hrvatski istori~ar Frawo Ra~ki pisao je u pro{lom veku
368
o kraqu Bodinu, koga je nazivao Budim, kao potomku Stefana Vojislava: “Ima-
ju}i u vlasti djedovinu Zetu, Travuqu i Hum, razmaknu i na ovoj strani pram
sjevero-iztoku granice do gorwe Bosne. Tim je na~inom Budim opet ujedinio
srbske zemqe u porije~ju Zete, Ra{e, gorwe Bosne i Drima, te postao gospo-
darom davnih srpskih `upanija.”(str. 14.) Ra~ki pi{e istom prilikom da se
delatnost srpskog naroda sa Bojane i Mora~e pomerila ka Istoku na podru~je
Drine i Morave, kao i da je u vreme Stefana Nemawe srpski narod preuzeo pri-
mat na Balkanu. Srpska dr`ava do`ivela je nagli razvoj upravo u periodu ka-
da se Hrvatska uveliko gasila, {to Ra~ki na slikovit na~in formuli{e: “Ka-
da je hrvatskome narodu zapadalo sunce, srbskome je pucala zora.” (str. 15.)
Jovan Cviji} tako|e pi{e da se prva srpska dr`ava Zeta formirala u Pri-
morju, ali i da je zauzimala severnu Albaniju i da joj je prestonica bila u Skadru.
Sli~no pi{u Stojan Novakovi} i ^eda Mijatovi}, a akademik Nikola Radoj~i},
1936. godine, ukazuje da je pogre{no prou~avawe istorije srpske dr`ave po~eti
od Stefana Nemawe, jer je wegova dr`ava samo nastavak prethodnih srpskih
dr`avnih formacija. I u to vreme neki primorski gradovi s prete`nim ro-
manskim stanovni{tvom imali su unutra{wu autonomiju. Kontinentalnom
ekspanzijom sredwovekovne srpske dr`ave primorje nikada nije zapostavqeno,
a iz wegove istorije u pravnom smislu tuma~eno je pitawe kontinuiteta. I
Sveti Sava kako navodi Laza Kosti}, tra`i legitimitet za krunisawe svoga
brata u wihovom poreklu iz Dukqe i nasle|u Dukqe. Kod Domentijana stoji
da je tra`io krunu “da kruni{e svoga brata na kraqevstvo po prvom ote~astvu
kraqevstva wihova, u kome se i otac wihov rodi... u mestu zvanom Diokletija,
koje se zove veliko kraqevstvo od po~etka.” (str. 16.)
I Fran Miklo{i}, Stojan Novakovi}, Nikola Jorga i Konstantin Jiri~ek
govore o srpskoj nemawi}koj kraqevskoj tituli kao pravu sledbeni{tva na
dukqansku, a posle su, u skladu sa feudalnom tradicijom svoga vremena,
kraqevskoj tituli pribrajali razne zemqe pod wihovom vla{}u. Svi srpski
vladari do pada Despotovine titulisali su se kao gospodari Primorja ili za-
padnih strana, {to je kasnije preuzeo i bosanski kraq Tvrtko, isti~u}i da je
naslednik prestola svojih praroditeqa, srpske gospode. I svi wegovi nas-
lednici se nazivaju gospodarima Srbije, Bosne i Primorja, dodaju}i postepeno
novoosvojene teritorije.
Postoje i pisani podaci koji se odnose na deveti i deseti vek. “Prvi is-
tori~ar Srba na Balkanu, car Konstantin Porfirogenit (u polovini H ve-
ka) ka`e da “Serbli ne stanuju samo u Serbliji, Zahumliji i Terbuniji, nego
i u Paganiji. Na drugom mestu da su srpski arhonti (kne`evi) vladali Pa-
ganijom, “da je srpski vladar Petar (oko 891. do 917.) imao u rukama Paganiju,
zemqu Neretqana.” (str. 22.) Hefler pi{e o tom najstarijem periodu srpske
istorije: “Srbija se delila u ~etiri glavna dela: Srbija, Zahumqe (Herce-
govina), Zeta ili Dukqa (planine oko Skadarskog jezera) i Trebiwe; niti je
postojalo dr`avno sredi{te, niti zajedni~ki stare{ina (vladalac), nije bi-
lo ni dr`ave ni patrijarha, kao {to smeli gusari na Neretvi postojahu zasebno
i i|ahu svojim putevima.” (str. 22.) Neretqanski Srbi zadugo nisu primali hri-
{}anstvo pa su zato nazivani Paganima, a wihova oblast Paganijom. Stojan
Novakovi} je pisao 1880. godine: “Mada su Paganija ili Neretva i Humska zemqa
posle spojene ujedno, u Humsku zemqu, iz starine su to dve oblasti koje se ne
369
smeju me{ati. Oni Neretqani ili Pagani, {to su bili slavni po gusarstvu i
po tvrdoglavom dr`awu u staroj prethri{}anskoj veri, nisu bili isto {to i
Humqani, stanovnici predela na levoj obali Neretve. U po~etku srpskog
stanovawa i srpske istorije u tim predelima, to su bile dve oblasti, sa dve za-
sebne uprave, dva centra i dve istorije.”(str. 22.). Ferdo [i{i}, jedan od na-
jzna~ajnijih hrvatskih istori~ara pisao je 1928. godine da se “neretqanska oblast
rasturila ve} na po~etku XI veka (svakako pre 1020.), pa je jedna, i to ve}a ~est,
naime kopnene `upanije Rastok, Makar i Doqe pripala kraqevini Hrvatskoj,
od ostrva Bra~ i Hvar, a druga, mawa ~est, ostrva Kor~ula i Mqet, Zahumskoj
oblasti.” (str. 22.)
Neretqanski Srbi su bez sumwe prvi Srbi koji su u{li u istoriju. U Zadru
je 1872. godine o wima pisao dalmatinski istori~ar Bogli}: “Stra{ni, od-
va`ni, sr~ani, `eqni boja i ratovawa, odu{evqeni `ivom `eqom za nezav-
isno{}u, Neretqanski Srbi imahu slobodnu (svoju sopstvenu) vladu, i na moru
koje oplakuje na{e obale ne trpqahu stranu vlast.” (str. 24.) Farlati za wih
ka`e: “Srpsko pleme, divqe i oporo.” (str. 24.) Neretqanski prota Qubo
Vla~i} objavio je 1901. godine u Mostaru kwigu “Iz pro{losti srpske oblasti
neretqanske” u kojoj konstatuje: “Ova sna`na, u po~etku za tri stotine godi-
na nezavisna srpska republika, koja se do Cetine protezala, zadavala je strah
moreplovcima Jadranskog mora.” (str. 24.) Daqe Vla~i} ka`e: Neretqane nazi-
vaju Srbima svi istori~ari, kao i svi hroni~ari mleta~ki. I Lucijus u svo-
joj Istoriji (kw. III, gl. 14, 5.), a Ra~ki u “Povjesti Slovenstva” str. 17, nazivqe
ih Srbima. [ime Qubi} tako|e priznaje da je neretqansko primorje srpsko,
pa veli: “Godine 1443. bija{e u Srbskom primorju jaka vatra rasplamtila me|u
Mle~anima i Stjepanom, vojvodom Sv. Save (Pregled poviesti hrvatske, str.
109.). \ura| Vojisaqi}, vojvoda “Dowih krajeva”, sinovac Hrvojin, smatrao je
i zvao svoje qude uz Neretvu dowim Srbima, (Miklo{i}, Monumenta Serbika
320, 445, 467.). (str. 24.)
Paul Jozef [afarik 1843. godine pi{e da se s Neretqanima pojavqu-
ju prvi sigurni podaci o Srbima, davno pre formirawa Dukqe: “Po~etkom
IX veka be{e wihova mo} tako porasla da su postali strah i trepet za Mle~ane;
zbog toga ih je napao du`d Jovan Participacijus na moru i prinudio na mir
(oko 820.). Du`d Tredoniko obnovi ugovor sa Drosakom koji je kanda bio
neretqanski `upan (oko 836.). Ali su Neretqani i daqe vr{ili ispade na
moru i 840. pobedi{e Tredonika u pomorskoj bici. Wihova smelost na moru
izrodi se uskoro u gusarstvo. Tako opqa~ka{e i zarobi{e izaslanike pape
Adrijana kad su se vra}ali iz Carigrada sa Sabora. Svi akti ovog Sinoda pa-
do{e u wihove ruke (869-870.) ... Du`d Ursus Participacijus se bori protiv
wih bez uspeha... Godine 917. podvr`e ih srpski veliki `upan svojoj vlasti;
bez sumwe su se opet uskoro oslobodili, jer se 932-948. tako smelo pona{aju
i tako se sna`no bore sa Mlecima.” (str. 23.) I daqe se o Srbima Neretqan-
ima nalazi kod [afarika: “Wihov nadasve povoqan polo`aj na moru, izme|u
u{}a Cetine i Neretve, mo} do koje dopre{e posedovawem ostrva... spre~i{e
Mle~ane da ih ponize dok im naposletku ne zada du`d Petar Ursul II smrt-
ni udarac godine 997., jednako kao i wihovim hrvatskim saveznicima, od ka-
da wihova mo} sve vi{e po~e da opada. U XI veku potpuno se pot~ini{e
`eleznoj ruki Mletaka.” (str. 23.)
370
Neretqanski Srbi i wihovi tada{wi saveznici Hrvati grani~ili su se
na reci Cetini, koja se kod Omi{a uliva u Jadransko more i to je prva teri-
torijalna granica izme|u Srba i Hrvata za koju istorija zna. 1930. godine ne-
ma~ki nau~nik [tajnicer tvrdi da su Hrvati uvek bili pod tu|inskom vla{}u,
pa ma u kom vidu. “Suprotno dalamatinskim Hrvatima, dalmatinski su Srbi
ju`no od Neretve o~uvali svoju punu nezavisnost. Za{ti}eni prirodom zemqe,
oni su se, u prvom redu Neretqani, istakli smelim gusarewem, tako da su Vizan-
tija i Mleci bili prinu|eni da se oslobode ove napasti pla}aju}i danak. Tek
krajem X veka nastupi{e Mleci protiv Neretqana, koji 998. izgubi{e ostr-
va Hvar, Kor~ulu i Lastovo u korist Mletaka, i mora{e se povu}i u svoja ka-
menita gnezda na kontinentu.” (str. 24-25.)
Zetski knez Vojislav sa sinovima Gojislavom i Radoslavom potukao je 1042.
godine kod Bara neuporedivo nadmo}niju vizantijsku vojsku. Svedo~anstvo o
toj velikoj pobedi nalazimo u Letopisu popa Dukqanina ili Barskom rodoslovu
koji predstavqa najstarije delo srpske kwi`evnosti i istoriografije i dati-
ra oko 1200. godine, iz ~ega i Ferdo [i{i} izvla~i zakqu~ak da je “u Zeti kod
Srba katolika bilo slovenskih profanih kwiga, dakle literature i pre Stefa-
na Prvoven~anog i Sv. Save, a ma|arski istori~ar Ludvig Taloci 1898. godine
zakqu~uje: “Va`na je i ta okolnost da je Letopis popa Dukqanina sa svim svo-
jim varijantama ugledao sveta u ju`nom delu Dalmacije, gde je staro srpstvo,
koje je tu na obali kod svoje ku}e ostavilo sna`ne tragove u literaturi. Nigde
drugo nije na|en nijedan primerak.” (str. 26.)
Letopis ili Barski rodoslov Hrvati su na sve mogu}e na~ine falsi-
fikovali i prisvajali, o ~emu je akademik Nikola Radoj~i} pisao 1951. godine:
“Barski rodoslov je, po svom piscu, po mestu gde je nastao, po narodu ~iju
pro{lost najvi{e opisuje i po dr`avnim formacijama ~iji razvitak prikazu-
je, doma}i srpski izvor. Ali, srpski doma}i izvori pisani su prete`no starim
crkvenoslovenskim jezikom u srpskoj redakciji, a ovaj izvor sa~uvan nam je na
latinskom jeziku, koji mo`da, bar jedan wegov deo, ne predstavqa jezik orig-
inala nego prevoda... Barski rodoslov je istorijski izvor najvi{e za ona vre-
mena iz srpske pro{losti gde je mo}na Zeta stajala na ~elu srpskih dr`ava...
Hrvatske pro{losti je u Barskom rodoslovu toliko malo, da je hrvatski
prevodilac jednoga dela ovog izvora morao uvla~iti Hrvate gde ih nije na{ao
u originalu, da bi na taj na~in opravdao svoju nameru kao da se celi prevedeni
deo Barskog rodoslova ti~e hrvatske pro{losti. U hrvatsku istoriografi-
ju sredweg veka sme{ten je Barski rodoslov najvi{e zbog dodatka prevodu jednog
wegovog dela koji se ti~e smrti kraqa Dimitrija Zvonimira. Ali ta legen-
da ima samo toliko veze sa Barskim rodoslovom, {to je wegov po~etak
preude{en u wen uvod. Ni{ta vi{e.” (str. 27.)
U doba Nemawi}a centar srpske pismenosti postao je manastir Hilandar,
ali }e srpsko primorje u kulturnom smislu opet zasjati punim sjajem kada je u
Rijeci Crnojevi}a 1493. godine proradila prva srpska {tamparija. ^ak i Ja-
go{ Jovanovi}, istori~ar koga Lazo Kosti} smatra jednim od kreatora
crnogorske nacije, o {tampariji pi{e slede}e: “Cetiwska ili obodska {tam-
parija bila je vrlo kratkog veka. Bila je svega dve godine (1493-1495.), ali i pored
toga ona je najkrupniji doga|aj u kulturnoj istoriji srpskog naroda, jer je bi-
la prva srpska {tamparija, a druga po redu me|u slovenskim narodima.” (str.
27-28.). Engleski istori~ar umetnosti Sesil Stjuart je otkrio da je crkva Sv.
371
Luke u Kotoru, zadu`bina Stevana Nemawe iz 1196. godine u stilskom pogle-
du osnovica kompletne srpske manastirske arhitekture sredweg veka. I najs-
tariji crkveni portret, sa~uvan u Stonu, predstavqa srpskog kraqa Mihaila,
sina trebiwskog kneza Vojislava.
Srpske primorske dr`avotvorne tradicije imao je u vidu i kwaz Nikola
kada se 1910. godine u Narodnoj skup{tini na Cetiwu proglasio za kraqa: “Ja
primam kraqevsko dostojanstvo, koje pro{irenoj Crnoj Gori pripada po is-
torijskom pravu i po sopstvenim zaslugama, budu}i tvrdo ube|en, da }e sve ve-
like sile sa blagoslovom pozdraviti, pored jedne srpske kraqevine u srpskom
Podunavqu, ovu drugu u srpskom Primorju.” (str. 29.)
Jo{ je Jiri~ek ustanovio da stara srpska dr`ava nije imala stalne pre-
stonice. Vladari su se obi~no, zavisno od vremena i drugih uslova selili iz
jednog dvora u drugi. Tako je jedan od vladarskih dvorova Stevana Nemawe bio
u Kotoru. Stalne selidbe vladara razlog su {to su sredwovekovne poveqe iz-
davane u raznim mestima tada{we Srbije. Detaqnom analizom Kosti} pokazu-
je da je to bila ustaqena praksa u evropskim feudalnim dr`avama jer je stal-
nim selidbama vladar obilazio sve teritorije, ina~e na feudalan na~in de-
centralizovane dr`ave, a i ravnomerno je na sve podanike raspore|ivao
tro{kove izdr`avawa wegove mnogobrojne dvorske svite.
Istorijski izvori, kad je re~ o srpskom primorju, svedo~e da je dukqans-
ki kraq Mihailo imao prestonicu u Kotoru i Prapratni kod Bara. Povremeno
su dukqanske prestonice bile Skadar i zamak na Prevlaci, gde je u vreme Sv.
Save bilo i sedi{te zetske episkopije. Pored Prevlake, Bal{i}i su ~esto bo-
ravili u Budvi. Kotor i Boka su 1186. godine u{li u sastav Ra{ke i narednih
dvesta godina su ponos nemawi}ke dr`ave. Istori~ar Jovan Radoni} je pisao
1950. godine: “Kotor je za vreme srpske vladavine od 1185. do 1420. bio jedan od
najzna~ajnijih gradova u srpskoj sredwovekovnoj dr`avi i wegov uticaj je bio
naro~ito sna`an za vreme cara Stefana Du{ana.” (str. 55.)
Posle Nemawi}a i Bal{i}i su stolovali u Skadru, Ulciwu, Baru i Bud-
vi, ali i na Prevlaci. 1930. godine pi{e Niko Lukovi}, katoli~ki kanonik
iz Kotora: “Stefan Nemawa je utvrdio Kotor i u wemu sagradio dvor. U Ko-
toru je bio i dvor dukqanskog kraqa Mihaila, bosanskog vojvode Sandaqa
Hrani}a i sinovca mu Hercoga Stefana, zatim gospodara Zete Stefana Crno-
jevi}a i wegovog sina Ivana.” (str. 57.) U Baru je bilo sedi{te i despota \ura|a
Brankovi}a od 1440. do 1441. godine, kad su Turci prvi put osvojili srpsku des-
potovinu. Herceg Novi je jedno vreme bio prestonica Hercegovine, u vreme
Hercega Vlatka, mla|eg sina hercega Stefana, o ~emu svedo~e Konstantin
Jiri~ek i kor~ulanski Srbin katoli~ke vere Antonije For~i}. 1887. godine
austrijski oficir Vrbani} u Zagrebu je na nema~kom jeziku pisao: “Herceg Novi
je nekada bio jedan od najva`nijih gradova hercog{tva Sv. Save, koje je ovde
po~iwalo, zavr{avalo na Cetini i prostiralo se daleko u unutra{wost.” (str.
59.) Grad je osnovao kraq Stefan Tvrtko i prvobitni naziv mu je bio Sveti Ste-
fan, pa Novi i naposletu Herceg Novi u vreme hercega Stefana Vuk~i}a
Kosa~e, koji ga je dogradio.
Po padu srpskih zemaqa u tursko ropstvo Srbi su izgubili potpuno kon-
trolu nad primorjem. Kasnije su potpomagali Mle~ane u osvajawu primorskih
gradova, wihovom preotimawu od Turaka. Tek 1813. godine crnogorski i boke-
372
qski prvaci doneli su Dobrotsku konvenciju o uspostavqawu zajedni~ke
dr`ave. Po proterivawu Francuza, Kotor je bio predvi|en za prestonicu, pa
je vladika Petar prvi svoje sedi{te i preselio u wega od 27. decembra 1813.
do 1. juna 1814. godine, kad mu je stigla poruka ruskog cara da je cela Boka pre-
data Austriji.
Uz detaqno razmatrawe dr`avno-pravne istorije, Kosti} se bavi i ter-
itorijalnim nadle`nostima raznih nivoa crkvene organizacije. Teritori-
jalnim {irewem srpska dr`ava je postajala mnogonacionalna i obuhvatala
zemqe sa gr~kim, bugarskim i arbana{kim stanovni{tvom. U wenim srpskim
delovima `iveli su i Vlasi, potomci prastanovnika Balkana. Kao izraziti
sto~ari naseqavali su planinska podru~ja i u prvo vreme se nisu me{ali sa
Srbima iako su i oni bili pravoslavne vere. Kasnije su potpuno asimilovani
od strane srpske ve}ine daju}i joj novi, neizbrisivi etni~ki pe~at.
Du{an Silni se samovoqno proglasio za cara i izazvao otpor skoro svih
susednih zemaqa. Samo su ga Bugari odmah priznali, a bugarski patrijarh Sime-
on u~estvovao je u wegovom krunisawu zajedno sa srpskim patrijarhom Joaniki-
jem. Vizantija je Du{ana smatrala drskim uzurpatorom, a vaseqenski patri-
jarh Kalist ga je anatemisao. Osporavano je i progla{ewe srpskog patrijarha.
Preveliko {irewe srpske dr`ave sigurno je jedan od kqu~nih razloga wene
skore propasti. To Du{an nije uspevao da sagleda. Wega je kao opsesija rukovodi-
la ideja o osvajawu Carigrada. O tome pi{e 1912. godine Stojan Novakovi}:
“Nesposobni da obuhvate sav horizont svoga doba i da ta~no procene svoje
sopstvene snage i snage svojih neprijateqa, naro~ito onih mo}nika u Anatoliji,
koji su i{li za istim ciqem, ali sa kompaktnom organizacijom, Srbi XIV ve-
ka se dado{e zavesti prividnostima i posta{e samo kalauzi Turcima ... Delo
Milutina i Du{ana i{~eze odmah posle smrti ovog posledweg. Naro~ito se
posle smrti Stefana Du{ana o~itavao ne samo nedostatak duha za povezivawe
i celokupnost, nego vrh svega nedostatak duha jedinstva ... Sama ideja velikog
carstva nije postojala ni kod naroda ni kod velikana toga doba, ideja prois-
tekla od Du{ana i dinastije Nemawi}a... Wihova li~na snaga ju je odr`avala
na `ivotu; wihovom smr}u ugasi se i sama ideja... Mi danas treba da gledamo u
pro{lost samo zato, da bismo shvatili po~iwene gre{ke i upoznali r|ave
primere koje treba izbegavati.” (str. 83-84.)
Na sli~an na~in pi{e i Vladimir ]orovi}: “Du{an je stvorio jednu
carevinu koja nije bila srpska, nego me{ovita, a sastavqena od Srba, Grka i
Arbanaca. Wegova je najve}a meta bila da osvoji Carigrad i da bude nasled-
nik wegove imperije. Car kao takav, vladar Balkana, a ne samo svojih Srba. U
toj koncepciji postojalo je vi{e zametaka docnijem zlu. Srpska fizi~ka sna-
ga nije bila dovoqna da to sve trajno odr`i, naro~ito ako wom bude upravqao
~ovek slabijeg duha a mawe li~ne sposobnosti.” (str. 85.) Du{an je zanemario
Bosnu i srpski Jadran, a da je uspeo da postane vizantijski car to bi bio kraj
srpskog naroda. Kako ka`e Laza Kosti}: “Nemawi}i bi mogli vladati Vizan-
tijom, ali ne Srbi. A meni su va`niji Srbi nego Nemawi}i.” (str. 90.)
Nekoliko tekstova na ovu temu Kosti} je objavio u emigrantskoj {tampi
i nai{ao na prekore i ogor~ewe nacionalnih romanti~ara koji smatraju da
im srce mo`e odmeniti mozak u politi~kim stvarima. [ta bi se tek desilo
da je po~eo otvoreno da pi{e o kraqu Aleksandru Kara|or|evi}u koji je
373
ponovio fatalne gre{ke cara Du{ana i u ovom veku ponovo upropastio Sr-
biju. Usijanim emigrantskim glavama se to pedesetih i {ezdesetih godina jed-
nostavno nije moglo objasniti. Wima su Kara|or|evi}i bili osnovni smisao
`ivota. Videli smo ve} u tekstu o srpskim zastavama koje su bile zabrawene
pod Aleksandrovom diktaturom, da je Laza Kosti} zauzeo vrlo izra`enu kri-
ti~ku distancu prema kraqu-mu~eniku koji nam je upropastio dr`avu pre nego
{to je pao kao `rtva wenih neprijateqa.
Sva jadranska obala, od Cetine do Dra~a, prvobitno je pripadala Srbima
i wihovim dr`avama, a onda su te teritorije postepeno ustupane, kako su se
dr`avni i dinasti~ki ciqevi Nemawi}a usmeravali prema jugu. Samo je grad
Dubrovnik neprekidno bio samostalan, a onda je po~eo da se {iri zahvaquju}i
donacijama srpskih vladara. Od Bodinovih predaka dobio je @upu, Gru`, Rijeku,
zatim ostrva Kolo~ep, Lopud i [ipan. Re~ je o Mihailu i Vojislavu. 1333. go-
dine Du{an mu ustupa Ston i Peqe{ac. Od kraqa Radoslava je oko 1230. dobio
Lastovo, a od cara Uro{a Mqet. Lujo Vojnovi} o tome pi{e 1907. godine s mno-
go prekora prema nepromi{qenom caru: “More ostaje u rukama jadranskih op{-
tina – dr`ava, sre|enijih odnosa, jakijeh aristokratija zadojenih latinskom civ-
ilizacijom. Mleci i Dubrovnik dr`e Jadransko more – dr`a}e ga do najnovi-
jih vremena – a srpska dr`ava i wezini autonomni dijelovi, kao {to je Bosna,
progresivno se udaquju od mora, udaquju se od topline, od kulture koju talasi
donose, od dru{tva sa pomorskijem silama u kojima se elabori{e kolektivna
evropska du{a. Ni sam car Du{an, i naro~ito on, ne}e mariti za more, nego opi-
jen suhozemnom politikom i utvarom dalekog usudnog Carigrada, inaugurisa}e
onu srpsku politiku koja se jo{ i u dan – dana{wi ogleda u ma}edonskoj utvari,
u postojanoj orijentaciji srpske dr`ave daleko od pomorskijeh veza, koje same
utvr|uju sposobnost za `ivot modernijih dr`ava.” (str. 103.)
U pravnom smislu je ustupawe Stona i Peqe{ca zna~ilo davawe u zakup.
Dubrov~ani su se obavezali na pla}awe danka koji je car Du{an usmerio pre-
ma srpskom manastiru u Jerusalimu, a kasnije svetogorske manastire Hilan-
dar i Sv. Pavla koji su danak primali sve do francuske okupacije Dubrovni-
ka. Dubrov~ani su se pri primawu Du{anove poveqe obavezali da }e pravoslavni
sve{tenici vr{iti versku slu`bu u Stonu i na Peqe{cu, ali su u prvoj istorij-
skoj prilici to pogazili i izvr{ili potpuno pokatoli~ewe. U Spomenici ka-
toli~kih fratara iz 1394. godine govori se da je zemqa Stonskog rta ili Pe-
qe{ca “pre nego je potpala pod vlast dubrova~ke gospode, bila skoro 300 go-
dina podlo`na {izmaticima i patarenima, ni pomenu tu ne be{e o obredu ka-
toli~ke vere, ve} su tu boravili kalu|eri i sve{tenici ra{ki (srpski)... Ali,
kao katolici, dubrova~ka gospoda uvedo{e tu rimsku veru i radi toga postavi{e
pomenute fratre i sagradi{e im mesta za `ivqewe. Ti fratri, uz pomo} Bo`ije
milosti, obrati{e onda{wi narod i krsti{e, kao {to obra}aju i danas one
koji svaki dan dolaze u istu zemqu iz {izmatiskih zemaqa.” (str. 112-113.)
Katolik sa Peqe{ca dr Nikola Zvonimir Bjelovci} pisao je 1922. godine:
“Godine 1371. pi{u (Dubrov~ani) ugarsko-hrvatskom kraqu; “na{i seqaci na
Poluotoku do|o{e iz Srbije, i po{to bijahu pravoslavne i bogomilske vjere,
kao i wihov `upan Nikola Altomanovi}, pokrstimo ih na katoli~ku vjeru ve}i
dio.” Godine 1386. nasequju Dubrov~ani Srbe iz Srbije i iz Isto~ne Bosne u
Ston i okolinu, o ~em obznawuju wihove biv{e vladare. Ovi su Srbi bje`ali
374
ispred Turaka u Primorje. U XV i XVI vijeku imamo vi{e slu~ajeva da se Sr-
bi, osobito iz Hercegovine nasequju na Poluotoku bje`e}i pred Turcima. Ovim
novim naseqima dolazi opet srpsko pu~anstvo na poluotok Rat, te o`ivquje
bogomilska i pravoslavna vjera, koja potraja do gotovo XVII vijeka na Polu-
otoku.” (str. 115.) Konstantin Jiri~ek navodi da katolici nisu provodili samo
prozelitizam nego i inkviziciju po~etkom XVveka kad su Dubrov~ani preuzeli
Konavle.
U svojim poveqama i pismima srpski sredwovekovni vladari su Dubrov~ane
oslovqavali kao ro|ake. S druge strane, knez Lazar je Poveqom bio progla{en
Dubrova~ninom, kao i svi wegovi potomci. I crnogorske vladike su uvek Dubro-
v~ane oslovqavali kao jednorodnu i jednoplemenu bra}u bez obzira na verske
razlike. Mitropoliti Sava i Vasilije su 1. septembra 1763. godine pismom
tra`ili nov~anu pomo} od Dubrova~na i to ovako obrazlagali: “Da u~inite na{oj
crkvi i narodu ~ernogorskom jednom sumom od asprih, kako Serbi Serbima i svo-
jijem susjedima.” (str. 129.) Drugom prilikom, 25. jula 1775. godine mitropolit
Sava Petrovi} pisao je dubrava~kom senatu: “Va{a slavna republika zna da je
svo gospostvo i slava serbska pala i ni{ta nije ostalo do vas, kako jedan cvijet
na vas svijet ... mo`e se serbska zemqa s vama ponositi.”(str. 129.)
U novijoj istoriji ~esto se govorilo da Bosna i Hercegovina imaju izlaz
na more u Sutorini i Neumu. Laza Kosti} istra`uje kako je do toga do{lo.
Morejskim ratom Turska je izgubila sve posede na srpskom delu Jadranskog mo-
ra i prepustila ih Mle~anima. Mle~ani su sada sa svih strana opkoqavali
Dubrovnik, {to se dubrova~kom plemstvu nimalo nije svi|alo, pa su Turci-
ma ustupili pojaseve svoje teritorije na severu i jugu kako bi ih izolovali od
Mletaka. 1927. godine o tome je pisao Ferdo [i{i}: “Boje}i se susjedstva mle-
ta~koga, dubrova~ka je republika izdejstvovala kod sklapawa mira u
Po`arevcu, da je Turskoj ustupqena uzana ~est teritorija na sjeveru i jugu we-
na, dubrova~koga vladawa, na taj na~in je Turska 1718. godine izbila s dvije ta~ke
na Jadransko more. Ove dvije ta~ke jesu: na sjeveru Neum – Klek, ispod u{}a
Neretve, i Sutorina na jugu, na ulazu u Boku Kotorsku. Obje ove enklave ra~un-
aju se jo{ i danas u Hercegovinu.” (str. 131.) Sli~no je pisao i Milan Re{etar:
“Dubrovnik se 1684. godine vratio pod vrhovnu vlast nema~kog cara kao ugarsko-
ga kraqa, a u Karlova~kom miru 1699. godine postigao je, da ga sa severa i s ju-
ga uski komad turske zemqe odeli od mleta~ke oblasti.” (str. 131.) Vi{e su, dak-
le, Dubrov~ani voleli da budu opkoqeni od Turaka, nego da se direktno grani~e
sa istovernim Mle~anima. Sada ih Mle~ani nisu mogli s kopna ugroziti a da
ne izazovu novi rat sa Turcima. Kako isti~e profesor Kosti}: “Dubrov~ani
su znali {ta rade. Oni se nisu rukovodili verskim sentimentima ve} dr`avnim
interesima.” (str. 136.)
Kosti} navodi i ~lanke dubrova~kog vlastelina konta Antonija di Sor-
ga, koje je 1839. godine objavio na francuskom jeziku, kao biv{i gradona~el-
nik Dubrovnika pod francuskom okupacijom. Sorgo navodi da je dubrova~ki
poslanik 1815. godine na Be~kom kongresu onemogu}en da govori i izba~en iz
sale, a spremao se da predlo`i projekat da se Dubrovnik ujedini sa Bokom i
Crnom Gorom u jednu federativnu dr`avu. “To je bio zvani~an predlog vlastele
i gra|ana Dubrovnika koji su samo nekoliko godina pred tim sa~iwavali Re-
publiku, pa i tada, na Be~kom kongresu `ele da istupaju kao weni pred-
stavnici.” (str. 141.) Vladan \or|evi} 1914. godine navodi da je sli~an pro-
375
jekat sa~inio crnogorski mitropolit Petar I i prosledio ga u Petrograd
mole}i da se nakon pobede nad Napoleonom, kao neprijateqem celog sveta, “uje-
dine u jednu dr`avu ove provincije: a) Crna Gora sa Podgoricom, Spu`em i
@abqakom; b) Boka Kotorska; v) Dubrovnik; g) Dalmacija.” (str. 143.) Tome
slede predlozi: “To ujediwene nekada{we provincije slaveno-srpskog
carstva da se utvrdi pod jednim op{tim imenom za ve~na vremena... Najvi{oj
tituli sveruskog cara dodati i titulu slaveno-srpskog cara.” (str. 143.) Kako
Kosti} isti~e, istorija i krv su navodili raznovernu srpsku bra}u u ovim
oblastima da te`e jedinstvu.
Glava ~etvrta

WEGO[ I SRPSTVO
1. Uvodne napomene
U Beogradu je 1995. godine iza{la kwiga Vaska Kosti}a “Crnogorac
svesrpski velikan” o profesoru dr Lazi Kosti}u. Autor navodi podatke da
je ranih pedesetih godina Kosti} svoje tekstove potpisivao i pseudonimom
dr. L. P. Popovi}, {to bi zna~ilo Lazo Popov Popovi} zato {to mu je otac
bio pop, a pripadao je ogranku Kosti}a koji su se nazivali Popovi}i, jer im
je u porodi~noj tradiciji bilo da mnogi ~lanovi deluju kao sve{tenici.
Pseudonim je Kosti} koristio zbog brojnih opasnosti od usta{ke odmazde u
prvim decenijama posle Drugog svetskog rata, kad je hrvatska emigracija,
brojna i dobro organizovana, agresivna i beskrupulozna, ~esto pribegavala
teroristi~kim aktima.
Vasko Kosti} objavquje i mnoge druge, do sada nepoznate, biografske po-
datke o Lazi Kosti}u, wegovoj buntovnoj mladosti, bekstvu iz austrougarske
vojske u Prvom svetskom ratu, odmetni{tvu, formirawu srpske garde u Boki
Kotorskoj kad se istakao kao oslobodilac utvr|ewa Radi{evi} itd. Pravni
fakultet je u Beogradu zavr{io za dve godine. Kao profesor univerziteta 1939.
godine najkvalifikovanije i najargumentovanije se na skupu Srpskog kulturnog
kluba, uz odobravawe Slobodana Jovanovi}a i Slobodana Dra{kovi}a, supro-
tstavio uredbi o sankcionisawu Sporazuma Cvetkovi} – Ma~ek i formirawu
Banovine Hrvatske. Wegova pedantna i dosledna pravni~ka analiza bila je neo-
boriva.
U periodu boravka u izbegli~kom logoru u prvim godinama emigracije Laza
Kosti} nije imao mogu}nosti da se bavi ozbiqnim nau~nim radom. Nosio je sa
sobom Wego{eva dela, i{~itavao ih i razmi{qao. U wemu je tada sazreo jedan
originalan pristup najve}em delu srpske kwi`evnosti svih vremena. Kosti}
ga je 1963. godine pregnantno izrazio u nekoliko re~enica: “Mo`e se pisati o
Wego{u kao ~oveku, kao dr`avniku, kao patrioti (Srbinu) itd. Sve je to ko-
risno. Ipak je najkorisnije dati nova tuma~ewa wegovih dela, odnosno pojedinih
stavova u tim delima. To se radi ve} sto godina, i dugo }e se jo{ raditi.
Wego{eva dela su tako velika da se isplati istra`ivati svaki detaq i
obja{wavati svaku, ma i najbezna~ajniju misao u wegovim pesmama. A kwi`evna
istorija je pokazala da ima kod Wego{a dosta mesta kojima je potreban ko-
376 377
mentar. Komentar se ne mora davati uvek egzegsti~no (za svaki pojedini stih
na koji se odnosi), jo{ boqe i efikasnije je u sistematskom izlagawu pojedinih
osnovnih misli i shvatawa pisca i wegovih aktera. Tako smo mi postupili u
svim svojim raspravama o Wego{u, pa tako i sada postupamo. Wego{eve pesme
zaslu`uju najve}u pa`wu i ve~no starawe o wima svih qudi od pera. Ko god tu
ne{to korisno doprinese wihovom razbistravawu i propagirawu, on ~ini za
srpsku nauku i srpsku naciju korisno delo, jer su te pesme na{ stalan ponos i
na{a najve}a dika. S wima mo`emo stati uz prve narode sveta, s wima se mo`emo
meriti sa najboqima, sa wima se ne mo`emo nikad osramotiti. Zato je jed-
novremeno i ~ast i zadovoqstvo svima koji se mogu baviti Wego{em.”
Najte`i problem s kojim se susretao Laza Kosti} je objavqivawe kwiga.
Uvek je imao po nekoliko rukopisa spremnih za {tampu i uvek je morao mnogo
energije da tro{i tragaju}i za sponzorima koji bi po neku kwigu objavili. Oni
koji su kwige voleli nisu imali novca. One koji su imali novac po pravilu kwige
uop{te nisu interesovale. Ubrzano sticawe bogatstva neminovno stvara pohlepu.
Pohlepa je jedna od najgorih socijalnih i psiholo{kih bole{tina. Kao proklet-
stvo. ^oveku je uvek malo. Ne{to ga prosto tera da sti~e sve vi{e i vi{e, ne
znaju}i zapravo {ta da radi i s postoje}im. Pohlepni nikad nisu spremni da ma-
terijalno potpomognu stvarawe nau~nih i kulturnih dela.
2. Op{ti pristup
Ina~e, Wego{ je bio nekoliko prvih emigrantskih godina osnovna preoku-
pacija Laze Kosti}a. 1952. godine u ^ikagu je iza{la wegova studija “Iz
Wego{evih dela. Analize i interpretacije”, povodom stogodi{wice smrti
velikog srpskog pesnika. Pojedini delovi studije pisani su po logorima, u
odsustvu bilo kakve literature osim originalnih dela o kojima je Kosti} pisao,
pa i on sam navodi da je wegov rad spontani rezultat ~itawa. Svi prilozi su
ranije objavqivani po raznim srpskim emigrantskim novinama i kalendarima,
ali bez sumwe predstavqaju kompaktnu celinu. Wego{u Kosti} pristupa ne sa
kwi`evnog, nego sa pravnog, sociolo{kog, ekonomskog, politi~kog i ideo-
lo{kog polazi{ta. On vr{i analizu razloga istrage poturica, oblika vla-
davine u Crnoj Gori, me|usobne odnose crnogorskih glavara, kao i odnose Sr-
ba i poturica, verske obrede i narodne obi~aje, a pre svega karakterne osobine,
shvatawe morala, slobode, zakonitosti, pravde, tiranije itd.
U Melburnu 1958. godine iza{la je Kosti}eva kwiga “Pravni instituti
u Wego{evim pesmama”, u kojima autor prou~ava institute dr`avnog prava kroz
analizu dr`avne forme, odnose Srba i Turaka, vladarske akte i postupke, kao
i pregovara~ki proces s Turcima. Elemente me|unarodnog prava prou~ava pre
svega kroz obi~aje pru`awa uto~i{ta strancima i postupak otkupa robqa. Rad
sudova, izvr{ewe smrtne kazne i institucija osvete su osnova za studiju kri-
vi~nopravnog aspekta, dok se privatno pravo vrlo malo mo`e nazreti kroz
Wego{eve spevove.
U Minhenu 1963. godine, Kosti} {tampa kwigu “Religiozno – folklorni
stav pesnika Wego{a” u kojoj obja{wava idolatriju krsta, pojam bo`je srybe,
narodne kletve i zakletve, molitve i molbe, pravdu i nepravdu, ali i sve{teni~ki
i mona{ki stale`, ulogu arhijereja i patrijarha, kao i specifi~an teokrats-
378
ki sistem Crne Gore. U izdawu Prosvetne biblioteke Srpske narodne odbrane
u Kanadi, u Hamiltonu je 1963. godine objavqena i Kosti}eva kwiga “Wego{
i Crnogorci”, povodom stopedesetogodi{wice pesnikovog ro|ewa, a u Melburnu
1976. godine bro{ura “Wego{ i antika” u izdawu “Srpske misli”, dok je tako|e
u Melburnu, 1981. godine posthumno {tampana zbirka kulturno-istorijskih
rasprava “Podse}awe na antiku”. U svim ovim radovima Kosti} se dokazao kao
jedan od najboqih poznavalaca Wego{evog dela uop{te.
3. Osnovna studija
Razmatraju}i kqu~nu preokupaciju “Gorskog vijenca” – istragu poturica,
Kosti} zapa`a da je to jedan od retkih istorijskih doga|aja koji nije imao nikakvu
ekonomsku pozadinu. I kod Filipa Vi{wi}a i kod svih drugih narodnih peva~a
povodom sudara sa Turcima, pa i u samom Prvom srpskom ustanku, veoma je
izra`ena ekonomska motivacija pobune – visok hara~, kazne, pqa~ke. Motivi
istrage u Crnoj Gori su idealisti~ki. Mala dr`ava, opkoqena neprijateqem
sa svih strana, insistirala je na jedinstvu vere i ideologije, patrijarhalnog
morala, mentaliteta, kulturnih nadahnu}a i patriotizma. Zato nije primarni
ciq da se poturice proteraju ili istrebe, nego da se vrate u pradedovsku veru.
Preveriti, zna~ilo je staviti se otvoreno u slu`bu neprijateqa.
Povra}ajem u hri{}anstvo problem najopasnije varijante ugro`avawa
dr`ave re{avan je, i zato vi{e nema ni re~i o dodatnom maltretirawu, kiwewu
ili prigovarawu zbog ranijih postupaka. Ni tu nema ni materijalne ucene ili
materijalnog obe}awa, ako se povratak u pradedovsku veru prihvati ili ne pri-
hvati. Doma}e poturice, uostalom, nisu ni imale neki povla{}eni polo`aj,
niti su pripadali vlasteli. Uglavnom su na aginskim imawima `iveli
pla}aju}i desetinu prihoda, pa im se socijalni polo`aj nije bitno razliko-
vao od polo`aja pravoslavaca.
I kad je zavr{ena istraga, nema nikakvih scena pqa~ke, otimawa, materi-
jalnog koristoqubqa. Poturice se likvidiraju, wihove ku}e i yamije uni{tava-
ju. Kako isti~e Kosti} u prvoj kwizi: “Crnogorci su preduzeli istragu poturica
u jednom za Turke veoma neprijatnom momentu, kad su bili pora`eni kod Be~a
i kad su wihova kola obrnuta niza stranu. Dok su Turci bili sasvim jaki, nije
Crnogorcima ni padalo na pamet da ~iste zemqu od nekrsta. Oni su dr`avni~-
ki iskoristili momenat turske slabosti. Ali su vite{ki pru`ili Turcima
mogu}nost da se pokrste ili da se isele. Jasno su im rekli {ta ih ~eka ako os-
tanu, muhamedanci u zemqi. Pa ni onda se nisu hteli koristiti wihovom imovi-
nom. Nikakve analogije sa postupkom usta{a dva i po veka docnije.” (str. 22.)
U Wego{evim delima prikazani su oblici vr{ewa dr`avnih poslova i od-
lu~ivawa o~igledno suverene narodne vlasti. Dr`avna vlast u Crnoj Gori, s po~et-
ka 18. veka, po~ivala je na savezu plemena i nahija, koji su se opet delili na brat-
stva, sela i katune. Kosti} misli da joj sve to daje konfederativno obele`je. “Svak
je pripadao vi{oj zajednici kad je hteo i dokle je hteo. Svaka komponenta mogla
je u svako doba da odrekne poslu{nost i da se za momenat i formalno osamostali
ili da pri|e nekom drugom.” (str. 24.) Centralna vlast nije efikasno vr{ena i
po~ivala je na op{toj saglasnosti. Kqu~ne dr`avne funkcije obavqane su na
ni`im nivoima. Nije bilo nikakvih pisanih ugovora o savezu plemena. Svaki
379
~lan saveza je sam odlu~ivao kolike }e biti wegove obaveze i kada }e ih po{to-
vati, a kada ne}e. Umesto pravnih, tu su primewivane socijalne norme koje ne
poti~u od autoritativnog izvora prava i ne mogu se pozvati na autoritet fizi~ke
prinude. One su na ni`em nivou razvoja i od obi~ajnog prava.
Jedini stalni organ centralne vlasti bio je vladika i prvobitni izvor
wegovog autoriteta je sve{teni~ko zvawe. Predstavqao je simbol dr`avnog
jedinstva i vere, ali u dono{ewe pravnih akata nije se mogao samostalno
upu{tati. Na skup{tini je prvi u ~asti, ali i sa svima drugima izjedna~en u
pravima. Wegovi sudovi i formulacije odluka, posle rasprave u kojoj svi slo-
bodno i bez ustezawa u~estvuju, prihvataju se zbog snage argumenata, a ne polo`aja
na kome se nalazi. Svi glavari u Skup{tini su bili ravnopravni, bez obzira
na zvawe i titule. Wih je birao direktno narod cene}i ih iskqu~ivo po li~nim
zaslugama i kvalitetu. Odluke se donose na skup{tinama glavara jednoglasno.
Samo tada one imaju smisla i postaju op{teobavezuju}e, ali ih prati samo moral-
na sankcija za neizvr{avawe. Skup{tine su se odr`avale samo posebnim
povodom, redovnog zasedawa nije bilo, kao ni dr`avnih poreza.
Crnogorska dr`avna vlast iz tog vremena bila je specifi~na kombinacija
monarhije, aristokratije i demokratskih prava naoru`anog naroda. Glavari su
imali najva`niju su{tinsku ulogu, ali oni nisu predstavqali aristokratiju
u pravom smislu re~i. Kosti} smatra da je krajwe pogre{no crnogorski sistem
vladavine nazivati teokratijom, i u pravu je. Nema tu vladavine sve{tenika.
Za vladara je biran jedan od ~lanova vladarske ku}e, a tek po izboru bi se za-
mona{io i sticao episkopsko zvawe. Dakle, prvo je postojao vladar, a onda pr-
vosve{tenik. U vreme [}epana Malog, presudnu ulogu je preuzeo narod. I vladi-
ka i glavari su bili u nemogu}nosti da ga kontroli{u. Poveo se za la`nim carem,
jer je u wemu prepoznao neke druge op{tequdske vrednosti. I tada je napravqen
zna~ajan korak u pravnom oblikovawu dr`ave. Demokratski elementi su u ono
doba bili mogu}i i zbog male teritorije i svega tridesetak hiqada pravoslav-
nih stanovnika u vremenu u kome se radwa “Gorskog vijenca” odvija. “Usled same
titule, niko nije mogao aspirisati na neku ve}u dru{tvenu va`nost. Ako }e da
ostane po{tovan, svaki je morao iznova da daje dokaze svoga ~ojstva i juna{tva.
Jednom dobijena titula nije davala sama nikakvu garanciju”. (str. 45.)
Posebno imponuju me|usobni odnosi Wego{evih junaka, uzajamno po{-
tovawe kad je re~ o Srbima, bezazlene {ale i prostodu{nost, ali i netrpe-
qivost prema poturicama, prezir izdajnika i ose}aj opasnosti od gube koja bi
mogla dru{tvo i narod iznutra da izjede. Kosti} ukazuje i na Wego{eve kvan-
tifikacije, koje su lirski preuveli~ane, umetni~ki i idejno funkcionalne,
ali ne mogu predstavqati relevantne istoriografske podatke. I iz
Wego{evih dela se mo`e sagledati specifi~nost srpskog pravoslavqa, prepu-
nog paganskih motiva. Srbi nisu razumevali u potpunosti su{tinu hri{}anst-
va i pravoslavqa, ali ono {to su znali bilo im je dovoqno za nacionalnu i ver-
sku identifikaciju, pogotovo za izgradwu dr`avotvorne svesti. Wihov ep sla-
vi `rtvovawe za veru i otaybinu, afirmi{e duhovnu mo} kletve i zakletve.
Qudske karaktere oslikava onakve kakvi jesu, ali s narativnim preterivaw-
ima karakteristi~nim za dinarsko podnebqe. Ako su qudi dobri, onda su na-
jboqi, ako su lo{i, sigurno su najgori. Tako rezonuje na{ obi~an ~ovek i Wego{
to pokazuje u svojim pesmama.
380
Da je zaista temeqito prou~io Wego{eva dela, Kosti} dokazuje i
raspravom o kori{}enoj interpunkciji ukazuju}i na neke pogre{ne naznake
docnijih Wego{evih prire|iva~a i izdava~a koje su mewale smisao teksta. Vr-
lo op{irno se bavio obja{wewem arhai~nih i mawe poznatih izraza, pa i na
vi{e mesta ispravqao velikog slavisti~kog autoriteta i tuma~a Wego{evog
dela Milana Re{etara. Tu se tek Kosti} iskazuje kao erudita u punom smis-
lu re~i. Raspravqaju}i Wego{ev odnos prema tiraniji on uvi|a da je tu re~
o suprotstavqawu samovoqi, sili i bezbo`nosti. Vladavina koja vre|a qud-
sko dostojanstvo i prirodna prava, mora se oboriti. Takva je uvek tu|inska vla-
davina, pogotovo ako je krvavim nasiqem nametnuta.
Crna Gora je nekoliko vekova bila u turskom ropstvu, ali je zbog kon-
figuracije teritorije imala fakti~ku autonomiju, jer se Turcima nije suvi{e
~esto zalazilo u neprohodne gudure gde bi se izlagali ogromnim rizicima, a
plodovi eventualnih uspeha bili su u materijalnom i politi~kom smislu to-
liko mali da se `rtve u sudaru sa pobuwenicima ne bi isplatile. “Ve} sama
osnovna radwa “Gorskog vijenca” ukazuje na dotada{wu nesuverenost Crne Gore.
Radi se o istrazi poturica, koji su bili ne samo infiltrirani, ve} toliko
ra{ireni da su ~inili kanda brojnu ve}inu Crne Gore. Tih konvertita je bi-
lo i u samoj prestonici, a neposredno uz mleta~ku granicu (u ]ekli}ima), sko-
ro svuda. A poturica je bilo uop{te samo tamo gde se rasprostirala turska vlast.
Van turske teritorije nigde se hri{}ani nisu tur~ili, niti bi to bilo
razumqivo. Na{ narod osu|uje i one koji su se tur~ili tamo gde je Tur~in vladao
i ~inio pritisak na wih. Kad bi se neko tur~io bez nevoqe, sramota bi bila
jo{ ve}a i gora.” (str. 161.)
Da nije bilo istrage poturica, ne bi bilo ni crnogorske nezavisnosti, jer
se turska vlast upravo na potur~eno stanovni{tvo oslawala. Dok je turska
dr`ava bila jaka, poturicama se ni{ta nije moglo. Kad je oslabila, tu priliku
je trebalo iskoristiti da se iskoreni “guba iz torine”. “Ni Wego{, ni ostali
crnogorski vladari nisu imali pravni~ko ni bilo kakvo sistematsko obra-
zovawe, ali su nepogre{ivo donosili moralne sudove i do kraja razumevali
pravdu i pravi~nost koja u na{im uslovima nije robovala ni robovlasni~kom
ni feudalnom pogledu na svet. Ropstvo nikada nismo imali, a feudalizam je
bio uni{ten propa{}u srpske sredwovekovne dr`ave i vi{e niko nije ozbiqno
ni pomi{qao da ga obnavqa. U narodnoj svesti feudalni odnosi su se sve vi{e
vezivali za su{tinu turske okupacije, dok se svaki srpski seqak svojatao sa
lozom Nemawi}a, ni mawe ni vi{e. To je udarilo sigurne temeqe ose}awu
demokratije i demokrati~nosti koja se kod drugih evropskih naroda jednostavno
ne susre}e, pa oni Srbima imaju na ~emu da zavide.
U Crnoj Gori od svih qudskih vrlina juna{tvo je bilo na najve}oj ceni. Za
wega se vezivalo poreklo i to tako {to se svakome pamtilo kako su mu se stari
dr`ali, uz insistirawe da se juna{tvo s kolena na koleno prenosi i na tome
vr{i jedina socijalna diferencijacija. To je poprimilo tolike razmere da se
u novije vreme prote`irawe “sojevi}a” naro~ito u dr`avnim poslovima do kra-
ja izokrenulo. “Crnogorac `eli da bude junak, ali ne anonimni junak. On je kadar
da pogine sa vjerom u slobodu, lak{e nego ma ko drugi, ali }e nesre}an umreti
ako zna da }e to pro}i nezapa`eno. Wemu je do slave, bilo mrtvom ili `ivom.
Ako je uveren da ga slava ~eka, wegovom po`rtvovawu nema granice: on ide u boj
381
kao na svadbu, on gine sa osmehom na usnama.” (str. 178.) Sli~na je situacija i kad
je re~ o nagradama i priznawima. “Crnogorac se zadovoqava nagradama i od-
likovawima najidealnije vrste. Nije on o~ekivao nagradu kao dana{wi an-
glosaksonski avijati~ari, nije on o~ekivao ni zemqi{te ni ku}e pobe|enog kao
{to su to o~ekivali nema~ki riteri, nije aspirisao ni na plen kao {to svi dru-
gi rade, nije tra`io ni vlast nad svojim, a kamoli nad drugim, ako u ratu pobe-
di, kao {to to tra`e i silom realizuju wegovi savremeni potomci. On ni~eg
materijalnog nije tra`io i u tome je svetost wegova po`rtvovawa.” (str. 178.)
Prva Kosti}eva kwiga o Wego{u izazvala je najvi{e reagovawa srpskih
intelektualaca u inostranstvu. Kasnija dela su bila pra}ena sa sve mawe
ogla{avawa iz jednostavnog razloga {to su intelektualci postepeno umirali,
a intelektualni sloj nacionalisti~ke emigracije naprosto nije obnavqan
sve`im prilivom iz otaybine, dok su se potomci emigranata sistematski asim-
ilovali i odnaro|avali. Nekoliko najupe~atqivijih izjava i mi{qewa i sam
Laza Kosti} navodi citiraju}i ~lanke iz srpske emigrantske {tampe. Tako
biv{i ministar Jovan \onovi} ka`e: “Posle kwige Jovana Du~i}a koju je iz-
dala SNO, to je najozbiqniji kwi`evni rad Srba u izgnanstvu.” Vladika Niko-
laj Velimirovi} isti~e: “Kwigu dr L. Kosti}a pro~itao sam jo{ u korekturi.
Sasvim originalna i nesli~na ma kojoj drugoj kwizi o Wego{u. To je jedna ozbiq-
na dru{tvenopravna studija u kojoj se, sa utana~enom analizom osvetqavaju qu-
di i prilike u staroj Crnoj Gori. Ja sam iz te kwige mnogo nau~io, a verujem da
}e i drugi nau~iti”.
Sli~no se ogla{ava i poznati istori~ar i predratni univerzitetski pro-
fesor dr \oko Slijep~evi}: “Cela kwiga Kosti}eva je ponikla iz intimnog
pi{~evog kulta prema velikom pesniku. Izdanak jedne stare sve{teni~ke
porodice, u kojoj se `ivelo Wego{evim koloritom, poreklom Crnogorac ...
pisac je i u sebi i u nasle|u koje je poneo iz ku}e, imao solidne predispozicije
da u Wego{evim delima ispravno shvati ono {to ih ~ini osobenim i u na{oj
kwi`evnosti izuzetnim... Ova kwiga prof. Kosti}a je ozbiqan, solidno pisan
i pun duhovitih zapa`awa doprinos prou~avawu Wego{evih dela u jednom
pravcu u kome do sada nije ni{ta ura|eno.” Univerzitetski profesor iz Viskon-
sina dr Mihailo Petrovi} pi{e: “Kosti}ev komentar Wego{a dolazi nam od
jedne generacije koja je skoro sve izgubila osim vere... No ipak nije samo vera
napisala ovu u~enu studiju. Kao jurist, autor je uneo u svoje delo odva`nu smelost
analize i objektivnosti. Kao kulturan ~ovek, on je umeo da crpi iz obilne riz-
nice znawa i iz jednog tako ugla|enog stila... Dr Kosti} je nesumwivo bacio
novo svetlo na mnoge aspekte Wego{a, zahvaquju}i svojoj disciplinovanoj anal-
iti~koj sposobnosti i svom poznavawu crnogorskog miqea... Uprkos wegove div-
qewa dostojne objektivnosti, autor je pri{ao predmetu sa `arkom qubavqu
i dubokom udubqeno{}u jednog izbeglice, koji duboko ose}a vrednost `ivotnog
puta koga... vi{e nema.”
4. Pravni instituti
Prou~avaju}i pravne institute u Wego{evim pesmama Kosti} je bio sves-
tan da detaqna analiza radova najve}eg srpskog poete i povezivawe svih mis-
li u jedinstven sistem sa unutra{wom razvijenom logikom, izra`enom
382
koherentno{}u i konzistentno{}u, jedino mo`e pru`iti i siguran odgovor
na sva pitawa koja se ti~u gigantskog dela ovog nesumwivog kwi`evnog velikana.
Tako je i druga Kosti}eva kwiga iz wego{evskog serijala jedna temeqita,
briqantna i do tan~ina izvedena rasprava.
Ve} kod pitawa oblika vladavine koji je preferisala srpska nacional-
na i politi~ka svest onog vremena razumqivo je opredeqewe za monarhiju jer
drugi oblik u narodu nije ni shvatan u uslovima turske dominacije ili oslobo-
dila~kih ratova. Venecija je ipak bila daleko i wen republikanski poredak
neshvatqiv. Neshvatqivo je bilo na{em priprostom i epskim romanti~arskim
zanosom opijenom narodu da vladarska vlast mo`e bilo ~ime biti ograni~ena.
To pokazuje da okolni Srbi uglavnom nisu razumevali ni dr`avno ustrojstvo
Dubrova~ke Republike. Shvatiti su mogli samo u~eni qudi, a oni su bili
retkost. S druge strane, po{to je u oba slu~aja re~ o aristrokratskim repub-
likama u kojima su demokratska prava ograni~ena na krajwe uzak krug gra|a-
na, i distanca prema drugim qudima bila je prevelika.
Ali, izme|u monarhisti~ke svesti crnogorskih Srba i wihovog
pona{awa u svakodnevnom `ivotu tako|e je postojala ogromna razlika. U ma{ti
se smatra vladar monarh neprikosnovenim, ali je retko ko spreman da mu to u
stvarnosti prizna i prihvati. Plemenska i nahijska autonomija za cetiwskog
vladiku kao prakti~nog monarha bila je nepremostiva barijera. Wegovi
dr`avni~ki prerogativi smatrani su samo privremenim stawem dok se ne ob-
novi srpsko carstvo u svoj wegovoj veli~ini, svetlosti i sjaju.
U takvoj sredini je zato i bila mogu}a pojava la`nog cara [}epana Ma-
log. I deo carstva u srpskom narodu uvek je podrazumevalo da je car na{e krvi
i na{eg jezika. “Crnogorci pristaju na monarhiju, ali monarhiju samo jednog
tipa, tj. carstva, kojem }e dr`ava dati veliki zna~aj, ali ~iji titulari ne}e
narodu oduzeti nikakva prava. Oni ho}e cara, jer samo to daje naknadu za Koso-
vo ali cara bez vlasti, i to je vi{e nego sigurno, cara koji ne kupi poreze, cara
koji skoro ni{ta ne ko{ta. Jer znaju oni, Crnogorci, da im carstvo mo`e po-
di}i me|unarodni ugled i doma}i entuzijazam, ali nikakvo carstvo nije u stawu
da u~ini crnogorske litice bogatijim. Istina, taj car kojega Crnogorci
pri`eqkuju, bi}e nekad op{ti srpski car, jer Srbi ne mogu imati dva cara, a
jednoga ve} moraju da imaju. Ako ga sad Crna Gora dobije, to }e biti dokaz da
se sudbina okrenula u korist srpskog naroda i da predstoji osveta Kosova i stara
srpska slava. Otuda tolika ~e`wa za carem na Cetiwu.” (str. 28.)
I iz “Gorskog vijenca” je o~igledno da Wego{ ukazuje na dvojstvo svetovne
i duhovne vlasti turskih sultana – vrag sa dva ma~a i dve krune. Tu se izra`ava
kontrast sa civilizovanom Evropom onog vremena koja je ve} uveliko reali-
zovala princip striktnog razdvajawa dr`avne i verske vlasti. To je jedan od
momenata koji Wego{evi savremenici u srpskom narodu nisu teorijski
razumevali, ali su usled svog vite{kog kodeksa jednostavno srcem po-
drazumevali. Nije nimalo slu~ajno {to je ve} Wego{ev naslednik Danilo
definitivno to pitawe razlu~io u Crnoj Gori progla{avaju}i se za kwaza, i
odbijaju}i da se zamona{i i hirotoni{e u vladiku.
Wego{ kroz svoje pesme do~arava crnogorski stav prema progowenim i azi-
lantima svih vrsta. Crna Gora je svakome pru`ala uto~i{te, a najradije borci-
ma za pravdu i slobodu, hajducima i antiturskim pobuwenicima. Tu se do kra-
383
ja sagledavaju slobodarske tradicije i demokrati~nost kojoj ni dana{wa Evropa
nije dorasla. Nema te sile i takve pretwe koja bi mogla pokolebati slobodarski
duh i ose}awe ~asti i obraza koje nala`e da se pomogne qudima u nevoqi i pr-
kosi silnicima. Juna{tvo i plemenitost mogu imati i krajwe duhovitu crtu,
kao u motivima razmene zarobqenih Turaka za ma~vanske sviwe i debele volove,
umesto za zlato i druge dragocenosti. Uzeti krmka za Tur~ina krepi srce, pred-
stavqa du{evnu hranu i juna~ku satisfakciju pa se s prezirom odbacuje kesa duka-
ta za koju bi se stotine sviwa moglo kupiti. Ako je Tur~in rob verske predra-
sude pa se u`asava sviwa, za wega je najboqa lekcija ~iwenica da vredi upravo
koliko i krmak za koga je zamewen i zahvaquju}i kome je spasao `ivot i do~epao
se slobode. Slobodarska svest Crnogoraca u`asava se pred turskim sudskim sis-
temom, ali ne mo`e da razume ni mleta~ki. U Turskoj dolazi do punog izra`aja
samovoqa i osionost vlasti, izricawe presuda po trenutnom hiru i raspolo`ewu
onoga ko presu|uje. U Mlecima postoji pravni poredak i zakon, ali tako|e ner-
azumqivo okrutno postupawe sa osu|enicima i o~igledna nehumanost. Za
crnogorske Srbe boqa je smrtna kazna od zato~ewa na galijama, jer ne vide ekonom-
sku podlogu takvog penolo{kog sistema. Vite{ka svest opravdava smrtnu kaznu
za svaki te`i zlo~in, ali je veoma blaga i milosrdna prema prekr{iocima ni`eg
stepena odgovornosti. Zato u Crnoj Gori zatvora nije ni bilo. Oni su nedostojni
~oveka i sramotni kao pojava u tu|inskom svetu.
Istovremeno je prisutna analogija osvete kao vrhovnog moralnog ~ina. Otu-
da i narodna poslovica – “ko se ne osveti, taj se ne posveti.” “Crnogorci su sma-
trali da je osnovni zadatak wihovog dr`avnog bivstvovawa osveta Kosova i os-
veta svih zala koje su wima i Srbima uop{te Turci u~inili.” (str. 125.) Kukavno
srpstvo uga{eno, uni{tene sredwovekovne srpske dr`ave, poni`ewe robovawem
Turcima, osvetu uzdi`e na pijedestal smisla `ivqewa, borbe i `rtvovawa.
“Crnogorci `ive “na potrku svijema mukama”, zlopate se i u svemu oskudeva-
ju, `ive sa nadom osvete i zbog osvete. Dolazi jedna generacija za drugom, de-
finitivna se osveta odga|a (delimi~na se vr{i uvek), i svaka se generacija na-
da u i{~ekivawu osvete. Ina~e se ne bi `ivelo, `ivot bi postao potpuno be-
spredmetan i neinteresantan. Osveta je misija crnogorstva, su{tina i glavni
ciq wihove dr`avne samostalnosti.” (str. 125.)
Povodom druge Kosti}eve kwige o Wego{u oglasio se Jozef Matl, pro-
fesor slavistike u Gracu i ugledni nau~nik: “Ja naro~ito pozdravqam da je
jedan tako iskusan i uva`en stru~wak... pro~itao i pretresao ovu novu temu.
Time je prvi put problem Wego{a uvu~en u ukupnu problematiku kulturnu,
socijalnu i narodno – istorijsku.” Profesor Vlajko Vlahovi} kao jedan od na-
jboqih poznavalaca Wego{a pisao je: “Dve kwige Laze Kosti}a nagove{tava-
ju novi pravac prikazivawa Wego{a, i potvr|uju da ima jo{ mnogo da se o we-
mu ka`e, {to do sada nije ni dodirnuto. Da li }e se i sa Kosti}evim pravcem
nastaviti ili ne, ja ne znam, ali je jedno sigurno – da je ovaj na~in prou~avawa
Wego{a potpuno nov... Novina koju Kosti} unosi pokazuje se prvenstveno u
tome {to je on pravnik, {to materijal posmatra kroz pravnu odnosno dru{tve-
nu nauku; i drugo {to je on Bokeq, tu ispod Lov}ena, samo sa druge strane... I
Kosti} je kao poru~en da prou~avawe Wego{a uputi novim, sve`im
pravcem... U Kosti}u je Wego{ dobio ne samo svog interpretatora, nego i svog
popularizatora. Wegove obe kwige nisu samo studije zasnovane na nau~nim os-
384
novama, nego one mogu biti i narodne ~itanke, koje mogu biti onoliko popu-
larne i pristupa~ne narodnim masama kao i Wego{eva dela, ona dela na ko-
jima su ove dve kwige zasnovane.”
5. Religiozno – folklorni stavovi
Kwiga “Religiozno-folklorni stav pesnika Wego{a” direktno se nas-
tavqa na studije “Iz Wego{evih dela” i “Pravni instituti u Wego{evim pes-
mama.” Kosti} polazi od ~iwenice da se Wego{, iako pravoslavni vladika,
nije prevashodno bavio verskim poslovima, nego nacionalnim i dr`avnim. I
kad se upu{ta u religijska pitawa ili raspravqa religijske pojmove, kod
Wego{a je o~igledno da u potpunosti shvata i prihvata specifi~ne kombi-
nacije i jedinstven izraz osnovnih elemenata hri{}anskog u~ewa i paganskog
slovenskog nasle|a, koji je toliko karakteristi~an za srpski narod u celini.
Religiozni pojmovi su ujedno simboli kojima se ozna~avaju savremeni doga|aji
i oboga}uje originalni pesni~ki izraz.
Tako je, na primer, krst simbol stradawa i svesnog `rtvovawa. To je i
znamewe koje se javqa u obliku dve ukr{tene muwe na nebu kao predznak bliskih
budu}ih herojskih doga|aja ili narodne patwe. Krst je obele`je celog srpskog
naroda i osnov razlikovawa od najopasnijeg neprijateqa – Turaka i poturi-
ca. “Luna, odn. polumesec, to je zaista simbol muhamedanstva kao {to je krst
simbol hri{}anstva, ali su oni do{li u sukob i taj sukob ne}e prestati dok
nestane jednoga od ta dva simbola.” (str. 21.) Ali tu treba imati u vidu, “Kad
Crnogorac ka`e krst”, on misli samo na pravoslavni ... Katolik je “Latinin”
(protestante Crnogorac ne poznaje), a Latinin je ono {to nije hri{}anin. U
Boki se celokupno stanovni{tvo deli na hri{}ane i Latine, ni jedan Srbin
ne ka`e za sebe da je pravoslavac nego da je hri{}anin, ~ime se bitno razlikuje
od Latina (koji, prema tome, nije hri{}anin).” (str. 22.)
Obja{wavaju}i i bo`ju kaznu koja je zadesila Srbe, Wego{ ukazuje da je
ona sna{la celi narod iako je on u celini nije zaslu`io, nije u celini zgre{io,
nego samo wegovi velika{i, wegove velmo`e, carevi, tako {to su se me|usob-
no pregawali, sporili, sukobqavali, {to su bili neslo`ni u najkriti~nijem
istorijskom momentu. Wego{ ~esto zakliwe, a jo{ ~e{}e kune. U celoj srp-
skoj kwi`evnosti verovatno nema ubedqivije kletve od slede}e: “Istur~i se
plahi i lakomi, mlijeko ih srpsko razgubalo.” (str. 60.)
Kosti} vr{i detaqnu etimolo{ku analizu kletve i zakletve i ukazuje da
su one istorodnog porekla. One su i jedna od glavnih okosnica Wego{evog dela,
{to govori o ~iwenici da su u svakodnevnom narodnom `ivotu igrale veliku
ulogu. Poenta je pregnantno iskazana kroz subsumirawe op{tenarodnog shvatawa:
“Srbi su dugo, vekovima stradali pod Turskim jarmom. Neko ih je prokleo, ne-
ma druge. Stradawe je posledica “grdne kletve.” Ali je kletva bila uslovna; ona
prestaje sa ustankom i oslobo|ewem Srba. Sve je to “otac Srbije”, Kara|or|e,
inaugurisao. Kletva je izgubila svoj zna~aj, uslov je ispuwen, ona otpada. Ali
Wego{, i kroz wega vascelo srpstvo, ne mogu da ~ekaju dok se ona sama skloni,
oni je teraju: odlazi, apage, ne videle te vi{e na{e o~i! Boje se da nije prev-
idela {to se desilo, i da joj vi{e nema mesta: Srbi su ispunili zavet i kletve
nad wima vi{e ne mo`e biti”. (str. 84.)
385
 Kosti} vr{i detaqnu analizu su{tine i smisla molitve, molbe, kumqewa
i kliktawa u Wego{evim delima i srpskom narodnom `ivotu uop{te i time se
upu{ta u kvalitetnu etnolo{ku i antropolo{ku raspravu. Wego{ tuma~i ap-
solutnu nebesku pravdu i pravi~nost, suprotstavqa je nepravdi i onda taj odnos
protivure~nosti prenosi na ovozemaqske prilike. Pravda je vezana za slobo-
du, nepravda za ropstvo, izdaju, poni`ewe. @ena Ivana Crnojevi}a u stawu je da
prokune sopstvenog sina Stani{u zato {to se potur~io, {to je preverio, izdao.
Kad se to ima u vidu, razumqivo je zaprepa{}ewe i razo~arewe koje su
do`iveli crnogorski Srbi kad su shvatili da su jednom prilikom zarobili vase-
qenskog patrijarha Esperijusa, koga su Turci stavili u svoju slu`bu i in-
strumentalizovali da smiruje pobuwenu raju, da hri{}ane ube|uje u nu`nost
slepog pokoravawa turskom sultanu. “Wego{ nije ovu scenu tra`io, ona mu je
nametnuta, i po svoj prilici neprijatna, zato je sa toliko puno obzira opisu-
je i ostavqa. Ali je kao karakteristika Fanara dobrodo{la i vrlo dragoce-
na, naro~ito u pore|ewu sa srpskim prvosve{tenicima. Oni su svi rebeli pro-
tiv Turaka, nepomirqivi wihovi neprijateqi, aktivni borci gde treba, pa-
triote po ceni smrti. Ne primaju ni mir sa Turcima, ne pristaju na samu neak-
tivnost, koja se npr. jedina tra`i od pe}kog patrijarha, a kamo li da aktivno
poma`u tursku upravu i politiku. Fanar se stavqa potpuno u slu`bu Porte.
Ali da toliko daleko ide da sam poglavar crkve i najvi{i pravoslavni pr-
vosve{tenik ide po granici kao obi~an agent turske vlasti, to prelazi verovawe
onda{wih Crnogoraca i sada{wih ~itateqa Vladi~nih dela. A izgleda da je
stvarno tako, ili pribli`no tako, bilo.” (str. 205.)
Za razliku od vaseqenskog patrijarha Esperijusa i wegove kmetske du{e,
srpski sve{tenici u Wego{evim delima su u prvom redu patriote i borci za
slobodu svoga naroda, a tu borbu potpuno uspe{no ukqu~uju u osnovni smisao
pravoslavne vere. “Crnogorski sve{tenici kako ih Wego{ pretstavqa mogli
su samo u Crnoj Gori i u srpstvu da se pojave. ^im se ~ita {ta oni rade i gov-
ore, odma se zna da to nisu ni Grci ni Rusi, ni Bugari. Oni su nezamewivi, oni
su species.” (str. 207.)
Skoro svaki sve{tenik, koga Wego{ pomiwe, istakao se i na bojnom poqu.
On je mo`da nepismen, neuk, priprost, ali je po pravilu veliki junak i boqe se
slu`i sabqom nego kadionicom. “Nije samo mirsko sve{tenstvo tako bojovno
i ota~estveno, ve} celokupno sve{tenstvo i svetovno i duhovno, i mawe i vi{e,
i posve}eno i preosve}eno. Sve slu`i u prvom redu narodu. Ako mo`e u isti mah
da slu`i i veri, dobro je, to }e biti “sporedan produkt” wegove delatnosti. Ne
mo`e li jednovremeno da slu`i veri i narodu, ono zapostavqa du`nosti prema
veri. Ono odobrava ubistvo, i blagosiqa ubice, i samo ubija ako je to potrebno
(pop Mi}a Trebje{anin, proto @utkovi} itd.) ...Sve{teni~ki ~in ne osloba|a
od narodne du`nosti. On pru`a nove obaveze ali nedistancirane od op{tih, nar-
odnih. On name}e obavezu u~iteqa, glavara, vo|a, ali ne osloba|a od obaveze bor-
ca, pregaoca, rabotnika na narodnom poslu. Oltar je samo dodatna palestra, a u
isto vreme jedno odlikovawe, jedna po~ast onome ko se kao narodni ~ovek i bo-
rac afirmisao. Wega to jo{ vi{e obavezuje da se dr`i naroda i da pazi na svo-
je dostojanstvo.” (str. 207.)
Dakle, kod Srba nema sve{teni~ke klase ili kaste. Sve{tenici su ponikli
direktno iz naroda. Misle i ose}aju istovetno kao narod kome pripadaju, rade
i deluju, bore se i ginu juna~ki. “Vladikama je nesumwivo bilo stalo da odr`e
386
jedinstvo i homogenost naroda, tim pre {to su od toga zavisili wihova mo} i
wihov ugled. Ali oni nikada nisu propovedali neku ~istotu vere. I oni su svo-
ju ulogu videli prvenstveno u ~uvawu srpstva. Oni su bili misionari srpstva
i ~uvari srpskih interesa.” (str. 218.)
Kosti} ovde navodi i dodatni argument za svoju tezu da Crna Gora u odnos-
nom vremenu nije bila teokratska dr`ava: “Iako je na Cetiwu zaista “rezidirao”
pravoslavni vladika, duhovno lice sa arhijerejskim ~inom, wegovi podru~ni or-
gani nisu bili sve{tenici, niti je ina~e neki sistem jerokratije bio daqe izve-
den. Osim vladike, nikakav drugi sve{tenik nije imao kao takav neku vlast. On
je samo zbog li~nih, ne duhovnih, ~ak i antiduhovnih zasluga mogao biti stare{ina,
serdar, vojvoda. Ni`a sve{teni~ka zvawa nisu bila skop~ana sa svetovnim zvaw-
ima.” (str. 218.) Detaqna analiza istorijskih prilika, obi~ajnog prava, ideolo{ke
svesti i posebnog polo`aja sve{tenih lica Kosti}u je pru`ila osnovu i za kra-
jwi zakqu~ak po pitawu oblika politi~kog re`ima u Crnoj Gori: “Re`im ceti-
wskih vladika i mitropolita bio je svakako jedan vladavinski oblik, sui generis,
koji nema direktne paralele u susedstvu, a te{ko i daqe. On se ne da uvrstiti u
poznate dr`avno-pravne kategorije. Za istoriju to nije ni nu`no.” (str. 224 – 225.)
6. Karakterologija Crnogoraca
Nevelikom studijom “Wego{ i Crnogorci” Kosti} dopuwava prethodne
tri obimne kwige. Ovde se prvo bavi crnogorskim odnosom prema drugim nar-
odima. Crna Gora je imala samo dva suseda – Tursku i Veneciju. S Turcima se
neprekidno ratovalo, a sa Mle~anima su se periodi~no izmewivale faze suko-
ba i saradwe. Od drugih dr`ava, uglavnom se znalo za Rusiju, ~iji je kult sis-
tematski gra|en. Takva je situacija bila sve do po~etka 19. veka, do
Napoleonovih ratova. Turci su ontolo{ki neprijateqi i tu pomirewa jed-
nostavno ne mo`e biti. “Razume se da qubavi izme|u Crnogoraca i Turaka ne
mo`e da bude... Oni se mrze, oni re`e jedan na drugoga, oni }e se uhvatiti u ko{tac
~im im se pru`i prva prilika ako to ve} nisu u~inili.” (str. 10.)
Wego{ se krajwe negativno odnosi prema Turcima, pripisuju}i im redovno
najgore qudske osobine. Ponegde ima pomena i o wihovim juna~kim kvalite-
tima, ali samo onoliko koliko je potrebno da se opi{e crnogorsko herojst-
vo, jer ono mo`e samo da se postigne ako je snaga neprijateqa respektivna. Po
Wego{u, Turci su jato prokletog kova, adova `vala, qudska kuga, vra`ji kot,
pasji milet, nequdi opijeni zlom i nepravdom, kojima tragovi smrde
ne~ove{tvom. “Bosance i Arnaute hvale Crnogorci kao odli~ne vojnike, negde
zajedno, a negde posebno. Nikad se nisu r|avo o wihovim vojnim sposobnosti-
ma izrazili. A dobro veoma ~esto.” (str. 11.) Wihovi vojni kvaliteti se priz-
naju pre svega zato {to su srpskog porekla, svi Bosanci i stanovnici severne
polovine Albanije. Naravno, pod bosanskim Turcima se podrazumevaju i herce-
gova~ki. Tako Wego{ peva u “Svobodijadi”:
“Nasrnu{e Crnogorci
Sa prirodnom vaqano{}u
Ko na prve turske vojske.
Ali Bo{wak, Hercegovac,
Srb je turske vjere zbiqski:
387
 Ne k}e s mjesta i megdana Kao da su pokr{teni Turci. Spremni su da u svako doba izdaju Crnogorce, pa
On {enuti, uzmaknuti ~ak i da wihovu decu i `ene nemilosrdno predaju Turcima, ako slu~ajno po-
Bez velika mesa, krvi. tra`e uto~i{te na teritoriji pod mleta~kom kontrolom.
Ve} se bojak prekrvi Da bi upe~atqivo prikazao lo{e srpsko istorijsko iskustvo sa latinskim
Tri dni bjela i tri no}i svetom, latinsko lukavstvo, la`qivost i prevrtqivost, Kosti} op{irno citi-
Sve na jedno mjesto dr`i.” (str. 12.) ra drugog emigrantskog pisca i profesora Vuka Bjelopavlovi}a: “Poslovi-
Pravi Turci su ina~e prezirali Bo{wake kao neku drugorazrednu kate- ca “Latini su stare varalice” stvorena je pod uticajem vekovnog iskustva nar-
goriju sunarodnika. Bo{wak je prvobitno bio podrugqiv termin. Wego{ iskre- odnog. To latinsko varawe nagla{eno je u puno narodnih srpskih pesama, a ni-
no `ali {to su ti Srbi preverili i odnarodili se, a u “La`nom caru [}epanu je izostalo ni u umetni~koj poeziji i kwi`evnosti uop{te. Po wima Latini
Malom” isti~e: su, daqe, slabi, ~esto sme{ni, sposobni da u~ine pakost kad god im se da pri-
lika, tra`e}i lak{i put u sprovo|ewu svojih ciqeva, oni ne biraju sredstva.
“Kad Bo{waci, na{a rodna bra}a, Srpski narod je bio na udaru Latina s kojima, kao {to je ve} re~eno nije vo-
Slijepi su, te ne vide ni{ta. dio borbu i Turaka s kojima je imao neprestani rat. Prvi su gledali ipak, da
Kuran im je o~i izvadio, bez borbe, putem lukavstva, iskoriste Srbe i porobe ih verski i politi~ki;
Kuran im je obraz ocrnio; a drugi, Turci, ve} su bili porobqiva~i... Tur~in je odskakao ~itavo kopqe u
U wih nejma du{e ni obraza pore|ewu sa Latinom. U jednoj svojoj pri~i ka`e Qubi{a: “U~a{e me djed da
Koji ne bi za Kuran umro, su Mle~i}i lukaviji nego Turci, a on je hodio i polazio Mletke i Carigrad
To je wina kukavna svetiwa. i spu{tavao se na wihova u`a.” Takav narodni sud o Latinima stvorio je po-
O slobodi i o narodnosti, jam da je i latinska vera mnogo daqe od pravoslavne vere nego turske. Nije
U wih niko powatija nejma, neprirodan bio onaj Crnogorac koji je na pitawe Gospodarevo koju veru najvi{e
U grob su ih obje sahranili.” (str. 13.) ceni posle svoje, odgovorio: “Ja tursku, Gospodaru, jer da pre|em u tursku vjeru
Na sli~an na~in tretira i Albance u istom delu: nadao bih se da }u do}i me|u qude, a da pre|em u latinsku, do{ao bih u dru{tvo
“Arnaut je ni voda ni vino nequdi.” (str. 19-20.)
Narodnosti ni slobode nejma, Najpozitivnije mi{qewe Srbi imaju o Rusima, iako je tu bilo gorkih iskus-
On za obraz ne zna i po{tewe tava kad su zajedno ratovali protiv Turaka, pa bi Rusi sklapali mir ne vode}i
Prodaje se ko mu vi{e dade; ra~una o interesima Crne Gore. Prisutan je i visok stepen identifikacije
Za novce }e sva{ta u~initi, sa Rusijom, koja je isto {to i mi, samo neuporedivo ve}a i, na`alost, suvi{e
Mater prodat a oca zaklati. prostorno udaqena. Zato se uvek s ponosom izgovara:
Ta viteza Skenderbega \ura, “Da su Rusi na{a rodna bra}a,
Koji wima ne bje{e prili~an Nejma sile u svijet nikakve
(Na ujake \uro nalica{e, Koja bi nas mogla razbratstviti.
Na Bal{i}e, na srpske kne`eve), Pa da nama ni bra}a nijesu,
Ba{ ovoga slavnog viteza, Nego da su iz pakla |avoli,
Koga vi{e nikad ste}i ne}e, Opet su nam miliji no Turci.” (str. 22.)
Prodado{e za novce Turcima. Srbi u Crnoj Gori su neprekidno bili pod oru`jem, uvek spremni da krenu
Da im no}u \uro ne ute~e, u boj. Mobilizacija je uvek op{ta, na prvi bojni pokli~. Ako bi neko slu~ajno
Iz posteqe, te nekako ~udno, dezertirao, prikrio se, izbegao u~e{}e u ratu, zaslu`ivao je op{ti prezir i
Ho}ahu mu glavu otkinuti, vi{e mu nije bilo mesta u dru{tvenoj zajednici. Crnogorci nisu prihvatili
I prodat je za novce sultanu. ni isto~wa~ke poni`avaju}e ceremonijale pokornosti. Ponosno su se obra}ali
Skenderbegu mi smo pomagali i kwazu i mitropolitu. Svojom gordo{}u i obrazom i vladarsko dostojanst-
Boriti se protiv sile turske; vo su potencirali. Ve}a je privilegija biti vladar hrabrim, ponosnim i ~as-
Arnauti to znati ne}e nim qudima, nego gospodar robovima i poniznim.
Oni su nam najve}i vragovi.” (str. 15.) O{troumnim qudima, kakvi su redom Crnogorci, pored iskazivawa ju-
O Mle~anima mi{qewe Crnogoraca je uvek negativno. Smatrali su ih na{tva, imponuje kad neko umno, pametno i te~no govori, besedi. U Crnoj Gori
kukavicama, ru`nim, bez ponosa i obraza. Ku}e su wihove tesne i smrdqive. se “mo`e slobodno govoriti, i lepo govoriti, i ti govori daju ~ar `ivotu, i
Sudovi su im nehumani, a masovno se me|usobno odaju uho|ewu i {pijunirawu. smisao. Wima se napajaju pokolewa. Da nije ni{ta drugo, samo to bi bilo dovo-
388 389
qno da u~ini `ivot u Crnoj Gori interesantnim. Pri~awe mo`e da zameni sve
druge razonode, pa ~ak i da nadoknadi i nadomesti sve tegobe `ivota.” (str. 41.)
Vrhunac besedni{tva je epsko pevawe uz gusle. Pesma je “bila mahom im-
provizovana, ili ju je bar svaki peva~ na svoj na~in interpretirao i modi-
fikovao. Ali su tu Crnogorci, i samo tu, priznavali prednost i prvenstvo
onome ko ume boqe da pesme sastavqa. Razume se da su mu priznavali prednost
samo na tom poqu. Tu se nije svak la}ao gusala. ^im bi se neki boqi peva~ po-
javio, drugi bi pred wim ustuknuli. Peva~i su bili veoma ceweni, ali samo uko-
liko “poju uz gusle.” Taj kvalitet im nije davao ve}u politi~ku va`nost i vi{i
socijalni ugled. Me|utim, dobar “razgovor” i dobro bese|ewe vozdizali su po-
jedinca iznad drugih, ~inili ga dru{tveno ve}im i va`nijim.” (str. 42.)
Kroz svoje radove Wego{ opisuje polo`aj `ena u crnogorskom patri-
jarhalnom dru{tvu. @ene su za{ti}ene, ceni se wihova odanost porodici ali
i hrabrost ako je negde iska`u. One nisu dominantne ali se i ne poni`avaju.
Iz javnih poslova su odstrawene, mu{kim selima ne prisustvuju, ali imaju pri-
like i da svoj stav iska`u. Ni mu{karci se ne me{aju u ono {to se smatra ~is-
to `enskim poslovima.
Kosti} se posebno detaqno bavi fenomenom tu`balica, gde uloga `ene
dolazi do vrhunskog dru{tvenog zna~aja i predstavqa konstitutivni element
herojskog eposa. “Tako `ena crnogorska (i bokeqska) postaje arbitar (ta re~ je
prvobitno zna~ila sudiju koji sudi po ose}awu, a ne po pisanim zakonima) mrtvim
i `ivim qudima. Wen sud nikome nije indiferentan, a niko joj ne mo`e pro-
tivure~iti. Za vreme tu`be to je formalno nemogu}e; posle tu`balice to je i
anahroni~no i neumesno. Najzad, nije fer da ~ovek `eni ~ini prigovore, a ne
sme ni da je bije niko sem wenog doma}ina. Wena re~ ostaje bez pogovora. Tako
imaju `ene, bar neke `ene u Crnoj Gori i na srpskom primorju, neobi~no jako
oru`je u socijalnom `ivotu toga naroda: one daju karakteristike pojedinaca ko-
je nemaju apelata i kojima mo`e mnogi pojedinac, a i mnogo pleme da se uzdigne
ili spusti. U zemqi gde je usmen glas va`io kao najja~a “karakteristika” i pojedi-
naca i kolektiva, ovo je mo}no, ovo je ubojito oru`je. Ne{to sli~no nisu imale
`ene ni u drugim srpskim krajevima ni u inostranstvu.” (str. 62.)
Ovu, ~etvrtu kwigu iz serijala vladike Rada, Kosti} zavr{ava raspravom
“Wego{ i srpstvo”, pa ka`e: “Pod najve}im Srbima qudi su obi~no smatrali
one koji su najve}u slavu Srpstvu doprineli. I onda je svakako Wego{ morao
da do|e na prvi plan. On je `iveo za Srpstvo, ~ak samo za Srpstvo. On je voleo
Srpstvo vi{e nego iko. Sav wegov rezervoar qubavi iscrpqivan je samo pre-
ma Srpstvu, on nije imao nikog ni bli`eg ni milijeg. Niko nije ni pre ni posle
wega lep{e i potresnije opisao nacionalni polo`aj srpske muke i patwe. Niko
nije reqefnije istakao srpske te`we, niko boqe formulisao srpske ideale.
Wego{ je bio sav Srbin i Prasrbin. Ako se ikad u jednom ~oveku mogao da inko-
rpori{e ceo narod, to se inkorporisalo Srpstvo u Wego{u.” (str. 64.)
Tu Kosti} dolazi do esencijalnih problema na{eg vremena, u kome je, posle
stogodi{weg zakliwawa vaskolikog Srpstva u Wego{a, do{lo do gotovo katak-
lizmi~nih poreme}aja. “Odjedanput, u wegovoj u`oj otaybini nastaje preokret,
ne spontano i organski, ve} dekretiran i silom nametnut. Crnogorci se odvaja-
ju od Srpstva i progla{avaju kao poseban narod. Jugoslovenski komunisti done{e
ukaz da su Crnogorci zaseban narod, razli~it od srpskog. Po{to su iza ukaza sta-
jali teror i brahijalna sila koja ne trpi opoziciju, svi su se Crnogorci morali
390
tome povinovati, iako ne iskreno i ube|eno. Nastala je situacija, koliko god la`na
i privremena, ali tek bolno stvarna, koju je Wego{ unapred formulisao wemu
svojstvenim i nenadma{nim stihovima: “Pleme vi se sve odreklo sebe!” (str. 64-65.)
Pod titoisti~kim komunisti~kim terorom “ne sme se re}i ~ak da je Wego{
srpski pesnik, ve} crnogorski i jugoslovenski. “Gorski vijenac” se izdaje bez
posvete Kara|or|u i prete`no latinicom itd. Wego{ se desrbizira, ~erupa
mu se srpsko perje, poku{ava da oduzme i srpska sr`. Jo{ nikad u istoriji
kwi`evnosti nije bilo bednijeg ataka na misli jednog mrtvog pisca. Ni sred-
wi vek to nije bio u stawu da u~ini, ni sama inkvizicija. Oni su ni{tili i
palili dela protivnika, ali ih nisu falsifikovali. I to tako prosta~ki fal-
sifikovali, da je crno progla{eno belim, a belo crnim. Mrtvi Wego{ morao
je sto godina posle svoje smrti da pretrpi kasapqewe, izvitoperewe, krajwu
zloupotrebu svoje misli. Niko, na primer, ne sme iznositi ma kakvu ideju ko-
ja bi Wego{evo srpstvo afirmisala. S druge strane, iznosi se kako je Wego{
bio “revolucionar” i prete~a komunizma.” (str. 65.)
Kosti} ne misli da takva osporavawa mogu dugo trajati, niti da se mogu
istorijski odr`ati. “Dokazivati protivno, dokazivati da je Wego{ Srbin i
pre svega Srbin i samo Srbin, bilo bi neobi~no. Svaki gimnazist bi mogao
iz wegovih dela za najkra}e vreme da izvu~e vi{e od hiqadu stihova kojima bi
to dokazao.” (str. 65.) Nema nikakve sumwe da “Wego{ nije samo isticao u poz-
itivnom smislu svoje srpstvo, nego je, vi{e nego ijedan srpski pisac, vi{e ~ak
nego sam narodni peva~, bacao anatemu na izdajice Srpstva.” (str. 66.) Wego{ev
amanet najpreciznije je i najubedqivije izra`en slede}im stihovima iz: “La`-
nog cara [}epana Malog.”
“Svaki Srbin koji se prevjeri,
Prosto vjeru {to zagrli drugu,
No mu prosto ne bilo pred Bogom
[to ocrni obraz pred svijetom,
Te se zvati Srbinom ne ho}e.
Ovo ti je Srbe iskobilo
Robovima tu|im u~inilo.” (str. 67.)
Zato se ne treba nimalo ~uditi, {to su komunisti “sa Wego{em na velikoj
muci. On je najja~i predstavnik slobode i najizrazitiji nosilac srpskog jedin-
stva. On je stvari slobode i jedinstva dao ceo svoj duhovni `ivot. U tim na-
porima je i sam sagoreo. Svojim filozofskim ostvarewima okrunisao je ore-
olom herojstva i mu~eni{tva glavu Kara|or|a i srpskog naroda.” (str. 67.) Za-
to, “Wego{eva zubqa sa Lov}ena najja~i je branilac svih svetiwa i moralnih
tekovina srpskoga naroda. Ona ih sa`i`e (komunisti~ke izrode) svojom oslo-
bodila~kom vatrom i ka`e im da “ne trebuje carstvo nequdima, nako da se pred
svijetom ru`e.” (str. 68.)
7. Pore|ewe sa anti~kim uzorima
U letopisu “Srpska misao” za 1974 – 1975. godinu, koji je 1976. godine iza{ao
u Melburnu, Laza Kosti} je objavio studiju “Wego{ i antika” u kojoj ukazuje
na analogiju Wego{evih stihova i izjava starogr~kih mislilaca. Bez obzira
391
na nepostojawe bilo kakvog geografskog ili vremenskog kontinuiteta, Kosti}
je smatrao da postoje velike sli~nosti dru{tvenih prilika Crne Gore u vre-
menu turske okupacije srpskih zemaqa i homerovskog perioda gr~ke istorije.
Pre Kosti}a jo{ je Gledston nastojao da izvede pore|ewe “crnogorskog juna{tva
sa juna{tvom boraca na Termopilima i Maratonu, koje ga mo`e ~ak i prevazi}i,
jer se vr{i “sa bojnim i materijalnim sredstvima daleko mawim, a protivu
neprijateqa nesravweno hrabrijeg i stra{nijeg.” (str. 6.)
Komunisti~ki ideolog Milovan \ilas je tvrdio da je takvo pore|ewe be-
smisleno i `estoko se obru{io na Isidoru Sekuli} koja ga je potencirala. Po-
bijaju}i \ilasa, Kosti} navodi svedo~ewe nema~kog kwi`evnika i putopis-
ca Johana Georga Kola da je takvo pore|ewe sa antikom i sam Wego{ pravio,
pa mu jednom i doslovno rekao: “Ja se nadam da }ete mnogo {ta interesantnog
kod nas na}i, i ja zami{qam, vi }ete ovde biti ~esto podse}ani na Omira i na
stawa naroda koja on opisuje.” (str. 7.) Na to Kol dodaje: “Ja bih rekao da su ove
vladi~ine re~i bile one koje su davale ton i pravac za ceo tok mojih misli za
vreme na{eg boravka i malog hayiluka u Crnoj Gori, koji nam je gotovo u sve-
mu izgledao kao neki komentar Omira.” (str. 7.)
Na sli~nosti i podudarnosti crnogorskog narodnog `ivota sa anti~kom
Gr~kom ukazivali su austrijski konzul Aleksandar fon Varsberg, nema~ki
kwi`evnici Rikard Fos i Herman Bar. Profesor Gerhard Gezeman pravi
direktnu paralelu izme|u stare Sparte i Crne Gore. Kol je podudarnosti sagle-
davao u narodnim obi~ajima, smislu za slobodu, krvnoj osveti, ukra{avawu
oru`ja, veli~awu smrti u borbi, na~inu spremawa hrane, kroju i izgledu nar-
odne no{we, narodnim stare{inama, wihovom polo`aju i osobinama,
po{tovawu oratorske ve{tine, preziru prema lukavstvu, u stalnim ratovawima
i juna~kim narodnim pesmama.
U tretirawu rata i borbe Kosti} pronalazi podudarnost stavova Herak-
lita i Wego{a. Dva o{troumna i ne{kolovana ~oveka koji su dali vi{e od dve
hiqade godina istorije, razmi{qali su o istim stvarima, imali podudarne opser-
vacije i meditacije i do{li su do sli~nih zakqu~aka o svetu u kome su `iveli.
Protivre~nosti u prirodi i dru{tvu, stalna borba suprotnosti osnova su
su{tinske harmonije na kojoj svet po~iva. Wego{ prezire gomilu, potcewuje je,
omalova`ava i nipoda{tava i tu Kosti} nalazi sli~nosti sa Platonom.
Kosti}eva kwiga “Podse}awe na antiku” svedo~i koliko je autor bio
preokupiran anti~kom kulturom, filozofskim mi{qewem i demokratskom
tradicijom. On polazi od Protagorine ideje da je ~ovek mera svih stvari
potenciraju}i na taj na~in zna~aj subjektivnog odnosa ~oveka prema svetu oko
wega. Razume se da je taj odnos kao subjektivan istovremeno i relativan, {to
zna~i da se razlikuje od ~oveka do ~oveka. Ali i svaki ~ovek mewa sopstveni
stav zavisno od pozicije u kojoj se nalazi i na~ina `ivota koji vodi. Teorija
individualizma vodi osloba|awu ~oveka, ali se ne sme zloupotrebqavati ra-
di relativizacije istine i morala.
Kosti} se i daqe bavi pojmom osude lakomosti i pohlepe prema materi-
jalnim vrednostima, kao i isticawem razboritosti, trezno}e i umerenosti kao
vrlina. Stari Grci su izbegavali fizi~ki rad. Cenili su dokolicu u kojoj su
mogli da se posvete filozofiji, ali i u|u u takmi~ewe u duhovnim i sportskim
disciplinama. Kosti} i tu pravi paralelu sa Srbima, za koje ka`e da tako|e
392
ne vole fizi~ki rad. Daqe, on razmatra filozofski odnos po~etka prema celi-
ni poduhvata, magi~no i religijsko zna~ewe broja sedam, simboli~ko
zna~ewe {tapa u raznim varijantama, instituciju i ceremonijal ven~avawa,
ekstravaganciju, naro~ito obdarenih qudi kao {to su nau~nici, kwi`evni-
ci i umetnici, qubavne motive anti~ke poezije itd. On o{troumno poredi
tradiciju i praksu raznih naroda sa srpskim iskustvima i obi~ajima i tako ovom
studijom zavr{ava svoj istra`iva~ki ciklus o Wego{evim delima.
8. Nasilno preotimawe srpskih pisaca
Kosti} je u Milvokiju 1975. godine u izdawu Srpskog narodnog uni-
verziteta koji je nosio wegovo ime, u obliku {apirografisanih skripti, ob-
javio kwigu “Nasilno preotimawe srpskih pisaca”, obra|uju}i duhovna i kul-
turna saka}ewa srpskog naroda projektom ve{ta~ke crnogorske nacije, koji
su perfidno plasirali jugoslovenski komunisti da bi efikasnije razorili
srpsko nacionalno bi}e.
U prvom planu inauguracije tog projekta bio je izvesni samozvani
kwi`evnik Radoslav Rotkovi}, kao bojovnik re`imskog udru`ewa kwi`evni-
ka. “Poslat je prvo u borbu jedan, iz vi{e razloga. Pre svega, to je bio probni
balon da se vidi reakcija i suda i javnosti. Ako ne uspe, sva sramota na jednome.
Zato su odabrali jednog crnogorskog novajliju, jednog “poturicu.” A smatralo
se, mo`da, da aktivna legitimacija za vo|ewe spora vi{e li~i pojedincu nego
kolektivu, vi{e fizi~koj nego pravnoj li~nosti.” (str. 2.) Kosti} posebno po-
tencira poku{aj posthumne desrbizacije Wego{a, Stjepana Mitrova Qubi{e
i Marka Miqanova, te ~iwenicu da je nastupila prava “eskalacija crnogorske
posebnosti i crnogorskog nacionalizma, na kulturnim i drugim poqima. Do-
kazuje se ~ak da postoji poseban crnogorski jezik, ~ak da je Vuk ukrao Crnogorci-
ma wihov jezik i proglasio srpskim (neki Nik~evi}, istaknuti “prosvetni rad-
nik” Crne Gore). Ne}e ni privredu zajedni~ku sa Srbima, po mogu}stvu sa-
mostalnu, ali nikako povezanu sa srpskom.” (str. 4.)
Pre vi{e od dvadeset godina Laza Kosti} je bio u stawu da napravi pre-
ciznu, potpunu i detaqnu analizu tog pseudoistorijskog in`iweringa. “Ne mo`e
se re}i da je to op{ta pojava u Crnoj Gori. Naprotiv, ona nailazi na sve `e{}i
otpor u samoj toj zemqi, ili – kako oni vole da ka`u – u samoj toj “republi-
ci.”Izgleda ~ak da su prista{e zajedni~ke srpske kulture i ve}i po broju i po
vaqanosti, da su ono {to ka`e katoli~ko crkveno pravo pars major et senior.
Ali prista{e posebnosti ili antisrbi me|u Crnogorcima grlatiji su, agre-
sivniji, bezobzirniji, `e{}i. Oni se vi{e ~uju i nastoje da se vi{e ~uju. Oni
govore bez straha od cenzure, dok su wihovim protivnicima usta bar na pola
zatvorena... Prista{e posebne crnogorske kulture su mahom koliko drski, to-
liko i nepismeni.” (str. 4-5.) U tim prqavim igrama aktivno je u~estvovao i
titoisti~ki re`im iz Beograda, progone}i iskrene srpske patriote, a for-
siraju}i izdajnike i prodane du{e. Kosti} prigovara i srpskoj emigraciji zbog
mlakog i neadekvatnog reagovawa na takve pojave, {to je rezultat potcewivawa
stvarne opasnosti od nasilnog izdvajawa Crnogoraca iz srpskog nacionalnog
korpusa.
393
 Lazo Kosti} posebno analizira ~uvenu polemiku Pavla Zori}a i izves-
nog crnogorstvuju{}eg trabanta Milorada Stojovi}a iz 1969. godine, u kojoj
je Zori}eva argumentacija bila toliko jaka, jasna i upe~atqiva da je uznemirila
i najvi{i komunisti~ki vrh iz onog vremena. Posebno je upe~atqiva Zori}eva
konstatacija psiholo{ke prirode Stojovi}eve polemi~arske i prozne bahatosti
i nadmenosti, koja upe~atqivo svedo~i o op{tem `alosnom stawu oficijelne
ideolo{ke svesti onog vremena: “On je pokazao jedan duhovni mentalitet od
kojeg, ~ini mi se, nema opasnijeg za literaturu: sklonost da o kwi`evnim pitaw-
ima raspravqa na nivou politi~kih podmetawa. Takav sagovornik uvek ra~una
sa elementom straha kod svog oponenta. On se nada da }e se oponent neuroti-
zovati pri pomenu imena Dragi{e Vasi}a. Wemu nije stalo do na~elne rasprave,
nego do demagogije.
On zamewuje kwi`evne ~iwenice politi~kim ~iwenicama, vulgarno sh-
va}enim i veruje da }e parolama dokazati da Wego{ ne pripada srpskoj poez-
iji. Stojovi} me pita: gde bih ja situirao ~itav niz autora iz Crne Gore ako
pori~em postojawe autonomne crnogorske kwi`evnosti? Da ne bude zabune i
da bi pitawe Milorada Stojovi}a li{io pateti~ne neizvesnosti, odgovori}emo
sasvim kratko: u srpskoj kwi`evnosti gde se, uostalom, znatan deo pomenutih
imena ve} sasvim dobro ose}a... Najboqi pisci iz Crne Gore imali su uvek svest
da pripadaju srpskoj kwi`evnosti, i tu nikakva dovijawa ne mogu ma {ta bit-
no da izmene.” (str. 7.)
Pojavama crnogorskog odmetawa pravog suprotstavqawa nije ni bilo. Odro-
di su “grdili srpstvo i Srbe gdegod im se prilika dala, ne samo u svojoj “re-
publici” ve} jo{ vi{e, u beogradskoj {tampi, koja je morala otvoriti svoje
stupce ovim napadima na narod koji je ~ita i izdr`ava. Crnogorski rukovo-
dioci u Beogradu starali su se da to bez zastoja i bez prigovora prolazi.
\eti}ima ipak nije ni to dovoqno. Oni tra`e da ni istori~ari srpske
kwi`evnosti, ni srpski nau~nici, ni profesori univerziteta, niko ne sme wima
protivure~iti. Ako oni ka`u da je crno belo, svak mora da to primi, ako oni
ka`u da je slano slatko, svak to mora da prihvati.” “Kuku wemu ako nevjerova!”
Kad Crnogorci naduvaju svoj “narod” i svoju “kulturu” dokle ho}e, zaista im
niko sa srpske strane nije odgovarao, niko protivure~io. Jedno {to ne smeju
(jer bi bili progoweni), drugo {to ne}e. Ali oni ne usvajaju crnogorske mega-
lomanske i aneksionisti~ke prohteve. Oni }ute. To sad \eti}e dovodi do ludi-
la. Oni tra`e da svi srpski pisci, svi nau~nici, svi profesori i akademici,
usvoje tvrdwe jednog Rotkovi}a i wemu sli~nih da pobijaju svoje najboqe
nau~nike, da blate svoju istoriju i svoj narod, da se odri~u svojih predaka i svo-
je kulture itd. To oni sami imaju da rade, po komunisti~kom receptu. Kad nisu
mogli druk~ije, hteli su to da realizuju sudskim putem. Pri tome isto im je to-
liko stalo, ako ne i vi{e, da od Srba otmu, kao da sebi prigrabe. Samo da ni-
je srpsko, pa ~ije god bilo. Zato su oni vi{e od ikoga drugoga propagirali make-
donsku samostalnost, zato su pristali da wihovu Metohiju prisajedine aranut-
skom Kosovu samo da bi se Srbi majorizovali i terorisali. Oni poma`u i
hrvatske zahteve, npr. prema dubrova~koj kwi`evnosti i sve {to ide na u{trb
Srba. Oni sad nastoje da Srbe toliko ponize da oni sami ka`u kako Wego{,
Qubi{a itd. nisu wihovi, ve} da su ih pre|a{wi Srbi krali od Crnogoraca.
Ho}e ne samo da ih okrwe u wihovom blagu, ve} da ih osramote kao kradqivce.
Ho}e da Srbi sami sebe kao kradqivce predstave.” (str. 8-9.)
394
Rasrbqivawe Wego{a je zaista neverovatno. “To {to je on “pisao i disao”
srpski, {to je dao veli~anstvenog izraza svim najve}im moralnim vrednostima
srpskog naroda, {to je nikao u jednom kraju gde je kosovski kult negovan religi-
oznom vredno{}u, a Obili}a kult zanosio qude i pjanio ih juna{tvom, {to se
wegov “Gorski vijenac” smatrao, u svim srpskim krajevima, nekom vrstom na-
cionalne biblije, wegovi stihovi citirali su se od Gorskih Kotara do Bito-
qa – sve to nije va`no ovim mazgovima na tako visokim polo`ajima. Glavno
je da se strogo sledi linija partije koja Crnogorcima sagoreva Srpstvo i ~ini
ih nekom posebnom antisrpskom nacijom.” (str. 11.) Kad su videli da u javnos-
ti nailaze na podsmeh, crnogorski komunisti su se obratili i Ustavnom sudu
komunisti~ke Jugoslavije sa zahtevom da proglasi kako Wego{ nije srpski nego
crnogorski kwi`evnik.
Slu~aj zaista krajwe groteskan, pogotovu kad se ima u vidu da je tada predsed-
nik Ustavnog suda bio poznati titoisti~ki tiranin Bla`o Jovanovi}. Pod-
nosioci ustavnosudske inicijative u svojim javnim nastupima tim povodom su
se pozivali i na Marksa i Engelsa. I celog Wego{a bi u te svrhe uklopili u
marksisti~ku teoriju, iako je i laicima jasno da je marksizam kao ideolo{ka
podloga jednom od najopasnijih totalitaristi~kih projekata dvadesetog veka
bio izrazito antinacionalisti~ki. Tako i Kosti} isti~e da bi na osnovu
sadr`aja wegovih kwi`evnih radova, Marks i Engels Wego{a “prezreli i
anatemisali, jer je on nacionalista i {ovinista, kakvih malo danas ima, i kakvi
se u Jugoslaviji na vi{egodi{wi strogi zatvor osu|uju. On je “nazadwak, reak-
cionar, zane{en verskom tminom.” Logi~no bi bilo da ga se crnogorski ko-
munisti odreknu, a oni ga svojataju i ne daju nikome drugome! Oni se s wime
ponose, a wegova u~ewa i wegove izjave kunu! Kako se to sla`e?!” (str. 14.)
Daqe Kosti} briqantno i minucioznom analizom raspravqa sve mogu}e
pravne reperkusije jednog ovakvog ustavnog procesa kroz koji zapravo razgoli}uje
kqu~ne elemente komunisti~ke ideologije koja beskrupulozno gazi sve kqu~-
ne pravne principe ako proceni da joj nisu korisni i upotrebqivi. Me|utim,
zalogaj je u ovom slu~aju bio prevelik i za titoisti~ki re`im na vrhuncu we-
gove snage i mo}i, ali su velika javna bruka, komediografski zaplet i operetski
likovi, doveli do bu|ewa uspavane srpske nacionalne svesti. Mnogi
kwi`evnici su po~eli slobodnije da govore, uprkos zabranama novina i kwiga
i drugim represivnim merama. Istovremeno se razvijala i nacionalna drama
oko ru{ewa kapele na Wego{evom lov}enskom grobu i izgradwe paganskog mau-
zoleja kojim se udaralo direktno u srce srpskog naroda. Prva farsa, na svu sre}u,
nije uspela, ali se zato druga pretvorila u veliku tragediju, da se prononsir-
ani usta{a Ivan Me{trovi} uz re`imsku sveobuhvatnu pomo} i podr{ku, izrugu-
je jednom od najve}ih srpskih velikana svih vremena.
Po{to nije uspelo preotimawe Wego{a kao iskqu~ivo crnogorskog pis-
ca iz srpske kulture i tradicije, srpski izrodi su se dosetili da ga proglase
op{tejugoslovenskim i piscem celog ~ove~anstva. “Da li se mogao Wego{, mo`da
najnacionalniji veliki pisac celog ~ove~anstva, vi{e nagrditi nego na taj
na~in? Da li je on sva~iji?!! I to u krajwoj liniji zna~i da je bez doma, bez otay-
bine, ni~iji!... Oni koji su hteli da Wego{a u~ine svojim, napravili su ga ni-
~ijim. Kad su hteli da ga podignu na op{ti pijedestal i proglase genijem cel-
og ~ove~anstva, oni su ga strmoglavili na nivo ~oveka bez narodnosti i otay-
395
bine (jer su to korelati), na stepen besku}nika i prosjaka. On, koji je bio vladar
jednog gordog naroda, najglasniji pesnik i predstavnik srpstva, nije sad vi{e
ni Crnogorac ni Srbin, ve} isto tako Slovenac, Makedonac, Hrvat, Arnaut,
Tur~in, Rom! On, koji je celu svoju misiju video u borbi sa nekrstom, sad se sam
progla{ava nekrstom. Svak ina~e mo`e da pripada nekoj naciji, svojoj naciji,
samo ne on, najautenti~niji od svih Srba, reprezentant i vrh nacije.” (str. 38.)
S druge strane, Wego{ se ne mo`e smatrati ni op{tejugoslovenskim pes-
nikom. “On za Slovence nije ni znao, niti je ovaj narod do 1848. godine posto-
jao (nastao je posle “Gorskog vijenca”). “Makedonski narod je stvoren 1945. i
po Wego{evim spisima ne bi se reklo da bi ga on ikad priznao. Tada su bila
dva “jugoslovenska naroda”: Srbi i Hrvati. On se nacionalno opredeqivao kao
Srbin... Wego{ jeste sebe smatrao Crnogorcem, bio je ~ak i poglavar te zemqe,
ali nikad nije Crnu Goru i crnogorstvo izdvajao iz Srpstva. On je bio “in-
tegralni Srbin”... [to se ti~e Hrvata, on ih je svega dva puta spomenuo u svo-
jim delima. Jednom u “Gorskom vijencu” kako u galijama mleta~kim trunu “Dal-
matinci i hrabri Hrvati.” Iz toga izvoditi wegovo hrvatstvo, isto je kao us-
tanoviti wegovo “dalmatinstvo.” Drugi put je u “Ogledalu srpskom” kazao “i
Hrvati pla}eni soldati.” (str. 39.)
Da bismo pokazali koliko je sve to dovedeno do apsurda, ovde }emo u}i u malu
digresiju, u odnosu na osnovnu tematiku problema koji raspravqamo. Problem
se ti~e nacionalnog bi}a Hrvata i Slovenaca. Hrvati su kao dr`avotvorni nar-
od istorijsku scenu napustili jo{ 1102. godine, a Slovenci su se sasvim izne-
nada nedavno pojavili, ba{ kao iz bajke.
Slovenci nikada nikakve dr`ave nisu imali. Povremeno wihovi isto-
ri~ari ili politi~ki ideolozi poku{avaju dr`avom predstaviti karantanijski
savez slovenskih plemena ~ije su vo|e ustoli~avane na Gosposvetskom poqu, ali
to sa dana{wim Slovencima nema nikakve veze. S druge strane, poku{avaju
prisvojiti nekoliko ~e{kih vladara poistove}uju}i prideve slovenski i slove-
na~ki. Tako svojataju kneza Samu koji je vladao od 623. do 658. godine u dr`avi
koja je nastala na severnim ~e{kim gorama, u oblasti Krhono{a, i u jednom
trenutku se pro{irila sve do Jadranskog mora. Knez Samo se isticao zna~ajn-
im uspesima u ratovima sa Avarima. U istoj oblasti oko 745. godine je vladao
vojvoda Borut kao bavarski vazal. Wegovom narodu je silom nametnuto
hri{}anstvo. Oko 770. godine na wegovom mestu je bio knez Hotimir koji je u
nekoliko navrata poku{avao da se suprotstavi bavarskim vlastima, posebno
wihovoj politici germanizacije i nasilnog verskog preobra}awa. Oko 876. go-
dine Moravskom, Slova~kom i Panonijom vladao je knez Svetopluk. Panoni-
ju je izgubio ratuju}i sa Ma|arima. Zemqa kneza Hotimira potpala je pod
frana~ku vlast, a i jedan deo zemqe kneza Svetopluka.
Nijedan od ovih vladara ni{ta zajedni~ko nije imao sa dana{wim Slovenci-
ma. Slovenci su kroz istoriju pro{li potpuno nezapa`eno, pa su u tom pogle-
du, naro~ito po pitawu porekla i nacionalne svesti, i danas nau~na misterija.
Najve}i deo teritorije dana{we Slovenije po~etkom devetog veka obuhvatala
je Posavska Hrvatska pod Qudevitom Posavskim. Hrvati su govorili kajkavs-
ki u toj prvoj dr`avi i `iveli su uglavnom pod vrhovnom frana~kom vla{}u,
nakon {to su Avari potisnuti. Otuda frapantna sli~nost hrvatskog i slove-
na~kog jezika, zapravo identi~nost kajkav{tine. Pred Turcima Hrvati su se
396
pomerali ka severu i gubili nacionalnu svest. Ostala je samo svest o pripadni-
{tvu Slovenima. Otuda novovekovni naziv Slovenci. U vreme ilirskog pre-
poroda na podru~ju Hrvatske, Slavonije i Dalmacije, pod uticajem be~kog dvo-
ra prihva}en je srpski kwi`evni jezik, a na podru~ju direktne austrijske up-
rave promovisan slovena~ki. Hrvati su, dakle, podeqeni jezi~kom barijerom,
izgubili dobar deo etni~ke mase i to nadokna|ivali preuzimawem Srba ka-
tolika u hrvatski nacionalni korpus. U drugoj hrvatskoj dr`avi ranog sredweg
veka, Primorskoj Hrvatskoj, govorilo se ~akavski i kako je hrvatska etni~ka
masa potiskivana, uglavnom se zadr`ao na severno-dalmatinskim ostrvima,
Istri i Kvarneru.
Daqe se Kosti} prosto poigrava sa re`imskim falsifikatorima i ma-
nipulatorima. “Ako je npr. Wego{ “pre svega na{ jugoslovenski pisac”, kako
ka`e Branko ]opi}, onda ga mogu uvrstiti u svoju istoriju kwi`evnosti i
Slovenci, pa ~ak i “Makedonci.” Ako je op{ti slovenski pisac, onda ga mogu
uvrstiti u istoriju svojih kwi`evnosti i Slovaci, i Lu`i~ki Srbi, ^esi, Po-
qaci, Rusi itd. Ako je op{teg ~ove~anstva, onda bi bio u kwi`evnosti Nemaca,
Francuza, ali i Senegala, Kenije itsl.” (str. 39-40.)
Kosti} izla`e i kako je dva puta bio otiman veliki Srbin iz Budve, porek-
lom iz Pa{trovi}a i Grbqa, Stjepan Mitrov Qubi{a. Prvi put su se kra|e latili
Hrvati neve{to je obrazla`u}i i obja{wavaju}i, a onda crnogorstvuju}i koji su
to u~inili brutalno i nasilno. “Oni prosto otimqu i nare|uju da se Qubi{a
ne sme smatrati Srbinom i da se mora uvrstiti u “crnogorske kwi`evnike.”
Nikakav argument oni ne iznose, niti je to wima potrebno. Oni imaju vlast i to
je dosta. Vlast }e zapovediti: jao onome ko je ne poslu{a.” (str. 42.)
Hrvati su svojatali Qubi{u, iako je kao istaknuti kwi`evnik bio jedan
od najuticajnijih politi~kih vo|a Srba u Austrougarskoj, jer se u jednom pe-
riodu zalagao za prikqu~ewe Dalmacije Hrvatskoj, kako bi se i dalmatins-
ki Srbi spojili sa onima koji su `iveli na teritoriji Hrvatske. U Dalmaciji
je u to vreme `ivelo daleko vi{e deklarisanih Srba nego Hrvata, a srpski
politi~ari su se zanosili iluzijama da je sa Hrvatima mogu}a politi~ka sarad-
wa radi op{teg dobra. “Da u Dalmaciji nije bilo prakti~no Hrvata, ja }u se
pozvati na jedan natpis iz toga doba, a iz pera eminentnog hrvatskog pisca.
Priznati hrvatski kulturni “poslenik” i filolog Ivan Mil~eti} (ro|en
na Krku 1853, umro u Vara`dinu 1921.) objavio je 1905. jednu studiju o Nikoli
Tomazeu, i to u godi{waku “Hrvatsko kolo” koje je izdavala wihova Matica
hrvatska, u kojoj je opisao i stawe u drugoj polovini 19. veka. Tu on ka`e (str.
311.) da je me|u Dalmatincima tada va`ilo geslo “Slavjani da, ali Hrvati nika-
da.” To on sam produ`uje nadovezuju}i sad svoja zapa`awa: “No istina je i to,
da u krugu hrvatske inteligencije odgojene u Italiji ne bija{e obqubqeno
hrvatsko ime, da ga (~ak) Tomazeo i nije ocrnio. A u Italiji je hrvatsko ime
mrsko poradi grani~ara koji, bore}i se za svoga cara, s nepravom pribavi{e
svome narodu ime robova, tla~iteqa i krvnika tu|e slobode. Tako je eto bi-
lo jo{ godine 1874, kad sam ja preletao Dalmaciju od jednoga do drugoga kra-
ja. Ja sam me|u obrazovanim Dalmatincima na{ao onda i Dalmatinca Sla-
vo-Dalmata (ovi bijahu autonoma{i, protivnici sjediwewa s Hrvatskom),
Slavjana, na{inaca (Dubrov~ani) i Srba (Bokeqi i gdjekoji Dubrov~anin),
ali Hrvata nigdje.” (str. 44.)
397
 Kad su shvatili da se Srbi politi~ki i nacionalno mogu odr`ati i u okviru
Dalmacije kao austrijske provincije, paralelno sa ve}inom Srba na podru~ju
pod ugarskom kontrolom, i Stjepan Mitrov Qubi{a i vladika Stefan
Kne`evi} iz severne Dalmacije, preobrazili su se u direktne protivnike ujedi-
wewa Dalmacije sa Hrvatskom. Da prave ozbiqne i iskrene saradwe sa Hrva-
tima ne mo`e biti, svi dalmatinski srpski politi~ari su shvatili 1878. go-
dine, kada su Hrvati zdu{no podr`ali austrougarsku okupaciju Bosne i Herce-
govine, ~emu su se Srbi ogor~eno i jedinstveno suprotstavqali.
^ak je i kotorski biskup Pavko Butorac, poznat po izrazito usta{kim
stavovima, 1838. godine u Zagrebu objavio da je Stjepan Mitrov Qubi{a
“kwi`evnik, bokeqski Srbin, koji se jo{ od godine 1861. borio za ideju sjedi-
wewa Dalmacije sa Hrvatskom, te se godine 1870. zakliwavo na svoje krsno ime
(Sv. Dmitar), da }e na sve mogu}e na~ine nastojati oko ovog sjediwewa, podi-
gao je protiv sebe po~ev{i od 1873. mnoge prigovore od strane narodnih qu-
di, dok nije 1877. otvoreno ustao u Dalmatinskom saboru protiv sjediwewa, tvr-
de}i da sva Dalmacija, a osobito Dubrovnik i Boka, nema prava da pripadne
ugarskoj, pa po tome ni hrvatskoj kruni.” (str. 46.) U beskrajnoj mr`wi i besu,
Hrvati su ~ak organizovali da se Qubi{i bez ikakvog pravnog osnova oduzme
i poslani~ki mandat u Dalmatinskom saboru.
Na zasedawu Zemaqskog sabora za Dalmaciju u Zadru 30. januara 1877. Stjepan
Mitrov Qubi{a je izjavio: “Ja nijesam nikad pripadao Narodnoj partiji, no
od Kosova pripadam onoj nesretnoj, ali juna~koj i ponosnoj narodnosti srpskoj,
koju {tuju i uva`avaju i weni isti du{mani.” (str. 49.) Istaknuti Srbin ka-
tolik Marko Car 1924. godine pisao je da je Qubi{a odrastao “u kraju gde je
srpski narod mo`da najboqe o~uvao svoje predawe i svoje obi~aje... Nema pis-
ca koji je vi{e voleo srpski jezik i toliko polagao na wegovu izvornost... We-
gove pripovetke idu nesumwivo me|u najiskrenije dokumente qudske prirode
uop{te, a srpskog narodnog karaktera napose... Kao umetnik mogao je
Qubi{a, od potowih srpskih pripodeva~a, biti kudikamo i nadma{en, ali kao
znalac narodne du{e, kao tuma~ narodnog humora i filozofije, kao slikar nar-
odne pro{losti i narodnog govora, Qubi{a ostaje jedinstven.” (str. 57.)
Pretra`uju}i ~itavo more literature, Laza Kosti} krajwe dokumentovano
konstitui{e svoje nau~ne sudove, pa po pitawu nacionalne pripadnosti Stjepana
Mitrova Qubi{e zakqu~uje: “ Svi pisci odreda, svi kwi`evni istori~ari i
kriti~ari, isti~u ne samo Qubi{inu pripadnost Srpstvu, ve} wegov entuzi-
jazam za srpstvo, wegovu sinovsku qubav koju ni{ta ne mo`e da nadomesti. Nikad
on nije kazao da je Crnogorac, nikad se nije ni dru`io sa Crnogorcima, nije
stremio ni ka Cetiwu, ni wima. I danas ga oni ne samo svojataju, ve} ho}e da
`igo{u kao kradqivca Srba kojima je pripadao du{om i telom i koji ho}e da
ga zadr`e, da ga mrtvi ne demantuju, da ih ne prokune iz groba. Pored nasiqa
nad mrtvim Wego{em, i jo{ pre wega, ovaj atak crnogorskih komunista pokazu-
je ne samo wihovu slepu mr`wu na sve {to je srpsko, ve} i nagon da silom, fal-
sifikatima, ukazima i sudskim presudama naterivaju Srbe da la`i prime kao
istinu, falsifikat kao pravilno re{ewe.” (str. 57.)
Laza Kosti} se poduhvatio da od komunisti~kog svojatawa odbrani jo{
jednog srpskog velikana, ku~kog vojvodu Marka Miqanova. Miqanov u svojim
delima redovno Ku~e naziva Srbima, a nikada Crnogorcima, jer je pojam
398
crnogorstva istorijski i biografski ograni~en na svega ~etiri nahije: katun-
sku, crni~ku, rije~ku i qe{ansku. Toliko ukupno delo Marka Miqanova odi{e
Srpstvom, toliko je izri~ito srpskog karaktera, da nikome normalnom deceni-
jama nije padalo na pamet da to osporava, niti se neko trudio da dokazuje ono
{to je notorna ~iwenica. Kako isti~e Kosti}, “do pojave posebne “crnogorske
narodnosti” i “crnogorske kulture” nikome nije ni na kraj pameti padalo da
o tome pi{e. Izgledao bi ludak: dokazivati da je mleko belo. Ali kad crnogors-
ki falsifikatori i sileyije poku{a{e dokazati da je mleko crno, eto na mene
spade du`nost da doka`em da nije crno nego belo. Oni su samo crni izrodi i
nevaqalci.” (str. 78.)
Da tragedija bude ve}a, velikog pisca Mihajla Lali}a jo{ za `ivota su
hteli otrgnuti od srpske kwi`evnosti. Lali} je, istina, bio ube|eni komu-
nista, ali mu se izvorni patriotizam ne mo`e osporavati, a veliki {amar je
zadao tada{wem re`imu javno optiraju}i za ukqu~ewe u radni sastav Srpske
akademije nauka i umetnosti.
9. Odbrana Marka Kraqevi}a
Srpski nacionalno-kulturni klub u [vajcarskoj je objavio 1968. godine
u Bernu drugo {apirografisano izdawe rasprave Laze Kosti}a “U odbranu
Kraqevi}a Marka (odbijawe hrvatskih napada).” Povod su bili hrvatski lit-
eralni poku{aji da se Marko Kraqevi} predstavi u {to negativnijem moral-
nom kontekstu, kako bi se kroz takve karakterne crte oklevetao ceo srpski
narod. Pojedine stihove iz narodnih pesama su naduvavali, drugima izokre-
tali zna~ewe, tre}e pogre{no tuma~ili, davali tendenciozna obja{wewa
istorijskih prilika. Kosti}ev ciq je bio da prikupqawem relevantne doku-
mentacije Srbima pru`i argumentaciju za kontrirawe hrvatskim podlostima
i podmetawima.
Kao ilustraciju metoda kojima pribegavaju Hrvati navodi citat iz kwige:
“Hrvatska i Srbija”, izvesnog usta{kog emigranta Vlaha Raji}a: “Tako je srp-
ska pjesma opjevala kao svog najve}eg junaka Marka Kraqevi}a, koji re`e dojke
|evojci koja ga je primila na konak, Marka koji personificira nevjeru i iz-
daju; Marka koji slu`i vla{kog vojvodu Mir~etu ili carigradskog sultana, kako
je vrijeme; Marka kavgayiju ili pijanicu qutu, nekulturnu pustahiju. Ali upra-
vo taj i takav Marko Kraqevi} personificira stoqetni srpski narodni `iv-
ot kakav se formirao u turskom ropstvu, prevara, nevjera, izdaja, okrutnost pre-
ma slabijem, prema svladanom, a slu`inski odnos prema mo}nijem od sebe, bez
potrebe kulturna `ivota, ali nezasitan u jelu i neumjeren u pi}u.” (str. 6.)
Kosti} isti~e da su najtemeqitije odgovore na hrvatske napade u srpskoj
emigrantskoj publicistici pru`ali Adam Pribi}evi} i Rade Kora}.
Pribi}evi} pokazuje da jedan od glavnih klevetnika Ivan Me{trovi} nije ni
shvatio Marka, pa ga je svojevremeno vijao kao “oli~ewe sirove, elementarne
sile, bez mozga, srca i du{e.” (str. 7.) Nasuprot tome, za srpski narod Marko
Kraqevi} je “moralna veli~ina: pravedni sudija; brani~ svoga naroda i vere
od zavojeva~a; zato~enik dru{tvene pravde; za{titnik sviju potla~enih. On
ni od koga ni~ega ne otima, ve} brani ono {to pripada wegovom narodu. U na-
jvi{em zaletu svoga duha, on u svoje veliko srce sme{ta i sve {to je `ivo na
399
zemqi i bori se za w kao za svoj narod.” (str. 7.) Zato on ne mo`e biti simbol Dvornikovi} samo po ocu bio Hrvat, dok mu je majka pravoslavna srpkiwa. On
nasilni{tva, `ivotiwstva i zlo~ina{tva, kako ga vide Hrvati tvrde}i da ih sam je bio mnogo bli`i srpskom nacionalnom indetifikovawu, a celog svog `iv-
Srbi sistematski ugwetavaju. ota se iskreno i vatreno zalagao za ideju jugoslovenstva.
Na{ epski junak je pojam ~estitosti i moralnosti koja izbija iz duhovnog Marko Kraqevi} kao epski junak ne samo da je bio popularan me|u Hrva-
bi}a narodnog pesni{tva. “[ta vredi srpstvo ako nije u slu`bi ~ove~anstva, tima, nego su ga Hrvati poku{avali prisvojiti, ukrasti, oteti. Tako, na primer,
wegovog ve~nog stremqewa prema bo`anskom redu stvari na zemqi? Stoga “otac domovine dr Ante Star~evi} smatrao je Marka Kraqevi}a “zgoqnim
Marko ne srbuje frazama, no brani potla~ene, sudi protiv ro|enog oca i Hrvatom”, tako da se zgra`ava ~e{ki sociolog Jozef Hole~ek, koji je u ~e{kim
stri~eva, odnosno samog sebe; slu{a kao dobar sin svoju staru majku; izla`e svoj novinama “Narodni listi” za 1901. pisao: “[to je bilo dobro u narodu srpskom,
`ivot za svoje zvanice; veran je do same smrti svojim prijateqima; ima duboko to je Star~evi} prisvojio za Hrvate, tako da je prisvojio i samoga cara Du{ana
i `arko socijalno ose}awe i daje mu izraza ~ak i prema svom milom pobratimu i Kraqevi}a Marka.” (str. 33.)
begu Kostadinu, s kojim je skupa i poginuo; kuka nad mrtvim Musom Keseyijom: Kada je 1892. godine povodom be~kog izvo|ewa predstave “Kraqevi} Marko”
“Jao mene do Boga miloga, |e pogubih od sebe boqega.” Kad su plemenitije re~i Petra Preradovi}a zagreba~ki “Vijenac” pisao da se u Markovoj li~nosti “zri-
iza{le iz usta ikojeg heroja u istoriji sveta?” (str. 8.) cali hrvatski `ivot, tipovi i obi~aji”, srpska “Bosanska vila” `ustro je reago-
Na sli~an na~in rezonuje i univerzitetski profesor dr Rade Kora} kroz vala: “I opet je sko~ila nesita hala, da svojim grabqivim kanyama zgrabi i
analizu ne istorijskih ~iwenica, nego srpskih narodnih epova, pa izvodi za- privu~e u svoje opako i nesito gnijezdo jo{ jednu na{u, velim ba{ na{u srp-
kqu~ak o hrvatskoj nacionalnoj moralnosti: “I kao {to hiqadugodi{we sku ste~evinu i ponos... I opet se digao polutanski zagreba~ki “Vijenac” u bro-
robovawe Ma|arima i sopstvenim spahijama, koji su u interesu svoga boqeg `iv- ju 23. da nam otme i prisvoji uza sve ostale jo{ i na{eg srpskog najve}eg naro-
ota identifikovali sebe sa hrvatskim narodom, po~eli nazivati hiqadugo- dnog uzor-junaka, ho}e i on... da nam otme i pohrvati na{eg Kraqevi}a Marka,
di{wom kulturom, tako danas usta{ki kriminalno-patolo{ki nemoral `ele poru~uju}i svojoj pozori{noj dru`ini da ga u Be~u prilikom ove muzikalno-po-
da usvoje kao moral.” (str. 10.) zori{ne izlo`be, kao svog hrvatskog narodnog junaka prika`e. Lijepo se i lahko
Marko je turski vazal postao povinuju}i se ogromnoj sili i nastoje}i da bra}o – a jo{ boqe nebra}o – kititi i di~iti tu|im perjem, ali pazite, da i
wenu o{trinu ubla`i, kao {to su to ~inili mnogi drugi sredwevekovni feu- uz sve to perje, ne ostanete goli{avi, jer se ve} polako pro~i{}ava izme|u nas
dalni velika{i. Samo se hrvatski grof Petar Zriwski dobrovoqno nudio u i vas ovaj tamni i nestalni teren, na kom vi tako neosnovano i {ovinisti~ki
slu`bu turskom sultanu radi o~ekivane li~ne koristi. Kod bugarskog pisca gradite svoju sadawu i budu}u slavu i veli~inu.” (str. 33.)
Konstantina Filozofa ostalo je zabele`eno da se Marko Kraqevi} pred bitku
na Rovinama poverio Konstantinu Dejanovi}u da bi voleo da hri{}ani pobe-
de, pa makar i sam poginuo. U pesmama nalazimo i kajawe zbog greha, i poku{aje
iskupqewa, {to je neverovatan kriti~ki odnos za poeziju tog vremena. I Marko
mo`e da se prepadne, pokoleba i rasrdi. On je gre{no bi}e a ne prorok, ali
situacije u koje ga stavqa narodni pesnik odi{u ponosom i izvornom narod-
nom demokrati~no{}u koja je nepoznata Evropi toga vremena. Plemenitost se
ne ogleda samo u odnosu prema qudima, nego i prema `ivotiwama.
Kosti} citira veliki broj nema~kih, italijanskih i francuskih autora
koji su pisali o srpskim narodnim pesmama i posebno cenili eti~ki kodeks
iz spevova o Marku Kraqevi}u, kao i ruske, ~e{ke i poqske. Da ironija sud-
bine bude ve}a, i mnogi Hrvati su se svojevremeno divili Marku Kraqevi}u
i savr{enstvu srpskog narodnog umetni~kog genija, posebno Vatroslav Jagi},
kao i Vladimir Dvornikovi}. Laza Kosti} zapa`a da “oba hrvatska nau~nika,
najmerodavnije u svojoj struci, tvrde u su{tini isto: da su Markove r|ave os-
obine posledica {irewa tih pesama prema severu. Tek u blizini Hrvata ili
~ak me|u wima, Marko biva karikiran i dobiva negativne karakteristike...
mawe od Hrvata, jer Marko ostaje srpski junak i srpski mit, ali od Srba koji
su pod uticajem Hrvata. Tako da se, naposletku, sve te r|ave osobine Markove
vra}aju Hrvatima kao bumerang, od strane najkompetentnijih Hrvata.” (str. 24.)
Na vi{e mesta smo videli da Kosti} velikog nau~nika Vladimira Dvo-
rnikovi}a smatra Hrvatom, ali ne krije odu{evqewe wegovim nau~nim delom.
Me|utim, daqim istra`ivawem do{ao sam do saznawa da je Vladimir
400 401

Glava peta
SRPSKA BOKA KOTORSKA
1. Op{te napomene
O Boki Kotorskoj Lazo Kosti} je napisao tri kwige: “O srpskom karakte-
ru Boke Kotorske”, “Boka i Bokeqi” i “Stogodi{wica Prvog krivo{ijskog ustan-
ka”. U predgovoru prve kwige koja je {tampana u pi{~evom izdawu 1961. u Ci-
rihu, on govori o svojoj duhovnoj motivaciji: “Ovu kwigu sam radio sa nekim na-
ro~itim `arom, sa nekim religioznim raspolo`ewem. Iz dva razloga: prvo {to
se wome nastoji dokazati srpski nacionalni karakter kraja u kome sam se rodio,
gde sam proveo detiwstvo i svake godine svoj godi{wi odmor, gde su moji preci
`iveli tri veka i imali jedno jedino zanimawe: o~uvawe pravoslavqa i srpstva
svoga kraja... Drugo, {to se sli~nim problemom dugo bavio moj otac i nabavio
ogromnu literaturu. On je pisao istoriju Prevlake, nekada{weg sedi{ta Zet-
ske eparhije odn. mitropolije koja se nalazila u wegovoj parohiji, a to je u su{ti-
ni istorija pravoslavqa i srpstva Boke Kotorske.” (str. 3.) Srpskoj Boki pre-
te dve opasnosti: hrvatske aspiracije da je prisvoje i la`no prika`u i poku{a-
ji crnogorskih komunista da joj izbri{u svaki istorijski trag Srpstva.
Do 1918. godine Hrvati su svoje pretenzije na Boku inkorporisali u zahte-
vu da se Dalmacija pripoji Hrvatskoj i Slavoniji, a Boka i Dubrovnik su ve} u
administrativnom smislu, kao teritorije pod austrougarskom vla{}u, bili pri-
kqu~eni Dalmaciji. Hrvatska i Slavonija su bile sastavni deo ugarske kompo-
nente dvojne monarhije. Bilo je, me|utim, i izri~ito insistirawe da se ove srp-
ske zemqe pripoje hrvatskoj administrativnoj oblasti, pa tako, 29. aprila 1861.
godine, Hrvatsko-slavonski sabor u Zagrebu upu}uje austrougarskom monarhu zah-
tev da se sa “kraqevinama Hrvatskom i Slavonijom zdru`e: kraqevina Dalma-
cija, Dubrovnik, Kotor i Kvarnerski otoci.” (str. 13.) I najpopularniji hrvat-
ski istori~ar Vjekoslav Klai} tvrdio je da je Boka hrvatska pozivaju}i se samo
na jedan stih Ka~i}a – Mio{i}a da je Kotorska Boka hrvatska dika. S wim je u
kwizi “O srpskom imenu po zapadnim krajevima na{eg naroda” 1914. godine po-
lemisao srpski nau~nik, rodom Li~anin, profesor Vasilije \eri}: “Da je V. Kla-
i}u stalo do istine, on bi ovde dodao misao nalik na rije~i Iv. Kukuqevi}a: “bun-
ca vriedni Ka~i}”, pa bi iz samog Ka~i}a spomenuo primjere koji govore pro-
tiv pomenutog mjesta.” Kosti} tu dodaje: “\eri} citira samog fratra Ka~i}a,
koji tvrdi da su se Hrvati naselili bili samo do Cetine.” (str. 13-14.)
402
Posle Prvog svetskog rata Boka Kotorska je postala deo Zetske oblasti,
pa Zetske banovine. Ali, ~im su se osetili sigurnim i za{ti}enim od itali-
janskih, austrijskih i ma|arskih pretenzija, Hrvati su obnovili svoja istorij-
ska parni~ewa i megalomanske apetite. Tra`ili su podelu dr`ave, formira-
we hrvatske dr`avotvorne jedinice i prikqu~ewe mnogih srpskih teritori-
ja toj jedinici. Mada ni kapitulantskim sporazumom iz 1939. godine Boka ni-
je pripala Banovini Hrvatskoj, vode}i hrvatski politi~ari su to smatrali
samo prvom fazom, provizornim re{ewem, do potpunog zadovoqewa svih svo-
jih ambicija. Kosti} se poziva na autenti~no svedo~ewe novinara Sime Si-
mi}a u kwizi “Pokr{tavawe Srba za vreme Drugog svetskog rata”, pa ka`e: “Ta-
mo stoji da je dr Ma~ek bio iznena|en ponudom Beograda” za ustupke “i u to-
me vidi slabost partnera”. Zbog toga je odmah postavio zahtev za ukqu~ivawe
Bosne i Hercegovine, jednog dela Vojvodine i cele Boke Kotorske u budu}u Ba-
novinu Hrvatsku. Politi~ko istupawe Vl. Ma~eka dobilo je naj{iru potpo-
ru hrvatskog klera i usta{a. Tako je otpo~ela kampawa za hrvatsku teritori-
ju koju bi “Beograd” morao da prizna.” (str. 14.)
Takve pretenzije su bile o~igledne i iz ~iwenice da su po osnivawu Ba-
novine Hrvatske na hrvatske biskupske konferencije pozivani i ba~ki i ko-
torski biskupi, ali ne i beogradski, barski i skopski. Zagreba~ki nadbiskup
Alojzije Stepinac je u februaru 1941. godine posetio Boku Kotorsku i tamo
izjavqivao da mu svaki bokeqski kamen miri{e hrvatstvom. Kasnije, u toku
Drugog svetskog rata, ~im je Italija kapitulirala, Paveli} se Nemcima obra-
tio sa zahtevom da se Boka pripoji wegovoj improvizovanoj dr`avi, o ~emu Hr-
vati nisu smeli javno da govore dok je ta teritorija bila pod Musolinijevom
okupacijom. “Ishod rata nije im i{ao na ruku. Boka je, istina, oduzeta Srbi-
ji, ali nije data ni Hrvatskoj.” (str. 15.)
Za izvesno vreme takve hrvatske pretenzije u Jugoslaviji su utihnule, ali
su bri`qivo negovane u usta{koj emigraciji. Laza Kosti} je vi{e od dvade-
set tekstova objavio u srpskoj emigrantskoj {tampi `ustro polemi{u}i sa hr-
vatskim falsifikatorima. Hrvatski autori sistematski izjedna~uju katoli-
~anstvo sa hrvatstvom, a najglasniji su bili Vlaho Raji} i Dominik Mandi}.
Tome su se prikqu~ivali Juraj Krwevi} i ~itava bulumenta politi~ara ko-
ji su se ranije legitimisali kao projugoslovenski. Krwevi}u je ~ak smetala
izgradwa pruge Beograd-Bar jer je smatrao da to ugro`ava hrvatske interese.
“Ne samo da neodgovorni nadrinau~nici plediraju za hrvatstvo Boke, ve} to
~ine i odgovorni hrvatski politi~ari, revindiciraju}i je bez ikakvog zazo-
ra. Ne ka`u ~ak na ~emu baziraju te svoje “revindikacije”, ne spomiwu nika-
kve “naslove” pretenzija na Boku; po staroj svojoj praksi, oni smatraju da je do-
sta da oni postave neki zahtev i da je time svako “pravo” fundirano.” (str. 17-18.)
Hrvati ne priznaju su{tinu ni smisao moralne, politi~ke i istorijske
odgovornosti. Spremni su da beskrupulozno otimaju tu|e, falsifikuju isto-
rijske ~iwenice, a ne prezaju ni od najgorih zlo~ina da postignu ono {to su
wihovi ideolozi odredili kao nacionalni interes, a katoli~ka crkva blago-
slovila kao prvorazredan verski zadatak. Kosti}, reaguju}i na hrvatske po-
dlosti, smatra da se u brizi za opstanak Jugoslavije ne sme politikom stalnih
ustupaka pristajati na slabqewe srpske pozicije i da “Srbima treba da otvo-
ri o~i da imaju svoje more, divno, iskonsko srpsko more, bez koga ne mogu da op-
403
stanu.” (str. 20.) On na taj na~in defini{e i ciq svoje kwige kojom argumen-
tovano, nau~no, ubedqivo dokazuje da je “Boka bila srpska i da je danas srpska
i samo srpska. Time postaje suvi{no odbacivati danas joj nametnuto crnogor-
stvo. Ako se kroz crnogorstvo afirmira srpski karakter Boke, onda ova kwi-
ga nema ni{ta protiv wega; ako se, pak, crnogorstvom negira srpstvo, kao {to
dana{wa praksa u komunisti~koj Jugoslaviji to striktno sprovodi, onda }e ar-
gumenti izneti u kwizi jednako pogoditi crnogorstvo kao i hrvatstvo. Mimo
srpstva, Boka ne zna i ne}e da zna za neku drugu naciju.” (str. 21.)
2. Istorijska retrospektiva Kotora
Polaze}i od Save Bjelanovi}a koji je posebno nagla{avao kako je Stjepan
Mitrov Qubi{a isticao da je “Boka bila srpskijeh Nemawi}a i Bal{i}a, po-
slije mleta~ka, nekad vi{e ili mawe nezavisna; – i da se svojevoqno, po bila-
teralnom ugovoru, predala Austriji; dakle Hrvacka nikad” (str. 21.), Kosti}
citira ruskog istori~ara Apolona Aleksandrovi~a Majkova, koji je u svojoj
“Istoriji srpskog naroda” u drugoj polovini 19. veka pisao: “Za dugo prije Ne-
mawi}a jezgro je Srbije bila Zeta, koja se u tje{wem smislu zva{e Dalmaci-
ja i Dukqa. U Zeti je bila Srbija vlast... Zeta je bila wen najglavniji dio, ko-
ji je najvi{e mogao u dr`avnim poslovima... Zeta bija{e najvi{i ugao Ju`ne
Srbije... Zeta, iako bija{e na moru, dr`e}i zaliv kotorski, gde je pristani{te
jedno izme|u najqep{ih na svijetu, opet ima{e {to imaju zemqe koje nijesu na
moru, jer u woj, nad ravnicama koje joj narod hrani{e, te mogahu biti bez mor-
ske trgovine, vladahu planine koje je vezahu sa ostalom Srbijom. Od zna~ewa
te`a~kog i trgova~kog bija{e u woj prete`nije dr`avno koje ima{e za Srbi-
ju. S toga, kad ostale oblasti otpado{e od Srbije, ona bija{e jednako s wom u
vezi.” (str. 23.)
Najve}i rumunski istori~ar i jedan od najautoritativnijih balkanologa
svih vremena, Nikola Jorga, u svojim sorbonskim predavawima po~etkom HH
veka rekao je i slede}e: “Izvori koji se odnose na prve vekove srpske dr`ave,
formirane pod uticajima koje sam poku{ao da analiziram, na obalama Jadra-
na i koja je mnogo docnije na{la u unutra{wem predelu Ra{ke centar i kri-
stalizacionu ta~ku. Organizacija srpska po~ela je od strane Jadranskog mora,
u Dukqi, influencirana u svim odnosima `ivotom latinskog zapada; ona se fik-
sirala i najzad konsolidovala u unutra{wem predelu Ra{ke.” (str. 23.)
I hrvatski istori~ar Ferdo [i{i}, istra`uju}i postanak geografskog
pojma Dalmacije i politi~ko pitawe wenog sjediwavawa sa Hrvatskom, poka-
zao je da ni Dubrovnik ni Kotor nisu pripadali Dalmaciji. On ka`e: “Dok je
Kotor ve} u 11. vijeku pripao srpsko-dukqanskoj dr`avi, Dubrovnik, koji ni-
kad nije pripadao ni Hrvatskoj ni Srbiji, umio se uzdi}i do osobite oblasti.”
(str. 24.) Dvor dukqanskog vladara Mihaila bio je u Kotoru, a taj primorski
grad se sasvim pouzdano nalazio i u dr`avi Mihailovog oca Stefana Vojisla-
va. I vizantijski izvori nedvosmisleno tu govore o srpskim krajevima, srpskim
mestima i srpskoj oblasti. “Vizantinci su zvali vladaoca na primorju naj~e-
{}e hoton Serbon arhon, a to zna~i knez Srba, ili prvak Srba ili ne{to sli~-
no. Boka je bila pod primorskim srpskim vladarima dok ra{ki nisu stasali;
posle je bila pod wima.” (str. 24.)
404
U vreme Nemawi}a Kotorom je upravqao knez Trifun, ali je centralna
vlast velikog `upana Stefana Nemawe bila nesumwiva, pa je isticana u svim
zvani~nim aktima kotorske op{tine. Nemawin sin Vukan je od pape dobio ti-
tulu kraqa Primorja. I srpska kraqevska titula je glasila: “Kraq sve srp-
ske zemqe i pomorske.” Po sa~uvanim pisanim dokumentima kraq Milutin se
nazivao gospodarem oblasti od Jadranskog zaliva do Velikog Dunava. I titu-
la arhiepiskopa srpskih i patrijarha sadr`ala je oznaku svih srpskih i po-
morskih zemaqa, koja se nije pod turskim ropstvom mewala. Kosti} daqe na-
vodi: “Kotor, a s wim i ve}i deo Boke, imali su tri konsolidovane periode:
srpsku pod Nemawi}ima, mleta~ku i austrijsku. Prva je trajala skoro dva ve-
ka, druga skoro ~etiri, tre}a vi{e od jednog. Pre prelaza u konsolidovane pe-
riode, Boka je mewala gospodara svake godine – dve.” (str. 26.)
Ilija Sindik je u svojoj studiji o sredwovekovnom ure|ewu Kotora dao sa-
`et pregled kotorske istorije od kad se definitivno otrgao od vizantijske
vlasti: “Pozitivno je da od 1186. Kotor pripada sredwovekovnoj Srbiji, pod
~ijom je vla{}u ostao sve do 1369. ili 1370. Septembra 1369. godine car Uro{
naziva Kotor svojim gradom, me|utim u junu 1371. bio je Kotor pod vla{}u ugar-
skog kraqa. Kotor je iza{ao iz sklopa srpske dr`ave svojevoqno. Rasulo u Sr-
biji posle smrti Du{anove ose}alo se u neposrednoj blizini Kotora. Naro-
~ito zabrinuti zbog pojave Bal{i}a, koji su se otimali o wihov grad, Koto-
rani su tra`ili jakog za{titnika, i mislim da su ga na{li u Qudevitu, kra-
qu ugarskome. Godine 1378. Mle~ani su zauzeli Kotor, ali su ga mirom u To-
rinu (1381.) opet vratili Ugarskoj... Kad su posle smrti Qudevita (1382.) na-
stala mutna vremena u Ma|arskoj, Kotorani zatra`i{e za{titu bosanskog kra-
qa Tvrtka. Tako u Kotoru po~iwe 1385. bosanski period. Kotor je ostao pod
Tvrtkovom vla{}u do wegove smrti 1391. ... Posle Tvrtkove smrti Kotor je bio
potpuno samostalan sve do 1420., kada je do{ao pod mleta~ku vlast. Ovo doba
kotorske samostalnosti predstavqa vrlo veliku borbu protiv susednih srp-
skih dinastija Bal{i}a, Sandaqa Hrani}a i Crnojevi}a; svi su se oni otima-
li za Kotor. Pored toga, politi~ke prilike su se, usled prodirawa Turaka, iz-
menile bile iz osnova, ne samo u Srbiji nego i na ~itavom Balkanskom polu-
ostrvu. Stoga su Kotorani tra`ili opet za{titu neke mo}ne dr`ave, ovoga pu-
ta izabrali su Veneciju (1420.).” (str. 26-27.)
Pre Srbije, Kotor je bio pod vla{}u Vizantije. Dakle, nema ni pomena
ni o kakvim Hrvatima. Wegovo prvobitno stanovni{tvo je romansko, a onda
su ga Srbi asimilovali. Sredinom XI veka, Kotor se kao tipi~an sredwove-
kovni grad, sa vlastitom autonomnom strukturom vlasti, stavio pod za{titu
srpske dr`ave, postaju}i wen deo i zadr`av{i unutra{wu autonomiju. Pro-
u~avaju}i i sistematizuju}i podatke Di Kan`a, [lica, Dukqanina i Rafae-
lija, Josif \el~i} je krajem XIX veka u studiji na italijanskom jeziku taj pre-
lomni istorijski momenat predstavio na slede}i na~in: “Vizantijska vojska
se jo{ jedanput sukobi sa srpskom falangom nedaleko od Kotora, ali to je bi-
lo posledwi put: pobeda koju su Srbi izneli, slavna u analima toga doba, ba-
ci pravu svetlost o vaqanosti srpske nacije. Toga dana dostojnog pam}ewa (1043.)
na|o{e smrt 40 hiqada Vizantinaca, me|u wima sedam vojskovo|a. Tako bu~an
uspeh podi`e ponos Srba. Kotorani, uvidev{i da na taj na~in Carstvo stre-
mi velikim koracima propasti, a da se mo} susednih Srba sve vi{e {iri na
405
wihov (vizantijski) ra~un i da postaje daleko opasnija (za Kotorane), pomi-
sli{e da je glavna stvar izbe}i opasnost kapitulacije tra`e}i wihovu za{ti-
tu. I postigo{e je stvarno, produ`uju}i da se upravqaju sopstvenim zakonima,
nezavisnim od ma koga stranog uticaja i, {to je jo{ va`nije, ekzimirani (oslo-
bo|eni) onih poreza i onih danaka koji su predstavqali te`ak teret najve}eg
dela municipija. Istori~ari, od Rafaila na ovamo, tvrde da je grad Kotor bio
Srbima pod~iwen i da su ga ovi smatrali kao podanika. Ali protekcija (za-
{tita) nije u to vreme bila sinonim vlasti, niti je takav bio duh onog vreme-
na da bi ga Srbi tako razumeli, kao {to su to posle razumevali Kromvel i Na-
poleon. ^iwenice mogu to da doka`u.” (str. 27.)
U svojoj obilnoj kwizi o turskom delu Evrope francuski geograf Ami Bue
pisao je 1840. godine: “Ve} u IX ili X veku je Kotor nezavisna republika. 1115.
\or|e, kraq Srbije, poklawa mu [koq, Lu{ticu, Krtole i ravnicu Grbqa... Ra-
doslav potvr|uje 1250. te darove... Posle toga republika prima u vi{e mahova od
srpskog kraqa Uro{a i kraqice Jelene pola Gorweg i Doweg Grbqa, Mirac, Do-
brotu, Ledenice i Bijelu, kao i Kru{evice do Fijumere. ...1361. potvrdi car Du-
{an ove darove... Tako je Kotor bio republika pod srpskim protektoratom i sta-
novnike sela je dr`ao kao svoje podanike. Imao je zakone gra|anske i krivi~ne...
Kad je Srbija 1368. podeqena u ~etiri oblasti nejednake snage, republika stre-
se srpski protektorat i poveza se za Lajo{a I ma|arskog. Tada nasta{e i veli-
ke borbe i Boka spada ~as tamo a ~as ovamo: pod Ma|arsku Bosnu, Bal{u, dok Ve-
necija ne zauze teritoriju definitivno i zadr`a do 1797.” (str. 28.)
3. Boka Kotorska u srpskim dr`avama
[to se ti~e drugih bokeqskih gradova Fran~esko Madiraca je 1911. godi-
ne pisao za Risan: “U 9. veku potpade pod srpsku gospodu i u 14. veku pre|e pod
dr`avu Bosnu. – Godine 1451. ustupio ga je kraq Stefan Toma{ Dubrova~koj
republici. – 1539. zauze{e ga Turci, 1648. Mle~ani, koji razori{e utvr|ewe,
ali su ga morali posle povratiti Turcima. – 1687. pre|e definitivno pod Mlet-
ke.” (str. 29.) U studiji “Boka i Zeta”, objavqenoj u Glasniku Dru{tva srpske
slovesnosti 1875. godine, Ni}ifor Du~i}, poznati istori~ar i jedan od naj-
umnijih Hercegovaca svog vremena, navodi kako su “Risan, Hercegnovi, Kri-
vo{ije i izme|u wih vas prostor do mora bili pod vla{}u travuniskih ili her-
cegova~kih vladalaca, dok nijesu Turci 1484. osvojili Trebiwe, Risan i Her-
cegnovi. Pa su tek docnije i te dvije srpske varo{i potpale pod mleta~ku vlast.
Risan 1649, a Hercegnovi 1687, i to {to su Mle~i}i pomo}u mjesnijeh i na vla-
stito crnogorskih Srba istjerali Turke iz Boke.” (str. 29.) Josif \el~i} je
pisao i o Budvi: “Budva i Pa{trovi}i obrazovahu, poput Kotora, dve autonom-
ne zasebne op{tine, ali malog prostora i ne toliko stare koliko Kotor, a Bu-
dva ne uvek ni apsolutno nezavisna... Budva je posle pada Vizantijskog carstva
potpala pod vlast Ra{ana, a zatim Srba... Pera{tani je predaju 1367. godine
gospodarima Zete. Bal{a je ustupi Veneciji 1398.
Fran~esko Madiraca je pisao i o Budvi: “Sigurno je da je Budvu posetio srp-
ski kraq Du{an, koji je tu, u crkvi Sv. Gospo|e, ratificirao granice izme|u te-
ritorija Kotora i Budve, koje su se sustizale u uvali Tra{ta... Dana 10. marta 1420.
Venecija obe}a Budvu \or|u i Qe{u \ura{evi}u, zetskim baronima. Ali \or-
406
|e Brankovi} zauze Boku Kotorsku i napravi ugovor sa Mlecima (11. decembra
1425.), prema kome \ura| dobiva Budvu i tu utvr|uje svoj boravak, mada za krat-
ko vreme. Stefan, ne}ak i naslednik Sandaqev, podi`e se sa starim prohtevi-
ma, ali ipak pristade na mir 23. avgusta 1443. – I tako Venecija, sa definitiv-
nom okupacijom Budve, dovr{i osvajawe Boke Kotorske.” (str. 29-30.)
I \el~i} i Madiraci pi{u da su Pa{trovi}i bili pod direktnom za{ti-
tom srpskih kraqeva i despota od Stefana Nemawe do Stefana Crnojevi}a.
A ~ak i kad je Kotor do{ao u ruke Mletaka, arhimandrit Ni}ifor Du~i} ka-
`e da je “Grbaq i posle toga ostao pod vla{}u ne samo Bal{i}a nego i Crno-
jevi}a... Tek u drugoj polovini 15. veka, od prilike 1456. godine, ustupio ga Ivan
Crnojevi} Mle~i}ima za neku nov~anu naknadu. Ostale primorske op{tine
izme|u Kotora, Grbqa i Budve: Maine, Pobori i Braji}i bile su pod vla{}u
kako zetskih vladalaca, tako i crnogorskih vladika jednako do 1718. A tada su
ustupqene Mleta~koj republici... Najposlije dva manastira: Stawevi}i i Po-
bori bili su vlastitost crnogorskih vladika do 1838. godine.” (str. 30-31.)
U raspravi “Du{anovo zakonodavstvo” u Pa{trovi}ima i Grbqu, Ilija
Sindik je pisao 1951. godine: “Grbaq je do 1307. bio u sklopu Nemawi}ke dr-
`ave, a tada ga je kraq Milutin dao Kotoru. Godine 1420, zajedno sa Kotorom,
do{ao je Grbaq pod vlast mleta~ku. Posle dosta burnog 15. stole}a, kada su bu-
ne u Grbqu bile pra}ene privremenom okupacijom od strane Bao{i}a i dru-
gih srpskih velika{a iz kotorskog zale|a, Grbaq su godine 1497. zauzeli Tur-
ci i zadr`ali ga 150 godina. 1647. je Grbaq opet potpao pod mleta~ku vlast, ali
ne vi{e u sklopu Kotorske op{tine, nego je bio neposredno pot~iwen mleta~-
kim vlastima. 1702. Turci su bili okupirali Grbaq po drugi put, ali ovoga pu-
ta samo do 1715, kad je po tre}i put pot~iwen Mlecima. Takvo je stawe ostalo
do 1797.” (str. 31.)
Kako navodi Kosti}, Sindik je na slede}i na~in precizirao stawe Boke
Kotorske u vreme mleta~ke i turske prevlasti: “Severozapadni deo Bosne (od
Risna do Hercegnovog) dr`ali su Turci, sredi{wi deo Boke sa Kotorom pri-
znavao je mleta~ku vlast, Grbaq je bio u turskim rukama, a Budva i Pa{tro-
vi}i u mleta~kim dok su Bar i Primorje ju`no od wega pripadali Turcima.
Prema ovome, obala, duga~ka ne{to vi{e od 100 kilometara, bila je politi~-
ki iseckana na pet odvojenih delova, od kojih su tri pripadala Turcima a dva
Mle~anima.” (str. 32.)
U postnemawi}kom periodu Tvrtko je dobio Kotor kao srpski kraq jer
“je on kao takav postavio pretenziju na Kotor, samo kao takav smatrao da mu
Kotor pripada.” (str. 32.) Ina~e, Konstantin Jire~ek u svojoj “Istoriji Sr-
ba” posebno nagla{ava: “Bosanski su vladari nosili srpsku kraqevsku titu-
lu sve do propasti bosanske dr`ave.” (str. 32.) ^ak i hrvatski istori~ar Ni-
kola \ori}, 1925. godine, prosto jadikuje {to je srpski kraq Tvrtko Prvi ba-
cio “svoj pohlepni pogled i na drugo znamenito primorsko pristani{e (po-
red Dubrovnika), na grad Kotor. Imaju}i na umu da je ovo mjesto jo{ prije ne-
koliko godina bilo najqep{i biser u kruni wegovih pred{asnika i najznat-
nije pomorsko tr`i{te u dr`avi Nemawi}a, a postav{i i glavnom zada}om
sva prava srpskih vladara, kao {to sam ka`e: “Pad{aja se vzdvignuti a razor-
{aja se ukrepiti”, dade se `ivo na to da o`ivotvori svoje snove i grad Kotor
da pritegne pod svoju vlast.” (str. 32-33.)
407
 \ori}a jo{ vi{e boli {to je sa~uvan originalni dokument u kome Tvrt-
ko ka`e da je Kotor grad wegovih predaka, dakle ranijih srpskih vladara, a da
ga je dobio za ve~na vremena, zahvaquju}i svojoj sestri koja je postala ugarska
kraqica. “Kotor je pre bio srpski, i sad ima da bude srpski, rezonovao je Tvrt-
ko. Srpski }e biti preko wega i kroz wega. – Na strani 15. istog dela, \ori}
navodi jedan ne{to raniji akt Dubrovnika kojim Dubrov~ani mole ma|arskog
kraqa Lajo{a “da se zauzme za wih kod kraqa srpskog (Tvrtka) da zabrani uvoz
hrane u Kotor.” (str. 33.) Poput Tvrtka, i Bal{i}i su se pozivali na srpske
vladare prethodnike i ponosili srodni~kim vezama sa Nemawi}ima. “\ura|
Stratimirovi} Bal{i} godine 1386. isti~e kako ga je blagodat bo`ja uzvisi-
la u rodu wegovom “molitvama i moqenijem svetih mojih praroditeqa Sime-
ona, Nemawe, prvoga mirotvorca srpskoga, i svetiteqa Save.” (str. 33.)
Despot Stefan Lazarevi}, ~im se oslobodio turske prevlasti nakon bit-
ke kod Angore u kojoj je turski sultan pora`en i zarobqen, a on kao wegov va-
zal i saveznik stekao mogu}nost da se osamostali, nastoji da se vrati na Jadran-
sko more i u celosti obnovi srpsku dr`avu. “Bal{a je odredio za svoga nasled-
nika despota Stefana Lazarevi}a i ovaj je poslao vojsku da wegovu zemqu uzme
u posed. Mle~ani su se oduprli, ali su ipak bili prinu|eni da veliki deo da-
na{we Boke predaju despotu (na osnovu ugovora o miru iz 1423. i 1426.).” (str.
34.) O tome govori Konstantin Jire~ek: “Srbi zadr`a{e Drivast, Bar i Bu-
dvu... Srbima je pripala ju`na strana Bokokotorskog zaliva s krajevima Lu{ti-
ca i Bogda{i}i, kao i @upa Sv. Mihaila. Nu, `upa Grbaq, kao oblast Koto-
ra, vra}ena be{e Mle~i}ima. Srbija je, dakle, opet stekla komad Primorja od
kotorskog zaliva do Bojane, koje su jedino prekidale male oblasti Pa{trovi-
}a i grada Ulciwa.” (str. 34.)
I despot \ura| Brankovi}, ~ija je zvani~na titula glasila “gospodar Sr-
bqem i Pomorju i Podunaviju”, ratovao je sa Mle~anima da bi sa~uvao srpsko
more. Kako daqe navodi Jire~ek, “ratovawe sa Mle~i}ima trajalo je, me|utim,
neprestano. \ur|eva vojska, pod zapovedni{tvom vojvode Altamana, pusto{i-
la je ku}e i vinograde sve do ispod kotorskih ulaza u grad. Uz srpsku vojsku be-
hu jo{ i Crnojevi}i, Pa{trovi}i, stanovnici grbaqske `upe i seqaci iz oko-
line Kotora... Despotovi zastupnici u Primorju kod Lu{tice, preko puta od
Novoga, behu Vuk Biomu`evi} i zetski srpski mitropolit.” (str. 34.) I kad je
prvi put palo Smederevo pod Turke, Novo brdo i Zetsko primorje su nastavi-
li da odolevaju turskoj sili, i to kao sastavni delovi Despotovine.
Po padu srpske dr`ave u tursko ropstvo, palo je i srpsko primorje, a Boka
je oslobo|ena tek na kraju Prvog svetskog rata. “1918. godine dolazi u Boku srp-
ska vojska, koja je do~ekana neopisanim odu{evqewem. Posle ravno pet vekova
Boka postaje ponovo srpska. I da je do samih Bokeqa stajalo, ona bi ve~no osta-
la samo srpska, ja ne znam Srbina Bokeqa koji je bio za Jugoslaviju.” (str. 38.)
4. Promene etni~ke strukture stanovni{tva
Srbi su, kako to navodi najpoznatiji bokeqski istori~ar Josif \el~i}, u
Boku do{li 638. godine. Do tada su tu `iveli romanizovani prastanovnici Bal-
kana koji su Srbe postepeno asimilovali. Shodno najrelevantnijim istoriograf-
skim podacima iz dela Konstantina Porfirogenita, iz wegovog fundamental-
nog dela “O upravqawu carstvom”, “za jadransku obalu i weno prvo zale|e, on je
408
vi{e nego jasan: na severu, do Cetine, naselili su se bili Hrvati, a na jugu od
Cetine, Srbi. Ali ta srpska plemena nisu bila sasvim iste denominacije: ~e-
tiri grupe se tu distingviraju: Neretqani, Zahumci, Trebiwani i Dukqani.”
(str. 39.) O tome je pisao i jedan od najzna~ajnijih hrvatskih nau~nika Tomislav
Mareti} u kwizi “Sloveni u davnini”, objavqenoj u Zagrebu 1889. godine u iz-
dawu “Matice hrvatske”: “Porfirogenit o Zahumqanima, Trebiwanima (s Ko-
navqanima) i Neretqanima izrijekom veli da su srbske narodnosti, o Dukqa-
nima ne veli (vaqda je zaboravio zabiqe`iti ili nije znao) ni{ta koje su na-
rodnosti, da li hrvatske ili srpske. Ali, ako pomislimo da su Dukqani najju-
`niji od ova ~etiri plemena i da su pravi Hrvati dosezali do rijeke Cetine,
onda }e nam biti veoma vjerovatno da su i Dukqani bili iste narodnosti koje
i Srbi.” (str. 39-40.)
Kaspar Cajs, koga Kosti} smatra jednim od najve}ih nema~kih lingvista
prve polovine 19. veka, {tampao je 1837. godine kwigu “Nemci i susedni naro-
di”, u kojoj, izme|u ostalog, pi{e: “Srbi su zauzeli veoma znatan prostor: oni
su se ra{irili od mezijskih Slovena (Bugara) na zapad sve do Hrvata, i na ju-
`noj strani ovih (Hrvata) zauzeli preko planina jo{ i dug komad Primorskog
pojasa. Srbima je pripadala i ona Slovena zemqa koja je po imenu reke Bosi-
ne nazvata Bosna (citira doslovce na gr~kom Porfirogenita). Da su Slove-
ni primorskog pojasa ju`no od Cetine bili Srbi, koji su sa severa do{li za
vreme cara Iraklija, Konstantin ponavqa vi{e puta, i to Paganci, koji se i
Neretqani zovu, nastaweni oko reke Neretve, Zahumqani oko Dubrovnika (Kon-
stantin ih zove Zahumski Srbi: Zahlumoi Serbloi), Travuwani, Konavqani,
Dukqani, stanovnici Travunije, Konavala, Dukqe sve do predela gde danas Cr-
nogorci predstavqaju krajwi slovenski narod prema Arbanasima. Da su tu Sr-
bi sedeli, ~uli su bili i Franci.” (str. 40.) I austrijski istori~ar Vilhelm
Toma{ek u jednoj raspravi iz 1886. godine ka`e: “Isklavonija, Slavonija, zva-
la se tada obala od Boke do Ulciwa, nastawena uglavnom Srbima.” (str. 41.)
Svi istori~ari, koji su u nau~nom smislu ne{to zna~ili, smatrali su da
je bokeqsko stanovni{tvo od VII veka prete`no srpsko, ali se razlikuju samo
u proceni da li je u Kotoru i daqe dominirao neslovenski element, koji su Sr-
bi zatekli dolaze}i na Balkan. O jasnom razgrani~ewu Srba i Hrvata u vre-
menu dolaska na Balkansko poluostrvo pi{e i Josif \el~i}: “Heraklije, ne-
mo}an da sam obuzda Avare, uputi Hrvate i Srbe na Dalmaciju; ovi, postav{i
pobednici, podeli{e je. Srbi zauze{e Dalmaciju Ultramontanu (s one strane
brda), koja se posle nazvala Ra{ka i Bosna, i Gorwu Meziju, koja se po wima na-
zva Srbija. U podeli cismontane Dalmacije (s one strane gora), ju`ni deo do-
pade Srbe i bi podeqen u ~etiri `upanije: Narona (Paganija), koja se prosti-
rala od Neretve do Cetine; Zahumqe od teritorije Dubrovnika do Neretve; Du-
kqa od Dra~a do Kotora; Travunija od Kotora do Dubrovnika i prema brdskim
predelima.” (str. 41.)
Nema~ki nau~nik i jezuitski teolog Ratinger 1898. godine je iza{ao sa
tvrdwom da su Srbi prvobitno bili katoli~ke vere, da je Kotor naseqavalo
srpsko stanovni{tvo jer taj grad nije morao da pla}a tribut srpskim vlada-
rima kao gradovi sa nesumwivim staroromanskim stanovni{tvom, a tako|e na-
vodi reku Cetinu kao liniju striktnog srpsko-hrvatskog razgrani~ewa i pri-
hvata regionalizaciju srpskih primorskih oblasti prema prethodnim nau~-
nicima, s tim {to celu oblast naziva Srpska Dalmacija.
409
 Zate~eni Romani u srpskim primorskim gradovima bili su malobrojni i
postepeno su asimilovani u veliku srpsku etni~ku masu, ali su prvih decenija
i vekova imali izra`enu socijalnu prevagu a i u mnogo du`em vremenskom pe-
riodu ostvarivali su presudan uticaj svojom dr`avno-pravnom tradicijom. Isto-
ri~ar Ilija Sindik je, prou~avaju}i celi kotorski distrikt do{ao do podata-
ka da su “sredinom XV veka Romani u Kotoru sa~iwavali samo jednu devetinu
stanovni{tva, i to, ako se pretpostavi da su sto vlasteoskih porodica, koliko
ih je tada `ivelo u Kotoru, sve bile ~isto romanskog porekla.” (str. 43.) Kako
navodi Jire~ek, “ekspanzija gor{taka kretala se u ranijem sredwem veku najvi-
{e prema jadranskoj obali, a od XI veka vi{e na istok, dok najzad nisu veliki
uspesi prema Grcima izazvali novu struju u pravcu juga. Ovaj razvoj zaustavqen
je bio od 1371. turskim osvaja~kim pohodima. Posle toga zapo~iwe odstupawe
stanovni{tva na sever i zapad, na Dunav i Jadransko more.” (str. 43-44.)
U nekoliko navrata primorski gradovi su razarani zemqotresima, a epi-
demije kuge su izazivale pravi pomor wihovog stanovni{tva. Priliv sve`e kr-
vi uvek je poticao iz wihovog srpskog okru`ewa, tako da se promena etni~ke
strukture stanovni{tva vr{ila jednim dugotrajnim i neizbe`nim procesom.
Neke elemente tog procesa detaqno izla`e Konstantin Jire~ek: “Pod priti-
skom mnogih tereta i du`nosti, qudi su se iseqavali na zapad u dalamatinske
gradove, gde su nove naseqenike primali rado. Na dubrova~kom zemqi{tu ni-
ko nije pla}ao porez. U Kotoru je bio du`an novi varo{ki stanovnik samo upi-
sati se kod notara. Seqaci su se slobodno mogli nastaniti u gradu, i niko ni-
je imao pravo da iz grada odvede u neko selo varo{ke oblasti. U 14. veku `i-
veli su u Kotoru doseqenici iz Brskova, Podgorice itd. U okolnim selima
pomiwe se oko 1330. npr. neki naseqenik iz Gacka... Odlazak u primorske gra-
dove poja~an je bio i tim, {to je mlad svet oba pola privremeno `iveo u ovim
varo{ima kao posluga... U Kotoru su slu{kiwe bile najvi{e iz planine sada-
{we Crne Gore... Sli~no (kao u Dubrovniku) behu ure|eni esnafi u Kotoru.
U oba grada pomiwu se mnogi {egrti u XIV veku iz susednih zemaqa. U Koto-
ru su mladi Sloveni kod zlatara i obu}ara... U primorskim gradovima `ive-
li su i mnogi strani majstori, preko kojih se tamowi svet poznao sa zanatstvom
dalekih zemaqa.” (str. 44.) Turski istori~ar i geograf Hayi Halfa (]atib –
^elebija) zabele`io je 1650. godine da su stanovnici Podgorice, Skadra i Ko-
tora bili Srbi i Arbanasi.
Komentari{u}i Jire~ekove navode, Laza Kosti} zakqu~uje: “Nijednom re~-
ju ne spomenu ni Jire~ek bar pojedinog Hrvata na Srpskom primorju; bilo ih
je od svakuda, ali ne iz Hrvatske. Na selima su dominantan elemenat sa~iwa-
vali Srbi, u dva grada Romani, ali sa stalnim prira{tajem i primesama Sr-
ba. Pri tome se vr{i jedan neminovan proces asimilirawa, apsorbovawa. U
selima je to vr{eno brzo i lako; Sloveni (Srbi) navalili su neobuzdano, sa
elementarnom silom, kao bujica, i koga su po{tedeli, toga su pretopili. U gra-
dovima bilo je mnogo druga~ije: romanski elemenat nije se dao lako istisnu-
ti a jo{ mawe pretopiti; wega su spasavala tehni~ka sredstva (naro~ito la-
|e), novac (bogatstvo), kultura i vlast.” (str. 45.) Kako je pisao i ^edomiq Mi-
jatovi} u studiji o Bal{i}ima, “na samom Primorju... po gradovima kakvi su
bili Bar, Ulciw i Budva... stanovnici su bili ve}inom Latiwani, ne{to po-
tomci starih rimskih kolonija, ne{to doseqenici iz Italije.” (str. 45.)
410
Postepeno je broj Srba u gradovima sve vi{e rastao, pa Jakov Koleti, 1817.
godine, u kwizi “Ilirikum sakrum” pi{e “da je Budva bila puna Srba, po ro-
du dodu{e Slovena, ali pristalica dogmata i obreda gr~koga, koji se tako|e
naziva i ra{kim (srpskim).” (str. 45.) Jire~ek navodi slede}e podatke o pred-
srpskom stanovni{tvu primorskih gradova: “Sasvim razli~iti od ovih rumun-
skih planinskih pastira behu romanski varo{ani u Primorju na Adriji, naj-
vi{e zanatlije, trgovci, ribari i pomorci, nazvani Romani ili Latini, srp-
ski jo{ i Vlasi. U Kotoru i u Dubrovniku nadvladavao je od kraja Sredweg ve-
ka srpski govor, i to zbog izumirawa starih varo{kih porodica i prijema mno-
gobrojnih novih, zbog teritorijalnog pove}awa i jakog trgova~kog saobra}a-
ja sa unutra{wo{}u. U severnoj Dalmaciji, pak, za vlade Republike Sv. Mar-
ka, potisnulo je mleta~ko nare~je stari romanski dijalekat, ~iji su se posled-
wi tragovi izgubili na ostrvu Krku{u u 19. veku.” (str. 46.)
Srbin katolik, bokeqski istori~ar i srpski akademik Ilija Sindik je
jo{ precizniji u opisivawu ovog procesa, kao i Jovan Vukmanovi} i Petar [e-
rovi}. O tome pi{e i Jovan Cviji} u kwizi “Balkansko poluostrvo i ju`no-
slovenske zemqe. Osnovi antropogeografije”: “U Boki su se u turska vreme-
na i docnije u takvoj masi naselili Hercegovci i Crnogorci da su potpuno asi-
milovali staro zetsko stanovni{tvo, mnoge Arbanase i, istina retko, mleta~-
ko stanovni{tvo po gradovima.” (str. 47-48.) Tome i Kosti} dodaje slede}i po-
datak: “Mora se priznati da mleta~ke vlasti nisu pravile skoro nikakvu smet-
wu doseqavawu novog srpskog elementa u Boku. One su time ja~ale svoju pri-
vrednu snagu i pove}avale broj svojih podanika.” (str. 48.) Sava Naki}enovi}
i Jovan Erdeqanovi} su takve tvrdwe potkrepili i veoma ubedqivim brojnim
podacima, a sam Cviji} nedvosmisleno tvrdi da je Boka ~isto srpska oblast.
I doseqenici iz Albanije su ~isto srpskog porekla, pravoslavci koji
imaju krsnu slavu i govore srpski sa izvesnim arbana{kim akcentom. Vr{e-
}i antropogeografska i etnolo{ka istra`ivawa Pa{trovi}a, Jovan Vukma-
novi} isti~e: “Mnogi starosjedila~ki rodovi su se kona~no iselili u raznim
pravcima, a na wihovim mjestima su do{li doseqenici ve}inom porijeklom
iz Stare Srbije, koji su raznijeli srpsku tradiciju i u novoj Srbiji oja~ali
nacionalnu svijest.” (str. 49.) Kosti} ga dopuwava slede}im re~ima: “Srpstvo
migracijama nije gubilo od svog sastava. Srbi su dolazili Srbima.” (str. 49.)
Od svih delova Boke, Grbaq je bio “najve}a, naj~istija i najkompaktnija srp-
ska op{tina... Grbaq je kroz istoriju bio najbuntovniji, najpravoslavniji i
najsrpskiji.” (str. 50.)
U vreme austrougarske okupacije u Boku dolazi izvestan broj stranaca ra-
znih nacionalnosti, a naseqava se i ne{to islu`enih oficira i podofici-
ra. Kako su mahom bili katoli~ke veroispovesti, jedino je kod wih, pod uti-
cajem rimokatoli~kog klera, bio mogu} proces ve{ta~kog pohrva}ewa. Ali,
po{to kod popisa stanovni{tva nije bilo ozna~avawa etni~ke pripadnosti
nego samo govornog jezika, sa~uvani su slu`beni podaci da su ti naseqenici
naveli da im je materwi jezik nema~ki, ~e{ki, slova~ki, poqski, ukrajinski,
slovena~ki, italijanski, rumunski. Uglavnom je re~ o vojnim licima i austrij-
skim dr`avqanima. Posle Prvog svetskog rata niko od wih nije proteran iz
Boke, ali su vremenom oni ili wihovi potomci, “skoro bez izuzetka, postali
Hrvati.” (str. 53.)
411
 5. Versko pitawe
U nauci skoro niko ne osporava da je srpsko stanovni{tvo Boke, a i osta-
lih primorskih krajeva, sve do Svetog Save bilo katoli~ko. Mle~anin Mari-
no Torzelo, kao savremenik Stefana De~anskog, napisao je kwigu “Istorija
Romanske dr`ave” i u woj izneo podatke o kraqu Srbije koji “dr`i pod svojom
vla{}u primorje Jadranskog zaliva koje se prostire do oko 250 miqa, i ~ije je
stanovni{tvo pot~iweno Rimskoj crkvi; ali svi drugi narodi na kontinentu
koji se jo{ ~vr{}e dr`e uz pomenutog kraqa sleduju sektu i obred gr~ki.” (str.
53.) I zagreba~ki srpski mitropolit Damaskin Grdani~ki u svojoj doktorskoj
disertaciji, koju je 1924. godine odbranio na Fribur{kom univerzitetu u [vaj-
carskoj, pisao je: “Stanovni{tvo ju`nog primorja Nemawine dr`ave produ`i-
lo je da obavqa latinski obred... Srpske ju`ne pokrajine su stvarno zavisile
od Rima.” (str. 53.)
Kosti} ukazuje da je takvo stawe veoma kratko trajalo jer je do definitiv-
nog hri{}anskog raskola do{lo tek polovinom XI veka, a po~etkom XIII veka
dobija Sveti Sava priznawe autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve i osni-
va jednu od prvih eparhija na Prevlaci u Boki. Tada se sve ono {to je srpski
ose}alo vratilo materi crkvi, a srpski je ose}ala ve}ina Boke, uglavnom se-
oska. Ona se kanda odmah opredelila za pravoslavqe i ostala mu verna do da-
na dana{weg. Katolicizam Kotora bio je ograni~en na grad i najbli`u oko-
linu. Svuda ve} u malo daqoj okolini bili su pravoslavni. To dokazuje i jed-
no papsko pismo od novembra 1367. On pi{e u isti mah Dubrov~anima, Zadra-
nima, Napuqcima i Dra~anima i upozorava ih na prekoran polo`aj kotorskih
katolika. Preporu~a im “eparhiju kotorskog episkopa, koja nesigurno le`i
usred jereti~kih Srba i Arbanasa.” (str. 54.)
Miodrag Purkovi} je, 1934. godine, u Po`arevcu objavio istorijsku stu-
diju “Aviwonske pape i srpske zemqe”, na osnovu ~ijih podataka Kosti} zakqu-
~uje da je srpsko katoli~ko stanovni{tvo bilo privr`eno svojoj dr`avi upr-
kos ~iwenici da su u tom vremenu srpski vladari bili u veoma lo{im odno-
sima sa papom. “Kotorani su bili najve}im delom katolici i to dobri kato-
lici. No ipak, u koliziji interesa srpske dr`ave i katoli~ke crkve, oni su ma-
hom davali prednost dr`avi i kraqu svom srpskom. Oni su bili ponekad i u
rezistenciji prema samoj Kuriji, pa i u sukobu sa wom. Zabele`eno je kako su
se Kotorani opirali da prime za episkopa Ser|a Bolicu jer je imenovawe bi-
lo protivno statutima grada Kotora. Oni su apelirali na kraqa Stefana De-
~anskog (to je bilo 1328.), kome su uputili i brata episkopovog, poznatog vla-
stelina Marina, radi kazne. Papa je tada ekskomunicirao i anatemisao Kotor.
No Kotor nije popustio. Tako je preme{teni episkop u Puqu zamolio Papu
da Kotor oslobodi prokletstva jer mu i on pra{ta... Ni sami katoli~ki izvo-
ri ne spomiwu da su se Kotorani imali pokolebati usled ekskomunikacije. Oni
su smatrali odanost svojoj dr`avi i poslu{nost svojim zakonima va`nijim od
pripadnosti veri i lojalnosti Papi.” (str. 54.)
I u svim drugim srpskim primorskim gradovima bila je sli~na situacija
i antirimsko raspolo`ewe. “Tako npr. ~uli su se u Baru, u maju 1247. godine, ovi
uzvici: “[ta je papa? Gospodin na{ kraq Uro{ je nama papa.” A u doba wegove
uprave nad barskom nadbiskupijom kraq Uro{ je izjavqivao da “gospodin pa-
412
pa i crkva rimska nemaju nikakve vlasti u wegovom kraqevstvu”. Kraqev brat,
biv{i kraq Vladislav, koji je tada upravqao Zetom i Trebiwem, govorio je “ru-
`ne i ne~uvene re~i”, nazivaju}i psima papu i sve kardinale redom.” (str. 54-55.)
Tek u vreme mleta~ke uprave do{lo je do intenzifikovawa i sistematskog
provo|ewa agresivnog katoli~kog prozelitizma, koji je postajao sve bezobzir-
niji i podmukliji: “Od krajeva u`e Boke, koji su bili stalno pod Mlecima, sa-
mo poluostrvo Lu{tica (op{tine Krtoli i Lu{tica) nisu podlegle tom pro-
zelitizmu, kao ni Pa{trovi}i u Ivanbegovini. Ina~e svi predeli u neposred-
noj okolini Kotora i s obe strane Vrmca jo{ u po~etku su preobra}eni u kato-
licizam. U prvom redu Dobrota sa Perastom (ve} Orahovac me|u wima nije pre-
obra}en jer je bio pod Turcima), zatim Pr~aw i Stoliv, Muo i [kaqari, La-
stva i Tivat sa gorwim selima Bogda{i}a i Mr~evac. Vi{e je nego sigurno da
su sve stare porodice u tim predelima bile pravoslavne. Ali predeli pod Tur-
cima nisu uop{te ni natruweni bili katolicizmom, tako da je ponovo sjediwe-
na Boka imala opet sasvim nadmo}no pravoslavno obele`je.” (str. 55.) Da bi broj-
~ano smawili srpsko stanovni{tvo, Mle~ani su brojne srpske pravoslavne po-
rodice organizovano useqavali u druge delove svoje dr`ave, pa Jovan Radoni}
u studiji “Rimska kurija i ju`noslovenske zemqe od XVIdo XIXveka” navodi po-
datke o naredbi mleta~ke vlade od 29. maja 1671. godine da se ve}i broj Srba pre-
seli u Istru.
Pa ipak, katoli~ewe je vrlo te{ko provo|eno, tako da su sa~uvana mno-
ga pisma katoli~kih sve{tenika koji se `ale na stalno ja~awe pravoslavnog
i smawivawe katoli~kog stanovni{tva u srpskom primorju. Broj~ani odnos
pred samu austrijsku okupaciju ukazivao je na ~iwenicu da u Boki `ivi dve tre-
}ine pravoslavaca i jedna tre}ina katolika. Vuk Karayi} je 1836. godine pi-
sao: “U cijeloj Boki ima oko 33 hiqada du{a, sve pravijeh Srba kakvi igdje bi-
ti mogu; jedna ~etvrt od ovoga bi}e zakona rimskoga, a ostalo je sve gr~koga.”
(str. 60.) Sli~ne podatke daje i Sima Matavuq, mada austrijske statistike, ko-
je su verovatno relevantnije jer po~ivaju na periodi~nim popisima stanovni-
{tva uglavnom govore o odnosu dva naprema jedan u korist pravoslavnih. Me-
|utim, uvek se i vojni faktor tu mora uzeti u obzir jer je Boka kao najve}a austro-
ugarska pomorska baza u svakom trenutku imala 10-20% stanovni{tva ofici-
ra, podoficira i vojnika.
Boka je prepuna srpskih pravoslavnih hramova. Sa~uvan je izve{taj kotor-
skog providura iz 1768. godine koji se `ali na crkvu Svetog Luke u Kotoru u
kojoj se slu`ba vr{i na srpskom jeziku, pa ka`e: “^etiri su tutora re~ene srp-
ske crkve: dva iz grada a dva iz Grbqa... Zbog potrebe crkva saziva i srpski zbor
obi~no u ovoj crkvi bez prijave i dozvole starije vlasti.” (str. 69.) Kako pre-
pri~ava Laza Kosti}, “providur moli da se to ubudu}e osuje}ava, jer ti zboro-
vi mogu remetiti javni mir, stanovni{tvo je “buntovni~ko i najve}i nepri-
jateq zakona latinskog.” (str. 70.) Nema~ki putopisac Kol svedo~i o pravo-
slavnim manastirima u Boki kao ~uvarima tradicije i uspomena na Stefana
Nemawu i druge znamenite srpske careve i kraqeve. On govori i o nadgrob-
nom kamenu oko manastira i crkava, na kome su grbovi ~itavog niza odli~nih
srpskih porodica i knezova.
Dok su u katoli~kim crkvama prisutna samo romanska, odnosno latinska
oble`ja, “srpske bogoslu`bene kwige koje su sa~uvane u jo{ ponekoj pravoslav-
413
noj crkvi Boke, potvr|uju wihov iskonski srpski karakter. Naro~ito u mana-
stiru Savini, koji ima i poznatu Savinsku krm~iju, kojoj se dive nau~nici, i
u Crkvi Pokrova Bogorodice u Bijeloj. Ima i dosta Srbuqa... ^ak i na kwi-
gama strane provenijencije, ruskim npr., nalaze se mnogi srpski zapisi.” (str.
71.) I svi sve{tenici su bili Srbi. Ni}ifor Du~i} o tome 1894. godine pi-
{e u svojoj “Istoriji srpske pravoslavne crkve” kako se “Zetska episkopija,
poznije mitropolija, odr`ala sa svojom srpskom jerarhijom neprekidno od svo-
ga postanka 1219., tj. od Save Srpskog do na{ih dana, {to je jedini primer u srp-
skoj pravoslavnoj crkvenoj istoriji.” (str. 72.) Kosti} tome dodaje: “Nikad na
vladi~ansku stolicu Zete nije stupio jedan stranac, najmawe Fanariot. Srp-
sko je bilo ne samo mirsko sve{tenstvo ve} i kalu|eri, od najmaweg do najve-
}eg. Svi su to bili doma}i sinovi; svi, sa minimalnim izuzecima, Bokeqi, a
Srbi bez izuzetka. I protopopi, i igumani, i arhimandriti. Sve{tenici su
bili, kao i drugde u srpskom narodu, po pravilu iz istih porodica sve{teni~-
kih dinastija, popovskih ku}a.” (str. 72.)
Bo`idar Petrinovi} je u kwizi “Bogumili” 1867. godine pisao da su svi
Srbi katolici u Boki Kotorskoj preobra}eni iz pravoslavqa u 15. i 16. veku.
A Srbin katolik \el~i} hvali verski mir i toleranciju koji su vladali pod
Nemawi}ima. Kosti} to pitawe rezimira: “Bez obzira na unutra{wosti Sr-
bije, jedno se mo`e tvrditi sigurno: da na Srpskom primorju nije bilo za vre-
me Nemawi}a poku{aja pravoslavnog prozelitizma, najmawe prinu|avawa pri-
morskih katolika da prime pravoslavqe (a pre Nemawi}a srpskog pravosla-
vqa nije ni bilo).” (str. 73.) A pod mleta~kom vla{}u po~ela je dugotrajna, upor-
na i sistematska akcija pokatoli~avawa.
6. Katoli~ki prozelitizam u vreme mleta~ke vlasti
Kako pokazuje Jire~ek, “kad su Srbi potisnuti bili sa Primorja, posta-
do{e Mle~i}i neprijateqi srpskog klira. Ve} 1446. dobio je biskup kotorski
nagradu da protera slovenske sve{tenike (preti skijava) i da ih zameni latin-
skim, samo pritom da postupa polako, na zgodan na~in, ali nikako odlu~no i
otse~no.” (str. 75.) I drugim povodom u svojoj “Istoriji Srba” on iznosi sli~-
ne podatke: “pritisak na pravoslavne opa`a se (ne samo u Dubrovniku), nego i
u okolini Kotora. Jula 1446. pisala je Kotorska op{tina u Mletke kako u we-
noj oblasti ima srpskih sve{tenika, koji su protiv na{e vere i {izmatici.
Mole stoga Republiku da kotorski rektor i tamo{wi biskup proteraju pra-
voslavne, pa da na wihova mesta dovedu latinske sve{tenike. Mleta~ki senat
be{e odlu~io da se poverqivo poru~i rektoru kotorskom i biskupu kako pri-
staju da se {izmatici zamene sa latinskim sve{tenicima, ali postepeno i ve-
oma oprezno na na~in kako oni to za najboqe budu na{li.” (str. 75.)
I mleta~ki du`d u svom dukalu od 22. maja 1455. godine izri~e pohvale ko-
torskom biskupu Bernardu koji je takvu ~ast zalu`io “vra}aju}i na stotine u
katoli~ku veru {izmati~ko i neverno qudstvo, koje se obratilo i pokrstilo,
i wegovim (biskupovim) sopstvenim rukama bilo krizmano, a najvi{e u mestu
Sv. Petra na Gradcu ispod Mr~evca kotorske dijeceze.” (str. 75-76.) Iz novem-
bra 1453. godine sa~uvano je pismo Stefana Crnojevi}a vlastima Mleta~ke Re-
publike u kome je tra`ena za{tita srpskih crkvi od Kotora do Qe{a, pa je vlast
414
upozorila kotorske i arbana{ke rektore da se uzdr`e od pakosti srpskim cr-
kvama i sve{tenicima. Na drugom mestu govori se kako su Pa{trovi}i odbi-
jali unija}ewe pa ih Kongregacija za {irewe vere naziva oholim narodom srp-
ske sekte kojim vlada crnogorski vladika.
Sli~na zbivawa detaqno opisuje Jovan Radoni} na osnovu prou~avawa ve-
likog broja dokumenata iz vatikanskih arhiva. “Rad na uniji Pa{trovi}a ni-
je napu{ten ni posle neuspe{ne akcije nadbiskupa barskog Marina Bocija...
Kongregacija je rad na uniji u Pa{trovi}ima i Boki Kotorskoj poverila spo-
sobnom misionaru don \or|u Vu{kovi}u, kanoniku Svetojeronimskog zavo-
da. On je imao sporazumno da radi sa kotorskim biskupom Vi}entijem Bu}om...
Pored Vu{kovi}a delovao je onda, od 1629, kao misionar i fra Serafin Mi-
seri~i} i on u sporazumu sa kotorskim biskupom. Fra Serafin radio je na uni-
ji u Lu{tici, Qe{evi}ima i Krtolima. Isprva sa voqom i s prividnim uspe-
hom, ali je ubrzo po~eo malaksavati u radu... Biskup Bu}a, me|utim, radio je
svojski i predano da sprovede uniju kod pravoslavnih... On priznaje da sa uni-
jom ne ide lako, ali ipak misli da se mogu posti}i izvesni rezultati.” (str. 77.)
Nasuprot latentnoj agresivnosti katoli~kih crkvenih krugova, mleta~-
ka vlast je vodila ra~una da se direktno mnogo ne zameri pravoslavnim Srbi-
ma jer je na wihovo savezni{tvo morala ra~unati u mnogobrojnim sudarima sa
Turcima. Vatikanski arhivi prepuni su i `albi bokokotorskih katoli~kih
sve{tenika na mleta~ke vlasti u periodima kad su one bile vrlo tolerantne
prema pravoslavcima, kad su uz srpsku pomo} {irile venecijansku dr`avu i
pove}avale broj srpskih gra|ana u woj. “U jednom promemoriju mleta~kom se-
natu pisao je nadbiskup Zmajevi} 1722. kako Srbi svuda i “svom snagom napa-
daju katoli~ku veru, govore}i “prqavi Latini, prqava vera.” ^ak je i Muha-
med imao lep{e mi{qewe o latinskoj veri nego Srbi, pa zar onda da se ne na-
zovu jereticima. Jo{ su `ive `ene u Boki koje mogu posvedo~iti da su se, po-
{av{i za Srbe, morale pokrstiti, i zar se to sme de{avati u dr`avi jednog
principa pobo`nog i religioznog.” (str. 81.)
Kako navodi Radoni}, “nadbiskup Vi}entije Zmajevi} pratio je s brigom
sna`ewe pravoslavnih u Boki Kotorskoj. 23. avgusta 1723. pisao je on iz Zadra
sekretaru Kongregacije, slikaju}i `ivo stawe katolika u Lu{tici i Krto-
lima... gde su {izmatici s uspehom bili potisnuti. Ali, u ratovima pred kraj
17. i na po~etku 18. veka naselili su ta mesta mnogi pravoslavni iz gorwih kra-
jeva i brojno nadja~ali katolike, te groze wihovom ve~itom spasewu.” (str. 82.)
Da je situacija u 18. veku bila sli~na u celoj Dalmaciji pokazuje Nikodim Mi-
la{, citiraju}i zadarskog katoli~kog nadbiskupa Matiju Karamana koji se,
1750. godine, u op{irnom izve{taju mleta~kim vlastima `ali na srpski pra-
voslavni verski entuzijazam i duhovni razvoj koji ugro`ava katoli~ke ambi-
cije, pa na kraju preporu~uje stroge mere kako bi se provela verska konverzi-
ja Srba i obra}a se Bogu “da nas oslobodi srpske opasnosti, da se ne bi na{i
potomci vra}ali kao {izmatici u srpskoj Dalmaciji, nego kao katolici u mle-
ta~koj Dalmaciji.” (str. 83.)
Me|utim, dalmatinski mleta~ki providur prili~no objektivno izve{ta-
va svoju vi{u vlast navode}i da sve ono {to su u~inili latinski biskupi od
pre pola veka (a to zna~i od po~etka 18. veka, L.M.K.) da bi uveli u `ivot svo-
ju jurisdikciju prema gr~kim Srbima, nije slu`ilo ni~emu drugom nego da kod
415
ovih umno`i nezadovoqstvo prema wima; pokazale se nekorisnim javne termi-
nacije, nekorisnim ~ak i kazne zatvorom, vezivawe lancima i izgon iz zemqe,
koje su praktikovali da bi se svetili za neposlu{nosti i omalova`avawa po-
kazana prema biskupima. Ovima je bilo glavno da {tite svoju svetu li~nost i
da odr`e episkopska prava... Dalmatinski biskupi govore da bi bilo veliko
delo kad bi se cela pokrajina o~istila od ovih gr~kih Srba, ili bar da se iz-
bace wihovi kalu|eri, i da se zamene sa ocima franciskanima... a kao model
takvog postupka navodi se primer poqske i austrijske ku}e. Ali ovaj predlog
se ne mo`e smatrati druk~ije nego kao plod apostolske revnosti koja nema ni-
{ta zajedni~ko sa qudskom mudro{}u.” (str. 84.)
Mle~ani su mnogo delikatnije i delotvornije postupali nego nasrtqivi
biskupi. Oni su konvertitima davali dr`avnu slu`bu i privilegije, a u glad-
nim godinama isporukama hrane podsticali konverziju. Istina, bilo je zabra-
weno podizawe novih pravoslavnih crkvi uz samu morsku obalu, i organizova-
we litija, van crkve. U nekim fazama i mleta~ki slu`benici su nastupali bru-
talno kao i katoli~ki sve{tenici. “Razume se da su u {ikanima predwa~ili
novi konvertiti: poturice gore od Tur~ina!” (str. 87.) Kosti} to potkrepqu-
je opisnim tekstovima francuskog sve{tenika Pizanija, nema~kih pisaca Ge-
dliha i [tiglica, kao i francuskog nau~nika Ami Buea.”
7. Nepokolebqivo srpstvo Bokeqa
^itavom gomilom konkretnih primera Kosti} dokazuje da “u aktima Vati-
kana nijedan kraj gde `ive Srbi nije tako ostentivno ozna~avan srpskim kao Bo-
ka Kotorska. Za oznaku vere ne ka`e se nikad pravoslavna, nekad samo {izma-
ti~ka ili gr~ka, a naj~e{}e srpska ili srbijanska. Da se u Boki srpski disalo
i srpski ose}alo vidi se iz svakog akta Vatikana. I da se `eli wihova desrbi-
zacija, jednako kao katoli~ewe, postaje evidentno svakome ko te akte ~ita.” (str.
88-89.) Tako on op{irno citira kotorskog plemi}a Marina Bolicu, pismo Ur-
bana ]erija papi Inokentiju II, izve{taj zadarskog nadbiskupa Matije Karama-
na, delo Marka Antonija Pigafeta. Sve su to najverodostojniji istorijski do-
kumenti iz 16., 17. i 18. veka. U 19. veku takvih svedo~anstava ima jo{ vi{e. Ne-
ma~ki putopisac Kol ka`e da je ju`na Dalmacija potpuno srpska, austrijski et-
nograf baron ^ering da su Bokeqi Srbi, francuski publicista @an Ubi}i-
ni da je teritorija Boke Kotorske potpuno srpska, nema~ki putopisac Paser`
da je Boka predeo gr~ko-katoli~kih Srba itd. Nema~ki putopisac Hajnrih Noe,
1870. godine, opisuju}i Dalmaciju i Crnu Goru ka`e da u Boki “odjekuju “najdi-
vqiji tonovi srpskog ratnog poklika”, svuda se zapa`aju uspomene mr`we i bo-
ja, krvi i vatre, “herojskog ogor~ewa Srba i ru{ila~kog besa Osmanlija”, iznad
ove morske divqine leti ogromni orao, koji se, kao {to srpske pesme pri~aju o
crnom gavranu, hrani o~ima i utrobom palih boraca.” (str. 90-91.)
Italijanski kwi`evnik Antonio Balda}i obrazla`e i opravdava
austrijsku izgradwu brojnih utvr|ewa u Boki Kotorskoj, “jer kad bi ruska flo-
ta u{la u Boku, okolne srpske oblasti Hercegovine, Crne Gore i samih Boke-
qa, koji su toliko nakloweni Crnogorcima, ujedinili bi se lako sa zajedni~-
kom i mo}nom majkom Srba.” (str. 91.) Francuski putopisac Pjer Mark 1912.
u Parizu je objavio kwigu “Putovawe po Dalmaciji, Bosni i Hercegovini i Cr-
416
noj Gori” i u woj naveo: “Ovi Sloveni Boke, ovi Srbi, ostali su vi{e Srbi
nego igde drugo; to je osobeno stanovni{tvo koje vi{e dr`i do Crnogoraca
nego Dalmatinaca.” (str. 91.) I francuski biograf Emil Oman pisao je 1915.
godine da je celokupno stanovni{tvo Boke srpsko. Kako zakqu~uje Kosti}, “ja-
sna je stvar da ne bi stranci u tu|ini Bokeqe nazivali Srbima da se nisu oni
sami tako ozna~avali.” (str. 92.)
Bokeqi su uvek sebe smatrali Srbima i tako se deklarisali u privatnom
`ivotu i u svim zvani~nim aktima. Kosti} se i tu poziva na impozantan broj
istorijskih dokumenata, prvenstveno iz mleta~kih arhiva, koji obuhvataju ve-
kove srpskog bitisawa na tom prostoru. Iz svih tih izvora se vrlo jasno vidi
“da se Bokeqi nisu nikada odricali srpstva niti hteli sa time ~initi neki
kompromis.” (str. 96.) Svi nau~nici i etnolozi su Srbima smatrali i pravo-
slavne i katolike. “Kod pravoslavnih je zaista bila jako razvijena nacional-
na svest, dok kod katolika nije bilo ni pomena, ni trunke hrvatske svesti. Ni-
je je bilo tada ni u Dalmaciji, a kamoli u Boki.” (str. 96-97.) Vojvo|anski Sr-
bin Arsa Pajevi} je krajem pro{log veka opisivao svoje putovawe po Boki pa
istakao: “Erceg Novi vazda be{e ~elenka kojom se Bokeqi tako rado ponose,
jer ov|e se ra|ahu pravi srpski sokolovi, koji svoje poreklo potezahu jo{ iz
vremena stare srpske slave i vojvodstva Sv. Save u ovom kraju.” (str. 97.) I Jo-
van Cviji} je pisao: “Bokeqi su visoko razvijene nacionalne svesti, koja je oja-
~ana bogatstvom srpskih istorijskih tradicija.” (str. 97.) Crnogorski kraq
Nikola je u ogromnom broju svojih pesama, izjava i tekstova nagla{avao veo-
ma izra`eno srpstvo Boke i Bokeqa.
Na osnovu tako detaqne analize i brojnih argumenata Kosti} konstitu-
i{e osnovni zakqu~ak: “Nisu samo pravoslavni Srbi u Boki bili uvek sve-
sni svoje narodnosti i duhovne pripadnosti srpstvu, ve} je to donekle bio slu-
~aj i sa katolicima starincima Boke. Pre Prvog svetskog rata veliki deo eli-
te katoli~ke u Boki ose}ao se i opredeqivao kao Srbin. Naro~ito je predwa-
~ila u tome akademska omladina. Izgledalo je da }e pokret biti sveop{ti, da
}e svi katolici Boke uvideti i priznati da su Srbi... Zahvaquju}i dekreti-
ranom jugoslovenstvu prve Jugoslavije i jo{ `e{}e dekretiranom crnogorstvu
druge Jugoslavije nastala je pometwa, pri kojoj smo smesta izgubili Srbe ka-
tolike (sa ne{to malo izuzetaka).” (str. 98.)
U pro{lom veku, zadojeni srpskim nacionalizmom, Bokeqi su tri puta di-
zali ustanak protiv austrijske vlasti. “Na hiqade na~ina se manifestovalo
to srpstvo Boke. Npr. kad bi pro{ao crnogorski kwaz, odn. kraq, on je bio odu-
{evqeno do~ekivan i pozdravqan samo zato {to je bio Srbin i srpski vla-
dalac... A kad je krajem pro{log veka posetio Boku austrijski prestolonasled-
nik Franc Ferdinand on se sam `alio na neobi~no hladan do~ek.” (str. 98-99.)
Austrijski publicista Leopol fon Flumecki je ostavio krajwe upe~atqivo
svedo~anstvo politi~kih prilika 1908. godine, opisuju}i neprijatnosti austrij-
skog {pijuna Nasti}a koga su Srbi prezreli i omrzli zboh wegovih ideolo-
{kih i propagandnih podmetawa.
Kako ka`e Flumecki, “dalmatinski Srbi su se jo{ jedanput, prilikom pro-
putovawa Nasti}a, pokazali u svom pravom svetlu kao prista{e svakog pokre-
ta koji ide za odcepqewe Dalmacije od Austrije. Nasti}, koji je u svojoj bro-
{uri “Finale” razotkrio revolucionarne tendencije srpske propagandne ko-
417
ja iz Srbije proisti~e, bio je na svom putu od Herceg-Novoga do Mostara na mno-
gim stanicama predmet neopisivih insulta od strane stanovni{tva podstak-
nutog velikosrpskim agitatorima; ono je u Nasti}u videlo “{pijuna” i “izdaj-
nika.” Koliko je mnogo morala da potkopa zemqi{te velikosrpska propagan-
da, koja se ve} vi{e od jedne decenije neka`wivo i nesmetano provodi po Ju`noj
Dalmaciji, i koliko je ona morala da uti~e na na~in mi{qewa stanovni{tva
kad se ono identificira sa interesima srpske dinastije i revolucionarnog ve-
likosrpskog pokreta u toj meri, da se onaj `igo{e kao {pijun i izdajnik, koji
je otkrio jedan deo revolucionarnih velikosrpskih smutwa.” (str. 99.)
Bokeqi su austrijskoj vlasti prkosili i ~estom upotrebom nacionalnih
simbola. “Skoro svako mesto je imalo srpsku ~itaonicu, srpsku zemqoradni~-
ku zadrugu itd. Mnogi su imali srpska peva~ka dru{tva; najstarije kanda u srp-
stvu jeste srpsko peva~ko dru{tvo “Jedinstvo”. U ve}em delu mesta pred Pr-
vi svetski rat postojale su srpske sokolske dru`ine “Du{an Silni.” Posto-
jala je Srpska garda u Kotoru itd.” (str. 99-100.) Godi{wak Pomorskog muzeja
u Kotoru, za 1953. godinu, opisuje streqawe pomorskog kapetana Milana Sr-
zenti}a 1914. godine u tvr|avi [pawoli iznad Hercegnovog: “Na gubili{tu
je skinuo maramu sa zavezanih o~iju i uzviknuo neposredno prije nego ga je plo-
tun pokosio: Pucajte krvoloci, `ivjela Srbija.” (str. 100.)
Kosti} daje podatke i o situaciji u toku Drugog svetskog rata, pa ka`e: “I
za vreme posledweg rata su se bokeqski Srbi vanredno dr`ali, i oni koji su osta-
li bili u Boki i oni van Boke. Niko od Srba nije nikad svoje srpstvo zataji-
vao. Naro~ito meni nije poznat ni jedan slu~aj da je neki Bokeq zarobqen od
Nemaca ili Italijana, kazao da nije Srbin da bi bio oslobo|en ropstva. To su
~inili drugi, ali ne Srbi Bokeqi. U samoj Boki bilo je i nacionalista i ko-
munista; ovi prvi su bili daleko mnogobrojniji. Ali ni jedni ni drugi nisu se
nikad ni u kakvoj prilici odricali od Srpstva, niti su tra`ili ma kakve dr-
`avne formacije nezavisne od Srpstva...Posle rata im je naturena jedna do ta-
da nepoznata narodnost, ali je niko intimno i dobrovoqno ne prima.” (str. 100.)
Sli~no je i u srpskoj emigraciji. Bokeqi ne odustaju od srpskog naciona-
lizma i patriotizma. “Srbi Bokeqi u emigraciji dr`e ~istu i nefalsifiko-
vanu srpsku liniju; ne samo da ih nema van te linije, ve} ih jedva ima indife-
rentnih. Sve je to Srbin, vatra `iva! Zato ja nisam, sre}om zapazio da je i je-
dan jedini u~estvovao u nekoj manifestaciji kojom bi se ogre{io o Srpstvo. Na-
protiv, u svakoj srpskoj manifestaciji ~uju se, i vide se, i dejstvuju i rade. Ma-
lo je me|u wima pe~albara, mawe nego iz ijednog drugog kraja Srpstva. Neki su
uspeli da se podignu do vode}ih polo`aja srpske emigracije. Nijedan Bokeq ni-
je promenio veru u emigraciji; tj. ima katolika koji su postali pravoslavni, ali
nema obrnutih slu~ajeva. Oni ~uvaju i veru i narodnost otaca kao nijedna dru-
ga grupa Srpstva. Nisam na{ao nijednu drugu oblast iz koje poti~e srpska emi-
gracija da je toliko verna srpskom pismu kao {to su Bokeqi.” (str. 100-101.)
8. Srpska nacionalna obele`ja Boke Kotorske
Odeqak o ~uvawu srpskih nacionalnih obele`ja u Boki Kotorskoj Kosti}
po~iwe citirawem Sime Matavuqa koji ka`e da je Vuk Karayi} u “svojim de-
lima proslavio to ~isto srpsko gnezdo, gde se u najve}oj ~istoti sa~uva{e: je-
418
zik, no{wa i obi~aji.” (str. 101.) Bokeqi su, istina preuzeli izvesne itali-
janizme, ali u mnogo mawoj meri nego {to su Srbija i Bosna prihvatile tur-
cizme. Jezi~ka leksika i sintaksa ostali su potpuno sa~uvani. “Svakako u Bo-
ki ima dosta dijalekata, vi{e nego igde u Srpstvu na tako malom prostoru. Do-
kaz autonomije i posebnosti bokeqskih op{tina. Negde su se o~uvali najpr-
vobitniji oblici starog srpskog jezika, (kao npr. u Krtolima muklo a), dok se
u novskoj i risanskoj krajini i dan-dawi govori ~isto hercegova~ki. Razlike
izme|u dijalekata nisu u tome {to bi jedan bio ~istije a drugi slabije srpski,
ve} u izgovarawu (intonirawu i nagla{avawu) pojedinih re~i.” (str. 102.)
To isti~e i nema~ki baron Oto Rajnsberg 1864. godine, – pa dodaje: “Ita-
lijanski se govori samo u ve}im mestima me|u obrazovanim licima; u ku}noj
upotrebi iskqu~ivo se srpski jezik javqa, jer su stanovnici, sa malim delom
katolika, svi slovenskog porekla. Uop{te za srpski jezik nije nijedan predeo
toliko va`an i zna~ajan kao Boka, jer se tamo nalazi masa staroslovenskih re-
~i koje nigde vi{e nisu uobi~ajene, a izgovor, koji u Slavoniji, Dalmaciji i
Bosni dozvoqava da se odmah razazna pripadnik rimske i isto~ne crkve, u Bo-
ki je jednak kod Grka i katolika.” (str. 102.)
Kosti} daje i ~itav niz ilustracija za ~iwenicu da “jezik kojim govore Bo-
keqi svi pisci nazivaju srpskim, i stari i novi, i doma}i i strani, i Bokeqi
i nebokeqi.” (str. 103.) U obiqu doma}ih i stranih autora posebno nam se ~i-
ni interesantnim pisawe hrvatskog kwi`evnika [ime Qubi}a koji navodi
da su “djela najstarijih spisateqa dubrova~kih i kotorskih rodom srbskim ili
bar odgojenih pod uplivom srbskog narie~ja, kako na primjer [i{ka Men~e-
ti}a, \ore Dr`i}a itd.” (str. 103.)
Bokeqski Srbi se od Nemawi}kog vremena pa do danas slu`e iskqu~i-
vo }irilicom i }irili~ni natpisi su jedini tragovi srpske pismenosti, s ob-
zirom da iz prednemawi}kih vremena nema tu nikakvih sa~uvanih tekstova.
Katoli~ki sve{tenici su se trudili, gde god im je to bilo nadohvat {aka, da
se uni{te, da nestanu svi srpski kulturni spomenici, ali toga je bilo toli-
ko mnogo da im je poduhvat u krajwoj instanci morao biti neuspe{an. ^ak su
u katoli~kim crkvama, na skoro otkrivenim freskama, svi tekstovi na srp-
skom jeziku ispisani }irilicom, a latinicom samo oni na italijanskom je-
ziku. “Pravoslavni Srbi pisali su samo }irilicom i na srpskom jeziku (ne-
{to slaveno-srpsko, a ne{to izme{ano sa narodnim). Izuzetaka nije bilo ni-
ti ga je moglo biti; onaj koji bi napisao ne{to druk~ije, smatrao bi se kao da
se odrekao i vere svoje i narodnosti. I turske vlasti, jednako kao i narod pod
Turcima u Boki pi{u srpski }irilicom... Pa i Latini su {tampali srpske
kwige ako je to odgovaralo wihovim trgova~kim kalkulacijama.” (str. 106-107.)
Naravno, i Srbi katolici su sve tekstove na srpskom jeziku pisali iskqu~i-
vo }irilicom.
Vrlo je upe~atqivo svedo~anstvo podatak da je istaknuti Pera{tanac
i barski nadbiskup Andrija Zmajevi} napisao “jo{ 1675. godine jednu raspra-
vu (kwigu) pod naslovom: “Der`ava sveta, slavna i krjeposna carkovnog le-
topisa” i to }irilicom. Zmajevi} je pisao i latinski i italijanski, no kad
je pisao srpski, pisao je }irilicom.” (str. 107-108.) [to je najva`nije, Zma-
jevi} je u svojim spisima izri~ito isticao da pi{e na srpskom jeziku i srp-
skim pismom.
419
 Kada je, po ukidawu Mleta~ke Republike, Austrija preuzela kontrolu nad
Bokom Kotorskom u svim slu`benim spisima weni generali, dr`avni ~inov-
nici govore o srpskom jeziku kao jeziku naroda koji je dopao pod wihovu vlast.
“Gramata austrijskog cara Franca Josipa I o ustanovqewu Bokokotorske epar-
hije i imenovawu novog episkopa (Gerasima Petranovi}a) od 1874, op{irna i
duga~ka, “napisana na pergameni srpskim jezikom i }irilskim slovima, a ta-
ko je previwe potpisana. ^uva se u episkopiji.” Stvar jedva ~uvena: Be~ki }e-
sar donosi zvani~an akt iz svoje kompentencije na srpskom jeziku i srpski se
potpisuje. Jer bi ina~e vre|ao Bokeqe. Kolika razlika prema srbomrscu ko-
ji se zove Josip Broz Tito!” (str. 111.)
Nakon {to je u svim srpskim zemqama prihva}ena srpska zastava, po uzo-
ru na rusku, ali sa obrnutim redosledom boja, “verujem da ne}u preterati ako
utvrdim da nigde drugo u srpstvu nisu u drugoj polovini 19. veka i u po~etku ovo-
ga toliko viorile srpske zastave kao u Boki. Vijale su se pri crkvama i u pri-
vatnim domovima, na svadbama, na {kolskim praznicima (Sveti Sava), a naro-
~ito na mnogobrojnim “fe{tama” koje su naizmeni~no po cjeloj primorskoj Bo-
ki slavqene. Svaka se prilika iskori{}avala: i smrt, i ro|ewe, i ven~awe, i
slava da se srpska zastava poperi.”
Ovde i Laza Kosti} pravi digresiju, verovatno zbog toga {to je pretra-
`uju}i dokumentaciju i literaturu koja se odnosi na glavnu temu, nai{ao na
veoma interesantan podatak kod nema~kog geografa Hasingera u radu iz 1928.
godine. Hasinger na pregnantan na~in izla`e istorijsku retrospektivu etni~-
kog razvoja Dalmacije, a vrednom Kosti}u je i ova prilika dragocena da pot-
krepi teze i argumente koje je ve} objavio u drugim svojim delima. U emigrant-
skim uslovima, svoje kwige je zapravo {tampao kao li~ni ~asopis i s neredov-
nom dinamikom izla`ewa, pa zato sva gra|a koju je pribavio nije ni mogla bi-
ti do kraja sistematizovana.
Hasinger je, izme|u ostalog, pisao u svojoj studiji o Dalmaciji, objavqe-
noj u renomiranom geografskom ~asopisu Univerziteta u Frajburgu: “Mnogo-
struki situacioni odnosi dalmatinske zemqe uticali su i na obrazovawe we-
ne narodnosti. Ilirska plemena obrazuju najstariju istorijski poznatu pod-
logu. Keltska krv se tu me{ala, gr~ki kolonisti su se naselili u primorskim
gradovima, rimski osvaja~i done{e svoj jezik i kulturu, pohodi Germana i Ava-
ra su vr{eni kroz tu zemqu. Mle~ani se naseli{e po obalskim gradovima, Tur-
ci navaqivahu tamo iz pozadine, ali najpostojanije je ipak delovalo sloven-
sko naseqavawe u 9. veku, na severu hrvatsko, a na jugu srpsko. Ono je presudno
za dana{wi ju`noslovenski jezi~ni i narodnosni karakter zemqe... Sa svim
tim, u ju`noj Dalmaciji se stoji ta~no na granici zapadnog i isto~no-evropej-
skog kulturnog bi}a, danas jednako kao u doba Zapadnog i Isto~nog rimskog car-
stva. Prete`na ve}ina Dalmatinaca je dugo `ivela sa Zapadom, pi{e latini-
com i katoli~ka je. No ipak na krajwem jugu se pojavquju kupole pravoslavnih
crkava i po~iwe vlast }irilovskog pisma.” (str. 111-112.)
9. Kontinuitet srpske pravne svesti
Svoju analizu srpskog karaktera Boke Kotorske, Kosti} potkrepquje u
odr`awu starorimskih dr`avno-pravnih tradicija, pravnih oblika i prav-
nih obi~aja, kao i u kontinuitetu pravne svesti u srpskom narodu. On srpski
420
pravni kontinuitet bokeqski sagledava sa organizacijskog, normativnog i
institucionalnog aspekta. “Organizatorni se ispoqava u zadr`avawu starih
oblika dru{tvenog ure|ewa (`upa, kne`ina, op{tina i sl.), i wihovom funk-
cionisawu na starodrevni na~in. Normativni ili replementarni kontinu-
itet se odr`ava u oslawawu na jednak ili sli~an tekst pravnih propisa u pro-
{losti i sada{wosti, odr`avawu istog objektivnog prava, istih normi, ~ak
i formalno pozivawe na te norme (carostavnike, starostavnike itsl.) da bi
se taj kontinuitet jasnije ispoqio. Pod institucionalnim kontinuitetom
razumemo istovetnost pravnih ustanova odn. pravnih institucija (institu-
ta) starog srpskog prava i obi~ajnog prava Boke. Ta istovetnost ne mora da
poti~e iz istih normi, negde joj se ~ak poreklo i ne zna (kao npr. kod zadru-
ge). Mo`da su neke ustanove nastale u postnemawi}ko doba, ali su ipak drev-
ne i izrazito srpske. (str. 113-114.)
Osnova kotorskog pravnog `ivota vekovima je bio statut koji je ovaj grad
dobio 1301. godine pod vladavinom Nemawi}a, a u kome stoji da se gradski knez
postavqa ukazom ra{kog kraqa. Budvanski statut je done{en u vreme cara Du-
{ana. U svojoj “Karakterologiji Jugoslovena” Dvornikovi} pi{e da su “i po-
sle Nemawi}a preostale, kao pravni i dr`avni rudimenti nekog prastarog sta-
wa, razne male autonomne jedinice, `upe ili “kne`ine” kao npr. Pa{trovi-
}i kod Budve, Grbaq u Boki idr. Ti `upski atarizmi, ne samo na nemawi}skom
nego i na drugom jugoslovenskom podru~ju, do`iveli su ponegde i po~etak 19.
veka!” (str. 115.)
Fran~esko Madiraci je pisao da “i po prestanku mleta~ke vlasti zadr`a-
{e Pa{trovi}i staro op{tinsko ustrojstvo i narodni gra|anski sud koji im
je jo{ 1266. odobrio Stefan srpski.” (str. 115.) S druge strane, baron Rajn-
sferg-Diringsfeld pi{e da obi~aji Pa{trovi}a, “a to su obi~aji starih Sr-
ba, nisu se sa~uvali, uprkos raznih vladavina, ni{ta mawe ~isti i nefalsi-
fikovani nego wihova nacionalna nezavisnost i wihovi sopstveni zakoni. Oni
su zadr`ali svoj poseban sud koji im je bio zajam~en 1266. od srpskog kraqa Ste-
fana i u koji niko nije smeo da se me{a.” (str. 116.)
Francuski katoli~ki sve{tenik Pol Pizani pisao je 1893. godine da “Bo-
keqi, snabdeveni privilegijama, koje su im priznavale gotovo apsolutnu ne-
zavisnost, nisu nikad hteli videti u Mle~i}ima gospodare ve} za{titnike...
Blizina Crne Gore dozvoqavala im je da su mogli ~initi pritisak na mleta~-
ki senat, da dobiju iz straha {to nisu mogli dobiti sredstvom nagovarawa...
Koriste}i mleta~ke sukobe, Bokeqi su dobili naj{ire slobode kao nagradu
wihove vernosti (naro~ito zbog “ruske utvare koja je u 18. veku stajala iza Cr-
ne Gore)...Mlecima je Boka bila potrebna kao zimsko pristani{te wihove le-
vantinske flote: pravo da dr`e vojnike u tvr|avi, proveditura i ponekog mle-
ta~kog magistrata, to je sve {to je tra`io Senat mleta~ki, a za sve ostalo pre-
pustio je bio Bokeqima skoro apsolutnu autonomiju.” (str. 117.)
Francuski kwi`evik i diplomata Adolf d’Avril 1876. godine daje jo{
preciznije podatke: “Mleta~ka republika nije nikad tra`ila da nametne svo-
ju administraciju Slovenima Boke: ona se obi~no zadovoqavala time, da zau-
zme Kotor i Budvu, gde je dr`ala provediture (pot~iwene zadarskim). Stanov-
nici Boke su zadr`ali svoje zakone, svoje obi~aje. Gra|anski i krivi~ni pro-
cesi su vo|eni u jeziku zemqe. Magistrati su bili doma}i, koje je narod birao
421
svake godine, nasledni su ostali oni (magistrati) koji su postojali u vreme Sr-
ba. Ovi glavari behu slobodni i gordi, pona{ali su se kao velike li~nosti (spo-
miwe grbaqske knezove). Daleko od toga da tra`e pare od svojih podanika, Mle-
ci su ih ~ak davali. Mnoge ugledne li~nosti primahu penziju. Mleci su samo
zahtevali da brane granicu od Turaka, {to su Bokeqi rado ~inili.” (str. 117.)
Pa{trovi}i su 1423. godine potpisali ugovor sa mleta~kim admiralom
Fran~eskom Bembom o uslovima pod kojima su prihvatili venecijansku za{ti-
tu i zadr`ali naj{iru unutra{wu autonomiju. Stari srpski zakoni, statuti
i obi~ajno pravo na ovaj na~in su postali legalni pravni izvori mleta~ke dr-
`ave za jedan deo wene teritorije. Pa{trovi}i su, zapravo, u svemu bili pot-
puno samostalni s tim {to je mleta~ki du`d potvr|ivao izbor wihovog kne-
za, koga su ina~e sami birali. Grbaq je, pored toga, i u periodima mleta~ke i
turske prevlasti zadr`avao svoju lokalnu samoupravu. I Pr~aw i Perast i sva
ostala mesta imala su vi{e ili mawe sli~ne samoupravne oblike. Srpski sa-
bori ili zborovi dr`ali su se u svim srpskim naseqima i to je u vajkada{woj
srpskoj tradiciji. Tek pod austrijskom vla{}u srpska lokalna autonomija je
sistematski su`avana.
10. Srpsko rodovsko-p
plemensko ure|ewe
Pored teritorijalnog oblika samoorganizovawa, Srbi su dugo zadr`ali
personalno, a to je vrlo prisutno me|u Bokeqima. To je Jovan Erdeqanovi} u
studiji “Neke crte u formirawu plemena kod Srba” iz 1921. godine rezimirao
na slede}i na~in: “U predelima dinarskih plemena od Skadarskog jezera i Ko-
torskog zaliva ima ~etiri srpske oblasti, u kojima je doskora, a delom i sada,
jo{ jedino u slovenstvu odr`an plemenski `ivot. Te ~etiri oblasti su ove: 1.)
Isto~na Hercegovina od reke Neretve do blizu Kotorskog zaliva... 2.) Boka Ko-
torska, oko Kotorskog zaliva i jugoisto~no od wega, 3.) Stara Crna Gora, izme-
|u Hercegovine, Boke, Skadarskog jezera i doline reke Zete (uz wu, samo malim
delom, i Crnogorska krajina, izme|u Skadarskog jezera i Jadranskog mora), i
4.) Brda... Tako su se potpuno, u toku vekova, delom od starih srpskih plemenskih
celina a delom... od novih zametaka formirala jaka plemena i stvorila jasno
razvijena plemenska organizacija u ovim predelima dinarskih Srba. U wima
se od razgranatih srpskih rodova i bratstava, a negde i od wegovih spajawa i me-
{awa sa posrbqenim starosedeocima, stvorio prvi, najstariji sloj srpskog sta-
novni{tva, koji je, `ive}i kroz tolike vekove stalno plemenskim `ivotom ste-
kao jako ukorewene navike ovakvog na~ina `ivota.” (str. 126.)
Tim pitawima se bavio i Konstantin Jire~ek, obja{wavaju}i dru{tvenu
i pravnu prirodu plemena. “Prema susedstvu ~inilo je pleme jednu politi~ku
celinu (~lan se zvao plemenik). Ono je imalo svoje sopstvene vlasti. Pleme je
svoje skup{tine i sudske sastanke dr`alo pod vedrim nebom na odre|enim me-
stima... Pleme je imalo zajedni~ke prijateqe i neprijateqe i svoju sopstvenu
vojsku. U vojsci su ratnici raspore|eni po bratstvima... Pleme izvodi svoje po-
reklo od jedne porodice ili jednog ~oveka. Pa i svako bratstvo (~lan bratstva
se zove bratstvenik), koje se deli na porodice ili ku}e, a zauzima jedno ili vi-
{e sela, ima svoga rodona~elnika, po ~ijem se imenu prezivaju bratstvenici...
S mno`ewem stanovni{tva odvaja se novo bratstvo od staroga.” (str. 125-126.)
422
^uveni slavista Franc Miklo{i~ iz saznawa ovakvog rodovsko-plemen-
skog ure|ewa izvla~i i mnogo dalekose`nije zakqu~ke. “Ustanove koje nala-
zimo kod crnogorskih plemena dobivaju tim jedno ve}e, op{te zna~ewe, {to
mi u wima raspoznajemo prvobitno ustrojstvo slovenske op{tine, slovenske
dr`ave. U Crnoj Gori su svi jednaki: najsiroma{niji mo`e svakome da odgo-
vori: “Nisam ja gori od tebe niti slabijeg porekla.” I u no{wi, i u na~inu `i-
vota, glavari se ni{ta ne razlikuju od ostalih Crnogoraca... U ovom ustroj-
stvu privredno je od osobitog zna~aja patrijarhalna zadruga... Ni{ta mawe zna-
~ajna nije ni krvna osveta, koja ~uva telo i `ivot u zamenu kad dr`ava ovu za-
{titu ne priznaje kao svoju zada}u... Narod se deli na plemena, plemena na brat-
stva, na ~elu plemena je nasledni knez.” (str. 126-127.)
Valtazar Bogi{i} je 1906. godine pisao da obi~ajno pravo Grbqa i Pa{tro-
vi}a nije lokalnog karaktera nego da korene vu~e iz pravnog sistema sredwo-
vekovne srpske dr`ave. Aleksandar Solovjev je ustanovio da se u Srpskom pri-
morju pod mleta~kom i austrijskom vla{}u sudilo po Zakoniku cara Du{ana.
Pera{ki “Proglas protiv psovke”, od 25. avgusta 1624, izri~ito propisuje da
sudsko ve}e treba da izrekne kaznu po “zakonima kraqa Stefana.” Za Boku je
karakteristi~no i sve drugo {to spada u zna~ajne srpske institute obi~ajnog
prava kao {to su zadruge, patrijarhalni oblik nasle|ivawa, pobratimstvo, kum-
stvo itd. Narodni sudovi su u srpskoj pravnoj svesti uvek bili va`niji od dr-
`avnih. Tu su i krvna osveta, mirewe, kamenovawe kao oblik ka`wavawa.
11. Srpski narodni obi~aji i kulturne tradicije
Marko Car je pisao, 1924. godine, da je Boka kraj gde je srpski narod mo-
`da najboqe ~uvao svoja predawa i svoje obi~aje, i gde je “svaki tre}i ~ovjek
od prirode pjesnik i govoryija.” (str. 138.) O su{tini srpskih narodnih obi-
~aja na upe~atqiv na~in je pisao Stjepan Mitrov Qubi{a: “Kod Srba najlip-
{i dio narodnijeh obi~aja stoje u tijesnoj svezi i s vjerskim obi~ajem, tako da
je te{ko vjerovati da je dobar Srbin onaj koji te obi~aje prezire ili ladno-
krvno {tuje, pa bio on turske, katoli~ke ili pravoslavne vjere. Ti su obi~a-
ji spasili kod Srba narodnu svijest, oni }e je i gojiti.” (str. 139.) Te stare srp-
ske obi~aje najupornije je upravo Boka ~uvala i negovala, pa Kosti} ka`e: “Obi-
~aji Boke, to su obi~aji Srba i Srpstva, i to mahom starodrevni adeti. Oni
su srpski ili zato {to su u istom obliku bili negovani od starih Srba, ili
{to je op{tim hri{}anskim odn. balkanskim obi~ajima data jedna srpska no-
ta koja ih ~ini specifi~nim, ili {to je op{tim obi~ajima naroda iste ci-
vilizacije utisnut srpski nacionalni karakter.” (str. 139-140.)
Krsnu slavu, kao obi~aj koji postoji samo u srpskom narodu, u Boki slave
i pravoslavci i katolici. Qubi{a u jednoj od svojih pripovedaka komentari-
{e pona{awe bokeqskih Srba katolika na slede}i na~in: “Zaborave na soj i
porijeklo, od svog se jata li~e i stide, mrze mu jezik, starinu i obi~aje, samo
jo{ {araju jaja, slave krsno ime i nalagaju badwake, ili da nas boqe varaju ili
{to im nije milo s Bogom ratovati.” (str. 145.) Veliki Srbin i katoli~ki sve-
{tenik iz Dubrovnika Ivan Stojanovi} pisao je u kwizi “Dubrova~ka kwi-
`evnost”, koja je {tampana u Dubrovniku 1900. godine: “Ju`ni Sloveni dije-
le se na razli~ita plemena... slovena~ka, hrvatska, srpska i bugarska. Svi su
423
imali mawe ili vi{e iste obi~aje, ali, kako zgodno primjeti Bogi{i}, krsno
ime karakteristika je srpskog plemena. U dana{we doba gleda se na svaki na-
~in, s izvorne strane, utamaniti taj srpski obi~aj, a najvi{e u Konavlima.” (str.
143.) I svadbarske sve~anosti i tu`balice, a pogotovo narodne pesme i guslar-
ska tradicija, crnogorska narodna no{wa i obi~aji no{ewa oru`ja u srpskoj
Boki su pa`qivije negovani nego u mnogim drugim srpskim krajevima.
12. Nepobitnost srpskog karaktera Boke Kotorske
U Vindzoru, u kanadskoj dr`avi Ontario, Laza Kosti} je, 1975. godine, u
{apirografisanom izdawu objavio bro{uru “Jo{ o srpskom karakteru Boke
Kotorske. Dodaci i dopune.” Tu je javnosti prezentovao podatke do kojih je do-
{ao naknadnim nau~nim istra`ivawima, koji su Srbima dosad ~esto bili ne-
poznati, a u svakom slu~aju niko ih jo{ pre Kosti}a nije sakupio i sistemati-
zovao na jednom mestu. Autor nagla{ava da je naro~ito bio motivisan `eqom
da wegova dela Srbima budu od koristi, a wihovim neprijateqima na {tetu,
imaju}i, pre svega, u vidu hrvatsku halapqivost i poku{aje da se otme sve {to
je srpsko, mnoge zemqe, kultura, tradicija, istorija, pa i Boka Kotorska.
Kosti} je do{ao i do kwige francuskog publiciste Ksavijea Marmijea “Pi-
sma sa Jadrana i iz Crne Gore”, iz 1853. godine, u kojoj, izme|u ostalog, stoji:
“Prve sigurne bele{ke koje imamo o nastawewu Srba u Evropi ne datiraju da-
qe nego od polovine VII veka. U toj epohi oni sti`u do obale Dunava i {ire
se sasvim brzo kroz kne`evinu koja je sa~uvala wihovo ime (Srbiju, L.M.K.),
kroz Bosnu i do zaliva Kotora.” (str. 8.)
Slede zatim novoprona|eni podaci iz mleta~kih arhiva u kojima se potvr-
|uje da su Mle~ani neprekidno smatrali Bokeqe Srbima. Tu su izve{taji pro-
vidura Vin}enca Done iz 1736. godine, Marka Kverinija iz 1742., akta du`da Aloj-
zija Mo}eniga iz 1776. itd. Svi ti istorijski dokumenti svedo~e o srpstvu Bo-
ke, ali Hrvate to jednostavno ne interesuje. Oni jednostavno svoje izmi{qoti-
ne, dosetke i izjave politi~kih manipulatora smatraju nau~nim ~iwenicama.
Boka je svoju ~isto srpsku du{u iskazala i u vreme kratkotrajne ruske upra-
ve, u periodu napoleonovskih ratova, o ~emu svedo~e Pjotr Andrejevi~ Tolstoj
i [arl Iraijart. Bokeqi nisu prihvatili ni Wego{evo insistirawe iz 1848.
godine da se udru`e sa Hrvatima i Jela~i}em, jer su wihove `eqe da se ujedi-
ne sa “svijema der`avama Slaveno – serbskijema kad one budu samostalne i bez
tu|eg upliva pod }esarskom krunom.” (str. 19.) I kotorski arhiv poseduje mno-
go dokumenata koji svedo~e o srpstvu, srpskoj veri i srpskoj naciji Bokeqa. I
starim “srpskim” kalendarom su se slu`ili sve do Prvog svetskog rata.
Vuk Karayi} je u Boki Kotorskoj imao vrednog saradnika i agilnog sku-
pqa~a narodnih umotvorina Vuka Vr~evi}a, koji je sakupio bokeqske narod-
ne zagonetke i objavio ih 1857. godine u Zadru pod naslovom “Moralno-zabav-
ne i {aqivo-pou~iteqne srbske zagonetke”, a posle je sabrao i “Srpske narod-
ne pitalice.” Jo{ je Konstantin Jire~ek ustanovio da su bugar{tice srpske
narodne pesme, iako je bilo dosta javno iznetih tvrdwi da su hrvatske. Jire~ek
je pisao: “U 16. i 17. veku govorilo se za pesme u petnaestercu da su pevane “srp-
skim na~inom.” Ovakav izraz nalazimo u Hektorovi}a (srbski na~in) i u Kri-
`ani}a (modi et stili serbski)... Po{to su prethodno Giqferding i Miklo-
424
{i~ objavili nekoliko ogleda ovih pesama, iza{lo je 1878. izdawe Bogi{i-
}a, u kome ima 76 pesama, od kojih su 36 iz krajeva oko Kotora i Dubrovnika.
Ova je poezija po~ela da opada ve} u 17. veku; tada je ona tavorila samo u Pri-
morju, osobito u Perastu kod Kotora... Istorijska sadr`ina ovih pesama po-
~iwe sa carom Stefanom Du{anom i dopire do mleta~kog osvajawa Herceg-No-
vog... Verske predstave, hvaqewe i isticawe kalu|era i lepe Svete gore upu-
}uje jasno na oblast pravoslavne crkve.” (str. 34.)
Dositej Obradovi} je, 1784. godine, pisao da “kod Srba ima duh slobode.
Ko ho}e da se uveri neka ode u Crnu Goru, Pa{trovi}e, Risan i Krivo{ije.”
(str. 45.) Nije slu~ajno mitropolit Stratimirovi} pisao ruskom ministru
inostranih poslova Adamu ^artorijskom “mole}i ga da se zauzme da Srbija
postane slobodna pod turskim sizerenstvom, i da joj se pridru`e Srem i Ko-
tor!” (str. 45.)
13. Prvi krivo{ijski ustanak
kao najve}i istorijski podvig Bokeqa
Laza Kosti} je u Hamiltonu, 1959. godine, objavio bro{uru “Krivo{ijski
ustanak 1869. godine”, ali je to pitawe prou~avao i narednih deset godina, pa
je taj prvobitni omawi rad razvio u obimnu studiju “Stogodi{wica prvog kri-
vo{ijskog ustanka” i {tampao u Minhenu 1970. godine. Povod za krivo{ijske
ustanke uglavnom su bili poku{aji austrijskih vlasti da ukinu stare bokeq-
ske privilegije i autonomije. Te privilegije i autonomije nisu bile iste, ali
su svuda postojale jo{ od sredwovekovne srpske dr`ave i uvek su trn u oku mle-
ta~kih i austrijskih vlasti, ali ~esto i vatikanskih velikodostojnika.
Stojan Novakovi} je, 1912. godine, u kwizi “Zakonski spomenici srpskih
dr`ava sredweg veka” objasnio pravnu prirodu tih autonomija, navode}i da je
“u Srbiji sredweg veka bilo i pravih, potpuno autonomnih oblasti koje su, sto-
je}i samo pred vrhovnom kraqevskom vla{}u iz Srbije, potpunom samoupra-
vom vladale. To su bili gradovi u Zeti i Primorju, kao Kotor, Budva, Bar, Ul-
ciw, Skadar, Drivast, koji su svi imali svoje statute. Vlast je gradska po tim
statutima i{la ~esto veoma daleko, a te su statute, porekla doma}eg ili sta-
rijega, srpski vladaoci priznavali ugovorom ili drugom kakvom pogodbom on-
da kada su primali vrhovnu vlast nad tim gradovima. Uz te gradove i{la je uvek
wihova oblast, ve}a ili mawa, koja se dr`ala s gradom i u kojoj je vladala grad-
ska uprava. Pa ne samo to, nego su u Primorju i pojedina plemena ili `upe, kao
Grbaq, Pa{trovi}i, Krajina i dr. imali svoje autonomne uredbe, po kojima su
se na domu svome upravqali... Ima i re~, poznije izgubqena u jeziku, pravina,
kojim su se ta lokalna prava, koja su i samim selima pripadala, obele`avala.
Kao {to su sela i seli{ta imala svoje pravine, tako su ih mogle imati i ple-
mena, i oblasti, i manastiri i gradovi.” (str. 15.)
Novakovi} ukazuje da je ovakva situacija spre~ila i u kontinentalnoj Sr-
biji uspostavqawe apsolutisti~kog i autokratskog poretka, {to zna~i da je
fakti~ki oplemewivala pravnu svest i usavr{avala pravni poredak. Videli
smo ve} da su skoro sva ta autonomna prava u osnovi sa~uvana i pod mleta~kom
vla{}u, koja, ako bi neko i nastojala da ukine, u principu je izbegavala da to
~ini nasilno ili brutalno, nego samo podvalama, prevarama i potkupqivawem.
425
S obzirom da nije cela Boka u svakom trenutku bila pod mleta~kom vla{}u,
kako je koji kraj potpadao tako je uglavnom dobijao i nove privilegije pravnim
aktima Venecije.
Narod je autonomna prava i privilegije smatrao najva`nijim u sferi sud-
stva i u izboru lokalnih poglavara. Mle~ani su izbegavali da vr{e i bilo ka-
kvu teritorijalnu reorganizaciju. Autonomije su bile toliko razvijene da su
ih neki me{tani, a i stranci na proputovawu, nazivali dr`avama. U nekim ita-
lijanskim izvorima taj termin dr`ava zapravo se ozna~ava kao dr`avina, {to
u pravu ima druga~iji smisao. I turska dr`ava je hri{}anskom stanovni{tvu
omogu}avala formirawe kne`ina kao najni`ih organa neformalne lokalne
vlasti, jer joj je to pojednostavqivalo funkcionisawe teritorijalnog dr`av-
nog aparata. Lak{e joj je bilo da se direktno ne me{a u dru{tveni `ivot se-
la, samo ako se time po{tuju poreske obaveze prema dr`avi i lokalnim feu-
dalcima.
Na Be~kom kongresu, Austrija se izri~ito obavezala da }e sa~uvati lokal-
na prava i privilegije na mleta~kim teritorijama koje su joj pripojene, ali u
praksi ih je tolerisala samo tamo gde ih nije mogla odmah iskoreniti. S ob-
zirom da je to ipak bila solidno pravno ure|ena dr`ava, ona je na celoj teri-
toriji poku{avala instalisati sopstveni sistem lokalne samouprave. Nadle-
`nosti gradova su zna~ajno smawene, ali seoske op{tine su zadr`ale zna~a-
jan status i na podru~ju Boke su pravno izjedna~ene sa ostalima na teritori-
ji carevine. Kosti} ka`e da je u Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca lokal-
na samouprava su`ena vi{e nego {to je trebalo, u Kraqevini Jugoslaviji jo{
vi{e, da bi pod komunisti~kim re`imom bila sasvim ukinuta.
Komunisti su lokalnu samoupravu “potpuno zabatalili i zapostavili, ni-
kakva ra~una o woj nisu vodili. Oni su iz Titograda sve regulisali. U samim
mestima su, kao i svuda drugo, ali ovi jo{ sa mr`wom na primorje, postavili
za vode}e li~nosti najgoru seosku bagru, lumpen-proletere i kriminalce, ne
obaziru}i se ni najmawe na zakone, na moral, na stare obi~aje, na utvr|enu prak-
su... Me{aju se u veru, u narodnost itd. Sve sami reguli{u. Nijedan Bokeq, bar
od pravoslavnih roditeqa, ne sme sam da se opredeli koje je narodnosti. To mu
|eti}i iz “Titograda” opredequju. U crkvu ne sme da ide. Ne stoji niko pred
crkvenom portom da ga spre~i, ali mu se to bele`i i krvavo sveti. Razume se,
samo pravoslavnima, samo Srbima kojima oni srpstvo ne priznaju... Crnogor-
ski komunisti }e slaviti stogodi{wicu Krivo{ijskog ustanka, po{to mu odu-
zmu svako srpsko obele`je, ali ne}e priznati da je stawe slobode i starinskih
pravina danas sto puta gore nego pre sto godina. Nikad u poznatoj istoriji,
nikad otkad su Boku Srbi naselili nisu bili vi{e obespravqeni nego danas!”
(str. 44-45.)
U verskom pogledu Srbi su u Boki vekovima u`ivali izvesnu personalnu
autonomiju. “Prva dva veka mleta~ke uprave vladao je stra{an prozelitizam
u Boki, i tada je mno{tvo naroda pre{lo u katoli~ku veru. Ali neki krajevi
nisu se dali i wihovo stanovni{tvo je ostalo verno pravoslavqu.” (str. 45.) Ka-
ko je to nekada tragikomi~no izgledalo pokazuje i slede}i podatak: “Kotor-
ski biskupi, pomognuti od mleta~ke vlasti, nisu ovaj narod ni wegove sve{te-
nike priznavali pravoslavnima, ve} su katoli~ki biskupi vr{ili vizitaci-
je pravoslavnih eparhija, prinu|ivali sve{tenike da priznaju katoli~ki sim-
426
bol vere itd. No ~im su oni napustili parohiju, i sve{tenstvo i narod nisu
uop{te fermali te latinske vizitacije i wihova uputstva. Oni su ispoveda-
li pravu i nepomu}enu pravoslavnu veru.” (str. 45.)
Pravno, Venecija je 1718. godine priznala formalnu jurisdikciju cetiw-
skih vladika nad Bokom Kotorskom. Ta spiritualna vlast sve vi{e je popri-
mala odlike i svetovne, jer narod zapravo nije znao da pravi razliku izme|u
duhovne i svetovne, koja u Crnoj Gori nije dugo vremena ni postojala. U svesti
narodnoj to je jo{ vi{e slabilo vezu sa centralnom mleta~kom vla{}u, a u prak-
si je neretko izazivalo sukob nadle`nosti. Tako se 15. septembra 1740. godi-
ne kotorski providur `alio na nepokornost Grbqana za koje je autoritet sa-
mo crnogorski vladika “po{to su oni iz istog srpskog obreda... nastoje da se
otrgnu od (mleta~kog) gra|anskog i krivi~nog sudovawa, i hteli bi da wihov
vladika, sem pitawa savesti, odlu~uje o `ivotu ili imawima svih jednover-
nika koji su mu pot~iweni.” (str. 48.)
Da u takvoj situaciji nije bilo nimalo lako ni Mle~anima ni Austrijan-
cima mo`e se zakqu~iti i na osnovu zapisa episkopskog vikara Gerasima Ze-
li}a, koji se i sam ~udio izgledu i pona{awu srpskih pravoslavnih sve{te-
nika koje je zatekao po~etkom 19. veka: “\e je rat ili kakva larma, tu je prvi
vojvoda pop; ako se |e skup{tine svade i potuku, tu je prvi pop; ako je koji na
ratu iz pu{ke svoje i koga ubio, to je wemu ni{ta; savijest ga ne obli~uje, ne-
go on popuje i slu`i svetu liturgiju kao i dosad. Niti tu poma`u svije sveti-
je apostola i svetije sedam sabora kanoni, a kamoli mitropoliti i jepiskopi
i wihovi namjesnici... Ni spomenuti crnogorski mitropoliti nijesu mogli
postaviti samovoqni oni klir u narod u crkveno blago~inije... Ako se svadi
jedno op{testvo s drugim, tu pop vaqa da bude najprvi vojvoda, da se pred wi-
ma bije. Ako bi koji mirjanin drugome koju gorku rije~ rekao, ili bi ga opso-
vao, onda se zovu na mejdan, tu vaqa da pop pred wima bude... Ve}i ~est lirski-
je popova u Boki brije bradu, brke i kose na glavi... Nijedan pop ne izlazi iz
svoje ku}e, ni u crkvu bez duga~ke pu{ke, a za pasom po dvije ... i jatagan...Tako
se mnogi popovi od mirskog ~ovjeka ni u ~emu ne razlikuju, ve} ako je u crkvi,
kada obu~e na se odo`de crkvene.” (str. 51.)
Austrija je garantovala i Rusiji da }e prilikom okupacije po{tovati sva
bokeqska prava, a posebno da ne}e uvoditi poreze na vojnu obavezu, da }e u~e-
stvovati samo u odbrani svojih granica i da }e mo}i slobodno da nosi oru`-
je. S te{kom mukom se Be~ mirio s takvim odredbama, a jo{ vi{e muke je imao
u praksi. Ono {to ipak austrijski zvani~nici nisu mogli da shvate je zate~e-
no stawe u Krivo{ijama, brdskoj oblasti iznad Risna. Krivo{ije su imale pot-
punu slobodu pona{awa i gotovo apsolutnu nezavisnost. Nikakvu vlast iznad
sebe nisu priznavali niti bilo ~ije odluke izvr{avali. Po{tovali su samo
ono {to je iskonski bilo wihovo, i dru{tvene odnose i pravila pona{awa,
sve u skladu sa srpskim obi~ajnim pravom. S Krivo{ijama ni cetiwske vla-
dike nisu lako izlazile na kraj.
Pred Drugi svetski rat, sudija \ura Suboti} je opisivao na~in `ivota
Krivo{ija slede}im re~ima: “Nekada, u doba Prvog bokeqskog ustanka (1869.)
postojao je samo jedan stari r|av turski drum od Risna prema Grahovu, a kroz
ostale krajeve Krivo{ija vodile su tek kozje staze i putevi za mazge. Ispod
kamena i {uma oslobo|eno zemqi{te nije moglo preko godine da ishrani sta-
427
novni{tvo, pa je gotovo najglavnije zanimawe seqaka bilo sto~arstvo, kojim
su se bavili najvi{e deca i `ene, a qudi su ~etovali po tada turskoj Hercego-
vini, udarali na kule, torove i katune aga i begova, donosili plen, glave i oru`-
je. Nameta i da`bina nikakvih nisu imali, izuzev popovskog bira, jer im je pop
trebao za kr{tewe, ven~awe, krsno ime i za ostale verske obrede, a i kao pi-
smen ~ovek da pro~ita i napi{e pismo, bilo da tra`e oru`je i fi{eka za bor-
bu s Turcima, bilo da {aqu poruke i odgovore vlastima u Kotoru. Seoski knez,
s izabranim vi|enijim qudima, re{avao je i presu|ivao mawe sporove, a za zna-
~ajnije bi se obrazovao “sud dobrih qudi”, u kome je obi~no u~estvovao i sve-
{tenik, ~ija je du`nost bila da napi{e “sentenciju” u smislu presude. Najbli-
`a organizovana vlast bio je u Risnu “kapetan”, u Kotoru za vreme Mletaka pro-
vidur, ~ija se vlast nad Krivo{ijanima prostirala samo na papiru; a za vre-
me Austrije cirkuo, okru`ni na~elnik.” (str. 86-87.)
I takvim ponosnim i slobodarski nastrojenim qudima Austrijanci su po-
ku{ali da oduzmu oru`je i nametnu vojnu obavezu. Tako su 1869. godine izazva-
li Prvi krivo{ijski ustanak koji je ubrzo prerastao u ustanak drugih delova
Boke. “Ovaj ustanak je bio kratak po svom trajawu, uzak po prostoru gde se zbio,
si}u{an po broju insurgenata. Pa ipak, po svom doma{aju i svom istorijskom
zna~aju on spada u velike doga|aje srpske istorije, me|u najslavnije podvige Sr-
ba u celoj wihovoj pro{losti.” (str. 122.) U ustanku su u~estvovali Krivo{i-
je, Grbaq kao i Maine, Pobori i Braji}i iz kotorske op{tine. Vojnoj obave-
zi su se suprotstavqali i pravoslavci i katolici, ali su u ustanku samo pra-
voslavci u~estvovali. Dodatni motiv za dizawe na oru`je bila je austrijska
zabrana upotrebe }irilice u bokeqskim {kolama.
Statisti~kim prora~unima, Kosti} je dokazao da ustanika ukupno nije mo-
glo biti vi{e od dve hiqade, a protiv wih se digla sila od 22 hiqade austrij-
skih vojnika sa tada{wim najmodernijim naoru`awem. Poraz austrijski sil-
no je odjeknuo ~itavom Evropom, izazvao zaprepa{}ewe i divqewe bokeqskim
Srbima, a Krivo{ijama i Grbqu obezbedio mesto u svetskim enciklopedija-
ma. Srpska pobeda je bila toliko ubedqiva da su Austrijanci morali da pri-
hvate sve ustani~ke zahteve onako kako su ih Krivo{ije formulisale: “Da Kri-
vo{ijani i ostali Bokeqi ne slu`e u austrijskoj vojsci; 2.) da im Austrija po-
gorele ku}e sazida; 3.) da slobodno nose oru`je; 4.) da im se zagarantuje potpu-
na amnestija.” (str. 202.) Bila je to svetska senzacija, da mo}na imperija prak-
ti~no kapitulira pred {akom srpskih ustanika. Rudolf Kisling je posle pi-
sao da je Kne`la{ki mir “pokazao sramnu nesposobnost jedne velike sile da
prisili {a~icu ustanika da po{tuju zakon.” (str. 209.)
Pi{u}i istoriju bokeqskog ustanka ruska nau~nica Kondratjeva je 1938.
ukazala na posledice koje je poraz imao po austrijsku vojsku: “Austrijska ar-
mija je bila potpuno demoralizovana. Vojska je duhom pala. Oficiri su javqa-
li da vojnici boluju od “krivo{ijske strave.” Oficiri austrijskih pukova su
molili da ih premeste u druge pukove.” (str. 211.) U celom srpskom narodu, ka-
ko isti~e Kosti}, “pobeda je primqena kao op{tesrpska i identifikovana sa
najve}im i najzna~ajnijim pobedama srpske istorije.” (str. 214.) Kne`laz je od-
jednom postao ~uveni geografski pojam. “Do 1870. niko u srpstvu nije znao za
Kne`laz, nije to niko ni u Boki znao. Niti je to grad, niti selo, niti neko na-
seqe, niti reka ili kakva planina. To je bezna~ajan lokalitet u Krivo{ija-
428
ma, u pustari, koja ima jedan hrast pod kojim je sklopqen mir. Austrijski vi-
{i oficiri, na ~elu sa namesnikom Dalmacije generalom Rodi}em, morali su
se popeti na Krivo{ije da tu pod vedrim nebom de fakto prime sve uslove po-
buwenika. Kne`laz mora da u|e u sve srpske istorije i enciklopedije. On je
ponos Krivo{ija, ponos Bokeqa, ponos svih Srba.” (str. 214.)
14. Zavr{na studija o Boki i Bokeqima
Kosti}eva kwiga “Boka i Bokeqi, naro~ito prema opisima stranaca” iza-
{la je posthumno 1979. godine u Detroitu. Autor je u woj objavio prikupqenu
gra|u i sopstvena razmatrawa, skoro sve {to mu je preostalo nakon {tampa-
wa prethodnih kwiga s tematikom Srpskog primorja. Studiju po~iwe obja{we-
wem da sam naziv Boka poti~e iz italijanskog jezika i da zna~i u{}e, pa se on-
da upu{ta u detaqan geografski opis celog podru~ja. Naziv je ustaqen u pr-
vim decenijama mleta~ke vlasti, a u vreme sredwovekovne srpske dr`ave po-
stojala je iskqu~ivo oznaka Srpsko primorje, uglavnom obuhvataju}i obalski
pojas od Dra~a do Neretve, u ne{to ranijem vremenu, a periodi~no i kasnije,
sve do Cetine.
Posle detaqne lingvisti~ke analize Kosti} zakqu~uje da je naziv Boka,
iako prvobitno neadekvatan i stranog porekla, vremenom postao omiqen u srp-
skom narodu. “Etni~ki Boka spada u Srpsko primorje, geografski u Jadransko
primorje, Isto~ni Jadran. [to je nekad prisilno bila ukqu~ena u Dalmaci-
ju, a danas u Crnu Goru, mi to nomenklaturno ne priznajemo. Naro~ito ne pri-
znajemo, {to se sa ta oba izraza hteo negirati srpski karakter Boke. A ona je
samo srpska i ni~ija drugo. Interesantno da joj se uvek sa iste strane ospora-
va i posebnost Boke i wen srpski karakter. Ranije Ju`na Dalmacija, a sad Cr-
nogorsko primorje. Ono prvo se nije odr`alo, ne}e ni ovo drugo.” (str. 20.) Na-
ravno da Kosti} ne smatra da za ovo najnovije svojatawe snose “odgovornost svi
Crnogorci, ve} samo Crnogorci komunisti. Kraq Nikola je pevao slavopoj-
ke srpskoj Boki.” (str. 21.)
Crnogorski komunisti i titoisti~ki re`im iz Beograda su posle Drugog
svetskog rata sve vi|enije Bokeqe, i `ive i mrtve, poku{avali beskrupulozno
uklopiti u ve{ta~ku crnogorsku naciju. Ostao je zapisan slu~aj ~uvenog sli-
kara Petra Lubarde koji je o{tro reagovao i javno zabranio da ga prikazuju kao
crnogorskog umetnika i izri~ito se deklarisao da je on po narodnosti Srbin.
Nema kod Bokeqa odioznosti prema Crnogorcima. Naprotiv, oni su veoma srod-
ni, ali nisu neka izmi{qena nacija. “Boka je nesumwivo, i etni~ki i geograf-
ski, najbli`a Crnoj Gori i ona ne `eli da se od we odvaja, ve} da se s wom za-
jedno, ~ak kroz wu, opet vrati srpstvu. Crna Gora ju je odvojila od srpstva, ona
treba da je srpstvu vrati. To je gledi{te skoro svih Bokeqa.” (str. 46.)
Konstantin Jire~ek se u svojoj znamenitoj “Istoriji Srba” pozivao na Ma-
rina Sanuda Torzela koji je bio izri~it po pitawu veli~ine Srpskog primor-
ja: “Kraq Srbije, koji dr`i zemqu na primorju jadranskog golfa koja se pro-
stire na oko 250 miqa.” (str. 54.) Kako je prora~unao Kosti}, “to bi zna~ilo
da je srpska obala na po~etku 14. veka bila duga oko 463 kilometra. To je bilo
skoro u pravoj liniji, jer je srpski Jadran imao vrlo malo ostrva, pa da se oba-
la ra~una u celom krugu ostrvqa.” (str. 55.)
429
 Povodom proslave pedesetogodi{wice kraqa Nikole, predsednik tada{we
crnogorske vlade, dr Lazar Tomanovi}, odr`ao je upe~atqiv govor u kome je, iz-
me|u ostalog, istakao: “I Va{e Veli~anstvo odmah je nastavilo tu svetu bor-
bu u dva velika osvetni~ka rata za slobodu srpskog naroda. U potowem ste vi
li~no predvodili hrabru vojsku Va{u do Vele{a i preko Sutormana do mora
srpskoga i do Bojane po svim boji{tima, genijalnim poletom, u legendarnim bit-
kama, sa sjajnim pobjedama, pro{iriv{i Crnu Goru dijelom Zahumqa i dijelom
Ra{ke; pa ravnom Zetom, kolijevkom Nemawinom i milom “djedinom” svih Ne-
mawi}a; pa primorjem srpskim, otvoriv{i Crnoj Gori slobodne putove, po Srp-
skom moru, sa ostalim svijetom.” (str. 56.) Ovaj govor je objavqen u najzvani~-
nijem dr`avnom listu “Glasu Crnogorca” od 19. avgusta 1910. godine.
Kosti} daqe pokazuje da su svi zna~ajniji srpski dr`avnici 19. veka ~e-
znuli da se Srbija vrati na more. U balkanskim ratovima srpska vojska se pre-
ko severnoalbanskih gudura probila do Jadrana i Crne Gore, uz wenu pomo}
oslobodila Skadar, ali su evropske velike sile ve{ta~ki konstituisale dr-
`avu Albaniju, koja nikada ranije nigde nije postojala, da bi srpske namere osu-
jetile. “Kad je stupio Prvi svetski rat, svi su saveznici odreda priznali Sr-
biji pravo izlaska na more. Jedni su joj priznavali mawe, drugi vi{e terito-
rija do mora, ali izlaz na more priznali su svi. ^ak je i predsednik SAD Vil-
son u svojim ~uvenim Ta~kama (tzv. 14 ta~aka) od 8. januara 1918, kazao doslov-
no u ta~ki 11: “Srbiji treba priznati slobodan i siguran pristup k moru.” (str.
60.) To pravo je Srbiji bilo priznato i Londonskim paktom od 26. februara
1915. godine, i to sva obala od Splita, ukqu~uju}i i sam Split.
Lazu Kosti}a je mnogo obradovala izgradwa pruge Beograd-Bar posle sto-
godi{weg projektovawa, dugog oklevawa i uprkos hrvatskim smicalicama i
ometawima. Ube|en je da }e “dobro do}i ukupnom srpstvu i da }e realizovati
vekovnu te`wu izlaska Srbije na more. Ono etni~ki jeste svoje: i Bar i Boka
su podjednako srpski, ali nisu dr`avno-pravno. To mi `elimo da budu. Mora-
mo priznati da od svih varijanti pruge nijedna nije bila ~istije srpska od ove,
jer prolazi kroz predele samo Srbije i Crne Gore, kroz ~isto srpske prede-
le. Treba joj sad dati i formalno srpsko obele`je, da prolazi samo kroz Sr-
biju, kroz srpsku dr`avu. To }e biti onda kad Srbija i Crna Gora budu pono-
vo ista dr`ava. Tada }e se i sva Boka priqubiti vi{e Crnoj Gori, jer }e kroz
wu postati ponovo deo Srbije, {to vi{e od svega na svetu `elim.” (str. 64.)
U ostalim delovima kwige Kosti} citira veliki broj putopisa nema~-
kih, francuskih, italijanskih, ruskih i srpskih autora koji su se na izvanre-
dan literalni na~in divili lepoti Boke Kotorske. Pre{tampava i nekoli-
ko najlep{ih pesama, posebno Du~i}evih i [anti}evih, posve}enih ovom ja-
dranskom draguqu, ali i elemente karakterologije Bokeqa na osnovu spisa
francuskih, nema~kih i drugih autora. Kwigu zavr{ava esejom o porodici ]e-
lovi} iz Risna, odu`uju}i se na taj na~in svom dugogodi{wem prijatequ i spon-
zoru Vidaku ]elovi}u iz Detroita.
430
Glava {esta
NACIONALNE MAWINE
I VE[TA^KE NACIJE U SRPSKIM ZEMQAMA
1. Op{ti pristup pitawu nacionalnih mawina
U nekoliko studija Lazo Kosti} je obradio pitawe nacionalnih mawina
u srpskim zemqama, pitawe ve{ta~kih, izmi{qenih nacija, odnosa Srba sa Ma-
|arima i Jevrejima, kao i komentar falsifikovanih komunisti~kih popisa
stanovni{tva i poku{aja cepawa Srpske pravoslavne crkve, uz suzbijawe na-
cionalnih karakteristika srpskog kulturnog `ivota. Najve}i broj bro{ura
na tu temu {tampao je Srpski kulturni klub “Sveti Sava” za Kanadu u edici-
ji “Srpski problemi – serija nacionalnih spisa.”
U Torontu 1961. godine iza{la je Kosti}eva demografsko-etnografska
studija “Nacionalne mawine u srpskim predelima.” Kosti}ev pristup je, ka-
ko sam nagla{ava, zasnovan na statisti~kom metodu jer taj metod smatra naj-
pouzdanijim i najprikladnijim za prou~avawe odnosne vrste dru{tvenih po-
java. Obnavqawe srpske dr`ave po~etkom XIX veka, izvedeno je u uslovima go-
tovo katastrofalne demografske situacije. Od gusto naseqene zemqe iz pred-
turskog vremena, usled brojnih ratova, turskog nasiqa i epidemija zaraznih
bole{tina, Srbija je svedena na relativno slabo naseqenu teritoriju. I ve-
like seobe srpskog naroda i proces tur~ewa pogubno su delovali na srpski
nacionalni supstrat.
Kako je to zastra{uju}e izgledalo svedo~e austrijski podaci o popisu sta-
novni{tva u srpskim oblastima od Beograda do zapadne Morave koje su po~et-
kom XVIII veka bile pod wenom kontrolom. Tada je ustanovqeno da na tako {i-
rokom podru~ju `ivi svega 100.000 stanovnika, ili 2.456 porodica, 412 sela je
bilo nastaweno, a 342 napu{teno. Nakon {to su Turci ponovo preuzeli kon-
trolu nad tom teritorijom, do{lo je do masovnijih preseqavawa Srba iz dru-
gih podru~ja u ove krajeve, tako da je broj stanovnika po~etkom XIX veka ve}
dostigao 500.000. Po slomu Prvog srpskog ustanka opet je nastupilo masovno
raseqavawe. Tek u vreme Milo{eve vladavine do{lo je do izvesne stabili-
zacije demografskih prilika i do otvarawa procesa stalnog rasta broja sta-
novnika. Rast se zasniva paralelno na prirodnom prira{taju i stalnom doda-
vawu novooslobo|enih teritorija.
431
 U periodu turske okupacije pravoslavni Srbi su `iveli uglavnom u seli-
ma, dok su u gradovima bili mahom Turci i poturice, ali i izvestan broj Grka,
Cincara, Bugara itd. Po oslobo|ewu Turci i poturice su sistematski napu{ta-
li Srbiju, a masovnije su se useqavali Srbi iz svih jo{ neoslobo|enih srpskih
podru~ja. “U Srbiji je ve}ina, ogromna ve}ina stanovni{tva van te oblasti. Na-
uka smatra da starinci ne ~ine ni 10 procenata srpskog stanovni{tva.” (str. 14.)
O tome je pisao i Jovan Cviji}: “Ma odakle dolazili, ovi se doseqenici nisu
grupisali prema oblasti odakle su do{li, osim u nekim delovima Zapadne Sr-
bije. Wihovo me{awe i stapawe sa starim stanovni{tvom bilo je utoliko te-
{we... U [umadiji je zgusnuta snaga svih srpskih zemaqa, kako dinarskih tako
i kosovsko-vardarskih.” (str. 14.) Kosti} tome dodaje: “Srbija je, zaista, i etni~-
ki kao i duhovno predstavqala celokupno srpstvo.” (str. 14.)
Zate~ene mawine su vrlo brzo apsorbovane. “Prvo su, sasvim prirodno, asi-
milirani Bugari. Oni su po jeziku bili Srbima najbli`i, po veri istovetni.
Sem toga nisu imali jo{ ni svesti o svojoj nacionalnoj posebnosti.” (str. 14.)
U tom procesu nije bilo nikakve prinude ni administrativnih intervenci-
ja. Istori~ar Feliks Kanic je tvrdio da se “nijedna narodnost tako lako ne
stapa sa srpskom kao bugarska, {to obja{wava srodnost jezika i vere.” (str. 15.)
Posle Bugara najlak{e su po gradovima asimilovani Grci i Cincari za koje
Kosti} ka`e da ih je ukupno bilo svega oko 1 odsto stanovni{tva, ali su ima-
li veliku finansijsku mo} i zna~ajan uticaj na javni `ivot. “Mada su Grci i
Cincari dva osobena naroda, u na{im gradovima nisu predstavqali dva sve-
ta, ve} jedan jedini. I Cincari su govorili gr~ki ili bar poku{avali da go-
vore gr~ki, uzimali su se izme|u sebe i zajedno istupali politi~ki i finan-
sijski. Vere su bili pravoslavne, i jedni i drugi, a po{to gr~kog bogoslu`e-
wa i gr~ke jerarhije nije vi{e bilo, oni su tako|e doborovoqno i spontano na-
pustili svaku osobenost i izjedna~ili se sa Srbima. Asimilacija je bila pot-
puna i brza, bez ikakvih potresa.” (str. 15.)
U proces nacionalnog prilago|avawa u{li su i Jevreji. “Kod wih je iz-
vr{ena nacionalizacija, ali ne i asimilacija. Oni su se u mnogom vidu raz-
likovali od Srba: u veri, u rasi, u predawu, u jeziku (ve}ina je kod ku}e govo-
rila {panski). Proces nacionalizacije trajao je dugo, ali je bio tako|e spon-
tan i po rezultatu potpun. Ovi Jevreji su sami govorili da su Srbi “Mojsije-
ve vere”, i vre|ali bi se kad bi im to neko osporavao. Ni wih nije bilo mno-
go vi{e nego Grka – Cincara”. (str. 15.)
Cela teritorija Srbije u pro{lom veku bila je etni~ki vrlo kompaktna
i to joj je omogu}avalo da nastavi oslobodila~ke ratove. Me|utim, kada su 1912.
godine oslobo|ene Stara Srbija i Makedonija pojavili su se veliki proble-
mi jer “Srbi su tu bili jako prore|eni, mestimi~no ~ak potpuno istisnuti iz
svojih starih postojbina. Nai{li smo na ogromne nacionalne (etni~ke) mawi-
ne, koje se nisu mogle lako asimilovati. Nesumwivo bi se u mnogo ~emu uspelo
da je ostala Srbija, bilo ona do 1918, bilo pove}ana. Ali ovi krajevi nisu ni
tri godine bili pod ~istom vla{}u Srba; onda su bili okupirani od neprija-
teqa koji je mawine povla|ivao (kao {to je sve povla|ivao na {tetu Srba), i
naposletku se na|o{e u Jugoslaviji, koja je donela sobom jo{ ~itave milionske
mawine. Tada su Pariski ugovori o miru (Sen-@ermenski i Trianonski) pred-
videli me|unarodne garancije za za{titu mawina (iako ne direktno onih u Ju-
`noj Srbiji).” (str. 16.)
432
2. Vlasi u srpskim krajevima
Posebnu pa`wu Laza Kosti} posve}uje pitawu Vlaha u srpskim krajevi-
ma. Wihov broj se po popisima stanovni{tva neprekidno smawuje, {to govo-
ri da je sve sna`nija identifikacija wihovih potomaka sa Srpstvom. Jedi-
no se tako mogu objasniti frapantne disproporcije u statisti~kim pokaza-
teqima. Kosti} napomiwe da su pored nacionalno-politi~ke preorijenta-
cije statisti~ke disproporcije i metodolo{kog karaktera, “utoliko {to pre-
|a{we statistike i Srbije i Jugoslavije nisu pitale ko je kakve narodnosti,
ve} kojeg je jezika. Svi koji su rekli da kod ku}e govore vla{ki, da im je to
materwi jezik, smatrani su za Vlahe. To je tzv. objektivni kriterijum, odn. utvr-
|ivawe simptoma mesto same pojave. U komunisti~koj Jugoslaviji je usvojen
subjektivni kriterij: svak mo`e da ozna~i svoju narodnost kako ho}e, bez ob-
zira na jezik koji govori. I Vlasi su to kanda koristili u najve}em opsegu da
se obele`e kao Srbi. Sad kad im je prvi put priznat status mawine, kad su do-
bili pravo na svoje {kole itd., sad odjednom ne}e da su Vlasi ve} Srbi.” (str.
19.) Da bi paradoks bio ve}i, taj proces se odvija pod komunisti~kim re`i-
mom izrazito antisrpske orijentacije. “Dana{wi re`im smawuje broj Srba
gdegod je to mogu}e i paradira sa mawinskim pravima koje tobo`e on prvi pri-
znaje. Odjednom, svaki novi popis prepolovquje broj Vlaha u Srbiji. Jedna po-
java koja zaista daje na razmi{qawe. Jedan dokaz da Srbi nisu nacionalni po-
robqiva~i kakvim ih predstavqaju. Dok su oni stvarno vladali, Vlasi su bi-
li Vlasi; Kad su prestali da vladaju Srbi, Vlasi postaju Srbi. Neverovat-
na stvar, pa opet istinita!” (str. 19.)
Prve ozbiqnije podatke o broju Vlaha u Srbiji Kosti} je na{ao u tekstu
Jovana Gavrilovi}a koji je objavqen u “Glasniku” Dru{tva srpske slovesno-
sti i odnosi se na 1850. godinu. Gavrilovi} je utvrdio da u Srbiji `ivi 105.000
Vlaha. Pruski gardijski oficir Oto fon Tuih, u svom putopisu objavqenom
1830. godine u Berlinu, navodi: “Vlasi su do{li u Srbiju po pozivu srpske vla-
de, da bi se isto~ni predeli naselili i obradili.” (str. 18.) I Francuz Ami
Bue u svojoj “Evropskoj Turskoj” 1840. godine pi{e: “U Krajini ima oko 50 vla-
{kih naseqa, a u oblasti Kqu~a oko 30 sela gotovo iskqu~ivo vla{kih koji
su tu (Vlasi) postepeno nadomestili Slovene, kao {to dokazuju imena zasela-
ka.” (str. 18.) Popis stanovni{tva iz 1953. godine utvrdio je da u Srbiji `i-
vi samo 28.022 Vlaha.
Kosti} ukazuje i na objektivne istorijske razloge takve pojave: “Neospor-
no da je, pored subjektivnih razloga i `eqe Vlaha za izjedna~avawem sa oko-
linom, mnogo doprinela nagla industrijalizacija zemqe koja je zahvatala s jed-
ne strane i vla{ke krajeve, a s druge strane izvukla vla{ko stanovni{tvo iz
prvobitnih naseqa i pome{ala ga sa Srbima. Ako se ta tendencija i daqe bu-
de razvijala u istom pravcu (mada ne istim tempom), nije daleko dan kad }e eg-
zistencija Vlaha u Srbiji biti samo istorijska reminiscencija. Koliko je ta
pojava ~udna, toliko nam mo`e biti samo prijatna. To nije neki novi popula-
cioni elemenat, nama nepoznat, s kojim mo`emo da se razo~aramo. To je grupa
stanovni{tva koja je sa Srbima i me|u Srbima `ivela bar jedan vek, ~ak i vek
i po, delila formalno s wima i zlo i dobro, zajedno ratovala, zajedno pati-
la, zajedno klikovala. Teritorijalno i sudbinski nerazdru`ivi, sad su oni i
433
idejno, mentalno, nacionalno, jedno.” (str. 21.) U kwizi “Kraqevina Srbija i
srpski narod” austrougarski istori~ar Feliks Filip Kanic, koji je imao iz-
vesnih predrasuda prema Vlasima, kao da nevoqno priznaje: “Za{ti}en jedna-
kim pravima i osvedo~enom slobodom svih srpskih gra|ana, popravio se u znat-
noj meri karakter Vlaha u srpskim nizijama.” (str. 21.)
Za razliku od Kanica ~ije mi{qewe citira, Kosti} je pun po{tovawa i
uva`avawa prema Vlasima. Iz wegovih re~i prosto naviru pozitivne emoci-
je. “Vlasi su jedan veoma vaqan i dr`avi odan elemenat, koji je ovoga rata po-
kazao najvidnije svoju lojalnost. Poku{aj nekoliko renegata sklowenih u
Turn-Severinu 1941. godine da stvara me|u srpskim Vlasima iredentu u korist
Rumunije, ostao je potpuno bez uspeha. Nikakvog odjeka nije na{ao me|u srpskim
Vlasima, mada bi mu nesumwivo okupatorske vlasti bile naklowene. Pokret
|enerala Mihailovi}a nai{ao je opet na pun odziv me|u vla{kim stanovni-
{tvom. Nigde u Srbiji nisu se ustanici bezbednije ose}ali nego me|u Vlasi-
ma. Ni za `ivu glavu ne bi ih oni izdali. Dirqivo je bilo videti kako su i qu-
di, kojima je ina~e hajdu~ija imponirala, prisno sara|ivali sa podzemnim po-
kretom |enerala Mihailovi}a.” (str. 21.)
Vlasi Srbiji nikada nikakav problem nisu predstavqali. Srbi su ih od-
uvek smatrali kao najro|enije, kao nerazlu~ivi deo sopstvenog naroda. “I da-
na{we o~igledne poku{aje srpskih Vlaha da se potpuno izjedna~e sa ve}inom
stanovni{tva, da se od wih ni u ~emu ne razlikuju, mi mo`emo iskreno da po-
zdravimo. Mi to nismo forsirali (dokaz je da su preko sto godina izolovani
od matice, zadr`ali svoj jezik i svoju posebnost), ali mi to ne}emo ni da spre-
~avamo. Oni su u najte`im momentima po Srpstvo dokazali da nam duhovno pri-
sno pripadaju. Neka su nam dobro do{li. U momentima kad se mnogo toga dro-
bi od srpske nacionalne zgrade i otpada od srpskog nacionalnog tela, ovaj pri-
rast Vlaha i wihov pristup Srpstvu, koji je izgleda poptun i nezadr`iv, mi
iskreno pozdravqamo.” (str. 21-22.)
Tu Kosti} posebno insistira na ~iwenici koja proisti~e iz definitiv-
nih podataka popisa stanovni{tva iz 1953. godine, a iz kojih se vidi da se 200.000
stanovnika izjasnilo da im je vla{ki jezik materwi, ali i da se ujedno 170.000
od wih deklarisalo da su Srbi po nacionalnoj pripadnosti. Kako Kosti} za-
kqu~uje, to je “dokaz vi{e da im je jezik slobodan i da je wihovo opredeqewe
bez `rtava. Ovo je tako|e dokaz da taj svet nije fizi~ki propao niti nestao
bez traga, kao {to bi srpski neprijateqi mogli da izvode iz dosada{wih sta-
tistika. Oni su ostali Vlasi po jeziku, Srbi po ose}awima.” (str. 22.)
3. Cincari
Poseban fenomen predstavqaju Kucovlasi ili Cincari kojih je u vreme
turske okupacije bilo u svim delovima Srbije, a u slobodnoj srpskoj dr`avi
wihov broj se neprekidno pove}avao teritorijalnim {irewem u ju`nom prav-
cu. Kucovlasi se poprili~no razlikuju od Vlaha, ali su u osnovi istog pore-
kla i jezika. U Makedoniji su ih jo{ nazivali Arvanitima ili Arvanitovla-
sima. Naziv Kucovlasi je gr~kog porekla. O wima pi{e i Konstantin Jire~ek:
“Dana{wi Ma}edorumuni nazivaju sebe Araman. Sloveni su ih, kao i Itali-
jane, nazivali svagda Vlasima.” (str. 22.)
434
Cincara je, kako pi{e Laza Kosti}, “bilo i u prvobitnoj Srbiji, ali sa-
mo u gradovima, gde su se me{ali sa Grcima, tako da ih je mestimi~no te{ko
izdvojiti. Bilo ih je i u Vojvodini, mo`da procentualno vi{e nego u Srbiji.
^ak i u Bosni (Petrakis, Hayi-Kosti}, Jeremi} itd.), ali su oni svi posrbqe-
ni. ^ak su davali Srbiji decenijama dr`avnike i diplomate najve}eg dometa.
O wima detaqno pi{e biv{i profesor istorije i sociologije na Beogradskom
univerzitetu dr Du{an J. Popovi} u kwizi “O Cincarima” (dva izdawa izme-
|u ratova).” (str. 22-23.)
Danas Cincara, jasno identifikovanih, ima samo u ju`nim srpskim zemqa-
ma i zato ih Kosti} naziva Ju`nim Vlasima. Iako su zvani~ne jugoslovenske
statistike sve Vlahe ukqu~ivale u jednu kategoriju, Kosti} insistira da su se
Cincari po jeziku “dosta razlikovali od srpskih Vlaha, po nacionalnoj sve-
sti jo{ vi{e. Ne mo`e biti govora o nekoj zajedni~koj nacionalnoj koheziji,
o ose}awu etni~kog jedinstva. Nikad u istoriji nije me|u wima postojala ni-
kakva povezanost, najmawe etni~ka.” (str. 24.) Po svim popisima stanovni{tva
u XXveku, broj gra|ana koji se izja{wavao da govori vla{ki jezik u Ju`noj Sr-
biji iznosio je do 10.000.
O wihovom etni~kom supstratu, poreklu i nazivu Kosti} daje jedan vrlo
pregledan i jasan rezime: “Ju`ni Vlasi su svuda u svetu poznati ili pod ime-
nom Vlah sa nekim adjektivom, ili pod imenom Rumun, opet sa bli`om ozna-
kom. Kucovlah zna~i Vlah koji hramqe, koji se klati, a druge se re~i ve} lak-
{e razumeju. Cincarima, pak, taj svet zovu samo Srbi (neki susedi su to od Sr-
ba preuzeli). Verovatno to dolazi od broja cinc tj. pet, koji se tako ~esto od
wih ~uje, a koji srpskom uhu neobi~no zvu~i. Tako Italijane u Nema~koj i [vaj-
carskoj zovu ~inkeli (“mali ~inkve”), jer taj isti broj pet (it. ~inkve) tako ~e-
sto ~uju od wih. Cincari su ostaci starih rimskih kolonista i ima ih spora-
di~no po celom Balkanu. Ali grupisani su bili najvi{e u onom delu Turske
koji sada ~ini trome|u Srpske Makedonije, Gr~ke Makedonije i arbana{kog
Epira (Bitoq, Struga, Kor~a, Kostur, Voden). Odatle su se selili mahom u gra-
dove i tu brzo denacionalizovali (postaju}i Grci u Turskoj i Gr~koj, a Srbi
i Bugari u slobodnim dr`avama Srbije i Bugarske). Prakti~no, wih vi{e ne-
ma u tim gradovima. Ali u nekim naseqima Makedonije oni su se zadr`ali u
prvobitnom obliku, grupisani. Doskora je bilo i nomada Cincara u samoj srp-
skoj Makedoniji. To su tzv. Gromo~lije (doseqeni sa Gromo~a u ju`noj Alba-
niji). @iveli su u na{oj isto~noj Makedoniji, bave}i se uglavnom sto~arstvom.
Nisu imali nikakve veze sa svojim sunarodnicima u zapadnoj Makedoniji. Ju-
goslovenske vlasti su ih posle oba rata trajno naselile po zapadnoj Makedo-
niji. Svi se ti Cincari zvani~no, tj. statisti~ki ozna~uju kao Vlasi.” (str. 23.)
Lingvisti~kom analizom Kosti} dolazi do zakqu~ka da “ne samo da se cin-
carski ili “ju`norumunski” jezik znatno razlikuje od dako-rumunskog koji se
govori u Rumuniji, nego i taj ju`norumunski se ra~va na dva dosta razli~ita
dijalekta (jednako kao wima srodni Retoromani u [vajcarskoj). Taj jezik se de-
li na dva dijalekta: aromunski, ~iji pripadnici `ive u Makedoniji, Bugarskoj
i Albaniji, i magleno-rumunski, ~iji su pripadnici `iveli u Gr~koj sve do po-
sle Prvog svetskog rata, kada ih je rumunska vlada preselila u Dobruyu.” (str.
24.) Cincari su “podeqeni i `ive u svim balkanskim dr`avama, svuda kao “i{-
~ezavaju}a mawina”, bez veze izme|u jednih i drugih.” (str. 24.)
435
 Jovan Cviji} se poziva na verodostojne putopisce koji su tvrdili da ih je
u pro{lom veku bilo oko pola miliona, a u wegovom vremenu su se sveli na oko
150.000. On ka`e da se Cincari javqaju “kao etnografska ostrva u osnovnoj slo-
venskoj i gr~koj masi stanovni{tva i to najvi{e u jugozapadnom delu Poluo-
strva, poglavito u Makedoniji, Epiru i Tesaliji.” (str. 24.) Sve donedavno ih
je bilo najvi{e u Albaniji, a u Bugarskoj su, na isti na~in kao u Srbiji u jav-
nom i dru{tvenom `ivotu napredovali do najvi{ih polo`aja i sticali veli-
ke zasluge i po~asti.
U studiji “S ove i s one strane Dunava”, 1885. godine, o Cincarima je pi-
sao i belgijski nau~nik Lavlej: “Van wihove zemqe porekla ima ih svuda po Ori-
jentu. Nigde nisu toliko jaki da obrazuju grupu za sebe, sem u selu Slovik kod
Tuzle, u Istri kod Monte Ma|ore i jezera ^espital, i ponegde drugo. Kakva
{teta da ih nema u Bosni nekoliko hiqada. Oni vi{e nego Jevreji doprinose
pove}awu bogatstva, jer su ne samo fini trgovci, ve} i izvanredni radnici.”
(str. 24-25.) Me|u Cincarima je bilo i mnogo pe~albara i zapa`eno je od stra-
ne wihovih savremenika da sa lako}om savla|uju jezike naroda u ~ijoj sredini
rade i zara|uju. Neki su donedavno `iveli nomadskim `ivotom. Svi poku{a-
ji rumunske vlade da im obrazuju rumunsku nacionalnu svest bili su neuspe{ni,
a prime}eno je da ih najlak{e asimiluju Grci, a uostalom, u Gr~koj ih je najvi-
{e i bilo.
U Makedoniji su ih posle Drugog svetskog rata nasilno denacionalizo-
vali, kao i Srbe. Na wihovu posebnu vezu sa Grcima ukazivao je 1921. godine Jo-
van Cviji}: “Aromunske oaze Balkanskog poluostrva mogu imati izvestan na-
cionalno politi~ki zna~aj samo ako ostanu u vezi sa Grcima, u ~ijoj su blizi-
ni i pod ~ijim su kulturnim uticajem. Rumunska propaganda nije napravila ve-
likih uspeha, ali je ipak gr~ki uticaj wome unekoliko oslabqen. Pored we i
protiv we Aromuni se ipak u Makedoniji pretapaju u Grke. Osim toga ima u
posledwim decenijama slu~ajeva da Aromuni i u Makedoniji gube svoju narod-
nost prelaze}i u Slovene. Me|utim, posledwi je redovan slu~aj sa onim Aro-
munima, koji ostanu dugo godina u gubertluku ili se stalno nastane u Srbiji
i Bugarskoj. Naro~ito ih nestaje me{ovitim `enidbama. Naposletku, Cinca-
ri su ~esto bez dece ili s malo dece.” (str. 25.)
Mnogi autori tvrde da su Cincari nekada predstavqali najkulturniji
etni~ki element Balkana, mada nikada nisu imali neku svoju posebnu kultu-
ru. Cviji} ka`e da su oni u nekim delovima Balkana bili glavni nosioci vi-
zantijske kulture, daju}i joj i svoj sopstveni pe~at. Za wih Kosti} zakqu~u-
je: “Uop{te je to jedan jako pozitivan narod, kome mi imamo mnogo {ta da za-
hvalimo. Veliki deo na{ih kwi`evnika je cincarskog porekla i cincarske
krvi, me|u wima svi na{i satiri~ari (Sterija, Nu{i} itd.), da o diploma-
tama i politi~arima ne govorimo. Bilo je i vanrednih junaka me|u wima. Do-
sta je spomenuti Janka od Ohrida, koji “svijetom ide, svu|e kavgu tra`i, |e
je kavge da se on|e na|e.” Zove se jo{ i Cincar-Janko. Nije se sklawao od kav-
ge i mejdana.” (str. 26.)
Interesantno je da u srpskom narodu samo neki levi~ari i kasnije komu-
nisti nisu bili nakloweni Cincarima. Pojedini levi~arski kwi`evnici su
~ak prema wima pokazivali veliku netrpeqivost, poput dr Mirka Kosi}a ~i-
ju je studiju “Ju`noslovensko pitawe”, {tampanu 1918. godine u Cirihu na ne-
436
ma~kom jeziku, prona{ao Lazo Kosti} pretra`uju}i {vajcarske biblioteke.
U svojoj ideolo{koj zaslepqenosti, robuju}i marksisti~kom pogledu na svet
i komunisti~kim predrasudama, Kosi} je pisao da balkanska bur`oazija “ima
jedan znatan deo cincarske krvi, one me{etarske i zelena{ke klase koja je u
vidu gradskih Kucovlaha ili Aromuna zarazila gotovo ~itavu balkansku bur-
`oaziju. Ona nosi i tako mnogobrojne poslovne politi~are i pirate koji su
se okomili na koncesije balkanskih parlamenata. Takva bur`oazija, `eqna
pqa~ke nalazi se u najve}em delu balkanskih dr`ava.” (str. 26.) Ve}e pqa~ke
od levi~arske ipak balkanski narodi ni pod Turcima nisu do`iveli.
4. Rumunska nacionalna mawina
U Banatu `ivi rumunska nacionalna mawina i Lazo Kosti} ka`e da se wen
jezik razlikuje od izvornog jezika isto~no-srbijanskih Vlaha, kao srpski od
slovena~kog. Oni imaju i visoko razvijenu rumunsku nacionalnu svest. U Srp-
skoj Vojvodini ih je 1921. godine bilo ukupno 74.000 i wihov broj se narednih
godina i decenija postepeno smawivao. Kosti} ka`e da otprilike toliki broj
Srba `ivi u rumunskom delu Banata, pa navodi podatke nema~kog geopoliti-
~ara Karla Brauniasa, objavqene u “^asopisu za geopolitiku” 1926. godine,
koji je tvrdio da u Rumuniji `ivi 52.570 Srba. U tu brojku, koja je delimi~no
umawena, nisu ura~unati ni rumunski Srbi katolici, takozvani Kra{ovani.
Kosti} tu u obliku digresije navodi da je on “decenijama upozoravao da treba
izvr{iti razmenu stanovni{tva, prvi put u ~asopisu “Novi `ivot” za 1923.
(Na{a nacionalna politika). Time bi Banat postao jedan od naj~istijih srp-
skih predela uop{te, a stanovni{tvo Vojvodine bilo bi za tri i po procen-
ta mawe tu|e, a za toliko procenata vi{e srpsko. To pitawe je od ogromnog zna-
~aja, tim pre {to postoji opasnost potpune denacionalizacije Srba u Rumu-
niji... Treba se setiti kako su Srbi iz rumunskog Banata bili delo`irani za
vreme sva|e Jugoslavije sa Kominformom i preme{teni daleko od granice. @i-
veli su pod najnepovoqnijim uslovima, i mnogi zaglavili. Antisrpska klika
koja vlada u Beogradu malo se za wih interesuje.” (str. 27-28.)
Pri tome se Kosti} poziva na stavove Jovana Cviji}a, izra`ene u studi-
ji “Severna granica Ju`nih Slovena.” Cviji} tu, pored ostalog, ka`e: “Da bi
se olak{alo stvarawe nacionalnih dr`ava, {to je mogu}e ~istijih u etnograf-
skom pogledu, treba mo`da pristupiti razmeni stanovni{tva s jedne i druge
strane granice, poma`u}i dobrovoqno iseqavawe, pa ~ak mo`e biti i razme-
nu zemaqa. Tako bi se izvr{ilo politi~ko grupisawe stanovni{tva u prede-
lima gde je ono etnografski vrlo izme{ano.” (str. 28.)
Mi smatramo da je takva ideja, {to se Rumuna ti~e, danas krajwe nereal-
na i nepotrebna. Banatski Rumuni ne `ele da se sele u Rumuniju jer u Srbiji
mnogo boqe `ive nego {to bi `iveli u mati~noj dr`avi, a ni mi Srbi nema-
mo nikakvog razloga da pri`eqkujemo wihov odlazak, jer su Rumuni veoma lo-
jalni gra|ani Srbije i s wima zaista na{a dr`ava nikada nikakvih proble-
ma nije imala. Uostalom, Rumuni se veoma lepo sla`u sa Srbima s kojima `i-
ve, a veoma su ~esti, zapravo sve su ~e{}i me{oviti brakovi. [to se ti~e Sr-
ba u Rumuniji, posebno u Temi{varskom Banatu, srpska vlada bi trebala da pod-
sti~e i poma`e wihovo preseqewe u Srbiju. Po bilateralnim sporazumima
437
sa ru-munskom vladom trebalo bi im omogu}iti da u Rumuniji na adekvatan na-
~in prodaju svoju imovinu, a u Srbiji im obezbediti uslove za normalan `ivot
i rad. Na`alost, Srbija jo{ nije u stawu da definitivno zbrine ni zapadne Sr-
be, izbegle pred hrvatskim no`em. Najve}i problem je u birokratskoj indolent-
nosti i neodgovornosti.
Pozivaju}i se na univerzitetskog profesora iz Minhena Georga [tatmi-
lera i wegovu studiju sa jugoisti~no-evropskom istorijskom tematikom iz 1950.
godine, Kosti} ukratko rezimira poreklo svih varijanti vla{kog balkanskog
stanovni{tva: “Stari Rimqani su po osvajawu Balkanskog poluostrva izvr{i-
li romanizaciju najve}eg dela domoroda~kih Ilira i Tra~ana... Dolaskom na
Balkan u VII veku Sloveni su nai{li na umnogome romanizovane Ilire i Tra-
~ane. Pod latinskim jezikom balkanskog tipa podrazumeva se jezik kojim je go-
vorilo nekada{we romansko, odnosno poromaweno stanovni{tvo u balkanskim
zemqama. Iz wega se razvio takozvani dakorumunski, kojim se govori na teri-
toriji dana{we Rumunije, istarski rumunski (govori se u nekoliko sela u Is-
tri), meglenitski (govori se u brdima Karanove, severno od Soluna), aromun-
ski (govori se u raznim krajevima Makedonije i Albanije) i najzad takozvani
dalmatski, danas ve} mrtav jezik kojim je govorilo romansko stanovni{tvo u
na{em primorju, izme|u ostalog i u Dubrovniku, i koji bi, da ga nije potisnuo
srpski, predstavqao u neku ruku spojnu kariku izme|u dana{weg rumunskog i
italijanskog.” (str. 28-29.)
Nama je ovde vrlo interesantan dalmatski jezik jer je on bio prisutan u sko-
ro svim gradovima Srpskog primorja i razvio se pre dolaska Srba i Hrvata. “Pre
nego {to su osvojili primorje i ostrva, kod primorskog i ostrvskog romanskog
stanovni{tva razvio se poseban jezik, takozvani dalmatski, jedan od jedanaest
romanskih jezika. Wime se govorilo odprilike od Rijeke, pa do Kotora i Ba-
ra, a sude}i po toponomastici sve do dana{we jugoslovensko-albanske grani-
ce, razumqivo i na svim ostrvima. Slovenski jezik unesen je u ovo podru~je tek
kasnije. Isto va`i i za mleta~ki dijalekat, s kojim dalmatski ne stoji ni u ka-
kvoj direktnoj vezi. Kada se dalmatski kao jezik razvio i kada je po~eo da se ga-
si? Prvi pomen o wemu javqa se kod krsta{a u 12. veku. Ali pod uticajem pri-
liva slovenskog stanovni{tva s Balkana, kao i italijanskih doseqenika, on je
rano po~eo da se gasi. Izgleda da se postepeno svodio na oaze. Nesumwivo je da
su ga Mle~ani u Zadru istisnuli dosta rano; u Dubrovniku se zadr`ao sve do XV
veka, dok je najdu`e ostao na ostrvu Krku, gde je 1898. godine umro Antonije Udi-
na, zvani Burbur, posledwi ~ovek kome je dalmatski bio materwi jezik. Wego-
vom smr}u dalmatski je i{~ezao, ostavqaju}i tragove jedino u na{oj topono-
mastici na primorju, kao i u pozajmicama na{ih dijalekata.” (str. 29.)
5. Srpska asimilacija romanskih prastanovnika Balkana
U Dalmatinskom zagorju su `iveli Morlaci koji su se prili~no razliko-
vali od Dalmata. Wih na sli~an na~in defini{u Konstantin Jire~ek i Vla-
dimir ]orovi}. Jire~ek ka`e: “Vizantinci su po odelu nazivali planinske
pastire crnim Vlasima ili Mavrovlasima, kod Dukqanina u XII veku Moro-
vlasi ili Nigri Latini, a tako isto i u dubrova~kim arhivskim kwigama Mo-
rovlahi, Morolaki, od 1420. kratko Morlaki.” ]orovi} je pisao u “Istoriji
438
Bosne”: “Za razliku od primorskih “gradskih” Vlaha, zvali su (u Dalmaciji)
br|anske Vlahe iz unutra{wosti, po odelu i po mrkoj boji lica, “crnoguwci-
ma”, “Crnovlasima”, “Maurovlasima”, “Morlasima”, “Morlacima.” (str. 30.)
O~igledno je da su na svim dana{wim srpskim prostorima nekada `ive-
li Vlasi. Srbi ih nisu pobili, nisu ih porobili ni progonili. U prvo vre-
me su te narodne zajednice `ivele odvojeno, a onda su se intenzivno me{ale.
Srbi su kao neuporedivo brojniji i vitalniji asimilovali Vlahe, pa tako pre-
uzeli i wihove etni~ke odlike. Ne treba se uop{te ~uditi {to su mnogi kroz
istoriju sve nas Srbe nazivali Vlasima. Mi jesmo i Vlasi. U na{im venama
te~e i vla{ka krv, krv prastanovnika Balkana. Ali, smo pre svega Srbi jer je
srpska etni~ka masa u tom stapawu naroda bila izrazito dominantna.
Za sam vla{ki naziv [afarik je pisao u svojim “Slovenskim staro`it-
nostima”, objavqenim u Lajpcigu 1843. godine: “Naziv Vlah je kod Slovena ne
samo stariji nego narod Vlaha, koji je nastao tek u V ili VI veku kao me{avi-
na Gota, Rimqana i Slovena, nego je (taj naziv) daleko op{tiji i ra{ireniji,
jer je odvajkada upotrebqavan za oznaku Italijana i naroda koji tu `ive, a ta-
ko|e za keltske i galske narode.” (str. 31.) I Jire~ek iznosi: “Sredwovekov-
ni Srbi zvali su i potomke podunavskih Rimqana uvek Vlasima, koji behu naj-
vi{e pastiri... Sasvim razli~ito od svih romanskih planinskih pastira be-
hu romanski varo{ani u primorju Jadrana najvi{e zanatlije, trgovci, riba-
ri i pomorci nazvani Romani ili Latini, srpski jo{ i Vlasi.” (str. 32.)
U pismu Jerneju Kopitaru i Dobrovski isti~e: “Goti, Tra~ani, Gali, Ita-
lijani itd, svi su ~isti Vlasi, Vlahen; tj. genus Vlah obuhvata mnoge narode
~iji se jezik odnosi prema latinskom kao unuk prema dedi.” (str. 33.) Posle su
se kod Srba svi sto~ari planinski nazivali Vlasima. U vreme turske okupa-
cije izraz Vlasi postaje op{ti za sve pravoslavne hri{}ane. Jire~ek navodi
i kako su se Vlasi povla~ili pred Turcima na sever i severozapad, pa kako su
svi bili pravoslavci, tako su Hrvati uobi~ajili da svakog pravoslavca, na-
ro~ito Srbina, zovu Vlahom.
Austrijski etnograf ^ernik je zapa`ao da su u Hrvatskoj i Slavoniji, u
vreme naseqavawa uskocima, Vlasima nazivani “samo narodi srpskog pleme-
na; Bosanci, Srbijanci, Ra{ani, itd, ali uvek gr~ke vere.” (str. 37.) Hrvati su,
kako iznosi Kosti}, “i zvani~no (na pr. na “Veleizdajni~kom procesu” 1908.)
i privatno, i ponekad i danas, uvek i svagda, iz toga izvodili i izvode da su svi
pravoslavni koji su doselili u Hrvatsku Vlasi. To je op{ta verzija celog hr-
vatskog naroda, koji se i danas predaje u {kolama Hrvatske, (vidi npr. Povjest
za III razred gimnazije od Olge Salcer, Zagreb 1953.); ovo {to tvrdi Ma~ek u
svojoj Autobiografiji; o tome izdaje kwigu fra Dominik Mandi} u Buenos
Airesu 1956. (Postanak Vlaha) itd.” (str. 37.)
6. Islamizacija i arbana{ewe Srba
Procesom osloba|awa srpskih teritorija i {irewem srpske dr`ave po-
vla~ilo se tursko i muslimansko stanovni{tvo. Ali to je izazivalo nove pro-
bleme u neoslobo|enim srpskim zemqama, pogotovo u Bosni, Staroj Srbiji i
Makedoniji. “Veliki deo “Turaka”, me|u kojima je bilo dosta poislamqenih
Srba, preselio se u Bosnu, i time je poja~an broj muslimana. Ovi muslimani
439
su bili prema Srbima naro~ito r|avo raspolo`eni, a i bez obzira na wih Sr-
bija je magnetski privla~ila u svoja nedra obespravqene i kmetovske Srbe iz
Bosne. Tako je etni~ko ~i{}ewe Srbije donelo sobom i grdne na{e etni~ke
minuse u Bosni i Hercegovini. Od zemaqa sa sigurnom apsolutnom ve}inom srp-
skog pravoslavnog stanovni{tva postale su zemqe sa wihovom relativnom ve-
}inom; od nespornih srpskih zemaqa, postale su sporne.” (str. 49.) Sa sli~nim
se problemom suo~avala Crna Gora. Posle balkanskih ratova ipak je u srpskim
dr`avama ostalo mnogo turskog i muslimanskog stanovni{tva, a pogotovu po-
sle Prvog svetskog rata.
Svi muslimani na podru~ju turske dr`ave smatrali su se Turcima sve ne-
gde do pred kraj XIX veka. I drugi su ih tako tretirali, i oni su sebe videli
iskqu~ivo u tom svetlu. Kod bosanskih muslimana proces bu|ewa srpske na-
cionalne svesti po~eo je tek prvih godina dvadesetog veka. Kosti}, kad je re~
o oficijelnim popisima stanovni{tva, ukazuje na jedan, na prvi pogled neve-
rovatan paradoks. Po popisu iz 1921. godine bilo je u Jugoslaviji 150.000 Tu-
raka, a po popisu iz 1953. godine 239.000, iako su se Turci u me|uvremenu popri-
li~no iseqavali. On pokazuje da je to zato {to su se i mnogi muslimani i Al-
banci deklarisali kao Turci da bi stekli pravo na iseqewe u Tursku. Ali, i
tu je tretman nejednak, i motivisan izrazito antisrpskom politikom central-
ne vlasti. “Iako svaka vlast mora respektovati voqu deklaranta i primiti
kao Tur~ina ~ak i onoga ko nije Tur~in, ne mora svaka vlast da mu izda paso{.
I imamo dve sasvim razli~ite prakse. U Makedoniji daju svakome bez izuzet-
ka paso{, ~ak i preporu~uju svakome, ko mo`e, da se seli. Na taj na~in posti-
`u nacionalnu ~isto}u Makedonije. Na Kosovu, pak, i Metohiji, vlast ne da-
je paso{ onima koji izjave da su Turci. Jer je vlast u {iptarskim, tj. arbana-
{kim rukama, a ona ne dozvoqava da pozicija nesrba slabi.” (str. 56.)
Ovde je potrebno isticati da su se pod kategorijom Turaka smatrali i svi
doseqenici koje je turska vlast vekovima naseqavala. Oni su izvorno raznih
nacionalnosti, ali redovno muslimani, pa im pretapawe u Turke nije te{ko
padalo. Neki drugi su i daqe ~uvali izvesni posebni identitet, poput ^erke-
za. Arbanasi su masovno naseqavani na podru~ju Stare Srbije posle velike se-
obe iz 1690. godine. Do tada ih tu uop{te nije ni bilo, a onda su do{li u buji-
ci. “Etni~ki ~isto srpska teritorija, prasrpska, postajala je i sve vi{e arba-
na{ka. Ostali su i mnogi Srbi, ali je wihova brojna snaga bila sve slabija, oni
su goweni, maltretirani, nacionalno nisu smeli dolaziti do izra`aja. Onda
su se po~eli seliti. Dok nije do{lo do vaskrsa Srbije, seobe su bile sasvim in-
dividualne i jedva primetne. Tada postaju masovne. Stara Srbija se denacio-
nalizuje; srpsko podru~je se sve vi{e su`uje, arbana{ko sve vi{e {iri. Tur-
cima je bilo stalo da od Arbanasa naprave prirodnu branu daqem srpskom na-
dirawu na jug i prirodni plot srpskog uticaja. Zato su ih sve vi{e naseqava-
li na granicama Srbije.” (str. 63.)
Kosti} navodi i primere poarbana{ewa Srba koje je stotinama godina bi-
lo veoma intenzivno, pa je i u dana{wem vremenu bilo mnogo Arbanasa koji
govore srpski, a to se i u rasnom pogledu mo`e zakqu~iti kada se vidi koli-
ko im se dece ra|a s plavom kosom. “Kad se pita za jezik, oni se uvr{tavaju u
rubriku srpskog jezika; kad se pita za narodnost, oni se uvr{tavaju me|u [ip-
tare (Arbanase), kakvi se i ose}aju (jer su vere muslimanske i `ive u zajedni-
ci sa arbana{kim muslimanima).” (str. 64.)
440
Laza Kosti} navodi i jedan interesantan podatak koji do sada nije bio po-
znat u na{oj {iroj javnosti. U vreme velike seobe “sa Srbima je pobeglo ne-
{to katoli~kih Arbanasa i naselilo se na na{oj oblasti u Sremu, gde je de-
nacionalizovano (pohrva}eno). U Hrtkovcima, Nikincima i Jarku – selima
u Sremu – naselilo se 1737. godine oko 500 porodica arbana{kog plemena Kli-
menta, katoli~ke vere. Klimenti su se, kao i ostali hri{}ani, bili pridru-
`ili austrijskoj vojsci kad je ova, u pohodu protiv Turaka, doprla do Novog Pa-
zara, pa kad je taj pohod propao – odstupili su i oni za austrijskom vojskom. To-
kom vremena, pretopili su se u Hrvate, tako da 1910. godine od 2.565 stanovni-
ka sela Hrtkovaca znalo je arbana{ki samo 37 lica, a u Nikincima od 1.776
stanovnika samo oko 18 lica.” (str. 67-68.)
Na fenomen arbana{ewa Srba ukazivali su Ami Bue i Jovan Cviji}. Bue
je pisao 1840. godine: “U su{tini ovi Arbanasi nisu ni{ta drugo nego rasa ba-
starda pome{ana mnogo sa srpskom krvqu, kao {to su pome{ani Grko-Arbana-
si u Epiru. Oni su do{li na mesta koja su emigrirani Srbi napustili 1690. i 1737.
Wihovi fisovi ili plemena... mnogoborojna su... i sva poti~u od me{anih ali-
jansa albano-srpskih.” (str. 68.) Cviji} detaqno obja{wava sam proces arbana-
{ewa kroz mimikriju pravoslavnih Srba: “Prvi je znak mimikrije u ovim obla-
stima bio primawe arbana{kog odela. Zatim je do{lo usvajawe wihovih pokre-
ta, pona{awa i samog jezika, tako da se na putu i trgu nisu mogli razlikovati
Srbi od Arbanasa... Ovom spoqnom mimikrijom stanovni{tvo se ~uvalo od mu-
~ewa i nasiqa. Ali je ona vodila neposredno primawu islama i poarbana{a-
vawu. Ima porodica koje su samo upola poislamqene (u okolini Pe}i, u Gori kod
Prizrena), gde je mu{kiwe primilo islam a `enskiwe ostalo pravoslavno... Sa-
mo se po sebi razume da, ~im Srbin postane musliman, prestaje potreba za mi-
mikrijom, {tavi{e... on postaje najqu}i nasilnik prema svojoj bra}i.” (str. 68.)
Daqe Kosti} razmatra taj problem. “Grdno mnogo ima poarbana{enih Sr-
ba; bilo ih je dosta, kad je taj deo teritorije oslobodila srpska vojska, koji jo{
nisu sav proces asimilovawa potpuno bili ni zavr{ili, a ipak niko nije, po
mom saznawu, vratio se ni veri dedova ni svojoj staroj naciji. Asimilacija je
bila kompletna kao retko gde. Na toj bazi mi ne mo`emo mnogo vi{e ra~una-
ti: da se dana{wi Arbanasi, odn. jedan wihov deo, vrati srpstvu, meni izgle-
da nemogu}e. To bi moglo biti samo kad bi se oni iselili iz arnautluka, {to
oni ne `ele, a ne bi bilo pravo prisiqavati ih. Tamo, pak, oni su se sasvim in-
tegrisali i svaki poku{aj naknadnog diferencirawa doveo bi ne samo do wi-
hove izolovanosti, ve} veoma verovatno i do fizi~ke propasti.” (str. 68.)
Arbana{kim nasrtajima treba se sistematski suprotstaviti, a Kosti} po-
sebno insistira na naseqavawu Crnogoraca i Li~ana, kao pouzdanom metodu.
“Samo su Crnogorci u stawu da na teror Arbanasa odgovore ravnom merom, i
samo od wih je Arbanas imao respekte.” (str. 69.)
7. Srpska Vojvodina
Demografsko-etnografska studija “Srpska Vojvodina i wene mawine” iza-
{la je 1962. godine u Torontu i predstavqa direktni nastavak prethodne mo-
nografije. Kosti} nema ambicija da pi{e istoriju Vojvodine, nego da javno-
sti saop{ti ono {to se na drugom mestu ne mo`e na}i ili ono {to re`im u
441
otaybini zabrawuje. On tako pred sebe postavqa eksplicitne i konkretne za-
datke: “Davati stvari sasvim nepoznate ili nedovoqno poznate odn. nedostup-
ne srpskoj ~itala~koj publici; pru`ati po mogu}nosti stvari uop{te nove za
na{u nacionalnu nauku, naro~ito one koje niko drugi ili ne ume ili ne sme da
pi{e. To posebno va`i za objavqivawe i tuma~ewe statisti~kih podataka do
kojih drugi jedva mogu da do|u, jer ne znaju ni gde se nalaze, a jo{ te`e ih mogu
eksplicirati.” (str. 6.)
Srpska Vojvodina je stvorena 1. maja 1848. godine na skup{tini srpskog na-
roda. Ova odluka ima zna~aj konstitutivnog akta koji je, 18. novembra 1849, po-
tvrdio kraqev dekret. Na skup{tini je mitropolit Raja~i} progla{en za pa-
trijarha, a Stevan [upqikac izabran za srpskog vojvodu. Skup{tina je odr`a-
na u Sremskim Karlovcima. Nakon {to je izdao kraqevski dekret, austrijski
car je sebi dodao novu titulu – velikog vojvode srpskog vojvodstva. Zvani~ni
naziv je bio Vojvodina Srbija i Tami{ki Banat”, a teritorija je bila tako od-
re|ena da se nigde ne grani~i sa kne`evinom Srbijom. Izme|u wih je bila voj-
na granica. Srpska Vojvodina je u trenutku formirawa imala oko milion i po
stanovnika. Hrvatska i Slavonija su tada imale 865.000, a Dalmacija sa Bokom
i Dubrovnikom 405.000. Celokupna vojna granica je imala oko milion stanov-
nika. Srpska Vojvodina nije dugo trajala. Carskim ukazom od 27. decembra 1860.
godine ponovo je pripojena Ma|arskoj, ali je na polet nacionalne svesti srp-
skog naroda imala ogroman uticaj.
Nova {ansa, i to ovog puta za potpuno otcepqewe, ukazala se srpskom na-
rodu tek krajem Prvog svetskog rata. Velika narodna skup{tina Srba, Buwe-
vaca i ostalih Slovena u Banatu, Ba~koj i Barawi donela je, 25. novembra 1918.
godine, odluku o prikqu~ewu Kraqevini Srbiji. Srbi nekada{we Srpske Voj-
vodine hteli su potpunu integraciju u Srbiju bez ikakvog izdvajawa ili poseb-
nosti. Dve nedeqe pre toga Srem je samostalno doneo sli~nu odluku jer je u Aus-
tro-Ugarskoj imao druga~iji pravni status. Odluka je done{ena na Konferen-
ciji izaslanika raznih odbora narodnih ve}a u Sremu 11. novembra 1918. godi-
ne, u Rumi.
Insistirawe na neposrednom prikqu~ewu Srbiji pra}eno je i nagla{a-
vawem svih ovih pokrajina da ih Srpska vlada zastupa na Konferenciji mira
u Parizu. Tek su komunisti, posle Drugog svetskog rata, krenuli da ponovo ot-
mu Vojvodinu od Srbije, vr{e}i i razgrani~ewe na republike i pokrajine. Tad
je i Vojvodina okrwena jer su joj oteli Barawu i Zapadni Srem, pa ih pripo-
jili Hrvatskoj, mada nikad ranije nisu bili u wenom sastavu, niti su Hrvati
tu predstavqali ve}insko stanovni{tvo. “^ak nije dato ni ime Srpska Vojvo-
dina, koje je Be~ bio zvani~no ustanovio. Ka`e se samo Vojvodina, {to bi bi-
lo isto kao kad bi se Hrvatska nazvala Banovina!” (str. 31.)
Srbi su `iveli u Vojvodini od dolaska na Balkan, najvi{e u Sremu. Osta-
lo je zapisano da je i Sveti Sava, kad je odlu~io da se odrekne arhiepiskopskog
polo`aja, za svog naslednika predlo`io Arsenija iz Srema. I srpski despo-
ti su, prema Jire~ekovom svedo~ewu, imali ogromne posede u Ju`noj Ugarskoj.
U nekoliko istorijskih faza srpska etni~ka masa je dopuwavana. Mada su pro-
cesi unija}ewa na teritoriji pod ma|arskom kontrolom bili veoma agresiv-
ni, Srbi su imali {anse da se o~uvaju tamo gde je wihovo stanovni{tvo bilo
kompaktno, najvi{e u Sremu.
442
Austrijski dr`avnik baron fon Barten{tajn je u Promemorijalu Josi-
fu II pisao da su se Srbi useqavali kao organizovan narod: “Nije se radilo o
tome da se prime rasterani begunci ili da se wima daju neka pusta zemqi{ta,
ve} se radilo o tome da se ~vrsto naseqeni i imu}ni qudi, koji nisu bili ome-
tani u vr{ewu svojih verskih obreda, podstaknu da pre|u iz turskog suveren-
stva u ovda{we, i to rizikuju}i telo i `ivot, imawe i dobra. Ovi Srbi su jo{
ispo~etka ozna~avani kao nacija sa svojim duhovnim i svetovnim stale`ima,
koja se per modum pakti, putem ugovora, ovamo uputila.” (str. 40.) S druge stra-
ne, Austrija se trudila da doseli {to vi{e pripadnika drugih nacionalno-
sti kako Srbi ne bi predstavqali ve}insko stanovni{tvo. “Nikad oblast sa-
da{we Vojvodine, od kad istorija pamti, nije bila bez Srba i to bez znatnog
broja Srba koji joj je davao nacionalno obele`je. Sve {to je u woj bilo od vred-
nosti bilo je srpsko.” (str. 41.)
Nema~ki slavista Gerhard Gezeman, koji je intenzivno prou~avao srpsku
literaturu, pisao je 1930. godine o srpskom naseqavawu Slavonije i Vojvodi-
ne: “Veliki rojevi iz Makedonije i Stare Srbije pre{li su najve}im delom
u austrijske i ugarske ju`ne grani~ne predele i kao zemqoradnici, trgovci i
slavna grani~na vojska srbizirali Slavoniju i Vojvodinu...Kolonisti u Ugar-
skoj ispreme{ani su sa sunarodnicima iz Makedonije. Ova me{avina, kojoj ni-
kako ne nedostaju i dinarske primese, me{avina starosrpskog nacionalnog ro-
mantizma, vizantijske pohlepnosti za zaradom i makedonske radqivosti, me-
{avina `ilavosti, `ivotne prepredenosti i oportunisti~ke, instinktivne
sposobnosti prilago|avawa, izvukla je za malo generacija srpski narod iz du-
hovnog sredweg veka, balkanizma i patrijarhalizma i prevela u sredweevrop-
sku kulturu.” (str. 44.)
Dok je Srbija pusto{ena a Crna Gora se gr~evito borila za goli opsta-
nak, do kraja XVIII veka, kako je pisao Jovan Skerli}, “ono {to je bilo duhov-
nog `ivota u srpskom narodu, to je bilo kod ono nekoliko stotina hiqada be-
gunaca, koji su se nastanili u pustim ravnicama Ju`ne Ugarske. Ti su Srbi po-
~eli `iveti novim kulturnim `ivotom i nekih sto i pedeset godina tu se mi-
slilo i pisalo za ceo srpski narod.” (str. 45.) Kako dodaje Laza Kosti} “Voj-
vodina i Novi Sad su se smatrali jo{ krajem pro{log veka kao glavni i in-
trasigentni predstavnici i branioci Srpstva. Iako su imali dve srpske slo-
bodne dr`ave, iz Vojvodine je proishodilo duhovno strujawe Srpstva... Ali naj-
ve}e ~udo je u tome, {to su ugarski Srbi obrazovali i potpuno isti, svuda jed-
nak jezik srpski. Nesumwivo je da su sobom doneli razne dijalekte, koji su se
posle spojili u jedan jedinstven izgovor.” (str. 45.)
8. Buwevci i [okci
Buwevci i [okci su dve posebne etni~ke grupe, me|usobno vrlo sli~ne,
ali ipak svaka od wih qubomorno isti~e svoju posebnost. Buwevci `ive u Ba~-
koj, a [okci na ne{to {irem podru~ju Vojvodine, Slavonije i Barawe. Kosti}
wihov teritorijalni razme{taj ovako precizira: “Buwevci `ive samo u Ba~-
koj, i to severnoj: u Subotici (koja je wihova metropola), ju`no i severno od
we. Severniji Buwevci `ive u tzv. Bajskom trouglu, u onom delu Ba~ke koji je
ostao pod Ma|arskom. [okci `ive prete`no u Barawi ali tako|e i u ju`noj
443
Ba~koj (uz Dunav). I wih ima u ma|arskom delu Barawe mo`da vi{e nego u na-
{em (dok je Buwevaca u Bajskom trouglu mawe nego kod nas). [okaca je rani-
je bilo mnogo vi{e. Cela katoli~ka Slavonija se zvala [okadija. I danas jo{
poneki Slavonac katoli~ke vere ka`e da je [okac.” (str. 60-61.)
Prema prvom ugarskom statisti~kom pregledu, iz 1840. godine, u Hrvatskoj
i Slavoniji je `ivelo ukupno 1.605.730 stanovnika, a od toga 777.880 Hrvata,
297.747 [okaca i 504.179 Srba ili Raca, kako su ih jo{ uvek nazivali. Iz ta-
bele se vidi da u Po`e{koj i Viroviti~koj `upaniji nije bilo nijednog Hr-
vata. Tu su `iveli samo Srbi i [okci, kao i u sremskom delu Vojne krajine.
Zabele`eno je da su [okci `iveli i u nekim delovima Bosne, a Buwevci u se-
vernoj Dalmaciji, {to ukazuje na ~iwenicu da je to prvobitni naziv za poka-
toli~ene Srbe, pogotovo {to je u Sremu i Slavoniji sve do dana{weg vreme-
na za Srbina koji bi se pokatoli~io uobi~ajeno govoreno da se po{ok~io. Ri-
mokatoli~ka sve{teni~ka hijerarhija nije prema [okcima nikada pokaziva-
la neki vi{i stepen poverewa. Uglavnom su ih prezirali, a ostalo je zabele-
`eno da je katoli~ki kanonik ma|arske nacionalnosti [andor Ronaj u jednom
pe{tanskom ~asopisu o [okcima pisao na slede}i na~in: “[okac je savr{e-
ni kontrast Buwevcu. [okac je evropski Indijanac koji `ivi pored Dunava
u nekoliko sela, po veri i jeziku ne obazrev{i se na razli~ite akcente, jedno
je sa Buwevcima. [okci su bogoboja`qivi qudi, ali bez morala.” (str. 60.)
Pisanih tragova o Buwevcima i [okcima ima pri kraju 17. veka, a kako
Kosti} navodi, pozivaju}i se najvi{e na istra`ivawa Alekse Ivi}a, 1687. go-
dine u Ba~koj je `ivelo pet hiqada Buwevaca. “Oni su od austrijskih vlasti
nazivani iskqu~ivo kao “Raci katolici”, bilo u nema~kom ili latinskom je-
ziku.” (str. 62.) Nema~ki publicista Paul Fle{, rodom iz Ba~ke, objavio je 1953.
godine u Nema~koj kwigu “Zlatna Ba~ka”, u kojoj je isticao “da je iz 88 latin-
skih, nema~kih i austro-ugarskih monografija i istorijskih dokumenata utvr-
dio da su se Buwevci doselili u Ba~ku 1687. kao katoli~ki Srbi.” (str. 62.) To
isto tvrde i najistaknutiji srpski istori~ari koji su prou~avali istoriju Voj-
vodine, a pre svega Aleksa Ivi}, Jovan Radoni} i Du{an Popovi}.
Popovi} u kwizi “Velika seoba Srba” iz 1954. godine navodi i da je kato-
li~ki nadbiskup Imre ^aki, 1718. godine, u pismu caru Karlu IIItvrdio da “Sr-
ba ima i rimokatoli~kih i pravoslavnih, ovih prvih mawe; oni su jako siro-
ma{ni.” (str. 62.) Buwevci su se dr`ali prili~no kompaktno, dobro su se me-
|usobno organizovali. “Vo|e ovih rackih Srba su tra`ili da ih nasele u Su-
botici, Baji i Segedinu, sve va`nim mestima sa odli~nom zemqom. Izgleda da
su skoro svi naseqeni u Ba~koj, jer se sre}u posle u Subotici, Somboru, Sen-
ti i Baji, i jo{ u blizini Ba~ke, u Kalo{u. U Segedinu ih nema. Tamo gde su se
naselili, ostali su do na{ih dana.” (str. 62.)
Ono {to je nesporno je ~iwenica da “svi etnografi i austrijski i ma|ar-
ski smatraju Buwevce i [okce katoli~kim Srbima. Posebno to va`i za be~ke
etnografe ^erniga i Fikera, ma|arske Hunfalvija, Kaletija i [ikera. Najpri-
znatiji wihov etnograf Hunfalvi ka`e da je oko 1870. bilo u celoj Ugarskoj (tj.
sa Hrvatskom i Slavonijom) “Srbo-Hrvata” 2.405.700 od ~ega otpada “na pravi
srpski narod 942.923 gr~ko-isto~nih i oko 70.000 katoli~kih Srba ([okaca i Bu-
wevaca), dakle ukupno 1.012.923.” Tako izre~no stoji kod Hunflavija.” (str. 62-63.)
Nema~ki putopisac Grinhold je 1847. godine u ~asopisu “Inostranstvo” pisao:
444
“Slobodni kraqevski grad nastawen je najve}im delom od Raca katoli~ke i pra-
voslavne religije, broji 25.000 stanovnika.” (str. 63.) Isti autor navodi za Ba-
ju: “Prostrani i slabo izgra|eni deo varo{i nazvan “Na pesku”, nastawen je go-
tovo samo od Buwevaca, koje obi~no nazivaju Raci, Rajici.” (str. 63.)
Nema~ki geografski ~asopis “Globus” je krajem pro{log veka, u nekoli-
ko navrata, objavqivao podatke da su Buwevci i [okci Srbi katoli~ke kon-
fesije. 1875. godine u wemu je objavqen tekst pod naslovom “[okci i Buwev-
ci u Ugarskoj” u kome je, izme|u ostalog, stajalo: “U ju`noslovenska plemena
koja obitavaju Ugarsku, spadaju i Buwevci i [okci. Oni su dosad po svim po-
pisima navo|eni kao Ma|ari iako im je materwi jezik slovenski i to upravo
srpski; ima ih vrlo malo koji pored ovog jezika govore i neki drugi. Oba ta
plemena su veoma zapu{tena i krajwe bigotna. Buwevci se razlikuju od [o-
kaca samo po ode}i, oni su (Buwevci) uop{te `ivqi (otresitiji) od ovih i mno-
go lep{i soj qudi. Wihov spoqni tip (izgled) je izrazito srpski.” (str. 63.)
Francuski publicista Anri Gedo pisao je 1876. godine: “Sloveni Dalma-
cije i Istre ~esto se klasiraju kao Hrvati. Razlika izme|u Srba i Hrvata je
istorijska, a ne etni~ka. Obi~no se Srbima nazivaju pravoslavni koji se slu-
`e }irilicom, a Hrvatima katolici koji upotrebqavaju latinicu. Pa ipak iz-
vesni nau~nici, me|u wima Piko, uvr{}uju u Srbe Slovene katoli~ko-latin-
ske Dalmacije i Istre, jer se oni svojim dijalektom pridru`uju pravim Srbi-
ma, jednako kao i [okci i Buwevci Ma|arske (pribli`no oko 60.000.) iako su
oni latinski katolici i pi{u u svom jeziku latinskom azbukom.” (str. 64.)
Jo{ je izri~itiji jedan od najautoritativnijih nema~kih etnografa 19. ve-
ka, Loren Difanbah, u svojoj kwizi “Etnografija Balkana”, objavqenoj u Darm-
{tatu 1880. godine, u kojoj nedvosmisleno tvrdi da u Ugarskoj `ivi oko 200.000
Buwevaca i 50.000 [okaca, oba plemena govore srpski. Prvi se odlikuju ~i-
{}im i lep{im srpskim tipom, duhovnom bodro{}u, no{wom, i treba da su se
po~etkom 18. veka doselili iz Dalmacije; wihovo glavno mesto je Subotica.”
(str. 64.) ^e{ki etnograf Lubor Niderle 1911. pi{e u svojoj kwizi “Sloven-
ska rasa” na francuskom jeziku: “Vera je jedno od glavnih znamewa za diferen-
cirawe Hrvata od Srba: Hrvati su katolici, Srbi pravoslavni i muslimani.
Ipak, ovo obele`je nije apsolutno... ima brojnih katolika koji se smatraju Sr-
bima i koje Srbi smatraju svojima. To su npr. katolici Dubrovnika i Boke Ko-
torske; ili [okci, Buwevci i Kra{ovani Ma|arske.” (str. 64-65.)
Nema~ki publicista Albreht Virt u kwizi “Balkan” iz 1914. godine ka-
`e da se “u Ma|arskoj katoli~ki Srbi nazivaju Buwevci i [okci.” (str. 65.)
Engleski politi~ar i geograf Artur Evans u predavawu koje je 1916. godine
odr`ao u Kraqevskom geografskom dru{tvu u Londonu, govori da “u Suboti-
ci i wenoj okolini ima oko 70.000 Srba katolika (Buwevaca), koji su do{li
tamo iz Hercegovine.” (str. 65.) Nema~ki etnograf Hugo Bernacig 1954. godi-
ne u svojoj kwizi “Etnografija” objavio je veliku fotografiju s potpisom:
“[okci i [okice u sve~anoj no{wi. To su katoli~ki Srbi, koji obitavaju de-
love Ba~ke i Banata.” (str. 65.) Nikada nijedan strani autor od nauke ili stru-
ke nigde nije napisao da su Buwevci ili [okci Hrvati. Takvu tvrdwu izneti
bilo bi jednostavno krajwe neozbiqno.
Mora se priznati da se srpska nacionalna svest kod Buwevaca i [okaca
postepeno gasila, ali to nije nikako uticalo na pojavu hrvatske svesti, nego na
445
isticawe sopstvene posebnosti. Hrvati su Buwevcima i [okcima bili apso-
lutno stran etni~ki element. “I Buwevci i [okci su fanati~ni katolici, mno-
go odani svojoj veri i svome sve{tenstvu, koje je opet izrazito ultramontansko.
To je najvi{e odvajalo (pravoslavne) Srbe od Buwevaca odn. [okaca. To je ome-
talo me{ane brakove. Ali jedan slu~aj koji se desio na kraju pro{log veka (1899.)
ne mo`e se ni ovde mimoi}i. Tada je pre{lo u pravoslavnu veru veliko selo San-
tovo u Bajskom trouglu, vi{e stotina du{a. Pre{li su, istina, vi{e iz qutwe
prema katoli~kom kliru i iz inata, nego iz naklonosti prema pravoslavqu. Ali
je slu~aj jako simptomati~an. U Ma|arskoj je bilo veoma mnogo protestanata (sko-
ro sva yentrija bila je kalvinska), pa ipak Santovci nisu pre{li u privile-
gisanu evangelisti~ku veru ve} u proka`enu pravoslavnu, upravo srpsko-pra-
voslavnu (jer je bilo jo{ i rumunsko-pravoslavne). Dokaz ipak da averzija pre-
ma pravoslavqu nije bila tako duboka.” (str. 66.)
Buwevci su `iveli sa pravoslavnim Srbima i me|u wima. Sara|ivali su
po svim pitawima. I politi~ki su zajedno nastupali na lokalnom suboti~kom,
`upanijskom ba~kom i dr`avnom pe{tanskom nivou. O tome je najvi{e pisao
Vasa Staji}, bave}i se i pitawem ma|arizacije Buwevaca. I sami Buwevci su
i u XIX veku svoj jezik nazivali rackim, o ~emu svedo~i i wihov glavni narod-
ni predvodnik iz tog vremena, katoli~ki biskup Ivan Antunovi}, u “Raspra-
vi podunavskih i potisanskih Buwevcih i [okcih u pogledu narodnom, vjer-
skom, umnom, gra|anskom i gospodarskom”, objavqenoj u Be~u 1882. godine: “U
ono vreme kad sam u Alma{u `upni~kom bio, gde je re~ Bo`ja u tri jezika na-
ve{tavana bila, te se na jednoj nad propovedaonicom stoje}oj tabli ozna~avao
jezik. Na ovoj buweva~koj bija{e velikimi pismeni ispisani “racki”, {to se
nije dopadalo tada{wem knezu, ina~e veoma po{tenu i bogatu mu`u, Andriji
Jagi}u, pa me umolio da taj nadpis s onim “buweva~ki” izmeniti dadem. U to ja
nisam radi toga privolio {to sam znao da i Buwevac o narodnom govoru veli:
“divanili smo racki.” (str. 66.)
U toj istoj kwizi biskup Ivan Antunovi} se obra}a srpskom narodu najlep-
{im re~ima: “Budite, dakle, srda~no pozdravqeni, bra}o Srbi. Ta me svist {to
govorio i pisao, nikada ne}e prodrmati moje naj~vr{}e uvjerewe da smo jednim
otcem od jedne te iste matere ro|eni, krv od krvi, kost od kosti. O tom svedo~i
slog i trup tijela, mast, lik i oblik, narav, obi~aj i adet u radosti i `alosti, u
jelu i pitju, u obislu i obiteqskom `ivotu; u na~inu gazdovawa, mislewa i osi-
e}awa u miru i ratu, pod jednim te istim imenom i prezimenom.” (str. 67.)
Kada je 1918. godine Srpska vojvodina javno proklamovala svoju voqu i od-
luku da se direktno pripoji Kraqevini Srbiji, “Buwevci su u tom aktu igra-
li znatnu ulogu. Velika narodna skup{tina koja je to re{ila zvala se “VNSK
Srba, Buwevaca i ostalih Slovena u Banatu, Ba~koj i Barawi.” Ona je imala
nekoliko predsednika; kao prvi je me|u wima ozna~en dr Babijan Malagurski,
Buwevac iz Subotice. Od 757 poslanika bilo je Srba 578, Buwevaca 84, [oka-
ca 3 (oni uop{te nisu imali inteligenciju), 62 Slovaka, 21 Rusin, 6 Nemaca i
1 Ma|ar. (str. 67.) Ostalo je zapam}eno da je jedan od najve}ih propagatora pri-
kqu~ewa Srbiji bio suboti~ki katoli~ki `upnik Bla{ko Raji}, koji je na Ve-
likoj narodnoj skup{tini odr`ao veli~anstven govor u kome je, izme|u osta-
log, izrekao: “Ne}u ovde razglabati {ta je Srbija uradila, jer o tome govori
danas sav veliki svet, nego }u u ime mojega potla~enog, pritisnutog, dosada na
446
uni{tewe osu|enog naroda (aplauz: “@ivela na{a bra}a Buwevci!!!) javno pred
skup{tinom da zahvalim Srbiji {to nas je svojom neprispodobivom vojskom
oslobodila jarma i smrti.” (str. 67.)
Na osnovu svih ovih i brojnih drugih podataka Lazo Kosti} izvla~i sle-
de}i zakqu~ak: “Ako se Buwevci i [okci nisu mogli sasvim identifikova-
ti sa Srbima, ni govora nije moglo biti, sve do Jugoslavije, o wihovom hrvat-
stvu. Hrvata me|u Buwevcima nije uop{te nikad bilo, ni od korova, sve do uje-
diwewa u Jugoslaviju. Malo pred Prvi svetski rat pojavilo se nekoliko wi-
hovih {kolovanih qudi (da se na prste nabroje), koji su po~eli propagirati
hrvatstvo, ali ni tada nikako iskqu~ivo ve} u vezi sa srpstvom.” (str. 67.)
Na prvim parlamentarnim izborima Kraqevine Srba, Hrvata i Slove-
naca pojavila se Buweva~ko-{oka~ka stranka koja je u Narodnoj skup{tini
osvojila nekoliko poslani~kih mandata i formirala poslani~ki klub. Bu-
wevaca je bilo i u srpskim strankama, ali ne i u hrvatskim. Najzna~ajnija bu-
weva~ka kwi`evnica Mara Malagurska, poznata po romanu “Vita \anina”,
javno se deklarisala kao Srpkiwa, kao i istaknuta slikarka Ana Be{li}.
Kako rezonuje Kosti} “da je ostala Srbija, a ne Jugoslavija, sumwe ne mo`e
biti da bi Buwevci i [okci, do tada nacionalno neizgra|eni, ~ak neopre-
deqeni, postali Srbi, kao {to bi ostali Srbi i katolici Boke i Dubrov-
nika, kojima bi se pridru`ili mnogi Dalmatinci. Konkordat Vatikana sa
Srbijom iz 1914. davao je ~ak i legitimaciju najvi{ih katoli~kih verskih
krugova za to.” (str. 68.)
Pre Prvog svetskog rata provo|en je proces ma|arizacije Buwevaca, a po-
sle rata, pogotovo posle Drugog svetskog rata, na delu je bio proces intenziv-
nog pohrva}ewa. Kako se svojevremeno `alio biskup Antunovi}, odnaro|ava-
li su se mahom obrazovani qudi, dok su buweva~ku svest i specifi~nost ~u-
vali poqoprivrednici. Proces ma|arizacije Buwevaca u Ma|arskoj skoro da
je u potpunosti zavr{en. Kosti} profesionalnom statisti~kom analizom do-
lazi do podatka da je posle Drugog svetskog rata u Ba~koj i Barawi bilo ukup-
no oko sto hiqada Buwevaca. Oficijelno pohrva}ewe je tu brojku prepolovi-
lo, a mnogi Buwevci, ne pristav{i da se izjasne kao Hrvati, be`ali su u ka-
tegoriju nacionalno neopredeqenih Jugoslovena.
9. Ostale slovenske narodnosti
U Vojvodini `ive pripadnici svih slovenskih naroda osim Belorusa i
Lu`i~kih Srba. Hrvata je bilo najmawe. Kako ka`e Kosti}, wih “u dana{woj
Vojvodini nije skoro ni bilo. Prakti~no ih uop{te nije bilo u Banatu i Ba~-
koj. U Barawi, koja, na`alost, ne sa~iwava deo Srpske Vojvodine, bilo ih je,
ali uglavnom u onom delu koji je ostao ma|arski, dok u onom delu Barawe ko-
ji se prisajedinio sa Srbijom bilo je [okaca a ne Hrvata. U Sremu je bilo ne-
{to malo Hrvata i to mahom pohrva}enih stranaca, ali zato u onom delu Sre-
ma koji su diktatori sada{we Jugoslavije dali Srbima ima nekoliko puta vi-
{e Srba.” (str. 73-74.) Kad se izuzmu kolonizovani Hrvati posle svetskih ra-
tova, svi drugi koji se tako izja{wavaju sigurno su buweva~kog, {oka~kog, ne-
ma~kog, slova~kog, ma|arskog, ~e{kog ili {iptarskog porekla, a osnov kro-
atizacije redovno je bila katoli~ka veroispovest.
447
 Rusi su uglavnom potomci izbeglica posle oktobarske revolucije i oni
se najlak{e uklapaju u srpski nacionalni korpus. Posle Drugog svetskog ra-
ta u Vojvodini je `ivelo oko tri i po hiqade Bugara i oni se ubrzano integri-
{u sa Srbima. Poqaka je bio izvestan broj u Bosni. I ^eha ima oko tri i po
hiqade i doseqeni su u drugoj polovini 18. veka. I oni se ubrzano me{aju sa
drugim narodima jer su razasuti po celoj teritoriji uglavnom kao gradsko sta-
novni{tvo, pa }e im tragovi uskoro ostati u karakteristi~nim prezimenima
i porodi~nim uspomenama. Ukrajinaca i Rusina ima ve}i broj, imaju i nekoli-
ko kompaktnih naseqa, svoje {kole i u~iteqe, pa time i {ansu da sa~uvaju svo-
ju etni~ku posebnost.
Od svih slovenskih nacionalnih mawina u Vojvodini `ivi najvi{e Slo-
vaka, izme|u {ezdeset i sedamdeset hiqada, najvi{e u Ba~kom Petrovcu, Ko-
va~ici, Ba~koj Palanci, Staroj Pazovi i Zemunu. Uglavnom su koncentrisa-
ni u kompaktnim naseqima i imaju izra`enu nacionalnu samosvest. Imaju {ko-
le na svom jeziku, gimnaziju, novine, radio i televiziju. U ogromnoj ve}ini su
protestanti – evangelisti. Sa Srbima su tradicionalno u izrazito prijateq-
skim odnosima. Kroz istoriju su ~esto podvrgavani procesima ma|arizacije,
~ak i na teritoriji Vojvodine.
Ma|ari su najbrojnija nacionalna mawina Vojvodine, ali ih u po~etku ni-
je bilo mnogo. Najvi{e su naseqavani posle Austro-Ugarske nagodbe iz 1867.
godine. Prema podacima Du{ana Popovi}a u Banatu ih uop{te nije bilo u pr-
voj polovini XVIII veka. U Ba~koj su ne{to masovnije naseqavani po gradovi-
ma oko 1730. godine. Lazar Stipi}, Buwevac i bibliotekar Suboti~ke op{ti-
ne govorio je: “Pogledajte, najboqu zemqu u Vojvodini imaju Srbi, onda Nem-
ci, a najgoru Ma|ari. Ko je prvi do{ao, uzeo je i boqu zemqu.” (str. 81.)
Posle Prvog svetskog rata zate~eno je u Jugoslaviji oko pola miliona Ne-
maca. Skoro svi su proterani posle Drugog svetskog rata. Ostalo ih je neko-
liko desetina hiqada, uglavnom po gradovima, gde se me{ovitim brakovima asi-
miluju. Neki su se izja{wavali kao Hrvati ili kao Ma|ari.
10. Srbi i Ma|ari
Odnos Srba i Ma|ara Lazo Kosti} je obradio u posebnoj kwizi, koju je isti
izdava~ {tampao u Torontu 1975. godine, i bilo je zami{qeno da “Srbi i Ma-
|ari” bude prva studija u zbirci “Srbi i okolni narodi”, ali je, na`alost, osta-
la i posledwa. Kosti} je motivisan ube|ewem da Srbija ne mo`e ostati ogra-
ni~ena na tada{wu “Socijalisti~ku Republiku Srbiju”, da }e morati da se pro-
{iri na celokupan srpski nacionalni prostor, ali da }e i tada jedan deo Sr-
ba ostati van svoje mati~ne dr`ave. To otvara potrebu razvijawa prijateqskih
odnosa sa okolnim narodima, u~vr{}ivawa takvih odnosa tamo gde oni ve} po-
stoje i po mogu}nosti preobra}awa neprijateqa u prijateqe, kako bi se broj
neprijateqa sveo na {to mawu meru.
Kosti} ka`e da Srbi me|u svojim susedima imaju dva iskrena i sigurna pri-
jateqa: Rumune i Grke. S Rumunijom nikada kroz istoriju nismo ratovali, a s
Grcima smo ratovali samo u sredwem veku dok je Gr~ka bila u sastavu Vizan-
tije. S wima nas ve`e i zajedni~ka veroispovest, zajedni~ki neprijateqi i isto-
vetna istorijska sudbina. U posledwih 120 godina na{i odnosi sa Bugarskom
448
bili su veoma lo{i, ali je potrebno maksimalno raditi na wihovom poboq-
{awu. Za u~e{}e u Drugom balkanskom i dva svetska rata na pogre{noj stra-
ni Bugarska je ka`wena teritorijalnim gubicima i bilo bi pogre{no poka-
zivati bilo kakvu daqu osvetoqubivost, a makedonsko pitawe bi se, po Kosti-
}evom mi{qewu, moglo i kompromisno re{iti.
Kosti} smatra da treba ulo`iti napore da se poprave odnosi sa Alban-
cima, smatraju}i to mogu}im, s obzirom da su albanske vojvode ~uvale vekovi-
ma srpske manastire i druge svetiwe. Oni misle da je to mogu}e, ali nije sti-
gao da objasni kako, pa mu je misao ostala samo na nivou puste `eqe. S druge
strane, Kosti} je potpuno u pravu kad insistira na prijateqstvu sa Italija-
nima, s obzirom da s wima nema nikakvih nera{~i{}enih ra~una, a imamo za-
jedni~ke neprijateqe. I istorijski imamo razgranate mnogostruke veze, a u Dru-
gom svetskom ratu, iako su bili okupatori, spasili su vi{e od pola miliona
Srba od zlo~ina~ke hrvatske ruke. Geopoliti~ki polo`aji, ekonomski i po-
liti~ki interesi upu}uju nas na sveobuhvatnu saradwu. “Ukoliko oni opet bu-
du pokazivali apetite na desnu obalu Jadrana, {to nije iskqu~eno pri kakvoj
novoj konstelaciji, mi smo posledwi na koje bi oni aspirisali. Tu bi bili u
prvom redu Hrvati i Arbanasi, a posle i Slovenci.” (str. 9.) Na{a nacional-
na i dr`avna politika treba da se bazira na ~vrstom prijateqstvu sa Itali-
jom. Hrvati su, kako isti~e Kosti}, kao najnekulturniji i najdivqiji narod Evro-
pe, na{i vekovni i nepopravqivi neprijateqi.
S Ma|arima smo istorijski imali i saveze i sukobe. Zajedno smo ratova-
li protiv Turaka i izme{ani `iveli na jednoj teritoriji. Najte`a hipote-
ka su zlo~ini ma|arskih okupatora u Drugom svetskom ratu. Kosti} smatra da
i sa Ma|arima treba razvijati {to bli`e prijateqske odnose. [to se ti~e
Slovenaca, on jo{ robuje zabludama da su nam prijateqi. Naravno, polovinom
sedamdesetih godina Kosti} nije mogao predvideti kako }e se Slovenci nepri-
jateqski poneti prema Srbima po~etkom devedesetih.
Ono {to je sasvim nesumwivo je ~iwenica da nam Hrvati nikada ne mogu
biti prijateqi. “Oni ne}e nikad imati mira dok ijedan Srbin `ivi. Samo je
gubqewe vremena i snaga ma {ta poku{avati u tom pravcu. Naprotiv, na{a
osnovna briga treba da bude – a to je i glavni ciq ovih izlagawa, da se obez-
bedimo sa drugih strana kad do sukoba sa Hrvatima do|e. Da mi sami sa wima
mo`emo da iza|emo na kraj, to niko normalan ne mo`e da sumwa. Mi smo broj-
no dvostruko i vi{e nego dvostruko ja~i od wih, a nisu mogli dohakati Srbi-
ma ni uz pomo} Hitlera kad pred wim nije stajala srpska oru`ana snaga, ve}
par stotina, posle mo`da hiqada rebela bez oru`ja i pripreme. Ne bojimo se
mi wih nikad ni u ma kojoj prilici ako bismo bili sami konfrontirani jed-
ni prema drugima, ali se moramo obezbe|ivati da ne budemo napadnuti i sa dru-
gih strana.” (str. 13.) Kosti} navodi i zakqu~ke prohrvatski orijentisanog ne-
ma~kog geopoliti~ara Florisana Lihtregera, koji je analizirao krajwe lo{
geostrate{ki polo`aj Hrvatske, ukle{tenoj izme|u Srbije, Ma|arske i Ita-
lije, {to je velika prednost za Srbe.
Ono {to je nama Srbima najzna~ajnije kad je re~ o Ma|arima je ma|arska
iskonska `eqa za izlaskom na Jadransko more. Mi Srbi moramo u~initi sve
{to je u na{oj mo}i da im pomognemo da povrate Rijeku kao najve}u ma|arsku
pomorsku luku. Ma|arska politika jednostavno kad tad mora da se vrati na ~u-
449
venu izjavu Lajo{a Ko{uta da on na geografskoj karti nigde ne vidi Hrvat-
sku. Otkad su Ma|ari u H veku do{li na Balkan, sudbine su nam istorijski is-
prepletane. Na{i i wihovi kraqevi su se sva|ali i mirili, sukobqavali i
rodbinske veze uspostavqali. Nema~ki istori~ar Edgar He{ u [tutgartu je
1968. objavio “Istoriju balkanskih zemaqa” i u woj naveo da su jo{ u samim po-
~ecima ra{ke dr`avnosti, srpske `upe na{le prirodnog saveznika u pogra-
ni~noj Ugarskoj, i taj oslonac je u~inio da su se mnogobrojne vizantijske eks-
pedicije mogle da izdr`e bez {tete.” (str. 38.)
On daqe pi{e kako je i srpska despotovina opstajala oslawaju}i se na Ugar-
sku. I u Moha~koj bici 1526. godine ratovali su zajedno Ma|ari i Srbi pro-
tiv Turaka. I Beograd je prvi put u{ao u sastav srpske dr`ave u vreme kraqa
Dragutina, tako {to ga je ma|arski kraq poklonio u miraz uz ma|arsku prin-
cezu Katarinu koja je tada postala srpska kraqica. Kasnije je bilo i vi{e rat-
nih sudara izme|u Srba i Ma|ara povodom Beograda i Ma~ve. Posle svih tih
ratova, ponovo je, 1425, Stefan Lazarevi} od ugarskog kraqa Sigismunda do-
bio Beograd na poklon, da bi ga Srbi opet predali Ma|arima, da bi Ma|ari,
zauzvrat, priznali \ur|a Brankovi}a, kao Stefanovog sestri}a, za legitim-
nog vladara Srbije.
Beograd je skoro sto godina bio gotovo neosvojiva ma|arska tvr|ava pre-
ma Turcima. Oko wega su se vodili mnogi krvavi ratovi u kojima je srpski na-
rod slavio i u pesmama opevao ma|arske junake kao svoje sopstvene, poput Ja-
no{a Huwadija, odnosno Sibiwanin Janka. Po padu srpske dr`ave u tursko rop-
stvo, velika masa Srba se preselila u Ju`nu Ugarsku, prikqu~ila tamo{wim
srpskim starosedeocima i stupila prvenstveno u ma|arsku vojnu slu`bu. Ma-
|arski vladari su ta srpska naseqavawa zdu{no podsticali jer su tako ja~ale
ju`ne granice. Ve} u 15. veku Srbi su ~inili prete`no stanovni{tvo Srema
i Banata. Srbi su kao ugarski podanici dobijali zna~ajne privilegije za svo-
je ratne zasluge. Takav status Srbima je omogu}avao o~uvawe nacionalnih tra-
dicija i kulturno uzdizawe, ali i ekonomsko ja~awe, {to }e sve kasnije biti
veoma zna~ajno u vreme bu|ewa nacionalne svesti.
Nacionalna simbioza Srba i Ma|ara dovela je do toga da su Srbi preuze-
li mnoge ma|arske, a Ma|ari srpske re~i. “Ovaj me|usobni i uzajamni uticaj
jezika retka je pojava, kod nas poznata donekle samo izme|u Srba i Arnauta. Mi
imamo mo`da hiqade turskih re~i u Bosni, a ne mnogo mawe i u Srbiji i Sta-
roj Srbiji. Ali Turci nemaju na{ih re~i; nisu ih pozajmqivali od nas. Mi ima-
mo na Primorju jedva mawe italijanskih re~i, ali Italijani (Mle~ani, od ko-
jih smo ih preuzeli i pod ~ijom smo vladavinom bili, nemaju srpskih re~i). U
severnim granicama srpskog `ivqewa mi smo preuzeli masu nema~kih izra-
za, specijalno za oznaku tehni~kih predmeta, oru|a, doma}inskog pribora itd.
Ali Nemci nemaju nijedne srpske re~i... Jer su pripadnici svih tih naroda bi-
li samo osvaja~i koji nisu masovno `iveli me|u nama. Mi smo sa Ma|arima bi-
li ispreme{ani. Najboqi je dokaz da smo mi primali od wih mnoge izraze, a
i oni od nas. Neka jezi~na me|uzavisnost, interdependencija, posledwi dokaz
uzajamne nepot~iwenosti.” (str. 51.)
U novije doba, do ozbiqnijih sukoba izme|u Srba i Ma|ara do{lo je 1848.
godine, u vreme ma|arske bune Lajo{a Ko{uta. Tu su nam jednostavno nacio-
nalni interesi bili suprotstavqeni. Me|utim, u svojim “Emigrantskim spi-
450
sima” Lajo{ Ko{ut je ostavio svedo~anstvo o svom susretu i razgovoru sa srp-
skim knezom Mihailom, 1859. godine, u kome je Mihailo otvoreno izrazio sim-
patije za ma|arsku borbu protiv Austrijanaca, smatraju}i Austrijance opa-
sno{}u po Srbiju. Izra`avao je `equ da Ma|arska izbori svoju nezavisnost
i da sa Srbijom ima {to boqe politi~ke odnose.
Na Berlinskom kongresu, 1878. godine, austrougarski ministar inostra-
nih poslova i ma|arski grof \ula Andra{i pru`io je Srbima dragocenu i
verovatno presudnu pomo} da zadr`e Ni{, Leskovac, Prokupqe, Pirot i dru-
ga mesta. Pretila je opasnost da ti srpski predeli pripadnu Bugarskoj. I dru-
gi austrougarski ministar spoqnih poslova i ma|arski grof Gustav Kolno-
ki pomogao je Srbima da izbegnu teritorijalne gubitke posle sramotnog po-
raza u ratu sa Bugarskom 1885. godine.
U pro{lom veku, Srbi su sistematski progoweni u Hrvatskoj, pogotovo
u vreme bana Ivana Ma`urani}a koji je Wego{u ukrao spev “Smrt Smail-age
^engi}a.” Tek kad je za hrvatskog bana imenovan ma|arski grof Kuen-Heder-
vari “Srbima je laknulo: to je prvi put da su se oni ose}ali kao u svom domu.
Kuen je, ka`u, preko wih dobio ve}inu u “Hrvatsko-slavonsko-dalmatinskom
saboru”, {to svakako odgovara istini. Ali, bilo zbog toga ili ne~ega drugog,
on je bio blagonaklowen Srbima i priznao wihovu posebnost: wihovo pismo,
wihovu zastavu i samo srpsko ime. Srbi nisu nikad tamo u`ivali sva ova pra-
va i bili ravnopravni gra|ani kao pod wim.” (str. 68-69.) To je bio najlak{i
period u `ivotu Srba Slavonije i Hrvatske.
Brat Stjepana Radi}a Ante, koji je i osnovao Hrvatsku seqa~ku stranku,
pisao je 1901. godine u tekstu “Hrvatski Srbi”: “Srpska gospoda – kakva su, ta-
kva su – biesni su na Hrvate, pa dr`e sa Mayaronima, a dana{wi im Mayaro-
ni priznaju i u zakonu wihovo srpsko ime.” Drugim re~ima, Ante Radi} bar raz-
ume srpsko dr`awe. Ne ka`em da ga opravdava, ali ga i ne osu|uje. Za{to bi
Srbi bili sa onima koji im negiraju ime i narodnost, a protiv onih koji im
to priznaju, misli – vrlo verovatno Ante Radi}.” (str. 69.) Dimitrije Ruvarac
je, 1895. godine, u kwizi “Evo {ta ste nam krivi”, {tampanoj u Zemunu, hvalio
Kuena-Hedervarija {to je dozvolio “da Srbi na svojim crkvama i u sve~anim
prilikama isti~u zastavu srpske Karlova~ke mitropolije i srpskog patrijar-
ha, odnosno srpsku zastavu.” (str. 69.)
Desilo se da je ono {to je Kuen-Hedervari uveo kao obavezu u {kolama srp-
skih ve}inskih op{tina – srpski jezik i }irilicu, po wegovom odlasku pro-
gla{eno kao antidr`avni zlo~in, i to je bila jedna od ta~aka optu`nice na
zagreba~kom veleizdajni~kom procesu protiv istaknutih Srba 1908. godine.
I ministar finansija i poglavar Bosne i Hercegovine Bewamin Kalaj je, bar
u jednoj fazi, bio izrazito naklowen Srbima, pa je ~ak 1877. godine izdao sop-
stvenu “Istoriju Srba.” Posle je bio okupiran mi{qu da stvori bo{wa~ki
narod i bo{wa~ki jezik. I profesor Stefan Burijan je bio srpski prijateq,
kao ministar finansija i automatski bosanski poglavar, kako je to pravno bi-
lo povezano od 1903. do 1912. godine. “On je vodio ~istu srbofilsku politi-
ku: oslawao se uglavnom na Srbe i ove je najvi{e cenio. To on otvoreno pri-
znaje u svojim memoarima, a na to se jako `ale Hrvati.” (str. 74.)
U vreme Kalajeve i Burijanove uprave u Bosni “Srpstvo je bilo slobod-
nije i za{ti}enije daleko vi{e nego danas za vladavine Josipa Broza i Bran-
451
ka Mikuli}a, oba Hrvata, u tobo`woj svojoj dr`avi. Za vreme Burijana cveta-
la je i bujala “Mlada Bosna” i srpski nacionalizam goreo do paroksizma. Bo-
sna je postala bila kovnica i mesto srpskog ekstremnog nacionalizma uop{te.
Sve je to Burijan u najmawu ruku tolerisao.” (str. 74.)
Ma|arski politi~ari i diplomate su u nekoliko navrata znatno otupi-
li i ubla`ili austrijske agresivne pretenzije i namere prema Srbiji, pa ka-
ko svedo~e neki akteri doga|aja, dva puta su naveli dr`avni vrh na odustaja-
we od ve} nameravanog vojnog napada. Pogotovo je istaknuti prijateq Srba bio
grof Tisa, jedan od vode}ih ma|arskih politi~ara dvadesetog veka. Ali i Ti-
sin politi~ki protivnik i rival grof Teodor Ba}ani je tako|e bio prosrp-
ski nastrojen. On u svojim memoarima saop{tava poruku Nikole Pa{i}a da
“wegov ciq u budu}nosti nije ni u jednom slu~aju “Jugoslavija”, ve} “Velika Sr-
bija”.” Ta Velika Srbija bi obuhvatala samo one predele ~ije je prete`no sta-
novni{tvo srpskog jezika i pravoslavne vere. Ne pada mu na kraj pameti da pri-
jemom brojnih stranih delova naroda stvori jednu srpsku Austro-Ugarsku, u ko-
joj bi se u svakom gradu i svakom selu pojedine narodnosti i vere za per~in hva-
tale.” (str. 79-80.)
U toku Prvog svetskog rata bilo je vi{e nego o~igledne razlike u austrij-
skom i ma|arskom tretmanu srpskog naroda. Predsednik ma|arske vlade grof
I{tvan Tisa suprotstavqao se 1914. godine objavi rata Srbiji, a kad je rat ve}
bio neizbe`an i otpo~eo, zalagao se protiv bilo kakve aneksije i ugro`ava-
wa srpske teritorijalne celovitosti posle rata. Austrougarski general Al-
fred Kraus u Minhenu je, 1923. godine, objavio kwigu o uzrocima poraza u Pr-
vom svetskom ratu i u woj se `alio na grofa Tisu jer se on nije mogao “zadobi-
ti za to da bi se ne{to preduzelo protiv ugarskih Srba, i ako se sumwa u wi-
hovu saglasnost sa neprijateqem grani~ila sa izvesno{}u.” (str. 94.) Uz to je
o{tro osu|ivao hrvatsku mr`wu i progone Srba na teritoriji Banovine Hr-
vatske. Adam Pribi}evi} je smatrao da je Tisino dr`awe prevashodno spre-
~ilo Hrvate da ve} u Prvom svetskom ratu urade Srbima ono {to su u~inili
u Drugom. Pored Tise, srpski prijateqi su bili princ Ludvig Vindi{grec, grof
Teodor Ba}ani i grof Mihaq Koraqi.
Posle Prvog svetskog rata, zvani~ni odnosi Jugoslavije i Ma|arske bi-
li su prili~no lo{i, a Ma|arska je uz to bila veoma frustrirana ratnim po-
razom i gubitkom nacionalne teritorije. Da bi se, izme|u ostalog, predupre-
dio ma|arski revan{izam Jugoslavija, Rumunija i ^ehoslova~ka su stvori-
le Malu antantu, a Regent Horti je usta{ama dao bazu u Janka Pusti, tako da
se nepoverewe neprekidno produbqivalo. 12. decembra 1940. godine u Beo-
gradu je zakqu~en jugoslovensko-ma|arski ugovor o trajnom miru i ve~itom
prijateqstvu.
Kad je donesena odluka da Ma|arska prekr{i taj pakt i u~estvuje u nema~-
koj agresiji na Jugoslaviju, ma|arski predsednik vlade grof Paul Teleki je, 3.
aprila 1941. godine, izvr{io samoubistvo i ostavio za sobom ve~iti primer
beskrajne ~asti i po{tewa, ponosa i dostojanstva. Pred smrt, Teleki je dr`av-
nom poglavaru regentu Miklo{u Hortiju uputio pismo slede}e sadr`ine: “Pre-
kr{ili smo re~ datu paktom ve~itog prijateqstva jednom podlo{}u. Nacija
je svesna toga i mi smo izgubili wenu ~ast. Mi smo stali na stranu razbojni-
ka, jer su tobo`wa zverstva izmi{qena od po~etka do kraja, bilo da se ti~e zver-
452
stva protiv Ma|ara, bilo protiv Nemaca. Mi }emo postati pqa~ka{i leina,
nacija koja je spala na posledwi nivo poni`ewa. Ja to nisam izdr`ao. Ja sam
krivac.” (str. 117.)
Ma|ari su u~estvovali u nema~koj agresiji i okupirali deo Jugoslavije,
Ba~ku i Barawu. Srbe su progonili, proterivali i ubijali. U januaru 1942. ta
ubistva su bila masovna, najvi{e u Novom Sadu. Prema nekim podacima ubi-
jeno je oko 10.000 Srba i nepoznat broj Jevreja i Cigana. Centralne vlasti su
naknadno krivicu prebacivale na lokalne Ma|are. Zlo~ini su obustavqeni
kad je o{tro reagovao Ma|arski parlament. Vo|ena je istraga i neki po~ini-
oci su ka`weni. Osu|enim na smrt omogu}eno je da pobegnu i prikqu~e se ne-
ma~kim esesovcima.
Posle Drugog svetskog rata, odnosi Srba i Ma|ara su veoma dobri, ako se
izuzmu sporadi~ne trzavice ranijih komunisti~kih re`ima i nekriti~ko sta-
jawe na hrvatsku stranu prvog ma|arskog postkomunisti~kog re`ima. U Srbi-
ji ma|arska nacionalna mawina u`iva maksimalna gra|anska i etni~ka pra-
va, kao uostalom i srpska u Ma|arskoj.
11. Srbi i Jevreji
U Sautportu, u australijskoj dr`avi Kvinslend, u izdawu “Srpskog pre-
poroda” iza{la je, 1988. godine, posthumno Kosti}eva kwiga “Srbi i Jevreji.”
U predgovoru autor je svoje motive za pisawe jednog ovakvog rada objasnio sle-
de}im re~ima: “Mi moramo i sami sebi i na{im Jevrejima, Jevrejima celog sve-
ta pokazati da smo za wih zainteresovani, da ih tretiramo sa razumevawem i
sa naklono{}u, da smo uvek bili wihovi prijateqi i da to `elimo ostati. Sr-
bi su jedan od retkih naroda sveta koji je sa Jevrejima `iveo u miru, i ukoli-
ko se to mo`e re}i, qubavi, kroz celu istoriju, od doseqavawa Jevreja u na{e
krajeve.” (str. 8-9.)
Sporadi~nog pomiwawa Jevreja u Srbiji bilo je jo{ u sredwem veku, na
primer u hrisovuqama careva Du{ana i Uro{a, ali u ve}em broju oni se po-
javquju tek u XVI veku, po proterivawu iz [panije. Naseqavali su se po gra-
dovima pod turskom okupacijom, dok je srpsko hri{}ansko stanovni{tvo `i-
velo po selima, pa nekog zna~ajnijeg dodira me|u wima nije bilo sve do oslo-
bo|ewa Srbije od turske vlasti. U slobodnoj srpskoj dr`avi odnosi su bili
nepomu}eni, ne pamti se nikakav oblik diskriminacije; antisemitskog istu-
pa ili pogroma. Tolerantnost i korektnost u srpsko-jevrejskim odnosima i od-
sustvo bilo kakve mr`we situaciju su ~inili bitno druga~ijom u pore|ewu sa
tragi~nim evropskim iskustvima. “Jevreji iz Srbije su se ponosili da su “Sr-
bi Mojsijeve vere”, wihovi kwi`evnici i umetnici su bili izraziti Srbi.
Bilo je do{lo do zaista iskrene simbioze izme|u Srba i Jevreja oko wih i u
wima.” (str. 14.) ^ak se i istaknuti komunista Mo{a Pijade, 1931. godine, pri-
likom popisa stanovni{tva izjasnio kao Srbin, {to je bilo krajwe nepo`eq-
no pod diktaturom kraqa Aleksandra koji je ozvani~io ideologiju integral-
nog jugoslovenstva.
Negativnu senku na takvo istorijsko iskustvo bacio je dr Jozua Frank, hr-
vatski politi~ar rodom iz Osijeka, pokr{teni slavonski Jevrejin koji je sle-
dio Antu Star~evi}a i wegov {ovinizam, organizuju}i progone Srba i for-
453
miraju}i frankova~ke legije koje su bile prete~e kasnijih usta{kih bojni. Ali,
on je zaista bio izuzetak, a i gotovo svi sledbenici su mu bili Hrvati. Jevrej-
stva se i sam odricao, a od onoga ko zamrzi sopstveni narod ne mo`e se ni{ta
dobro o~ekivati u odnosu prema drugim nacijama. “Zato ni reakcija Srba na
frankovluk nije bila upu}ena protiv Jevreja, ve} protiv hrvatskih ekstremi-
sta, “zanieka~a” Srba. Zbog toga nije nijednoga Jevrejina glava zabolela. Sr-
bi su umeli da vinovnike ta~no razaznaju.” (str. 15.)
Osim svog sina Ivana, Frank ni me|u Jevrejima u Hrvatskoj nije imao ni-
jednog sledbenika. Ni Jevrejin Hajnrih Fridjung, koji je 1909. godine u Be~u or-
ganizovao ~uveni Fridjungov antisrpski proces, nije kod Srba mogao predsta-
vqati povod za sticawe bilo kakvih predrasuda prema jevrejskom narodu. Na-
suprot tome, hrvatska istorija je prepuna izliva antisemitizma. O tome je sve-
do~ila i engleska kwi`evnica i politi~arka Elizabet Diskeman, iako je ina-
~e preferisala Hrvate i nipoda{tavala Srbe. U uspomenama iz Zagreba tri-
desetih godina bele`i: “Ovde se ve} ose}a dah antisemitizma koji je u Beogra-
du potpuno nedostajao. Tamo se sefardijski Jevrej visoko ceni.” (str. 17-18.)
Sli~no je pisao nema~ki publicista Johan Georg Rajsmiler: “Religiozna
mr`wa nije nikad u Srbiji imala pogodno tle. Turke su mrzeli kao podjarm-
qiva~e, ali ne kao religiju. Najboqe ilustruje toleranciju Srba da oni nikad
nisu imali neki antisemitizam dostojan pomena. Ni{ta ih u tridesetim go-
dinama nije dovelo do tako jakog ogor~ewa protiv Hitlerove Nema~ke kao pro-
gon Jevreja.” (str. 18.) I engleski publicista Yory Majk navodi: “Srbi nema-
ju obi~aj da progone mawine. Ni antisemitizam nisu poznavali (dok Hrvati
jesu).” (str. 18.) Davi~o je to obja{wavao slede}im re~ima: To je zato “jer Sr-
bi nisu pokvareni i nisu, brate, “antisemiti”!” (str. 19.)
Kod Srba, za razliku od svih drugih evropskih naroda, ne postoji ni pro-
drugqiv naziv za Jevreje, a u srpskoj dr`avi oni su uvek bili ravnopravni gra-
|ani, u`ivali verske slobode, politi~ka i kulturna prava. Za Kraqevine Ju-
goslavije; kraq je redovno jednog Jevreja imenovao za senatora, i to glavnog ra-
bina. “U srcu Evrope, u najslobodnijoj zemqi wenoj, u [vajcarskoj, nisu Jevre-
ji do polovine 19. veka imali slobodu zanimawa, a do 1874. godine, slobodu kre-
tawa i nastawivawa po svoj zemqi. I u drugim zemqama Evrope bilo je sli~-
no, ako ne i gore. Srbija prve polovine XIX veka smatrala se kao Eldorado Je-
vreja, kao {to je i ina~e bila Srbija-Slobodija”. (str. 30.)
U Drugom svetskom ratu Nemci i Hrvati su i Srbe i Jevreje stavili van
zakona. I A}imovi}eva komesarska uprava i Nedi}eva vlada pod okupacijom
odbijale su da u~estvuju u progonu Jevreja, pa su ~ak na direktno nema~ko in-
sistirawe odbacili svaku mogu}nost da donesu antijevrejske zakone. “Ne samo
da srpska uprava u okupiranoj Srbiji nije htela da donese zakon protiv Jevre-
ja, nego nije u~estovala ni u jednoj meri wihovog istrebqewa. Sve su to radi-
li sami Nemci na svoju ruku i preko svojih organa.” (str. 32.) Mnogi su Srbi
uz ogroman li~ni i porodi~ni rizik spasavali ugro`ene Jevreje, skrivali ih,
hranili i primali kao ro|ake u svoja doma}instva.
Li~no je Milan Nedi} omogu}avao da ve}i broj Jevreja izbegne u itali-
jansku okupacionu zonu gde antisemitskih progona nije bilo. Tako su se spa-
sili, izme|u ostalih, trgovac Gabaj, in`ewer Samoilo Jakovqevi}, Rebeka Amo-
daj, dr Ana Alayi}, dr Marija I{ah, Jakov Almuli, Oskar Davi~o itd. Pre-
454
}utno je general Nedi} dozvolio i da se izvestan broj Jevreja prikqu~i ~et-
ni~kom pokretu generala Dra`e Mihailovi}a, kao na primer, advokat Avram
Mevorak, Oto Komornik, in`ewer Josif [lezinger, Qiqana Flam itd. ^et-
ni~ki odredi su svuda spa{avali Jevreje gde im se pru`ila prilika, a isto ta-
ko i Srpska pravoslavna crkva organizovano im izdaju}i la`na dokumenta o
poreklu, kako bi izbegli okupatorske racije.
Li~no je general Milan Nedi} spasao predsednika beogradske jevrejske
op{tine dr Fridriha Popesa i wegovog sekretara Morisa Abinuna, koji je
ina~e direktno sara|ivao sa komunistima. Nedi}evi slu`benici su bili po-
kroviteqi Zlate Kikel, Avrama Baruha, in`ewera Stanislava Josifovi}a
itd. Mnogi su Jevreji Nedi}evom zaslugom spa{eni i iz bawi~kog logora. S
druge strane, ne zna se ni za jedan slu~aj da ~etni~ki odredi Dra`e Mihajlo-
vi}a nisu prihvatili bilo kog Jevrejina koji bi im se obratio. I Mihajlovi-
}ev li~ni lekar bio je Jevrej dr Tibor Goldvajn.
Kako je pisao poznati srpski emigrantski publicista Vuka{in Perovi},
“zna se koliki broj Jevreja spasi{e partizanske jedinice tokom rata, a koli-
ki broj ~etni~ke. Nije bilo ~etni~ke komande “od Avale do jadranske pla`e”
da u wima nisu na{li uto~i{te gra|ani jevrejskog roda, ~ak ih je bilo u ko-
mandi hercegova~kih ~etnika, kojoj sam li~no pripadao, ali su ovi nosili “sr-
bizirana” imena, da bi tako isto operisali oni Jevreji u komunisti~kim re-
dovima, uzimaju}i vrlo zvu~na “velikosrpska” imena. Dobar deo tih qudi za-
uzeo je kasnije unosna mesta u komunisti~koj Jugoslaviji, bilo kao najvi{i voj-
ni komandanti, direktori mo}nih preduze}a ili diplomatski predstavnici
na strani.” (str. 43-44.)
Za razliku od Srba, koji su se krajwe humano i prijateqski odnosili pre-
ma Jevrejima u vremenima velikih istorijskih kataklizmi i tragedija, “Hr-
vati su postupali sasvim suprotno: oni su se takmi~ili sa Nemcima ko }e vi-
{e zverstava prema Jevrejima da poka`e i hvalili se da su nadma{ili Nem-
ce.” (str. 55.) Kako je svedo~io slu~ajno pre`iveli jasenova~ki logora{ Jozef
Konforti, “niko u okupiranoj i raskomadanoj Jugoslaviji nije tako zdu{no i
“savjesno izvr{avao nare|ewe o potpunom uni{tewu Jevreja kao {to su to ~i-
nile vjerne sluge zlog gospodara Hitlera, usta{e, na ~elu sa svojim poglavni-
kom Antom Paveli}em.” (str. 58.) U hrvatskom narodu i u krugovima rimoka-
toli~ke crkve u Hrvatskoj nikada nikakvih protesta i suprotstavqawa nije
bilo povodom zlo~ina~ke politike prema Jevrejima, kao uostalom ni zbog ge-
nodica nad Srbima. Hrvatski narod i katoli~ka crkva do posledweg momen-
ta su zdu{no podr`avali Paveli}a.
Ono na {ta srpski narod mo`e biti posebno ponosan je ~iwenica da ni-
jedan Srbin u Srbiji nije ubio nijednog Jevreja niti u~estvovao u nema~kim
pogromima. To potvr|uju mnogi istori~ari, kao i slu`bena arhivska dokumen-
ta. Kosti} se poziva i na kwigu Yeralda Rajtlingera “Kona~no re{ewe. Po-
ku{aj istrebqewa Jevreja Evrope 1939-1945.”, pa isti~e: “U odeqku o Srbiji
spomiwe sva lica i naredbodavce i izvr{ioce plana istrebqewa. Me|u wi-
ma nema nijednog Srbina, ni jedan jedini: sve su to strana lica koja su bila glav-
ni krivci za ubistva Jevreja u Srbiji. Izvr{ioci su tako|e bili Nemci, ni-
jednog Srbina me|u wima nema i nije bilo. Pisac je po{teno prikazao stva-
ri; te{ko bi bilo izmi{qati imena, sve da je to i hteo.” (str. 65.)
455
 Nasuprot tome, “u Hrvatskoj je bilo sve sasvim druk~ije: tamo su sve zlo-
~ine prema Jevrejima izvr{ile doma}e vlasti i doma}i organi, i to najva`ni-
ji me|u wima u srodstvu sa Jevrejima (da ironija sudbine bude eklatantnija)!”
(str. 65.) Da bi to ilustrovao, Laza Kosti} citira Rajtlingera: “Paveli}, ko-
ji je na savesti imao ubojstvo kraqa Aleksandra oktobra 1934, be{e jedan bez-
obziran ~ovek najve}e energije, kome nisu mogli da dohakaju ni Nemci ni Ita-
lijani. Antisemitizam koga je on propovedao ne be{e drugo nego mamac za na-
cional-socijaliste, jer je i on sam bio o`ewen sa }erkom Jevrejina Loren~e-
vi}a; mar{al Kvaternik, koji je usta{ki teror organizovao, be{e o`ewen sa
}erkom ranijeg hrvatskog nacionalisti~kog vo|e u Habzbur{koj monarhiji, Jo-
sipa Franka.” (str. 65.)
Kosti}, pored onoga {to je Srbima i Jevrejima bilo zajedni~ko, {to ih
je istorijski zbli`avalo, pi{e i o nekim negativnim pojavama i wihovim ak-
terima koji su bacali tamnu mrqu na srpsko-jevrejske odnose. Prvo, on ukazu-
je da srpski narod nema ni{ta zajedni~ko sa Titovom protivizraelskom poli-
tikom, a onda se posve}uje analizi lo{eg pona{awa dva istaknuta jevrejska in-
telektualca koji su se duboko ogre{ili o ponos i dostojanstvo srpskog naro-
da. Re~ je o Eliju Finciju i Oskaru Davi~u.
Finci je ~ak u izrazito stru~nim i kulturolo{kim raspravama izbega-
vao i srpsko ime da pomene, negiraju}i srpske karakteristike nekim najve}im
umetni~kim i kulturnim dostignu}ima na{eg naroda ili ih omalova`avaju-
}i i vre|aju}i. Predratnu srpsku kwi`evnost podrugqivo je nazivao “kajmak-
~alanskom.” Obru{avao se na intelektualce i izdava~e koji su objavqivali stu-
dije o srpskim ikonama, freskama, manastirima, svecima i dinastiji Nemawi-
}a. I jedan i drugi su vre|ali i poni`avali srpski narod, imaju}i punu podr-
{ku antisrpske politi~ke vrhu{ke. Sam Davi~o je vi{e puta izazivao javne
skandale, polemi~ke bujice i negodovawa.
Istaknuti intelektualci su ga argumentima urnisali, a onda su se poja-
vqivali partijski komiteti da presude u korist qudske bede i krajweg ne-
morala, u kom svetlu se Davi~o naj~e{}e pojavqivao. Beskrajna je bila Da-
vi~ova “mr`wa prema Srpstvu, mr`wa crva prema orlu, mr`wa buwi{ta pre-
ma nebu, mr`wa la`nog qubiteqa ~ove~anstva i univerzalizma kojima kri-
je svoju moralnu prazninu i kulturnu golotiwu, pred veli~anstvom srpske kul-
ture.” (str. 140.)
Eli Finci se posebno obru{io na Jovana Du~i}a posle prvog poslerat-
nog objavqivawa wegovih sabranih dela u otaybini. ^ak se otvoreno zalagao
za wihovo redigovawe i falsifikovawe da bi se eliminisala “Du~i}eva {o-
vinisti~ka raspolo`ewa, u kojima on otvoreno zastupa nazadna dru{tvena i
politi~ka shvatawa.” (str. 151.) ^ak otvoreno priznaje da ga je najvi{e zabo-
lelo Du~i}evo pitawe: “Gde li }e na}i svoj dovoqno velik zid pla~a moja pra-
voslavna bra}a Rusi da se ispla~u za onim {to su i u zemqi i u du{ama – pot-
puno nedu`nim – poru{li vojnici Karla Marksa, malo stra{niji nego legi-
onari cara Titusa, ru{iteqa Jerusalima.” (str. 152.)
Lazo Kosti} nikada nije pona{awe Oskara Davi~a i Elija Fincija, ko-
ji su se ina~e deklarisali kao srpski pisci, izjedna~avao sa jevrejskim naro-
dom niti dozvoqavao da to poremeti srpsko-jevrejske odnose. U kritici ta-
kvih pojedinaca i wihovih nedela on je bio krawe precizan. “Svega dva-tri
456
nitkova iz ranijih jevrejskih porodica smatraju za svoj glavni `ivotni zada-
tak da obezvre|uju, nipoda{tavaju i sramote Srbe i sve wihove kulturne te-
kovine, i to kao “Srbi” – mada oni to izbegavaju da ka`u. Oni su “Srbi” sa-
mo kad treba Srbe grditi. Zato {to je to u kursu, {to to ho}e diktator Jugo-
slavije Broz. Interesantno je da ti nevaqalci, koliko je meni poznato, ni-
jednom re~ju nisu napali ne{to hrvatsko, pa ~ak ni usta{ka zlodela nad Je-
vrejima i Srbima, jer bi se i time zamerili “drugu Titu”. Oni su sav svoj bes
bquvali na Srbe i srpsku kulturu, na ono {to je Srbima najdra`e i ~ime se
ponose pred celim svetom.” (str. 170.)
Da ne bi bilo nikakve sumwe, Kosti} nagla{ava: “To su pojedinci, mi po-
navqamo i ne}emo dozvoliti da na{e trajne i tradicionalne veze sa Jevreji-
ma otupe, a kamoli da se izgube. Mi smo, in ekstenzo, naveli sve izjave Davi-
~a i Fincija ne da bi uticali na druge Srbe protiv wih, ve} da bismo dali po-
voda i materijala sunarodnicima ovih nedostojnih lica da se wih odreknu i
da se od wih distanciraju. Ja ostajem, kao i dosad, pouzdani prijateq i udivi-
teq Jevreja.” (str. 171.)
Kosti} se daqe bavi statisti~kim razmatrawem, pa pokazuje da je pred Dru-
gi svetski rat u Jugoslaviji `ivelo oko 75.000 Jevreja. Jedanaest hiqada je pre-
`ivelo rat, {to zna~i da su Nemci i Hrvati pobili pribli`no 60.000, ako se
ima u vidu da je pribli`no 4.000 uto~i{te potra`ilo u drugim dr`avama. Stu-
diju zavr{ava op{tom ocenom uloge Jevreja u istoriji ~ove~anstva, isti~u-
}i da nema oblasti qudskog delovawa u kojoj jevrejski nau~nici, umetnici i
stru~waci drugih profila nisu pru`ali vrhunske rezultate.
12. Komunisti~ko kreirawe ve{ta~kih nacija
Demografsko-etnografska studija “Nove jugoslovenske narodnosti”
iza{la je 1965. godine u Torontu, kao ~etvrta sveska serije “Srpski proble-
mi.” Studija po~iwe razmatrawem raznih zna~ewa pojma jugoslovenstva, koja
je Kosti} grupisao u ~etiri osnovne kategorije. Prvo zna~ewe je ~isto poli-
ti~ko i ono, pre svega, obuhvata Srbe koji su iskreno `eleli Jugoslaviju kao
zajedni~ku dr`avu Srba, Hrvata i Slovenaca. Zalagawe za jugoslovenstvo uglav-
nom nije umawivalo wihov srpski patriotizam jer su oni smatrali da su jugo-
slovenski okviri najboqa za{tita srpstva, wegovo obezbe|ivawe pred raznim
spoqa{wim opasnostima i ja~awe u integraciji sa etni~ki najbli`im naro-
dima. Me|usobno su se delili na one koji su bili za jugoslovenstvo po svaku
cenu, one koji su ga prihvatili ako je podrazumevalo ispuwavawe srpskih na-
cionalnih o~ekivawa i one koji su ga prihvatili pod uslovom da ga jednako zdu-
{no prihvate Hrvati i Slovenci.
Drugo zna~ewe je dr`avnopravno i me|unarodnopravno i podrazumeva ju-
goslovensko dr`avqanstvo koje imaju svi gra|ani Jugoslavije bez obzira na na-
cionalnost i ono je najvi{e rasprostraweno u stranim zemqama koje ovako po-
jednostavqeno tretiraju sve na{e dr`avqane. Tre}e zna~ewe je etni~ko i ono
obuhvata pripadnike ju`noslovenskih naroda, ali tada u tu kategoriju spada-
ju i Bugari, mada nikada nisu kao narod `iveli u jugoslovenskoj dr`avnoj za-
jednici. Zato je ovde primereniji naziv Ju`ni Sloveni a ne Jugosloveni jer
je postojawe dr`ave s takvim nazivom wegovo prakti~no zna~ewe bitno suzi-
457
lo. ^etvrto zna~ewe obuhvata one koji se deklari{u kao pripadnici jugoslo-
venskog naroda i nacije i za wih je to jedino nacionalno opredeqewe i iden-
tifikacija. Ova varijanta predstavqa radikalno odbacivawe srpstva, Srbi
su bili la`no optu`ivani da wome provode sopstvenu hegemoniju. Kosti} sma-
tra da je insistirawe na integralnom jugoslovenstvu jedan od osnovnih uzro-
ka propasti jugoslovenske dr`ave.
Kosti} `estokim re~ima politi~ki osu|uje Srbe koji su se za qubav ju-
goslovenstva odrekli sopstvene nacionalnosti, pogotovo one koji su takvim
zabludama robovali i u emigraciji. Ka`e da se ta kategorija zastupnika inte-
gralnog jugoslovenstva “sastoji od otpadnika, renegata, od izdajica, odn. naci-
onalnih dezertera... Treba da ima i takvijeh. Bilo ih je u celoj istoriji, bilo
ih je kod svih naroda. Ali su svuda bili prezreni i proka`eni. Kao {to i za-
slu`uju. Ali na{i Jugosloveni, iskqu~ivi Jugosloveni, postali su u posled-
we vreme drski, i neka mi je dozvoqeno re}i, bezobzirni. Oni sa ponosom is-
ti~u kako nisu “{ovinisti”, jer taj izraz rezervi{u samo za one koji su osta-
li Srbi, koji su ostali verni svetosavqu i svojim precima. Ko su ti qudi ko-
ji sebe uzdi`u a nas Srbe nipoda{tavaju? Uzdi`u sebe {to su promenili na-
rodnost i postali renegati, a nas verne precima i istoriji `igo{u tobo`e
sramnim imenima.” (str. 9.)
13. Izmi{qawe crnogorske narodnosti
Komunisti su crnogorsku naciju izmislili da bi smawili ukupni stati-
sti~ki broj Srba u Jugoslaviji, otcepili zna~ajan deo srpske teritorije od ma-
tice i definitivno Srbe odbacili od Jadranskog mora. Glavni protagonisti
te ideolo{ke kreacije bili su Milovan \ilas, Radovan Zogovi} i Jago{ Jo-
vanovi}. “Jedna je stvar nesumwiva: crnogorska narodnost je proklamovana po
`eqi i po tra`ewu samih crnogorskih komunista. Nije im nametnuta sa stra-
ne ve} po sopstvenom prohtevu.” (str. 18.) Tim povodom Kosti} citira Radoja
Kne`evi}a: “\ilas je tokom pro{loga rata bio jedan od najpoznatijih parti-
zanskih vo|a. Kad se 1945. godine po~ela u Jugoslaviji da izgra|uje komunisti~-
ka dr`ava, \ilas je bio jedan od onih koji su se najvi{e isticali svojim fa-
natizmom i osionim dr`awem prema svakoj vrsti kritike. On je taj koji je, u
skladu sa smernicama Kominterne o federalisti~kom preure|ewu Jugoslavi-
je kao mnogonacionalne dr`ave izmislio definiciju o posebnoj crnogorskoj
narodnosti, kao ne~em odvojenim od Srpstva.” (str. 19.)
Sam \ilas je pisao: “Po plemenskoj tradiciji (tj. porijeklu) Crnogorci
se ose}aju... kao Srbi...ali su oni u nacionalnom pogledu dali i ne{to poseb-
no svoje, crnogorsko. Zato osje}aju kao pravi~no i prirodno kad ih se naziva
crnogorskim narodom (nacijom).” (str. 19.) Ostalo je upam}eno s koliko se `e-
stine \ilas svojevremeno obru{io na Isidoru Sekuli} zato {to je Wego{a
smatrala Srbinom. Robuju}i marksisti~koj dogmi da se nacija kao etni~ka ka-
tegorija pojavquje tek u kapitalisti~koj epohi, kad je zapravo kod mnogih evrop-
skih naroda dolazilo do bu|ewa nacionalne svesti, \ilas je priznao da u We-
go{evo vreme “stvarno nije bilo razlike izme|u Srba i Crnogoraca. Nacije
i nacionalna (bur`oaska) svest je kasnija pojava, bar u Crnoj Gori, a i u Sr-
biji je tek mogla biti na po~etku.” (str. 19.)
458
Ali on tvrdi da je formirawe crnogorske nacije zapo~elo mnogo ranije,
a da je crnogorska komunisti~ka inteligencija taj proces uobli~ila i prive-
la kraju. “Glavarski sloj i monarhija, kojima su sada ostale bile samo tradi-
cije Koqenovi}a, ko~ili su svojim privilegijama dru{tveni razvitak. A ka-
ko su bili protiv ujediwewa... do{li su u istorijski komi~an polo`aj da ra-
di... svojih kastinskih polufeudalnih privilegija razviju nacionalnu svijest,
svijest o posebnosti crnogorske nacije, stvar koja a priori pripada kapita-
lizmu i bur`oaziji... No doma}a bur`oazija nije bila kadra da izvr{i tu ulo-
gu. Tako se crnogorska nacija nije formirala s bur`oazijom na ~elu, nego – ba{
zbog zaka{welog razvitka – u borbi protiv we... Tako je glavna snaga komuni-
sti~kog i radni~kog pokreta Jugoslavije u Crnoj Gori le`ala u toj novoj in-
teligenciji, koja je nicala iz objektivnih crnogorskih (i jugoslovenskih) uslo-
va, obrazovala se jednim dijelom u krilu revolucionarnog radni~kog pokre-
ta drugih na{ih zemaqa (prete`no Beograd), prenosila u Crnu Goru nove ide-
je, budila na selu crnogorsku nacionalnu svijest.” (str. 20.)
\ilas je tvrdio da crnogorska bur`oazija nije bila u stawu da formira
posebnu crnogorsku naciju, jer je imala istu svest kao bur`oazija u Srbiji. Na
to Kosti} konstatuje: “Sme{no je i govoriti da je u Srbiji i Crnoj Gori bi-
la ista bur`oazija i ista bur`oaska svest. Ali da je svuda gde je ista bur`o-
azija i tako|e ista nacija, to ne bi ni analfabeta mogao da tvrdi: u Ma|arskoj
i Hrvatskoj bila je potpuno ista, pa ipak nisu stvorili istu naciju, ni ^esi
ni Austrijanci.” (str. 20.) \ilas je smatrao da “srpska bur`oaska svijest ni-
je mogla a da u tre}oj zavr{noj fazi razvitka kapitalizma ne bude i objektiv-
no i subjektivno {ovinisti~ka i ugweta~ka, da bude takva ~ak i u svojim “po-
etskim”, “filozofskim” itd. ideolo{kim oblicima. (str. 20.) Takvom ideo-
lo{kom argumentacijom on se obru{ava na Isidoru: “sasvim je razumqivo {to
je srpska bur`oazija i svi weni intelektualci i politi~ki predstavnici sma-
trali Crnu Goru ne samo za srpsku, nego i za “klasi~nu” srpsku zemqu... ^ita-
va Isidorina kwiga o Wego{u vrvi – kad se radi o Crnoj Gori (Makedoniju
i Bosnu ona ne pomiwe, pa se i ne vidi trpa li i wih u tradicionalni naziv
“srpske zemqe”) – izrazima koji to potvr|uju i koji u dana{woj stvarnosti iz-
gledaju kao aveti.” (str. 21.)
Zogovi} je bio jo{ gr|i od \ilasa. Pisao je o Wego{u i izmi{qenoj cr-
nogorskoj naciji na slede}i na~in: “Wego{ je bio vladar Crne Gore, tvorac cen-
tralizovane, po su{tini gra|anske crnogorske dr`ave, prvi pjesnik s crnogor-
skog tla. On je `ivio u vremenu kad se tek zapo~iwao proces formirawa cr-
nogorske nacije i kad su se crnogorska plemena po tradiciji po “srpskoj vjeri”,
pa i po porijeklu osje}ala kao srpska i crnogorska istovremeno, – no i ona su
kasnije, usqed svog posebnog dr`avnog, dru{tvenog i kulturnog `ivota prera-
sla u posebnu crnogorsku naciju, i sve {to se do tada, na wihovom terenu stva-
ralo u istoriji i kulturi, pre{lo je sasvim prirodno u direktno nasqe|e cr-
nogorske nacije, u{lo je u wenu dru{tvenu i kulturnu istoriju. I Wego{ je ne
samo najbogatije nasqe|e crnogorske nacije i kulture, nego i do sada najja~i kwi-
`evni izraz posebne nacionalne psihologije Crnogoraca, svega onoga {to jed-
nu naciju ~ini nacijom i {to je Wego{ osjetio i odrazio dok je jo{ bilo u sna-
`nim zamecima. Najzad, Wego{evo kwi`evno delo je po svojoj formi, dakle po
onome {to jedno kwi`evno delo ~ini izrazito nacionalnim, duboko i svestra-
459
no crnogorsko. Sve su to tako|e nepobitne ~iwenice i sve one ~ine Wego{a
crnogorskim piscem, u stvari za~etnikom posebne crnogorske kwi`evnosti,
wenim po~etnim i do sada najsjajnijim poglavqem.” (str. 22.)
Tre}i eksponirani akter i izvr{ilac tog pseudoistorijskog in`ewerin-
ga, Jago{ Jovanovi}, bio je najbeskrupulozniji. S obzirom da u naciji i kwi-
`evnosti wegovo ime bukvalno ni{ta nije predstavqalo, nije morao ni da bri-
ne o bilo kakvom moralnom ili intelektualnom renomeu. Mogao je krajwe bru-
talno da izvr{ava izdajni~ke naloge centralnog komiteta svoje partije. Kre-
nuo je sa tezom da je cela istorija Crne Gore i{la u pravcu uobli~avawa cr-
nogorske posebnosti i stvarawa crnogorske narodnosti. Po{to nije imao ni-
kakvih nau~nih argumenata, preostali su mu samo goli falsifikati. Kao zva-
ni~nom crnogorskom istoriografu bilo mu je povereno da 1948. godine pod svo-
jim imenom na Cetiwu objavi najgoru gomilu gluposti pod nazivom “Stvara-
we crnogorske dr`ave i razvoj crnogorske narodnosti” i pod naslovom “Isto-
rija Crne Gore od po~etka 8. vijeka do 1918. godine.”
Da bi dokazao da cela istorija po~iva na razvoju crnogorske nacionalno-
sti, Jovanovi} govori o Zetskim Slovenima, zetskim slovenskim plemenima,
dok se Srbi nigde ne pomiwu, pa ~ak ni za Nemawi}e ne ka`e da su srpska di-
nastija. On jadikuje kako je razvoj crnogorske nacije bio sporiji od razvoja srp-
ske, a kao krunski dokaz o postojawu crnogorske navodi pismo ra`alovanog i
razo~aranog biv{eg crnogorskog ministra Nika Hajdukovi}a, koji nikako ni-
je mogao da pre`ali gubitak ministarskih privilegija. Ina~e je bila odlika
svih nedokazanih intelektualaca, koji nisu uspeli u Beogradu da se probiju u
establi{ment, da se vrate u Crnu Goru i insistiraju na etni~koj posebnosti.
Po{to u dubokoj vodi nisu u stawu da izigravaju veliku ribu, pra}akaju se u ba-
rici i glume ajkulu. Ajkulu koja re`i. Nisu li zbog toga re`awa ajkule pro-
zvane morskim psima, ili je mo`da lajawe bilo u pitawu.
Taj Niko Hajdukovi} je, sme{an i jadan, po engleskim novinama “dokazi-
vao da su Crnogorci i Srbi dva naroda, pa zbog toga da jedan od wih nema pra-
va nametati svoju voqu drugom, nego se moraju sporazumjeti o svim me|usob-
nim pitawima.” Naravno, ne bi tako govorili da je uspelo dinastiji Petro-
vi}a da se popne na vladarski polo`aj celog srpstva, da je kraq Nikola uspeo
da zaposedne svesrpski presto. Iz toga se vidi koliko su nam dinasti~ke bor-
be i pregawawa jada zadavali. Drugi jedan komunisti~ki falsifikator, Ro-
doqub ^olakovi}, pi{u}i o Tre}em kongresu Komunisti~ke partije Jugosla-
vije iznosio je da tada “o crnogorskoj narodnosti jo{ nije bilo ni re~i, jer
su crnogorski komunisti bili tada slabi i kvantitativno i kvalitativno da
tako ne{to nature. ^im su dobili va`nost, ako ne mo`da i premo} u Komu-
nisti~koj stranci, oni su zahtevali nacionalno i dr`avno pravno otcepqe-
we od Srba.” (str. 23-24.)
Najistaknutiji srpski crkveni istori~ar, \oko Slijep~evi}, pisao je
i o poku{aju grupe crnogorskih pravoslavnih sve{tenika iz 1945. godine, si-
gurno pod direktnim komunisti~kim uplivom, da se odvoje od Srpske pravo-
slavne crkve. Kako navodi Slijep~evi}, “jedna grupa sve{tenika sa Petrom
Kapi~i}em na ~elu, koji je istupio kao “predsednik sve{teni~kog udru`e-
wa” odr`ala je 14. i 15. juna 1945. godine skup{tinu u Nik{i}u i sa we upu-
tila Svetom sinodu jednu rezoluciju u kojoj se zahteva da se pravoslavna cr-
460
kva u Jugoslaviji organizuje tako da “budu ravnopravni svi pravoslavni bez
obzira na nacionalnu pripadnost.” (str. 24.) Kako im ipak to nije polazilo
za rukom, kako je srpska crkva ostala odana Srpstvu, u nemo}nom besu crno-
gorski komunisti su crnogorskog mitropolita Arsenija osudili na {esna-
est godina zatvora.
Kosti} se osvr}e posebno na tezu da se crnogorstvo brani vekovnom po-
sebno{}u, pa uzvra}a: “Time se mo`e braniti jedna dr`avnopravna ili admi-
nistrativna forma, no ne jedna narodnost. Jer bi Srbi onda zaista morali bi-
ti podeqeni na desetak narodnosti, i ono moralno jedinstvo Srba podeqenih
u toliko dr`ava, koje je predstavqalo etni~ki unikum u Evropi moralo bi bi-
ti demantovano.” (str. 24-25.) Ni tradicija tu ni{ta ne zna~i jer je ona preki-
nuta 1918. godine i ni{ta se od te tradicije ne vra}a osim odvajawa od Srbi-
je. “Crnogorske su tradicije Srpstvo vrh svega i pre svega, a ono je zabrawe-
no u “NRCG”. Zatim pravoslavqe, {to je tako daleko i{lo, da se najvi{em pred-
stavniku pravoslavqa, cetiwskom vladici, priznavao karakter poglavara ze-
mqe; naj~e{}i simbol je bio krst (o tome bezbroj dokaza pru`a Wego{); za-
tim je bilo gentilisti~ko (bratstveni~ko) dru{tveno ure|ewe i sl.” (str. 25.)
I oblik vladavine je promewen, i administrativna podela i glavni grad, pa
~ak i naziv tog grada. “Nema, dakle, nigde odr`awa neke tradicije i odanosti
pro{lome; sve to bio je pretekst da se Crna Gora odvoji od Srbije i desrbi-
zira da bi se tako u federativnoj zajednici vr{ila {estina vlasti od zemqe
koja nema ni dvadeseti deo opsega,” (str. 25.)
Kosti} ide daqe u analizu logi~ke nedoslednosti ove antisrpske ujdur-
me. “Na pro{losti bi se u Crnoj Gori moglo mnogo {ta bazirati, na wenoj slav-
noj pro{losti. Ali wihove vo|e i “rukovodioci” sve to prenebregavaju, a sa-
mo konstrui{u tobo`e na pro{losti crnogorsku etni~ku posebnost, falsi-
fikat kome se ravan ne mo`e na}i. U istorijama je crnogorska narodnost do-
bila retroaktivnu egzistenciju. Da bi se izbegla re~ Srbin, svuda se i u isto-
riji spomiwu Crnogorci, iako i sam geografski naziv Crne Gore nije stari-
ji od ~etiri veka.” (str. 25-26.) To nekada poprima tragikomi~ne forme. “Odvo-
jili su crnogorsku istoriju od srpske istorije i naposletku }e dovesti do to-
ga da Crnogorci ne}e smeti da participiraju u srpskoj pro{losti. Eto do ~e-
ga dovode falsifikati. Ciq obrazovawa crnogorske narodnosti je bio: deqe-
we i slabqewe srpstva. Tu se dosta i postiglo. Ali, jednovremeno, do{lo je i
dolazi}e sve vi{e do cepawa i deqewa Crnogoraca. Ve} su sad neki Srbi a ne-
ki “Crnogorci” i u zemqi i u emigraciji. To zna~i da je razbijeno i wihovo
etni~ko jedinstvo.” (str. 26.)
Dok je Crna Gora bila samostalna dr`ava nema ni pomena o crnogorskoj
nacionalnosti. Tek kad je kraq Nikola uvideo da definitivno gubi presto,
udario je u tambure crnogorske posebnosti i ~ak izazvao poznatu Bo`i}nu po-
bunu svojih pristalica. O wegovim tragikomi~nim poku{ajima posle Prvog
svetskog rata pisao je Herman Vendel u kwizi “Gospodar”, objavqenoj u Ber-
linu 1922. godine: “Dodu{e, poku{ao je Nikola, koji je odr`avao dvor u Neji-
ju kod Pariza, da spasi {to se spasiti mo`e. Obratio se Vilsonu u ime prava
samoopredeqewa “crnogorske narodnosti” – nije to {ala!, imao je u uticajnim
politi~kim krugovima Londona ponekog za{titinika, udavio je Evropu la-
`ima o nasilnoj “aneksiji” wegove zemqe od strane Srba, naoru`ao je u Gae-
461
ti jednu crnogorsku legiju, udesio je napade bandi na Crnu Goru, pa ipak je bio
samo kraq pik u igri koju je Italija igrala na jadranskoj obali protiv Jugo-
slavije... Sama po sebi bila bi “samostalna” Crna Gora, jedna kutija dr`avnih
igara sa brojem stanovni{tva jednog nema~kog osredweg grada, a uz to nasta-
wena naj~istokrvnijim Srbima, bila bi smejurija.” (str. 27.)
U kwizi “Crnogorsko pitawe” objavqenoj tako|e u Berlinu 1926. godi-
ne isti~e se da i oni koji sumwaju u nacionalno jedinstvo Srba, Hrvata i Slo-
venaca “priznaju bez oklevawa da su stanovnici Crne Gore po poreklu, jezi-
ku, veri i nasequ naj~istiji Srbi; govoriti o “crnogorskoj narodnosti” ili
o “narodu Crnogoraca” isto je toliko pametno kao kad bi se objavila “narod-
nost lipe- delipmbitska” ili “narod saksonsko-altenbur{ki” i kad bi se oni
stavili u protivnost Nemcima. Vekovima, dok je srpsku masu pritiskivao ja-
ram turske vlasti, sokolovi ovog besputnog i nepristupa~nog sokolovog gne-
zda ~ine ~ak predstra`u celokupnog srpstva, i Lov}en je u pesmi opevan kao
bedem srpske slobode.” (str. 27.) Drugi nema~ki nau~nik Gerhard Gezeman pi-
sao je u Berlinu 1928. godine: “Vladike crnogorske su morale godinama krva-
vo na tome da rade da svojim plemenima i glavarima usade crnogorsko ose}a-
we dr`ave, dok je u wima bilo potpuno razvijeno op{te srpsko narodno i za-
jedni~ko ose}awe.” (str. 28.) Nacionalno srpsko ose}awe je, prema tome, bi-
lo iznad dr`avnog.
Sami Hrvati odu{evqeno prihvataju tezu da Crnogorci nisu Srbi, ali
se tu dele na one koji tvrde da su Crnogorci posebna nacija i one koje ih svo-
jataju kao Hrvate. Ovim drugim podlogu su stvarale crnogorske usta{e Seku-
la Drqevi} i Savo [tedimlija. Sarajevski istori~ar Hamdija Kapiyi} na-
{ao je u jednom broju novosadske “Zastave”, iz pro{log veka, dopis sa Cetiwa
od 20. juna 1866. godine, {to ga je posebno zainteresovalo, jer se s prezirom od-
nosio na hrvatske pretenzije na Bosnu i Hercegovinu, pa ga je preneo u svojoj
kwizi, 1953. godine. U izve{taju se, izme|u ostalog, ka`e: “[ta vi{e, neki su
se Hrvati odva`ili da dokazuju da i u Crnoj Gori nema Srbqah, nego da su i ta-
mo listom Hrvati! O ~udnijeh delija, ~udnijeh povjesni~ara, ~udnijeh dokaza,
a jo{ ~udnije zane{enosti, ludosti i smijelosti. – Ko bi mogao onaku neisti-
nu i uprav glupost kazati, kao {to ju je kazao g. Kurelac u kwizi “Fluminiscen-
cija.” Nema te historije koja mo`e posvjedo~iti ili kazati da je ikad u Crnoj
Gori i jednog cigloga Hrvata bilo. Ta Crna Gora, ~uvaju}i svoje od pamtivje-
ka srpsko milo ime, svoju slobodu i samostalnost prolila je kroz pet stoqe-
}a krvi toliko, koliko je sad svi Hrvati imaju.” (str. 30.)
Takvih Hrvata, koji su svojatali Crnu Goru, prvobitno nije bilo mnogo. “Ra-
nije su to bili sporadi~ni usamqeni glasovi, naro~ito fantasta “Crvene Hr-
vatske”, koja nije nikada postojala. Slobodna crnogorska dr`ava je vodila ta-
kav srpski pravac i imala takvu srpsku supstanciju, pa ~ak i dr`avnu maksimu
(rezon svoga postojawa), da su se i najgori Hrvati ustru~avali da joj ospore ~ist
srpski karakter... Sve se, razume se, izmenilo, kad su sami Crnogorci, s jedne
strane separatisti Drqevi}a i komp., a s druge komunisti \ilasa i komp., sta-
vili na tapet pitawe crnogorske narodnosti: kao da ona nije sigurna, kao da ni-
je jasna, kao da je sumwiva, kao da je dosada pogre{no prikazivana itd. Svaki ta-
kav pokret, svako otvarawe diskusije po stvarima svetim i indiskutabl, dovo-
di najzad do neo~ekivanih i nemilih posledica.” (str. 30.)
462
Usta{ki ideolog Kerubin [egvi} hvalisao se u jednoj kwizi, objavqenoj
u Zagrebu 1944. godine, kako je 12. septembra 1941. godine ube|ivao italijan-
skog prestolonaslednika Umberta da su Crnogorci Hrvati, pa da mu je u tom
smislu govorio da se “krivo pi{e o Crnogorcima u etni~kom pogledu. Danas
ih smatraju Srbima jer su pravoslavne vjere. Ali pred dva-tri vieka oni su bi-
li katolici i Hrvati, priznavali primat rimskog biskupa, wihov kler je sta-
jao pod jurisdikciju barskog, katoli~kog nadbiskupa. Serbizam kao etni~ka
ideja po~ela se infiltrirati u Crnu Goru tek pred 80-90 godina pod uticajem
Rusije i pravoslavqa ruskog. Jedina oznaka tog nacionalizma je pravoslavqe.
Nu, jo{ Crnogorci, u svojoj cjelini, nisu prihvatili srbsku narodnu misao.”
(str. 31.) Izjavqivao je [egvi} da se raduje {to je i italijanski prestolona-
slednik hrvatske krvi, s obzirom da mu je majka Jelena crnogorska princeza,
“jer je i Crna Gora dio Hrvatske, ako ne politi~ki a sigurno etni~ki... Oni
(Crnogorci) su bili i Hrvati i katolici do pred par vjekova. Glede serbst-
va, to je politi~ka tvorevina Rusa... U Crnu Goru po~elo se {iriti serbstvo
tek od 1852, kada je do{ao neki pravoslavac Milutinovi}, dvorski u~iteq...
Nu, ni danas prosti puk u Crnoj Gori ne zove ni sebe ni svoj jezik serbski.” (str.
31.) ^ak i u Krle`inoj “Enciklopediji Jugoslavije” Ivo Frange{ za ukrade-
ni Wego{ev spev “Smrt Smail-age ^engi}a” ka`e da je u wemu Ivan Ma`u-
rani} dao sintezu krvave pro{losti Hrvata i ostalih Ju`nih Slovena u vi-
{estoqetnoj borbi protiv Turaka.” (str. 31.)
O Crnoj Gori, kao “Crvenoj Hrvatskoj”, pisali su Savi} Markovi} [te-
dimlija i usta{ki emigrantski pisac Dominik Mandi}. I jedan i drugi su tvr-
dili da je hrvatski identitet nesporan u crnogorskim geografskim nazivima,
narodnim obi~ajima i tradiciji: Mandi} jo{ dodaje da sami Crnogorci svoj je-
zik nazivaju hrvatskim, kao i da se poglavar Crnogoraca u Carigradu zove “Hr-
vat-ba{a”. Mandi} svoje neverovatne nebuloze zavr{ava zakqu~kom da se “{i-
roki narodni slojevi u Crnoj Gori, uslijed svoje povjesne podsvijesti, trajno opi-
ru srbizirawu i tra`e da im se prizna ime i dr`ava crnogorska... A dana{we
Crnogorce, u kojima te~e krv starih Hrvata, vaqa da Hrvati sa simpatijama su-
sre}u, i poma`u wihovu borbu za neodvisno{}u i samostalno{}u.” (str. 32.)
Jednu stvar ipak Hrvati ne mogu da shvate. Wihov najve}i pesnik, progo-
niteq Srba i lopov, Ivan Ma`urani}, kad je prevario Wego{a, uzeo wegov
spev i objavio ga pod sopstvenim imenom, nije se ~ak setio ni da neke isprav-
ke u wega unese kako bi bio pogodniji i prikladniji hrvatskim megalomanskim
pretenzijama. I u tom ukradenom spevu je ostala Wego{eva jasna distincki-
ja izme|u Crnogoraca i Br|ana, koja je ostala sve do modernog vremena, jer je
Crna Gora geografski obuhvatala samo ~etiri nahije. Sedam brda su qubomor-
no ~uvali svoju posebnost i kod wih crnogorska svest jednostavno ni u kakvom
vidu nije postojala. Re~ je o Bjelopavli}ima, Piperima, Rov~anima, Mora~a-
nima, Vasojevi}ima, Ku~ima, Bratono`i}ima. Ostalo je zapisano da je veli-
ki ku~ki junak pop Spaho Bo`ov Popovi} – Drekalovi} prokliwao svoje sa-
plemenike slede}im re~ima: “Bra}a Ku~i, ne budite otpadnici i izdajnici ro-
da srpskoga, no se s Crnom Gorom sjedinite.” (str. 36.)
Drobwaci i Nik{i}ani su Hercegovci, a Jovan Cviji} je pisao: “Prvobit-
na crnogorska dr`ava bila je najpre sastavqena od crnogorskih plemena udru-
`enih pod dinastijom Wegu{a, uve}ana u 19. veku, naro~ito 1878. godine, zahva-
463
tala je sve vi{e plemena Brda i Hercegovine, koja smo nazvali ra{kim pleme-
nima, iako podeqeni na plemena, ti su se novi podanici, po svom mentalitetu,
jasno razlikovali od prvobitne grupe... Po svom mentalitetu bili su bli`i [u-
madincima. @eleli su da se ujedine sa Srbijom. Prvobitno moralno jedinstvo
Crne Gore bilo je raskinuto.” (str. 37.) Daqe Cviji} ka`e: “Iako su dana{wi
Bokeqi ve}im delom doseqenici iz Crne Gore, i prema tome su sa Crnogorci-
ma vrlo srodni, ipak oni nisu potpuno ista grupa sa Crnogorcima.” (str. 38.)
Laza Kosti} u ovoj studiji razmatrawa problema ve{ta~ke crnogorske na-
cionalnosti u osnovi zakqu~uje slede}im re~ima: “Ako Milovan \ilas obra-
zla`e stvarawe crnogorske narodnosti {ta su Crnogorci prema ostalim Sr-
bima “i ne{to posebno, svoje crnogorsko”, onda bi taj isti prigovor prema Cr-
nogorcima mogli Bokeqi da postave, jo{ `e{}i, jo{ ja~i. Zato i ka`u pri po-
pisu mnogi Bokeqi, da su po narodnosti Bokeqi, kad ne smeju re}i da su Srbi,
ali ih dr`avna statistika vra}a u “Crnogorce.” Razumqiva je stvar da bi ta-
ko ne{to, odn. sli~no, odgovorili, kad bi smeli i kad se to ne bi ka`wavalo,
tako|e pripadnici ostalih komponenata “Crnogorstva”, i crnogorstvo bi se
pretvorilo u sapunske mehuri}e, iz kojih je stvarno i sastavqeno. Zato se ono
odr`ava najgorim terorom, koji ~ak ne preza ni od osu|ivawa srpskih preosve-
{tenika na 16 godina robije zato {to su poku{ali da afirmi{u ili bar na-
gove{tavaju srpstvo tih krajeva.” (str. 38.)
14. Ve{ta~ka konstrukcija makedonske nacije
Komunisti~ki re`im je dekretom proklamovao i u praksi sankcionisao
makedonsku naciju. Ona je tada postala i kategorija zvani~nih statisti~kih
izve{taja, mada u slavisti~kim nau~nim krugovima nije mogao da se ustoli~i
wen oktroisani jezik. Kako ka`e Kosti}, “o nekoj konsolidaciji ove narodno-
sti ne mo`e biti ni re~i, ni spoqa ni u zemqi. Ne ide to tako lako: ne mo`e
se ~arobnim {tapi}em stvoriti jedna narodnost. Mnogi su rekviziti tu po-
trebni, u prvom redu tradicija.” (str. 42.) I kad je prvi put po~etkom ovog ve-
ka, jo{ u vreme turske okupacije, lansirana ideja da se stvori makedonski je-
zik, reagovao je istaknuti slavista Vatroslav Jagi} u kwizi “Slovenski jezi-
ci”, objavqenoj 1909. godine slede}im re~ima: “U novo doba u~iwen predlog da
se jedan dijalekat Makedonije na~ini pismenim jezikom zemqe, ~ak i kad bi po-
{teno bio zami{qen, mora se odlu~no odbaciti kao suvi{no cepkawe duhov-
nih snaga.” (str. 42.) I Aleksandar Beli} je smatrao da postoje samo tri ju`no-
slovenska jezika: srpskohrvatski, bugarski i slovena~ki, dok je starosloven-
ski i{~ezao, a makedonski nije nikad ni postojao.
Jevrem Gruji} je u svojstvu zastupnika ministra inostranih poslova, 1878.
godine, pisao Jovanu Risti}u kao nezvani~nom srpskom predstavniku na Ber-
linskom kongresu: “Stanovnici Velesa napisali su i sa stotinama potpisali
jednu peticiju, u kojoj mole da se prisajedine Srbiji, jer su “odvajkada bili Sr-
bi.” (str. 43.) U Makedoniji je `iveo i ve}i broj bosanskih i srbijanskih mu-
slimana, koji su se povla~ili iz severnih krajeva uporedo sa povla~ewem tur-
ske vlasti. O tome je pisao Jovan Cviji}: “Nema skoro varo{i i varo{ice u
Staroj Srbiji i Makedoniji u kojima nema naro~ito mahala sa naseqenim bo-
sanskim muhayirima... Za ove se ne mo`e re}i da su preme{teni u sasvim stra-
464
no i prirodi bitno druk~ije zemqe.” (str. 43.) Svi su oni pod komunisti~kom
strahovladom nasilno prekomponovani u novu ve{ta~ku naciju. Da paradoks
bude ve}i, bosanski muslimani su tako|e progla{eni posebnom nacijom, ali
nije dozvoqeno da toj naciji pripadnu i makedonski muslimani, potpuno iden-
ti~nog jezika, porekla i tradicija kao i bosanski.
Ne samo Jovan Cviji}, nego i mnogi drugi nau~nici, odavno su dokazali
da podru~ja Skopqa, Kratova i Tetova ne spadaju ni u “geografski pojam Ma-
kedonije nego Srbije”. I u “Istorijsko-geografskom leksikonu”, {tampanom
u Bazelu 1727. godine, za Skopqe se ka`e da je u Srbiji, a Makedonija je ju`no
od wega, dok “Univerzalni leksikon” izdat u Lajpcigu 174. precizira terito-
rijalni opseg Srbije prema ustaqenom shvatawu onda{we nauke: “Srbija, la-
tinski Servija, ili prema nekima Serblija, jedna velika plodna pokrajina u
Evropi, koju su Rimqani zvali Gorwa Mezija, grani~i prema istoku sa Bugar-
skom, prema zapadu sa Bosnom i Dalmacijom, prema jugu sa Arbanijom i Make-
donijom, prema severu pak sa Dunavom i Savom koji ih dele od Erdeqa i Vla-
{ke. Ona je kanda svoje ime dobila od Srba... Podeqena je u ~etiri sanyakata
ili posebna guvernmana, naime beogradski, smederevski, skopski i kratovski,
i ima lepe zlatne i srebrne rudnike... Zemqa Srbija uzima se i u {irem smi-
slu i ona se deli onda u Primorsku i u Sredozemnu Srbiju. Ona se prvo rani-
je zvala Hum a danas Hercegovina i dopirala je do Dalmacije i Arbanije. Ova
druga (suvozemna L.M.K.) delila se u dva dela. Jedan je na istoku reke Drima
i zove se Ra{ka ili zemqa Ra{ana; drugi je na zapadnoj strani reke Drima i
ima na zapadu Hrvatsku kao grani~nu zemqu i zove se Bosna.” (str. 46.)
Da je Skopqe nesporno smatrano delom Srbije svedo~e i oficijelne ti-
tule katoli~kih velikodostojnika. Tako i najistanutiji hrvatski istori~ar
i dokazani srpski neprijateq, Vjekoslav Klai}, na jednom mestu pi{e o dola-
sku u Be~ nekih pravoslavnih sve{tenika iz oblasti pod turskom okupacijom,
pa ka`e: “Me|u svima bio je i tadawi katoli~ki nadbiskup u Skopqu i “upra-
viteq ~itave Srbije” po imenu Petar Bogdan. Rodom iz Makedonije izu~io je
nauke u Rimu kao pitomac dru`ine za {irewe katoli~ke vjere. Postav{i on-
dje doktorom filozofije i bogoslovije bio je poslije biskup u Skadru i ad-
ministrator barske nadbiskupije, a godine 1677. postao je nadbiskupom “^i-
tave Srbije” sa stolicom u Skopqu.” (str. 40.)
I kad je Pe}ka patrijar{ija imala naju`i teritorijalni opseg woj su pri-
padale eparhije skopska i {tipska, dok su Ohridskoj arhiepiskopiji pripa-
dale samo teritorije ju`no od Tetova, Skopqa, Velesa i [tipa. Na{ pozna-
ti ekspert za anti~ku istoriju, Nikola Vuli}, ustanovio je “da severni deo
Ju`ne Srbije, od Vrawa do Velesa, ni u anti~ko doba nije nikad pripadao Ma-
kedoniji. Ta se oblast zvala Dardanija, koja je ~inila dr`avu za sebe.” (str.
49.) Sli~no pi{e i nema~ki nau~nik Gerhard Gezeman u zborniku rasprava “Ma-
kedonija”, ~iji su autori vode}i nema~ki nau~ni autoriteti: “Severni delo-
vi dana{we ju`ne Srbije (ba{ tako on pi{e) ne pripadahu dr`avi starih Ma-
kedona, ni prvobitnoj rimskoj provinciji Macedonia (146. pre Hrista). Oni
su bili zaposednuti od ratobornih Dardanaca, jednog od mnogobrojnih ilir-
skih plemena, i prema wima su nosili naziv Dardanija. Wihovo glavno me-
sto be{e Skupi, u blizini dana{weg Skopqa, koje je dobilo ime od tog sta-
rog naseqa.” (str. 49.)
465
 Kosti} tome dodaje i sopstveno saznawe: “I toponomastika je ostavila trag
srpstva ovih oblasti. Tako se npr. u severozapadnom delu dana{we Makedoni-
je nalaze sela Srbinovo, Srbica i Srbjani, za koje je utvr|eno da poti~u iz sred-
weg veka. Srbinovo je nedaleko od Gostivara, u dolini Lakav{ke reke, dok se
Srbica i Srbjani nalaze u okolini Ki~eva. Srbinovo danas ima 120, Srbica
170 i Srbjani 100 doma}instava. U Srbinovu i Srbici sada `ivi {iptarsko
stanovni{tvo, a u Srbjanima makedonsko i {iptarsko.” (str. 50.) Kosti} je sve-
stan da proces nacionalne identifikacije u Makedoniji jo{ nije re{en, te
da je to pitawe veoma komplikovano. U srpskom delu Makedonije decenijama
se ve} vr{i nasilna desrbizacija, ali u bugarskom ili gr~kom delu jednostav-
no nema pristalica koncepta posebne makedonske nacionalnosti. Nau~nici
i stru~waci su makedonsko stanovni{tvo ozna~avali kao srpsko ili kao bu-
garsko ali niko ozbiqan ga nije smatrao posebnim narodom.
Zvani~ne bugarske i gr~ke vlasti tako|e ne priznaju postojawe makedon-
ske nacije. Bugari tvrde da je tu re~ iskqu~ivo o wihovim sunarodnicima.
“Makedonsku narodnost je stvorila Jugoslavija, jedna klika antisrpski ras-
polo`ena. Dr`awe Gr~ke i Bugarske pokazuje da Srbija, kad bi postojala, pa
~ak kad bi i komunisti~ka bila, nikad ne bi do{lo do toga da prizna neku
zasebnu makedonsku naciju. To je samo kadra bila Jugoslavija i antisrbi na
wenom ~elu da izvedu.” (str. 59.) Najvi{e Makedonaca je iseqeno u Bugarsku,
bilo iz srpskog ili jo{ vi{e iz gr~kog dela Makedonije. Svi su se potpuno
integrisali i danas su nesumwivo Bugari. “Oni koji su se ranije iselili iz
srpske zemqe, tako|e su ve}im delom integrisani. Zadr`avaju i srpska pre-
zimena kadgod mogu i opredequju se kao Srbi ako je to ikako mogu}e. Novi ise-
qenici zadr`avaju i svoja makedonska imena i svoj nacionalni stav. Ali ne
zadugo. To bi bilo protivno sociolo{kim zakonima kad bi se oni mogli odr-
`ati bez diskriminacije u moru jezi~no bliskih, verski istovetnih, po obi-
~ajima nerazli~itih lica. Oni }e se izjasniti kao Srbi ~im im se pru`i pri-
lika.” (str. 61.)
Posebno je interesantna situacija u emigraciji. “Kod stare emigracije ni-
je uop{te bilo Makedonaca po narodnosti, ve} su se svi izja{wavali ili kao
Srbi ili kao Bugari. Verovatno je bilo vi{e Bugara, ali cela makedonska emi-
gracija u prekookeanskim zemqama bila je dosta slaba. Sad se ubacuju agenti
Makedonaca od strane jugoslovenskih vlasti, pa ~ak i popovi, {aqu u politi~-
ku misiju same vladike (npr. u Australiju). U [vedskoj su izlazile neke {a-
pirografisane novine kao “Slobodna Makedonija”, i upu}eni misle da su to
bili prikriveni agenti makedonskih dejaka iz Jugoslavije.” (str. 61.) I u ze-
mqi i u inostranstvu na meti je uvak srpski nacionalizam, dok komunisti sve
ostale podsti~u. Po wihovoj izobli~enoj svesti {ovinizam je kad se ka`e da
su Skopqe i Kumanovo srpski, da su makedonske crkve i manastiri zadu`bi-
ne srpskih vladara itd. Ali, makedonske pretenzije na delove bugarske ili gr~-
ke teritorije nisu {ovinisti~ke, iako redovno na tim prostorima `ivi mno-
go vi{e pripadnika mati~nih nacija nego onih koji bi se mo`da izjasnili kao
Makedonci.
Zna~ajan deo srpskog stanovni{tva Vojvodine poreklom je iz Makedoni-
je. A mnoge li~nosti iz Makedonije vi{estruko su zadu`ile srpsku kulturu i
znatno doprinele o~uvawu srpske nacionalne svesti. Me|u wima Kosti} na-
466
vodi istaknutog heraldi~ara iz XVIII veka Hristifora @efarovi}a, rodom
iz Ohrida, Anastasa Jovanovi}a, velikog slikara rodom iz Vrace, socijalnog
lirika Kostu Abra{evi}a iz Ohrida, istaknutog pripoveda~a An|elka Kr-
sti}a iz Struge, velikog kwi`evnika Mom~ila Nastasijevi}a, kwi`evnog kri-
ti~ara Petra Yayi}a iz Bitoqa itd. Iako mu je postojbina okolina Prespan-
skog jezera, Branislav Nu{i} je govorio da u sebi ima i srpske i vla{ke i ar-
nautske krvi, ali da je ipak najvi{e Srbin. Nigde ne pomenu da je mo`da Ma-
kedonac. I rodoqubivi srpski pesnik Vladislav Petkovi} Dis je poreklom
iz Kumanova. Jovan Jovanovi} Zmaj se di~io ~iwenicom da mu se pradeda do-
selio iz Makedonije. I Nikola Pa{i}, Branko Radi~evi} i Jovan Sterija Po-
povi} su poreklom iz makedonskih krajeva.
15. Komunisti~ki projekat uspostavqawa muslimanske nacije
Jugoslovenske etni~ke statistike sadr`e kategoriju nacionalno neopre-
deqenih muslimana ili nacionalno neopredeqenih Jugoslovena koja je u ve-
}ini obuhvatala muslimane. Kod wih o~igledno nije bila prisutna i izra`e-
na nacionalna svest pa su se izja{wavali po verskoj pripadnosti. Iako su ko-
munisti formirali {est republika, oktroisali makedonsku i crnogorsku ve-
{ta~ku naciju, nisu se usudili da inauguri{u i bosansku. Istina, u 19. veku za-
bele`en je bio poku{aj vrhovnog austrugarskog administratora Bewamina Ka-
laja da uspostavi bosansku naciju. Vladimir ]orovi} navodi da je Kalajev ciq
bio “stvarawe posebnog bosanskog patriotizma da bi se tim suzbile veze sta-
novni{tva BiH sa slobodnim srpskim dr`avama.” (str. 70.) Izme|u dva svet-
ska rata nema~ki autor Ernest Aurih je pisao: “Baron Kalaj je poku{ao da spoq-
no `igosawe posebno Bosne oformi i unutra, i da nastoji obrazovati jedno
svesno bo{wa{tvo nasuprot etni~kim ~iwenicama trojako sastavqenog sta-
novni{tva Bosne... Wegova dr`avni~ka ideja je bila da Hrvate, muhamedance
i Srbe stopi u jedinstvenu celinu, pa onda, ako to uspe, da Hrvatima i musli-
manima poveri vode}u ulogu.” (str. 71.) I nadvojvoda Franc Ferdinand je za-
stupao sli~ne ideje: “Najpre sve baciti u isti lonac, a onda pustiti na povr-
{inu Hrvate.” (str. 71.)
Kako navodi Kosti}, “reakcija celokupnog srpskog naroda bila je stra-
{na. Sa Kalajevim “bo{wa{tvom” i “bo{wa~kim jezikom” pravqene su sprd-
we u srpskoj {tampi: ceo narod se digao kao jedan ~ovek u odbranu Srpstva. Bi-
lo je i kod Hrvata kriti~kih glasova, dok su muslimani uglavnom }utali i kan-
da bili zadovoqni sa tom kombinacijom. Kad je pao Kalaj, pala je u vodu i ta
omrznuta i ismejana ideja.” (str. 71.) U bosansko-hercegova~kim partizanima
bilo je oko 90 posto Srba i kod wih nije mogla da se probije ideja o stvarawu
bosanske nacije. “Hrvati, koji su, na ~elu sa diktatorom Brozom, vodili glav-
nu re~ pri oformqewu nove dr`ave i koji su joj suvereno odre|ivali nacio-
nalne i dr`avno pravne komponente, smatrali su pouzdano da }e i muslimani
ve}im delom pre}i u Hrvate i da }e se na taj na~in dobiti s vremenom, bez na-
ro~itih napora, jedna nova hrvatska jedinica. Zato su im ostavili slobodu na-
cionalnog opredeqewa muslimana.” (str. 71.)
Me|utim, proces nacionalnog osve{}ivawa muslimana i{ao je u suprot-
nom pravcu od onoga koji je titoisti~ka klika predvi|ala. Sve se vi{e musli-
467
mana izja{wavalo da su Srbi po nacionalnosti. Titoisti su bili zaprepa{}e-
ni i veoma zabrinuti ve} nakon popisa stanovni{tva iz 1961. godine. Po~eli
su da smi{qaju varijantu u kojoj }e spre~iti daqe srpsko nacionalno osve{}i-
vawe muslimana. S druge strane, uporno se smawivao broj muslimana koji su se
izja{wavali kao Hrvati. ^ak i istaknuti muslimanski intelektualci, koji
su optirali za hrvatstvo, javno izra`avaju razo~arawe. Oni ne postaju Srbi,
ali se vra}aju muslimanstvu i ponovo identifikuju s wim. Komunisti tada za-
po~iwu tragawe za ideolo{kom podlogom na kojoj bi konstituisali musliman-
sku etni~ku posebnost.
Jedan od prvih koji se javno oglasio u tom smislu bio je istaknuti komu-
nisti~ki funkcioner Enver Reyi} u “Prilozima o nacionalnom pitawu” ob-
javqenom u Sarajevu 1963. godine. “Na osnovu dosada{wih etnografskih ispi-
tivawa, kao i na temequ istorijskog razvitka mislim da se mo`e praviti te-
za da muslimani u BiH predstavqaju specifi~nu etni~ku celinu, koja se od Sr-
ba i Hrvata dovoqno razlikuje da s wima nije istovetna, i koja tako|e poka-
zuje veoma mnogo osobina zbog ~ega se mo`e govoriti o wihovoj etni~koj srod-
nosti.” (str. 84.) I li~no je Tito, u nekoliko govora, ve} krajem pedesetih go-
dina izra`avao `equ da se vi{e radi na ja~awu elemenata bosanske posebno-
sti, pa je wena podloga trebalo da bude ne{to zatim novoproklamovana musli-
manska nacija. Po~ela je posle toga i sve se vi{e zahuktavala kampawa konsti-
tuisawa po svaku cenu bosanskohercegova~ke kulturne posebnosti koja se naj-
vi{e o~itovala u sferi kwi`evnosti.
16. Komunisti~ko razarawe Srpske pravoslavne crkve
U ^ikagu je 1963. godine srpski kulturni klub “Sveti Sava” objavio kwi-
gu Laze Kosti}a “Sistematsko rasrbqivawe svetosavske crkve. Pravna i po-
liti~ka razmatrawa.” U woj autor nastavqa analizu delovawa titoisti~kog
re`ima na planu razarawa srpskog nacionalnog bi}a. Na wegovom udaru je ne-
prekidno i Srpska pravoslavna crkva, bez obzira na dr`avne granice, dok bi
re`im najradije da je satera u oktroisane granice srbijanske republike. Ra-
dikalnim revolucionarnim prevratom komunisti su uni{tili mnoge tradi-
cionalne srpske institucije, bez oklevawa i ikakvog obzira, ali su crkvu po-
stepeno potkopavali, potiskivali, vi{e nastoje}i da je instrumentalizuju, jer
se nisu usu|ivali da je jednim dekretom uni{te. Udar na wenu hijerarhiju ve-
{to je smi{qan, mnogi sve{tenici su streqani, jedan broj su|en i oteran na
dugogodi{wu robiju, a neki su vrbovani da slu`e komunistima protiv intere-
sa srpskog naroda i svoje crkve. ^ak su organizovali i pod prinudom izveli ot-
cepqewe wenog makedonskog krila, a planirali su da tako postupe i sa crno-
gorskim.
Dok je patrijarh Gavrilo bio u emigraciji, Srpskom pravoslavnom crkvom
je upravqao mitropolit Josif Cvijovi} i odolevao svim komunisti~kim pri-
tiscima i isku{ewima. Komunisti su protiv wega organizovali demonstra-
cije i fizi~ke napade, ali mitropolit nije popu{tao wihovim zahtevima i uvek
je imao dragocen izgovor da se dalekose`nije odluke u vrhu crkvene hijerar-
hije ne mogu donositi u odsustvu najvi{eg crkvenog poglavara. Re`im je nasto-
jao da {to pre privoli patrijarha da se vrati u zemqu. Po{to je to bila `e-
468
qa svih crkvenih krugova i celog srpskog naroda, patrijarh se uskoro vratio,
ali ni on nije zna~ajnije popu{tao komunistima i uporno je ~uvao svetosav-
ske tradicije, kanonsko jedinstvo crkve i weno unutra{we ustrojstvo. Gavri-
lo, kao istaknuti patriota i nema~ki zato~enik za komuniste je bio suvi{e
tvrd orah, a uskoro je do{lo i do Titovog razlaza sa Staqinom, kad se jugoslo-
venski diktator morao dodvoravati zapadnim silama i glumiti da u dr`avi
garantuje slobodu veroispovesti.
Me|utim, 1950. godine “Gavrilo je umro ne pokleknuv{i; on nije izdao srp-
sku zavetnu misao, on nije izneverio svoj narod i poverenu mu crkvu. Gavrilo
je postao patrijarh pre re`ima komunisti~kog i ovaj re`im ga je morao da pri-
mi i prati. Ali posle wegove smrti re`im je smatrao da je kudikamo lak{e
i oportunije uticati da na ~elo crkve do|e wemu odano lice, nego vr{iti pri-
tisak na poglavara crkve koji je a priori protiv re`ima. I on je ~inio stra-
{an pritisak na Izborni sabor da se izabere wemu odani patrijarh.” (str. 10.)
Komunistima je izgledalo da im na tom mestu najvi{e odgovara episkog Vi-
kentije, ali su se grdno prevarili. “Mo`da je, zaista, bio ne{to popustqivi-
ji od Gavrila, ali, istini za voqu, vaqa re}i da se i on dobro dr`ao u glavnim
i osnovnim pitawima crkve... Smrt patrijarha Vikentija pokazala je, i doka-
zala da je on ~vrsto stajao na braniku srpske crkve, wenih kanona i wene isto-
rijske misije. Umro je ba{ u momentu kad je na wega ~iwen najve}i poku{aj da
popusti u pitawu “Makedonske crkve.” Svisnuo je, ali se nije dao. Zaista, za
wegovog upravqawa Srpskom pravoslavnom crkvom nije slomqen nijedan bit-
ni stub wene egzistencije.” (str. 10-11.)
Kosti} ka`e da su komunisti svoje namere mogli provoditi tek po izbo-
ru wihovog favorita Germana \ori}a. “Re`im je trijumfovao posle izbora
patrijarha Germana, i po wegovom neposrednom i docnijem dr`awu kanda se
re`im nije prevario. On je dao suvi{e dokaza lojalnosti (mislim na patri-
jarha) i naklonosti re`imu. “Makedonska pravoslavna crkva”, kojoj se toli-
ko opirala srpska jerarhija vi{e od 13 godina, sprovedena je u delo za mawe
od 13 nedeqa vladavine Germanove na “drevnom tronu srpskih patrijarha...”
Istina, ruka patrijarha Germana nije se videla u celoj toj akciji, ali wego-
vo naknadno dr`awe i neke druge okolnosti skoro bez sumwe ukazuju na we-
govo sau~esni{tvo.” (str. 11.) Kosti} je uveren da u celoj istoriji Srpske pra-
voslavne crkve nema nikoga ko je u toj meri povredio wene interese i sveto-
savsku zavetnu misao kao patrijarh German. “Svaki wegov novi akt potvr|i-
vao je gledi{te da patrijarhu nije osnovna maksima, najvi{i zakon, dobro i
jedinstvo crkve. On je imao neke druge ciqeve, neke druge misli, neke druge
va`nije svetiwe. On je identifikovao sebe sa re`imom. [ta vi{e, identi-
fikovao je srpski narod sa komunisti~kom hordom; svetosavsku zavetnu mi-
sao sa nebuloznim i antinacionalnim Marksovim doktrinama. Ima ceo niz
dokaza o tome.” (str. 11-12.)
Kad je crkvi bilo najte`e, prvih posleratnih godina, patrijarsi su se sa-
vr{eno dr`ali. Kad su pritisci komunisti~kog re`ima ve} uveliko popu{ta-
li, German je zdu{no ispuwavao re`imske zahteve, iako je on imao mnogo vi-
{e uslova i mogu}nosti za uspe{an otpor nego wegovi prethodnici. Po{to
su dobili patrijarha u skladu sa svojim `eqama, komunisti su krenuli da lo-
me versku, nacionalnu i moralnu ~vrstinu arhijerejskog kora. “Re`im je uvi-
469
deo da ga mora ili saviti ili lomiti ako `eli uspeh u svojoj zamisli. On on-
da nije vi{e prezao ni od ~ega; upotrebqavao je sva sredstva koja su mu u danoj
situaciji izgledala pogodno da uti~e na pojedine arhijereje i da ih posuvrati
na svoj demonski put.” (str. 13.)
Tajna policija je prikupqala prethodna obave{tewa, ispitivala karak-
terne osobine pojedinih vladika, tra`ila slabe ta~ke i osnov pridobijawa pod
ucenama, obe}awima ili privilegijama. Najte`e su stradali episkop Varna-
va Nasti}, mitropolit Arsenije Bradvarevi} i episkop Vasilije Kosti} jer
su protiv wih primewena najrepresivnija sredstva odmazde. Prva dvojica su
osu|ena na vi{egodi{wu robiju zbog verbalnog delikta, a tre}i je bio umalo
lin~ovan na ulicama bawalu~kim. “Svim ovim nasiqima, i sudskim i ruqe, bio
je ciq da se preostali arhijereji upla{e i postanu prilagodqiviji. Ali taj
ciq nije bio ni najmawe ispuwen sve dok nije na tron pe}kih patrijarha zaseo
German. Tad je re`im postigao sve {to je `eleo.” (str. 15.) Pritisci i zastra-
{ivawa, progoni i odmazde u~inili su svoje i jednostavno op{ta otpornost Ar-
hijerejskog sabora je bitno opala, a bilo je pojedinaca koji su direktno radi-
li za politi~ku policiju.
Re`im se dosetio da formira i sve{teni~ka udru`ewa unutar Socija-
listi~kog saveza kao transmisije Komunisti~ke partije. To udru`ewe ~ak
nije imalo ni srpski atribut u svom nazivu i okupqalo je one sve{tenike ko-
ji su se otvoreno priklonili komunistima. Oni su, zauzvrat, dobili razne pri-
vilegije, pre svega novac i stanove. Ve}ina arhijereja nije priznavala to udru-
`ewe, neki su sebi pot~iwenim sve{tenicima zabrawivali da se u~lawuju,
a bilo je episkopa koji su i{li na wegove sednice. Arhijerejski sabor je upor-
no odbijao da zvani~no prizna to udru`ewe s formalnim argumentima da ne-
ma srpsku odrednicu u nazivu i da nije organizovano po eparhijama nego po
socijalisti~im republikama. “To Udru`ewe pravoslavnih sve{tenika ima-
lo je nesumwivo u svim republikama po nekog fanati~nog prista{u, koji je
bio ili komunista ili wihov trabant. Ali je masa sve{tenstva bila skep-
ti~na prema Udru`ewu. No kad je re`im sve socijalne povlastice sve{ten-
stvu povezao za ~lanstvo u Udru`ewu, mno{tvo sve{tenika mu je pri{lo. Ali,
vi{e forme radi i sasvim mlako. Samo oni ~eoni su se daqe isticali, me-
|u wima najvi{e prota Milan Smiqani}, jedan od najodvratnijih izdajnika
Srpske crkve.” (str. 16.)
German je protivno odredbama Ustava Srpske pravoslavne crkve Milanu
Smiqani}u dodelio zvawe protojereja stavrofora, najvi{u po~ast koju mo`e
imati mirski sve{tenik. “Nigde nije saop{teno da su ta udru`ewa i pod pa-
trijarhom Germanom priznata. Ali ih i sam German priznaje van svake sumwe:
on {aqe svoje predstavnike na sednice udru`ewa, odgovara im na pozdrave, vo-
di sobom stalno prilikom svakog puta u inostranstvo protu Smiqani}a. Odr-
`ava sa udru`ewem, nepropisnim i nekanonskim, nedisciplinovanim i odmet-
nutim od redovnog crkvenog poretka, najintimnije veze. Jo{ jedan dokaz vi{e
wegovog veoma sumwivog dr`awa i wegove suspektozne lojalnosti prema cr-
kvi kojoj je on na ~elu.” (str. 17.)
Svi poku{aji da komunisti formiraju Crnogorsku pravoslavnu crkvu ubr-
zo su propali, uprkos `estokim re`imskim represalijama. Zato su se usko-
ro koncentrisali na osnivawe makedonske. U toku Drugog svetskog rata bu-
470
garski okupatori su proterali sve srpske vladike, a posleratni komunisti~-
ki re`im zabranio im je povratak. Vo|eni su godinama mukotrpni pregovo-
ri da se na|e neko kompromisno re{ewe, pa je po~etkom 1957. godine izgle-
dalo da je ono postignuto. Dogovoreno je izme|u patrijarha Vikentija i ma-
kedonskog Inicijativnog odbora da crkvena uprava i daqe bude po Ustavu Srp-
ske pravoslavne crkve, ali da se makedonski jezik koristi u crkvenoj admi-
nistraciji, da se izaberu doma}i episkopi, rodom iz Makedonije. Ali su od-
mah zatim za episkope predlo`ena lica koja nisu ispuwavala elementarne uslo-
ve, a uz to su bili i o`eweni. Arhijerejski sabor je, uprkos pokazanoj dobroj
voqi, morao odbiti takva imenovawa. “Nesumwivo su “Makedonci” sa tim ra-
~unali, ali su hteli da posle imaju argument kako “Beograd” ne}e da primi
wihove kandidate i uop{te “Makedonce.” A kad su posle sami uzurpatorno
odabrali arhijerejske kandidate nisu insistirali na tim licima ve} su “iza-
brali” ipak neo`ewene qude, ali nekvalifikovane, bez bogoslovske spreme,
~ime su bili povre|eni kanoni, a Ustav Srpske pravoslavne crkve proglasi-
li su bili za sebe neva`e}im.” (str. 23.)
Po{to nije bilo nikakvih mogu}nosti da komunisti privole arhijerej-
ski sabor na kapitulaciju, krenuli su sa otvorenom uzurpacijom i organizo-
vali zasedawe “Makedonskog crkveno-narodnog sabora” u Ohridu u oktobru 1958.
godine. Kako je 5. oktobra instrumentalizovano izve{tavala beogradska “Po-
litika”: “Saboru prisustvuju 208 delegata pravoslavnih sve{tenika, monaha
i vernika izabranih redovnim putem od strane crkvenih tela i organizaci-
ja.” (str. 23.) I izdajni~ki prota Milan Smiqani} je prisustvovao. Izvr{en
je svojevrsni crkveni udar na skupu koji je neodoqivo podse}ao na sednice ko-
munisti~kih centralnih komiteta. “Aklamacijom je usvojena odluka o obna-
vqawu Ohridske arhiepiskopije, zatim odluka o izboru mitropolita pravo-
slavne crkve i odluka da Makedonska pravoslava crkva bude u kanonskom je-
dinstvu sa Srpskom pravoslavnom crkvom preko wenog poglavara patrijarha.”
(str. 24.) Patrijarh German nigde nijedne re~i javne protiv toga nije progovo-
rio. “Naprotiv, on je neposredno zatim i posle ~itavo vreme do danas izvr{a-
vao odluke tog uzurpatorskog “sabora”, po~ev{i od posve}ewa tamo izabranih
episkopa, pa do dovo|ewa svoga gosta patrijarha moskovskog i sve Rusije Alek-
seja u Ohrid na konfirmaciju te odluke.” (str. 24.) Uz to, nije sazivao nijedno
kolegijalno crkveno telo da bi se raspravila novonastala situacija.
Skopska eparhija je u vreme cara Du{ana progla{ena za mitropoliju uz
atribut “prvoprestone”, {to zna~i da je po pravu prvenstva ispred svih osta-
lih u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Ohridski arhiepiskop Nikola u~estvovao
je 136. godine u Du{anovom krunisawu za cara. Kroz burnu istoriju Skopska
mitropolija bila je pod vla{}u Pe}i, Ohrida ili Carigrada, ali kad god je
postojala Srpska patrijar{ija bila je u wenom sastavu. Ohridska arhiepisko-
pija i Carigradska patrijar{ija uvek su bile gr~ke. Pre nego je progla{ena
za mitropoliju, Skopska eparhija u razli~itim istorijskim periodima bila
je bugarska ili vizantijska. Nikada nije bila makedonska, niti je ikada kroz
istoriju postojala neka makedonska crkva. “A Srpska pravoslavna crkva ni-
je nikad prestajala da postoji otkad ju je osnovao Sveti Sava 1219. godine. Po-
stojala je uvek i bez prekida. Mewao joj se opseg, mewalo joj se sedi{te, odn.
sredi{te, mewale su se dr`ave u kojima je bila organizovana, ali je uvek bar
471
negde ilegalno postojala i dala svedo~anstvo svoje istorijske i pravne egzi-
stencije.” (str. 27.) Seobom pod patrijarhom ^arnojevi}em ona se rasprostr-
la i po Austriji i Ugarskoj, a kona~no se konsolidovala 1921. godine, obrazo-
vawem Tre}e srpske patrijar{ije.
Ono {to je najva`nije, Srpska pravoslavna crkva je uvek bila izrazito na-
cionalna. “Personalni sastav te crkve nije trebalo dekretima opredeqiva-
ti: wu su sa~iwavali svi Srbi i samo Srbi. Ona je bila toliko nacionalna, da
nikakve dr`avne granice, i nikakva naimenovawa oblasti nisu mogli utica-
ti na wenu denominaciju. Ona je bila srpska ne samo u Srbiji ve} i u Turskoj,
i u Ugarskoj, i u Crnoj Gori, i na Primorju. Wu su sa~iwavali Srbi bez obzi-
ra ~iji su podanici bili.” (str. 28.) S druge strane, ne samo da “Makedonska cr-
kva” nije u pro{losti postojala, ve} nije nikad ni ~iwen poku{aj wenog for-
mirawa. Ne mo`e se tvrditi da je to neko spre~avao. Jer niko nije ni preduzi-
mao ni{ta da se to realizuje, niko nije pledirao za tako ne{to, niko nije ni
najmawi predlog u tom smislu postavqao, ni sama ideja nije bila naba~ena. “Ma-
kedonci” su iskoristili trenutnu slabost Srba da tu svoju “crkvu” nekanon-
ski i nepravno proklamuju. No niko i ne pomi{qa da joj pripoji eparhije van
Jugoslavije, kao {to npr. Srpska pravoslavna crkva ima eparhije u Ma|arskoj,
Rumuniji, Arbaniji, Americi itd. Kao “Makedonska nacija” tako se i “Make-
donska crkva” prostire samo toliko koliko dopiru bajoneti jugoslovenske mi-
licije.” (str. 28.)
Interesantno je da su se hrvatski politi~ari gotovo redovno pojavqiva-
li kao pioniri sve novijih i sve sve`ijih ideja rasturawa Srpstva, pa su nu-
dili i svoje re{ewe za Srpsku pravoslavnu crkvu: “Bilo bi rje{ewe ako bi
se aktivnost Srpske pravoslavne crkve ograni~ila na republiku Srbiju, ko-
ja je, u stvari, crkva Srbije, dok bi svaka federalna republika trebala da or-
ganizuje svoju vlastitu crkvu. Nedavno organizovawe autokefalne makedonske
crkve ~ini nam se da bi bio prvi korak ka pravom re{ewu.” (str. 29.) Na sli-
~an na~in je ranije nastupao biv{i usta{ki ministar Ivica Frkovi}: “Sr-
bi ne mogu imati svoga vjerskog poglavicu izvan teritorije hrvatske dr`ave.
Srpska pravoslavna crkva mora imati svoju vrhovnu upravu u hrvatskoj dr`a-
vi i wezin poglavar mora u woj imati svoje sjedi{te i biti neovisan o patri-
jarhu Srpske pravoslavne crkve u Srbiji.” (str. 29.) Paveli} je i poku{avao
da formira Hrvatsku pravoslavnu crkvu.
S obzirom da je i crkva jedna vrsta qudske zajednice, i ona podle`e ne-
kom obliku pravnog regulisawa, kako bi delovala na osnovu pravnih normi
i u okviru izvesnog pravnog poretka. Na osnovu pravnih na~ela i institu-
ta crkvenih zajednica konstituisana je autonomna grana prava – crkveno pra-
vo. Ono prou~ava tradicionalne principe koji i danas obavezuju crkvenu
strukturu i hijerarhiju, a nazivaju se u svom sistemu kanonsko pravo. Na~i-
nom na koji je formirana “Makedonska pravoslavna crkva” poga`eni su svi
ti principi i na~ela, kanonsko pravo u celosti, pa takozvani “Ohridski sa-
bor” predstavqa u pravnom smislu destruktivni akt uzurpacije, koji se u ka-
nonskom pravu naziva raskolom i o{tro sankcioni{e. “Jasna je stvar da je
raskol protivpravan, jer nikakav pravni poredak wega ne predvi|a i ne re-
guli{e. Nijedna crkva ne smatra tako ne{to mogu}im i ne pada joj na pamet
da eventualno predvi|enom procedurom jo{ wega legitimi{e. Sa gledi{ta
472
svake crkvene organizacije on je nemogu}.” (str. 36.) To je otvoren napad na
samu egzistenciju Srpske pravoslavne crkve. Do{lo je do kra|e i otimawa
nadle`nosti. Akt “Ohridskog sabora” u pravnom smislu je jednostavno ne-
postoje}i.
Kako obja{wava episkop Nikodim Mila{ u svom sistemskom delu “Pra-
voslavno crkveno pravo”, nemogu}e je osnivawe nove crkvene oblasti, ili po-
dizawe postoje}e na vi{i stepen, bez odgovaraju}e odluke sabornog organa cr-
kve u kojoj se to de{ava. Svaki akt te vrste mora imati legitimaciju u nekoj
ve} postoje}oj vi{oj normi. “Jasno je, onda, da ne mo`e pravno va`iti ni{ta
{to je preduzeto ili docnije proisteklo iz odluke toga Ohridskog sabora, {to
izvire iz odluke i doga|aja na tom saboru, {to mu pravno sleduje: Nikakva po-
sveta, nikakvo odlikovawe, nikakva odluka te “crkve” nema pravne va`nosti,
jer su joj osnove pravno neva`e}e, uzurpatorne... Ako je ne{to samo ni{tavno
ne mo`e nikakvo vaqano pravno dejstvo da proizvede.” (str. 39.)
Tako ni navodni arhiepiskop Dositej i episkop Kliment i Naum “nisu iza-
brani od jerarhije, kako to obligativno nare|uju crkveni propisi, jer crkva
se iz sebe obnavqa, ra~va, nasle|uje, produ`uje. Ne sme biti nikakvog umeta-
wa sa strane. A ba{ se “makedonskim vladikama” to desilo. Oni su “izabra-
ni” odn. natureni od civilnih vlasti Makedonije u saglasnosti sa vrhovnim
organima Jugoslavije. Nijedna pravoslavna crkva nije prethodno imala pojma
o tome, ~ak ni srpska. Stavqene su pred gotov ~in.” (str. 40.) Crkveno pravo
je i po tom pitawu krajwe jasno, precizno i nedvosmisleno: “Episkop koga dr-
`avna vlast mimo crkvene postavi za episkopa i da mu dijecezu, ne smatra se
legalnim episkopom niti se crkveno-pravno priznaje. Ako se mora tolerisa-
ti dok je pod za{titom vlasti, on ima s mesta da se zbaci pa ~ak i ekskomuni-
cira ~im se ta mogu}nost pru`i, ~im crkva dobije svoju slobodu odlu~ivawa.”
(str. 40.) Ovaj crkveni propis je tako precizan i apsolutan da nikakvo naknad-
no priznawe izbora od strane nadle`ne crkvene vlasti taj izbor ne mo`e u~i-
niti validnim. “I prema op{tim pravnim principima i prema na~elima jav-
nog prava i posebnim pravilima kanonskog (crkvenog) prava, sve {to je u Ohri-
du re{eno, i sve {to je docnije odlu~eno sa pozivom i kao konsenkvencija re-
{ewa Ohridskog sabora, sve je to pravno ravno nuli.” (str. 41.)
Prvi i neophodni uslov za priznawe nove crkvene formacije unutar pra-
voslavqa je saglasnost “majke crkve”, dakle crkve od koje se ta nova zajednica
odvaja, osamostaquje. U slu~aju “Makedonske pravoslavne crkve” to mo`e da
bude samo Srpska pravoslavna crkva, odnosno wen Sveti arhijerejski sabor.
Tu je i Mila{ kategori~an: “Nadle`nost u priznawu samostalnosti jednoj ili
drugoj pomesnoj crkvi pripada sabornoj vlasti, a posebno saboru one crkve ~i-
ji je sastavni deo bila jedna oblasna crkva, koja ima da se proglasi samostal-
nom ili samoupravnom.” (str. 42.) Takav akt mora biti i objavqen u slu`benom
glasniku odnosne crkve. To Kosti} posebno napomiwe jer se o~igledno pri-
bojavao da bi Arhijerejski sabor pod prinudom komunisti~kog re`ima takvu
odluku mogao tajno doneti. Posebno je bilo problemati~no i sumwivo pona-
{awe patrijarha Germana, koji je pre}utno prihvatao sve te protivpravne rad-
we i pravio se da ga uop{te ne tangiraju.
Po prvom ~lanu svog ustava “Srpska pravoslavna crkva je jedna, nedeqi-
va i autokefalna.” Carigradska patrijar{ija joj je svojim tomosom od 30. mar-
473
ta 1922. godine prepustila svoje dotada{we kanonske eparhije Skopsku, Ra-
{ko-prizrensku, Vele{ko-debarsku, Prespansko-ohridsku i deo Vodenske mi-
tropolije, kao i Polijansku episkopiju po Bukure{tanskom ugovoru iz 1913,
Strumi~ku mitropoliju po Nejskom ugovoru iz 1919. godine. Tu Kosti} posta-
vqa novo pitawe: “Da li sad sme Srpska crkva da daje drugome ono {to je iz-
re~no woj dato, da daje onome kome Vaseqenska patrijar{ija to jama~no ne bi
dala? Nije li to podvala koja ~ini sve pravne akte wom izvr{ene sumwivim
ili ~ak ni{tavnim?” (str. 53.)
^ak da je otcepqewe bilo potpuno legalno i regularno, potrebno je da tu
novu crkvenu organizaciju priznaju sve ve} postoje}e pravoslavne crkve. “Kad
ta crkva ne bi imala pravoslavno obele`je, onda joj ne bi bilo potrebno nika-
kvo priznawe. Ali ona ho}e da ostane pravoverna, pravoslavna, jednaka kao i
druge pravoslavne crkve, wima ravna i u wihovom sklopu. Postoji jedna zajed-
nica pravoslavnih crkava, ~ija je organizacija, istina, labava, ali ipak dejstve-
telna i vidna. Ona strogo pazi na legalnost, i dogmatsku i organizatornu. Ne
mo`e se niko u{uwati u tu organizaciju i time dobiti ravnopravan polo`aj.
Moraju sve te pomesne crkve da se saglase sa tim da se primi neki novi ~lan, pa
~ak da mu se pravna obele`ja priznaju: da li je on autokefalan ili autonoman,
ko mu je na ~elu (je li patrijar{ija, mitropolija, arhiepiskopija itd.). Tu ne-
ma uzurpacije, nema prepada, nema nasiqa, nema pretwi, nema komunisti~ke dr-
`avne vlasti koja prikriva pravne nevaqanosti. Tu su situacije ~iste i sve se
obavqa izrazitim aktima na na~in vekovima utvr|en. Ako to nije ispuweno, ni-
kakvi unutra{wi akti ne mogu da zamene ova priznawa: takva “crkva” ne pri-
pada pravoslavnoj zajednici, ona je spoqa, sa me|unarodnog gledi{ta, neposto-
je}a. Druge crkve, prave crkve, ignori{u weno postojawe.” (str. 55.)
Vaseqanski patrijarh je, 1219. godine, izdao gramatu kojom je Savu Nema-
wi}a osvetio za arhiepiskopa sve srpske zemqe i dao mu pravo da sam osve}uje
episkope, popove i |akone. Uz to je dobio pismeni blagoslov da Srbi sami se-
bi imenuju i posve}uju arhiepiskopa. Sve kasnije autokefalne i autonomne srp-
ske crkve su priznavane prema punoj propisanoj formi od majke crkve. Karlo-
va~ka mitropolija je, na primer, priznata od Pe}ke patrijar{ije, od koje se i
otcepila 1710. godine gramatom pe}kog patrijarha Kalinika. Kada je posle uki-
nuta Pe}ka patrijar{ija, samostalnost Karlova~ke mitropolije priznala je
Carigradska patrijar{ija; kao i samostalnost Cetiwske mitropolije. Do pri-
znawa pune samostalnosti srpske dr`ave, 1878. godine, pravoslavna crkva u Sr-
biji je bila autonomna u okviru Carigradske patrijar{ije. 1879. godine Patri-
jar{ija je proglasila samostalnom i ravnopravnom sa ostalim pomesnim crkva-
ma. Iz ova tri dela se, 1922, ponovo ujedinila Srpska pravoslavna crkva, {to
su sve ostale pravoslavne crkve pojedina~no i pismeno priznale.
Ono {to otpo~etka pravno ne postoji kao {to je slu~aj sa samoproklamo-
vanom “Makedonskom pravoslavnom crkvom” ne mo`e tokom vremena pravno
da se uobli~i i uspostavi. Ta je “crkva nastala i tajno, i silom i zaobila`e-
wem svih crkvenih kompetentnih krugova. Ona je {kolski primer uzurpator-
nog i nepostoje}eg akta. Nikad se ne}e mo}i pozivati naslednici sada{we ma-
kedonske jerarhije da je wihova crkva stvorena bona fides, tj. ne znaju}i za pre-
preke, u punom uverewu da je sve to bilo dozvoqeno i pravilno.” (str. 75.) Woj
ni{ta ne poma`e ako je podupiru “Tanjug” i beogradska “Politika” tako {to
474
je politikantski izjedna~uju sa srpskom crkvom u statusu, pa ~ak Germana na-
zivaju patrijarhom Srpske i Makedonske pravoslavne crkve, ako ga ve} ne oslo-
vqavaju kao patrijarha pravoslavne crkve u Jugoslaviji. Komunisti su uvek svo-
je neznawe i glupost nadokna|ivali drsko{}u i nasrtqivo{}u. Kosti} detaq-
no razla`e takva ideolo{ka nastojawa qudi kojima je vera samo sredstvo ma-
nipulacije, pa smatraju da crkvenu organizaciju mogu nesmetano svesti na ni-
vo instrumenta dnevne politike.
17. Nacionalni aspekti popisa stanovni{tva
U sopstvenom izdawu, Lazo Kosti} je, u Minhenu 1973. godine, objavio sta-
tisti~ko-metodolo{ku, demografsku i politi~ku studiju “Osvrt na popis na-
rodnosti u Jugoslaviji.” Povod su mu bila pristrasna i nestru~na tuma~ewa,
analize i interpretacije, upravo odr`anog popisa stanovni{tva u otaybini,
koji odi{u antisrpskim nacionalisti~kim pretenzijama i uobi~ajenim ko-
munisti~kim zloupotrebama. Kosti} se prihvatio nepristrasnog nau~nog raz-
matrawa po svim pravilima statisti~kog metoda. U uvodnim napomenama on
defini{e svoj osnovni nau~ni princip nepristrasnosti: “Razume se da ja po-
smatram stvari kao Srbin, ali ne}u zato nigde ni jednu re~enicu re}i u korist
Srba ako to ne proizilazi iz mojih objektivnih ispitivawa. Ja }u mo`da vi-
{e biti pogo|en da su nepravde u~iwene Srbima, jer }u pre da se posvetim to-
me pitawu nego nekom drugom, ali izvrtati brojeve i wihov smisao ja ne}u ni-
kad, pa makar to i{lo na u{trb Srpstva. Izvrtawem i la`ima se mo`e posti-
}i samo momentalan uspeh, ali ne trajan ni efikasan.” (str. 3.)
Analizu po~iwe metodolo{kim zamerkama na postupke koji dovode do ma-
terijalnih nepravilnosti i la`nih brojeva. I formulari za popuwavawe i
uputstva za popis bili su zasnovani na principima statisti~ke metodologi-
je i demografske statistike u wihovom prvobitnom obliku. Ali, kad je sve to
objavqeno, do{lo je do politi~kih pritisaka da se naprave izmene koje ni-
su bile u skladu sa osnovnim nau~nim postavkama i ustaqenom praksom po-
pisa u me|unarodnim razmerama. “Iz Zagreba su stalno ~iweni predlozi iz-
mena, vr{en gadni, dosad nevi|eni pritisak u istoriji popisa stanovni{tva
da se ovo ili ono ima da prilagodi wihovim politi~kim ciqevima. Tako je
cela zgrada, projektovana pravilno i celishodno, sa ovim poquqana i tako-
re}i sru{ena. Zahvaquju}i takvoj okolnosti, posledwi popis stanovni{tva
u Jugoslaviji podle`e o{troj kritici i mo`e se ve} unapred okarakterisa-
ti kao neuspeo.” (str. 6-7.)
Prvo je pravo interpretirawa i dopuwavawa instrukcija preneseno sa sa-
veznog na republi~ke zavode za statistiku i time naru{eno na~elo jednakog
postupawa i istovetne metodologije. Onemogu}ena je elementarna uporedivost
podataka jer ona ima smisla samo ako se do brojki koje se upore|uju dolazi na
isti na~in, identi~nom metodologijom. Podaci su, prema tome, neupotrebqi-
vi, ne samo zato {to nisu primeweni osnovni me|unarodni metodolo{ki prin-
cipi, ve} i zbog toga {to su oni varirali od republike do republike. Spro-
vo|ewe popisa na terenu nije bilo jedinstveno i odvijalo se u uslovima naci-
onalisti~ke histerije i `eqe da se rezultati naduvaju toliko koliko je dovoq-
no da se postignu sopstvene nacionalne i republi~ke aspiracije.
475
 Podaci o kvantifikaciji pojedinih nacionalnosti su naduvavani bes-
krupuloznim pritiscima i otvorenim falsifikatima. Samo Srbija i Voj-
vodina nisu postavqale nikakva pitawa oko metodologije popisa niti su iz-
davale posebna uputstva popisiva~ima, a nisu se trudile ni da uti~u na na-
cionalno izja{wavawe gra|ana. U svetu je praksa sasvim druga~ija. I najde-
centralizovanije dr`ave imaju centralizovano utvr|ivawe metodologije,
formulara i obrade popisa. Kod nas se desilo i ne{to neverovatno, da su auto-
nomne pokrajine Kosovo i Vojvodina rezultate popisa nacionalnosti obja-
vile mnogo pre drugih federalnih jedinica. Time je dezavuisana i prejudi-
cirana centralna obrada podataka. Bez jedinstvenog vo|ewa postupka popi-
sa bilo je nemogu}e izra`avati zvani~nu sumwu, vr{iti provere ta~nosti po-
dataka ili nalo`iti da se negde popisne radwe ponove zbog utvr|enih nepra-
vilnosti.
Da nevoqa bude ve}a, Slovenija je ometala definitivno objavqivawe ukup-
nih rezultata jer su weni dr`avni organi otvoreno nagove{tavali da }e po-
datke koristiti u svrhu pravqewa registra stanovni{tva, iako je po osnovnim
principima statisti~ke nauke strogo zabraweno da se tako dobijeni podaci
koriste u administrativne i fiskalne svrhe. Ukupni popisni materijal se “pre-
tvara u brojeve i samo u vidu brojeva prezentuje. Materijal mora slu`iti sa-
mo statisti~kim ciqevima. Zato se i kod ranije, ru~ne obrade materijala u mno-
gim dr`avama cepao prvi red koji je ozna~avao li~nost (popisnu jedinicu). Jer
ti podaci predstavqaju statisti~ku tajnu.” (str. 10.)
Problem se pojavqivao i u li~nosti popisiva~a koji idu od ku}e do ku}e,
nose popisne formulare, obja{wavaju kako se popuwavaju, nepismenim lici-
ma sami popune i onda popuwene formulare odnose u sabirni centar. Oni su
gotovo redovno u nekim federalnim jedinicama bili nacionalno pristrasni,
a i imali su striktna uputstva da ve{ta~ki pove}avaju broj gra|ana koji su se
izjasnili da pripadaju odre|enoj nacionalnosti, a i u ku}ama su gra|anima su-
gerisali kako da se opredele. Popisiva~i su se u Hrvatskoj, Bosni, Crnoj Go-
ri, Makedoniji i na Kosovu pona{ali kao nacionalni agitatori. Kosti} vr-
lo plasti~no i ironi~no prikazuje u~estale primere ve{tog manipulisawa
odgovorima na tendenciozna pitawa “Te{ko bi i pola stanovni{tva Jugosla-
vije odgovorilo na pitawe: koje ste narodnosti? Ili: va{a narodnost? Popi-
siva~ mora da pitawe uprosti i prilagodi intelektualnom nivou lica koje se
popisuje. U Bosni napr. ka`e, ako mu je stalo do odre|enog odgovora: “Jesi li
ti, ayo, musliman?” On obligatno odgovara: “Bezbeli, ja {ta sam?” U Crnoj Go-
ri opet pita popisiva~: “\edo, jesi li ti Crnogorac?” On odgovara: “A da {ta
sam?” I onda, razume se, onoga uvedu kao muslimana, ovoga kao Crnogorca. A
mo`da bi Crnogorac druk~ije odgovorio da su ga pitali da li je Srbin ili Cr-
nogorac.” (str. 11.)
Kosti} isti~e da “svakako ima slu~ajeva kad popisiva~ i ne pita popi-
sana lica o narodnosti, kao {to ga ne pita o polu, o tome da li je `ewen ili
ne`ewen, odakle je, i tsl. To popisiva~ vidi i upisuje sam. Tako ~esto i na-
rodnost, ako je za wega “jasno.” (str. 12.) Uostalom, popisiva~ “mo`e da napi-
{e i drugi odgovor nego {to je dobio od pitanog lica. Negde je to mogu}e, a
negde nije mogu}e kontrolisati.” (str. 12.) Na Kosovu i Metohiji je ogroman
broj Turaka, Roma (Cigana) i muslimana srpskog jezika bio prinu|en da se iz-
476
jasni, ili je jednostavno za wih i bez pitawa upisano, da su albanske narod-
nosti. To je bila tako drasti~na i masovna pojava da je u ubla`enom obliku
i javno priznavana.
Da bi otupio o{tricu prigovora i nepobitne dokaze, razvodnio kritiku
i relativizovao sam problem kao pojavu, tada{wi glavni vo|a {iptarskih se-
paratista komunisti~ke provinijencije Veli Deva je na sednici Pokrajinskog
komiteta Saveza komunista Kosova, ~iji je predsednik bio, izjavio, prema iz-
ve{taju koji je objavila “Politika” od 24. juna 1971. godine: “Govore}i o popi-
su stanovni{tva Veli Deva je rekao da je popis, u celini, veoma uspeo ali da je
bilo i pojedinih pritisaka da se muslimani, Goranci, Turci i Romi upisuju kao
Albanci. Veli Deva je pri tome dodao da su sli~ne pritiske svakako ~inili i
pojedinci iz drugih nacionalnosti.” (str. 13.) Kosti} tu iznosi “~itav niz dru-
gih primera da je i u onda{woj javnosti bilo mnogo reagovawa na o~igledne ne-
regularnosti i falsifikate popisa stanovni{tva na Kosovu i Metohiji. Ali
su rezultati popisa ostali na snazi i zvani~no su bili nedodirqivi.
Dopunska uputstva federalnih jedinica bitno su se razlikovala i po tret-
manu slu~ajeva u kojima se gra|ani izjasne u smislu regionalne pripadnosti
umesto nacionalne. U Hrvatskoj su svi oni uvr{atavani u Hrvate, bez obzira
da li su se izjasnili kao Dalmatinci, Slavonci, Barawci, Li~ani, Korduna-
{i, Banijci, itd., a u Bosni i Hercegovini takva lica su svrstavana u musli-
mane ako bi se po wihovom imenu moglo zakqu~iti da su islamske veroispo-
vesti, a u rubriku “nisu se izjasnili” ako su im imena nedvosmisleno hri{}an-
ska. I kategorija Jugoslovena je razli~ito tretirana. Negde je podsticano ta-
kvo izja{wavawe, ako se unapred moglo sa sigurno{}u ra~unati da }e biti na
srpsku {tetu, a negde je suzbijano, ako je postojala bojazan da bi moglo ugrozi-
ti pri`eqkivanu kvantifikaciju novokomponovanih ve{ta~ih nacija. Sop-
stvenim procenama Kosti} je do{ao do zakqu~ka da zvani~ne jugoslovenske sta-
tistike prikazuju dva miliona Srba mawe nego {to ih realno ima.
Kompjuterska obrada podataka daje mnogo ve}e mogu}nosti za uspe{ne fal-
sifikate. Dok se gre{ke kod ru~ne obrade nekako i mogu ustanoviti i ispravi-
ti, ma{inska to onemogu}ava. Zato savremeniji postupak podrazumeva stru~ni-
je i moralnije, savesnije osobqe.Kompjuter se mo`e programirati da na primer
svakog desetog Srbina ra~una kao Hrvata i kada se obrada zavr{i ukloni se to
uputstvo iz memorije. ^iwenica da su u popis uvr{tena i lica na privremenom
radu u inostranstvu, do krajnosti je taj poduhvat kompromitovala, jer se u civi-
lizovanim zemqama i po me|unarodnim principima “kod popisa stanovni{tva
uzima za podlogu tzv. prisutno stanovni{tvo. Upisuje se svaki onaj koji se kri-
ti~nog dana (dana popisa), kriti~nog sata i minuta na{ao na teritoriji te op-
{tine, bez obzira gde on ina~e `ivi i gde ima gra|anska prava. To je utvr|eno
ve} stotinu godina u svim civilizovanim zemqama i taj princip, koliko ja znam,
nije povredio nijedan moderni popis. Jer krupni razlozi govore za to da se on
odr`ava. Prvi i najglavniji je da bi se izbegao duplicitet, da jedno lice ne bu-
de na dva mesta upisano. To se mora strogo izbegavati. Zato se upisuje gost u ho-
telu, slu~ajni putnik u mestu gde se zatekao i tome sli~no, a ne neki decenija-
ma `ive}i u tom mestu ako se kriti~nog dana nije tu bavio.” (str. 6.)
Jugoslovenski popis je obuhvatao ~ak i odseqena lica ako je to moglo bi-
ti u funkciji politi~kog zadatka koji se popisom nastojao posti}i. Desile
477
su se i tako paradoksalne stvari da op{tine koje imaju drasti~no smawewe sta-
novni{tva prika`u ubrzan rast i svojevrsni statisti~ki vi{ak. “Ako su po-
pisana lica “na privremenom radu u inostranstvu”, jo{ pre bi trebalo da su
upisana lica koja se nalaze na ferijama, na putovawu, u poseti van mesta stal-
nog boravka itd... Lica na odsustvu su upisana tada u op{tini gde stalno `i-
ve kao i onoj gde su se prilikom popisa zatekla. Ko zna koliko je tih duplih
uno{ewa! Onda mo`e ukupan broj stanovnika da bude prikazan za nekoliko mi-
liona ve}i nego {to je.” (str. 29.) Na stranu to {to na primer malo ko }e se
vratiti od sto hiqada upisanih gra|ana koji su naveli da privremeno `ive u
Australiji. Popisi svih evropskih zemaqa ukqu~uju i na{e gastarbajtere ko-
ji su se tamo zatekli, pa se onda zbog ovakvog pona{awa jugoslovenskih stati-
sti~ara preuveli~avaju podaci na evropskom nivou. “Na~elo je da se odgovori
dobijaju u principu od samog popisnog objekta. Uputstva predvi|aju ko }e da-
ti odgovore za decu, maloumne itd. Ali uputstva ne ka`u ko }e dati odgovore
za “privremeno odsutna lica.” To je ostavqeno na samovoqu popisiva~a. Ko ga-
rantuje da }e se dati ta~ni podaci?” (str. 29.)
Kosti} ka`e da su rezultati popisa stanovni{tva u Bosni i Hercegovi-
ni senzacionalni. Po popisu iz 1931. Srba je bilo 44,3 odsto, a 1948. 41,6 odsto.
Po{to je tu 72 hiqade Srba muslimanske veroispovesti ili 3 odsto, Srba pra-
voslavaca je bilo 38,5 odsto, {est procenata mawe nego na prethodnom popi-
su od pre sedamnaest godina. To svedo~i o razmerama genocida koji su Hrvati
nad wima provodili. “Svako pomerawe kvote i za jedan procenat u deceniji je
neprirodna pojava.” (str. 35.) Popisom od 1871. godine utvr|eno je 37,2 procen-
ta Srba. Wihov broj je prema 1961. godini opao i u apsolutnom iznosu za sko-
ro trinaest hiqada, dok su sve druge etni~ke grupe rasle. Broj~ani pokazate-
qi Hrvata pokazuju da oni u Bosni u toku Drugog svetskog rata uop{te nisu stra-
dali. Senzaciju, o kojoj Kosti} govori, proizveli su “brojni rezultati musli-
manske etni~ke grupe, gde je wihov porast enorman, upravo ekplozivan, do kraj-
nosti neverovatan.” (str. 36.) Pri prvom popisu koji su vr{ile austrougarske
vlasti nakon okupacije Bosne i Hercegovine, muslimana je bilo 38,8 procena-
ta, ali je zbog sistematskog iseqavawa wihov broj neprekidno opadao da bi 1910.
godine iznosio 32,3 procenta. U Jugoslaviji ih je bilo 1921. godine 31 odsto, a
1931. 30,9 odsto, na ukupnoj bosanskohercegova~koj teritoriji.
Ovi su podaci, pre svega, bazirani na veroispovesti, po{to nikom nor-
malnom nikada nije padalo na pamet da ih smatra posebnom nacijom. Ipak, Ko-
sti} ka`e da mu je laknulo kad je video da su komunisti muslimane proglasi-
li za posebnu naciju jer se bojao da bi se mogli latiti formirawa ne~eg {to
bi za Srbe bilo neuporedivo opasnije i pogubnije – bosanske nacionalnosti.
Tu su nas zapravo spasle okolnosti u kojima se Hrvati u Bosni nisu hteli od-
re}i oko 700 hiqada svojih sunarodnika koji bi se tako|e uklopili u ve{ta~-
ki bosanski etni~ki projekat. “Tako sa ovim postupkom, mi smo sa~uvali vi-
{e od milion i po Srba. Oni koji vide jasno situaciju u zemqi, oseti}e ta-
ko|e olak{awe kao ja. Idealno bi bilo sve muslimane imati kao Srbe, ~ak i
jedan ove}i deo wih. Ali vlast nije na tome radila, ve} da ih {to vi{e uda-
qi od Srba.” (str. 39.)
U vreme austrougarske vladavine srpsko stanovni{tvo Bosne i Hercego-
vine uglavnom je bilo stabilno. Muslimani su se iseqavali, a katolici masov-
478
no doseqavali iz svih delova carstva. Me|utim, u komunisti~koj Jugoslaviji
broj muslimana po~iwe naglo da raste i ubrzo su izbili na prvo mesto po broj-
nosti. Ozbiqnim statisti~arima i demografima to je neverovatno i neobja-
{wivo. U svakom slu~aju, nije se moglo zasnivati na prirodnom prira{taju
ili doseqavawu iz Sanyaka, jer je ukupni natalitet Bosne i Hercegovine od
34,1 promila 1960. godine spao na 20,9 promila 1971. zbog maweg ra|awa i po-
ve}ane migracije mladih qudi. Posleratno smawivawe Srba je bilo jasno, pre
svega zbog genocida, ali i kolonizacije u Vojvodinu, a broj~ani pokazateqi go-
vore da ni muslimani skoro da nisu stradali u ratnom po`aru. Po{to je me-
|u popisanim gastarbajterima daleko vi{e Hrvata a najmawe muslimana, i kad
se ti podaci odstrane, nagli skok muslimanske populacije postaje jo{ frapant-
niji, pogotovo podatak da ih broj~ano ima vi{e nego Srba.
U Crnoj Gori je broj deklarisanih Srba za 22 godine {est puta porastao,
{to samo govori da je ranije bilo mnogo vi{e falsifikata. 1948. godine je pri-
kazano 91 odsto Crnogoraca, a 1971. 67 odsto. Ipak, u Hrvatskoj “su sumwe naj-
ve}e, tu je razvoj nenormalan, tu se politi~ka i strana~ka vlast me{ala mi-
mo mere (vi{e nego u ma kojoj republici), tu je vr{eno i zvani~no i privat-
no izopa~avawe podataka... Hrvatska ih je naduvala daleko vi{e nego {to je
iko o~ekivao, nego se to uop{te moglo zamisliti.” (str. 56-57.) Ve{ta~ki je
preuveli~an broj gra|ana hrvatske nacionalnosti. Tamo kao da su popisiva-
~i radili po normi ko }e vi{e Hrvata upisati, sa zadatkom da tako nazna~e
“i sve druge osobe koje su wima izgledale da su Hrvati, a koje nisu htele da se
tako izjasne. To je slu~aj i sa regionalnim izja{avawem: svako takvo lice je
znalo da se mo`e deklarisati kao Hrvat, ali ono to nije htelo.” (str. 63.) Hte-
li ne hteli, tako je upisivano. Nijedan gra|anin vi{e nije imao nikakvih mo-
gu}nosti da proveri verodostojnost podataka koji su o wemu une{eni u for-
mular. Beskrupulozno se postupalo po principu “da je svak ro|en u Hrvatskoj
samim tim postao Hrvat, ~ak i od oca Albanca i majke Ma|arice, a naro~ito
ako je samo jedan roditeq Hrvat.” (str. 64.)
Na teritoriji hrvatske federalne jedinice rat je pre`ivelo oko pola
miliona Srba, a onda se wihov broj neprekidno pove}avao. Od 1949. do 1953.
godine porastao je za 444.616 lica uprkos masovnoj kolonizaciji u Vojvodi-
ni. Od 1953. do 1961. porastao je za 36.575 lica. Iako tada nije bilo nikakvog
masovnog iseqavawa, popis je konstatovao da se navodno od 1961. do 1971. go-
dine broj Srba u Hrvatskoj pove}ao za svega 1.735 lica, a u istom vremenskom
periodu da je broj deklarisanih Hrvata pove}an za 173.370 lica, {to je ta~-
no sto puta vi{e. I to u nacionalnoj strukturi u kojoj ukupno Hrvata ima pet
do {est puta vi{e nego Srba upravo po hrvatskim zvani~nim statistikama.
I {to je jo{ interesantnije, u uslovima u kojima je fertilitet srpskih `e-
na mnogo ve}i nego hrvatskih. Ukupan procenat Srba tako je smawen sa 15 na
14 odsto. Pravi statisti~ki pomor su Hrvati napravili kad je re~ o nacio-
nalnim mawinama.
Neverovatno brojno je statisti~ki rastao i broj Makedonaca. U periodu
od 1953. do 1961. godine sa 66 porasli su na 71,2 procenata stanovni{tva Ma-
kedonije. “Da za osam godina jedna narodnost participira sa iznad 5 procena-
ta, to je na~elno nemogu}e. Jo{ nemogu}nije je kad se uzme u obzir da se me|u
mawinama nalaze one sa jo{ ve}im prira{tajem nego ga pokazuju Makedonci.
479
Iz ovih brojeva su manipulacije i malverzacije neiskrene. Ukoliko se ti~e ma-
nipulacija, bile su sasvim nezgrapne; i manipulacije se moraju vr{iti tako da
bar izgledaju verovatne. Ove neo~ekivane i nemogu}e oscilacije name}u neve-
ricu.” (str. 72.)
Najfrapantniji je ipak rast arbana{kog stanovni{tva na Kosovu i Meto-
hiji. Prema zvani~nim statistikama, 1948. ih je bilo 498.242, 1953. godine 524.559,
1961. godine 646.605, a 1971. godine 916.767. ^iwenica je da je tamo vladao stra-
{an teror prema Srbima, da Arbanasi imaju najve}i natalitet, ali su cifre
i pored toga fantasti~ne. Kosti}u je posebno interesantno {to su “po`uri-
li na Kosovu da prvi od svih republika i pokrajina Jugoslavije objave rezul-
tate. Oni, koji nesumwivo imaju najnesposobniji kadar statisti~ara, najmawe
ma{ina za ra~unawe i obradu, tamo gde su popisiva~i imali najte`i posao (zbog
najve}eg broja nepismenih, gde je po{tanska mre`a najmawe gusta), tamo se pu-
blikuju prvi podaci! Za{to? To je o~igledno: da niko vi{e ne mo`e ni{ta da
ispravqa, da se iz primarnih podataka skloni svako upori{te primedaba i `al-
bi. Oni bi sad kao uvredu smatrali svaki prigovor ispravnosti.” (str. 96.)
Ono {to su hteli, to su Albanci vrlo brzo postigli. Zadugo, “wihove la-
`i i falsifikati ostaju kao formalna istina, na kojoj }e oni daqe bazira-
ti svoje prohteve i proporcije u vlasti, pa ~ak i razgrani~ewe ako do wega do-
|e. Za Srbe je situacija u`asna, kakva nije bila ni izdaleka 1912. Ona je ~ak
takva da se izlaz iole povoqan i ne nazire.” (str. 96.) Koliko su falsifika-
ti bili bezo~ni, svedo~i primer Turaka, ~iji je broj od 1961. do 1971. godine
bukvalno prepolovqen, iako u tom periodu nije bilo nikakvih wihovih ozbiq-
nijih iseqavawa. Cigana je popisano samo 14.593, iako su i doma}i i strani
objektivniji posmatra~i procewivali, jo{ u to vreme, da ih ima vi{e od dve-
sta hiqada.
18. Kosti}eve vidovdanske besede
Od usmenih javnih nastupa profesora Laze Kosti}a nije mnogo sa~uvano.
On li~no je u izdawu “Kanadskog Srbobrana” u Hamiltonu, 1958. godine, obja-
vio bro{uru “Vidovdanske besede u Kanadi i Americi” iz te godine. Prvi, ka-
nadski govor odr`ao je 22. juna, pod radnim naslovom “Srpstvo je u opasnosti.”
Posle Prvog svetskog rata, na vrhuncu slave, mo}i i samopouzdawa izgubqen
je ose}aj za realnost i prenebregnute su unutra{we i spoqne opasnosti, {to
nam se gadno osvetilo. Srbe je tako iznenadila 1941. godina i dovela na rub uni-
{tewa. Nastupio je period stalnog padawa i Kosti} se nada da je pedesetih go-
dina ve} dostignuto dno, te da bi moglo po~eti ponovno tiho i postepeno uz-
dizawe.
Najve}u opasnost Kosti} vidi u Hrvatima koji su me|usobno podelili ulo-
ge. Jedni se spremaju da nastave fizi~ko istrebqewe Srba, a umereniji se ba-
ve negirawem srpskih etnosa u pojedinim podru~ijima, falsifikovawem isto-
rijskih ~iwenica. A naivni srpski Jugosloveni im i daqe povla|uju i gleda-
ju kroz prste. “Hrvatska nedela iz najskorije pro{losti nastoje na{i Jugo-
sloveni u najmawu ruku da zaba{ure, da ih ne spomiwu, da ih predaju zabora-
vu. Ne qute se na Hrvate {to su ih pot~inili, nego na nas {to ih spomiwe-
mo. ^ak nas i demantuju: da nije sve ba{ tako kako smo govorili. Svu krivi-
480
cu ho}e da bace na jednu {aku usta{a. ^ak i pojedinci ~ije su porodice bile
`rtve hrvatskih zlo~ina govore samo o usta{ama, koje obele`avaju velikim
slovom.” (str. 5.)
Kosti} je uvek bio rezolutan u oceni koju je sasvim ispravno postavqao
– da je za usta{ka zverstva nad Srbima kriv celokupan hrvatski narod. Narav-
no, pravna nauka insistira na strogoj induvidualizaciji odgovornosti, ali ov-
de nije re~ o krivi~noj odgovornosti, nego o gra|anskoj, politi~koj, moralnoj
i istorijskoj. Krivi~no su odgovorni samo izvr{ioci dela, u koje spadaju po-
~initeqi, podstreka~i i pomaga~i. Ali, komunisti~ki re`im je uglavnom iz-
begavao wihovo krivi~no gowewe i omogu}io glavnim zlo~incima da se nesme-
tano sklone u inostranstvo. Komunisti su voleli da se samo sa Srbima obra-
~unavaju represivnim merama za mahom izmi{qene krivice. Gra|anska odgo-
vornost bi podrazumevala naknadu materijalne {tete za sve ono {to su Hr-
vati Srbima uni{tili. Moralna odgovornost obuhvata sva lica koja su stvo-
rila uslove u kojima su po~iweni zlo~ini ili su zlo~ine mirno posmatrali,
a mnogi i odobravali. A celi hrvatski narod je izme|u dva svetska rata stva-
rao atmosferu mr`we i osvete.
Osnovnu srpsku gre{ku Kosti} vidi u ujediwewu sa Hrvatima u zajedni~-
ku dr`avu, iz koje su proistekle sve ostale. “Ali sve te gre{ke zajedno ne mo-
gu ni najmawe da opravdaju Hrvate za zverstva kojih bi se stideo najgori narod
sveta. Oni su mogli da se odvoje ako su smatrali da je nai{ao pogodan ~as, ali
ne da ubijaju i mrcvare ~itave stotine hiqada potpuno nedu`nih (starci, `e-
ne i deca)”. (str. 9.) U svojoj beskrupuloznosti Hrvati u emigraciji ~ak i re-
`im hrvatskog komunisti~kog diktatora Tita nazivaju velikosrpskim. “A ne-
ma na svetu ne~ega {to Josip Broz vi{e mrzi od Srba i Srpstva. I okru`io
se bio najve}im neprijateqima Srba odasvuda, sakupqenih samo kako bi {to
vi{e napakostio Srbima. Ako neki tobo`ni Srbin i radi s wim, mora se una-
pred odre}i Srpstva i srpskih svetiwa.” (str. 10.)
^ak je i ameri~ki ~asopis “Katoli~ki svet”, 1953. godine, optu`ivao ce-
li hrvatski narod za zlo~ine u Drugom svetskom ratu, ali je poku{ao da bra-
ni rimokatoli~kog nadbiskupa Alojzija Stepinca koji je po nespornim isto-
rijskim ~iwenicama bio Paveli}ev saradnik. U tom katoli~kom ~asopisu sto-
ji, izme|u ostalog, i slede}e: “Na nesre}u, Hrvati su odbili da zaborave pro-
{lost i po~eli su sa masakrom stotina hiqada Srba... Ukratko, ovi zlo~ini
su bili zlo~ini hrvatskog naroda, vo|eni od Ante Paveli}a, i Stepinac je ~i-
nio sve {to je mogao da ih obustavi.” (str. 11.) Kada je jedan kalifornijski Hr-
vat poku{ao da se suprotstavi ovakvom generalisawu, urednik ~asopisa mu je
odgorio: “Nirnberg nije re{io problem kolektivne krivice nema~kog naro-
da, niti ja tvrdim da su svi Hrvati individualno krivi zbog zlo~ina po~iwe-
nih od Paveli}evog re`ima. Me|utim, mi mo`emo da ka`emo da jedan narod
kao kolektivna li~nost jeste odgovoran zbog prihvatawa jedne vlade i zlo~i-
na po~iwenih u wegovo ime.” (str. 12.)
I Hitlerov velikodostojnik Herman Nojbaher, 1950. godine, objavio je u
svojim memoarima: “Posle raspada Jugoslavije buknuo je hrvatski ratni pohod
osvete i uni{tewa pravoslavnog srpstva, koji spada u najsvirepije akcije ma-
sovnog ubistva cele istorije.” (str. 12.) Slede}e Kosti}eve re~i nesumwivo
su bile proro~ke: “Usta{e se ne}e vi{e pojaviti, to je nesumwivo. Oni su pod
tim imenom suvi{e kompromitovani u celom svetu, da bi se na wemu insisti-
481
ralo. Ali sad mo`e do}i neko novo ime, a svi pripadnici i prista{e wegove
bi}e od istog naroda od koga su bile i usta{e. Usta{tvo je samo jedna od mani-
festacija wegovih u borbi protiv Srpstva.” (str. 12.)
Posle Hrvata, srpski Jugosloveni su, po Kosti}evom mi{qewu, najve}a opa-
snost za Srpstvo. Da nije bilo Jugoslavije, Hrvati ne bi imali istorijske {an-
se da toliki zlo~in po~ine, ne bi bilo izmi{qawa ve{ta~kih nacija, a vero-
vatno se ni komunisti ne bi do~epali vlasti. “Mi imamo kao protivnost Srp-
stvu jednovremeno jedan nadintegriraju}i i jedan dezintegriraju}i proces. Mi
moramo da budemo ne{to vi{e nego Srbi, a u isti mah ~itavi delovi Srpstva
moraju da se Srpstva odreknu i da svoje srpstvo negiraju. Za{to, ako se ide ka
superintegraciji, ako se ide ka jugoslovenstvu? Za{to ne mogu te grupe kroz
Srpstvo postati jugoslovenske? Ne, jer uvek preti opasnost da Srpstvo do|e
sebi i da prekine proces rasrbqivawa. Da se to ne bi desilo, i da bi jugoslo-
vensku pilulu {to lak{e progutali, mora mu se prezentovati wegova slabost,
wegovo raspar~avawe, wegova tro{nost.” (str. 17.)
Kosti} u govoru izri~e mnoge prekore svojim sunarodnicima. “Uop{te se
sa srpske strane jugoslovenstvo svih vidova propagira na nedostojan na~in: pre-
}utkivawem istine, obmanama, la`ju. I nadasve ulagivawem Hrvatima. Zato
{to su Hrvati protiv Jugoslavije `eli im se ova u~initi pristupa~nom i pri-
hvatqivom. Najve}im delom na {tetu srpskih nacionalnih interesa, ~ak i srp-
skih `ivotnih interesa.” (str. 19.)
U govoru koji je istim povodom odr`ao u ^ikagu, 29. juna 1958. godine, Ko-
sti} je lirskim stilom izrazio svu veli~inu kosovskog mita i wegov zna~aj za
srpsku nacionalnu tradiciju. Mno{tvom argumenata je dokazao da je ve} u sred-
wem veku formiran srpski narod u modernom smislu re~i i na vidovdanskom
savetu razvijena srpska nacionalna svest. “Srpska pro{lost, pa`we dostojna,
ne po~iwe sa Vidovdanom, ve} se wime u neku ruku zavr{ava. Ali je Vidovdan
u~inio da se ta pro{lost ne zaboravi, da se o~uva u na{im duhovnim o~ima, u
na{oj intimnoj unutra{wosti. On ju je izazvao u pam}ewu, on ju je konzervi-
rao. Trebalo je da nai|e jad i ~emer kao posledica Vidovdana, pa da svetli da-
ni na{e pro{losti zasijaju u na{im o~ima kao kontrast bedne tada{wosti.
Sve {to je pre toga bilo lepo i veliko, sve je tad na{im precima, pa i nama
samima, izgledalo jo{ daleko svetlije i sjajnije.” (str. 28.)
Celi Kosti}ev govor je pun emotivnog naboja, epskog veli~awa Srpstva
i pronicqivog izlagawa istorijske sudbine srpskog naroda. Svoj nastup pred
prekomorskim Srbima spremao je u jeku rada na prou~avawu srpskog karakte-
ra Boke Kotorske, pa se to mo`e osetiti iz niza podataka kojima barata u ob-
ja{wavawu osnovnih nacionalnih vrednosti, kosovskog mita i kulta `rtvo-
vawa za otaybinu. Kosti}eve re~i su odjekivale kao dramati~no upozorewe svim
Srbima da se {to pre moraju osloboditi dve stra{ne ovovekovne zablude, ju-
goslovenstva i komunizma i spremati za definitivno suo~avawe sa Hrvatima
kao narodom koji kompletnu svoju egzistenciju zasniva na antisrpskoj mr`wi,
la`ima i otima~ini.
Ina~e, kwigu “O srpskom karakteru Boke Kotorske”, koju }emo na drugom
mestu podrobnije prou~iti, Laza Kosti} je objavio u Cirihu 1961. godine, po-
sebno motivisan opasnostima koje su srpskoj Boki pretile od sistematskog svo-
jatawa Hrvata i nastojawa crnogorskih komunista da u woj zatru svaki trag Srp-
482
stva. Jedini stariji tekst kojim Hrvati nastoje potkrepiti svoja istorijska
prava na Boku je stih Andrije Ka~i}a Mio{i}a, katoli~kog fratra, prema
kome je “Boka od Kotora – dika od Rvata”, {to je argument kojim se zanosio Vje-
koslav Klai}. Ali i sam Kosti} u drugim svojim spisima iznosi da su se Hr-
vati naseqavali samo do reke Cetine. U pro{lom veku, nakon Napoleonovog
sloma, Austrija je preuzela sve ranije mleta~ke teritorije, a Dalmaciji je pri-
pojila i Dubrovnik i Boku. Hrvati su vodili `estoku politi~ku borbu da Dal-
maciju, kao austrijsku pokrajinu pripoje takozvanoj trojednici, Kraqevini Hr-
vatske i Slovenije pod ma|arskom krunom Svetog Stefana.
Posle Prvog svetskog rata hrvatska svojatawa poprimaju druga~iji karak-
ter i u funkciji su wihovi zahtevi za federalnim preure|ewem dr`ave, pa ka-
ko Boku nisu dobili ni Sporazumom Cvetkovi}-Ma~ek, nastavili su sa javnim
potra`ivawima kroz emocijama nabijenu {tampu i eufori~no raspolo`ewe
zbog neverovatne popustqivosti tada{wih srpskih politi~ara. Posle Dru-
gog svetskog rata, pod komunisti~kim re`imom hrvatski ideolozi nisu otvo-
reno postavqali teritorijalne zahteve prema Boki, ali su perfidnim i pod-
muklim metodama postepeno kroz oficijelne publikacije razvijali tezu o iden-
tifikaciji katoli~anstva i hrvatstva. U emigraciji je situacija bila druga-
~ija. Hrvati su uvek bili boqe organizovani, potpomagani su od vlade zapad-
nih zemaqa i katoli~kih crkvenih krugova, a raspolagali su i s mnogo vi{e
novca za propagandno delovawe nego Srbi. Tamo se posebno raspisao izvesni
fratar Dominik Mandi}, koji nikada nije ni poku{avao da svoje teze potkre-
pi bilo kakvom relevantnijom nau~nom argumentacijom. Ra~unao je da je Kla-
i}eva bajka o “Crvenoj Hrvatskoj” dovoqan okvir za sva daqa svojatawa, kao
i da neprekidno ponavqawe la`i dovodi do wenog op{teg prihvatawa. Na`a-
lost, u politi~kim prilikama komunisti~ke Jugoslavije videlo se da la`i mo-
gu decenijama dr`ati u okovima svest velikog broja qudi.
Hrvatske ideologe nikada nisu interesovali moral i istina. “Pri tome
najvi{e ra~unaju sa slabo{}u “Srbijanaca” i ostalih Srba, kojima je glavno
sa~uvati Jugoslaviju, i koji }e pristati da slabe srpsku poziciju bez obzira
na veli~inu `rtve.” (str. 20.) Profesor Kosti} se odlu~no upustio u brojne
polemike i srpska emigrantska {tampa pedesetih i {ezdesetih godina prepu-
na je wegovih tekstova kojima je raskrinkavao, temeqito, argumentovano i uver-
qivo, hrvatske la`i i falsifikate.
19. Srpski nacionalni zavet patriotizma
Kao specijalno izdawe biltena Srpskog nacionalno-kulturnog kluba u
[vajcarskoj, Laza Kosti} je, 1962. godine, u {apirografisanom obliku ob-
javio svoju raspravu “Strana mi{qewa o Srbima za oslobo|ewe i ujediwe-
we 1912-1918.” On je napravio izbor najupe~atqivijih i najozbiqnijih svedo-
~ewa o veli~anstvenoj srpskoj epopeji, koja sigurno imaju trajnu vrednost.
Francuski istori~ar Ernest Deni je, 1915. godine, objavio kwigu “Velika Sr-
bija” u kojoj je o balkanskim ratovima rekao slede}e: “Srpski uspesi se obja-
{wavaju nau~nom nadmo}no{}u wihovih vi{ih oficira i moralnom vred-
no}om wihovih vojnika.” (str. 1.) Ne{to daqe ka`e: “Ono {to sa~iwava ve-
li~inu ovog naroda – pisao je iz Beograda jedan nema~ki bolni~ar (26. novem-
483
bra 1912.) to je da je svaki stanovnik rodoqub. Kad se mobilizacija izvede sa
tako ~udnom brzinom, kad trupe pre|u bez prigovora i bez mrmqawa najte`e
etape, preko neprohodnih puteva, preko poplavqenih poqana, kroz klance ko-
ji su ranije smatrani nepristupa~nim, kad raweni podnose svoje bolove sa le-
pim humorom i postojano{}u koja je stranim lekarima izvla~ila krike ~u-
|ewa, to je stoga {to svi, od najobi~nijeg vojnika do generala i komandanta,
znaju za {ta se bore.” (str. 1.)
Nema~ki publicista Albret Virt o balkanskim ratovima 1914. godine,
pisao je u obimnoj kwizi “Balkan”: “Pobeda kod Kumanova je najve}a pobeda ko-
ju su Srbi izvojevali za skoro {esto godina. Ona je zaista bila u stawu da traj-
no podigne samopouzdawe jednog naroda koji je toliko te{kih udaraca sudbi-
ne do`iveo... Neprijateq se vaqano branio; nije to nikako bila laka stvar da
se on suzbije. S pravom, dakle, imaju Srbi da budu ponosni na ovaj wihov prvi
i odlu~ni podvig.” (str. 3.) Norve{ki pukovnik Angel je isticao: “Do{li smo
s malo po{tovawa za wih, a vra}amo se puni divqewa. Videli smo narod mi-
ran, samopouzdan, rodoqubiv. Na{li smo najboqe vojnike na svetu, hrabre, po-
slu{ne, trezvene, izdr`qive, voqno `rtvuju}i `ivot za zemqu i nacionalnu
ideju.” (str. 4.)
Adolf Fi{er, 1913. godine, zapa`a jedan interesantan detaq o prirodi
srpske vojske: “Oficirski kor i vojnici nisu razdvojeni druk~ijim na~inom
`ivota i navikama. Nema izme|u wih jaza. Mi smo, ne ba{ retko, mogli zapa-
ziti kako u gostionicama sede oficiri i vojnici za istim stolom... Srbija ne
zna za klasnu borbu, koja deli narode Sredwe Evrope u odeqene lagere. Srbi-
ja je zemqa malih seqaka, demokratija uprkos svoje monarhisti~ke dr`avne for-
me.” (str. 4.) I lekar Hans Fogel se iskreno ~udi: “U svakom ratu i u svakoj voj-
sci ima zabu{anata, a u ~ast srpske vojske moram re}i da u woj kukavi~luk i
dezertacija na frontu pred neprijateqem behu potpuno nepoznati.” (str. 5.)
O prvoj srpskoj pobedi u Prvom svetskom ratu francuski publicista Ogist
Goven zapa`a: “Srbi, prema kojima su qudi Be~a i Pe{te pokazivali samo pre-
zir pun omalova`avawa, ovi ni{tavni qudi, za koje su se spremali da ih u prah
i pepeo raznesu, u~ini{e da be`e pred wima zastave Franca Josifa I... Mi pri-
sustvujemo uskrsnu}u Velike Srbije na hri{}anskom istoku.” (str. 7.) Goven je
ina~e pun divqewa i s odu{evqewem veli~a srpski narod i wegovu vojsku. Dru-
gi francuski publicista Eduard [ire pisao je 1917. godine. “Svojim herojstvom
u posledwem ratu, svojim ~udnim odr`awem date re~i, svojim uzvi{enim mu-
~eni{tvom, koje je potvrdilo wenu nerazru{ivu moralnu snagu i svoju skoru
renesansu, Srbija je skokom u{la u prvi rang solidarnosti naroda koji se bo-
re protiv tevtonske hegemonije, a za slobodu sveta. Plemenito{}u svoga dr-
`awa i etni~kom hrabro{}u u patwi, ona privla~i... op{tu simpatiju i divqe-
we. Otada, ~ovek se pita kakvim je ~udom unutra{weg `ivota ova nacija, uvek
gowena i tla~ena od svojih suseda, umela da odr`i integritet svoje savesti i
da prosledi svoj ideal uprkos protivnih okolnosti. To je jedan problem narod-
ne psihologije jedinstvenog karaktera. Uostalom, veliki geniji su obrazova-
li nacije za wihove specijalne misije, sa najraznovrsnijim etni~kim elemen-
tima. Mi ovde vidimo kako podsvesno narodna du{a sleduje bez uvijawa svom
idealu sa etni~kim elementima homogenim i da nateraju celu naciju, kao svo-
je heroje, da to realizuje.” (str. 9-10.)
484
Francuski mar{al i srpski vojvoda Fran{e D Epere je svakako bio naj-
kvalifikovaniji da pru`i kompletnu ocenu srpske vojske: “Ko su ti junaci ko-
ji mogu da se podi~e da su zaslu`ili jedno od najve}ih odlikovawa u svetu? To
su seqaci, skoro svi; to su Srbi, tvrdi na muci, trezveni, skromni, nesalomqi-
vi, to su qudi slobodni, gordi na svoju rasu i gospodari svojih wiva. Okupqe-
ni oko svoga kraqa i svoje zastave za slobodu zemqe; ti seqaci bez napora, pre-
tvorili su se u vojnike najhrabrije, najistrajnije, najboqe od svih.” (str. 11-12.)
Kosti} izla`e i veliki broj nema~kih mi{qewa, od kojih nam se ~ini naju-
petqivije Franca Tirfaldera iz 1935. godine: “Mnogo puta su mi u~esnici u
tamo{wem ratu saop{tili koliko su ih duboko dirnuli hrabrost Srba, wi-
hovo vite{ko pona{awe prema pobednicima i prema pobe|enima, wihova iz-
dr`qivost i vojni~ko dr`awe. Wihov patriotizam, wihovo herojsko dr`awe
mi smo ve} i za vreme samog rata pratili: u svakom slu~aju, za vreme celog ra-
ta nije izvr{eno nikakvo povla~ewe vojske koje bi pokazalo tako malo karak-
ter poraza kao {to je bio mar{ srpske vojske na Jadran.” (str. 17.)
Ruski kwi`evnik Leonid Andrejev je, u novembru 1914. godine, u {tampi
objavio apel “Re~ o Srbiji” u kome je, izme|u ostalog, stajalo: “Rat je zapo~eo
u Srbiji: prve `rtve ove velike borbe naroda bili su Srbi; to istorija ne}e
zaboraviti, to }e ona zabele`iti. I od toga Srbina, koji je pao kao prva `r-
tva rata pa do onoga kog su ubili ju~e – wih ubijaju svakog dana, svakoga ~asa jo{
i sada – ve} ~etiri puna meseca bori se taj mali, usamqeni, juna~ki narod... Ne-
~uveno! Svesno, sa golim cinizmom kome nema ravnoga, pred o~ima ~itavog ci-
vilizovanog sveta, objavquju}i tu skoro plakatima – Austrijanci ho}e da ~i-
tavu jednu zemqu pretvore u jedno jedino beskrajno gubili{te od hiqadu kva-
dratnih kilometara, ho}e od svakoga drveta da naprave ve{ala za po jednoga Sr-
bina, ho}e svaku glavu da predaju u ruke yelatima. Ne~uveno!...^itav wegov isto-
rijski `ivot – to je `ivot surovih muka, radnika-pa}enika, koji u jednoj ruci
dr`i lopatu a drugu je digao da wome ~uva glavu; wegov `ivot je neprekidan mar-
tirolog mu~enika za slobodu, beskrajna povorka raspetih, raspetih, raspetih.
On vekovima nije imao ni trenutka odmora, nije poznao sre}u najobi~nije bez-
bednosti – pa zar je mogao imati vremena da sti~e bogatstva, asfaltirane uli-
ce, da stvori gotski Verthajn i Aleju pobede? Jest, on je siroma{an i bos, `u-
qevite su wegove ruke, telo mu je puno o`iqaka, a du{a do vrha nalivena ne-
presu{ivim ~emerom – on Srbin, ~ija deca umesto da idu u {kolu, moraju da se
bore za svoju slobodu, za svoj `ivot. Wemu se mora pomo}i, mora!... Pomozite
Srbima, koji nemo prolivaju svoju krv.” (str. 20.)
485

Glava sedma
HIQADU GODINA
HRVATSKOG VARVARSTVA
1. Tridesetogodi{wi rat
Prva Kosti}eva bro{ura iz serije “Primeri hiqadugodi{we kulture Hr-
vata” iza{la je u ^ikagu 1953. godine u izdawu Srpske narodne odbrane u Ame-
rici. Odnosi se na hrvatske podvige u XVII veku, u Tridesetogodi{wem ratu
i wome Kosti} zapo~iwe svoje argumentovano dokazivawe da klawe srpskih `e-
na i dece, pqa~ke, ru{ewe crkava i spomenika, uni{tavawe srpskih kwiga u
Drugom svetskom ratu nije nikakav presedan niti istorijski incident, nego
zakonomerni rezultat hrvatskog istorijskog hoda i krajwi domet wihovog kul-
turnog i civilizacijskog razvoja. “Ali ne samo da su Hrvati u ovom na{em de-
cenijumu pokazali svireposti kojih bi se svaki Hun ili Avar stideo, nego uop-
{te je sva wihov istorija puna grozote, izdaja, otima~ine, kra|e, pqa~ke, ubi-
stva nevinih i bespomo}nih. Nema nijednog savremenog naroda, to zna~i jo{
preostalog naroda, o kome se istorija tako odvratno izrazila kao {to su Hr-
vati. Wihova dela opisuju se sa puno groze. Gdegod su se pojavili, svuda su osra-
motili svoje ime i opoganili sve koji su s wima sara|ivali.” (str. 5.)
Jo{ je 1653. godine u Frankfurtu na Majni iza{la ~uvena kwiga “Evrop-
ska pozornica”, koja je do`ivela mnogo izdawa, i u svakom se pi{e o stravi~-
nim hrvatskim zlo~inima, tiraniji nad civilnim stanovni{tvom i nezasitom
pqa~ka{kom karakteru. Tako se kroz opis zbivawa u 1621. godini govori o ve-
likoj gomili Hrvata, “koja je posle borbe kod Praga izvr{ila veliki plen ne
samo od neprijateqa nego i od prijateqa, i koja je na vi{e mesta sasvim var-
varski gazdovala pomo}u pqa~ke, otima~ine i po`ara prema `enama i mu{kar-
cima, a onda napustila du`nost i uputila se prema Poqskoj, bila od Ma|ara
sa~ekana i potu~ena.” (str. 7.)
U istom delu pod me|unaslovom “Hrvati zlo gazduju u zemqama markgro-
fa od Durlaha”, koji uop{te nije u~estvovao u ratu, opisuje se kako su Hrvati
ubijali, pqa~kali i palili sve do granice Virtenberga. “Sve su kukavno opu-
sto{ili, razbijali su dna buradi, prosecali krevete i rasipali perje, deci su
odsecali glave a potom su ih u komade sekli, a i roditeqe su bedno ude{ava-
li ako su ih se domogli, a nisu ih odmah umorili” (str. 7.) U odeqku koji je u
registru ozna~en pod naslovom “Hrvati gazduju u Brabantu gore nego Turci”
486
opisuje se kako su se “Hrvati vrlo varvarski pona{ali, oni su razbijali san-
duke i kov~ege, qude strahovito mu~ili i zlostavqali, niti su {tedeli lica
duhovnog niti svetovnog stale`a, poneka su mesta zapalili i pri tome i zase-
jana poqa sramno upropastili. U Bezbeku (u zemqi prijateqa) po~inili su stra-
hovita nedela. Neki Hrvati su poku{ali da otrgnu jednoj `eni dete iz naru~-
ja, da bi ga `ivo ispekli..., ali po{to ga je ona ~vrsto dr`ala, odsekli su joj
prste, a wenom mu`u grkqan presekli. Na taj na~in su bili ozlogla{eni da
tako postupaju, da }e ih se qudi ~itave generacije se}ati... Zbog wih su se se-
qaci povla~ili iz svih mesta. Izvesni vojnici iz brda s one strane Some pre-
dali su se bili wima jer su im ovi (Hrvati) obe}ali da }e im pokloniti `i-
vot, pa ipak su im odsekli noge i ruke, a potom ih u komade isekli.” (str. 8.)
a) Magdebur{ka tragedija
U drugom tomu te monumentalne hronike, koji je {tampan 1679. godine na-
stavqa se opisivawe hrvatskih zverstava. 1630. godine “Hrvati su tako|er sa pqa~-
kom i drugim ne~ove~nim delima (kao npr. u Telderu, Dekmenu, Velu i okolini)
sve opusto{ili, pojedine qude i `ene uzeli sobom, sa wima vrlo tiranski po-
stupali, nekima otkinuli noseve i u{i, jednom ~oveku iskopali oba oka i ruke
odrali, ni decu nisu {tedeli, pa ni neutralna lica, ~ak su zlo~ine vr{ili i
nad podanicima grofa Henrika od Berga, i svuda varvarski postupali.” (str. 8.)
Kad je {vedska vojska 1631. godine u Brandenburgu razoru`ala jednu gomilu hr-
vatskih soldata iz austrijske carske vojske, kod Hrvata su na{li “pojase pune
zlata odnosno srebra uz telo, ili ~itave plo~e zlata i srebra nabijene na pr-
sima, na ~elima, na uzdama kowa, i na sedlima, pi{toqima i sabqama.” (str. 8.)
Kada je te iste godine osvojen Magdeburg, u wega su kao le{inari u{li Hr-
vati. “Tada je zapravo po~elo i pqa~kawe, otimawe, mrcvarewe, sramo}ewe de-
vojaka i `ena, i postupalo se preko svake mere u`asno i grozno. U crkvi Kata-
rine oni su pedesettrojici, uglavnom `ena, sasvim nemilosrdno odrubili gla-
ve, tu su one prona|ene mrtve sa savijenim i preklopqenim rukama. Neke su `e-
ne prilikom poro|aja od tiranskih vojnika pogubqene. Uop{te ne mo`e da se
opi{e ni izre~e kakav je to bio jad, kakva beda i `alost... Oni su, ipak, pored
kowa i ne{to stoke, odveli sobom u logor mnogo `ena i devica sa ne{to mu-
{karaca, povezane lancima. @enske su tu zloupotrebqavali u wihovoj |avol-
skoj po`udi na bedan na~in, da su mnoge, naro~ito male devoj~ice od deset ili
dvanaest godina, koje tako|e nisu po{tedeli, morale platiti glavom.” (str. 9.)
Kada su se posle pijanki, orgija, pqa~ke i zlo~ina Hrvati povukli, “10,
11. i 12. maja se tako `alosno jaukawe i derawe od preostale dece ~ulo, koja su
stalno dovikivala oca i majku i koja zbog nerazumnosti nisu mogla da saop{te
~ija su. Neka su sedela pored svojih pobijenih roditeqa koji su na ulicama le-
`ali u krvi, i uvek su dozivali i vikali: o tata, o mama! Neka su deca sisali
wihove mrtve dojke i pri tome tako `alosno se drala da bi se i kamen u zemqi
smilovao i da bi se najokrutniji tirani pokrenuli na samilost.” (str. 10.) Ben-
sen citira i izve{taj gradskog pisara Magdeburga Danijela Fraja prema ko-
me su i savezni~ki vojnici upozoravali civilno stanovni{tvo da se ~uva Hr-
vata jer oni sve redom ubijaju, pa i on sam svedo~i kako su kroz probijenu ka-
piju “Hrvati prohujali i pored nas sve `ivo poseko{e.” (str. 11.)
487
 Bensen pomiwe i izve{taj magdebur{kog esnafskog stare{ine koji je u`a-
snuto kazivao: “Po{to su mnogi Hrvati prebrodili Labu (Elbu, reku), jer je
voda bila vrlo mala, i tako na{e qude opkolili i mnoge pobacali u vodu i smak-
nuli, to se r|avo zbilo jedno `alosno klawe i ubijawe da niko koga je nepri-
jateq zatekao nije bio po{te|en, ni `ene ni deca, tako da se to ne mo`e dovoq-
no opisati.” (str. 10.) Sli~no i vrlo upe~atqivo ovi doga|aji se opisuju u kwi-
zi “[vedsko oru`je” iz 1631. godine i u istorijskom dokumentu poznatom kao
“Pisma iz Cerbsta” od 11. januara 1631. godine. “[vedsko oru`je” povodom hr-
vatskih zlo~ina u Magdeburgu donosi i ~itav niz novih pojedinosti, pa i sle-
de}i detaq: “Dva vojnika su na{la jedno malo dete gde dre~i le`e}i na ulici,
svaki ga je od wih uzeo za no`icu i po sredi ra{~upao.” (str. 11.)
b) Evropu u`asava krvolo~nost Hrvata
Na francuskom jeziku je 1633. godine iza{la hronika “[vedski vojnik” u ko-
joj se na vi{e mesta govori o krvolo~nosti Hrvata, pa ovde citiramo samo ne-
koliko primera: “Naro~ito Hrvati nisu nikome opra{tali `ivot... Nevernost
gra|ana naplatili su Hrvati, koji su pusto{ili, ubijali, sramotili bez razli-
ke sve {to im je u susret do{lo... Samo u gradu Holfeltu trista qudi iz puka de
Mifels u komade je rase~eno od strane Hrvata sa kapetanom Gutenbergom... Hr-
vati nisu zaboravili nijednu vrstu varvarstva, a pokazali su se pronicqivi da
prona|u i nove izume za mu~ewe jadnih stanovnika, tako nisu `alili truda da dre-
siraju pse i da ih tutkaju na krv, da se ne bi ni~im drugim hranili nego strvinom.
Stanovnici Aneberga i Adorfa bili su prinu|eni da zavise od samovoqe ovih
{intera i oni su prolazili kroz wihove ruke. Nije se ni{ta drugo ~ulo nego ja-
ukawe, nije se ni{ta drugo videlo osim vatre i krvi za vreme wihovog boravka
(hrvatskog), a po{to bi oti{li, videle su se samo ru{evine i le{evi i sve vr-
ste `alosnih obele`ja krajweg o~ajawa... [opas je pro{ao na isti na~in i po-
slu`io je kao {ahovsko poqe svireposti Hrvata koji su se tu kupali u krvi i pro-
na{li kako da pothrawuju svoju veselost... Hrvati, pre nego se udaqi{e, nalo`i-
{e vatru svuda oko Nirnberga, i potrudi{e se da ostave ve~no ili bar duge tra-
gove svoga boravka. I zaista, mnogi tamo tvr|ahu da ova bujica naroda od 60 do
70.000 koja je bila dovedena pred Nirnberg, i koja je izgledala kao da }e pokori-
ti celo carstvo, nije bila upotrebqavana ni za {ta drugo nego da kopa, da pra-
vi jarke, da ~ini pohode u pqa~ku, napadaju}i katkada komore, i nije se prosla-
vila niti osvajawem nekog mesta niti ma kakvom zna~ajnom bitkom.” (str. 13-14.)
Istori~ar Bogoslav Filip Kemnic 1648. godine je pisao u svojoj hroni-
ci povodom {vedsko-hrvatskog sukoba kod Hersbrukverca: “Zarobqenike, ko-
jima su Hrvati obe}ali da }e im pokloniti `ivot, ipak su naposletku ubili
protivno zadatoj re~i.” (str. 15.) Znameniti pravnik i istori~ar Pufendorf
pisao je 1686. godine o kukavi~luku Hrvata i zlo~inima koje su oni ~inili nad
mirnim seqacima. 1632. Evharije Elevterij je objavio “Lu~u Magdeburga” u ko-
joj pi{e kako su Hrvati bremenitim `enama plod napola vadili pa ih `ive u
vodu bacali. On plasti~no i detaqno opisuje ~itav niz drugih zverstava iz ko-
jih se mo`e sagledati da je magdebur{ka tragedija upe~atqivo svedo~anstvo
krvolo~nog karaktera hrvatske nacije. O svim tim doga|ajima pi{e 1790. go-
dine Kristof Gotlib fon Mur u kwizi o Tridesetogodi{wem ratu, objavqe-
noj u Nirnbergu i mnogi drugi istori~ari osamnaestog veka.
488
Ipak, najdetaqnije o tome, 1727. godine, pi{e magdebur{ki pastor Kal-
vizio: “Pre svega su u crkvi Sv. Katarine na {irokom putu otsekli Hrvati
na varvarski na~in glave tridesetrojici, najve}im delom `enskih lica, koje
su kle~e}i usrdno molile da im se pokloni `ivot, tako da su posle prona|e-
ne mrtve kle~e}i i sa sklopqenim rukama! U crkvi Sv. Jovana posekli su Hr-
vati sabqama prili~no mnogo lica i to raznih: mladih i starih, `ena i devo-
jaka, kao {to su jednom propovedniku pri tome ruku izlomili, jedno dete na
sisi u dvoje po sredini presekli a majci obe ruke odsekli, a i gore na zvoni-
ku iste crkve razne qude koji su sedeli na uskim stepenicama torwa i misli-
li da su sigurni od neprijateqa smaknuli. Izme|u ostalih usmrtili su jednim
ubodom u grkqan organistu iste crkve, kao {to su na isti na~in u ku}i gde sad
komandant stanuje mnoga lica gore pod krovom zaklali, tako da je ~esto krv ka-
pala niza zidove i mnogo godina onako slepqena mogla se videti.
Tako isto u raznim ku}ama odbili su da se smiluju i da poklone `ivote `e-
nama na poro|aju u mukama i sasvim bremenitim `enama, iako su ih one za to usrd-
no molile, nego su one usmr}ene na bedan i kukavan na~in jednako kao i one ko-
je su imale malu de~icu pri sisawu na svojim grudima; neku decu koja su le`ala
na grudima svojih mrtvih majki i tu`no jaukala probadali su svojim dugim ko-
pqima i tako `ive, jadno kukaju}i, nabodene na kopqima nosili po ulicama kao
neko juna~ko delo. Tako su nekoliko starijih gra|ana koji su bili kao zarobqe-
nici u logoru umeli da pri~aju da se jedan vojnik di~io pred svojim drugom ka-
ko je on dvadesetoro male dece na sisi na kopqe nabo i usmrtio i tako se zado-
voqio. Wegov drug je ukazao na savest i upitao ga: da li se ne boji da ga Bog zbog
toga ne}e kazniti, ovaj je odgovorio: `ao mu je {to on nije vi{e ovakve dece po-
gubio, jer su to jereti~ka deca i nisu ni{ta boqe zaslu`ila! I na isti na~in
su mnogi isto tako bezbo`ni vojnici mnoge glave koje su ovim qudima odsekli
iznosili na ulicama kao trijumf nabodene na wihovim pijucima. Videlo se pri
tom tako|e kako su dva vojnika uzela za no`icu jedno dete koje je le`alo kod svo-
je mrtve majke i `alosno jaukalo i kako su ga ra{~epili (u dvoje rastrgnuli), a
ni{ta mawe jednoj poznatoj gra|anki koqe `ivo kroz telo probili.
@enski svet koji bi se tamo zatekao, bilo `ene ili devojke, naj~e{}e su
sramo}ene i to je obilato ~iweno na javnim ulicama bez ikakvog srama. Po-
nekad su jedni druge, kao {to to psi rade, terali (da bi ovi do{li na red), i
me|u wima nisu po{tovane ni male devoj~ice od 11 i 12 godina, a neke su po-
red toga tako ozle|ene i ude{ene, da nisu mogle da se maknu s mesta, kao {to
su, kako izgleda, i u logoru neke umrle zbog ovakvog postupawa.
U logoru se, na`alost, zapazilo da su mnogi oficiri, po{to je sramno de-
lo izvr{eno, zarobqene `ene ili posekli, ili poklonili, ili prodali, kat-
kad ~ak dali u “komis” (to je sve {to slu`i kao zaliha vojsci). Drugi, me|u pod-
oficirima, povezali su nekim `enama, naro~ito ako su bile u godinama i bez
qupkosti, prah na sramna mesta i tako ih ozledili, pri tome `ene sasvim trud-
ne i skoro pred poro|ajem neke umorili, a neke `ive naterali u vodu i gurnu-
li govore}i: Tako se mora postupati sa ovim jereticima! Zato nije nikakvo ~u-
do bilo da su mnoge fine devojke koje su se bile sakrile na tavanima i greda-
ma i tu sklonile, da su one kad su odozgo videle kako neprijateq sramno postu-
pa sa wihovim drugama, ra|e pristale da ih ogaw koga su u svoj strahoti gle-
dale pro`dre, nego da wihovu ~ast i `ivot ostave kod tako odvratnih qudi i
jezivih neprijateqa.” (str. 21-22.)
489
 v) Neverovatni zlo~ina~ki izlivi hrvatskog mentaliteta
Kalvizio daqe navodi ~itav niz detaqa koji su nam poznati iz svedo~ewa
drugih autora, ranije citiranih, pa nastavqa: “I ina~e je to bilo poznato da ako
jedan Hrvat vidi da jedan drugi vojnik vodi sobom devojku i ovaj (Hrvat) ne mo-
`e da ga dobrim skloni da mu je ustupi, Hrvat je smesta ovome (vojniku) sabqom
odsekao glavu i devojku uzeo sebi. Videv{i takve i sli~ne grozote, jedna pleme-
nita dama se dobrovoqno stropo{tala u bunar. Da, takva su sramna dela vr{e-
na na razne vrste i na~ine i tako mnogo wih, da to prosto nije mogu}e slu{ati
~estitim u{ima, budu}i da ni stare `ene nisu ostajale po{te|ene sramote, ne-
go su mnogima od wih goru}e sve}e zabijali na tajna mesta, vezivali im ruke i no-
ge, i onda upotrebqavali kao sve}wake kad su le`ali u podrumima. Bilo je ~ak
me|u wima posebnih prostih vojnika naro~ito za to osposobqenih, koji su mno-
gim mrtvim mu{karcima otkidali mu{ka uda, onda ih trpali u yak i sobom no-
sili. Kakav je ina~e na ulicama (grada Magdeburga) bio `alosni jauk, to se ne
mo`e opisati jer su me|u mnogim hiqadama mrtvaca tu i tamo poneki me|u wi-
ma le`ali koji su jo{ bili `ivi, nekima su bile odse~ene ruke i noge, drugima
ruke do lakata, tre}ima pojedini delovi wihove ko`e, prsti itd., i ovi nisu mo-
gli da `ive niti brzo da umru. Mala deca su se puzala sasvim `alosno oko wi-
hovih majki koje su bile ponekad mrtve, a ponekad, tek `ive, i nadasve kukavno
vikala i zapomagala: oj tata, oj mama!, dok neki vojnik koji bi tuda prolazio ne
bi ih iz milosti ili iz varvarstva pogubio wih (decu) i stare.” (str. 23.)
Nakon pokoqa nastupila je pqa~ka i gozba, `derawe i lokawe po kome se
ni Tatari ni ^erkezi ne mogu meriti sa Hrvatima. “Po{to se radilo o jednom
takvom `derawu i lokawu u podrumima, da se to ne mo`e izraziti, {to ne sa-
mo da je najve}i deo vojnika bio li{en svesti i ne samo da su u tako neurednom
`ivotu `ive bestijalno oskrnavili, nego i sa mrtvim `enama koje su le`ale
u podrumima vr{ili grdnu bruku i razvrat, a onda od onih koji su se ugu{ili
u podrumima, od wihovih tela, na~inili klupe, seli na wih i nazdravqali je-
dan drugome. Jednom re~ju, tako su nehri{}anski postupali, da se to ne mo`e
ponoviti.” (str. 24.)
Johan Kristijan Herhenhan je, 1790-1791. godine, u tri toma objavio isto-
rijski prikaz carskog, vrhovnog komandanta Albrehta fon Valen{tajna, her-
coga od Fridlanda, opisuju}i u woj hrvatske zlo~ine po Nema~koj i ^e{koj.
“U Keniggracu su Hrvati sa golim sabqama terali narod u procesiju... Hrva-
ti upado{e, oni su mu~ili Ditmarzence na sve na~ine i oduzeli su im wihovu
imovinu.” (str. 26.) I u Pomeraniji su Hrvati progawali protestante na isti
na~in na koji }e posle nekoliko vekova pravoslavce.
I bez wih je carska vojska bila surova u mestima koja je osvojila, ali se sve
te surovosti ne mogu ni porediti s onim {to su ~inili naknadno pristigli
hrvatski le{inari. “Tek {to su Hrvati ~uli za ova zlodela, stigo{e i oni u
Penkum da ono {to je preostalo namire. Oni provali{e kapiju, ru{i{e po
svim }o{kovima, otvarahu grobove. Do smrti su mu~ili jadne gra|ane da bi im
doneli novac koji su oni tobo`e zakopali. @enska lica su bila sramo}ena. Ne-
ke su htele da se sakriju u vodi ispod trske, Hrvati ih potra`i{e i goni{e is-
pred sebe na bludni~ewe kao stoku. Oni mu{karci koji su svoje `ene i k}eri
branili, bili su pu{kama ili sabqama smaknuti. Stare `ene, kao i mlade de-
490
vojke od osam i deset godina morale su da zadovoqavaju wihove `ivotiwske po-
`ude, i to se doga|alo usred bela dana, na javnim ulicama, u crkvenim porta-
ma, na osve}enim mestima. Kad se ova `gadija povukla iz Penkuma, nije u ce-
lom Penkumu ostalo ni mrve hleba.” (str. 27.)
g) Hrvatska zverstva u Pomeraniji
Na isti na~in su Hrvati `arili i palili u drugom pomeranskom gradu,
Pazevalku. “Iz grada je oterana sva stoka, sve `ivotne namirnice su gra|ani-
ma otete. U bolnici su siroti qudi tiranski bijeni i pqa~kani. Pazevalk do-
pre u najqu}u nu`du gladi. Zapomagawe i jaukawe odjekivali su sa svih }o{ko-
va... Nisu samo oni koji nose oru`je smaknuti, gu{en je i narod koji se nije bra-
nio. @ene i devojke su naterivane na blud, mu{karce su boli, streqali, tukli.
Na ulicama su qudi ubijani, u ku}ama su sa ulagivalima i drugim sredstvima
mu~ewa zlostavqani... Po{to su svoju `e| sa krvqu utopili, onda je ova var-
varska dru`ina izvr{ila najodvratniji od svih zlo~ina, sramotno silovawe.
Sve `ene, sve devojke, male devoj~ice, sve bez razlike su oskrnavqene za bela
dana u crkvenim portama, na ulicama, javno.” (str. 28.)
Ni{ta boqe nije bilo ni ~e{ko iskustvo sa Hrvatima u maju 1632. godine. “Prag
je bio opkoqen sa svih strana osim saksonske, ve} su se mnogi Hrvati videli na
Belom brdu. @ivotne namirnice su bile gradu odse~ene, nastade glad i velika be-
da. Hrvati zapali{e kod Praga selo Miheln, stanovnici: qudi, `ene, deca behu
pose~eni ili od (ovih) nemani naterani u goru}u `eravicu. Vetar je nanosio go-
ru}u slamu sve do pra{kog mosta i ceo grad postavio u opasnost od vatre. Mnoga
druga ~e{ka sela, dobra wihovog gospodara, tako|e su Hrvati zapalili i pokaza-
li su jedan `alosni uvid u bes i razuzdanost novih naroda.” (str. 28.)
Po~etkom leta 1632. godine, u okolini Nirnberga, blizu mesta [tajn, “Hr-
vati mu~i{e seqake, svaku nepriliku su morali da snose qudi vi{e miqa una-
okolo, a skupo}a je pove}ala bedu.” (str. 28.) Kod [vajdnica, u junu 1633. godi-
ne, “Fridlender je pomo}u gomile Hrvata i lakih vojski u~inio nesigurnom
celu okolinu, saveznici su `ivovali kao opkoqeni qudi. Hrvati su krstari-
li sve do Breslave. Oni su prelazili Odru, sekli su mnoge qude i dovo|ahu sto-
ku sa desne obale reke, koja je do tada pru`ala jo{ jednu sigurnost. Hrvati na-
~ini{e velike {tete sa paqewem i `e`ewem, svakodnevno se videla vatra ka-
ko se pewe ka nebu iz u`arenih sela. Jadni qudi su morali da be`e, da imovi-
nu otaca gledaju odostraga, velika beda be{e u ovom ~itavom kraju.” (str. 29.)
Dederlajn u svojim “Istorijskim izve{tajima o Hauzesu Papenhajmu”, koji je
bio komandant Hrvata, pi{e da su wegovi vojnici gori od Turaka, kao i da “ne-
maju nikakav respekt niti pred Bogom niti pred qudima, niti ~asti, nego po-
stupaju bestijalno sa mladim i starim, naro~ito `enskim licima.” (str. 30.)
d) [ta je [iler pisao o Hrvatima
Jedan od najve}ih svetskih pesnika Johan Kristof Fridrih [iler, bio
je u Jeni univerzitetski profesor istorije i najkvalitetnije mu je istorio-
grafsko delo “Istorija Tridesetogodi{weg rata”, objavqeno 1791-1793. godi-
491
ne. Kwiga se nalazi u svim izdawima [ilerovih sabranih dela. Na vi{e me-
sta Hrvate opisuje kao razbojnike i pqa~ka{e, bezdu{ne divqake. I kod we-
ga je najupe~atqiviji opis magdebur{ke tragedije kad “strahovite bande Hr-
vata nagrnu{e u nesre}ni grad. Sad tek nastaje scena tamawewa za koje isto-
rija nema re~i ni umetnost ki~ice. Ni nevino detiwstvo, ni bespomo}na sta-
rost, ni mladost, ni pol, ni stale`, ni lepota, ni{ta ne mo`e da obezoru`a
bes pobednika. @ene su zlostavqane u naru~ju svojih mu`eva, k}eri pod noga-
ma wihovih otaca, a pol koji ne mo`e da se brani imao je samo to preimu}stvo
da slu`i kao `rtva dvostrukom besu. Ni najskrivenije mesto, ni najsvetije me-
sto nisu bili sigurni da ih ne}e prona}i gramzivost koja sve pretra`uje. Pe-
deset i tri `ene prona|ene su u jednoj crkvi obezglavqene (pose~enih glava).
Hrvati su se zadovoqili da decu bacaju u plamen... U neprekidnom besni-
lu produ`avaju se zverstva daqe, dok kona~no dim i vatra ne stvori{e grani-
ce grabe`qivosti. Da bi se pove}ala zbrka i slomio otpor gra|ana, jo{ odmah
u po~etku su na raznim mestima potpalili vatru. Sad se podi`e oluja, koja je
raznela plamen kroz ceo grad jednom stra{nom brzinom i po`ar u~inila op-
{tim. Stravi~na je bila gu`va kroz jecaj i le{eve, kroz ma~eve koji su seva-
li, kroz ru{evine koje su se stropo{tavale, kroz krv koja je potocima tekla.
Atmosfera je kqu~ala i nepodno{qiva jara prinudi naposletku i ove yela-
te da pobegnu u logor. Za mawe od dvanaest sati le`ao je ovaj mnogoqudni, tvr-
di, veliki grad, jedan od najlep{ih u Nema~koj, u pepelu, izuzev{i dve crkve
i nekoliko koliba.” [iler daqe opisuje prizore koje smo ve} videli kod dru-
gih, starijih autora, i kroz svedo~anstva neposrednih o~evidaca, pa ka`e da je
hrvatski komandant Tili naposletku “projahao ulicama da bi mogao svome go-
spodaru da saop{ti, da od vremena ru{ewa Troje i Jerusalima nije jo{ vi|e-
na jedna takva pobeda.” (str. 31.)
U ^e{koj je, kako 1834. godine pi{e Fridrih Fester u svojoj studiji o Va-
len{tajnu kao vojskovo|i i dr`avniku, objavqenoj u Potsdamu, sam Valen{tajn,
zgro`en hrvatskim zlo~inima, naredio u oktobru 1632. godine “da Hrvati pod
pretwom batina vi{e ne lutaju po zemqi.” (str. 33.) Katoli~ki autor Albert
Hajzning je u studiji koju je 1846. godine objavio u Berlinu poku{ao generala
Tilija po{tedeti krivice za hrvatske zlo~ine u Magdeburgu: To su bili sta-
ri Valen{tajnovi ratnici, podivqali jednako kao i wihovi zapovednici. Ti-
li ih je imao kratko vreme pod svojom vla{}u, a u malo meseci ne mo`e se di-
sciplina vaspostaviti me|u ovim hordama.” (str. 33.) Taj isti Hajzning Hrva-
te naziva qudo`derima.
Hajnrih Vilhelm Benzen je, 1858. godine, u [afhauzenu objavio obimnu stu-
diju “Kob Magdenburga” u kojoj isti~e: “Najgori su Hrvati koji sa surovim di-
vqa{tvom zdru`uju grabqivost i u neverovatnoj `udwi za pqa~kom grabe sve
{to im izgleda od ma kakve vrednosti, a bilo je u izobiqu kovanog novca i sre-
bra, odli~nih pehara i drugog osobitog poku}stva. Wih se mo`e videti kako tu-
maraju naokolo u malim odredima i kako jedni druge napadaju i ubijaju da bi me-
|usobno oduzeli pqa~ku. Ovde biva mnogi ubijen od sopstvenih zemqaka zbog
plena... Ovde se zbivaju stvari ne~ove~ne, u`asne, a tome se pridru`uje napada-
we `enskog pola, i niko ne nalazi po{tede: ni najne`nija mladost, ni pleme-
nita devica, niti supruga ili bolesna porodiqa, tako da se katoli~ki ligisti
sa odvratno{}u okre}u.” (str. 34-35.) Benzen izri~ito govori da Hrvati imaju
492
`ivotiwske karakteristike. “U logoru je bila gomila dece koja je pri ru{e-
wu zavi~aja izgubila svoje roditeqe. Ono {to su Hrvati napoqe izneli, to su
prepazarili u okolini. Jo{ 5. juna mogli su se videti na va{aru u Halber{ta-
tu ne`na deca kako ih na tovarima jeftino nude, gde su ih gra|ani za mali no-
vac kupovali i odmah zatim usvajali (adoptirali).” (str. 35-36.)
Drugu jednu hrvatsku zlo~ina~ku rabotu opisuje Bensen, u kojoj se bedno
poneo izvesni rektor Evenije: “Ovaj je sedeo sa svojim u~enicima kad besni voj-
nici nasrnu{e unutra. Sebi i svome sinu on je otkupio `ivot sa jednom sumom
novca. Ali jadnu decu nije mogao da spase. Ona su sva sase~ena na gomilu i krv
wihova i mozak poprskali su zidove u~ionice.” (str. 36.) Drugi katoli~ki isto-
ri~ar Ono Klop u kwizi o generalu Tiliju, objavqenoj u [tutgartu 1861. go-
dine pi{e da su se generali Tili i Papenhajm uzalud trudili da disciplinu-
ju Hrvate. Disciplinovani su bili samo wihovi vojnici nema~ke narodnosti,
dok Hrvate niko nije bio u stawu dovesti u red.
Gustav Frajtag, 1863. godine, u Lajpcigu objavquje svoje “Slike iz nema~-
ke pro{losti” u kojima navodi da su Hrvati 1546. godine “proizveli senzaci-
ju u Nema~koj, kad ih je Hercog Moric Saksonski pozajmio kraqu Ferdinan-
du iz ^e{ke. Tada nije wihov izgled bio tako neprijatan, oni su imali tursku
opremu, sabqe i “tar~e” (mali, uglasti {tit), ali su u`ivali kao divqi raz-
bojnici najgori glas.” (str. 37.) On daqe govori kako su u celoj Evropi Hrva-
ti bili najomrznutiji, da su najvi{e pqa~kali, da nikada nisu imali nikakvih
moralnih obzira ni qudskih ose}awa. Fridrih fon Hurter, 1862. godine, ci-
tira u jednoj studiji zapovest vrhovnog komandanta Valen{tajna mar{alu Hol-
ku, od 25. januara 1633. godine, kojom o{tro upozorava: “Neprestano tumarawe
i pqa~kawe hrvatske kowice oduzima podanicima sva sredstva za obradu ze-
mqe. Zbog toga moraju oficiri, koji svojom trpeqivo{}u u stvari idu na ru-
ku tome, biti bezobzirno ka`weni telom i `ivotom.” (str. 38.)
|) Hrvati kao merilo svireposti
Franc Kaim u “Istoriji Tridesetogodi{weg rata”, objavqenoj u februa-
ru 1873. i 1874. godine, pi{e da su Hrvati bili merilo svireposti, pa isti~e:
“Najgore postupaju Hrvati, koji spadaju u najneobuzdaniju pqa~ka{ku po`udu,
sa ne~ove~nom svirepo{}u i sa neverovatnom gramzivo{}u grabe {togod im iz-
gleda da ima ma kakvu vrednost.” (str. 38.) Hrvatske postupke Kaim naziva dostoj-
nim Neronovog varvarstva i wihovim akterima pripisuje da su se takmi~ili u
slepom besnilu razarawa. Na sli~an na~in o Hrvatima pi{u i poznati nema~-
ki istori~ari [take, Gindeli, Herbst, Oskar Jeger, Manuel, fon Hurter itd.
Georg Vinter u veoma obimnoj istoriji Tridesetogodi{weg rata, objavqe-
noj u Berlinu 1893. godine, navodi “da je u Germershajmu sve {to se jo{ zate-
klo od gra|ana i vojnika, od `ena i dece, sve bilo poklano od Hrvata koji su
bili prestali biti qudi kad su grad zauzeli.” (str. 41.) Daqe Vinter pi{e o
Hrvatima: “Ako te horde nisu na{le u jednom mestu toliko zaliha novca i `i-
votnih namirnica koliko su o~ekivali, ili ako su pretpostavqale da su ne-
ke zalihe od wih skrivene, nisu onda ustuknuli od najgorih mu~ewa stanovni-
{tva, u kojima su uskoro postigli jednu `alosnu virtuoznost. Streqali su qu-
de u kolena i onda im strugali noge, palili kolenice, pravili ureze u taba-
493
nima i onda sipali so u wih, odrezivali ramena sa ple}a, doga|alo se ~ak da
su deca u prisustvu roditeqa `iva bacana u pe}. Pritome su ovde, kao i svuda
gde su ove horde gazdovale, bivale `ene u masama `rtve `ivotiwskih prohte-
va odqu|ene soldateske. @ene i device bivale su u prisustvu wihovih mu`e-
va i otaca, ponekad na otvorenoj ulici osramo}ene, ~ak i bremenite, kojima su
u bestijalnoj `estini se~ene dojke, nisu bile po{te|ene.” (str. 41-42.)
Isti tretman Hrvati imaju u studijama Avgusta Buvijea, Hajlmana i Ala-
dara Balogija. Posebno je interesantan jedan detaq iz Hajlmanove analize na-
~ina ratovawa u tom velikom evropskom ratu: “Zarobqenici su bili i od stra-
ne carskih vojnika i od strane [ve|ana ~ove~nije tretirani nego u po~etku
Nizozemskog rata. ^esto su izmewivani (davani u zamenu) zarobqenici ~ovek
za ~oveka ili ~in za ~in. Za preostatak na jednoj ili drugoj strani pla}ana je
otkupnina. Ponekad su u masama i bez otkupnina davani zarobqenici na obe
strane. Zarobqeni prosti vojnici obavqali su redovne poslove; oficiri su
~e{}e pu{tani na ~asnu re~ da izvesno vreme ne}e ratovati protiv jedne ili
druge sile. Zarobqeni Hrvati su slati u [vedsku da rade u rudnicima, jer oni
nisu od [ve|ana smatrani kao vojnici zbog wihovih razbojni{tava.” (str. 42.)
Aladar Balog u kwizi “Valen{tajnovi hrvatski arkerbuziri”, objavqe-
noj u Budimpe{ti 1884. godine, pi{e: “Valen{tajnovi hrvatski arkerbuziri
tako su r|avo ime stekli u Tridesetogodi{wem ratu, da je tada ime Hrvat bi-
lo sinonim sa razbojnikom... Ovaj odred vojske bio je ozna~avan kao pqa~kaju-
}i lopovski olo{.” (str. 43.)
e) Kwi`evna obrada hrvatskih zlo~ina
I evropska kwi`evnost obiluje opisima i umetni~kom obradom hrvatskih
zverstava u Tridesetogodi{wem ratu, pa Kosti} navodi nekoliko upe~atqi-
vih na koje je nai{ao. Prvo prikazuje detaqe iz [ilerovih poema, pre svega
poeme “Valen{tajn”, pa posle osnovnih elemenata fabule navodi citat Bale-
gijevog komentara: “O~igledno se mora pripisati op{te poznatim divqa{tvi-
ma Hrvata, da je wih (Hrvate) [iler tako odvratno opisao. Prema wegovom pred-
stavqawu, svaki Hrvat je u isto vreme razbojnik... [iler je izabrao ba{ Hr-
vate da ih ve`e za sramni stub, jer su mu Poqaci i Ma|ari ipak izgledali jo{
uvek u izvesnom vite{tvu u pore|ewu sa Hrvatima, ~ije ruke nisu bile samo
oru|e divqe otima~ine, nego ~ak jo{ ubrqane krvqu `ena, dece i staraca. Po-
{to klasi~na dela lepe kwi`evnosti predstavqaju glavni izvor saznawa {i-
rokih ~itala~kih krugova, to uspomena na ovaj narod `ivi i u literaturi i u
publici samo kroz [ilerovo predstavqawe... po{to je jedno tako neuporedi-
vo veliko delo predstavqalo u dre~e}im bojama Hrvate kao razbojnike.” (str.
47.) Daqe zakqu~uje Balogi: “Nema~ka i francuska literatura znala je samo
toliko da su Hrvati slu`ili pod Valen{tajnom, da su bili wegovi naro~iti
miqenici i da su |avolski besneli.” (str. 48.)
Julije fon Vikede u romanu “Herceg Valen{tajn u Meklenburgu” pi{e: “Hr-
vati nisu u tada{woj carskoj vojsci zauzimali jedan ba{ naro~ito uva`en po-
lo`aj, i te{ko naoru`ani valonski kirasiri, ~e{ki arkebuziri (strelci), ir-
ski dragoni, ~ak i regularna pe{adija naoru`ana musketom, svi su oni sa pre-
zirom gledali na ove lake, neuredne ruqe, koji su, istina pri pqa~kawu i oti-
494
mawu uvek prvi, ali kod napada u otvorenoj borbi ~esto posledwi.” (str. 48.)
Za Hrvate daqe ka`e da su “neobuzdano surovi i gramzivi, te da su u`ivali glas,
i to ne bez opravdawa, kao najnepo{teniji pqa~ka{i i najsvirepiji mu~ite-
qi seoskog stanovni{tva u celoj carskoj vojsci.” (str. 48.)
Kod {vedskog pisca Topelijusa govori se o divqim Hrvatima, kao i kle-
tvama u kojima je re~ Hrvat isto {to i demon i prokletstvo. I Grimelohau-
zen ih u istorijskom romanu “Simplicisimus”, koji je prvi put objavqen 1669.
godine, poredi sa |avolom. O Hrvatima kao pqa~ka{ima pi{e i Danijel De-
fo u romanu “Uspomene kowanika” na vi{e mesta, ali je mo`da najupe~atqi-
viji slede}i citat tog ina~e proslavqenog autora Robinsona Krusoa: “Video
sam najcvetnije oblasti Nema~ke svedene na pravu pusto{ i grabqive Hrva-
te kako sa ne~ove~nim varvarstvom gase po`are opqa~kanih sela krvqu sta-
novni{tva. Da li je to u~inilo da moja priroda, ina~e ne`na, koja se posle po-
vratila, otvrdne, ili ne, ne bih mogao re}i.” (str. 52.)
`) Hrvatsko divqa{tvo u narodnim pesmama
Veliki broj narodnih pesama iz vremena nakon Tridesetogodi{weg rata
opeva hrvatske zlo~ine. Emil Veler u Bazelu, 1855. godine, izme|u ostalih na-
vodi slede}e stihove: “[tete dostojne sa`aqewa napravi{e Hrvati sa pqa~-
kom, skrnavqewem, vatrom na sve strane.” (str. 53.) U zbirci “Ditfurte”, ob-
javqenoj u Hajdelbergu 1882. godine, iza{lo je vi{e takvih pesama. U jednoj se
ka`e: “Fuj, fuj velike sramote koju ja moram da iska`em; ja mislim da ~ak ni u
Turskoj ne bi to niko odobravao. Pomisli na koliko su strana tvoji divqi Hr-
vati besramno skrnavili mrtve `ene.” (str. 53.) U drugoj “demonskim Hrvati-
ma umeli su da okrenu yilit, oni su onda skakali i cupkali kao buve.” (str. 53.)
U tre}oj se parafrazira Tilijeva naredba: “Ej, vi Hrvati, odma ovamo, vi
kowanici smesta da ste dojahali! Sad napred, napred, mar{irajte, vojnici, i
izvr{ite brzo moju zapovest! Uni{tite ogwem sve {to stignete a ostatak ma-
~em, ni{ta, ama ba{ ni{ta ne smete propustiti, nego samo golu stra}aru. Pu-
cajte, bacajte ogwene lopte, budite svuda, na svakom mestu! Gore, gore, na be-
dem, upadajte, prodirite, rasterujte! Secite, ne ostavite da `ivi ni jedno je-
dino maj~ino ~edo. Pa`wa, pogledajte gde su, i gde se nalaze. Zdravo da ste vi
moji vojnici, vi kowanici i pe{aci! Ja vam nare|ujem i savetujem vam da se sva-
ki mu{ki bori. Grad vam je prepu{ten, i ako ga osvojite, ne smete da ostavi-
te u `ivotu ni ~edo u maj~inoj utrobi.” (str. 54.)
I Balogi navodi sli~ne pesme o gadostima Hrvata. U jednoj od wih per-
sonifikovani Magdenburg poru~uje Hrvatima koji su ga poru{ili: “Va{e ru-
ke su me probile jednom te{kom ranom, ja nemam mesta na mom telu koje bi bi-
lo bez rana. Ti si nesumwivo spoznao, veliki Herkule i ~asni, one koji su mi
zadali tako stra{an bol. To su bili slavonski varvari i svirepi Hrvati.” (str.
54.) 1681. godine samostalno je {tampana pesma u kojoj Magdeburg personifi-
kovan u devicu odgovara {vedskom kraqu: “Ti poga|a{ hrabri juna~e, Slave-
ni i Hrvati, podmuklost i prepredenost izdajnika, oni su me tako ispekli i
sramotno udesili... oni su me ostavili bez ~asti, bez ponosa, bez grada.” (str.
54.) Pored grozomornih Hrvata, velikim zlo~inima su se istakli i Poqaci,
bacaju}i qagu na slovenstvo uop{te.
495
 U pesmama Martina Becigera, navode se i slede}i stihovi: “^esto mi je
vojnik i quti Hrvat stavqao ma~ na srce, pa ~ak me i komadao ali ja ipak ni-
sam mogla da umrem, nikakva nesre}a nije mogla da me upropasti.” (str. 54-55.)
2. [leski ratovi
Srpska narodna odbrana u ^ikagu, 1955. godine, izdala je drugu kwigu “Pri-
meri hiqadugodi{we kulture Hrvata” u kojoj je Lazo Kosti} predstavio hr-
vatske podvige u XVIII veku. U predgovoru, s velikom dozom ironije, citira za-
greba~kog nadbiskupa Alojzija Stepinca: “Sve u svemu Hrvati i Srbi dva su
sveta, severni i ju`ni pol, koji se nikada ne}e pribli`iti bilo ~udom bo`-
jim.” (str. 5.) Govore}i o pravoslavnim Srbima i pravoslavqu uop{te Stepi-
nac je tvrdio: “Tu nema morala, nema na~ela, nema istine, nema pravde, nema po-
{tewa.” (str. 5.)
Drugi istaknuti katoli~ki sve{tenik i ameri~ki Hrvat, Ivan Stipa-
novi}, pisao je da su Srbi lopu`e, hoh{tapleri, deri{~ad, magarci, potepu-
he, lopu`ine, strvinari, divqa~ i budale. Tih istih pedesetih godina hrvat-
ski emigrantski slikar Jozo Kqakovi} za Srbe je tvrdio da im je svirepost,
prostota, la`, podvala i falsifikat sastavni deo wihovog bi}a i vaspita-
wa, dok je istovremeno usta{ki politi~ki predvodnik Bogdan Radica izjavqi-
vao: “Mi Hrvati nemamo ~ega da se stidimo.” (str. 6.) Umesto jezikom mr`we
i psovki Kosti} im odgovara neumoqivim istorijskim ~iwenicama i citi-
rawem stranih autora koji su neposredno iskusili ili nau~no prou~ili isto-
rijsko delovawe Hrvata, iz kojih se jasno i pregledno vidi da su hrvatski pred-
vodnici Srbima nastojali neadekvatno pri{iti epitete koji zapravo hrvat-
skom narodu po kosmi~koj pravdi, ~ove~anskom moralu i su{toj istini pri-
padaju.
a) Hrvatski panduri Frawe Trenka
U XVII veku Hrvati su kao austrijski vojnici ratovali u {leskim rato-
vima, a po zlo~inima su se posebno pro~uli panduri hrvatskog barona Fra-
we Trenka. “Wihova nedela bila su takva, da su svuda gde su se pojavili pro-
uzrokovali strah i trepet. Narod je svuda be`ao i sklawao se gde god bi se
oni pojavili.” Profesor Jozef Stare je 1882. godine pisao: “U austrijskim
naslednim ratovima, pored redovnih trupa, naro~ito se isticao baron Franc
Trenk, sa svojim slavonskim dobrovoqa~kim ruqama ili takozvanim pandu-
rima, preko kojih je on hrvatsko ime u Nema~koj jo{ jedanput u~inio stra-
{nim.” (str. 12.)
Kosti} skre}e pa`wu da su Hrvati ranije izbegavali potpunu identifi-
kaciju sa pandurima. Nije do~ekao da vidi dana{we Tu|manove gardiste upra-
vo u pandurskim uniformama. Kako ka`e Kosti}, “Hrvati su u Sedmogodi{wem
ratu imali istu sre}u kao u ovom posledwem, da svoja nedela podme}u jednom
parcijalnom pojmu. Ranije su to bili panduri, a sada usta{e. Ali da su ovi de-
lovi odigrali neku slavniju ulogu, kako bi tek Hrvati identifikovali svoju
celinu sa wima. Me|utim, ~isto je falsifikovawe istorije odvajati pandu-
re i usta{e od Hrvata uop{te. Svu slavu i jednih i drugih mi priznajemo Hr-
496
vatima u potpunosti. Ali i sva wihova nedela.” (str. 12.) Setimo se kako je pre
vi{e godina zaglu{uju}im televizijskim spotovima reklamiran viwak “Trenk”
sa slikom ovog razbojnika.
Oskar Tajhman u kwizi o Trenku, objavqenoj u Drezdenu 1928. godine, go-
vori o hrvatskim zverstvima u gradu Hamu: “Pqa~kawe Hama mo`e se upore-
diti sa pqa~kawem Magdeburga, samo {to je ovo bilo ve}eg opsega; i Trenko-
vi panduri i Tilijevi Hrvati bili su samo polucivilizovani qudi, koje je bi-
lo te{ko dr`ati na uzdi ako su wihove strasti jedanput bile probu|ene.” (str.
12.) U obimnim “Memoarima austrijskog dvora”, koje citira Tajhman, stoji i
slede}e: “Trupe koje su bile za neprijateqe Austrije naro~ito opasne, to je bio
frajkor Hrvata, odobren od ugarskog parlamenta, a sasvim posebno stravi~-
ni panduri sa turske granice.” (str. 13.)
Tomas Karlajl u op{irnoj monografiji Fridriha Velikog, objavqenoj od
1858. do 1869. godine daje precizan istorijski opis pandura: “Pravi pandur je
pe{ak: duga~ak, mr{av, neopran dripac u {irokim turskim ~ak{irama, po-
malo go u gorwem delu (tela): nosi vrlo dugu pu{ku i razne pi{toqe i no`e-
ve oko pasa: Pravi (specifi~ni) lakej.” (str. 13.) U prospektu [ulcovog isto-
rijskog romana “Pandurski pukovnik Trenk” taj opis se precizno dopuwuje: “Wi-
hovo orijentalno naoru`awe, wihova ~esta pitoreskna no{wa, wihova poja-
va uop{te bila je originalna u najvi{em stepenu. Ukoliko su bili prema ne-
prijatequ izvrsni, uskoro su postali stra{ilo za sve stanovnike usled pqa~-
ke, divqih svireposti i u`asnih nasiqa... wih je uglavnom izgled na pqa~ku
i plen pokrenuo da napuste svoju ku}u i dvor.” (str. 13.)
O u~e{}u hrvatskih pandura u Prvom {leskom ratu od 1740. do 1742. go-
dine i Austrijskom naslednom ratu od 1742. do 1743. godine, upe~atqivo sve-
do~anstvo pru`a oficijelna i stru~na obrada Odeqewa za ratnu istoriju Ve-
likog pruskonema~kog general{taba, objavqena od 1890. do 1893. godine u tri
toma u Berlinu. Tamo, izme|u ostalog, stoji da je 1791. godine “postrojio ba-
ron fon Trenk u predelima slavonske granice jednu grupu od hiqadu qudi. Ba{
su ovi predeli bili naro~ito pogodni za doborovoqno vrbovawe utoliko, {to
su se tamo nalazili panduri, jedna vrsta doma}ih vojnika, hrvatskih i slavon-
skih plemi}a, koji su se pokazivali kao naro~ito pogodan materijal za svrhu
o kojoj je re~. Jedan sli~an kor je bio sakupio potpukovnik fon Mencel od pan-
dura, Hrvata i od ostalog olo{a svake vrste, `eqnog ~erupawa. Nijedna od ovih
slobodnih ruqa nije mogla da se u borbi upotrebi kao jedan razmaknut odred,
zbog wihovog pomawkawa discipline. Ali u malom ratu su ~inili armiji uslu-
ge koje se moraju ceniti.” (str. 14.)
Prema istom dokumentovanom izvoru zabele`eno je, 27. juna 1741. godine,
da je general Najperg poslao “Trenkov frajkor da preduzme jedan poku{aj na
magacine koji su se nalazili negde oko predgra|a [vajdnica. Taj odred se u{an-
~i u {umama brda Cobten, jer se Slavonci jo{ nisu usu|ivali da ni{ta pre-
duzmu protiv neprijateqa, ali su bili kadri da po~ine najne~ove~nije ispa-
de na stanovni{tvu. Trenk je bio li~no povu~en na odgovornost i oduzeta mu
je bila komanda, koju je preuzeo major Mencel.” (str. 14.) Daqe stoji da 30. ju-
la 1741. godine “u 4 sata ujutro oko 1.000 pandura i 400 husara, koji su najve}im
delom pripadali Trenkovom koru, nasrnu{e sa svih strana na mesto. Major fon
Putkamer je blagovremeno ispraznio mesto. Sada nestade mesta u vatri, a sta-
497
novnici su opqa~kani.” (str. 14.) Vilhelm Onhen pi{e o situaciji u Bavarskoj
te iste godine: “Obezoru`ana zemqa bila je od pandura i tolpa~a nemilosrd-
no zlostavqana i isisana.” (str. 15.)
b) Hrvatski pokoqi u Hamu
Karlajl u napred citiranoj studiji navodi da se 7. septembra 1742. godine
“Trenk sa svojim pomaga~ima be{e pojavio u Hamu, jednom lepom prometnom
gradu na ovoj strani, neutralnoj strani brda (ne u ^e{koj ve} u Gorwem Pfal-
cu, predelu starog izvornog kneza fala~kog koga Austrijanci mrze); i po{to
je on Ham, protivno svakom pravu i zakonu, pozvao na predaju i napao, on ga je
opusto{io i uni{tio ogwem i ma~em. Jedan stravi~an, skoro neverovatan, ali
istinit fakat, koji je sad svuda rasprostro u`as.” (str. 15.) Za samog Trenka Kar-
lajl isti~e: “Jednog neprijatnijeg individua od ovoga Trenka nije bilo od da-
na Atile i Yanglisa. Jedno stvorewe dostojnije prokletstva retko sam dosad
na{ao.” (str. 15.)
A opisuju}i bitku kod Detingena od 16. avgusta 1743. on ka`e: “Austrijan-
ci nisu uspeli da pre|u Gorwu Rajnu ni na jednom mestu. Samo je to polazilo
za rukom jedanput ili dvaput dnevno krvopiji Trenku i wegovom raspu{tenom
pandurskom olo{u, koji je besneo okolo pqa~kaju}i i besne}i, da bi mu se di-
vili novinski izve{ta~i ako niko drugi.” (str. 15.) Englez Koks u kwizi
“Austrijska ku}a” pi{e o u~e{}u Hrvata u Prvom {leskom ratu: “Ove trupe,
sastavqene od pandura, Hrvata, Slavonaca, Vara`dinaca i Tolpa~a, pru`ale
su o~ima Evrope jedan novi otu|uju}i spektakl. Oni su, svojom no{wom i na-
oru`awem, svojim divqa~kim pona{awem i ~udnovatim na~inom borbe, uli-
vali strah disciplinovanim armijama Nema~ke i Francuske.” (str. 16.)
Oskar Tajhman, prou~iv{i be~ke ratne arhive navodi da 1741. godine “pi-
{e Najperg princu Karlu Lotarin{kom jedno pismo, u kome mu zahvaquje za
stigla poja~awa i napomiwe da nedisciplinovane bande Trenkove za sada ne
mo`e da upotrebi niza{ta, i da one samo pqa~kaju zemqu.” (str. 16.) Prema is-
tom autoru, u 1742. godini Trenkov je odred “usled gubitka pri zauze}u Lin-
ca, pokazao veoma malobrojno stawe, to on dobi nare|ewe da sa svojim qudi-
ma vr{i kontribuciju u celoj Bavarskoj. Panduri su bili za ovaj posao naro-
~ito pogodni, jer su oni bili, zahvaquju}i svom divqem izgledu i pona{awu
najstra{niji posle Mencelovih husara me|u svim iregularnim trupama Ma-
rije Terezije. Mora se priznati da je sam Trenk vrlo rado prihvatio ovu du-
`nost, jer pqa~ka{ka po`uda, koja je bila uro|ena svakom panduru, nije ne-
dostajala ni wihovom vo|i... Pojava ovih sileyija besna pogleda sa wihovim
~upavim bradama, razbaru{enom kosom, jataganima i kabanicama crvenim kao
krv, imala je `eqeni uspeh.” (str. 17.) Ulaze}i u Degendorf hrvatski pandu-
ri su pevali svoju omiqenu, po zlu poznatu pesmu ~ije dve posledwe strofe na-
vodi Lazo Kosti}: “Napred, bra}o, palite sve. [to nas se ti~u zakoni, mi smo
u zemqi neprijateqa. U ogaw, u ogaw. Neka cvili i starac i odoj~e kad padne
u na{e ruke.” (str. 17.)
Daqe pi{e Tajhman: “Dok se sve ovo de{avalo, zauze Kevenhiler 13. fe-
bruara (1742.) grad Minhen, istog dana kada je izborni knez Karl Albreht sve-
~ano krunisan u Frankfurtu za cara. Po{to je wegova prestonica bila u ru-
498
kama neprijateqa, a wegova zemqa opqa~kana od pandura, Hrvata i husara, Kar-
lo Albreht je bio ustvari car bez zemqe... General (Berenklau) priznade hra-
brost pandura (Trenku), ali se po`ali da su se oni pona{ali vi{e kao razboj-
nici nego kao pristojni cari~ini vojnici.” (str. 17.)
Tragedija grada Hama u Bavarskoj {umi, na reci Regenu, desila se u septem-
bru 1742. godine. Trenkovi panduri su prevarom u{li u grad, zapalili ga i kre-
nuli da ubijaju sve stanovnike redom. “Mnogima je uspelo da se preko reke pre-
bace u poqe. Oni pak koji nisu mogli da se do~epaju mosta bili su od u`asnih
pandura bespo{tedno poklani... Kad je Trenk na obalama Regena lovio bavar-
ske trupe, wegova slava je bila okaqana satanskim pona{awem pandura i Hr-
vata koji su bili ostali u goru}em gradu. Skoro su svi mu{karci bili pose~e-
ni, `ene silovane i u reku ba~ene ako su poku{ale da se spasu preko mosta ko-
ji je goreo. Divqi ratnici produ`ili su svoje orgije ~itavu no}.” (str. 18.)
Alfred Giter fon Arnet je od 1863. do 1879. godine, u Be~u, u deset tomo-
va objavio istoriju Marije Terezije i u woj objavquje pismo feldmar{ala gro-
fa Najperga Frawi Trenku, od 2. jula 1741. godine, u kome mu poru~uje i slede-
}e: “Ta Vama je vaqda samo po sebi poznato da niste ovamo pozvati da pqa~ka-
te zemqu ili druge neprili~nosti da pu{tate da se vr{e, nego samo zato da bi
neprijatequ doprineli {tetu i gubitke. Ali do danas nije kroz vas neprija-
tequ na~iwena nikakva {teta, dok jesu zemqi i wenim stanovnicima velike
neprili~nosti, kao batinawe, tu~a, oduzimawe novca i drugo, o ~emu sa svih
strana sti`u ~este `albe i {ta ja ho}u da se izostavi pri najte`oj odgovor-
nosti. I ako Vi ne mo`ete sebi da steknete toliko autoriteta, da bi Vas pot-
~iweni qudi respektovali i slu{ali, ja ne znam koga |avola mi Vi ovde mo-
`ete biti od koristi.” (str. 19
U drugom tomu Giter pi{e: “Iako je Trenk bio velikog i lepog izgleda
bi}a koje mo`e da se dopadne, i ne be{e bez nekog obrazovawa, ipak je ina~e
wegova neukrotiva divqina u velikom stepenu li~ila divqa{tvu wegovih qu-
di, da je strogom, metodi~nom Najpergu ulivala temeqnu odvratnost. I to ne
bez prava. Jer, iako bi on dobijao strogu zapovest kad je i{ao na krstarewe,
da samo prema naoru`anim neprijateqima a ne prema bespomo}nim seqaci-
ma mo`e da vr{i nasiqe, ustvari se doga|alo ba{ obratno. Putuju}i trgov-
ci bili su pqa~kani, ku}e harane i paqene, i svake druge grozote vr{ene.” (str.
1.) Fon Arnet pi{e i o doga|ajima u gradu Hamu, koje smo ve} pomiwali: “Sad
se domo`e Trenk jednog predgra|a, zapali ga i juri{om osvoji grad. Po`ar se
brzo {irio od ulice na ulicu; jedan magazin praha odlete u vazduh. Ali jo{
stra{nije nego razjarena stihija besnele su juri{ne trupe protiv posade i ne-
sre}nih stanovnika Hama. Svireposti svake vrste bile su po~iwene, mnogi qu-
di ubijeni u obesti.” (str. 19.)
v) Drugi {leski rat
I Drugi {leski rat, koji je vo|en od 1744. do 1745. godine, opisan je u zva-
ni~noj studiji Glavnog prusko-nema~kog general{taba. I tu su Hrvati predwa-
~ili u pqa~kama i zverstvima nad civilnim stanovni{tvom. Hrvatski pandu-
ri, pod komandom pukovnika Pata{i}a, nazivaju se ruqom, {qamom, olo{em,
~oporima, bagrom i sli~nim izrazima. I wihovi saveznici i vi{e komande pu-
499
ne su prezira i gnu{awa prema hrvatskom divqa{tvu. Niko ih ne smatra qudi-
ma u pravom smislu re~i. Niko ih nije trpeo u svojoj blizini i regularne trupe
su ih progonile kao suvi{ni balast. Ponekad su, ipak, i daqe kori{}eni za pla-
{ewe neprijateqa. Tako se austrijski komandat Laudon, po~etkom avgusta 1760.
godine, obratio gradona~elniku Breslave tra`e}i predaju, prete}i da }e u pro-
tivnom biti uni{teni. “Bombardovawe je neizostavno, op{ti pokoq (masakr)
od strane Hrvata, ni dete u maj~inoj utrobi ne}e biti po{te|eno.” (str. 23.)
U kwizi Johana ^alopovi}a “Slavonija i Hrvatska”, izdatoj u Pe{ti 1819.
godine, opisuje se kako je Trenk po naredbi da 3. jula 1744. godine krene na La-
uterburg dan ranije odlu~io “da pokupi sve svoje pandure. ^itave stotine bi-
le su nestale, celu no} nisu mogli da budu prona|eni nigde. U zoru rano pri-
krado{e se u ~oporima sa guskama, patkama, ovcama, koko{kama, poku}stvom,
novcem i ostalim stvarima... Oni su {irili svugde gde su se pojavili strah i
trepet. Svuda gde su ih nazreli, uzvikivali su qudi polumrtvi: Spasavajte se,
deco, evo pandura! Bog neka vam bude u milosti!... Kod Hegenau pado{e im u ru-
ke oko 600 naoru`anih seqaka iz predela Sunda (Sundauer). Panduri ih naj-
ve}im delom u magnovewu posla{e na drugi svet, a preostalim otseko{e no-
seve i u{i i tako unaka`ene, posla{e ih ku}i... Kad su panduri i Hrvati ima-
li da opsednu grad Elza{ki Cabern, oni su uspeli da se nezapa`eno uvuku u grad
i da u prvoj `estini (jari) poseku sve koji su nosili oru`je. Na to po~e{e da
pqa~kaju, pa ~ak zaboravi{e da otvore kapiju drugovima koji su napoqu ~eka-
li... O wima (pandurima) {irile su se avanturisti~ke pri~e i vesti. Tako npr.
da oni qudima ne seku glave kao husari, nego da ih {~epaju za kosu i onda, kao
kasapi, da im prere`u grkqan. Da su kod Landaua hteli da opqa~kaju jedan mlin,
a po{to se mlinar poku{ao da brani, oni su ga postavili na glavu i, kao jedan
komad drva, u dvoje prepolovili.” (str. 23-24.)
Tajhman navodi veliki broj detaqa o pona{awu Hrvata i u ovom ratu. Naj-
upe~atqiviji je slu~aj bitke kod ~e{kog grada Sora 1745. godine. “Lake trupe po-
~iwa{e u`ase na `enama i na pratiocima vojske, ali, kako tvrdi Karlajl... to
su po~inili Hrvati pod komandom Nada{dija, a ne Trenkovi panduri, kojima je
sudska istraga, neposredno zatim preduzeta, sve bacila na vrat.” (str. 28.) I Trenk
se pojavio na sudu kao svedok i izjavio je da je pqa~ka ve} uveliko trajala kad su
nai{li wegovi panduri. “U tim okolnostima nemogu}e je bilo pandure zadr`a-
ti od toga.” (str. 28.) Me|utim, umesto da izvr{i borbeni zadatak u bici kod So-
ra, Trenk se svojski upustio u pqa~kawe logora pruskog kraqa zaboraviv{i na
obavezu da se prema preciznim instrukcijama ukqu~i u borbu. Trenk je tada ra-
`alovan i osu|en na do`ivotnu robiju, a kada je ~uo presudu vojnog suda uzvik-
nuo je: “Jao meni da sam ja ikad za ~ast i slavu Marije Terezije vojevao, da sam ja
zbog we dozvolio pqa~kawe varo{i i ubijawa staraca i dece i mojih pandura. Da
ja uvi|am da moja zlodela zaslu`uju kaznu, ali ne od tebe, Marija Terezija! Fran-
cuska i Bavarska bi bile u pravu da mi sude, ali ne Austrija.” (str. 28.)
Prou~avaju}i drugi rat izme|u pruskog kraqa Fridriha i austrijske cari-
ce Marije Terezije, francuski istori~ar Duk de Broli je, 1887. godine, pisao:
“U Dingolfingu nije se bilo daleko vi{e od nekoliko miqa od Minhena, a Hr-
vati i panduri, odaju}i se pqa~ki i svireposti koje austrijski |eneral nije us-
peo da suzbije rasprostre{e strah sve do kapija grada.” (str. 29.) U prvobitnom
postupku Trenk je bio osu|en na smrt, ali je kazna posle preina~ena u do`ivot-
500
nu robiju u tvr|avi [pilberg kod Brna. Najstravi~nije je opusto{io bavarski
grad Ham i {leske gradove Landshut, Hir{berg, [tidelberg, a i mnoge fran-
cuske. Svoje pisawe o Trenku fon Arnet zavr{ava re~ima: “Da je on bio ispu-
wen kajawem zbog svojih zlo~ina, pokazuje i wegov testament, a naro~ito ona od-
redba u testamentu, kojom on osniva jedan sirotiwski dom. Ona lica su imala
prvenstvo da se tu primaju koja mogu da doka`u da su u Hamu ili wegovoj okoli-
ni osaka}ena ili osiroma{ena za vreme posledweg rata. Jer je to bilo mesto
gde je Trenk za vreme bavarskog naslednog rata najqu}e gazdovao.” (str. 30.)
g) Hrvatska zverstva u Sedmogodi{wem ratu
U Sedmogodi{wem ratu, koji je vo|en od 1756. do 1763. godine, pandura vi-
{e nije bilo, ali su u~estvovali Hrvati i opet na isti na~in kao ranije, jer
oni jednostavno za civilizovano ratovawe nisu sposobni. Hrvati su ukupno
imali oko pedeset hiqada vojnika. I o tom ratu postoji zvani~na studija Vel-
{kog general{taba, objavqena u Berlinu 1901. godine. Kad god se u woj pomi-
wu Hrvati, re~ je o pqa~kama. I tako 18. oktobra 1756., kad je izvr{en prepad
kod Te{ena, posada dvorca “zauze brzo pu{ke i rastera pu{~anom vatrom Hr-
vate koji su pqa~kali grad.” (str. 31.) U zimu 1856. godine, 31. decembra, Hrva-
ti su opqa~kali grad Ostric, a ne{to kasnije i Kracau. Najte`e je od wiho-
vih ruku 1760. godine stradao Drezden i ne{to kasnije Berlin, [arlotenburg,
te [vajdnic, 1. oktobra 1761. godine.
Herman Vendel, koji je ina~e bio blagonaklon prema Hrvatima, pisao je
1925. godine kakav je utisak nema~ko ratovawe ostavilo u Nema~koj, a poseb-
no “dobrovoqa~ki odredi (frajkorovi) i Trenkovi zloglasni panduri, koji hr-
vatskom imenu u Nema~koj ostavi{e tako neprijatan zvuk, da je jo{ 1866. go-
dine sa povikom “Hrvat” u Pruskoj strah izazivan i strasti su plamtele.” (str.
38.) Hrvatima su vekovima decu pla{ili. Francuski publicista Emil Lang-
sdorf je pisao 1848. godine: “^ovek se podse}a na pukove Hrvata i pandura, ovih
husara smrti kako su ih zvali, koji su bili stekli jednu tako stra{nu reputa-
ciju u ratovima posledweg veka.” (str. 38.)
Engleski istori~ar Makolej pi{e 1842. godine: “Bavarska je bila prepla-
vqena divqim ratni~kim hordama iz onih krvavih grani~nih predela koji de-
le hri{}anski svet od islamskog i sa~iwavaju ve~nu jabuku razdora me|u wi-
ma. Tada su se u zapadnoj Evropi prvi put ~ula imena koja stravu {ire, imena
pandura, Hrvata i husara... Berlin je ~ak bio zauzet i opqa~kan od Hrvata... ^o-
por Hrvata navalio je bio na [leziju.” (str. 39.) Slovak i luteranski sve{te-
nik Ivan ^alopovi} skre}e pa`wu da su Hrvati naneli ogromnu nevoqu i svim
grani~arima, mada se Srbi nikada nigde nikakvim zlo~inima nisu pro~uli.
“Kod imena grani~ar predstavqa se jedan mra~an, sirov narod koji guta `ele-
zo. Mnogobrojne jezovite pri~e o svireposti pandura i Hrvata u glavama ma-
sa su neodvojive od ideje grani~arstva.” (str. 40.)
Hrvatski zlo~ini su obra|eni u kompletnoj literaturi koja se bavi {le-
skim ratovima i vrlo su plasti~no prikazani do najsitnijih pojedinosti. Sa
prezirom ih pomiwe i Volter, a Evalt fon Klaust u “Odi pruskoj armiji” iz
1757. godine u jednom stihu ka`e: “A pqa~kawe, to prepusti kukavicama i Hr-
vatima.” (str. 43.)
501
 3. Hrvatska divqawa u devetnaestom veku
Tre}a kwiga iz ove serije objavqena je u Hamiltonu 1956. godine, u izda-
wu Srpske narodne odbrane u Kanadi, i u woj Kosti} obra|uje hrvatske mon-
struozne podvige iz XIXveka. U predgovoru on navodi nekoliko hrvatskih auto-
ra koji su svojom megalomanijom i la`ima prevr{ili svaku meru. Tako je Vla-
ho Rai} pisao pedesetih godina: “Jedan od najstarijih europskih naroda, koji
je ve} u devetom stoqe}u imao svoju dr`avu i vladare svoje krvi, narod sa ve-
likom snagom kulturna stvarawa i kulturne asimilacije, narod juna~ki u svo-
joj sr`i, plemenit.” I to se, verovali ili ne, odnosilo na Hrvate. Mate Fr-
kovi} je isticao: “Srbin robuje, a Hrvat se bori i prolijeva potoke krvi svo-
jih najboqih sinova. Sva hrvatska povijest toga doba puna je divnih djela ot-
pora i juna~kih podviga, u kojima je zablistao lik ne borca junaka u obi~nom
smislu rije~i, nego borca i junaka za slobodu i odbranu svoje domovine.” (str.
5-6.) Ovakvim tekstovima je bila prepuna hrvatska emigrantska {tampa i to
je posebno motivisalo profesora Kosti}a da se jo{ dubqe posveti istra`i-
vawu istorijske istine i raskrinkavawu hrvatskih la`i.
Pored toga, najpriznatiji hrvatski kwi`evnik i najve}i miqenik komu-
nisti~kog re`ima, Miroslav Krle`a, pre{tampavao je tih godina u zagreba~-
koj “Republici” svoje eseje, pisane neposredno po okon~awu Prvog svetskog ra-
ta, u kojima su stajale i slede}e re~i: “Be~ gladuje, Austrije nema, ruqa je za-
vladala svijetom, rat su dobili ovi balkanski cigani. Kakva li sramota... A
tko nas je pobjedio? Ovi u{qivi balkanski cigani koji ~itave dane `va}u luk
i pquckaju po apsanama, ova nepismena bagra za vje{ala.” (str. 6.) Tako je Sr-
be tretirao taj napredni levi~ar, nadovezuju}i se na poslanicu hrvatskih bi-
skupa iz 1945. godine u kojoj su vrhovni katoli~ki prelati tvrdili: “Miroqu-
bivost je temeqna oznaka du{e hrvatskog naroda.” (str. 6.) Takve hrvatske ga-
dosti nisu smele ostati bez odgovora, argumentovanog i temeqitog.
Kosti} se ogromnom energijom i nevi|enim entuzijazmom upustio u pru-
`awe takvog odgovora. Svoju dodatnu motivaciju on obja{wava na slede}i na-
~in: “Ja sam pri{ao prou~avawu hrvatske pro{losti jer sam se u ~udu ~udio ka-
ko su Hrvati mogli da na~ine one zlo~ine prema Srbima u HH veku. Ako ih ni-
kad ranije nisu ~inili, trebalo je pretpostaviti i srpsku krivicu, bar u iz-
vesnom obimu. Na moje zaprepa{}ewe konstatovao sam da su Hrvati bili ta-
kvi uvek otkad ih istorija spomiwe i da je sva wihova “kultura” sazdana na la-
`i i obmani. Time se potvr|uje ono {to smo mi Srbi i dosad znali, a {to stran-
ci, na`alost, ne}e da veruju: da su Srbi nevine `rtve kolektivne psihoze i na-
cionalnog karaktera Hrvata.” (str. 8.)
a) Hrvati kao panduri reakcije
Posebno se taj karakter dokazao 1848. godine u Evropi zahva}enoj nacio-
nalnim i socijalnim revolucijama, gde su se Hrvati kolektivno iskazali kao
najpogodnije sredstvo za gu{ewe revolucionarnih pokreta. “Nijedan drugi na-
rod se nije pokazao tako vaqan i tako sposoban da revoluciju ugu{uje. Trebalo
je postupati bez obzira: ubijati sve na {ta se stigne, ni{titi i tamaniti sve
{to nai|e. To su samo Hrvati bili u stawu. S druge strane, postojala je opasnost
502
da se vojska ne prikqu~i revolucionarima, kao {to se doga|alo u Francuskoj,
Nema~koj itd. I tu su Hrvati bili najboqa garancija da na to ne}e ni pomisli-
ti. Zato je Hrvatima dodeqena glavna uloga “pandura reakcije” i wenih yela-
ta, kako je to ve} prime}eno. Taj mali narod bio je kadar da na nekoliko stra-
na po{aqe pandure da suzbijaju revoluciju. On je to u~inio u Italiji, Ma|ar-
skoj, u Austriji. I svuda je uspeo, zahvaquju}i najbeskrupuloznijim merama ko-
je je preduzimao. Ono {to nijedna druga narodnost i nijedna druga vojska u Austri-
ji nije htela da ~ini, to su ~inili Hrvati. Na zlodela i bezakowa oni su uvek
bili gotovi. Uostalom, to su nasledili od svojih predaka.” (str. 10.)
U martu 1848. godine, gra|ani Milana digli su se na ustanak i izbacili
austrijsku vojsku iz svog grada. Tu je re~ o nekim od najslavnijih dana italijan-
ske istorije i sva nau~na dela, koja te doga|aje obra|uju, puna su opisa hrvatskih
zverstava koja su u duboku senku bacila sve postupke austrijskih vojnika drugih
nacionalnosti. Najdetaqniji istorijski prikaz dat je u kwizi “Trogodi{wi ar-
hiv italijanskih prilika” objavqenoj 1851. godine u {vajcarskom gradu Kapi-
lagu, pa je Kosti} op{irno citira. Prvo navodi slu~aj jednog ubistva: “Prema
ve~erju, jedna patrola Hrvata vo|a{e u kastio jednog mladog Milanca. Ali, ka-
ko se ovaj opira{e sili ~ak sa pesnicama, tako ove divqe zveri zadavi{e nesre}-
nika i obesi{e ga o jednom feweru koji se nalazio na trgu.” (str. 16.)
Slede masovnije scene nasiqa i divqa{tva: “U besu u|e jedna trupa da za-
posedne dvori{te. Bilo ih je oko 2.000 ^eha i Hrvata. Imali su divqi izgled,
pucahu prema prozorima i u vazduh, u salama uni{ti{e name{taj. Ulaze koje
bi na{li zatvorene razbijahu sa sekirom pusto{ija. Neki su tukli nenaoru-
`ana lica, drugi im sa le|a cepahu ~ak i haqine. Drugi, jo{ divqiji, pope{e
se na krov i na{av{i tu neke de~ake strmoglavi{e ih na ulicu. Krv gra|ana
je tekla od strane jedne soldateske pomahnitale od besa dok se woj samoj ne po-
kaziva{e nikakav otpor. Mi koji smo bili prisutni ovim stra{nim scenama,
ne mo`emo da na wih mislimo bez jedne navale bola i srybe... Hrvati, iznaka-
`uju}i na{ jezik, vikahu “subito pikare” (odmah }emo vas nabosti, L.M.K.). Ra-
wenici koji su slabo mogli da hodaju, oni koji su posrtali... udarani su pu{ka-
ma ili pesnicama. I takav je divqi bes vladao da oni vojnici koji su bili uda-
qeni od zarobqenika tako da ih nisu mogli direktno tu}i, bacahu na wih od-
ostraga komade cigala i blato.” (str. 17.)
Re|ahu se scene pojedina~nih mu~ewa, a onda se tekst nastavqa: “U to ba{
u|e preko puta mosta od Brere jedan odred Hrvata u jednu ku}u u kojoj je bio je-
dan trgovac vinom. Nalo`i{e vatru i ubi{e nekoliko lica, izme|u ostalih
oca i sina Bartolio, radnici na popo|avawu (patosawu) na|eni su spaqeni i
probura`eni bajonetom sa osam ili vi{e rana.” (str. 17.) Naoru`ani gra|a-
ni su se organizovali i Hrvate nagnali u bekstvo. “Uhapsi{e pet Hrvata ko-
ji su prevedni u ku}u Trulcio. Prona|en je unaka`en le{ jedne `ene i unaka-
`eno na stra{an na~in troje male dece. Isti je odred spasio jednu devoj~icu
u uli~ici Sambuko, otrgnuv{i je iz ruku ovih ~udovi{ta.” (str. 17.)
b) Milanska tragedija
Ali golgota italijanskih gra|ana se nastavqa. Civili su be`ali na sve
strane “uvereni da ne mogu biti bezbedni u sopstvenim domovima od streqa-
wa, od upada, od divqa{tva Hrvata... U vreme Barbarose nisu takva varvar-
503
stva bila po~iwena od neprijateqa; pobili su cele porodice od 7-8 lica, de-
~aci i deca otrgnuta iz utroba maj~inih; ubijali su decu od dve i tri godine,
palili su `ive qude i `ene... U ku}i 2189 u P. (porta) Komasina, Hrvati ba-
ci{e kroz prozor sve koji su tu stanovali... Na Starom trgu, jedna razbojni~-
ka banda Hrvata, sa mnogim oficirima, spazi na prozorima neke stanovnike
kako ih promatraju. Veruju}i da im je postavqena zaseda, upado{e u ku}u, ru-
{e}i vrata sekirom i vatrom, ubi{e 11 lica, qudi i `ena, i toliko wih ra-
ni{e. Opqa~ka{e i upropasti{e sve... U jednoj ku}i na Starom trgu u P. Ko-
masina, po{to su zastra{ili stanovnike sa tri topovska pucwa, ~iji meci pa-
do{e u sobe, u|o{e nenadano unutra. I po{to se svi stanovnici: qudi, `ene,
starci, deca i invalidi povuko{e u jednu jedinu sobu u prizemqe, razbi{e vra-
ta i sa jednom pu{~anom salvom vi{e pu{aka nani{awenih na ove nesre}ni-
ke, odjednom ubi{e sedam, rani{e 18, a 12 odvedo{e kao zarobqenike u Kastio.
I sad jo{ nedovoqno zasi}eni, u prolazu za Kastio natako{e jo{ dva na ba-
jonete.” (str. 17-18.)
Slede}i detaq je jednostavno nemogu}e komentarisati. “Jedan raweni Hr-
vat uputio se bio u bolnicu; u jednom malom zave`qaju, koji je dr`ao uzase i
qubomorno ~uvao, na|ene su dve otmene `enske ruke, sa prstima punim drago-
cenih prstenova.” (str. 18.) Sve to uveliko podse}a na Magdebur{ku tragedi-
ju ili Jasenovac. Stravi~ne scene se nastavqaju. “Ve}i deo Hrvata je opusto-
{io veliko zdawe, ubijaju}i radnike, `ene i decu... Jednoj devoj~ici od 13 go-
dina be{e odrezan grkqan, a i jo{ ponekoj radnici. Jedan vrlo nesre}an otac,
vode}i u svakoj ruci po jednog de~ka, verova{e da }e to umilostiviti ove `a-
losne bandite. Puni varvarstva, ako ne ubi{e a ono raseko{e u komade ova dva
nevina stvorewa pred wegovim (o~evim) o~ima. Posle ~etiri sata pusto{e-
wa, povuko{e se ovi kanibali, nose}i sobom pozama{nu pqa~ku novca, srebra,
robe, kowa i ko~ija.” (str. 19.)
Kosti} daqe neumoqivo pronalazi primere hrvatske kulture i civili-
zacije. “Ni{ta mawe brutalni prema materijalnim dobrima nego prema fi-
zi~kim licima, vr{ili su, naro~ito Hrvati, takve akte manitog varvarstva,
koji su se jedva doga|ali u vremena Vandala i Huna. U ku}i \ulija Fortise, sop-
stvenika jedne tekstilne fabrike kod Kapije Ver}elina, jedna horda ovih na-
kaza upade na svaki sprat, u svaku sobu. Ne samo {to su ubili mnoge stanare i
odneli velike sume novca, nego su opusto{ili magacine, poru{ili razboje, po-
cepali i uprqali {tofove, i pokvarili i uni{tili sve stvari... Uvuko{e se
Hrvati u jednu gostionicu i spaziv{i gazdu, zatra`i{e da im da da jedu. A po-
{to on nije imao, veza{e ga zajedno sa sinom i prikop~a{e uz jedan top, vuku-
}i ih tamo-amo po ulici. Na taj na~in morali su gutqajima da piju smrt. Po-
{to su ih doveli u jednu drugu ku}u i ~uv{i jedno detence kako pla~e, digo{e
ga iz kolevke na o~igled upla{ene majke i nasloniv{i ruke deteta prema zi-
du pribi{e ga kao da be{e slepi mi{ ili druga kakva be{tija, a posle od jed-
nog udarca bajoneta ostade majka mrtva na zemqi... Svawivalo se kad oko 200
Hrvata, navaliv{i gladni sa ovih vrata, razbi{e sekirama ulaz u kafanu Wo-
ki i u|o{e u punom besu. Gazde radwe Leopoldo i Lui|a Woki (bremenita u
~etvrtom mesecu) kleknuv{i na kolena i skrstiv{i ruke na grudima, moqahu
ove nakaze za `ivot... Kad se ovaj upla{eni bra~ni par ponadao, dav{i sve {to
je imao, da je utolio nezaja`qivu glad ovih divqih zverova, tada ba{ ofici-
504
ri otrgo{e silom `enu iz naru~ja mu`a, narede joj da klekne i upere joj bajo-
nete na vrat. Ma~em probodo{e mu`a na o~igled `ene, zgazi{e ga i raskoma-
da{e, a onda nalo`i{e vatru.” (str. 20.)
Engleski vicekonzul u Milanu Robert Kempbel s gnu{awem je pisao op-
{iran izve{taj o svim zbivawima kojima je bio o~evidac i uputio ga lordu Pal-
merstonu. U izve{taju su doslovno navedene i slede}e re~i: “U toku dana se po-
kazalo da su najve}a divqa{tva po~iwena od Hrvata; ~itave porodice `ena i
dece na|ene su u raznim kvartovima predgra|a ubijene i unaka`ene od wih na
najzverskiji na~in.” (str. 21.) Hrvatskih zlo~ina su se u`asavali i wihovi sa-
borci drugih nacionalnosti. Mnogi od tih austrijskih vojnika posle su detaq-
no opisivali sve te jezive doga|aje, pa jedan od wih ka`e: “Sa trga oru`ja u|o-
{e, urlaju}i kao zveri, neki Hrvati; dvojica ili trojica behu naboli na bajo-
nete neke jadne de~ake. Neki od na{ih, videv{i taj u`as, prihvati{e oru`je
da kazne varvare. Ali sami, pored tolikih bataqona, {ta mogasmo da radimo?
[ta drugo nego da dozvolimo da nam bez nu`de odre`u grkqan? Svi smo bili
prebledeli od besa.” (str. 21-22.)
Neposredno nakon tragedije u Milanu je {tampana kwiga svedo~ewa vi-
{e od dvesta o~evidaca hrvatskih zlo~ina. Jedan od wih kazuje: “U no}i, neki
Hrvati, naterani u beg od stalne vatre jednog odreda gra|ana koji je stra`a-
rio na Kapiji Sv. Apolinara, skloni{e se, razbijeni, po ba{tama i livada-
ma Kvadrona. Predvidev{i to bekstvo, dvojica hrabrih, Nova i Griloni, sa-
kri{e se i ~uv{i jedan glasan vapaj koji je molio za milost, potr~a{e u ku}u
jednog ba{tovana i uhapsi{e pet Hrvata, koji su sprovedeni u ku}u Trivulcio.
Na|en je unaka`en le{ jedne `ene i na stra{an na~in unaka`eno weno tro-
je male dece. Isti je odred vaqanih qudi spasio jednu devoj~icu u uli~ici Sam-
buko, otev{i je iz ruku ovih nakaza toliko bednih koliko i opakih.” (str. 22.)
U drugoj kwizi svedo~ewa, objavqenoj u Milanu 28. marta 1848. godine, o~e-
vidac govori: “Na|eni su bili mnogi de~aci ili sasvim iscrpqeni na zidi-
nama ili zga`eni na zemqi. Osmorica su bila tako tretirana, dvoje drugih pri-
kovano za jednu kasu, dvoje spaqeno sa smolom, jedan proboden bajonetom i osta-
vqen na jednom stablu... pred o~ima majke. Jedan drugi ba~en na le{ majke ko-
ja ga je dojila, da bi produ`io sisawe. Jedan rastrgnut u dvoje i posle povezan
sopstvenim crevima, petorica otkinute glave i ba~ena pred o~i roditeqa ko-
ji umiru, jedan za~etak (plod) izva|en iz utrobe maj~ine i nataknut na ma~!...
A `ene, kojima su otkinute o~i, jezik, ruke, noge, a posle ubijene udarcima ba-
joneta po{to su zloupotrebqene na najsramotniji na~in (kod jednog zarobqe-
nog Hrvata na|ene su u fi{ekliji dve `enske ruke pune prstewa)... [ta }e vi-
{e: nad jedan le{ ubijenog brata bio je drugi brat prinu|en da klekne i tu je
probu{en. Neki `ivi izgoreli u kre~u, drugi ba~eni `ivi u jarke izmeta, u
bunare, drugim pokriven stomak smolom i tako izgoreli, ne navode}i streqa-
wa u krevetu, u sobama, u skloni{tima. Osam izgorelih le{eva je na|eno u jed-
noj gostionici na Kapiji Toza, isto toliko u jednoj drugoj na Kapiji Ver}eli-
na, oko desetoro u jednoj maloj sobici na Ti}inskoj kapiji, osaka}enih i zga-
`enih. Jo{ se videla jedna `ena kako se napre`e da pobegne i spasi se, otac
i sin zajedno obe{eni na stablima bastiona; \ovani Pijati na Ti}inskoj ka-
piji; ubili su sina i brata, sagoreli sin~i}a Marije Beloni. Ali duh ne odo-
leva vi{e ovom podse}awu... A onima koji priznaju brutalnost Hrvata” (str.
24.), autor ukazuje i na odgovornost wihovog stare{ine mar{ala Radeckog.
505
 Italijanski publicista Lucio objavio je 1899. godine u Rimu zbirku iz-
voda iz austrijske {tampe o milanskim zlo~inima. Ovde prenosimo samo one
najupe~atqivije: “Glasovi o hrvatskom varvarstvu bili su suvi{ne saglasni
a da ne probude u`as i pored zvani~nih negirawa... Hrvatsko varvarstvo izve-
lo je svoje paklene dokaze na starim `enama i deci pri sisi... Muzi~ar Sulcer
potvr|iva{e, na osnovu nepotrebnih saop{tewa wegove `ene, o najsramotni-
jim zverstvima Hrvata... Hrvati su prema{ili svaki varvarski narod.” (str.
24-25.) Sli~no je pisala i ostala evropska {tampa.
U “Istoriji italijanske revolucije” Jozefa Napoleona Rikardija, objavqe-
noj u Parizu 1849. godine, nalazimo i nove pojedinosti: “Ali su se Hrvati na-
dasve odlikovali svojim divqim zverstvom. Svugde gde su oni do{li obele`i-
li su svoj prolaz ubistvima lica bez obzira na starost i pol. U jednoj ku}i pro-
na|eno je trinaest ubijenih lica, me|u kojima je bila jedna majka sa dvoje dece
na rukama: jednom od ta dva deteta odrubqena je bila glava a drugome razreza-
no grlo bajonetom. Jedan Hrvat je sasekao jedno dete na dvoje i svaku polovinu
prikovao za jedan deo zida. Jedan drugi vojnik nataknu jednu devoj~icu i tako je
nosa{e na vrhu svoje pu{ke. I{~upa{e iz utrobe jedne majke plod od dva mese-
ca i skuva{e ga. Jedan radnik je ba{ pravio kugle od smole kad ovi razbojnici
obu~eni u austrijsku uniformu navali{e na wega, raspori{e mu trbuh i napu-
niv{i wegovu utrobu sa ovim zapaqivim materijalom zapali{e je. U fabri-
ci svile g. Fabrisa, svi radnici koje je trupa tu zatekla pro|o{e kroz vrh ma-
~a. U jednoj gostionici predgra|a Sveti krst (Sante kro}e) jedan otac je bio pri-
vezan uza sina, telo uz telo, i onda su obojica ubijena jednim udarcem. Jedan dru-
gi nesre}nik bio je vezan za jednu gredu, pa su ga zapalili u prisustvu wegove `e-
ne i dece. Tri seqaka, umo~ena u jednu kupku zapaqene rakije, pretrpe{e smrt
odmah.” (str. 27.) Sli~ni su opisi i u kwizi “Lombardska revolucija” iz 1887.
godine i u memoarima Ata Vanu}ija “Mu~enici italijanske slobode” iz 1860.
godine kao i u Rikardijevoj zbirci dokumenata objavqenoj 1849. godine.
v) Hrvati su strah i trepet za italijanske civile
Istori~ar Karlo Kataneo je pisao: “Brolete ostade okupiran od Hrvata.
Ne mo`e se iskazati kakav utisak ~iwahu od sebe ove mrke nakaze, prqave od
krvi, pijane od vina i besa.” (str. 30.) Isti autor u drugoj kwizi navodi: “Ka-
ko su Hrvati u okolini palili i ubijali `ene i decu, i kako svakog ~asa puca-
hu u unutra{wost ku}e, bez ikakve druge namere sem da pla{e, govorilo se o
wima kao o |avolskim stvorewima.” (str. 32.) Iste detaqe ponavqa i francu-
ski autor Varen 1858. godine. Nema zna~ajnijeg autora koji je prou~avao taj pe-
riod italijanske istorije a da o Hrvatima s gnu{awem nije pisao kao o varva-
rima, ubicama i pqa~ka{ima. I u venecijanskim predelima 1848. godine Hr-
vate su nazivali varvarima i divqacima koji sve ru{e samo da zlo prave, ka-
ko u svojoj kwizi navodi Peran, ali i Ri~ardi, Kantarini i drugi autori. Ri-
~ardi, na primer, pi{e kako Hrvati “zloupotrebqavaju pobedu na uobi~ajen
na~in, tj. globe}i i pusto{e}i zemqe, ubijaju}i one koje su opqa~kali, a pone-
kad seku}i im glave, obe{~a{}uju}i `ene, bacaju}i na zidove zapaqenih ku-
}a mozak pobijenih de~aka i streqaju}i zarobqenike.” (str. 36.) Na sli~an na-
~in su se pona{ali u Bolowi, Padovi, Udinama i mnogim drugim gradovima.
506
Kad god bi dolazilo do ozbiqne borbe, Hrvati su se vrlo lo{e dr`ali,
uglavnom su be`ali i redovno se prvi predavali. Zlo~ine nad civilima, su-
rovost i okrutnost prema deci jedino i mogu pokazivati kukavice kao {to su
oni. I italijanska literatura puna je umetni~kih opisa narodne tragedije pro-
uzrokovane divqawem pomamne hrvatske horde. Tako u jednom velikom epu iz
1848. godine stoji: “Oh, kako su prqavi vukovi hrvatski povratili dane Ati-
le! – Obe{~a{}ewe i po`ari, pokoqi i pqa~ka, da }e se posle potomstvu ko-
sa je`iti – Pro`drqivci i pijanice iz sve snage, novi Koko skidaju nam me-
so sa kostiju – I pro`drqivo gutaju}i nas, komad po komad, ostavqaju nam sa-
mo o~i da bismo mogli plakati.” (str. 51.) Koko je, ina~e, po mitologiji bio
sin boga Vulkana i veliki razbojnik.
g) Jela~i} i wegovi hrvatski razbojnici
Jo{ upe~atqiviji negativni utisak ostavila je vojska hrvatskog bana Jela-
~i}a o kojoj je pisano i u monumentalnoj zbirci Hansa Helmonta “Istorija sve-
ta”, objavqenoj 1903. godine. Autor teksta je profesor Hans Suvidenek-Sidenhorst
i on ka`e da je Jela~i} obrazovao hrvatsku narodnu vojsku od 40.000 qudi, koja, isti-
na, nije imala nikakvu veliku vojni~ku vrednost, ali svojim brojem, svojim goro-
padnim nastupom i avanturisti~kim naoru`awem bila je kadra da {iri strah.”
(str. 55.) U kwizi “Lajo{ Ko{ut i najnovija istorija Ma|arske”, objavqenoj u Man-
hajmu 1849. godine, ~iji je editor Artur Frej stoji da su Hrvati “ve} od starine
poznati kao ratoborni ali usto razbojni~ke i ne~ove~ne borbe. Ko tom prili-
kom da ne pomisli, i ne hote}i, na hrvatske horde pod Valen{tajnom, na pandure
pod Trenkom i naposletku serezane Jela~i}eve pod Be~om.” (str. 55.)
Ova Frejova kwiga je posebno interesantna jer autor u woj daje veoma upe-
~atqiv opis Jela~i}evih vojnika u crvenim dolamama {to Kosti} prevodi kao
kabanice. “Ko je ove divqe zveri posmatrao sasvim izbliza, ili ko je u otvo-
renoj borbi stajao prema wima kao pisac ovih redova, on }e morati da prizna
da ne{to demonsko le`i u ovim stravi~nim prilikama, ~iji izgled na{e sr-
ce ispuwava jezom. Neka ~ovek pomisli na te be{tije. Visoke, mr{ave prili-
ke sa divqim izobli~enim crtama, jagodicama koje jako ispadaju, jednom mrko-
tamnom bojom lica, ~ekiwasto ~upavom kosom, i sa tamnim, buqavim o~ima sa
krvnim `ilicama i sa krvqu podmetnutim, to su oznake ovih crvenokabani-
~ara ili crvenkapa. Isto kao ovi, samo malo odrpaniji, izgledaju wihovi de-
daci (drugovi u zlu) zelenokabani~ari, koje ~ak sami oficiri u Jela~i}evom
logoru zovu skakavcima.” (str. 56.) U kwizi “Be~ka oktobarska revolucija” iz-
datoj 1848. godine, Jela~i}eva hrvatska vojska se naziva pravom hordom ubica.
Fon Fenenberg u “Istoriji Be~ke revolucije” ka`e da su Hrvati zakla-
li hiqade Be~lija i time sebi natovarili ve~nu qagu u istoriji. I Frej je pi-
sao da su Hrvati “svojim svirepim pusto{ewem Be~a, svojom varvarskom se~om
dece, `ena i qudi koji se nisu branili, ove divqe be{tije stekle su u najno-
vije doba jedno istorijsko ime; cela Nema~ka spomiwe ih sa odvratno{}u, gro-
zom i u`asom.” (str. 58.) U kwizi “Revolucija, opsedawe i osvajawe Be~a u ok-
tobru 1848.”, objavqenoj 1848. godine opis Jela~i}eve telesne garde serezana
je jo{ precizniji: “Wihovo oru`je je odli~no i svaki nosi hanyar, jedan {i-
rok koqa~ki no`, s kojim on ume da glavu ne odrubi nego pose~e sa hitro{}u
kojoj se ~ovek mora diviti, i sa strahovitim mirom.” (str. 59.)
507
 Albert Rozenfeld je u Bernu 1849. godine {tampao hroniku “Studentski
komitet u Be~u 1848. godine”, u kojoj navodi da ban Jela~i} “ume da stekne qu-
bav Hrvata na taj na~in, {to on wihovu naklonost da pqa~kaju i da glave seku
gleda kroz prste.” (str. 66.) Jozef Helfert je 1869. u kwizi objavqenoj u Laj-
pcigu opisuje atmosferu u Be~u pred ulazak Hrvata. “Vest o dolasku tako stra-
{nih Hrvata rasprostrla je takav strah me|u stanovni{tvom, da su mnogi po-
begli ostavqaju}i na milost i nemilost ku}u i dvor. Sa brzinom muwe sti`e
glas do Be~a, pa i tu proizvede naglo zaprepa{}ewe; sve {to su radikalne no-
vine ve} nedeqama unapred pri~ale qudima o “divqim hordama”, o “pqa~ka-
{kom olo{u”, banovom, sad je tako zbiqski stajalo pred wihovom uspaqenom
fantazijom. Pri~ane su najstra{nije stvari o wima, i sam povik “Hrvati” u~i-
we prve dane od nekog razmetqivog junaka bledog ~oveka koji drhti.” (str. 73.)
Gu{e}i be~ku revoluciju Jela~i} i wegovi hrvatski razbojnici su ve} po-
~etkom oktobra 1848. godine po~inili velika zverstva nad civilima. U Rozen-
feldovoj kwizi se opisuje kako je u jednoj ba{ti prona|en veliki broj le{e-
va. “Jedan je imao ~etiri uboda na raznim delovima tela i konopac o vratu, dru-
gi i tre}i pokazivahu samo znake davqewa. Uz wih se prona|e uskoro jedan ~e-
tvrti (le{), ~ije unaka`ewe dokaza da su trupe po~inile na zarobqenicima
strahote koje civilizovani narodi sa odvratno{}u posmatraju kod varvarskih.
Le{ je bio osaka}en da se gore zamisliti ne mo`e, jezik i u{i odse~eni, lo-
bawa razdrobqena, ruke prikovane ~avlima, trbuh rasporen, ukratko nijedan
deo na celom telu koji ne bi bio nagr|en.” (str. 80.) Acerbah u svom be~kom dnev-
niku opisuje kako je bio done{en “le{ jednog studenta, koji je prona|en u Bel-
vederu kad su vojnici oti{li. Le{ je bio jezovito unaka`en, jezik odrezan, o~i
iskopane, usta rase~ena do u{iju, nos odrubqen, trbuh rasporen, svo besnilo
je po~iweno na ~oveku koji je postao ~udovi{te.” (str. 82.)
Krajem oktobra su vo|ene glavne borbe i istorijska literatura je prepu-
na opisa zlo~ina Jela~i}evih serezana. Opet su Rozenfeldovi opisi najdetaq-
niji, a ovde navodimo samo jedan, mo`da najkarakteristi~niji: “Jednom studen-
tu koji je pao u ruke soldateske odseko{e jezik, odvoji{e usne, otkido{e mu ru-
ke i noge, uvuko{e mu onda patronu u usta, zapali{e je, i tako razneso{e mu na
taj na~in glavu. – Sopstveniku jedne ku}e i wegovoj `eni odreza{e noge i ru-
ke, `eni iskopa{e o~i, odseko{e dojke, i onda tako unaka`ene le{eve za{i-
{e u madrace i zapali{e. To je bilo delo serezana... Na vi{e mesta prona|e-
ni su le{evi `ena sa osaka}enim prsima i rasporenim trbuhom. @ene, devoj-
ke, ~ak deca bivahu sramo}ena i ubijena. – Me|u najraznovrsnijim kra|ama po-
javila se i jedna kra|a deteta. Jedan serezan ukrade jednog neobi~no lepog de~-
ka od 9-10 meseci, koji je bio povijen u najlep{e rubqe... Jedan oficir ponudi
mu deset forinti za dete, a drugi poku{a{e na sve na~ine nagovoriti ga da ga
wima prepusti, ali se on nije mogao na to skloniti, ve} izjavi da }e dete ra|e
ispe}i i pojesti nego ga ikom predati.” (str. 83.)
d) Hrvati pusto{e Be~
I sam Rozenfeld je rezigniran kad opisuje kako “ide nesre}ni grad u su-
sret sigurnoj propasti, prepu{ten od wegovog cara milosti tiranina i pqa~-
kawu wegovih divqih hordi... Ogor~ewe je postiglo vrhunac ukoliko su se vi-
508
{e {irile vesti po gradu kakva su bezakowa Hrvati po~inili u osvojenim pred-
gra|ima.” (str. 83.) Gruner u kwizi o be~koj revoluciji navodi kako je “vest da
su Hrvati upali u Leopoldov kvart poja~ala jo{ borbenu voqu mesto da je sma-
wi. I tako je (tamo) paqeno, ubijano i pqa~kano, tako su jezovite scene vr{e-
ne da se ~oveku kosa je`i ako ih pri~a... Ovakva varvarstva mogla su se o~eki-
vati od hrvatskih trupa... Iz nekih ku}a se pucalo na juri{ne odrede, {to je
imalo za posledicu ubijawe stanovnika i wihovo pqa~kawe od strane Hrva-
ta. Samo maniji pqa~kawa ovih banditskih ~opora mo`e se zahvaliti da su bra-
nioci na{li jo{ vremena da pobegnu, delom prema gradu, delom prema Belve-
deru.” (str. 83-84.)
Slede}i prizori kao da su nam ve} poznati iz iskustva Magdeburga ili Mi-
lana. “U Leopoldovom gradu (kvartu) po~ini{e Hrvati koji su tamo prodrli
grozote koje je jezivo ponavqati. Kr~marici na [itelbadu odreza{e dojke, ras-
pori{e trbuh i onda wenog mu`a baci{e u vatru. Deca i `ene su nemilosrd-
no ubijani, sve opqa~kano i razbijeno, a {to je jo{ izmaklo razbojni~kim ru-
kama neprijateqa bilo je spaqeno. U velikoj ku}i na }o{ku, na kraju Jegercaj-
le, be{e jedan veliki podrum, u koji su stanovnici sneli sav svoj imetak i pa-
pire, gde su stanovnici susednih ku}a wihova blaga sklonili sa odobrewem.
Ali slede}eg dana je bilo sve, ama ba{ sve zapaqeno. Vrata i stanovi behu pro-
vaqeni od Hrvata i ono {to su prona{li bilo je opqa~kano... @ene i devoj-
ke bile su sramo}ene, mnoge ubijene u stanovima i jezivo osaka}ene... Nastade
jedan stra{an pokoq, pri ~emu su vojnici po~inili najve}e svireposti, {to
se moglo videti na osaka}enim le{evima gardista i radnika... A otkidali su
le{evima i ruke ako je na wima bilo prstewe.” (str. 84-85.)
David Durler je, 1866. godine, u Cirihu objavio sopstvene uspomene iz Be~-
ke revolucije `ale}i se kako su ga ^esi maltretirali kad je pao u wihovo za-
robqeni{tvo, pa ka`e: “Ipak moram ista}i da svi mi mo`emo govoriti o ve-
likoj sre}i: jer da su kod nas mesto ^eha vr{qali vojnici hrvatskog kora, ko-
ji je bio samo ~etvrt sata od nas udaqen, svi bi mi na naju`asniji na~in izgu-
bili `ivote. Jer je na`alost najvernija istina da su qudi, `ene i deca bespo-
{tedno ubijani u privatnim ku}ama, pa su ~ak dojke `ena naticane na bajone-
te i u po bela dana no{ene kroz Be~.” (str. 85-86.)
Feneberg u svojoj istorijskoj studiji o Be~koj revoluciji dodaje: “Zaro-
bqenici su ostavqeni soldateski na uveseqavawe. Se~ewe u{iju, nosa, mu{kog
uda bili su vazda predigra ka jednoj jo{ stra{nijoj smrti. Rasporiti trbuh, obe-
siti, pa onda odse}i konopac da bi se `rtva ponovo ve{ala, uliti vrelo olo-
vo u `drelo ili u rane zarobqenika, to je spadalo u velika dela vaqanih bra-
nilaca habzbur{kog roda... Deca su naticana na bajonete i bacana u vatru. Na-
rodni borci koji su bili zatvoreni u “Odeonu” bili su u wemu `ivi zapaqe-
ni, i ako se neki hteo da preda vra}en je natrag bajonetom u zapaqenu zgradu.
Gazdarici od [itelbade behu obe dojke odse~ene, a trbuh sa bajonetom raspo-
ren. Wenog mu`a su na wene o~i naboli na bajonet i bacili u vatru. @ene i
deca su bez milosr|a ubijani jedino iz `eqe za ubijawem. Kod pqa~kawa Le-
opoldove varo{i onima koji su nosili prstewe ili min|u{e, odsecali su pr-
ste i u{i ako ne bi nakit mogli brzo da skinu. Bezbrojne `ene su bile obe{-
~a{}ene. Jedna {esnaestogodi{wa devojka je usled toga umrla; ona je bila si-
lovana od {est Hrvata jednog za drugim.” (str. 86.)
509
 Neki autori podse}aju da zlo~ini sli~ni hrvatskim nisu zapam}eni ni iz
vremena turskog sultana Sulejmana Veli~anstvenog koji je 1529. godine opse-
dao Be~ ili velikog vezira Kara-Mustafe iz 1683. godine. Hajnrih Pen u “Isto-
riji Be~a”, 1878-1880. godine pi{e: “Turci, koji su kao bezbo`nici i varvari
bili ozlogla{eni zbog wihovog ne~ove~nog postupawa, jedva da su vi{e pusto-
{ewa vr{ili nego {to je ovde izvr{eno od Hrvata.” (str. 91.) Kapolago je pi-
sao: “Glavno oru|e pobedi despotizma behu Hrvati, najodvratnija od svih evrop-
skih rasa.” (str. 93.) Kad je u Be~u ugu{io revoluciju u krvi, Jela~i} je krenuo
u Ma|arsku i tamo primewivao identi~ne varvarske metode po kojima ga pam-
ti ~itava Evropa.
4. Hrvatska istorija obiluje divqa{tvom
Nakon {to je posebnom bro{urom predo~io najgroznije hrvatske masov-
ne zlo~ine iz XVII, XVIII i XIX veka, u ~etvrtoj kwizi Lazo Kosti} daje op-
{ti osvrt na celokupnu istoriju hrvatskog naroda iznose}i dokumentovano no-
ve pojedinosti koje taj narod predstavqaju u pravom svetlu. U VIII i IX veku svi
istorijski izvori Hrvate nazivaju varvarima. ^itav je niz primera da su sve
pred sobom ubijali i uni{tavali. Eginhard je pisao o predvodniku prve rela-
tivno uobli~ene hrvatske dr`ave, Qudevitu Posavskom, koji je u zimu 819. go-
dine “opet do{av{i, sve robiti po~eo; {togod bi `ivo, pod sabqu okrenuv-
{i, {to tako nije `ivlo vatrom popaliv{i.” (str. 13.)
Kad su ga Franci potisnuli, Qudevit je prebegao Srbima i tu se iskazao
u svoj svojoj moralnoj veli~ini, o ~emu pi{e Konstantin Jire~ek: “Jedan od srp-
skih vojvoda primi ga u svoju tvr|avu, ali Qudevit ubi ovoga na prevaru, te pri-
svoji sebi tvr|avu. Me|utim, Qudevit se nije onde ose}ao sigurnim, napusti
Srbe, te se skloni kod Bornina strica Qutemisla, koji ga dade ubiti posle krat-
kog vremena.” (str. 13.) Hrvatski istori~ar i katoli~ki sve{tenik Ivan [ve-
ar u kwizi “Ogledalo Iliriuma”, objavqenoj 1840. godine u Zagrebu, interpre-
tira navode gr~kih i nema~kih autora “da su 828. Horvati s Bugari svu Furlan-
sku porobili, godine pak 829. sva sela Franaka do Dunava popalili... quti Hor-
vati i razjareni Bugari sve pobili.” (str. 13-14.)
[vear moralno osu|uje te hrvatske zlo~ine i naziva ih odmetawem od hri-
{}anstva, pa ka`e: “Ali budu}i kroz toliko godinah umloga ratih od zakona
kerstianskoga ve} odmetnuli se, i svakakva zla radili: poradi toga sveti rim-
ski papa, hote}i ih od toga zla i robqewa, koliko bi mogu}e bilo, na duhovni
na~in odvratiti, jerbo ih ratom niko nije mogao ukrotiti: poslao je k wim ono-
ga bogoqubnoga hromoga Martina, da ih svojim izgledom na miloserdje gane.”
(str. 14.) Ni primawe hri{}anstva nije znatnije civilizovalo Hrvate, pa je
papa bio prinu|en da ih podvede pod izvestan oblik prinudne uprave, o ~emu
pi{e Ludvig Albreht Gebhardi u kwizi “Istorija kraqevine Dalmacije, Hr-
vatske, Slavonije, Srbije, Ra{ke, Rame i slobodne dr`ave Dubrovnika”, obja-
vqenoj u Pe{ti 1808. godine. Gebhardi ka`e: “Papa zakqu~i sa svojim novim
duhovnim podanicima sve~ani savez, preuze wihovu zemqu kao neko vlasni{tvo
apostolske stolice u za{titu, i obaveza Hrvate da }e se uzdr`avati svih pqa~-
kawa i napadnih ratova.” (str. 14.)
510
a) Pqa~kawe i ubistva kao iskonske odlike
hrvatskog nacionalnog karaktera
Op{tepriznati nau~nik Vladimir Dvornikovi} citira poznatog isto-
ri~ara krsta{kih ratova i wihovog savremenika Viqema Tirskog koji svedo-
~i: “Kad su prvi krsta{i prolazili dalmatinskom Hrvatskom, mnogi su stra-
dali od strahovito divqeg, na pqa~ku i ubistvo naviklog naroda varvarskog
izgleda.” (str. 15.) I u Letopisu popa Dukqanina na vi{e mesta se govori o “ne-
vernim” Hrvatima, prikazuju se kao narod u negativnom svetlu, pa se ~ak na-
vodi da su imali i jednog dobrog kraqa, Zvonimira, ali da ga nisu bili dostoj-
ni. Mu~ki su ga ubili 1089. godine na saboru na Kninskom poqu jer je vlaste-
li predlagao da se u~estvuje u krsta{kim ratovima.
Dukqanin o tome pi{e: “Kako psi na vuke laju}i kada idu, tako oni na do-
brog kraqa Zvonimira, kome ne da{e ni progovoriti, nere z bukom i oru`jem
po~e{e si}i (se}i) wega i tilo wegovo raniti i krv prolivati svoga dobro-
ga kraqa i gospodina, koji, le`e}i u krvi izrawen velicimi bolizni, prokle
tadaj nevirne Hrvate i ostatak wih (wihovo potomstvo) Bogom i svetimi we-
govima, i sobom, i nedostojnom smrtju wegovom, i da bi ve}e Hrvati nigdar ne
imali gospodina od svoga jazika, nego vazda tuju jeziku podlo`ni bili. I ta-
ko izrawen le`e}i a Hrvate prokliwu}e izdahnu.” (str. 19.) Kletva je nevero-
vatno upe~atqiva. Uskoro su Hrvati ostali bez svoje dr`ave, a istorijski spi-
si ih uglavnom pomiwu po neprekidnom nu|ewu svoje zemqe stranim vladari-
ma i ga`ewu date re~i. Pred turskom najezdom uskoro je hrvatski narod po~eo
masovno da be`i u Ma|arsku, Dowu Austriju, Moravsku i Ju`nu Italiju, pa su
ju`nije pograni~ne hrvatske zemqe potpuno opustele.
Najzna~ajniji hrvatski nacionalni ideolog svih vremena Ante Star~e-
vi} je u kwizi “Pasmina slavoserbska po Hrvatskoj”, objavqenoj u Zagrebu 1876.
godine pisao da su Hrvati 1569. godine Srbe na ra`wu pekli. “Ve{ala za ovu
pasminu bijahu najstrahovitije versta smrti. Bilo da Hrvati nisu to znali,
bilo da ih je znao gwev preuzeti, oni nisu krivce ve{ali: Sewani u Peru{i-
}u nabi{e na ra`aw pa ti ih ispeko{e.” (str. 24.) Isti prizor nabijawa Sr-
ba na ra`aw opisuje Fran Bini~ki.
U kwizi “Hrvatska i Hrvati” Vatroslav Murvar 1953. godine, pozivaju-
}i se na prethodnu Lorkovi}evu studiju o hrvatskom narodu i zemqi, navodi:
“Hrvatski sabori u 16. stoqe}u prepuni su najte`ih tu`ba na Vlahe i Mar-
tologe... ^itav niz saborskih zakqu~aka donesen je protiv Martologa, dok ko-
na~no ne bude 1586. odre|eno, da se svaki Martolog, uhva}en na hrvatskom pod-
ru~ju, imade zbog zastra{noga primjera `iv na kolac nabiti. Protim musli-
mana nikada hrvatski sabor nije donio sli~ne zakqu~ke.” (str. 24.) Na taj na-
~in su Hrvati nastojali spre~iti srpska naseqavawa u opustelim ju`nim hr-
vatskim predelima. Nabijawe Srba na kolac u Hrvatskoj je bilo pravno uob-
li~eno i ozakoweno samo zbog toga {to su Srbi bili druge veroispovesti.
b) Grozote hrvatskog shvatawa civilizacijskih vrednosti
Postoji ~itavo obiqe istorijskih podataka o krajwe okrutnom pona{a-
wu hrvatskog plemstva prema sopstvenim kmetovima, prevarama, krivoklet-
511
stvu i ne~ove{tvu najgore vrste. [to Hrvati danas vi{e slave nekog svog sred-
wovekovnog velika{a, to je sigurno wegov zlo~ina~ki pedigre izra`eniji, kao
na primer kod Nikole Zrinskog koji je na prevaru ubio velikog junaka iz bor-
bi protiv Turaka, Kacijanera, pogaziv{i sve obi~aje gostoprimstva. Primer
seqa~ke bune i Matije Gupca je ipak najupe~atqiviji. Zato nije nimalo ~ud-
no i neo~ekivano {to je taj divqi i okrutni narod onako silovito i podla~-
ki, krvo`edno i kukavi~ki uplovio u evropsku istoriju bednim u~e{}em u Tri-
desetogodi{wem ratu.
Kosti} navodi nove detaqe i dokumente o hrvatskim zverstvima u nema~-
kim zemqama, ali onda i citat iz kwige holandskog autora Feliksa Rutena o
holandskim iskustvima sa hrvatskim hordama: “Hrvati su od starina gordi na
svoju hrabrost, ali Zapad, naro~ito mi Holan|ani, poznajemo Hrvate i druk-
~ije. Kad je, naime, austrijski |eneral Oktavio Pikolomini do{ao sa svojom
bandom da pomogne Kardinalu-Infantu, iako su do{li kao prijateqi, ovde su
se poneli gore nego najqu}i neprijateqi, jer su vr{ili silovawa i grabe`na
umorstva, a za vreme od godine 1639. do 1641. koje je Pikolomini proveo u Lim-
burgu. Te godine se zovu “godine straha” i “hrvatske godine”, kako pi{e g. Vel-
ters u “Limbur{kim legendama.” I dan-dawi, kad se izvr{i neko gnusno ubi-
stvo ili pqa~ka, ka`e se da je “izvr{eno na hrvatski na~in.” (str. 33.)
Ratuju}i protiv Turaka Hrvati su besomu~no pqa~kali i lokalno stanov-
ni{tvo, a iz jednog sa~uvanog ratnog dnevnika iz 1717. godine vidi se kako car-
ski vojnici Eugena Savojskog u Ma~vi “deru mrtve Turke od stopala do glave
i prave kaji{eve od wihove ko`e, a oni (ti kaji{evi) dobri su tobo`e za gr-
~eve, kostoboqu i porodiqe. Ovi vojnici carskih trupa odsecaju tako|e sve de-
love tela gde nalaze qudsko salo, koje me}u vrlo bri`qivo u male lonce, tvr-
de}i da je ono odli~no za uganu}a i nagwe~ewa. Oni ih (mrtve Turke) pretra-
`uju sve do creva, jer Turci imaju obi~aj da pri ratnim akcijama gutaju duka-
te, da bi ih opet prona{li u slu~aju da padnu u ropstvo. Najzad, to je ~udna stvar:
gledati qude... kako se time bave da rastrzaju le{eve i da na wima ~ine gado-
sti koje pristojnost ne dopu{ta da se navedu.” (str. 39.)
U vreme Francuske revolucije Hrvati su bili vojnici kasnijeg bavarskog
kraqa Maksimilijana, a savremenik Laukhard u svojoj kwizi u kojoj celi od-
lomak ima naslov “Grozote Hrvata” pi{e: “Obe}ano je bilo Hrvatima po du-
kat za svaku francusku glavu koju bi doneli. Samo obe}awe po sebi bilo je gnu-
sno... i ~inilo je nemogu}nim humanost prema onim koji se predaju ili kao ra-
weni ne mogu vi{e da {kode. Ali {ta se Hrvat brine o humanosti... Da bi ovu
obe}anu platu za krv savesno i svesno zaradili, vojnici su ponekad ubijali i
same seqake (pisac misli na nema~ke seqake, saveznike, L.M.K.). Oni su ih no-
}u budili da ih tobo`e pitaju o ovome ili o onome, i kad bi nesre}nici otvo-
rili vrata ili prozor da bi im dali odgovor, ovi bi ih {~epali, odsekli gla-
vu i odneli da se naplate kao da je glava sankilota” (str. 41-42.)
Kosti} dopuwuje i dokumentaciju o hrvatskom u~e{}u u gu{ewu italijan-
skog revolucionarnog pokreta i ukazuje na sudbinu grada Bre{ije, 1849. godi-
ne, navodima iz kwige Atilija Tozonije koji pi{e: “Bes Hrvata se sru~i na neo-
ru`ane qude, na `ene i na decu; plameni i krv o`ive{e strasti grada bijenog
i pqa~kanog... U spisku ubijenih nalazi se i fratar Arhan|el, franciskanac
iz Bre{ije, od 75 godina, ubijen od jednog Hrvata u svojoj ku}i.” (str. 44.)
512
v) Srbi su glavni objekat hrvatske mr`we i besa
Hrvatsko pona{awe u Prvom svetskom ratu o~igledno nije predstavqa-
lo nikakvu istorijsku novost. Austrijski oficir i be~ki dopisnik Du{an Lon-
~arevi} pisao je u kwizi “Postanak Jugoslavije”, objavqenoj 1929. godine isto-
vremeno u Cirihu, Lajpcigu i Be~u na nema~kom jeziku: “Ogor~enost sa kojom
su hrvatski pukovi austrougarske armije borili se krvqu poprskanim boji{ti-
ma Srbije protiv Srba koji su se herojski branili, i koji su (ti hrvatski pu-
kovi) u ratnim izve{tajima austrougarske Vrhovne komande uvek iznova sa na-
ro~itim zadovoqstvom isticani... Jo{ u prvo vreme okupacije Srbije od stra-
ne austrougarske vojne sile srpsko stanovni{tvo koje je ostalo bilo u zemqi
osetilo je naro~ito bolno i gorko da su se ba{ tako brojni Hrvati i Sloven-
ci pokazali kao wegovi nepomirqivi neprijateqi.” (str. 48.) Desetine hiqa-
da civila, `ena i dece Hrvati su pobili 1914. godine na teritoriji Srbije, a
Ar~ibald Rajs opisuje kao upe~atqiv detaq kako je “jedan hrvatski vojnik, ime-
nom Do{en, hvalio se da je ubio jednu `enu, jedno dete i dva starca i pozivao
je svoje drugove da idu videti wegove `rtve zajedno sa wim.” (str. 49.) O tome
pi{u i {vajcarska publicistkiwa Katarina [turceneger i engleski publi-
cista Lafen.
Bosanski i hercegova~ki katolici do 1878. godine uop{te nisu imali hr-
vatsku nacionalnu svest. Kako im je ona postepeno nametana, presa|ivani su
im i hrvatski zlo~ina~ki instinkti. Lorens Difenbah u svojoj “Etnografi-
ji”, objavqenoj 1880. godine, iznosi slede}i podatak: “U`asan primer verskog
besa u Bosni bio je klawe svih stanovnika pravoslavnog sela Jurkovi}a od stra-
ne jedne papisti~ke gomile dobrovoqaca, ~ije su stare{ine za ovaj juna~ki pod-
vig dobili turski orden.” (str. 51.) Kao turske sluge ubijali su Srbe, da bi on-
da sa ogromnim odu{evqewem do~ekivali austrougarsku okupacionu vojsku.
Kosti} ovu svoju kwigu zavr{ava op{tim pogledom na hrvatsku kulturu,
pa citira splitskog arhi|akona Tomu iz XIII veka koji tuma~i poreklo hrvat-
skog imena: “Zvali su se zaista Kureti, kao {to su bili skitnice i neposto-
jani, jer su vodili divqi `ivot, vr{qaju}i po brdima i {umama.” (str. 53.) Rim-
ski papa Grigorije VII je 1075. godine, kako navodi hrvatski istori~ar Fer-
do [i{i} Hrvate nazvao “odurnim i kukavi~kim jereticima.” (str. 54.) 875.
godine papa Jovan VIII za Hrvate je rekao da su “pravi pomorski banditi”, 925.
godine papa Jovan H da su Hrvati “divqi i lewi jeretici”, 1185. godine papa
Lucije III da je hrvatski narod “svete rimske crkve opada~, mu~iteq crkvenog
reda, otima~ zemaqa i prihoda crkvenih”, 1221. godine papa Honorije III da su
“lisice, buntovnici, jeretici kao ve{tice sa golim dojkama, perfidni ru{i-
teqi.” (str. 55.) Everhardus Gvernerus Hepelijus pi{e u Hamburgu 1688. godi-
ne da se Hrvati “smatraju kao najboqi vojnici koje car ima u svojim nasle|e-
nim zemqama, no ipak su pritom vrlo svirepi i pomalo `ivotiwski.” (str. 55.)
@or` Pero 1875. godine pi{e: “Neznawe, praznoverje, neotesanost, divqa-
{tvo – moglo bi se re}i – koji su preostali, naro~ito u pukovima grupisanim
oko suve Granice, eto to je ono kako su taksirani Hrvati u Italiji, u Ma|ar-
skoj, u celoj Evropi, reputacija koja toliko boli Zagreb i celu civilnu Hrvat-
sku.” (str. 57.) Danijel u svom “Geografskom priru~niku” 1882. godine ka`e za
Hrvate: “Hrvati, sirovi narod prirode, hvale se kao dobro}udni i radni; u ra-
513
tu naro~ito upotrebqivi kao laka pe{adija, ali ih bije glas neobuzdane ~e`we
za pqa~kom, tako da je te{ko ne{to sakriti ispred prstiju Hrvata.” (str. 57-58.)
Nije nimalo slu~ajno {to su Marks i Engels Hrvate nazivali izmetom qudskog
roda. Italijanski grof i ministar inostranih poslova Galeaco ]ano pisao je
1940. godine u svome “Dnevniku”: “Ja smatram da bi jedna baza solidne saglasno-
sti izme|u Italije i Jugoslavije vi{e vredela nego da se sporazumevamo sa ma-
som nervno bolesnih i nevernih kao {to su Hrvati.” (str. 61.)
Miroslav Krle`a, verovatno u trenucima moralne rezignacije, napisao
je odmah posle Prvog svetskog rata dramu “U logoru” u kojoj pi{e o hrvatskim
vojnicima: “Te na{e brigade, i na{e divizije, {to nose pred sobom vje{ala kao
jedinu zastavu! Gdje nismo klali i ubijali, u kojoj crkvi nismo hranili kowe?
Lombardija je ostala puna na{ih vje{ala, be~ki drvoredi ostali su za nama pu-
ni sagwilih trupla; be~ke barikade mi smo sravnili sa zemqom, u Budimu, u
Aradu, na Kif{tajnu, na [pilbergu, gdje nismo bili krvnici, tamni~ari, su-
ci?... ^uje{ li onaj glas na kolima? To nije vuk, to je glas hrvatskog logora! Taj
logor strijeqao je po milanskim ulicama devojke, stra`io je kod no}nog lon-
ca be~kih princeza, vje{ao je po Be~u, po Budimu, po Aradu, po Munka~u, taj lo-
gor objesio je ovu staricu, a taj logor to smo mi, to sam ja, to si ti, to smo mi,
ju~e, danas, no}as, sjutra, dugo, dugo, kao ova stara tu pred nama, tako je visila
pred nama ~etrdesetosma.” (str. 68.)
Sve donedavno je na jednoj minhenskoj katedrali stajao natpis: “^uvaj nas,
Bo`e, od kuge i Hrvata.” Sam Hrvatski sabor je 1848. godine doneo odluku u ko-
joj je peta ta~ka glasila da odu emisari u Bosnu da pobune kr{}ane i da ih po-
zovu da se sjedine sa Hrvatima, i da im obe}aju da }e ih pustiti slobodno po-
{to pobiju sve Ma|are i da }e im se dopustiti da pale, pusto{e i plijene.” (str.
74.) Re~ je o dvestotoj saborskoj sednici, a podatak se nalazi u memoarima car-
skog generala Noj{tetera, objavqenim u Zagrebu 1942. godine. Nije nimalo slu-
~ajno Jovan Du~i} u lice rekao nekim hrvatskim politi~arima: “Vi Hrvati
ste najhrabriji na svetu ne zato {to se ni~ega ne bojite, nego zato {to se ni-
~ega ne stidite.”
5. Lakrdija sa izmi{qenom hrvatskom
hiqadugodi{wom dr`avno{}u
Posle ~etiri kwige o hiqadugodi{woj hrvatskoj zlo~ina~koj kulturi, La-
za Kosti} je 1967. godine u izdawu Ameri~kog instituta za balkanska pitawa
u ^ikagu objavio istorijsko-politi~ku studiju “Istina o hrvatskoj tisu}let-
noj dr`avnosti.” Tu je Kosti} razobli~io drugu varijantu hrvatskih ideolo-
{kih la`i i obmana o navodnim hrvatskim dr`avotvornim tradicijama. Pr-
vi hrvatski istori~ar Johanes Lucius tvrdio je da ni u ranom sredwem veku Hr-
vatska nije imala potpunu dr`avnu samostalnost, dok Ferdo [i{i} ka`e da
su se Hrvati prvi put pojavili na istorijskoj pozornici oko 797. godine kada
su se, zahvaquju}i Karlu Velikom, oslobodili avarske prevlasti, ali i odmah
postali frana~ki podanici u nadle`nosti furlanskog markgrofa koji je bio
neposredno pretpostavqeni hrvatskom knezu. Ahenskim mirom iz 812. godine
Dalmatinska Hrvatska je pripala rimsko-frana~kom carstvu, a Dalmacija vi-
zantijskom.
514
Uskoro su Bugari zauzeli Panonsku Hrvatsku da bi je Franci opet preo-
teli i hrvatske knezove postavqali kao svoje vazale. 879. godine u vreme kne-
za Zdeslava dolaze pod vizantijsku upravu, pa je ~ak i wihov navodni “kraq”
Tomislav bio zapravo vizantijski carski prokonzul. Stotine falsifikata
je objavqeno o navodnom Tomislavqevom kraqevskom krunisawu, ali o tome
nauka apsolutno ni{ta ne zna, pa i sam Ferdo [i{i} pi{e u obimnoj studi-
ji “Povijest Hrvata u vrijeme narodnih vladara”, objavqenoj u Zagrebu 1925.
godine: “Tko je Tomislava krunio i gdje se taj ~in zbio, o tome ne znamo iz da-
nas poznatih nam istorijskih izvora ni{ta.” (str. 10.)
Izmi{qen je i navodni sabor u Duvawskom poqu i mnoge druge fantazma-
gorije. Odmah po primawu hri{}anstva Hrvatska je do{la pod direktnu upra-
vu rimskog pape i egzistirala pod statusom vi{e ili mawe ograni~enog suve-
reniteta. Povodom krunisawa 9. oktobra 1076. godine u Solinu “sa~uvan je auten-
ti~an tekst dokumenta kojim kraq Zvonimir pismeno potvr|uje svoju zakle-
tvu o punoj vazalskoj pot~iwenosti. Papskim legatima se kraq Zvonimir oba-
vezao da }e vr{iti sve vazalske obaveze koje papa ili wegovi legati budu zah-
tevali od wega.” (str. 11.) Kako [i{i} pi{e, “nasilna smrt Zvonimirova po-
~etak je rasula hrvatske narodne dr`ave... Zemqom ovlada anarhija i gra|an-
ski ratovi, {to je neke hrvatske velika{e i dalmatinske varo{ke Romane na-
velo da pozovu u zemqu ugarskog kraqa Ladislava.” (str. 14.) Tako je i okon~a-
na hrvatska dr`avnost.
a) Hrvati pod ma|arskom dominacijom
Nastupa period hrabrog pokoravawa tu|im vladarima i prikqu~ivawa
stranim dr`avama. Kako isti~e hrvatski istori~ar Grga Novak, “Hrvatska je
dr`ava kao takva prestala da `ivi onda kada su godine 1102. hrvatska pleme-
na priznala ugarskog kraqa Kolomana svojim kraqem. Ona je postala sastav-
nim dijelom velike arpadovske dr`ave, a Arpadovci, koji su se s po~etka dr-
`ali obe}awa danih hrvatskim plemenima da }e se napose kruniti hrvatskom
krunom napusti{e to posvema.” (str. 15.) Hrvati tvrde da su sa Ma|arima stu-
pili u ugovorni odnos, ali ta famozna “Pakta konventa” nisu sa~uvana, a ma-
|arski istori~ari kategori~ki pori~u da su ikada postojala, tvrde}i da je Hr-
vatska oru`jem osvojena i pokorena, {to odgovara i istorijskim ~iwenica-
ma o hrvatskom porazu na Gvozdu i pogibiji Petra Sva~i}a 1097. godine.
Sve da je takav ugovor zaista postojao, on je mogao predstavqati samo spo-
razum o uslovima kapitulacije; a hrvatski pravni istori~ar Marko Konstre-
~i} ka`e: “Ako se Pakta konventa analiziraju polaze}i od stvarnih uvjeta u
kojima su nastala, dolazi se do zakqu~ka da je to feudalni ugovor izme|u Ko-
lomana kao seniora i predstavnika dvanaest hrvatskih plemena koja tim ugo-
vorom postaju wegovi vazali. Prema tome, Pakta konventa nisu ni ugovor o per-
sonalnoj uniji izme|u Ma|arske i Hrvatske, ni me|unarodni ugovor o uniji dva-
ju me|unarodno pravnih subjekata, kao {to su tvrdili hrvatski gra|anski hi-
stori~ari koji su u taj dokument neopravdano unosili elemente i pojmove dr-
`avnog me|unarodnog prava svoga vremena.” (str. 16.)
Kako je navodna hrvatska “dr`avnost”u praksi izgledala detaqno obja{wa-
va Ferdo [i{i}: “Kraqevi ovoga doba vr{ili su u Hrvatskoj sva vladala~-
515
ka prava: odre|ivali su pravac spoqnoj politici, imenovali su banove, dava-
li su privilegije i donacije, potvr|ivali su na hrvatskom i slavonskom sabo-
ru zakqu~ene zakone, ubirali su poreze i carine, i zapovedali su hrvatskom
vojskom. Sve ostale administrativne, sudske, finansijske i vojni~ke poslove
vr{ilo je hrvatsko plemstvo u sporazumu s predstavnicima kraqevske vlasti
u zemqi.” (str. 16-17.) Istaknuti ma|arski istori~ar Lajo{ Taloci o tome pi-
{e 1916. godine: “Kada je Koloman ovaj predeo “stekao”, postao je wegov gospo-
dar, kraq; {ta vi{e, on je bio mo}ni, ni od koga zavisan vladar nad narodom.
[togod je od dr`avnopravnih momenata pre{lo iz starog doba, pre{lo je u ru-
ke Kolomana i tim je on ustanovio vladavinu ugarskog dr`avnog zakona. Hr-
vatska nacija nije uni{tena od wega, on joj je ostavio individualitet. Utoli-
ko ovo nije bilo osvajawe u starom smislu re~i. Ma|arsko oru`je, ma|arski
kraq, ma|arsko dr`avno pravo bili su momenti ujediwewa.” (str. 17.) Ni jed-
ne jedine re~i tu nema o hrvatskom dr`avnom pravu.
Ma|arski pravnik Jano{ Kara~owi smatra da je ulazak u ma|arsku dr-
`avu za Hrvate imao pozitivne posledice, pa u tekstu “Hrvatske aspiraci-
je”, objavqenom u “Ma|arskoj reviji” 1886. godine pi{e: “Tako je ma|arska na-
cija, daleko od toga da bi hrvatsku naciju tla~ila, jo{ joj je spasila opsta-
nak. Da Hrvati nisu postali tako usko podanici Ugarske, Srbi bi ih napre-
duju}i mo}no u XIII veku, potpuno apsorbovali i uni{tili bi wihov jezik i
wihovu kulturu.” (str. 17.)
Ma|arski istori~ar Imre Pe{ti u istom ~asopisu, 1882. godine, kriti-
kuje hrvatskog istori~ara Josipa Starea koji insistira na hrvatsko-ugarskoj
kruni i kraqevstvu, pa ka`e: “Nikad se jedan ugarski kraq nije krunisao za hr-
vatskog kraqa, niti je on imao za to potrebu, sa izuzetkom jedinog kraqa Ko-
lomana koji je svoju dr`avu ra{irio do Jadrana. Stare sad pi{e da su Hrvati
Kolomana pozvali na hrvatski tron, ali pod uslovom da }e on i nadaqe da pri-
znaje hrvatsku samostalnost. To su stare pri~e za decu, koje Stare nije izmi-
slio, ve} samo ponavqa ono {to su tvrdili Kvaternik i ostali istori~ari (?)
sli~ne savesti, veruju}i u to i ne razmi{qaju}i daqe. Kakvo malo pro{ire-
we teksta, ispu{tawe nekog neprijatnog izraza, prokrijum~arewe kakve fal-
sifikovane isprave, koje su mogle u svako doba da se dobiju iz ozlogla{enih
dalmatinskih samostana – i ve} tzv. hrvatsko dr`avno pravo, o kome uostalom
istorija ni slova ne zna.” (str. 18.)
Hrvatska se postepeno sve vi{e utapala u dr`avu kojoj se pripojila, a gu-
bila je i teritorijalni integritet, pa su brojni weni delovi bili pod potpu-
nijom kontrolom stranog re`ima. Najbr`e je Slavonija prerastala u integral-
ni deo Ugarske i tako se sve zna~ajnije udaqavala od Hrvatske, iako su u woj pre-
te`no Hrvati `iveli. Dalmacija uostalom nije imala skoro nikakvu autono-
miju, pa iako je kao kraqevstvo Zvonimir primio u formi feuda od pape, mo-
rao je priznati prvo mleta~ki, a onda ma|arski suverenitet, pa je onda ta te-
ritorija postala predmet dugogodi{wih ugarsko-mleta~kih sporova.
Da situacija bude do kraja tragikomi~na, po~etkom XV veka Ladislav Na-
puqski An`uvinac za sto hiqada dukata je Mleta~koj republici prodao svo-
ja kraqevska prava na celu Dalmaciju. Nema~ki istori~ar Maks Braun 1941.
godine u jednoj studiji o balkanskim Slovenima pi{e da su u XI veku “dalma-
tinski gradovi otvoreno simpatizirali sa Republikom na lagunama, pa su ~ak
516
i za suverenost Ma|arske imali vi{e voqe nego za vlast hrvatskih kraqeva.”
(str. 21.) Ve} po~etkom XV veka Mle~ani su imali pod svojom vla{}u sve pri-
morske gradove i ostrva. Ferdo [i{i} obja{wava kako je u vreme Matije IKor-
vina “Hrvatska izgubila i posledwe svoje ostrvo Krk, kad ga je 1440. wegov ta-
da{wi vlasnik, knez Ivo Frankopan, na izdajni~ki i kukavi~ki na~in pre-
dao Mle~anima.” (str. 21.)
Posle Moha~ke bitke i Ugarska je ostala bez vladara, pa wena vlastela
uze austrijskog cara za ma|arskog kraqa, a tada su Hrvati “odlu~ili” da su ga
i oni izabrali. Turska najezda je dovela do smawivawa hrvatske teritorije. Kra-
qevina Hrvatska, Dalmacija i Slavonija je, prema Ferdi [i{i}u, “obuhva-
tala malen komad izme|u mora, od Trsata do Baga, pa krawsko-{tajerske gra-
nice i Drave do \ur|evca, onda ^azme i Save ne{to ni`e Siska, te Sluwa i
Oto~ca.” (str. 22.) Du` cele ju`ne granice prema Turcima Austrija je orga-
nizovala Vojnu krajinu kao posebnu teritorijalnu jedinicu. Ve} sredinom XVII
veka Hrvatska nije imala nikakvog izlaza na more. Kako [i{i} daqe pi{e,
“sve do 1745. bje{e okoli{ Zagreba, Vara`dina, Kri`evaca, tj. kajkavci, za-
pravo ~itava ponosna kraqevina Hrvatska, Slavonija i Dalmacija... Narod hr-
vatski je prestao da bude ma kakav samostalni politi~ki individualitet i ni-
je raspolagao sa sobom. On je `rtvovao svoju krv i svoj novac za vojsku koja ni-
je bila wegova, polazio u ratove koji nisu bili wegovi.” (str. 23.)
b) Provincijski status kao podloga provincijalnog duha
Odlukom samog Hrvatskog sabora iz 1790. godine, posle smrti cara Josi-
fa II, Hrvatska je i formalnopravno postala ugarska provincija jer se Hrva-
ti, kako zakqu~uje [i{i}, “dobrovoqno dodu{e ali nerazborito, odreko{e
svoje autonomije, podvrgav{i zakonom bana i bansku vlast vrhovnom nadzoru
i upravi ugarskoga palatina i ugarske palatinske vlade.” (str. 26.) Hrvatski
ban je postao puki izvr{ilac voqe ugarske vlade. U Zagrebu je 1830. godine Hr-
vatski sabor doneo slede}i zakqu~ak: “Stale`i i redovi uvi|aju potrebu da
se u kraqevinama (Dalmaciji, Hrvatskoj i Slavoniji) ra{iri ma|arski jezik,
jer `ele da se Hrvatska i Slavonija {to ~vr{}om vezom uzmognu povezati sa
saveznom Kraqevinom Ugarskom.” (str. 27.) Hrvatska se tako dobrovoqno od-
rekla i posledwih atributa dr`avnosti i politi~ke samostalnosti.
Hrvatski istori~ar Vaso Bogdanov u kwizi “@iva pro{lost”, objavqe-
noj u Zagrebu 1957. godine taj neverovatni istorijski doga|aj obja{wava na sle-
de}i na~in: “Obaraju}i se onako o{tro na Josipove protivfeudalne refor-
me, donio je Hrvatski feudalni sabor iz godine 1790. ~itav niz zakqu~aka ko-
jima plemstvo hrvatsko... predaje Ugarskoj vladu nad svojom domovinom za uvi-
jeka, sve u nadi da su privilegija i plemstva pod {titom Ugarske za vijekove
osigurana. Da bi pod ma|arskom za{titom sa~uvali neokrwena svoja feudal-
na prava, hrvatski su plemi}i dobrovoqno `rtvovali nacionalnu i dr`avnu
samostalnost Hrvatske, odrekav{i se wene finansijske i politi~ke nezavi-
snosti.” (str. 27.) Da nije bilo ma|arske revolucije 1848. godine, te{ko da bi
se ikada Hrvatska iskobeqala iz polo`aja puke ugarske provincije. Usluga-
ma be~kom dvoru u gu{ewu revolucionarnog pokreta Hrvati su uspeli da de-
limi~no svoj status promene.
517
 Preure|ewe dr`ave u dualisti~ku monarhiju opet je Hrvatsku u potpuno-
sti prepustilo Ugarskoj, pa je 1868. godine do{lo do ugarsko-hrvatske nagod-
be po kojoj je Hrvatska “priznata politi~kim narodom – kome se, osim na~el-
nog priznawa teritorijalne cjelovitosti (s izuzetkom Rijeke), prepu{taju unu-
tra{wa uprava, {kolstvo s bogo{tovqem, i sudstvo kao autonomni poslovi...
ali je li{ena finansijske samostalnosti, a wezin je ban ustvari podre|en ugar-
skom ministru – predsedniku” (str. 33.) Tako je nagodbu objasnio hrvatski isto-
ri~ar Jaroslav Mladak u odrednici “Hrvati. Historija, “Enciklopedije Ju-
goslavije.”
Ugarska se obavezala da }e sve budu}e sporazume sa Austrijom kreirati uz
direktno hrvatsko u~e{}e, ali se nikada tog obe}awa nije dr`ala, pa Hrvat-
ska ~ak ni za mi{qewe nije pitana. Vrhovni zakonodavni organ monarhije ~i-
nile su austrijska i ugarska delegacija sa po {ezdeset ~lanova, dok je u okvi-
ru Ugarske bilo svega pet Hrvata. Takvo mizerno u~e{}e u zakonodavnoj vla-
sti odra`avalo se i na izvr{nu. I hrvatskog bana prema nagodbi postavqao
je predsednik ma|arske vlade i on je samo pomalo glumio da je odgovoran Hr-
vatskom saboru, a pored wega ugarska vlada je imala i ministra za Hrvatsku.
Ban i ministar za Hrvatsku, oba postavqena iskqu~ivom voqom Ma|ara, je-
dini su Hrvatsku mogli zastupati u poslovima pred vladarom dr`ave. Hrvat-
ski sabor, prema tome, nije mogao ni biti parlament u pravom smislu re~i. Ova-
kav bedan status je zapravo Hrvatima bila nagrada be~kog dvora za wihovo svoj-
sko anga`ovawe u gu{ewu ma|arske revolucije.
U ugarskom parlamentu u praksi hrvatskim poslanicima nije dozvoqeno
da govore na svom jeziku, iako im je to prethodno nagodbom kao pravo garanto-
vano. Hrvatski politi~ki `ivot druge polovine devetnaestog veka, pa sve do
Prvog svetskog rata bio je najsme{niji u Evropi. Poznati engleski istori-
~ar Siton Votson pisao je u kwizi “Ju`noslovensko pitawe u Habsbur{koj mo-
narhiji”, objavqenoj u Berlinu 1913. godine: “Nije ~udo {to se kroz Hrvatsku
pronosilo da je jednom prilikom kraq Franc Jozef kazao: “Hrvati, to su drow-
ci.” (str. 42-43.)
v) Tu|inska ~izma kao bo`ja kazna
Kosti} pokazuje da su Hrvati uvek kroz istoriju bili pot~iweni tu|inu,
da im je feudalizam trajao sve do kraja XIX veka, kao i da su im vode}i feudal-
ci mahom bili stranci. I 1825. godine Hrvatski sabor usvaja zabranu slobod-
nog seqewa seqaka sa zemqe na kojoj su zate~eni kao kmetovi, da bi se na taj na-
~in spre~io razvoj industrije. Svaka nacionalna svest je odavno bila ugu{e-
na. Kako ka`e Vendel, “Sama obaveza danka i kuluka povezivala je gomilu se-
qa~kog naroda sa pregr{}u magnata i barona, koji su se jedini ose}ali kao na-
tio croatici (hrvatski narod) i koji bi pre proglasili svoga bojnog kowa ne-
go svoje podlo`ne seqake za sastavni deo nacije.” (str. 44-45.)
Pored turskih prodirawa, ovakav ne~ove~an feudalni odnos prema seqa-
cima bio je dodatni va`an razlog stalnog be`awa kmetova i pra`wewa hrvat-
ske teritorije. Napoleonovi oficiri su bili zaprepa{}eni stawem koje su
zatekli u Hrvatskoj po~etkom pro{log veka, o ~emu tako|e pi{e Vendel: “Fe-
udalizam koji je bujno kipteo u Hrvatskoj, podse}a{e na svakom koraku ruko-
518
vodioce Napoleonove vladavine na Francusku XVstole}a. U svojim predstav-
kama guverneru stalno su se `alili ~inovnici na sredwovekovni feudalni
sistem pritiskivawa seqaka, stalno su se zgra`avali na grozote kojima su kme-
tovi bili izlo`eni, stalno su isticali da se mo} i uticaj plemstva mora da
slomi i da treba pru`iti pomo} podlo`enim seqacima.” (str. 47.)
Daqe, pi{e Vendel, “pri izbijawu evropske revolucije od 1848. Hrvatska
be{e najfeudalnija od svih feudalnih; pored retkog, slabog i bezna~ajnog gra-
|anstva stajalo je zemqi{no plemstvo, koje je jedino sebe smatralo supstancom
narodnosti, prema masi seqaka zaglupeloj u robstvu.” (str. 47.) I nakon potpi-
sivawa hrvatsko-ugarske nagodbe nikada se nije desilo da se u ugarskoj vladi na-
{ao bar jedan Hrvat, a kamoli u be~koj. I svi crkveni poglavari, biskupi, bi-
li su stranci pa i sam [trosmajer, Nemac iz Osijeka. Hrvatska nikada nije ima-
la op{te i jednako izborno pravo, niti neposredne i tajne izbore sve do stva-
rawa Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Po~etkom dvadesetog veka u Hr-
vatskoj je na skoro dva i po miliona stanovnika samo oko ~etrdeset hiqada ima-
lo bira~ko pravo. Sam Juraj Krwevi} je priznao u jednom ~lanku, 1960. godine,
da su se tek op{ti parlamentarni izbori iz 1920. godine “provodili na teme-
qu sveop}ega prava glasa, ~ega nikad do tih izbora u Hrvatskoj nije bilo, i {to
su sami izbori u Hrvatskoj bili prili~no slobodni. Prvi puta je hrvatski se-
qak do{ao do mogu}nosti da slobodno izrazi svoju voqu.” (str. 63.)
Kao poseban istorijski kuriozitet i svedo~anstvo hrvatske razbojni~ke
kulture pamti se do`ivqaj kneza Milo{a Obrenovi}a koji je 1848. godine do-
putovao u Zagreb, bio zato~en da bi mu Qudevit Gaj iznudio veliku sumu nov-
ca na ime otkupa i oslobo|ewa. Godinama je evropska {tampa pisala o tom do-
ga|aju. Mnogo decenija cela Evropa je bila potre{ena ne~ove{tvom i grubim
ga`ewem svih civilizovanih pravnih na~ela na veleizdajni~kom procesu gru-
pi najuglednijih Srba 1908-1909. godine u Zagrebu. Kad je apelacioni sud po-
ni{tio presudu, “u obrazlo`ewu re{ewa je istaknuto da kasirana presuda ne
sadr`i bli`a obja{wewa i okolnosti pri~iwenih dela, nego samo izraze pro-
izvoqnih sumwi. Isle|ewe je vo|eno na nezakonit na~in, optu`nica nije sa-
stavqena saglasno zakonima, a sam sud je vr{io povrede zakona. Iz tih razlo-
ga se poni{tava i isle|ewe, i optu`nica, i sama parnica.” (str. 81.)
g) Hrvati zakonski progone ve{tice i ubijaju vrapce
Primitivne obi~aje progawawa ve{tica susre}emo kod mnogih evropskih
zemaqa, ali je kod wih nezapam}en doga|aj koji krasi hrvatsku istoriju gde je
najvi{i dr`avni organ doneo odluku da se nesre}ne `ene surovo ka`wavaju
zbog nabe|ene krivice i luda~kog sujeverja egzekutora. Du{an Popovi} je o
tome pisao 1954. godine: “Hrvatski zemaqski sabor, na kome je sve{tenstvo ka-
toli~ke vere bilo prvi i najglavniji stale`, doneo je 1609. zakonski ~lanak
kojim se nare|uje svom stanovni{tvu Hrvatske da ima hvatati ve{tice i pri-
javqivati ih nadle`nim vlastima... Sve vlasti, i dr`avne, i `upanijske, i lo-
kalne, i vlastela i narod, svi su se trudili da iskorene ve{tice... 1686. pobi-
li su seqaci u zagreba~koj okolini, bez su|ewa, veoma mnogo “vra{kih slu{ki-
wa.” U nekim naseqima se de{avalo da su sve starije `ene imale da izdr`e pro-
519
bu da bi se utvrdilo da li su ve{tice ili ne... Koja ne bi potonula, tu bi je od-
mah kamenovali!... Da “dr`avni” sabor to uzima kao predmet svog raspravqa-
wa i da donosi respektivne “zakqu~ke”, toga primera nema u ostalom svetu. On
je dokaz tako|e da se hrvatski sabori nisu ni mogli baviti pitawima osnov-
nog zna~aja za dr`avu. A hvatawe ve{tica sve druge vlasti posle su smatrale
kao svoj glavni zadatak, svoju primordijalnu funkciju.
Tako ima mnogo podataka u starim sudskim i drugim aktima Hrvatske o su-
|ewu ve{ticama i wihovom mu~ewu. Progoni ve{tica po~eli su ve} u XIV ve-
ku, a u XVII i XVIII veku dostigli su vrhunac. Ve{tice su grozno mu~ene: lo-
mqeni su im prsti, ruke i noge, izvrtane su ruke u ramenima, raspiwane su na
to~ku, sve dok ne bi priznale svoja “zlodela i veze sa |avolom.” Najzad su ubi-
jane na razne na~ine. O tome postoje podaci u zvani~nim spisima o parnica-
ma protiv ve{tica, na primer na Gri~u (gorwi deo Zagreba koji je do sredine
XIX veka bio zaseban grad).” (str. 90-91.)
Kad se nije bavio ve{ticama, Hrvatski dr`avni sabor je progawao vrap-
ce. “Ta debata je bila na dnevnom redu u te{ko ratno vreme 1752. godine; doneo
je ~ak o wima zakonski deseti ~lan.” Stale`i i redovi, kako su se nazivali pred-
stavnici naroda “trojedne kraqevine Hrvatske, Slavonije i Dalmacije” sve do
1848. godine, najozbiqnije su zakqu~ili da se potamane svi vrapci kao {teto-
~ine `etve, a svaki dom u dr`avi (tj. svaka kmetska ku}a) du`na je da sa osta-
lim porezom preda poreznicima i trista komada vrabaca. U pozadini ovoga na-
oko bezazlenog zakqu~ka bila je te{ka finansijska situacija, kada se ve} ni-
je znalo na {ta da se razre`e poreza. Jer ko nije dao odre|eni broj vrabaca mo-
rao se novcem otkupiti za svakog vrapca napose!” (str. 91.)
Obra~un hrvatskog plemstva, predvo|en biskupom i banom Jurajem Dra-
{kovi}em, sa buntovnim seqacima i wihovim predvodnikom Matijom Gupcem
ve} je postao legendaran. Hrvatski istori~ar Tadija Smi~iklas o tome 1882.
godine pi{e u svojoj “Povjesti Hrvatske”, objavqenoj u Zagrebu: “Grozno su bje-
sneli plemi}i nad ulovqenim seqacima. Vje{ali su ih po drve}u i uz seqa~-
ke ku}e. Nije bilo drva na kojem ne bi visio poneki seqak, gdje – gdje i po de-
setak wih na jednom drvu. Razbjegle po gori seqake progawahu kowanici. Sa-
moga vojvodu Gupca `iva uhvati{e. Razjareno plemstvo odlu~i okruniti ga ra-
`arenom `eqeznom krunom, da poka`e kukavnom narodu {ta je to “mu{ki
kraq”, kako su ga neki izme|u bra}e wegove u bjesu buntovno stali bili nazi-
vati. Na trgu Sv. Marka u Zagrebu okruni{e ga, a onda mu tjelo na ~etvoro raz-
dera{e.” (str. 97-98.)
Hrvatski seqaci su smatrali da su Turci mnogo boqi od hrvatskih ple-
mi}a, pa su ~esto i be`ali na tursku teritoriju. Poznati nema~ki etnolog Fri-
drih Samuel Kraus je, 1891. godine, opisivao nequdsko tretirawe seqaka od stra-
ne hrvatske vlastele. “Do 1848. morao je kmet da poqubi grofa u stra`wicu ako
ovaj to zahteva. To je bila kazna za neprili~no vladawe. Carski komornik Jan-
kovi}, sopstvenik gazdinstva Pakrac i Daruvar, svukao je jednom jo{ 1840. na
otvorenom poqu ~ak{ire i prinudio jednog seqaka, koji je za wega obra|ivao
poqe, da mu iska`e podani~ki poqubac na odre|enom mestu.” (str. 99.)
Nije slu~ajno Antun Radi}, osniva~ Hrvatske seqa~ke stranke i brat Stje-
panov, 1904. govorio obra}aju}i se hrvatskim seqacima: “Qudi, ne budite lu-
di! Vi pro{losti nemate, jer pro{losti i povijest imaju samo kraqevi i ve-
520
lika{i, va{i gospodari. Prah va{ih djedova znao bi vam pripovjedati samo
o mukama, ropstvu i su`awstvu, a ni o kakvoj slavi. Vi u pro{losti nemate ni-
{ta.” (str. 121.)
6. Nema~ka i italijanska svedo~anstva
o hrvatskim zlo~inima u Drugom svetskom ratu
Peta kwiga Kosti}evih “Primera hiqadugodi{we kulture Hrvata”, ob-
javqena je pod naslovom “Hrvatska zverstva u Drugom svetskom ratu prema iz-
javama wihovih saveznika” i imala je ve} dva izdawa na srpskom i jedno na en-
gleskom jeziku. Posledwe je {tampano u Melburnu u biblioteci “Srpski pre-
porod” 1983. godine. Kosti} tu pokazuje da su sistematska i kontinuirana hr-
vatska divqa~ka dela u pro{losti prirodno i logi~ki, daqom konkretizaci-
jom wihovih zverskih instinkata i zlo~ina~kih preokupacija, dovela do sve-
ga onoga {to se desilo u Drugom svetskom ratu.
Uporno istra`uju}i razne arhive i prekopavaju}i po bibliotekama sku-
pio je ogroman materijal, pa u predgovoru kwige obja{wava delimi~no wihov
zna~aj: “Razume se da osuda hrvatskih zlo~ina od strane wihovih saveznika ima
dominantan zna~aj, vi{e vredi pred celim svetom i pred istorijom, nego even-
tualna osuda od strane neprijateqa Hrvatske, pa ~ak i neutralaca. Nacional-
ni interesi tih pisaca zahtevali bi da ove podatke zaba{ure a ne da ih sta-
vqaju na velika zvona. Ali su to pripadnici velikih nacija i pisci od ranga
kojima je do istine stalo.” (str. 4-5.) Bez sumwe su to autori na koje Srbi ni
na koji na~in nisu mogli uticati, pa ~ak nijedan od wih nije imao nikakvih
simpatija za srpski narod.
Vrlo je interesantno kako Kosti} do`ivqava o~igledne razlike u pri-
stupu italijanskih i nema~kih autora obradi hrvatskog genocida nad srpskim
narodom. “Italijani, i zvani~ni i privatni, i vojni i civilni, kad opisuju zlo-
~ine, oni to ~ine sa unutra{wim u~e{}em, sa `albom, sa osudom. Skoro da se
ne zapla~u! Nemci, pak, daju suvoparne administrativne izve{taje, bez trun-
ke sau~e{}a: kad prebrojavaju mrtve qude isto kao da prikazuju uginu}e kowa
ili volova. Nema kod wih ni najmawe neke osude zbog humanosti. Oni te poja-
ve osu|uju, jer one ometaju nema~ku politiku mira i ekonomskog iskori{}a-
vawa na Balkanu.” (str. 8.) Kosti} daqe ka`e da Italijani pi{u o srpskim pat-
wama iskazuju}i ih sa ose}awem kao da i sami pate. “Puni su sa`aqewa, bola,
indignacije. Oni zlo~ine osu|uju jednako kao da su po~iweni nad wihovim ko-
nacionalima, nad wihovim ~lanovima porodice. Nemci o{tro, vojni~ki, osu-
|uju te zlo~ine, smatraju}i da }e oni ometati wihov vojni~ki pohod i ishod
wihove borbe. Oni jednako o tome referi{u kao o nekom vojnom susretu, kao
o nekoj saobra}ajnoj nesre}i, o nekoj stihijskoj nepogodi.” (str. 9.)
a) Svedo~ewa Hermana Nojbahera
Li~ni Hitlerov prijateq i nema~ki koordinator vojne i civilne vlasti
za Balkan Herman Nojbaher u kwizi “Specijalni zadatak na Jugoistoku,
1940-1945. Izve{taj jednog lete}eg diplomate”, koja je objavqena u Getingenu
521
1956. godine, pi{e da je posle raspada Jugoslavije “buknuo hrvatski ratni po-
hod osvete i uni{tewa pravoslavnog srpstva, koji spada u najsvirepije akcije
masovnog ubistva cele svetske istorije; to je bila balkanska osveta prema omr-
znutom Balkanu.” (str. 16.) Kosti} posebno potencira slede}i Nojbaherov ci-
tat: “Pravoslavni recept usta{kog vo|e i poglavnika Hrvatske Ante Pave-
li}a, podse}a na verske ratove, najkrvavije uspomene: “Tre}ina mora postati
katoli~ka, tre}ina mora da napusti zemqu, tre}ina mora da umre. Posledwa
ta~ka je izvr{ena. Kad vode}i qudi usta{kog pokreta tvrde da su zaklali mi-
lion Srba (ukqu~uju}i tu i odoj~ad, decu, `ene i starce), to je po mom mi{qe-
wu samohvalisavo preterivawe. Prema izve{tajima koji su meni stigli, ja ce-
nim broj zaklanih bez odbrane na tri ~etvrti miliona” (str. 16.)
Nojbaher navodi da se ni Hitler nije slagao sa tim hrvatskim zlo~inima
nad srpskim narodom, istina, zbog toga {to je smatrao da je taj narod prevelik
da bi se mogao istrebiti, ali je ~iwenica da su se Nemci dr`ali na izvesnoj
distanci u odnosu na hrvatsku genocidnu politiku. Jedan od {efova nema~ke
obave{tajne slu`be Vilhelm Hetl pod pseudonimom Valter Hagen objavio je
1950. godine u Cirihu kwigu “Tajni front” i u woj opisuje kako je samo {a~i-
ca usta{a sa Paveli}em preuzela vlast u Zagrebu, ali su imali podr{ku sko-
ro celokupnog hrvatskog naroda i odmah su krenuli u istrebqivawe Srba i Je-
vreja. “Ve} u leto 1941. uze{e u`asne grozote ne~uvene razmere. ^itava sela,
kao npr. Vojni}, ~ak ~itavi predeli behu sistematski umoreni ili su stanov-
nici bili prisiqeni da be`e u Srbiju. Po{to se, po staroj tradiciji, izjed-
na~uje hrvatstvo i katoli~ka vera, kao i srpstvo i pravoslavna vera, to po~e-
{e pravoslavne da teraju da pre|u na katoli~ku veru. Ovo prinudno “prekr{ta-
vawe” be{e upravo forma po kojoj se vr{ilo hrvatizirawe.” (str. 18-19.) I da-
qe Kosti} citira Hetla: “Masakri Srba od strane usta{a, posledice preda-
vawa celokupne dr`avne vlasti Paveli}u i wegovom krugu, i sistem prevera-
vawa srpskih pravoslavaca u katoli~ku veru mnoge nagna u {umu... Usta{e su
sa masakrom Srba u~inili po~etak beskrajnih zverstava.” (str. 19.)
Hagen pi{e da su Nemci u vi{e navrata protestovali zbog usta{kih zver-
stava, da su neki wihovi funkcioneri bili suvi{e blagonakloni i bole}ivi
prema Paveli}u, pa navodi jedan konkretan primer distancirawa od hrvatskih
zlo~ina: “Kad su 1942. godine neki usta{ki prvaci u Slavoniji izvr{ili u`a-
sna masovna ubistva na tamo{wem stanovni{tvu, uspelo je generalu Glezu to-
liko u~initi da ovi teroristi budu udaqeni od o~iju javnosti. Ali Paveli}
nije ni pomi{qao na to da krivce kazni nego ih je jo{ zadr`ao u svojoj okoli-
ni i primao wihove savete... Ipak sve do kraja nije bilo mogu}e da se usta{ke
formacije vaspitaju na pravilno vo|ewe rata; akcije umirewa koje je nema~-
ka vojna snaga preduzimala uvek su osuje}ene besmislenim izgredima usta{ke
formacije koje su u wima u~estvovale, a ovi izgredi proizveli su vi{e par-
tizana nego {to su ih vojni~ke akcije mogle da bace van borbe.” (str. 20.)
Docniji predsednik nema~kog Bundestaga Eugen Gerstenmajer pisao je u svo-
jim ratnim uspomenama objavqenim 1969. godine: “Pravoslavni krugovi u Sr-
biji su duboko ogor~eni zbog postupaka Hrvata. Usta{e su primorale deseti-
ne hiqada Srba u Hrvatskoj da pre|u u katoli~ku veru. Onim pravoslavcima
koji su se tome protivili masovno je prerezano grlo (ovo treba bukvalno shva-
titi) ili im je sva imovina oduzeta i onda su bez i~ega proterani iz zemqe. O
522
sna`nom uzbu|ewu zbog zverskih postupaka Hrvata govoreno mi je i u nema~-
kim krugovima u Beogradu. Pri tom se negoduje i zbog toga {to se Hrvati po-
zivaju da ta ubistva vr{e pod okriqem, odnosno po odobrewu nema~kog rajha.
Srbi koji su masovno i bez ikakvog imetka proterani iz Hrvatske, izgleda da
se u svom o~ajawu u najve}em delu pridru`uju boq{evi~kim ustanicima, ~i-
jem }e pokretu, ako se stvari budu daqe ovako razvijale, verovatno pri}i i na-
cionalni krugovi, koji usled mnogobrojnih kru`e}ih vesti o zlo~instvima po-
~iwu da gube glavu.” (str. 22.)
Polemi{u}i sa jednim katoli~kim sve{tenikom i negatorom hrvatskih
zlo~ina, profesor slavistike iz Graca i nema~ki kapetan u toku rata, Jozef
Matl, pisao je 1958. godine: “Usta{ka vlada nastojala je da, uz pomo} nema~kog
“Vermahta” pobije i istrebi Srbe u Isto~noj Bosni, pa da onda krivicu sva-
li na zle Nemce. Moja je te`wa proisticala iz mog slu`benog zadatka, da Is-
to~nu Bosnu, koja je tada bila vojno-strate{ki podre|ena zapovedni~koj sili
nema~kog generala u Srbiji, pacifikujem i normalizujem kako bih u~inio kraj
rastu}oj anarhiji, koja je bila posledica usta{kog kasapqewa srpskog stanov-
ni{tva. Mi imamo dokaza o tome i znamo i svojim smo ro|enim o~ima gleda-
li {ta se de{ava tamo u Bosni... Uostalom, jedan protivsvedok va{im tvr|e-
wima jeste i jedan profesor Be~kog univerziteta i predsednik Katoli~ke ak-
cije koji je u to vreme, kao komandant puka na Drini, naredio da se otvori va-
tra sa srpske obale na usta{e, kad se videlo kako ovi i domobrani ho}e da ba-
caju srpske `ene i decu u hladnu Drinu. Ja sam video tu izgladnelu decu koju je
spasla na{a vojska i podelio sam im i svoj posledwi komad hleba. Verujete li,
kao doktor teologije i katoli~ki sve{tenik, da je to hri{}anski? Ili ste mi-
{qewa da je katoli~ki i hri{}anski samo ono {to Hrvatima politi~ki ko-
risti! Vi mo`ete i daqe da predstavqate usta{ke Hrvate kao vaqane, nevi-
ne jagawce.” (str. 24.)
b) Gleza fon Horstenau i wegovi zapisi
U sa~uvanu i mnogo kasnije objavqenu dnevni~ku bele{ku nema~kog gene-
rala Edmunda Gleza fon Horstenaua Kosti} izgleda nije imao uvid u toj fa-
zi rada, ali je znao za wu posredstvom qudi koji su mu bili bliski i svedo~i-
li da je Horstenau dosta pa`we posvetio hrvatskim zverstvima nad Srbima.
Pre izvesnog vremena taj dnevnik je preveden na srpski jezik i {tampan u Be-
ogradu, pa je na{oj javnosti ve} dostupan. Kosti} jedan citat Horstenaua pre-
uzima iz kwige minhenskog autora Karla Hnimicke u kome stoji: “Zaista su
bili Hrvati neko vreme popustili u zverskom gowewu Srba, zahvaquju}i in-
tervenciji nema~ke i jo{ vi{e italijanske vojske. Sad se kaju {to su to ura-
dili: nije smeo ni minuta teror nad Srbima da jewava.” (str. 27.) Glezove be-
le{ke je u sopstvenoj interpretaciji uskoro objavio nema~ki istori~ar Gert
Frike 1972. godine, navode}i da je fon Horstenau hrvatske postupke prema Sr-
bima nazivao varvarskim. U kwizi stoji: “Sa nema~ke nacionalne strane se
na~in progawawa Srba od strane pripadnika usta{a ozna~uje kao sramna qa-
ga, koja }e generacijama da seje mr`wu izme|u Srba i Hrvata.” (str. 31.)
Gleza fon Horstenau pi{e da su hrvatske usta{e omrznute “zbog osiono-
sti, samovoqe, gramzivosti, korupcije. Pored toga ne prestaju bezakowa, pqa~-
523
ke i umorstva. Ne pro|e nedeqa a da se ne izvr{i jedna akcija ~i{}ewa... pri
~emu ~itava sela, zajedno sa `enama i decom, moraju verovati da su zaista ne-
prijateqski gubici.”(str. 32-33.) Zatim sledi: “I daqe ostaje uni{tewe pra-
voslavnog elementa ciq usta{a, koji i sada, kao i pre, na wihov poznati na~in
ho}e da re{e problem dva miliona autohtonih (sa zemqom sraslih) Srba i ta-
ko da produ`e masovna ubistva, pri ~emu je samo u dva sela kod Bawa Luke ubi-
jeno 2.300 qudi.” (str. 33.)
Tu je i dosta iskaza o krajwe lo{im vojni~kim kvalitetima i usta{a i do-
mobrana, koji u ozbiqnoj borbi samo smetaju, a glavni nema~ki zapovednik Bal-
kana general Aleksandar fon Ler je otvoreno zahtevao temeqito preure|e-
we hrvatske dr`ave, ve}e nema~ke ingerencije i tolerantniji odnos prema Sr-
bima. On na slede}i na~in opisuje politi~ke prilike u savezni~koj Hrvatskoj:
“Mere terora, hap{ewe u masama, osude, umorstva – iako nikakvi dokazi ili
znaci neposlu{nosti prema dr`avnoj vlasti nisu postojali – doveli su do prav-
ne nesigurnosti, bespravnosti i u mnogim delovima zemqe istupima bandi, do
haoti~nih odnosa. @ivot i imovina nisu vi{e obezbe|eni.” (str. 36-37.)
v) Uspomene Lotara Renduli}a
U uspomenama nema~kog generala Lotara Renduli}a, objavqenim u Haj-
delbergu 1951. godine, Kosti} nailazi i na slede}e re~i: “Nema~ki vojnici,
pri svom napredovawu po Hrvatskoj, ne nai|o{e prakti~no ni na kakav ot-
por, ve} su slavqeni kao oslobodioci. Hrvatska se konstituisala kao samo-
stalna dr`ava, ~ije vo|stvo preuze Ante Paveli}... Dok su se nema~ke trupe
zadr`ale u ne{to malo mesta Hrvatske, nastade sa hrvatske strane odmah di-
vqi progon pravoslavnih.” (str. 40.) Na vi{e mesta u kwizi general Rendu-
li} opisuje kako se li~no zauzimao da se obustavi nerazumni progon pravo-
slavnog stanovni{tva.
I esesovski general, obergrupenfirer Artur fon Flebs bele`i sredi-
nom 1943. godine u svom dnevniku: “Usta{ama je u po~etku bilo glavno da uni-
{tavaju pravoslavne, da kasape stotine hiqada qudi, `ena i dece i da se do~e-
paju vode}ih polo`aja u upravi novonastale dr`ave... I te usta{e nisu ni da-
nas boqe! Vo|e i podvo|e ne odgovaraju ni vojni~ki ni moralno... Skloni su
zaverama, teraju sopstvenu politiku i postaju dinamit ove dr`ave, ~ija bi ki~-
ma trebalo da budu.” (str. 43.)
Flebs navodi mnogo sasvim konkretnih podataka, ~ak i imena hrvatskih
zlo~inaca i wihovih `rtava. Kosti} citira navode i opis kako je “usta{ki
kapetan Golubovi} preru{io jednu jedinicu – vod od 40 qudi – u uniforme ne-
ma~ke vojske i izdao je zapovest da ti “nema~ki” vojnici pobiju jednu “jaku gru-
pu muslimanskih izbeglica!” (str. 44.) Drugom prilikom usta{e su napale Pa-
le kod Sarajeva. “Bili su maskirani kao ~etnici i imali su ~etni~ke kokar-
de. I onaj Nemac, koji je dao izve{taj, bio se obukao kao ~etnik. Sve ostale usta-
{e, po nare|ewu Sudarovim, morali su da skinu sa sebe usta{ke znake i ~ino-
ve, da se “po mogu}nosti individualno odenu”, tako da je “ova gomila ubica ne-
upu}enim morala da izgleda kao seqaci, civili, ~etnici i Nemci.” (str. 44.)
I Flebs je, mada ogrezli esesovac, vi{e puta javno protestovao zbog hrvatskih
zlo~ina nad Srbima.
524
Nema~ki mornari~ki {tab za vezu u Hrvatskoj 7. februara 1944. godine
podneo je procenu vojno-politi~ke situacije na teritoriji za koju je bio za-
du`en, pa se u toj proceni izme|u ostalog ka`e: “Hrvat svih slojeva je po pri-
rodi politi~ki krajwe nepouzdan. Politi~ki pravu liniju on ne poznaje. On
je uvek naklowen negativnoj kritici, nije mu jasno {ta ho}e i vodi tradici-
onalnu politiku oportuniteta... Danas ne mo`e hrvatska oru`ana sila da se
upotrebi kao faktor. Pri velikom iskrcavawu neprijateqa treba ra~unati
sa wenim raspadom.” (str. 45.) Esesovski general Ernest Fike 16. marta 1944.
u izve{taju rajhsfireru Hajnrihu Himleru ka`e: “Hrvatska partijska grupa
usta{a je katoli~ka, nedisciplinovana, r|avo obu~ena, za borbu delom nepo-
uzdana, i po tome je poznata {to je 6-700.000 verskih i politi~ki druk~ije na-
strojenih zaklala po balkanskim metodama.” (str. 45-46.)
Nema~ki vojni komandant Srbije general Bader 5. februara 1942. svom ne-
posredno pretpostavqenom podnosi izve{taj u kome ka`e: “O{tre protivno-
sti u Isto~noj Bosni izme|u Hrvata, muslimana i Srba ~ine ovaj predeo naj-
ve}im ogwi{tem nemira cele Srbije. Hrvati bez sumwe nastoje da celo srp-
sko stanovni{tvo uni{te.” (str. 46.) Bader ovde nedvosmisleno Isto~nu Bo-
snu naziva delom Srbije, ne pravi nikakvu razliku izme|u usta{a i Hrvata,
jer takve razlike nikada nije ni bilo, a za ~etni~kog vojvodu Jezdimira Dan-
gi}a ka`e da `eli da “pre svega {titi `ivot i imovinu wegovih zemqaka i
da u~ini kraj pokoqu `ena i dece od strane Hrvata.” (str. 46.)
Sa~uvano je i svedo~ewe pod zakletvom komandanta bolesni~kog transpor-
ta nema~ke Druge motorizovane armije, dr Jozefa Fesla, pred ameri~kim voj-
nim sudom o strahovitim hrvatskim zlo~inima nad srpskim civilima koji iz-
ri~ito ta zverstva dovodi u vezu sa iskazanim hrvatskim divqa{tvom u Tri-
desetogodi{wem ratu. Fesl ka`e: “U ovom predelu su u mnogo ~emu vladale iste
prilike kao i za vreme tridesetogodi{weg rata, tim pre {to je ista krv te-
kla u wihovim `ilama. Svadbene povorke su napadane, sa `icom vezivane; jed-
na tabla (plo~a) sa natpisom “sre}an put u Beograd” be{e pojedincima obe-
{ena oko vrata, posle ~ega su svi zajedno bacani u Dunav ili Savu. Neki su bi-
li na krst raspeti, snabdeveni sa istom tablom, bacani u reku.” (str. 48.)
g) Nemce je zaprepastila hrvatska krvo`ednost
Ve} krajem juna 1941. godine visoki funkcioner Abvera, nema~ke vojne oba-
ve{tajne slu`be, javqao je svojoj centrali “da je kao `rtva usta{kih razula-
renih nagona palo ve} oko 200.000 Srba. Da li je taj broj previsok ili preni-
zak, mo}i }e da se utvrdi tek u budu}nosti. Ipak je ve} sada dokazano da su usta-
{e u mnogim gradovima Bosne i Hercegovine pobili mu{ki deo pravoslavnog
stanovni{tva koji je u ve}ini.” (str. 49.) Ogroman je broj dokumenata u koji-
ma se opisuju konkretni zlo~ini, broj ubijenih Srba, nazivi sela i gradova, ime-
na egzekutora itd.
Tako, na primer, Kosti} citira iz dodatka izve{taja generala fon Fleb-
sa svedo~ewe “jednog nema~kog vojnika koji je u toku godine 1943. bio prido-
dat i pot~iwen ~uvenom razbojniku i usta{kom “dopukovniku” Sudaru. On, sav
zgranut, saop{tava da je u julu 1943. Sudar sakupio celokupno srpsko stanov-
ni{tvo u mestu Sokolac. Starce i starice – oko 250 do 300 osoba – gonio je put
525
Sokolovi}a sa wegovom bandom udaraju}i ih kundacima od pu{aka i kanyija-
ma, a ostatak (otprilike 700 mu{karaca, `ena i dece) sterao je u potok iza cr-
kve i tamo ih sve do posledweg pobio. Pri tom su vr{ene takve sadisti~ke svi-
reposti da se to ne da ni opisati. Li~no je Sudar u~estvovao u kasapqewu. Po-
sipao je benzinom dlake na polnim organima kod `ena, spaqivao ih i onda je
bi~evao te `ene do besvesti. To je, na primer, on vr{io nad poznatom kafeyikom
Jokom i wenom }erkom Milkom. Onda ih je usta{a Cureski zaklao.”(str. 51-52.)
I italijanski pisac Avro Manhatan u kwizi “Katoli~ki teror danas”, ob-
javqenoj u Wujorku 1968. godine navodi memorandum jednog nema~kog oficira
iz avgusta 1941. godine, napisanog nakon obilaska nekih delova Isto~ne Bosne,
u kome se nalaze i slede}e re~i: “Za vreme na{eg putovawa u pravcu brda Javor
blizu Srebrenice i Ozrena, sva srpska sela na koja smo nai{li bila su potpu-
no napu{tena. Ali u ku}ama smo ~esto puta nalazili celu familiju zaklanu.
^ak smo nailazili na burad punu krvi. U selima izme|u Vlasenice i Kladwa
prona{li smo decu nabijenu na kolac sa wihovim malim udovima zgr~enim od
bola, kao da su insekti bili zalepqeni sa {penadlama.” (str. 52.)
Nema~ki istori~ar Valter Gerlic 1952. godine objavio je jedno od prvih
kapitalnih istoriografskih dela o Drugom svetskom ratu i u wemu isti~e da
su jedna “od prvih mera katoli~kog usta{kog re`ima u`asni vojni poduhvat is-
trebqewa srpskih, gr~ko-pravoslavnih delova stanovni{tva koje je potpalo
pod hrvatsku vlast. U`asi koji su se tom prilikom dogodili baci{e mladu ze-
mqu ve} unapred u gra|anski rat.” (str. 57.) U Plecovoj “Istoriji Drugog svet-
skog rata” govori se o hrvatskim zverstvima i u`asnim strahotama koje se pred-
uzimaju protiv pravoslavnih Srba. Profesor orijentalistike na Hambur{kom
univerzitetu otvoreno optu`uje i Rimokatoli~ku crkvu za pomagawe zlo~i-
na~ke hrvatske dr`ave i nasilnog pokatoli~ewa.
U “Ilustrovanoj istoriji dvadesetog veka”, koja je iza{la u petnaest to-
mova, Ernest Nolte 1969. godine pi{e “da je u hrvatskom usta{kom pokretu stu-
pio na svetlo jednog kratkog dana prvi i jedini neograni~eni fa{isti~ki pro-
izvod na Balkanu.” (str. 58.) I Noltea iznena|uje sa koliko se brzine i entu-
zijazma ustoli~io hrvatski fa{isti~ki poredak pa je “nova dr`ava ve} u pr-
vim mesecima svoga postojawa postigla dr`avno-partijski totalitet, koji se
u Italiji, pa ~ak i u Nema~koj tek posle dosta godina razvio.” (str. 58.)
Mada Nolte smatra da iskreni vernik, “hri{}anski katolik, ne bi smeo
biti fa{ista”, on kazuje da je u usta{kom pokretu bilo mnogo istaknutih le-
vi~ara, ali je u celini bio u “tesnoj vezi sa katolicizmom, koja je do{la do
izra`aja u vode}oj saradwi fratara i ostalih sve{tenika.” (str. 59.) Daqe
navodi da je “Hrvatska za vreme rata postala jedna ogromna crkva prevera-
vawa i u isto vreme gigantska klanica... Jednako nasilni~ki, iako ne mo`da
toliko perfektno kao jevrejsko pitawe od strane Hitlera, bilo je od stra-
ne Paveli}a “re{eno” pitawe Srba i muhamedanaca, a nemilosrdno gowewe
Jevreja ~inilo je samo delimi~an aspekt. Stotine hiqada qudi je bilo umo-
reno.” (str. 59.)
Kurt Cetner je 1966. godine u Minhenu objavio “Ilustrovanu istoriju ot-
pora u Nema~koj i Evropi” iz koje Kosti} posebno potencira slede}e redove:
“Po{to je usta{ki pokret dr Paveli}a preuzeo vlast u novoj dr`avi Hrvat-
skoj, odmah je do{lo do mera progona protiv srpskog stanovni{tva Hrvatske...
526
Paveli} i wegova usta{ka organizacija ve} su u proteklim godinama bili pot-
pomagani od italijanske vlade i od Vatikana, jer su usta{e predstavqale na-
gla{en rimsko-katoli~ki pokret... Skoro ravno dva miliona Srba `ive na hr-
vatskom podru~ju. Vi{e nego pola miliona od wih bi}e do kraja rata od kato-
li~kih usta{a pobijeno, daleko najve}i deo wih jo{ u prvoj godini “progla-
{ewa nezavisnosti” katoli~ke Hrvatske.” (str. 62.)
Cetner daje i mnogo konkretnih podataka: “Stotine qudi su kod Mosta-
ra bili povezani i uba~eni u bujnu Neretvu, jer su se usprotivili da ih krste
po katoli~ki. I drugde su hri{}ani druge vere `icom vezivani, streqani i
bacani u reku. To se doga|alo na rekama Uni i Savi. Na drugim mestima su sve-
{tenici zajedno sa svojom op{tinom u crkvama streqani. Mnoge crkve Srba
su ili razru{ene ili zapaqene, ~esto sa vernicima u wima. Dolazilo je i do
istrebqewa ~itavih sela, ~iji su stanovnici ubijani, a ku}e im zatim spaqe-
ne... Usta{ke formacije nisu svoja zverstva vr{ile samo nad mu{kim i za oru`-
je sposobnim pravoslavcima, nego, naro~ito ba{, nad bespomo}nim starcima,
`enama i decom i to na najbestijalni na~in. Broj pravoslavnih koji su od stra-
ne Hrvata poklani i sadisti~kim metodama mu~eni do smrti mora se, prema
proceni, ozna~iti sa trista hiqada. Zbog ovih zverstava brojni su pravoslav-
ci pobegli u preostalu Srbiju i tu su wihovi izve{taji u najve}em stepenu ogor-
~ili stanovni{tvo.” (str. 62-63.)
d) Hrvatska tehnologija smrti
Austrijski istori~ar Verner Brokdorf u kwizi “Kolaboracija ili otpor”,
objavqenoj 1968. godine, tvrdi da je “posebni izaslanik Ribentropa u Hrvatskoj
poku{ao u Zagrebu da postigne politi~ki sporazum prvo sa vo|om Hrvata Ma-
~ekom ali je ubrzo morao uvideti da je uticaj Ante Paveli}a i wegovih usta{a
na hrvatski narod znatno ja~i nego je to uop{te u Nema~koj zami{qano.” (str.
64.) Brokdorf posebno ukazuje na zlo~ine koje su po~inile “usta{e i ostale hr-
vatske formacije s obzirom na progon i istrebqewe srpskog stanovni{tva. Na-
siqa koje su izvr{ili ubrajaju se u najsvirepije grozote kolaboracije u Drugom
svetskom ratu.” (str. 64.) Ne{to daqe on ka`e: “Hrvatske usta{e su vodile ne-
po{tedan rat protiv Srpstva. ^itava sela su bila od wih istrebqena, taoci stre-
qani, imawa zapaqena. Dnevno su tekle hiqade izbeglica iz hrvatskih prede-
la u ostatak Srbije, da bi izbegli masovne pokoqe.” (str. 64-65.)
Kosti} op{irno citira Brokdorfa koji detaqno opisuje majske doga|a-
je u Rumi 1941. godine: “Ujutru 22. maja 1941. upado{e u Rumu-Puc oko stotinak
uniformisanih usta{a. Oni blokira{e ulicu i ne pu{tahu nikakvog stanov-
nika iz ku}a. Tako je sistematski pretra`ena svaka ku}a. Najmawe su tri lica
pri tome ubijena. Zatim natera{e usta{e sve Srbe da se skupe na trg pred ka-
pelom. Pod strogom stra`om je dovedeno oko 190-200 Srba do grobqa; `ene de-
ca, qudi svakog uzrasta. Majkama je nare|eno da puste decu tr~ati. Mnoge su to
u~inile u nadi da bar wih spasu. Kad su deca pretr~ala oko sto metara, po~e-
{e usta{e na wih da pucaju kao u hajci na ze~eve. Majke pritr~a{e svojoj deci
a onda formacije usta{a uperi{e vatru i na wih. Tri ~oveka poku{a{e da se
brane. Wima su glave smrskane a{ovima. Posle toga su morali jo{ pre`ive-
li mu{karci da uzdu` grobqanskih zidova iskopaju jarak. Usta{ki komandant
527
re~e da je to naro~ita ~ast ako su Srbi u smrti sjediweni. Qudi su morali da
svoju streqanu rodbinu potra`e, da ih bace u jamu (jarak) i da ih zemqom zatr-
paju. Onda je svaki ~ovek toliko dugo radio dok nije pao duboko u zemqu, da vi-
{e nije mogao da dr`i lopatu. Po{to je to sve svr{eno, onda je jedan usta{a i{ao
od jednog do drugog i pobio sve mu{karce kur{umom u potiqak.” (str. 65.)
Brokdorf se poziva uglavnom na slu`bene nema~ke podatke. “Bile su de-
setine hiqada ubijenih registrovane, najve}i deo ubijen na bestijalan na~in,
mo`da jedan dokument za potomstvo... U Mili}ima su Srbi pe~eni `ivi. U Bra-
tuncu su pravoslavnom popu Servacu iskopane o~i, pa je onda obe{en za jedno
drvo obrnuto (noge gore), a neodrasli Hrvati uze{e ga na ni{an ve`baju}i se
u ve{tini pucawa. U Doboju su jednom Srbinu... odsekli trbuh, izneli creva,
wega vezali za kolac i toliko ga oko koca vijali, dok mu se creva nisu namo-
tala... Logor Jasenovac je ve} u leto 1941. od strane usta{a bio obrazovan. R|a-
vi `ivotni uslovi doveli su do enormne smrtnosti logorskih stanovnika. Lo-
gor je bio uglavnom izgra|en za uni{tewe Jevreja i Srba. Masovno su vr{ena
sistematska ubijawa, delom na bestijalan na~in... Ve} jula 1941. godine po~e-
{e usta{e ove oru`ane pohode protiv srpskog stanovni{tva u Bosni. Sve ur-
gentniji be{e zahtev Zagreba iseliti milion i po Srba koji sad `ivqahu u hr-
vatskoj dr`avi. Po{to je jedno takvo iseqewe, bar u tom vremenu, bilo nemo-
gu}e, poja~a{e usta{e wihov pritisak na Srbe i na~ini{e na wima ve} opi-
sane grozne u`ase, da bi ih naterali na be`awe u Srbiju.” (str. 65-66.)
Posebno Brokdorf opisuje hrvatske zlo~ine u Hercegovini: “Ispo~etka
je izgledalo da }e ovaj udaqeni predeo nove hrvatske dr`ave biti po{te|en
od varvarskih verskih ratova i ratova istrebqewa. Ali 28. juna 1941. po~e{e
odjednom masovna hap{ewa Srba. Stotinama su dovo|eni do obale Neretve, po-
vezani `icom me|u sobom, streqani i onda ba~eni u reku. Ispod Mostara, na
jednoj uzini reke naslagane behu le{ine. Sa ru~nim granatama su usta{e ot-
klonile te naslage. U Otoki su stotine Srba na sli~an na~in u Uni utopqe-
ni ili, ve} ubijeni, u reku ba~eni. Jedno od najozlogla{enijih sabirili{ta
uhap{enih Srba be{e logor Gospi}, gde su hiqade izgubile `ivot. Po~etak
progona Srba u predelu Doboja ~inilo je hap{ewe pravoslavnih popova i ubi-
stvo bogatih Srba.” (str. 67-68.)
Za katoli~ki kler Brokdorf ka`e da je “razvio mahom krvavu misionar-
sku revwivost. Pre svih drugih je naro~ito red franciskana delao ruku pod
ruku sa usta{ama i nametnuo srpskom narodu represalije koje su neminovno mo-
rale da vode do masovnih prekr{tavawa. Usta{e i katoli~ki kler behu pogre-
{nog mi{qewa da je sa prinudnim katoli~ewem re{eno i pitawe narodnosti;
jer je u prvom redu Zagrebu bilo stalo do toga da predele u kojima su Hrvati
bili slabo naseqeni kroatiziraju... Crkveni problem je bio samo deo vala hr-
vatizirawa koji je od strane usta{a bio vr{en sa punom grubo{}u i ne~uve-
nim terorom protiv srpskog stanovni{tva. Krajwi ciq je bio jedan i po mi-
lion Srba u NDH ili iseliti ili likvidirati.” (str. 69.)
I Brokdorf isti~e da su nema~ki vojni i politi~ki funkcioneri poku-
{avali da spre~e hrvatske zlo~ine. “Stvarno nemilosrdna borba usta{a pro-
tiv nepo`eqnog srpskog stanovni{tva dovede do groznih doga|aja, protiv ko-
jih su nema~ki organi u Zagrebu intervenisali uzalud, naro~ito Vezenmajer, Ka-
{e i Trol. Pojedinosti ovih grozota bile su u`asne. ^esto su srpske crkve pro-
528
gla{avane za zatvore, u kojima su usta{e masakrirale srpsko stanovni{tvo...
U okolini Sarajeva iskorewena su ~itava sela. Usta{e su pomlatile u doli-
ni Brzica Jarak sa sekirom 350 Srba i zatrpa{e ih u masovnom grobqu. U pre-
delu Plitvi~kih jezera svi su Srbi jo{ maja 1941. godine iseqeni. Ko nije mo-
gao da na vreme be`i, usta{e su ga pomlatile ili je stigao u zloglasni radni~-
ki logor velebitske planine ili u solane ostrva Paga. Koncentracioni logor
Jasenovac bio je naro~ito ozlogla{en. Tu su Srbi i Jevreji sistematski umo-
reni... Ve} posle prvih grozota nastalo je pani~no bekstvo srpskog stanovni-
{tva u preostalu Srbiju. Kad su u jesen 1941. umar{irali Italijani sa tri di-
vizije u Okupacionu zonu II, odmah zaustavi{e be`awe Srba, vrati{e popove,
otvori{e pravoslavne crkve, povrati{e Jevrejima wihova imawa, razoru`a-
{e usta{e i izbaci{e ih iz wihove sopstvene zemqe.” (str. 69-70.)
|) @ivotiwski nagoni hrvatskog etni~kog bi}a
U kwizi uspomena Ena fon Gintalena, nema~kog vojnog ate{ea u Rimu, ko-
ja je 1951. godine objavqena u Tibingenu i [tutgartu pod naslovom “Musoli-
ni kao saveznik” autor citira istori~ara Franca Tirfeldera koji je konsta-
tovao: “Dr Ante Paveli} postade hrvatski poglavnik i sada preko svojih usta-
{a rasplamti bes pre svega prema srpskoj mawini u Bosni, koja je bukvalno po-
klana.” (str. 71.) Hitlerov saradnik Andreas Hilgruber tvrdi u svojim sa~u-
vanim bele{kama da je sam Adolf Hitler izjavio za hrvatskog mar{ala Kva-
ternika da je on “jedan razbojnik u pozi dr`avnika.” (str. 72.)
Hrvatske predvodnike je prezirao, ali se wihovih usluga nije odricao. Hr-
vati su mu slu`ili za najprqavije poslove i na Balkanu i na Isto~nom fron-
tu. Nema~ki istori~ar Fric Karl sa aspekta negativnih posledica za nema~-
ke ratne napore posmatra hrvatske zlo~ine, pa ka`e: “Usta{e nisu imale pred
sobom jedan rasno inferioran element, koji bi dopustio da se koqe, ve} su to
bili ~vrsti i oprobani grani~ari koji su se stavili u odbranu. ^itava je Sr-
bija jauknula od bola kad su prve hiqade izbeglica donele vesti o hrvatskim
metodama istrebqewa.” (str. 74.)
Profesor istorije na Univerzitetu u Cirihu, Franc Borkenau, pisao je
1952. godine o zlo~ina~koj logici hrvatske mr`we: “Na kulturnoj visini da-
na{weg veka dostojnog divqewa izgledalo bi skoro prirodno da su usta{e, in-
stalirani kao gospodari ovih zemaqa (re~ je o zapadnim srpskim zemqama-prim.
V.[), u aprilu 1941. godine celu ovu narodnu masu silom deportovali u Srbi-
ju. Ali novi gospodari, poglavnik Paveli} i “mar{al” Kvaternik znali su jed-
no boqe re{ewe. Za{to da ja~aju Srbiju dovode}i joj ove qude? Mnogo je bo-
qe ovu stoku za klawe na licu mesta umoriti. To se de{avalo uz jedan veliki
ritualni obred. Usta{ka odeqewa bi se pojavila u srpskim selima i zahteva-
la od stanovnika – ukoliko ih ne bi odmah poklali – da smesta pre|u u rimsku
veru. Tako bi ve} samim tim od Srba postali Hrvati... Velika ve}ina nesre}-
nih zapadnih Srba odbijala je da izvr{i taj prelaz (u rimsku veru), jer je wi-
ma pravoslavna vera bila sve i svja. Gde bi se to desilo, izdata bi bila nared-
ba da se svi seqaci sakupe u crkvi. Onda bi bila zamandaqena crkvena kapi-
ja, vatra potpaqena i qudi, i `ene, i deca nestala u vatri. Samo nacisti~ka
kampawa istrebqewa Jevreja bila je obele`ena ovim svirepostima.” (str. 77-78.)
529
Nema~ki politi~ar i publicista Jakob Altmajer isticao je 1953. godine: “Svet-
ska istorija registrovala je mnoge krvnike i masovne ubice – nijedan od wih
nije, me|utim, bio toliko svirep da je tra`io da mu se u ko{arama serviraju
o~i od wegovih `rtava. To je bio specijalitet Paveli}a i wegovih usta{a.”
(str. 78.) Drugom prilikom, u listu “Forverc” Altmajer je pisao: “Kao sred-
wovekovne paliku}e krstarile su fanatizovane mase Ante Paveli}a sa kri-
`om i crkvenim zastavama kroz zemqu. Wihova ideolo{ka lozinka nije bila
“Protiv Srba” ve} “Protiv nevernika pravoslavnih” i, to je Bogu plakati, mno-
gi katoli~ki popovi dali su “borcima za veru” po milosti Paveli}a svoj bla-
goslov.” (str. 79.) Detaqno o hrvatskim zlo~inima nad srpskim narodom pi{u
i nema~ki autori Johan Vi{t u kwizi “Jugoslavija i Tre}i rajh”, objavqenoj
1969. godine u [tutgartu, Karl Hilicke u kwizi “Povla~ewe sa Balkana
1944-45.” {tampanoj u Getingenu 1970. godine i Johan Georg Rajhsmiler u kwi-
zi “Jugoslavija, vi{enacionalna dr`ava izme|u Istoka i Zapada”, objavqenoj
1971. godine u Dizeldorfu i Kelnu.
e) Hrvati kao slepo oru|e Vatikana
Istaknuti nema~ki kwi`evnik i publicista Karlhajnc De{ner otvoreno
je oputu`ivao 1962. godine Vatikan za podstrekavawe i pomagawe hrvatskih zlo-
~ina nad pravoslavnim Srbima, a za usta{e ka`e da su hrvatski fa{isti~ko-ka-
toli~ki pokret. U kwizi “Kriti~na istorija crkve od po~etka do Pija XII” ka-
`e: “Sa predikaonice je zahtevano od katolika da gone pravoslavne Srbe, pri ~i-
jem su se tamawewu naro~ito istakli sinovi Sv. Fran}eska Asi{kog, ~iji su sa-
mostani usta{ama ve} dugo vremena slu`ili kao slagali{ta.” (str. 87.)
U drugoj kwizi, pod naslovom “Sa Bogom i fa{istima”, objavqenoj u [tut-
gartu 1965. godine, De{ner opisuje podrobnije tragediju srpskog naroda i “dr-
`awe Vatikana u Drugom svetskom ratu, gde je od 1941. do 1945, opet sa punom
potporom katoli~kog klera, razru{eno 299 pravoslavnih crkava, 240 hiqada
pravoslavnih Srba prinudno prevedeno u katolicizam, a oko 750 hiqada pra-
voslavnih, ~esto posle mu~ewa od kojih ~oveka jeza hvata, umoreno... U prede-
lima gde su Srbi pravoslavni sa~iwavali ve}inu stanovni{tva, wihove su cr-
kve totalno razru{ene; gde su pravoslavni bili u mawini crkve su preude{e-
ne za katoli~ke ciqeve. Sve pokazuje da je vr{ena dobro smi{qena politika.
Stvarno je preobra`aj srpsko-pravoslavnih crkava u katoli~ke vr{en prema
naredbama ordinarijata. (To zna~i biskupa – dijacezana). Po naredbi biskup-
skog ordinarijata u \akovu (broj 273342.) preobra}ene su srpsko-pravoslavne
crkve u katoli~ke u mestima: Bra~evci, Majar Dop{in, Tewe, Daq, Marku{i-
ca, Kap|ena, Ku}anci, Pau~je , Budimci, Poganovci, Bijelo Brdo, Borovo Se-
lo, Trpiwa, Pa~etin, Br{adin, ^epin, Martinci, ^a~anski Trwani, Kloko-
~evik, Topoqe, Brod na Savi. Sve imawe srpsko-pravoslavnih crkava pre{lo
je u posed katoli~kih.” (str. 88-89.)
De{nar neumoqivo re|a ~iwenice koje svedo~e o hrvatskom divqa{tvu:
“Jo{ u aprilu 1941. zahtevano je od svih Srba da stave plavu traku preko ruka-
va sa oznakom P, oznaka za ortodoksne (pravoslavce), a od Jevreja da stave Da-
vidovu zvezdu. Jevrejima i pravoslavnima bilo je zabraweno da se slu`e tro-
toarom. U svim kancelarijama, u svim radwama i restoranima, tramvajima i om-
530
nibusima visili su natpisi: “Zabrawen pristup Srbima, Jevrejima, Cigani-
ma i psima.” (str. 90.) Stotine pravoslavnih sve{tenika je pobijeno. “Episko-
pu Platonu i wegovom pratiocu, proti Du{anu Suboti}u, iskopane su o~i, dok
im je na prsima gorela vatra, otkinuli su im nos i u{i i naposletku im zada-
{e smrtni udarac. Svuda je katoli~ki kler pozivao pravoslavne da prevere...
Mnogi na taj na~in posta{e katolici, ali je mnogo vi{e wih masakrirano...
U Kosiwu, gde su usta{e bile nasilno sabrale 600 Srba, morala je jedna majka
da u zdeli kupi krv svoja ~etiri sina. U Mlini{tu, srez Glamo~, raniji posla-
nik Luka Avramovi} i wegov sin su raspeti.” (str. 90.)
U jeku tih zlo~ina Ante Paveli} je primio u zvani~nu audijenciju nadbi-
skupa Stepinca i grupu katoli~kih biskupa. Prema De{neru, Stepinac je, zna-
ju}i za pokoq pravoslavnih Srba, rekao Paveli}u: “Mi vam ukazujemo od svega
srca po{tovawe i obe}avamo poniznu i vernu saradwu za sjajnu budu}nost na{e
domovine.” (str. 90.) Neposredno po toj audijenciji ubijeno je jo{ stotinu hiqa-
da srpskih `ena i dece, a De{ner daqe ukazuje na konkretne primere, na izme|u
ostalog i slu~aj glinske crkve koja je pretvorena u klanicu, pa citira drugog ne-
ma~kog autora, Milera, koji govori o tragediji u glinskoj crkvi: “Krvavo kupa-
we je potrajalo od deset uve~e do ~etiri sata ujutru i produ`eno je za osam dana.
Uniforme koqa~a morale su da se mewaju, jer su bile krvqu pro`ete. Posle su
na|ena deca nataknuta na ra`aw sa udovima iskrivqenim od bola.” (str. 90.)
`) Katoli~ki sve{tenici kao predvodnici u hrvatskim zlo~inima
De{ner isti~e da su u pore|ewu sa hrvatskim grozotama i u`asima “de-
la Hitlerovih pandura u koncentracionim logorima skoro bleda... Usta{e su
gurale u`arene igle ispod nokata i sipale su so u otvorene rane. Oni su una-
kazivali (sakatili) sve mogu}e delove tela. Najra|e su svojim `rtvama jo{ `i-
vim sekli noseve i u{i, a o~i su im kopali. Italijani su fotografisali jed-
nog usta{u koji je nosio oko vrata lanac sa qudskim jezicima i o~ima.” (str.
91.) De{nerovo delo je kwiga strave i autor neumoqivo navodi ~iwenice, do-
kaze, dokumenta.
Obra|uje i hrvatske logore smrti u kojima je po zlo~inima Hitler uve-
liko prevazi|en. “I deca su tamo klana na hiqade. Da, ~ak su stvoreni bili
zasebni koncentracioni logori za wih: u Loboru, Jablancu, Mlaki, Bro~ici,
Ustici, Gradi{ki, Sisku, Jastrebarskom i Gorwoj Rijeci. Samo su 1942. godi-
ne tamo bacili 24 hiqade dece, od kojih je polovina umorena. S vremenom je
svakako dr`avnim i crkvenim vlastima izgledalo korisnije da decu sa~uva-
ju. Po{to su roditeqi bili u najvi{e slu~ajeva mrtvi ili zatvoreni, lako su
se deca mogla preobratiti u jedino spasavaju}u veru. Katoli~ka “Karitas”, ko-
joj je bio predsednik Stepinac, preuze starawe o deci bez roditeqa i wihovo
prevaspitawe je i{lo tim lak{e {to mnoga deca nisu uop{te imala srodni-
ke. Mnoga su bila, kada su spala pod “starawe” “Karitasa”, suvi{e mlada da bi
znala svoje poreklo, svoje selo ili ~ak samo ime. Tako ima bezbroj mladih qu-
di i danas koji `ive kao verni katolici, ~ak kao wihovi sve{tenici, a da i
ne slute kojim okolnostima oni imaju da zahvale {to su katolici... Nemali broj
tih srpskih de~aka je registrovan na teolo{kim fakultetima Italije, Ar-
gentine, Australije i SAD.” (str. 92.)
531
 De{ner smatra “da pri klawu Srba od strane Hrvata nisu samo religio-
zne nego i rasne suprotnosti igrale veliku ulogu, to se razume po sebi, ali mi
to naro~ito nagla{avamo mada se katoli~ka crkva tim ni najmawe ne osloba-
|a odgovornosti.” (str. 92.) Daqe navodi kako je “Katoli~ki tjednik” kao list
nadbiskupa Ivana [ari}a koji je izlazio u Sarajevu, u junu 1941. godine pisao
da su “glupi i nedostojni Hristovih sledbenika oni koji borbu protiv zla ho-
}e da vode u rukavicama.” (str. 92.) Rimokatoli~ki sve{tenik i vo|a Katoli~-
ke akcije pisao je u julu te godine da “Hrvatska mora svoj sustav da ~isti na sva-
ki mogu}i na~in, ~ak i ma~em.” (str. 92.)
Drugi katoli~ki sve{tenik Dionis Juri~ev otvoreno je govorio da u Hr-
vatskoj mogu da `ive iskqu~ivo Hrvati, pa u svom tekstu doslovno izvodi sle-
de}i zakqu~ak: “Nije nikakav greh vi{e ubijati i dete od sedam godina ako se
ono ogre{i o zakonodavstvo usta{ko. Iako ja nosim sve{teni~ko odelo, mo-
ram ~esto da se la}am ma{inske pu{ke.” (str. 92.) Najbli`i saradnik nadbi-
skupa [ari}a u Sarajevu, sve{tenik Bo`idar Brale je li~no “u~estvovao pri
pokoqu 280 Srba na Alipa{inom mostu i sa usta{ama je igrao veselo kolo oko
ubijenih.” (str. 93.)
Posebno su se, prema De{neru u zlo~inima nadmetali fratri frawevci.
“Vi{e fratara je zauzelo yelatske polo`aje u koncentracionim logorima.
Franciskanac Zvonko Brekalo be{e oficir u “logoru smrti” Jasenovac, ozlo-
gla{en {to je u masama skidao glave. Okruglo 120 hiqada Srba je tada izgubi-
lo `ivote. U jesen 1942. je ~ak vodio ovaj logor fra Miroslav Filipovi}-Maj-
storovi}, nazvan fra-sotona, pri ~emu mu je pomagao ~itav red sve{tenika –
Brkqani}, Matkovi}, Matijevi}, Brekalo, ^elina, Lipovac me|u ostalima.
Za ~etiri meseca je pod tim franciskanskim sve{tenikom likvidirano 40 hi-
qada lica. Samo jedan stipendist franciskanski Brzica je jedne no}i, 29. av-
gusta 1942. jednim naro~itim no`em odsekao glavu 1360-torici qudi. Edmon Pa-
rije, koji nabraja “u`asnu litaniju” franciskanskih zlo~ina, uverava da bi oni
mogli da se “beskona~no produ`uju.” (str. 94.)
Glavnog pojedina~nog krivca De{ner vidi u nadbiskupu Stepincu: “Svo-
je “velike zasluge” zadobi nadbiskup Stepinac kao primas dr`ave u kojoj je od
dva miliona pravoslavnih Srba 240 hiqada nasilno prevedeno u katolicizam,
a 750 hiqada umoreno, ~esto uz najve}a mu~ewa... Da li nije Stepinac jo{ kri-
vqi nego onaj usta{a koji je oko vrata nosio 2 lanca qudskih jezika i o~iju.”
(str. 94.) Za Paveli}a De{ner ka`e da ga je kao jednog od najve}ih zlo~inaca
dvadesetog veka blagoslovio li~no papa Pije XII. “5. maja 1945. pobe`e Pave-
li} sa svojom porodicom i nekoliko hiqada gangstera, izme|u wih 500 kato-
li~kih sve{tenika... Paveli} i Artukovi}, “bogato natovareni opqa~kanim
zlatom” na|o{e uto~i{te u samostanu Sv. Gilgena kod Salcburga... Paveli},
koji se... u Austriji nije ose}ao sigurnim, sti`e, preobu~en kao sve{tenik, u
Rim, gde je on kao pater Gomec i pater Benarec `iveo u jednom samostanu. 1948.
je on dopro kao Pavle Aranios u Buenos Aires, jo{ uvek u posedu 250 kilogra-
ma zlata i 1100 karata dragog kamewa.” (str. 95.)
Kosti} pokazuje kako je Alfred Miler u svojoj studiji 1961. godine poka-
zao ukupnu papsku politiku potiskivawa pravoslavqa na Balkanu, pre svega
kako je vatikansko vo|stvo “taj zadatak predalo Austriji, dakle Habzburzima,
532
a ovi su se sa prevelikim `arom, kao {to je to izbijawe Prvog svetskog rata
dokazalo, posvetili ovom “verskom” i politi~kom imperijalnom zadatku. Na-
ro~ito poslawe pri tome fanati~no-katoli~kom narodu Hrvata.” (str. 98.)
Katoli~ka crkva je direktno orkestrirala tragi~ne doga|aje na Balka-
nu “koji }e se za uvek brojiti u najstra{nije strane crkvene istorije. Ni ova-
kvim stranama istorije nije hri{}anstvo ni onako siroma{no, ali to {to se
ovde (misli u Hrvatskoj, kojoj je studija posve}ena) desilo, to je bio ponovni
pad u klasi~no vreme verskih ratova, koji su u visokom sredwem veku i zatim
u vezi Tridesetogodi{weg rata pokazivali svoj “najlep{i” cvat. Sad je posta-
lo sasvim o~igledno da je stari duh, za koji se verovalo da je prosve}eno{}u
prevazi|en, jo{ uvek `iveo... Ovo wihovo rimsko poslawe Hrvati su bez sum-
we naro~ito dobro razumeli, kad su “oslobo|eni” (pisac to sam stavqa u na-
vodnike) nema~kim i italijanskim trupama, pod slavnim vo|stvom wihovog po-
glavnika dr Ante Paveli}a mogli da obrazuju katoli~ku uzornu dr`avu, koja
je zaista samo jedanput mogla da se pojavi, i koja je onda bila kao pozvana da na-
pi{e jednu od najkrvavijih strana crkvene istorije.” (str. 99.)
z) Rimski papa blagosiqa hrvatske zlo~ine
I Miler navodi kako je papa li~no blagoslovio Paveli}a i wegove zlo-
~ine: “Kad je Paveli} osetio da se bli`i kraj wegovoj stravi~noj vladavini
1944. godine, mogao je on bar mirno da sebi pripi{e: ako bi i dr`ava i ja mo-
rali da nestanemo, ipak }e posle nas ostati jedan nacionalno jedinstven hr-
vatski predeo, koji }emo kao zaostav{tinu ostaviti. – Srpsko pitawe bi}e bar
tada re{eno, jer Srba vi{e biti ne}e. Paveli}ev doglavnik Viktor Guti} je
sa svoje strane priznao: Ili }emo mi pobediti i ovi prokleti Srbi za vazda
biti iskoreweni ili, ako se na nesre}u opet obrazuje Jugoslavija, mi smo bar
statistiku ispravili u korist Hrvata. Oni su to zaista izda{no u~inili. Pa
ni to nije ba{ sasvim bitno: izme|u ubijawa i ubijawa ima jo{ uvek razlike.
Ako se balkanskoj okrutnosti doda katoli~ki fanatizam, tada mogu da se de-
se samo jezovite stvari.” (str. 100.)
Mileru je posebno neshvatqivo kako se niko u hrvatskom narodu nije suprot-
stavio genocidu nad Srbima. “Stotine pravoslavnih crkava su bile razru{e-
ne, stotine hiqada srpskih qudi: `ena, mu{karaca, dece, staraca, bili su bode-
ni kao stoka, pomla}eni, streqani, sa`e`eni, mu~eni i sve to naj~e{}e uz sa-
dejstvo katoli~kog sve{tenstva. Vreme velike “`etve” stiglo je bilo. I niko
u tom narodu nije protestvovao.” (str. 101.) I ~oveku ~ija su zemqa i narod pro-
{li kroz sve surovosti Hitlerove diktature neverovatni su hrvatski postup-
ci. “Sli~no ne{to kao ovo u Hrvatskoj nije se u toj meri pojavilo u Evropi od
vremena Tridesetogodi{weg rata... A papa je glavnog krivca po~astvovao ime-
novawem za kardinala.” (str. 101-102.) On je jo{ vi{e zaprepa{}en {to nije ni-
kada bilo nijednog ozbiqnog su|ewa hrvatskim katoli~kim zlo~incima.
Prikazuju}i kwigu Karla Falkonija “Budi katolik ili umri” Jirgen Holt-
kamp je 17. oktobra 1965. godine u poznatom nema~kom ilustrovanom nedeqni-
ku “[tern” pisao: “Posledwi krsta{ki pohod u crkvenoj istoriji svega je 20
godina udaqen od nas. I u wemu su bile pome{ane, jednako kao i u pro{lim ve-
kovima, vera i politika. Katoli~ki Hrvati “preveri{e” (preobrati{e), pred-
533
vo|eni franciskanskim sve{tenicima izme|u 1941. i 1945. 240.000 pravoslav-
nih Srba; ubi{e oko 700.000 Srba, Jevreja i Cigana. Ne nacisti protivni cr-
kvi ve} katoli~ki Hrvati fa{isti~kog “usta{kog” pokreta izvr{i{e neo-
pisiva zverstva. Ceo svet je o tome govorio sa gnu{awem. Samo vrhovni pogla-
var crkve, ~ije je ime zloupotrebqavano prilikom umorstava, nije nijednu re~
o tome izustio. Papa Pije XII je }utao o tome {ta se u Hrvatskoj de{ava.” (str.
104-105.) ]utali su i svi biskupi redom. Nijedan rimokatoli~ki biskup nije
bio protiv ubijawa ili pokatoli~avawa Srba. Ina~e, Lazo Kosti} pokazuje
da je u nema~koj {tampi bilo mnogo tekstova u kojima se hrvatska politi~ka
emigracija naziva mafija{kom, zlo~ina~kom, ucewiva~kom i teroristi~kom.
i) Boqe je da ti je Hrvat neprijateq nego saveznik
Laza Kosti} posebnu pa`wu posve}uje kwizi Ma|ara Lasla Horija i Nem-
ca Martina Brosata “Hrvatska usta{ka dr`ava 1941-1945.” objavqenoj u [tut-
gartu 1964. godine. U kwizi se nalazi niz vrlo interesantnih detaqa koji baca-
ju dodatnu svetlost na sliku hrvatskog naroda i mi{qewe koje su najautorita-
tivniji saveznici imali o wegovim politi~kim i vojnim vo|ama. Tako autori
navode da biv{i predsednik ma|arske vlade Stojai za Paveli}a govori da je “bru-
talni i tvrdi usta{a iz naroda”, a za Kvaternika da je “obi~ni ubica.”(str. 118.)
Uz to, oni detaqno prikazuju progon Jevreja u Hrvatskoj, pa ka`u: “Pose-
zawe usta{ke vlade protiv jevrejske imovine zapo~elo je ve} sa tzv. arijevskim
zakonom od 18. aprila 1941. godine. Po~etkom juna je sledovao niz zakonskih
odredaba, koje su znatno uni{tile temeqe egzistencije hrvatskih Jevreja. Za-
kon donet 4. juna 1941. “za za{titu narodne i arijevske kulture hrvatskog na-
roda” iskqu~io je Jevreje iz svih ustanova i grana zanimawa kulturnog `ivo-
ta (iz {tampe, radija, pozori{ta, filma, muzike, sporta itd.). Istog dana iza-
|e naredba za obele`avawe Jevreja i jevrejskih radwi sa Davidovom zvezdom
i ~etiri daqa ukaza od 5. juna 1941. koji nare|uju prijavu jevrejske imovine i
izbacivawe Jevreja iz reda ~inovnika i akademskih zanimawa... (To su lekari,
zubni lekari, advokati, veterinari itd., L.M.K.). Ve} u septembru 1941. godi-
ne zapo~e eksproprijacija bez naknade jevrejske imovine, naro~ito industrij-
skih preduze}a.
U to doba spada i sklawawe “nepo`eqnih Jevreja po lagerima i prinud-
nim radnim komandama, {to je u mnogo slu~ajeva imalo za posledicu wiho-
vo fizi~ko likvidirawe od strane usta{ke stra`e. U prole}e 1945. godine
jedan veliki deo Jevreja koji se nalazio u logorima deportovan je u Au{vic.
Zlo~ina~kom programu “krajweg re{ewa jevrejskog pitawa” izmakli su ne-
koliko privilegisanih iz jednog dela jevrejske op{tine u Zagrebu, samo ove-
}i broj onih hrvatskih Jevreja koji su stanovali u italijanskom suverenom
delu ili italijanskoj zoni Hrvatske, odnosno kojima je uspelo bilo da tamo
prebegnu.” (str. 119.)
Kada je 1942. godine zahtevano izru~ewe izbeglih Jevreja kojima su ita-
lijanske okupacione vlasti pru`ile uto~i{te, italijanski general Amiko
je poru~io da bi “bilo ispod ~asti italijanske armije izru~iti Jevreje Hr-
vatima.” (str. 119.) Po okon~awu analize hrvatskog genocida nad Jevrejima, Ho-
ri i Brosat pi{u: “Naro~ito stravi~na politika po svojoj perfektnosti uni-
534
{tewa hrvatskih Jevreja, bila je, me|utim, {to se broja ti~e, stavqena u za-
senak progonima koje je srpsko, odnosno pravoslavno stanovni{tvo moralo
da pretrpi u usta{koj Hrvatskoj.” (str. 119.) Autori se posebno bave pitawem
nasilnog pokatoli~ewa, pa ka`u: “Treba jo{ primetiti da je katoli~ka cr-
kva svojim merama konvertirawa i prinudom na to forsirala usta{ke zlo-
~ine, jer se kod sprovo|ewa mere konverzije poslu`ila usta{ama. To joj je tim
lak{e po{lo za rukom, {to je hrvatsko stanovni{tvo fanati~no katoli~-
ki raspolo`eno.” (122.)
Zatim razmatraju najupe~atqivija zverstva Hrvata prema srpskim civi-
lima navode}i da “pojedinosti o borbi bez milosr|a protiv “nepo`eqnog” sta-
novni{ttva dolaze i od izbeglica koji su sami to pre`iveli, kao i od nema~-
kih slu`benih mesta u Hrvatskoj, a i od srpskih kancelarija u Beogradu i od
neutralnih diplomatskih posmatra~a. Ove izjave o zverskim doga|ajima do-
bivaju deprimiraju}u verodostojnost usled wihovog slagawa.” (str. 122.)
Hori i Brosat detaqno opisuju zbivawa u Glini u junu 1941. godine, gde su
prvo Hrvati odlu~ili da ubiju 500 uhap{enih pravoslavnih Srba. “Oni su sle-
de}e no}i u {umi kod Gline umoreni i zatim za~eprkani u zemqu... Tri dana
potom uo~i sajma, do|o{e usta{e iz Zagreba i uhapsi{e 56 marvenih trgova-
ca, koji su bili do{li da kupuju stoku. I ovi trgovci su tako|e umoreni u is-
toj {umi i zatrpani... Usled tih groznih postupaka pobego{e svi seqaci okol-
nih sela u {umu i tu su se skrivali. Usta{e onda uputi{e poziv seqacima i
zagarantova{e im punu slobodu ako su spremni da se krste rimokatoli~ki. Se-
qaci su velikim delom ovo prihvatili i napusti{e {umu da bi se povratili
u svoja sela. Akt kr{tewa se skoro zatim pripremio i seqaci mar{irahu u
zatvorenim kolonama ka Glini da bi se tu, u srpskoj crkvi, prekrstili. Za kr-
{tewe do|e oko 250 qudi, koje su u crkvi {est usta{a primili. Po wihovom
dolasku crkva je bila zamandaqena. Seqaci su onda bili primorani da sa gla-
vom na pod legnu, posle ~ega su ih usta{e sa {tapovima u vidu kopqa, koje su
dr`ali spremne, ubadali.” (str. 125.)
Sli~ne su se stvari de{avale u mnogim drugim mestima. Tako autori pi-
{u kako su na Vidovdan 1914. godine u Mostaru “stotine Srba dovo|eni do oba-
la Neretve, posle `icom povezani i streqani, a onda le{evi tako povezani
bacani u reku. Na sli~an na~in na|o{e svoj grob u Otoku pobijeni Srbi u Uni,
a oni iz Br~koga u Savi. U Biha}u su italijanske vlasti otkrile vi{e stoti-
na le{eva pobijenih Srba. Naro~ito zloglasni koncentracioni logor za uhap-
{ene Srbe be{e zatvor u Gospi}u, u wemu su bezbrojni Srbi izgubili `ivot.
U Doboju zapo~e{e progoni juna 1941. sa hap{ewem pravoslavnih popova i stre-
qawem probranih imu}nijih Srba. Kao u Glini, i u Berni}u je srpska crkva
upotrebqena kao zatvor i kao mesto pogubqewa srpskih qudi i `ena. Ve} kra-
jem 1941. protera{e usta{e sve stanovnike srpskih naseqa u okolini Plitvi~-
kih jezera. U Perjasici, Vequnu, Poleju, Tr`i}u, Stoboli}u, Krajiku, Vojni-
}u i Kastiwi pravoslavne crkve su sru{ene. U dolini Brzice Jarak pomla-
ti{e usta{ki komandosi 530 Srba sa sekirama i a{ovima i zatrpa{e ih u ma-
sovnim grobqima. U okolini Sarajeva do|e do istrebqewa i uni{tewa ~ita-
vih sela. Masovna streqawa srpskih seqaka vr{ena su me|u ostalim i u Vra-
cama (kod Sarajeva). Mnogi uhap{eni su odvu~eni u radne logore Velebita i
solane Paga”. (str. 125-126.)
535
 Pomo}nik za civilna pitawa glavnog nema~kog zapovednika Srbije, dr
Turner, izvestio je, 3. septembra 1941. godine, vojnog komandanta Jugoistoka
o ogromnom broju, vi{e od sto hiqada, prognanih Srba iz “Nezavisne Dr`a-
ve Hrvatske”, pa ka`e: “Ovi qudi koji su bili u bezbroj slu~ajeva sami svedo-
ci bestijalnog umla}ivawa wihove svojte, nemaju {ta vi{e da izgube... Pre-
ma vestima koje su do danas stigle ve} je u Hrvatskoj ubijeno okruglo 200 hi-
qada Srba.” (str. 126.) Nema~ki poslanik u Beogradu Bencler izve{tavao je
Ministarstvo inostranih poslova u Berlinu, 16. septembra 1942. godine, o hr-
vatskim zlo~inima. “Do dana{weg dana nisu progoni Srba tamo nikako pre-
stajali, pa i pri najozbiqnijoj proceni stajale su `ivota van sumwe vi{e sto-
tina hiqada Srba.” (str. 127.)
Hori i Brosat skre}u pa`wu i na hrvatski logor smrti Jasenovac: “Kao
naro~ito zloglasno mesto masovnog umirawa Srba i Jevreja razvi se pre sve-
ga logor baraka Jasenovac, ustanovqen u leto 1941. godine na obali Save. Uko-
liko je Paveli}eva vlada nailazila na ve}e protivqewe nema~kih vojnih vla-
sti za evakuaciju velikih delova srpskog stanovni{tva, utoliko vi{e je ra-
stao broj “interniranih” lica u Jasenovcu (i drugim logorima). Najgori hi-
gijenski i drugi `ivotni uslovi, koji su proizveli enormnu smrtnost, kao i
razne akcije ubistva zatvorenika, doneli su Jasenovcu famu logora uni{ta-
vawa.” (str. 126.)
Hrvatska zverstva nad Srbima smetala su Nemcima pre svega zato {to su
podsticala srpski ustanak i uve}avala broj ~etnika i partizana. Tako glavna
komanda SS na Balkanu 17. februara 1942. godine izve{tava centralu u Ber-
linu: “Kao glavni uzrok razbuktale delatnosti bandi moraju da se ozna~e zver-
stva koja su ~inile usta{ke formacije u hrvatskom predelu prema pravoslav-
nima. Usta{ke formacije su svoja zverstva vr{ile ne samo nad mu{kim i za
oru`je sposobnim pravoslavcima, nego, naro~ito pak, nad starcima koji ne mo-
gu da se brane, nad `enama i decom, i to na najbestijalniji na~in. Pravoslav-
ci poklani i najsadisti~kijim metodama mu~eni treba prema proceni da iz-
nose broj od 300 hiqada qudi. Na osnovu tih zverstava su mnogi pravoslavci
pobegli preko granice u ostatak Srbije i svojim izve{tajima su srpsko sta-
novni{tvo do kraja uzbudili.” (str. 129.)
Toliko su hrvatski zlo~ini nad srpskim civilnim stanovni{tvom sme-
tali Nemcima, remete}i im stabilnost politi~ke i vojne situacije na okupi-
ranim srpskim teritorijama, uz hroni~no nezadovoqstvo zbog nikakve vojne
sposobnosti hrvatske oru`ane sile, usta{a i domobrana, da je komandant 718.
nema~ke divizije, u leto 1942. godine, “bio prinu|en da jednu ~etu usta{ke pu-
kovnije, pod komandom pukovnika Franceti}a, razoru`a i uhapsi, jer, kako sto-
ji u zvani~nom izve{taju, ova je ~eta bila s pravom osumwi~ena da je ponovo
vr{ila nasiqe i zlo~ine nad srpskim stanovni{tvom Romanije.” (str. 130-131.)
S druge strane, kako isti~u ovi autori, Italijani su pravili jo{ direktni-
ju distancu prema hrvatskom divqawu. “U anektiranom dalmatinskom ostrvskom
i obalskom predelu pokazale su italijanske vlasti pod guvernerom \uzepom Ba-
stijaninijem ve} od prole}a 1941. godine dobro}udno dr`awe prema srpskopra-
voslavnoj mawini... Usta{ki teror prema srpstvu (direktno tako u kwizi stoji,
L.M.K.) pru`io je italijanskim vojnim vlastima {ansu da se i van dalmatinskog
aneksionog predela pojave kao protektori srpskog stanovni{tva.” (str. 132.)
536
j) Italijani su zgro`eni hrvatskom svirepo{}u
Italijanski list “Il Tempo” je 9. septembra 1953. godine objavio iz do-
kumentacije Ministarstva odbrane dokumentovan detaq koji direktno ukazu-
je da su rimokatoli~ki sve{tenici li~no i neposredno u~estvovali u hrvat-
skim zlo~inima nad srpskim narodom. Citat koji Kosti} preuzima glasi: “21.
maja 1941. godine pojavi{e se komandantu divizije “Sasari” u Kninu tri oso-
be, me|u kojima otac [imi}, franciskanac. One izjavi{e da su od zagreba~-
ke vlade odre|ene da preuzmu civilnu vlast u toj pokrajini. Italijanski ge-
neral ih zapita koji bi bio pravac wihove politike. Otac [imi} be{e taj
koji je dao odgovor: “Ubiti sve Srbe u najkra}em vremenu.” Komandant divi-
zije “Sasari” nije verovao svojim u{ima. Tra`io je da to ponovi. A ovaj: “Ubi-
ti sve Srbe u najkra}e mogu}e vreme. To je na{ program.” “Ja se ~udim – odgo-
vori visoki italijanski oficir – da se ne shvata u`as toga predloga i da ba{
jedan sve{tenik, usto jo{ franciskanac, dolazi da to izjavi... Nije bilo sred-
stava da se oni odvrate, tim pre {to je naredba iz Rima glasila “ne me{ati
se u lokalnu politiku.” I oni zapo~e{e.” (str. 144.)
Tog [imi}a pomiwe i profesor Viktor Novak u monumentalnom delu “Mag-
num krimen”: “U kninskom srezu najstrahovitije zulume po~inio je usta{ki vo|a
fra Vjekoslav [imi}. I taj “sluga bo`ji i svetoga Frana” nam je svojom rukom
ubijao Srbe.” Prema iskazu zakletih svedoka koji se ~uvaju u Arhivu dr`avne ko-
misije: “Sva ubojstva Srba izvr{ena su po wegovom nare|ewu i prema wegovim upu-
tama. On je {tavi{e i sam svojom rukom li~no ubijao Srbe. Odlazio je sa usta{a-
ma u Bosansko Grahovo, Kijevo i Vrhniku, odvodio Srbe iz tih mjesta i ubijao ih.”
(str. 144.) Nedugo zatim vrhovni vojni vikar nadbiskup Stepinac [imi}u je, kao
nagradu, dodelio sve{teni~ki polo`aj “vojnog du{ebri`nika.”
Komandant italijanske Druge armije, general Mario Roata, u svojoj kwi-
zi “Borba na Balkanu i wene posledice”, objavqenoj u Milanu 1946. godine, opi-
suje hrvatske zlo~ine kao materijalizaciju ideolo{kog koncepta rasne bor-
be u ime hrvatske rase i katoli~ke vere. Kampawa uni{tewa Srba, kako izno-
si Roata, “be{e karakterizovana ubistvima desetina hiqada lica, podrazume-
vaju}i tu starce, `ene i decu, dok su druge desetine hiqada individua u tobo-
`wim logorima interniraca pustili da uginu od iscrpqewa i muka... Itali-
janske trupe (Druga armija) nisu mogle da ravnodu{no poma`u te ekscese, ako
ni zbog ~ega drugog a ono zbog svojih krajwe humanih ose}awa. I zato su sme-
sta intervenisali tamo gde su se na{li (jer su ispo~etka okupirali bili sa-
mo jedan deo hrvatske teritorije iz svoje nadle`nosti). A septembra 1941. go-
dine, ~im je vlada u Rimu odobrila predlog komande armije, pristupi{e oku-
paciji ozna~ene teritorije i preuze{e svuda civilne vlasti. Armija je na taj
na~in spasla `ivote brojnog srpsko-pravoslavnog stanovni{tva (wene stare-
{ine su izra~unale da ih je spa{eno oko 600 hiqada.)” (str. 146.) Roatin na~el-
nik {taba general Canusi je hrvatsku dr`avu nazivao “abortus-dr`ava.”
k) Zverski mentalitet Hrvata je nepodno{qiv Italijanima
Italijanski pukovnik \uzepe An|elini objavio je u Rimu 1946. godine kwi-
gu “Vatre logorovawa u Hrvatskoj” u kojoj prezentuje svoja se}awa iz vremena
537
Drugog svetskog rata, pa poseban naglasak daje hrvatskim zlo~inima nad civil-
nim stanovni{tvom srpske i jevrejske nacionalnosti. “Oficiri iz puka su mi
saop{tavali epizode nemilosrdne okrutnosti kojih su bili velikim delom sve-
doci prva dva meseca pre moga dolaska: hiqade Jevreja deportovanih na ostr-
vu Pagu da bi ih poklali ili `ive sahranili; hiqade Srba oslepqenih i gro-
zno zlostavqanih; ~itave porodice masakrirane (poubijane) bez ikakvog raz-
likovawa na pol ili na uzrast. Kao potvrde tih u`asnih epizoda pokazivali
su mi fotografije koje su reprodukovale stra{no krvolo{tvo nad `enama i
decom.” (str. 161.)
An|elini navodi kako su usta{e ubile i italijanskog oficira Abatu u
Metku jer je poku{avao da pomogne ugro`enim Srbima. Opisuje slu~aj kad je
jedna italijanska jedinica izve{tena o pronala`ewu ve}eg broja le{eva u oko-
lini Gospi}a, wen komandant potpukovnik Antonikolo odlu~i da ode na li-
ce mesta. “Uputiv{i se tome mestu on je mogao konstatovati da se jedno tride-
set le{eva, slabo zakopanih u jami peska, pojavilo na povr{ini, otkrivaju}i
unaka`ene udove i nate~ene glave. Malo daqe, u jednom prokopu, sakupqahu se
brojna deca, izgladnela i terorisana, koja su tvrdila da su pobegla od pokoqa
u obli`wim predelima.” (str. 162.)
An|elini daje i mnoge druge pojedinosti koje svedo~e o hrvatskom zver-
skom mentalitetu. Ovaj isti bataqon, o kome je prethodno bilo re~i, na{ao
je “uzdu` jedne poqane u okolini Gospi}a, de~ka od 8 do 10 godina po izgledu,
koji plaka{e. Sem nekoliko uboda po raznim delovima tela, pokazao je o~igled-
no krvave o`iqke na u{ima prouzrokovane bode`ima. Bio je milostivo pri-
mqen i dobi prve nege u infirmeriji (prihvatili{tu za bolesne) puka. Ali
po{to mu je stawe bilo te{ko, upu}en je u gra|ansku bolnicu Gospi}a, gde ga
do~eka{e sa o~iglednom neprijatno{}u zato {to je Srbin i posle pusti{e da
umre zbog slabe nege.” (str. 162.)
Taj isti pukovnik daqe ka`e: “Kapetan Kamaroli, koji je bio sme{ten kod
jedne porodice iz Gospi}a video je kako su i{~ezli za malo dana svi ~lanovi
iz te porodice, malo po malo (jedni za drugim) zatvoreni ili zaklani. Jedini
koji su preostali neki dan be{e jedna umorna starica i sva iskrivqena sa vi-
{e od 70 godina, i jedan plavokos de~ak koji je do~ekivao svako ve~e kapetana
kad bi se ovaj ku}i vra}ao i i{ao mu je u susret sve~ano o~ekuju}i karamelu ko-
ju ovaj nije izostao da mu ponudi. Ali jedne ve~eri, vra}aju}i se zalud ga je tra-
`io u polumraku ve~eri: de~a~i} i `ena le`ahu oboje zadavqeni u jednom uglu
dvori{ta.” (str. 162.)
U wegovoj kwizi postoji jo{ mnogo takvih svedo~ewa, detaqa kako “paqa-
hu usta{e le{eve raznih `ena kao i jednog de~ka od nekoliko meseci rawenog
na grlu udarcem vatrenog oru`ja.” (str. 162.) Ali ono {to mu je bilo najneve-
rovatnije su slede}a saznawa: “Organizatori i egzekutori (izvr{ioci zlo~i-
na) usu|ivali su se ~ak da slave banketima svoja ubistva; sin predsednika li-
ceja u Gospi}u proslavio je u avgustu svoju hiqaditu `rtvu.” (str. 163.)
Sli~ne doga|aje opisuju pukovnik Umberto Salvatores, general \ovani
Espozito, general Gustavo Reisoli, pa ~ak, {to je posebno zanimqivo, kwi`ev-
nik otvoreno fa{isti~ke orijentacije i pukovnik crnoko{uqa{a Maurici-
je Basi koji u memoarskom delu “Dve godine me|u Titovim bandama”, objavqe-
nom 1950. godine u Bolowi, opisuje hrvatske zlo~ine od prvih dana okupacije:
“U`asan val mr`we koji se razjari u najstra{nijim formama prvih dana ko-
538
lapsa protiv srpskog elementa u prostranim predelima me{anih vera, sa ma-
sakrima stanovni{tva ~itavih sela, be{e primitivan izraz represalije pro-
tiv jednog re`ima tiranskog i mu~iteqskog koji je trajao 20 godina... Dogodi-
lo se da su se reke Hrvatske i Bosne mastile od srpske krvi.” (str. 171.)
Autor o~igledno poseduje izrazitu odioznost prema prethodnom jugoslo-
venskom re`imu, neopravdano ga nazivaju}i protivhrvatskim, ali ratni pri-
zori su mu istiniti i upe~atqivi, dok u kwizi objavquje i fotografiju srp-
ske devoj~ice sa mnogo dubokih rana na le|ima, pa u potpisu tuma~i: “Srpska
devoj~ica, vi{e puta rawena ubodima bajoneta od strane Hrvata u vreme ustan-
ka, le~ena u jednoj maloj italijanskoj vojnoj bolnici.” (str. 171.)
l) Biti Hrvat – to je te{ka Bo`ja kazna
Potporu~nik Salvatore Loi je, 1953. godine u Torinu {tampao kwigu “Ju-
goslavija 1941.” sa ve}im brojem originalnih fotografija ispod kojih su sle-
de}i potpisi: 1. “Ubedqive dokumentacije hrvatskih zverstava. Usta{e su ma-
sakrirale Srbe u unutra{wosti kasarne, pa onda po no}i ili u praskozorje iz-
neli le{eve i nosili ih, nagomilane na te{kim kolima, slamom pokrivene, na
mesta odre|ena za kolektivno bacawe; 2. “Srbi ubijeni na mestima utamawe-
wa Srba.” (Kosti} ovde opisuje fotografiju: “Tu je masa srpskih iznaka`enih
le{eva i jedan hrvatski vojnik koji sadisti~ki proverava da li su svi mrtvi.”);
3. “Prinudni izgon Srba sa teritorije hrvatske dr`ave”; 4. “Dokumentacija zver-
stava izvr{enih od usta{a u Suvaji okolo ku}e popa Spase Devrwe.” (Kosti}
ka`e: “Vidi se om~a kojom je usmr}ena }erkica protina; na zidu se obele`ava-
ju “okrvavqeni otisci jedne ruke devoj~ice.”); 5. “Izgled Branka Ridanovi}a
koji se spasio iz jame”; 6. “Udarac u potiqak” sa slikom le{a `rtve. (str. 173.)
Pored toga, Loi navodi: “Progoni su dobivali karaktere naro~ite svi-
reposti u muslimanskim centrima Bosne, u kojima, pored odre|ene i pitoresk-
ne boje ambijenta (minareti, yamije, privatna arhitektura, ode}a) mo`emo slo-
bodno re}i da vlada{e nesumwivo prqav{tina. Prqavost na ulicama, u ku-
}ama, u telu i du{i stanovnika.” (str. 174.)
Navode}i i nekoliko stravi~nih pojedina~nih primera hrvatskog tero-
ra, Loi konstatuje: “Srbi umirahu na stotine. Mnogi se spasi{e begom ako je
bilo vremena, ali su ih o~ekivali dani nemogu}eg `ivota u {umi. Brojni slu-
~ajevi behu naro~ito zverski, uvek kad je mogu}e ~initi razlikovawa ~ak na
stra{nom poqu pokoqa.” (str. 175.) U jednom slu~aju, “u Gospi}u, jedan otac ko-
ji je vodio u {etwu, kao i svaki drugi dan, troje de~ice, be{e zaustavqen od dvo-
jice usta{a. Sa ledenom hladno}om poveri decu jednom prolazniku zamoliv-
{i ga da ih odvede ku}i staroj babi i pomilovav{i wihove glavice, sledio je
~vrstim korakom dva agenta. Malo posle odjek dve detonacije dao je do znawa
da je... justificiran.” (str. 175.)
U drugom slu~aju, “mala Ivka V. od ~etiri godine, be{e jedina preostala
u wenoj porodici. Sve ~lanove su pobile usta{e, a malu udara{e u potiqak
bajonetom, i bez svesti je ba~ena me|u le{eve svojih. Jedan veliki pas, koji je
malu voleo, uspe da je odvu~e u obli`wu {umicu, dok je nisu podigla neka iz-
begla lica koja su se o woj starala. Devoj~ica je nosila jo{ vidqive znake broj-
nih rana koje nisu bile zarasle.” (str. 176.)
539
 Loi ide daqe u prikazivawu duha hrvatske genocidnosti: “Pokoqi su vr-
{eni po pravilu obavijeni najve}om tajno{}u, naro~ito kolektivni... Srbi od-
re|eni za smaknu}e, najpre su bivali skoncentrisani u kasarnama; kad no} uzme
maha, vodili su ih, u kolonama u`asnih korte`a, van varo{i. Prema prirodi
terena, wih su ili bacali u jame, ili podvrgavali klasi~nom udarcu u potiqak
na ivici rake koju su sami iskopali. Povezani jedan uz drugog `icom, te jadne
`rtve, ~esto jo{ `ive, bacahu strmoglavce u op{tu grobnicu.” (str. 178.)
On isti~e da je i od strane italijanskih vojnih komandi zatra`ena “do naj-
ve}e mogu}e mere dokumentacija o zverstvima po~iwenim od Hrvata da bi se
mogli zakovati na stra{ne odgovornosti.” (str. 180.) Za hrvatsku vojsku ka`e
da uop{te nije zaslu`ivala da se nazove vojskom u pravom smislu re~i. “Po-
na{ali su se kao divqe zveri koje tra`e plen. Eto, to su pravi krivci! Wiho-
ve manifestacije varvarstva dovele su hrvatsku dr`avu u mu~nu situaciju, sta-
viv{i je u nemogu}nost da ukroti revoluciju, izazvanu wenim sopstvenim agen-
tima.” (str. 181.)
Posebno su italijanske okupatorske vojnike potresala hrvatska `ivotiw-
ska ubijawa srpske dece, o ~emu tako|e Loi iznosi nekoliko primera. “Na veran-
di jedne vi{espratne ku}e pojavila se desetina usta{a koji posmatrahu na trgu
ispod wih telesa nekoliko Srba u agoniji; evo, malo posle, druge usta{e koje su
brutalno vukli ~etiri de~aka, od kojih je najstariji mogao imati osam godina,
koji plakahu dozivaju}i roditeqe ubijene na wihovim prestra{enim o~ima. Naj-
stariji od de~aka, podignut za kosu, bi ba~en sa balkona, a neke usta{e koje ga do-
~eka{e dole na trgu, ubi{e ga u letu... Brujawe i urlawe zadovoqstva pratili
su taj sramni podvig, jer u Hrvatima qudsko nije bilo ni{ta sem fizi~ke figu-
re.” (str. 181.) U velikom broju slu~ajeva Italijani su se pojavqivali kao spa-
sioci bukvalno otimaju}i srpsku neja~ iz hrvatskih zlo~ina~kih ruku.
Loi interpretira i ispovest starice koju su Italijani zatekli kao jedi-
nu pre`ivelu na zgari{tu srpskog sela Suvaje, koje su neposredno pre toga uni-
{tili Hrvati. Starica kazuje: “Bilo je to neke no}i. ^uli smo kako sti`u mno-
gobrojni automobili, koji su bili puni usta{a. Kao prvu meru predostro`no-
sti blokirali su sve puteve, zatim su podelili selo na zone i otpo~eli sa ~i-
{}ewem. Sve su to radili u najve}oj ti{ini. Kucali su na sve ku}e. Podigli
su qude od 15 godina pa na vi{e. Kontrola dokumenata, reko{e. To su govori-
li sa tolikom ozbiqno{}u, da niko nije posumwao u wihove re~i. Za kratko
vreme oni su ih sakupili ovde – govore}i to pokazivala je na nekoliko mesta
na kojima se zapa`ala sve`e iskopana zemqa – i sve su ih postavili u redove,
nastavila je starica. Pre svega, izdali su nare|ewe da svi skinu obu}u i ode-
lo. Zatim je jedan od wih divqa~ki vikao: “Ima li me|u vama koji katolik?”
Jedna desetina na{ih, koji su jo{ ranije primili katoli~ku veru, iza|o{e na-
pred. Dobro – re~e jedan od ovih yelata – vi ste na{i drugovi i prijateqi po
veri, i sa vama }e se dobro postupati! Vas }emo posledwe ubiti!”
Nastao je jedan divqi smeh me|u svim usta{ama na ove wegove re~i. Me-
|utim, na{i su po~eli da razumevaju {ta se oko wih i sa wima doga|a... i ovi
usta{ki psi su po~eli sa izvr{avawem wihovog plana. Pri slaboj svetlosti
nekoliko bakqi, otpo~elo je mrcvarewe `rtava. Svi oni koji su o~ajni~ki po-
ku{avali ma kakvu nemogu}u reakciju dobili su revolverski metak u potiqak.
Ve}ina wih bila je iskasapqena sa no`evima. Primoravali su ih da vi~u “@i-
540
veo Paveli}”, ali niko od na{ih to nije hteo u~initi. Svi su pali pozivaju-
}i posledwe “zbogom.” Mnogi su padali i vikali “@iveo kraq Petar!”... Jad-
na deco na{a! Ubijeni na prevaru, iznena|eni, ne misle}i na nikakvo zlo! Stvar-
no, ko je ikada mogao da pomisli na stvar ovakve vrste? Ko je u selu ikada mo-
gao biti okrivqen za ma kakvu politi~ku krivicu ili antihrvatsku aktivnost?
Ko se od nas ikada interesovao za politi~ke doga|aje? Ali za ove ubice mi smo
bili te{ki krivci... bili smo krivci, jer smo ro|eni kao Srbi!...
Hrvati nisu zakasnili da stignu ovamo i odmah po~nu sa wihovim podmu-
klim planom. (Kad su pobili mu{karce), silovali su skoro sve `ene, udate
ili ne, mlade ili stare. Mu~ili su decu. Pqa~kali su sve ono {to je od vred-
nosti i te sve vrednosti su tovarili na automobile. Sve ostalo su uni{ta-
vali. Sve su pobili; ponavqam, sve. Umirale su `ene, starci i deca. U`iva-
li su da ubiju udarcima pu{ke majku i dete koje se obavijalo oko vrata. Ve{a-
li su, rascepqivali su decu, razbijali im lobawe kundakom od pu{ke i mla-
tili s wima sa svom snagom o zemqu... Zatim... posu{e benzinom svuda gde su
zapalili. I dok su se ovi psi udaqavali pevaju}i, pijani od krvi, selo je go-
relo. Preko cele no}i ku}e su gorele sa probodenim i u smrtnom ropcu te-
lesima tolikih `ena i dece...
Ali kako sam se ja spasila, to sigurno gospodin ho}e da me upita. To }u
vam re}i ukratko. U dvori{tu moje ku}e nalazila se, i jo{ i sada se nalazi,
jedna velika gomila sena. Kad su stigli ovi psi, ja sam se sakrila unutra, je-
dva {to sam mogla disati. ^ula sam pucwavu iz pu{aka, o~ajni~ko zapomaga-
we na{ih qudi, urlikawe od radosti ovih ubica. Malo posle toga disawe mi
je postalo jo{ te`e, osetih jaki miris dima... i nisam za sebe ni{ta znala. Pro-
budila sam se posle du`eg vremena... Vikala sam, dolaze da me uzmu. To su bi-
li Srbi, koji su stigli odmah posle nekoliko ~asova po izvr{enom pokoqu,
suvi{e kasno. Da, ali kako se dogodilo da se ja spasim? Vatra nije zahvatila
seno, jer je avlija, u kojoj se nalazio bunar, iz koga su mnoge familije crpile
vodu, bila puna lokvi koje su zaustavqale plamen na wegovom putu... Evo sada
ovde, sama, bez sina, bez sinovca. Imala sam ih stotinak! Ne}u se nikad odvo-
jiti od ovog mesta. Ovde su sahraweni svi moji roditeqi i moji zemqaci. Ni-
{ta mi drugo ne preostaje, nego da `ivim u wihovoj blizini, u o~ekivawu da
i mene smrt ponese.” (str. 186-188.)
q) Najve}a je sramota biti Hrvat
Ratne memoare je 1968. godine izdao i italijanski oficir Enco Kataldi
pod naslovom “Jugoslavija na vratima”, u kojima opisuje detaqe spasavawa Sr-
ba od hrvatskih pokoqa, pa isti~e: “Pokoq izvr{en od strane Hrvata, na {te-
tu Srba, o kome je ve} nagove{teno, izgleda da je dostigao bio izme|u 1941. i
1942. godine 356 hiqada pravoslavnih i nekoliko hiqada Jevreja.” (str. 190.)
Tome slede konkretni primeri, “ imena Branka Dobrovqevi}a, srpskog sve-
{tenika iz Vequna, koji je bio prinu|en da iskopa jamu za sopstvenog sina mla-
di}a Stevana i da prisustvuje pri wegovom ubijawu pre nego {to su i s wim
svr{ili; \or|a Boki}a, srpskog sve{tenika iz Namca; dra Veqka Torbice,
{esnaestogodi{we devoj~ice Duki} iz Gospi}a; Branka Ra|enovi}a ba~enog
`ivog, iako sa prerezanim grkqanom u jamu mrtvih; doktora Spave Lavruja iz
541
Suvaje, kome je bila razbijena lobawa, dok je wegovoj `eni izvu~en za~etak iz
utrobe i ba~en prema tavanu; (imena) svih pobijenih u Koritu, Srbu, Suvaji,
^apqini, Stocu, Gabeli, Berkovi}u, Tasovi}ima, Domanovi}ima, Gra~acu, Go-
spi}u, Topuskom, Vrgin Mostu, Golubincima itd. nisu drugo do samo pojedini
primeri toliko stra{nih pokoqa i umorstava; o~i pova|ene iz o~nih dupqa
ili zapaqeni na plamenu sve}e, ise~eni nosevi i jezici, i sise, i nokti, kosti
razlomqene, kastrirawa (se~ewe polnih organa), ra{~ere~ewe, mitraqezi-
rawe u grupama na ivici jame, seksualna nasiqa u prisustvu o~eva ili mu`e-
va, ili bra}e ili sinova.” (str. 191.)
Kosti} daqe potencira detaqe iz zvani~nih izve{taja italijanskih ko-
mandi. “U Vequnu, srez Sluw, “usta{e” uhvati{e srpskog sve{tenika Branka
Dobrosavqevi}a i naredi{e mu da iskopa jamu za svog sina studenta. Kad je to
svr{io, dovedo{e mu de~ka i po~e{e da ga tuku bi~evima pred o~ima oca. Kad
se izgubio, dovedo{e ga ponovo, otseko{e mu ruku, oguli{e mu ko`u sa glave,
poveza{e ga da bi mu zadr`ali izliv krvi, izbatina{e ga i okon~a{e mu `i-
vot sa udarom ~eki}a u glavu. Otac je posle nateran da poje pravoslavno ope-
lo nad sinom, koji se zvao Stefan: Stefan Dobrosavqevi}. Za vreme opela otac
je tri puta padao u nesvest, ali je bi~em bio nagnan da zavr{i. Naposletku je
i on ubijen jednim udarom ~eki}a.” (str. 193.) Ovako je jedan o~evidac itali-
janskim oficirima opisao ubistvo srpskog sve{tenika \or|a Boki}a iz Bre-
`ice: “Usta{e” (ovo samo Italijani stavqaju uvek u navodnicima) veza{e \or-
|a Boki}a za jedno drvo. Bi~evahu ga do krvi, odreza{e mu u{i, nos, jezik i po-
sle mu otesteri{e bradu (podbradak). Pali{e mu o~i nekom sve}om i kad vi-
de{e da i pored svih tih muka `rtva ipak pokazuje znake `ivota, raspori{e
mu grudi no`em i opali{e jedan metak iz pi{toqa u taj rez.” (str. 194.)
Primeri su sve u`asniji. “1. jula 1941. godine dao je Ante Paveli} sve~a-
nu izjavu (o~igledno pod pritiskom italijanske vlade) da ne}e vi{e biti po-
koqa. Od tog vremena klawa se vi{e nisu brojala. U Koritu, srez Gacko (o~i-
gledno su neki nazivi mesta pogre{ni, ali ih ja navodim kako su ozna~eni u ita-
lijanskom originalu, L.M.K.), u Srbu, u Suvawi, ^apqini, u Stocu, u Gabeli,
u Berkovi}u; Tasov~i}i, Domanovi}i, Gra~ac, u zoni Topusko – Vrgin Most, u
Gospi}u, u sto drugih mesta Srbi su ubijani na hiqade.
Metoda je sad bila druk~ija: mu~ewe u masama, pri ~emu su `rtve bacane
u jamu, povezane tri i tri, mitraqez postavqen na grlu jame i vatra na one ko-
ji bi bili jo{ u `ivotu... 6. jula 1941. godine uve~e neki italijanski vojnici
koji su prelazili klance Gra~aca, privu~eni jednim stra{nim smradom otkri-
{e jednu jamu prepunu Srba u raspadawu. Me|u wima se kreta{e jedan ~ovek.
S mukom je bio izvu~en. On je izme|u ostalog ispri~ao da su prema doktoru Veq-
ku Torbici izvr{ene ove grozote: “usta{e” ga veza{e za jednu klupu. Bi{e ga
do nemila. Posle mu kida{e duge, tanke komade mesa, me}ahu so u rane i posle
to za{i{e. Izvr{iv{i te grozote, pitahu ga “Misli li da je operacija dobro
uspela.” On nije mogao da odgovori, bio je mrtav. A zato {to nije odgovorio,
ka`wen je sa mnogim {ibama. Ovaj doga|aj se desio na jednom mestu nedaleko
od Gra~aca 3. (a mo`da i 2.) jula 1941. godine...
Ne mogu da se pri~aju u`asi koje su “usta{e” izvr{ile nad srpskim devoj-
~icama. Postoje stotine fotografija koje to potvr|uju, jer one koje su pre`i-
vele napade, udarce bajoneta, ~upawe jezika i zuba, nokata i vrhova dojki (a to
542
je sve ~iweno po{to su bile obe{~a{}ene) bile su priqe`no sabrane od na-
{ih oficira i prenete u italijanske bolnice gde se ba{ i prikupqala ova
dokumentacija ~iwenica... U Gospi}u jedna majka dobi hrabrost i ode kod “usta-
{a” pitaju}i ih da li {ta znaju o wenom sinu koji je nestao pre tri dana. Ova
`ena je u~inila gre{ku {to je sobom dovela i k}erku od 12 godina. Usta{e je
zatra`i{e. Na maj~ine proteste krvnici kao da su hteli da je ute{e, dado{e
joj jedan mali zave`qaj. @ena mi{qa{e da je neki mali dar, otvori ga i pade
u nesvest. Unutra su bile o~i wenog sina. To se dogodilo u Gospi}u, a `rtva se
zvala Duki}, imao je 16 godina... To su u~inili Hrvati Srbima. Razume se da
mi ne mo`emo produ`avati te pri~e od kojih se ko`a je`i: trebalo bi ~ita-
ve tomove ispuniti.” (str. 194-195.)
m) Komunisti su sistematski prikrivali hrvatske zlo~ine
Sve je to objavio iz general{tabskih arhiva rimski dnevni list “Il Tem-
po”, od 10. septembra 1953. godine, odgovaraju}i jugoslovenskom komunisti~-
kom diktatoru Titu koji je povodom tr{}anske krize optu`ivao Italijane za
ratne zlo~ine. Italijani su odgovorili na najargumentovaniji na~in pokazu-
ju}i ko je zapravo ogrezao u ratnim zlo~inima i navode}i “klawe ~itavih srp-
skih populacija, koje su Hrvati izvr{ili 1941. godine.” (str. 196.) Neprekid-
no se i u italijanskim izvorima pi{e da su to izri~ito hrvatski zlo~ini.
Godine 1960. u reviji “Borgeze” biv{i visoki funkcioner italijanske oku-
pacione uprave, pi{e, potvr|uju}i prethodno objavqeno svedo~ewe ~etni~kog
vojvode Dobrosava Jev|evi}a: “U potvrdu onoga {to pi{e vojvoda Jev|evi} o
hrvatskim zlo~inima `elim da izjavim, po{to sam tokom rata bio u Rijeci
na visokom polo`aju, u stalnom kontaktu sa komandom Armije i Prefekture
slede}e: fotografski dokumenti zlo~ina koje su ~inili Hrvati i neki Slo-
venci i protiv Srba i protiv nas istiniti su i dokazuju koliki su varvari ti
qudi. Ono {to je pisao Malaparte `iva je istina, jer sam i ja li~no video go-
mile pova|enih o~iju i na{im vojnicima i oficirima. Kopiju svake fotogra-
fije hrvatskih zlo~ina dobijao sam ja, Druga armija, kao i prefektura. Svi ovi
dokumenti moraju se nalaziti u Ministarstvu vojnom, ako ih nije neko namer-
no uklonio. Nisam nikad ~uo da su Srbi pravili takva zverstva ni prema na-
{im vojnicima, ni prema kom drugom; naprotiv, konstatovao sam ~esto wiho-
vu simpatiju prema Italijanima i odsustvo svake mr`we i spora.” (str. 197.)
O hrvatskim masakrima srpskog stanovni{tva pisao je i biv{i profe-
sionalni diplomata i apologeta musolinijevskog re`ima Lui|i Vilari u kwi-
zi “Italijanska spoqna politika pod Musolinijem”, a ministar inostranih
poslova grof Galeaco ]ano u svom “Dnevniku” vrlo lo{e se izra`ava o Hr-
vatima i wihovom ukupnom pona{awu, ~esto ih nazivaju}i banditima. Publi-
cista Albrio Ruso u kwizi “Revolucija u Jugoslaviji”, objavqenoj u Rimu 1944.
godine govori o Hrvatskoj i wenim dr`avnim zlo~inima koji nemaju prime-
ra za pore|ewe u celoj istoriji. “Ronci koji su pri~vr{}ivali potporne kol-
ce jednog mosta na Savi podigli su se u`asnuti jer je re~no korito bilo puno
odse~enih glava i unaka`enih le{eva. “Ubijaj, ubijaj!” urlaju usta{e protiv
Srba. I seku im glave i bacaju le{eve u vode Save koja te~e lewo i ozbiqno
prema Beogradu.” (str. 201.) Posle razmatrawa svih podataka kojima je raspo-
543
lagao, on zakqu~uje: “Ni fa{isti ni nacisti nemaju ni najudaqenije sli~no-
sti sa usta{ama, koji predstavqaju faunu apsolutno neuobi~ajenu, izuzetnu. Ev-
genije Kvaternik im je komandant, Ignacio Lojola usta{tva.” (str. 202.)
Za razliku od italijanskih oficira, politi~ara i publicista, vatikan-
ski krugovi su zdu{no podupirali Paveli}a, omogu}ili mu da pobegne preru-
{en u katoli~kog sve{tenika, pa ~ak i posle Drugog svetskog rata u~estvova-
li su u prikrivawu hrvatskih zlo~ina. Fiorel Kavali je u Rimu 1947. godine
objavio kwigu ~ija je svrha odbrana Stepin~eva, ali se iznesenim ~iwenica-
ma zapravo podupiru optu`be, jer i vatikanskom logikom inspirisani autor
se solidari{e sa zlo~inima, a na slede}i na~in brani Stepin~evo u~e{}e u
pokr{tavawu pravoslavnih Srba. “Kad su mnogi {izmati~ki sve{tenici bi-
li ubijeni ili su prebegli pred pretwom koja se pred wima jasno ocrtavala...
bilo je potrebno voditi ra~una o novoj situaciji, iako je ona varvarski bila
provocirana, o narodu bez pastira, dok su protestanti i muslimani poku{a-
li da iskoriste ovu priliku za svoj prozelitizam, jer se dobro znalo da nasi-
qa usta{ka imaju za ciq, vi{e nego da se koristi katolicizam, da se razru{i
{izmati~ka vera.” (str. 209.)
Viktor Novak u “Magnum krimenu” citira dva pisma mostarskog biskupa
Alojzija Mi{i}a, upu}ena Stepincu radi internog informisawa, o~igledno
pisana u uverewu da nikada ne}e ugledati svetlost dana i dopreti u javnost. Zlo-
~ini se s pedantnom precizno{}u nabrajaju, ali se qutwa pokazuje samo pre-
ma onima koji su otvoreno o zlo~inima govorili jer su takva hvalisawa mogla
biti {tetna za op{ti hrvatski i katoli~ki ciq. Biskup Mi{i} pi{e: “Qu-
di su hvatani kao da su bili `ivotiwe, ubijani, bacani `ivi u ponore. Podpre-
fekt Mostara Baqi} (to je kao zamenik kotorskog predstojnika) musliman, po-
vredio je visokim glasom – trebalo je da }uti a ne da daje sli~ne izjave – da je
u Qubiwu jednog jedinog dana ba~eno u jamu 700 {izmatika... Iz Mostara i ^a-
pqine su terani ({izmatici) u vagonima punim `ena, devoj~ica i de~aka od 10
do 18 godina do stanice [urmanci. Tu su naredili svima da si|u, poveli su ih
na brda, gde su i majke i deca bacani u ponore. Svi su na taj na~in umrli. U pa-
rohiji Klepci 700 {izmatika je iz okolnih sela ubijeno. Mnogo bih daleko oti-
{ao kad bih produ`io sva ova nabrajawa. U samom Mostaru su po stotine ve-
zivani, vo|eni van grada i ubijani kao `ivotiwe.” (str. 210.)
n) I papa je veliki zlo~inac
Karlo Falkoni je 1965. godine u Milanu objavio impozantnu kwigu “]u-
tawe Pija XII. Za{to papa nije govorio o nacisti~kim masakrima (pokoqi-
ma) u Poqskoj i Hrvatskoj – Neizdana dokumentacija iz arhiva Var{ave i Za-
greba.” Analizu pona{awa hrvatske vlasti na planu pravnog progona pravo-
slavaca on nastavqa opisima nekih konkretnih zlo~ina: “Mnogo re~itiji, me-
|utim, nego re~i bili su fakti: stra{ne epizode koje su se prenosile od usta
do usta i ~iji zna~aj verske diskriminacije (protivpravoslavne) prelazi{e
sve vi{e i vi{e u zna~aj rasne (antisrpske) diskriminacije. Oni poticahu od
prvih dana NDH; ve} 28. aprila, na primer, u gluvoj no}i, nekoliko stotina usta-
{a opkoli{e srpska sela Gudovac, Tuke, Brezovac, Kloko~evac i Bolac u sre-
zu Bjelovar; izabra{e 250 qudi, ve}inom seqaka uz popa Bo`i}a i u~iteqa Ste-
544
vana Ivankovi}a. Zatim kolonu uputi{e u poqe, natera{e nesre}nike da sa-
mi kopaju jame, poveza{e ih `icom i `ive pokopa{e. Iste no}i kod Vukova-
ra, na obalama Dunava, drugih 180 Srba behu, naprotiv zadavqeni i posle ba-
~eni u Dunav. U Oto~cu, malo dana zatim, opet hap{ewa u masama: 331 Srbin
i uz wih pop i biv{i narodni poslanik srpski Branko Dragosavqevi} sa si-
nom. Egzekucija be{e, pored obi~nog sistema izbu{enih jama i vezivawa `r-
tava, udarci sekirom. Ali pop i wegov sin behu sa~uvani za krajwi spektakl.
De~ak je komadan pred o~ima oca, koga su naterali da poje molitve za pokoj du-
{e. Posle, po{to je izvr{io svoju du`nost, pop je bio pot~iwen polaganoj tor-
turi (mu~ewu): prvo mu je o~upana kosa, a posle brada, a onda oguqena ko`a; kad
su mu iskopali o~i, spektakl jo{ ne be{e ni izdaleka zavr{en.
Bogohulnija epizoda, koja treba da ostane gnusni simbol celog nemilosrd-
nog klawa izvr{enog iz protiv-pravoslavne mr`we Paveli}evih Hrvata be-
{e ipak jedna druga: ona iz Gline. 14. maja sakupqeno je nekoliko stotina Sr-
ba iz tog kraja i bli`ih sela da bi tobo`e prisustvovali jednom bogoslu`e-
wu, jednom Te Deum (tebe Boga hvalim, L.M.K.), odr`anom iz zahvalnosti Bo-
gu za ustav NDH, i oni su upu}eni u crkvu. Kad su tamo stigli, na|o{e sve sprem-
no za liturgiju i pomisli{e da je program izmewen. Nesre}nici nisu naslu-
}ivali gore, ni onda kada su osetili da se jedan vojni kamion zaustavio pred
crkvom, kamion koji je doneo wihove yelate. Ali vi{e nisu sumwali, kad vi-
de{e da ulazi masa pandura sa ciqem da vr{i ne{to neversko i u`asno, vitla-
ju}i no`evima i sekirama. Usta{ki ~asnik (oficir) upita ko je od prisutnih
snabdeven uverewem da je pre{ao na katoli~anstvo. Bili su samo dvojica i oni
su odmah pu{teni. Posle toga vrata su bila zamandaqena i po~e masakr (kla-
we). Crkva, pretvorena u tragi~nu qudsku klanicu, odjekivala je satima od vri-
ske i urlika, a posle od jecaja.” (str. 215-216.)
Falkoni posebno govori o ubijawu sve{tenika. “Ubijenih sve{tenika bi-
lo je 300, a vladika pet. Ali ni ti brojevi ne pokazuju ni{ta od u`asa sa koji-
ma su izvr{ena ova ubistva. Dositej, pravoslavni ordinarij (dijecezan) Zagre-
ba bio je stavqen na takve muke da je poludeo; Petar Zimowi} iz Sarajeva, od
80 godina, bio je zadavqen; a monsiwor Platon, bawalu~ki, tako|e od 80 godi-
na, be{e na nogama potkovan kao kow i prisiqen da javno {eta dok se nije one-
svestio, a onda mu je i{~upana brada i zapaqena vatra na prsima... Ovi sadi-
zmi, koji nisu bili ni{ta drugo nego akcentirawe metoda primewenih pri “nor-
malnim” egzekucijama u masi, ovi (sadizmi) vr{eni davqewem, ra{~ere~ewem
(rastrgnu}em na ~etvoro), – telesa su bila, ne ba{ retko, obe{ena, smeha ra-
di, u mesarnicama sa natpisom “qudsko meso” – (sadizmi) pra}eni su paqewem
ku}a i crkava zbijenim `rtvama itd. Ali ne treba zaboraviti na kolac nabo-
denu decu iz Vlasenice i Kladwa i igre koje su usta{e vr{ile uz `rtve za vre-
me no}nih orgija.” (str. 219.)
Biskup Alojzije Mi{i}, slede}i nadbiskupa sarajevskog Ivana [ari}a
koji je nagla{avo da se borba protiv zla, a u slu`bi ~asti, istine i pravde ne
mo`e voditi na plemenit na~in i u rukavicama, odu{evqava se pru`enom {an-
som da obavi masovno pokatoli~avawe, pa se `ali {to mu usta{e u svojoj pre-
velikoj revnosti likvidiraju i sve`e pokatoli~ene qude. On doslovno ka`e:
“Bo`jom milo{}u se pojavquje danas prilika, kao nikad u pro{losti, da se po-
mogne hrvatska stvar, da se spasi veliki broj du{a, qudi dobre voqe, mirnih
545
seqaka... Na`alost, neke prido{lice, mladi}i bez obrazovawa i iskustva, ko-
ji mesto razuma i intelekta upotrebqavaju vatru i `estinu, usu|uju se da da-
vaju naredbe. Dakle novi prisajediweni stoje u crkvi slu{aju}i misu, oni ih
hvataju, qude i `ene, mlade i stare, guraju ih napoqe kao be{tije i u masama
ih prevode u ve~nost. To ne mo`e slu`iti ni svetoj stvari katoli~anstva ni
hrvatskom interesu. Kroz nekoliko godina }e svi osu|ivati te akte neznawa,
a me|utim, mi }emo izgubiti povoqnu priliku, korisnu hrvatskoj stvari i sve-
toj veri katoli~koj, da u Bosni i Hercegovini, mesto mawine u kojoj se nala-
zimo, postanemo ve}ina.” (str. 219-220.)
\akova~ki biskup Ak{ami} u maju 1941. godine izdao je manifest slavon-
skim i sremskim pravoslavcima u kome poziva: “Biskup \akova je primio do-
sad u svetu katoli~ku crkvu hiqade gra|ana koji su od dr`avnih vlasti dobi-
li svedo~anstvo dobrog vladawa. Ugledajte se na ovu na{u bra}u i podnesite
{to je pre mogu}e va{e molbe za prelaz u katoli~ku veru. Kao katolici, mo-
}i }ete ostati kod svojih ku}a. Mo}i }ete nesmetano da radite na va{em ima-
wu i da vaspitavate va{e sinove za Boga i za hrvatsku dr`avu. U katoli~koj cr-
kvi }ete obezbediti spas va{e neumrle du{e, prema svetim re~ima na{eg spa-
siteqa Isusa Hrista.” (str. 220.) I katoli~ki verski velikodostojnici su zdu-
{no u~estvovali u pqa~ki i deobi otete srpske i jevrejske imovine.
Falkoni navodi i ~itav niz katoli~kih sve{tenika koji su li~no u~estvo-
vali u usta{kim zlo~inima i to stavqaju}i do znawa da je to bilo toliko uobi-
~ajeno “da taj fenomen ne mo`e niko da porekne i da je vr{en u takvim srazme-
rama da ~oveka jeza hvata, ~ak kad bi bile u pitawu samo desetine lica. Ovde
se podrazumeva da slu~ajevi, kao onaj franciskanca Miroslava Filipovi}a,
pre nego {to su bili od interesa za istoriju kriminaliteta interesuju i pa-
tologiju. On je bio upravnik hrvatskog Au{vica, logora Jasenovac, gde je pre-
ko 200.000 qudi na{lo smrt, a ne mali deo me|u wima zahvaquju}i wegovim li~-
nim podvizima da udavi na impozantan na~in. Eh, dakle, pored svih du`nih pro-
porcija, pojava je bila takva da je na na~in neosporan karakterisala stil usta-
{kih masakra prema onim istrebqewima koja su vr{ena u drugim zemqama za
vreme Drugog svetskog rata. Tako npr. nije bilo mogu}e zamisliti jednu kazne-
nu ekspediciju usta{kih eskadrona bez nekog sve{tenika, bez jednog franci-
skana, koji ga je vodio i podbadao.
Nije ih bilo malo me|u ovim krsta{ima in sakris (u svetim stvarima,
L.M.K.), koji su naoru`ani i{li naokolo: fra Anton ]evola iz franciskan-
skog manastira u Splitu sa jasno vidqivim revolverom na tunici (mantiji),
sve{tenik Bo`idar Bralo sa ni{ta mawe nego mitrom. Ali nije bilo malo
ni tih koji su prelazili na dela, da bi svojim vernim pru`ili dobar primer.
Bo`idar Bralo, na primer, koji je bio poznat kao za{titnik famozne divi-
zije “Crna legija” bio je optu`en da je u~estvovao pri masakru 180 Srba na Ali-
pa{inom Mostu i da je posle igrao u mantiji, zajedno sa usta{ama, kao neki mr-
tva~ki ples oko le{eva. Jedan drugi sve{tenik, Nikola Pilogrvi} iz Bawa
Luke, bio je odgovoran za druge pokoqe. Kao oni i jezuiti Lipovac i Cvitan,
franciskani Josip Vukeli}, Zvonimir Brekalo, Justin Medi}, Hinko Prli},
i oni svi kapelani ubijahu zarobqene, pali{e stanove i pqa~ka{e naseqa, vo-
de}i borbe u Bosni na ~elu usta{a.” (str. 221-222.)
546
w) Svet se zgra`ava nad katoli~kim terorom
Falkoni hrvatske zlo~ine pod katoli~kim znamewem defini{e kao “je-
dan od najapsurdnijih pokoqa van samog rata koji istorija pokazuje, pokoqa ko-
ji stra{no revoltiraju.” (str. 223.) Ovi pokoqi, za koje je sve vreme znao Va-
tikan i svojski ih, uglavnom potpuno, podupirao, poti~u “od jedne dr`ave ko-
ja je napravila od rasisti~ko-verske politike jedan od ugaonih kamena, pozi-
vaju}i se na hiqadugodi{wi prisni savez sa Rimskom crkvom. Od strane epi-
skopata koji je svesno donosio propise o garantovawu slobode i ozbiqnosti
preveravawa {izmatika, ali koji (taj episkopat) nije posle dizao glas protiv
gu{ewa prava ostalih verskih mawina zemqe i, naro~ito je zatvarao o~i pri
brisawu sestrinske crkve i pri klawu wenih stare{ina. Od strane klera i
religioznih redova (kalu|erskih redova) te{ko kompromitovanih zlodeli-
ma jednog dela wenih ~lanova. Od strane smese bez precedenata verskih orga-
nizacija i wihovih vo|a sa aktivno{}u, ~esto amoralnom, jedne strane kao {to
je bila usta{ka. Od katoli~ke {tampe koja nije bila samo puna odu{evqewa
sa poglavicom i re`imom umrqanim krvqu, nego je ~ak teorizirala wihove
doktrine. Sad se vi{e ne mo`e propustiti a da se ne pita kakvo je bilo pona-
{awe Svete stolice i posebno Pija XII. [ta je, naime, u~inio Vatikan da bi
dekura`irao vladu NDH u svojim apsurdnim prohtevima hrvatskog pankato-
licizma i kakve je direktive dao katoli~koj jerarhiji te zemqe da bi se ovom
oduprla? Vrh svega drugog, kakve je mere predodredio i ostvario da bi se spre-
~ili, ako ni{ta drugo, rasni i verski progoni udru`eni sa krvoproli}em, pqa~-
kom, nasiqima, prinudnim izgonom itd.” (str. 223.)
Avro Manhatan u kwizi “Katoli~ki teror danas” jo{ je izri~itiji u `i-
gosawu vatikanske odgovornosti za hrvatske zlo~ine. “Transformacija kato-
li~ke jerarhije u stvarnu usta{ku hijerarhiju imala je u`asno zna~ewe. To je
zna~ilo da je ceo mehanizam Katoli~ke crkve u Hrvatskoj bio stavqen na pot-
puno raspolo`ewe okrutnih individua re{enih da na~ine od nove dr`ave jed-
nu kompaktnu politi~ku i vojnu jedinicu, cementiranu najsigurnijim garan-
cijama dr`avne nerazorivosti. Takva politika je zna~ila ne samo hrvatski so-
cijalni, kulturni i politi~ki produkt, ve} i potpuno iskorewivawe svega {to
je bilo “tu|e” hrvatskom poreklu i wenoj nacionalnoj veri. Ovo je zahtevalo
potunu eliminaciju svakog koji nije bio Hrvat.” (str. 228.)
Manhatan op{irno opisuje funkcionisawe hrvatske usta{ke dr`ave ko-
je nije po~ivalo ni na kakvim relevantnim pravnim principima, navodi bez-
brojne zlo~ine i logorska mu~ewa, pa posebno potencira izjavu jednog o~evi-
ca o masovnom ubijawu dece: “U to vreme nove `ene i deca su stizala svakog da-
na u logor u Staroj Gradi{ki. Od prilike ~etrnaest dana docnije Vrban (ko-
mandant logora) je naredio da se sva deca odvoje od wihovih majki i dovedu u
jednu sobu. Nama desetorici je bilo re~eno da ih nosimo zavijene u }ebad. De-
ca su puzala po patosu, a jedno je dete pru`ilo i ruku i nogu kroz poluotvore-
na vrata, tako da se vrata nisu mogla da zatvore. Vrban je uzviknuo: “Gurni vra-
ta!” Po{to ja to nisam uradio, on je zalupio vrata i skrhao detetovu nogu. On-
da je zgrabio dete za wegovu zdravu nogu i lupao ga o zid dok dete nije izdahnu-
lo. Posle toga mi smo nastavili da donosimo decu. Kada je soba bila puna, Vr-
ban je doneo otrovan gas i pobio ih sve.” (str. 231.)
547
 Manhatan tretira i pitawe Jasenovca, pogotovu spaqivaqe zato~enih Sr-
ba. “Spaqivawe u Jasenovcu se vr{ilo u prole}e u 1942. godini. Tako su hteli
da imitiraju nacisti~ke logore u Nema~koj i Poqskoj, pa je zato Pi~ili do-
{ao na ideju da napravi od ciglane krematorijum, u ~emu je i uspeo, pa je od 14
pe}i (sedam na svakoj strani) napravio krematorijum. Onda je doneta odluka
da se spaquju `ivi, i da se prosto otvore ogromna gvozdena vrata i `ivi gur-
nu u vatru, koja je ve} buktala. Taj je plan, me|utim, proizveo stra{nu reakci-
ju me|u onima koji su trebali da budu spaqeni. Svet je vriskao, drao se i fi-
zi~ki se branio. Da bi se izbegle takve scene, re{ilo se da ih prvo ubijaju pa
onda spaquju.” (str. 231-232.)
Vrhunac hrvatskog katoli~kog terora autor ovako prikazuje: “Kao dopu-
na ovom u`asnom qudskom baratawu, mu~ewu i legalizovanom usta{kom ubi-
jawu, jedan drugi stra{an instrument, mo`da i najodvratniji od svih, potresao
je ve} strahom terorisano stanovni{tvo: “kaznene ekspedicije” koja je izvodi-
la Paveli}eva specijalna milicija, usta{e, koje su se za veoma kratko vreme
tako zloglasno proslavile da se mogu uporediti samo s najstra{nijim ~udovi-
{tima u qudskom obliku u pro{losti. Ove ekspedicije su ru{ile ku}e i se-
la, hapsile, mu~ile, pqa~kale i ~esto klale wihove stanovnike, a po pravilu
nisu ni poku{avale da na|u za to izgovor ili bar formu legalnosti. ^itave
oblasti, kao {to je, na primer, Bosanska Krajina, Lika, Kordun, Banija, Gor-
ski Kotar, Srem i predeli Slavonije, bile su opusto{ene od wih. Mnoga ma-
la mesta kao Vojni}, Sluw, Korenica, Udbine i Vrgin Most, bila su potpuno
uni{tena, dok se pokoq na veliko desio u mnogim mestima kao Rakov Potok,
Maksimir (blizu Zagreba), visoravan Vojnovi} u Bjelovaru, Osije~ki gradski
park i Jadovno u Lici. U posledwem `rtve su bile povezane `icom, zajedno u
grupama po dvadeset izvedene na ivicu provalije od 1.000 metara, gde su usta-
{e ubijale samo prve osobe, tako da one povuku za sobom dole i ostale, koji su
jo{ `ivi.” (str. 232.)
Manhatan iznosi i mnogo drugih primera, ~ije su nam scene uglavnom po-
znate iz tekstova ve} tretiranih autora. On se ~udi odsustvu qudskosti, zapre-
pa{}en je originalno{}u egzekucija, metodama koje ranije istorija jednostav-
no nije zabele`ila. “Najgore zlo~ine, mada izgleda ~udnovato, izvr{ila je in-
teligencija. Slu~aj Petra Br`ice je bez sumwe jedan od najneverovatnijih u
ovoj kategoriji. Petar Br`ica je bio |ak fraweva~ke {kole u [irokom Bri-
jegu, u Hercegovini, bio je tako|e student prava i ~lan katoli~ke organizaci-
je “kri`ara”. U koncentracionom logoru u Jasenovcu, u no}i 29. avgusta 1942.
godine izdati su nalozi za ubijawe. Opkladili su se ko mo`e da ubije najve}i
broj zato~enika. Petar Br`ica je presekao grkqan kod 1.360 zarobqenika na-
ro~ito o{trim kasapskim no`em. Po{to je bio progla{en za pobednika tak-
mi~ewa, on je bio izabran za “kraqa koqa~a.” Zlatan sat, srebrni servis i pe-
~eno prase bile su nagrade. Jedan doktor, dr Nikola Nikoli}, Hrvat, bio je o~e-
vidac u logoru kada se ovo desilo, i docnije je svedo~io autenti~nost ovog za-
prepa{}uju}eg dela.” (str. 234.)
Klawa, udarci maqem po glavi, bacawe u jamu, sagorevawe `ivih qudi, ve-
{awe, ~ere~ewe. Manhatan sve to strpqivo opisuje kao autor koji je u zapad-
noj javnosti dosad najsistemati~nije i najuverqivije prikazao hrvatske zlo-
~ine i katoli~ki teror. “Usta{e su vi{e puta poklale sve stanovnike srpskog
548
sela, pa su nemilosrdno mu~ili i ubijali ~ak i decu, da bi na kraju zapalili
i sela. U selu [u{wari, na primer, usta{e, po{to su ubili skoro sve stanov-
nike, odveli su oko dvadesetoro pre`ivele dece, vezali ih za ulaz jedne veli-
ke {upe, koju su potom zapalili. Ve}ina dece, prose~no od deset godina, `i-
va su izgorela. Mali broj dece, koja su pre`ivela, u`asno unaka`ena opeko-
tinama, bila su potom pobijena. ^etiri o~evica ovako svedo~e: “U selu Gorev-
cu, 13. septembra 1941. godine deca stara oko tri godine bila su nabijena na ko-
lac. U nekim mestima majke su se bacale u naru~ju sa decom, i kolac je prola-
zio kroz dete i majku. A grudi nekih mladih devojaka bile su vezane ili pre-
se~ene tako da su neke bile naterane da provuku svoje ruke kroz wih. Qudima
su isekli u{i i noseve, i iskopali o~i.” (str. 234-235.)
Kosti} daqe op{irno citira opise hrvatskih zlo~ina nad srpskim naro-
dom iz studije “Rat siroma{nih” Vitorija Gorecla, objavqene 1958. godine, kao
i iz napisa Koradi Colija i Roberta Bitkoqe o hrvatskom genocidnom pro-
gonu Jevreja. Poznati italijanski pisac Kurcio Malaparte u kwizi “Kaput”,
objavqenoj u Rimu i Milanu 1948. godine opisao je kako je u toku audijencije
kod Paveli}a na wegovom stolu primetio korpu za koju mu je izgledalo da je
puna ostriga i drugih morskih plodova i u`asnuo se kada mu je hrvatski poglav-
nik rekao: “To je poklon mojih vernih usta{a, to su dvadeset kilograma qud-
skih o~iju.” (str. 260.) Ta korpa o~iju je najupe~atqiviji dokaz hrvatske hiqa-
dugodi{we kulture. Jednostavno govori sve o tom zlo~ina~kom narodu.
o) Hrvatski zlo~ini se ne mogu zaboraviti
U Melburnu, u Australiji, Lazo Kosti} je 1975. godine objavio bro{uru
“Dodatak kwizi Hrvatska zverstva u Drugom svetskom ratu prema izjavama wi-
hovih saveznika” i u woj prezentovao podatke do kojih je naknadno do{ao, a pr-
va, redovna kwiga ve} uveliko pripremana za {tampawe, koje se unedogled ote-
glo zbog gotovo redovnih peripetija s kojima se susre}u emigrantski pisci i
izdava~i. Tako analizira kwigu Fridriha Hera “Vera Adolfa Hitlera”, ob-
javqenu u Cirihu 1960. godine, koji tako|e op{irno pi{e o hrvatskim zlo~i-
nima i Paveli}a naziva najgroznijom li~no{}u dvadesetog veka. On posebno
`igo{e zlodela katoli~ke crkve zbog zaslepqenosti verskom mr`wom i sprem-
nosti na kori{}ewe najprqavijih i najpodmuklijih sredstava prozelitizma.
I za samog Hitlera tvrdi da po svojoj strukturi li~nosti odaje da je u mlado-
sti vaspitavan u strogo katoli~kom duhu. Drugi nema~ki autor, Klaus Libe 1974.
godine tako|e pi{e o hrvatskim zlo~inima i ulozi katoli~kog sve{tenstva
u genocidu nad srpskim narodom. On posebno insistira na ~iwenici da je nad-
biskup Stepinac mogao da spre~i zlo~ine samo da je hteo, ali je radije }utao
i ~ekao da mu Paveli} ra{~isti teren.
Kosti} op{irno citira ve}i broj nema~kih i neke francuske autore, ~e-
sto te citate daje i u wihovom originalu, ali je tu uglavnom re~ o ponavqawu
iskaza datih u osnovnoj kwizi. Mi }emo ovde preneti samo neke nove detaqe,
kao {to je segment iz izve{taja nema~kog poslanstva u Nezavisnoj Dr`avi Hr-
vatskoj, upu}enog 21. novembra 1942. godine Ministarstvu spoqnih poslova Raj-
ha, u kome se, izme|u ostalog, ka`e: “Povodom svog unapre|ewa u ~in usta{kog
kapetana vi{i policijski komesar Tomi} je priredio veliku razuzdanu pijan-
549
ku. Posle ru~ka nastalo je pijan~ewe. Kada su svi bili totalno pijani, po~eo
je Tomi} da puca iz pi{toqa. Kao meta slu`ile su mu skupocene uqane slike
i kristali. Oko pono}i moralo je nekoliko usta{a da dovedu iz zatvora ne-
koliko Srba u lokal. Ti Srbi su izbodeni no`evima, a usta{e su iz rana si-
sali krv.” (str. 41-42.)
Italijanski general Pircio Biroli je u raportu Vrhovnoj komandi o voj-
no-politi~koj situaciji u Crnoj Gori, 12. avgusta 1941. godine pisao: “Od svih
balkanskih naroda, Srbi su, po mom mi{qewu, bez obzira na wihov surov ka-
rakter, jo{ najboqi. Hrvati su podli i dvoli~ni, pravi licemeri i kukavi-
ce, nasuprot ratni~kom i vite{kom duhu Srba i Crnogoraca.” (str. 53.) U iz-
ve{taju Komande obave{tajnog odseka 6. armijskog korpusa vi{oj komandi o
ratnim zbivawima u Kqu~u, pored niza hrvatskih zlo~ina koje opisuje na osno-
vu iskaza slu~ajno pre`ivelih Srba, ka`e se i slede}e: “Izme|u raznih divqa-
{tava koje navode najodvratnije je ono da su Srbe prinudili da jedu vlastite
o~i, koje su im pre toga izvadili.” (str. 59.) Povodom smrti Ante Paveli}a ita-
lijanski list “Korijere dela sera” objavio je op{iran nekrolog u kome je ci-
tirao javno izre~ene Paveli}eve re~i da “nije pravi usta{a koji se ne ose}a
i nije u stawu da zakoqe novoro|en~e u maj~inoj utrobi.” (str. 66.) List pod-
se}a i na Milapartovo iskustvo sa srpskim o~ima na Paveli}evom stolu, i to
u broju od 30. aprila 1959. godine.
U obiqu arhivske gra|e, publicisti~kih i novinskih natpisa, Kosti} ci-
tira i mnoge {vajcarske autore. Tako navodi i pisawe dopisnika iz Splita
@aka Isara koji je 1944. godine u Lozani objavio kwigu svedo~anstava o rat-
nim strahotama pod naslovom “Vi|eno u Jugoslaviji.” Najstra{niji su slede-
}i primeri: “U selu Stradawe otvorili su utrobu jednoj Srpkiwi, nose}oj u
~etvrtom mesecu, izvukli su joj dete i za{ili namesto wega `ivu ma~ku. Jedan
penzionisani stari srpski u~iteq, raniji predsednik {kole u Travniku, ba-
~en je na zemqu i jedan usta{a mu je istrgao srce, prerezav{i ga od grkqana
na ni`e {tiletom.” (str. 76.)

550
 Glava osma

HRVATI KAO NAJVE]I SRPSKI ZLOTVORI

Profesor Lazo Kosti} je, 1957. godine, u ^ikagu objavio kapitalnu studiju
“Sporni predeli Srba i Hrvata”, u izdawu Ameri~kog instituta za balkanska
pitawa. Kwiga je 1990. godine pre{tampana u Beogradu, u izdawu “AIZ Dosije”,
pa }e prema tom izdawu ovde biti citirana. U kwizi obra|uje pitawe srpsko-
hrvatskih teritorijalnih sporewa na podru~ju Hrvatske, Dalmacije i Slavoni-
je. Boku Kotorsku, Dubrovnik i Srem uop{te Kosti} ne smatra spornim nego ~is-
to srpskim predelima, {to je i dokazao u drugim svojim delima, a problem Bosne
i Hercegovine je posebno obradio u vi{e studija o kojima }e tek biti re~i.

1. Teritorijalni sporovi Srba i Hrvata

Polazna Kosti}eva postavka je da je srpsko stanovni{tvo u Hrvatskoj, Dal-
maciji i Slavoniji naseqeno “od davnina, da je ono do{lo u te krajeve da ih bra-
ni, da je pozivano da do|e, da se dr`alo dobro i odbranilo vi{e puta granicu, da
je ipak goweno i tretirano nezahvalno{}u, da su mu priznavane privilegije i po-
sle krwene odn. ignorisane, da je u posledwe vreme zlo~ina~ki tretirano od sta-
novni{tva koje ga opkoqava itd.” (str. 12.) Otuda i proisti~u srpska prava na ve-
like delove tih teritorija: “Danas ~ak niko i ne tra`i oslonac u pro{losti za
priznavawe ovakvih prava. U kulturnim i civilizovanim dr`avama sveta sva-
ki je pojedinac za{ti}en pravnim poretkom zato {to je ~ovek, a svaki kolektiv
(nacionalni, verski itd.) zato {to on tako|e postoji u svetu stvarnosti. Kod Hr-
vata toga nema. Oni ne po{tuju nikoga do sebe (a slabo i sebe), i za svaku svoju aspi-
raciju, i za svaki svoj postupak, konstrui{u neka nebulozna “prava”. Nije uzalud
re~eno da je to narod koji je najvi{e na svetu imao stranaka “prava”. (str. 12.)
Slavistika kao nauka kroz celi XIXvek nije imala ve}e probleme od etni~-
ke zbrke na Balkanu, pogotovo od pitawa teritorijalne situiranosti i etni~-
kog razgrani~ewa Srba i Hrvata. Bez obzira na sve me|usobne razlike u pogle-
dima pojedinih nau~nika, kao op{ta konstanta pojavquje se podatak da su oni Sr-
be teritorijalno vezivali za veoma veliki prostor, a Hrvate za krajwe mali. “Po-
jam Hrvata se ograni~ava na samo jednu sasvim usko obele`enu “skupinu” na pod-
ru~ju recimo dana{we Jugoslavije. Jedni slavisti – a to su mahom severni Slo-
veni, u prvom redu ^esi – priznaju kao Hrvate samo kajkavce. Drugi, Slovenci npr.,
smatraju kajkavce za Slovence, a Hrvate ograni~avaju na ~akavce.” (str. 19.)
Suo~en s tim nedoumicama Gijom Le`an u kwizi “Etnografija evropske
Turske” objavqene 1861. godine, pisao je: “Hrvati (Horvat, Hervat) ne obrazu-
551
ju jedan jasno uo~qiv sastavni deo “jugoslovenske rase”, jer nema vaqda dva sla-
vista ~ija se mi{qewa o geografskom rasprostirawu Hrvata podudaraju.” (str.
20.) Lazo Kosti} tu ~iwenicu rezimira na slede}i na~in: “Nema ba{ nijedne,
ama bukvalno nijedne oblasti dana{we Jugoslavije koju su svi veliki slavisti
XIX veka priznali kao nesumwivo hrvatsku. Veliki slavisti, kao {to su Ko-
pitar i dr., osporavaju ~ak Hrvatima kao naciji sam Zagreb sa okolinom. Jedi-
no u ~emu se svi slavisti sla`u, to je da su zaista ~isti Hrvati oni koji su na-
pustili Hrvatsku pri pojavi Turaka i prebegli daleko u Ma|arsku i Austri-
ju, ~ak do Moravske. Danas su oni ve}im delom pretopqeni u narode me|u koji-
ma `ive. S druge strane, svi zna~ajni slavisti XIX veka priznaju kao nespor-
nu srpsku nacionalnu teritoriju skoro sve {to Srbi revindiciraju, bar pet {e-
stina onoga {to najve}i srpski “{ovinisti” za svoj narod tra`e.” (str. 20.)
Tako je Josif Dobrovski smatrao da je u na{em podnebqu samo kajkavski
dijalekat mogu}e identifikovati kao hrvatski jezik, a za sve druge je tvrdio da
je srpski. Shodno tome tvrdio je da Hrvati `ive samo u Hrvatskom Zagorju i we-
govoj okolini, a na svim drugim podru~jima Hrvatske, Dalmacije i Slavonije
Srbi. U pismu Jerneju Kopitaru, objavqenom 1879. godine u “Arhivu za sloven-
sku filologiju”, Dobrovski je pisao: “Krawci, Dowo{tajerci (Bezjaci tj. za-
greba~ki Hrvati) po Salagijusu su oni Hrvati Konstantina (Porfirogenita,
L.M.K.) koji su se odelili od dalmatinskih i povukli u Panoniju. Ugarski Slo-
venci, to su emigranti (noviji) iz [tajerske, Dowe Krawske itd., samo oni go-
vore ne umesto u. Panonski Hrvati bi se mogli, dakle, podeliti u a) prave (za-
greba~ke) Slovence, b) ugarske Slovence, i v) krawske, {tajerske, koru{ke. Dal-
matinci su napola Srbi (glagoqa{i), a }irili~ari su ~isti Srbi... Geograf-
ski nazivi me malo interesuju. Ti Dubrova~ni, Makedonci i Bosanci su Srbi.
Krawci, Bezjaci, Panonski Hrvati su po poreklu Hrvati.” (str. 21.)
Pismom od 6. marta 1810. godine, Dobrovski to pitawe jo{ vi{e precizi-
ra: “Pravi hrvatski jezik, to je zagreba~ki, i prema tome su svi Va{i Vindi (Slo-
venci) Hrvati, po{to su (prema Vama) Hrvati Vindi. Zemqa koja se sada zove Hr-
vatska, s obe strane Save, nije se nikad zvala Hrvatska, pa ipak je bila naseqe-
na od Hrvata, a pravo su imali da je razlikuju od mnogo nado{lih Slavonaca, {to
su ovaj deo nazvali Slavonijom... ^ovek se navikne na geografska imena, a op{te
nazive odbaci. Bosanac se ne}e zvati Srbinom, to va`i i za Dalmatince; pa zar
ipak zato nisu Srbi? Vodene Hrvate ja ne poznajem. To bi ipak mogle biti pra-
ve hrvatske kolonije, kao {to ih ima u Moravskoj (od 1650.) i nedaleko Po`una.
Oni se tako|e nazivaju Hrvatima, ali ne i Ajzenbur{ki Vindi.” (str. 21.)
I najzna~ajniji hrvatski istori~ar Ferdo [i{i} u kwizi “Biskup [tro-
smajer i ju`noslovenska misao” objavqenoj u Beogradu 1922. godine, isti~e: “Opat
Dobrovski prvi je stao graditi etnografski sistem slovenskih naroda prema
jezi~koj srodnosti, u kojem je sistemu Ju`ne Slovene podijelio u ove skupine:
1) Vindi (Sloveni Koru{ke, Krawske, Primorja, [tajerske, Prekomurja) i pro-
vincijelni Hrvati (tj. svi kajkavci); 2) Srbi, Bo{waci, Slavonci, Dalmatin-
ci, Crnogorci i Hrvatska Krajina ili jednim imenom Iliri (tj. svi {tokav-
ci); i 3) Bugari. Ova razdioba ostade za slavensku nauku uglavnom merodavna
sve do Miklo{i}a (u drugoj polovini XIX vijeka). Prema tome, dakle, bija{e
kod inteligencije u prvoj ~etvrti XIX vijeka ime hrvatsko ograni~eno iskqu-
~ivo na kajkavce, naime na sjeverni dio @upanije zagreba~ke do Kupe, ~itavu
vara`dinsku (s Me|umurjem), zapadni dio kri`eva~ke.” (str. 22.)
552
Jernej Kopitar nije prihvatao ba{ sve teze Dobrovskog, pa je u vi{e pi-
sama s wim polemisao isti~u}i: “Ja sam sigurno toliko pravedan prema Hr-
vatima kao Va{a Pre~asnost prema Slovencima, ali pogre{an naziv vre|a
me (sabla`wava me): ne, mi Slovenci da treba da se zovemo Hrvati, nego oni
sami treba da se zovu ono {to su, tj. Slovenci.” (str. 23.) Ali zato Kopitar Hr-
vate locira na naju`e geografsko podru~je: “Hrvati u Panoniji, koji su se odvo-
jili od Hrvata u Dalmaciji, ne mogu da se tra`e u Slavoniji, [tajerskoj i Kraw-
skoj, nego po samom Kr~ali}u, u Istri i u Hrvatskoj ju`no od Kupe.” (str. 23.)
Pavle Josif [afarik u svojoj “Istoriji slovenskih jezika i kwi`evno-
sti”, {tampanoj 1826. godine, izri~ito Bosance, Crnogorce, Slavonce i Dalma-
tince smatra Srbima. On, dakle, svoje nau~ne iskaze nije temeqio na verskim
razlikama pravoslavaca i katolika, nego na dijalektolo{kim posebnostima. U
kwizi “Srpska zrna za ~itawe”, objavqenoj 1933. godine u Pe{ti, [afarik in-
sistira da je “istorijski i lingvisti~ki utvr|ena ~iwenica da, kao {to Srbi
u Srbiji, Bosni, Slavoniji, Hercegovini, Crnoj Gori i Dalmaciji, zajedno sa-
~iwavaju samo jednu granu velikog slovenskog stabla, pa pripadali oni isto~-
noj ili zapadnoj crkvi, isto tako wihov jezik sa~iwava samo jedan dijalekt (ne
vi{e wih, L.M.K.) iako sa mnogo neznatnih varijeteta.” (str. 24.) Daqe, on po-
kazuje da je i nekada{wa hrvatska dr`ava obuhvatala i delove srpskih terito-
rija pa zakqu~uje: “Stara Horvatska na jugu Kupe, sa rezidencijama Biha} u da-
na{woj Bosni i Biograd u dana{woj Dalmaciji, pripadala je oduvek {to se je-
zika ti~e srpskoj narodnoj i jezi~koj posebnosti. Ono {to stari pisci ovih obla-
sti zovu horvatski, to je ~isto srpski, dok se dijalekt na naslovima kwiga iz XVI
veka, danas tzv. horvatski, od uro|enika samih jo{ uvek zove slovenski.” (str. 24.)
U kwizi “Slovenske staro`itnosti”, objavqenoj u Lajpcigu 1843. godine,
[afarik je jo{ izri~itiji po pitawu teritorijalne rasprostrawenosti Sr-
ba na Balkanu: “Sva srpska plemena, koja su se nastanila izme|u Hrvata i Bu-
garskih Slovena na slivovima Bosne, Drine, Kolubare, Zapadne ili Srpske
Morave, Ibra, Neretve i Mora~e, pripadali su na osnovu osobina wihovog za-
jedni~kog jezika jednom i istom narodu. Zbog toga se ovde mo`e govoriti sa-
mo o raznim granama jednog istog mo}nog plemena, a niukom slu~aju o raznim
narodima u pravom smislu re~i.” (str. 25.)
Vatroslav Jagi}, u “Arhivu za slovensku filologiju” za 1889. godinu, in-
terpretira Franca Miklo{i}a, pa kao vara`dinski Hrvat, ali i ozbiqan na-
u~nik, ka`e: “Po Miklo{i}u, “horvatski” se govori u Istri, u Primorju (ve-
rovatno Hrvatskom primorju? L.M.K.), u Dalmaciji severno od Neretve, go-
vore ga katolici Bosne i Hercegovine, ranije Vojne Krajine i Slavonije (Bud-
mani HIII) a zatim ga govore Hrvati naseqeni u vi{e `upanija Zapadne Ma-
|arske i jo{ Horvati Dowe Austrije (Lata-Marofeld i Taja) i oni koji sta-
nuju u Moravskoj. K wima dolaze jo{ i Hrvati Ju`ne Italije.” (str. 26.)
S druge strane, Srbin katolik Milan Re{etar u svojoj studiji o ~akav{ti-
ni, objavqenoj 1891. godine u istom, ina~e, veoma uglednom ~asopisu, ka`e: “Pr-
vobitno je ~akavski govoreno ne samo na celom podru~ju Stare Hrvatske (Sever-
na Dalmacija, Hrvatsko Primorje, Zapadna Bosna, Isto~na Istra sa Kvarner-
skim ostrvima), ve} i u jo{ nekim pograni~nim predelima, koji delom tek doc-
nije (verovatno u HIveku) dospe{e pod hrvatsku vlast (Sredwa Dalmacija, sliv
Kupe), ili ~ak nikad ne do|o{e pod hrvatsku vlast (Peqe{ac, Kor~ula, Lasto-
vo, verovatno i jedan deo Zapadne Istre). Po{to se u Staroj Hrvatskoj govori-
553
lo iskqu~ivo ~akavski, po{to su stanovnici Stare Hrvatske sa~iwavali masu
~akavaca, i {to se u prvim istorijskim vekovima hrvatsko ime pojavquje samo
u ~akavskim predelima i jezi~nim spomenicima, to je potpuno opravdano, zajed-
no sa Miklo{i}em, uzeti, da je hrvatski istovetan sa ~akavskim, i obrnuto. I
po{to je, s druge strane, dokazano svim starijim jezi~nim spomenicima da se u
svim oblastima koje su kra}e ili du`e vreme bile delovi srpske dr`ave samo
{tokavski govorilo (Stara Srbija, Srbija, Crna Gora, Zeta, Hercegovina, Ju-
`na Dalmacija, Isto~na i Ju`na Bosna, Srem), i da se u ovim oblastima srpsko
ime upotrebqavalo za narod i za jezik, ~esto ~ak i u vreme kad nije postojala dr-
`avna pripadnost Srbiji – onda se opet mora dati pravo onome ko sa Miklo{i-
}em izjavquje da su {tokavski i srpski pojmovi koji se poklapaju.” (str. 27.)
Hrvatski slavista Tomo Mareti} u svojoj kwizi “Slaveni u davnini”, ob-
javqenoj u Zagrebu 1889. godine u izdawu “Matice hrvatske”, tvrdio je da su iz-
vorni Hrvati samo ikavci, a poput istaknutog franciskanca Matije Petra Ka-
tani}a glavnu argumentaciju nalazi u Porfirogenitovim spisima za preciznu
geografsku projekciju prostornog razme{taja Srba i Hrvata po dolasku na Bal-
kansko poluostrvo. Mareti} ka`e: “Hrvatska se zemqa po~iwe od rijeke Ceti-
ne i dopire do primorja sve do granice Istrije ili do grada Albona (danas La-
bin), a u gorwoj strani prelazi ne{to i preko pokrajine Istrije; pri Cetini
i Hlijevnu pribli`ava se srpskoj zemqi... Poznato je da rijeka Cetina uti~e
u more ispod grada Spqeta, ali je wezin tok krivuqast. Zato treba dodati da
je samo najdowi tijek te rijeke ~inio granicu hrvatske dr`ave, a ostali se we-
zin dio nalazio u hrvatskoj dr`avi. To se posve jasno razabira iz drugijeh Por-
firogenitovijeh biqe`aka. Tako bi nam ju`na i sjeverna granica dalmatinske
Hrvatske bila poznata. Da je na zapadnoj strani le`alo Jadransko more, to je
stvar koju je dosta samo spomenuti. Najte`i je posao sa isto~nom granicom. To-
liko je sigurno da je Hrvatskoj na istoku le`ala Srbija, samo je dakako pitawe
gdje je prestajala Hrvatska a gdje je po~iwala Srbija? Wima se ~ini da Hrvat-
sku od Srbije rastavqa voda Vrbas, koja te~e krosred dana{we Bosne i utje~e
u Savu... Tako je dana{wa Bosna Vrbasu na istoku bila dio srpske dr`ave... Sje-
verna je granica Porfirogenitovoj Srbiji dakako rijeka Sava, i to onaj dio we-
zin koji je izme|u u{}a Vrbasa pa od prilike do u{}a Drine... Porfirogenit
o Zahumqanima, Trebiwanima (s Konavqanima) i Neretqanima izrijekom ve-
li da su srpske narodnosti; o Dukqanima ne veli (vaqda je zaboravio zabiqe-
`iti ili nije znao) ni{ta koje su narodnosti, da li hrvatske, da li srpske. Ali,
ako pomislimo da su Dukqani najju`niji od ona ~etiri plemena i da su pravi
Hrvati dosezali do rijeke Cetine, onda }e nam biti veoma vjerojatno da su i Du-
kqani bili iste narodnosti koje i Srbi.” (str. 27-28.)
a) Geografski polo`aji
srpskih i hrvatskih teritorija
Najzna~ajniji francuski slavista Siprijan Rober u kwizi “Sloveni u Tur-
skoj”, objavqenoj u Parizu 1844. godine, ka`e: “Srpska grana, van Kne`evine
Srbije, obuhvata Crnu Goru, Bosnu i brojne predele Albanije i Makedonije.
Ako neka evropska sila ne uspe da ih podeli, srpsko stanovni{tvo koje govo-
ri celo istim jezikom, ujedini}e se pre, a posle u samo jednu dr`avu jaku od dva
554
i po miliona stanovnika doma}ih... Srpska rasa zauzima tre}inu Evropske Tur-
ske i ceo jug Ugarske. U Turskoj, wene pokrajine su: Bosna, Hercegovina, deo
Makedonije, Severoistok Arbanije, Crna Gora i Kne`evina specijalno nazva-
ta Srbija. U Austrijskom carstvu, Srbin obitava Dalmaciju, Hrvatsku, Sla-
voniju, deo Istre, Vojnu Krajinu, Banat, Srem i Dunavsku obalu od Be~a do Sent-
Andreje kod Budima.” (str. 29.)
Hajnrih Berghans je, 1847. godine, pisao da Srbi “nastawuju sav predeo
koji grani~i na severu sa Ilircima i Mayarima, na jugu sa Arbanasima, na
zapadu sa Jadranskim morem, a na istoku sa Bugarskom. Tamo, dakle, spada-
ju: najve}i deo Istre, cela Dalmacija, austrijska vojna granica skoro ce-
la, jedan deo Ju`ne Ma|arske (tu je spadala i Slavonija, L.M.K.), cela Bo-
sna i cela Srbija. Srbi su, dakle, podeqeni pod austrijsko i osmansko su-
verenstvo. Lokalni nazivi su: Dalmatinci, Morlaci, Crnogorci, Bosan-
ci; oni ne ukazuju na neku deobu jezika, jer Srbi govore svuda jedan isti di-
jalekat.” (str. 31.)
Adrijan Balbi u kwizi “Op{ta geografija”, koja je iza{la u vi{e izda-
wa, a Kosti} ukazuje na sedmo iz 1883. i osmo iz 1894. godine, isti~e da Hrva-
ti “zauzimaju provincijalni predeo Hrvatske, zapadni deo nekada{we Vojne
krajine, jedan mali deo jugoisto~ne Krawske, isto~nu Istru sa Kvarnerskim
ostrvima i vi{e kolonija zapadne Ma|arske, Banata, Dowe Austrije (na mo-
ravsko-ma|arskoj granici) i Moravske (na Taji). Srbi nastawuju Dalmaciju (kao
“Dalmatinci”, “Morlaci”, “Dubrov~ani”, “Bokeqi”), jedan veliki deo Vojvo-
dine i Banata zajedno sa predelom nekada{we Srpsko-banatske vojne krajine
(Srbi, [okci, Buwevci), Slavonije i jedan deo nekada{we Hrvatsko-slavon-
ske vojne krajine (“Slavonci”), jedan pojas Ju`ne Ma|arske (“Raci”) i jugoza-
padni deo Istre (“Morlaci”).” (str. 31.)
Mihael i Artur Haberland su u svom delu “Narodi Evrope”, objavqenom
u [tutgartu 1928. godine, ukazali kako su neke, prethodno ~isto hrvatske te-
ritorije, intenzivno mewale etni~ku strukturu i gubile osnovne hrvatske
karakteristike, dok su srpski prostori sa~uvali svoje nacionalne speci-
fi~nosti. Tako u jednom sasvim konkretnom slu~aju ka`u: “[areno sakupqe-
no i pome{ano slovensko stanovni{tvo Istre – Hrvati, Srbi, Uskoci, ]i-
}e, slovenizirani Rumuni – jako zaostaju u zna~aju po etnografiji iza znatno
~istije izra`ene srpske nacionalnosti, koju nalazimo u Dalmaciji, kao i u
Bosni, Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji.” (str. 32.)
Etnograf Hugo Vernacik u kwizi “Nova velika etnografija”, objavqe-
noj 1954. godine, ukazuje i na krsnu slavu kao izrazito i jedino srpsku karak-
teristiku i kriterijum razlikovawa srpskog od nesrpskog slovenskog stanov-
ni{tva, pa isti~e: “Ne samo pravoslavni Srbi, ve} i katoli~ki Srbi Dalma-
cije, Bosne i Slavonije – po{tuju izvesnog sveca kao za{titinika porodice,
mada taj obi~aj kod katolika sve vi{e i{~ezava.” (str. 32.) Austrijski etno-
graf Karl ^ernig, u kwizi “Etnografija Austrougarske monarhije”, govori
o tri linije razgrani~ewa Srba i Hrvata, istarskoj, jadranskoj i slavonskoj,
pa ~ak uvodi i kategoriju Srbo-Hrvata, kojima o~igledno naziva Srbe kato-
like, jasno ih razlikuju}i od pravih Hrvata. Dakle, pored jednog dela Istre,
iz ^ernigove kwige se vidi da autor celu Dalmaciju i Slavoniju izrazito tre-
tira kao srpsku teritoriju.
555
 Po pitawu etni~ko-teritorijalnog razgrani~ewa Srba i Hrvata jo{ je pre-
cizniji najzna~ajniji austrijski statisti~ar Adolf Fiker u kwizi “Stanov-
ni{tvo Austrijske monarhije u wegovim najva`nijim momentima, predstavqe-
no statisti~ki”, objavqenoj 1860. godine u Goti. On navodi da “Kraqevina Hr-
vatska sa wenih osam pukovskih srezova Hrvatsko-slavonske vojne granice pri-
pada Hrvatima, a svi predeli koji le`e isto~no od toga pripadaju Srbima, i
jedno produ`ewe prema severu tako postavqene deobne linije odvaja sasvim ta~-
no hrvatska i srpska jezi~ka ostrva.” (str. 34.)
Fiker u novoj kwizi, objavqenoj deset godina kasnije, obja{wava kako su
“pravi” Hrvati, iz nekada{we Primorske Hrvatske, kroatizovali Slovence,
kajkavce, koji su `iveli u Zagrebu i {iroj okolini, pa govori o dve kategori-
je Hrvata – Slovenco-Hrvatima i Srbo-Hrvatima u koju su zapravo prerasta-
li Srbi katolici. “^iwenica da je jedan znatan deo Hrvata nastao tek krajem
XVI veka od hrvatiziranih Slovenaca, a drugi deo ba{ stoga stoji Srbima jo{
sada nesravwivo bli`e, opravdava razlikovawe Slovenco-Hrvata i Srbo-Hr-
vata... Pa ipak, `ive Slovenco-Hrvati jo{ i jugoisto~no od linije Sisak – Iva-
ni} pome{ani sa Srbo-Hrvatima sve do Jasenovca prekoputa u{}a Une u Sa-
vu i grani~e u ovom me{anom sastavu uzdu` Save direktno sa Srbima.” [to
se Srba ti~e, wihovo razlikovawe “na ogranke ~ini se ili s obzirom na teri-
toriju koju nastawuju (Slavonci, Dalmatinci, Dubrov~ani, Bokeqi) ili s ob-
zirom na veru koju ispovedaju (gr~ko-isto~ni Raci, gr~ko-katoli~ki [okci i
Buwevci). Samo naziv Morlaka u Dalmaciji ima jo{ utoliko etnografsko obe-
le`je, {to se pod wim pojavquju tako|e i posledwi, uostalom davno ve} sla-
vizirani ostaci Avara.” (str. 35.)
Na osnovu detaqne analize Fikerove kwige, Kosti} izvodi slede}i zakqu-
~ak: “Deo teritorije koji tada{wa austrijska uprava i zvani~na austrijska na-
uka priznaje Hrvatima vi{e je nego mizeran. Jedva se da kartama i prikazati.
Pa ne samo to: ni tu ~ak, ni skoro nigde, ina~e, ovi statisti~ko-geografski na-
u~nici ne nalaze ~iste Hrvate, ve} nekakvu me{avinu ili sa Slovencima ili
sa Srbima.” (str. 35.) To potvr|uju i tvrdwe poznatog be~kog profesora stati-
stike Brakelija, koji u kwizi “Priru~nik geografije i statistike austrijske
carevine”, objavqenoj u Lajpcigu 1861. godine, ka`e: “Hrvati (kao Slovenco-
Hrvati i Srbo-Hrvati) zauzimaju Hrvatsku, zapadni deo Vojne krajine, jedan
mali deo jugoisto~ne Krawske, Isto~nu Istru sa Kvarnerskim ostrvqem, i vi-
{e kolonija Zapadne Ma|arske, Banata, Dowe Austrije i Ma|arske. Srbi na-
stawuju Dalmaciju (kao “Dalmatinci, Morlaci, Dubrov~ani i Bokeqi”), veli-
ki deo Vojvodine i Banata sa Srpsko-banatskom vojnom krajinom (“Srbi, [ok-
ci, Buwevci”), Slavoniju i jedan deo Hrvatsko-slavonske vojne krajine (“Sla-
vonci”), jedan pojas Ju`ne Ma|arske (“Raci”) i jugozapadni deo Istre (“Mor-
laci”).” (str. 35.)
U drugoj kwizi pod naslovom “Evropske dr`ave”, objavqenoj 1876. godine,
isti autor je jo{ odre|eniji: “Hrvatskom jezi~kom plemenu pripadaju stanov-
nici Hrvatske, ali je ovo zastupqeno u ve}em broju u ju`nim zemaqskim delo-
vima Ma|arske, u Istri i na Kvarnerskom ostrvqu, u mawem broju u Krawskoj
i u izvesnim jezi~kim ostrvima Dowe Austrije i Moravske. Srbi nastawuju Sla-
voniju (“Slavonci”), ve}e pojaseve Ju`ne Ma|arske (“Raci”), jugozapad Istre
(“Morlaci”), i celu Dalmaciju (“Dalmatinci”).” (str. 36.)
556
b) Verske razlike izme|u Srba i Hrvata
I Jakob Grim je, u tekstu objavqenom 1815. godine, u potpunosti izjedna-
~avao Hrvate i Krawce, odnosno dana{we Slovence, a za Dalmaciju, Slavo-
niju, Bosnu, Hercegovinu i Crnu Goru tvrdi da ih naseqava srpsko stanovni-
{tvo pravoslavne katoli~ke i muslimanske veroispovesti. Nema~ki filo-
log Johan Severin Fater u znamenitom delu iz oblasti kwi`evnosti, grama-
tike, leksike i drugih jezi~kih disciplina, pisao je, 1847. godine, da Srbima
smatra: “1) Srbe u u`em smislu ili Srbijance, u nekada{woj Kraqevini Sr-
biji, sada{woj turskoj provinciji Serf-vilajet, na obe strane Morave, izme-
|u Timoka, Drine, Balkana, Save i Dunava. Jedan veliki deo odselio se jo{
ranije u austrijsku Slavoniju i Ju`nu Ma|arsku. Oni su gotovo svi isto~nog
obreda. 2.) Bosanci izme|u Drine, Vrbasa, Save, Dalmacije i Balkana. Mnogi
su pre{li na islam, ali su ipak najve}im delom sa~uvali slovenski jezik i
obi~aje. Najve}i deo, me|utim, ispoveda gr~ki kult, samo malo wih zapadni.
3) Crnogorci, u Turskoj i Arbaniji izme|u crnogorskih brda, od Bosne pre-
ma morskoj obali do Bara, svi gr~kog obreda. 4) Slavonci, u austrijskoj kra-
qevini Slavoniji i vojvodstvu sremskom, delom gr~kog delom latinskog ob-
reda. 5.) Dalmatinci, uzdu` Jadranskog mora u okruzima Zadar, Split, Du-
brovnik i Kotor, kao i pribre`nim ostrvima, gotovo svi ispovedaju rimski
obred. Srpski jezik govore svi ovi narodi sa nekim veoma malim odstupawi-
ma u dijalektu... Pravi srpski jezik deli se u tri dijalekta; hercegova~ki, re-
savski i sremski. Bosanski se ne razlikuje od srpskoga gotovo ni{ta. Slavon-
ski je samo jedna nijansa srpskoga. Dalmatinski je dijalekt prili~no modifi-
ciran uticajem susedne Italije, naro~ito u jeziku obi~nog naroda.” (str. 38.)
I drugi nema~ki nau~nici pi{u na sli~an na~in. Istori~aru religije,
Karlu Ekermanu, prevashodnu je pa`wu izazvala ~iwenica da su qudi koje su
nazivali Hrvatima govorili dva razli~ita jezika. Hrvati koji su `iveli iz-
me|u Save i Drave govorili su slovena~ki, dok su ostali deklarisani Hrva-
ti govorili srpski. O brojnosti srpskog naroda u Slavoniji, Dalmaciji, Hr-
vatskoj i Istri pisali su i kwi`evni teoreti~ar Karl Braun i profesor Vi-
gand, veliki nau~ni autoriteti devetnaestog veka.
Lazo Kosti} analizira i stavove najzna~ajnijih slavista po ovom pitawu.
Ruski kwi`evni istori~ar Pipin i poqski Spasovi~, u svojoj zajedni~koj kwi-
zi “Istorija slovenskih kwi`evnosti”, Srbima u naju`em smislu smatraju, po-
red stanovnika Srbije i Crne Gore, i Bosance, Hercegovce, Dalmatince, Du-
brov~ane, istarske \i}e, uskoke, grani~are itd. U {irem smislu Srbima sma-
traju i Hrvate i Slovence uvi|aju}i problem precizne identifikacije zbog
me{awa nacionalne i verske pripadnosti, pa ka`u: “Ime Hrvat dopire dale-
ko iza pravog plemenskog predela wegovog, jer se i srpski stanovnici Turske
Hrvatske, severnog primorja i ostrva tako nazivaju.” (str. 39.) Razliku izme-
|u Srba i Hrvata odre|uje, pre svega, jezik. “Dijalekat pravih Hrvata je tzv.
kajkav{tina. Dalmatinska literatura... kojoj se tako|e ~esto daje naziv “hr-
vatska literatura” (u {irem smislu) napisana je u drugom dijalektu, tzv. ~a-
kav{tini. Ovaj dijalekat se mnogo razlikuje od pravog hrvatskog i tzv. {to-
kav{tine, ili pravog srpskog dijalekta.” (str. 39-40.)
557
 v) Prisvajawe srpskog jezika i kwi`evnosti
Hrvatski narod je vekovima zapostavqao razvoj kwi`evnosti jer wegove
intelektualce to jednostavno nije interesovalo. Kosti} citira Pipina i Spa-
sovi~a i o tom problemu. “Hrvatski dijalekat u u`em smislu nije imao veli-
ku literaturu. U u`oj Hrvatskoj su nedostajali povoqni uslovi za kwi`evni
razvitak, kao {to su postojali u Dalmaciji. Spajawem sa Ugarskom, Hrvatska
je bila politi~ki odvojena od Dalmacije i imala je s wom samo slabe trgova~-
ke veze. Od Srbije bila je odvojena religijom. Kao i u Ugarskoj, i ovde je latin-
ski jezik, jezik crkve, vlade, kwi`evnosti i obrazovawa. Pravi dijalekat se
pokazuje prvi put u kwi`evnosti u XVI veku, kad je reformacija prodrla bi-
la do Hrvata i Slovenaca.” (str. 40.)
I oni su konstatovali kako su Hrvati u devetnaestom veku preuzeli srp-
ski jezik kao svoj, pa zakqu~uju: “Hrvatski pisci, me|u kojima je u prvom redu
delovao Qudevit Gaj, uze{e kao kwi`evni jezik onaj dijalekat u kome se zapad-
no-srpska kwi`evnost bila razvila i ~ija je delatnost (te kwi`evnosti) po-
stigla bila veliki zna~aj po celo srpstvo i na Zapadu i na Istoku. Specifi~-
ni hrvatski dijalekat prepu{ten je svojoj sudbini i retko kad u wemu izlaze kwi-
ge za obi~an narod. Ozbiqna pitawa politi~kog i dru{tvenog `ivota do|o{e
do izra`aja u novom kwi`evnom jeziku (ilirskom), koji je imao da pove`e u jed-
nu celinu sve grane srpskog plemena, ne samo zapadne nego i isto~ne.” (str. 40.)
Po tom pitawu jo{ je izri~itiji ~uveni dubrova~ki plemi} i katolik Me-
do Puci}, koji je pod imenom Orsato Poca, u toskanskom ~asopisu “Nova anto-
logija”, 1867. godine, pisao: “Ako je nare~je dovoqno da obelodani jedan narod, on-
da Sloveni Hrvatske i Slavonije pripadaju srpskoj grani u Slavoniji i Vojnoj
Krajini, a Krawskoj grani u civilnoj Hrvatskoj. Ali su Hrvati, formulisav{i
svoje poglede na budu}nost, primili srpski jezik kao zvani~ni jezik, srpsku li-
teraturu kao svoju, srpsku zemqu kao svoju ro|enu, obele`avaju}i ih samo hrvat-
skim imenom. Ova zamena imena ne mewa ni{ta u stvarnosti ~iwenica.” (str. 40.)
Mnogi drugi istaknuti evropski intelektualci devetnaestog veka smatra-
li su izrazito srpskim zemqama ne samo tada{wu Srbiju i Crnu Goru, nego i Sta-
ru Srbiju, Temi{varski Banat, Ba~ku, Srem, Slavoniju, Bosnu, Hercegovinu, Dal-
maciju i Vojnu Krajinu. Me|u wima su, kako navodi Kosti}, uz op{irne citate
iz wihovih dela, francuski publicista De Klerval, italijanski Ubi}ini, fran-
cuski akademik Taqandije, kao i diplomata Ogist Dozol, pa kwi`evnik Rene Mi-
je, koji je izvesno vreme bio francuski ambasador u Beogradu itd. Kad je re~ o
francuskim autorima, po tom pitawu su naro~ito zna~ajni Rene Pimu i Rene An-
ri, kao rado ~itani publicisti, ali i istaknuti istori~ar Ernest Deni.
[vajcarski vojni pisac Ristov u kwizi “Rat u Turskoj”, objavqenoj u Ci-
rihu 1876. godine, izme|u ostalog navodi: “Srpska plemena po jeziku i po pore-
klu zauzimaju daleko najve}i deo zapadne polovine Evropske Turske. Isto~no
se prostiru do Ni{ave i Kara{a (Strume), Strimiona starog koji se uliva u
Orfanski zaliv, ju`no od severne granice rasprostrawenosti gr~kog jezika i
narodnosti. Oni obitavaju Bosnu, Hercegovinu, staru Makedoniju. Crnogorci
i Dalmatinci, iako nisu pot~iweni Turcima, srpskog su plemena.” (str. 43.)
Zna~ajna rumunska publicistkiwa Dora Distrija, koja je svoje radove ob-
javqivala na francuskom jeziku i pravo ime joj je bilo Jelena Gika, pisala je,
558
1865. godine, o srpskom nare~ju: “Ustanak Srba protiv otomanske vlasti u po-
~etku na{eg veka i obrazovawe kne`evine Srbije, {to je bilo posledica to-
ga, izazvali su pa`wu Zapada na jedan od najva`nijih naroda isto~nog poluo-
strva. Odeqak slovenske rase koji nosi ime Slovena jugoisto~nih nema dostoj-
nijeg predstavnika da bude prou~avan nego {to je to srpski narod (Hrvata ne-
ma nego jedan milion lica), koji (srpski narod) zauzima Kne`evinu (Srbiju),
Crnu Goru, Bosnu, Hercegovinu, izvesne srezove Bugarske i severne Arbani-
je, Metohiju (raniju Srbiju), Slavoniju, Dalmaciju, jedan deo Istre, i koji se
prostire na jo{ neke druge pokrajine Austrije – Ba~ka, Srem, Banat.” (str. 43.)
Dora Distrija svedo~i da je u wenom vremenu `ivelo {est miliona Srba.
I Bizmark, najve}i nema~ki dr`avnik svih vremena, prou~avaju}i osnov-
ne strate{ke orijentire ruske politike, pisao je o wenom naslawawu na krv-
no ili versko srodstvo Rusa sa drugim narodima, kao i o wenim nastojawima
da “oslobodi gr~ke a katkada i rimokatoli~ke Srbe koji se pod raznim ime-
nima nalaze na obe strane austrougarske granice.” (str. 44.) I 1908. godine, mar-
bur{ki univerzitetski profesor geografije Teobald Fi{er pi{e o posto-
jawu Srba pravoslavaca, katolika i muslimana: “Za Srbe je isto tako sudbo-
nosno kao i za Arbanase da su delom rimski a delom gr~ki hri{}ani, a delom
opet muhamedanci, da su politi~ki razbijeni na dve nacionalne dr`ave, Cr-
nu Goru i Srbiju, zatim na Dalmaciju, Bosnu i Hercegovinu, dok u Staroj Sr-
biji jedan znatan deo `ivi pod turskom vla{}u.” (str. 44.)
g) Brojni odnos dva naroda
Posle analize prostornog rasporeda Srba i Hrvata prema iskazima vode-
}ih svetskih nau~nih autoriteta, Lazo Kosti} se bavi brojnim odnosom ova dva
naroda. U vremenu u kome jo{ nije bila formirana statistika kao nauka, niti
kori{}ena statisti~ka metoda u modernom smislu re~i, takvi broj~ani odno-
si su iskazivani procenama zasnovanim na mati~nim kwigama, putopisima, de-
limi~nom prebrojavawu stanovni{tva itd. Kad je re~ o slovenskim narodima,
najozbiqnije se tim pitawem bavi Pavle Josif [afarik i wegove kwige pret-
hode prvim popisima stanovni{tva i objavqivawu zvani~nih statistika. Pre
wega sve su procene bile krajwe parcijalne, ali su ipak vrlo indikativne.
Tako je Jernej Kopitar pisao da 1817. godine `ivi pet miliona Srba, da
jedna polovina `ivi pod turskom, a druga polovina pod austrijskom vla{}u,
kao i da je, kad je re~ o Srbima austrijskim podanicima, vi{e od polovine pra-
voslavaca, a ostali su ujediweni, {to zna~i da su unijati ili pravi katoli-
ci. Ako je dva i po miliona Srba `ivelo pod turskom vla{}u, onda je o~igled-
no da Kopitar Srbima smatra sve hri{}ane Srbije, Crne Gore, Bosne i Her-
cegovine, Stare Srbije i Makedonije. S druge strane, kad je re~ o austrijskoj
teritoriji, Kopitar Srbima katolicima smatra sve {tokavce. Za Hrvate tvr-
di da ih ~ine samo ~akavci, a sve kajkavce smatra Slovencima.
Sli~no Kopitaru, 1824. godine, Jakob Grim u predgovoru Gramatike srp-
skog jezika Vuka Stefanovi}a Karayi}a, navode}i gde srpski narod `ivi, pi-
{e: “Stanovni{tvo od oko pet miliona da se ovako izra~unati: tri miliona
neujediwenih Grka (tj. pravoslavnih L.M.K.), jedan milion u Srbiji, jedan u Ma-
|arskoj, jedan u Bosni, Hercegovini, Crnoj Gori, Dalmaciji; od ostala dva mi-
559
liona `ive dve tre}ine u Bosni, koji se zovu Turci prema svojoj veri, mada ni
hiqaditi me|u wima ne govori turski; jedna tre}ina je katoli~ka, i stanuje u
Bosni, Dalmaciji, Slavoniji i Hrvatskoj.” (str. 48-49.)
Na skoro podudaran na~in procewuju i francuski etnograf Ami Bue, 1840.
godine, i Nikola Tomazeo 1842., kao i Slavonac Igwat Alojz Brli} u “Grama-
tici ilirskog jezika”, objavqenoj u Ofenu 1833. godine. Kako zapa`a Kosti},
Brli} “za ilirski jezik” u samom naslovu svoje gramatike ka`e da je to onaj ko-
ji se govori “u Bosni, Dalmaciji, Slavoniji, Srbiji, Dubrovniku itd.”, ali ne
spomiwe nijednom re~ju Hrvatsku, jer je ona zaista govorila drugi jezik. Broj
Hrvata, kao {to je nagla{eno na po~etku ovog odeqka, navedeni pisci ne iz-
nose. Ali, kad se analiziraju dati brojevi Srba, vidi se da za Hrvate preosta-
je jo{ veoma mali opseg. Ne izgleda da ih mo`e biti vi{e od jednog miliona
ni po kome od ovih pisaca.” (str. 50.)
[afarik u “Slovenskom narodopisu”, objavqenom u dva toma 1842. i 1849.
godine, daje prve nau~no fundirane podatke o demografskim i geografskim
prilikama slovenskih naroda, a o wegovom delu, op{tepriznatom u svetskoj na-
uci, vrlo pohvalno su se izra`avali najistaknutiji hrvatski slavisti i isto-
ri~ari, poput Vatroslava Jagi}a, Imbre Tkalca, Frane Kuralice, Mirka Bo-
govi}a i drugih. Interpretiraju}i kqu~ne [afarikove podatke, Lazo Kosti}
rezimira: “[afarik je na{ao Slovene ukupno blizu 80 miliona. Od toga sa-
da{wih Jugoslovena okruglo sedam miliona i ~etvrt (dok Bugare ceni na pre-
ko tri i po miliona). Od Jugoslovena Srbi broje, po wemu, 5.294.000 lica, Hr-
vati 801.000, a Slovenci ili, kako on ka`e, Vindi, 1.153.000. Po wemu, svi su
Hrvati katolici, a i svi Slovenci, sem 13 hiqada protestanata. [to se Srba
ti~e, on je na{ao pravoslavnih 2 miliona 880 hiqada, katolika milion 864 hi-
qada, muslimana 550 hiqada. Dele}i pojedine narode na dr`ave [afarik je sve
Hrvate uneo u rubriku Austrije, a isto tako i sve Slovence. Srba je, me|utim,
na{ao u Austriji dva miliona 590 hiqada, u Srbiji 950 hiqada, u Crnoj Gori
160 hiqada, Rusiji sto hiqada, i u Turskoj milion 490 hiqada, okruglo milion
i po. Srba je, dakle, [afarik na{ao {est do sedam puta vi{e nego Hrvata. Hr-
vati su, posle Lu`i~kih Srba, po wemu najmawi slovenski narod na svetu. Svi
drugi su imali preko milion stanovnika: Slovenci 153 hiqade vi{e od mili-
ona, Slovaci i Belorusi po dva miliona i tri ~etvrti, Bugari, kao {to je re-
~eno, ne{to vi{e od tri i po miliona, ^esi blizu ~etiri i po, Poqaci bli-
zu deset i po, Malorusi preko 13, Velikorusi preko 35 miliona.” (str. 51-52.)
Podatke sli~ne [afarikovim, i s podudarnim zakqu~cima, iznosili su
posle Siprijan Rober u kwizi “O Slovenima u Turskoj” i Ma|ar Fewe{, a po-
sebno {vajcarski vojni istori~ar Ristov u “Istoriji ma|arskog ustani~kog
rata 1848.” koja je objavqena 1860. godine. I u zvani~nom ma|arskom “Geograf-
sko-statisti~ko-istorijskom priru~niku”, koji je sastavio Ungeviter, navodi
se da je u Srpskoj Vojvodini od ukupno jedan i po milion stanovnika, Srba bi-
lo vi{e od ~etiristotine hiqada, a Hrvata samo tri hiqade. Buwevci i [ok-
ci su tu prikazani kao nesporni Srbi, a nisu uzete u obzir Sremska, [ajka{ka
i Banatska granica u kojima je jo{ oko dvesta hiqada Srba `ivelo.
Cela Vojna granica imala je milion stanovnika, a Dalmacija 400.000. “U
to doba Kraqevina Hrvatska i Slavonija (opet provincijalne ili civilne, bez
Krajine) imale su 868.456 stanovnika, ne mnogo vi{e od polovine Srpske Voj-
560
vodine. Na civilnu Hrvatsku je otpadalo 608.426 stanovnika, na Slavoniju
260.030. U obema je bilo po Ungeviteru Hrvata 631.081, Srba 224.180.” (str. 56-
57.) Prema ~uvenoj ^ernigovoj “Etnografiji Austrijske monarhije” u tri to-
ma, koji su objavqeni od 1855. do 1857. godine u Be~u, u celoj habsbur{koj dr-
`avi `ivelo je 1.427.788 Srba i 1.329.750 Hrvata. U Hrvate je ^ernig ura~u-
nao i Srbe katolike, {to }e kasnije biti sve ~e{}a praksa austrijskih slu-
`benih spisa. Srbe katolike ^ernig statisti~ki prikazuje kao Srbo-Hrva-
te, a prave Hrvate kao Sloveno-Hrvate. U tom ukupnom broju od oko 1.330.000
Hrvata 586.000 je Srbo-Hrvata, odnosno Srba katolika.
U prvom slu`benom austrijskom popisu stanovni{tva iz 1857. godine, u
prvim objavqenim izve{tajima struktura stanovni{tva je prikazana po ve-
roispovesti, ali se iz toga mo`e videti da je oko milion Srba pravoslavaca
`ivelo u Austriji. Me|utim, Adolf Fiker, kao direktor zvani~ne austrij-
ske dr`avne statisti~ke uprave, objavio je, 1869. godine u Be~u, kwigu “Narod-
nosti u Austrougarskoj monarhiji, wihovim oblastima, granicama itd.” u ko-
joj, kako Kosti} ka`e, “interpretira podatke o narodnosti oslawaju}i se, kao
{to je re~eno, na nau~ne rezultate obele`ewa narodnosti”. (str. 61.) Prema
Fikeru, u celoj dr`avi u vreme tog popisa `ivelo je 1.520.000 Srba, 1.424.000
Hrvata i 1.260.000 Slovenaca. Treba imati u vidu da je tada ve} uveliko pood-
makao proces identifikacije Srba-katolika kao Hrvata, {to su podsticale
slu`bene austrijske vlasti, pa je ipak o~igledno da i po wihovim statistika-
ma u dr`avi `ivi oko pola miliona Srba katolika. U celoj monarhiji, kojoj
jo{ nije pripadala Bosna i Hercegovina, `ivelo je sto hiqada Srba vi{e ne-
go Hrvata. Fiker daqe navodi da u Dalmaciji `ivi 88,92% Srba, 10,84% Ita-
lijana i 0,24% Arbanasa. Hrvata u Dalmaciji uop{te nije bilo.
Kosti} daqe citira sli~ne podatke koje posle [afarika, a ~esto se i po-
zivaju}i na wega, daju Le`an, Ubi}ini, Brakali, Hofman, Fridrih fon Henveld,
Teobald Fi{er, Edmon Plo{i, Anri Gedo, Aleksandar Heksi i drugi. Poseb-
no je interesantno Kosti}evo pozivawe na kwigu Spiridona Gop~evi}a “Srbi
i Srbija”, objavqenu u Lajpcigu 1888. godine, koja pokazuje dugoro~ne namere hab-
zbur{ke krune prema srpskom narodu. “Vi{e puta se Be~ki dvor pozivao na ve-
liki broj Srba pod wegovom vla{}u, i time motivisao neke svoje revindikaci-
je (npr. okupaciju Bosne i Hercegovine). Ali je najinteresantnije bilo 1882, kad
je kraq Milan nameravao da se proglasi kraqem i to prethodno notifikovao
zainteresovanim silama. Milan je hteo da se nazove “srpski kraq”, ali je Austri-
ja protestovala protiv toga, jer ona ima vi{e Srba u svojim granicama nego Sr-
bija, i Milan je morao da se nazove “Kraq Srbije”, ali ne Srba. Be~ki }esar je
mislio: ako neko ima prava da se zove “srpski kraq” to bi bio on.” (str. 65.)
d) HH vek – vek falsifikata
Po~etak dvadesetog veka doveo je do sve ve}ih falsifikata. Falsifika-
ti su prvenstveno lansirani iz hrvatskih i katoli~kih krugova, ali su im sve
~e{}e asistirali neki zapadnoevropski autori, koji su delovali pod sna`nim
uticajem vatikanske propagande. Falsifikati nisu u toj meri izra`eni u sfe-
ri ~istih brojki, koliko u sistematskim nastojawima da se Buwevci, [okci,
katoli~ki Slavonci, Dalmatinci, Bosanci i Hercegovci predstave kao Hr-
561
vati i da se wima samima nametne hrvatska nacionalna svest, mada je istorij-
ski nikada nisu imali niti je postojala bilo kakva wihova etni~ka bliskost
sa hrvatskim narodom.
Me|utim, kako ka`e Kosti}, “najvi{i stepen nacionalnog bilansa posti-
gli su Hrvati u Jugoslaviji, gde su se brojno popeli do neslu}enih granica, dok
su Srbi u odnosu na Hrvate ba{ u toj Jugoslaviji pokazali najslabiju relaci-
ju uop{te, da bi, najzad, u drugoj Jugoslaviji, do`iveli gubitke koje ni najgori
pesimisti, ni najgori neprijateqi Srba, nisu mogli o~ekivati.” (str. 72.) U Kra-
qevini Jugoslaviji na popisima stanovni{tva nije bilo nacionalnog izja{wa-
vawa nego samo evidentirawe govornog jezika i veroispovesti. Pri tome se na-
stupalo sa stavom da Srbi i Hrvati govore istim jezikom. Izja{wavawe po is-
povesti predstavqalo je podlogu za la`no prikazivawe Srba katolika kao Hr-
vata jer su ih docnije istra`iva~i gotovo redovno tako prikazivali. “Onda je
do{ao Drugi svetski rat i komunisti~ka vladavina. Za vreme Drugog svetskog
rata na stotine hiqada Srba je ubijeno od strane Hrvata i wihovih saveznika
(pri ~emu su samo Hrvati ubili bar 80% nestalih Srba). A kad je do{lo “oslo-
bo|ewe”, onda je ukazom srpstvo dekomponovano. Vlast su preuzeli najgori ne-
prijateqi srpstva: Josip Broz, Milovan \ilas, Mo{a Pijade i dru`ina. Pr-
vi im je akt bio da raspar~aju i razbiju srpstvo. Ukazom su stvorili dve nove
narodnosti: makedonsku i crnogorsku, i uop{te proklamovali princip “[to
daqe od srpstva”. Pripadawe srpskoj naciji smatralo se posle wihovog preu-
zimawa vlasti kao u najmawu ruku zazorno. I nastade ono {to je Wego{ opi-
sao posle Kosova: “Rasrbi se plahi i lakomi”. (str. 75.) Popis stanovni{tva
iz 1948. godine je u potpunosti falsifikovan i pritiscima na gra|ane da se
ne izja{wavaju kao Srbi i prikazivawem kona~nih brojki.
Zaglu{uju}a komunisti~ka propaganda je javnost zasipala tvrdwama da je
tu re~ o najdemokratskijem i najistinitijem dosada{wem popisu stanovni{tva.
Kako komentari{e Kosti}, “zaista je bilo svakome slobodno da iska`e koju
bilo narodnost prema datoj {emi, svakome sem Srbinu. Ko god je `eleo, u ce-
loj dr`avi, smeo je kazati da je Hrvat, da je Slovenac, da je Makedonac, da je Cr-
nogorac, da je Nemac, Talijan itd. Ali samo nije smeo re}i da je Srbin u dve
tzv. republike, u Crnoj Gori i Makedoniji. Tamo je ~iwen takav pritisak pri-
likom popisa da se retko ko osmelio da ka`e da je Srbin. Popisni organi su
imali ovla{}ewa da takvo lice upute na politiku vlasti. Ja imam autenti~-
ne dokaze o tome, specijalno u Boki. Tako su i moja porodica, moja ro|ena maj-
ka, itd., bili prinu|eni da ka`u da nisu Srbi, ve} “Crnogorci”. To ne slu`i
na ~ast ni dr`avi u kojoj se tako postupa, ni statistici koja to toleri{e, pa
~ak i stimuli{e, a najmawe da se to isti~e kao nedostignuti ideal.” (str. 77.)
U uslovima visokog procenta nepismenosti i opravdawa re`imske re-
presije, statisti~ke zloupotrebe su postale op{te pravilo i dovodile do ne-
verovatne instrumentalizacije statistike kao nauke, koja je ionako podob-
na za broj~ane manipulacije raznih vrsta. Kosti} prime}uje da za najve}i deo
stanovni{tva ispuni formulare sam popisiva~ i on stavi narodnost “Cr-
nogorac” ili “Makedonac”, a da popisano lice to i ne zna.” (str. 77.) Kad bi
se neko izjasnio kao Dalmatinac, Istranin ili Buwevac, on je direktno uvr-
{}en u Hrvate, {to su oficijelni analiti~ari i priznali u zavr{noj stu-
diji obrade statisti~kih podataka. “O~igledno je da se ne samo na terenu ve}
562
i u samoj statisti~koj ustanovi docnije, prilikom obrade materijala, pro-
du`ila politika {to ve}eg smawewa srpskog nacionalnog volumena. To je
konsekventno sprovo|eno i to “rukovodioci” ne kriju. Jer kad je neko kazao
da je Dalmatinac ili Istranin ili Buwevac, on je o~igledno hteo da se dis-
tancira od hrvatstva koje mu je nametano. On ga nije `eleo, ali je uz wegovo
ime u samom Statisti~kom zavodu naknadno uneto ono {to je on hteo da pri-
likom popisa izbegne. Mnogi su Talijani prikazani tako kao Hrvati. Oni
su iz straha rekli da su Dalmatinci ili Istrani, a Centralni biro ih je un-
eo me|u Hrvate.” (str. 78.)
|) Statisti~ke zloupotrebe i manipulacije
Statisti~ki broj Hrvata je ve{ta~ki pove}avan, a Srba sistematski sma-
wivan. “Kad je neko kazao da je Bokeq (ovaj se odgovor uvek u publikaciji sta-
vqa na prvo mesto, jer je sigurno bio naj~e{}i), to je ~iweno zato da bi se iz-
beglo opredeqivawe kao “Crnogorac.” Ali ono {to je htelo da izbegne popi-
sano lice, to mu je ba{ u Beogradu nametnuto. S druge strane, “Srbin-Crno-
gorac” je hteo re}i da je po narodnosti Srbin iako je po regionu Crnogorac.
On je ~ak srpsko obele`je stavio na prvo mesto. Ali uzaman: prikazan je kao
Crnogorac antisrbin (kontrast Srbinu). Isto tako Srbin-Ciganin. On jeste
objektivno Ciganin, ali je hteo da se subjektivno iska`e kao Srbin, jer je, ka-
ko daqe stoji u Uvodu, (re~ je o Uvodu zvani~ne publikacije o rezultatima po-
pisa – prim. V.[.), “prvi put u istoriji jugoslovenskih popisa bila data pu-
na sloboda svakom pojedincu da se izjasni kako ho}e o narodnosti kojoj pripa-
da.” (str. 78.) Komunisti~ke proklamacije su uvek, kako Kosti} isti~e, “la`,
ordinarna la`. Ali, da je ta sloboda i zaista postojala, koja vajda, kad ga cen-
tralna statisti~ka ustanova uvr{}uje gde ona ho}e.” (str. 78.)
Ovo su slu~ajevi bez presedana u istoriji statistike i te{ko kompromi-
tuju jugoslovensku statisti~ku nauku kao slepog slugu titoisti~kog diktator-
skog re`ima. Navode}i kako su se i preostali Nemci, zbog tada{wih op{tih
politi~kih prilika, izja{wavali kao Hrvati Kosti} rezimira: “Mislim da
me moj statisti~ki instinkt ne}e napustiti ako utvrdim da je popis od 1948.
prikazao bar dvesta hiqada Hrvata vi{e nego ih je u stvari, i skoro milion
Srba mawe. I to priznaju}i kao Hrvate sve wihove novope~ene sunarodnike
(Buwevce, [okce, razne katolike Bosne itd.).” (str. 79.)
Sli~ne statisti~ke zloupotrebe i manipulacije masovno su vr{ene i u
Makedoniji. Kosti} isti~e da bi nesumwivo “pri slobodnom popisu u Make-
doniji bilo mnogo lica koja bi ozna~ila makedonsku narodnost, verovatno i
ve}ina. Ali da bi bilo i mnogo Srba, svakako stotine hiqada, o tome ne mo-
`e biti sumwe. Indikacija za to ima suvi{e. Ali je u Makedoniji vr{en naj-
ve}i antisrpski teror prilikom popisa, a mnoge su mawine bile prinu|ene
da se opredele kao Makedonci.” Da bi se samo taj broj ve{ta~ke narodnosti {to
vi{e naduvao, da bi se opravdalo weno nacionalno osamostaqewe. (Sli~no je
i sa “Crnogorcima”).” (str. 79.)
Jo{ je upe~atqivije statisti~ko me{etarewe sa brojem popisanih Ciga-
na. Kosti} ka`e da se ~udi “kako to da od 72 hiqade Cigana u celoj Jugoslavi-
ji u samoj Srbiji ima 52 hiqade. Sad je to postalo jasno, posle komentara u Uvo-
563
du. U Srbiji su svakog Ciganina ozna~avali kao takvog, a u drugim pokrajina-
ma su ih pribrajali gospodarskim narodnostima. Zato je na|eno, u “Narodnoj
Republici Hrvatskoj” 405 Cigana, od ~ega otpada na Barawu 264. U celoj Hr-
vatskoj, Slavoniji i Dalmaciji ostaje svega 141 Ciganin! U Bosni i Hercego-
vini i u Makedoniji ima vi{e Cigana nego u Srbiji, ali su tamo ozna~avani
ili kao muslimani ili kao Makedonci. Zato ih u Bosni treba da ima svega 442
prema zvani~nim rezultatima, a ima ih na desetine hiqada u stvarnosti. I {to
je najva`nije, srpski Cigani su jedini deciganizirani, ako se sme tako re}i, a
ne govore ~ak ni ciganski jezik u ve}ini, dok su makedonski i bosanski najpri-
mitivniji Cigani, odvojeni potpuno od drugog sveta, koji uop{te ne znaju na-
rodnosti. Pa se srpskom Ciganinu odri~e pravo da se deklari{e kao Srbin
i kad on ho}e, a makedonski i bosanski se uvr{}uju u narodnosti koje oni i ne
znaju.” (str. 79.) Pa i povrh svega toga, pisci uvodne studije jadikuju {to se po
wihovom mi{qewu jo{ uvek veliki broj Cigana u Srbiji nacionalno dekla-
ri{e da su Srbi.
U tre}em poglavqu kwige Lazo Kosti} se posebno bavi pitawem Dalma-
cije, na koju Hrvati neprekidno pote`u svoja istorijska i etni~ka prava, ko-
ja, {to su vi{e sumwiva, bivaju `e{}e i drskije propagirana. Kako Kosti} is-
pravno zakqu~uje, “{to se “istorijskog prava” ti~e, ono uop{te danas ne zna-
~i ni{ta niti mu merodavni faktori pridaju ma kakvu vrednost. Teorija “isto-
rijskih prava” nastala je kao utuk Francuskoj revoluciji. Ova je proglasila
nacionalno na~elo kao jedino merodavno kod obrazovawa dr`ava: svaki narod
ima pravo na svoj dr`avni krov i svi raspar~ani delovi naroda na ujediwewe
pod jednim krovom. Ali, primena tog na~ela morala bi da potpuno preobrati
i prevrne sve evropske dr`ave, naro~ito velike, one koje su Napoleona pobe-
dile. Morala bi da ih razbije i dekompozira. A jednoj tako atraktivnoj ideji,
kao {to je ideja prava na samoopredeqewe, nije se mogla suprotstaviti pro-
sta ideja sile. I suprotstavili su joj ideju jednog fiktivnog i sumwivog “pra-
va”, iskonstruisali su teoriju “istorijskih prava.” (str. 85.) Nijedan va`e}i
savremeni me|unarodnopravni akt ne poziva se ni na kakva istorijska prava.
“HH vek udario je glogov kolac toj ideji, i danas samo dva naroda u Evropi, a
verovatno i u celom svetu, potr`u pitawe “istorijskih prava”: Ma|ari i Hr-
vati. Oba naroda koja nemaju druge, svetlije i ja~e argumente da fundiraju svo-
je teritorijalne prohteve.” (str. 85.)
Lazo Kosti} smatra da su “istorijska prava jednako nebulozna koliko i ne-
moralna, jednako anahronisti~ka koliko i antidemokratska.” (str. 85.) Pa ma
kakva da su po svojoj prirodi, i samo postojawe hrvatskih istorijskih prava po
pitawu Dalmacije je krajwe sumwivo. “Kad bi istorijska prava zaista bila dej-
stvitelna, onda bi Hrvati mogli postavqati prohteve samo na neke delove Dal-
macije, a ne na svu Dalmaciju i, pored toga, oni bi mogli do}i na red tek na ~e-
tvrtom ili petom mestu i u pogledu onih delova Dalmacije koji su bili pod wi-
hovom vla{}u (u stvari hrvatskih vladara, kojima bi jedino prava mogla pri-
padati kad bi ona bila efikasna).” (str. 85.) Tu su u pitawu i Grci, Ma|ari, Ita-
lijani itd. Kosti} isti~e da ne razume “kako se mogu svi presko~iti, i pret-
hodnici i sledbenici Hrvata, i oni koji su dr`ali celu Dalmaciju bar dvaput
du`e nego Hrvati wene delove, kako se mogu svi presko~iti i prava svakoga dru-
goga negli`irati da bi se samo doprlo do “prava” Hrvata.” (str. 85.)
564
Dalmatinac i katolik Luka Poduje u kwizi “Politi~ka pisma jednog Dal-
matinca”, objavqenoj u Zadru 1920. godine na italijanskom jeziku, prosto se pod-
smeva hrvatskim ambicijama, smatraju}i svojevremenim hrvatski iskorak u de-
lovima Dalmacije naprosto istorijskim incidentom bez zna~ajnijih kvalita-
tivnih reperkusija. Hrvatski zahtevi su apsurdni i utemeqeni na golim fal-
sifikatima. Kako Poduje zakqu~uje, “zbog jednog hrvatskog upada koji je u na-
{oj pokrajini izvr{en u jednoj udaqenoj eposi, uspelo se, pomo}u promu}ur-
nih i perfidnih mistifikacija, da se stvori jedno tobo`we istorijsko hrvat-
sko pravo na Dalmaciju.” (str. 85.)
U kwizi “Nacionalna prava Austrije”, {tampanoj 1934. godine, Karl Go-
tlib Hugelman i wegovi saradnici, ina~e istaknuti pravnici i istori~ari,
krajwe su jasni i precizni po pitawu dalmatinske istorije, pa ih Kosti} op-
{irno citira: “Od kraja IV veka Dalmacija je predstavqala jabuku razdora iz-
me|u Istoka i Zapada. Naposletku pripade Vizantiji, kod koje ostade sve dok
je nisu Sloveni zaposeli. U prvoj polovini sedmog veka naseli{e Hrvati se-
ver a Srbi jug Dalmacije, ~ija se unutra{wost odsad zvala “Hrvatska”, dok su
kao Dalmacija ozna~avani samo primorski gradovi. Krajem osmog veka potpa-
do{e dalmatinski Hrvati pod frana~ku vlast, a Srbi, naprotiv, umeli su da
svoju samostalnost odr`e. Docnije stavi mleta~ki du`d sebi titulu “Hercog
Dalmacije”. Samo je Dubrovnik ostao slobodan od mleta~kog gospodstva. Sre-
dinom HI veka nastade jedno novo hrvatsko kraqevstvo u Dalmaciji. Drugi na-
slednik Stefana, Zvonimir, primio je u feud od pape, ali je ipak morao 1085.
da prizna suverenitet du`dove republike. Sad se obrati{e Hrvati ma|arskom
kraqu Vladislavu i pot~ini{e se wegovom sinovcu Kolomanu. Otada (1100.)
ostado{e dalmatinski primorski gradovi kroz ceo sredwi vek predmet spo-
ra izme|u Ma|arske i Venecije; samo Dubrovnik i Kotor su mogli da se zadr-
`e nezavisni. Jedan deo primorja pridru`io se docnije Beli III, dok je jug bio
zauzet od srpskih Nemawi}a. Ipak je uspevalo Mle~anima uvek s vremena na
vreme da gradove stave pod svoju vlast, koju je naposletku i Dubrovnik morao
da prizna 1358.” (str. 86.) Mnogo su du`e Srbi vladali teritorijom ju`no od
reke Cetine, nego Hrvati severno od te iskonske srpsko-hrvatske linije raz-
grani~ewa na obalama Jadranskog mora.
Dalmatinski istori~ar Ivan Lucijus, koji je `iveo u XVII veku, posedo-
vao je neke istorijske dokumente neprocewive vrednosti, koje je mnogo docni-
je u wegovoj zaostav{tini prona{ao hrvatski istori~ar Miho Barada i do-
stavio ih srpskom akademiku i najboqem poznavaocu sredwovekovne istori-
je, Mihailu Dini}u. Najzna~ajnije je Dini} objavio u Beogradu, 1955. godine,
pod naslovom “Tri poveqe iz spisa Ivana Lu~i}a.” Jedna od wih je poveqa kra-
qa Stefana Vladislava, izdata 23. juna 1237. godine u mestu Kova~i}i nado-
mak Omi{a. Za wu i hrvatski istori~ar For~i} ka`e da je svedo~anstvo o ~i-
wenici da je u to vreme Cetina bila granica izme|u Srbije i Ugarske, a o Hr-
vatima i Hrvatskoj nikakvog pomena nema.
Jo{ je Ana Komnen pisala o zetskim vladarima Mihailu i Bodinu kao i
o dalmatinskim knezovima, a i Nemawi}i su u svojoj kraqevskoj tituli ima-
li Dalmaciju. Zadar, Split, Trogir, Dubrovnik i mnogi drugi primorski gra-
dovi nikada u svojoj istoriji nisu bili u sastavu Hrvatske, kao ni najve}i broj
565
dalmatinskih ostrva. To su op{tepoznate ~iwenice, o kojima svedo~e mnogi
ma|arski i hrvatski istori~ari. Kako pi{e nema~ki nau~nik Maks Braun u
kwizi “Balkanski Sloveni”, objavqenoj 1941. godine: “Dalmatinski gradovi
su otvoreno simpatizirali sa Republikom na lagunama, pa su ~ak i za suvere-
nost Ma|arske imali vi{e voqe nego za vlast hrvatskih kraqeva.” (str. 88.)
Mle~ani su skoro ~etiri veka upravqali Dalmacijom, da bi je preuzela Austri-
ja i direktno wome vladala, bez ikakve veze sa Hrvatskom koja je u habsbur{koj
carevini imala sasvim druga~iji status sve do 1918. godine.
Kako pi{e najzna~ajniji hrvatski istori~ar Ferdo [i{i} u enciklope-
dijskoj odrednici o Hrvatima, “pod kraj XVII i po~etkom XVIII veka obrazo-
vao se i pojam dana{we Dalmacije do Neretve, u vezi sa mleta~kim vladawem.
Kako se ovo {irilo na obali Jadranskog mora, i po unutra{wosti (u Zagor-
ju), tako se pro{irivalo i ime “Dalmacije”. Dubrovnik se sa svojom teritori-
jom nije smatrao kao nezavisna republika, delom Dalmacije, a tako ni mleta~-
ka Boka Kotorska (od 1420.), koja je nosila ime “Mleta~ka Albanija”. Tek od
1485. daqe, kad je Austrija zavladala ~itavom obalom i Zagorjem u dana{wim
granicama spram Bosne, Hercegovine i Crne Gore, ra{irilo se slu`beno ime
“Dalmacija” na svu zemqu od u{}a Zrmawe do Budve.” (str. 88.)
Op{tepoznato je u istoriografiji da je Dalmacija predstavqala konglo-
merat ve}eg broja teritorija s razli~itim stepenom autonomnosti i jasno di-
ferenciranim pravnim sistemima. Kad je Austrija po odluci Be~kog kongre-
sa prisvojila Dalmaciju, nije bilo ni pomena o bilo kakvim hrvatskim isto-
rijskim pravima, a kada je okupirana i naknadno anektirana Bosna i Herce-
govina, be~ke vlasti su se pozivale iskqu~ivo na ma|arska istorijska prava.
To {to se hrvatski ban formalno nazivao “hrvatsko-slavonsko-dalmatinskim”
nije mu u praksi ni{ta zna~ilo jer se wegova vlast nikada nije protezala ni
nad jednim delom Dalmacije.
e) Pravna nauka protiv “istorijskih prava”
Pogotovo dalmatinski Srbi nisu nikada bili ni pod kakvom hrvatskom
vla{}u. “I za vreme Mletaka, pa i za vreme Turaka, imali su dalmatinski Sr-
bi znatnu autonomiju. Ako vrhovna vlast nije bila srpska, lokalna vlast se na-
lazila u srpskim rukama. Mi imamo iz mleta~kog doba autenti~ne dokumente
koji to potvr|uju. Mle~ani su strogo pazili da ne povrede ta srpska prava i obi-
~aje.” (str.90.) Najve}i deo sa~uvanih dokumenata koji o tome svedo~e, odnose
se na morla~kog stare{inu kapetana Stojana Jankovi}a. Iz tada{wih prav-
nih akata se vidi “da ta samouprava nije bila gola formalnost, niti da su Mle-
ci smeli prosto postavqati za stare{ine svoje kreature ili agente. Vidi se
da vrhovne stare{ine “Morlaka” mogu ~ak da se `ale na odluku vanrednog pro-
vidura i vojnog komandanta. Potvr|uje se da su predele osvojili Srbi sami, a
Mleci ih dobili na dar. Ovi “Morlaci” nisu imali u blizini nijednu srpsku
dr`avu da bi woj te oblasti pripojili, a Austrija, sa wenim jo{ bezobzirni-
jim prozelitizmom od Mletaka, nije mogla imati kod srpskih buntovnika na-
ro~ito atraktivnu mo}.” (str.90.) Srbi u Dalmaciji nikada nisu bili ni kme-
tovi ni robovi. U takvom polo`aju mahom su se nalazili ostrvski katolici,
potpuno obespravqeni.
566
Istorijska prava moderna pravna nauka jednostavno ne priznaje, ali i kad
bi ih priznavala, morala bi respektovati i faktore koja ta prava nekad afir-
mi{u a nekada i negiraju. Bune i ustanci su, na primer, ~inioci negacije le-
gitimnosti i efikasnosti pojedinih re`ima, ali jo{ ~e{}e, na~in ispoqa-
vawa nezadovoqstva pojedinih dru{tvenih grupa zate~enim pravnim stawem.
Kad se tome dodaju ratovi, jasno je da bilo kakva istorijska prava ne mogu iz-
dr`ati zub vremena jer su po prirodi stati~na, a istorija je po svojoj priro-
di dinami~na i o~igledno postaje sve dinami~nija. Kada su se Srbi masovno
naselili na podru~ju Slavonije, Dalmacije, Like, Banije i Korduna, tamo ni-
su nai{li na bilo kakvo svedo~anstvo hrvatskih istorijskih prava. Na{li
su se na teritoriji koja je ~vrsto bila pod vla{}u Austrije i Venecije. A sve
da su u jednom trenutku Austrija i Venecija odlu~ile da napuste ta podru~ja
ne bi bilo nikakvih Hrvata da uspostave hrvatsku vlast na ime nekih imagi-
narnih istorijskih prava. Hrvati su kao narod ve} gotovo nestali i po zami-
sli katoli~kih krugova tek je trebalo obnoviti wihov nacionalni supstrat
iz srpske etni~ke mase sistematskim prekr{tavawem.
Jo{ od dolaska Srba i Hrvata na Balkan u VII veku, u vreme vizantijskog
cara Iraklija, a prema svedo~ewu Konstantina Porfirogenita, granica me-
|u wima je bila reka Cetina i Vrbas. Nijedan ozbiqan istori~ar nikada tu ~i-
wenicu nije opovrgao, a potvr|uju je sa srpske strane Mavro Orbin i Andrija
Zmajevi}, Trogiranin Joan Lucius, kao i Hrvati Frawo Ra~ki, [ime Qubi},
Toma Mareti} i mnogi drugi. S tim se sla`u i svi zna~ajniji strani istori-
~ari i slavisti. Kako ka`e Kosti}, “U dalmatinskom kontinentu severno od
Cetine `iveo je hrvatski narod zaista vekovima, sve do XVIveka, do pojave Tu-
raka. Tada se razbe`ao glavom bez obzira i prepustio drugima svoje ogwi{te.
On nije bio isteran, ve} je napustio svoje boravi{te sam, iz straha od Turaka
koji su tek nadirali. Nikodim Mila{, koji je to pitawe najtemeqitije istra-
`ivao i objavio u delu “Pravoslavna Dalmacija”, iznosi “da je narod rimoka-
toli~ke vjere u dalmatinskom kontinentu, a to je hrvatski narod, napustio svo-
ja mjesta pred Turcima i razbjegao se, potvr|uju i svi pisci koji su o Dalmaci-
ji pisali i pi{u. Predstavqaju oni stra{nim ustupawe Turaka u Dalmaciji za
vrijeme tog rata i kazuju da se sav hrvatski narod tada iselio iz onih prijede-
la koje Turci zauze{e... Pobjego{e tada ispred Tur~ina svi dalmatinski Hr-
vati zajedno sa svojim sve{tenstvom, i pre|o{e neki u utvr|ene primorske gra-
dove mleta~ke, a ve}i dio na pitoma dalmatinska ostrva, gdje se i nastani{e i
gdje i danas sastavqaju iskqu~ivo naseqewe tih ostrva; a mnogi u galijama pre-
|o{e u Italiju, skloni{e se ve}inom nella terra degli Abbsurri.” (str. 94.)
Mila{ se poziva i na pisawe fratra Zlatovi}a i Mle~anina Andrea Bar-
barta koji navode da su oterani skoro svi katolici i da su sve crkve poru{e-
ne. “Jednom rije~ju, sve {to je bilo rimokatoli~koga u ovim zemqama koje sa-
da zauze{e Turci, sve se to razbjeglo, i ostade pusto od starosjedilaca Hrva-
ta sva kontinentalna Dalmacija, nekada{wa kolijevka i srce hrvatske dr`a-
ve.” (str. 94.) Kako pi{e hrvatski istori~ar Tadija Smi~iklas, “ostali su sa-
mo gradovi, a naroda toliko, koliko je moglo pobje}i u gradove.” (str. 94.) Sli~-
no zakqu~uje i Jovan Erdeqanovi}: “Staro hrvatsko stanovni{tvo se gotovo
sasvim iselilo, tako da su jo{ u XVI veku, kraj sveg doseqavawa s drugih stra-
na, mnogi predeli bili pusti, a drugi veoma retko naseqeni.” (str. 94.) Na pu-
stu zemqu do{li su Srbi i o tome pi{e Mila{: “Ostavqene od Hrvata zemqe
567
u Dalmaciji od Zrmawe do Cetine naselio je sada mahom srpski narod iz Bo-
sne i Hercegovine, a i iz Stare Srbije. Ovo je bila najve}a seoba Srba u Dal-
maciju, koju svi pisci spomiwu.” (str. 94.) On posebno navodi Andriju Barbar-
ta “koji u svom izve{taju mleta~koj vladi potvr|uje da je 1527. vi{e hiqada srp-
skih porodica pre{lo u Dalmaciju, i da su zauzeli svu Kninsku krajinu, Buko-
vicu i Kotare.” (str. 95.)
Radoslav Gruji} u kwizi “Istorijski zna~aj Srba u Hrvatskoj”, objavqe-
noj 1940. godine u Beogradu, pi{e da su masovna raseqavawa Srba u Dalmaci-
ji mnogo starijeg datuma. “Jedan od najstarijih, zasad, poznatih nam dokumena-
ta koji svedo~e o velikom zna~ewu seobe Srba u severnu Dalmaciju jeste pismo
mleta~kog du`da Fran~eska Foskarija od 20. decembra 1428. zadarskom knezu
Aleksandru i tamo{wem kapetanu Marku u kome im naro~ito nagla{ava da je
useqavawe Srba u na{e zemqe Dalmacije veoma korisno ne samo za na{u vlast,
ve} i za na{e podanike i verne iz tih krajeva.” (str. 95.)
Jovan Cviji} u kwizi “Balkansko poluostrvo i ju`noslovenske zemqe”, iz
1922. godine, iznosi kao dokazane ~iwenice da su “prve seobe iz dinarskog za-
le|a u Dalmaciju po~ele jo{ pri kraju HII veka, ali mnogobrojnije i najva`ni-
je desile su se u mleta~ko i tursko doba i obuhvatile su gotovo celo stanovni-
{tvo visokih dinarskih krajeva, prestale su tek krajem XVIIIveka. Pravoslav-
ne su ~esto dovodili Turci da im zemqu obra|uju, prelazili su i sami u grupa-
ma i pojedina~no na mleta~ku teritoriju... Pravoslavni su se naselili u Bu-
kovici, Ravnim Kotarima, oko Knina i u Gorwoj Cetini, u Vrlici i okolini
ima doseqenika ~ak iz Crne Gore... Ima pounija}enih Srba. Ovo je, sa Sewom,
naj~uveniji usko~ki kraj u Dalmaciji... Glavni je dakle proces: smena sredwo-
vekovnog stanovni{tva, koje se u Dalmaciji naselilo za vreme seobe naroda,
novim dinarsko-balkanskim stanovni{tvom, koje se tu doselilo u mleta~ko i
tursko doba.” (str. 95.)
U kwizi “Seobe i etni~ki procesi u na{em narodu”, objavqenoj u Saraje-
vu 1922. godine, Cviji} je jo{ precizniji: “Skoro sve stanovni{tvo Boke Ko-
torske vodi poreklo od crnogorskih i hercegova~kih doseqenika. Stanovni-
{tvo dubrova~ke okoline je u znatnoj meri bosansko-hercegova~kog porekla; sta-
novni{tvo samoga grada Dubrovnika, Makarske, Omi{a, Splita i [ibenika
je poglavito bosansko-hercegova~kog porekla; skoro iskqu~ivo toga porekla
je stanovni{tvo Bukovice i Ravnih Kotara u Severnoj Dalmaciji.” (str. 95.)
U zbirci dokumenata “Spisi o istoriji pravoslavne crkve u Dalmatin-
sko-istarskom vladi~anstvu od HV do XIX veka”, objavqenoj u Zadru 1899. go-
dine na latinskom jeziku, Nikodim Mila{ preciznim izvorima dokazuje da su
Mle~ani nakon Karlova~kog 1699. i Po`areva~kog mira 1718. godine u novo-
ste~enim teritorijama Ravnih Kotara, Bukovice, Kninske Krajine, Petrovog
Poqa, Kosova Poqa, Splitskog Zagorja, Cetiwskog i Siwskog Poqa, sve do
Neretve, zatekli srpsko pravoslavno stanovni{tvo. Mnogo dokumenata koji
o tome svedo~e objavio je i Bo{ko Desnica u dvotomnoj kwizi “Istorija ko-
torskih uskoka”, objavqenoj u Beogradu 1950. i 1951. godine.
Jovan Radowi} u kwizi “Rimska kurija i ju`noslovenske zemqe od XVI do
XIX veka”, Beograd 1950, pi{e: “Migracije srpske u prvoj polovini XVI veka
bile su toliko intenzivne i ~este u Dalmatinskom zagorju da su ovi krajevi do-
bili izgled skoro ~iste srpske zemqe... Priliv srpskih izbeglica iz pogra-
568
ni~nih krajeva Turskog carstva u habzbur{ke zemqe nije bio ni blizu tako in-
tenzivan i sna`an kao u zemqe Mleta~ke republike... Srpski talas zapqusnuo
je u XVI i XVII veku dalmatinske gradove, wihovu okolinu i neka ostrva kao
npr. Hvar poja~av{i tamo{we starije stanovni{tvo, dok su bogatiji i ugled-
niji Srbi naseqavali gradove.” (str. 98.)
Interesantno je da Radoni} pomiwe i molbu splitskog nadbiskupa Va-
tikanu, iz 1662. godine, “da mu se {to pre po{aqe dobar i pouzdan misionar
da se Split ne po{izmati~i sasvim.” (str. 98.) Sa~uvan je izve{taj apostol-
skog vikara Nikole Bla{kovi}a Kongregaciji za propagandu vere, od 20. ok-
tobra 1692. godine, u kome je sadr`an i predlog kako da se pravoslavni Srbi
“diskretno i postepeno putem Unije privedu katoli~koj veri.” (str. 98.)
U studiji “Jeronim Pastri}, istori~ar XVIIveka”, objavqenoj u Glasu SA-
NU 1946. godine, Radoni} opisuje kako je, 16. septembra 1742. godine, na sedni-
ci specijalnog odbora Kongregacije za propagandu vere referent identifi-
kovao “krajeve gde se govori ilirski, pa me|u wima ubraja i “sav onaj deo Ugar-
ske gde su ra{ki narodi”, pa onda isti~e potrebu u~ewa toga jezika koji se pro-
stire u dobrom delu Jugoisto~ne Evrope. Osobito su, ka`e on, mnogobrojni Sr-
bi (Serviani) gr~kog obreda, {izmatici, koji govore srpski. Oni se raspro-
stiru po Hrvatskoj, Slavoniji, Ugarskoj, Bosni, Srbiji, Bugarskoj, Trakiji, Ma-
}edoniji, Arbaniji, Dalmaciji, gde `ive pome{ani sa katolicima, u Crnoj Go-
ri, wihovoj specijalnoj domaji, u kojoj nema katolika. Nevoqa je, veli daqe iz-
ve{ta~, {to Srbi naseqavaju ne samo krajeve u Turskoj, nego ih je mnogo u ze-
mqama austrijske ku}e i Mleta~ke republike, kao u biskupijama Kotora, Ma-
karske, Trogira, [ibenika, Skradina, Zadra i Nina gde daleko nadma{uje broj
Srbijanaca broj katolika.” (str. 99.)
Kosti} navodi i tekst kotorskog biskupa Matije Karamana, na koga se po-
ziva Mila{, a datira iz 1744. godine. U wemu, izme|u ostalog, stoji: “U vreme
be~kog rata nije bilo u zadarskoj okolini srpskoga vladike, pa je ipak gorwa
strana sva nastawena Srbima, koji su u to vreme do{li iz Bosne... Iza posled-
weg rata, ti isti Srbi, koji su i{li iz Turske, naseli{e i imotsku oblast iako
su znali da u Dalmaciji nema vladike wihovog zakona.” (str. 101.) I Forlati
u kwizi “Sveti Ilirik”, iz 1775. godine, pi{e da je Dalmacija krcata Srbi-
ma ili Morlacima gr~kog zakona. Iste godine i mleta~ki providur Jakov Gra-
denigo svedo~i da je ve}ina dalmatinskog stanovni{tva srpskog zakona. U ve-
}em broju pismenih obra}awa dalmatinskih pravoslavaca mleta~kom du`du
iz osamnaestog veka ti venecijanski podanici za sebe ka`u da su slaveno-srp-
ski narod gr~kog zakona isto~ne crkve.”
`) Etnografski odnosi u Dalmaciji
U prvoj polovini pro{log veka, Franc Peter, kao jedan od najpriznati-
jih poznavalaca dalmatinskih prilika, pi{e: “Po{to je Dalmacija slovenska
zemqa, to je i jezik ve}ine stanovni{tva slovenski, zapravo srpski.” (str. 103.)
Znameniti nema~ki putopisac Kol u kwizi “Putovawe u Istru, Dalmaciju i
Crnu Goru”, objavqenoj u Tejlu 1851. godine, sve to do kraja precizira: “Na ju-
gu (Dalmacije) izgleda da su Srbi ve} davno sedeli. A kad su hrvatska vlast i
cvat podlegle Ma|arima, a jo{ vi{e kad su Srbi do{li u sukob sa Turcima,
569
sve su ~e{}a bila useqavawa srpskih izbelica u predele na obali, kuda su bi-
li bacani od Turaka. Tako su, pored ju`nih oblasti koje su jo{ od starog doba
pripadale Srbiji, tako|e i severni hrvatski predeli sve vi{e i vi{e tako-
re}i srbizirani. Ovde, na Jadranskom moru, dogodilo se kako izgleda ne{to
sli~no kao na Severu oko Dunava gde su tako|e srpski uskoci (izbeglice) u da-
na{woj Vojvodini osnovali jednu novu srpsku zemqu. Prema tome je hrvatsko
pleme sve vi{e ustupalo, i srpsko pleme vlada prema tome u celoj Dalmaciji,
naro~ito u sredwoj i ju`noj Dalmaciji... Naro~ito su sasvim srpskog stabla
Bokeqi, stanovnici Dubrova~ke oblasti i dubrova~kih ostrva, grani~ari Ne-
retve i Cetine, takozvani Morlaci i uskoci, dok su Morlaci na severu Krke
me{avina Srba i Hrvata, ali sa prevla{}u srpstva, grani~ari Zrmawe i Ve-
lebita moraju se posmatrati kao prili~no ~isti Hrvati, kao {to se i na ostr-
vima svuda sa~uvalo hrvatsko pleme... Hrabri Neretqani, koji su u sredwem ve-
ku na Neretvi osnovali jednu ~udnu pqa~ka{ku dr`avu i odr`ali je u dvade-
setogodi{wem boju sa Mle~anima, Crnogorci koji se jo{ uvek bore sa Turci-
ma, preduzimqivi Bokeqi, republikanci kantona Poqice, krvni neprijate-
qi Turaka, Morlaci i uskoci, svi su u su{tini srpskog plemena.” (str. 103.) Kol
navodi i da su narodni `ivot i poezija ve}ine Dalmatinaca potpuno isti kao
kod ostalih Srba. Dok u dalmatinskom zale|u `ive iskqu~ivo Srbi, na pri-
morju, prema Kolu, ima i Grka, Rimqana, Mle~ana, Ma|ara, [panaca, Turaka,
Arbanasa, Francuza, Normana, Brita, Nemaca, Japida, Iliraca, Liburaca, Kel-
ta i raznih Slovena.
Kosti} pobli`e obja{wava da naziv Morlak “dolazi od gr~kog izraza “Ma-
uro-Vlah”, {to zna~i crni Vlah. Tako su ozna~avali starosedeoci Dalmacije
nove do{qake, koji su izgledali mrki, tmurni... Ima u tom izrazu ne~eg pot-
cewuju}eg, ali ima i ne~eg {to zastra{uje, {to imponira.” (str. 104.) Termin
Morlak je bio sinonim za Srbina. Fran Peter za wih ka`e: “Sa imenom Mor-
laci ozna~uju se uop{te brdski seqaci Dalmatinskog zale|a (kontinenta). Wi-
hov broj mo`e da se pewe do 150 hiqada du{a, ~ije su dve tre}ine katolici, a
ostali neujediweni Grci... Oni imaju svoje naseobine u okruzima Zadar i Split.
U Dubrovniku i Kotoru su nepoznati... To su ~isti Srbi i Bosanci. Vreme wi-
hovog doseqavawa treba da padne u sredinu HV veka. Izgleda da su se svojevoq-
no otrgli od turskog pritiska i odselili se u dalmatinske visinske predele,
gde su mislili da }e im biti boqe pod hri{}anskom vla{}u.” (str. 100.)
Engleski nau~nik Paton u jednom zborniku radova iz 1845. godine, pod od-
rednicom “Srbija”, isti~e da su dalmatinski Morlaci Srbi jadranskog primor-
ja. “Morlak pokazuje u svom karakteru jo{ mnoge osobine Ju`nih Slovena, on
je stvarno Srbin jadranskog primorja... @enidbe otmicom na starosrpski na-
~in doga|aju se jo{ uvek katkada... Polo`aj `ene pod Morlacima odgovara u pri-
li~noj meri wihovim sestrama u Srbiji... Mnoge ta~ke sli~nosti sa Srbima pro-
isti~u iz zajednice jezika, zajednice porekla, pa ~ak i obi~aja.” (str. 105.)
I za istarske Morlake Karl fon ^ernig je rekao da su Srbi. Jovan Erde-
qanovi} u kwizi “O poreklu Buwevaca” navodi: “Ivan Lovri}, rodom Siwa-
nin, u svom delu iz godine 1776. ka`e: Oni koje u Dalmaciji nazivaju Rka}ima,
tj. Grcima, zbog wihove gr~ke vere, iste su narodnosti kao i Morlaci latin-
skog obreda..., istim jezikom govore i u svojim narodnim pesmama opevaju Kra-
qevi}a Marka.” (str. 106.) I Kol, i Peter, i Samitro, i Johan Kristijan En-
570
gel i grof Lujo Vojnovi} navode kako je cela Dalmacija pevala o Marku Kra-
qevi}u, a kako prime}uje Laza Kosti} nigde se nije ~ula nikakva pesma “o Zvo-
nimiru, Tomislavu, Sva~i}u i drugim, pravim ili izmi{qenim, hrvatskim vla-
darima.” (str. 106.)
Za sve decenije i vekove turske najezde okolne dr`ave su rado primale iz-
begle Srbe. “Srbi ne be`e u pozadinu da bi se sakrivali i spasli, ve} be`e
da bi se organizovali i boqe pripremili za borbu. Pre nego se qudski sme-
ste, pre nego dobiju stalna sedi{ta, mu{karci se ve} nalaze na frontu, na li-
niji, u borbi. Oni ne tra`e ni predaha, ni odmora, ~esto ~ak ni samu opremu.
Oni }e ve} od neprijateqa dobiti oru`je. Zato se seobe Srba zadr`avaju obi~-
no na samoj granici. Dok su Hrvati od Turaka be`ali sve do Moravske, boje-
}i se da se zadr`e negde bli`e, Srbi se s mukom odvajaju od granice. Patrijar-
ha ^arnojevi}a su, i wegovu pratwu, bacili bili u daleku pozadinu (to je bi-
la svesna katoli~ka akcija, da bi koncentrisani Srbi na granici ostali bez
duhovnog glavara i bez ve}e pomo}i u qudstvu), ali su i on i wegova dru`ina
uvek gledali da se primaknu granici kad god im se pru`ila prilika. Otuda dve
krupne posledice: svak je rado prebegle Srbe primao, svaka dr`avna vlast, jer
su oni dolazili kao borci a ne kao prosjaci, da brane vi{e nove gospodare ne-
go sami sebe. I, zatim, na taj na~in su Srbi, mo`da nesvesno, pro{irivali svo-
ju etni~ku teritoriju, dok bi ina~e bili izgubqeni u moru inoverije kad bi
se mnogo udaqivali od svog nacionalnog jezgra.” (str. 107.)
z) Procesi unifikacije i katoli~ewa Srba
O tome pi{e i Jovan Cviji} u kwizi “Balkansko poluostrvo i ju`noslo-
venske zemqe. Osnovi antropogeografije”, i to u drugom tomu pod naslovom “Psi-
hi~ke osobine ju`nih Slovena”, posebno isti~u}i: “Dinarci naseqeni u Dal-
matinskoj Zagori nisu se rukovodili razlozima ekonomske prirode. Ostavqa-
li su bogate i plodne zemqe, da bi se naselili u predele koji su, sa Crnom Go-
rom i Likom, najsiroma{niji na Balkanskom poluostrvu. Uzroci wihovog ise-
qewa moralne su vrste, po{to se nisu mogli pomiriti sa tim da podnose mr-
sku, nasilni~ku vladavinu, koja ih je satirala, napustili su zavi~aj, ne obziru-
}i se na materijalne interese, da potra`e gostoqubiviju domovinu. Tako su po-
kazali najlep{e osobine svog karaktera; `ilavost u borbi, upornost u opasno-
stima i duboku veru u budu}nost. Izmenili su se pod uticajem geografske sre-
dine i istorijskih prilika. Ali su se wihove bitne psihi~ke osobine odr`a-
le... Svi su novi doseqenici, koji su u jadranske oblasti do{li od kraja HV do
kraja XVIIIveka, pripadali patrijarhalnom stanovni{tvu, ve}inom erskog va-
rijeteta, i govorili ogromnom ve}inom {tokavskim dijalektom... ^esto je ovo
bio najboqi elemenat dinarskog stanovni{tva koji nije mogao podnositi tur-
sku upravu. Energi~ni i nezavisni... oni su vi{e voleli ove siroma{ne karstske
predele nego bogatije krajeve... Ti doseqenici su bili zadahnuti nacionalnim
idealom... Demokratska ose}awa XIXveka su ga jo{ poja~ala: i tako Zagora, kao
i [umadija, pada me|u oblastima sa najrazvijenijom nacionalnom sve{}u... Pra-
voslavni doseqenici su kotlini izme|u Drni{a i Knina u Dalmatinskoj Za-
gori dali ime Kosovo, ime poqa na kome je bila ~uvena bitka. Na tome se Ko-
sovu svi zagorski Srbi skupqaju svake godine na Vidovdan.” (str. 108.)
571
 Nakon {to su masovno naselili Dalmaciju, Srbi su izlo`eni sistematskom
procesu unifikacije i katoli~ewa, denacionalizacije i rasrbqivawa, koji je
pogubnije delovao na na{u nacionalnu supstancu od islamizacije na teritori-
jama pod turskom okupacijom. U ve} citiranoj kwizi, objavqenoj u dva toma u
Beogradu, izme|u dva svetska rata, Cviji} o tome pi{e: “Pri doseqavawu, u mle-
ta~ko doba, Srbi su se prikqu~ivali gr~kim pravoslavnim op{tinama kojih
je bilo samo u primorju. Srbi iz Dalmatinske Zagore behu pod vla{}u dabro-
bosanskih mitropolita u Sarajevu, a oni u primorju pod upravom filadelfij-
skog mitropolita u Mlecima; kad su Mle~i}i zauzeli celu Dalmaciju, onda su
svi pravoslavni ostali dugo pod vla{}u tog mitropolita. Nemaju}i svojih, oni
pose}uju katoli~ke crkve i sahrawuju ih katoli~ki sve{tenici. Oko polovi-
ne XVII veka bi im dopu{teno sagraditi pravoslavne crkve.” (str. 112.)
Cviji} raspola`e ~itavim nizom pojedina~nih primera pokazuju}i koli-
ko “ima krajeva u kojima je pravoslavno stanovni{tvo pre{lo na katoli~ku ili
unijatsku veru, naro~ito u dubrova~koj oblasti (Peqe{ac, umnogome i u Kona-
vlima), u Dalmaciji (Dicmo iznad Splita, okolina Makarske itd.), u Hrvatskoj
(@umberak), na dosta mesta u Bosni i Slavoniji. To se de{avalo mnogo vi{e
nego {to je zabele`eno; jer je u ranijim vremenima bio ~est slu~aj da se poje-
dine porodice doseqene u katoli~ku sredinu, bez svoje crkve i popa, postepe-
no naviknu na katoli~ke obrede i prime katoli~ku veru... Preobra}ewe pravo-
slavnih u katolike de{avalo se u Dalmaciji, naro~ito u XVIIIveku, kao {to se
vidi iz izve{taja frawevaca... Frawevci navode mnogobrojne primere, prema
kojima su na hiqade pravoslavnih preveli u katoli~anstvo... I zbiqa je mnogo
vi{e pravoslavnih pokatoli~eno nego {to se mo`e potvrditi zapisima i isto-
rijskim izvorima.” (str. 112.-113.) O tome su mnogo pisali Jovan Radoni} i Ni-
kodim Mila{. Oni su u svojim delima prikazali ~itav niz primera srpskog ot-
pora unija}ewu i prezira prema rimskoj crkvi koja im je izgledala neprihva-
tqivija i od islama. Ni slatkore~iva obe}awa, stvarne privilegije, kao ni na-
siqe i surovost, ogromnu ve}inu Srba nisu mogli pokolebati.
Oni koji bi preverili bili bi proka`eni me|u svojim srodnicima i su-
narodnicima i stra{no moralno `igosani da su prodali veru za ve~eru. “Mno-
gi bi drugi lak{e posrnuli u ovoj borbi nego Srbi, mnogi bi se pre uhvatili
na mamac, jer su od Unije Srbi imali da o~ekuju samo koristi: bili bi ma`e-
ni od vlasti, materijalno pomagani, deca im o dr`avnom tro{ku {kolovana,
dobivali bi javne slu`be ({umara, lugara, finansa, `andara itd.). Spoqa, ne
bi se promenilo ni{ta u wihovom ispovedawu vere, jer i grko-katolici ima-
ju isto bogoslu`ewe kao pravoslavni, popovi im nose brade, `ene se itd. Pri-
~e{}e je isto. Samo je razli~na jedna re~ u Vjeruju, koju primitivni qudi ne
zapa`aju. Jo{ mawe oni znaju da im je sve{tenstvo podvrgnuto papi. Pa ipak
su na{i stari Dalmatinci, kao uostalom i Srbi svuda drugo, mahom odbijali
sve ove privilegije i preimu}stva. Oni su hteli ostati verni staroj veri, ne
pomu}enoj veri svojih praotaca, zbog koje su ve} jedanput svoju postojbinu pro-
menili. Lak{e su `rtvovali wu negu veru. Jer su oni bili svesni da ih samo
~ista srpsko-pravoslavna svetosavska vera vezuje sa precima. Sa tako slavnom
pro{lo{}u i sa narodno{}u. Zato su je smatrali najve}om svetiwom, i goto-
vi bili sve `rtve za wu prineti.” (str. 116.)
572
Sistematski prozelitizam je obustavqen tek 1848. godine. “Gde god su po-
unija}eni Srbi ostali u srpskoj sredini, oni su iskoristili prvu priliku da
se vrate materi – crkvi... Februara 1849. iza{la je ministarska uredba kojom
je bilo svakome slobodno ostavqeno da prelazi iz jedne u drugu hri{}ansku
veru. Pravoslavna vera je, 4. marta 1849, u Austriji priznata kao ravnoprav-
na sa ostalim verama. Narod je te zakonske osnove iskoristio i u velikoj ve-
}ini se vratio u krilo dr`ave u kojoj je bio prvobitno kr{ten. Unijatstvo,
mada i daqe pomagano od strane katoli~ke crkve, skoro je sasvim ugasnuto.” (str.
117.) Me|utim, mr`wa prema pravoslavnim {izmaticima neprekidno je pod-
grejavana od strane najvi{ih vatikanskih krugova. Ona je provejavala kroz sve
hrvatske politi~ke poteze u narednih stotinu godina, da bi buknula punom `e-
stinom u toku Drugog svetskog rata i do kraja iskazala zlo~ina~ku prirodu Ri-
mokatoli~ke crkve i hrvatskog naroda kao wenog slepog i beslovesnog oru|a.
Bez obzira na vrlo visok procenat dalmatinskih katolika, svi nau~nici
od stru~nog pera i ugleda smatrali su skoro sve stanovnike Dalmacije Srbima.
Kosti} je prikazao sve istorijski relevantne statisti~ke podatke o verskoj struk-
turi. Pipin i Spasovi~ u ve} citiranom delu navode: “Etnografski odnosi Dal-
macije su u op{tim potezima slede}i: Sloveni srpskog plemena uop{te oko 400
hiqada, od toga 80 hiqada gr~ko-pravoslavnih; ve}ina je katolika, izme|u ko-
jih se nalaze 65 hiqada glagoqa{a, zatim oko 20 hiqada Italijana vi{eg sta-
le`a u gradovima, oko hiqadu Arbanasa, nekoliko stotina Jevreja, mali broj Ne-
maca... Sad se pravoslavni zovu Srbi, a katolici (iako su i oni Srbi) zovu se “La-
tini”, ili ~ak “[okci”, primaju}i samo naziv koji im pravoslavni Srbi nade-
vaju, ili oboje upotrebqavaju lokalna ozna~ewa.” (str. 129.) Zato nije nimalo slu-
~ajno {to nema~ki publicista Albert Virt 1914. godine pi{e: “1815. je cela Dal-
macija, ~ije je stanovni{tvo najve}im delom srpske krvi, dodeqena trajno Austri-
ji na Be~kom kongresu... Najlep{i Srbi su u Dalmaciji, kako mu{karci, tako i
`ene.” (str. 129.) Francuski istori~ar Ernest Deni je pisao o 600 hiqada Sr-
ba Dalmatinaca, a 1925. “Pitawe Dalmacije je vrlo prosto: ne postoji uop{te
pitawe Dalmacije, Dalmacija je srpska s kraja na kraj.” (str. 129.)
Ali, po tom pitawu su sigurno najzna~ajnija i najrespektivnija mi{qewa
uglednih dalmatinskih intelektualaca. Tako je [iben~anin Nikola Tomazeo,
polovinom pro{log veka, ta~nije 1861. godine, u “Pismu Dalmatincima” izja-
vio da “nikakva la` ne bi bila lu|a, sramnija, bezbo`nija, nekorisnija” nego
da se Dalmatinci opredele kao Hrvati i tako izjasne protiv svoga naroda i od-
reknu sopstvenih o~eva. Daqe on obja{wava koliko su velike razlike izme|u
Dalmatinaca i Hrvata, kao i da su te razlike “stvorene prirodom i istorijom,
i starodrevnim obi~ajima, koji ne mogu jednim potezom da se raspr{e. A negi-
rati te razlike, pretvarati se da se ne vide, raditi kao da ne postoje, to bi do-
prinelo da se poja~aju vi{e nego ikada, da se razviju u sukob. Po~nimo sa struk-
turom tela, crte izraza lica, koja su toliko razli~ita izme|u dva plemena, da
dalmatinska i srpska vi{e li~e na poqska nego na hrvatska. Obi~aji `ivqe-
wa razli~iti; razli~it na~in odevawa {to je tako|e istorija; razli~it, {to
je jo{ va`nije, izgovor jezika, koji je uostalom sa~uvan na dalmatinskom kon-
tinentu neuporedivo ja~e i delikatnije, tako da je ovde kao i u Italiji toskan-
ski prema dijalektu \enove ili Bolowe. Same razlike izgovora i dijalekata
koje se zapa`aju izme|u kontinenta Dalmacije i obale i ostrva, i koje se neki
573
put zapa`aju u samom gradu izme|u delova primorskih i naslowenih na zale|e,
ne ~ine nijedan deo ovog naroda bli`im Hrvatima; one su argument kome tre-
ba verovati da su izvr{ene mnoge migracije slovenskih porodica u razna vre-
mena. Pa ukoliko bi ovaj dokaz bio samo verovatan, ima najsigurnije dokaze da
se poka`e kako stanovnici Dalmacije nisu Hrvati.” (str. 129-130.)
Sli~no su pisali i istaknuti Srbi katolici Antonio ]ipiko i Lovro Mon-
ti, a ne na|e se nijedan ozbiqan koji bi tvrdio da su Dalmatinci zaista Hrva-
ti. I ]ipiko i Monti su uglavnom pisali na italijanskom jeziku. Ali, i austrij-
ski etnograf Fridrih Kraus, rodom iz Slavonske Po`ege, u kwizi o Sloveni-
ma, objavqenoj u Lajpcigu 1908. godine, smatra da je nesporno da se u Dalmaciji
govori srpski jezik, uostalom kako su to mnogo pre wega utvrdili svi zna~ajni-
ji slavisti, a temeqito obradili Pipin i Spasevi~, pa i Nikola Jorga.
Kraus pi{e: “Turci su Balkan samo politi~ki, a ne i socijalno osvojili.
Jedan znatan deo Ju`nih Slovena srpskog plemena razbe`ao se u Dalmaciju, u
Primorje, u Hrvatsku i Istriju, i na dalmatinska ostrva. Tako je postepeno po-
rastao jedan nasip protiv romanizovawa Dalmacije i germanizovawa Hrvat-
ske... S druge strane, po~eo je hrvatski dijalekat da se pomalo utapa u srpski,
koji je pokazivao ve}u `ivotnu snagu i puniji zvuk, da bi se kona~no sasvim sko-
ro u w utopio. Kad se danas govori o hrvatsko-srpskom ili srpsko-hrvatskom
jeziku ili literaturi, to treba pod tim razumeti slavenski dijalekat srpskog
plemena i kwi`evnost sastavqenu u tom dijalektu.” (str. 132.) I Jorga govori
o ~isto srpskom jeziku stanovnika Dalmacije i srpskom karakteru dalmatin-
ske kwi`evnosti. Zapravo, “ova dalmatinska Srbija imala je tokom ~itavog
sredweg veka latinsku literaturu koja, {to se rase ti~e, pripada Srbima. Ali
u modernoj epohi postoji ~itava serija produkata ove iste literature koja sad
nije vi{e latinska: ona je srpska.” (str. 132.)
i) Upotreba srpskog jezika
I Peter zakqu~uje “po{to je Dalmacija slovenska zemqa, to je i jezik ve-
}ine stanovnika slovenski, upravo srpski... Br|ani ga govore u ve}oj ~istoti...
U primorju su se uvukli mnogi italizmi u srpski.” (str. 132.) Francuz Le`an
smatra da ilirskim “zovu Srbi Dalmacije wihov slovenski dijalekat.” (str.
132.) Nigde nema ni pomena o hrvatskom jeziku, osim op{tine Poqica u sred-
woj Dalmaciji, u pravnoj istoriji poznatoj po Poqi~kom statutu. O woj pi{e
Srbin katolik, Milan Ra{etar, 1906. godine: “Po{to tu malu op{tinu nisu
nikad mogli Turci da pokore, zahvaquju}i wenom povoqnom geografskom po-
lo`aju... i hrabrosti wenih stanovnika, to je ostalo o~uvano najve}im delom
weno prvobitno starohrvatsko stanovni{tvo, {to mo`e da se pozna i po je-
ziku stanovni{tva, koje ostaje verno svom ~akavskom dijalektu iako je sa svih
strana opkoqeno {tokavcima... Otuda je jedan podroban etnografski opis Po-
qica od velike va`nosti, jer je to jedini predeo na dalmatinskom kontinen-
tu gde se starohrvatsko stanovni{tvo prili~no intaktno odr`alo.” (str. 133.)
[to se upotrebqavanog pisma ti~e, najupe~atqiviji je zakqu~ak Konstan-
tina Jire~eka koji tvrdi “da se u Dalmaciji u drugoj polovini sredweg veka slo-
venski pisalo samo glagoqicom ili }irilicom. Upotreba tre}eg pisma, lati-
nice, to je novina HV veka... ]irilicom su pisali i Dubrov~ani i to ne samo
u korespondenciji sa okolnim vladaocima i wihovim ~inovnicima i u sudskim
574
aktima trgovaca u susednim zemqama, nego ponekad i u sudskim pozivima i u
samom Dubrovniku, u instrukcijama Dubrov~anima koji su slabo znali tali-
janski, u privatnim pismima itd.” (str. 134-135.)
Jire~ek daqe pi{e da je na celoj jadranskoj obali “od Bojane do Cetine
prostiran predeo }iriliskog pisma sve do kapije rimskih obalskih gradova.”
(str. 135.) Za obe tvrdwe on navodi mno{tvo dokaza i primera }irili~nih tek-
stova iz Makarske, sa Bra~a, Hvara, Kor~ule itd. On obja{wava i rasprostra-
wenost glagoqice. “Jedan poseban predeo be{e oblast severno od Splita, kod
Klisa i u dolini Cetine kod Siwa. U crkvama su se tu slu`ili glagolskim
kwigama, ali isprave ove oblasti bile su u HVveku }irilicom pisane, pod upli-
vom dokumentacije susedne Bosne.” (str. 135.) Uostalom, i Vatroslav Jagi}, kao
vode}i hrvatski intelektualac svoga vremena, izri~ito je priznao da je }iri-
lica dalmatinsko pismo.
Ne samo da je na srpskom jeziku i u srpskom pismu pisana, nego je skoro sva
dalmatinska kwi`evnost prepuna motiva iz ~isto srpske istorije. O tome naj-
upe~atqivije svedo~e dve ~uvene pesni~ke zbirke katoli~kog fratra Andri-
je Ka~i}a-Mio{i}a “Razgovor ugodni naroda slovinskoga” iz 1756. i 1759. go-
dine. O Ka~i}u-Mio{i}u pi{e Jovan Cviji}: “Wegova zbirka narodnih pe-
sama prava je nastava o srpskim legendama i srpskom rodoqubqu, a mnogobroj-
na izdawa ove zbirke dokaz su wenog uticaja.” (str. 137.) Lujo Vojnovi} pi{e:
“Ovaj franciskanac, pun proro~kog genija... prvi je sakupio srpske pesme u sre-
dini XVIII veka i zaslu`uje da, pored Tomazea, bude po~a{}en priznawem pu-
nim po{tovawa.” (str. 137.)
Poznati kwi`evni istori~ar, Italijan Dominiko ]ampali, u kwizi “Slo-
venska kwi`evnost”, prime}uje: “Samo Andrija Ka~i}-Mio{i} (dok su dru-
gi pisci dalmatinski XVIIi XVIIIveka slabi imitatori wihovih slavnih pret-
hodnika) zaslu`uje spomen kao prete~a srpske renesanse i tuma~ potreba ve-
ka koji nailazi.” (str. 137.) Kad se sve to ima u vidu, nije nimalo ~udno {to u
XIX veku {irom Dalmacije dolazi do bu|ewa iskqu~ivo srpske nacionalne
svesti, {to je zabrinulo Vatikan i ubrzalo izradu wegovog ve{ta~kog hrvat-
skog nacionalnog projekta da bi se trajno preoteli ve} pokatoli~eni Srbi i
spre~ilo srpsko nacionalno jedinstvo, bez obzira na verske razlike, {to bi
poremetilo dugoro~ne strate{ke planove Rimokatoli~ke crkve i zaustavi-
lo realizaciju wenih prozelitskih ambicija.
Pa ipak, takve katoli~ke akcije su sve do kraja pro{log veka u Dalmaci-
ji bile sporadi~ne i bez ikakvog realnog efekta. “Naprotiv”, kako isti~e La-
zo Kosti}, “jedno distancirawe prema hrvatstvu i nagla{avawe svoje, dalma-
tinske, posebnosti bilo je kanda predominantno u celom XIX veku, pa je vi{e
po~etkom ovog veka, sve do nesre}ne Jugoslavije koja je Dalmatince katolike
potpuno bacila u naru~je Hrvata.” (str. 140.) Bilo je, dodu{e, autora, koji su
insistirali na etni~koj posebnosti Dalmatinaca u odnosu i na Srbe i na Hr-
vate, ali niko normalan se nije upu{tao u dokazivawe da su dalmatinski sta-
novnici Hrvati. Luka Poduje je, 1893. godine, opisao hrvatske politi~ke pod-
vale povodom poku{aja da se prisvoji Dalmacija. “Kad je u la`nom omotu brat-
ska Hrvatska u~inila Dalmaciji ponudu za ujediwewe, i ova gotovo jednodu-
{no bila odbijena, Hrvatska je, i pored otmenog i gordog protesta {efa dal-
matinskih delegata grofa Barelija, dala izraza svome priznawu javnim sve-
~anostima i aplauzima.” (str. 141.)
575
 j) Demonstracije srpstva u dalmatinskim gradovima
Kada je krajem pro{log veka uzela maha politi~ka akcija u ciqu pripa-
jawa Dalmacije Hrvatskoj, podrazumevalo se da je to motivisano `eqom da se
svi austrijski Sloveni ujedine. Iako je svako insistirawe na hrvatstvu ima-
lo izrazito antisrpski prizvuk, i srpski politi~ari su uglavnom bili sprem-
ni da podr`e takvo jedinstvo `ele}i da slovenske teritorije oslobode ma|ar-
ske dominacije. Imali su u vidu da je Be~ tradicionalno mnogo vi{e po{to-
vao nacionalne posebnosti nego unitaristi~ki i {ovinisti~ki nastrojena Pe-
{ta. Srbi su, 17. oktobra 1905. godine, usvojili Zadarsku rezoluciju u kojoj se,
pored ostalog, ka`e: “{to se ti~e zahtjeva bra}e Hrvata za reinkorporaciju
Dalmacije Hrvatskoj i Slavoniji... pripravne su srpske stranke ulo`iti i svo-
ju snagu za ostvarewe ovog zahtjeva ako se sa hrvatske strane ukloni zapreka ko-
ja je dosad prije~ila srpskoj stranci na Primorju da se za sjediwewe izjavi, a
to je da se sa strane Hrvata obavezno prizna ravnopravnost srpskog naroda sa
hrvatskim.” (str. 145.)
U o~ima svih zapadnih Srba, bilo da je re~ o pravoslavcima ili katoli-
cima, a neretko i muslimanima, pa makar im do tada bila duboko zatrpana na-
cionalna svest ispod naslaga istorijskog zaborava, polovinom devetnaestog ve-
ka Srbija je ve} poprimila ulogu Pijemonta. Neki su govorili o predvodni{tvu
Srpstva, a drugi jugoslovenstva, ali su mislili na isto. Kako svedo~i dubrova~-
ki knez Lujo Vojnovi} u kwizi “Dalmacija”, objavqenoj u @enevi i Lionu 1917.
godine, ogroman uticaj na zapadnim srpskim stranama imala je “mala Srbija, ~ak
jo{ vazal turskog carstva, ali sa patriotizmom vo|ena od kwaza Mihaila Obre-
novi}a, koji je stalno na sebe skretao pa`wu Dalmatinaca i wihove bra}e. Ja
se jo{ vrlo dobro se}am srbofilskih konciliabula (tajnih, nedozvoqenih ma-
nifestacija – L.M.K.) na{ih otaca iz moje prve mladosti; kulta kosovskih pe-
sama, ispuwenog zakletvama na osvetu i ujediwewe; portreta srpskih vladara
jo{ od velikog `upana Nemawe pa sve do Mihaila Obrenovi}a, koje su surev-
wivo ~uvane u stanovima Splita, [ibenika i Zadra.” (str. 145-146.)
^ak je i kasnije zakleti Star~evi}ev sledbenik, don Mijo Pavlinovi}, {e-
zdesetih godina devetnaestog veka uputio poznatom srbofilu Natku Nodilu
~lanak za list “Il nacionale” u kome se zalagao da “Dalmacija treba da se od-
cepi od Austrije i prisajedini Kne`evini Srbiji, ~lanak koji Redakcija da-
kako nije mogla da {tampa.” (str. 245.) O tome izve{tava Prvislav Grizogo-
no u tekstu “Korisna podse}awa”, u zborniku “Poruka”, objavqenom u Londo-
nu 1954. godine. O stvarnom izra`avawu `eqa da se Dalmacija pripoji Srbi-
ji od strane srpskih intelektualaca Nikole Tomazea i Fran}eska Borelija ne
treba posebno ni govoriti. Ali interesantno je navesti da se mnogo italijan-
skih publicista u predve~erje i na samom po~etku dvadesetog veka zalagalo za
sjediwewe Dalmacije sa Srbijom. Kosti} citira \uzepea Precolinija, koji
u kwizi “Dalmacija”, objavqenoj u @enevi 1917. navodi: “Srbija gaji stare i
duboke simpatije za nas. Mi ne poznajemo Srbiju, a ne da ona nas ne poznaje. Ita-
lijanska kultura je ra{irena vi{e nego bi se to verovalo. Kad Dalmacija bu-
de sjediwena sa Srbijom hiqade Slovena latinske i italijanske kulture po-
}i }e da se ujedine sa Slovenima koji su bili pod gr~kim ili nema~kim uti-
cajem.” (str. 147.)
576
Povodom budu}nosti Dalmacije, Lujo Vojnovi} insistira da “se ne govo-
ri o wenom ustupawu Srbiji ili kome drugom, kao kad bi se radilo o ustupawu
teritorija li{enih narodnosti, amorfnih; kao kad bi se radilo o politi~koj
kompenzaciji, ili trgova~koj ili strate{koj, po modelu ugovora u Kampo-For-
miu. Srbija, dobro je da se to zna, nema u Dalmaciji nimalo vi{e prava nego bi-
la koja dr`ava. Naprotiv, uniju ove zemqe sa Srbijom zahteva princip nacio-
naliteta i ve~ni zakoni koji neminovno proishode iz ovoga principa.” (str. 148.)
Katoli~ka crkva nije uspevala u svojim naporima da suzbije prosrpsko ras-
polo`ewe naroda, pa se u pismu austrijskom ministru prosvete i vera zadar-
ski nadbiskup Vincencije Puli{i}, u martu 1915. godine, `alio: “Po mi{qe-
wu svih dobronamernih, srbizam u ovoj zemqi predstavqa najve}u opasnost za
religiju i dr`avu.” (str. 148.) Wemu posebno bode o~i pona{awe povratnika
iz Amerike: “U zadwe vreme su mnogi koji su pre svog odlaska u Ameriku bi-
li dobri katolici i odani podanici, posle svoga povratka u Dalmaciju poka-
zali velike simpatije za Srbiju... Zbog toga bi se iseqavawe moralo ograni-
~iti... U me|uvremenu trebalo bi narediti carsko-kraqevskim konzulima da
nadgledaju politi~ki stav iseqenika i da zabrane politi~ke sastanke i ~ita-
we srpskih i srbofilskih novina.” (str. 148.)
Zbog otvorenog srbovawa gradona~elnika Splita i [ibenika, Be~ je 20.
novembra 1912. godine raspustio op{tinsko ve}e tih gradova. Reaguju}i na taj
postupak, krajem novembra su se u Zadru okupili svi poslanici centralnog i
pokrajinskog parlamenta i izaslanici svih op{tina, pa su usvojili takozva-
nu Zadarsku rezoluciju kojom su izrazili divqewe bra}i Srbima na sjajnim po-
bedama u Prvom balkanskom ratu. Nije zato nimalo ~udno {to je delirijum odu-
{evqewa dvadeset hiqada splitskih gra|ana do~ekao srpsku vojsku 1918. godi-
ne. Kosti} citira i delove prigodnog govora tada{weg predsednika dalmatin-
ske zemaqske vlade, dr Josipa Smodlake, koji se srpskim vojnicima obratio sle-
de}im re~ima: “Bra}o srcu na{em najmilijem, neumrli vitezovi srpski... Do-
bro nam do{li nepobjedivi sokolovi na{i. Dobro nam do{li osloboditeqi
na{i, ponosni na{ cvijete, najqep{i i najmiliji. Blagosloven bio ~as kad vas
vidjesmo. Blagoslovena vam svaka stopa bila! Blagoslovene majke koje vas ro-
di{e! Blagoslovena kolijevka koja vas je odwihala! Blagosloveni opustjeli do-
movi va{i, koji se u crno zavi{e da nama uzmogne sinuti ovo zlatno sunce slo-
bode, {to nas sve sada obasjava. Koliko smo ~eznuli za ovim ~asom.” (str. 149.)
Mnogi su istaknuti dalmatinski rodoqubi u toku Prvog svetskog rata stre-
qani ili obe{eni zbog otvoreno iskazivane qubavi prema Srbiji, {to su austr-
ougarske vlasti smatrale te{kim zlo~inom. Kako ka`e Kosti}, “za Hrvatsku
ni jedan jedini Dalmatinac nije u Prvom svetskom ratu `ivot `rtvovao. A ni
u Drugom nije nijedan to svesno u~inio. Mo`da je neki poginuo tamo gde se na-
dao bez rizika da koqe. Ali, ina~e, za Hrvatsku su neki Dalmatinci umeli sa-
mo da vi~u “Spremni za dom”, a kada se opasnost pojavila, oni su be`ali (kao
i wihove gazde u “Panonskoj Hrvatskoj”). Oni, pak, koji su ostali verni Srbi-
ji, ostali su joj verni do kraja i svesni te vere. Jer Srbija je predstavqala ide-
al kome je vredno bilo `ivot `rtvovati, Hrvatska je predstavqala samo pa-
kao zlobe, klawa i izdaje.” (str. 150.)
Kakva je situacija u Dalmaciji i etni~ka struktura dalmatinskog stanov-
ni{tva razumevali su mnogi strani pisci, a Aziri Gedo u kwizi “Nacional-
nosti Ma|arske”, objavqenoj 1873. godine u Pragu i Parizu, pi{e da }e se srp-
577
ska nacionalna svest Dalmatinaca u punoj meri probuditi kad se srpska kra-
qevina protegne i do wihove teritorije. I austrijska vlast je to uvi|ala pa je
skoro redovno za dalmatinske namesnike postavqala generale srpske nacional-
nosti i pravoslavne veroispovesti, a zadarski nadbiskup Vin}entije Puli{i}
se, 1915. godine, `alio austrijskom ministarstvu prosvete i bogo{tovqa da su
“i predsednici dalmatinskog Zemaqskog sabora i Zemaqskog odbora bili sko-
ro uvek gr~ko-isto~ne veroispovesti. Ve} u po~etku ustavnog ure|ewa bili su
du`e vremena, jedan za drugim predsednici Zemaqskog sabora dr Petrovi}, Qu-
bi{a, Vojnovi} koji su gr~ko-isto~ne veropispovesti. I sada, kad ve} Srbi ne-
maju svog vlastitog predsednika Zemaqskog sabora zbog nedostatka odgovara-
ju}e li~nosti, to je potpredsednik Vladimir Vitez Simi} gr~ko-isto~ne ve-
re.” (str. 151.) S obzirom da su izbori bili autonomni, iz ove ~iwenice se vi-
di da je politi~ki uticaj Srba pravoslavaca bio ogroman i me|u katolicima.
Kosti} prenosi i iz kwige Viktora Novaka “Magnum krimen” delove pi-
sma zapadnohercegova~kog fratra Otona Knezovi}a Anti Paveli}u, s po~et-
ka 1945. godine, koji sik}e mr`wom zbog nepouzdanosti Dalmatinaca hrvatskoj
usta{koj dr`avi. Knezovi} zakqu~uje: “Primorski gradovi dalmatinski grd-
na su me{avina starih Latina, Vlaha, Talijana, Slavena i Hrvata, pa je i iz te
smjese izi{ao poseban tip i soj qudi koji nisu bili nikada Hrvati, niti su ose-
}ali za hrvatsku dr`avu. Danas jo{ mawe. [to su kod Srba Crnogorci, to su
kod nas dalmatinski gradovi. Vlast, novac, egoizam nadasve. Oni su bili u sta-
ro doba najve}a hrvatska nesre}a, bili su to za vrijeme Austrije i Jugoslavi-
je. I danas radije slu`e svakom drugom vragu nego NDH. ^im se ta situacija ma-
lo promjeni i oni se odmah razgalame da su najve}i Hrvati, a posle Bodoqove
kapitulacije, na{lo se da su ti Dalmatinci u Sarajevu bili ujedno talijanski
dr`avqani. U Zagrebu se nije moglo ostati od wihove dreke i zanosa za poglav-
nika i Hrvatsku, jer ih je bilo do pedeset hiqada. No kad je trebalo iza toga
od wih obrazovati dalmatinsku legiju, javilo ih se sto pedeset. Vole se bavi-
ti {vercom, gadovi! Neka se za wih tuku Hercegovci, Bosanci, Li~ani, a oni
}e vatati prve polo`aje u svim granama na{eg `ivota... Zato poslije rata tre-
ba te dalmatinske gra|ane raseliti po Bosni, Slavoniji i Hrvatskoj, nigdje
vi{e od tri zajedno, a naseliti u gradove i primorske luke Li~ane, Bosance,
Hercegovce i Zagorce, jer }e biti pouzdaniji i stvori}e ~isti hrvatski nara-
{taj. Onda }e Dalmacija biti Hrvatska.” (str. 152.)
k) Istorijska gre{ka Srba
I kada je sklapan Londonski pakt, 26. februara 1915. godine, kojim su si-
le Antante pru`ile teritorijalne ustupke Italiji da bi je prevele na svoju
stranu u Prvom svetskom ratu, saveznici su po{tovali srpska prava na zna~aj-
ne delove dalmatinske obale. Zato su, pored odre|ewa italijanskih delova Dal-
macije, precizirali dokumenta koja su potpisali opunomo}eni predstavnici
Rusije, Engleske, Francuske i Italije: “Ove zemqe na Jadranskom moru dode-
quju sile ^etvornog saveza predelima Hrvatske, Srbije i Crne Gore: na seve-
ru Jadranskog mora cela obala koja po~iwe od zaliva Volosko na granici Is-
tre sve do severne granice Dalmacije, ukqu~iv{i tu celu obalu koja sad pri-
pada Ma|arskoj, celu obalu Hrvatske, zaliva Rijeka i malih zaliva Novi i Kar-
578
lobag, kao i ostrva Veqa, Prvi}, Sveti Grgur, Goli i Rab. Na jugu Jadranskog
mora, gde su Srbija i Crna Gora zainteresovane, cela obala od rta Planke do
reke Drima sa najzna~ajnijim lukama Split, Dubrovnik, Kotor, Bar, Ulciw
i San \ovani Medovanski i sa ostrvima Velika Virona (Veliki Drvenik),
Bua (^iovo), [olta, Bra~, Jaklijan i Kalamota (Kolo~ep).” (str. 155.)
Srbi su napravili stra{nu istorijsku gre{ku {to se nisu dr`ali odre-
daba Londonskog pakta, nego su u{li u zajedni~ku dr`avu sa Hrvatima i Slo-
vencima koja ih je kao narod jednostavno upropastila. I Vudrou Vilson, ta-
da{wi ameri~ki predsednik koji se nije slagao sa Londonskim paktom, sma-
trao je da se Srbiji mora osigurati slobodan i siguran pristup moru. Na Pa-
riskoj konferenciji mira, 19. aprila 1919. godine, kako navodi Kosti}, pred-
sednik italijanske vlade Orlando izjavio je: “Od po~etka istorije do Kampo-
Formijskog mira (1797.) Dalmacija je bila ujediwena s Italijom, ispo~etka
kao deo Rimske imperije, a posle kao deo Mleta~ke... I kultura dalmatinska
je sudbonosno gravitirala ka Italiji. Dalmacija je bila italijanska do naj-
novijeg doba... Italija ne tra`i nego moli deo Dalmacije da joj se ustupi. Ko-
tor, Split i Dubrovnik ostaju Srbiji.” (str. 157.)
Ameri~ki admiral Robert [ervud je opisao u svojoj kwizi stav predsed-
nika Ruzvelta o budu}nosti Jugoslavije posle Drugog svetskog rata. Taj citat
navodi Lazo Kosti}: “Predsednik je naglasio svoje ~esto ponavqano mi{qe-
we da Srbi i Hrvati nemaju ni~eg zajedni~kog i da je sme{no poku{avati si-
lom naterati ta dva tako suprotna naroda da `ive zajedno pod istom vla{}u.
On, predsednik, bio je mi{qewa da Srbiju treba uspostaviti kao takvu, a Hr-
vate staviti pod starateqstvo.” (str. 158.) Srbi su prokockali i tu {ansu da
zaokru`e granice svoje dr`ave kako bi obuhvatili sve srpske nacionalne te-
ritorije, a Kosti} zakqu~uje da je “udru`enim silama Engleza, Vatikana i ko-
munista (koliko paradoksalno toliko istinito) Hrvatska ostala slobodna, pro-
{irila granice vi{e nego ih je ikada imala i Hrvat je do{ao na ~elo cele Ju-
goslavije, na ~elo samih Srba. Ovo posledwe nije vi{e zasluga Vatikana ve}
crnogorskih komunista, koji su tako|e uspeli i da Srbiju sasvim udaqe od mo-
ra. Pa ipak, Srpstvo niti napu{ta svoja legitimna prava na Primorju, niti }e
ih ikada napustiti, a znatan deo Primorja isto tako, to je pouzdano utvr|eno,
pri`eqkuje opet svoju vezu sa Srbijom, koju niko vi{e ne}e mo}i da dovede u
pitawe. [to se god tako iskreno i po{teno `eli, ono se i postigne.” (str. 158.)
U drugom delu kwige Kosti} govori o Srbima u Hrvatskoj i navodi da su
se oni tamo pojavili tek po padu Bosne u tursko ropstvo, dakle posle 1463. go-
dine. Nekada{wa Hrvatska je obuhvatala podru~je izme|u Vrbasa, Velebita
i Krawske. Kad su se Srbi pojavili, povla~e}i se pred Turcima, uop{te ni-
su nai{li na Hrvate. Hrvati su se ve} uveliko razbe`ali ~im je nastupila tur-
ska opasnost. “Nastalo je pusto{ewe, wihove naseobine su bile derelictae nul-
lius. A staro je pravilo da ovakve “napu{tene”, “ni~ije” stvari pripadnu pri-
mo occupanti, tj. onome ko ih pre zauzme. To je na~elo, jo{ iz rimskog prava, odr-
`ano do dana dana{weg u svim gra|anskim kodeksima sveta. Time bi pravni
titulus ovih zauze}a bio solidno postavqen. Ali moralni titulus je jo{ sna-
`niji i nesporniji. Hrvati se nisu uop{te borili da sa~uvaju zemqu od inva-
zora. Ne samo da nisu dali Kosovo, nego ni najmawu bitku. Pobego{e glavom
bez obzira.” (str. 160.)
579
 To priznaje i hrvatski istori~ar Tadija Smi~iklas u kwizi “Poviest Hr-
vatska”, objavqenoj 1882. godine: “Prava je sramota bila da je neprijateq mo-
gao onako lagano preko na{e zemqe juriti, kao da nikoga kod ku}e nema... Ku-
kavni narod be`ao je kao ovce kad se me| we vuci uvuku. Puk hrvatski u hrpa-
ma na hiqade prelazio je granicu svoje otaybine, da si drugde tra`i boqu i sret-
niju domovinu.” (str. 169.) Pusto{ewe je bilo toliko intenzivno da su zagre-
ba~ka, vara`dinska i kri`eva~ka `upanija, 1584. godine, imale jo{ samo tri
hiqade poreznih domova ukupno. Radoslav Gruji} u kwizi “Istorijski zna~aj
Srba u Hrvatskoj” insistira da se mora priznati “da iseqavawu i bekstvu kme-
tova iz Gorwe Slavonije i Hrvatske, te tako lakom i brzom pusto{ewu tih ze-
maqa, nisu bile krive samo provale turske vojske i wihovih hajduka, nego i vr-
lo ne~ove~an postupak hrvatsko-slavonske vlastele sa wihovim kmetovima. Za-
povednik kraji{ki, potpukovnik Lenkovi} izjavio je, 8. oktobra 1561, pod za-
kletvom, u Dvorskom ratnom savetu u Be~u, da je vlastela deset puta vi{e kri-
va nego Turci, {to su se kmetovi razbegli i zemqa opustela.” (str. 170.)
Kosti} smatra da u Gruji}evoj konstataciji sigurno ima dosta istine. “No
bez pojave Turaka kmetovi se ne bi usudili da napu{taju vlastelinske zemqe.
Mo`da im je to bio povod, koji opet ostaje glavni uzrok opusto{ewa Hrvat-
ske. I letopisi saop{tavaju da je samo pokli~ “eto Turaka” proizvodio pani-
ku i gonio qude na bekstvo. Hrvati su se selili stotine i hiqade kilometara
daleko, sve su se bojali da su jo{ na domaku Turaka. Be`ali su na ostrva, u Ma-
|arsku, u Austriju, u Moravsku, u Istru, i dowu Italiju!” (str. 170.)
l) Oblici katoli~kog prozelitizma
U obimnoj trotomnoj kwizi “Karlova~ko vladi~anstvo. Prilog istori-
ji Srpske pravoslavne crkve”, objavqenoj u Karlovcu od 1891. do 1893. godine,
prota Manojlo Grbi} pi{e: “Srpski narod mamqen je svakojakijem i usmeni-
jem obe}awima i pismenijem povlasticama, gdje nam je obe}avano i napismeno
podjam~evano, da ne}emo biti ni~ija raja ni kmetovi, ve} da }emo sve one ze-
mqe koje otmemo i odbranimo od Turaka – dobiti kao svoju pravu svojinu. Od
tijeh odbrawenijeh zemaqa da ne}emo pla}ati: ni desetine ni drugijeh pore-
za, nego da }e se me|e od Turaka braniti... Na ovakve pozive i na ovakva obe}a-
wa prelazio je silan srpski narod ispod turskog jarma i smije{tao se na zemqi-
{te gdje eto i danas `ivi... (opisuje detaqe). Pa neka bi iz ovoga uvjerila se
neka na{a zanesena bra}a od strane Hrvata, kako nas Srbqe quto boqeti mo-
ra kad nam ovako gordo i nerasu|eno prebace da smo do{li ovamo kao Cigani,
pa da doma}ijema tobo`e kruh otimqemo. Da su Hrvati starosjedioci bili ka-
dri ove zemqe odbraniti od Turaka, ne bi se bili ni raseqavali s wih, niti
bile zemqe opustjele. A da ne bude svuda pustijeh zemaqa, ne bi se ni mi Srbi
imali kuda naseqavati... Na{i su |edovi do{li ovamo u ove oblasti znawem
i na pozive zakonitijeh vladara ovijeh zemaqa, a do{li su kao junaci sa oru`-
jem u ruci, i sa svojom svetom pravoslavnom verom u du{i. Oru`jem su pomo-
gli odbraniti ove zemqe od Turaka, pa su ih po carskom obe}awu i dobili za
svoju novu domovinu; jer su je kupili krvqu svojom.” (str. 170.)
Kosti} tretira i pitawe martologa. To su bili Srbi u turskoj vojnoj slu-
`bi, koji su se naseqavali na teritorijama koje su Turci osvajali i ~inili ve-
580
}i deo posade turskih garnizona severno od Save i Dunava. Oni su zadr`ali
pravoslavnu veru. Uostalom, to pitawe je u nauci veoma detaqno i ubedqivo
ra{~lanio ma|arski istori~ar Ladisav Hadrovi~, u kwizi o srpskom naro-
du pod turskom dominacijom, objavqenoj u Parizu 1947. godine. Mawi broj Sr-
ba na podru~ju Hrvatske poti~e od martologa, a najve}i deo od uskoka, prebe-
ga i boraca protiv Turaka. Ostali Srbi naseqavali su se u hrvatskim prede-
lima na osnovu sporazuma ili po prethodnom odobrewu austrijske vlasti, da
bi posle izvesnog vremena, kad su se Turci povukli u ju`nije predele, prese-
qewa bila jo{ masovnija.
Jo{ u XVI veku, Turci su masovno Srbe naselili u opusto{enu Liku, si-
lom ih dovode}i da bi obra|ivali zemqu i ~uvali granicu. O tim naseqava-
wima mnogo podataka daju Aleksa Ivi} i Radoslav Gruji}, dok Adam Pribi-
}evi} pi{e da se u Baniji u XVII veku desilo isto “{to i u Lici. Turci su hr-
vatsko stanovni{tvo pobili, odveli u ropstvo ili rasterali, a na wihovo me-
sto naselili su se Srbi.” (str. 177.) U {esnaestoj kwizi Srpskog etnografskog
zbornika SANU pod naslovom “Migracije Srba u Hrvatsku tokom 16., 17. i 18.
stole}a”, objavqenoj u Subotici 1923. godine, Aleksa Ivi} vremenski preci-
zira glavne srpske seobe na austrijsku granicu na hrvatskoj teritoriji, pa ka-
`e da su se one dogodile “1530., 1531., 1538.; zatim niz seoba od 1600. do 1612, on-
da od 1638. i 1639., 1655., 1658. i 1679. godine. Nove migracije o`ive{e krajem
XVIIveka u vezi sa proterivawem Turaka iz Like i Banije i stvarawem austrij-
ske vojne granice uz tursku bosansku granicu. Ovim migracijama je formira-
no stawe, koje se uglavnom odr`alo do na{ih dana.” (str. 176.)
Sa skoro svakog pohoda po turskoj teritoriji austrijske vojskovo|e su se
vra}ale s dugim kolonama Srba koje su ubedili da se presele na teritoriju pod
hri{}anskom kontrolom i tako grade `ivi bedem protiv daqe turske najezde.
Kako isti~e Ivi}, “u onom delu Hrvatske i Slavonije koji se nalaze u turskim
rukama bilo je mnogo stanovnika, jer su Turci tamo Srbe naselili. Me|utim,
u austrijskom delu Hrvatske i Slavonije bio je opusto{en sav onaj kraj koji
je le`ao na domaku Turaka. Nebrojena sela i zaseoci, mnoge tvr|ave i grado-
vi le`ali su decenijama razoreni i napu{teni od svih stanovnika. Pri kra-
ju XVI veka odlu~e austrijske vlasti da se koriste nezadovoqstvom i vrewem
koje je vladalo u srpskom narodu, pa da nasele Srbe u opusto{ene krajeve i na
taj na~in da ote`avaju prodirawe turskih ~eta.” (str. 178.)
Hrvatski istori~ar Milan Marjanovi} je pisao, 1913. godine, u kwizi “Sa-
vremena Hrvatska”: “Srbi su naseqavali u hrvatskim zemqama zemqe napu{te-
ne od starosedelaca Hrvata, krajeve u kojima su najmo}nije vlasteoske hrvat-
ske porodice imale najja~e svoje posede, i gde je bio centar politi~kog `ivo-
ta hrvatskih mo}nih oligarhija... Hrvati ne mogu ni u kom slu~aju povratiti
etni~ki gubitak... Autohtoni elementi su zatvarali o~i pred ~iwenicom da
srpski doseqenici ne mogu naprosto da se maknu sa teritorija koje su natopi-
li tolikom krvi i da ne mogu da se prosto pretope u ne{to {to ima druge tra-
dicije od wihovih.” (str. 184.)
Me|utim, Srbe je vrebala nova opasnost odmah po preseqewu. Kako Lazo
Kosti} pi{e, “~im bi se Srbi pravoslavni pojavili u granicama austrijske
dr`ave, pre nego bi se sna{li u novoj sredini, pre nego bi se odmorili, pre
nego bi se ~ak qudski smestili, odmah je zapo~iwala ogavna akcija wihovog
581
prinudnog preveravawa, wihove verske konverzije, prisiqavawe da pre|u na
katoli~ku veru... Zbog spasa wihovih du{a se to tobo`e radi! Sredstva i me-
todi bili su razni, a ciq uvek isti. Nekad se postupalo rafinirano i opre-
zno, neki put opet sa pretwama i grubom silom. Neki put se kao etapa tra`i-
la “unija”, prosto priznavawe papskog primata i partikule “filiokve” u sim-
bolu vere, drugi put je zahtevano da se novodo{li Srbi odmah sasvim pokato-
li~e, da prihvate rimokatoli~ku veru i obred. Neki put je prosto zabrawiva-
no wihovim sve{tenicima da se nasele i dejstvuju, tako da se narod sam po~eo
obra}ati na katoli~ke sve{tenike ne `ele}i pustiti mrtvoga da se ne opoje,
dete da se ne krsti, mladence bez blagoslova braka.” (str. 184.)
Akcija unija}ewa i pokatoli~ewa vo|ena je vrlo perfidno i sistematski.
Kroz wu nisu zapostavqani ni trenutni dr`avni interesi ni strate{ki va-
tikanski ciqevi. Kosti} wenu slo`enost predstavqa na slede}i na~in: “Za-
visilo je od raznih okolnosti kako }e postupati prozeliti i koja }e sredstva
momentalno izgledati najefikasnija. Zavisilo je od broja prebeglica, od sre-
dine u kojoj su oni naseqeni (da li je iskqu~ivo katoli~ka, da li u woj ve} ima
doseqenih pravoslavaca, da li ima crkve i popova pravoslavnih, organizova-
ne jerarhije itd.), od wihove rezistentnosti, koja je veoma bri`qivo tapkana
i tsl. Ali vi{e od svega, ova akcija je zavisila od spoqne i vojne situacije. Ako
je rat s Turcima bio u toku ili na pomolu, onda bi akcija preveravawa bila sve-
dena na najmawu meru, ili ~ak privremeno obustavqena, jer je onda srpska voj-
na pomo} bila neophodno potrebna i merodavni nisu `eleli da Srbe dra`e.
^im bi opasnost bila za trenutak otklowena, mere prozelitizma i inkvizi-
cije preduzimane su iznova. Sve ~e{}e i grubqe ukoliko je opasnost od novih
ratnih zapleta bila mawe verovatna.” (str. 185.)
Naravno, bilo je mnogo momenata koji su upozoravali na oprez protago-
nista prozelitizma. “Vodilo se ra~una i o Srbima preko, u granicama Turske,
da bi ih pomogli kod vojnih podviga, ili da bi se i sami preselili u granice
Austrije. Vodilo se ra~una i o raspolo`ewu Rusije do ~ijih upravqa~a su ~e-
sto stizale `albe prebeglih Srba zbog pritisaka na wihovu veru. Rusija ih je
uzimala u za{titu kad su joj politi~ke okolnosti to dozvoqavale. Vodilo se
i o mnogo ~emu ra~una kad se radilo o tome kakve metode i koji momenat ima-
ju da izaberu za prozelitsku akciju, ali sama namera nije napu{tana nikad, ni-
ti je mogla biti napu{tana.” (str. 185.)
Kosti} pokazuje da je po pitawu unija}ewa i katoli~ewa za Srbe najte`e
stawe i bilo upravo u Hrvatskoj i Slavoniji, jer su one do srpskih seoba bile
verski homogene, dok je u Ma|arskoj i na podru~ju dana{we Vojvodine `iveo po-
prili~an broj luterana, kalvinista, Jevreja, pravoslavnih Rumuna i pripadni-
ka drugih veroispovesti, pa je situacija u verskom pogledu sadr`ala i osetan ni-
vo tolerancije. Dotle, u Hrvatskoj “lokalni biskupi, prvenstveno zagreba~ki,
nisu mogli nikako pristati da na “wihovoj” teritoriji, u “wihovim” dijeceza-
ma, dejstvuju episkopi druge vere, ~ak “{izmati~ke.” I oni su bili naro~ito rev-
nosni i beskompromisni u prozelitizmu. Centralna vlast u Be~u, krugovi oko
vladaoca (cara) itd., bili su tako|e, kao ultramontanci i “branioci vere” (to
je bio sastavni deo wihove titule), intimno sasvim za akciju preveravawa. Ali
su oni morali voditi ra~una i o dr`avnim interesima: o vojnoj pomo}i Srba,
o spoqnim reperkusijama itd., o ~emu katoli~ka hijerarhija nije principijel-
no morala voditi ra~una. Ona je uvek gurala i tra`ila {to efikasniju akciju;
582
Be~ je ko~io koliko je mogao. Lokalna katoli~ka hijerarhija je imala jakog po-
maga~a u Rimskoj kuriji (Vatikanu), koji je opet preko svojih diplomatskih pred-
stavnika, preko svojih nuncija u Be~u, nastojao kod cara i vlade da se {to mawe
opiru prozelitskoj akciji wegovih biskupa i misionara.” (str. 185.)
O ovoj prozelitskoj akciji svedo~i ogroman broj pisanih dokumenata jer
su vatikanski diplomatski predstavnici i pripadnici sve{teni~ke hijerar-
hije podnosili vrlo detaqne izve{taje o ukupnoj svojoj delatnosti. Tra`e}i spas
na austrijskoj teritoriji Srbi “su be`ali od turskog terora, koji je zapostavqao
i mawe gonio wihovu veru, da odmah kod prelaza nai|u na ja~e i grubqe gowewe
vere, na te`wu ~ak da svoju pradedovsku veru napuste. Za{to su onda napu{ta-
li Tursku, pitali su se mnogi, pa su se ~ak neki me|u wima ponovo vra}ali u Tur-
sku, a jedno veliko mno{tvo iz Banata pre{lo je u Rusiju.” (str. 185.) Rimska ku-
rija je ~esto zatezala konopac skoro do pucawa, a onda pomalo popu{tala, da bi
se uskoro na relaksirane Srbe obru{ila novom silinom. “Gde se nije moglo di-
rektno tra`iti preveravawe, tu su pravoslavni Srbi bili prinu|ivani da ne
rade na katoli~ke praznike, da rade na svoje, da idu na wihove litije, da prihva-
te novi kalendar itd. Srbi su te odredbe sabotirali gde god su mogli, a stale-
`i hrvatski i slavonski uvek su ih iznova ponavqali.” (str. 199.)
Hrvatski sabor je 1609. godine odlu~io da je u Hrvatskoj priznata samo ri-
mokatoli~ka veroispovest. Pravoslavnu je za podru~je Hrvatske priznao 1781.
austrijski car Josif II. Do tada, pravno, oni koji nisu bili katolici onemogu-
}eni su da stupaju u dr`avnu slu`bu i sti~u imovinu, pa je i to bio jedan od raz-
loga administrativnog izdvajawa Vojne Krajine. Zakonom od 1741. godine i pra-
voslavna i protestanska vera zabrawene su na teritoriji Hrvatske, pa je, zapra-
vo, punih ~etrdeset godina trajala ogor~ena srpska borba da se taj zakon defi-
nitivno anulira, mada ga u vreme kad je done{en ni carica Marija Terezija ni-
je htela priznati, pa su primewivane samo restriktivne odredbe koje se ti~u
spre~avawa ulaska u dr`avnu slu`bu i pribavqawa imovinskih prava.
Vrhunac prozelitizma u Hrvatskoj desio se u toku Drugog svetskog rata.
Pored milion poginulih Srba, ubijenih na divqa~ki, zverski na~in, ako je ve-
rovati izve{taju nadbiskupa Alojzija Stepinca rimokatoli~kom papi, od 18.
maja 1943. godine, 240.000 Srba je pokatoli~eno. Za Stepinca je to argument vi-
{e da se papa anga`uje na o~uvawu Nezavisne Dr`ave Hrvatske, kako se rezul-
tati te akcije verskog preobra}awa ne bi poni{tili. Zanimqiv je Kosti}ev
komentar te ~iwenice: “Toliko konvertita zvani~no priznaje vrhovni organ
hrvatske katoli~ke jerarhije. A koliko je ostalo posle rata? Vaqda nijedan,
u svakom slu~aju najvi{e onoliko koliko bi se na prste moglo izbrojati. Ni-
je ostao niko. I blama`a katoli~ke crkve je jednaka kao i wen neuspeh. Bla-
ma`a katolika ravna je blama`i Hrvata.” (str. 198.)
Posle Drugog svetskog rata hrvatski politi~ki emigranti, me|u wima
i Vlatko Ma~ek, tvrdili su da je pokr{tavawe pravoslavaca bilo dobrovoq-
no. Potenciraju}i tu neverovatnu hrvatsku zlo~ina~ku amoralnost, Kosti}
citira i poznatog srpskog intelektualca Omera Kajmakovi}a koji je u “Gla-
su kanadskih Srba” od 9. jula 1953. godine, u ~lanku “Takozvani Ma~ekov mo-
ral”, zakqu~io da je takvo besprimerno reagovawe prouzrokovala “Ma~eko-
va satanska, gotovo bi se reklo po instinktu dirigovana `eqa da se naruga
srpskoj tragediji za vreme rata.” (str. 199.)
583
 Na podru~ju usta{ke hrvatske dr`ave poru{eno je, prema zvani~nim po-
dacima, 299 pravoslavnih crkava. Mnoge su pretvorene u katoli~ke, a crkvenu
imovinu i novac preuzeli su katoli~ki sve{tenici. Kosti} se pita “{ta bi
bilo da su Srbi pravoslavni u~inili prema katoli~kim Hrvatima samo sto-
ti, samo hiqaditi, samo milioniti deo ovih bezakowa. Bili bi od celokupne
svetske {tampe `igosani kao najve}i i najgnusniji varvari. Hrvatima se to u
svetskoj {tampi uop{te ne zamera. Mi nemamo Rusije, a oni imaju Vatikan.”
(str. 201.) Zanimqiv je tu i psiholo{ki mehanizam koji deluje u glavama hrvat-
skih intelektualaca. “Kod Hrvata zaista, postoji jedan kompleks negirawa ~i-
wenica, kako je to ustanovio wihov najboqi kwi`evnik Miroslav Krle`a. To
je narod fi{kala i kramera, kako se tu skoro izrazio jedan {vajcarski ~aso-
pis. A za fi{kale, naro~ito hrvatske, va`ila su sveta na~ela: ... ako si ne{to
uradio odreci, prvo pravilo prava glasi – negirati. To je wihovo nijekawe...
Oni ne priznaju ni najo~iglednije stvari, ni najubedqivije dokaze, ako im to
ide na teret. Ali istina se time ne gubi iz sveta ~iwenica.” (str. 201.)
U devetnaestom veku hrvatska nacija se stvarala bukvalno iz ni~ega i za-
to je sistematski grabila tu|e, i zemqe, i kulturu i istoriju. ^ak i jezik. U
srpskim predelima i Austrije i Ma|arske, Srbi su se slobodno slu`ili }i-
rilicom, ~ak i u slu`benom saobra}awu. Me|utim, u Hrvatskoj je sistemat-
ski zapostavqena, sramo}ena i ~esto zabrawivana. Prvi je }irilicu zvani~-
no zabranio hrvatski ban Ivan Ma`urani}, poznat pre svega po tome {to je
Wego{u ukrao spev “Smrt Smailage ^engi}a” i {tampao ga pod svojim ime-
nom. “Hrvati isti~u kako je on prvi “ban pu~anin” (od 1873. do 1880). To zna-
~i da su do wega, a uglavnom i posle wega, banovi bili plemi}i. Plemi}i ni-
su bili najve}im delom Hrvati, ve} Ma|ari i Nemci. Prvi “ban-pu~anin”
zna~i, u stvari, prvi pravi Hrvat. I taj prvi pravi Hrvat kao jednu od svojih
prvih mera vladavine: zabrawuje }irilicu. Ona mu toliko bode o~i, da wenu
upotrebu prosto zabrawuje na celoj teritoriji Hrvatske i Slavonije (podra-
zumevaju}i tu i Srem).” (str. 203.)
Izuzeta je opet samo teritorija Vojne Krajine jer je Hrvatima bila
pravno nedostupna. Tu nepravdu sa ukidawem }irilice ispravio je novi ban,
Ma|ar Kuen-Hedervari, koji je na banskom polo`aju bio od 1883. do 1903. go-
dine, pa je, prema pisawu Adama Pribi}evi}a, uveo “u sve {kole }irilicu, u
sve uybenike {tiva iz srpske istorije, ozakonio da u~iteq mora biti vere
kojoj pripada ve}ina u~enika, priznao na{u trobojku kao zastavu na{e narod-
no-crkvene autonomije, ostavio op{tinama na voqu da uvedu }irilicu ako
ho}e.” (str. 203.) Kosti} dodaje: “Pored Hrvata, ne bi bilo ni }irilice, ni
srpske istorije, ni srpske zastave.” (str. 203.)
q) Perfidnost Hrvata
Kad god im je kroz istoriju bilo te{ko, Hrvati su Srbe nazivali bra}om,
pa tako i 1848., 1918., i 1945. godine. Kad bi se osetili ja~im, ili kad bi neka
grdna spoqna sila udarila na srpski narod, Hrvati bi se prvi ostrvili i iz
wih bi prosto pokuqala neverovatna bujica antisrpske mr`we. Zato nije ni-
malo slu~ajno {to je 29. juna 1914. godine, odmah po sarajevskom atentatu, za-
greba~ki list pisao: “U na{em krugu, na na{em tijelu nalazi se sva sila kr-
584
pu{a u spodobi Srba i Slavosrba... S wima se moramo jednom zauvjek obra-
~unati i uni{titi. To nek nam bude od danas ciq... Ubojice, ime ti je Srbin!
I jesi Srbin, prokleto ti sjeme i pleme, {to ga je vjetar natrunio na na{em
hrvatskom tlu.” (str. 206.)
Kad su Srbima ukrali jezik, kulturu i istoriju, Hrvati su proglasili da
uop{te nisu narod slovenskog porekla, pa da ih od Srba dele i bitne rasne raz-
like. Tako je Ante Star~evi} tvrdio da su Hrvati direktni potomci starih
Rimqana. A kad po`ele da prosto odi{u dobrotom i qudsko{}u, kad se na tre-
nutak suzdr`e od beskrajne mr`we, Srbima se obra}aju na na~in koji je najpri-
merenije iskazao ranije citirani list “Hrvatska” u jednom broju iz 1892. go-
dine: “Nema dakle smisla, da se u na{oj domovini itko nazivqe Srbinom. On-
aj, koji to ime prihvati, iskqu~uje se iz hrvatstva i gubi svako pravo na domo-
vinu. On se samo ~ini nesretnikom gorim od onih ludih “Vlaha”, {to kao sva-
~iji su`aw, nisu imali nikakve domovine. On se li{ava domovine i baca se
u utopije – postaje potpunim nesretnikom i vene u gnusnoj, ludoj, umi{qenoj
borbi za umi{qeno carstvo srbsko. Da je u takovih qudi ikakve sviesti i uvi-
|avnosti, oni bi morali i sami uvidjeti, da u jednoj zemqi ne mogu `iviti dva
naroda, koji govore jedan te isti jezik. Oni u Hrvatskoj, prem gr~ko-isto~ne
vere, govore hrvatski, a nazivquju se Srbima. Mi ne mo`emo i ne smijemo pri-
znati ih za Srbe. To je u wihovom interesu ho}e li da imadu domovinu, da bu-
du ~lanovi hrvatskog naroda i dionici hrvatskog prava, oni ne mogu i ne smi-
ju biti ni{ta drugo nego Hrvati... Kad se dakle s hrvatske strane `eli, da se
ovi pridobe za hrvatstvo, kako su primili i hrvatski jezik, onda je to od Hr-
vata najve}a ~ovjekoqubivost... Tko se dakle u Hrvatskoj naziva Srbinom ili
je prepredeni {pekulant i zlobnik, koji `eli ba{ da bude sredstvo protiv Hr-
vatom, ili je zaveden fanatik i sqepo sledi svoje unesre}iteqe.” (str. 208.)
Hrvatima je podjednako smetala i srpska pravoslavna vera i srpska naci-
ja. Dok su one postojale, surovo su ih opomiwale da su preverili i odnarodi-
li se. Samo nestankom Srpstva i pravoslavqa mogli su novope~eni Hrvati iz-
brisati i istorijsko se}awe na ono {to su bili, kao i negirati dokaze kako
su se u ono {to su sada ve{ta~ki premetnuli. “Nasiqa prema Srbima vr{i-
la su hrvatska gospoda i hrvatski narod, kako je to ko mogao i kako je imao vlast.
Kad je narod mawe zna~io i mawe mogao, vr{ila su to gospoda. Kad je sam na-
rod dobio va`nost, i postao neki faktor, vr{io je to on. Ponekad su bila u
istoj akciji udru`ena i gospoda i narod, i dr`avna vlast i masa.” (str. 214.)
Kad se koreni me|unacionalne mr`we sagledavaju u najranijoj pro{lo-
sti uo~qivo je da tada verske razlike nisu bile primarne, koliko zavist Hr-
vata koji su masovno `iveli u statusu kmetova u odnosu na doseqene Srbe, ko-
ji nikada nisu bili kmetovi niti im je padalo na pamet da uop{te razmi{qa-
ju o prihvatawu kmetskog statusa. I ne samo da nisu bili kmetovi, nego ni cr-
kvenoj hijerarhiji nisu bili podre|eni, niti obavezni da stupaju u najamni~-
ku vojsku. Srbi su predstavqali jednu vrstu narodne vojske koja se u slu~aju ra-
ta dizala pod zastavu.
O tome je Gruji} pisao u kwizi “Istorijski zna~aj Srba u Hrvatskoj”, ob-
javqenoj 1940. godine u Beogradu u izdawu Srpskog kulturnog kluba: “I hrvat-
ski plemi}i, kao feudni gospodari pustih zemqi{ta na koja su Srbi kraji{ni-
ci naseqeni bili, nisu lako podnosili {to su kraji{ke povlastice osloba|a-
585
le Srbe od svakog podani~kog davawa i od svake vlasti wihove. Stoga su ~esto
na svojim saborima, kad god bi se malo sti{ala borba na krajinama, tra`ili
od cara u Be~u da se povlastice date Srbima ukinu i svi oni podvrgnu vlasti
zemqi{nih gospodara. Ali su Srbi svagda najodlu~nije ustajali protiv tih zah-
teva, izjavquju}i da oni nisu do{li u Hrvatsku da robuju gospodi, nego da vite-
{ki brane zemqu od svojih neprijateqa i da }e pre napustiti Krajinu i povra-
titi se u Tursku nego {to bi pristali da se li{e svojih, krvqu i vernom slu-
`bom ste~enih, sloboda... Vojne vlasti, koje su dobro znale i cenile zasluge Sr-
ba za dr`avu, svagde su pomagale Srbe da se odhrvaju od nepravednih zahteva sla-
tih carevima sa sabora hrvatske svetovne i crkvene vlastele.” (str. 230.)
Takav status Srbi su stekli ve} prvim dogovorima i ugovorima o prese-
qewu, da bi docnije sticali zvani~ne privilegije i formalne povlastice vi-
{e pravne snage. Tim pravnim aktima, kako isti~e Kosti}, garantovan je “pre-
seqenim pripadnicima srpskog naroda povoqan re`im `ivota u granicama car-
stva, izvesna prava i ovla{}ewa u koje niko ne bi smeo da dira. Nekad su im te
povlastice obe}avane pre samog dolaska u zemqu, a statutarno odmah zatim, a
nekad, opet, docnije, po{to bi se ve} naselili u tim zemqama. Povlastice su
bile kolektivne: odnosile su se na sva tada useqena lica, ili sva uop{te do-
tad useqena, ali srpske narodnosti.” (str. 231.)
Prva poveqa te vrste bila je Privilegija cara Karla I srpskim kapeta-
nima i vojvodama iz 1538. godine. Dakle, ~etiri puna veka pred wihovo stavqa-
we van zakona u prvoj hrvatskoj dr`avi posle Zvonimira, Srbi su u Hrvatskoj
bili oberu~ke primqeni, dobrodo{licom i povlasticama darovani od vlada-
ra kome je Hrvatska legalno pripadala (Hrvati ~ak tvrde: wihovom voqom).
I u carskoj poveqi stoji da nisu do{li ni kao robqe ni kao prosjaci ve} rat-
nici pod svojim vojvodama. I kao Srbi, to treba naro~ito naglasiti.” (str. 232.)
Me|utim, najsveobuhvatnija je bila privilegija cara Leopolda iz 1690. godi-
ne koja se odnosila na sve Srbe u austrijskom carstvu.
Vrhunac dostignutog statusa desio se u jednom periodu vladavine Marije
Terezije 1759. godine. “Pun vek i vi{e pre francuske revolucije, kad skoro nig-
de u svetu nije bilo govora o narodnostima ve} samo o narodima kao objekti-
ma vlasti, srpskom narodu kao takvom, ma gde `iveo u granicama monarhije, pri-
znaje se status nacije. Priznaje mu se tzv. personalna autonomija nezavisna od
teritorija u kojima `ivi (razume se, u okviru ukupne monarhije). Zvani~nim
aktom suverena priznaje se postojawe jedne nacije i samo we.” (str. 234.)
Po svom istorijsko-pravnom zna~aju “te privilegije su i najve}i demanti
da smo mi u granicama Austrije, Ugarske i Hrvatske narod uqeza i nametnutih
do{qaka, ve} narod pozivan kao takav da do|e i brani zemqu onih koji nisu bi-
li sposobni da je brane. I on je tu zemqu u~inio svojom kao i onu raniju na ju-
gu. I to sa ni{ta mawe `rtava nego onu, i sa ni{ta mawe slave. On nije do{ao
kao prosjak i skitnica, ve} kao heroj i ratnik, o koga se otimqu carstva. On
je do{ao samo zato da obezbedi svoju veru i svoju narodnost koje su mu izgleda-
le ugro`ene na dugi rok, a ne zato {to u Turskoj nije imao mesta. On je do{ao
protivu `eqe turskih vlasti i po izrazitoj `eqi austrijskih. Do{ao je ma-
hom organizovano, sa svojim vojnim stare{inama i svojim duhovnim vo|ama. Do-
{ao je po{to je ispitan, a naj~e{}e i utvrdio pravni teren na kome }e se na-
laziti i koji se ne}e mo}i mewati.” (str. 234.)
586
I Ferdo [i{i}, kao najautoritativniji hrvatski istori~ar, navodi da
su u po~etku gotovo svi Srbi `iveli na podru~ju Vojne Krajine, dok engleski
putopisac Artur Evans u svojim “Ilirskim pismima”, objavqenim u Londo-
nu 1878. godine, svedo~i: “Stara vojna granica naseqena je ratobornim ali ne
mawe kulturnim stanovni{tvom, ~isto srpske narodnosti; to su ve}inom pri-
padnici gr~ke crkve, potomci srpskih izbeglica, koji su u raznim vremenima
izbegli iz srpskih krajeva – Bosne, Hercegovine i Ra{ke. ^ak ako bi se desi-
lo da me|u ovim stanovni{tvom ima katolika, to katoli~anstvo uzima naro-
~iti nacionalni oblik.” (str. 236.)
Vojna granica nije imala nikakve pravne veze sa Hrvatskom, niti na bi-
lo koji na~in dolazila pod jurisdikciju wene civilne vlasti. Srbi su tu do-
{li pod svojim imenom, sa svojom verom i tradicijama. “Oni su srpske sve-
titeqe po{tovali, wima bogomoqe podizali, ... wima slu`be pojali, wima
se kleli i wih u pomo} dozivali. Slavu su slavili kao i pre, kao i danas i
uvek, iste svece. A propo, oni su doneli sobom i odr`ali do dana dana{weg
ceo kompleks Srpstva i srpskog pravoslavqa, kompleks i u pozitivnom i u
negativnom smislu re~i. Doneli su i odr`ali sve osobine srpskog ~oveka.
Vo pervjeh, narodne pesme i nacionalni zanos sa kojima su one povezane. Ve-
ru u carsku pro{lost i carsku budu}nost. Veru u srpsku misiju. Juna{tvo ko-
je su kod Srba isticali svi pisci od Vizantije do danas. ^vrst i nepokole-
bqiv karakter. @equ za slobodom i odvratnost prema kmetsvu i feudu. Iz-
dr`qivost i podno{ewe tegoba koje bi svaki drugi narod slomilo.” (str. 248.)
Koliko ih je to razlikovalo od zate~enih i obespravqenih, odnaro|enih i
verski zatucanih Hrvata ~ija je sva feudalna vlastela bila tu|inska. Na-
ravno, bilo je posle Srba koji su se pokatoli~ili da bi dobili nasledne ti-
tule, pa su tako nastali grofovi i baroni Kukuqevi}i, Dra{kovi}i, O`e-
govi}i, Sladojevi}i i mnogi drugi.
m) Rasizam etni~kih me{anaca
Nije nimalo slu~ajno {to su Hrvati jedini slovenski narod koji insisti-
ra na svojoj rasnoj ~isto}i, mada je takva kategorija u nauci prosto nemogu}a.
Zna~i da ih ne{to gadno `uqa, da im ne da mira. Mu~i ih svest ili podsvest
da im u venama te~e i krv naroda koje bi hteli da zaborave, da ih izbri{u iz
istorijskog se}awa kao etni~ke konstituente dana{we nacije. Kosti} ka`e
povodom toga: “Da u Hrvatima, koji su se prvo pome{ali sa Avarima ili Ob-
rima, ima mnogo avarske odn. obarske krvi, to priznaju svi ozbiqni nau~ni-
ci: antropolozi, istori~ari, etnografi. To se ne mo`e ni sporiti, jer Ava-
ra nije sasvim nestalo: oni su se velikim delom utopili u Hrvate.” (str. 250.)
U kwizi “Sloveni u davnini”, izdatoj u Zagrebu 1889. godine, znameniti
hrvatski nau~nik Tomo Mareti} taj podatak prihvata kao nesumwivu ~iwe-
nicu pa ka`e: “Porfirogenit pi{e na jednom mjestu da jo{ u wegovo vrijeme
(u H vijeku) ima me|u Hrvatima avarskijeh ostataka, koji se i svojom spoqa-
{no{}u lako raspoznaju od pravijeh Hrvata.” (str. 250.) U tekstu “Hrvatski
narcis” Adam Pribi}evi} tretira i pitawe Avara ili Obara: “Obara je mno-
go ostalo u zapadnim krajevima od Drine do mora, a najvi{e u Hrvatskoj. ^e-
sto su imena mesta i reka koja podse}aju na wih, ~ak nedaleko od Zagreba. Obar-
587
ska je re~ i ban. U tim krajevima se i danas govori: “Obarski udarati” (tj. ne-
~ove~no) “obarski vikati.” Hrvatski filozof Dvornikovi} pisao je da su sve
gomile kriminalne a hrvatske podvu~eno. I to }e biti, ako je wegov sud ta~an,
trag obarske krvi. U tim krajevima ima i danas obarskih fizionomija, ~etvr-
tastih lica, sa istaknutim jabukama.” (str. 250.)
Kosti} citira i Vladimira Dvornikovi}a ~iji nau~ni autoritet i objek-
tivnost niko ozbiqan nije dovodio u pitawe: “@ivotna zajednica sa Avarima,
pred vratima Imperije i prvom prodirawu na Balkan, morala je ostaviti svo-
je tragove. Ta zajednica preko 200 godina bila je vi{e parazitska nego simbio-
ti~na i ... morala je ostaviti karakterolo{ke i antropolo{ke tragove... Taj mon-
goloidni potez... opa`a se i dan-dana{wi naro~ito u panonskom delu... Avari su
morali biti jedan mozgovno su`en, svakoj vi{oj kulturi nepristupa~an, mongol-
ski soj. Bili su to savr{eni primerci duboke “varvarske psihologije”: `ivotiw-
ski lakomi pqa~ka{i, gramziqivi sakupqa~i blaga koje su kao hr~kovi vukli
u nekakve podzemne jazbine ogra|ene zidom i nasipom, brutalni paraziti na te-
lu i du{i svojih podanika, a usto, izgleda, i na sadisti~koj bazi svirepi mu~i-
teqi.” (str. 251.) Dvornikovi}u treba verovati i zbog toga {to je po ocu bio Hrvat.
U svom najpoznatijem delu, “Karakterologija Jugoslovena”, Dvornikovi}
je kriti~ki progovorio o rasnom poreklu sopstvenog hrvatskog naroda i na to-
me mu treba odati priznawe. On i daqe nemilosrdno zakqu~uje: “Ne{to lapo-
noidno, mongoloidno u slovensko-nordijskom tipu nalazimo i danas podjedna-
ko na poqskoj Visli, u srcu ^e{ke, kao i u hrvatskom Zagorju, Me|umurju... [i-
rinu lica ni`e o~iju kao u Kalmika... ima oko Zagreba svaka druga, tre}a se-
qanka... mongoloidnog porekla mogla bi biti sadisti~ka svirepost koja, kat-
kad, zakuvana i podjarmqena u masi... provaquje iz ina~e mirnog slovenoidnog
kajkavsko-hrvatskog seqaka, npr. lin~ovawe iz mr`we ili iz sujeverja.” (str.
251.) Naravno, Hrvati su, kao uostalom i Srbi, asimilovali sve zate~ene bal-
kanske narode na ~ijoj su se slabo naseqenoj teritoriji odoma}ili. Ali, za ra-
zliku od Hrvata koji su asimilovali Avare, Srbi su asimilovali Vlahe.
Ali, u svim delovima Hrvatske `ive i potomci pohrva}enih Srba, a Rado-
slav Gruji} tvrdi da ih je najvi{e na podru~ju Zagreba, Kri`evaca i Vara`dina,
gde danas pravih Srba nema. Sa~uvana su mnoga karakteristi~na srpska prezime-
na. Radoslav Gruji} to ovako obja{wava: “Pojedina~na naseqa srpska, bez veze sa
svojim duhovnim centrima u staroj otaybini, okru`ena odasvud rimokatolici-
ma, morala su uskoro – prema sredwovekovnom principu... ~ija je oblast onoga i
vera – izmeniti svoju staru veru sa rimokatili~kom verom zemqe u koju su do{li:
pa su se postepeno i etni~ki izjedna~ili sa, po krvi i jeziku, srodnim starosede-
ocima – uti~u}i sve ja~e ne samo na dijalekt nego i na obi~aje wihove.” (str. 256.)
O prelasku ~itavih oblasti Like, @umberka i drugih predela na katoli-
~anstvo ve} je bilo govora. “A da su, nastavqa Kosti}, “svi Srbi koji su pre{li
direktno u katoli~ku veru postali Hrvati, ne treba posebno nagla{avati. Me-
|u wima su neki sa kojima se Hrvati posebno ponose. Npr. pesnik Petar Pre-
radovi}. U redu, to je wihovo pravo. Ali kako onda mogu Srbe koji se nisu pre-
verili nazivati najgorim imenima i smatrati jednom me{avinom i sme}em na-
roda, bastardima, a one koji su od Srba postali Hrvati progla{avati za svoje
velikane bez mane? To su zaista u stawu samo Hrvati. Ako se radi o ~istoti ra-
se, onda ba{ treba naro~ito po{tovati one koji se nisu dali konvertovati, ni
verski ni nacionalno (to je kod nas povezano i nerazdru`ivo).” (str. 256.)
588
Najintenzivnije me{awe Hrvata bilo je sa Nemcima i Ma|arima, a i mno-
ge ~e{ke i poqske porodice koje su preseqivane na hrvatska i bosanska pod-
ru~ja vremenom su potpuno kroatizovane po osnovu pripadnosti katoli~koj
veri. Da su kojim slu~ajem ^esi ili Poqaci bili pravoslavni, prirodno bi
ih Srbi asimilovali, kao {to se to u dosta slu~ajeva desilo sa Rusima ili Gr-
cima. Kako kazuje Qubi{a Petrovi} (Kosti} pretpostavqa da je re~ o pseu-
donimu Branka Ma{i}a), “uslovi za prela`ewe u hrvatstvo bili su veoma po-
voqni. Trebalo je samo primiti ime i povr{no jezik hrvatski, a sve ono osta-
lo, na~in `ivota, ose}awe i mi{qewe, tj. delove svoje kulture i civilizaci-
je, svaka je od tih pretopqenih jedinica ulagala slobodno, kao svoj prilog u te-
meq hrvatstva, koje je u to vreme bilo gotovo bez sadr`ine, bez jedinstva usme-
nog i pismenog jezika, bez kwi`evnosti i umetnosti, i uop{te bez ikakve ja-
~e vlastite kulture i tradicije... I tako ovaj ju`noslovenski narodi}, goto-
vo bez istorije, za koji se pre sto godina takore}i nije ni znalo... po~e naglo
napredovati i {iriti se daleko preko svojih granica... a naro~ito za posled-
wih 100 godina postado{e Hrvati i Hrvatska kao neki privilegisani austro-
klerikalni narodnosni transformator sa slovenskom firmom, u koju su se kroz
decenije... slivali i talo`ili svi suvi{ni otpatci, kao i nasilno otrgnuti
delovi drugih naroda Austro-Ugarske i susednog Balkana.” (str. 264.)
Pedantni Ferdo [i{i}, u kwizi “Biskup [tosmajer i jugoslovenska mi-
sao”, pi{e da “gra|anstvo u Hrvatskoj nije iza{lo iz nare~ja, ve} se obrazo-
valo useqavawem stranih elemenata, koji u nekim gradovima pa~e jo{ ni da-
nas nisu izumrli ili se nisu jo{ posve asimilirali na{em `ivqu.” (str. 264.)
Kako zapa`a Dvornikovi} “usred Zagreba de{avalo se i to da su stranci,
Austrijanci, [tajerci itd., koji ni jezik nisu znali, doma}e korenite Hrva-
te pou~avali o pravom smislu i sadr`ini hrvatstva.” (str. 265.) Uprkos tome
{to su kroz nekoliko vekova temeqito izmenili etni~ki supstrat Hrvati ne-
prekidno izmi{qaju sve novije teorije o svom poreklu. “Oni se time bave vi-
{e nego ijedan narod sveta i nikako da se slo`e otkuda poti~u i ~iji su potom-
ci. Dok je pre kao utvr|eno stajalo da su oni Sloveni, posledwih decenija sa-
mi demantuju tu postavku i pronalaze svoje neslovensko poreklo. Ali i tu se
ne sla`u sasvim. Najpre su govorili da su Hrvati Goti, a sada ka`u da su Per-
sijanci. Zaista su za vreme posledweg rata Hrvati kroz “svoje nau~nike” do-
kazivali da oni nisu Sloveni ve} Goti. To je bila i poluzvani~na verzija upra-
vqa~a zemqe sve dok se ispostavilo da Hitler ne mo`e pobediti.” (str. 265.)
[to se Slavonije ti~e, wu su Srbi naseqavali i pre turske najezde. Ma-
|arski istori~ar Lajo{ Salaj to potvr|uje u kwizi “Uz ma|arsko-hrvatsko pi-
tawe”, objavqenoj u Pe{ti i Lajpcigu 1863. godine, navode}i konkretno da su
u Po`e{koj, Viroviti~koj i Sremskoj `upaniji `iveli “najve}im delom Sr-
bi, ve} pre turskog vremena, a jo{ vi{e za vreme turske vladavine, jer su Sla-
vonci i Ma|ari svoja naseqa u masama napustili. Otuda je do{lo da na mno-
gim geografskim kartama koje su se pojavile u sredini XVII veka, naro~ito
oblast Srema i Vukovara nosi naziv “Ra{ani”, “Raci”. Posle ponovnog osva-
jawa (misli na oslobo|ewe od Turaka L.M.K.), ovaj je predeo bio samo retko
naseqen. Pa ipak, ostaci starog srpskog stanovni{tva poja~ani su novim srp-
skim kolonijama.” (str. 271.) Uostalom, tu ~iwenicu potvr|uje i Konstantin
Jire~ek. Posledwi srpski despot Pavle Baki} poginuo je 1537. godine brane-
}i Slavoniju od Turaka.
589
 Kako izve{tava Aleksa Ivi} u svojoj kwizi “Seoba Srba u Hrvatsku i Sla-
voniju”, objavqenoj u Sremskim Karlovcima 1909. godine, “tek posle pada sla-
vonskih gradova pod Turke ubrzalo se naseqavawe Srba u Slavoniju. Turci su
zatekli Slavoniju praznu, svet se razbe`ao, a mnogo ih je izginulo brane}i ze-
mqu od neprijateqa. Turci su osvojeni deo Slavonije bili podelili na dva sanya-
ka (po`e{ki i pakra~ki – docnije zvat cerni~ki). Da bi osna`ili granicu i
obezbedili svoju vlast, neprestano su naseqavali u oba sanyaka Srbe iz Bosne
i Srbije.” (str. 272.) Slede}i talas srpskog naseqavawa usledio je po proteri-
vawu Turaka, a razlog je opet bio opusto{ena zemqa koju je trebalo zaposesti
borbenim stanovni{tvom. Najve}a seoba je ipak bila pod patrijarhom Arse-
nijem ^arnojevi}em 1690. godine.
Odmah po definitivnom osloba|awu od Turaka i Slavonija je podvrgnu-
ta sistematskom unija}ewu, uz surove mere nasiqa, utamni~ewa i ubijawa onih
koji su predstavqali glavnu smetwu. Ciq je bio da se srpski narod i sve{ten-
stvo na sve mogu}e na~ine prisile na uniju. Kako je pisao poznati ma|arski pro-
testantski teolog Johan fon ^aplovi}, “sve{tenici koji su ostali verni ve-
ri praotaca, bili su po naredbi vladike – prevernika bacani u gvo`|a i zatvor,
gde su ve}im delom postali `rtve smrti od jada i gladi. Me|u mnogima koji su
svoj `ivot izgubili navodi i se tada{wi lepavinski iguman Konrad, koji kad
je upravo hteo da stupi u crkvu na slu`bu biva ubijen sa dva pu{~ana metka od
vojnika koji su i{li za wim, i to na pragu crkve. Mnogi klirici bili su, po
naredbi generala Petacija, bi~evani do besvesti, zatim ba~eni u zatvor, gde
su imali da podnesu sve stepene jada.” (str. 277.)
Imbro Tkalac u kwizi “Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj”, objavqenoj u
Beogradu 1925. godine, pi{e i o progonu protestanata: “U Hrvatskoj nisu, na
osnovu wenih municipalnih prava, bili tolerisani protestanti. Za vrijeme
triju careva imena Ferdinand bio je iskorijewen protestantizam, {to ga je u
XVI stoqe}u ispovijedao najve}i dio hrvatskog naroda. Iskorijenili su ga og-
wem i ma~em i plenidbom imetka.” (str. 278.)
Me|utim, uprkos svim prozelitskim aktivnostima, intenzivnim proce-
sima unija}ewa i pokatoli~avawa, prema “statisti~ko-geografskom opisu Ugar-
ske”, objavqenim u Lajpcigu 1834. godine, te godine, “broj gr~ko-nesjediwenih
je ve}i nego rimokatolika. Oni, naime, iznose, prema najnovijim vestima, 284
hiqade du{a, a ovi (rimo-katolici) 148.346. – Nesjediweni Grci (i to najvi-
{e Srbqi) najbrojniji su u Petrovaradinskom puku, onda u Sremskoj, Virovi-
ti~koj i Po`e{koj `upaniji. Najmawe ih je u Gradi{tanskom i Brodskom pu-
ku.” (str. 283.) Ono {to je ovde ipak najzna~ajnije je ~iwenica da se ovde u pre-
gledu narodnosti Srbi stavqaju na prvo mesto, a Hrvati uop{te ne pomiwu.
Nije nimalo slu~ajno {to je, 1572. godine, Volfgang Lenc na svojoj karti
Ugarske celo podru~je isto~no od Valpova i \akova nazvao Srbijom. Katoli~-
ki sve{tenik Ger~ak je, 1573. godine, pisao da Srbija po~iwe od Moha~a. Na
ma|arskoj geografskoj karti iz 1596. godine Srem isto~no od Bosuta naziva se
Rascija. Francuski konzul u Travniku David, 1807. godine, pisao je da su Tur-
ci Slavoniju i Banat nazivali Austrijskom Srbijom. Hrvatsko ime u Slavo-
niji je bilo potpuno nepoznato, a prema Hrvatima je ina~e postojala netrpe-
qivost i me|u slavonskim katolicima. Tako su slavonski fratri, 5. aprila 1698.
godine, pisali |akova~kom biskupu da spre~i dolazak zagreba~kih sve{teni-
ka, pa isti~u: “Svi ~vrsto i postojano, jednodu{no i slo`no tvrdimo da ne}e-
590
mo nikad primiti ni onoga koga bi mo`da on poslao niti ma koga drugoga od
Hrvata, pa makar bio i svetovwak.” (str. 294.) Fra Marko Bulaji} je 1707. go-
dine, kao franciskanski provincijal, molio cara Josifa I da spre~i dolazak
svetovnog sve{tenstva iz Hrvatske, koje namerava da im oduzme parohije. Pre-
ma wemu, zagreba~ki biskupi “dovode prezvitere Hrvate, koji ovom narodu ni-
su nimalo dragi niti dobro znaju jezik naroda.” (str. 294.)
2. Hrvatska nacionalna megalomanija
U Hamiltonu 1955. godine, u izdawu Srpske narodne odbrane u Kanadi i
u okviru wene biblioteke “Srpska kwiga”, Laza Kosti} je objavio bro{uru
“Megalomanija jednog malog i neskrupuloznog naroda”. Re~ je o drugom delu se-
rije “Srpskohrvatski odnosi posledwih godina” i potpisano je pseudonimom
dr L.P. Popovi}. Prvi deo pod naslovom “Koji su glavni srpski zlotvori” Ko-
sti} je kasnije uklopio u obimniju kwigu, povezuju}i ga s bro{urom “O odgo-
vornosti za ubijawe Srba u posledwem ratu” i sa obimnim dopunama objavio
u kasnijoj kwizi “Ko je kriv za zlo~ine nad Srbima u “NDH”. Kroz ova dela
autor nastoji da formuli{e “odgovornosti za zverstva po~iwena nad Srbi-
ma i da uka`e na opasnosti koje jo{ uvek sa iste strane vrebaju. Da je to rani-
je u~iweno, verovatno bi mnogo zla moglo biti spre~eno. Ako se vi{e ne mo-
gu reparirati pro{le nesre}e, mogu se bar spre~iti budu}e.” (str. 3.)
U okriqu katoli~ke crkve, Hrvati su se dobro organizovali i vode zaglu-
{uju}u nacionalnu i politi~ku propagandu gde su uloge podeqene hrvatskim
komunistima u zemqi i hrvatskim usta{ama u emigraciji, ali su ciqevi i jed-
nih i drugih uvek bili identi~ni. Kosti} je uveren da Hrvatima treba odgo-
voriti istom merom i na konkretnim primerima im pokazati kako bi prin-
cipi i mere koje bi oni da primene prema Srbima izgledali da se primene na
same Hrvate. Sva srpska reagovawa do sada su bila neadekvatna zahvaquju}i
poslovi~noj srpskoj dobrodu{nosti i pre~esto lakomislenosti. Hrvati uvek
postavqaju maksimalisti~ke i fantasti~ne zahteve a onda ulaze u cenkawe s
ogromnim manevarskim prostorom. Upe~atqiv primer takvog cenkawa rezul-
tovao je sporazumom Cvetkovi}-Ma~ek.
Pod komunisti~kim re`imom Srbi su bili toliko obespravqeni da se
uglavnom nisu usu|ivali da u|u u ozbiqnije me|unacionalne rasprave. U svo-
joj megalomaniji hrvatski nacionalni ideolozi nisu postavqali samo zahte-
ve za integralnim teritorijama nekada{we Hrvatske, Slavonije i Dalmaci-
je, nego su posezali za celom Bosnom i Hercegovinom, Sremom, Ba~kom i
Sanyakom. Kosti} posebno insistira da se Srbi ne bi smeli upu{tati u ta-
kve vrste cenkawa. “Zar da mi srpske teritorije ustupamo za druge srpske te-
ritorije, a Hrvati da ustupaju opet srpske teritorije da bi im mi priznali dru-
ge srpske teritorije.” (str. 7.)
Hrvatske revindikacije se nijednog trenutka nisu smele zanemarivati jer,
instruisana jezuitskom logikom, zlo~ina~ka svest ne odustaje od sopstvenog
nauma ni onda kad izgleda da nema nikakvih {ansi za realizaciju kqu~nih ci-
qeva. Kako ka`e Kosti}, “mnogi Srbi smatraju da na takve apsurdne prohte-
ve ne treba uop{te reagovati. To su za wih budala{tine nedostojne obzira. Ja
smatram da je to pogre{no. Kad su izme|u ratova Hrvati kroz usta{e (a svi su
591
jednako mislili) postavqali zahtev hrvatske granice do Drine i Dunava ni-
jedan Srbin, ama ba{ nijedan jedini nije tome poklawao uop{te neku pa`wu.
Svi su to apsolvirali kao neku nemogu}nost i neozbiqnost. I takvo dr`awe
Srba stajalo nas je oko milion `rtava. Jer ono {to smo mi smatrali nemogu-
}im, jer smo ra~unali sa normalnim qudima i vremenima, oni su realisali kao
tu|i pla}enici i izdajnici zemqe. Oni ne biraju sredstva kad ho}e da Srbi-
ma na{kode. I mi moramo imati u vidu da se radi o jednom patolo{kom naro-
du i patolo{ko-zlo~ina~kom mentalitetu, koji jo{ nije nijedan drugi narod
prestignuo.” (str. 7.)
Hrvatska nacionalna megalomanija ukazuje na bolesno stawe hrvatskog na-
rodnog duha. “Od megalomanije mogu da boluju i individuumi i kolektivi. Sve
{to mo`e da raste, sa svojim rastom nije zadovoqno, sve {to organskim i nor-
malnim sredstvima ne mo`e svoj nagon porasta da zadovoqi. Otuda je to bole-
sna, patolo{ka pojava. Kao {to se mali qudi silom upiwu da bi izgledali ve-
}i, tako je to isto i sa narodima. Mali, sitni, bezna~ajni, nepoznati narodi
nastoje svim sredstvima da izgledaju vi{i. Naro~ito ako se pove}awe ne sti-
~e na bojnom poqu, sabqom i pu{kom u ruci, ve} mirnodopskim intrigama, la-
`ima, podvalama. Oni se onda predstavqaju kao ne{to najvi{e, najveli~anstve-
nije, kome niko nije ravan.” (str. 8.)
Metodologija kojom se to bolesno stawe hrvatskog narodnog duha ispoqa-
va vrlo je jednostavna. “Gdegod se u jednom srezu nalazi sto Hrvata, taj kraj Hr-
vati revindiciraju za sebe. Nije im ni to dosta: oni prosto ~itave etni~ke gru-
pe proglase za Hrvate, iako ovim grupama nije na pamet palo da tako ne{to pri-
znaju. Da bi im se udvarali, oni ih jo{ proglase “cvije}em hrvatskog naroda”.
Na drugim mestima opet isti~u istorijska prava. U okviru svoje “trojedne kra-
qevine”, oni ne priznaju nikakve mawine. Ako postoji opasnost da te mawine
ipak nekad postave svoje nacionalne zahteve, oni ih (Hrvati) prosto potama-
ne ~im im se pru`i prilika da to neka`weno i bez rizika ~ine. Oni postavqa-
ju uporedo razne principe, kako im koji gde konvenira: jedanput etni~ki, dru-
gi put istorijski, geopoliti~ki, strate{ki, ali sve u svoju korist.” (str. 8.)
Kad je re~ o srpskom narodu, ne nastoje Hrvati samo da mu otmu {to vi{e
teritorije, nego se trude da na sve mogu}e na~ine Srbima dodatno napakoste.
“Znaju da su im Srbi najopasniji virtuelni neprijateq, koji ima s wima otvo-
rene krvave ra~une, pa im je stalo ne samo da pove}aju sebe, nego da jo{ vi{e
smawe srpsku nacionalnu teritoriju na bilo ~iju korist.” (str. 9.) Iako je tek
nedavno obrazovana hrvatska nacionalna svest, ona se vi{estruko teritori-
jalno pro{irila od po~etne tri `upanije, progutav{i mnoge etni~ke elemen-
te koji zapravo s Hrvatima nikakve stvarne veze nisu imali. Naj~e{}e se to
de{avalo na srpskim nacionalnim prostorima. “Danas nema nijednog Hrvata
koji bi ih umeravao u wihovim teritorijalnim zahtevima prema Srbima. Na-
protiv, svaki daqi tra`i vi{e. Svi gledaju da dobiju {to vi{e na ra~un Sr-
ba, upotrebqavaju}i razne argumente i razne principe, a naj~e{}e i bez ika-
kvih principa. Intimni princip je ve} obele`en megalomanijom: da se oni {i-
re a da se Srbi smawuju. Wihova je osnovna vodiqa `eqa da Srbi uop{te ne-
stanu. Naposletku, to je i razumqivo: uvek je pigmej `eleo smrt giganta. Oni
su pigmeji u svakom pogledu, Srbi prema wima divovi u svakom. To je razumqi-
vo, ali nije razumqivo da to Srbi jo{ uvek ne uvi|aju.” (str. 9.)
592
A realna sociolo{ka ili demografska slika Hrvata kao naroda je vi{e
nego porazna. “To je jedan mali, bedni narodi}. Nema ga ni za polovinu Srba,
ili Bugara, ili Grka. Ne iznosi ni tre}inu Ma|ara ili Rumuna, a samo jedan
neznatan procenat Italijana i Nemaca. Svi su wegovi susedi, osim Slovena-
ca, znatno ja~i od wega. Sem Slovenaca nema nijednog naroda u Zapadnoj Evro-
pi maweg od Hrvata, a na Balkanu samo Arbanasi zaostaju brojno za ovima. A
oni (Hrvati) bi hteli da ne izostanu brojno za susedima. Zato su s jedne stra-
ne tamanili Srbe, a s druge tu|e narodnosti topili u Hrvate (Nemce, Ma|a-
re, Slovake, ^ehe itd.), jednom re~ju sve katolike sa svoje teritorije, a neke
in globo, proglasili za Hrvate, npr. muslimane, Buwevce, [okce, i tsl., koji
nikada u istoriji nisu bili Hrvati.” (str. 9.)
^iwenice su neumoqive i one uvek Hrvatima najvi{e problema zadaju u
svim ozbiqnim politi~kim raspravama. “Da je hrvatski narod postao, i ova-
kav kakav je, uglavnom asimilacijom tu|eg elementa, najboqi je dokaz da su svi
“wegovi” istaknuti qudi stranog porekla. Stanko Vraz je Slovenac, Prera-
dovi}, Tadija Smi~iklas itd., Srbi su, [trosmajer je Nemac, Tkal~i}-Veber
tako|e. Cela lista bi se jo{ mogla navesti. ^ak su i {efovi wihovih stra-
naka stranci. Ivica Frank je nema~ki Jevrejin, dr Ma~ek Slovenac itd.” (str.
9-10.) Kad se razgrne sve ono {to je spoqa{we, ve{ta~ko, na silu kao la`ni
pla{t navu~en, ostaje tu`na istina da su Hrvati “jedan narod bez istorije, bez
vrlina, bez ta~nog obele`ewa, naduvao se ve{ta~ki i ho}e da postane velik.
Ne ose}a koliko je u tome sme{an! I ne uvi|a da tu|e perje opadne prvom pri-
likom koja mu se pru`i.” (str. 10.)
a) Komunisti~ke deobe srpskog nacionalnog korpusa
Komunisti su pru`ili do sada najve}u {ansu da se razma{u hrvatske me-
galomanske ideje daju}i im i svojevrsnu formalnu legitimaciju. Ideologija
jugoslovenskog komunisti~kog pokreta se razvijala na socijalnoj demagogiji
i apologiji proletarijata, kao tradicionalnom marksisti~kom dogmatskom
polazi{tu, i obrazlagawu neophodnosti borbe radi uni{tewa “velikosrpske
hegemonije” kao pojma ro|enog u kominternovskim retortama. “Da bi se ta ima-
ginarna velikosrpska hegemonija mogla da suzbije, morali su ~itavi delovi bi-
ti ukloweni sa srpskog nacionalnog tela, morale su se stvarati nove narod-
nosti na ra~un Srba. Ali su komunisti ra~unali na srpsku vitalnost, pa im
nije ni to bilo dovoqno. Oni su ostatak Srba podelili na sve ostale fede-
ralne jedinice sem Slovenije. Jednima su zabranili da budu Srbi, druge su is-
cepkali da wihovo jedinstvo ne dolazi do izra`aja.” (str. 11.)
Da bi takva politika bila {to uspe{nija, kominternovski krugovi su na-
metnuli da na ~elo dr`ave do|e Hrvat Broz i da svi wegovi doglavnici budu
qudi zadojeni antisrpskom mr`wom. “Rat je iz osnova izmenio nacionalne i
moralne odnose u Jugoslaviji. Srbi su bili ubijani svuda i od svakoga, a naj-
vi{e od Hrvata. Oni su se jedini, pored Slovenaca, borili protiv zavojeva-
~a, oni su dali vi{e od milion `rtava, oni su bili deposedirani, opqa~ka-
ni, uni{teni. Hrvati, me|utim, primili su svesrdno okupatore, namestili rat
saveznicima, borili se protiv slobode, ubijali Srbe svoje sopstvene gra|a-
ne, oduzeli wihovu imovinu, pokazali se za vreme rata kao najbedniji marode-
593
ri i sluge okupatora. I to ne pojedinci ve} ceo narod. I {ta se dogodilo? Ko-
munisti ih nagra|uju za wihovo takvo dr`awe. Oni pove}avaju wihovu teri-
toriju na dotle nevi|enu veli~inu, ujediwuju skoro celokupni hrvatski narod
u jednu federalnu jedinicu, dozvoqavaju nacionalnim grupama koje nikad ni-
su bile hrvatske da se izjasne za Hrvate. Ostavqaju jo{ pod vlast razbojni~-
kih Hrvata oko pola miliona preostalih Srba. Oni pove}avaju hrvatsku te-
ritoriju jo{ i krajevima dobijenim od Italije na osnovu srpskih `rtava i srp-
skog ulaza u rat, oni ih nagra|uju {to su namestili i vodili rat protiv save-
znika.” (str. 11.)
S druge strane, Crnogorci ne smeju da se izjasne kao Srbi, u Makedoniji
se negira bilo kakvo srpsko postojawe, a sama Srbija se gotovo svodi na pret-
kumanovske granice. Dve autonomne pokrajine samo su iz we izuzete da bi se
{to pre od we distancirale i woj se suprotstavile. “Ho}e komunisti na ~elu
sa Titom da doka`u da sve {to je Srbija pre imala, ama ba{ sve, da je imala ne-
pravedno.” (str. 12.) S druge strane, ba~ki i barawski Buwevci i [okci mogu
i moraju da se izjasne kao Hrvati. A za vi{e od sto godina dok je vo|ena ma|ar-
ska statistika i dok su se slobodno mogli opredeliti kao Hrvati (kao {to su
se Srbi opredeqivali kao Srbi), nijedan jedini se od wih nije deklarisao kao
Hrvat. Sad su ih u~inili Hrvatima da bi wihove nacionalne aspiracije jo{
pove}ali.” (str. 12.)
I daqe sledi ~itav niz nelogi~nosti i idejne nedoslednosti koje do kra-
ja razgoli}uju komunisti~ki koncept razvijawa nacionalnog pitawa u Jugosla-
viji. “Dalmaciju su potpuno inkorporisali Hrvatskoj, kao da je bila ranija `u-
panija Hrvatske. Me|utim, ona se kudikamo vi{e razlikuje od banske Hrvat-
ske i pro{lo{}u i mentalitetom, i jezikom i mnogim drugim osobinama, ne-
go {to se Vojvodina razlikuje od Srbije... Zar se nije mogla priznati bar auto-
nomija Dalmaciji i Istri, koje su vekovima `ivele pod istim politi~kim i
dr`avnopravnim uslovima? ^ak bi bila sto puta prirodnija jedna primorska
federalna jedinica nego {to je Crna Gora.” (str. 12.)
Da bi osnovni paradoks dostigao neverovatnu formu, “Hrvatskoj je pri-
dodata i Barawa, u kojoj je bilo svega 7-8.000 [okaca, a nikad nijednog Hrva-
ta. Za{to se ona morala ocepiti od ostale Vojvodine koja je sama bila distan-
cirana od Srbije? I kad se ve} ta tako bogata oblast dodala Hrvatskoj, za{to
se nije i woj priznala autonomna oblast, kad je etni~ki wen sastav kudikamo
{areniji nego u Banatu, pa ~ak i u Ba~koj? Nikada Barawa nije bila pod Hr-
vatskom i nikad nisu Barawci to `eleli.” (str. 12.) S druge strane, “Vojvodi-
ni je pridodat Srem, samo isto~ni, jer su i wega razbili da bi zadovoqili Hr-
vate, mada Srem tako gravitira sa Beogradom i Srbijom. On ne spada u Vojvo-
dinu u u`em smislu re~i.” (str. 12.) Vojvodina je nastala kao Srpsko vojvodstvo
ili Srpska Vojvodina u pro{lom veku, ali je Tito sve srpsko u woj, u politi~-
kom i kulturnom smislu, nastojao da zatre.
I ni to nije sve. “Crnoj Gori je priznata i etni~ka i dr`avno-pravna poseb-
nost, mada je to naj~istiji srpski narod i mada je Velika narodna skup{tina u
Podgorici slobodno, sasvim slobodno, odlu~ila 1918. da se nikad vi{e Srbija
i Crna Gora ne mogu odvajati.” (str. 13.) Takva odluka je formalno “bila moti-
visana vekovnom samostalno{}u Crne Gore i wenom posebnom istorijom. Pri-
hvatimo za~as tu argumentaciju. Ali bi onda trebalo sto puta pre priznati oso-
594
benost Dubrovniku sa svojom teritorijom, koji je vi{e i du`e bio samostalan,
i koji je ve~no sporni predeo izme|u Srba i Hrvata. Ako je ve} pridodat hrvat-
skoj federalnoj jedinici, {to mu nije priznata autonomija bar?” (str. 13.)
Kako bi komunisti~ki re`im, da je bilo imalo slobode govora, savesti
i {tampe, odgovorio na pitawe “za{to nije stvorena autonomna oblast od Ba-
nije, Korduna, Like i Severne Dalmacije, ~isto srpskih predela, koji su u ovom
ratu toliko stradali i koji su toliko pomogli partizanski pokret ({to je sa-
svim razumqivo, jer su stajali pred istrebqewem od strane Hrvata)? Ili {to
te predele nisu pridodali Bosni, kad su ve} stvorili bosansko-hercegova~ku
federalnu jedinicu.” (str. 13.) Usledilo je daqe drobqewe srpske nacional-
ne teritorije. “I Makedoniji su dali ~isto srpske predele, i Crnoj Gori su
dali ~isto srpsku Boku, gde nijednog Srbina vi{e ne sme da bude. Tu mo`e da
bude Hrvata, i Italijana, i Arnauta, i svakog mileta, samo Srba nema niti sme
da bude. Bosni i Hercegovini su priznali posebnost. To je jedini predeo gde
ima kompaktnih Hrvata van Hrvatske. Ali, i to su u~inili da zadovoqe Hr-
vate.” (str. 13.)
Plan je ovde bio perfidniji. “[uba{i} je ovo tra`io, a Tito je ovo dozvo-
lio u uverewu da su Srbi hrvatskim ubistvima toliko razre|eni, i da }e se svi
muslimani, jednom “cvijet hrvatskog naroda”, deklarisati kao Hrvati, tako da
posle cela Bosna sa Hercegovinom padnu Hrvatima kao zrela jabuka.” (str. 14.)
Kad im je ovako komunisti~ki re`im i{ao na ruku, sistematizuju}i sve hrvat-
ske istorijske falsifikate i prekrajaju}i granice zemqe u skladu sa wim, Hr-
vati su cele decenije imali na raspolagawu da se temeqito pripreme za raspad
Jugoslavije. Uz to su srpska nacionalna svest i ponos tako surovo gu{eni da su
Hrvati mogli sasvim s pravom da se zapitaju: “Kad mi, izgubiv{i rat i izvr{iv-
{i takva dela varvarstva, ovoliko mo`emo da pove}amo svoje teritorije, {ta
tek mo`emo da o~ekujemo pri jednoj za nas povoqnijoj konstelaciji.” (str. 14.)
b) Hrvatima se ne mo`e verovati
Ni kad ostvare mnogo, Hrvati nikad nisu zadovoqni. Oni tra`e sve vi-
{e i vi{e. Kraqevski re`im sporazumom iz 1939. iza{ao je toliko u susret
wihovim zahtevima da je to svim normalnim qudima bilo neverovatno. Ali,
samo {to je proveden u `ivot, ma~ekovci su po~eli sa izjavama da ih on ne oba-
vezuje jer imaju jo{ neudovoqenih aspiracija. “Prista{e sporazuma, iz oko-
line tada{weg dvora i predsedni{tva vlade (a oni su se mogli na prste izbro-
jati), uveravali su da su tim hrvatski apetiti potpuno zadovoqeni. Mi koji
smo boqe Hrvate poznavali nismo to verovali. I mi smo imali pravo. U ovoj
nesre}i, koja nas je sna{la, ima samo jedna dobra strana da su se Hrvati sasvim
jasno opredelili i da vi{e ne kriju svoje prohteve prema Srbima, koji se ne
mogu okarakterisati druk~ije nego kao lupe{ki i zlo~ina~ki (usmereni na
kra|u teritorija i ubijawe tamo{weg srpskog `ivqa). Koji Srbin ni danas
to ne}e da shvati, on zaista snosi odgovornost i za ono {to su Hrvati prema
nama uradili i {to `ele da jo{ urade.” (str. 15.)
Jedini ispravan na~in srpskog parirawa takvim hrvatskim zahtevima mo-
glo je biti ispostavqawe adekvatnih kontrazahteva. Ako “Hrvati tra`e za se-
be celu Bosnu i Hercegovinu, u kojoj pre rata nisu imali ni punu petinu sta-
595
novni{tva, sa mnogo vi{e prava mi Srbi mo`emo za nas zahtevati celu Hr-
vatsku i Slavoniju, jer smo tu imali vi{e od ~etvrtine stanovni{tva. I to sa-
mo ako se nacionalni momenat uzima u obzir. Svi ostali momenti, kako }e se
videti iz daqih izlagawa, jo{ vi{e nam idu u prilog. Hrvatima bi ostalo sa-
mo primorje sa ostrvima. Ali ako oni tra`e za sebe Sanyak, mi imamo deset
puta vi{e prava tra`iti celu Istru. Jer u Istri ima bar jedno srpsko nase-
qe, u Sanyaku nema nijedno hrvatsko. Ako tra`e do Mitrovice i daqe, i mi }e-
mo tra`iti ostrva i daqe. Drugog puta nema da se Hrvati urazume.” (str. 16.)
Svako oklevawe i uzdr`avawe Srbima mo`e prouzrokovati katastrofal-
ne posledice. “Ako mi }utimo na hrvatske zahteve i ne odgovaramo im ravnom
merom, inostranstvo dobija pomalo utisak da su Hrvati u pravu. A oni samo ~e-
kaju opet pogodan momenat, da im tu|in i du{manin ponudi na tawiru sve tra-
`ene teritorije. Oni }e prosto dokazati da su na te teritorije uvek aspiri-
rali, da se wih nikad nisu odricali, da sami Srbi nisu imali ni{ta protiv
toga da iznesu, jer bi oni to u~inili, da tu ne `ive Srbi, ve} Vlasi, Cigani
itd. Znamo mi ve} te hrvatske “argumente”, pa ipak sa nekom nerazumqivom oba-
zrivo{}u prelazimo preko wih.” (str. 16.)
Najva`nije je da ne nasedamo hrvatskim podvalama jer je re~ o narodu ko-
me se apsolutno ne mo`e verovati, ni wegovim intelektualcima, ni wegovim
sve{tenicima, ni radnicima, ni seqacima, ni `enama, ni mu{karcima. Ko god
ima hrvatsku nacionalnu svest ujedno je pun i antisrpske mr`we. Svest i mr-
`wa se tu uzajamno dopuwuju. Mr`wa hrani svest, a svest je osnova na kojoj mr-
`wa izrasta. Hrvati su ne{to nevi|eno u dosada{woj svetskoj istoriji: “Ka-
ko da se krste ti qudi i kako da im se odgovori? Oni istinom nikad nisu bi-
li impresionirani. Nama ne daju srpske predele, ~isto srpske, koje smo na ma-
~u osvojili i gde smo efikasno i humano vladali. Za sebe zahtevaju nehrvatske
predele, prete`no srpske, koje nisu nikad osvojili, kojima nisu mogli vlada-
ti ni kad su im od tu|ina predati, i u kojima su ostavili tragove najne~ove~-
nije vladavine koju novi vek uop{te pamti. I mi smo Velikosrbi kad tra`i-
mo svoje, oni su Malohrvati kad tra`e tu|e da ga pqa~kaju i stanovni{tvo ubi-
jaju.” (str. 18.)
Paveli}eva politika je produ`ena i kroz delovawe svih posleratnih hr-
vatskih politi~ara, naro~ito onih koji su poput Juraja Krwevi}a glumili da
su iskrene demokrate i po{tovaoci qudskih prava. Oni bi qudska prava pri-
znali i Srbima kad bi se Srbi doborovoqno odrekli svoje otaybine, vere, na-
cionalne svesti, a elemente kulture i tradicije poklonili Hrvatima da ih ne-
smetano prisvoje i prikazuju kao svoje iskonske. “Jasna je stvar da se Srbi ni-
kad ne bi pomirili sa hrvatskim gospodstvom nad ~isto srpskim teritorija-
ma. Nisu hteli da se pomire ni sa austrijskim gospodstvom koje je bilo zlato
prema hrvatskijem. Ne}e ni muslimani, ne}e ni Cigani, ne}e niko da se pomi-
ri sa iskqu~ivim gospodstvom najgore i najsramotnije rase u toj oblasti. I on-
da, prema ovim izjavama Krwevi}a, na wih }e biti primewen Paveli}ev zakon.
Ja upozoravam dobro Srbe da paze na ove re~i Krwevi}a, da ne bi opet posle
bili iznena|eni.” (str. 19.)
Od Srba, koji bi nakon razgrani~ewa ostali u sastavu hrvatske dr`ave, Hr-
vati o~ekuju da budu apsolutno poslu{ni, a istovremeno pravdaju sve svoje ak-
tivnosti na planu ru{ewa Kraqevine Jugoslavije, iako su `eleli zajedni~-
596
ku dr`avu sa Srbima posle Prvog svetskog rata i u woj videli jedini spas. A
kao garanciju svoje ~ove~nosti nude zakliwawa u zapadwa~ku kulturu, demo-
kratska ose}awa, tradiconalnu Hrvatsku “plemenitost i moral”, te, da bi ci-
nizam bio vrhunski, sopstvenu politi~ku zrelost. “Ovo je zaista krajwi ci-
nizam, dostojan Hrvata. ^itave srpske oblasti moraju ostati pod Hrvatima,
a nijedno hrvatsko selo pod Srbima. A Hrvati }e postupati sa tim Srbima pod
wihovom vla{}u kao {to su i dosad postupali. A takvo postupawe odgovora
i me|unarodnim i Bo`jim (Bo`e mi oprosti) zakonima. Kakva je hrvatska kul-
tura, plemenitost i demokratija videli smo u posledwoj deceniji ovoga veka.
Dva puta se Hrvatima dala prilika da osnuju svoju dr`avu, posle devet veko-
va, i oba puta (najpre Paveli}, a posle Tito i [uba{i}) osnovali su najcrwe
diktature i tamawewe sopstvenih gra|ana.” (str. 20-21.)
v) Za zlo~ine spremni
Istorijsko iskustvo nas u~i da “ba{ zbog takve hrvatske kulture ne sme
ostati nijedan Srbin pod hrvatskom vla{}u. Ako ostane, ... ima da se pojave srp-
ske gerile i da spasavaju svoj narod i svoju etni~ku teritoriju, gerile pomog-
nute od svih srpskih oblasti... Zaista ne postoji druga alternativa u tom slu-
~aju. Ili bi ti Srbi bili ostavqeni na nemilost Hrvata, `rtvovani wihovi
`ivoti, ili bi se morali braniti od o~igledne propasti. U tom slu~aju svu-
da u svetu se smatra oru`ani ustanak kao legalno sredstvo samoodbrane.” (str.
21.) Srbi bi bili pobijeni ili bi se morali deklarisati kao pravoslavni Hr-
vati, ako bi se na{li u granicama bilo kakve hrvatske dr`ave. I to bi bila
samo prva faza, dok obnovqeni prozelitizam ne bi uzeo maha. U startu je va-
`no da se Srbi odreknu nacionalne i da im se uni{ti politi~ka dr`avotvor-
na svest. “I oni jo{ tra`e milione Srba da ih podvrgnu takvom i jo{ gorem
re`imu. Tra`e ih s pravom, kao da se radi o stoci ili robovima. Tra`e ih ne
misle}i da i wihovo mi{qewe o svojoj sudbini treba saslu{ati. Ali ako se
list okrene i Srbi jo{ sasvim ubla`eno takvo ne{to predlo`e za Hrvate, on-
da wihovoj dreci nema primera. A oni se pameti ne}e nikad dati, ja to pona-
vqam, dok im se na wihovom primeru ne poka`e {ta drugima `ele.” (str. 22.)
Hrvate ne interesuju ni istorijske ~iwenice, ni statisti~ki podaci, ni
izra`avawe voqe stanovni{tva plebiscitom. Ni{ta od toga ne bi bilo u skla-
du sa wihovim prohtevima. Nisu samo pretendovali na ~isto srpske terito-
rije. Prvo su insistirali na Krawskoj, [tajerskoj i Koru{koj, gde se govori
istim jezikom kao u Hrvatskom Zagorju: “Kad su videli da apsorpcija Slove-
naca nailazi na te{ko}e, Hrvati su ustostru~ili za srpskim krajevima. Da bi
to lak{e postigli, oni su izmislili tzv. ilirizam i primili srpski jezik kao
svoj. Da jezik ne bude smetwa da proglase hrvatskim sve {to srpski govore! Ni
ovaj doga|aj nema primera u celoj svetskoj istoriji.” (str. 28.) Ali, ni na to-
me se nisu zadr`ali. “Iako je otpala razlika izme|u kwi`evnog jezika Srba
i Hrvata, ostale su jo{ mnoge druge razlike. Na primer pismo, pa onda vera
itd. Oni su i tu poku{ali najpre podmetawe, pa onda nasiqe. Gaj je hteo uve-
sti }irilicu, ali je be~ki dvor to osujetio. Da je uveo }irilicu, nacionalni
prozelitizam bio bi uspe{niji. Kad to nije uspelo, Hrvati su prosto zabra-
wivali }irilicu kad god im se za to pru`ila prilika.” (str. 28.)
597
 Pitawe istorijskih prava likvidirala je Francuska gra|anska revoluci-
ja i na wih se jo{ jedino Hrvati pozivaju, iako ni tu ne bi mogli prona}i oslon-
ca jer su svoje nekada{we teritorije sami odavno napustili i na wima ve} vi-
{e od tri, a negde i pet vekova `ive Srbi. “Hrvati kao narod ne mogu imati
nikakva istorijska prava uop{te, najmawe pak prava na neku teritoriju. Jer te-
ritorije u sredwem veku nisu pripadale narodu ve} velika{ima, magnatima i
kraqevima. A u Austro-Ugarskoj je sredwi vek vladao sve skoro do 1918. Hrvat-
sko plemstvo, koje je imalo kao feud neke teritorije nije bilo hrvatske krvi.
Ali da je ~ak i bilo, ono bi moglo statuirati neka istorijska prava, a ne hr-
vatski “narod”, koji se, kao i ostali sredweevropski narodi, po~eo da razvija
tek u XIX veku, i to hrvatski narod pod raznim nazivima. Decenijama nije mo-
gao da na|e svoj put, ~ak ni svoje ime. U tome je opet bez premca me|u drugim
narodima.” (str. 32.)
I kad se insistira na anahronim istorijskim pravima to se u pravni~kom
smislu ~ini krajwe nedosledno. “Razume se da Hrvati nikakva op{ta na~ela ne
`ele i ne mogu da postave, jer bi se sva okrenula protiv wih, jer bi morali da
ta ista na~ela priznaju i drugima, a oni to ne}e i ne mogu. To na~elo ima da se
primewuje samo na Hrvate i va`i sa pojavom Hrvata i samo tada. Sve pre|a{we
i sve docnije akvizacije i seobe, sve je to bez zna~aja. Ko je bio pre Hrvata tu,
to nije va`no. Nikakva prava wemu ne pripadaju, jer je na~elo proklamovano za
najve}i i najva`niji kulturni narod, Hrvate. [ta je posle do{lo, to je uzurpa-
cija, kra|a od hrvatske teritorije. Ta psihoza je vaqda i dovela do toga da Hr-
vati ne brane svoju teritoriju.” (str. 40.) Kad bi ovakav princip bio op{tepri-
hva}en, sve svetske seobe naroda dovele bi se u pitawe povodom wihovih sada-
{wih posledica. Zgro`en ovakvim ne~ove{tvom Kosti} daje novu formulaci-
ju svog ve} ranijeg citiranog stava: “Treba narodi na svojim le|ima da osete ne-
mogu}nost i nemoralnost wihovih megalomanskih prohteva. Svakome treba is-
tom merom vratiti ono {to on ho}e da sprovede kod drugih.” (str. 41.)
Iako su oba svetska rata izgubili, “ipak nijedan pobednik u ovim ratovi-
ma ne zauzima tako bezobrazan i nadut stav kao Hrvati. Ne samo kao da su do-
bili rat ve} kao da su ga oni sami dobili.” (str. 43.) Istorijske ~iwenice im
mawe zna~e ukoliko su one realno upe~atqivije i poraznije, ukoliko ih u ne-
~ijem svetlu predstavqaju. “U Prvom svetskom ratu, Hrvati su predstavqali
najsigurniju i najverniju vojsku wegovog apostolskog be~kog veli~anstva. Ni-
ko nije toliko puta spomenut i pohvaqen u izve{tajima Glavnog stana kao hr-
vatske “pukovnije”. I u svetskim leksikonima, oni su ozna~eni kao nepokole-
bqive prista{e centralnih sila... Na samoj konferenciji mira u Parizu ka-
zao je predsednik Konferencije Klemanso, da on nikada ne}e zaboraviti, da
su se Hrvati do posledweg trenutka svom snagom borili za Austriju.” (str. 43.)
Sli~no se ponovilo i nakon Drugog svetskog vojnog sudara. “Kad su izgubili
rat, mesto da odgovaraju za svoja zlodela i plate reparacije, oni dobijaju poja-
~anu teritoriju. Kako to, pita}e se neko. Vrlo prosto: oni nemaju obraza, oni
su se opet podvukli pod rep pobedniku i pri{li an blok wemu. Kao {to su pre
bili odu{evqene usta{e, sad su odu{evqeni komunisti.” (str. 44.)
Da ova istorijska tragikomedija bude zapawuju}a, hrvatski “ministri u kra-
qevskoj vladi doveli su ~ak legalno na vlast Josipa Broza. Kao protivuslugu
on im je dao vi{e nego ranije princ Pavle i Dragi{a Cvetkovi}. Dobili su
598
~ak i Istru i Kvarner. To je neshvatqiv primer u istoriji: nave{taju rat za-
padnim saveznicima, a ovi im daju kao nagradu tu|e teritorije. I ovoga puta
su iskoristili Hrvati srpske `rtve i srpsko vo|ewe rata da bi pove}ali svo-
ju teritoriju.” (str. 44.)
S obzirom da nikada nisu pobedili ni u jednom ratu, Hrvati odbacuju i sa-
mu pomisao da bi neka takva pobeda mogla biti jedan od relevantnih fakto-
ra za utvr|ivawe me|udr`avnih granica. “Ali oni nikad nisu tretirani kao
pobe|eni, jer oni imaju uvek gotove razne nacionalne forme i jedna od wih im
omogu}uje da se pri{qam~e uz pobednika. Oni su ~as Austrijanci, ~as Ugri,
~as Iliri, ~as Jugosloveni, ~as Kelti, ~as komunisti, ~as katolici, ~as Slo-
veni, a ~as zapadwaci, ponekad ~ak i Hrvati. Kako im treba, prema tome koji
je kurs na snazi. I onda, kad su se pri{uwali pobedniku, izbarabare se s wim
i prema samom wemu s vremenom postavqaju uslove i tra`e kompenzacije. Sma-
traju da je pobeda u ratu zajedni~ka tamo gde su se oni borili svim snagama da
do we ne do|e. Da li }e svet nekada uvideti ovu besramnu igru.” (str. 45.)
U nastavku bro{ure Kosti} naprosto ismeva hrvatski nacionalni pozdrav
“Za dom – spremni”. U hrvatskoj usta{koj dr`avi “kad su se qudi susretali, ni-
su smeli jedan drugome da `ele dobro zdravqe, nisu smeli da nazovu Boga itsl,
ve} je jedan kazao da je “spreman” a drugi odgovorio “za dom”. To je bio “pozdrav”
“slobodnih Hrvata”, wihov specijalitet koji su rado svi odmah usvojili i na
koji su bili ponosni. Jer i Hrvati treba da su u na~elu originalni, da ostave
ne{to novo u istoriji. Ostavili su taj “pozdrav” i pokoqe svuda i svagda.” (str.
46.) Re~ je zapravo o bednim imitatorima, primitivnoj karikaturi nema~kih
nacista i italijanskih fa{ista. “Divota je to bilo videti za vreme rata Hr-
vate kako se dostojanstveno susre}u, pru`e fa{isti~ki ruku jedan prema dru-
gome i uzajamno se uveravaju da su za dom spremni. Zna~ajno se pogledaju, krv im
se pojavi u licu, rekao bi ~ovek da su zaista spremni u svako doba da svoj `ivot
`rtvuju za svoj “dom”.” (str. 48.) Odlu~ni da brane Hrvatsku dok ne zagusti.
g) Poglavnik pobegao preru{en u fratra
Koliko god kao pojava hrvatski fa{isti~ki dr`avotvorci izgledali ko-
mi~no, u praksi su izazvali tragi~ne posledice. “Pod parolom “spremni za dom”
ubijali su Hrvati sve Srbe u svojoj dr`avi na koje bi neoru`ane nai{li, ubi-
jali su `ene, decu, starije itd. Ali ako bi nai{li na srpsku ~etu branilaca
naroda i osvetnika, ovi do u{iju naoru`ani Hrvati bi se povla~ili gdegod
im to ispadne mogu}e.” (str. 47.) Kosti} navodi jednu sme{nu scenu iz Knin-
skog poqa za vreme neke hrvatske javne proslave. “Ba{ za vreme bogoslu`ewa
u crkvi punoj usta{a, spremnih za dom, povika neko: “Evo ~etnika”. Sve se raz-
be`a za tren, i pop u ode`di, i usta{e i domobrani u uniformi, itd. Ma ni-
koga ba{ da vidi kako ~etnici izgledaju, mada ~etnici nisu ubijali neoru`a-
ne. Sve to, spremno za dom, pobe`e da tra`i najbli`i zaklon. A {to je najva-
`nije, ~etnika uop{te nije tu bilo. Neko se na{alio s Hrvatima da se osve-
do~i o wihovoj spremnosti za dom.” (str. 47.)
Ili drugi istorijski primer. “Kad su partizani, dr`e}i u pozadini Ruse,
napali na Hrvatsku, nijedan metak ovi nisu utro{ili da se brane. Cela vojska
se prosto predala i pre{la u protivni tabor, a generali, sto`ernici i koman-
599
danti uzglavnici pobegli su na nema~ku teritoriju, stavili se pod za{titu Ita-
lijana i Ma|ara. Poglavnik se preru{io u fratra. Doglavnici muslimani po-
kri{e se zarom i fereyom i nisu se u bekstvu zadr`ali sve do Sredweg istoka.
Tada su se setili da nisu Hrvati nego muslimani.” (str. 47.) U Zagrebu je u pro-
le}e 1945. godine bio potpuni haos. “Pred beg pozvani su u Zagreb svi kozmeti-
ci iz “Hrvatske” i nekoliko dana trajalo je preru{avawe i preobli~avawe usta-
{a spremnih za dom. Jednom je nos iskrivqen, drugom ispravqen, u{i klempave
ili prave. Tek kada su bili sigurni da ih niko ne}e prepoznati, ovi doglavni-
ci i uzglavnici, spremni za dom, pobego{e glavom bez obzira.” (str. 48.)
Kada je zagustilo, juna~ka hrvatska “vojska je toliko be`ala da je ni pu{~a-
na zrna nisu mogla da stignu. Sve je tra`ilo spas i zaklon van granica zemqe,
malo podaqe od doma, za koji su uvek bili spremni. Uniforme su pobacane, En-
glezima i Amerikancima su se predstavqali kao wihovi saveznici iako su im
rat navestili i bili uvek “spremni” da se za dom `rtvuju u borbi protiv ovih!
Mar{al Peten se u Francuskoj sam javio pred sud i molio sud da samo wega osu-
di, a pusti ispod su|ewa sve wegove pot~iwene organe, jer su, ka`e, oni radi-
li po wegovom nare|ewu. To nije ni izdaleka bio uvek slu~aj. Ali je to yentlmen
francuski koji nije mogao drugo da ka`e. I |eneral Nedi}, koji nije kriv za
smrt nijednog ~oveka, a naro~ito nijednog Hrvata, ne preru{ava se i ne krije
ni svoje ime ni svoje boravi{te, i umire kao heroj. I wegov brat vr{i samo-
ubistvo, ali se ne krije iako uop{te nije sara|ivao sa okupatorom. A hrvat-
ske vo|e, najvi{i predstavnici pokreta i re`ima, be`e kao `ene, ~im im se
izmaklo obezbe|ewe od strane Nemaca i Italijana. Nijedan se nije ubio kao
Hitler i Gebels. Dok |eneral Mihailovi} sa svojim lavovskim borcima nije
imao lozinku spremnosti za dom, pa je ipak sa celom dru`inom ostao u zemqi
i borio se do posledweg momenta, dotle su Hrvati jo{ jedanput pokazali {ta
su kadri da u~ine za svoju domovinu i koliko je oni zaslu`uju.” (str. 48.)
Kosti} upozorava i srpske politi~are da se ne bi ponovila 1939. i nestru~-
ni i nekompetentni qudi opet krojili srpsku sudbinu. Moramo se spremati za
sve mogu}e varijante razre{avawa teritorijalnog spora sa Hrvatima, a ne opet
taj posao da prepu{tamo notornim neznalicama koji }e se pona{ati kao Dra-
gi{a Cvetkovi} ili Cincar-Markovi}, koji su mnoge ~isto srpske krajeve ustu-
pali na milost i nemilost Hrvatima. “To se ni u Austriji ne bi moglo desi-
ti. Tamo su decenijama pretresana pitawa prisajediwavawa Dalmacije Hrvat-
skoj, ukidawa Vojne granice, statusa Bosne, trijalizma, Srpske Vojvodine itd.
Narod se stvarno malo pitao o tome, ali su se stvari slobodno i svestrano pre-
tresale. Nekog iznenadnog i o~ekivanog re{ewa nije moglo biti. Nije se mo-
glo desiti da stanovni{tvo jedne ~itave oblasti bude preko no}i preba~eno
u neku drugu administrativnu ili dr`avnopravnu jedinicu, da wihov politi~-
ki status bude iz osnova izmewen, a da oni o tome ni{ta nisu znali, da nisu ~ak
znali da se na tome radi.” (str. 57.)
^iwenica da se to Srbima ipak desilo svedo~anstvo je koliko je onda{wem
dr`avnom vrhu bio stran svaki demokratski duh. Kosti} smatra da je i 27. mart
u velikoj meri direktna posledica narodnog nezadovoqstva prethodnim spo-
razumom sa Hrvatima. Iskustva iz Drugog svetskog rata Srbima su pru`ila stra-
vi~an ali i neprikosnoven argument za sva daqa su~eqavawa sa Hrvatima. Me-
|utim, umesto da se hrvatski ratni zlo~ini uporno i neprekidno `igo{u, ko-
600
munisti~ki re`im je sistematski prikrivao wihove tragove i pravio ve{ta~-
ke simetrije kako bi se skinula svaka krivica sa hrvatskog naroda. “U dana-
{woj, komunisti~koj Jugoslaviji ne sme se ni progovoriti o hrvatskim zlo-
~inima. Tamo se isti~u srpska nedela, izvla~i se i Solunski proces, da bi se
u najgorem svetlu prikazali Srbi i srpsko pravosu|e. A preko ubistava sto-
tine hiqada Srba, bespomo}nih i nejakih od strane hrvatskih zverova, ubista-
va bez ikakvog suda i pravdawa, prelazi se }utke. [ta vi{e, ko ih spomene, sam
biva ka`wen.” (str. 59.)
Povodom hrvatskih pretenzija na Bosnu i Hercegovinu, Lazo Kosti} od-
govara: “Za Srbe govori istorija, govori etnografija, statistika, govore rat-
ni podvizi. Za Srbe govori i moral, vojni i politi~ki. A sve to govori pro-
tiv Hrvata. Kad ne bi bilo nikakvih drugih argumenata nego doga|aja iz po-
sledweg rata Srbima bi se morala priznati Bosna u granicama wihovih ne-
vinih grobova.” (str. 66.) Ali ono {to je tu najzna~ajnije, u slu~aju bilo kakvog
plebiscita sve bi varijante u Bosni i Hercegovini bile mogu}e osim prikqu-
~ewa Hrvatskoj, bez obzira na sva hrvatska udvarawa bosansko-hercegova~kim
muslimanima.
Bro{uru Kosti} zavr{ava izvla~e}i ~itav niz pouka kojima bi u budu}-
nosti morali da se rukovode srpski politi~ari, pogotovo da tra`e zajedni~-
ki jezik sa Italijanima i eventualno Ma|arima, povodom nekog budu}eg re{a-
vawa hrvatskog pitawa. Mo`da je od svih wih najzna~ajnije da su Srbi u Dru-
gom svetskom ratu sve `rtve “podneli zato {to smo ~uvali od spoqnih nepri-
jateqa hrvatsku teritoriju. Da smo mi npr. dali Italiji ono {to su joj plebi-
scitarno, kako re~e mons. Stepinac, dali samo Hrvati, teritoriju na kojoj je-
dva i ima ne{to Srba, mi bismo nesumwivo bili po{te|eni od napada itali-
janskog. Mi bismo bili po{te|eni i od importirawa Paveli}a, u krajwoj li-
niji od svih hrvatskih zverstava. Verovatno bi Musolini uspeo da skloni Hi-
tlera da nas uop{te ne napadne. U svakom slu~aju pro{li bismo sa neuporedi-
vo mawe gubitaka. Ali smo mi smatrali da je na{a nacionalna du`nost da ~u-
vamo hrvatske teritorije, mada nas je to ko{talo tri puta vi{e srpskih `rta-
va nego {to tamo ima uop{te stanovnika. Da ne `rtvujemo Hrvate tu|em pod-
jarmqivawu, mi smo `rtvovali Srbe hrvatskoj sekiri, i to nekoliko puta vi-
{e.” (str. 82-83.)
3. Hrvatske obmane i falsifikati
Kosti}evu bro{uru “Obmane i izvrtawe kao podloga narodnosti” obja-
vio je isti izdava~ u Hamiltonu 1959. godine. U woj se autor bavi nekim kon-
kretnim hrvatskim falsifikatima navode}i u predgovoru da su “Hrvati pre-
ma{ili i u ovom pogledu sve narode sveta. Oni izmi{qaju istoriju, svoje po-
roke prikazuju kao vrline, svoje poraze kao pobede, svoju golotiwu kao bogat-
stvo. Ponose se onim ~ega bi se drugi stideli.” (str. 3.) Ne bi to nama Srbi-
ma mnogo smetalo da nam ne “prebacuju svoje sramote, a otimaju na{u slavu. I
to ~ine sistematski, ve} sto godina, i u zemqi i u inostranstvu.” (str. 3.)
Stigli su i dotle da kroz usta Ante Star~evi}a i Nemawi}e progla{a-
vaju hrvatskom dinastijom. Zapravo, on je tvrdio da su svi Srbi Hrvati, ako ve}
nisu Vlasi, martolozi, Raci itd. U svojim novinama, koje smo ve} pomiwali, on
601
pi{e i slede}e za Srbe: “Mi smo uvjereni da }e oni Hrvati, koji radi vjere mr-
ze slavno hervatsko ime, ili ga ne}e prihvatiti zato, {to je wihovih `ila jo{
uviek one vla{ke slu`awske krvi... Takozvano srpsko sve}enstvo, odstupeno fa-
natizmom od hrvatstva, ~ini se krivcem onih nesre}a koje zade{avaju gr~ko-iz-
to~ni puk. U~e} ga da je Srbin, ostavqa sad ostalo po strani... Tu po~iva svo zlo,
i ne}e biti ni wima ni nama spasa ne budu li se jednom za uvjek kanili umi{qe-
nog srpstva i nesretne srbske propagande. Neka budu Hrvati.” (str. 8.)
Posebnu pa`wu u ovoj bro{uri Kosti} je posvetio raskrinkavawu hrvat-
skih poku{aja da prisvoje i velikog vezira Mehmed-pa{u Sokolovi}a. Mada
je u istorijskoj nauci oduvek nesporno da je Sokolovi} Srbin, Kosti} iznosi
fundirane podatke da se visoki turski dr`avni velikodostojnik i sam tako
deklarisao. Uostalom, on je obnovio Srpsku patrijar{iju u Pe}i i svoga bra-
ta Makarija Sokolovi}a postavio za patrijarha. Navode}i veliki broj poda-
taka znamenitih nau~nika koji su detaqno istra`ili poreklo i `ivot Meh-
med-pa{e, Kosti} se pita: “Kako onda Mehmed Sokolovi} mo`e biti Hrvat?
Kako mo`e iz “sokolovog gnezda da se izle`e kobac? Hrvati ga svojataju za se-
be. Me|utim, oni su ogwem i ma~em ubijali sve Srbe samo zato {to su pravo-
slavni. Ubili bi ih, u bezdane jame bacali, kasapili, ni traga im ne bi osta-
lo da su zadr`ali svoju staru veru i da su ih se Hrvati domogli. A sad tvrde da
su to sve bili Hrvati, pa me|u wima i Mehmed, veliki vezir rodom iz Soko-
lovi}a.” (str. 22-23.)
Zapravo, Kosti} ovde prenosi sedamnaest svojih novinskih ~lanaka obja-
vqenih prethodno u hamiltonskom “Kanadskom srbobranu” i ~ika{koj slobo-
di. U wima je detaqno razlo`io pitawe narodnosti i veroispovesti Mehme-
da Sokolovi}a, wegovoj postojbini, `ivotu pre tur~ewa, mladala~koj crkve-
noj slu`bi, pismenosti, poreklu prezimena, najbli`im ro|acima koji su osta-
vili zna~ajnog istorijskog traga, sudbini porodice Sokolovi}a, pa{inom kr-
{tenom imenu, vojnoj karijeri i politi~kom zna~aju u turskoj imperiji, kao i
o kori{}ewu srpskog jezika na sultanovom dvoru i diplomatskoj prepisci na
wemu. Sve ~iwenice o kojima ovde pi{e Laza Kosti} odavno su op{tepozna-
ta mesta u srpskoj istoriografiji i na{li su zna~ajan prostor u uybenicima
za osnovne i sredwe {kole.
Me|utim, emigrantskoj sredini pedesetih godina Kosti}evi ~lanci su zna-
~ili prijatno osve`ewe, pogotovo kao polemika na hrvatsko svojatawe i kwi-
gu nekog Engleza Lamba koji je prenosio hrvatske la`i kao istorijska fakta.
Tu seriju ~lanaka Kosti} zavr{ava efektnim citirawem Konstantina Jire-
~eka: “Mehmed Sokolovi}, koji je dosad bio poznat samo kao turski vojskovo-
|a i dr`avnik, bio je u potaji tako|e srpski patriot... Odnos Sokolovi}a pre-
ma crkvi u Pe}i pokazuje da kod muhamedanskih Srba XVI veka spoznaja naci-
onalnog i verskog porekla nije ni najmawe bila utrnuta, i da su oni nastoja-
li da svoj uticaj kod Porte primene za dobro svoje nacionalne crkve, jedinog
preostatka starog doma}eg dr`avnog organizma.” (str. 58.)
U slede}em tekstu Kosti} obra|uje falsifikate hrvatskog nadriistori-
~ara Pavla Ritera Vitezovi}a koji je pohrvatio zetskog vladara Svetog kra-
qa Vladimira, koga je nazvao kraqem Hrvatske. Uostalom on je prisvajao i ma-
|arskog kraqa Lasla {to je i Vjekoslav Klai} smatrao “~udnim”. Uz to je tvr-
dio da su i Rusi, ^esi i Moravci potekli iz Hrvatske, pa ka`e: “Primi, plod-
602
na Hrvatska, {to ve}im slavqem u svoje krilo presjajni biser, koji je nakon
{est stoqe}a otkriven. Iz tebe su potekli jo{ odavno prije toga ^eh, Leh i
Rus, te su osnovali tri kraqevstva. Sad ti je vra}en i Vladislav od kraqev-
ske krvi, taj apostol Slavonije, pun zasluga na ovom svijetu i na nebesima. Tvo-
jemu svetom sinu duguje hvalu i Ugarska. Oh, ti Hrvatska, koja si obogatila Sar-
matiju, Evropu i nebo tolikim slavnim sinovima tvojim.” (str. 61-62.) Rite-
rova kwiga je objavqena u Zagrebu 1700. godine i to na nema~kom jeziku, jer u
to vreme Hrvati svog kwi`evnog jezika nisu ni imali. Prevod je docniji, Kla-
i}ev iz 1914. godine.
Savremeni hrvatski istori~ar don Kerubin [egvi} tvrdio je u toku Dru-
gog svetskog rata da je Stevan Prvoven~ani Hrvat, a svi Hrvati Goti. Rudolf
Horvat je pisao da su Hrvati od bana Borne iz 816. godine do 1918. imali 245
vladara, pa im jo{ sva imena navodi, iako o najve}em broju nema nikakvog isto-
rijskog traga, drugi su bili tu|i, a tre}i okupatorski. Sa vi{e bi istorijskog
osnova i uverqivosti Srbi mogli vladare turskog carstva nazvati srpsko-tur-
skim sultanima nego Hrvati svoje gospodare hrvatsko-ugarskim kraqevima ili
hrvatskim kraqevima iz dinastije Habzburga.
Kad su tako prisvojili ma|arske i austrijske vladare, za{to se ~uditi {to
su se otimali i za staru dubrova~ku kwi`evnost, kad im je u tome komunisti~-
ki re`im dekretom pripomagao. Ba{ wih briga {to su i Jernej Kopitar i Er-
nest fon Eberg izri~iti u stavu da je dubrova~ka kwi`evnost nesumwivo srp-
ska, pa jo{ Eberg naziva Republiku Dubrovnik kao “kolevku dalmatinske gra-
ne srpske literature.” (str. 69.) Kad su Hrvati u ranom sredwem veku imali dr-
`avu nisu imali ni pismenosti. Utoliko su vi{e `eleli da prisvoje svu srp-
sku kwi`evnost pisanu latinicom, pa ~ak i onu na bosanskoj }irilici, tako-
zvanoj bosan~ici.
Tako su ogroman broj intelektualaca italijanske nacionalnosti iz dal-
matinskog primorja i sa ostrva prisvojili, kao na primer Joanesa Luciusa ili
Nikolu Tomazea, koji je pored italijanske negovao i srpsku nacionalnu svest,
a Hrvate jednostavno nije podnosio. Bilo je, istina, Srba katolika koji su se
iskreno i emotivno zalagali za zbli`avawe Srba i Hrvata, pa su se, iako im
se zadr`alo srpsko nacionalno ose}awe, maksimalno trudili da svojim inte-
lektualnim naporima doprinesu i hrvatskom kulturnom razvoju. Kod wih se
pojavilo svojevremeno dvojstvo identifikacije, kao kod Petra Preradovi}a
(koji se rodio kao pravoslavac) i Ive Vojnovi}a.
Kad je Petar Preradovi} 1846. godine objavio svoju prvu zbirku pesama
“Prvenci”, pisao je Vuku Karayi}u: “[to ove moje pjesme, kao Serbin kiril-
skim pismeni nepe~atim, tome su razli~ni uzroci, koje o|e nava|ati nadugo
bi bilo. Ali, ako Bog da, {to sad nije, biti }e drugi put.” (str. 85.) Ovo Pre-
radovi}evo pismo je objavqeno u “Gra|i za povjest hrvatske kwi`evnosti.” “Pe-
tar Preradovi} je nesumwivo srpskog porekla, sam ro|en u srpskoj ku}i, kr-
{ten u pravoslavnoj crkvi, odgojen u detiwstvu u patrijarhalnoj srpskoj sre-
dini. Da je bio obrnut slu~aj, mi ga Srbi ne bismo usvajali. On je postao Hr-
vatom (ukoliko je to iskreno postao) preko katoli~ke vere koja mu je od Ne-
maca nametnuta bila. Zato je sudbina i htela da mu unuka bude nema~ka spisa-
teqka. U najnovijem nema~kom leksikonu Brokhaus vi mo`ete na}i dosta po-
dataka o Pauli fon Preradovi}, a samo usput se ka`e da je unuka “hrvatskog
nacionalnog pesnika i generala Petra fon Preradovi}a. Da nema te unuke,
603
ne bi joj ni dedu spomiwali.” (str. 86.) Krajwi zakqu~ak koji po ovom pitawu
izvla~i Kosti} je “da se Petar Preradovi} ne mo`e smatrati nespornim srp-
skim pesnikom, ali tako|e ni hrvatskim. On je tip renegata koji ne ume da se
nacionalno sna|e. Zato je wegova unuka Paula izraziti nema~ki kwi`evnik
i tvorac nove austrijske himne.” (str. 86.)
a) Srpsko poreklo bra}e Vojnovi}
Otac Luja i Iva Vojnovi}a Kosto ro|en je 29. februara 1832. godine u Her-
ceg-Novom, u porodici koja je poreklom iz U`ica i potomci su srpskog veli-
ka{a iz nemawi}kog perioda. Kosto je, naravno, bio pravoslavac i kr{ten je
u manastiru Savini, da bi ga posle o~eve smrti majka odvela u Zadar gde je po-
katoli~en. O wegovim sinovima Ivu i Luji pisao je Sava Naki}enovi}: “Oba-
dva su rimokatolici. @aliti je {to je ovaj ogranak ~uvene srpske porodice,
~ijim |edovima pravoslavna vjera bija{e milija od i~ega na ovome svijetu, u
~emu ne mogahu pokolebati ni bogumilski jeres, ni jezuitske spletke, ni Mu-
hamedov koran, ni primamqivi visoki polo`aji za Tur~ine, ni razne titule,
pla}e i obe}awe mleta~ke vlade – `aliti {to je, kako vi|esmo prostim slu-
~ajem, otrgo se od vjere pradedova i prigrlio rimokatoli~ku vjeru.” (str. 88.)
Ipak je u zrelijim godinama iz Ive Vojnovi}a buknulo u punoj meri srpsko na-
cionalno ose}awe da je 1914. godine u Dubrovniku bio uhap{en i zato~en kao
srpski pesnik.
Prisvajali su Hrvati i Valtazara Bogi{i}a, Vida Vuleti}a Vukasovi-
}a, Qudevita Vuli~evi}a, Matiju Bana, Milana Re{etara, Marka Murata, Jo-
sipa Berzu i mnoge druge Srbe katolike, pa ~ak i Stjepana Mitrova Qubi{u,
iako je bio pravoslavac i istaknuti srpski politi~ki predvodnik. Valtazar
Bogi{i} pi{e u autobiografiji: “Bogi{i}i, kao i cijela `upanija Konavla
koju spomiwe jo{ Porfirogenit me|u srpskom `upanijom, i iz koje oni do|o-
{e, bijahu starinom pravoslavni, ali kad u XV vjeku do|o{e pod dubrova~ku
republiku, do|o{e fratrovi i uvedo{e katolicizam.” (str. 95-96.) Za Vida Vu-
leti}a Vukasovi}a pisao je wegov bliski saradnik i etnolog Tihomir \or|e-
vi}: “Vid je starinom od ugledne i ~estite srpske porodice iz Graca u Herce-
govini, ali je ro|en u selu Brse~inama kod Dubrovnika 16. decembra 1853, gde
mu je otac jo{ za mladosti do{ao. Vere je katoli~ke. Vaqan je sin svoje vere...
a kroz `ile ose}a staru srpsku krv, i u du{i staro srpsko ose}awe, koje ga na-
dahwuje i rukovodi u svim poslovima.” (str. 97.)
Hrvati su poku{ali da preotmu i savremene, veoma zna~ajne srpske kwi-
`evnike kao {to su Ivo ]ipiko, Vladan Desnica, Vojin Jeli}, ^edo Prica,
Du{anka Popovi}, Kosta Spaji}, Ivo Andri}, Josif Pan~i}, Toma Roksan-
di}, Pjer Kri`ani} itd. Nastojali su da ukradu ime i delo Nikole Tesle, zbog
ogromnog svetskog ugleda koje ono donosi. Neretko su posezali i za Mihajlom
Pupinom. Sve to rade uprkos ~iwenici da su upravo Hrvati u Drugom svetskom
ratu do temeqa poru{ili Teslinu rodnu ku}u i mnoge wegove srodnike pobi-
li. Ne mare Hrvati {to su se svi ovi znameniti intelektualci izri~ito de-
klarisali kao Srbi i ~itavim svojim `ivotnim delom to dokazivali.
Ni istaknuti austrijski generali srpske nacionalnosti nisu boqe pro-
lazili. Hrvati su kao svoje sunarodnike poku{avali da predstave mar{ala Sve-
604
tozara Borojevi}a, admirala Vukovi}a, general-obersta Pavla Puhala. Idu-
}i daqe u pro{lost, svojatali su i Stojana Jankovi}a. U Americi su Hrvatom
progla{avali svetskog automobilskog asa Bila Vukovi}a, Amerikanca srp-
skog porekla, kao i prvog guvernera Aqaske Stepovi}a. Sistematski se vr{e
falsifikati i pri {tampawu nau~nih i kwi`evnih dela. Pridev “srpski” se
redovno izbacuje, a jezik ve{ta~ki kroatizira. ^ak se i naslovi dela mewaju
kako bi se prilagodili megalomanskim nacionalnim aspiracijama.
O preotimawu narodnih pesama ve} je govoreno. Hrvatski profesor Ar-
min Pavi} ovako je u predgovoru publikacije “Dvije stare hrvatske pjesme”, u
izdawu Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti, objasnio hrvatsko svo-
jatawe i srpskih kwi`evnih dela i kwi`evnika: “Pesnik na{e pesme mogao
je da bude i jedan Srbin iz jata onih koji su posle 1459. pobegli u Hrvatsku sa
srpskim despotima... Ali ovaj Srbin, pre{av{i iz srpske zemqe u hrvatski
Srem i postav{i tu hrvatski dr`avqanin, izgubio je time jedino obele`je ko-
jim se ranije kao srpski dr`avqanin razlikovao od Hrvata i zamenio ga za dru-
go obele`je prema kome on odsada kao hrvatski dr`avqanin postaje razli~it
od Srba.” (str. 122.) Dakle, pesme su ranije bile srpske, ali su Srbi, koji su ih
spevali, prestali da budu Srbi i postali Hrvati, pa su onda po prirodi stva-
ri i pesme koje su spevali postale hrvatske.
4. Usta{ka ideologija Stjepana Radi}a
U Melburnu je, 1976. godine, Lazo Kosti} objavio drugo izdawe prve sve-
ske iz serije “Vrli hrvatski mu`evi” pod naslovom “Stjepan Radi} prema
Srpstvu.” Autor je ovim delom nastojao da razbije oko{tale zablude o li~-
nim karakteristikama jednog od najzna~ajnijih hrvatskih politi~kih pred-
vodnika dvadesetog veka, “koji je mewao na~ela kao ko{uqe, ali je uvek mr-
zeo Srbe i radio protiv wih. Nekad je to ~inio otvoreno, nekad mawe ili vi-
{e skriveno, ali nikad nije radio ne{to protivno tome niti se demantovao,
sem ako je licemerje to nalagalo.” (str. 5.) U svojoj tradicionalnoj naivno-
sti mnogi Srbi, pre svega politi~ari i publicisti, doprineli su stvarawu
svojevrsnog odu{evqewa, pa i mita o Radi}u kao o borcu za demokratiju i so-
cijalnu pravdu, poborniku jugoslovenstva itd. Kosti} isti~e da “niko nije
umeo da skriva svoje nevaqalstvo kao on, ~ak da se pretvara kao prijateq
onima kojima je celog `ivota jamu kopao.” (str. 6.) Posle Drugog svetskog ra-
ta titoisti~ki re`im je ~ak Stjepana Radi}a i wegovog brata Antuna pri-
kazivao kao svojevrsne rodona~elnike Narodnooslobodila~kog pokreta,
ideolo{ki vrlo bliske komunistima.
[to se vremenska distanca pove}avala, to je Radi}eva istorijska uloga sve
vi{e glorifikovana, paralelno s procesom sistematske materijalizacije prav-
nih i politi~kih uslova za realizaciju Titovog koncepta razbijawa Jugosla-
vije na izrazito srpsku {tetu. “Neko vreme je u komunisti~koj Jugoslaviji bi-
lo prili~no u}utkano ime Stjepana Radi}a, ali ne zabraweno. Ono se pojavqi-
valo uvek kada se ne{to imalo da stavi na teret Srbima. Npr. da ga je ubio Sr-
bin, mada sad wegove zemqake ne smatraju za Srbe niti im dozvoqavaju da se
tako izraze. Pi{u ~ak kwige da je Dvor bio sau~esnik toga gadnog ubistva, ~ak
kraq Aleksandar li~no. To samo mogu Hrvati da ka`u, koji su sami najve}i zlo-
~inci ovog veka. To je, svakako, idiotizam kome ravna nema. Da je kraq Alek-
605
sandar `eleo i tra`io ubistvo Stjepana Radi}a, zar on ne bi imao drugog na-
~ina da to uradi nego spektakularnim pucawem u Parlamentu, pred o~ima, ta-
ko re}i, celog sveta? Zar kraq nije mogao na}i najmqene ubice da ga sklone?”
(str. 6.) Uostalom, i ugledni istori~ari iz Beograda i Zagreba, poput Jovana
Marjanovi}a i Ferda ^ulinovi}a, ~iji je nau~ni autoritet i pod komunisti~-
kim re`imom bio nesporan, otvoreno su nastupali sa tvrdwom da nema nika-
kvih dokaza o ume{anosti kraqa Aleksandra u atentat koji je izvr{io radi-
kalski poslanik Puni{a Ra~i}.
Dok su posleratni re`imski glasnogovornici isticali da su i Srbi i Hr-
vati pristupali partizanima slede}i idejne i `ivotne uzore bra}e Radi}a, Ko-
sti} navodi da je Radi}ev sin “za vreme rata u Zagrebu tvrdio da je Stipica bio
prethodnik usta{a ravan wima. Srbi su stupili u partizane da se oslobode od
Radi}evih prista{a koji su im radili o glavi, a ne u sledstvu Radi}evog u~e-
wa.” (str. 8.) Kosti} u predgovoru posebno potencira ~iwenicu da pod komu-
nisti~kim re`imom nijedna beogradska ulica nije nosila ime Nikole Pa{i-
}a, a jedna od centralnih gradskih prozvana je po Stjepanu Radi}u, “mada je Pa-
{i} bio i predsednik op{tine beogradske i predsednik Srpske vlade u najbur-
nijim i najslavnijim danima na{e bliske pro{losti. On je bio predsednik Vla-
de Kraqevine Srbije za vreme skoro celog Prvog svetskog rata, a Stjepan Ra-
di} je intrigirao i pisao najstra{nije pamflete protiv Srbije. Pa ipak u pre-
stonici tada{we Srbije nema ulice Nikole P. Pa{i}a (u Cirihu, gde ja sad
`ivim i ovo pi{em ima bar tabla na ku}i u kojoj je stanovao kao student Po-
litehnikuma). A ulica onoga koji je i srpsku vladu i srpski narod celo vreme
rata grdio i optu`ivao “krasi” i danas Beograd. To bi ve} bio dovoqan raz-
log da se wegov stav i wegovo dr`awe za vreme Prvog svetskog rata i uop{te
prema Srbiji rasvetli. Sve dokumentarno, kako ja jedino i radim. Ja se pitam
{ta bi bilo kad bi se u Zagrebu, ili u kome bilo gradu SR Hrvatske pojavila
plo~a s nazna~ewem ulice Nikole Pa{i}a? Ona bi svakog dana bila umrqa-
na ili skidana. Samo je Srbin tolerantan i sve trpi.” (str. 11-12.)
Na hrvatskoj politi~koj sceni Stjepan Radi} se pojavio kao iskreni pri-
stalica Ante Star~evi}a, koga su usta{e prozvale “ocem domovine”. Radi} je
Hrvatsku stranku prava napustio i skrasio se u Hrvatskoj seqa~koj stranci
iskqu~ivo zbog procene da }e tako lak{e realizovati svoje li~ne politi~-
ke ambicije, ali nikada nije pravio stvarnu distancu prema prava{koj poli-
tici. Uostalom, da je Radi}eva politika zasnovana na Star~evi}evim teme-
qima i ostala u wenim ideolo{kim okvirima svedo~e i Bogdan Krizman i
Josip Horvat, a sam Radi} u svom listu “Dom” od 22. septembra 1914. godine,
prikqu~uju}i se op{toj antisrpskoj histeriji, veli~a Star~evi}evo mi{qe-
we o Srbima: “On nije priznavao da ima Srba, i to ne samo u Hrvatskoj nego
ih nije priznavao ni u Srbiji. Za Srbe u Hrvatskoj pisao je da su to Cigani
Vlasi i Bog zna {to, koji su s turskog koca utekli nama. Srbi su, dakle, vla-
{ki nakot, zrio za sikiru. Oni su smet, oni su jo{ i srbe` na tjelu hrvatskog
naroda.” (str. 15.)
Od 1895. do 1905. godine Radi} nastupa sa jugoslovenskih pozicija, ali se
onda orijenti{e na propagirawe Podunavske federacije, kako bi se ponovo
dodvorio habsbur{kom dvoru i na liniji austro-ugarskih prepucavawa ~vrsto
zastupao be~ku stranu. Kako je pisao ~e{ki publicista Franti{ek Hlava~ek,
606
Stjepan Radi} je “stupio na be~ku liniju, poklonio se Habsburgovcima, te je
ostao wihov obo`avateq i po{tovalac sve do pred svr{etak svetskog rata, i
slu`io je wihovim interesima protiv Srbije i protiv interesa ostalih slo-
venskih naroda na takav na~in da bi ga bilo mogu}e nazvati servilnim.” (str.
20.) Pri tome je najgorqiviji bio u vo|ewu antisrpske politike.
Na teritorijama na koje su Hrvati pretendovali, Stjepan Radi} uop{te
nije ni priznavao postojawe srpskog naroda. Podunavsku federaciju je zami-
{qao kao monarhiju sa pet federalnih jedinica od kojih bi jedna bila Hrvat-
ska, pro{irena na sve ju`noslovenske pokrajine koje su tada ve} bile pod hab-
sbur{kom krunom. “Srba bi tu bilo koliko i Hrvata ako ne i vi{e, ali za wih
ne pridvi|a Radi} nikakva nacionalna prava. Oni bi bili samo prirepak Hr-
vata. Razume se da bi wihov polo`aj bio nesravwivo gori nego Hrvata u Kra-
qevini SHS i u Jugoslaviji. Srbi bi svoje ime uop{te izgubili, i to u korist
Hrvata. To wemu izgleda sasvim prirodno.” (str. 24.) Pored Hrvatske, sastav-
ni delovi na federalisti~ki na~in preure|ene monarhije bili bi ^e{ka, Ga-
licija, Ma|arska i Alpska Nema~ka.
Na zasedawu Hrvatskog sabora, 12. marta 1914. godine, Radi}, izme|u osta-
log, tvrdi: “Za Crnu Goru ima sijaset dokumenata da je to nekada bio sastavni
dio Hrvatske... Sad smo htjeli na Srbiju. Ja sam dokazao da je Ma~va u sjever-
nom delu Srbije bila nekada banovina Hrvatska, da je Karlova~kim mirom je-
dan dio Srbije do{ao pod monarhiju. Jo{ sam naveo da je Bugarska imala jedan
dio Srijema.” (str. 25.) Pozivaju}i se na Josipa Horvata i wegovu kwigu “Hr-
vatska i panoptikum”, Kosti} iznosi i podatak da je Stjepan Radi} decenija-
ma bio be~ki pla}eni agent.
Pi{u}i o Vinku Kr{kovi}u, Horvat iznosi da mu se kao podbanu desila
velika neprijatnost kad se uverio da je Radi} austrijski pla}enik. U Horva-
tovoj kwizi, ina~e objavqenoj 1965. godine u Zagrebu, stoji nedvosmisleno sve-
do~anstvo Radi}eve nemoralnosti i prevrtqivosti: “Nakon majske deklara-
cije vo|a Hrvatske pu~ke seqa~ke stranke Stjepan Radi}, dotad glasati austrij-
ski patriot, naglo se radikalizovao, kliknuv{i kona~no u saboru: “Doqe
Austrija!” Nekoliko dana kasnije predsjedni{tvo austrijske vlade telefon-
ski je zamolilo bana neka Radi}a pozove na odgovornost; u Be~u neshva}aju Ra-
di}a, kona~no godinama prima nov~anu potporu iz poverqivog fonda za uvjet
da se zala`e za politiku dinastije. Ban Mihalovi} li~no nije mario Radi}a,
pa je stvar poverio Kri{kovi}u. Radi} se ispri~ao da ga je temperament za-
nio i da }e stvar popraviti na narednoj sjednici. Na narednim je sjednicama
Radi} ponovio svoje protuaustrijske i protudinastijske ispade. Austrija je ta-
da bila na izdisaju. Da je Radi} primao subvencije iz Be~a jo{ od godine Ri-
je~ke rezolucije, to u Zagrebu nije bilo nikome poznato; ni “zemaqskoj vladi”,
jer je kona~no bio svoje vrste akt protivan sistemu dualizma, nedopustivo mi-
je{awe i rovarewe. Zato se subvencija ispla}ivala preko Qubqane (preko dra
[u{ter~ika, vo|e austrofilskih klerikalaca). Antipatiju prema Radi}u ni-
je Kri{kovi} tajio ni kasnije. Radi}ev se postupak nije slagao s wegovim eti~-
kim mjerilom”. (str. 28.)
^ovek bez ikakvih principa i moralnih skrupula naglo je posle Prvog svet-
skog rata izrastao u op{tepriznatog i neprikosnovenog hrvatskog politi~-
kog vo|u. Kako je isticao Horvat, “historija }e jedva mo}i rekonstruisati fe-
607
nomen Radi}a na temequ arhivske gra|e, wegovih spisa, stenograma govora, iz-
ve{taja s bezbrojnih skup{tina. Tako Herbarij kazuje malo ili ni{ta o `i-
voj boji, mirisu biline. Taj ~ovjek neugledne komi~ne vaw{tine, s hipomani~-
nom vizionarno{}u Don Kihota, enciklopedijski erudit bez truna racional-
nosti, hipnoti~no je djelovao na slu{ateqe u uskom krugu, kao i na masovnim
skup{tinama. Mo`da je najslo`enije djelovao do~aravaju}i neo~ekivane per-
spektive u vrtoglavom ritmu prikazuju}i ostvarivim vje~ne komplekse `eqa
i snova kolektiva. U vatrometu rje~i, metaforama pu~kog jezika redovno bi
zamaglio svoju temeqnu misao: zajedni{tvo ju`nih Slovena kao preduvjet ostva-
rewa klasne seqa~ke dr`ave, kako ju je on zamislio. Na skup{tinama mase ni-
su mogle slijediti govor ve} zbog toga {to je govorio razmjerno tiho, ~uli bi
ga tek najbli`i, a mase su reagirale po wihovom odobravawu. Wegove su se mi-
sli vi{e prenosile od usta do usta nego {tampanim slovom.” (str. 30-31.)
Uz packu ~ika{koj “Srpskoj borbi”, koja “uop{te ne priznaje da je i{ta
iza{lo u korist Srpstva u emigraciji {to ne poti~e iz pera bra}e Dra{ko-
vi}a”, Kosti} iz we citira delove kwige poznatog srpskog politi~ara i pu-
bliciste rimokatoli~ke veroispovesti, Stijepe Kobasice, “Stjepan Radi} za
vreme aneksije i ratova”, objavqene u Beogradu 1924. godine, u kojoj su objavqe-
ni neki najzna~ajniji Radi}evi govori iz kojih se vidi s kakvim je odu{evqe-
wem propratio aneksiju Bosne i Hercegovine. Radi} je, 28. oktobra 1908, pi-
sao i slede}e: “Sva je Srbija u groznici, te su i prvi srpski dr`avnici izgu-
bili svaki razbor... Srbija, zajedno s vladom i svojim tu`nim Petrom, nije ka-
dra preduzimati nikakve juna~ke i po{tene mjere, jer je posve zapu{tena i osra-
mo}ena. Svaki taj podhvat morala bi na{a monarhija najenergi~nije ugu{iti,
te jednom za svagda toj rasi bizantinskoj zape~atiti usta, koja je oku`ila i raz-
trovala svojom propagandom... Srbi sawaju o nekakvim kompenzacijama! Ne zvu-
~i li ta rije~ kompenzacija kao nekakva krvava ironija? [ta je Srbija izgu-
bila? Upravo ni{ta. Ta Bosna nije wezina zemqa. Bosna i Hercegovina pri-
padaju kraqu hrvatskome koji ima prava na ove zemqe.” (str. 34.)
Slede}i redovi su jo{ upe~atqivije svedo~anstvo s kakvom je mr`wom Ra-
di} pisao o Srbima i s koliko se poni`avaju}e snishodqivosti dodvoravao hab-
sbur{kom re`imu: “Velika `alost. Dve hrvatske provincije pripojene su mo-
narhiji. U Beogradu su bijesni i ra`alo{}eni radi toga, jer su im sada izma-
kle za uvjek ove dvije lijepe hrvatske pokrajine. Kad bi te dvije zemqe bile pri-
pojene Srbiji... Srbi bi se radovali radi Srbije, kojoj su zapisali svoju gre-
{nu du{u, a na {tetu Hrvatske. Ali odu{evqewe koje vlada u hrvatskim gra-
dovima Bosne i Hercegovine najboqim je dokazom da mi imamo pravo da se ve-
selimo aneksijom, pa makar svi Srbi popucali od jada {to ove pokrajine ni-
su pripale Srbiji... Kukavna Srbija. Wezina je de~urlija vikala za rat, a ni-
je oboru`ana ni pu{kama. Dok je mla|arija vikala rat, rat, rat!, dotle su srp-
skog ratnog ministra lomili `elud~ani gr~evi od same pomisli u kakvom se
stawu nalazi srpska ratna snaga... Bijedna Srbija.” (str. 34.)
Radi}eva antisrpska mr`wa je beskrajna i ubrzo je prerasla u pravu op-
sesiju, o ~emu svedo~e i slede}e wegove re~i: “Srpstvo, to nije samo politi~-
ki, nego i protivkatoli~ki program. Ono ho}e da razori katoli~anstvo i mu-
slimanstvo... Moramo se boriti protiv Srbije. Najboqa i najja~a nam je save-
znica habzbur{ka dinastija, koju smo u velikoj zgodi na hrvatsko prijestoqe
608
postavili... Srpskoga dr`avnoga prava ne ima na podru~ju hrvatskih zemaqa,
zato ne mo`e biti ni politi~kog srpskog naroda. Sve je pu~anstvo samo hr-
vatsko i samo taj je dr`avotvorni faktor. Postav{i politi~ki Hrvatima,
ne gube ni{ta a vjerski dobijaju, jer postaju ~lanovi jednog sna`nog naroda,
koji }e u okviru habzbur{ke monarhije postati jednakopravni ~inbenik s
Nemcima i Ma|arima. Neprestance nam se pripovjeda o slozi sa Srbima.
Qudi i ne razmi{qaju o doma{aju srpskih te`wi i ne mare da je la`na nau-
ka koja pravoslavno pu~anstvo u hrvatskim zemqama progla{uje Srbima. Ne
smije se zaboraviti da Slavosrba u Hrvatskoj zbiqa imade jedva 20.000 koje
je stvorila propaganda.” (str. 35.)
Stjepan Radi} je u Zagrebu, 1908. godine, objavio i kwigu “@ivo pravo Hr-
vatske na Bosnu i Hercegovinu” u kojoj je nebuloznim konstrukcijama samo do-
kazao da se u pravnu nauku apsolutno ne razume. Ali, interesantno je da je sam
Radi}, 22. marta 1910. godine, u melanholi~nom tonu govorio kakav mu je stav
po pitawu pretenzija na Bosnu i Hercegovinu izneo Frawo Ra~ki, ~ije je re-
~i doslovno citirao: “Neka gospoda tra`e od mene sve, ali neka ne tra`e da
pod starost svoju ru{im svoj istorijski autoritet, ili da gazim svoje povje-
sni~ko uvjerewe... Po povjesti, cijela dana{wa Bosna, koliko ja znam – a ja ne
znam ko zna vi{e od mene – nije nikada bila na{a! Kako mo`emo tra`iti, Go-
spode, da se ~itave zemqe pripoje Hrvatskoj, zemqe koje su ve}e od same ban-
ske Hrvatske!” (str. 39.)
Na kakva je tek zgra`avawa Radi} nai{ao u martu 1909. godine u Rijeci, kad
je u predavawu pred probranom intelektualnom publikom pledirao da Rusija
prizna navodna hrvatska istorijska prava nad Bosnom i Hercegovinom i spre-
~i eventualni srpsko-austrijski rat zbog tog pitawa. Tvrdio je da Srbija i Cr-
na Gora nemaju nikakvih prava na te teritorije jer su one potpuno pravi~no do-
{le u posed austrijskog cara koji je ujedno i hrvatski kraq. Optu`ivao je Sr-
be da la`u o te{kom stawu bosanskog i hercegova~kog naroda. Hvalio je moral-
ne kvalitete i dobrotvorstvo hrvatskih katoli~kih sve{tenika i austrijskih
~inovnika na toj teritoriji i negirao postojawe bilo kakve srpske nacional-
ne svesti kod tamo{weg pravoslavnog i muslimanskog stanovni{tva. Za dela
Jovana Cviji}a tvrdio je da nemaju nikakve nau~ne vrednosti i pripisivao mu
{ovinizam. Poenta je bila u tezi da svi balkanski Sloveni treba da u|u u sa-
stav austrijske dr`ave i u woj stvore jaku slovensku zajednicu.
Povodom sarajevskog atentata, Stjepan Radi} je u svom listu “Dom” obja-
vio, 1. jula 1914. godine, i slede}i tekst: “Ne}emo vi{e biti hrvatski jawci
da nas mirno koqu srpski vuci. Sramotni srpski zlo~in uni{tio je najve}u
hrvatsku nadu, ali }e, ako Bog da, taj zlo~in za uvjek uni{titi i ovakvu podlu,
protuhrvatsku, protuslovensku, bezbo`nu i ne~ovje~nu srpsku politiku na hr-
vatskom tlu. Vje~na slava Ferdinandu i wegovoj Sofiji.” (str. 46-47.)
O Radi}evom tada{wem pona{awu pisao je i Adam Pribi}evi} u studiji
“Star~evi}anska paranoja. Izvod stoletwe mr`we prema Srbima”, objavqenoj
20. maja 1971. godine u “Glasu kanadskih Srba”: “Posle sarajevskog atentata 1914.
godine pridru`io se besnoj star~evi}anskoj hajci protiv Srba i Stjepan Ra-
di}. Srbi su denuncirani, na hiqade wih ba~eni su u tamnice i logore, razo-
rena je u Bosni i Hercegovini jedna srpska crkva, u Sarajevu, u Mostaru i dru-
gde, uni{tavane ili pqa~kane srpske trgova~ke radwe, a negde Srbi `ivi pe-
~eni, kako je izneo u Be~kom parlamentu Hrvat poslanik Tresi}-Pavi~i}. Ta-
609
da bi se dogodilo Srbima ono {to ih je sna{lo 1941-45, ali je to spre~ila ma-
|arska vlada. A u Ma~vi, kod provale austrougarske vojske u Srbiju 1914. godi-
ne, po~inili su hrvatski vojnici, zalu|eni od star~evi}anaca i Stjepana Radi-
}a, na gra|anskom srpskom stanovni{tvu ne~uvena nedela, koja ne izostaju iza
Paveli}evih 1941-45, iako tada nije Beograd bio prestonica, niti je bilo Ju-
goslavije, pa Srbi nisu ni s ~im bili mogli izazvati Hrvate.” (str. 47-48.)
Radi}ev “Dom” se ~ak hvalio, u navedenom broju, kako su Hrvati u Saraje-
vu razorili oko dve stotine srpskih radwi, da je progla{en preki sud, kao i
da se u Zagrebu danima odr`avaju `estoke antisrpske demonstracije. U Radi-
}evim novinama se {tampaju poruke i Hrvatske seqa~ke stranke i Hrvatske
stranke prava, protestvuje protiv stavova predsednika Ugarske vlade grofa
I{tvana Tise koji se zalagao da se izbegne rat protiv Srbije. Sam Radi} je pi-
sao, 9. jula 1914, o Ferdinandu: “Ubili su ga Srbi, srpski narod. Ukratko da-
kle, Srbi su htjeli pripojiti svojoj dr`avi i druge, ne samo zemqe koje su bi-
le pod Turcima, nego osobito Bosnu i Hercegovinu. A tu su na{li zapreku, ko-
ju su odstranili bombama i revolverima: ubili su Frawu Ferdinanda kad je do-
{ao da zapre~i pripajawe ovih zemaqa Srbiji.” (str. 49.)
U svojim neumerenim lamentacijama u istim novinama, Radi}ev brat An-
te, kako navodi Bogdan Krizman u studiji “Stjepan Radi} i Hrvatska pu~ka se-
qa~ka stranka u Prvom svetskom ratu”, objavqenoj 1970. godine u Zagrebu, u bro-
ju 2. ^asopisa za savremenu povijest isti~e: “Nadvojvoda Frawo Ferdinand, kad
god je ~uo za muke i patwe hrvatskog naroda znao bi re}i: Prvi moj vladala~-
ki ~in bit }e to da Hrvati dobiju sve, na {ta imaju pravo po Bogu i zakonu. –
Jo{ bi znao dodati: Ja se kao ~lan habzbur{ke ku}e smatram du`nikom Hrva-
ta za godinu 1848, i taj }u svoj dug po{teno vratiti, ~im stupim na presto, ja
}u sve hrvatske zemqe ujediniti i svima dati pravednu hrvatsku vladu.” (str.
50.) Naravno, to bi podrazumevalo pripajawe Bosne i Hercegovine banskoj Hr-
vatskoj i Dalmaciji, pa Ante Radi} zakqu~uje: “I zato su srbski beogradski po-
liti~ari u svojoj prevelikoj pohlepnosti za Bosnom i u svojoj jo{ ve}oj mr`wi
na sve {to je hrvatsko, katoli~ko i austrijsko, za to su smislili i naru~ili
podlo i podmuklo zlo~instvo, koje im je, na `alost, i uspjelo, jer su ti poli-
ti~ari u takvim zlo~inima pravi majstori.” (str. 50.)
Kada je krenuo austrougarski ratni pohod protiv Srbije “odu{evqewu i
zanosu Radi}evom nije bilo kraja. Kao da mu se ve~ni san ispunio. On klik}e,
on pozdravqa vojsku i kraqa, koji }e najzad da se obra~unaju sa podlim nepri-
jateqem, on urli~e o~ekuju}i pad Srbije. I to ga raspolo`ewe ne napu{ta ce-
lo vreme rata. U wemu vidi o`ivotvorewe `eqa svojih i svoga hrvatskog na-
roda.” (str. 51.) U skladu s tim, Radi}eve novine izve{tavaju 22. septembra 1941.
godine: “Pobjede u Srbiji ispuwavaju nas rado{}u. Juna{tva 16. i 53. hrvatske
pukovnije u Ma~vi nadimaju nas ponosom. Na{a vojska na ~etiri mjesta pobje-
donosno je provalila u Srbiju, na Loznicu iz Bosne, na Obrenovac iz dowe Hr-
vatske, na taj na~in je sada u na{im rukama i srpska Posavina i srpsko Pod-
riwe, a to je najbogatiji, najprosve}eniji i najvredniji dio Srbije. To je biv-
{a banovina Ma~ve. Na putu se morala na{a vojska mnogo puta te{ko boriti.
U svim tim bojevima osobito su se odlikovale hrvatske pukovnije 16. vara`din-
ska i 53. zagreba~ka, a naravski da su se hrabro i odu{evqeno borile i ostale
hrvatske pukovnije.” (str. 52.)
610
Kako je austrougarska vojska u prvoj godini rata do`ivela pravi fijasko,
u be~kom Ministarstvu inostranih poslova pojavila se ideja da se Stjepan Ra-
di} uputi u Bugarsku da bi tamo agitovao sa antisrpskih i antiruskih pozi-
cija i doprineo stvarawu adekvatnog javnog raspolo`ewa u prilog ulaska Bu-
garske u rat protiv Srbije. Putovawe su spre~ili neki ma|arski politi~a-
ri, uvek podozrivi prema hrvatskim prevarantima. Ban [kerlec je tim povo-
dom isticao, kako svedo~i Krizman, da je Radi} “vrlo nepouzdan individum ko-
ji je dosada svakoga, s kim je bio politi~ki u savezu, ostavio na cjedilu. Tu we-
govu nepouzdanost ne treba pripisati – po [kerlecu – wegovom zlom karak-
teru, nego mnogo vi{e tome {to je on jako rapsodi~an i – mo`e se re}i – ab-
normalan ~ovjek koji je u toku jednog govora najmawe triput nedosqedan.” (str.
57.) I Gleza fon Horstenau je Stjepana Radi}a smatrao neura~unqivim.
U toku celog Prvog svetskog rata Stjepan Radi} je naprosto sve oko sebe
preplavio antisrpskom mr`wom, ali mu se qubav prema Srbima i Rusiji po-
vratila sredinom 1917. godine kada je ve} bio izvestan poraz centralnih si-
la. Nikada nije sara|ivao sa Jugoslovenskim odborom, ali je po~eo da tra`i
odstupnicu, nadaju}i se da }e mu biti zaboravqena antisrpska histerija. I ni-
je se prevario. Srbi su isuvi{e ~esto kroz istoriju bili zaboravni i prela-
ko opra{tali svojim zakletim neprijateqima.
Radi}eve su namere i ovog puta jasne. On poku{ava privoleti Srbe iz
Austrougarske monarhije za hrvatsku opciju. Svim silama je protiv ju`noslo-
venskog ujediwewa. “Po zavr{etku Prvog svetskog rata odjednom se promeni-
lo raspolo`ewe Hrvata prema Srbima. Klicalo se Srbiji, tra`ilo ujediwe-
we sa wom, isticano “vekovno prijateqstvo” i qubav. Kao da nikad sva|e me-
|u Srbima i Hrvatima nije bilo! Razume se da je sve to bilo varka: Hrvati su
hteli da iskoriste divnu poziciju Srbije i da se preko we izbarabare sa po-
bednicima, da ne pla}aju ratnu {tetu nego da je u ime Srbije dobiju. I najve-
}i neprijateqi Srba su se utajili, nisu se usudili da protiv wih ne{to pred-
uzimaju. Samo je Radi} ostao izuzetak. On je svoju aktivnost protiv Srba pro-
du`io i daqe i {to daqe, sve `e{}e.” (str. 64.) I na Parisku konferenciju
mira Radi} je uputio memorandum, potkrepqen sa dvesta hiqada potpisa, u ko-
me je tra`io nezavisnu hrvatsku republiku.
Po{to su mu bili bezuspe{ni svi poku{aji da spre~i ujediwewe, Radi}
se iz sve snage upiwe da ometa konsolidaciju novoformirane dr`ave. Po{to
je na izborima za ustavotvornu skup{tinu 1920. godine osvojio pedeset posla-
ni~kih mandata, Radi} svojim poslanicima nije ni dozvolio da odu u Beograd
na zasedawe ustavotvorne skup{tine, nego ih je sazvao u Zagreb da bi ilegal-
no formirao posebno predstavni~ko telo i kontrirao najvi{im organima dr-
`avne vlasti. 1923. godine odlazi na skoro jednogodi{wu turneju po Evropi
u toku koje je neumorno agitovao protiv Kraqevine Srba, Hrvata i Slovena-
ca. Neki istorijski izvori svedo~e da je Radi} uspeo da dobije zna~ajnu finan-
sijsku potporu i Kominterne i italijanske vlade.
Usta{ki emigrant Vlaho Rai}, 1953. godine, u Buenos Airesu je objavio
kwigu “Hrvatska i Srbija” u kojoj evocira i uspomene prilikom posete Stje-
panu Radi}u delegacije dalmatinskih Hrvata, koji su mu se `alili na srpski
odnos prema wima, {to je Radi}a toliko razgoropadilo da je jarosno izjavio:
“Kemal pa{a je istjerao Grke, koji su bili ve} preko 4000 godina u Maloj Azi-
611
ji, a mi }emo se doskora osloboditi Srba, koji su u na{e zemqe stigli tek pre
300 godina.” (str. 78.) O~igledno je da su{tinske razlike izme|u Radi}a i Pa-
veli}a jednostavno nije bilo. Kako Kosti} prime}uje, interesantno je pore-
|ewe “koje je Radi} u~inio sa Ataturkom i Malom Azijom, upore|ewe koje Hr-
vatima nikako ne ide u prilog. Jer su tamo, u Maloj Aziji, Grci bili starose-
deoci a Turci doseqenici i “uqezi”. Prvi su bili tamo zaista tri-~etiri mi-
lenija, a drugi svega {est-sedam vekova. Grci su po hrvatskoj teoriji imali pra-
vo da izbace Turke, a ne ovi wih.” (str. 78-79.)
Italijanski publicista Italo Cingareli pisao je, 1927. godine, o Radi-
}evoj prevrtqivosti “koja mu je prema prilikama, dozvolila da nesumwivo do-
ka`e da je bio prijateq Habsburga i neprijateq Kara|or|evi}a, neprijateq
austrijske ku}e i verni sluga srpske kraqevske ku}e, republikanac i monar-
hist, prijateq i neprijateq Italije, komunist i imperijalist.” (str. 91.) Ta-
ko se Radi} 1925. godine vratio u Narodnu skup{tinu i priznao Vidovdanski
ustav, da bi ubrzo opet krenuo u pravcu wegovog obarawa. Pa ipak, izgleda da
je najprimerenije svedo~anstvo o li~nosti i delu Stjepana Radi}a dao wegov
sin Vladimir, 1942. godine, u ~lanku “Dan i domovina”, objavqenom u zagreba~-
kom listu “Nova Hrvatska”: “U glavnim stvarima, u temeqnim na~elima, usta-
{ki nauk nije stvarno ni{ta drugo nego nauk Stjepana Radi}a. Pod poglavni-
kovim mudrim vodstvom izvodi se nauk Bra}e Radi}a.” (str. 96.)
5. Usta{ka demagogija Ivana Me{trovi}a
I druga kwiga serije “Vrli hrvatski mu`evi” objavqena je 1976. godine u
Melburnu, pod naslovom “Ivan Me{trovi} i wegovi memoari.” U oba slu~a-
ja re~ je o drugom i dopuwenom izdawu. Prvo izdawe Kosti}evih spisa o Radi-
}u i Me{trovi}u publikovano je u {apirografisanoj varijanti. Lazo Kosti}
u predgovoru saop{tava da se posle biolo{kog genocida nad Srbima u Drugom
svetskom ratu, Hrvati trude da srpski narod izlo`e produ`enom moralnom i
duhovnom genocidu. “Tu se nadme}u ko }e vi{e da Srbe ponizi, jednako kao {to
su se u ratu nadmetali ko }e vi{e Srba da ubije. Ima ~ak istih lica koji su bi-
li fizi~ke ubice u ratu, a moralne ubice posle rata. A ima ih koji u ratu ni-
su ubijali, ali su `eleli da Srba nestane ili da se bar svedu na stepen naro-
da pigmeja. Moraju mu se oduzeti svi kvaliteti naroda dostojnog da sobom upra-
vqa, da sakupi svoje sunarodnike i da `ivi politi~ki i dr`avnopravno svo-
jim `ivotom.” (str. 5.)
Jedan od takvih Hrvata, koji su uporno, sistematski, beskrupulozno uda-
rali na srpski obraz, ~ast i istorijsku veli~inu, bio je vajar Ivan Me{tro-
vi}. Koncentrat svoje li~ne mr`we, uvreda i antisrpskih kleveta Me{tro-
vi} je izrazio u svojim memoarima “Uspomene na politi~ke qude i doga|aje”,
objavqenim u Argentini 1961. godine. Najistaknutiji intelektualci srpske
emigracije na to su burno reagovali i argumentovano raskrinkali jednu po jed-
nu Me{trovi}evu prqavu la`. Ta reagovawa je sakupio, sistematizovao i ob-
javio dr Branko Miqu{ u kwizi “Ivan Me{trovi} i antisrpska klevetni~-
ka propaganda.” Me|utim, pokazalo se da poprili~an broj ozbiqnih reagova-
wa Miqu{ nije uspeo da prona|e i uvrsti u svoju zbirku, pa se Kosti} prihva-
tio posla da Miqu{eve napore dopuni rezultatima sopstvenih istra`ivawa.
612
Na prigovore da je Me{trovi} umro, pa da ne treba lo{e o wemu govori-
ti i pisati, Kosti} odgovara da on “nije umro dokle god `ive wegove gadosti
u kwizi”. Ona mu produ`uje `ivot, on daqe `ivi kroz tu kwigu. Ne treba za-
boraviti da je Me{trovi} najpoznatija i najpriznatija li~nost me|u Hrva-
tima, u celom svetu.” (str. 7.) U kwizi Kosti} napomiwe da nije uvrstio neke
vredne tekstove zna~ajnih autora iz otaybine da im ne bi na{kodio. “^im se
neko u emigraciji s wima poslu`i, nazivaju ih saveznicima i saradnicima ~et-
nika. Hrvati u zemqi mogu da pre{tampavaju celu kwigu Me{trovi}a, a nas
ne sme niko da citira.” (str. 8.)
Jo{ je Adam Pribi}evi}, 1951. godine, rekao za Me{trovi}a da je star-
~evi}anac, dakle sledbenik svojevrsne paranoje velikana koji vodi samo u na-
siqe i krvoproli}e. To je razlog {to Ivan Me{trovi} “brani zlo~ina~ko star-
~evi}ansko u~ewe star~evi}anskim vulgarnim re~nikom i argumentacijom.
Uistinu je bolno {to ~ovek velikog glasa pravi one jeftine ironi~ne ilu-
zije na bizantinstvo, svetosavqe na umetni~ku vrednost nekih sru{enih srp-
skih crkava, na kra|u hrvatskih narodnih pesama, po~iwenu, bajagi, od Vuka.”
(str. 14.) Re~ je o prvom Pribi}evi}evom reagovawu u “Glasu kanadskih Srba”
od 16. avgusta 1951. godine.
Ve} u oktobru te godine u istim novinama on ka`e: “Srbi dobro znaju da
je federacija na osnovu tri dr`avne i nacionalne svesti samo prividno od-
lagawe razlaza. Zato, ni po koju cenu ne}e pristati na to da iz dr`ave iza|u
Srbi u hrvatskoj jedinici kod toga razlaza. Odnosno, ne mogu primiti ni obra-
zovawe takve hrvatske jedinice, koja bi te Srbe obuhvatala. Ne bi smeli na to
pristati, sve da i ne postoji star~evi}anstvo. Nijedan narod, pa ni veliki, ne
bi dobrovoqno pristao da prepusti tu|oj dr`avi veliki broj svojih sinova.
A jo{ mawe, ako bi se ta dr`ava mogla izmetnuti u klanicu tih sinova, {to
za Hrvatsku vredi, sve dogod star~evi}anska ubila~ka ideologija vlada duho-
vima tolikog broja Hrvata.” (str. 18.)
Sve to je Pribi}evi} pisao pre pojave Me{trovi}evih memoara, reagu-
ju}i na wegove novinske napise. “Glas kanadskih Srba” je objavio i nekoliko
~lanaka anonimnih autora sa sli~nom tematikom. Povodom Me{trovi}evih
histeri~nih antisrpskih istupa tu se komentari{e da je veoma “~est” slu~aj
da veliki nau~nik ili umetnik bude u isto vreme slab karakter i si}u{na du-
{a. To biva kada on dopusti da wim ovladaju niske strasti, a pre svega mr`wa.
Za vreme rata, naro~ito u totalitarnim zemqama, legije nau~nika i umetni-
ka, pogazili su svoju qudsku savest i postali slepo oru|e krvolo~nih vlasto-
dr`aca.” (str. 21-22.)
Povodom memoranduma grupe uglednih srpskih intelektualaca Ujediwe-
nim nacijama povodom usta{kih zlo~ina Me{trovi} je, kako se to ovde para-
frazira, odgovorio “da je ovaj memorandum “pamflet” protiv Hrvata i kato-
li~anstva; da potpisnici memoranduma ne vrede vi{e od usta{a koje optu`u-
ju; da je to slu`ba la`i i ovekove~ene mr`we, da je to sramota za Adama Pri-
bi}evi}a, hri{}anina i “tolstojevca” “~ije je vjeruju bilo da se zlom zlo ne
suzbije”; da Ante Star~evi} nikakvog drugog greha nema, sem {to je hteo slo-
bodnu Hrvatsku i da wega Srbi ne razumeju, jer je on govorio iskreno, a da su
oni “vizantinci” – koji “turski klawaju, a vla{ki se Bogu mole”; da Star~e-
vi} ne vredi mawe od Sv. Save i Vuka; da je ono Star~evi}evo da su Srbi “na-
kot zreo za sikiru” samo jedna jevan|eoska formula o uni{tewu ~eqadi koja
613
su “korov”, ma u kome se taboru nalazili, i da je tako to shvatio i Jovan Sker-
li}; da su usta{e sami “zagrijani nacionalisti” i ni{ta drugo, a da su ~ak i
boqi od Srba, jer se oni bore za “slobodnu Hrvatsku”, a Srbi za “Veliku Sr-
biju”, da bi Srbi veli~ali usta{e kao narodne junake, kad bi oni bili Srbi;
da usta{ka nedela pokazuju da su Srbi i Hrvati jednaki; da izme|u usta{a i ~et-
nika nema nikakve razlike; da je fizi~ka sli~nost usta{a i Srba zapa`ena jo{
1902. od zagreba~ke ~ar{ije – ukazuje na istovetno rasno srpsko-vla{ko pore-
klo Srba i usta{kih zlo~inaca (pala mu je u o~i sli~nost stanovnika Buku-
re{ta sa Srbima); da su usta{e “imali povoda” za gnusne pokoqe nad srpskim
narodom; da je ~udovi{te Mile Budak takvim postao {to ga je izudarala “kra-
qevska policija”, da stotine srpskih bogomoqa koje su usta{e razorili i oskr-
navili “nisu imale veliku istorijsku i umetni~ku vrednost”, ali zato su ~et-
nici popa \uji}a o{tetili jednu katoli~ku crkvu na Dalmatinskom Kosovu,
koja ima neuporedivo ve}u vrednost, jer joj je on, Me{trovi} plan dao; da su ~et-
nici spalili wegovog strica; da Bosna i Hercegovina nikad nisu bile srpske,
a da i danas imaju hrvatsku ve}inu, jer su svi muslimani Hrvati; ... da su usta-
{e samo nacionalni revolucionari, a da izme|u revolucionara i zlo~inaca
postoji velika razlika; da su ~etnici klali decu;” itd. (22-23.)
Su{tinu Me{trovi}evog nastupa anonimni autor obja{wava tako {to ka-
`e da Ivan Me{trovi} “mno`i sa hiqadu ili naprosto izmi{qa grehe u pro-
tivnom taboru, a deli sa hiqadu ili naprosto pori~e grehove u svome, usta{kom
taboru, pa potom usklikuje, likuju}i: – Vidite, tante za tante, zub za zub, po-
stigli smo ravnote`u u zlo~inima i odgovornostima, jednaki smo, vaga ne pre-
te`e ni na jednu ni na drugu stranu! ... On postupa upravo kao ona bogomrska
vrsta qudi o kojima je ba{ Isus govorio u Besedi na Gori, da vidi trun u oku
tu|em, a ne vide brvno u svom oku. On stavqa na isti kantar i meri istom me-
rom i yelate i `rtve, i Antu usta{kog i Sv. Savu, organizatore Jasenova~kog
logora smrti i potpisnike memoranduma Udru`enim narodima, vinovnike po-
koqa stotine hiqada glava od usta{a pobijenih srpskih qudi, `ena i dece, i
glava moga strica prete`e! Ne dugujemo vam ni{ta! Tu su vla{ke glave, a gla-
va moga strica, {ta ona tek predstavqa! ... Stotine srpskih crkava razorenih
i obesve}enih, ne mogu da se mere po istorijsko-umetni~koj vrednosti sa onom
jednom mojom crkvom u Dalmaciji, koju je pop \uji} o{tetio! – Opet vam ne du-
gujemo nikakvog pravdawa. Kantar prete`e na na{u stranu!” (str. 24.)
a) Hrvatski kameleon
Drugi autor, koji se bavi Me{trovi}em, rezimira: “[ta sve nije bio ovaj
hrvatski Hamlet! Fanati~ni Jugosloven, Trumbi}ev separatista, Aleksandrov
integralni Jugosloven, ma~ekovac, prire|iva~ usta{kih izlo`bi, opet ma~e-
kovac, ideolog sinteze star~evi}anstva i radi}evstva. Titov narodnofronta{
i sad ne znamo {ta, samo karakter ni sad niti ikad.” (str. 29.) Na Me{trovi-
}evu tvrdwu da nikada od beogradskog re`ima nije primio novac reagovao je
Lazo Kosti} u “Kanadskom srbobranu” 1954. godine: “Ve}e drskosti zaista ne-
ma od ove. Svima je poznato da je Me{trovi} jo{ pre Prvog svetskog rata `i-
veo velikim delom u Srbiji od srpskog novca. Za vreme samog rata bio je jugo-
slovenski emigrant na srpskim jaslama. Putovao je po celom svetu o srpskom
tro{ku itd. Izradio je posle rata niz vajarskih radova koji su prelazili mi-
614
lionske vrednosti, izme|u ostalih “Pobednika” na Kalemegdanu itd.” (str. 31.)
Kosti} citira i jedan ~lanak objavqen u “Politici” 1920. godine iz koga se
vidi da je kraqevska vlada Ivanu Me{trovi}u kao “na{em velikom umetni-
ku” odredila redovnu godi{wu pomo} od 85.000 francuskih franaka, koja bi
se ispla}ivala u narednih trideset godina.
U op{irnom osvrtu na Me{trovi}eve memoare, Dragi{a Cvetkovi}, 1962.
godine, pi{e u “Glasniku Srpskog istorijsko-kulturnog dru{tva “Wego{” u
Americi, javqaju}i se iz Pariza: “Nije preterano re}i da je ova Me{trovi-
}eva mr`wa prema Srpstvu bila ~ak donekle ja~a od mr`we zlikovaca i ma-
rodera “poglavnika” Paveli}a, odgovornog za smrt vi{e stotina hiqada Sr-
ba, u doba “Nezavisne Dr`ave Hrvatske”. Razlika je samo u tome {to je kod Pa-
veli}a bila kratka i javna, dok je kod Me{trovi}a bila duga i skrivena, ta-
ko da je, za wegova `ivota, niko nije mogao da nasluti. Tako je Paveli}, gru-
bom silom guran jednim bestijalnim nagonom, preko najsvirepijih metoda, ne-
skriveno uni{tavao srpski `ivaq; dok je Me{trovi}, u`ivaju}i sve benefi-
cije i naklonost nekada{we Kraqevine Srbije i Srba uop{te – u svim doga-
|ajima koje prikazuje – raspirivao mr`wu, podr`avaju}i onu separatisti~ku
psihozu, koja je onemogu}avala zajednicu Srba, Hrvata i Slovenaca.” (str. 42.)
Pored napisa Dragi{e Cvetkovi}a, Kosti} objavquje i tekstove dr Ra-
doja Vuk~evi}a iz “Kanadskog srbobrana”, Milana Foti}a iz “Iskre”, M.M.
Vlahovi}a iz “Iskre”, Spasa [arabe iz “Amerikanskog srbobrana”, kao i ve-
}i broj sopstvenih. Srpski autori su prosto ta~ku po ta~ku raskrinkali broj-
ne la`i i klevete kojima je Me{trovi} obasipao svoje srpske savremenike, is-
taknute dr`avnike i intelektualce. Kosti} svoje komentarisawe Me{trovi-
}evih memoara po~iwe analizom u wima sadr`ane izmi{qotine da je Stojan
Proti} pred kraj Prvog svetskog rata izjavio: “Kad pro|e na{a vojska Dri-
nu, dat }e Turcima 24 sata, pa mo`da i 48 vremena da se vrate na pradjedovsku
vjeru, a {to ne bi htjelo, to posje}i kao {to su u svoje vrijeme uradili u Sr-
biji.” (str. 82.)
Istorijske ~iwenice govore sasvim suprotno. Srpska vojska, pod koman-
dom vojvode Stepe Stepanovi}a uvela je red i zakonitost {irom Bosne i Her-
cegovine zbog ~ega je obasuta nepodeqenim pohvalama bosanskohercegova~kog
stanovni{tva svih veroispovesti. O tome svedo~e i najistaknutiji musliman-
ski istori~ari. Ne samo da se kao predsednik kraqevske vlade poneo vrlo ko-
rektno i s punom privr`eno{}u principima pravne dr`ave, “nego je Proti}
oti{ao jo{ daqe, {to mu se ne mo`e oprostiti ni sa moralnog, a svakako ni
sa pravnog gledi{ta. On nije dozvolio da se vr{e osvete nad muslimanskim zli-
kovcima iz Prvog svetskog rata, posebno nad tzv. {uckorima koje je priveo u
delo Ademaga Me{i} iz Te{wa. Oni su bili strah i trepet za srpsko stanov-
ni{tvo i po~inili nad ovim bezbrojna nedela. Pravda je zahtevala da se oni
kazne. Stojan Proti} je to osujetio. Poznato je da su dr`avni tu`ioci samo-
stalni pri podizawu optu`be, ali ne u politi~kim deliktima. Tu treba sa-
glasnost vlade. Ona je bila uskra}ena ba{ od Stojana Proti}a.” (str. 83.)
Me{trovi} izmi{qa {ta su navodno Srbi planirali da bi to doveo u ne-
ku ravnote`u sa realnim hrvatskim zlo~inima iz oba svetska rata. Uostalom,
ni prilikom oslobo|awa Stare Srbije i Makedonije Srbi nikoga nisu pri-
siqavali da se vrati u pravoslavqe iako su zatekli i poprili~an broj [ip-
615
tara koji su govorili srpski i sasvim nedavno pre{li na islam, pa poarbana-
{eni. Me{trovi} je la`ov kratkog pam}ewa. La` mu la` susti`e. Kad nove
stvari izmi{qa, stare zaboravqa, pa su mu logi~ke kontradikcije vrlo ~este
i upe~atqive, a da se i ne govori o pogre{nom datirawu i neverovatnim lo-
kacijama doga|aja iz wegove ma{te. A {ta tek re}i o pretenziji da se razgo-
vori stari po pola veka doslovno interpretiraju. Zapravo, Me{trovi} je “opi-
sivao doga|aje i razgovore kako wemu gode, i to kako mu sad gode a ne u momen-
tu kada su se zbivali. Mo`da je ~ak i neki drugi tu me{ao svoje prste: wegov
sin (koji jo{ vi{e mrzi Srbe od oca) ili direktor “Revije” itd. Me{tar sam
nije bio dovoqno pismen, on nije u~io nikakvu sredwu {kolu. Nesporni kipar-
ski talenat ne mo`e da zameni {kolu u pisawu. Mora da je bilo vi{e korek-
tora, vi{e cenzora i lektora. Da su svi oni bili srbomrsci, ne mo`e se sum-
wati. Od posledweg rata naovamo nije se Me{tar dru`io ni sa jednim Srbi-
nom.” (str. 98.)
Interesantno je da je u zagreba~kom izdawu navodna Titova izjava Me{tro-
vi}u “vjerujte da ja nisam mawe Hrvat od Vas”, promewena i glasi: “I meni kao
i Vama hrvatski interesi le`e na srcu. Vjerujte, da ja nisam na ~elu dr`ave,
bilo bi zlo za Hrvatsku.” (str. 99-100.) Pri tom Kosti} posebno napomiwe: “Dok
se nijedna kwiga Srbina emigranta ne sme citirati u zemqi, hrvatske kwige
i hrvatski ~lanci se pre{tampavaju i zvani~no {ire. Naro~ito ako oni sa-
dr`e napade na Srpstvo. Tim samim su slobodni od svake cenzure. Oni se ~ak
propagiraju. Slu~aj sa uspomenama Ivana Me{trovi}a, gde sa svake strane, iz
svakog pasusa izvire mr`wa na Srpstvo, to najboqe dokazuje... O svakom spo-
menutom Srbinu iznete su najprqavije karakteristike, tako o kraqu Aleksan-
dru, o Dra`i Mihailovi}u specijalno. O nijednom Hrvatu ni{ta r|avo; ~ak
ni za samog arhizlikovca Antu Paveli}a. Stajalo je da je bio “poglavnik”
“NDH”. To je sve.” (str. 98-99.)
Nije zgorega napomenuti da je Me{trovi} sva svoja najzna~ajnija umetni~-
ka dela vezao za srpsku istoriju i mitologiju, {to je smetalo istaknutim hr-
vatskim intelektualcima wegovog vremena, poput Miroslava Krle`e, Antu-
na Gustava Mato{a i Antuna Branka [imi}a. Mato{ otvoreno zamera Me{tro-
vi}u da je po svojoj umetnosti Srbin, a [imi} zakqu~uje da Me{trovi}eva umet-
nost nikako ne mo`e biti izraz hrvatskog nacionalnog duha. U emigrantskim
danima klonio ga se i Vlatko Ma~ek, iako ga je Me{trovi} stalno opsedao ide-
jama o politi~kom anga`ovawu i organizovawu.
Pozivaju}i se na kwigu hrvatskog autora Vlatka Tomi~i}a “Put k Me{tro-
vi}u”, izdatu u Buenos Airesu 1965, Kosti} navodi kako su Me{trovi}evi pre-
ci najamwe ~etiri puta veru mewali, a to je nekad podrazumevalo i promenu
narodnosne pripadnosti i nacionalne svesti. Rodno selo Me{trovi}evo su Ota-
vice kod Drni{a i porodica mu se prezivala Gavrilovi}-Me{trovi}. Kako
ka`e Tomi~i}, “Me{trovi}i su do{li s tim dvostrukim prezimenom iz Bo-
sne. I Ivan Me{trovi} je jo{ upotrebqavao neko vrijeme i prvi dio, a onda
ga odbacio. U selu su mi tuma~ili, da su pogre{no bili na katastru vo|eni i
pod tim imenom, pa se tako i ono odr`alo, me|utim, bit }e jo{ neki drugi raz-
log tome, a taj je, izgleda, starijeg datuma, jo{ kad su Me{trovi}i, koji su bi-
li nekad i bogumili, pa muslimani, pa opet pokr{teni muslimani i, kona~no,
ostali katolici, selili iz Bosne u Dalmaciju.” (str. 136.)
616
O srpskom poreklu Ivana Me{trovi}a svojevremeno je pisao i Jovan Du-
~i}. “On je tvrdio da se Me{trovi}eva porodica zvala Gavrilovi} i da je bi-
la srpska.” (str. 136.) Kako komentari{e Kosti}, Me{trovi}evi preci “su do-
{li sa drugim imenom u Dalmaciju jednako kao i sa drugom verom. Jedno je si-
gurno, da su mewali veru kao ko{uqe, a nije ni{ta u tom narodu (srpskom na-
rodu severne Dalmacije u ~ijem se krugu nalazilo rodno mesto Me{trovi}a)
bilo tako zazorno i tako sramno kao mewawe vere. Mo`da je i to mewawe ve-
re, a s time i ideala, imalo uticaja na karakter Ivana Me{trovi}a: na wego-
vu nestalnost, {eprtqivost, kameleonstvo. Ni wegovi stari nisu bili niko-
me i ni~emu verni, otkuda to sad o~ekivati od wega.” (str. 136-137.)
Iako se ranije ~esto predstavqao kao Srbin, jer je to bilo veoma popu-
larno i privla~no, iako su ga mnogi stranci smatrali pravim Srbinom, iako
je decenijama bio pla}enik srpskog kraqevskog dvora i do neukusa prote`i-
rani umetnik, Me{trovi} u svojim memoarima nikada nigde nijedne lepe re-
~i nije izrekao ni o jednom Srbinu. “Da li je to mogu}e? Ne, ni u jednom slu-
~aju. Me{trovi} je svoje memoare montirao i to nekoliko decenija posle do-
ga|aja koje opisuje. Tada je ve} bio omrznuo Srbe do krajwih granica i okre-
nuo se protiv wih, jer vi{e nisu bili na ceni. Kao svaki oportunista, profi-
ter {to je dokazao da je nizom svojih postupaka, od kojih se grozi i sam Miro-
slav Krle`a. Kao potomak srpske porodice pona{ao se kao svi apostati. Mo-
rao je dokazivati da se we odrekao. On je to ~inio najdrasti~nije {to se mo-
glo zamisliti, u isto vreme i najpodlije.” (str. 151.)
6. Hrvatski narod je kriv za usta{ke zlo~ine
U sopstvenom izdawu, u [vajcarskoj 1972. godine, Lazo Kosti} je objavio
pravno-politi~ku raspravu “Ko je kriv za zlo~ine nad Srbima u “NDH”, u ko-
joj razmatra sa prvenstveno pravnog aspekta ~iwenicu da su u hrvatskoj usta-
{koj dr`avi Srbi stavqeni van zakona i svaki je pravoverni Hrvat imao pra-
vo, ~ak i du`nost, da ih ubija. Ne samo da ih ubija, ve} da ih mrcvari, da ih pod-
vrgne mukama koje jedva qudska ma{ta mo`e da shvati, takvim mukama koje mo-
derna istorija ne poznaje.” (str. 5.) Po{to je objekat zlo~ina potpuno poznat
jer su to bili svi Srbi zate~eni pod hrvatskom vla{}u, dotle ~iwenicu ko je
bio subjekt tih zlo~ina, kako zapa`a Kosti}, “ne `eli niko da poimence i ne-
sporno izrazi. To je tabu, u zemqi da se ne bi pokolebalo na~elo “bratstvo-je-
dinstvo”, u emigraciji da se ne bi vre|ali Hrvati i ote`ala egzistencija Ju-
goslavije.” (str. 5.) Ipak, nikakvim falsifikatima se ne mo`e negirati ~i-
wenica da je ogromna ve}ina Hrvata prihvatila i svojski podr`avala usta{ku
dr`avu, pa se tu postavqa i pitawe kolektivne odgovornosti celog hrvatskog
naroda za genocid izvr{en na Srbima.
U krivi~nom pravu je op{teusvojen princip individualne odgovornosti
za sva po~iwena krivi~na dela, ~ak i kad je u pitawu ve}i broj izvr{ilaca, jer
se svakom odre|uje prava mera wegovog li~nog u~e{}a i izri~e odgovaraju}a
sankcija. Skoro svi Srbi, koji su se nau~no, pravno ili politi~ki bavili pi-
tawem usta{kih zlo~ina, kategori~ki su insistirali da i tu odgovornost mo-
`e biti strogo individualna za naredbodavca i neposredne izvr{ioce. Na tom
se ~ak insistira i u deklaraciji ~etni~kog kongresa iz sela Ba, s po~etka 1944.
617
godine. ^ak je i srpska emigracija uporno izbegavala da se odgovornost za zlo-
dela pripi{e celom hrvatskom narodu, dok su, s druge strane, hrvatski emigran-
ti sistematski i na osnovu izmi{qenih podataka tvrdili da nikakvih masov-
nih ubijawa nije ni bilo. Srpski autori u prekomorskim zemqama najdaqe su
i{li do optu`ivawa usta{ke vlade, ali su i tu ekskulpirali hrvatski narod
tvrde}i da vladu nije on uspostavio nego tu|inski osvaja~ i okupator.
Kosti} takvo neuko i snishodqivo reagovawe komentari{e na slede}i na-
~in: “Qudski um stane kad ovo ~ita: zna~i da bi se za sva ubistva i mrcvarewa
Srba mogla da stave pod odgovornost samo vlade u Zagrebu, nekoliko lica. Ali
u ovom slu~aju mo`da ne ni oni, jer ih nije postavila vlada naroda ve} tu|in
osvaja~. To je drska la`: tu vladu je postavio saveznik i prijateq hrvatskog na-
roda, a taj sam hrvatski narod je dr`avu, i wenu vladu, i wene akte odu{evqe-
no i “plebiscitarno” odobrio, kako je kazao, niko mawe do arhibiskup Stepi-
nac.” (str. 11.)
Kako na to pitawe gledaju sami Hrvati najupe~atqivije pokazuje ~lanak
iz broja 4. argentinske “Hrvatske revije” za 1962. godinu, u kome, ina~e, autor
obasipa hvalospevima prousta{ki intonirane memoare Ivana Me{trovi}a,
pa zakqu~uje: “Wegovi memoari su nepobitno svedo~anstvo, da su Hrvati i Sr-
bi dva svijeta, da se nijedna “Jugoslavija” bez sile i diktature ne mo`e odr`a-
ti, pa je jedino rje{ewe pitawa mira u tom dijelu Evrope, rastava Hrvatske i
Srbije. Oni su u isto vrijeme nepobitni dokaz, da je poglavnik dr Ante Pave-
li} bio dr`avnik prvog reda, da je znao {ta ho}e, i da je htjeo, {to je `eqelo
99 posto hrvatskog naroda, te na koncu, da usta{ki re`im nije mnogo grije{io,
kad je primjewivao krvave metode protiv neprijateqa Hrvatske, koji su poka-
zali da jedino te metode razumeju i po{tivaju. Oni, koji su no`em i ma~em htje-
li sru{iti dr`avu Hrvatsku, morali su i trebali ginuti od hrvatskog no`a
i ma~a. Usta{e se nemaju za{ta kajati, pa ako nisu svoju du`nost do kraja mo-
gli izvr{iti, jer su ih prilike i vrijeme u tome sprije~ili, zauvek stoje, ka-
da ih domovina pozove, “Za dom spremni.” (str. 11.)
Pokazuju}i da su se na~ela kolektivne odgovornosti prvenstveno dr`a-
li Hrvati, pa su sve Srbe optu`ivali za nabe|ene politi~ke krivice izvesnih
srpskih politi~kih predvodnika, pa pribegavali masovnom zlo~inu kao odgo-
voru, kazni i odmazdi, Kosti} se upu{ta u teorijsku elaboraciju samog pojma.
Uostalom, jedan od fundamenata kolektivne odgovornosti sadr`an je u jevrej-
skom i hri{}anskom u~ewu gde se ka`e da je Bog kolektivno kaznio sve qude
jer je wihov praotac okusio zabraweno vo}e. Milijarde qudi su nasledno od-
govorni za delo jednog ~oveka. Od svih qudi se o~ekuje da taj prvobitni greh
priznaju i u skladu s tim pokaju i nastoje da se poprave, zapravo da ga ispa{ta-
ju molitvama i `rtvama. Upravo na toj kolektivnoj odgovornosti qudskog ro-
da najvi{e insistiraju katoli~ki teolozi. Rimokatoli~ka crkva je tako ce-
lokupnom jevrejskom narodu pripisala krivicu za stradawe Isusa Hrista, pa
je to bio motiv za sistematska progawawa Jevreja tokom dve hiqade godina. Tek
pred kraj dvadesetog veka ta predrasuda je delimi~no ubla`ena od najvi{e va-
tikanske hijerarhije. Drugih biblijskih primera stradawa potomaka zbog gre-
hova predaka ima poprili~an broj.
Princip kolektivne odgovornosti zadr`ao se i u najnovijem vremenu. Jedan
od primera je i kad u ratu pobedni~ka strana pora`enoj nametne pla}awe rat-
ne {tete, pripisuju}i joj krivicu za izbijawe rata. Re~ pobednika tu je uvek od-
618
lu~uju}a, a teret pla}awa ratne od{tete redovno pada na ple}a celog naroda po-
be|ene dr`ave. Iz ^e{ke, Rumunije, Ma|arske i Jugoslavije milioni Nemaca
su proterani jer im je kolektivno pripisana krivica za sve nacisti~ke zlo~i-
ne. Stradali su i oni koji se nisu slagali ili su se primetno suprotstavqali
Hitlerovoj politici. I podela Nema~ke je jedna vrsta kolektivne kazne za hi-
tlerovske krivice iz Drugog svetskog rata. U me|unarodnom javnom pravu jo{
uvek je u prili~noj meri prihva}en princip da je cela zemqa odgovorna za zlo-
~ine po~iwene ili organizovane sa wene teritorije. To je primewivano kao pra-
vilo i u bliskoisto~nom ratu gde je Izrael reagovao odmazdom prema arapskim
civilima za svako oru`ano ugro`avawe wegove teritorije od vojnih formaci-
ja nad kojima neretko susedne dr`ave nisu imale nikakve efektivne kontrole.
Hrvati su Srbe kolektivno okrivqavali za sve istorijske neda}e koje su
imali i za sve lo{e {to im se stvarno ili prividno de{avalo u Jugoslaviji,
iako su jugoslovensku unutra{wu i spoqnu politiku odre|ivali razli~iti po-
liti~ki krugovi, ~esto inostrani, pa ~ak i me|unarodne konspirativne orga-
nizacije. Hrvati otvoreno i precizno krive “Srbe kao narod, sve Srbe bez iz-
uzetka, i samo Srbe. Sve {to im nije vaqalo u Jugoslaviji, za sve su Srbi bi-
li krivi, i to svi Srbi bez razlike. Bilo je me|u Srbima wihovih osvedo~e-
nih prijateqa, sve su slobodne srpske stranke wihovog vo|u uzele kao nosio-
ca liste na izborima 1938, pa opet su za sve neda}e Srbi krivi. Hrvati stavqa-
ju Srbima na teret sve nezgode biv{e Jugoslavije, sve akte vlasti jugosloven-
skih organa i privatne akte pojedinaca. A jednovremeno ne dozvoqavaju da se
ma {ta stavqa na teret Hrvatima {to je ura|eno od samih Hrvata, iskqu~i-
vo od Hrvata u dr`avi koja je bila wihova i po nazivu i po su{tini.” (str. 25.)
I po pitawu politi~kih atentata primewuju se dvostruki ar{ini. Kad
je 1934. godine u Marseju ubijen kraq Aleksandar Kara|or|evi}, bilo je zabra-
weno da se govori i pi{e kako je atentator Hrvat. “Kad je jedan egzaltirani
narodni poslanik ubio usred beogradskog parlamenta {efove Hrvatske seqa~-
ke stranke, to luda~ko i bezumno delo pojedinca ba~eno je na ceo srpski narod.
Ne samo to, ubica je istina Srbin, rasni Srbin iz Vasojevi}a, ali Hrvati sma-
traju da Crnogorci nisu Srbi, pa su ~ak tu misao uspeli 1945. da sprovedu u dr-
`avni ustav. Ipak zato, Radi}a, Basari~eka itd. ubili su Srbi. Za ubistvo su
prema hrvatskom gledi{tu, krivi svi Srbi iako je skoro ceo srpski narod de-
lo osudio iskreno i spontano.” (str. 25-26.)
a) Kolektivna odgovornost – Srbe na vrbe
Sli~na pojava je zabele`ena u vreme Sarajevskog atentata, pa na tom pri-
meru Kosti} pokazuje kako su i pod austrougarskom vla{}u Hrvati konstru-
isali “kolektivnu odgovornost Srba za li~na dela pojedinaca”. On pi{e: “Na
Vidovdan 1914. ubio je austrijskog naslednika prestola jedan Srbin iz Bosne,
otvoreno i mu{ki kao {to Srbima dolikuje. To je bio tiranoubica, kojega bi
stari Grci u zvezde kovali. Hrvati su osudili ne samo wega nego ceo srpski
narod i u Srbiji i van Srbije. U Zagrebu je nastala povika “Srbe na vrbe”, na-
stala je pqa~ka srpskih du}ana, maltretirawe Srba na ulici i u wihovim do-
movima itd. Razume se, pod za{titom hrvatskog “redarstva”, jer ina~e Hrva-
tima nedostaje kura` za ekscese... Kad se pak radi o organizovanim masovnim
619
zlo~inima hrvatske dr`avne vlasti, uz izre~no ili pre}utno sadejstvo celog
hrvatskog naroda, onda se ne sme za `iva Boga spomenuti u vezi s tim hrvatsko
ime. Kakva je to doslednost, kakva je to logika?” (str. 26.)
Iako insistiraju na srpskoj kolektivnoj odgovornosti za takva stroga in-
dividualna ili dela ograni~ene grupe qudi, Hrvati na sve na~ine odbacuju i sa-
mu pomisao da su na bilo koji na~in odgovorni za usta{ke zlo~ine. “Oni to pro-
sto prebacuju na nekoliko malih i anonimnih usta{a, s kojima hrvatski narod
nema tobo`e ni{ta zajedni~ko. Ostali Hrvati “ni luk jeli, ni na luk mirisa-
li”. A nikad u istoriji nije bila jedan ceo narod zahvatila psihoza ubijawa, mr-
cvarewa kao {to je bila zahvatila Hrvate u pomenutim godinama u odnosu na Sr-
be. Razume se u ~vrstoj veri da oni (Hrvati) za to nikad ne}e odgovarati. A ~im
se ukazala mogu}nost odgovarawa, zarad moralnog, oni odri~u sve. Takav je hrvat-
ski karakter i on se ne mo`e izmeniti. Nikad u wemu nije bilo ni~eg vite{kog.
Uvek su ubijali i pqa~kali iz potaje, preru{eni, izbegavaju}i borbu, nabacuju-
}i posle svoja nedela na pandure, austrijsku vojsku, usta{e itd. Dok Srbin sve to
radi otvoreno, iskreno, mu{ki. I kad treba da se primi odgovornost, on je pri-
ma vite{ki. Ve} sama ta razlika karaktera ~ini nemogu}im na{ zajedni~ki `i-
vot. Zato {to im nedostaje vite{tvo i snaga, oni to nadokna|uju dostavama, far-
bawem, {pijuna`om, oni to zovu propagandom. Zato su uspeli da Srbe svuda u sve-
tu ocrne i da strani svet se zgra`ava nad jednim hap{ewem hrvatskih zlikova-
ca, a ne zna za milionska ubistva Srba.” (str. 26-27.)
Posebno izra`ena hrvatska podvala je podmetawe Srbima kroz frazu o
beogradskom re`imu nedela hrvatskih komunista, pa Kosti} o tome pi{e: “Naj-
ve}i kulmen drskosti i falsifikovawa pokazuju Hrvati kad dana{wi komu-
nisti~ki re`im u Jugoslaviji nazivaju “srbo-komunisti~kim”, ili prosto “be-
ogradskim”. Dana{wi re`im diktatora Josipa Broza, najogrezlijeg Hrvata iz
Klawca. I za sva dela toga re`ima ~ine odgovornim Srbe, ne pojedine Srbe,
ve} Srbe kao celinu. Za vreme rata su Hrvati zvani~no oglasili kod Nemaca
ceo srpski narod kao komunisti~ki, po~ev{i od wihovog patrijarha... Oni su
hteli da nas Nemci sve pobiju. Kad je na ~elo komunisti~kog pokreta do{ao
naj~istiji Hrvat, koji tamani Srbe, a brani Hrvate opet je to srpski re`im.
A mi ne smemo sam Paveli}ev re`im nazvati hrvatski.” (str. 27.)
U stranoj literaturi ima mnogo primera prihvatawa kolektivne odgovor-
nosti naroda za dela pojedinaca i grupa. Povodom Sarajevskog atentata, Aus-
tro-Ugarska je taj princip primenila u praksi pokrenuv{i kaznenu ekspedi-
ciju na Srbiju. Na wemu su zdu{no insistirali i nema~ka, i austrijska i hr-
vatska {tampa, mnogi istaknuti politi~ari, a posebno Hjuston Stjuart ^em-
berlen, nema~ki rajhskancelar Tesbald fon Betman-Holveg, austrougarski na-
~elnik general{taba grof Franc Konrad fon Hecendorf itd. Me|utim, po
pitawu Drugog svetskog rata i u wemu po~iwenih zlo~ina, oglasili su se mno-
gi ugledniji intelektualci i potencirali pitawe kolektivne odgovornosti
nema~kog naroda za sve ono {to je Hitlerov re`im prouzrokovao.
Kosti} u svojoj kwizi citira nekoliko najupe~atqivijih izjava, po~ev-
{i od londonskog predavawa francuskog intelektualca Luja Marina koji je
krajem 1944. godine rekao “da nema~ki narod mora odgovarati za sve {to je Hi-
tler u~inio, jer je pre Hitlera bio Viqem, pre Viqema Bizmark, a pre Bi-
zmarka Fridrih Veliki. Marin je obja{wavao da su se u Francuskoj nema~-
ki gra|ani pona{ali gore od nema~kih vojnika, a da su iz Nema~ke u Francu-
620
sku evakuisana nema~ka deca bila gora i od okupacionih trupa. Prema tome,
ceo se nema~ki narod dugo mora dr`ati pod stegom.” (str. 38-39.) Krajem pe-
desetih godina Englez Yon Simpson je to pitawe na slede}i na~in tretirao:
“Mada je taj zlo~in zamislio i organizovao mozak nenormalnog Hitlera, ne-
ma~ki narod kao celina ne mo`e da umakne od odgovornosti. To je sada{wa
vlada Zapadne Nema~ke uvidela i pristala je da ispravi ono {to se ispra-
viti da, odrediv{i ve}u nov~anu svotu vladi Izraela. Ali, mrqu ne mo`e da
spere potok zlata.” (str. 39.)
Kosti} zahteva da se upravo taj princip primeni i na Hrvate, jer kod Hr-
vata “~ak nije ni ideja potekla od samo jedne li~nosti (mo`da prvobitna od
Ante Star~evi}a, “oca domovine”), ve} od ogromnog dela naroda hrvatskoga,
a primqena je bila takore}i bez zazora od celog hrvatskog naroda. Neka se iz-
nesu imena onih koji su to osu|ivali: u Nema~koj ih je bilo prili~no, iako ka-
zne za to nisu bile mawe nego u NDH. U svakom slu~aju, ako se primi kolektiv-
na odgovornost Nemaca, prima se i ideja kolektivne odgovornosti uop{te. Ona
je mogu}a, ona postoji, wu priznaju svetski autoriteti.” (str. 39.)
Nije imao nikakvih verodostojnih argumenata nijedan autor koji je osu-
|ivao Nemce, a ekskulpirao Hrvate za ratne zlo~ine. Kako Kosti} isti~e, “ce-
lokupni nema~ki narod nije ni izdaleka toliko kolektivno kriv za ubistvo
Jevreja u Nema~koj i okupiranim zemqama kao {to je kriv hrvatski narod za
ubistva Srba u svojoj kriminalnoj dr`avi. Nemci su to mogli jo{ lak{e pre-
baciti na naciste i Vermaht ali su oni bili gospoda i priznali su svu svoju
op{tu krivicu. Interesantno je da to priznaje ~ak neujediwena Nema~ka, dru-
gim re~ima jedan wen, iako pove}i, fragment, jedna dr`ava na ~ijem se ~elu
nalaze same `rtve nacisti~kog re`ima. Pa oni ne isti~u sebe kao `rtve ve}
kao krivce” (str. 41.)
Nema~ki Bundestag je, 27. septembra 1951. godine, na predlog saveznog kan-
celara Konrada Adenauera, primio vladinu deklaraciju u kojoj se, izme|u osta-
log, navodi: “Savezna vlada i sa wom ogromna ve}ina nema~kog naroda svesni
su neizmerne patwe koja je nastala prema Jevrejima u Nema~koj i okupiranim
predelima u vreme nacional-socijalizma. Nema~ki narod se u svojoj prete`noj
ve}ini gnu{ao nad po~iwenim zlo~inima i nije u wima u~estvovao. Bilo je
u vreme nacional-socijalizma mnogo wih koji su, uz sopstvenu opasnost, poka-
zali svojim jevrejskim sugra|anima gotovost za pomo} bilo iz religioznih raz-
loga, iz pitawa savesti, zbog stida. Ali su u ime nema~kog naroda po~iweni
neizrecivi zlo~ini, koji obavezuju na moralne i materijalne reparacije.” (str.
42.) Na to je izraelska ambasada u Londonu saop{tila “da nema~ka savezna vla-
da priznaje bez ikakvog ograni~ewa neizrecive zlo~ine izvr{ene u ime ne-
ma~kog naroda, a time i obavezu za moralnu i materijalnu restituciju na in-
dividualnoj i kolektivnoj bazi.” (str. 42.)
b) Pokajawe nema~kih politi~ara
U oktobru 1968. godine, Adenauer je objavio svoje memoare u kojima stoje
i slede}e wegove re~i: “Jedan od najcrwih kapitela je progon Jevreja od naci-
onal-socijalista u vremenu koje le`i iza nas. Ovi su prvo u Nema~koj progo-
nili i posle pobili Nemce koji su bili jevrejskog porekla iako nisu imali ni-
621
{ta protiv wih dokazano, iako su i na{i jevrejski sugra|ani igrali istaknu-
tu ulogu u na{em duhovnom `ivotu; progonili su i ubijali qude i `ene, decu i
starce, bogate i siromahe. Po nastupu Drugog svetskog rata produ`ili su na-
cional-socijalisti u`asno delo uni{tewa Jevreja i u drugim zemqama koje su
nema~ke trupe bile osvojile. Jevreji su be`ali ako im je bilo mogu}e, ali ve-
}ini nije beg uspeo. Ni{ta nije osramotilo nema~ko ime i u tolikoj meri po-
vuklo prezir drugih naroda kao ovo uni{tewe Jevreja. Nisu svi Nemci krivi
za ove zlo~ine, mnogi su tek docnije o tome doznali, ali su nacionalsocijali-
sti~ke vo|e delovale, kako oni izjavi{e, u ime nema~kog naroda. Kad je do{lo
do propasti Nema~ke, Nemce je okru`ilo more mr`we, straha i prezira. Ne-
ma~ki narod je potpuno priznao svoju du`nost ispravqawa nepravde.” (str. 43.)
Posebno je interesantan onaj deo memoara u kome Adenauer opisuje svoj
susret sa predsednikom Svetskog jevrejskog saveza, Naumom Goldmanom, koji mu
je rekao “da jevrejski narod ne mo`e nikad da zaboravi ono {to mu je u vreme
nacional-socijalizma u~iweno sa nema~ke strane. Naknada {tete od strane Ne-
ma~ke mo`e da se izvr{i u formi dobrodu{nog gesta, koji }e mawe u svojoj ma-
terijalnoj vrednosti, a vi{e u svom simboli~nom zna~aju mo}i da se oceni. “Ja
sam”, kako daqe pi{e Adenauer, “izre~no priznao moralnu odgovornost nema~-
kog naroda za odstrawewe nepravde i izjavio da ja smatram kao ~asnu du`nost
nema~kog naroda u~initi sve {to je mogu}e da bi se nepravda na~iwena Jevre-
jima mogla da ispravi.” (str. 44.)
U vreme su|ewa Adolfu Ajhmanu, u februaru 1961. godine, oglasio se i
vrh nema~ke Evangelisti~ke crkve deklaracijom iz koje Kosti} prenosi sle-
de}e delove: “Mi ne smemo, s obzirom na zlo~in za koji mi kao narod snosimo
odgovornost, da zatvorimo o~i i u{i. Svi pre`iveli Nemci koji su samo `i-
veli u doba grozota uni{tewa Jevreja kao lica koja mogu da cene {ta se doga-
|a (ne kao maloletnici – L.M.K.), pa ~ak i oni koji su svojim jevrejskim sugra-
|anima pomagali u wihovoj bedi, moraju pred Bogom da priznaju da su posta-
li sukrivci usled nedostatka budne qubavi gotove na `rtve... Zbog toga mi ho-
}emo da se stavimo pred Bo`ji sud i da priznamo na{u ravnodu{nost, ili strah,
ili ~ak sau~e{}e u zlo~inima kao na{ udeo krivice. Mi ho}emo jedan dru-
goga da hrabrimo da ispovedimo na{u sukrivwu i svim srcem verujemo da }e-
mo u Bo`jem opro{taju na}i slobodu i `ivot. Ako pri tome uvidimo da iz-
vr{ena krivica vapije i za zemaqskom kaznom, bi}e mnogi gotovi da se sta-
ve pred sudiju.” (str. 45.)
O istorijskoj i moralnoj krivici nema~kog naroda tih godina su pisali
i mnogi nema~ki listovi, pa, primera radi, Kosti} citira ~lanak i katoli~-
kih novina “Rajni{e merkur” iz Kelna, koje u broju od 10. aprila 1961. godine
donose: “Nepojmqivim sramotnim delima se Adolf Ajnhman, zajedno sa svojim
nevaqalim drugovima od ministra do ~uvara koncentracionog logora, za sva
vremena postarao da uvek kad se spomene jevrejski narod padne misao na nema~-
ki narod, u ~ije su ime sramotna dela izvr{ena. On je nama svima, pa ~ak i ne-
vinim godi{tima do 30, koji danas ~ine polovinu stanovni{tva, obesio jedan
nevidqivi “orden krvi”, koji mi moramo da nosimo, bez obzira na li~no u~e-
{}e u delu, isto onako kao {to neka po{tena porodica pati zbog sramote jed-
nog zlo~ina iz wene sredine”. (str. 45.) I Vili Brant se, kao tada{wi grado-
na~elnik Berlina, izjasnio povodom Ajhmanovog procesa rekav{i: “Ako }e se
622
proces ~esto smatrati neprijatnim, to Nemci ne smeju da se boje svetske osu-
de. Svaki Nemac svestan odgovornosti mora da se srami za ono {to se u osra-
mo}enom imenu Nema~ke zbilo za vreme Hitlera.” (str. 45.)
Nemci su u raznim prilikama verbalno izra`avali svoj stav, ali i nadok-
na|ivali Izraelu materijalnu {tetu u milijardama maraka, finansirali ob-
novu poru{enih sinagoga i drugih jevrejskih kulturnih spomenika. Slede}i
savezni kancelar Ludvig Erhard je, 3. decembra 1963. godine, na konferenci-
ji za {tampu izjavio da }e nema~ki odnos prema Izraelu biti “opredeqen po-
ku{ajem najvi{e mogu}ih ostvarivawa da bi se nema~ka krivica prema jevrej-
skom narodu kompenzirala.” (str. 47.)
Predsednik Republike Hajnrih Libke je, 25. aprila 1965. godine, povodom
obele`avawa dvadesetogodi{wice oslobo|ewa zato~enih u koncentracionim
logorima, u svom govoru kritikovao sve one koji bi pre}utkivali nacisti~-
ke zlo~ine ili koji su tra`ili da se posle toliko vremena ratne grozote pre-
puste istorijskom zaboravu pa je izvukao pouku da Nemcima “zaba{urivawe isti-
ne nije donelo poverewe drugih u na{u iskrenost i po{tewe, kao ni na{e }u-
tawe ili potiskivawe uspomena. Samo time {to smo mi na{om politikom do-
kazivali da ozbiqno imamo nameru da prema na{im snagama i u granicama mo-
gu}nosti ispravimo grehe za nepravdu po~iwenu u ime nema~kog naroda nai-
{li smo ponovo na poverewe u svetu. Nema grubqeg izvrtawa istine nego {to
je tvrdwa da mi Nemci time svoje gnezdo prqamo. Ugled Nema~ke }e pretrpe-
ti {tetu ako ne bi gotovost na samo~i{}ewe bila delom dokazana.” (str. 47.)
I wegov naslednik na predsedni~koj funkciji Gustav Hajneman je, na sli~noj
ceremoniji u aprilu 1970. godine, izjavio: “Nema~ka snosi odgovornost za sve
{to se desilo u koncentracionim logorima. Bergen, Belzen, Dahau, Au{vic,
Terezijen{tat, Mathauzen, Simrek, nisu ni{ta izgubili od u`asa 25 godina
posle rata... Ne~ove~nost zlo~ina i ubistava, po~iwena u ovim logorima no-
si}e jo{ dugo `ig jedinstvenosti u istoriji. Ni{ta ih ne mo`e ubla`iti, i
oni se ne smeju nikako baciti u zaborav.” (str. 48.)
Predsednik nema~kog Bundestaga Eugen Gerstenmajer je, u avgustu 1966. go-
dine, u Briselu, na Svetskom jevrejskom kongresu rekao da “danas nema Nema~-
ke koja bi svoju pro{lost savladala, ali postoji Nema~ka koja se stidi i koja se
zarekla da joj se tako ne{to nikad ne desi.” (str. 48.) On daqe ka`e da je ludilo
antisemitskog raspolo`ewa imalo dubokog korena, koji se sada mora i{~upa-
ti. Sin Tomasa Mana, ina~e istori~ar Golo Man, pisao je da je po posleratnom
povratku u Nema~ku i kao emigrant u svom srcu ose}ao “samo stid: zbog neizre-
civih zlo~ina koje je wegova sopstvena nacija skrivila, stid i zbog osvete koja
nas je pristigla.” (str. 49.) On je smatrao da se nema~ki narod mogao suprosta-
viti Hitleru i spre~iti katastrofu, ali nije, pa nedostatak ozbiqnijeg otpo-
ra “~ini nema~ku naciju ne mawe odgovornom, a vode}e li~nosti nacije, kao in-
dustriju, armiju, univerzitete, birokratiju, sudstvo ~ini ne mawe prezrenim...
I kad svud unaokolo nestado{e jevrejski susedi, malo se kod naroda moglo da na-
|e samilosti i srama, malo prezira i vrlo mnogo ravnodu{nosti.” (str. 49.)
Kosti} navodi jo{ nekoliko svedo~anstava o priznawu kolektivne kri-
vice nema~kog naroda od strane najvi{ih pravni~kih i verskih krugova, a u
martu 1968. godine, u gradi}u Bensbergu kod Kelna, na skupu istaknutih ka-
toli~kih laika izdat je memorandum o nema~ko-poqskom pomirewu u kome se
623
izri~ito govori o “odgovornosti celog nema~kog naroda za sve {to je u we-
govo ime izvr{eno za vreme nacista. U woj le`i tako|e da Nemci sem nakna-
de {tete i individualne kompenzacije moraju na sebe primiti i politi~ke
gubitke, pri ~emu gubici teritorija nisu iskqu~eni.” (str. 51.)
Kako zapa`a Du{an Ivan~evi} u beogradskom “Pravoslavqu”, 16. jula 1970.
godine, “Nemci i ne poku{avaju da zlo~ine nacista opravdaju nekim izmi{qe-
nim krivicama svojih `rtava, a jo{ mawe poku{avaju da spomiwu {ta je wi-
ma koji narod mo`da u~inio ne{to zla u pro{lim ratovima, ili ~ak u sred-
wem veku, pa da se ka`e: vra}ali su milo za drago! I u tom pogledu po{teno iz-
javquju: krivi smo i odgovaramo i za ono {to nismo mi u~inili, ali su u~ini-
li na{i qudi, na{a vojska i na{a dr`avna vlast. Iako su glavni ratni zlo-
~inci ka`weni odmah po svr{etku rata, iako nema~ki sudovi jo{ uvek ka`wa-
vaju ratne zlo~ince koji se otkriju, ipak pored svih tih ka`wavawa predsed-
nik Republike ka`e: “Ne~ove{tva, zlo~ini i ubistva u koncentracionim lo-
gorima ne mogu i ne smeju da se zaborave.” Predsednik Repubike ne samo {to
od postradalih naroda ne tra`i da svoja stradawa vi{e ne spomiwu, nego na-
protiv, on u ime cele nema~ke nacije odlu~no izjavquje da se veliki zlo~ini
nad nevinim `rtvama nikada ne mogu i ne smeju da zaborave.” (str. 54.)
Prilikom prvog me|unema~kog susreta na vrhu, 19. marta 1970. godine, ta-
da{wi zapadnonema~ki kancelar Vili Brant u pozdravnom govoru je rekao: “Po-
sle malo nedeqa pro}i }e 25 godina otkako je nacionalsocijalisti~ka vladavi-
na nasiqa zavr{ila sa slomom Nema~kog rajha. Taj doga|aj nas sve koji ovde za
stolom sedimo povezuje, ma {ta nas ina~e delilo. Opet je ispuwen u`asom o ne-
delima izvr{enim u nema~ko ime, o ru{ewima koja su izvr{ena. Za ova dela svi
smo mi odgovorni, ma kud nas ina~e sudbina razbacala. Ova odgovornost koju nam
je nametnuo svet sa dobrim temeqima (punim pravom), ona je jedan od uzroka da-
na{weg stawa u Nema~koj (misli jama~no na podeqenu Nema~ku, L.M.K.).” (str.
55-56.) Krajem te godine usledilo je i ~uveno Brantovo klicawe pred spomeni-
kom jevrejskih `rtava iz var{avskog geta, kao i priznawe novouspostavqene gra-
nice na Odri i Nisi kojom je Nema~ka teritorijalno ka`wena.
Vode}i i nesporni autoritet svih Jevreja, Naum Goldman, pisao je 1966. go-
dine u ~lanku “Nema~ko-jevrejska koegzistencija” o ne~uvenom zlo~inu “koji
je izvr{io nema~ki narod nad jevrejskim narodom.” (str. 58.) Mnogi Jevreji su
smatrali da nema~kom narodu ne treba pru`ati nikakvu {ansu za pokajawe i
iskupqewe, te da Izrael treba odbaciti bilo kakvu materijalnu pomo} nema~-
ke dr`ave. Prevagnula su ipak racionalnija stanovi{ta i Nemcima je omogu-
}eno da bar delimi~no pre`ivelim potomcima ubla`e nesre}u koju su im pro-
uzrokovali sistematskim genocidom. Ovde je ipak najva`nije javno priznawe
krivice vode}ih nema~kih politi~ara i dr`avnika, {to je najupe~atqivije `i-
gosalo i sam zlo~in i obeshrabrilo sve one koji bi u ideolo{koj zaslepqeno-
sti eventualno planirali da se on ponovi nekom novom istorijskom prilikom.
v) Brozov bezobrazluk i cinizam
Nasuprot tome, kako isti~e Kosti}, “po na~inu izvr{ewa genocidnih zlo-
~ina, Hrvati nose rekord daleko ispred Nemaca. Niko im ravan nije, niko im
se prima}i ne mo`e. Razume se, hrvatsko-komunisti~ka vrhu{ka Jugoslavije ne
624
da da se o tome govori: ona je prihvatila na~elo “pojeo vuk magarca”. (str. 58.)
To Titu uop{te nije smetalo da se i on li~no, 27. jula 1955. godine, govorom na
mitingu u Karlovcu prikqu~i onima koji su svim Nemcima pripisivali odgo-
vornost za nacisti~ka nedela. Tito je tom prilikom rekao: “Wema~ka je ona biv-
{a, fa{isti~ka razumije se, ratovala ovdje kod nas pu{kom i no`em. Cijeli
nema~ki narod odgovara za to, jer neko mora biti odgovoran za ono {to je kod
nas poru{eno. To treba da bude u~iweno sa wema~ke strane, i zato neka tome
ne misle, da }emo mi odustati od svojih minimalnih zahtjeva.” (str. 61.)
Kako Lazo Kosti} taj Brozov bezobrazluk i krajwi cinizam komentari-
{e, “ne samo da je komunisti~ki re`im Jugoslavije, preko svoga mar{ala, sta-
vio svim Nemcima na teret zlo~ine nema~kog Vermahta, pa sad poku{ava ~ak
da im stavi na teret i o~ite zlo~ine Hrvata (logor u Jasenovcu) ve} je on pro-
glasio doma}e [vabe kao kolektivno odgovorne za zlo~ine okupatora i sve
ih odreda proterao iz zemqe. A oni su daleko mawe bili krivi od Ma|ara, a
kamoli od Hrvata. No glavno je da je tu kolektivna krivica deklarisana i pri-
mewena bez suda i bez davawa mogu}nosti pravdawa.” (str. 61.)
Francuski publicista @an Isar kolektivni zlo~in hrvatskog naroda nad
Srbima defini{e slede}im re~ima: “Ako bi se poku{ao razumeti ovaj kolek-
tivni zlo~in, ne ostaje nego jedno obja{wewe: predumi{qaj da se potpuno is-
trebi stanovni{tvo koje je bilo odlu~no da uvek ~uva svoju posebnost i koje
bi sutra moglo da pru`i ruku prema bra}i u Srbiji, sa verno{}u koja se osla-
wa na pakt koji se ne mo`e izdati, na pakt krvi... Jedno normalno bi}e ne}e
nikad akceptirati ove zlo~ine. To je jedan tipi~an primer `eqene perverz-
nosti, unapred smi{qene da bi se, pomo}u terora, postigao odre|eni rezul-
tat: uni{tewe cele jedne populacije.” (str. 61-62.)
^ak su i katoli~ke novine, da bi skinule odgovornost sa pape i rimoka-
toli~kog klera otvoreno optu`ile Hrvate, kao na primer list “Katoli~ki
svet”, koji, kako Kosti} prenosi, ka`e da su ti ratni zlo~ini i masakr stoti-
ne hiqada Srba “bili zlo~ini hrvatskog naroda, vo|enog od Ante Paveli}a,
i Stepinac je ~inio sve {to je mogao da ih obustavi.” (str. 62.) Na reagovawe
jednog hrvatskog emigranta koji se suprotstavio optu`ivawu celog hrvatskog
naroda, urednik “Katoli~kog sveta” je odgovorio: “Nirnberg nije re{io pro-
blem “kolektivne krivice” nema~kog naroda, niti ja tvrdim da su svi Hrvati
individualno krivi zbog zlo~ina po~iwenih od Paveli}evog re`ima. Me|u-
tim, mi mo`emo da ka`emo da jedan narod, kao kolektivna li~nost, jeste od-
govoran zbog prihvatawa jedne vlade i zlo~ina po~iwenih u wegovo ime.” (str.
63.) Hrvati na to ostaju gluvi jer su oni jedini narod na svetu koji se ne stidi
svojih zlo~ina, niti nedela uop{te priznaje za zlo~in, nego se wima ponosi.
Istina, bilo je ipak svega nekoliko pojedina~nih primera da je izvesni
hrvatski intelektualac shvatio kolektivnu krivicu naroda koju je prihvatao,
pa je ~ak @elimir Ma`urani} demonstrativno izvr{io samoubistvo, ali je
ono u hrvatskoj javnosti zata{kano i zato pro{lo nezapa`eno. O tome je pi-
sao Josip Horvat u kwizi “Hrvatski panoptikum”, objavqenoj u Zagrebu 1965.
godine: “Apokalipti~na tmina sve je zastirala, sred we je blesnula eksplozi-
ja bestijalnosti. Zapo~elo je masakrirawe Srba i @idova, konstruirani su
posebni no`evi za klawe qudi, a koqa~ke su kolone jurile Kordunom, Poku-
pqem i Likom uz pratwu pojedinaca u sve}eni~kim haqinama koji su bodri-
625
li neodlu~ne: “Koqi, ja }u te odrije{iti... Tada je, @elimir Ma`urani}, sin
Vladimirov, unuk Ivanov... po~inio harakiri obavijestiv{i pismima uski krug
znanaca da polazi u smrt, “jer ne mo`e podnijeti sramotu nanesenu hrvatskom
imenu.” (str. 67.) Dr @elimir Ma`urani} je ina~e bio predsednik Senata Kra-
qevine Jugoslavije, a sli~no je postupio i drugi istaknuti javni delatnik Din-
ko Kri{kovi}, za koga Horvat pi{e kako je reagovao na vesti o u`asnim usta-
{kim pokoqima srpskog naroda: “Kri{kovi} se na te glase hvatao za glavu, na
sle|enom licu javqala mu se grimasa gnu{awa i bola, jedino je mogao mehani~-
ki ponavqati: “Stid me je, osramotili smo se za vje~na vremena”!” (str. 66.)
Re~i pokajawa je u bo`i}noj poslanici 1963. godine izgovorio i bawalu~-
ki katoli~ki biskup Alfred Pihler, ali uz karakteristi~no poravnawe ne-
srazmerne krivice i poziv na sveop{te pra{tawe. Pihler je naveo: “Upravo
u ovoj zemqi su u pro{lom ratu mnoga na{a bra}a pravoslavne vjere poginu-
la {to su pravoslavni. Oni koji su ih ubijali imali su u yepu katoli~ki kr-
sni list. Zvali su se katolici. I ti kr{}ani ubijali su druge qude, tako|e kr-
{}ane zato {to nisu Hrvati i katolici. Mi bolno priznajemo ovu stra{nu za-
bludu tih zalutalih qudi i molimo bra}u pravoslavne vjere da nam oproste kao
{to je Krist na kri`u oprostio svima. Ujedno i mi opra{tamo svi ako su nas
mo`da mrzili ili nepravdu u~inili. Danas pred kolijevkom Isusa Krista ne-
ka se izbri{u svi dugovi i neka zavlada qubav.” (str. 68.)
Kosti}a ne iznena|uje {to su Hrvati sistematski prikrivali sopstvena
zlodela i negirali odgovornost za ona koja se nisu mogla sakriti. Ali se ~udi
i quti kad im Srbi u tome poma`u ustru~avaju}i se da stvari nazovu pravim ime-
nom i zanose}i se iluzijama da je zajedni~ka dr`ava jo{ uvek mogu}a. Ipak, u ovoj
kwizi navodim jedan od svetlijih primera, kroz prikaz kwige Dragoslava Dra-
gutinovi}a, koji je napisao pukovnik Branislav Panti} i objavio ga u “Kanad-
skom srbobranu” od 26. jula 1962. godine. Panti} pi{e da Dragutinovi} “nije mo-
gao da ostane ravnodu{an, kad oko wega qudi umiru od gladi, kad Hrvati ubi-
jaju stotine i hiqade nevinih sunarodnika... Pa ipak pi{e dosta mirno o svi-
ma u`asima i najstra{nijim uspomenama hrvatsko-nacisti~kog progowewa... Su-
protno na{im mnogobrojnim izgubqenim sinovima, on precizno navodi da je
izvr{ilac tog stra{nog genocida – hrvatski narod. On je jedan od mnogobroj-
nih Srba, koji ne zatvaraju o~i pred stvarno{}u, ve} jasno uo~avaju i iznose pra-
vu i ~istu istinu. Dok izvestan broj Srba, pisaca “jugoslovenske orijentacije”
prelazi }utke preko ovih strahovitih zlo~ina i umetni~ki sklizne sa tih pi-
tawa, ili ih pripisuje nekakvim “usta{ama”, koji su, evo, tako odnekuda pali s
neba, dotle Dragutinovi} u svakoj hrvatskoj ku}i, u svakom Hrvatu, ose}a i vi-
di ubicu! Uistinu, i on na jedno dva mesta pomiwe nekakve “usta{e”! Ali iz smi-
sla celoga teksta jasno se ~ita, da Dragutinovi} ceo hrvatski narod stavqa na
optu`eni~ku klupu. A to je jedina i prava istina!... A u ovom slu~aju izneti isti-
nu zna~i otkriti i priznati da postoji krvava srpska istorija i stvarnost, obe-
le`ena brdima srpskih le{eva i rekama srpske krvi. A ovu istinu Srbi “jugo-
slovenske orijentacije” kriju kao zmija noge!” (str. 73-74.)
^ak i oni istaknuti emigrantski pisci, koji su u prvo vreme {tedeli Hr-
vate i {titili ih od opravdanog izjedna~avawa sa usta{ama, popu{tali su pred
bujicom neumoqivih kontraargumenata. Tako je i Adam Pribi}evi} u “Ame-
rikanskom srbobranu” od 2. marta 1956. godine priznao da je “skoro sva dana-
626
{wa hrvatska inteligencija ili poluinteligencija koqa~ka.” (str. 74.) Sve
{to je ra|eno protiv Srba, ~iweno je radi realizacije hrvatske nacionalne
ideje i hrvatskog dr`avotvornog programa. “Izvr{ioci nedela i zlodela ima-
li su mandat od vo|stva dr`ave, a to je bilo i jedino priznato nacionalno vo|-
stvo. Jeste, pojedinci su izvr{ili ta dela, ali kao mandatari dr`ave i naro-
da hrvatskog, oni su obavqali javnu, dr`avnu funkciju, oni su vr{ili osnov-
nu dr`avnu misiju, na osnovu koje je i dr`ava obrazovana, ispuwavali su wen
glavni zadatak. Ubijawe Srba nije bila izolirana akcija pojedinaca, ve} smi-
{qena politika dr`ave, “plebiscitarno hrvatske”, {to je rekao Stepinac.
U krajwoj liniji sve je ra|eno po delegaciji i u interesu hrvatskog naroda kao
celine. Ovaj narod kao celina je i odgovoran za to. Jer bi wemu kao celini, i
samo wemu, imale da pripadnu i sve koristi od utamawenog Srpstva da se u to-
me uspelo. Niti bi tada hrvatski narod pozvao natrag preostale Srbe (pobe-
gle u Srbiju, ili zarobqene od Nemaca), niti bi pak ijednom Srbinu vra}ao,
a kamoli nadokna|ivao otetu imovinu.” (str. 78.)
Prema svedo~ewu Bo`idara Puri}a, predsednika jugoslovenske emigrant-
ske vlade, nijedan hrvatski ministar u toj vladi nije pristao da preko london-
skog radija apeluje da se obustave hrvatski zlo~ini nad Srbima. Ne pojedin-
ci, ne grupe, ve} ceo narod. Jedni su, istina, u~estvovali aktivno a drugi pa-
sivno, jedni komisivno a drugi omisivno, jedni su vr{ili pokoqe a drugi pod-
sticali, odobravali i koristili se wima. Ali u odbranu nije uzeo Srbe ni-
ko. Nije se niko ni na{ao da upozori po~inioce na eventualne posledice ta-
kvih zlo~ina. Ne samo Hrvati u zemqi nego i u inostranstvu sau~esnici su tih
pokoqa.” (str. 79.) Sve ~iwenice ukazuju da su Hrvati bili u velikom kolek-
tivnom “zanosu da }e Srba potpuno nestati i da }e se oni {iriti na wihovim
imawima, da }e oni preuzeti wihovu ulogu na Balkanu. Oni su toliko bili za-
grezli u krv da povratka nije bilo. Moralo je nestati svih Srba i onda nema
ni osvete ni konkurencije. Kad su videli da im to nije uspelo, svi su zajedno
pre{li u komuniste.” (str. 81.)
g) Zlo~in – duhovna hrana
hrvatskog nacionalnog bi}a
Kosti} posebno insistira na specifikaciji i jasnom razlu~ivawu obli-
ka odgovornosti. “Jasna je stvar da svi Hrvati nisu aktivno u~estvovali u ubi-
jawu Srba i da su, sledstveno, li{eni svake krivi~no-pravne odgovornosti. Ov-
de je vi{e re~ o moralnoj odgovornosti, ona poga|a ceo hrvatski narod. Mi ve-
rujemo da je samo mali broj Hrvata direktno, fizi~ki, u~estvovao u ubijawu
Srba. Ali cela konstelacija zlo~ina i psihologija momenta ne samo da ne oslo-
ba|a ostatak od moralne odgovornosti, nego to naprotiv podvla~i. Rimqani
su prilikom kolektivnih pojava govorili o geniju mesta i geniju vremena... Kod
Hrvata se mo`e govoriti o demonu vremena i demonu mesta, koje je, te demone,
ceo hrvatski narod izazvao.” (str. 81.)
Zlo~in je sadr`an u samom hrvatskom nacionalnom bi}u i slu`i mu kao
glavna duhovna hrana. “Od Star~evi}a ili ranije, tek u Hrvatskoj je vladala
jedna psihoza da je potrebno uni{titi Srbe da bi se spasili Hrvati. Ta je psi-
hoza ponekad tiwala, ponekad buktala, ali je latentna ili aktivna, postoja-
627
la vazda. “Usta{tvo je wena emanacija, jedna od wenih varijanata, wegov je iz-
vor u hrvatstvu kao takvom, wegov je opseg hrvatski, wegov je ciq hrvatski. Sad
se zove usta{tvo, ranije se zvalo druk~ije, sutra }e se zvati opet druk~ije, ali
}e hrvatstvo biti uvek. Zato ga tako treba i obele`iti ako se `eli ostati na
terenu istine.” (str. 84.)
Kad insistira na kolektivnoj odgovornosti Hrvata Kosti}u je jasno da ona
ne mo`e biti krivi~nopravna, pa se poziva na znamenitog nema~kog filozo-
fa Karla Jaspersa koji ka`e: “Kriminalisti~ka krivica poga|a uvek samo po-
jedince. Moralna nije predmet svetovnog pravosu|a. Ona tra`i individual-
no pokajawe... Politi~ka odgovornost, me|utim, odnosi se na sve one koji po-
liti~ki zlo~in nisu blagovremeno uvideli, kasnije nisu poveli akciju pro-
tiv wega i nisu hteli da rizikuju svoj `ivot radi otpora.” (str. 86.) ^ak i kad
bi se utvrdila krivi~na odgovornost celog naroda zbog podstrekavawa, pasiv-
nosti, nesuprotstavqawa, tu je nemogu}e izre}i bilo kakvu pravnu sankciju. Za-
to prestaju gra|anska i moralna odgovornost, a Srbi na tome moraju insisti-
rati pre svega zato da bi `igosawem zlo~ina i krivaca spre~ili da im se po-
novi istorijska tragedija prouzrokovana voqom hrvatskog naroda, pogotovo u
uslovima u kojima je komunisti~ki re`im vrlo retko sudio neposrednim po-
~iniocima zlo~ina i mahom im suvi{e blage kazne izricao.
Kako je pisao “Glas kanadskih Srba”, od 8. februara 1962. godine, usta{ki
genocid je bio “zlo~in upravqen protiv cele srpske nacije, od strane celog hr-
vatskog naroda. Nijednom usta{i nije bio ciq da uni{ti samo jedan `ivot ili
jednu porodicu, nego celi srpski narod, na teritoriji svoje nakazne dr`ave Hr-
vatske, da bi se oni mogli {iriti na ra~un Srba. To je bio dr`avni program
celog hrvatskog naroda. Nije sam Paveli}, kao {to bi neki vajni Srbi hteli
da prika`u, pokreta~ i naredbodavac, pa prema tome nije on ni jedini krivac
za one zlo~ine. Kriv je ceo hrvatski narod koji je dao Paveli}a, po{ao za wim
ravnodu{no i drage voqe izvr{avao wegove `eqe. Jer to su bile `eqe celog
hrvatskog naroda. Da nije tako, Hrvati su imali prilike za posledwih 20 go-
dina da osude one zlo~ine, ili bar da poka`u znak kajawa. Ali oni nisu ni po-
ku{ali da to u~ine. Naprotiv, oni jo{ i danas prete novim pokoqima, da do-
vr{e ono {to nisu stigli od 1941. do 1945.” (str. 95.)
Potezawe principa gra|anske odgovornosti podrazumeva insistirawe na
povratku u prvobitno stawe, ako je to mogu}e. Ako nije mogu}e, ide se na nadok-
nadu {tete. U komunisti~koj Jugoslaviji ne samo da Hrvati nisu nadokna|i-
vali {tetu pri~iwenu Srbima, nego su i reparacije pristigle od strane oku-
patora na ime srpskih `rtava usmeravane u hrvatske ruke i razvoj krajeva u ko-
jima Srba gotovo nije ni bilo. Kako prime}uje Kosti} “Jugoslavija stalno tra-
`i od Nema~ke neke naknade {tete, koje su u~iwene Srbima (u zemqi, u kon-
centracionim logorima itd.), a koje su daleko mawe od {tete koje su Srbima
Hrvati naneli. To se pitawe pokre}e sad ponovo (1971). Tada je ono u{lo u no-
vu fazu: vlada nema~kog saveza je sklona da ne{to plati, ali su tako|e jake i
protivne sile. Tako je, negde u prole}e 1971. godine, ugledni ~asopis “Frank-
furter rund{au” pisao da “Jugoslavija ne mo`e da kwi`i na nema~ki ra~un
{tetu koja je proiza{la iz zlo~ina koje je Paveli} izvr{io u Hrvatskoj nad
Srbima”. (str. 101.)
628
Moralna odgovornost u slu~aju hrvatskog zlo~ina je najizra`enija. “Mo-
ralna odgovornost prostire se na dug period vremena, koji se ne da lako ogra-
ni~iti. Ona ima svoj koren pre samog dela, kao {to se mo`e i posle dela uvek
iznova manifestovati i zasnivati. Ne samo {to prethodi delu, nego ga done-
kle i uslovqava. Pojavquje se kao wegova pretpostavka, da ne ka`em uzrok. Pre
samog izvr{ewa hrvatskih zlo~ina stvorena je wihova duhovna podloga, koja
se izra`avala u sejawu mr`we na Srbe i celokupni srpski narod, u bla}ewu
svega {to je srpsko: istorije srpskog naroda, wegovih moralnih svojstava, we-
govih duhovnih vrednosti, uop{te qudskih osobina, wegovih ~lanova. Usvoji-
la se i {irila toliko, da je zahvatila ceo hrvatski narod ideja Ante Star~e-
vi}a da su Srbi samo “pasmina zrela za sekiru”. (str. 109.)
Ratni period je zna~ajan samo po tome {to su se u wemu stekli uslovi da
Hrvati realizuju ono {to su odavno planirali. Psihoza genocida se postepe-
no ra|ala, razvijala i ja~ala uporedo s konstituisawem hrvatske dr`avotvor-
ne ideje i obnovom nacionalne svesti. “U toj psihozi izvr{ewe zlo~ina u po-
godnom momentu izgledalo je samo kao logi~na posledica duhovnog ustrojstva
celokupnog hrvatskog naroda. Iz moralne odgovornosti nastupila je krivi~-
na i gra|anska, ali moralna nije i{~ezla. Naprotiv, samim izvr{ewem dela,
ispuwewem paklenih posledica koje su joj sledovale, ona je tako-re}i supstan-
tizirano, do{la do izra`aja, dobila realnu podlogu, pokazala se nesumwivom,
i odmerena je u svojoj {tetnosti i paklenosti. Do tada nije mogla da se sagle-
da niti joj je iko pridavao toliku efikasnost. A bila je, ta psihoza, toliko ras-
prostrawena u hrvatskom narodu, da ga je zaista celog obujmila. Ako se ikad
moglo govoriti o kolektivnoj odgovornosti jednog mno{tva, jednog celog na-
roda, to se mo`e govoriti o kolektivnoj, op{toj, ukupnoj moralnoj odgovor-
nosti celog hrvatskog naroda, za zlo~ine u~iwene u ime tog naroda prema srp-
skom narodu za vreme Drugog svetskog rata.” (str. 109.)
U krivi~nom pravu postoje komisivni i omisivni delikti. Komisivni su
oni koji se vr{e neposrednim ~iwewem, aktivno, dok se omisivni vr{e ne~i-
wewem, pasivno{}u, ne preduzimawem neke mogu}e radwe da bi se zlo spre~i-
lo, posmatrawem skr{tenih ruku nekoga ko je u nevoqi, kao na primer ne pru-
`awem hitne pomo}i. Omisivna krivi~na odgovornost hrvatskog naroda je ne-
sumwiva, ali se tu ispre~ilo nepostojawe adekvatnih sankcija. Wegova moral-
na odgovornost je jo{ izrazitija i ve}a. Krivi~no odgovorna bi mogla biti sa-
mo mu{ka odrasla lica, koja bi bila u stawu da zlo~ine spre~e. Moralno svi
oni koji su ih odobravali, koji su im se radovali, koji su srpsku imovinu raz-
nosili ili u bescewe kupovali, ili se na srpska imawa naselili, ili svetko-
vine slavili dok su Srbi grcali u krvi. ^ak i oni koji su ve} nazirali veli-
ke etnografske promene u delovima neprirodno prikqu~enim “NDH”, koji su
se radovali da }e ti delovi biti o~i{}eni od “srpske pasmine”, da }e nastati
homogena Hrvatska itd. Jednom re~ju: da }e nestankom Srba biti Hrvatima bo-
qe. A takvi su bili skoro svi Hrvati, sa minimalnim izuzecima.” (str. 109-110.)
Ni moralna odgovornost nikada ne zastareva, kao {to ne zastareva kri-
vi~na odgovornost za ratne zlo~ine. Kako isti~e Kosti}, “posle izvr{enih
zlo~ina, pa i do dana dana{weg, ta odgovornost moralno ne samo da ne otpa-
da, ne samo da se ne smawuje, ve} se uvek iznova pora|a. Ona se o~ituje u pri-
krivawu zlo~ina, u }utawu o wima, o propustu da se osude itd. To je redovna po-
629
java ne samo u zemqi, ve} i u slobodnom svetu. Ona je toliko op{ta, da izuze-
taka skoro i nema. Ako se ikada u svetu moglo govoriti o nekoj ukupnoj odgo-
vornosti jednog naroda, to se jama~no mo`e sad iskonstruisati op{ta moral-
na odgovornost hrvatskog naroda za zlo~ine u~iwene prema Srbima, prema srp-
skom narodu kao takvom; ona je prethodna i naknadna, ona je stalna i neprome-
wena, ona je bez demantija.” (str. 110.)
Kosti} citira i radikalskog emigrantskog prvaka Stevana Trifunca, ko-
ji je izdavao ~asopis “Radikal”, pa je u decembarskom broju 1956. godine objavio
sopstveni esej o moralnoj odgovornosti hrvatske politike, u kome ka`e: “U to-
ku `ivota u toj na{oj zajedni~koj dr`avi, hrvatski politi~ki vo|i su sistemat-
ski za sva i op{ta i posebno – hrvatska zla optu`ivali Srbe. Za wih nisu bi-
li odgovorni pojedini re`imi, ili pojedini politi~ki qudi, ili mo`da i sam
politi~ki sistem. Oni su prelazili bezobzirno preko ~iwenice da su u vlada-
ma sa Srbima uvek sedeli i Hrvati i Slovenci i muslimani, da su ~esto puta u
na~inu politike i uprave nesrpski elementi imali presudnu re~. Za wih je po-
stojala samo odgovornost Srba i Beograda kao simbola Srpstva. Dvadeset i ne-
{to godina trovan je hrvatski narod nesavesnom i nepo{tenom propagandom,
da mu sve zlo dolazi od Srba i da mu je Srbin du{man, i u Beogradu, ili i tu na
istoj rodnoj grudi. Te zlo~ine setva patolo{ke mr`we, slepe i neopravdane, po-
~ela je da `we jo{ u tzv. banovini Hrvatskoj. Na vi{e mesta i u vi{e prilika,
mr`wa na Srbe je odsvirala uvertiru potowoj krvavoj usta{koj NDH.” (str. 113.)
Trifunac daqe argumentovano pokazuje kako je ve} Ma~ek pripremio kom-
pletnu infrastrukturu usta{ke vlasti i politike. “Usta{e su 1941. godine na-
{li sve pripremqeno: u hrvatskoj gra|anskoj i seqa~koj za{titi, prve trupe
naoru`ane brigom nesvesnog tutorskog re`ima. U birokratiji banovine Hr-
vatske ve} opremqen administrativni kadar. U narodu pasivne posmatra~e bi-
olo{kog i genocidnog istrebqewa Srba. Kad je usta{ka sekira po~ela sve ubr-
zanije da pada na srpske vratove, hrvatski narod je pasivno posmatrao taj zlo-
~in, koji }e mu ostati hiqadugodi{wa mrqa. Ali je }utalo i odgovorno hrvat-
sko politi~ko vo|stvo. Nijedne re~i protesta, ako ne osude.” (str. 113-114.)
Posebno ma~ekovci, kao daleko najmasovnija hrvatska politi~ka opcija,
kako su se dr`ali u toku rata, tako se pona{aju posle rata, u emigraciji. “]u-
tali su {efovi HSS onda, iako su umeli da preporu~e hrvatskom narodu da pri-
mi i slu{a novu usta{ku vlast, pa neka }ute i danas, dok drugi aktivno sara-
|uju sa usta{ama i spasavaju usta{ke zlo~ince od izdaje sudu. Jer, dok prvi taj-
nik HSS qubi zlo~inca Artukovi}a i stavqa sve svoje usluge u wegovu odbra-
nu, dok taj isti tajnik i danas javno pi{e da su Srbi zlo u Hrvatskoj, te tako
o{tri hrvatski no` i za nova klawa, dotle {ef HSS, s mene na u{tap, poku-
{ava da imitira pitijska proro~i{ta izjavama, napr. “da se bezdu{nom ~et-
ni{tvu suprostavilo bezdu{no usta{tvo”, ili da su narod u krajevima biv{e
NDH oterali u partizane “italijanski, usta{ki i ~etni~ki zlo~ini.” Iz ovih
redova, koji su sve samo ne po{teni, mogao bi se ste}i utisak da smo mi Srbi
prvi po~eli da koqemo nesre}ne usta{e i da su oni, a ne mi, bili `rtve koje
su morale da se brane.” (str. 114.)
[to se ti~e politi~ke odgovornosti Hrvata, ona je bila toliko upe~atqi-
va da se i ameri~ki predsednik Ruzvelt zalagao da se prema wima, kao narodu
nedostojnom da ima svoju dr`avu, primeni institut me|unarodnog starateq-
630
stva. Kako ka`e Lazo Kosti}, “izjava Ruzvelta stoji i uvek }e ostati kao `ig
sramote nad hrvatskim narodom. O wemu je re~eno {to nije re~eno ni o jednom
drugom evropskom narodu; to je reklo najkompetentnije lice tada{weg me|u-
narodnog foruma u slobodnom svetu. Saop{tavaju}i ovo, mi ne osporavamo da
Hrvatskoj, svakako u wenim etni~kim granicama (tamo gde ih je preko 50%)
treba dati slobodu i samostalnost. Ali iz ovoga treba izvu}i konsekvence da
Hrvati ne smeju vi{e da vladaju mawinama, naro~ito ne mawinama koje su ta-
manili. To je wihova “politi~ka odgovornost”, koja se i te kako ti~e ba{ nas
Srba. [ta }e ina~e biti sa Hrvatima, to nas se ni najmawe ne ti~e, ali {ta
}e biti sa Srbima u wihovoj sredini, to se direktno na nas odnosi. Zato i ra-
svetqavamo pitawe politi~ke odgovornosti Hrvata, ~ijem “starawu”, ~ijoj dr-
`avnosti, ne smemo vi{e nikad svoje sunarodnike poveravati.” (str. 120.)
d) Mnogi Srbi prikrivali hrvatske zlo~ine
I mnogi Srbi su u~estvovali u prikrivawu hrvatskih zlo~ina, neki sve-
sno, ali najvi{e nesvesno, prihvataju}i floskule o gra|anskom ratu, bratou-
bila~koj borbi, nacionalnom obra~unu Srba i Hrvata itd. Kosti}a posebno
revoltira situacija u kojoj, “kad govore o zlo~inima koji su po~iweni nad srp-
skim narodom za vreme posledweg rata, skoro svi Srbi spomiwu najpre Nem-
ce, pa onda Italijane, Ma|are, Arbanase, Bugare itd., pa tek naposletku, kao
kroz zube, osmele se da {apnu jo{ “i usta{e”. Ali to izgovore sa nekom strep-
wom, boje}i se ~ak da ih nisu uvredili. Ponekad se lista zavr{i jo{ i bez usta-
{a, pa se ka`e prosto “i tako daqe”. U tom pogledu jedva da ima razlike me|u
Srbima, ~ije se ime ~uje i ~ije se izjave ~itaju. I u zemqi se tako govori i u
emigraciji. Nikakve razlike nema napr. izme|u re~i Mo{e Pijade i na{ih
najistaknutijih nacionalnih qudi u emigraciji. Kad se citiraju srpski nepri-
jateqi za vreme posledweg rata, istim re~ima i istim redom se citiraju i od
komunista i od antikomunista. Nema tu razlike ni me|u “Jugoslovenima” i “Ve-
likosrbima” u okviru ovih posledwih, nema razlike izme|u “ravnogoraca” i
“zbora{a”, ni me|u pojedinim novinama makar kakav ina~e opre~an stav zau-
zimali u na{im odnosima prema Hrvatima.” (str. 136-137.)
A Hrvati su objektivno zlo~inci bez premca. “Oni stoje na ~elu liste srp-
skih krvnika, a svi drugi narodi im sleduju u dalekoj distinkciji. Bez prete-
rivawa se mo`e re}i da od svih srpskih `rtava u Drugom svetskom ratu bar
~etiri petine, a to zna~i 80%, proisti~e od Hrvata. Oni su na ~elu liste, na
prvom mestu, a na drugom nije niko, ni na tre}em, ni na ~etvrtom, ni na petom
itd. Niko im se ne mo`e pribli`iti. Tek vaqda na deseto dolaze Nemci ili
Ma|ari, pa onda mo`da Arbanasi ili Englezi (ovi se mahom preska~u kao srp-
ski zlotvori mada su i oni jedva mawi od Nemaca). Usta{e se stavqaju iza Bu-
gara, mada, ruku na srce, Bugari u ovom ratu nisu ubili ni sto Srba, a “usta-
{e” vi{e stotina hiqada.” (str. 137-138.)
Glavna `eqa Hrvata je da se o wihovom kolektivnom zlo~inu }uti, da ni-
ko ni{ta ne govori, da se nigde o wemu ne pi{e. Ako se to ne mo`e izbe}i, on-
da se konkretne ~iwenice nipoda{tavaju, dovode u sumwu, relativizuju, tra`i
se ve{ta~ka simetrija ili opravdawe srpskim postupcima koji su navodno is-
provocirali odmazdu. Neretko se osnovna krivica pripisuje Nemcima ili tvr-
631
di da su Srbi prvi po~eli obra~un uni{tavawem Hrvata, a neretko se sva rat-
na zbivawa porede sa legendom o istrazi poturica u Crnoj Gori. Izvesno je da
~ak ni u uslovima [estojanuarske diktature nikakvi zlo~ini prema Hrvati-
ma nisu vr{eni. Diktatura je bila uspostavqena nad svim gra|anima, a poseb-
no su bili na udaru manifestacioni elementi srpske nacionalne svesti.
Uostalom, hrvatska usta{ka vlada objavila je, 1941. godine, u “Hrvatskom
narodu” statisti~ke podatke prema kojima je za sve vreme trajawa Kraqevi-
ne Jugoslavije ubijeno 230 Hrvata. Dr Branko Miqu{, ugledni srpski emigrant-
ski intelektualac, u kwizi “Ivan Me{trovi} i antisrpska klevetni~ka pro-
paganda” komentarisao je da se iz takvih statisti~kih podataka “ne vidi ko-
liko je Hrvata stradalo u politi~kim demonstracijama protiv {estojanuar-
skog re`ima, koliko prilikom poku{aja pobune u Lici, koliko zbog izvr{e-
nih teroristi~kih dela, koliko u tu~wavama u napitom stawu, koliko za vre-
me pobune zbog `igosawa kowa za vojsku u Slavoniji i najzad, koliko po sud-
skim presudama, zasnovanim na krivi~nom zakonu. Nasuprot ovome treba po-
staviti pitawe koliko je Srba izginulo u politi~kim demonstracijama, ko-
liko ih je pobijeno gvozdenim vilama od strane Hrvata u zloglasnom Kere-
stincu, koliko je Srba, ~inovnika ubijeno na zagreba~kim ulicama posle us-
postave banovine Hrvatske 1939. godine.” (str. 175.)
Umesto da se provede pravda posle rata, da se individualna krivica pre-
cizira i krivi~no sankcioni{e, da se utvrdi moralna i politi~ka odgovor-
nost naroda i, shodno tome, odredi pravi~na satisfakcija `rtvama, komuni-
sti su opet udarili po srpskom narodu, likvidirali i progonili wegove naj-
istaknutije patriote, a hrvatsku krivicu potisli u drugi plan. “Hrvati su po-
sle rata dobili svoju federalnu jedinicu “Narodnu Republiku Hrvatsku”, sa
opet velikim delom Srba u woj. [ta su onda radili? Veliki deo usta{kog apa-
rata oni su ostavili u funkciji, i sudskog i administrativnog. Oni koji su upra-
vqali Srbima za vreme Paveli}eve “strahovlade”, produ`ili su to i posle.
Oni koji su sudili Srbima, odnosno koji su hrvatske ubice osloba|ali svake
kazne, produ`ili su to da rade opet. Najeklatantniji je primer sve{tenstva.
Ono je ostalo u funkciji sa svojim episkopatom. Ni najgori zlo~inac nije ra{-
~iwen, nije ni agitimiju dobio. Nije li to puno solidarisawe posleratne hr-
vatske jerarhije sa ratnom, usta{kom? Nije li to solidarisawe sa zlo~inom
preveravawa, ubijawa, mu~ewa inovernika?” (str. 245.)
Kosti} upozorava da hrvatske zlo~ine ne smemo ni zaboraviti ni opro-
stiti jer bi nam se u tom slu~aju sigurno ponovili. “Zahvaquju}i Hrvatima,
mi smo mnoge srpske `rtve iz pro{losti morali da predamo zaboravu. Ako to
daqe ~inimo, onda ru{imo srpski patriotizam. Svaki bi posle toga bio lud
koji bi hteo da se `rtvuje za srpstvo.” (str. 264.)

632
 Glava deveta
SRPSKA NACIONALNA SVEST
Laza Kosti} je publikovao veliki broj kwiga – kolektaneja, zapravo zbir-
ku misli i izvoda iz dela raznih autora, grade}i kroz wih i wihovim tuma~e-
wem, nau~nu podlogu za svoje osnovne teorijske i politi~ke postavke. U taj po-
sao je ulo`io ogroman trud i energiju, kojom nekada i ~itavi instituti ne ras-
pola`u. Kroz seriju takvih kwiga on je prikazao osnovne fundamente srpske
nacionalne svesti i tradicija iz posmatra~kog ugla prvenstveno stranih auto-
ra, ~ime se dobija na objektivnosti i ubedqivosti iskaza. Ovde te kwige ne-
}emo obra|ivati po hronolo{kom redosledu wihovog {tampawa jer taj redo-
sled nikada nije zavisio od voqe autora, nego od obima kwige i mogu}nosti na-
la`ewa sponzora koji bi finansirao izdavawe.

1. Nastanak i razvoj srpske nacije

Osnovna kwiga celog ciklusa “Obrazovawe i odr`awe srpske nacije pre-
ma stranim piscima” izdata je tek 1978. godine u [vajcarskoj i autor je posve-
}uje svome ocu protojereju Marku L. Kosti}u koji mu je “ne samo dao `ivot, ve}
u w uneo i srpsku du{u.” (str. 3.) U predgovoru iznosi mnogo zna~ajnih detaqa
iz svoje biografije prikazuju}i sve nevoqe emigrantskog `ivota i mukotrp-
nog predanog rada kojim ga je osmi{qavao na dobrobit otaybine i srpstva. Ov-
de Kosti} raspravqa o srpskoj nacionalnoj posebnosti po~iwu}i sa slede}om
konstatacijom: “Sme{no je i pomisliti da je ijedan dana{wi narod Evrope ra-
sno ~ist, tj. potpuno bez tu|ih primesa. To nije ni srpski narod, pa makoliko
mi `eleli da je. Ali on spada u relativno naj~istije narode Evrope ba{ u ra-
snom pogledu. On se najmawe me{ao sa strancima i najvi{e odr`ao svoje so-
matske osobine, svoju krvnu kompoziciju, pored svojih duhovnih osobenosti.”
(str. 13.) Sve do Nemawi}a Srbi su odolevali i vizantijskim uticajima i vr-
lo dugo zadr`ali osnovne karakteristike svoje prvobitne dru{tvene zajedni-
ce, `upsku organizaciju i patrijarhalne tradicije.
O tome pi{u nema~ki vizantolog Franc Degler, istori~ar Konstantin
Riter fon Hefler, Josif Matl i Konstantin Jiri~ek. Hefler, na primer,
zapa`a: “Po{to je iskqu~ivost Srba bila, ako je mogu}e, jo{ ve}a nego Buga-
ra, to je spoqni uticaj u srpskim brdima, klancima i dolinama jo{ o{trije
odbijan. Zato se wihov politi~ki `ivot odvija sporije i jednoli~nije, wiho-
ve ustanove ne prodiru preko naju`eg kruga nacionalnog elementa, wihov uti-
caj na druge narode postoji samo u ratu i napadu.” (str. 14.)
633
 Matl isti~e osnovne osobine dr`avnog i dru{tvenog poretka srpskog na-
roda, pa navodi: “Najstariji oblik dr`avno-socijalnog `ivota ju`nosloven-
skih naroda be{e plemensko ustrojstvo, koje se obrazovalo posle preuzimawa
zemqe. Osnova ovog ustrojstva, sr` socijalnog `ivotnog uobli~avawa, be{e
`upa, koja se delila u vi{e bratstava, a ova su imala svoja }elijska jezgra u po-
rodicama, zadrugama. U bratstvima, porodicama i zadrugama behu merodavne
veze krvne i porodi~ne.” (str. 15.) On tu posebno tretira Srbe u odnosu na Bu-
gare ili Hrvate, pa posebno isti~e da je “u onim vekovima sjaja i snage do{lo
do onoga, sve do dana{weg dana tipi~noga spoja dr`avnih, nacionalnih i cr-
kvenih interesa, do spoja dr`ave i crkve, vere i naroda. Tu le`e i koreni ne-
~uvene upornosti koju ovaj narod sve do dana dana{weg pokazuje u svom poli-
ti~kom i nacionalnom `ivotu.” (str. 15.)
Minhenski istori~ar Georg [tatmiler je 1950. godine pisao o ja~ini srp-
ske prehri{}anske vere: “Ve} sama ~iwenica da su hri{}anska kr{tena ime-
na malo ra{irena ukazuje da je hri{}anizirawe ostalo na povr{ini. Srpsko-
pravoslavnoj crkvi je u maloj meri uspelo da narodno verovawe iz prehri{}an-
skog doba i obi~aje prelije u hri{}anskom duhu. Plemensko-patrijarhalni dru-
{tveni poredak srpskih planina sa~uvao je, kao neki za{titni sud, prava na-
rodna gledi{ta. Sredi{te srpskog narodnog verovawa, to je kult predaka, ~i-
ja je godi{wa svetkovina u krugu porodice (slava, krsno ime) pre`ivela i sa-
mo hri{}anstvo. Spoqa{no, to je preuzelo hri{}ansku formu. Misti~ni ro-
dona~elnik preobra}en je u hri{}anskog sveca za{titnika. U toj formi svet-
kuju Srbi sve do dana{weg dana svoju raniju plemensku sve~anost.” (str. 15.) U
kwizi “Spomeni mojega `ivota”, objavqenoj u Beogradu 1930. godine, istaknu-
ti hrvatski nau~nik Vatroslav Jagi} zadivqen je srpskim rasnim karakteri-
stikama, pa ka`e da bi wemu “`ao bilo da tip srpski sasvim propadne, jer je
on ~i{}i, vi{e slavenski nego li na{ hrvatski.” (str. 16.)
Kako bi se to moglo usaglasiti sa tvrdwama ve}ine hrvatskih intelektu-
alaca da su dana{wi Srbi proizvod “tursko-fanariotske retorte”? Upravo
su se pod Turcima Srbi najvi{e izolovali i qubomorno ~uvali svoju etni~-
ku posebnost. Oni koji su se odmetnuli i odnarodili vi{e nikakvog uticaja
nisu imali na maticu svog naroda. Ukoliko je tu|inska tiranija bahatija, uto-
liko je podjarmqeni narod izolovaniji i nepodlo`niji stranim uticajima. Sa-
mo su renegati postepeno gubili nacionalno obele`je. Osnovna diferenci-
jacija se odvijala izme|u seoskog i gradskog stanovni{tva, a vremenom je grad-
sko potpuno izgubqeno.
Znameniti nema~ki istori~ar Leopold fon Ranke u “Srpskoj revoluci-
ji” zakqu~uje “da su se oba dela stanovni{tva izdvojila i odelila. Kad je ne-
ki stranac krajem pro{log veka obilazio Srbiju, ni{ta mu nije tako jako pa-
dalo u o~i kao razlika izme|u grada i sela. U gradovima, ve}im i mawim, tvr-
|avama i palankama `iveli su Turci, na selu Srbi.” (str. 17.) U Srbiji nije bio
mogu} proces koji se desio u Engleskoj i Francuskoj da se novonaseqeni osva-
ja~i potpuno stope sa podjarmqenim starosedeocima. Kako je 1881. godine pi-
sao Johan Langer, “propisi Korana su ~inili nemogu}im ma kakvo asimilira-
we sa hri{}anima, a ni hri{}ani nisu ni najmawe bili skloni da napuste svo-
ju veru, narodnost i jezik za voqu proroka i wegovih sledbenika. Tako su osta-
le suprotnosti i daqe u wihovoj punoj o{trini.” (str. 18.)
634
Na sli~an na~in su rezonovali francuski, italijanski, rumunski i ma-
|arski autori Ogist Dizon, Edmond Plo{i, Ernest Deni, Emil Oman, Edu-
ard [ire, \akomo \udina, Karlo Sforca, Nikola Jorga, Bewamin Kalaj, La-
jo{ Taloci i drugi. Tako, na primer, Dizon izvla~i zakqu~ak da je turska do-
minacija, “zaista imala tu korist spram drugih stranih dominacija da je ona
bila tako pametno izvedena kao jedna superstruktura, i nije ni najmawe tra-
`ila asimilaciju, kao {to danas ~ine napr. Nemci, metodom isto toliko ne-
pametno koliko i opresivno prema pot~iwenim nacijama, teraju}i ih da pri-
me wihov jezik, uvla~e}i sistematski me|u wih ideje koje predstavqa ovaj je-
zik... Turska dr`ava se nije ni na kakav na~in me{ala u vaspitawe raje... ko-
ja je... iskqu~ena od javnih slu`bi, kao {to je vojna slu`ba ostala izolova-
na, za{ti}ena od muslimanske apsorpcije jezikom i verom, kojima je ostala
odana bez kolebawa.” (str. 21.)
I hrvatski istori~ar kwi`evnosti prosto je zavideo Srbima {to pod tur-
skom okupacijom nisu morali da prodaju du{u |avolu, nasuprot wegovim suna-
rodnicima koji su se sistematski denacionalizovali pod nema~kom ili ma-
|arskom dominacijom. “U op{tim uslovima da je turska invazija imala kod Sr-
ba sli~no dejstvo kao mongolska kod Rusa. Ona je sa~uvala i konzervirala na-
cionalne posebnosti.” (str. 27.) U svojoj kwizi, objavqenoj u Zagrebu 1911. go-
dine na nema~kom jeziku, iz koje poti~e navedeni citat, Prohaska se poziva i
na zakqu~ak ~e{kog nau~nika Josifa Hole~eka u kwizi “Bosna i Hercegovi-
na za vreme okupacije”, objavqenoj u Beogradu 1903, gde stoji da “narodni `i-
vot i poredak osta{e isti kod Srba i Rusa; tako vera, jezik i sve {to sa~iwa-
va posebnost jednog naroda. Konstruktivna snaga naroda do|e u ovoj periodi
specijalno do izra`aja u ku}nim zadrugama, a wegova stvarala~ka snaga izra-
zila se u lepim epskim i lirskim pesmama.” (str. 27-28.)
Izolacija pod turskom okupacijom omogu}ila je Srbima da izgrade svo-
jevrsni sopstveni pravni poredak, zasnovan na normama koje su se bitno raz-
likovale od zvani~nih turskih propisa i pravnih obi~aja. Taj specifi~ni auto-
nomni pravni poredak je bio u celosti sazdan od nepisanih normi obi~ajnog
prava, ali im je su{tinska pravna podloga bazirana na okvirima Du{anovog
zakona. Pra{ki univerzitetski profesor Konstantin Hefler 1882. godine
na slede}i na~in je procenio dugoro~ni istorijski zna~aj tog pravnog akta: “U
svome svojstvu autokratora (samodr{ca) Du{an je u~inio da se zakoni i obi-
~aji Srba sakupe i objave, ~ime je on sebi postavio jedan veliki spomenik i
jo{ ve}i s obzirom na to, da je ovim u~inio poznatim unutra{we stawe. Za-
konik prethodi {est godina zbirci Majestas Karolina i dokazuje da taj zako-
nik nije mogao da spasi Srbiju od propasti, ali je mo}no doprineo da se narod
i posle toga odr`i.” (str. 31.)
U kwizi “Ju`ni Sloveni, Turska i suparni{tvo evropskih vlada na Bal-
kanskom poluostrvu”, objavqenoj u Sankt Petersburgu 1879. godine, ruski isto-
ri~ar L. Dobrov rezimira polo`aj Srbije u Turskoj imperiji: “Do kraja XVI-
II veka, wen polo`aj prema drugim zemqama Balkanskog poluostrva, bio je je-
dan od boqih. Bez obzira na tursku vladavinu, Srbija je bila sa~uvala svoju op-
{tinsku autonomiju, koja se u tome sastojala {to je stare{ina pa{aluka – pa-
{a – imao neposredni odnos samo sa predstavnicima op{tina, starijim kne-
`evima (to su jama~no obor-knezovi, LMK), preko wih kupio poreze i objavqi-
635
vao izdate zakone odn. li~nu voqu padi{aha (sultana), preko wih je, s druge stra-
ne, narod izra`avao prema vladi svoje potrebe i `eqe... Pored starijih kme-
tova koji su upravqali okruzima, svako selo je imalo svojega kneza, koji je pred-
stavqao wegove mesne interese, i imao, u licu kmeta, na svom raspolo`ewu iz-
vr{nu vlast u selu. Knezovi i kmetovi, koje je selo biralo, usredsre|ivali su
u svome licu policiju i sudsku vlast; oni su sakupqali poreze prema razrezu
u~iwenom od starijeg kneza i wemu nosili, a ovaj pa{i; oni su raspore|ivali
i naturalne obaveze. Srpska op{tina je predstavqala onaj zatvoreni krug na-
rodnog `ivota, koji je sa~uvao za daqe potomstvo osnovne crte nacionalnosti,
bez obzira na sva neprijatna politi~ka zbivawa. Ta op{tina, u kojoj se odr`ao
slab dah nacionalno-politi~ke slobode, postala je za svakog Srbina tim dra-
gocenijim nasle|em pro{losti, {to je u woj, u toj op{tini, video makar ka-
kvu za{titu protiv turske samovoqe.” (str. 35-36.)
Drugi faktor o~uvawa srpskog nacionalnog individualiteta bila je pra-
voslavna crkva. Tursko dru{tvo je egzistiralo na potpunom pro`imawu ver-
ske i dr`avne organizacije, a izme|u vere i zakona razlike nije ni bilo. Zbog
toga je turskoj vlasti izgledalo normalno da takvu ulogu kod wenih hri{}an-
skih podanika ima crkva. To Kosti} obja{wava na slede}i na~in: “Osvaja~ ni-
je hteo da verske razlike otklawa silom ili milom; on je ostavio veru svojim
pot~iwenim narodima, pa je ~ak obe}ao da }e je i {tititi. On je uni{tio wi-
hovu politi~ku egzistenciju, on je razru{io wihove dr`avne ustanove, i nije
bilo mogu}e da im u novoosnovanoj muslimanskoj dr`avi pru`i punu naknadu
za to. Ali im je sa verom i crkvom ostavqena, i to ne kao Bo`ja ustanova ve}
kao crkva koja je snabdevena novim dalekose`nim administrativnim ovla{}e-
wima, kao regentkiwa hara~kih narodnosti, koja je ujedno i odgovorna solidar-
no za wihovu poslu{nost. Ona je i na taj na~in postala medijum izme|u hri{}a-
na i muslimana: za veru, za narodnost i za obi~aje onih prvih kao neki za{tit-
ni zid, za druge (muslimane) zgodan instrument preko koga dr`ava mo`e da dr-
`i u redu mase politi~ki bespravne i preko kojega mo`e da vr{i oporeziva-
we. (str. 42.)
Na sli~an na~in je pisao i Georg [tatmiler u “Istoriji Ju`ne Evrope”
objavqenoj u Minhenu 1950. godine: “Nacionalna svest balkanskih naroda ve-
kovima gu{ena, `ivela je i daqe ispod povr{ine osmanske vladavine. Weni
nosioci behu narodna crkva, nacionalna hajdu~ija i lokalne autonomije. Kon-
fesionalno dvostruki sloj dr`ave ~inio je da muslimanski gospodski sloj na-
~elno uop{te nije vodio ra~una o versko-crkvenim odnosima raje. Crkva je ima-
la svoju kulturnu autonomiju. A po{to crkva na Istoku nije nadnacionalna svet-
ska crkva, ve} nacionalna narodna crkva, to je ova okolnost imala ogromno zna-
~ewe za duhovno samoodr`awe balkanskih naroda. Samo pod za{titom kultur-
ne autonomije svojih narodnih crkava, mogli su balkanski narodi da svoj po-
sebni duhovni `ivot spasu daqe bar u skromnoj formi.” (str. 44.)
Strani autori isti~u i ogroman zna~aj srpske porodice za o~uvawe srp-
ske nacionalne svesti. Tako Nikola Tomazeo pi{e: “Kakva je porodica, ta-
kav je i narod. Izme|u toliko jada, velika je uteha {to je srpska porodica o~u-
vala ~iste i mile svete doma}e veze u onim krajevima koji jo{ nisu pokva-
reni tu|inskim duhom i obi~ajima. Ve}i deo srpskih pesama treba pripisa-
ti doma}em `ivotu i ose}awu, oni su obele`je i ogledalo gra|anske veli~i-
636
ne” (str. 48.) Nema nikakvih odstupawa ni u stavovima ma|arskog etnogra-
fa Aleksandra Sane, nema~kog Josifa Matla, italijanskog istori~ara An-
|ela Perni}ija itd. Putopisci iz XIX veka se dive Srbima zbog wihovog iz-
razitog dr`avotvornog ose}aja i smisla za pravni poredak, a pogotovo zbog
~iwenice da kod wih ne postoji plemstvo niti je iko ozbiqno poku{avao da
se ono obnovi nakon osloba|awa od turske vlasti. Srpski seqak jednostav-
no nikog drugog iznad sebe ne trpi osim kwaza koga je on sam izabrao i po-
nosi se ~iwenicom da slobodno nosi oru`je i brani dr`avu u okviru narod-
ne vojske kojoj svi sposobni za rat pripadaju.
Ami Bue je isticao da je srpska vlast izrazito nacionalna i od naroda iza-
brana da bi narodu pravedno slu`ila pod postojanim knezom. Siprijan Rober
navodi i slede}e: “Da su Srbi evropski Arapi, rekao je jedan muslimanski pi-
sac; zaista ovaj narod koji kao svoju karakternu crtu ima egzaltiranu qubav
ka nezavisno{}u, i koga slovenski publicisti nazivaju najdemokratskijim na-
rodom Istoka, formira ustvari istinsku republiku... Jednakost koju po`ud-
no Srbi zastupaju, ne sastoji se nikako u tome da se svi spuste na nivo prosta-
ka, nego da svi postanu yentlmeni. Ja sam pitao ove seqake ima li me|u wima
blagorodnih. “Da, oni mi odgovori{e, svi smo mi blagorodni”... Gospodar ni-
je odli~niji nego oni ~ije interese zastupa, i, ako on r|avo vlada, biraju na we-
govo mesto sina mu ili nekog ro|aka. Isto pravo koje on (narod) vr{i prema
posebnim gospodarima (knezovima ili ku}nim stare{inama), on je uvek vr{io
i prema vrhovnom gospodaru, priznaju}i dinasti~ku naslednost. Protivnik sva-
kog jarma, bez novina, bez glavnog grada koji bi mu slu`io kao forum, on dik-
tira zakon svojim gazdama. (str. 51.)
Srpskom demokratskom duhu i slobodarskom ponosu duboko po{tovawe iz-
ra`avaju Oto fon Pirh, Alfons Lamartin, Riter, Ipolit Depre, De Kler-
val, Ubi}ani, Gijon Le`an, Vilson Denton, fon Rajsvic, ali nam se ~ini da je
najupe~atqivije zapa`awe pruskog publiciste Gustava Ga{a, koji u kwizi “Sve-
tionik Istoka, Srbija i Srbi”, objavqenoj u Pragu 1872. godine, ka`e: “Srbi-
nu, koji svoje ministre i namesnike zove po imenu, kome je drugi elemenat de-
mokratskog trojstva, jednakost, najvi{e u krv u{ao, koji za sebe samo ka`e “Sva-
ki je Srbin plemi}”, sasvim je strana svest koju u Nema~koj ose}a “ni`i pre-
ma vi{emu” ~ak i no}u, a dawu ga sili da trgne {e{ir s glave i telo sa noga-
ma dovede u pravougaon polo`aj... Srbin op{ti sa ministrom, sa na~elnikom,
sa senatorom i dr`avnim savetnikom jednako kao sa svojim susedom koji zemqu
obra|uje ili tovi veliko krdo sviwa kao i on sam. Birokratska nadutost i du-
boka poniznost, to su u “zemqi sviwara” nepoznate stvari. Za sve to nedosta-
je Srbinu svest.” (str. 57.)
Italijanski dr`avnik Karlo Sforca napisao je kwigu “Nikola Pa{i}
i ujediwewe Jugoslovena”, koja je objavqena u srpskom prevodu u Beogradu 1937.
godine. U woj, izme|u ostalog, ka`e da je generacija Pa{i}evog oca dala Sr-
biji “atmosferu slobode i ranopravnosti kojoj je Nikola Pa{i} ostao veran
~itavog svog `ivota; velikih razlika u imovini nije bilo, svuda se ose}alo
pomalo blagostawe, svuda je vladala sloboda re~i, koja je strogo osu|ivala kne-
`ev rad ~im bi se u wemu naslutila neka zloupotreba... Sve to u tonu otmene
i ozbiqne otmenosti seoskih qudi jedne zemqe koja je ponovo stekla slobo-
du; otmene i ozbiqne otvorenosti koja je karakterisala Srbe toga vremena, dok
637
su slobodni seqaci iz Ugarske pokazivali izvesnu pla{qivost, koju im je uli-
lo okrutno ugwetavawe wihovih spahija i feudalnih gospodara... Pa{i} je us-
peo da stvori jednu strana~ku doktrinu koja je odgovarala pozitivnim ideali-
ma Srba: demokratija, samouprava i razvijawe nacionalnih ciqeva u narodu...
Pa{i}ev parlamentarizam bio je duboko ukorewen u naj~istijim srpskim tra-
dicijama, u tradicijama srpskih seqaka koji su kritikovali odluke starih srp-
skih kne`eva u Srbiji, a dva pokolewa docnije nadzirali birawe svojih posla-
nika.” (str. 63.)
Po{to je turska okupacija dovela do socijalne homogenizacije srpskog na-
roda i pravne jednakosti pojedinaca, stvoreni su uslovi za ja~awe jedinstve-
ne nacionalne svesti koju vi{e nije ugro`avala klasna diferencijacija. Vla-
daju}a klasa pripadala je nekom drugom narodu, tu|inskom, okupatorskom, pa
je nacionalni otpor bio istovremeno i ekonomsko socijalni. Kako je pisao ge-
tingen{ki profesor Maksimilijan Braun 1939. godine, “Turcima je uvek bi-
lo do toga da ne dozvole podizawe jednog socijalnog stale`a koji bi u danoj pri-
lici mogao da proizvede neko politi~ko vo|stvo. Stari feudalni sloj bio je
bez ikakvih obzira iskorewen; jedino je sve{tenstvo bilo po{te|eno, pa ~ak
i privilegisano, ali ipak jako potkresano u svom politi~kom uticaju i kul-
turnim mogu}nostima.” (str. 74.)
Tako razvijena nacionalna svest je i dovela do oslobodila~kih ustanaka
i ratova ~ija je direktna posledica stvarawe moderne srpske dr`ave. Ratni~-
ke tradicije su stvorile veliki ugled vojni~kom pozivu, ali se oficiri nika-
da nisu konstituisali u posebnu kastu nego su neprekidno predstavqali naj-
vitalniji izraz seqa~kog narodnog duha iz koga su ponikli. Kako je zapazio zna-
~ajni nema~ki etnograf i antropogeograf Gerhard Volfrum u kwizi “Naro-
di i nacije”, objavqenoj u Kelnu i Gracu 1954. godine, “duboko ukoreweni ugled
koji vojska u`iva u srpskom narodu dolazi otuda {to je ona bila nosilac bo-
jeva za oslobo|ewe i srpsko ujediwewe. Isprva regrutovana iz bandi (hajduka)
i organizaciono obrazovana sli~no austrijskom frajkoru, ona je zadr`ala spo-
sobnost da se vra}a partizanskom ratovawu. Odlu~no je bilo to da je vojska pri-
vukla ratni~ki aktivne elemente srpskog seqa{tva iz koga je regrutovan i ofi-
cirski kor, koji se dugo opirao ulasku u wega neseqa~kih slojeva gra|anske in-
teligencije.” (str. 83.)
Ve}i broj stranih autora je uvideo istorijsku ulogu Srpske pravoslavne
crkve u razvoju nacionalne svesti i o~uvawu dr`avotvornih tradicija, me|u
wima posebno Tiqandije, Edmon Plo{i, Rene Mije, Ami Bue, Ivan Kastelan,
Ranke, Hefler i drugi. Tiqandije 1868. godine pi{e da su Srbi “hteli imati
nacionalnu crkvu. Ili zato {to ih je mo} rimskog papstva uznemiravala, ili
zato {to je ova mo} bila suvi{e udaqena da bi se oni mogli wom koristiti,
oni su ra|e prihvatili Isto~nu crkvu, ustru~avaju}i se da se podvrgnu punom
verskom uticaju... Tako odbacujemo problem koji su izvesni publicisti posta-
vili, ne tra`imo vi{e da li bi Srbija prvih vekova boqe u~inila da se pri-
pojila Latinskoj crkvi, a preko Latinske crkve zapadnoj zajednici. Srbija je
sledila svoju sklonost; narod isto~ni i predodre|en da igra ulogu na Istoku,
prihvatio je kao svoje hri{}anstvo Istoka.” (str. 86-87.)
Ranke navodi da su Srbi “upu}eni u hri{}anstvo od gr~kih u~iteqa koji
su do{li bili iz Carigrada, i to u isto doba u kome su se razvila odstupawa
638
izme|u latinske i gr~ke crkve: oni su morali ispo~etka usisati odvratnost
Anatolaca prema zapadwa~kim crkvenim formama, odvratnost koja, kad se jed-
nom uvu~e, nikad se vi{e ne mo`e odstraniti.” (str. 89.) Pra{ki profesor Ger-
hard Gezeman je u svemu tome visoko cenio ulogu Svetog Save. “Savina najve-
}a zasluga sastoji se u tome da je on novoustanovqenu crkvu na~inio srpsko-
pravoslavnom nacionalnom crkvom.” (str. 90.)
Ali, u su{tinu tog pitawa kao da je najdubqe u{ao Maksimilijan Braun
koji procewuje: “Balkanski Sloveni, pre svih drugih pravoslavni, nisu do da-
nas jo{ na{li sasvim intimni odnos prema veri. Upore|en sa Rusom ili Po-
qakom, balkanski Sloven je verski sasvim indiferentan. Wegovo zauzima-
we za crkvu po~iva gotovo uvek na drugim motivima, pre svega na politi~kim
i nacionalnim rasu|ivawima. Uostalom, ne mo`e biti ni re~i o nekoj dubo-
koj religioznosti, ~ak i u smislu seqa~ke ritualne ose}ajnosti: “crkva je za
popa”, na mnogo mesta ka`e srpski seqak i ostaje, sa dobrom save{}u, daleko
od we.” (str. 90.)
Jozef Matl taj proces sagledava jo{ u vremenu sredwovekovne srpske dr-
`ave, pa izvodi slede}i zakqu~ak: “U vekovima sjaja i snage do{lo je do ono-
ga, sve do dana{weg dana tipi~noga spoja dr`avnih, nacionalnih i crkvenih
interesa, do spoja dr`ave i crkve, vere i naroda. Tu le`e koreni ne~uvene upor-
nosti koju ovaj narod sve do dana dana{weg pokazuje u svom politi~kom i na-
cionalnom `ivotu.” (str. 103-104.) Na smeo na~in to pitawe razmatraju Ger-
hard Volfru, Matijas Bernat, Hjuston Stjuart ^emberlen, [afarik, Jiri~ek,
Toma` Masarik, Galeni{~ov-Kutuzov, Georgij Ostrogorski, Aleksandar Giq-
ferding i mnogi drugi.
U kwizi “Muslimani i hri{}ani”, objavqenoj 1877. godine, francuski
publicista @an Onore Abdolenim Ubi}ani rezimira: “Za vreme pet sto-
tina godina ropstva crkva je bila ta koja je spre~ila da se ugasi nacional-
ni `ivot (Srba). Ni varvarstvo otomansko, ni svoja sopstvena beda nisu mo-
gli da uti~u na wihovu veru (da je mewaju). Na dnu wihovog neznawa i pra-
znoverja `ivela je uvek jedna sveta iskra. Stara crkva je posvetila bila sta-
re kraqeve, ona je bila gotova da pozdravi i nove dinastije (pisac misli na
obnovqenu Srbiju). Bez ovih nepobedivih tradicija, bez ove vere i ove na-
de, dva pastira, dva ~uvara sviwa, Kara-\or|e i Milo{, mogli bi biti he-
rojski ~etovo|e; oni ne bi mogli da pokupe okrwke ovog naroda i da o`ive
mrtve.” (str. 104-105.)
Sli~nu ulogu u o~uvawu srpske nacionalne svesti Srpska pravoslavna cr-
kva je imala i na austrougarskim prostorima, na kojima je `iveo srpski narod.
@estoko se suprotstavqala katoli~kom prozelitizmu i sa svojim sve{tenstvom
predstavqala politi~kog predvodnika Srba. Jozef Gedlih je o tome pisao: “Sa-
mo versko ispovedawe, kao naro~ito pravoslavqe kod Srba i Rumuna, predsta-
vqalo je i tada i docnije jo{ uvek najja~i za{titni nasip protiv mayarizi-
rawa, a to pak naro~ito samo u slu~aju seqa~kih masa, koje su tada, pa i posle,
sasvim stajale pod autoritetom wihove nacionalne crkve.” (str. 114-115.) O to-
me na razli~ite na~ine pi{u ma|arski istori~ar [viher, nema~ki Lorenc,
pruski Najgebaur, austrijski Anton [pringer i Jozef Gedlih, pa i nema~ki
srbomrzac Hans Ibersberger, kao i Ma|ari Nikola Veselewi i Bela Poga-
wi i Francuzi [arl Loazo i Leroa Golije.
639
 Kosti} poseban zna~aj pridaje i fizi~koj samoodbrani Srba od nasilni-
ka i neprijateqa i wihova sredstva otpora od kojih su osnovna li~na osveta, haj-
du~ija i ustanci. Srbi su od malena odgajani da se svaki turski zlo~in mora osve-
titi, prvo pojedina~no a onda i uop{te, onaj najve}i, kosovski. Osveta Kosova
kao zavet predaka preno{en je s kolena na koleno. Sve ovo su bile moralne oba-
veze najvi{eg ranga i odstupawe od wih dovodilo je do javnog prezira prekr{i-
oca. Srpska osvetoqubivost je Turcima ulivala strah u kosti, pa je ~esto delo-
vala kao preventivna mera i odvra}ala Turke od preteranog nasiqa. Samo Sr-
bima je svojstvena narodna poslovica “ko se ne osveti, taj se ne posveti.”
Kad je re~ o hajducima, ostalo je zabele`eno da ih je Ranke smatrao vernim,
po{tenim i velikodu{nim nacionalnim borcima. Nema~ki etnolog Sigfrid
Kaper u studiji o hajducima, objavqenoj 1867. godine, pi{e: “Za Ju`ne Slovene,
za Srbe i Bugare, hajduk je ustvari ~uvar i za{titnik prava javne bezbednosti.
On je osve}ena li~nost i wegovo ime je ~asno ime. Ispo~etka su hajduci prois-
ticali iz hri{}anskog stanovni{tva gradova i sela, kao pojedini odva`ni qu-
di koji su se velikodu{no odricali mira i zadovoqstva doma}eg ogwi{ta, i bi-
lo sami ili u dru{tvu qudi istih misli, obilazili zemqu da bi, kao neka vr-
sta dobrovoqne policije, priticali u pomo} svojim verskim i narodnim dru-
govima protiv silovitih gospodara, ~ak protiv samih pa{a; ako je bilo dockan
za pomo}, da im stvore mir i zadovoq{tinu. To je bilo, tako re}i, zlatno doba
hajdu~ije. Qudi iz najboqih porodica nisu se ustru~avali da se podvrgnu wenim
neda}ama, da ceo svoj `ivot provedu u pokretu i begu, bore}i se sa turskim vla-
stima ~itave pokrajine, i da naposletku kao nagradu za `ivovawe puno odrica-
wa i opasnosti dobiju pesmu koja ih hvali. Docnije se hajdu~ija regrutovala iz
onih koji su sami bili povre|eni turskim nasiqem... Oni su odabrali perma-
nentnu borbu i od osvetnika li~nog izraste osvetnik celine.” (str. 136.)
Kaper posebno detaqno izla`e moralne odlike hajduka koje su im priba-
vqale veli~inu i besmrtnost, “slavu mu~enika i prvoboraca pravoslavnog hri-
{}anstva... Disciplina je od hajduka zahtevala savesnu ~estitost i nepomu}e-
nu moralnu ~istotu. Ni jedan hajduk ne sme ne{to sam na svoju ruku da predu-
zme, ne sme samom sebi neku korist da stekne. Dobro i imovina svojih verskih
i narodnih drugova, to je za wega svetiwa. Obi~na kra|a, izvr{ena ~ak prema
Turcima, ~ini ga ne~asnim i kao posledicu donosi wegovo iskqu~ewe iz dru-
`ine. Data re~, pod zakletvom ili ina~e, nepovredna je, i on je tako ~vrsto dr-
`i, da se ni Tur~in ne ustru~ava osloniti se na datu hajdu~ku re~. Nad sve je
za hajduka nepovredna ~ast i bezbednost `ena. On je u tom pogledu pravi vitez.
Ako povredi te principe, ubi}e ga ukoliko on sam sebi ne presudi... Ima haj-
duka, koji posle ~etovawa od vi{e godina vrate se za neko vreme ili zauvek nor-
malnom `ivotu... To su onda qudi koje narod jako ceni, koji se odlikuju tele-
snom i duhovnom okretno{}u, tra`eni savetodavci, mudri branioci i dejstvo-
telni pomaga~i potla~enih. Oni sa~iwavaju va`nu kop~u u lancu oslobodila~-
kih ratova koji su se pripremali; oni su naj`ivqi nosioci politi~ke i naci-
onalne propagande.” (str. 136-137.)
Hajdu~ija je odr`avala i razvijala vite{ki duh, a u ustancima je predsta-
vqala osnovu narodne vojske. Wen specifi~an oblik su uskoci i kraji{ki gra-
ni~ari. Weno postojawe je dokazivalo da zapravo rat protiv Turaka nikada ni-
je ni prestajao. O srpskim hajducima s velikim simpatijama su pisali nema~-
640
ki nau~nici Gerhard Gezeman, Fridrih Helvald, Bek, [tatmiler i Matijas
Vernet, pa francuski Alfons de Lamarten, Ksavije Marmije, Selest Kuri-
jer, Edmon Plo{i, @ak Ansel, kao i italijanski Atilio Bruniolti, \uze-
pe Brabanti, Karlo Sforca, Arturo Kronija, An|elo Perni}e, potencira-
ju}i wihov zna~aj za odr`avawe srpske nacije. Engleski arheolog Artur Yon
Evans ih poredi sa Robinom Hudom. Od slovenskih nau~nika najlep{e teksto-
ve o srpskim hajducima napisali su Rus Andrej Sirotiwin, ^eh Mahal i na{
Vladimir Dvornikovi}.
Ve}i narodni ustanci izbijali su povremeno i Srbi su uglavnom nastoja-
li da ih usklade sa aktuelnim dejstvima neke hri{}anske vojske u blizini, pre
svega ruske, austrijske, ma|arske ili mleta~ke. Najve}i srpski ustanci su vrlo
ozbiqno obra|eni u svim zna~ajnim svetskim istorijama. Kosti} opet citira
Rankea, Dobrova, Kanica, fon Rajovica, [afarika, Taqandija, Montegija, Ed-
munda Spensera, Gervinusa, Redliha, Kobera, [tatmilera itd., ali nama ovde iz-
gleda najinteresantnijim citat Bewamina Kalaja: “I minu vreme svetlosti, ne-
stade srpske sredwovekovne dr`ave, pa se ~inilo kao da je srpski narod defi-
nitivno zbrisan iz reda ostalih naroda. Ali u po~etku najnovijeg doba privla-
~i na{u pa`wu takva pojava, kojoj ravne ne mo`e da poka`e istorija sveta. Po-
sle stoletweg ratovawa budi se jedan narod i izdi`e do narodne samosvesti: pri
~emu je, besumwe, za najzanimqivije i najpou~nije to, {to posle dugotrajnog tla-
~ewa, pod kojim umalo srpsko narodno bi}e sasvim ne i{~eznu, prost narod, svo-
jom snagom i bez tu|e pomo}i, crpe}i odu{evqewe iz starinskih tradicija... a
nemaju}i ina~e ne samo najpotrebnijeg ure|ewa za ostvarewe sna`nog pokreta,
nego ~ak i li{en najprimitivnijih pomo}nih sredstava, ipak godinama produ-
`uje borbu protiv mnogo nadmo}nije turske sile, i {to onaj prost svet posta-
de toliko sposoban da opet bude narod i da sebi stvori nezavisnu dr`avu, koja
odgovara modernim zahtevima. To su Srbi izvojevali u po~etku XIX veka, svo-
jom revolucijom, u kojoj su istrajali, da se tome moramo diviti.” (str. 151.)
Ruski istori~ar Dobrov krajwe plasti~no opisuje po~etne borbe, pa ka-
`e: “Kakvu stra{nu sliku nejednakosti predstavqa nam po~etak borbe. S jed-
ne strane mi vidimo mnogobrojnu vojsku, koja pridolazi sa svih strana, regular-
na vojska ve{ta boju, odli~no naoru`ana, silnom artiqerijom kojom se uvek pro-
slavqala turska armija; s druge strane gomila seqaka, zanatlija, trgovaca, otrg-
nutih od pluga, od zanatlijskog oru|a, od banka trgova~kog, qudi potpuno neu-
pu}enih u ratnu ve{tinu, naoru`anih ispo~etka buzdovanima, jataganima... I
pri toj celoj nejednakosti gola {aka tih seqaka, zanatlija i trgovaca, rukovo-
|ena Kara|or|em, polo`ila je trajne osnove nezavisnosti Srbije.” (str. 152.)
U narednom poglavqu kwige Kosti} razmatra kulturne osobenosti Sr-
ba. Tako se poziva na poqskog pravnog istori~ara Ma}ejevskog koji govori
o visokom nivou srpskog i ruskog obrazovawa u sredwem veku, o ~emu svedo-
~i pre svega likovna umetnost. Veoma je va`na ~iwenica da je obrazovawe
bilo na sopstvenom a ne tu|inskom jeziku kao kod zapadnoslovenskih naro-
da. [afarik i Jiri~ek isti~u, s pohvalama, razvijenu srpsku sredwovekov-
nu kwi`evnost, a Luj Le`e visok civilizacijski nivo u vreme Nemawi}a.
Fridrih fon Helvald je u svojoj kwizi “Kulturna istorija”, objavqenoj u Aug-
zburgu 1877. godine pisao da “Srbija stoji u svim svojim ustanovama ~itavo
nebo iznad Turske i ~ini najvidqivije napore da dostigne ostale narode Evro-
641
pe.” (str. 160-161.) Gerhard Gezeman tvrdi da “nema jo{ ni danas nijednog na-
roda u Evropi, koji bi sve do posledweg seqaka, znao vi{e o svojoj pro{lo-
sti, nego srpski narod.” (str. 162.)
Kad je re~ o pravnim spomenicima interesantno je opet mi{qewe Ma}e-
jevskog koji ka`e: “Sem kod Srba... ja nisam nigde mogao da na|em ni traga u pra-
vima ostalih vizakarpatskih Slovena.” (str. 167.) On posebnu pa`wu pokla-
wa Du{anovom zakoniku pa zakqu~uje: “Ako posmatramo duh i unutra{wu vred-
nost ovog prava uop{te, to mo`emo slobodno izjaviti da ono me|u slovenskim
pravima koja smo dosad poznavali i ocenili dr`i sredinu. Ono nema, istina,
blagost kao poqsko ili rusko pravo, i nema tako dobar izbor kao ~e{ko pra-
vo, ali se mo`e potpunije i temeqitije izlagati; ono je vi{e napisano u slo-
venskom narodnom duhu nego ova druga. To proizilazi iz ~iwenice, da je ono
mawe primalo uticaje stranih prava nego kao ova druga, naro~ito ~e{ko.” (str.
162.) Otuda i wegov sud da je srpsko pravo najnacionalnije u odnosu na sva dru-
ga slovenska prava.
Veliki broj stranih autora je isticao zna~aj narodnih pesama za odr`a-
we srpske nacije. Tako, na primer, Oto fon Pirh navodi: “Moralno odr`awe,
pak, ima srpski narod da zahvali wegovoj sopstvenoj duhovnoj snazi, tu nije de-
lovala nikakva spoqna okolnost. Veliko juna~ko doba nacije `ivelo je u we-
nom pam}ewu i daqe, i nosilo se od usta do usta, od pasa na pas, u narodnim pe-
smama, koje dugo vremena behu neosetno blago nacije, gotovo tajno, a tek u naj-
novije doba posta{e poznato ostaloj Evropi. Tako je uspomena na pro{lost po-
tirala bol i sram sada{wosti, ali dobi tako|e svest da je narod bio veliki i
da mo`e biti veliki.” (str. 174.) Posebnu ulogu su odigrala i veli~anstvena
dela sredwovekovne arhitekture i slikarstva, po kojima Srbi nisu nimalo za-
ostajali za najcivilizovanijim narodima tog vremena. Tu nikako nije re~ sa-
mo o kopirawu vizantijskih ili latinskih uzora.
Srbi su o~igledno jedan od evropskih naroda koji su prvi stekli nacio-
nalnu samosvest. Ipak, tu je najzna~ajnija ~iwenica da srpska nacionalna svest
podrazumeva jedinstvo celokupnog naroda na svim wegovim prostorima, {to
nije slu~aj s gotovo nijednim drugim evropskim narodom. Od srpskog naroda su
otpadali samo oni delovi koji su ispoqavali istorijsku i moralnu slabost pri-
hvataju}i nazore i ideologiju okupatora, pa se tur~ili ili pokatoli~avali.
Ali, svojim otpadni{tvom osnovnu srpsku nacionalnu maticu su samo sna`i-
li i ~eli~ili, iako su je u ~isto kvantitativnom smislu smawivali.
U kwizi “Balkan”, objavqenoj u Jeni 1924. godine, poznati nema~ki publi-
cista Avgust Kober supsumirao je na slede}i na~in rezultate istra`ivawa
moderne evropske nauke o nacionalnoj samobitnosti srpskog naroda, tvrde-
}i da su Srbi ve} u desetom veku imali izra`ene elemente nacionalne sve-
sti: “Prirodna organizacija Srba proistekla je iz wihovog jakog nacional-
nog ose}awa i iz zadruge, one patrijarhalne porodi~ne vlasti, koja se {iri
u zajednicu rodova i plemena i do kraqevstva, koje je na~elno demokratsko, ako
ho}emo da upotrebimo evropski izraz na ovu osobenu dr`avnu formu, u kojoj
se zajedno i slobodno povezuju u jednu zajednicu ciqa qudi jednakih prava, jed-
nakih nacionalnih ose}awa koji te`e istim idealima. Ova trezvena, prakti~-
na zajednica ciqeva, kod koje deluje povezuju}i sna`na nacionalna svest ili
ose}aj rase, bez zaokoli{avawa o bilo kom dr`avnom idealu, ova organski for-
642
mirana snaga, odr`ala je Srbe uvek slobodnim, relativno ~ak i pod turskom
vla{}u, dok su Hrvati podlegli evropskoj civilizaciji, a ostale balkanske
dr`ave ja~im neprijateqima. Ova snaga je u X veku ve} zdru`ila mnoga srp-
ska plemena u zajedni~koj borbi protiv Bugara.” (str. 198.) On smatra da srp-
stvo, “zahvaquju}i svom elasticitetu izme|u forme i snage, ne samo {to je
dobro preku`ilo tursku vladavinu, nego je ~ak poja~ano iza{lo iz ove {ko-
le patwi.” (str. 199.)
Interesantno je na koji na~in Francuz @or` Pero 1869. godine pri-
kazuje neke upe~atqive crte srpskog nacionalnog karaktera koje su bitno
doprinele samoodr`awu nacionalne svesti u uslovima najte`ih isku{e-
wa. On ka`e: “Svi koji poznaju ovu zemqu jednodu{ni su u tome da je jedna
od wenih glavnih snaga kohezija. Srbi izgledaju hladnije nego Jelini, oni
nemaju wihov `ar propagande, wihov nemiran i bu~an entuzijazam. Ali, da
bi bili uzdr`qiviji, nacionalna pasija nije kod wih mawe `iva, oni zna-
ju boqe da se organizuju, oni ra|e `rtvuju svoje li~ne rivalnosti. Kod Sr-
ba se ne nalazi ona egoisti~na ta{tina koja odbija svaku mogu}nost sarad-
we, ona li~na ambicija koja je jo{ u herojsko vreme i u starini uvek spre-
~avala Grke da se ujedine u zajedni~kom naporu, i zbog koje bi bili izgubqe-
ni po~etkom ovog veka da nije Zapad intervenisao. Srpski narod, otkad ima
poverewa u svoje stare{ine, zbija se oko wih i slu{a pokorno na podstrek
koji mu daju. To je jedna crta nacionalnog karaktera koju svedo~i sva isto-
rija moderne Srbije.” (str. 217.)
Herman Vendel, nema~ki politi~ar i publicista, 1925. godine je pisao da
je Vuk Karayi} najvi{e doprineo definitivnom uobli~avawu srpskog naci-
onalizma tako {to je wegovom istorijskom nasle|u dao specifi~niji pe~at
francuske bur`oaske revolucije i ideje nema~kog romantizma. On na osnovu
toga zakqu~uje: “Nov srpski nacionalizam nije poznavao, kao {to je to ispo-
~etka bio slu~aj kod Hrvata, ograni~ewe na istorijske klase, niti razliku iz-
me|u roda i naroda, izme|u populus i nacio, izme|u naroda kao etni~ke i kao
politi~ke jedinice, nego je kr{ten vodom demokratije, bratski obuhvatio sve
Srbe pod samo jednim uslovom da su ba{ Srbi.” (str. 219.) Nije nimalo slu~aj-
no austrougarski diplomata baron Muslin, koji je bio glavni redaktor ulti-
matuma Srbiji posle Sarajevskog atentata, isticao u svojim memoarima, ob-
javqenim u Minhenu 1924. godine da je “nacionalna ideja kod Srba bila raz-
vijena kao kod jedva kojeg drugog naroda.” (str. 224.)
2. Strani autori o karakteristikama srpskog naroda
Kolektaneju “Srbi u o~ima stranaca” Kosti} je objavio u dve kwige u [vaj-
carskoj. Prva je {tampana 1968, a druga 1972. godine. U prvoj kwizi autor pri-
kazuje {ta su strani autori pisali pre svega o spoqnom izgledu, hrabrosti i
plemenitosti Srba prema pora`enom neprijatequ. U predgovoru isti~e da je
bio posebno motivisan da prikupqa autoritativna strana mi{qewa o Srbi-
ma, “u trenucima na{e najni`e nacionalne digresije, kad je izgledalo da je na-
stao sumrak srpstva, kad nas je svak izdao, svak napadao i grdio, kad su se srp-
stva odricali oni koji su imali da ga reprezentuju, kad su se odvojile od srp-
stva ~itave pokrajine sa zamerkama koje vrlo ~esto nisu opravdane (naro~i-
643
to ne od Crnogoraca), kad su na{a nebra}a i na{i najve}i krvnici posle fi-
zi~kog tamawewa na stotine hiqada, po~eli da nas moralno diskredituju i `i-
go{u svim nedozvoqenim sredstvima.” (str. 3.)
Kosti} je ponosan {to u celoj svetskoj literaturi nije na{ao ni traga da
se neko lo{e izra`avao o fizi~kom izgledu Srba a pogotovo da ih je smatrao
degenerisanim ili ru`nim narodom. Na osnovu vi{e zabele`enih svedo~an-
stava Konstantin Jiri~ek je na koncizan, jasan i pregledan na~in zakqu~io da
“Srbi i Srpkiwe sredweg veka behu lepi qudi s pravilnim crtama... Protiv-
no glatko izbrijanim Italijanima, Grci, Srbi, Bugari i ostali narodi Isto~-
ne Evrope nosili su dugu bradu i kosu... Pesni~ki ideal be{e `ena otvoreno
zlatne boje, kao i u delima klasi~ne starine... Na starim freskama i u opisi-
ma prikazuju se Srbi i Srpkiwe kao lepi i visoki qudi s pravilnim crtama...
Srbin Bosanac je po rastu i danas vi{i od Srbina iz drugih krajeva... Vrlo ma-
lo podataka imamo iz sredweg veka o boji kose i ko`e. Pored sme|e i crne ko-
se, koja preovla|uje, ima jo{ i danas plavih qudi, pa i na jadranskoj obali, u
Arbaniji i u Ma}edoniji. Po kazivawu gr~kih pisaca, slovenski do{qaci u
VI i VII veku behu prete`no svetle kompleksije, dok su Srbi danas, posle dva-
naest vekova, najvi{e tamne kompleksije.” (str. 26.) O~igledno je da su Srbi asi-
milovali zate~ene balkanske starosedeoce i tako preuzeli i neke wihove ra-
sne odlike, {to u srpskom narodu i u biolo{kom a ne samo kulturnom smislu,
poprili~no koristilo da budu, kako zapa`aju neki kasniji autori, nacija zdra-
vih i jakih qudi, obdarenih razumom, ~a{}u i izdr`qivo{}u.
O srpskoj narodnoj no{wi veoma se lepo izra`avaju nema~ki putopisac Kol
i etnolog Lajst, dok su francuski slikar Teodor Valerio i pesnik Teofil Go-
tje wome prosto zadivqeni. “Veliki Majerov konverzacioni leksikon”, objavqen
u Lajpcigu i Be~u 1909. godine u dvadeset tomova kao da je sintetizovao prethod-
no objavqene podatke etnografa Lorenca Difenbaha, Atilia Bruzialtija, Alek-
sandra Hek{a i drugih. U navedenom leksikonu stoji: “Tipi~an Srbin, naj~e{}i
u Hercegovini, visok je, {irokih ple}a, glava dobro proporcionalna, ~elo le-
po sa~iweno, nos ~esto orlovskog kroja, kosa plava, o~i svetle do graoraste. Tam-
ni me{ani tipovi su ~esti, ali i oni sa~uvaju visoku priliku.” (str. 31.)
[to se Srpkiwa ti~e, najupe~tqivije svedo~anstvo je ostavio 1928. godi-
ne Fridrih Vali{ koji je pisao: “U Srbiji i Crnoj Gori vi|a se vanredno ve-
liki broj lepih `ena. Sa ~u|ewem na}i }ete u bedi i prqav{tini jedne brd-
ske kolibe `ene klasi~ne lepote. Priroda tu, ne biraju}i, dariva iz nekog pu-
nog izobiqa, najodabranije darove. Neuporediv je slobodan, veliki pogled tam-
nih o~iju izme|u dugih trepavica, a ispod o{tro izrazitih obrva. Izme|u usa-
na lako izvijenih svetle se pravilni, ble{te}i beli zubi. Lice je obavijeno
tamnim talasima kose koja se povija... Me|u `enama video sam kao ~esto rani-
je u srpskim brdima, neke ~ija me lepota savladava kao neki veliki doga|aj.”
(str. 31.) Mnogi autori su pisali i o specifi~nim osobinama Srba iz razli-
~itih srpskih zemaqa, a Kosti} posebnu pa`wu poklawa izlagawu rezultata
antropolo{kih i antropometrijskih istra`ivawa koja pokazuju da Srbi spa-
daju u rastom najvi{e narode Evrope, kao i da imaju najve}i mozak s obzirom
da im je prose~ni kapacitet lobawe 1.542 cm, dakle 136 cm vi{e nego kod Slo-
venaca koji imaju 1.406 cm, ^esi 1.415, Poqaci 1.440, Ma|ari 1.437, Nemci 1.489,
Rumuni 1.478, Holan|ani 1.382. itd.
644
O srpskoj hrabrosti i juna{tvu jednostavno nema spora u svedo~ewima sa-
vremenika raznih istorijskih doga|aja, analizama nau~nika i pripovedawi-
ma putopisaca. Kosti} prikaz takvih mi{qewa po~iwe [afarikovom kon-
statacijom da je hrabrost bila i ostala jedna od najva`nijih pozitivnih karak-
teristika srpske nacije. Te vrline im nikada nije nedostajalo. Hrabrost i ra-
tobornost Srba zadivila je ne samo Konstantina Jiri~eka, nego i austrijskog
generala Jozefa Arnima Knapa. Me|utim, i oni se prvenstveno naslawaju na
svedo~ewa Gligorija Camblaka i Jovana Kantakuzena, kao i Di Kan`a, [li-
ca, Popa Dukqanina, Rafaelija itd. Feliks Kanic iz toga zakqu~uje: “Kao i
danas, tako je i po vizantijskim izvorima koji su uvek Slovene strogo ocewi-
vali, hrabrost je bila istaknuta vrlina Srba. Istorija pri~a o mnogim srp-
skim qudima koji su se snagom, hrabro{}u i po`rtvovano{}u pokazali dostoj-
nim mesta pored heroja svih naroda.” (str. 53.)
Jozef Holo~ek je jo{ ubedqiviji i odre|eniji: “Srbi su hrabro vojevali
u turskim armijama i u nema~kim (austrijskim) bili se i mrvili kao gladija-
tori i nisu davali pardona... Vaqan junak za ~udo, srpski narod sam je na sebi
posvedo~io najvi{e sva juna{tva, sli~no samoubici.” (str. 57.) Interesantno
je slu`beno zapa`awe austrijskih oficira o karakteristikama srpskih voj-
nika iz 1747. godine na koji ukazuje Radoslav Gruji}. “To su lepi qudi, visoki,
neu~eni ali bistra uma, hrabri su junaci kao stvoreni za boj, samo ih treba ume-
ti disciplinovati. Nipo{to im ne treba staviti za stare{ine mla|e nego sta-
rije i iskusnije oficire, koji }e s wima uqudno postupati. Ne smeju se {iba-
ti bez velike nu`de; ako to ipak nekad ne mo`e da se mimoi|e, treba prvo oba-
vestiti one koji me|u wima u`ivaju ugled, da bi se oni uverili o potrebi ka-
zne i s wom se slo`ili.” (str. 57.)
Sli~nog je mi{qewa i Fridrih fon Taube kad govori o slavonskim Sr-
bima: “Po{to imaju jako i zdravo telo, koje podnosi sve neugodnosti, vru}i-
nu i hladno}u, glad i `e|, besane no}i i duge stalne mar{eve, to ovaj hrabri
i sr~ani narod izgleda kao stvoren za rat. Ceo wegov `ivot je surov, i od `i-
vota razne`enih naroda razlikuje se kao nebo i zemqa. Ni{ta tako ne vole kao
oru`je, kojim se marqivo ve`baju od ranog detiwstva.” (str. 57-58.) Kosti} da-
qe navodi mno{tvo pojedina~nih svedo~ewa, ocena i izve{taja o konkretnim
istorijskim doga|ajima i upe~atqivosti srpskog u~estvovawa u wima.
Ovde je mo`da posebno zna~ajno, primera radi, objasniti vi|ewe francu-
skog publiciste Rene Pinona povodom srpskih vojni~kih podviga u Prvom bal-
kanskom ratu: “Prirodno je bilo da sva srpska srca vibriraju kad slu{aju o sjaj-
nim delima svoje bra}e koja su obnovila podvige legendarnih heroja, prosla-
vqene u narodnim pesmama koje stari bardi opevaju `alosnim glasom uz gusle,
i koja su osvetlila, posle toliko vekova, heroje umrle na Kosovu okolo kraqa
Lazara. Ali ovoga puta ne behu epska pripovedawa pesmom ulep{ana koja su te-
kla od usta do usta; to su bile autenti~ne vesti o heroizmu i o pobedama srp-
skim, potvr|ene sa trista turskih topova koji su pore|ani u Beogradu uzdu`
stare tvr|ave. Treba znati va`nost koju ima u vaspitawu i u kulturi srpskoj
krvava uspomena sa Kosova poqa, da bi se razumela revnost srpskih trupa i uz-
dignuto odu{evqewe cele nacije zbog jedne pobede, koja za svagda bri{e poni-
`ewe poraza od 1389. Mora je pritiskivala rasu; ona je najzad i{~ezla: veli-
ki primer za narode koji o~ekuju od istorije potrebne reparacije.” (str. 75.)
645
 Ni neprijateqi nisu {tedeli re~i pohvale srpskoj vojsci. Glavnokoman-
duju}i turske vojske u Makedoniji u toku Prvog balkanskog rata Ali Giza pa-
{a izjavqivao je da je srpski vojnik najboqi na svetu, a Galib pa{a se `alio
da mu je nemogu}e da od srpske vojske otme makar stopu zemqe. U telegramu ko-
ji je Yavid pa{a 1912. iz Bitoqa uputio u Carigrad stoji: “Srpski vojnik je
nepobediv, ne mo`emo ni{ta protivu Srba. Srpski seqak je bez poroka, ne`an
i velikodu{an. Srpski vojnik stalno odnosi pobedu zato {to je finiji i in-
teligentniji, disciplinovan i visokog morala.” (str. 92.) A u toku Prvog svet-
skog rata austrougarski feldmar{al fon Borojevi} jadikuje nad tu`nom sud-
binom razbijene vojske svoga cara, pa ka`e: “Srbi se bore do besvesti, oni su
~udni borci; agresivniji, divqa~niji i energi~niji od Rusa; imaju vi{e ini-
cijative i samostalnosti. Oni hvataju neprijateqa noktima i zubima.” (str. 98.)
Nije nimalo slu~ajno u septembru 1915. godine nema~ki general - feldmar{al
August fon Mekenzen upozoravao svoje vojnike: “Vi ne polazite ni na itali-
janski, ni na ruski, ni na francuski front. Vi polazite u borbu protiv jednog
novog neprijateqa, opasnog, `ilavog, hrabrog i o{trog. Vi polazite na srp-
ski front i na Srbiju, a Srbi su narod koji voli slobodu i koji se bori i `r-
tvuje do posledweg. Pazite da vam ovaj mali neprijateq ne pomra~i slavu i ne
kompromituje dosada{we uspehe.” (str. 98.)
Jovan Du~i} u emigrantskom izdawu svojih sabranih dela, koja su posthum-
no 1951. godine {tampana u ^ikagu navodi re~i koje mu je pred ve}im brojem
svedoka uputio austrijski princ i ma|arski mar{al nadvojvoda Josif Habsbur-
{ki: “Srpska vojska je prva i najhrabrija vojska u Evropi. Ja to znam iz sopstve-
nog iskustva, jer sam s wom po{ao da ratujem na Dunavu. Gospodo, re~e princ,
{to ste mi u~inili toga dana: posle borbe koja je trajala svega pola sata, vi
ste uni{tili moju diviziju. Ja sam od toga momenta postao izli{an... Moji ba-
taqoni su bili potpuno zbrisani va{om u`asnom vatrom. Verujte da ne pre-
terujem kad ka`em da je srpska vojska prva na svetu.” (str. 98-99.)
A nema~ki list “Teglihe Rund{ad” pisao je 6. decebra 1917. godine: “Voj-
ska male Kraqevine Srbije predstavqala je u po~etku rata ne{to najboqe {to
je ikada jedna mala i kulturno umnogome nazadna dr`ava stvorila na vojni~-
kom poqu. Odli~no organizovana, sjajno i najmodernije naoru`ana, ozbiqno i
temeqno obu~ena, sa velikim i skora{wim ratnim iskustvom, jednostavna i
odu{evqena za narodnu ideju Velike Srbije; hrabra do po`rtvovawa i puna po-
uzdawa u pobedu, takva je srpska ubojna sila u{la u rat. Ona se borila sa bes-
primernim po`rtvovawem i silnom uporno{}u, pa ~ak i pri propadawu oki-
tila slavom svoje zastave. Srpski vojnik je bio dostojan protivnik i srpska se
vojska u povoqnim prilikama mogla vi{e puta pokazati i nadmo}na. Pravi~-
nost, ~ak i prema ina~e mrskom neprijatequ, zahteva da se to prizna javno i utvr-
di.” (str. 108.) U dnevnoj zapovesti nema~kog kajzera Vilhelma pred upu}iva-
we wegove armade na srpski front stajalo je: “Junaci! [aqem vas u novi rat
protivu jednog malenog ali veoma hrabrog naroda. To su Srbi, koji su za vre-
me tri nedavna i vrlo te{ka okr{aja sa Turskom, Bugarskom i Austro-Ugar-
skom pru`ili svetu dokaza o najubedqivijim vrlinama i sjajnim vojni~kim spo-
sobnostima, i koji su, na svojim zastavama, uprskanim krvqu, upisali tokom ~e-
tiri godine samo nenadma{ne i slavne pobede.” (str. 116.)
646
Mnogo vi{e divqewa srpskim vojnicima izrazili su saveznici. Objavqen
je u kwigama i {tampi ogroman broj hvalospeva, ali nam se ~ini da bi ovde bi-
lo dovoqno citirati {to je Ledi Peyet napisala u izve{taju koji je 1916. godi-
ne, kao supruga britanskog ambasadora u srpskoj prestonici, podnela Engleskom
komitetu za pomo} Srbiji: “Mo`e biti da je rano da procewujemo kakvo }e me-
sto Srbija imati u budu}nosti. Za sada je daleko kraj i svr{etak. Srbija ima pra-
va da povrati sve {to je izgubila. Patwe koje ona pre`ivqava prevazi{le su svu
veli~inu koju je u ratovima izvojevala, heroizam kojim se izdvajala. Pored Sr-
ba sam bila {est godina, ali mogu re}i da sam ih tek sad upoznala (1916., maja).
Posmatrala sam wihov samopregor i otpornost kroz sva isku{ewa koja su ih sna-
{la, ali nisam naslu}ivala tajanstvenu silu srca srpskog seqaka-vojnika, mu~e-
ni{tva wegovog tela se}a}e me na du{u koja uvek trijumfalno likuje. Ni smrt,
ni mu~eni{tvo, ni razo~arewe u saveznika koji na vreme ne do|e vreko Soluna,
ne behu u stawu da skrhaju onaj nepolomqivi heroizam u du{i srpskoga vojnika.
U povla~ewu ostalo je sto pedeset hiqada mu~enika Srba samo u Albaniji. Ko-
lona slomqenih heroja kora~ala je iz poraza u poraz, no wen vojnik ne prima po-
raze, uzdi`e se iznad bola, ne `ali se, trpeqiv je. Kao borac kome nema ravna,
on veruje i peva, zato po{tujem i divim se srpskom vojniku. Mnoge zemqe mogu
imati dobre vojnike, ali sumwam da se mogu pohvaliti borcem koji bi ratovao
zadovoqan jednim hlebom nedeqno! Saveznici i sami uvi|aju da je takvom naro-
du su|eno da na Balkanu igra ve}u ulogu, no {to je imao u pro{losti.” (str. 129.)
Kosti} ovde navodi i izvanredan citat anonimnog engleskog diplomate,
koji je preuzeo od prote Du{ana Popovi}a, kojim se daje izvanredna ocena ka-
raktera srpskog naroda: “Srpski narod je psiholo{ki jak. On ima toliko sjaj-
nih osobina, da neverovatnom brzinom osvaja. Ima izvanredne asimilatorske
mo}i. On je demokrata u naj{irem smislu. On je slobodouman na jedinstveno
pametan na~in. Ne surov kao pobedilac, ve} korektan kao gospodar; vi{e drug
no zapovednik, koji uspeva da ulije respekt prema sebi ~ak i od gorskih divqa-
ka, {to su Arnauti. Stra{an kad se sveti, Srbin je miran i qubazan kao pri-
jateq. On prvi pru`a ruku, postaje brzo intiman, biva iskren i predusretqiv
na intiman na~in.” (str. 130.)
U nastavku kwige Kosti} daje i nekoliko svedo~ewa o juna{tvu Dra`e Mi-
hajlovi}a i wegovih boraca u Drugom svetskom ratu, insistiraju}i da se ina-
~e tim pitawem nije podrobnije bavio, s obzirom da su se Radoje Kne`evi} i
Kosta Pavlovi} posvetili prikupqawu stranih mi{qewa o ulozi srpskih ~et-
nika u Drugom svetskom ratu. On kao poseban kuriozitet navodi da se veoma po-
hvalno o srpskim ~etnicima izrazio istaknuti nema~ki komunista Franc Bor-
kenau u kwizi “Svetski komunizam”, koja je objavqena u Bernu 1952. godine.
Borkenau je veoma objektivan pri analizi i komentarisawu ~iwenica, pa
tako na jednom mestu ka`e da je nekoliko dana po okupaciji Jugoslavije 1941.
godine zapo~eo srpski ustanak, i to 10. maja, kada je “Mihajlovi} na Ravnoj Go-
ri razvio barjak otpora. On je time prosledio delo srpske revolucije od 27.
marta, i uskoro polete{e srpski seqaci pod wegove zastave... Neverovatno brz
razvoj srpskog ustanka po~ivao je na wegovoj temeqnoj pripremi u miru. Mi-
hajlovi} nije bio tvorac ~etni~kog pokreta, koji ga je proglasio vojvodom.” (str.
146.) Za samog Mihajlovi}a ka`e da je slavni i svetski priznati prvi evrop-
ski gerilski vo|a, kao i da su mu nedostajale politi~ke sposobnosti, ali je bio
izrazit patriota i vojni~ki visoko obdaren.
647
 Italijanski istori~ar i oficir, u~esnik Drugog svetskog rata Salvato-
re Loj pisao je o srpskom ~etni~kom ustanku u kwizi “Jugoslavija 1941.” objavqe-
noj u Torinu 1953. godine, pa na jednom mestu ka`e da je ~etni~ki pokret “posta-
jao sve gu{}i (sve ~e{}i). Ona nevidqiva zavera koja je u~inila da se pove`u
Srbi, ina~e predmet hrvatske mr`we, oni, bri`no izatkani spojevi izme|u ra-
znih centara konspiracije, u~ini{e da se, pre nego se i pojavio ~as ustanka, pred-
stavi na popri{tu borbe, kao ~arolija, jedna organizovana i sposobna vojska, pre
svega jedan naoru`an narod bora{e se u ratu za svoju egzistenciju sa odlu~nom
uporno{}u. Srbi su zaista imali u pogledu organizacije iskustvo vi{e nego ve-
kovno. ^esto u svojoj istoriji, naro~ito u eposi divqeg turskog gospodarewa, bi-
li su prinu|eni da napuste svoja skromna prebivali{ta da bi obrazovali oru-
`ane ~ete.” (str. 147.) Poput Loja, italijanski oficir Mauricio Bosi opisu-
je hercegova~ke ~etnike pa ka`e da je ipak “neka duhovna misteriozna snaga dr-
`ala zajedno ove qude, vi{e nego komanda, snaga koja je zra~ila od stare{ine,
i jo{ jedna ideja: ideja srpske otaybine, srpske krvi, srpskog naroda.” (str. 149.)
Prvu kwigu Laza Kosti} zavr{ava dokazuju}i na osnovu stranih izvora da
Srbi predwa~e u plemenitom odnosu prema neprijatequ koga pobede u ratu, kao
i prema ratnim zarobqenicima. U svojoj prapostojbini Srbi nisu imali in-
stituciju ropstva, pa vizantijski istori~ar Mavrikije svedo~i da su svojim za-
robqenicima prepu{tali da sami odlu~e da li }e se slobodno vratiti ku}a-
ma uz izvestan otkup ili se prikqu~iti Srbima kao slobodni i ravnopravni
qudi. Dakle, nisu se pona{ali kao varvari, a i [afarik navodi da su po{to-
vali neka svoja ratna pravila prema zarobqenicima, civilima, slabim i ne-
mo}nim, crkvama itd. I sredwovekovni srpski hajduci i uskoci striktno su se
pridr`avali vite{kog kodeksa ~asti. Leopold fon Ranke je pisao da se srp-
ski hajduci “moraju pohvaliti zbog (svoje) vernosti, ~estitosti, velikodu{no-
sti.” (str. 168.) Ranke pi{e i kakva je bila disciplina srpskih ustanika Kara-
|or|evog vremena: “ Zabranu pqa~kawa tako je strogo shvatio Kara|or|e kad
je Beograd bio zauzet, da je dvojicu koji su se ogre{ili o tu zabranu ubio i po-
sle wihove le{eve obesio na gradskim kapijama. Gostoprimqivo je primio one
koji su se iz tvr|ave uputili pod wegovu za{titu.” (str. 170.)
U svojim “Zapisima s putovawa”, objavqenim u Parizu 1835. godine, zna-
meniti francuski kwi`evnik i nau~nik Alfons Lamartin divio se ratnoj
~asti i Kara|or|a i Milo{a, pa navodi konkretne primere: “Neumoqivi bra-
nilac pravde i reda, Kara|or|e je dao obesiti svoga ro|enog brata koji je bio
nasrnuo na ~ast jedne devojke... Ali pa{a je bio zarobqen i vratio je pun stog
darova velikom veziru. Srbi su se ve} tada pokazali, svojom velikodu{no{}u,
dostojni civilizacije u ~ije su ime ratovali, i Milo{ je unapred tretirao svo-
je neprijateqe kao budu}e prijateqe. On je ose}ao da puna nezavisnost nije jo{
dopala wegovu otaybinu i on se dr`ao ugovora, mesto da obe{~asti svoju otaybi-
nu pokoqima.” (str. 170.)
3. Srpski nacionalni karakter
U drugoj kwizi Kosti} prikazuje strane opise srpskih duhovnih osobina
i pore|ewa Srba sa Hrvatima, Bugarima i drugim susednim narodima. Pored
niza upe~atqivih svedo~anstava, nezaobilazan je opet Konstantin Jiri~ek ko-
648
ji iznosi veliki broj konkretnih primera plemenitosti i humanosti, kao i do-
kaza da su sredwovekovni vladari, feudalna vlastela i svi drugi dr`avni i
crkveni dostojanstvenici verno sledili primer svetovnog i duhovnog uteme-
qiva~a dinastije Nemawi}a, pa isti~e da “biografi hvale Nemawu da je {ti-
tio bednike, slepe, uzete, neme, sirote; on je otkupqivao du`nike i osloba|ao
robove. Sava je svoje verne pou~avao u propovedima da gladne nahrane, besku}-
nike da primaju na konak, gole da odevaju, udovice i siro~ad da {tite, robqe
da iskupquju i pu{taju na slobodu.” (str. 15.)
Povodom kosovske, lazarevske dileme izme|u idealizma i utilitarizma
pisao je Jozef Holo~ek o su{tini srpskog sudbonosnog opredeqewa: “Srpski
narod, odri~u}i se carstva zemaqskoga, a ostaju}i verno pri carstvu nebeskom
pokazuje nam se tako bogato nagomilan silama idealizma, da mi, koji se nada-
mo da }emo ubudu}e o~istiti narod od sramote i nepravde carstva zemaqsko-
ga, moramo u wemu (u srpskom narodu) videti i po{tovati narodnu pramate-
riju, koja }e tek u budu}nosti odigrati ~asnu ulogu, koju mu je providnost ude-
lila, da bi obezbedio tu ulogu mora biti pripravan na daqe muke i patwe, da-
qa odricawa i `rtvovawa.” (str. 19.)
Engleska nau~nica Elizabet Hil je pisala posle Drugog svetskog rata: “Taj
isti duh Kosova je nagonio Srbe da u~ine izbor u 1914. godini, jedan izbor ko-
ji je najzad stvorio Jugoslaviju; taj isti duh je nagonio Jugoslovene da u~ine svoj
izbor i 27. marta 1941. Bilo je mnogo Kosova od 27. marta. Duh Kosova koji i
danas `ivi i nosi jednu poruku za sve nas – ne samo za sve Srbe, sve Jugoslove-
ne i sve narode na Balkanu – to je podstrek za nas da ne pravimo kompromise,
niti da pravimo ono {to je privremeno, prividno, oportunisti~ko, nego da se
dr`imo po svaku cenu do`ivotno one vere za koju je srpski car Lazar umro. Mi
svi odgovaramo jedni za druge. Mi imamo zajedni~ku odgovornost. Mi smo bi-
li saveznici po izboru u ratu koji se je tek zavr{io, ali je na{a zajedni~ka
du`nost da dobijemo mir o`ivqavawem kosovskog duha. I ukoliko u~estvuje-
mo u o`ivotvorewu ovog duha, utoliko }e biti na{ doprinos za duhovnu rekon-
strukciju Evrope.” (str. 19-20.)
Re~i sorbonskog profesora Emila Omana izgovorene 28. juna 1915. godi-
ne, kao da su inspirisane savremenim doga|ajima. One ukazuju, svojom zapawu-
ju}om verodostojno{}u, da se nama Srbima istorija ponavqa. Oman svoje pre-
davawe po~iwe slede}im iskazima: “Govori}u vam o Srbiji. Mogao bih govo-
riti o vojni~koj Srbiji, o pobedama koje su zadivile Evropu. Austrijske pro-
vokacije, uvod u sada{wi rat, provokacije u kojima su se diplomate i profe-
sori univerziteta takmi~ili iznose}i la`ne dokumente, bile bi isto tako
interesantna tema. Ali, makar vas i razo~arao, ja }u se vratiti daqe u pro{lost
i potra`iti u pro{losti odgovor na pitawe koje nam postavqa svaka srpska
pobeda. Kako je bilo mogu}e, u sada{wem vremenu velikih dr`avnih skupina,
da se ta mala dr`ava mogla roditi, `iveti i uzdi}i dotle da igra va`nu ulo-
gu u drami koja danas potresa dobru tre}inu ~ove~anstva? Koja je to vila da-
rovala ovoj dr`avi – ~im se pojavila na karti – toliko energije, da mo`e – kao
Herkul iz kolevke – da odbije nalete ~udovi{ta, dvoglavog habsbur{kog or-
la.” (str. 38.) Odgovor koji Oman daje poznat je svakom srpskom detetu. Sila ko-
ja nas rukovodi i daje nam nevi|enu energiju je srpska vera.
649
 Kosti} je ovde objavio na stotine izre~enih mi{qewa o Srbima, koja su
potekla iz usta ili pera zna~ajnih intelektualaca, ali su sva ona vi{e ili ma-
we podudarna, pa nam se ovde ~ini najcelishodnijim citirati jedno od retkih
koje ukazuje i na mane srpskog narodnog karaktera, izre~ene, naravno, dobrona-
merno od strane francuskog istori~ara Ernesta Denija u wegovoj kwizi “Ve-
lika Srbija”. Deni, izme|u ostalog, pi{e da “Srbi imaju i svoje mane, koje su
istovremeno proizvod i wihovog temperamenta i wihova vaspitawa. Wihova
voqa nije postojana; wihovo nepoverewe se brzo budi i doga|a se da oni dono-
se odluke bez mnogo razmi{qawa i namah se posle pokaju. Oni nemaju uvek sa-
svim `iv ose}aj svojih du`nosti prema dr`avi, i vrlo ~esto `rtvuju op{te in-
terese svojim }udima koje su prolazne ali `estoke. Wih mogu lako da zanesu zvu~-
ne re~i i prividne optu`be, pri ~emu zaboravqaju u~iwene zasluge; vi{e su spo-
sobni za heroizam nego za razmi{qawa, i po{to su puni izvora elana, oni la-
ko veruju, poput Francuza, da }e wihove gre{ke lako da se isprave.” (str. 86.)
Deni traga i za uzrocima koji su kreirali takve karakteristike, pa ka`e:
“Duga vlast Turaka, za vreme koje nikad ne behu sigurni da li }e sabrati plo-
dove svoga rada, nije im dala ukus naknadnog napora. To su ju`waci, koji se ra-
do upu{taju u razgovor i u`ivaju da slade svoje snove u spirale dima svojih ci-
gareta. Wihove unutra{we sva|e i wihova nestalnost pru`ile su oru`je pro-
tiv wih wihovim susedima, Nemcima i Ma|arima, kojima je stalo do toga da
mane Srba uve}aju.
Wihovi neprijateqi ne zapa`aju, ili ne}e da zapaze vi{e kvalitete (ove)
rase: wenu savitqivost prekaqenu dugim ispa{tawima, fino}u i o{trinu we-
ne inteligencije, nadasve postojanost wenog idealizma i solidnost wene ve-
re koje se odr`avaju uprkos tobo`wih oscilacija. Vetrovi br~kaju povr{i-
nu reke, ali joj tok ne mewaju.” (str. 86-87.) Me|utim, poenta Denijevih razmi-
{qawa je u neverovatno istinitoj i, sigurni smo, originalnoj konstataciji da
“Srbi imaju jednu ~udnu (dostojnu divqewa) vrlinu, koja je uostalom sasvim ~e-
sta kod Slovena: oni veruju u snagu razloga i prava; prema re~ima apostola oni
se nadaju protivno svim nadama.” (str. 87.) Nada Srbe ne napu{ta ni onda kad
svi ostali misle da nema mesta nikakvim nadawima.
U kwizi “Srpska otaybina”, objavqenoj u Parizu 1917. godine Madlen de
Benoa-Sigoaje opisuje ratnu tragediju srpskog naroda i albansku golgotu, a Ko-
sti} posebno izdvaja slede}e wene re~i: “I pored tolikih nesre}a, srpska na-
cija nije mrtva. Ona je pro{la kroz najve}e patwe, ali nije izgubila svoju `i-
votnu snagu. Mlada krv vri u wenim `ilama. Uskoro }e procvetati krasni cvet
slobode. Tirani je vekovima nisu mogli da ujarme; ona je uvek kidala svoje lan-
ce. Velike sile, qubomorne na wenu mladost, stare nemo}ne sile, mogu poku-
{ati da je zarobe; ona }e poru{iti zidove svoje tamnice. San o Velikoj Srbi-
ji se jasnije ocrtava za vreme isku{ewa. Dani isku{ewa }e se uliti u reku ve~-
nosti. Jaka i ve}a Srbija cela }e vaskrsnuti. Protivni~ki narodi poku{ava-
}e uzaludno da ona zaboravi svoj san; ona ima snagu mladosti, snagu koja }e od-
biti granice nemogu}eg.” (str. 88.)
Druga poznata Francuskiwa tog vremena, kwi`evnica @enina Klapje pi-
sala je u kwizi “Legendarna Srbija”, objavqenoj u Parizu 1918. godine: “I srp-
ska du{a je tako|e u znaku misti~nosti. Ona izmi~e svetskom metodskom is-
pitivawu i buntovno se odupire, nedaju}i se anatomskom secirawu. Ona ima na-
650
gle skokove koji zbuwuju, i samo duboko poznavawe srpske istorije mo`e je ob-
jasniti. Srpska du{a je toliko jaka, da je ni{ta ne mo`e slomiti. Ona ima ta-
ko visok ose}aj ~asti, da on u woj `ivi petrificiran”. (str. 89.) [ta je to {to
ih jo{ razlikuje od drugih naroda, posebno susednih? “Srbi su ponositi. I u
najve}im mukama oni ne pla~u. O, gde se srce ~ove~je lak{e ne otvori i ne raz-
ne`i nego u bolu i tuzi? Pa ipak, ma kako strano izgledalo, retko }ete vide-
ti Srbina da pla~e.” (str. 89.)
Povodom situacije u kojoj se srpski narod na{ao u Drugom svetskom ra-
tu, ameri~ka novinarka Rut Mi~el je objavila bro{uru “^etnici govore. Fak-
ta o srpskim borcima – Mihajlovi} i Jugoslavija”, zapa`a ne{to {to je i da-
nas srpski problem – nedostatak talenta za efikasnu dr`avnu propagandu. Ona
svedo~i: “Srbi, pouzdani i lojalni kao rasa, spadaju u najve}e borce i demokra-
te Evrope. Ali oni se tako|e nalaze me|u wenim najgorim propagandistima.
Oni ne znaju kako da upotrebe re~i u wihovu li~nu korist, veruju}i da wiho-
va dela najre~itije i dovoqno glasno govore o wima i nama, wihovim savezni-
cima. Hrvati, s druge strane, dugo ve`bani u intrigama austrougarske poli-
tike, jesu ve{ti propagandisti. Zbog toga je veoma va`no da Amerikanci naj-
zad ~uju potpunu dokumentovanu istinu o Jugoslaviji, o Srbima, Hrvatima, kao
i o samom generalu Mihajlovi}u i partizanima.” (str. 102-103.)
Kad je re~ o pore|ewu karakternih osobina Srba i Hrvata Kosti} navo-
di kako je austrijski istori~ar Anton [pringer 1863. godine pisao da su “sjaj-
na svojstva srpskog naroda, mu{ku hrabrost, poetski prirodni smisao, prai-
skonost u mislima i shvatawima, Hrvati posedovali u malom stepenu.” (str.
120.) Franc Mauer je do{ao do zakqu~ka nakon pa`qivog i sveobuhvatnog po-
smatrawa i prou~avawa “da je Srbin, koji je wegovoj pravoslavnoj veroispo-
vesti privr`en nepokolebqivom verno{}u i po`rtvovano{}u, da je on tole-
rantniji nego Hrvat”, pa smatra da to “mo`e da proisti~e iz wegove vere, is-
to kao {to bi se katoli~koj religiji i klerikalnom uticaju mogao eventual-
no da pripi{e jo{ fanatizam i sklonost ka netrpeqivosti koja se ja~e ispo-
qava kod Hrvata.” (str. 120.) Nema~ki putopisac Kol ukazuje i na druge aspek-
te razlikovawa, pa ceni da se “Srbi i Hrvati Dalmacije odvajaju nekim karak-
teristi~nim razlikama, kako wihovog fizi~kog tako i wihovog moralnog (bi-
}a). U celini srpski soj se smatra za plemenitiji i lep{i. Srbi su ne samo ve-
}e i izrazitije telesne konstrukcije nego Hrvati, ve} oni su kanda o~itava-
li i ve}e ratno juna{tvo i nagon za slobodom.” (str. 121.)
Nema~ki pravnik i teolog Johan Ferdinand Naigbaur u kwizi “Ju`ni Slo-
veni i wihove zemqe”, objavqenoj u Lajpcigu 1851. godine iznosi i li~no sve-
do~anstvo: “Pisac je upitao jednog u~enog fraweva~kog monaha iz republike
Poqica za svoje mi{qewe o razlici izme|u Srba odn. Iliraca (tako direkt-
no stoji, L.M.K.) i Hrvata. On je odgovorio: Ja bih ra|e bio Tur~in nego Hr-
vat.” (str. 121.) S druge strane, engleski istori~ar Artur Evans u kwizi “Kroz
Bosnu i Hercegovinu pe{ke tokom pobune avgusta i septembra 1875. Sa isto-
rijskim pregledom Bosne i osvrtom na Hrvate, Slovence i staru dubrova~ku
kwi`evnost”, objavqenoj u Londonu 1876. godine, opisuje fizi~ki izgled Hr-
vata: “Karlova~ki Hrvati su po izgledu sli~ni Zagrep~anima do tog stepena
da sam prinu|en da opi{em glavne karakteristike. Nos je nisko zase~en i spqo-
{ten prema ~elu, a izme|u nosa i ~ela je dubqa brazda koje se se}am i kod mno-
651
gih Rumuna... Duboke i nemirne o~i Hrvata, na koje je tako visoko ponosan, ~e-
sto su na prvi pogled odvratne, jer nagove{tavaju sumwu i grubost... Uzeto kao
celina, licu nedostaje izraz tevtonske snage i masivnosti. Hrvati, nasuprot
Srba, nisu toliko visoki niti tako lepo ni proporcionalno gra|eni. Wiho-
vo je dr`awe mawe otvoreno a lepota re|a. Hrvati nam se gorko `ale na lewost
svojih seqaka... Hrvati su neizle~ive pijanice.” (str. 123-124.) Austrijski kwi-
`evnik Herman Bir tvrdi da Hrvati naprosto imaju jak nagon da budu sluge.
4. Srpski verski `ivot
Zbirku rasprava “Iz srpskog verskog `ivota” Laza Kosti} je objavio 1961.
godine u Minhenu i u woj je raspravqao o pitawu zna~aja samostalne srpske cr-
kve, Pe}ke patrijar{ije, crkvenog zadu`binarstva, uloge manastira u o~uva-
wu srpske nacionalne svesti, tolerantnosti srpskog pravoslavqa, kao i neke
konkretne verske obi~aje i crkvenu praksu. Osnivawe autokefalne srpske cr-
kve je istorijski doga|aj od neprocewivog zna~aja jer je crkvena nezavisnost bi-
la glavni temeq dr`avni. Carigradski patrijarh je tu samostalnost proglasio
1219. godine, nakon veoma uspe{ne crkveno-dr`avne diplomatske aktivnosti
srpskog princa Rastka Nemawi}a. Po konceptu Svetog Save, kako ga rezimira
Vladimir \orovi}, “Srbija je imala biti jedinstvena pravoslavna dr`ava, u
kojoj }e vera, u oskudici jo{ nerazvijene nacionalne ideje, biti kohezivni ele-
menat svih plemena i pokrajina. Stoga je Sava odlu~io da organizuje samostal-
nu srpsko-pravoslavnu crkvu u dr`avi i da toj organizaciji poveri rad na na-
rodnoj konsolidaciji. Radi toga je on oti{ao u Nikeju, izlo`io tamo svoje raz-
loge za potrebu odobrewa srpske crkvene samostalnosti, nagla{avaju}i opa-
snost od latinskog uticaja u Srbiji. Car i patrijarh su primili te razloge, na-
daju}i se da }e u Srbima dobiti saveznika za borbu protiv mrskih zapadnih vi-
tezova, koji su jo{ uvek dr`ali Carigrad u svojoj vlasti.” (str. 12.)
Kosti} posebno potencira \orovi}eve zakqu~ke da je Sveti Sava kao ar-
hiepiskop “vrlo energi~no i dobro organizovao srpsku crkvu”, daju}i joj ~ist
nacionalni karakter, kao i da je “srpsku dr`avnu misao nemawi}ke dinasti-
je stvorio fizi~ki Nemawa, a intelektualno Sava. On je sistematski radio
da stvori pravoslavqe kao sinteti~ki deo srpske dr`avne kulture.” (str. 12.)
Svetosavska crkva je slu`ila i Bogu i narodu, pa je tako razvila pojam otaybi-
ne Srbinove i udarila temeqe modernog srpskog nacionalizma i patriotizma.
Kako isti~e Tiqandije, “sigurno je da povezanost kraqevstva i crkve, poveza-
nost bez zadwih namera, bez napetosti, bez potrebe za uzajamnim koncesijama,
da ova povezanost prirodna i naivna, koja se vidi kod negda{wih Srba, da je
to jedna stvar jedinstvena u istoriji. Srpski kraqevi su slu{ali genije (za-
{titni duh) svoje rase kad su favorizovali tu povezanost... Vladari politi-
~ari, vladari blagi i sawalice, svi su sledili isti put.” (str. 15.)
Ami Bue je pravilno procenio zna~aj jo{ jednog aspekta srpskog isto~nog
opredelewa po pitawu hri{}anske vere. “Protivno Latinskoj crkvi, Isto~-
na je u svim vremenima imala zdravo shvatawe da crkvene kwige treba da budu
pisane u jeziku svoga naroda koji je taj obred prihvatio. Jama~no je ova konce-
sija mo}no uticala na progres koji je izvr{ila Isto~na crkva, jer se ni{ta
vi{e ne opire zdravom razumu nego obred na jeziku koji se ne razume. Uosta-
652
lom, uzev{i u obzir nacionalne antipatije, Sloveni bi odbacili veru koja se
ispoveda na gr~kom ili na latinskom samo zbog jezika u kome se vr{i bogoslu-
`ewe.” (str. 16-17.)
Bue pri tome sagledava i neke op{te, principijelne razlike isto~ne i za-
padne varijante crkvene organizacije u okviru jedinstvene hri{}anske vere, pa
ka`e: “Enormna razlika izme|u Zapadne i Isto~ne crkve je u tome, {to prva
zahteva potpuno jedinstvo u crkvenoj hijerarhiji i priznawe jednog jedinog sta-
re{ine u li~nosti pape, koji se u tom svojstvu smatra ~ak ve}im od svih kruni-
sanih glava. Gr~ka crkva ne postavqa tako preterane zahteve i lak{e se pri-
lago|uje prilikama i idejama veka; to je vera napretka, dok je Rimska vera sta-
cioniran kult, kao onaj Dalaj Lame iz Tibeta, koji ne mo`e niti je poku{ao, da
predvidi ma kakvu mogu}nost modifikacije i prilago|avawa duhu vremena. Do-
bro shva}ena politika zahteva da klir svakog naroda bude nacionalan i da ne
zavisi od ma koje vlasti i dr`ave inostrane. A ba{ pravoslavna crkva dozvo-
qava da sabor zemaqskih arhijereja prizna kao stare{inu nekog arhiepiskopa
i da on postane mitropolit ili patrijarh. Tako smo mi ve} videli da su Slove-
ni dobili patrijarha nezavisnog od Carigrada (misli na Du{anovog patrijar-
ha, L.M.K.).” (str. 17.) Kako prime}uje Ubi}ini, “u jednoj zemqi kao {to je Sr-
bija, gde su sve{tenik i gra|anin uvek bili pome{ani (shva}eni kao jedno), cr-
kva koja bi razlikovala svoju stvar od stvari nacije i koja bi htela da se wena
re~ ~uje u inostranstvu, izgledala bi kao ne{to nenormalno i monstruozno.
Nema~ki istori~ar Gerhard Hiler je 1934. godine u svojoj doktorskoj di-
sertaciji u srpskom svetosavqu i ideolo{kim tradicijama i dr`avotvornoj ide-
ji Du{anovog carstva video osnovnu snagu koja je dovela do ru{ewa velike i mo}-
ne Austro-Ugarske imperije. Hiler rezonuje na slede}i na~in: “Za{to je Dvoj-
na monarhija propala na ju`noslovenskoj a ne rumunskoj iredenti? Zato {to
je srpski nacionalizam bio ne{to vi{e nego prost iredentizam, jer je predsta-
vqao jedan osobeni (jedinstveni) istorijski fenomen. Srpska iredenta nije bi-
la uslovqena razbacano{}u (ispreturano{}u) ju`noslovenskog elementa u Aus-
tro-Ugarskoj; ona ne mo`e da se objasni ni sa ma|arskom nacionalitetnom po-
litikom. Ona je imala pozitivne duhovne osnove: `ivu uspomenu na carstvo Du-
{ana i na tradiciju Pravoslavne crkve. Ove tradicije su bile modernizova-
ne asimilirawem demokratskih ideja i duhovnom povezano{}u svesrpstva sa
ruskim radikalizmom 19. veka, sa Bakuwinom i Kropotkinom. Srpski nacio-
nalizam, za koga se ne mo`e tvrditi da je bio nedotaknut stranim modernim uti-
cajima, predstavqao je ipak jednu potpuno samostalnu pojavu.” (str. 27.)
Zato je i bilo mogu}e da se odr`awem kontinuiteta Pe}ke patrijar{i-
je sa~uva i kontinuitet srpske dr`avotvorne ideje na nemawi}kim vladarskim
tradicijama. Weno obnavqawe pod patrijarhom Makarijem Sokolovi}em i pri-
znawe od strane ~etiri velika isto~na patrijarha, carigradskog, aleksandrij-
skog, antiohijskog i jerusalimskog, omogu}ilo je pun procvat duhovnog `ivo-
ta na svim teritorijama na kojima su `iveli Srbi. Radoslav Gruji} u jednoj en-
ciklopedijskoj odrednici pi{e: “U sastav obnovqene Pe}ke patrijar{ije u{le
su tada ne samo sve srpske oblasti koje su i za careva Du{ana i Uro{a bile we-
zin sastavni deo, nego i sve druge oblasti u kojima su Srbi `iveli pod raznim
gospodarima, ili su ih naselili migracijama za vreme turske invazije. Tako
je obnovqena Pe}ka patrijar{ija, pored svog starog teritorija u Ju`noj Sr-
653
biji i Severnoj Srbiji, i Crnoj Gori obuhvatala jo{ dve eparhije u dana{woj
Bugarskoj (]ustendil i Samokov), celu Bosnu i Hercegovinu sa Dalmacijom,
Srem i Slavoniju sa Hrvatskom, Banat i Ba~ku s Barawom sve do vi{e Budi-
ma, Temi{vara i Arada, gde su se, be`e}i pred Turcima, naselili bili mnogi
pravoslavni Srbi. Ohridskoj arhiepiskopiji ostale su samo oblasti ju`no od
Tetova, Skopqa, Velesa i [tipa na jugu kraqevine. Tako su prvi put gotovo svi
Srbi do{li u jednu narodno-crkvenu zajednicu, koja je stekla vanrednih zaslu-
ga ne samo za ocepqewe i pro{irewe pravoslavqa, nego i za odr`awe i raz-
vijawe srpske nacionalne svesti, a s wom i za ostvarewe docnijeg dr`avnog uje-
diwewa.” (str. 33.) Istori~ar Du{an Popovi} takvoj konstataciji dodaje mi-
{qewe da je “u ovoj svojoj crkvenoj organizaciji bio na{ narod potpunije uje-
diwen nego u Du{anovoj carevini, i to ne samo nacionalno, crkveno i kultur-
no, nego i politi~ki, na ~elu sa svojim patrijarhom.” (str. 34.)
Po{to je turska carevina bila izrazito teokratska tvorevina, ona je do
kraja insistirala na striktnoj odvojenosti vernika i nevernika pa je to izvor
autonomnih prava i dru{tvene organizacije hri{}anskog stanovni{tva, a po
teokratskom ideolo{kom sklopu bilo je sasvim prirodno da se kao politi~-
ki predstavnik i transmisija pojavi hri{}anska crkva. Tako su crkveni pred-
vodnici dobijali i veoma zna~ajne svetovne funkcije i nadle`nosti. Takav sta-
tus Radoslav Gruji} obja{wava na slede}i na~in: “Kao svetovne narodne sta-
re{ine (milet-ba{a), imali su patrijarsi i episkopi pravo da sude i svetov-
wacima, ne samo u bra~nim i naslednim poslovima, nego i u mnogim drugim gra-
|anskim sporovima. Na takvim su|ewima obi~no se nastojalo da se parci iz-
mire i nagode: ako to nije po{lo za rukom, crkveni su se predstavnici, sem ka-
zne globom i tamnicom, slu`ili i raznim drugim kaznama, pa i prokletstvom.
Pri su|ewu su se najvi{e oslawali na obi~ajno pravo, a zatim na Krm~iju i
Du{anov zakonik. Za izvr{ewe presuda imali su svoju policiju, kavaze. Kao
narodne stare{ine, patrijarsi i wihovi episkopi bili su ujedno i glavni po-
srednici i zastupnici Srba kod turskih vlasti, a po potrebi i wihovi za{tit-
nici od obesti nesavesnih ~inovnika i spahija. U svetovnim stvarima patri-
jarsima je mogao suditi samo carski sud u Carigradu, a po zakonu niko nije smeo
zatvoriti srpskog sve{tenika bez wihova znawa i odobrewa... Patrijarsi su
bili zakoniti naslednici ne samo svih episkopa nego i svih Srba u Pe}koj pa-
trijar{iji koji bi umrli bez testamenta i bez naslednika.” (str. 42.)
Patrijarh je imao mnoge ingerencije izvr{ne vlasti, a birao ga je “zbor
srpskih mitropolita, episkopa, igumana i drugih crkvenih i narodnih pred-
stavnika. Izabranog je sultan beratom potvr|ivao... Patrijarh je i ina~e sa-
zivao episkope na savet, a po potrebi i narodne prvake. Sa wima je odmeravao
porez na narod, od koga se imao pla}ati patrijar{ijski hara~ sultanu; sa wi-
ma je ve}ao i zakqu~ivao o svima va`nijim crkvenim i narodnim, prosvetnim
i kulturnim potrebama. Iz toga obi~aja razvili su se docnije crkveno-narod-
ni sabori u Karlova~koj mitropoliji pod austro-ugarskom vla{}u.” (str. 42.)
Srpska patrijar{ija je o~igledno kroz crkvenu organizaciju obavqala u ce-
losti lokalnu, a poprili~no i dr`avnu upravu, osim u vojnoj sferi, dok je u po-
reskoj imala i superiorniju vlast od sebe. Ona je delovala kao dr`ava u dr`a-
vi, istina vazalna i teokratskog karaktera, ali srpskom narodu pod turskom
dominacijom itekako dragocena.
654
U predavawu “O stogodi{wici ilirskog pokreta”, odr`anom u Zagrebu
1936. godine Ferdo [i{i} je rekao: “Uporedimo li ilirizam sa vaskrsom srp-
ske dr`ave na po~etku XIX stole}a, za Kara|or|a i Milo{a, opazi}emo od-
mah, da je hrvatski preporod bio besumwe daleko te`i kao problem nego kao
borba, jer je srpska fizi~ka mnogogodi{wa krvava borba bila, razumije se, neo-
sporno te`a, dok je rje{avawe srpskog nacionalnog problema – u antitezi iz-
me|u pravoslavnog i muslimanskog ~ovjeka – vazda je bilo veoma jednostavno.
Ilirizam naime imao je i da stvara hrvatski narod i da ga ujedno brani od ne-
prijateqa, dok je u srpskom preporodu onaj prvi zadatak – stvarawe srpskog na-
roda – sasvim otpao. Ve} davno svi su se pravoslavni unutar granica Pe}ke pa-
trijar{ije, a onda i Karlova~ke mitropolije, osje}ali Srbima, tako da za sto-
qetnog turskog ropstva, ako i nije bilo srpske politi~ke nezavisne dr`ave,
ali je pod Turcima postojala jedna jedinstvena duhovna Srbija unutar grani-
ca pravoslavne crkve.” (str. 50.)
Nema~ki istori~ar Ernest Aurih u kwizi “Jugoslovensko pitawe i jugo-
slovenska kriza 1914.”, objavqenoj u [tutgartu 1931. godine iznosi tezu da “Sr-
bi imaju istorijsko pravo na Bosnu i Hercegovinu, jer je ona nekoliko veko-
va bila u sastavu Pe}ke patrijar{ije.” Kako napomiwe Kosti}, “Mi Srbi ni-
smo nikad mnogo polagali na istorijska prava, a danas je ta teorija uop{te uzev-
{i antikvarna. Pa ipak rezonovawa ovog nema~kog istori~ara zaslu`uju pu-
nu pa`wu: ona su u najmawu ruku nau~no kuriozna.” (str. 51.) Odnosni citat Er-
nesta Auriha glasi: “Dodu{e, stara dr`ava (srpska) nije nikad taj ciq posti-
gla (osvajawe cele Bosne, L.M.K.). Pa ipak, srpski pokret novog vremena ima
pravni titulus na posed Bosne: ona je bila deo podru~ja stare Pe}ke patrijar-
{ije, koja je u vreme najdubqeg poni`ewa Srbije preuzela idealno Du{ano-
vo nasledstvo u kulturnom i crkvenom pogledu i koja je (ta patrijar{ija) zgod-
nim stavom prema vladaju}oj Turskoj, pored politi~ke nemo}i, dovela pod svoj
opseg, u ekspanziji vrednoj divqewa, sve srpske nazvane zemqe ju`noslovenskog
predela nastawenosti, pa i Bosnu, {to joj do tada nije bilo uspelo, a sve to u
zasnivawu kulturnog imperijalizma.” (str. 52.) Dobrim delom su sve kasnije srp-
ske carske privilegije u Austriji i Ugarskoj zasnovane na onome {to su Sr-
bi ve} u`ivali u okviru Pe}ke patrijar{ije unutar Turske imperije. Tako su
i iseqeni Srbi pod patrijarhom Arsenijem ^arnojevi}em na novim terito-
rijama formirali skoro dr`avu u dr`avi.
Impresioniran srpskim zadu`binarstvom i izgradwom pravoslavnih hra-
mova {irom Severne Amerike, za koje srpski iseqenici nisu `alili znoja,
truda i nekad posledweg dolara, Kosti} je napisao i u ovoj kwizi objavio po-
sebnu studiju o srpskom crkvenom zadu`binarstvu. Ta tradicija je bri`qi-
vo negovana jo{ od vremena Nemawi}a. Monumentalnost srpskih sredwove-
kovnih manastira nije mogla ostaviti ravnodu{nim ni srpske prijateqe ni
neprijateqe, a mnogi strani pisci ostavili su upe~atqive tragove svoga di-
vqewa i po{tovawa srpskom neimarstvu i predanoj duhovnosti koja pro`i-
ma srpsko nacionalno bi}e. Tako Jiri~ek, smatraju}i da su gra|evine najzna-
~ajniji i najopipqiviji spomenik pro{lih kulturnih perioda, ka`e da “u srp-
skim zemqama ima, iz posledweg stole}a sredweg veka, prili~no znatan broj
velikih i lepih crkava, koje jasno govore o nekada{wem bogatstvu zemqe, o
vladala~kom i narodnom smislu i qubavi za umetnost.” (str. 69.) Mnogi auto-
655
ri su zapaweni umetni~kim savr{enstvom, pa se upu{taju u stru~ne spise i
tuma~ewe gra|evinskog postupka, ornamentike, stila i harmonije arhitekton-
skih re{ewa.
Francuski istori~ar umetnosti [arl Dil u studiji o srpskim manasti-
rima, koju je objavio 1930. godine, ka`e: “prou~avawe ovih dragocenih spome-
nika koje ~uva Srbija otvorilo nam je wu zaista kao jednu novu oblast u isto-
riji umetnosti Istoka. A to je {to izaziva interesovawe i neuporedivu ~ar
pri razgledawu ovih starih manastira, prepunih uspomena iz oblasti istori-
je umetnosti, i koji, na divnim mestima u moralnoj atmosferi koja nas sve po-
tresa, ~uvaju remek dela pro{losti koja je bila velika.” (str. 75.) Engleski isto-
ri~ar Sesil Stjuart u kwizi “Srpska zaostav{tina”, objavqenoj u Londonu 1959.
godine ka`e da je ~udo nevi|eno, neobja{weno i neobja{wivo kako je i za{to
srpski vizantijski stil prevazi{ao vizantijsku umetnost koja mu je bila uzor
i primer za ugled.
Kosti} posebno insistira na ~iwenici da su srpski sredwovekovni gra-
dovi i utvr|ewa zidani narodnim kulukom, pa ~esto i prokliwani zbog muke
i nevoqe koji su qude snalazili zbog besplatnog i napornog, nekada krvavog
rada. Me|utim, zidawe crkava i manastira vladari i feudalna gospoda su pla-
}ali i u tome ~esto bili izda{ni, pa je narodu i sama gradwa ostajala u lepom
se}awu. Sjaj vladarske mo}i i dobrodu{nosti kroz podizawe hramova nisu sme-
le da poremete sirotiwske suze. Manastiri su reprezentovali feudalnu mo},
predstavqali izraz duboke pobo`nosti, ali i delovali kao {kole preko ko-
jih se narod obrazovao i {irio duhovni i ideolo{ki uticaj. Pristup manasti-
ru i u~e{}e u crkvenoj liturgiji bilo je dostupno svima, ali da bi se manasti-
ri mogli samostalno izdr`avati, ktitor im je davao status feudalca i prepu-
{tao odre|eni broj kmetova.
Pod turskom okupacijom, kad je uni{tena feudalna gospoda i narod u sta-
tusnom pogledu nivelisan, kmetovske obaveze prema manastiru prerasle su u
obi~ajne pa nisu ni svojom visinom ugro`avale vernike. Narod je dobrovoq-
no radio na wihovom o~uvawu i popravkama pa se kolektivno ispoqio kao na-
knadni ktitor. U vreme turske najezde mnogi su manastiri popaqeni i poru-
{eni, najve}i i najlep{i u yamije pretvoreni, a razbegli kalu|eri na plani-
nama i u gustim {umama gradili su male crkve i manastire. Turci nisu dozvo-
qavali izgradwu novih hri{}anskih bogomoqa, a popravku starih su dozvoqa-
vali samo uz kori{}ewe ranije upotrebqenog materijala, i to uz veliki mi-
to. Prvo stole}e ropstva pro{lo je u paklenim mukama, pa se i na osnovu tog
kontrasta mo`e sagledati nemerqivi istorijski zna~aj obnove Pe}ke patri-
jar{ije i delovawa srpskog pa{e Mehmeda Sokolovi}a.
Nakon analize docnijih istorijskih zbivawa, obnove i izgradwe hramo-
va u oslobo|enim srpskim zemqama, hrvatskim ru{ila~kim pohodima u Dru-
gom svetskom ratu, komunisti~kim zabranama da se podi`u nove crkve ili po-
pravqaju stare, Kosti} se opet vra}a pitawu prekomorskog zadu`binarstva
i pita se {ta }e biti sa divnim srpskim hramovima {irom Amerike. “Odgo-
vor koji opet sam sebi dajem nije onako crn kao u pogledu odr`awa narodno-
sti. Dok je u nacionalnom pogledu srpska emigracija Amerike osu|ena na ne-
minovno odnaro|avawe jo{ u drugoj generaciji (sasvim izuzetno u tre}oj), do-
tle su otpadni{tva od vere veoma retka. Ima slu~ajeva da ne samo pravoslav-
656
ni mlado`ewa privede svojoj veri inovernu nevestu, ve} i da nevesta pravo-
slavna svog novog mu`a pridobije za svoju veru, iako oboje ve} ne znaju srpski
jezik. (Ima, razume se, i obrnutih slu~ajeva, ali mo`da mawe nego {to su ovi
spomenuti).” (str. 104-105.)
Takvu versku postojanost Kosti} obja{wava tradicijom, ali i ~iwenicom
da u Americi ne postoji jedna dominantna, privilegovana ili dr`avna vera,
niti je poznat pojam verske diskriminacije. “Za razliku od jezika, koji mora
da je jedan i isti za sve (engleski), i za razliku od nacionalnosti, koja mora
da je amerikanska ako se `eli prosperirati u toj zemqi, verama je zadr`ana,
pa ~ak i pove}ana prvobitna raznovrsnost, tako da se niko i ne stidi i ne po-
nosi {to pripada ovoj ili onoj veri. Svak mo`e da `ivi, i stvarno `ivi, odvo-
jenim crkvenim `ivotom, koji je uop{te govore}i, u Americi veoma `iv (za
razliku od Evrope). Zato nema nikakvog izgleda da se srpski iseqenici u SAD
i u Kanadi razvere ili prevere. Oni mo`da ne}e biti u stawu da razumeju bo-
goslu`beni jezik, ali }e se zato crkva tome prilagoditi i davati {to vi{e
pasusa na engleskom jeziku. No iseqenici }e ostati nesumwivo verni religi-
ji kojoj su pripadali wihovi preci i u kojoj su kr{teni.” (str. 105.)
Srpski manastiri su odr`avali i ~uvali Srpstvo. I glas guslara je bio
naj`ivqi i najimpresivniji u manastirskim zidinama. U wima se ~uvala srp-
ska pismenost i prepisivala kwi`evna dela. Pam}eni su i bele`eni istorij-
ski doga|aji tako da su od ogromnog zna~aja za modernu istoriografiju. Mana-
stirske freske su kao svojevrsna ilustrovana Biblija pru`ale versku pouku
nepismenom narodu, ali, s druge strane, predstavqale su i ilustrovanu isto-
rijsku ~itanku koja je pru`ala osnovna znawa o staroj srpskoj dr`avi. Kroz svo-
je zadu`bine “srpski sredwovekovni vladari poslu`ili su srpstvu i posle svo-
je smrti, jo{ mnogo daqih vekova, ni{ta mawe i korisnije ako ne jo{ boqe ne-
go za `ivota. Toga primera nema u svetu. Ni du`e, ni ~asnije, ni svetije slu-
`be vladara svome narodu nije istorija zabele`ila.” (str. 115.)
Novi strani pisci su ukazivali i na neuobi~ajeno izra`enu versku tole-
ranciju pravoslavaca, posebno pravoslavnih Srba. Pojava prozelitizma u pra-
voslavqu je nezabele`ena. Tom pitawu Kosti} posve}uje kra}i esej, a kwigu
zavr{ava opse`nijim raspravama o pravoslavnim hramovima u srpskom pri-
morju, posebno u Boki Kotorskoj, obi~ajnom, pravnom i duhovnom zna~ewu no-
{ewa krsta povodom odre|enog verskog praznika, kao i o pitawu sedi{ta srp-
sko-pravoslavnih episkopa, naro~ito u Ugarskoj, uz pore|ewe nekih konkret-
nih normi pravoslavnog i katoli~kog crkvenog prava.
5. Srpski juna~ki ep
Kolektaneju “Stranci o srpskim narodnim pesmama” Laza Kosti} je ob-
javio 1964. godine u Melburnu. To je rezultat wegovog upornog istra`ivawa
i sistematizovawa najva`nijih stavova o srpskom narodnom stvarala{tvu ne-
ma~kih pisaca Jakoba Grima, Tereze fon Jakob (Talfj), Johana Volfganga Ge-
tea, vajmarskog velikog vojvode Karla Avgusta, Asnusa Serensena, kao i broj-
nih putopisaca, geografa, istori~ara, kwi`evnih teoreti~ara, filozofa i
lingvista; francuskih pisaca Alfonsa Lamartina, Ami Buea, Sen Rene Ta-
qandija, Emila Montegija, Eduarda Labuleja, Marla Irijarta, Selesta Kuri-
657
jera, Ogista Dezona, Luja Le`ea, Ernesta Denija, Eduara [irea, i drugih; ita-
lijanskih pisaca Nikole Tomazea i \uzepea Macinija; ruskih, poqskih, ~e{kih,
ukrajinskih, slovena~kih, hrvatskih, rumunskih, ma|arskih, skandinavskih i
anglosaksonskih pisaca. Nije potrebno posebno isticati da su ti iskazi pre-
puni divqewa i slavopojki, kao i da su naj~e{}a pore|ewa s Homerovim deli-
ma. Neretke su ocene da je srpska narodna poezija vrhunski svetski domet na
tom planu.
Ovde }emo preneti samo nekoliko tih mi{qewa, ne ona slatkore~iva,
nego najsadr`ajnija i najpronicqivija. Tako je Maksim Braun pisao 1933. go-
dine o srpskim narodnim pesmama: “Juna~ke pesme su vi{e nego prosta zaba-
va, vi{e nego prosto razmetawe ili fantasti~no ma{tawe. Ono ~emu one u
svojoj karakteristi~noj povezanosti i stvarnosti fantazije te`e, to }e bi-
ti pre neka vrsta eti~kog uzvi{ewa `ivota, jedna vrsta davawa smisla svo-
joj sopstvenoj egzistenciji. Sna`no prema{awe stvarnosti ima, ako bismo
smeli re}i, vaspitni ciq: wime narod postavqa jednu idealnu sliku sa ci-
qem da je postigne.” (str. 55.)
Ernest Dikenman, koji je kao univerzitetski profesor predavao slavisti-
ku u Bernu i Cirihu, pisao je 1951. godine: “Ove pesme dokazuju duboko ukore-
weno nacionalno ose}awe i strastan patriotizam: kao posebna ~ast se smatra
u~estvovati kao srpski junak u boju protiv nevernih Turaka pri odbrani otaybi-
ne i hri{}anske vere i tu polo`iti svoj `ivot. One (te pesme) ~ine da se uvek
iznova o`ivquje uspomena na slavnu pro{lost, odr`avaju budnim snage koje
latentno u narodu dremaju, podi`u raspolo`ewe za borbu za najvi{a dobra, kao
{to su sloboda, nezavisnost, ~ast, pravo. One tako|e pru`aju utehu u te{kom
zemanu, ja~aju snagu i voqu da se izdr`i u qutoj nevoqi. Iako pesme ~e{}e pre-
teruju u idealizirawu snage i podviga junaka, to ipak wima ne nedostaje smi-
sao za stvarnost, sa sna`nim realizmom se opisuju slabosti, kao {to je naklo-
nost ka pi}u, ~astoqubqe, sva|ala{tvo, podmuklost, nevera. Pesme dobivaju
u humanitarnom pogledu jo{ znatno time, da u wima i `ena dolazi do re~i i
ova pokazuje herojske crte, bilo kao majka koja hrabro savla|uje svoj bol, ili
kao sestra gotova na `rtve, kao verna i odana `ena koja dobrovoqno ide u sm-
rt sa svojim mu`em, kao ponosna verenica koja vodu donosi ratnicima pre smr-
ti. Ima ne~ega zaista od “plemenite prostote i mirne veli~ine” u ovom tipu
`ena. Pesme daju i dubok uvid u porodi~ni `ivot, pokazuju kako je u sredwem
veku srpska `ena visoko cewena i po{tovana.” (str. 63.)
Franucski istori~ar umetnosti [arl Irijart u kwizi “Obale Jadrana
i Crne Gore”, objavqenoj u Parizu 1878. godine ka`e za srpske narodne pesme
da je to “propaganda koja se otrgla svim policijama suverena, naredbama vla-
de, brutalnostima zaptija, hati{erifima sultana: to je sveti kov~eg naroda
koji tu nalazi refleks svoje veli~ine u pro{losti, utehu u sada{wem zlu, na-
du na budu}u slobodu.” (str. 73.)
Najve}i poqski pesnik Adam Mickijevi~ isticao je polovinom devetna-
estog veka, u svojim pari{kim univerzitetskim predavawima o slovenskoj kwi-
`evnosti, su{tinu srpskog kosovskog ciklusa narodnih pesama: “Jednako kao
gr~ki, i slovenski junaci su obi~ni qudi, strastveno nakloweni srybi, i na-
dasve qube rat. Hrabrost smatraju kao najve}u vrlinu, po{tuju veru (religi-
ju), vole obiqe i rasko{, ~esto su nasilnici ali nikad surovi. Rat nije za wih
658
kao za divqe Amerikance lov na qude. Naprotiv, oni po{tuju me|unarodna pra-
va, dr`e zakletvu kao svetiwu, ~asnu re~, bore se ~asnim ma~em. Wihov karak-
ter di`e hri{}anstvo jo{ vi{e, mi ne vidimo u srpskom pesni{tvu niti stra-
{nu osvetu Grka niti divqa{tvo Trojanaca. Ovde vlada ve}e ~ove{tvo: poje-
dinci po{te|uju ratne zarobqenike, ne nasla|uju se nad telesima palih nepri-
jateqa... I drugi pol se jednako pokazuje u svom blagom raspolo`ewu... ^ovek
po{tuje `enu kao svoga druga, kao svoju majku i majku svoje dece. Nigde se u srp-
skoj poeziji ne nalazi ono prezirawe `enskog pola, koje se mo`e na}i u pesni~-
kim tvorevinama obrazovanijih, ali i pokvarenijih dru{tava.” (str. 96-97.)
6. Teritorijalni opseg srpskih zemaqa
U Minhenu je 1965. godine Laza Kosti} objavio kwigu “Prostorni razme-
{taj Srba u pro{losti i sada{wosti”, u kojoj to pitawe tretira kroz celih
petnaest vekova srpske istorije. Od po~etka {estog veka postoje pisani tra-
govi, a sve pre toga progutala je tama praistorije. Najranijom slovenskom isto-
rijom kompetentno se bavio ~e{ki palentolog i arheolog Lubor Niderle, ko-
ji je zakqu~io da je diferencijacija me|u pojedinim slovenskim narodima po-
~ela ve} u prapostojbini. On isti~e da su se Srbi na Balkanskom poluostrvu
naselili u oblasti reka Bosne, Drine i Morave, kao i na jadranskoj obali od
Cetine do Drima.
[afarik tvrdi da su se Srbi i Hrvati u istom periodu naselili na Bal-
kanu, ali odvojeno jedan od drugoga. U svojim “Slovenskim staro`itno{}ima”
on je krajwe odre|en i precizan: “Sva srpska plemena, koja su se nastanila iz-
me|u Hrvata i bugarskih Slovena na slivovima Bosne, Drine, Kolubare Za-
padne ili Srpske Morave, Ibra, Neretve i Mora~e, pripadala su na osnovu
osobina wihovog zajedni~kog jezika jednom i istom narodu. Zbog toga se ovde
mo`e govoriti samo o raznim granama jednog istog mo}nog plemena, a ni u kom
slu~aju o raznim narodima u pravom smislu re~i.” (str. 11.) [afarik je i Hr-
vate smatrao samo jednim delom srpskog naroda. Wegov unuk Konstantin Ji-
ri~ek Hrvate je precizno locirao od Cetine, Imotskog i Livna, kao i Pli-
ve, do istarskih planina.
Aleksandar Fjodorovi~ Giqferding, kao ruski istori~ar i diplomata,
naveo je u svojim “Pismima o istoriji Srba i Bugara”, objavqenim 1854. godi-
ne: “Srbija se razdelila na nekoliko mawe ili vi{e nezavisnih oblasti: pra-
vu Srbiju sa Bosnom isto~no od Horvata i ju`no od Horvata; Neretvu ili Pa-
gansku zemqu izme|u reke Cetine i Neretve do grada Dubrovnika, Travuniju
sa Konavlima, izme|u Dubrovnika i Crne Gore i Diokleju, dana{wu Crnu Go-
ru.” (str. 13.) Na isti na~in Srbe locira i Apolon Aleksandrovi~ Majkov u
svojoj “Istoriji srpskog naroda”, objavqenoj 1876. godine i na srpskom jeziku.
On je posebno dokazivao da Bosna nikada nije bila hrvatska nego iskqu~ivo
srpska.
I ruski istori~ar Der`avin je granicu izme|u Srba i Hrvata locirao na
reci Cetini i gradu Livnu, pa navodi da je hrvatsko stanovni{tvo `ivelo i u
[tajerskoj i u Koru{koj. Der`avin tako|e ukazuje na srpske zemqe i regional-
no ozna~avawe Srba kao Neretqana, Zahumaca, Travuwana, Konavqana i Dukqa-
na, pa na Ra{ku kao sredi{wu srpsku teritoriju. On ka`e da “Vlastimiru (836-
659
843.) ima da se pripi{e prvi istorijski potvr|en poku{aj skupqawa srpskih
zemaqa putem osvajawa, koje mu dado{e potrebnu bazu za ja~awe wegove privred-
ne snage. Sem Ra{ke, Stare Srbije i Bosne, Vlastimirovi posedi su obuhvata-
li teritorijum koji se na severozapadu prostirao do desnih obala sporednih re-
ka Save, Bosne i Vrbasa, i samo predele Stare Srbije obuhvatao i teritorije
isto~ne Bosne. To je dakle bio po~etak srpske dr`avnosti.” (str. 15.)
Der`avin o tome pi{e u kwizi “Sloveni u starini. Kulturno-istorijska
rasprava”, objavqenoj u Moskvi 1946. godine u izdawu Sovjetske akademije na-
uka. On daqe navodi da su srpske zemqe bile ujediwene i pod Vojislavom (um-
ro 1051.) koji “iskoristi nemire nastale u Vizantiji i ujedini pod svojom vla-
{}u sve stare srpske predele, pod koje spadaju tako|e Bosna i Ra{ka.” (str. 15.)
Posle vladara Bodina do{lo je do nove podele srpskih zemaqa pa “tako nasta-
do{e u drugoj polovini XII veka namesto Srbije dva politi~ka i kulturna cen-
tra srpskog naroda: Bosna i Ra{ka. Bosna otada potpada pod sferu zapadnog
kulturnog uticaja i katolicizma, dok Ra{ka spada u sferu uticaja Vizantije
i pravoslavqa.” (str. 15.)
I Johanes Lucius je pisao 1673. godine da su Hrvati zauzeli teritoriju od
Istre do Cetine, a Srbi od Cetine do Dra~a, pa ka`e: “Srbqani, koji su ve-
}inom bili podanici isto~nog carstva, primi{e razli~ita imena prema pre-
delima gde su stanovali, a naj~uveniji su bili Neretqani i Bosanci, tako zva-
ti prema rekama Neretvi i Bosni, koje proti~u kroz wihovu zemqu.” (str. 15.)
Franciskanski monah Matija Petar Katan~i} je pisao da se hrvatska grani~-
na linija protezala od reke Drave, kroz Moslavinu, do izvora Cetine u Dal-
maciji. Sli~ne odrednice daje i Frawo Ra~ki, insistiraju}i na Cetini i Liv-
nu kao krajwim ju`nim hrvatskim granicama i navode}i da iza wih `ive Sr-
bi. I on je izri~it u stavu da Zahumqe, Travuniju, Konavqe, Dukqu ili Zetu,
kao i Bosnu naseqavaju Srbi.
Locirawe hrvatskog naroda, koje su izvr{ili Johanes Lucius i Frawo Ra~-
ki u potpunosti su prihvatili kasniji istaknuti hrvatski istori~ari poput
Tadije Smi~iklasa, Vjekoslava Klai}a i Ferde [i{i}a. I Tomo Mareti} to
u potpunosti prihvata, s tim {to insistira da je u kontinentalnom delu reka
Vrbas bila definitivno srpsko-hrvatska granica. O Cetini kao granici iz-
me|u Hrvata i Srba pisali su i drugi hrvatski istori~ari, poput [ime Qu-
bi}a i Ivana Kukuqevi}a, s tim {to je i Kukuqevi} insistirao na Vrbasu kao
wihovoj isto~noj granici.
Kosti} pokazuje nedvosmislenim citatima da su isto tako srpsko-hrvat-
sku liniju razgrani~ewa i teritorije na kojima je `iveo srpski narod odre-
|ivali i najpriznatiji nema~ki istori~ari osamnaestog i devetnaestog veka,
kao {to su Avgust Ludvig [lecer, Johan Gothelf [triter, Johan Vilhelm Cin-
kajzen, s tim {to ovaj posledwi isti~e da su sve teritorije na kojima su se Sr-
bi naselili prethodno opusto{ene od strane Avara. Takve odrednice daju i naj-
ve}i nema~ki lingvista Kaspar Cojs, slavista Ernest Ludvig Dimler, etno-
graf Johan Georg Kol, Karl fon ^ernig, geografi Hercberg i Oto Maul.
Dimler je pisao da su neretqanski Srbi nastanili i dalmatinska ostrva
Kor~ulu, Mqet, Bra~, Hvar i Lastovo. Sa gledi{tima ruskih i nema~kih po-
dudarni su i stavovi francuskog geografa Gijoma Le`ana, italijanskog sla-
viste Dominika \ampolija i istori~ara An|ela Pernivea, kao i ma|arskog
660
istori~ara Bewamina fon Kalaja i etnografa Pola Hunfalena. Gijom Le`an
posebno isti~e da se Hrvati od petog do osmog veka “ra{iri{e od Istre do
reke Cetine, ukqu~iv{i u svoj predeo ostatke avarskih plemena koja su jo{
tri veka sasvim odvojeno postojala.” (str. 25.) Hrvati su ih napokon asimilo-
vali i dosta wihovih rasnih odlika preuzeli. Genetika je ~udo!
U sredwovekovnim srpskim dr`avama bilo je poprili~no unutra{wih po-
merawa stanovni{tva, ali su naseqavawa stranaca bila sasvim retka. U isto-
rijskim izvorima pomiwe se samo dolazak rudara Sasa iz Ugarske, bugarskih
begunaca ispred tatarske najezde i gr~kih emigranata iz Vizantije, i to sve u
veoma ograni~enom broju. Kad su se Srbi po~eli naseqavati u Makedoniji, sve
do predgra|a Soluna, na tom prostoru su zatekli Grke ili pogr~ene Vlahe. Jo-
van Cviji} ka`e da je i Skopqe bilo gr~ka varo{ kad su ga Srbi 1282. godine
osvojili. Srpska vlast se protezala i na celu severnu Albaniju, a mnogo Sr-
ba je na tom podru~ju bilo naseqeno i `iveli su zajedno sa Arbanasima, jedin-
stveni u veri i bez bilo kakvih predrasuda. Kosti} citira i Jiri~eka koji je
ustanovio da je u sredwem veku “srpski bio kulturni jezik Arbanasa. Wihovi
kne`evi, tesno oro|eni sa srpskim velika{kim i plemi}kim ku}ama, pisali
su svoje poveqe na srpskom.” (str. 31.)
O srpskoj etni~koj i politi~koj prevlasti u Severnoj Albaniji pisali
su ~uveni nema~ki albanolog Johan Georg fon Han, Hans Halmolt, Gion Le-
`an, [ime Qubi} i Milan [uflaj. U delu “Raspored balkanskih naroda” iz
1913. godine Jovan Cviji} zakqu~uje: “Srbi su u severnoj Albaniji morali bi-
ti mnogobrojni, jer ina~e ne bi bilo mogu}no da jedna mala srpska dr`ava, kao
{to je bila Zeta, izabere sebi prestonicu (Skadar) u stranome etnografskom
elementu... Pouzdano je da su ravnice Zabojana i Zadrima bile prete`no srp-
ske. Samo se tako mogu objasniti i oni mnogobrojni Skadrani koji su se u to-
ku posledwa dva veka iselili iz severne Arbanije i nastanili po Staroj Sr-
biji i dana{woj Zapadnoj Srbiji.” (str. 32-33.)
Lubor Niderle je pisao da je u devetnaestom veku u severnoj Albaniji sa Ska-
drom `ivelo oko sto hiqada Srba, a Bijankoni da ih je u Skadarskom vilajetu
sedamdeset hiqada. U studiji “Etnografsko razgrani~ewe balkanskih naroda”,
objavqenoj tako|e 1913. godine na nema~kom jeziku, Cviji} je argumentovano do-
kazao da je stanovni{tvo severne Albanije bilo izrazito srpsko, pa je i u svo-
joj etni~koj karti, koja je imala ogromnog odjeka u evropskim nau~nim krugovi-
ma “obele`io severnu Arbaniju kao oblast, istina arbana{ku, ali kao Arba-
nase proiza{le iz me{avine pravih Arbanasa i albaniziranih Srba.” (str. 33.)
I Spiridon Gop~evi} je dokazao da su pripadnici plemena Gege uglavnom
poarbana{eni Srbi, kao i da u sredwoj Albaniji te 1914. godine, kad mu je kwi-
ga o tom pitawu iza{la u Berlinu na nema~kom jeziku, `ivi “oko dvadeset hi-
qada kriptosrba, koji se javno ispovedaju kao muhamedanski [iptari, ali po-
tajno govore srpski i ose}aju se kao Srbi.” (str. 33.) Gop~evi} tvrdi da su i Ma-
lisori sigurno poreklom Srbi jer jo{ uvek slave krsnu slavu. 1862. godine ne-
ma~ki istori~ar Karl Hopf prona{ao je u Napuqu bele{ke epirskog despo-
ta \ovanija Misuke iz 1510. godine iz kojih se vidi da je i Skenderbeg ro|e-
wem Srbin. Helmol u svojoj “Istoriji sveta”, objavqenoj 1905. godine pi{e da
je Skenderbegov deda Srbin Branilo, “kapetan srpskog kneza Aleks. \ori}a
iz Valone u Kaninivi”, da mu je majka “Vojislava, }erka srpskog gospodara Po-
661
loga”, pa Kosti} daqe navodi da je Skenderbegova sestra “udata bila za Ste-
fana Crnojevi}a, a sin mu Jovan bio o`ewen Irenom od Srbije.” (str. 35.) U
“Etnografiji Balkanskog poluostrva”, objavqenoj 1878. godine Hercberg je ne-
dvosmislen: “Pravi junak [kipetara od 1443. bio je Skenderbeg ili \ura| Ka-
striot, koji je potekao iz krvi jednog srpskog plemena, naseqenog od Du{ano-
vog doba u zemqi [kipetara i `ewenog sa arbana{kim `enama.” (str. 35.)
U tursko doba srpske seobe su bile neuporedivo intenzivnije, mada su ne-
ke od wih bile posledica povremenih vi{kova dinarskog stanovni{tva u ne-
plodnim brdskim predelima. Ipak, najve}i broj je izazvan politi~kim razlo-
zima i strahom od divqa~kog nasiqa i neizvesnosti. Taj proces Kosti} na sle-
de}i na~in supsumira: “Dok su seobe srpskog naroda do turske najezde bile sva-
kako mirnije i maweg zahvata, mada nisu prestajale nikad, sa navalom Turaka
i osvajawem srpskih predela od wihove vojske nastala je prava provala, erup-
cija seoba. Sve se kretalo, sve se selilo, sve je i{lo napred pa onda natrag, na
sever pa opet na jug, u brda, u strane dr`ave. Kao svaka erupcija, ni ona nije mo-
gla dugo, veoma dugo, da se stalo`i. Qudi su imali razloga da se boje, ali su se
bojali vi{e nego je bilo potrebno. I, kao upla{ene zverke, tra`ili su kutak
sigurnosti. Nisu ga na{li ili nisu verovali da su ga na{li, pa su opet pro-
du`ili daqe, iz zbega u zbeg. To je trajalo decenijama, vekovima, uvek nekako
u vezi turskih grani~nih pomerawa. Prve, kao {to rekosmo, najve}e i najda-
lekose`nije seobe i promene naseqa nastaju sa turskom najezdom, posle sa tur-
skim povla~ewem iz centralne Evrope, najzad turskim slabqewem i ustankom
Srba protiv Turaka. U ovom ili onom pravcu Turci su bili glavni uzro~nik
geografskog pomerawa srpskog `ivqa.” (str. 36.)
Kroz sva ta etni~ka pomerawa najve}i deo Hrvata se iselio iz Dalmaci-
je, Hrvatske i Slavonije, a na opustelom zemqi{tu naselili su se Srbi, ali i
u Sremu i Ju`noj Ugarskoj. Mnogi pisci navode da je poprili~an broj Srba `i-
veo na podru~ju dana{we Vojvodine i pre turske najezde, ali je sasvim sigur-
no da su se tamo masovno naseqavali po padu Despotovine, i to mahom na broj-
na i prostrana imawa koja su srpski despoti dobijali na poklon ili kupova-
li kao prijateqi i saveznici ma|arskih vladara. Ali, i kad su Turci osvoji-
li Ju`nu Ugarsku, podsticali su Srbe da se tu naseqavaju jer im je trebalo sta-
novni{tvo koje }e nastaniti teritoriju, obra|ivati zemqu i neretko ~uvati
granice. O masovnim srpskim seobama u Ju`nu Ugarsku pisali su detaqno, po-
red Jovana Cviji}a i Alekse Ivi}a, Georg [tatmiler, Konstantin Jiri~ek,
Karl ^ernig, Johan Kristijan Engel, Adolf Fiker, Gustav fon Kleden, Johan
Georg Kol, Teodor fon Sosnovski i mnogi drugi.
[to se Slavonije ti~e, Kosti} iznosi mi{qewe da ni u woj “kanda nije bi-
lo Srba do XV veka, ali nije bilo ni Hrvata. Tu su `iveli stari Slavonci, na-
cionalno jo{ nedefinisani, i razni nanos stranaca. Otuda pak, od XVveka, Sla-
vonija dobija sve vi{e Srba i srpski etni~ki karakter. Istina, ima ozbiqnih
pisaca koji tvrde da su Srbi `iveli u Slavoniji vi{e od hiqadu godina, jo{
pre najezde Ma|ara. Ima i ma|arskih pisaca koji to tvrde.” (str. 54.) Tako Karl
fon ^ernig u “Etnografiji Austro-Ugarske monarhije” govori o narodima ko-
je su Ma|ari zatekli na teritorijama na koje su se doselili, pa ka`e: “U Ju`noj
Ugarskoj, u Hrvatskoj, Dalmaciji i Erdequ na spomiwu se Srbi, ali u tzv. Do-
woj Panoniji sa Sremom, docnije nazvanoj Slavoniji, nailaze Ma|ari na mno-
ge narode, prvenstveno Slovene (Srbe, Hrvate, Slovence i Bugare), zatim Fran-
662
ke, Langobarde, Gepide, Vlahe i Grke.” (str. 54.) Mnogo se Srba pred turskom na-
jezdom naselilo u panonskoj ravnici, a jo{ vi{e kad su je Turci osvojili i od
we dva sanyaka formirali, po`e{ki i pakra~ki. Kad su Turci proterani,
Austrijanci su podsticali nova srpska naseqavawa Slavonije.
Ma|arski istori~ar Laslo Salaj u kwizi “Uz ma|arsko-hrvatsko pitawe”,
objavqenoj u Pe{ti i Lajpcigu 1863. godine izri~ito tvrdi: “U re~ene tri `u-
panije (po`e{koj, viroviti~koj i sremskoj) `iveli su najve}im delom Srbi,
ve} pre turskog vremena, a jo{ vi{e za vreme turske vladavine, jer su Slavon-
ci i Ma|ari svoja naseqa u masama napustili. Otuda je do{lo da na mnogim ge-
ografsim kartama koje su se pojavile u sredini XVIIveka, naro~ito oblast Sre-
ma i Vukovara nosi naziv “Ra{ani”, “Raci”. Posle ponovnog osvajawa (misli
na oslobo|ewe od Turaka, L.M.K.), ovaj je predeo bio samo retko naseqen. Pa
ipak ostaci starog srpskog stanovni{tva poja~ani su novim srpskim koloni-
jama. Ba{ se u to vreme pojavilo delo Sent-Ivawija, i onda se ne smemo ~udi-
ti da on te tri `upanije naziva Ra{kim.” (str. 57.) Srbi su nekoliko vekova
predstavqali ogromnu ve}inu slavonskih stanovnika, pre svega pravoslavni
Srbi, a katolici su se pojavili tek kad su neki od tih Srba pounija}eni i po-
katoli~eni. Katolici se nikad nisu nazivali Hrvatima nego samo [okcima.
Posle je broj katolika rastao doseqavawem Nemaca i Ma|ara.
Koliko se po pitawu Slavonije manifestovala neverovatna istorijska
ironija potencira Lazo Kosti} slede}im zakqu~kom: “Taj konglomerat naro-
da, me|u kojima pre 200 godina nije bilo uop{te Hrvata, uspeli su Hrvati da
u~ine svojim, da zemqu kroatiziraju. Prvo su Slavonce i [okce proglasili
Hrvatima zatim, postepeno asimilirali sve katolike bez obzira na jezik i na-
rodnost, naposletku su pobili sve Srbe kojih su se mogli domo}i. I tako je Sla-
vonija ostala hrvatska!!!” (str. 65.)
[to se Hrvatske ti~e, wene tri severne `upanije naseqavali su Sloven-
ci. ^ernig je 1859. godine pisao: “Slovena~ko pleme je sa~uvalo mawe otpor-
ne snage nego ostala slovenska plemena, pa je na severu prema Nemcima, na is-
toku prema Hrvatima, izgubilo terene. Ceo dana{wi predeo Provincijske Hr-
vatske pripadao je nekad Vindskoj (slovena~koj) Krajini i bio je nastawen Slo-
vencima, koji su se tu postepeno kroatizirali (pohrvatili) i razvili u jedan
me{ovit narod Sloveno-Hrvate. On, uostalom, bar etnografski, stoji bli`e
Slovencima nego Hrvatima.” (str. 68.)
Po istom pitawu pi{e i Vladimir Dvornikovi}: “Na hrvatsko-kajkavsko
podru~je hrvatsko ime bilo je tek posle turskih ratova preneseno iz starih
~akavsko-hrvatskih sredi{ta. Dotada su kajkavski Hrvati nazivali svoj jezik
“slovenskim”... Kajkavsko-hrvatski istorik Juraj Ratkaj iz XVIII veka naziva
svoj zagorski kajkavski jezik “slovinskim”, a sav narod na{im Slovincima.”
(str. 68.) Pre nego {to je Bosna pala pod tursku vlast kako ka`e Adam Pri-
bi}evi}, nijedan Srbin nije `iveo na podru~ju izme|u Vrbasa, Velebita i Kraw-
ske. Kosti} napomiwe da je ipak izvestan broj Srba do{ao u Hrvatsku nakon
{to je srpski vladar ^aslav Klonimirovi} pao u bugarsko ropstvo i bugar-
ski car Simeon okupirao srpske zemqe po~etkom devetog veka. Ali od tih Sr-
ba nije ostalo nikakvog zna~ajnijeg istorijskog traga.
Hrvati su pred Turcima neuporedivo masovnije be`ali nego Srbi, a Sr-
bi su se naseqavali na potpuno ispra`wenim teritorijama. Najpriznatiji hr-
vatski istori~ar pisao je u trotomnoj “Hrvatskoj povijesti”, objavqenoj u Za-
663
grebu od 1906. do 1913. godine o tome ko je naseqavao puste hrvatske predele:
“U prvom su to redu Srbi, koji naseli{e ve}im dijelom svu Vojni~ku Kraji-
nu, Slavoniju i Srem. U onim stranama g|e nikada nijesu vladali Turci i g|e
nije bilo Vojni~ke Krajine (kao u Zagorju i ju`no od Zagreba do Kupe), nije bi-
lo ni Srba.” Kada su Turci krajem XVII veka proterani, Srbi su ostali i ze-
mqi{te na kome su `iveli je “tek po starom imenu bilo hrvatsko, ina~e po-
najvi{e opusto{eno i naseqeno najve}im dijelom stranim elementima, u pr-
vom redu Srbima.” (str. 75.) Posebno su se slavom oven~ali srpski uskoci ko-
jima je rat sa Turcima bio jedino zanimawe.
Srpska naseqavawa delova Hrvatske, takozvana Vojna Krajina, Kosti} re-
zimira na slede}i na~in: “Srbi su naselili u “Hrvatskoj” brdske, vrletne, “ne-
gostoqubive” predele, velikim delom neplodne. Oni su vekovima vodili te-
`ak, mukotrpan `ivot u tim krajevima, kojima su bili verni. Ne samo {to su
verno branili od nekrsta, ve} ih nisu hteli ni napu{tati. Bilo je pojedina~-
nih inverznih migracija u znak prkosa i protesta, ali ve}ih iseqewa nije bi-
lo. Sve do ovog veka, takore}i, stanovni{tvo Like, Korduna i Banije ostaja-
lo je na svojim prvozauzetim mestima. Niti je bilo unutra{wih niti spoqnih
migracija. Tek po~etkom ovog veka nastalo je bilo “privremeno” iseqavawe
preko mora (najvi{e u SAD i Kanadu), posle Prvog svetskog rata u Vojvodi-
nu, Slavoniju i na Kosovo, a posle Drugog svetskog rata svuda. Iskustvo sa ma-
roderskom hrvatskom nacijom ne pru`a im pouzdawe da mogu `iveti ne samo
sa wima, nego ni u wihovoj blizini.” (str. 74.)
Proces radikalne izmene etni~ke strukture stanovni{tva na podru~ju ne-
kada{we Hrvatske najupe~atqivije se mo`e pratiti na primeru Like. U anti-
srpski intoniranom zborniku radova “Li~ki grudobran”, objavqeno u Zagre-
bu 1940. godine hrvatski istori~ar Stjepan Pavi~i} pi{e: “Turci su na li~ko
podru~je napadali u mawim razmjerama ve} od godine 1514, ali su ve}e {tete po-
~eli vr{iti istom od godine 1522. Od te godine pa do 1526. Lika se ne~ujno ra-
selila, i u tako pustu uni{li su Turci 1527. sa malim ~etama. Za desetak godi-
na oni su organizovali svoju upravu u zaposjednutom dijelu Like, a ja~e su je po-
~eli naseqavati istom poslije 1550. Za tih tridesetak godina, li~ki su kraje-
vi ju`nije od Oto~ca i isto~nije od hrpta vrha Velebita potpuno pre{li u pu-
sto{, te je nestalo gotovo i posledweg traga starim naseqima. Turci su dodu-
{e obnovili stanovni{tvo, dovedav{i ili svoje muslimansko naseqe iz Zapad-
ne Bosne ili pravoslavne iz jugoisti~nih svojih krajeva, ali to stanovni{tvo
po prirodi stvari nije na{lo vezu sa starim naseqem, koje je nestalo, te je u naj-
vi{e slu~ajeva stvorilo nova imena za svoja sela... Tako se mo`e utvrditi te-
{ka i nevoqna ~iwenica da je od dolaska Turaka u spomenutom dijelu Like u no-
vom nasequ nestalo gotovo svih spomena o starom nasequ.” (str. 87-88.)
O toj promeni etni~kog sastava li~kog stanovni{tva i u enciklopedij-
skoj odrednici pisala je Nada Klai}. O Hrvatima koji su nekada `iveli u Li-
ci nije ostalo ni traga ni glasa. Od polovine {esnaestog veka Lika je posta-
la srpska i iskqu~ivo srpska kad su Turci proterani. Te podatke vrlo ubedqi-
vo potvr|uju i srpski istori~ari Radoslav Gruji} i Aleksa Ivi}.
Kad je 1689. godine uz svesrdno srpsko ratno anga`ovawe Lika oslobo|e-
na od Turaka, krenulo se sa beskrupuloznom akcijom prozelitizma na ~ijem su
udaru bili i pravoslavci i muslimani. U startu je pokatoli~en izvestan broj
664
muslimanskih porodica srpskog porekla, a pravoslavci su du`e odolevali. Za
razliku od Like, koju su Srbi svu naselili u periodu stogodi{we turske oku-
pacije, u severnoj Dalmaciji su prva srpska naseqa oko Knina formirana jo{
u vreme cara Du{ana, jer je srpski car svome zetu Mladenu [ubi}u, koji je o`e-
nio carevu sestru, poslao kao ispomo} ve}i broj srpskih ratnika sa porodi-
cama da mu deluju kao dvorska garda. Pred Turcima su se Hrvati i iz tih kra-
jeva prosto razbe`ali, a onda su se Srbi masovno naselili.
Kosti} ovde rezimira neke stavove koje je {ire obrazlo`io u kwizi “Spor-
ni predeli Srba i Hrvata”, pa izvodi zakqu~ak: “Kad je takore}i cela evrop-
ska nauka takore}i unisono proglasila Morlake za Srbe, a Morlaci su davali
demografski i etni~ki karakter kontinentalnoj Dalmaciji (dok je primorska
Dalmacija bila u ve}im aglomeracijama, putnicima dostojnim italijanska), to
nije nikakvo ~udo da je nauka Dalmaciju “kao takvu” proglasila srpskom. Tim pre
{to su slavisti po~ev od Dobrovskog i [afarika, pa do posledwih u XIXveku,
stojali beskompromisno na stanovni{tu srpske Dalmacije. Me|u samim stanov-
ni{tvom, do polovine XIX veka, katolici na{eg jezika nisu znali {ta su, dok
su pravoslavni bili potpuno svesni svoga srpstva jednako kao danas.” (str. 105.)
Pored ~itavog niza nema~kih, italijanskih, francuskih i slovenskih auto-
ra koji su nedvosmisleno utvrdili da su Dalmatinci u etni~kom pogledu ~i-
sti Srbi, i engleski nau~nici Artur Yon Evans i Nevil Forbis su istog mi-
{qewa. Forbis je 1914. godine u Oksfordu objavio kwigu “Ju`ni Sloveni”,
iz koje Kosti} citira slede}i stav o Dalmaciji: “Obalama su vladali strani
neprijateqi, ~iji je interes bio, da Srbiju odseku od mora i sveta... Srpske po-
krajine koje su dopadqive i privla~ne za strance, jesu ba{ krajevi sa ~istim
Srbima isto kao i oko Beograda, – jesu pod turskom vla{}u... Tako na pr. Dal-
macija: Znaju}i da je Dalmacija provincija Austrije, – ignori{e se stvarnost
da su stanovnici Dalmacije ~isti Srbi.” (str. 107.)
Politi~ki vo|a dalmatinskih Srba s po~etka devetnaestog veka Bo`i-
dar Petranovi} pisao je 1839. godine: “Na cijelom prostoru velike Ilirije
nigdje se srpski jezik, no{wa, obi~aji na{i u ve}oj ~isto}i nisu sa~uvali kao
u Dalmaciji.” (str. 108.) Kasnije su raznim falsifikatima Hrvati poku{a-
li i Petranovi}a da prika`u kao svog.
Kosti} se u ovoj kwizi ne zadr`ava na pitawu srpskog primorja i srpske
Bosne, jer je na tu temu napisao ve}i broj posebnih kwiga. Rad nastavqa ana-
lizom strukture stanovni{tva centralne Srbije ili Gorwe Mezije, kako se
zvala u presrpskoj pro{losti. Ve} u praskozorje srpskog dolaska na Balkan u
istorijskim izvorima se pomiwu brani~evski i timo~ki Srbi. Pred dolazak
Turaka u Srbiji su gotovo iskqu~ivo Srbi `iveli, a pod turskom vla{}u srp-
ski etni~ki elemenat je bio iskqu~iv u seoskim naseqima, dok su u gradovi-
ma `iveli muslimani razli~itog porekla, mahom srpskog, kao i izvestan broj
Grka, Cincara, Jevreja i Cigana. U vreme Nemawi}a Srbija je bila gusto na-
seqena, ali su Turci u nekoliko navrata izazvali prava pusto{ewa.
Kako se srbijansko stanovni{tvo pomeralo na sever, na upra`wena pod-
ru~ja posle izvesnog vremena naseqavali su se Srbi iz svih srpskih zemaqa.
Kako Cviji} ka`e “u [umadiji je zgusnuta snaga svih srpskih zemaqa, kako di-
narskih, tako i kosovsko-vardarskih... [umadijski varijetet zauzima skoro ce-
lu moravsku Srbiju... Wega ~ine stare etni~ke grupe, starije od velikih mi-
665
gracija, i razli~no doseqene etni~ke grupe: dinarsko stanovni{tvo koje je si-
{lo sa planinskih krajeva na jugu, kosovsko i vardarsko stanovni{tvo, i ra-
zno drugo... Doseqenici su imali da se prilagode novoj geografskoj i dru{tve-
noj sredini. Svi su se me|usobno pro`eli i izjedna~ili. Op{ti na~in mi{qe-
wa i rada, nacionalni i dru{tveni ideal postali su im zajedni~ki... Ovo je sta-
novni{tvo bilo preglo zajedni~ki i sna`no da se oslobodi Turske i stvori
nezavisnu dr`avu.” (str. 120-121.) Na drugom mestu Cviji} ka`e: “Zna se da je
devet desetina stanovni{tva Srbije iz Bosne i Hercegovine, iz Novopazar-
skog sanyaka, iz Stare Srbije i Makedonije.” (str. 121.)
[to se ti~e regionalne raspore|enosti Cviji} navodi da “Zapadnoj Sr-
biji prete`u useqenici iz dinarskih brdskih predela (Dalmacije, Bosne-Her-
cegovine, Crne Gore, Like), zatim iz Kosova i Metohije. U isto~noj Srbiji,
gde je starinsko stanovni{tvo u velikoj meri zastupqeno, useqenici su sa Ko-
sova, iz Sanyaka, zatim [opi... U ju`noj Srbiji, naro~ito izme|u Ni{a i Vra-
wa, ima mnogo useqenika sa Kosova; ipak tu prete`e makedonska ili vardar-
ska migraciona struja, koja se, dolaze}i sa Juga, prostire dolinom Morave sve
do Smedereva.” (str. 121.) Osloba|awe Srbije ispod turskog jarma privuklo je
novim magnetizmom Srbe iz svih jo{ neoslobo|enih srpskih zemaqa.
Kosti} razmatra strukturu stanovni{tva i migracije u Crnoj Gori, Ra-
{koj i Kosovsko-metohijskoj oblasti, kao i pitawe srpske dijaspore, navode-
}i da su i u Sloveniji i u Bugarskoj postojala ~isto srpska naseqa, ~ak i u Ita-
liji selo Peroj i velika srpska zajednica u Trstu. Jo{ uvek srpskih sela ima
u Albaniji, a velika srpska nacionalna mawina `ivi u rumunskom Banatu i
Aradu. Srpska dijaspora bila je najve}a u Ma|arskoj, ali se skoro potpuno uga-
sila ostavqaju}i, istina, veli~anstvene materijalne tragove. Nekada je i Pe-
~uj bio prete`no srpski grad. Veliki broj Srba se iselio u Rusiju i tamo naj-
lak{e pretvorio u Ruse jer nikakvih etni~kih ili verskih barijera nije bi-
lo. I Turci su ogroman broj Srba naseqavali u unutra{wosti svog carstva.
Mnoge kao hri{}ane a najvi{e kao muslimane. Kwigu Lazo Kosti} zavr{ava
razmatrawem pozitivnih i negativnih bilansa srpskih vekovnih migracija.
7. Istorijat srpske }irilice
U izdawu Ameri~kog instituta za balkanska pitawa Laza Kosti} je 1960.
godine objavio drugu, a 1963. godine prvu svesku kulturno-istorijske, odnosno
kulturno-politi~ke studije “]irilica i srpstvo”. Prva sveska ima podnaslov
“Povezanost }irilice i srpstva”, a motivisana je ~iwenicom da je na{a }iri-
lica oduvek smatrana srpskim pismom i konstitutivnim delom srpske narod-
nosti. ]irilo i Metodije su tvorci prvog slovenskog pisma po uzoru na gr~-
ko i ono se prvobitno zvalo glagoqica. Dana{wa }irilica je nastala prila-
go|avawem glagoqice gr~kom unicijalnom pismu. Zahvaquju}i }irilici sta-
roslovenski jezik je uzdignut u rang kwi`evnog jezika svih pravoslavnih Slo-
vena. U po~etku je to bio i crkveni jezik, da bi se od jedanaestog veka vr{ila
diferencijacija srpskog, ruskog i bugarskog crkvenoslovenskog jezika. Jernej
Kopitar je smatrao da, zahvaquju}i ~iwenici da u }irilici svaki glas ima po-
seban znak pisawa, “svi dana{wi jezici daju se boqe pisati bogatim }irilov-
skim alfabetom nego sada uobi~ajenom kombinacijom latinice.” (str. 11.)
666
U kwizi “Istorija jezika i literature Slovena”, francuski filolog Aj-
hof konstatuje: “Pre ]irila Sloveni nisu imali alfabet, bar nije nikakav
trag o tome ostao. U devetom veku je ovaj pobo`ni misionar, kombinuju}i vr-
lo spretno gr~ka slova u wihovim razli~itim stepenima izgovora sa nekoli-
ko naro~itih znakova uzetih iz azijskih alfabeta, uspeo da pru`i sa ta~no-
{}u sve intonacije slovenskog jezika kakav je u svoje vreme govoren kod Mo-
ravaca i kod Srba. Ovaj alfabet, tako {irok i tako precizan, mogao je biti
dovoqan za sve dijalekte, i ve} je po~eo bio da se {iri sa novoprevedenom Bi-
blijom, dok veliki isto~ni raskol nije podelio Slovene na dve neprijateq-
ske sekte, prema tome, jesu li wihovi mitropoliti i episkopi bili prista-
lice Carigrada ili Rima, i to je donelo isti rascep u wihovim govorima i wi-
hovom na~inu pisawa. Pored }irilice, primqene od Srba, a posle od Rusa, po-
javio se u koru{koj glagolici alfabet, bizarna i stara amperacija istih slo-
va, la`no pripisivana Svetom Jeronimu. Jedan deo Dalmatinaca i Hrvata rim-
skog obreda primi{e latinska slova, koja su kombinirali na razne na~ine.”
(str. 12.-13.)
Kurijer u “Istoriji savremene kwi`evnosti kod Slovena” isti~e odre-
|ene razlike u obliku slova, pa ih tuma~i na slede}i na~in: “Sloveni ~uvaju
na sve{ten na~in ]irilovu azbuku za svoju liturgiju (za svoja bogoslu`ewa).
Za civilni `ivot je usvojena jedna druga azbuka, od XVIII veka, tzv. gra`dan-
ka, uvedena od Petra Velikog, ~ija se slova pribli`uju majuskulnoj formi la-
tinice i modernog gr~kog alfabeta. Srbi to preuze{e sa Vukom Karayi}em
koji je uveo neke modifikacije. Malorusi i Bugari, koji su sa~uvali }irili-
cu do dana dana{wega, po~iwu tako|e da upotrebqavaju gra`danku.” (str. 14.)
Dubrov~anin Petar Budmani smatra da je posle Vukove reforme srpsko
pismo najsavr{enije me|u modernim alfabetima, a ^aplovi} je mi{qewa da
nijedan slovenski narod ne bi trebalo da se slu`i drugim pismom osim }iri-
lice. Vuk je iz gra|anske }irilice izbacio sva srpskom jeziku nepotrebna slo-
va, a za neke glasove je sam izmislio adekvatne znakove. Katoli~ka crkva se du-
go i uporno suprotstavqala {irewu }irilice, a na Splitskom saboru 1059.
godine odba~eno je i slovensko bogoslu`ewe i }irili~na slova kao jereti~-
ka, ~ak kao |avolski pronalazak.
Kao iskonsko srpsko, }irilica je i jedino na{e pismo i koristi se od de-
setog veka. Kako Kosti} nagla{ava, “Rusi su je od nas primili, ne mi od Rusa.
]irilica je nastala pre odvajawa isto~ne crkve od zapadne, }irilica je na-
stala davno pre Svetog Save i pre na{e autokefalne Srpske crkve. ]irili-
ca je nastala kad me|u Srbima te{ko da je uop{te bilo pismenih qudi. ]i-
rilica je nastala pre ijednog jedinog srpskog kulturnog spomenika. Sva na{a
pismenost i sva na{a kultura u woj je izra`ena. Mi nemamo u celoj svojoj kul-
turnoj istoriji ni{ta pre we, kao {to nemamo ni ma {ta van we. Na{a vid-
na kultura s wom zapo~iwe, ona se u }irilici ogleda.” (str. 21.)
Sve {to je pisano na srpskom jeziku, i crkvene kwige i vladarske poveqe,
kao i nadgrobni spomenici, letopisi i zapisi, bilo da su na papiru ili per-
gamentu, na kamenu, malteru, metalu i drvetu, sve je ispisano }irilicom. “Dok
su se Srbi kolebali u veri, i neko vreme oscilirali izme|u Istoka i Zapa-
da, dotle u pogledu pisma nije bilo nikakvog kolebawa, nimalo sumwe, ni naj-
maweg otpora. Pismo je primqeno bez pogovora, utoliko pre {to nije posto-
667
jala kakva ukorewena tradicija nekog ranijeg pisma, nije tog pisma mo`da uop-
{te ni bilo. Srbi su “opismeweni”... u isto vreme kad je }irilica nastala ili
kad se probijala. Ona je stvorena za Slovene na Balkanu, i ovi su je primili
kao ne{to normalno i prirodno.” (str. 22.) Srpsko pismo je posebno crkva ne-
govala, a u wenom krilu u sredwem veku je jedino i egzistirala narodna pisme-
nost. Najizrazitiji }irilski spomenici srpske pismenosti su Miroslavqe-
vo jevan|eqe i Poveqa Kulina bana. I sele}i se na zapad Srbi su ostali ver-
ni }irilici.
U austrijskoj Vojnoj Krajini i zakoni su morali biti {tampani }irili-
com jer ina~e Srbi nisu hteli da ih ~itaju. ^ak i kad su se obra}ali habsbur-
{kom dvoru srpski narodni predvodnici su pisali na srpskom jeziku i redov-
no }irili~nim pismom. “]irilicom su se slu`ili bosanski bogumili, bosan-
ski vladari i wihovi podanici. Slu`ili su se i onda ako bi pre{li u kato-
li~ku veru.” (str. 30.)
Bosanskohercegova~ki muslimani su pisali }irilicom, malo je modifi-
kuju}i na osnovu dukqansko-humske recenzije, na osnovu koje je nazvana bosan-
~icom. Tek je sa austrijskom okupacijom done{ena i latinica, pa je uporno i
ve{ta~ki forsirana. ^ak su i katoli~ki monasi po Bosni pisali }irilicom,
u prvom redu franciskanci kojih je i bilo najvi{e. Laza Kosti} navodi i ~i-
tav niz konkretnih dokaza da se u sredwem veku u na{im predelima }irilica
izri~ito smatra srpskim pismom. Preturiv{i po obiqu arhivske gra|e i br-
du literature wegov je zakqu~ak da su su “sa pojavom }irilice Srbi kulturno
nastali, sa wenim odricawem oni bi kulturno nestali, prestali bi da egzisti-
raju kao samostalna nacija, samostalan kulturni identitet.” (str. 58.)
Pouke koje se izvla~e iz istorijskih ~iwenica kazuju da je }irilica za srp-
ski narod sveto pismo i instrument pravoslavqa, ali i sastavni deo srpskog
nacionalnog bi}a. Ona je specifi~ni izraz posebne, srpske varijante pravo-
slavqa, koja se naziva svetosavqem, i istovremeno istorijsko pismo srpske dr-
`avnosti. ]irilica je bila i izraz nacionalnog prkosa, kao i nepokolebqi-
ve vere u slobodu srpstva i obnovu srpske dr`ave. Ona nas vezuje i za ostale
slovenske pravoslavne narode. Kako Kosti} opomiwe, “zapad nam sve vi{e okre-
}e le|a. Ne zna~i to da }emo se mi odvojiti od wega. Ali i mi moramo imati
mogu}nost lavirawa i manevrisawa. Mi se ne smemo udaqavati od nacional-
ne Rusije, jer te{ko nama bez we. Mi ne smemo ru{iti niti koje nas sa Rusima
spajaju. Dok drugi narodi `ele da se grupi{u ~ak i na bazi vere, katolicizma,
i tu vide glavno oru|e protiv nas, ne smemo mi da odbacujemo ono {to nas mo-
`e vezivati sa drugim velikim narodima, nama naklowenim.” (str. 64.)
Kosti} prvu svesku zavr{ava ukazivawem na komunisti~ka nastojawa da
se u otaybini suzbije }irilica, ali nama je ovde posebno interesantno podse-
}awe na otpore Vukovoj reformi srpskog pisma. “Mi danas sa potsmehom ~i-
tamo kako su se srpski arhijereji u prvoj polovini XIX veka protivili Vuko-
vim reformama. Mogli su oni i gre{iti, ali su im intencije bile ~asne i na-
cionalne. Oni su strepili od unija}ewa, koje se ceo vek pred tim na najrazno-
vrsnije i najperfidnije na~ine poku{avalo da uvede. Oni su znali za na~ela...
opri se u po~etku i prosto su se bojali da to nije neki novi uvod u unija}ewe.
To im je bila jedna fiksna ideja, i u svakom aktu su videli avet unija}ewa. Na-
ro~ito su to videli u joti, koju nijedan pravoslavni narod nije imao.” (str. 63.)
668
8. Katoli~ko i komunisti~ko ugro`avawe }irilice
U drugoj svesci Kosti} razmatra pitawe ugro`avawa odbrane }irilice,
s obzirom da je u otaybini pod komunisti~kim re`imom bio uveliko pokre-
nut proces wenog suzbijawa, odstrawivawa, odbacivawa i omalova`avawa uz
neverovatan prezir koji su prema woj pokazivali prvenstveno srpski komuni-
sti. Titoisti su tako samo nastavqali sistematsku akciju koju su srpski nepri-
jateqi zapo~eli ve} u sredwem veku. Turci nisu dirali }irilicu i to im se mo-
ra priznati. Ona je najvi{e ugro`avana od strane katoli~kih i hrvatskih kru-
gova jer se u wenom nestajawu video jedan od preduslova srpskog odnaro|avawa
i preveravawa, gubitka narodne indivualnosti i potirawa nacionalne svesti.
Mle~ani nisu ugro`avali }irilicu, Austrijanci jesu ali nedovoqno uporno,
dok su Ma|ari bili prili~no tolerantni. “Kod Hrvata nije bilo ni traga od
takve tolerantnosti. Oni nisu nikada gledali }irilicu prijatnim o~ima otkad
su se Srbi pojavili u wihovoj okolini (kao {to nisu ni wih same mogli da mir-
no gledaju). Ali pravi progon }irilice od strane Hrvata nastupio je tek on-
da kad su oni izradili “svoje” pismo, tj. kad su prihvatili srpski kwi`evni je-
zik kao svoj i svoju latinicu doterali prema ~e{koj. Tada su proklamovali na-
~elo da ne mo`e u jednoj zemqi odn. “dr`avi” biti dva naroda sa istim jezikom,
da hrvatski narod kao starosedeo~ki i gazdinski... ima da apsorbuje srpski na-
rod. A kako }e se to najlak{e izvesti? Oduzimaju}i Srbima sve ono {to je wi-
hovo osobeno, {to ih odvaja od Hrvata, {to ih ~ini nacijom.” (str. 15-16.)
Ban Jela~i} je mrzeo i prezirao Srbe, nastojao da im u svakoj prilici na-
pakosti, ali kad su mu Srbi bili potrebni zasipao ih je laskawem i obra}ao
im se }irili~no pisanim tekstovima. Qudevit Gaj je od Austrijanaca tra`io
i uzimao novac pod izgovorom kupovine latini~ne {tamparije kako Hrvati
i Slavonci ne bi pali pod srpski uticaj, a od ruske i srpske vlade opet mi-
lionske iznose radi navodne nabavke }irili~nih slova i otvarawa {tampa-
rije na tom pismu. “^im su Hrvati prihvatili i afirmirali “svoje” pismo,
namah su zaista po~eli dokazivati da je ono dovoqno, jedino ispravno, jedi-
no kulturno. Svako insistirawe Srba na }irilici je samo akt separacije, is-
to~wa{tva, “bizantizma”, “barbarstva”. Ali to nije mnogo pomoglo. Srbi su
ostajali kod svoga pisma i sve se verniji wemu pokazivali. Tada je trijumfo-
vala i Vukova reforma, tada su srpske narodne pesme pronele kroz svet sla-
vu Srba, tada nikome Srbinu ni na um nije padalo da se odri~e od ma ~ega spe-
cifi~no srpskoga.” (str. 19.)
Zvani~nu zabranu }irilice uveo je ban Ivan Ma`urani}. Kako pi{e Ivo
Pilar, pod pseudonimom fon Sidland, u kwizi “Ju`noslovensko pitawe”, ob-
javqenoj u Zagrebu 1943. godine, “on je pravoslavnima na|eo zakonito ime gr-
koisto~waka, izdao {kolski zakon po kojemu ne bijahu dopu{tene srbske vje-
roispovjedne {kole, a postoje}e bjehu zatvorene; ... Ma`urani} je zabranio upo-
trebu srbske zastave.” (str. 21.)
Povodom hrvatske zabrane }irilice reagovala je novosadska “Zastava”
17. oktobra 1869. godine: “Glas iz Hrvatskog sabora da je isti ve}inom glaso-
va }irilicu u na{em di~nom Sremu istisnuo, dirnuo je svakog Srbina i u ovom
kraju `ive}eg nemilo. @alosna im majka, – zar nemado{e {to drugo pretre-
sati i uklawati ve} svetiwu bra}e svoje, i to one bra}e bez koje biti niti `i-
669
veti ne mogu. Zar ne vide da sotim sami sebi kao slepci propast ure|uju, – zar
ne znaju da je sva~ija sila za vreme? Ne}e zato kekavac Srpstvo upropastiti;
}irilica je u Srbina bila, i biti }e dok je sveta i veka kao prirodna slovni-
ca, pa makar se oni “herbergovci” nadizali i napiwali, nit smo se od tako-
vih Hrvata mnogo boqemu ni nadali. – Na ~ast im wihovo kekavstvo; ta ni Sla-
vonac ne}e da bude takim Hrvatom a kamoli Sremac. Danas su isti postali go-
ri ne`eli i sami Turci, a ovo je istina prava. Neka se ugledaju na Safet-pa-
{u u Sarajevu, koji je rekao kad je u Sarajevo do{ao: srbski narod, srbski je-
zik, treba da se }irilicom slu`i; i to zato {to je znao i ~uo da je ve}ina na-
roda u Bosni isto~nog veroispovedawa. Ko ne veruje, neka pogledi u vilajet-
ske zvani~ne novine “Bosna” pa }e se odmah uveriti, jer pored turskog samo
srbski }irilicom sve i sva na javnost izdaje. ]irilica je bila i bi}e u Sr-
bina, to stoji, i istina je prava, ali {to }e biti od sada iz Hrvatske – to ide-
mo da vidimo. I ovi qudi ne{to jo{ i o Bosni sawa{e, – bra}o Bo{waci, ~uj-
te glasa Hrvata – pogledajte na dana{wi mra~ni Zagreb, {to se na sramotu i
porugu tamo zbori, – pak }ete imati o tim tobo`wim jugoslovenskim kultur-
tregerima dosta.” (str. 23-24.)
U toku Prvog svetskog rata ne samo da je potpuno zabrawena }irilica
na podru~ju cele Austro-Ugarske, nego je ukinuta i u okupiranim srpskim dr-
`avama Srbiji i Crnoj Gori. Kako obrazla`e tu odluku Rajmund Fridrih Ka-
indl vidi se iz jedne wegove bro{ure objavqene u Gracu 1917. godine: “Kao
{to su doga|aji posledweg vremena dokazali, }irilica je postala borbeno
sredstvo ruske politike na Balkanu. Sa propa{}u te politike, mora }iri-
lica da ponovo postane ono {to je ranije bila, i da ponovo zauzme ono mesto
odakle je doneta, mora biti vra}ena onome kome pripada, a to je gr~ko-isto~-
na crkva.” (str. 33.)
Kosti} konkretnim argumentima dokazuje da su hrvatski politi~ari i dr-
`avni funkcioneri imali odlu~uju}u re~ kod dono{ewa odluke o zabrani }i-
rilice na okupiranoj srpskoj teritoriji. Hrvati su se nadali da }e ukidawem
}irilice {iroko otvoriti put da se svi Srbi utope u hrvatskom nacionalnom
korpusu. U principu, ni Nemci ni Ma|ari nisu imali nekog trajnog interesa
da progone }irili~no pismo. Kako Kosti} zakqu~uje, “Samo je to Hrvatima
i{lo u ra~un. Jer su oni, bez sopstvene regenerativne mo}i i bez asimilaci-
one sposobnosti, uspeli ipak, pritiskom i falsifikatima i uz aktivnu podr-
{ku katoli~ke crkve, da u toku jednog veka, od jednog malog narodi}a od jedva
milion du{a, postanu narod od skoro ~etiri miliona du{a. Da se za sto godi-
na u~etvorostru~e, dok se Srbi, sa daleko ve}om rekreativnom snagom, nisu ni
podvostru~ili.” (str. 40-41.)
Odmah na po~etku Drugog svetskog rata, ~im je formirana hrvatska usta-
{ka dr`ava, kako navodi Viktor Novak, “Ministarstvo unutra{wih poslo-
va zabranilo je upotrebu }irilice na teritoriji NDH u javnom i privatnom
`ivotu. Svi javni natpisi pisani }irilicom morali su biti ukloweni. [ta-
vi{e i oni sa grobnih spomenika.” (str. 42.) 25. aprila donet je i zakon kojim
se zabrawuje }irilica. Me|utim, srpska }irilica je i to pre`ivela.
Za wen opstanak najopasniji je bio period komunisti~kog re`ima. Kako
precizira Kosti}, u komunisti~koj Jugoslaviji “se weno suzbijawe ne vr{i pu-
tem ukaza i formalnih naredaba vlasti. Naprotiv, daje se utisak kao da se ona
670
tolerira, da je ravnopravna, da je ~ak nekad i dobrodo{la. Ali najprefiwe-
nijim metodama, koje bi samo jezuiti bili kadri da izna|u, ona se ipak odstra-
wuje, odbacuje, zanemaruje, zamewuje hrvatskom latinicom. To se sve radi po-
stepeno, skoro neosetno: najpre u domenima perifernim, gde narod nije zain-
teresovan; onda predmetima i odnosima koji se tobo`e na inostranstvo odno-
se, koje }irilicu ne zna i ne voli; onda u zvani~nom sektoru gde se protivre~-
nost ne trpi; onda na poqu reklame itd.” (str. 53-54.)
Kosti} je do kraja pronikao u su{tinu tog procesa i wegovu perfidnu me-
todologiju. “Dobija se utisak da se radi o nekom paklenom planu, ve{to izmi-
{qenom i do krajwih granica sprovedenom. Dobija se utisak da se ni u jednom
slu~aju ne `eli stati na polovini puta i da su srpskoj }irilici dani odbro-
jani ako ova vlast jo{ nekoliko decenija potraje... Mesto da se naredbom vla-
sti propi{e da je }irilica zabrawena, kao {to su ~inile hrvatske vlasti u
svojoj dr`avi kadgod su bile bez strane kontrole i spoqnog ko~ewa, sad se to
vr{i via fakti: uvode}i postepeno latinicu i slu`e}i se iskqu~ivo wome.
Treba ostaviti utisak da je }irilica dozvoqena, ravnopravna, zvani~na, ali
da je niko ne}e da upotrebqava. Kako je latinica tako|e zvani~na i “ravnoprav-
na”, a narod tobo`e ho}e wu, ona }e sve vi{e zamewivati }irilicu dok je jed-
nog dana ne odstrani potpuno, u~ini suvi{nom. ]irilica ima ne~ujno da ne-
stane, bez protesta, bez galame, ~ak i bez sahrane.” (str. 54-55.)
Tiha eliminacija }irilice bila je direktni proizvod Titove li~ne po-
litike. U uslovima totalitarne diktature srpski komunisti su se prosto utr-
kivali ko }e mu preciznije pro~itati misli i vernije slu`iti na {tetu svo-
ga naroda. Dovoqno je bilo da je on li~no pisao i koristio iskqu~ivo lati-
nicu, pa da ga stotine hiqada srpskih komunista u tome slepo slede. “Broz je
od prvih dana dao ton hrvatske latinice, i svi wegovi saradnici smatraju to
za svetiwu, jedini pravilan putokaz. Nikakva im daqa naredba nije potrebna,
nikakav formalni regulativ. Prvo se, razume se, vojska prilagodila svome
“obqubqenom mar{alu” i svome vrhovnom komandantu. Postepeno ali sigur-
no ona je srpsku }irilicu, pa ~ak i makedonsku, izbacila iz upotrebe. Slu`i
se hrvatskom latinicom i gde treba i gde ne treba i u hrvatskim i u srpskim
predelima.” (str. 67.)
U tekstu koji sledi Kosti} daje ogroman broj primera sistematskog poti-
skivawa }irilice u Srbiji i drugim srpskim zemqama, a onda ukazuje da je do
sli~ne pojave do{lo i u emigraciji, pogotovo kod onih koji se jo{ uvek zano-
se iluzijom jugoslovenstva. ^ak je toga bilo i kod srpskih pravoslavnih sve-
{tenika i u slu`benoj i u privatnoj pismenoj komunikaciji. Kosti} i tu iz-
nosi mno{tvo konkretnih slu~ajeva, `igo{e malodu{nost i liniju maweg ot-
pora, pa upozorava svoje sunarodnike: “Svakom upotrebom svoga pisma ~ini se
nacionalna ispovest, dokazuje se nacionalna svest, ispoqava se nacionalna
solidarnost sa drugim sunarodnicima, iskazuje se vernost i odanost precima
i narodnoj pro{losti uop{te, oja~ava se i svoj etni~ki duh i duh okoline. Na-
protiv, svakim, ma i najmawim stranim znakom koji se upotrebqava mesto svo-
ga, tu|inskim i neprijateqskim pismom, izra`ava se u najmawu ruku nacional-
na indiferentnost ili neotpornost (ovo naro~ito va`i za one u zemqi), ~e-
{}e jo{ nacionalna desolidarnost ili ~ak nacionalna izdaja. Nacija se ti-
me potmulo i jedva osetno, ali sasvim sigurno demorali{e, narod se dezorjen-
671
ti{e, ne mo`e da razlikuje svoje od tu|eg, postaje kolebqiv, neotporan, etni~-
ki nezainteresovan, utire se put ka kosmopolitizmu i internacionalizmu. Na-
cija postepeno nestaje, dok je jednog dana sasvim ne nestane.” (str. 168-169.)
Studiju Kosti} zavr{ava razmatrawima konkretnih primera uporne i
energi~ne srpske odbrane }irilice na podru~ju Karlova~ke mitropolije i Bo-
sne i Hercegovine, kao i predloga za usvajawe jednog zajedni~kog srpsko-hrvat-
skog pisma, odnosno inicijative Jovana Skerli}a da se kompromis postigne
tako {to bi i Srbi i Hrvati prihvatili da govore ekavski i pi{u latinicu.
Me|utim, inicijativa nije mogla imati nikakvih realnih {ansi za realiza-
ciju, {to je upe~atqivo objasnio Vladimir ]orovi}, ina~e iskreni i ube|e-
ni pobornik ideje integralnog jugoslovenstva i pristalica unitaristi~ke op-
cije. On ka`e: “Ima sad jedan naro~it momenat koji nam }irilicu u ovo vre-
me ~ini posebno va`nom. Da se pustimo izboru, razlogu i vremenu, nema sum-
we da bi dobar deo srpske inteligencije laka srca prihvatio latinicu i pri-
makao se tako idealnoj jedinstvenosti kwi`evnog stvarawa. Me|utim, kao i
uvek pre, i ovoga puta se izabrao naju`i i najmawe deluju}i na~in re{ewa tog
pitawa, udarilo se silom i zabranom. ]irilica je tako postala na{ sapa}e-
nik i grafi~ki simbol na{e borbe za samoodr`awe i na{e svesti i istraj-
nosti. I radi toga, sve dotle dok je na{ nacionalni opstanak ugro`en, ona }e
ostati kao jedan od amblema koji se ne sme napustiti, i jedna zastava pod ko-
jom se mora izdr`ati.” (str. 242.)

672
 Glava deseta
SRPSKA EMIGRACIJA
1. Emigrantske polemike
Zbirku novinskih ~lanaka “Nacionalni stav srpske emigracije” Laza Ko-
sti} je publikovao u Melburnu 1959. godine u {apirografisanom izdawu. U
prvom ~lanku zbornika on defini{e ~etiri osnovne kategorije srpskih emi-
granata. Prvi su Jugosloveni u politi~kom smislu re~i. “To su Srbi koji `e-
le zajedni~ku dr`avu Jugoslaviju. Wih je, kanda, ogromna ve}ina u emigraci-
ji, pa i mnogi prvi qudi na{e emigracije tu spadaju. Wima se apsolutno ne mo-
`e a priori odre}i patriotizam i srpstvo. Oni prosto smatraju da je srpstvo
najobezbe|enije u dr`avnoj zgradi Jugoslavije. U oblasti politike, budu}nost
pokazuje ko je imao pravo. Ni ova kategorija nije sasvim jedinstvena, jer ima
Srba koji su za Jugoslaviju po svaku cenu, uvek i vazda; ima ih koji su za Jugo-
slaviju samo ako ona ispuwava srpske bitne uslove `ivota; ima ih koji su za
Jugoslaviju samo ako je i sve druge komponente ho}e.” (str. 7.)
U drugu kategoriju spadaju oni koji pod jugoslovenstvom podrazumevaju ju-
goslovensko dr`avqanstvo. “U ovom smislu je Jugosloven jednako Arnautin sa
Kosova, Ma|ar iz Ba~ke, Slovak iz Srema, ^eh iz Slavonije, Italijan iz Is-
tre itd; kao Srbin iz [umadije, Bosne, Vojvodine itd. Stranci mahom misle
na ovu vrstu jugoslovenstva kad nekoga kao Jugoslovena ozna~uju. Svako drugo
razlikovawe, naro~ito u zvani~nom ciqu, inostranstvo izbegava... Ova kate-
gorija je najjednostavnija, no ipak ne sasvim bez ra~vawa. Ima biv{ih Jugoslo-
vena koji su postali strani dr`avqani, ima bezbroj “lica bez dr`avqanstva”
koja su bili Jugosloveni i koje dr`ave gde `ive jo{ kao takve obele`avaju ma-
da to vi{e nisu. Nijedna dr`ava ne voli priznati status apatrida bez velike
nu`de (jer su onda wene obaveze prema ovim licima ve}e)” (str. 7-8.)
Tre}i je pojam sinteti~ko-etni~kog jugoslovenstva. “Jugosloveni su svi
Srbi, Hrvati i Slovenci. To im je zajedni~ki, vi{i izraz: Sloveni, a vi{e
od toga Indoevropqani, onda Arijevci itd. Jugosloveni u ovom smislu zna~e
prosto: Sloveni na Jugu, Sloveni Juga. Mi smo Jugosloveni isto kao {to su Ru-
si i Ukrajinci isto~ni Sloveni, ^esi i Poqaci zapadni Sloveni itd. To mi
ne mo`emo odre}i, pa hteli ne hteli. No re|e, i pravilnije, ka`emo za to “ju-
`ni Sloveni”. I mawe je zbrke kad se to ka`e.” (str. 8.) Tu bi u navedenom smi-
slu, naravno, spadali i Bugari.
673
 ^etvrta kategorija su integralni Jugosloveni, koji, kao takvi, pretendu-
ju na etni~ki eksluzivitet. “To su oni kojima je jugoslovenstvo prvobitna na-
rodnost, a to zna~i jedina narodnost. Jer dve etni~ke narodnosti ne mo`e ni-
ko imati. Dok sve tri prve kategorije ne iskqu~uju srpstvo, ova ga sasvim i ra-
dikalno iskqu~uje. Ona ga ne priznaje, ona ga s prezirom odbacuje.” (str. 9.) Ova-
kvo shvatawe jugoslovenstva je oficijelno forsirano u zajedni~koj dr`avi i
predstavqalo je jedan od razloga wene propasti, s obzirom da ga nisu prihva-
tili ni Hrvati ni Slovenci, a komunisti su na osnovu wega dokazivali posto-
jawe velikosrpske hegemonije. S obzirom da je neprirodno da se qudi odri~u
svoje narodnosti, nacionalnosti svojih predaka, prema Kosti}evom mi{qe-
wu integralni Jugosloveni se sastoje “od otpadnika, renegata, od izdajica, od
nacionalnih dezertera.” (str. 9.) Takve qude svaki narod prezire. “Ali na{i
Jugosloveni, iskqu~ivi Jugosloveni, postali su u posledwe vreme drski i, ne-
ka mi je dozvoqeno re}i, bezobrazni. Oni sa ponosom isti~u kako nisu “{ovi-
nisti”, jer taj izraz rezervi{u samo za one koji su ostali Srbi, koji su ostali
verni Svetosavqu i svojim precima.” (str. 9.)
Neverovatnom drsko{}u integralni Jugosloveni se javno ponose “{to su
promenili narodnost i postali renegati, a nas verne precima i istoriji `i-
go{u tobo`e sramnim imenima.” (str. 10.) ^ak hvale}i \ilasa zahtevaju “da se
na wega ugledamo,... da svake tri-~etiri godine mewamo narodnost, da ostavi-
mo nesavremeno srpsko ime wima za qubav... Oni govore o jugoslovenskom na-
rodu, dok se u svim ostalim kategorijama sasvim ispravno govori o jugosloven-
skim narodima. Ko sa~iwava taj “jugoslovenski narod”? Svi koje ovi renega-
ti tamo strpaju. I svi Srbi (“{ovinisti”), i svi Hrvati, i svi Slovenci itd.
Oni opredequju drugima narodnost. To je sram koji se vi{e ne mo`e trpeti. Mno-
gi to ~ine iz neznawa. Mahom su to nepismeni qudi, koji gorwa razlikovawa
nisu kadri da shvate, naro~ito ako nisu upozoreni na to. Ali neki i svesno ho-
}e da dekretuju narodnost, kao \ilas i dru`ina.” (str. 10.)
Da ironija bude ve}a, upravo se integralni Jugosloveni uporno zala`u za
federalno ure|ewe Jugoslavije, s obzirom da se mora voditi ra~una o etni~kim
i istorijskim individualitetima koje oni, zapravo, svojim prethodnim stavom
negiraju. Integralni Jugosloveni najvi{e od svega `ele jedinstvo sa Hrvati-
ma i Slovencima, a upravo od wihove opcije Hrvati i Slovenci be`e kao od ku-
ge. A ~ak i kad bi se uspe{no realizovala wihova koncepcija integralnog ju-
goslovenstva, koji je onda smisao federalne dr`ave. “Gde god je jedna narodnost
u dr`avi, tu se federacija ne mo`e da odr`i. Primer Nema~ke to najboqe po-
kazuje. Za Bizmarkovu Nema~ku su pravnici bili u sumwi da li je konfedera-
cija ili federacija, za Vajmarsku da li je federalna ili unitarna dr`ava, dok
nije do{ao Hitler i proglasio na~elo: jedan narod, jedan rajh, jedan vo|a! To je
logi~na posledica svih evropskih federacija koje nekakvu jedinstvenost pro-
klamuju i na woj se zasnivaju. Ako smo jedno i vlast }e biti jedna. Razvoj doga|a-
ja dovodi do toga neminovno. Jugoslovenska narodnost je, ma kako to paradoksal-
no zvu~alo, najve}a smetwa i najve}a negacija jugoslovenske dr`ave... Ta narod-
nost je najve}a smetwa slobodama i demokratiji u dr`avi.” (str. 11.)
Ako bi se ovakva narodnost uvodila silom i dekretima, ne bi se mogli iz-
be}i svojevrsni despotizam i tiranija nad duhom. “Svaka sloboda u toj zemqi
je ve} stavqena u pitawe kad qudima nije ~ak slobodno opredeliti se nacio-
674
nalno, kazati {ta ose}aju i s kime ose}aju.” (str. 12.) Najgora posledica bila
bi sadr`ana u ~iwenici da bi se pre svega Srbi me|usobno podelili i quto
zavadili. Svi koji zagovaraju jugoslovensku dr`avnost, smatraju da bi samo ova
mogla ba{ nacionalne sporove i nacionalne divergencije da obuzda, ili bar
da kanali{e i ubla`i. A sad stvarawem nove narodnosti, ovi bi se sporovi
intenzifikovali do ta~ke usijawa. Nema ve}ih protivnosti i ve}ih neprija-
teqstava nego {to su nacionalni, isto kao ranije verski. Svak }e svakome pre-
bacivati, svaki }e jedan drugoga vre|ati, sve }e biti u nemiru i neradu. I na-
uka, i kwi`evnost, i umetnost, i, nadasve, politi~ki `ivot. Sve }e biti u “to-
ku”, sve u borbi.” (str. 13.)
Kosti} sa zadovoqstvom konstatuje da se kqu~ni stavovi po tom pitawu uve-
liko podudaraju s pogledima jedne od vode}ih srpskih emigrantskih organiza-
cija, Srpske narodne odbrane, pa nastavqa s ve}im entuzijazmom elaboraciju
osnovne ideje slede}im borbenim esejom u kome ka`e: “Prema neprijatequ ne
mo`e se drugo ni biti nego neprijateq. A jugoslovenska narodnost, to je nepri-
jateq srpstva. Ona negira srpsku narodnost uop{te (kao {to negira i neke dru-
ge za koje nam je malo stalo). Ona odri~e da postoji uop{te srpska narodnost,
smatra da se srpstvo mora utopiti u jugoslovenstvo i tu nestati, ukoliko je do-
sad postojalo. Dok se stvarawem ve{ta~kih narodnosti (kao crnogorske i ma-
kedonske) srpstvo li{ava nekih svojih delova, obrazovawem jugoslovenske na-
rodnosti, ono bi otpalo kao celina. Sasvim bi ga nestalo.” (str. 14.)
Kosti}evi tekstovi u ~ika{koj “Slobodi” imali su velikog odjeka u svim
srpskim emigrantskim krugovima, doveli do otre`wewa i ubrzanog napu{ta-
wa ideologije integralnog jugoslovenstva, koju ~ak ni komunisti~ki re`im
u otaybini nije prihvatao. I oni od kojih se to najmawe o~ekivalo, qoti}ev-
ci i wihov minhenski list “Iskra”, postali su po tom pitawu mnogo oprezni-
ji i delikatniji u izja{wavawu. Me|utim, ostalo je me|u Srbima emigranti-
ma jo{ mnogo pristalica jugoslovenske dr`ave. [to su se Hrvati takvoj dr-
`avi odlu~nije suprotstavqali, to su je zalu|eni Srbi vi{e propagirali. “Kod
na{ih Jugoslovena vr{i se ~ak utakmica defetizma. Pregone se ko }e vi{e
da ponudi srpskih `rtva i da se boqe dodvori krvnim neprijateqima srpskog
naroda. U tom pogledu prestonica Francuske pru`a ~udne i bolne dokaze, ono
mesto u kome su pre nekoliko decenija Srbi hvaqeni; hvaqeni i uzno{eni kao
skoro prva nacija sveta. Tamo su sabrane razne grupe defetista, kao i pojedi-
naca jugoslovenski orijentisanih. Umno`avaju neke listi}e i biltene, i jedan
drugoga natkriquju u defetizmu i izdaji srpskih nacionalnih interesa. ^ak
optu`uju i klevetaju svakoga ko im se suprotstavi, a najvi{e onoga ko poku{a
da ih raskrinka.” (str. 19-20.)
Me|u tim defetistima su biv{i prvi regent princ Pavle Kara|or|evi}
i wegov posledwi predsednik vlade Dragi{a Cvetkovi}. “Izdaju “Dokumen-
ta” u svoju odbranu. To je dobro, i, ukoliko su ta dokumenta autenti~na, mogu
doprineti pravilnom saznawu doga|aja koji su ratu prethodili. Ali se tvrdi
za wih, i celu ne ba{ veliku grupu koja im pripada, da ne samo {to insisti-
raju na “sporazumu”, ve} da su spremni za mnogo dalekose`nija ustupawa Hr-
vatima. I to ne tvrdi makar ko, ve} li~nosti kojima se mora pokloniti puna
vera i koje su u stawu da te doga|aje prave. Tako se uverava da je predsednik vla-
de “sporazuma” obe}ao dr Ma~eku Ba~ku samo da ne pravi nikakve poku{aje ustu-
675
pawa. A i daqe koncesije u Bosni. Da ta grupa radi bri`qivo na kapacitira-
wu Hrvata da bi preko wih opet igrala izvesnu ulogu u Jugoslaviji (jer van Ju-
goslavije ne mogu da igraju nikakvu) postoji jo{ bezbroj dokaza. Uostalom, wi-
hove li~ne veze sa hrvatskim vo|ama, koji su na taj na~in obave{teni o svemu
{to se kod Srba zbiva, vi{e su nego evidentne.” (str. 20.)
Neki drugi emigranti, neretko i saborci Dra`e Mihailovi}a, spremni
su da izjedna~e ratnu ulogu ~etnika i usta{a, dok londonska “Na{a re~”, koja
se prvobitno {tampala u Parizu, koju prepoznajemo u Kosti}evim aluzijama,
“uglavnom ru{i sve srpske vrednosti i napada sve {to je srpsko, naro~ito u
emigraciji. Jedva ima nekog srpskog prvaka na koga se list nije okomio. Hrva-
te {tedi, pa, ako ve} mora da se o kome wihovom negativno izrazi, odma na|e
da Srbi imaju iste takve gre{ke, da u nevaqalstvu Srbi nimalo ne zaostaju za
Hrvatima ni u kom sektoru.” (str. 22.)
Izvesni pariski ~asopis “postupa sli~no, ali i sa jednom krupnom razli-
kom. On nalazi uvek negativnog Srbina ako mora da uka`e na nekog negativ-
nog Hrvata. On ne isti~e ni{ta pozitivno kod qudi ve} samo negativno (da bi
~lanovi Grupe ispali jedini veliki i svetli). Srbe i srpske prvake {iba ne-
milosrdno bez paralelnih slu~ajeva. Ako ba{ mora da nekog Hrvata o~e{e, on-
da mu nalazi srpski pandan. Ali kakav? Npr. da je po~iv{i |eneral Nedi} is-
to {to i Paveli}, da je svaki borac za Srbiju i Srpstvo u posledwem ratu ra-
van usta{kim zlo~incima itd. A u isto vreme nalazi re~i razumevawa, ako ne
i pohvale, za samoga Antu Star~evi}a, koji je ceo srpski narod proglasio “na-
kotom zrelim za sekiru...” Po{to se smatra da je ta grupa stvorila na svoj na-
~in kod Hrvata zgodne pozicije, to su joj mnogi zavideli, pa su obrazovali dru-
ge organizacije i po~eli izdavati zasebne “~asopise”, odn. biltene u hrvatskom
pismu. Ispo~etka naivan i “neutralan”, taj ~asopis sve jasnije pokazuje svoju
izdajni~ku boju. On ho}e da natkrili ostale edicije defetisti~kog Pariza. Vr-
{i neke ankete o Jugoslaviji, pri ~emu daje re~ najgorim srpskim neprijate-
qima, odobrava najdestruktivnije napise jednog potpuno prodanog tipa koji pi-
{e u hrvatskim minhenskim novinama gore nego {to je pisao Radi} ili ~ak ka-
kav usta{a o Srbima.” (str. 22.)
Pariska emigrantska sredina je imala i srpskog pravoslavnog teologa ko-
ji je u srpskom {ovinizmu i velikosrpskoj ideologiji video glavne uzroke svih
ratnih zbivawa, opravdavaju}i otvoreno hrvatske zlo~ine. Drugome je Jugosla-
vija bila mala bez Bugarske, pa je izjavqivao da ni novih milion srpskih `r-
tava ne bi bila preterana cena samo da se iza|e na Crno more. Ali, poseban
skandal je pedesetih godina izazvao dolazak Branka Mihailovi}a u Pariz, evi-
dentno po komunisti~kom nalogu. On je poslat da dosoli upravo u Parizu, “gra-
du srpskih defetista koji se pregone, koji se takmi~e ko }e vi{e Hrvatima da
ugodi. Svi zapostavqaju srpske interese u korist neke imaginarne Jugoslavi-
je za koju i sami uvi|aju da donosi Srbima smrt i propast. No wima je glavno
da oni ostanu za seme i da u ime tog srpstva koje nestaje zauzmu vladaju}e pozi-
cije.” (str. 24.)
Kosti} se zato i ne ~udi mnogim izjavama koje je “dao sin po~. |enerala Dra-
`e Mihailovi}a. On je svratio, ka`e, u restoran gde se okupqaju “svi Jugoslo-
veni”. Dakle, i usta{e, a kamoli Hrvati. I to dva puta ponavqa. Onda daje iz-
jave za nema~ku {tampu preko jednog {vajcarskog ilustrovanog lista. Ka`e da
676
se posledweg rata jugoslovenska vojska juna~ki borila. Samo {to joj je Pave-
li} udario no` u le|a. A Paveli} je bio u Italiji, dok su se svi vojni obave-
znici Hrvati predavali i razoru`avali Srbe. (Tako|e i Nemci, Ma|ari,
Arnauti, Makedonci itd.). Ka`e da su Jugosloveni odvedeni u zarobqeni{tvo,
i to ponavqa dva puta, a mi svi znamo da su vo|eni samo Srbi i Slovenci. Ka-
`e da mu je otac rekao da }e se svi Jugosloveni di}i na ustanak. Tito je saku-
pio Jugoslovene u Srbiji i doveo na Sremski front; ruska vojska je Jugoslo-
vene iz logora deportirala, itd. Ne~uvene stvari i neverovatne la`i. Nig-
de, nijednom re~ju taj mladi ~ovek ne spomenu Srbe i Srpstvo. Sve zasluge za
borbu gen. Mihailovi}a i wegovih junaka, ~ak u Bosni, Dalmaciji itd. pripi-
suje Jugoslovenima.” (str. 24.)
Kako je sme{no izgledao projugoslovenski “Ravnogorski borac” koji je pi-
sao kako su “tri mlada jugoslovenska emigranta demolirala jugoslovenski bi-
ro za informacije. A u zvani~nim izjavama komunisti~ke vlade Jugoslavije, to
su uradila “tri ~etnika”. Moglo je u listu stajati da su to uradila i tri Evro-
pqanina ili tri belca. I redakcija bi to rekla, samo da izbegne srpsko ime.”
(str. 26.) Kosti} uporno polemi{e s mnogim jugoslovenski orijentisanim auto-
rima u kanadskim, ameri~kim ili australijskim listovima srpske emigraci-
je, `igo{u}i wihovu glupost, neznawe, diletantizam ili pokvarenost. U nedo-
statku validnijih kontraargumenata oponenti su mu uzvra}ali nazivaju}i ga {o-
vinistom. On im se na to prkosno smeje: “Zar bi bilo na{e slavne istorije da
nije bilo egzaltiranog nacionalnog nadahnu}a koje se danas krsti {ovinizmom?
Zar bi bilo Kumanova, Bitoqa, Arbanije i Kajmak~alana? Zar bi sva Wego{e-
va dela u kojima opisuje zanos Crnogoraca kao spiritus movens sve wihove isto-
rije, zanos za Srpstvom i `equ za srpskim carstvom, zar bi bilo te istorije i
tih slavnih podviga da nije bilo “{ovinizma”, upravo srpskog {ovinizma? Zar
se u indifirentnosti i indolentnosti mo`e stvoriti ne{to veliko? Svi su
veliki podvizi nacionalne istorije samo plod ovakvog {ovinizma.” (str. 41.)
I komunisti i projugoslovenski srpski emigranti {oviniste nalaze sa-
mo unutar srpskog naroda, me|u srpskim nacionalistima i patriotama. S dru-
ge strane, podsti~u ve{ta~ke nacionalizme kao {to su jugoslovenski, crno-
gorski ili makedonski, a puni su razumevawa za hrvatski i slovena~ki. A naj-
gori od svih srpskih emigrantskih listova koji su ikad izlazili “Na{a re~”
veli~ala je u nekoliko tekstova i Antu Star~evi}a, posebno kroz ~lanak iz-
vesnog Radovanovi}a. Kako pi{e Kosti} u “Slobodi” od 13. novembra 1957. go-
dine, osnovna ideja gorqivih Jugoslovena oko “Na{e re~i” i wihovog ekspo-
nenta Radovanovi}a bila je da Star~evi} “nije bio r|av”, niti je on bio pro-
tiv Srba, kao {to je ve} Jovan Skerli} utvrdio. On je bio protiv srpskog ime-
na. Ina~e je on Srbe smatrao Hrvatima i svi su imali da to usvoje. Konkret-
no: Srbi doseqeni u Hrvatsku imali su da prime katoli~anstvo, da postanu Hr-
vati i onda ne bi bilo Star~evi}eve reakcije niti ma kakvih hrvatskih na-
pada na Srbe. Samo tu sitnicu su imali na{i preci da u~ine, i ona Radovano-
vi}u i wegovoj dru`ini izgleda logi~na i razumqiva. Po{to na{i preci ni-
su hteli da postanu katolici i Hrvati, sami su krivi za sve {to se posle do-
godilo. I u tom ~lanku g. Radovanovi} nagove{tava da }e braniti usta{e, da
za sve zlo~ine prema Srbima u posledwem ratu snose odgovornost Hitler i
Musolini, a ne ni Hrvati ni usta{e.” (str. 48-49.)
677
 2. Analiza srpskih emigrantskih prilika
Drugu svesku spisa o srpskoj emigraciji pod naslovom “Mi i oni. Razli-
kovawe u na{oj emigraciji” Kosti} je posle deset godina objavio u Badenu, u
[vajcarskoj. Ovde je ve} re~ o temeqito ra|enoj raspravi, a ne o novinskim
~lancima. Autorov je ciq da u celosti prika`e srpsku emigraciju u svoj we-
noj slojevitosti i kompleksnosti, kao i posledice koje na wenu svest ima `i-
vot u zapadnim zemqama. U startu je deli na ekonomsku koja je nastala pre Dru-
gog svetskog rata i politi~ku koja je pristigla posle rata, pa joj dodaje i ga-
starbajtere koji nisu trajniji emigranti. Politi~ki emigranti su izbegli tra-
gaju}i za uto~i{tem pred stvarnim ili prete}im progonima, pa su dobili azil
u izvesnim zapadnim zemqama, ili tretman izbeglice uz ni`i stepen pravne
za{tite koji on podrazumeva. Neki su dobijali samo dozvolu boravka, neki i
dozvolu nastawivawa, a u prekomorskim zemqama lak{e se sticalo novo dr-
`avqanstvo. Sve je to propra}eno u praksi razli~itim oblicima poni`ava-
wa izbeglica i raseqenih lica od strane dr`avnih organa zemaqa u kojima su
ti nesre}ni qudi tra`ili spas.
Posle Drugog svetskog rata neuporedivo je mawe Srba izbeglo nego Hr-
vata. Srpsku brojnost su unekoliko pove}avali ratni zarobqenici i internir-
ci koji su odbili da se vrate u otaybinu po dolasku komunista na vlast. “[to
se Hrvata ti~e, to je do{ao u inostranstvo sam dru{tveni i politi~ki {qam,
razbojnici i ubice. Do{li su uglavnom usta{e, koji su se predstavili Engle-
zima, Francuzima i Amerikancima kao wihovi saveznici. Zaista su jo{ jed-
nom potvrdili Du~i}evu tvrdwu da su bez stida i srama. Predvo|eni su svojim
poglavnicima, doglavnicima, bezglavnicima, fratrima, popovima i najrazno-
vrsnijom fukarom. Oni su imali lozinku “spremni za dom”, sa kojom su se po-
zdravqali, a napustili su “dom” ~im su wihovi pravi saveznici Nemci i Ita-
lijani wih ostavili sebi.” (str. 10-11.)
Krajem {ezdesetih godina Zapadnu Evropu je iz Jugoslavije zapqusnuo ta-
las privremenih radnika ~iji je odlazak podsticao komunisti~ki re`im jer
je tako lak{e dolazio do deviza i smawivao socijalne pritiske zbog masovne
nezaposlenosti u zemqi. “Oni su ili komunisti ili to nisu (ali su se pri~i-
wavali da su), ne `ele da se govori protiv komunista i malo je nezgodno na to
ih navoditi. Jer se oni vra}aju u zemqu i mogu biti izlo`eni neda}ama zbog
toga. Vlast bi ih sigurno pitala {ta su sa nama govorili, pa bismo i mi mo-
gli stradati. Odobravati wihovo hvaqewe zemqe, jo{ mawe je uputno. A ve}i-
na sad hvali zemqu i ka`u da tamo ima svega! Na to ih na{i pitaju: “A {ta ste
dolazili, dovraga, u truli Zapad?” Boje se oni i svojih udba{a koji su uba~e-
ni kao radnici. Wih ima svuda, kao {to smo na drugom mestu izneli (~ak i u
izbegli~kim logorima), ali me|u pe~albarima je to pravilo. Ovi moraju pra-
titi sve wihove korake i nastojati “da ne skrenu s puta”. Ponekad im, onako
o~inski, daju savete o rodoqubqu. Naro~ito je pogodno wihovo ubacivawe me-
|u radnike otkad se radna snaga dobavqa iz zemqe preko dr`avnih (to zna~i
partijskih) organizacija. Po{to od komunisti~kih vlasti prakti~no zavisi
koga }e pustiti u inostranstvo, to oni mogu uvek bez ikakvog zazora da ubace
svoje poverqive qude.” (str. 14.)
Ono {to kod gastarbajtera Kosti}a najvi{e iznena|uje je ~iwenica “da
su Srbi najmawe nacionalno zainteresovani i najmawe svesni. Oni su mahom
678
Jugosloveni, dok su Hrvati samo Hrvati, a tako|e i Slovenci. Ima izuzetaka
i tamo i ovamo, ali ne velikih. Srbi ~ak ka`u da govore “jugoslovenskim je-
zikom”, i to svi bez izuzetka. Oni se najte`e pribli`avaju i prilago|avaju sta-
roj emigraciji, dok Hrvati i Slovenci ~esto tra`e sa ovima veze.” (str. 15.)
Pravi emigranti su rasejani po svim kontintentima, pojedina~no, u ve-
}im ili mawim grupama. Po Kosti}evom mi{qewu, iseqavawe je imalo neke
pozitivne, a neke negativne posledice. [to se ti~e politi~kog aspekta, “bez
stare emigracije re`im u zemqi ne bi uop{te imao opozicije ni kritike. Mo-
gao bi da radi jo{ samovoqnije nego {to radi. Mogao bi jo{ vi{e da {kodi
srpskim interesima, jer }e ba{ srpski komunisti malo ipak da slu{aju glas
emigracije mada nerado i ne okre}u}i celo uvo. Dopre}e do wih neki glaso-
vi i u najmawu ruku }e se trgnuti, a nekad i stresti. Nije to jednako da li ove
emigracije ima ili nema ili da li je ona aktivna ili pasivna. Mnogo puta je
re`im poku{ao da je nestane (mame}i je u zemqu, protestuju}i kod zemaqa gde
`ivi protiv wene aktivnosti, napadaju}i je u listovima, {aqu}i u wene re-
dove {pijune i diverzante).” (str. 22.)
Kosti} i misli da }e na du`u stazu pozitivne politi~ke efekte pokaza-
ti i upu}ivawe radnika na privremeni rad u zapadnoevropske zemqe. “Vide}e
i na{i politi~ki emigranti i pe~albari {ta zna~i sloboda i demokratija. Vi-
{e }e to ~ulima osetiti nego mozgom razabrati. Vide}e da postoji i sloboda
{trajka, i sloboda govora i sloboda {tampe. Vide}e mnogo toga o ~emu nisu mo-
gli sawati u komunisti~koj Jugoslaviji, a slabo i u predratnoj. Oseti}e koli-
ko je la`na bila ova komunisti~ka propaganda... Mogu osetiti i ose}aju dah slo-
bode, a to je ipak ne{to. Oni nikad ne}e vi{e biti za ropstvo. Komunisti ko-
ji su samo kratko vreme ovde, tre{}e glavom. ^ak i oni koji se stalno povrate
nikad ne}e vi{e biti odu{evqeni za komunizam i za wegovu “armiju.” (str. 22.)
Kosti} smatra da je nestvarno i {tetno svako precewivawe politi~kog
zna~aja emigracije, ali je protiv toga i da se ona potcewuje, jer ona ~uva na-
cionalnu svest koja je u zemqi uspavana i negirana. “Govori se kako nijedna emi-
gracija nije ni{ta postigla. To je la`. Komunisti~ka emigracija je bila sa-
svim mala, pa je zauzela celu zemqu (razume se, doprilaskom novih prista{a
i boraca). Usta{a je bilo u emigraciji malo stotina, pa su posle uspeli da ubi-
ju toliko stotina hiqada Srba i da preuzmu vlast u zemqi.” (str. 23.)
Ali, on je i te kako svestan i svih negativnih posledica emigrirawa iz
politi~kih motiva. “U zemqi je sve mawe svesnih boraca. Ako osvedo~eni pa-
trioti pristi`u, oni poja~avaju redove emigracije, ali smawuju redove vir-
tuelnih boraca i revolucionara. A u zemqi ima da se vodi glavni boj. Kad bi
zaista napu{tali zemqu najboqi, oni bi isto toliko poja~ali poziciju emi-
granata koliko bi oslabili onu u zemqi. Mo`da bi ovu vi{e oslabili nego
bi onu poja~ali. A od mamlaza niti je {tete zemqi i re`imu niti je korist
nama. U ovakvom slu~aju ne bi bilo uputno sve najboqe izvesti iz zemqe. Osta-
la bi masa bez vodi~a, stado bez pastira.” (str. 23.)
Ekonomske posledice emigracija su dobre i za iseqenika i za zemqu iz
koje dolazi. U kulturnom pogledu {ire se vidici i sazreva pogled na svet. Ru-
{e se predrasude, zablude, ideolo{ke la`i. U moralnom pogledu postoje ve-
liki rizici koje sa sobom donosi socijalna neprilagodqivost ili nesnala-
`ewe. Me|utim, s nacionalnog aspekta svaki slu~aj emigracije, ukoliko se
679
emigrant posle izvesnog vremena ne vrati u otaybinu, predstavqa nenadok-
nadiv gubitak. “Da je srpska emigracija teritorijalno koncentrisana, ili da
se bar nalazi sva u istoj zemqi, lak{e bi se odr`ala i ve}i bi zna~aj imala
i u na{em narodu i u inostranstvu.” (str. 27.) Ovako je osu|ena na nestanak. U
drugoj, tre}oj ili nekoj narednoj generaciji potomci emigranata }e se potpu-
no denacionalizovati.
Kosti} posebno tretira pitawe komunisti~kih agenata uba~enih u emi-
grantske redove, ukazuju}i na konkretne primere wihovog prodora u rukovod-
stva nekih srpskih emigrantskih organizacija i do uredni~kih funkcija u wi-
hovim listovima. Ali, neretki su slu~ajevi da su i zemqe useqewa vrbovale
pojedine istaknute emigrante, stavqale ih na svoj platni spisak kako bi uspe-
{nije pratile zbivawa u emigrantskim krugovima i manipulisale emigrant-
skim aktivnostima kad im je to bilo potrebno. “Pravni polo`aj srpske emi-
gracije bio je jako nesiguran. Vlastodr{ci u Jugoslaviji su samo wu tra`ili,
hrvatsku i slovena~ku skoro nikako; tra`ili su ekstradiciju svakog Srbina
koji bi bio neprijateqski raspolo`en prema wima, naro~ito borce u odredi-
ma |enerala Mihailovi}a. Saveznici nisu ispuwavali sve wihove prohteve,
ali jesu mnoge.” (str. 47.) Komunisti~ki re`im je i otvoreno, u dirigovanoj {tam-
pi, pokazivao da mu najvi{e smeta delovawe srpske emigracije. To je najboqi
dokaz da wene aktivnosti nisu bile za potcewivawe. “Ona izdaje novine, vr-
{i razne manifestacije, bu~ne ili potajne, u ciqu raskrinkavawa re`ima (ko-
liko je samo bilo pohoda sa tablama u Americi: SAD i Kanada, pa su ozloje-
dili i samoga Broza i naterali ga da pre napusti zemqu, koliko se pojedinaca
sastaje sa strancima i prikazuje stawe u zemqi kao {to je, a ne kao {to ga re-
`imska sredstva prikazuju.” (str. 50.)
Jugoslovenska tajna policija je i likvidirala dvojicu istaknutih srpskih
emigranata, Andriju Lon~arevi}a u Parizu i Ratka Obradovi}a u Minhenu. Ka-
snije je ubila Du{ana Sedlara i Dragi{u Ka{ikovi}a. S Ka{ikovi}em je ma-
sakrirana i mala devoj~ica, }erka wegove supruge. U jugoslovenskoj {tampi se
onda orkestrirano pi{e da su to `rtve krvavih obra~una u emigrantskom pod-
zemqu. A kad Hrvati izvode teroristi~ke akcije u Beogradu i protiv jugoslo-
venskih predstavni{tava u inostranstvu izbegava se u javnim nastupima ~el-
nika komunisti~kog re`ima nazivawe stvari pravim imenom.
Naravno, Kosti} ne insistira da cela srpska emigracija mora na isti na-
~in razmi{qati. Demokratsko opredeqewe podrazumeva razli~ita politi~-
ka mi{qewa i ideolo{ka uverewa. On nesre}u vidi pre svega u tome {to se
Srbi dele po pitawu opredeqewa da li su za Srbiju ili za Jugoslaviju. “Naro-
~ito je bolno da su sami ~etnici, koji su za vreme rata i{li zajedno i bez i naj-
maweg razmimoila`ewa, rasto~ili se posle u nekoliko organizacija: pet, {est,
mo`da i vi{e. Najnedostojnija me|u wima nosi ime “Dra`a Mihailovi}” (po-
sle nekoliko skra}enica od polovine slova hrvatskog alfabeta, jer se wihov
list uglavnom usta{kim pismom {tampa). ^isto srpski ~etnici i{li su za-
jedno dok se nisu odvojila dva {efa i dve vojvode – \uji} i Jev|evi}. Posle smr-
ti Jev|evi}a, wegova organizacija se opet raspala u nekoliko delova i proces
raspadawa se produ`uje. Mada ~etni{tvo kao takvo nema vi{e nekog zna~aja
u na{em javnom `ivotu, ipak je wihovo jedinstvo predstavqalo i moralnu i fi-
zi~ku silu koja je svima ulivala nade. Pa ipak, u osnovnim pitawima, sve srp-
680
ske ~etni~ke organizacije, sem pomenutog alfabetskog udru`ewa “jugosloven-
ske vojske van otaybine Dra`a Mihailovi}” imaju ~istu i skoro jedinstvenu
srpsku platformu.” (str. 57.)
Povodom crkvenog raskola Kosti} ka`e da je “na{a velika nesre}a {to
smo se razi{li u pogledu crkvene organizacije, {to smo se podelili u dve gru-
pe, od kojih svaka drugu smatra i naziva raskolnicima. Toga nikad nije bilo u
srpskoj istoriji. Bilo je roptawa protiv jerarhije, bilo je, u mnogo mawim raz-
merama pojedina~ne neposlu{nosti, ali ovakvog raskola (formalnog odvaja-
wa) nije bilo nikad. Po{to je srpska crkva glavni reprezentant i ekvivalent
srpske nacije, to je ovo razmimoila`ewe od zna~aja koji se ne sme potcewiva-
ti, ~ak od takvog zna~aja koji mo`e do katastrofe da dovede.” (str. 57-58.) To
je zaista bio najve}i emigrantski problem. “Crkveni raskol dovodi do te`ih
i skoro nepomirqivih odnosa izme|u srpske emigracije, koji su dalekose`ni-
ji od svih drugih. Zavadilo jedno s drugim, zamrzelo jedno na druge, ne}e zajed-
no da se sastaju, ne}e Bogu da se mole zajedno i u istoj bogomoqi. To mo`e da
ima veoma te{ke posledice za vaskolik srpski narod i to treba svakako {to
pre i radikalnije likvidirati.” (str. 58.)
Uprkos neverovatnoj disperziji emigrantskih organizacija, ve}ina srpskih
emigranata nigde se nije ukqu~ivala i po politi~kim pitawima je bila kraj-
we pasivna. Uglavnom oni koji su se obogatili nisu vi{e marili za srpstvo, a
sirotiwa je negovala stare patriotske ideale. Ali, bilo je i onih emigranata
koji su se u potpunosti posve}ivali nacionalnom radu. “Neki pi{u pesme, dru-
gi ~lanke, tre}i izdaju biltene, dr`e konferencije, ube|uju usmeno, istina ma-
wi krug ali ne sasvim neefikasno. Neki brane na{u stvar kod svojih sugra|a-
na stranaca. Pokazuju zainteresovanost za naciju i wenu sudbinu. Ne daju da za-
~me briga oko svoga ota~estva. Neki poma`u bogomoqe u zemqi i u kraju gde
`ive. Mada je to normalna religiozna delatnost, kod nas Srba se ne mo`e odvo-
jiti od nacionalne. Ti qudi mo`da (i ponekad) vi{e koriste op{toj srpskoj
stvari na taj na~in nego direktno nacionalnom akcijom.” (str. 61.)
3. Sudbina emigrantske kwi`evnosti
U {apirografisanom izdawu Srpskog narodnog univerziteta iz Milvo-
kija Laza Kosti} je 1975. godine objavio kulturno-politi~ku raspravu “Neka
novija zbivawa na srpskom kwi`evnom poqu”. U woj se Kosti} bavi kwi`ev-
no{}u, ali sa svog specifi~nog aspekta odbrane Srpstva. Tretira pitawe ko-
munisti~kog ve{ta~kog smawivawa opsega srpske kwi`evnosti, emigrantske
kwi`evne delatnosti i posebno razmatra posthumnu i poratnu sudbinu Jova-
na Du~i}a kao najve}eg emigrantskog pisca. U predgovoru Kosti} navodi da je
prvobitno imao nameru da napi{e sveobuhvatnije delo o srpskoj emigrantskoj
publicistici, ali mu to objektivne mogu}nosti `ivota i rada nisu dopustile.
Za razliku od kwi`evnosti drugih naroda ~iji se opseg sa svakim novim
napisanim i objavqenim delom pove}ava, srpskoj kwi`evnosti se sistematski
otima i ono {to joj je vekovima pripadalo. Srpskim piscima se perfidno ga-
si nacionalni identitet tako {to se prosto guraju u nakaradnu konstrukci-
ju jugoslovenske kwi`evnosti, a uporedo s tim se administrativnim merama
konstrui{u zasebne kwi`evnosti koje, poput crnogorske nikad nisu postoja-
681
le. Zvani~no nametnuti naziv kwi`evnog jezika kao srpskohrvatskog imao je
za ciq da se stvori podloga za predstavqawe u perspektivi mnogih vrhunskih
dela kao intelektualnog i duhovnog produkta drugih naroda, a ne srpskog. Pa-
ralelno s tim se forsiralo napu{tawe }irilice kao tradicionalnog srpskog
pisma. Kosti} se suprotstavqa nekim srpskim lingvistima koji su tvrdili da
su i }irilica i latinica srpska pisma, prva starijeg, a druga novijeg datuma,
pa tvrdi da objavqivawe dela latinicom jednostavno nije publikovawe na srp-
skom jeziku. “Na`alost, uloga srpske emigracije u napu{tawu }irilice od Sr-
ba u zemqi nije mala. Ta se emigracija skoro iskqu~ivo u po~etku slu`ila la-
tinicom, a u prete`noj ve}ini slu`i se i danas. To je mnogo `alosno i bedno.
To je dobrovoqna rezignacija na nacionalne vrednosti, napu{tawe nacional-
nih svetiwa, desolidarisawe sa svojim precima, negacija narodnih posebno-
sti, pa ~ak i same narodnosti.” (str. 12.)
Kosti} uvi|a da u potiskivawu }irilice u otaybini, paralelno s perfid-
nim nastojawima komunisti~ke vrhu{ke, zna~ajnu ulogu igra i oportunizam jav-
nih delatnika, intelektualaca i izdava~kih ku}a, a prekoreva emigraciju {to
nije spremna da svojim primerom deluje u suprotnom pravcu, ma koliko joj dej-
stvo bilo ograni~eno. A upravo je u emigraciji napu{tawe }irilice najinten-
zivnije. “Najstra{nije je da takvi postupci na{e emigracije deluju sasvim de-
struktivno i demorali{u}e na one u zemqi. Kad ovi vide da i emigracija, na
koju se ne vr{i nikakav pritisak, objavquje svoja dela latinicom (i pi{e pi-
sma svojima u zemqi latinskom me{avinom), onda ovi gube svaku voqu na ot-
por nametnutom pismu. Oni se sve vi{e s tim mire. Na{a emigracija, ne uvek
svesna, deluje nacionalno na one u zemqi. Deluje svojim primerom koji je jedi-
ni dejstvitelan: ... re~i pokre}u, primeri vuku. Drugim re~ima: re~ima mo`e
neko da se pobudi, da {ta uradi, ali samo primerom on }e da ~ini isto. Nije
dovoqno re}i: radi to, ve} radi kao i ja. U na{em slu~aju je izgleda to bilo:
pi{i }irilicom, ne obziri se na mene. Ali to nije efikasno, to ne mo`e da
proizvede `eqeno dejstvo.” (str. 13-14.)
Komunisti~ke vlasti su kroz dekretirane {kolske programe otele Srbi-
ma staru dubrova~ku kwi`evnost i integrisale je u hrvatsku. Sli~na je bila sud-
bina srpskih pisaca iz Crne Gore. Samo neki me|u `ivima nisu dozvolili da
ih na silu ubace u novokomponovanu crnogorsku kwi`evnost. Iz srpske kwi-
`evnosti su nasilno izbacivani i autori muslimanske veroispovesti, a povre-
meno se prava hajka vodila protiv dvojice najistaknutijih, Me{e Selimovi}a
i Skendera Kulenovi}a zbog wihovog otvorenog srbovawa. Komunisti~ki vla-
stodr{ci Crne Gore su ~ak po~eli da negiraju srpstvo Miroslavqevom jevan-
|equ i da ga progla{avaju za crnogorski kulturni spomenik. Me|utim, tu je o~i-
gledan i suprotan trend, pa su raniji gorqivi proklamatori crnogorske poseb-
nosti javno saop{tili svoj povratak srpstvu i srpskoj kwi`evnosti, poput Mi-
lovana \ilasa, pa ~ak i jedan Radovan Zogovi}. Ve{ta~ki se stvara i posebna
bosansko-hercegova~ka kwi`evnost, uz direktno u~e{}e vode}ih komunisti~-
kih ideologa koji nemilosrdno falsifikuju i pro{lost i sada{wost. Kako Ko-
sti} zapa`a, pisci iz Bosne i Hercegovine ne}e se mo}i vi{e uvrstiti u srp-
ske pisce, ~ak i oni koji su se otvoreno i javno izjasnili kao Srbi. Te dve po-
krajine su dale pre rata dva na{a najboqa pesnika: Du~i}a i [anti}a. Za ovog
posledweg niko u zemqi ne sme re}i da je bio srpski pesnik. ^ak i po{tansku
682
marku sa wegovim likom produciraju u hrvatskoj latinici. Posle rata su se tri
najboqa prozna pisca na{e cele zemqe: Ivo Andri}, Me{a Selimovi} i Bran-
ko ]opi} pojavili kao Srbi i srpski pisci. Sve mawe to sme da se isti~e i sma-
tra se nonkomfornim re`imu tako ne{to isticati. Me{a Selimovi}, zajed-
no sa odli~nim pesnikom Skenderom Kulenovi}em, preselio se u Srbiju da bi
se smeo izjasniti kao srpski pesnik.” (str. 26.)
Kosti} navodi imena nedoraslih srpskih kwi`evnika koji zapravo u kwi-
`evnosti nikakvog ozbiqnijeg traga nisu ostavili, ali su bili spremni da ne-
milosrdno u kulturnoj sferi sprovedu svaki komunisti~ki nalog, pa ~ak i ra-
de na formirawu vojvo|anske zavi~ajne kwi`evnosti. Me|u wima je bio i no-
vosadski univerzitetski profesor Bo{ko Novakovi}, koji je, kao Krle`in
saradnik, propagirao tezu da se narodnost pisaca, bez obzira jesu li Srbi ili
Hrvati, mora odre|ivati prema kraju u kome su ro|eni. Kako je pisala “Poli-
tika” od 5. marta 1969. godine u ~lanku pod naslovom “Posle mnogih nespora-
zuma i dilema pi{e se Istorija jugoslovenske kwi`evnosti”, “za celu isto-
riju usvojen je princip teritorijalnosti. To prakti~no zna~i: Srbi pisci ko-
ji `ive ili su `iveli i radili u Hrvatskoj – jesu hrvatski pisci i analogno
pisci Hrvati koji `ive, rade i deluju u Srbiji – pripadaju srpskoj kwi`ev-
nosti. Princip se ne}e primewivati samo u slu~aju kada se neki pisac sam dru-
ga~ije opredeli.” (str. 31.)
Pomno prate}i kulturna zbivawa u otaybini Kosti} op{irno citira tek-
stove nekih najistaknutijih u~esnika javne polemike po pitawu teritorijal-
nog razgrani~ewa jugoslovenske kwi`evnosti, pokazuju}i da se ispod svega to-
ga krije tajni plan komunista i wihovog hrvatskog vo|e Tita. ^ak je i izrada
jugoslovenske bibliografije na taj na~in inicirana kako bi se Hrvati na si-
lu do~epali kwi`evnog dela velikog broja srpskih pisaca, posthumno ih svo-
jataju}i. [to se ti~e `ivih, wihova udru`ewa su tako|e teritorijalizovana
po republikama i pokrajinama. Ni{ta boqe nisu pro{li ni srpski slikari,
vajari, glumci itd. “Nikakvu solidarnost ne mogu da poka`u, a kamoli da vo-
de istovetnu kulturnu politiku. Kulture Srba kao celine nema vi{e, pa ne-
ma ni wihove zajedni~ke i istovetne kwi`evnosti” (str. 45.)
S druge strane, srpska emigrantska kwi`evnost u otaybini se potpuno ig-
nori{e. “Pisali srpski emigranti {ta bilo, da li i najsavr{enije delo, oni
se nigde van emigrantskih krugova ne spomiwu. Oni u zemqi ih namerno igno-
ri{u: niti ih registruju, niti spomiwu, a najmawe negde citiraju ili uvla~e
u istoriju kwi`evnosti.” (str. 45.) Sklawawe, pre}utkivawe ili zabrawiva-
we emigrantskih kwi`evnih dela nekada po komunisti~kom nalogu u konkret-
nom slu~aju mo`e biti obustavqeno, pa ~ak preusmereno u veli~awe i slavo-
pojke, kao u slu~aju Crwanskog po wegovom povratku u zemqu, samo ako vlasto-
dr{ci procene da im to mo`e biti korisno. Kosti} ka`e da razume, “ma ko-
liko god to ne bilo demokratski, da se politi~ka literatura emigracije pre-
}utkuje i ne dozvoqava da se za wu zna. Ali se to ~ini i sa istom literaturom
odn. kwi`evnom kritikom srpskih emigranata koja nema ni trunke politike.”
(str. 45-46.) Uprkos tome, Kosti} je siguran da srpska emigrantska literatu-
ra jednostavno ne mo`e nestati. “Bi}e probirawa, ra{~i{}avawa, selekci-
je te kwi`evnosti i mnoga dela }e ostati kao dela trajne vrednosti, kao sastav-
ni deo srpske znatne kwi`evnosti, dobre, probrane... jednom }e ono do}i do pu-
nog izra`aja.” (str. 46.)
683
 Najve}a kwi`evna imena srpske emigracije su, bez sumwe, Jovan Du~i}, Rast-
ko Petrovi} i Milo{ Crwanski. Du~i} i Petrovi} su i umrli u emigraciji,
a Crwanski se vratio u otaybinu. [to se povratka emigranata ti~e, Kosti}, za
razliku od mnogih drugih publicista, postupak Crwanskog smatra ispravnim
i zala`e se da se u svakom konkretnom slu~aju posebno procewuje. Iako se Cr-
wanski vratio u zemqu pod komunisti~kom diktaturom, on “nije pri{ao re`i-
mu. Wegov povratak proizveo je {ok u srpskim intelektualnim krugovima emi-
gracije, mada ja ne smatram da je time u~inio gre{ku, a jo{ mawe izdajstvo. Ne
mo`e se sva~iji povratak u zemqu jednako oceniti. Npr. i povratak patrijar-
ha Gavrila bio je pozdravqen od svakog (jer se pretpostavqalo da }e uspeti vi-
{e nego iko drugi da spasi {to se jo{ mo`e spasiti od srpskog crkvinstva). Ge-
nerali Simovi} i Ili} osu|eni su od svih i svakog. [ta su oni imali da tra-
`e u zemqi? Da vide vaqda koliko su je opusto{ili? Mogao se razumeti (i odo-
briti) povratak {efova demokratskih stranaka Mi{e Trifunovi}a i Mila-
na Grola, koji su verovali da }e spasiti ne{to od demokratije.” (str. 67.)
Mada se titoisti~ki re`im nadao da }e povratkom Crwanskog, koga su ofi-
cijelni kriti~ari prethodno nazivali fa{istom, obezglaviti srpsku emigrant-
sku kwi`evnost i velikog umetnika upregnuti u svoja kola, nije uspeo ni jed-
noj ni u drugoj nameri. Crwanski je do kraja `ivota ostao ~asni srpski patri-
ota, a emigrantska literatura je daqe i{la svojim putem i posebno razvila pu-
blicisti~ku delatnost. Kosti} hvali kritiku kojoj je Crwanski podvrgao op-
{te uslove emigrantskog `ivota u Londonu, pa ka`e: “[to god se iznosi ne-
gativno – ali istinito – o Englezima, to mora da nam prija.” (str. 67.)
Kosti} ukazuje na ~iwenicu da su srpski kwi`evni stvaraoci u emigra-
ciji rasuti po svim kontintentima, te{ko i retko me|usobno komuniciraju a
najve}e probleme imaju pri publikovawu svojih dela. Ne postoji nikakva in-
stitucija, centar ili biblioteka koja bi koncentrisala wihovu produkciju,
ili bar sveobuhvatnu bibliografiju pravila. U emigrantskom miqeu se sko-
ro nijedan dobar roman nije pojavio, a pripoveda~ka proza je uglavnom osred-
weg ili lo{eg kvaliteta. Istovremeno, “mi imamo ogromnu, ~ak preveliku, pro-
dukciju poezije u srpskoj emigraciji. Ima najmawe pedeset zbirki pesama, da
ne govorimo o pojedina~nim kojih su pune sve periodi~ne edicije... Same lir-
ske pesme mogle bi se na hiqade brojiti. Mnogi pesnici ih imaju preko stoti-
ne. [to je najva`nije, ima me|u tim pesmama dobrih, vrlo dobrih, odli~nih.
Ima pesama trajne vrednosti, koje bi u{le u svaku antologiju, ma kako visoko
merilo da se uzme... Ima ih s kojima se mo`emo ponositi kad se vratimo u ze-
mqu (odnosno oni koji se budu vratili).” (str. 74.) Jednog od tih pesnika, Mi-
lana Petrovi}a, Kosti} smatra jednim od najve}ih u srpskoj kwi`evnosti. Uz
wega, isti~e kvalitet poetskih ostvarewa Marka Vuk~evi}a, Vuka \uri{i-
}a, Du{ana Petkovi}a, Milutina Bukare, Mateje Mateji}a, Dragoslava Dra-
gutinovi}a, Rodoquba Ili}a itd.
[to se ti~e proznih ostvarewa Kosti} je docnije unekoliko ispravqao
svoju prethodnu potcewiva~ku kritiku pa ka`e: “Najtrajniju }e vrednost ima-
ti pripovetke, koje danas dominiraju, iz rata i emigracije. Kad se ka`e rat, mi-
sli se na zarobqeni~ke logore. Bez obzira na wihovu estetsku vrednost (a we
ima ponekad), ona }e ostati kao opis stvarnosti malo druk~ije nego {to je sa-
dr`aj ostalih na{ih pripovedaka... Razume se da }e i opisani detaqi iz emi-
684
grantskog `ivota, ma koliko bili posebni i specijalni, ostati kao skoro je-
dini izvor saznawa o `ivotu srpske emigracije posle Drugog svetskog rata.
A to nije za potcewivawe.” (str. 78.)
Mnogo je boqa bila situacija na podru~ju publicistike, jer su u emigra-
ciji pisala i neka najistaknutija pera srpskog `urnalizma poput Milana Ga-
vrilovi}a, Adama Pribi}evi}a, Jovana \onovi}a, Dragog Stojadinovi}a, Do-
brosava Jev|evi}a, Ratka Pare`anina, Vlastimira Petkovi}a itd. Me|utim,
wihov uticaj u srpskom javnom `ivotu je bio minimalan u odnosu na realnu vred-
nost wihovih tekstova jer emigracija nije imala jedan centralni i reprezen-
tativni list, nego mno{tvo malih i niskotira`nih, dok publikacije na stra-
nim jezicima skoro nikakvu pa`wu nisu ni obra}ale na srpske emigrante. “Po-
{to novinski ~lanci slabo uti~u i na potpirivawe i razvijawe politi~kih
stremqewa emigracije, to otpada i zainteresovanost publicista da daju naj-
boqe stvari. Novine imaju veoma malu pro|u, ne ~itaju ih ~ak ni oni koji ih
pla}aju, u zemqi se prelazi preko wih sa prezirom, u inostranstvu sa ignori-
sawem. Ko onda da se trudi da daje prvoklasno {tivo? Za{to srpska emigra-
cija nije proizvela nove zvezde na poqu publicistike, a starima su pomra~i-
li oreol. Novine ispuwuju lica sa nedovoqno sposobnosti i lucidnosti, po-
~etnici, a ~esto i {arlatani. Imamo tu{ta novina i biltena, ali mo`da sa-
mo dva-tri sa dostojnom sadr`inom. Traktatima op{te va`nosti ne poklawa
se pa`wa: sve {to ne sadr`i pohvale izdava~ima i organizacijama iza wih, ili
se ne pu{ta u list, ili se objavquje sa zaka{wewem, na najgoroj strani, najma-
wim slovima. Qudima od pera ne ostaje ni{ta drugo, nego da se kanu “}orava
posla”! Zato se kvalitet listova ne poboq{ava, ve} osetno pogor{ava... Do-
sta je videti npr. razliku izme|u listova od nekad i posle u ova dva primera.
^ika{ku “Slobodu” je zasnovao i odli~no poveo Jovan \onovi}, a usavr{io
i doveo na najvi{i nivo Bo`idar Puri}. “Glas kanadskih Srba” je podigao bio
na zavidnu visinu Adam Pribi}evi}, da ga zatim spusti na nivo `ute {tam-
pe jedan beogradski frajer.” (str. 80-81.)
Demotivisanost pisaca je sveop{ta. “Qudi od pera i imena libe se danas
da pi{u u emigrantskim novinama. Nemaju za{to i nemaju za koga. Oni u zemqi
ne samo da su ~itani od stotinu hiqada konzumenata {tampe, ve} se i pla}aju
za svoj posao. Pla}aju se dobro, ni{ta mawe no wihove kolege u kom drugom po-
slu intelektualaca. U emigraciji su sami urednici bedno pla}eni, a saradni-
ci nikako, ili samo simboli~no. Danas dobar novinski ~lanak treba da je pi-
san temeqno, na osnovu ne samo svojih zapa`awa, ve} i pra}ewa svetske {tam-
pe i politi~ke literature. Zato su potrebne pare, a emigrant ih nema. On ne-
ma ni slavu, koju u`ivaju istaknuti doma}i novinari, on nema ni upliv na tok
zbivawa, kao {to ga imaju novinari u svojim dr`avama, wega niko u svetu “ne
ferma”. Kao da ne pi{e!” (str. 81.) Zbog toga Kosti} ne veruje da je mogu} opo-
ravak kvaliteta srpske emigrantske `urnalistike, nego o~ekuje da }e joj in-
telektualni nivo i daqe opadati.
U tom mno{tvu listova, uglavnom slabog kvaliteta, nedostajali su ~aso-
pisi. “Bilo ih je, i sad ih ima, samo veoma malo, i na sasvim niskom nivou. Ni
u literaturi ni u nauci nisu dali ni{ta trajnijeg. Dok hrvatska emigracija
ima vi{e ~asopisa, pa me|u wima i dobrih a poqska odli~nih, koji se citi-
raju od strane {tampe i uzimaju vrlo ozbiqno, Srbi imaju jedan jedva dosto-
685
jan obzira i bez beletristike. Na{i kwi`evnici (pripoveda~i i pesnici) ne-
maju gde da publikuju svoja sa~iwenija. Nau~ni radnici jo{ mawe. To je {teta
i za na{u emigrantsku kulturu uop{te. To je {teta i za na{u apologijsku kul-
turu i polemi~nu pismenost, za na{u borbu protiv nacionalnih neprijateqa,
za utvr|ivawe na{ih prava i izbijawe protivni~kih la`i. Novine su efemer-
ne, bukvalno efemerne (va`e za jedan dan), a kwige je te{ko izdavati.” (str. 82.)
Nau~ni radnici srpske emigracije prvenstveno se ogledaju na poqu dru-
{tvenih nauka. Oni su uglavnom ignorisani od strane stru~ne kritike zema-
qa u kojima `ive i rade. Nau~nici u otaybini nisu smeli ni da pomenu u svo-
jim delima emigrantske nau~ne autoritete, osim ako su ih podvrgavali ideo-
lo{kom vre|awu i omalova`avawu. Ali su ~esto emigrantska dela plagirana
u uverewu da se plagijatu ne mo`e u}i u trag. I “uslovi rada su za emigraciju
sto puta te`i i gori, nego za one u zemqi: oni nemaju pla}eno zanimawe da se
posvete radu. Moraju krasti vreme od fizi~kog rada. Nemaju ni biblioteka ni
pomo}nih sredstava (raznih ma{ina, daktilografa itd.), niko im od strana-
ca ne pru`a pomo}, smatraju}i ih kao odse~ene od domovine i bez li~ne va`no-
sti. [tamparija nema sem dve-tri, koje onda ucewuju i odre|uju trostruke ce-
ne. Kupaca kwiga nema na~elno, jedva se mogu prodati 200 komada kwiga prvo-
razrednog zna~aja za Srpstvo!... Pisci ne mogu da naplate svoje spoqne tro{ko-
ve, a kupci dobijaju kwige relativno veoma skupo. I to tako ide stalno u za~a-
ranom krugu. Na|e se, istina, katgod neki mecena, koji plati jedan deo tro{ko-
va za kwigu (jednu ~etvrtinu ili tre}inu). To je veliko olak{awe, jer se bar
mo`e {tampariji platiti prva rata pa da pri~eka za druge. Ali te mecene su
mahom krajwa sirotiwa, koja svu u{te|evinu daje za rodoqubive svrhe. Boga-
ti ne daju ni pare! Ne uzmu ni jednu kwigu.” (str. 86.) Stru~ne kritike uop{te
nema, ali su zato veoma razvijene intrige i podmetawa.
Kosti} detaqno prikazuje i sve peripetije s kojim se srpski emigrantski
autori suo~avaju kad tragaju za pogodnim {tamparijama kojima }e poveriti pu-
blikovawe svojih kwiga, pa onda odgovara kriti~arima koji mu prigovaraju {to
je ve}i broj svojih kwiga {tampao u Minhenu, u {tampariji qoti}evskog li-
sta “Iskra”. Kosti} ka`e: “Ja sam u posledwe vreme najve}im delom {tampao
kod Iskre, {to mi je sa vi{e strana zamerano i {to mi je dalo povoda da ovo
napi{em. Pre svega {to obe druge {tamparije nisu imale ve} dugi niz godi-
na slaga~a Srbina, a strani slaga~ ~ini mnogo vi{e gre{aka. I postavqa vi-
{e pitawa... Zatim, {to Iskra najbr`e svr{i. Onda, {to se mogu slaga~i i fak-
tor da grde, a to je za Srbina velika dobit i satisfakcija... Najzad, {to Iskra
pristaje da na|e ekspeditora i da kwige po{aqe po mojim adresama... Jefti-
nije je ne samo po tarifi, ve} i po po{ti... Iskra se nametala iz gorwih raz-
loga. Ja ne mogu uzimati politi~ke razloge, pa bih ~ak dao i jugoslovenskoj ko-
munisti~koj {tampariji, da mi kwige {tampa pod uslovom da budu {tampane
}irilicom i da se u wima ni{ta ne mewa, samo ako je cena ni`a. Ko to zame-
ra, mora biti gotov platiti razliku. Lako je zamerati na tu| ra~un i tra`i-
ti od pisca da on sam sav teret snosi.” (str. 93-94.)
[to se qoti}evaca ti~e, Kosti} posebno napomiwe: “Ja mnoga dela {tam-
pam u wihovoj {tampariji, ali se jo{ nije desilo da jedan jedini qoti}evac ku-
pi samo jedan primerak neke moje kwige ({to zna~i 60 dela po 500 primeraka,
od 30.000 primeraka). Ni jedan jedini ~lan “Zbora”. (str. 97.)
686
Kosti} posebno kritikuje antologiju srpskih izbegli~kih pesama koju su
1969. godine u Melburnu objavili Mateja Mateji} i Borivoje Karapanyi} ~i-
ji je kriterij vrednovawa finasijsko u~e{}e svakog autora. “Zato se moglo de-
siti da tu nisu zastupqeni neki odli~ni pesnici, a da je zastupqen delom {und.
Zato se moglo desiti da kwiga nosi prete`no zbora{ki (“qoti}evski”) karak-
ter, jer su oba urednika vatrene prista{e Zbora.” (str. 101.) Ali, su{tinska
Kosti}eva zamerka tek sledi: “Redaktori su postupali sa mnogo rafinirano-
sti. Najpre su stavili pesme Jovana Du~i}a i vladike Nikolaja, koji, razume
se, nisu participirali u tro{kovima. To treba da pru`i legitimaciju zbir-
ci i da uka`e na wen objektivan i visok nivo. To je varka. Sem toga, kod Du~i-
}a su prenete samo pesme iz wegove zbirke “Lirika” koja je iza{la na dan we-
gove smrti i bila zaista bibliografska retkost. Ali je ona sva pre{tampa-
na u “Sabranim delima Jovana Du~i}a”, iza{lim u zemqi. No, zato nisu u pri-
kazanoj zbirci pre{tampane wegove pesme, iza{le u novinama, potresne pa-
triotske sadr`ine. Mo`da zato {to su skroz srpske i antihrvatske, a to Ju-
goslovenima zbora{ima ne prija.” (str. 101.)
U tre}oj glavi ovog {apirografisanog manuskripta Kosti} detaqno pi-
{e o posthumnim peripetijama Jovana Du~i}a, najve}eg srpskog lirskog pesni-
ka svih vremena. Komunisti~ki re`im ga je klevetao, proskribovao, izbaci-
vao iz {kola, pa onda iznenada rehabilitovao da bi potom usledili jo{ `e-
{}i napadi re`imskih antisrpskih ideologa. Kosti} je u vi{e novinskih tek-
stova kritikovao izostavqawe mnogih Du~i}evih poetskih i proznih teksto-
va iz Sabranih dela koja su 1969. godine priredili Me{a Selimovi} i @i-
vorad Stojkovi}. Stojkovi} je u predgovoru tu cenzuru pravdao potrebom “da
odbacimo sve {to je bilo nazadno, krivo, nedopustivo naivno i nezrelo u Du-
~i}evoj ameri~koj publicistici... Nama je taj publicista Du~i} u toj meri da-
lek i bespredmetan da imamo potrebe to re}i ba{ ovom prilikom, kako bismo
lak{e, ~istije mogli biti pravedni prema na{em gre{nom pesniku... Kao i dru-
gi na{i pesnici, i Du~i} je bio lo{ publicist, pogotovu lo{ politi~ar. Ali
u wegovim zabludama nije bilo samo besmislica, dok je u wegovoj zaslepqeno-
sti bilo ~ak i nekih naslu}ivawa... Zatrovan u svom nacionalizmu, Du~i} je
padao na jeftini politi~ki nivo, nedoli~an ne samo pesnika ve} iole misle-
}eg ~oveka. Du~i}evi ~lanci u “Srbobranu” li~ili su na novinarstvo na{ih
lokalnih politi~kih listova, palana~kih ~itaonica, peva~kih dru{tava.” (str.
114-115.) Kosti} je izri~it u daqim eksplikacijama da redaktorima {tampe
zamera takav postupak, znaju}i u kakvim uslovima su uop{te uspeli da se iz-
bore za {tampawe Du~i}evih dela.
I na ovako osaka}ena sabrana dela i wihove autore krenula je hajka u ko-
joj se prvi istakao poznati komunisti~ki progoniteq i policijski dou{nik
Eli Finci. Finci je grmeo: “U mnogim tekstovima ovih sabranih dela, u ~i-
tavim odlomcima ili samo u pojedinim re~enicama, otvoreno ili aluzivno,
ali uvek sa stra{}u i besomu~no, zagovaraju se {ovinisti~ka i reakcionar-
na shvatawa, koja se kao neki stalni lajtmotiv ponavqaju: da su Bosna i Her-
cegovina, da su Primorje i Dubrovnik srpski krajevi, da su muslimani ve}i-
nom Srbi, da je veliki broj Hrvata postao od pokatoli~enih pravoslavaca, da
su srpske vlade {irile prosvetno delo od Drine do Soluna, da su kwi`evni-
ci, umetnici i publicisti Gunduli}, Ka~i}-Mio{i}, Divkovi}, fra Juki},
Me{trovi}, i ne samo oni, srpski stvaraoci.” (str. 119.)
687
 Kosti} je ube|en da klevetnici poput Elija Fincija, Oskara Davi~a i sli~-
nih ne mogu nikako na{koditi ogromnom Du~i}evom ugledu. “Jovan Du~i} je
bio ne samo veliki srpski literat, ve} i veliki srpski rodoqub. I kao lite-
rat i kao ~ovek. I kad je pisao i kad je govorio, i kad je samo }utao, on je vazda
mislio na Srpstvo i brinuo za Srpstvo. Ipak nikad intenzivnije i ja~e nego
ba{ za wegovog boravka u Americi. Jer nikad Srpstvo nije bilo u ve}oj opa-
snosti. On se sav posvetio wegovom spasu i Srbi mu se nikada ne}e mo}i odu-
`iti.” (str. 135.)
4. Spis o Milanu Nedi}u
Kosti}eva bro{ura “Armijski |eneral Milan Nedi}. Wegova uloga i de-
lovawe u posledwem ratu prete`no prema stranim izvorima”, objavqena je u
Melburnu 1976. godine. U predgovoru autor napomiwe da prvobitno nije imao
nameru da se bavi tim pitawem jer je o wemu dosta autora pisalo u srpskoj emi-
graciji. Ali na insistirawe svojih australijskih prijateqa i ~iwenice da je
ve} dosta podataka uzgred prikupio, Kosti} se prihvatio i tog posla imaju}i,
pre svega, u vidu ~iwenicu da je re~ o ~oveku kome su neprijateqi odali pri-
znawe zbog ispoqene ~asti i patriotizma. “Mi nismo do sada nigde nai{li ni
na jedan jedini nema~ki dokumenat, ni iz tog vremena ni aposteriornog, koji
bi Nedi}a prikazao kao prosto oru|e Nemaca, kao “slugu okupatora”, kako mu
to komunisti~ki vlastodr{ci u Jugoslaviji stalno podme}u. Nemci su ga uvek
i u toku rata i posle rata smatrali kao najbudnijeg srpskog rodoquba. I u su-
{tini Nemci su to cenili (mada bi im bilo prijatnije da je wihove interese
{titio, a ne interese svoga naroda).” (str. 3)
U slede}ih nekoliko re~enica Kosti} ukratko rezimira svoj prethodni stav,
ideolo{ko polazi{te vrednovawa Nedi}eve uloge ~oveka koji je `rtvovao i
`ivot, i ~ast, i obraz da bi {to vi{e Srba spasao u trenutku dok su ih bukval-
no svi uni{tavali. “Istina izlazi na videlo i {to budemo daqe i{li, sve }e
slava Milana Nedi}a biti ve}a. Za vreme wegova `ivota malo ko ga je uzimao
u za{titu. Sad se tek vidi {ta je on bio i kakve su wegove zasluge za Srpstvo,
i to u najnezahvalnijoj ulozi koja se da zamisliti. U ulozi koja se za wega mora-
la svr{iti katastrofalno. Wegov polo`aj je bio beznade`an i to u svakom slu-
~aju. Da }e wegovo zauzimawe za Srpstvo, wegove muke fizi~ke i duhovne, kad-
tad biti priznate i nagra|ene, to Milan Nedi} nije mogao da o~ekuje, bar ne
svr{etkom rata, dok je svet pod opsesijom “kolaboracije” u ratu. Kako god se rat
zavr{io, on je imao da ispa{ta. Takav slu~aj istorija jedva pamti. Ali to je isti-
na. \eneral Nedi} bio je pametan i razlo`an. On je znao {ta ga o~ekuje na kra-
ju rata, pa ipak on je nepokolebqivo i{ao trasiranom stazom, jer drugog puta
i izlaza za srpstvo nije bilo. To se bar danas vidi.” (str. 4.)
Nedi} je delovao u uslovima u kojima sopstvene nade i li~ni spas jedno-
stavno nije mogao imati. Znao je da po zavr{etku rata “wega ne ~eka ni{ta dru-
go nego osuda i smrt. Ko god bude pobedio on }e ga iz svojih sebi~nih ra~una
optu`iti i osuditi, kao {to je bezdu{no osu|en mar{al Peten u Francuskoj.
Pa ipak on se svesno primio funkcije pod okupacijom, jer je bio uveren da slu-
`i svome narodu i da niko drugi od svih uglednih Srba, ma iz koga srpskog kra-
ja, nije u stawu da konsoliduje situaciju u Srbiji i da uti~e na okupatora da ima
688
vi{e razumevawa za nastalu situaciju i ratne posledice. Znao je da svoj `i-
vot mora `rtvovati za narod i `rtvovao ga je mirno i svesno... Sudbina je pre-
ma |eneralu Nedi}u zaista bila nemilosrdna. Uzela mu je u ratu i wegovog je-
dinca sina i najmilijeg brata Milutina.” (str. 4-5.)
Prema svedo~ewu Adama Pribi}evi}a koji je u toku Drugog svetskog ra-
ta bio jedan od najpoverqivijih qudi Dra`e Mihailovi}a i po specijalnom
zadatku sve vreme boravio u Beogradu, Nedi} mu je jednom prilikom, kao du-
gogodi{wem li~nom prijatequ rekao: “Lako je otaybini dati `ivot, jer to
boli sekund, dva. Ali nije lako dati obraz, jer to boli i u grobu. Vi }ete me
streqati ili obesiti kad se tragedija svr{i. Ali ja }u lete}i ka raju, ne ka
paklu, videti bar milion Srba, koji mi duboko zahvaquju, jer ih je u `ivotu
ostavila – “moja izdaja”. (str. 5.)
Kao elitni jugoslovenski general Nedi} je prihvatio da 29. avgusta 1941.
godine formira srpsku vladu pod nema~kom okupacijom da bi u uslovima pot-
punog ratnog haosa, zavode}i red i mir Srbe spasao od neverovatnih nema~kih
represalija. Srbijom je u to vreme plamteo ustanak u kome se nacionalne sna-
ge, usled nedovoqno promi{qenog vo|stva, nisu snalazile a komunisti su, spro-
vode}i svoju revoluciju toliko provocirali Nemce da su se oni nemilosrd-
no svetili nad golorukim narodom. Nedi} je formirao trupe prvenstveno od
biv{ih `andarma, dobro ih organizovao i disciplinovao i uskoro gotovo sve
komuniste oterao iz Srbije, tako da tu vi{e nikakvih {ansi nisu imali sve
do pojave sovjetskih trupa. I Tito je u listu “Proleter” priznao da se parti-
zani iz Srbije ne bi ni povla~ili da nije bilo Nedi}a. Kako nagla{ava Ko-
sti}, “va`no je zapaziti da i sam Tito priznaje da je Nedi} do{ao na vlast ka-
da su komunisti bili u stalnom napredovawu i ja~awu u Srbiji, a ne odmah po
propasti dr`ave i dolaska Nemaca okupatora.” (str. 9.)
Kao sposoban ~ovek i dobar organizator Nedi} je uspeo da u odre|enoj me-
ri obezbedi snabdevawe stanovni{tva najnu`nijim potrep{tinama, neprekid-
no se su~eqavao sa Nemcima po pitawu za{tite Srba, jednom i ostavku pod-
nose}i kako bi iznudio smawivawe represalija, ali i pru`ao uto~i{te izbe-
glim i prognanim Srbima iz svih drugih srpskih zemaqa. Snabdevao je oru`-
jem, bez znawa Nemaca, ~etni~ke odrede u Isto~noj Bosni, Hercegovini i Sta-
roj Srbiji. “\eneral Nedi} je u toku 1943., uz pomo} izvesnih dobronamernih
okupatorskih organa spasao oko 30.000 logora{a Srba iz logora smrti na saj-
mi{tu, gde se svakodnevno umiralo na stotine i hiqade. Logora{i su jednog
dana u krajwoj bedi i sa du{ama u nosu prevedeni u Beograd, prihva}eni i po-
mognuti da pre`ive zlo doba rata. Sve su to bili Srbi iz nakazne dr`ave Hr-
vatske.” (str. 14.) Uspeo je da izdejstvuje i odobrewe da se srpskim vojnim za-
robqenicima u Nema~koj po{aqu paketi hrane.
Uostalom, spasao je i mo{ti cara Lazara, cara Uro{a i vojvode [tiqa-
novi}a, koje su stotinama godina ~uvane u fru{kogorskim manastirima i ta-
ko pale u hrvatske zlo~ina~ke ruke. “Jednog dana 1942. Nedi} je obave{ten od
predsednika op{tine u Zemunu Hansa Mozera, da su Hrvati izbacivali ove mo-
{ti iz manastira i da su ih ~ak oskrnavili. Nudio je svoju punu uslugu da se
ove srpske svetiwe spasu. Nedi} je odmah prihvatio ovu pomo} i tako su ove mo-
{ti nema~kim kamionom i oru`anom pratwom prenete u Beograd i stavqene
u Sabornu crkvu gde se i sada nalaze.” (str. 14.) Na osnovu svega toga Kosti}
689
zakqu~uje da je Nedi} “u~inio ogromne usluge Srbima u posledwem ratu, za ko-
ji on ni najmawe nije kriv. Da nije bilo wega, srpske `rtve bi se udvostru~i-
le, ako ne i utrostru~ile. To “stoji”, to je istorijska istina koju ni{ta ne mo-
`e demantovati. Malo je ko u stawu da to tako sigurno zna kao mi i mi katego-
ri~ki tvrdimo da je Nedi} spasao od Srpstva sve {to se moglo spasti, posle
toliko nepromi{qenih akata i pre rata i u toku rata.” (str. 14-15.)
U govoru koji je preko Radio Beograda 2. septembra 1941. godine odr`ao
srpskom narodu, Nedi} je objasnio svoje motive svesne kolaboracije, koja ni-
je u vezi ni sa kakvim li~nim interesima, vlastoqubqem ili slavoqubqem: “Do-
{ao sam na vladu da spasem narod, da se me|usobno ne istrebi; da zavlada red
i mir, rad i bratstvo; da sa~ekamo svr{etak rata zdru`eni pod srpskim bar-
jakom. Samo sloga Srbina spasava. [ta mi mo`emo sada da u~inimo! Ni{ta.
Samo sebi zlo. Mi smo zrno peska u uzburkanom svetskom moru. Danas se vr{i
obra~un najve}ih sila sveta. Tu mi niti mo`emo pomo}i niti odmo}i... Vla-
da, koja je izraz voqe srpskoga naroda za `ivotom i koncentracije wegove na-
cionalne snage, ne}e dopustiti da ru{ila~ki elementi, ma kako se oni zvali,
dobiju prevagu i dovedu zemqu do anarhije i propasti. Ona poziva srpski na-
rod da joj u tome pomogne, da iz svoje sredine izbaci sve one koji mu smetaju, da
se svom snagom posveti radu na obnovi svoje zemqe.” (str. 15.) U govoru od 8. no-
vembra 1942. godine bio je jo{ precizniji u pogledu definisawa li~ne moti-
vacije: “Video sam pred sobom o~iglednu propast naroda, obezglavqenog, osta-
vqenog od wegovih zvani~nih glave{ina, koje su prvo prouzrokovale wegovu
veliku nesre}u, pa ga onda ostavile na bojnom poqu. Stavio sam mu se stoga na
~elo da mu pomognem i budem koristan, jer me je na to pozivala du`nost pre-
ma otaybini.” (str. 16.)
Kosti} ukazuje na najzna~ajnije emigrantske autore, poput Stanislava Kra-
kova, Petra Martinovi}a Bajice i Bo{ka Kosti}a, koji su se ranije detaqno
bavili pitawem ratne uloge Milana Nedi}a, a i na svedo~ewe Bo`idara Pu-
ri}a da mu je Slobodan Jovanovi} rekao da }e mi{qewe o generalu Nedi}u mo-
rati da se mewa uprkos wegovom ra`alovawu od strane kraqevske vlade, s ob-
zirom da je posredstvom qudi izbeglih iz otaybine ~uo mnogo o Nedi}evom spa-
savawu Srba i ugledu koji zbog toga u`iva u srpskom narodu. Puri}ev poziti-
van stav o Nedi}u je posebno zna~ajan zbog ~iwenice da je on izvesno vreme bio
predsednik jugoslovenske emigrantske vlade i na tu funkciju podneo ostavku
jer nije prihvatio ^er~ilov zahtev da se generalu Mihailovi}u oduzme funk-
cija ministra odbrane. Uz to, pozitivan stav o Nedi}u je imao i Adam Pribi-
}evi}, pa su Pribi}evi}evi i Puri}evi javni nastupi prouzrokovali radikal-
nu promenu mi{qewa srpskih emigranata koji su u po~etku veoma negativno
procewivali Nedi}evu ratnu ulogu.
Svu ozbiqnost Nedi}eve uloge da prihvati formirawe srpske vlade pod
nema~kom okupacijom Kosti} potkrepquje i li~nim svedo~ewem: “Ja, koji sam
bio komesar Ministarstva saobra}aja, prva dva meseca okupacije i koji sam dao
ostavku davno pre nego se i pojavila bila misao da se uloga poveri Milanu Ne-
di}u, znam iz prve ruke namere okupatora. Pred mojim u{ima je govorio dr`av-
ni savetnik dr Turner da Nema~ka ne}e ni jednog vojnika vi{e dr`ati u Sr-
biji nego je bilo predvi|eno (posle je bilo jasno da je to zbog pohoda na Rusi-
ju); ako Srbi ne}e da obrazuju svoju upravu, kazao je dr Turner, onda ne postoji
690
ni{ta drugo nego podeliti Srbiju na ~etiri okupatora: Hrvatsku, Ma|arsku,
Rumuniju i Bugarsku. Nije dr Turner nijednom re~ju stavio u izgled Srbiji ne-
ka preimu}stva ako obrazuje svoju vlast, ve} je pretio ako ona to ne u~ini. Uop-
{te je postupao bahato, nadmeno, pobedni~ki, kako je to samo Nemac u stawu.
Koji bi srpski patriota dozvolio da se i taj mali ostatak Srbije ra{~ere~i
i da bar jo{ jedan milion Srba bude ubijen, a svi zajedno goweni i mrcvare-
ni? Kad je meni postavio pitawe da se primim komesarstva, ja sam prokliwao
majku koja me rodila i sve sam poku{ao da sklonim druge na to, ali nisam smeo
da to odbijem, jer mi moj patriotizam nije to dozvoqavao. U ratu je bilo naj-
lak{e brinuti samo za sebe i svoju porodicu.” (str. 30-31.)
Nedi} je bio uveren da }e Drugi svetski rat dugo trajati i da je prevashod-
ni ciq srpskog naroda goli opstanak jer on presudno ne mo`e uticati na is-
hod rata niti sam okupatora oterati. A s druge strane se mora spre~iti ko-
munisti~ki avanturizam jer satire Srbiju, hu{ka Srbe da se me|usobno ubi-
jaju i navla~e na nevine civile divqu i surovu nema~ku osvetu. Poenta Kosti-
}eve kwige je ipak na mi{qewima koja su o Nedi}u izrazili strani autori,
pre svega nema~ki, ali i neki {vajcarski, ma|arski, engleski i italijanski.
Tako je Johan Vi{t u kwizi “Tre}i rajh i Jugoslavija” objavqenoj u [tutgar-
tu 1969. godine pisao: “\eneral Nedi} je bio vojnik, a ne politi~ki ekonom.
Pa ipak on je – pod najnepovoqnijim prilikama koje se dadu zamisliti – iz-
vanredno uspeo i da kod svoga naroda i kod okupacionih vlasti stvori psiho-
lo{ke pretpostavke za normalizaciju odnosa i prilika u zemqi. Od 1942. pa
do pozne jeseni 1944. u Srbiji je vladao relativan mir i `iva delatnost na svim
sektorima privrede i javnog `ivota. \eneral je jednom svesnom i odlu~nom
politikom priveo zemqu konsolidaciji. Postepeno razvio je postavke jednog
pravog dr`avnog autoriteta i tako je stvorio osnove za teritorijalno pro{i-
rewe zemqe, koje je okupator via fakti morao da prizna (Sanyak i Crna Go-
ra). U wegovim kancelarijama visila je na zidu slika kraqa Petra, wegove tru-
pe polagale su zakletvu kraqu, a protiv partizana borile su se pod srpskom
zastavom. Ako su |enerala Nedi}a oglasili “ne~asnim”, on je ipak ~ast svoga
naroda od sramote spasao.” (str. 45-46.) Taj autor iznosi i ~itav niz primera
izrazitih Nedi}evih protivnema~kih stavova i pre i u toku rata.
Kosti}u je ipak najva`nije Vi{tovo rezimirawe pravnih aspekata Ne-
di}eve kolaboracije. “Nedi}eva vlada, postavqena od Nemaca, stavila se na
pravni teren ha{kog regulisawa ratova na zemqi, koji obavezuje stanovni-
ke okupirane zemqe na poslu{nost i bezuslovni mir dok rat traje. Nedi} je
stalno upozoravao stanovni{tvo na opasnost od subverzivne sabota`e, ko-
ja se uglavnom vr{ila protiv va`nih `elezni~kih linija i prometa Duna-
vom... Jedan od najva`nijih svojih zadataka, |eneral Nedi} je video u tome,
da sa~uva biolo{ku supstancu svoga naroda od krvavih nema~kih akcija od-
mazde, i da tu (supstancu) sa~uva od usta{a, koji su u svom programu objavi-
li potpuno uni{tewe srpskog naroda u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj. Taj ciq
je |eneral Nedi} mogao posti}i samo lojalnim pona{awem srpskog stanov-
ni{tva prema okupatoru, a u predelima van Srbije vojni~kom za{titom pra-
voslavnih.” (str. 49.) Vi{t ukazuje i koliko je Hitler bio uznemiren vesti-
ma o Nedi}evoj saradwi sa Dra`om Mihailovi}em, kao i stalnom podozri-
vo{}u najvi{ih nema~kih vojnih i politi~kih funkcionera, pogotovo Ri-
691
bentropa, prema Nedi}evoj vladi. Na sli~an na~in o nema~koj politici pre-
ma srpskom narodu i Nedi}evoj ulozi pi{e i istaknuti nema~ki obave{ta-
jac Vilhelm Hetl 1950. godine u kwizi “Tajni front”, objavqenoj u Cirihu
pod pseudonimom, ukazuju}i i na Nedi}evo finansijsko pomagawe ~etnika pre-
ko Srpske narodne banke.
O saradwi Nedi}a i Mihailovi}a mnogo detaqnije pi{e i Jozef Matl
1954. godine kao koautor zbornika o zbivawima u Jugoslaviji tokom Drugog
svetskog rata. On tvrdi da je “jo{ u toku 1941. godine Nedi} pomagao novcem,
hranom i ode}om ~etni~ki pokret u Srbiji i nacionalne odrede, koje je ma-
jor Dangi} predvodio u Bosni. Godine 1942. Nedi} i Qoti} predlo`ili su Dra-
`i Mihailovi}u daqu pomo} u robi, municiji i novcu. Kao protivuslugu tra-
`ili su da Mihailovi} privremeno ne obrazuje vladu, po{to ve} postoje}a
dupla vlada, nema~ka vojna uprava i vlada Nedi}eva, i tako te{ko optere}u-
ju stanovni{tvo zemqe. Nedi} i Qoti} su se izjasnili spremnim da ubudu}e
rade zajedni~ki sa Mihailovi}em pri imenovawu komandanata oru`anih je-
dinica kao i pri postavqawu okru`nih na~elnika. Me|utim, smatrali su da
je boqe da Mihailovi} u celosti do daqega sprovede izvan Srbije istu zada-
}u, kao {to je oni sprovode u Srbiji, naime: ~i{}ewe oblasti od komunisti~-
kih partizana. U danom trenutku – Nedi} i Qoti} su spremni da vladu i sve
wihove oru`ane odrede predaju Dra`i Mihailovi}u, odnosno onoj li~nosti
koju bi kraq odredio.” (str. 54.)
Posebno je zna~ajno svedo~ewe li~nog Hitlerovog izaslanika Hermana Noj-
bahera koji o Milanu Nedi}u pi{e kao o velikom srpskom nacionalisti, pa
opisuje utiske koje je stekao o wemu u toku neposrednog susreta i na osnovu vi-
{estruke prepiske: “Nedi} je izneo na mu{ki na~in `albe protiv dotada{weg
dr`awa Nemaca prema Srbiji i istakao je ceo niz zahteva ~ije bi ispuwewe
olak{alo terete wegovom mu~eni~kom narodu i popravilo wegov nemo}ni po-
lo`aj. Ministar spoqnih poslova fon Ribentrop nije primio ove `albe mno-
go prijateqski. I kad je Nedi} tra`io reviziju provizornih granica Srbije
– ~isto srpski srezovi, protiv neprirodnih granica Hrvatske, bili su potpa-
li pod Hrvatsku, a istorijsko Kosovo Poqe pripalo je novoj velikoj Albani-
ji – fon Ribentrop je bio vrlo o{tar. Rekao je Nedi}u da ~ak ni Francuska ne
mo`e sada da reflektira da joj se ispravqaju granice i da je svaki takav srp-
ski zahtev sada izvan diskusije. Nedi} je, vrlo neraspolo`en, odbio tada da pot-
pi{e jedan tekst kominikea koji mu je bio predlo`en. I vi{e nije bilo mo-
gu}nosti da se nastavi razgovor i stvarni i qudski neuspeh susreta je bio pot-
pun.” (str. 55.)
Nojbaherova li~na ocena Nedi}evog karaktera je izrazito pozitivna. “Ne-
di} se nalazio u stawu stalnog razo~arewa i ogor~ewa... Glavni motiv wego-
vog rada bio je da se preko saradwe sa okupatorom olak{a sudbina Srba. On je
te`io da brani monarhiju Kara|or|evi}a od komunizma. U stotinama pisama
on mi se `alio na progone Srba u Hrvatskoj, u Albaniji, u podru~jima koje su
bile Bugari okupirali, u ma|arskoj i nema~koj okupacionoj oblasti. On je bio
neumoran kao tu`iteq... Ja sam mu bio posledwa nada... Milan Nedi} je bio pot-
puno nesebi~an i ostao je bez igde ikoga svoga. On je stanovao kod wegovog bra-
ta generala Milutina Nedi}a koji je s wim zajedno politi~ki i{ao. Meni je
li~no poznato da mu je snaha prodavala nakit kako bi u te{kim ratnim vreme-
nima mogao da pre`ivi.” (str. 56.)
692
U kwizi Ladislava Horija i Martina Brosata “Hrvatska usta{ka dr`a-
va”, objavqenoj u [tutgartu 1964. godine posebno se prikazuje uznemirewe u
hrvatskim vladaju}im krugovima u Zagrebu po pojavi Nedi}a na ~elu srpske
vlade. Kosti} prenosi iz te kwige slede}e upe~atqive odlomke: “Ve} je samo
obrazovawe Nedi}eve vlade tamo (u Zagrebu, L.M.K.) izazvalo jako uznemire-
we. Ka{e (nema~ki poslanik u Zagrebu) javio je, da je Kvaternik Nedi}a ozna-
~io kao neprijateqa Nemaca i hrvatska vlada se boji da }e se srpski otpor u
Hrvatskoj do te mere poja~avati ukoliko nema~ke vlasti u Beogradu izlaze u
susret srpskim interesima... Na strani Nedi}eve vlade stajalo se, posle sve-
ga {to se ve} desilo, jo{ daleko neprijateqskije prema usta{koj vladi. Kad
je Ka{e u sporazumu sa Paveli}em, po~etkom oktobra 1941. na~inio preko Ben-
clera predlog o vaspostavqawu direktnog kontakta izme|u Paveli}a i Nedi-
}a, ovaj je to kategori~ki odbio.” (str. 56-57.)
Nema~ki istori~ar Karl Hrilicke u kwizi “Kraj na Balkanu 1944/1945”,
objavqenoj u Getingenu 1970. godine pi{e: “Milan Nedi} nije bio nikakav “ko-
laborater” u uvredqivom smislu re~i. Pojam “kolaborater” proisti~e iz jed-
ne propagande sa odre|enim ciqem, koja `eli da iz wega izvede osudu sa pro-
kletstvom. \eneral Nedi} je bio kao i Mihailovi}, grana jednog istog hrasta,
koji je imao ~vrst koren u srpskoj zemqi. \eneralu Nedi}u podmetati naklo-
nost ka Nemcima je sasvim odvratno. Nedi} je bio u svakom pogledu ~asni, kra-
qu odani Srbin.” (str. 57-58.) I Zigfrid Ka{e i fon Ribentrop su strepeli
od mogu}ih Nedi}evih poteza, vide}i u wemu pritajenog nema~kog neprijate-
qa. Kosti} navodi i citat beogradskog istori~ara Blagoja Stoki}a, koji govo-
ri za “Novosti” od 26. maja 1976. godine, {tampane usred Beograda i pod potpu-
nom kontrolom titoisti~kog re`ima: “Me|u najzanimqivijim nema~kim doku-
mentima koja sam otkrio, nama dosad nepoznata, spadaju ona o odnosima izme|u
Nemaca i na{ih kvislinga. Iznenadilo me je ono {to sam saznao: izme|u ne-
ma~ke okupatorske uprave u Srbiji i kvislin{ke vlasti, Nedi}a, zatim Qo-
ti}a i drugih – ispoqavalo se stalno nepoverewe. Nemci, ukratko, na osnovu
dokumenata, nisu nikako mogli da do|u do zakqu~ka – ko su im stvarni prijate-
qi.” (str. 60.)
I ma|arski istori~ar Petar Gostow 1967. godine tvrdi da je osnovni Ne-
di}ev programski ciq bio spas srpskog naroda od potpunog uni{tewa i anar-
hije, ali i od komunisti~ke revolucije. Posebno je upe~atqivo svedo~ewe en-
gleske autorke Rut Mi~el koja je 1947. godine iznela vrlo povoqno mi{qewe
o Milanu Nedi}u, pa je, izme|u ostalog isticala: “Posle okupacije on je bio
nema~ki zarobqenik. Do wega su stizali izve{taji o strahovitim `rtvama hr-
vatskih pokoqa i o proterivawu pola miliona Srba, uglavnom `ena i dece, ko-
ja su bila zakr~ila drumove prema Srbiji u o~ajni~kom bekstvu od ubica. Ta-
da je smatrao da mu wegova du`nost nala`e da ostavi svoj veliki presti` na ras-
polo`ewe svome narodu, da poku{a da re{i probleme koji nisu imali prese-
dana u istoriji, te da nastoji da spase i sa~uva svoj narod na ma koji na~in. Oni
koji li~no poznaju generala Nedi}a znaju ta~no, da je on bio spreman da i svoj
`ivot stavi na `rtvu za svoj narod. Kazati da je on imao li~nih ambicija, je-
ste prost apsurd. On je pristao da poku{a da zavede red pod okupacijom u kome
bi gowewe Srba imalo da prestane, ali da nijedan Srbin ne bude primoran da
slu`i u nema~koj vojsci. Ovaj drugi uslov bio je sproveden i nijedan Srbin ni-
je slu`io u nekoj osovinskoj vojsci. Poqska i Srbija su jedine prega`ene ze-
693
mqe sa tom karakteristikom... Postoje neoborivi dokazi da Milan Nedi} ni-
je nikada bio kolaborater u smislu jednog Kvislinga, Lavila ili Petena. Pri-
likom ~estih konferencija nacisti~kih vo|a sa svim satelitskim politi~kim
i vojnim vo|ama, Nedi}evo ime nikada nije bilo spomenuto.” (str. 65.)
5. Izbori pod komunisti~kim re`imima
Po~etkom {ezdesetih godina Lazo Kosti} je u drugom tomu “Studija u ~ast
Korada \anija”, u izdawu Instituta za statistiku Fakulteta za statisti~ke i
demografske nauke Univerziteta u Rimu, objavio sopstvenu studiju “u~estvova-
we na izborima u narodnim demokratijama”. On u startu problematizuje poda-
tak o enormno velikom odzivu bira~a na izborima u dr`avama pod komunisti~-
kim re`imom. Po zvani~nim statistikama ta brojka se kre}e od 90 do 100 odsto,
{to je u demokratskim zemqama jednostavno nemogu}e, jer je tamo uobi~ajeni od-
ziv 50 do 60 odsto, a sve iznad toga predstavqa izuzetak, pa ~ak i u dr`avama gde
postoji zakonom propisana obaveza svakog gra|anina da u~estvuje u glasawu. Taj
podatak on potkrepquje konkretnim podacima koji se odnose na vi{e od sto go-
dina {vajcarskih izbora. U XIX veku [vajcarci su se prose~no odazivali 57,5
odsto, a u dvadesetom veku 57,2 odsto, a ukupno su 179 puta glasali.
Slede oficijelni pokazateqi koji se odnose na Rumuniju, Poqsku, ^eho-
slova~ku, Mongoliju, Rusiju, Jugoslaviju, Albaniju, Ma|arsku i Nema~ku Demo-
kratsku Republiku. S obzirom na okolnosti u kojima su izbori odr`avani si-
tuacija bi morala biti sasvim druga~ija. Tamo nema politi~ke borbe i posto-
je samo kandidati komunisti~kih partija ~iji se izbor unapred podrazumeva.
Izlazak bira~a na birali{ta potpuno je besmislen. “U narodnim demokrati-
jama, me|utim, bira~i sa velikim odu{evqewem odlaze na birali{ta. Stari-
ji, invalidi, bolesni, svi oni izra`avaju dobru voqu i pokazuju da su zadovoq-
ni onima koji se bore za izbornu pobedu, a da pritom uop{te nemaju nikakvog
uticaja na wihovu kandidaturu! Neobi~no je to, ali sude}i prema zvani~nim
izve{tajima, izgleda da je tako.” (str. 5.) Ni{ta se bitno ne mewa ni tamo gde
se ~isto formalno bira izme|u dva kandidata, jer su oba iz vladaju}e partije,
dok organizovana i priznata opozicija uop{te ne postoji.
Podaci o odzivu, koje serviraju re`imski propagandni aparati utoliko su
frapantniji kada se zna da su komunisti~ke partije u tim zemqama prose~no u
svoje ~lanstvo ukqu~ivale oko 10 procenata stanovnika. “U narodnim demokra-
tijama su, dodu{e, zabrawene sve partije, ali oni koji su ranije bili ~lanovi
partije, i ranije su pripadali odre|enim dru{tvenim krugovima, obavezani su
svojim starim partijskim na~elima i rado se dr`e uputstava koja im oni daju.
Ta uputstva, diskretno i u tajnosti, pozivaju na bojkot izbora, svuda gde je to mo-
gu}e i gde nije opasno. I ne samo jedna partija, ve} sve partije dele takve instruk-
cije i, naravno, mnogi glasa~i ih se ne pridr`avaju. Uprkos tome, prema obja-
vqenim rezultatima ovaj bojkot se ne mo`e ni naslutiti.” (str. 6.)
Jedan od realnih razloga zaista velikog odziva je ~iwenica da su skoro svi
gra|ani na izvestan na~in organizovani kroz razli~ite re`imske asocijaci-
je, transmisije vladaju}e partije, koje im nala`u pravila dru{tvenog pona{a-
wa. I `ene su tamo formalno dobile pravo glasa, dok ga ranije uglavnom ni-
su imale, pa je to dodatni stimulans porodi~nog izlaska na bira~ka mesta. Me-
|utim, uporedni pokazateqi govore da je u demokratskim zemqama odziv `e-
694
na na izbore za oko deset procenata ni`i od odziva mu{karaca. “Po{to `e-
ne re|e glasaju na izborima ukupna kvota u~esnika na izborima mora biti ma-
wa u zemqama gde `ene glasaju, nego u zemqama gde `ene nemaju pravo glasa. @e-
ne svojom ve}om brojno{}u i mawim u~e{}em zna~ajno sni`avaju ukupnu kvo-
tu u~estvovawa. Ali – gle ~uda! U narodnim demokratijama je procenat u~estvo-
vawa na izborima znatno porastao od kada je `enama dato pravo glasa! Suprot-
no svim o~ekivawima i dosada{wim iskustvima.” (str.7.)
Frapantan podatak da je u komunisti~kim zemqama skoro stopostotan iz-
lazak na izbore postignut uprkos ~iwenici da je tamo uglavnom visok proce-
nat nepismenih, a nepismeni qudi u principu izbegavaju izlazak na izbore, a
ni seosko stanovni{tvo nije naro~ito zainteresovano. Neverovatni su poda-
ci o glasawu `enskog dela stanovni{tva. “Sve one daju svoj glas komunistima
koji su im sve oduzeli, a ni{ta im nisu dali. One kod ku}e ostavqaju dojen~ad,
stoku, posao i tako daqe, samo da bi na trajan i pismen na~in mogle da iska`u
da su zadovoqne re`imom.” (str. 7.) Mnogo bira~a `ivi u nepristupa~nim pre-
delima, daleko od bira~kih mesta. “I uprkos tome, oni hitaju, tr~e preko br-
da i dolina da bi objavili kako su zadovoqni komunisti~kom partijom. To su
bez izuzetka seqaci prema kojima se re`im veoma surovo odnosio. Ipak, ti se-
qaci `rtvuju toliko mnogo sati, pa ~ak i dana, da bi svojim glasom dali pri-
znawe tom re`imu. I to ~ine deset puta ~e{}e nego pre rata, u periodu koji
im nije i{ao u korist, ali ih nije ni o{tetio.” (str. 8.)
Ne smeta im ni lo{e vreme. Uz to, bira~ki spiskovi su krajwe nesre|eni,
a mahom ih vode nekvalifikovani ~inovnici. Kako ironi~no prime}uje Ko-
sti}, “u narodnim demokratijama ne postoji obaveza glasawa. Do izbornih ku-
tija se dolazi slobodnom voqom, qudi su sre}ni {to mogu da izraze svoje za-
dovoqstvo i zahvalnost re`imu. Prakti~no nijedan bira~ ne propu{ta ovu pri-
liku. Svi `ure ka bira~kim kutijama, ~ak i oni koji su upravo iza{li iz za-
tvora, na koji su bili osu|eni zbog svoje antikomunisti~ke delatnosti.” (str.
9.) Nema qudi koji su ravnodu{ni, nemarni ili svesno bojkotuju izbore. Ne-
ma politi~ke apatije i indolentnosti. Ne de{avaju se nikakve slu~ajnosti ko-
je qude spre~avaju da do|u do bira~kih mesta.
U normalnim dru{tvenim uslovima sve to je nemogu}e, pa je o~igledno da
je re~ o falsifikatima. Delimi~no je te falsifikate priznao Mo{a Pijade
iznose}i da su od ukupnog broja glasa~a odbijani oni koji su opravdano odsut-
ni ili izostali sa izbora. Tako je pogre{no predstavqen broj lica sa aktivnim
bira~kim pravom. Ovde je ve} bilo neminovno da Kosti}eva ironija preraste
u sarkazam: “U komunisti~kim zemqama postoje takozvani petogodi{wi plano-
vi, koji sve predvi|aju i prema ~ijim predvi|awima sve i mora da se odigra. Ta-
ko se u wima predvi|a koliko jaja koko{ka mora da snese, koliko divqa~i mo-
ra da se ulovi, koliko ispita i sa kakvim uspehom studenti treba da polo`e i
drugo. Sasvim je mogu}e da je petogodi{wim planom propisana i kvota u~estvo-
vawa na izborima. U tom slu~aju, taj procenat mora biti dostignut, bez obzira
na cenu. Koje bi izborne vlasti smele da poka`u mawi procenat.” (str. 15.)
695

Glava jedanaesta
NESRE]A JUGOSLOVENSTVA
1. Etni~ki i teritorijalni aspekti
jugoslovenske dr`avotvorne ideje
Politi~ku studiju “Srbija ili Jugoslavija” Laza Kosti} je u trinaesto-
godi{wem vremenskom rasponu objavio u ~etiri kwige. Prva kwiga je {tam-
pana u Hamiltonu 1957. godine i ve} u predgovoru autor saop{tava da je odu-
vek bio protiv ideje jugoslovenstva i zajedni~ke dr`ave sa Hrvatima. Nepro-
mi{qeni jugoslovenski eksperiment je prouzrokovao veliku tragediju srpskom
narodu, ali je i posle iskustava Drugog svetskog rata veliki broj Srba, i u
otaybini i u emigraciji, kao omamqen sledio tu ideju, slep i gluv za sve kon-
traargumente. Kosti} ukazuje da su najve}i zarobqenici te opsesije biv{i po-
liti~ari koji bi po prirodi stvari morali biti najsvesniji wenih krajwe lo-
{ih posledica po srpsko nacionalno bi}e. “Kao da smo za~arani, op~iweni,
zama|ijani, ne mo`emo se otresti jugoslovenske aveti. Ona nas sve vi{e ste-
`e, ho}e da nas udavi, a mi molimo da nas ne napu{ta. Ose}amo svu {tetnost
wenu, sve neprilike koje nam donosi, a opet se we ne mo`emo li{iti. Kao ono
u pri~i {to je {egrt ~arobwakov u odsustvu gazde – majstora, prizvao duhove,
ali nije umeo da ih se posle otarasi, tako se ni mi ne mo`emo osloboditi ju-
goslovenske utvare, koju smo 1918. nepromi{qeno prizvali. Ta avetiwa nas mo-
ri, ti{ti, uni{tava, upropa{}uje, a mi je i daqe odr`avamo i verujemo u we-
nu spontanost. Kao da je mora nekome pomogla.” (str. 17.)
a) Mo`e li se zabluda izle~iti
U celokupnoj svojoj istoriji nikada srpski narod, u celini, ve}u gre{ku
nije napravio. Odrekao se svog slavnog imena i na sopstvena ple}a dobrovoq-
no preuzeo jugoslovensku hipoteku koja mu je vi{e nacionalne krvi prolila
nego sve ranije istorijske tragedije. Kosti} sa ogromnom energijom ulazi u po-
ku{aj da se ta velika nacionalna obmana razbije, ra~unaju}i da }e svest {i-
rih srpskih narodnih masa pre sazreti nego usijanih glava zabludelih intelek-
tualaca i politi~kih predvodnika. On je na~isto s tim da Srbi moraju sami
da re{e svoje nacionalne probleme, pogotovo problem su{tinske nacional-
ne strategije i dr`avotvornog koncepta. Krajwe su naivni oni autori koji sma-
696
traju da su inostrani politi~ki krugovi zainteresovani da se iskreno i pra-
vedno re{e srpski problemi i isprave istorijske nepravde, samo ako im mi u
pristupa~noj formi podastremo relevantne ~iwenice i na{u argumentaci-
ju. “Gre{e oni koji smatraju da na{a publicisti~ka delatnost treba da je upu-
}ena samo prema inostranstvu, da bi se oni zainteresovali za na{u stvar. Pre
svega, te na{e stvari retko ko u inostranstvu i ~ita, isto kao {to mi ne ~i-
tamo edicije Letonaca, Estonaca itd. Ne treba se zavaravati, ne treba tro{i-
ti uludo i novac i energiju. Zatim, inostranstvo se rukovodi svojim a ne na-
{im interesima. Ono }e nas pomo}i samo koliko wemu konvenira. Ako mi ne
budemo znali {ta ho}emo, niko ne}e biti u stawu da nas pomogne.” (str. 18.)
Problem se mora {to pre ra{~istiti u srpskim glavama. “Tek ako smo je-
danput na~isto sa sobom, mi mo`emo uveravati i svoju okolinu, svoje prijate-
qe, u datom momentu i inostrane saveznike. Jasan stav imponuje svakome. Ako
se ube|ewe tako pro{iri da postane op{te, te{ko }e mu se neko smeti da su-
protstavi. Ako do|e momenat provo|ewa u delo, ono je ve} gotovo, spremno da
se reali{e... Niko ne zna kako }e se i kojim tempom stvari razvijati... Stvari
mogu da se zaista vuku godinama, ali mogu i sasvim nenadano da postanu aktu-
elne... ^emu, naposletku, {kodi jedan jasan stav? Ako je do borbe, svaki }e se bo-
qe tu}i kad zna za {ta se tu~e. Sa mnogo mawe entuzijazma bori}e se Srbi ako
budu uvereni da }e sve ostati kako je bilo pre. Za svoju posebnu dr`avu bori-
}e se i oni i Hrvati boqe nego za falsifikovanu Jugoslaviju.” (str. 19.)
I iz najnovijih istorijskih zbivawa mora se izvu}i dragocena pouka. “Ko-
munisti su npr. ta~no znali {ta su hteli. Oni su izradili svoj program u Jaj-
cu 1943. i konsekventno ga sproveli. Nisu se obazirali ni levo ni desno. \e-
neralu Mihailovi}u je nedostajao u tom pogledu konstruktivni plan. Wego-
vi borci nisu imali jasne predstave budu}nosti za koju se bore. Ima izgleda
da su iste sile spre~avale tada izradu jednog srpskog programa koje to i danas
spre~avaju. Pa ako ga mi sami sad ne izradimo postoji opasnost da opet u~ini-
mo istu gre{ku i do`ivimo isti neuspeh.” (str. 19.)
b) Emigrantske nedoumice
[to se emigrantske {tampe ti~e, u woj su stvari odavno jasne. Oni koji
uporno brane ideju jugoslovenstva, u nedostatku ~vr{}eg logi~kog i ideolo-
{kog upori{ta, pribegavaju praznim deklamovawima i uvredama oponenata.
U stepenu netolerantnosti prema protivnicima jugoslovenskog koncepta, srp-
ski emigranti projugoslovenske orijentacije su uveliko prevazi{li i najgor-
qivije komuniste. U svemu tome su se najvi{e eksponirale dve emigrantske gru-
pacije: pristalice dvadesetsedmomartovskog pu~a i zbora{i. Sve ostalo u wi-
hovoj ideologiji ih deli, a jugoslovenstvo spaja. Mo`e se slobodno re}i da zbo-
ra{i podjednakim intenzitetom vole jugoslovenstvo i mrze gra|ansku demo-
kratiju. U oba slu~aja primaran je jezik emocija a ne razuma. Kosti} zapa`a
da se zbora{i vi{e “slu`e nebuloznim propovedima u korist Jugoslavije ne-
go frazama. Oni naprosto “popuju”. Pri~aju o bratstvu, jedinstvu i tsl. Ali,
razume se, preko hrvatskih pokoqa prelaze kao da ih nije ni bilo. To mora da
~ine svi koji su za Jugoslaviju po svaku cenu. Svi oni prosto otpisuju srpske
`rtve, gotovi su na puno pra{tawe.” (str. 21.)
697
 Ali, srpski Jugosloveni su spremni da pra{taju samo Hrvatima koji su nam
najve}i zlotvori. Nema sile koja bi ih nagovorila da pra{taju i ideolo{kim
protivnicima unutar sopstvenog naroda. “Qudi oko 27. marta ne pra{taju ni-
kako qudima od 25. marta, a ni lica od 25. marta ne pra{taju nikako onima od
27. marta. A Hrvatima pra{taju velikodu{no i jedni i drugi. “Zbora{i” ne
pra{taju komunistima ni najmawe, ne nalaze ni re~i razumevawa za wih, ali
tzv. “usta{ama” gotovi su sve da oproste. Jer bez toga Jugoslavije nema. A Hr-
vati su u~inili bar sto puta vi{e zlo~ina prema Srbima nego komunisti. I
u~ini}e ih opet. Ja svakako ne `elim da branim jugoslovenske komuniste, me|u
kojima je najaktivnija bila antisrpska struja, ali me quti, beskrajno quti, kad
~itam kako srpski narod strada danas u Jugoslaviji vi{e nego ikad u istori-
ji. Mo`da strada gore nego pod Turcima kao narod, ja sad tako mislim. Ali
stradawa pod ~istim Hrvatima bila su bar milion puta gora nego ona danas.
No, to ne smeju ni da spomenu zagovornici Jugoslavije! I onda kao da te zlo~ine
bagateli{u ili ih ~ak ne priznaju.” (str. 21-22.)
Plediraju}u za zdravu, zrelu i otvorenu diskusiju o jugoslovenskom pita-
wu, Kosti} prosto ismeva qoti}evsku demagogiju. “Govoriti kako treba da `i-
vimo svi u bratstvu i qubavi, to je isto kao postaviti postulat da svi moraju
biti zdravi, ili da svi moraju imati dovoqno sredstava za `ivot. To je popo-
vawe: budite savr{eni kao {to je va{ otac nebeski savr{en! Ili ~ak, to je pro-
sta demagogija. Jer ni onaj koji krilaticu postavqa ne veruje u wu, ali o~ekuje
laki uspeh me|u onima kojima ne da da misle.” (str. 22.) Kosti} ovde decidno sa-
op{tava da je wegov ciq “vra}awe Srpstvu i Srbiji ponovno o`ivqene na{e
drevne i slavne nacije, probu|ene na{e nacionalne svesti, ponovno vasposta-
vqawe na{e dr`avne samostalnosti.” (str. 24.) [to se Jugoslavije ti~e, wenu
sudbinu treba definitivno zape~atiti. “Ako nam Bog i sudbina pru`e jo{ je-
danput mogu}nost da organizujemo slobodnu nacionalnu dr`avu, mi se ove ne-
prirodne veze moramo bezuslovno otresti. ^ak i onda, kad bi nam `ivot sami-
ma bio te`i i mawe sno{qiv. Jer ta zajednica vodi “na dugi rok” neminovnoj
propasti Srpstva. Ali, sre}om, mi ne samo {to mo`emo `iveti bez Hrvata i
Slovenaca, nego ~ak mo`emo boqe `iveti bez wih nego sa wima.” (str. 24.)
I me|u pristalicama jugoslovenstva, pedesetih godina je uglavnom bio na-
pu{ten koncept unitarne Jugoslavije kao pogre{an, pre svega sa aspekta po-
lazne ta~ke i la`ne ideolo{ke osnove. Teza da su Srbi, Hrvati i Slovenci je-
dan narod bila je najobi~nija fikcija koja je proizvela krajwe {tetne posle-
dice. “Mi zaista nismo jedno. Nikada u istoriji nije postojala svest o na{em
nacionalnom jedinstvu. Mi smo imali razli~itu sudbinu, razli~iti istorij-
ski razvitak, razli~ite interese, stremqewe, ose}awe, svest. Narodnost je jed-
na psiholo{ka veza, jedan duhovni ose}aj zajednice, duboko ukorewen i neiz-
gladiv. On se ne mo`e mewati, jo{ mawe dekretirati.” (str. 25.) U nauci je bi-
lo mnogo razli~itih definicija pojma naroda, odnosno nacije, a Kosti} u ovoj
kwizi navodi jednu koju je izrekao francuski sociolog Ernest Renan, 11. mar-
ta 1882. godine, u svom ~uvenom izlagawu na pariskoj Sorboni: “Nacija je ve-
lika solidarnost nastala ose}awima `rtava ve} u~iwenih i spremnih da se
~ine. Ona pretpostavqa pro{lost; no, ipak, ona se kondenzuje u sada{wosti
u jednoj opipqivoj ~iwenici: pristanak, jasno izra`ena `eqa da se produ`i
zajedni~ki `ivot. Postojawe jedne nacije, to je... svakida{wi plebiscit, kao
{to je postojawe pojedinca ve~na potvrda `ivota. Nacija nema pravo, kakvo
698
je imao kraq, da ka`e jednoj pokrajini: Ti meni pripada{, ja te uzimam. Po-
krajina, po nama, to su weni stanovnici; ako iko u ovom poslu ima da bude sa-
slu{an, to je stanovnik. Nacija nema nikad pravi interes da anektira ili za-
dr`i neku pokrajinu protiv wene voqe. Glas nacije je, na kraju, jedini legi-
timni kriterij, takav na koga se treba uvek vra}ati. ^ovek nije rob ni svoje
rase, ni jezika, ni vere, ni toka reke, ni pravca planinskih kosa. Velika agre-
gacija qudi zdrava duha i topla srca stvara moralnu svest koja se zove nacija.
Ukoliko ova svest dokazuje svoju snagu `rtvama koje zahteva ustupawe pojedin-
ca u korist celine, ona je legitimna, ona ima pravo da postoji.” (str. 25-26.)
v) Pitawa nacionalne svesti
Jo{ je Stojan Novakovi} uvideo da po pitawu eventualnog nacionalnog
jedinstva Srba i Hrvata kroz celokupnu istoriju nikakav rezultat nije postig-
nut, pa ~ak ni ozbiqniji poku{aj nije zabele`en na planu stvarawa kulturne
zajednice i uskla|ivawa moralnih interesa. Nema~ko-ma|arski etnograf Alek-
sandar Sane je pisao da Ju`ni Sloveni nikada stvarawe zajedni~ke dr`ave ni-
su smatrali za neki nacionalni ideal, a ~e{ki istori~ar Perlof da se to-
liko mrze da ni jedni pored drugih ne mogu u miru da `ive. I ameri~ki geo-
graf Semjuel fon Volkenburg je smatrao da Jugoslavija ne mo`e da podnese
svoju komplikovanu etnografsku strukturu i da isti jezik, kao zajedni~ki fak-
tor, ne mo`e da prevazi|e nepremostive kulturne razlike.
Kosti} tvrdi da je srpski narod “imao do savr{enstva izgra|enu nacio-
nalnu svest... Onda kad ju je malo koji drugi narod imao, a naro~ito ne wihovi
susedi... Kao Srbi, mi smo se organski razvijali, tako vaspitani, tako duhovqe-
ni. Kao narodnost bili smo jedno, ali smo bili dr`avqani i podanici raznih
vlasti, i doma}ih i tu|ih. Ta okolnost je ba{ na{ nacionalizam raspirila
do usijanosti. Svi smo te`ili da se ujedinimo pod jednom vla{}u, razume se
doma}om. Ta te`wa je koliko logi~na, toliko i prirodna.” (str. 28.) I Prvi
svetski rat Srbi su izazvali i u wega u{li da bi svoj narod u celosti ujedi-
nili, a docnija preorijentacija ratnih ciqeva u pravcu op{tejugoslovenskog
jedinstva rezultat je zablude srpskih politi~ara da su hrvatski predvodnici
iskreni u svojoj bujici fraza o bratstvu. Jugoslovenski projekat je u osnovi bio
protivan srpskoj nacionalnoj ideji vodiqi, a u svakom slu~aju je wegov poku-
{aj realizacije bio preurawen. Kako Kosti} ispravno zapa`a: “Srbi pod tu-
|inom, ose}ali su se, istina, Srbima, ali wihove nacionalne deklaracije i ma-
nifestacije bile su od vlasti zabrawivane ili prigu{ivane. Nije se smelo
to mnogo isticati. Gdegod su Hrvati sami vr{ili vlast, oni su zabrawivali
i srpsko ime i sva srpska nacionalna obele`ja (naro~ito pismo), a ako je ne-
ko manifestovao `equ za srpskim jezikom, ogla{avali su ga “veleizdajnikom”.
To je kod Srba proizvelo `equ ne samo za slobodom ve} i za srbovawem. Hte-
li su da se jedanput nasrbuju: da se slobodno opredequju kao Srbi i samo kao
Srbi (ne uz ma kakav drugi pridev), da isti~u srpske ambleme i zastave, koje
su do tada morali kriti, da se ponose {to su Srbi, da prkose okolini {to su
Srbi. Da se nacionalno izduvaju, zasite, jednom re~ju “nasrbuju”. Do tada na-
cionalno ili prezreni ili goweni, `eleli su da poka`u da “mrzanu ku}a osta-
je”, da je do{lo i “wihovih pet minuta.” (str. 28-29.)
699
 Slegawe nacionalnog entuzijazma je jedan prirodan proces koji se ne sme
preskakati. Kosti} smatra da i nacionalni zanos sadr`i u sebi svojevrsni in-
fantilni kompleks, koji je socijalna psihologija, posebno psihologija masa
odavno prou~ila. To se ne mo`e ve{ta~ki odstraniti i zato svaki nacionali-
zam mora da se i`ivi kroz svoju realizaciju i materijalizaciju ciqeva. Kad
se ono {to je bilo vekovni nacionalni ideal i `eqeni san, u~ini realnim, kad
se qudi na wega naviknu kao na svakodnevni okvir `ivota, onda se posve}uju
drugim pitawima i problemima, ekonomskim, socijalnim itd. “Na{i prvi qu-
di u ujediwenoj dr`avi koji su bili preuzeli vlast nisu vodili ra~una o ovoj
psiholo{koj neminovnosti. Naprotiv, ba{ onda kad su Srbi videli svoj san
ispuwen, svoje nacionalne te`we ostvarene, vo|e im saop{tavaju da oni uop-
{te nisu Srbi, ve} ne{to drugo, novo, dotada ne~uveno, sa novim nazivom, no-
vim amblemima, zastavama, parolama. Ako se neko zakliwao na srpsku zasta-
vu i zaista je nije izneverio, sad je odjedanput ona izneverila wega.” (str. 29.)
g) Jugoslovenski pseudoistorijski eksperiment
Po~eo je, odmah posle Prvog svetskog rata, pseudoistorijski eksperiment
koji nas je skupo ko{tao. Ve{ta~ki je konstituisano jugoslovenstvo koje se u
praksi pokazalo kao velika srpska nacionalna nesre}a. “Aktom vlasti stvo-
rena je nova narodnost, odozgo, bez pitawa onih kojih se ti~e. Ukazom, dekre-
tom: narodnost je bukvalno dekretirana. I svako se morao pokoriti tom dekre-
tu. Srpstvo je moralo biti `rtvovano, moralo se prethodno izvr{iti nacio-
nalno samoubistvo da bi se stvorila nova narodnost. Najve}i deo qudi morao
je da nau~i kojoj narodnosti pripada, jer on to nije znao. A narodnost je najin-
timnija i najsuptilnija veza qudi, koje je ~ovek i u snu svestan, i zbog koje `i-
vot daje. Sad je nastala nova narodnost bez korena, bez tradicija, bez uslova pro-
speriteta. A ukoliko se vi{e uvi|alo da je ona neprirodna, utoliko se sve vi-
{e forsirala. A dekretirati narodnost zna~i dekretirati ose}awa, zna~i-
lo bi isto {to i dekretirati qubav.” (str. 29.)
Me|utim, prava procena validnosti takvog ve{ta~kog koncepta mo`e se
dati tek na osnovu wegovih konkretnih posledica. Kako Kosti} isti~e: “Sr-
bi su primili kao nu`nost jugoslovensku narodnost, druge komponente Jugo-
slavije nisu ni kao nu`nost. Nastala je pometwa: mesto da se tri narodnosti
stope u jednu, pojavila se ~etvrta, tobo`e skupna, ali koju je mawina primi-
la. Otada bile su u Jugoslaviji ove ~etiri narodnosti: Jugosloveni, Srbi, Hr-
vati i Slovenci. Srbi su se podelili, a oni drugi su ostali kompaktni.” (str.
29-30) Mada su i na po~etku Drugog svetskog rata Srbi i daqe pokazivali da
su privr`eni jugoslovenstvu, otre`wivali su ih Nemci i drugi okupatori,
a najvi{e, nesumwivo, Hrvati. Niko od wih Srbima nije priznavao jugoslo-
venstvo, pa su im obnavqali nacionalnu svest tako {to su “Nemci odvodili
Srbe u ropstvo, a Hrvati ih tamanili kao divqe zveri. Nikome nije jugoslo-
venstvo pomoglo. Jer nije dovoqno promeniti narodnost za samog sebe, ve} tre-
ba i okolina da to prizna. Kao {to se nove dr`ave priznavaju u me|unarod-
nom poretku, mora da se priznavaju i nove narodnosti. Samo {to se dr`ava kao
pravna tvorevina priznaje pravnim aktima, narodnost kao unutra{wi feno-
men adekvatnim uverewem okoline. Hrvati, koji sami nisu postali Jugoslo-
700
veni, nisu to verovali ni Srbima. Oni su ih “razotkrili”, vratili “u pre|a-
{we stawe”, i ubijali zato {to su drugo nego Hrvati. A ovi su ba{ hteli da
budu isto!” (str. 30)
Kosti} je ube|en da je prva Jugoslavija samim svojim postojawem utrla
put komunizmu. Denacionalizacija Srba je stvorila uslove da se u na{em na-
rodu ugnezdi jedna tu|inska ideologija koja nije imala nikakve podloge u
srpskom nacionalnom bi}u. “^im se napusti stroga, neskretqiva nacional-
na linija, i narodnost kao vekovni sjediwuju}i princip, onda nastaje lutawe,
bespu}e, dezorijentacija. Tra`e se nove veze, novi ideali, novi ciqevi, ali
niko ne zna gde }e se sve to zaustaviti! Jer je narodnost sama predstavqala
jednu stabilizaciju kao vekovni istorijski produkt. On je dobio bio svoje
stalo`ewe i nije ga trebalo dirati.” (str. 31.) Nasilni raskid sa nacional-
nom istorijom i kulturnom tradicijom vodio je likvidaciji nacionalnih
ideala i wihovom zamenom utilitaristi~kim te`wama jedne utopisti~ke
ideologije. “Mi smo 1918. bili i{~upani iz svog srpskog korena. Htelo se od
jo{ dva stabla, sve zajedno nakalemqena na neku divqu podlogu, napraviti
mo}no jugoslovensko deblo. To je bilo neprirodno i nije uspelo. Ali smo se
mi otrgli i udaqili od svog korena, ~ije su nas `ile vekovima nacionalno
hranile. Sad nam ne ostaje ni{ta drugo nego replantacija, vra}awe stabla u
svoj pre|a{wi koren. Ta operacija ne uspeva lako. Ali {to se docnije pred-
uzima, to je uspeh te`i i sumwiviji. Ima izgleda da jo{ na{i nacionalni,
srpski koreni nisu usahli.” (str. 31.)
Da bi se u nacionalnom pogledu sintetizovalo jugoslovenstvo, osnovna i
polazna pretpostavka je bilo integrisawe Srba, Hrvata i Slovenaca kroz wi-
hovu temeqitu denacionalizaciju, ali su to jedino Srbi u praksi prihvatili,
bacaju}i pod noge tekovine svojih dotada{wih oslobodila~kih ratova. A kqu~-
no je pitawe {to nam je to uop{te trebalo. “Da smo rat izgubili, da smo se obru-
kali, da smo ocrnili svoje ime pa da se stidimo s wim pred svet iza}i, ne bi
postupili druk~ije nego {to smo postupili. Hrvatima je sve to trebalo da pre-
|u preko svojih poraza, da prikriju svoje bruke i sramote, svoja zverstva i di-
vqa{tva. Slovencima jer su bili mali i dr`avno-politi~ki nezreli, ali na-
ma to nije ni najmawe trebalo. Pa ipak smo `rtvovali Srpstvo i Srbiju kad
su oni bili na vrhuncu ~asti i slave. Promenili smo firmu kad je ona stekla
najve}i ugled i kredit.” (str. 31-32.)
Kao istorijska fikcija, kako zakqu~uje Kosti}, jugoslovenstvo se nije
moglo du`e odr`ati, ali nas je skupqe ko{talo nego ijedna dotada{wa isto-
rijska realnost. @rtve u Drugom svetskom ratu dovele su samo do delimi~-
nog srpskog nacionalnog osve{}ivawa, i to samo u pogledu ve}inskog napu-
{tawa jugoslovenske nacionalne ideologije, dok je i daqe zadr`ana i for-
sirana jugoslovenska dr`avna ideja. “1918. mi smo `rtvovali svoju narod-
nost. Od naroda smo `rtvovani na “pleme”. Ali od 1929. nismo se vi{e ni kao
“pleme” smeli pojavqivati. Diktatura je `elela “ukidawe plemenskih raz-
lika”, potpunu nacionalnu nivelaciju. Mi smo Srbi i to poslu{ali, drugi
nisu. Slovenci su uspeli da o~uvaju svoju posebnost zahvaquju}i svome jeziku
i svome geografskom polo`aju, Hrvati usled mr`we na Srbe, muslimane je
kompaktne i posebne sa~uvala vera, mawine wihov jezik i krupne diferen-
cijacije prema drugima. Nas nije ni{ta vi{e odr`alo kao posebnu grupu, sve
701
smo se vi{e gubili u op{toj jugoslovenskoj masi.” (str. 32.) Samo su Srbi
iskreno verovali u `ivot jugoslovenske dr`ave, dok su joj svi drugi pri`eq-
kivali smrt i kad je izgledalo da je pod nema~kom okupacijom ta smrt nastu-
pila, otimali su se o ste~ajnu masu i Srbima ostavili samo onaj mali deo wi-
hove teritorije na koji ionako niko drugi nije ispoqavao nikakve pretenzi-
je. Srbi koji su se na{li pod kontrolom svoje doju~era{we bra}e, izlo`eni
su sistematskom genocidu. “1944. ponovo je vaspostavqena Jugoslavija, ali su
poverioci ostali uglavnom pri svojoj pqa~ki. To }e se uvek dogoditi onoj
grupi, koja se kao grupa po~iwe da koleba, me{a, sama sebe negira, koja budno
ne pazi na svoje posebnosti, na samo svoje grupne ’interese ’.” (str. 32.)
Unitarna Jugoslavija i integralno jugoslovenstvo nisu bili realna opci-
ja, ali su imali, kao koncept, svoju logi~nu koherentnost. Federativna Jugo-
slavija ne sadr`i nikakav logi~ki supstrat koji bi iole prikrio su{tinsku
antisrpsku utilitarnost projekta. Argumentacija u prilog wenog odr`awa re-
dovno je teleolo{ka i oportunisti~ka, kako ocewuje Laza Kosti}, i on svaku
pojedina~no podvrgava kriti~koj analizi. Vi{e nije bilo ube|ivawa da smo
mi Srbi i Hrvati jedan narod, ali se nastupa sa tezom da smo srodni narodi,
dakle, insistira se na krvnoj vezi, pa je to prva postavka koju Kosti} kriti-
kuje kao opravdawe odr`avawa jugoslovenske dr`ave. Po|imo od pretpostav-
ke, koja se ne mo`e lako odbaciti, da smo ro|aci. Ro|aci ne `ive zajedno ve}
odvojeno. Pre je to bilo druk~ije, naro~ito na slovenskom jugu. Tu su postoja-
le porodi~ne zadruge gde su zajedno `iveli i veoma daleki srodnici. Danas su
se te zadruge uglavnom raspale, ili su na putu da potpuno i{~eznu. Ro|aci `i-
ve odvojeno jedan od drugog, svaki sa svojom posebno kwi`evnom imovinom, sa
svojom zgradom, svojim domom, torom i oborom. Oni mogu ponekad prema tu|i-
nu i da istupe solidarno, ali normalno se najvi{e izme|u sebe trve i prepi-
ru. Nigde vi{e razmirica nego izme|u ro|aka i kom{ija. Zato svaki najbri-
`qivije ~uva svoj interes ba{ prema kom{iji-ro|aku. Pojedina~ni `ivot srp-
skog naroda pokazuje sve ve}u individualizaciju.” (str. 33-34.)
d) Nacionalna svest i jezi~ke barijere
Porede}i dr`avu s velikom porodicom, Kosti} insistira da je srpski na-
rod zainteresovan da dr`avnu gra|evinu utemeqi upravo na principima na ko-
jima je porodica utemeqena. Zajedni~ki jezik bi bio jak argument u prilog stva-
rawa zajedni~ke dr`ave, jer je jezik sam po sebi kqu~no, su{tinsko izra`ajno
sredstvo narodnog duha. Me|utim, “Hrvati silom stvaraju svoj jezik razli~it od
srpskoga. To ~ine za vreme rata, ali to mnogi produ`uju i posle rata. Onda se stva-
ra na silu, prvi put u istoriji, makedonski jezik. Slovenci na to s pravom rea-
guju ~uvaju}i i razvijaju}i svoju posebnost. Jugoslavija nema jedan dr`avni jezik
nego tri, pa ~ak i ~etiri, uz to dva alfabeta. A govornih jezika je vi{e. Hrva-
ti imaju dva osobena jezika (kajkavski i ~akavski) koji se od kwi`evnog jezika
razlikuju bar toliko koliko “makedonski” od srpskoga. Pa su makedonski ipak
osamostalili na {tetu srpskoga. Razlog jedinstva jezika otpada.” (str. 34.)
Srbi nemaju ista ose}awa kao Hrvati, nije im identi~an pogled na svet,
niti su im podudarne politi~ke `eqe i ciqevi, pa ne mogu ostvariti ni jedin-
stvo misli i voqe da ciqeve realizuju. Po svim tim pitawima wihove pozi-
702
cije su dijametralno suprotstavqene. “Na{ zajedni~ki jezik nam slu`i toli-
ko da grdwe jedne strane ona druga razume bez tuma~a. Da li je to dovoqan raz-
log da imamo i zajedni~ku dr`avu.” (str. 35.) Kosti} daqe isti~e da je besmi-
slena tvrdwa da su Srbi i Hrvati sudbinski povezani. Vekovima smo mi `i-
veli potpuno odvojeno, a nikako nam ne mo`e odgovarati federalno ure|ewe
dr`ave. “Mi u ~itavoj svojoj istoriji nismo imali neke komplikovane dr`av-
ne oblike, neku federaciju ili tome sli~no. Na{ narod se prosto ne bi umeo
sna}i u jednoj takvoj dr`avi sa vi{e stepena, u jednoj zavrzlami sa duplim dr-
`avqanstvom itd. Na{, srpski, narod voli jasne i precizne organizacione for-
me, {to je on dokazao u celoj svojoj pro{losti. (Hrvati, naprotiv, du{u dado-
{e za neke komplikovane dr`avne forme, jer ih oni takve imaju sedam-osam
stotina godina, i samo takve forme pru`ale su im ina~e la`nu sliku wiho-
ve posebne “dr`avnosti”).” (str. 35.)
Kad je dr`avno ure|ewe jasno i jednostavno, onda je vidqiva kompetentnost
ili nesposobnost svakog dr`avnog funkcionera, odnosno ~inioca vlasti, a od-
govornost je mogu}e identifikovati i konkretizovati. A upravo je komunisti~-
ka federacija, formirana na doslednoj antisrpskoj platformi, razbila svaku
iluziju da je federativno ure|ewe relevantno sa aspekta srpskih dr`avnih i na-
cionalnih interesa. Kosti} je uop{te skepti~an u pogledu mogu}nosti postoja-
wa istinske federacije pod komunisti~kim re`imom, a u jugoslovenskom slu~a-
ju su{tinska vlast uop{te nije koncentrisana u rukama dr`avnih organa nego Cen-
tralnog komiteta Komunisti~ke partije i diktatora Josipa Broza li~no.
Srpski intelektualci u emigraciji su ~esto skloni da prihvate federa-
ciju tri nacionalne komponente, ali Kosti} smatra da ni to ne bi bilo ra-
cionalno, pa takvu idejnu tvorevinu ironi~no poredi sa arhitektonski jedin-
stvenom zgradom, sazdanom na tri stuba. Federacija nije logi~na ako nastaje
federalizovawem prethodno unitarne dr`ave, nego udru`ivawem ve} posto-
je}ih samostalnih, {to bi u na{em slu~aju zna~ilo da bi trebalo prvo da se
konstitui{u Srbija, Hrvatska i Slovenija kao samostalne i nezavisne dr`a-
ve pa da onda, eventualno, sklapaju me|usobni dr`avni savez. “Na{i qudi tra-
`e federaciju, ali `ive u unitaristi~kim koncepcijama. Ako oni zami{qa-
ju da jedno zajedni~ko predstavni{tvo mo`e tu stvar iz osnova re{iti, onda
se grdno varaju. Ne radi se o “samoupravi” (izraz koji se Srbijancima te{ko
mo`e oduzeti), ve} se radi o federaciji. Ova se ne mo`e odozgo nametati. Kad
bi to bilo mogu}e, lepo bi se mi Srbi proveli: bili bismo sigurno nadglasa-
ni i vra}eni, verovatno, u granice od 1941. ili 1944. godine.” (str. 37.)
Ako bi se pravio sporazum ili nagodba sa Hrvatima, odmah se postavqa
pitawe ko bi bio ovla{}en da pregovara.To mogu samo legitimni dr`avni or-
gani, na demokratski na~in izabrani, ali se onda name}e pitawe kako i na kom
prostoru provesti te prethodne izbore. Plebiscit ni u jednoj varijanti ne do-
lazi u obzir, jer bi on predstavqao legalizaciju pravnih i politi~kih posle-
dica ratnog genocida nad Srbima. “Postoje}e, iako formalne i la`ne, fede-
rativne jedinice tako|e mnogo ote`avaju prefederisawe. Dana{wa podela u
dr`ave izvr{ena je u o~iglednoj `eqi raspar~avawa i cepawa Srba. Ali obra-
zovane jedinice poku{ale bi, ve} po zakonu samoodr`avawa, da ostanu i daqe
pozivaju}i se na ste~ena prava, na dosada{we “uspehe”, na preduzete i izvede-
ne mere. Svi bi ih nesrbi pomagali, jer svi imaju isti osnovni ciq: slabqe-
we Srpstva.” (str. 38.)
703
 Kosti} je svestan i svih prate}ih problema koji bi komplikovali proces
razre{avawa osnovnog pitawa. “Ve} u po~etku bi nastala cenkawa i ucewi-
vawa Srba, verovatno ~ak i blokirawe svake akcije da bi se dobilo na vreme-
nu, ili da bi se inostranstvu pokazalo da Srbi ometaju stvar i imaju prejake
apetite. Na{i partneri mogu ra~unati na jednu {tampu, ra{irenu po celom
svetu, koja }e wihove zahteve i wihov stav unapred da poma`e. To je katoli~-
ka {tampa. Mi nemamo neko sli~no sredstvo da im suprotstavimo.” (str. 38.)
Obrazovawe samostalne Srbije sigurno ne bi pro{lo bez problema, ali bi oni
bili neuporedivo mawi nego u slu~aju prekomponovawa na principima fede-
ralizma. “Nesumwivo }e postojati i teritorijalne pote{ko}e kod obrazova-
wa zasebne Srbije. Mo`e se desiti da nam uzmu na{e etni~ke teritorije (npr.
Kordun, Liku itd.). Ali mi to ne moramo priznati. Osta}e jedan otvoren pro-
blem, sa apelom na inostranstvo ili ~ekawe pogodnijeg momenta. U federaci-
ji mora srpski narod, kao takav, da pristane na teritorijalno razgrani~ewe,
da ustupi delove svoga podru~ja tu|inu. Ovaj sti~e na wih nesporni titulus akvi-
rendi za sva vremena i za sve situacije. Ne mo`emo mi posle re}i: to smo pri-
znali samo za slu~aj federacije. [togod prepustimo Hrvatima, Makedonci-
ma itd. kao federalnu jedinicu, toga smo se odrekli za vazda. Ako nam pak ne-
{to otmu, ili nas velike sile nateraju da prepustimo, na{a moralna obaveza
je daleko mawa. Mi se tih predela ne odri~emo.” (str. 38.)
Sva besmislenost srpskog insistirawa na Jugoslaviji najupe~atqivija je
sa aspekta hrvatskog apsolutnog odbijawa bilo kakve jugoslovenske dr`ave, iako
bi ona po svim objektivnim merilima neuporedivo vi{e wima odgovarala ne-
go Srbima. Ali, svako srpsko projugoslovensko zalagawe na javnoj sceni mno-
go {teti srpskom narodu, a Hrvatima donosi veliku korist, koju Kosti} sup-
sumira kroz tri ta~ke: “1) Hrvatima to slu`i kao najja~i primer da mi ne mo-
`emo bez wih, a da oni mogu bez nas. Daqe, da ih mi eksploati{emo i `elimo
daqe eksploatisati, a da se oni moraju protiv toga boriti krajwim sredstvi-
ma. 2) To je dokaz za Hrvate da oni nisu nad Srbima po~inili nikakva nedela,
jer nijedan normalan ~ovek ne bi tra`io zajednicu sa onima koji su tobo`e po-
~inili takva dela kakva im “velikosrbi” i “srbokomunisti” imputiraju. Na-
protiv, to je dokaz da su Srbi za vreme rata trebili i ubijali Hrvate, pa sad
poku{avaju da to i daqe ~ine. A Hrvati se distanciraju od toga. Oni ho}e svoj
dom bez zajednice sa Srbima. Tako da se ovime nikakva nepravda ne mo`e u~i-
niti. Srbi su ti koji nepravdu i dominaciju `ele, koji i “daqe” zlo~ine nad
Hrvatima ho}e da produ`e, `ive}i u Hrvatima nametnutoj zajednici sa wima.
3) Ako do|e ma kad do nekih pregovora izme|u predstavnika na{eg i hrvatskog
naroda, wihova pozicija je ve} samim tim znatno povoqnija nego na{a. Jer smo
mi ti koji molimo Hrvate da budu s nama, a oni se bune protiv toga. Mi mora-
mo da molimo, da se ponizujemo i da popu{tamo u bitnim stvarima, jer mi ho-
}emo zajednicu a Hrvati je ne}e.” (str. 41.)
Srpski politi~ari se prosto poni`avaju mole}i srpske zlotvore i krv-
nike da ostanu u zajedni~koj dr`avi. “I {to su oni, tamo oni, Hrvati pono-
sniji i drskiji, mi smo bedniji i ponizniji. Naposletku, moraju nas prezira-
ti i oni i ceo drugi svet. Kad bismo mi imali malo ponosa, mi bi prestali
sa tim kapacitirawem Hrvata. Kad bi ~ak na{ razlaz s wima zna~io punu na-
{u propast, mi bismo iz moralnih razloga, ra|e primili tu propast nego da-
704
qi `ivot s wima.” (str. 42.) Srbi jugoslovenske orijentacije sebe dovode u si-
tuaciju da moraju da }ute o hrvatskim zlo~inima ili ih pripisuju bezli~noj
kategoriji “usta{a” koje uporno diferenciraju od hrvatskog naroda, iako su
usta{e najvi{i dostignuti izraz materijalizacije hrvatskog nacionalnog bi-
}a i dr`avotvorne svesti. “Zagovornici Jugoslavije me|u Srbima uop{te ne
smeju izneti nikakav podatak koji bi Hrvate sramotio, dok Hrvati svakodnev-
no iznose najgore podatke o Srbima. Srbi ne smeju istinu da ka`u o Hrvati-
ma dok ovi o nama samo la`i seju, i to ne na “hrvatskom” ve} i na engleskom
jeziku. Srbi ne smeju ~ak ni da se brane od hrvatskih “oslada”, da ne bi Hrva-
te ozloje|ivali.” (str. 42.)
Srpski Jugosloveni u svojoj delatnosti gube i ponos i ~ast, obraz i dosto-
janstvo, za qubav jedne proma{ene iluzije. Kako ka`e Kosti}, “predstavnici
kolektiva, normalno predstavnici dr`ava, moraju biti daleko ponosniji ne-
go {to su pojedina~ni. To je slu~aj oduvek, otkad se prati diplomatski postu-
pak. Neobi~no se pazi na to da se predstavnik jedne zemqe ne ponizi. A “pred-
stavnici” na{eg, srpskog naroda, koji, i po svojim `rtvama i celom svom dr-
`awu u ratu, ima pravo na poseban ~asni tretman, predstavnici toga naroda
svakodnevno se poni`avaju pred narodom koji je najvi{e zlo~ina u~inio u ovom
ratu i za koga je Ruzvelt kazao da ga treba staviti pod me|unarodno starateq-
stvo. Moj mozak staje kad na to pomislim, i ose}am poni`ewe kakvo nikad u
`ivotu osetio nisam.” (str. 43.)
Nema nikakve sumwe da se onima koji puze i mole ne sme prepustiti da za-
stupaju interese srpskog naroda, bar ne oficijelno. A Hrvati su, izgleda, na-
vikli da oni sami biraju ko }e sa srpske strane s wima pregovarati.
|) Mogu}nost nacionalne ravnote`e
Pri sagledavawu populaciono-etni~kog bilansa Jugoslavije, Kosti} po-
lazi od [afarikove procene da je polovinom devetnaestog veka `ivelo pet
miliona Srba i samo osamsto hiqada Hrvata. Srpstvo je bilo u punom napo-
nu snage u svim srpskim zemqama, a nacionalna svest izra`ena i kod Srba ka-
tolika i kod Srba muslimana. Me|utim, ulaskom u Jugoslaviju do{lo je do te-
{ke krize. Mnogi katoli~ki Srbi pre|o{e u Hrvate, muslimani se pokole-
ba{e, a i me|u Makedoncima po~e{e razni vetrovi duvati. Dr`avni udar iz
1929. godine i Aleksandrov eksperiment sa integralnim jugoslovenstvom te-
`ak udarac su zadali srpskoj nacionalnoj svesti, a hrvatski ratni genocid je
Srbe doveo do granice biolo{kog opstanka zapadno od Drine. Posle rata, ko-
munisti su nastavili sa ubijawem svojih politi~kih protivnika i ideolo{kih
neistomi{qenika, a onda su pojedini delovi srpskog naroda progla{avani za
samostalne nacije. “Stvorili su tako narodnost “makedonsku” i “crnogorsku”.
Pri tome su, razume se, dali i Crnoj Gori i Makedoniji granice koje wima kon-
veniraju. U tim granicama ne sme da bude Srba. I sad imamo ovu situaciju: pre
rata, i pre ujediwewa, svaki je Crnogorac bio Srbin. Bokeqi su ba{ toliko
bili Srbi, ~ak i katolici u velikom delu. Stanovnici ju`nog Sanyaka nisu
bili, niti su mogli biti ne{to drugo nego oni iz severnog Sanyaka, zna~i Sr-
bi. Danas tu nema zvani~no nijednog Srbina. ^ak ni porodica pisca ove kwi-
ge nije vi{e srpska, jer joj to ukaz komunisti~ki zabrawuje. Pri tome ukazu na-
705
ro~ito su odvratnu i izdajni~ku ulogu igrali crnogorski komunisti. U Make-
doniji bilo je Srba u svim vremenima. Bilo je i nesrba, vaqda jo{ vi{e, ali
je bilo i Srba. I nije bilo lako deklarisati se kao Srbin. Smrt je pretila ta-
kvim licima sa svih strana. Pa ipak se srbovalo. Danas niko tamo ne sme da se
naziva Srbinom. Ono {to mu je Turska dozvoqavala, ne dozvoqava mu Jugosla-
vija. Eto koliko je Jugoslavija {tetna po Srpstvo!” (str. 49-50)
Li~no je Broz izjavqivao da zbog nacionalne ravnote`e u Jugoslaviji ni-
jedan narod ne sme imati apsolutnu ve}inu stanovni{tva i zbog toga su stva-
rane ve{ta~ke nacije. Uo~i Drugog svetskog rata Srbi su takvu ve}inu imali
i, uprkos hrvatskom genocidnom ubijawu, komunisti su ose}ali opasnost da bi
takva ve}ina mogla uskoro da se obnovi, pa su preduzeli nasilnu dekompozi-
ciju srpskog naroda. Dekompozicija je postizana parcelizacijom, administra-
tivnim deobama i dekretirawem. Komunisti su bili glavni kreatori takve po-
litike, ali “sve je to donela sobom Jugoslavija, iskqu~ivo Jugoslavija. Ona to
omogu}uje, ona to ~ak svojim postojawem prosto ~ini neminovnim. Brojna nad-
mo}nost Srba dovodi do suprematije Srba, a to ne}e niko, nijedan drugi narod.
Ili treba napustiti Jugoslaviju, da bi se sa~uvalo preostalo Srpstvo, ili tre-
ba o~ekivati daqu parcelaciju i daqe tamawewe Srba. Tu je kqu~ celog pro-
blema.” (str. 50)
Iz svega toga name}e se zakqu~ak da nam je “Jugoslavija donela straho-
vite `rtve u na{em nacionalnom bilansu. @rtve ogromne, ne~uvene. Koli-
ko su brojne, te{ko je ustanoviti, ne samo sad nego uop{te: za same ratne `r-
tve ta~ni i precizni podaci ne postoje, {tavi{e nema uop{te mogu}nosti
da se do wih do|e.” (str. 50) Kosti} ovde pribegava statisti~koj metodi da
bi bar do{ao do pribli`no ta~ne procene o srpskim gubicima u toku Dru-
gog svetskog rata, s obzirom da popis jugoslovenskog stanovni{tva nije oba-
vqen ni neposredno pred rat ni odmah posle rata. Su{tina Kosti}evog pro-
cewivawa je u slede}em: “Posle strahovitih `rtava u Prvom svetskom ratu,
koje je Srpstvo podnelo (sama Srbija je imala preko pola miliona `rtava),
prvi popis u Jugoslaviji izvr{en po~etkom 1921. na{ao je Srba okruglo pet
i po miliona. Slede}i popis, izvr{en po~etkom 1931. na{ao ih je osetno pre-
ko {est i po miliona. Docnije nije popis vr{en u Kraqevini Jugoslaviji.
Ali na osnovu ~isto nau~nih evalvacija ustanovqeno je da bi Srba po~et-
kom 1941. imalo biti skoro ravno osam miliona. Jer se prira{taj stanovni-
{tva ra~una po ra~unu interesa na interes, a prira{taj Srba je bio ve}i ne-
go prose~an. I to se radi samo o Srbima pravoslavne vere. Da je stopa pri-
ra{taja zadr`ala isti intenzitet, mi bismo ve} po~etkom 1948. ra~unali sa
devet miliona Srba. A tada je ba{ vr{en popis stanovni{tva u komunisti~-
koj Jugoslaviji i prona|eno je Srba malo vi{e od {est i po miliona. Dva i
po miliona mawe nego {to se o~ekivalo i nego {to je po prirodnim zakoni-
ma moralo da bude.” (str. 51.)
Ovde je ipak potrebno intervenisati sa dva korektivna faktora “jer su 1948.
odvojeni, nasilno i falsifikatorski, od srpskog stabla tzv. “posebni narodi”:
Crnogorci i Makedonci. Popis je na{ao onih prvih preko 400 hiqada, ovih dru-
gih dvostruko toliko. Zna~i da broju od {est i po miliona Srba treba dodati
jo{ milion i dvesta hiqada. Jer se dve statisti~ke veli~ine mogu upore|iva-
ti samo onda ako im iste osobine slu`e za osnovu (jednaka obele`ja, jednaka te-
706
ritorija itd.). Zna~i da je Srba 1948. bilo sedam miliona i tri ~etvrti (sko-
ro ravno toliko). Ali ba{ iz istih razloga treba u~initi i jedno smawewe. U
broju Srba od 1948. nalazi se i 160.000 muslimana koji su se kao Srbi oprede-
lili. Me|utim, oni u Kraqevini Jugoslaviji nisu kao Srbi obele`avani. Tre-
ba ih odbiti od sada{weg broja ako se ho}e bilans prema ranijem stawu da iz-
ra~una. Verovatno da jo{ ima Srba katolika, a ima svakako i “Crnogoraca” i
“Makedonaca” koji ranije nisu kao Srbi bili obuhva}eni (muslimani i kato-
lici Boke koji su hteli da se opredele kao Crnogorci). Tako da treba, zbog upo-
re|ewa, opet oduzeti ~etvrt miliona. Srba je, zna~i, bilo 1948. svega sedam i
po miliona. A s pravom se o~ekivalo punih devet miliona.” (str. 51-52.)
Ovde je potrebno, radi poja{wewa, ista}i da su predratnim popisima re-
gistrovane veroispovesti, ali ne i nacionalnosti, a u posleratnim obratno.
Populacioni bilans Srba za ~etrdeset godina postojawa jugoslovenske dr`a-
ve bio je milion i petsto hiqada qudi u minusu. Kosti} smatra da je otprili-
ke polovina pobijena ili izginula, a polovina se nije ni rodila zbog ratne si-
tuacije. “Kad se govori o milion srpskih `rtava u posledwem ratu, ti broje-
vi su veoma bliski istini. Mo`e da bude ne{to mawe, ali mo`e da bude i vi-
{e od toga.” (str. 52.) Po Kosti}evom mi{qewu su relativno ta~ni i komuni-
sti~ki podaci da su ukupni jugoslovenski ratni gubici milion i sedamsto hi-
qada. “Ali samo ono {to jugoslovenski zvani~ni krugovi pre}utkuju, to je da
od milion i sedamsto hiqada `rtava sami Srbi su podneli milion i po, a svi
ostali narodi Jugoslavije dvesta hiqada.” (str. 52.)
Kosti}u je potpuno jasno da “to pre}utkivawe nije slu~ajno i nije bez ten-
dencija. Ono je ~ak i nemoralno, jer se na osnovu wega npr. tra`e od Italije
oblasti za Hrvatsku. Zato {to su Hrvati ubili za vreme rata vi{e od pola mi-
liona Srba, treba ih nagraditi novim teritorijama od isto tolikog broja. U
istoriji ~ove~anstva nije bilo takvog primera: da pobednici nagra|uju svoje
protivnike zato {to su ovi ubili stotine hiqada wihovih saveznika.” (str. 52.)
Ovde Kosti} insistira na jo{ nekim upe~atqivim ~iwenicama. “Kakav nam je
etni~ki bilans ostavila Jugoslavija, neka poka`e i ovaj detaq. Popis od 1948.
pokazao je u “narodnoj republici” Hrvatskoj 544 hiqade Srba. Prema prirod-
noj ekspektativi trebalo je ve} tada da ima blizu 800 hiqada Srba na istoj te-
ritoriji. S druge strane, u “narodnoj republici” Srbiji bilo je 1948. oko 170
hiqada Hrvata. Me|utim, po prirodnom razvoju nije se moglo o~ekivati ni 30
do 40 hiqada, od ~ega polovina u Beogradu, a polovina u Sremu. Ovde je ura~u-
nato blizu sto hiqada Buwevaca i [okaca, koji nikad nisu bili Hrvati, niti
bi to bili da nisu potpali pod Jugoslaviju. Ostalih trideset hiqada i vi{e
to su pohrva}eni stranci. Da nije bilo Jugoslavije, oni bi ostali Nemci, Ma-
|ari, Slovaci itd. Sad ho}e po{to-poto da su Jugosloveni. Kako zbog vere ne
mogu postati Srbi, a najve}i deo i iz prkosa, postaju Hrvati.” (str. 52-53.)
Takav proces nije samo u Srbiji indukovan. “U Bosni i Hercegovini je jo{
gore. Tamo su potomci svih mogu}ih kufera{a postali Hrvati i ogor~eni sr-
bo`deri, bez obzira da li su porekla nema~kog, ~e{kog, poqskog, ma|arskog
ili koga bilo drugog. Svuda smo u gubitku sem u Vojvodini, gde nacionalni bi-
lans pokazuje jednu veoma povoqnu relativnu sliku (zahvaquju}i izbacivawu
Nemaca iz zemqe). Tu smo dostigli jaku relativnu, u posledwe vreme ~ak i ap-
solutnu ve}inu, na koju bismo jo{ dugo prirodnim razvitkom morali da ~eka-
707
mo”. (str. 53.) Ako opstane Jugoslavija, srpske perspektive su veoma lo{e. “Mi
smo i daqe najve}i narod u woj, ~ija se snaga pribli`ava apsolutnoj ve}ini.
^im jo{ malo oja~amo, opet }e do}i secirawe, amputacija, kidawe sa `ivog te-
la.” (str. 53.) Sasvim je izvesno da }e Hrvati opet prvu pogodnu priliku isko-
ristiti da napadnu Srbe, pa makar decenijama ~ekali na wu. Kosti} ukazuje i
na psiholo{ke razloge antisrpske netrpeqivosti. “Onoga koji tako {tr~i u
zajednici, koji je i ve}i, i boqi, i juna~niji, i plemenitiji, koji je vite{ki i
moralan, svi }e drugi, pigmeji i degenerici, da napadnu kad im se da prilika
za to, a to zna~i kad budu bez pomo}i.” (str. 53.)
e) Negativni srpski bilansi
[ta bi se desilo da nije formirana jugoslovenska dr`ava? “Srbi u Sr-
biji gledali bi samo srpske interese, spremali bi se za taj momenat, i ne bi
bili zane{eni i zamagqeni jugoslovenskim fantomom. Unutra jedinstveni,
materijalno i duhovno spremni, svesni momenta i na{e stalne istorijske mi-
sije, mi bismo umeli da do~ekamo neprijateqa i da mu poka`emo kako nije ni
probita~no ni jeftino biti protiv nas i poku{ati na{e uni{tewe. U Jugo-
slaviji, me|utim, mi moramo kao “brata” da tretiramo na{eg najve}e krvni-
ka i da ni{ta ne preduzimamo i ni{ta ne pripremamo da mu se suprotstavi-
mo kad poku{a da nas uni{ti. A on nema ni drugu misao ni drugu te`wu.” (str.
54.) Zato je slede}i Kosti}ev zakqu~ak, koliko god alarmantan, toliko i ube-
dqiv: “Jugoslavija je kobna za na{ nacionalni opstanak, to treba da uvide svi
weni zagovornici... Mi smo formalno izgubili u Jugoslaviji sve {to smo ste-
kli u Srbiji.” (str. 54.)
Na{ etni~ki supstrat ne mo`e ni u ekonomskom, ni u socijalnom, a naj-
mawe u politi~kom smislu nikakav napredak da ostvari u okvirima jugoslo-
venske dr`ave. “Jugoslavija ne mo`e biti atrakciona ta~ka ni za koga, najma-
we pak etni~ki magnet koji privla~i razasute delove. Jer, Jugoslavija nije ni-
kakvo i ni~ije nacionalno `ari{te. Ba{ zato {to je ogwi{te mnogih, nije
ogwi{te ni~ije. Ona ne predstavqa nijedan odre|en nacionalni oblik, nije-
dan siguran nacionalni pojam... Srbinu samo Srbija mo`e biti otaybina.” (str.
54.) Posle dva naivna i nesre}na jugoslovenska eksperimenta, eventualni tre-
}i bi bio apsolutno luda~ki. Svi preostali zagovornici jugoslovenske opci-
je moraju se zapitati “postoji li jedan broj `rtava preko kojega ne smemo vi-
{e prelaziti, ili }e na{i Jugosloveni ostati Jugosloveni pa ma koliko Sr-
ba propalo? Ne treba gubiti iz vida da narodni organizmi, isto kao i pojedi-
na~ni, ne mogu odolevati suvi{e velikim i ~estim udarima. U medicini se zna
koliki procenat krvi mo`e da iste~e jednoj osobi pa da se ona vi{e ne odr`i
u `ivotu. Ne{to je sli~no i sa narodnim organizmima. Jo{ neki eksperiment,
i nas ne}e biti.” (str. 55.)
Ulaskom u Jugoslaviju zapravo je srpski narod izgubio svoju dr`avu kao uto-
~i{te svoje nacionalne specifi~nosti, odnosno spoqa{wi oblik kolektivne
svesti. Kroz novu dr`avu i Hrvati i Slovenci su ubrzano sticali ono {to ni-
kada nisu imali, a Srbi sistematski gubili ose}awe posebnosti, samopouzdawe
i duhovne snage. Koliki je kontrast to novo stawe izazvalo u odnosu na istorij-
sku ~iwenicu da se Srbi nikada “nisu zadovoqili nekim palijativima, nekom
708
sumwi~avom “dr`avno{}u” bez prave suverenosti i pune slobode, nisu nikad ~i-
nili “nagodbe” s kojima bi svoju samostalnost delili ili ustupali, nisu nikad
u istoriji zamewivali svoje srpsko ime nekim drugim. Niti su bili Iliri, ni-
ti Jugosloveni sve do kobne 1918.” (str. 56.) O tome svedo~i dr`avotvorno isku-
stvo i Srbije i Crne Gore. “Jedna mala oaza Srpstva, Crna Gora, nije nikad pri-
znavala tu|eg gospodara. Ona je bivala ga`ena i katkad pot~iwavana sultanu, ali
to Crnogorci nisu smatrali kao trajno re{ewe i nisu mu se pokoravali. Srbi-
ja je pre jednog i po veka kao Feniks vaskrsla iz svog pepela, i odmah htela da
bude samo svoja i potpuno svoja (kao {to je to ranije izneto u jednoj od prvih od-
luka obnovqene Srbije). Koliko je muke i krvi trebalo dok je to postigla. I obe
su te srpske dr`ave morale stalnim prosipawem krvi da brane postignutu sa-
mostalnost. U nikakve se kompromise upu{tale nisu.” (str. 56.)
Srpska nacionalna ideja je oduvek te`ila samo jedinstvenoj srpskoj dr-
`avi, a Kosti} tvrdi da 99 odsto Srba nije znalo ni za postojawe bilo kakve
jugoslovenske ideje ili dr`avnog projekta pre stvarawa Kraqevine Srba, Hr-
vata i Slovenaca. Srbi su se, pre svega, bavili ujediwavawem Srbije i Crne
Gore i pitawem koja }e dinastija preuzeti glavnu ulogu u tom procesu, kao i
dovr{iti ujediwewe svih ostalih srpskih zemaqa. Kako ka`e Kosti}, “obe su
te dr`ave smatrale da su predodre|ene za kristalizacione ta~ke okupqawa
celog Srpstva, dok naposletku nije uloga Pijemonta pre{la iskqu~ivo na Sr-
biju, koja je bila daleko ve}a i sna`nija. Ali, daqe od toga nije niko mislio
ni hteo. Ujediniti celo Srpstvo pod jednim dr`avnim krovom, to je bio kraj-
wi ciq svih srpskih rodoquba, na svim stranama i u oslobo|enim kraqevi-
nama i u neoslobo|enim delovima Srpstva pod turskom i Austrijom. Ni{ta
mawe, a ni{ta ni vi{e. U pojedinim manifestima, zdravicama, politi~kim
studijama, poqe oslobo|ewa bivalo je pro{irivano na sve “Jugoslovene”, na
sve Balkance, na sve Slovene, na sve hri{}ane. To kad je momenat zahtevao, i
kad su politi~ke konstelacije pokazivale mogu}nost {irih akcija. Ali ni-
jedan Srbin nije intimno `elelo ni{ta drugo nego ujediwewe svih Srba. Ni-
su vaqda Kosovci i Skopqanci o~ekivali od Jugoslavije spas, nisu vaqda to
o~ekivali Bosanci, Hercegovci, ili Vojvo|ani, Bokeqi itd.? Svak je samo ~e-
kao srpsku vojsku, svak je upu}ivao svoje poglede na Beograd i u Cetiwe. Svak
je o~ekivao ujediwewe Srpstva, i ni o ~emu drugom nije ni mislio, niti je {ta
drugo `eleo.” (str. 57.)
U{av{i u zajedni~ku dr`avu sa Hrvatima i Slovencima, Srbi su do`i-
veli pravi ko{mar. “Odjedanput, oni se na|o{e kao Jugosloveni, a ne vi{e kao
Srbi. Prekono} promeni{e svoju narodnost, koje su bili toliko svesni, kao ma-
lo koji narod sveta, i kojoj su bili toliko odani. Nastala je dezorijentacija, i
vi{e od toga: ravnodu{nost prema narodnosti. Kad se narodnost mo`e ukazi-
ma mewati, kad se mo`e napu{tati duhovna veza negovana vekovima i cementi-
rana krvqu generacija, onda sama veza uop{te labavi, obesve}uje se, postaje stvar
momenta, reglementacije, transakcije. ^ak, moglo bi se re}i oportuniteta. S
nacijom je kao takvom gotovo. Nova se ne stvori, a stara i{~eze. Nije narodnost
ode}a koja se mewa i nova pravi kad se stara otrca. To je najsvetija i nezamen-
qiva veza qudi. Ko je kadar wu da promeni, taj ni{ta vi{e sveto nema. To je pre-
vrtqivac, nesolidan tip. Dostojevski je s pravom kazao da svakome wegova na-
rodnost ozna~uje put ka Bogu. Ona je daleko vi{e od vere.” (str. 58.)
709
 Neutemeqena pretpostavka da su Srbi, Hrvati i Slovenci jedan narod po-
sle ujediwewa je degradirana na ciq koji tek treba posti}i, nekada i nasilnim
metodama. “Obrazovana je jedna dr`ava bez dovoqno unutra{weg opravdawa i
onda se prinudno htelo to opravdawe naknadno stvoriti. A nikad se ne mo`e
naknadnom pogre{kom otkloniti prethodno.” (str. 59.) Zato je, po Kosti}evom
ube|ewu, takva dr`ava osu|ena na propast, jer nije u stawu prevladati unutra-
{we razlike i specifi~nosti, niti izgraditi izvornu svest o pripadnosti. “Da-
leko je od istine da se stalnim `ivotom u jednoj zemqi stvara navika i qubav
prema woj, da se nikakva druga ne samo ne `eli, nego ni ne zami{qa. Mi smo `i-
veli ~etiri i pet vekova u Turskoj. Nismo znali ni za kakvu drugu zemqu sem
we, pa smo se digli protiv we. Moji preci `iveli su nekoliko vekova pod Mle-
cima, a jedan pun vek pod Austrijom, pa su i oni i cela wihova okolina `eleli
uvek drugu, svoju zemqu. A Austrija je ba{ bila velika i raznorodna. U woj je
svak mogao ~ak dobro da `ivi. Ali su Srbi hteli svoju, srpsku dr`avu. I {to
su du`e u Austriji `iveli, sve su joj mawe bili nakloweni.” (str. 62.)
Ulaze}i u zajedni~ku dr`avu, Srbi su `rtvovali svoju ve} stvorenu i me|u-
narodno afirmisanu kraqevinu, pro{irenu Crnom Gorom i Vojvodinom, za ko-
ju su reke krvi u oslobodila~kim ratovima prolili. “Drugi partneri nisu ima-
li da izgube ni{ta. Do tada su bili skoro iskqu~ivo pod tu|om vla{}u, sad su
bar donekle i pod svojom vla{}u. Srbi su u Jugoslaviji morali da dele vlast ne
samo u novim srpskim predelima, koje su ~asno zadobili (ratom i borbom), i gde
je srpski narod pri`eqkivao wihovu upravu, ve} i na teritorijama svojih dve-
ju slobodnih dr`ava.” (str. 63.) A mogli su stvoriti ~isto srpsku dr`avu koja bi
obuhvatala bukvalno sve srpske nacionalne teritorije. “Mi smo Hrvate ujedi-
nili prvi put u istoriji u jednu dr`avu, ne{to 1918, a ne{to 1944, i time im da-
li mogu}nost da se ~ak {ire na na{ ra~un. Doveli smo, naposletku, do toga, da
Hrvat vlada kao diktator nad svim srpskim oblastima uop{te, i mesto dva kra-
qa sa dve vlade, mi imamo jedva nekoliko poslu{nih pomo}nika hrvatskog dik-
tatora, nekoliko a|utanata i ordonansa hrvatskog tiranina.” (str. 63.)
A posledice ulaska srpskog naroda u jugoslovensku dr`avu upravo su kata-
strofalne. “Mi Srbi smo umrli kao me|unarodni subjekt. Niko vi{e o nama
ne vodi ra~una. Niko nas ne spomiwe me|u stranim posetiocima ili gostima.
Nigde vi{e o nama pomena u dr`avnoj {tampi, u politi~kim publikacijama,
u leksikonima i enciklopedijama. Najmawe u vidu pohvala. Ove su po~ele sa slo-
bodnim srpskim dr`avama i nestale s wima. Mi ne sa~iwavamo vi{e istori-
ju, {to rekao Hegel, niti istorijski i{ta predstavqamo. Mi nemamo svoj dom,
svoju ku}u, svoju dr`avnu zgradu. Mi smo besku}nici kao barabe. Provizorno
smo pod kirijom u tu|oj, me{anoj “kolektivnoj” ku}i, gde je na{a sloga sa susta-
narima jednaka slozi sustanara u komunisti~kim stanovima.” (str. 64.) Ogrom-
na energija se tu tro{i na me|usobno trvewe, a to onemogu}ava dru{tveni pro-
speritet i Srbe, kao najve}i narod, tera na neprekidne ustupke, dok se dr`av-
na gra|evina nikada ne mo`e konsolidovati.
Svima onima koji se zala`u za Jugoslaviju, jer `ele ve}u dr`avu koja bi
garantovala suverenitet i prosperitet, Kosti} odgovara da veli~ina nije sa-
ma po sebi kvalitet, jer “Srbi nemaju neprijateqa ve}eg nego {to su Hrvati,
svi drugi narodi zajedno nisu mu toliko neprijateqski raspolo`eni kao ovaj
sam. A Hrvati su u Austriji bili balansirani i zadr`avani drugim narodi-
710
ma, tako da je wihov zlo~ina~ki duh mawe dolazio do izra`aja tamo nego u Ju-
goslaviji. Ovde su nam daleko opasniji, ako ne aktuelno a ono virtuelno: kad
im se uka`e prilika. “Mi hranimo guju u nedrima.” (str. 65.) Pogotovo je u sa-
vremenom svetu besmisleno insistirati na teritorijalnoj veli~ini po sva-
ku cenu, jer je etni~ka kompaktnost stanovni{tva neuporedivo zna~ajniji kva-
litet. “Mi ho}emo Srbiju, i to onoliku koliku su na{i preci u stalnim bor-
bama zaposeli i nacionalno oduhotvorili. Samo toliku. Ni{ta ve}u, ali ni
mawu. Samo ako se na drugoj strani jave bezobzirni zahtevi za na{im zemqa-
ma, samo tada se mora odgovoriti ravnom merom. Intrasignetnost se mora po-
kazati samo prema onim narodima koji ubijaju inoveriju. Wima prepustiti ne-
{to od strane na{eg nacionalnog `ivqa, zna~i isto toliko koliko ovaj `i-
vaq ostaviti zverovima na milost i nemilost. Nikome se ne sme nagrada da-
vati zato {to je ubijao svoje gra|ane.” (str. 71.)
U globalnim razmerama, teritorije Jugoslavije i Srbije ulaze u istu ka-
tegoriju, pa nas svi uybenici politi~ke geografije svrstavaju u male zemqe.
Zato je u na{em slu~aju svaka megalomanija besmislena i samo nam egzisten-
cijalne probleme stvara. “Da smo 1918. uzeli polovinu onoga {to smo uzeli
od Austro-Ugarske, to bismo mogli eventualno i zadr`ati i konsolidovati.
A ovako, postoji opasnost da izgubimo jo{ mnogo i od na{e polovine. Isto ta-
ko, da smo imali mawi deo Makedonije, te{ko bi se ba{ kod nas izveo taj po-
ku{aj makedonizacije, od koga su po{te|ene i Gr~ka i Bugarska.” (str. 75.) Osnov-
ni princip kog se razumni qudi dr`e u koncipirawu dr`avotvorne ideolo-
gije jeste duhovna povezanost gra|ana, homogena nacionalna svest. U takvim
uslovima gra|ani ose}aju sopstvenu vezanost za dr`avne interese i spremni
su da im slu`e, pa da se za wih i `rtvuju. Upravo takvu homogenost je Srbija
imala uo~i Prvog svetskog rata i na woj je zasnovala svoje nevi|eno ratno he-
rojstvo. Kako Kosti} nagla{ava, “posle eksperimenta koji smo u~inili u sko-
roj pro{losti, posle ne~uvenih patwi koje smo do`iveli, je li postalo sva-
kom jasno da izme|u nas i Hrvata ne samo da nema etni~ke zajednice, ve} posto-
ji nepremostivi jaz? Gde god se mi nalazimo zajedno, tu je krajwa heterogenost,
a ne homogenost. A heterogenost dovodi do nemira, do sva|e, do smutwi, do kr-
vi, naposletku do rasula i sramote.” (str. 92-93.)
Zbog svega toga, Srbi nikakvu perspektivu ne mogu tra`iti u Jugoslavi-
ji. Ona im je otela mnoge teritorije, ali i Makedonce, Crnogorce, muslima-
ne, Srbe katolike, Buwevce, [okce itd. “Ako mi uspemo da se oslobodimo hr-
vatskog balasta i da osnujemo svoju sopstvenu dr`avu, svoju Srbiju, na{i na-
cionalni odnosi bi}e iz osnova izmeweni, a stvori}e se jo{ podloga da se ra-
dikalno izmene. Istina, nacionalnih mawina ima}emo jo{ i tada, ~ak u znat-
noj meri. Ali sr` dr`ave sa~iwava}e jedan narod, ~iju unutra{wu koheziju i
duhovnu povezanost niko ne mo`e da ospori, jedan narod koji je umeo i koji }e
uvek znati i hteti da se zalo`i za otaybinu. To je srpski narod.” (str. 99.)
`) Perspektive srpske dr`ave
Kosti} posebno insistira na neophodnosti da srpska dr`ava ima ubedqi-
vu srpsku etni~ku ve}inu stanovni{tva, koja garantuje za{titu nacionalnih
interesa. Za{tita interesa ve}inskog naroda u demokratskom sistemu nika-
711
ko ne predstavqa negaciju prava bilo koje nacionalne mawine, ali ~uva inte-
gritet dr`ave i konzistentnost pravnog poretka. Laza Kosti} ne osporava ni
mogu}nost priznavawa makedonskog jezika i posebnosti. Samo u slu~aju Hrva-
ta predvi|a civilizovanu razmenu stanovni{tva po principu reciprocite-
ta. Po pitawu muslimana, koji govore srpskim jezikom, on ka`e: “Danas su se
skoro svi muslimani Sanyaka opredelili kao Srbi bez ikakvog pritiska. I
jedan znatan broj muslimana u Bosni i Hercegovini. Prirodna je stvar da }e
taj broj u samostalnoj Srbiji rasti bez ikakvih koraka od strane vlasti, ~ak
i od strane srpskog stanovni{tva. Mi ih ne}emo progla{avati “cve}em”, mi
ih ne}emo maziti, mi im ne}emo obe}avati ni{ta {to ne mo`emo izvr{iti,
mi ih ne}emo goniti da ubijaju svoje zemqake kao {to su Hrvati radili. Ali
}emo s wima postupati korektno i kavaqerski. Ni u ~emu ne}e biti zaposta-
vqeni Srbima pravoslavnim. Da }e se oni sami od sebe srbizirati, o tome ne
mo`e biti sumwe.” (str. 100-101.) Na`alost, istorijski tokovi su krenuli u sa-
svim suprotnom pravcu.
Mnogima je izgledalo da su, 1918. godine, definitivno re{eni svi srpski
nacionalni problemi, da su u celosti realizovani svi vekovni ciqevi srpskog
naroda. Ali, kako Kosti} zapa`a, “nikakva ve}a nesre}a ne mo`e da pogodi je-
dan ideal nego wegovo potpuno ostvarewe. Ideal je onda nestao, nema ga vi{e.
On je ispuwen, konzumiran, progutan. Ideal, to je te`wa, `eqa, nastojawe da
se ne{to ostvari. Kad je ostvareno prestaje i te`wa, ~esto ~ak pra}ena razo-
~arewem (deziluzija), jer ostvarewe nije donelo sve one posledice koje su o~e-
kivane. ^im se ispuni misija, nastaje jedna u~malost, labavost, duhovna prazni-
na. Za odr`awe postignutog nije mogu}e proizvesti istu napetost duhova kao
kad se ide za sticawem ne~ega.” (str. 103.) Renan je utvrdio da ustanove propa-
daju istog trenutka kad pobede, a Bizmark, povodom ujediwewa Nema~ke, da tre-
ba deo posla ostaviti i potomcima. “Kod jednog stoprocentnog narodnog uje-
diwewa, kao {to je skoro bilo na{e, srpsko, 1918, nestaje veliki nacionalni
ideal, prestaje budni interes za nacionalnu stvar, da se o borbenosti i ne go-
vori, nastaje u~malost, indiferentnost, nacionalna apatija. Ukoliko ima, pak,
u narodu jo{ ideolo{kih i idealiziraju}ih snaga (a u srpskom narodu bilo ih
je i bi}e ih uvek), one se okre}u nekim drugim ciqevima, vannacionalnim, ~e-
sto onda nadnacionalnim i anacionalnim. Tome mnogo treba pripisati da je
na{a visoko{kolska omladina postala internacionalna, dok su sve student-
ske omladine susednih naroda (Hrvata, Ma|ara, Bugara) bile hipernacional-
ne. Ove su imale jedan nacionalni ciq, dok su Srbi bili u tom pogledu zasi-
}eni. Kako je druk~ije reagirao Beogradski univerzitet na srpske nacional-
ne interese od 1914. i posle 1918.” (str. 103.)
Za razliku od Jugoslavije, koja je sistematski potiskivala srpske naci-
onalne interese da bi se stalnim i sve ve}im ustupcima bezuspe{no prido-
bijali Hrvati, samostalna Srbija bi se, prema Kosti}evom mi{qewu, u pot-
punosti posvetila potrebama i te`wama svog naroda. Ne bi vi{e bilo muka
s Hrvatima koji su opstruisali i prvu zajedni~ku dr`avu, ometali wenu kon-
solidaciju, a istovremeno zdu{no potpomagali makedonske separatiste, {ip-
tarske ka~ake i crnogorske federaliste. U komunisti~koj Jugoslaviji anti-
srpska politika je preto~ena i u zvani~ni dr`avni program. “I dokle god bu-
de Jugoslavije i jugoslovenstva mi }emo biti u opasnosti da ponovo ne do`i-
712
vimo sli~ne situacije. Mo`e na{e stawe da se poboq{a, ali opet u jednom
po nas nepovoqnom momentu da do|e do eksplozije. Na{a nacionalna supstan-
ca je najmawe u Jugoslaviji za{ti}ena.” (str. 107.)
Kosti} ovde razra|uje i osnovne postulate mogu}eg etnopoliti~kog pro-
grama obnavqawa i ujediwewa Srbije: “Koncentracija Srpstva, koja zahteva
prikupqawe razasutih delova po svetu, vra}awe emigracije, uvo|ewe udaqe-
nih Srba iz tu|ine, kojima preti denacionalizacija, a mi sami nemamo izgle-
da da te krajeve revindiciramo. – Nacionalna purifikacija zemqe koliko god
je to mogu}e, moralnim i ispravnim sredstvima, ne ~ine}i drugima {to ne `e-
limo sebi. – Zabrana svakog prozelitizma, i verskog i nacionalnog protiv Srp-
stva. – Privilegisawe Srba uvek gde se radi o jednakim uslovima. – Unapre-
|ewe srpske kulture na istorijsko-nacionalnu bazu. – Beskompromisna za{ti-
ta srpskih interesa i u zemqi i u inostranstvu, ne `acaju}i se ni rata, ako se
radi o za{titi srpskih `ivotnih interesa. Ako neki drugi sused poku{a da
prema Srbima izvr{i jedan pro mille onih zlodela {to su Hrvati u~inili, mo-
ramo preduzeti neminovne represalije prema wihovim sunarodnicima kod nas,
a eventualno i oru`anu borbu. – Celoj dr`avnoj ideji dati srpski oblik i srp-
sku nacionalnu misao, srpski nacionalni interes postaviti kao osnovnu mak-
simu delawa i regulativ svakog javnog reda.” (str. 107.)
Jedno od velikih poni`ewa Srbi su do`iveli kad im je izokrenuta hr-
vatska trobojka nametnuta kao nova dr`avna zastava. Grb je bio trodelan,
kao i himna, uz to melodijski nemogu}a za izvo|ewe. ]irilica je ve} u vre-
me Aleksandra Kara|or|evi}a sistematski potiskivana, a sam kraq je dao
na~elnu saglasnost da se ona potpuno zameni latinicom, u ~emu mu se ener-
gi~no suprotstavio patrijarh Varnava. “Wegova intervencija je utoliko po-
mogla, {to je on izneo da ni{ta vi{e nego jedan takav akt ne bi Makedon-
ce privoleo Bugarima. To je bilo odlu~no, a ne srpski interesi i srpska na-
cionalna tradicija.” (str. 109.) Suzbija se i upotreba srpskog nacionalnog
imena. Sve je to temeqito ra|eno pre dolaska komunista na vlast, pa je Jo-
sip Broz imao dobru podlogu za sve svoje kasnije antisrpske ujdurme. Da tra-
gedija bude ve}a, sve {to je bilo lo{e u kraqevskoj i komunisti~koj Jugo-
slaviji u orkestriranom zapadnom javnom mwewu pripisuje se Srbima, a do-
bro bezli~noj masi Jugoslovena ili direktno Hrvatima. “Mi ni~im nesrp-
skim nismo imali da se podi~imo otkad je Jugoslavija stvorena. A sve {to
je bilo srpsko veliko, sve su to prisvojili i iskoristili na{i krvni ne-
prijateqi, oduzeli su nam i slavu i korist. Na{i krvnici prisvojili su na-
{e zasluge, a nama podmetnuli wihovu sramotu. Zbog wih smo jednako moral-
no kao i biolo{ki stradali.” (str. 121.)
Bilans zajedni~ke dr`ave sa Hrvatima je katastrofalan, pa Kosti} re-
zignirano zakqu~uje: “Kako je sve to `alosno i te{ko! Sa kakvim po{tovawem
i odu{evqewem je svet govorio o Srbima u prvoj polovini XIXveka, kad su Ka-
ra|or|ev ustanak i pesme Vuka Karayi}a otkrili Evropi Srpstvo i wegove
svetle osobine. Ne mo`e ~ovek da ~ita sa mirom te izjave prvih qudi tada{we
Evrope o slavnim podvizima i najvi{em dometu pesni{tva kod Srba, ne mo-
`e ~ovek a da se ne uzbudi i zatrese od ponosa. Po~etkom ovoga veka slavopoj-
ke Srbiji su se ponovile, Crnoj Gori nisu ni prestajale. I sve smo to mi `r-
tvovali da se udru`imo sa najnevaqanijim narodom Evrope, i to ba{ onda kad
713
smo mi moralno i politi~ki stajali mo`e biti najboqe u celoj svojoj istori-
ji. Uneli smo najve}u aktivu koju je jedan narod u zajednicu mogao da unese, pri-
miv{i samu pasivu s druge strane.” (str. 121-122.)
Kosti} je ube|en da }e kad-tad do}i do srpsko-hrvatskog dr`avnog razdva-
jawa, a svestan je i svih problema teritorijalnog razgrani~ewa. Ali ono je
neminovno i moralo bi biti definitivno. “Za vreme Prvog svetskog rata Sr-
biji kao takvoj priznate su bile skoro sve teritorije u kojima Srbin `ivi:
cela Bosna i Hercegovina, cela Vojvodina, Dalmacija do Splita itd. Na kon-
ferenciji mira mi smo mogli, da smo na tome insistirali, dobiti i jo{ po-
voqnije granice. One bi bile me|unarodno priznate Srbiji kao takvoj, i ni-
ko ne bi smeo u wih dirati, a da ne povredi me|unarodni poredak. Recimo, da
bi nas ipak napali Hitler i Musolini, i da bi se Hrvati domogli nekog de-
la tih oblasti za vreme rata, oni bi ih automatski morali napustiti posle
rata, ~ime bi one jo{ jedanput bile priznate Srbiji od me|unarodnog foru-
ma.” (str. 129.) Sada su sve te srpske zemqe dovedene u pitawe i okupirane, a
ostali smo i bez Makedonije.
Kosti} se posebno osvr}e na srpsku bole}ivost prema Slovencima, koja
je mnoge srpske prvake odvra}ala od pomisli da treba napustiti jugosloven-
ski idejni i dr`avnotvorni koncept i preorijentisati se na samostalnu Sr-
biju. Iako otvoreno izra`ava proslovena~ke simpatije, on ipak isti~e da, u
principu, svako pre svega treba da gleda svoja posla i svoje interese.
Prvu kwigu ovog ciklusa Kosti} zavr{ava pobijawem onih zagovorni-
ka jugoslovenstva koji su ukazivali na primer [vajcarske, smatraju}i da je
to najboqi dokaz za tezu da je ipak mogu}a zajedni~ka dr`ava Srba i Hrvata.
On prvo navodi kako je neistinita teza da razni {vajcarski narodi `ive za-
jedno i slo`no vekovima. To se odnosi samo na posledwih stotiwak godina,
a do tada su neprekidno vodili me|usobne ratove. Ratovalo se izme|u kanto-
na, izme|u veroispovesti ili izme|u nacionalnosti. Daqe, u [vajcarskoj ne
`ivi nijedan celovit narod, nego samo delovi naroda ~ija je matica u veli-
kim susednim dr`avama. [to je najva`nije, ti narodi nisu me|usobno etni~-
ki srodni da bi ih pratilo prokletstvo malih razlika. Oni se ~ak zna~ajni-
je i ne me{aju me|usobno. Vera im se ne poklapa ni sa jezikom ni sa nacio-
nalnom sve{}u.
Mnogo je, dakle, toga {to nas razlikuje od [vajcaraca. Uostalom, prva po-
dela dr`ave na oblasti, po Vidovdanskom ustavu, bila je po uzoru na {vajcar-
ske kantone, ali su joj se Hrvati nepomirqivo suprotstavqali. S druge stra-
ne, [vajcarskoj velike sile garantuju neutralnost, svakodnevno prisustvo ogrom-
nog broja stranaca ulilo joj je duh tolerancije, a vrlo rano je dostigla visok
stepen ekonomskog blagostawa, upravo zahvaquju}i neutralnom statusu i ume-
{nosti u bankarskom poslovawu. Besmislene su i tvrdwe da je Jugoslavija, po
prirodi stvari, za{titnik Srpstva, jer se suprotstavqala razbuktavawu na-
cionalizma. Kako Kosti} ka`e: “Jugoslavija je razvila pojedini nacionali-
zam do krajnosti, do paroksizma, svaki nacionalizam sem srpskog. Dok je ovaj
bio potpuno u~mao i navodno suzbijan od srpskih vo|a, dotle su razbuktani bi-
li nacionalizmi drugih etni~kih grupa i to razbuktani na samo jednoj osno-
vi, na mr`wi prema Srbima i na `eqi da se razbije zajednica dr`ave kojoj pri-
padaju.” (str. 143.)
714
Da nije bilo Jugoslavije najverovatnije ne bi bilo ni jasenova~kog geno-
cida. Hrvati su jo{ `ustrije i masovnije ubijali Srbe da bi u wima ubili sva-
ku voqu za jugoslovenstvom i zajedni~kim `ivotom. Mnogim Srbima to nije
izgledalo dovoqno pa su se i daqe zanosili iluzijama, odri~u}i se sopstvene
nacije. Ali to ih nije spasavalo od novih mu~ewa i ubijawa. “Srbi koji napu-
ste Srpstvo i prihvate jugoslovenstvo, ne samo {to se time ne za{ti}uju od
ostalih “jugoslovenskih” grana, ve}, naprotiv, postaju time wihova omiqena
meta napada. Ni{ta wima ne poma`e {to su oni prestali da postoje kao Sr-
bi i utopili se u jugoslovenstvo, kad ih druge grane jo{ uvek smatraju Srbi-
ma. Oni ih izdvajaju iz jugoslovenske mase i onda ubijaju kao Srbe. Ovi su pre-
stali da postoje kao Srbi za sebe, ali su to ostali za srpske neprijateqe. I
kao izrodi nisu ka`weni od Srba (ovi su ih ~ak u najmawu ruku razumeli), ve}
su ubijani od onih zbog kojih su bili voqni da `rtvuju svoju narodnost. Dogo-
dilo se sli~no pokr{tenim i ponem~enim Jevrejima u Nema~koj.” (str. 148.)
2. Pitawe jugoslovenskog dr`avnog ure|ewa
Druga kwiga ove Kosti}eve studije objavqena je 1959. godine i u woj autor
razmatra pravne aspekte jugoslovenske dr`avne tvorevine. Razmatrawe po~i-
we negirawem uvre`ene predrasude da Srbi imaju bilo kakvu pravnu ili mo-
ralnu obavezu da sa~uvaju Jugoslaviju. Ukoliko bi se o nekoj pravnoj obavezi
i moglo raspravqati, poput Ni{ke deklaracije ili Ba{ke rezolucije, po{to
je weno ispuwewe nemogu}e, ona prakti~no i ne postoji jer Hrvati jednostav-
no ne prihvataju nikakvu jugoslovensku dr`avnu zajednicu. Ni{kom deklara-
cijom srpska vlada je, pored odbrane dr`ave i slobode, kao svoj najva`niji ciq
proklamovala borbu za oslobo|ewe i ujediwewe Srba, Hrvata i Slovenaca,
a Kosti} smatra da su srpske vo|e bile mi{qewa “da je uputno u~initi jedan
gest kojim bi se vojnici Austrije ju`noslovenskog porekla ohladili za Austri-
ju, jer su se Hrvati za wu borili svim `arom, a i Slovenci prili~no. Ovakva
izjava je data u momentu kad su Srbi pokazali svetu, pa i “Jugoslovenima” Austri-
je, da mogu eventualno i da pobede.” (str. 14.) Uostalom, o hrvatskim zverstvi-
ma prema civilnom stanovni{tvu na srpskom frontu brojna su i upe~atqiva
istorijska i publicisti~ka svedo~anstva.
a) Ra|awe srpske zablude o bratstvu sa Hrvatima
Kosti} citira ~itav niz izjava i konstatacija hrvatskih zvani~nika, ali
i objektivnih istori~ara o hrvatskoj vernosti i revnosti u antisrpskim rat-
nim naporima Austro-Ugarske, a onda ukazuje na pona{awe kraqa Aleksandra
Kara|or|evi}a koji je li~no zagreba~kom nadbiskupu, dr Antunu Baueru, uru-
~io orden Kara|or|eve zvezde prvog stepena. Taj isti Bauer svesrdno je prav-
dao austrougarsku agresiju na Srbiju mole}i se za pobedu oru`ja katoli~ke mo-
narhije na Drini, a posle verske ceremonije odr`ao je i pravi politi~ki pro-
pagandni govor u kome je rekao i slede}e: “A u {to ho}emo da upremo pouzda-
we na{e da }e molitve na{e biti usli{ene? Prvo u to, {to znademo da je rat,
{to ga prisiqeni vodimo, zaista pravedan, svet. Sijedi na{ vladar... trgao je
ma~ da pribavi zadovoq{tinu nevinoj krvi prestolonaslednika Ferdinanda
715
i wegove uzorite supruge Sofije, {to ju proli zlo~ina~ka ruka. I kao da je tre-
balo da se prolije ova plemenita krv, da se otkrije u potpunoj jasno}i pogibao
za kraqevinu na{u da je nestane, za narod na{ da izgubi svoje ime i narodnost,
a i za katoli~ku vjeru na{u da bude izvrgnuta najve}im ku{wama. Rat za odbra-
nu tako velikih dr`avnih i narodnih, vremenskih i vje~nih dobara, pravedan
je – svet! I mi se smijemo obratiti na Gospodara neba i zemqe da ustane u od-
branu pravedne na{e borbe... Budemo li sa ovakvim srcem goru}e molitve svo-
je polo`ili u krilo presvete Majke i Djevice Marije, nemojmo sumwati: ona
}e usli{ati vapaj na{ i svemo}nim zagovorom svojim isprosit }e kod Boga po-
bjedu oru`ja hrabre vojske – a ta pobjeda neka donese pravu sre}u i blagostawe
prema milostivog kraqa na{ega najvjernijoj kraqevini Hrvatskoj.” (str. 18.)
Samo su Srbi pre~ani zdu{no pomagali borbu svojih sunarodnika iz ma-
tice i zbog toga su te{ko stradali. Kako ka`e Kosti}: “Srbi su, zaista, u svim
pokrajinama Austro-Ugarske smatrali boj Srba iz Srbije i Crne Gore kao svoj
sopstveni, a od ishoda te borbe znali su da zavisi wihov nacionalni opstanak.
Ta je borba bila wihova kao i svih slobodnih Srba, borba na `ivot i smrt u
bukvalnom smislu re~i. To nije potrebno bilo ni isticati sa srbijanske stra-
ne, jer je to svaki Srbin svuda u svetu najintimnije ose}ao i najsvesnije znao.
U borbi Srpstva protiv Austro-Ugarske za vreme Prvog svetskog rata bila su
tri srpska fronta: srbijanski, crnogorski i srpski unutra, u samoj Austriji.
Mi smo u Austriji sabotirali gdegod smo mogli i kadgod smo mogli. I `rtve
su padale, krvave `rtve, isto kao na ostala dva fronta. Iskqu~ivo srpske `r-
tve! Ako su Hrvati kod tih akcija u~estvovali, oni su to ~inili samo kao do-
stavqa~i, naredbodavci progona ili yelati. Oni su se borili za Austro-Ugar-
sku, a ne za Srbiju ili za Antantu.” (str. 19.)
Srbija je u Prvi svetski rat u{la proklamuju}i, kroz izjavu regenta
Aleksandra, borbu za slobodu i nezavisnost celog srpskog naroda. U wegovoj
naredbi, od 4. avgusta 1914, stajalo je: “Junaci. Pored bratske Crne Gore i
svih ostalih Srba koji }e se boriti protiv Austrije gdegod se ko bude zate-
kao i ~ime bude mogao, vi }ete u ovoj velikoj borbi kao svoje ratne drugove
imati sa severa na{u bra}u Ruse, ~iji je uzvi{eni car Nikola II na prvi glas
o austrijskom napadu na Srbiju, odlu~no i vite{ki sa celom oru`anom Rusi-
jom stao na odbranu Srpstva i slovenstva.” (str. 20) Dakle, na celoj austrij-
skoj teritoriji Srbija i weno dr`avno vo|stvo nisu imali nikakvih save-
znika osim tamo{wih Srba. Tek krajem 1914. taj stav je promewen Ni{kom
deklaracijom koja je srpske ratne ciqeve definisala kao “oslobo|ewe i uje-
diwewe sve neoslobo|ene bra}e Srba, Hrvata i Slovenaca.” (str. 20) Kako
Kosti} ka`e, “Srbi su to hteli, o tome ne mo`e biti sumwe, svi i svuda. Hr-
vati ni najmawe. Slovenci ispo~etka nikako.” (str. 20)
Me|utim, i posle Ni{ke deklaracije srbijanski zvani~nici nisu mnogo
pa`we pridavali Hrvatima i Slovencima, pa, 4. aprila 1915, regent Aleksan-
dar u vaskr{woj ~estitki ka`e: “Hristos voskrese, vojnici. U osvitku vaskr-
sa Velike Srbije, ja vas na dana{wi dan pozdravqam sa Hristos voskrese i `e-
qom da sa uspehom i slavom zavr{imo veliko zapo~eto delo na ostvarewu Sr-
binovih ideala.” (str. 20) Pogotovo juna~kim srpskim vojnicima u svim isku-
{ewima kroz koja su prolazili nije padala na pamet nikakva jugoslovenska ide-
ja. Oni su se jednostavno borili za svoj narod i oslobo|ewe porobqene otaybi-
716
ne. I Nikola Pa{i} je krajem rata davao diplomatske izjave o ju`nosloven-
skom ujediwewu, ali svi raspolo`ivi dokumenti, savremenici i istori~ari
svedo~e da je wemu primarna bila Velika Srbija.
Najzna~ajniji radikalski politi~ki predvodnik u emigraciji, Stevan Tri-
vunac, 1956. godine je u listu “Radikal” potencirao da su 1918. godine “nesvesni
i nesavesni Srbi uglavnom omeli Pa{i}a da re{i pitawe srpskog ujediwewa
i da obele`i granice srpskog naroda. Umesto toga, u{li smo u zajedni~ku dr-
`avu |uture.” (str. 22.) Pa{i} se grozni~avo trudio da politi~ka praksa ospo-
ri ciqeve Krfske deklaracije, ali su prevagnuli nesvesni i nesavesni me|u Sr-
bima, u koje, pre svega, mo`emo ubrajati Aleksandra Kara|or|evi}a i Stojana
Proti}a. Tako Trivunac zakqu~uje: “Pa{i} je imao pravo. Mi, Srbi, zahvaqu-
ju}i nedoraslima i pakosnicima uz to, koji su istrgli volan na{e sudbine iz Pa-
{i}evih ruku, iskrcali smo svoju vekovnu borbu i svoju pobedu na pogre{an ko-
losek. Mi smo jeftino izgubili nenadoknadivu priliku da ujedinimo srpski na-
rod u srpsku dr`avu, pre svakog daqeg {ireg sjediwavawa. To nam se svetilo, to
nam se sveti, i od nas i na{e srpske svesti zavisi ho}e li nam se i daqe sveti-
ti.” (str. 22.) Lazo Kosti} takav Pa{i}ev stav komentari{e slede}im re~ima:
“Ja mislim da niko `ivi ne mo`e zameriti Pa{i}u {to je tako i mislio i po-
stupao. On je bio predsednik Srpske vlade, i mandator i nada celokupnog srp-
skog naroda. On je morao misliti i nastojati onako kako to vitalni interesi
svoga naroda nala`u. On je bio veliki dr`avnik, koga nisu ma{tanije zane~i-
le; on je bio genije koji je predose}ao sudbinu Jugoslavije.” (str. 22.)
[to se ti~e situacije u kojoj su se na{li Hrvati, “ili su imali da podno-
se sudbinu pobe|enih i puste razbijawe svoga “istorijskog podru~ja” u korist
Srba, ili su imali da se Srbima pribli`e i s wima pome{aju. U~inili su ovo
posledwe, jednako kao 1848. Oba puta su uspeli da Srbima otmu velike delove
wihovog naroda i plodove wihovih pobeda. I tako su od jednog malog narodi-
}a, poznatog u istoriji najvi{e po zlo~inima, postali sudeonici srpske sla-
ve i srpske veli~ine, da bi to naposletku naplatili najgroznijim zlo~inima
prema tim istim Srbima.” (str. 22-23.) Kosti} se poziva i na Valtera Hagena,
jednog od {efova nema~ke obave{tajne slu`be, koji je 1950. godine u Cirihu
objavio kwigu “Tajni front” u kojoj iznosi da u hrvatskom narodu nikada ni-
je bilo masovnije podr{ke izlasku iz Austro-Ugarske i ujediwewu sa Srbijom,
dok su se neki hrvatski politi~ari zalagali za jedinstvo “uglavnom zato {to
je politi~ka veza sa Srbima pru`ila Hrvatima mogu}nost da isko~e iz fron-
ta pobe|enih i da se uvrste na stranu pobednika... Masa hrvatskog naroda ni-
je odobrila ovu odluku donetu na sasvim nedemokratski na~in: hrvatski narod-
ni zastupnici su apstinirali iz beogradskog parlamenta, da bi tim stavili
na znawe da celo osnivawe dr`ave smatraju ilegalnim.” (str. 23.)
U toku Prvog svetskog rata Hrvatski sabor se otvoreno zalo`io za pobe-
du austrougarskog oru`ja, a Majskom deklaracijom dalmatinskih i slovena~-
kih poslanika be~kog Carevinskog ve}a, izneto je zalagawe za jedinstvo hab-
zbur{kih podanika Slovenaca, Hrvata i Srba u okviru Austro-Ugarske care-
vine. Zato Ni{ka deklaracija nije mogla stvoriti pravne obaveze ne samo Hr-
vatima i Slovencima, nego ni Srbima pre~anima, jer je wih interesovala sa-
mo Velika Srbija. Po Kosti}evim re~ima, ni Ba{ka rezolucija, od 27. janua-
ra 1944, nije mogla proizvesti pravne posledice jer su je sa~inili samo stra-
717
na~ki predstavnici, me|u kojima su bili gotovo zanemarqivi Hrvati i Sloven-
ci. Tom deklaracijom je predvi|ena obnova jugoslovenske dr`ave kao federa-
tivne, ustavne i parlamentarne monarhije, a u kojoj je najzna~ajnija odredba po
kojoj “Kongres smatra da je solidnost budu}e Jugoslavije uslovqena stvarawem,
na demokratski na~in, jedne srpske jedinice u dr`avnoj zajednici, koja bi na de-
mokratskim osnovama okupila ceo srpski narod na svojoj teritoriji.” (str. 25.)
b) Naivnost Ba{ke rezoluzije
Kosti} u potpunosti razume uslove u kojima je odr`an Ba{ki kongres, po-
liti~ke potrebe Ravnogorskog pokreta, ali se suprotstavqa emigrantskom sle-
pom sle|ewu odredbi Ba{ke rezolucije. “Ima u dr`awu oficira i vojnika po~.
|enerala Mihailovi}a, koji ni za jotu ne}e da odstupe od ove rezolucije ne~eg
dirqivog, veli~anstvenog, izrazito srpskog. Ne~eg vite{ki oficirskog. Ali
malo politi~kog.” (str. 26.) Lazo Kosti} odbacuje svaki apologetski pristup
i dogmatski tretman odredbi jednog istorijskog dokumenta imaju}i, pre sve-
ga, u vidu da je on done{en na nedemokratski na~in. “Onaj ko je za Ba{ku rezo-
luciju mo`e biti i dobar patriota, i dobar Srbin, i, naro~ito, dobar Jugoslo-
ven. Mo`e biti odan kraqu, itd. Ali on je protiv demokratije. Jer demokra-
tija ne dozvoqava nikako da je neko vezuje, naro~ito ne kakav vojni pokret. De-
mokratija tra`i da svaka generacija gra|ana slobodno odlu~uje o svojoj sudbi-
ni. Ne mo`e sada{we i budu}e generacije da vezuje generacija iz 1944. sve da
je izbor delegata bio besprekoran. Ogromna ve}ina Srba nije se mogla izjasni-
ti ni za ni protiv wega.” (str. 27.)
Ovde nam je posebno interesantna slede}a Kosti}eva digresija: “Kada je
ovaj rad bio uveliko gotov, ~itao sam ne{to fantasti~no. U zagrani~nom or-
ganu dr @ivka Topalovi}a, predsednika Kongresa u Ba (“Sindikalist”, broj
za juli 1957.), izlazi dopis nekog nama nepoznatog “Veritas” da je pok. |eneral
Mihailovi} pred jednim srpskim istaknutim prosvetnim radnikom kazao: “Sve
politi~are treba pobiti do jednoga... i u gradu i u selu, pa onda }emo mi vojni-
ci uzeti sudbinu naroda u svoje ruke”. Ako je to zaista pok. |eneral kazao, on-
da je on time obelodanio svoj u prvom redu antidemokratski stav i to na na~in
nepoznat u istoriji Srbije. Ako on to nije kazao, onda g. dr Topalovi} izlazi
pred nas u svetlu nimalo povoqnom, on koji je predsedavao kongresu u Ba i re-
digovao tu famoznu Rezoluciju. On je stav pokojnog |enerala morao znati kan-
da i pre toga kongresa. Kako je onda sara|ivao na wemu i vodio prvu re~? Ba-
{ka rezolucija nije mogla ni s jedne strane dobiti tako porazan udarac kao od
ovoga pisawa. On ju je potpuno uni{tio i sahranio, ~ak i u onim delovima ko-
je niko sa srpske strane ne mani{e.” (str. 27)
Godinama se srpska emigracija iscrpqivala ispraznim raspravama o Ba-
{koj rezoluciji, gubila energiju, zava|ala se, upadala u dogmatski zanos i po-
liti~ku netrpeqivost, pa je Kosti}eva velika zasluga {to je razbio neke ta-
bue i otpo~eo ozbiqnu raspravu o budu}nosti srpskog naroda. On nikada, ni-
jednom re~ju, nije sporio ratne zasluge generala Dra`e Mihailovi}a, ali ni-
je ni dozvoqavao da mu ratni komandant postane politi~ki uzor i orijentir.
Ube|en je da bi se i sam Mihailovi}, da je pre`iveo, odrekao mnogih stavova
Ba{ke rezolucije: “Na kongresu u selu Ba po~. |eneral Mihailovi} odr`ao
718
je jedan govor pun jugoslovenstva, ali ne samo dr`avnog nego narodnog. On je
govorio jo{ u po~etku o “pravu na `ivot na{eg troimenog naroda”, delegate
je pozdravio kao “predstavnike demokratskog naroda Jugoslavije”, na kraju je
uzviknuo “@iveo jugoslovenski demokratski narod”. (Iz “Kwige o Dra`i”, iz-
dawe Vindzor 1957, sv. 2, str. 8.). Mo`da je to onda bilo i dr`avni~ki i patri-
otski. No, danas niko `ivi ne priznaje “jugoslovenski narod”, i sama ta re~ bi
bila dovoqna da odstrani od Jugoslavije sve Slovence i onaj mali, neznatan
broj Hrvata koji je ho}e. To~ak istorije se ne vra}a unatrag. A zatim, to mo-
`e poslu`iti, te Dra`ine re~i, kao program ili putokaz jugoslovenskog a ne
srpskog okupqawa, jugoslovenske a ne srpske politike. U celom govoru on ni
re~ju ne spomenu Srbe i kad Srbi istupaju kao Srbi, ne mogu se pozivati na Dra-
`u Mihailovi}a, kome su ina~e toliko odani.” (str. 28-29.)
Oficiri u emigraciji su se opet pozivali na svoju zakletvu kraqu i Ju-
goslaviji koja ih je obavezivala na odre|enu dr`avnu formu koja je istorijski
propala. Ako nisu u stawu da shvate da je ono u {ta su se zakliwali potpuno
propalo, za{to se onda uop{te bave politikom. Treba da to prepuste onima
koji su u stawu da slobodno misle i deluju. Da tragedija bude ve}a, “vrhovni ko-
mandant je pozvao ba{ Srbe da se pridru`e partizanskim odredima. On je to
u~inio protiv svoje voqe, po ultimatumu engleskog premijera ^er~ila, ali
ni{ta mawe obavezno za one koji su smatrali da su mu du`ni vernost i pokor-
nost.” (str. 31.) Kosti} je i po ovom pitawu nedvosmislen i direktan. “Zakle-
tve Jugoslaviji, ~ak da su i woj samoj polagane, izgubile su svaki pravni i mo-
ralni zna~aj. Niko ne treba da se smatra wime vezan. Uop{te ne treba davati
suvi{e veliki zna~aj zakletvama ove vrste sve kad bi ih bilo. One se name}u
i onima koji ih `ele i koji su ih svesni, kao i onima koji ih samo forme radi
primaju, a intimno se zari~u da }e raditi sasvim suprotno zakletvi. Mo`da
to tajno prema Bogu izri~u jo{ kod polagawa formalne zakletve. Odr`awe
naroda je svetije od ma koje zakletve.” (str. 32.)
Lazo Kosti} ne osporava ni pravo Hrvatima na otcepqewe od Jugoslavi-
je i formirawe samostalne dr`ave. Me|utim, “ono {to se Hrvatima mora za-
meriti, ono {to ih karakteri{e kao najgnusniji i najvarvarskiji narod dana-
{wice, to je strahovito ubijawe i mrcvarewe svojih sopstvenih gra|ana, ko-
je su posle izdajstva, tu|om pomo}ju, zadobili. I kad oni svoje dr`awe za vre-
me rata pravdaju da nisu hteli daqe da `ive u “tamnici Jugoslaviji”, to im se
najmawe mo`e zameriti. Samo {to oni prelaze preko druge dve za wih kata-
strofalne ~iwenice: preko wihovih zlo~ina i preko nave{tawa rata zapad-
nim saveznicima. Ovo drugo mo`e tako|e i ne biti greh kad ne bi Hrvati sa-
da od tih istih saveznika tra`ili nagrade za svoje dr`awe. Nijedan od pobed-
ni~kih naroda sveta ne isti~e toliko svoja demokratska nastojawa i svoju pri-
vr`enost Zapadu kao taj narod koji je Zapadu navestio rat, i koji bi, i te ka-
ko, iskoristio svoju privr`enost fa{istima da bi oni pobedili (u prvom re-
du prema Srbima). A ono prvo je qaga koju nikad sa sebe Hrvati ne mogu opra-
ti. Wima ne zameramo {to su svoju dr`avu osnovali, ~ak ni to {to su onoli-
ke granice dobili, ve} samo to {to su se pokazali u toj dr`avi gore od divqa-
ka sredweg veka i proigrali pravo da dr`avu imaju.” (str. 33.)
Kad je ve} o zakletvi re~, “daleko va`nije pitawe o povredi zakletve po-
javilo se 6. januara 1929, kad je kraq Aleksandar ukinuo Ustav i dao samovoq-
no dr`avi drugi lik. Mi smo to primili bez protesta, a mo`da je to bila gre-
719
{ka. Mi smo svi pogazili zakletvu, bar svi dr`avni slu`benici. I tada ni-
ko to pitawe nije potrzao, ve} ga potr`e sad kad mu mesta nema. Najo~igled-
niju povredu zakletve izvr{io je sam kraq, tako da je i wen zna~aj uop{te obe-
sve}en.” (str. 33-34.) Koliko se tek naivnih Srba latilo za navodne Aleksan-
drove posledwe re~i: “^uvajte mi Jugoslaviju”. ^ak je i general Petar @iv-
kovi}, kao emigrant, priznao da je re~ o izmi{qotini. Kosti} to komentari-
{e slede}im re~ima: “Koliko bi taj kraqev amanet trebalo po{tovati, ja ne-
}u da se izra`avam, iz prostog razloga {to wega nije bilo. Kraq te re~i ni-
je pred smrt izgovorio, niti je bio u stawu da ih izgovori. Ozbiqni qudi ni-
su ni momenta verovali u to; lekari s kojima sam razgovarao tvrdili su bez pre-
domi{qawa da je to nemogu}e. To je bila jedna dobro smi{qena krilatica, ma-
da tendenciozna. Jer, ovako se tuma~ilo u Beogradu, pratioci kraqevi, koji se
nisu herojski poneli, hteli su tom krilaticom da ovekove~e svoje pozicije. Oni
su kobajagi odre|eni bili da jo{ ~uvaju i sa~uvaju Jugoslaviju. To je bila kri-
latica za decu, a masa je infantilno raspolo`ena, pa je krilatica donekle i
palila, naro~ito, a mo`da i jedino, kod Srba. Niko nije video u woj opasnost,
pa je nije demantovao.” (str. 34.)
Kosti} ukazuje i na svedo~ewe Svetozara Pribi}evi}a, prema kome je kraq
Aleksandar posle skup{tinskog ubistva imao nameru da izvr{i amputaciju Hr-
vatske. “Svetozar Pribi}evi}, koji to saop{tava, saop{tava i daqe ne{to {to
kao yentlmen nikad ne bi smeo da saop{ti. On objavquje svoj privatni razgovor
sa kraqem Aleksandrom, u kome se ovaj `ali na Hrvate i ka`e kako mu je i otac
govorio da su Hrvati neprijateqi Srba. Prema Pribi}evi}evim navodima, Alek-
sandar je rekao: “Vi ne}ete da priznate da je najboqe da se odvojimo od Hrvata.
Sa onim {to }e nam ostati ima}emo bar ~vrstu dr`avu. I moj pokojni otac ~e-
sto mi je govorio da se sa Hrvatima ne mo`emo sporazumeti, da su to vekovni ne-
prijateqi Srba i da s wima ne mo`emo voditi zajedni~ku politiku.” (str. 35.)
v) Emigrantske nedoumice
Mnogi politi~ari se na krajwe neuk na~in bave komponovawem i prekom-
ponovawem projekata jugoslovenske federacije. Svi wihovi koncepti teme-
qe se na dve osnovne predrasude: da Jugoslavija mora da postoji i da je u svr-
hu wenog odr`awa nu`na `rtva nekih srpskih interesa. [to mawe znaju o prin-
cipima federalizma i modernim ustavnopravnim na~elima, vi{e su zagri-
`eni u neargumentovanoj odbrani svojih naivnih postavki. Koncipiraju po-
liti~ke i pravne mehanizme, ali ne razmi{qaju kako bi oni u praksi mogli
da funkcioni{u. Daju}i primer nekompetentnosti, Lazo Kosti} posebno po-
tencira Desimira To{i}a i wegovu kwigu “Srpski nacionalni problemi”,
objavqenu u Parizu 1952. godine. Posebno ismeva To{i}evo glupo prihvata-
we floskule o hrvatskoj “Trojednici” jer je ona samo utvara, koja je `ivela u
fantaziji hrvatskih megalomana i zanesewaka. Ona nije nikad u realnosti po-
stojala. To je bila samo himera, to je jedna prosta fikcija i jedna `eqa. Ona
se upotrebqava kad se ho}e ozna~iti nacionalna ili sudbinska solidarnost
tri “kraqevine”, ali ne kao stvarnost. Za{to g. To{i} tu re~ upotrebqava,
ja ne znam. Ali, on ka`e: “Trojednica (bez Dalmacije)”. To onda nije “trojed-
nica”, ve} “dvojednica”. (str. 40.)
720
Ismevaju}i politi~ke i publicisti~ke fraze da }e najte`e probleme dr-
`avnog ure|ewa i ustavnopravnog odnosa sam narod razre{iti, Kosti} uka-
zuje na istorijsko iskustvo prema kome se u prelomnim dru{tvenim situaci-
jama narod zapravo veoma malo pitao. “Ako bi pak narod bio pitan prethod-
no, to bi prakti~no zna~ilo odre|ivawe delegata. To je istovetno sa izborom
narodnih poslanika. Zna~i da meritorno odlu~uju predstavnici naroda a ne
sam narod. Uloga naroda je svedena na odre|ivawe reprezentanata.” (str. 43.)
Federalno ure|ewe dr`ave pru`a osnovu za stalno obnavqawe pitawa rede-
finisawa statusa wenih elemenata i problematizaciju razgrani~ewa fede-
ralnih jedinica. “Takvoj dr`avi ja bih uvek pretpostavio jednu homogenu srp-
sku dr`avu, gde bi svi ovi problemi bili nepotrebni i gde bi se odmah moglo
raditi na narodnom blagostawu, gde stalna organizatorna pitawa ne bi para-
lisala svu dr`avnu delatnost i trovala me|usobne odnose. Ali u federaciji
se to mo`e izbe}i samo `rtvovawem demokratskih na~ela.” (str. 45.)
Nijedan projekat jugoslovenske federacije sa vi{e od tri federalne je-
dinice ne mo`e da opstane ve} iz materijalnih razloga jer bi one ve{ta~ki
neprekidno bile izdr`avane sistemom dotacija, koje su ina~e mogu}e samo pod
autokratskim re`imom. Sa nacionalnog aspekta, svaka federativna dr`ava
bi bila antisrpska, jer bi ve}inu u parlamentarnim domovima, posebno gor-
wem u kome su sve federalne jedinice podjednako zastupqene, kao i telima iz-
vr{ne vlasti i pravosudnim institucijama, imali dr`avni faktori koji se
iz razli~itih razloga suprotstavqaju srpskim interesima. Komunisti su Sr-
bima oteli mnogo teritorije i proizveli situaciju u kojoj je samo polovina
srpskog naroda `ivela u srbijanskoj federalnoj jedinici. Izmi{qene su ma-
kedonska i crnogorska nacija. Proklamovawe crnogorske nacije Kosti} sma-
tra najve}im etni~kim falsifikatom svih vremena. Slovenci nikada kroz isto-
riju nisu imali sopstvenu dr`avu, ali su u Jugoslaviji dobili apsolutno et-
ni~ki kompaktnu teritoriju. Makedonija obuhvata mnogo izrazito srpskih te-
ritorija. Hrvatskoj su pridodate Slavonija i Vojna Krajina koje vekovima ni-
su bile u wenom sastavu, pa ~ak i Dalmacija s kojom osamsto godina nije ima-
la nikakve dr`avnopravne veze, osim posredstvom Be~kog dvora. Uz to, Dubrov-
nik, Istra i Barawa nikada nisu bili hrvatski.
Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca je administrativno, na prili~no
ve{ta~ki na~in, bila podeqena na 33 oblasti, dok je Kraqevina Jugoslavija,
nakon {estojanuarskog dr`avnog udara, proklamovala devet banovina kao uprav-
nih podru~ja s gotovo ~isto policijskim nadle`nostima. Hrvati su sistemat-
ski sabotirali funkcionisawe oba koncepta administrativnog ure|ewa, kao
i dr`avnu vlast uop{te. Srpske politi~ke partije i wihovi lideri su nepre-
kidno nastojali da se postigne dogovor sa hrvatskim politi~kim predvodni-
cima. “Razume se da su oni re{ewe videli samo i iskqu~ivo u demokratizaci-
ji cele zemqe, povra}aju sloboda svim gra|anima bez razlike, i glavnim narod-
nosnim skupinama dr`ave: Srbima, Hrvatima i Slovencima. Oni su predvi-
|ali i demokratski postupak pri pregovorima i krajwe demokratsko re{ewe
na osnovu pregovora. Ina~e, to je logi~no, srpske demokratske stranke ne bi
nikad ni poku{ale neku akciju ~iji bi rezultat bio sloboda u Hrvatskoj a rop-
stvo u srpskim delovima zemqe. A do toga je ba{ do{lo.” (str. 69.)
721
 Glavni problem i nevoqu srpskog naroda predstavqao je samovoqni i in-
telektualno nedorasli regent Pavle Kara|or|evi}. Kako iznosi Lazo Kosti},
“vo|e HSS su u jedno pogodno vreme po~ele da vode pregovore sa Dvorom i we-
govim eksponentima iza le|a srpskih politi~kih predstavnika demokratskog
kova. Dvor je predstavqao knez Pavle. On je bio jedan od trojice regenata, ali
je uspeo da uzurpira svu vlast za sebe (sasvim protivno Ustavu i `eqi pokoj-
nog kraqa). Kao saradnike sa srpske strane birao je qude najmaweg politi~-
kog i nacionalnog kalibra, svoje kreature. Preko wih je do{ao u kontakt sa
vo|stvom HSS... Me|unarodni krugovi su vr{ili pritisak da se Hrvatima po-
pu{ta do krajwe mere, a princ Pavle je mnogo na te krugove polagao. On, uosta-
lom, nije nikad, ni najmawe vodio ra~una o srpskim `ivotnim interesima i o
potrebama srpskog naroda koji mu je bio mentalno stran.” (str. 69.)
U procesu pregovarawa Hrvati su sa svoje strane imenovali tri istaknu-
ta pravnika. “Svi su u tan~ine znali i istorijat i tada{we stawe srpsko-hr-
vatskih odnosa. Sa srpske strane su imenovana tri profesora Pravnog fakul-
teta u Beogradu, levi~ara, totalno nesposobna za ovaj zadatak (niti su znali
pozitivno javno pravo zemqe, niti etni~ko-statisti~ke odnose, niti su intim-
no ose}ali politi~ki vazduh “Preka”).” (str. 69.) Pregovara~ki proces je bio
konspirativan, a odvojeno na Bledu i na Plitvicama. Rezultat je bio obrazo-
vawe Banovine Hrvatske od dotada{we Savske i Primorske banovine uz do-
davawe dubrova~kog, {idskog, br~kog, grada~a~kog, derventskog, travni~kog i
fojni~kog sreza. Preostale srpske zemqe pri tome su ostale bez jedinstvenog
nacionalnog identiteta. U Banovini Hrvatskoj ostalo je da `ivi 850.000 Sr-
ba i protiv wih su odmah po~ele sistematske represalije i brutalni propa-
gandni teror. Hrvati su u svojoj banovini dobili punu demokratiju i odmah po-
kazali svoje pravo lice, dok se u ostatku dr`ave sa~uvao kne`ev li~ni, dik-
tatorski re`im.
Hrvatska monstruozna tvorevina dobila je dosta dr`avnih atributa i pred-
stavqa pravu federalnu jedinicu unutar dr`ave koja je i daqe za sve druge obla-
sti sa~uvala unitaristi~ki i centralisti~ki karakter. Hrvatski ministri
su nastavili da upravqaju srpskim oblastima, dok srpski nad hrvatskim nisu
imali nikakve ingerencije. Ali, Hrvati se ni time nisu zadovoqili, nego su
daqe zahtevali da im se pripoje Ba~ka i sve druge teritorije gde je bilo kato-
li~kog stanovni{tva. Kako ka`e Kosti}, “da su sve ovo najintimnija gledi{ta
celokupnog hrvatskog naroda, ja ni ~asa ne sumwam. Oni tra`e ne samo oblast
do Zemuna, Kotora i Drine, ve} i Ba~ku, u kojoj 1918. nije bilo ni pribli`no
1.000 Hrvata. Tra`e je zato {to je katoli~ka, jer dvovekovno iskustvo u~i da
svi katolici pod hrvatskom vla{}u postaju Hrvati, a zatim wih tu poma`e i
na to podsti~e Vatikan, koji bi Ma|arima tako|e dao mig da to prihvate kao
soluciju ipak mawe zlu nego ’vlast {izmatika’”. (str. 72.)
Kosti} daje {iri osvrt na dr`avne projekte Stojana Proti}a, Svetoza-
ra Pribi}evi}a, Frawe Supila, kao i srpskih i hrvatskih u~esnika Pariske
mirovne konferencije, da bi se {ire pozabavio emigrantskim idejama preu-
re|ewa Tre}e Jugoslavije koje se redovno ti~u iskqu~ivo teritorijalne po-
dele, bilo da je re~ o trojnoj, ~etvornoj, petornoj ili {estornoj. Za dr Vladi-
slava Stani}a Kosti} ka`e da je “wegova argumentacija potpuno nestru~na i
li~i na zbora{ko popovawe”. (str. 84.) Zatim razmatra antisrpske ideje koje
722
se lansiraju iz okru`ewa lista “Na{a re~”, a ~ijim autorima je osnovna pre-
okupacija teritorijalno razbijawe i politi~ki slom srpskog naroda. Wiho-
vi tekstovi su otvoreni nagove{taj “da Srpstvo mora, ako se re{i za Jugosla-
viju, da daqe strada i stalno ~ini ustupke svima i svakome, da bi odr`alo jed-
nu zajednicu koja ga uni{tava”. (str. 85.) Srpski izdajnici u emigraciji su, po
svojim shvatawima, veoma bliski hrvatskim publicistima koji insistiraju da
srbijanska federalna jedinica ne bi smela biti ve}a od hrvatske.
g) Projekat crnogorske nacije
I komunisti~ki projekat izmi{qawa crnogorske nacije na{ao je svoje
sledbenike u srpskim emigrantskim krugovima. “Crnogorska “narodnost” za-
snovana je na la`i, na falsifikatu, na nasiqu najgore vrste.” (str. 93.) U tu
kvazi-naciju su strpani Br|ani, Hercegovci, Bokeqi, Primorci, Vasojevi}i
itd., a weni kreatori su bili glavni protagonisti antisrpske politike i pro-
pagatori floskula o velikosrpskom ugwetavawu Crnogoraca. Kosti} isti~e
da se crnogorski Srbi “nisu imali {ta po`aliti na politiku Jugoslavije iz-
me|u ratova. No, recimo da im je i nepravda vr{ena. Da li zbog toga moraju da
mewaju narodnost? Ako je iko bio zapostavqen izme|u ratova, to su bili bo-
sanski i hercegova~ki Srbi, i krajevi gde oni `ive. Pa nikad nikome Bosan-
cu ili Hercegovcu ne pade na pamet da mewa narodnost.” (str. 93.) Pojavilo se
ne{to ~emu se niko normalan nije mogao nadati: crnogorske usta{e kao pred-
vodnici antisrpske mr`we.
Kosti} podrobnije analizira taj problem, pa ka`e: “Sva ova antisrpska
akcija Crnogoraca bila je ispo~etka stvar komunista. Ne mo`e se ona, nika-
ko, generalisati i krivica bacati na sve Crnogorce. Vitezovi koji su se bo-
rili pod arhivitezom, vojvodom Pavlom \uri{i}em, bili su Srbi, ni{ta
mawi i ni{ta mawe fanati~ni nego wihovi preci, koji su pet vekova vojeva-
li sa nekrstom u ime Srpstva. I, da su oni pobedili, ne bi nikad do{lo do
ove bruke i sramote: Crnogorci bi ostali ono {to su uvek bili: pravi Sr-
bi, srpska aristokratija, srpska elita. Ali, koliko se iz emigracije, ~ak i
bliske zemqi, mo`e zapaziti: ova jeres je u zemqi uhvatila korewe i ne}e se
mo}i lako suzbiti. Ne{to usled pretwe, ne{to ve{tim agitacijama i {ko-
lama, ne{to obe}awima i polo`ajima, vrlo mnogi Crnogorci u zemqi pri-
mili su ideju crnogorske etni~ke posebnosti.” (str. 93-94.)
Duboko svestan nesagledivih negativnih posledica, Lazo Kosti} rezig-
nirano zakqu~uje: “Srpstvo je usled ovoga strahovito razbijeno i bez potre-
be kompromitovano, tako da je pitawe kad }e se i da li }e se uop{te ti o`iq-
ci i procepi mo}i da zale~e. [to idemo daqe, sve je mawa verovatno}a izle-
~ewa. Srpstvu je zadan jedan strahovit udarac. I ne treba se zavaravati, danas
izgleda pouzdano da to nije bila ideja jednog ~oveka ili nekolicine: mnogi je
Crnogorci zastupaju sa `arom koji se ne mo`e prevazi}i.” (str. 94.) Kosti}
podse}a na re~i Jovana Cviji}a iz 1907. godine koji ka`e: “U Crnoj Gori je srp-
ska svest uvek bila nesebi~ne ja~ine. Zapazio sam da i svaki ~obanin zna za ve-
liku srpsku celinu, i to je gotovo jedina sadr`ina vi{eg narodnog ose}awa,
posle brige za svakodnevnim `ivotom.” (str. 96.)
723
 Engleskiwa Edit Darom je, po~etkom dvadesetog veka, pisala u kwizi “Slo-
venska opasnost”: “Crna Gora samo zato `ivi da bi vaspostavila velikosrpsko
carstvo... Mi vidimo, dakle, da je ~astohlepqe Petrovi}a da zasnuju Veliku Sr-
biju i nad wom vladaju ve} bilo uzelo ~vrstu formu dugo pre nego je Srbija iz-
vojevala samostalnost i pre nego se uop{te i ~ulo ma {ta o Kara|or|evi}i-
ma.” (str. 96.) Ona govori i o ambicijama kraqa Nikole I Petrovi}a: “Ispo-
~etka jo{, on je imao samo jednu ambiciju: da vaspostavi velikosrpsko carstvo
sa Petrovi}ima kao vladaju}om dinastijom... On je ve} bio re{en da se popne
na presto Stefana Du{ana... Ferdinand je Nikoli obe}ao oru`anu pomo} za
ru{ewe Obrenovi}a, da bi posle Crnu Goru, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu spo-
jili u jednu dr`avu sa Nikolom kao poglavarom... Da li je neko bio protiv Pe-
trovi}a ili ne, oni su svi smatrali kao gotovo da }e Crna Gora biti na ~elu
Velike Srbije.” (str. 96-97.)
Kosti} i ovom prilikom citira Gerharda Gezemana, ~uvenog slavistu ko-
ji je u kwizi “Crnogorski ~ovek” zapazio osnovne osobine crnogorskog karak-
tera: “Agonalna qubomora pojedinih plemena premo{}ena je jednom plemeni-
tijom utakmicom: ko je boqi Srbin. Po{to Crnogorac mora u svemu da je bo-
qi, to mora da je tako|e i u narodnosnom i u nacionalnom pogledu... Crnogo-
rac je, po svome legendarnom verovawu, ne samo najboqi ratnik sveta, nego i
najboqi Srbin, srpskiji nego svi drugi Srbi. Ne mo`e se re}i da nema u tome
pravo. On je bar herojska kvintesencija srpsko-dinarske du{e.” (str. 98.)
Zato nije nimalo slu~ajno {to se ve} u prvoj ta~ki odluke Velike narod-
ne skup{tine srpskog naroda u Crnoj Gori, odr`ane u Podgorici 26. novembra
1918. godine, isti~e: “Srpski narod u Crnoj Gori jedne je krvi, jednoga jezika
i jednih te`wi, jedne vjere i obi~aja s narodom koji `ivi u Srbiji i drugim srp-
skim krajevima; zajedni~ka im je slavna pro{lost kojom se odu{evqavaju, za-
jedni~ki ideali, zajedni~ki narodni junaci, zajedni~ka patwa, zajedni~ko sve
{to jedan narod ~ini narodom.” (str. 106.)
d) Bosansko pitawe
I obrazovawem bosanskohercegova~ke federalne jedinice komunisti~-
ki re`im je nastojao da razbije srpski narod. Odmah posle Drugog svetskog ra-
ta Srbi su predstavqali relativnu ve}inu stanovni{tva, a i tri ~etvrtine
muslimana, koji su se nacionalno izjasnili, pisali su se kao Srbi. Komuni-
sti su sistematski narednih decenija forsirali muslimansku posebnost pa-
ralelno sa suzbijawem srpske nacionalne svesti, kulturnih i politi~kih tra-
dicija. Na verskim specifi~nostima muslimana gra|ena je bosanskohercego-
va~ka posebnost, koju Srbi nikada nisu `eleli niti iskreno prihvatali. Srp-
sku nacionalnu svest Bosne i Hercegovine najpregnantnije su izrazili Jovan
Du~i}, Petar Ko~i} i Aleksa [anti}. Kosti}u je jasno da se muslimanstvo
“ne mo`e ovekove~iti kao etni~ka kategorija. Ono je rezidua turske vlada-
vine, koje je nestalo, i produkt verske determinacije koja danas sve vi{e ot-
pada. Wihova socijalna posebnost i uzdignutost nestale su sasvim. Turstvo,
koje im je slu`ilo kao model, jako je udaqeno i usto laicizirano. Musliman-
stvo BiH izgubilo je svaku podr{ku za svoju posebnost, i ono }e tu posebnost
samo da napusti.” (str. 114.)
724
Poenta svih Kosti}evih razmatrawa bosanskohercegova~kog pitawa je da
“srpski narod BiH `eli ujediwewe sa Srbijom po svaku cenu, i samo u tome
vidi mogu}nost daqeg nacionalnog opstanka.” (str. 115.) Razmatraju}i razne
stavove emigrantskih autora koji su pametovali o potrebi tampon federal-
ne jedinice izme|u Srbije i Hrvatske, Kosti} pi{e: “Argumenti koji se na-
vode u korist posebnih jedinica mene zaista ne ube|uju. Neki su sasvim pro-
izvoqni, kao spomenuti da ona spre~ava srpsko-hrvatski nacionalni sukob.
Naprotiv, ona taj sukob perpetuira i rasplamsava ako se radi o slobodnom re-
`imu i demokratskom ustrojstvu. Ne treba se zavaravati i operisati fraza-
ma: bosanskohercegova~ki Srbi i Hrvati nisu se nikada u istoriji slagali ni-
ti to izgleda mogu}e da se slo`e. Bilo je vremena kad su Srbi i Hrvati u Hr-
vatskoj i Slavoniji imali zajedni~ku politi~ku platformu i kad su zajedno
vladali ~ak. U Dalmaciji je to bilo skoro pravilo. U Bosni i Hercegovini
toga nije bilo nikad. Hrvatska narodnost je tamo bila stvorena posle 1878. i
odmah je do{la u sukob sa srpskom.” (str. 118.) I Kosti}eva istorijska prog-
noza je bila vrlo ubedqiva: “Ako se zaista `eli dati narodu pravo samoopre-
deqewa, Bosne i Hercegovine }e nestati za jedan dan, onaj dan kad se plebiscit
vr{i.” (str. 120.) Ili, jo{ upe~atqivije: “Govoriti o odluci naroda Bosne i
Hercegovine kao celine, to je himera. Tamo ne postoji jedinstven narod, ve}
tri etni~ke grupe od kojih svaka gleda svoj nacionalni interes i za wega }e
se opredeliti kad mu do|e vreme. Ako se i protiv te istine dekretira fede-
ralna jedinica BiH, ona }e biti kamen spoticawa cele dr`avne zajednice i
pored toga neodr`iva trajno. Ne govorim to {to tako `elim, ve} {to je to su-
{ta istina.” (str. 120.)
|) Makedonsko pitawe
Pitawe Makedonije, kao posebne federalne jedinice, Kosti} smatra spe-
cifi~nim ukoliko opstane jugoslovenska federacija. “Makedonija predsta-
vqa jednu teritorijalnu samostalnost, demografsku raznolikost prema dru-
gim krajevima, jezi~ku, pa ~ak i etni~ku posebnost. Ova etni~ka posebnost je
sasvim skora{wa: ona nije bila pripremqena, ona je nastala sasvim iznena-
da za same stru~wake (etnografe i slaviste), ona nije izvojevana, ni najmawe,
ve} je darovana. Nije ona ni direktan plod makedonskih dejaca (ovi su bili po-
deqeni izme|u naklonosti Bugarskoj i naklonosti Srbiji), ve} je plod aktiv-
nosti Svetozara Vukmanovi}a Tempa i wegove dru`ine. Ipak je ta etni~ka po-
sebnost razgla{ena sad na sva zvona, u{la je u enciklopedije i leksikone (sa-
ma nauka je prima sa rezervom ili ~ak ne prima uop{te), i stanovnici Make-
donije postaju joj sve odaniji. Ona se ne}e mo}i vi{e nikad da defetira, da se
izbri{e, da se smatra nepostoje}om. Nesumwivo je da }e se ona u toku vreme-
na ubla`iti, i da }e dobiti prirodnije proporcije, ali je nestati ne}e nikad
vi{e. Sada{wi vlastodr{ci i Makedonije i Jugoslavije, jednako antisrpski
raspolo`eni, postarali su se priqe`no za to.” (str. 121.)
I ~etvorna federacija bi za Srbe bila nepovoqna jer bi ih u dr`avi bi-
lo vi{e nego Hrvata, Slovenaca i Makedonaca zajedno, a u vlasti bi parti-
cipirali s jednom ~etvrtinom uticaja. Uz to bi bili izlo`eni koalicionim
blokadama u dr`avnim institucijama. “Ta kolaboracija svih jedinica protiv
725
Srbije vi{e je nego sigurna. Bar za mene. Ja je ve} vidim svojim duhovnim o~i-
ma. Protiv diva se uvek udru`uju patuqci ako ho}e da ne{to postignu.” (str.
122.) Kosti} sagledava i ~iwenicu da na severu Makedonije `ive Srbi koji bi
se radije teritorijalno pripojili Srbiji, dok }e i Arbanasi iz zapadnih de-
lova te`iti da se koncentri{u sa ostalim sunarodnicima. “Nije nemogu}e da
se i u samoj unutra{wosti te preostale Makedonije pojave etni~ka strujawa
koja ne odgovaraju datim kalupima. Jer, sada{wa Makedonija sa svojom narod-
no{}u nije prirodno nastala, kao {to je napred re~eno. Ona je stanovni{tvu
nametnuta. Mo`da je jedan znatan deo stanovni{tva veoma rado prihvatio, ali
ih ima mnogo koji su se samo pokorili sili, ostav{i u su{tini ono {to su. Ima,
nesumwivo, Srba i u samoj unutra{wosti Makedonije, i na wenom jugu i zapa-
du, koji sami ne mogu sad do}i do izra`aja. U slobodi bi se oni opet pojavili,
i Makedonija sa svojom posebno{}u bi mogla da bude potre{ena.” (str. 122.)
Za makedonski jezik Kosti} ka`e da je “jedan prelazni oblik izme|u srp-
skog i bugarskog jezika. Meni ~ak li~i na bugarski (jer ja bugarski ne znam),
dok Bugarima li~i na srpski. Ali da je blizak i jednom i drugom, o tome ne mo-
`e biti sumwe.” (str. 123.) Kwi`evni jezik Makedonci nikada nisu imali, kao
ni kwi`evnosti i pismenosti uop{te, sve do Drugog svetskog rata. “Tako|e je
poznato svim istorijama i lingvistima da ne postoje ni stari pisani spome-
nici makedonski, ve} samo srpski ili, u daleko mawem opsegu, bugarski... U sa-
mom srpskom delu Makedonije postoji vi{e dijalekata, ali se dva me|u wima
odnose skoro kao zasebni jezici; razlike su, mo`da, izme|u wih kao izme|u jed-
nog od wih i srpskog, ili neznatno mawe.” (str. 124.)
Takav stav Kosti} potkrepquje citirawem univerzitetskog profesora
dr Kajice Milanova koji je u Pertu, 1952. godine, objavio kwigu “Titov{ti-
na u Jugoslaviji”: “Vode}i slojevi dana{we Makedonije sve vi{e te`e da for-
miraju jednu novu i zasebnu nacionalnu svest, vide}i u tome, izgleda, jedini
nacionalni politi~ki izlaz... U ostvarewu toga ciqa, najve}a, ali mo`da ne
i potpuno neprebrodiva smetwa, jeste okolnost {to oni Makedonci koji ni-
su ni Srbi ni Bugari, ne govore u stvari jedan jezik. Ti Makedonci govore
uglavnom dva razli~ita slovenska dijalekta, koji se, po nepodeqenom mi{qe-
wu svih filologa, me|usobno razlikuju isto toliko, ako ne i vi{e, nego sva-
ki od wih i od srpskog i od bugarskog. Prema tome, sa ~isto jezi~kog gledi-
{ta, oni bi trebalo da se podele u bar jo{ dva naroda. Da bi to izbegli, oni
danas stvaraju, na ve{ta~ki na~in, svoj novi makedonski kwi`evni jezik, ko-
ji je u stvari kombinacija ta dva dijalekta. Tim jezikom danas kao materwim
jezikom u stvari ne govori nijedan deo makedonskog stanovni{tva... Taj se je-
zik sada forsira u svim {kolama jugoslovenskog dela Makedonije i na we-
mu se {tampaju svi uybenici, kwige, novine i sva komunisti~ka propagand-
na literatura.” (str. 124.)
O makedonskim jezi~kim dijalektima u predelima koji su posle balkan-
skih ratova pripali Srbiji jo{ u devetnaestom veku je vrlo stru~no i objek-
tivno pisao Stojan Novakovi}: “Severna Makedonija mo`e da se podeli, s ob-
zirom na narodni dijalekat, u dve polovine. Isto~no od Vardara, izme|u Bre-
galnice, Razloga i srpskog grani~nog predela... vlada dijalekat koji bi se mo-
`da najboqe mogao ozna~iti kao ov~epoqsko-kratovski. – Jugozapadno od Var-
dara, pa Velesom i Prilepom kao centrom sve do predela Ohrid-Debar, vlada
726
jedan drugi dijalekat, osetno razli~iti od ov~epoqsko-kratovskog, koji ja `e-
lim da obele`im kao vele{ko-prilepski. – Daqe, u slivu Ohridskog jezera i
Drima govori se debarski dijalekat, koji je, svakako, vrlo blizak vel{ko-pri-
lepskom, ali pokazuje ipak neka znatna odstupawa.” (str. 124-125.)
U kwizi “Velika Srbija” francuski istori~ar Ernest Deni je pisao 1915.
godine: “Vardarski dijalekti variraju od distrikta do distrikta, i prelazi
se, neosetnim gradacijama, od jezika pogotovo srpskog na zapadu, ka jeziku ~i-
sto bugarskom na istoku.” (str. 125.) O makedonskim dijalektima pisao je i Jo-
van Cviji}: “Ja ne mogu da se upu{tam u ispitivawe lingvistike. Ipak, izgle-
da gotovo sigurno da je govor stanovni{tva u predelima Skopqa, Kumanova i
Kratova, kao i u predelima Tetova i Gostivara, nesumwivo bli`i srpskom ne-
go bugarskom... Aleksandar Beli} je mi{qewa da su u celom prostoru na jugu
granice srpske (pisano 1907), koji je, kao {to sam ve} kazao, uvek bio obuhva-
}en u Staru Srbiju, dijalekti ~isto srpski. Oni predstavqaju arhai~ne (sta-
rinske) srpske jezike i, tako posmatrani, ~ine jednu celinu sa jezicima Juga i
Istoka Srbije i Zapada Bugarske.” (str. 125.)
Prou~iv{i nau~ne rezultate kompetentnih lingivisti~kih istra`iva-
~a, Kosti} slede}im re~ima rezimira makedonsko jezi~ko pitawe: “Zvani~ni
“makedonski jezik”, stvoren leta Gospodweg 1945, u stvari je kombinacija raznih
govornih dijalekata Makedonije. Nije nijedan dijalekat progla{en za kwi`ev-
ni jezik, ve} je od svakog uzeto pone{to. Ali, za osnovicu kwi`evnog jezika Ma-
kedonaca uzeti su govori u zapadnom delu centralne Makedonije, pre svega u tro-
uglu Prilep-Bitoq-Ki~evo-Veles, a naro~ito gradski govor Prilepa. Kao {to
se vidi, za osnovu je uzet dijalekat koji se najvi{e razlikuje od srpskoga. Pre-
ma svemu ovome, dana{wi makedonski jezik je jedna ve{ta~ka tvorevina, ne{to
kreirano i nametnuto, a ne organski proisteklo (kao {to je srpski jezik), je-
zik bez `ivog osnova i korena. Kad su stvorili nov kwi`evni jezik, morali su
stvoriti i novo pismo, ustanoviti azbuku za taj jezik. I to je i{lo avionskom
brzinom. Sastale se komisije, donele odluku i sve se re{ilo ukazom.” (str. 125.)
Posledice takvih postupaka nisu bile nimalo povoqne za same Makedon-
ce. Kosti} ka`e “da je Makedonac prema “svome” jeziku ostao u istom odno{a-
ju kao i pre: mora da ga u {koli u~i, jer ga od majke ne mo`e nau~iti. To je pre
bilo i sa srpskim, a za vreme okupacije i sa bugarskim jezikom. Je li neki na-
predak {to sad Makedonac mora da u~i tre}i, “svoj” jezik? I kako }e da ga na-
u~i? Srpski je jedan od najrazvijenijih jezika sveta, sa veoma bogatom litera-
turom. Srpski jezik ima i svoju pro{lost, i svoju izgra|enost i svoju lepotu,
kojoj su se divili najmerodavniji stranci. On ima niz spomenika u samoj Ma-
kedoniji. Ne samo to: tamo je i nastao kao kwi`evni jezik i prvi put se afir-
mirao. On je istorijski i wihov. Nije bilo potrebe za Makedonce da taj jezik
odbacuju i stvaraju novi, ve{ta~ki. Imao je i Makedonac i svaki ~ovek oda-
kle da srpski u~i. Dana{wi “makedonski” jezik moraju prvo da u~e wegovi stva-
raoci, moraju da ga ve`baju i proku{avaju. Svi su ga morali ispo~etka u~iti.
Normalno bi bilo da se najpre uveo u osnovne {kole, i to ispo~etka, u prve
razrede, pa postepeno terao daqe. Ne, ni to osve{tano pravilo ne va`i kod
komunista. Oni su osnovali jednovremeno ne samo niz sredwih {kola, nego i
univerzitet u Skopqu. Me|utim, niti je ceo niz godina u ijednu sredwu {ko-
lu u{ao |ak sa svr{enom makedonskom osnovnom {kolom, niti na univerzi-
727
tet makedonski punih osam godina sa svr{enom sredwom makedonskom {kolom.
Svi su morali, u svim tim {kolama, dugo vremena da bukvar prelistavaju, i |a-
ci i nastavnici, ukqu~uju}i tu i univerzitetske profesore. Niti su znawe tog
jezika mogli da donesu iz {kole, niti kod ku}e da nau~e.” (str. 126.)
Kosti} poredi stvarawe makedonskog kwi`evnog jezika sa hrvatskim preu-
zimawem srpskog jezika kao sopstvenog. “Makedonski jezik, bilo koje varijante,
nije udaqeniji od srpskog kwi`evnog jezika nego {to su bile (a i sad su) dva je-
dina hrvatska jezika kad je primqen srpski kao kwi`evni jezik. To su ~akavski
i kajkavski jezik dalmatinsko-istarskog ostrvqa i dela obale, i jezik hrvatskog
Zagorja sa samim Zagrebom. Izme|u ta dva hrvatska jezika, jedina hrvatska jezi-
ka, ja to ponavqam, bila je razlika ogromna. Izme|u kajkavskog i slovena~kog ve-
oma mala, a izme|u kajkavsko-ekavskog i ~akavsko-ikavskog jednako kao izme|u slo-
vena~kog i ~akavskog. Razlika ve}a nego izme|u srpskog i bugarskog jezika. Tvr-
dim pouzdano da jedan Zagorac sredine pro{log veka nije razumeo ni polovinu
re~i nekog Bodula, ili obrnuto... I {ta su uradili tada{wi hrvatski vo|i (iako
skoro svi stranog porekla)? Oni su prosto proglasili srpski jezik za svoj kwi-
`evni jezik, nazvali ga najpre ilirskim, a posle hrvatskim, i na taj na~in uspe-
li da hrvatiziraju sve Srbe katolike ({tokavce i ijekavce), sve kajkavce-ekavce
i ~akavce-ikavce. Ovi su posledwi, i Zagorci i Boduli, morali da nau~e srpski
da bi postali nesporni Hrvati. Kod ku}e, me|utim, i daqe govore svoje stare je-
zike, ali prili~no modifikovane kroz stoletnu {kolu.” (str. 126.)
Iz svega ovoga se logi~no name}u mnoga su{tinska pitawa. “Za{to i Ma-
kedonci nisu primili srpski kwi`evni jezik kad ve} svoga nisu imali (kao {to
ga imaju Slovenci, za koje bi ina~e isto pravilo va`ilo)? [ta bi smetalo wi-
ma da budu participanti jednog svetski priznatog klasi~nog jezika, narodnih
pesama kojima se svet divi i koje opevaju najve}im delom “~estitu Makedoni-
ju”, odnosno doga|aje iz wene pro{losti? Da smatraju Wego{a svojim? Da na-
u~e jo{ u detiwstvu jezik koji moraju i onako u vojsci u~iti, koji je dominan-
tan ili skoro iskqu~iv u privredi Jugoslavije, da mogu posle slobodno da se
kre}u i da tra`e zaposlewe po celoj Jugoslaviji? [to im je trebao jedan ve-
{ta~ki jezik koga niko ne govori van te oblasti i koji nema ni~ega za sobom?
[ta je smetalo Vrawancima, Ni{lijama i Leskov~anima da su 1878. preuzeli
srpski kwi`evni jezik? Odgovor je lako dati: trebalo je razbucati Srpstvo,
li{iti ga cele velike provincije, svih akvizicija iz ratova za oslobo|ewe.
Trebalo je Srpstvo u~initi {to mawim, pa makar i po cenu stvarawa novog i
ve{ta~kog “jezika” (ovo dajem u navodnicima, jer sama re~ “jezik” ozna~uje ne-
{to {to se govori, za{ta se fizi~ki jezik upotrebqava, a makedonski “jezik”
se jo{ danas ne govori nigde).” (str. 126-127.)
Svoje stavove Lazo Kosti} potkrepquje primerima iz istorijskog i kul-
turnog iskustva drugih naroda. “Izme|u italijanskog kwi`evnog jezika (toskan-
skog) i ju`no-italijanskih dijalekata (kalabreskih, napolitanskih itd.) raz-
like su deset puta ve}e nego ma kojeg makedonskog i srpskog govora. Izme|u po-
jedinih, ili skoro svih nema~kih dijalekata i nema~kog kwi`evnog, Lutero-
vog jezika, razlike su tako|e nekoliko puta ve}e nego izme|u srpskog i make-
donskog (srpski kwi`evni i govorni jezik je isti). No, najboqa paralela mo-
`e da se povu~e izme|u {vajcarskog nema~kog jezika i kwi`evnog nema~kog je-
zika. [vajcarci imaju svoj osobeni dijalekat, tzv. {vicer guur, sa raznim va-
728
rijantama po kantonima, i oni ga iskqu~ivo me|u sobom govore. Nikad dva [vaj-
carca ne govore nema~kim kwi`evnim jezikom, ni privatno ni slu`beno. Ali
u {koli, u administraciji,u kwi`evnosti upotrebqavaju... “pisani jezik” ili
“jezik pisma”. Bilo je u [vajcarskoj poku{aja da se uvede wihov dijalekat kao
slu`beni i jedini jezik konfederacije, ali nije nikad do{lo ni do prve faze
ostvarewa. I to iz vi{e razloga. Prvo zbog toga {to sam {vajcarski dijale-
kat nije jedinstven (opet sli~no kao u Makedoniji), {to se nijedan stranac ne
mo`e odu{eviti da ga u~i, {to se lice koje se wime slu`i ograni~uje na tra-
`ewe posla, {to strance ne mogu poslu`iti na svetskom jeziku, i najposle, ali
ne posledwe, {to nisu hteli [vajcarci da se li{e participacije u Geteu, Be-
tovenu, Mocartu, [ileru itd. Oni su jednako wihovi kao celog “nema~ki-go-
vornog” sveta. Nisu oni, prakti~ni kako ih je Bog stvorio, hteli da stvaraju
nove jezi~ne oblike i jezi~na pravila, novu komandu u vojsci itd., kad su sve to
drugi stvorili, a od wihovog na~ina izra`avawa samo se minimalno razliku-
je. A oni jo{ imaju svoju posebnu dr`avu, a ne “federalnu” jedinicu.” (str. 127.)
Kosti} smatra da su Makedonci mogli da zadr`e sopstveni govorni jezik,
a da bi im bilo boqe da su za slu`beni i kwi`evni preuzeli srpski. “Treba-
lo je, mo`da, makedonskom govornom jeziku priznati va`nost i nekako ga ozva-
ni~iti. To zna~i: trebalo ga je proglasiti zvani~nim konverzacionim jezikom
kraja u kome se govori, tako da ne samo mo`e narod da ga upotrebqava, nego se
i vlasti moraju wim usmeno slu`iti. I ko wim ne vlada ne mo`e da slu`buje
u tom kraju. Tako bi svi dijalekti bili u svom kraju po{tovani, i Makedonac
ne bi morao da u~i svoj jezik. Razume se da bi kwi`evni i “pisani” jezik bio
srpski. “Poslovni jezik” bi bio makedonski, “pisani” srpski.” (str. 128.)
Tu Kosti} ukazuje na istorijsku paralelu sa anti~kom Makedonijom: “Ovo
re{ewe bi, uostalom, odgovaralo ta~no i stawu u prvobitnoj Makedoniji sta-
roga veka, Makedoniji Filipa i Aleksandra. I ona je imala svoj unutra{wi
konverzacioni jezik sasvim blizak gr~kom, ali kao pismeni jezik upotrebqa-
van je jezik Omira i Hezioda. Makedonija nije time ni{ta izgubila, ve} samo
dobila. I te{ko da bi se ikad proslavila i onako pro{irila da se nije veza-
la sa jelinstvom i jelenizirala. Da Aleksandra nije Aristotel vaspitao u je-
linskom duhu, on bi ostao jedan provincionalni varvarski satrap bez ikakvog
izgleda da osvaja svet.” (str. 128.)
Kosti} ne spori da bi makedonski govorni jezik vremenom poprimao sve
vi{e srpskih kwi`evnih izraza, jer je to normalan proces, koji je nasiqem pre-
kinuo komunisti~ki re`im. Do tada Makedonci uop{te nisu imali nacional-
nu svest, o ~emu svedo~i i Herman Vendel u kwizi “Makedonija i mir”, obja-
vqenoj 1919. godine. On ka`e: “Nacionalna neodre|enost Makedonaca je po-
sledica toga da oni jo{ ni danas nisu u velikoj masi probu|eni iz dremqivog
stawa jedne nacije bez istorije.” (str. 130.) Kosti} tome dodaje da “ne samo {to
narodnost makedonskih Slovena nije bila jasna za wih same: ona nije ni u na-
uci bila pre~i{}ena. U etnografiji evropskih naroda nije bilo spornije ta~-
ke. Jedni su pisci te qude smatrali Bugarima, drugi Srbima (ovih je bilo ma-
we), tre}i zasebnom narodno{}u (ovi bi se mogli na prste nabrojati, i to sa-
mo u Petrogradu).” (str. 130.)
Jovan Cviji} je Makedonce nazvao flotantnom masom, spremnom da se pre-
topi u Srbe ili Bugare, ve} prema tome u ~ijoj se dr`avi na|u. Podudaran stav
729
zastupa i Vendel. Jozef Berge je Makedoniju smatrao velikim loncem u kome
se pretapaju narodi i kulture. Pored arhai~nog praistorijskog balkanskog sta-
novni{tva i Slovena, tu su se vekovima naseqavali Pe~ewezi, Kumani, ^er-
kezi, Tatari, Turci i Arbanasi, ali i veliki broj muslimanskih muhayira ko-
ji su se tu koncentrisali paralelno sa osloba|awem srpskih zemaqa iz turskog
ropstva. Tu je, nakon Prvog svetskog rata, naseqen i ve}i broj srpskih koloni-
sta. Kako je pisao Jovan Cviji}, makedonski krajevi “po svojim lingvisti~kim
i etnografskim svojstvima i istorijskim tradicijama koje su zakopane u narod-
noj du{i, dremaju a lako mogu biti probu|eni, mogu da se ozna~e kao vi{e srp-
ski ili vi{e bugarski. Takav vi{e srpski predeo je oko Skopqa, Kratova, Te-
tova i daqe na severozapadu prema Staroj Srbiji, na koji je naziv Makedonije
pogre{no pro{iren. Ovaj predeo, zajedno sa Kosovom i Metohijom, ~ini sr`
stare srpske dr`ave; na wu se nadovezuju najslavnije tradicije srpstva, svi ar-
hitektonski i umetni~ki slovenski spomenici iskqu~ivo su srpski.” (str. 133.)
Kosti} isti~e da je Cviji} naro~ito insistirao da “pojam Stare Srbije
nije stvoren radi nacionalnih pretenzija, i ju`ne se granice Stare Srbije mo-
raju pro{iriti i preko [ar planine, uglavnom na oblast dana{weg Kosov-
skog vilajeta.” (str. 134.) Nema~ki geograf Karl Estrajh 1904. godine u “Geo-
grafskom ~asopisu” pi{e da “glavnu masu stanovni{tva Skopqa ~ine Srbi,
od kojih jedan deo priznaje egzarhat i nazivaju se “Bugarima”, zatim su tu Ar-
banasi i muhamedanski Srbi.” (str. 134.)
Kosti} posebno potencira da Estrajh govori o “~isto srpskom Tetovu”, kao
i o “muhamedanskim Srbima u Ov~em Poqu, koji sebe zovu [}iptari.” (str. 134.)
Ruski istori~ar Timofej Dmitrovi~ Florinski, ~e{ki slavista Niderl, fran-
cuski balkanolog Rene Pinu, nema~ki slavista Trautman, slovena~ki slavi-
sta Mateja Murko, pa ~ak i papski apostolski vizitator iz sedamnaestog ve-
ka Petar Mazareki svedo~e da su Skopqe, Tetovo, Kumanovo i Kratovo srpski
krajevi. Ernest Gran`e u “Novoj svetskoj geografiji” iz 1922. godine navodi:
“U Srpskoj Makedoniji i qudi su razli~iti. Ako je narod oko Skopqa i Ve-
lesa pravi Srbin, Sloveni Prilepa, Bitoqa, Strumice i Doweg Vardara ni-
su, sve do na{ih dana, imali ose}awe da pripadaju jednoj odre|enoj naciji.” (str.
135.) U vatikanskim arhivama potvrda za to se mo`e na}i i u slu`benim izve-
{tajima nadbiskupa Zmajevi}a i nadbiskupa Matije Masareka iz osamnaestog
veka, a sli~no pi{e austrijski diplomata Han polovinom devetnaestog, dok po-
znati nau~nici Dimler i Miklo{i} nagla{avaju da je u tim krajevima jezik
izrazito srpski.” I bugarski kraq Ferdinand je smatrao da su Skopqe, Kra-
tovo i Tetovo srpski gradovi.
Za Kosti}a je posebno zna~ajno da Makedonci objektivno postoje samo u
onim delovima Makedonije koje je oslobodila srpska vojska. Pirinska Make-
donija je potpuno bugarizovana, a Egejska pogr~ena, dodatno kolonizovana na-
seqavawem Grka prognanih iz Male Azije, ali joj se etni~ka struktura bitno
izmenila i masovnim bekstvom Makedonaca posle izgubqenog gra|anskog ra-
ta na koji ih je hu{kao Tito pod komunisti~kim znamewem. Ni asimilacija egej-
skih Makedonaca nije morala da bude nasilna “po{to su bili pravoslavni, a
to je uvek zna~ilo najvi{e, i po{to su znali gr~ki a okolina je govorila naj-
vi{e gr~ki, to su se mnogi prosto deklarisali kao Grci. Da su Srbi ili Bu-
gari zauzeli te predele, dogodilo bi se obrnuto: mnoge bi hiqade pravoslav-
730
nih Makedonaca, koji su se kolebali izme|u slovenstva i jelinstva, opredeli-
le se za slovenstvo.” (str. 139.) Uostalom, analizom svih raspolo`ivih stati-
sti~kih podataka Kosti} pokazuje da u Egejskoj Makedoniji nikada nije `ive-
lo vi{e od 119 hiqada Makedonaca, {to iznosi oko deset procenata na po~et-
ku dvadesetog veka. Broj se narednih decenija rapidno smawivao.
[to se ti~e situacije u pograni~nom podru~ju, “Gr~ka je ~inila ono {to
bi svaka druga dr`ava na wenom mestu ~inila: obrazovala je jedan kordon ver-
nog stanovni{tva na svojoj granici. I onda, da se prisajedine neki srezovi sa
relativnom slovenskom ve}inom daleko od granice morale bi se anektirati
velike oblasti sa izrazito gr~kom ve}inom uz granicu.” (str. 141.) Uostalom,
posle gr~ko-turskog rata, 1924. godine, oko milion i po Grka se iz Male Azije
preselio u Gr~ku. Iz svega toga Lazo Kosti} zakqu~uje da nema, dakle, nikakvog
izgleda da }e bilo Pirinska bilo Jegejska Makedonija biti pridodate jugoslo-
venskoj “narodnoj republici” Makedoniji. Nema nikakvog izgleda i nikakve ve-
rovatno}e za to. Jugoslovenska Makedonija je torzo, i osta}e torzo, ako uop{te
ostane u `ivotu. Torzo je re~ iz anorganskog sveta (primewuje se na status), u
biologiji se ka`e nedono{~e ili kr`qavko. Mogu takva bi}a i da `ive, ali
retko dobro `ive, a vitalnost ne pokazuju nikad. Dokle se, tako, s jedne strane
mogu}nost uspostavqawa ukupne Makedonije sve vi{e udaquje od stvarnosti,
i skoro prelazi u nemogu}nost, dotle, s druge strane, sve se vi{e pomaqa vero-
vatno}a, ~ak i neizbe`nost, me|unarodnih sukoba zbog etni~ki posebne Make-
donije. Makedonska nacija ne}e se nikad odre}i svojih pretenzija na dve sused-
ne i “jednorodne” oblasti. Nijedna dr`avna politika dr`ave u kojoj se gro Ma-
kedonaca na|e, ne}e mo}i te pretenzije da ignori{e. Zbog we }e morati ta dr-
`ava da se oru`a, zbog we da se sva|a sa susedima, ~ak i tako dobrima kao {to
su Grci, sa kojima u novom veku nismo imali nikada sukoba.” (str. 141-142.)
Ako je ve} nemogu}a spoqa{wa teritorija ili etni~ka ekspanzija, ona se
vodi iznutra. Protagonisti titoisti~ke politike “tim ja~e i bezobzirnije na-
me}u makedonstvo i onima koji to ho}e i onima koji to ne}e. Oni nastoje da u
samoj Jugoslaviji nadoknade gubitke spoqa... I tako se broj “Makedonaca” po
narodnosti sve vi{e {iri... Po{to je izraz “Makedonija” do sada bio samo ge-
ografski naziv, to }e ga prihvatiti bez naro~itog protivqewa svi weni sta-
novnici, pa ~ak i oni neslovenskog porekla. Jer, kad ka`u da su Makedonci, oni
ne la`u. Oni time ne `ele svoju narodnost da opredele, ali vlasti makedon-
ske to prihvate i tuma~e na na~in wima pogodan. Tako su uspeli da u broj Ma-
kedonaca uvrste desetine hiqada neslovenskog stanovni{tva. Tamo se kao “Ma-
kedonci” uvr{tuju i Srbi i Bugari, i stvarni Makedonci, koji `ele tu narod-
nost. Zatim i mnoge mawine. Naro~ito kucovla{ka, a i muslimanska.” (str. 142.)
Mnogi Srbi su bili prisiqeni da svoje prezime na “i}” promene u “ski”,
a u~e{}e gra|ana srpske nacionalnosti u ukupnom stanovni{tvu ve{ta~ki se
smawuje u zvani~nim statistikama. Ipak, kako napomiwe Kosti}, “ako bi ovo
stawe du`e potrajalo, makedonska narodnost ima {anse da se konsoliduje, jer
se stra{na sredstva upotrebqavaju da se ona odr`i i oja~a.” (str. 143.) Uvek i
svuda najvi{e se Srbi maltretiraju. “Oni su prosto prinu|eni da se odreknu
srpstva i da se pretope u Makedonce. Ne smeju za `ivu glavu da se vi{e kao Sr-
bi ozna~uju. Mogli bi re}i da su i Vlasi, i Cigani i {to bilo drugo, samo ne
Srbi. Makar on uvek bio Srbin, makar mu stari vekovima srbovali, makar bio
731
potomak srpskih sve{tenika i srpskih komita, on ne sme re}i da je Srbin.” (str.
145.) Kosti} je svestan da je ranija zvani~na srpska politika bila da se posr-
be nacionalno nesvesni makedonski hri{}ani, pa ~ak da je bilo prisiqavawa
na “nacionalno neopredeqene Makedonce da se opredele kao Srbi”, {to zna-
~i da su “licima bez narodnosti nudili svoju, a ne neku drugu, mawu narodnost.
A sad “Makedonci”, nepoznati u etnografiji, prinu|avaju sasvim svesne i na-
cionalno opredeqene Srbe da se odreknu Srpstva i postanu ne{to novo, do ta-
da nepoznato. Da od pripadnika jednog velikog naroda postanu pripadnici jed-
nog naroda sa nikakvom, ama ba{ nikakvom pro{lo{}u, ni velikom ni malom.
Od pripadnika jednog kulturno izgra|enog naroda, koji ima Wego{a, Teslu itd.
prinu|eni su da postanu pripadnici jednog naroda koji je tek po~eo da sri~e
novostvorenu azbuku.” (str. 146.)
Kosti} problematizuje i naziv Ju`na Srbija, a ne spori izvesne slu~aje-
ve administrativne samovoqe i birokratske bahatosti. Me|utim, s opravdanim
gnevom odbacuje komunisti~ke floskule o velikosrpskoj hegemoniji. “Strogo
uzev{i, zaista, celokupno nacionalno “ugwetavawe” Makedonaca od strane Sr-
ba svodilo se na to {to su im ovi nametnuli svoj kwi`evni jezik. Ali se mora
jo{ jednom naglasiti da Makedonci nisu imali drugi, bli`i kwi`evni jezik,
koji bi im bio zabrawen, da je srpski kwi`evni jezik bio skoro jednako blizak
makedonskom govornom jeziku kao i ni{kom ili vrawanskom. S druge strane,
Makedonci su mogli svuda, bez ograni~ewa, da upotrebqavaju svoj govorni jezik,
i privatno i kod vlasti, naro~ito kod samog suda. Ukoliko su ~inovnici bili
Srbi sa severa, oni su ih jednako razumeli kao same Srbe.” (str. 151.)
Ni tu se Kosti} ne zaustavqa u logi~kom osporavawu teza antisrpske pro-
pagandne histerije komunisti~kog re`ima. “Tvrdi se da je u Makedoniji i uop-
{te u Jugoslaviji vladao velikosrpski {ovinisti~ki duh. Pa lepo, recimo da
je tako (a nije bilo sasvim tako). [ta je taj velikosrpski duh zahtevao od Ma-
kedonaca? Da se i oni proglase i smatraju kao sastavni deo srpske “vladaju}e
klike”, da budu potpuno ravnopravni sa ostalim Srbima. Neka ima tu i naci-
onalnog nametawa, ali nema nacionalnog porobqavawa. Ako je u jednoj dr`a-
vi, ili u jednom dru{tvu, jedna nacija superiorna i vode}a, onda se jedva mo`e
smatrati kao nacionalno “izrabqivawe” kad se cele druge jezi~ne grupe sa neo-
dre|enom nacionalnom sve{}u primaju u taj vladaju}i sloj za ravnopravne ~la-
nove. Svi eksploatatorsko-vladaju}i slojevi u istoriji bili su zatvoreni i ne-
pristupa~ni. Srbi su pru`ili Makedoncima sve mogu}nosti i sve uslove da se
potpuno s wima izjedna~e, utope u wih, da i oni budu sau~esnici i sau`ivao-
ci “velikosrpske hegemonije.” (str. 151.)
O kakvom nacionalnom ugwetavawu mo`e biti re~i ako su Srbi “izjed-
na~avali tek oslobo|ene Makedonce sa sobom, ~inili su ih pripadnicima
jednog velikog naroda (relativno velikog), dali im u~e{}e u svojoj kulturi,
podigli ih sa ni`eg stepena na vi{i. Srbija je na{la u Makedoniji jednu na-
cionalno amorfnu masu, kojoj je ponudila, ne uvek na tawiru, da se izjedna-
~i sa pobednicima i u|e u wihov sastav. Potrudila se da im pru`i odgova-
raju}u kulturu. Prinu|ivawe Makedonaca da postanu Srbi predstavqalo je
delimi~no falsifikat, ali u isto vreme i jednu {ansu vi{eg reda, jedno na-
cionalno uzdizawe.” (str. 151-152.) Tu se mora ukazati na jo{ neke veoma va-
`ne istorijske ~iwenice. “Mo`e biti da Makedonija nije u ve}ini srpska,
732
i izgleda da stvarno nije, ali su srpski narod i srpska vojska verovali da je
Makedonija uglavnom srpska. I zato su jo{ mnogo pre 1912. tra`ili ogrom-
ne sume, oduzete od skromnog srpskog privrednika, za odr`awe i {irewe srp-
ske misli u Makedoniji, pomagali su i slali komite, ginuli su Srbi na sve
strane za Makedoniju, srpska vlada se uvek zauzimala za taj narod itd. Naj-
va`nije je da je Srbija vodila tri-~etiri rata da spase Makedoniju i da je odr-
`i, da je izgubila skoro milionske `rtve, da ni 1915. ni 1941. ne bi je Bugar-
ska napala da nije Srbija dr`ala Makedoniju, da ne bi bilo ni Surdulice,
ni pegavca itd.” (str. 152.)
Slede}i citat ovde prenosim u neuobi~ajeno op{irnoj varijanti, jer u we-
mu Kosti} na emotivan na~in re|a argumente srpske nacionalne du{e, koja je
duboko volela i ~vrsto prigrlila Makedoniju iskrenim bratskim zagrqajem.
“Mogli su Srbi biti i u zabludi da je Makedonija srpska, da je produ`ewe Sr-
bije isto tako etni~ko, kao {to je prirodno-geografsko. Ali sasvim u zablu-
di nisu mogli biti, jer su pone{to i pozitivno znali o Makedoniji. Zato evo
i dokaza. Srbi su znali da, na primer, u Skopqu imaju svoga, srpskog mitropo-
lita, koga su Turci i Grci s te{kom mukom pristali da postave. Znali su Sr-
bi da je taj mitropolit imao svoje sve{tenike i svoju pastvu, srpsku pastvu. Zna-
li su da je bio jo{ jedan mitropolit u Debru, opet sa sve{tenstvom i pastvom.
Znali su da je u Skopqu bila srpska puna gimnazija, sa Srbima nastavnicima
i Srbima |acima, dok su u celoj Vojvodini bile samo dve srpske gimnazije. Ni-
je bilo lako ni predavati ni u~iti u srpskoj gimnaziji, i zbog Turaka, i zbog
Grka, i zbog Bugara. Pa ipak je bilo dosta i |aka i nastavnika. Ni`a srpska
gimnazija bila je ~ak i u Solunu. Kroz celu Makedoniju bile su srpske osnov-
ne {kole... Znali su Srbi u Srbiji da je prilikom prvih slobodnih izbora u
Turskoj 1908. izabran srpski poslanik za Carigradski parlament u srezu skop-
skom i bitoqskom ~ak. Znali su oni da ima Srba u mnogim drugim krajevima
Makedonije. Ovi su dolazili u Srbiju u pe~albu, neki su be`ali od turskog i
bugarskog zuluma, qudi sa granice (Ristovca npr.) prelazili su preko grani-
ce i videli da tamo `ivi isti narod koji govori potpuno isti jezik i ima pot-
puno iste obi~aje kao oni. ^uli su svi Srbi za borbe srpskih komitskih ~eta
Dovezenskog, Skopqan~eta, Babunskog, Sokolovi}a itd. Da ne spomiwemo jo{
{ta su znali o srpskim starinama tamo, o Du{anovom Skopqu, Markovom Pri-
lepu itd. Nisu oni bili sasvim u zabludi, o tome ne mo`e biti sumwe. Bilo
je Srba u Makedoniji oduvek. Bilo je celih predela koji su srpski ose}ali i
Srbima se smatrali, i pod Turskom a kamoli pod Srbijom.” (str. 152-153.)
Upravo je srpska qubav prema Makedoniji dovela do osloba|awa Makedo-
naca iz turskog ropstva. Srbi su verovali da osloba|aju svoju jednorodnu i isto-
vernu bra}u. “I da nije bilo te vere i te spremnosti na `rtve srpskog naroda,
Makedonija ne bi pripala Srbiji, niti bi se za wu Srbi borili. Ali onda ne
bi ni dana{wi re`im u Beogradu imao vlast nad Makedonijom, niti bi mogli
da joj daju posebnost i federalnu jedinicu. Samo srpskoj veri i srpskoj po`r-
tvovanosti mogu da zahvale svoju vlast dana{wi antisrpski krugovi koji stva-
raju nove narodnosti komadawem Srpstva. Negiraju}i, ovako potpuno i radi-
kalno, srpstvo Makedonije, ne priznaju}i tu nijednog Srbina da ga ima i da ga
je bilo, odgovorni dr`avnici sada{we Jugoslavije ru{e, u krajwoj liniji, pod-
logu na kojoj po~iva wihova vlast, i vlast sada{weg Beograda i vlast sada{weg
733
Skopqa, nad Makedonijom. Oni svoja prava nad Makedonijom izvode iz srpskih
pobeda i me|unarodnih akata Srbije. Ni{ta novo u tom pogledu nije prido{lo:
nijedan kvadratni metar teritorije nije Srpskoj Makedoniji pridodat, nika-
kav novi me|unarodni akt nije izmenio pravno stawe.” (str. 153.)
Pri svemu ovome, nikako se ne smeju izgubiti iz vida me|unarodno-prav-
ni i spoqnopoliti~ki aspekti. “Kao {to se Srbija borila za Makedoniju ve-
ruju}i da se bori za svoje, da }e “doma do}”, {to rekao kraq Nikola, isto su ta-
ko i svi me|unarodni faktori priznali tu pretpostavku kao ~iwenicu, i na
osnovu we dodelili Makedoniju Srbiji. Da nije bilo te vere u nacionalnu iden-
ti~nost Srba i Makedonaca, nikada ne bi velike sile dozvolile prisajediwe-
we Makedonije Srbiji. Naro~ito to ne bi nijedan me|unarodni forum dozvo-
lio kad bi mu se iznelo da u Makedoniji nema nijednog Srbina. A da ne govo-
rimo jo{ kako bi javno mi{qewe tada{we Evrope reagovalo i blokiralo on-
da svaku odluku u korist Srbije. Jer nikada ne treba zaboraviti da je Makedo-
nija Srbiji, a ne Jugoslaviji, priznata, i da je ona kao integralni i nedeqivi
deo Srbije u{la u sastav Jugoslavije.” (str. 153.)
Jugoslovenski komunisti~ki re`im potpuno prenebregava ~iwenicu da
je Jugoslavija pravni sledbenik Kraqevine Srbije. Ako je Kraqevina Srbi-
ja bilo {ta protivpravno stekla nije to na pravni na~in mogla uneti u jugo-
slovensku dr`avu, pa se svaka takva eventualnost mo`e s potpunom izvesno{}u
ishoda osporavati po elementarnim principima me|unarodnog javnog prava.
“Da su znale da mo`e ikad do}i u pitawe Jugoslavija i pripajawe Makedonije
Jugoslaviji, tada{we velike sile bi se vrlo verovatno tome najodlu~nije opr-
le pa bi i Srbiji odrekle Makedoniju. Prvo Rusija, zatim Italija, a vi{e od
svega Austrija. Rusija nikad ne bi dala Makedoniju jednoj verski me{anoj dr-
`avi, ve} pre Bugarskoj. Italija ne bi htela pove}awe woj suparni~ke Jugo-
slavije. A Austrija bi s pravom u Jugoslaviji videla svoju propast. Ona je ~ak
htela da skrene preko Makedonije smer Srpstva prema Jegeju, a da ga odvrati
od Jadrana. Francuska je tako|e znala samo za Srbiju. I tako daqe. Ne bi ni-
kad bilo uop{te ni NR Makedonije, ili je bar ne bi bilo ovoliko, sem preko
Srbije. To mora biti jasno svakome. Makedonija je Srbiji priznata na osnovu
etni~kog principa... U najmawu ruku priznata joj je bona fides da se bori za svo-
je sunarodnike i da pod svoj krov prima svoje sunarodnike. Odjedanput dana{wi
re`im u Jugoslaviji tvrdi da to nisu Srbi, da je Srbija varala i obmawivala
svet, da je htela da zavoj{ti i zavlada nad tu|im.” (str. 153-154.)
U dvadeset godina srpske (istina, jugoslovenske ali ne komunisti~ke) upra-
ve u Makedoniji, pod turskom vladavinom zaostala i zaba~ena provincija do-
`ivela je veliki privredni procvat, dobila `eleznicu, puteve i industriju.
Gradovi su evropeizirani, dru{tveni odnosi civilizovani, dokraj~eno odmet-
ni{tvo i razbojni{tvo. “Stanovni{tvo Makedonije je i pored ratova napre-
dovalo najmawe za jedan procenat godi{we, i to bez prestanka. Slovensko sta-
novni{tvo, pak, napredovalo je mnogo vi{e. Oni su zauzimali mnoga imawa i
pozicije Turske i ostalih muhayira, koji su napustili zemqu zato {to je u woj
|aurska uprava. Srbi su prinosili `rtve u krvi za Makedoniju, a koristi su
od toga imali drugi, zato {to su ih Srbi smatrali svojim ro|enim, Srbima.”
(str. 155-156.) Nakon balkanskih ratova, u Makedoniji je bilo svega nekolici-
na pismenih qudi, a ve} pred Drugi svetski rat stasalo je hiqade intelektu-
734
alaca, jer su im sve {kole bile dostupne. Sve vi{e su se zapo{qavali u dr`av-
noj upravi i javnim slu`bama, gde su dokazivali svoju vredno}u, inteligenci-
ju i profesionalnu sposobnost. Masovno su se preseqavali u druge srpske ze-
mqe, gde su marqivim radom, trudom i {tedqivo{}u sticali ogromna bogat-
stva, bave}i se prvenstveno trgovinom, zanatstvom i ugostiteqstvom. Srbi Ma-
kedoncima “nisu ~inili nikakve smetwe, to je jasna stvar. Srbi su velikodu-
{ni, isuvi{e velikodu{ni. Oni nisu nikome ~inili smetwe te vrste: ni Je-
vrejima, ni Nemcima, ni Ma|arima itd, a kako }e da ih ~ine Makedoncima, ko-
je su smatrali Srbima? I da nije bilo ratnih i posleratnih prekida, imovin-
ski odnosi u Beogradu bi se sve vi{e {irili u korist Makedonaca. Skoro su
mogli postati najja~im ekonomskim faktorom u gradu. Ni za vreme rata, kad
su svi Srbi izba~eni iz Makedonije i imawa im oduzeta, nijednom Makedon-
cu u Beogradu i u Srbiji nije dlaka sa glave nedostajala. Jer su oni smatrani
iskreno i intimno Srbima. Niko nije iz slu`be izba~en ako je hteo da slu`i
u Srbiji. Srbi su ka`weni za svoje grehe u Ju`noj Srbiji i ina~e. A sve {to
je posle wih do{lo pomoglo je wihovu, srpsku, rehabilitaciju. I ova nesre}a
}e imati svojih dobrih strana. Srbi }e uvideti svoje pogre{ke, a Makedonci
}e uvideti da ipak nikoga boqeg i bli`eg od Srba nemaju. [to smo mi propu-
stili da u~inimo, u~inili su za nas Bugari i komunisti. Na{a je pozicija ja-
~a nego ikad pre.” (str. 155-157.)
Kosti}, na osnovu svega {to se u me|uvremenu desilo, smatra “da mi Sr-
bi ne mo`emo vi{e negirati etni~ku posebnost Makedonaca i wihov jezik
ukoliko oni na tome insistiraju. Mi ne smemo ponavqati gre{ke iz pro-
{losti, da nam se opet ne svete.” (str. 157.) Sami Makedonci imaju pravo da
se kolektivno identifikuju kako god `ele. “Mi Srbi moramo da priznamo
etni~ku posebnost Makedonaca u formi koja wima godi, ali u isto vreme
mi moramo i mi ho}emo dozvoliti da se svak u Makedoniji opredequje na-
cionalno kako sam na|e za shodno i kako najintimnije ose}a. To }e biti raz-
lika izme|u sada{weg i budu}eg stawa, razlika koja i moralno i politi~-
ki nama treba da ~ini ~ast. Jer, dana{we makedonstvo, to treba pamtiti, ni-
je samo sloboda ve} i tiranija. Mi }emo zadr`ati slobodu a istrebi}emo
tiraniju. Tj. svak }e mo}i da ka`e i da je i da nije “Makedonac” po narodno-
sti. To je prava sloboda.” (str. 157.)
U tom smislu Kosti} pretpostavqa da bi se slovensko stanovni{tvo u
Makedoniji izja{wavalo kao Makedonci, Srbi i Bugari, ali se nije unapred
upu{tao u procenu koliko bi kojih bilo. “Gre{ka je bila ogromna {to i ra-
nije nisu bili priznati Bugari u Makedoniji (o makedonskoj narodnosti ni-
je tada bilo ni re~i, niti se moglo pretpostaviti da }e je nacionalni Srbi
stvarati; u tom pogledu nije u~iwena nikakva gre{ka). Ali, da su bili pri-
znati Bugari, ja verujem da ne bi vi{e od tre}ine stanovnika Makedonije
prihvatilo tu narodnost, i ona bi vremenom zakr`qala. A ono {to se srp-
ski deklarisalo slobodno, ostalo bi to nadaqe.” (str. 158.)
Osnovni princip za koji se Lazo Kosti} zala`e ovde je izra`en u najja-
snijoj formi. “Mi ne smemo vi{e nikome zabraniti da se opredequje nacio-
nalno kako zna i ume, kako ga srce i pamet u~e. Ali moramo {tititi svim si-
lama prava onih lica koja se kao Srbi ose}aju da se kao takva i deklari{u. U
tom pogledu }e nai}i Makedonci na nekompromisan stav nas Srba. Ako su Sr-
735
bi samo mawina u Makedoniji, mi }emo se morati zadovoqiti sa wihovim po-
lo`ajem mawine. Mora}e Makedonci wima priznati pravo na {kole, upotre-
bu jezika, slobodno nacionalno ispovedawe itd. Ali svako negirawe i zata{ka-
vawe Srba, a kamoli tek suzbijawe wihove narodnosti, moglo bi dovesti do ne-
`eqenih posledica. Makedonci su jedan trezven narod, koji }e to blagovreme-
no uvideti.” (str. 158.)
Pod komunisti~kim re`imom Srbima su ta prava brutalno uskra}ivana.
“Ba{ zbog svojih podnetih `rtava i nametnutih mu nepravdi, zbog toga {to mu
se imputiraju zlo~ini koje on nije ~inio, i najzad zbog svoje prirodne misije
da brani Srpstvo gdegod je ono ugro`eno i u opasnosti, ne}e srpski narod ni-
kad pristati na ovo re{ewe koje je danas u va`nosti. On mo`e priznati ma-
kedonsku narodnost i sve daqe konsekvence te posebnosti (zasebne {kole, po-
seban jezik itd.), ali on nikad ne}e pristati na to, da se Srbima u Makedoni-
ji zabrani zvati se i ose}ati srpsko. To ne mo`e ni jedan narod da dozvoli, pa
ne}e ni srpski... Srbi se ne}e nikad i niujednom slu~aju odre}i svoga udela u
Makedoniji i svojih prava na wu. To treba da je svakome jasno. Ako do|e do tri
slovenske narodnosti u Makedoniji, nije nemogu}e da se izvr{i amalgamisa-
we u toku dugog istorijskog razvoja i da jedna narodnost nadvlada. Ali do to-
ga doba, svaka }e se strana favorizovati svoje sunarodnike.” (str. 158-159.)
Takav stav podrazumeva da Makedonija ima poseban dr`avno-pravni po-
lo`aj. U slu~aju opstanka Jugoslavije mora postojati makedonska federal-
na jedinica. Ukoliko nestane Jugoslavije, Makedonija bi unutar Srbije tre-
balo da ima poseban autonoman status, sa {irokim nadle`nostima i bitnu
samostalnost u odnosu na centralnu vlast, kojom bi se garantovale sve kul-
turne posebnosti i nacionalni identitet, slobodno formiran i negovan. Pri
svemu tome, veoma je zna~ajno da su Srbi i Makedonci istovetne, hri{}an-
ske pravoslavne veroispovesti. Od oslobo|ewa ispod turskog jarma ta teri-
torija je pod jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve, a istorijski je “Ma-
kedonija sa Hilandarom kolevka srpskog pravoslavqa. Tu se ono obrazova-
lo, tu se razvilo, tu je, u samom carskom Skopqu, proslavilo svoj trijumf us-
postavom Patrijar{ije. Ako je igde imala Srpska pravoslavna crkva isto-
rijsko pravo da se ponovo pojavi i stavi pod svoje okriqe pravoslavnu pastvu,
to je pravo imala u Makedoniji (daleko pre nego u Bosni, Vojvodini, Dalma-
ciji itd.). No, ona je imala i kontinuitete svoje jerarhije sa eparhijama u Sko-
pqu i Debru. I takvo stawe je zaista primqeno bez protesta. Tome se niko u
Makedoniji protivio nije. Jer i u verskim u~ewima i u verskim obredima,
podrazumevaju}i tu i jezik, ni{ta se od pamtiveka kod tog stanovni{tva pro-
menilo nije.” (str. 160.)
Komunisti~ki re`im je odmah posle Drugog svetskog rata nastojao da po-
cepa Srpsku pravoslavnu crkvu i odvoji wen crnogorski i makedonski deo. U
Crnoj Gori je, zahvaquju}i patrijarhu Gavrilu Do`i}u, taj poku{aj brzo zamro,
dok su iz Makedonije na silu izba~ene srpske vladike i formirana Makedon-
ska pravoslavna crkva kao posebna sekcija Centralnog komiteta Saveza komu-
nista Makedonije. Ni do danas ona nije priznata u pravoslavnom svetu. Kosti}
ka`e da su u tom prqavom poslu najmra~niju izdajni~ku ulogu igrali predsed-
nik Savezne komisije za verska pitawa Dobrivoje Radosavqevi} i prota Mi-
lan Smiqani}.
736
e) Pravni poredak i politi~ki sistem
Ukoliko bi opstala jugoslovenska dr`ava, Lazo Kosti} ukazuje da bi ogro-
man problem predstavqalo pitawe dono{ewa novog ustava, kao osnovnog prav-
nog akta i podloge svih drugih propisa. Federalno ure|ewe to komplikuje po-
stojawem dva reda ustavnih normi, saveznog i ustava federalnih jedinica, ko-
ji se moraju me|usobno usaglasiti i harmonizovati. Koji ustav da se prvi do-
nese? Ukoliko je re~ o pravoj federaciji, savezni ustav bi prvi morao da od-
redi broj federalnih jedinica i jedinstven princip wihovog formirawa. Ko
bi raspisao izbore za ustavotvornu skup{tinu i po kojim na~elima? Kosti}
smatra da je najva`nije da se u trenutku sloma komunizma izbegne novo krvo-
proli}e, a po{to je wegova kwiga izdata 1959. godine, on smatra da bi zna~aj-
nu ulogu u sre|ivawu situacije mogao odigrati tada jo{ `iv posledwi jugoslo-
venski kraq Petar II Kara|or|evi}, podse}aju}i da je wegov otac Aleksandar
radije bio sklon razlazu sa Hrvatima nego federaciji.
Po pitawu oblika vladavine Kosti} ukazuje da je monarhija u srpskom na-
rodu tradicionalna, dok su republikanske tendencije bile slabe i kratkog
daha. Privr`enost monarhiji je pospe{ena i ~iwenicom da su na{i vladari
uvek bili srpske krvi i jezika. Po{to su u to vreme jo{ uvek mnogi Srbi bi-
li monarhisti, Kosti} pote`e i monarhisti~ki adut da bi ih usmerio pro-
tiv jugoslovenstva i svoju argumentaciju na{iroko eksplicira na slede}i na-
~in: “Svako slobodno glasawe u granicama sada{we Jugoslavije bilo bi ne-
sumwivo protiv dinastije Kara|or|evi}a. Kako Srbi ne bi nikad primili
neku drugu dinastiju, to }e prakti~no svako insistirawe za Jugoslaviju dove-
sti sobom republiku. Srpska tradicionalna vladavinska forma bi}e napu-
{tena. To samo po sebi ne mora predstavqati neku nepopravqivu nesre}u.
Ali tada te{ko da }e ikad vi{e Srbin biti na ~elu dr`ave u kojoj su svi Sr-
bi. Tu ne sme da bude nikakve iluzije. Ve}ina nesrba uvek }e nametnuti nekog
nesrbina ili ~ak protivsrbina za predsednika republike. Pojave u drugoj Ju-
goslaviji to najboqe pokazuju. Sve }e se u dr`avi zdru`iti protiv Srba da
wihovog kandidata onemogu}e. To je za Srbe jedna {teta. Druga je za celu dr-
`avu, {to }e prilikom svakih izbora za predsednika republike uvek iznova
da se rasplamsavaju nacionalne strasti i nacionalne borbe. Kod parlamen-
tarnih izbora to }e se samo delimi~no ispoqavati, kod predsedni~kih traj-
no. I prema sada{wim iskustvima na}i }e se Srbi koji }e glasati za nesrbi-
na, ali ne}e nikad nesrba koji }e glasati za Srbina. Jer samo Srbi mogu biti
pre Jugosloveni nego Srbi, kako je dosada{we iskustvo pokazalo.” (str. 168.)
Zato su tragikomi~ni svi srpski emigrantski zahtevi za monarhijom u kom-
binaciji sa jugoslovenstvom. Ako bi se monarhija obnovila u samostalnoj Sr-
biji, ona bi doprinela podizawu nacionalnog duha, a ako bi bio uspostavqen
republikanski oblik vladavine Srbi bi “birali za predsednika najumnijeg,
najrodoqubivijeg, najboqeg. Imali bismo tako|e uverewe da slu`i Srpstvu
na na~in koji je najefikasniji. Pitawe {efa dr`ave nala`e nam tako|e da od-
bacimo svaku pomisao na Jugoslaviju.” (str. 170.) Kosti} je i po ovom pitawu
vrlo racionalan i ne da se zaslepiti romanti~arskim monarhisti~kim sno-
vima kojima je ogromna ve}ina srpskih politi~kih emigranata decenijama za-
okupqena. “Mi smo imali sa monarhijom i dosta r|avih iskustava, o tome ne
737
mo`e biti sumwe; kr{ewe Ustava, ograni~ewe gra|anskih prava, li~ne re`i-
me i diktature. Nisu na{i vladari bili krvopije kao poglavnici Hrvata, ali
su ~esto smatrali da je dr`ava u opasnosti i da samo preno{ewe pune vlasti
na wih same mo`e dr`avu da spasi.” (str. 170.)
Skoro sva srpska politi~ka emigracija se zalagala za demokratski oblik
politi~kog re`ima, dok je Hrvatska prete`no bila za autokratski, {to je vi-
{e odgovaralo wenoj totalitarnoj ideologiji. Srpski narod je u celini demo-
kratski raspolo`en i redovno je pru`ao uporan otpor diktatorskim vladari-
ma. Hrvati nikada nikakvih demokratskih tekovina nisu imali, a redovno su po-
kazivali izrazitu sklonost ka despotizmu i tiraniji. Kosti} je ube|en da je Ju-
goslavija nemogu}a kao demokratska dr`ava jer “za pravilno funkcionisawe de-
mokratije potrebne su stranke, ali stranke jedinstvene za celu zemqu. Bez wih
je demokratija li{ena svojih najglavnijih instrumenata. Ako se zajedni~ki par-
lament sastoji samo iz frakcija pojedinih federacija ili pojedinih etni~kih
grupa, demokratija u celoj zemqi ne mo`e da funkcioni{e... Kriza parlamen-
ta povla~i}e krizu dr`ave za sobom. Dr`avna ma{inerija najboqe funkcioni-
{e ne samo tamo gde se stranke rasprostiru na ceo dr`avni teritorij bez trun-
ke partikularizma, ve} naro~ito tamo gde postoji dvopartijski sistem. A u Ju-
goslaviji treba o~ekivati bezbroj stranaka, zava|enih na krv i no`:” (str. 175.)
Mnoge od politi~kih partija bi bile otvoreno separatisti~ke. “One mo-
gu da prikupe sve pripadnike jednog naroda, ili da imaju ogromnu ve}inu u jed-
nom federalnom delu... Svako suzbijawe separatisti~kih pokreta koji istin-
ski iz naroda proisteknu, to je povreda demokratskih na~ela, to je udar demo-
kratiji, to je po~etak likvidacije demokratskog poretka. U Jugoslaviji mora-
ju da `ive zajedno `rtve i ubice. Ne samo to: tamo `rtve ne smeju uop{te da
ubicama i zlo~incima ma {ta prigovore, a kamoli da tra`e npr. restituciju
{tete, obnovu razru{enih crkava itd. Ne smeju, jer onda nema mira u zemqi,
i, u krajwoj liniji, nema zemqe, dr`ave. Ali, kad se narodu nare|uje kako }e da
se vlada, kako }e da postupa, {ta sme a {ta ne sme da ispoqava, tu nema demo-
kratije.” (str. 176.) U nacionalno heterogenim, kulturno i verski podeqenim
dr`avama demokratija dovodi do dr`avnog rasula. “U homogenim dr`avama vla-
daju}i se mawe boje prava naroda, naro~ito ako mu i oni sami etni~ki pripa-
daju. U nacionalno homogenim dr`avama lak{e je posti}i pravnu jednakost kad
ve} postoji jednakost duha i ose}awa. A pravna jednakost je preduslov demokra-
tije, jednakost gra|ana pred zakonom. Ve} sama federacija, sa raznim pravnim
sistemima, tu jednakost pomalo muti.” (str. 177.)
Bez obzira na sve slabosti demokratije, Kosti} je iskqu~ivo demokrat-
ski opredeqen, pa je ~ak spremniji da `ivi u tu|oj demokratiji, nego pod ne-
demokratskim politi~kim sistemom sopstvene dr`ave. Kako sam ka`e, on ni
u ~emu ne mo`e biti polovi~an i kompromisan, pa se za demokratiju bori ko-
liko i za Srbiju. Ako opstane jugoslovenska dr`ava i transformi{e se u fe-
deraciju, weni dr`avni organi i javne slu`be li{ile bi se blagodeti slobod-
ne konkurencije prilikom izbora, imenovawa ili zapo{qavawa kadrova, jer
bi se primewivao sistem kqu~a gde se “za upra`weno mesto ne tra`i najbo-
qi kandidat u dr`avi, ve} u najpovoqnijem slu~aju, najboqi u grupi koja po kqu-
~u dolazi na red.” (str. 179.) Kraqevska Jugoslavija se suo~avala sa nedostat-
kom kvalitetnog ~inovni~kog aparata, a nepripremqenost za ogromno teri-
738
torijalno pro{irewe podstakla je procvat korupcije: “Javno mi{qewe nije
vi{e onako budno reagovalo, jer niko vi{e nije smatrao dr`avu prisno svo-
jom: ni oni koji su javne poslove obavqali, ni oni koji su im mandat davali, ni
oni koji bi bili ina~e pozvati da stvari kontroli{u. Izme|u dr`ave i naro-
da bila je sve ve}a udaqenost, koja se i u ovome o~itovala.” (str. 182.)
Na kqu~ne dr`avne polo`aje prvobitne jugoslovenske dr`ave mahom su ras-
pore|ivani Srbijanci, {to Srbima pre~anima nije smetalo jer su ih prihva-
tili kao svoje, ali je izazivalo protivqewe Hrvata i Slovenaca. “Re}i }e se:
mi nismo mogli dozvoliti da ve}im jedinicama komanduju i da nas na strani za-
stupaju oni koji nisu iskreno odani dr`avi, ili koji jo{ uop{te nisu odani, ko-
ji su protiv we. To je ta~no. Ali krajwa konsekvencija iz svega toga je: napusti-
ti takvu dr`avu i obrazovati svoju, gde smo “ku}e doma}ini”, gde }e svaki pred-
stavnik dr`ave biti woj veran, gde }e je svaki smatrati svojom. I niko ne}e pro-
testovati {to je ve}ina generala iz isto~ne Srbije ili obrnuto.” (str. 182.)
U komunisti~koj Jugoslaviji Srbi su do krajnosti zapostavqeni u vo|e-
wu kadrovske politike. Uostalom, “na ~elu dr`ave je diktator Hrvat. Vi{e
od toga: antisrbin, jedan od najqu}ih neprijateqa Srpstva kroz celu wegovu
istoriju. ^ovek koji u javnim govorima napada i grdi sve {to je Srbinu sve-
to, u prvom redu Kajmak~alan. Srbi mu ~ak moraju aplaudirati. ^ovek koji ni-
kad }irilicom re~ napisao nije, niti dozvolio da mu se govori objave ekav{ti-
nom. U mr`wi na Srbe ne zaostaje za Stepincem.” (str. 183.) Nikakvog utica-
ja Srbi pod Brozovim re`imom nikada nisu imali u vo|ewu dr`avnih poslo-
va. I oni koji su se nalazili u Titovoj blizini predstavqali su najobi~nije
slugerawe i izrode. Srbima se “stalno daje jedino policija da bi se i u zemqi
i u inostranstvu kompromitovali. A policija radi {to joj Broz i wegov ka-
binet nala`e.” (str. 185.) I vojska, i privreda, i finansije, i informisawe,
i diplomatija, sve je redovno bilo u hrvatskim i slovena~kim rukama.
Ako bi se i konstituisala nova, postkomunisti~ka jugoslovenska dr`a-
va, ona po Kosti}evom mi{qewune bi mogla da funkcioni{e. Hrvati bi se,
na primer, neprestano parni~ili pred ustavnim sudom, provodili parlamen-
tarnu opstrukciju i pasivnu rezistenciju, bojkotovali dr`avne institucije,
sabotirali dr`avne interese, ucewivali dr`avu i {urovali s wenim nepri-
jateqima. Unitarno ure|ena dr`ava nekako mo`e da se nosi sa takvim kriznim
situacijama. “U federaciji je daleko te`e na}i makakav palijativ za trenut-
no re{ewe krize. Ako se re{i na opstrukciju jedna od najva`nijih kompone-
nata dr`ave sa centralnim geografskim polo`ajem u woj, ceo dr`avni orga-
nizam je paralizovan. Dr`avni aparat ne mo`e vi{e da funkcioni{e, sve se
uko~i i, posle izvesnog vremena, dr`ava se raspada. Ako se to `eli spre~iti,
postoje samo dva puta: ili suspendovati politi~ka prava, a to zna~i uvesti dik-
taturu, za koju je s pravom re~eno da joj se zna po~etak ali ne zna kraj, ili ~i-
niti daqe ustupke Hrvatima, i na taj na~in ispuwavati wihove prohteve `r-
tvuju}i srpske legitimne interese.” (str. 190.)
Federalne jedinice imaju velike mogu}nosti da blokiraju ostvarivawe
iskqu~ivih nadle`nosti savezne dr`ave na svojoj teritoriji. [to se ti~e dr-
`avne prestonice, “Hrvati ne `ele intimno glavni grad Jugoslavije na svo-
joj teritoriji jer bi se time ja~e vezali za zajednicu, ne bi mogli stalno pre-
titi separacijom, i ne bi mogli na drugoga bacati neopravdane krivice. Ali
739
oni ho}e da iskoriste i tu ~iwenicu {to je glavni grad u Srbiji da Srbe uce-
wuju.” (str. 196.) [to se ti~e komunisti~kog zadr`avawa Beograda, Kosti} ko-
mentari{e da je “tu bila i `eqa novih vlastodr`aca da se formalno bace na
grba~u srpskom narodu, da mu odatle vezuju jaram, kao i to da se instaliraju u
dvorovima tako omrznutih Kara|or|evi}a i u toliko pri`eqkivanim vila-
ma dediwskih parvenija. Naposletku, mo`da su `eleli ono {to danas tako kon-
sekventno sprovode: kroatizaciju Beograda. Tamo je }irilica izba~ena iz svih
nadle{tava, tamo se ~ak i oglasi uz po{tanske pe~ate latinicom {tampaju, i
to stalno bez izuzetka da bi se Srbi {to vi{e ponizili. A da su samo uz jedan
pe~at Zagreba dali oglase u }irilici, sva bi evropska {tampa zagrmela! U Be-
ogradu se ne sme srbovati niti isticati Srpstvo. Vi{e od pola kwiga koje ta-
mo izlaze, {tampaju se latinicom, i svakim danom razmera je sve ve}a na {te-
tu }irilice. Stari su Beogra|ani izba~eni iz svojih stanova i svaki mogu}i
antisrpski milet ugnezdio se u nekada{wa srpska gnezda.” (str. 195.)
Ina~e, Lazo Kosti} se zala`e za dislokaciju mnogih institucija central-
ne vlasti i javnih ustanova iz Beograda. “Ovakvom dekoncentracijom ne samo
{to bi Beograd bio rastere}en i `ivot u wemu sno{qiviji i prirodniji, ne-
go bismo dobili i va`ne regionalne centre, koji su u srpskim krajevima pot-
puno nedostajali. A oni bi u mnogom pogledu postali privla~ne aglomeraci-
je koje bi se posle sa svoje strane takmi~ile u razvitku. Ne mo`e biti sre}e i
uspeha u zemqi gde jedno mesto sve privla~i i sve apsorbuje. Svako se onda van
tog mesta ose}a zapostavqen i kao pastorak. Veli~ina Nema~ke i [vajcarske
se ba{ sastojala u utakmici raznih gradova, od kojih je svaki vodio bar u ne-
~emu. Podizawem ve}eg broja regionalnih centara kod nas bi}e otvorena no-
va, mo}na `ari{ta srpske kulture koja bi plodonosno delovala na svoju bli-
`u i daqu okolinu. Celo Srpstvo u krajwoj liniji imalo bi od toga koristi.
A to je mogu}e samo u svojoj dr`avi. Ina~e bismo ovu dekoncentraciju u zajed-
ni~koj dr`avi morali da vr{imo u korist nesrpskih gradova.” (str. 198.)
3. Spoqnopoliti~ki uslovi i vojni apsekti
jugoslovenske ili srpske dr`ave
Tre}a kwiga Kosti}eve studije “Srbija ili Jugoslavija” objavqena je u Ha-
miltonu 1962. godine i posve}ena je spoqnopoliti~kim i vojnim aspektima u
odmeravawu koja je dr`avotvorna varijanta povoqnija za srpski narod, imaju-
}i u vidu da “na jednu dr`avu u kojoj je stanovni{tvo duhovno ~vrsto povezano,
u kojoj je jednodu{no, solidarno, homogeno, malo ko sme da nasr}e.” (str. 10.) Dr-
`ava i narod te`e da o~uvaju spoqnu slobodu koja se izra`ava kroz nezavisnost
i suverenost, a Kosti} insistira da Srbi moraju blagovremeno da se pripre-
me za sve mogu}e varijante jugoslovenskog raspleta. Kosti} je ube|en da }e Ju-
goslavija sigurno jednog dana propasti, mada je wen komunisti~ki re`im neu-
poredivo sna`niji od prethodnog kraqevskog. Onima koji misle da se mo`e sru-
{iti komunizam a da se sa~uva jugoslovenska dr`ava, Kosti} ukazuje da “to ni-
je nemogu}e, ali je to jo{ mawe izvesno. Ako do|e do preokreta, ako do|e do ru-
{ewa, niko ne zna gde }e se stati. Jugoslavija ima velike neprijateqe i unutra
i spoqa, i oni bi tada bili u akciji. I kad na{ svet ne{to ru{i, on ru{i do
kraja.” (str. 13.) Oni koji bi da sru{e samo komunisti~ki re`im ne mogu dozi-
740
rati i kontrolisati proces, niti }e neko wih pitati kao nepogre{ive auto-
ritete {ta i kako treba da se radi. “Ako do|e do ru{ewa, na}i }e se na istoj
liniji svi neprijateqi Jugoslavije, i svaki }e ru{iti za svoj ra~un i sa svo-
jim zadwim namerama. Ko ho}e da se Jugoslavija po svaku cenu o~uva, najboqe
je, i jedino mogu}e, da se u wu ne dira. Na ~ast im koji tako misle!” (str. 13.)
Nema nikakvog spora da “onu prvu Jugoslaviju nikad nijedan Srbin ne bi
ru{io; uzalud bi bila ma kakva agitacija u tom pravcu. Srbi su tu zemqu sma-
trali svojom. Ali je 1941. nastalo kod mnogih otre`wewe i broj lica koja ne-
}e Jugoslaviju raste u emigraciji svakodnevno.” (str. 13.) Me|utim, Hrvati si-
gurno ne bi pristali da se unutardr`avni odnosi nakon pada komunizma vra-
te na prethodno stawe, pa zato Srbi ne smeju dozvoliti da se na|u u situaciji
da Jugoslaviju brane od Hrvata, nego samo srpski narod i srpske zemqe od hr-
vatskih megalomanskih prohteva i zlo~ina~kih te`wi. Kreatori jaja~ke Jugo-
slavije su vodili ra~una da se na vreme stvore pravne pretpostavke za eventu-
alno budu}e otcepqewe Slovenaca, Hrvata, Makedonaca, pa i Crnogoraca, po
proklamovanom komunisti~kom na~elu o pravu nacionalnog samoopredeqewa,
ali je identi~no pravo Srbima uskra}eno jer su wihovu federalnu jedinicu do-
datno rascepkali i blokirali autonomnim pokrajinama, dovode}i nas u situ-
aciju da u su`enoj i osaka}enoj Srbiji `ivi samo polovina srpskog naroda. Svim
drugim narodima je, dakle, pru`ena {ansa da se kad-tad osamostale, a Srbima
samo strah {ta }e biti s wihovim pre~anskim krajevima u tom slu~aju.
Svoje uporno ukazivawe na najnepovoqnije varijante budu}ih zbivawa, zbog
kog su mu zamerali mnogi kriti~ari, Kosti} obja{wava saznawem da “budu}-
nost donosi mnoge stvari koje se o~ekuju i, uz wih ili ~ak i bez wih, mnoge ko-
je niko ne predvi|a niti mo`e da predvidi. Proroka u dana{we vreme nema,
ali zloslutnika je bilo uvek i bi}e ih uvek. Oni su ~ak potrebni.” (str. 21.) Ve}
sama ~iwenica da mi Srbi `ivimo zajedno sa narodom koji nas najvi{e na sve-
tu mrzi i da na{a zajedni~ka dr`ava ne mo`e razvijati unutra{wu slobodu i
demokratiju, opasnost je koja neprekidno prati i poziva na oprez. [to se ti-
~e me|unarodnih okolnosti, Kosti} smatra da obe varijante ishoda tada pre-
ovla|uju}eg konflikta ne moraju po svaku cenu biti na srpsku {tetu, bilo da
prevlada Rusija ili antikomunisti~ke sile. Pri tome, izra`ava zabludu da za-
padnim silama u vo|ewu balkanske politike zna~ajan orijentir predstavqa-
ju savezni{tva iz Drugog svetskog rata. On smatra da samo susedne dr`ave mo-
gu imati aspiracije na srpske teritorije. Me|utim, Kosti} je svestan da “de-
taqnu i preciznu konstelaciju sile u odsudnom momentu mi ne mo`emo znati.
Rusija je 1914. u{la u rat zbog Srbije, a 1917. je we, nacionalne Rusije, nesta-
lo. Kakve sve promene mogu da nastupe do momenta kada }e se “carstvo deliti”,
mi ne mo`emo znati. Ima mnogo nepoznatih i sa na{e strane i sa strane pro-
tivnika. Ne zna se ni ko }e postojati u odsudnom momentu, ni ko }e gde biti, ni
ko }e imati presudan uticaj, a najmawe kako }e ga on upotrebiti.” (str. 22.)
a) Odnosi sa susednim narodima
[to se srpskih suseda ti~e, Kosti} smatra da tu postoje trajna i privre-
mena prijateqstva i neprijateqstva. Grke i Rumune smatra prijateqima s ko-
jima nemamo nikakvih me|usobnih problema i s ~ije strane ne}emo biti uzne-
741
miravani. Za Italijane misli da ne}e imati pretenzija na Srpsko primorje.
“Iako su oni Boku Kotorsku, na na{u sre}u, anektirali bili za vreme posled-
weg rata (jer da su je predali Hrvatima, mi vi{e ne bismo imali Srpskog pri-
morja), oni su po samom Londonskom ugovoru dali bili Srbiji svu Dalmaciju
do Splita.” (str. 23.) Italijani bi imali konkretnog interesa da se Srbi eta-
bliraju na Jadranskom moru “jer wihovi teritorijalni prohtevi prema Jadra-
nu koji dr`e Hrvati ne mogu nikad biti zapostavqeni. Oni bi u nama gledali
svog saveznika. A ina~e, Italiji je svakako prijatnije da na isto~noj obali Ja-
drana ima dve dr`ave, koje bi morale biti rivalne, nego jednu. To je geopoli-
ti~ki aksiom.” (str. 23.)
Trajne nepre~i{}ene ra~une, po Kosti}evom mi{qewu, imamo sa
Ma|arima, Bugarima, Arnautima i Hrvatima. Ma|arska bi `elela da nam ot-
me Banat, Ba~ku i Barawu, pozivaju}i se na istorijsko pravo, {to je veoma slab
argument, jer u tim predelima Srbi imaju mnogo vi{e od apsolutne ve}ine sta-
novni{tva. S tog aspekta Ma|ari su u krajwe nepovoqnom polo`aju “jer oni
nemaju samo revidinkacije prema nama, nego jo{ ve}e prema Rumunima i Slo-
vencima, a donekle i prema Austrijancima i Rusima (Burgenland i Prikarpat-
ska Rusija). Tek ako sve tra`e i sve dobiju, mogu govoriti o integraciji krune
Svetoga Stevana. (Wihove revindikacije se rasprostiru delimi~no i na Hr-
vate (Barawa, Me|umurje, Rijeka) i Slovence (Prekomurje). Naro~ito je Mayar-
skoj stalo da dobije izlaz na more, a to mo`e samo preko Hrvatske.” (str. 24.)
Bugari imaju trajne pretenzije na Makedoniju, ali se tamo ve}insko sta-
novni{tvo deklari{e kao makedonsko, pa u slu~aju raspada jugoslovenske dra`ve
mo`e se desiti da Makedonija ostane sa Srbijom, osamostali se ili pripoji
Bugarskoj. “Samostalna Makedonija bila bi nonsens. To bi bila `i`a svih mo-
gu}ih nemira: i ona bi imala pretenzije na mnogim stranama, i prema woj bi
imale mnoge dr`ave pretenzije: Bugarska, Srbija, Albanija i Gr~ka. Ako bi
Makedonija bila sama, Srbi bi tra`ili sa mnogo prava i mnogo {ansi sever
wen za sebe, zapad Arnauti, jug mo`da Grci, a wu celu Bugari. Stalno bi se su-
sedi o wu otimali, stalno bi slali komite i ~etnike, sabota`e bi bile na dnev-
nom redu, mira i spokojstva niotkud. Nema taj narod ni ono {to svi drugi ima-
ju: podu`i i nesporan (samostalan) kulturni razvoj. Nema istorijske i druge
duhovne vrednosti na koje bi se mogao u te{kim prilikama osloniti. Makedo-
nija sama za sebe ne bi nikad imala dovoqnu vojsku da se u slu~aju rata brani.
Bila bi mawa od ijednog suseda (a to je glavni kriterijum mogu}nosti opstan-
ka), bila bi stalna jabuka razdora me|u wima, bila bi, kao do 1912, bure baru-
ta koje mo`e ma ko da zapali u svako doba. Da Makedonija ne bi privredno mo-
gla da prosperira, ne treba oba{ka dokazivati. Ona ima dosta raznovrsne kul-
ture, weno stanovni{tvo je radno do krajwih granica (jedva ga ima radnijeg na
jugu Evrope), ali sve to nije dovoqno da osigura redovan i bezbri`an privred-
ni razvoj jednoj maloj zemqi. Makedonci bi se morali sto puta predomisliti
pre nego bi pristali ili ~ak tra`ili samostalnost.” (str. 26-27.)
Bugarski okupatori su u toku Drugog svetskog rata toliko surovo upravqa-
li Makedoncima da su u Makedoncima ubili svako probugarsko raspolo`ewe.
Nasuprot tome, Srbi su im priznali posebnost, a i integracioni procesi iz-
me|u Srba i Bugara decenijama su se odvijali na svim poqima. Posebno su im
privrede komplementarne. Iako su svi prosrpski elementi u Makedoniji odav-
742
no razvla{}eni, “danas nema u Makedoniji strujawa prema Bugarskoj, bar ko-
liko to mi ovde vidimo. Nema ni begunaca u Bugarsku, jer bi se to ~ulo. Dale-
ko je vi{e Crnogoraca (kominformista) prebeglo u Albaniju (da ne govori-
mo u druge zemqe), nego Makedonaca u Bugarsku.” (str. 27.) Ni zapadne sile, ni
brojne nacionalne mawine koje `ive na makedonskom podru~ju, ne bi prihva-
tile pripajawe Makedonije Bugarskoj.
Realisti~ki procewuju}i interese, voqu i htewa samih Makedonaca, Ko-
sti} izvodi slede}i zakqu~ak: “Kako danas stvari stoje, Makedonci bi nesum-
wivo najvi{e voleli da ostane Jugoslavija i ona jedna od ravnopravnih kompo-
nenata. Da budu ravni Srbima, a ne pod Srbima. Ne `ele se udaqavati od Srba,
ali ne i wima pot~initi. Sa wihovog gledi{ta to je prirodni prohtev. I kad
druge te{ke okolnosti ne bi nama Srbima nalagale da se odreknemo Jugoslavi-
je, i kad bi ovu htele sve druge komponente, ovaj stav Makedonaca bio bi odlu-
~uju}i da se za Jugoslaviju i mi zauzmemo. Ali, s jedne strane treba otvoreno re-
}i da mi nikad u slobodnoj svojoj zemqi, pa bila to Jugoslavija ili Srbija, ne
bismo pristali na diskriminaciju Srba u Makedoniji koja se sad sprovodi. S
druge strane, mi bismo mogli u samoj Srbiji priznati Makedoniju autonomnu,
koja vi{e zna~i nego sada{wa “republika”, i mogli bismo joj priznati wenu po-
sebnost u jeziku i kulturi ukoliko oni, Makedonci, na tome insistiraju. Time
bi wihove maksimalne `eqe u velikoj meri bile zadovoqene.” (str. 28.)
Kosti} smatra najte`om situaciju u Staroj Srbiji, jer su se tamo srpske
pozicije vi{e pogor{ale pod jugoslovenskim komunisti~kim re`imom, ne-
go pod turskom okupacijom. U vreme kad je Kosti} pisao svoju studiju, privla~-
na mo} Enver Hoyine Albanije za kosovsko-metohijske [iptare bila je mi-
nimalna, o ~emu su svedo~ili mnogi zapadnoevropski novinski izve{ta~i i
publicisti. Me|utim, on je veliki skeptik u pogledu budu}eg razvoja situaci-
je, pa ka`e: “Ja ne `elim da obmawujem ~itaoce sa ma kako optimisti~kim iz-
javama, koje sam ne vidim. Stawe je te{ko i mo`da samo jednim operacionim
poduhvatom moglo bi da se re{i. (Pod operacionim poduhvatom razumem na-
pu{tawe izvesne teritorije i preseqewe stanovni{tva.” (str. 29.)
[to se ti~e razgrani~ewa s Hrvatima, Kosti} se suvi{e oslawao na pret-
postavku da }e politici zapadnih sila ne{to zna~iti podaci o stravi~nim
hrvatskim ratnim zlo~inima i da }e se Amerikanci dr`ati Ruzveltovog sta-
va da Srbi zaslu`uju samostalnu dr`avu, a da Hrvate treba staviti pod me|u-
narodno starateqstvo. On atakuje na srpske intelektualce u emigraciji da u
tom pravcu usmeravaju svoje politi~ke i propagandne napore kako bi se {to
podrobnije informisalo zapadwa~ko javno mwewe. Svestan je Lazo Kosti} da
“i kad bi svi Srbi tako postupali, ni najmawe ne bi bilo nemogu}e da u odsud-
nom ~asu ~ak i moralne pozicije Hrvata budu boqe od srpskih. Neosporna je
stvar da }e oni na}i jake intelektualne pomaga~e, pre svega katoli~ku crkvu
i sve vlade koje se prema woj opredequju. Na}i }e ono {to mi Srbi ne mo`e-
mo na}i dok se ne vaspostavi i oja~a pravoslavna Rusija.” (str. 31.)
S jedne strane, Kosti} naivno ra~una na moralnost i zahvalnost ameri~ke
i engleske vlade za srpske ratne zasluge, pa mu se ~ini neverovatnim da te dve
zapadne sile ~vrsto dr`e hrvatsku stranu, ali istovremeno ukazuje na fatalnu
opasnost od srpskog jugoslovenstva, “opasnost koja dolazi odmah iza opasnosti
od Hrvata, jer mi mo`emo do}i u situaciju, i jama~no }emo do}i, da se kao Srbi
743
opredequjemo, a jugoslovenski u{trcani bacili tu }e nas ometati. Hrvati }e bi-
ti svesni sebe i zna}e {ta ho}e, a mi mo`emo i ne znati {ta ho}emo jer stalno
lebdimo u vazduhu bez krila izme|u srpstva i jugoslovenstva.” (str. 33.)
Da nije napravqena katastrofalna gre{ka formirawem jugoslovenske dr-
`ave posle Prvog svetskog rata, da je, kako lamentira Kosti}, “tada ostala sa-
mostalna Srbija, ona bi nesumwivo dobila bila Bosnu sa Hercegovinom, Voj-
vodinu i jedan znatan deo Jadrana. Ona bi 1941. veoma verovatno po{la sa svo-
jim saveznicima. Mo`da bi toliko prosavezni~ki bila raspolo`ena da joj Hi-
tler ne bi ni ~inio ponude saveza. Hrvatska bi nesumwivo po{la sa Hitlerom.
Vrlo je mogu}e da bi joj on dao sve one delove Srbije koje joj je dao 1941. Ali,
tada Hrvati ne bi mogli ~initi iste zlo~ine. Jer bi pre svega Srbi bili sprem-
ni, imali bismo jasne frontove. Zatim, inostranstvo bi se za to jako zainte-
resovalo. I na{a izbegla vlada, i javno mi{qewe inostranstva uzelo bi Sr-
be u odbranu, jer su napadnuti od saveznika Osovine. Moralno bi pozicija Sr-
ba bila beskrajno povoqnija. Ne bi se moglo govoriti da je to “gra|anski, bra-
toubila~ki rat”, unutra{wa stvar samih gra|ana Jugoslavije. Ni sami vrhov-
ni okupatori, Nemci i Italijani, ne bi to dozvolili. Van svake je sumwe da
bi sa mawe `rtava pro{li. A kad bi se rat svr{io, mi bismo prema Hrvati-
ma jo{ popravili svoje teritorijalne odnose. Jer bi oni, nesumwivo, i ovom
prilikom ubijali Srbe preostale u Hrvatskoj i na{i bi dr`avnici, koji bi
bili Srbi a ne Jugosloveni, to izneli pred Me|unarodni forum i time dopri-
neli da ti Srbi ne ostanu pod Hrvatskom. Hrvati bi tada imali da pla}aju rat-
nu {tetu. A ovako su dobili razne teritorije na ra~un srpskih `rtava i zavla-
dali celom Jugoslavijom (dobili su Rijeku, Kvarner, Istru, Zadar, Lastovo, Ba-
rawu, itd.). Srbi ne bi izgubili ni{ta, najmawe Makedoniju. To je skoro izve-
sno.” (str. 33-34.)
Teritorijalne pretenzije pojedinih balkanskih zemaqa prema srpskim pod-
ru~jima su jedna me|unarodnopoliti~ka konstanta na koju uvek treba ra~unati bez
obzira na zvani~no saop{tavawe stavova wihovih vlada. “Me|u takve konstan-
te treba samo, potpunosti radi, navesti i nacionalnu netrpeqivost, animozitet
celog jednog naroda protiv drugoga, koji se vekovima ispoqava. Wemu nema leka,
i nikakva civilizacija, i nikakva kultura, i nikakvo politi~ko vaspitawe ne-
}e ga sasvim odstraniti.” (str. 38.) Me|utim, samostalna srpska dr`ava imala bi
daleko povoqniji me|unarodni polo`aj nego Jugoslavija; Austrijanci, kao nespor-
ni deo nema~kog naroda, `ele izlaz na Jadransko more, a to mogu posti}i samo pre-
ko slovena~ke i hrvatske teritorije. [to bismo se mi Srbi tome suprotstavqa-
li. Italijani pri`eqkuju da povrate predele koji su im oteti posle Drugog svet-
skog rata. Za{to bi to nama Srbima smetalo. Nemamo nikakvog interesa da u~e-
stvujemo u tu|im sporovima sa Nemcima i Italijanima.
b) Aspiracije velikih sila
^ini mi se veoma interesantnim kako je Lazo Kosti}, pre ~etrdeset go-
dina, detaqno analizirao potencijalno pona{awe velikih sila u odnosu na srp-
ske nacionalne interese. On misli, ili mo`da samo `eli, da one budu naklo-
wenije Srbiji u trenutku jugoslovenskog raspada. “Francuska je tradicional-
ni prijateq Srbije, i nijedna dr`ava na Istoku Evrope ne mo`e da istisne ovu
744
prvobitnu naklonost Francuske prema Srbiji. Jedna nacionalna Rusija (a na-
cionalna Srbija se te{ko da zamisliti bez nacionalne Rusije, koja je zbog Sr-
bije i nestala), nema pouzdanijeg prijateqa od nas. Eksperimenti sa Bugarskom
uvek }e dovesti do istih rezultata. Nema~ka prezire nadasve svoje biv{e sa-
veznike koji su joj udarili no` u le|a kad je ona smrtno rawena le`ala na ze-
mqi. Pred kraj rata je uvidela da su joj samo Srbi bili jo{ od samog po~etka
otvoreni ali ~asni neprijateqi, i svakim danom sve se vi{e ispoqava kaja-
we za sve {to su prema nama uradili, smatraju}i nas jedinim ratnicima i vi-
tezima Balkana. Pored toga, mi ne bismo imali vi{e nikakvih teritorijal-
nih sporova sa Nema~kom, niti uop{te akata trvewa. To isto va`i za Itali-
ju. One nemaju nikakvih nera{~i{}enih ra~una, niti ima verovatno}e da }e
se ovi pojaviti ako Srbija bude za sebe, ako bude samosvojna.” (str. 41.)
[to se ti~e anglosaksonskih sila, Kosti} je bio uveren da “ni Sjediwe-
ne Ameri~ke Dr`ave, ~iji je predsednik jednom rekao da Hrvate treba stavi-
ti pod kuratelu, ne}e, svakako, pretpostavqati jedan neverni narod, koji se uvek
borio protiv napretka i slobode drugom narodu koji je, velikim delom po tra-
`ewu samih Amerikanaca, po{ao u rat 1941. da naposletku sve izgubi. Osta-
je samo Yon Bul, Velika Britanija, koja nam je tradicionalno nenaklowena.
Za{to, Bog }e mu znati. Verovatno pod uticajem svojih eksperata Votsona, Spi-
da itd. Ona nas je uvek podbadala, uvek u zlo vodila, i uvek ostavqala u odsud-
nom momentu na cedilu. No, wena mr`wa ne predstavqa “konstantu”, niti mr-
`wi prema nama odgovara neka tobo`wa qubav prema nekom na{em neprija-
tequ. Ne, toga nema (niti se uop{te mo`e kod Engleza govoriti o qubavi pre-
ma nekome drugom, a ne sebi). Zato mi niti neraspolo`ewe Engleske prema na-
ma ne moramo tragi~no uzeti, niti ga smatrati neotklowivim. Mo`da }e En-
gleska jednom uvideti da smo samo mi u ovim delovima sveta bili uvek na we-
noj strani. Kod we qubavi nema, ali }e joj interesi nalagati da se oslawa na
sigurnog saveznika koji je i vernost i snagu dokazao dosad.” (str. 41.)
Istorijski razvoj je imao druga~iji tok. U trenutku sloma evropskog ko-
munizma, dok se nacionalna Rusija jo{ nije uspravila, a i sama je trpela najte-
`e udarce, sve zapadne sile zauzele su izrazito antisrpski kurs. Me|u wima je,
istina, predwa~io jedan faktor oko koga se ni Kosti} svojevremeno nije ni-
malo kolebao. Znao je da u wemu “imamo i jednog sigurnog neprijateqa, jednog
mo}nog neprijateqa, jednog perfidnog protivnika, koji nema ni vojne kontin-
gente ni suverene teritorije, ali ipak zato raspola`e sa neobi~no jakim sna-
gama drugog kalibra. To je katoli~ka crkva oli~ena u Vatikanu. Ona nam nikad
nije bila prijateq, a ovoga rata je o~igledno radila na na{em uni{tewu. No,
nije ni ona nesavladiva, pa ~ak Srpstvu nije kroz vekove ni stoti deo {tete na-
~inila koliko je nameravala i poku{avala. Zato {to su na{i stari bili sprem-
ni na to. Ona }e uvek protiv nas raditi dok ne u|emo u “krilo jedino spasava-
ju}e”, a to ne}e biti nikad. Ali, ona }e jednako protiv nas raditi i unutra, ako
ostane Jugoslavija, i spoqa, ako se odvojimo u na{u Srbiju. Mi }emo daleko lak-
{e i daleko efikasnije da predusretnemo wene akcije spoqa nego unutra. Pod
pretekstom verskog mira, mi bismo unutra morali mnogo {ta da trpimo i pu-
{tamo. Tako bismo ponovo bili razjediweni i rasto~eni, skoro neosetno. Jer,
katoli~ka crkva ne zna za granice u svojim metodama podrivawa neprijateqa,
tj. pripadnika svake druge vere, a naro~ito hri{}anske.” (str. 41-42.)
745
 Najva`nije je to {to samostalna Srbija ne bi bila slabija ni od jedne su-
sedne dr`ave. [to se ti~e eventualnih balkanskih savezni{tava “inicijati-
vu za saveze treba drugome ostavqati; Srbija ne treba da tra`i saveznike, ona
}e biti tra`ena.” (str. 44.) Hrvati, sa svoje strane, potpoma`u sve srpske nepri-
jateqe i otvoreno podr`avaju wihove pretenzije koje dovode u pitawe srpske
nacionalne interese. Wima su Albanci najbli`i prijateqi kadgod ugro`ava-
ju srpski narod, a sa bugarskim ekstremistima su sara|ivali i u ubistvu kraqa
Aleksandra Kara|or|evi}a. Srbi iz takvog istorijskog iskustva treba ne{to
da nau~e, pa sklope ~vrste saveze sa hrvatskim neprijateqima. Politiku pot-
pomagawa svih srpskih neprijateqa i separatisti~kih nacionalnih pokreta vo-
dila je i Komunisti~ka partija Jugoslavije izme|u dva svetska rata. Ali, u tre-
nutku sloma komunisti~kog re`ima srpski politi~ki predvodnici bi mora-
li imati spreman koncept saradwe sa svim na{im prirodnim saveznicima ~i-
ja snaga objektivno prevazilazi mogu}nosti hrvatskih saradnika.
Kosti} odbacuje i argument pristalica jugoslovenske opcije da takvu dr-
`avu `ele velike sile. Najve}i broj svetskih dr`ava je potpuno indiferen-
tan prema sudbini Jugoslavije, dok susedne dr`ave `ele da na{a zemqa bude
{to slabija, {to je wihov sasvim razumqiv i prirodan stav. Zapadne sile se
rukovode iskqu~ivo svojim interesima, a me|u velikim dr`avama uvek posto-
ji rivalitet interesa, koji nikako ne podrazumeva i wihovu pojedina~nu traj-
nost. Jedino je ruski interes u pogledu stabilnosti srpske dr`ave imao tra-
jan karakter. “Tako, npr. do 1917, carska Rusija je poklawala izuzetnu pa`wu
Srbiji i Crnoj Gori kao pravoslavnim dr`avama. Sam Masarik ka`e u svojoj
“Svetskoj revoluciji” da su ruskog ministra spoqnih poslova zanimali na ju-
gu Evrope samo pravoslavni, i niko vi{e. Ovaj je vi{e puta, a s wim i drugi
va`ni faktori ruske politike Prvog svetskog rata, odvra}ali srpske dr`av-
nike od saveza sa katolicima. Govorili su da im wihovo iskustvo sa Poqaci-
ma takvo dr`awe nala`e.” (str. 59.)
[to se ti~e zapadwa~kog insistirawa na Jugoslaviji, ono ima izrazito
antiruski prizvuk. Zbog toga i podupiru komunisti~ku Jugoslaviju pod dikta-
torskim Titovim re`imom. “tj. iz mr`we prema Istoku, prema Rusiji, prema
pravoslavqu itd. Oni smatraju da bi slobodna Srbija odmah tra`ila i na{la
naslon na Rusiju. Oni to s pravom pretpostavqaju. I mi bismo li~ili na sa-
moubice kad bismo se tog naslona libili, kad ga ne bismo svestrano koristi-
li.” (str. 62.) To je srpsko sudbonosno okriqe i jedino upori{te pred zlokob-
nim i mra~nim zapadwa~kim planovima.
Ne treba imati nikakvih iluzija po pitawu {ta o nama Srbima zaista mi-
sle zapadne sile. “Videli smo {ta nam `eli Engleska i kako je s nama postu-
pala. Pored svih izdaja, jo{ je bombardovala srpske gradove gore nego Nemci
za vreme posledweg rata, a hrvatske je sasvim {tedela. Za{to? Vrlo je prost
odgovor na to. ^er~il je ve} bio utana~io sa Staqinom podelu Jugoslavije, od-
nosno sfera u Jugoslaviji po principu fifti-fifti, i Staqin je bio tobo-
`e smesta dao pristanak. A kako bi izgledalo to pola-pola? Ni to nije te{ko
doku~iti; Engleska bi imala u svojoj interesnoj sferi zapad, a Rusija istok ze-
mqe. Zato ona nije protestvovala zbog ubijawa Srba u “NDH”, ve} zbog srpskih
odmazda, jer je svoj presumptivni deo {tedela; zato je nametnula predsednika
vlade [uba{i}a; zato je favorizovala svaki antisrpski pokret i u zemqi i
746
u inostranstvu itd. To }e ona ~initi i daqe, jer se “principi engleske spoq-
ne politike ne mewaju, pa ma koja vlada bila na upravi zemqe”, kako glasi jed-
na spoqnopoliti~ka maksima.” (str. 62.)
U skladu s tim, Englezi su izdali Dra`u Mihailovi}a, a pokazivali sprem-
nost da podr`e Antu Paveli}a ako on bude spreman da se udru`i sa ma~ekov-
cima i u pogodnom momentu preorijenti{e protiv Nemaca. “Englezi }e nas
uvek smatrati svojim virtuelnim protivnicima, onima koji vi{e te`e i na-
giwu Rusima nego wima, onima koji }e u trajnim situacijama i}i sa Istokom
a ne sa Zapadom. To su konstante, stalne rukovodne ideje engleske politike, ne
treba se zavaravati. A ona, na`alost, jo{ uvek vr{i veliki pa negde i presud-
ni uticaj na SAD. (Tako je bilo i za vreme posledweg rata, kada su Srbiju bom-
bardovali ameri~ki avioni, ali vrhovna komanda nad savezni~kim avijacija-
ma u na{em predelu pripadala je Englezima. Oni su vinovnici svih ubistava
Srba od po~etka 1944, a posredno i od pre). “Saveznici” su stvorili komuni-
sti~ku Jugoslaviju, to je wihovo ~edo, wihovo delo. Ako im sad ne konvenira,
zna~i da je mi moramo ru{iti i prilagoditi wihovim ciqevima. A koji su to
ciqevi? Borba protiv Rusije i Istoka, protiv svake Rusije, ne samo komuni-
sti~ke. Zato je wima potrebna Jugoslavija, jer se s pravom boje da }e Srbi ve-
zati svoj brod uz pravoslavnu i nacionalnu Rusiju. Da to kontrakapiraju sa Hr-
vatima i ostalim katolicima. Zato su “saveznici” ne samo za Jugoslaviju, ve}
takvu Jugoslaviju u kojoj Srbi moraju igrati sporednu ulogu, u kojoj se ima vo-
diti antisrpska politika i kojom moraju upravqati antisrbi.” (str. 63.)
Lazo Kosti} i ovom prilikom posebno upozorava na zna~aj ruskog fakto-
ra. “Ja ne}u govoriti na{im qudima {ta bi zna~ilo za nas Srbe kad bismo Ru-
siju izgubili ili udaqili od sebe, kad bismo je naterali da prigrli na{e ne-
prijateqe (kao u doba kraqa Milana). To znamo iz istorije, to ose}amo instink-
tivno. Nema nama prirodnijeg ni ~vr{}eg naslona nego na Rusiju, slovensku,
pravoslavnu, }irilovsku. Ona nas je nesebi~no pomagala kroz mnoge vekove i
u raznim situacijama.” (63.) Ovde se Kosti} poziva i na jedan konkretan isto-
rijski primer, koriste}i citat iz kwige biv{eg kraqevskog poslanika Jova-
na M. Jovanovi}a “Stvarawe Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca”, koji pi-
{e kako su se odvijali pregovori savezni~kih sila 1915. godine o isto~noj oba-
li Jadranskog mora: “Engleska vlada pristaje da se Italiji, za ulazak u rat, dad-
ne Dalmacija od Zadra do Splita sa ostacima... Rusija se buni zbog zapostavqa-
wa Srbije. Ser Edvard Grej mewa svoj predlog tako da se Italiji daje obala Za-
dra do Splita sa otocima, a od Splita daqe sve Srbiji. Rusija se opet quti {to
se Srbija opet `rtvuje... Kad vidi (Grej) da su u Petrogradu sve neraspolo`e-
niji, onda pristaje da se Srbiji dadne ono {to ruska vlada predla`e, pa i Split,
ali da otoci pred Splitom pripadnu Italiji pa makar bili i neutralizova-
ni... Rusi ni sad nisu zadovoqni. Sazonov ~ak predla`e “da se Srbiji ustupe
obale i ostrva prema woj od Krka do Ulciwa, a Hrvatima od Krka do Valoske
zajedno sa ostrvima.” (str. 63-64.)
U to vreme je Rusija mnogo vi{e vodila ra~una o srpskim interesima ne-
go i sama Srbija. Srpski politi~ari su se upravo bili zarazili bole{}u ju-
goslovenstva, pa ~ak i kao kraqevskog izaslanika u Petrograd slali Frawu
Supila. “Zadr`avaju}i Srbe u Jugoslaviji i name}u}i toj dr`avi antisrpski
kurs, Engleska je osigurana da ne}e Srbi mo}i da se pridru`e wihovoj tradi-
747
cionalnoj prijateqici Rusiji. Ukoliko se ona zauzima za Jugoslaviju, utoli-
ko }e se zauzimati i za pot~iwavawe Srba u woj. To je van svake sumwe. I tako
svi doga|aji posledweg vremena, koji su izgledali apsurdni, dobijaju odjednom
svoje logi~no obja{wewe. Ali i Srbima onda treba da bude jasno {ta imaju da
o~ekuju od Jugoslavije.” (str. 64.)
Insistiraju}i da se Srbi `rtvuju i ostanu u Jugoslaviji, navodni zapad-
ni saveznici uglavnom ni{ta ozbiqno ne obe}avaju, a kad ne{to i obe}aju pre-
vare nas. Slagali su nas i povodom dvadesetsedmomartovskog pu~a. Dra`u Mi-
hailovi}a su neprekidno nagovarali da napada Nemce, ali ni~im nisu inter-
venisali kad su Nemci za odmazdu pristupali divqa~koj likvidaciji srpskih
civila. Kad su komunisti uhvatili i na smrt osudili Mihailovi}a, engleski
zvani~nici su izjavqivali da ih wegova sudbina ne interesuje. ^etni~ke bor-
ce su bezdu{no predavali da ih partizani likvidiraju. “Englezi su egoisti pre-
ma celom svetu, ali su prema Srbima jo{ i neprijateqi. I onaj ko se u wih po-
uzdava u najmawu ruku je nepopravqiv.” (str. 66-67.) Kosti} zato smatra da se
zapadnim silama ne sme verovati niti im povla|ivati. Oni svuda `ele da ima-
ju pokorne vlade, ali neuporedivo vi{e cene i po{tuju nepokorne. On neve-
rovatno precizno prognozira raspad Sovjetskog Saveza i ^ehoslova~ke kad do-
|e do sloma komunizma, pa isti~e da ne veruje “da bi na ru{evinama komuni-
zma na istoku Evrope mogla nastati neka druga dr`ava a ne Rusija. Niti bi se
bezbrojni Rusi po svetu za drugu neku borili. Niti bi oni `rtvovali svoje ime,
ni svoje pismo, ni svoju literaturu, ni svoju veru, ni svoju istoriju, uop{te svo-
ju posebnost s kojom imaju pravo da se di~e.” (str. 73.)
[irom sveta zapadne sile insistiraju na {to ve}oj rascepkanosti naci-
ja i dr`ava, a od Srba tra`e da se ujediwuju sa svojim iskonskim neprijateqi-
ma. Za wih Tito nema alternative, iako se u svakom drugom slu~aju energi~no
bore protiv komunizma, pa ~ak i krvave ratove vode. Svaki poku{aj ve{ta~-
kog izgra|ivawa emigrantske alternative unapred je osu|en na propast, pa je
to razlog vi{e da Srbi definitivno napuste jugoslovensku opciju. Jugoslavi-
ja nije mogu}a kao demokratska dr`ava, niti kao dr`ava u kojoj Srbi ne bi bi-
li nacionalno ugwetavani. “Englezi su za vreme rata tra`ili od jugosloven-
ske vlade da smeni |enerala Mihailovi}a, jer se tobo`e bori za Veliku Sr-
biju.” (str. 77.) Vi{e su voleli komunizam nego srpsku dr`avu, pa ih je zato ne-
mogu}e privoleti da se okrenu protiv Broza. U tome ih slede sve ostale zapad-
ne sile. “One su dana{we vlastodr{ce uglavile naoru`awem i privrednom po-
mo}ju. One ih smatraju nespornim i dobrim prijateqima. One ih smatraju svo-
jima. Pa ~ak i da to nije slu~aj, ne bi te sile dozvolile promenu iz dva razlo-
ga. Prvo, boje}i se uvek da pri otimawu vlasti ne pretegnu komunisti Moskvi
odani, a zatim da ne do|e do rasula zemqe kojoj je nameweno da bude jedan od glav-
nih bastiona u borbi protiv Moskve.” (str. 78.)
Zapadne sile su iskqu~ivo za komunisti~ku Jugoslaviju, i to zato {to im
je ona dragocena poluga u borbi protiv svetskog komunizma i ruskog faktora
kao takvog, imao on ili nemao ideolo{ki prizvuk. “Nijedna nacionalna Jugo-
slavija ne mo`e biti ja~a od komunisti~ke, i tu treba da budemo na~isto. Ni-
jedna slobodna Jugoslavija ne mo`e biti tako jaka kao ona tiranska.” (str. 78.)
U slobodnom i demokratskom sistemu bi do{li do izra`aja svi divergentni
nacionalni procesi i ideolo{ka trvewa. Tu komunizmom vlada jednoumqe ko-
je je Broz nametnuo po meri zapadwa~kih interesa. U slu~aju sloma titoisti~-
748
kog re`ima mogu}e je veliko krvoproli}e, ali to Englezima nije nikada i nig-
de smetalo. “Pre svega treba re}i da ne bi bilo samo klawa na nacionalnoj osno-
vi, ve} daleko vi{e na osnovi opredeqewa za komunizam i protiv wega. Jer su
ove okolnosti daleko sve`ije, i prvo bi se svet na{ svetio komunisti~kim gla-
varima, kao {to je bilo u Mayarskoj. A niko `ivi na Zapadu, nijedna novina
i nijedan uticajni politi~ar, nije osu|ivao ubijawe, ve{awe za noge i mrcva-
rewe komunisti~kih agenata u Mayarskoj. Meni li~no se nije ni to dopalo.”
(str. 79-80.) [to se nacionalnih sukoba ti~e, Kosti} je svestan da su oni latent-
na pretwa, ali napomiwe da on nije “nikad za to da mi Hrvatima oprostimo zlo-
~ine po~iwene nad nama, ali jo{ mawe da i mi vr{imo zlo~ine.” (str. 80.)
Po pitawu me|unarodnog povezivawa Srbi treba iskqu~ivo da slede svoj
realni interes. Sve dok Srbi insistiraju na Jugoslaviji, mnogi u svetu pri-
pisiva}e im `equ za pot~iwavawem drugih naroda, a nama jugoslovenska dr-
`ava samo nacionalnu {tetu nanosi i uporno zahteva mnoga odricawa. U svim
me|unarodnim organizacijama, u kojima bi se na{la srpska dr`ava, Srbi bi
mnogo boqe prolazili nego posredstvom Jugoslavije. Veli~ina teritorije i
brojnost stanovni{tva tu uop{te nisu toliko zna~ajni faktori, koliko unu-
tra{wa homogenost, dr`avnopravna ~vrstina, profilisan nacionalni inte-
res, politi~ka stabilnost, funkcionisawe politi~kih institucija itd. Srp-
ski glas bi se svuda ~uo i srpski interesi zastupali, {to je dijametralno su-
protno od onoga {to se posti`e kroz Jugoslaviju. “1914. zatalasali smo celu
Evropu i uspeli da je uvu~emo u akciju za nas. Danas malo ko zna da srpski na-
rod i postoji, jo{ mawe koliko on pati. Niko ne zna {ta mu treba i {ta `e-
li. On je obavijen jednim falsifikovanim jugoslovenskim pla{tom, iz koga
ne mo`e da se izmigoqi i svetu poka`e.” (str. 96.)
v) Vojno pitawe
I u pogledu eventualnih ratova koji bi mogli da nas sna|u, Kosti} ka`e
da je ve}a verovatno}a da nas sna|u u okviru Jugoslavije, ali su ve}e {anse za
ratni uspeh i pobedu ako imamo samostalnu Srbiju. Granice bi nam bile ma-
we po du`ini i prirodnije, a ne bismo imali direktan kopneni dodir sa ve-
likim silama kao {to su Nema~ka i Italija. Uostalom, “duh vojske, koji oli-
~ava duh naroda, to je ne{to znatno ja~e, postojanije i efikasnije nego ikakav
objektivni rekvizit.” (str. 101.) Sa neprijateqskim Hrvatima, uglavnom rav-
nodu{nim Slovencima i u najmawu ruku nezaiteresovanim nacionalnim ma-
winama, te{ko je u}i u bilo kakav rat, o ~emu najupe~atqivije svedo~i isku-
stvo ulaska u Drugi svetski. “A, ako izdaju toliki drugi narodi, onda se ni Sr-
bi ne mogu vi{e da bore. Protiv koga }e da se bore? Da li prvo protiv svojih
izdajica i dezertera? Onda je neprijatequ otvoren put. Ako ho}e da produ`e
borbu protiv neprijateqa, doma}i izrodi }e ih u tome spre~iti. Oni }e ih dez-
organizovati, demoralisati, razoru`avati gde su u ve}ini, ~ak i ubijati. Zar
najsve`ija pro{lost to ne potvr|uje najjasnije.” (str. 101.) Svaka dr`ava je u
ratu jaka onoliko koliko je voqena od svojih gra|ana.
Stvarawe jugoslovenske vojske posle Prvog svetskog rata vi{estruko se
osvetilo srpskom narodu, ne samo zato {to je ostao bez ikakve ozbiqne od-
brane, nego i {to su kroz wu srpski neprijateqi stekli dragocena vojni~ka
749
znawa i obuku. “Svi komandanti razbojni~ke dr`ave Hrvatske bili su rani-
ji jugoslovenski oficiri ili podoficiri. Ova monstrum dr`ava ne bi mo-
gla uop{te obrazovati vojsku bez oficirskog ili podoficirskog kadra pre-
uzetog iz Jugoslavije.” (str. 104.) Nacionalno slo`ena dr`ava ima uglavnom
oficirski kadar proporcionalno nacionalnoj pripadnosti. U komunisti~-
koj Jugoslaviji uloga Hrvata je bila presudna. “Dodu{e, ima dosta |enerala
Srba, sve partizanskih komandanata iz rata, ali samo na podlo`nim koman-
dama. Svi su oni pot~iweni Hrvatima, i direktno (preko centralnih koman-
danata), i indirektno Josipu Brozu. Ovi ih dr`e dok su im verni i odani, dok
srpsku stvar zanemaruju.” (str. 107.)
U~e{}e oficira u politi~kim procesima svuda dovodi do krajwe lo{ih
posledica, a u Kraqevini Jugoslaviji generali su postajali i predsednici vla-
de, pripadali dvorskoj kamarili, u~estvovali u nepotizmu i korupciona{kim
aferama itd. “U Srbiji bi jedva bio mogu} 27. mart, koji je uvukao zemqu u stra-
{nu propast, naveo na wu bes jednog sasvim pomahnitalog manijaka i omogu}io
da pogine jedan milion Srba i da do|e komunizam. Istina, zemqom je vladao,
uzurpiraju}i vlast, jedan nenarodan i nedorastao (nespreman za to) princ. On
je mimo Ustava i mimo kraqevog testamenta svu vlast bio uzeo u svoje ruke, a
narod je prezirao (naro~ito srpski narod). To je bilo dozlogrdilo svakome, pa
je 27. mart do~ekan sa odu{evqewem, i sa ekscesima koji su iritirali manija-
ke u Berlinu.” (str. 109.)
I slede}e Kosti}evo zapa`awe je veoma interesantno kad je re~ o genera-
lima koji se bave politikom: “Za vreme posledweg rata u okupiranoj Srbiji
su uzela bila vlast dva istaknuta vojna komandanta: u podzemqu, kao vo|a re-
bela, pukovnik Dra`a Mihailovi}, a na videlu pod samom torturom okupato-
ra, armijski |eneral Milan Nedi}. Obadva su bili odli~ni srpski patrioti,
nepokolebqivi borci; spremni na sve `rtve (kojima su, naposletku, i podle-
gli). I mnogi uz wih. Sve su to bili vrli qudi, odli~ni Srbi, najodaniji ka-
rakteri, koji su svi odreda svoj patriotizam platili `ivotima. Ova dva ko-
mandanta u Srbiji ovde se specijalno pomiwu {to je wima bila imputirana
namera da zavedu vojni re`im i posle rata. Te{ko je znati koliko ima istine
u tome, ali se ne mogu te intencije ni odbiti a priori. Ima ~ak prili~no in-
dicija koje govore za te pretpostavke.” (str. 109-110.) U prilog tome Kosti} na-
vodi i jedno autoritativno emigrantsko svedo~ewe.
Iako je wegovo ozbiqno i promi{qeno razmatrawe potkrepqeno ubedqi-
vim argumentima, Kosti} se ~esto suo~avao sa odijumom emotivno naelektri-
sanih srpskih emigranata. [to se ti~e Milana Nedi}a, on nije imao politi~-
kih sledbenika, a za Dra`u Mihailovi}a ka`e da je “ishodom rata dobio idej-
no, wegova misao je pobedila, kao {to je pobedio i wegov patriotizam. On ima
sledbenika po celom svetu, iskrenih, odanih mu kao kad je bio `iv. Oni ne}e
ni jote da odstupaju od wegovog programa, koji nije bio uvek istovetan, ni ja-
san u pojedinostima. Da se razumemo: wegova aktivnost u ratu bila je jasna i ne-
sumwiva, isto tako wegov stav prema okupatoru. Ali, {ta }e biti posle rata,
u tom se on jako kolebao, pa je ~as prihvatao mi{qewe jednih, a posle drugih
krugova!” (str. 110.)
Iznosi da je u kraqevskoj jugoslovenskoj vojsci postepeno izgra|ivan ofi-
cirski kastinski duh, razvijane privilegije i iskqu~ivan sud javnosti povo-
dom unutra{wih zbivawa. Osnovne elemente tog duha kasnije je preuzeo i ko-
750
munisti~ki re`im. “Javnost nije ni{ta smela da zna ni o izdaji pojedinih ofi-
cira, ni o korupciji wihovoj, ni o ordinarnim zlo~inima od kojih nije imun
nijedan dru{tveni sloj. Moralo se na javnost ostavqati utisak da je ceo ofi-
cirski kor neporo~an, da uop{te ne mo`e u~initi krivicu.” (str. 111.)
[to se dvadesetsedmomartovskog pu~a ti~e, on je pokazao koliko je lo{e
stawe u vojsci i kakav je haos u dr`avi. “Zahvaquju}i Jugoslaviji mi nismo ima-
li niti demokratsku vlast niti reprezentativnu vladu. Mi nismo imali vla-
daju}e narodno predstavni{tvo niti izvr{nu vlast koja bi bila odgovorna na-
rodu. Zahvaquju}i Jugoslaviji, pola je naroda bilo raspolo`eno protiv dr`a-
ve, a druga polovina politi~ki oguglala, dezorijentisana, neobave{tena, apa-
ti~na. Nekoliko aktivnih lica, koji su znali {ta ho}e, u~inili su ono {to
su hteli, ali su i dr`avu ubili i srpski narod u crno zavili.” (str. 116.)
Srpska stradawa u ratu nastavila su se i u miru, reklo bi se, ne{to ma-
wim intenzitetom. Hrvati su u obe varijante ratnog nemira mnogo dobijali,
“jer, da je “Osovina” pobedila, ostale bi samostalne Hrvatska do Drine i Ze-
muna, i mala Srbija na istoku. A po{to su propali saveznici Hrvatske, to ova
dobija jo{ ve}u teritoriju i vlast nad celim srpskim narodom. Mesto da pla-
}a ratnu {tetu, ona dobija ratnu {tetu. Celokupna koli~ina te ratne {tete
ide woj u prilog (uglavnom za brodogradili{te na Rijeci). Ovo su stvari ne-
~uvene u istoriji sveta, stvari koje ne mo`e da shvati nijedan normalan mo-
zak. Ali, stvari koje su se zaista desile. I sve kao posledica Jugoslavije.” (str.
126.) Hrvatski politi~ari su neprekidno radili protiv Jugoslavije i od Ju-
goslavije najvi{e dobijali. Komunisti~ka internacionala je `elela rastu-
rawe jugoslovenske dr`ave, jugoslovenske komuniste je usmeravala na sarad-
wu sa ma~ekovcima i usta{ama, a posle rata oni su po meri Hrvata izgradili
komunisti~ku Jugoslaviju.
g) Vatikanska antisrpska politika
Lazo Kosti} posebno potencira pitawe vatikanske antisrpske politi-
ke. “Otkad je nastala Jugoslavija (odnosno Kraqevina SHS) nikad odnosi sa
katoli~kom crkvom nisu bili iskreni. Bili su ~esto korektni, formalno mir-
ni, ali u su{tini vazda je katoli~ka crkvena uprava re`ala na dr`avu u ko-
joj smo `iveli. Za{to? Zato {to je ona bila velikim delom katoli~ka, ali
nije htela da bude sasvim katoli~ka. Delovi biv{e Austro-Ugarske koji su
toj dr`avi pripali, bili su do tada u najkatoli~kijoj zemqi, a katoli~ka cr-
kva ne `eli nigde da gubi svoje pozicije... I onda {ta je nai{lo? Potkopa-
vawe i ru{ewe same dr`ave. Perfidno, skriveno, ali ni{ta mawe odlu~no,
ono je vr{eno stalno i sistematski. Katoli~ka crkva je veoma mo}na, wene
organizacije su veoma razgranate. Ona se ne slu`i samo svojom diplomatijom,
koja je legalizovana, ve} i drugim tajnim i nepoznatim kanalima, sredstvi-
ma dozvoqenim i nedozvoqenim, da svoje ciqeve postigne. U wenom krilu je
i nastala re~ da “ciq opravdava sredstva”. Ona je kadra sve da u~ini da bi svoj
ciq postigla. A ciq joj je ponekad paklen, bezbo`an, odvratan. Mi smo to na
svojoj ko`i osetili. @rtve koje su Srbi podneli u pro{lom ratu velikim de-
lom su prouzrokovane od katoli~kog klera, od katoli~ke jerarhije, od kato-
li~ke crkve kao takve.” (str. 147.)
751
 Po pitawu katoli~ke antisrpske politike ne treba imati nikakvih ilu-
zija. “Vatikan mewa svoju taktiku prilago|avawa odnosima vremena i prili-
ka. Ali osnovni wegovi pravci postupawa prema jereticima i {izmaticima
ostaju nepromeweni. Oni se prikrivaju, pa ipak, s vremena na vreme, prodru u
javnost.” (str. 147.) Narbonski katoli~ki sinod, iz 1227. godine, sumirao je da
i `ivot i svojina jeretika pripadaju onome koji ih se prvi do~epa, a wihov mno-
gohvaqeni svetac Toma Akvinski proklamovao je pravo ubijawa jeretika. Ne
treba se nimalo ~uditi {to su takvi vrhunski katoli~ki principi striktno
primewivani u hrvatskoj usta{koj dr`avi.
Vatikan poseduje mo}nu organizaciju koja se prostire u celom svetu i pred-
stavqa jedan od kqu~nih faktora globalne politi~ke mo}i i uticaja. Kada su
se Srbi, 1937. godine, pobunili protiv konkordata, tada{wi papa Pije XIotvo-
reno je pretio: “Do}i }e dan... kada ne}e biti malen broj du{a koje }e za`aliti
{to nisu {irokogrudo, velikodu{no i aktivno primile tako veliko dobro kao
{to je ono, koje je zastupnik Isusa Hrista nudio wihovoj zemqi.” (str. 149.) Iako
bi vatikanska politika bila identi~na i prema samostalnoj Srbiji, ipak bi tu
“katolici predstavqali mawinu koja bi morala da se bori za “ravnopravnost”;
tu ne bi bilo vojske biskupa i drugih monsiwora, `upnika i raznih “redovnika”,
koji bi dr`avu potkopavali unutra i ne samo slali Vatikanu materijal protiv
we, ve} ga naprosto dra`ili na borbu protiv sopstvene dr`ave.” (str. 150.) Po-
sle svega {to se desilo u Drugom svetskom ratu, Kosti} smatra da bi bilo nepri-
rodno i nemoralno uspostavqati diplomatske odnose sa Vatikanom.
d) Masonski faktor
Kad je re~ o faktorima ~iji je zna~aj presudan za stabilnost i opstanak
dr`ave, Kosti} posebno ukazuje na postojawe izvesnih nevidqivih sila koje
“stoje u pozadini, u seni, u mraku, i odatle vr{e svoj zlokobni uticaj na dr`av-
ne organe i prve li~nosti zemqe, a nekad na mase drugih posrednika. Taj uti-
caj je sasvim razli~it i po intenzitetu, i po formi. Naro~ito je razli~it po
sredstvima kojima se slu`i: daju se obe}awa, preti se i pojedincu i narodu, od-
nosno dr`avi, kupuje se {tampa, podmi}uju se ugledni funkcioneri, ~ine se sa-
bota`e i tsl... Sre}a je samo {to su te “sile” razli~ite, sa opre~nim intere-
sima, opre~nim ciqevima i raznolikim metodama, pa su izme|u sebe netrpe-
qive i ~ak jedna drugu uhodi i time poma`e weno raskrinkavawe. Jedna dru-
goj podvaquje, podme}e nogu, intrigira i kod vlasti i kod javnosti. Svaka ho-
}e da ima monopol potajnog uticaja, da zavlada zemqom {to ~vr{}e i {to {i-
re, da bude jedina misteriozna i nevidqiva snaga te zemqe. Jeste, sve je kod wih
obavijeno misterijom. Tajnost je wihova glavna lozinka i onoga ko im tajnost
otkrije poku{avaju da uni{te svim sredstvima. Ne znaju se ni li~nosti koje
ih predstavqaju, ni sedi{ta odakle svoju akciju vode, ni kanali preko kojih svo-
je mra~ne intencije sprovode, ni organi koji im slu`e (npr. listovi), ni li-
ca koja su ve} zadobijena i rade pod wihovim uticajem. Nov~ana privreda je u
wihovim rukama; banke su najve}im delom pod wihovom kontrolom ili ~ak u
wihovoj, opet nevidqivoj, sopstvenosti... Novine kupuju ili ~ak pokre}u ako
postoji slobodna {tampa. Masovni tajni pokreti su naro~ito ve{ti da svoje
qude infiltriraju u redakcije novina.” (str. 153-154.)
752
Re~ je o raznim internacionalnim organizacijama, od kojih je Kosti} ve}
podrobno obradio pitawe vatikanske i komunisti~ke. Sada se osvr}e na ma-
soneriju i ka`e da je wen “uticaj upravo koban, i mnogo je zla nanela na{oj ze-
mqi.” (str. 155.) Prema podacima Mirka Kosi}a, uticaj masonerije je ve} 1925.
godine bio veoma izra`en, da bi 1929. ona ve} bila svemo}na. I Lazi Kosti-
}u je dr Nikola Stjepanovi}, kasniji komunisti~ki pravnik, redovni profe-
sor Pravnog fakulteta u Beogradu, za koga sam nedavno utvrdio da je plagija-
tor, odnosno da je pokrao i prisvoje ~itave delove Kosti}eve kwige Admini-
strativno pravo, podmetao da je mason. Na to Kosti} ka`e: “Ja sam se uvek sa-
mo sprdao sa masonima me|u kojima je bilo mojih odli~nih prijateqa, i pre
bih postao katolik, Bo`e mi oprosti, nego mason: toliko su meni odvratne sve
potajne i mra~ne akcije.” (str. 156.)
Za evropsku masoneriju Kosti} iznosi da je “fatalna bila za mnoge dr`a-
ve. U Srbiji je i ona bila nacionalna, wen veliki majstor je bio \oka Vajfert.
Wene intrige su bile li~ne prirode, ili, u najgorem slu~aju, partijske (povla-
|ivawe jedne partije nad drugom, intrigirawem jedne protiv druge itd). Ali u
heterogenoj zemqi, nacionalno i verski heterogenoj, nemogu}e je da masoneri-
ja, nemogu}e je da ma kakva internacionalna organizacija ne upotrebi i ne zlo-
upotrebi verske i etni~ke konflikte za svoje ciqeve.” (str. 156.) Masonska de-
latnost je mra~na, ~esto fatalna za narod i dr`avu, ucewiva~ka. Ako je dr`a-
va homogena “nemaju te sile toliko raznovrsnih ciqeva ni toliko uglova gde
da se skrivaju. One se lak{e poznaju i razotkriju. ^im se razotkriju, one su dez-
orijentisane i nemo}ne. Ne umeju da se sna|u, jer su za mrak sazdane. To je biq-
ka koja samo u mraku uspeva, i pri prvom dodiru sun~anih zraka ona ugine. Tada
te sile obustavqaju delatnost dok se priberu, dok se zaborave, ~ekaju}i ponov-
ni mrak i maglu da po~nu novu delatnost pod drugim imenom i drugim vidom. A
ni{ta od toga za dobro same dr`ave niti motivisano wenim dobrom.” (str. 157.)
I diplomatska slu`ba nacionalno homogene dr`ave je organizovanija, pro-
fesionalnija i uspe{nija jer, u prvom redu, nema potrebe da se primewuje na-
cionalni kqu~ u izboru diplomata ve} se iskqu~ivo tra`i stru~nost, sposob-
nost i patriotizam. U Kraqevini Jugoslaviji diplomatija uglavnom nije bi-
la pod demokratskom kontrolom i podlegala je nepotizmu, protekciji, me{e-
tarewu dvorske kamarile itd., pa je doprinosila propasti dr`ave. Pod komu-
nisti~kim re`imom u ulozi diplomata pojavili su se sirovi i krvo`edni par-
tizani, kojima su bili strani svi diplomatski maniri. “Oni zastupaju u prvom
redu ili skoro iskqu~ivo svoju partiju i svoje vo|stvo ili, kako ga nazivaju, svo-
je rukovodioce. Za dr`avu kao takvu malo ih je briga, za narod kome pripadaju
nimalo. Mo`da ~ak i rade protiv wega mesto da ga brane i {tite. Ako neko na-
padne “druga Tita”, smesta ula`u proteste; ako napadne Komunisti~ku parti-
ju, napu{taju zborove gde se to desilo, ako negde pi{e ma {ta protiv re`ima,
oni demantuju. Ali, ako se, na primer, Srbi kleve}u u `urnalistici i kvazi-
naciji, ni{ta ne preduzimaju protiv toga. Kao da im ~ak to godi, kao da su `e-
leli. Naro~ito ako se napadaju raniji re`imi Srbije i Jugoslavije.” (str. 160.)
Takve diplomate su nam nametnute posle jedne vrhunske plejade koju su ~i-
nili Jovan Du~i}, Branislav Nu{i}, Mihailo Gavrilovi}, Stojan Novako-
vi} i mnogi drugi. U komunisti~koj diplomatiji je i srpsko ime bilo zabra-
weno. Floskula o me|unarodnom ugledu Jugoslavije je mnogo izvikana zbog we-
nog geopoliti~kog polo`aja, a ne zbog toga {to bi imala ~ime da se di~i. “Ona
753
je na me|i Zapada i Istoka, pa lavira tamo i ovome. Zato se mnogi otimaju o
wu, i pola`u mnogo na to ho}e li ona biti tamo ili ovamo. Zato je ve~no `i-
vo interesovawe za wu na svim stranama. Ali to jo{ ne zna~i da se ta dr`ava
iskreno uva`ava, naro~ito moralno.” (str. 164.) Posebno je ovde zanimqivo sle-
de}e Kosti}evo zapa`awe o me|unarodnom ugledu komunisti~ke Jugoslavije:
“Ona je najve}i prosjak koji je ikad u svetu me|u dr`avama postojao.” (str. 170.)
4. Srpski izdajnik Desimir To{i}
i Stenstedska deklaracija
U privatnom izdawu Milutina Baj~eti}a i Lazara Stoj{i}a, Lazo Kosti}
je, 1965. godine, u Hamiltonu publikovao zbirku novinskih tekstova i polemi-
ka “Kako bi izgledala tre}a Jugoslavija”, s podnaslovom “Planovi samozvanih
dr`avnika”. Svi tekstovi su prethodno objavqeni u “Kanadskom srbobranu” kao
autorsko reagovawe na takozvane Stenstedske punktacije “Nacrt predloga de-
mokratske alternative” iz marta 1963. godine, kojima je grupa samozvanih po-
liti~kih predstavnika Srba, Hrvata i Slovenaca izlo`ila ~isto formalne
okvire i principe na kojima bi se temeqila budu}a jugoslovenska dr`ava. Na-
vodni zagovornici demokratije ovaj projekat su sastavqali u najve}oj tajnosti
u odnosu na sve srpske patriotske emigrantske organizacije. Takva “demokrat-
ska alternativa” ima izrazito antisrpsku orijentaciju, “ali je va`na kao simp-
tom. Ona otkriva sile koje pod vidom srpstva `ele da mu daqe pakoste i pri-
~iwavaju {tete. Ona otkriva mra~ne jazbine, koje ve} godinama ostaju u miru
i vr{e svoj posao, jer se Srbi izme|u sebe glo`e.” (str. 8.) Srpski izdajnici
su uporno krili svoje u~e{}e i sadr`aj teksta, ali ih je raskrinkala usta{ka
{tampa kad je u vi{e glasila sve bilo objavqeno.
U stilskom i pojmovnom pogledu tekst obiluje raznim kroatizmima, {tam-
pan je iskqu~ivo latinicom i sadr`i na~elne ustupke samo sa srpske strane.
Nije nimalo slu~ajna koincidencija da je upravo u vreme lansirawa projekta
“demokratske alternative” do{lo do dubokog raskola u zagrani~noj Srpskoj
pravoslavnoj crkvi koji su izazvali komunisti ve{tim intrigama i podmeta-
wima. Srpski izdajnici koji su zdu{no u~estvovali u toj antisrpskoj ujdurmi
su bili Desimir To{i} i Bo`idar Vlaji}, zajedno sa redakcijom londonske
“Na{e re~i” i zadruge “Oslobo|ewe”. Kosti} problematizuje ve} i samu ~i-
wenicu da je ovaj konspirativni sastanak odr`an u okolini Londona. “Da ne-
{to dobro mo`e Srbima do}i iz Engleske, u to, mislim, nijedan Srbin ne ve-
ruje. Nikad nam dobro nije otud dolazilo, pa ne}e jama~no ni sada.” (str. 14.)
Finansirawe je vr{eno pod krajwe sumwivim okolnostima i uz zagonetnu ulo-
gu brodovlasnika Vaneta Ivanovi}a. Pa sve da su wegove sumwe o pozadini do-
ga|aja i aluzije o prqavoj ulozi britanskih vlasti neutemeqene, Kosti} uka-
zuje da je sasvim normalno da je ~ovek kad se “na jednoj teritoriji nalazi i ne-
svesno pod uticajem atmosfere i svega {to na toj teritoriji vlada. Ve} samo
davawe viza qudima od politike pretpostavqa neko interesovawe i gostuju-
}e dr`ave za stvari i doga|aje.” (str. 15.)
Kosti} skre}e pa`wu da ve}ina u~esnika sastanka nema ni jugoslovensko
dr`avqanstvo, a oni srpske nacionalnosti, mada ne poseduju nikakav legiti-
mitet niti ovla{}ewa, manifestovali su svoju voqu da izdaju sopstveni na-
754
rod i wegove interese, a da ih wihova nu`da na to nije naterala ili realna
potreba, osim `eqe da se stave u slu`bu tu|inskih interesa. Kao gorqivi Ju-
gosloveni oni ipak ostavqaju mogu}nost da neki od jugoslovenskih naroda, Sr-
bi, Hrvati, Slovenci ili Makedonci, ne `ele Jugoslaviju, pa da mogu glasa-
wem o tome da se izjasne, {to zna~i, kako Kosti} ironi~no prime}uje, da bi
se unutar svakog od tih naroda morao formirati poseban bira~ki spisak. “Te-
orijski”, isti~e Lazo Kosti}, “sve je to lepo; prakti~no to je skoro neizvo-
dqivo. Da li }e npr. u Hrvatskoj svakome biti dozvoqeno da se opredeli kao
Srbin? Gde su garancije da mu se ne}e zbog toga ni{ta desiti? Sme li neko u
Makedoniji re}i da je Srbin? Sme li re}i da je Bugarin? Jer mi pouzdano zna-
mo da u Makedoniji ima i jednih i drugih (mo`da u sve mawem broju, ali ih ima).
A {ta }emo sa bosansko-hercegova~kim muslimanima? Oni }e morati da se
prethodno nacionalno opredele. Ako neko ne}e da se ispoveda ni kao Srbin
ni kao Hrvat, {ta onda? Wemu se mora uskratiti pravo glasawa. To jo{ vi-
{e va`i za nacionalne mawine. Ili one imaju ili nemaju pravo glasa pri ovom
odlu~ivawu?” (str. 24.)
Sledi i ~itav niz drugih prakti~nih pitawa koja takvo glasawe ~ine kraj-
we neracionalnim, pa Kosti} zakqu~uje da je Stenstedska deklaracija po svom
prakti~nom dejstvu ravna deklaraciji komunisti~kih jugoslovenskih ustava
da svaki ~lan Saveza mo`e u svako doba da napusti Savez. A svaka agitacija u
tom pravcu, poku{aj svake akcije, bio bi ka`wen najte`im kaznama. To su fra-
ze koje se tim lak{e unose u pravne poveqe {to ne obavezuju.” (str. 25.)
Navodni srpski predstavnici u sastavqawu ove deklaracije imali su ulo-
gu da, neovla{}eno, u ime srpskog naroda, prihvate kapitulaciju, jer su potpu-
no ignorisali stvarno stawe stvari i posledice nedavnog katastrofalnog ge-
nocida nad srpskim narodom. “Kadgod se tretiralo pitawe glasawa povodom
razgrani~ewa Srba i Hrvata, srpski pisci su nabacivali zahtev da se i mrtvim
Srbima, ubijenim od Hrvata, priznaju izvesna prava, da se i wihovi brojevi pri-
broje glasovima Srba. Mnogi eminentni srpski pisci u emigraciji su to gle-
di{te zastupali i pledirali za’w. Ono je, zaista, sasvim opravdano. Jer bi, ina-
~e, prela`ewe preko toga moglo da se tuma~i kao mirewe Srba sa tim ubistvi-
ma. Vi{e od toga: to bi na neku ruku sankcionisalo hrvatske ciqeve pri ta-
mawewu Srba: oni su hteli “hrvatske krajeve” o~istiti od “Vlaha”. “Srbi” al-
ternativci im kanda idu na ruku: oni se i ne osvr}u na srpske `rtve. Kapitu-
lanti ne postavqaju nikakve uslove.” (str. 25.)
Samozvani sporazuma{i smatraju da je Jugoslavija nu`na svim jugosloven-
skim narodima, kao i da je nemogu} razlaz Srba i Hrvata, a da oba naroda bu-
du teritorijalnim ishodom zadovoqna. Kosti} insistira da se Jugoslavija “po-
kazala ne kao integriraju}i ve} dezintegriraju}i faktor srpske nacije. Do-
voqno je podsetiti da su u woj i zbog we stvorene dve nove “narodnosti” na ra-
~un Srba (makedonska i crnogorska), da su zbog we Hrvati ubili stotine hi-
qada Srba, da zbog we vlasti prete bosansko-hrvatskim muslimanima da se kao
Srbi opredequju, da se zbog we srpsko ime jedva sme spomenuti. Jugoslavija vo-
di neminovno do rasula i propasti Srpstva.” (str. 26-27.)
S druge strane, Slovencima i Hrvatima Jugoslavija je samo koristila. Slo-
venci bi “nesumwivo posle Prvog svetskog rata bili izvu~eni iz austro-ne-
ma~ke zajednice kojoj su pripadali vi{e nego jedan milenij. Ali bi wihov op-
755
seg, naro~ito prema Italiji, bio daleko mawi da nije bilo srpske vojske, srp-
ske diplomacije, srpskih `rtava i pobeda u tom ratu. Zato su se uglavnom Slo-
venci i povezali sa Srbima. Za vreme samog rata wihov vo|, dr [u{ter~i~,
javno je ispovedao da ni Srbija ne sme da se uspostavi niti da su Srbi uop{te
dostojni da imaju svoju dr`avu... Kad su se politi~ke situacije promenile, oni
su svoju la|u sasvim ~vrsto povezali uz srpski pobedni~ki brod... Ovde je glav-
no ustanoviti, ili bar pretpostaviti, da bi granice Slovenije bile u`e bez
presti`a Srbije; u svakom slu~aju ne bi bile {ire. Niti bi se sama za sebe Slo-
venija mogla odr`ati, niti bi imala isti opseg. Ona se na nekoga morala na-
sloniti. Naslon na Srbiju u okviru Jugoslavije bio je za wu spas.” (str. 27.)
Jo{ je jedan faktor za Slovence bio i te kako zna~ajan. “Treba znati i to
da kohezija me|u pojedinim krajevima Slovenije nije bila ni izdaleka tako pri-
sna (ako je uop{te i bilo) kao docnije u Jugoslaviji. Tamo su bili istorijski,
i ne samo istorijski, vidno odeqeni Krawci, Koru{ci, Primorci i [tajer-
ci. Bilo je izme|u wih podvojenosti bar koliko izme|u Hrvata i Slovenaca,
odnosno Hrvata i Dalmatinaca. Jugoslavija je prvi put ujedinila Slovence u
jednu administrativnu celinu (ne samo dr`avno-pravnu) i stvorila uslove za
wihovu nacionalnu integraciju. Jugoslavija nije stvorila Slovence; ona im je
ipak omogu}ila nacionalni opstanak.” (str. 27.)
Hrvatska nacionalna svest se razvila ne{to ranije, ali su tek u Jugosla-
viji stvoreni uslovi da se masa Srba katolika preto~i u hrvatski nacional-
ni korpus. “Da nije bilo Srbije i wene slave posle Prvog svetskog rata, Hr-
vati bi tako|e bili izvu~eni iz wihovog dotada{weg dr`avno-pravnog sklo-
pa (u vezi Vilsonovih 14 ta~aka, na koje se oni toliko pozivaju), ali bi wiho-
ve granice bile toliko u`e, da ne bi obuhvatale ni polovinu one teritorije
na koju bi sa nekim pravom mogli da aspiriraju. Pre svega, po Londonskom ugo-
voru oni bi izgubili dve tre}ine Dalmacije, Srbima bi pripao ceo Srem, da
o Bosni i Hercegovini ne govorimo. Hrvatska bi bila jedan torzo potpuno ne-
sposoban za `ivot. Bila bi sprdwa od dr`ave koja bi ili sama morala da tra-
`i neki spoj ili bi svojim postojawem izazivala susede da je progutaju. Hrva-
te i Hrvatsku je spasila Jugoslavija 1918; ona ih je jo{ vi{e spasila 1945. Ta-
da je Hrvatska imala da nestane kao najnedostojnija zemqa na svetu, kao {to je
postulirao sam predsednik SAD Ruzvelt... A {ta se doga|a? Hrvatska ostaje
u sklopu Jugoslavije kao federalni ~lan, kao “republika” i dobija skoro ce-
lu Istru od Italije; a Barawu od Srbije, kao i zapadni Srem. Dobija u Istri
krajeve ~ak italijanske po etni~kom sastavu, zahvaquju}i srpskim borcima (jer
su Hrvati skoro svi bili uz svoju NDH!). Postaje ve}a nego je ikad bila. Ne sa-
mo to: weni etni~ki ~lanovi vladaju nad celom Jugoslavijom i kroje Srpstvu
kapu.” (str. 27-28.)
Posebno su ekonomsku i kulturnu korist Slovenci i Hrvati imali od Ju-
goslavije, a Srbi su bili `rtva sistematske eksploatacije. Protagonisti de-
klaracije svoju varijantu Jugoslavije ozna~avaju kao savez pet potpuno ravno-
pravnih i suverenih dr`ava koje dobrovoqno deo svog suvereniteta prenose
na saveznu dr`avu. Za Srbiju se predvi|a da ~ak i Zapadnu Ba~ku ustupi Hrva-
tima. Wihov ciq da se i daqe {to vi{e slabi srpska pozicija ispoqen je u naj-
otvorenijoj formi. Desimir To{i} i wegovi alternativci u potpunosti usva-
jaju i daqe produbquju Titov koncept re{avawa nacionalnog pitawa i “wegov
756
osnovni stav pri tom razgrani~ewu: svaki ~lan saveza mora da sakupi skoro
sve svoje sunarodnike, a samo Srbija ima da bude razbijena.” (str. 31.) Suboti-
cu bi srpski izdajnici predali Hrvatima i sve prilazne krajeve iako Hrva-
ti nikada u tim predelima nisu `iveli.
I s pravnoteorijskog apsekta pisci Stenstedske deklaracije upadaju u ne-
re{ivu protivre~nost, jer istovremeno govore o ~etiri suverena naroda i pet
suverenih dr`ava. Za suverenost naroda Kosti} ka`e da je to “jedan demago-
{ko-politi~ki termin, odavno izba~en iz dr`avno-pravne nauke. Dr`ave mo-
gu biti suverene, a ne narodi.” (str. 39.) Insistirawe na suverenosti dr`ava
svedo~i da je re~ o zalagawu za konfederaciju. Savezni parlament se sastojao
od doma naroda i nacionalnih mawina i doma dr`ava, {to je u praksi neizvo-
dqivo, a zapostavqaju se pri tome gra|ani kao politi~ki subjekt. Iako je to
u po~etku deklarativno druga~ije postavqano, postepeno je vr{ena oficijel-
na identifikacija “dr`avotvornih” naroda sa federalnim jedinicama ~ije
su ime nosile ili u kojima su predstavqali apsolutnu ili relativnu ve}inu
stanovni{tva. Suverenitet naroda, kao populusa ili demosa, transformisan
je u suverenitet nacija kako bi se zaobi{lo pitawe demokratije i individu-
alnih gra|anskih prava. Takvu nakaradnu logiku u potpunosti su preuzeli “sten-
stedovci”, pa su ~ak i predwa~ili u projektovawu transformisawa jugoslo-
venske federacije u konfederaciju. Suverenost federalnih jedinica oni pot-
krepquju osnovnim pravilom prema kome “savezna ministarstva vr{e samo one
poslove koji su izri~ito na wih preneseni Ustavom ili saveznim zakonom. Sve
ostale poslove vr{e vlade pojedinih dr`ava.” (str. 40.) Povodom odredbe “po
kojoj kompetencija saveza mo`e da se {iri saveznim zakonima”, Kosti} isti-
~e da “ti zakoni mogu u toku vremena da tako suze kompetenciju saveza da we-
mu mala funkcija preostane. A zatim, sama stilizacija ovog “temeqa” ru{i
na~elo suverenosti i primarne kompetencije ~lanova saveza.” (str. 40.) Zbr-
ka nije u pravnoteorijskom i terminolo{kom smislu bila nimalo slu~ajna,
jer je nakon desetak godina Josip Broz pokazao {ta su mu prave namere potpu-
nom demonta`om federalne dr`ave.
Srpske pozicije u odnosu na hrvatske prvo su slabqene teritorijalnim `r-
tvovawem, a onda i pravnom ekvilibristikom. “Stenstedovci” su deset godi-
na pre Tita i Kardeqa projektovali federalnu skup{tinu u koju }e svaka fe-
deralna jedinica upu}ivati podjednak broj delegata bez obzira na brojnost sop-
stvenog stanovni{tva. Dodu{e, nisu stigli da promovi{u i novi glavni grad
prekrojene jugoslovenske dr`ave, za {ta su se pajta{i Desimira To{i}a ta-
ko|e zalagali, kao i za princip da u svakom trenutku najvi{e dva savezna mi-
nistra mogu biti iste nacionalnosti. Po istom kqu~u bi se odre|ivali svi
drugi savezni funkcioneri, diplomatski predstavnici i pripadnici ~inov-
ni~kog aparata. Ako bi dr`ava zaista imala pet federalnih jedinica, to zna-
~i da bi u saveznom aparatu vlasti Srba moglo biti najvi{e dvadeset proce-
nata. Mali bi da neprekidno tla~e, maltretiraju i ugwetavaju najve}eg. Kako
isti~e Kosti}, “ova na~ela je u praksi skoro nemogu}e sprovesti a da se ne po-
vrede neka druga, mo`da jo{ va`nija na~ela (stru~nosti, sposobnosti, privr-
`enosti dr`avnoj ideji itd). Parlamentarna dr`ava (a kao takva je vaqda i Tre-
}a Jugoslavija zami{qena?) mora}e da se bazira na stranke pri odre|ivawu i
magistrata i ~inovnika. [ta }e biti ako u jednoj “dr`avi” vladaju}a stranka
757
nema prista{a, ili ih nema u dovoqnom broju? Mora}e predstavnike mawina
uzeti u slu`bu i poveriti im postavqawe dr`ave. Ovo na~elo u krajwoj lini-
ji onemogu}uje partijski `ivot, ali time i parlamentarizam.” (str. 43.)
“Stenstedovci” su se prvi dosetili i rotiraju}eg {efa dr`ave kao pred-
sednika Predsedni{tva Savezne skup{tine, koji bi se birali na godinu dana,
a na Srbina bi red dolazio svake pete godine. Takva formalisti~ka rotaci-
ja je kasnije, voqom komunisti~kih vlastodr`aca, i uvedena da “po kobajagi ne-
kom redu, nekom pravilu, Srbe jo{ vi{e iskqu~i sa najvi{ih mesta dr`ave.
To bi odgovaralo potpuno nacionalno-politi~kom sistemu dana{weg jugoslo-
venskog re`ima, koga ustavotvorci iz Stensteda imitiraju, pa ~ak i prevazi-
laze.” (str. 56.) Predvideli su ~ak da federalne jedinice imaju sopstvenu voj-
sku, {to je Tito posle realizovao kroz sistem teritorijalne odbrane i tako
stvorio osnovnu pretpostavku za kasnije separatisti~ke ratove. ^ak su pro-
jektovali i Savezni sud sa po tri sudije iz svake federalne jedinice. Kosti}
takve diletantske i otvorene antisrpske projekcije komentari{e slede}im re-
~ima: “Lako je ova na~ela postavqati, i {to su nestru~niji qudi koji ih po-
stavqaju, i {to mawe imaju razvijen ose}aj odgovornosti, tim lak{e ova na~e-
la i postavqaju. Kao da se deca igraju stvarawa dr`ave.” (str. 57.)
Pored stenstedskih alternativaca, i qoti}evci su se zalagali za preure-
|enu Jugoslaviju na na~elima ravnopravnosti nacija i veroispovesti. Kako na-
vodi Kosti}, “Srbi-Jugosloveni idu i daqe, pa tra`e ravnopravnost federal-
nih jedinica i u isto vreme {to ve}i broj tih federalnih jedinica. Wima ni-
je dosta da se Hrvati i Slovenci izbarabare sa Srbima, ve} tra`e taj ravno-
pravni polo`aj i za Bosance, i za Makedonce, i za Crnogorce. Da preostali
Srbi, ili Srbi pod tim imenom, pod imenom praotaca i istorije, ne budu ni
tre}ina dr`ave, nego samo {estina. Ako neko poku{a da otvori o~i ovim “dr-
`avnicima”, oni ga napadaju li~no, jer argumentima ne mogu ni{ta. A ostali
svet seiri i u`iva.” (str. 60.)
S obzirom da ih kulturna ili ravnopravnost }irili~nog i latini~nog pi-
sma uop{te ne interesuju, kao ni pitawe verske ravnopravnosti, slobode save-
sti, dr`avnih simbola itd., “alternativci u Stenstedu ograni~ili su se uglav-
nom na strukturalna ili organizaciona pitawa, na pitawa dr`avnog ustrojstva.
Tu tra`e ravnopravnost, tamo gde je ona neprirodna i nepravedna.” (str. 63.) A
pitawe veroispovesti je suvi{e ozbiqno da bi se moglo ignorisati jer, kako upo-
zorava Lazo Kosti}, “mo`e se ~ak i to desiti da se neke verske organizacije pri-
znaju za korporacije javnog prava, a druge da se ne priznaju. Ne zato da se legali-
zuje jednakost, ve} zato {to bi to mogle `eleti izvesne verske zajednice. Dava-
we javnopravnog karaktera jednoj verskoj organizaciji vezuje wu i sputava pre-
ma dr`avi, koja mo`e biti woj i nenaklowena. Bilo bi protivno na~elu slobo-
de koja va`i i za kolektive, kao i za individue, da se neka verska zajednica sta-
vi u podlo`an polo`aj dr`avnim vlastima mimo wene voqe.” (str. 65.)
Kosti} posebno insistira na bitnim razlikama izme|u ravnopravnosti
individua i ravnopravnosti kolektiva. Individualna ravnopravnost, kao prav-
na jednakost pred zakonom, jedna je od najva`nijih demokratskih tekovina sa-
vremenog sveta. “Ravnopravnost kolektiva je nonsens, to je ne{to neprirod-
no, i kao takvo neodr`ivo. Ono ima u teoriji mnogo supstituta. Jedan od wih
su mogli srpski pregovara~i slobodno da postave, ne boje}i se da }e izgleda-
ti reakcionarno, a to je na~elo ravnomernosti. Ono je adekvatnije i prirod-
758
nije za kolektive.” (str. 68.) Zato je nu`no i razgrani~ewe Srba i Hrvata po
principu podjednakog procenta zastupqenosti pripadnika druge nacije kao
nacionalne mawine u federalnoj jedinici u kojoj su mati~ni narod Srbi, od-
nosno Hrvati. “Pravda zahteva tu ravnomernost mawine ovamo i onamo. Ali,
ne samo pravda, ve} i prakti~ni razlozi, razlozi odr`awa nacije. Samo ako
Hrvata u Srbiji bude koliko Srba u Hrvatskoj, samo tada }e biti pru`ena ga-
rantija (ne puna, jer kod razbojnika nema ni~eg sigurnog) da se srpska mawina
ne}e tamo tamaniti. Onda bi i Srbi mogli preduzeti retorzije. Ako nema hr-
vatske mawine u Srbiji, kao {to je sastanak u Stenstedu predvideo, mo`e se
lako ponoviti 1941., gde tako|e nije bilo te mawine u okupiranoj Srbiji. Pi-
tawe na{eg opstanka nala`e nam da o ovome povedemo ra~una.” (str. 68.)
Za ovakav stav je posebno va`an jedan danas veoma aktuelan razlog. “Radi se
o eventualnom preme{taju stanovni{tva. Mo`da Srbi u Hrvatskoj ne bi `ele-
li tamo da ostanu, ili Hrvati u Srbiji. Prinude napu{tawa stare domaje ne bi
smelo da bude, u tome smo svi saglasni. Ali, mo`da bi, ili odmah ili tokom vre-
mena, sunarodnici jedne nacije `eleli da se me|u svoje presele. I za taj slu~aj
potrebno je imati skoro jednak broj pripadnika nacija iz ~ije dr`ave se npr. Sr-
bi sele. Da bi se mogla izvr{iti eventualna izmena, zamena, uzajamno preseqe-
we stanovni{tva. Ne mora ba{ do zamene da do|e, uop{te do egzodusa, do sece-
sije. Samo jednako postojawe mawina i s jedne i s druge strane stvara prirodnu
ravnote`u, jedan balans koji deluje u pravcu postojanosti, zadr`avawa, persi-
stencije. ^ini da se po{tuje {to postoji. Takav je npr. slu~aj izme|u Srba i Ru-
muna u Banatu. S obe strane ima skoro podjednako pripadnika susedske mawine.
Mo`da je i to bio jedan razlog (izme|u mnogih drugih) da nikad do ozbiqnijih
komplikacija baziranih na pitawu mawina nije do{lo. A ipak ni jedna ni dru-
ga strana (ni Srbi u Rumuniji, ni Rumuni u Srbiji, odnosno Vojvodini) nije tra-
`ila preseqewe. Ne mo`e nijedna dr`ava u tom slu~aju terati iz svoje sredi-
ne mawine naroda u kome se nalaze tako|e sopstvene mawine. Ali ne}e ni do-
zvoliti da joj wene mawine vre|aju a ona tu|e mora da zadr`i.” (str. 68-69.)
Analizom ve}eg broja tekstova iz hrvatske emigrantske {tampe, Lazo Ko-
sti} je do{ao do nedvosmislenog saznawa da su Hrvati glavni inicijatori Sten-
stedskog sastanka, uz podr{ku britanskih zvani~nika. Nakon konstatacije o~i-
glednosti “da je inicijativa za sastanak u Stenstedu proistekla sa hrvatske stra-
ne, da se kod wih ideja rodila, i da su oni preduzeli mere da se ona reali{e”, Ko-
sti} podse}a: “A poznat je i op{teusvojen princip da onaj zapo~iwe kome to ide
u prilog, kome je to od koristi, ko ima vajdu od toga.” (str. 73.) Po{to su Vlatko
Ma~ek i Miha Krek prethodno odobrili Stenstedski projekat, “pre sastanka po-
stojala je saglasnost Hrvata i Slovenaca i wihov zajedni~ki front. Tu bi Srbi
malo mogli posti}i i da su bili boqe odn. reprezentativnije zastupqeni. Jer je
na sastanku svakako va`ilo na~elo “ravnopravnosti” narodnih predstavnika sva-
ke nacionalne grupe, a Hrvati i Slovenci su bili u ve}ini. Bili bi u jo{ izra-
zitijoj ve}ini, da su se tamo na{li predstavnici muslimana i Makedonaca. I tu
se u malom vidi uloga Srba u wihovoj kreaturi dr`ave u projektu. Srbi su ima-
li ulogu aminovawa, prijema izra|enog projekta “od korica do korica.” (str. 73.)
Od Srba su se uvek o~ekivali ustupci i Srbi su redovno davali ustupke.
U otaybini pod komunisti~kom diktaturom nije bilo mogu}e otvoreno ras-
pravqati o nacionalnim i dr`avnim pitawima, ali i u emigraciji su bili broj-
759
ni srpski izdajnici. Svestan tragi~nosti srpske sudbine i neizvesnosti po-
liti~ke budu}nosti, Lazo Kosti} rezimira svoja razmatrawa: “Po{to Hrva-
ti anga`uju celokupno javno mwewe sveta za svoje teze, i pri tome izvr}u ~i-
wenice do neslu}enog stepena, po{to imaju uza se celu organizaciju katoli~-
ke crkve, to Srbima ne ostaje drugo ve} da celom svetu poka`u ko su Hrvati i
{ta Srbi me|u wima imaju da o~ekuju. To ~ini mali broj Srba, mawe nego {to
je prsta na jednoj ruci. Ako neko i ~ini, izdajnici ga proglase ludim... Prema
wima, “pravi Srbi” treba samo da hvale Hrvate, da ih kao bra}u tretiraju, da
im ~ine ustupke, da ih ja~aju teritorijalno, moralno, pa ~ak i pravno, kao {to
su ovi ~inili! To je, prema ovim izdajnicima, ne samo jugoslovensko, ve} i srp-
sko rodoqubqe. To je jedino pametno, ostalo ~ine ludaci! Eto, dokle smo do-
vedeni od strane tu|inskih agenata.” (str. 76.)
5. Protivnici i pristalice jugoslovenske opcije
^etvrti deo Kosti}eve politi~ke studije “Srbija ili Jugoslavija” pod na-
slovom “Protivnici i prista{e Jugoslavije” {tampan je u Hamiltonu tek 1969.
godine. U woj se autor bavi pitawem subjektivnog opredeqivawa za koje misli
da se mo`e samo fragmentarno obraditi jer je nemogu}e raspolagati komplet-
nim ~iwenicama, a uz to je qudsko raspolo`ewe veoma promewivo i pogoto-
vo “teoretsko raspravqawe ne sme da se povodi za masom, niti na wega mogu da
uti~u subjektivni momenti.” (str. 11.) Me|utim, sama odluka o sudbini Jugosla-
vije donosi}e se u sasvim konkretnoj politi~koj situaciji i na osnovu poli-
ti~kih argumenata koji zavise i od qudskog raspolo`ewa, pa pitawe simpati-
ja i antipatija mo`e biti veoma va`no. Pri tom Kosti} posebno ukazuje: “Ras-
polo`ewa naroda se mewaju, podle`u mawim ili ve}im, naglim ili postepe-
nim promenama. Prakti~no, nije uop{te va`no {ta narod misli u svakom tre-
nutku, ve} u danom”, u odsudnom trenutku, kad se re{ava o sudbini zemqe, kad
ima da nastane “drugi sudija”. A tada mo`e narod koji je skoro stalno mislio
jedno, da odjednom promeni gledi{te. Ne mo`da radikalno, ali u dovoqnoj me-
ri razli~ito. Tu uti~u op{ti momenti i svetska strujawa: ne bi npr. nikad na-
stao komunizam u Jugoslaviji da nije Sovjetska Rusija u~estvovala u pro{lom
ratu i da ona nije bila komunisti~ka. Tu uti~u trenutna stawa... Jedan dobar
govornik mo`e da uspali masu, jedna dobra kwiga mo`e da je preokrene i po-
vede u sasvim drugom pravcu. Mnogo toga uti~e na raspolo`ewe mase, {to se
ne mo`e predvideti.” (str. 12.)
a) Pona{awe hrvatske emigracije
Uporedo s tim Kosti} upozorava da “ipak postoje neki stalni, konstant-
ni faktori kod same mase, vi{e emocionalnog i tradicionalnog karaktera,
koji opredequju weno dr`awe u pitawima kad se re{ava o sudbini zajednice
i naroda. Ako se ti faktori u odsudnom momentu prenebregnu, oni }e do}i do
izra`aja docnije i to `e{}e ukoliko su vi{e bili prenebregnuti. Oni }e na-
stojati da se bezobzirnije ru{i ono {to je stvoreno mimo wih i protiv wih.”
(str. 12.) Potvrdu ovakvog teorijskog stava Kosti} odmah nalazi na primeru
Hrvata. “Kad god su, naterani momentalnim situacijama, u~inili neki korak
760
pribli`avawa Srbima i ovim ma {ta politi~ki i dr`avno-pravno prizna-
li, uskoro su se sasvim pokajali i poku{ali da to “stave van snage”, ne bira-
ju}i sredstva. Najboqi i najeklatantniji (mada ne jedini) jeste slu~aj obrazo-
vawa same Jugoslavije. Oni su na to pristali, jer su ih spoqnopoliti~ke okol-
nosti na to terale. Ali su smesta po~eli sabota`u dr`ave i weno ru{ewe jer
je intimno nikad nisu hteli.” (str. 12.)
Zbog toga Lazo Kosti} upozorava da Hrvati jugoslovensku dr`avu “srcem
ne}e primiti nikad. A to zna~i da }e opet raditi protiv we, da }e je iznutra
minirati, spoqa ru{iti, uvek mrzeti i nastojati da joj vide kraj. To je nesu-
mwivo, i o tome ne mo`e biti diskusije. Kogod zna hrvatski mentalitet, ko-
god je prou~avao wihovu pro{lost i wihova stremqewa, mora}e to da prizna.”
(str. 13.) Sa srpske strane, oni koji se zala`u za jugoslovensku dr`avu ne ras-
pola`u nikakvim validnim argumentima, pa se slu`e iskqu~ivo frazeologi-
jom koja poprima oblik politi~ke demagogije. Kad jedan od tri naroda ni u jed-
noj varijanti iskreno ne prihvata Jugoslaviju, onda je besmisleno da se ona bi-
lo kome name}e. Zato bi Srbi trebalo da se dr`e sopstvene narodne poslovi-
ce prema kojoj se od opasnog neprijateqa nikada ne mo`e ste}i novi prijateq.
Koliko su Hrvati jednodu{ni po pitawu iskqu~ivog opredeqewa za sa-
mostalnu hrvatsku dr`avu, Kosti} pokazuje mnogobrojnim citatima iz emigrant-
ske {tampe. Pored toga, wihovi zahtevi su redovno maksimalisti~ki i mega-
lomanski, a usta{ka {tampa je najiskrenija u reprodukciji mi{qewa celo-
kupnog hrvatskog naroda. Potkrepquju}i taj stav, Kosti} navodi izjavu hrvat-
skog profesora Ivana Or{ani}a iz 1957. godine da “Jugoslavija mora biti li-
kvidirana u svakom obliku, jer ne poseduje ni jedan jedini supstrat povjesnog
reda za svoje postojawe: ni politi~kog, ni socijalno-ekonomskog, ni kultur-
nog, ni vjersko-moralnog reda. Jugoslavija je ili diktatura ili je ne mo`e bi-
ti.” (str. 18.) U vi{e navrata sli~no se izja{wavao i dr Juraj Krwevi}, biv-
{i kraqevski ministar i generalni tajnik Hrvatske seqa~ke stranke, zatim
najistaknutiji emigranti poput Bogdana Radice, Ivana Pernara i drugih. Ra-
dica ka`e i za svoje sunarodnike u Jugoslaviji “da svaki Hrvat koji se tamo na-
lazi stoji na gledi{tu da je hrvatski narod suveren, i da kao takav ima pravo
na svoju suverenu dr`avu. To je nesumwivo i utisak koji se dobije kod svakog
na{eg ~ovjeka, naro~ito mla|eg, koji prebjegne iz zemqe. Hrvati ho}e svoju dr-
`avu.” (str. 21.) Poznati vajar Jozo Kqakovi} ka`e da su srpske i hrvatske du-
{e tako opre~ne, “kao da smo jedni s Marsa, a drugi s Jupitera.” (str. 29.)”
Emigrantski list “Hrvatska” objavio je, 30. septembra 1958. godine, da “hr-
vatski narod ima tri smrtna neprijateqa: prvi je kraqevski Beograd. Drugi je
crveni Beograd. Tre}i je svaki drugi Beograd. U svakom slu~aju Beograd!” (str.
29.) Uz to nagla{ava da su Hrvati “za svaku slogu s onima koji `ele zajedno s na-
ma tu}i po Beogradu.” (str. 29.) U obimnom i detaqnom prikazivawu stavova Hr-
vata prema svojoj budu}oj dr`avi, Kosti} razvejava i srpske iluzije da su Dalma-
tinci iskreno za Jugoslaviju. “Prosto te{ko ide u glavu da qudi ne{to tako mo-
gu da misle. Ranije je bilo takvo stawe, do 1918, mo`da i do 1928. Sad je dijametral-
no suprotno. Glavni propagatori posebne Hrvatske, glavni napada~i na Srbe u
hrvatskoj emigraciji su Dalmatinci (pored dr Krwevi}a i jo{ nekog “posavskog”
Hrvata).” (str. 42.) Me|u wima se uvek posebno isticao Ivan Me{trovi}, a po-
sle wegov sin Mate. Ne zaostaju nimalo Radica, Vlaho Rai}, Ante Ciliga itd.
761
 b) Stavovi istaknutih srpskih emigranata
Za razliku od Hrvata, koji su uvek nastupali monolitno, srpska emigra-
cija je bila hroni~no podeqena i prili~no dezorijentisana. Najumniji Srbi
su listom bili protiv Jugoslavije i za samostalnu Srbiju jer ih je osvestilo
iskustvo Drugog svetskog rata. Vode}i me|u wima je bio Jovan Du~i}, ~iju }u
kwigu detaqnije predstaviti u odeqku o srpskoj emigraciji, s obzirom da La-
zo Kosti} nije raspolagao wenim prvim delom, nego samo drugim i tre}im, s
obzirom da je prvo izdawe bilo u tri odvojene bro{ure.
Dr Marko Kosi}, najve}i srpski sociolog i predratni univerzitetski pro-
fesor, objavio je 1951. godine u publikaciji “Amerikanskog srbobrana” ras-
pravu o srpsko-hrvatskim odnosima ~iji zakqu~ak Kosti} op{irno citira:
“Zverskim pokoqem (a ne u gra|anskom ratu, kako bi to hteli neki branioci
Hrvata me|u Englezima) skoro milion golorukih Srba (i staraca, i `ena, i
dece) od strane Hrvata, dobrovoqnih saveznika Nemaca (a ne samo “usta{a”),
pokopana je za sva vremena zabluda o narodnom jedinstvu Srba i Hrvata. ^o-
vek bi o~ekivao da }e sada srpski politi~ari napustiti ideju o mogu}nosti
trajne dr`avne zajednice sa Hrvatima, kada je otpala wezina osnova: fikci-
ja “narodnog jedinstva”. Ali ne: oni su tako malo doznali o hrvatskim zver-
stvima, tako da ih se malo doti~e grozna smrt milion wihovih sunarodnika,
da i daqe trabuwaju: ko ne}e da di{e dr`avnu zajednicu sa Hrvatima, taj ~i-
ni samo radost “na{im zajedni~kim neprijateqima”, ciqaju}i na Talijane i
Ma|are. – Ta imaju li Srbi qu}ih neprijateqa od Hrvata? Ni Turci nisu za
~etiristo godina pobili toliko golorukih Srba koliko Hrvati za ciglo ~e-
tiri godine. Ima jo{ i takvih naiv~ina me|u wima, koji jo{ uvek govore o “za-
jedni~koj opasnosti od Talijana i Nemaca”, kao da Hrvati nisu u dva svetska
rata bili borci na strani Nemaca... Dr`avna zajednica Srba i Hrvata nije
trajno mogu}a ni zato, jer nema tog dr`avni~kog ni dr`avno-pravnog genija
na zemqinoj kugli, koji bi mogao tako organizovati nacionalni (ne pokrajin-
ski) federalizam Srba, Hrvata i Slovenaca, da Hrvati ne bi u wemu svojim
uro|enim saboterstvom stalno ko~ili pravilno funkcionisawe dr`avne za-
jednice. U dobu kakvog-takvog planskog upravqawa privrednim i socijalnim
odnosima, nemogu}e je `iveti u dr`avnoj zajednici sa drugim narodom koji sma-
tra da je podre|en i iskori{}avan, pa i ugwetavan, ako se u svemu i stalno ne
`rtvuju i osnovni interesi ostalih “jedinica” wegovim zahtevima i prohte-
vima.” (str. 51.)
Sli~no je pisao i poznati srpski kwi`evnik Branko Ma{i} u “Kanadskom
srbobranu” 1958. godine: “Tako Hrvati za ne{to vi{e od dve i po decenije iz-
vedo{e nad Srbima ono {to nije polazilo za rukom ni Turcima, ni Ma|ari-
ma, ni Mle~i}ima, ni Austro-Ma|arima, ni Nemcima, ni Bugarima, ni Arna-
utima kroz vekove. A {to je jo{ opasnije po Srbe: Hrvatima nije ni na kraj pa-
meti da se ustave na onome {to su dosad u~inili protiv Srba. Ve} ba{ sada,
vi{e nego ikad ranije, svim svojim silama, na sve mogu}e i nemogu}e na~ine,
nastoje da do kraja sahrane Srbe. I sad sa takvom “verom” i tevabijom od “na-
roda”, da stvaramo tre}u, za sve Srbe bezuslovno pogubnu Jugoslaviju! Kako to
zami{qaju u svojoj bednoj glavi ili po neve{to prikrivenom ra~unu, srpskog
porekla – okoreli Jugosloveni!” (str. 53.)
762
Iste godine Ma{i} je u “Amerikanskom srbobranu” objavio ~lanak “Za-
oravawe stare srpske brazde” u kome, izme|u ostalog, pi{e: “Danas, u ovom bes-
pu}u i propasti, nemamo dovoqno re~i da izrazimo: koliko skupo i preskupo
smo platili jednu od posledwih, najve}ih i sudbonosnih zabluda srpskih. A to
je da ~isto, pozitivno i konstruktivno Srpstvo treba da zavr{i sa mutnim,
negativnim i destruktivnim jugoslovenstvom. I to posle onako stra{ne lek-
cije ili iskustva evo ve} punih 40 godina. Ba{ kao kad bi neko, posle mu~nog
i krvavog pewawa k visinama stigao na svetao i pitom proplanak. Pa onda ne
ostao tu, oku}io se i predahnuo, ve} odmah okrenuo u opasan gusti{ mra~ne i
mo~varne yungle. Pa ~ak onda jo{ ne hteo da se vra}a natrag iz te more i po-
gibije. Zar savremena {kolovana generacija na{a nije sasvim svojom voqom
– i jo{ sa zanosom? – uvalila svoj narod i sebe u takvu jednu obmanu i wene ne-
minovne posledice – propast i bespu}e? Odakle se sigurno ne}emo tako lako
ni brzo iskobeqati... Zar je srpski narod, koji je vekovima za tursko vreme umeo
onako sjajno sam sebe vaspitavati i voditi, zato prepustio vo|stvo {kolova-
noj svojoj gospodi, da bi najzad ovako ludo odvela celo Srpstvo i sama sebe u
bezdan propasti? Smetnuv{i s uma glavnu brigu narodnu: odr`awe, prirod-
ni razvoj i napredak srpski, oni su, za celo vreme Jugoslavije, voleli da `i-
ve u nebrizi slasti i vlasti. ^ak da progla{uju izdajnikom svakoga onoga ko-
ji nije jugoslovenstvovao kao oni. Neverovatno zadrti i maloumni, neki od wih
to i danas ~ine. I to u slobodnom izbegli{tvu.” (str. 54.)
^ak i nekada{wi veliki zagovornik Jugoslavije, kakav je bio Adam Pri-
bi}evi}, predsednik Samostalne demokratske stranke, pred smrt je dijametral-
no promenio osnovni stav. U svom posledwem tekstu, objavqenom posthumno
1958. u “Glasu kanadskih Srba”, on pi{e povodom hrvatskog odbijawa ~ak i ju-
goslovenske federacije: da “onda ne ostaje ni{ta drugo nego razlaz – i po ce-
nu preseqavawa srpskog i hrvatskog stanovni{tva.” (str. 58.) Biv{i predsed-
nik jugoslovenske vlade u egzilu, dr Bo`idar Puri}, pisao je 1959. godine: “Mi
se borimo samo za Srpstvo, jer znamo da svako oslobo|ewe zahteva `rtve i `i-
vote. Svesni smo da }e srpski narod ginuti za slobodu Srbije, ali nam nije po-
znato da je iko, izuzev u kakvoj zabuni, za Jugoslaviju poginuo.” (str. 60.) Pret-
hodno se 1957. godine Puri} zalo`io za borbu za srpsku dr`avu jer “postanak
Jugoslavije prikazao je svojim slu{aocima (u govoru na Kongresu Srpskog kul-
turnog kluba “Sveti Sava” – prim. V. [.) kao nesre}an udes, kao slu~ajnost, na
putu srpskog naroda.” (str. 61.) Za samostalnu srpsku dr`avu otvoreno su se iz-
ja{wavali i dr Milan Stojadinovi}, Jovan \onovi}, vladika Nikolaj Veli-
mirovi} i drugi.
Mnogo drugih srpskih intelektualaca i oficira, mawe poznatih ili sa-
svim nepoznatih, ogla{avalo se u brojnim emigrantskim novinama protiv ju-
goslovenske i za obnovu samostalne srpske dr`ave. Mnoge emigrantske orga-
nizacije su po tom pitawu do`ivqavale raskol i cepawe. Kosti} nagla{ava da
su za samostalnu srpsku dr`avu i Mihailo Du~i}, Milutin Baj~eti}, dr Slo-
bodan Dra{kovi}, ~etni~ke vojvode Mom~ilo \uji} i Dobrosav Jev|evi}, kao
i emigrantske organizacije koje oni predvode. Iz mno{tva citata ovde preno-
sim samo jedan iz “Amerikanskog srbobrana” od oktobra 1951. godine, u kome
se nagla{ava da po pitawu odnosa Srba i Hrvata “o nekom sporazumu ne mo`e
biti ni govora (iako me|u Srbima ima i budala, koji su voqni da pre|u preko
763
milion pobijenih Srba od strane Hrvata), po{to Hrvati jasno i glasno izja-
vquju da ne}e nikakvog sporazuma sa Srbima, a delima su pokazali da ho}e sa-
mo uni{tewe Srpstva. Na kraju, ~ovek se mo`e sporazumeti sa jednim pametnim
neprijateqem, ali se niko ne sporazumeva sa divqom `ivotiwom, a najmawe sa
pobesnelom. Takva se samo uni{tava. Hrvati su pomahnitali manijaci koji se
moraju jednom zauzdati u interesu ~ove~anstva i civilizacije i to ako se ne mo-
`e fizi~ki, onda bar politi~ki, kao {to je preporu~io pok. Ruzvelt. Ovo je
utoliko lak{e, {to i nema mnogo tih degenerisanih potomaka ilirskih Hrva-
ta, a koji sami svojataju i degradiraju susedne kulturne narode.” (str. 59.)
U prekomorskim zemqama velikosrpska opcija je imala ubedqivu preva-
gu u odnosu na jugoslovensku, dok je u Evropi bio obrnut slu~aj. To je vojvoda Jev-
|evi} na slede}i na~in komentarisao: “U Evropi nemamo osim na{e organiza-
cije nijedne organizovane masovne grupe koja brani srpsku politiku, dok ima-
mo preko 20 raznih organizacija koje la`no u ime Srba i kao tobo`wi Srbi
vode antisrpsku politiku. Na planu antisrpskog povezivawa te grupe prelaze
preko svih ideolo{kih razlika, pa su na jugoslovenskom sektoru uvek zajedno
protiv nas i klerikalni fa{isti~ki ostaci qoti}evaca i filomarksisti~-
ki narodno-frontovci oko “Na{e re~i” i falsifikatori srpske ~etni~ke bor-
be u udru`ewu boraca JV i druge grupacije, koje blate sveto ravnogorsko ime.
Nekoliko frakcija Radikalne stranke, qoti}evci svih boja, Socijalisti~ka
stranka, zadruga “Oslobo|ewe”, Jugoslovenski odbor, Demokratska stranka, ~ud-
na neka poluvojni~ka udru`ewa u Nema~koj, neka humana i literalna srpsko-
jugoslovenska udru`ewa, sve te grupacije nemaju nikog iza sebe, ali to ne znaju
oni koji ih pla}aju niti to znaju oni koji ih u inostranstvu slu{aju.” (str. 76.)
Za pristalice Jugoslavije Kosti} ka`e da “su im argumenti uvek bedni,
uvek slabi, kao {to je redovan slu~aj kod onih koji nemaju pravo. Slu`e se is-
kqu~ivo frazama i to uvek istim. Cela im je odbrana Jugoslavije stereotip-
na i {ablonska, ne mo`e se uop{te desiti da ka`u ne{to novo ili druk~ije
nego je re~eno do tada. Svi “argumenti” su beskrvni, jer o~igledno za wima ne
stoji nu`no ube|ewe.” (str. 82.) Uprkos tome, pristalice Jugoslavije “me|u srp-
skom emigracijom su bili ispo~etka (a delimi~no su i sad) agresivni, neob-
uzdani, obesni. Sa visine su govorili i vre|ali sve one koji su protiv Jugo-
slavije.” (str. 83.) Takvi su bili Radoje Kne`evi}, Kosta Pavlovi} i drugi.
“Me|u organizacijama koje su apsolutno za Jugoslaviju, isti~e se naro~ito
“Zbor” koji sa~iwavaju tzv. qoti}evci. U svome organu “Iskra”, iz broja u broj,
nastoje da omile Hrvatima Srbe i Srbima Hrvate. Uspeli su kod svojih ~la-
nova Srba, ali nijednog Hrvata nisu preokrenuli. Naprotiv, i ono malo {to
je bilo u wihovom pokretu, napustilo ih je... Oni sve `rtvuju sa srpske stra-
ne, samo da bi se vaspostavila Jugoslavija. Sre}om ih je vrlo malo.” (str. 85.)
Najagilniji zastupnici jugoslovenske opcije u Francuskoj su biv{i pribi-
}evi}evci koje su predvodili “pravoslavni Hrvati” Sava Kosanovi} i Sto-
jan Pribi}evi}. “Mr`wa na Srbijance im je osnovna postavka svake delatno-
sti. Ovi Jugosloveni se slu`e latinicom, iskqu~ivo i u punom preziru }i-
rilice kao oni u zemqi... Tesno su udru`eni sa nekim Hrvatima i Slovenci-
ma koji ih ideolo{ki iskori{}avaju.” (str. 85.)
[to se Engleske ti~e, tamo je ve} potencirana “Na{a re~” ~iji predstav-
nici Jugoslaviju “ho}e po svaku cenu, i u tom pravcu se udru`uju sa Hrvatima
764
i Slovencima, na ~ije interese se ~esto osvr}u i ~ije predstavnike pu{taju
da kroz list iznose svoje u su{tini antisrpske denuncijacije.” (str. 85.) Usta-
{ama su ti sledbenici Desimira To{i}a najdra`i Srbi. To{i}evcima je bio
veoma blizak i dr @ivko Topalovi}, predratni istaknuti socijalisti~ki li-
der. Me|u ostalim gorqivim Jugoslovenima najupadqiviji su bili profesor
Bo`a Markovi}, Mihailo Petrovi}, sin biv{eg crnogorskog kraqa Nikole,
zatim Radmilo Gr|i}, kraq Petar II Kara|or|evi}, dok su najistaknutiji Sr-
bi muslimanske veroispovesti u emigraciji Omer Kajmakovi} i Alija Kow-
hoyi} nedvosmisleno za samostalnu srpsku dr`avu.
v) Raspolo`ewe slovena~ke emigracije
Ovde Kosti} posebno razmatra i raspolo`ewe Slovenaca prema budu}oj
dr`avi pomiwu}i citirawem poznatog nema~kog geografa i etnografa Pa-
ula Dena, koji je po~etkom dvadesetog veka pisao: “Istina je da se me|u Slo-
vencima izrodio jedan tugaqiv antinema~ki {ovinizam. Samo je wih suvi{e
malo da bi mogli misliti ikad na dr`avnu samostalnost, i oni }e se, u najpo-
voqnijem slu~aju, morati zadovoqiti pripajawem jednoj srpsko-hrvatskoj dr-
`avnoj tvorevini u budu}nosti. Sa qubomorom kojom paze da odr`e svoju na-
ro~itu posebnost treba pretpostaviti da }e i kao pripadnici jedne srpsko-
hrvatske dr`ave pokazati isto neraspolo`ewe koje ve} isti~u zasad, bez do-
voqno osnova, protiv nas Nemaca.” (str. 95.)
Ovim lucidnim i proro~kim citatom Kosti} se suprotstavqa srpskim
pobornicima jugoslovenstva ~iji je argument ako Slovenci ho}e Jugoslaviju
“moramo je i mi hteti. Slovenci nemaju izbora, a mi ga imamo. Mi smo imali
dve slobodne i samostalne srpske dr`ave kroz ceo 19. vek i dve decenije ovo-
ga veka, kad je daleko te`e bilo malim dr`avama da postoje. Mi imamo najra-
znovrsnije mogu}nosti povezivawa ili naslawawa, a Slovenci nemaju nego jed-
nu, samo na jednu stranu. Mi i privredno mo`emo da odolevamo kao samostal-
ni, a Slovenci nikad ne mogu... Nama Srbima je te{ko {to se moramo odvoji-
ti od Slovenaca. Ali }emo na kraju morati da to u~inimo.” (str. 96.)
Iako su Slovenci svesni da ne mogu opstati bez Jugoslavije, oni nisu we-
ni beskompromisni pobornici i naj~e{}e se stavqaju u situaciju blage neza-
interesovanosti i oklevawa kako bi ih Srbi neprekidno moqakali da osta-
nu zajedno i u tom ciqu im sve `eqe ispuwavali. Mnogi su otpo~etka bili za
samostalnu Sloveniju, o ~emu je 1951. godine Vlatko Ma~ek pisao u “Ameri-
kanskom hrvatskom glasniku”: “Dr Miho Krek bori se kao i velika ve}ina Slo-
venaca za slobodnu slovensku dr`avu, jednako kao {to se i mi Hrvati borimo
za slobodnu hrvatsku dr`avu.” (str. 97.) Ma~ekovu izjavu Krek nikada nije de-
mantovao iako je za to imao idealnu priliku kao jedan od urednika srpske re-
dakcije “Slobodne Evrope”. Kosti} nagla{ava da je “vrlo zahvalan Ma~eku {to
je ve} jedared javno rekao da su on i Krek za nezavisne i slobodne svoje dr`a-
ve. Nek se bore za wih i nek su im sre}ne! Srbi sigurno protivu toga nemaju
ni{ta. Ne}e imati ~ak ni u tom slu~aju, ako Hrvati i Slovenci na~ine zajed-
ni~ku dr`avu. Koliko se se}am, ja sam to u jednom razgovoru u Kairu rekao dr
Kreku. Oni su oboje mali narodi i ni malo ne bi ~udilo da se ve`u dr`avnim
granicama, kao {to su vezani religioznim sponama. Oni su katolici i vaq-
765
da }e se boqe razumeti me|u sobom, nego bi to mogli oboje sa nama Srbima. Sr-
bi uop{te ne zlobe nikome, pa ni vrlim mu`evima Kreku i Ma~eku! Obojici
nek je hvala velika, jer su nas izveli iz zablude. Bar tako se nadam... Jo{ jed-
nom: Srbi, ne varajte se i ne osvr}ite se na druge, vodite svoje brige! Hrvati
i Slovenci, ka`e Ma~ek, ho}e da su nezavisni!” (str. 98.)
Zbornik “Svobodna Slovenija”, koji je {tampan u Argentini, objavio je 1966.
godine obimno anketirawe najuglednijih slovena~kih emigranata o ciqevima
slovena~ke narodne politike, iz koje se vidi koliko je jako zalagawe za dr`av-
nu nezavisnost i samostalnost. Kosti} prvo citira slovena~kog katoli~kog sve-
{tenika iz Pariza, Nacu Eretnika, koji jadikuje zbog gubitka dve tre}ine ne-
kada{we slovena~ke teritorije, pa ka`e: “[to se ti~e budu}nosti (a dabome
i sada{wosti), pi{e on zatim, mislim da smo svi mi svesni Slovenci, kako kod
ku}e tako i u tu}ini, jednodu{ni u tome, da slovena~ki narod... ima pravo na sa-
mostalnu dr`avu, u kojoj }emo sami da odlu~ujemo o svojoj sudbini, gde }e slo-
vena~ki jezik biti zaista slu`beni jezik, gde }e slovena~ki mladi}i na slove-
na~kom tlu da obavqaju svoju vojni~ku slu`bu pod komandom slovena~kih ofi-
cira (a ne samo kaplara i narednika!), gde }e slovena~ka privreda biti vo|ena
na osnovu kriterijuma i sa stanovi{ta slovena~kih potreba i gde }emo tako-
|e u spoqnoj politici mo}i bar da iznosimo svoje mi{qewe.” (str. 99.)
Biv{i poslanik Slovenske qudske stranke iz Qubqane, Rudolf Smers,
tvrdi da je “ciq politi~ki zrelog naroda da bude slobodan i nezavisan, da bu-
de samostalan gospodar na svom otaybinskom tlu... Danas je slovena~ki narod
politi~ki zreo narod i ima zato puno pravo da zahteva slobodu, nezavisnost
i samostalnost za sve svoje zemqe, {to zna~i – da ima pravo da zahteva svoju sop-
stvenu dr`avu. Potpuno je drugo pitawe da li suverena slovena~ka dr`ava tre-
ba da se po svojoj sopstvenoj i slobodnoj odluci pove`e sa kakvom drugom dr-
`avom u savez dr`ava (konfederaciju) ili u saveznu dr`avu (federaciju), ili
u kakvu drugu zajednicu. Zato nam se ~ini da je jedino pravilno stanovi{te: pr-
vo slovena~ka dr`ava, a ona neka posle odlu~i o svojoj daqoj sudbini... Samo
slovena~ka dr`ava mo`e biti subjekt raznih dr`avnopravnih kombinacija...
Glavni slovena~ki politi~ki ciq je tako jasan, tako prirodan, tako sam u se-
bi utemeqen, da nije vezan nizakakav narodni pristanak i da o wemu ne mo`e
biti nikakvog narodnog glasawa. Slovena~ka dr`ava je aksiom. Predmet gla-
sawa i pristanka su predlozi o stupawu slovena~ke dr`ave u bilo koji savez
dr`ava. Slobodan slovena~ki narod }e se na tajnim izborima izjasniti: da li
i s kime treba da se slovena~ka dr`ava pove`e.” (str. 100.)
Potpredsednik Slovena~ke narodne stranke i bliski prijateq Desimi-
ra To{i}a, koji je bio docent Glazgovskog univerziteta, dr Qubo Sirc, imao
je sli~no mi{qewe: “Nema sumwe da je razvoj za vreme Drugog svetskog rata i
posle ovoga, i{ao takvim pravcem da za Slovence dolazi u obzir samo poseb-
na dr`avno-pravna jedinica. Zapravo, to je postalo jasno i nu`no ve} od tre-
nutka kada je dr Ma~ek postigao ostvarewe posebne hrvatske jedinice.” (str.
100.) Ima slovena~kih emigranata koji su poput Du{ana Plen~ara, za jugoslo-
vensku konfederaciju u kojoj bi subjektivitet Slovenije bio me|unarodno afir-
misan. “Da bi se postigla takva afirmacija, Plen~ar ka`e da Slovenci mo-
raju svakome i svuda govoriti {ta tra`imo: svoju dr`avu u kojoj }emo o svim
stvarima sami da odlu~ujemo.” (str. 101.) Ina~e, Plen~ar je bio urednik “Slo-
766
venske pravde”. Po tom pitawu nedvosmisleno se zvani~no izjasnila i cela Slo-
venska qudska stranka u svom programskom aktu iz 1954. godine u kome na pr-
vom mestu stoji: “Slovenski narod ima neosporno i prirodno pravo na svoju
dr`avu, ima pravo da sam ure|uje svoj `ivot, da stupa u {ire dr`avne zajedni-
ce, i da sudeluje u dru{tvu slobodnih naroda. SLS te`i za tim i radi na to-
me da bi slovenski narod ostvario ovo svoje pravo i da bi se sav ujedinio u slo-
venskoj dr`avi.” (str. 101.)
Interesantno je ovde navesti {ta je izrekao dr Miha Krek 1959. godine
u predavawu na “Srpskom narodnom univerzitetu” u ^ikagu, o ~emu je izve{ta-
vao “Kanadski srbobran”: “Iako govori na “Srpskom narodnom univerzitetu”,
dr Krek ~ini uglavnom komplimente Hrvatima. Slovenci se grani~e prema
istoku sa bratskim hrvatskim narodom, i naravno da su wihove o~i i wihove
nade okretane neprestano u tom pravcu.” Wihovi uzajamni odnosi su “bili naj-
srda~niji i korisni za oba naroda.” To je kazao u po~etku. U sredini predava-
wa je rekao dr Krek da su Hrvati sredinom pro{log veka izradili “politi~-
ki program ujediwewa svih hrvatskih zemaqa u okviru monarhije i apsorbi-
rali su svoje snage u tom naporu. Ali misao o solidarnosti je uvek u svakoj pri-
lici nekako do{la do izra`aja me|u nama. Ve} sam rekao da smo mi Sloven-
ci neprestano sa qubavqu i simpatijama pratili svaki napredak u Hrvatskoj,
i na{i javni radnici i pisci su doprineli da smo bili ne samo obave{teni,
nego i nadojeni duhom prijateqstva i bratskih odnosa sa wima.” Oni su to bi-
li i kad je Ante Tresi} Pavi~i} pisao da ne treba voditi ra~una o Sloven-
cima: neka wih podele Nemci i Italijani. [to se Srba ti~e, to g. Krek pri-
znaje “da smo jedva znali jedni za druge.” (str. 103.)
Slovena~ki publicista M. Gerati~ se 1959. godine u “Slovenskoj dr`avi”
osvrnuo na pariski govor kraqa Petra Drugog koji je po obi~aju iz me|urat-
nog perioda Hrvate i Slovence nazvao plemenima, slede}im re~ima: “Ako Sr-
bi `ele biti pleme neka im to bude Bo`jom pomo}i. Mi smo Slovenci narod.
@elimo ostati kao narod i ne `elimo biti vazali Beograda: mi sami znamo
sa sobom gospodariti. Jugoslavija nas nije branila, a ne}e ni ubudu}e. Imaju
potpuno pravo Hrvati {to ne `ele primiti pqevu iz srpskih ruku, dok bi se
Beograd mastio u nedogled.” (str. 107.) Ugledni radikalski predvodnik Ste-
van Trivunac je takve u~estale slovena~ke nastupe komentarisao 1962. godi-
ne u ~ika{koj “Slobodi” pokazuju}i “da u toj veseloj zajedni~koj dr`avi, ni-
ko, ni od wenih emigranata, sem nekojih Srba, ne}e da bude Jugosloven, kao iz-
raz jedinstvene nacije u koju bi imale da se utope ili preto~e postoje}e po-
sebne narodnosti, no `ele da i daqe ostanu ono {to su. Da to integralno “ju-
goslovenstvo”, koje tako trapavo i daqe forsiraju ti nekoji Srbi, na domu ili
u izgnanstvu, ostali odmah progla{avaju nastavqawem tzv. “velikosrpske ide-
je”, optu`uju}i nas za velikosrpski imperijalizam ili za velikosrpski sta-
qinizam. Da, dok mi Srbi, tako tra}imo vreme i snagu na tu|em poslu, svi osta-
li, i na domu i u izgnanstvu, slo`no rade, s jedne strane, za svoj u`i kraj, za svo-
je pleme, ako se ne}e upotrebiti re~ “narod”, a s druge strane uporedo i pro-
tiv Srba.” (str. 108.)
Koliko se zlobe i antisrpske mr`we koncentrisalo u slovena~kim na-
cionalnim borcima i kako su perfidne wihove namere da titoisti~ki komu-
nisti~ki re`im, u kome je presudnu ulogu igrao wihov Edvard Kardeq, poi-
767
stovete sa srpskim narodom pokazuje i novogodi{wa poslanica Akcijskog od-
bora za neodvisno Slovenijo iz 1962. godine. U woj, prema tekstu objavqenom
i u “Hrvatskom glasu”, stoji: “Slovenci! – Po~iwe nova godina robovawa za na{
narod u Jugoslaviji, ali i nova godina sve aktivnije i svijestnije borbe za na-
{e narodno oslobo|ewe, za nezavisnost Slovenije i za istinsku demokraciju
slovenskoga `ivqewa. [iri slovenski narodni slojevi sve vi{e su svijest-
ni stawa u kojem na{ narod `ivotari u dana{woj Jugoslaviji i s nasiqem su
ga u woj dr`ali. Vladaju}a srpska klika je nastojala pomo}u diktature i sa za-
branom slovenske zastave i s trgawem Cankarovih djela iz {kolskih kwiga
zatrti narodnu svijest u slovenskoj mlade`i. U drugoj, poslijeratnoj Jugosla-
viji, slovenski narod su pretvorili u pravoga su`wa. Oduzeli su mu sva pra-
va politi~kog naroda i nastoje ga {to prije pretopiti u jedinstvenu jugoslo-
vensku socijalisti~ku dru`bu. Ta bi imala, kako praksa dokazuje, srpski pe~at,
pa se zato za wu jednako zagrijevaju srpski hegemonisti i vladaju}a titovska kli-
ka... Borite se da slovenski narod bude uvr{ten me|u slobodne narode i da do-
bije glas u Ujediwenim narodima. Vjerujte u budu}nost! Ne sura|ujte s titov-
skim re`imom! Ru{ite titovsko-srpsku vlast! Otvarajte o~i i po{tenim iz-
me|u komunistima, da osjete svoju du`nost prema slovenskoj domovini. @ivi-
la nezavisna Slovenija! @ivila sloboda!” (str. 109.)
Ista slovena~ka emigrantska organizacija {tampala je, 1963. godine, le-
tak u kome se, izme|u ostalog, tvrdilo: “Slovenija je tako|er `rtva srpske ko-
lonizacije. Sada je u Sloveniji, prema pribli`nom ra~unu, preko 100 tisu}a
qudi s juga. Broj balkanskih doseqenika u Sloveniju je tako velik, da ga se bo-
je objaviti. Po zadwem popisu pu~anstva, g. 1960, objavili su broj stanovnika
Slovenije”, ali nema podatak o tome, koliko je wezinih “stanovnika Slovena-
ca, a koliko Srba i drugih Balkanaca. To je najboqi dokaz, kako je napredova-
la srbizacija Slovenije... Slovenija ne smije postati u ime “bratstva i jedin-
stva” kolonija za naseqavawe u wu Srba... U 1300. g. se nije toliko Nijemaca na-
selilo u Sloveniju koliko se u wu u 18 godina naselilo Balkanaca.” (str. 110.)
I ovaj tekst je preveden i objavqen u hrvatskoj {tampi. Kako Lazo Kosti} na
te slovena~ke bezobrazluke prime}uje, “Slovenci koji su izme|u ratova bili
u vladawu Jugoslavije srazmerno vi{e i ja~e zastupqeni nego Srbi, a sad su za-
stupqeni deset puta vi{e, sve neda}e prebacuju na Srbe.” (str. 111.) S druge stra-
ne, “ne mo`e se re}i da nema Slovenaca za Jugoslaviju. Ima ih veoma mnogo, ima
ih odli~nih umova i karaktera. Ima prvih qudi me|u wima koji propagiraju
Jugoslaviju. Ali im argumenti nisu uvek dobri, negde nisu ni ~asni, katkad su
uvredqivi za Srbe.” (str. 112.)
Ranije su Slovenci druga~ije razmi{qali i pisali. Na primer, dr Aloj-
zije Kokoq je 1928. godine u listu “Slovenski narod” opisivao nemerqive za-
sluge srpske vojske za oslobo|ewe Slovenije 1918. godine. On ka`e: “Onda je ne-
bo imalo milosti za zaslepqeni slovena~ki narod, ono mu je poslalo an|ele-
spasioce. Ovi an|eli-spasioci bili su oni srpski oficiri-junaci, oni srpski
vojnici-sokoli, koje je sudbina ba{ tada pustila da se oslobode vi{egodi{weg
ropstva. Oni momci-junaci, na putu iz ropstva, zaustavili su se u Qubqani, iako
su bili godinama odvojeni od svoje mile otaybine, ipak nisu `urili ka svojim
poru{enim domovima. Ostali su u na{oj sredini i dobrovoqno uzeli na svoja
le|a da izvr{e one zadatke koje smo trebali mi sami vr{iti. Na ~elu tih juna-
768
ka nalazio se potpukovnik g. [vabi}, ~ije }e ime ostati zapisano zlatnim slo-
vima u analima na{e istorije.” (str. 120.) Sli~no priznawe srpskim vojnici-
ma 1968. godine je odao i profesor Pravnog fakulteta u Qubqani dr Maks [nu-
derl, iako se na to mr{tio komunisti~ki re`im. On je opisivao kako su srp-
ski vojnici-povratnici iz zarobqeni{tva, na obalama Slovencima otimali
Maribor pona{aju}i se kao da svoju zemqu spa{avaju.
g) Stavovi makedonskih emigranata
Ovde se Kosti} ponovo vra}a na pitawe Makedonije i Makedonaca. To po-
glavqe po~iwe citiraju}i Gerharda Gezemana koji u kwizi “Narodna karak-
terologija Srbohrvata” pi{e o Makedoncima: “Treba imati u vidu da ovaj ti-
pus nema nikakve literature niti ima literalni jezik, da je on teroristi~-
kom propagandom bivao islamiziran, bugariziran, srbiziran, grciziran i ar-
baniziran, i da u najspornijim i najvi{e propagandi istaknutim predelima
nije uop{te mogao da do|e do op{te samosvesti. Treba i na to pomisliti da
niveliraju}a balkansko-vizantinska kultura, kojoj on pripada, nije u stawu da
kod jednog naroda stvori individualnost. Tako je taj qudski tip, sa svojim sta-
rim obi~ajima i arhajskim, sterilnom malogradskom i provincijskom kultu-
rom, politi~ki sputan i moralno sabijen, pri primitivno zadr`anim stra-
snim predubinama svoje du{e postao, u {irokim predelima svoga podru~ja ono
{to Cviji} zove “amorfna slovenska masa.” (str. 125.)
Kosti} na ovom mestu, sa svoje strane, upu}uje dalekose`no upozorewe Ma-
kedoncima koje sada, u na{e vreme, dokazuje svu svoju relevantnost: “Mnogo po-
vla{}eni i ma`eni u dana{woj Jugoslaviji, Makedonci su (ina~e zdrava i oba-
zriva etni~ka grupa) izgubili pojam realnosti. Opijeni neo~ekivanim povla-
sticama i stavqeni barabar sa Srbima, ~ak wima nasuprot, po~eli su da sawa-
ju “{to biti ne mo`e, da nacionalno buncaju, da fantaziraju. Udari}e oni gla-
vom o zid i do}i sebi, ali ne znamo kad.” (str. 125.) Makedonci su vekovima bi-
li ugro`avani i izlagani sistematskim brutalnostima od strane raznih zavo-
jeva~a, “a Cviji} je kazao da }e Makedonci definitivno prihvatiti narodnost
one dr`ave koja ih oslobodi. Najve}i deo slovenskog `ivqa u Makedoniji pri-
pao je bio Srbiji, i ova je poku{ala da ih u~ini ravnopravnim ~lanovima srp-
ske nacije. Nije jo{ bila sasvim uspela, ali je bila na dobrom putu. [to nije
uspelo, kriva je Jugoslavija, koja je donela novu zabunu me|u Makedonce. Komu-
nisti~ki re`im im je priznao posebnu narodnost, i wima to prija, van svake
sumwe. Ne verujem da bi je oni sad rado napu{tali. Kao svi mladi narodi, na-
ro~ito narodi ~ija posebnost nije sasvim opredeqena i sasvim sigurna, oni po-
kazuju strahovite i nenormalne, upravo fantasti~ne megalomanske prohteve.
Ho}e svoju dr`avu do Soluna i sa Solunom, sa celom gr~kom Makedonijom i bu-
garskom. Zato wihovi slobodni gra|ani, naro~ito u Kanadi gde ih je kanda naj-
vi{e, rade otvoreno za zasebnu, nezavisnu Makedoniju. Izdavali su i neke ~a-
sopise u [vedskoj. Prvo su ga zvali Makedonska loza, zatim Slobodna Make-
donija. Da je ve}ini wih takva Makedonija ideal, u to ne treba sumwati.” (str.
126.) Ipak, me|u makedonskim emigrantima ima mnogo Srba i Bugara.
[to se srpskih ~vrsto dr`e}ih i opredeqenih Makedonaca ti~e, “ima i
vojvoda komitskih me|u wima (npr. vojvoda Mine Stankovi}), bilo je istak-
769
nutih politi~ara (Karamatijevi}, Seizovi} itd.). Ima vi{ih i ni`ih ofi-
cira koji su proveli rat u logorima, jer nisu hteli da se odreknu srpstva, pa
ni posle rata nisu hteli da se vrate u zemqu (npr. puk. Branko Naumovi} i dr.).
Iz izbegli~kih logora u Gr~koj javqaju se mnogim srpskim prekomorskim or-
ganizacijama da im omogu}e prelaz u Ameriku ili druge prekomorske zemqe,
i sve to ~ine iako prebegli Makedonci zadr`avaju svoja nova i nametnuta ime-
na na “ski”. Lepo je od Srba {to ne tra`e promenu imena. Ali posle se malo-
kad vide ovi Makedonci zajedno sa Srbima. No, svakako, ima i takvih. Ima jo{
uvek Slovena iz Vardarske Makedonije koji se ose}aju Srbi, Bugari, Makedon-
ci itd., i prema tome ho}e ovu ili onu dr`avu:” (str. 127.) O~igledno je da je u
pogledu makedonskog pitawa budu}nost potpuno neizvesna. Kosti} pretposta-
vqa da }e Makedoncima svakako biti prihvatqivija jugoslovenska nego srp-
ska opcija, ali upozorava da bi u eventualnoj novoj Jugoslaviji Srbi insisti-
rali na potpunoj gra|anskoj ravnopravnosti, koja se ne mo`e provesti bez strikt-
nog po{tovawa principa jedan ~ovek – jedan glas. Uostalom, najekstremniji Ma-
kedonci u emigraciji striktno dr`e antisrpski kurs, {uruju sa Hrvatima, ako
ne{to objavquju na srpskom jeziku onda to ~ine latinicom i ijekavskim izgo-
vorom itd.
Zavr{nu svesku svoje politi~ke studije “Srbija ili Jugoslavija” Lazo Ko-
sti} okon~ava ukazivawem na rafinirane oblike propagandisti~kog delova-
wa komunisti~kog re`ima, koji emigrantske novine zasipa pismima i la`nim
izjavama da su svi u otaybini za jugoslovensku opciju i da stoga treba sti{a-
vati nacionalisti~ke prohteve i koncentrisati se na zahteve za politi~kim
reformama. Takva pisma naj~e{}e je objavqivala qoti}evska “Iskra” i jo{
neki emigrantski listovi usmereni ka jugoslovenstvu. Raskrinkavaju}i te pod-
vale, Kosti} citira radikalskog predvodnika Stevana Trivunca koji je, 1964.
godine, pisao u australijskoj “Slozi”: “Srpski narod na domu, danas, ho}e, pri-
`eqkuje i zami{qa u prvom redu svoju sopstvenu ku}u. U svojoj ogromnoj ve}i-
ni, on ho}e prvo svoju Srbiju u kojoj bi bilo okupqeno sve Srpstvo. Pa tek on-
da da se vide mogu}nosti {ireg zajedni~kog doma. Srpskom narodu je dosta i pred-
ratnog i posleratnog “bratstva i jedinstva”. On je sit stalnog poni`avawa ko-
me ga to bratstvo i jedinstvo izla`u. On `eli da bude prvo svoj gospodar na svo-
me i da on sam odlu~uje {ta }e i koliko da daje za op{tu ku}u, bude li je bilo,
a ne da bude predmetom stalnih otima~ina, rekvizicija i pqa~ke. Ova stremqe-
wa i te`we proisti~u iz jednog novog srpskog nacionalizma, koji je zahvatio
ne samo {iroke narodne slojeve, dobar deo misaone i elitne srpske omladi-
ne, no ~ak i izvesne krugove samih srpskih komunista. Taj novi srpski nacio-
nalizam nije ni iskqu~iv, ni {ovinisti~ki, ni imperijalisti~ki. On po~i-
va na bolnom i skupom iskustvu kojim je srpski narod platio ve} sve svoje do-
sada{we jugoslovenske avanture. I prva mu je briga da obezbedi svoju budu}-
nost od sli~nih katastrofa. Po{tuju}i tu|a prava i tu|e smernice, ali ~uva-
ju}i u prvom redu svoja prava i bore}i se za svoj narodni smer. To je istina o
dana{wem raspolo`ewu ve}ine srpskog naroda u zemqi. Sve ostalo je propa-
ganda, blef i ko zna ~ija naruybina.” (str. 134-135.)

770
 Glava dvanaesta

ZLO KOMUNIZMA
1. Komunisti~ki tretman jugoslovenskih naroda
Komunisti~ko zlo i wegove reperkusije po sudbinu srpskog naroda Lazo Ko-
sti} je obradio u dve obimne kwige. Prva, koju predstavqa etnopoliti~ka stu-
dija “Komunisti~ko taksirawe naroda Jugoslavije” objavqena je 1969. godine
u Torontu, u izdawu kanadskog ogranka Srpskog kulturnog kluba “Sveti Sava”.
U woj autor svoje prou~avawe prirode jugoslovenskog komunisti~kog re`ima
i wegovih osnovnih ideolo{kih postulata po~iwe konstatacijom da je u otaybi-
ni pod titoisti~kom diktaturom Srbima sve te`e, jer se nastavqa dobro sin-
hronizovana i sistematska akcija ubijawa srpske nacionalne svesti, sramo}e-
wa patriotskih ose}awa i tradicije, smawivawa nacionalnih teritorija i od-
naro|avawa zna~ajnih delova Srpstva. Kosti} smatra da “kod mnogih komuni-
sta tiwa srpska vatrica; treba je samo raspuhnuti. Nije nemogu}e da sve ovo
otvori o~i nekim Srbima komunistima, koji u partijskom slepilu nisu mo`da
ni zapazili kuda vodi politika najvi{ih rukovodilaca. A, mo`da jo{ pre, da
uvide to rukovodioci, da su demaskirani, razotkriveni, razobli~eni. Da su se
spoznale wihove intencije i wihovi ciqevi.” (str. 5.)
Kosti} nagove{tava da uskoro dolaze sudbonosni dani za srpski narod i
da su opasnosti tolike da mogu proizvesti nacionalnu katastrofu. “Tamo se
radi na novim “reformama” koje uvek zna~e jedan korak daqe u su`ewu i ne-
girawu srpske pozicije, pa treba izneti sav zama{aj kataklizme koja se spre-
ma. Nije verovatno, ali nije ni nemogu}e da se onda trgnu, da po~nu tretirati
Srbe bar onako kao [iptare ili Mayare, jer niko normalan ne mo`e o~eki-
vati da }e ih ovaj re`im ikad tretirati kao Slovence, kao Crnogorce, kao Ma-
kedonce, a da ne govorimo o Hrvatima koji su najprivilegovaniji i vode}i na-
rod, kome u prvom redu dr`ava slu`i.” (str. 5.) Ovo je svojevrsni Kosti}ev do-
prinos javnoj raspravi koju su komunisti u Jugoslaviji organizovali povodom
temeqitih ustavnih promena ~iji su kreatori Tito i Kardeq. U Beogradu je
ve}i broj istaknutih intelektualaca, univerzitetskih nastavnika, podvrgnu-
to progonu, hap{ewu i ~ak su i na robiju poslati, jer su se odva`ili da kri-
tikuju neke od kvazi-ustavnih tekstova i formulacija pojedina~nih normi. U
javnoj raspravi je bio po`eqan samo onaj ko nekriti~ki podr`ava i odu{e-
vqeno aplaudira svakoj gluposti i podvali smi{qenoj radi temeqitijeg sa-
771
tirawa srpskog naroda. “Dok jugokomunisti tvrde da je wihovo zapostavqawe
Srpstva ta~no prema receptu Marksa i Engelsa, ~ak i Lewina, dotle hrvatska
emigracija unisono naziva re`im u Jugoslaviji “srbokomunisti~kim”. Oni uve-
ravaju i sebe, i nas, i tu|ine, da u Jugoslaviji vlada “srbokomunizam”, jer oni
hrvatizam vide u dr`avnoj tvorevini kao {to je bila wihova mila “NDH”, gde
se svi Srbi imaju da utamane. Dok je jedan Srbin `iv, za wih je to srbizam, a,
po{to u slobodnom svetu vlada antikomunisti~ko raspolo`ewe, to oni pove-
`u sa komunizmom: ko ho}e da uni{ti komunizam u Jugoslaviji, neka prvo uni-
{ti Srbe. Tako bi jednim udarcem ubili dve muve. To je zvani~na doktrina Hr-
vata u slobodnom svetu, koju preko katoli~ke crkve poku{avaju da celom sve-
tu nametnu kao jedino istinitu!” (str. 6.)
a) Antisrpska politika komunisti~ke klike
Taksirawem Kosti} smatra odre|ivawe vrednosti i postupawe na osnovu
vrednosnog kriterijuma koji proistekne iz konceptuolo{kog odre|ewa. Pr-
vi predstavqa teorijsko ocewivawe, a drugi prakti~no razlikovawe i treti-
rawe. U uvodu, Kosti} nagla{ava da je pouzdano utvrdio da “antisrpska prak-
sa u dana{woj Jugoslaviji ne proizlazi iz stavova prvih komunista, ve} da je
plod mr`we na Srpstvo antisrpske klike koja vlada Jugoslavijom.” (str. 9.) Kad
je to u interesu antisrpske politike, oni su spremni da falsifikuju i dela svo-
jih ideolo{kih rodona~elnika. Komunisti~ki re`im je po svojoj prirodi ide-
okratski, {to zna~i da ima i dosta podudarnosti sa teokratskim. On nepre-
kidno insistira na ideolo{koj pravovrednosti, ~ak i kad wene podru~ne po-
stavke revidira. Radije se upu{ta u falsifikate nego u otvoreno i javno kri-
ti~ko preispitivawe.
Jugoslovenska komunisti~ka vrhu{ka je neprekidno insistirala na tome da
ona primewuje u socijalisti~koj praksi izvorni marksizam, kao i da je najver-
niji tuma~ i realizator su{tinskih ideja klasika marksizma. Kosti} ih zato
poziva da slede stavove Marksa, Engelsa i Lewina po pitawu jugoslovenskih
narodnosti. Oni su se vrlo povoqno izra`avali o Srbima a krajwe nepovoq-
no o srpskim neprijateqima, tako da fraza o srpskoj hegemoniji ne mo`e ima-
ti utemeqewe u wihovim delima. \ilas je te fragmente iz redova Marksa i
Engelsa nazivao preterivawem, a re`im pedantno cenzurisao ne`eqene od-
lomke iz jugoslovenskih izdawa wihovih dela.
Op{irna citirawa Kosti} po~iwe tekstom “[ta }e biti od Evropske Tur-
ske”, koji je Marks objavio u “Wujork herald tribjunu” 1853. godine: “Evropska
Turska je prirodni ba{tinik jugoslovenske rase. Od 12 miliona, 7 miliona pri-
pada woj. Ima ve} 1200 godina kako ona to zemqi{te dr`i u rukama. Ako osta-
vimo po strani malobrojno stanovni{tvo, koje je, iako slovenskog porekla, usvo-
jilo gr~ki jezik, onda kao takmaci ju`nim Slovenima ostaju turski i arbana-
{ki varvari, koji su se odavno pokazali kao protivnici svakog napretka... U
unutra{wosti zemqe Jugosloveni su iskqu~ivi nosioci civilizacije. Oni, do-
du{e, nisu jo{ obrazovali naciju, ali u Srbiji imaju sna`nu i relativno ve}
obrazovanu sr` jedne nacije. Srbi imaju sopstvenu istoriju i sopstvenu lite-
raturu. Svoju sada{wu unutra{wu nezavisnost oni mogu da zahvale jedanaesto-
godi{woj hrabroj borbi protiv jednog brojno daleko nadmo}nijeg neprijate-
772
qa. Oni su posledwih 20 godina kulturno mnogo napredovali, i hri{}ani u Tra-
kiji, Bugarskoj, Makedoniji i Bosni posmatraju ih kao centar oko koga }e se
u budu}im borbama za nezavisnost javiti. Mo`e se tvrditi da je direktni ru-
ski uticaj na turske Slovene potiskivan ukoliko se Srbija i srpska narodnost
vi{e u~vr{}uju. Jer je Srbija, da bi svoj istaknuti polo`aj kao hri{}anska
dr`ava mogla sa~uvati, uzimala iz Zapadne Evrope svoje politi~ke ustanove,
svoje {kole, svoja nau~na saznawa i svoje industrijske ure|aje. Time se obja-
{wava i anomalija da je Srbija, i pored ruske za{tite (ruskog protektora-
ta), od svog oslobo|ewa ustavna monarhija.” (str. 25-26.)
Docniji istra`iva~i su tvrdili da je prethodni citat zapravo iz Engel-
sovog ~lanka, ali ta uskostru~na rasprava nije naro~ito zna~ajna, jer je prak-
ti~no nemogu}e razdvojiti Marksove i Engelsove teorijske i publicisti~ke
radove, pa se wihova sabrana dela redovno zajedno {tampaju. Ina~e, na taj rad
su se pozivali u vi{e navrata zna~ajni autori, poput Borisa Majsnera, Her-
mana Vendela, Falmerajera, Nikolaja Rjazanova, Juraja Demetrovi}a itd. Me-
|utim, u rusko-turskom ratu 1876-1878, Marks i Engels se javno izja{wavaju u
prilog turskih, a protiv ruskih i srpskih interesa. U pismu od 25. jula 1876.
Engels poru~uje Marksu: “Kolaps Srba je famozan. Cela kampawa je imala u
smeru totalno razbuktavawe po`ara u Turskoj, a svuda je materija za raspaqi-
vawe mokra. Crna Gora je izdaje (tu kampawu?, L.M.K.) za privatne svrhe, Bo-
sna ne}e ba{ sada da vr{i ma kakav ustanak otkako je Srbija ho}e da oslobo-
di, a vaqani (ovo u sprdwi ka`e, L.M.K.) Bugari ni prstom da mrdnu. Srpska
oslobodila~ka vojska mora da `ivi o svom tro{ku i posle samohvalisave ofan-
zive mora da se vra}a u svoju razbojni~ku rupu, mada nije nigde ozbiqno potu-
~ena.” (str. 28-29.) U drugom pismu, od 25. avgusta 1876, Engels jadikuje {to En-
gleska odlu~nije ne osudi nastojawe Rusa i wihovih balkanskih saveznika uz
konstatacije: “O bezo~nosti Crnogoraca i Hercegovaca sve je, prirodno, ti-
ho. Sre}om, Srbi dobijaju klinove.” (str. 29.)
Marksov i Engelsov osnovni antisrpski stav poti~e iz patolo{ke mr`we
koju su pokazivali prema Rusima. Herman Vendel iznosi da je Engels osu|ivao
srpska nastojawa tvrde}i da su Srbi “za turskog vakta imali potpunu samou-
pravu, da su postali bogati i malo poreza pla}ali.” (str. 29.) Marks je u pismu
Vilhelmu Libknehtu zamerao Engleskoj {to je svojom pasivno{}u zapravo spa-
sila Srbe kad su ve} bili pora`eni od Turaka. To je protivre~no wihovim pret-
hodnim izrazito antiturskim stavovima, ali kao nema~kim {ovinistima Mark-
su i Engelsu je uvek antiruska mr`wa primarna, naravno, redovno umotana u
demago{ku strepwu da ruski carizam mo`e sputati o~ekivanu evropsku pro-
letersku revoluciju.
Fridrih Engels se otvoreno radovao srpskom porazu u srpsko-bugarskom ra-
tu 1885. godine, o ~emu svedo~i wegovo pismo Eduardu Bern{tajnu od 9. okto-
bra 1886. godine: “Bugari se dobro dr`e. To zahvaquju okolnosti da su tako du-
go ostali pod Turcima i tu su svoje stare ostatke plemenskog ure|ewa mogli
mirno da sa~uvaju. Srbi, pak, koji su ve} od pre 80 godina slobodni od Turaka,
svoje su gentilisti~ke (plemenske) ustanove ruinirali kroz birokratiju
austrijski {kolovanu i kroz zakonodavstvo, i zbog toga su neminovno dobili
batine od Bugara. Daj Bugarima 60 godina da se gra|anski razvijaju... i biro-
kratske vladavine, pa }e i oni biti jednako u stra`wici kao Srbi. Za Buga-
773
re, kao i za nas, bilo bi beskrajno boqe da su ostali turski sve do evropske re-
volucije: gentilisti~ke (plemenske) institucije dale bi famoznu ta~ku pove-
zivawa ka daqem razvoju u komunizam, jednako kao ruski “mir”, koji se tako|e
sad pred na{im o~ima ru{i. – Moje je mi{qewe: Ju`ne Slovene pomagati ako
i dokle idu protiv Rusije, jer onda idu (paralelno) sa revolucionarnim evrop-
skim pokretom. Ako idu protiv Turske i tra`e a tu bi (po svaku cenu) da anek-
tiraju ono malo preostalih Srba i Bugara, to svesno ili nesvesno predstavqa-
ju oru|e Rusije i mi ne mo`emo s wima.” (str. 31.)
b) Crnogorsko homersko “varvarstvo”
Prema Crnogorcima Marks i Engels su pokazivali izrazit prezir, govo-
re}i i o sramnim ratnim delima Crnogoraca i Hercegovaca. Oni ka`u: “U Cr-
noj Gori mi nemamo neku plodnu dolinu sa srazmerno velikim gradovima, ve}
jedan neplodan brdski kraj kome se te{ko prilazi. Tu se ugnezdila jedna ban-
da razbojnika, koja pqa~ka ravnice i gomila plen u svojim brdskim utvr|ewi-
ma. Ova romanti~na ali prili~no neprijatna gospoda ve} su davno postala do-
sadna Evropi.” (str. 32.) Engels tome dodaje, u pismu Marksu od 11. februara 1853.
godine: “Po{to je wihova jedina ta~ka naslawawa, pored austrijske tiranije,
jo{ samo crnogorska govna, gde naposletku turski “poredak” mora jo{ da po-
bedi crnogorsko homersko varvarstvo:” (str. 32.) I Vilhelm Libkneht je, pre-
ma Rjazanovu, pokazivao veliku odvratnost prema Crnogorcima, {to je o~igled-
no poticalo iz mr`we prema Rusima i svim wihovim saveznicima uop{te.
Za razliku od wih, veliki nau~nik i socijalisti~ki poslanik u nema~kom
parlamentu, Herman Vendel, imao je mnogo simpatija prema Srbima, ali je isme-
javao mogu}nost opstanka nezavisne Crne Gore jer, prema wegovom mi{qewu,
“sama po sebi “samostalna” Crna Gora, jedna igra}a kutija od dr`ave, sa bro-
jem stanovni{tva nema~kog sredweg grada, nastawena najrasnijim Srbima, pro-
sta je sprdwa.” (str. 34.) O kraqu Nikoli, kao vladaru i pesniku, ka`e: “Ali
kod tako naivno bezazlenog naroda doprinela je posveta pesnika da se knezu pri-
zna sjaj nad~ove{tva, kad je on sasvim svesno svoju duhovnu nadmo}nost iznad
jadnih crnogorskih neznalica iskoristio da bezobzirno utvrdi svoju vlast.”
(str. 35.) Posle mnogo primera moralnog i materijalnog iskori{}avawa po-
danika, zahvaquju}i wihovoj lakovernosti i patrijarhalnoj privr`enosti, kao
i streqawa, trovawa, klawa i mu~ewa neposlu{nih, Vendel smatra “da se naj-
crwim bojama sredweg veka mora da bojadi{e onaj koji ho}e da naslika niko-
linsko doba u Crnoj Gori. Najve}i deo ovih nedela ~iwen je zbog boga}ewa, ili
je dovodio do boga}ewa, jer je “dr`ava” oduzimala imovinu streqanih, uhap{e-
nih i prognanih.” (str. 35.)
[to se ti~e iskrenosti Nikolinog zalagawa za op{tesrpsko jedinstvo, Ven-
del pi{e da se kwaz Nikola “bio sporazumeo sa kwazom Mihailom da }e se od-
re}i prestola u korist srpskog jedinstva, u pesmama toga doba slavi dan kad }e
svoju krunu polo`iti pred noge srpskog vladaoca i pred ~adorom srpskog kra-
qa vr{iti stra`u. Ali otada jedva je neka godina pro{la da on nije nacional-
noj stvari Srpstva i Jugoslovenstva zadao udarac u potiqak. On je 1875. pre-
poru~io Francu Josifu da zauzme Hercegovinu, pomagao je, dve godine docni-
je, za kaparu od dva miliona forinti, da se razoru`aju hercegova~ki ustani-
774
ci, odrekao se za godi{wu pomo} od 30.000 kruna od svake pretenzije na ~isto
srpsku susednu zemqu, prvo je podbadao sunarodnike u ju`nodalmatinskim Kri-
vo{ijama na ustanak, a onda je za Judinu nagradu od milion forinti vr{io ja-
ta~ke usluge kod wegovog gu{ewa.” (str. 35.)
v) Hrvati najgora vojna fukara
Daqe, Kosti} pokazuje da su se u odnosu na sve druge narode sveta Marks i
Engels u najnegativnijem svetlu izjasnili o Hrvatima, koje su 1848. godine na-
zivali vojskom varvara, carskim banditima, Jela~i}evim crvenokabani~ari-
ma, dok “Hrvatski poredak i slobodu smatraju oli~ewem zla i zlo~ina. Zapre-
pa{teni Jela~i}evim zlo~inima i “strahovitim pojedinostima o sramnim de-
lima Hrvata i ostalih vitezova “zakonskog poretka i slobode bazirane na usta-
vu”, Marks i Engels ~ak u stihovima izra`avaju nadu da }e Ma|ari i Be~lije
“Batinom terati tu `gadiju u Dunav,
[ibaju}i odgurati od sebe ovu drsku poganiju,
Prosjadiju gladnu, umornu od `ivota,
^opor begunaca, nevaqalaca, huqa, probisveta,
Hrvatski izmet qudskog roda, niske seqa~ke slugerawe,
Koje je izbquvala wihova presita zemqa,
Da bi postali besni pustolovi i da bi sigurno propali!” (str. 37.)
Ukazuju}i na Jela~i}eva razarawa Ma|arske i Italije, Marks i Engels, na
primeru sudbine Be~a, ka`u: “Hrvatska sloboda i poredak pobedili su, i pa-
qevinama uz ubistvo, i sa pqa~kom i obe{~a{}ewem, sa sramnim nedelima ko-
ja se imenovati ne mogu, slavili su svoju pobedu”, a {to se ti~e wihovih austrij-
skih nalogodavaca, “gospoda kojima toliko kulturna istorija Nema~ke le`i
na srcu prepustili su prakti~no primewivawe kulture jednome Jela~i}u i we-
govim Hrvatima!” (str. 38.) Iznose}i i pojedina~an primer kako su jednoj [vaj-
carkiwi u Be~u Hrvati streqali dete u naru~ju, u slede}em tekstu su jo{ pre-
cizniji: “Zar nisu crvenokabani~ari (to je Jela~i}eva li~na garda, L.M.K.)
i }esarsko-kraqevske trupe propovedali evan|eqe mira i ustavne slobode pqa~-
kom, paqevinom, ubistvom, silovawem, dakle na na~in razumqiv za svakoga?...
To pokazuje ropac ubijenih, jauk, o~ajawa okaqanih u ~asti, to pokazuju hiqa-
de u zatvorima.” (str. 38.) Taj i ~itav niz drugih primera naveo je Engelsa da
hrvatsko varvarstvo defini{e kao skoro nomadsko, a Marksa da Hrvate nazo-
ve najgorom vojnom fukarom Evrope. I za ^ehe i za Hrvate su, uz to, pisali da
nemaju ni nacionalne kulture ni pisanog jezika.
Koliko je nacionalne tolerantnosti bilo u politi~kim stavovima i shva-
tawima Fridriha Engelsa svedo~e i wegovi ~lanci iz “Novih rajnskih novi-
na” od 1849. godine. On, izme|u ostalog, ka`e da “nema nijedne zemqe u Evro-
pi, koja ne sadr`i u nekoj svojoj pokrajini ostatke ponekog naroda, ostatke ra-
nijih stanovnika, potisnutih i pokorenih sa strane naroda koji je postao no-
silac istorijskog razvitka. Ovi ostaci ranijih nacija koje je prolaz istori-
je nemilosrdno pregazio, kako se izra`ava Hegel, ovaj etni~ki izmet postaje
i ostaje, do svog kona~nog uni{tewa ili denacionalizacije, najfanati~niji
nosilac kontrarevolucije, budu}i da wegovo samo postojawe nije ni{ta vi{e
775
nego protest protiv velike istorijske revolucije... To su u Austriji pansla-
visti~ki Ju`ni Slaveni, koji nisu ni{ta drugo nego otpaci vrlo haoti~nog
razvitka koji traje ve} hiqadu godina... Nijemci i Ma|ari }e se krvavo osve-
titi slavenskim barbarima. Op}i rat koji }e tada nastupiti razbit }e slaven-
ski savez i ovi mali, sitni tvrdoglavi narodi bit }e uni{teni, tako da od wih
ne}e ni{ta ostati osim imena wihovog. Slijede}i svjetski rat dovest }e do ne-
stanka ne samo reakcionarnih klasa i dinastija, nego i svih reakcionarnih na-
roda sa lica zemqe. A to }e zna~iti progres.” (str. 43.)
U novom ~lanku u istim novinama i iste godine, Engels postavqa pitawe
“da li bi se mogli austrijski Ju`ni Slaveni ujediniti sa Srbima, Bosancima
i Morlacima? Mogli bi svakako, da ne postoji... stara mr`wa austrijskih gra-
ni~nih naroda protiv turskih Slavena s druge strane Save i Une. Ovi naro-
di, koji vjekovima jedni druge smatraju lopovima i banditima, mrze jedan dru-
goga, i uprkos etni~koj srodnosti bezgrani~no vi{e nego {to mrze Nijemce
i Ma|are... Najve}i “zlo~in” Nijemaca i Ma|ara bio je sigurno u tome {to su
sprije~ili da ovih 12 milijuna Slavena ne postanu Turci.” (str. 43-44.) Sli~-
no stanovi{te Engels je imao i 1882. godine, pa u pismu Karlu Kauckom ka`e:
“Mo`ete me zapitati, da li imam bar neke simpatije prema ovim malim sla-
venskim narodima i ostacima naroda... U stvarnosti ja imam |avolski malo sim-
patija prema wima... Samo sa pobedom (ruskog) carizma nacionalisti~ke am-
bicije ovih patuqastih naroda bit }e oslobo|ene svoje veze sa panslavisti~-
kim te`wama za svjetskom dominacijom, i samo tada mi im mo`emo dati wi-
hovu sudbinu u wihove ruke. A ja sam siguran, da }e {est mjeseci nezavisnosti
biti dosta za ve}inu austrougarskih Slavena, da ih dovedu do stawa da mole da
ponovo u|u u sastav Austro-Ugarske.” (str. 44.)
I u hrvatskoj emigrantskoj {tampi ima dosta tekstova u kojima usta{ki ide-
olozi jadikuju {to ih je Karl Marks mrzeo i ismevao da “iz tih poderanih dro-
waka ho}e izgraditi sna`nu, nezavisnu i za `ivot sposobnu naciju.” (str. 44.) Ma-
|arima je Marks najvi{e zamerao {to su “naro~ito iza revolucije, previ{e po-
pustqivo i premekano postupali prema nadutim Hrvatima. Poznato je, da im je
Ko{ut davao sve mogu}e, samo im nije dozvolio da wihovi zastupnici govore hr-
vatski u parlamentu. Popustqivost prema narodu po prirodi svojoj kontrare-
volucionarnom, jest jedino {to se mo`e upisati u greh Mayarima.” (str. 45.)
g) Marks i Engles – ogor~eni protivnici
panslovenske ideje
O Makedoncima utemeqiva~i komunisti~ke teorije i ideologije, nikada ni-
jedne re~i nisu prozborili, a o Slovencima veoma malo, s obzirom da je wi-
hova politi~ka uloga bila bezna~ajna i da su ih smatrali nacijom bez istori-
je koja nije sposobna da ima budu}nost. Za bosanske muslimane Marks je tvrdio
da “}e biti uni{teni, nema nikakve sumwe.” (str. 49.) Wihova uloga se sasto-
jala u tome da su predstavqali kastu neradnika i tla~iteqa koji su ometali
izmenu poretka i dr`avnu pripadnost Bosne, kako je to interpretirao Milan
Gavrilovi}. Bosanski muslimani po podudarnom Marksovom i Engelsovom mi-
{qewu nisu predstavqali nacionalni nego verski i socijalni sloj, dok je Marks
Hayi Lojine pobuwenike protiv austrijske uprave smatrao razbojni~kom dru-
776
`inom. Vendel prenosi da je Engels Bugare nazivao “sviwskim narodom” za ko-
ji bi najboqe bilo da ostane pod turskom vla{}u sve do op{te evropske revo-
lucije. I jedan i drugi su bili ogor~eni protivnici svake panslovenske ide-
je. Engels je u vi{e navrata isticao da se “revolucija mo`e osigurati samo po-
mo}u odlu~nog terorizma protiv ovih slovenskih naroda. Mi sad znamo gde su
koncentrisani neprijateqi revolucije: u Rusiji i u austrijskim slovenskim
zemqama, i nikakve fraze, nikakvo upu}ivawe na neku neodre|enu demokrat-
sku budu}nost ovih zemaqa ne mo`e nas zadr`ati da svoje neprijateqe treti-
ramo kao neprijateqe”.
Na~elno, Marks i Engels nisu bili protiv stvarawa nove dr`ave koju bi
~inili Sloveni i drugi hri{}ani koji se oslobode turskog ropstva. Makedo-
niju i Bosnu i Hercegovinu su tretirali kao srpske oblasti, ali su `eleli da
produ`e trajawe turske vlasti u wima. Zato je Engels kritikovao Austriju ko-
ja se “okupacijom Bosne na~inila sukrivcem u podeli Turske i neophodnim pro-
tivnikom svih srpskih nastojawa za nezavisno{}u i ujediwewem.” (str. 53.) Obo-
jica su bili protiv nacionalnog principa u konstituisawu dr`ava, pogoto-
vo protiv federalizma. Smatrali su da velike nacije imaju prava da u svojim
granicama zadr`e male narode ako su sposobne da ih podi`u na vi{i kultur-
ni nivo. Engels je takav stav vrlo jasno izlo`io u tekstu “Po i Rajna”, obja-
vqenom 1959. godine: “Da je karta Evrope definitivno ustaqena, ne}e niko mo-
}i da tvrdi. Ali sve promene, da bi bile trajne, moraju uglavnom polaziti od
toga, da se velikim evropskim nacijama i sposobnim za `ivot sve vi{e i vi-
{e pru`aju wihove stvarne prirodne granice, koje su opredeqene jezikom i
naklono{}u, dok u isto vreme narodni otpaci, koji se nalaze tu i tamo, a ko-
ji nisu vi{e sposobni za nacionalnu egzistenciju, ima da ostanu pripojeni ve-
}im nacijama i da ili u wih sasvim se utope ili da se zadr`e kao etnograf-
ski spomenici bez politi~kog zna~aja.” (str. 54.)
Takav osnovni stav daqe je konkretizovao Karl Kaucki koji ka`e: “Marks
i Engels su 1849. bili uvereni da austrijske Slovene o~ekuje ista sudbina kao
npr. Baske i Bretonce, jer ti Sloveni nisu imali kwi`evnost koja bi bila vred-
na pomena. ^ak i kod ^eha je upotreba pisanog jezika kod masa bila u oskud-
nim za~ecima.” (str. 55.) Polemi{u}i sa Bakuwinom, Engels je iznosio ube-
|ewe da “izuzimaju}i Poqake, Ruse i u najboqem slu~aju Slovene Otomanskog
carstva nijedna druga slovenska narodna grupa nema budu}nost... iz prostog raz-
loga {to svim ostalim Slovenima nedostaju istorijski, geografski, politi~-
ki i industrijski uslovi za samostalnost i `ivotnu sposobnost.” (str. 56.) Uosta-
lom, wemu i Marksu je bilo primarno to {to “jedna slovena~ka i hrvatska dr-
`ava zatvorile bi Ugarskoj put ka Jadranu, a to bi bilo protiv odlu~nih vi-
talnih interesa oba naroda.” (str. 56.)
Marksov dosledni sledbenik i istaknuti teoreti~ar Hajnrih Kunov sma-
trao je da Hrvati i nisu poseban narod nego da pripadaju srpskoj naciji od ~i-
je se glavnine razlikuju samo po rimokatoli~koj veroispovesti, ali prizna-
je da je ta razlika takve prirode da se te{ko mo`e prevazi}i. Vendel je uka-
zivao i na Engelsovo mi{qewe da “uprkos panslavisti~kim naporima zagre-
ba~kih entuzijasta Srbin, Bugarin, bosanski rajetin i slovenski seqak Ma-
kedonije ili Trakije ima vi{e nacionalnih simpatija, vi{e dodirnih ta~a-
ka, vi{e sredstava za duhovni saobra}aj sa Rusima nego rimokatoli~kim Ju`nim
Slovenima, sa kojim govori isti jezik.” (str. 59.)
777
 Lewin je smatrao da u Prvom svetskom kao velikom imperijalisti~kom ra-
tu samo Srbi vode pravednu nacionalnu borbu. On ka`e: “Nacionalni element
u sada{wem ratu predstavqen je jedino u borbi Srbije protiv Austrije {to
je, me|u ostalim, ozna~eno u rezoluciji Bernskog savetovawa na{e partije. Sa-
mo u Srbiji i me|u Srbima mi imamo mnogogodi{wi nacionalno-oslobodi-
la~ki pokret, koji obuhvata i milione “narodnih masa”; wegovim produ`ava-
wem javqa se borba Srbije protiv Austrije. Kad bi taj rat bio izolovan, tj. ne-
povezan sa op{te-evropskim vojnim, sa koristoqubivim i otima~kim (grabi-
teqskim) ciqevima Engleske, Rusije i drugih, tada bi svi socijalisti bili oba-
vezni da `ele uspeha srpskoj bur`oaziji, – to je jedini pravilni i apsolutno
neophodan izlazak iz nacionalnog momenta sada{we borbe.” (str. 62.) Sve ono
{to su saveznici Londonskim sporazumom obe}ali Italiji zna~i stradawe srp-
ske teritorije, odnosno prodaju interesa srpske slobode. Vladimir Bakari}
je, 1967. godine, isticao da Lewinovim ocenama o ratnoj ulozi srpskog naroda
ne treba davati preteran zna~aj, a Rodoqub ^olakovi} je poku{ao da je preu-
smeri na celokupno ju`noslovenstvo. Josip Broz je kao austrougarski podofi-
cir taj Lewinov stav ignorisao, ali je kraqevsku Jugoslaviju nazivao versaj-
skom. Kosti} Tita naziva ne samo antisrbinom, nego i neznalicom. “Versajski
mir je bio sa Nema~kom, a sa Austrijom Sen-@ermenski, sa Ugarskom Trija-
nonski. Tu je stvorena Jugoslavija (jo{ i u Nejskom sa Bugarskom). Ali od jed-
nog austrijskog podoficira se ne mo`e vi{e ni o~ekivati.” (str. 65.)
Najve}i ruski komunisti~ki pisac Maksim Gorki pisao je tridesetih go-
dina svom prijatequ Babo~kinu, iz Vrwa~ke Bawe, gde se le~io: “Ovo je na{a
zemqa. Toliko je sli~na Rusiji da mi izgleda kao da sam sa severa, iz Rusije pre-
{ao u Ukrajinu. Greje me ovde jug! Na kraju, ovde su svi qudi - QUDI! Istori-
ja ove zemqe kora~ala je samo za slavom! Ta zemqa je patila, `ivela, pre`ive-
la i ostala tu, da uvek bude tu! ^ini mi se da su Srbi isto toliko Rusi koliko
i mi. Sve u nama je toliko sli~no i toliko isto, da ja nisam sposoban da na|em
razliku. Isto toliko su {iroki kao i mi i isto toliko veliki kao i mi. Se-
}a{ se da je jednom Lewin rekao, da je to jedini narod koji zna da se bori i ko-
ji ho}e da se bori za svoju slobodu. Zaista odli~an narod!” (str. 66.)
Lav Trocki se kao politi~ki emigrant zatekao u [vajcarskoj kad je po~eo
Prvi svetski rat i reagovao je tekstom “Balkansko pitawe”, u kome je poseb-
no zna~ajan slede}i odlomak: “Sada{wi doga|aji su po~eli austro-ugarskim ul-
timatumom Srbiji. Internacionalna demokratija nema ni najmawe razloga da
{titi spletke srpskih i ostalih balkanskih duodecnih dinastija, koji svoje avan-
ture pokrivaju nacionalnim ciqevima. Ali jo{ mawe imamo razloga da se mo-
ralno borimo protiv toga {to je jedan mladi fanatizovani Srbin odgovorio
krvavim atentatom na zlo~ina~ku kukavi~ko-podmuklu nacionalnu politiku
be~kih i budimpe{tanskih silnika. Svakako za nas ne postoji u jednom pogle-
du nikakva sumwa da se u istorijskom razra~unavawu izme|u Dunavske monar-
hije i Srba istinsko istorijsko pravo, tj. pravo na razvitak nalazi kod posled-
wih (kod Srba), kao {to je 1859. bio na strani Italijana. Iza dvoboja carsko-
kraqevskih policijskih drowa s beogradskim teroristima skriven je jedan da-
leko dubqi razlog nego {to je lakomost Kara|or|evi}a ili kriminalni zlo-
~ini caristi~ke diplomatije: na jednoj strani imperijalisti~ki neopravda-
ni prohtevi jedne nacionalitetne dr`ave nesposobne za `ivot, na drugoj na-
778
stojawa nacionalno razbijenog Srpstva da se spoji u dr`avnu celinu sposob-
nu za `ivot.” (str. 68.) Trocki pri tome nimalo ne {tedi srpsku bur`oaziju,
a smatra da se srpsko jedinstvo mo`e posti}i samo ratom ili evropskom re-
volucijom. On je izri~ito za nezavisnu i sjediwenu Srbiju.
Srpsku borbu za nacionalno oslobo|ewe opravdavali su i austromarksi-
sti koji su pripadali Drugoj internacionali. Tako je Karl Kaucki u kwizi “Sr-
bija i Belgija” pisao da je duboka pokreta~ka snaga u ratu Srbije protiv Aus-
tro-Ugarske i Nema~ke “te`wa srpskog naroda za nacionalnim jedinstvom, te-
`wa koja nastaje na izvesnom kulturnom stepenu sa istom neophodno{}u kao
i moderna demokratija.” (str. 75.) On jo{ preciznije izla`e svoj stav kad is-
ti~e: “Ujediwewe svih Srba u jedno dr`avno bi}e i wihov prodor na more be-
hu dva ciqa koja su stajala u saglasnosti sa potrebama celokupnog stanovni-
{tva i ~ak su bila spojiva sa na~elima demokratije, pa i internacionalno-
sti.” (str. 76.) Oto Bauer je pisao da su Srbi svoju dr`avu izborili u revolu-
cionarnom ratu. Eduard Bern{tajn je ukazivao da je ratom Austro-Ugarska “ima-
la u vidu ne{to vi{e no samo obuzdavawe velikosrpskih agitacija. Ona je hte-
la da Srbima jednom za vazda oduzme nadu na o`ivotvorewe wihove ideje sa-
mostalne Srbije “doklegod odzvawa srpski jezik”. Ali, prvo, istorija je po-
kazala da, ako je nekad jedan narod u{ao u istoriju kao nacija ili je ponovo u
wu u{ao, tada ne mo`e uop{te da se iz mozgova odstrani ideja vaspostavqawa
nacionalnog jedinstva.” (str. 77.)
Srpski socijalisti su podr`avali oslobodila~ke te`we svog naroda, ali
nisu tra`ili jedinstvo sa Hrvatima i Slovencima. Svetozar Markovi} se za-
lagao za srpsko-bugarsku federaciju. On je bar deo Makedonije smatrao srp-
skim, kao i celu Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Staru Srbiju. Jovan Sker-
li} je pisao kako Svetozar Markovi} “mnogo puta podse}a vladu Srbije, da je
du`na da radi na oslobo|ewu i ujediwewu srpskog naroda.” (str. 83.) Ni Dimi-
trije Tucovi} nigde ne pomiwe Hrvate i Slovence, u Makedoniji smatra da `i-
ve Srbi i Bugari, a zala`e se za jedinstvo Srba, Bugara, Grka i Rumuna. Sli~-
no je pisao i Du{an Popovi}.
Vaso Pelagi} je u jednoj poslanici Ma|arskom saboru napao hrvatske pre-
tenzije prema Bosni i Hercegovini isti~u}i “da mi ne primamo na sebe va-
{e hrvatsko ime, niti `elimo pri takvim prilikama s vama ujediwewa po-
liti~kog. Dok ne postanete lojalni prema na{em narodu u va{oj ku}i, dotle
ni prijateqi a kamoli bra}a biti ne mo`emo. Ako nam je nu`no s nekim uje-
diwewe, mi ga `elimo jedino sa srpskim kne`evinama u~initi, jer tamo na-
lazimo istovetni jezik, jednake obi~aje i ve}u garanciju za realni i napred-
ni `ivot nego li kod vas Hrvata. Posqe ovih fakata i razloga dr`imo da }e-
te nas vi svi “Veliko-Hrvati” na miru ostaviti, da mi po na{oj `eqi i slo-
bodnoj voqi biramo u na{e dru{tvo koga ho}emo, i da se zovemo imenom ko-
je nam je dosada drago bilo i kojim ho}emo; te tako }ete i vi Hrvati imati vi-
{e slobodnog vremena sebe i svoju ku}u dobro prou~iti i nalaziti sredstva
i na~ina da prije svega sebe kultivi{ete, usre}ite i prema duhu naprednog
vremena uredite.” (str. 86.)
Da bi bar malo parirao slovena~koj antisrpskoj bezobzirnosti, Kosti} ih
podse}a na ono {to je o wima pisao Karl Kaucki: “Slovenci su tek u po~et-
ku da razviju svoj kwi`evni jezik i time nailaze na velike te{ko}e s obzirom
779
na malenkost i zaostalost wihove zemqe. Wihov jezik je sli~an srpskome i mo-
gao bi mu se kod du`e dr`avne zajednice lako prilagoditi. Zbog jezi~kih raz-
loga ne bi smelo da se osujeti prikqu~ewe Slovenaca u srpsku nacionalnu dr-
`avu.” (str. 91.) O Slovencima je pisao i Oto Bauer u delu “Austrijska revo-
lucija”, objavqenoj u Be~u 1923. godine: “Ve} u IH veku su Slovenci – severo-
zapadno pleme ju`noslovenskog naroda – pali pod tu|u vlast. U celoj Slove-
niji su slovenski seqaci kulu~ili i hara~ pla}ali nema~kim gospodarima ze-
mqe... Nema~kim gospodarima zemqe (feudalnim gospodarima) sledovali su
nema~ki gra|ani. Oni su osnovali gradove u zemqi Venda (tako mnogi Austri-
janci zovu Slovence, L.M.K.); gradovi su bili nema~ki, sela su ostala vendska...
Na taj na~in je punu hiqadu godina slovena~ki jezik ostao samo seqa~ki dija-
lekat, slovena~ki narod nacija bez istorije... Slovena~ka literatura se nije
mogla da razvije; jer ko }e da pi{e kwige o jeziku koji su govorili samo nezna-
lice, seqaci analfabeti?... I kao {to nije imao u~e{}a u vi{em kulturnom
`ivotu, tako isto nije punu hiqadu godina imao slovena~ki seqa~ki “puk” ma
kakvog u~e{}a u dru{tvenom `ivotu. Jer im je samo klasa feudalne gospode
bila nosilac dr`avnog `ivota u tom milenijumu, a ne seqa{tvo... Slovenci
nisu imali ni dr`ave, ni gradova, ni gra|evinstva.” (str. 91–92.)
Tek nakon {to je Napoleon, poraziv{i Austrijance, formirao ilirske pro-
vincije u HIH veku “od krawskog seqa~kog dijalekta stvori{e Slovenci svoj
sopstveni kwi`evni jezik. To je svakako mogla da nastane jedna oskudna (bed-
na) literatura koju nije ovaj siroma{ni (jadni) narodi} mogao da stvori, a
oskudna je tako|e ispo~etka bila i wegova politi~ka istorija... Koru{ki Ven-
di, razdvojeni od Krawske masivima Karavanki, bez nekog gradskog centra, ima-
li su veoma malo u~e{}e u nacionalnom pokretu Slovenaca. Kod seqa~kog na-
rodi}a be{e koru{ki domovinski ose}aj ja~i nego slovenski nacionalni ose-
}aj.” (str. 92.)
S kavim se tek nipoda{tavawem o Slovencima izja{wavao Karl Rener ko-
ji je 1906. godine pisao: “Si}u{ni narodi}, kao {to su Slovenci, ho}e da gra-
di univerzitete.” (str. 93.) Ni polovinom HIH veka Slovenci nisu imali raz-
vijenu nacionalnu svest. Hajnrih Tume pi{e da “ni g. 1860. nisu Slovenci kao
masa bili jo{ svesni svoje narodnosti. Ime “Slovenija” pojavilo se uop{te
prvi put g. 1844. od pesnika Vesel-Konskog, koji je sa himnom pod tim naslo-
vom pozdravio posetu cara Ferdinanda Krawskoj.” (str. 93.) I sam Ivan Can-
kar se 1909. godine izjasnio da “neko jugoslovensko pitawe u kulturnom ili ~ak
jezi~kom pogledu, za mene ne postoji. Po krvi mi smo bra}a, po jeziku bar ro-
|aci, ali u kulturi, koja je plod mnogovekovnog odelitog razvoja, mi smo jedan
drugom daleko tu|iji nego krawski seqak tirolskom ili Gori~anin furland-
skom vinogradaru.” (str. 94.)
Austromarksisti su podr`ali srpsko i bugarsko osloba|awe Makedonije.
Oto Bauer je svoj stav, na primer, saop{tio slede}im re~ima: “Osvajawe Ma-
kedonije od strane hri{}anskih balkanskih dr`ava ozna~ava veliki istorij-
ski napredak: oslobo|ewe makedonskog seqaka od iskori{}avawa turskih fe-
udalnih gospodara; pro{irewe preuskih granica hri{}anskih balkanskih dr-
`ava, granica koje su stezale napredak.” (str. 95.) Isti autor se bavi i pitawem
jezika kojim govori makedonsko stanovni{tvo. “Dijalekti slovenskih seqaka
u Makedoniji stoje u sredini izme|u oba jezika. Na istoku su sli~niji bugar-
780
skom, na zapadu srpskom jeziku. U sredini zemqe ti su dijalekti jednako sli~-
ni ovim jezicima.” (str. 95–96.) Za wega je najva`nije da na toj teritoriji srp-
ska i bugarska vlast {to pre provedu agrarnu reformu, ali, kao i nijedan dru-
gi ozbiqan nau~nik, Bauer ne pomi{qa da bi tu uop{te moglo biti govora o
nekoj posebnoj makedonskoj naciji. “Slovenski seqak Makedonije nema jo{ ni-
kakav nacionalni ose}aj; uski opseg wegovog sela ome|uje wegov ceo duhovni
`ivot i seqa~ki dijalekti prelaze neosetno i postepeno jedan u drugi. Tako
se ne mo`e bez samovoqe opredeliti da li se seqaci nekog makedonskog sela
mogu smatrati jo{ kao Bugari ili ve} kao Srbi.” (str. 98.)
I Karl Kaucki se u toku Prvog svetskog rata, kad je Srbija bila u potpu-
nosti okupirana, zalagao za podelu Makedonije kako se Srbi i Bugari dogo-
vore, ali da po|u od sporazuma nakon Prvog balkanskog rata. On je Albaniju
smatrao dr`avnim i politi~kim nedono{~etom i tra`io da se ona pripoji
Srbiji. Eduard Bern{tajn je tako|e tvrdio da je Makedonija podjednako srp-
ska i bugarska. Istaknuti srpski socijalista Du{an Popovi} je bio u toku svih
rasprava austromarksista o balkanskim nacionalnim problemima i argumen-
tovano se suprotstavio bugarskim aspiracijama i preteranim pretenzijama is-
ti~u}i da u Makedoniji `ivi 13 raznih etni~kih grupa. Posebno polemi{e s
Kunovim koji je skloniji Bugarima, pa ka`e: “Srpski je narod skoro dva puta
ve}i od Bugara i jedan wegov deo je imao vi{e slobode i time vi{e uslova za
kulturni razvoj nego bugarski, jer se on nije nikad ceo nalazio pod turskom vla-
{}u, {to je bio slu~aj sa Bugarskom. Srpska republika Dubrovnik bila je u sred-
wem veku ne samo va`an trgova~ki centrum, ve} je proizvela pesnike, nau~ni-
ke i mislioce koji su ponekad u`ivali evropski glas... Ako se ho}e ostati objek-
tivan, mora se ipak priznati da je Srbija bila ta koja je izme|u svih balkan-
skih dr`ava najvi{e bila upu}ena na Makedoniju.” (str. 104.)
[to se Albanaca ti~e, svi su socijalisti~ki mislioci bili protiv wiho-
ve samostalne dr`ave. U woj su videli samo provizorijum velikih sila koji bi
im pomogao u realizaciji wihovih strate{kih interesa. Tako Oto Bauer ka-
`e: “I Arbanasi su bili dosad nacija bez istorije. Oni nisu imali kwi`ev-
nost, nisu imali pisani jezik, ~ak ni alfabeta da bi na svom jeziku pisali. Mu-
hamedanski Arbanasi, koji su slu`ili sultanu kao ~inovnici i oficiri, upo-
trebqavali su turski jezik. Gr~ko-pravoslavni Arbanasi na jugu slu`ili su se
u crkvi i {koli gr~kim jezikom, oni su va`ili kao “albanofoni Grci”. Kato-
li~ki Arbanasi ve} od mleta~kog vremena su stajali pod uticajem Italije; oni
su se slu`ili, ako su zadobili vi{e obrazovawe, italijanskim jezikom u govo-
ru i pismu... I kao {to Arbanasi nisu imali jezik pisma, tako nisu imali ni
samostalan politi~ki `ivot: muhamedanci su stajali pod turskim uticajem, pra-
voslavni pod gr~kim, katoli~ki pod austrijskim ili italijanskim. Jedna jedin-
stvena i samostalna arbana{ka politika nije ni postojala.” (str. 112.)
Kako navodi Lazo Kosti}, i Karl Kaucki “odlu~no zastupa mi{qewe da Ar-
banija kao zasebna dr`ava nije “sposobna za `ivot”, da je obezbe|ewe “jezika i
slobode Arbanasa mogu}e tako|e i u okviru srpske dr`ave, ne samo u ime de-
mokratije, ve} kroz same srpske interese”, jer Arbanasi nisu u stawu da obra-
zuju “modernu nacionalnu dr`avu na kulturnom stupwu u kome se nalaze.” (str.
113.) Herman Vendel je pisao da je severna Albanija jedna “od naj, najsiroma{ni-
jih oblasti Evrope, u kojoj se neminovno (po sili prilika) razvila pqa~ka i
781
otima~ina kao neka normalna prava, pravedna forma sticawa. Davno ve} je osku-
dica predela sa `ivotnim namirnicama terala Arbanase tako|e u plodne pre-
dele Stare Srbije u podno`je wihovih brda, gde je srpsko stanovni{tvo ili si-
lom suzbijano ili neuzdr`ivo usisano. Stara Turska je zadr`ala Arbanase u wi-
hovim kamenim pe}inama, ne diraju}i ih nikad, jer joj je trebala wihova neob-
uzdana divqina protiv slovenske raje.” (str. 113.) Oto Bauer je smatrao da bi naj-
korisnije za Austriju bilo da su Srbija i Gr~ka podelile Albaniju.
Na celokupnom prostoru nekih socijalisti~kih tradicija je bilo iskqu-
~ivo u srpskom narodu. Tamo su se decenijama razvijale levi~arske politi~ke
partije, radni~ki i sindikalni pokreti. Kod Slovenaca i Hrvata je bilo tek
u povoju, neodlu~no i neodre|eno, u klerikalisti~kim stegama. O tome naju-
pe~atqivije svedo~i Rener, koji se tim pitawem stru~no i studiozno bavio. ^ak
je situacija u Bosni i Hercegovini, sa aspekta ideologije i te`wi evropske
socijaldemokratije, bila neuporedivo boqa, {to Rener tuma~i na slede}i na-
~in: “Va`na je ~iwenica da ve}ina stanovni{tva pripada srpskoj grani ju`no-
slovenskog naroda, da ne pripada katoli~koj nego gr~ko-isto~noj veri, da je ta-
mo klerikalizam vrlo slab i neorganizovan. Posle Srpske revolucije po~et-
kom HIH veka, koja se nije rasprostrla na sve srpske zemqe, ali je imala jako
dejstvo na svu srpsku naciju, nacionalan polo`aj Srba nije bio beznade`an. Srp-
ska revolucija i docniji ustanci odr`ali su u srpskom narodu uvek `ivi bor-
beni duh, a postojawe dve srpske nacionalne dr`ave pru`alo je garanciju da
nada na nacionalno ujediwewe nije utopisti~ka. Iako su narod i okolnosti u
BiH zaostaliji nego u Hrvatskoj i Sloveniji, narod u ovim zemqama, od kojih
je tre}ina gotovo apati~nih muhamedanaca, mnogo je sve`iji, inteligentniji,
odlu~niji... Odli~an socijalisti~ki uticaj iz Srbije, gde je radni~ki pokret
bio odlu~no marksisti~ki i doseqeni radnici koji su bili {kolovani u ve-
likom radni~kom pokretu (misli Austrija) u~inili su bosanski radni~ki po-
kret strogo socijalisti~kim i sa~uvali su mu ovaj karakter ~ak i u svetskom
ratu, iako marksisti~ko u~ewe u wemu nije tako ukoreweno kao npr. u Srbiji
zbog privredne zaostalosti.” (str. 120-121.)
Srpska socijaldemokratska stranka je osnovana 27. jula 1903. godine u Sr-
biji i na prvim izborima te godine osvojila je jedan poslani~ki mandat. Me-
|utim, Kosti} ka`e da “neorganizovanog socijalisti~kog pokreta, ali pod dru-
gim nazivom bilo je u Srbiji davno pre. Po~eci Radikalne stranke su ~isto so-
cijalisti~ki... Kad se Radikalna stranka organizovala pod tim nazivom, bilo
je dosta pojedinaca koji su sebe smatrali socijalistima (Dragi{a Stanojevi},
Mita Ceni}, Bo`a Vu~kovi}, Vasa Pelagi}).” (str. 122.) I Ja{a Prodanovi}
pi{e u enciklopedijskom ~lanku “Politi~ke stranke u Srbiji”: “Narodna ra-
dikalna stranka razvila se iz radikalno-socijalisti~ke grupe Svetozara Mar-
kovi}a.” (str. 122.) U ~asopisu “Kampf”, koji je izdavala Socijaldemokratska
stranka Austrije, 1910. godine iza{ao je ~lanak u kome se pi{e o op{tim po-
liti~kim i ekonomskim prilikama u Srbiji, ka{wewu industrijalizacije i
agrarnom karakteru privrede, pa se daju osnovni podaci o po~ecima socijali-
sti~kog pokreta: “Re~ socijalizam je prvi put odzvawavala u Srbiji pre 40 go-
dina iz usta studenta @ivojina @ujovi}a, koji je pre toga studirao u Rusiji i
upoznao ruska strujawa pokreta {ezdesetih i sedamdesetih godina. Pokret je
kipeo me|u studentarijom, @ujovi} je mlad i umro. Naslednik mu je bio Sve-
782
tozar Markovi}, neobi~no obdaren teoreti~ar i u isto vreme energi~an prak-
ti~ar, koji se po povratku iz Rusije i [vajcarske odmah dao na posao... On je
1870-1872. izdavao list “Radnik” iako u Srbiji toga doba nije bilo najamnih
radnika. Wemu se pridru`io raniji sve{tenik Vasa Pelagi}. Taj pokret se
ulio u op{ti radikalizam.” (str. 123.)
Radikali su se brzo osvestili i izvukli iz levi~arskih lutawa, a socija-
listi su se ~vrsto dr`ali antinacionalisti~kog kursa i tako sticali simpa-
tije i aplauze evropske socijaldemokratije. Iz socijalisti~kih redova nije
bilo nikakvog zalagawa za jugoslovensko jedinstvo, ali je posle Prvog svet-
skog rata nastala trka ko }e se ubedqivije u jedinstvo zakliwati. Tako je Srp-
ska socijaldemokratska stranka, 25. novembra 1919, izdala deklaraciju u ko-
joj je stajalo: “Srbi, Hrvati i Slovenci su jedan narod, jer imaju jedan jezik i
jednake ostale etni~ke osobine. Oni se kao jedan narod ose}aju i ujediwewe `e-
le. Otuda je wihovo ujediwewe u jednu nacionalnu dr`avu velika politi~ka,
ekonomska i kulturna potreba, koja je van svake diskusije. Nacionalnim uje-
diwewem proletarijat dobija {ire poqe za agitaciju i organizaciju i pouzda-
ni oslonac za razvijawe klasne borbe, i u krajwem smeru, za obra~unavawe sa
svojom nacionalnom bur`oazijom.” (str. 127-128.) I slovena~ki i hrvatski so-
cijalisti su podr`ali dr`avno ujediwewe, a 21. aprila 1919. sve socijaldemo-
kratske stranke na kongresu u Beogradu ujedinile su se u Socijalisti~ku rad-
ni~ku partiju Jugoslavije sa izrazito komunisti~kim usmerewem. Oni koji ni-
su prihvatali kominternovsku ideologiju, odnosno komunisti~ki pogled na svet,
formirali su 18. decembra 1921. Socijalisti~ku partiju Jugoslavije. Obe par-
tije su u po~etku insistirale na narodnom jedinstvu i centralisti~kom dr`av-
nom ure|ewu, dok o nekom eventualno nere{enom nacionalnom pitawu nije bi-
lo ni govora.
Na Vukovarskom kongresu 21. juna 1920. marksisti su promenili naziv stran-
ke u Komunisti~ku partiju Jugoslavije i u svom programu proklamovali: “Kad
se postigne diktatura proletarijata, Jugoslavija }e se organizovati kao so-
vjetska republika. Ona treba da stupi u bratski savez sa susednim narodima i
stvori sovjetsku federaciju balkansko-podunavskih zemaqa kao sastavni deo
me|unarodne federacije sovjetskih republika.” (str. 130.) Nedugo zatim Ko-
munisti~ka partija je zabrawena po pravnom aktu koji je nazvan Obznanom i
nastavila je da deluje u ilegalnim uslovima. Od 1923. godine komunisti su sve
vi{e insistirali na postojawu dubokih nacionalnih suprotnosti, ali iskqu-
~ivo izme|u tri postoje}e nacije, optu`uju}i srpsku bur`oaziju za nacional-
nu hegemoniju. Promenili su opet naziv stranke u Nezavisnu radni~ku parti-
ju Jugoslavije i na wenoj Tre}oj zemaqskoj konferenciji saop{tili: “Nepo-
sredni rezultat takve hegemonije srpske bur`oazije je odbrambeno grupisawe
hrvatskoga i slovena~kog naroda i nacionalnih mawina, kao i pokreti za auto-
nomiju Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Vojvodine, kao i za nezavisnost Ma-
kedonije.” (str. 132.)
Komunisti daqe preciziraju makedonsko pitawe na slede}i na~in: “Kako
nijedna od narodnosti koje nastawuju Makedoniju nema ve}inu, to vladavina ma
koje balkanske dr`ave nad Makedonijom zna~i nacionalno porobqavawe ve-
}ine makedonskog stanovni{tva. Osvajawe, teror, progon u masama, nasilno
denacionalizovawe jesu vladavinski metodi sviju balkanskih dr`ava nad Ma-
783
kedonijom.” (str. 132.) Tada se iz komunisti~kih redova ~uju i prvi zahtevi za
federalnim konstituisawem dr`ave. Peti kongres Komunisti~ke internaci-
onale je, 1924. godine, postavio zahtev za razbijawe Jugoslavije zbog nacional-
nog porobqavawa i denacionalizacije koju vr{i srpska hegemonisti~ka bur-
`oazija. Pledira se na izdvajawe Hrvatske, Slovenije i Makedonije kao neza-
visnih republika. Slede}i politiku Kominterne komunisti su vodili “orke-
strirane napade na srpsku hegemoniju i na sve {to je srpsko. Komunisti u ze-
mqi i van zemqe, doma}i i strani, me|unarodni i nacionalni. Po~ela je po-
vika na srpstvo, na wegovo egocentri~ko i sebi~no vo|ewe dr`ave u korist Srp-
stva a na u{trb svih drugih naroda i narodnosti. Pri tome su broj i denomi-
nacije tih narodnosti varirali od slu~aja do slu~aja prema potrebi i tenden-
ciji napada~a.” (str. 134.)
Nema nikakve sumwe da je Srpstvo, kao nacionalna sila i nacionalna svest,
u o~ima komunista predstavqalo wihovog glavnog neprijateqa, pa su se udru-
`ivali sa svim wegovim protivnicima. Tako je Mo{a Pijade u kaznionici u
Sremskoj Mitrovici potpisao i sporazum komunista i usta{a o saradwi u ci-
qu ru{ewa jugoslovenske dr`ave.
Komunisti~ki lider Sima Markovi} je i likvidiran u staqinisti~kim ~ist-
kama da se ne bi suprotstavqao izrazito antisrpskoj politici, a na wegovo me-
sto je dekretom doveden Josip Broz. Proklamuju se i nove nacije, crnogorska
i makedonska. O tome je posle nekoliko decenija pisao Makedonac Du{an Pet-
kovi}: “Makedonski narod, koji je izgubio svoju slobodu jo{ u prvom veku pre
Hrista i koga su nova pregrupisavawa i seobe naroda, prohujali vekovi i za-
kon asimilacije dokraj~ili i zbrisali sa lica zemqe pre dvadeset i dva veka,
povampiren je na Petom kongresu Kominterne, odr`anom juna i jula 1924. go-
dine u Moskvi.” (str. 137-138.)
d) Grotesknost komunisti~ke ideologije
Po komunisti~kim predrasudama Srbi su uvek ugweta~i drugih nacional-
nosti, dok je, s druge strane, kraqevska jugoslovenska vlast gu{ila srpsku na-
cionalnu svest. Koliko je bila groteskna komunisti~ka ideologija i propa-
ganda svedo~i i slede}i iskaz iz rezolucije ^etvrtog kongresa Komunisti~-
ke partije Jugoslavije, koji je odr`an u Drezdenu 1928. godine: “U Crnoj Gori,
koja je posle rata pomo}u francuskog i engleskog imperijalizma li{ena svo-
je dr`avne samostalnosti i prisajediwewa dr`avi SHS sprovodi velikosrp-
ska bur`oazija divqa~ki okupatorski re`im i pqa~ka siroma{no seqa{tvo
“bratske” Crne Gore. Otud crnogorsko seqa{tvo, pritisnuto strahovitim pro-
gonima i gla|u i opqa~kano do ko`e, te`i ka nezavisnosti Crne Gore.” (str.
149.) Srpska bur`oazija se osu|uje i za denacionalizatorsku politiku koju na-
vodno vodi prema Makedoncima, Albancima i Ma|arima. ^ak se govori o ma-
|arskoj teritoriji u Severnoj Vojvodini koja je anektirana Jugoslaviji.
Komunisti~ka partija Hrvatske osnovana je 1937. godine, a ne{to kasnije
i Komunisti~ka partija Slovenije. Rezolucijom Pete zemaqske konferenci-
je iz 1940. godine, koja je odr`ana u Zagrebu, komunisti su se zalo`ili da se na
Kosovu i Metohiji i Sanyaku vodi “borba protiv kolonizatorskih metoda srp-
ske bur`oazije u tim oblastima i protjerivawe svih onih kolonizatorskih ele-
784
menata, pomo}u kojih srpska bur`oazija ugwetava makedonski, arnautski i dru-
ge narode”, ali i “borba za slobodu i ravnopravnost ma|arskih, rumunskih, ne-
ma~kih i drugih nacionalnih mawina u Vojvodini.” (str. 152.) U kwizi “Na-
cionalno pitawe u Jugoslaviji u svjetlosti Narodnooslobodila~ke borbe”, ob-
javqenoj u Zagrebu 1945. godine, u kojoj su sabrani mnogi ~lanci i govori Jo-
sipa Broza, Tito ka`e: “Ro|ena na Krfu, u Londonu i Parizu, versajska Jugo-
slavija je postala najtipi~nija zemqa nacionalnog ugwetavawa u Evropi. Hr-
vati, Slovenci i Crnogorci bili su pot~iweni narodi, neravnopravni dr`a-
vqani Jugoslavije, Makedonci, Arnauti i drugi bili su porobqeni i podvrg-
nuti istrebqewu. Muslimani, wema~ka i ma|arska mawina slu`ili su kao mo-
neta za potkusurivawe ili kao instrument u borbi protiv Hrvata i drugih na-
roda Jugoslavije... Uporno i glupo brbqawe hegemonisti~ke klike da su Srbi,
Hrvati i Slovenci samo plemena jednog te istog naroda, imalo je za ciq sr-
bizaciju Hrvata i Slovenaca. Jugoslavija je bila samo maska za tu srbizaci-
ju... Hrvati, kao najsna`nija nacionalna individualnost me|u ostalim naro-
dima Jugoslavije, davali su i naj`e{}i otpor protiv takve velikosrpske na-
cionalne politike.” (str. 153.) Kako Kosti} prime}uje, Brozu nije palo na pa-
met da u toj kwizi pomene usta{ki genocid u Jasenovcu.
S druge strane, “jo{ jedan narod”, sad fiktivan, izmi{qen, imao je od Ju-
goslavije samo koristi, pokazao grdni napredak, a komunisti ga prikazuju kao
gowen, stradala~ki, tla~eni i ugwetavani “narod”. To su Crnogorci, koji su
sami u komunisti~koj partiji vrlo verovatno te jadikovke opevali. Oni su uvek
imali u ovoj stranci prekomerne ~lanove i zastupnike, a wima je uvek ne{to
krivo, pa sad prona|o{e da ih Srbi gone, privredno eksploati{u, denaciona-
liziraju. Nikad krupnije la`i nije re~eno ni sa komunisti~ke strane.” (str.
156–157.) Kosti} ovde iznosi veoma ubedqive argumente koliko se naglo po-
pravio dru{tveni standard Crnogoraca nakon ujediwewa. “Ko poznaje Crnu
Goru za vreme wene samostalnosti i posle u Jugoslaviji, morao je zapaziti ogrom-
ne razlike. Pre svega u broju {kola. Skoro svako mesto sa iole koncentrisa-
nim stanovni{tvom imalo je sredwu {kolu. Ovih je bilo malo mawe nego osnov-
nih {kola u Kraqevini Crnoj Gori. Odjedanput skoro svaki tre}i Crnogo-
rac je imao neko svedo~anstvo i diplomu, sve nekako suvi{e brzo ste~eno i wi-
hovi qudi preplavi{e svu zemqu kao ~inovnici. Imali su srazmerno bar dva
do tri puta vi{e ~inovni~kih mesta nego Srbijanci. A neku posebnu naklo-
nost i posebnu spremu za ta mesta mahom nisu imali. Mahom su bili {efovi.”
(str. 157.) Sli~na je bila situacija i u vojsci. Uz to su svim predratnim crno-
gorskim ~inovnicima naknadno ispla}ene plate za celi ratni period, gra|a-
nima ratna od{teta i ogroman broj penzija. “Najbqutavije je to kad se tvrdi
da su Crnogorci podvrgnuti bili denacionalizaciji u ranijoj Jugoslaviji. Je
li wima neko oduzimao jezik i pismo? Je li ih terao da se nacionalno opre-
dele ovako ili onako? Oni su sami trubili da su Srbi, da su ~isti Srbi, da su
naj~i{}i Srbi, da im niko u tom pogledu nije ravan, da su svi drugi Srbi sa-
mo me{avina itd. Odjedanput ~usmo od komunista da Crnogorci nisu Srbi i
da su terani da se kao takvi opredele. Tu ~oveku pamet da stane. I kad bi ne-
ko hteo da ka`e kako komunisti preteruju, kako izvr}u istinu, kako ka`u, do-
sta je da spomene slu~aj Crnogoraca, pa da ne odgovara ni{ta vi{e. Iz toga da
zakqu~i da svi la`u.” (str. 158.)
785
 Sli~na je bila situacija i sa Makedoncima za koje su komunisti tvrdili da
su obespravqeni, progawani, denacionalizovani i ekonomski zapostavqani.
Ako je i bilo nekih pojedina~nih primera, u su{tini je re~ o bezo~nim la`i-
ma jer Makedonci “nisu bili formirani kao nacija kad su pod Srbiju pali; ni-
su imali nikakve samostalne nacionalne svesti, nisu ~ak proces nacionalne
posebnosti bili ni pokrenuli, nisu jo{ nacionalno ni “startovali”. Srbi su
ih oslobodili i prihvatili veruju}i da su i oni Srbi. I tretirali su ih kao
takve bez ikakve diskriminacije. Ako su Srbi bili gospoduju}a nacija, i Slo-
veni Makedonije bili su participanti te nacije. Oni su mogli biti “ugweta-
~i” a ne “ugweteni”. Svoju nacionalnu posebnost nisu nikad ispoqavali. Kad
je zauzeta Makedonija, we nije bilo. Posle zauze}a, javqali su se u woj bugara-
{ki pokreti, ali ne “makedonski”. Niko vaqda nije mogao o~ekivati od Srba
da oni sami ka`u: “Vi niste Srbi, vi ste Makedonci i organizujte se kao na-
cija”. Makedonske nacionalne opozicije nije bilo u zemqi, ve} samo bugarske,
a da su ovu dr`avne vlasti morale da suzbiju, jasno je samo po sebi. To isto ~i-
ne danas vladaju}i makedonski komunisti.” (str. 159.)
[to se ekonomske situacije ti~e, Kosti} ka`e da je Makedonija i pokaza-
la veliki prosperitet, vi{e srazmerno nego ma koji kraj Jugoslavije. Vreme-
na su za sve bila te{ka, naro~ito usled privredne krize tridesetih godina. No
ipak, ~iv~ija je bio oslobo|en, pojedine monopolske kulture (mak, pirina~, biq-
ke za droge itd.) imale su veliku pro|u, duvan je negovan i favorizovan da je sve
ostale oblasti Jugoslavije bacio u zasenak. Vi{e je tamo izra|eno `elezni~-
kih pruga nego u ma kom drugom delu zemqe. U Skopqu je bila najmodernija `e-
lezni~ka stanica. Kraq Aleksandar je imao jednu bolnu qubav, jednu slabost
za Makedoniju i Staru Srbiju i, koliko je stajalo do wega, favorizovao je sve
mere za wihov napredak. [kolama je posejana bila cela Makedonija i jo{ 1921.
otvoren je bio Filozofski fakultet kao nukleus docnijeg Skopskog univer-
ziteta.” (str. 159.)
Hrvati su samovoqno apstinirali u politi~kim procesima, bojkotovali dr-
`avne institucije i nastojali da blokiraju wihovo funkcionisawe. U dr`av-
noj slu`bi nigde nisu bili diskriminisani. “Ina~e o nekoj denacionalizaci-
ji Hrvata nije moglo biti ni govora. Naprotiv, nikad toliko nije bujala wiho-
va narodnost. U svim delovima Jugoslavije vr{ili su nacionalnu, {ovinisti~-
ku propagandu i niko ih nije u tome ometao. I u Ba~koj, gde nije nikada ranije
bilo Hrvata, ~ak i na Kosovu poqu (u Jawevu)! Niko nikad nije uzet na odgovor-
nost {to je kazao da je Hrvat. Kod Srba je forsirano jugoslovenstvo i oni mu
se nisu opirali. Hrvati su se opirali i propagirali su svuda i uvek ~isto hr-
vatstvo. Zato su broj i opseg wihove nacije nesrazmerno rasli. Vi{e u Jugosla-
viji nego u celoj wihovoj istoriji posle 1102. [kole su imali gde su hteli i ko-
liko su hteli, wihov univerzitet bio je puniji po fakultetima i imao je vi{e
profesora nego beogradski. Razvijali su i nau~nu i literalnu delatnost bez ika-
kvih smetwi. A kad su oni vladali to je bilo sasvim druk~ije.” (str. 160.)
U ekonomskom pogledu Hrvati su bili prote`irani. “Privreda u Hrvatskoj
na~inila je veliki polet i postigla neslu}ene rezultate. U predratnoj Jugo-
slaviji va`io je u potpunosti princip liberalne privrede i privatne inici-
jative. A veliki opseg dr`ave sa rudimentarnom industrijom povla|ivao je po-
dizawe industrijskih preduze}a. To su Hrvati, koji su sami izbegavali javnu slu-
786
`bu, iskoristili za izgradwu raznih privrednih preduze}a, nalaze}i plasman
produkata u prete`no srpskim zemqama. Tako su oni daleko obe{te}eni od ne-
srazmere zastupstva na vrhovima uprave. Industrija u Hrvatskoj, pa ~ak i u Slo-
veniji, bila je, apsolutno uzev{i (relativno znatno vi{e), daleko razvijeni-
ja nego u Srbiji.” (str. 161.)
Iako su komunisti tvrdili suprotno, ni bosansko-hercegova~ki muslima-
ni nisu bili ni na koji na~in ugwetavani. “Ovi su muslimani upotrebqava-
li svoj jezik i latinicu, koju su prihvatali otkad je Kemal Ataturk uveo la-
tinicu u Turskoj. Oni su bili zastupqeni skoro u svakoj vladi, i vrlo ~esto
su imali po dva ministra, dok su bosansko-hercegova~ki Srbi imali jednog ili
nijednog. Ti wihovi ministri su im obezbe|ivali i mala ~inovni~ka mesta i
razne druge usluge. Nisu oni bili nimalo zapostavqeni. Istina, wihovi be-
govi su bili deposedirani, oduzeto im je feudno imawe preko koga su vekovi-
ma isisavali raju, prete`no srpsku. Ali su za to bili obe{te}eni, pa su po-
reski obaveznici cele zemqe, me|u wima – i te kako – Srbijanci, morali da
pla}aju bosansko-hercegova~kim begovima i agama od{tetu za wihova nepra-
vedno ste~ena i jo{ nepravednije dr`ana imawa. Muslimani su imali srazmer-
no vrlo malo inteligencije, a bili su poznati dembeli i sevdalije. Tek izme-
|u ratova po~eli su bili da se tr`u i da pripadnike drugih nacija dosti`u u
kulturnim stremqewima. Taj proces je sada uzeo veliki mah i pokazao pun us-
peh. Ali za vreme prve Jugoslavije, oni su zaista bili nedorasli za mnoge funk-
cije i nevoqni da ih prihvate. Terati ih na to nije bilo ni u interesu dr`a-
ve niti ostalih delova wihove pokrajine. Ne, ne mo`e se nikako tvrditi da
su muslimani BiH u ma ~emu bili zapostavqeni u prvoj Jugoslaviji, oni nisu
imali samo svoj dominantan polo`aj pro{losti, sa koga su stvarno, formal-
no i fizi~ki, ugwetavali pripadnike drugih vera, a to zna~i drugih etni~kih
grupa. Prvi put, posle 500 godina u BiH do{lo je do ravnopravnosti vera i na-
rodnosti, to {to bosansko-hercegova~kim muslimanima nije i{lo u ra~un a
jedva je i{lo u glavu. Zbog toga napadati Srbe i wima prebacivati tesnogru-
dost i davqewe, to je obila`ewe svake istine. Ako su bosansko-hercegova~ki
muslimani primili tu parolu i s wom se poslu`ili da se bore protiv Srba,
time su pokazali oni, a ne Srbi, svoju neobjektivnost, te`wu za diskrimina-
cijom drugih, svoju ve~nu prepotentnost a mo`da i kriminalnost.” (str. 161–162.)
Ni Arbanasi u Srbiji nisu `iveli gore nego pod turskom vla{}u. Iako im
je kulturni nivo bio sredwevekovni, a na~in `ivota krajwe necivilizovan i
~esto otvoreno razbojni~ki, niko ih nije ugro`avao niti ugwetavao. Imali
su i poslanike u Narodnoj skup{tini. Nemci su bili povla{}ena nacional-
na mawina, pa su i javno izra`avali zadovoqstvo svojim statusom u dr`avi. Ma-
|ari su u`ivali sva gra|anska i mawinska prava, ali je oficijelno nepove-
rewe prema wima izra`avano u onoj meri u kojoj su oni otvoreno neprijateq-
ski istupali prema dr`avi. Ipak, vlast je strogo po{tovala sve svoje obave-
ze iz Trijanonskog ugovora. Ni pripadnici drugih nacionalnih mawina nisu
imali nikakvog ozbiqnog razloga za nezadovoqstvo, niti su izra`avali ne-
ke `albe ili proteste. U tom sklopu, Kosti} isti~e kako “Vlasima nisu ni-
kad priznavane {kole niti su se pred vlastima slu`ili svojim jezikom. Ali
im niko nije smetao da se nazivaju Vlasi i da svoju posebnost (etni~ku, etno-
lo{ku itd.) odr`avaju i manifestuju. Tek komunisti~ki re`im je wima pri-
787
znao ostala prava. I koji je rezultat toga: Vlasi su odjednom izjavili da su Sr-
bi, istina drugog jezika, ali ipak po naciji Srbi. Ne{to neo~ekivano i za nas
nacionalne Srbe, ne{to nepredvi|eno i vrlo neprijatno komunisti~kim “ru-
kovodiocima” koji priznaju svakoj “naciji” pravo na {tetu i na teret Srba. Oni
`ive 150 godina, ako ne i vi{e me|u Srbima, okru`eni samo Srbima (nemaju
naslon na svoje sunarodnike u Rumuniji), “dele s wima i dobro i zlo”. Re{ili
su najzad svojevoqno i od nikoga nagovoreni (naprotiv, to su u~inili nasuprot
tendencijama i savetima komunisti~ke vlasti) da se utapaju u Srbe.” (str. 166.)
U srpskoj dr`avi Ma|ari su u`ivali sva gra|anska prava, mada u Ma|ar-
skoj Srbi nisu, o ~emu, kako Kosti} navodi, svedo~i Oto Bauer: “U Ugarskoj
imaju samo Mayari i Hrvati nacionalna prava. Sve druge nacije su potla~e-
ne. Wihovi jezici nemaju u nadle{tvima i sudovima nikakvo pravo... Zabra-
wuju im se ne samo visoke i sredwe {kole... Svaki nacionalni i politi~ki
pokret nacija smatra se kao “veleizdaja”. (str. 169.)
[to se ti~e Nemaca, oni u Banatu do Drugog svetskog rata nisu ugwetavali
druge narode, ali nakon okupacije jugoslovenske teritorije i uspostavqawa hi-
tlerovske vlasti “wihov re`im je bio veoma strog i krvav. Ali nacionalna pra-
va nisu dirali. Vratili su nema~ke nazive mesta gde su bili ve}ina, ~ak i ne-
ke mayarske, ali nisu dirali u srpska naseqa. Zadr`ali su ~ak imena Vojvoda
Stepa, Kara|or|evo itd. Srbi su mogli slobodno da se zovu Srbi, da upotrebqa-
vaju i svoje pismo i svoj jezik. U Sremu su Srbe spasavali od zahvata hrvatskih
zlo~inaca, a u Ba~koj su bili mawina kao i Srbi (prema vladaju}em sloju Ma-
|ara u Drugom svetskom ratu). Me|utim, pre Prvog svetskog rata i, naro~ito,
za vreme tog rata, Srbi su pretrpeli dosta {ikane od Nemaca (u Bosni, u Dal-
maciji itd.), a kad je rat zavr{en Srbi se nisu svetili.” (str. 171.)
[to se Makedonaca ti~e, Kosti} otvoreno priznaje da su “Srbi bili sva pre-
zimena Makedonaca posrbili, formirali na “i}”. To je bila gre{ka, ako ho-
}ete i nasiqe. Ali sad to isto, ~ak i u grubqoj formi, ~ine “Makedonci”. Oni
su svakome, ama ba{ svakome stanovniku Makedonije, zabranili da upotrebqa-
va svoje srpsko ime.” (str. 173-174.) S druge strane, bugarska prezimena uop{te
ne diraju. Ona su uglavnom na “ov” i tako se razlikuju od makedonskih koja su
tradicionalno na “ski”. “Oni su proterali sve kolonizirane Srbe posle 1912,
mada same rezolucije komunisti~kih gremija, priznaju da je te kolonizacije bi-
lo vrlo malo. Migracije su bile stalna pojava u tim predelima od iskona. A
sad oni vr{e “povra}aj u pre|a{we stawe” svega {to se desilo za srpskog ze-
mana. Kao da je istorija tada morala da zastane, da svoj tok zadr`i?! a wihovu
skora{wu emigraciju iz Gr~ke smatraju legalnom, mada oni nikad nisu Make-
doniju osvojili niti legalno wom zavladali.” (str. 174.)
Lazo Kosti} se ukratko osvr}e i na Bugare koji su “dva puta, u oba svetska
rata, okupirali svu Makedoniju i ju`ne predele stare, predkumanovske Srbi-
je, gde je nacionalna srpska svest bila razvijena kao u [umadiji ili u Boki Ko-
torskoj. Pa, ipak su Bugari sve te predele proglasili iskqu~ivo bugarskim,
silom uveli bugarski jezik, sva imena pobugarili itd. Prosto su nastojali da
se izbri{e svaki trag Srpstva u tim krajevima. A jugokomunisti to ne spomi-
wu, ve} se bune protiv srbizacije dva legalno dodeqena biv{a bugarska sreza
Srbiji! Za vreme Prvog svetskog rata, Bugari su u Srbiji po~inili zlo~ine
malo mawe nego Hrvati u Drugom svetskom ratu. U Surdulici su pobili cvet
788
srpske inteligencije od wih okupiranih delova Srbije, u Skopqu su `ivog is-
pekli na vatri mitropolita skopskog itd. Pa ipak niko wima ni{ta ne pri-
meti, nego sve Srbiji i Srbima. Bugari su, istina, bili kratko vreme u na{im
predelima, po tri-~etiri godine u oba rata. Ali su za to vreme pokazali svo
divqa{tvo i svu denacionalizatorsku tendenciju. Da li su oni pitali nekog
stanovnika Vrawa, Leskovca, Pirota itd., {ta je po narodnosti? Nametnuli
su im bugarska imena, uveli bugarske {kole i zapretili smr}u ako se neko kao
Srbin ispoqi.” (str. 175.)
Komunisti su neprekidno trubili o navodnim srpskim zlo~inima nad Ar-
banasima, ali su uporno }utali o arnautskom divqa{tvu i sistematskim pro-
gonima srpskog stanovni{tva. Bosanski muslimani nikad nisu uspeli da pre-
`ale gubitak svojih feudalnih privilegija. Wima je mrska svaka pomisao na
socijalnu pravdu i strana nu`nost agrarne reforme koja ih je ostavila bez ogrom-
nih imawa koja su im mukotrpno obra|ivali srpski kmetovi. “Nastala je ani-
moznost prema Srbima, koja je dolazila do izra`aja u oba svetska rata, kad su
Srbi bili stavqeni van zakona. U Prvom ratu su obrazovali tzv. {uckore (za-
{titne korove), koji su Srbe terorisali i ponekad ubijali. Da nije austro-ugar-
ska vlast ko~ila ekscesi bi bili jo{ ve}i. To je pokazao Drugi svetski rat, gde
nije bilo ko~ewa pa se muslimanski olo{ pregonio sa Hrvatima katolicima
ko }e vi{e Srba da utamani. Na desetine hiqada nevinih Srba su pobili i po-
mlatili isti ti muslimani. To se ipak ne sme u Jugoslaviji spomenuti: ni pet-
stogodi{wi znoj Srba da bi muslimani besposli~ili, ni gowewe Srba za to vre-
me i ograni~ewe svih wihovih verskih, nacionalnih i qudskih prava; ni divqa~-
ki zlo~ini prema Srbima iz posledwa dva rata, zlo~ini koji su se delom zbi-
vali pred o~ima samih partizana, ni ma {ta drugo. Ni muslimanima, kao ni Hr-
vatima i ostalim jugoslovenskim “narodima i narodnostima” ni{ta se ne sme
prebaciti da se ne bi povredilo na~elo “bratstvo-jedinstvo”, ali se zato sve
mo`e prebacivati Srbima, i ono {to su ~inili i ono {to nisu ~inili, i ono
{to su ~inili pre nekoliko decenija, jer se posle ne prebacuje ni{ta. Od 1945.
oni su robovi kao pod Turskom, pa jo{ i gore. Robovi koji ne smeju kazati ni da
su sad robovi ni da su to nekad bili.” (str. 176-177.)
|) Zverska ubistva “nepo}udnih” Srba
Pod komunisti~kim re`imom Srbi se kolektivno ka`wavaju i za ono {to
jesu, a jo{ vi{e za ono {to nisu u~inili, dok se ne sme ni pomenuti eventual-
na hrvatska kolektivna odgovornost. Hrvatski zlo~ini se pripisuju okupato-
rima ili wihovim slugama, a kad se uop{te govori o usta{ama nastoji se pred-
staviti kao da oni nemaju nikakve veze sa hrvatskim narodom. S druge strane,
kako Kosti} prime}uje, komunisti~ki re`im Srbima oduzima i pro{lost, i
sada{wost i budu}nost. U provo|ewu antisrpske politike uvek su predwa~i-
li upravo srpski komunisti. Odmah nakon {to je Crvena armija oslobodila
Srbiju i dovela Titove partizane na vlast, po~elo je masovno ubijawe Srba
pod optu`bom da su bili predratni antikomunisti, pripadali velikosrpskoj
bur`oaziji ili sara|ivali sa okupatorom. Bogati su ubijani da bi se ~elni-
ci re`ima do~epali wihove imovine. Svi Titovi neistomi{qenici su auto-
matski progla{avani za fa{iste. Svi vi|eniji Srbi su bili na udaru i lo-
789
vina za odstrel komunisti~kim hajka~ima. “To su najvi{e ~inili u Beogradu,
gde su smatrali da glavu srpstva treba pogubiti.Tu bi prosto, na ma ~iju dosta-
vu, odvodili prijavqeno lice i zverski ga ubijali gde bilo. Naro~ito su bi-
li kivni na raniju dru{tvenu elitu, koju su nemilosrdno klali.” (str. 186.)
Hrvati, uprkos svojim ratnim zlo~inima, kao i sve druge nacionalnosti, mno-
go su bla`e pro{li. “Ipak je vi{e ~etnika osu|eno zbog “kolaboracije” sa ne-
prijateqem, protiv koga su u {umu po{li, nego usta{a hrvatskih, koji su ima-
li samo dva ciqa: pobedu “sila osovine” i likvidaciju Srba. Mawe je usta{a,
ja to tvrdim kategori~no, osu|eno zbog kolaboracije nego ~etnika! Jer su ~et-
nici bili Srbi, a ove je trebalo i obe{~astiti (da su “sluge okupatora”, da-
leko mawe su to Hrvati!) i prorediti. Naro~ito eliminisawe prvaka. Oni Sr-
bi koji su ostali u zemqi (nisu po{li “u {umu”), oni su, ta~no po me|unarod-
nom poretku i prema me|unarodnom javnom pravu, produ`ili administraciju
i, delimi~no, sudstvo pod okupatorom. Radili su {to pravni poredak propi-
suje i ostali su verni zakletvi svome vladaru. Niti su pogazili datu zakletvu,
niti su se kome drugom zakliwali. Ipak su ka`weni zbog kolaboracije dale-
ko vi{e nego hrvatski “du`nosnici”, koji su svi od reda bili izdajice, ve}im
delom i zlikovci.” (str. 190.)
Profesor Ciri{kog univerziteta Franc Borkenau, koji je nekada pripa-
dao komunisti~kom pokretu, u Bernu je, 1952. godine, objavio kwigu “Evropski
komunizam” i u woj izneo tvrdwu da su jugoslovenski komunisti bili naklo-
weni fa{isti~kim silama jer im je wihovo delovawe podupiralo antisrpsku
politiku. On ka`e: “Mi smo govorili o strasnom prijateqskom dr`awu crno-
gorskih komunista (prema silama osovine) i skoro usta{ko-prijateqskom dr-
`awu hrvatskih partijskih organizacija.” (str. 191.) Na Titov zahtev Engle-
zi su bombardovali Beograd, Leskovac, Podgoricu i druge srpske gradove, ali
nikada nijedan hrvatski. S druge strane, partizani, “kad bi zauzeli neko nase-
qe ili neki grad u toku rata, prvo bi se okomili na “~etnike” u tom kraju, a to
prakti~no zna~i na Srbe i wih bi nemilosrdno tamanili. Usta{e samo onda
ako su bili izraziti antikomunisti ili ako su u~inili neki zlo~in nad par-
tizanima. Ina~e su ih {tedeli. Ako bi neki Srbin partizan pokazao ve}u rev-
nost u gowewu usta{a, mahom bi wega likvidirali (mada se ~esto on hteo sve-
titi samo krvnicima nad svojom porodicom).” (str. 193-194.)
Kosti} ukazuje da je Stanislav Krakov u kwizi “General Milan Nedi}” ci-
tirao neke partizanske dokumente koji svedo~e o partizanskoj saradwi sa Nem-
cima i usta{ama na antisrpskoj osnovi. Tako, 3. marta 1942. godine, Vrhovni
{tab NOP upu}uje nare|ewe partizanskim odredima u Bosni: “Vi prvenstve-
no treba da uni{tite ~etni~ke bande. U tome treba biti vrlo energi~an. Jed-
nom razbijene bande goniti do uni{tewa... Borbu sa neprijateqem primite kad
na to budete naterani”. U pismu koje je Tito uputio zagreba~kim komunisti-
ma 6. marta 1942. godine stoji: “Na{a je du`nost da hrvatskoj vojsci objasnimo
opasnost koja preti hrvatskom narodu u Bosni i drugim krajevima od strane srp-
skih ~etni~kih bandi, od strane srpske hegenoministi~ke klike. Na tom pi-
tawu mi moramo dobiti hrvatske vojnike, pa i oficire.” (str. 194.)
Srbi su naj~e{}e svrstavani u kategoriju narodnih neprijateqa. Komuni-
sti su druge “retko i izuzetno obuhvatili pod taj pojam. [tavi{e, mnogi otvo-
reni kolaboracionisti okupatora zauzeli su posle u Titovoj jerarhiji znat-
790
ne polo`aje, svi osim Srba, koje su nemilosrdno slali na onaj svet mahom za
fiktivne i montirane krivice.” (str. 195.) Streqali su i cetiwskog mitro-
polita Srpske pravoslavne crkve, ali nisu nijednog rimokatoli~kog bisku-
pa, iako su svi bili revnosni Paveli}evi sledbenici. Takva politika je na-
stavqena i narednih decenija komunisti~ke vladavine, samo su joj se metode
realizacije mewale. Ciq joj je bio jasan i sveobuhvatan, totalna dezintegra-
cija srpskog naroda koja }e dovesti do potpunog nacionalnog uni{tewa. Ko-
munisti se samo po pitawu dosledne antisrpske politike nikad nisu koleba-
li. “Ponekad bi izgledalo da su se trgli, da ho}e malo predaha, malo pauze, i
Srbi su se uquqkivali nadama da |avo ipak nije crn koliko ga opisuju, da po-
sle kratkog vremena uvide da je to bila varka, da popu{tawa nema, da nema ustu-
paka, da se pakleni ciq ima sprovesti u svim predvi|enim detaqima. Kora-
ci nisu ujedna~eni, tempo je razli~it: ~eka se uvek pogodan momenat da se u~i-
ni korak daqe, ali korak neodstupan, siguran, obligatan. Nikad nije u~iwe-
na nijenda “reforma”, preuzeta ma kakva nova mera u obli~ewu komunisti~-
ke Jugoslavije da nisu Srbi od we imali samo {tetu. Ista je postavqena i ona
ne sme da se dovede u pitawe; oportunisti~ki se samo bira momenat kad }e ne-
{to da se o`ivotvori, kad }e da se u~ini jedan korak daqe postavqenom ~inu,
kad }e Srpstvo da bude li{eno jo{ nekog dobra, kad }e proces dezintegraci-
je da se odvija malo napred. Jugokomunisti su predvideli ne{to podu`i, ali
ne sasvim dugi rok, i planski stupaju sve bli`e svome ciqu.” (str. 203.)
e) ^ere~ewe Srbije
To pokazuje da komunisti~kom vo|stvu ciq nije bio samo vladavina nad Sr-
bima, nego, pre svega, vladavina protiv Srba. Da bi to lak{e postigli, beso-
mu~no su srpski narod delili, cepali i me|usobno zava|ali. “Ciq Broza, Kar-
deqa, ranije \ilasa i komp. podudara se uglavnom sa ciqem Hitlera, Musoli-
nija, Paveli}a i Sekule Drqevi}a: povratiti Srbiju u granice pre Prvog bal-
kanskog rata. Sve drugo otcepiti od we; ra{~ere~iti je, raskomadati, demem-
brirati. Tada }e ona sama od sebe da ugine: kad se jednom telu najpre odse~e no-
ga, onda ruka, posle i druga noga, uvo itd., organizam mo`e jo{ neko vreme da
`ivotari, da vegetira dok ne ugine sasvim. To znaju anatomi koji vladaju da-
na{wom Jugoslavijom i oni su re{ili da ne stanu na pola puta.” (str. 204-205.)
Svi politi~ki pokazateqi, sistem pravnog normirawa, oficijelna ideo-
logija i zaglu{uju}a propaganda prepuni su dokaza upornog i koncentrisanog
antisrpskog nastojawa. Demago{ke oblande o bratstvu, jedinstvu, ravnoprav-
nosti i zajedni{tvu, u koje to omotavaju, sve su prozirnije: “Neko }e re}i da
je Srbija mala `ivela i pre 1914, pa nije propala ni ona ni Srpstvo. Da, to je
ta~no. Ali je celo Srpstvo bilo s wom i duhovno povezano i u svakom pogle-
du solidarno. ^inilo je s wom nacionalnu celinu, kompaktniju mo`da nego da-
nas. Pored toga, tada se nije moglo govoriti o raspar~avawu i demembraciji,
jer se Srbiji i Srpstvu nije ni{ta oduzimalo. Ako bi se dozvolilo upore|e-
we s organizmima, ono bi izgledalo ovako: tada{wa Srbija je bila jedan mla-
denac u razvoju, ali sa svim organima `ivog qudskog bi}a. On je mogao da ra-
ste ili da zakr`qa, ali nije amputiran. U me|uvremenu je porastao i dobio
definitivan prirodni izgled i oblik. Sad se on ra{~ere~uje i to ne mo`e du-
791
go da pre`ivi. I dok `ivi, on je samo torzo, osaka}eno bi}e, bogaq. I za `i-
vota mo`e samo sau~e{}e da izaziva a smrt ga vreba na svakom koraku. To ho-
}e i tome grede rukovodioci dana{we Jugoslavije: da Srpstvo umre, i to kao
bednik koji se od sebe raspada. Oni svoj plan ne otkrivaju, ali i ne pru`aju Sr-
bima nikakvu nadu i nikakvu {ansu za neki boqitak. Naprotiv, svaki poku{aj
Srba da protestuju ili da se bune oni u korenu iskqu~e: smesta im imputira-
ju velikosrpski {ovinizam, te`wu za ugwetavawem, drugih nacija, netolerant-
nost i nerazumevawe za druge (dok o nekoj tolerantnosti i razumevawu prema
wima ne smeju ni aluziju da u~ine).” (str. 205.)
Odvajawe Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, odnosno wihovo
odvajawe u samostalne federalne jedinice, kao i pripajawe Vojne Krajine Hr-
vatskoj, nije sasvim zadovoqilo Titove apetite, pa su i u ostatku Srbije sve
vi{e osamostaqivane takozvane autonomne pokrajine, sti~u}i sve izra`eni-
je dr`avne atribute, poput ustava, vlade, parlamenta, {efa dr`ave, pravosud-
nog sistema itd. Paralelno s tim sistematski se zatire srpsko ime i istorij-
sko se}awe, falsifikuju doga|aji iz pro{losti, negiraju slobodarske tradi-
cije i nacionalna svest srpskog naroda. ^ak i oni srpski istorijski podvizi
koji se ne mogu ignorisati, nastoje se predstaviti kao op{tejugoslovenski, za-
jedni~ki. ^ak je i srpsko vojni~ko grobqe iz Prvog svetskog rata u Zejtinli-
ku kod Soluna u {tampi nazivano jugoslovenskim. ^itav Jugoslovenski enci-
klopedijski zavod u Zagrebu, pod rukovodstvom Miroslava Krle`e, formiran
je da bi se temeqito falsifikovale istorijske ~iwenice i prilagodile hr-
vatskim i komunisti~kim aspiracijama, a ujedno {to vi{e napakostile srp-
skom narodu. U svojoj li~noj “enciklopediji” u koju je re`im ogromne pare ula-
gao, Krle`a sve podre|uje sveop{toj apologiji hrvatstva, a wegov saradni~-
ki kolegijum zdu{no isti~e “hrvatstvo i gde treba i gde ne treba, a srpstvo pre-
}utkuje i negira. Oni su se hvalili kako su prona{li oko 500 znamenitih Hr-
vata o kojima ranije nije bilo re~i u hrvatskim delima. Uzeli su razne Roma-
ne, Latine, Italijane i {ta jo{ drugo, proglasili ih Hrvatima (naj~e{}e im
i ime promenili u hrvatsko, nekad i prezime). Ukrali su celu dubrova~ku kwi-
`evnost i sl., a u isto vreme broj znamenitih Srba smawili ispod polovine,
pa i kod prikazanih retko }ete ili nikad nai}i na oznaku srpstva.” (str. 228.)
Takva akcija je provo|ena i na {irem me|unarodnom planu. “Jugokomunisti,
predvo|eni hrvatskim, makedonskim i crnogorskim srbo`derima, uspeli su ~ak
da u sve svetske enciklopedije i leksikone uvrste svoje antisrpske denuncija-
cije: i o crnogorskoj narodnosti, i o hrvatskoj kwi`evnosti starog Dubrovni-
ka itd. Sve stvari koje su isti leksikoni ranije sasvim obrnuto prikazivali.
Ali jugokomunisti odbijaju svaku saradwu sa tim edicijama ako ne pi{u u wi-
hovom smislu i zabrawuju da se uvode, odnosno prodaju u zemqi. I nema~ki sla-
visti su usvojili uglavnom te komunisti~ke falsifikate, jer ina~e ne mogu do-
biti vizu za ulazak u dr`avu niti pozive za razne simpozijume.” (str. 228.)
Na sve strane su se svojatali srpski kwi`evnici, dekretom progla{avana
crnogorska i bosanskohercegova~ka kwi`evnost, a Vladan Desnica na silu uvr-
{}ivan u hrvatsku. Oni koji se ne mogu oteti nazivaju se “na{im”, kako bi im
se srpski individualitet bar u podsvesti nedovoqno upu}enih potirao. Po-
vodom “crnogorske” pomame i poku{aja otima~ine izvornih srpskih kultur-
nih vrednosti, Kosti} ka`e: “Da |eti}i ho}e kwi`evnu i kulturnu zasebnost,
792
da ne}e nikakvu smesu sa Srbima, neka ih. Ja se zaista ne bih borio protiv to-
ga. Ali da li oni imaju pravo da mrtve kwi`evnike iz Crne Gore, koji su se-
be uvek smatrali srpskim piscima li{avaju wihovog srpstva? Ja mislim da ne-
maju. No, vlast je kod wih, re`im je uz wih, partija za wih; i ono {to ne mogu
da doka`u logikom, oni to nare|uju ukazom i autoritetom vlasnika i ugweta-
~a. Tako su oni ekspanzionisti~ki, imperijalisti~ki i megalomanski pro{i-
rili svoju zemqu i svoje qudstvo. Gde god su zahvatili i ukrali tu|e zemqe, tu
su i narod prisvojili, li{ili ga svoje nacionalnosti i proglasili ga “Crno-
gorcima”. Naro~ito kwi`evnike i umetnike. Tako i latinske slikare u Bo-
ki od pre nekoliko vekova, koji nisu bili ni Sloveni. To crnogorskoj mega-
lomaniji ne smeta. Sve qude koji nikad u `ivotu nisu ni sawali, a kamoli iz-
javili da su Crnogorci.” (str. 250.)
`) Raskol Srpske pravoslavne crkve
I u ovoj kwizi Kosti} se bavi makedonskim raskolom u Srpskoj pravoslav-
noj crkvi, prikazuju}i tada aktuelne poteze raznih crkvenih i politi~kih fak-
tora u zemqi i inostranstvu, pa to rezimira na slede}i na~in: “^itavo vreme
posle rata komunisti~ki re`im Jugoslavije stavio se na stranu Makedonaca
i u pogledu osnivawa wihove posebne crkve, prvo autonomne a posle autokefal-
ne. Nema sredstva koje re`im nije poku{ao da primeni da bi slomio otpor Srp-
ske pravoslavne crkve i Srba uop{te. Sve srpske novine su, razume se, morale
da brane stav Makedonaca i jugo-re`ima. Nikad se niko nije na{ao da i stav Srp-
ske crkve i pravoslavnih Srba bar donekle razume. On se morao napadati kao
velikosrpski i {ovinisti~ki. Kao i u drugim prilikama, u svim bez izuzetka,
ako do|e do sukoba srpskog nacionalnog interesa i nekog drugog u Jugoslaviji,
srpski se ima `rtvovati i – napadati! Napadati ga mo`e svako (dok Srbi ne
mogu ni da se brane), i srpska {tampa je du`na da ga napada.” (str. 261.)
Komunisti su po makedonskom crkvenom pitawu otvoreno prekr{ili sop-
stveni princip o striktnoj odvojenosti crkve od dr`ave. Tako taj princip ni-
je spre~avao “makedonske komunisti~ke rukovodioce da prisustvuju prvom tzv.
Ohridskom saboru i javno, ostentativno, u~estvuju u svim akcijama osnivawa
i afirmacije te crkve. Do Ohridskog sabora izbegavali su komunisti crkvu
“kao |avo krst”; tada se prvi put pojavquju u crkvi i prisustvuju bogoslu`e-
wima. Oni daju pojavi politi~ki karakter. Oni ho}e i spoqno, za svakoga vi-
dqivo, da pru`e podr{ku toj raskolni~koj crkvi. Srbi moraju da }ute: ne sa-
mo politi~ari i javni radnici, ve} i stru~waci crkvenog prava ne smeju do-
}i do re~i. To je protiv na~ela “bratstvo-jedinstvo”, dok je svaki napad na Sr-
be uvek konforman tom na~elu.” (str. 261.)
^ak se i poznati komunisti~ki zlikovac i vrhunski izdajnik srpskog na-
roda Milo{ Mini}, sa autoritetom gotovo neprikosnovenog re`imskog funk-
cionera i slepo vernog Brozovog sledbenika, ume{ao u ovo pitawe, pa je, pre-
ma svedo~ewu NIN-a od 25. februara 1968. godine, u Skopqu izjavio: “Pome-
nuo bih autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve. Vi znate stavove o to-
me rukovode}ih tela i rukovode}ih qudi u Srbiji. Za nas je autokefalnost Ma-
kedonske crkve stvarnost, i to za nas nije stvar o kojoj treba vi{e diskutova-
ti. Na{i drugovi i organi u~inili su zaista vi{e koraka da bismo uverili
793
~lanove Arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve da je potrebno da Sa-
bor na|e pozitivan stav prema autokefalnoj Makedonskoj crkvi... Kao {to smo
videli, u tom nastojawu mi nismo imali uspeha. Nismo zadovoqni ni sa kre-
tawem u redovima sve{tenstva u vezi sa tim.” (str. 262-263.)
[to se ti~e odnosne odluke Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslav-
ne crkve iz 1967. godine, Kosti} sa neskrivenim zadovoqstvom konstatuje da je
to “prva organizovana opozicija `eqama re`ima Jugoslavije, nastojawima vla-
sti, izri~ito iskazanoj voqi vladaju}ih u vidu imperativa. To je prvi put da se
jedan establi{ment, kako se to danas, u najmodernijem jeziku ka`e, opre vlada-
ju}im, da ne samo izvr{i wihovu naredbu, nego da po|e deset koraka daqe, osu-
|uju}i wihovu formaciju i stavqaju}i pod sud one koje re`im, na ~elu sa “dru-
gom Titom”, odlikuje. To je revolt dostojan srpske jerarhije u wenim najsjajni-
jim podvizima i manifestacijama. To je juna~ki gest kome odajem puno prizna-
we. Razume se, pod uslovom da jerarhija ustraje, da se ne pokoleba, da se ne upla-
{i.” (str. 265.) Po Kosti}u, posebno je zna~ajno {to je to “prvi put da “Make-
donci” nisu uspeli u svojim prohtevima, u svome krwewu Srpstva, u svojim te-
`wama da ne samo Srpstvo oslabe ve} da ga i ponize. Po re`imu, oni bi uspe-
li da nije bilo ovog, za wih neo~ekivanog otpora. Do{li su do Vlade: dotle, i
ni korak daqe. Hteli su da osramote Srpstvo, osramotili su sebe... Ne samo osra-
motili, ve} i oslabili, okrwili. Do sada postojala je “Makedonska pravoslav-
na crkva” fakti~ki i bila je pre}utno primqena kao samostalna formacija u
okviru Srpske pravoslavne crkve, ne{to osobeno od ove... Oni su bili poseb-
ni, a sad nisu ni{ta, formalno ne{to u orbitu crkvenog prava... Pre nije ta “cr-
kva” bila ni priznata ni nepriznata, tako da je mogla obmawivati da je prizna-
ta... Sad su dejci u~inili toliko da se obelodani pravno nepostojawe te “crkve”,
da se uvidi da je to divqa crkva, raskolni~ka, otpadni~ka, biv{a, nikakva! Mo-
gu oni zaista sebi prebaciti: Da si }utao... Mo`da su oni mogli i do`iveti je-
dan pogodan trenutak za sebe i nepovoqan za Srpsku crkvu i to isposlovati. Ali
su dejci, puni samopouzdawa i uvidev{i da im je dosad sve uspevalo {to su pro-
tiv Srba preduzimali, malo prenaglili i – bu}, bu}nuli u vodu. Jedna labilna
crkvena organizacija postala je nikakva, izgubila se potpuno, utopila se, prav-
no je, i za pravoslavqe, i{~ezla i nestala. Ta “crkva” nije priznata ni od ko-
ga, ni od koje druge samostalne pravoslavne crkve.” (str. 265-266.)
Komunisti~ki jugoslovenski re`im je ometao i sputavao ekonomski razvoj
srpskih krajeva, iako su oni bili najbogatiji po rudnim zalihama i poqopri-
vrednom zemqi{tu. I Bor i Trep~a se nemilosrdno eksploati{u, ali sve in-
vesticije idu u Sloveniju i Hrvatsku, ili se kapital rasipa za ve{ta~ko odr-
`avawe izmi{qenih federalnih jedinica. Komunistima uop{te nije odgova-
rala industrijalizacija Srbije, izgradwa hidrocentrala na wenoj su`enoj te-
ritoriji, nego su je dr`ali u statusu strogo kontrolisane sirovinske baze. “U
svim drugim predelima Jugoslavije se forsiraju hidrocentrale, koje ~ak pro-
izvode struje vi{e nego je tim republikama potrebno, pa se ona izvozi u druge
“republike”, pa ~ak i u inostranstvo (Austriju, Italiju, ~ak i u [vajcarsku).
Srbija mora svoje potrebe da podmiruje primitivnim termocentralama mahom
na bazi lignita. Zbog toga su poreme}aji i prekidi struje stalno na dnevnom re-
du i mnogi srpski krajevi, ne iskqu~uju}i ni sam Beograd, ~esto u tami. S vre-
mena na vreme nare|uje se u{teda struje, dok druge republike wu izvoze. A ne-
dostatkom struje pravdaju opet slabo osnivawe industrije u Srbiji!” (str. 269.)
794
I izgradwom naftovoda Hrvatima je pru`ena odlu~uju}a energetska pred-
nost. U Srbiji i Crnoj Gori se namerno i{lo na glomazne proma{ene indu-
strijske projekte, poput `eqezara. Sve unosnije poslove na izgradwi i razvo-
ju dr`avne infrastrukture dobijaju slovena~ke i hrvatske firme. Sli~na je
situacija po pitawu {irewa i modernizacije drumskih i `elezni~kih saobra-
}ajnica. Forsira se pomorski, a zapostavqa dunavski re~ni saobra}aj. Bosna
se saobra}ajno sve vi{e vezivala za Hrvatsku, a izgradwa pruge Beograd-Bar
decenijama je sabotirana. Dok su Slovenci i Hrvati ubrzano elektrifikova-
li svoje `eleznice, u srpskim krajevima se mnoge pruge, regionalne i lokal-
ne, ukidaju, ~ak i one koje su imale stotinu godina strate{ki zna~aj.
z) Sistematsko uni{tavawe srpstva
[to se ti~e polo`aja Srba van wihove mati~ne federalne jedinice, on
je bio sve te`i i nepodno{qiviji: “U severnoj Makedoniji dozvolili su bi-
li da nekoliko najsevernijih op{tina sa izrazito srpskim stanovni{tvom
mo`e da se deklari{e srpski i da ima svoje srpske {kole. Postepeno oni su
to pravo sve vi{e su`avali; pretili onima koji se kao Srbi opredequju, za-
postavqali ih, li{avali najosnovnijih prava.” (str. 276.) Svi Srbi u Crnoj
Gori morali su da se izja{wavaju kao Crnogorci. U javnim publikacijama
nije smelo da se pi{e kako su Crnogorci Srbi, ali je moglo da su oni, zapra-
vo, Hrvati, “Crveni Hrvati”, kako je to pisao katoli~ki fratar Dominik
Mandi}. Nesmetano su {tampani i Mandi}evi neverovatni falsifikati o
hrvatskoj etni~koj prirodi Bosne i Hercegovine. Nikakva mawinska prava
Srbima nisu priznavana u hrvatskoj federalnoj jedinici. Kosti} po ovom
pitawu citira otvoreno pismo grupe mladih srpskih intelektualaca iz Hr-
vatske iz 1968. godine, u kome stoji: “Iako srpski narod u SR Hrvatskoj sa-
~iwava oko 22 procenata stanovni{tva, on nema svojeg ni politi~kog ni kul-
turnog predstavni{tva, jer se wegov polo`aj zasniva na fikciji da taj deo
srpskog naroda ne predstavqa u SR Hrvatskoj nacionalnu mawinu. Poziva-
ju}i se na tu fikciju, srpski narod je u tim krajevima li{en svih prava ko-
ja u`ivaju nacionalne mawine (na primer, {kole sa posebnim programima,
kulturne i dru{tvene organizacije), pa i onih prava koja je taj narod u`i-
vao pod Frawom Josifom, Marijom Terezijom i Leopoldom. U austrougar-
skoj monarhiji je srpski narod na teritoriji dana{we SR Hrvatske imao svo-
je politi~ke partije, desetke kulturnih dru{tava, izdavao je niz novina i ~a-
sopisa. Imao je svoje {tamparije, potporna dru{tva, u~iteqske {kole, a imao
je svoje nacionalno predstavni{tvo u premda slabo uticajnom Hrvatskom sa-
boru. Danas srpski narod, koji naseqava u kompaktnoj masi isto~nu Liku, Kor-
dun i Baniju, dio Gorskog Kotara, sjevernu Dalmaciju, sredwu i isto~nu Sla-
voniju, nema nijedne srpske {kole (osim bogoslovije u manastiru Krki), ni-
jedne {tamparije, nikakvog politi~kog predstavni{tva (posle ukidawa Glav-
nog odbora Srba u Hrvatskoj 1950. godine), nikakvih izdava~kih preduze}a,
novina ili ~asopisa, a o kulturnim organizacijama da ne govorimo. Kroz 22
godine je srpski narod poslije ~etvorogodi{weg perioda, u kojem se s pu{kom
u ruci branio od biolo{kog uni{tewa, bio izlo`en sistematskom uni{te-
wu i posledwih tragova wegove kulture – i li{en svih prava. Najzad je do-
795
veden u takav polo`aj da je u psihozi zastra{enosti i zapostavqenosti i sa-
mo priznawe ili isticawe srpskog nacionalnog individualiteta nazivano
“{ovinizmom”, “~etni{tvom” i sl.” (str. 283-284.)
U potpisu ovog pisma stajalo je da je wegov autor Glavni odbor Srba u Hr-
vatskoj, Slavoniji i Dalmaciji. Kosti} ga je prvo delimi~no citirao na osno-
vu odlomaka iz emigrantske {tampe, a potom u cjelosti preneo, ~im je do{ao
u posed integralne verzije. U wemu je prikazan u osnovnim crtama kompletan
istorijat srpsko-hrvatskih odnosa, {to je ve} mnogo detaqnije obra|eno u ra-
nijim Kosti}evim kwigama. Ovde je interesantan osvrt koji je u pismu dat na
Deklaraciju o hrvatskom kwi`evnom jeziku najistaknutijih hrvatskih inte-
lektualaca. Autori ka`u: “Niko ne osporava Hrvatima pravo da govore bilo
kojim jezikom, da pi{u kojim `ele pismom i da imaju svoju kulturnu autonomi-
ju. Ali ono {to je zloslutno u toj Deklaraciji jeste wihov zahtjev da taj jezik
i pismo i ta kulturna autonomija budu obavezni za sve gra|ane Republike, pa
i za 700.000 Srba pravoslavnih, koji su prije pokoqa predstavqali 26 odsto sta-
novni{tva, a i danas sa~iwavaju 22 odsto i koji pripadaju nacionalnoj i kul-
turnoj cjelini srpskog naroda. Deklaracija odbija da Srbima dade prava koja
Hrvati tra`e od Jugoslavije i name}e im ne{to {to ne dopu{ta da se Hrva-
tima nametne od zajedni~ke dr`ave.” (str. 295.)
Kada su vode}i srpski intelektualci na Deklaraciju odgovorili svojim
Predlogom za razmi{qawe tra`e}i samo da Srbi i Hrvati po svim pitawi-
ma budu potpuno ravnopravni, u skladu sa oficijelno proklamovanim ustav-
nim principima, re`im je wih `igosao kao velikosrpske {oviniste. Pozi-
vaju}i se na to, ~lanovi potpisanog Glavnog odbora ka`u da “stoga Srbi u Re-
publici Hrvatskoj tra`e da im se prilikom reformi koje predstoje dade sta-
tus Srpske autonomne pokrajine. Kako bi, uostalom, re`im koji danono}no de-
klamuje o ravnopravnosti naroda mogao odbiti takav zahtjev? Kako re`im ko-
ji je stvorio autonomnu pokrajinu Kosmet sa 650.000 [iptara i autonomnu Voj-
vodinu zbog 450.000 Ma|ara mo`e odbiti zahtjev 700.000 Srba Republike Hr-
vatske za autonomnom pokrajinom, ako ve} ne}e pred cijelim svijetom da ot-
krije svoje neprijateqstvo prema srpskom narodu?” (str. 297.) U proglasu se po-
sebno potencira najavqena konfederalizacija Jugoslavije koja je za Srbe pot-
puno neprihvatqiva, pa se zato zahteva prikqu~ewe srpskih krajeva Hrvatske,
Slavonije i Dalmacije Bosni i Hercegovini.
Kad srpski komunisti vode propagandnu kampawu protiv sopstvenog naro-
da oni se pozivaju prvenstveno na Lewina i wegovu tezu o potrebi pozitivne
diskriminacije malih naroda kako bi se nadoknadilo ono {to se objektivno
u `ivotu ne mo`e posti}i zbog velikih disproporcija u brojnosti pripadni-
ka odre|enih nacionalnosti koji `ive u jednoj dr`avi. Su{tinu wihovih iz-
dajni~kih antisrpskih nastojawa Kosti} svodi na slede}e: “Srbi po svojoj sna-
zi mogu biti hegemonisti a drugi ne mogu... E, po{to Srbi mogu biti hegemo-
nisti, a drugi ne mogu, sav je problem Srbima odse}i krila da ne polete, u~i-
niti ih bogaqima, lomiti ih, grditi, sramotiti, ne dozvoqavati nikakvu na-
cionalnu akciju i manifestaciju.” (str. 306.) Srpski komunisti su uvek pri-
siqavani da se bore protiv nacionalizma unutar srpskog naroda, dok su komu-
nisti drugih nacionalnosti podsticali nacionalnizam unutar sopstvene, stvar-
ne ili ve{ta~ki sklepane nacije.
796
i) Re`imsko potiskivawe }irilice
Me|utim, Kosti} ukazuje da i me|u srpskim komunistima dolazi do raslo-
javawa i kolebawa, obnove srpske nacionalne svesti i savesti. Raniji zagri-
`eni Jugosloveni i borci protiv srpskog nacionalizma, sredinom {ezdese-
tih godina su po~eli otvoreno da deluju sa nacionalnih pozicija, poput Do-
brice ]osi}a i Jovana Marjanovi}a. Ova dvojica su i prvi put javno progovo-
rila o sistematskom progonu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Uskoro su
po~ele i {ire intelektualne rasprave o re`imskom potiskivawu }irilice,
pa je do{lo i do wene svojevrsne reafirmacije u dru{tvenom `ivotu. Osvr-
}u}i se na takva zbivawa u otaybini, Kosti} detaqno ukazuje kako su sovjet-
ski komunisti, posle Lewina koji je bio vatreni pobornik latinice, forsi-
rali }irilicu i kod skoro svih neruskih naroda, koji su napu{tali latinsku
i arapsku ortografiju. Tako je, sa izuzetkom Jermenije, Gruzije i balti~kih re-
publika, skoro celi Sovjetski Savez koristio }irili~no pismo, prilago|e-
no raznim slovenskim i neslovenskim jezicima. Danas oko {ezdeset naroda ko-
risti }irilicu da bi pisali na svome jeziku.
Pod komunisti~kim re`imom u srpskim zemqama svi dr`avni formulari
su {tampani latinicom, kao i paso{i i li~ne legitimacije. Svi dr`avni ak-
ti, sudska re{ewa, zvani~na uputstva tako|e. Pisa}e ma{ine sa }irili~nim
pismom bile su prava retkost u dr`avnim organima i ustanovama. U vojsci je
iskqu~ivo latinica kori{}ena. ^ak, kad se neki spisak imena otkuca }iri-
licom, redosled je redovno po latini~noj abecedi. Saobra}ajne oznake, regi-
starske tablice, putokazi spadaju u podru~ja dru{tvenog `ivota gde }irili-
ce apsolutno nema. Isto je u oblasti po{te, telegrafa i telefonskog saobra-
}aja. “To je prosto daqe sistematsko kroatizirawe Jugoslavije. To je daqa de-
srbizacija, to je daqi kulturni genocid. Svaki spoqni srpski karakter mora
da i{~ezne iz zemqe koja se zove SFRJ”. (str. 350.) I na kulturnom planu si-
tuacija je bila katastrofalna u tom pogledu. “Kao da Srbi nikad nisu imali
svoje pismo. Malo-pomalo treba dovesti do toga da se Srbi obele`e kao na-
cija bez kulturne istorije, kao nacija bez istorije uop{te. Pakleni plan je sko-
van, pomognut od srpskih komunista, kojima je miliji i pre~i polo`aj u komu-
nisti~koj jerarhiji nego ceo srpski narod, a narod, ubijen i izmrcvaren, }uti.”
(str. 359-360.) Ustavna garancija ravnopravnosti pisama bila je samo standard-
na komunisti~ka fraza koju niko nije ozbiqno shvatio.
Za proces sistematskog eliminisawa }irilice karakteristi~no je da ga ju-
goslovenski komunisti~ki re`im ne realizuje javnom kampawom. “Komunisti
nigde i ni~im ne opravdavaju svoj postupak u pogledu eliminisawa }irilice.
Oni o tome uop{te javno ne govore. U tome je wihovo jezuitstvo koje prema-
{uje usta{e. Oni ne}e da o tome govore jer bi time priznali da }irilicu iz-
bacuju. Oni ho}e da je izbacuju i izbace, a da se to ne spomene nigde, da o tome
ne ostane pisanog traga. Broz i Kardeq su u tome zaista vi{e potomci Lojo-
le nego Lewina.” (str. 384-385.) Pored fizi~kog, nad Srbima je provo|en i ve-
{to smi{qeni kulturni genocid.
Iako je jugoslovenski re`im komunisti~ki, priroda Titove vlasti je pre
svega li~na diktatura jer je wegovoj neograni~enoj voqi podvrgnuta celokup-
na Komunisti~ka partija, dr`avni aparat, vojska i policija. “Za kraqa Alek-
797
sandra se govorilo da je, od 1929. bio diktator. Ja to ne osporavam, ali on tu
nije imao ni jedan mali razlomak vlasti koju u`iva i vr{i diktator Josip Broz
sa svojim podzemnim imenom “Tito”. On ima vi{e vlasti nego ijedan vlada-
lac, ijedan monarh, ijedan diktator sveta. Niko nije tako svemo}an i neogra-
ni~en u svojim odlukama kao Josip Broz. Nikakav propis, nikakve li~nosti,
nikakav moralni obzir ne obuzdavaju ga. On mo`e da ~ini {ta ho}e i ~ini {ta
ho}e.” (str. 400.) Titova li~na vlast i rasko{an `ivot bez presedana su u no-
vijoj istoriji. Wegova funkcija je do`ivotna, a ovla{}ewa neograni~ena i
nemerqiva.
Titova diktatura prevazi{la je svaku monarhiju. “U monarhijama su vlada-
oci do`ivotni. Ali svaki monarhisti~ki ustav predvi|a {ta }e biti usled vla-
dareve nemo}i, bolesti, nesposobnosti da vlada... Analogne odredbe za Josipa
Broza tamo nema. On mo`e da bude skroz senilan, pa }e ipak vladati, i to vla-
dati kao diktator, da wegova re~ va`i vi{e nego sve druge, da je ona nezamen-
qiva i nezadr`iva.” (str. 401.) Svaka politi~ka koncepcija na koju se re`im na-
slawa, wegova je li~na, kao i svaki programski ciq i prakti~no politi~ko na-
stojawe. “A Josip Broz nije Srbin, nije ~ak ni prijateq Srba: Josip Broz mr-
zi Srbe skoro kao Paveli}. Bez obzira koju funkciju on formalno i ima, stvar-
no on ostaje diktator. Ranije kao “premijer”, predsednik ministarskog saveta,
posle kao “predsjednik Republike”, uvek kao {ef Partije. U ratu je ve} imao
neograni~enu vlast, pa je nije smawivao ni kad je postao “civilni” predsjednik
dr`ave. Sa istom lako}om i neobuzdano{}u on vr{i i sad akte vlasti i akte
nasiqa kao i onda. ^ini {ta ga je voqa i kad ga je voqa.” (str. 401.)
Politi~ke protivnike Josip Broz je ubijao ili utamni~avao, kako je u ko-
joj situaciji smatrao da mu najvi{e odgovara. Svi sudovi su mu bili potpuno
podre|eni. Najvi{e su Srbi stradali, a Hrvate je uglavnom {tedeo, osim u iz-
uzetnim slu~ajevima. Ve} pri prvom susretu sa dr Ivanom [uba{i}em na Vi-
su 1944. godine otvoreno se deklarisao da je prvenstveno Hrvat, a tek onda ko-
munista. Kako Kosti} rezonuje, “jo{ tada je on, na Visu, nagovestio da je Hr-
vat i da }e voditi u zemqi hrvatsku politiku. On, predstavnik internaciona-
lizma i vrhovni {ef ukupnih jugoslovenskih oru`anih snaga nagove{tava da
}e u vladavini u prvom redu ~uvati hrvatske interese! A kome on to ka`e: pred-
stavniku jugoslovenskog kraqa iz dinastije Kara|or|evi}a. Onda kad je izgle-
dalo, kad je po svim logi~nim i moralnim zakonima moralo izgledati da }e Hr-
vati da ispa{taju za svoja nedela, svoje bestijalne i antisavezni~ke postupke
u ratu, dva predstavnika Jugoslavije, nove i stare, utana~uju kako }e se ubudu-
}e hrvatski interesi {tititi.” (str. 408.)
Koliko god Brozova li~nost bila groteskna i operetska, Srbi su mu se ma-
sovno pokoravali i zakliwali na vernost, ~ak u trenucima kad ih je najvi{e ki-
wio, o~igledno im pakostio. “Tito je tabu; ni{ta mu se ne sme re}i, i ni{ta pri-
govoriti. Ako danas ka`e ovako, a sutra onako, oba puta je imao pravo. Oba pu-
ta }e mu svet jednako povla|ivati. U monarhijama je vladao princip “nepriko-
snovenosti” vladaoca; nedodirqivosti: ni{ta mu se nije smelo staviti na te-
ret. Ali se moglo wegovoj vladi, koja je bila odgovorna ~ak i za li~na dela vla-
daoca. U jugoslovenskoj diktaturi svak se mo`e pokriti sa “Titom” i kazati da
je ovaj tako naredio i da on tako ho}e. Tada nastaje tabu. Ne samo da je nepriko-
snoven on, ve} svak koji iza wega stoji i ko se wime pokriva.” (str. 412.)
798
Iz ovih detaqnih razmatrawa Lazo Kosti} izvla~i jedino mogu}i zakqu-
~ak da “re`im pod kojim danas Srbi pi{te ne samo {to nije srpski, nego je do
krajwih granica antisrpski. Wegovi najve}i predstavnici su srbofobi, sr-
bo`deri. Glavni wihov ciq u nacionalnom pogledu je uni{tewe Srba, glav-
na te`wa da Srpstva nestane. Od re`ima usta{a ovaj jugokomunisti~ki ili,
boqe re}i hrvatsko-komunisti~ki, razlikuje se samo u tome {to su usta{e i{le
na fizi~ko istrebqewe Srba. Ovi dana{wi jezuitski vaspitanici ({ta je npr.
jedan Kardeq nego inkorporisani jezuita?) idu posrednim putem i zavijenom
metodom, ne ciqaju}i na fizi~ki ve} duhovni nestanak Srba. Da im se oduzmu
sva obele`ja nacije i da onda kao nacija vi{e ne postoje. Planski, sistemat-
ski, neprekidno i neumorno rade sada{wi “rukovodioci” Jugoslavije pod hr-
vatskom direktivom na kra|i srpskih teritorija, na su`ewu srpskog nacio-
nalnog volumena, na oduzimawu Srbima svih nacionalnih obele`ja, na wiho-
vo zapostavqawe, na vre|awe svih wihovih svetiwa, na negirawe wihovih isto-
rijskih podviga, pa ~ak i samog istorijskog zna~aja. Nateruju “predstavnike”
Srba da to odobravaju, da se s tim sla`u, da to ~ak sami zahtevaju, da dokazuju
da je to u interesu Srba.” (str. 241.)
2. Komunisti~ke propagandne obmane
Kwiga “Sve su to la`i i obmane”, s podnaslovom “Fraze i parole komuni-
sti~ke Jugoslavije”, jedno je od posledwih dela profesora dr Laze Kosti}a, ob-
javqeno za wegova `ivota. [tampana je u Minhenu 1977. godine u autorovom
privatnom izdawu. Autor polazi od analize komunisti~kih deviza, odnosno
gesla, svojevrsnih maksima koje oslikavaju prirodu re`ima, a predstavqaju za-
pravo improvizovane i ~esto besmislene revolucionarne slogane. Prvi ta-
kav slogan je “Smrt fa{izmu – sloboda narodu!”, upotrebqavan i dugo nakon
zavr{etka rata. Posebno je kori{}en u vojsci da bi se izbegao tradicional-
ni pozdrav “Pomoz’ Bog, junaci – Bog ti pomogao!” Istorija ne pamti da je ne-
ki vojni~ki pozdrav po~iwao re~ju “smrt”. A ni fa{izam nije jedini nepri-
jateq slobode, pa wegova stvarna smrt nije nikakva garancija da }e narod ste-
}i slobodu. Uostalom, ni pod komunisti~kim re`imom sloboda nije mogu}a,
s obzirom da je komunizam po svojoj prirodi neuporedivo bli`i fa{izmu ne-
go demokratiji.
Parola o “bratstvu-jedinstvu” skovana je u ratu, dok je trajao hrvatski ge-
nocid nad srpskim narodom da bi se Srbi demotivisali i odvratili od osve-
te. Posle rata neverovatnu kontradikciju je predstavqalo parola{ko zala-
gawe za jedinstvo i istovremena kampawa protiv unitarizma. Jedinstveno zna-
~i unitarno, a ne federalno ili ~ak konfederalno, a u tom pravcu je i{ao raz-
voj komunisti~ke ustavnosti. Sli~no je i sa komunisti~kim poklikom “Pro-
leteri svih zemaqa ujedinite se!” Niti su u zemqi proleteri zaista vladali,
niti su jugoslovenski komunisti vodili politiku stvarnog internacionali-
zma, nego su, po ameri~kom nagovoru, razbijali jedinstvo me|unarodnog radni~-
kog i komunisti~kog pokreta. “Kad su tra`ili od proletarijata svetskog da
se ujedini, jugo-komunisti su u isto vreme tra`ili i od zagrizlih kapitali-
sta, u prvom redu SAD, da ih naoru`a protiv tih proleterskih dr`ava, da ubi-
jaju “proletere”. A ovamo tra`e da se sjedine s wima!” (str. 8-9.) U unutra{wim
799
politi~kim odnosima proleteri bi trebalo da se ujedine protiv vlasti koja
se la`no predstavqa kao diktatura proletarijata, a zapravo je diktatura ko-
munisti~ke partije. “To je bio borbeni pokli~ osiroma{enih, ogolelih i obes-
pravqenih protiv vladaju}ih u zemqi, a solidarno i u inostranstvu: tra`ile
su te mase svoja prava i izjedna~ewe sa drugim klasama. Sad to tra`e eksplo-
atatori a ni sami ne znaju od koga. Vuci se obuku u jagwe}u ko`u i predstavqa-
ju se kao jagawci. A treba ih videti samo u istim fotografijama kako su obu-
~eni i doterani. Nikakvi bur`oaski krugovi nisu im ravni. Svi iole pozna-
ti komunisti, svi “delegati” i vo|e, obu~eni su boqe od engleskih lordova. Sva-
ki ima auto, odelo po meri, zlatan sat. Mnogi su zadrigli od izobiqa; bar sva-
ki drugi ima vikendicu (ta je re~ od wih stvorena), a svaki tre}i pozama{nu
ku}u. Ipak vole da se zovu proleteri, {to zna~i goli i bosi, gladni i obespra-
vqeni besku}nici.” (str. 9.)
Pod komunisti~kom vla{}u Jugoslavija nije imala svoju himnu, nego je pre-
uzela staru poqsku melodiju i preuredila tekst slova~kog autora. U su{tini,
himna “Hej Sloveni” je panslovenska, ali su je komunisti ogadili srpskom na-
rodu. [to se dr`avnog grba ti~e, kraqevski je, poput tada{we himne, bio kom-
binacija tri elementa, srpskog, hrvatskog i slovena~kog. Komunisti~ka vari-
janta je imala prvo pet buktiwa koje su simbolizovale pet naroda, a onda {est
buktiwa koje su simbolizovale {est federalnih jedinica, uz datum Drugog za-
sedawa AVNOJ-a u Jajcu. @itno klasje je uvedeno po uzoru na Sovjetski Savez,
kao i crvena petokraka zvezda kao ideolo{ki simbol. Zastava je ostala ista
kao kraqevska, s tim {to joj je dodata velika crvena petokraka zvezda. Sloven-
ci su posle Prvog svetskog rata izmislili svoju zastavu, kao obrnutu srpsku,
ne znaju}i, zapravo, da je to carski ruski barjak. Novim federalnim jedinica-
ma, makedonskoj i bosanskohercegova~koj, proizvoqno su odre|ene zastave, cr-
vene sa petokrakom, odnosno jugoslovenskom trobojnicom u gorwem levom uglu.
I grbovi svih federalnih jedinica su potpuno izmi{qeni, bez ikakve tradi-
cionalne heraldike, dok su u slu~aju Srbije i Hrvatske po komunisti~kom obra-
scu modifikovani.
Jugoslovenski komunisti su se di~ili multinacionalno{}u svoje dr`ave,
kao da je to neka prednost, pozitivna osobina. U politi~koj teoriji vredno-
{}u se smatra nacionalna homogenost dr`avnog stanovni{tva i kompaktnost
gra|anstva i teritorije. Umno vo|ene dr`ave nastoje da postignu {to vi{i ste-
pen integracije i ne pada im na pamet da prvenstveno insistiraju na etni~kim
ili verskim diferencijacijama. Komunisti~ko naimenovawe nacionalnih ma-
wina narodnostima i wihovo doktrinarno razlikovawe od naroda kosilo se
sa op{teusvojenom nau~nom terminologijom i zdravim razumom. Narodnost uvek
ozna~ava pripadawe nekom narodu u etni~kom smislu i u pojmovnom pogledu
zna~i isto {to i nacionalnost. Komunisti pripadnike fiktivnih nacional-
nih tvorevina, Makedonce, Crnogorce i muslimane nazivaju narodima, a pri-
padnike tradicionalnih i istorijskih nacija, kao {to su Nemci, Ma|ari i Tur-
ci narodnostima, samo zbog toga {to wihove mati~ne nacije `ive van jugoslo-
venskih granica. Terminolo{ka zbrka nema nikakvog posebnog zna~aja, osim
{to se komunistima ~inilo da je izraz “nacionalne mawine” poni`avaju}i i
da negira princip nacionalne ravnopravnosti.
800
Po Kosti}u, floskula o ravnopravnosti naroda i narodnosti je besmisle-
na. Mo`e se govoriti da nema nacionalne diskriminacije i da su svi pred za-
konom jednaki, ali kao kolektiviteti ne mogu nikako biti svi ravnopravni,
{to se vidi ve} iz dr`avnih naziva i simbola. Ako su ravnopravni u upotre-
bi jezici i pisma, ne zna~i da su ravnopravne nacije i nacionalne mawine. Ne-
mogu}e je govoriti o potpunoj ravnopravnosti po brojnosti krajwe nesrazmer-
nih kolektiviteta, pogotovo kad svi oni nisu paritetno zastupqeni u orga-
nima vlasti, nego proporcionalno uz ve{ta~ke korekcije.
Posebno je nebulozna komunisti~ka floskula o diktaturi proletarija-
ta koja predstavqa okosnicu celokupne marksisti~ke politi~ke teorije. I
u jugoslovenskoj praksi komunisti su tu diktaturu smatrali vrhunskom de-
mokratijom, specifikuju}i je u sopstvenom ideolo{kom izdawu kao samou-
pravnu socijalisti~ku demokratiju: “Diktatura proletarijata je tobo`e pre-
lazan oblik vladavine na putu ka besklasnom dru{tvu, to je, kako sami wi-
hovi inventori i propagatori ka`u, jedan provizorijum... Oni sami ka`u
(Marks i komp.) da taj provizorijum ima da traje do pojave besklasnog dru-
{tva, da je on “provizorijum ka prelazu u besklasno dru{tvo”. To besklasno
dru{tvo je utopija: ono nigde nije postojalo niti }e postojati. U Jugoslavi-
ji najmawe. Tu su, istina, sve vladaju}e i imu}ne klase deklasirane, li{ene
i vlasti i imawa. Ali nije nastalo besklasno dru{tvo, jer su raniji prole-
teri postali “nova klasa”, kako to tvrdi wihov nekad najve}i i najprizna-
tiji ideolog Milovan \ilas. Od proletera postali su delom imu}ni, a de-
lom bogati. A raniji imu}ni postali su proleteri. Sad bi, po na~elima “mark-
sizma-lewinizma” wima trebalo dati da vode diktaturu proletarijata, jer
su oni “stvarni proleteri”. To sada{woj vladaju}oj klasi ne pada na pamet.
Ona se proglasila proleterskom, pa }e to ostati i kad bude milionerska. Wi-
hov krajwi vrh je ve} multimilionerski i milijarderski, a uz to jo{ uvek ne-
zaja`qiv.” (str. 40.) U svemu tome, Titovo li~no bogatstvo je po pisawu svet-
ske {tampe basnoslovno.
Svi komunisti~ki re`imi su jednopartijski jer komunisti jednostavno ne
podnose nikakvu konkurenciju. Kako Kosti} zapa`a, “pre nego su preuzeli vlast,
oni su se `alili svuda da ih “bur`oaske” partije suzbijaju i gone. A kad su pre-
uzeli vlast oni su te partije prosto zabranili i uni{tili. Taj svoj postupak,
sto puta gori i okrutniji od postupka bur`uja prema wima, oni smatraju oprav-
danim i legitimnim. To sprovode jer imaju vlast, a osporavaju onima koji su
pre wih imali vlast i da ih legalnim sredstvima suzbijaju i potiru. Oni sme-
ju da ubijaju, drugima ne dozvoqavaju ni da rawavaju.” (str. 45.) Sa aspekta po-
liti~ke teorije, “partija je deo i sam izraz “jedna partija” je nonsens... I po-
liti~ki je jednopartijski sistem jedna besmislica.” (str. 45.) Kao kowske tr-
ke u kojima u~estvuje samo jedan kow, kako je ironi~no prime}ivao Atli.
Jednopartijski re`im promovi{e partijsku dr`avu, dr`avu koja je pot~i-
wena partiji i svemo}i wenog rukovodstva. Tito je stvorio svojevrsnu perso-
nalnu uniju prisvajaju}i kqu~nu funkciju i u partiji i u dr`avi. U drugim ko-
munisti~kim dr`avama prvobitno nije tako bilo, ali je funkciji generalnog
sekretara partija bila dominantna. Posle su uglavnom sledili Titov primer
i formalno prisvajali kqu~nu zvani~nu dr`avnu funkciju. Vode}a uloga Sa-
veza komunista i ustavnim na~elima je propisana, pa se prote`e kroz sistem
801
funkcionisawa svih dr`avnih institucija. Tajna policija je direktno podre-
|ena partiji, kao i vojska. Unutar partije diktator vodi stalnu borbu protiv
eventualnih ili nabe|enih neistomi{qenika kako bi sa~uvao wenu monolit-
nost, centralisti~ku strukturu i suzbijao poku{aj organizovawa frakcija na
ideolo{kom ili interesnom osnovu.
Pravo na otcepqewe federalnih jedinica decenijama je izgledalo kao pra-
zna proklamacija bez realne mogu}nosti ostvarewa, ali u vreme pada evrop-
skog komunizma do punog izra`aja su do{le wegove tragi~ne posledice po Ru-
se i Srbe, protiv kojih je u startu taj ideolo{ki postulat i koncipiran. Ko-
munisti~ki koncept odumirawa dr`ave Lazo Kosti} smatra najnebuloznijim,
a on je ukomponovan u teoriju o ukidawu klasa i postizawu besklasnog dru{tva.
Komunisti su krenuli sa nacionalizacijama i eksproprijacijama, ukidawem
privatne svojine i wenim pretvarawem u dr`avnu, kolektivnu ili dru{tve-
nu. Me|utim, to je brzo pokazalo ekonomsku proma{enost, pogotovo u jugoslo-
venskom primeru bezuspe{nog poku{aja kolektivizacije poqoprivrede. Ka-
snije je ta komunisti~ka dogma slabila, a privatni sektor privrede postepe-
no obnavqan. “Pre niko nije mogao da ima vi{e nego jedan stan, a sada komu-
nisti~ki glavari imaju po nekoliko ku}a i vikendica... Mesto jednih bogata-
{a do{li su drugi. Sav preokret u “dru{tvu i dr`avi”, toliko slavqen i ve-
li~an na velika zvona od strane komunisti~kih prista{a sveo se na onu narod-
nu “Sja{i Kurta, da uzja{e Murta”. Razlika je ipak u tome, {to ona prva kla-
sa, direktna, nije nikoga obmawivala da ona nema ni{ta i da ne}e da ima ni-
{ta. Ova druga, nova klasa samo nabacuje parole i obmawuje i svoje prista{e
i svoje protivnike.” (str. 59.)
a) Brozova cezaromanija
[to se ti~e nesvrstane spoqne politike, Kosti} smatra da je to stvar Ti-
tove cezaromanije, `eqe da postigne me|unarodnu afirmaciju po svaku cenu.
To je pokret “dr`ava koje ni{ta u stvari trajno ne ve`e, koje su samo na papi-
ru povezane.” (str. 64.) Po principu neme{awa u unutra{we odnose komuni-
sti~ka Jugoslavija to “na~elo ne po{tuje ni najmawe kad je u pitawu weno ne-
me{awe u poslove drugih zemaqa.” (str. 64.) Tito je potpomagao levi~arsku opo-
ziciju nekih zapadnih zemaqa, a dre~ao bi kao jarac da se na{ao neko ko bi po-
mogao zamrlu jugoslovensku opoziciju, kojoj nije dozvoqavao nikakvo legalno
organizovawe. Stupio je u za{titu navodno ugro`enih prava slovena~ke ma-
wine u Austriji i Italiji, odnosno makedonske u Gr~koj i Bugarskoj, ali ga uop-
{te nije interesovalo sistematsko ugwetavawe Srba u Rumuniji i Albaniji,
na primer. Ne mogu ~ak ni Srbi iz Srbije da se zainteresuju za polo`aj svo-
jih sunarodnika u hrvatskoj federalnoj jedinici, a da ih ~elnici re`ima ne
optu`e za zlonamerno du{ebri`ni{tvo ili za sejawe nacionalisti~kih pred-
rasuda i {ovinisti~ke mr`we. Da ne govorimo koliko je bilo nemogu}e me-
{awe Srbije i poku{aj spre~avawa progona Srba na Kosovu i Metohiji, kao
autonomnoj pokrajini koja je formalno bila u sastavu Srbije.
U Jugoslaviji je iskqu~ivo srpski nacionalizam temeqito suzbijan, ali su
svi drugi oficijelno podr`avani dok po proceni re`imskog vrha ne bi pre-
terali i ugrozili samu su{tinu komunisti~ke diktature. U startu je re`im-
802
ski ateisti~ki kurs bio veoma o{tro izra`en, da bi posle Titovog sukoba sa
Staqinom unekoliko bio ubla`en. Najvi{e su srpski pravoslavni sve{teni-
ci maltretirani, a sve verske aktivnosti van crkve zabrawivane. “Crkve srp-
sko-pravoslavne koje su Hrvati poru{ili za vreme Drugog svetskog rata nisu
smele punih deset godina, ako ne vi{e, da se restauriraju, pa ~ak uop{te da se
prilago|uju za slu`bu Bo`ju. Tek kasnije, kad su po~ele masovne nov~ane pomo-
}i iz inostranstva, a Jugoslavija nije imala priliv deviza od turizma i “gostu-
ju}ih radnika” kao danas, po~elo je postepeno popu{tawe u reparaciji razru-
{enih crkava. Ukoliko se radilo o sasvim novim gra|evinama (jer su stare npr.
bile potpuno razru{ene), vlast nije davala dozvolu da se grade na istim mesti-
ma ukoliko su ona bila istaknuta. (Tako ni u Bawa Luci). Prvo vreme su u Hr-
vatskoj ~ak preko no}i dinamitom ru{ili restaurirane crkve. Sasvim nove cr-
kve zabrawuju na taj na~in {to one “ne odgovaraju regulacionom planu” ili {to
“radni narod” to ne odobrava. Tako, na primer, u samoj okolini Beograda na vi-
{e mesta. To treba da bude za {kole i radni~ke ustanove, a ne za nekakva zalud-
na bogoslu`ewa. U isto vreme su u Podgorici dozvolili podizawe velelepne
i ogromne rimokatoli~ke crkve u kojoj bi mogli odjednom stati svi katolici
stare Crne Gore. Protiv toga se ne sme niko da buni.” (str. 81.)
Komunisti~ki ideolozi su kapitalisti~ke zemqe prezrivo nipoda{tava-
li kao truli i dekadentni Zapad, ali to Titu nije smetalo da od Amerikana-
ca primi milijarde dolara bespovratne pomo}i i ogromno naoru`awe, kao i
da vi{e od milion radnika po{aqe kao vi{ak radne snage na argatovawe u za-
padnoevropske zemqe. I ~lanovi Saveza komunista i prekaqeni samoupravqa-
~i morali su u pe~albu, pa se od wih oficijelno o~ekivalo da i u inostran-
stvu neguju Titov kult i da neprosve}enim zapadwacima tuma~e prednosti so-
cijalisti~kog samoupravqawa u odnosu na wihov sistem kapitalisti~kog iz-
rabqivawa. ^ak kad je u Sovjetskom Savezu sru{en Staqinov kult, Titov je
jo{ vi{e promovisan. “On je prigrabio za sebe svu vrhovnu vlast i sva dobra
biv{ih vladara. S druge strane, po wegovoj `eqi narod mora uvek iznova da
ga proslavqa i obo`ava. To je jedva u takvom stepenu bio slu~aj i sa rimskim
cezarima. Sa vrha se potpiruje najja~i kult li~nosti koji je ovaj posleratni
period dao. Premca mu nema vi{e nigde ni u Evropi ni van we... ^etiri gra-
da u zemqi nose wegovo ime, sva ~etiri ranije srpska (Titova Korenica, Ti-
tovo U`ice, Titov Veles, Titograd). Crna Gora je odnela rekord: ona je prvo-
bitnu oznaku slavne varo{i u kojoj se rodio Nemawa i koju je Srpstvu vratio
kwaz Nikola uz juna{tvo Marka Miqanova i Jola Pileti}a potpuno odbaci-
la. Tito je naredio 1944. da se bombarduje i vaqda u slavu toga zove se Titograd...
U svim gradovima Jugoslavije bar jedna ulica je po Titu obele`ena, redovno
najuglednija i najve}a. Wegove slike se nalaze ne samo u dr`avnim nadle{tvi-
ma, ve} i u svim kafanama, restoracijama itd. Wegovo poprsje u svim gradovi-
ma na najve}im trgovima. Wegove fotografije ima svaki ve}i list Jugosla-
vije na po~etnim stranama. Nekad i vi{e puta. Ako ga neko i sa insinuacijom
grdi, dobija vi{e godina robije. Sad je izabran za “do`ivotnog predsednika
Republike” i to u svojoj 83. godini starosti, mada u Jugoslaviji obi~ni qudi
bivaju penzionisani u {estoj deceniji `ivota.” (str. 90-91.)
Svi va`ni dru{tveni polo`aji u Titovoj Jugoslaviji mogli su pripasti sko-
ro iskqu~ivo komunistima. Ideolo{ka i politi~ka podobnost je redovno ima-
803
la prednost u odnosu na stru~nost. O tome se najvi{e vodilo ra~una na univer-
zitetima, prosveti uop{te i u kulturnim institucijama. Politi~ki `ivot je
naizgled veoma intenzivan, ali strogo kontrolisan. Neprekidno se dr`e ne-
ki izbori, ali sve u okviru jedne partije. Komunistima su bilo kakvi protiv-
kandidati suvi{ni, a redovno prikazuju da im se na izborima odaziva vi{e od
devedeset procenata upisanih bira~a. Uveli su ~ak petodomni parlament, a ka-
snije i posredni oblik izbora kroz takozvani delegatski sistem. “Svi wiho-
vi ustavi baziraju na eksperimentima, sve su poku{aji i probe. Ja ne znam po-
uzdano ko im je te ustave redigovao, ali je o~igledno jedno: da to nisu bili prav-
nici, ili barem ne istaknuti pravnici.” (str. 103.)
b) Ustavotvorni eksperimenti
Kako su izgledali komunisti~ki ustavotvorni eksperimenti po pitawu
strukture najvi{eg zakonodavnog tela Lazo Kosti} na vrlo precizan i konci-
zan na~in rezimira: “Struktura najvi{eg predstavni~kog i zakonodavnog te-
la Jugoslavije mewana je vi{e puta. Privremena Narodna skup{tina 1945. go-
dine imala je jedan dom. Narodna skup{tina FNRJ 1943. godine je imala dva do-
ma – Savezno ve}e i Ve}e naroda. Savezna narodna skup{tina 1953. godine je
imala dva doma – Savezno ve}e i Ve}e proizvo|a~a, uz mogu}nost uspostavqa-
wa i tre}eg doma – Ve}a naroda, wegovim izdvajawem iz Saveznog ve}a. Save-
zna skup{tina 1963. godine ima pet domova – Savezno ve}e, Privredno ve}e, Pro-
svetno-kulturno ve}e, Socijalno-zdravstveno ve}e i Organizaciono-politi~-
ko ve}e. Godine 1968. Skup{tina ima tako|e pet domova, ali se umesto Save-
znog ve}a i Organizaciono-politi~kog ve}a pojavquje Ve}e naroda i Dru{tve-
no-politi~ko ve}e. Na osnovu novog Ustava SFRJ, Skup{tina }e imati dva do-
ma – Savezno ve}e i Ve}e republika i pokrajina, koji }e biti izabrani prime-
nom delegatskog sistema.” (str. 104.) Sli~an lavirint je postojao i na drugim
nivoima zakonodavne vlasti.
Osnovni konstitutivni akt komunisti veoma ~esto mewaju, dok u civilizo-
vanom svetu postoji princip stalnosti i stabilnosti ustavnopravnih normi.
“U dr`avama sa labilnim ustavima nema uop{te respekta prema pravnom po-
retku. Svak misli: to su privremene norme koje }emo ionako mewati. I stal-
no postoje sile koje ho}e da mewaju taj osnovni poredak. On nema mira i ne u`i-
va po{tovawe trajne ustanove. U prvom redu to va`i, razume se, za ustav sva-
ke zemqe, osnovnu normu iz koje poti~u sve druge i na kojoj po~ivaju. Tih usta-
va je komunisti~ka Jugoslavija imala pet i nijedan nikad nije smatran kao ko-
na~an. Kad se tako mewaju ustavi, kako li se tek mewaju zakoni. Wih se toli-
ko nakupilo da je postala pra{uma u kojoj se najboqi pravnici te{ko kre}u.”
(str. 107–108.) Uz to, sve federalne jedinice, ~ak i autonomne pokrajine, ima-
ju svoje ustave i razgranate zakone. “Davno je dokazano da su dr`ave sa mno{tvom
zakona i labilne i trule... Drugim re~ima, {to je jedna dr`ava pokvarenija to
ima vi{e zakona.” (str. 108.)
Uprkos staroj pravni~koj reguli da zakon treba da bude kratak i jasan, jugo-
slovenski komunisti se hvale {to im je ustav najobimniji i najve}i na svetu,
sa ukupno 378 ~lanova. U praksu je uveden idiotski princip dogovornog fede-
ralizma, a na saveznom niovu inaugurisan princip paritetne zastupqenosti
804
socijalisti~kih republika i autonomnih pokrajina, kao i periodi~ne kadrov-
ske rotacije koja je za glavne funkcije propisana za vrlo kratak vremenski pe-
riod, na primer godinu dana. To proizvodi novu politi~ku bolest – funkci-
onersku vrtoglavicu. Tamo gde je rotacija svuda u demokratskom svetu obave-
zna, po pitawu funkcije predsednika republike, u jugoslovenskoj praksi je ne-
ma, ali zato postoji svuda tamo gde je pravno ure|ene dr`ave izbegavaju bez ve-
like potrebe.
Jugoslovenski komunisti svoju ideolo{ku i doktrinarnu pravovernost za-
snivaju na sopstvenom konceptu samoupravqawa, koji nema ni{ta zajedni~ko
sa praksom lokalne samouprave, koja je prvobitno uvedena u anglosaksonskom
svetu. Su{tina lokalne samouprave je da narod samostalno u osnovnim teri-
torijalnim jedinicama, odnosno op{tinama “re{ava o svim bitnim pitawi-
ma lokalnog zna~aja bez uticaja centralne vlasti. Ova se nije smela ni me{a-
ti u to. Kontinentalne demokratije su uvele docnije taj princip kao sastav-
ni deo demokratskog ure|ewa bez koga se ono ne mo`e ni sprovesti ni zami-
sliti. To je u~iweno i u demokratskoj Srbiji kad je ona postojala, tj. kad su ra-
dikali bili na vlasti. Oni su ~ak i svoj glavni organ, svoje zvani~no novin-
sko glasilo zvali “Samouprava”, pa ~ak i u Jugoslaviji sve dok je postojala Ra-
dikalna stranka.” (str. 115.)
Komunisti~ko samoupravqawe je prvenstveno uvedeno u privrednim pred-
uze}ima, a kasnije i u dru{tvenim ustanovama. “Tu prvu re~ vode trutovi, da-
kle neradnici, tj. radni~ke vo|e. Tu mo`da imaju pravo glasa i neokomunisti
radnici, ali re~ imaju samo komunisti, samo oni smeju ~initi predloge i for-
mulisati odluke.” (str. 116.) Petnaest procenata zaposlenih bavilo se poli-
ti~kom agitacijom i samoupravqawem kao jedinom profesijom, {to nijedna
razvijena kapitalisti~ka privreda nije mogla sebi da dozvoli. Umesto dekla-
rativno `eqene demokratizacije provedena je nevi|ena birokratizacija.
v) Komunisti~ki sudovi – revolucionarni tribunali
Komunisti~ki sudovi u svim krivi~nim slu~ajevima gde je re`im bio za-
interesovan za ishod su|ewa, sudili su po nalogu partijskih komiteta i otvo-
reno se pona{ali kao revolucionarni tribunali. U prvim posleratnim go-
dinama “ruqa je bila prepu{tena su|ewu i sudije se nisu mogle osloboditi
wenog dejstva. Ona je zahtevala osudu i sud se skoro uvek povinovao. Takvo
{to moderno sudstvo ne zna i ne dozvoqava.” (str. 119.) U politi~kim pro-
cesima kazne se unapred odre|uju. “Ceo proces je prosta farsa. Svi dokazi
ili protivdokazi ne vrede ni{ta: presuda je unapred pala. Sud samo formu-
li{e i zavije u pravnu formu verdikt organa van wega, komunisti~ke par-
tije.” (str. 120.) Iako se formalno sve sudske presude izri~u u ime naroda,
“narod u Jugoslaviji nema nikakve veze sa presudama sudova u toj zemqi. On
niti postavqa sudije niti uti~e u ma kom vidu na tok pravosu|a. On ne mo-
`e ni da revidira presude ni da ih stavi van snage. Sve to mo`e i sve to ~i-
ni komunisti~ka stranka Jugoslavije (SKJ). Ona uti~e na postavqawe sudi-
ja, ona, bar u krivi~nim predmetima, unapred odre|uje kaznu ako to smatra
za potrebno, ona naredi sudu da presu|ene kazne revidira, poni{ti, zameni
drugim.” (str. 128.)
805
 Izdr`avawe kazne obavqano je u krajwe nehumanim uslovima. Osu|enici
su gladovali, smrzavali se, bili prisiqavani da se me|usobno {pijuniraju,
premla}ivani za najmawu sitnicu. U Kraqevini Jugoslaviji politi~ki ro-
bija{i su imali privilegovani polo`aj, dok su u komunisti~koj najvi{e {i-
kanirani. ^ak i partijske kazne izazivaju krajwe te{ke statusne i socijal-
ne posledice. Najokrutnije su se komunisti obra~unavali sa svojim nekada-
{wim saborcima, o ~emu svedo~i iskustvo Golog otoka, gde su sumwive sla-
li partijski komiteti ili organi administrativne vlasti. U svemu tome naj-
nedostojniji je institut samokritike. “Kad je neko optu`en i osu|en, obi~-
no na najte`u kaznu izgona iz partije, on mora jo{ dodatno da sebe optu`i i
osudi. To ide do grotesknosti. Ako to ne u~ini, milosti za wega vi{e nema.
Zato vr{e samokritiku i oni koji ni{ta skrivili nisu, i oni koji su uvere-
ni u svoju nevinost.” (str. 133.) Samokritika je, po Kosti}evom mi{qewu, “usta-
nova ~isto komunisti~ka, nigde je drugo nema, pa ~ak ni kod nacista, ni kod
fa{ista. Ona im ne slu`i na ~ast, jer srozava ~oveka do najni`e vrste ro-
ba.” (str. 134.)
I spoqna politika komunisti~ke Jugoslavije je bila krajwe nedosledna i
podre|ena iskqu~ivo Titovim li~nim `eqama i prohtevima. Wome se nije ja-
~ao spoqnopoliti~ki polo`aj zemqe. Ni neka velika sila ne bi podnela to-
liki broj diplomatskih predstavni{tava {irom sveta. Kad mu je to korisno,
Broz se poziva i na stara savezni{tva iz svetskih ratova, mada je tu re~ o srp-
skim saveznicima, a ne hrvatskim, s obzirom da su i u Prvom i u Drugom svet-
skom ratu Hrvati pripadali pora`enim stranama. “U Prvom svetskom ratu sam
diktator Broz je bio u vojsci ugarsko-hrvatskih domobrana, borio se hrabro,
bio unapre|en za podoficira (jo{ ne mar{ala!), bio odlikovan medaqom za
hrabrost za ratne podvige protiv Srba.” (str. 141.)
[to se vojnog pitawa ti~e, “vojska u Kraqevini Jugoslaviji bila je nesum-
wivo jedna od najsolidnijih, najdisciplinovanijih i najboqih organizacija u
zemqi. Nadovezana na vojsku Kraqevine Srbije, koja je u`ivala vanredan glas
u svetu, ta vojska je u`ivala i strani respekt. U ratu se nije afirmirala. Jer
je rat do{ao iznenadno, jer je premo} neprijateqa bila mnogostruka, jer su se
u vojski pokazale veoma jake centrifugalne struje. Tako je do{lo do rasula i
propasti svega {to je dve decenije s mukom i velikim tro{kovima ura|eno. Ne
samo da je neprijateq zaplenio sve zalihe i svo oru`je, nego, to je najbolnije,
pola vojske (tj. cela vojska sem nacionalnih Srba i Slovenaca) borila se po-
sle protiv Srba. Obu~ena od Srba i pla}ena za osposobqewe ve}im delom srp-
skim parama, ona se okrenula protiv Srba. Srbi su je u~ili da bije Srbe. To u
prvom redu va`i za Hrvate, ~iji je skoro ceo “~asni~ki” (oficirski) kor pre-
uzet iz jugoslovenske vojske. I wihovi pod~asnici i vojnici. To va`i i za dru-
ge srpske neprijateqe. Nemci su obrazovali, mislim, dve divizije od biv{ih
jugoslovenskih vojnika i oficira. I Arbanasi su koristili svoje vojni~ko zna-
we ste~eno u Kraqevini Jugoslaviji. Jednako, ako ne vi{e od drugih, svu voj-
ni~ku ve{tinu su “partizani”, odnosno komunisti, nau~ili u jugoslovenskoj voj-
sci. Tu je bila masa rezervnih oficira, podoficira, vojnika. Bilo je i aktiv-
nih oficira, najvi{e Crnogoraca, me|u wima i na~elnik \eneral{taba Ar-
so Jovanovi}.” (str. 144.)
806
Kosti} je uveren da komunisti~ka vojska nije nimalo boqa od kraqevske, a
u slu~aju rata istorija bi se jednostavno ponovila. “Komandni elemenat nije
nikako onako solidno obrazovan kao u Kraqevini Jugoslaviji. Do sada su bi-
li, a i sada su velikim delom generali u komunisti~koj Jugoslaviji koji su ra-
nije bili ili podoficiri, ili ni`i rezervni oficiri, ili zanatlije, ili rad-
nici, retko koji intelektualac. ^inovi su preskakani, od redova su postaja-
li generali.” (str. 146.)
Ekonomski razvoj komunisti~ka Jugoslavija je postigla ameri~kim poklo-
nima, izvozom radne snage i turisti~kim otvarawem. To je stvorilo la`nu sli-
ku funkcionisawa privrede i samoupravqawa u preduze}ima. U brodogradwu
je ulagan zajedni~ki novac, ali je brodarstvo propadalo. Hotele na jadranskoj
obali svi su gradili, ali su mahom Hrvatima ostajali. Rudno bogatstvo Srbi-
je je preterano eksploatisano, ali su vi{e od toga koristi imali drugi delo-
vi Jugoslavije. Posebno su raubovani Bor i Majdanpek. Pod komunisti~kim
re`imom i hrana je morala intenzivno da se uvozi, mada je predratna Jugosla-
vija bila veliki izvoznik. I ina~e je Broz neprekidno kuburio sa spoqnotr-
govinskim deficitom, s obzirom da je uvoz 75 procenata bio ve}i od izvoza.
Uz to, industrijalizacija je proklamovana kad joj nije bilo mesta, bez pred-
uslova i bez prethodnih priprema i prou~avawa. Kako je prvo proklamovana
kolektivizacija i qudi su hteli da je izbegnu, to su se ra|e selili u grad. Ima-
we na selu vi{e nije bilo wihovo. Ne}e biti ni u gradu, ali }e bar tamo bo-
qe `iveti. Zatim, kad su ukinuli obaveznu kolektivizaciju, ostavili su sop-
stvenicima minimalne ~estice zemqe. Opet nisu mogli tu `iveti, naro~ito
oni sa ve}om porodicom, sa vi{e dece. Oni su prosto goweni u grad, gde tako-
|e ne}e imati ni{ta svoga, ali }e boqe, prijatnije `iveti. A ni drugi niko
ne}e imati, pa }e im biti lak{e. Najzad, omladina, koja nije imala tada nika-
kvu razonodu u zemqi, `udela je za gradom.” (str. 162.)
Gradovi su se naglo napunili iseqenim i dezorijentisanim seqacima i to
je multiplikovalo socijalne probleme. “Stanova nije bilo, a ni rada uvek do-
voqno. Gradovi su dobili jedan stra{an balast, jednu hipoteku koje se nisu mo-
gli osloboditi. To je teralo na osnivawe novih industrijskih preduze}a ko-
ja nisu imala ekonomsku podlogu, to je stvaralo i pove}avalo besposlicu. [to
je grad bio ve}i, to su se vi{e u wega selili dok se najposle ne pojavi masa od
nekoliko stotina hiqada nezaposlenih.” (str. 162.) Da nije otvoren izduvni ven-
til izvozom gastarbajtera, dru{tvena situacija u zemqi bi ubrzo postala eks-
plozivna. Veliki gradovi su enormno {ireni, i to toliko brzo da je uvek go-
dinama kasnila izgradwa infrastrukture. Ukidawe privatne svojine i uvo-
|ewe dru{tvene uvi{estru~ilo je mogu}nosti kriminalnog delovawa i otvo-
rilo put novoste~enoj kategoriji takozvanog privrednog kriminala koji je po-
stao op{ti obrazac pona{awa. Radni moral je srozan na najni`e mogu}e gra-
ne. Komunisti nikada nisu uspevali da postignu stabilan kurs dinara. [tam-
parija novca u wihovim rukama predstavqala je preveliko isku{ewe, pa su ne-
prekidno i{li iz devalvacije u devalvaciju. “Komparacija sa predratnom Ju-
goslavijom name}e se sama po sebi. Tu je, posle kolebawa nekoliko prvih go-
dina, kurs bio ustaqen (najvi{e zaslugom dr Milana Stojadinovi}a). I punih
20 godina, ako ne i vi{e, on je bio stabilan... Dinar je bio konvertibilan i ja-
ko cewen svuda.” (str. 174.)
807
 Nestabilni valutni kurs je najboqi pokazateq hroni~no lo{eg stawa ko-
munisti~ke privrede i mawka novca u dr`avnoj blagajni. Izgubqeno je pove-
rewe u {tedwu u bankama, poverenici ugro`avani a du`nici prote`irani, dok
su potpuno eliminisani zdravi doma}i izvori privrednih investicija. Dok se
kraqevska Jugoslavija veoma malo zadu`ivala u inostranstvu, komunisti su pre-
vr{ili svaku meru. U svim dru{tvenim slu`bama enormno su uve}avali tro-
{kove, ali nisu postizali vi{i kvalitet, pa se sve svodilo na administrativ-
nu i ideolo{ku improvizaciju. Ipak, uprkos opadawu kvaliteta nastave i zna-
wa, zna~ajno je pro{irena mre`a osnovnih {kola i one su mahom pretvorene
u osmogodi{we. Kosti} smatra da je postignut napredak uvo|ewem mnogo ve-
}e raznovrsnosti sredwih {kola, ~ime se postigla stru~nost kadrova u pri-
vredi. Broj maturanata je ubrzo prevazi{ao objektivne dru{tvene potrebe i
mogu}nosti, ali je za tehni~ke struke mogu}nost zapo{qavawa u inostranstvu
bila spasonosna. “Oni su i u zemqi bili najpotrebniji i wima se mogao lako
na}i posao. No, ba{ wih preotima inostranstvo. Yabe svi napori i tro{ko-
vi koje su podneli “dr`ava i dru{tvo” da te mlade qude {koluju da bi posta-
li korisni ~lanovi zajednice. Wih vi{e nema. Ukoliko su potrebniji zemqi,
utoliko su korisniji i inostranstvu. Ovo ih boqe pla}a i oni napu{taju ze-
mqu.” (str. 180.) Istovremeno, do{lo je do prave poplave novih univerziteta
i fakulteta, ali uz veliko opadawe nau~nog i obrazovnog nivoa. To je dovelo
do prave inflacije visoko{kolskih diploma, magisterija i doktorata. Nepre-
kidno opada kvalitet uybenika, stru~nost i akademski dignitet univerzitet-
skih profesora, docenata i asistenata.
U sferi duhovnog i kulturnog stvarala{tva Lazo Kosti} prvenstveno `i-
go{e komunisti~ko ve{ta~ko formirawe akademija nauka u svim federalnim
jedinicama kao neuko izrugivawe nauci i daqe suzbijawe srpske nacionalne
svesti. Srpska akademija nauka sa~uvala je svoj naziv, ali ne i autonomiju. Uz
to je izbor redovnih ~lanova morala da ograni~i na podru~je srbijanske fe-
deralne jedinice, a ubrzo su formirane i pokrajinske “akademije”, vojvo|an-
ska i kosovska. I udru`ewa kwi`evnika su pretvarana, vi{e ili mawe uspe-
{no, u svojevrsne partijske transmisije. Ipak, mnogi srpski intelektualci su
odolevali re`imskim pritiscima i stvorili zna~ajna dela, pre svega iz sta-
rije politi~ke istorije, teorije i istorije kwi`evnosti itd. Novinarstvo i
publicistika su strogo kontrolisani od strane re`ima i imaju kruto formu-
lisanu ideolo{ku i propagandnu funkciju. “U Jugoslaviji nema cenzure {tam-
pe, jer je ona nepotrebna. U redakcijama su najverniji komunisti i oni pi{u
{ta im vrhu{ka zapovedi.” (str. 214.)
Kosti} smatra da je do{lo do velikog zastoja u razvoju srpskog pesni{tva
u otaybini, ali isti~e da je beletristika postigla najve}i uspeh, pomiwu}i ve-
lika imena, poput Ive Andri}a, Me{e Selimovi}a, Branka ]opi}a, Dobri-
ce ]osi}a i drugih. “Oni su, svako od wih, dali vi{e odli~nih romana, ali ta-
ko|e i vrlo zanimqivih, literalno doteranih pripovedaka. Neka dela, koja su
stvorili, osta}e kao remek-dela i biser srpske kwi`evnosti.” (str. 218.) Svo-
ja najboqa dela Ivo Andri}, Veqko Petrovi}, Isidora Sekuli} i Desanka Mak-
simovi} napisali su pre ili u toku Drugog svetskog rata, a Milo{ Crwanski
u emigraciji. Pozori{te je okrenuto klasici i to je na~in da se umetnici oslo-
bode krupnih ideolo{kih stega, dok je televizijski program krajwe pristra-
808
san i tendenciozan, slu`i iskqu~ivo za politi~ku indoktrinaciju. Sli~na
je i situacija na poqu razvoja filmske umetnosti, gde je decenijama domini-
rao socijalisti~ki realizam i revolucionarni entuzijazam. Retki su bili re-
`iseri koji su negovali slobodoumni pristup, a neki su zbog toga progoweni.
Jugoslovenski komunisti~ki re`im je sistematski negirao osnovna gra|an-
ska prava i qudske slobode. Sve antire`imske aktivnosti su bile strogo za-
brawene i surovo sankcionisane. Sudski procesi u politi~kim slu~ajevima
su potpuno re`irani, a pravo na odbranu do kraja formalizovano. Kosti} op-
{irno analizira tu problematiku sa aspekata unutra{wih pravnih princi-
pa i me|unarodnog prava, a onda citira tekst Svetomira Paunovi}a iz “Ame-
rikanskog srbobrana” iz 1977. godine koji je vrlo precizno i plasti~no pri-
kazao komunisti~ko ugro`avawe slobode misli: “Zvani~no mi{qewe je ko-
munisti~ko mi{qewe, diktat Titove partije. Nekomunisti ne mogu imati ni
zajedni~ko, grupno, niti pak individualno, li~no mi{qewe. Svako mi{qe-
we koje se ne poklapa sa “zvani~nim”, sa onim Saveza komunista, to jest sa mi-
{qewem Tita i Centralnog komiteta, smatra se za “protivnarodno” i “anti-
dr`avno”, “krivo predstavqa komunisti~ku stvarnost”, spada u “neprijateq-
sku propagandu”, u “klevetawe dru{tvenog sistema”, “zlonamerno je i neisti-
nito prikazivawe jugoslovenske stvarnosti”. A pored svega “vre|a ugled dr-
`ave” i wene “organe i predstavnike”. Ukratko – mi{qewe opre~no komuni-
sti~kome ravno je veleizdaji i tako se ka`wava!” (str. 259.)
Ratne neprijateqe komunisti su fizi~ki likvidirali, formalno izjedna-
~avaju}i ~etnike i usta{e, ali se i mnogo bla`e odnosili prema usta{ama. Sve
politi~ke protivnike nazivali su reakcionarima. Me|utim, ubrzo su se glav-
ni politi~ki sukobi po~eli otvarati u samim komunisti~kim redovima kroz
ideolo{ka razmimoila`ewa, interesna raslojavawa, grupa{ewa i sva|e. “Ka-
`u da je sa informbirovcima postupano daleko gore i daleko svirepije nego
sa reakcijom. ^uda pri~aju o Golom otoku itd. Ja ne znam i ne verujem da je sve
to istina.” (str. 262.) I svakom drugom ko nije bio na licu mesta izgledalo je
neverovatno da su Titovi logori nadma{ili Staqinove po okrutnosti i me-
todama mu~ewa. “Kad se to sti{alo, do{la su druga razmimoila`ewa, nasta-
le su nove nesuglasice, protesti, secesije. Ali vrhu{ka ima uvek pravo: samo
{to ona misli, to je dobro, to je konformno u~ewima Marksa i Lewina, to je
istinski komunisti~ki. Sve je drugo devijacija, skretawe sa pravog puta, ko-
ji mo`e biti samo put vo|e i vrhovnog {efa, diktatora Broza. On je nepogre-
{iv, a svi koji se i najmawe udaquju od wegove linije, to su gre{nici, to su pro-
tivnici principa, to su izdajice. Ni te izdajice nisu opet na istoj liniji, ni-
ti rukovo|eni istim idejama. I kod wih ima razlika: jedan `eli ovo, drugi ono;
jedan ho}e reformu u jednom pravcu, drugi u drugom. Sad, za sve te idejne po-
krete treba na}i neki izraz, koji }e ih kompromitovati: izraz kratak, jasan,
ubedqiv. Izraz ubedqiv, a ne argumenti. Ko pita za ove? Treba taj izraz da osta-
vi trajnu mrqu na onoga kome je upu}en i da deluje zastra{uju}e na druge. Pa
i kad razmimoila`ewa nisu na~elne prirode, ve} li~ne, treba oponente jed-
nim op{tim izrazom `igosati, kompromitovati, onemogu}iti.” (str. 262-263.)
Kad je Tito, rukovo|en interesima odr`awa li~ne vlasti, bio prinu|en da
elimini{e hrvatsko nacionalisti~ko vo|stvo, morao je i na srpskoj strani
da pravi ravnote`u i da se li{i usluga komunisti~kih funkcionera koji su
809
se me|usobno takmi~ili ko }e vi{e napakostiti srpskom narodu. Pri{ivana
im je etiketa anarholiberalizma, dok su wihovi prethodnici ukloweni kao uni-
taristi. Nekoliko godina zatim usledila je kampawa protiv tehnokratije i teh-
nomenayera da bi se komunisti~ki ideolozi obra~unali sa uspe{nim privred-
nicima koji se nisu uklapali u standardne oficijelne dogme. Pojedine kate-
gorije Titovih stvarnih ili nabe|enih protivnika etiketirane su kao |ila-
sovci, rankovi}evci itd. U drugim komunisti~kim zemqama pandam su im bi-
li revizionisti, trockisti, staqinisti itd.
S obzirom da su politi~ke partije osnovni instrumenti demokratije, pred-
uslov wenog postojawa, sloboda politi~kog organizovawa i partijskog delo-
vawa je od presudnog zna~aja. U Jugoslaviji pod komunisti~kim re`imom ta slo-
boda je ve} u startu ukinuta i sav dru{tveni `ivot je dirigovan iz jednog cen-
tra. Tu jedina politi~ka partija gubi izvorni smisao jer bi trebalo da ozna-
~ava deo dru{tvene celine. Ovde je ona apsolutna celina, a sve van we je pot-
puno obespravqeno. Kvazi-parlamentarna tela deluju bez opozicije. “Parla-
menti bez opozicije, to je pronalazak komunista i nacista i samo wima pri-
li~i. To je nonsens, to je sprdwa sa parlamentarizmom, koji zahteva da se ~uju
razna mi{qewa i do|u do izra`aja sva stremqewa u dr`avi.” (str. 294–295.) Ko-
munisti~ka skup{tina samo aminuje unapred donesene odluke Komunisti~ke
partije. Zato tu ne postoji nikakav slobodni izbor narodnih predstavnika. Uki-
nuta je i sloboda univerzitetske nastave i sloboda {tampe. “Nije samo zabra-
weno pisati protiv re`ima, ve} se mora pisati ono {to re`im ho}e. Ne mo-
`e se biti kriti~ar, ali se ne mo`e biti ni neutralan, ve} se mora hvaliti
sve {to re`imu godi, a naro~ito sve {to re`im radi ako neko `eli i da {to
objavi. Ipak to zovu da je {tampa ne samo slobodna, nego da je ta sloboda zajam-
~ena.” (str. 301.)
Iznose}i ~itav niz konkretnih slu~ajeva progona slobodnomisle}ih inte-
lektualaca pod Titovim re`imom, Kosti} ka`e da “u liberalnim dr`avama
uop{te ne postoje {tamparski delikti ako se kritikuje vlast. Naprotiv, za-
{tita ~asti pojedinaca je do krajnosti statuirana. Tu su predvi|ene basnoslov-
ne kazne. Jer kad kritikuje vlast, gra|anin vr{i svoju gra|ansku du`nost i ova
ima stotinu na~ina da to opovrgne. Pojedinac nema nikakav drugi na~in sem
da se fizi~ki razra~una sa klevetnikom, a to je u ve}im dr`avama, gde qudi `i-
ve u znatnim prostornim distancijama nemogu}e.” (str. 303.) Komunisti mogu
preko {tampe da plasiraju {ta ih je voqa, da napadnu i okleve}u koga `ele, a
tu ni pravo na odgovor ili demanti ne postoji.
Kosti} se posebno osvr}e na progon grupe beogradskih univerzitetskih pro-
fesora-filozofa “praksisovaca”, pa ka`e da je o tome “pisao ceo svet, no ni-
ko ne ispituje, a kamoli da podvla~i za{to se ba{ profesori iz Beograda ta-
ko gone. Drugi ne. Zatim, za{to su oni tu sara|ivali deset godina, sve na hr-
vatskom pismu i delu hrvatske kulture. Da li je kod wih srpska nacionalna pri-
padnost zakr`qala? Ne bismo rekli: pre }e biti da su se tako nadali da }e se
pre spasti jer se Zagrebu i Hrvatskoj u zemqi diktatora Hrvata sve gleda kroz
prste, da }e napisi sigurnije izlaziti i mawa odgovornost postojati. Preva-
rili su se! No svi mi autsajderi moramo ipak da se ~udimo da niko od Hrvata,
ni izdava~a odnosno urednika toga lista, nije ni pozvat na odgovornost, a ka-
810
moli uklowen sa sveu~ili{ta. Ili oni nisu nikad pisali ne{to neugodno za
re`im, ili ih je re`im {titio {to su Hrvati. Tek nikad ne ~usmo da je neko
od wih stradao.” (str. 313.)
Radio i televizija su pod komunistima jo{ vi{e kontrolisani nego kwi-
ge, novine i ~asopisi. Tajnost pisama je ga`ena policijskim otvarawem pre-
piske sa inostranstvom. Telefonski razgovori su intenzivno prislu{kiva-
ni. I privatni razgovori se snimaju posebnom magnetoskopskom tehnikom. Vlast
ima diskreciono pravo da bez obja{wewa bilo kom gra|aninu uskrati izdava-
we paso{a, oduzme ve} izdati ili odbije produ`ewe va`nosti. Tajna jugoslo-
venska policija je organizovala i otmice ili likvidaciju istaknutih emigra-
nata. Sindikalno organizovawe je potpuno formalizovano, bez ikakve stvar-
ne mo}i i uticaja, dok se na ~elo sindikata postavqaju rashodovani partijski
i dr`avni funkcioneri. Sudovi su bili potpuno isntrumentalizovani, pa ~ak
i advokati progoweni ako su poku{avali da profesionalno obave svoj posao
u politi~kim procesima. Posebno je detaqno u ovoj kwizi Lazo Kosti} pri-
kazao proces advokatu Sr|i Popovi}u koji je osu|en jer je prethodno na sudu
poku{avao da doka`e da je wegov brawenik Dragoqub Igwatovi} govorio isti-
nu, a javni tu`ilac to okarakterisao kao krivi~no delo neprijateqske pro-
pagande ili {irewa la`nih vesti.
Komunisti su promovisali i novu terminologiju. Starim pojmovima su pro-
menili zna~ewe, ali ve{ta~ki uveli i nove, dosad nepoznate. Tako su republi~-
kim nazivali ono {to nema nikakve veze sa su{tinom republikanskog ure|e-
wa. Srbe su optu`ivali za unitaristi~ke tendencije i nastojawa, a istovreme-
no su podupirali hrvatski i {iptarski unitarizam. Izmislili su i termin ru-
kovodilac koji nije postojao ranije u srpskom jeziku. To je vaqda neko ko vodi
rukom, rukuje ne~im. Kosti} posebno ismeva Titovo progla{ewe po tre}i put
za narodnog heroja. ^ak su uveli i gradove heroje, ali progla{avali i junake so-
cijalisti~kog rada. Gradovima herojima progla{eni su i Beograd i Zagreb. “Be-
ograd koji je prvih ~asova rata bespo{tedno bio predan gwevu manijaka Hitle-
ra i wegovih vojnih formacija. U Beogradu su ubijani i qudi koji su i{li u cr-
kvu i `ene koje su i{le na pijac, i deca u kolevkama. U Zagrebu su Nemci do~e-
kivani sa cve}em i suzama radosnicama, mla|e `ene su qubile javno nema~ke sta-
re{ine {to su im doneli slobodu. Ako je palo ne{to krvi, to je bila opet krv
Srba ubijenih od Hrvata “oslobo|enih srpskog jarma.” (str. 368.)
Komunistima je smetalo i gra|ansko konvencionalno oslovqavawe sa “go-
spodine”, pa su uveli termin “dru`e” kao op{teobavezan u svakoj javnoj komu-
nikaciji. “Istina, i socijalisti se oslovqavaju kao drugovi, ali je to bilo in-
terno, partijsko oslovqavawe. Sad je ono op{te uslovqeno. Sad je, na primer,
obavezno u Jugoslaviji svakog sudiju oslovqavati sa dru`e. To moraju da ~ine
advokati, stranke, pa ~ak i optu`eni za kriminal. I wemu je sudija drug, {to
treba da zna~i ne{to nalik na wega, ako ne wemu jednak, isti kao on. Dotle lo-
gi~ki dovodi ovo univerzalno obele`avawe drugih lica. Svak je svakome drug!
A drugarstvo je sveta stvar koju bi trebalo {to vi{e ograni~iti. Interesant-
no je da kod nas najve}i neprijateqi komunista u srpskom dru{tvu tzv. “zbora-
{i” ili “qoti}evci” tako|e praktikuju me|usobno oslovqavawe sa dru`e. Ipak,
u komunisti~koj zajednici ono je kudikamo rigoroznije, op{te, obligatnije i
du`e u praksi.” (str. 376.)
811

Glava trinaesta
SRPSKA BOSNA
Bosanskim pitawem profesor Lazo Kosti} je po~eo da se bavi bro{urom
“^ija je Bosna”. “Mi{qewa stranih nau~nika i politi~ara o etni~koj pripad-
nosti Bosne i Hercegovine”, koja je objavqena u Torontu 1955. godine u izda-
wu ~asopisa “Bratstvo”, koji je ure|ivao istaknuti srpski intelektualac Ali-
ja Kowhoyi}. Narednih godina bavio se drugim nacionalnim pitawima i pro-
blemima, ali uporedo prikupqao gra|u za drugo, pro{ireno izdawe. Materi-
jal do koga je do{ao toliko je bio obiman da je drugo izdawe prvobitne bro{u-
re moralo da bude publikovano u {est obimnih kwiga u periodu od 1965. do 1975.
godine. Kwige su objavqene u serijalu ~iji je jedinstveni naslov “Nacional-
ni problemi Bosne i Hercegovine”.
1. Studija o verskim odnosima
Prva kwiga serijala je demografska istorijska studija “Verski odnosi Bo-
sne i Hercegovine”, koju je Kosti} u sopstvenom izdawu objavio u Minhenu 1965.
godine. Osnovnu problematiku autor tretira od vremena srpskog naseqavawa
Bosne u {estom veku, gde su oni doneli svoju staru veru, gde je wihova sistemat-
ska hristijanizacija trajala tri veka, a najdu`e joj je odolevalo srpsko pleme
Neretqana. Skoro punih stotinu godina nakon definitivnog hri{}anskog ras-
kola Ma|ari su u sredwevekovnu Bosnu po~eli da uvode katolicizam. Nema~-
ki istori~ar izrazito katoli~ke orijentacije Hajnrih Rener je 1896. godine pi-
sao da su ugarski kraqevi “bili odre|eni da postanu izvr{ioci papske voqe.”
(str. 9.) Minhenski profesor Georg [tatmiler pisao je po~etkom dvadesetog
veka: “Prodirawe katoli~ke crkve u pozno-sredwevekovnoj Bosni izvr{eno je
sa severa u vezi ugarske dr`avne vlasti. Katoli~ka jerarhija nadirala je u po-
zno-sredwevekovnu Bosnu sa severa u zajednici sa ugarskom dr`avnom vla{}u.
Zbog toga je katoli~ka jerarhija Bosne pripadala crkvenoj provinciji arhie-
piskopa od Kala~e (Ugarske).” (str. 9.) Kosti} i u studiji ma|arskog dr`avnog
funkcionera Jano{a A{bota, iza{loj krajem devetnaestog veka u Be~u, nala-
zi posrednu potvrdu tog podatka u autorovom ukazivawu na o~ekivawa bosan-
skih katolika od austrougarske okupacije: “Oni vo|i bosanskih katolika, ko-
ji su od okupacije o~ekivali ostvarewe wihovih vekovnih snova, da opet o`i-
vi stara politika mayarskih kraqeva, tj. ni{ta drugo ne o~ekivahu nego da opet
zemqa postane katoli~ka, morali su brzo da se osveste.” (str. 9-10.)
812
^ak i u enciklopedijskoj odrednici zagreba~ki univerzitetski profe-
sor Jaroslav [idak 1956. godine pi{e kako je rimska kurija u XIII veku “poku-
{ala da otpor zemqe slomi kri`arskom vojnom i loma~ama, podr`avaju}i te-
`wu budimskog dvora za potpunim pot~iwavawem Bosne Ugarskoj i wezinu epi-
skopatu.” (str. 10.) Nasilno pokatoli~avawe, ogwem i ma~em, uporno je provo-
|eno na svim teritorijama kojima su upravqali Ma|ari, dok se u ju`nim pre-
delima sna`nije odr`avalo pravoslavqe. Krajem dvanaestog veka u Bosnu su
do{li iz nemawi}ke Srbije proterani bogumili, jereti~ka hri{}anska sek-
ta ~ije su pripadnike nazivali i patarenima, babunima, manihejima ili kata-
rima. Oni su formirali Bosansku crkvu koja se odr`ala sve do dolaska Tu-
raka. “I to trojstvo religija prati}e BiH kroz celu budu}nost. Mesto bogu-
mila nai}i }e muslimani, ali }e uvek biti samo tri znatne religije koje se mo-
`ebit ne}e toliko potirati koliko }e se mrzeti i negirati. Poneka se od wih
proglasi za dr`avnu religiju da posle ustupi mesto drugoj i “vladaoci”, kne-
`evi, banovi, kraqevi, pripadali su ~as jednoj ~as drugoj ili tre}oj veri. Ne
mo`e se ~ak uvek sigurno ni utvrditi kojoj.” (str. 10–11.)
Da je i ban Kulin bio bogumil vidi se iz pisma dukqanskog kraqa Vuka-
na Nemawi}a papi Ino}entiju IIIiz 1199. godine. Na papinu pretwu krsta{kim
ratom Kulin je pre{ao na katoli~anstvo, ali to je trajalo samo do prolaska
ratne opasnosti, pa se bosanska vlastela vratila bogumilstvu. I kasniji ban
Matija Ninoslav je prisiqavan da se odrekne jeresi i prikloni katoli~koj
crkvi, a kraq Stefan Prvi Kotromani} je javno optu`ivan zbog oslawawa na
bogumile. Bogumili su 1305. godine ubili Mladena I [ubi}a. Tek kad se Ste-
fan Drugi Kotromani} o`enio Poqakiwom, dolazi do ozbiqnijeg prodora
katoli~anstva u Bosnu, a to je ve} prva polovina ~etrnaestog veka. Tada su se
pojavili i frawevci, zapo~ev{i svoje perfidno i ozlogla{eno misionarsko
delovawe. Knez Hrvoje se pred smrt pokatoli~io, a kraq Tvrtko Drugi Tvrt-
kovi} u Beogradu 1435. godine, gde se zatekao u lovu sa ma|arskim i austrijskim
plemi}ima, a li~no ga je kraq Sigmund na to privoleo otvorenim pretwama.
Tvrtkov naslednik, Stefan Toma{, tako|e je bio bogumil, ali je 1444. preve-
den u katoli~ku veru, mada, kako svedo~e istorijski izvori, samo prividno jer
je nesumwivo i daqe prote`irao Bosansku crkvu. Kako ka`e Kosti}, poziva-
ju}i se na studiju Frawe Ra~kog “Bogumili i patareni”, objavqenu u Beogra-
du 1931. godine, “kraq Toma{ uop{te nije hteo da {iri po{to-poto katoli-
cizam niti da preduzima energi~ne mere protiv “nevernika”, za koje su fran-
ciskani tra`ili primenu `eleza i vatre. Kraq Toma{ se li~no obratio pa-
pi, obrazla`u}i mu svoj stav, koji je prouzrokovan velikim mno{tvom neka-
tolika i wihovim uplivom u zemqi. Svi su ovi vladari primili katoli~an-
stvo na stra{an pritisak Rima i okolnih katoli~kih vladara, ali mu iskre-
no nisu nikad bili verni.” (str. 12.)
Ogromna ve}ina bosanskih plemi}a nikada nije prelazila na katoli~an-
stvo, a u narodu katoli~ka vera nije imala nikakvo upori{te. Herceg od Sve-
tog Save, Stefan Vuk~i} Kosa~a, do kraja `ivota je ostao pravoslavac. U en-
ciklopedijskoj odrednici o bogumilima Aleksandar Solovjev je, 1955. godine,
pisao: “Papski delegat, hvarski biskup Tomazini, imao je da pokrsti vojvodu
Stefana Kosa~u i wegove podanike, ali je Kosa~a izigrao papu, a slede}e go-
dine se proglasio za hercoga Svetog Save da pridobije simpatije pravoslav-
nih kojih je bilo dosta u Humu i kao turski vazal napada Dubrovnik koji o{tro
813
optu`uje tog “perfidnog patarena.” (str. 13.) Ilarion Ruvarac je 1881. godine
pisao o patarenstvu velikog bosanskog vojvode Hrvoja: “Hrvoje Herceg bio je
pataren i za{titnik patarena, i brat wegov ban Vuk pripadao je po svoj pri-
lici toj sekti, do~im su sinovci wihovi od druga dva brata, a osobito unuk Zo-
rislavov, bili revnosni katolici, koji su vi{e manastira za fratre bosanske
u zemqama svojim podigli i sagradili.” (str. 13.) Petru Zorislavi}u papa 1447.
godine odaje priznawe {to je jedini bosanski knez koji je u jereti~koj sredini
ostao odan katoli~anstvu. Kosti} ukazuje da “sinovi Vukovi: Hrvoje, Vuk, Dra-
gi{a i Vojislav i k}i Vukica imaju ~ista narodna imena; a sinovi, odnosno unu-
ci oba posledwa brata nose svi kalendarska imena: Ivani{, \ura|, Pavao, Mar-
ko, Jurje i Petar. To je zasluga “gospodina vikara i bratije fratara svete cr-
kve katoli~anske vere rimskog reda svetoga Franci{ka”, kojima je po{lo za
rukom, da su bar u nekim krajevima Bosne mogli preuzeti i vr{iti slu`bu, ko-
ju su prije vr{ili gospodin djed i wegovi strojnici i krstjani crkve bosanske.”
(str. 13.) Da je zaista katoli~anstvo u Bosni bilo vrlo slabo ukoreweno sve-
do~i i pismo papi posledweg bosanskog kraqa Stefana Toma{evi}a iz 1461.
godine koji, tra`e}i kraqevsku krunu i nove biskupe, obe}ava: “Krunisan od
tebe done}u veru podanicima, strah neprijateqima.” (str. 14.)
O~igledno je da su razlozi prihvatawa katoli~ke vere od strane pojedi-
nih bosanskih vladara bili iskqu~ivo politi~ki, da ni oni koji su formal-
no pre{li u katoli~anstvo, to nisu ~inili iskreno ili na du`i rok. U naro-
du je ta vera uvek smatrana tu|inskom i retko joj se neko priklawao. Iskreno
se pripadalo samo pravoslavqu ili bogumilstvu. U svojoj znamenitoj Istori-
ji Bosne Vladimir ]orovi} je pisao: “Politi~ki qudi su u Bosni prilazili
katoli~koj crkvi ili iz straha od mayarskih progona ili iz oportuniteta, da
sa katoli~kim silama dobiju ili u~vrste izvesne koristi. Kad bi opazili da
snaga katoli~kih sila slabi ili da u samim katoli~kim redovima ne ide sve
kako treba, oni su, skoro prekono}, napu{tali dotada{wu orijentaciju i tra-
`ili nove puteve.” (str. 13–14.) Bilo je tu dosta preveravawa i otimawa za ver-
nike, ali dugi katoli~ki prozelitizam i inkvizitorske metode nisu mogli za-
dobiti sna`nije upori{te i pustiti koren u prostoj narodnoj du{i bosanskog
Srbina.
Vatikanske sredwevekovne arhive prepune su alarmantnih izve{taja o bo-
sanskim jereticima, kao i o neuspe{nim krsta{kim i inkvizitorskim akci-
jama. Borba protiv bogumila ubla`ila je i usporila nasrtaje na pravoslavce,
ali je i srpska feudalna vlastela krajwe negativno gledala na bosansko bogu-
milstvo, pa su istorijski izvori zabele`ili da su prvi frawevci u Bosnu do-
{li 1291. godine na poziv kraqa Dragutina. Neki izvori svedo~e da su bogu-
milski jeretici bili veoma solidarni sa pravoslavnim {izmaticima, tako da
za katolike u narodu jednostavno nije bilo mesta. Aleksandar Solovjev ukazu-
je, povodom toga, na jedan interesantan istorijski podatak: “Godine 1340. sti-
gao je u Bosnu kao arbitar general frawevaca Gerard. Ban ga je qubazno pri-
mio i uverio da trpi jeretike u svojoj zemqi samo stoga {to bi oni ina~e po-
zvali {izmatike protiv wega.” (str. 18.) Drugi ma|arski kraq, Sigismund, hva-
lio se kako je u ratu sa kraqem Tvrtkom “zarobio veliki broj nevernih i {i-
zmati~kih Bosanaca i Ra{ana.” (str. 18.) U vreme Tvrtka Prvog i wegovog na-
slednika Stefana Dabi{e katolici su u Bosni bili skoro potpuno iskorewe-
814
ni. Po~etkom petnaestog veka situacija se samo delimi~no promenila, a Ko-
sti} pi{e: “Kraq Tvrtko II Tvrtkovi} molio je aprila 1428. papu da mu dozvo-
li tre}i brak sa Dorotejom Gare{ iz Pe~uja. On uverava Rimsku kuriju da je
on dobar katolik iako je kraq zemqe ~ije je stanovni{tvo neverni~ko i {i-
zmati~ko.” (str. 18-19.) Podatak je preuzeo iz studije Ludviga fon Talohija “Stu-
dija iz istorije Bosanaca i Srba”. I vojvoda Stjepan Vu~i} je tra`io 1439. od
pape da po{aqe nekog sposobnog da i wega i wegove podanike prevede u kato-
li~anstvo. Papa je poslao hvarskog biskupa Tomu u Hum, Bosnu i Hrvatsku.
U petnaestom veku vatikanska kurija pokazuje najve}u `estinu i netrpe-
qivost. “Ukoliko su mawe uspeha pokazali fratri franciskani u Bosni, uto-
liko je `e{}e nastojao Vatikan da pokatoli~i Bosnu. Naro~ito posle pro-
pasti srpske dr`ave, u drugoj ~etvrtini XV veka. On {aqe tada u Bosnu ~uve-
nog fra Jakova (fra \akona de Markia) koji je bio neko vreme u Konavlima
kod Dubrovnika, gde je vodio naro~itu borbu protiv pravoslavqa, a svoju pr-
vobitnu inkvizitorsku misiju zapo~eo je bio prvo protiv husita u ^e{koj. U
Konavlima je bio 1435, malo po{to su Konavli pripali Dubrovniku, i tu se
zapleo u sva|e “sa tamo{wim popom Nik{om”, tako da je ovoga morala uzeti
u za{titu Dubrova~ka Republika (Ve}e umoqenih, Rektor i Malo ve}e). U Bo-
sni je zabele`ena wegova delatnost 1432, 1435, 1451, 1452. “uvek hrabro i `i-
lavo brane}i katolicizam i suzbijaju}i fanati~no... bogumile... On je toli-
ko bezobzirno sprovodio svoju inkvizitorsko-prozelitsku misiju, da je izazvao
bezbroj `albi, pa su ga ~ak i wegovi pretpostavqeni morali da upu}uju na ob-
zire. Tako je ostalo pismo generalnog ministra franciskanaca Vilima de Ka-
zalisa, kojim ovaj opomiwe fra Jakova da ne preteruje u svojoj revnosti iza-
zivaju}i ~ak skandale. To ipak nije smetalo da se on docnije proglasi za sve-
ca, jer se tako {irio katolicizam.” (str. 19.)
Kada je kraq Stefan Toma{ po~eo da na silu vr{i pokatoli~avawe, mno-
gi su wegovi podanici pobegli u zemqu hercega Stjepana, a 31. maja 1459. godi-
ne dominikanac Nikola Barbu}i pi{e iz Jajca “da je polo`aj kraqa Toma{a
veoma te`ak i on ne mo`e lako voditi borbu protiv Turaka jer je u wegovoj
zemqi ve}ina maniheja koji vi{e vole Turke nego katoli~ke sile i on se ne
sme na wih u borbi osloniti.” (str. 20.) Ovde citira Kosti} i sarajevskog uni-
verzitetskog profesora i istori~ara Hrvata Antu Babi}a koji je 1956. godi-
ne pisao: “Od prve pojave bogumila pa sve do propasti bosanske dr`ave, rim-
ske pape tretiraju Bosnu kao hereti~ku zemqu, i bogumilstvo uzimaju kao po-
vod za pokretawe krsta{kih ratova koji su ugro`avali samostalnost zemqe
i ko~ili wezin normalan razvitak.” (str. 20.) O tome govori i Ami Bue u kwi-
zi “Evropska Turska”: “Jedina slovenska zemqa koja je imala biti vi{e naklo-
wena papi bila je Bosna, jer je ova zemqa bila vrlo dugo vremena pod utica-
jem mayarske krune i priznavala je uvek, mawe ili vi{e pre}utno, suverenost
mayarskih kraqeva. Na nesre}u, jeres paulijanska ili patarenska i bogumil-
ska zadala je dosta jada Rimu, pa i pored svih nastojawa papa i pored dobre vo-
qe izvesnih doma}ih kne`eva, kao i same Mayarske, nije ostao u ovoj zemqi
nego jedan veoma mali broj rimokatolika.” (str. 21.)
Kosti} citira i Spenserov putopis iz 1852. godine u kome, izme|u osta-
log, stoji: “Stanovnici Bosne su nekad sa~iwavali deo Srpske dr`ave, ali zba-
ci{e u XII veku vlast srpskog cara i stavi{e se pod za{titu mayarskih kra-
815
qeva. Istorija nas u~i da Mayari, koji su u to doba bili dobri katolici i od
pape dobili svetu zastavu sa raznim obezbe|ewima spasa wihovih du{a, pre-
uze{e te`ak zadatak da svoje nove podanike privedu u krilo srpske crkve. Po-
{to ovi nisu prona{li uverqivija dokazna sredstva nego ogaw i ma~, a jadni
narod nije bio u stawu da se brani, dok je jo{ uvek bio predan veri svojih pra-
otaca, to je on potajno tra`io pomo} od osmanlija, koji su tada prvi put u ni-
zinama Trakije sigurnom nogom stupili u Evropu.” (str. 21.) I nema~ki etno-
graf Rihard Kiperig je 1876. godine pisao da su u Bosni azil na{li i progo-
weni jeretici iz drugih zemaqa “jer oni kojima je uspelo da umaknu od krvavog
istrebqewa koje im je sa papske strane bilo presu|eno, ba{ su u Bosni na{li
za{titno uto~i{te, i tu su poja~ali antirimsku partiju ne ba{ malo. Protiv
ovih opasnih neprijateqa Kurija je poku{ala najpre napad sa duhovnim oru`-
jem, i to {aqu}i im franciskane tek ustanovqenog reda (1208). Kad to nije po-
kazalo veliki uspeh, ona je nahu{kala ugarske kraqeve da svoja prava na posed
ove zemqe opet sa ma~em reali{u, i tako je ona (Kurija) provela ~itav niz kr-
vavih krsta{kih ratova, koji su se ponavqali od 1238. za ~itav jedan vek... Ipak
su goweni dobili novu snagu raspadom ugarske vlasti i dolaskom Bosne pod na-
rodnu vlast, koja je 1376. uzela ~ak titulu kraqa. Iako su ovi (vladari) spoq-
no pripadali rimskoj crkvi, izgleda ipak da su u po~etku povla|ivali jereti-
ke, tako da su oni 1433. poslali ~etiri episkopa na Bazelski koncil, a 1437. mo-
gli su da vaspostave veze sa husitima. Jo{ vi{e su to ~inili mo}ni vazali no-
vih kraqeva... u Zahumqu ili Hercegovini. Ovde su na{li bogumili ili pa-
tareni, ponova goweni u Bosni, svoj posledwi azil. Razumqivo je da posle ta-
kvih udesa poti{teni gledahu nov spas u svakoj promeni (re`ima)... pa ~ak i kod
dindu{manina hri{}anstva... nadahu se da }e na}i neko olak{awe svoga polo-
`aja.” (str. 22.)
Kosti} sli~ne podatke nalazi i kod {vajcarskog publiciste Maksa Ko-
na koji 1953. godine pi{e da je “papa 1325, kad se ba{ bila Bosna pod Stefa-
nom Kotromani}em zakotvila na obali, upozorio mayarskog kraqa da jereti-
ke ne pu{ta neka`wivo, tim pre {to su se oni sa verskim izbeglicama iz dru-
gih zemaqa znatno poja~ali. Ali kod neukrotive voqe bosanskog naroda i r|a-
ve voqe wegovih vladara, nije pomogla ni soldateska, ni inkvizicija, ni pro-
povedni~ki `ar po`rtvovanih dominikanaca i franciskanaca, tako da posle
truda od sto i pedeset godina nije u~iweno ni{ta. Gotovo svi stanovnici su,
kako se `ali papa Gregor XI oko 1375, ili jeretici ili – u severnim predeli-
ma koji su pripali Bosni posle 1300 – {izmatici (gr~ko-pravoslavni).” (str.
22.) Sredwevekovna Bosna je neprekidno mewala teritorijalni opseg i od to-
ga je zavisila rasprostrawenost bogumila i pravoslavaca, ali nema nikakvih
podataka da je izme|u wih bilo nekih ozbiqnijih sukoba. Kosti} posebno is-
ti~e: “I za vreme najve}eg katoli~kog prozelitizma, za vreme mayarskog si-
zerenstva i katoli~ewa doma}ih vladara, pravoslavqe je ipak tiwalo u Bosni
a bujalo u Hercegovini. Ono se nekako na vol{eban na~in uvuklo u Bosnu i ~e-
kalo svoj ~as da se rasplamti. Taj je ~as do{ao sa prestankom inkvizitorske ak-
cije “borbene crkve”... [to je to u isto doba po~etak nehri{}anske, islamske
vladavine, mo`e da poslu`i kao dokaz da su i “agarjani” mawe suzbijali i go-
nili pravoslavqe nego katolici, i da je smederevski despot imao pravo kad je
u katolicizmu video ve}u opasnost za srpstvo nego u islamu.” (str. 23.)
816
Franciskanski propovednik Ivan Kapistran se 1455. godine papi `alio
na uticaj ra{kog mitropolita u Bosni i na wegovo ometawe fraweva~ke pro-
zelitske akcije. Jano{ A{bot se poziva na Farlatija koji je prona{ao pove-
qu bosanskog kraqa iz 1446. izdatu u Kre{evu, koja je pisana od “nama vernog
i dragog u Hristu pre~asnog oca Vladimira Vladimirovi}a, episkopa gr~kog
obreda Kre{eva i Neretve, tajnog pisara na{eg dvora, doktora gr~ke litera-
ture i prava”, a u prisustvu katoli~kog episkopa Hvara, legata papinog, i Te-
ofana episkopa Dukqe i Pe}i, patrijarha gr~kog na{e Ra{ke kraqevine (iza-
slanika); srpskog mitropolita Maksima i vi{e vojvoda srpskih i ra{kih.” (str.
24.) A{bot daqe ka`e: “Pravoslavni elemenat je po~eo u istoriji Bosne da
igra neku ulogu tek po{to je Tvrtko I pridodao zemqi deo Ra{ke... Ali je pra-
voslavno stanovni{tvo brzo raslo preko izbeglica kad su Turci osvojili Sr-
biju i Ra{ku.” (str. str. 25.)
U tekstu o Mostaru, Austrijanac Robert Mihel je 1909. godine pisao o pri-
likama u sredwevekovnoj Bosni: “Pod uticajem srpskih kne`eva, kojima je ze-
mqa pripadala vi{e puta, pravoslavna vera je sve vi{e ja~ala. Katolici su
uspeli da se odr`e samo zahvaquju}i naslonu na susednu Dalmaciju. U okviru
pravoslavne konfesije nastade raskol odvajawem sekte bogumila.” (str. 25.) Ru-
ski konzul u Sarajevu i istaknuti istori~ar Aleksandar Giqferding poseb-
no je prou~avao ~iwenicu da u Bosni `ivi mnogo ve}i procenat muslimana ne-
go u ostalim srpskim zemqama i izveo slede}i zakqu~ak u kwizi “Putovawe
po Hercegovini, Bosni i Staroj Srbiji”, objavqenoj u Sankt Peterburgu 1859.
godine: “Za{to je Bosna tako slabo ~uvala svoju veru? Otkuda u woj skoro 200
hiqada qudi (mu{karaca) stoji pod znamewem Muhameda, u isto vreme kad je
u drugim zemqama naseqenim istim Srbima, narod pretpostavqao ropstvo i
smrt vere otpadni{tvu? Istorija na to daje odgovor. Bosna... je u staro vreme
stalno bila odeqena od ostalih srpskih zemaqa. Iz neprijateqstva prema srp-
skim vladarima revnosnim pobornicima Pravoslavne crkve, weni (bosanski)
vladaoci su bili ve}im delom protivnici pravoslavqa. Mnogi su oni bili
pokroviteqi bogumilskoj jeresi, drugi su postali privr`enici Rima. Pravo-
slavqe se o~uvalo u prostom narodu do konca Bosne. U sredini, okolo presto-
nica bosanskih banova i kraqeva, okolo Sutjeske, Travnika i Jajca, u~vrsti-
lo se bogumilstvo, a zatim su ovi bili, delom propovedawem franciskanaca
a delom islama, obra}eni na katolicizam. Uskoro zatim nagrnu{e Turci i sko-
ra{wi prozeliti Rima po`urili su jo{ jedanput da promene svoju veru, da bi
se dopali novom gospodaru.” (str. 26-27.)
Turska osvajawa su temeqito izmenila verske odnose. Okupator je staci-
onirao svoju vojsku i rasporedio upravni aparat. U nema~kom ~asopisu “Ino-
stranstvo” 1852. godine objavqen je tekst o bosanskoj istoriji u kome se govo-
ri o procesu masovne islamizacije Bosne: “Mehmed II je u utvr|ewima smestio
turske posade, muhamedanizirao Srbe i poveo cvet bosanske mladosti, oko 30
hiqada de~aka, sobom za jani~are.” (str. 28.) Feudalna vlastela je prva pre{la
na islam, a zatim i najve}i procenat bogumila. Kako konstatuje Vladimir ]o-
rovi}, “rastrzana unutra{wim borbama, sva izagwila, Bosna je sramno izgu-
bila svoju dr`avnu egzistenciju. Po re~ima wenog kraqa, pola je bosanskog sta-
novni{tva, verski ogor~enog katoli~kom bezobzirno{}u, volelo Turke ne-
go wega. ^ak je i u{lo u veze s wima i pozivalo ih, da sa Bosnom postupe isto
onako kao sa Srbijom... Dobar deo bosanskog plemstva bio je od ranije u veza-
817
ma sa Turcima. Jedan deo bio je ~ak na wihovoj strani u borbi protiv katoli-
ka i Mayara. Stoga je on dosta lako pre{ao na islam (Hranu{evi}, Hercego-
vi}, Borovini}, Brankovi}, Vrane{evi} itd.). Neki su to ~inili da o~uvaju
povla{}eni polo`aj, neki iz li~nih motiva... Kao {to su ranije mnogi bosan-
ski velika{i, pa ~ak i vladari, prelazili u katoli~ku veru da bi izbegli mayar-
ske udarce ili da bi, u nu`di, dobili mayarsku pomo}, tako su tokom XV veka
~inili sa prelaskom u islam. Nena~elnost u verskim pitawima izvrgla se to-
kom vremena u spekulaciju i cinizam.” (str. 29.) S obzirom da su pravoslavci
i katolici imali ~vr{}u versku organizaciju za razliku od bogumila, bogu-
mili su se lak{e odlu~ivali na versko preobra}ewe.
Sahvet-beg Ba{agi}-Reyepa{i} je u svojoj “Kratkoj uputi u pro{lost Bo-
sne i Hercegovine”, izdatoj u Sarajevu 1910. godine pisao: “Od svega toga (tj.
od poku{aja Mayara i bosanskih kraqeva od wih zavisnih da Bosnu u~ine ka-
toli~kom) neima{e Bosna ni{ta nego samo ubrzawe vlastite propasti. Vjer-
ska mr`wa nakupqena kod bogumila u toku vjekova prevr{la je bila svaku mje-
ru. U tom kriti~nom ~asu rije{e bogumili da `rtvuju nezavisnost i vjeru, sa-
mo da bi se osvetili papi.” (str. 29.) Sli~no je pisao i Dragutin Prohaska uo~i
Prvog svetskog rata: “^etiri stoqe}a trajala je mu~eni~ka poviest tog naro-
da, {to ga mayarski “kri`ari” trebahu u~iti kulturi i katolicizmu. Posqe-
dak bija{e stra{na osveta Mayarima i katolicizmu od strane Bo{waka, wi-
hov prijelaz na islam i wihovi stoqetni grabe`ni pohodi na Hrvatsku, na Ugar-
sku i na ~itav katoli~ki svijet... To je djelo bogumilstva i sredovje~nih bosan-
skih pokreta za o~uvawe slobode. Plemstvo je pre{lo na islam i zaklelo se
da }e se boriti protiv Rima.” (str. 29-30.) Aleksandar Solovjev, kao profesor
sarajevskog Pravnog fakulteta, pisao je o tome: “Kraq Stefan Toma{ `ali
se jo{ 1459. dominikancu Barbu}iju da ne sme ratovati protiv Turaka, po{to
“manihejska” ve}ina wegovih podanika vi{e simpati{e Turcima nego katoli-
cima... Novi kraq Stefan Toma{evi} poru~uje papi Piju da je bio kr{ten kao
dete i da }e do kraja uni{titi manihejce. To mu se osvetilo 1463. Bosanci ni-
su hteli da se bore za katoli~kog kraqa: Radak, biv{i manihejac, a zatim la-
`ni katolik izdao je sultanu Bobovac. Ve}ina raje i plemstva (ukoliko nije
bilo pose~eno ili izbeglo) najednom je pre{lo na islam.” (str. 30.)
Istaknuti orijentalista Hazim [abanovi} u enciklopedijskoj odrednici
o Bosni i Hercegovini pi{e: “Iako u izvorima nema direktne potvrde da su bo-
sanski bogumili odmah u ve}ini pre{li na islam, ipak je ova pretpostavka vje-
rojatna ve} i zato {to se zna za wihove veze s Turcima i prije okupacije u doba
velikih vjerskih progona.” (str. 30.) Sli~nog je mi{qewa i Jano{ A{bot, ko-
ji navodi: “Veliki deo bosanskog naroda i gotovo ~itavo plemstvo bacili su se
u naru~je Turaka i muhamedanizma, ne iz pla{qive slabosti, nego posle krva-
vih progona i borbi iz mr`we prema pritisku latinske crkve i mayarskog oru`-
ja. Masovni prelaz bosanskih bogumila u muhamedanstvo ispo~etka je nesumwi-
vo izvr{en samo prividno; oni su se prilagodili turskom jarmu koji nije bio na-
ro~ito te`ak za obra}enike, da bi se oslobodili starog jarma i da bi se sveti-
li onima koji su ih do tada progonili. Potajno, pak, nadaju}i se jednoj boqoj bu-
du}nosti, oni su odr`ali bogumilske tradicije... Najve}i deo magnata koji je bo-
gumilsku veru bio ranije napustio pod pretwom pritiska, sad je sasvim voqno
napustio katoli~ku veru i pre{ao u muhamedanstvo; ta promena im je utoliko
818
lak{e pala {to su u islamu mogli da na|u srodne crte sa svojim verskim ube|e-
wima, koji su odbacivali i krst, i kr{tewe, i crkvenu pompu, ceremonije, jerar-
hiju, sakrament braka... Mo`e se tvrditi da su bogumili postali muhamedanci,
katolici se najve}im delom iselili u Austro-Ugarsku monarhiju, a pravoslav-
ni, koji su bili jednako protivni katolicizmu kao i islamu, pa prema tome ni-
ti su hteli da mewaju veru niti da idu u katoli~ku zemqu, dobi{e postepeno po-
ja~awe i stalnim doseqavawem i prirodnim prira{tajem.” (str. 30-31.)
Ma|arski istori~ar Lajo{ Taloci pisao je 1900. godine o istoriji Bosne
i Hercegovine: “Pravoslavno stanovni{tvo, najve}im delom pastiri, brojno
u hercegova~kom kr{u i isto~noj Bosni razasuto, `ivelo je verno svojim sta-
rim oblicima... Wihova tradicionalna privr`enost religiji nema toliko ko-
ren u vernosti religiji koliko u `ilavom odr`avawu starih obi~aja... Kato-
li~anstvo sa svojim latinskim jezikom bilo je kod wega jednako omrznuto kao
i muhamedanac sa arapskim koranom, i u svom pasivnom otporu neprime}eno,
boqe re}i prezreno, pravoslavno stanovni{tvo se umno`ilo... poja~alo ele-
mentima koji su dolazili s juga... Zemqoradni~ke pristalice obe hri{}anske
konfesije, kako pravoslavni tako i katolici, ostado{e, iako se wihovo plem-
stvo muhamediziralo, pri svojoj staroj veri u velikoj masi.” (str. 31.) Kosti}
tu dodaje da nisu “svi seqaci ostali verni svojoj religiji ve} samo wihova ogrom-
na ve}ina, dok je kod bogumila bio obrnut slu~aj: tu se ogromna ve}ina potur-
~ila, ali su neki ostali verni staroj religiji, a neki pre{li u pravoslavqe.
(O prelazu bogumila u katolizicam nema podataka).” (str. 31.) Tu on citira i
be~kog autora Aleksandra Sanu koji je u Hajdelbergu objavio studiju o Jugo-
slovenima i u woj, pored ostalog, naveo: “Turska vladavina (u Bosni i Herce-
govini) proizvela je tako|e velike promene u sastavu stanovni{tva. Jer bo-
gumili pre|o{e na islam i katolici koji su do tada vodili (bili u ve}ini)
napusti{e zemqu. Pravoslavno stanovni{tvo osta u zemqi, odr`a staru ve-
ru i zauze u XVI i XVIII veku raniji polo`aj katolika.” (str. 32.)
I pravoslavci su prelazili na islam, ali ne tako masovno kao bogumili.
I sin Hercega Stjepana se potur~io i pod imenom Ahmet Hercegovi} postao
veliki vezir. U manastiru Tvrdo{u kod Trebiwa ~uva se zapis iz 1509. godi-
ne u kome autenti~ni hroni~ar svedo~i: “Radi na{ih grehova posti`e nas islam-
ska `eqezna palica, koja ne{tedno pora`ava ustanove pravoslavne vere; i raz-
ru{i{e se svete crkve i izmeni{e predawa svetih ktitora, tako {to se uma-
mi{e i zakon i kwige. I mnogi nemu~eni ni od koga odstupi{e od pravosla-
vqa i prista{e uz wihovu veru, kao {to apostol pri re~e, gledaju}i wihovo
mno`ewe i velikoslavqe.” (str. 32.) Kosti} uz to napomiwe da su u prili~nom
broju “bogumili pre{li u pravoslavqe (koji nisu hteli napu{tati hri{}an-
sko u~ewe), tako da ukupan broj pravoslavnih nije usled turskog zavoj{tewa
smawen. Za prelaz bogumila na pravoslavqe, dva su razloga bila od uticaja: za-
jedni~ka mr`wa na katoli~ke prozelite i socijalno-verski afinitet.” (str.
32.) Potkrepu takvom mi{qewu Kosti} nalazi i u stavovima Vladimira ]o-
rovi}a: “Kako su katolici bili podjednako agresivni i prema bogumilima i
prema pravoslavnima, to su se ovi, vremenom, u odbrani sve vi{e pribli`a-
vali... Bogumili su bili jedna konzervativna sekta, sa mnogo elemenata prve
kulture koju su primili iz Ma}edonije i Srbije; radi toga je bila bli`a pra-
voslavqu i vremenom se, u masi, u wemu i izgubila.” (str. 32.)
819
 Kosti} uop{te ne sumwa “da je preveravawe, muhamedinizirawe nepravo-
slavnih hri{}ana bilo masovno... Druga je karakteristika, da je ono bilo do-
brovoqno. Tre}a: da je izvr{eno skoro neposredno posle turske najezde, dok
su docnije preveravawa bila redak izuzetak, a masovnu formu nisu dobila ni-
kad.” (str. 33.) Francuski autor Sen-Ajmur pisao je 1883. godine: “Niti je kon-
verzija bila tako univerzalna (op{ta), kako bi se mislilo, da i danas jo{, po-
sle tri veka fanati~nog turskog gospodstva, muslimani u Bosni ~ine mawinu
(oko 40%) stanovni{tva.” (str. 33.) Po pitawu islamizacije Bosna je izuzetak
me|u zemqama pod turskom okupacijom. Turci su ili potpuno islamizovali po-
korene dr`ave ili su uspostavqali samo tanak sloj muslimanskih upravqa~a
nad hri{}anskim stanovni{tvom koje je predstavqalo feudalne kmetove. U
Bosni je na jednog potla~enog `iveo i jedan povla{}eni. Po{to je islamiza-
cija uglavnom bila dobrovoqna i podsticana samo privilegijama, a turska dr-
`ava bila tipi~no teokratska, kako pi{e Hazim [abanovi}, “s dolaskom Tu-
raka u Bosnu izmijenio se znatno sastav i odnos wenog stanovni{tva. Nasta-
la je jaka islamizacija seqa{tva, a u izvjesnoj mjeri i sitnog plemstva. Pri to-
me su glavnu ulogu igrale znatne dru{tvene, ekonomske i pravne prednosti ko-
je su u turskoj dr`avi imali muslimani prema nemuslimanima, {to se naro~i-
to o~itavalo u oslobo|ewu muslimana od hara~a i u smawenom iznosu drugih
da`bina, te u ve}oj pravnoj sigurnosti. Islam se {irio postepeno i u etapa-
ma. Ukoliko i nije bilo nasilnog {irewa islama, nema sumwe da su ga Turci
razli~itim sredstvima nastojali pro{iriti, jer je islamska vjera ja~e pove-
zivala stanovni{tvo sa dr`avom i bila vidan spoqni znak odanosti sultanu.”
(str. 34.) Pravi Turci su se s prezirom odnosili prema bosanskim poturica-
ma, ali su im oni predstavqali najboqe vojnike i jani~are.
Iako posle prvog veka turske vladavine nije vi{e bilo neke masovnije ver-
ske konverzije, verska fluktuacija stanovni{tva je bila neprekidna. Demograf-
ska pomerawa su nekad bila dobrovoqna a nekad nasilna, a uslovqavali su ih,
pored verskih, vojni i ekonomski faktori. “Naro~ito su se pomerali hri{}a-
ni, me|u wima prvenstveno pravoslavni. Oni su be`ali na sever i na zapad, dok
su sa juga, iz Ra{ke i Hercegovine, nadirale mase Srba koje su smatrale da }e
u Bosni mawe biti izlo`eni agarjanskim gowewima.” (str. 35.) O tome pi{e
i \or|e Pejanovi} u kwizi “Stanovni{tvo Bosne i Hercegovine”, objavqe-
noj u Beogradu 1955. godine u izdawu Srpske akademije nauka i umetnosti: “Te
silne unutra{we migracije i ta neprestana doseqavawa i iseqavawa izmje-
{ala su stanovni{tvo i pripadnike raznih vjera izme|u sebe tako da poslije
nije bilo ve}e oblasti ili kraja koji bi bio ~isto naseqen pripadnicima sa-
mo jedne vjere.” (str. 35.) Austrougarski okupatorski general Molinari u me-
moarima objavqenim u Cirihu 1905. godine tvrdi: “Od po~etka progona hri-
{}ana pa do okupacije austrijskih trupa pri kraju 1878. napustilo je svoju do-
maju preko 200 hiqada hri{}ana, i potra`ilo s one strane granice za{titu.
Od toga pribli`no polovina u Austro-Ugarskoj.” (str. 35-36.) Ostali su izbe-
gli u Srbiju i Crnu Goru.
S druge strane, kad su Turci proterani iz Like, Korduna, Slavonije, Dal-
macije, kao i iz Srbije posle srpskih ustanaka, skoro svi muslimani iz tih kra-
jeva naselili su se u Bosni i Hercegovini. Posle austrougarske okupacije “na-
stalo je grdno iseqavawe muhayira (muslimana) u Tursku, dok katolici u is-
820
to vreme penetriraju jednom matematskom akcijom, nastoje}i, kao u sredwem
veku, da Bosnu polatine. Sve su migracije spontane vi{e-mawe, ova wihova je
planska i tendenciozna. Za vreme prve Jugoslavije je mnogo Bosanaca, a jo{ vi-
{e Hercegovaca naselilo druge srpske predele. Za vreme Drugog svetskog ra-
ta su ubijani i goweni sa svog ogwi{ta od hrvatskih zverova, tada su na sto-
tine hiqada pre{le u Srbiju, od kojih se mnogi nisu nikad vra}ali. Posle ra-
ta su velike mase naselile Vojvodinu. Itd. Demografskog mira i konstelaci-
je nije nikad zabele`ila bosanskohercegova~ka istorija: za vreme posledweg
rata i posle wega iseqavano je iz BiH samo pravoslavno stanovni{tvo. Dru-
gi su uglavnom ostali gde su.” (str. 36.) Ipak, nekih verodostojnih statisti~-
kih podataka nije bilo sve do sada{weg vremena.
U svom “Putopisu kroz Bosnu, Srbiju, Bugarsku i Rumuniju”, iz 1530. godi-
ne Benedikt Kuripe{i} svedo~i da su u Gorwoj Bosni `iveli katolici, pra-
voslavci i muslimani, a u Dowoj samo pravoslavci i muslimani. Za katolike
ne ka`e ni{ta u etni~kom pogledu, za pravoslavne da su Srbi, a muslimane na-
ziva Turcima, a, uostalom, oni su se tako i identifikovali. “Srbi imaju svo-
je sve{tenike i crkve po hri{}anskom obredu... Mi smo u Gorwoj Bosni vidje-
li mnogo crkava i srpskih sve{tenika, i manastira sa srpskim i gr~kim kalu-
|erima; vidjesmo krstove na grobovima i druge hri{}anske znakove. Pri tome
naslu}ivasmo, {to su nam oni docnije i potvrdili, da su se u svoje vrijeme oni
i wihovi kraqevi i gospoda za hri{}ansku vjeru hrabro borili u bojevima, ~i-
ja smo mnoga razboji{ta vidjeli, i da su se tako juna~ki borili, da ih Tur~in
nije mogao druk~ije osvojiti nego da im ostavi wihovu vjeru... Ti isti Srbi, ko-
je zatekosmo u hri{}anskoj vjeri, ukaza{e nam mnogo qubavi.” (str. 37-38.)
Pravoslavna vera predstavqala je osnovni faktor odr`awa srpske na-
rodne svesti i jedinstva. Crkvena organizacija, kako u XVI veku pi{e Gabriel
[arm, nije ~vrsta kao kod katolika, ali je zato vera u duhovnom smislu po-
stojanija. Pravoslavni Srbi su rado sara|ivali sa svakom hri{}anskom voj-
skom koja je ratovala protiv Turaka na bosanskim prostorima, ali su se ~e-
sto i iseqavali daqe na sever. Prema podacima Alekse Ivi}a, 1624. godi-
ne Turci su prosto pobesneli zbog srpske nepokornosti i tada su mnogo stra-
dali srpski manastiri u celoj Bosni, a najvi{e na wenom severozapadu. “Po-
robqeni su svi srpski manastiri od austrijske granice pa sve do Sarajeva.
Kalu|eri srpski, progoweni od Turaka, razbegli su se na razne strane, a wih
17 na broju pre|u na austrijsku granicu i zamole dozvolu da se tu nastane...
Tada ba{ pobego{e i pomenuti kalu|eri iz manastira Rmwa i Mo{tanice,
koji, kao {to smo videli, zamoli{e preko svog igumana ]irila dozvolu da
podignu srpski manastir u austrijskoj granici. Na intervenciju grofa Fran-
kopanskog, koji ni ovom prilikom ne moga prikriti svoju mr`wu prema sve-
mu {to je srpsko, iza|e januara 1643. careva rezolucija, da se kalu|eri srp-
ski i popovi iz Turske ne primaju i da se ne smeju naseqavati po Hrvatskoj
i Slavoniji.” (str. 39-40.) Atanasije Georgijevi} je nakon proputovawa Bo-
sne 1626. pisao caru Ferdinandu: “[izmatika u ovom kraqevstvu ima ve}i
broj nego katolika, kojima upravqaju wihovi popovi i kalu|eri u duhovnim
stvarima, i koji su prije reforme kalendara bili mnogo prisni i prijate-
qi sa katolicima... Daleko je ve}i broj katolika i {izmatika nego Turaka.”
(str. 40.) Georgijevi} je bio istaknuti papski legat.
821
 Bilo je slu~ajeva da su se i neki katolici iz Hrvatske, Slavonije i Dal-
macije naseqavali u Bosni, jer je nekada gospodarewe turskih begova bilo pod-
no{qivije od ugwetavawa katoli~kih grofova. Me|utim, pravoslavci su ne-
prekidno predstavqali dominantnu veroispovest. Masovnijeg naseqavawa Bo-
sne pravim Turcima ili stranim muslimanima nikada nije bilo. Tu su rado do-
lazili samo muslimani srpskog jezika, nakon {to bi Turci gubili vlast u dru-
gim srpskim zemqama. Bilo je sporadi~nih slu~ajeva da su dr`avni ~inovni-
ci ostajali da trajno `ive u Bosni, utapaju}i se u lokalne muslimane. Ali, ka-
da je Eugen Savojski krajem XVIII veka spalio Sarajevo mnogo je muslimana od-
veo u ropstvo. Neki su pokatoli~eni, a drugi pobijeni.
Najve}i procenat pravoslavnih Srba `iveo je u Bosni po~etkom XIX ve-
ka, a posle on “opada i apsolutno i relativno. Apsolutno, jer se veliki deo srp-
skog stanovni{tva preseqava u Srbiju. Taj proces je zapo~eo za vreme Prvog
ustanka i produ`en je kroz ceo XIX vek, mada ne uvek istim intenzitetom. S
druge strane, muslimani proterani iz Srbije u prvoj, drugoj i sedmoj deceni-
ji pro{log veka najve}im delom se naseqavaju na teritoriji Bosne. Godine 1876,
odnosno 1878, jedan dobar deo Hercegovine pripada Crnoj Gori, i to naj~isti-
ji srpski krajevi. Razume se da i to slabi relativnu ve}inu pravoslavnih Sr-
ba u obe provincije. Sanyak se ~as pribraja, ~as ne pribraja Bosni, odnosno Her-
cegovini. Ali, po~etkom XIX veka srpsko pravoslavqe je jo{ veoma mo}no i
prepoderantno u BiH. Relativnu ve}inu mu niko i nikad ne mo`e oduzeti; sa-
mo }e ona biti slabija u toku vremena.” (str. 43.)
Leopold fon Ranke, 1879. godine, opisuje dominaciju pravoslavqa u Bosni
i odr`awe nekih srpskih etni~kih obi~aja i kod katolika i kod muslimana:
“Raja je delom gr~kog delom katoli~kog veroispovedawa. Opa`a se izme|u oba-
ju veroispovesti veliko me|usobno pribli`avawe. Katolici se pribli`uju
Grcima vi{e nego ma gde drugo: oni po{tuju iste poste kao ovi wihovi zemqa-
ci; prema nacionalno-srpskom obi~aju skoro sve porodice (katoli~ke) imaju
jednog sveca kao doma}eg za{titnika... Pa i muslimani se tako|e dobro se}a-
ju koga su sveca wihovi preci imali kao ku}nog patrona. Izgleda prosto kao
da se jo{ uvek ne mogu sasvim da otrgnu od wihove starouvre`ene vere. Pone-
kad vodi bosanski beg sasvim potajno hri{}anskog sve{tenika na grob svojih
predaka, da bi wihove kosti opojao i molio za wihovu du{u.” (str. 43.)
Ozbiqniji broj~ani podaci i procene o verskoj strukturi bosanskoher-
cegova~kog stanovni{tva datiraju tek iz druge polovine devetnaestog veka. Ru-
munski istori~ar Nikola Jorga tvrdio je da je po~etkom tog veka u Bosni i Her-
cegovini `ivelo 600 hiqada pravoslavnih i svega 40 hiqada katolika. Neki
~isto katoli~ki izvori tvrde da je 1802. bilo 91.047 katolika. Francuski di-
plomata Amadej [omet de Fose pisao je o 1.300 hiqada stanovnika, od ~ega 120
hiqada katolika, vi{e od pola miliona pravoslavnih, mawe od 600 hiqada mu-
slimana, 30 hiqada Cigana, 1.200 Jevreja. Kosti} ukazuje na optere}enost ovih
procena ~iwenicom da je Brose `iveo u vezirskom sedi{tu Travniku gde je pra-
voslavnih bilo najmawe u odnosu na druge bosanske sredine. Mnogo su verodo-
stojnije procene be~ke publikacije poluoficijelnog karaktera iz 1821. godi-
ne “istorijsko-tipografski opis Bosne i Srbije, naro~ito s obzirom na naj-
novije vreme”, gde se ka`e: “Glavna veroispovest Bosne je gr~ka, ali ima tamo
822
i mnogo muslimana. Rimokatolika ima najmawe 50 hiqada du{a. – Franciskan-
ci imaju tri manastira u Bosni... Rimo-katolici imaju kanda 32 parohije, a Gr-
ci 374 pored 20 manastira.” (str. 46.)
U Zagrebu je 1842. godine brat Ivana Ma`urani}a, Matija, objavio kwi-
gu “Pogled u Bosnu ili kratak put u onu krajinu u~iwen 1829–40. Po domorod-
cu”, u kojoj iznosi li~no zapa`awe: “U Bosni ima najvi{e krstjanske vere iz-
tio~ne izpovedi, za tim su muhamedanci, a za wima slede krstjani zapadne iz-
povedi. A `idovah ima najmawe, nu ipak ima i wih dosta.” (str. 46.) Nema~ki
~asopis “Inostranstvo” iz 1845. godine u recenziji spisa Pavla Karano-Tvrt-
kovi}a iz Dubrova~kog arhiva objavquje da Bosna i Hercegovina imaju 1.430.000
stanovnika. “Od toga je milion gr~ke vere, 150 hiqada su rimokatolici, a 280
hiqada ispovedaju islam.” (str. 46.) Fraweva~ki monah Ivo Frawo Juki} pi-
{e u “Srpsko-dalmatinskom magazinu” 1841. godine da u travni~kom i mostar-
skom vezirluku `ivi “ukupno stanovnika milion i sto hiqada, od ~ega oko po-
la miliona hri{}ana, dvesta hiqada kr{}ana, 384 hiqade muslimana, Cigana
{est hiqada, Jevreja 2.500.” (str. 47.) Sli~ne podatke publikuje i 1851. godine
u tekstu “Omer-pa{a i bosanski Turci”, kao i kasnijih godina u raznim raspra-
vama i memorandumima. Posebne podatke Juki} daje za Hercegovinu iz 1843. go-
dine: “Stanovnici su a) kr{}ani 41.860, b) ri{}ani, otprilike 180.000, c) Tur-
ci, koji stanuju u varo{ima i ne{to po selima ima ih smije{anih, ima ih ot-
prilike do 68.000, svi poturice, negda{wi patareni. Cijelo stanovni{tvo
290.000 du{a.” (str. 48.)
Ruski nau~nik Star~evski objavquje 1844. godine tekst Istorijske i ge-
ografske primedbe o Bosni u “@urnalu Ministarstva narodne prosvete” ko-
ji je izlazio u Sankt Peterburgu, u kome isti~e: “Bosnu nasequju Srbi tri raz-
li~ite vere: pravoslavne (isto~ne), rimsko-katoli~ke (zapadne) i muhamedan-
ske. Broj stanovni{tva se ne mo`e ta~no utvrditi, ali sude}i po parohijama
i po broju domova u parohijama mo`e se pribli`no primiti da se u Bosni, za-
jedno sa Hercegovinom, nalazi vi{e od milion du{a koje ispovedaju pravoslav-
nu veru, do 150 hiqada koji ispovedaju rimokatoli~ku i do 280 hiqada potur-
~enih Bo{waka koji ispovedaju muhamedansku veru.” (str. 49.)
Omer-pa{a Latas je poku{ao 1850. godine da izvr{i popis stanovni{tva,
ali neuspe{no jer su mnogi muslimani i hri{}ani mislili da je re~ o upisi-
vawu u nizame, pa su se sakrivali, a i mnogi podaci su sasvim proizvoqno upi-
sivani, aqkavo, uz smawivawe broja ku}a jer je tako i mawi porez razrezivan.
Najvi{e su muslimani izbegavali da se popi{u, pa je i wihov broj najumawe-
niji. Pogotovo je bilo ote`ano popisivawe `ena, a popisiva~i su mahom uzi-
mali u obzir mu{karce starije od deset godina, jer je od desete godine u Tur-
skoj po~iwala poreska obaveza. Taj neuspe{ni poku{aj popisa bio je jedini pod
turskom vla{}u, i posle wega statisti~ari su se bavili samo vi{e ili mawe
pouzdanim procenama. Omer-pa{in popis je pokazao da u Bosni `ivi 175 hi-
qada muslimana i 265 hiqada hri{}ana, ali re~ je samo o mu{karcima. Blau-
Kipert i Pejanovi} sla`u se u proceni da je tada u Bosni `ivelo ne{to ma-
lo vi{e od milion stanovnika. Kasnije je turska vlast, {to se ose}ala nesi-
gurnijom od Berlinskog kongresa, u Bosni ve{ta~ki u oficijelnim izve{ta-
jima pove}avala broj muslimana a smawivala brojnost hri{}ana. Tako su pro-
cenat muslimana od 37,30% utvr|enih popisom iz 1851. godine, 1865. prikaza-
823
li 33,70%, 1871. godine 49,70% i 1876. godine 48,90%. Po istim godinama fal-
sifikovali su broj pravoslavnih od 44,90% do 37,60%, a katolika od 16,50%
do 12,66%. Kod katolika su morali biti uverqiviji u smawivawu jer su znali
za precizne podatke, katoli~kih sve{tenika, pa su pravoslavci bili jedine `r-
tve statisti~kih falsifikata, jer nisu raspolagali kontrapodacima. Na to
su i velike evropske sile, svaka u skladu sa sopstvenim interesima i te`wa-
ma lansirale kvazistatisti~ke podatke koji su wima i{li u prilog i to zame-
{ateqstvo je imalo zna~ajnog uticaja na ishod Berlinskog kongresa, gde je
austrougarska diplomatija bila najuspe{nija.
Nakon austrougarske okupacije “nastaje masovno napu{tawe zemqe od mu-
slimana (tzv. muhayiri, koji be`e u Tursku), a i ne{to mawe be`awe Srba u
dve srpske slobodne dr`ave. S druge strane, od prvih dana okupacije nastaje in-
vazija katolika iz Austro-Ugarske monarhije, tzv. kufera{a (jer su sobom pre-
ko Bosanskog Broda preneli samo jedan kufer, da se pile, obogate). Kao glad-
ni mravi su navalili i, razume se, promenili sliku verskih odnosa.” (str. 61.)
Kosti} tu daje mno{tvo podataka iz raznih izvora koji prethode okupaciji, da
bi ih kasnije poredio sa zvani~nim austrougarskim statistikama. Tako po zva-
ni~nom aktu misionarske provincije Bosne Srebrne, 1852. je u Bosni `ivelo
122.519 katolika, 560 hiqada pravoslavaca i 400 hiqada muslimana. Sli~ni su
podaci i u kwizi frawevca Tome Kova~evi}a, francuskog konzula Rusoa,
austrijskog ~inovnika Gustava Temela, austrijskog generala barona Antona Mo-
linarija, majora Jovana Ra{kojevi}a, putopisca Franca Maurera itd. Izvesna
odstupawa i nepodudarawe su stvar proizvoqnosti autora a ne nekih realnih
pokazateqa. Me|utim, osnovni me|uverski odnos kod svih istra`iva~a je okvir-
no podudaran.
Prvi austrougarski zvani~ni popis stanovni{tva Bosne i Hercegovine
obavqen je 1879. godine, ali je u prili~noj meri bio improvizovan, iako su mu
rezultati relativno verodostojni. Po tom popisu pravoslavaca je bilo 42,9%,
muslimana 38,8% i katolika 18,1%. Po popisu iz 1885. godine pravoslavaca je
bilo 42,8%, muslimana 36,9% i katolika 19,9%. Popis iz 1895. je ustanovio
42,9% pravoslavaca, 35% muslimana i 21,3% katolika. Procenat pravoslava-
ca, 1910. godine, pove}an je na 43,5%, muslimana smawen na 32,3%, a katolika
pove}an na 22,9%. Posle Prvog svetskog rata, po prvom jugoslovenskom popi-
su pravoslavaca je bilo 43,9%, muslimana 31%, i katolika 23,5%. Pravosla-
vaca je, 1931. godine, bilo 44,3%, muslimana 30,9% i katolika 23,6%. Kosti}
te brojke upore|uje i sa rezultatima popisa posle Drugog svetskog rata, ali pod
komunisti~kim re`imom nije bilo izja{wavawa po pripadnosti konfesija-
ma, nego samo po pitawu nacionalnosti, pa pore|ewa ne mogu biti precizna
jer se izvestan procenat muslimana izja{wavao da je srpske nacionalnosti. Ta-
ko je 1948. godine bilo 41,6% Srba, 34,71% muslimana i 22,61% Hrvata. Po po-
pisu iz 1953. Srba je ustanovqeno 41,84%, muslimana 35,24% i Hrvata 22,28%.
Enorman statisti~ki pad procenta u~e{}a srpskog stanovni{tva prouzroko-
van je hrvatskim genocidom u toku Drugog svetskog rata.
[to se ti~e opadawa muslimanskog procenta u vreme austrougarske okupa-
cije, Kosti}, pored muhayirstva, iznosi jo{ neke faktore koji su na to utica-
li. “Poznata je stvar da je muslimansko stanovni{tvo BiH pokazivalo smrtnost
iznad prose~ne, naro~ito smrtnost odoj~adi. Zatim je grasirao sifilis u mno-
824
gim predelima muslimana, a gorwi slojevi, nau~eni na bezbri`an i lak `ivot
kroz vekove nisu mogli da se priviknu na rad i miran porodi~ni `ivot, koji je-
dini regeneri{e. Nerad, bekrijawe, sevdalinke, jahawe, teferi~i itd. smatra-
ni su kao jedini dostojni pravovernika. Ni`i dru{tveni slojevi iste vere su
poku{avali u svemu podra`avati vi{e, pa i u takvom `ivotu. U Jugoslaviji se
sve odjedanput popravilo, svi retardiraju}i faktori u progresu muslimanske
populacije BiH otpali su. “Srpska” uprava BiH blagovremeno je delovala na
brojno stawe muslimana. U komunisti~koj Jugoslaviji, gde su oni u svakom po-
gledu povla{teni, oni napreduju boqe od ijedne verske, pa time i etni~ke gru-
pe. Time se demantuje koliko la`na toliko i za Srbe uvredqiva tvrdwa da su
oni za vreme posledweg rata na buquke od Srba bili ubijani. Bilo je nesumwi-
vo individualnih osveta, bilo je katkad i kolektivnih odmazda, ali ja smatram
da nikako nije vi{e od deset hiqada muslimana ubijeno u sledstvu toga. Ni de-
seti deo onoga {to su muslimani naneli Srbima (opet pojedinci).” (str. 84.)
[to se ti~e pove}awa procenta udela katoli~kog stanovni{tva, re~ je
o migracionom a ne poro|ajnom saldu. “U po~etku okupacije katolici su ima-
li malo iznad {estine celokupnog stanovni{tva, da posle skoro dostignu ~e-
tvrtinu. Po{to u posledwem ratu oni uop{te nisu stradali (oni su samo ubi-
jali, ali nisu bivali ubijani), to su svoj povla{}eni brojni odnos zadr`ali
i ~ak pove}ali.” (str. 86.) Ve} u prvom austrougarskom popisu 10% katolika
popisanih nisu bili Bosanci ili Hercegovci. “Najmetodi~nije je, organizo-
vano i planski, vr{eno dovo|ewe {to ve}eg broja katolika u okupirane obla-
sti, da bi se verski odnosi izmenili u wihovu korist (jer ih je indigenih bi-
lo suvi{e malo). Oni su prosto importirani, i to sistematski. Davana im je
javna slu`ba koja je domorocima uskra}ivana, pru`ena su im sva ekonomska pre-
imu}stva. Zemqoradnici su dobijali zemqu prebeglih muslimana i nisu bi-
li, kao doma}a ~eqad, koloni i kmetovi.” (str. 97.)
\or|e Pejanovi} je procenio da se za vreme austrougarske okupacije oko 140
hiqada muslimana i 30 do 40 hiqada pravoslavnih iselilo iz Bosne i Hercego-
vine, a neki pokazateqi govore da se do 200 hiqada katolika uselilo. Hiqade
srpskih mladi}a je u vreme balkanskih ratova pre{lo u Srbiju i stupilo u srp-
sku vojsku, a ogroman broj je posle aneksije oti{ao na dugogodi{wu pe~albu u
Ameriku da bi izbegao slu`ewe austrougarske vojske. Kosti} ka`e da je za we-
ga “jedna od najnejasnijih pojava na{eg javnog `ivota odanost bosanskog srpskog
seqaka svojoj zemqi. Bio je kmet, ~iv~ija, rob, pa opet vi{e odan svojoj zemqi
od ijednog drugog Srbina. U po~etku ovog veka iseqavali su se preko mere Sr-
bi iz svih krajeva sem iz Srbije i Bosne. Bilo je i ovih, ali veoma malo. Srbi-
janci su imali tada `ivot kome su svi ostali Srbi zavideli. Bosanski Srbi su
imali najbedniji `ivot me|u svim Srbima. Pa ipak se oni prakti~no nisu se-
lili, ve} su ostajali verni svojoj grudi. Pojava sociolo{ki neobja{wiva! Oni
su patili, stradali, ali su svoje oblasti o~uvali Srpstvu.” (str. 103.) Na osno-
vu svih raspolo`ivih statisti~kih pokazateqa, Kosti} izvodi zakqu~ak da su
pravoslavni Srbi pod austrougarskom okupacijom izgubili 5% svog nacional-
nog volumena, muslimani oko 20%, a katolici su porasli za 60 do 70 procenata.
Interesantni su i komentari razli~itih autora povodom oficijelnih
austrougarskih izve{taja o popisima bosanskohercegova~kog stanovni{tva.
Uglavnom su oni iznena|eni velikim procentom pravoslavnih Srba, a suvi-
825
{e malim katolika, iako je Be~ uo~i Berlinskog kongresa to sasvim druga~i-
je predstavqao evropskoj javnosti. Kosti} tu ukazuje na mi{qewe dr Morisa
Hernesa, Anatola Leroa-Bolijea, Emila Lavleja, Gabrijela [arma, Eduarda
Rihtera, Lubora Niderlea itd. Poseban kuriozitet predstavqa pisawe hrvat-
skog autora Ive Pilara u kwizi “Ju`noslovensko pitawe”, objavqenoj u Be-
~u 1918, prevedenoj i pre{tampanoj u Zagrebu 1943. godine. On lamentira {to
“ostaje ~iwenicom da su Srbi danas u Bosni najja~i narodni i vjeroizpovjed-
ni element, da sa~iwavaju odprilike 43% od sveg pu~anstva i da su nacional-
no najsvjesniji. A te narodne sviesti nema ni iz daleka u tolikoj mjeri kod ka-
toli~kih Hrvata, kojih ima do 20%, a pogotovo ne kod muslimana, kojih ima do
33%, a nemaju jo{ izgra|ene nacionalne svijesti... Teoriji o srbskoj narodno-
sti bija{e u prilog jo{ i ~iwenica {to se ustanovilo da Srbi bijahu posli-
je okupacije broj~ano najja~i i politi~ki najdjelatniji element, dok u musli-
mana i katolika gotovo i ne bija{e nacionalne sviesti.” (str. 108.)
Stanovni{tvo svih vera bilo je izme{ano na celoj teritoriji Bosne i Her-
cegovine. Po popisu iz 1931. godine, od ukupno 368 op{tina u samo osam su `i-
veli iskqu~ivo pravoslavci a u dve katolici, dok nije bilo nijedne sa apsolut-
no muslimanskim `ivqem. U 61 op{tini nije uop{te bilo muslimana, a u 48 ka-
tolika. Ali, mawa naseqa su uglavnom bila verski homogena. Mnoga sela su se
zvani~no, i po nazivima, delila na srpski i turski deo. Komunisti su kasnije
administrativnim merama mewali izvornu toponomastiku. Pod austrijskom oku-
pacijom, od ukupno 51 sreza, u 27 su pravoslavci bili ve}ina, a u po 12 muslima-
ni i katolici. U 23 sreza postojala je apsolutna ve}ina pravoslavaca, a u osam
muslimana i {est katolika. “Pravoslavni srezovi nisu bili mnogoqudniji ne-
go ostali, ali su bili prostorno mnogo ve}i. Naro~ito u Hercegovini. Zato po
kartogramima izgleda pravoslavnih jo{ vi{e nego ih ima.” (str. 113.)
Odmah po turskoj okupaciji i obustavqawu katoli~ke prozelitske akci-
je, koju je s vremena na vreme, iako nerado, ali iz realnih politi~kih intere-
sa, podupirao bosanski dvor, Srpska pravoslavna crkva je do`ivela pun pro-
cvat u Bosni i Hercegovini. To potvr|uje i usta{ki ideolog i katoli~ki sve-
{tenik Krunoslav Draganovi} koji u Rimu 1937. godine pi{e: “Ve} u XVI ve-
ku Bosna je prepuwena pravoslavnim manastirima... Odma iza pada Bosne, ve}
oko 1500. i docnije, poniko{e na bosanskom zemqi{tu srpski manastiri kao
pe~urke iza ki{e i nepregledni redovi pravoslavnih hri{}ana pojavi{e se
na sve strane.” (str. 117-118.) Drugi usta{ki ideolog Ivo Pilar javno je jadi-
kovao {to se po dolasku Turaka katolicizam skoro ugasio u Bosni. Godine 1758.
postojala su jo{ samo tri samostana, i to fraweva~ka: Sutjeska, Fojnica i Kre-
{evo. ^asopis “Inostranstvo” iz 1877. godine u ~lanku “Vilajet Bosne. Isto-
rijska, geografska i politi~ka skica”, isti~e: “Pravoslavni manastiri su ma-
li i siroma{ni (dok su neke crkve veoma impozantne, npr. Sarajevo i Mostar).
Svi su manastiri pobo`ne zadu`bine srpskih kraqeva od XI do XIV veka, i pre-
ma tome u naro~itom po{tovawu kod naroda. Ti su manastiri bili koji su naj-
vi{e perpetuirali nacionalne i religiozne (srpske) tradicije i umeli da pot-
hrawuju srpska nacionalna ose}awa kod naroda.” (str. 118.)
Kosti} ukazuje na ve}i broj dokumentarnih svedo~ewa sredwevekovnih pu-
topisaca o srpskim manastirima Bosne i Hercegovine. “Ostalo je prili~no
Bo`jih hramova koji pokazuju da ve} vekovima pravoslavqe uznosi molitve Bo-
826
gu u tim zemqama. Dva, tri, ~etiri, pet vekova. Manastiri su skromni, jer to
nisu carske zadu`bine i lavre. Ali tim vi{e zaslu`uju divqewe i po{tova-
we. Dizao ih je sam narod, obespravqen, gladan, nemo}an. Morao je da radi za
sebe, za bega, za carstvo tursko. A u svemu je oskudevao. Pa ipak, uz najve}e `r-
tve, na{ao je sredstava da i hramove Bo`ije podigne i ostavi trag svoga bistvo-
vawa i svoje vere.” (str. 121.) Sve vreme su na tom podru~ju postojale tri srp-
ske eparhije – hercegova~ka, bosanska i zvorni~ka. Bile su neprekidno u sa-
stavu Pe}ke patrijar{ije ili Ohridske episkopije, dok patrijar{ija nije 1557.
godine obnovqena.
Katolici sve do austrougarske okupacije nisu imali nijednog mirskog sve-
{tenika, nego samo fratre. Polovinom devetnaestog veka hercegova~ki ka-
toli~ki vikar je potkupio Turke da bi mu omogu}ili da svoju rezidenciju iz-
gradi u Mostaru i po~ne wegovo katoli~ewe. Kakva mu je dotada{wa pozici-
ja bila pi{e Hajnrih Rener: “Do pedesetih godina na{eg (tj. XIX) veka kato-
li~ki vikar Hercegovine smeo je glavni grad da pohodi samo no}u i to preo-
bu~en da bi duhovnu potporu mogao da pru`i malobrojnim tamo{wim katoli-
cima.” (str. 122.) Turci su dozvolili samo pravoslavnom episkopu, koga su za-
tekli kad su do{li u Mostar, da nesmetano deluje. Katoli~ke biskupije u vre-
me pada Bosne tu jednostavno nije ni bilo. Po ulasku Austrijanaca, bukvalno
su krenule i najezde frawevaca, jezuita i trapista. Vlast je forsirala podi-
zawe katoli~kih crkvi i samostana i tamo gde nikada katolika nije bilo. Za-
te~eno je samo 35 katoli~kih bogomoqa, a za prvih 24 godine austrougarske oku-
pacije izgra|eno jo{ 146. Geograf Gec posebno ukazuje na te podatke iz kwi-
ge Andre Bara “Bosna i Hercegovina. Austrijska administracija od
1878–1903”, koja je 1906. objavqena u Parizu. Tu se navodi da je zate~eno i 235
pravoslavnih crkava, a sazidano jo{ oko 200. Pi{u}i o tom pitawu 1908. go-
dine u kwizi “Aneksija Bosne i Hercegovine i srpski problem” Jovan Cvi-
ji} isti~e: “Do okupacije imali su katolici u Bosni samo neke crkve. Danas
imaju 200 crkava, 12 manastira, 11 `enskih manastira, 7 raznih katoli~kih in-
stituta, 11 gimnazija i 800 jezuita, franciskanaca i trapista.” (str. 125.)
Muslimansko stanovni{tvo je uglavnom bilo koncentrisano po gradovi-
ma, o ~emu pi{u Jefto Dedijer, Lajo{ Taloci, Gustav Temel i drugi autori.
U sedam najve}ih gradova oni su predstavqali apsolutnu ve}inu. “Od ukupno
66 gradova, muslimani su imali apsolutnu ve}inu u 46, katolici u pet, pravo-
slavni samo u jednom, a u 14 gradova nije bilo apsolutne ve}ine, stanovni{tvo
je bilo prili~no pome{ano. Gospoduju}i elemenat `ivi u gradovima, vlada-
ju}a vera (kojoj se uvek Jevreji prikqu~uju). Za turskog vakta imali su zato gra-
dovi muslimanski karakter, dok za vreme Austrije nastaje jedno impetuozno
katolicizirawe BiH gradova.” (str. 130.) [to se katolika ti~e, pod austrij-
skom vla{}u su naseqavani Hrvati, Poqaci, ^esi, Nemci, Ma|ari i drugi.
Svaka slede}a generacija je “sve vi{e hrvatizirana, tako da u gradovima BiH
nema vi{e ni katolika ni biv{ih katolika koji nisu Hrvati! I tu su kovali
planove za istrebqewe Srba a delimi~no i izvr{avali.” (str. 130-131.) U vre-
me Kraqevine Jugoslavije, “za “srpskog vakta”, kako ga neki nazivaju, nije bi-
lo nekog sna`nijeg doseqavawa Srba u gradove, mada je i vojska obuhva}ena po-
pisima, a ona je velikim delom bila pravoslavna. Ipak nema brojne revolu-
cije u ovom pogledu. Ma koliko god grad pru`a udobniji `ivot, mogu}nost bo-
827
qe zarade, {kolovawe dece itd., nisu Srbi povrveli u gradove, koji su im uvek
izgledali tu|i. Katolici su ostali u gradovima i, mada ve}inom stranog po-
rekla, oni su se pretopili u Hrvate i postajali sve osioniji.” (str. 131.)
Ocewuju}i pona{awe austrijske vlasti u verskom pogledu Jovan Cviji} je
pisao: “Katolicizam se favorizira svim mogu}im sredstvima. Katolici, ko-
ji su pre okupacije, i po imawu i po obrazovawu, stajali na najni`em stepenu
dru{tvene lestvice, popeti su na najvi{i socijalni stepen, naporima zemaq-
ske vlade i sredstvima celokupnog stanovni{tva. Pripadnici drugih vera, na-
ro~ito pravoslavne, tretiraju se od vlade kao gra|ani drugog reda... U brojnim
`albama koje su muhamedanci i pravoslavni upu}ivali caru i zajedni~kom mi-
nistru finansija nalaze se mnogi dokazi da se nastava u svim {kolama falsi-
fikuje prema ciqevima politi~kih vlasti, da su me|u nastavnicima prete`ni
katolici, da se katoli~ki |aci u svemu povla|uju... Vlada povla|uje katolike
na ra~un ostalih vernika u svim granama dohotka, kod svih dr`avnih lifera-
cija, kod svih postavqawa ~inovnika. Muhamedancima i pravoslavnima se ta-
ko ote`ava odr`avawe `ivota u gradovima da moraju da se povla~e u sela... Svi
strani katolici koji do|u u zemqu, namah uzmu ime Hrvati, jer su onda sigur-
ni da }e od Zemaqske vlade biti u svakom pogledu favorizirani.” (str. 144.)
A da nije ranije kod bosanskohercegova~kih katolika bilo nikakve hrvat-
ske nacionalne svesti najupe~atqivije svedo~i sam Vjekoslav Klai}, kao naj-
zna~ajniji hrvatski istori~ar. On ka`e da u Bosni i Hercegovini “katolici
zovu sami sebe latini, a pravoslavni ih u nekim krajinama zovu [okci, a u ne-
kim mestima Turske Hrvatske i Mayari... Pre upada Turaka bili su u Bosni ve-
oma mnogobrojni, imali su 30 manastira i 151 crkvu, pod Turcima se broj sma-
wio. Godine 1776. brojilo je wija samo 50.000, do 1878. se broj petostru~io. Po-
rast cifre, to je zasluga franciskana. Svojom prepredeno{}u umeli su oni da
stvore za svoje pripadnike pokoju povlasticu i olak{icu, pri ~emu su u posled-
we vreme bili pometani i od austrijske vlade (pisac misli na tursko doba, pre
okupacije, L.M.K.). Ipak se redu (franciskanskom) ~ini zamerka da ne dr`i
katolike u dobroj disciplini, da kod wih suzbija nacionalnu svest i mnogi sta-
ri obi~aj, kao {to je slavqewe krsnog imena i sli~no, iskorewuje.” (str. 148.)
Francuski publicista Kiverviq na slede}i na~in opisuje verske progo-
ne koje je sistematski primewivala austrougarska okupatorska vlast: “Goweni
od svih mogu}ih ~inovnika; izlo`eni hajci a ~esto bacani u tamnice kao zlo-
~inci; upropa{}eni, prite{weni u svojoj pradedovskoj veri i narodnosti, i mu-
hamedanski i pravoslavni Srbi trpe neobi~ne muke od brutalne ruke, koja ~e-
sto do smrti tera sve one koji ne mogu da se odreknu svoje vere, ili da zaborave
na svoje istorijske tradicije. Kalaj, koji se na{ao na vlasti kakvu nemaju ni kru-
nisane glave, tera do krajnosti u svojoj osionosti, i nema ni{ta drugo pred o~i-
ma no da pot~ini religiju brutalnoj sili policije; da oskrnavi grobove ru{e-
}i na wima istorijske spomenike, da uni{ti svaku uspomenu na pro{lost srp-
sku i da u mladom nara{taju satre narodnosno ose}awe. Autonomna pravoslav-
na crkva nigde nije pod Turcima dolazila u pitawe, ~ak ni za vreme ustanka, ko-
ji je doveo do intervencije, a danas je u opasnosti da propadne.” (str. 153-154.)
Kosti} pri kraju kwige daje iscrpne podatke o verskoj strukturi pojedi-
nih bosanskohercegova~kih oblasti i gradova, kojima samo dodatno potkrepqu-
je ve} ste~ena saznawa i definisane stavove. On i tu raspola`e mno{tvom ne-
828
pobitnih istoriografskih fakata, a citira i veliki broj drugih autora. Ov-
de nam izgleda posebno interesantnim citat Marksa Cimermana iz publika-
cije “Ilustrovana istorija orijentalnih ratova 1876-1878” koja je objavqena
u Be~u 1878. godine. Citat se odnosi na Hercegovinu, za koju autor ka`e: “Sta-
novni{tvo Hercegovine iznosi 300 hiqada du{a i celokupno je srpsko. Mno-
ge se odli~ne srpske porodice koje su se bojale da }e po osvajawu zemqe od Tu-
raka izgubiti svoje privilegije behu prisiqene da prime islam; zato se i iz-
me|u begova, aga, spahija, mulaha, efendija itd. nalaze najve}im delom isto srp-
ske porodice kao {to su Qubovi}i, Filipovi}i, Babi}i itd.” (str. 161-162.)
2. Analiza etni~kih odnosa
Istorijska i etnopoliti~ka studija “Etni~ki odnosi Bosne i Hercego-
vine” predstavqa drugu kwigu Kosti}evog bosanskog ciklusa i tako|e je u we-
govom privatnom izdawu {tampana u Minhenu 1967. godine. Posvetio je jed-
nom od najve}ih sinova srpske Bosne Petru Ko~i}u, povodom pedesetogodi-
{wice smrti. Studiju Kosti} po~iwe konstatacijom da ne postoje nikakvi
istorijski podaci o predslovenskom stanovni{tvu Bosne, dok su svi relevant-
ni istoriografski izvori saglasni da su bosanski Sloveni Srbi i wihova
zemqa srpska, da govore srpski jezik i koriste srpsko pismo. Nikada niko do
najnovijeg vremena nije Bosnu ozna~io kao hrvatsku zemqu. Sve do Porfiro-
genita teritorija koju obuhvata Bosna smatrana je delom Dalmacije, pa tako
nema~ki pisac Ajnhard saop{tava da je Qudevit Posavski pred Francima us-
peo da pobegne i uto~i{te dobije kod Srba u Dalmaciji, ali je bukvalno to
zna~ilo bekstvo preko reke Save. Zato Frawo Ra~ki jednostavno pi{e da je
Qudevit pobjegao Srbima u Bosnu.” (str. 15.) Po tom pitawu su saglasni i Si-
ma ]irkovi} i Ante Babi}. Ajnhardovo svedo~anstvo je pouzdano jer je on bio
savremenik Qudevita Posavskog i biograf Karla Velikog. @iveo je od 770.
do 840. godine, aproksimativno. Nema~ki lingvista iz prve polovine devet-
naestog veka, Kaspar Cojs, isti~e u svojoj kwizi “Nemci i susedni narodi”,
izdatoj u Minhenu 1837. godine, povodom etni~kog karaktera Bosne, “da su tu
Srbi bili nastaweni, i Franci su ~uli.” (str. 16.) O Srbima u Bosni pisao
je i papa Jovan VIII 874. godine, {to bi zna~ilo da je on tu geografsku odred-
nicu upotrebio pre Porfirogenita.
[afarik je pisao u “Istoriji srpske kwi`evnosti” da “Bosnu imenuje Kon-
stantin Porfirogenit kao zaseban predeo u zemqi Srbiji, ali ipak pod su-
verenstvom srpskog velikog `upana.” U “Slovenskim staro`itno{}ima” on
je jo{ konkretniji: “Sva srpska plemena, koja su se nastanila izme|u Hrvata
i bugarskih Slovena, na slivovima Bosne, Drine, Kolubare, Zapadne ili Srp-
ske Morave, Ibra, Neretve i Mora~e, pripadali su na osnovu osobina wiho-
vog zajedni~kog jezika jednom i istom narodu. Zbog toga se ovde mo`e govori-
ti samo o raznim granama jednog istog mo}nog plemena, a ni u kom slu~aju o ra-
znim narodima u pravom smislu re~i.” (str. 18.) Komentari{u}i prve istorij-
ske pomene Bosne, Ilarion Ruvarac zakqu~uje: “Iz tih re~i Konstantina Por-
firogenita izvodi se, i mora se izvesti: prvo, da je Bosna u polovini H veka
kao zasebna oblast pripadala Srbiji, a drugo da se tada pod Bosnom razumeva-
la samo oblast i pokrajina reke Bosne.” (str. 18.)
829
 Tim pitawem se bavio i Jire~ek koji zapa`a: “Bosna se spomiwe prvi put
kod cara Konstantina, koji “zemqicu Bosne”, prema stawu u wegovo doba, spo-
miwe prosto kao pokrajinu Srbije”... koja je “obuhvatala gorwi tok reke Bo-
sne, rimske Bosante; woj se prikqu~ivala Usora u dowem toku reke Bosne, a mo-
`da jo{ i dolina gorweg Vrbasa (Urbanus u starom veku)... Predeo oko Tuzle
i cela Drinska dolina pripadali su za vreme Konstantina (misli Porfiro-
genita) Srbiji. Nema nikakve sumwe da su to dana{wi Soli ili Tuzla (slov.
sol, turski tuz = so), jer sem ovoga mesta nema na ~itavom podru~ju od Jadrana
do Crnoga mora ni sonog izvora ni kamene soli.” (str. 18-19.) Sli~no mi{qe-
we ima i Vladimir ]orovi}, dok Dragutin Anastasijevi} pi{e: “Po{to je ^a-
slavova Srbija po samom Porfirogenitu obuhvatala i Bosnu, koja je tada ozna-
~avala samo kraj oko istoimene reke, to Porfirogenit o~igledno ubraja u Bo-
snu, zajedno sa ^aslavqevom Srbijom, i oblasti prvobitno naseqene Srbima.
To se vidi iz wega i po tome {to je on prvobitno hrvatska naseqa ograni~io
Vrbasom.” (str. 19.)
Stojan Novakovi} se ne sla`e da je Vrbas zapadna granica Bosne, pa 1880.
godine pi{e: “[ta K. Porfirogenit pod Srbijom razumeva vidi se najboqe
iz 30. glave, De administrando imperio. (Sad govori o ju`nim krajevima). Za Hr-
vatsku jo{ bli`e govori da se od strane Cetine i Hlevna (sigurno razumeva-
ju}i te re~i u smislu imena predelnih) grani~i Srbijom. Tu bi dakle kao gra-
nice Srbije ispale zapadne vododelne linije reke Vrbasa i Sane, po{to je Una,
pritoka Sanina, koja u wu uti~e vi{e Vrbasa, vezana bli`e i neposrednije s
primorskim sistemom gorskim, te se s te strane odavno smatrala i smatra kao
granica. Prema tome bi onda planinski venci koji dele vodu Primoriju i Unu
na jednu, a Vrbas i Sanu na drugu stranu, venci {to su na liniji Hlevna i Gla-
mo~a – bili u tom pravcu najzapadnija granica Srbije.” (str. 19-20.) I hrvat-
ski pisci Ra~ki i Mireti} se potpuno sla`u sa Novakovi}evim mi{qewem.
To je izazvalo i jadikovawe Ive Pilara {to je Porfirogenit “podru~je na-
seqeno Hrvatima ome|io rijekama Vrbasom na istoku i Cetinom na jugu, dok
je Srbima pridao ogromno podru~je, koje je ve}e nego Engleska, Vels i [kot-
ska zajedno, a naro~ito Bosnu i Hercegovinu i Ju`nu Dalmaciju... Porfiro-
genit ostade i daqe mjerodavan za prosu|ivawe pitawa ju`nih Slovena.” (str.
20.) Kosti} iznosi i mnogo dokaza da je rimska kurija vekovima Bosnu smatra-
la srpskom zemqom. Tako papa Urban III, u buli od 28. marta 1187. godine, for-
muli{e “dr`ava Srbija, a to je Bosna.” (str. 20.) Ferdo [i{i} pomiwe bulu
pape Benedikta VIII iz 1022. godine koji je dubrova~ko-epidaurskom nadbisku-
pu poverio i nadle`nost nad Sorbulijom, zapravo Srbijom, pa komentari{e
da “na ovom mestu u buli Srbija zna~i koliko i Bosna.” (str. 21.) I hrvatski
istori~ar Milan [uflaj isti~e da je lokacija koja se pomiwe u kurijinim spi-
sima “u zemqi pravih Srba, u XIII veku identificirana sa onom Bosne.” (str.
21.) To se de{ava i neposredno pred tursku invaziju, pa dubrova~ki fratar Ivan
pi{e o zbivawima “u pokrajini Bosni ili Srbiji.” (str. 21.) Ferdo [i{i} u
izdawu “Letopisa popa Dukqanina”, koje je sam priredio, pomiwe spor dubro-
va~kog i dukqansko-barskog nadbiskupa oko nadle`nosti zapadno od Dubrov-
nika i pismo dubrova~kog nadbiskupa Ivana koji govori o starinskim pravi-
ma na tri kraqevstva koje naziva Zahumqe, Srbija ili Bosna i Trebiwe. “Od
ovih zemaqa spore se Zahumqe – produ`io je dubrova~ki arhiepiskop – do gra-
830
nica splitske, Srbija ili Bosna do granica kale~ke arhiepiskopije (tj. do gra-
nica episkopija zagreba~ke, pe~ujske i sremske), a Trebiwe do granica dra~-
ke arhiepiskopije (tj. do granice ra{ke episkopije)”. (str. 22.)
Da se pod Srbijom zaista podrazumevala Bosna, pokazuje i vara`dinski
kanonik Ru|er koji je pisao da je tatarski kraq “uni{tio ra{ku dr`avu Bo-
snu”. (str. 22.) Izraz Rasi je sinonim za Srbe. I papa Ino}entije VI 1346. go-
dine oslovqava Stjepana kao “bana ra{kog”. (str. 22.) Gori~ki arhi|akon Ivan
u XIV veku pi{e da je u XI veku hrvatski kraq “opusto{io srpska brda sve do
Drine.” (str. 22.) U letopisu popa Dukqanina, Srbina i katoli~kog sve{te-
nika iz XII veka, stoji: “Srbija, pak koja se zove i Zagorje, deli se u dve pokra-
jine: jedna sme{tena od velike reke Drine prema zapadu do planine Borova,
koja se tako|e zove Bosna, a druga od iste reke Drine prema istoku sme{tena
sve do Labija i do mo~vare Lapske, zemqa koju zovu Ra{ka.” (str. 23.) Ferdo [i-
{i} to ovako komentari{e: “Srbija (Surbin) je za popa Dukqanina samo ge-
ografski pojam, a ne politi~ki ili dr`avni, i to tako da Srbiju ~ine Ra{ka
i Bosna zajedno; u tome se Pop Dukqanin podudara s carom Konstantinom Po-
rfirogenitom.” (str. 23-24.) Na drugom mestu [i{i} ponavqa da je po Por-
firogenitu Bosna deo Srbije.
U studiji “Hrvati i Hrvatska”, objavqenoj u Zagrebu 1890. godine, Vjeko-
slav Klai} uop{te ne osporava ni Popa Dukqanina ni Ferdu [i{i}a. On
ka`e: “Konstantin se sla`e potpuno sa Dukqaninom, opisuju}i Srbiju. I on
zna za oblast Bosnu (Horion Bosona) kao sastavni deo Srbije, wemu je Serbia
isto {to Dukqaninu Surbin ili Zagorje... Po popu Dukqaninu, celo “Slo-
vensko kraqevstvo” (Regnum Sklavorum) bilo je podeqeno u Primorje i Srbi-
ju (Meritima et Surbia). Sva zemqa ~ije reke sa planine uti~u u more (Jadransko)
spadala je u Primorje, a ~ije reke teku sa planina na sever (u Dunav) Srbija.
Srbija (ili Zagorje, Surbia kve est Transmontana) deli se na Bosnu, koja je
sezala od reke Drine na Zapad do planine Borove (ad mentem Pini) i na Rasu
(Ra{ka zemqa), koja je od Drine na istok dopirala do Laba i Lipqana (na Ko-
sovu poqu).” (str. 24.)
I hrvatski geograf Ivan Hoi} u kwizi “Slike iz op{teg zemqopisa pi-
{e”: “Ve} od najstarijih vremena dijelila se srpska zemqa na vi{e oblasti,
a najpoznatije su bile Ra{ka i Bosna.” (str. 24.) I italijanski istori~ar ko-
ji je `iveo u Dubrovniku i Zadru, Fran}esko Marija Apendini, 1802. godine
isti~e: “Sorbulija ili Srbija, be{e druga dr`ava Slavonije, koja je obuhva-
tala sredozemne delove Gorwe Dalmacije, tj. Meziju, danas Bosna, i Ra{ku.”
(str. 24.) Lajo{ Taloci tako|e pi{e o dve oblasti Srbije iz vremena popa Du-
kqanina, pa ka`e: “Jedna od velike reke Drine prema zapadnoj strani do Bo-
rove gore; wu zovu i Bosna.” (str. 25.) Onu isto~no od Drine, po Talociju, zo-
vu Ra{kom. Stojan Novakovi} to pitawe rezimira na slede}i na~in: “Oba iz-
vora iz kojih je crpem, glavnu merodavnu gra|u za ovo moje istra`ivawe, ne
dele Bosnu od Srbije, ni Srbiju od Bosne; obe te oblasti ostavqaju kao jed-
nu geografsku celinu. Obe predstavqaju Srbiju kao glavno ime za one prede-
le kroz koje teku pritoke Save i Dunava, a Bosnu kao predeo Srbiji pot~i-
wen. Dukqanin, koji pojedinosti boqe poznaje nego Konstantin Porfiroge-
nit, me}e prema Bosni, kao jednom odeqku Srbije, u jednu liniju Ra{ku kao
drugi odeqak Srbije. I jedan i drugi pisac dele taku Srbiju od Dalmacije (gor-
we i dowe) ili od pomorskih oblasti po izvesnim dobro poznatim znacima,
831
vode}i izme|u wih granicu vencem gorskim, koji vode obara na jednu stranu
moru Jadranskome, a na drugu Savi. I obadva to govore re~ima, koje se sumwi-
vo ne mogu razumevati.” (str. 25.)
Francuski publicista Ksavije Marmije u drugom tomu svojih “Pisama sa
Jadrana i iz Crne Gore”, objavqenom u Parizu 1853. godine, navodi: “Prve si-
gurne bele{ke koje imamo o nastawewu Srba u Evropi ne datiraju daqe nego od
polovine VII veka. U toj epohi oni sti`u do obala Dunava i {ire se sasvim br-
zo kroz Kne`evinu koja je sa~uvala wihovo ime (Srbiju, L.M.K.), kroz Bosnu i
do zaliva Kotora. Tu se zadr`ava elan wihove emigracije.” (str. 25.) Srpski ka-
rakter Bosne, od najstarijih vremena, u nauci je sasvim nesporan. Nijedan ar-
gument ne postoji kojim bi se to moglo osporavati. Mogu}e je samo dodavati re-
levantna mi{qewa, poput teksta vizantijskog istori~ara s kraja dvanaestog ve-
ka Jovana Kinama koji pi{e: “Reka po imenu Drina koja... deli (se~e, rastavqa,
lu~i) Bosnu od ostale Srpske zemqe.” (str. 26.) Kinam tu ka`e da je takva pode-
la dovela do stvarawa dve srpske dr`ave. Na Kinama se poziva nema~ki isto-
ri~ar Maksimilijan [imek, koji u kwizi “Politi~ka istorija Kraqevine Bo-
sne i Rame”, izdatoj u Be~u 1727. godine, isti~e: “U tome se sla`e i Jovan Ki-
nam kad govori o upadima cara Emanuela Komnena i ka`e da reka Drina se~e
po sredi zemqu Srbiju, ~iji se zapadni deo zove Bosna i ima svoje posebne vla-
daoce.” (str. 26.) Bosnu je srpskom zemqom nedvosmisleno ozna~avao i mleta~-
ki du`d Andrea Dandolo u svojim “Analima” koje je objavio polovinom ~etr-
naestog veka.
Italijanski istori~ar iz Dalmacije, Johanes Lucijus, u kwizi “Kraqevi-
na Dalmacija i Hrvatska”, objavqenoj u Amsterdamu 1666. godine, pi{e: “Bosna,
pak, koja se nalazila na istoku dana{we Hrvatske, o~igledno je u vreme Porfi-
rogenita sa~iwavala predeo Srbije.” (str. 27.) U drugoj svojoj kwizi, “Istorij-
ski spomenici Trogira”, objavqenoj u Veneciji 1673. godine, Lucijus je jo{ de-
cidniji: “Srbqani, koji su ve}inom bili podanici isto~nog carstva, preuze{e
razna imena prema predelima koje obitavahu, a najglasovitiji su bili Neretqa-
ni i Bosanci, tako nazvani prema rekama Neretvi i Bosni, koje teku kroz wi-
hove zemqe.” (str. 27-28.) Lucijusove stavove je u potpunosti prihvatao hrvatski
istori~ar i katoli~ki sve{tenik Frawa Ra~ki. Uz to, francuski vizantiolog
[arl Difren u kwizi “Stari i novi Ilirik”, iz 1746. godine, tvrdi: “Budimir,
kraq Dalmacije i Srbije, razdeliv{i Srbiju, ustanovi poreklo Bosni i Ra{koj.”
(str. 28.) U svojoj osmotomnoj “Svetoj Iliriji”, italijanski istori~ar i jezui-
ta Danijel Farlati u osamnaestom veku pi{e o Bosni kao srpskoj pokrajini unu-
tar Rimskog carstva, pa navodi: “U sedmom veku je imperator poverio ovu pro-
vinciju zajedno sa Gorwom Mezijom i ostalom sredozemnom Dalmacijom (isto~-
nim delom) Srbima, i iz ovih pokrajina koje se po~e{e zvati op{tim imenom
Srbija, iako su imale svoja stara imena, bi sastavqena srpska dr`ava.” (str. 29.)
O srpstvu Hercegovine postoje i stariji podaci od Porfirogenitovog opi-
sa. Mnogo pre definitivnog hri{}anskog raskola, negde oko 925. godine, pap-
ski nunciji su, kako svedo~i izvorni vatikanski dokument koji je obradio Fra-
wo Ra~ki, na splitskom koncilu pravili dogovore sa hrvatskom i srpskom go-
spodom. Ra~ki u komentaru ka`e da “vaqa dvoje imati na umu: prvo, da je na sa-
boru spqetskom sudjelovao ne samo hrvatski kraq Tomislav sa svojimi veli-
ka{i, nego i zahumski knez Mihajlo sa srbskim velika{i.” (str. 30.) Porfi-
832
rogenit je nedvosmisleno za Zahumqane, Neretqane i Trebiwce sa Konavqa-
nima tvrdio da su Srbi: “I po{to sada{wa Srbija i Paganija i zemqa Zahu-
mqana i Travunija sa zemqom Konavqana behu pod vla{}u cara Romeja, i po-
{to su te zemqe Avari opusto{ili – jer progna{e odatle Romane koji sad sta-
nuju u Dalmaciji i Dra~u – to car naseli iste Srbe u te zemqe.” (str. 31.) On
to ponavqa na vi{e mesta iznose}i: “Zahumqani koji sada tamo `ive ba{ su
Srbi... Zemqa Travunaca i Konavqana jedna je. Stanovnici weni vode pore-
klo od nekr{tenih Srba... Arhonti Travunije bili su uvek pod vla{}u arhon-
ta Srbije... Pagani su poreklom od nekr{tenih Srba... Tako se zovu {to nisu
primili kr{tewe kao ostali Srbi.” (str. 31.)
Nema~ki istori~ar Johan Gothilf [triter pisao je, 1774. godine, o bal-
kanskim zbivawima krajem prvog milenijuma nagla{avaju}i: “Ne{to malo za-
tim zaista se prohtelo Srbima da se vrate u svoju zemqu, pa im je ~ak car dao
i otpust. Ali kad su pre{li bili reku Dunav, pokaja{e se, zamoli{e cara pre-
ko pretora koji u to doba upravqa{e Beogradom da im dodeli drugu zemqu za
naseqewe. Po{to se ona zemqa koja se sad zove Srbija, i Paganija, koja se jo{
naziva Zahumska zemqa, a tako isto i Travunija (Trebiwe) i oblast Konava-
la, koje su sve bile u vlasti Rimqana, po{to su sve te zemqe ostale puste zbog
provala Avara, i po{to su rasterani Romani koji sada obitavaju Dalmaciju
i Dra~, car dade te predele Srbima da ih nasele, koji su mu tako|e ostali pod-
lo`ni... Oni Zahumci koji sada nastawuju Dalmaciju, Srbi su, od kneza koji je
pobegao Herakliju caru rimskom – Trebiwci i Konavqani poti~u od nekr{te-
nih Srba, koji se tamo nastani{e jo{ od onog kneza koji je iz nekr{tene Sr-
bije pobegao ka caru Herakliju pa do Vlastimira, srpskog kneza. – Zaista kne-
`evi trebiwski su oduvek bili podlo`ni srpskom knezu. – Pagani poti~u od
nekr{tenih Srba, naime od onog kneza koji je pobegao caru Herakliju. Zato
se ba{ i zovu Pagani {to jo{ nisu bili primili kr{tewe u ono doba kad su
svi Srbi bili kr{teni.” (str. 32.)
Katoli~ki nadbiskup mogiqevski Stanislav Siestren~evi} de Bohuz u
kwizi “Ispitivawa o poreklu Sarmata, Slavona i Slovena”, objavqenoj u Sankt
Peterburgu oko 1800. godine, pi{e: “Kne`evina Zahumqe be{e grana dubro-
va~ke (kne`evine). Poqa joj se prostirahu do obale Neretve; wena obala do-
seza{e do Pagana (Neretqana); brdoviti i severni deo zemqe do Hrvatske, ko-
ja se ograni~avala obalom Cetine, a s druge strane do Srbije. Stanovnici su
bili romanski kolonisti, koje je naselio Dioklecijan, ali su svi bili odve-
deni u ropstvo i odvu~eni seobom od Avara. Tu su Srbi do{li na wihova me-
sta... Beli Srbi u Bosni bili su kr{teni godine 867.” (str. 32-33.) Interesant-
no je da je jo{ Cojs zapazio da “samo za primorske Srbe daje Konstantin Por-
firogenit imena mawih odeqewa, a ne od glavne mase na istoku.” (str. 33.) O
Srbinu Trebiwaninu, koji je zarobio veliku gr~ku vojsku u Dukqi, pi{e i vi-
zantijski vojni pisac iz jedanaestog veka Nekemvomen.
Svi sredwevekovni bosanski vladari i pisci nedvosmisleno su se identi-
fikovali kao Srbi, o ~emu je najvi{e dokumenata sa~uvano u Dubrova~kom ar-
hivu. Konavqanin Milan Re{etar pi{e da “bosanski ban Ninoslav obele`a-
va u tri poveqe iz godina 1234–1249. svoje podanike vi{e puta imenom Srbi i
nikako druk~ije.” (str. 36.) Te poveqe je svojevremeno objavio Franc Miklo-
{i~ i wima su ure|ivani bosansko-dubrova~ki odnosi. Ruski istori~ar Maj-
833
kov potvr|uje da je to verodostojan dokaz da su se Bosanci smatrali Srbima, a
\uro Dani~i} zakqu~uje u svom “Rje~niku iz kwi`evnih starina srpskih”: “Ta-
ko ime narodno bje{e ja~e od zemaqskoga, te i bosanski banovi u istijem pri-
likama zvahu Srbima svoje qude.” (str. 37.) I 1418. godine knez Grgur Vukosali}
stanovnike Stona naziva Srbima. Na isti na~in saop{tava vojvoda Dowih Kra-
jeva, Juraj, da pojedinim feudalcima dodequje posede na teritorijama gde `i-
ve Srbi i Vlasi. Juraj je bio sin kneza Vojislava, brata hercega Hrvoja. Ispo-
vedao je katoli~ku veru, pisao ikavski, ali i nedvosmisleno se smatrao Srbi-
nom. U aktima hercega Stefana i wegovog sina Vladislava se tako|e iskqu~i-
vo govori o Srbima i Vlasima. Vlasi su nesporno Dubrov~ani i drugi Gomeri.
U jednom pismu iz 1438. godine Dubrov~anin Pirko Boqesaqi} stanovni-
ke Srebrenice naziva Srbima. To pismo je u Dubrova~kom arhivu prona{ao Kon-
stantin Jire~ek i objavio u kwizi “Spomenici srpski” iz 1892. godine. I iz
zbirke vladarskih poveqa, koju je objavio Miklo{i~, vidi se da bosanski vla-
dari svoje podanike tretiraju iskqu~ivo kao Srbe u etni~kom smislu. Ban Stje-
pan II Kotromani} potpisuje 15. marta 1333. godine dve poveqe na srpskom je-
ziku i srpskim pismom, uporedo sa dve na latinskom, kojima je Rat sa Stonom
ustupio Dubrov~anima. [to je propustio Miklo{i~, prona{li su Medo Pu-
ci} i Konstantin Jire~ek. Na primer, pisma Pribislava Pohvali}a iz 1406.
i narednih godina. ^iwenicu da nikakvog hrvatskog traga u Bosni nema, potvr-
|uje i istaknuti hrvatski nau~nik Vatroslav Jagi}, pa ka`e: “U Bosni je, pre-
ma na{em znawu, ve} za vreme bana Ninoslava upotrebqavan izraz Srbqin, is-
prva bar u religioznom zna~ewu za pravoslavne (mo`da i patarene) naspram
katoli~kim Dubrov~anima koji su zvati Vlah.” (str. 42.) Dubrova~ki katolik
Milan Re{etar o istom pitawu govori: “Bosanski ban Ninoslav obele`ava
u tri poveqe iz godina 1234–1249. svoje podanike vi{e puta imenom Srbi i ni-
kako druk~ije.” (str. 43.) Uz to, Vatroslav Jagi} i za povequ Kulina bana, iz 1189.
godine, saop{tava da je pisana na srpskom jeziku i }irilicom, i jo{ uz to da
je nemogu}e da je to prvi dokument te vrste.
Iako je i u Bosni i Hercegovini bilo stalnih fluktuacija stanovni{tva,
one su tu bile najmawe u odnosu na sve ostale srpske zemqe. I nikad nije dola-
zilo do nekih velikih promena u wegovoj etni~koj strukturi. Masovnog pre-
seqavawa iz Srbije u Bosnu bilo je u dvanaestom veku kada je Stefan Nemawa
proterao bogumile. O tome Vladimir ]orovi} ka`e: “Iz Srbije sekta je pre-
{la u Bosnu... U Bosni su pripadnike nove vere zvali patareni.” (str. 46.) O to-
me pi{e i politi~ki predvodnik dalmatinskih Srba Bo`idar Petranovi} u
svojoj kwizi “Bogumili. Crkva bosanska i krstjani”, koju je objavio u Zadru 1867.
godine: “Iz Bugarske i srpskih `upanija prelazahu, mo`da u za~etku jeresi, po-
jedini u~iteqi u susjednu Bosnu. Broj se wihov umno`io drugim jeriticima iz
Srbije, {to ih progna{e dva Nemawi}a – Simeon i sin mu prvovjen~ani Ste-
fan – pri svr{etku XII i po~etkom XIII vijeka. Bosnom je onda vladao zname-
niti Kulin ban, koji progowene iz Srbije rado primi u svoju zemqu.” (str. 46.)
Hrvatski nau~nik Dragutin Frani} je, 1897. godine, o tome pisao: “Bogumili
proterani iz Srbije pobego{e u Zahumqe bratu Stefanovom, knezu Mirosla-
vu, koji ih je, radi mr`we na brata, rado prihvatio. Iz Zahumqa stigo{e pro-
povednici bogumilskog u~ewa u Bosnu ponosnu, gde se ono pod pokroviteqstvom
bana, plemstva i sve{tenstva ra{iri.” (str. 46-47.)
834
U istorijskim analizama uop{te nije sporno da je taj egzodus bio masovan,
ali je te{ko navesti neke ozbiqnije broj~ane podatke. Lazo Kosti} to pitawe
rezimira: “[ta su bili po narodnosti ti prognani bogumili? Svakako Srbi, o
tome ne mo`e da bude nikakve sumwe. Srbi su pri{li Srbima. U svakom slu~a-
ju se broj Srba u Bosni pove}ao, etni~ka me{avina nije time nastupila... Da su
i ostali bosanski bogumili bili Srbi, u to nauka ne sumwa. To je toliko jasno,
da se i ne dokazuje.” (str. 47.) Bogumili su, prema nespornim pokazateqima, sla-
vili krsnu slavu. Veru su mewali, ali su slavi ostajali odani. Jano{ Taloci, pro-
u~avaju}i molbu kraqa Tvrtka II papi da mu dozvoli da o`eni ma|arsku katol-
kiwu, pi{e: “U tekstu molbe je va`na napomena da se u Bosni nalaze nevernici
i {izmatici. Pod nevernicima razumu se bogumili (patareni), dok se oznaka {i-
zmatika mo`e da odnosi samo na pravoslavne (ortodoksne). O istoriji i orga-
nizaciji bosanske pravoslavne crkve mi imamo malo i usto tako neprecizne do-
kaze, da i spomen pravoslavnih u suplikaciji moramo naro~ito da naglasimo. Po
na{em mi{qewu ispovedala je ve}ina sto~arskog naroda pravoslavnu hri{}an-
sku veroispovest, iako weni prista{e nisu tada bili organizovani.” (str. 48.)
Nema nikakve sumwe da je izvestan broj Vlaha `iveo u svim srpskim zemqa-
ma, pa i u Bosni, ali su oni ubrzo bili asimilovani od srpske mase. Ostao je
samo naziv jer su Turci Vlasima nazivali sve hri{}ane. Frawo Ra~ki, Tadi-
ja Smi~iklas i Ferdo [i{i} smatraju da je pojam Vlaha vremenom promenio
zna~ewe i da su se tako nazivali sto~ari. S druge strane, katolici su se u Bo-
snu samo sporadi~no useqavali, prvenstveno kao saski rudari i poneki dubro-
va~ki trgovac na odre|eno vreme. Nakon uspostavqawa turske vlasti, izvestan
broj pravih Turaka i muslimana iz drugih zemaqa je naseqen u Bosni, ali u su-
vi{e malom broju da bi ozbiqnije uticao na etni~ku strukturu. Doma}i musli-
mani su ih vrlo brzo asimilovali i nametnuli im srpski jezik, uz zadr`ava-
we zna~ajnog broja turskih i arapskih izraza. Enver Reyi} u kwizi “Prilozi
o nacionalnom pitawu”, objavqenoj u Sarajevu 1963. godine, pi{e: “Osmanli-
je su u po~etku bile mnogobrojne. To su u prvom redu bili vojnici, ~inovnici
i trgovci. Pod uticajem sredine i `enidbenih veza oni su zaboravili svoj je-
zik, potpuno se asimilirali i stopili sa “muslimanskim Srbima.” (str. 54.)
Po tom pitawu se sla`u austrijski autor Karl Saks, kao i ruski Rajevski,
a Vladimir ]orovi} daqe precizira: “Muslimanske redove popuwavali su u
na{im zemqama i pravi Turci, koje su upravne vlasti iz Carigrada, po potre-
bi slu`be, upu}ivale u pokrajine i od kojih je jedan deo tu stalno ostajao. Na
tursko poreklo ukazuju i ova imena dana{wih slaviziranih bosanskih musli-
manskih porodica: Kajtazi, Kamure, Firdusi, Behrami, Korkuti, Bekmeni, Fi-
lusije itd. Tu spada i poznata begovska porodica ^engi}a.” (str. 54.) O tome
pi{u Vladimir Dvornikovi} i Lui Olivije. Austrijanac Jozef Bernrajter
1918. godine pi{e da su bosanskohercegova~ki muslimani “diferencirani pre-
ma hri{}anskom stanovni{tvu svojom gospoduju}om svesti koja je vekovima tra-
jala i primesom koju su wihovi haremi dobili preko turskih i anadolskih `e-
na.” (56) Gerhard Gezeman tvrdi da su “prave osmanlije, nastawene (u Bosni) kao
~inovnici, vojnici i trgovci, brzo srbizirani.” (str. 56.) Brakovi su veoma ret-
ko sklapani izme|u slojeva muslimanskih feudalaca i muslimanskih zemqo-
radnika. Muslimani zemqoradnici su nazivani balijama, odnosno neznabo{ci-
ma, i begovi ih nisu mnogo razlikovali od hri{}anske raje, zadr`avaju}i pre-
ma wima tipi~nu klasnu distancu.
835
 ]orovi} pokazuje kako je Bosna masovnije naseqavana muslimanima iz dru-
gih krajeva nakon sloma turske osvaja~ke ekspanzije. “Kad su, postepenim na-
predovawem hri{}ana, od druge polovine XVII veka, muslimani morali da na-
pu{taju sredwu Dalmaciju, Slavoniju, Boku i Liku, wihovo se stanovni{tvo
sru~ivalo obi~no u Bosnu... Najqu}i hercegova~ki muslimani bili su Kor-
jeni}i, koji najve}im delom poti~u od prognanih turskih naseqa oko Herceg-
novog, kao i stanovni{tvo “prokletog Lijevna” od dalmatinskih musliman-
skih begunaca... Na po~etku XIX veka veliki deo muslimanskih izbeglica iz
zapadne Srbije pre{ao je u isto~nu Bosnu i tu se naselio. Tako su npr. br~an-
ski Ku~ukali}i potomci poznatog dahije iz Prvog ustanka.” (str. 57.) Qubo-
mir Stojanovi} u monografiji “Staro U`ice”, iz 1922. godine, iznosi da u`i~-
ki Turci “nisu bili Osmanlije, ve} potur~ewaci kao i u Bosni, i nisu znali
turski sem pozdrava i nekih re~i koje su u{le i u srpski jezik onoga vreme-
na.” (str. 57.) I sam Pilar priznaje da “u Bosni nailazimo ~esto na imena Bi-
ogradlija, [ab~anin, U`i~anin” itd. (str. 57.) Risto Jeremi} u studiji “O po-
reklu stanovni{tva Tuzlanske oblasti”, iz 1922. godine, opisuje proces do-
seqavawa muslimana kao muhayira iz raznih krajeva. “Begovske porodice tvr-
de da su poreklom iz Anadola i, po{to se ne slu`e “begovskim pismom” kao
bezi na Hercegovini, u Polimqu i G. Podriwu, smatraju to neki pouzdanim
znakom da bezi Tuzlanske oblasti nisu potomci na{e sredwevekovne vlaste-
le. Jedino se jo{ govori o Tuzli}ima da poti~u od Cvetka Altamanovi}a i za
Uzeirbegovi}a u Maglaju da su rod Kondi}ima u Srpskoj Brusnici, srez ma-
glajski.” (str. 58.) O tome op{irno pi{u i \or|e Pejanovi} i pruski konzul
u Sarajevu Bjau, koji je tvrdio da je oko 1867. godine 30.000 muslimana prote-
rano iz Srbije u Bosnu.
Sreten Vukosavqevi} u kwizi “Organizacija dinarskih plemena”, objavqe-
noj 1957. godine u Beogradu, ukazuje da su se kod svakog teritorijalnog pro{i-
rewa Crne Gore i istrage poturica, istra`eni, odnosno prognani muslimani
naseqavali odmah uz novu granicu. “Tako su ti iseqenici stvorili krajinu, ko-
ja je bila quta i ubojita iako nije bila formalno organizovana kao krajina.
Opkolili su Crnu Goru.” (str. 59.) U Bosni se sa dolaskom muslimanskih iz-
beglica de{avao proces sli~an onom pred tursku najezdu, kada su mnogi Srbi
iz ve} porobqenih srpskih zemaqa na{li uto~i{te. Kako napomiwe \or|e
Pejanovi}, “iz skopskih i prizrenskih krajeva, sa Kosova i iz Metohije, Sanya-
ka, Pe{tera, Srbije, Crne Gore i Isto~ne Hercegovine be`alo je stanovni-
{tvo prema severu i zapadu, pa je jednim delom dolazilo u Bosnu i Sredwu i
Zapadnu Hercegovinu.” (str. 62.) Bilo je, s vremena na vreme, i prinudnog na-
seqavawa, a kako obja{wava Kosti}, “prinudno naseqavawe su vr{ili Turci
kad je izvestan predeo bio opusteo usled emigracije i bega dotada{weg stanov-
ni{tva. Radilo se o severnoj, severozapadnoj i zapadnoj Bosni. Ova dva prva de-
la Bosne su na taj na~in dobili srpski karakter iako ga eventualno nisu ima-
le.” (str. 63.) Jefto Dedijer je pisao da su po~etkom XVIII veka hercegova~ki
planinski Srbi naselili sarajevske i tuzlanske predele, a jo{ ranije travni~-
ke, biha}ke i bawalu~ke, {to potvr|uje i Vladimir Skori}, a i Jovan Du~i}.
Sreten Vukosavqevi} je bele`io da je “u `ivom narodnom se}awu kako se... iz
Sanyaka i bosanskih i hercegova~kih planinskih oblasti i{lo u Bosansku Po-
savinu, ili u Semberiju.” (str. 63.)
836
U studiji “Nestanak bogumilstva i islamizacija Bosne”, Aleksandar Sa-
lovjev 1949. godine pi{e povodom stawa u Bosni krajem XVII veka: “Pove}ava
se broj pravoslavnih po selima; neprestane imigracije iz Sanyaka, Hercego-
vine i Crne Gore dovode `ilavo srpsko stanovni{tvo u opustela muslimanska
i katoli~ka sela (npr. u Sarajevsko poqe).” (str. 64.) Gerhard Volfrum ka`e da
je po turskoj okupaciji do{lo do procesa islamizacije u kojoj je katolicizam
“ispo~etka pretrpeo jake gubitke, dok je pravoslavqe uspelo, jednovremeno sa
prodirawem srpskog stanovni{tva, da svoj uticaj znatno pro{iri.” (str. 64.)
Me|utim, Kosti} ukazuje da su se masovno Srbi i iseqavali iz Bosne pa je ta-
ko “skoro cela pravoslavna Slavonija, najve}i deo pravoslavne Dalmacije, Li-
ke, Korduna i Banije, znatan deo Srema i Crne Gore, itd., naseqen Srbima iz
BiH. To su jo{ tada mase od po vi{e desetina hiqada lica, koje su nesumwivo
oslabile Srpstvo BiH. Da ono i pored toga predstavqa ve}inu u zemqi, pored
jo{ svih stradawa i ubistava, dokaz je samo da su te pokrajine do sr`i bile srp-
ske.” (str. 64.) Posledice tog procesa vrlo su upe~atqive. “Sve okolne oblasti
naseqavaju Srbi iz Bosne i Hercegovine, daju}i tim krajevima srpski karak-
ter ako ga nije bilo, ili ga poja~avaju i potvr|uju ako je bio ugro`en, a u isto
vreme ne slabe svoju etni~ku poziciju u krajevima iz kojih se sele. [anti}ev
stih o tim oblastima kao “rasadniku Srpstva” nije nimalo preteran. Pa {ta
to zna~i u stvari? Zna~i da su Bosna i Hercegovina imale toliko srpske kr-
vi, da ih nikakvo pu{tawe krvi nije moglo da poremeti u wihovom etni~kom
sastavu a kamoli da ih uni{ti. Ni seobe, ni ratovi, ni persekucije koje su ve-
kovima vr{ene prema srpskom `ivqu Bosne i Hercegovine, nisu mogle dove-
sti u pitawe srpstvo tih oblasti. ^ak ni zversko i sistematsko tamawewe Sr-
ba u kriminalnoj “Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj” nije ih uni{tilo niti mo-
glo izbrisati srpski karakter tih pokrajina. Dok je sama Srbija bila skoro pu-
sta posle Kara|or|evog i Milo{evog ustanka, Bosna i Hercegovina su pune Sr-
ba bile i ostale vazda. Svakome su ih davale i nemilice `rtvovale, pa opet ih
je uvek ostalo toliko da im niko ne mo`e osporiti etni~ki karakter, ni danas
kao ni u najstarijoj pro{losti od dolaska Srba na Balkan.” (str. 67-68.)
O doseqavawu raznoraznih katoli~kih nacionalnosti u Bosnu i Herce-
govinu posle austrougarske okupacije mnogo su pisali Emil d’Lavle, Karl Ce-
den, Ernest Deni, Anatol Leroa-Bolije, Ivo Andri}, Hajnrih Gener, \or|e
Pejanovi} i mnogi drugi. Kosti} wihove radove op{irno citira i poseban
zna~aj daje podacima da su se kolonisti naro~ito naseqavali tamo gde je ra-
nije stanovni{tvo bilo etni~ki najkompaktnije, dodeqivana im je najplodni-
ja zemqa, ali i najboqi polo`aji u dr`avnoj administraciji, najunosniji po-
slovi itd. Po popisu stanovni{tva iz 1910. godine registrovan je 71.061 gra-
|anin nema~ke, poqske, ukrajinske, ciganske, ~e{ke, ma|arske, slovena~ke, ita-
lijanske, rumunske, slova~ke, arnautske, turske, gr~ke i drugih nacionalnosti
kojima govorni jezik nije bio srpski. Tu treba dodati jo{ 40.000 uvezenih Hr-
vata. Po{to austrijska vlast nije trajala ni pola veka, wihova politika et-
ni~kog prestrukturisawa nije imala dovoqno vremena za pun uspeh, ali je na-
stavqena hrvatskim zverstvima u toku Drugog svetskog rata, kad je samo na te-
ritoriji Bosne i Hercegovine pobijeno 600 hiqada pravoslavnih Srba.
Nekada etni~ki jedinstveno, stanovni{tvo Bosne i Hercegovine se deli-
lo iskqu~ivo po verskom osnovu, ali je taj osnov presudan u modernom vreme-
837
nu po pitawu nacionalne samoidentifikacije. Kako je pisao Jovan Du~i}, “u
Bosni se izrodio narod sviju vera, i poku{ava ve{ta~ki da se razmetne i u raz-
ne narodnosti, ~ak i u one o kojima wegov otac nije znao pre austrijskog re`i-
ma.” (str. 82.) Bosanski katolici se nikada nisu izja{wavali kao Hrvati, sve
do austrijske okupacije. Vekovima su se oni identifikovali kao Latini ili
[okci, o ~emu svedo~e svi raspolo`ivi istorijski dokumenti. Ivan Frawo
Juki} je polovinom devetnaestog veka celu Bosnu proputovao, ali nigde Hr-
vata nije na{ao. Wegovi brojni putopisi objavqivani su po raznim ~asopisi-
ma. Negde u isto vreme hrvatski istori~ar Ivan Kukuqevi} Sakcinski kao da
jadikuje: “U staro vreme ~inila je Pliva granicu hrvatskoga kraqevstva, a na-
hija plivanska bija{e `upanija hrvatska. Sad je ve} odavno i{~ezlo tuda ime
hrvatsko.” (str. 85.) Vasilije \eri} to komentari{e na slede}i na~in: “Pogre-
{ka je {to ovde stoji i{~ezlo, jer se ni~im ne mo`e pouzdano dokazati da ga
je kad tu i bilo.” (str. 86.) I Ante Radi}, brat Stjepanov, konstatuje 1899. go-
dine: “Na dosta mjesta sam se dovoqno i nehotice uvjerio da je ime hrvatsko po
BiH seoskome svjetu posve nepoznato.” (str. 86.)
Najsme{niji je Vjekoslav Klai} koji u kwizi “Bosna. Podatci o zemqopi-
su i poviesti”, objavqenoj u Zagrebu 1878. godine, navodi: “@iteqi BiH, izu-
zev ne{to drugih plemena, sami su Hrvati. Ovo se ime dodu{e malo ~uje, jer je
narodna sviest u narodu zamrla, pa se vi{e spomiwu ili pokrajinska (Bo{wak,
Hercegovac) ili vjerska imena (Tur~in, Srbin, Latin).” (str. 86.) Ispada da su
svi oni Hrvati, samo nijedan ne zna da je zaista Hrvat. A Srbi iako vekovima
znaju da su Srbi, zapravo to nisu nego su pravoslavni Hrvati, s tim {to niko
od wih ne zna da je Hrvat. Klai}a je ismevao i Rihard Kipert 1879. godine, u uti-
cajnom nema~kom geografsko-etnografskom ~asopisu “Globus”, koji je izlazio
u Braun{vajgu: “Klai} upotrebqava ovde oznaku “Hrvati” u sledstvu jedne ma-
rote (zna~i ne{to nalik na lakrdiju ili budala{tinu, L.M.K.) ve}ine hrvat-
skih pisaca, koji bi u interesu snage svoje otaybine hteli da sve Jugoslovene
za sebe reklamiraju i tome separatizam jo{ vi{e pothrawuju.” (str. 86.)
Mnogi autori su ukazivali da bosanskohercegova~ki katolici vekovima
nisu imali nikakve nacionalne svesti. Tako Ami Bue 1840. godine u ~etvoro-
tomnoj kwizi “Evropska Turska” ukazuje: “Austrija treba uvek da se se}a da su
jedini weni prista{e u Bosni, katolici ili [okci, omrznuti od muslima-
na kao i od wihovih zemqaka gr~kih (pravoslavnih), zato {to im nedostaje ose-
}aj narodnosti i patriotizma, koji su do krajnosti razvijeni kod drugih Bo-
sanaca.” (str. 87.) Vjekoslav Klai}, svestan osnovnog problema, a i `eqan da
pripomogne hrvatskim nacionalnim aspiracijama uprkos ~iwenici da kod bo-
sanskih katolika hrvatske nacionalne svesti jednostavno nema, smatra da ta-
mo{wi `upnici i frawevci “narodne sviesti i ponosa ne moga{e im u gru-
di udahnuti, jer sami nisu pravo znali tko su i {to su... Pa tako nije ni ~udo,
da su neki putnici, napose Giqferding, primjetili, da katolici u shvatawu
i u du{evnih svojstvih u ob}e zaostaju za pravoslavnimi. Uzroci tako su pr-
vo elita vjere u autoritet drugih qudi, a drugo pomawkawe ~uvstva narodno-
sti.” (str. 87.)
Hrvatski politi~ar [ime Macura pisao je 1891. godine: “Vaqa nam danas
i to priznati, ako ne}emo da sami sebe o~ito varamo, da u Bosni i Hercegovi-
ni sviest narodna nije toliko probu|ena da bi se izvjesno moglo re}i, da pu-
838
~anstvo ovih zemaqa posve i odlu~no nagiwe hrvatskoj narodnosti.” (str. 87.)
I usta{ki pisac Ivo Pilar je priznao da pod turskom vla{}u nije postoja-
la hrvatska svest kod bosanskih katolika, nego je u Bosnu i Hercegovinu uve-
dena zajedno sa okupacijom i ve{ta~ki rasprostirana. On ka`e: “Prije 1848.
ne bija{e u Slavoniji, prije 1861. u Dalmaciji, a prije 1895. kod bosanskih ka-
tolika narodne sviesti me|u {irim slojevima! Kod ovih posledwih jo{ ni da-
nas nije se ona probila u onolikoj mjeri kao u Hrvatskoj, Slavoniji i Dalma-
ciji. Kod bosanskih muslimana bija{e se nacionalizacija sukobila s poseb-
nim pote{ko}ama.” (str. 88.) Milan Marjanovi} u kwizi “Savremena Hrvat-
ska”, iz 1913. godine, zakqu~uje: “Hrvatska politika u ~itavom XIX veku ima
dr`avno-pravni karakter. Narodno bu|ewe je otpo~eto u ograni~enoj vezi sa
dr`avnopravnim borbama. Tako je bilo u Hrvatskoj sa Gajevom akcijom, a i u
Dalmaciji se istom u vezi sa aktuelno{}u dr`avno-pravnog pitawa razmakao
pokret narodnoga probu|ivawa. Jednako je bilo i sa bu|ewem hrvatstva u Bo-
sni i Hercegovini.” (str. 88.) Posebne je napore |akova~ki biskup Josip Juraj
[trosmajer ulagao da indoktrini{e budu}e katoli~ke bosanske sve{tenike
i ubedi ih da su Hrvati. “Glasnik biskupije bosansko-sriemske” iz 1881. godi-
ne otvoreno priznaje da “su bosanski klerici tek u \akovu upoznali da su si-
novi hrvatskog naroda.” (str. 88.)
Ruski nau~nik Pjotr Aleksejevi~ Lavrov u studiji “Aneksija Bosne i Her-
cegovine i odnosi slovenstva prema woj”, objavqenoj 1909. godine u Sankt Pe-
terburgu u ~asopisu za istoriju, politiku i literaturu “Vesnik Evrope” ko-
mentarisao je Klai}evo pitawe: “[to se ti~e imena hrvatskog, to je ~ak prof.
Klai}, poznati autor geografije i istorije Bosne, morao priznati da stanov-
ni{tvo Bosne, ~ak katoli~ko, ne zove sebe tim imenom. Hrvatima naziva Bo-
{wake i Hercegovce samo Klai}.” (str. 89.) Apolon Akeksandrovi~ Majkov
je jo{ 1876. pisao da su bosanski katolici odavno izgubili svoju narodnost, ali
i da Austrija uspe{no wima manipuli{e. Katoli~ki sve{tenik Tomo Kova-
~evi} je 1862. godine pisao o situaciji u Bosni: “U ovoj krajini ima 100.000 `i-
teqa katolika, ali nijednog Hrvata”. Zato ne treba ovo gubiti iz vida, ve} tre-
ba obavje{tavati narod da Bosni pripada. U isto vrijeme treba znati da bi sla-
voqubivost Hrvata za svom Bosnom se polakomila. Katolici Bosne i Herce-
govine stoje pod vla{}u fratara, me|u kojima ima dobrih rodoquba.” (str. 89.)
Vasa Pelagi} je u svojoj “Istoriji bosansko-ercegova~ke bune” izra`a-
vao qutwu prema Hrvatima koji su bosanskohercegova~kim ustanicima poku-
{ali da u javnosti nametnu hrvatsko ime, iako su i na podru~ju Hrvatske ve}
imali blizu dvesta hiqada bosanskih i hercegova~kih izbeglica koji su se li-
stom izja{wavali kao Srbi. “Pa ni katolici tih pokrajina ne zovu se Hrva-
ti, ve} obi~no {okci, kr{}ani, latini.” (str. 89.) Jovan Du~i} je po tom pi-
tawu bio do kraja precizan: “Hrvatsko ime bilo je oduvek u Bosni tu|e, ko-
liko i portugalsko ili finsko. Bosna je nazivana samo srpskom zemqom.” (str.
89.) Jovan Cviji} je 1913. godine pisao: “Uostalom, katolici Bosne i Herce-
govine su sve do okupacije 1878. bili bez nacionalne svesti, jednako kao ma-
kedonski Sloveni. Sad su ipak najve}im delom postali Hrvati i bi}e sve vi-
{e.” (str. 90.) Tome Cviji} dodaje: “Svi strani katolici koji do|u u zemqu, na-
mah uzmu ime Hrvati, jer su onda sigurni da }e od Zemaqske vlade biti u sva-
kom pogledu favorizovani.” (str. 90.)
839
 Ni muslimani vekovima nisu imali nikakve nacionalne svesti, nego su se
poistove}ivali sa turskim okupatorima, s kojima su zajedni~ku veru ispove-
dali. Kako Kosti} ka`e, “kad im je re~eno da nisu Turci, muslimani BiH ni-
su vi{e znali {ta su. Bili su dezorijentisani, o{amu}eni. Wihova inteli-
gencija je po~ela bila posle okupacije da se nacionalno opredjequje, ali ne sva
jednako. Jedni su se progla{avali Srbima, a drugi Hrvatima. Kojih je vi{e bi-
lo, ne zna se, jer nikakva statistika niti je o tome vo|ena niti je mogla biti
vo|ena. Izgleda da je Srba bilo vi{e. Ali je i jednih i drugih bilo suvi{e ma-
lo, jedva da su ~inili jedan do dva procenta celokupnog muslimanskog stanov-
ni{tva. Masa nije htela da sleduje svojoj inteligenciji, mahom mladoj. Ona je
ostala nacionalno neopredeqena, indiferentna, da ne ka`emo indolentna. Ve-
ra je zadr`ana i daqe kao wena glavna odlika diferencijacije, a tako isto i
grupisawe. I tako je to ostalo sve do skora, do iza Drugog svetskog rata. Ne-
zavisno od toga, nauka se bavila pitawem wihove, muslimanske, nacionalno-
sti i skoro jednoglasno do{la do zakqu~ka da su bosanskohercegova~ki musli-
mani Srbi. Po objektivnim merilima: po jeziku, rasi, svojoj pro{losti itd.
No, masa muslimana nije ni doznavala ta mi{qewa niti je vodila ra~una {ta
stranci, makoliko kompetentni, o woj misle, o wenoj narodnosti. Ona je i{la
svojim putevima, vo|ena od svojih efendija, aga i begova, ~iji su ih preci ve-
kovima vodili i opredeqivali wihov stav i prema Bogu, i prema svetu, i pre-
ma svojim sugra|anima. Oni su i sad, skoro do posletka, ostali verni svojim efen-
dijama i wima su prepu{tali da opredequju i svoju i wihovu narodnost. A be-
govi i age su ostali verni starome, i sve novotarije su ih zbuwivale i izazi-
vale sumwu.” (str. 91.)
Francuski istori~ar Anatol Leroa-Gomije u studiji “Rase, religije i na-
cionalnosti Bosne i Hercegovine” iz 1900. godine ukazuje da “Kuran suzbija
ili gu{i, u svojoj klici, ideju narodnosti. To je jedan od razloga za{to se u Bo-
sni, kao i u celom Istoku, hri{}ani i muslimani sve vi{e razlikuju. Dok se
danas, svuda na Orijentu, budi nacionalna ideja kod hri{}ana i nastoji da joj
pot~ini religioznu ideju, vera produ`uje da apsorbuje celog muslimanina. Ona
ispuwava svu wegovu du{u i ceo `ivot, tako da ne ostaje mesta ma kakvom dru-
gom sentimentu. Ovi muslimani iz Sarajeva i Mostara Sloveni su i po jeziku
i po poreklu, i nemaju ni{ta zajedni~ko sa Turcima sem vere, pa ipak }e mo-
rati pro}i generacije, mo`da i vekovi, da se oni ponova ose}aju Sloveni i Evro-
pejci i dok se oni nau~e da se smatraju delom istog naroda kao wihovi hri{}an-
ski srodnici... Islam fazonira nanovo ~oveka i narod. Od naroda evropskog
porekla, kao {to su Bosanci, Koran je u~inio, na neku ruku, Azijate, koji su
se pokazali da te{ko prihvataju duh Evrope... Veliki deo muslimana izgleda
da je ostao srcem privr`en sultanu i Turskom carstvu, ~ija se sudbina, po wi-
ma, izjedna~uje sa sudbinom islama... Oni i daqe ostaju pri tome da se smatra-
ju Turcima.” (str. 91-92.)
To potvr|uje i Enver Reyi}, koji isti~e: “U {irokim masama muslimana
BiH razvila se i dugo odr`avala svijest o wihovoj zajedni~koj i nedjeqivoj sud-
bini sa sudbinom Turaka, wihova turska svijest, kojom su oni manifestovali
svoju privr`enost istovremeno islamu i Turcima.” (str. 92.) Hofrat Pa~ u tek-
stu “Muhamedanci u Bosni i Hercegovini”, objavqenom 1920. godine, zapa`a:
“Pripadnike islama u BiH ne zovu samo inoverci u saobra}aju i literaturi
840
Turcima, nego se i oni sami tako ozna~uju. Altajska krv ipak te~e mnogo ma-
we u wima; samo tu i tamo se mo`e videti tip sa azijatskim primesom... Ipak,
vi{e nego 400-godi{wi spoj sa Istokom, uticaj vere koja prekraja i duh i du-
{u, i wihov gospoduju}i polo`aj, presekli su veze koje su ih spajale sa svojim
srpskohrvatskim sunarodnicima koji su postali raja. I kad ih ~ovek ne bi ~uo
da govore, nego samo posmatrao wihovo prebivawe i wihov `ivot, wihovu no-
{wu, wihovo dr`awe i poslovawe, do{ao bi do zakqu~ka da ima pred sobom
sasvim drugi milet. Gradovi, sela i sala{i koje nastawuju po svemu li~e na is-
to~wa~ke uzore, i mogli bi se bez zazora na}i na Bosforu ili Anadoliji... Ori-
jentalni su jo{ i qudi koje sre}ete sve do mraka u ~ar{iji kao poslovne qu-
de, zanatlije, kafeyije, a{~ije, nosa~e, koji tek tada (kad padne mrak) napu{ta-
ju mahalu. Svi sem pasvanyija i stra`ara... Bosanski musliman je svojoj veri pla-
ho odan. U~ewe islama i wegov dominiraju}i polo`aj u zemqi formirali su
karakter bosanskog muslimanina.” (str. 92-93.)
Nema~ki autor Karl Pec nedvosmisleno tvrdi da su bosanskohercegova~-
ki muhamedanci prvobitno bili Srbi. Vaso Pelagi} tome dodaje: “Vjera u mu-
hamedovawe poremetila im je unekoliko i narav, i obi~aje i sposobnosti. Po-
tur~eni Srbi, a tako isto i Grci i Bugari, ~vr{}i su u vjeri Muhamedovoj i
od samih Arapa i azijskih Turaka.” (str. 93.) Kosti} pronalazi i kod austrij-
skog armijskog generala barona Emila Vojnovi}a, koji je bio izrazito anti-
srpski orijentisan, konstataciju iz 1917. godine o “550.000 muhamedanaca u Bo-
sni i Hercegovini, koji jesu zaista Srbi, ali se kao takvi ne smatraju.” (str.
93.) Jovan Cviji} je u tekstu “O iseqavawu bosanskih muhamedanaca”, koji su,
iako objektivno u etni~kom pogledu Srbi, be`ali kao pravi Turci, na osno-
vu li~nih saznawa i iskustava svedo~i: “Ni najmawe ne poma`e to {to govo-
re na{im jezikom. Nema skoro ni traga od ose}awa da su oni s nama narodna
celina. Ako im pomenete, jasno uvidite kako je to od wihove svesti jako da-
leko; onako isto daleko kao {to je blisko i jasno da su zbog vere isto {to i
Turci.” (str. 93.)
Kod usta{kog ideologa Ive Pilara isti problem se obra|uje u krajwe ten-
dencioznoj varijanti: “Protivno od Setona-Votsona pribrajam bosanske musli-
mane Hrvatima, ali bih hteo istaknuti da {iroki slojevi muslimana nemaju jo{
nikakve nacionalne sviesti... Nedostatak narodne sviesti kod muslimana ne sme-
ta u mome stanovi{tu, i to poradi toga, {to je poznata ~iwenica da je posvuda
u slovenskim zemqama na Balkanu pod turskom vladom narodna sviest skoro sa-
svim zamrla i `ivjela daqe samo kao dr`avnopravni i narodno-politi~ki osje-
}aj srodnosti. Kod bosanskih muslimana bija{e se nacionalizacija sukobila
sa posebnim pote{ko}ama... Potpuno je bila zamrla nacionalna sviest bosan-
skih Hrvata(!) koji su pre{li na islam. Izgleda da je ta sviest bila ve} pri-
li~no oslabqena vjeroizpovjednom diobom... Po Mileru, zaokupqa islam ~i-
tavu osobu prelaznika, on vreba da zaboravi ~itavu svoju pro{lost, svoju obi-
teq i sve prija{we veze, da bi se mogao podpuno predati jedino spasavaju}oj vje-
ri. To se zbilo s bosanskim bogumilima. Podpuno bija{e razkinuta svaka ve-
za s wihovom nacionalnom i politi~kom “pro{lo{}u”. (str. 94.)
Ukazuju}i da je ve} objavio kwigu “Nove jugoslovenske narodnosti”, kao i
da sprema posebnu bro{uru o nacionalnosti bosanskohercegova~kih muslima-
na, Lazo Kosti} ovde jo{ citira engleskog putopisca Artura Evansa koji je pu-
841
blikovao kwigu “Kroz Bosnu i Hercegovinu pe{ke tokom pobune avgusta i sep-
tembra 1875. sa istorijskim pregledom Bosne”, u kojoj, izme|u ostalog, zakqu-
~uje: “Jawi~ari, gospodari u Sarajevu, bili su ne{to vi{e od obi~ne ruqe ubi-
ca. Bili su ve}inom Sloveni, potomci vladaju}ih porodica starog bosanskog
kraqevstva. Oni govore narodnim jezikom i pro`eti su pokrajinskim patri-
otizmom.” (str. 94.)
Za razliku od katoli~anstva i islama, pravoslavqe je odvajkada u Bosni
i Hercegovini apsolutno identifikovano sa Srpstvom. Iako su u Austriji wi-
hovu veru nazivali gr~ko-isto~nom, pa ~ak i u Srbiji i Crnoj Gori pravoslav-
nom i isto~no-pravoslavnom, u Turskoj ortodoksnom, pravoslavnom i gr~kom,
bosanskohercegova~ki Srbi su se i pod austrougarskom okupacijom izborili
da se zvani~no wihova vera prizna kao srpsko-pravoslavna. Ukazom od 13. av-
gusta 1905. godine odobren je Statut od 264 paragrafa kojima je utvr|ena cr-
kvena i {kolska autonomija srpsko-pravoslavnih eparhija kojim je kao slu`be-
ni odre|en srpski jezik sa }irilskim slovima, narodno-crkvena crveno-pla-
vo-bela zastava, kao i regulisano delovawe srpsko-pravoslavnih crkvenih i
{kolskih op{tina, parohija, sve{tenstva, manastira, eparhija, wihovih od-
bora, kao i vrhovnog upravnog i {kolskog odbora.
Mada ne ulazi u teorijsko precizirawe pojmova naroda i nacije, Kosti}
ka`e da je pojam nacije “nov pojam u svetu, nastao uglavnom posle Napoleona.
I formirawe nacija trajalo je vekovima, a wihovo snala`ewe decenijama. A
nigde jasnije, ~i{}e i besprekornije nije se izvelo kao kod Srba, specijalno
Srba Bosne i Hercegovine. Proces srbizirawa i okupqawa Srba zajedno za-
vr{en je nekoliko vekova pre Napoleona, i kad je to trebalo proklamovati,
nigde te{ko}a, nikakvih zapiwawa, nikakve sumwe i kolebawa. Dok, naprotiv,
kod ostalih grupa taj proces jo{ traje i nailazi na te{ko}e, trzaje, dezorijen-
taciju, nelogi~nosti. ^as je neko Nemac, ~as Hrvat, ~as musliman, ~as Hrvat
pa opet musliman itd. Kao Srbi se obele`avaju samo oni ~iji su se dedovi, i
pradedovi, i ~ukundedovi nazivali Srbi. Pridolaze samo muslimani ~iji su
preci bili tako|e naj~e{}i Srbi, ali nisu bili uvek toga svesni. ^istih na-
cija nema, ponavqamo. Ali ako ih ima relativno ~istih, i konstantnih, i sve-
snih, to je srpska nacija, specijalno onaj deo iz Bosne i Hercegovine. To je fa-
kat koji niko ne mo`e da ospori.” (str. 95-96.)
Giqferding isti~e zna~aj Srpske pravoslavne crkve u vi{evekovnom odr-
`awu srpske nacionalne svesti. “Velika samospoznaja Pravoslavne crkve u srp-
skim zemqama u~inila je da je ona umela da se identifikuje sa narodno{}u, on-
da kad su katoli~anstvo i muhamedanstvo, svaki sa svoje strane, ru{ili narod-
nost. Srbin zna~i pravoslavni, a pravoslavni za prost svet zna~i Srbin. Za
pravoslavnog Srbina vera i narodnost ~ine nedeqivu celinu: odre}i se vere
zna~i odre}i se celog narodnog bi}a.” (str. 96-97.) Sli~no 1876. godine pi{e
francuski istori~ar [arl Irijatr za bosanske pravoslavne Srbe: “Kod tih
istih qudi ideja religije i rase ili narodnosti tako je identi~na, da je re~ Sr-
bin postala sinonim re~i pravoslavac. A nije tako kod katolika: ideja vere
prethodi kod bosanskih (katoli~kih) popova ideji narodnosti.” (str. 97.) In-
teresantno je kako francuski publicista Gabrijel [arm po pitawu verske i
nacionalne identifikacije pravi distinkciju izme|u Srba i susednih pravo-
slavnih naroda uzimaju}i 1885. godine za uzor bosanske Srbe: “Oni se kao ve-
842
ra zovu Srbi a ne Grci, iako se svuda na Orijentu pripadnici ove vere zovu Gr-
ci, bez razlike na narodnost... Od 1880. promenio se zvani~ni naziv pravoslav-
ne vere: po{to su pripadnici ove vere manifestovali wihovu averziju za ime
gr~ko ili gr~ko-pravoslavno i po{to su hteli da se zovu prosto Srbi ili pra-
voslavni, odlu~eno je da ih odsad zvani~no imenuju isto~no-pravoslavni ili
prosto pravoslavni.” (str. 97.) Ipak, vera je sve do kraja Prvog svetskog rata
nazivana u zvani~nim austrougarskim aktima srpsko-pravoslavnom. Po istom
pitawu Anatol Leroa-Bolije pi{e: “Pravoslavni, koji se jednodu{no zovu Sr-
bima, daleko su najmnogobrojniji. Pravoslavni ili Srbi – za wih, to ne tre-
ba zaboraviti, ta dva naziva su sinonimi – obrazuju na taj na~in van spora, naj-
zna~ajniji elemenat po broju u stanovni{tvu BiH.” (str. 97-98.)
Sarajevski nadbiskup jadikovao je zbog neuspeha wegove prozelitske mi-
sije i nemogu}nosti pokatoli~avawa pravoslavnih Srba u Bosni: “Wihova ve-
ra intimno se kod wih poklapa sa wihovom rasom. Pri~ajte vi wima samo o
superiornosti katolicizma, oni vam odgovaraju: Ja sam Srbin. – Oni su Srbi
zaista i po jeziku i po krvi. Predlo`iti im da napuste svoju veru, zna~i isto
{to i tra`iti od wih da se odreknu svoje narodnosti.” (str. 98.) I Artur Evans
svedo~i o jakoj nacionalnoj svesti bosanskih Srba, kao i francuski istori-
~ar Kokel 1895. godine u kwizi “Istorija Crne Gore i Bosne na osnovu izvor-
nika”. To je jo{ izrazitije potencirano u delima Jovana Du~i}a, koji zapa`a:
“Iako bosanski seqak ne zna gde po~iwe i gde svr{ava wegova Bosna na mapi,
on zna gde poti~e i svr{ava istorija wegove krvi, i gde su na toj zemqi bila
wegova vekovna boji{ta protiv stranaca.” (str. 99-100.)
Evans pi{e i o bosanskom srpskom patriotizmu: “Srbi, ili pripadnici
gr~ke crkve, najvi{e su pro`eti rodoqubivim idejama, to je istina. Ali je wi-
hov ciq pre da se obnovi srpsko carstvo ili demokratska vladavina iste vr-
ste, bilo sa vladarom na ~elu ili bez wega.” (str. 100.) Ne{to kasnije saop{ta-
va: “U Bosni su obo`avawa upu}ena Du{anu i Lazaru, a ne provincijskim kra-
qevima.” (str. 100.) Sli~no svedo~i i pruski gardijski oficir Oto Pirh sa
svog pute{estvija iz 1829. godine: “Jo{ i danas, posle gotovo petsto godina, zna
i peva svaki srpski seqak, svako dete u Srbiji i Bosni o caru Du{anu i kne-
zu Lazaru, o junacima onoga doba i o propasti stare Srbije.” (str. 100.) O ~vr-
stoj i nepokolebqivoj srpskoj nacionalnoj svesti bosanskih pravoslavaca pi-
sali su mnogi austrijski novinari, kao i konzularni ~inovnik Karl Saks, pru-
ski agent Koper, Gerhart Volfrum, dok poznati politi~ar Jozef Bernrajter
u svom dnevniku 1913. godine bele`i za bosanske Srbe: “Wihov nacionalni ose-
}aj i wihov ponos su posledwim uspesima u ratu uzdignuti. Oni su `ilavi i
bezobzirni, vrlo aktivni i {tedni, imaju smisao za sticawe, koji nedostaje mu-
slimanima i Hrvatima.” (str. 102.)
Raspravqaju}i o austrougarskoj aneksiji Bosne i Hercegovine, Jovan Cvi-
ji} isti~e kako je bosanska srpska sredina “sa ponosom izvela svoju staru ve-
ru i narodnost... Na najve}em delu te geografske prostorije postoji srpsko na-
cionalno ose}awe i mi{qewe, koje je u {irokim narodnim slojevima tako ja-
ko kao kod nijednog balkanskog naroda. Po zajedni~kim istorijskim tradici-
jama jasno se ose}a da su narod i vi{i narodni `ivot sastavqeni ne samo od
`ivih li~nosti, nego i od mrtvih, i od doga|aja pro{losti... I u ovom pogle-
du narod BiH predstavqa jedan od etnografski najsvesnijih i najja~ih delo-
843
va srpskog naroda, i ~ini nerazdvojnu celinu sa narodom zapadne Srbije, No-
vopazarskog Sanyaka i Crne Gore... Od kraja XV veka srpska nacionalna svest
u BiH znatno se poja~ava.” (str. 102.) U sklopu svog predavawa u Dru{tvu sve-
slovenske uzajamnosti u Sankt Peterburgu, srpski bosanski politi~ar, dr Du-
{an Vasiqevi}, izgovorio je 1909. godine slede}e re~i: “Nacionalno ose}a-
we – to je priznato ~ak u zvani~nom izve{taju Bosanskohercegova~ke vlade –
najrazvijenije je kod pravoslavnih Srba. Ja se usu|ujem re}i da je srpska naci-
onalna ideja sasvim kristalizovana u svim slojevima naroda. To je ideja zasno-
vana na tradiciji – na pesmama i pri~ama o vladarima i vojvodama srpskim iz
vremena Kosovske bitke – natopqena skora{wim se}awima na patwe i borbe
zajedni~ke sa bra}om iz Srbije i Crne Gore.” (str. 102.)
Lazo Kosti} citira nekoliko autora koji su celovito pisali o etni~koj
strukturi bosanskohercegova~kog stanovni{tva, gde poseban zna~aj opet ima
Giqferding, koji pi{e: “Stanovnici Bosne sa~iwavaju, kako po svom sopstve-
nom shva}awu, tako i po zvani~nom priznawu tri naroda, iako svi pripadaju jed-
nom istom srpskom plemenu i govore istim jezikom. Ta tri naroda su: Turci,
tj. muslimani; Latini (ina~e kr{}ani, a prezriteqno [okci), tj. katolici,
i Srbi (ina~e hri{}ani, a prezriteqno Vlasi), tj. pravoslavni... Upitajte `i-
teqe BiH koga su naroda: ogromna ve}ina odgovara da su Srbi, drugi nazivaju
se, smatraju}i na veru, Latinima ili Turcima, premda su i oni porekla sloven-
skoga i govore onim istim jezikom: Hrvata ime niko ne prisvaja... Pravoslav-
na vera tako se sjedinila u tom narodu sa idejom slovenske narodnosti, da se ime
Srbin u~inilo kod wega malo po malo kao ravnozve~e}i sa imenom pravoslav-
ni Slavjanin... Naprotiv, toga me|u rimokatoli~kom verom i slavenskom na-
rodno{}u u Hrvata nije postala takva veza... to se ime sa~uvalo samo tamo gde
se podr`avalo postojanim politi~kim predawem, tj. u sobstvenoj konstitual-
noj Kroaciji; a u Bosni i Hercegovini, okru`eni ve}inom Srba i skoro izgu-
biv{i sami ~uvstvo narodnosti... po~eli su se nazivati iskqu~ivo po svojoj ve-
ri, tj. Latinima.” (str. 103.)
I Franc Mauer potvr|uje da su samo bosanski pravoslavci imali naci-
onalnu svest, dok su se katolici jednostavno smatrali Latinima. Sli~no pi-
{u Artur Evans i Fridrih Fon Helvald. Kod Evansa, u kwizi stoji i slede-
}e: “Pravoslavni Bosanci upotrebqavaju ]irilovu azbuku i poznati su kao
Srbi, pravoslavni hri{}ani, tj. ortodoksni. Ovi drugi (koji Hrista nazi-
vaju Krist a sebe kr{}ani) gledaju na }irilicu kao na vra`ju zamku i dale-
ko su od toga da tra`e prijateqstvo sa narodom oslobo|ene Srbije, pa ~ak na-
zivaju sebe Latinima...Politika muslimanskog osvaja~a bila je naklowena
rimokatoli~koj crkvi u pokrajini kao gotovoj protivte`i pravoslavnim Sr-
bima, koji brojno nadma{uju muslimane i koji su, nasuprot Latinima, nadah-
nuti nacionalnim idealima.” (str. 104-105.) Iz {tampe je, 1879. godine, iza-
{ao francuski “Univerzalni geografski re~nik”, iz ~ijeg prvog toma Ko-
sti} citira slede}e redove: “Sloveni Turske se razlikuju u tri narodnosti
podeqene prema wihovim religioznim simbolima: Srbi ili gr~ko-pravoslav-
ni, Latini ili rimski katolici, i Turci ili muslimani. Ovi posledwi su
rasprostrti po celom prostranstvu zemqe, ali poglavito po varo{ima. Sr-
bi su na~elno koncentrisani na severu; Latini sa~iwavaju samo male grupe
usred ostale dve.” (str. 105.)
844
Zato nije nimalo slu~ajno {to su 24. marta 1878. godine, neposredno pred
austrougarsku okupaciju, politi~ki predvodnici bosanskih Srba protestova-
li upu}ivawem poslanice hrvatskim delegatima Ugarskog saobra, i u toj posla-
nici, pored ostalog, naveli: “U BiH ne `ive danas nikakvi Hrvati, niti se ko-
go| od uro|enika wenih Hrvatom zove. Tu `ive Bo{waci i Hercegovci, koji
se dijele na tri vjere: pravoslavnu isto~nu, rimokatoli~ku i muhamedansku. Pra-
voslavno-isto~ni zovu se Srbi i ri{}ani. Wih ima oko 700.000 du{a. Rimoka-
tolici nazivaju se: katolici, [okci, Latini i kr{}ani. Ovih ima, po izvje-
{}u katoli~kog mostarskog {ematizma i austrijskog konzula Todorovi}a, oko
180.000 du{a. Muhamedovci zovu se Turci i muslimani. Ovih ima oko 400.000 du-
{a. Svi ovi obitavaoci govore pravim srpskim jezikom, tj. onim istim kojim
govore Crnogorci i Srbi u Srbiji. Wima je gotovo isto te{ko razumjeti pra-
vog Hrvata kao i onog “Krawca” iz istorije.” (str. 106.)
U trenutku okupacije Gabrijel [arm ka`e: “Odvajawe izme|u vera bilo
je tako o~igledno izvr{eno da su sudari bili ~esto `e{}i nego izme|u raznih
narodnosti. – Stanovni{tvo obe provincije homogeno je kao rasa... Ali sa gle-
di{ta vere, ono se deli na muhamedance (muslimane), na Srbe (Rum milet, hri-
{}ani) i na Latine (kr{}ani), odnosno katolike.” (str. 106.) Tek 1902. godine
Leroa-Bolije prime}uje izvesne simpatije bosanskih katolika prema Hrvat-
skoj. On po tom pitawu zakqu~uje: “Ako su za etnologa Bosna i Hercegovina jed-
na homogena zemqa, to isto se ne bi moglo re}i sa gledi{ta politi~kog i na-
cionalnog. U Bosni, kao skoro na ~itavom Orijentu, ono {to ujediwuje qude u
svesne i solidarne grupe, to nije opskurna zajednica rase, niti jednakost jezi-
ka, ni vekovna priviknutost da se zajedno `ivi pod istom vla{}u, nego sli~-
nost verovawa i obreda, zajednica vere. I nije to usled neznawa ili fatali-
zma, kao {to bismo bili skloni da verujemo, to je istorijsko zave{tawe, isto-
rije od tri-~etiri veka koja je pod turskom vla{}u narodnost zamenila verom,
ili izjedna~ila jednu sa drugom. Vera je bila jedina otaybina prite{wene ra-
je... Pitajte jednog muslimana ({ta je), on }e vam odgovoriti da je “Tur~in”, iako
je naj~e{}e ~iste slovenske krvi. Pitajte seqaka pravoslavnog, on }e vam re-
}i: ja sam Srbin (imao sam vi{e od jedne prilike da to ~ujem). [to se ti~e ka-
tolika, ako se svi ne ozna~uju kao “Hrvati”, simpatije ve}ine u Bosni kao i u
Dalmaciji, skrenute su prema Hrvatskoj.” (str. 107.) Trebalo je da pro|u 24 go-
dine okupacije i da se desetine hiqada pravih Hrvata i drugih katolika use-
li u Bosnu i Hercegovinu, pa da se kod doma}eg autohtonog katoli~kog stanov-
ni{tva pojave odre|ene simpatije prema Hrvatskoj, koje jo{ nisu prerasle u
pravu nacionalnu identifikaciju ili ose}aj bilo kakve etni~ke istovetnosti.
Bosanski katolici nisu ose}ali nikakvu direktnu vezu sa Hrvatima. Ta
veza je bila posredna, preko rimskog pape, {to potvr|uje austrijski nau~nik
i oficijelni ekspert za bosanskohercegova~ku problematiku dr Moris Her-
mes u zvani~noj dr`avnoj publikaciji koja je, 1889. godine, objavqena u Be~u. On
ka`e: “Prema tome da li jedan hri{}anin Bosanac pripada gr~koj ili rimskoj
veroispovesti on se ose}a kao Srbin, tj. kao ~lan crkve koja vlada u susednoj
kne`evini, a ovi drugi kao Latini, tj. vide u papi vrhovnog poglavara hri{}an-
ske zajednice.” (str. 108.)
Zbog toga gorko `ali i neskriveno jadikuje usta{ki ideolog Ivo Pilar,
{to se vidi kroz slede}i tekst iz wegove kwige: “Bosna je poviesno i etni~-
845
ki Hrvatska(!), jer su svi muslimani Hrvati, a Srbi su se doselili posledwih
400 godina(!). No wih ima 43,48%, {to je tim va`nije, budu}i da je ono jedin-
stveno vjerski naprema Hrvatima, koji su podijeqeni u dva vjerska tabora, i da
je wihova narodna sviest razvijena mnogo ja~e nego kod Hrvata katolika i mu-
slimana... Me|utim, ostaje ~iwenicom da su Srbi danas u Bosni najja~i narod-
ni i vjeroizpovjedni elemenat, da sa~iwavaju otprilike 43% od sveg pu~anstva
i da su nacionalno najsvjesniji, a te narodne sviesti nema ni izdaleka u toli-
koj mjeri kod katoli~kih Hrvata, kojih ima do 20%, a pogotovo ne kod musli-
mana, kojih ima do 33%, a nemaju jo{ izgra|ene nacionalne sviesti... Teoriji
o srbskoj nacionalnosti bija{e u prilog jo{ i ~iwenica {to se ustanovilo
da Srbi bijahu poslije okupacije broj~ano najja~i i politi~ki najdjelatniji
elemenat, dok u muslimana i katolika gotovo i ne bija{e nacionalne sviesti...
Jer Srbi ne bijahu samo broj~ano najja~i element u Bosni (sada oko 800.000 pra-
voslavnih naspram 600.000 muslimana i 400.000 katolika), nego i politi~ki naj-
djelatniji.” (str. 108.)
Rudolf Kizling u kwizi “Hrvati”, objavqenoj u Gracu i Kelnu 1956. go-
dine, polaze}i od ~iwenice da su bosanskohercegova~ki Srbi imali razvije-
nu nacionalnu svest, ka`e: “Priznati istori~ari, kao {to su Engels, Ranke,
Kalaj i Helerfert zastupaju mi{qewe da su stanovnici Bosne srpskog pore-
kla... Kod bosanskih Hrvata bila je nacionalna svest isto tako malo razvije-
na kao kod muslimana. Oni su se u prvom redu ose}ali kao katolici; ali ba{
wihova pripadnost rimokatoli~koj crkvi u~inila je da zaostanu prema Srbi-
ma koji su kroz Srpsku pravoslavnu crkvu bili i nacionalno oja~ani.” (108–109)
I Petar Ra|enovi}, autor kwige “Bjelajsko poqe i Bravsko”, i Abduselim Ba-
lagija u kwizi “Muslimani Jugoslavije”, objavqenoj u Al`iru 1940. godine, po-
tvr|uju da su bosanskohercegova~ki pravoslavci odvajkada Srbi. Uostalom, ce-
lokupna toponomastika Bosne i Hercegovine daje im za pravo jer se pridev “srp-
ski” nebrojeno puta javqa, ~est je pridev “turski”, dok hrvatskih atributa ni-
kada nigde nije bilo. Re~ je o naseqima, rekama, planinama, predelima itd. Na
to su skretali pa`wu i Konstantin Jire~ek i L. V. Berzin.
Bosanska sredwevekovna dr`avna samostalnost trajala je du`e od hrvat-
ske. Ona je bila mogu}a verovatno zbog toga {to su Nemawi}i bili obuzeti eks-
panzijom prema balkanskom jugu i Carigradu, pa su imali malo interesa da Bo-
snu pripoje svome carstvu, ali je u Bosni tada egzistirala na vrlo ograni~e-
nom teritorijalnom pojasu. Me|utim, tu nikakve posebne nacionalne svesti
nije bilo, pa je zato morao unapred biti osu|en na prost projekat Venijanina
Kalaja da se dekretom inauguri{e bosanska nacionalnost. Oznaka Bosanac od-
uvek se odnosila na teritorijalnu pripadnost i, u razli~itim istorijskim pe-
riodima, razli~ite veroispovesti su je isturale u prvi plan. Uz to su pravi
Turci bosanske poturice nazivali podrugqivo Bo{wacima. Pravoslavni Sr-
bi nikada nisu dr`ali do neke bosanske posebnosti, a biti Bosanac za wih je
zna~ilo iskqu~ivo biti iz Bosne. Feudalna bosanska dr`avotvornost u narod-
noj svesti deluje kao slu~ajni rukavac mati~ne reke srpske istorije. Zato Bo-
sna kao samostalna dr`ava u narodnoj svesti nije imala neku trajniju vrednost,
verovatno prvenstveno zbog ~iwenice da su bosanski vladari tako ~esto bi-
li spremni da iz politi~kih razloga mewaju svoju veroispovest. S druge stra-
ne, hri{}anski sve{tenici su sistematski iz narodne svesti uklawali tra-
846
gove nekad tako prisutne i uticajne bogumilske jeresi. Bosna je, verovatno i
iz tog razloga, ostala samo geografski pojam. Kako isti~e Vladimir ]oro-
vi}, “wena pro{lost, kao ne{to suvi{e slo`eno, tu|e i daleko, nevezana sud-
binski za wezinu narodnu du{u, zaboravqena je ~ak i u vlastitom narodu i na
sopstvenom podru~ju. Za wu skoro ne zna ne samo na{a tako bogata narodna po-
ezija, nego ne znaju ni lokalna predawa, koja na drugim stranama mogu biti ta-
ko uporna. S Bosnom je 1463. nestalo jedne dr`ave, koja je nastala i `ivela pre-
te`no samo kao geografska jedinica i koja je samo u jednom izuzetnom polo-
`aju poku{ala iz svog geografskog polo`aja ostvariti jednu istorijsku mi-
siju.” (str. 113.) Narod skoro da nije ni zadr`ao u kolektivnom se}awu nijed-
nog bosanskog vladara osim Kulina bana i Hercega Stefana. Kako zakqu~u-
je ]orovi}, “Tvrtkova dela ne pomiwe nijedan kraj Bosne, iako je za wu radio
celog svog veka i stvorio joj zavidan polo`aj; a hercoga Stepana znaju samo po
avanturama u wegovoj porodici.” (str. 113.)
Radmilo Gr|i} u raspravi “Razgovori u Bosni”, koju je 1959. godine obja-
vio u “Glasu kanadskih Srba”, pi{e: “Ideal bosanskohercegova~kih Srba je ne-
mawi~ki a ne bosanski. Ni{ta u wihovoj tradiciji, niti u istorijskom se}a-
wu, nije ostalo od stare bosanske dr`ave. Oni nemaju ose}awa ni za bosanske
“istorijske granice”. Wihov je ideal bio oslobo|ewe i ujediwewe srpskog na-
roda.” (str. 113.) Zato su te`we za nekom bosanskom posebno{}u pogodno tlo
mogle da nalaze samo me|u tamo{wim muslimanima. Kako je nagla{avao ]o-
rovi}, Kalajev eksperiment je bio sra~unat da ve{ta~ki izvede “stvarawe po-
sebnog bosanskog patriotizma da bi se time suzbila veza stanovni{tva BiH
sa slobodnim srpskim dr`avama.” (str. 114.) Nema~ki autor Ernest Aurih jo{
je direktniji u takvoj oceni: “Baron Kalaj je poku{ao da spoqno `igosawe po-
sebno Bosne oformuje i unutra, i da nastoji obrazovati jedno svesno bo{wa-
{tvo nasuprot etni~kim ~iwenicama trojako sastavqenog stanovni{tva Bo-
sne (Srbi, Hrvati i muslimani)... Wegova dr`avni~ka ideja je bila da Hrva-
te, muslimane i Srbe stopi u jedinstvenu celinu, pa onda, ako to uspe, da Hr-
vatima i muslimanima poveri vode}u ulogu.” (str. 114-115.) U skladu s tim Franc
Ferdinand je lansirao parolu da prvo sve treba ubaciti u jedan lonac, a onda
podsta}i da na povr{inu lonca isplivaju Hrvati.
Ruski nau~nik Lavrov je, 1909. godine, taj postupak na slede}i na~in komen-
tarisao: “Boje}i se samoga imena Srbin i srpski, okupaciona vlada je uvela kao
zvani~ni naziv jezika termin bosanski (katkad zemaqski).” (str. 115.) Tome Ko-
sti} dodaje: “Reakcija celokupnog srpskog naroda bila je stra{na. Sa Kalaje-
vim “bo{wa{tvom” i “bo{wa~kim jezikom” pravqene su sprdwe u srpskoj {tam-
pi: ceo narod se digao kao jedan ~ovek u odbrani srpstva. Bilo je i kod Hrvata
kriti~kih glasova, dok su muslimani uglavnom }utali i kanda bili zadovoq-
ni sa tom kombinacijom. Kad je pao Kalaj, pala je u vodu i ta omrznuta i isme-
jana ideja. Sad se, me|utim – tako bar izgleda – ponavqa Kalajev eksperiment
i to po li~noj inicijativi diktatora Jugoslavije Josipa Broza.” (str. 115.)
Poseban odeqak u kwizi Lazo Kosti} posve}uje statisti~kim peripeti-
jama oko zvani~nih popisa bosanskohercegova~kog stanovni{tva. U vreme austro-
ugarske vlasti osnovni problem je predstavqalo razlikovawe Hrvata od osta-
lih katolika. U Kraqevini Jugoslaviji popisivane su samo veroispovesti. Pr-
vi komunisti~ki popis je obavqan u uslovima dominacije oficielne ateisti~-
847
ke ideologije, a muslimani su isprava na razli~ite na~ine tretirani. Neki su
se izja{wavali kao Srbi ili Hrvati, ali skoro 90% kao nacionalno neopre-
deqeni. Me|utim, statistika iz 1948. godine ispustila je muslimanske ateiste,
od kojih se skoro ~etiri petine izja{wavalo da su Srbi. “Proces nacionali-
zirawa muslimana koji je posle rata po~eo bio sa elanom i sa sistemom, ne sa-
mo da se ne razvija daqe, ve} izgleda da je sasvim stopiran. Tendencija razvoja
bila je o~igledno srpska, a to antisrpska klika koja vlada Jugoslavijom nije o~e-
kivala; bila je zaprepa{}ena, pa ~ak i zabrinuta. Kad su saop{teni rezultati
prvog popisa, dat je znak za ko~ewe i obustavu procesa nacionalizacije. Jer mo-
`da bi ve} sad Srbi imali apsolutnu ve}inu stanovni{tva da se to nije desi-
lo. A to se moralo po svaku cenu spre~iti.” (str. 124.)
Objektivna je ~iwenica da je ogromna ve}ina muslimana ostajala nacional-
no indiferentna. “Jedan od glavnih uzroka je konzervativnost i tradicional-
nost na{ih muslimana. To je nesumwivo najkonzervativniji deo na{eg sveta, i
najvi{e odan svojoj veri. Mnogima od wih je dobro do{lo da se mogu daqe po ve-
ri ozna~avati, kad se vera baci u zape}ak i ostali delovi naroda ne smeju da je
isti~u. Bosanskohercegova~ki muslimani su vekovima predstavqali posebnost
prema sustanovnicima hri{}anima, i jedne i druge vere. Oni su se intimno sma-
trali prema wima posebnim i drugoja~im. Ta osobenost nije bila jo{ dobila
forme nacionalnosti, nije se iz we razvila etni~ka grupa sa karakterom na-
cije. Ali je bilo i tih poku{aja. Tim pre {to su ostale dve vere sve vi{e za-
mewivale versku diferencijaciju nacionalizmom, i onda je takvoj nacional-
noj diferencijaciji imala da se suprotstavi jedna sli~na, ili da se razlike iz-
bri{u. Poku{aji su ~iweni u svim pravcima.” (str. 125.)
Mla|i i {kolovani muslimani krajem devetnaestog ili po~etkom dvade-
setog veka sve izrazitije su se deklarisali u nacionalnom pogledu kao Srbi
ili Hrvati, {to je me|u samim muslimanima dovodilo do novih podela, upr-
kos tradicionalnoj duhovnoj kompaktnosti. Da nije stvorena jugoslovenska dr-
`ava, oni bi danas listom bili Srbi. Ali, u raskoraku izme|u Srba i Hrva-
ta, mnogi su po~eli da tragaju za tre}om varijantom koja bi ih odr`ala na oku-
pu i lak{e za{titila celinu kolektivnih interesa. “Vo|e toga dela naroda
zapa`aju da bi, utopiv{i se u Srbe ili Hrvate, izgubili svoju snagu reprezen-
tacije, a time i zadobijawe visokih polo`aja. Na primer, Srbi im ne bi dali
da wih zastupaju, a ni muslimane ne bi mogli zastupati kad su od wih etni~ki
odvojeni. Razbijeni izme|u Srba i Hrvata, bosanskohercegova~ki muslimani
kao celina ne bi dovoqno dolazili do izra`aja. To su sve wihove preokupaci-
je, samih bosanskohercegova~kih muslimana. Re`im je to jedva do~ekao, jer mu
je tendencija sve ve}eg prila`ewa bosansko-hercegova~kih muslimana Srbi-
ma postala bila suspektozna, pa ~ak i neprijatna.” (str. 125.) Statisti~ki je
zapa`ena tendencija da apsolutni broj i procenat bosanskohercegova~kih mu-
slimana sve br`e raste, verovatno zbog toga {to su oni najmawe u ratu stra-
dali, visokog nataliteta, ali i preseqewem muslimana iz drugih jugosloven-
skih krajeva.
Forsirani proces kroatizacije Bosne i Hercegovine je “imao tri kompo-
nente: zate~enim katolicima BiH morala se obrazovati nacionalna svest, {to
je tim lak{e bilo mogu}e sprovesti, {to su oni u tom pogledu bili tabula ra-
za, bez nacionalne svesti, a {to su svi wihovi savernici istog jezika u okol-
848
nim austro-ugarskim zemqama bili Hrvati. – Zatim je trebalo useliti {to vi-
{e Hrvata iz tih okolnih predela. – Naposletku, trebalo je omogu}iti da svi
potomci doseqenih tu|ina, koji su izgubili tu|inska obele`ja, a naro~ito je-
zik, budu pohrva}eni. Na svemu se tome radilo uporedo i veoma `ivo.” (str. 126-
127.) Kosti} ovde daje neke detaqnije podatke o ne{to brojnijim katoli~kim
mawinama, kao {to su Poqaci i Nemci, i o wihovoj daqoj sudbini. Potom de-
taqnije obra|uje pitawe bosanskohercegova~kih Jevreja i Cigana. Vi{e od po-
la zate~enih Jevreja Hrvati su pobili u toku Drugog svetskog rata, a ostali su
se uglavnom odselili posle rata, tako da ih je veoma malo ostalo. Trajno nasta-
weni Cigani uglavnom su se izja{wavali kao muslimani, tako da je wihovu po-
pulaciju veoma te{ko statisti~ki pratiti.
U istorijskim dokumentima, zvani~nim izve{tajima ili putopisima, ko-
ji se odnose na vreme vi{evekovne turske okupacije, pomiwu se samo Srbi i
Turci, ali Hrvati nikada. Najstariji je putopis Benedikta Kuripe{i}a iz 1532.
godine, koji je pisao o srpskom stanovni{tvu Bosne i Hercegovine, srpskim
kalu|erima i manastirima, kao i o srpskim jezikom i srpskim slovima ukle-
sanim natpisima na ste}cima. Car Ferdinand pomiwe, 1538. godine, preseqa-
vawe bosanskih Srba u @umberak. Sekretar francuskog poslanika [esno opi-
sivao je, 1549. godine, put od Dubrovnika, preko Trebiwa do Fo~e u srpskoj ze-
mqi. Pomena o sarajevskim Srbima ostavio je, 1550. godine, mleta~ki posla-
nik Katarin Cen na proputovawu za Carigrad.
Hercegova~ke Srbe, 1481. godine, pomiwe turski namesnik Hercegovine
Ajazba{i. Za sekretara Mleta~kog senata, Benedeta Rambertija, Trebiwe je
prvo mesto Srbije na putu iz Dubrovnika 1534. godine. Marko Antonije Pi-
gafeta 1585. godine pi{e da se pod Srbijom podrazumeva pre svega Hercego-
vina. Sekretar francuskog poslanika Sansija, po imenu Lefevr, 1611. godi-
ne opisuje Bile}u kao grad u Srbiji. Gospodar Ugrovlahijske zemqe, Jon Ma-
tej Basarab, 1646. godine bogato dariva trebiwski manastir u srpskoj zemqi.
An|elo Roka u kwizi “Apostolska biblioteka Vatikana”, objavqenoj u Rimu
1591. godine, pi{e: “Bosna pak me|u ostalim narodima koji se slu`e srpskim
jezikom, upotrebqava ~i{}i i elegantniji na~in govora.” (str. 155.) Iguman
Pajsije iz manastira Grabovac u budimskoj eparhiji, 1593. godine opisuje ka-
ko “tada Turci ovladahu mnogim stranama, a najvi{e jednim na{im srpskim,
kao u Srbiji, Bosni, Slavoniji i Dalmaciji, odakle do|o{e mnogi hri{}ani,
na{i Srbi u ovu zemqu ma|arsku.” (str. 156.) Bosanski katoli~ki sve{teni-
ci su se, 1615. godine, `alili sultanu Ahmedu, kako je prona{ao ruski nau~-
nik Jastrebov, na ferman po kome su pravoslavnoj crkvi morali da pla}aju da-
nak. Oni ka`u: “Mi smo latinske vere, i sekta je na{a sasvim razli~ita od ve-
re Srba, Vlaha... s kojima nemamo nikakvog dodira.” (str. 156.) Trogirski ar-
hi|akon 1641. godine izve{tava rimsku kongregaciju da Srbi ne `ive samo u
Srbiji, nego i u Hercegovini i u Bosni.
^ak je bosanski musliman Muhamed Hevaj krajem XVII veka opevao “Ila-
hije na srpskom jeziku”. Ilahija je poziv na vjeru ili na versku slu`bu. Fran-
cuz Kikle je, 1658. godine, putovao karavanom od 14 kola iz Zvornika u Bijeqi-
nu, pa svedo~i da su svi ko~ija{i bili Srbi ili Morlaci. Evlija ^elebija je
oko 1660. godine zabele`io da bosansku rasu ~ine Srbi, Bugari i Vlasi, kao i
da postoje crkve srpskih i latinskih hri{}ana. I nema~ki car Leopold 1685.
godine pomiwe hri{}ane Bosance Srbe. U pismu iz 1681. godine pravoslavne
849
Sarajlije se obra}aju srpskom patrijarhu kao “patrijarhu u ovoj srpskoj zemqi.”
Posetiv{i 1692. godine Bosnu, srpski patrijarh Kalinik je pisao beogradskom
mitroplitu kako “tuga zalna nale`it na hristijane po vasej Srbijej, toga radi
pridosmo posetit Hrist imenije qudi.” (str. 158.) Ogroman je broj manastirskih
zapisa o Bosni kao srpskoj zemqi iz XVI i XVII veka koje je sakupio i objavio
Vasilije \eri} u kwizi “O srpskom imenu po zapadnijim krajevima na{ega na-
roda”, koja je u Beogradu publikovana 1914. godine u drugom izdawu. Kosti} po-
sebno potencira zapise iz manastira Papra}e u severoisto~noj Bosni, ~ak i pi-
sma ruskih careva, Fedora iz 1588. i 1591. i Vasilija iz 1607. godine, odnosno
cara Alekseja iz 1645. Iz XVIIIveka sa~uvan je spisak srpskih mitropolita, me-
|u kojima je bosanski mitropolit u srpskoj zemqi. Mnogo je drugih pisama cr-
kvenih qudi koji govore o srpskoj Bosni, ali je mo`da jo{ interesantniji tekst
osorskog katoli~kog biskupa Matije Karamana koji 1744. godine pi{e da “u vre-
me be~kog rata nije bilo u zadarskoj okolini srpskog vladike, pa je ipak gorwi
deo sav naseqen Srbima, koji su u to vreme do{li iz Bosne.” (str. 160.) Pismo
je objavio 1889. godine u Zadru srpski episkop Nikodim Mila{ u kwizi “Spi-
si o istoriji Pravoslavne crkve u Dalmatinsko-istorijskom vladi~anstvu od
XVdo XIXvijeka”, u kojoj postoji jo{ mnogo podataka o bosanskim Srbima i wi-
hovim iseqavawima. Sli~ne podatke daje i Dositej Obradovi} u kwizi “@i-
vot i prikqu~enija” iz 1783. godine, pa ~ak i {eik Sejfudin Kemura, ~iji su spi-
si 1911. godine objavqeni u Sarajevu. Ti tekstovi obra|uju najraznovrsnija pi-
tawa i probleme, ali im je zajedni~ko to {to uz bosansku hri{}ansku raju re-
dovno daju pridev srpski.
U vremenu od 1807. do 1814. godine francuski konzul u Travniku, Pjer Da-
vid, daje upe~atqiva svedo~anstva o turskom teroru nad lokalnim Srbima ko-
ji su ubijani jer su iskazivali otvorene simpatije prema Kara|or|evom ustan-
ku u Srbiji. Ve} oko 1850. godine cela kulturna Evropa do tan~ina poznaje unu-
tra{we prilike Bosne i Hercegovine i wen srpski etni~ki karakter. Te go-
dine nema~ki ~asopis “Inostranstvo” donosi “Kratku skicu Hercegovine”, u
kojoj stoji da “prost narod upotrebqava ~ist srpski jezik; samo Srbi koji su
primili islam i `ive po varo{ima op{ivaju ga sa turskim re~ima. To mo`e
muhamedanskim Srbima i da se dozvoli... Tamo gde se ~isto srpski jezik govo-
ri, naro~ito me|u pravoslavnima, sa~uvali su se potpuno gramati~ki oblici
jezika. ^ak i deca razlikuju red imenica i pade`e deklinacije, odnosno kowu-
gaciju.” (str. 162.) Spenser, Giqferding, Makenzijeva i Irbijeva donose ~itav
niz konkretnih podataka o antropolo{koj, etnolo{koj, jezi~koj, moralnoj, obi-
~ajnoj i karakterolo{koj identi~nosti bosanskih Srba i Srbijanaca. Sli~-
no je kod Franca Mosuera i Kinkela.
Pruski politi~ar Gustav Ra{, u kwizi “Putovawa po Istoku. Srbija i Sr-
bi”, objavqenoj u Pragu 1872. godine, bele`i o dru{tvenim prilikama bosan-
skim: “Me|u neobra|enim predelima, zaraslim u travu i `bun, pojave se ovde-
onde poqa sa p{enicom i kukuruzom, na kojima qudi i `ene srpskog izgleda i
odeveni u srpskoj seqa~koj no{wi rabotaju. Jadnici, oni su od srpskih sopstve-
nika zemqe spali na srpske nadni~are... Nesre}ni srpski kmet, koji begu ob-
ra|uje zemqu koja je nekad wemu pripadala, mora svom gospodaru da daje tre}i-
nu `etve. Desetinu uzima mu kajmakam ili pa{a za sultana... Dva forinta i dva-
deset krajcera mora Srbin u Bosni da plati da ne bi bio turski vojnik... Srp-
850
ski zemqoradnik postao je nadni~ar svoga turskog gazde.” (str. 163.) Nema~ki
etnografi Helvald i Bek, prou~avaju}i karakteristike evropske Turske 1878.
godine, rezonuju na slede}i na~in: “Mi smo upoznali plemenske osobenosti ju-
`nih Slovena kod Srba i Crnogoraca, i ne smatramo potrebnim da osvetqa-
vamo sa etnografskog gledi{ta Bosance, Hercegovce i Ra{ane jo{ jednaput.
[to je o onima re~eno va`i i za ove.” (str. 164.)
Dela Karla Scedena i Hajnriha Renera obiluju pojedina~nim podacima
o srpskim etni~kim i kulturnim karakteristikama, a sli~no je i kod fran-
cuskih autora. Nije slu~ajno francuski konzul u Skadru, Degrand, do{ao do
slede}eg zakqu~ka: “Hercegovci, Bosanci, Srbi, Crnogorci govore isti jezik;
oni mogu sasvim pouzdano da se sjedine i obrazuju jednu dr`avu.” (str. 166.) Ve-
liki Majerov konverzacioni leksikon, koji je u dvadeset tomova iza{ao 1909.
godine u Lajpcigu i Be~u, potencira da je tipi~ni Srbin naj~i{}i u Herce-
govini. I engleski publicisti Henri Stid i Mod Molbah iskqu~ivo govore
o Srbima kao stanovnicima Bosne i Hercegovine, bez obzira na wihove ver-
ske razlike. Molbah jo{ potencira podatak da “u srpskom manastiru kod se-
la Zavala u Popovom poqu... biblioteka ima sa~uvane interesantne stare ru-
kopise i retke kwige na turskom i srpskom jeziku, i manastirski pe~at nosi
godinu 1271.” (str. 167.) Nisu slu~ajno Hrvati 1941. po`urili da spale sve ma-
nastirske kwige i pobiju kalu|ere. Kosti} kao poseban kuriozitet citira
austrijskog putopisca Hansa Vitholma koji je u Cirihu objavio kwigu “Puto-
vawe Balkanom. Grani~ni predeli Balkana”. Prema Kosti}u, Vitholm “ka`e
da se u Popovom poqu, kad se pretvori u jezero, pojave i dve vrste riba: jedna
je lepa kao pastrmka iz Neretve i te{ko se hvata; zovu je Srbin. Druga je gad-
na kao {aran, lak je plen i zovu je Hrvat.” (str. 168.) Lepa i duhovita karakte-
rizacija novokomponovanih Hrvata.
U modernoj istoriografiji nikada nije bilo kolebawa po pitawu srpskog
etni~kog odre|ewa Bosne i Hercegovine. ^ak u Helmoltovoj “Istoriji sveta”,
koja je u devet tomova iza{la u Lajpcigu i Be~u 1905. godine, stoji konstataci-
ja: “Ako bi se htelo zameriti caru Du{anu da je ~inio politi~ke gre{ke, to
bi bila samo ta, {to on nije celom svojom snagom nastojao da dobije Bosnu, gde
je `ivelo ~isto srpsko stanovni{tvo.” (str. 172.) I za Dubrovnik se u tom de-
lu ka`e da je “prite{wen izme|u dva srpska plemena Zahumqana i Neretqana
i time jako izlo`en slovenizirawu.” (str. 173.) Sava Bjelanovi} se u kwizi “Don
Miho na braniku”, objavqenoj u Zadru 1883. godine, najradije poziva na Kala-
jevu istoriju Srba: “Kalaj je na osnovu svoga svestranog prou~avawa do{ao do
zakqu~ka da je Bosna bila tre}e dr`avno-politi~ko sredi{te srpskoga naro-
da, do~im su druga dva bila u pravoj Srbiji i Crnoj Gori. Dakle, po wemu Bo-
sna je srpska.” (str. 173.) U uvodnim razmatrawima svoje kwige “Istorija srp-
skog naroda”, Venijamin Kalaj ukazuje na prvobitno mno{tvo srpskih kne`e-
vina, koje su vi{e ili mawe samostalno egzistirale, pa se ponekad i me|usob-
no sukobqavale. “Ali su ipak stanovnici ovijeh srpskijeh kne`evina po svo-
me poreklu i govoru u svemu jedan isti narod. I to je besumwe jedna od najsvoj-
stvenijeh pojava, {to je vaskolik srpski elemenat na Balkanskom poluostrvu
i u najboqim prilikama samo za srazmjerno kratko vrijeme u stawu bio da stvo-
ri jednostavnu dr`avu zasnovanu na ujediwewu sviju srpskih oblasti. Iznova
je nastupilo rastrojstvo. Pa i danas nalazimo u Srba s onu stranu Save, iako
851
ne kao izliv svjesne politi~ke te`we ali u stvari svakako tri ta~ke koje se po-
liti~ki privla~e, naime: pravu Srbiju, Bosnu i najposlije Crnu Goru sa Her-
cegovinom. Ovu te`wu da se oko ove tri ta~ke sakupe nalazimo isto tako u vri-
jeme samog naseqavawa, kao i u toku cijele istorije srpske.” (str. 173-174.)
Drugi ma|arski istori~ar, \ula Pauler, 1894. godine je na slede}i na~in
obrazlagao navodno ma|arsko istorijsko pravo na Bosnu: ukazuju}i kako su uXII
veku “u dolini Bosne i sporednim dolinama sedela pojedina srpska plemena
bez stalne me|usobne veze, sli~no kao Rumuni Zenvinskog (?) predela, ali i sa
razlikom, da oni (Srbi) nisu bili nove prido{lice, nego vekovima stalno sta-
novni{tvo svojih `upa. Tragovi ovih pojedina~nih `upa (plemena) mogu se i
u XIII veku poznati i oni ~ine razumqivim da je Bosna tako lako bila izdeqe-
na na pojedine delove, npr. banate Ozora i Usora (Tuzla)... Krajem XI veka je Bo-
sna pripadala dr`avi Bodinovoj, srpskog kraqa sa Primorja (re~ primorje osta-
vqa srpski). Posle wegove smrti dr`ava mu se rasu. U isto vreme stade mayar-
ski nagon na Jadran... Prema tome je velika verovatno}a da su se srpska pleme-
na koja su stanovala u Bosni i koja tada nisu bila povezana nikakvom ja~om dr-
`avnom vezom dobrovoqno pot~inila u tre}oj deceniji 12. veka ugarskom kra-
qu.” (str. 174.)
Pored Giqferdinga koji je pisao da “stanovnici Bosne ~ine i po svom
poimawu i tako|e po zvani~nom shvatawu tri nacije, iako svi jednako istom
srpskom plemenu pripadaju i isti jezik govore,” (str. 175.) navode}i da je re~
o Turcima, Latinima i Srbima, i drugi ruski istori~ar, Nil Popov, u kwi-
zi “Srbija i Rusija od Ko~ine krajine do Svetoandrejske skup{tine”, preve-
denoj i objavqenoj u Beogradu 1870. godine, pi{e: “Zna se da srpski narod ne
`ivi samo u onim zemqama koje se sad nazivaju Srbija. Stanovnici Bosne, Her-
cegovine, Crne Gore, wima pograni~nih austrijskih zemaqa i tako nazvane Sta-
re Srbije, svi su podjednako Srbi i srpskog su plemena.” (str. 175.) U svojoj
“Istoriji srpskog naroda”, iz 1857. godine, Majkov ka`e: “Sjetimo se Bosne
ispo~etka, kako bija{e `upa ili oblast srpska, koja se uglavnom ne razliko-
va{e od Srbije, u kojoj bija{e isti narod koji i u Srbiji i koja nasta u isto
vrijeme s wom kad se Srbi doseli{e u zemqe preko Dunava; u kojoj bijahu jed-
ni obi~aji i jedna starina kao u Srbiji, rije~ju, sjetimo se Bosne kako bija-
{e dio prave Srbije, s wom ja~e sastavqena nego Hum, Travunija, Neretva, Du-
kqa, tako da Konstantin Bagrenorodni, nabrajaju}i Srbiji oblasti, ne spo-
miwe wu, razumijevaju}i je pod op{tim imenom Srbija, kao i Ma~vu i Sembe-
riju.” (str. 175-176.)
Majkov je ostao zapam}en i po pismima upu}enim hrvatskoj akademskoj omla-
dini iz 1876. godine, kojima reaguje na wene zahteve da se Bosna i Hercegovina
pripoje Hrvatskoj, a Kosti} iz wih citira karakteristi~ne delove: “Hrvatska
akademi~ka omladina izjavquje kako ona zna da u BiH `ivi jedan narod hrvat-
ski. Ne, gospodo, vi toga ne znate. [ta vi{e, vi ne znate ni u ime koga naroda
vi sami dajete izjavu va{u. Va{u dana{wu provincijalnu Hrvatsku s glavnim
gradom Zagrebom, povodom stra{nih pusto{ewa {to ih po~ini{e Turci u mi-
nula vremena, naselili su do{qaci iz [tajerske, Krawske i Korintije, tj. Slo-
venci a ne Hrvati... Osvrnite malo va{u pa`wu na zapadne delove zagreba~ke
i vara`dinske `upanije, pa }ete se uveriti da tu `ive ~isti Slovenci. Napro-
tiv, primaknite uho pa ~ujte jezik u opsegu biv{ih grani~arskih pukovnija hr-
852
vatske vojni~ke granice, pa }ete uvideti da je stanovni{tvo wihovo ~isto srp-
sko i ve}im delom pravoslavno... Ako se vi slu`ite re~ju “Hrvat” u tome smi-
slu u kom ga je ustanovnila naredba austrijske vlade, i ako se u isti mah dr`i-
te pismenog jezika {to ga je Gaj zaveo, onda se manite da u etnografskom pogle-
du Bo{wake i Hercegovce – ~iste Srbe – izdajete za Hrvate. Jer svi oni govo-
re srpskim a ne hrvatskim nare~jem. [ta vi{e i sama Turska Hrvatska, izme-
|u reka Vrbasa i Une, naseqena je Srbima... Da li ste ikada pomislili koliko
duboko vre|ate vi vaskoliki narod srpski otimqu}i mu najsvetije imawe we-
govo: narodno ime i moralno mu jedinstvo?... Eto na kakvom se nepouzdanom i
stra{nom osnovu gradi posredstvom va{ih ruku taj most, koji }e slu`iti na
tu ceq da se {to lak{e mogu do~epati srpske pokrajine, {to te`e za slobodom
a ne za novim jarmom.” (str. 176-177.)
Ruski istori~ar Dobrov u kwizi “Ju`no Slovenstvo. Turska i suparni-
{tvo evropskih vlada na Balkanskom poluostrvu”, {tampanoj u Sankt Peter-
burgu 1879. godine, pi{e o srpskim zemqama Bosni, Zahumqu, Sremu, Ma~vi,
o zapadnoj Srbiji koju ~ine Dukqa, Zahumqe, Travunija i Neretva itd. Sovjet-
ska Akademija nauka je, 1946. godine, izdala kwigu N. S. \er`avina “Slove-
ni u starini”. Kulturno-istorijska rasprava, koju su i Nemci pre{tampali
1848. u Vajmaru. \er`avin ka`e da je “srpski narod zauzeo u starini jednu obim-
nu teritoriju, koja se prostirala isto~no od dalmatinske Hrvatske i ju`no
od Hrvatske koja je na Savi le`ala... Srpskom narodu su, stoga, pripadala sle-
de}a susedna i srodna plemena: 1. Neretvani, ~iji se predeo prostirao od se-
verozapadnog ugla Poluostrva do reke Neretve; delili su se u tri `upe; po-
sle su prodrli na ostrva jadranske obale, zauze{e more i behu poznati kao mo-
replovci i gusari. 2. Zahumci; u X veku, prema izvorima, pojavquje se duks kul-
morum; zemqa im je bila poznata pod imenom Zahumlija, Hlem, Humska. Pre-
deo im se prostirao prema jugu, uzdu` obale, od Neretve do Dubrovnika, i pre-
ma kontinentu. Deo koji se {irio prema kontinentu identi~an je sa dana{wom
Hercegovinom. 3. Travunci, Travuwani (gr~ki Trebunia Dioklea, latinski
Travunia, Tribunia); wihov predeo se prostirao od zale|a Dubrovnika do Koto-
ra. 4. Konavqani su zauzimali uzak obalski pojas izme|u Dubrovnika i Ko-
torskog zaliva.” (str. 178.) \er`avin posebno tretira glavne srpske dr`ave
Ra{ku i Dukqu, isti~u}i kako su vladari Vlastimir, Vojislav i Bodin uspe-
vali da objedine srpske zemqe, dok za Hrvatsku ka`e da se prostirala samo
do Une. Sve svoje tvrdwe je potkrepio prili~no preciznim geografskim kar-
tama. Veoma mu je va`an zakqu~ak da ujediwavawem srpskih zemaqa “nasta-
do{e u drugoj polovini XII veka namesto Srbije dva politi~ka i kulturna cen-
tra srpskog naroda: Bosna i Ra{ka. Bosna otada potpada pod sferu zapadnog
kulturnog uticaja i katolicizma, dok Ra{ka spada u sferu uticaja Vizanti-
je i pravoslavqa.” (str. 177-178.)
U vi{e svojih rasprava i najve}i rumunski istori~ar Nikola Jorga pi-
{e o srpskoj Bosni i Srbima Bosne. Englez Evans je pisao da su Srbi do{li
iz Galicije i “zaposeli svu, ili skoro svu zemqu koja sada obuhvata oslobo|e-
nu Srbiju, Bosnu, Hercegovinu, Crnu Goru, Staru Srbiju i severnu polovinu
Arbanije, ra{iriv{i se daqe du` obala Jadrana, od okoline Splita, gde se
reka Cetina uliva u more, pa do Dra~a, onda{weg Dirahijuma. Tako, iskqu~u-
ju}i ogoleli ugao poznat pod imenom Krajina ili turska Hrvatska, sve {to je
853
danas poznato kao Bosna, koja nas naro~ito interesuje, sve to pripada srpskoj
grani Slovena.” (str. 179.) Sorbonski univerzitetski profesor i istori~ar
umetnosti, [arl Dil, Bosnu kategori~ki smatra srpskom zemqom, a o najda-
qoj pro{losti ka`e da su “od sada{we Bosne Hrvati zauzeli severozapad... iz-
me|u Cetine i Vrbasa; Srbi zauze{e ostatak: ka stranama Dunava, doline Dri-
ne i Bosne koje silaze lakim padom ka reci; ka stranama Jadrana plahe i br-
dovite predele koji se, preko dana{we Hercegovine i Crne Gore spu{taju sve
do mora; najzad, izme|u Podunavske Srbije i Primorske Srbije, onaj visoki pla-
to Ra{ke (danas Novopazarski Sanyak)... fizi~ki centar zemqe, koji }e, ne-
koliko vekova docnije biti kratko vreme politi~ki centar jelinsko-sloven-
skog sveta.” (str. 180.) Jednostavno, ne postoji nijedan ozbiqan istori~ar ko-
ji je Bosnu u etni~kom smislu druga~ije karakterisao, nego kao srpsku zemqu
od kad su prvi put Srbi na tom podru~ju pomenuti u analima frana~kog pisca
Ajnharda 822. godine.
Pored istori~ara, i svi evropski etnografi, geografi, antropogeorafi,
etnolozi i antropolozi ne dovode u pitawe srpski etni~ki karakter bosan-
skohercegova~kog stanovni{tva, nego ga redovno potvr|uju i nagla{avaju. Ta-
ko etnograf Johan Georg Kol 1872. godine pi{e o Srbima: “Od Slovena ovog
naroda proistekli su prvo stanovnici Srbije, koji su u novo vreme nizom kr-
vavih ratova izvojevali svoju nezavisnost, hrabri Bosanci, koji su nekad dava-
li najboqe regrute koru jani~ara, nesalomqivi Crnogorci... Razne okolnosti
dokazuju da oni svi zajedno pripadaju jednoj velikoj grupi Slovena, koji su u se-
bi jedinstveni i od ostalih slovenskih grana... dosta razli~iti... Crnogorci
su slovensko pleme, koje, kao {to je poznato, spada u veliku srpsku porodicu
Slovena, jednako kao Morlaci i Dubrov~ani. Wihov jezik i wihovi obi~aji
samo se u sitnicama razlikuju od jezika i obi~aja srpskih Bosanaca, Hercego-
vaca i ostalih Srba.” (str. 182.)
Ve}i broj stru~waka u renomiranom nema~kom ~asopisu “Inostranstvo”
pisali su, 1861. godine, precizno i op{irno o Srbima. Tako jedan od wih ka-
`e: “Slavenskom narodnosnom stablu u evropskoj Turskoj pripadaju Srbi, Bo-
sanci i Hercegovci, i, ako se Crna Gora pribraja turskom carstvu, jo{ i Cr-
nogorci. Svi su oni, uprkos razli~ite vere i razli~itog politi~kog stava, sa-
mo jedna nacija.” (str. 182-183.) Drugi isti~e da “kao znatan razlomak stanov-
ni{tva nekada{weg Turskog carstva i kao najva`niji jugoslovenski narod, mo-
raju se spomenuti i Srbi, koji nastawuju dana{wu Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i
Hercegovinu. Oni pripadaju mawim delom rimo-katoli~koj, daleko ve}im de-
lom gr~koj crkvi, i zbog crkvenih protivnosti interesa ~esto su posva|ani.”
(str. 183.) ^lanci su iza{li nepotpisani, ali redaktor ~asopisa i istaknuti
etnograf Fridrih Fon Helvald je, 1876. godine, izlo`io identi~no mi{qe-
we: “Sloveni Turske otpadaju na dve velike grupe: Srbe na severozapadu i Bu-
gare na istoku i jugoistoku. Prvi delotvorni i ambiciozni, drugi vredni ali
malodu{ni. Srpskoj grani pripadaju, kao {to je ~itaocima “Inostranstva” vi-
{e puta izlo`eno, Crnogorci, Hercegovci, Bosanci.” (str. 183.) Helvald je i
autor velikog geografskog priru~nika “Zemqa i narodi” iz 1878. godine, u ~i-
jem etnografskom pregledu konstatuje da su stanovnici Bosne Srbi, ali i Cr-
ne Gore i Hercegovine. I za bosanske katolike Helvald nedvosmisleno tvr-
di da su Srbi.
854
To isto iznosi Kleden u “Geografskom priru~niku” iz 1875–77. godine, za-
tim Hercberg, Loren Difenbah, Rikard Fon Man, Kipert i mnogi drugi. Bo-
sna i Hercegovina su srpske zemqe i iskqu~ivo srpske. To je wihov jednodu-
{an stav, a Kosti} ih uredno i strpqivo citira. Zatim slede citati iz dela
Ota Maula, Avgusta Hajnriha Kobera, Huga Bernacika i drugih. Bernacik ~ak
navodi da “ne samo pravoslavni Srbi, ve} i katoli~ki Srbi Dalmacije, Bo-
sne i Slavonije – po{tuju izvesnog sveca kao za{titnika porodice, mada taj
obi~aj kod katolika sve vi{e i{~ezava.” (str. 187.) Da srpski narod obuhvata
stanovni{tvo Srbije, Crne Gore, Bosne, Hercegovine i Stare Srbije pi{u
i Ami Bue, pa Emil de Lavlej koji je pisao da su Srbi 640. godine uni{tili
Avare i “naseli{e Srbiju, ju`nu Bosnu, Crnu Goru i Dalmaciju.” (str. 189.) Ko-
sti} je uporan u daqem navo|ewu citata Viviana d’Sen-Martena, @aka Anse-
la, Ev`ena Pitara itd.
Ni me|u ruskim nau~nicima po tom pitawu nema nikakvih dilema. Tako
etnolog Berezin u kwizi “Hrvatska, Slavonija i Vojna Granica”, objavqenoj
u Sankt Peterburgu 1879. godine, opisuje kako je Stevan Nemawa “re{io da do-
bije pod svoju vlast Bosnu, koja se ni po jeziku, ni po obi~ajima i tradicijama
tamo{weg stanovni{tva gotovo ni{ta ne razlikuje od ostalih krajina (po-
grani~nih oblasti) srpske zemqe. ^ak se mo`e re}i da je Bosna te{we bila
vezana sa Srbijom nego druge oblasti srpske zemqe, kao npr. Travunija, Zahu-
mqe i Dukqa.” (str. 101.) Jakov Golovjecki je 1884. godine u Vilnusu objavio “Ge-
ografski re~nik zapadnoslovenskih i ju`noslovenskih zemaqa” u kome pre-
cizira: “Bo{wak, `iteq Bosne. Oni pripadaju slovenskom, srpskom plemenu.
Bo{waci su ve}im delom pravoslavni, sa iskqu~ewem izvesnog broja koji je
primio katoli~anstvo i muslimanstvo.” (str. 191.) ^ak i Lipovski, koji se 1900.
godine zalagao da se Srbi u Hrvatskoj ukqu~e u hrvatski politi~ki narod, ra-
~unaju}i da bi se Hrvatska na taj na~in lak{e osamostalila u odnosu na Austro-
ugarsku, u svojoj kwizi “Slovenski narod Hrvati” izri~ito i nedvosmisleno
kao srpske zemqe nabraja Bosnu, Hercegovinu, Crnu Goru i Srbiju. I “Veli-
ka sovjetska enciklopedija” precizira: “Objediwewe srpsih plemena u jednu
narodnost proizi{lo je u 9–14. veku u vezi obrazovawa sredwevekovne srpske
dr`ave, dok su se srpska plemena Crne Gore i Bosne, osobito posle turskog za-
vojevawa (konac 14. veka) osobeno razvijala.” (str. 192.)
Sasvim je razumqivo {to je i ~e{ki etnolog Lubor Niderle 1910. godi-
ne u svom “Slovenskom svetu” bio vrlo jasan i konkretan u odre|ivawu srpskih
zemaqa: “Srbi imaju svoje glavno jezgro na Balkanskom poluostrvu. Oni su na-
staweni u svom nezavisnom kraqevstvu, u Bosni-Hercegovini anektiranoj od
Austrije, jednom delu Dalmacije, u nezavisnoj kne`evini Crnoj Gori, u sever-
nim delovima turskih vilajeta Skadar i Skopqe, na severu Slavonije, i sa~i-
wavaju zna~ajna ostrva u Ju`noj Mayarskoj.” (str. 192.) Iz svega toga proizla-
zi da najve}i srpski etnolog svih vremena, Jovan Cviji}, ne samo da nije bio
nimalo usamqen u svetskoj nauci, nego mu niko nije ni protivre~io u odre|e-
wu Bosne i Hercegovine kao zemqe sa centralnim polo`ajem u etnografskoj
oblasti srpskog naroda. Cviji} smatra da “kao nesporan minimum principa
narodnosti mora vredeti to, da se ne sme dati tu|inu, stranoj dr`avi, central-
na oblast i jezgro jednog naroda, jer to zna~e Bosna i Hercegovina za srpski
narod. One dakle nisu za Srbiju i srpski narod ono {to su Alzas i Lotarin-
855
gija za Francuze ili Trento i Trst za Italijane, ili alpijske austrijske obla-
sti za Nema~ku, ve} ono {to je oblast Moskve za Rusiju, i {to su naj~vr{}i de-
lovi Nema~ke i Francuske za ova dva naroda, oni dakle delovi koji su najbo-
qi predstavnici nema~ke i francuske rase.” (str. 192.)
I za vode}eg ma|arskog geopoliti~ara Arpada Tereka nema nikakve sum-
we o srpskoj etni~koj prirodi bosanskohercegova~kog stanovni{tva, ali i Du-
brovnika, Barawe i cele Vojvodine. Na identi~an na~in, ~ak i uz navo|ewe
broj~anih podataka, o srpstvu Bosne i Hercegovine pi{u nema~ki etnograf
Johan Georg Kol, etnograf Adolf Ber, Aleksandar Hek{, vojni ekspert Ri-
stov, istori~ari Vilhelm Miler i Vilhelm Augrer{tajn, francuski slavi-
sta Siprijan Rober, Emil de Lavlej, geograf Elizej Rekli, publicista Edmon
Plo{i, statisti~ar Anri Gedo itd. @an Ubi}ini je 1864. godine vrlo jedno-
stavnim apelom izrazio ono {to je stav svih docnijih nau~nika, publicista
i putopisaca: “Srbija se ne zavr{ava na granicama male dr`ave ~ija je pre-
stonica Beograd. S onu stranu ovih granica prostiru se predeli ~isto srp-
ski i po rasi i po istoriji: na jugu Stara Srbija; na zapadu Bosna, Hercego-
vina, Crna Gora; na severu, odeqeno od Kne`evine tokom Save i Dunava, sta-
ro Vojvodstvo srpsko, sastavqeno od Srema, jednog dela Slavonije i Banata.
Jedna polovina (ovih oblasti) pripada Turskoj, druga polovina Austriji. Sta-
novni{tvo se deli na dva skoro jednaka dela: 2,300.000 stanovnika za Tursku,
2,700.000 za Austriju. Jedini jezik kojim se govori i pi{e to je srpski. Na za-
padu i na istoku srpske zemqe prostiru se dve kompaktne grupe: jedna slavon-
ska: Hrvati, na broju od milion du{a, svi katolici; - druga, potpuno slavizi-
rana, Bugari, sa tri do ~etiri miliona, pravoslavni.” (str. 200.)
Carsko i kraqevsko geografsko dru{tvo u Be~u objavilo je, 1886. godine,
zvani~ni komentar drugog popisa bosanskohercegova~kog stanovni{tva ~iji
je autor Franc de Monije, gde se potencira apsolutni srpski karakter stanov-
ni{tva. Tu stoji da “gotovo svi stanovnici BiH pripadaju srpskom narodnom
stablu. Dok se na taj na~in ne pokazuje u etnografskom pravcu nikakva razli-
ka, dobijaju u ovim obema zemqama, kao uop{te na Istoku, pove}ani zna~aj kon-
fesije kao obele`je razli~itosti stanovni{tva. Ne samo istorijski, ve} i po-
liti~ki i socijalno, ima ovde vera svoj zna~aj. Muhamedanci su do pre kratkog
vremena bili iskqu~ivi gospodari zemqe, pa su i danas jo{ najve}im delom we-
ni sopstvenici, dok su hri{}ani u podre|enom polo`aju kao kmetovi.” (str.
201.) Hrvati se uop{te i ne pomiwu jer ih me|u autohtonim stanovni{tvom ni-
je ni bilo.
Slavistika po tom pitawu tako|e nikakvih sporova nije imala. Wen glav-
ni nau~ni utemeqiva~, jezuitski sve{tenik Josif Dobrovski, u pismu Jerne-
ju Kopitaru s po~etka devetnaestog veka ka`e: “O geografskim nazivima ma-
lo se ja brinem. Ta zaboga, Dubrov~ani, Makedonci i Bosanci su Srbi.” (str.
202.) Kopitar se s wim po tom pitawu u potpunosti slagao. Drugi veliki sla-
vista, Josif [afarik, Srbima je, pored Srbijanaca, Bosanaca, Crnogoraca,
Slavonaca i Dalmatinaca, smatrao Bugare. Vatroslav Jagi} mu je zamerao zbog
Bugara, ali nijednom re~ju nije osporavao da su Slavonci, Dalmatinci i Bo-
sanci Srbi. [afarik ka`e da je “istorijski i lingvisti~ki utvr|ena ~iwe-
nica da, kao {to Srbi u Srbiji, Bosni, Slavoniji, Hercegovini, Crnoj Gori
i Dalmaciji, zajedno sa~iwavaju samo jednu granu velikog slovenskog stabla,
856
pa pripadali oni isto~noj ili zapadnoj crkvi, isto tako wihov jezik sa~iwa-
va samo jedan dijalekat (ne vi{e wih, L.M.K.) iako sa mnogo neznatnih vari-
jeteta.” (str. 203-204.)
Najpoznatiji francuski slavista u kwizi “Sloveni Turske”, iz 1844. go-
dine, posebno potencira bosanske Srbe: “Srbi po jeziku i obi~ajima, Bosanci
su se razlikovali ipak uvek od wihovih dunavskih sunarodnika oporijim karak-
terom; oni, sem toga, pretenduju da nadma{uju druge Srbe plemstvom i ~isto-
tom porekla.” (str. 207.) Jakob Grim je 1815. godine na slede}i na~in teritori-
jalno ome|io srpske zemqe: “Srbima pravilnije nazivamo ono {to se ina~e
Ilircima naziva, slovensku narodnu granu, jaku oko pet miliona, koja stanuje
po~ev od krawske granice na jugu Kupe i Save dole sve do starog Akrocerau-
nija i Hemusa (Balkana, L.M.K.), i od Jadranskog mora do bugarskog Timoka, a
po svojim kolonijama tako|e je naseqena u Slavoniji i Ju`noj Mayarskoj do Sant-
Andreje kod Budima.” (str. 207.) Jakob Grim je jo{ precizniji kao pisac pred-
govora Gramatike srpskog jezika Vuka Karayi}a iz 1824. godine, gde govorio Sr-
bima svih srpskih zemaqa: “Stanovni{tvo od oko pet miliona da se ovako iz-
ra~unati: tri miliona neujediwenih Grka (tj. pravoslavnih, L.M.K.) (jedan mi-
lion u Srbiji, jedan u Mayarskoj, jedan u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Dal-
maciji); od ostala dva miliona `ive dve tre}ine u Bosni, koji se zovu Turci pre-
ma svojoj veri, mada ni hiqaditi me|u wima ne govori turski; jedna tre}ina je
katoli~ka, i stanuje u Bosni, Dalmaciji, Slavoniji i Hrvatskoj.” (str. 208.)
Vode}i nema~ki filolog Johan Severin Fater, sli~no Jakobu Grimu, 1847.
godine u delu “Kwi`evna gramatika”, objavqenom u Berlinu, na slede}i na-
~in vr{i podelu Srba po regionalnoj pripadnosti: “Mi brojimo u Slaveno-
srbe: 1) Srbe u u`em smislu ili Srbijance, u nekada{woj kraqevini Srbiji,
sada{woj turskoj provinciji serf-vilajet, na obe strane Morave, izme|u Ti-
moka, Drine, Balkana, Save i Dunava. Jedan veliki deo odselio se jo{ ranije
u austrijsku Slavoniju i Ju`nu Mayarsku: Oni su gotovo svi gr~kog obreda. 2)
Bosance izme|u Drine, Vrbasa, Save, Dalmacije i Balkana. Mnogi su pre{li
na islam, ali su ipak najve}im delom sa~uvali slovenski jezik i obi~aje. Naj-
ve}i deo, me|utim, ispoveda gr~ki kult, samo malo wih zapadni. 3) Crnogor-
ci, u Turskoj Arbaniji izme|u crnogorskih brda, od Bosne prema morskoj oba-
li do Bara, svi gr~kog obreda. 4) Slavonci, u austrijskoj kraqevini Slavoni-
ji i vojvodstvu sremskom, delom gr~kog delom latinskog obreda. 5) Dalmatin-
ci, uzdu` Jadranskog mora, u okruzima Zadar, Split, Dubrovnik i Kotor, kao
i pribre`nim ostrvima, gotovo svi ispovedaju rimski obred. Srpski jezik go-
vore svi ovi narodi sa nekim veoma malim odstupawima u dijalektu... Pravi
srpski jezik deli se u tri dijalekta: hercegova~ki, resavski i sremski. Bosan-
ski se ne razlikuje od srpskoga gotovo ni{ta. Slavonski je samo jedna nijan-
sa srpskoga. Dalmatinski je dijalekt prili~no modificiran uticajem sused-
ne Italije, naro~ito u jeziku obi~nog naroda.” (str. 208-209.)
Nakon izlagawa i op{irnog citirawa stavova najautoritativnijih nau~-
nika, Lazo Kosti} prikazuje mi{qewa i poglede cewenih publicista i poli-
ti~ara koji su, s jedne strane, bili upu}eni u rezultate istra`ivawa unutar
raznih nau~nih disciplina, ali i, s druge strane, svojim popularno pisanim
radovima u~estvovali u formirawu javnog mwewa svojih zemaqa. Po~ev{i od
francuskog konzularnog ~inovnika u Travniku iz Napoleonovog vremena, pa
857
preko Masije de Klervala, koji je za stanovni{tvo Hercegovine rekao da “pri-
pada celokupno srpskoj rasi i u ve}ini gr~koj veri” (str. 211.), do Davrila, ano-
nimnih francuskih autora na koje je ukazivao Miroslav Spalajkovi} u svojoj
doktorskoj disertaciji ili Ubi}inia koji je, 1882. godine, pisao: “Etnograf-
ski je Bosna najhomogenija preko Evropske Turske. Izuzev nekoliko stotina
Osmanlija, tri do ~etiri hiqade Jevreja koji su do{li u XVII i XVIII veku ili
iz turskih pokrajina ili iz Dubrovnika i Venecije, zatim 18 do 20 hiqada Ar-
banasa razasutih po Novopazarskom Sanyaku, svo stanovni{tvo je srpsko.” (str.
212.) I Rene Anri je isticao, 1905. godine, da “Srbi sa~iwavaju najva`niji deo
stanovni{tva Bosne i Hercegovine.” (str. 212.)
Ogist Dezon, koji je imao zapa`enu ulogu u francuskoj diplomatiji, a upo-
redo se bavio i publicistikom, napisao je 1888. godine predgovor za zbirku srp-
skih narodnih pesama, objavqenu u Parizu na francuskom jeziku i, izme|u osta-
log, saop{tio: “Rastavqena verom na tri okrajka, podeqena politi~kom nu`dom
pod raznim vlastima, srpska rasa ima jo{ i tu nesre}u da se rasprostire na broj-
ne predele, ~ija razli~ita imena prikrivaju weno jedinstvo. Srbija, Stara Sr-
bija (u sada{wim turskim vilajetima Kosova i Skadra), Bosna, Hercegovina, Cr-
na Gora, Dalmacija sa Dubrovnikom, ju`ni predeli Mayarske (Ba~ka, Srem, Ba-
nat), Slavonija, Hrvatska (celom i sa razli~ito obele`enim dijalektom), svi
ovi krajevi, od kojih su neki stvorili kraqevstva, svi su, u potpunosti ili de-
lom, obitavali{te srpskog naroda a da ni{ta ne upu}uje inostranstvo na to, ako
se uzme ime nove kraqevine koja ima Beograd kao prestonicu. Etni~ko i moral-
no jedinstvo, koje su vera i politika razbile, dokazuje jezik i, ako to nije mnogo
re~eno, odr`ava narodna poezija.” (str. 213.)
I francuski istori~ar umetnosti, [arl Dil, iznosi tvrdwu da je celo-
kupno stanovni{tvo Bosne i Hercegovine srpsko, bez obzira na upe~atqive
verske razlike. Tako isto i Gene Pinon, koji se osvr}e na period Kalajeve vla-
davine i o woj ka`e: “Srpska istorija, srpska tradicija, sve do srpskih pesa-
ma, be{e zabraweno; nikad, za vreme otomanskog re`ima, nije zemqa pretrpe-
la takvo tla~ewe. Sve ono {to je podse}alo na neke veze stanovnika sa Srbi-
ma be{e tako strogo progawano da je g. pl. Kalaj, postav{i guvernerom ovih
dveju provincija, zabranio svoje sopstveno delo, u kome je nekad bio napisao:
“U Bosni i Hercegovini, uz tri religije, nema nego jedan narod: srpski.” (str.
215.) ^ak i u francuskom “Enciklopedijskom re~niku Kvilet”, objavqenom u
Parizu 1953. godine, u prvom tomu, pi{e za Bosnu i Hercegovinu: “Stanovni-
{tvo je srpsko, ali razdeqeno, sa gledi{ta vere, na gr~ko-pravoslavne, rimo-
katolike i muslimane.” (str. 216.)
Na sli~an na~in pi{u i nema~ki publicisti, poput austrijskog konzular-
nog ~inovnika Karl Saksa, kwi`evnika Karla Brauna-Vizbadena, istori~a-
ra Morisa Cimermana, barona [vajger-Lerhenfelda, Viganda, Karla Peca,
Eduarda Rihtera, Nojbahera, Artura Ahlajtnera, Albrehta Vira, Katarine
[turceneker, Curlindena, Hajnriha Kanera i mnogih drugih. Kosti} ovde ci-
tira i ve}i broj najuglednijih evropskih enciklopedija i leksikona. U sva-
kom su Bosna i Hercegovina tretirane kao izrazito srpske zemqe. Tako, na
primer, ugledni “Majerov leksikon” za 1889. godinu, u odrednici “Bosna” do-
nosi: “Stanovnici su Sloveni i pripadaju srpskom narodu. Jezik je srpski u
svoj Bosni i odr`ao se sasvim ~ist, pun i lep, naro~ito po selima. Turski se
858
nije mogao nigde da ukoreni uprkos duge vladavine Osmanlija.” (str. 224.) Sli~-
no je u Mecgerovom “Geografsko-statisti~kom leksikonu”, Giterovom, Ben-
zeovom itd.
Ruski autor Andrej Sirotiwin u kwizi “Rusija i slovenstvo”, iz 1910. go-
dine, ka`e da su Bosna i Hercegovina “za Srbe isto {to je za nas Moskva. To
je srce srpskog naroda. One le`e na putu Srbije ka moru... Samo su se Hrvati
radovali aneksiji, {to su se nadali, i jo{ se uvek nadaju, da }e pod skiptrom
Habzburga sjediniti, u posebnoj hrvatskoj dr`avi, sve srpske zemqe. No, ne go-
vore}i o tome da }e im to jedva uspeti, Hrvati u Bosni ~ine mawinu. Koreni-
ti weni `iteqi, to su Srbi. Zajedno sa Srbima ide protiv Austrije i bosan-
ska aristokratija, begovi i age. Pa zaboga i oni su Srbi. Za dugo vreme turske
uprave oni su primili islam, ali su sa~uvali u punoj ~istoti svoj ro|eni srp-
ski jezik... Pogledajmo sad {ta se radilo sa Srbijom u u`em smislu i u sused-
noj Herceg-Bosni, gde Srbi `ive i gde su `iveli u tesno zatvorenoj masi bez
primese ikakve druge narodnosti.” (str. 226-227.)
I istori~ar Rajevski je, 1850. godine, pisao da je hercegova~ka istorija
“istorija neprekidnih tla~ewa srpskog naroda pod samovoqnom vladavinom
vezira i pa{a. Mnoge odli~ne srpske porodice primi{e islam, a druge, na ma-
hinacije jezuita i rimske propagande, zameni{e veru otaca za papizam. Ali
na ~ast Hercegovaca treba re}i, da, uprskos gowewima Turaka, naro~ito po-
tur~enih Srba, i mamqewu Latina za preko 400 godina, ve}i deo Hercegova-
ca je ostao veran pravoslavnoj veri.” (str. 227.) ^ak su i Hrvati, politi~ar Fra-
no Supilo, kwi`evnik Franc Kurelec i pesnik Mato Topalovi} direktno Bo-
snu i Hercegovinu nazivali srpskim zemqama. Uostalom, po tom pitawu je jo{
izri~itiji bio katoli~ki fratar Tomo Kova~evi}. Nastavili su fra Grgo [ko-
ri}, fra Grgur Jak{i}, fra Ivan Frawo Juki} i drugi. Pored wih, Kosti} na
kraju kwige, po istom pitawu i s podudarnim stavovima, citira Nikolu To-
mazea, An|ela Perni}ija, Lafana, Navila Forbisa, Yonsona, \or|a Alena,
Jano{a A{bota, Feliksa Kanica i Doru Distriju.
3. Nacionalnost bosanskohercegova~kih muslimana
Tre}u kwigu svog bosanskog ciklusa pod naslovom “Nauka utvr|uje narod-
nost BiH muslimana”, Lazo Kosti} je objavio 1967. godine u ediciji “Srpski
problemi” serije nacionalnih spisa Srpskog kulturnog kluba “Sveti Sava”
za Kanadu. Autor je maksimalno, koliko je to uop{te bio u mogu}nosti, istra-
`io shvatawa velikog broja kompetentnih nau~nika koji su izri~ito bosan-
skohercegova~ke muslimane smatrali Srbima, ili to samo implicite ~ini-
li. U pogovoru je polemisao sa Radojem Kne`evi}em, jednim od protagonista
27-martovskog pu~a, koji je ovakve Kosti}eve napore smatrao nepotrebnim, a
istovremeno se zalagao za jalove, sterilne rasprave o modalitetima o~uvawa
jugoslovenske dr`ave. Uz to, Lazo Kosti} daje i jedan svoj tekst iz ~ika{ke “Slo-
bode” iz 1955. godine, u kome je polemisao sa redakcijom “Na{e re~i” koja ga
je napala za navodno velikosrpsko svojatawe muslimana i insistirala na wi-
hovoj navodnoj nacionalnoj posebnosti. “Na{u re~” su u tome sledili i neki
drugi projugoslovenski emigrantski listovi iskazuju}i tipi~nu samouvere-
nost neznalica kojima nisu va`ni nau~no fundirani argumenti i metodolo-
859
{ki izvedeni dokazi, ve} idealisti~ki koncipirane ideolo{ke `eqe i poli-
ti~ka htewa. Sve do kraja devetnaestog veka po nacionalnom pitawu je suvere-
no vladao objektivni kriterij, ali se tada javio i brzo probio subjektivni. Ko-
sti} smatra da se ni jedan ni drugi ne mogu ignorisati, pogotovo kad je re~ o
stru~nim istra`ivawima. Najve}i svetski nau~nici “su svi bez izuzetka, sav
nau~ni svet Evrope bez ikakve razlike, bosanskohercegova~ke muslimane uvr-
{tali u red Srba. To su, istina, radili ne pitaju}i ove muslimane, ne pitaju-
}i nijednog jedinog. No, {to bi bilo da su ih pitali? Ovi bi svi odreda rekli
da su Turci. Ni tu ne bi bilo nikakvog izuzetka. A da li bi etnografi smeli
da te qude uvrste me|u Turke? Kakva bi izgledala wihova etnografija? Mo-
rali bi kazati da ima ne samo turanskih i sli~nih Turaka, nego i slovenskih.
Me|u Slovenima bi na{li jo{ jednu narodnost: tursku! Eto ba{ primer b-h
muslimana koje ove prista{e nekompromisnog subjektivnog merila najboqe de-
mantuje.” (str. 104-105.)
Vrlo duhovitim i ironi~nim pitawima Kosti} daqe ismeva diletantska
i politikantska nastojawa samouverenih kvazidemokrata i apologeta jugoslo-
venstva. On ih stavqa u nedoumicu pred dilemom “da li se smelo o~ekivati od
etnografa XIX veka da pi{u: ima jo{ jedna slovenska narodnost, koju ne ume-
mo da opredelimo, i moramo ~ekati drugu polovinu XX veka, ili ~ak neki doc-
niji period da je utvrdimo, a sam romejski car Konstantin Porfirogenit je
u X veku iznosio podatke o Srbima i Hrvatima, i nikoga drugog nije prona{ao
na teritoriji o kojoj je re~. Svi slavisti XIX veka ome|ivali su i srpsku i hr-
vatsku etni~ku teritoriju, i nijednom, ama ba{ nijednom, nije na pamet palo
da u Bosni vidi Hrvate. Utvrdili su tamo Srbe i to je sva svetska nauka pri-
mila bez ikakve “promiybe”. Pa i danas stawe nije mnogo druk~ije. Istina da
ve}ina, ogromna ve}ina, b-h muslimana nije jo{ nacionalno opredeqena, da se
koleba, da ne mo`e niti lako napustiti svoje turske ose}aje niti prihvatiti
nove, kaurske. I etnopolitika mora s time ra~unati. Ali etnografija mawe
ili ~ak nikako. Kao {to nije ni nekad mnogo davala na tursko raspolo`ewe
muslimana Bosne i Hercegovine, ni sada etnografija ne mo`e da ~eka dok se
ovi re{e koje su narodnosti, dok nacionalno do|u sebi.” (str. 105.)
Veoma je va`no naglasiti da nikada nijedan ozbiqan autor nije izneo stav
da su bosanskohercegova~ki muslimani po narodnosti Hrvati. Me|u wima si-
gurno ima i porodica koje su hrvatskog porekla, ali je taj broj veoma mali u od-
nosu na one ~ije je poreklo nesporno srpsko. Jo{ je Leopold Ranke pisao o tur-
skim velikim vezirima srpske narodnosti, poput Ahmeda, sina hercega Ste-
vana u vreme Bajazita II i Mehmeda Sokolovi}a u vreme Sulejmana I Veli~an-
stvenog, uz komentar koji predstavqa i svojevrsnu lamentaciju: “Ako se, pre-
ma tome, ne mo`e sporiti da je srpski narod imao najve}i uticaj na razvitak
carstva, on je tako|e imao inajve}i uticaj religije (muslimanske). Prelazak
Bosanaca na muhamedanstvo nije izvr{en odjednom, ve}, kako izgleda, polaga-
no kroz ~itavo stole}e i vi{e... Mesto da osnuje svoju dr`avu, srpski narod je
bio odre|en da pomogne da se turska (dr`ava) podigne... Ni oni Srbi koji su
pre{li na islam nisu se mogli otrgnuti od qubavi prema (narodnoj) pesmi. ^e-
sto imaju oba dela istu pesmu, samo kod svakog dela pobe|uje u woj wegov ver-
nik. Gospoda (jama~no muslimanska? L.M.K.) ne}e da se pesmom bave, ali je ra-
do slu{aju i jednom je sarajevski kadija pustio ispod su|ewa jednog zato~enog
860
hri{}anina samo zato {to su mu se wegove pesme dopale. Pesma savla|uje raz-
liku vere: ona povezuje celu naciju, ona `ivi u celokupnom narodu. Doline u
kojima de~ko ovce napasa, doline u kojima kosi `ito, {ume kroz koje putnik
promi~e, sve odjekuje od pesme. Ona prati svo poslovawe.” (str. 9-10.)
Pored ovog citirawa “Srpske revolucije”, objavqene u Hamburgu 1829. go-
dine, Kosti} pomiwe i druge Rankeove radove, a posebno opisivawe narodne
pesme “Zmaj od Bosne”, u kojoj se muslimanski feudalni velika{ i wegovi rat-
nici spremaju na obra~un sa vojskom centralne turske vlasti upravo na Koso-
vu poqu, gde su wihovi preci ratovali za pradedovsku veru, pa taj rat izgubi-
li. Oni svoju feudalnu autonomiju u Bosni smatraju za~etkom stare srpske dr-
`avnosti, pa se opiru centralisti~kom slamawu feudalne razdrobqenosti.
Ranke to ovako obja{wava: “Ne{to veli~anstveno i uzvi{eno le`i u ovom ose-
}awu. Oni misle da }e ratovati za svoju veru, za ~itavo svoje nacionalno bi-
}e. Popri{te tra`e tamo gde je ve} jedanput, iako nesre}no, o obe te stvari
odlu~eno. Ili }e pobediti i svoju sada{wu veru, muhamedanstvo, ba{ tamo sa-
~uvati gde su staru, hri{}anstvo, izgubili, ili }e podle}i. A tada }e se u naj-
mawu ruku pridru`iti velikim uspomenama stare slave i wene propasti.” (str.
10.) I Jakob Grim, koji je kategori~ki smatrao da su svi bosanski stanovnici
Srbi, ukazivao je: “Muhamedanski Srbi izgleda da pevaju iste (narodne) pesme,
samo {to izmewuju uloge pobedioca i pobe|enog.” (str. 10.)
Do sada vi{e puta citirani Kol po pitawu bosanskih muslimana pi{e:
“Samo kod jednog plemena Srba, kod Bosanaca, uspelo je Turcima da zadobiju
prista{e Korana... Tako predstavqaju Bosanci, na `alost srpskih patriota,
slovensko pleme usred Ilirije, koje je u svim svojim vi{im slojevima, ako ne
turcizirano a ono bar muhamedizirano, i koje je, kao svi renegati, postalo fa-
nati~no muhamedansko.” (str. 11-12.) Kol tu dodaje da me|u Hrvatima “nema ni
muhamedanaca ni gr~kih (pravoslavnih) hri{}ana, ili vrlo malo.” (str. 12.)
Karl Braun, kao pisac predgovora nema~kog izdawa srpskih narodnih pesama,
ka`e: “Srpska rasa se vrlo razli~ito razvijala u raznim oblastima. U Bosni
je srpsko plemstvo pre{lo na islam ve} kratko vreme posle turske aneksije
i povuklo je sobom jedan deo ostalog stanovni{tva. U Hercegovini ostade deo
srpskih vojvoda veran svojoj staroj veri, ali je svoje privilegije morao da pri-
ma u beratima padi{aha.” (str. 12.)
I nema~ki autor Lajet je u renomiranom ~asopisu “Globus” 1865. godine
bio nedvosmislen govore}i: “U Bosni, pak, gde su hri{}ani podjarmqeni i wi-
hovi nekada{wi saverenici a sad srpski muhamedanci i (kao takvi) plemi}i,
spahije i vojnici, tu ni dandawi nije retkost otpad od hri{}anstva.” (str. 12.)
U novom tekstu u istom ~asopisu, 1867. godine, on ponavqa da su muhamedanci
Bosne i Hercegovine Srbi i da se slu`e srpskim jezikom, kao i 1868. godine
u ~asopisu “Inostranstvo”, “po{to su, sa izuzetkom Bugara, svi Slaveni koji
obitavaju Tursku i wene zemqe podlo`ne tributu-Srbiju i Crnu Goru – po svom
poreklu jedan i isti (srpski) narod.” (str. 13.) On govori o pravoslavnim, mu-
hamedanskim i katoli~kim Srbima u svim srpskim zemqama. U istom tom “Glo-
busu” podudarno je i gledi{te Ota Rajnsberga o Srbima islamske veroispove-
sti, kao i rimokatoli~ke, s tim {to autor izvla~i i jedan dalekose`niji za-
kqu~ak prema kome Ju`nih Slovena “ima ukupno jedva osam miliona, od kojih
vi{e nego ~etiri miliona `ive pod vla{}u Austrije, a ostatak pod vla{}u
861
Porte. Jezik ih deli u Slovence, Hrvate, Srbe i Bugare, iako su odstupawa iz-
me|u wihova na~ina govora, koja se javqaju u postepenim prelazima, tako ma-
la, da bespristrasni ocewiva~ spoznaje tu samo dijalekte srpskog jezika.” (str.
13.) [to se samih Srba ti~e, “i pored razli~itog obele`ewa plemena i upr-
kos verske mr`we koja Srbe deli u tri neprijateqska logora: u pripadnike is-
to~ne crkve, rimokatoli~ke hri{}ane i ispovedaoce islama, obi~aji i moral-
na svojstva isti su kod svih ostalih, pa ~ak i u svojoj telesnoj strukturi, u ode-
vawu i na~inu `ivota samo se malo me|u sobom razlikuju.” (str. 14.)
Fon [tajn 1876. godine kroz razmatrawe etni~kog stawa u turskom delu
Balkana ka`e da “etnografski odnosi nisu jedini odlu~ni pri opredeqewu sna-
ge i mo}i muhamedanskog elementa, jer su vrlo mnogi Srbi, Bugari i Arbana-
si fanati~ne prista{e Prorokove. Naro~ito je u Bosni ~itavo plemstvo pre-
{lo na islam da bi svoja feudalna prava zadr`alo, i ovo plemstvo, koje je ina-
~e svoju narodnost i svoj jezik strogo o~uvalo, ba{ je nadasve fanati~an pro-
tivnik svih reformi koje Porta preuzima u korist svojih hri{}anskih poda-
nika.” (str. 14-15.) I vojni teoreti~ar Ristov u kwizi “Rat u Turskoj 1875–76”,
objavqenoj u Cirihu 1876. godine, ka`e: “Muhamedanci u Bosni... sa vrlo ma-
lim izuzetkom su srpskog porekla.” (str. 15.) Ciri{ki univerzitetski profe-
sor Kinkel iste godine iznosi da u Bosni i Hercegovini “muslimani nose de-
limi~no ~ak stara porodi~na imena srpskog porekla.” (str. 15.) U ~asopisu “Doj-
~e rund{au”, 1877. godine, u op{irnom elaboratu o balkanskim prilikama sto-
ji da se Bosna, “nekad deo velikosrpskog carstva du`e odr`ala prema Osman-
lijama nego Srbija... Dok je u Srbiji plemstvo bilo uni{teno pri osvajawu, pre-
|e bosansko plemstvo, da bi sa~uvalo svoja dobra i svoj gospodare}i polo`aj,
ve}im delom na islam... Bosna je time postala jedina provincija Porte koja ima
znatno nemuslimansko stanovni{tvo i nasledno plemstvo koje pripada istoj
rasi, isti srpski dijalekat govori kao i oni, a ipak je socijalno i verski o{tro
odeqeno.” (str. 15-16.) Identi~ne poglede iznosi, 1878. godine, Hersberg u “Pe-
termanovom geografskom ~asopisu”.
Moris Cimerman u “Ilustrovanoj istoriji Orjentalnih ratova 1876–1878”,
objavqenoj u Be~u 1878. godine, govori i o hercegova~kom stanovni{tvu: “Sta-
novni{tvo Hercegovine iznosi oko 300 hiqada du{a i celokupno je srpsko. Mno-
ge odli~ne srpske porodice koje su se bojale da }e po osvajawu zemqe od Tura-
ka izgubiti svoje privilegije behu prisiqene da prime islam; zato se izme|u
begova, aga, spahija, mulaka, efendija itd., nalaze najve}im delom ~isto srpske
porodice kao {to su Qubovi}i, Filipovi}i, Babi}i itd... Od 300.000 stanov-
nika 60 hiqada pripadaju islamu, 50 hiqada rimokatolicima a 190 hiqada gr~-
kim katolicima.” (str. 16.)
Moris Hernes 1889. godine, razmatraju}i stalne nemire u turskom delu Bal-
kana pre austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine, na vrlo interesantan
na~in pi{e o Srbima islamske veroispovesti: “Ali ~ak i ova `alosna situ-
acija koja je gradove Bosne i hri{}anskih susednih zemaqa pretvarala u stal-
ne ratne logore, nije ostala bez jednog povoqnog dejstva. Epska narodna poe-
zija onih Srba koji su pre{li na islam, ali koji su sa qubavqu svetkovali svo-
je stare obi~aje i juna~ka dela, i kojima su ostali verni, opijala ih je sada sja-
jem i veli~inom osmanlijskog carstva, kao {to je ranije to bila hri{}anska
epika na sjaj i slavu vizantijskog dvora... Naro~ito posmatrawe zahteva odnos
862
bosanskih muslimana prema pravim osmanlijama, kao uop{te u pogledu wiho-
vog polo`aja u islamskom svetu. Oni su ~istokrvni Sloveni, govore wihov srp-
ski jezik i smatraju se uprkos wihove ~vrste privr`enosti u~ewu Proroko-
vom boqi od samih Turaka. ^ak i od svih drugih koji priznaju islam. Ali ina-
~e sa~uvali su oni u svome bi}u, kao i u svojim obi~ajima mnoge duboke razli-
ke od ostalih naroda koji sa licem okrenutim Meki prizivaju Alaha. Tako pro-
slavqaju bosanski muslimani \ur|evdan, ba{ isto onako kao i wihovi hri-
{}anski plemenski pripadnici.” (str. 18.)
Karl Gec 1891. godine potvr|uje da su bosanskohercegova~ki muslimani po-
reklom Srbi, dok etnolozi Fridrih Samuel Kraus i Johan Dujms Bekman 1887.
godine pi{u: “Sna`ni ratni pohodi protiv Austrije pru`ali su muhamedan-
cima srpskog jezika i srpskog plemena daleko bogatije i za sebe prijatnije mo-
tive za epsko pesni{tvo {to su ih imali u starijim predawima.” (str. 19.) Ta
narodna epika uop{te ne poznaje pojam Hrvata i Hrvatske, kako nagla{avaju
autori, a onda posebno isti~u: “Bosanci i Hercegovci su u~estvovali pod za-
stavom islama na osvajawu Mayarske... Pre 300 godina moglo je neko vreme iz-
gledati da }e polovina zapadne Evrope, sve do kapije Be~a, biti podlo`ena sr-
bizirawu.” (str. 19.) U vreme aneksione krize 1908. godine Teobald Fi{er uka-
zivao je na sudbonosno zna~ewe ~iwenice da su Srbi podeqeni dr`avnim gra-
nicama, ali i pripadno{}u pravoslavnoj, rimokatoli~koj i islamskoj veroi-
spovesti. O muhamedanskim Srbima 1909. godine pi{e nema~ki geograf Paul
Den, a 1910. Bian, dok be~ki univerzitetski profesor August Furnir 1909. uka-
zuje da je krizu u turskoj bosanskoj upravi izazvalo protivqewe modernizaci-
ji i reformama, gde se manifestovala “neposlu{nost muhamedanskih zemqo-
vlasnika, onih srpskih renegata, koji su nekad sa promenom vere iskupili go-
spoduju}a prava muslimana, i sad su se protiv wihovog gubitka svim silama bo-
rili.” (str. 21.) O bosanskim muhamedanskim Srbima 1913. godine u Berlinu je
pisao i istaknuti vojni analiti~ar Rihard fon Mah.
U predve~erje Prvog svetskog rata nema~ki publicista Albreht Virt, u
kwizi Balkan, objavqenoj u Berlinu i Lajpcigu 1914. godine ukazuje da “ima u
Bosni i Turskoj muhamedanskih Srba koji su krajwe neprijateqski raspolo-
`eni prema svojim hri{}anskim sunarodnicima.” (str. 21.) Pi{u}i o bugar-
skim muslimanima Pomacima on prime}uje “za razliku od srpskih muslima-
na, wima je religiozna mr`wa strana.” (str. 22.) O bosanskim muhamedancima
kao preverenim Srbima pisao je i [vajcarac Robert Virc u kwizi “Balkan-
sko pitawe”, objavqenoj u Cirihu 1915. I zagri`eni antisrbin, verovatno fru-
striran sopstvenim srpskim poreklom, austrijski general baron Emil Vojno-
vi}, 1917. godine pi{e da `ivi “550.000 muhamedanaca u Bosni i Hercegovini,
koji jesu zaista Srbi, ali se kao takvi ne smatraju... U BiH, gde su, svakako, po
nacionalnosti Srbi u premo}i (ve}ini), wihov socijalni zna~aj je paralizo-
van velikim brojem muhamedanaca (vi{e od tre}ine stanovni{tva).” (str. 23.)
Ima dosta dokaza da je i Austrijsko ministarstvo inostranih poslova u slu-
`benim komunikacijama bosansko muslimansko stanovni{tvo izri~ito ozna-
~avalo kao pripadnike srpske nacionalnosti.
Posle Prvog svetskog rata tako|e nema nikakvih sporewa po pitawu et-
ni~ke su{tine bosanskohercegova~kih muslimana me|u nema~kim nau~nici-
ma. Tako geograf Oto Maul, geopoliti~ar Rupert fon [umaher, slavista Ger-
863
hard Gezeman i mnogi drugi. Gezeman u “Narodnoj karakteristici Srbohrvata”,
objavqenoj u Berlinu 1928. godine pi{e: “Gro poislamqenih proishodi od sta-
rog srpskog feudalnog plemstva, koji su zbog svoje bogumilske sekte i politi~-
ke opstrukcije bili u ranom sredwem veku prognani od centralne dr`avne vla-
sti i bili prihva}eni od bosanskih plemi}a jednako nastrojenih... Nacional-
na srpska ose}awa i postupke smeli su da u staro doba poka`u samo najmo}ni-
ji, kao npr. veliki vezir Mehmed Sokolovi}, koji je Srbima u~inio najve}u na-
cionalnu uslugu vaspostaviv{i 1557. Pe}ku patrijar{iju i postaviv{i svo-
ga brata za patrijarha.” (str. 25.) U kwizi “Kultura Ju`nih Slovena”, objavqe-
noj posle 1935. godine, Gerhard Gezeman ukazuje i koliko je bio efikasan pro-
ces denacionalizovawa bosanskog muslimana, koji je kod wega kao “nacional-
no, krvno i po tradiciji gordog ~oveka... tako temeqno izbacio srpski narod-
nosni i nacionalni ose}aj da jo{ mnogi wihovi potomci, i danas, u svojoj dr-
`avi, nisu na{li naslon na svoje sunarodnike.” (str. 25.)
Slavista Alojz [maus u studiji “Kosovo u narodnoj pesmi muslimana”, ob-
javqenoj u Minhenu 1938. godine, ukazuje: “Uporedna analiza srpske musliman-
ske i arnautske pesme samo nas jo{ vi{e utvr|uje u mi{qewu da je arnautska
tradicija o Kosovu u glavnim crtama pozajmqena od Srba. ^ak se name}e pi-
tawe da nije i sama arnautska pesma kao takva pozajmqena od Srba muslimana.”
(str. 25.) Fric fon Rumel 1940. godine navodi: “Jugoslavija broji okruglo mi-
lion i po muhamedanaca, ali ipak najve}i deo od wih ~ine Bo{waci, tj. Srbi
koji su pre{li na islam.” (str. 26.) To isto govore Herman Nojbaher, Rajnhold
Trautman, Aleksandar Sana i mnogi drugi. U celokupnoj nema~koj nauci bo-
sanskohercegova~ki muslimani se tretiraju kao pripadnici srpskog naroda.
Nijedan autor ih ne smatra Hrvatima ili nekom posebnom nacijom.
Istovetna je situacija u francuskoj nauci i publicistici. Etnograf Ami
Bue u ~uvenoj kwizi “Evropska Turska” iz 1840. na vi{e mesta konstatuje: “Srp-
ski muslimani Bosne, kao i Turci, ne zovu srpski jezik druk~ije nego bosanski
jezik... Zaista, mada su Srbin i Bosanac musliman istog stabla, ovaj posledwi
ima oporiju koru nego onaj prvi... U Bosni Srbi muslimani su jedini... Srbi
muslimani Bosne sa~uvali su najve}i deo slovenskih obi~aja braka, a oni iz
Hercegovine (Srbi muslimani) obavqaju svoju svadbu nekiput po tri do ~eti-
ri nedeqe.” (str. 27.) I Siprijan Rober pomiwe muslimanske Srbe, dok Sent-
Rene Taqandije 1868. ka`e “o Bosancima, dana{wim Srbima muslimanima, ko-
ji su postali muslimani tek posle osvajawa (turskog) i da bi se izmakli od po-
bednikove svireposti... fanati~ni vojnici Husein-kapetana, uporni borci isla-
mizma, bili su sinovi Du{ana i Lazara.” (str. 28.)
Lekar kwaza Milo{a Bartelemi, Silvestre Kunibert, u Lajpcigu je, 1855.
godine, objavio studiju o srpskoj revoluciji i nezavisnosti i u woj posebno po-
tencirao mr`wu izme|u pravoslavnih Srba Srbije i bosanskih muslimana,
“iako su ova oba naroda, zajedni~kog jezika i porekla, dugo vremena sa~iwava-
la jedan narod... Na kraju srpskog vladawa, veliki deo Bosanaca je napustio hri-
{}anstvo da bi primio Muhamedov kult... Bosanci smatraju da u Srbima vide
ve~ne svedoke apostazije svojih predaka; oni pocrvene kad ih Osmanlije pod-
sete na wihovo zajedni~ko poreklo sa Srbima.” (str. 28.) Obja{wavaju}i za{to
bosanski muslimani pravoslavne Srbe nazivaju Vlasima, autor zakqu~uje: “Hri-
{}ani Srbije i Bosne nisu nikad druk~ije obele`avani od wihovih islamskih
864
zemqaka. Nazvati ih Srbima, to bi zna~ilo podsetiti na wihovu zajednicu ra-
se i apostaziju wihovih predaka.” (str. 28.) I Kunibert pomiwe Zmaja od Bo-
sne, Husein-kapetana Grada{~evi}a, koji je “sakupio vojsku od 25 hiqada qu-
di odabranih trupa i spustio se na slavno poqe Kosovo, gde se nadao da }e po-
bediti sultanovu vojsku i osvetiti sramotu poraza koju su wegovi preci mo-
rali da pretrpe 1389.” (str. 28.) Francuski slavista Luj Le`e je 1873. godine
ukazivao na “pet stotina hiqada Srba muslimana koji se nalaze u Bosni. Pre-
vereni jedanput ma~em u muslimansku veru, oni su je primili ne odri~u}i se
nikad svog narodnog idioma. Mnogi od wih ga kultivi{u sa `arom i smatra-
ju se prosto kao Srbi razli~ite vere.” (str. 28-29.)
Belgijski geograf Kraus je, 1876. godine, ustanovio da od svih slovenskih
naroda postoje samo Srbi i Bugari islamske vere. Francuski putopisac [arl
Irjatr na slede}i na~in tretira srpske muslimane: “Treba znati da ovi potom-
ci Srba, stanovnici Bosne i Hercegovine, preobra}eni u islam za vreme osva-
jawa (zemqe)... praktikuju islamizam sa mnogo ve}om ~vrstinom nego muslima-
ni odozdo... Bosanski Srbin... nije u prelazu na islam video ne{to drugo nego
sredstvo da sa~uva svoje privilegije u izvesnoj meri... Vlasni{tva su ve} bi-
la zauzeta od preverenih Srba... Ove generacije (Srba pravoslavnih) ne sme-
ju nikad zaboraviti da muslimani koji su nad wima vladali nisu Turci koji su
do{li kao osvaja~i... nego wihova bra}a, Srbi pobe|eni kao i oni sami, hri-
{}ani kao i oni... Ovo odricawe vere svojih otaca smatrano je od Srba posta-
lih muslimanima.” (str. 29.) O Srbima muslimanima pi{u publicista Anri
Gedo, slavista Selest Kurijer itd. Kurijer ukazuje kako Srbi muslimani ~u-
vaju granicu sa bosanske strane, na isti na~in na koji i austrijski Srbi sa sop-
stvene. Srbi grani~ari sa obe strane granice, me|usobno quto suprotstavqe-
ni. Pored toga, on konstatuje: “Katoli~ki Srbi su uglavnom nakloweni Austri-
ji i od we o~ekuju spas. Srbi gr~kog obreda, naprotiv, imaju o~i okrenute pre-
ma Rusiji i otuda o~ekuju svoje oslobo|ewe.” (str. 30.)
Istori~ar umetnosti, [arl Dil, u kwizi “Mediteran, uvod u istoriju
i umetnost”, {tampanoj u Parizu 1901. godine, pi{e da su stanovnici Bosne
Srbi tri razli~ite veroispovesti. Publicista Andre Bar u kwizi “Bosna
i Hercegovina”, izdatoj u Parizu 1903. obja{wava: “Ve}ina stanovni{tva pri-
pada srpskoj rasi, koja se nastanila u ovim pokrajinama ve} od VII veka; srp-
ski se govori u celoj zemqi sa izuzetkom Hrvata ~iji se dijalekt malo raz-
likuje, i koji preovla|uju naro~ito u Krajini. Nema~ki, kao ranije turski,
ne govori niko sem ponekog ~inovnika ili vojnika uvu~enih u zemqu. Srpsku
narodnost doma}eg stanovni{tva Bosne i Hercegovine uostalom niko i ne
osporava. Sam g. Kalaj, pi{u}i nekad svoju Istoriju Srba, re~e da u BiH pod
tri vere ima samo jedan narod, srpski... Pravoslavna vera je najstarija. Ona
poti~e iz doba kad Srbi napusti{e paganstvo da bi primili dogme gr~ko-is-
to~ne crkve. Muslimani poti~u od starog srpskog plemstva, koje se, posle osva-
jawa Turaka, preobratilo u islam da bi sa~uvalo svoje privilegije. Katoli-
ci se regrutuju me|u sinovima pojedinih Srba koji su se pot~inili rimskoj
crkvi u vreme papskog uticaja u BiH, a danas me|u ~inovnicima austrijskim.”
(str. 31.) I Rene Pinon u vi{e navrata pi{e da su svi stanovnici Bosne i Her-
cegovine Srbi, a uz to da su muslimani potomci stare srpske vlastele. Naj-
pregnantnije je taj stav izrazio u studiji “Austro-srpski konflikt”, publi-
865
kovanoj 1907. godine: “Sami muslimani su Srbi, ne samo po svom poreklu ve}
i po wihovom sopstvenom priznawu. To su uglavnom biv{e vlastele zemqe ko-
ja je, u momentu zauze}a (zemqe), pre{la na islam... Treba utvrditi bez oko-
li{ewa da je javno raspolo`ewe u BiH malo nakloweno dominaciji austrij-
skoj. U najmawu ruku se ne}e mo}i sporiti da srpska ve}ina stanovni{tva, bi-
lo pravoslavnih ili muslimana, apsolutno odbija vaspostavqawe direktne
pot~iwenosti pod Austriju.” (str. 31.)
Istori~ar Anatol Leroa-Bolije ukazivao je da su bogumili postojali sa-
mo me|u Srbima i Bugarima, pa u studiji “Rase, religije, nacija Bosne i Her-
cegovine”, iz 1900, ukazuje: “Stari srpski boqari, postav{i muslimanski be-
govi, formirali su jednu vrstu aristokratske oligarhije o kojoj su sultani-ka-
life dalekog Stambula ~esto morali ra~unati.” (str. 32.) Na identi~an na~in
pisali su Viktor Berar, Ernest Deni i @or` Deva. Deva u kwizi “Nova Sr-
bija”, iz 1918, napomiwe: “Ovde je interesantno zabele`iti jednu karakteristi~-
nu crtu mentaliteta Bosanca pre{log na islam. Iako musliman, on je sa~uvao
tokom vekova svoju srpsku nacionalnu svest.” (str. 33.) Kosti} daqe citira Ga-
stona Gravjea koji je 1911. objavio studiju o muslimanskom iseqavawu pod austrij-
skom okupacijom i nakon aneksije: “Ima tri i po veka, za vreme turske najezde,
Bosna i Hercegovina su bile nastawene stanovni{tvom iskqu~ivo srpskim, pot-
puno hri{}anskim, koje je `ivelo pod feudalnim re`imom. Za razliku od ono-
ga {to se desilo na drugim stranama, veliki deo ovih Slovena se preverio na
islam. To je bio naro~ito slu~aj sa gospodarima zemqi{ta, koji su na taj na~in
mogli da sa~uvaju dobra i polo`aje. Oni od tada sa~iwavaju privilegisanu kla-
su Srba muslimana, koja se odr`ala za celo vreme turske okupacije... Srbi ko-
ji su ostali pravoslavni i katolici posta{e kmetovi... Muhayiri ispovedaju,
to je istina, islamizam, ali su oni, pored svega toga, srpske rase, dolaze iz srp-
ske zemqe i ne govore druk~ije nego srpski.” (str. 33.) Gotovo identi~ne pogle-
de Kosti} je na{ao kod Pjera Mar`a i Emila Omana.
Ruski slavista Pjotr Ivanovi~ Prajs 1845. godine pi{e o bosanskim Sr-
bima pravoslavne, katoli~ke i muslimanske veroispovesti, kao i Star~evski,
Gajevski, a naro~ito Giqferding, najpriznatiji autoritet svetske nauke po
bosanskom pitawu devetnaestog veka. On posebno zapa`a da bosanski begovi
“priznaju da su potomci drevnih hri{}anskih plemi}a Bosne. U wihovim usti-
ma zvu~i srpska re~ neobi~no ~isto i lepo (elegantno); oni upotrebqavaju sta-
re forme koje se kod hri{}ana gotovo ne ~uju u razgovoru. Govori se ~ak da ne-
ki od wih ~uvaju od kolena na koleno, i da su do danas sa~uvali, gramate pre-
|a{wih bosanskih i srpskih kraqeva.” (str. 36.) I Majkov je, u ranije citi-
ranim pismima, nagla{avao da “i oni Srbi {to se istur~i{e, ipak se smatra-
ju kao Srbi, govore srpski, po{tuju pravoslavqe... Bosanski, hercegova~ki i
starosrpski muhamedanci se}aju se svog srpskog porekla, svog starog pravo-
slavqa i svog ro|enog jezika koji znaju boqe nego turski. Katolike dr`e oni
za “ne~iste”, mrze ih i prezirno ih zovu “{okcima” i “`abo`derima”. Kad bi
katolik hteo da primi islam, morao bi se po wihovom mi{qewu prvo o~isti-
ti primiv{i pravoslavnu veru.” (str. 37.) Da su bosanskohercegova~ki musli-
mani ~isti Srbi nesporno je i za Jakova Golovjeckog, Timofeja Dimitrije-
vi~a Florinskog, Andreja Sirotiwina, Golewicin-Kutuzova i druge ugled-
ne ruske slaviste.
866
Engleski putopisac Edmond Spenser putuju}i Kosovom saop{tava da “na-
zad malo godina ovo slavno poqe bilo je ponova popri{te `estokog boja. Srp-
ski muslimani iz Bosne sakupi{e ovde 25.000 dobro naoru`anih ratnika, i po-
tuko{e ametom regularne trupe izaslate protiv wih. Oni su stajali pod vo|-
stvom lica koga su zvali Zmaj od Bosne. Ovaj poti~e iz kne`evske ku}e Bran-
kovi}a, koja je u istoriji Srbije dobro poznata, jer se jedan Brankovi} najpre
odrekao hri{}anstva pa onda izdao zemqu Turcima.” (str. 39.) Spenser daqe
opisuje etnolo{ke i karakterolo{ke osobine bosanskih muslimana i wiho-
vih sunarodnika, pravoslavnih Srba, koje su podudarne, posebno u obi~ajima,
moralu, jeziku, gostoqubivosti, dru{tvenim odnosima, narodnoj no{wi, seo-
skim i gradskim naseqima i odsustvu qubavi za zemqoradwom. I ^emberlen
pi{e da su bosanski muslimani ~isto srpskog porekla, kao i Edit Durham, ko-
ja je otvoreno mrzela Srbe. Durhamova u kwizi “Slovenska opasnost” ukazuje
da je “Crna Gora uglavnom vojevala protiv muhamedanskih Srba Bosne i Her-
cegovine. Ustvari je “Tur~in” s kojim je balkanski hri{}anin vodio rat bio
vrlo ~esto wegov nacionalni brat koji je pre{ao na islam... Sa izuzetkom bo-
jeva Crne Gore protiv trupa Skadarskog pa{e i wegovih Arbanasa pravi ne-
prijateqi Crne Gore bili su uvek muhamedanski Srbi Bosne i Hercegovine,
dakle narod koji je po poreklu, jeziku i obi~ajima bio identi~an sa Crnogor-
cima... Muhamedanski Srbin je progonio hri{}anskog Srbina mnogo bezobzir-
nije nego Tur~in.” (str. 40-41.)
Kosti} ukazuje na sli~no mi{qewe Moda Holbaha, kao i Sitona-Votso-
na i wegovu konstataciju: “Dok u Bosni srpsko plemstvo primi islam da bi sa-
~uvalo posede, dotle je plemstvo Srbije iskoreweno od Turaka.” (str. 41.) O isla-
miziranim Srbima pisao je i istori~ar Harold Temperlej u kwizi “Istori-
ja Srbije”, objavqenoj 1917. godine. Univerzitetski profesori istorije sa Kem-
briya, Grant i Temperli, objavili su, 1934. godine, kwigu “Evropa u XIX i XX
veku” u kojoj se nalazi i slede}a konstatacija: “U 1878. Austro-Ugarska je bi-
la ovla{}ena da okupira Bosnu i Hercegovinu, zemqa jednaka po krvi i jezi-
ku sa Srbima. ^ak i muhamedanci ovih krajeva govore srpski i srpske su kr-
vi”. (str. 42.) Ameri~ki geograf Semujel fon Falkenburg 1942. godine u Wu-
jorku je objavio kwigu “Elementi politi~ke geografije” i u woj se ovako iz-
razio o Srbima: “Srbi su br|ani i svoje vreme su proveli i svoju energiju utro-
{ili, u posledwem veku, u neprekidnoj borbi za slobodu... Rat je bio wihova
specijalnost, i u Svetskom ratu (svakako Prvom, L.M.K.) pokazali su svoje ju-
na~ke nasledne osobine. Kao ve}ina hri{}ana na Balkanu, pripadaju pravo-
slavnoj crkvi... Srbi koji su `iveli van predratnih granica Srbije, u Bosni
i Hercegovini, bili su isti kao oni u Otaybini iako su mnogi me|u wima bi-
li muhamedanci, a vladavina Austrougarske bila je suvi{e kratka da bi wi-
hove obi~aje izmenila.” (str. 42.) Bernard Anu{en 1945. godine u kwizi “Evrop-
ski horizonti od ju~e i danas” opisuje kako su Srbi, posebno bogumili, “pret-
postavili tolerantni islam nadornom katolicizmu, koji je poku{ao da istre-
bi sve one koje nije mogao da preobrati. Veliki broj Bo{waka, po{to je pre-
{ao na islam, bio je smatran Turcima... Vi{e od polovine Srba sa~uvali su
svoju veru.” (str. 43.) I svi drugi anglosaksonski pisci na identi~an na~in et-
ni~ki odre|uju bosanskohercegova~ke muslimane.
867
 O bosanskim Srbima muslimanima pisali su i [afarik i Niderle, dok
je Toma{ Masarik u memorandumu engleskom premijeru Edvardu Greju, iz 1915.
godine, pisao: “^e{ki politi~ari se nadaju i `ele da Turska bude zbrisana sa
karte. Engleska je ve}a muhamedanska sila nego Turska, Rusija gotovo jednako
velika... Sloveni su zainteresovani za ovo pitawe, jer jedan dobar deo Srba i
Bugara su muhamedanci.” (str. 45.) Poqski slavista Adam Mickijevi~ je 1840.
godine pisao da na{a narodna poezija izra`ava “borbu hri{}anskih Srba sa
muslimanima Srbima.” (str. 46.) Italijanski kwi`evnik Nikola Tomazeo Sr-
bima je smatrao sve muslimane Bosne i Hercegovine, Sanyaka, Skadarske obla-
sti, Kosova i Metohije, koji govore srpskim jezikom. Lui|i Vilari i Gondi,
u svojim delima publikovanim 1956, odnosno 1962. godine, iako su izrazito an-
tisrpski usmereni, nedvosmisleno konstatuju da su muslimani Bosne i Make-
donije prevereni Srbi.
Katoli~ki fratar Toma Kova~evi}, u “Opisu Bosne i Hercegovine” iz 1865.
godine, ka`e: “Svi `iteqi bosanski, izuzimaju}i malo Osmanlija, ^ivuta i
Cigana, spadaju u ~islo ju`nih Slovena srbskog ogranka i to bez razlike vje-
roispovjedanija, jer i oni Srbi koji su vjeroispovjedanije muhamedansko pri-
mili, po krvi i jeziku ipak ostaju Srbi... Zato su, dakle, u Bosni Srbi od tri
vjeroispovjedanija: pravoslavnog, rimskog i muhamedanskog (ili turskoga).” (str.
47.) Ivan Frawo Juki} pi{e o srpskim poturicama, a fra Grgo [kari} 1869.
godine pi{e srpskoj vladi: “Narod ercegova~ki vas, to je narod srpski brez da
ikakva drugoga u istom umje{ana ima, i to sami oni priznaju iz svoji obi~aja,
iz svoga nari~ja i iz pridawa od pamtivijeka svoji pradjedova.” (str. 48.) Po Ko-
sti}u, ova svedo~anstva su dragocenija od mi{qewa srpskih nau~nika kojima
bi neko eventualno mogao zameriti zbog pretpostavqene pristrasnosti.
Pa ipak Kosti} u ovoj kwizi pru`a celovit mozaik stavova Jovana Cvi-
ji}a, koga smatra jednim od najve}ih svetskih etnografa i geografa, i pitawu
srpskih muslimana, sa~iwen od op{irnih citata iz velikog broja Cviji}evih
radova. Cviji} ka`e da “muhamedanskih Srba dinarskog karaktera ima od Sa-
ve kroz Bosnu, Hercegovinu i negda{wi Novopazarski sanyak do Mitrovice
na Kosovu. Muhamedanski Dinarci su potomci bosansko-hercegova~kog plem-
stva i bogomila ili patarena, koji su primili islam po turskom osvajawu BiH.
Ve}ina je pomuhamedawena krajem XV i u toku XVI veka... (U Sanyaku znatno
docnije). Osmanlije, koje su se po Bosni nastanile kao ~inovnici, vojnici i tr-
govci, bile su dosta mnogobrojne, a tako i oni koji su se naselili posle pro-
terivawa Turaka iz Ugarske. Ali pod uticajem sredine i usled me{awa `enid-
bama oni su se stopili sa muslimanskim Srbima i potpuno su zaboravili svoj
jezik... Dinarski muhamedanci spadaju uop{te u najstarije srpsko stanovni{tvo
ovih oblasti. Pre austrijskog zauze}a Bosne nisu se iseqavali... Govore oso-
bito lepim i `ivopisnim srpskim jezikom, u kome ima puno figura i karak-
teristi~nih starih re~i; ali oni upotrebqavaju i dosta posrbqenih turskih
re~i. Od Kosovske Mitrovice do Neretve su jekavci, a od Neretve prema se-
verozapadu prevla|uju ikavci... Ovi muhamedanci su, dakle, dinarski Srbi, ~i-
je su osobine izmewene pod uticajem Korana i islama... ^ak je i kod ovih suvi-
{e ponosnih Dinaraca islam oslabio veze zasnovane na srpskoj krvi i jeziku.
Ali ipak nije mogao uni{titi najglavnije dinarske osobine. Srpski jezik se
potpuno sa~uvao, a plemstvo je naro~ito sa~uvalo uspomene o svom slovenskom
868
poreklu. Prezimena se zavr{avaju na i}, kao i ve}ina srpskih prezimena. Po-
islamqeno dinarsko plemstvo ~uva jo{ vi{e, ukoliko je to mogu}no, uspome-
ne o svojim precima nego ostali Dinarci. Ukazuju im osobito po{tovawe i ni-
je zaboravilo svoje hri{}anske pretke... Sultan je morao ostaviti da Bosnom
i osobito u Hercegovini upravqa ova poislamqena srpska vlastela... Srpski
su muhamedanci imali velikog uticaja na Divanu.” (str. 50.) Ovo je citat iz Cvi-
ji}eve kwige “Balkansko poluostrvo”.
U raspravi “O iseqavawu bosanskih muhamedanaca”, Cviji} nastavqa ela-
boraciju osnovnog pitawa, pa ka`e: “Istorijska je nesre}a htela, da je znatan
deo bosanskih Srba promenio veru i izgubio narodno ose}awe. Sada mora zbog
toga da nestane znatnog dela bosanskih muhamedanaca: nestane i wihovog srp-
skog jezika, i wihove srpske fizi~ke konstitucije, jer }e se potpuno pretopi-
ti u jedan azijski narod. To se nekada zvalo ispa{tawem zbog greha, a sada se
zove socijalnim zakonom. Ali, po tom istom zakonu, oni bosanski muhamedan-
ci, koji ostanu u Bosni, moraju se vratiti svojoj narodnosti... Kao {to je po-
znato, bosanski muhamedanci su Srbi, znatnim delom srpsko plemstvo, koje je
promenilo veru (poglavito bogumilsku i pravoslavnu) i izgubilo narodnu
svest.” (str. 51.)
Vuk Stefanovi} Karayi} je tako|e bosanske muslimane, kao i sve druge sta-
novnike Bosne i Hercegovine, smatrao iskqu~ivo Srbima. U “Srpskom rje~-
niku”, pod odrednicama “spahija” i “prezime”, on ka`e: “Gdjekoji jo{ imaju sta-
ra srpska podrijetla, npr. Qubovi}i, Vidai}i, Brankovi}i, Vilipovi}i, To-
dorovi}i itd., ali opet ne spomiwu rado da su kod Srbqa bili, premda ni da-
nas ne zna turski ni od stotine jedan, nego govore srpski kao i ostali Srbi...
I Bo{waci turskoga zakona, osobito gospoda, dr`e svoja stara prezimena, pa
jo{ i onaka koja pokazuju da su wihovi stari bili hri{}ani, i da se oni samo
po zakonu zovu Turci, a po redu i po jeziku da su pravi Srbi, od kojijeh bi oni
po svome dana{wemu mi{qewu vaqalo da se stide, npr. Filipovi}i, \ur|e-
vi}i, Todorovi}i itd. Mo`e biti da je kod wih uzrok {to su ova prezimena u
starijim wihovim beratima na spahiluke i na ostala gospodstva.” (str. 52-53.)
Wego{, Nikola Prvi Petrovi} i Mi}o Qubibrati} su pru`ali ruku prija-
teqstva i bratske qubavi prema muslimanskim Srbima, ukazuju}i da smo jedan
narod i da je grehota bratsku krv prolivati u me|usobnim sukobima.
O srpskim muslimanima Bosne i Hercegovine sa izrazitom naklono{}u
su pisali Stojan Novakovi}, Stanoje Stanojevi}, Jovan Skerli}, Miroslav Spa-
lajkovi}, Sava Tekelija, Jefto Dedijer i drugi. Skerli} je 1914. godine sle-
de}im re~ima prikazivao upravo iza{lu kwigu [ukrije Kurtovi}a o nacio-
nalizaciji bosanskih muslimana: “G. [ukrija Kurtovi}, ro|en u jednom od naj-
srpskijih krajeva na{e kolevke Hercegovine, od detiwstva se ose}ao Srbinom
i takav je vazda ostao... Gospodin Kurtovi} razla`e kao Srbin, koji jasno uvi-
|a va`nost muslimanskog pitawa, i kao musliman koji poima istinske i traj-
ne interese svojih jednoveraca. On se obra}a muslimanima, apeluju}i ne na wi-
hova ose}awa, no na wihov razum, dokazuje im da je wihov neposredni i stvar-
ni interes da se ne odvajaju kao tu|ini, no da u|u u nacionalnu celinu. On uka-
zuje na opasnosti po muslimanski element ako radikalno ne prekine sa svima
predrasudama i ne po|e novim putem, koji }e ga povratiti srpskom narodu, od
koga su ga delili vekovi i istorija”... Ne samo da se do sada iz krugova na{ih
869
muslimana nije ~uo razumniji glas, nego se nikada do sada o na{em musliman-
skom pitawu nije pisalo sa toliko razumevawa, trezvenosti i politi~kog smi-
sla.” (str. 55.)
Celo poglavqe svoje kwige Kosti} posve}uje piscima koji su bosanskoher-
cegova~ke muslimane implicitno smatrali Srbima. Od Nemaca, tu su filo-
log Ernest fon Ebert, istori~ar Johan Vilhelm Cinkajzen, statisti~ar Oto
Hauzner, geografi Adrijan Zalbas i Fridrih fon Helvald, konzularni ~inov-
nik Karl Saks, oficir Fon Jaksa-Dembicki, koji u prvi plan stavqaju jezik
ili poreklo, ali u svim kvantifikacijama ili uop{tavawima podrazumeva-
ju da je re~ o Srbima razli~itih veroispovesti. Kod francuskih autora Ko-
sti} posebno ukazuje na [ometa de Fosea, Le`ana, konzula Engelharda, isto-
ri~ara Emila Pikoa, geografa Elizeja Reklija, publicistu Abdolenika Ubi-
}inija, antropologa Ev`ena Pitara itd. Od anglosaksonskih autora Kosti}
potencira oficira Yemsa Bekera i istori~ara Franka Simondsa, od itali-
janskih slavistu Domenika ]ampolija i Karla Sforcu, od rumunskih Niko-
lu Jorgu, severnoslovenskih [afarika, Dobrovskog, Rusa Pipina, Spasovi~a
i Budilovi~a itd. I istaknuti slovena~ki slavisti Jernej Kopitar i Franc
Miklo{i~ podrazumevaju da su svi {tokavci Srbi, pa tako i bosanski musli-
mani. U recenziji za kwigu Koste Hermana “Narodne pjesme muhamedanaca u
Bosni i Hercegovini”, najve}i hrvatski nau~nik, Vatroslav Jagi}, ka`e da ta
“kwiga sadr`i epske pesme Srba muhamedanske vere.” (str. 72.) Nakon {to je
kritikovao autora {to svoju kwigu, objavqenu u Sarajevu 1888. godine, nije {tam-
pao }irilicom, Jagi} nastavqa: “Ja ne}u da ulazim bli`e u sadr`inu ovih 39
pesama, dovoqno je re}i da one uglavnom raspravqaju sli~ne motive kao sve dru-
ge srpske narodne pesme... Naposletku treba re}i nekoliko re~i o jeziku i ve-
rifikaciji: ako se apstrahuje o mnogo vi{e upotrebqenim turskim izrazima
nego u narodnim pesmama hri{}anskih Srba, ina~e je dikcija ovih pesama je-
dan veli~anstveni srpski jezik, u kome je mnoga zvu~na re~ sadr`ana i poneka
pa`we dostojna jezi~ka forma.” (str. 72-73.)
Dubrov~anin Ivan August Kazna~i}, urednik ~asopisa “Lavenire” (“Bu-
du}nost”), koji izlazi 1848. godine na italijanskom jeziku, balkanske sloven-
ske jezike je nazvao ilirskim, a wihove dijalekte podelio na bugarski, srpski,
hrvatski i slovena~ki. Kako isti~e Kosti}, “kao lica koja imaju srpski dija-
lekat ubrojeni su svi pravoslavni (2.880.000), zatim skoro milion i po kato-
lika (1.490.000) i 550.000 muslimana. (Hrvatski dijalekt samo 801 hiqada, svi
u Austriji, dakle niko u Bosni) – U rubrici “Turska” stoji daqe da u woj go-
vore srpski dijalekat skoro milion i po qudi (1,490 hiqada), a hrvatski ni-
ko.” (str. 73.) Ovde je zna~ajno da se istakne da je Kazna~i} bio hrvatski ori-
jentisan Dubrov~anin.
Drugi, mnogo zna~ajniji Dubrov~anin, koji je svojevremeno bio i katoli~-
ki sve{tenik, Matija Ban, u godi{waku “Dubrovnik”, za 1851. godinu, pi{e: “Do
sada, u ovim na{im stranama, a i svud gotovo, pod imenom Srbi razumevao se
samo onaj del na{ega plemena koji sledi izto~nu vjeru. Ta ubita~na misao poz-
~ezla je osobito u posledwim doga|ajima, te smo uvideli da smo Srbi mi koji
srbskim nare~jem govorimo, bili pak izto~ne ili zapadne crkve i turske vje-
re. Kao {to se narod razlikuje od naroda po jeziku, tako se i pleme razlikuje
od plemena jedino po narodu.” (str. 73-74.) Bosanskohercegova~ke muslimane,
870
kao i svoje Dubrov~ane, Milan Ra{etar, ~uveni slavista, katolik i be~ki uni-
verzitetski profesor, tako|e je izri~ito tretirao kao Srbe. On u studiji o
~akav{tini iz 1891. godine pi{e: “Prema Miklo{i~u su {tokavci Srbi, ili
srpski Hrvati, ~akavci su Hrvati, dok kajkavci va`e kao Slovenci... To je pot-
puno opravdano, zajedno sa Miklo{i~em, uzeti, da je hrvatski istovetno sa ~a-
kavskim i obrnuto. I po{to je s druge strane dokazano svim starijim jezi~kim
spomenicima da se svim oblastima koje su kra}e ili du`e vreme bile delovi
srpske dr`ave samo {tokavski govorilo (Stara Srbija, Srbija, Crna Gora, Ze-
ta, Hercegovina, Ju`na Dalmacija, Isto~na i Ju`na Bosna, Srem), i da se u ovim
oblastima srpsko ime upotrebqavalo za narod i za jezik, ~esto ~ak i u vreme
kad nije postojala dr`avna pripadnost Srbiji, onda se opet mora dati pravo
onome ko sa Miklo{i~em izjavquje da su {tokavski i srpski pojmovi koji se
poklapaju.” (str. 74.)
Imaju}i u vidu da je leksikonski i enciklopedijski materijal zbijen i je-
zgrovit, izra`ava zvani~ne nau~ne stavove, preovla|uju}a mi{qewa i shva-
tawa svoga vremena, najdubqe nau~no fundirane poglede, a uz to je najdostup-
niji {irokoj ~itala~koj publici i najdirektnije uti~e na kreirawe javnog mwe-
wa, Lazo Kosti} ukazuje na odrednice Majerovog leksikona i Brokhausovog re~-
nika na nema~kom jeziku, Velikog univerzalnog re~nika XIX veka i Enciklo-
pedijskog re~nika Kije na francuskom, Britanske enciklopedije na engleskom,
Velike sovjetske enciklopedije i Velikog enciklopedijskog re~nika iz car-
skog vremena na ruskom jeziku. U svima se izri~ito nagla{ava, bez ikakvih ne-
doumica, da su bosanskohercegova~ki muslimani Srbi, a uz to i celo stanov-
ni{tvo Bosne i Hercegovine. Sli~na je situacija i u posebnim, mahom geograf-
skim i statisti~kim leksikonima i priru~nicima, kao i u etnografskim kar-
tama. Najzna~ajnije kartografske projekcije su [afarikova u “Slovenskom
narodopisu”, zatim Gijoma Le`ana “Etnografska karta Evropske Turske” iz
1861, Petermanova etnografska karta iz 1869, “Etnografska karta evropskog
Orijenta”, Hajnriha Kiperta itd. U svim su bosanski muslimani ozna~eni kao
Srbi muhamedanci.
Iako nijedan ozbiqan evropski nau~nik nikada nije rekao za bosansko-
hercegova~ke muslimane da su Hrvati, prili~an broj hrvatskih propagandi-
sta je upravo na tome insistirao. Andrija Luburi}, podsmevaju}i se poku{a-
jima da se muslimanima naknadno dopi{e i nametne hrvatsko ime u kwizi “Ka-
pitulacija Crne Gore”, objavqenoj u Beogradu 1938. godine, opisuje kako je je-
dan hercegova~ki musliman, nakon predaje ustanika 1878. austrijskoj vojsci i
poku{aja da se muslimani slu`beno ozna~e kao Hrvati, izjavio: “Valaj, div-
no mi je ~udo kako nas nazivaju “Rvat”, ne znam za{to nas ovako prozva{e. Ta
poznato je i }oravu da smo mi po narodnosti Srbi a po vjeri Turci nazvani,
zato {to ispovjedamo tursku vjeru, pa ne znam otkud izna|o{e ovu rje~ “Hrvat”,
ako nije {to smo se borili i hrvali za svoju domovinu, pa nam kao podrugu na-
metnu{e ovi stranci ime Hrvat, ali da – ako i ovo ne bude za dugo.” (str.
95.)Austrijskim vlastima je bilo jasno da je te{ko provesti eventualno poka-
toli~ewe muslimana, ali su zato nastojale da im nametnu ve{ta~ku svest o hr-
vatskoj nacionalnosti. S jedne strane je vo|ena kampawa napadnog ube|ivawa,
a s druge se i{lo na javno progla{avawe kao da je muslimanska saglasnost po
tom pitawu ve} postignuta. Revolt muslimanskog stanovni{tva je sve vi{e ra-
871
stao, pa je dolazilo i do otvorenih incidenata kad su prohrvatski propagan-
disti preterivali u svojoj velikoj revnosti. Tako su `estoko reagovali 1894.
godine travni~ki muslimani kada ih je neki katoli~ki jezuita nazvao Hrva-
tima, da su celi Travnik oblepili plakatima na kojima je, izme|u ostalog, po-
ru~ivano: “Mi do u najnovije doba nijesmo znali ni za kakve Hrvate, a od ne-
kog vakta po~e{e se nekakva bezbeli nau~ena djeca zvati Hrvatima. Pa da je
to, ni po jada, nego ho}e evo da i nas stare nazovu tim nama nepoznatim imenom.
Mi ih zato molimo, neka nas puste na miru i pro|u se la`i i klevetawa, jer }e-
mo ina~e okrenuti debqi kraj. A sada zavr{avamo rije~ima pre|a{we izjave,
da ne samo {to ne}emo imati sa Hrvatima i tamo wihovim jezuitima nikakve
zajednice, nego smatramo svakog onog muslimana, koji se uhvati u wihovo ko-
lo, izdajicom svoga roda, vjere i plemena.” (str. 96.) Proglas je potpisalo osam-
naest najuglednijih muslimana.
4. Hrvatske pretenzije na Bosnu i Hercegovinu
U Badenu, u [vajcarskoj, 1968. godine Lazo Kosti} je, kao ~etvrtu kwigu
bosanskog ciklusa, objavio istorijsku i pravno-politi~ku studiju “Istorij-
ska i sli~na ’prava’ na Bosnu i Hercegovinu”, s nadnaslovom “Izlivi hrvat-
ske megalomanije”. Kwigu je posvetio Aleksi [anti}u, jednom od najve}ih srp-
skih pesnika i rodoquba, ali i najslavnijih sinova Bosne i Hercegovine, po-
vodom stogodi{wice ro|ewa. Ovde se Kosti} ponovo bavi pitawem hrvatskih
teritorijalnih pretenzija uz pozivawe na nekakva izmi{qena istorijska pra-
va. Megalomaniju smatra bolesnim stawem jednog naroda, kolektivnim ma{ta-
wem, sawarewem, uobra`avawem i ludovawem, a sam termin sinonim za gran-
domaniju. Od megalomanije obi~no ne obolevaju veliki narodi, nego perifer-
ni, inferiorni, optere}eni kompleksom svoje stvarne neva`nosti i nedostoj-
nosti. Hrvati su po tom pitawu bez premca u savremenom svetu, a wihova me-
galomanija nije samo patolo{ka, nego i kriminalna, ogrezla u stravi~nim zlo-
~inima i publicisti~kim falsifikatima.
Tako se hrvatski istori~ar Vjekoslav Klai} trudio da doka`e kako je hr-
vatska istorija bogatija od francuske, engleske ili nema~ke, pokazuju}i sop-
stvenu akademsku neozbiqnost. Ozbiqni i savesni nau~nik, poput Vatrosla-
va Jagi}a, na{ao se prinu|enim da u nekoliko navrata jetko reaguje na star~e-
vi}anske epigone. Italijanski publicista Franko Materi na pregnantan na-
~in u kwizi “Mayarska i Mayari”, objavqenoj u Torinu 1913. godine, obja{wa-
vaju}i hrvatska svojatawa ma|arskog nacionalnog junaka Miklo{a Zriwija,
u kome je po svoj prilici bilo hrvatske krvi, ali ne i nacionalne svesti, is-
ti~e: “Hrvatska lakomost ne zadr`ava se samo na `eqi da prisvoje tu|e hero-
je, koji bi bili suvi{e idealna hrana da je zadovoqe; ona (ta lakomost) ima i
prakti~nije namere, ona ima u vidu ~vr{}e stvari; posle junaka ho}e i zemqe,
i sawa o jednoj Hrvatskoj velikoj i mo}noj, koja bi se prostirala tamo dole uz-
du` Isto~nog Jadrana do granica mogu}ega, sa nejasnom `eqom da i wih pre-
|e, bilo kad, i da se blago prebaci na drugu obalu.” (str. 19.)
Insistirawem na navodnim istorijskim pravima oni tra`e upori{te za
savremene revindikacije, prisvajawa ili zahtevawa svega {to je eventualno
bilo kada u istoriji bilo wihovo, kao kad bi Srbi danas tra`ili Epir i Te-
872
saliju samo zato {to ih je u jednom periodu posedovao car Du{an. Wih ne in-
teresuju vremenske dimenzije, etni~ki momenat, na~in sticawa ili gubqewa.
Nijedan ozbiqan nau~nik u savremenom svetu na takav na~in ne pristupa pi-
tawu istorijskih prava, a Kosti} cini~no ukazuje da “tako Hrvati sa svojom
konstrukcijom “hrvatsko-ugarskih” kraqeva, naro~ito od Habzburga, mogu od-
jednom postaviti zahtev nad Mayarskom, da su oni wu, a ne Mayarska Hrvate
okupirali:” (str. 22.) Dalmatinac Luka Poduje, koji je pisao na italijanskom
jeziku, u kwizi “Politi~ka pisma iz Dalmacije”, objavqenoj u Zadru 1920. go-
dine upozorava: “Zbog jednog hrvatskog upada koji je u na{oj pokrajini izvr-
{en u jednoj udaqenoj epohi, uspelo se, pomo}u promu}urnih i perfidnih mi-
stifikacija, da se stvori jedno tobo`we istorijsko hrvatsko pravo na Dal-
maciju.” (str. 23.)
Da je re~ o apsurdnim hrvatskim falsifikatima pokazuje i {ibenski Ita-
lijan Nikola Tomazeo u kwizi “Dalmatinsko pitawe”, {tampanoj tako|e u Za-
dru 1861, koju Kosti} op{irno citira: “Istorijska oru`ja su gotovo uvek sa
dve o{trice: opasno je s wima rukovati. I r|ava je to ve{tina uzeti od isto-
rije ono {to godi sopstvenoj stvari, jer se na taj na~in gotovo prinu|uju pro-
tivnici da uzimaju oru`je iz istog arsenala. Dobro je rekao tu skoro jedan po-
slanik Be~kog parlamenta iz Moravske da vaqa umeti u istoriji ~itati ne sa-
mo jednu stranicu. Sad, {ta ka`e ukratko istorija Hrvata? Neslagawa me|u-
sobna, predaju se Ugarskoj; zapostavqawe (uznemiravawe) Dalmacije, gube je,
u poverewu ili neznawu prema Ugarskoj dozvoqavaju da se wihova prava krwe;
potamwuju (gube) krunu Zvonimira, boje krvqu onu (krunu) Sv. Stefana; onda
nam obe}avaju slogu i slobodu, mir i slavu!... U odbrani starinskih titulusa
mogu lako narodi imati zadovoqstvo da se sukobqavaju sa nemogu}no{}u, da,
stvaraju}i nove tituluse prava i obaveza, ispuste iz vida da li je mogu}e zadr-
`ati one i ove zadobiti... Ali kakvu pro{lost nama pokazuje Hrvatska? Po-
kazuje cesiju (ustupawe zemqe) kraqu Kolomanu, po kojoj je Ugarskoj dao slo-
bodu da nas proda... Pokazuje lupe{tva `upana. Pokazuje pakt sa kraqem Fer-
dinandom, u koji pakt Dalmacija nije bila uba~ena... Trojno kraqevstvo je na-
~in izlagawa kako ne mo`e da postane istorijsko pravo nego sprdwom, ali je
sprdwa pogor{ana parodijom trojednice. I ko }e hteti, uvek kad ih treba spo-
menuti, da ponavqa kraqevina Dalmacija, Hrvatska i Slovenija? Treba to upro-
stiti, i kao {to ugarska kruna, ne samo po praksi, ve} i po ukazu {tampanom
latinski, obuhvata{e i krunu hrvatsku, tako i nova kraqevina (po{to Slo-
venija ne mo`e da sebi prisvoji tu ~ast, a Dalmacija je odbija) zavr{i}e da se
prosto naziva Hrvatskom. Ime bi postalo simbol stvari.” Tako se i desilo.
Iako je Slovenija istorijski ugarska a etni~ki srpska, a Dalmacija istorij-
ski romanska a etni~ki srpska, ovakvim pseudoistorijskom i politi~kom kon-
strukcijom i upro{}avawem svedena na Hrvatsku “trojednicu”.
Pozitivno pravo podrazumeva objektivnu mogu}nost realizacije, ina~e
postaje apsurdno i stvar puste `eqe, koju nijedan drugi pravni subjekt ne pri-
znaje kao realno pravo. U slu~aju kolizije prava pote`u se i istorijski argu-
menti, ali prete`ni zna~aj ima postoje}e, zate~eno stawe. Ne mo`e se izjed-
na~iti pravo i prohtev. ako zaista postoje istorijska prava, onda to podrazu-
meva i postojawe wihovog subjekta, titulara, kontinuirano kroz vekove. Ako
je neka dr`ava prestala da postoji pre hiqadu godina, onda novoproklamova-
873
na sa istim nazivom ne mo`e biti automatski pravni sledbenik. Istorijska
prava nemaju pravnu logiku i vi{e su anahronizam nego upori{te za ozbiqne
politi~ke pretenzije. Postavqaju}i pitawe za{to su “Hrvati onako vatreni
branioci besmislenog historijskog prava”, Aleksa Stojanovi} u kwizi “Sr-
bi i Hrvati”, objavqenoj u Novom Sadu 1902. godine, kako interpretira Kosti},
“do{ao je do zakqu~ka da je razlog taj, {to su Srbi {irili svoju etni~ku te-
ritoriju na wihov ra~un i samo na taj na~in mogu ovu teritoriju da sa~uvaju.”
(str. 26.) Pozivawe na istorijska prava pokazuje unutra{wu protivre~nost po-
liti~kih pretenzija i predstavqa insistirawe na beskrajnim parni~ewima
i sukobima, koji su u feudalizmu bili ~esti, ali ih je Francuska gra|anska re-
volucija definitivno odbacila na smetli{te istorije. Hrvati su neprekid-
no nastojali da pod izgovorom svojih istorijskih prava terori{u Srbe, ali im
to bez stranog tutorstva nikada nije polazilo za rukom.
Kovanica o hrvatskom dr`avnom pravu sklepana je po uzoru na Ugarsku, {to
Kosti} duhovito komentari{e narodnom poslovicom prema kojoj je `aba vide-
la kako se kowi kuju, pa i ona nogu podmetnula. Jedan od najve}ih svetskih prav-
nih teoreti~ara, Georg Jelinek, u svojoj “Op{toj teoriji o dr`avi”, pi{e da “Hr-
vatskoj nedostaje dr`avni karakter u odnosu na Ugarsku, kao i Finskoj u odno-
su na Rusiju, jer je kraq Hrvatske pravno identi~an sa kraqem Ugarske, a veli-
ki knez Finske sa ruskim carem. Zato ovi odnosi ne predstavqaju realne uni-
je, ve} jedinstvene dr`ave.” (str. 32.) Ne{to {to po objektivnim kriterijima
nije dr`ava ne mo`e se pozivati na odre|ena prava koja bi mo`da mogla da pri-
padaju dr`avi. Kovanica o hrvatskom dr`avnom pravu je politi~ka parola, ko-
ja nikome nije jasna, ali je sra~unata da probudi izvesne emocije i uklopi se u
politi~ke programe, kroz koje mo`e da dobija razli~ita zna~ewa, zavisno od
realne situacije i politi~kih potreba protagonista. Iako su biskup [trosma-
jer i Ante Star~evi} bili u dubokom politi~kom neprijateqstvu, po pitawu
apologije zamagqenog istorijskog dr`avnog prava kretali su se istim kolose-
kom. Eugen Kvaternik je tome davao i misti~no zna~ewe.
Optere}enost dogmom o dr`avnom pravu verovatno je dovela do toga da Hr-
vati nikada nisu ozbiqno poku{avali da osnuju neku liberalnu politi~ku par-
tiju. Me|utim, po{to je veoma te{ko objasniti {ta se pod tim podrazumeva,
razli~iti hrvatski interpretatori tog pojma dijametralno se razlikuju po onom
{to pod wega podvode. Nikola Toma{i} wegovim temeqima smatra Pakta kon-
venta iz 1102. i Nagodbu iz 1868. S druge strane, Marko Konstren~i} smatra
da Pakta konventa nisu ugovor o personalnoj uniji, nego ~isto feudalni spo-
razum ma|arskog kraqa kao seniora i 12 hrvatskih plemi}a koji prihvataju da
budu wegovi vazali. ^uveni zagreba~ki advokat Mi{ko Rado{evi} u politi~-
koj studiji “Frano Supilo”, objavqenoj u Zagrebu 1930. godine, vrlo duhovito
ismeva tlapwe o hrvatskom dr`avnom pravu: “Hrvatskim prava{ima u Zagre-
bu, kao i wihovoj bra}i ma|aronima, svojstven je aristokratski na~in mi{qe-
wa u stilu feudalnih legitimista, te poput svoje bra}e ma|aronskih aristo-
krata preko Drave, vojuju i u politi~kim stvarima kao kakvi parni~ari. Kao
u kakvoj velikoj parnici fideikomesarne, urbansko feudalne prirode, izna-
{li su dokaze u potvrdu svojih teorija hrvatskog dr`avnog prava, pa su raznim
“pakta konventa”, pragmatskim sankcijama, temeqnim dr`avnim zakonskim ~lan-
cima i sli~nim ustanovama javnog prava dokazivali postojnost i kontinuitet
874
hrvatske dr`ave. To {to prakti~no-politi~ki hrvatska dr`ava nije postoja-
la, jer nije imala nijednog atributa samostalne dr`ave: ni svoje vojske, ni svo-
jih finansija, ni ostaloga {to dr`avu ~ini dr`avom, – za to su se na{i legi-
timisti i prava{kog i ma|arskog kalibra u stilu feudalnih jurista vrlo ma-
lo brinuli. Oni su stajali na ~isto juridi~kom stanovi{tu da je ugovor pre-
ga`en i da nije legalno raskinut, a kad ugovor nije raskinut kako je stvoren,
onda on po wihovoj logici i daqe postoji... Za wih su vrijedili historijski
dokumenti a ne realni `ivot. Tako su odgajali svoju djecu u fantasti~nim, ro-
manti~nim teorijama hrvatskog dr`avnog prava. Kao {to je program bio ~ar-
dak ni na nebu ni na zemqi, tako je i taktika bila formalisti~ka, dogmati~-
na a mnogo puta i lakejska.” (str. 35.)
[ta podrazumeva pojam hrvatskog dr`avnog prava, ne razumeju ni sami Hr-
vati, a pogotovo nisu u stawu drugima da objasne. Pojam je toliko rastegqiv,
da se, po potrebi, pod wega podvodi sve {to, s vremena na vreme, pojedini hr-
vatski politi~ari po`ele. Pored toga, oni razgra|uju teoriju virtualnih po-
vjesnih prava na teritorije koje jo{ nisu u sastavu Austro-Ugarske, ali ako bi
u{le u wen sastav, morale bi se prikqu~iti Hrvatskoj jer su joj navodno ne-
kada pripadale i ona prava nad wima nikad nije gubila. Hrvati zapravo rezer-
vi{u prava za neke budu}e mogu}e situacije. Svoje te`we su koncentrisali u
ma{tovitu projekciju situacije u kojoj }e evropske sile uni{titi tursku dr-
`avu, pa sve srpske teritorije kao jugoslovenske zemqe pripojiti Hrvatskoj.
Neko stvarno ili izmi{qeno stawe iz pro{losti Hrvati proglase za zako-
nito, a onda te`wu da se takva situacija obnovi predstavqaju kao svoje legi-
timno pravo, po uzoru na principe konzervativnog legitimizma na koje su se
pozivali evropski monarhisti. Principu feudalno-apsolutisti~kog legiti-
mizma francuski revolucionari su suprotstavili na~elo nacionalnosti. U
prvom slu~aju se zastupa teza ~ija je zemqa weni su i stanovnici, a u drugom
~iji su stanovnici wegova je i zemqa. Novo doba je negiralo pristup koji je na-
rod tretirao kao derivat dr`ave kojim se po milosti Bo`ijoj vladalo, nego
je dr`avu videlo kao izraz etni~ke individualnosti odre|ene teritorije ko-
ja je tako stekla i svoj pravni izraz. Za razliku od Srba, ~ije su te`we ~esto
nacionalne i usmerene na ujediwewe i osloba|awe svih teritorija na kojima
srpski narod `ivi, hrvatske te`we su ~isto teritorijalne i apstrahuju sada-
{wi etni~ki karakter prostora za kojim te`e.
Pored toga, Hrvati su insistirali na distinkciji izme|u prvobitnih i
nado{lih naroda, ali samo u varijantama kad bi to wima odgovaralo i da ima-
ju prava i na teritorije koje su nekada zaista naseqavali, ali sada ih tu uop-
{te nema ili su se zadr`ali u malom broju. Na taj na~in su nastojali Srbima
osporiti prava kao uqezima na tradicionalno hrvatskoj teritoriji, {to se
kasnije pretvorilo u pravu ideologiju istrebqewa. U bla`im varijantama ver-
balno su izra`avali spremnost da Srbe prihvate kao pravoslavne Hrvate. Isto-
rija bi, dakle, trebala da se zaustavi na onom momentu kad su Hrvati u pro{lo-
sti zaposeli neku teritoriju i da se taj momenat ovekove~i. Po wihovoj naka-
radnoj logici, kako ironi~no prime}uje Kosti}, “sve drugo je uzurpacija, na-
metawe, kra|a. Ako se neko preselio mirno i legalno, ako je neko pravilno
osvojio neku teritoriju, sve to ne zna~i ni{ta, to nije vaqano. Tamo gde je stu-
pila hrvatska noga, tu je ste~eno neotu|ivo pravo, sama ta okolnost je ravna
875
tapiji koju niko ne mo`e da ospori. Hrvati ne moraju da brane svoju terito-
riju, jer je ona neotu|iva. Nikakva akvizicija i nikakva osvajawa, kao i nika-
kva pomerawa naroda, ovde ne vrede. [to je hrvatsko, to je samo hrvatsko, i ne
sme biti nikoga drugoga.” (str. 48.)
Hrvati izbegavaju bilo kakve op{te principe koji bi va`ili za sve na-
rode. Wihova na~ela su samo wima okrenuta da bi tako nadoknadili terito-
rijalne gubitke zbog svojevremene masovne be`anije pred Turcima. Ostavili
su prazne zemqe na koje su se naselili Srbi i formirali vojnu granicu. Kad
je pro{la turska opasnost, Srbi su postali suvi{ni i Hrvati neprekidno smi-
{qaju kako da ih elimini{u: pokatoli~avawem, uskra}ivawem prava, prote-
rivawem i likvidacijom. Ali Hrvati najve}e probleme imaju sa sopstvenom
istorijom i identitetom. Ono na{ta se pozivaju kao istorijski grandiozno,
bilo je zapravo jadno i minijaturno, ni pomena vredno. Kako to nagla{ava ve-
liki nau~nik Vladimir Dvornikovi} u kwizi “Karakterologija Jugoslovena”,
iz 1939. godine, “na hrvatsko-kajkavsko podru~je hrvatsko ime bilo je tek po-
sle turskih ratova preneseno iz starih ~akavsko-hrvatskih sredi{ta. Do ta-
da su kajkavski Hrvati nazivali svoj jezik “slovenskim”... Kajkavsko-hrvatski
istorik Juraj Ratkaj, iz XVII veka naziva svoj zagorski kajkavski jezik “sloven-
skim”, a sam narod “na{im Slovincima”. (str. 52.)
Od Ma|ara su Hrvati preuzeli i teoriju politi~ke nacije prema kojoj
naciju u politi~kom smislu predstavqaju svi stanovnici jedne zemqe, bez ob-
zira na svoju etni~ku prirodu. Tako bi se poni{tila stvarna nacionalna i
jezi~ka razlika. Pretenzije za teritorijama na kraju se ispoqavaju kao na-
stojawe da se podjarmi stanovni{tvo i prekomponuje u imaginarnu hrvatsku
politi~ku naciju. Na tome se temeqe i megalomanske hrvatske aspiracije na
Bosnu i Hercegovinu jer je jedan mawi deo Bosne zaista nekada bio pod hr-
vatskom dominacijom, a u sredwem veku je u Bosni `iveo i prili~an broj ka-
tolika. Bosanskohercegova~ki muslimani se politi~kim proklamacijama pro-
glase za Hrvate, na tome bazira svojatawe teritorije, a onda se hrvatski ide-
olozi ~ude {to sami muslimani ne izgledaju po~astvovani takvom brigom i
pa`wom.
Hrvati su spremni da priznaju pravo osvajawa odre|enih teritorija, ali
redovno na osnovu tu|ih pobeda, u kojima se oni pojavquju kao plodou`ivao-
ci. Otuda sklonost da se prikqu~uju uvek ja~oj sili, osvaja~kim i okupator-
skim vojskama. Wihov je instinktivni ciq da uvek budu uz pobednika, pa ma
ko to bio. Najupe~atqiviji dokaz za takvu procenu je neverovatan do~ek na-
cisti~kih vojnika u Zagrebu, po~etkom aprila 1941. godine. O tome je pisao
nema~ki novinar [ulte-[traphaus: “Doga|aji se razvijaju muwevitom brzi-
nom. U podne smo pre{li jugoslovensku granicu na Dravi, a sad, predve~e, ve}
se nalazimo u hrvatskoj prestonici Zagrebu. Na{a su kola prekrivena cve-
}em. Odu{evqewe hrvatskog stanovni{tva zbog ulaska nema~kih trupa, koje
dolaze kao oslobodioci od srpskog jarma, bezgrani~no je. Na ulicama grada qu-
di se grle i kli~u nezavisnoj Hrvatskoj i ti se poklici prihvataju i {ire. Do-
{li smo u grad kao prve nema~ke trupe. Sa te{kom mukom su se na{a vozila
probijala kroz masu sveta. Neprestano smo morali da stiskamo prijateqske
ruke i da odgovaramo na odu{evqene pozdrave. Najradije bi nas Zagreb~ani
pozvali u svoje stanove i ugostili. Ali na{ put je najpre vodio u privreme-
876
no sedi{te nove hrvatske vlade, koja se od pre dva sata nalazi pod privreme-
nim predsedni{tvom generala Slavka Kvaternika i sme{tena je u zgradi ba-
novine.” (str. 75-76.)
General Slavko Kvaternik je tim povodom, sopstvenom izjavom, koncen-
trisao sve one emocije koje su u tim trenucima preplavile srce i du{u celo-
kupnog hrvatskog naroda, {to su nema~ki mediji pedantno zabele`ili i pre-
neli, pa ostaje za sva vremena da krasi i uveli~ava hrvatsku slavnu istoriju.
Kvaternik je, izme|u ostalog, saop{tio: “Do~ek nema~kih trupa... u Zagrebu
kao i u celoj Hrvatskoj bio je pravi trijumf u kome su u~estvovali starci kao
i deca sa suzama u o~ima. Nema~ki vojnik smatra se spasiocem slobode Hrva-
ta i svi Hrvati imaju samo jednu `equ: da na vernost odgovore verno{}u. Fi-
rera nema~kog naroda volimo kao poluboga. Hrvati znaju da oni mogu da dobi-
ju dr`avu na narodno-istorijskoj teritoriji samo prijateqstvom firera ne-
ma~kog naroda. Ulazak nema~kih trupa u Zagreb je trijumfalni pohod i doku-
menat ogromne qubavi i privr`enosti nema~koj vojnoj sili.” (str. 76.)
Kosti} ovde daje i citat iz teksta drugog nema~kog novinara, Karla Fon
Le{a, objavqenog u kwizi-zborniku “Hrvatska mar{ira”, u Zagrebu 1942. na ne-
ma~kom jeziku, da bi iskonsku hrvatsku qubav prema Hitleru i nacizmu {to ve-
rodostojnije prikazao. ^im su se nema~ki vojnici pojavili “scene neopisivog
odu{evqewa su se odigravale. Pod morem crveno-belo-plavih zastava praska
razdragano veseqe jednog naroda, koji ho}e da se rastopi od veseqa nad nacio-
nalnom pobedom i od zahvalnosti svojim osloboditeqima, koji }e nezavisnu Hr-
vatsku {tititi svojim mo}nim oru`jem... Iz sto hiqada grla di`u se povici
i stalno se ponavqaju: “Hajl Hitler! Zig-Hajl/Zig-Hajl!” A i hrvatski povi-
ci “@ivio”. To su potresni izlivi radosti jednog beskrajno sre}nog naroda...
@ene poku{avaju da qude sa ~eli~nom kacigom (tj. nema~ke vojnike) otrgnu iz
wihovih motornih vozila, samo da bi ih mogle zagrliti i stegnuti im ruke. Sva-
ki vojnik, bilo da je oficir ili obi~an strelac, biva od stotine wih saletan:
“Kako mogu da vam pomognem? Treba li vam benzin? Ho}ete li cigarete?”... Ja
se stidim {to moje re~i nisu dovoqno jake da opi{u {ta se u ovom momentu u
Zagrebu doga|a. Samo jedno treba na kraju re}i: mi u vojni~ki sivim unifor-
mama ponosni smo, beskrajno ponosni, da ba{ ve~eras ovde stojimo kao vojni-
ci na{eg vo|e, i da smemo Hrvatima pred o~i izneti (hrvatski bi se reklo: zor-
no prikazati, prevodilac) {ta je u stawu da u~ini voqa jednog naroda, i mi za-
hvaqujemo na{em fireru i vrhovnom komandantu da nam je omogu}io do`ive-
ti ove nezaboravne ~asove u Zagrebu.” (str. 76-77.)
Kao verni Hitlerov saveznik, Hrvatska je 2. jula 1941. godine u{la u rat
protiv Sovjetskog Saveza i poslala svoje trupe na isto~ni front, a 14. decem-
bra 1941. objavila je rat Americi i Engleskoj. Ante Or{ani} je u tekstu “Hr-
vatski ratnik u suvremenom ratu”, objavqenom u oficijelnoj Paveli}evoj “No-
voj Hrvatskoj” 1942. godine, opisivao koliki je bio hrvatski doprinos Hitle-
rovom rasturawu jugoslovenske dr`ave tako {to su “u ovom ratu svi Hrvati
kao jedan, otkazali poslu{nost, ne izvr{avali naredbe, ometali vezu, {iri-
li paniku, neta~no ga|ali, onesposobqavali tenkove i topove, te ostala stroj-
na oru|a za borbu, razoru`avali srbijanske raspu{tene i divqa~ke mase. Jed-
nom rije~ju, u svim ovim ratovima Hrvati su jedini koji su najjedinstvenije i
kao po zapovjedi sru{ili i slomili balkansko boji{te isto onako brzo – iz-
877
nutra, kao {to su Nemci jo{ br`e slomili i sru{ili izvana. Tako na primjer,
jo{ prije samoga po~etka rata odziv Hrvata, uglavnom pje{a{tva (jer su osta-
li bili pozvani jo{ prije), spao je na svega 30 do 40% odziva. Ostali su bili
ostajali kod ku}e, ili bje`ali po {umama, ili odlazili po druga mjesta, na pri-
mjer ro|acima u goste, ili se vozikali vlakovima tamo-amo kao “divqi putni-
ci” tra`e}i svoje “komande.” (str. 78.)
Autor se u istom ~lanku razme}e hrvatskim “juna{tvom” na ruskom fron-
tu, a Kosti} prenosi najupe~atqivije fragmente: “S jednim mo`da neznatnijim
brojem vojnika na tom isto~nom boji{tu, nego svi ostali saveznici osovine na
tom dijelu osovinskog ratovawa, kako veliki tako i maleni, Hrvati se na to-
me boji{tu mogu usporediti s najstarijima, najboqima, najve}ima, najboqe opre-
mqenima, najvi{e osve{}enima, najboqe uzgojenima, pa ~ak i najbrojnijima. I
to na cijelokupnom tome isto~nom boji{tu kako u zraku tako isto i na kopnu,
a kako na kopnu tako isto i na moru, kako pred Lewingradom i na Crnom moru
tako jo{ vi{e pred Staqingradom. I isto onako kao {to god su hrvatski voj-
nici u biv{oj dr`avi, a to zna~i i sve ono {to je jednome narodu najvrednije,
najzdravije, najsvjetlije i najboqe, spontano i jedinstveno svagde i na svakome
mjestu iznutra lomili i kona~no sa svojim ru{ewem iznutra izlomili balkan-
sko boji{te u zajednici sa osovinom, a osobito Nijemcima, tako isto i na is-
to~nom boji{tu svuda i svagdje sasvim dosqedni svojoj borbi na balkanskom bo-
ji{tu, hrvatski vojnici ru{e i isto~no boji{te... Tamo nas je dodu{e malo, mo-
`e se re}i ~ak i najmawe, ali smo ipak i tu junaci. Junaci na moru, junaci na kop-
nu, a jo{ vi{e u zraku. Sa svojim niskim qetovima takore}i na isto~nome bo-
ji{tu poslovi~no hrvatskima, a po nekima i uvedenima po samim Hrvatima, zra-
koplovcima, sa svojim dalekim naletima na Crnome moru svojstvenima samo ti-
su}godi{wem pomorskom narodu kao {to su Hrvati i jo{ vi{e sa svojim bor-
bama prsa u prsa i podhvatima, za koje i sami Sovjeti vele da su ^orti, odnosno
vranci i da dolaze od tzv. “~orti”, odnosno vra`jih divizija, po kojima su Hr-
vati, i ako po divizijama najmawi narod na isto~nom boji{tu, ipak izme|u svih
ve}ih i mawih natjerali Sovjetima – najve}i strah.” (str. 78-79.)
Hrvati nisu uspeli da sami, sopstvenim snagama, stvore samostalnu dr`a-
vu. Wima je dr`ava dva puta darovana, prvo od strane Hitlera, a onda voqom Hel-
muta Kola, kome su asistirali Vatikan i Amerikanci. U oba slu~aja, Hrvatska
je ipak samo vazalna dr`ava i ni{ta vi{e. Ona }e trajati dok su prisutni we-
ni spoqa{wi kreatori. Kad odu, kreatura se raspada u parampar~ad. S tog ap-
sekta Kosti} zakqu~uje “da jedna formacija koja sebe mo`da naziva dr`avom,
a nema nikakvih atributa dr`ave, da jedan narod koji nije umeo da sebi samome
stvori i o~uva dr`avnu zgradu, nema nikakvih “prava”, nema ovla{}ewa, nema
moralnog stava da tra`i jo{ sebi i druge oblasti, ~ak kad bi ina~e na wih ima-
li neke druge opravdanije pretenzije. Jer kako }e se jedna velika oblast stavi-
ti pod za{titu druge, jedva ve}e, kad ona nije u stawu ni sebe da brani ni za se-
be ne{to da stvori?” (str. 85.) Po Kosti}u, to je argument vi{e protiv hrvat-
skih pretenzija na Bosnu i Hercegovinu, a ujedno u prilog srpskim nastojawi-
ma. “Srbija je opet daleko ve}a od Bosne, ona je sebe oslobodila, pa onda i dru-
ge, me|u wima i Bosnu, i ona ne pu{ta nikome ni{ta bez borbe. Ona ~uva sebe
i sve koji joj se povere, koji se na wu naslone, koji u woj tra`e za{titnika. S
wom se ose}a svak ja~i, bezbedniji, skloweniji.” (str. 85.)
878
Hrvatska dr`ava je progla{ena operetskom predstavom bande italijan-
skih pla}enika koju su okupatori transportovali iz emigracije i na svojoj
sili ustoli~ili. Bu~ne izjave i propagandne galame s jedne strane, a masov-
ni zlo~ini nad srpskim civilima, s druge – recept je bio identi~an u oba isto-
rijska slu~aja. Hrvatski ideolozi govore o kategoriji prirodnih prava svog
naroda na odre|ene teritorije. Prirodna prava jednog naroda u tom smislu
su besmislica koja u pravnoj teoriji ne mo`e o~ekivati ozbiqan tretman, ali
su zvani~no proklamovane programskim aktom Hrvatske stranke prava od 3.
novembra 1893. godine, ~iji po~etak Kosti} prevodi sa nema~kog jezika: “Stran-
ka prava te`i o`ivotvorewu hrvatskog dr`avnog prava i prirodnih prava
hrvatskog naroda u smislu slede}ih ~lanova: – ~lan 1: uspostavqawe celokup-
nog hrvatskog kraqevstva “utelovqewem” Slavonije, Dalmacije, grada Rije-
ke i primorja, Bosne, Hercegovine, Istre, Krawske, Koru{ke i [tajerske u
okviru Habsbur{ke monarhije.” (str. 91-92.) Ni po muke, {to su tu uvrstili
i sve tri slovena~ke zemqe. Tu neke logike i ima. Ali, {to je vi{e ima, to
grotesknije deluje svojatawe srpskih etni~kih teritorija i podru~ja ~isto
{tokavskog govora. [ta je tu prirodno ili naravno pravo? Na argumente na-
vodnog prirodnog prava pozivao se jo{ Frawo Ra~ki 1867. godine, tra`e}i
u saborskoj raspravi da se Rijeka inkorpori{e u Hrvatsku. Po logici stva-
ri, prirodno pravo bi moglo biti samo pravo ja~eg, ali kad su to uop{te Hr-
vati mogli da budu ja~i.
Kosti} ukazuje na svu ozbiqnost problema srpskog razgrani~ewa sa Hr-
vatima i metoda po kome bi se ono provelo. Plebiscit je uvek problemati~an
jer apstrahuje teritorijalno grupisawe stanovni{tva i suvi{e je pod utica-
jem politi~ke atmosfere jednog istorijskog trenutka, a wime se prenebrega-
va problem promewene nacionalne strukture ratnom politikom genocida. Sta-
tisti~ki podaci su vrlo sumwivi, posebno oni koje je zvani~no proklamovao
komunisti~ki re`im. Arbitra`a uvek ostavqa otvorenim pitawe objektiv-
nosti izabranih ili prihva}enih arbitara, dok su nagodbe uvek problemati~-
ne zbog tradicionalnog hrvatskog nagodbewa~kog i parni~arskog duha koji je
veoma precizno definisao najve}i hrvatski kwi`evnik Miroslav Krle`a re-
~ima: “Hrvatstvo tra`i nekoga da mu se podredi, da potpi{e s wime politi~-
ki ugovor i da se onda buni rotiv toga politi~kog ugovora daqih 400 godina...
u sklapawu ugovora i glupih politi~kih paktova, tu su hrvatski puntari stru~-
waci vjekovima.” (str. 103.)
Posebno `aqewe pri analizi me|uratnih srpsko-hrvatskih odnosa i hr-
vatskog insistirawa na uvo|ewu svojevrsnog dualizma u jugoslovenskoj dr`a-
vi po uzoru na austro-ugarsko iskustvo, ukqu~uju}i i teritorijalnu podelu na
principu pola Srbima – pola Hrvatima, Kosti} izra`ava zbog neiskori{}e-
ne mogu}nosti blagovremene amputacije Hrvatske i Slovenije u vreme kad su
makaze mogle biti u sigurnim i ~vrstim srpskim rukama. Protiv projekta am-
putacije su kategori~ki bili i neki srpski politi~ari, poput Svetozara Pri-
bi}evi}a i @ivka Topalovi}a, a i tvorac termina Stojan Proti} nije bio
iskreno za wegovo provo|ewe nego ga je samo koristio kao pretwu u situaci-
jama kad su Hrvati suvi{e preterivali u sopstvenim zahtevima. Sam Topalo-
vi} je u jednom tekstu iz 1925. godine precizirao {ta bi u praksi zna~ila am-
putacija: “Srpska monarhija, armija, birokratija i sve stare politi~ke par-
879
tije, dr`ava slivena u jednom livu tokom vi{e ratova, nisu se nikako mogli
pridobiti za federalizam. Ili unitarna dr`ava ili amputacija, a to zna~i
separaciju ~isto hrvatskih i slovena~kih predela od dr`avnih granica, to je
bilo wihovo re{ewe... Ako bi se hrvatski i slovena~ki otpor protiv jedin-
stvene dr`ave poja~ao, do{la bi nesumwivo ta luda amputacija. Umesto dr`a-
ve sa stalnim nemirima, pojavila se kombinacija da se svi predeli gde ima Sr-
ba proglase kao dr`avna oblast, a ~isto hrvatski i slovena~ki predeli, ne{to
malo pred Zagrebom i Qubqanom, sa jedva tri miliona stanovnika da se pro-
glase kao da se nalaze van dr`avnih granica i da se prepu{taju svojoj sudbini.
Srpska dr`ava bi imala dovoqnu unutra{wu snagu da se odr`i, za Hrvate i Slo-
vence bi ova amputacija, pri kojoj bi se wihova plemena prepolovila, bila pra-
va propast. Izba~enim ne bi ni{ta drugo preostajalo nego da se prikqu~e
Mayarima ili Italijanima i da se tu odaju beznade`noj budu}nosti.” (str. 115.)
Hrvatska bezo~nost u pogledu pretenzija na Bosnu i Hercegovinu vidqi-
va je iz stava Stjepana Radi}a da je “hrvatski element kulturno najrazvijeni-
ji u BiH.” (str. 117.) Radi} je to izneo u kwizi “@iva prava Hrvatske na Bosnu
i Hercegovinu”, objavqenoj u Zagrebu 1908. godine. Bilo je to u jeku hrvatskih
politi~kih zalagawa za trijalisti~ko preure|ewe Austro-Ugarske monarhi-
je, u kome bi Hrvati nastupali i kao reprezentanti i kao asimilatori svih dru-
gih ju`nih Slovena. Takva tvrdwa je iz Radi}evih usta plasirana iako posto-
ji bezbroj konstantnih istorijskih pokazateqa kulturne superiornosti pra-
voslavnih Srba i ujedno beznade`noj kulturnoj zaostalosti katolika, kojima
je bila strana i hrvatska nacionalna svest. Kosti} nagla{ava da se hrvatska
megalomanija ne “pove}ava uporedo sa snagom hrvatskog naroda, a jo{ mawe ne-
kim ste~enim zaslugama. Ona uglavnom koristi kowukture i slabost protiv-
nika, vr{i prepade i izdaje, stavqa se pod skut tu|ina i onda – postavqa svo-
je nemogu}e prohteve.” (str. 119.)
Za~etnik hrvatske megalomanije, Pavao Riter Vitezovi}, koji ina~e uop-
{te nije bio hrvatskog porekla, Hrvatskom je bukvalno proglasio sve srpske
zemqe. On je smatrao Hrvatskom sve ono {to su Rimqani nazivali Ilirijom.
U Crvenu Hrvatsku ubraja Srbiju, Makedoniju, Bugarsku i Trakiju, a sve ju`no-
slovenske zemqe je projektovao u sastavu obnovqene hrvatske kraqevine pod
`ezlom Habsbur{ke dinastije. Svoje brojne radove na tu temu pisao je i obja-
vqivao krajem sedamnaestog i po~etkom osamnaestog veka, a kako za wega ka-
`e hrvatski kwi`evni kriti~ar Branko Vodnik, Pavao Riter Vitezovi} je
“prvi razradio velikohrvatsku ideju u politi~kom smislu. Wegova Hrvatska
obuhvata sve jugoslovenske zemqe. Vitezovi}eva ideologija ostala je politi~-
ki jalova, ali je ona imala jakih posledica na kulturni `ivot, jer je on s wo-
me u vezi izneo ideju jednog narodnog imena, jedinstvenog kwi`evnog jezika...
Te je misli o`ivotvorio pod ilirskim imenom Qudevit Gaj, koji je Vitezovi-
}a smatrao svojom prete~om, a politi~ku velikohrvatsku ideju ba{tinio je od
Vitezovi}a i daqe razvijao Ante Star~evi}.” (str. 126-127.)
U prvoj hrvatskoj politi~koj bro{uri, objavqenoj {tokavski 1832, grof
Janko Dra{kovi} formuli{e konkretan hrvatski nacionalni program i svo-
jata Bosnu. Posle to ~ak u stihovima izra`ava Vjekoslav Babuki}, istaknu-
ti ilirac u jednoj jedinoj pesmi koju je uop{te napisao. Nastavqa istori~ar
Ivan Kukuqevi} Sakcinski 1842. govore}i o bosanskim podru~jima koja su svo-
880
jevremeno oteta hrvatskom plemstvu. Iako je ilirski pokret izbegavao hrvat-
ski naziv, on nije nikako bio op{teju`noslovenski, nego ve{to smi{qen i
prora~unat s obzirom na zaista bedno zate~eno stawe hrvatske nacionalne
svesti, {to Milan Bani} obja{wava na slede}i na~in: “Da je Zagreb tada te-
`io da skupi samo Hrvate, vrlo malo bi bio zahvatio, jer je tada pojam Hrvat
bio apsolutno u usko pokrajinskom rangu... ali upravo zato {to je te`io da
privu~e ~itav slovenski jug, Zagreb je posegao za imenom ilirskim.” (131)
Ugledni istori~ar Ferdo [i{i} u studiji “O stogodi{wici ilirskog po-
kreta”, objavqenoj u Zagrebu 1937. zakqu~uje: “Prakti~na je politika ilir-
skog pokreta u su{tini svojoj bila ~isto hrvatska (to podvla~i pisac) – ne
jugoslovenska – to vi{e {to se ona osnivala iskqu~ivo na hrvatskom histo-
rijskom dr`avnom pravu, idu}i u prvom redu za tim, da oko Zagreba okupi sve
hrvatske zemqe unutar granica Habsbur{ke monarhije, a od ~esti jo{ i one
krajeve tada{we Turske, tj. tzv. Tursku Hrvatsku (ili nekada{wu Jaja~ku ba-
novinu) i Tursku Dalmaciju (ili krajeve na severu od Dowe Neretve), i da se
tako sastavi oblast pogodna da s uspehom uzmogne svojom snagom i veli~inom
odbijati mayarske nasrtaje.” (str. 131.)
Ilirizam je forsirao Be~ kad mu je to koristilo u su~eqavawu sa ma|ar-
skim te`wama, ali kad su se Austrijanci sporazumeli sa Ma|arima, Hrvati su
ostavqeni na cedilu. Me|utim, svojih se te`wi nisu odricali, pa i onda kad
su bili prisiqeni na saradwu sa srpskim politi~kim predvodnicima, nisu od-
ustajali od velikohrvatskog nacionalnog koncepta i u odnosu na Srbe i pre-
ma Slovencima. Kako zapa`a Kosti}, “kad su videli da apsorpcija Slovenaca
nailazi na te{ko}e, Hrvati su udvostru~ili te`we za srpskim krajevima. Da
bi to lak{e postigli, oni su izmislili tzv. ilirizam i primili srpski jezik
kao svoj. Da jezik ne bude smetwa da proglase hrvatskim sve {to srpski govo-
ri! Ni ovaj doga|aj nema primera u celoj svetskoj istoriji. Iako je otpala raz-
lika izme|u kwi`evnog jezika Srba i Hrvata, ostale su jo{ mnoge druge raz-
like. Na primer pismo, pa onda vera itd. Onda su i tu poku{ali najpre podme-
tawe, pa onda nasiqe. Gaj je hteo uvesti }irilicu, ali je be~ki dvor to osujetio.
Da je uveo }irilicu, nacionalni prozelitizam bio bi uspe{niji. Kad to nije
uspelo, Hrvati su prosto zabranili }irilicu kad god bi im se za to pru`ila
prilika... [to se vere ti~e, poku{ali su najpre sa unijom. I silu su, a ne samo
prevaru, upotrebqavali. Kad to nije uspelo, do{ao je Drugi svetski rat sa na-
silnim pokatoli~ewem onih koji su jo{ odoleli zverskoj sekiri hrvatskih ubi-
ca. Tako oni {ire svoje “povjesno i etni~ko podru~je.” (str. 132-133.)
Svoj vrhunski izraz hrvatske megalomanske aspiracije su dostigle u ide-
ologiji Ante Star~evi}a, koji bi sve Srbe pohrvatio ili uni{tio. Ernest Ba-
uer je u kwizi “Hrvatski politi~ar Ante Paveli} i Srbi”, objavqenoj u Laj-
pcigu 1938, naveo Star~evi}ev odgovor na primedbe o nerealisti~nosti ne-
girawa egzistencije Srba i Slovenaca: “Nema nikoga ko ne}e priznati fak-
ti~no postojawe ovih naroda, ali svak ko nije r|av, potrudi}e se da ove {tet-
ne egzistencije otstrani koliko je to mogu}e i da ~iwenice koje se protive za-
konima zameni zakonskima.” (str. 134.) Star~evi}eva poruka Srbima bila je
nedvosmislena: “Budi Hrvat ili nestani!” I ~uveni usta{ki ideolog Ivo Pi-
lar nije mogao da izdr`i a da se bar malo ne suprotstavi Star~evi}evoj ludo-
sti i gluposti, pa ka`e: “Na ~iwenice da su balkanski Romani velikim die-
881
lom imali udjela u postanku Srbstva, na ~iwenice da je ono izprva bilo ma-
leno i da su wime vladali Hrvati, sazdao je on teoriju da Srbi nisu nikada po-
stojali, ali je pri tome previdio ~iwenicu, da nikada nije bilo dr`ave bez sna-
`nog narodnog elementa.” (str. 135.)
Pilar kritikuje samo ona preterivawa koja su za ciqeve hrvatske naci-
onalne megalomanije mogla biti kontraproduktivna. Ali su{tina tih pogle-
da bila je karakteristi~na za ukupno hrvatsko javno mwewe. Na to ukazuje i Jo-
zef Redlih slede}im re~ima: “Nova hrvatska Stranka prava, osnovana od Star-
~evi}a, bila je skoro do propasti Carstva (misli austrijskog) najdubqa snaga
cele zemqe i stvarna snaga koja je uglavnom uobli~avala sudbinu Hrvatske.”
(str. 135.) Jedan od najboqih poznavalaca etni~kog karaktera Hrvata, Vladi-
mir Dvornikovi}, na slede}i na~in procewuje uticaj Star~evi}eve ideologi-
je na hrvatsku nacionalnu svest: “Nikad dotada jedan plemenski, atavisti~ki
nagon na na{em jugu nije u{ao tolikom snagom iracionalizma u svet politi~-
kih formula i programa kao u ovom Star~evi}evom svehrvatstvu. U doba kad
su ve} postojale dve dr`ave pod srpskim imenom, ova ideja pohrva}ewa svih Ju-
`nih Slovena, stanovi{te “negirawa” Srba i Slovenaca u istinu je predsta-
vqala savr{enu besmislicu.” (str. 135-136.)
U govoru na grobu Ante Star~evi}a, Stjepan Radi} je biranim re~ima iz-
razio op{tehrvatski, dominantni stav o politi~kim idealima i usmerewi-
ma ~oveka koga su Hrvati listom smatrali ocem domovine. Radi} ka`e: “Na sve-
tom smo mjestu, koje je kao pravi hram. Veliki ovaj grob, oko kojega smo se sa-
kupili kao qudi i kao Hrvati, veliki je `rtvenik one besmrtne i veli~anstve-
ne ideje koja daje pravi sadr`aj i pravu vriednost na{em hrvatstvu. To je ide-
ja prava, koja je ja~a od svake sile, ideja narodnog samoodre|ewa proti svakoj
tiraniji.” (str. 136.) Hrvatski istori~ar Josip Horvat, 1942. godine bio je jo{
direktniji u proceni politi~ke vrednosti Star~evi}evih ideolo{kih postav-
ki: “Jednu `ivotvornu snagu je video Star~evi} u hrvatskom dr`avnom pravu
– odakle ozna~ewe wegove grupe kao “stranka prava”. Stranka prava `eli sje-
diwewe, nezavisnost i samostalnost svih hrvatskih zemaqa u okviru Monar-
hije ili izvan we. I ta misao Star~evi}a je, uprkos svim realitetima dnevne
politike, ostala `ivom za celo vreme epohe Nagodbe, ona uvek iznova ispuwa
mladu generaciju novom snagom, i stalno ja~a, jer je ona saobrazna du{i i bi-
}u hrvatskog naroda.” (str. 136.)
Hrvatske pretenzije na Bosnu i Hercegovinu u osamnaestom veku doseza-
le su najdaqe do Vrbasa i Neretve, da bi tek u vreme ilirskog pokreta bile
pro{irene do star~evi}evsko-paveli}evske varijante. Kad Austrijanci osvo-
je neku novu teritoriju od Turaka, Hrvati je odmah kao hrvatsku poklawaju
austrijskom caru. Po tom obrascu nastojali su da materijalizuju i rezultate
srpskih ustanaka u Bosni i Hercegovini. Nekada je i car morao direktno da
interveni{e i upozorava Hrvatsko-slavonski sabor da ne prekora~uje ovla-
{}ewa. Me|utim, Rimokatoli~ka crkva je svesrdno podupirala hrvatske me-
galomanske prohteve i zahtev za trijalisti~kim preure|ewem Monarhije. Sa-
rajevski nadbiskup Josip [tadler je u novembru 1917. godine organizovao pot-
pisivawe peticije u kojoj je wegov potpis eksponiran, a ostale je dr`ao u taj-
nosti. Glavna poenta peticije je u slede}em: “Zahtjevamo sjediwewe svih ze-
maqa na koje se hrvatsko dr`avno pravo prote`e, naime Hrvatske, Slavoni-
882
je, Dalmacije, Bosne i Hercegovine, te hrvatske Istre u jedno politi~ko i auto-
nomno, s Habsbur{kom monarhijom, kao s cjelinom, nerazru{ivo spojeno dr-
`avno tijelo.” (str. 145.)
I hrvatske pretenzije prema Slovencima bile su sasvim otvorene, iako
Slovenija nikada nije bila u sastavu nikakve hrvatske dr`ave. Ipak su tu ima-
li realno upori{te u ~iwenicama: s obzirom da su svi istaknuti slavisti kaj-
kavce smatrali Slovencima, hrvatski ideolozi su na osnovu toga sve Sloven-
ce proglasili Hrvatima. I jedni i drugi su u pravu. Kako je to u praksi gro-
teskno izgledalo pokazuju na saborskoj sednici, 1894. godine, izgovorene re-
~i rimokatoli~kog sve{tenika Ivana Jagi}a, brata Vatroslavqevog: “^emu
nekoga prekr{tavati Srbina u Hrvata, ili Hrvata u Srbina, ako on to ne-
}e? Poku{ali ste Slovence i Krawce prekr{tavati u “planinske Hrvate”.
Izvolite oti}i u Qubqanu i dole u Krawsku, pa }ete vidjeti koliko imate
prista{a. Ja sam bio i ovih ferijah me|u wima, i razgovarao se s odli~nim
qudima wihovima, pa oni perhoresciraju svaku vezu sa qudima, koji prije ne-
go su ih dobili, negiraju im wihovu osobinu.” (Re~ perhorescirati, koja je za-
starela, zna~ila je: odbijati ne{to sa odvratno{}u, gnu{awem; u`asavati se,
groziti se).” (str. 148-149.)
Po{to im nikakve istorijske ~iwenice, politi~ki principi ili stati-
sti~ki podaci nisu va`ni, hrvatski megalomanski propagandisti prosto li-
citiraju {ta je wihovo, {ta bi `eleli, kakvi su im snovi, sawarewa, ali i kr-
vo`edni planovi. ^ak su izmislili i indijansko pleme Kroatana da bi doka-
zali da su se u Americi i pre Kolumba na{li. Neki hrvatski nadriistori-
~ari i prvu bugarsku dinastiju svojataju, a uz to tvrde da se staroslovenski je-
zik prvobitno zvao hrvatskim. Dominik Mandi} sve ono {to se u starim spi-
sima ozna~ava slovenski, pretvara u “hrvatski”.
Sve do turske okupacije Bosna nije imala trajno ome|enu teritoriju. Ne-
kada je obuhvatala {iri, nekad u`i prostor, zavisno od sposobnosti, vojne ve-
{tine i ratne sre}e svojih feudalnih gospodara, {to je bilo sasvim u duhu to-
ga vremena. Pi{u}i o srpskim zemqama Mavro Orbini u svom “Kraqevstvu
Slovena”, objavqenom u Pezaru 1601. godine, ovako to pitawe apsolvira: “Ova
dr`ava Bosna, ona druga Ra{ka, predeo Huma i Zeta bili su ponekad pod jed-
nim gospodarem, a ponekad podlo`eni raznim gospodarima.” (str. 193.) Kad se
pozivaju na navodna istorijska prava, hrvatski nacionalni ideolozi zapravo
ne znaju kako bi to teritorijalno formulisali, s obzirom da se i Ivo Pilar,
i Ferdo [i{i}, i Vjenceslav Vlaji} sla`u u pogledu geografske nepostoja-
nosti odrednice Bosna, ~iji se savremeni pojam razvio tek stabilizacijom tur-
ske vlasti. Vlaji} je, uz to, pokazao da je prvobitno maloj Bosni, {irewe dr-
`avne teritorije, donosilo nizawe novih titula wenim vladarima, a ne {i-
rewe geografskih predela koje bi ona kao pojam obuhvatala. Kao primer na-
vodi Tvrtkove titule: “Gospodin ban Tvrtko... Bo`jom milo{}u gospodar mno-
gih zemaqa: Bosne, Soli i Usore i Dowih Krajih i Podriwa i Huma. Posle do-
|o{e Ra{ka (Srbija) i Primorje. Jedno vreme su ~ak i Hrvatska i Dalmaci-
ja bile zastupqene u kraqevskoj tituli.” (str. 194.)
To potvr|uje francuski balkanolog Ubi}ini, a nema~ki geograf Oto [mi-
ter, 1905. godine, pi{e: “Ime Bosna ograni~eno je ispo~etka samo na predeo
Gorwe Bosne, tj. Sarajevskog poqa sa najbli`om okolinom. Jedino je to bio traj-
883
ni pravi posed bosanskih banova i kraqeva pri svim promenama... Od prave Bo-
sne, tzv. Gorwe Bosne, rasproste se vlast bosanskih vladara sve daqe i daqe...
Ali u dana{wem opsegu nije Bosna nikad, sve do turske vladavine, postojala.”
(str. 194-195.) Kartografskim projekcijama su to {irewe prvobitne Bosne vr-
lo plasti~no prikazali Vladimir ]orovi} i Sima ]irkovi}, ali je to pita-
we mnogo pre wih razmatrao i Stojan Novakovi}. Bosanski turski pa{aluk
svojevremeno je obuhvatao celu kontinentalnu Dalmaciju, Liku i Slavoniju.
[to se Hercegovine ti~e, ona je nastala ujediwavawem tri stare srpske obla-
sti, neretqanske, zahumske i trebiwske. U tursko vreme, nekada je imala samo-
stalniji administrativni status, a nekada pripajana Bosni.
Hrvati proklamuju svoja navodna istorijska prava nad Bosnom i Hercego-
vinom, ali za wih bukvalno nijedan dokaz nemaju. Zato se dovijaju kako znaju i
umeju. Tim povodom Jano{ A{bot, poznati ma|arski istori~ar, u kwizi “Bo-
sna i Hercegovina”, objavqenoj u Be~u 1888. godine, vrlo ubedqivo izvrgava ru-
glu fantazmagorije Vjekoslava Klai}a. A{bot pi{e: “Klai}, hrvatski isto-
ri~ar Bosne, ~ije je znatno delo prvo koje upotrebqava najnovija istra`ivawa,
ali svojom nacionalno-hrvatskom tendencijom ~esto biva pomu}eno, misli da
su bosanski `upani od Hrvata preuzeli bansku titulu i iz toga zakqu~uje da Bo-
sna pripada Hrvatskoj, jer, kako on ka`e, me|u svim Ju`nim Slovenima samo Hr-
vati imaju banove. Ali ~emu? Re~ ban nema nikakve veze sa re~ju pan, pa i sami
slovenski filolozi ne dr`e je za slovensku nego avarsku re~, a preko Avara je
na celom Jugu, naro~ito na Jugu Ugarske, odoma}ena... (navodi primere)... Vero-
vatno je ta re~ kroz ugarsku upravu uvedena kod Hrvata pa posle u Bosni. Naknad-
ne sveske popa Dukqanina ne va`e mnogo. Ban Boris je od savremenih Grka zvan
egzarh, a vrlo je sumwivo da je neki `upan Vrh-Bosne pre wega nosio titulu ba-
na, iako svi istori~ari Bosne, do najnovijih, nabrajaju ~itav niz banova i na-
vode wihove istorije. Te istorije banova @elimira, Kre{imira, Legata i Vuk-
mira, po~ivaju iskqu~ivo na basnama popa Dukqanina, koje su Dubrov~anin Or-
bini i drugi pro{irili prema svojoj fantaziji. Sve to ne mo`e da ima isto-
rijsku vrednost, kao {to se uop{te ne mo`e da na|e nijedan istorijski dokaz
da su ovi banovi iz basne postojali.” (str. 207.)
Sli~no pi{e i drugi ma|arski istori~ar, \ula Pauler, 1894. godine: “Po-
mi{qalo se iz toga {to Dukqanin i niko vi{e imenuje bosanske banove, da
se mo`e zakqu~iti da je nekad Bosna pripadala Hrvatskoj, jer ime i dostojan-
stvo bana poznati su tobo` samo Hrvatima. Nije nemogu}e, nego je ~ak vero-
vatno, da se u izvesnim vremenima prostirala vlast hrvatskih vladalaca na ne-
ke, sasvim razumqivo, najva`nije delove Bosne... Ipak se iz toga ne mo`e ni-
kakav odr`ivi razlog crpeti da je bosanski banat (izvesna dr`avna ustanova
cele Bosne) ve} samim tim hrvatska ustanova. Jer, kod Dukqanina je ban pro-
sto oznaka hercoga, duksa, zbog ~ega on govori i o jednom banu Base. Tada su i
Ugri adaptirali ovaj naziv i primenili na takve predele, koji nikad ni u ka-
kvoj vezi sa Hrvatskom nisu stajali, kao Ma~va, Brani~evo, Severin. Uostalom,
kakav god odnos ranije postojao izme|u Hrvatske i Bosne, na kraju XI veka Bo-
sna je pripadala – ve} za taj period je Dukqanin pouzdaniji – dr`avi Bodino-
voj, srpskog kraqa sa Primorja. Posle wegove smrti dr`ava mu propade.” (str.
107-208.) Kosti} uz to iznosi ~itav niz podataka o srpskoj upotrebi naziva ban,
pozivaju}i se na [afarika, Jorgu, [i{i}a i srpske narodne pesme.
884
Uz to, Lazo Kosti} pobija i drugu hrvatsku tezu po kojoj svojataju Bosnu na
osnovu ~iwenice da je Livno sada u Bosni i Hercegovini, a nekad je bilo sta-
ra hrvatska prestonica. “Su{tina je nove hrvatske teze u tome: Ako se u jednoj
oblasti nalazi nekada{wa prestonica jednog “naroda”, to ta cela oblast pri-
pada ovome narodu, bez obzira kako je, kad i za{to tako ome|ena. Prema tome,
po{to se Po`un (dana{wa Bratislava) nalazi u Slova~koj, a Po`un je bio pu-
na dva veka i du`e prestonica Mayarske, to onda treba i cela Mayarska da pri-
padne Slova~koj. Isto tako, po{to je Skadar bio prestonica Zete, odnosno Cr-
ne Gore, to treba cela Crna Gora da pripadne Albaniji, jer se danas Skadar na-
lazi u Albaniji.” (str. 210.) Mi bismo tu samo napravili malu inverziju, koja
je Kosti}u promakla. Logi~no bi bilo pozvati se na pretpostavku da bi u pr-
voj varijanti Slova~ka pripadala Ma|arskoj, a Albanija Crnoj Gori, kako bi
argument bio komplementaran slu~aju Livna. Kosti} daqe nastavqa konstata-
cijom da “takvih ~uda bi se moglo napri~ati o celoj Evropi. Svuda su mewane
prestonice i razgrani~avane oblasti. I nikome dosad, otkad istorija posto-
ji, nije palo na pamet da jedan takav “argument” postavqa. Qudi od nauke i ugle-
da bi se nesumwivo zgra`ali. Ali Hrvati smatraju da je wima sve dozvoqeno.
Me|utim, ja ne znam da li je uop{te Livno bilo hrvatska prestonica, jer se ra-
di o hrvatskoj “istoriji”, a ona je sva montirana. Ali, recimo da je zaista bi-
lo, to je svakako bilo kratko vreme i Livno nije bila jedina prestonica Hr-
vatske. Najzad, ono je moglo biti prestonica samo krajeva zapadno od samoga gra-
da, jer odmah na istoku Livna nastaje srpska etni~ka oblast... Razume se da tur-
ska uprava nije mnogo vodila ra~una o tim etni~kim granicama, a hrvatski deo
Bosne je bio sasvim mali da bi mogao ~initi vilajet za sebe, tako da je spojen
sa Bosnom, sa srpskom Bosnom.” (str. 210-211.)
Hrvati su na stotine falsifikovanih publikacija objavili da bi svet ube-
dili u osnovanost svojih pretenzija, ali im je sve argumente u vodu bacio Sto-
jan Novakovi} duhovitom dosko~icom po kojoj kad bi teorija istorijskih pra-
va bila relevantna, onda bi najupe~atqivije istorijsko pravo na Bosnu i Her-
cegovinu imali Turci jer je tamo Turska najdu`e vladala. Istori~ar Qubo-
mir Jovanovi} 1899. godine je u parampar~ad razbio hrvatski koncept istorij-
skih dr`avnih prava slede}im re~ima: “Kad se danas iznosi nekakvo hrvatsko
i habzbur{ko “dr`avno pravo” na Bosnu (i uzgred na Hercegovinu), {ta to mo-
`e u su{tini zna~iti? [to oni tvrde da su nekad vladali Bosnom, i kad bi zbi-
qa tako bilo, a vide}emo da nisu nikad, treba li da ima danas kakve prakti~-
ne prednosti, kakvih posledica? Je li ta Bosna bila nekakva stvar ili uop-
{te ne{to na {ta se mo`e imati prava? To wihovo “pravo” zna~i: da neko ogla-
{ava svojom svojinom Bo{wake i Hercegovce i wihovu domovinu zajedno, da
npr. Zagreb~ani, Kri`ev~ani, Vara`dinci imaju nekakvih prava nad Mostar-
cima, Sarajevcima, Tuzlanima, iako ~ak nisu s wima ni{ta imali! [ta su ti
Bo{waci i Hercegovci da neko na wih prava ima? Nisu li i oni qudi, ili zar
~ovek ima nekih gospodarskih prava nad ~ovekom?” (str. 217-218.)
Hrvate nimalo ne interesuje ~iwenica {to su svi istorijski dokumenti
i kulturni spomenici Bosne i Hercegovine nesporno srpski, niti podatak da
Srbi i danas tamo `ive u ubedqivoj ve}ini. Bujicom la`i i predrasuda oni
nastoje da ve{ta~ki preoblikuju i premoste i sada{wost u skladu sa politi~-
kim te`wama. Kako Jovanovi} zapa`a, “fakat je nesumwiv da u Hrvata veli-
885
ki deo dana{we literature pa i jedan deo same nauke (a poimence istorije na-
rodne), stoji na sasvim la`nom temequ i da polazi od sasvim la`nih pretpo-
stavki. Stvarawe la`nih slika o svagda{woj veli~ini i sili hrvatskoj, po-
ni`avawe “tu|e” pro{losti i sada{wosti, a osobito srpske, prikazivawe {to
ve}ega broja prostranih zemaqa kao ~isto hrvatskih oblasti, to je zadatak te
kwi`evnosti.” (str. 220.) Po dostignu}ima ma{te, privla~nosti wenog kolo-
rita i intrigantnosti fabule, prosto se nadme}u Tadija Smi~iklas, Vjekoslav
Klai}, Ivo Pilar, Dominik Mandi} i drugi. [to mawe dokaza, to vi{e pre-
tenzija i romanti~arskog zanosa.
Kad je Ferdo [i{i} 1909. godine, na predavawu u Qubqani, zastupao te-
zu o istorijskim hrvatskim pravima na Bosnu i Hercegovinu, reagovao je beo-
gradski univerzitetski profesor Stanoje Stanojevi} pismom koje Kosti} de-
limi~no citira posredstvom nema~kog prevoda, koji mu je jedino bio dostupan.
Stanojevi} poru~uje [i{i}u: “Kad sam pro~itao Va{u kwigu u kojoj tra`i-
te BiH za Hrvate na osnovu istorijskih prava, setio sam se jedne va`ne i po-
u~ne epizode iz drevne pro{losti. Kad su jednom Gali napali na Rim, Rimqa-
ni nisu mogli, tako ve{ti u pravnoj nauci, razumeti kako Gali smeju navaqi-
vati na Rim kad nemaju za takvo postupawe nikakvog pravnog osnova. Izasla-
nik rimskog naroda i senata upitao je sa patosom galskog komandanta: “Kakvo
je Va{e pravo na Rim?” A ovaj je odgovorio: “Na{e pravo nalazi se na vrhu na-
{ih ma~eva.” Taj isti odgovor da}e Srbi Hrvatima onog dana kad do|e do ve-
like borbe o Bosnu i Hercegovinu. Na{e pravo je na{a narodna snaga. – Pra-
vo na{e narodne snage i na{ih bajoneta bi}e va`nije i sna`nije od va{eg pra-
va koje mo`e na vagi da se izmeri. Vi Hrvati jedva }ete razumeti tu borbu ~i-
tavog naroda za svoj `ivot i opstanak, jer je pro{lo skoro sto godina otkako
ste zaboravili kako se umire i otkad branite Va{a prava samo re~ima i go-
vorima. Jedan narod koji je, kao {to sami priznajete, “od svoje voqe izabrao kra-
qem ugarskog kraqa Kolomana”, ne mo`e shvatiti veliku narodnu borbu za op-
stanak. Borba srpskog naroda u BiH bi}e velika narodna borba. Vi i Va{i go-
spodari ne treba da padate u zabludu. Kad na{ narod i na{a vojska stupe u taj
veliki sveti rat, ne}emo u}i u to klawe da osvajamo zemqe i branimo prava.
Ne, mi polazimo u borbu da branimo na{ `ivot. Jer bez BiH nema `ivota Sr-
biji i Crnoj Gori. Jer Bosna i Hercegovina su srpskom narodu – to treba da do-
bro upamtite Vi i Va{i gospodari – ono {to i sama Srbija ili Crna Gora.”
(str. 224-225.)
Po{to je briqantno raskrinkao sve hrvatske pseudoistorijske falsifi-
kate i sveo na pravu meru istorijske ~iwenice na osnovu validnih dokaza, ru-
ski istori~ar Majkov nagla{ava da “vladati za neko vreme malenim delom ce-
le jedne zemqe, i to pod slu~ajnim sticajem povoqnih prilika, jo{ ne stvara isto-
rijsko pravo i ne mo`e dati povoda ve~nim pretenzijama unato~ svima ostalim
uslovima, me|u kojima narodnost i naklonost stanovni{tva stoje na prvom me-
stu. Jer ina~e bezbrojnim pretenzijama na osnovu golih titula ne bi bilo kra-
ja ni konca, i dovelo bi dotle, da bi apostolski presto habsburgovaca, koji u svo-
joj tituli nosi i jerusalimsko kraqevstvo, stao te`iti da ovlada Jerusalimom...
Za Bosnu je posve izvesno, da joj je tek po izboru Kolomanovu srpski kraq Uro{
Beli 1120. godine ustupio svojemu unuku po k}eri Ladislavu ugarskome, i da su
tek od toga vremena ugarski kraqevi nakitili titule svoje imenima Rima i Bo-
886
sne. Pa sledstveno, kad su Hrvati pru`ali Kolomanu krunu Zvonimirovu, Bo-
sna be{e pod Srbijom, no po{to je i preneta na ugarske kraqeve, ona ostade za
vrlo kratko vreme pod wihovim suverenstvom i po svedoybi Kinama u`iva{e
odeqenu, potpunu samoupravu. Za Nemawi}a Zahumqe i Bosna naho|ahu se na-
izmence pod vrhovnim gospodarstvom ~as Srbije ~as Ugarske, sve do Du{ana Sil-
nog, koji ih je pridru`io svojoj carevini; no one vazda behu pod upravom svojih
vlastitih kne`eva i banova i wihov vazalni odno{aj, koji po katkad prelaza-
{e u potpunu nezavisnost, ne dava{e Ugarskoj prava, da ih smatra kao svoje kru-
novne oblasti. U XIIIveku Zahumqe ili Hum nahodi se u isto vreme i u ugarskoj
i u srpskoj tituli. Po propasti srpske carevine, Bosna, kojoj ve} pripada{e Za-
humqe, tj. ve}i deo dana{we Hercegovine, postade nezavisnim kraqevstvom, i
mnoge poveqe a i sam na~in postupawa kraqeva bosanskih, jasno dokazuju da o
vrhovenstvu u garskom ne be{e ni pomena. [ta vi{e, unato~ tome, u XV veku u
tituli bosanskih kraqeva dolazi i re~ Hrvatska i sa takvom titulom papa je
krunisao na kraqevstvo bosansko, bez saizvolewa ugarskog kraqa Matije Kor-
vina, Stevana Toma{evi}a i prema tome, ako }emo se dr`ati teorije najnovi-
jih hrvatskih nau~ewaka, to }e se isto tako olako i hrvatsko kraqevstvo mo}i
da pri{ije kao sastavni deo dana{woj Bosni.” (str. 232-233.)
Imre Pe{ti u studiji “Postanak Hrvatske”, objavqenoj u “Ugarskoj re-
viji” u Lajpcigu 1882. godine, povodom rasprava o navodnom hrvatskom dr`av-
nom pravu i na wemu utemeqenim teritorijalnim pretenzijama, rezonuje: “Ove
aspiracije Hrvatske moraju nam izgledati ~udne, da ne ka`em komi~ne. Hrva-
ti su ve} odavno prestali da budu nomadski narod, wihov broj ih ne tera na eks-
panziju, osvaja~e nije wihova nacija nikad iznela na povr{inu; neka duhovna
ili materijalna premo} nad susednim narodima (Hrvatske) ne postoji... Mi se
zaista ne zanosimo pravom ja~ega, pravom osvaja~a – ali nesumwivo i ovo pra-
vo, koje }e u svetskoj istoriji uvek igrati odsudnu ulogu, mora se po{tovati
kad se posmatra jedinstvena pojava kako se sa izvesne strane radi na obrazo-
vawu Velike Hrvatske. Sredstva za ovo su veoma prosta: uvek i svagda zahte-
vati samo mnogo, i to zahtevati drsko i `estoko – uspeh }e garantovati naiv-
nost neprijateqa koji }e popustiti tra`ewu. Narod Hrvatske ima danas zemqe
na koje ne mo`e da postavi nikakve istorijske prohteve – mi mislimo na ceo
pojas izme|u Drave i Save.” (str. 242.)
Pe{ti je krajwe ubedqiv. Ako je teorija istorijskih prava validna i re-
levantna, onda je lako dokazati da Hrvati takva prava nemaju ni na Hrvatsku
ni na Sloveniju, a kamoli na susedne zemqe. Po pitawu hrvatske nacionalne
megalomanije, on ka`e: “Zaista jedna ~udna pojava, da se jedan mali narod ko-
me nedostaju skoro svi preduslovi za dr`avno bi}e, drzne na takve ekstrava-
gancije... i tra`i delove oblasti prema svojoj voqi, da bi na~inio fantasti~-
no budu}e carstvo.” (str. 242.) Isti autor u raspravi “Aspiracije Hrvata”, iz
1886. godine, isti~e: “Ako su Hrvati skloni tvr|ewu da se Hrvatska dr`ava
prostire od Jadrana do Zemuna, kao {to danas pri~aju, dobro bi bilo da nam
objasne: kako i u sledstvu kakvih istorijskih doga|aja je proiza{lo da se ona
Hrvatska, koja je preko Pakta konventa izbrisana bila iz redova samostalnih
dr`ava, posle deli na dve kraqevine, naime Hrvatsku i Slavoniju.” (str. 242-
243.) Shodno logi~koj analizi istorijskih ~iwenica, Pe{ti zakqu~uje: “Isto-
rija novog doba dokazuje da Hrvati ni{ta ne mogu da postignu sami svojom sna-
887
gom. I ta~no je kazao Mu{katovi} u Hrvatskom saboru 4. maja 1882: Hrvatska
je samo zahvaquju}i pobedi ugarskog istorijskog prava nad apsolutizmom iz ni-
~ega nastala.” (str. 243.)
Ipak, nisu samo Hrvati polagali mnogo nada i na~ela istorijskog prava,
nego i Ma|ari. Nekada i vi{e od Hrvata. Po pitawu aneksije Bosne i Herce-
govine izra`avali su pretenzije na tu teritoriju ili neposredno ili posred-
stvom navodnih hrvatskih dr`avnih prava. O tome je pisao Stefan Burijan 1923.
godine: “Hrvatska je postavila otvoreno zahtev za pripajawe BiH. Ugarska je
smatrala te zemqe kao da pripadaju oblasti Stefanove krune, i vindicirala
je za wihovo inkorporisawe isti pravni titulus kao za spajawe sa Hrvatskom
– Slavonijom – Dalmacijom. Za Mayarsku je bilo samo pitawe da li }e spaja-
we uslediti direktno sa Kraqevinom Mayarskom ili u spoju sa Hrvatskom. U
mayarskim vladinim krugovima povla|ivano je direktno spajawe sa priznawem
autonomije.” (str. 254.)
Ovde je vrlo zna~ajno da se istakne ukazivawe francuskog politi~kog te-
oreti~ara Ogista Govena, koji je u kwizi “Bosanska kriza 1908–1909”, {tampa-
noj u Parizu 1917. godine, objavio ve}i broj svojih radova iz prethodnih godi-
na, posebno potenciraju}i opasnost od nekriti~kog pristupa principima isto-
rijskog prava. Posebno je interesantno da Goven ukazuje na ~iwenicu da bi i u
slu~aju prihvatqivosti takve teorije, Srbi opet imali nesumwivu prednost,
jer je wihova istorijska argumentacija neuporedivo dokumentovanija i ~vr{}a
od hrvatske ili ma|arske. “To bi bila vrlo opasna teorija. Kad bi svaka dr`a-
va stala da revindicira za sebe zemqe koje su joj pripadale u izvesnom istorij-
skom momentu, {ta bi bilo od mira me|u narodima? Ali i u tom pogledu Srbi
imaju lepu ulogu. I oni su nekad dr`ali Bosnu. Ali oni imaju za sebe i drugi
argument, da su Bosanci ostali Srbi po jeziku i obi~ajima, a da oni nisu nikad
izrazili `equ da se vrate pod vlast naslednika Svetog Stefana.” (str. 259.)
Iz najstarije istorije Bosne, odmah po doseqavawu Srba, nema nikakvih
podataka. Prvi na koje su istra`iva~i nai{li tretiraju Bosnu kao sastavni
deo Srbije iz vremena ^aslava i Bodina. Tako Majkov ka`e: “Bosna je negda bi-
la srpska `upa, sasvijem pod vla{}u prave Srbije. Le`ala je me|u Savom, Dri-
nom, Neretvom i Vrbasom.” (str. 260.) \er`avin pi{e i o vremenu pre ^asla-
va: “Vlastimiru (836-843) ima da se pripi{e prvi istorijski potvr|en poku-
{aj skupqawa srpskih zemaqa putem osvajawa, koje mu dado{e potrebnu bazu
za ja~awe wegove privredne snage. Sem Ra{ke, Stare Srbije i Bosne, Vlasti-
mirovi posedi su obuhvatali teritorijum koji se na severozapadu prostirao
do desnih obala sporednih reka Save, Bosne i Vrbasa, i sem predela Stare Sr-
bije obuhvatao i teritoriju isto~ne Bosne. To je, dakle, bio po~etak srpske dr-
`avnosti.” (str. 260-261.)
U doktorskoj disertaciji, odbrawenoj na Berlinskom univerzitetu sre-
dinom XIX veka, kasnije ugledni istori~ar Herman Leopold Krauze, pisao je
o doga|ajima oko 837. godine: “Po{to su Srbi dr`ali samo ju`nu stranu Dal-
macije, odakle su se, nadvladav{i Bugare, u drugoj polovini IX veka ra{iri-
li po Bosni do Dunava i Save, u to smo se mi uverili... Srbija, iza polovine
IX veka, udaqena od frana~kih granica, okupiraju}i Bosnu, pribli`ila im se
sasvim.” (261) I ma|arski istori~ar Ferenc Komlo{i, obra|uju}i vreme pre
^aslava i Bodina, kao prvog kr{tenog kwaza Srbije i Dalmacije pomiwe Sve-
888
tomira i wegovog sina Budimira. “On je smatrao da nije u stawu da svojom pro-
stranom dr`avom sam vlada, pa je zapadni deo podelio u dve pokrajine. Onaj deo
koji se zapadno od Drine prostire do brda Pan (Borove {ume), nazvao je Bo-
snom. Jugoisto~nom delu dade ime Ra{ka. Na ~elu oblasti behu naimenovani
brojni banovi i `upani kao upravne stare{ine.” (str. 261.)
Hrvatski istori~ar Milan Prelog u Sarajevu je uo~i Prvog svetskog ra-
ta objavio kwigu “Povijest Bosne od najstarijih vremena do propasti kraqev-
stva”, u kojoj pi{e: “O povjesti ove oblasti po~ev{i od naseqa slovenskih pa
do 10. stoqe}a ne znamo ni{ta sigurno... Dok se u susjedstvu stvaraju plemen-
ske dr`ave hrvatska i srpska, ovaj je kraj `ivio na svoj prvotni slovenski pa-
trijarhalni na~in. Kako se ba{ sada Ra{a (Srbija) pod knezom ^aslavom po-
~ela dizati i oporavqati od te{kih udaraca {to joj je zadavao bugarski car
Simeon Veliki, pridru`io je ^aslav i ovu oblast svojoj dr`avi... Tokom dru-
ge polovine X vijeka otela se Bosna ispod vlasti Srbije raspadom ^aslavqe-
ve dr`ave ali doskora iza toga pade pod Bizant... Pod konac XI vijeka, za sina
Mihaqova Bodina, postade ipak Bosna sastavnim dijelom dukqanske kraqe-
vine i ostade sve do Bodinove smrti u wegovim rukama. Prije toga ve} zavla-
dali su dukqanski vladari Zahumqem i Travunijom. Iz ovih oblasti razvila
se kasnije Hercegovina.” (str. 261-262.) Da je u vreme ^aslava Bosna bila srp-
ska sla`e se i Tadija Smi~iklas. ^aslav je i prema Talociju oslobodio Sr-
biju od bugarske prevlasti i podveo pod suverenstvo Vizantije. On se smatra
prvim potpuno nespornim vladarem Bosne.
Vladimir ]orovi} ukazuje da je ^aslav “uspeo da pod svoju vlast skupi ce-
lu dana{wu Bosnu do Plive, Lijevna i Cetine; na istoku mu je granica i{la
sve do Rasa; na severu do Rudnika i Save; a na jugu do mora.” (str. 262.) O wemu
kompententan nau~ni sud daje Mihailo Dini}: “^aslav je nesumwivo bio naj-
zna~ajniji vladalac prve srpske dinastije. Osim Srbije, kojoj je tada pripadao
i kraj oko Tuzle (Salines Konstantina Porfirogenita), pod wegovom vla{}u
je bila i tada{wa Bosna i Travunija.” (str. 262-263.) Slede}e ujediwavawe srp-
skih zemaqa, ukqu~uju}i i Bosnu, posti`e Bodin, o ~emu pi{u \er`avin, Fra-
wo Ra~ki, Ivan Bo`i} itd. Bosnu Ra~ki nedvosmisleno ozna~ava kao staru srp-
sku `upaniju. Od Bodinove smrti do Stevana Nemawe, u srpskim zemqama je po-
stojalo teritorijalno rasulo. Nemawa je ponovo izvr{io integraciju i bosan-
ski ban Kulin mu je priznavao vrhovnu vlast. Za vreme kasnijih Nemawi}a Bo-
sna je bila sve samostalnija, ali na veoma uskoj teritoriji: Ali svoje srpske et-
ni~ke prirode se nikada nije odricala, o ~emu svedo~i i Tvrtkovo krunisawe
za kraqa Srbije na grobu Svetog Save. Strani sredwevekovni istorijski iz-
vori govore o srpskom kraqu Tvrtku. I Tvrtkovi naslednici, kraqevi Stefan
Dabi{a i Ostoja krunisani su u Mile{evi kao kraqevi Srbqem, Bosni i Pri-
moriju. Na prvom mestu kao najva`nija krunovina stoji Srbija. To je ostalo i
kod Tvrtka II, Stefana Toma{a i Stefana Toma{evi}a, kao posledweg kraqa.
Kraqevska titula Stefana Toma{evi}a je glasila: “Kraq Srbqem, Bosni, Pri-
morju, Humsci zemqi, Dalmaciji, Hrvatom, Dowim Krajem, Zapadnim Stranam,
Usorje, So~i, Podriwu.” (str. 270.)
Kad je umro srpski car Uro{ Nemawi}, mnogi su velika{i pretendova-
li na upra`weni carski presto, ali kako nagla{ava Sima ]irkovi}, nasu-
prot wima, bosanski ban je imao vi{e uslova da se pojavi kao obnoviteq srp-
889
ske monarhije. Pre svega, on je bio nesumwivo, mada posredno, vezan za dina-
stiju Nemawi}a “svetoga korena”, koja je zahvaquju}i svome odnosu prema cr-
kvi stekla sakralni oreol. Nemawi}ko poreklo bosanskoga bana – praded mu
je bio, po `enskoj liniji, kraq Dragutin – podvu~eno je u jednom rodoslovu Ne-
mawi}a... Vide}i da je srpska zemqa ostala “bez svog pastira” i `ele}i da u~vr-
sti presto svojih predaka, ban Tvrtko se osetio pozvan da do|e u srpsku zemqu
i da se tamo kruni{e za kraqa. Krunisawe je obavqeno u jesen, najverovatni-
je na Mitrovdan (26. oktobra) 1377. u “srpskoj zemqi”, mo`da u manastiru Mi-
le{evu, mestu osobitog kulta Svetog Save, osniva~a srpske crkve... Pored kra-
qevske titule, Tvrtko je uzeo ime Stefan, koje je u Srbiji imalo odre|eno dr-
`avno-simboli~no zna~ewe. To ime su uzimali i svi docniji bosanski kraqe-
vi u svojim slu`benim aktima... Tvrtko je ~ak svoje pravo ime potiskivao u dru-
gi plan i u nekim prilikama nazivao se samo Stefan. – Tvrtko nije jednostav-
no promenio svoj rang i umesto banskog dostojanstva po~eo da se krasi kraqev-
skim, on je nastupao kao vladar Srbije... Susedne dr`ave su priznale Tvrtko-
vu kraqevsku titulu. Venecija dosledno naziva Tvrtka reks Rascie, a tako je
isto postupao i Dubrovnik... Iz dubrova~ke prepiske... u to doba vidimo da je
i ugarski kraq Lajo{ bio sporazuman s Tvrtkovim progla{ewem i krunisa-
wem za srpskog kraqa... Tvrtko se potrudio da se pojavi prema Dubrovniku kao
naslednik prava svojih praroditeqa “gospode srpske”. Kratko vreme posle svo-
ga krunisawa on je u Dubrovniku izdao povequ kojom je potvrdio sve prethod-
ne ugovore srpskih i bosanskih vladara i preneo na sebe “srpski” ili “svetod-
mitarski dohodak” od dve hiqade perpera, ispla}ivan srpskim vladaocima ve}
od XIII veka.” (str. 271.)
O Tvrtku kao srpskom kraqu pi{u i hrvatski nau~nici, razli~itog ideo-
lo{kog usmerewa, poput Milana Prolega, Ive Pilara, Grge Novaka, poluhrva-
ta Vladimira Dvornikovi}a itd. Isto tako i Konstantin Hefler, za koga je ce-
la Bosna, kao i celokupno weno stanovni{tvo, bezrezervno srpsko. I drugi ne-
ma~ki nau~nici, poput Vladimira Milkovica i Aleksandra Sane, po tom pita-
wu su potpuno saglasni. Sana 1921. godine pi{e: “Tvrtko je razumeo pravu opa-
snost koja je le`ala u juri{nom napredovawu turskih hordi. Da bi im mogao da
se suprotstavi jednom odgovaraju}om velikom snagom, on je hteo da po drugi put
stvori velikosrpsko Carstvo.” (str. 274.) Majkov tu dodaje da je navodno Tvrtko-
vo srodstvo sa Nemawi}ima samo pogodan izgovor da se naglasi srpski etni~ki
karakter wegove dr`ave. [to se same Hercegovine ti~e, ona je po mno{tvu re-
levantnijih istorijskih podataka jo{ dubqe i potpunije bila integrisana u ma-
ti~nu srpsku dr`avu. Sam naziv datira od 1448. godine kad se Stjepan Vuk~i} Ko-
sa~a proglasio hercegom od Svetog Save. Johanes Lucijus je utvrdio da je Rast-
ko Nemawi} u ime svog oca Stevana upravqao Zahumqem pre nego {to se zaka-
lu|erio, a to vladawe je motivisalo Kosa~u kod odre|ewa titule ercega.
5. Srpski tretman Bosne
Politi~ko-istorijska studija “[ta su Srbi mislili o Bosni” je peta kwi-
ga Kosti}evog ciklusa “Nacionalni problemi Bosne i Hercegovine”, i publi-
kovana je u autorskom izdawu u Torontu 1965., odnosno u prera|enoj i dopuwe-
noj verziji u Minhenu 1975. U woj prikazuje stavove i raspolo`ewe Srba kao
890
celine i istaknutih pojedinaca posebno, u prvi plan stavqaju}i wihov senti-
mentalni zna~aj i ulogu u oblikovawu ukupne srpske nacionalne svesti. Osnov-
nu motivaciju u predgovoru prvom izdawu defini{e na slede}i na~in: “Ako `e-
limo da budemo nacionalno verni na{im precima, moramo u tom pogledu da jed-
nako ili bar pribli`no jednako mislimo i ose}amo. Ina~e nedostaju niti kon-
tinuiteta u na{oj i wihovoj nacionalnosti. Da ne govorimo o idealima, koji
nacionalizmu daju krila i polet, bez kojih bi u~mao i uparlo`io se.” (str. 4.)
Izlagawe stavova srpskih istori~ara prema Bosni i Hercegovini Kosti}
po~iwe iscrpnim prikazom istupawa Stojana Novakovi}a, od kojih nam naj-
upe~atqivije deluje ovo iz 1911. godine, kad Novakovi} ka`e: “Poznato je da
je jo{ od po~etka autonomne egzistencije Srbije wena politika imala uvek
kao ciq ujediwewe sa Bosnom. Ovaj ciq je indiciran nacionalnim ose}awi-
ma. Politika I. Gara{anina pod knezom A. Kara|or|evi}em be{e uvek upra-
vqena prema ujediwewu sa Bosnom, Hercegovinom i Starom Srbijom. Isti dr-
`avnik je vodio u istom smeru spoqnu politiku Srbije pod knezom Mihailom
Obrenovi}em. Wegovo iskustvo, wegov veliki autoritet u ovim pitawima sta-
vqali su ga iznad dinasti~kih rasprava. Ve} za vreme srpsko-turskog rata 1876.
da tra`i od Porte da administracija Bosne i Hercegovine kao vazalnih ze-
maqa bude poverena Srbiji da bi se izbegla eventualnost od rata. To je bio je-
dan od najva`nijih razloga prekidawa odnosa izme|u Srbije i Turske. Jasno
je bilo da bi zajednica Srbije i Bosne i Hercegovine pod srpskom vla{}u pred-
stavqala odlu~an korak u pravcu ispuwewa jedinstva srpskog naroda. Srbi-
ja, Bosna i Hercegovina, spojene u jednu dr`avu, bile bi istinski jezgro koje
bi obezbedilo politi~ku budu}nost Srpstva.” (str. 16.) Prema svedo~ewu Slo-
bodana Jovanovi}a, objavqenom u wegovim “Li~nim uspomenama”, slede}im re-
~ima je Stojan Novakovi} izrazio svoju tugu i rezignaciju zbog austrijske anek-
sije Bosne i Hercegovine: “Sve je propalo, propalo bar za mene i moje vr{wa-
ke iz doba kneza Mihaila. Ona Srbija koju smo mi zami{qali, Srbija ujedi-
wena sa Bosnom i Hercegovinom, sama svoj gospodar na Balkanu, ta Srbija ni-
je vi{e mogu}a. Mo`e biti, vi }ete mla|i ipak uspeti da na|ete neki nov pra-
vac i neki nov ideal. Mi smo isuvi{e stari da gajimo nove nade, i moramo le-
}i u grob sa te{kom ranom na srcu.” (str. 17.)
Akademik Qubomir Jovanovi}, koji je bio i predsednik Narodne skup{ti-
ne, povodom aneksije odr`ao je skup{tinski govor u kome je potencirao sle-
de}e: “Nacionalno je pravo srpskog naroda sada ugro`eno. Ko `ivi u Bosni i
koliko on ima tamo nacionalnog prava to je, bra}o, poznato. Nema nikakvog
drugog naroda danas na svetu, koji je u Bosni ikad `iveo ili `ivi osim Srba.
Ko je tamo `iveo pre Srba, gotovo u praistorijsko vreme, toga vi{e danas na
licu zemqe nema i Srbi su tamo bili jo{ pre nego {to su, na primer, Mayari
i do{li u svoju sada{wu otaybinu. Srbi su tamo pre postanka dr`ave Karla
Velikog i utoliko vi{e pre postanka svih onih dr`ava koje su nikle iz dr-
`ave Karla Velikog.” (str. 18.)
Miodrag Purkovi} je 1955. godine isticao u emigrantskom ~asopisu “Brat-
stvo”, koji je izlazio u Kanadi: “Ne smemo da gubimo iz vida da je kroz ceo 19.
vek `iva `eqa Srbije bila da se Bosna i Hercegovina oslobode i ujedine sa
Srbijom. Svaki od nas mora da zna, i to da ka`e, da i s leve i s desne strane Dri-
891
ne `ivi jedan isti narod... Ako sve ovo znamo, du`nost nam je da o tome obave-
{tavamo. Na{a je sveta du`nost da jasno i glasno ka`emo da ove oblasti gde
`ive Srbi nisu sporne i da je wima mesto u sastavu srpske jedinice, jer imaju
svoju i istorijsku i etni~ku tapiju. Srbi moraju, svi do jednoga, da stanu na bra-
nik ugro`enih prava i da vide da je udarac po glavi brata udarac po ro|enoj
glavi. Mogu Srbi da se razlikuju u shvatawima ekonomskog i dru{tvenog ure-
|ewa zemqe, ali svi moraju da imaju zajedni~ke vrhovne interese koji moraju
da stoje iznad partijsko-programskih. Srbi van ugro`enih teritorija imaju da
osete da se ~upaju delovi wihovog sopstvenog tela i slo`no da brane sve {to
neprijateq `eli da otme.” (str. 22-23.)
Slobodan Jovanovi}, u zborniku “Politi~ke i pravne rasprave”, ka`e da
“treba bez sumwe imati na umu da onaj kraj srpske zemqe izme|u Vrbasa i Ko-
lubare sadr`i jezgro srpskog naroda i da su otprilike u tim granicama posta-
vqeni osnovi prve ve}e politi~ke organizacije srpskog naroda pod ^aslavom
Klonimirovi}em.” (str. 23.) Istori~ar i politi~ar @ivan @ivanovi} je, u Be-
ogradu 1894. godine, {tampao kwigu “Zada}a Srbije i na{e politi~ke zablude
i du`nosti”, u kojoj navodi: “Ujediwewe Srpskog plemena jeste zlatni san sva-
kog Srbina, jeste krajwi ciq dana{we Srbije. Ujediwewu su pot~iweni svi na-
{i zadaci... Srbija je u svojim sada{wim granicama samo pupoqak iz koga ima
da se razvije potpuna dr`ava srpska... Srbija je po~etnik, ona je u dobu razvi}a,
napretka; ona ima tek da postane ono {to treba da bude – velika, ujediwena...
Posmatramo koja su to sredstva koja narod raskomadan mogu u~initi jednim, ce-
lim, sjediwenim. To je ose}awe zajednice, krvnog srodstva i bratske qubavi i
odanosti, koja delove jednog naroda privla~i, pri svima nasilnim preprekama
odr`ava ih u duhovnoj celini, kojoj ne mo`e do veka izostati i politi~ko je-
dinstvo. Dejstvo ovih srodstvenih sila neodoqivo je.” (str. 25.)
Jovan Skerli} je, 1908. godine, pisao u “Srpskom kwi`evnom glasniku” o
Hercegovini: “Ponosita pokrajina, gde se nalazi sr` celoga srpskog naroda,
zemqa krepkih qudi i sna`nih ose}awa, gde su nikle najboqe narodne pesme
na{e, ta oblast koja je bila rasadnik cele srpske rase iz koje smo presa|eni u
severne i isto~ne krajeve na{e.” (str. 30.) Skerli} 1914. godine pi{e o zname-
nitom srpskom pesniku Osmanu ]iki}u: “On se obra}ao muslimanima, doka-
zuju}i im da je wihov stvarni i neposredni interes, da se ne odvajaju od bra}e
pravoslavne vere, ve} da se ~vrsto dr`e zajednice sa wima... ]iki} je bio ra-
san Srbin. Ro|en je u jednom od najsrpskijih krajeva, u Hercegovini, kolevci
srpske nacije. Od detiwstva se ose}ao Srbinom i kao takav ostao do svoje smr-
ti... Wegova li~nost nestala je pre vremena, na `alost, ali su ostale wegove
ideje, koje su jedino u stawu da podignu na{e muslimane i da ih povedu putem
napretka ka boqoj budu}nosti.” (str. 31.)
U predavawu koje je organizovalo Dru{tvo za slovensku uzajamnost u Pe-
trogradu 1909. godine, Du{an Vasiqevi} saop{tava da su Bosna i Hercegovi-
na “dve naj~istije srpske zemqe u pogledu krvi i jezika. Narod ovih zemaqa, iako
podeqen na tri vere, sa~uvao je ~istotu jezika i ose}awa zajednice u kojoj Sr-
bi pravoslavni sa~iwavaju apsolutnu ve}inu ukupnog stanovni{tva. Nacio-
nalno ose}awe – to je priznato ~ak u zvani~nom izve{taju Bosansko-hercego-
va~ke vlade – najrazvijenije je kod pravoslavnih Srba. Ja se usu|ujem re}i da je
srpska nacionalna ideja sasvim kristalizovana u svim slojevima naroda. Ta je
892
ideja zasnovana na tradiciji, – na pesmama i pri~ama o vladarima i vojvoda-
ma srpskim iz vremena Kosovske bitke, – natopqena skora{wim se}awima na
patwe i borbe zajedni~ke sa bra}om iz Srbije i Crne Gore.” (str. 34.) Zala`u-
}i se svesrdno za ujediwewe Bosne i Hercegovine sa Srbijom, Nikola Stoja-
novi} je, 1917. godine, u @enevi objavio kwigu “Bosna i Hercegovina” u kojoj,
izme|u ostalog, podse}a na Srbe “muslimanskog veroispovedawa koji su pod za-
povedni{tvom Husein-bega Grada{~evi}a proglasili prvi nezavisnost (1831),
izbacili turske vlasti i, udru`iv{i se sa ostalim ustanicima na Kosovu, za-
dali turskoj sili jedan istorijski poraz.” (str. 35.)
Veliki srpski nacionalni borac Stevan Moqevi} je ukazivao da “te`wa
Srba iz Bosne i Hercegovine prema Srbiji nije delo ni srpske vlade, ni zva-
ni~ne Srbije, nego jedna prirodna te`wa srpskog naroda i svesnog i `eqnog
da zajedno kao narod `ivi i mre, i da je narod, posle Kumanova, Bitoqa i Bre-
galnice osetio da je kucnuo o~ekivani ~as, i da se ta te`wa uskoro mora da ostva-
ri... Ceo jedan narod, a sav narod je bio pro`et istom mi{qu, istim ose}ajem
i istom verom.” (str. 36.) Od po~etka srpske revolucije srpski politi~ki pred-
vodnici bosansko pitawe smatraju kqu~nim u oslobodila~koj borbi svoga na-
roda i izgradwi moderne srpske dr`ave. Kara|or|e je 1807. godine pisao mi-
tropolitu crnogorskom Petru I da }e “podr`ati na{u bra}u u Bosni i Herce-
govini, jer su se i oni digli protiv Turaka i, prirodno, od Srbije o~ekuju po-
mo} i potporu. Ve} sam uputio oru`ane odrede u Bosnu.” (str. 39.) Francuski
diplomata Boa l’Kont javqa 1834. godine da je glavni ciq Milo{a Obrenovi-
}a obnova srpskog carstva, “a to }e re}i da ujedini u istoj dr`avi one tri pro-
vincije ~ije je stanovni{tvo istog porekla, koje govori istim jezikom i ~ija
je sudbina bila tako dugo zajedni~ka: Srbiju, Bosnu i Hercegovinu. I u ovome,
kao i u ostalom, kwaz Milo{ ne ide samo po nagonu svog li~nog ose}awa; on se
intimno identifikovao sa svojim narodom, on ima sve wegove ideje, predrasu-
de i te`we, pa ga to ~ini simpati~nim wegovoj zemqi”. (str. 41.) Knez Petar
Kara|or|evi} je i li~no, pod pseudonimom, u~estvovao u bosanskom ustanku.
Ilija Gara{anin u spoqnopoliti~kom programskom dokumentu, poznatom
po nazivu “Na~ertanije”, isti~e da je “temeq srpske politike da se ona ne ogra-
ni~ava na sada{we wene granice, no da te`i sebi priqubiti sve narode srp-
ske koji ju okru`avaju... Naro~ito treba se izvestiti o Bosni, Hercegovini, Cr-
noj Gori i Sjevernoj Albaniji.” Dokument je napisan 1844. godine. Sarajevski
univerzitetski profesor Hamdija Kapiyi} 1953. godine je pisao: “Politika
srpske vlade prema BiH nije bila uvijek jedinstvena i bila je povezana s we-
nim op{tim stavom prema Turskoj i ostalim balkanskim zemqama. Jo{ od Ili-
je Gara{anina, koji je u doba oligarhijskog re`ima vodio prema Bosni poseb-
nu politiku, a koja je odra`ena u ~uvenom “Na~ertaniju”, Srbija je intenziv-
nije radila na oslobo|ewu BiH. U doba kneza Mihaila ta politika je postala
jo{ intenzivnija, i bila je u sklopu balkanske politike srpske kne`evine. Ova
politika nije, me|utim, dovela do nacionalno-oslobodila~kog rata, ve} se za-
dovoqila diplomatskim re{ewem, dobijawem gradova 1867. Tom politikom ni-
je bila zadovoqna srpska omladina, koja je te`ila oslobo|ewu BiH revoluci-
onarnim putem. Da bi suzbila ruski uticaj, Austro-Ugarska je ~inila sve da Sr-
biju zadr`i uza se, pa je jedno vrijeme radila na planu zajedni~ke okupacije BiH.
Krajeve do Vrbasa i Neretve imala je dobiti Austro-Ugarska, a ostale dijelo-
893
ve BiH – Srbija. S ovakvom politikom Austro-Ugarske i Srbije prema Bosni
nije bila zadovoqna srpska bur`oazija u Vojvodini, i ona je preko Narodne stran-
ke sa dr Svetozarom Mileti}em na ~elu vodila druk~iju politiku koja je ima-
la neposredan ciq: odbiti te`we Austro-Ugarske od BiH i ubijediti srpsku
vladu u potrebu druk~ije, revolucionarne politike prema BiH... Odlagawe ra-
ta s Turskom od \ur|eva do \ur|eva dana naravno nije zadovoqilo ni srpski
narod u BiH, ni Srbe u Vojvodini.” (str. 45-46.)
Pruski potpukovnik Krenski je, 1867. godine, izve{tavao Berlin o te`wi
Srbije da pripoji Bosnu, a pruski konzul Gozen svedo~i da mu je namesnik Bla-
znavac rekao da je “arondirawe Srbije sa Bosnom `ivotni uslov Srbije i da
}e se Srbija vezati sa svakim koji joj taj `ivotni uslov ispuni.” (str. 47.) Pi-
{u}i o Mihailovim bosanskohercegova~kim oslobodila~kim prioritetima,
Emil Oman je isticao: “Malo je srpskih porodica koje nemaju nekog svog pre-
tka odatle; ve} u Kara|or|evim proklamacijama je “hladna Drina” sveta reka
Srbije... Ima izgleda da se knez Mihailo okrene na tu stranu pre nego na ne-
ku drugu, ali sve zavisi od raspolo`ewa u Evropi i od metoda koje mu budu na-
metnute.” (str. 47.)
Iako je kwaz Milan prethodno mnogo oklevao, 1876. godine Srbija i Crna
Gora su u{le u rat sa Turskom te`e}i da potpomognu bosanskohercegova~ke srp-
ske ustanike. Nakon toga je Narodna skup{tina uputila adresu kwazu Milanu
u kojoj je, izme|u ostalog, navedeno: “Srbija vodi ovaj rat radi oslobo|ewa Bo-
sne. Bosna i Hercegovina su dve srpske pokrajine u kojima je nacionalna svest
najrazvijenija, i one su u nekoliko mahova podizale zastavu slobode i izjavqi-
vale da `ele ujediwewe Bosne sa Srbijom, a Hercegovine sa Crnom Gorom.” (str.
49.) I posle okupacije, na stalne austrougarske pritiske i snishodqivost Mi-
lanovu prema be~kom dvoru, Jovan Risti} je kao predsednik vlade podneo ostav-
ku jer nije hteo da se odrekne Bosne. Nova napredwa~ka vlada sa ^edom Mijato-
vi}em na ~elu, Milanu apsolutno poslu{na, sklopila je Tajnu konvenciju pru-
`aju}i wome Austrijancima garanciju da se Srbija ne}e me{ati u pitawe Bo-
sne, Hercegovine i Novopazarskog Sanyaka. Radikali su preko “Samouprave” naj-
te`im re~ima osu|ivali takvu poniznu politiku. Kraq Milan je bio i ostao je-
dini Srbin koji je bio spreman da se odrekne Bosne.
U jeku aneksione krize vode}i be~ki ~asopis “Austrijski pregled” je, 1908.
godine, izve{tavao kako je srpski prestolonaslednik \or|e “mnogo puta iz-
javio da on ne}e mirovati dok srpske zemqe Bosne i Hercegovine ne budu pri-
kqu~ene srpskoj kruni, kojoj pravno pripadaju.” (str. 56.) Jedan od najve}ih ra-
dikalskih lidera Milovan Milovanovi} je, 1895. godine, u zvani~nom radikal-
skom ~asopisu “Delo” objavio studiju “Srbi i Hrvati” i u woj izvrgao ruglu
hrvatske pretenzije, gluposti i pokvarenost, pa nastavio: “Otvoreno i bez us-
tezawa da izjavimo da nama Srbima zbiqa nije ni na pamet do{lo, da mo`e jo{
potrebno biti dokazivati i to, da su BiH srpske zemqe. Za nas Srbe to je jed-
na od onih i onakvih istina koje se uop{te ne dokazuju, koje bi bilo sme{no
dokazivati, jer bqe{te svojom jasno{}u. Dokazivati da su BiH srpske! Pa za-
{to onda ne tra`iti dokaze i da smo mi [umadinci Srbi, da su Bavarci ili
Virtenber`ani Nemci, da su Pari`ani ili Orleanci Francuzi. Zar se nisu
u BiH, `ivqe mo`da i poptunije negoli i u kome drugome kraju srpskome, o~u-
vale u narodnim predawima i narodnim umotvorinama uspomene na pro{lost
894
srpsku kao na svoju narodnu pro{lost. U BiH narod odaje po{tu Sv. Savi, sla-
vi Nemawu, silnoga cara Stefana (Du{ana) i sina mu nejaka Uro{a, di~i se
Markom Kraqevi}em i kosovskim junacima, prokliwe ubicu Vuka{ina i iz-
dajicu Vuka Brankovi}a, peva uz gusle veli~anstvenu kosovsku epopeju – isto
onako kao i usred dana{we kraqevine Srbije. I ta istorija, koja se o~uvala
u predawima narodnim, vredi daleko vi{e no istorija {to se crpi iz pra{wi-
vih poveqa i hronika, ~ak i onih u ~iju se autenti~nost apsolutno ne mo`e sum-
wati, kad se ti~e odre|ivawa zajednica narodnih. Ali i istorijski spomeni-
ci, nezavisno od predawa narodnih, pokazuju isto tako jasno da su BiH, izuzev
jedan neznatan severozapadni deo bosanski, uvek bile srpske zemqe... Hrvat-
ske pretenzije na te dve srpske pokrajine... vezuju se za tu|insku vladavinu, za-
snivaju svoje nade sa sili tu|inskoj, koja bi imala, li{avaju}i narod bosansko-
hercegova~ki slobode i prava samoopredelewa, odroditi ga u isto vreme od we-
gove srpske narodnosti.” (str. 59-60.)
Bo`idar Puri} je u ~ika{koj “Slobodi”, 1955. i 1956, u velikom broju na-
stavaka objavio svoju studiju “Nacionalna politika Nikole Pa{i}a”, iz ko-
je Kosti} potencira fragment koji se odnosi na presudna zbivawa u zimu
1917–1918. godine, kada je bio mogu} mir me|u velikim silama, u~esnicima ra-
ta, nakon {to je Rusija slomqena boq{evi~kom revolucijom: “Pred grubom
stvarno{}u, i u krvavom li~nom i na{em istorijskom iskustvu s velikim si-
lama, Pa{i} je morao poku{ati da bar ne{to spase. Poslao je strogo pover-
qiva uputstva poslanstvima u Va{ingtonu, Londonu i Parizu, da kod tamo{wih
vlada poduzmu korake saznati da li bi Srbija mogla dobiti bar Bosnu i Her-
cegovinu. Zbog wih je rat po~eo. “Kad se saveznici brinu o ga`ewu ugovora o
neutralnosti Belgije, i o nepravdi nanetoj Francuskoj 1871, onda s mnogo vi-
{e razloga treba da odlu~e o ga`ewu Berlinskog ugovora, proglasom aneksi-
je Bosne i Hercegovine, i da i tu nepravdu isprave daju}i pravo narodu Bosne
i Hercegovine izjasniti se da li `eli da ostane pod Austrijom, ili da se uje-
dini sa Srbijom.” I daqe: “S nekoliko strana i takvim razgovorima poku{aj-
te ubediti Vladu amerikansku, da bar tra`i reparaciju ga`ewa Berlinskog
ugovora, kad je ve} na{la za shodno zadr`ati habsbur{ku monarhiju, koja je bi-
la uvek izvor evropskih ratova, a u posledwe vreme i avangarde nema~kog na-
dirawa na istok.” I znaju}i kakvu bi uzbunu na to digao Jugoslovenski odbor,
koji je ve} bio u ratu s Pa{i}em: “Radite tako da o tome niko ni{ta ne ~uje,
jer se na{a bra}a mogu qutiti, kad saznaju da se Bosna i Hercegovina mogu oslo-
boditi, a oni ostaju jo{ pod Austrijom. Oni stoje sad na tom zahtevu: sve ili
ni{ta. Oni ne rade poput dobrog oca koji, kad ne mo`e da oslobodi svu svoju
decu, osloba|a onoliko koliko mo`e, a za ostale motri zgodno vreme, kad }e
i wih mo}i osloboditi. “Oni tra`e da i drugi stradaju, kad oni moraju stra-
dati, i da dele teret ropstva”. U ovom najte`em iskustvu rata Pa{i} je bio
na prvom mestu predsednik Vlade Kraqevine Srbije, pa tek posle, u wegovoj
senci, nacionalni revolucionar protiv Austrije. Ovo dvojstvo uravnote`a-
vao je prema me|unarodnim mogu}nostima. Nije mewao ni svoju politiku ni
ciqeve, ali je prema wima zatezao luk svoje akcije. Ovoga puta spustio ga je
na minimum... Prvi srpski poslanik u Va{ingtonu, Quba Mihajlovi}, smatrao
je za svoju jugoslovensku du`nost odbiti da izvr{i Pa{i}eve naredbe... On je,
posredno ili neposredno, izdao Pa{i}eva strogo poverqiva uputstva Jugoslo-
895
venskom odboru, i preko wega i obave{tajnim savezni~kim slu`bama. Ovi su
to docnije iskoristili kao dokaz da pred inostranstvom optu`e Pa{i}a kao
izdajnika ju`noslovenske misli i velikosrbina koji samo namerava da stvo-
ri Veliku Srbiju, uzev{i Bosnu i Hercegovinu.” (str. 66-67.)
Vladan \or|evi} i Stojan Proti} su, tako|e, zdu{no branili srpska na-
cionalna prava po pitawu austrijske okupacije i aneksije Bosne i Hercegovi-
ne. \or|evi}, u kwizi “Srpsko pitawe” iz 1909, tvrdi: “Bosna i Hercegovina
su srpske zemqe ne samo po nacionalnom ose}awu stanovni{tva tih zemaqa,
ve} i po Bo`jem i qudskom pravu.” (str. 68.) Proti} konstatuje da nakon oti-
mawa drugih srpskih zemaqa, pre svega Boke i Dalmacije, “poku{ava Austri-
ja da Bosnu i Hercegovinu sebi definitivno prikqu~i. Mi moramo ne samo
vikati, mi moramo urlikati od besa.” (str. 69.) Po kazivawu Jozefa Redliha iz
wegovog “Politi~kog dnevnika”, objavqenog u Gracu i Kelnu 1953. godine, La-
za Pa~u mu je jednom prilikom rekao: “O Bosni ne `elim sad da govorim, jedi-
no {to `elim sada re}i, to je da je bila brutalnost kako je aneksija izvr{e-
na, i to je Srbe duboko povredilo. Narod se stalno nosio mi{qu da je Bosna
isto tako srpska kao Srbija, da }e wemu pripasti. Onda: sa Srbijom nije uop-
{te govoreno, nego je prosto anektirana (Bosna).” (str. 70.)
Zato je rat sa Austro-Ugarskom za Srbe bio neizbe`an, a ve} u wegovim pr-
vim danima regent Aleksandar je javno naglasio va`nost oslobo|ewa Bosne, Her-
cegovine i svih drugih evropskih zemaqa pod austrijskim ropstvom. Saveznici
su Srbima na po~etku rata ~vrsto obe}ali Bosnu, Hercegovinu i zna~ajan deo Ja-
dranskog primorja u Dalmaciji. Ruski ministar Sezonov je nagove{tavao da }e
Srbija posle rata biti nekoliko puta ve}a nego pre. Kako iznosi hrvatski isto-
ri~ar Ante Mandi} u kwizi “Fragmenti za historiju ujediwewa, povodom ~etr-
desetogodi{wice osnivawa Jugoslovenskog odbora”, {tampanoj u Zagrebu 1956.
godine, Sezonov je u aprilu 1915. godine specijalnim izaslanicima srpske vla-
de i istaknutim rusofilima Qubomiru Stojanovi}u i Aleksandru Beli}u sa-
op{tio odmah po wihovom dolasku u Petrograd: “Srbi, koji su pokazali juna{tvo
kojem se divi ceo svet, nemaju razloga da budu pesimisti. Stvari za wih ne stoje
nimalo nepovoqno. Srbijine }e zasluge biti stostruko nagra|ene. Posle rata,
ona }e nekoliko puta biti ve}a nego {to je danas. Eto, zar je ikad iko sumwao da
su Bosna i Hercegovina srpske zemqe. Zato se rat ne mo`e svr{iti, a da one ne
obrazuju celinu sa Srbijom. Crna Gora je oduvek bila jedno s wom; zato }e se i
ona, kad se svr{i rat, sa Srbijom ujediniti u nerazdvojnu celinu. Srbija je tra-
`ila izlaz na more; e pa, dobi}e ga u {irokoj pruzi na Jadranskom moru u Dal-
maciji sa starim Splitom! Srbija }e se tako mo}i sre}no i zadovoqno razvija-
ti.” (str. 72.) Zapadni saveznici su u vi{e svojih akata sve to potvrdili, a uz to
Srbima i Slavoniju garantovali.
Biv{i austrougarski ministar inostranih poslova \ula Andra{i, u me-
moarskoj kwizi “Diplomatija i svetski rat”, objavqenoj u Berlinu i Be~u 1920.
godine, prise}a se: “Mi smo zaposeli BiH da branimo na{ put ka moru i na{
stari posed Dalmacije protiv velikosrpske ideje. Velikosrpska ideja nije sred-
stvo okupacije, ve} je okupacija bila sredstvo odbrane protiv velikosrpske ide-
je.” (str. 85.) U ovom delu kwige Kosti} daje mno{tvo fragmenata i citata ra-
znih autora koji su evropsku politi~ku javnost obave{tavali o srpskoj zaoku-
pqenosti pitawem Bosne i Hercegovine i ~e`wama bosanskohercegova~kih Sr-
896
ba da se {to pre pripoje matici. U najkra}oj formi Bo`idar Puri} je, 1917.
godine, u “Srpskim novinama” izrekao potpunu su{tinu: “Gra|ani i seqaci
(BiH) bili su veliki nacionalisti i patriote, svaki na svoj na~in, i verova-
li fanati~no i religijski u Srbiju. Naro~ito seqaci. Za wih je Srbija bila
pojam ne~eg sigurnog, apsolutnog, nepobedivog, kao i Rusija.” (str. 126-127.)
Nema~ki predratni ambasador u Londonu, knez Karl Maks Lihnovski, pi-
sao je 1929. godine o Mladoj Bosni i Sarajevskom atentatu: “Velikosrpska mi-
sao, koja je dala neposredan podstrek atentatu, a kojoj je trebalo udariti “smrt-
ni udarac”, ima svoj koren u nacionalnoj zajednici stanovnika Srbije, Crne
Gore i Bosne... [to je naprednija kultura jednog naroda, {to se vi{e {iri obra-
zovawe, utoliko je `ivqa nacionalna misao, utoliko ja~a potreba zajedni~-
kog dr`avnog `ivota iste organizacije i razvoja. Takvom jednom pokretu ne
mo`e se neki nasilni “smrtni udarac” uop{te zadati, sa wim (takvim razvo-
jem) mora se ra~unati.” (str. 127.) O snazi velikosrpskih ideja u Bosni i Her-
cegovini pi{e i austrijski diplomata Fridrih fon Vizner na osnovu razgo-
vora sa austrijskim generalom [wari}em. Kod mladobosanaca je bilo i jugo-
slovenskih iluzija, o ~emu je pisao ~etni~ki vojvoda Dobroslav Jev|evi} u stu-
diji “Sarajevski zaverenici, Vidovdan 1914”. “Ne treba se ~uditi ni idealnom
snu bosanskih revolucionara o bratstvu i zajedni~kom `ivotu sa hrvatskim
i slovena~kim narodom... Otre`wavawe je dugo trajalo, ponegde je jo{ u pro-
cesu, ali sarajevski atentatori bili su od wega izle~eni odmah posle dela, kad
je hrvatska fukara {irom Bosne i Hercegovine po~ela sa ubijawem srpskog
naroda, paqewem i pqa~kawem srpskog imetka, stvarawem usta{kih prete~a
krvavih {uckora. Jo{ na procesu Princip je govorio o reviziji svojih pogle-
da na jedinstvo sa Hrvatima.” (str. 129.)
Austrijsko ministarstvo inostranih poslova je u [vajcarskoj, 1917. go-
dine, na francuskom jeziku {tampalo propagandnu bro{uru “Srpska zavera
protiv Monarhije”, u kojoj se tvrdi da “svi atentati izvr{eni vi{e godina u
zemqama juga Monarhije imaju svoj za~etak u Srbiji; oni su bili plodovi ve-
likosrpske propagande, ~iji je princip bio da se moraju upotrebiti sva sred-
stva da bi ciq trijumfovao.” (“Ujediwewe Srpstva”) (str. 130.) Velikosrpska
ideja je sru{ila i austrougarsko i tursko carstvo.
Kosti} detaqno izla`e crnogorske stavove prema Bosni i Hercegovini,
koji su podudarni sa srbijanskim, ali i puniji emotivnim nabojem. Sigurno je
tu, pored izjava i delovawa Petra II i kwaza Danila, kao i Marka Miqanova,
najupe~atqivija proklamacija kwaza Nikole povodom aneksije: “Crnogorci!
Va{e tu`ne dvije sestre, Bosnu i Hercegovinu, koje prije trideset godina za
trenutak ozari{e zraci slobode, danas sasvim istrgnu{e iz srpskog zagrqaja.
Austro-Ugarska monarhija zamijeni posjednu}e tih dveju pokrajina kona~nim
prisajediwewem. Bez wihove voqe i pristanka odvuko{e ih tu|em jatu. Izme-
|u vas i wih, izme|u Crne Gore i Bosne i Hercegovine, u~iwene su sada me|u-
narodne i politi~ke podvojenosti. Crnogorci! Najdragoceniju krv vi ste li-
li za slobodu tih zemaqa. U Hercegovini ostalo je na hiqade grobova, u koji-
ma su se ve} u prah raspale kosti va{e vite{ke bra}e Crnogoraca. Po wima
}e sad tu|a noga da gazi, a tu|a }e ruka da ste`e ruke bra}e Hercegovaca koje su
se sa nadom k vama pru`ale. Pred takvim zlim udesom srpskoga plemena steg-
nite va{a juna~ka srca, uz koje gorko pla~e i moje za srcem Srpstva – Bosnom
897
i Hercegovinom. Obiqe`je crno`ute boje niz srpsko zemqi{te ne}e biti gra-
nica koja }e vas u duhu i misli odvajati od va{e bra}e. Naprotiv, ta }e obiqe`-
ja biti vidni znak nepravde; on }e u~initi jo{ ~vr{}im veze i zalogu trajno-
ga uzdawa u pobjedu pravde. Crnogorci! Ne o~ajavajte! Kao stijene na{e budi-
te ~vrsti u nadi. Prolazno je dana{we neodre|eno stawe slobodnih djelova srp-
skoga naroda. Iza te{kih dana do}i }e boqi. Srpsko }e sunce qep{e sjati da
svakoga brata Srbina boqe zagrije i osvijetli.” (str. 171.) Nema~ki publici-
sta Artur Ahlajtner 1913. je pisao: “Razumqivo je samo po sebi da je aspiraci-
ja Crne Gore na Velikosrpstvo dovela ovu u o{tru protivnost sa Austro-Ugar-
skom radi srpskih zemaqa Bosne i Hercegovine.” (str. 173.)
I svi Srbi sa raznih austrougarskih podru~ja bili su odlu~ni i nedvosmi-
sleni za pripajawe Bosne i Hercegovine Srbiji i Crnoj Gori, iako je aneksi-
jom wihova sopstvena pozicija, zahvaquju}i procentualnom rastu srpske etni~-
ke mase, bitno poboq{ana. Kako zapa`a Lazo Kosti}, “Srbi u ovim krajevi-
ma nisu gledali svoje li~ne, ili svoje u`e, ve} op{te, zajedni~ke srpske inte-
rese, a ovi su nalagali spajawe srpskih zemaqa u slobodi. Samo tako moglo se
o~ekivati docnije i spajawe srpskih predela u Austro-Ugarskoj sa slobodnim
srpskim zemqama. A to je bio krajwi ciq svakog Srbina.” (str. 173.) Pri to-
me, Kosti} daje primere iz tekstova Save Tekelije, Dositeja Obradovi}a, Ja-
{e Igwatovi}a, Mihaila Polit-Desan~i}a, Svetozara Mileti}a i cele uje-
diwene omladine srpske.
Kosti} daqe prikazuje delovawe Srba iz Slavonije, Hrvatske, Dalmaci-
je, Dubrovnika i Boke prema bosanskom srpskom pitawu, a u tome svemu najupe-
~atqivija je “Prva poslanica omladini dalmatinskoj” dubrova~kog Srbina ka-
tolika Qudevita Vuli~evi}a, koji je u mladosti bio i rimokatoli~ki fratar,
pa se u zrelom dobu mantije otarasio. Vuli~evi}, gromko, iz punih grudi srp-
skih deklamuje, kako je prenela novosadska “Zastava” 1879. godine: “Do|e her-
cegova~ki ustanak i rat srpskijeh kne`evina s Tur~inom, do|e posvajawe Bo-
sne i Hercegovine. Ti glasoviti doga|aji otvori{e o~i Dalmatinima i ~isto
vidjesmo {ta su Srbi a {ta Hrvati; uvidjesmo gdje je duha i sile. U ovoj zgodi
Srpstvo nam se pokaza svojim velikodu{jem... Prite`e Dalmatine Bosna i Her-
cegovina, ondje im je budu}nost, a i prije su Dalmatini imali vi{e odno{aja s
Bosnom i Hercegovinom, nego sa Hrvatskom. Dalmatinske slavenske porodice
do|o{e na jadransku obalu iz Bosne i Hercegovine. Nema pokrajina tako pri-
rodno ujediwenih {to je Bosna, Hercegovina i Dalmacija; ove se tri sestre ne
rastavqaju bez smrtnijeh muka. Priroda, povijest, obi~aji, jezik, nakloni, a i
sama nada {to nam je u grudima, to neprijeporno utvr|uju; slabo se qudi a i za-
malo mogu tome opirati. Priroda ho}e svoje; vjerujte, osveti}e se qudima, {to
je zaustavqaju. Omladino dalmatinska, gledaj, smatraj koji narod stanuje u Bo-
sni i Hercegovini. Ondje su Srbi, ondje su se najpoglavitija djela srpske povje-
sti zapo~ela, razvila, ovr{ila i dovr{ila. Hercegovina je Toskana na{eg srp-
skog jezika; ondje su izvori lepota, slatko}a i milina kojim na{ srpski jezik
natkriquje mnogo drug~ijeh. [ta smo mi? [ta moramo da budemo? Ako je Dal-
macija cvetnokitna obala srpske Bosne i Hercegovine, mi smo Srbi, a i da ni-
jesmo, morali bi biti. U Bosni su, u Hercegovini i jo{ onamo daqe, na{a bra-
}a, hrabri na{qednici Obili}eva duha {to se na Kosovu umori, a ne poginu.
Znam da je stara Hrvatska le`ala u sjevernom dijelu dana{we Dalmacije i u Pri-
morju, izme|u Neretve i Kupe, ali na zemqi{tu dana{we politike to ni{ta
898
ne vrijedi; malo dijelce nekada{we Hrvatske prirodno pripada Bosni i Her-
cegovini, onoj zemqi gdje su Srbi, srpska sila i budu}nost srpske Dalmacije.
Weki na{emu srpstvu protustavqaju neka istore{na prava, ali politi~ni po-
{qeci ~isto dokaza{e da se istori{nim pravima slabi {tite, oni {to u smr-
ti prose `ivot. Dalmacija je dostojna boqe sre}e i boqoj cijeli ona mora upra-
viti svoj pokret. Dosad nisu Dalmatini `ivjeli svojim duhom, jer su bili ot-
cijepqeni od svoje srpske bra}e, jer su tu|im gospodarima slu`ili... U Srpstvu
nam je budu}nost. Osvijestimo se, dugo smo doba `ivjeli tu|ozemcima u svojoj
zemqi! Dajmo se prirodi! Ako u Srpstvu uzradimo, sebi }emo raditi i na svo-
ju korist, svojim }emo se plodom hraniti a ne tu|om podjelom. Dalmatini u Sla-
venstvu ne mogu drugo biti neg Srbi, jer je Dalmacija bitni udo srpske Bosne
i Hercegovine; u Srpstvu im je `ivot, snaga i budu}nost. Srpska nas je patwa
ganula, uvidjesmo srpski duh, srce na{e prori~e o srpskoj budu}nosti. Dalma-
tinska omladino, stoj na svome mjestu, nazovi se i proglasi se srpskom omladi-
nom.” (str. 192-193.)
Kosti} posebno nagla{ava da su i glavni za~etnici srpske socijalisti~-
ke misli Svetozar Markovi} i Vasa Pelagi} bili veliki pobornici oslobo-
|ewa Bosne i Hercegovine i wihovog pripajawa Srbiji. Markovi} je prema
preciznim podacima Jovana Skerli}a, u~estvovao i u konspirativnim akci-
jama koje su trebale da vode tom ciqu. Vasa Pelagi} je, izme|u ostalog, 1871.
godine sa Cetiwa uputio manifest Srbima u Turskoj koji je zavr{io slede-
}im pozivom: “Bra}o zemqaci... zdru`ite se bratski sa srbomuhamedovcima
i srbo-katolicima, pa kogod po{teno srpski misli i duhom sadaweg vijeka di-
{e... Kogo| prave srpske krvi u prsima svojim ima i gorke rane kosovske pam-
ti; kogo| `eli sebi i svome nara{taju sre}e i napretka, slave i qep{e budu}-
nosti, taj neka prikupqa i hrabri narod da gotov bude prvom prilikom pod sve-
tu zastavu sa svakim po`rtvovawem stati, kad se iskreni prijateqi naroda i
otaybine, slobode i napretka razviju sa usklikom: Ko je ~ovjek, ko je Srbin,
nek se di`e na oru`je.” (str. 199.) Kosti} daqe pomiwe zalagawe Dimitrija
Tucovi}a, Tri{e Kaclerovi}a, Jovana Skerli}a, Dragi{e Lap~evi}a. Kwi-
gu Lazo Kosti} zavr{ava prikazom dela srpskih pesnika, koji su kao iskreni
patrioti pevali o Bosni i Hercegovini. Me|u wima pomiwe i Stevana Ka-
}anskog, “srpskog barda”, ro|enog u Srbobranu u Ba~koj, koji je u Beogradu osno-
vao i izdavao list “Velika Srbija”, a Kosti} je u Vatikanskoj biblioteci u
Rimu na{ao i citirao neke brojeve iz 1888. godine.
Kwizi Kosti} dodaje i svojevrsni ekskurs u kome pokazuje kako su i neki
Hrvati smatrali i javno saop{tavali svoj stav da Bosna i Hercegovina treba
da pripadnu Srbiji. Re~ je, pre svega, o [trosmajeru, Ra~kome, Vatroslavu Ja-
gi}u, Lovru Montiju, Frawi Supilu itd. Posebno su interesantni podaci ko-
je Lazo Kosti} preuzima iz kwige beogradskog univerzitetskog profesora Gr-
gura Jak{i}a “Iz novije srpske istorije”. Tu se govori o fra Grgi [kari}u, du-
hovniku samostana [iroki brijeg, kojeg je osnovalo Dru{tvo omladine rimo-
katoli~ke u Hercegovini i napisao “jedan plan” po kome bi trebalo raditi da
se narod “probudi iz mrtvila tu|eg ropstva i da se pripremi za op}enito uje-
diwewe svih Srbah i pridru`i ostaloj bra}i slavne kne`evine Srbije.” (str.
233.) [kari}ev plan datira iz 1869. godine i sastoji se od dvanaest ta~aka. “U
tre}oj ta~ki spori da je potrebno buditi {to ja~e duh narodnosti srpske i uve-
ravati katolike “da se sloboda i nezavisnost mogu posti}i jedino uni{tewem
899
pomenute mr`we i ujediwewem svih raspar~anih srpskih ogranaka”. Ta~ka pe-
ta ka`e da treba objasniti narodu da su svi na{i stari bili pravoslavne vere
sve do 14. veka “doklen smo i sretni bili i na{e gospodare i vladaoce imali,
i da su tada do{li franciskanci koji su narod rastavili na dva dela”. U sed-
moj ta~ki preporu~a fra Grgo da se narodu razlo`i da re~ Srbin ne ozna~ava
veru, nego samo jedan isti narod jednog istog jezika, iste narodnosti, istih obi-
~aja, jedne iste domovine, jedne iste slobode i nezavisnosti, istih prava. U ta~-
ki osmoj uzima u odbranu Srbiju i ka`e da je skroz neistinito tvr|ewe kato-
li~kih sve{tenika da Srbija ho}e da prevede narod u pravoslavqe, da ona ba{
ostavqa svakome potpunu slobodu savesti i veroispovesti, da joj je na srcu je-
dino na{e oslobo|ewe od ropstva, tu|eg nasiqa i ujediwewe na{e narodno, bez
koga se druk~ije ropstva ne}emo izbaviti. U devetoj ta~ki plana se izra`ava
te`wa da se kod katolika, a po mogu}stvu i kod muslimana, probudi sva mogu}-
na popularnost i simpatija za Srbiju... U desetoj da se polo`i zakletva odano-
sti i privr`enosti Srbiji za svaki slu~aj op{teg pokreta, i da katolici her-
cegova~ki u svakom slu~aju budu spremni pridru`iti se ostaloj bra}i Srbima
za oslobo|ewe svoga naroda i domovine.” (str. 233-234.)
6. Srpski karakter bosanskohercegova~kog
kulturnog stvarala{tva
Posledwu kwigu svog bosanskog ciklusa, kulturno-istorijsku i kulturno-
politi~ku studiju “Kulturne prilike Bosne i Hercegovine (Udeo Srba u kul-
turi BiH)”, Lazo Kosti} je objavio 1971. godine u [vajcarskoj i posvetio je Jo-
vanu Du~i}u povodom stogodi{wice ro|ewa. U prvom poglavqu Kosti} ras-
pravqa o pismu kao osnovnom sredstvu i podlozi kulture. “Kultura ne po~i-
we sa pismom, ali se tek od wega zna {ta ona sadr`i i u ~emu se sastoji. [to
je bilo pre wega, uglavnom je izgubqeno, i nema izgleda da }e se ikad rekonstru-
isati i sasvim pouzdano utvrditi.” (str. 17.) Stanovni{tvo Bosne se slu`ilo
iskqu~ivo }irilicom, a ona se redovno ozna~avala kao srpsko pismo. Druga pi-
sma su tu bila efemerna, sporadi~na i bez trajnijeg uticaja. Pod uticajem dal-
matinske pismenosti u zapadnim delovima Bosne pojavqivala se glagoqica.
Prvi srpski pisani spomenici uop{te su }irili~ni i poti~u sa ovih terito-
rija, o ~emu pi{e Vladimir ]orovi}: “Zanimqivo je da se prvi spomenici na-
{e pismenosti javqaju sa bosansko-hercegova~kog podru~ja. Najstarija dva na-
{a natpisa, pisana oba }irilicom, iz tog su kraja. Prvi je grobni natpis `u-
pana trebiwskog Grda, sada u crkvi u Poqicama kod Trebiwa, pisan negde oko
1180. godine, jo{ za vreme zetskog velikog kneza Mihajla, koga je Nemawa sru-
{io s vlasti. Drugi je crkveni natpis bana Kulina, oko godine 1185, na|en kod
Visokog, a danas ~uvan u Sarajevskom muzeju.” (str. 23.)
Komunisti~ke vlasti su decenijama vodile sistematsku kampawu zata{ka-
vawa srpske istorije Bosne i falsifikovawa natpisa sa kulturnih spomeni-
ka, u ~emu su predwa~ili antisrpski ideolozi Mak Dizdar i Pavao An|eli}.
U Bosni i Hercegovini je prona|eno oko pedeset hiqada sredwevekovnih ste-
}aka, nadgrobnih spomenika sa epitafima koji su uvek }irilicom ispisani.
Dizdar i An|eli} }irilicu pre}utkuju, a ]iro Truhelka je naziva bosan~i-
com, iako je Benedikt Kurpe{i} jo{ 1530. ste}ke nazvao srpskim spomenici-
ma. Truhelka uvodi naziv bosan~ica kako bi lak{e lansirao falsifikat da
900
je natpis na hrvatskom jeziku, iako je veliki hrvatski nau~nik Vatroslav Ja-
gi} pisao da je ~uvena poveqa bana Kulina u }irili~nom pismu i na srpskom
jeziku. Usavr{ena kaligrafija i ortografija svedo~e da je }irilsko pismo usa-
vr{avano mnogo pre Kulina. I Konstantin Jire~ek i Franc Miklo{i~ po-
tvr|uju da je to prva sa~uvana integralna srpska poveqa. Desetak bosanskih ban-
skih poveqa {tampao je Miklo{i} u “Srpskim spomenicima” i sve su bile na
}irilici. I sve verske pravoslavne i bogumilske kwige pisane su iskqu~i-
vo }irilicom. Najlep{i spomenik srpske pismenosti svih vremena, Mirosla-
vqevo jevan|eqe, poti~e iz Zahumqa s kraja XII veka.
]irilica je bila dominantno pismo i u vreme turske okupacije, iako se
rimokatoli~ka crkva svojski trudila da me|u katolicima pro{iri latini-
cu, dok je turska uprava me|u muslimanima podsticala arabicu. To je bio veo-
ma te`ak posao jer su i fraweva~ki monasi prvobitno koristili }irilicu.
Ni Vatikan nije bio mnogo gadqiv na }irilicu ako je smatrao da je mo`e is-
koristiti u svojoj prozelitskoj akciji. Kosti} navodi ~itav niz dokaza da su
katoli~ki autori to pismo smatrali srpskim, kao i jezik kojim su govorili.
]irilicu su bosanski frawevci napustili tek polovinom XIX veka. Sli~na
je situacija i sa bosanskim muslimanima koji vekovima govore srpski i pi{u
}irilicu, dok se prema latinici usmeravaju po ugledu na Tursku i Ataturko-
ve reforme. Sa~uvani su dokazi da su i neki turski sultani, poput Mehmeda
II i Bajazita, izdavali brojne poveqe na srpskom jeziku. Vladimir ]orovi} pi-
{e da su u Bajazitovo vreme “~ak turske, centralne i provincijalne vlasti pi-
sale srpski svojim pot~iwenima u Bosni, Hercegovini i Boki Kotorskoj, jer
provincijalne vlasti su gotovo iskqu~ivo poznavale ovaj jezik i ovo pismo.
U XVI veku jo{ uvek traje ova tradicija. 1540. pi{e Husrev-bej, osniva~ Sara-
jeva, hrvatskom banu P. Keklevi}u, srpski.” (str. 56.)
Salim ]eri} u kwizi “Muslimani srpsko-hrvatskoga jezika”, objavqenoj
u Sarajevu 1968. godine, ukazuje na oficijelno uvo|ewe arabice: “Za religi-
ozne tekstove bila je obavezna upotreba arapskog jezika, a modifikovano arap-
sko pismo prilago|eno na doma}i jezik tako|e je bilo u upotrebi. Sva pisa-
na kwi`evnost na doma}em jeziku saop{tavana je odgovaraju}im arapskim od-
nosno turskim znakovima. Po{to su weni stvaraoci bili religiozno obra-
zovani qudi, i wihova djela su prete`no pro`eta religioznim temama.” (str.
62-63.) Osman Hayi} je u enciklopedijskoj odrednici dvadesetih godina XX ve-
ka naveo: “[to se zna, muslimani su u BiH po~eli pisati arabicom ili arap-
skim pismenima jo{ pre 150 godina. Prve kwige tako ispisane bile su “Mu-
minluci” od Omer ef. Hume iz Stoca i “Mevlud”, spev o Muhamedovom ro|e-
wu od Salih ef. Ga{evi}a iz Nik{i}a. “Mevlud” je docnije arabicom {tam-
pan u Skopqu, u turskoj dr`avnoj {tampariji za Kosovski vilajet. ^au{evi}
je arabicu preudesio i usavr{io za na{ jezik i onda je Muslimanska dioni~-
ka {tamparija u Sarajevu ta slova izlila. To su bila prva izlivena arapska
slova za na{ jezik, jer se dotle samo litografisalo.” (str. 63.) Arabicom je
{tampano samo ~etrdeset kwiga, ali ta, takozvana, “alhemijado kwi`evnost”
nije imala nijedno vrednije kwi`evno delo, pa u su{tini, za moderne nau~ni-
ke predstavqa svojevrsni kwi`evno-istorijski kuriozitet.
Po{to je nisu mogli negirati, Hrvati su nastojali da prisvoje }irilicu
i spomenike wome napisane, pa su je, pored bosan~icom, nazivali i hrvatskim
pismom. Savremeni hrvatski falsifikatori, me|u kojima predwa~i Dominik
901
Mandi}, prinu|eni su da ulo`e mnogo truda i napora da bi uklonili mno{tvo
srpskih atributa, od starina prisutnih. Dubrova~ki katolik Petar Kolendi}
pisao je 1904. godine u ~asopisu “Bosanska vila” u tekstu “Bosan~ica, Bosansko-
hrvatska }irilica i Dubrov~ani”: “^iwenica je, da su u Herceg-Bosni musli-
mi i prista{e katoli~ke crkve upotrebqavali brzopisnu }irilovicu, a za to
obli~je ]irilove azbuke nijesu poznavali drugo ime do “srpska pismena”. Tek
u novije doba neki pisari podari{e tu azbuku nepodesnim nazivom “bosan~ica”,
nepodesnim toga radi, {to se to pismo upotrebqavalo u svim krajevima, gdje Sr-
bi `ive, pa, do{qedno, nema uzroka, da se isti~e kakvim provincijalnim ime-
nom. Jo{ je nepodesniji naziv bosansko-hrvatska }irilica, ime koje je osobito
volio Ivan Kukuqevi}-Sakcinski, pa, ako je vjerovati wegovu “Arhivu”, on joj
ga je, bez ikakve ozbiqne podloge, prvi nadio...” (str. 68.)
Da naziv “bosan~ica” nema nikakvog stvarnog osnova, pisao je i poznati
hrvatski kwi`evni istori~ar Dragutin Prohaska, koji ukazuje na ~itav niz
dokaza da je tu re~ o izvornoj srpskoj }irilici. Tako isto i Srbin katolik, Mi-
lan Re{etar. Slovena~ki istori~ar Gregor ^remo{nik je, posle Drugog svet-
skog rata, ubedqivo dokazao da je bosanska }irilica, kao i dubrova~ka, direkt-
no preuzeta iz srpske kraqevske kancelarije kraqa Milutina. Ipak, najboqi
dokaz srpstva bosanske }irilice je ~iwenica da je austrijski okupator poku-
{ao da je ukine i na silu zameni latinicom. O tome su pisali Hamdija Kapiyi},
Enver Reyi}, Vladan \or|evi}, a i veliki ruski “Enciklopedijski re~nik”,
objavqen u Sankt-Peterburgu 1891. godine. Vojislav Bogi}evi} je pisao kako
su pojedini kotarski predstojnici zabrawivali i srpske kwige iz Srbije i Voj-
vodine. Me|utim, glavni udari na }irilicu usledili su od strane hrvatske usta-
{ke vlasti u toku Drugog svetskog rata i antisrpske komunisti~ke vlasti po-
sle rata.
Drugo poglavqe kwige Kosti} posve}uje razmatrawu usmene narodne kul-
ture Bosne i Hercegovine, pre svega narodnih pesama jer su najboqe ispevane
upravo na tim srpskim podru~jima. Tamo je vekovima narodni jezik bio srpski
i zvani~ni jezik pismenosti. Kako isti~e Vladimir ]orovi}, “bosanske pove-
qe i mnogobrojni natpisi su prete`no u narodnom jeziku, ponekad vrlo `ivom
i u stvari ne mnogo razli~nom od dana{wih oblika...; za razliku od ra{kih pi-
sara, kod kojih je preovla|ivao kalu|erski, kwi`evni srpsko-slovenski jezik,
bosanski su pisari bili bez kwi`evnih ambicija i neposredniji. Otud su wi-
hovi tekstovi dragocen prilog za historiju na{eg jezika, gotovo ponajboqi ko-
je imamo.” (str. 116.) Kako ka`e Lazo Kosti}, “Stanovni{tvo BiH je uglavnom
svoj govor odr`alo u celoj wegovoj prvobitnoj ~istoti; mo`da ga je u~inilo jo{
melodi~nijim i prijatnijim. Kad smo u{li u XIX vek, i kad je na{ jezik stekao
svetsku slavu zahvaquju}i Vuku i wegovim pesmama, iza{la je na videlo lepo-
ta i ~istota srpskog jezika BiH. Jezik bosanskih Srba ostao je mo`da najbli-
`i jeziku starih Srba od pre Velike seobe. U svakom slu~aju, on je jednako ~ist,
koliko i lep. Nesumwivo je `ivi, govorni jezik BiH bio najlep{i i naj~isti-
ji u vascelom srpskom narodu; bio je najjedriji, najnepokvareniji, najnarodni-
ji, najmilozvu~niji. Nije mu nigde bilo ravne. Naro~ito jezik kojim su govori-
li i pevali pravoslavni Srbi.” (str. 117-119.)
Pi{u}i s izrazito pozitivnom ocenom o pripovetkama Petra Ko~i}a, Jo-
van Skerli} je isticao da je wegov jezik, jezik srpske Bosne “odabran, ~ist, te-
~an, zvu~an narodni jezik srpski, jezik kojim su pisali Wego{ i Qubi{a. Ma
902
koliko da mi u Srbiji vodimo zaseban `ivot i imamo izvesno naro~ito obe-
le`je, mi ipak ostajemo doseqeni Sjeni~ani i Hercegovci, koji su naselili
napustelu [umadiju, i jezik kojim je ova kwiga napisana zvoni nam kao ne{to
blisko, poznato i drago, i kad ga ~ujemo mi zatreperimo, kao da nam se peva sta-
ra neka pesma kojom su nas uspavqivali u na{em detiwstvu. I bez istorije i
bez stru~nih kwiga, mi ose}amo da je to na{ jezik, jezik na{ih dedova. U we-
mu ima da se osve`ava i bogati ovaj izbledeli i sasu{eni jezik kojim se danas
u nas pi{e.” (str. 124-125.) S velikim odu{evqewem o Ko~i}evom jeziku pi-
sali su Isidora Sekuli}, Veqko Petrovi} i Ivo Andri}.
Posebnim poglavqem Lazo Kosti} obra|uje pojedina~ne bosanskoherce-
gova~ke kulturne poslenike, li~nosti kao subjekte kulturnog `ivota. Po~i-
we od znamenitih pesnika koji su spevali juna~ke pesme u desetercu i narod-
nom duhu, me|u kojima predwa~e Filip Vi{wi}, Te{an Podrugovi} i Sima
Milutinovi} Sarajlija. Za Filipa Vi{wi}a ka`e: “Ne{kolovan, nepismen,
bez o~iweg vida, sve {to je dao, dao je iz sebe. On je skroz originalan i kao na-
rodni pesnik; nema kod wega konvencionalnosti ni manira. Sve je rekao na svoj
na~in, nepreuzet ni od koga, nepodr`avan i nepodr`iv. Opevao je doga|aje ne-
posredno i verno kao da ih je gledao. (Bio je uvek u blizini popri{ta.) Me|u
svim srpskim guslarima, za wega jednog se mo`e tvrditi da su sve pesme iskqu-
~ivo wegove, bez i~ije primese. On nije reprodukovao ve} stvarao. I sve su mu
pesme takve umetni~ke vrednosti, da se danas ~itaju kao nekad. One su klasi~-
ne, one su ve~ne.” (str. 153.) Za razliku od Vi{wi}a, Kosti} smatra da je Te-
{an Podrugovi} “reproduktivan” peva~. On nije “iznedravao” pesme, ve} ~u-
vene prekrajao, prera|ivao, transponovao i kazao Vuku. Ne zna se {ta je we-
govo a {ta tu|e, mada se s punim pravom pretpostavqa da je veliki deo tih pe-
sama u prenetoj formi plod wegovog pesni~kog genija. Da ga nije Vuk na{ao
i saslu{ao, ko zna da li bi imali ijednu od tih pesama koje spadaju u najve}e
blago srpske narodne poezije.” (str. 155-156.) Tre}i velikan koga izdvaja Ko-
sti} “nije ~isti narodni, najmawe anonimni pesnik, ve} poznati i priznati
pisac i izdava~ pesama Sima Milutinovi}-Sarajlija. On je bio dika srpskog
Parnasa, i u svim srpskim predelima je po~etkom XIX veka smatran kao naj-
boqi srpski pesnik (do pojave Wego{a, ~ije su pesme tek postepeno i veoma
sporo prodirale u srpsku ~itala~ku publiku. Wego{ je postao slavan tek vi-
{e decenija iza svoje smrti, dok se Sima uznosio i veli~ao za `ivota kao je-
dva koji `ivi srpski pesnik ikada).” (str. 157.)
Po~etak XXveka dao je Srpstvu dva pesni~ka genija iz Hercegovine, Alek-
su [anti}a i Jovana Du~i}a. Za [anti}a je Jovan Skerli} pisao: “On je Sr-
bin razumnije, stvarnije, modernije no {to je nekad bilo u istorijskim fik-
cijama i u poetskoj magli... On voli narod u sada{wosti i stvarnosti, u wego-
vom radu, u wegovoj bedi, u wegovoj nadi i veri u boqe dane... Pesme Alekse [an-
ti}a, koji je u tolikoj meri pesnik na{e rase, na{ega doba i na{e du{e, vr{e
nad nama ~udesan i iscelitelni uticaj. U wima kupamo mi svoju klonulu, ohlad-
nelu, uko~enu du{u; one krave sa we led sumwe, suvote i podsmeha; i kao da smo
se napojili `ivotvorne vode na studencu ve~ite mladosti, u kome se budi ono
{to je zaspalo i vaskrsava ono {to je bilo umrlo, mi se verno vra}amo sami-
ma sebi i postajemo boqi, svetliji i ja~i.” (str. 161-162.) Jovan Du~i} je, bez
sumwe, najve}i liri~ar koga su Srbi ikada imali. Kako ukazuje Kosti}, “bez-
903
broj prikaza wegovih dela je iza{ao, bezbroj rasprava povodom wegovih pesa- Jovana Kr{i}a, Todora Kru{evca, Predraga Palavestre, Riste Trifkovi}a,
ma, pa su ~ak doktorske disertacije o wemu pisane (Nikola Mirkovi}). Sve je Vuka Krwevi}a i Midhata Begi}a. Pri kraju kwige Kosti} daje kratak osvrt
bilo u hiperbolama, svak je uznosio velikog srpskog pesnika sem nekoliko za- na literarnu produkciju katolika i muslimana, a onda {iri prikaz publici-
vidqivih i defetisti~kih komunisti~kih pisaca pod barjakom Miroslava Kr- sti~kih dela buditeqa nacionalne svesti, politi~kih aktivista i prosveti-
le`e (Milan Bogdanovi}, Velibor Gligori}, Marko Risti}, Eli Finci itd.). teqskih pisaca. Posebnu pa`wu posve}uje delatnosti Vase Pelagi}a, organi-
Wima je smetala zvezda Du~i}eva, pigmeji nisu mogli da sagledaju veli~inu Du- zaciji “Mlada Bosna” i emigrantskim piscima poreklom iz Bosne i Herce-
~i}evu. Ali u srpskoj gra|anskoj (“bur`oaskoj”) kritici Du~i} je prolazio da govine. Sledi pregled nau~nog stvarala{tva i delatnosti na drugim kultur-
ne mo`e biti boqe. O wemu je pisano sa entuzijazmom. Niko ga nije ~ak stavqao nim poqima, kao i kra}a analiza ~asopisne periodike, razvoja {kolstva, kwi-
na neko drugo mesto ve} uvek na prvo me|u svim srpskim liri~arima.” (str. 165.) `evnih i kulturnih dru{tava, pozori{ne umetnosti i arhitektonskog napret-
Kosti} predstavqa i nekoliko pesnika Srba muslimanske veroispovesti. ka. Kwigu Lazo Kosti} efektno zavr{ava citirawem poznatog beogradskog
Na prvom mestu je Osman \iki}, za koga je Jovan Du~i} rekao: “U vreme raz- psihijatra dr Veselina Savi}a, koji je 1969. godine u “Kwi`evnim novinama”
dawivawa u Mostaru, izbio je i Osman \iki}, slu~ajni [anti}ev u~enik u pe- odgovorio na pitawe {ta misli o raznim nacionalizmima: “Ja sam pod pokro-
sni{tvu, a ina~e jedna iluminarna vi{e proro~ka figura nego kwi`evni~ka. vom jednog pojma jedne nacije koja se zove srpska, odnosno nacionalnosti srp-
Nacionalizacija muslimana na ovaj na~in dobila je u Mostaru svoj za~etni i ske i ja se li~no ose}am Srbinom. Za{to? Svaka nacija vredi toliko koliko
logi~ni pe~at, i epicentar, ~iji talasi ne prestaju ni danas da se {ire, bez ob- svojom kulturom doprinese onoj univerzalnoj eti~koj i kulturnoj slobodi raz-
zira na ve{ta~ke i slu~ajne prepone. Svakako, i ovo je jedan veliki ponos {to voja ~ove~anstva. I ja sam ponosan na pojam koji vlada mojim narodom, mojom
je ba{ Mostar dao istovremeno i pokret Osmana \iki}a, najizrazitije li~- kulturom: Nemoj sine govoriti krivo ni po babu ni po stri~evima – ve} po prav-
nosti na{eg muslimanstva posle Mehmed-pa{e Sokolovi}a.” (str. 174.) Srp- di Boga istinoga. – Nemoj sine izgubiti du{u. – Boqe ti je izgubiti glavu –
stvom i te`wom za bratskom slogom pravoslavaca i muslimana zadojeni su i nego svoju ogre{iti du{u. – To je ono {to moj narod, moja nacionalnost dopri-
Avdo Karabegovi} i Omerbeg Sulejmanpa{i}, kao i ]azim ]ati}, poznat po nosi jednoj humanijoj, {irokoj, boqoj, pravoj kulturi i pravom progresu slo-
pesmi “Srpski ponos”. bodnog ~oveka. Ja sam ponosan {to istorija moga naroda nema zajedni~kog sa
Od drugih srpskih pesnika, Kosti} izdvaja Isaiju Mitrovi}a, Milo{a Vi- onim stra{nim qudskim primerima, kao na primer, krsta{kim ratovima, ka-
dakovi}a i Vladimira Ga}inovi}a iz perioda pre Prvog svetskog rata, a po- da neko putuje nedeqama na kowu, pod oklopom sa jednim ube|ewem da, ako do-
sle rata Mihaila Mirena, Qubicu Grkovi}, Gaziju Hanyi}. Posle Drugog svet- |e i osvoji Isusov grob, da }e biti sve u redu na ovom svetu. Ali kada je do{ao
skog rata zablistali su Skender Kulenovi}, Rajko Petrov Nogo, Izet Saraj- u Jerusalim, taj isti je ubijao decu.” (str. 297.)
li} i drugi.
Rodona~elnik velikih srpskih bosanskih pripoveda~a je svakako Petar Ko-
~i}. Veqko Petrovi} u enciklopedijskoj odrednici je konstatovao: “Ko~i}ev
rad na lepoj kwi`evnosti nesravweno je zna~ajniji od wegove politi~ke akci-
je, iako su wegove pripovetke tesno vezane za wegovu nacionalnu delatnost... Ma-
da su Ko~i}eve pripovetke bezmalo sve ogor~eni, strasni nacionalni i soci-
jalni protesti protiv tu|inskog politi~kog i uop{te ekonomskog podjarmqi-
vawa i eksploatacije srpskog seqa~kog naroda u Bosni, u wima ima toliko ~i-
ste poezije, da }e ona o~uvati svoj prvobitni ~ar... U pogledu na pesni~ke opi-
se prirode i seoskog `ivota, Ko~i} nadma{a sve na{e pripoveda~e, ne samo sna-
gom zamaha i obujmqivawa, nego i potpuno originalnom suptilno{}u... Uz Bo-
ru Stankovi}a, Ko~i} je za~etnik lirizma u srpskoj novelistici, tvorac naro-
~ite, originalne, subjektivne pripovetke.” (str. 184.) Pored Ko~i}a, zna~ajnu
ulogu u kwi`evnosti su imali Svetozar ]orovi} i Radovan Tunguz Perovi},
kao i ~itava plejada mladih kwi`evnika okupqenih oko nacionalne organiza-
cije “Mlada Bosna”. U periodu izme|u dva svetska rata najistaknutiji srpski
pripoveda~i u Bosni i Hercegovini su bili Isak Samokovlija, Hamza Humo,
Borivoje Jevti}, Marko Markovi} i Emil Petrovi}.
Bosna i Hercegovina su Srpstvu dale tri grandiozna romansijera i pri-
poveda~a, a to su Ivo Andri}, Branko ]opi} i Me{a Selimovi}, koji pred-
stavqaju najve}a imena srpske kwi`evnosti. Tu su iznikli i vrhunski kwi`ev-
ni kriti~ari poput Dimitrija Mitrinovi}a i Milovana Vidakovi}a, ali i
904 905

Glava ~etrnaesta
LIBERALNI I DEMOKRATSKI PRINCIPI
MODERNOG PRAVNOG PORETKA
Prvih dvadeset godina svoje nau~ne i univerzitetske karijere Lazo Kosti}
je posvetio prou~avawu javnog prava i teorijske statistike, postav{i jednim
od glavnih utemeqiva~a ovih nau~nih disciplina u srpskom intelektualnom
miqeu. S obzirom da dru{tvene nauke ne poznaju apsolutno vrednosno neutral-
ne sudove, Kosti}eva dela, po prirodi stvari, ve} u startu izra`avaju ideolo-
{ka opredeqewa autora. Lazo Kosti} je srpski patriota i nacionalista, ~i-
ja qubav i briga prema Srpstvu nijednog trenutka ne bivaju potisnuti. Bez ob-
zira koji teorijski i stru~ni problem, kao vrstan i plodan autor razmatra, we-
gova politi~ka shvatawa su izrazito liberalna i demokratska, a po pitawu bor-
be za elementarne demokratske principe on nikada nije bio spreman na kom-
promise. Nacionalisti~ka i demokratska opredeqewa su ga i dovela u redo-
ve Radikalne stranke, koja, uz velike egzistencijalne lomove i prekide, ve} 120
godina razvija demokratsku i liberalnu varijantu srpskog nacionalizma, bo-
re}i se za jedinstvo svih srpskih zemaqa i velikosrpski dr`avotvorni ide-
al, ali odbacuju}i primitivne i autokratske stege monarhizma i klerikali-
zma.
Kosti} je utemeqio srpsku teorijsku statistiku i bio na dobrom putu da
razvije celovit, konzistentan i koherentan sistem javnog prava, u ~emu ga je Dru-
gi svetski rat spre~io, ali wegovo trotomno Administrativno pravo i veli-
ki broj radova iz oblasti ustavnog prava predstavqaju i danas nezaobilazan na-
u~ni fundament srpskog pravni~kog mi{qewa. Duboki pravni~ki teorijski
prodori i detaqne stru~ne elaboracije ovom vrhunskom intelektualcu su omo-
gu}ili da u emigrantskoj fazi svog stvarala{tva znala~ki i temeqito obra-
di skoro sva zna~ajna pitawa srpske nacionalne ideje i dr`avotvorne ideolo-
gije. Kao istaknuti i ugledni radikal, on se nije bavio strana~kim poslovi-
ma niti aktivno u~estvovao u politi~kom `ivotu. Svu `ivotnu energiju je kon-
centrisao u nau~ni rad i tako dostigao vrhunce intelektualnog stvarala{tva.
Smatrao je da moderna dr`ava mora da se zasniva na razvijenom pravnom poret-
ku i principu vladavine prava i ogromnu energiju je ulagao da razvije wegove
osnovne okvire, dovede ih u sklad s najvi{im svetskim demokratskim dostig-
nu}ima, a uz to nije oklevao da o{tro i beskompromisno kritikuje sve slabo-
sti i diletantizam politi~kih mo}nika.
906
Zato Kosti}ev me|uratni akademski opus nastojimo da lociramo u ukup-
ni razvoj srpskog pravnog poretka i wegovog ustavnog oblikovawa u istoriji
srpske dr`ave i prava, od nemawi}ke dr`avotvorne ideologije, preko veli-
~anstvene srpske revolucije do pogubnog dvadesetog veka, kuge jugoslovenstva
i gube komunizma, koji su satrli srpski nacionalni ponos i dostojanstvo. Iz-
mrcvareni celovekovnim razbijawem srpskog narodnog bi}a i politi~kog je-
dinstva, suo~eni sa dubokom ekonomskom krizom i socijalnom bedom, dele}i
sudbinu te{ko rawene Rusije, wene malaksalosti i bezvoqnosti, na{li smo
se na poqu stravi~nog udara mondijalisti~ke varijante novog svetskog poret-
ka. Wegovi kretori bezuslovno `ele da nas uni{te, da nam satru nacionalnu
svest i pretvore nas u bezvoqne robove globalizma. Mi nemamo kud iz svoje
ko`e. I kroz te`a smo istorijska isku{ewa prolazili i zato imamo mno{tvo
pouka da izvu~emo iz svoje bogate nacionalne i politi~ke istorije. Dr`avo-
tvorni projekat Velike Srbije i radikalska politi~ka ideologija su pretr-
peli velike gubitke i razaraju}e udare, ali nisu i ne mogu biti pora`eni. Oni
}e izdr`ati i dovesti do vaskrsa slobodne Srbije, Velike Srbije.
U tri odeqka ovog zavr{nog dela monografije o nau~nom i publicisti~-
kom delu Laze Kosti}a predstavqeni su wegovi radovi iz oblasti ustavnog i
administrativnog prava i teorijske statistike, iz kojih se mogu sagledati pr-
vobitni Kosti}evi teorijski okviri i ideolo{ki orijentiri, a u posledwoj
glavi pregled ideolo{ke podloge dr`avnopravnog i ustavnog razvoja srpske
dr`ave, dr`avotvorni projekat Velike Srbije sa naslonom na viziju koju je o
wemu razvio Vladimir ]orovi}, kao i istorijski razvoj srpskog radikalizma
od Pa{i}eve Srpske narodne radikalne stranke, iz 1881. godine, do moderne
Srpske radikalne stranke koja je s ponosom ponovo razvila barjake velikosrp-
skog nacionalizma, slobode i demokratije.
I.. Ustavno pravo
1. Komentar Oktroisanog ustava iz 1931. godine
Re~ je o kqu~nom Kosti}evom radu iz oblasti ustavnog prava, koji je pri-
premqen u verziji improvizovanog uybenika, u kome se pozitivno ustavno pra-
vo u celini obra|uje, ali u egzegeti~koj a ne sistemskoj formi. Oktroisani
ustav je done{en kraqevom voqom 3. septembra 1931. godine, nakon {to kraq
Aleksandar I Kara|or|evi}, 6. januara 1929. godine, izvr{ava dr`avni udar,
“ukida jednostrano Vidovdanski ustav, prenosi zakonodavnu vlast na sebe i vla-
da po principu apsolutisti~ke monarhije... Zakoni su brzo mewani, tako da ni-
je bilo stabiliteta koji je ina~e svojstven legalnom re`imu, politi~ka pra-
va uop{te nisu postojala... Upravna vlast je bila oslobo|ena uop{te svake kon-
trole.” (Lazo Kosti}: Sabrana dela, tom I, Ustavno pravo, ZIPS, Srpska ra-
dikalna stranka, Beograd 2000., str. 19.)
Ustavom je sankcionisan novi dr`avni naziv i proklamovana ustavna mo-
narhija kao oblik vladavine. Terminolo{ki je formulisano jedinstvo naro-
da i unitaristi~ko dr`avno ure|ewe, a implicite nagove{teno obnavqawe
parlamentarizma. Drugim ~lanom se odre|uju dr`avni simboli, grb i zasta-
907
va. Prethodno je zakonom bilo zabraweno isticawe svih drugih zastava osim
jugoslovenske, a stara srpska zastava mogla se vijoriti samo na srpskim pra-
voslavnim hramovima povodom verskih praznika, uz obaveznu dr`avnu. Him-
na nije pravno regulisana, ali je u praksi kombinovana strofama srpske, hr-
vatske i slovena~ke, dok su kao dr`avni praznici inaugurisani samo kraqev
ro|endan i dan ujediwewa. Za slu`beni jezik ustavnim aktom je proklamovan
srpsko-hrvatsko-slovena~ki. Uvedeno je jedinstveno dr`avqanstvo, ravnoprav-
nost svih gra|ana pred zakonom i jednaka za{tita vlasti, a ujedno deklarisa-
no da se ne priznaju nikakve plemi}ke titule ili prednosti na osnovu ro|e-
wa, {to je protivre~no prethodno definisanom monarhijskom obliku vlada-
vine i nasle|ivawu prestola.
Garancija gra|anskih prava i sloboda taksativno se svodi na ka`wivost
nezakonitog li{avawa slobode, zabranu su|ewa nenadle`nog suda, nemogu}nost
osude bez prethodnog saslu{awa i po{tovawa prava na odbranu, propisivawe
kazne iskqu~ivo zakonom, nemogu}nost proterivawa gra|anina iz dr`ave, eks-
tradiciju ili zato~ewe, nepovredivost stana, slobodu veroispovesti i save-
sti. Vere se priznaju zakonom i samo one koje zakon izri~ito usvoji postaju pu-
nopravne i me|usobno ravnopravne, s tim {to se ~lanom 11. nagla{ava da ni-
ko, pozivaju}i se na verske propise, ne mo`e biti oslobo|en gra|anskih i voj-
nih du`nosti. Ne postoji ni obaveza ispovedawa bilo koje vere ili u~estvo-
vawa u verskim obredima. Zakonom se reguli{e kako priznate vere mogu odr-
`avati veze sa svojim vrhovnim verskim stare{instvom koje se nalazi van dr-
`avnih granica. Verski predvodnici ne smeju svoja duhovna ovla{}ewa, ver-
sku slu`bu ili religiozne tekstove zloupotrebqavati u partijske politi~-
ke svrhe. Ispovedawe bilo koje vere ne mo`e biti osnov politi~kih privile-
gija ili ve}ih politi~kih prava. Nepriznate veroispovesti su mogle egzisti-
rati kao udru`ewa gra|ana. “Vere priznate Vidovdanskim ustavom (“usvojene”)
ove su: pravoslavna, katoli~ka rimskog i gr~kog obreda, evangelijska augsbur-
{kog i helvetskog veroispovedawa (“luterani” i “kalvini”), muslimanska, sta-
rokatoli~ka, i jevrejska sefardijskog i e{kenaskog obreda (“{panski” i “ne-
ma~ki” Jevreji). Docnije su priznate ove dve vere: evangeli~ko-bratinsko-re-
formatska i adventisti~ka.” (str. 47.) Muslimani su imali privilegiju da u
wihovim porodi~nim i naslednim sporovima sude dr`avne {erijatske sudi-
je, koja je proistekla iz odredbi Sen-@ermenskog ugovora. Dr`ava je suvere-
na u odnosu na verske zajednice, a verskim funkcionerima poverava i izvesna
javna ovla{}ewa, poput sklapawa brakova ili vo|ewa mati~nih kwiga. Iako
nije bilo progla{ewa jedne dr`avne religije, nije provo|en ni princip odva-
jawa crkve od dr`ave. Verske zajednice u`ivaju unutra{wu autonomiju, ali wi-
hove ustave overava kraq i organizovane su po principu javnopravnih korpo-
racija personalne prirode.
Od politi~kih prava i sloboda, ovim ustavom se izri~ito nagla{ava slo-
boda misli, govora, nau~nog i umetni~kog stvarala{tva, politi~kog udru`i-
vawa, zbora i dogovora, podno{ewe apelacija vlastima, obaveznost besplat-
nog osnovnog {kolovawa, nepovredivost tajne pisama, telegrafskih i telefon-
skih komunikacija. Ipak je postojala naknadna cenzura {tampe kroz mogu}nost
tu`io~eve ili policijske zabrane rasturawa. “Iako je u zakonu predvi|eno kad
se sve mogu zabraniti neke novine ili uop{te jedan {tampani spis, niko ne
908
mo`e kontrolirati da li je re{avaju}i organ pravilno primenio zakon. U stva-
ri izlazi na to, da vlast mo`e zabraniti rasturawe i prodaju svake {tampa-
ne stvari koja joj nije po voqi. Kako bi novinska preduze}a usled toga mogla
trpeti veliku {tetu, ona u praksi podnose rukopise napred na cenzuru onim
organima koji raspola`u sa pravom zabrane novina. Na taj na~in, novine su
same uvele prethodnu cenzuru.” (str. 51.)
Partijsko politi~ko udru`ivawe je zabraweno po ~lanu 13. Ustava ako je
ono na verskoj, plemenskoj ili regionalnoj osnovi ili u svrhe fizi~kog vas-
pitawa, dok na politi~ke skupove gra|ani nisu smeli dolaziti naoru`ani. Po-
stojala je obaveza prijavqivawa javnih skupova, a vlast je mogla zabraniti wi-
hovo odr`avawe ako proceni da su protivzakoniti, opasni za javni poredak, zdra-
vqe qudi ili va`ne dr`avne interese. Zborovi na otvorenom prostoru mora-
li su imati i formalnu dozvolu. Politi~ke partije su formirane po dvokru-
`nom sistemu dozvola koje je izdavalo Ministarstvo unutra{wih poslova, ko-
je mo`e bez ikakve sudske kontrole u svako doba da politi~ku stranku raspu-
sti. Kosti} se po ovom pitawu {ire osvr}e na raniju situaciju, pa ka`e: “Po-
liti~ke stranke nisu u Srbiji uop{te bile pravno regulisane. Wih zakonodav-
stvo nije ni spomiwalo, one nisu imale ni privatnopravnu li~nost. Ako je stran-
ka imala neko ime, ono je kod suda bilo zavedeno kao imawe odre|ene li~nosti
(obi~no partijskog funkcionera koga partijski glavni odbor odredi); prili-
kom izbora zvani~no se lista nazivala po svome nosiocu, a ne po stranci koja
ju je istakla. Isto stawe je bilo u na{oj dr`avi od 6. januara 1929. kad su poli-
ti~ke stranke “zabrawene i rasturene” Zakonom o za{titi javne bezbednosti
i poretka u dr`avi. Iako politi~ke stranke nisu pravno bile priznate, one
su fakti~ki egzistirale i vr{ile vrlo mo}an uticaj na javni `ivot pa, {ta
vi{e, i na formirawe prava. One su imale svoju organizaciju, svoje partijske
instancije, svoje statute. Zakon o za{titi javne bezbednosti i poretka u dr`a-
vi hteo je da im onemogu}i `ivot i dejstvovawe; on je po{ao od fakti~kog a ne
od pravnog stawa. On im nije oduzeo pravno priznawe jer ono nije nikad ni da-
to; zabrawuju}i i rasturaju}i politi~ke stranke, zakon nije imao u vidu prav-
ne organizacije ve} dru{tvene faktore i dru{tvene sile.” (str. 53.)
Kod nau~nog i umetni~kog stvarala{tva nema uobi~ajene formulacije da
su slobodni, ali u granicama zakona, s tim {to u spornim slu~ajevima opet dr-
`avni organi, po neizvesnim kriterijumima, cene da li je ne{to zaista pro-
dukt nau~nog i umetni~kog stvarala{tva ili nije. Istina, posebnim zakoni-
ma se sva delatnost akademija, univerziteta i instituta kvalifikuje kao na-
u~na. Sve {kole su obavezane da sprovode moralno vaspitawe i razvijaju dr-
`avqansku svest koja }e se temeqiti na duhu narodnog jedinstva i verske to-
lerancije. “Nastava se mora bazirati na patriotskoj osnovi i duhu integral-
nog jugoslovenstva.” (str. 58.)
Narednim ustavnim normama inauguri{e se pravo svakog gra|anina da tu-
`i sudu dr`avne i samoupravne organe ako na wegovu {tetu po~ine neka kri-
vi~na dela, a oni odgovaraju za {tetu koju pri~ine nezakonitim i nepravilnim
vr{ewem slu`be. Svim dr`avqanima su pod istim uslovima dostupna sva zva-
wa u dr`avnoj slu`bi. Dr`avqanin ima pravo za{tite dok boravi u inostran-
stvu, slobodno mo`e istupiti iz dr`avqanstva ako prethodno izvr{i sve svo-
je obaveze prema dr`avi, ali ni u jednoj varijanti ne mo`e biti ekstradiran.
Time se prvenstveno {tite gra|ani od eventualne samovoqe upravne vlasti.
909
 U okviru ustavnog odeqka, u kome su koncentrisane socijalne i ekonom-
ske odredbe, nastavqa se koncept Vidovdanskog ustava koji je u ustavnopravnom
razvoju napravio zaokret od egoisti~nog individualizma ka socijalnom soli-
darizmu, podrazumevaju}i da se pojedina~na prava qudskih individua mogu ogra-
ni~iti u interesu celine, kolektiva, dru{tva ili dr`ave. Dr`ava po~iwe da
{titi ekonomski slabije i socijalno ugro`ene dru{tvene slojeve od ekonom-
skog pot~iwavawa i eksploatacije, s obzirom da su ti slojevi neuporedivo ma-
sovniji i wihovo nezadovoqstvo mo`e da ugrozi dr`avni opstanak. Dru{tve-
ni solidarizam u ciqu odr`awa socijalnog mira vodi prerastawu individu-
alisti~kog tipa liberalne dr`ave u socijalnu dr`avu. Uz to, ustavnim norma-
ma se proklamuje dr`avna za{tita braka, porodice i dece, garantuje se nepri-
kosnovenost svojine i zakonska mogu}nost wene eksproprijacije u op{tem in-
teresu uz pravi~nu naknadu, sloboda rada i privrednog ugovarawa uz pravo dr-
`ave da svojom intervencijom uklawa dru{tvene protivre~nosti, a ustanovqa-
va i posebno dr`avno privredno telo savetodavnog karaktera.
^etvrtim odeqkom se okvirno defini{e dr`avna vlast i na~elno pro-
klamuje wena trajna podela na zakonodavnu, upravnu i sudsku, kao i princip ustav-
nosti u wenom obavqawu. ^lanom 26 se precizira da zakonodavnu vlast zajed-
ni~ki obavqaju kraq i narodno predstavni{tvo, koje ~ine Senat i Narodna
skup{tina. Kraq ima i upravnu vlast preko odgovornih ministara, dok sud-
sku vlast obavqaju sudovi, s tim {to se wihove presude i re{ewa izri~u i iz-
vr{avaju u ime kraqa, a u skladu sa zakonskom osnovom. Po{to svaka vlast
striktno podle`e ustavu, on je osnovni pravni akt i svi ostali akti moraju bi-
ti saglasni sa wegovim odredbama ili se, u protivnom, smatraju nepostoje}im.
Tome protivre~i ustavna odredba da svi zate~eni zakoni ostaju na snazi bez ob-
zira da li su u skladu sa ustavnim normama, a po{to ne postoje ustavni sudovi
nema ni nadle`nih dr`avnih organa koji bi procewivali ustavnost zakona u
slu~aju spora. Kosti} smatra da “bez jedne takve ustanove nikakve garantije ne-
ma da }e se ustavi po{tovati i pitawe je da li wihovo izdavawe i propisiva-
we ima ikakvog smisla.” (str. 74.)
Kraq je najvi{i ustavni i dr`avni faktor i ustavotvorac je podrazume-
vao da on integri{e i manifestuje jedinstvo sve tri grane vlasti, a u ovom
slu~aju on je i sam ustav darovao svome narodu. Kosti} ukazuje da su u petom odeq-
ku ustavnog teksta ispreme{tane “odredbe koje se odnose na privilegije i od-
redbe koje utvr|uju vlast i nadle`nost kraqa. Uop{te nije ni u ovim ni u pret-
hodnim ustavima, odr`avan jedan logi~an red pri slagawu pojedinih propi-
sa ovoga odeqka.” (str. 78.) Ustav za kraqa proklamuje da je “zato~enik narod-
nog jedinstva i dr`avne celine”, a uz to i “~uvar wihovih svagda{wih inte-
resa”. On potvr|uje i progla{ava zakone, postavqa dr`avne ~inovnike, daje
vojne ~inove i sva odlikovawa, a vrhovni je zapovednik vojne sile. Daje amne-
stiju i pomilovawa, predstavqa dr`avu u me|unarodnim odnosima, progla{a-
va rat i zakqu~uje mir, s tim {to mu je u slu~aju da zemqa nije napadnuta za
progla{ewe rata potrebna saglasnost Narodnog predstavni{tva. Kraq sa-
ziva Senat i Narodnu skup{tinu u redovna i vanredna zasedawa, otvara i za-
kqu~uje wihove sednice prestonom besedom, poslanicom ili ukazom. U slu-
~aju prestone besede dr`e se zajedni~ke sednice oba parlamentarna doma, dok
i besedu i poslanicu premapotpisuju svi ministri, kao i kraqev ukaz o ras-
910
pu{tawu Narodne skup{tine i raspisivawu novih izbora. Kraq ne mo`e isto-
vremeno biti {ef i neke druge dr`ave ukoliko na to prethodno ne prista-
ne Narodna skup{tina.
Svaki kraqev akt premapotpisuje nadle`ni ministar, pa tako za wih i
odgovara, dok se ~lanom 34. posebno nagla{ava da za kraqeve postupke kao vr-
hovnog zapovednika vojske odgovara ministar vojske i mornarice. Kraq i pre-
stolonaslednik punoletstvo sti~u sa navr{enih osamnaest godina `ivota. Kra-
qeva je li~nost neprikosnovena i on niza{ta ne odgovara niti mo`e biti tu-
`en, osim u privatnoj imovinskoj parnici. Nasle|uje ga mu{ko potomstvo po
pravu prvoro|ewa, a u slu~aju da ga nema odredi}e sebi naslednika iz pobo~-
ne linije. Ako to ne u~ini, Narodno predstavni{tvo je ovla{}eno da na za-
jedni~koj sednici bira novog kraqa iz iste dinastije. ^lan 38. taksativno na-
braja srodnike koji ~ine kraqevski dom, a za regulisawe wihovog polo`aja i
me|usobnih odnosa predvi|a se da kraq donese poseban statut. Slede}i ~lan
propisuje tekst zakletve koju kraq pola`e pred Narodnim predstavni{tvom.
On na~elno stalno boravi u zemqi, a u slu~aju putovawa u inostranstvo zastu-
pa ga punoletni prestolonaslednik ili Ministarski savet po wegovim uput-
stvima, s tim {to ne mogu tada raspu{tati Narodnu skup{tinu. Sli~no je i
u slu~aju privremene bolesti.
Ukupno devet ~lanova ovog oktroisanog ustava tretira pitawe namesni-
{tva kao oblika privremenog i kratkotrajnog obavqawa kraqevske vlasti u
ime i umesto kraqa, jer on nije sposoban da je obavqa. Vlast namesnika ili re-
genta ravna je kraqevskoj po pravima i nadle`nostima i obavqa se dok je kraq
maloletan ili nesposoban usled du{evne ili telesne bolesti, a o obrazova-
wu i prestanku namesni{tva odlu~uje Narodno predstavni{tvo na zajedni~-
koj sednici oba doma, na predlog Ministarskog saveta uz stru~no mi{qewe
najmawe tri medicinska eksperta sa doma}ih medicinskih fakulteta. U pr-
vom slu~aju, ~im kraq stekne punoletstvo on proklamuje da je preuzeo vlast
bez ikakvog posebnog akta. Ustav predvi|a da namesni~ka vlast prevashodno
pripada punoletnom prestolonasledniku, a ako to nije mogu}e, kraq posebnim
aktom ili testamentom odre|uje tri regenta koji }e biti ravnopravni u vr-
{ewu namesni~ke vlasti i tri wihova zamenika a ako namesni{tvo ostane bez
jednog namesnika i wegovog zamenika, Narodno predstavni{tvo tajnim glasa-
wem od dvojice preostalih zamenika bira novog namesnika. Namesnici mora-
ju biti jugoslovenski dr`avqani, a pre preuzimawa kraqevske vlasti pred Na-
rodnim predstavni{tvom pola`u zakletvu vernosti kraqu i po{tovawa usta-
va i zakona. Svaki namesni~ki akt mora biti s tri potpisa, a ako je jedan na-
mesnik odsutan ili spre~en, po ~lanu 43. ostala dvojica mogu i bez wega izda-
vati i potpisivati ukaze.
Namesnici se staraju i o vaspitawu maloletnog kraqa, dok o wegovoj imo-
vini brinu testamentom odre|eni ili od namesnika imenovani starateqi. Dok
namesnici ne stupe na du`nost kraqevsku vlast vr{i Ministarski savet. Ako
kraq umre ili abdicira, punoletni prestolonaslednik odmah proklamacijom
saop{tava da je preuzeo kraqevsku vlast i pristupa polagawu zakletve pred
Narodnim predstavni{tvom. Privremeni namesnici se odre|uju ako ih kraq
nije testamentom odredio, a kraqicu je trudnu zatekla wegova smrt i o tome
izve{taj podnese tro~lana lekarska komisija. Ako presto ostane bez nasled-
911
nika, Ministarski savet privremeno preuzima kraqevsku vlast i odmah sazi-
va Narodno predstavni{tvo da donese odluku o novom monarhu. Kraq se izdr-
`ava od civilne liste koja se odre|uje zakonom i ne mo`e se povisiti bez sa-
glasnosti Narodnog predstavni{tva niti smawiti bez kraqevog pristanka.
Namesni~ku nadoknadu na predlog Ministarskog saveta odre|uje Narodno pred-
stavni{tvo. Ovde je posebno interesantno Kosti}evo mi{qewe da “kraqeva
abdikacija ne povla~i iste posledice. Kraq mo`e abdicirati za sebe, mo`e
i za naslednika, mo`e za prvoga naslednika a ne za ostale itd. Ali on u aktu o
abdikaciji mora imati u vidu samo `ive naslednike. Wegovo potomstvo koje
dobije posle abdikacije dr`avnopravno je bez zna~aja.” (str. 111.)
Postojale su dve kategorije senatora koje je izabrao i imenovao kraq. Us-
tav prepu{ta da se zakonom uredi koliko }e biti i kako }e se birati izabra-
ni senatori, a kraqa ovla{}uje da isti toliki broj sam imenuje. Da bi neko po-
stao senator mora da navr{i ~etrdeset godina i ne mo`e u isto vreme biti na-
rodni poslanik. Mandat im traje {est godina, ali se svake tri godine bira po-
lovina ~lanova Senata, dok imenovani senatori nemaju ograni~en mandat, ma-
da se mogu razre{iti zbog fizi~ke nesposobnosti ili krivi~ne osude, na pred-
log Ministarskog saveta, s tim {to ako se za senatora imenuje dr`avni ~inov-
nik on ne mo`e da zadr`i ~inovni~ki polo`aj. Senat se i sastaje i prestaje
sa radom u isto vreme kad i Narodna skup{tina, a samostalno verifikuje iz-
bor biranih senatora. Prema zakonu senatore su birali narodni poslanici,
banski ve}nici i predsednici op{tine izbornih jedinica. Ovakvo re{ewe Ko-
sti} temeqito kritikuje: “Zakon je imao u vidu to, da senatore biraju izabra-
nici naroda; i narodni poslanici, i banovinski ve}nici i predsednici op{ti-
na dobijaju normalno svoj mandat od naroda. Ali oni dobijaju mandat za svoje
redovne funkcije a ne da biraju senatore; aktivno bira~ko pravo za senat pri-
pada wima i kad nisu izabrani ve} dekretom odre|eni za te funkcije. ^im bi-
ra~ko pravo li~no upotrebqavaju oni kojima pripada, to nije posredno ve} ne-
posredno birawe. Zakon je hteo izraziti fikciju da narod sav u~estvuje u iz-
boru senatora ali indirektno, preko qudi koji u`ivaju wegovo poverewe. Kad
bi to i stajalo, izbori ipak ne bi bili neposredni; senatori bi u`ivali po-
verewe naroda, ali to poverewe nisu dobili od naroda ve} od svojih bira~a.
Da li je bira~ko telo celishodno komponovano, to je jedno politi~ko pitawe
kojemu nije mesto ovde da bude raspravqeno. Sa gledi{ta pravne logike mora
se samo primetiti da u~estvovawe narodnih poslanika u izboru senatora ni-
je umesno: ~lanovima jednog doma ne bi trebalo davati nikakav efikasan uti-
caj na formirawe i organizaciju drugoga doma.” (str. 118.)
Za razliku od senatora, narodni poslanici se biraju na osnovu op{teg, jed-
nakog i neposrednog glasawa, zakon propisuje wihov broj i izborni postupak,
kao i prestanak mandata, dok mandat Narodne skup{tine traje ~etiri godine.
Bira~ko pravo imaju svi punoletni dr`avqani osim aktivnih oficira, pod-
oficira i vojnika pod zastavom, a po ~lanu 55. Ustava prepu{ta se zakonu da
re{i pitawe prava glasa `ena. Kosti}, kao pristalica proporcionalnog iz-
bornog principa, prime}uje: “Potpuna jednakost bira~kog prava ne mo`e se nig-
de efektuirati, ali se ona najpribli`nije posti`e u tzv. srazmernom predstav-
ni{tvu. Srazmerno predstavni{tvo na{ ustav nije u~inio obligatnim; izbor-
ni zakon ga uop{te nije uveo.” (str. 123.) Izborni zakon je bio ve}inski i ve-
912
oma komplikovan s delimi~nim kombinovawem proporcionalnih elemenata.
Bira~ko pravo se privremeno oduzima osu|enicima na izdr`avawu kazne, osu-
|eni koji su izgubili ~asna prava, lica pod ste~ajem, pod starateqstvom i oni
koji su ka`weni zbog izbornih delikata. Pored dr`avqanstva i godina sta-
rosti, po ~lanu 57. se za izbor senatora i narodnog poslanika postavqa uslov
“da govori i pi{e narodnim jezikom” i, {to je posebno zna~ajno, “senatori i
narodni poslanici ne mogu biti u isto vreme dr`avni liferanti ili dr`av-
ni preduzima~i.” (str. 129.)
Zabrana kandidovawa na senatorskim i poslani~kim izborima za aktiv-
ne dr`avne ~inovnike je apsolutna, s tim {to se ona policijskim, finansij-
skim, {umarskim i ~inovnicima koji su provodili agrarnu reformu produ-
`ava na jo{ godinu dana po prestanku aktivne slu`be. Samo se najvi{i uprav-
ni funkcioneri, aktivni i ministri na raspolo`ewu, mogu kandidovati. “To
su mahom ~inovnici sa imperijumom, ~inovnici koji su vr{ili vlast, koji su
imali pravo zapovedawa. Narod se wih pribojava, oni mu mogu i da koriste i
da {tete; narodne mase bi mogle za wih glasati iz straha a ne iz poverewa. Raz-
mak od godine dana propisan je stoga, da bi se narod navikao da u ranijem pred-
stavniku vlasti gleda obi~nog gra|anina. Masa se boji mo}nika i kad su oni
svrgnuti sa polo`aja i li{eni mo}i.” (str. 133.)
Bez obzira na izborni sistem i izborne jedinice, ~lanom 59. Ustava na-
gla{ava se da “svaki senator i narodni poslanik predstavqa ceo narod, a pro-
pisuje im se obaveza polagawa zakletve vernosti kraqu, ~uvawa narodnog je-
dinstva, dr`avne nezavisnosti i celovitosti, ~uvawa ustava i brige o narod-
noj dobrobiti. Kraq ukazom saziva svakog dvadesetog oktobra redovno zase-
dawe Narodnog predstavni{tva u Beogradu, a u slu~aju rata mo`e i u nekom
drugom mestu. Zasedawe se ne mo`e zakqu~iti pre usvajawa buyeta. Pored ve-
rifikacije izbora svojih ~lanova, Narodna skup{tina bira i sopstveno pred-
sedni{tvo za svako zasedawe posebno. Pravo zakonodavne inicijative imaju
svi ministri koje ovlasti kraq i svi senatori i poslanici koji prikupe pot-
pise najmawe jedne petine ~lanova Senata ili Narodne skup{tine. U dvodo-
mom parlamentarnom sistemu zakonska inicijativa se mogla podnositi i u jed-
nom i u drugom domu. Kad jedan dom usvoji zakonski predlog prosle|uje ga dru-
gima u postupak. Ako drugi dom usvoji izvesne izmene, projekat vra}a na po-
novni postupak prethodnom. Bez potpune saglasnosti Senata i Narodne skup-
{tine ne mo`e se nijedan zakon usvojiti, a ako je neki zakonski predlog odbi-
jen u bilo kom domu, o wemu se u istom parlamentarnom sazivu ne mo`e pono-
vo odlu~ivati. Ako se odbaci i u slede}em sazivu, o wegovoj sudbini odlu~u-
je kraq. “Kraqeva odluka”, kako procewuje Kosti}, “mo`e da glasi: 1) zakon-
ski predlog se odbija, 2) usvaja se predlog Skup{tine, 3) usvaja se predlog Se-
nata. Niti kraq mo`e da za zakon proglasi projekat koji nije usvojio ni Se-
nat ni Skup{tina, niti pak on mo`e da kombinuje senatski i skup{tinski pro-
jekat pa da kao zakon proglasi wihovu me{avinu (neke odredbe iz jednog a ne-
ke iz drugog projekta). Ta~no je prime}eno (Sl. Jovanovi}) da kraq u ovom slu-
~aju ne postaje jedini zakonodavac, ve} da izuzetno mesto dvodomog sistema va-
`i u ovom slu~aju jednodomni. Kraq mo`e da usvoji bilo skup{tinski bilo
senatski predlog, ali u celini (u aktu progla{ewa to se mora naro~ito ozna-
~iti).” (str. 141.)
913
 Da bi zakqu~io ugovore sa stranim dr`avama kraq mora prethodno dobi-
ti odobrewe Narodnog predstavni{tva, osim za ~isto politi~ke sporazume.
Ustav posebno nagla{ava da je takvo odobrewe neophodno u slu~aju da se ugo-
vori zaposedawe dela dr`avne teritorije od strane tu|e vojske ili samo wen
prelazak. U slu~aju hitnosti, Senat i Narodna skup{tina mogu prethodno da-
ti ovla{}ewe Ministarskom savetu da pristupi neodlo`noj primeni izvesnog
me|unarodnog ugovora, ali ne mo`e biti nikakvog izdvajawa ili razmene dr-
`avne teritorije bez saglasnosti Narodnog predstavni{tva. Kraqev ukaz o
progla{ewu zakona sa premapotpisima svih ministara i dr`avnim pe~atom
stupa na snagu 15 dana po objavqivawu u “Slu`benim novinama”, ako odredba-
ma samog zakona nije druga~ije odre|eno.
^lanom 67. propisano je da Senat i Narodna skup{tina, koji ~ine Narod-
no predstavni{tvo, imaju pravo ankete i istrage. Ministri su u toku trajawa
parlamentarnog saziv du`ni da odgovore na sva poslani~ka i senatorska pi-
tawa i interpelacije. Od svih dr`avnih organa i ~itave strukture izvr{ne
vlasti, samo ministri neposredno op{te sa Senatom i Narodnom skup{tinom.
Na sednici Senata i Narodne skup{tine imaju pravo da govore samo senato-
ri, odnosno narodni poslanici, ministri i kraqevim ukazom odre|eni vladi-
ni poverenici. Interesantno je da po ~lanu 71. Ustava parlamentarni domo-
vi punova`no odlu~uju ako im je na sednici prisutna jedna tre}ina ~lanova, a
odluka se donosi prostom ve}inom glasova prisutnih, s tim {to se u slu~aju
ravnomerne podele glasova predlog smatra usvojenim. O svakom zakonskom pro-
jektu glasa se u na~elu, pojedinostima i u celini. Glasawe u pojedinostima je
fakultativno, mada Kosti} smatra da je to prvo glasawe, a glasawe u na~elu
prethodnim pitawem, s obzirom da ustavna odredba propisuje dva glasawa. Sa-
mo u izri~ito nagla{enim slu~ajevima, Ustavom, poslovnicima ili zakonom,
oba parlamentarna doma jedinstveno odlu~uju u zajedni~kom zasedawu, kojima
naizmeni~no predsedavaju predsednici Senata i Narodne skup{tine.
Sledi odredba o neodgovornosti senatora i narodnog poslanika za izja{wa-
vawe prilikom glasawa i iskqu~ivoj odgovornosti na osnovu poslovnika Na-
rodnoj skup{tini ili Senatu za izjave i postupke pri obavqawu mandata. Ka-
ko stoji u ~lanu 74, “za one izjave i postupke, koji sadr`e krivi~no delo, sena-
tor odnosno narodni poslanik odgovara i pred redovnim sudovima ako Senat,
odnosno Narodna skup{tina daje za to odobrewe. No, za uvrede, klevete ili zlo-
~ine senator, odnosno narodni poslanik odgovara pred redovnim sudovima i bez
prethodnog odobrewa Senata, odnosno Narodne skup{tine.” (str. 153-154.) Ovu
odredbu Kosti} temeqito kritikuje i smatra neopravdanom, ~ak nerazumqi-
vom. “Te{ko je zamisliti funkciju ~lana Narodnog predstavni{tva bez kri-
tikovawa i ukazivawa na ~iwenice; sve to mo`e dati povoda da neko prona|e
uvredu ili klevetu na odgovornost kao svako drugo lice i time ga ometati u we-
govom radu. Narodni predstavnik nije slobodan u izlagawu ako mora uvek stre-
piti da svojim govorom nekoga ne uvredi, on }e onda ra|e }utati i pustiti da
stvari teku kako teku. A time se i wegova uloga svodi na pasivnu, on ne mo`e
da ispuwuje zadatak koji mu je poveren. Ako se ve} ova ustavna odredba ne mo`e
promeniti, mogla bi se ubla`iti na slede}i na~in: moglo bi se predvideti jed-
no novo krivi~no delo i ustanoviti kazna za one koji optu`e narodnog posla-
nika, odnosno senatora sudu zbog uvrede ili klevete, pa ovi budu oslobo|eni kao
914
nevini. Time bi se ostalo pri ustavnom na~elu da narodni predstavnici ne sme-
ju nikoga vre|ati i klevetati, ali bi se i oni, jednovremeno, za{titili od su-
vi{e ~estog i tendencioznog izvo|ewa pred sud.” (str. 155.)
Narodni poslanici i senatori su mnogo boqe za{ti}eni od odgovorno-
sti i li{avawa slobode za krivi~na dela po~iwena van obavqawa wihovog par-
lamentarnog mandata. Samo ako su zate~eni u zlo~inu ili prestupu mogu se pri-
vremeno uhapsiti o ~emu se izve{tava parlamentarni dom kome pripadaju, a
on daje ili odbija saglasnost da se postupak nastavi dok traje saziv. Saglasnost
je potrebna i za nastavqawe postupka koji je zapo~et pre dana izbora i stica-
wa imuniteta. I kad se da saglasnost senator i narodni poslanik se mogu pod-
vesti na odgovornost samo za ono delo koje je navedeno u odluci o uskra}iva-
wu imuniteta. Unutra{wi red odr`avaju iskqu~ivo parlamentarni organi pre-
ko predsednika domova. ^lan 76. propisuje da “nikakva oru`ana sila ne mo`e
se postaviti u zgradi niti u wezinom dvori{tu bez odobrewa predsednika. Is-
to tako, bez wegovog odobrewa ne mogu nikakvi dr`avni organi ~initi u Se-
natu i Narodnoj skup{tini akt vlasti. Niko oru`an ne sme u}i u zgradu Se-
nata i Narodne skup{tine, osim lica koja po propisu nose oru`je i nalaze se
na slu`bi kod Senata odnosno Narodne skup{tine.” (str. 157.)
Predsednika ministarskog saveta i ministre koji rukovode dr`avnom upra-
vom imenuje i razre{ava kraq i wemu su direktno podre|eni, pola`u mu za-
kletvu vernosti i obavezuju se da }e delovati u skladu sa ustavom i zakonom.
Mada neki od wih mogu biti i bez portfeqa, ministri imenuju ni`e dr`av-
ne ~inovnike u okviru sopstvenog resora. Kad kraq prisustvuje sednici Mi-
nistarskog saveta, on joj i predsedava, pa se to tada naziva Krunskim savetom.
Pored poverewa kraqa, premijer i ministri moraju u`ivati i poverewe par-
lamenta. Ministre zbog eventualne povrede ustava i zakona u obavqawu slu-
`bene du`nosti mogu optu`iti kraq i Narodna skup{tina. Ako ministar gra-
|anima pri~ini {tetu nezakonitim obavqawem du`nosti odgovorna je dr`a-
va, a ministar odgovara dr`avi. Ministar mo`e biti optu`en dok mu traje man-
dat i pet godina posle toga i to pismeno uz ta~ke optu`nice, a Narodnoj skup-
{tini je za taj akt potrebna dvotre}inska ve}ina, dok je po Vidovdanskom ~ak
trebalo dve tre}ine prisutnih da glasa. Kako isti~e Lazo Kosti}, “to je naj-
ja~a ve}ina koja se uop{te tra`i za jednu skup{tinsku odluku, ve}a nego za od-
luku o promeni Ustava. Uop{te, propisi o ministarskoj odgovornosti uvek su
kod nas bili takvi, da su vi{e {titili ministre od tendencioznih ili neu-
mesnih optu`bi, nego {to su dr`avu i pojedince {titili od zloupotreba mi-
nistarske vlasti. Raniji zakon o ministarskoj odgovornosti (od 1922) jedan po-
slanik je nazvao bio “zakon o ministarskoj neodgovornosti”.” (str. 163.)
Ustav je prepustio zakonu da pobli`e reguli{e pitawe ministarske od-
govornosti, ~lanom 81. upravna vlast sti~e pravo izdavawa uredbi za prime-
nu zakona, a ~lanom 82. propisuje se obavqawe dr`avne uprave po banovina-
ma, srezovima i op{tinama. Daqe se u ustavnom tekstu nabraja devet banovi-
na i pobli`e odre|uje wihovo teritorijalno rasprostirawe. Banovine su isto-
vremeno upravne i samoupravne jedinice, a zakonu se prepu{ta da uredi wi-
hovu podelu na srezove i op{tine, dok se proklamuje na~elo samouprave za or-
ganizaciju op{tinskih uprava i delokrug wihovog rada, te mogu}nost da zakon
na druga~ijim osnovama uredi pojedine gradske op{tine.
915
 Grad Beograd sa Zemunom i Pan~evom izdvojen je u posebno upravno pod-
ru~je, van banovine, ali ne poseduje lokalnu samoupravu, koju zadr`avaju samo
op{tine koje ulaze u sastave upravnog podru~ja. Upravnik grada Beograda ras-
pola`e svim banskim nadle`nostima i ovla{}ewima. Ban je ~elnik banske
uprave i predstavnik vrhovne vlasti na teritoriji banovine, a postavqa ga kraq
na predlog premijera. Kosti} isti~e da se ban “zaista nalazi na ~elu banovi-
ne i kao dr`avne vlasti i kao samoupravnog tela. Banovinska samouprava je sa-
mo proklamovana ali fakti~ki nije uvedena u `ivot ili, boqe re}i, ona je usta-
novqena i odmah suspendovana. Dok ostane u tom suspendovanom stawu, ban se
pojavquje kao wen komesar. On ima, dakle, u banovini dvostruku ulogu: on je {ef
dr`avne op{te uprave i komesar banovinske samouprave.” (str. 172-173.) Ban
ima formalni rang ministra, a u okviru svoje nadle`nosti postavqa, preme-
{ta, penzioni{e i otpu{ta administrativne ~inovnike.
Samoupravni organi banovine, koji su predvi|eni ustavnim odredbama, ali
u praksi nisu provedeni, predstavqaju banovinsko ve}e i banovinski odbor.
Pored toga, zakonom su uvedena banska ve}a kao savetodavni organi, ~ije ~la-
nove na banov predlog postavqa ministar unutra{wih poslova. Ustavnim nor-
mama je predvi|eno da se banovinsko ve}e op{tim, jednakim i neposrednim gla-
sawem bira na ~etiri godine na osnovu zakonskih odredbi, a ono onda bira ba-
novinski odbor kao svoj izvr{ni organ, koji banu predla`e postavqewe i raz-
re{ewe banovinskih ~inovnika. Banovinska ve}a mogu donositi uredbe u okvi-
ru svoje nadle`nosti i one na teritoriji odnosne banovine imaju zakonsku sna-
gu, ako nisu protivre~ne ustavnim odredbama i zemaqskim zakonima. Predlo-
ge tih uredbi podnose banovinski odbori, a progla{ava ih ban prethodno do-
biv{i saglasnost Dr`avnog saveta po pitawu wihove zakonitosti. Dr`avni
zakon ima rok od mesec dana da se izjasni o saglasnosti s tim {to i wegovo }u-
tawe po isteku roka predstavqa sagla{avawe. Na taj na~in banovine su ustav-
nopravno koncipirane kao svojevrsne autonomne oblasti.
^lanom 92. ovla{}ena je centralna dr`avna vlast da kontroli{e sve ob-
like samoupravnih vlasti u pogledu wihovog po{tovawa zakonitosti i za{ti-
te op{tih dr`avnih interesa. Slede}im ~lanom ban je stekao pravo suspenziv-
nog veta na sve odluke banovinskog ve}a ili odbora, odnosno op{tinskog zbo-
ra ili odbora, ukoliko proceni da su suprotni ustavnim odredbama, zakoni-
ma ili uredbama, a na wegovo re{ewe o suspenziji ili obustavi `alba se pod-
nosi ministru unutra{wih poslova. Taj ministar je ovla{}en da predlo`i do-
no{ewe kraqevog ukaza o prevremenom raspu{tawu banovinskog ve}a i ras-
pisivawu novih izbora. Banovinsko ve}e je ovla{}eno da na predlog banovin-
skog odbora usvaja banovinski buyet, koji odobrava ministar finansija a Glav-
na kontrola nadzire pregledaju}i zavr{ni ra~un. S obzirom da su banovine prav-
na lica i po javnom i po privatnom pravu, one imaju svoju imovinu, prihode i
rashode nezavisne od dr`avnih.
Op{tine su, za razliku od banovina, izvorno samoupravna tela, ali mogu
zakonima dobiti i upravne nadle`nosti koje obavqaju pod nadzorom vi{e uprav-
ne vlasti. Organizaciju i banovinske i op{tinske samouprave, kao i wihove
nadle`nosti reguli{e zakon. Ustav ustanovqava upravne sudove za re{avawe
sporova upravne prirode a ostavqa da se zakonom odredi wihovo sedi{te, pre-
ciziraju nadle`nosti i propi{e organizacija. Vrhovni upravni sud naziva se
916
Dr`avnim savetom i posebnim zakonom se reguli{e wegov sastav, postavqa-
we ~lanova, nadle`nost i postupak. Upravni sudovi nisu sastavni deo sudske
– nego su u strukturi upravne vlasti. Kosti} skre}e pa`wu da Dr`avni savet,
kao drugostepena sudska instanca, “ima i druge funkcije sem administrativ-
nosudskih: (1) on se pojavquje kao pomo}ni organ aktivne uprave, time {to pre-
gleda i prethodno odobrava izvesne wene akte; (2) on se mestimice javqa i kao
nadzorni organ nad samoupravnim telima; (3) on ima izvesne savetodavne funk-
cije prema Vladi i upravnoj vlasti; (4) on re{ava sukobe nadle`nosti izme-
|u upravnih organa (podrazumevaju}i tu i samoupravne organe); (5) on je disci-
plinski sud za dr`avne ~inovnike; (6) on je specijalni krivi~ni sud u carin-
skim, monopolskim i tro{arinskim stvarima.” (str. 185.)
Oktroisani ustav najmawu pa`wu posve}uje sudskoj vlasti, svega dva ~la-
na, upola mawe nego Vidovdanski, a drasti~no mawe od Ustava Srbije iz 1903.
godine, ~ijih je 14 ~lanova tretiralo pitawe sudova. Povodom toga, Kosti} iz-
nosi direktno svoje protivqewe, pa ka`e: “Istina je da sudovi stoje pod zako-
nom i da je dovoqno ako zakoni detaqno i bri`qivo reguli{u wihovu orga-
nizaciju i wihov postupak, ali se smatra da i ustav sam treba da sadr`i izve-
sna na~ela koja zakonodavac ne bi mogao mewati. Ta na~ela predstavqaju ga-
rantije sudske objektivnosti i nepristrasnosti: ona nisu proklamovana u ko-
rist sudova i sudija ve} gra|ana kojima oni sude. Najvi{a dobra ~ovekova (~ast,
imovina, pa i sam `ivot) zavise ~esto od sudske presude: dr`avna pravna po-
litika treba da je ude{ena tako da u svakom slu~aju pobedi pravda, da presu-
da bude odbqesak istinske pravde. Zato se ustavotvorac ne sme dezintereso-
vati za pitawe ure|ewa sudstva.” (str. 186-187.)
Po ~lanu 100. za sudove je proklamovano da su nezavisni i da sude iskqu-
~ivo po zakonu, li{eni obaveza prema bilo kojoj vlasti. Zakonom se i ustano-
vqavaju sudovi, propisuju wihove nadle`nosti i odre|uju na koji na~in se bi-
raju ili postavqaju sudije i predsednici sudova. Posebnim stavom se odre|u-
je da dr`avne {erijatske sudije sude u porodi~nim i naslednim poslovima mu-
slimana. Narednim ~lanom se utvr|uje stalnost svih sudija i nemogu}nost wi-
hovog li{avawa zvawa ili uklawawa sa du`nosti protiv wihove voqe, osim
u slu~aju presude redovnih sudova ili disciplinske presude Kasacionog suda.
Da bi sudija mogao biti tu`en za postupke u okviru svoje sudske delatnosti neo-
phodno je odobrewe nadle`nog suda. Bez sopstvenog pristanka i odobrewa Ka-
sacionog suda sudija ne mo`e ni privremeno biti preme{ten na drugu javnu slu-
`bu, bilo pla}enu ili nepla}enu. Sa jedne na drugu sudijsku funkciju, ili iz
jednog suda u drugi, mo`e biti preme{ten samo po svom pristanku, a u slu`bi
mo`e ostati do sedamdesete godine `ivota ili pre toga penzionisan po pisme-
noj molbi ili nesposobnosti obavqawa sudijske du`nosti usled telesne, odno-
sno du{evne slabosti, {to ustanovqava Kasacioni sud. Kosti} tim povodom
isti~e da “prvi zahtev koji se postavqa prema sudovima od kojih se o~ekuje istin-
ska pravda, to je wihova nezavisnost. Sudovi ne smeju biti pod ni~ijim spoq-
nim uticajem; ni uticajem upravne vlasti, naro~ito Vlade, ni pod uticajem po-
liti~ara, ni pod uticajem ekonomskih potentata i faktora uop{te. Oni sto-
je samo pod zakonom: zakon reguli{e wihov polo`aj, u zakonu oni nalaze izvo-
re za svoje presude i re{ewa. Oni se ne smeju obzirati ni levo ni desno, nika-
kva vlast im ne mo`e ni{ta nare|ivati u pogledu su|ewa sem zakonodavne, pa
i ova samo u formi zakona (a ne parlamentarnih rezolucija).” (str. 187.)
917
 S obzirom da sudije sude po zakonu na onaj na~in na koji oni zakon shvata-
ju, u prvi plan izlaze wihova pravni~ka stru~nost i li~na savest, ali i mogu}-
nost korekcije od drugostepene sudske instance. Zakonom su ustanovqena ~e-
tiri reda redovnih sudova – sreski, okru`ni, apelacioni i kasacioni.
Deseti odeqak ustavnog akta reguli{e pitawe dr`avnog gazdinstva, pro-
pisuje da svake godine dr`avni buyet odobrava Narodno predstavni{tvo po
buyetskim partijama, dok se na~in wegovog sastavqawa i izvr{ewa propisu-
ju zakonom. Posebno se nagla{ava da se predlog buyeta mora podneti Narod-
noj skup{tini u roku od mesec dana nakon po~etka wenog redovnog saziva i isto-
vremeno s wim zavr{ni ra~un za prethodnu godinu. Narodna skup{tina mo`e
pojedine buyetske partije smawivati ili izbacivati, ali ih ne mo`e pove}a-
vati, a iskqu~ena je i mogu}nost da se finansijska sredstva iz jedne buyetske
partije prenose na drugu ili buyetska u{teda iz jedne godine koristi u slede-
}oj bez odobrewa Narodnog predstavni{tva. Dok se ne odobri buyet u celini,
Narodno predstavni{tvo mo`e odobravati wegove dvanaestine za pojedine me-
sece, a buyet iz prethodne godine prenosi se na prva ~etiri naredna meseca u
slu~aju da se Narodna skup{tina raspusti pre odobravawa buyeta. Ako ni po-
sle ~etiri meseca ne bude usvojen novi buyet, kraqevim ukazom se do kraja no-
ve buyetske godine mo`e produ`iti buyet iz prethodne.
Samo se zakonom mogu ustanovqavati porezi i druge dr`avne da`bine. Po
pitawu izvr{ewa ugovora o dr`avnim zajmovima i wihovom tro{ewu Vlada
je obavezna da Narodnoj skup{tini podnese izve{taj koji prethodno overi Glav-
na kontrola. ^lan 105. utvr|uje op{tost poreske obaveze i izjedna~enost svih
dr`avnih da`bina na celokupnoj dr`avnoj teritoriji. Na svoja privatna ima-
wa porez pla}aju i kraq i prestolonaslednik. Iskqu~ivo na osnovu zakona, iz
dr`avne blagajne se mo`e ispla}ivati stalna i privremena pomo}, poklon ili
nagrada. Ministar finansija je ovla{}en da upravqa dr`avnom imovinom, os-
im u specifi~nim i zakonom propisanim slu~ajevima. Zakonom se propisuju
mogu}i na~ini otu|ewa dr`avne imovine. Dr`ava jedina ima pravo monopo-
la, a u wenoj iskqu~ivoj svojini su rude, lekovite vode, izvori i prirodne sna-
ge. Zakonom se propisuje na~in dodele rudarskih, industrijskih i svih drugih
povlastica, a pod tim se, pre svega, podrazumevaju koncesije i licence.
Glavna kontrola je ustanovqena kao vrhovni ra~unski sud koji pregleda
dr`avne ra~une i nadzire izvr{ewe dr`avnog i samoupravnih buyeta. Wene
~lanove i predsednike na osnovu kandidacione liste Dr`avnog saveta, koji pred-
la`e dvostruko vi{e kandidata, bira Narodna skup{tina. Zakon propisuje sa-
stav, nadle`nost, postupak Glavne kontrole i mogu}nost `albe Kasacionom
sudu na wene odluke. Daje prethodno re{ewe sa primedbama na zavr{ni ra~un
pre wegovog podno{ewa Narodnom predstavni{tvu. Kako se precizno defi-
ni{e u ~lanu 107, “Glavna kontrola pregleda, ispravqa i likvidira ra~une op-
{te administracije i svih ra~unopolaga~a prema dr`avnoj blagajni.Ona mo-
tri da se ne prekora~i nijedan izdatak po buyetu i da se neka suma ne prenosi
iz jedne buyetske partije u drugu. Ona zavr{ava ra~une svih dr`avnih uprava
i du`na je prikupqati sve potrebne dokaze i obave{tewa.” (str. 206.)
U jedanaestom odeqku, kroz ukupno {est ~lanova, situirana je uloga voj-
ske u pravnom poretku, od propisane zakonom razra|ene op{te vojne obaveze,
ustrojstva i veli~ine vojske i mornarice, formirawa jedinica i buyetskog fi-
nansirawa, preko odre|ewa nezavisnosti vojnih sudova, za{tite vojnih sudi-
918
ja od strane vojno-apelacionog suda, odredbe da se gra|anima u vezi s vojskom
u vreme mira sudi pred gra|anskim, a u ratu pred vojnim sudovima, do odredbe
da niko ne mo`e dobiti dr`avnu slu`bu ako ima navr{enih dvadeset godina,
a nije slu`io vojni rok ili oslobo|en od slu`ewa. Po ~lanu 112. “za odr`a-
we unutra{weg reda vojska se mo`e upotrebiti samo na zahtev nadle`ne gra-
|anske vlasti.” (str. 212) Narodno predstavni{tvo je jedino ovla{}eno da do-
nese eventualnu odluku da se neka strana vojska stavi u slu`bu na{e ili na-
{a strane dr`ave, s obzirom na najvi{i stepen delikatnosti tog pitawa.
Ustav ovla{}uje kraqa da sa Narodnim predstavni{tvom re{ava pita-
we ustavnih izmena. Povodom ~lana 114, koji sadr`i tu na~elnu odredbu, Ko-
sti} pi{e da su u na{oj praksi “retke legalne izmene ustava. I u Srbiji i u
Jugoslaviji, svi su ustavi sadr`avali propise o na~inu ustavnih izmena: usta-
vi su se dosta mewali ali nikad prema tim propisima, ve} radikalno (ili su
va`e}i ustavi stavqani van snage ili su zamewivani sa potpuno novim usta-
vima). Okolnosti koje su te promene izazivale i novostvorene situacije ni-
su mogle biti zadovoqene palijativama, delimi~nim i legalnim izmenama u
postoje}im ustavima. Pravni poredak je tada mewan iz osnova.” (str. 214.)
Na predlagawe ustavnih izmena i dopuna ovla{}eni su kraq i Narodno
predstavni{tvo, a predlog u izreci treba precizno da navede sve ~lanove usta-
va koji se mewaju. Ako je podnosilac predloga kraq, on ga saop{tava Narod-
nom predstavni{tvu, pa odmah raspu{ta Narodnu skup{tinu i saziva novu u
roku od ~etiri meseca. Ako je predlog podneo jedan od parlamentarnih domo-
va, on se usvaja ako se za wega izjasni kvalifikovana ve}ina od tri petine na-
rodnih poslanika u jednom i senatora u drugom domu. I tada se, nakon usvaja-
wa, raspu{ta Narodna skup{tina i u istom roku nova saziva. Na ve} podne-
seni predlog ustavnih promena ne mogu se isticati amandmani jer, kako stoji
u ~lanu 115, “i u jednom i u drugom slu~aju Senat odnosno Narodna skup{tina
mo`e re{avati samo o onim izmenama i dopunama ustava, koje sadr`i predlog
na osnovu kojeg je ona sazvana.” (str. 215.) Ustavne izmene definitivno usvaja
novi saziv Narodne skup{tine i Senat apsolutnom ve}inom svojih ~lanova,
a u slu~aju nesaglasnosti Narodne skup{tine i Senata u celini i pojedino-
stima re{ava se kao i u zakonodavnoj proceduri.
Kraq je slede}om ustavnom odredbom ovla{}en na vanredne mere, nezavi-
sno od ustavnih i zakonskih propisa, u slu~aju dovo|ewa u pitawe javnog poret-
ka, sigurnosti dr`ave ili ugro`avawa javnih interesa usled rata, mobiliza-
cije naroda i pobune, ali je obavezan da naknadno zatra`i saglasnost Narod-
nog predstavni{tva za te mere. U prelaznim nare|ewima je odre|eno da }e kraq
izdavati i progla{avati zakone dok se ne sastane Narodno predstavni{tvo sa-
glasno odredbama ovog ustava, a ukaze }e mu premapotpisivati predsednik Mi-
nistarskog saveta, resorni ministar i ministar pravde. Svi zate~eni zakoni
ostaju na snazi do eventualnog ukidawa ili mewawa redovnim putem osim Za-
kona o kraqevskoj vlasti i vrhovnoj dr`avnoj upravi. Za odredbu o stalnosti
sudija propisano je da se ne}e primewivati pet godina od stupawa ovog ustava
na snagu, odnosno od trenutka wegovog objavqivawa u “Slu`benim novinama”.
Svih 120 ~lanova oktroisanog ustava Kosti} je pedantno komentarisao,
poredio s prethodnim ustavnim tekstovima, izvla~io mogu}e reperkusije u po-
zitivnom zakonodavstvu i pravnoj praksi. Pri tome je, u ~isto edukativne svr-
919
he, po{to je wegova kwiga prvenstveno slu`ila kao univerzitetski uybenik,
jedini te vrste, pedantno izlagao osnovne ustavnopravne institute, kritiku-
ju}i detaqno sve slabosti obra|ivanog ustavnog teksta i wegove pravne nelo-
gi~nosti, nude}i ujedno i neka kvalitetnija re{ewa.
2. Ustavnopravne studije i rasprave
Na osnovu Kosti}evog uybenika-komentara, u Beogradu je kao wegova kon-
cizna varijanta 1937. godine {tampan repetitorijum “Dr`avno i ustavno pra-
vo”, u kome su u {esnaest ta~aka obra|ena osnovna pravna pitawa oktroisanog
ustava, kao {to su op{ta prava i du`nosti gra|ana, tretman me|unarodnih ugo-
vora, sankcije, promulgacije i publikovawe zakona, pitawe bira~kog prava, pro-
blem odgovornosti upravne vlasti, buyetske norme, podela dr`ave na terito-
rijalne oblasti, definisawe teritorijalne i funkcionalne samouprave, dvo-
domi sistem Narodnog predstavni{tva i posebne odrednice o Senatu i Narod-
noj skup{tini, na~in vr{ewa ustavnih promena, model deobe zakonodavne vla-
sti, na~in konstituisawa i funkcionisawa kraqevskog namesni{tva, dono-
{ewe pravnih i administrativnih uredbi, re{avawe sukoba izme|u parlamen-
tarnih domova, nadle`nosti kraqa i na~in nasle|ivawa prestola, kao i po-
sebno izra`en problem sudskog nadzora nad pravilno{}u zakonodavnog postup-
ka, aktom progla{avawa i ustavno{}u zakonske sadr`ine.
U velikom broju nau~nih tekstova publikovanih u svim zna~ajnijim ~aso-
pisima onda{we nau~ne periodike, Kosti} je tretirao sva zna~ajnija ustavno-
pravna pitawa, ne samo ona koja se ti~u ~isto ustavnog akta, nego i {iroku oblast
osnovnih dr`avnih zakona, koji su po svojoj prirodi ~isto politi~ki i poti-
~u neposredno iz ustava, pa se zbog toga nazivaju i organskim zakonima. Pri to-
me je posebno ukazivao na tendenciju parlamentarne prakse da se ~itav niz po-
slova zakonodavnih tela prenosi na wihove odbore, dok ona ostaju politi~ki
kontrolni organ nad radom vlade i mehanizam za izglasavawe zakona. Uz to, Ko-
sti} teorijski obra|uje pitawe federacije, autonomije, samouprave i, poseb-
no, pravne dr`ave, wenih principa ustavnosti i zakonitosti, pozivaju}i se, po
srpskom primeru, na Du{anov zakonik koji izri~ito zabrawuje i carevu samo-
voqu, narodnu tradiciju borbe za pravdu i pravilnost, bune protiv dahija, ta-
ko da “vaskrsla Srbija u XIX veku sva je u te`wi za pravednim pravnim ure|e-
wem. Ona se buni protiv samovoqe vlasti, obara nepravedne kne`eve, ubija de-
spotske vladaoce, tra`i vladu zakona i re`im zakonitosti.” (str. 278.)
Kosti} pritom kritikuje glavnog pravnog teoreti~ara Tre}eg rajha, Kar-
la [mita, i italijanskog profesora Karmela Karistija koji su uporno negi-
rali pojam i koncept pravne dr`ave. Svoju kritiku, objavqenu u vrlo opasnom
vremenu, u decembru 1940. godine u ~asopisu “Savremena op{tina”, zavr{ava
slede}im re~ima: “Navedeni nema~ki i talijanski pisci negiraju uop{te sva-
ku pravnu dr`avu, makar ona bila i socijalno-pravna. Italijanski stru~wak
ka`e da se dana{wa italijanska dr`ava mo`e nazvati korporativna, harizi-
sti~na (a to zna~i dobro~ina, eudemonisti~ka), monarhijski-predsedni~ka, par-
tijska i t. sl., ali ni za `iva Boga pravna dr`ava. I Nemci ne}e da ~uju za tu
re~. Kao {to su se do skora narodi ponosili da su uredili pravnu dr`avu i da
u woj `ive, evo ih sad da se stide toga imena. Sve pre nego pravna dr`ava! Isti-
920
na je da velika ve}ina naroda insistira jo{ uvek na idejama pravne dr`ave, ali
nema vi{e one jednodu{nosti sveta u gledawu na pravnu dr`avu. Sad je mnogi
ve} otvoreno napadaju i suzbijaju. Zna~i li to sumrak pravne dr`ave, zna~i li
to weno nestajawe? Te{ko je na ovo odgovoriti. U gledawu na pravnu dr`avu
nisu vi{e qudi jednodu{ni kao ranije, ali ih ima jo{ uvek mnogo, ima ih mi-
liona i stotine miliona, koji samo u pravnoj dr`avi vide ure|ewe dostojno
~oveka. I ja sebe ubrajam u te milione.” (str. 279.)
a) Mogu}nost ustavne transformacije monarhije u republiku
Veoma je interesantna Kosti}eva studija o pravnim mogu}nostima mewa-
wa dr`avne forme, objavqena u “Letopisu Matice srpske” jo{ 1925. godine.
On studiju po~iwe konstatacijom da svaki novi dr`avni ustav predstavqa su-
{tinski nov pravni poredak, jer prestaju da va`e svi prethodno done{eni za-
koni koji mu protivre~e. Ali, ma koliko trajan, nijedan ustav ne mo`e da bu-
de ve~an, a skoro svaki svojim normama reguli{e i na~in svoje eventualne pro-
mene jer, kako ka`e Kosti}, “nijedan ustav ne mo`e zaustaviti tok istorije i
spre~iti neminovno pomerawe odnosa dru{tvenih snaga.” (str. 280.) Po pita-
wu Vidovdanskog ustava Kosti} problematizuje mogu}nost dosledne promene
ustavnim putem, s obzirom da je i kraq definisan kao jedan od ustavotvornih
faktora. U tom smislu on iznosi sopstveni stav. “Kraq ima pravo ustavne ini-
cijative i ustavne sankcije. Nijedan ~lan ustava ne mo`e se promeniti bez sa-
glasnosti kraqeve. Kad se nijedan ~lan ne mo`e izmeniti bez kraqeve sagla-
snosti, koja se daje u vidu sankcije, odista je te{ko zamisliti da }e kraq da-
ti svoj pristanak na izmenu onih ~lanova koji mu garantuju presto i vlast. Ali,
ono {to je te{ko psiholo{ki razumeti, pravnim rezonovawem se da vrlo la-
ko iskonstruisati. Pravno se u ovom slu~aju ne vodi ra~una o tome, da li }e
kraq s voqom ili protiv voqe dati svoj pristanak; va`no je samo to da li on
mo`e dati pristanak, i na taj na~in u~initi mogu}im promenu dr`avne for-
me pravnim putem. Mi mislimo da mo`e. ^im mu to ustavom nije zabraweno,
on mo`e o promeni dr`avne forme na isti na~in re{avati kao o svakoj dru-
goj ustavnoj promeni (putem ustavne inicijative ili sankcije).” (str. 281.)
Upore|uju}i svoje stavove sa mi{qewem drugih uglednih pravnih teore-
ti~ara, Kosti} skre}e pa`wu da, “kad bi se ustavnom izmenom monarhijska for-
ma zamewivala republikanskom, {to bi za sobom povuklo i gubitak trona jed-
nog odre|enog vladaoca, gubitak na koji je on unapred pristao, mogle bi nasta-
ti komplikacije utoliko {to bi naslednici eventualno poricali pravo vla-
daocu da raspola`e wihovim pravom pretendovawa na presto kad bude upra-
`wen. Takve primedbe... pravo nasle|a konstruiraju po privatno-pravnim prin-
cipima koji va`e za fideikomis. Pravo nasle|a je regulisano ustavom, i da-
na{wa nauka o dr`avi ne poznaje neka vanustavna i nadustavna prava dinasti-
je. Kao sve vlasti, tako i kraqevska vlast ima svoj osnov u ustavu, bar od kad je
ustav dat. Ina~e... ne bi se ni po ~emu razlikovala dana{wa ustavna dr`ava
od ranije patrimonijalne. Dakle, promena monarhijske forme vladavine u re-
publikansku ne samo da je pravno mogu}a, nego ne mo`e dati nikakvog povoda
ma kakvim suprotnim pravnim konsekvencama. To je donekle mogu}e samo u dr-
`avama gde se red nasle|a propisuje dvorskim statutima, a ne ustavom, i to sta-
tutima koji su doneseni pre ustava. Kod nas to nije slu~aj.” (str. 281-282.)
921
 Me|utim, koliko god to teorijski bilo jasno, Kosti} je svestan da se u prak-
si skoro nikada nije de{avalo da se monarhija pravnim putem preobrazi u re-
publiku. Abdikacija sama po sebi ne predstavqa ukidawe monarhije, nego sa-
mo odricawe od vlasti jednog monarha ili cele dinastije kojoj je pripadao. “Te-
orijski mogu}a, promena monarhije u republiku pravnim putem stvarno je ne-
izvodqiva. Ona se uvek vr{i fakti~kim putem, ponaj~e{}e revolucijom. Pra-
vo dolazi docnije da sankcioni{e stawa koja su postala van wega, ~ak i pro-
tiv wega.” (str. 283.) Po proceduri propisanoj Vidovdanskim ustavom, “Ustav
se ne mo`e mewati bez saglasnosti kraqeve. Ali re~ kraq ne ozna~ava u usta-
vu uvek kraqa li~no, pod re~ju kraq vrlo ~esto se razume vr{ilac odn. nosi-
lac kraqevske vlasti. (Mi ovde prelazimo pored po sebi razumqivog zna~e-
wa re~i kraq u ustavnim zemqama; gde god se u ustavu spomiwe kraq u vezi sa
wegovim funkcijama a ne li~nim prerogativima, pretpostavqa se da }e on te
funkcije vr{iti u sporazumu sa odgovornom vladom. Re~ kraq tu obuhvata i
fakti~nog kraqa i vladu. Formalno ipak wega).” (str. 284.)
Prema Kosti}evom mi{qewu, tu je zna~ajno razmatrati da li pojam kra-
qa obuhvata u tom pogledu kraqevske namesnike i zastupnike. Kad kraqevsku
vlast vr{e namesnici u odre|enoj situaciji, od wih se lak{e mo`e posti}i
saglasnost za promenu ustava u pravcu uvo|ewa republike. Upravo iz tog raz-
loga mnoge monarhije su ustavnim odredbama zabranile ustavne promene sve dok
traje vlast namesni{tva, ili je bitno smawena regentska vlast u odnosu na kra-
qevsku. Namesnici su nosioci dr`avne funkcije, pa regent nema nikakve prav-
ne veze sa maloletnim prestolonaslednikom. Suptilnom teorijskom analizom
Kosti} dolazi do zakqu~ka da “sa pravnog gledi{ta, dakle, namesni{tvo obra-
zovano po Vidovdanskom ustavu ima pravo da mewa ustav u svim wegovim ta~-
kama (razume se da ono samo ne mo`e mewati ustav, kao {to ga ne mo`e ni sam
kraq mewati; ono ovde ima samo ustavotvorne atribucije kraqa: pravo inici-
jative i prava sankcije i progla{ewa). Prema tome, namesni{tvo nije prav-
no ograni~eno niti na mewawe ustava u wegovom najbitnijem delu, u delu ko-
ji normira formu vladavine. Da li je to wegovo pravo upotrebqivo sa moral-
nog gledi{ta, i saglasno tome gledi{tu, ne}emo ovde ispitivati. Uostalom,
sve zavisi, kad je u pitawu moral, naro~ito javni moral, od dane situacije i od
“dr`avnog interesa”. (str. 288.)
^iwenica da je ve} 1925. godine Lazo Kosti} u najozbiqnijoj formi i te-
meqno istra`ivao mogu}nosti promene monarhijskog u republikanski oblik
vladavine, svedo~anstvo je wegovih intelektualnih preokupacija, mada kraj-
wi zakqu~ak s pravnog aspekta nije bio nimalo ohrabruju}i i on ga je izveo u
tri ta~ke: 1. Ustavnoj reviziji podle`u kod nas sve ustavne odredbe pojedina~-
no, sledstveno i odredbe koje reguli{u pitawa dr`avne forme. Ali, kako je
za svaku reviziju ustava potreban pristanak kraqa, to je stvarno nemogu}e pro-
meniti monarhijsku formu vladavine u republikansku pravnim putem. Nemo-
gu}e bar dok kraqevsku vlast vr{i sam kraq. 2. Kad kraqevsku vlast vr{i iza-
brano namesni{tvo, ono tako|e ima pravo mewawa ustava, u svim wegovim de-
lovima. Fakti~na mogu}nost promene onih delova ustava koji statuiraju dr-
`avnu formu nije u ovom slu~aju iskqu~ena. 3. Kad vlada vr{i kraqevsku vlast
kao zastupnik odsutnog ili trenutno spre~enoga kraqa, ona po pravilu nema
ustavorevizionu nadle`nost, i sama ne sme nikako pokrenuti postupak ustav-
ne izmene. Ako te izmene zahteva Narodna skup{tina, vlada mora raspisati
922
izbore i sazvati novu skup{tinu koja }e o izmenama re{avati. Vlada je u tom
slu~aju legitimirana da potvrdi ili ne potvrdi odluku ustavotvorne skup{ti-
ne. Me|utim, kraq mo`e u svako doba, svojim povratkom u zemqu, preuzeti od
vlade kraqevsku vlast i sam odlu~iti o potrebi skup{tinskih odluka.” (str.
294.) Vidovdanski ustav je veoma ote`ao realnu mogu}nost promene oblika vla-
davine, ali je kraq Aleksandar dr`avnim udarom od 6. januara 1929. godine taj
ustav ukinuo, posle dve godine doneo oktroisani, i tako krajwe relativizo-
vao pravnu snagu ustavnog ure|ewa, jednostranim i samovoqnim aktom poni-
{tio jedan i inagurisao drugi pravni poredak, {to je devalviralo pravni po-
lo`aj trona i autoritet cele dinastije. Nipoda{tavawe vrednosti demokrat-
skim putem usvojenog ustavnog akta, {to je nepobitna ~iwenica u slu~aju Vi-
dovdanskog ustava, srozalo je autoritet konstitucionalnih normi uop{te.
b) Neustavnost Sporazuma Cvetkovi} -M
Ma~ek
Posebno je zna~ajna Kosti}eva kritika vladine Uredbe o izmenama posto-
je}ih propisa u dono{ewu novih od 16. septembra 1939. godine, za koju je Vla-
da tvrdila da je zasnovana na 116. ~lanu Ustava, a Kosti} ustanovio da je neu-
stavna. Ustav je kraqu ostavio mogu}nost da u izuzetnom slu~aju rata, mobili-
zacije, nereda i pobune, usled dovo|ewa u pitawe javnog poretka i sigurnosti
dr`ave ili prekomerno ugro`enih javnih interesa, ukazom preduzme vanred-
ne i neophodne mere nezavisno od ustavnih ili zakonskih propisa, ali nije na
to ovlastio vladu, niti su nosioci kraqevske vlasti posebnim namesni~kim
aktom delegirali takvu nadle`nost na vladu, a nisu je po slovu ustavnih nor-
mi ni mogli delegirati. U ovom slu~aju, Vlada je uzurpirala kraqevsku vlast,
a re~ je o takozvanom sporazumu Cvetkovi}-Ma~ek o formirawu Banovine Hr-
vatske. “Nije ta~no tvr|ewe da npr. Uredba o ustrojstvu banske vlasti i Ured-
ba o izbornom radu i ustrojstvu Sabora banovine Hrvatske imaju “karakter Ured-
be iz ~l. 116. Ustava”. Ne mo`e se ~l. 116. Ustava primewivati po predlogu i
sa premapotpisom ma kakvog bana, ve} samo vrhovnih organa dr`ave.” (str. 297.)
Osnovnu zabunu u pravnoj javnosti stvaralo je razli~ito tuma~ewe pojma
ugro`enih javnih interesa, odnosno ~iwenice da li su uop{te postojali real-
ni dru{tveni uslovi za primenu ustavnog ~lana 116, s obzirom da je Kosti} ve}
ustanovio da ga je primenio nenadle`an organ. Ustavna odredba jasno ka`e da
se mo`e primeniti “u slu~aju rata, mobilizacije, nereda i pobune”, ali samo
takvog rata, mobilizacije, nereda i pobune “koji bi doveli u pitawe javni po-
redak i sigurnost dr`ave ili kad su do te mere uop{te ugro`eni javni inte-
resi”, a nisu ugro`eni javni interesi dodati kao peti slu~aj u kome se mo`e pri-
meniti odnosna ustavna norma. Kosti} nagla{ava da ugro`eni javni interesi
mogu biti samo javni poredak i sigurnost dr`ave. Nije bilo ni rata ni mobi-
lizacije, kao ni pobune ni nereda, niti su pretili mogu}i neredi i pobune tog
obima da ugroze javne interese da bi doveli u pitawe javni poredak i bezbed-
nost dr`ave. Slu~aj u kome se primewuje ~lan 116. mora biti izuzetan i jasno
izra`en, a ne stvar politi~ke pogodbe ili me|ustrana~kih usagla{avawa.
Po{to je ustanovio nenadle`nost organa i nepostojawe ustavnom normom
predvi|enih uslova, Kosti} ka`e da je o~igledno “da za dono{ewe uredbe o ba-
novini Hrvatskoj nije bilo dovoqno osnova. Jedno ustavno stawe ne mo`e ni-
923
kad biti samo po sebi povod za primenu ~l. 116. Ustava, jer ono ne mo`e vre|a-
ti ustavni poredak. Po re~ima [mita, “jedna ustavna institucija ne mo`e kao
takva dovoditi u opasnost javni mir i red.” Banovine koje su postojale nisu mo-
gle biti povod da se primeni ~l. 116. Ustava. Ali je najmawe osnova bilo da se
po ~lanu 116. Ustava donese Uredba o pro{irewu propisa Uredbe o banovini
Hrvatskoj na ostale banovine. Jer po toj Uredbi se mogu stvarati nove bano-
vine bez obzira ~ak i da li postoji ma kakva “ugro`enost javnih interesa”, mo-
gu se stvarati, {tavi{e, i onda ako bi ba{ samo wihovo stvarawe bilo pro-
tivno javnim interesima. Ova uredba je u stvari dopuna ~l. 116. Ustava sa ne-
doglednim doma{ajem.” (str. 299.)
Odnosna ustavna odredba omogu}ava preduzimawe izvanrednih i neophod-
no potrebnih mera. Prethodno se merom ozna~ava stepen, snaga ili intenzi-
tet kad se ka`e da su uslov primene “do te mere ugro`eni javni interesi”, ali
je poenta u drugom zna~ewu termina “mera” kao radwe ili sredstva za ~ije je
preduzimawe kraq ovla{}en. “Kad bi u Ustavu stojalo da kraq mo`e, u danim
prilikama, raditi {ta ho}e, upotrebiti sva sredstva koja mu stoje na raspo-
lo`ewu itd., wegova bi vlast bila ve}a nego onda kad se ovla{}uje da upotre-
bi samo potrebne mere. Mere koje se preduzimaju po ~l. 116. Ustava moraju bi-
ti ograni~ene ve} prema samom svom nazivu (“mere”). To su, istina, radwe ili
sredstva, ali radwe odmerene prema ciqu, sredstva koja stoje u srazmeri pre-
ma pojavqenoj opasnosti odnosno zlu. Eto za{to je upotrebqen izraz mere, a
ne radwe, postupci ili tome sli~no. Mere su represivne ako je opasnost na-
stupila, preventivne ako samo preti da nastupi. Ustav se ~ak nije zadovoqio
da ograni~ewe ve`e uz sam naziv “mere”, ve} je dodao da te mere imaju biti “iz-
vanredne, neophodno potrebne”. Izvanredne mere zna~i: takve mere koje se ne
preduzimaju u redovnim prilikama, koje su te`e, stro`ije, br`e, efikasnije.
Kad bi to bile redovne mere, ne bi postojala potreba pozivawa na ~l. 116. Usta-
va. U izvanredne mere spada npr. zavo|ewe cenzure, upotreba vojske za suzbi-
jawe nereda... i t. sl. Ali, kad te izvanredne mere imaju biti u isto vreme i neo-
phodno potrebne mere, to zna~i da se povreda normalnih propisa, vra}awe li~-
nog statusa itd. ima da vr{i u najneophodnijem obimu. Gde se mo`e sa bla`im
sredstvom suzbiti zlo i otkloniti opasnost, ne sme se pribegavati grubqem
sredstvu: gde je poja~ana `andarmerija u stawu da suzbije nemir, ne treba zva-
ti vojsku; ako je pozvana vojska, ne treba upotrebqavati vatreno oru`je, tre-
ba da je najpre slabije i po vrsti i po dejstvu pa da se tek docnije upotrebi ja-
~e i te`e. To zna~e izrazi “neophodno potrebne mere.” (str. 299-300.)
Kraqu je prepu{teno da sam ceni kakve }e mere u datoj situaciji predu-
zeti jer on mora da brzo odlu~uje, ali uvek mora pri tome biti svestan da }e
wihovu celishodnost i odmerenost procewivati Narodno predstavni{tvo kad
mu se preduzete mere naknadno podnesu na davawe saglasnosti. Izbor i upotre-
ba vanrednih sredstava su na~elno ograni~eni i kr{ewe tog ograni~ewa pred-
stavqa povredu ustava. U slu~aju zloupotreba pri primeni tih vanrednih me-
ra i sudska vlast ima nadle`nosti da wihovu opravdanost primewuje sa aspek-
ta legalnog ciqa koji se wime imao posti}i. Vanredne mere predstavqaju prav-
ne i fakti~ke radwe. Pravne radwe u ovom slu~aju mogu biti samo kraqevi uka-
zi i ni{ta vi{e. Ne mogu te mere ustanovqavati trajne pravne principe, ne-
go se samo ograni~avaju na privremenu celishodnost. Zato nije promena usta-
924
va mogla biti jedna od mera iz ~lana 116, s obzirom da je ustav principijelni
pravni osnov dr`ave. Ne mogu se mewati ni odredbe koje se odnose na Narod-
no predstavni{tvo niti ono li{iti svojih redovnih nadle`nosti, a ni kraq
nije ovla{}en za samostalno dono{ewe onih pravnih akata za koje mu je u nor-
malnim okolnostima ustavom propisana neophodna saglasnost Senata i Na-
rodne skup{tine. Ne sme se dirati u organizatorni minimum dr`avne vlasti,
pogotovo wenog osnovnog zakonodavnog tela, pogotovo {to je i iz ~lana 116.
jasno da se podrazumeva normalna egzistencija i funkcionisawe Narodnog pred-
stavni{tva i u slu~aju vanrednog stawa. “Zbog toga nije bilo nikako u skla-
du sa Ustavom raspu{tawe Narodne skup{tine na neograni~eno vreme, a naj-
mawe pak oduzimawe mandata senatorima i fakti~no raspu{tawe Senata. Kad
bi to bilo mogu}e, onda bi bilo mogu}e mewati i ustavne odredbe o kruni, {to
Ustav svakako nije imao u vidu. Isto tako nisu mogle biti mewane odredbe o
granicama banovina. I wihov broj, i wihova sedi{ta, i wihove granice pre-
cizno su obele`ene Ustavom (~l. 83), {to do sada nikad nije ra|eno. One se mo-
gu mewati samo redovnom ustavno-revizionom procedurom. U pogledu izmene
tih granica Ustav je bio rigorozniji nego u pogledu izmene samih dr`avnih
granica. Dok su raniji ustavi tra`ili pristanak ustavotvorne vlasti za otu-
|ewe ili razmenu dr`avne teritorije, po sada{wem ustavu je dovoqno za to
odobrewe redovnog Narodnog predstavni{tva, a za promenu banovinskih gra-
nica potrebno je mewati Ustav.” (str. 301.)
S obzirom da se u ~lanu 116. ka`e da se vanredne neophodne mere mogu pri-
meniti u celoj kraqevini ili samo u jednom wenom delu, ustavotvorac je o~i-
gledno hteo da se one ograni~e samo na onu teritoriju na kojoj se pojavila re-
alna opasnost po javne interese, dok u ostalim delovima dr`ave pravni re`im
mora ostati netaknut, ako je tamo situacija mirna, stanovni{tvo lojalno i ni-
kakva opasnost ne preti. Ne mo`e `eqa da se postigne “u~e{}e Hrvata u `i-
votu dr`ave” biti razlog za zavo|ewe vanrednog stawa na celoj dr`avnoj te-
ritoriji, prekomernog suspendovawa Ustava, pa ~ak i wegovih neustavnih iz-
mena. Ciq ~lana 116. je da se za{titi postoje}i ustavni poredak a ne da se on
nelegalno transformi{e. Privremeno se obustavqa dejstvo nekoliko wego-
vih normi da bi se sa~uvao ustavni akt u celini. Ustav se {titi od opasnosti
koje mu realno mogu zapretiti, a ne sprema sebi om~u za samoubistvo.
Samovoqna i uzurpatorska vladina akta, od 26. avgusta 1939. godine, zami-
{qena su da budu trajnog dejstva, pa se ni sa tog aspekta ne mogu bazirati na
~lanu 116. Ustava koji “ovla{}uje kraqa da takve mere preduzme privremeno.
Ovaj izraz nije mnogo odre|en, ali kad se dovede u vezu sa re~ima koje mu sle-
duju (“neophodno potrebne mere”), izilazi da vanredno stawe sme da traje sa-
mo onoliko koliko i opasnost koja ga je izazvala. ^im vi{e nisu ugro`ena ona
idealna javna dobra zbog kojih je stavqen u pokret mehanizam ~l. 116, sve tre-
ba da se vrati u pre|a{we stawe. Kao {to bi bila zloupotreba pokrenuta ~l.
116. Ustava ako se nisu stekle okolnosti za wegovu primenu, isto tako bi zlo-
upotreba bila kad bi se on produ`io primewivati i onda kad potrebe za wim
vi{e nema. Iz svega ovoga izlazi da stawe stvoreno ~lanom 116. Ustava ne sme
da se perpetuira, na osnovu wega ne smeju se stvarati stalne i stabilne situ-
acije, wima se ne mo`e ustavni poredak modifikovati sa trajnim dejstvom. Na
osnovu ~lana 116. Ustava mogu se samo suspendovati izvesne (a ne sve) ustavne
925
odredbe, mogu se one privremeno staviti van snage, mogu se obustaviti. Ali se
mewati ne mogu nikako. Pogre{no je iz ~l. 116. izvesti da postoji paralelni
ustavotvorac; nema dve ustavotvorne vlasti u zemqi nego samo jedna i to ona
predvi|ena ~lanovima 114. i 115. samog Ustava.” (str. 302.)
S obzirom da je istom ustavnom odredbom propisana obaveznost podno{e-
wa preduzetih mera na saglasnost Narodnom predstavni{tvu, eventualno us-
kra}ivawe saglasnosti od najvi{ih organa zakonodavne vlasti imalo bi za po-
sledicu politi~ku, a mo`da i krivi~nu odgovornost ministara koji su potpi-
sali kraqev akt, s obzirom da je sam kraq neodgovoran. Kosti} smatra da se sa-
glasnost Narodnog predstavni{tva mora tra`iti odmah ~im se primeni ~lan
116. Ustava, bez obzira da li jo{ traju ili su prestale okolnosti zbog kojih je
do primene do{lo. “Ako se na osnovu wega preduzme niz mera, i to sukcesiv-
no, jednu po jednu treba podnositi na saglasnost. Ukoliko bi proteklo izvesno
vreme od preduzimawa mera do tra`ewa saglasnosti, morali bi se Narodnom
predstavni{tvu podneti detaqni rezultati preduzetih mera, moralo bi se iz-
neti {ta su one proizvele i koliko su bile efikasne.” (str. 303.) Kritikuju-
}i direktno Dragi{u Cvetkovi}a i wegovo insistirawe da protivustavni spo-
razum bude trajan, Kosti} napomiwe da se u tom smislu “decidirano izjasnio
predsednik Vlade i saugovorac na sporazumu pred senatorima JRZ 1. aprila 1940.
On je napao one koji smatraju privremenim preduzete mere i rekao da se vara-
ju kad tako misle.” (str. 303.)
Ako bi parlament odbio saglasnost vanredno stawe bi se odmah ukinulo
i normalno bi bilo i da padne vlada koja ga je provela kockaju}i se sa neizve-
sno{}u definitivne parlamentarne ocene neophodnosti i svrsishodnosti. Ako
parlament prihvati vanredno stawe, a ono i daqe treba da traje, mora parla-
mentarnom odlukom i da se ozakoni, u slu~aju da je re~ o merama koje zadiru u
sferu zakonitosti. Ako su u pitawu mere suspendovawa ustavnih odredbi, da
bi one bile trajne mora se odmah u tom smislu pristupiti ustavnim promena-
ma po Ustavom propisanoj proceduri. Ovde, u slu~aju me|usobne nesaglasnosti
parlamentarnih domova, kraq ne mo`e da arbitrira. “Kad se ve} re{io da nor-
mira, Ustav je hteo da norme budu pravi pravni propisi: da ovla{}uju i da oba-
vezuju, da ograni~avaju i da ve`u, da svak zna {ta sme i {ta mora. Otuda niz ogra-
ni~ewa koja, izre~no ili implicitno, sadr`i ~lan 116. Ustava. Nije to pro-
pis koji ru{i Ustav, ve} koji ga kompletira i konformira. Wemu je ciq da mo-
mentalnim ga`ewem pojedinih delova sa~uva ustav kao celinu i poredak koji
je taj ustav stvorio. Ovaj poredak se ne mo`e na osnovu ~l. 116. mewati i modi-
fikovati ve} samo u~vr{}ivati.” (str. 306.)
I sa aspekta legislativne tehnike, uredba o banovini Hrvatskoj je, po Ko-
sti}evom mi{qewu, “zaista puna tehni~kih nedostataka, tamnih mesta, nepre-
ciznih stavova, kontradiktornih odredaba.” (str. 548.) O~igledno je da su wen
tekst pisali u pravni~kom pogledu krajwe nestru~ni qudi, koji ne razumeju da
~esto i od redosleda re~enica zavisi smisao pravne norme. Kosti} citira ve-
liki broj sasvim nejasnih re~enica u ovom ~lanku, objavqenom u “Brani~u” 1940.
godine, dopuwava prethodni, publikovan u “Pravnoj misli”, koji je ovde detaq-
nije prikazan.
Prethodno je u “Pravnoj misli” objavio dva ~lanka, teorijski obra|uju}i
pitawe proishodnih normi i s tog aspekta napadaju}i Uredbu o Banovini Hr-
vatskoj. Proishodnim normama pripadaju zakoni a svi pravni akti ni`i od za-
926
kona i wihov kreator imaju obavezu da u preambuli navedu na kojoj se prois-
hodnoj, odnosno zakonskoj normi zasnivaju. Pravno normirawe je prevashodna
nadle`nost zakonodavne vlasti, a kad upravna vlast obavqa takvu delatnost
ona mora da se legitimi{e tako {to }e se odmah pozvati na zakonsko ovla{}e-
we na osnovu koga normativno deluje. U protivnom bi se weni propisi a pri-
ori smatrali kao akti uzurpacije. Ovla{}ewe upravnog organa uz to mora bi-
ti adekvatno, logi~no i uzro~no utemeqeno na nedvosmislenoj zakonskoj od-
redbi. “Kao {to se jedna uredba ne mo`e doneti bez ikakvog ovla{}ewa, jer
bi to bila uzurpacija vlasti, ne sme se doneti ni na osnovu ovla{}ewa datog
u drugom ciqu i za druge prilike, jer je to onda flagrantna zlupotreba vla-
sti. Ne sme se ~ak i}i ni daqe nego {to ovla{}ewe dopire, jer je to onda pre-
kora~ewe vlasti. Kad donosi uredbe, upravna vlast mora da ima odre|eno ovla-
{}ewe i mora da se strogo kre}e u wegovom okviru. Ina~e, ona ne dela legal-
no, weni akti ne mogu proizvoditi pravilne pravne efekte.” (str. 552-553.)
Po{to su se kraqevski namesnici u zaglavqu Uredbe o Banovini Hrvat-
skoj pozvali na ~lan 116. Ustava, ~ak i kad bi wegovim naj{irim tuma~ewem za-
ista mogla da se formira Banovina Hrvatske, ona bi bila vrlo kratkog vre-
menskog trajawa. “Interesantno je jo{ da zaglavqe Uredbe sadr`i i motiva-
ciju wenog dono{ewa. Motivacija nije neophodan rekvizit dono{ewa general-
nih akata, naro~ito uredaba; moglo bi se naprotiv tvrditi da je ona sasvim iz-
li{na, i u praksi se nikad ne pojavquje. Motivacija je nepotrebna zato {to je
ona sadr`ana u proishodnoj normi. Ali, ako je ve} data, i ona treba da je stvar-
na i adekvatna. Me|utim, u Uredbi o Banovini Hrvatskoj nalazi se ovakva mo-
tivacija: “Da bi se obezbedilo u~e{}e Hrvata u `ivotu dr`ave i time o~uva-
li javni interesi. Takva motivacija nije nikako pravilna. Pre svega, ~l. 116.
Ustava ima u vidu uklawawe neke negativne okolnosti, neke opasnosti, a ne pri-
vo|ewe neke pozitivne okolnosti. Zatim, ne radi se o u~e{}u Hrvata u `ivo-
tu dr`ave, ve} o u~e{}u u vlastima dr`ave. Nesumwivo da su u “dr`avnom `i-
votu” oni u~estvovali i ranije, kao {to u~estvuju i sve grupe i svaki gra|anin
pojedina~no. Oni su slu`ili vojsku, pla}ali poreze, sudili se, vozili se `e-
leznicom, koristili se po{tom, {kolom itd., pa su ~ak najaktivnije u~estvo-
vali na svim izborima narodnih predstavni{tava. Ne mo`e se tvrditi ~ak da
nisu participirali i u samoj dr`avnoj oblasti, iako sporadi~no i ne uvek sra-
zmerno svojoj brojnoj snazi. Motiv je, dakle, gorwe uredbe neta~an i nepravi-
lan.” (str. 553-554.)
Pravno je jo{ problemati~nija Uredba o pro{irewu Uredbe o Banovini
Hrvatskoj na ostale banovine, koja je istovremeno s wom doneta. Po woj se pro-
vodi novo razgrani~ewe skoro svih banovina i {irewe wihovih nadle`nsoti
u odnosu na ono {to je prethodno ustavnim tekstom propisano. Ova uredba bi
onda predstavqala pravni osnov i za neka budu}a suspendovawa i promene usta-
va s obzirom da se po pravnoj snazi postavila iznad wega. “Uredba ovla{}uje
na mewawe Ustava, organ koji jedanput protivpravno mewa Ustav, ovla{}uje sa-
mog sebe da to i daqe ~ini.” (str. 554.) Po toj logici je usledio i tre}i u nizu
ovakvih protivustavnih akata – Uredba o izmenama postoje}ih propisa i dono-
{ewu novih od 16. septembra 1939. Time je regulativna uloga Ministarskog sa-
veta postala potpuno neograni~ena, pa mu nikakvo Narodno predstavni{tvo
vi{e nije ni trebalo. Po toj uredbi ~ak i tamo “gde bi kraq imao sam da radi
927
sa izvesnim ograni~ewima, radi Ministarski savet mimo kraqa i bez ikakvih
ograni~ewa.” (str. 554.) Vlastodr{ci se i nisu u prvom trenutku usudili da ba{
toliko zabrazde i Ministarskom savetu omogu}e da sasvim slobodno i arbitrar-
no ceni sve javne interese i prema tome oblikuje ustavne norme i kompletno
zakonodavstvo. Kosti} napomiwe da “po ~l. 15. Uredbe o Banovini Hrvatskoj
bio je Ministarski savet ovla{}en da donosi “potrebne propise za izvr{ewe
iste uredbe”. Ali “one uredbe za izvr{ewe ove uredbe kojima se mewaju i uki-
daju postoje}i zakoni done}e se kraqevim uredbama”. Dvadeset dana posle toga
Ministarski savet je ovla{}en da mewa postoje}e zakone uop{te, bez obzira
da li to iziskuje organizacija Banovine Hrvatske”. (str. 554.)
Narodna skup{tina i Senat su ukazima raspu{teni istog dana kad je done-
{ena protivustavna Uredba o Banovini Hrvatskoj. Narodna skup{tina je ras-
pu{tena po ~lanu 32. Ustava a da nisu odmah raspisani novi izbori. Senat je ras-
pu{ten tako {to je progla{en prestanak mandata svih senatora, i onih koje je
kraq imenovao i onih koji su birani. I jedan i drugi akt o raspu{tawu su ba-
zirani i na ~lanu 116, ali je to pravno neodr`ivo, jer se po tom ~lanu ne mogu
nikako mewati odredbe o organizaciji i funkcionisawu parlamentarnih do-
mova, jer u tom slu~aju nema ko kraqa da kontroli{e. Po pitawu monarha i Na-
rodnog predstavni{tva “Ustav predvi|a koegzistenciju i docniju kolaboraci-
ju ovih faktora; ne mo`e jedan drugoga li{avati ni nadle`nosti, a kamoli sa-
mog bi}a. Ako sve to ipak u~ini, ne mo`e se potpora i osnova na}i u ~l. 116. Usta-
va. Dr`avnim udarom se mo`e mewati ceo Ustav ili pojedini wegovi delovi.
Mo`e se staviti van snage i sam ~l. 116. Ustava. Ali tada nema kontinuiteta prav-
nog razvoja, ne poti~e jedna odredba iz druge, jedan akt iz drugog, ne postoji po-
treba za “pravno proishodnim normama.” (str. 555.) Da bi situacija bila tragi-
komi~nija, “u nizu drugih akata sa neadekvatnim pozivom na proishodne norme,
dosta je ovde spomenuti Uredbu o potpredsedni{tvu Ministarskog saveta od 1.
septembra 1939. Ona je doneta “na osnovu ~l. 15. Uredbe o Banovini Hrvatskoj”.
Sama pomisao da se jedno centralno nadle{tvo stvara na osnovu norme o regi-
onalnim jedinicama izgleda ~udna. A stvarno nigde u ~l. 15. Uredbe o Banovni
Hrvatskoj ne bi moglo da se na|e jedno takvo ovla{}ewe.” (str. 555.)
Vode}i polemiku s nekim autorima koji su smatrali da je umesno u tekstu
uredbe navesti motivaciju po kojoj je wen ciq da Hrvati u~estvuju u dr`avnom
`ivotu, Kosti} im ubedqivo odgovara detaqno i neumoqivom logikom: “Da li
je zgodno jednu uredbu o regionalnoj jedinici motivisati u~e{}em u skupnom `i-
votu dr`ave. Toj uredbi bi bio ciq da obezbedi Hrvatima posebnu hrvatsku vlast,
jednu u`u zajednicu koju }e sami organizovati i voditi mimo dr`avnih organa,
{to je verovatno wome i postignuto. Zbog toga {to }e imati celokupnu vlast
u Banovini Hrvatskoj, Hrvati }e mawe u~estvovati u vlastima dr`ave kao ce-
line, bi}e vi{e samostalni i posebni nego op{tedr`avni. I u ovome pogledu,
dakle, motivacija pomenute uredbe nije prikladna ni ta~na.” (str. 558.)
v) Rasprave i polemike
U ostalim tekstovima Kosti} je razmatrao pitawe parlamentarne priro-
de jugoslovenskog dr`avnog ure|ewa, trajawe mandata predsedni{tva Narod-
ne skup{tine i wegovog izbora u vanrednom sazivu, na~ina birawa skup{tin-
928
skih odbora, ranga prvog i drugog skup{tinskog potpredsednika, tretmana vla-
dinih saop{tewa Narodnoj skup{tini, problema tretirawa narodnih posla-
nika kao dr`avnih ~inovnika po ~inovni~ko-pravnim odredbama, i druga. Ov-
de nam se ~ine posebno interesantnim dva ~lanka koja je Lazo Kosti} objavio
1940. godine povodom Uredbe o izboru narodnih poslanika. On prvo konsta-
tuje da je takva uredba direktno suprotstavqena principu podele vlasti jer
je neodr`ivo da upravna vlast propisuje formu i postupak organizovawa za-
konodavne vlasti. Ustavom je propisano da se broj i na~in izbora narodnih po-
slanika propisuju zakonom, pa je ovakva uredba i neustavna. Po{to je Narod-
na skup{tina prethodno raspu{tena mogao se primeniti samo raniji izbor-
ni zakon, ali Kosti} smatra da je Vlada trebalo u svakom slu~aju da konsul-
tuje opozicione partije kako bi se izna{lo optimalno pravno re{ewe. On isto-
vremeno kritikuje daqe komplikovawe izborne procedure ~iji je ciq uvek bio
da se vladaju}im faktorima unapred obezbedi {to izrazitija izborna pred-
nost – “Pored toga, hrvatski su glasovi grupisani a srpski razbijeni. Tako je
ude{ena izborna podela, da hrvatski glasovi skoro nigde ne propadaju, a mno-
go hiqada srpskih glasova mora}e u mnogo okruga ostati bez rezultata, ~ak i
onda kad bi svi Srbi glasali za istu listu. Ova tvrdwa da se dokazati prime-
rima iz mnogih okruga.” (str. 355.) Uredba je donesena a da prethodno nije u pot-
punosti legalizovan rad politi~kih stranaka, pa se u woj govori o imaginar-
noj kategoriji politi~kih grupa. ^ak ni politi~ke grupacije koje su sa~iwa-
vale vladinu koaliciju formalnopravno nisu predstavqale legalne politi~-
ke organizacije.
Sledi detaqno razmatrawe pravnih problema iz postoje}e parlamentar-
ne prakse, poput pitawa da li poslanici imaju pravo na poslani~ka primawa
nakon zakqu~ewa saziva, reperkusija parlamentarnog odbijawa vladine ostav-
ke, problematike aktivnog i pasivnog bira~kog prava na senatskim izborima,
kao i o pojedina~nim spornim slu~ajevima birawa senatora, te rasprava o sa-
radwi predstavni~kih dr`avnih slu`benika, statusnog ranga ministara, tro-
{kova wihovog resora, odgovornost pred parlamentom, wihovo zastupawe pred
Senatom i Narodnom skup{tinom ukoliko su li~no spre~eni. Kosti} se ba-
vi i razmatrawem prava na izborni mandat, pitawem volontera u dr`avnoj slu-
`bi, socijalnim osigurawem gradskih slu`benika, pravnim normirawem nad-
le`nosti Dr`avnog saveta, zakonskim regulisawem statusa i nadle`nosti op-
{tina, pitawem op{tinske zavi~ajnosti, specifi~nostima gradskih op{ti-
na, pojmom op{tinskih stanovnika, gradskim statutom Beograda i wegovim spor-
nim pitawima, zakonskim propisima o beogradskom ataru, o mestima, spajawu
oblasti, izbornim okruzima, jednakosti bira~kog prava, proporcionalnom i
pojedina~nom birawu, varo{ima kao izbornim jedinicama, utvr|ivawu izbor-
nih rezultata, primeni izbornih propisa, sporewima oko bira~kih spisko-
va, strukturi izborne vlasti, glasa~kim mestima i svim ostalim aspektima
izborne problematike.
Kosti}ev stvarala~ki opus iz oblasti ustavnog prava je gotovo sveobuhva-
tan u odnosu na vreme i uslove u kojima ga je prou~avao. Zna~ajno je da je on do
sada najupe~atqivije u srpskoj nauci naglasio nerazdvojnu povezanost ustav-
nog i upravnog prava, zapravo organsko i su{tinsko jedinstvo javnog prava uop-
{te. U ovom prvom tomu “Sabranih dela” objavqeni su i Kosti}evi ~lanci ko-
929
ji istovremeno tretiraju ustavnopravnu i administrativnopravnu problema-
tiku, poput pitawa poni{tavawa upravnih akata od upravnih sudova, odobra-
vawa upravnih akata finansijskim zakonima, uredbodavnog regulisawa pri-
vrednih pitawa, uticaja krivi~ne presude na status dr`avnih slu`benika, kla-
sifikacije qudskih postupaka sa policijskopravnog gledi{ta, krivi~noprav-
ne za{tite, `eleznice, registrovawa akademskih titula u op{tinama, nostri-
fikacije visoko{kolskih diploma, upotrebe akademske titule, rangirawe {ko-
la, regulisawe materije dr`avnih odlikovawa, vo|ewa nacionalne politike,
ustavnopravnog tretirawa braka i bra~nih odnosa, sve do pojave hiperproduk-
cije intelektualaca i stvarawa intelektualnog proletarijata.
g) Pitawe nacionalne politike
U ~asopisu “Novi `ivot” 1922. i 1924. godine Kosti} je objavio dva vrlo
interesantna teksta koja se ti~u srpske nacionalne politike. U prvom ~lan-
ku “Na{a nacionalna politika” Kosti} polazi od ~iwenice da su poslerat-
nim ugovorima o miru Srbi, Hrvati i Slovenci dobili najve}i deo svojih na-
cionalnih teritorija unutar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, ali je ipak
prili~an deo wihovog etni~kog korpusa ostao van granica dr`avnog prosto-
ra. Za razliku od Srba i Hrvata koji su kompaktni u teritorijalnom pogledu
u susednim zemqama i koncentrisani neposredno uz granicu matice, Srbi su
raspr{eni u svim susednim zemqama, uvu~eni duboko u unutra{wost sa ~estim
nacionalnim oazama. Od oslobo|ewa zvani~na vlast o wihovoj sudbini nije vo-
dila dovoqno ra~una, napu{taju}i tako politiku svesrpskog pijemontizma na
kojoj su uporno insistirale skoro sve srpske vlade, bez obzira na dinasti~ka
zame{ateqstva. Kosti} insistira na nacionalnoj koncentraciji Srba i raz-
meni stanovni{tva sa susednim zemqama koje bi vodile tome ciqu, imaju}i pr-
venstveno u vidu sto hiqada Srba koji su posle razgrani~ewa ostali u Ma|ar-
skoj, razbacani u dubini wene teritorije i odse~eni od svoje matice. Razmena
stanovni{tva je nu`na i u odnosu prema Rumuniji s obzirom na velik broj Sr-
ba u Temi{varskom Banatu i Rumuna u Srpskom. Sli~no bi se moralo postu-
piti i u slu~aju Srba koji su preostali u Albaniji. Na{a dr`avna teritori-
ja je dovoqno prostrana da se na woj nasele svi Srbi iz susednih zemaqa, pogo-
tovo ako se ima u vidu da je besmisleno da Srbi posle uspeha u Prvom svetskom
ratu imaju teritorijalne pretenzije prema bilo kojoj dr`avi. U tom pogledu
on otvoreno kritikuje dr`avne vlasti koje ne deluju u pravcu ovakvog oblika
koncentracije srpskog naroda.
Drugim tekstom, pod naslovom “Na{a dr`ava nije stvorena posle rata”, Ko-
sti} potencira presudu Me{ovitog izbornog suda u @enevi iz 1922. godine po
kojoj Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca nije nova dr`ava sa aspekta posle-
ratnih mirovnih ugovora. To zna~i da je wima nastavqen dr`avnopravni i me-
|unarodnopravni kontinuitet Srbije. Me|utim, u samoj zemqi odmah su se sa
slovena~ke i hrvatske strane pojavili nadripravnici sa zvu~nim akademskim
titulama nastoje}i da taj stav ospore i tvrdwu opovrgnu na osnovu ~iwenice do-
no{ewa novog ustava kao da u me|unarodnom pravu dr`ave nastaju i nestaju unu-
tra{wim ustavnim promenama. Mogu}e je da se u jednoj dr`avi totalno prome-
ni celokupan pravni sistem, kako s jednim od slovena~kih osporavateqa str-
930
pqivo i detaqno polemi{e Kosti}, ali to ne mewa ni{ta po pitawu wenog prav-
nog subjektiviteta. Takav argument deluje jo{ ubedqivije kad se zna da se di-
nasti~ke promene naj~e{}e vr{e fakti~kim, a ne pravnim putem.
d) Prigodni osvrti i prikazi
U 28 osvrta i prikaza Lazo Kosti} je komentarisao nau~ne radove drugih
autora, strpqivo i minuciozno analizirao, ~esto i o{tro kritikovao. Kad
polemi{e sa Slobodanom Jovanovi}em, Kosti} je pun obzira, po{tovawa i uva-
`avawa, ali neumoqivo iznosi sopstvenu argumentaciju, zasnovanu na ~vrstim
logi~kim sudovima i dokazima iz pravne prakse. U osnovi isti pristup Ko-
sti} zadr`ava recenziraju}i dela \or|a Tasi}a, Mihaila Ili}a, Ive Krbe-
ka, Stevana Segadina, Frawe Gor{i}a, Mirka Kosi}a, i drugih, ali je sigur-
no ostalo najupe~atqivije wegovo `igosawe kvazinau~nog diletantizma Ni-
kole Stjepanovi}a u ~asopisu “Savremena op{tina” iz oktobra 1940. godine.
Interesantno je ovde podsetiti da je nakon Drugog svetskog rata Nikola Stje-
panovi} bio glavni komunisti~ki teoreti~ar upravnog prava i, kako sam ne-
davno obelodanio, beskrupulozni plagijator dela Laze Kosti}a. Povodom Stje-
panovi}eve kwige “Op{ta teorija o Glavnoj kontroli kraqevine Jugoslavi-
je”, koja je predstavqala tekst wegove doktorske disertacije, Lazo Kosti} je,
izme|u ostalog, napisao: “Pre svega, sam naslov kwige je nemogu}, nerazumqiv,
neadekvatan. Te{ko je uvideti {ta se htelo izraziti re~ima “op{ta teori-
ja”. Ako je to op{ta teorija ra~unsko-kontrolnih vlasti, onda se ona nije sme-
la ograni~iti samo na Kraqevinu Jugoslaviju. Kad se ve} ograni~ila na ovu,
kakva to mo`e biti op{ta teorija? Sistematika i podela gradiva je tako|e
nepravilna, moglo bi se re}i inverzna. Pisac najpre izla`e organizaciju i
poslovawe na{e Glavne kontrole, a zatim tek daje teorijska obja{wewa o prav-
nom polo`aju i pravnom karakteru smewenih organa kod nas i na strani. Dok
su I i II glava kwige prete`no deskriptivne, ostale dve glave su suvi{e teo-
rijske. Tu se iznose stvari koje nemaju nikakve direktne veze sa osnovnim pred-
metom raspravqawa. “Pre~i{}avaju” se pojmovi dr`avnih funkcija itd. Me-
sto da je u uvodu izneo posebnost i neophodnost ra~unsko-kontrolne vlasti i
op{ta na~ela wenog ure|ewa, on teori{e u krug i unaokolo, ne uspev{i se ogra-
ni~iti na temu, i nemogu}i istaknuti ono {to je bitno i va`no. Citira na jed-
nom mestu {ta je on sam pisao u “Pravdi” o postavqawu ~lanova Glavne kon-
trole i poziva se na to svoje mi{qewe! Kako se sve to mo`e svrstati u okvir
“op{te teorije” o Glavnoj kontroli?” (str. 675.)
Nastavqaju}i istim sarkasti~nim tonom, Kosti} ne ostavqa ni kamen na
kamenu od Stjepanovi}evog intelektualnog nedono{~eta: “Prikazuju}i pozi-
tivno pravo o na{em ra~unsko-kontrolnom organu, o Glavnoj kontroli, pisac
izbegava grupisawa i sistematisawa. On npr. atribucije Glavne kontrole izla-
`e bez ikakvog pojamnog reda, onako kako je u Zakonu na wih nailazio (str. 16-18).
[to je najva`nije, ne navodi ni zakonske propise iz kojih je taj, i mnogi drugi,
materijal crpeo, tako da to ote`ava proveravawe wegovih navoda. Uza sve te ne-
dostatke kwige, stav pisca je suvi{e nadmen i pretenciozan. Nigde traga o ne-
koj skromnosti; pisac nikako ne uvi|a da je u pitawu po~etni rad jednog novog
pravnika. Naprotiv, iz svakog wegovog zakqu~ka se nazire da on smatra svoje de-
931
lo posledwom re~ju nauke, ne~im nenadma{nim i nedosti`nim, da sve {to je ra-
nije pisano u oblasti Javnog prava ima da izbledi i ustukne pred wegovom “op-
{tom teorijom”. ^ovek mora ~itaju}i wegovu kwigu da se seti sarkasti~nih Pro-
percijevih stihova: “Ustuknite (sklonite se) latinski pisci, sklonite se i gr~-
ki; ne znamo {to, ali tek ne{to ve}e od Ilijade se ra|a!” (str. 676.)
Propercijeve tekstove Kosti} daje u originalu, na latinskom jeziku, ali
mi smo ovde preneli samo wihov slobodniji prevod, koji je naveo u napomeni
ispod teksta. Zatim se nastavqa bespo{tedno kriti~ko secirawe Stjepanovi-
}eve disertacije: “U na{oj pravnoj nauci nije jo{ bilo pojave takvih preten-
zija; u tom pogledu kwiga g. Stjepanovi}a predstavqa datum kao {to i on sam
predstavqa jedan kuriozitet. Naposletku, on je do ekstremnosti u svojoj tezi
ispoqio jednu pojavu koja je skoro op{ta me|u novim doktorima prava Beograd-
skog univerziteta. Oni glorificiraju svoje profesore i svoje referente, pro-
nalaze i citiraju ~ak i wihove novinarske ~lanke, sla`u se uvek s wima, ali
zato sa krajwim nipoda{tavawem i uzgred spomiwu ili ~ak prelaze preko svih
drugih izra`enih mi{qewa, naro~ito ako pogode da time uga|aju onima za ko-
je su se vezali. Kao teza, kwiga g. Stjepanovi}a ne spada me|u najgore koje je be-
ogradski Pravni fakultet dao kao {to daleko zaostaje iza najboqih. Ali je
ipak teza g. Stjepanovi}a proizvela jedan efekat koji se mo`e smatrati rekord-
nim: na osnovu we je g. Stjepanovi} za nepune dve godine dobio tri akademska
stepena: doktorat, docenturu i profesuru. Te{ko da bi se mogao na}i boqi do-
kaz bednih prilika na na{em univerzitetu.” (str. 676.)
II. Administrativno pravo
Prvi temeqito obra|eni srpski uybenik Upravnog prava Lazo Kosti} je
objavio u tri toma pod nazivom “Administrativno pravo Kraqevine Jugosla-
vije”, u izdawu Gece Kona. Prvi tom, “Ustrojstvo uprave”, iza{ao je 1933. godi-
ne; drugi, “Delatnost uprave” 1919. godine; tre}i, “Nadzirawe uprave” 1919. go-
dine. Sve tri kwige uvrstio sam u drugi tom Kosti}evih sabranih dela i tu do-
dao sabrane Kosti}eve ~lanke i rasprave iz ~inovni~kog i administrativnog
prava, objavqene u ~asopisnoj periodici.
1. Ustrojstvo uprave
Upravu Lazo Kosti} defini{e kao trajnu i plansku dr`avnu delatnost u
ciqu ostvarewa wene dru{tvene svrhe i po materijalnom kriterijumu wu je
te{ko striktno razlikovati od zakonodavstva i sudstva, s obzirom da i uprav-
ni organi nekada donose op{ta pravila i poput sudstva primewuju zakone. Raz-
grani~ewe je mogu}e diferencijacijom dr`avnih organa na upravne, sudske i
zakonodavne. Upravni organi su organi izvr{ne vlasti, operative, administra-
cije. Upravu je mnogo lak{e negativno definisati tako {to bi se odredilo da
su upravni organi svi dr`avni organi koji nisu zakonodavni ni sudski. Admi-
nistrativno pravo u objektivnom smislu je skup pozitivnih upravnopravnih
normi. Tako se zove i nau~na disciplina koja tu problematiku prou~ava, a ona
se razlikuje od nauke o upravi i ustavnog prava. Nauka o upravi se, prema Ko-
932
sti}u, bavi prou~avawem na~ina i sredstava kojima javna uprava izvr{ava svo-
ju dru{tvenu funkciju i ona ih ne istra`uje samo sa pravnog, nego i politi~-
kog, ekonomskog, kulturnog, tehni~kog itd. aspekta. Nauka o upravi sve vi{e
prerasta u upravnu ili administrativnu politiku koja kritikuje sve admini-
strativne pojave sa gledi{ta wihove vrednosti, racionalnosti, celishodno-
sti, korisnosti i na osnovu wihove kritike uspostavqa nove zahteve i ciqe-
ve u svrhu usavr{avawa metoda vo|ewa i upravne delatnosti u celosti.
Administrativno pravo upravu prou~ava iskqu~ivo sa normativnog aspek-
ta, neke pravne institucije i norme kojima se rukovode upravni organi. Sa ustav-
nim pravom predstavqa jedinstven sistem dr`avnog prava. Wihovi grani~ni
predeli, kao {to su ~inovni~ko pravo, buyetsko pravo ili organizacija vla-
sti ne mogu se potpuno razdvojiti. Kosti} smatra da je osnovni kriterij raz-
likovawa u tome {to ustavno pravo tretira organizaciju najvi{e dr`avne vla-
sti i delatnost zakonodavne, dok se administrativno pravo bavi delatno{}u
upravnih organa, {to podrazumeva i problematiku wihove organizacije, i po-
slove kontrole uprave. U svemu tome je zapa`en proces sve izra`enije dife-
rencijacije materijalnog i procesnog upravnog prava, koji je u krivi~nom i
gra|anskom pravu odavno obavqen. Postoje tri osnovna metoda izlagawa ad-
ministrativnog prava. Deskriptivnom metodom se izla`u norme po redosle-
du dr`avne podele na resore i obja{wavaju. Sinteti~ku metodu interesuju nor-
me kao takve bez obzira na na~in i ciq wihovog nastanka, pa pravne pojmove,
ustanove i na~ela prou~ava u okviru striktnog pravnog sistema. Pravno-so-
ciolo{ki metod podrazumeva da se pravne institucije ne mogu razumeti bez
poznavawa wihovog istorijskog razvoja i dru{tvenih, prvenstveno politi~-
kih i ekonomskih, odnosa koji su ih uslovili.
Po pitawu organizacije, delatnosti i kontrole uprave, Kosti} sve dr`a-
ve deli na tri osnovna tipa: stale{ka dr`ava, policijska dr`ava i pravna dr-
`ava. Stale{ka dr`ava je nasledila feudalnu rascepkanost i gospodarsko pra-
vo regionalnih jedinica, gde centralna vlast arbitrira u slu~aju konflik-
ta prava kne`eva i wihovih podanika. Knez je uvek bio u prednosti jer je imao
pravo policije, ali je svoju vlast morao da deli sa pripadnicima najvi{eg sta-
le`a. Policijska dr`ava je apsolutisti~ka i na~elno se rukovodi do krajno-
sti izvedenim principom dr`avnih razloga ili arbitrarnom samovoqom vla-
stodr{ca shva}enom celishodno{}u. Dr`avna uprava se svodi na policiju ko-
ja nije ni~im ograni~ena i protiv wene samovoqe ne postoji ni sudska za{ti-
ta. Postoji upravna hijerarhija, ali najvi{a vlast mo`e u svakom trenutku da
preuzme prerogative svih ni`ih organa. Sudovi se bave samo krivi~nim i gra-
|anskim procesima, ali mogu delimi~no da za{tite gra|ane od policijske sa-
movoqe kad je re~ o wihovim svojinskim pravima.
Pravna dr`ava nastaje s gra|anskim dru{tvom i zamenom apsolutizma kon-
stitucionalizmom. Dr`avna uprava je podvrgnuta pravnom poretku, a wena ovla-
{}ewa u odnosu na gra|ane su zakonski regulisana. I gra|ani na osnovu tih prav-
nih normi isti~u odre|ena prava koja se nazivaju subjektivnim javnim pravi-
ma, a na osnovu wih status podanika mewaju za status gra|ana. Pravna dr`ava
je mogu}a samo tamo gde postoji ustavni sistem garantovawa osnovnih gra|an-
skih prava i du`nosti, a proveden je princip striktne podele zakonodavne, uprav-
ne i sudske vlasti. Uprava je regulisana zakonskim normama i svaki wen oba-
vezuju}i akt mora imati zakonsku podlogu. Zakoni su podjednako obavezuju}i za
933
gra|ane i upravne organe. Sva upravna ovla{}ewa moraju biti izri~ito i pre-
cizno taksirana, a diskreciona mo} upravnih organa svedena je na minimum. I
postupak upravnih organa mora biti zakonom regulisan i sve vi{e poprima sud-
sku formu. Izme|u odre|ivawa obaveze i izvr{ewa mora postojati odre|eni
formalni akt, naj~e{}e re{ewe koje je analogno presudi kod sudske vlasti. Da
bi zaista bilo re~i o pravnoj dr`avi neophodno je da postoji sudska kontrola
delatnosti upravnih vlasti, kod koje se po{tuje princip nezavisnosti sudstva.
Sudovi ispituju zakonitost upravnih akata. Sudsku kontrolu u nekim zemqa-
ma obavqaju redovni sudovi, a u nekim su uvedeni specijalni upravni sudovi.
Kosti} ukazuje da Hitlerov koncept socijalne dr`ave zapravo vra}a, ne-
gacijom prioriteta javnih i privatnih subjektivnih prava, policijsku dr`a-
vu. U isto vreme, Rusija i Italija su uvele sistem partijske dr`ave gde jedna
politi~ka stranka, postav{i dr`avni faktor, sti~e ingerencije najvi{e vla-
sti i svoj partijski program pretvara u op{tedr`avni. I korporativni i so-
cijalisti~ki sistem potpuno negiraju pravnu dr`avu. Indirektno, on kriti-
kuje i diktaturu kraqa Aleksandra kao koncept jake ruke, pune bezbednosti ili
narodnog jedinstva kao negaciju ideje i koncepta pravne dr`ave.
Smatraju}i da srpsko sredwevekovno pravo nije vr{ilo nikakav uticaj na
razvoj srpske uprave u XIX veku, Kosti} skre}e pa`wu da “ima pisaca koji po-
ku{avaju da prona|u tu vezu i taj uticaj, bar mestimi~no... U tim poku{ajima
ima mnogo usiqenog i nedokumentovanog. Mora se zaista priznati da su prvi
zakoni u obnovqenoj Srbiji (u prvim godinama Kara|or|eve vladavine) tra-
`ili naslon na staro srpsko pravo. Punktovi prote Mateje bili su, po wego-
vim sopstvenim re~ima, ra|eni prema Krm~iji: prvi projekat srpskog ustava
radio je Bo`idar Grujovi}... nesumwivo inspirisan Du{anovim zakonikom. Sve
su ovo, ipak, ili zakonski predlozi ili zakoni sa efemernom trajno{}u ko-
ji, sa svoje strane, nisu influencirali docnije zakonodavstvo. Razra|eno za-
konodavstvo Srbije u docnijem periodu XIX veka recipirano je uglavnom pre-
ma stranim uzorima, bez oslonca na starinu. Ovo naro~ito vredi za admini-
strativno zakonodavstvo.” (str. 25.)
Pozivaju}i se na Teodora Taranovskog i wegovu “Istoriju dr`avnog pra-
va”, objavqenu u Beogradu 1931. godine, Kosti} ka`e: “Za vreme Nemawi}a, srp-
ska je dr`ava bila nesumwivo stale{kog tipa. Iako su ure|ewe dr`ave i or-
ganizacija vlasti podra`avali u mnogome vizantijskim uzorima, stale{ki tip
je dr`ava dobila nezavisno od tih uzora. Stale{ka je dr`ava bila pro`eta pa-
trimonijalnim, ili srpski – ba{tinskim karakterom. Vlast vladao~eva nije
bila apsolutna; ona je bila umerena: kontrabalansirali su joj sabori i vlaste-
la (mimo Sabora). Sem centralne uprave, skoncentrisane u vladao~evom dvo-
ru, postojale su i druge permanentne vlasti, regionalne i lokalne. Te vlasti
Taranovski grupi{e, uglavnom, u dve kategorije: posreduju}e vlasti i podre-
|ene vlasti. Posreduju}e vlasti su predstavqali zemaqski gospodari, ~ija su
vlastelinstva “sa~iwavala zasebne delove dr`ave pored `upa i dr`ava”, a za-
tim gradovi i sela. Podre|ene vlasti su predstavqali razni funkcioneri vla-
daoca, odgovorni wemu li~no. Ono {to naro~ito karakteri{e srpsku dr`a-
vu sredweg veka, to je princip zakonitosti koji je provejavao u celom dr`av-
nom ure|ewu i u funkcionisawu dr`avnih vlasti. Taj princip je bio defini-
tivno sproveden u Du{anovom zakoniku.” (str. 25-26.)
934
Kako Taranovski ka`e, “Zakonik ne sprovodi samo pre}utno na~elo za-
konitosti, nego ga progla{uje javno i izre~no. To se progla{ewe manifestu-
je u direktnim propisima da se sve vr{i po zakonu, i u odgovaraju}im zabra-
nama da se ma {ta vr{i bez zakona.” (str. 26.) Kosti} dodaje da je ovo na~elo
“prvenstveno primeweno na sudove, koji su se najpre izdvojili u zasebnu i neo-
visnu kategoriju vlasti. Pregnantno je ono izra`eno u ~l. 172 Zakonika: “Sve
sudije da sude po zakoniku, kako u wemu pi{e, a da ne sude po strahu od mere ca-
ra.” Ali je i upravna radwa bila mestimice reglementirana objektivnom, ~ak
i pisanom pravnom normom. U to doba uprava se ograni~avala na policiju, bez-
bednost i na finansije. U tom domenu Zakonik ba{ izre~no sprovodi na~elo
zakonitosti i ostavqa malo prostora za samovoqu i arbitrarnost. Ustrojstvo
sredwevekovne srpske dr`ave, naro~ito u wenom zavr{nom periodu (za vre-
me Du{anovo), nije se mnogo razlikovalo od ustrojstva tada{wih dr`ava na
zapadu. Razlikovawe, ukoliko ga je bilo, pokazivalo je samo napredak a ne na-
zadak i zaostatak. Ko zna kako bi se jo{ staro srpsko pravo razvilo da nije ob-
ustavqeno i uni{teno najezdom tu|ina i pokorewem zemqe.” (str. 26.)
Nakon vi{evekovnog ropstva, “kad su doma}e vlasti ponovo vaspostavqe-
ne sa obnovom Srbije u po~etku XIX veka, tada su na zapadu ve} po~ele da se po-
maqaju ideje pravne dr`ave. One su bile prete~e ali i pratioci postepene tran-
sformacije policijskih dr`ava u pravne. No, obnovqena Srbija nije organi-
zovana odmah kao pravna dr`ava. Isto kao {to je nemawi}ka Srbija, za vreme
wenog dvovekovnog `ivota, u brzim razmacima pre{la sve faze dotada{weg
politi~kog ure|ewa ostalih evropskih dr`ava da se najzad stalo`i kao dr`a-
va stale`a, isto je tako obnovqena Srbija morala da pro|e kroz dotada{we sta-
dije politi~kog i dr`avnog ure|ewa da bi do{la do prihvatawa ideje pravne
dr`ave. U svojoj ~istoti, ta ideja jedva da je kratko vreme bila primewivana.
Do 1830. godine ne mo`e se govoriti ni o kakvom odre|enom sistemu uprave u
Srbiji. U tom periodu, Srbija je sa pravnog gledi{ta bila samo jedna pobuwe-
ni~ka oblast. Vlast se organizovala fakti~kim putem, sa kolebawem i luta-
wem; i Kara|or|e i Milo{, kao {efovi revolucije, poku{avali su da najve-
}i deo vlasti prigrabe u svoje ruke. Despotskom karakterisawu wihove vlada-
vine jedva da bi se imalo {ta prigovoriti. Jedino {to bi se u ovom periodu
trebalo posebno spomenuti, to je poku{aj izdvajawa i zasebnog organizovawa
sudske vlasti, poku{aj koji nije o`ivotvoren niti proveden u delo. (str. 260.)
Sledi Kosti}eva elaboracija ustavnog razvoja sve do Prvog svetskog ra-
ta. “Pravac vladavine nije skoro ni{ta izmewen ni posle Hati{erifa od 1930.
ni posle prvoga, Sretewskog ustava od 1835. Samo {to je sudska vlast stavqe-
na pod zakon i progla{ena sudska nezavisnost. Upravnu vlast, jednako kao za-
konodavnu, delio je kwaz sa Savetom. Ustav je bio na snazi svega nekoliko me-
seci. Po wegovom ukidawu, stvari su potpuno dobile svoj prvobitni izgled. Tek
Turskim ustavom (od 1838) osvaja se uistinu trodeobna podela vlasti; sudska
i upravna vlast se dele i odvajaju jedna od druge. Sudska vlast dobiva vi{este-
peno ure|ewe i biva osetno unapre|ena. S tim Ustavom “po~iwe period zako-
nitosti u dr`avnoj upravi”. Od wega tek po~iwe i praksa dono{ewa pisanih
zakona. Vlast vladao~eva je prili~no ograni~ena naro~ito za vreme Aleksan-
dra Kara|or|evi}a (pokret “ustavobraniteqa”). Postepeno se regrutuje pro-
935
fesionalno i stru~no ~inovni{tvo. Stvari su se razvijale u pravcu jednog mo-
dernog dr`avnog ure|ewa; u tom periodu mo`e se konstatovati bar izvestan
poku{aj organizovawa pravne dr`ave. Druga vladavina Mihailova skre}e pot-
puno sa toga pravca; ona je s pravom okategorisana kao vladavina prosve}enog
apsolutizma. Ba{ u vremenu kad demokratija i konstitucionalizam slave u
Evropi definitivnu pobedu, vladavina u Srbiji podra`ava uzore za vi{e od
pola veka stare. Ustav je formalno neukinut, ali je obi~nim zakonima potpu-
no preobra`en i izre{etan, na kraju Mihailove vladavine jedva da je koja we-
gova odredba ostala stvarno na snazi. U tom vremenu donose se mnogi zakoni:
do 1929. nije bilo plodnije zakonodavne periode od te. Mnogi od tih zakona ima-
ju za ciq da organizuju upravu; neki su ostali na snazi punih 50 i 60 godina...
Knez Mihailo je uzeo svu vlast u svoje ruke, ali je jednovremeno organizovao
jaku upravu koja je dotle bila sasvim zapostavqena i malo cewena. Ustav od 1869.
uvodi eru konstitucionalizma, Ustav od 1888. zavodi parlamentarnu vladavi-
nu. Po~iwu da se reklamiraju subjektivna javna prava; priznaje se donekle i wi-
hova za{tita kod Dr`avnog saveta. Sve docnije preturbacije, naro~ito za vre-
me Aleksandra Obrenovi}a (ukidawe i oktroisawe ustava, dr`avni udari, van-
redna stawa itd.) ne daju da se o`ivotvori pravna dr`ava ~ak ni u rudimentar-
nom obliku. Ona je tek mogla da se ostvari u periodu posle 1903, ali i tada ne
u potpunosti. Politi~ka prava su data u naj{iroj meri, ali administrativno
sudstvo ne posti`e adekvatan razvoj.” (str. 27.)
Lazo Kosti} se ovde ispoqava kao `estoki i nepomirqivi kriti~ar dik-
tature kraqa Aleksandra I Kara|or|evi}a, koji je osujetio demokratski raz-
voj prve jugoslovenske dr`ave i uspostavqawe modernog pravnog poretka. On
ka`e: “Tek u pro{irenoj dr`avi, posle Vidovdanskog ustava, za{tita subjek-
tivnih javnih prava dobiva pun zna~aj. Modernim zakonima o administrativ-
nom sudstvu izgledalo je da }e na{a dr`ava kroz najkra}e vreme uspeti da po-
stigne nivo zapadnih dr`ava u pogledu priznawa i za{tite javnih prava. Ali
se te nade nisu obistinile. Dr`avni savet, kao vrhovni administrativni sud,
pokazao se na praksi kao jedno te{ko pokretqivo telo, ne mnogo voqno da stva-
ra konstantnu i solidnu judikaturu i da se opire politi~kim uticajima. Pe-
riod od 1929-32. mo`e se umnogome uporediti sa Mihailovom vladavinom. Sta-
rawe za novu i ~vrstu organizaciju uprave ispoqava se u najvi{oj meri; nema
dana a da se ne donosi neka va`na upravna norma. Mnogim od wih zadire se u
novo poqe i reguli{u novi odnosi; uprava postaje sve vezanija i to ne samo u
materijalnopravnom pogledu, ve} i u pogledu forme. Dok se s te strane sve vi-
{e reali{u principi i postulati pravne dr`ave, s druge strane odsustvo po-
liti~kih sloboda i sudske nezavisnosti (to zna~i i nezavinosti administra-
tivnih sudova) oslabquje i delom uni{tava ove principe. U doba kad je, for-
malno, uprava bila najvezanija, subjektivna javna prava nalazila su najslabi-
ju za{titu. Iz svega ovoga izlazi da je ideja pravne dr`ave kod nas ~esto izno-
{ena kao politi~ki ideal i da su isto tako ~esto vr{eni poku{aji wenog re-
alisawa, ali da u praksi ona nije nikad hvatala dubok koren. Uvek su bile ja-
~e od we sile koje su joj se opirale. Vi{e od pola veka mi se vrtimo oko ideje
pravne dr`ave i sukobqavamo s wom, ne mogu}i, izgleda, da joj se jo{ uvek pri-
klonimo i da je akceptiramo svesno i u potpunosti. Jo{ uvek kroz okvir prav-
ne dr`ave provejavaju kod nas ideje ranijih vladavinskih tipova, naro~ito onog
936
koji je direktno prethodio pravnoj dr`avi. S vremena na vreme, one postanu
toliko sna`ne da razbiju ~ak i okvir u kome su se kretale i daju skoro punu sa-
dr`inu jednoj odre|enoj prirodi.” (str. 27-28.)
Zakon je originalni izvor administrativnog prava, a svi drugi su izve-
deni, i zakonu podre|eni, {to wemu pribavqa garanciju vaqanosti i posto-
janosti. Uredbe su druge po izvornoj pravnoj snazi i one obavezuju administra-
tivne organe, sudove, gra|ane, pa ~ak i organe koji su ih doneli. Moraju biti
u saglasnosti sa Ustavom i zakonom, kao i svi ni`i op{ti pravni akti. U slu-
~aju primene autonomnih statuta upravni organ je ovla{}en da prethodno is-
pita wihovu zakonitost. Primena normi obi~ajnog prava u sferi administra-
tivnog mora se dosledno izbegavati, ali se ne mo`e izbe}i uva`avawe moral-
nih normi u za{titi javnog reda, mira, op{teg dobra i dru{tvenog interesa.
Op{ti pravni akti koji nisu na propisani na~in objavqeni nemaju nikakve
pravne va`nosti.
Dr`avna uprava je organizovana kroz sistem organa, ustanova i funkci-
onera s me|usobno razgranatim javnopravnim odnosima koji ih povezuju u na-
stojawu da se realizuju jedinstveni ciqevi i op{ti interesi. Organizaci-
ja se sprovodi obrazovawem upravnih organa, regulisawem wihovih me|usob-
nih odnosa, odre|ivawem wihove mo}i i nadle`nosti, ure|ivawem su{ti-
ne i metoda ostvarewa javnih ovla{}ewa, kao i wihovog nesmetanog i para-
lelnog funkcionisawa. To je zapravo administrativni poredak dr`ave ko-
ji su ovla{}eni da organizuju najvi{i upravni organi koje ustav direktno
uspostavqa i nadle`nosti im precizira. Kosti} je mi{qewa da sve organi-
zacione norme uprave imaju karakter administrativnih propisa u ~ije kre-
irawe se ne me{aju organi ostale dve grane vlasti, prema na~elu wihove po-
dele. Me|utim, tome odmah suprotstavqa na~elo zakonitosti kao temeq prav-
ne dr`ave, koje podrazumeva da upravu organizuje zakonodavna vlast. On sma-
tra da se to prevashodno mora odnositi na delatnost uprave i weno finan-
sirawe, dok za pravni status gra|anina pojedinca nije naro~ito va`na kon-
kretna organizaciona struktura upravnih organa. Konstitutivnim propi-
sima se donose organizacione norme kojima se ustanovqavaju odre|eni ad-
ministrativni organi i razgrani~avaju me|usobno wihove nadle`nosti, po-
{to to nije samo stvar ~iste pravne tehnike nego u osnovi konstitucional-
no pitawe kojim se organ stvara, iznutra ure|uje i odre|uje titular koji }e
ga predstavqati u pravnom prometu. Zakonodavna vlast koja mo`e da osni-
va, logi~no mo`e i da ukida te organe.
Praksa je razli~ita po pitawu imenovawa funkcionera i proizvo|ewa
u zvawe. Negde se to zakonom propisuje, a negde podzakonskim upravnim aktom,
ve} od stepena doslednog sprovo|ewa principa podele vlasti i primarnog kon-
cepta pravnog ure|ivawa slu`beni~kog statusa. U parlamentarnom sistemu
zakonodavna vlast bira ili imenuje, odnosno razre{ava najvi{e funkcione-
re upravne vlasti, a oni imaju ovla{}ewe za imenovawe svih ni`ih funkci-
onera i ~inovnika u podre|enoj hijerarhijskoj strukturi. Pojedini delovi upra-
ve nazivaju se upravni organi, ali isto tako i konkretni nosioci upravnih zva-
wa koji imaju odre|ena administrativna ovla{}ewa. Nadle{tva mogu biti in-
dividualna i kolektivna, a wima su povereni odre|eni javni poslovi. Uprav-
na zvawa su uvek personalizovana, vezana za li~nost nosioca. Zvawa su obi~-
937
no stalna, a wihovi nosioci promewivi, s tim {to se me|u wima uspostavqa
~vrst kontinuitet u pogledu vr{ewa poslova iz odre|ene nadle`nosti. Za raz-
liku od zavoda i ustanova, nadle{tva su prevashodno organi autoritativne upra-
ve. ^ovek pojedinac mo`e biti u ulozi dr`avnog organa ako ima odre|ene ad-
ministrativne nadle`nosti, i to ga izdvaja iz mase dr`avnih slu`benika ko-
jima, u {irem smislu, statusno pripada. Lokalne i druge samouprave su tako-
|e, sa aspekta upravnog prava, dr`avni organi, jer im dr`ava ustavom i zako-
nom delegira odre|enu vlast i nadle`nosti. Ali, ona su zasebno pravno lice,
dok svi ostali dr`avni organi i nadle{tva predstavqaju jedinstvenu i nede-
qivu dr`avu kao pravno lice.
Nadle{tvo prema spoqnim faktorima predstavqa samostalnu celinu, pa
wegova unutra{wa podela nema eksterni zna~aj, bilo da je sastavqena od in-
dividualnih, kolektivnih ili kompleksnih organa. Svi upravni organi vr{e
samo one poslove koji su im unapred propisani kao pravna nadle`nost, stvar-
na ili teritorijalna. Nadle`nost obuhvata delokrug rada, prava i obaveze, du-
`nosti itd., a uvek se utvr|uje u javnom interesu i ne mo`e se mewati voqom
pojedinca ili sporazumom stranaka. To je ~ini apsolutnom, ali nadle`nost mo-
`e biti i relativna kod prava delegirawa s jednog organa na drugi. Nadle`nost
mo`e biti podeqena izme|u posebnih upravnih organa koji utvr|uju ~iweni-
ce, donose re{ewe i izvr{avaju odluke. Nadle`nosti samouprava se jo{ mo-
gu klasifikovati na one koje samouprave moraju i one koje mogu da obavqaju.
U svakom slu~aju, nadle`nosti administracije moraju biti detaqno regulisa-
ne, jer tamo gde je uprava ovla{}ena da slobodno deluje nema pravne dr`ave pa
je nemogu}e ograni~iti zloupotrebe. Stvarna i mesna nadle`nost se u svakom
postupku utvr|uje po slu`benoj du`nosti, bez obzira da li je po tom pitawu
ulo`en prigovor. Kod nesporne opasnosti od odlagawa propisima se obi~no
predvi|a mogu}nost prekora~ewa mesne nadle`nosti. Kod nemogu}nosti pre-
cizirawa stvarne nadle`nosti uvodi se kategorija presumpcije nadle`nosti
wenim preno{ewem na vi{i organ po principu – mo`e vi{e, mo`e i mawe.
Tamo gde nije jasna nadle`nost pojedina~nih organa vlasti, podrazumeva se nad-
le`nost op{tih. Delegacija nadle`nosti sa vi{ih na ni`e upravne organe uvek
je mogu}a, ako izri~ito zakonom nije iskqu~ena. Delegaciji nadle`nosti je sli~-
na zamolnica vlasti, kad se jedan organ obra}a drugom za pomo}. Delegacija nad-
le`nosti u svakom trenutku mo`e biti opozvana.
Avokacija vlasti nastupa kad vi{i, pretpostavqeni organ preuzme deo nad-
le`nosti ni`eg organa. Ona se naj~e{}e de{ava kod sukoba nadle`nosti ili
indolentnosti, nesposobnosti i nesavesnosti ni`ih organa. Skladnost upra-
ve ne podrazumeva wenu jednostavnost, nego sve ve}u komplikovanost, paralel-
no sa razvojem i usavr{avawem. Da bi uspe{no funkcionisala mora se ra{-
~laniti, ali pod uslovom da joj se ne razbije jedinstvo i celovitost, sistem i
unutra{wa pravilnost, kohezija i homogenost. Dr`avna uprava mo`e biti ak-
tivna, savetodavna i kontrolna. Samo aktivna uprava svojom delatno{}u stu-
pa u neposredni kontakt sa gra|anima pripremaju}i, donose}i ili izvr{ava-
ju}i re{ewa. Savetodavna i kontrolna savetuju i kontroli{u aktivnu upra-
vu, prva prethode}i wenoj delatnosti, a druga slede}i je i nadziru}i, odnosno
prisiqavaju}i je da bude u skladu sa zakonom. Saveti konsultativnih upravnih
organa mogu biti pravne i tehni~ke prirode, ali ne smeju biti politi~ki. Mi-
938
{qewe savetodavne uprave nije obavezuju}e, ali prethodno tra`ewe tog mi-
{qewa pre izvesnog postupawa mo`e biti obavezno. Mi{qewe ne mo`e bi-
ti isto {to odobrewe i saglasnost.
U teritorijalnom pogledu dr`avna uprava se, po pravilu, deli na central-
nu, regionalnu i lokalnu. Centralna je vrhovna i neposredna dr`avna upra-
va, a ni`i administrativni nivoi su wena transmisija. Dr`ava nekada sama
stvara, a nekada sama priznaje autonomni status odre|enim javnopravnim te-
lima koja se konstitui{u kao teritorijalne ili personalne samouprave. One
su samostalna pravna lica i slobodno odlu~uju u okviru svojih nadle`nosti,
biraju poslove, sredstva i metode upravqawa na osnovu ustavom i zakonom utvr-
|enih op{tih pravnih principa. Samouprave su potpuno autonomne u izgrad-
wi strukture unutra{we vlasti i izboru wihovih nosilaca. Po{to central-
nu upravu ~ini sva dr`avna uprava, weni organi su hijerarhijski organizova-
ni i okvirno se dele na vrhovne, sredwe i ni`e. Vrhovni upravni organi su mi-
nistarstva, a sredwi i ni`i organi ~ine podru~nu upravu i oni predstavqa-
ju prvostepenu upravnu vlast. Sredwi upravni organi su nekad prvostepeni,
a nekad drugostepeni, s tim {to u odre|enim slu~ajevima i sama ministarstva
mogu biti prvostepeni organi dr`avne uprave. Kod zavoda i ustanova nema prin-
cipa dvostepenosti i oni samostalno funkcioni{u, a obi~no su podre|eni jed-
nom ministarstvu u administrativnom pogledu.
Vrhovna dr`avna uprava je podeqena na resorna ministarstva, koja pred-
stavqaju svojevrsne upravne grane. Broj i nadle`nost ministarstava varira
od dr`ave do dr`ave. Radi lak{eg obavqawa nadle`nosti ministarstva se obi~-
no iznutra dele na odeqewa ili direkcije, ali se time wihovo jedinstvo ne do-
vodi u pitawe. Ministarstva imaju i spoqnu slu`bu koju ~ine wihovi prvo-
stepeni i drugostepeni organi, ustanove i javna preduze}a koja su im direkt-
no podre|ena, kao i posebne uprave, biroe, urede itd. Unutar dr`ave uprava
se organizuje na materijalnom ili teritorijalnom principu. Podru~na dr`av-
na uprava mo`e biti op{ta i posebna. Iz prakti~nih razloga uprava se po-
nekad deli i po strukama tako {to se po unutra{wim osobinama sli~ne uprav-
ne delatnosti grupi{u, pa se prema tome organizuje i polagawe dr`avnih stru~-
nih ispita. Struka je i oblik specijalizacije dr`avnih ~inovnika. Uprava se
daqe deli na onu koja nare|uje, odnosno autoritativnu, i onu koja na ravnoprav-
noj osnovi posluje sa gra|anima, koja je neautoritativna i okvirno se deli na
socijalnu, kulturnu i privrednu.
Institucionalizacija uprave vr{i se kroz upravne ustanove koje mogu
biti samostalne i nesamostalne, ve} prema tome da li imaju svojstvo prav-
nog lica. Samostalne ustanove imaju samostalnost u odnosu na dr`avnu ad-
ministraciju koja wihov rad mo`e da kontroli{e, ali ne i da im nala`e ili
nare|uje odre|eno delovawe i postupawe. Tu je re~ o institucionalnim sa-
moupravama, koje Kosti} deli na zavode i korporacije. Iako su samostalne
u delovawu, one nemaju pravo samoukidawa. Korporacije su prinudna udru-
`ewa, poput obaveznih komora, a ~lanstvo ne mo`e prestati ni istupawem
ni iskqu~ewem, nego samo zabranom odre|ene delatnosti. Javnopravne kor-
poracije imaju odre|ena propisana javna ovla{}ewa i obaveze koje iz toga
slede. Zavodi su ustanove u u`em smislu re~i koji imaju odre|enu imovin-
sku podlogu koja je usmerena na postizawe izvesne javne svrhe, ali nemaju ~la-
939
nove nego eksterne korisnike, naj~e{}e u sferi prosvete, zdravstva i kul-
ture, ali i nauke, saobra}aja itd. Zavodi mogu biti samostalni i nesamostal-
ni, op{ti i specifi~ni.
Pored toga, Kosti} javnu upravu deli na dr`avnu i fiskalnu, javna pred-
uze}a i javne slu`be, zatim op{tu i posebnu, permanentnu i privremenu. Po-
jam javne uprave je mnogo {iri, prema takvom shvatawu, od pojma dr`avne upra-
ve, ali ima autora iz oblasti upravnog prava i nauke o upravi koji termin jav-
ni smatraju sinonimnim sa terminom dr`avni. Javna preduze}a se od ustano-
va razlikuju prvenstveno po privatnopravnom re`imu poslovawa na komerci-
jalnoj osnovi. Nekada dr`ava zbog postoje}ih poreme}aja ili iz nekog intere-
sa pristupa pretvarawu odre|enih primarno privatnih poslovawa i delatno-
sti u javnu slu`bu, i to se naziva etatizacijom. Javne slu`be su obi~no mono-
polskog karaktera i zasnivaju se na pretpostavci da privatna inicijativa u toj
sferi ne bi mogla u potpunosti i na adekvatan na~in da zadovoqi javni inte-
res. Nekada dr`ava po sistemu koncesije takvu delatnost trajno ili privre-
meno poverava privatnim licima. Kod posredne uprave, dr`ava upravna ovla-
{}ewa prenosi na privatne ustanove u pogledu obavqawa izvesnih javnih po-
slova. Obi~no je re~ o ustanovama koje se smatraju op{tekorisnim, naj~e{}e
humanitarnim, zatim o zadu`binama, fondovima itd.
Uprava je ure|ena na principu stare{instva i pot~iwenosti, odnosno hi-
jerarhijski, a weni organi nastoje da deluju skladno, harmoni~no, s obzirom da
su svi me|usobno povezani, ali razli~itog ranga. Organi istog ranga koordi-
niraju svoj rad, ni`eg ranga, podre|eni, nazivaju se subordinirani, a vi{eg ran-
ga, pretpostavqeni, zovu se superiorni. Obi~no organi sa {irim obimom vla-
sti predstavqaju vi{e, a oni sa u`im obimom ni`e, pa je sistem upravne vla-
sti piramidalan. Vi{i organi daju instrukcije ni`im kako da tuma~e i pri-
mewuju zakone, odnosno provode prethodni postupak. Wihove akte mogu da po-
tvr|uju, mewaju ili poni{tavaju, ali i ~inovnike ka`wavaju u slu~aju neposlu-
{nosti. Vi{i organi imenuju, postavqaju, unapre|uju, odnosno razre{avaju no-
sioce ni`ih, a instanca su re{avawa sporova nadle`nosti izme|u bilo kojih
pot~iwenih organa. Kako Kosti} isti~e, mo} odlu~ivawa ni`ih organa u od-
nosu na vi{e ne postoji, jer oni ne mogu da vode upravni spor ako smatraju da
je vi{i organ prekora~io ovla{}ewe. Formalni vrhovni {ef upravne vla-
sti je {ef dr`ave, ali on, po pravilu, nema pravo ukidawa upravnih akata ili
disciplinskog ka`wavawa. U modernom vremenu wegova funkcija se iscrpqu-
je poveravawem mandata za sastav vlade, koju ~ine ministri kao ~elnici poje-
dinih upravnih resora, s tim {to mora voditi ra~una da postoje uslovi da we-
gov mandatar stekne poverewe najvi{eg organa zakonodavne vlasti.
Osnovni princip po kome se ure|uje dr`avna uprava je monokratski, {to
podrazumeva da jednim upravnim organom rukovodi {ef koji snosi potpunu od-
govornost za wegov rad, predstavqa ga, donosi re{ewa i naredbe, on je perso-
nalni izraz tog organa. Sav ostali personal wemu slu`i kao pripremni ili
izvr{avaju}i. Monokratski je organizovana samo aktivna uprava, dok se save-
todavna uprava, samouprava i razni oblici privremene uprave, uglavnom or-
ganizuju po kolegijalnom principu, po uzoru na zakonodavnu ili sudsku vlast.
Kolegijalno telo se sastoji od vi{e lica sa pravom odlu~ivawa, a odluke se
donose glasawem. ^lanovi kolegijalnog upravnog organa mogu biti odre|eni
940
po funkciji, delegirani ili imenovani, a nekada i sam organ mo`e imati pra-
vo kooptirawa novih ~lanova na upra`ewna mesta. Kolegijalni organi lokal-
ne samouprave dele se na re{avaju}e i izvr{uju}e.
Dr`avna uprava mo`e biti centralizovana i decentralizovana, a osnov-
ni kriterijum wihovog razlikovawa u praksi je ~iwenica da li samo central-
ni organi mogu da donose op{te pravne akte, ili to mogu i razni stepeni auto-
nomija ili samouprava. Od decentralizacije treba razlikovati dekoncentra-
ciju uprave, gde se uz zadr`avawe hijerarhije i discipline, odre|en broj po-
slova prenosi sa vi{ih na ni`e upravne organe.
Jedinstvo i jednoobraznost izvr{ne vlasti i uprave obezbe|uje ministar-
ski savet ili vlada. Vlada mo`e stvarno ili formalno biti podre|ena {efu
dr`ave, ali mora obezbediti poverewe parlamenta. Svi ministri su ~lanovi
vlade, a mogu biti resorni ili bez portfeqa. Predsednik vlade je u princi-
pu prvi ministar me|u jednakima, ali mo`e imati i neka posebna ovla{}ewa.
Negde raspola`e i posebnim portfeqom, a negde nema nikakvog portfeqa, {to
zna~i da nema nikakve administrativne kompetencije, nego samo politi~ke i
dr`avnopravne. Ono {to ga postavqa iznad ostalih ministara je to {to se we-
mu poverava mandat za sastav vlade i {to wegovom ostavkom pada vlada u ce-
lini. Kosti} ovde detaqno razmatra organizacionu strukturu kraqevskog dvo-
ra, kao i nadle`nosti i organizaciju ministarstava pravde, prosvete, inostra-
nih poslova, unutra{wih poslova, finansija, vojske i mornarice, gra|evine,
saobra}aja, poqoprivrede, trgovine i industrije, {ume i rudnika, socijalne
politike i narodnog zdravqa, fizi~kog vaspitawa, kao i banske uprave, upra-
ve grada Beograda, sreskih na~elstava, gradskih na~elstava i op{tina, po od-
redbama oktroisanog Ustava iz 1931. godine i tada va`e}ih zakona. Pri tome,
posebnu pa`wu poklawa ra{~lawivawu uloge op{tine u strukturi organiza-
cije dr`avne uprave i kao osnovne institucije lokalne samouprave.
Sledi podrobna analiza pojma i klasifikacija dr`avnih slu`benika. U
dr`avne slu`benike spadaju inokosni dr`avni organi i ~lanovi kolegijal-
nih, me|u kojima {ef dr`ave, narodni poslanici i senatori nisu nikome pod-
re|eni, a svoje pravo na vr{ewe funkcije izvode direktno iz Ustava. Zatim,
po~asni slu`benici poput vojnika, privremeni slu`benici i ugovorni slu-
`benici profesionalci, kao i, na kraju, ali kao najmasovnija kategorija, traj-
ni slu`beni~ki kadar. Trajni slu`beni~ki kadar ~ine slu`benici u tehni~-
kom smislu re~i i za wih je karakteristi~no da su pragmatski, profesional-
ni, permanentni i kategorisani po zvawima. Kosti} ih daqe klasifikuje na
slu`benike gra|anskog, vojnog i crkvenog reda, te na samoupravne slu`beni-
ke. Dr`avni slu`benici vi{eg reda nazivaju se ~inovnicima, a oni se daqe
kategori{u po klasama. Zakonom se propisuju uslovi za prijem u dr`avnu slu-
`bu, na~ini zasnivawa slu`beni~kog odnosa, unapre|ewa, preme{taji, stavqa-
we na raspolagawe, suspenzije, bolovawa, odsustva, polagawe zakletve, du`nost
savesnog obavqawa posla, puna predanost slu`bi, ~uvawe slu`bene tajne, sub-
ordinacija, dostojno vladawe, politi~ka ograni~ewa, prinadle`nosti, pre-
stanak slu`beni~kog odnosa, penzije, zbriwavawe slu`benikove porodice itd.
Posebnu pa`wu Kosti} posve}uje naro~itim kategorijama dr`avnih slu-
`benika, kao {to su ministri, banovi, profesori univerziteta, ali i pripad-
nicima parlamentarnih slu`bi, saobra}ajnom osobqu, oficirima i podofi-
941
cirima. Za ministre ka`e da nisu ~inovnici, ali jesu dr`avni slu`benici,
mada u monarhijama imaju i neke ~isto ~inovni~ke karakteristike. Uslovi sti-
cawa statusa su druga~iji, a statusne pogodnosti mnogo ve}e nego kod ~inovni-
ka. Status im je dvojak, politi~ki i slu`beni~ki. Profesori dr`avnih uni-
verziteta su dr`avni ~inovnici, pa su im i zvawa tako razvrstana. Od drugih
~inovnika se razlikuju tako {to im se postavqewe vr{i na osnovu prethod-
nih izbora autonomnih univerzitetskih vlasti. Ministar koji donosi akt o
postavqewu vezan je dobijenim predlogom, pa ga mo`e prihvatiti ili odbaci-
ti, ali ne mo`e postaviti nekoga koga fakultetski savet i univerzitetsko ve-
}e nisu predlo`ili. U vojsci pored op{te i obavezne prinudne slu`be, posto-
ji i voqna, profesionalna, koju obavqaju oficiri i podoficiri i wihov se
polo`aj dr`avnih slu`benika posebnim propisima reguli{e.
2. Upravna delatnost
Za nauku upravnog prava nije od primarnog zna~aja {ta javna uprava radi,
nego kako i kroz koje pravne forme deluje. Delatnost upravne vlasti se deli na
upravne akte i upravne radwe. U prvom slu~aju re~ je o naredbama i zapoveda-
wu vlasti koji su obavezuju}i, a u drugom upravni organi sudeluju u upravnom pro-
metu ravnopravno sa drugim u~esnicima. Upravna delatnost mo`e biti norma-
tivna i sporazumevaju}a u generalnom smislu, a u konkretnom je primarno za-
snovana na dono{ewu pojedina~nih pravnih akata. U okviru svoje normativne
delatnosti upravni organi donose uredbe i autonomne statute kao generalne
akte. Pravo dono{ewa uredbi, prema Kosti}evom mi{qewu, nije sasvim sagla-
sno s konsekventno provedenim principom podele vlasti i predstavqa zaosta-
tak iz vremena svemo}ne uprave, ali je zadr`ano u kompletnoj savremenoj uprav-
nopravnoj praksi, s obzirom da zakonodavna vlast i parlamentarizam nigde ni-
su bili u stawu da upravnu vlast u potpunosti li{e tog sredstva.
Uredbe su veoma sli~ne zakonima, jer su u svojoj su{tini zasnovane na nor-
mativnosti i regulativnosti op{teg karaktera. Dele se na pravne i admini-
strativne. Pravne uredbe su u materijalnom smislu zakoni jer sadr`e sve {to
ima jedan zakon, {to zna~i op{te zapovesti, regulisawe dru{tvenih odnosa,
zadiru u prava pojedinaca, op{te su obavezne, pro{iruju pravni poredak mo-
difikuju}i ga. Administrativne uredbe propisuju organizaciju dr`avnih or-
gana i ustanova, wihov unutra{wi red i poslovawe, kao i slu`bena uputstva
vi{ih upravnih organa ni`im u pogledu primene odre|enih zakona i obavqa-
wu drugih poslova iz wihove nadle`nosti. Kosti} ukazuje da postoje i uredbe
koje su po svojim karakteristikama ne{to izme|u pravnih i administrativ-
nih i sadr`e interpretativne, odnosno indikativne propise, ~iji je ciq da ni-
`im organima olak{aju primenu zakona i razjasne ono {to u zakonu nije de-
taqno razra|eno. U slu~aju vanrednih okolnosti ili ratnog stawa donose se
uredbe po nu`di da bi se za{titio javni poredak, bezbednost zemqe i op{ti
javni interesi. One se po proteku vanrednih okolnosti podnose na verifika-
ciju vrhovnom zakonodavnom telu. U pogledu formalno pravne snage, Kosti}
uredbe deli na ustavne, koje proisti~u direktno iz ustavnih ovla{}ewa, po-
zakowene uredbe, koje je naknadno po zakonskoj proceduri prihvatio parlament
(kao kod ratifikacije me|unarodnih ugovora), uredbe sa zakonskom snagom ko-
942
je mogu mewati izvesne zakone po izri~itom zakonskom ovla{}ewu, uredbe ko-
je samo zakon mo`e da mewa, uredbe koje upravna vlast mo`e samo jednom da do-
nese i posle ne mo`e da ih mewa, uredbe koje upravna vlast na osnovu zakon-
skog ovla{}ewa mo`e slobodno donositi i mewati, uredbe koje se donose po
ovla{}ewu iz neke prethodne uredbe i u praksi se ~e{}e zovu naredbama ili
pravilnicima, pre~i{}avaju}e uredbe kojima se pre~i{}ava tekst prethod-
nih uredbi, ali i zakona, uredbe u formi zakonskih predloga koje jo{ nisu iz-
glasane u parlamentu ali vlada odmah po~iwe da ih primewuje, {to se prven-
stveno primewuje u sferi odre|ivawa iznosa i naplate taksi.
Autonomni statuti su jedna vrsta uredbe koju donose upravni organi ni-
`i od najvi{eg organa dr`avne izvr{ne vlasti, a pre svega ustanove i javno-
pravne korporacije. Oni moraju biti saglasni sa zakonom i dr`avnim ured-
bama, a predstavqaju akt kojim samoupravna tela reguli{u svoje unutra{we
odnose na osnovu priznatog prava i mo}i statuirawa, odnosno delokruga nad-
le`nosti. Ovla{}ewe za dono{ewe autonomnih statuta je generalno, ali pra-
vosna`nost se odre|uje na osnovu naknadne potvrde upravne vlasti koja ispi-
tuje zakonitost i neretko celishodnost. Ukoliko se autonomna korporacija
oglu{i o obavezu da u odre|enom roku donese svoj statut, statut joj mo`e ok-
troisati nadle`ni upravni organ.
Sporazumevaju}a delatnost upravnih organa sastoji se u dono{ewu dvostra-
nih akata koji mogu biti privatnopravni ugovori i javnopravni sporazumi. Ugo-
vori se zasnivaju na odredbama op{teg prava i ugovorne strane su potpuno rav-
nopravne, dakle dr`avni organi i privatna, fizi~ka ili pravna lica. Okvir-
no se dele na preduzima~ke i nabavqa~ke ugovore. Specijalne norme, koje dr-
`ava za ove slu~ajeve propisuje, prvenstveno su usmerene na suzbijawe korup-
cije. S druge strane, u slu~aju sudskog izvr{ewa dr`avni organi, javne korpo-
racije i samouprave su za{ti}eniji u pogledu svojinskih prava nego privat-
na lica. Kod javnopravnih sporazuma nije mogu}e posti}i punu ravnopravnost
stranaka i slobodu wihove voqe i oni se klasifikuju na me|usobne sporazu-
me javnopravnih tela, akte o prvom postavqewu javnih slu`benika, kao i sve
druge akte koji se baziraju na pristanku slu`benika u pogledu uslova slu`be.
Upravni akt je pravna radwa upravne vlasti kojim se izra`ava wegova jed-
nostrana autoritativna voqa, a odvija se prema pravnim pravilima i proiz-
vodi pravne posledice, da bi se regulisao jedan konkretan slu~aj. Konkretnost
mo`e da se odnosi na lice ili na radwu koja se zahteva, odnosno zabrawuje. Pan-
dam upravnom aktu, u sferi sudske vlasti, jeste presuda, a ta ~iwenica ukazu-
je da je re~ o primeni zakona, op{te pravne norme na pojedina~ne slu~ajeve.
U osnovi, upravni akti se dele na negativne, kojim se odr`ava postoje}e sta-
we, i pozitivne kojima se mewa postoje}e pravno stawe. Pozitivni pravni ak-
ti se daqe dele na one kojima se stvaraju prava i obaveze, mewaju ve} postoje-
}a prava i obaveze ili se ona poni{tavaju i ukidaju. Uz to, postoje deklarativ-
ni pravni akti kojima se samo konstatuje postojawe jedne pravne situacije u
pogledu prava, obaveze i pravnih odnosa, pa se tako su{tinski razlikuju od pret-
hodno navedenih pozitivnih, koji se nazivaju i konstitutivnim, rekonstitu-
tivnim i dekonstitutivnim. Konstitutivni upravni akti koji sadr`e nared-
be, zabrane, obaveze i terete zovu se oneroznim. Od wih se razlikuju favora-
bilni, konstitutivni akti kojima se priznaju prava, sposobnosti, daju dozvo-
943
le, stvaraju uzajamni pravni odnosi i pravne situacije. U ostale upravne delat-
nosti spadaju proste upravne radwe kao {to su dokumentovawe, obave{tava-
we, primawe izjava i materijalne radwe, koje predstavqaju tehni~ke poslove
institucionalne uprave. Dokumentovawe se daqe deli na evidentirawe i uve-
ravawe. Evidentirawe obuhvata vo|ewe kwiga, evidencije, imenika, regista-
ra, matica itd. Uverewa se izdaju na osnovu podataka iz evidencije, a wihov po-
seban oblik su legitimacije li~nog identiteta.
Pored op{irnog obrazlagawa sopstvene klasifikacije upravnih akata, Ko-
sti} se osvr}e i na klasifikovawe drugih autora. Li~no je sledio primer Kar-
la Kormana, ali upu}uje i na stavove po kojima se upravni akti dele na ukaze i
re{ewa upravne vlasti, vladine akte i akte drugih upravnih organa, s obzirom
da vladini imaju i politi~ku komponentu, slobodne i vezane upravne akte, pro-
vizorne i temporalne, eksterne i interne, proste i kompleksne, formalne i ne-
formalne, naredbe i re{ewa, kao i na ~etvornu podelu na regulativne, subjek-
tivne, uslovne i jurisdikcionalne upravne akte. Daqe podele idu na samostal-
ne i nesamostalne, suspenzivno uslovqene i rezolutivno uslovqene, itd.
Za izgradwu pravne dr`ave i obezbe|ewe pravne sigurnosti gra|ana, od
velike va`nosti je, pored ozbiqnosti materijalnopravnih propisa, striktno
regulisawe upravnog postupka s tendencijom da procedura upravne vlasti bu-
de {to podudarnija s pravosudnom. U modernim dr`avama se nastoji da proce-
sno administrativno pravo bude i kodifikovano. Procesne norme se dele na
one ~ija je primena u odre|enom slu~aju obavezna, iskqu~na ili fakultativ-
na. Neophodni u~esnici u upravnom postupku su upravni organi i lica na ko-
ja se postupak odnosi, a eventualno svedoci, ve{taci, tuma~i, zainteresovani
itd. Upravni organ rukovodi postupkom {tite}i javni interes, ali ne sme ig-
norisati zakonom za{ti}ene pojedina~ne interese, nego mora postupati pra-
vi~no i nepristrasno. Stranke u upravnom postupku su lica koja zahtevaju do-
no{ewe nekog upravnog akta, lica protiv kojih bi se akt odnosio i lica pro-
tiv kojih je upravna vlast samostalno, po slu`benoj du`nosti, povela postu-
pak, ali i lica ~iji interes mo`e biti posredno tangiran. Stranke u postup-
ku mogu imati zastupnike, punomo}nike, pomaga~e i starateqe. Upravni postu-
pak Kosti} deli na pet faza: pokretawe, ispitivawe ~iwenica, odlu~ivawe,
upotrebu pravnih lekova i izvr{ewe. Posebno se, uz to, osvr}e na slu~ajeve ne-
normalnog toka upravnog postupka kao {to su skra}eni postupak, prekidawe
postupka, obustava, obnova i povratak u pre|a{we stawe.
U okviru odeqka o odnosu vlasti i drugih u~esnika upravnog postupka, Ko-
sti} podrobno razmatra op{tewe sa strankama, dostavqawe spisa i poziva, ro-
kove u upravnom procesu, odr`avawe reda i sno{ewe tro{kova postupka. Po-
sebnu pa`wu posve}uje osnovnim na~elima upravnog postupka. Tako oficijel-
na maksima pokazuje da vlast samoinicijativno pokre}e upravni postupak po
slu`benoj du`nosti kad god sazna da su ispuweni uslovi za to, ali postoji i ogra-
ni~ena primena privatne maksime u fazi pokretawa, te najvi{e u `albenom
i izvr{nom postupku. Inkviziciona maksima ukazuje da organ vlasti izvodi do-
kaze ili nare|uje da se oni pribave i ona se prete`no primewuje, mada je u upo-
trebi i dispoziciona koja prepu{ta strankama da iznose dokaze za koje smatra-
ju da su relevantni. Inkviziciono na~elo, kao preovla|uju}e, mada ne postoje
~isti oblici, afirmisalo je na~elo materijalne istine na ~ije je puno i nesum-
944
wivo utvr|ivawe vlast direktno upu}ena. Pored toga, vlast se rukovodi na~e-
lom slobodnog ocewivawa dokaza na osnovu svog slobodnog uverewa, ali je oba-
vezna da po{tuje i na~elo saslu{awa stranaka koje podrazumeva pravo privat-
nih lica da se izjasne po pitawu predmeta upravnog postupka. S obzirom da sa-
slu{awe mora biti obostrano ako su predmeti dvostrana~ki, ono ukqu~uje i
na~elo ravnopravnosti stranaka. Na~elo usmenosti i na~elo pismenosti se me-
|usobno kombinuju, pa nekad jedno nekad drugo u praksi preovla|uje. Na to se
nadovezuje na~elo posrednosti i neposrednosti, s obzirom da se izvesne pro-
cesne radwe mogu poveriti i nekim drugim organima upravne vlasti, ni`im ili
zamoqenim istog ranga. Za razliku od ve}ine sudskih, upravni postupak se vo-
di po na~elu nejavnosti koja iskqu~uje prisustvo pravno nezainteresovanih li-
ca u toku izvo|ewa procesnih radwi. Na~elom koncentracije stranke se oba-
vezuju da u odre|enoj fazi postupka odjednom iznesu sve ~iwenice koje bi mo-
gle uticati na wegov ishod, ukoliko to ne ugro`ava na~elo materijalne isti-
ne i javni interes, ali prvenstveno nala`e nadle`nom upravnom organu da jed-
nom odlukom re{i u celosti ukupan predmet postupka. Na~elo dvostepenosti
je podudarno s onim kojim se rukovode organi sudske vlasti, ali se problem po-
javquje kod samoupravnih tela i korporacija gde nema pretpostavqene nego sa-
mo nadzorne vlasti. Na~elo formalnosti u modernim dr`avama sve vi{e se za-
mewuje na~elom racionalnosti, koje insistira na celishodnosti, brzini, jed-
nostavnosti i jeftino}i upravnog postupka. U upravnom postupku se jo{ pri-
mewuju na~elo rastavqawa postupka u odre|ene faze, na~elo procesne korek-
cije, po kome je organ upravne vlasti du`an da sam koriguje sitne procedural-
ne gre{ke stranaka, na~elo restitucije ukoliko stranka nije kriva za propu-
{tawe neke procesne radwe, na~elo ogla{avawa odluke izvr{nom, na~elo slu-
`benog ograni~avawa izvr{ewa, na~elo socijalne za{tite izvr{enika, na~e-
lo postepenosti izricawa stro`ijih mera itd. Posebna na~ela va`e za uprav-
no-kazneni postupak u slu~ajevima policijskog delikta koja se sastoje u ugro-
`avawu javnog reda i mira, bezbednosti saobra}aja i sli~nim.
Va`nost upravnog akta prestaje izvr{ewem radwe koju je nalagao, ispu-
wewem uslova ili protekom vremena za koje je vezan, smr}u adresata, nestan-
kom predmeta na koji se odnosi, ukidawem novodone{enom pravnom normom,
opozivom, ukidawem, stavqawem van snage, poni{tewem itd. Wegova formal-
na pravosna`nost nastupa kad se iscrpi mogu}nost osporavawa redovnim prav-
nim lekovima. Materijalna pravosna`nost postoji kad se jednim upravnim ak-
tom definitivno re{i odnosni predmet iskqu~uju}i mogu}nost bilo kakve
promene. Na~elom pravosna`nosti {tite se interesi pravne sigurnosti gra-
|ana i stabilnosti pravnog poretka.
Upravni akti se dele i na pravilne i nepravilne. Pravilni su oni koji
odgovaraju svim propisanim pravnim zahtevima, pa makar naknadno bili po-
vu~eni. Nepravilni upravni akti su neuredni, oborivi, ni{tavni i neva`e-
}i akti. Ispravku neurednog upravnog akta mo`e u svakom trenutku nalo`i-
ti organ koji je taj akt doneo, po slu`benoj du`nosti ili po zahtevu stranke.
Oborivi upravni akti mogu se pobijati samo u odre|enom roku raspolo`ivim
pravnim sredstvima. Ali wih mo`e sanirati vlast koja naknadno ukloni po-
stoje}e nedostatke. Apsolutno nepravilne ili ni{tavne akte vlast i gra|a-
ni moraju smatrati nepostoje}im i kao takve ignorisati. Takvi akti se obi~-
945
no donose kod slu~ajeva uzurpacije vlasti ili prekora~ewa nadle`nosti. Uprav-
na vlast ima ovla{}ewe da oglasi ni{tavnim akte koji su ve} po svojoj pri-
rodi apsolutno ni{tavni, dok sudovi mogu da poni{te svaki nepravilni akt.
Akti se ogla{avaju ni{tavnim ako ih donese nenadle`ni organ, ako se wiho-
vim izvr{ewem ~ini krivi~no delo ili ako postoji izri~ita zakonska odred-
ba prema kojoj su po svojoj sadr`ini ni{tavni.
Pravosna`ne akte, ~ije je postojawe opasno za `ivot i zdravqe qudi, dr-
`avnu bezbednost, pravni poredak, javni red i mir, vitalne ekonomske inte-
rese itd. mo`e ukinuti najvi{a upravna vlast. S druge strane, pravosna`ni
upravni akti mogu se u odre|enim slu~ajevima ukidati i mewati uz pristanak
korisnika koji su na osnovu wih stekli izvesna prava. Mnogo je lak{e opozva-
ti nepravosna`ne akte ako se u me|uvremenu uo~e wihovi nedostaci i nepra-
vilnosti. To se ~ini prostim povla~ewem od organa koji je akt doneo, ponov-
nim re{avawem negativnog akta, stavqawem van snage ili izmenom vi{e uprav-
ne vlasti.
Subjekti administrativnopravnih odnosa su dr`ava i weni podanici, bi-
lo da je re~ o fizi~kim ili pravnim licima. Kao i u gra|anskom pravu, ti od-
nosi su li~ne prirode. Subjekti imaju javna prava i javne du`nosti. Subjektiv-
na javna prava se baziraju na pripadnosti ili ~lanstvu i dele se na negativna,
slobodu od ne~ega, i pozitivna, na kojima se temeqe zahtevi pojedinca prema
vlasti. Kqu~no pozitivno javno pravo je organsko, odnosno izborno pravo, ak-
tivno i pasivno. Tamo gde pojedinac ima obavezu, dr`ava raspola`e nadle`no-
{}u, a tamo gde postoji subjektivno pravo pojedinca na dr`avi je obaveza. Ov-
de se Kosti} posebno osvr}e na pitawe monarhije i prava na nasle|ivawe pre-
stola, pa ka`e: “Ustavno pravo na presto je ~isto subjektivno javno pravo. Ono
je priznato jednom normom i mo`e samo normom istog reda da se ukine ili mo-
dificira. Van neke norme i mimo we ono ne postoji; ne postoji, kako ka`e g.
Jelinek, neko ste~eno pravo na presto koje ne bi mogao pravilno izveden red
prestolonasle|a da izmeni; nijedno subjektivno javno pravo, pa ni ovo, ne mo-
`e da bude iznad pravnog poretka.” (str. 543.) Subjektivna javna prava obi~no
nastaju nekim kreativnim aktom, pre svega ustavom ili statutom, a mogu pre-
stati smr}u, ukidawem, nestankom pravnih pretpostavki na kojima su se teme-
qila, raskidom ugovornog odnosa, oduzimawem sudskom presudom, odricawem,
abdikacijom itd. Na~elno su ta prava neprenosiva osim u striktno odre|enim
slu~ajevima.
Javne du`nosti se dele na op{te i posebne. Najva`nije op{te du`nosti
su li~na vojna obaveza, materijalna vojna obaveza, poreska, obaveza li~nog ra-
da, ustupawe zemqi{ta za javne svrhe, obaveza svedo~ewa, doprinosi samouprav-
nih i drugih javnih korporacija, policijske du`nosti itd. Posebne du`nosti
imaju gra|ani koji su u specifi~nom statusu pot~iwenosti, kao slu`benici,
vojnici, |aci, studenti, hospitalizovani bolesnici, zatvorenici itd. Dr`a-
vi stoje na raspolagawu slu`bena sredstva prinude da bi obezbedila bezuslov-
no ispuwavawe op{tih i posebnih du`nosti gra|ana, kao i mogu}nost ka`wa-
vawa onih koji se oglu{e po pitawu svojih obaveza. Kosti} ukazuje da su sa pi-
tawem javnih prava i obaveza nerazdvojno povezani posebni administrativno-
pravni odnosi koji nekim javnopravnim instututima omogu}avaju recepciju iz-
vesnih privatnopravnih na~ela ~ije je va`ewe supsidijarno, pa onda razmatra
946
su{tinu pravnog odnosa prema javnim ustanovama, wihovu upotrebu, i pravi-
la po kojima se obavqaju, kao i tretman upravne imovine, pravni polo`aj jav-
nih dobara i uslove wihovog kori{}ewa, odr`avawa itd. Drugu kwigu zavr-
{ava detaqnom analizom pravnih odnosa u koncesiji, modalitetima prime-
ne samog instituta, na~ina dodeqivawa i vr{ewa, mogu}nosti modifikaci-
je i uslove prestanka, kao i pravnih odnosa u oblasti eksproprijacije, obja{wa-
vaju}i sam pojam, pravnu zasnovanost, pretpostavke, doma{aj, subjekte, objek-
te, postupak, pravnu konstrukciju, pravna dejstva i naknadu za eksproprisana
dobra. Kosti} na kraju navodi i posebne slu~ajeve ograni~avawa privatne svo-
jine koji se retko primewuju, kao {to su agrarna reforma, nacionalizacija,
prinudni zakup stanova, komasacija, ograni~ewa u pogledu gradwe i privred-
ne delatnosti u blizini specifi~nih dr`avnih objekata, privremena ekspro-
prijacija, rekvizicija, konfiskacija, uni{tavawe opasnih predmeta, itd.
3. Nadzirawe dr`avne uprave
U predgovoru tre}e kwige “Administrativnog prava Kraqevine Jugosla-
vije”, izdatoj 1939. godine pod naslovom “Nadzirawe uprave”, Lazo Kosti} s po-
nosom isti~e da on li~no nije u~estvovao na bilo koji na~in u izgradwi jugo-
slovenskog zakonodavstva nakon zavo|ewa {estojanuarske diktature, mada je uybe-
ni~ki obradio i izlo`io celokupnu oblast javnog prava. On ka`e: “Nema ni-
jednog zakona na kome sam ja sara|ivao, nema nijednog pravnog propisa citira-
nog u ovim kwigama za koga sam ja znao pre nego je bio publikovan. Ukoliko je
usled toga bilo ponekad te{ko prona}i smisao, motiv i ciq izvesne norme, uto-
liko je ba{ ta okolnost omogu}ila da stvari izla`em slobodno, nepristrasno,
bezobzirno (vode}i, razume se, ra~una samo o re`imu {tampe).” (str. 631.) We-
gov kriti~ki stav je bio ograni~en samo te`wom da kwiga ne bude zabrawena.
Konstatuju}i da, po prirodi stvari, upravna vlast najvi{e gre{i, rad svih
wenih organa mora biti striktno nadziran i kontrolisan. Vi{i upravni or-
gani kontroli{u ni`e, a zakonodavna i sudska vlast nadzire kompletnu upra-
vu. Administrativni nadzor ima prvenstveno preventivnu funkciju, a sudski
je posterioran i represivan. Zakonodavna vlast obavqa politi~ki nadzor ko-
ji ima i preventivnu i represivnu ulogu. Po{to administrativnim nadzorom
jedna upravna vlast koriguje drugu, on se mo`e podeliti na unutra{wu kontro-
lu dr`avne uprave i nadzor centralne uprave nad samoupravama. Unutra{wu
upravnu kontrolu Kosti} daqe diferencira na instancionu i op{tu jerarhij-
sku kontrolu. Nadzor nad teritorijalnim i institucionalnim samoupravama
mora biti striktno pravno regulisan i ograni~en iskqu~ivo na oblast prava,
a u osnovi se mo`e podeliti na kontrolu zakonitosti i kontrolu oportunosti.
Upravnosudsku kontrolu u nekim zemqama vr{e redovni sudovi, a u neki-
ma specijalni upravni sudovi, s tim {to se u oba slu~aja po{tuje princip dvo-
stepenosti. Administrativni spor pred sudom zasniva se tu`bom i ona je re-
dovno usmerena u pravcu osporavawa zakonitosti odre|enog upravnog akta. Tu-
`bu mogu podneti samo lica koja imaju aktivnu procesnu legitimaciju, odno-
sno koja direktno poga|a osporavani akt, ugro`ava im neko pravo ili li~ni
interes, koje ina~e zakon garantuje i {titi. Tu`ena strana je uvek drugoste-
peni organ upravne vlasti, osim u slu~aju kad najvi{i organ dr`avne uprave,
947
ministarstvo, odlu~uje u prvom stepenu, a ne postoji drugostepeni organ. Tu-
`ba se mo`e podneti samo u precizno odre|enom roku i na~elno ne spre~ava
izvr{ewe pravosna`nog upravnog akta. Ukoliko sud uva`i tu`bu, upravni akt
}e poni{titi zbog povrede organizacionih, materijalnih ili procesnih nor-
mi. To obuhvata slu~ajeve materijalne, teritorijalne ili funkcionalne ne-
nadle`nosti, kao i slu~ajeve zloupotrebe vlasti kod diskrecionog odlu~iva-
wa usled zapostavqawa javnog interesa, protivre~nosti motiva i dispoziti-
va upravnog akta, izvrtawa ~iwenica, kontradikcije sa ustaqenom upravnom
praksom, o~igledne nepravednosti akta, povrede zakona zbog neznawa, nepa`we
ili zablude upravnog organa.
Po{to je Kraqevina Jugoslavija imala poseban sistem administrativnog
sudstva, oli~en kroz banovinske upravne sudove kao prvostepene i Dr`avni sa-
vet kao drugostepenu sudsku instancu, Kosti} detaqno razmatra pojam, poreklo,
razvoj, izvore, polo`aj, organizaciju, nadle`nost, organe, status osobqa admi-
nistrativnog sudstva, kao i proceduru vo|ewa administrativnog spora. Naro-
~itu pa`wu posve}uje pitawu nadzora upravnog sudstva nad op{tinama, kao osnov-
nim jedinicama lokalne samouprave, kontroli izbora, razre{ewu op{tinskih
organa itd. U sistemu upravno-sudske kontrole specifi~nu ulogu je imala Glav-
na kontrola, kao organ centralne dr`avne vlasti, koja je imala karakteristi-
ke posebnog tela parlamenta, specijalne sudske instance i visokog upravnog or-
gana, sa veoma {irokim nadle`nostima u sferi ra~unsko-finansijske kontro-
le poslovawa svih ostalih dr`avnih organa i ustanova. Kosti} detaqno anali-
zira wen pojam, poreklo, genezu, pravne izvore, polo`aj, zadatke, organizacij-
ske principe, organe, osobqe, opseg personalne i teritorijalne nadle`nosti,
materijalne kompentencije, op{te administrativne i posebne regulativne, or-
ganizatorne i personalne funkcije, kao i preventivnu i naknadnu kontrolu ra-
~una dr`avnih institucija, te sudske i disciplinske funkcije Glavne kontro-
le. Sledi razmatrawe paralelne uloge redovnih sudova u kontroli zakonito-
sti najvi{ih upravnih akata, ispravnosti bira~kih spiskova, gowewu krivi~-
nih dela u okviru administrativnih delatnosti, odgovornosti za naknadu {te-
te obavqawem administrativne slu`be, u okviru nadzorne uloge disciplinskih
sudova. Kosti} ra{~lawuje sam pojam discipline i disciplinske vlasti, pro-
pise i krivce, kazne, disciplinski postupak i wegova na~ela.
S obzirom da zakonodavna vlast obavqa prevashodno politi~ku kontro-
lu upravne, neposredni nadzor se uspostavqa nad vrhovnim organima upravne
vlasti – ministrima. Pravno se nadziru regulativni akti uprave – uredbe i
vo|ewe dr`avnih finansija preko odobravawa buyeta i kontrole wegovog iz-
vr{ewa, kao i usvajawe zavr{nog ra~una za svaku buyetsku godinu. Svaki na-
rodni poslanik ima individualno pravo postavqawa poslani~kih pitawa i pod-
no{ewa interpelacija, dok parlament ili wegovi domovi pojedina~no mogu
provoditi i specifi~ne istrage koje se obi~no nazivaju anketama. Ministar-
ska odgovornost mo`e biti politi~ka, krivi~na i gra|anskopravna. Posledi-
ca politi~ke odgovornosti ministra mo`e biti parlamentarna debata o ne-
poverewu i smena. Ta odgovornost mo`e biti individualna i kolektivna, kad
se obara cela vlada. Krivi~na odgovornost ministra postoji za krivi~na de-
la koja po~ini obavqaju}i slu`benu du`nost, kao i za krivi~na dela u svako-
dnevnom `ivotu, poput drugih gra|ana. Protivpravnost radwi se ogleda u kr-
{ewu ustava i zakona. Ako ministar na~ini gra|anima materijalnu {tetu pri
948
nezakonitom vr{ewu slu`bene du`nosti, neposredno je odgovorna dr`ava i
ona nadokna|uje {tetu, s tim {to }e ona iznos od{tete naknadno da regresi-
ra od doti~nog ministra. Dr`avi su ministri materijalno odgovorni i ako
joj nanesu direktnu {tetu nezakonitim delovawem.
4. ^inovni~ko pravo
U jednoj bro{uri Lazo Kosti} je koncentrisao ve}i broj svojih ~lanaka iz
oblasti ~inovni~kog prava, prethodno objavqivanih u raznovrsnoj ~asopisnoj
periodici, delimi~no ih dopuwuju}i i prera|uju}i. Re~ je o tekstovima obja-
vqenim od 1928. godine, ali sem u ovom tomu “Sabranih dela” preneo je i jeda-
naest ~lanaka, docnije publikovanih. Svi su iz ove grani~ne oblasti, situira-
ne izme|u ustavnog i administrativnog prava, a ti~u se statusnih pitawa, uslo-
va za prijem u slu`bu i napredovawe dr`avnih ~inovnika. Pri tome, on kri-
ti~ki razmatra i vrednuje postoje}a zakonska re{ewa, poredi ih sa druga~ijim
modelima iz komparativnog prava. Kosti} neumoqivo ukazuje na primere zlo-
upotrebe normi i wihovog izvitoperivawa u administrativnoj praksi.
Kosti} stru~no i kompetentno razla`e i komentari{e pitawa izuzetnog
stupawa u stalnu dr`avnu slu`bu, prelaza iz samoupravne slu`be u dr`avnu,
pojmovno i terminolo{ki analizira zna~ewe i zakonsko definisawe ukaza
kao upravnog akta, odre|ewe ~inovni~ke struke, teorijski elabori{e i prak-
ti~no odre|uje kategoriju ~inovni~kog ranga, posebno status skup{tinskih
~inovnika. Posebno prou~ava status ministara i ~inovnika na raspolo`ewu,
problem ministara koji su aktivni generali, na~ine i uslove preme{tawa dr-
`avnih ~inovnika po kazni, pitawe ~inovni~ke penzije i sli~no. Naro~ito
mu je interesantna analiza pravnog polo`aja odbora i drugih organa gradskih
op{tina, bira~kog i glasa~kog prava u wima, pravnog statusa sela, problem
magistratskog ili gradona~elni~kog ure|ewa osnovnih jedinica lokalne sa-
mouprave, tretman diskrecionih administrativnih akata pred upravnim su-
dovima, na~elima disciplinskog postupka itd.
III.. Teorijska statistika
Pripremaju}i za {tampu sabrana dela profesora dr Laze Kosti}a, sve we-
gove nau~ne radove iz oblasti statistike, napisane do Drugog svetskog rata kon-
centrisao sam u jednom tomu, pod naslovom “Teorijska statistika”. Tom se sa-
stoji iz tri dela i sadr`i univerzitetski uybenik iz statistike, doktorsku
disertaciju i veliki broj studija i ~lanaka iz te oblasti nastalih od 1923. do
1941. godine.
1. Uybenik iz Teorijske statistike
Uybenik iz Teorijske statistike Lazo Kosti} je objavio 1937. godine na
osnovu predavawa koja je, tokom prethodne tri {kolske godine, odr`ao na Prav-
nom fakultetu u Subotici. U na{oj nauci to je pionirski i sasvim uspe{an
poduhvat, nastao na osnovu kori{}ewa pre svega nema~ke literature. Dile-
949
mu da li je statistika nauka ili samo metoda, on u startu re{ava definicijom
prema kojoj je re~ o nauci koja kolektivne pojave u dru{tvu izu~ava svojom sop-
stvenom, specifi~nom metodom i rezultate opisuje, razvrstava, upore|uje i ana-
lizira. Kosti}, prema tome, govori o materijalnoj statistici (odnosno pri-
mewenoj statistici) i statisti~koj metodologiji (koja predstavqa op{tu sta-
tistiku). Statisti~kom metodologijom se utvr|uju op{ti principi ujedna~e-
ne metodologije koja se mo`e primeniti pri prou~avawu skoro svih dru{tve-
nih pojava, ali se koristi i u raznim prirodnim naukama. Wome se traga za isti-
nom kroz utvr|ivawe izvesnih pravilnosti koje se iskazuju kroz brojeve i spe-
cifi~ne oblike wihovog me|usobnog pore|ewa.
Statistika je veoma bliska svim drugim dru{tvenim naukama, posebno eko-
nomskim i finansijskim disciplinama. Politi~ka ekonomija iz sfere filo-
zofije, odnosno op{te teorije, postaje realna disciplina baziraju}i svoje re-
zultate na statisti~kim istra`ivawima, dok ekonomska politika bez stati-
stike ne mo`e ni da postoji. Statistika je nezamenqiva u svakoj disciplini
koja meri pojave iz realnog `ivota i poku{ava u tome da na|e neke pravilno-
sti ili utvrdi budu}i trend. Ona dru{tvene nauke povezuje sa matematikom i
omogu}ava im kori{}ewe matemati~kih operacija u prou~avawu socijalnih
fenomena. S obzirom da je re~ o kolektivnim pojavama, odnosno velikim ko-
li~inama ili mno{tvu pojava, statistika omogu}ava da se one savladaju, kla-
sifikuju i apstrahovawem na osnovu op{tih i kvantitativnih pravilnosti ob-
jasne. Nezavisne pojave se povezuju u idealne zajednice kako bi im se utvrdilo
poreklo, smisao i uzro~no-posledi~na veza. Traga se za op{tim, zajedni~kim
karakteristikama onoga {to je na prvi pogled beznade`no razli~ito i neu-
topivo u statisti~ku masu. Da bi se to postiglo va`no je samo da su pojave mer-
qive, brojive, dimenzionalno iskazive. One su i tako uvek samo pojedina~ne,
dok je wihov kolektivitet u idealnoj formi zami{qen, da bi se kreirali poj-
movi i op{te kategorije.
Obele`ja dru{tvenih pojava kojima operi{e statistika mogu biti kva-
litativna ili kvantitativna, promewiva i nepromewiva, prirodna i socijal-
na, dinami~ka i stati~ka, ali im je karakteristi~no to da se snimaju i noti-
raju u jednom, kriti~nom momentu koji mora biti precizno odre|en i po{to-
van, kako pore|ewe ne bi izgubilo smisao. Statisti~ka masa mora biti pre-
cizno ome|ena, i prostorno i vremenski. Osnovni rezultati se iskazuju bro-
jevima, dok se tekstom i grafikonima samo dopuwava obja{wewe. U statisti-
ci su brojevi apsolutno nezamewivi, ali samo oni brojevi do kojih se dolazi
preciznom primenom pravila statisti~ke metodologije i planske opservaci-
je. Kosti} detaqno obja{wava kako se moderna statisti~ka nauka razvila iz
tradicionalne nema~ke univerzitetske statistike i engleske politi~ke arit-
metike, koje su nastale taksativnim navo|ewem dr`avnih karakteristika i zna-
menitosti, odnosno broj~anim kvantifikovawem dru{tvenih zapa`awa koji-
ma se odre|uje postoje}e dru{tveno stawe.
Da bi statisti~ka nauka bila uspe{na nisu dovoqni individualni napo-
ri i nagomilana iskustva. Za razliku od drugih dru{tvenih nauka, tu je najra-
nije iskazana neminovnost podele rada, odvajawa delatnosti prikupqawa od
obrade i obja{wewa relevantnog materijala. Bez direktnog anga`ovawa dr-
`ave nije mogu}e upu{tawe u najkrupnije istra`iva~ke zahvate, pa se vrlo ra-
950
no statisti~ka delatnost definisala i institucionalizovala kao javna slu-
`ba, dobijaju}i naziv administrativna statistika. Koncentrisawe u okviru
jedinstvene ustanove, koja ima dovoqno vlasti i autoriteta, svojevrsnu uprav-
nu nadle`nost, stvorilo je poziciju iz koje je mogu}e pretendovati na reali-
zaciju principa sveobuhvatnosti prikupqawa podataka i centralizacije wi-
hove obrade. Kosti} prikazuje u osnovnim crtama odvijawe tog procesa u vo-
de}im evropskim zemqama, da bi ga detaqnije elaborisao u razvoju srpskih i
jugoslovenskih ustanova dr`avne statistike. Uz to pokazuje kako je do{lo do
stvarawa mogu}nosti me|unarodnog ujedna~avawa i harmonizacije statisti~-
ke prakse na osnovu principa istovetnosti postupawa.
Dr`avna administracija je najva`niji subjekt moderne statistike i ima
presudnu ulogu u prikupqawu, obradi i publikovawu statisti~kih podataka. Uz
to organizuje statisti~ke producente i kontroli{e statisti~ke izvore. Svi
drugi subjekti imaju ograni~en obim i odre|enu vrstu u~e{}a u statisti~koj
produkciji, a Kosti} ih klasifikuje na zvani~ne i privatne. Zvani~ni su u prin-
cipu pouzdaniji, ali privatni ~esto prodiru i u one sfere `ivota do kojih dr-
`avni statisti~ari ne mogu da do|u. Pored toga, postoje i me|unarodni subjek-
ti u obliku instituta ili statisti~arskih udru`ewa. U privatne subjekte Ko-
sti} ubraja novine i ~asopise, statisti~ka dru{tva, kao i sva fizi~ka i prav-
na lica koja se bave pojedinim vidovima statisti~kih istra`ivawa. [to se ti-
~e dr`avne statisti~ke slu`be, da bi bila uspe{na, ona mora biti izdvojena
od ostale administracije, centralizovana, autonomna i racionalno iznutra or-
ganizovana. Vlast ne sme da se me{a ne samo u izbor metodologije i statisti~-
ke tehnike, nego ni u vrstu i obim istra`ivawa, odnosno na~in obrade, izla-
gawa i publikovawa kona~nih rezultata. Politi~ki uticaj je redovno nestru-
~an, diletantski, tendenciozan, sra~unat na prikrivawe istine ili preobli-
kovawe ~iwenica. Zato statisti~ke ustanove moraju biti samostalne i u oda-
birawu profesionalnih kadrova i u svim drugim personalnim pitawima.
Dru{tvene potrebe za ozbiqnim statisti~kim istra`ivawima sve su in-
tenzivnije. Bez wih nema, kako ka`e Kosti}, kompetentnog vo|ewa dr`avnih
poslova i uspe{nog upravqawa velikim teritorijalnim zajednicama. Wiho-
vi rezultati motivi{u dr`avnu vlast da deluje u odre|enom pravcu, ali su i
pokazateq wene sposobnosti. Sve tri grane vlasti, zakonodavna, upravna i sud-
ska, prinu|ene su da se oslone na statisti~ke rezultate da bi sagledale tota-
litet raznovrsnosti dru{tvenih pojava, kojim treba da upravqaju, da ih kon-
troli{u i usmeravaju. Bez toga nema prosperiteta velikih privrednih pred-
uze}a, uspe{nih investicija, trgova~kih poduhvata ili bankarskih transak-
cija. Poslovawe svih osiguravaju}ih dru{tava apsolutno je zavisno od isprav-
nog razumevawa statisti~kih pokazateqa. Ali i statisti~ke ustanove vrstu
istra`ivawa u koju se upu{taju prilago|avaju potrebama i `eqama stvarnih
ili pretpostavqenih korisnika. Da bi imala uspe{nu statisti~ku slu`bu, dr-
`ava mora brinuti o sistematskom izu~avawu statisti~ke nauke i obrazova-
wu stru~nih kadrova, ali i op{toj edukaciji stanovni{tva kako bi ono razu-
mevalo statisti~ke pokazateqe.
Podeliv{i materijalnu statistiku na {est disciplina (statistiku sta-
novni{tva ili demografiju, moralnu, politi~ku, kulturnu, ekonomsku i soci-
jalno-higijensku statistiku), Kosti} se upu{ta u izno{ewe statisti~ke me-
951
todologije, {to ~ini glavninu wegovog uybenika. Odre|uju}i wenu su{tinu,
Kosti} ka`e da se statisti~ka metoda bitno razlikuje i od induktivne i od de-
duktivne. Ona po~iva na posmatrawu, a ne eksperimentisawu, s obzirom da je
veoma te{ko dru{tvene pojave, posebno grupe qudi, podvrgavati eksperimen-
tima. Za razliku od prirodnih, dru{tvene pojave nisu tipi~ne, pa se statisti~-
kim zahvatom mora obuhvatiti cela masa, a ne samo jedna pojava na osnovu ko-
je bi se tu na{le sve ostale. Zato se po statisti~kom metodu utvr|uju i konsta-
tuju ~iwenice, a izbegavaju suvi{e uop{teni zakqu~ci, analogije i generali-
zacije. Statisti~ar mora da deluje racionalno, bez `urbe i pritisaka, kroz fa-
zu prikupqawa podataka, wihove kvantifikacione obrade i kori{}ewa do-
bijenih rezultata. Prve dve faze neki autori nazivaju statisti~kom tehnikom,
a tre}u statisti~kom logikom koju izu~ava statisti~ka teorija. Kosti} tu do-
daje i diferencijaciju na primarnu statistiku koja obuhvata delatnosti koje
se obavqaju u ~isto statisti~ke ciqeve i za koje postoji izra`en prethodni
statisti~ki interes, i na sekundarnu statistiku koja naknadno obra|uje podat-
ke koji nisu prikupqani u prvobitno statisti~kom ciqu, nego eventualno ra-
di vo|ewa izvesnih spiskova, evidencije ili registara.
Statisti~ku metodologiju Lazo Kosti} deli u {est faza: pripreme za sta-
tisti~ku aktivnost, statisti~ko posmatrawe i pribirawe podataka, obrada sta-
tisti~kog materijala, izlagawe statisti~kih rezultata, nau~no iskori{}a-
vawe statisti~kih rezultata i kritika statisti~kog materijala. Priprema-
we statisti~ke operacije mora biti vrlo ozbiqno i potpuno, s obzirom da je
samo jedna gre{ka ili nepredvi|ena okolnost mogu u celini dovesti u pita-
we. Tu posebno dolazi do izra`aja obrazovni nivo i stru~na obu~enost stati-
sti~ara, wihova moralnost i inteligencija. Tu su veoma va`ne osnovne mate-
rijalne, organizacione, kadrovske, pravne, tehni~ke i psiholo{ke pretpostav-
ke. Kod popisa stanovni{tva re~ je o odnosu izme|u zakonom sankcionisane
obaveznosti i ra{irene svesti o neophodnosti i korisnosti. Kod neupu}enih
mora se eliminisati strah od statisti~kih aktivnosti i nepoverewe u zvani~-
ne statisti~ke ciqeve. U tu svrhu se uvodi puna anonimnost podataka i garan-
cija da se prikupqeni podaci ne}e koristiti u bilo kakve druge svrhe osim u
statisti~ke. Da bi se statisti~ka delatnost odvojila u smi{qenom i logi~-
nom redu, ona se mora zasnivati na ozbiqnom i detaqno promi{qenom planu
i programu, bri`qivo razra|enom do najsitnijih detaqa. To ukqu~uje i poslo-
ve prethodnog izvi|awa i probnog posmatrawa, kako bi se sve eventualne smet-
we na vreme uklonile i problemi re{ili.
Statisti~ko posmatrawe mora biti sveobuhvatno u odnosu na svoj predmet,
da sagleda sva wegova relevantna obele`ja i elemente koji ga ~ine. Rezultat
posmatrawa je prikupqawe i pedantno bele`ewe podataka. Trajne statisti~-
ke operacije rukovode se na~elom automatskog prikupqawa i dostavqawa po-
dataka centralnoj ustanovi, a periodi~ne i prigodne na~elom refleksnog pri-
kupqawa po konkretnom zahtevu. Automatsko daqe mo`e biti sukcesivno i vre-
menski grupisano. U teritorijalnom pogledu statisti~ko posmatrawe se mo-
ra obavqati u okviru ve} postoje}ih administrativnih granica ili u ~isto
statisti~ki definisanim rejonima. Uz to, statisti~ki organ mo`e da obavi
neposredno posmatrawe ili da uka`e poverewe podacima do kojih je do{ao ne-
ki drugi organ. Ciq posmatrawa je prikupqawe podataka o statisti~kim je-
dinicama, koje naj~e{}e ~ine qudi pojedinci, ali mogu biti i odre|eni kolek-
952
tivi, stvari ili `ivotiwe. Statisti~ke jedinice moraju biti precizno odre-
|ene, a posmatrawe kompletno i iscrpno. Ozbiqna nauka se pritom pridr`a-
va principa da je boqe imati mali broj verodostojnih podataka nego mnogo sum-
wivih pri odre|ivawu domena i opsega istra`ivawa. Kod popisa, odnosno an-
ketirawa, pitawa moraju biti umerena, jasna, jednostavna, specifi~na, me|u-
sobno povezana i kategori~na, kako bi se izbegli neodre|eni ili nejasni od-
govori. Prepreke koje pri tome treba savladati su naj~e{}e neznawe, nemar-
nost, zlonamernost, ta{tina i nepoverewe ispitanika, ali i odgovaraju}i in-
dividualni nedostaci anketara. Veoma je va`no da se kvalitetno i stru~no ura-
di statisti~ki upitnik, odnosno formular sa svim potrebnim uputstvima. Po-
sao se mora obaviti savesno i pedantno, a materijal prikupiti u potpunosti
i koncentrisati na mestu finalne obrade.
Obradom statisti~kog materijala dolazi se do statisti~kih podataka i oni
se sastoje od slagawa, sortirawa, klasifikacije i numerizacije. Obradi pret-
hodi proveravawe i eliminisawe gre{aka i propusta. Pregledno izlagawe po-
dataka i rezultata obavqa se preko statisti~kih tabela koje olak{avaju wi-
hovo razumevawe i kori{}ewe. Na osnovu statisti~kih jedinica podudarnih
karakteristika formiraju se statisti~ke grupe, koje mogu biti kvalitativne
i kvantitativne, pri ~emu se posebno u obzir uzimaju teritorijalna rasprostra-
wenost i vremensko javqawe odre|enih pojava. Nekada je grupisawe izvedeno
po prirodnom razlikovawu, a nekad po ~isto ve{ta~kom, radi lak{e i pregled-
nije obrade. Kod numeralizacije je najva`nije odre|ewe jedinice mere, da li
je re~ o jedinkama, te`ini, vrednosti, du`ini itd. Me|u statisti~kim grupa-
ma utvr|uje se neki logi~ni red i redosled, a onda je mogu}e wihovo raznovr-
sno ukr{tawe i kombinovawe, kako bi se vr{ilo upore|ivawe po specifi~-
nim kriterijumima. Kombinovawe ima logi~kog smisla samo ako me|u grupa-
ma postoje odnosi izvesne me|uzavisnosti ili uslovqenosti, jer statisti~ko
istra`ivawe ima svrhu samo ako se rukovodi na~elom kauzaliteta.
Da bi se pristupilo zbrajawu statisti~kih podataka potrebno je utvrdi-
ti najpogodniji i najracionalniji model, kako bi ono bilo lako, brzo, jednostav-
no i adekvatno. Samo se homogeni podaci mogu zbrajati, pa je zato neophodno
da wihova prethodna diferencijacija bude {to preciznija, jer je integracija
nehomogenih podataka besmislena kao zbrajawe baba i `aba. Zbrajawe se vr{i
i po razli~itim nivoima op{tosti, od ~ega zavise i razni klasifikacioni kri-
terijumi. Ono mora biti elasti~no u pogledu stalnog grupisawa i razgrupisa-
vawa raspolo`ivog materijala, ali i zasnovano na preciznom i jasnom obele-
`avawu. Parcijalne mase podataka se obra|uju od mawih prema ve}im.
Obrada statisti~kog materijala proizvodi grupe brojeva, a izlagawe i pri-
kazivawe statisti~kih rezultata podrazumeva da se ti brojevi manifestuju na
prikladan na~in, opremqeni upe~atqivim simbolima, geometrijskim slika-
ma, obja{wewima i ilustracijama. Najprikladniji i uobi~ajeni oblici tog
izlagawa su statisti~ki grafikoni, koji zapravo predstavqaju prvu bazu na-
u~nog kori{}ewa statisti~kih produkata i platformu za obja{wavawe po-
java i wihovih trendova, vi{e ili mawe originalnu interpretaciju i teorij-
ska uop{tavawa. Me|utim, oblici prikazivawa, ma koliko originalni, ma{to-
viti i upe~atqivi bili, ne smeju delovati kao zamena za apsolutne brojeve ko-
ji su izvorni produkt statisti~kog istra`ivawa, nego samo kao wihova popu-
larizatorska ilustracija.
953
 Na osnovu apsolutnih izvode se relativni brojevi u formi redukcionih
brojeva, proprocionalnih ili sredwih vrednosti, odnosno statisti~kih ko-
eficijenata. Oni izra`avaju statisti~ke relacije, intenzitet i frekvenci-
ju pojava, kao i wihove me|usobne odnose, stawa i vrednovawa. Najmawe dva ap-
solutna broja su neophodna da bi se izveo jedan relativni na osnovu wihovog
odmeravawa. Jedan od wih je imeniteq koji ozna~ava merqivu masu kojom se ne-
{to meri, a drugi brojiteq kao oznaka mase koja se meri. Relativni brojevi se
naj~e{}e izra`avaju u procentima. Pri tome participiraju}i brojevi prika-
zuju odnos dela prema celini; odnosno odnos dva dela celine izme|u sebe, od-
nose derivacije, frekvencije, gustine, koegzistencije, fluktuacije; indeksni
brojevi prikazuju varijacije statisti~ki obuhva}enih pojava izme|u dva ili
vi{e istra`ivawa, pa imaju pokaznu ili koordinacionu funkciju. Odnose tra-
jawa i ponavqawa izra`avaju brojevi verovatno}e. Utvr|ivawem sredwih vred-
nosti upro{}uju se prikazi rezultata statisti~kih istra`ivawa. Sredwim bro-
jem izra`ava se idealno shva}ena normalna veli~ina istra`ivane pojave kroz
odre|ivawe aritmeti~ke ili geometrijske sredine. Poseban oblik sredwe vred-
nosti je centralna vrednost ili medijalna, koja predstavqa sredi{wi broj u
nizu. Najgu{}u vrednost predstavqa broj koji se naj~e{}e pojavquje u merewu
statisti~kih jedinica i predstavqa normalnu veli~inu promenqive pojave,
te prema tome dominantnu vrednost. Kosti} nagla{ava da se najve}i broj sta-
tisti~kih gre{aka pojavquje u sferi odre|ivawa sredwih vrednosti, i to pr-
venstveno ako elementi nisu homogeni, ako ih nema dovoqan broj, ako nisu iste
preciznosti, ako nisu izra~unati na osnovu primarnih podataka, ako nije oda-
bran wihov najpogodniji i najreprezentativniji oblik, ako se ignori{u mi-
nimalna i maksimalna vrednost pojedina~nih elemenata, odnosno prirodna od-
stupawa elemenata u odnosu na sredwu vrednost.
Kod grafi~kog izlagawa statisti~kih rezultata, odnosno grafikona, naj-
~e{}i su dijagrami i kartogrami, ali i popularni stenogrami. Dijagrami se
uglavnom izra`avaju ta~kama, linijama i povr{inama. Kartogrami su najpri-
kladnije sredstvo izra`avawa teritorijalne rasprostrawenosti statisti~-
kih masa. Nesumwiv je javni interes da se svi raspolo`ivi i relevantni sta-
tisti~ki podaci publikuju, jer se u modernom vremenu bez toga ne mo`e zami-
sliti demokratski politi~ki `ivot i takmi~ewe politi~kih subjekata u vi-
{epartijskom parlamentarnom sistemu. Rezultati delatnosti zvani~nih sta-
tisti~kih ustanova po pravilu ne mogu biti tajni ili nedostupni bilo kome
zainteresovanom. Neretko je pravno propisana i obaveza publikovawa odre-
|enih podataka. Stru~waci redovno insistiraju da statisti~ke publikacije
zadovoqe i profesionalne i popularizatorske kriterije, pa se one redovno
sastoje od tabelarnog, grafi~kog i tekstualnog dela. Tako su obavqena istra-
`ivawa podlo`na nau~noj kritici, ali i stavqena na raspolagawe naj{irem
krugu potencijalnih korisnika.
Ozbiqan statisti~ar `eli da rezultati wegovog istra`ivawa budu razu-
mqivi, korisni i da se ne zloupotrebqavaju. Zato on wihovu sudbinu prati i
nakon objavqivawa, dodatno ih tuma~i, odgovara na stru~nu kritiku i re{a-
va nedoumice. Nau~no i objektivno kori{}ewe mora biti bezli~no i zasno-
vano na nepristrasnoj interpretaciji. Tragawe za dubqim smislom ~iweni-
ca vodi wihovoj teorijskoj elaboraciji i povratno pozitivno uti~e na slede-
954
}a empirijska istra`ivawa. Za nauku je pri tome najva`nije utvr|ivawe pra-
vilnosti i uzro~no-posledi~nih veza me|u pojavama. Zato podaci o wima mo-
raju biti precizno opisani, da bi se mogla obaviti wihova kvalitetna anali-
za. Podaci se grupi{u kroz logi~no smi{qene i ura|ene statisti~ke serije
u kojima su brojevi uvek istovrsni, bilo da je re~ o apsolutnim, relativnim
ili brojevima sredwih vrednosti. I princip serije mora biti konzistentan,
bilo da je teritorijalni, hronolo{ki itd. Ina~e, statisti~ke serije mogu bi-
ti proste i kombinovane, mutabilne i varijabilne, odnosno serije frekven-
cije i serije intenziteta. Sa aspekta polo`aja i razvoja wenih ~lanova, sta-
tisti~ka serija mo`e biti tipi~na i netipi~na. Tipi~ne su potpune ili is-
crpne, a netipi~ne mogu biti neredovne, simptomati~ne i evolutivne (pro-
gresivne i regresivne).
Statistika se zasniva na zakonu velikih brojeva, {to zna~i da ona nasto-
ji da iscrpno obuhvati skoro sve pojedina~ne istovetne slu~ajeve u svojim is-
tra`ivawima. [to je statisti~ka masa potpunija, utoliko }e rezultati biti
ta~niji, precizniji i sa aspekta stvarnosti verodostojniji. [to je ve}i broj
slu~ajeva ~vr{}e je utvr|ena pravilnost i uzro~nost me|u wima. Tako op{ti
uzroci ulaze u prvi plan, a pojedina~ni se gube iz vidokruga. Na zakonu veli-
kih brojeva po~iva i teorija verovatno}e.
Analiza i tuma~ewe statisti~kih rezultata po~iwu pore|ewem prikupqe-
nih podataka na osnovu ~ega se utvr|uje pozitivna ili negativna broj~ana raz-
lika. Od ta~nosti utvr|ivawa razlike naj~e{}e zavisi mogu}nost pronicawa
u wene uzroke. Upore|ivawe se vr{i po prostornom, vremenskom ili kriteri-
ju odre|enih osobina statisti~kih jedinki. Samo se analogni i metodolo{ki
homogeni podaci mogu porediti, dakle, ako su uniformni. A pore|ewe je zapra-
vo du{a statistike. Bez pore|ewa je statistika nemogu}a. I onaj ko koristi sta-
tisti~ke podatke mora biti verziran u na~in wihovog prikupqawa i obrade,
kako bi mogao da ceni i primewuje utvr|ene statisti~ke pravilnosti. Te pra-
vilnosti su razli~itog ranga i ja~ine. Tamo gde ima dosta izuzetaka re~ je o pro-
stim pravilnostima. Poja~ana regularnost i doslednost govori o zakonitosti
pojava. Statisti~ki zakon ve} predstavqa ~vrstu socijalnu normu apsolutne
regularnosti. Ipak, karakter statisti~kih pravilnosti je relativan i nespo-
ran im je samo istorijski zna~aj, jer su u dru{tvu nemogu}e apsolutno podudar-
ne okolnosti u kojima bi se javqale potpuno identi~ne pojave. Zato klasifi-
kacija statisti~kih pravilnosti nije naro~ito pouzdana. Ali, ona jasno uka-
zuje na postojanost izvesnih pojava, odnosno wihovu konstantnost, kao i razvoj-
ni trend. Mo`e da skrene pa`wu na periodi~ni rast i opadawe, uslovqenost
nekom konkretnom istorijskom okolno{}u, pravilnost na osnovu teritorijal-
ne rasprostrawenosti, pravilnosti na osnovu slu~ajnih okolnosti.
Kosti} ukazuje da je krajwi ciq statisti~ke analize iznala`ewe uzro~-
nosti, da je to vrhunac statisti~kog istra`ivawa. Tu nije re~ o statistici po-
jedina~nih uzroka ili statistici motiva, nego o kompleksu uslova koji se ma-
nifestuju kao op{ti uzroci. Pored wih deluju i uzroci razli~itosti prou-
~avanih pojava, koji se dele na fizi~ke, antropolo{ke i socijalne. Uzroci uvek
vremenski prethode posledicama, ali postoje pojave kod kojih nije mogu}e utvr-
diti {ta je uzrok a {ta posledica, pa se samo konstatuje koincidencija. Kod
utvr|ivawa uzro~nih veza va`nu ulogu ima ozbiqno postavqawe prethodnih
955
pretpostavki, izolacija podataka i kompetentno pore|ewe. Pretpostavka se
uspostavqa na osnovu dotada{weg op{teg znawa, sopstvenog i tu|eg iskustva,
naslu}ivawa. Statisti~ko istra`ivawe uzro~nosti obavqa se na osnovu dva
osnovna metoda – metoda razlike i metoda uporednih promena. Metoda razli-
ke mo`e biti direktna i indirektna. Kod metode uporednih promena jedna sta-
tisti~ka serija se poredi s drugom na osnovu ukr{tawa svih mogu}ih kriteri-
juma vrednosti. Tu je re~ o mno{tvu korelacija, vi{e ili mawe jasno izra`e-
nih, delimi~nih ili potpunih, paralelnih ili inverznih. Veoma je va`no da
se rezultati statisti~kih istra`ivawa logi~no interpretiraju i pravilno
tuma~e, a to podrazumeva da se celom poslu pristupi bez predrasuda i pristra-
snosti, uz kori{}ewe svih prikupqenih relevantnih podataka. Pri tome se
ne sme dopuwavati subjektivnim rezonovawem ono {to same brojke ne pokazu-
ju. Zakqu~ci treba da budu umereno, trezveno i skromno postavqeni, bez pre-
ambicioznog reflektovawa na nerealni stepen ta~nosti i preciznosti. Obi~-
no su aproksimativni zakqu~ci ozbiqniji i vredniji od apodikti~kih sudo-
va i tvrdwi.
Verodostojnost i ta~nost statisti~kih podataka podlo`ni su sumwi i pre-
ispitivawu koje se nazivaju statisti~kom kritikom. I u ovoj nauci gre{ke se
nikada ne mogu sasvim izbe}i ili potpuno iskqu~iti, ali se mogu svesti na mi-
nimalnu meru. Gre{ke se pojavquju u odabiru metodologije, prikupqawu i ob-
radi statisti~kog materijala, izvo|ewu kona~nih rezultata i wihovom tuma-
~ewu. Statisti~ki podaci mogu biti nepotpuni, ali i suvi{ni ako se vi{e-
struko obuhvataju ili uvr{}uju oni koji ne bi trebalo uop{te da budu uzeti u
obzir, zatim neta~ni itd. U celini, statisti~ke gre{ke mogu biti konstant-
ne i promewive, otvorene i skrivene, otklowive i nepopravqive. Jedno sta-
tisti~ko posmatrawe smatra se uspelim ako se proceni da u wemu nije bilo vi-
{e od dva procenta gre{aka. Gre{ke se izbegavaju uvo|ewem vezanih pitawa
u upitnik, ra{~lawavawem ve} postoje}ih, proveravawem podataka na osno-
vu dokumenata i svedoka, provo|ewem revizije u kontrolnim sektorima itd.
Temeqita statisti~ka kritika usavr{ava statisti~ku metodologiju.
Postoji i ~itav niz aktivnosti koje se ~esto podvode pod statistiku ili
wenu metodologiju, ali u su{tini nisu to, predstavqaju izvesne statisti~ke
digresije, pa bilo da statisti~ku nauku dopuwavaju, upro{}avaju ili kompro-
mituju. To su surogati statistike, kvazistatisti~ke operacije ili pseudosta-
tisti~ke analize. Kosti} sve te digresije klasifikuje u pomo}ne statisti~-
ke metode i metastatisti~ke delatnosti. Pomo}nim statisti~kim metodama,
u nedostatku redovnog na~ina pristupawa posmatrawu i prikupqawu podata-
ka zbog politi~kih, pravnih, finansijskih, tehni~kih i drugih problema, pri-
begava se posrednom na~inu pribavqawa podataka ili indicija, koji ~esto mo-
gu dati pribli`no ta~ne informacije. Surogatima statistike nekada mogu da
se popune nedostaci prave nauke i wene istra`iva~ke praznine. Najozbiqni-
ji statisti~ki surogati su procene, delimi~no posmatrawe i anketa. Proce-
ne mogu biti proste i sra~unate. Prva je potpuno aproksimativna, a druga se
obavqa po analogiji, srazmeri ili simptomima poznatih brojeva. Delimi~nim
posmatrawem dolazi se do odnosa i proseka za koje se osnovano pretpostavqa
da se kao karakteristi~ni prote`u kroz celu potencijalnu statisti~ku masu.
To je reprezentativni metod ~iji rezultati mogu biti veoma ta~ni, ali ne da-
956
ju apsolutne brojeve. Kod wega je mogu}e posmatrawe tipi~nih ili nasumice
na|enih slu~ajeva. Za razliku od statistike koja ispituje konkretne ~iweni-
ce, anketa slu`i za prikupqawe mi{qewa i utisaka. Dakle, umesto objektiv-
nim ~iwenicama, ona operi{e subjektivnim shvatawem tih ~iwenica. Pored
toga, surogat statistike je i indirektno izvo|ewe rezultata iz jedne, obavqe-
ne statisti~ke operacije u ciqu zakqu~ivawa kakvi bi mogli biti u onoj ko-
joj se ina~e ne pristupa. Ovo nije statisti~ki surogat u posmatrawu, nego u ob-
radi materijala. I na kraju, surogat u izlagawu statisti~kih rezultata pred-
stavqa popuwavawe praznina u wima tako {to se nepopravqivi nedostatak
izvesnih podataka nadomesti procenama, ali i interpolacijama, odnosno ume-
tawima. S druge strane, perekvacijama se vr{i ve{ta~ko zaobqavawe poda-
taka na osnovu ispravqawa sitnih gre{aka i propusta.
Metastatisti~ke delatnosti su vanstatisti~ko iskori{}avawe statisti~-
kog materijala, proricawa iz statistike i zloupotreba statistike. Kod van-
statisti~kog iskori{}avawa statisti~kog materijala re~ je prvenstveno o po-
veravawu izvesnih poslova koji po svojoj prirodi nisu statisti~ki statisti~-
kim ustanovama, jer ih one po prirodi posla najlak{e mogu obaviti, kao na pri-
mer poslovi toponomastike, registara naseqenih mesta itd. Po{to su stati-
sti~ki podaci po svom karakteru vremenski ograni~eni, kvazistatisti~ko pro-
ricawe nastaje iz poku{aja da se na osnovu rezultata iz pro{losti zakqu~i
kakvi }e oni biti u budu}nosti. Brojevi kojima se tu operi{e nisu statisti~-
ki, nego naslu}eni, o~ekivani, verovatni ili mogu}i. Tako i ekstrapolacija
koja se odnosi na budu}nost predstavqa naga|awe, jer se nikad ne mogu pred-
videti budu}i doga|aji koji mogu imati ogromne reperkusije na ~iwenice od
interesa za istra`iva~a. Statisti~ko proricawe se, pre svega, bazira na ra-
~unu verovatno}e.
Do zloupotrebe statistike naj~e{}e dolazi kad korisnici wenih rezul-
tata izvr}u brojeve i wihov smisao i to se u praksi uglavnom ne mo`e spre~i-
ti. Zato se treba usmeriti na spre~avawe zloupotreba producenata, gde se za-
pa`a da je privatna statistika redovno tendencioznija od zvani~ne. Nekada je
celokupno statisti~ko istra`ivawe motivisano `eqom da se stvarnost la`no
prika`e. Zloupotrebe se prote`u u rasponu od ordinarnih falsifikata do
formalne istine kod koje se stvarnost rafiniranim metodama kamuflira i
maskira. Pri svemu tome se ne sme gubiti iz vida da statistika kao takva ne
la`e – qudi la`u. U statistici ne vi{e nego {to la`u u pravu, ekonomiji, isto-
riji ili politici. Kako svoj uybenik zavr{ava Lazo Kosti}, “la` se mo`e sa-
mo istinom suzbijati. A statisti~ka metodologija kao nauka slu`i istini i
otkriva istinu.” (Prof. dr Lazo M. Kosti}: Sabrana dela, tom III, “Teorijska
statistika, ZIPS, Srpska radikalna stranka, Beograd 2000, str. 221).
2. Parlamentarni izbori i statistika
Svojom doktorskom disertacijom Lazo Kosti} je obradio su{tinski od-
nos politi~ke nauke i statistike, s obzirom da u modernim dr`avama nije mo-
gu}e dono{ewe novog izbornog zakona ili ula`ewa u izborni postupak bez pret-
hodnog statisti~kog znawa i raspolagawa statisti~kim podacima, od kojih ~e-
sto zavisi broj poslanika koji se bira, podela na izborne okruge itd. Izbori-
957
ma u toku jednog dana narod donosi presudnu politi~ku odluku ko }e narednih
nekoliko godina vladati dr`avom. On vlada tako {to odre|uje predstavnike
koji }e taj posao umesto wega obavqati. Samo tog dana on je stvarni subjekt po-
litike, a odmah zatim uglavnom wen objekat. Statistikom se ne mogu utvrdi-
ti politi~ki stavovi, ali mo`e izborna voqa koja se izra`ava kori{}ewem
izbornog prava po odre|enoj proceduri.
Prvom fazom izbornog postupka Kosti} smatra odre|ivawe bira~kih okru-
ga. Bira~ki okrug predstavqa grupu bira~a na odre|enoj teritoriji koja bi-
ra unapred precizirani broj narodnih poslanika. Izborni okruzi se u pojedi-
nim dr`avama razlikuju prvenstveno po tome da li se tu obavqaju ve}inski ili
proporcionalni izbori. Kod ve}inskih se u svakoj izbornoj jedinici bira sa-
mo jedan poslanik, a kod proprocionalnih ve}i broj na osnovu izbornih lista.
U praksi je nemogu}e da sve izborne jedinice imaju identi~an broj stanovni-
ka, pa se tu pojavquje pravi posao za statisti~are kod odre|ivawa prose~nog
broja upisanih glasa~a i mogu}nosti pojedina~nog odstupawa od tog broja u kon-
kretnim slu~ajevima. S obzirom na stalnu fluktuaciju stanovni{tva, posle
svakog popisa morala bi se izvr{iti revizija izbornih jedinica, odnosno wi-
hovo preformirawe. U pojedinim zemqama postoje ogromne disproporcije po
pitawu broja stanovnika odre|enih izbornih jedinica, {to bitno naru{ava
princip jedan ~ovek – jedan glas.
Kosti} smatra da i ina~e veliki izborni okruzi u prvi plan stavqaju me-
|usobnu borbu stranaka, a prenebregavaju procenu li~nih kvaliteta kandida-
ta. Geometrija izbornih okruga ne zavisi samo od broja stanovnika u wima, ne-
go i od nacionalne, verske, profesionalne i sli~ne strukture. U slu~aju kad
su izborni okruzi podudarni s ve} postoje}im administrativnim jedinicama
statistici je posao olak{an u pogledu istra`ivawa svih relevantnih ~iwe-
nica koje su od uticaja na iskazanu izbornu voqu glasa~a. Tu su i manipulativ-
ne mogu}nosti krojewa izbornog zakonodavstva najmawe.
Svaki izborni okrug ima ve}i broj bira~kih mesta. U seoskim sredinama
zbog prostorne udaqenosti, a u gradskim zbog fizi~ke nemogu}nosti da svi bi-
ra~i u jednom danu glasaju na jednom mestu, ide se na disperziju bira~kih me-
sta. Tu se pojavquje i druga opasnost jer tamo gde je suvi{e mali broj bira~a
upisanih na bira~kom mestu ugro`ava se tajnost glasawa.
Neke zemqe imaju fiksiran broj narodnih poslanika koji se odre|uje ustav-
nim odredbama, a druge opet od izbora do izbora, na osnovu fluktacije stanov-
ni{tva odre|uju koliko }e se poslanika birati u pojedinim izbornim jedini-
cama. Tu postoje {iroke mogu}nosti manipulacije, jer onaj ko je u mogu}nosti
da kroji izborne jedinice prvenstveno vodi ra~una o sopstvenim interesima
i prilago|ava ih pretpostavqenoj voqi stanovni{tva odre|enih podru~ja. U
nekim dr`avama je zbog toga dolazilo do situacije da glas jednog gra|anina u
jednoj sredini vredi nekoliko puta vi{e nego glas u drugoj. ^esto se na taj na-
~in prikriveno suzbija politi~ki uticaj nelojalnih nacionalnih mawina.
U slu~aju kad je cela dr`avna teritorija jedna izborna jedinica, izbor po-
slanika iskqu~ivo zavisi od gra|ana koji su iza{li na izbore. [to je vi{e
izbornih jedinica pove}ava se zna~aj upisanih bira~a a smawuje direktni uti-
caj onih koji su zaista glasali, jer se u odre|enoj izbornoj jedinici izabere isti
broj poslanika, bilo da je odziv maksimalan ili minimalan. Neke dr`ave na-
958
merno do krajnosti komplikuju izborno zakonodavstvo kako bi ono za gra|a-
ne bilo {to nerazumqivije, a u primeni omogu}avalo {iroke manipulativ-
ne mogu}nosti organa za sprovo|ewe izbora.
Nikada ni u jednoj dr`avi celokupno stanovni{tvo nije imalo pravo gla-
sa. Uvek je bilo odre|enih ograni~ewa. Tamo gde nijedan sloj stanovni{tva ili
profesionalna grupa nisu iskqu~eni iz izbornog procesa postoji op{te pra-
vo glasa. Ali je i tu mogu}e iskqu~ewe ogromnog broja gra|ana iz li~nih raz-
loga koji se ne ti~u wihovog socijalnog polo`aja. Kod op{teg prava glasa bit-
no je da se ispuwavaju ~etiri osnovna uslova, a to su dr`avqanstvo, punoletstvo,
posedovawe gra|anskih prava i privatnopravna sposobnost. Tamo gde postoji
imovinski, poreski ili obrazovni cenzus primewuje se ograni~eno pravo gla-
sa. Me|utim, u vreme kad je Kosti} pisao doktorsku disertaciju politi~ka na-
uka je smatrala da uskra}ivawe prava glasa `enama ne predstavqa negirawe op-
{teg prava glasa, pa se tamo gde je pravo glasa dato i `enama smatralo da po-
stoji pro{ireno ili dopuweno op{te pravo glasa. U nekim dr`avama pojedi-
ne kategorije gra|ana imale su pravo na dva ili tri glasa. Kosti} ovde daje de-
taqnu analizu statisti~kih pokazateqa nema~kih centralnih izbora i izbo-
ra po pokrajinama sa aspekta {irewa bira~kog prava, a onda te rezultate po-
redi s pokazateqima nekih drugih evropskih dr`ava. Pritom pokazuje sve mo-
gu}nosti statisti~ke elaboracije koji unapre|uje gra|anska prava i izbornu teh-
niku, olak{ava politi~ku analizu i kontroli{e verodostojnost rezultata.
Slede}a faza izbornog procesa je odre|ivawe kandidata za koje treba is-
puniti odre|ene unapred propisane uslove. Obi~no tu spada posedovawe bi-
ra~kog prava, pristajawe na kandidaturu, a ~esto i dokaz da to kandidovawe pod-
upire odre|en broj glasa~a. Formalno se ne ograni~ava mogu}i broj kandida-
ta, a oni se obi~no grupi{u prema listama politi~kih partija. Za statisti~-
ko istra`ivawe ipak je od najve}eg interesa izlazak gra|ana na izbore. Po od-
zivu se ceni interes naroda za politi~ke procese i upravqawe dr`avom. Ne-
ke dr`ave su i zakonom propisale obavezu glasawa. Na osnovu relevantnih sta-
tisti~kih pokazateqa, Kosti} pokazuje kako odziv na izbore zavisi od naci-
onalnosti, veroispovesti, pola, profesije, socijalnog sloja stanovnika, kao
i od toga da li je re~ o qudima koji `ive u gradu ili na selu, obrazovanim ili
neobrazovanim itd.
Kad se zavr{i glasawe prvo se razdvajaju va`e}i i neva`e}i glasovi. Ne-
va`e}i su svi glasa~ki listi}i koji nisu originalni ili se iz wih ne mo`e
nedvosmisleno utvrditi politi~ka voqa u odnosu na oficijelno istaknute kan-
didature. Broj neva`e}ih glasa~kih listi}a mo`e biti va`an indikator ras-
polo`ewa bira~a. U ve}inskom izbornom sistemu propali su svi glasovi da-
ti za neizabrane kandidate. Ideal da se broj izgubqenih glasova svede na mi-
nimum mogu}e je realizovati samo kroz proporcionalni izborni sistem. Vi-
{ak glasova postoji i kad poslanik dobije vi{e glasova od potrebne apsolut-
ne ili relativne ve}ine. Da su izbori procentualni taj vi{ak bi se prelio
u korist nekog drugog wegovog partijskog kolege.
U prilog proporcionalnom principu ide i ~iwenica da nije ciq izbo-
ra da se u parlamentu okupi grupa u narodu omiqenih pojedinaca, nego da se for-
mira politi~ka ve}ina koja }e upravqati dr`avom. Samo onaj poslanik koji
pripada nekoj sna`nijoj politi~koj grupaciji mo`e realno da uti~e na pro-
959
ces odlu~ivawa. Ideal je da partijska pripadnost poslanika izra`ava partij-
sku opredeqenost bira~a. Sastav narodnog predstavni{tva prou~ava parla-
mentarna statistika, a tu je posebno interesantno prou~iti u kojoj meri je struk-
tura narodne skup{tine podudarna sa strukturom gra|ana jedne zemqe u sva-
kom pogledu. Kako Kosti} isti~e, “statisti~ki se mo`e zahvatiti i izborni
postupak, pre svega trajawe izbora, prekidi u sakupqawu glasova zbog naroda
i sli~no, ka`wavawe pojedina~nih bira~a i ~lanova izbornih odbora zbog ne-
zakonitog pona{awa (kao {to je, na primer, povre|ivawe tajne izbora, korup-
cija, primoravawe da se glasa, kra|a glasova, onemogu}avawe glasawa, nepra-
vilno kori{}ewe prava glasa i tako daqe). Ova statistika bi omogu}ila da
se vidi kakav je izborni moral nekog naroda i na koji na~in funkcioni{e je-
dan izborni sistem. Statisti~ki posao zapo~iwe tek kad se objavi va`ewe man-
data, po{to se tom prilikom razmatraju ova pitawa i procewuje se kako odre-
|ene radwe uti~u na kona~ne rezultate. Odnosno, moraju se tom prilikom is-
pitati prigovori i optu`be u vezi sa izborima.” (str. 274.)
Subjekt izborne statistike mogu biti dr`avni organi ili privatna li-
ca, i on u startu defini{e pojmovnu, prostornu i vremensku granicu broj~a-
ne celine ~ijoj obradi pristupa, a koja podrazumeva i statistiku upravqawa
i socijalnu statistiku. “Izborna statistika u {irem smislu, dakle, zahvata i
statisti~ki obra|uje: 1. broj i opseg dostupnih zakonskih mera i odredbi ko-
je se ti~u izbora i wihovih prakti~nih posledica (podela na izborne okruge
i bira~ka mesta, broj poslanika koji se biraju, broj i sastav bira~kog tela u
slu~aju da se bira~i u spiskove unose eks oficio); 2. socijalne pojave pri iz-
borima, kao i interesovawe koje su izbori pobudili kod stanovni{tva (broj
unesenih imena lica sa bira~kim pravom u bira~ke spiskove u slu~aju kada se
spiskovi obrazuju prema prijavama, primedbe i `albe u vezi sa tim procesom,
u~estalost prijavqivawa kandidata, u~estalost u~estvovawa u izborima, u~e-
stalost neregularnosti i pojave ka`wivih postupaka u sprovo|ewu izbora); 3.
rezultati izbora i wihove posledice (broj prebrojanih glasova, broj va`e}ih
glasova, broj glasova koji pripada jednom kandidatu, jednom politi~kom pro-
gramu, jednom politi~kom stavu i tako daqe); i 4. sastav parlamenta (razvrsta-
vawe poslanika prema wihovim socijalnim i prirodnim obele`jima, a naro-
~ito prema partijskoj pripadnosti). Predmet statisti~kog interesovawa u pr-
voj kategoriji je slu`beni postupak, a bira~i se uzimaju u obzir samo u izuzet-
nim slu~ajevima i delimi~no; u drugoj kategoriji, predmet su li~nosti i wi-
hovi postupci; u tre}oj se statistika bavi datim glasovima. U trenutku kada
glasa~ki listi} u|e u glasa~ku kutiju, on gubi svaku vezu sa bira~em. Veza bi
mogla da postoji samo kad bi na glasa~kom listi}u bilo zabele`eno ime i li~-
ne karakteristike bira~a. Ali, po{to je takva statistika nespojiva sa glasa~-
kom tajnom, izborna statistika se mora zadovoqiti time da se bavi samo ras-
podelom glasova. Dakle, izborna statistika posmatra slede}e predmete: slu-
`bene postupke pri sprovo|ewu izbora, same bira~e, ispoqavawe wihove vo-
qe, glasove i, kona~no, kandidate i izabrane poslanike.” (str. 276.)
Vremenski i prostorni okviri izborne statistike veoma su precizno od-
re|eni, ali s obzirom na sadr`inski okvir tad je ipak re~ o sekundarnoj stati-
stici. Prikupqawe podataka je tabelarno, a wegova ~isto statisti~ka kontro-
la gotovo nemogu}a. Obrada mora biti centralizovana, a na osnovu we se, pored
960
apsolutnih brojeva, izra~unavaju proporcije, sredwe vrednosti, obavqa grafi~-
ko prikazivawe i daju tekstualna obja{wewa. Na osnovu ogromnog statisti~-
kog materijala koji je obradio, Kosti} odre|uje 21 zakonomernost i pravilnost
do koje dolazi izborna statistika. One se odnose na procenat lica sa bira~kim
pravom, ~iwenicu da je on uvek vi{i u gradovima nego u selima, da je vi{e `e-
na nego mu{karaca, da je najmawe 8 procenata bira~a iz sasvim prirodnih raz-
loga spre~eno da glasa, a ostalo su namerni apstinenti. U~e{}e `ena na izbo-
rima je mawe u odnosu na mu{karce. Direktni izbori su za bira~e privla~ni-
ji od indirektnih, kao i dopunski u odnosu na glavne, ali je u~e{}e na naknad-
nim mawe. Ve}i je odziv u gradu nego na selu. [to je vi{e nepismenih glasa~a
mawi je odziv. Mawe je u~estvovawe u nacionalno i verski homogenim sredina-
ma nego u heterogenim. Mawi je interes za kandidata koji se vi{e puta kandi-
duje. Mawi procenat lica sa bira~kim pravom dovodi do vi{eg procenta izla-
ska na izbore. Mawinsko stanovni{tvo se vi{e interesuje za izbore od ve}in-
skog. Odziv zavisi i od politi~kog autoriteta predstavni~kog tela. Qudi zre-
lije starosne dobi ~e{}e izlaze nego starci, a mla|i su najre|i. Na izbore ret-
ko izlaze oni koji su tek stekli pravo glasa. Industrijski radnici radije gla-
saju nego zemqoradnici. Tamo gde je glasawe obavezno mawa je apstinencija. @e-
ne radije glasaju za desni~arske partije, posebno konzervativne, a uo~ava se trend
sve ve}eg razlikovawa wihovog opredeqewa u odnosu na mu`eve, bra}u i sino-
ve. U velikim gradovima i industrijskim centrima uspe{nije su leve partije,
a u seoskim sredinama desne. U proporcionalnom izbornom sistemu smawuje se
broj politi~kih partija u odnosu na ve}inski. Posledwe poglavqe disertaci-
je Kosti} posve}uje detaqnom prikazivawu organizacije i istorijskog razvoja
izborne statistike u Nema~koj, {to nas ne interesuje naro~ito.
3. Me|uratna jugoslovenska izborna statistika
Narodna skup{tina je profesoru Lazi Kosti}u, kao sekretaru Direkci-
je Dr`avne statistike, poverila da izradi statisti~ki pregled izbora narod-
nih poslanika 1923, 1927. i 1935. godine. Rezultati su objavqeni u posebnim pu-
blikacijama.
a) Parlamentarni izbori od 18. marta 1923. godine
Povodom izrade ove sekundarne statistike, Kosti} u op{tim napomena-
ma ukazuje na probleme s kojima se suo~ava zbog ~iwenice da izborna akta i za-
pisnici uop{te nisu koncipirani s namerom da olak{aju statisti~ku obra-
du. Po izbornom zakonu teritorija Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca je
podeqena na 56 izbornih okruga, komplementarnih postoje}oj podeli admini-
strativnih i sudskih teritorijalnih nadle`nosti, ali nejednake veli~ine, s
tim {to su u predratnoj Srbiji mawi nego u novim krajevima. Sve izborne je-
dinice su podeqene u 351 izborni srez. Za jedno bira~ko mesto je propisano
da ne mo`e imati vi{e od 800 bira~a koji tu glasaju, ali je u praksi bilo pre-
kora~ewa. Vo|eno je ra~una da po pravilu stanovni{tvo jedne op{tine bude
obuhva}eno jednim glasa~kim mestom. Pritom, velike op{tine su deqene, a
mawe spajane, a ukupno ih je bilo 6.562, dok je bira~kih mesta bilo 5.624.
961
 Shodno Ustavnim i odredbama Izbornog zakona, Dr`avni odbor, na osno-
vu zvani~nih statisti~kih podataka, odre|ivao je broj poslanika po princi-
pu da jedan poslanik ide na 40.000 stanovnika i ostatak od 25.000 na svaki po-
jedina~ni izborni okrug. Ispostavilo se da cela dr`ava bira 313 poslanika.
Od ukupnog broja izbornih jedinica, odnosno okruga, u jednom se birao jedan
poslanik, u {est dva, u devet tri, u osam ~etiri, u {est pet, u sedam {est, u de-
vet sedam, u dva osam, u pet deset, u jednom jedanaest, u jednom dvanaest i u jed-
nom trinaest. Pravo glasa je imalo 24,7% stanovni{tva, {to je bilo pri gor-
woj granici tada{weg evropskog proseka, s obzirom da `ene nisu imale pra-
vo glasa. Na izbore je iza{lo 2,177.051 glasa~, po broju uba~enih kuglica, ma-
da je u bira~kim spiskovima evidentirano pristupawe glasawu 120 bira~a ma-
we. 73,7% upisanih bira~a je glasalo {to je zna~ajno pove}awe procenta u od-
nosu na izbore za Ustavotvornu skup{tinu kad je iza{lo 64,95% bira~a.
U jednom izbornom okrugu zabele`eno je najvi{e dvanaest, a najmawe tri
izborne liste. Ukupno je bilo 281 izborna lista. Na izborima su u~estvovale
33 stranke i politi~ke grupe, a tu nisu ura~unata izborna mesta koja nisu ima-
la nikakvo politi~ko obele`je. Narodna radikalna stranka je dobila 562.213
glasova, ili 25,8%, Hrvatska republikanska seqa~ka stranka imala je 21,8%,
a Jugoslovenska demokratska stranka 18,4%. Sve ostale stranke su dobile ma-
we od 10%, ~ak dvanaest stranaka mawe od jednog procenta glasova. Kosti} po-
sebno pokazuje fluktuaciju glasova koje su osvojili radikali na podru~ju pred-
ratne Srbije, gde su 1903. godine imali 38,3%, 1905. godine 37,5%, 1906. godi-
ne 43,3%, 1908. godine 44,1%, 1920. godine 34,6% i 1923. godine 49,3%. Kosti}
ka`e da mu “izgleda da glasa~i koji fluktuiraju ukazuju woj poverewe tek po-
sle razo~arewa sa upravom drugih stranaka, i obrnuto. Radikalna stranka, 1905.
i 1920. godine, ima i apsolutno mawe glasova nego prethodnih izbora; time je
i tendencija porasta bar apsolutnog broja glasova, koja bi se ina~e mogla kon-
statovati u gorwem redu, jako pomu}ena.” (str. 348.)
Po{to su izbori odr`ani po proporcionalnom principu sa vi{e izbor-
nih jedinica, primewena je D’Ontova formula pri obra~unavawu broja osvo-
jenih poslani~kih mandata. Narodna radikalna stranka osvojila je 108 mesta
u Narodnoj skup{tini, Hrvatska republikanska seqa~ka stranka 70, Jugoslo-
venska demokratska 51, Slovenska qudska i Buweva~ko-{oka~ka 24, Jugoslo-
venska muslimanska organizacija 18, Yemijeti 14, Zemqoradni~ka i kmetijska
11, Nema~ka 8, Socijaldemokratska 2, Crnogorsko-federalisti~ka 1, Rumun-
ska 1, Srpska 1 i lista Trumbi}-Drinkovi} 1. Ukupno 312, jer jedan poslanik
nije izabran. Od ukupnog broja poslanika radikali su imali 34,61%, ali kad
se izuzmu Slovenija, kao i Hrvatska i Slavonija, procenat je mnogo vi{i. U
Severnoj Srbiji 68,49%, ju`noj Srbiji 36,5%, Crnoj Gori 42,86%, Vojvodini
47,06%, Bosni i Hercegovini 27,08%, Dalmaciji 33,33%, Hrvatskoj i Slavo-
niji 8,82% od ukupno izabranih narodnih poslanika. To je za radikale bio vr-
lo visok porast, jer su na izborima 1920. godine osvojili 21,7% poslani~kih
mandata. “Radikalske liste su dobile sve mandate u okruzima: Bregalni~kom,
Metohijskom, Pirotskom, Topli~kom i U`i~kom. (I u okrugu Prizrenskom
radikali su dobili sva poslani~ka mesta, ali sa dve liste).” (str. 359.) Kako
isti~e Kosti}, “ovde se mora primetiti da su u Ju`noj Srbiji isticane 1920.
godine zajedni~ke liste muslimansko-radikalske. Izabrani poslanici sa tih
962
lista su u Statisti~kom pregledu izbora od 1920. uvr{teni u rubriku Yemi-
jeta (“nacionalne turske organizacije”). Me|utim, nekoliko poslanika je pri-
{lo Radikalnom klubu, i time je broj poslanika radikala bio malo ve}i, Yemi-
jeta malo mawi. Tek u toku skup{tinske periode bilo je, s druge strane, sece-
sija iz Radikalnog i Demokratskog kluba u Yemijetski.” (str. 358-359.)
Radikali su u Narodnoj skup{tini imali i najja~i poslani~ki klub od 108
poslanika kojima se prikqu~io i jedini poslanik Rumunske stranke. Me|u wi-
ma je bilo 103 pravoslavaca, 2 rimokatolika i 3 muslimana. Po pitawu mater-
weg jezika 105 je govorilo srpski, 2 albanski i 2 rumunski i vla{ki. U nacio-
nalnom pogledu 103 poslanika radikala su se izjasnili kao Srbi, 1 Hrvat i 1
Buwevac. Od ukupnog broja poslanika 52,6% su bili pravoslavne vere. Kosti}
ovde kao poseban kuriozitet navodi: “Jedan ~lan Radikalnog kluba izjavio je
srpski jezik kao materwi, ali narodnost arbana{ku. S druge strane opet, jedan
poslanik Radikalnog kluba izjavio je arbana{ki jezik kao materwi, a tursku
narodnost, a jedan ~lan Yemijeta obrnuto. Poslanik vla{kog materweg jezi-
ka (tako|e ~lan radikalnog kluba) izjavio je da je srpske narodnosti.” (str. 305.)
Kroz celu studiju Kosti} razra|uje sve mogu}e statisti~ke aspekte i na toj osno-
vi ukazuje na razne pogodnosti i slabosti primewenog izbornog zakona.
b) Parlamentarni izbori od 11. septembra 1927. godine
Na isti na~in kao prethodnu, Lazo Kosti} je izradio statisti~ku studi-
ju izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odr`a-
nih 11. septembra 1927. godine, isti~u}i da su identi~na osnova, principi i re-
dosled neophodni da bi se olak{ala pore|ewa. “Ona su, u znatnoj meri, ote`a-
na ve} tim, {to i statistika izbora od 8. februara 1925. nije do kraja izvede-
na na istoj bazi.” (str. 367.) Izborni zakon u me|uvremenu nije mewan, s tim {to
je primewen opseg izvesnih izbornih okruga usled u me|uvremenu izvr{enih
teritorijalnih razgrani~ewa sa susednim dr`avama. Porastao je i broj bira~-
kih mesta. Broj poslanika je pove}an na 315. Broj gra|ana sa bira~kim pravom
pove}an je za 400 hiqada. Oko milion bira~a nije glasalo. Odziv je bio 69%.
Istaknute su 433 kandidatske liste. Ukupno su 22 politi~ke partije nastupi-
le sa svojim listama. “Jedino jo{ najja~a stranka ima i najve}i broj lista, Na-
rodna radikalna stranka. Ona je istakla svega 111 lista u celoj dr`avi, {to ~i-
ni skoro ta~no po dve liste na svaki okrug prose~no. Kad se uzme u obzir da u
dva okruga nije istakla svoje liste (Qubqana-Novo Mesto i Qubqana grad),
onda izlazi da vi{e nego po dve radikalne liste dolaze na svaki okrug. I za-
ista, u najve}em broju okruga, Radikalna stranka je imala po dve i po tri liste
(u sremskom ~ak ~etiri). U Srbiji, Severnoj i Ju`noj, radikali su istakli po
jednu listu u samo tri okruga: Rudni~kom, U`i~kom i gradu Beogradu, u petna-
est okruga po dve liste, u dvanaest okruga po tri. Po{to je nemogu}e odredi-
ti koje su liste zvani~ne, a koje disidentske, jer je bivalo i po nekoliko lista
zvani~nih, a ~as se smatralo da su zvani~ne liste one za kojima stoji Vlada, ~as
one koje je kao takve proglasio Glavni odbor stranke, to mi u IV tabeli nismo
pravili nikakvu razliku izme|u jednih i drugih lista. Sve su one ozna~ene kao
radikalne liste. Da u tome nismo pogre{ili, dokaz je {to su izabrani radi-
kali, sa svih lista (i zvani~nih i nezvani~nih), pri{li u jedan Radikalni klub.
963
Samo je jedan od poslanika, izabran u moravskom okrugu, docnije istupio iz Klu-
ba; ali sam fakat da je on isprva pristupio Klubu govori za to, da za momenat
izbora ne treba odvajati ni wegovu listu od ostalih lista Radikalne stranke,
niti pak da se izdvajaju glasovi predati za tu listu.” (str. 399-400.)
Na ovim izborima Narodna radikalna stranka je dobila opet najvi{e gla-
sova, ukupno 742.111, odnosno 31,9%, Hrvatska (narodna) seqa~ka, Crnogorska
i Samostojna kmetijska 16,5%, Demokratska 16,4% itd. Radikali su u Sever-
noj Srbiji dobili 50,9%, Ju`noj Srbiji 52,8%, Crnoj Gori 34,7%, Vojvodini
38,3%, Bosni i Hercegovini 27,5%, Dalmaciji 22,2%, Hrvatskoj i Slavoniji
13,1% i Sloveniji 2,8%. Porede}i rezultate sa ranijim izbornim turnusima,
Kosti} ka`e da je 1920. godine Radikalna stranka “i{la na izbore i kompakt-
na i sama, bez ikakvih zajedni~kih i kombinovanih lista. Izbori od 1920. ne
predstavqaju nam nikakvu te{ko}u prikazivawa, ni za Radikalnu ni za druge
stranke. Me|utim, 1923. izlazi na izbore i tzv. Nezavisna radikalna stranka,
koja je nastala od svoje matice (po~. Stojan M. Proti}). Ona je imala u celoj
dr`avi svega 13.742 glasa, od ~ega u Vojvodini sa Sremom preko 5.000, a u Ni-
{kom okrugu skoro 5.000. Svi wihovi prista{e u tim krajevima, pa ~ak i no-
sioci lista, pri{li su posle matici stranke. Zna~i da se ti glasovi, u upored-
nom pregledu, mogu slobodno svrstati me|u glasove Radikalne stranke. 1925.
nezavisni radikali imali su mawe od 4.000 glasova u celoj zemqi, i to ve}i-
nom u drugim okruzima nego 1923. godine. Godine 1927. ta stranka i ne izlazi
samostalno na izbore. Weni prvaci, istina, isti~u liste u pojedinim okruzi-
ma, ali ne vi{e pod osobenim programom i potpuno nezavisni od zvani~nih ra-
dikalnih organizacija. Jedan izabrani poslanik te grupe (u Moravskom okru-
gu) prilazi ispo~etka klubu poslanika Radikalne stranke. Sve to opravdava
na{e gledi{te da glasove te grupe ne treba odvojeno prikazivati, nego da ih
vaqa pridodati glasovima zvani~ne Radikalne stranke. Moglo bi se, istina,
prigovoriti da, bar za ranije izbore, glasovi predati za liste Nezavisne ra-
dikalne stranke ne samo {to nisu predati za liste zvani~nih radikala, nego
su uglavnom bili upereni protiv wih. Da je bilo zajedni~ke dr`avne liste, te
posebne liste joj ne bi pri{le. Ovo gledi{te bi bilo ta~no. Ali je, sa svim
tim, van spora da ni sve liste matice stranke, naro~ito one nezvani~ne, ne bi
mogle i ne bi htele pridru`iti se jednoj istoj dr`avnoj listi. Pa one se ipak
sve smatraju kao radikalne liste.” (str. 409-410.)
“Na osnovu rezultata parlamentarnih izbora iz 1927. godine, Narodna ra-
dikalna stranka je osvojila 112 poslani~kih mandata, Hrvatska seqa~ka 61, Sa-
mostalna kmetijska 1, Crnogorska federalisti~ka 1, Demokratska 58, Jugo-
slovenska muslimanska organizacija 9, Demokratska zajednica 11, Samostal-
na demokratska stranka 22, Jugoslovenska pu~ka 21, Savez zemqoradnika 9, Ne-
ma~ka stranka 6, Socijaldemokratska 1 i Hrvatski blok 2. Od ukupno 112, ra-
dikali su u Severnoj Srbiji osvojili 41 mandat ili 56,16%, u Ju`noj Srbiji
24 ili 55,81%, u Crnoj Gori 3 ili 42,86%, u Vojvodini 18 ili 52,94%, u Bosni
i Hercegovini 14 ili 29,17%, u Dalmaciji 5 ili 31,25%, u Hrvatskoj i Sla-
voniji 7 ili 10,29%, dok u Sloveniji nisu dobili nijedno poslani~ko mesto.
Od ukupno 742.111 glasova, koliko su radikali dobili u celoj zemqi, palo je
na liste koje su dostigle koli~nik 566.342 glasa ili 76 odsto svih glasova, a
na liste koje nisu dostigle koli~nik i nisu dobile nijednog poslanika 175.769
964
glasova ili 24 odsto.” (str. 434.) U tome Kosti} vidi razlog {to je radikali-
ma trebalo mnogo vi{e glasova za jedno poslani~ko mesto nego na ranijim iz-
borima, jer su se mnogi glasovi rasipali na neuspe{ne paralelne liste stra-
na~kih disidenata.
Kosti} detaqno poredi broj poslanika pojedinih stranaka u sva ~etiri
izborna turnusa, za celu zemqu i za sve istorijske pokrajine pojedina~no. Na-
ma su ovde najinteresantniji podaci koji se odnose na radikale. Na izborima
1920. godine od ukupno 419 mandata radikali su osvojili 89 ili 21,2%; 1923. go-
dine od 312 osvojili 108 ili 34,6%; 1925. od 315 osvojili 142 ili 45,1%; 1927.
godine od ukupno 315 osvojili 112 ili 35,6%. “Iz toga pregleda se vidi da su
ve}inu poslanika u dr`avi imali 1920. demokrati, a svih ostalih izbora ra-
dikali. Radikalske ve}ine, same, uvek su ja~e nego {to je bila demokratska 1920.
godine (22,4% – prim. V. [.). Tada su demokrati imali malo vi{e od petine
svih mandata, a radikalska ve}ina ne silazi nikad ispod tre}ine celokupnog
broja mandata (1925. se pewe do 45% i prelazi dvaput relativni deo iz 1920.
godine).” (str. 447.)
[to se verske strukture parlamenta ti~e, izabrano je 56,5% pravoslava-
ca, rimokatolika 34,3%, muslimana 8,3%, kao i po jedan evangelista, staroka-
tolik i Jevrej. Me|u radikalima bilo je 100 pravoslavaca, 7 rimokatolika, 4
muslimana i 1 Jevrej. [to se materweg jezika ti~e, 105 radikala je navelo srp-
skohrvatski, 2 mayarski, 3 arbana{ki, 1 turski i 1 {panski. Po nacionalnoj
pripadnosti 102 radikala su se izjasnili kao Srbi, 2 Hrvati, 2 Buwevci, 2 Ma-
yari, 3 Arbanasi i 1 Tur~in. Od ukupnog broja radikalskih poslanika 9 su po
zanimawu zemqoradnici, 6 ekonomisti i in`eweri, 12 trgovci, 2 industrijal-
ci, 1 gra|evinar, 6 privatni in`eweri, 1 in`ewer u dr`avnoj slu`bi, 6 le-
kara privatnika, 6 lekara u dr`avnoj slu`bi, 1 apotekar, 4 u~iteqa i {kol-
ska nadzornika, 7 nastavnika i direktora sredwih {kola, 3 profesora prava
na univerzitetu, 1 od ostalih nastavnika univerziteta i visokih {kola, 2 na-
~elnika ministarstva i pokrajinske uprave, 2 {efa kabineta, 2 dr`avna fi-
nansijska ~inovnika, 2 agrarna dr`avna ~inovnika, 3 dr`avna ~inovnika dru-
gih struka, 3 sudija i predsednika suda, 21 advokat i advokatski pripravnik, 1
~inovnik samoupravnih tela, 2 direktora banaka, 1 oficir, 4 pravoslavna sve-
{tenika i 3 novinara i publiciste.
v) Parlamentarni izbori od 5. maja 1935. godine
Za svaki drugi izborni turnus Lazo Kosti} je bio u prilici da rukovodi
statisti~kom obradom podataka i obavi zavr{nu elaboraciju sa uvodnom stu-
dijom zvani~ne skup{tinske publikacije. Izbori od 8. novembra 1931. godi-
ne nisu na ovaj na~in statisti~ki tretirani. Izbori iz 1935. godine obavqe-
ni su po novim izbornim propisima u odnosu na one iz 1927. godine, {to ote-
`ava a nekad i onemogu}ava pore|ewe wihovih rezultata. Najvi{i stepen upo-
redivosti posti`e se kod identi~ne metodolo{ke osnove. Cela dr`avna te-
ritorija ovog puta je predstavqala jedinstvenu izbornu jedinicu u okviru ko-
je banovine i izborni okruzi imaju ulogu kod dodeqivawa poslani~kih man-
data. Devet banovina i upravno podru~je grada Beograda podeqeni su na 35 iz-
bornih okruga. Jedanaest gradova je zasebno biralo poslanike. Ukupno je bi-
965
lo 6.974 bira~ka mesta, dok je dr`ava imala 3.903 op{tine i 343 sreza. Izabra-
no je 370 poslanika od kojih su dvojica izabrani kao nosioci lista koje su na
celoj dr`avnoj teritoriji osvojile najmawe 50 hiqada glasova, 343 poslanika
je birano pojedina~nim izborom, a 25 na osnovu kolektivnih lista.
Na izborima 1931. godine bila je, kako ka`e Kosti}, “podneta, a i potvr-
|ena, svega jedna kandidatska lista sa nosiocem Petrom @ivkovi}em, tada{wim
predsednikom Ministarskog saveta. U celini, izbori od 1931. i nisu bili ni-
kakvi izbori; bira~ko telo nije imalo izme|u koga da se opredequje i nije oda-
biralo, ve} glasovima svojim samo odobravalo postavqene kandidacije. Samo
u pojedinim srezovima bira~ima je bila pru`ena mogu}nost da daju prednost
jednom ili drugom kandidatu sa iste zemaqske liste (a to zna~i i iste poli-
ti~ke ideologije).” (str. 473.) Na izborima od 1935. godine Kasacioni sud je po-
tvrdio ~etiri zemaqske kandidacione liste ~iji su nosioci bili Bogoqub Jev-
ti}, Vladimir Ma~ek, Dimitrije Qoti} i Bo`idar Maksimovi}, s tim {to
su te liste u pojedinim srezovima imale vi{e kandidata. Izborima je pristu-
pilo 73,6% upisanih bira~a. Jevti}eva lista dobila je 1,748.024 glasa, u pro-
centima 60,65% i 303 poslani~ka mandata. Ma~ekova lista je dobila 1,075.389
glasova, u procentima 37,32% i 67 poslani~kih mandata. Ostale dve liste do-
bile su zajedno svega 2% glasova i nijedan mandat. Ovakav izborni sistem je
veoma komplikovan, ve}inski, majorizuju}i, ali mu je osnovni nedostatak {to
tu nije bilo re~i o klasi~nim vi{estrana~kim izborima. Ma~ekova lista je
bojkotovala skup{tinski savez, pa je samo 16 wenih poslanika pristupilo ve-
rifikaciji mandata. Po konstituisawu Narodne skup{tine formirano je ukup-
no devet poslani~kih klubova, me|u kojima je bio najja~i klub Jugoslovenske
radikalne zajednice sa ukupno 176 ~lanova. Ova Narodna skup{tina je raspu-
{tena 10. oktobra 1938. godine.
g) Rasprave i ~lanci iz teorijske statistike
Iako nije radio obimniju studiju posve}enu tom pitawu, Kosti} je, krat-
kim osvrtom u ~asopisu “Novi `ivot”, sa statisti~kog aspekta sagledao osnov-
ne karakteristike parlamentarnih izbora od 8. februara 1925. godine. Izne-
na|uju}i je prirast broja glasa~a u odnosu na prethodne, a po{to smatra da je
i ina~e nemogu} prirodni prira{taj od jednog procenta godi{we, Kosti} sma-
tra da je u pitawu postepeno sre|ivawe bira~kih spiskova. Po{to je bilo mno-
go izbornih grupisawa i koalicija, te{ko je predstaviti izvorno strana~ke
rezultate, pa ih je Kosti} uslovno grupisao u glasove vladinog Nacionalnog
bloka i glasove opozicionog Bloka narodnog sporazuma i seqa~ke demokra-
tije. Nacionalni blok je imao 43,7% glasova, a {iri opozicioni 44,8%, ali
je vladaju}a grupacija, uprkos mawem broju glasova, zahvaquju}i izbornoj arit-
metici dobila apsolutnu ve}inu poslani~kih mandata.
Nekoliko tekstova u ~asopisnoj periodici Kosti} je posvetio analizi be-
ogradskih i dr`avnih popisa stanovni{tva, me|u wima i predavawe preko Ra-
dio Beograda. Slede op{te ocene rezultata i detaqna istorijska retrospek-
tiva svih ranijih popisa u Beogradu i Srbiji, ali i u Crnoj Gori. Prvi popis
stanovni{tva, koji je u Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca izvr{en 31. ja-
nuara 1921. godine, pru`io je Kosti}u mogu}nost temeqite demografske ana-
966
lize, izra~unavawa teritorijalne gustine stanovni{tva, kategorije naseqe-
nih mesta, ku}a i doma}instava, polne i starosne strukture, pismenosti, jezi-
ka i nacionalnosti, veroispovesti, prirodnog prira{taja i populacionog bi-
lansa, obrazovne strukture i broja studenata itd. Objavio je i posebnu bro{u-
ru o demografiji i populacionoj politici, zna~ajnu teorijsku studiju o odno-
su prava i statistike, zatim o autonomnom statusu dr`avne statisti~ke usta-
nove i centralizaciji zvani~ne statisti~ke slu`be, potrebama jedinica lo-
kalne samouprave za sopstvenim statisti~kim slu`bama i nekoliko ~lanaka
u kojima se tretira razvoj statisti~ke nauke i tehnike na me|unarodnom pla-
nu, wene institucionalizacije i operacionalizacije saradwe statisti~ara iz
raznih zemaqa.
Posebno je interesantno Kosti}evo polemi~ko reagovawe na izjave Stje-
pana Radi}a da u Kraqevini Srbi sa pravoslavnim Makedoncima predstavqa-
ju samo 40% stanovni{tva, Hrvati 30%, Slovenci 10% i 20% otpada na na-
cionalne mawine. Radi}eve cifarske obline, nastale proizvoqnim zaokru-
`ivawem, postignute su falsifikovawem stvarnosti i smawivawem srpskog
u~e{}a uz pove}awe hrvatskog. Polemi~ki tekst pod naslovom “Statistika
G. Radi}a” Kosti} je objavio u listu “Vreme” u oktobru 1924. godine. Preci-
znim brojkama on je pokazao da pravoslavni Srbi ~ine 45% celokupnog sta-
novni{tva (bez uzimawa u obzir Srba katolika i Srba muslimana). Po{to pri-
likom popisa stanovni{tva nije postojala rubrika “nacionalnost”, Kosti}
je od celokupnog stanovni{tva Hrvatske, Slovenije i Dalmacije, koji su se iz-
jasnili da im je materwi srpskohrvatski jezik odbio pravoslavce, pa tome do-
dao sve katolike Bosne i Hercegovine bez obzira na nacionalnost i tako utvr-
dio da Hrvata najvi{e mo`e biti 22,5% od ukupnog stanovni{tva. Slovena-
ca je 8,4%, a svih nacionalnih mawina 17,1%. Muslimana je 5,7%.
Koliko je enormno Radi} smawio procenat Srba pokazuje i drugi dokaz,
zasnovan na izbornim rezultatima. Kosti} s neskrivenom ironijom ka`e: “G.
Radi} i wegovo zastupstvo hvale se pred celim svetom da su oni jedini repre-
zentanti Hrvata i da su na izborima dobili sve hrvatske glasove. I stvarno,
oni su na izborima dobili preko 90 odsto svih hrvatskih glasova. Broj glaso-
va koji su oni dobili iznosi 462.569, sa glasovima wihovih disidenata u Her-
cegovini 473.733. Me|utim, u celoj dr`avi palo je posledwih izbora 2,177.051
glasova. Prema tome, Radi} je dobio samo 21,8 odsto svih glasova. Sve druge hr-
vatske stranke dobile su 1,8 odsto svih glasova; sve hrvatske stranke, dakle ukup-
no 23,6 odsto. Ali treba pamtiti: 1) da su Hrvati relativno mnogo boqe zastu-
pqeni u bira~kom telu nego uop{te u stanovni{tvu, jer je wihovih mu{kara-
ca iznad 21 godine relativno znatno vi{e nego srpskih mu{karaca u tim go-
dinama, usled gubitaka srpskih u ratovima; 2) da je u~e{}e u glasawu bilo u Hr-
vatskoj kudikamo ve}e nego u Srbiji i krajevima gde Srbi prete`no `ive; 3)
da je, po mi{qewu kompetentnih li~nosti, bilo velikih zloupotreba prili-
kom glasawa u ~isto hrvatskim oblastima. Tu su glasali i mrtvi, tako da ima
srezova gde je procenat glasa~a iznosio preko 100 odsto. Pa ipak, srpske stran-
ke su dobile na izborima mnogo preko 55 odsto svih glasova (57,7 odsto). Mi
priznajemo da tu ima jedan dobar deo glasova nacionalnih mawina. Kako god
se ra~unali, Hrvati u na{oj dr`avi ~ine dosta mawe nego ~etvrtinu celokup-
nog stanovni{tva, i iznose samo koliko polovina Srba. Oni u celoj dr`avi
967
~ine relativno mnogo mawe stanovnika nego Srba u Hrvatskoj, koji nikada ni-
su ni tra`ili ni dobili jedan srpski sabor u okviru “me|unarodno priznatih
granica” Hrvatske i Slavonije.” (str. 582.)
Statistika se, prema Kosti}u i wegovoj studiji “Statistika i pravo”, kao
nau~na disciplina formirala u okviru pravnih nauka, ali se nikada nije mo-
gla striktno razgrani~iti od istorijskih, geografskih, etnografskih i po-
liti~kih nauka. Po prirodi stvari, ona je morala da obuhvata osnovne prin-
cipe dr`avnog ure|ewa i da se na wih naslawa, pa kad je prvi put koncipira-
na kao univerzitetska disciplina i nastavni predmet, obuhvatala je dr`avno
i administrativno pravo, a u tom sklopu vladarsko pravo i dvorski ceremo-
nijal, crkveno, vojno i finansijsko pravo. Po{to je prve statisti~ke podat-
ke u po~etku dr`ava sukcesivno prikupqala iskqu~ivo za svoje konkretne po-
trebe, statisti~ka delatnost prvobitno nije imala osnovne karakteristike
specifi~ne javne slu`be, ali je postepeno to postajala, pogotovo {to su se ra-
znorazne nau~ne discipline i prirodnih i dru{tvenih nauka sve vi{e pozi-
vale na wene rezultate i podsticale je na tematska istra`ivawa. Wen speci-
fi~ni status se u~vr{}ivao u onoj meri u kojoj se definitivno opredelila za
iste brojeve i odnose me|u wima, kao i obja{wewe tih odnosa, a deskripciju
i analizu konkretnih pojava koje je uz pomo} zakona velikih brojeva izu~ava-
la, prepustila drugim naukama.
Za razliku od drugih nauka, statistici su neophodni pravno upori{te i
pravni okviri postojawa i delovawa, kao i dr`avni autoritet koji joj omogu-
}uje da zahvata sve oblasti dru{tvenog `ivota i poslovawa. Dr`avnim prav-
nim aktima se ustanovqavaju statisti~ke institucije, reguli{e wihov rad i
finansirawe, {to ih dovodi u rang specifi~nog oblika dr`avne uprave. Kqu~-
ni statisti~ki podaci, bilo da je re~ o primarnoj ili sekundarnoj statisti-
ci, uglavnom se i ne mogu pribaviti bez u~e{}a, posredovawa ili bar blago-
naklonog odnosa dr`avnih organa. Pri tome je veoma zna~ajna ~iwenica, ne-
zamisliva u drugim nau~nim istra`ivawima, da se uspostavqa pravna obave-
za saradwe svih fizi~kih i pravnih lica sa zvani~nim statisti~kim organi-
ma i davawe izjava o ispitivanim okolnostima, i to pod pretwom krivi~nih
ili prekr{ajnih sankcija. Konstituisana je i du`nost prijavqivawa odre|e-
nih doga|aja ~im se oni dese ili se za wih sazna, a od interesa su za stalna sta-
tisti~ka istra`ivawa. Zakonski akti su va`ni i za striktno ograni~avawe
statisti~kih organa u pogledu wihovih ovla{}ewa, prirode istra`ivawa, za-
{tite tajnosti podataka i sankcionisawe svake zloupotrebe. Oficijelna sta-
tisti~ka delatnost je ipak jedan oblik ustavnog ograni~avawa garantovanih
gra|anskih prava i qudskih sloboda, pa se to mora svesti na najnu`niju meru.
Sre|ivawe, nominacija i klasifikacija podataka moraju biti usagla{eni sa
pozitivnim pravom. To se zakonom izri~ito ne reguli{e, ali se podrazumeva.
Statisti~ari po tom pitawu ne smeju ose}ati administrativne stege, ali mo-
raju voditi ra~una da wihovi rezultati u kategorijalnom, pojmovnom i admi-
nistrativnom smislu moraju biti upotrebqivi i primewivi u konkretnim prav-
nim i dru{tvenim uslovima. Mogu}e je i pravno regulisawe uslova i formi
objavqivawa statisti~kih publikacija. Statistika nikako ne sme objavqiva-
ti pojedina~ne rezultate, pogotovu ne personalne, nego samo op{te, koji se od-
nose na stawe u narodnim klasama i dru{tvenim grupama. Kosti} nagla{ava
968
da je ciq statistike socijalna reforma a ne individualna intervencija. ^ak
ni drugi dr`avni organi, sudski, poreski, vojni itd., ne smeju da se slu`e po-
jedina~nim podacima do kojih do|e statisti~ka ustanova za svoje slu`bene po-
trebe, ma koliko im to izgledalo privla~no i svrsishodno. Statisti~ke in-
stitucije su pravno obavezane i da se pridr`avaju normativa, ugovora, klau-
zula i uzansi me|unarodnih organizacija i statisti~kih udru`ewa, ~iji je ciq
da se unifikuju statisti~ka istra`ivawa celog sveta radi lak{eg me|usob-
nog pore|ewa. Toliko je razvijena normativna delatnost u oblasti statisti-
ke da Kosti} smatra da postoje uslovi konstituisawa relativno samostalne
nau~ne discipline i nastavnog predmeta Statisti~ko pravo koji bi bio lo-
ciran izme|u Administrativnog i Me|unarodnog javnog prava.
Ni pravna nauka i praksa ne mogu se vi{e zamisliti bez ozbiqne stati-
stike na koju }e se oslawati kod regulisawa dru{tvenih odnosa, propisiva-
wa obaveza, zabrana i sankcija. Kosti} iznosi da je jedan od najva`nijih ciqe-
va statistike da sugeri{e, “poma`e i omogu}uje zakonodavne reforme (radi
~ega ona mora da iznosi svoje rezultate tako sre|ene, da se na prvi pogled za-
pa`aju mesta, odnosno grupe koje iziskuju potrebu reforme). Neposredan joj
je ciq da uka`e na pravac akcije upravne vlasti. Ali, u pravnoj dr`avi, uprav-
na vlast ima sku~enu i ograni~enu nadle`nost, bar formalno. Za svaku ve}u
i dalekose`niju akciju oseti}e se neminovna potreba za intervencijom zako-
nodavca. Wu }e upravna vlast da pokrene, ali upozorena i obave{tena od sta-
tistike. Ranije je upravna vlast, sa skoro neograni~enom kompetencijom, sa-
ma re{avala o merama koje treba preduzeti u ciqu dru{tvenih reformi. Otu-
da svi stariji pisci, naro~ito nema~ki i austrijski... smatraju statistiku kao
najglavnije pomo}no sredstvo upravne vlasti u wenom delovawu. U dana{wem
vremenu parlamentarizma, ova tvrdwa mo`e tako|e da se odr`i, jer danas uprav-
na vlast stvarno vlada i vodi parlamentarni `ivot. Formalno pak, statisti-
ka je danas jedan bezuslovan rekvizit svake uspe{ne zakonodavne akcije i po-
trebne jednako zakonodavnom telu koliko i upravnoj vlasti. Ona je zakonodav-
nom telu ne samo potrebna da bi inicijatori jednog zakonskog projekta pot-
krepili svoje argumente, ve} i da bi opozicija oborila pogre{no postavqe-
ne ili pogre{no primewene zakqu~ke. Bez statistike se danas uop{te ne mo-
`e zamisliti javni `ivot, a parlament je usredsre|ewe celokupnog javnog `i-
vota jedne dr`ave.” (str. 632.)
U izvesnim slu~ajevima pravnim aktom se i izri~ito propisuje prethod-
no konsultovawe statisti~kih podataka kod dono{ewa odre|enih odluka, pro-
pisivawe obaveza i pravqewa raspodela. Statistika omogu}ava i proveru dej-
stva pravnih akata u dru{tvenoj praksi, wihovu celishodnost i opravdanost.
Statisti~ka kritika redovno deluje kao dragoceni korektiv. Ona utvr|uje do-
ma{aj i granice primene pravne norme, kao i wihovu adekvatnost realnom `i-
votu. Uz to, odre|ene dru{tvene odnose podru~no i klasno locira. Apstrakt-
no sociolo{ke kategorije, zahvaquju}i statistici u dru{tvu, mogu se jasno iden-
tifikovati i prou~iti. Materijalna statistika kao nauka neophodna je prav-
noj politici, posebno wenim u`im segmentima kao {to su kriminalna poli-
tika, privatnopravna politika, administrativnopravna politika itd. Ali,
da ne bi postala sluga dnevne politike i izgubila svoj su{tinski smisao, dr-
`avna statistika mora biti autonomna, samostalna ustanova, koja }e se ruko-
969
voditi iskqu~ivo principima istine. Weni organi ne smeju biti politizo-
vani i spremni da ostvare mogu}nost potkupqivawa i naru~ivawa odre|enih
rezultata koji bi usled takvih okolnosti nosili la`ne statisti~ke odredni-
ce i atribute.
Bez depolitizacije je nemogu}a objektivnost u radu, a autonomija pre sve-
ga podrazumeva slobodu izbora nau~nog metoda i istra`iva~ke tehnike. U oce-
ni rada i rezultata dozvoqeno je kori{}ewe iskqu~ivo nau~nih kriteriju-
ma. To u prvi plan dovodi zna~aj savesnosti, a potpuno elimini{e politi~-
ku poslu{nost. Iako izvorno dr`avna ustanova sa odre|enim upravnim ovla-
{}ewima, statisti~ki organ treba da deluje kao specifi~ni nau~noistra`i-
va~ki institut. Statisti~ka ustanova, koja nije realno autonomna, ne mo`e ima-
ti stru~ni autoritet u zemqi i inostranstvu i weno postojawe bi bilo besmi-
sleno. Pitawe samostalnosti i objektivnosti posebno je potencirano u sfe-
ri provo|ewa demokratskih i slobodnih parlamentarnih izbora. Kosti} se
zala`e za koncept autonomne i centralizovane dr`avne statistike. Predno-
sti centralizovane u odnosu na decentralizovanu statistiku upore|uje kao raz-
liku izme|u jednog velikog i mnogo malih preduze}a jednog vlasnika. Centra-
lizovana statistika je jeftinija i ekonomi~nija i wome se izbegava parale-
lizam u statisti~kim istra`ivawima. Uz to se posti`e vi{i stepen stru~-
nosti profesionalnog statisti~kog osobqa. Decentralizacija statistike do-
vodi do neujedna~enosti terminologije, brkawa pojmova, a i te`e dolazi do sa-
vremene statisti~ke tehnike. Centralizacija statisti~ke slu`be treba da se
obavqa s vertikalnog aspekta, a po pitawu dostavqawa statisti~kih podata-
ka na~elno sve dr`avne organe treba tretirati kao organe dr`avne statisti-
ke podre|ene centralnoj statisti~koj ustanovi.

970
 Glava petnaesta

SRPSKA DR@AVOTVORNA IDEOLOGIJA

I.. Kontinuitet srpske politi~ke ideje

1. Politi~ka ideologija Nemawi}a
Od po~etka sedmog do jedanaestog veka srpski narod u vizantijskom impe-
rijalnom okriqu po~iwao je svoj politi~ki i dr`avotvorni razvoj dosti`u-
}i nivo samostalne kraqevine. Stvarawe jedinstvene teritorijalno-politi~-
ke celine bilo je mukotrpno, ali je svest o narodnom jedinstvu donesena na Bal-
kan i uporno ~uvana pred svim isku{ewima. Upravo se na woj razvijao origi-
nalni politi~ki koncept koji }e ovaplo}ewe do`iveti u epohi Nemawi}a i
kasnije predstavqati osnovni orijentir politi~kog i vojnog delovawa svih
narednih srpskih generacija. Kompletirawu nacionalnog opredeqewa i ho-
mogene dr`avotvorne ideje zna~ajno je doprinelo definitivno opredeqewe
srpske narodne matice i politi~ke elite za isto~nu varijantu hri{}anstva.
To je omogu}ilo utemeqivawe dr`avotvorne ideologije na originalnoj poli-
ti~koj teologiji, koja se nadovezivala na staru srpsku veru, dodavala joj moder-
ni i sistematizovani hri{}anski izraz i u sredi{te stavqala najzna~ajniju
vladarsku dinastiju ~iji koreni vuku od narodnih predvodnika iz daleke pra-
postojbine. Va`ne ~iwenice iz najdaqe pro{losti mahom su zaboravqene, ali
su u narodnoj du{i ostavqale dubok pe~at i iskazivale se kroz originalni na-
cionalni karakter celokupnog srpskog naroda. Kreativna recepcija vizantij-
skih uzora pri tome }e temeqe filozofskog i ideolo{kog misaonog supstra-
ta u~initi vekovima otpornim na sve vidove duhovne agresije sa juga ili za-
pada, bez obzira na kolikoj oru`anoj sili se bazirala.
Zate~eni vizantijski isto~nohri{}anski, hijerarhijski sistematizova-
ni, poredak idejnih vrednosti predstavqa podlogu na kojoj srpska sredweve-
kovna vladarska ideologija svetorodne nemawi}ke dinastije obrazla`e osno-
vanost te`we ka uspostavqawu i opravdava postojawe suverene srpske dr`a-
ve sa autokefalnom nacionalnom crkvom. Wome se sistematizuju u narodu op-
{teprihva}eno verovawe, glavne ideje neprikosnovenih politi~kih predvod-
nika i doktrine istaknutih misaonih stvaralaca u tradicionalnom dualizmu
svetovne i duhovne vlasti, koje su me|usobno solidarne i posve}ene identi~-
971
nom ciqu. Takva ideologija je u zna~ajnoj meri odre|ivala pravac i karakte-
ristike srpske istorije u narednim vekovima. Uspeh u petovekovnoj prethod-
noj borbi za stvarawe i u~vr{}ewe samostalne srpske dr`ave presudno je do-
prineo sakralizaciji rodona~elnika one dinastije koja je to postigla, ali i
svih wegovih potomaka koji su dr`avu ~uvali i {irili, slavu joj svetom pro-
nose}i. Zato je jaka centralna vlast jedna od glavnih wenih vrednosti, s obzi-
rom da je svaka decentralizacija vodila podelama, razdorima i sukobima. ^vr-
sta hijerarhijska struktura dr`avne vlasti, li~na harizma vladara, na Bo`-
joj promisli bazirani legitimitet u duhu hri{}anske tradicije i dinasti~-
ki kontinuitet, uz jedinstvo dr`ave i crkve oli~eno kroz jedinstvo oca i si-
na, Stefana Nemawe i Svetog Save kao wihovih osniva~a, svojom sakralnom
komponentom obezbe|uju vitalnost i dugove~nost, duhovnu `ivost i posle ma-
terijalne propasti. U narodnoj legendi wihova sveta~ka ~udotvorna mo} de-
luje i posthumno, i to sve intenzivnije. Oni bdiju nad narodom i otaybinom,
a wihovi potomci u delu slavnih predaka nalaze inspiraciju i podstrek za no-
va juna~ka dela i dr`avotvorna pregnu}a.
Na taj na~in je izvr{ena sakralizacija skoro potpunog srpskog istorij-
skog pam}ewa i wome je pro`eto srpsko nacionalno bi}e, wegova svest, idea-
li i ciqevi. Kult vladara – svetaca u narodu je proizvodio masovnu identi-
fikaciju sa wihovim dr`avni~kim delom i politi~kim namerama. Da bi taj
kult bio {to upe~atqiviji, svesno je zanemarivana prednemawi}ka vladarska
tradicija, pa i kult svetog kraqa Jovana Vladimira, dobrim delom i zbog to-
ga {to je to bilo vreme srpskog kolebawa izme|u isto~ne i zapadne varijan-
te hri{}anstva, a tu dilemu su Stefan Nemawa i Sveti Sava definitivno raz-
re{ili. Prema katoli~anstvu u srpskom primorju zadr`an je tolerantan stav,
ali je prema bogumilskoj jeresi demonstrirana krajwa nepomirqivost, jer je
ugro`avala duhovne temeqe dr`ave, a ne samo crkve. Nemawa je tek uspeo da
srpsku dr`avu stabilizuje i ulije joj unutra{wu ideolo{ku koheziju, pa nije
mogao dozvoliti da wegovo delo ugrozi bilo kakvo jereti~ko u~ewe i takve opa-
snosti je po cenu gra|anskog rata eliminisao. Srpska politi~ka teologija i
dinastijska hagiografija u gra|ewu vladarske harizme i sveta~kog kulta pre-
uzimaju biblijske motive i proizvode podudarne paralele koje srpskom dr`a-
votvorstvu pribavqaju zna~ajno mesto i ulogu unutar isto~ne varijante hri-
{}anske civilizacije. To je stvorilo jak moralni potencijal i politi~ko na-
dahnu}e za ~uvawe, veli~awe i obnavqawe dr`avotvornih tekovina kao mate-
rijalizacije iskonske nacionalne ideologije, koja je bila u stawu da koncen-
tri{e i orijenti{e duhovnu snagu naroda, wegova kolektivna pregnu}a i slo-
bodarske te`we. Tako su Srbi postigli da wihova dr`avotvorna ideja ubudu-
}e iz same sebe pronalazi i crpi razloge svoga postojawa, {to je osnovna od-
lika istorijskih naroda i podloga wihovih misionarskih vizija.
Po{to nije vr{ena sakralizacija kraqevske funkcije nego vladarske li~-
nosti, Nemawini potomci morali su svojim konkretnim delima da zaslu`e post-
humno posve}ewe, pa su za `ivota o tome mnogo vodili ra~una. Neki ipak ni-
kada nisu kanonizovani, a neki jesu, ali nekoliko vekova nakon smrti. Simfo-
nija monarhije i crkve podrazumevala je dvostran odnos, zasnovan na strogim
pravilima kojih su i kraqevi i prvosve{tenici nastojali da se strogo pridr-
`avaju. Ali, po{to je cela dinastija bila svetorodna, dakle sveta, ona je dove-
972
la do konstituisawa svojevrsne monarhijske religije u srpskoj recepciji pra-
voslavnog hri{}anstva, koja je predstavqala versko opravdawe postojawa srp-
ske dr`ave i neophodnosti `rtvovawa narodnih predvodnika za wu. Stefan
Nemawa i Sveti Sava su predstavqali osnovni uzor, duhovni, ali i politi~-
ki, a wihovo delo predstavqa izvori{te dr`avotvorne ideologije, koja je u
kasnijem vremenu kwi`evno oblikovana i usavr{avana. Izra`enoj teolo{koj
komponenti te ideologije bitno je doprinela ~iwenica da su manastiri bi-
li gotovo iskqu~iva mesta kompletnog duhovnog stvarala{tva. Upravo je du-
hovna, crkvena vlast na wima bazirala svoje upori{te pri postizawu ravno-
te`e sa svetovnom vla{}u i obezbe|ivawem simfonije dve vlasti.
Dinasti~koj harizmi zasnovanoj na svim na~elima tada{we politi~ke te-
ologije i dr`avotvornoj ideologiji izrasloj na sna`noj nacionalnoj samosve-
ti, car Du{an dodaje definitivno uobli~enu pravnu dimenziju kroz zakonik
koji sadr`i osnovne elemente konstitucionalnog akta, pa predstavqa feudal-
nog prete~u docnije razvijenog srpskog ustavnog prava. Tako je ranija kreativ-
na svetosavska recepcija rimskog prava tako|e dobila originalni srpski na-
cionalni izraz, a vladaju}a ideologija, pored teolo{ke i politi~ke, nagla-
{enu pravnu komponentu. Du{an je ipak naru{io nacionalni ekskluzivitet
srpskog dr`avotvorstva progla{uju}i se za cara Srba i Grka i daju}i carstvu
izvesne univerzalne ili kosmopolitske karakteristike, `ude}i zapravo za ca-
rigradskim vizantijskim tronom. Odstupawe od nacionalnog bi}a srpskog dr-
`avotvorstva pokaza}e se fatalnim nedugo po Du{anovoj smrti, a wegov du-
hovni autoritet jo{ za `ivota je uzdrmalo nemirewe crkvenih krugova raz-
lazom sa vaseqenskim patrijarhom. Naru{ena je ravnote`a crkvene i svetov-
ne vlasti, harmonija wihovih `eqa i nastojawa, {to je predstavqalo ozbiqan
udarac dr`avotvornoj ideologiji. Slabqewe politi~ke i dru{tvene mo}i cr-
kve u korist ja~awa svetovne vlasti kao osnovnu negativnu posledicu ima}e
enormno sna`ewe i osamostaqivawe feudalne vlastele. Raspad carstva doveo
je do politi~kog razjediwavawa srpskog naroda, ali }e porazni rezultati raz-
bijawa dr`avne celine u~vrstiti dr`avotvornu ideologiju u te`wi za punim
jedinstvom i centralizacijom.
Kosovski herojski podvig, uprkos realno tragi~nim posledicama, pred-
stavqa}e novo duhovno nadahnu}e srpskom nacionalizmu i dr`avotvornoj ide-
ologiji, na kojoj }e jo{ skoro ~itav vek egzistirati srpska despotovina, ali
i druge srpske dr`ave, poput Zete, Bosne i Hercegovine. Pri tome se kult kne-
za Lazara i drugih kosovskih mu~enika nadovezuje na nemawi}ke kultove i s
wima stapa u jedinstven srpski nacionalni Panteon. Osnovna dru{tvena ulo-
ga kultova je u nacionalnom nadahnu}u narednih generacija i odr`awe u `i-
votu osnovne dr`avotvorne ideje, koja podrazumeva puno nacionalno jedinstvo
i solidarnost, odanost veri i autenti~nim kulturnim tradicijama. Pritom,
politi~ka ideologija razra|uje nov, veoma va`an, element `rtvovawa za otaybi-
nu i veru pravoslavnu. Tako ona, i kad je ostala bez dr`ave, predstavqa izvor-
ni izraz narodnog duha, kolektivne svesti, ponosa i prkosa, zapravo sredstvo
prevladavawa svih narednih istorijskih isku{ewa.
Zahvaquju}i jakoj politi~koj ideologiji, Srbi su postali narod sa najja-
snije ispoqenom i definisanom nacionalnom sve{}u, {to predstavqa jak kon-
trast s nacionalno nezrelom i rimokatolicizmom zatucanom Evropom, ali
973
i univerzalisti~kim zanosom optere}enom Vizantijom. “Politi~ka ideolo-
gija sredwovekovne Srbije razvijala se uporedo sa politi~kom i kulturnom isto-
rijom dr`avne ustanove... Ona je prauzrok dru{tvenog programa i u isto vre-
me odraz eti~kih shvatawa i politi~kih stavova. Politi~ka struktura i rav-
note`a dru{tvenih snaga nemawi}ke dr`ave odlikovale su se relativno urav-
note`enom diarhijom svetovne i duhovne vlasti. Dr`ava ima u crkvi glavni
oslonac za obuzdavawe centrifugalne sile krupne zemqoposedni~ke vlaste-
le. Te dve vlasti su razli~ite prirode, ali wihovo zajedni~ko poreklo pripa-
da oblasti Bo`anskog prava. Po~ev od ove aksiome, zajedni~ke za politi~ku
teoriju hri{}anskog sveta, srpska dr`ava je iskovala ideologiju i praksu upra-
vqawa javnim poslovima u funkciji svojih potreba i svojih te`wi”. (Bo{ko
I. Bojovi}: “Kraqevstvo i svetost, Politi~ka filozofija sredwovekovne Sr-
bije”, Slu`beni list SRJ, Beograd 1999, str. 356-357.)
Srpska dr`avna ideologija temeqila se na jasno definisanom ciqu i iskre-
nom verovawu u taj ciq, mogu}nost i opravdanost wegove realizacije. Ciq je
sveobuhvatna nacionalna dr`ava, moderno ure|ewe po uzoru na osnovne obra-
sce svog vremena, a praksa je pokazala da je takva dr`ava mogu}a kao nezavisna,
suverena, sa autokefalnom crkvom. Ona te`i jedinstvu politi~kog i eti~kog
delovawa, pa zato wena ideologija nastoji da postigne moralno savr{enstvo
i duhovnu harmoniju. Istovremeno vaspitava i mobili{e, podu~ava i ocewu-
je, blagovremeno upozorava i ogre{ewe strogo sankcioni{e. “Hagiobiogra-
fije srpskih vladara i episkopa su dostigle najvi{i ideolo{ki domet. Gra-
de}i istorijsko-kwi`evni `anr u skladu sa osobenom koncepcijom srpske sred-
wovekovne dr`ave, relativno znatno rasprostrawen zbog svoje kultne uloge,
ovi spisi su, prenose}i eti~ka i politi~ka shvatawa, omogu}ili o~uvawe isto-
rijskog kontinuiteta, dru{tvene kohezije i institucionalne ravnote`e. Oni
su pomogli u o~uvawu i preno{ewu istorijskog pam}ewa, o ~emu svedo~i niz
vladarskih hagiobiografija koje su najvi{i izraz politi~ke voqe i postoja-
nog dru{tvenog ciqa. Jedinstvom ideja i sintezom poretka vrednosti koji bra-
ne, o~uvawem duha i metode koji su u wima uvek prisutni, ravnote`om eti~kog
nadahnu}a i esteti~kim doprinosom, ovi spisi nose duhovnu i kulturnu dimen-
ziju univerzalnog dometa”. (str. 359–360.)
2. Moderna srpska politi~ka ideologija
Slom sredwovekovne srpske dr`ave i vi{evekovna turska okupacija do-
veli su do potpunog uni{tewa feudalne klase, pa }e se postepeno formira-
ti novi slojevi s politi~kom predvodni~kom ulogom iz reda vojnih stare{i-
na, uspe{nih trgovaca ili sve{tenika. Feudalne dru{tvene odnose }e na spe-
cifi~an na~in razvijati turska vlast, pa su oni u svesti Srbinovoj direktno
vezani za tu|inski jaram, dok }e se na svakom slobodnijem delu teritorije ob-
navqati svojevrsna vojna ili plemenska demokratija patrijarhalnog rodovskog
dru{tva. Srbi su u svom kolektivnom se}awu sa~uvali sjaj i slavu svoje sred-
wovekovne dr`ave, ali su zaboravu prepu{tali prirodu tada{wih klasnih od-
nosa, {to im je u vreme oslobodila~kih buna i ustanaka omogu}ilo da lak{e
izvr{e recepciju ideala gra|anskog dru{tva i izbegnu obnovu feudalne struk-
ture vlasti i hijerarhijskih vrednosti. Srbi iskonski `ele mo}nu i veliku
974
dr`avu koja }e obuhvatiti sve srpske zemqe i raspolagati jakom centralnom
vla{}u. Srpsko seqa{tvo postaje osnovni socijalni sloj, a wegova patrijar-
halna logika i slobodarski duh uporno neguje ideju obnove dr`ave i `udi za
osvetom zbog kosovskog poraza. Osvetni~ko raspolo`ewe i dr`avotvorna ide-
ja okosnica su specifi~ne politi~ke ideologije, potekle u narodu, negovane
u crkvenim krugovima i literarno uobli~avane od strane novostasale inte-
ligencije, upoznate sa evropskim civilizacijskim i kulturnim dometima. Ide-
ja dru{tvene jednakosti i socijalne pravde, solidarnosti klasa i demokrat-
skog modela odlu~ivawa, jake vlasti i svesnih gra|ana, tu je imala vrlo pogod-
no tlo za potpuni procvat. Zato je srpska revolucija iz 1804. godine bila i na-
cionalna i socijalna.
Ideologija srpskog nacionalizma negovana je i razvijana narodnim pesma-
ma. Iz we redovno izbija demokratski duh, revolucionarno raspolo`ewe, ose-
}awe pravde i izra`avawe prkosa. Narodna politi~ka misao je visokomoral-
na, pa su weni eti~ki postulati dostojni anti~kih vrhunaca, ~itave plejade
starogr~kih filozofa. Ona sadr`i apologiju dr`ave, borbe, ~asti, po{tewa,
hrabrosti i vernosti. Kolektivna nacionalna svest donosi i kolektivnu od-
govornost za istorijsku sudbinu. Pou~nim primerima iz istorije vaspitava-
ju se mla|e generacije, a s kolena na koleno prenosi zavet da se dr`ava kad-tad
obnovi u punom svom sjaju i veli~ini. Tako je Srbinu nacionalizam ve} s maj-
~inim mlekom usa|ivan, pa se nikad nije mogao istrgnuti iz wegovog dru{tve-
nog bi}a i individualne svesti. Nacionalisti~ki ideali i ciqevi zahteva-
ju op{tenarodnu slogu i jedinstvo, pa ih isti~u kao vrhunsku vrednost i neza-
menqivo sredstvo postizawa svih istorijskih podviga. Oni ne trpe nijednu vr-
stu raskala{nog pona{awa, nedisciplinovanosti, sebi~nosti, rasipni{tva,
nemoralnosti ili neprincipijelnosti. Neophodni su odlu~nost i postojanost,
uporna borba i spremnost na `rtvu. Samo onaj ko se bori i `rtvuje zaslu`u-
je da bude slobodan.
Srpski slobodarski duh negovan je i razvijan u seoskoj sredini, prili~-
no izolovanoj od dominantnih turskih dru{tvenih procesa i pod izra`enim
uticajem srpskih pravoslavnih sve{tenika koji su ~uvali i prenosili duhov-
no i politi~ko nasle|e slavne pro{losti. Kroz vekove ropstva nekada{wa
vladaju}a feudalna klasa je mahom izumrla, a neretko su se weni izdanci tur-
~ili da bi o~uvali stare ili stekli nove privilegije, tako da novonarastaju-
}a gra|anska klasa u dru{tvenoj strukturi srpskog naroda nije nailazila na
zna~ajnije prepreke. Srpski seqaci su mahom bili nepismeni, ali izrazito
nacionalno svesni i s potpuno izgra|enim politi~kim idealima, kojima ka-
snije nije bilo te{ko nakalemiti moderniji evropski izraz. Wihova patri-
jarhalna priroda nijednog trenutka nije bila u koliziji sa slobodarskim du-
hom. Srpska dr`avotvorna ideja podjednako je bila prisutna u svim delovima
naroda, bez obzira kom su socijalnom sloju pripadali ili kako su bili teri-
torijalno situirani. Iako je Prvi srpski ustanak 1804. godine bio prostor-
no ograni~en, wegova osnovna ideja vodiqa upu}ivala je na osloba|awe svih
srpskih zemaqa kao jedinstven politi~ki ciq. Tako su vesti o ustanku i pri-
mane me|u ostalim Srbima, bez obzira da li ih je zatekao u turskom ili autrij-
skom ropstvu. Ve} od prvih trenutaka slobode i prvih realno oslobo|enih te-
ritorija, ustani~ka Srbija otvoreno pred sebe postavqa kao glavni ciq oslo-
975
bo|ewe i ujediwewe celokupnog srpskog naroda, pa to celom svetu saop{ta-
va. Svaki daqi dalekose`niji politi~ki ili vojni potez povla~en je u skla-
du s tim ciqem, {to je otvoreno stavqeno do znawa Rusiji, kao tradicional-
nom srpskom savezniku i pokrovitequ. Borba za nacionalno oslobo|ewe isto-
vremeno je predstavqala odlu~no suprotstavqawe islamskoj ili rimokatoli~-
koj verskoj netrpeqivosti i dr`avnopravnom ekskluzivizmu. Verski sudari pra-
tili su stalno su~eqavawe srpske dr`avne ideje sa turskom ili austrijskom,
daju}i im jednu od najupe~atqivijih legitimacionih komponenti i manifesta-
cionih oblika.
Srpska nacionalna i dr`avotvorna ideja toliko je bila usa|ena u svest
srpskog naroda da je on bio spreman na masovne `rtve u beskompromisnoj kr-
vavoj borbi, ~ak po cenu samouni{tewa u uslovima u kojima je neprijateq bio
vi{estruko mo}niji. I kad je demoralisano vo|stvo Prvog ustanka pobeglo iz
zemqe, narodni duh je izdr`ao sva isku{ewa i stra{ne turske zlo~ine, da bi
posle dve godine buknuo Drugi ustanak. Narod se pokazao ja~im, ozbiqnijim,
zrelijim, sposobnijim i hrabrijim od svojih predvodnika. Prethodno tragi~-
no istorijsko iskustvo dodalo je novi kvalitet toj nacionalnoj svesti – poli-
ti~ki realizam i diplomatsku taktiku koji }e na du`u stazu olak{ati reali-
zaciju dr`avne ideje. Politi~ka svest naroda u osnovnim tokovima je bila de-
mokratska, {to je onemogu}ilo bilo kakav ozbiqniji poku{aj restauracije fe-
udalizma i plemi}kog stale`a, ali je funkcionisawe dr`avne uprave zadr`a-
lo striktno autokratske manire, kojima je pomogao ukoreweni patrijarhalni
moral. Gra|anin je kwazu u lice mogao da ka`e sve {to misli, da mu ~ak kri-
tikuje pojedine poteze, ali nije smeo da wegovu vlast i neprikosnovenu mo} od-
lu~ivawa ugrozi. Demokratska svest tako ostaje ~isto na~elnog karaktera, dok
se u politi~kim procesima sve vi{e ukorewuju birokratska praksa ~inovni-
ka, samovoqa i malogra|anske tradicije. Najzna~ajniji srpski predvodnik tog
vremena, Milo{ Obrenovi}, upravo se u takvim socijalnim uslovima afir-
misao kao izvanredno ve{t i prepreden politi~ar, uporni branilac srpskih
nacionalnih interesa i realizator dr`avotvornih ciqeva, ali i kao surovi
i bezobzirni progoniteq svih alternativnih politi~kih opcija i wihovih pro-
tagonista.
Milo{evom autokratskom re`imu, samovoqi lukavog, inteligentnog i
prepredenog vlastodr{ca, te`ak udarac je zadat usvajawem Sretewskog usta-
va, 1835. godine. Iako taj izrazito liberalni ustavnopravni akt nije bio du-
gog veka, on je ozna~io po~etak sna`nog manifestovawa srpskog demokratskog
potencijala koji }e naredne ~etiri godine sistematski nagrizati kne`evu mo},
uticaj i autoritet, pa u krajwem ishodu dovesti do Milo{evog obarawa sa vla-
darskog trona. “Tad se prvi put kod naroda u Srbiji pokazala jedna osobina
koju pa`qiv posmatra~ mo`e da primeti i docnije kod velikih prekretni-
ca; kad narodne mase steknu uverewe da je potrebna neka promena u dr`avnoj
politici i protiv vladao~eve voqe, onda se postupno stvori takvo op{te ras-
polo`ewe i javno mi{qewe da wegovom pritisku ne mo`e odoleti nijedan vla-
dalac. On mu mora popustiti i ukloniti se ili izgubiti glavu i presto.” (Va-
sa ^ubrilovi}: Istorija politi~ke misli u Srbiji XIX veka, “Narodna kwi-
ga”, Beograd 1982, str. 112.) Ali, nakon Milo{evog pada, Srbija se na{la u si-
tuaciji da, posle izrazite autokratije, iskusi kako izgleda vlast birokrat-
976
ske oligarhije i wen koncept policijske dr`ave. Pored toga, slom Milo{e-
vog li~nog re`ima omogu}i}e povratak sna`nog turskog uticaja u Srbiji, po-
kazuju}i tako da ekstremni otklon politi~kog klatna u bilo kom pravcu pro-
izvodi nesagledive negativne posledice. Uostalom, i autokratska i oligar-
hijska opcija uspavale su daqu realizaciju nacionalnooslobodila~kih i op-
{tih dr`avotvornih te`wi srpskog naroda. Iskrene i duboko ukorewene na-
rodne te`we bile su u ogromnom raskoraku sa sebi~nim i samoqubivim am-
bicijama vlastodr`aca. Na toj liniji odvija}e se i diferencirawe proru-
ske, nacionalne, u odnosu na skorojevi}ku i poltronsku prozapadnu orijen-
taciju srpskih politi~kih predvodnika.
Godine 1844. zna~ajan preokret se desio izradom “Na~ertanija” Ilije Ga-
ra{anina kao prvog pisanog sveobuhvatno koncipiranog plana srpske dr`av-
ne politike zasnovanog na op{tenacionalnim oslobodila~kim i sveobuhvat-
nim dr`avotvornim te`wama. To }e biti osnovni politi~ki putokaz za na-
rednih sedamdeset godina razvoja i {irewa srpske dr`ave. Izvestan uticaj poq-
skog emigranta Adama ^artorijskog i ~e{kog Frawe Zaka na pisawe ovog po-
verqivog dokumenta dove{}e do isticawa izvesnih jugoslovenskih te`wi i
inauguracije wihovih potowih pogubnih posledica. Gara{anin je svestan traj-
nog i nepromewivog austrijskog neprijateqstva prema srpskim nacionalnim
aspiracijama, pa prvenstveno insistira na srpsko-ruskom savezu kao najpri-
rodnijem, pod uslovom da Rusija srpsko teritorijalno pro{irewe u punom et-
ni~kom opsegu prihvati i kao svoj izvorni interes. Legitimisti~ko utemeqe-
we srpskih nastojawa ispoqava obrazlagawem evropske geopoliti~ke nu`no-
sti obnavqawa srpskog carstva na ru{evinama turske imperije. “Postavqa-
ju}i kao uslov za ujediwewe Bosne i Srbije na~elo pro{irewa, ne ujediwewe,
stavqaju}i srpsku dinastiju na ~elo nove dr`ave, i pro{iruju}i ure|ewe Sr-
bije na nove zemqe, Gara{anin je 1844. dao osnove velikosrpskoj politici uje-
diwewa.” (str. 139.) Velika je Gara{aninova zasluga {to je tradicionalno srp-
sko istorijsko pravo doveo u sklad s na~elom prava na samoopredeqewe naro-
da koje je proklamovala Francuska gra|anska revolucija.
Revolucionarna previrawa u Evropi afirmisa}e kao kqu~ni politi~-
ki princip proklamovano na~elo narodnog suvereniteta koje je u srpskoj na-
cionalnoj svesti vekovima razvijano, tako da je celokupna srpska istorija pre-
ma wemu prekomponovana i reinterpretirana u svojevrsnom idealisti~kom
i romanti~arskom zanosu. Novostasala srpska inteligencija preuze}e primat
u daqem afirmisawu nacionalne svesti, modelirawu idejnih koncepata, ar-
tikulisawu politi~ke akcije i kreirawu neposrednih ciqeva i ideolo{kih
vrednosti. Pravoslavnoj i seqa~koj demokratskoj komponenti srpskog naci-
onalizma, koja }e vekovima negovati stare dr`avotvorne tradicije, evropej-
ski obrazovana inteligencija dodaje prosvetiteqski `ar moderne raciona-
listi~ke misli. Op{teprihva}enim vrednostima evropske kulture i civili-
zacije utiskuje se u doma}oj recepciji dubok srpski nacionalni pe~at, pa se
tako one preoblikuju i prilago|avaju ve} sazrelim politi~kim stremqewi-
ma jednog naroda kome nikada nije nedostajala svest o sopstvenoj veli~ini, ali
je zato bio bez premca i po te`ini isku{ewa koja je istorija pred wega posta-
vqala. Gotovo da nema te evropske zemqe u kojoj je ideja narodnog suverenite-
ta i parlamentarizma na{la pogodnije tlo nego u du{i srpskog naroda koga
977
je parlamentarizam neodoqivo podse}ao na tradicionalnu sabornost i kolek-
tivno odlu~ivawe o sudbinskim pitawima i opredeqewima. Ni vladarska sa-
movoqa, ni birokratski centralizam, ni surova policijska represija tu ide-
ju vodiqu nisu za du`e vreme mogli izbrisati kao osnovnu karakteristiku op-
{te dru{tvene svesti. Najvi{e razvojne oblike evropske demokratije i libe-
ralizma srpski narod je ose}ao i prihvatao kao ne{to izvorno svoje, {to mu
je od pamtiveka pripadalo, bilo svojstveno i neodvojivo. Zapravo, neporeci-
vo i neoduzimqivo. Uostalom, Srbi su i u vreme cara Du{ana imali, ako ne raz-
vijen i kompletan ustav, onda sigurno krajwe jasno formulisan osnovni prin-
cip savremene ustavnosti i zakonitosti. Institucija vlasti, zapravo komplet-
na dr`avna struktura, konstantno je kasnila za ubrzanim napredovawem ovog
oblika kolektivne svesti, ali mu se kad-tad morala prilagoditi i wegova na-
~ela u praksi primeniti.
Demokratija i liberalizam kao osnovna ideolo{ka obele`ja srpske poli-
ti~ke misli glavnog protivnika redovno su imali u monarhiji i monarhizmu
kao svom apsolutisti~kom antipodu. Monarhizam je bio jak i opasan zbog toga
{to je i on, bar formalno, obavijen monarhisti~kim pla{tom, a uz to je ve{to
manipulisao apologijom vladara iz epskih narodnih pesama. On je kqu~no upo-
ri{te nalazio u konzervativizmu patrijarhalne seqa~ke dru{tvene sredine,
koja je manifestovala konstantnu kontradiktornost slobodarskih stremqewa
i vladarskog kulta. Narodnom oku je prijao dvorski ceremonijal, ali je mozak
pru`ao racionalni otpor nekontrolisanoj samovoqi, a srce odisalo srybom
prema zloupotrebama vlasti i enormnim privilegijama tek stasalog vladaju-
}eg sloja, neosetqivog na svakodnevne narodne nevoqe i sirotiwsku muku. Mo-
narhija je predstavqala dodatni podstrek korupciji, koja je iz orijentalnog sve-
ta preuzimana kao uobi~ajeni manir, redovan oblik socijalnog pona{awa ko-
ji sistematski ugro`ava duhovno zdravqe nacije i rasta~e politi~ke institu-
cije dr`ave. Svoje nemirewe sa apsolutizmom Srbi su iskazivali u~estalim oba-
rawem ili ubijawem apsolutisti~kih vladara, shvataju}i da oni predstavqaju
ozbiqnu smetwu potpunoj realizaciji glavnih nacionalnih ideala.
Razvoj parlamentarne demokratije u Srbiji doveo je do pojave prvih poli-
ti~kih partija, Konzervativne i Napredwa~ke, kao kabinetskih i birokrat-
skih, a ubrzo zatim Radikalne kao politi~ke stranke u pravom smislu re~i, sa
razvijenom partijskom infrastrukturom. Srpska narodna radikalna stranka
Nikole Pa{i}a preuzela je primat u kreirawu srpske nacionalne politike
i strategije wene realizacije. Kako zapa`a Vasa ^ubrilovi}, Nikola Pa{i}
preuzima od Ilije Gara{anina “politiku oslawawa na Rusiju i zapadne sile,
mr`wu prema Austriji i uskosrpske spoqnopoliti~ke zadatke: odbrana neza-
visnosti, saradwa s drugim balkanskim narodima, ujediwewe Srpstva, ukqu-
~uju}i Bosnu i Hercegovinu, Staru Srbiju i Makedoniju i Crnu Goru s izla-
zom Srbije na more. Vide}emo da on re{ewe ovih zadataka posmatra sa stano-
vi{ta odnosa velikih sila i vojne snage Srbije. Pritom, on te`i wenom pro-
{irewu, a ne ujediwewu s ostalim srpskim i jugoslovenskim zemqama prime-
nom na~ela prava samoopredeqewa naroda.” (str. 289.) Jedan broj istaknutih
intelektualaca krajem devetnaestog veka prepu{ta se ma{tawima o jugoslo-
venstvu pripremaju}i tako pogodno tlo za najve}u srpsku zabludu svih vreme-
na i nesagledivu nacionalnu nesre}u.
978
Objavquju}i na po~etku Prvog svetskog rata da su weni ratni ciqevi oslo-
ba|awe i ujediwewe svih ju`noslovenskih naroda, Srbija je krenula u sunovrat
kojim }e prokockati sve rezultate uspe{nih oslobodila~kih ratova. U kraj-
we nepovoqnoj op{toj politi~koj klimi eufori~nog jugoslovenstva, Nikola
Pa{i} kao vode}i srpski dr`avnik odlu~io je da se ne suprotstavqa bujici,
nego da je poku{a kanalisati u srpskom interesu. Pa{i} je “dobro ocewivao
zna~aj Srbije i wen uticaj na ostale Srbe, ali je Srbiju uzdizao iznad Srpstva,
ne{to kao izvor, upori{te svega {to je srpsko, i jo{ iznad toga; nemawi}ka
dr`avna tradicija bila je poja~ana kod wega dr`avnom tradicijom Srbije XIX
veka. Za wega je Srbija bila simbol svih srpskih `eqa, pa nije hteo da mewa we-
no ime. Jugosloven, jugoslovenstvo, Jugoslavija kao jedinstven pojam za sve na-
rode na Slovenskom Jugu Pa{i}u su bili tu|i, nerazumqivi; sve mu je to po-
malo mirisalo na austrijan{tinu.” (str. 346.) Za slu~aj ujediwewa, Pa{i} se
zalagao za unitarnu i centralizovanu dr`avu na temequ srpskih dr`avotvor-
nih tradicija. “Ne mo`eli to, po Pa{i}u, onda je trebalo da se organizuje dr-
`ava na federalisti~koj osnovi, ali tako da Srbija pripoji sebi sve one obla-
sti s one strane Drine i Save, koje su, po wegovom mi{qewu, ili na osnovu isto-
rijskog prava ili zbog etni~ke ve}ine srpske, pripadale Srbiji. Tu se pre sve-
ga mislilo na Bosnu i Hercegovinu, Vojvodinu sa Sremom i jedan deo Dalma-
cije. Zatim bi do{lo ujediwewe Crne Gore sa Srbijom. Oko Srbije iz 1913. oku-
pqena Vojvodina, Bosna i Hercegovina, Crna Gora sa ju`nom Dalmacijom, stvo-
rila bi se Velika Srbija u okviru jugoslovenske federacije. I po veli~ini i
po broju stanovni{tva ona bi bila mnogo ve}a od Hrvatske i Slovenije. U ova-
kvoj federativnoj Jugoslaviji Srbija bi bila ja~a nego Pruska u ujediwenom
Nema~kom Rahju posle 1870.” (str. 358–349.) Zato je bilo kakva jugoslovenska fe-
deracija po istorijskim pokrajinama Pa{i}u bila totalno neprihvatqiva. Ni-
je mu ni padala na pamet mogu}nost da srpski narod u celosti ne `ivi u jednoj
i jedinstvenoj federalnoj jedinici. S druge strane, prevlast Srbije u bilo ka-
kvoj budu}oj jugoslovenskoj dr`avi nije se smela ni~im dovoditi u pitawe.
II.. Dr`avotvorni projekat Velike Srbije
1. Kwiga Ernesta Denija o Velikoj Srbiji
Obimne nau~ne studije pod naslovom “Velika Srbija” do sada su napisa-
li samo Ernest Deni i Vladimir ]orovi}. Pored lista koji je pod tim nazi-
vom izlazio u vi{e navrata, Milan Jevti} je u Wujorku 1919. godine na srp-
skom jeziku objavio kwigu “Velika Srbija” kao zbirku novinskih ~lanaka, ob-
javqenih u emigrantskoj {tampi u prethodnih sedam godina, dok je ve} 1915. go-
dine uredni{tvo “Srpskog Juga” objavilo kalendar “Velika Srbija”, s ve}im
brojem eseja, se}awa i pesama sa izrazito patriotskim nabojem. To je sve, kad
je re~ o samostalnim publikacijama. Postoji ve}i broj rasprava, eseja i pole-
mika u nau~nim, stru~nim i publicisti~kim ~asopisima koji tretiraju pita-
we Velike Srbije, ali wihovu analizu moramo ostaviti za neku drugu prili-
ku. U ovoj studiji moramo se ograni~iti na najzna~ajnije radove koji nam omo-
gu}avaju potpunije sagledavawe srpske dr`avotvorne ideologije kao osnovnog
izraza i te`we srpskog nacionalizma.
979
 Kwiga Ernesta Denija “Velika Srbija” objavqena je 1915. godine u Pari-
zu i sve donedavno nije prevo|ena na srpski jezik. Napokon je wen srpski pre-
vod objavqen u radikalskom nau~nom ~asopisu “Srpska slobodarska misao” broj
1/2002. Deni je kwigu napisao skoro u jednom dahu, fasciniran srpskim heroj-
stvom i veli~anstvenim pobedama na po~etku Prvog svetskog rata, ali isto-
vremeno ponesen bujicom simpatija koja je preplavila Francusku zbog neo~e-
kivanog i gotovo nepojmqivog uspeha malog, dalekog i ranije potcewivanog sa-
veznika. Objasniv{i prethodno geografski polo`aj srpskog naroda i uticaj
tog polo`aja na nacionalnu istoriju, Ernest Deni isti~e: “U bici koju veko-
vima vodi, iz dana u dan, populacija se istovremeno pre~istila i iskalila. He-
rojskim vrlinama i neukrotivoj postojanosti, treba dodati pronicqivu inte-
ligenciju i veliku spretnost. Motre}i na broj~ano neuporedivo ja~e nepri-
jateqe, nau~ila je da mrzi smrt i da osujeti, svojim suptilnim pojavqivawem,
stalne zavere protivnika, ~eli~ila je nerve i zna da objedini, do stoji~ke str-
pqivosti koju podnosi bez malodu{nosti i `alopojki, najte`e patwe, razbo-
ritu odva`nost koja osuje}uje sve zamke i ~eka povoqne prilike. Weni su he-
roji odva`ni i neustra{ivi, a ratnici su joj u isto vreme diplomate.” (str. 33.)
Britkom geopoliti~kom analizom istorijskih zbivawa i politi~kih prili-
ka on ukazuje da su protivre~nosti izme|u Srbije i Austrije toliko velike da
jedan od ta dva rivala jednostavno mora da nestane.
Austrija je Srbiju kao dr`avu mogla tolerisati sve dok je bila u stawu da
je instrumentalizuje. Stvarno nezavisna srpska dr`ava Be~u je bila prosto ne-
podno{qiva. “Princip nacionalnosti, onakav kakvim ga mi shvatamo u pro-
stoj formi, tj. kao savez, u okviru iste politi~ke grupe, qudi koji govore is-
tim jezikom i koji `ele da dele istu sudbinu, neizbe`no implicira uni{te-
we Austrije i stvarawe Velike Srbije.” (str. 86.) Deni pritom podrobnije ana-
lizira izvornu prirodu srpskog nacionalizma i zakqu~uje da nacionalni prin-
cip “proizilazi iz `eqe za sre}om koju svako nosi u sebi i koja se me{a sa po-
trebom za potpunim razvojem na{ih delotvornih sposobnosti. Posledwi do-
ga|aji su pokazali da su naj~vr{}e politi~ke grupe, najukorewenije navike i
najja~a ube|ewa, no{eni kao slamka talasom patriotizma, ~im je nacionalno
postojawe ozbiqno ugro`eno... Sve u svemu, svugde gde se oseti da je nezavisnost
zemqe dovedena u pitawe, svi interesi i strasti ni`e vrednosti nestaju, jer
svako zadirawe, ~ak i najmawe, u slobodni razvoj zajedni~kog `ivota, odmah sma-
wuje materijalnu i intelektualnu mo} jednog naroda. Zatim se time smawuje kre-
ativna mo} svakog pojedinca, umawuju}i wegovu vrednost i u wemu samom u ve-
likoj meri uni{tava razloge za `ivot. Rad, sloboda i sre}a su sinonimi. Pa-
triotizam je najvi{i oblik morala, jer je osnovni uslov sre}e i korisnog ra-
da, {to su u stvari qudski ciqevi.” (str. 86.)
Detaqnom istorijskom analizom balkanskih politi~kih prilika devet-
naestog i po~etkom dvadesetog veka Deni afirmi{e snagu srpske nacionalne
ideje i wenu materijalizaciju u balkanskim ratovima, potvr|enu neverovatnim
pobedama s po~etka Prvog svetskog rata. Srbi su snagom sopstvenog narodnog
duha, hrabro{}u i odlu~no{}u osloba|ali i ujediwavali delove svoga naroda
i nacionalne teritorije. “Pansrpski program nije proizvod ma{te {a~ice sa-
walica. Istorija i etnografija su ga nametnule politi~arima. On proizlazi
iz svesti naroda koji ve} vi{e vekova te`i da, neprestanim i jednodu{nim na-
980
porom, izme{a svoje sudbine.” (str. 161.) Srpsku te`wu za prikqu~ewem svih
srpskim narodom naseqenih austrougarskih predela Deni smatra sasvim pri-
rodnom i opravdanom. Uostalom, kako ilustruje, primera radi, “poricati ita-
lijansku su{tinu Toskane bilo bi isto toliko ~udno kao i poricati srpsku su-
{tinu Splita ili [ibenika.” (str. 162.) Ernest Deni tako|e gaji zablude u po-
gledu mogu}nosti i svrsishodnosti zajedni~ke dr`ave Srba, Hrvata i Slove-
naca, odnosno ukqu~ivawa svih Hrvata i svih Slovenaca u Veliku Srbiju, ka-
ko on insistira, ali vrlo upe~atqivo upozorava na dalekose`ne negativne po-
sledice eventualnog prenebregavawa srpskih nacionalnih interesa. “Srbija,
slobodna, netaknuta, cela, predstavqa garanciju mira; Srbija, osaka}ena, ne-
pravedno li{ena svog legitimnog poseda, prevarena u vezi sa prirodnom vred-
no{}u svojih herojskih napora, osu|ena je na politiku osvete.” (str. 171.)
Mo`da je posebno interesantno ovde preneti Denijev poku{aj delimi~-
ne karakterizacije srpskog naroda kroz veoma lucidno zapa`awe. On ka`e: “Sr-
bi imaju nedostatke koji poti~u od wihovog temperamenta i obrazovawa. Wi-
hova je voqa nestabilna; wihovo se nepoverewe brzo budi i doga|a im se da, bez
dovoqno razmi{qawa, donesu odluke zbog kojih se brzo kaju. Nemaju uvek pra-
vi ose}aj o tome {ta su wihove obaveze prema dr`avi, tako da veoma ~esto `r-
tvuju dr`avne interese svojim prolaznim, ali jakim qutwama; prijem~ivi su
na zvu~ne parole i tobo`we optu`be; zaboravqaju u~iwene usluge; vi{e sklo-
ni heroizmu, nego razmi{qawu, po{to su puni poleta, olako veruju, poput Fran-
cuza, da se wihov nehat lako mo`e popraviti. Duga turska vladavina za vreme
koje nikada nisu bili sigurni da }e ubrati plodove svoga rada, nije u wima raz-
vila sklonost ka kontinuiranom radu. To su ju`waci koji vole govore i zaba-
vqaju se tako {to, u krugovima dima cigarete, slede trag svojih snova. Wiho-
ve unutra{we sva|e i wihova nepostojanost bili su oru`je u rukama Nemaca
i Ma|ara koji su imali interese u tome da Srbi prave {to ve}e gre{ke. Wi-
hovi neprijateqi nisu videli ili nisu `eleli da vide vi{e kvalitete srp-
skog naroda, wegovu elasti~nost sticanu u te{kim vremenima, fino}u i o{tri-
nu wegove inteligencije, naro~ito postojanost wegovog idealizma i ~vrsti-
nu wegove voqe koji su se, uprkos mnogim vidqivim oscilacijama, odr`ali.
Vetrovi talasaju povr{inu reke, ali ne mewaju wen tok.” (str. 77–67.)
2. Kwiga Vladimira ]orovi}a
o realizaciji koncepta Velike Srbije
U vreme objavqivawa svoje kwige “Velika Srbija”, 1924. godine, jedan od
najve}ih srpskih istori~ara svih vremena, Vladimir ]orovi}, bio je ube|en
da je rezultatima Prvog svetskog rata u celosti i definitivno realizovana
srpska dr`avotvorna ideja, koju je jo{ Stevan Nemawa razvio u jedan racio-
nalan i konzistentan dr`avni sistem utelotvoren na nacionalnoj samosvesti.
Upravo je svest o nacionalnom jedinstvu bila osnovna snaga suzbijawa obla-
snih partikularizama i uobi~ajene feudalne razdrobqenosti i me|usobnog
suprotstavqawa. Velikog uticaja na formirawe takve svesti sigurno su ima-
li i svojevremeni ^aslavqevi dr`avotvorni podvizi, a jo{ vi{e Bodinovo
osamostaqivawe u odnosu prema vizantijskoj vlasti sredinom XI veka i uspe-
{no objediwavawe svih srpskih zemaqa. U slede}em veku Ra{ka }e pokazati
981
jo{ ve}i stepen dr`avotvorne vitalnosti zahvaquju}i gor{ta~kom slobodar-
skom mentalitetu i patrijarhalnom moralu. Mnogo joj je, pri tome, pomogao i
centralni geografski polo`aj u odnosu na sve ostale srpske zemqe, kao i ve-
}i stepen otpornosti na katoli~ke uticaje, pod koje je uvek lak{e padalo srp-
sko primorje.
Iako je po ro|ewu kr{ten prema katoli~kom obredu, Stevan Nemawa je vr-
lo rano shvatio da je pravoslavqe primerenije srpskom narodnom bi}u, sagla-
snije tradiciji i verovawu. Kao ro|eni Ze}anin, iz okoline Podgorice, on je
Ra{ku u~inio svojim centralnim politi~kim upori{tem i odatle vlast pro-
{irio na skoro sve ostale srpske zemqe. Osnovnu gre{ku je napravio kad je pri
povla~ewu sa prestola zemqu podelio tako {to je ra{ki presto poverio sinu
Stevanu a zetski sinu Vukanu. Bra}a su ubrzo u{la u me|usobni `estoki sukob,
upli}u}i u wega okolne zemqe i papu. Sveti Sava, najmla|i Nemawin sin, us-
peo je da pomiri zava|enu bra}u i docnije spre~i potpuno rimokatoli~ewe Sr-
bije kad se, 1217. godine, Stevan Prvoven~ani krunisao papskom krunom. Postig-
nuv{i autokefalnost Srpske pravoslavne crkve od nikejskog patrijarha i po-
stav{i prvi wen arhiepiskop, ponovo kruni{e svoga brata, ovog puta pravo-
slavnom krunom. Docniji vladari iz dinastije Nemawi}a, uprkos povremenim
krizama i unutardinasti~kim sukobima, {irili su postepeno srpsku dr`avu,
da bi ona svoj sredwevekovni vrhunac dostigla pod carem Du{anom.
Me|utim, kako isti~e ]orovi}, “Du{an je, opijen pobedama, obuhvatio da-
leko ve}i krug od onog koji bi bio mogu} da se priqubi i asimiluje novoj dr-
`avi. Wegova osvajawa donela su gotovo vi{e zemqe od onog {to je ve} imao.
I, {to je jo{ va`nije, donela su tu| elemenat. Srpska dr`ava, mada nije bila
mlada, nije, ipak, imala jo{ ni dovoqno ve{tine ni dovoqno vremena da u no-
ve pokrajine unese svoj duh; a to i ina~e nije bilo lako. Gr~ki elemenat, sa svo-
jom nadmo}nijom i du`om kulturom, mogao je biti politi~ki savladan, ali ne
i duhovno; a naro~ito ne onda kad je on u sastav nove dr`ave ulazio u veoma ve-
likom broju i u mnogim oblastima bio daleko prete`niji od slovenskog. Po-
sle, te su zemqe bile osvojene, a ne pridru`ene; u wima je ostao jak trag stare
pripadnosti i ose}awa za wu, i one su bile pokorne samo dotle dok su verova-
le da bi svaki poku{aj trzawa bio u krvi ugu{en. Najzad, pri takvoj nagloj ak-
tivnosti centralna dr`avna vlast morala je da slabi; jedno s toga {to je car,
nosilac te vlasti, bio zauzet vojnim pokretima i jedva postizao da obrati pa-
`wu i na unutra{wu organizaciju; a drugo s toga {to je tolika ra{irenost, u
ono vreme slabih veza i te`ih komunikacija, onemogu}avala lak pregled i ne-
posredan nadzor. Posledica toga be{e ja~awe pojedinih oblasnih gospodara,
razvijawe izvesnih centrifugalnih tendencija i na kraju raspadawe dr`ave
u pokrajinske jedinice. Tome svemu do{la je kao hrana nagla smrt Du{anova,
u wegovoj punoj mu{koj snazi, i apsolutna nesposobnost wegovih naslednika.”
(V. ]orovi}: “Velika Srbija”, KIZ “Kultura”, Beograd 1990, str. 7-8.)
Prevelika brzina nije slutila na dobro, a nagli uspeh nije dugo trajao. Me-
|utim, ostala je slava i ushi}ewe da nadahwuje sva slede}a pokolewa, uliva sa-
mopouzdawe u sopstvene sposobnosti srpskog naroda. Bilo je dovoqno da se pod-
stakne vi{evekovni san o veli~ini i prikupi dovoqno snage za wegovu reali-
zaciju. Posle Du{anove smrti razbijena Srbija nije bila u stawu da se dugotraj-
no suprotstavi turskoj najezdi, ali iz narodne du{e vi{e nikakva sila nije mo-
982
gla da istera velikodr`avne ambicije i carske tradicije. Pou~en Du{anovim
gre{kama, stupaju}i na srpski kraqevski presto i kruni{u}i se 1377. godine
u manastiru Mile{evo, Tvrtko I Kotromani} je nastojao da svoju dr`avu {i-
ri skoro iskqu~ivo na srpskom etni~kom podru~ju. Ali, Tvrtko nije izvukao
dragocenu pouku iz dela Svetog Save, pa su wegovu dr`avu iscrpele i razbile
sve zao{trenije verske protivre~nosti tri me|usobno netrpeqive religije.
U vreme turskog ropstva jedini nosioci velikosrpske dr`avne ideje, we-
ni ~uvari i glorifikatori, bili su Srpska pravoslavna crkva i usmeno na-
rodno predawe. Srpska crkva se u potpunosti identifikovala sa dr`avom, a
vladarski rodoslov dinastije Nemawi}a predstavqa centralno mesto na ol-
taru pravoslavnih svetaca. Dr`avotvorne tradicije i crkveno u~ewe u teme-
qu su jedne izvorno narodne ideologije koja je vekovima ~uvala srpsku naci-
onalnu svest, ponos i dostojanstvo. Vera u slobodu izbrisala je iz kolektiv-
nog narodnog se}awa sve muke tipi~nog feudalnog dru{tvenog ure|ewa i stvo-
rila jedan prirodni i nacionalnim koloritom obojen demokratski koncept,
koji je u vreme osloba|awa iz turskog ropstva, kad su Evropu razdirali beso-
mu~ni nasrtaji feudalne restauracije, spre~io da se u Srbiji zametne bilo ka-
kva tendencija obnove feudalizma, plemi}ke klase i kmetova.
Srpski nacionalni identitet sa~uvan je prvenstveno zahvaquju}i autoh-
tonoj pravoslavnoj veri i narodnom jeziku. Duhovna vlast Pe}ke patrijar{i-
je prostirala se u svim srpskim zemqama, posti`u}i ono {to svetovni vla-
dari nikada nisu bili u stawu da do kraja realizuju. Imalo je to i izvesnih ne-
gativnih posledica izra`enih kroz pravqewe sve dubqeg jaza prema pokato-
li~enim i islamizovanim Srbima, ~ija se nacionalna svest sve vi{e gubila
i kod kojih je mewawe vere zna~ilo odricawe od narodnosti, li{avawe kolek-
tivne svesti i se}awa, gubitak identiteta. Vite{ki duh juna{tva i po`rtvo-
vanosti nadahwivao je ~itava pokolewa ~ine}i srpski nacionalizam jednim
od najrazvijenijih, najja~ih i najnepokolebqivijih u svetskim razmerama. Ve-
kovima su se kroz to preplitale li~ne ambicije i grupne `eqe i htewa. Sve
je ~eznulo za starom slavom i hitalo u istom pravcu, nemilice tro{e}i ener-
giju i na sporadi~na me|usobna sukobqavawa, sujetu i surevwivost. Matica {i-
roke srpske reke prosto je morala da tro{i snagu i na samonikle virove i br-
zake, ali nije posustajala.
Srbi pod okupacijom katoli~kih zemaqa bili su ugro`eniji po pitawu
o~uvawa nacionalne svesti, nego oni koji su ostali u turskom ropstvu. Ali ta-
mo gde su srpske koncentracije bile ja~e i stabilnije, u Austriji i Ugarskoj,
kulturni procvat je bio ja~i i sveobuhvatniji, vr{e}i sna`an uticaj na sve osta-
le srpske zemqe. Kako zapa`a ]orovi}, analiziraju}i srpske politi~ke i kul-
turne prilike XVIII veka, “dobar deo na{ih obrazovanijih qudi gubio je ve-
ze sa svojima, stideo se wihove zaostalosti, suvi{e skorojevi}ki uletao u no-
ve kulture i dru{tva i tu se pretapao i gubio. Ali, zato je drugi deo ostajao
u narodu, vezan uza w dubqim korenom i ve}om qubavqu i nastojao da svojim
ste~enim znawem digne nivo op{te prosve}enosti kod nas.” (str. 16.)
Prvi srpski ustanak, iako je imao o~igledne karakteristike spontanite-
ta i naivnosti vo|stva, ubrzo je buknuo kao decenijama pripremana revoluci-
ja. “Tako se, eto, ve} za prvo pola godine ustanka, malo po{to je pro{ao prvi
prepad i qudi do{li sebi, stvara pomalo i sve odre|enije nacionalni program
983
nove srpske dr`ave. Ukoliko ga jo{ ne znaju da formuli{u sami vo|i, koji ga
nose u du{i i u ~itavom svom krvnom nasle|u, utoliko im ga sugeri{e okoli-
na i oni Srbi sa drugih strana, koji su u ustanku nazrevali nov pokli~ za na-
rodno okupqawe i novi zametak vaskrsavawu stare srpske dr`avne misli i tvo-
revine.” (str. 26.) Uspehu ustanka vi{estruko je pogodovala ~iwenica da je Ru-
sija u to vreme ozbiqnije zakora~ila na balkansko podru~je i stavila se u za-
{titu svojih istovernih srodnika. Ruska za{tita je ustanicima ulila novo sa-
mopouzdawe i dovela do neverovatnog oru`anog poleta i revolucionarnog us-
hi}ewa, koje je ve} odavno sazrelu nacionalnu ideju pretakalo u svima jasan i
razumqiv dr`avotvorni program.
Privremeni ustani~ki slom iz 1813. godine, najvi{e uslovqen Napoleo-
novim pohodom na Rusiju, nije mogao da uni{ti ogromni nacionalni entuzija-
zam koji se probudio na svim srpskim prostorima. I turske vlasti i evropske
sile bile su ube|ene da se Srbi uop{te ne mogu oporaviti od poraza, pogoto-
vo {to je turskim zlo~inima i progonima ustani~ka Srbija gotovo ostala bez
stanovni{tva. “O~evidno, qudi nisu poznavali one retke psiholo{ke osobi-
ne srpskoga naroda, karakteristi~ne za sve vekove wegove istorije, da je ba{
u najte`im ~asovima i, gotovo dotu~en, jednim silnim naporom unutra{we ener-
gije i vere u sebe, kidao spone i nalazio uvek dotle neslu}ene snage za uspeh.
Ta voqa za `ivot, to nepadawe i posle najsilnijeg udarca, to uporno izdr`a-
vawe gotovo umrtvqenog organizma, ~ini jednu od najdubqih snaga na{eg ple-
mena, izra`enu tako re~ito i jedinstveno etikom kosovske epopeje. Mo`e se
~ak re}i da smo mi uvek bili ja~i u nesre}i i da su sve lepe osobine na{eg na-
cionalnog morala razvijane bile samo u patwi i borbi. Vlast i ose}awe sile
stalno su uticali na nas kvare}i i davali na{im sirovim strastima punog ma-
ha i razoran razvoj.” (str. 37.)
Drugim srpskim ustankom, uz obilatu rusku politi~ku i diplomatsku po-
mo}, stvoreni su temeqi moderne srpske dr`avnosti. ^itav vek Srbi su nasta-
vqali nacionalne oslobodila~ke napore, ali i izgra|ivali pravnu struktu-
ru dr`ave. Uspeli su da izbegnu obnovu relikata feudalizma i okrenu se for-
mirawu savremenog evropskog gra|anskog dru{tva na podlozi jakog i ekonom-
ski slobodnog seqa{tva, ali neprekidno suo~eni s me|udinastijskim borba-
ma kara|or|evi}evaca i obrenovi}evaca, vladarskom samovoqom, apsolutisti~-
kim tendencijama, a ne{to docnije sa svesrpskim vladarskim pretenzijama di-
nastije Petrovi}a. Uporedo sa potiskivawem Turaka i teritorijalnim {ire-
wem na ju`ne srpske predele, Srbija se sve vi{e suo~avala sa rastu}im austrij-
skim apetitima i u tom nema~kom faktoru videla izvore budu}eg ugro`ava-
wa sopstvene nezavisnosti. Austrijanci i Ma|ari }e sve vi{e sputavati na-
cionalna prava Srba pod svojom vla{}u, a ujedno sputavati srpske napore u ci-
qu definitivnog proterivawa Turaka sa Balkana.
Kroz celi XIX vek svi Srbi su ispuweni te`wom da se definitivno na-
cionalno oslobode i ujedine u celovitu dr`avu koja }e obuhvatiti sve srpske
teritorije. Nijedan srpski vladar, nijedna garnitura vlasti nije spremna da
se takvim nastojawima direktno suprotstavi rukovo|ena uskim vlastodr`a~-
kim interesima, ali u vreme kneza Mihaila Obrenovi}a Srbija se otvoreno
stavqa u ulogu svesrpskog, {to je svakako zna~ilo i velikosrpskog Pijemon-
ta. Mihailova prerana smrt, kao rezultat me|udinasti~kih trvewa i zavera,
984
osujeti}e za du`e vreme sve wegove velikodr`avne planove, ali ne}e mo}i da
suzbije i ugasi usplamtele ideje i op{tenarodni slobodarski pokret. Bosan-
skohercegova~ki ustanak 1875. godine wihov je logi~ni izraz, koji je u rat uveo
Srbiju, Crnu Goru i Rusiju, mada je knez Milan svim silama poku{avao da osta-
ne po strani. Kne`eva malodu{nost i tajno sporazumevawe s be~kim vlasti-
ma sputali su srpski dr`avni aparat i prili~no sterilisali vojni~ke napo-
re, ali je ruska intervencija spre~ila ozbiqniji poraz Srba. Me|utim, ni ru-
ska diplomatija nije bila dovoqno sna`na da spre~i austrijske pretenzije na
Bosnu i Hercegovinu, a bila je optere}ena i sopstvenim interesima na bugar-
skom podru~ju i ~ak, zbog Milanove prevrtqivosti i nepouzdanosti, u jednom
trenutku primat dala bugarskim nau{trb srpskih interesa.
Na Berlinskom kongresu 1878. Srbiji i Crnoj Gori je priznata nezavisnost
i izvesno teritorijalno pro{irewe, ali je Austro-Ugarskoj omogu}eno da oku-
pira Bosnu i Hercegovinu i Novopazarski sanyak, {to je bio te`ak udarac srp-
skom nacionalnom romantizmu. To }e uskoro preneti te`i{te balkanskih kon-
flikata na sever i izazvati novo nagomilavawe srpske nacionalne energije, od-
lu~nosti i borbenosti. Knez Milan, nedorastao istorijskim izazovima i naci-
onalnim te`wama, udaqava se od oslonca na Rusiju, sklapa tajnu konvenciju s Be-
~om, u zemqi progoni politi~ke protivnike, surovo se obra~unava sa liberal-
nim pogledima i demokratskim tendencijama, ali ulazi u opasni, besmisleni rat
sa Bugarskom, koji je Srbiji naneo ogromnu {tetu. Krizu nacionalne svesti zva-
ni~ne Srbije delimi~no je nadoknadila {iroka nacionalna politika crnogor-
skog kwaza Nikole Petrovi}a, koji unosi novu `ivotnu snagu srpskoj veliko-
dr`avnoj ideji i budi nacionalno odu{evqewe vaskolikog Srpstva.
Crna Gora je bila suvi{e mala i slaba za neku ozbiqniju nacionalnu ak-
ciju, ali je uvek bila tu da opomiwe i podsti~e. Apsolutisti~ke te`we vla-
darske u woj su bile jo{ izra`enije, tako da je borba za demokratske promene
i u Srbiji i u Crnoj Gori podrazumevala vrlo visok egzistencijalni interes
za onoga ko se u wu upu{ta. Ipak, dinasti~ki prevrat u Srbiji, 1903. godine,
ozna~io je otvarawe vrata velikom nacionalnom poletu, dugoro~nom ustoli-
~ewu radikalske vlasti i dr`avni~kih vizija Nikole Pa{i}a, te doveo do slav-
nih pobeda u balkanskim i Prvom svetskom ratu. Tome je prethodila {iroka
i dobro organizovana ~etni~ka akcija u staroj i ju`noj Srbiji. Srbiju nije mo-
gao zaustaviti i pokolebati ni carinski rat, ni aneksiona kriza, a wena iz-
dr`qivost i nepokolebqivost tako su samo prolazili kroz dragocenu probu
za budu}i kolosalni nacionalni podvig. I onda, kad je srpski narod bio na vr-
huncu mo}i i slave, kad je ve} imao postignutu Veliku Srbiju, dolazi stra{na
gre{ka, neverovatna nesmotrenost i glupost vladara, zabluda vode}ih inte-
lektualaca – ulazak u zajedni~ku dr`avu. Ono {to je Vladimir ]orovi} sma-
trao realizacijom dr`avotvornog projekta Velike Srbije uni{tilo je plo-
dove svih srpskih pobeda i osudilo nas da dvadeseti vek provedemo u ropstvu
i patwi, izlo`eni genocidu i da nam pri wegovom kraju dr`ava bude u ru{e-
vinama, narod moralno klonuo, u bedi i o~ajawu.
]orovi} sve to nije mogao znati ni naslutiti. Nikola Pa{i} kao da je
ne{to slutio, a vojvodu @ivojina Mi{i}a je zebwa obuzimala. Usijana glava
Aleksandra Kara|or|evi}a, slepa i gluva za sve oko sebe, snevala je fantazma-
gori~ne snove i nedoraslog vladara uvodila u sve ve}e gre{ke. Zavr{avaju}i
985
svoju kwigu, Vladimir ]orovi} je ipak Srbima znao da ostavi amanet, prepo-
ruku: “Sve ovo veliko {to danas imamo, postignuto nad~ove~anskim napori-
ma, ostaje kao amanet mla|ima, da ga razviju i upotpune. Di`u}i se na nama, oni,
prirodno, treba da se popnu vi{e od nas. Mi mirne savesti mo`emo re}i da je
malo koji nara{taj dao svojim naslednicima ve}e od onog {to mi ostavqamo...
Ako ~ovek sme da stavqa `eqe za budu}nost, onda je samo jedna: da u du{ama no-
vog nara{taja bude uvek dovoqno razumevawa i, po potrebi, sledovawe prime-
ru neminovne i ve~ite Velike Srbije!” (str. 95.)
3. Velikosrpski koncept Srpskog kulturnog kluba
U istorijskim spisima zabele`eno je svedo~anstvo da je prvi termin Ve-
lika Srbija upotrebio grof \or|e Brankovi} 1683. godine, u vreme dok su Tur-
ci opsedali Be~. Brankovi} je austrijskom dvoru ponudio pisani elaborat oslo-
bo|ewa i ujediwewa svih srpskih zemaqa u Veliku Srbiju koja bi definitiv-
no spre~ila daqe turske prodore u centralnu Evropu. Dok mu je gorelo pod
nogama, Be~ je prihvatao taj projekat, ali ~im su Turci potisnuti, odustao je
i primat dao sopstvenim planovima da ovlada celim Balkanom i anektira ga.
Brankovi} je u to vreme bio despot Banata, Srema i Hercegovine, na osnovu
proklamacije austrijskog cara Leopolda. Pobuwivao je na ustanak Srbe na oku-
piranim teritorijama i tako zna~ajno slabio turski pritisak. Kad su Turci
uz ogromnu srpsku pomo} potisnuti, car je u grofu Brankovi}u sagledao no-
vu opasnost po austrijske strate{ke interese, uhapsio ga i 22 godine dr`ao
u zato~eni{tvu, gde je Brankovi} i umro 1711. godine u Hebu. Od tog vremena
sam pomen Velike Srbije predstavqa pravi bauk za Austriju, najve}u opasnost
koja preti i woj i celokupnom katoli~anstvu u pogledu `eqene isto~ne eks-
panzije.
Arhimandrit pivskog manastira i istaknuti hercegova~ki narodni pred-
vodnik, Arsenije Gagovi}, 1803. godine u Petrogradu zvani~nim predstavnici-
ma ruske vlade izla`e idejni projekat o stvarawu Velike Srbije. Sli~an, iz-
ri~ito velikosrpski plan, 1804. ruskom imperatoru upu}uje karlova~ki mitro-
polit Stevan Stratimirovi}. Ti planovi su predstavqali glavnu okosnicu
Kara|or|eve ustani~ke nacionalne politike. Wegovo daqe uobli~ewe i pre-
cizirawe postignuto je Gara{aninovim “Na~ertanijem”, koje nije obelodawi-
vano ali je predstavqalo orijentir za sve strate{ke dr`avni~ke poteze srp-
ske vlade u toku nekoliko decenija. On je primarno bio orijentisan na oslo-
bo|ewe i prisajediwewe ju`nih srpskih pokrajina, po{to je to u datim okol-
nostima bilo realnije, ali je izra`avao jasnu, mada indirektnu pretenziju i
prema severnim, s obzirom da je austrijska dr`ava u to vreme bila mnogo ja~a
i ~vr{}a od turske.
Protiv velikosrpske opasnosti anga`ova}e se celokupni austrougarski
propagandni aparat tokom celog XIXveka, a u tajnim izve{tajima ~elnika be~-
kog re`ima potvr|uje se da je velikosrpstvo ideologija koja je zahvatila sve
Srbe, usijala im glave, pogotovo otkako se na vojvo|anskom podru~ju Svetozar
Mileti} otvoreno eksponirao kao pobornik dr`avotvornog projekta Veli-
ke Srbije. To je postao i javni politi~ki program srpskih radikala u Vojvo-
dini, Slavoniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini.
986
Toliko je ideja Velike Srbije bila jaka da je u jednom trenutku i be~ki dvor,
uz podr{ku vojnih krugova, razmi{qao da teritoriju uga{enog srpskog vojvod-
stva proglasi Velikom Srbijom kao carskim protektoratom i tako srpski na-
cionalni polet upregne u kola habsbur{kih dinasti~kih ambicija i u perspek-
tivi pot~ini sve srpske zemqe pod firmom wihovog ujediwavawa. Ideja je ipak
bila nerealna u uslovima nesagledivo narasle srpske nacionalne euforije i
me|unarodne afirmacije ve} stvorenih nezavisnih srpskih dr`ava Srbije i
Crne Gore. Nakon okupacije Bosne i Hercegovine, Austrijanci i Ma|ari }e
u Velikoj Srbiji, kao ideji vodiqi i pogonskom gorivu srpskog dr`avotvor-
stva, gledati glavnu egzistencijalnu pretwu, a feldmar{al Konrad fon He-
cendorf osnovnim razlogom za preventivni rat protiv Srbije. Pogotovo je
taj strah habsburgovaca bio upe~atqiv kada je do wih stigla informacija da
je stvarawe Velike Srbije glavna politi~ka preokupacija tajne i u Srbiji ve-
oma uticajne oficirske organizacije Crna ruka.
Nemogu}nost funkcionisawa i stabilizacije prve jugoslovenske dr`a-
ve, usled sistematske hrvatske opstrukcije i subverzije, nedugo posle Prvog
svetskog rata postepeno }e trezniti srpske politi~ke predvodnike u pogle-
du stvarne mogu}nosti i realne perspektive zajedni~ke dr`ave sa Hrvatima
i Slovencima, pa }e se ideja Velike Srbije postepeno obnavqati u javnom `i-
votu. Prvo kroz formirawe Srpske stranke i naziv wenog slu`benog glasi-
la, a u martu 1928. godine radikalski narodni poslanik Puni{a Ra~i} je na
sednici Narodne skup{tine zahtevao da se dr`ava preuredi i preimenuje u
Veliku Srbiju. Prelomni trenutak je do{ao dr`avnim udarom, koji je pri-
kriveno izveden neustavnim formirawem Banovine Hrvatske. Po{to je Ra-
dikalna stranka tada bila potpuno razbijena, a Milan Stojadinovi} fizi~-
ki odstrawen iz politi~kog `ivota, nije bio mogu} organizovan partijski
otpor samovoqi regenta Pavla Kara|or|evi}a i izdajni~ke dvorske kamari-
le, pa je grupa najistaknutijih srpskih intelektualaca formirala Srpski kul-
turni klub koji }e reafirmisati velikosrpsku dr`avotvornu ideju, na`alost
prekasno, kako su naredni doga|aji pokazali, uvode}i srpski narod u novu isto-
rijsku tragediju.
Osniva~i Srpskog kulturnog kluba bili su Slobodan Jovanovi} i Dragi-
{a Vasi}. Formalno ili neformalno, svojim velikosrpskim idejama taj klub
}e za sebe vezati Vladimira ]orovi}a, Dragoslava Strawakovi}a, Stevana
Moqevi}a, Lazu Kosti}a, Nikolaja Velimirovi}a. Najzad je potpuno shva}en
veliki proma{aj napravqen prvodecembarskim aktom 1918. godine, a lamen-
tiralo se i nad propu{tenim prilikama da se izvr{i amputacija Hrvatske,
po kom pitawu je prvi ideju javno izneo Stojan Proti} u polemici sa Antom
Trumbi}em odmah po ujediwewu, kraq Aleksandar 1928. godine i Milan Sto-
jadinovi} 1937, nastoje}i da definitivno re{i hrvatsko pitawe, na{av{i se
zbog toga pod unakrsnom vatrom dvorskih ulizi~kih krugova i udru`ene opo-
zicije. Ideju Velike Srbije tridesetih godina svesrdno su propagirali Do-
brosav Jev|evi} i Radmilo Gr|i}, kao i Mladen @ujovi}, Zoran Andri}, Ni-
kola Stojanovi} i Vojislav Vujanac. Srpski kulturni klub je razvio {iroku
aktivnost organizuju}i predavawa, izdaju}i novine i razvijaju}i srpsku dr`a-
votvornu ideju na iznova probu|enoj nacionalnoj svesti.
987
 4. Ravnogorski velikosrpski koncept
Ravnogorski ~etni~ki pokret Dra`e Mihailovi}a prvenstveno se ruko-
vodio ideologijom velikosrpskog dr`avotvorstva. Velika Srbija je glavna pre-
okupacija skoro svih ~etni~kih boraca, wihovih komandanata i ideologa, ma-
da kao koncept ~esto nije do kraja razvijana. U prvo vreme osnovni tekst u ko-
me su izlo`ene vode}e ideje predstavqala je Moqevi}eva rasprava “Homoge-
na Srbija”, koja je slu`ila kao priru~nik ideolo{kog obrazovawa ravnogo-
raca i glavni propagandni materijal. Moqevi} se nije direktno suprotstavqao
opstanku Jugoslavije, ali je insistirao da se unutar jugoslovenske dr`ave ja-
sno ome|e sve srpske zemqe i one u~ine homogenim u etni~kom pogledu. Dra-
gi{a Vasi} i emigrantski ministar inostranih poslova Mom~ilo Nin~i} ve}
su bili na~isto s tim da Jugoslaviju uop{te ne treba obnavqati, ali iz jasnih
spoqnopoliti~kih razloga takav stav se nije javno iznosio. Ali u ~etni~koj
{tampi i propagandnim govorima istaknutih ravnogorskih aktivista Veli-
ka Srbija je bila osnovna preokupacija. Velikosrpska ideja je ovladala srp-
skim narodnim masama i sve do obrta u savezni~kom stavu nije dozvoqavala ko-
munistima da preuzmu inicijativu.
Slede}a Moqevi}eva rasprava “Mi{qewe o na{oj dr`avi i wenim gra-
nicama” pledira na definitivnom razgrani~ewu sa Hrvatima, doslednom ka-
`wavawu ratnih zlo~inaca i preseqewu wihovih porodica u Hrvatsku, kao i
iseqavawu nelojalnih muslimana, kompromitovanih kroz aktivnosti usta{kog
pokreta, u Tursku. Srbi nisu hteli odmazdu nad svojim neprijateqima, ali su
smatrali da Hrvati i Rimokatoli~ka crkva moraju isplatiti punu reparaci-
ju srpskom narodu i u novcu i u teritorijama. ^etni~ki proglasi ~esto sadr-
`e pozive na jedinstvo, slogu i ravnopravnost svih Srba, iz raznih srpskih pre-
dela, o ~emu predratne vlasti nisu dovoqno vodile ra~una izazivaju}i neret-
ko nezadovoqstvo kod takozvanih Srba pre~ana. Gra|anski rat, koji je vo|en
me|u samim Srbima, imao je i takvog pokreta~kog upliva, ~ime su komunisti
vrlo ve{to manipulisali navode}i partizane iz jednog kraja da maltretira-
ju Srbe u drugim krajevima.
Pona{awe emigrantske vlade u Londonu, u odre|enim fazama i kraqa, i
krajwa politi~ka nesposobnost, predstavqali su ogromno optere}ewe za rav-
nogorski ~etni~ki pokret i kqu~ni remetila~ki faktor u koncipirawu we-
gove jedinstvene, koherentne i ~vrste ideologije. Ve}ina emigrantskih poli-
ti~ara su i daqe bili puni obzira prema Hrvatima, dok su prilike u zemqi
nalagale kao jedino racionalno re{ewe definitivno srpsko-hrvatsko razgra-
ni~ewe. Dragi{a Vasi} je insistirao da se ~etni~ki pokret o{tro kriti~-
ki distancira od vr{qawa kraqevske vlade i posebno wenih hrvatskih mini-
stara koji su stvarali veliku zabunu i u o~ima zapadnih saveznika po pitawu
prilika u okupiranim jugoslovenskim zemqama. Vasi}u je jasno da se hrvatski
ministri iz petnih `ila trude da obezvrede usta{ke zlo~ine, da nipoda{ta-
vaju srpske `rtve i `ele da spre~e posleratno polagawe ra~una celog hrvat-
skog naroda za genocid koji je po~inio nad Srbima.
Iako je ~etni~kom vo|stvu bilo do kraja jasno da jedino projekat Velike
Srbije mo`e zadovoqiti srpske nacionalne interese, u pojedinim delovima
Ravnogorskog pokreta dilema Velika Srbija ili Jugoslavija zadr`a}e se sve
988
do kraja rata i mnogo dragocene politi~ke energije iscrpeti, stvaraju}i i zbu-
wenost u narodu i dezorijentaciju vojnih komandanata. U praksi, najve}a opa-
snost za Ravnogorski pokret i srpski narod u celini bili su komunisti, ali
je do srpske svesti saznawe o tome najte`e prodiralo. Ravnogorska velikosrp-
ska ideologija je, 1942. godine, ovladala i svim sledbenicima generala Mila-
na Nedi}a, pa je to vreme najve}eg entuzijazma u vojnim formacijama i poli-
ti~kim grupacijama generala Dra`e Mihailovi}a. Nesmotreni vojni~ki po-
raz na Neretvi, gde je Tito ostvario uspe{no sadejstvo sa Nemcima i usta{a-
ma na antisrpskoj osnovi, uzdrma}e pokret i u wemu razviti izvesne centri-
fugalne tendencije, slabqewe discipline i idejnu dezorijentaciju tokom 1943.
godine. Postoje istorijski podaci da su Britanci sugerisali Mihailovi}u da
izbegne sudar na Neretvi, znaju}i za perfidnu nema~ku zamisao da se Srbi uvu-
ku u me|usobni pokoq posle koga }e ideolo{ko pomirewe biti nemogu}e. Mi-
hailovi} o~igledno nije bio dorastao tajnim igrama i zaverama, padaju}i u te-
{ke gre{ke jo{ u vreme prvih sporazumevawa sa Titom 1941. godine, kad je re-
dovno bio izigran od komunisti~kog predvodnika.
General Mihailovi} je imao i te kako razloga da ni{ta ne veruje Engle-
zima, znaju}i da su oni najizrazitiji protivnici velikosrpske ideje, ali jed-
no dragocenije saznawe }e ga na kraju skupo ko{tati. U politici sve propu-
{tene prilike bivaju neponovqive, a gre{ke se nikome ne pra{taju. Ni u de-
magogiji se Mihailovi} nije znao takmi~iti s komunistima, propagandni na-
pori su mu bili mlaki, antidemokratski i protivpartijski kurs pogre{an. Ra-
zumqiva je Mihailovi}eva odioznost prema nacionalnim mawinama koje su
izdale zemqu, ali glupo je bilo jo{ u ratu napisati i publikovati program-
ski stav da }e wihovi pripadnici biti proterani. Komunisti su po tom pi-
tawu }utali, ali su posle rata prognali pola miliona Nemaca i trista hiqa-
da Italijana. Italijani Srbima nigde nisu smetali. ^ak, naprotiv. Ali se mo-
rala tra`iti varijanta za iseqewe pola miliona Arbanasa, naravno, bez pret-
hodnog ogla{avawa na sva zvona.
U programsko-politi~kim nedoumicama Dra`a Mihailovi} 1943. godi-
ne pravi novu veliku gre{ku preorijentacijom na Veliku Jugoslaviju, dr`av-
ni projekat sa ~etiri federalne jedinice, Srbije, Slovenije, Hrvatske i Bu-
garske pod dinastijom Kara|or|evi}a. Narod je bio suvi{e umoran od takvih
projekata, a to se nije moglo uklopiti ni u interese velikih sila antihitle-
rovske koalicije. Sledbenike Ravnogorskog pokreta prosto je ispame}ivalo
nepostojawe jasno definisanog politi~kog programa, pogotovo kad su neki na-
dobudni funkcioneri sredweg ranga po~eli da govore o posleratnoj deseto-
godi{woj ~etni~koj diktaturi kao dr`avnoj i politi~koj neminovnosti.Tek
u martu 1943. godine Mihailovi} saziva najistaknutije predstavnike Srpskog
kulturnog kluba, Radikalne, Demokratske, Socijalisti~ke i Republikanske
stranke, kao i raznih strukovnih udru`ewa da bi se formirao Centralni na-
cionalni komitet i nacionalni pokret s jasno definisanim politi~kim pro-
gramom, koji }e on predvoditi. Program su koncipirali Quba Davidovi} i @iv-
ko Topalovi} i on je u nacionalnom pogledu bitno odstupao od velikosrpskih
koncepata Stevana Moqevi}a i Dragi{e Vasi}a, jer i na srpskim teritori-
jama predvi|a udovoqavawe zahtevima izvesnih pokrajinskih partikulariza-
ma i uvo|ewe pokrajinskih autonomija. Taj projekat nije zadovoqio ni samog
989
Mihailovi}a, a na ravnogorsku politi~ku scenu vratio je sve smutwe i intri-
ge kojima su Demokratska stranka i Socijalisti~ka partija pre rata bile iz-
razito sklone.
S druge strane, Ruzvelt je insistirao da Mihailovi} prepusti u operativ-
nom pogledu Titovim partizanima podru~je zapadno od Drine i Neretve, poka-
zuju}i `equ za novom teritorijalnom podelom Jugoslavije po obrascu velikih
sila. U nekim svojim nastupima Mihailovi} po~iwe da tvrdi da on uop{te ni-
je velikosrbin nego pobornik jugoslovenstva {to unosi jo{ ve}u zabunu me|u srp-
ske patriote. Nije se sna{ao ni u kombinacijama oko eventualne saradwe sa Ita-
lijanima, na koju su ga Britanci podsticali, kako bi se zadao sna`an udarac Nem-
cima nekoliko meseci pre kapitulacije Italije, {to bi ~etnicima naknadno pru-
`ilo {ansu da razoru`aju italijanske jedinice. Nakon kapitulacije Italije Dra-
`a Mihailovi} se na{ao u veoma neprijatnoj situaciji da se pravda Britanci-
ma da Hrvatima nije pretio odmazdom, da nije kolaborisao sa okupatorom, da ne
vodi velikosrpsku politiku, da nema nikakve kontakte sa Milanom Nedi}em i
da ne zna Nedi}eve poku{aje da se, posredstvom Nojbahera, Hitler privoli na
formirawe Velike Srbije prikqu~ewem Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Ko-
sova i Metohije, kao i Srema Srbiji. Kad je Tito ve} uveliko sa britanskim iza-
slanicima tajno ugovarao svoju posleratnu antirusku politiku, Mihailovi} je
po~eo da se poziva na pravoslavnu i slovensku majku Rusiju.
Krajem 1943. godine, umesto da osmisli jedan realan i efikasan politi~-
ki koncept, Mihailovi} poja~ano izra`ava animozitet prema predratnim po-
liti~arima i partijama. Opet se vra}a formuli Velike Srbije, ali u Veli-
koj Jugoslaviji. Suo~ava se i sa sve ve}im frakciona{tvom u ~etni~kom po-
kretu, padom discipline i morala, instinktivnim ose}awem boraca da je vr-
hovna komanda nesigurna u dono{ewu odluka i izdavawu naredbi. Teheranska
konferencija Staqina, Ruzvelta i ^er~ila donela je odluku o obnovi jugoslo-
venske dr`ave i pru`awu pomo}i Titovim partizanima, i to 28. novembra 1943.
godine, dan uo~i Drugog zasedawa AVNOJ-a. Mihailovi} je ostavqen na cedi-
lu, a zapadni saveznici su opet izdali Srbe. Pristupilo se planu definitiv-
nog uni{tewa Srpstva.
Lakomisleno u toku celog rata prepu{taju}i inicijativu komunistima,
Mihailovi} tek 1944. pristupa formirawu pokrajinskih, okru`nih, sreskih,
op{tinskih i seoskih ravnogorskih odbora da bi pored vojne na celoj terito-
riji rasprostro i politi~ku organizaciju. Pokaza}e se da je i tu fatalno za-
kasnio. Zami{qena teritorija Velike Srbije tako je podeqena na osam pokra-
jina, ali on ispu{ta iz vida Liku, Kordun, Slavoniju i Barawu, verovatno spre-
man na teritorijalni kompromis povodom mogu}e federalizacije Jugoslavi-
je. Pred kongres u selu Ba dolazi i do unutra{weg rascepa Ravnogorskog po-
kreta izme|u doslednih zastupnika projekta Velike Srbije i trulih kompro-
misera koji su bili spremni na obnovu jugoslovenstva. Na Ba{kom kongresu,
~iju je rezoluciju Lazo Kosti} ozbiqno kritikovao, @ivko Topalovi} je na-
metnuo svojevrsnu varijantu paternalizma prema Hrvatima i proklamovawe
trojne federacije. Sve to }e jo{ ve}u pometwu izazvati me|u srpskim patri-
otama. Skoro ~itave 1944. godine razne ~etni~ke novine }e se baviti najnovi-
jom ideolo{kom zbrkom, me|usobno polemisati, izra`avaju}i, pre svega, zbu-
wenost i dezorijentisanost.
990
Najte`i udarac ~etnicima Dra`e Mihailovi}a ipak je zadao kraq Pe-
tar II Kara|or|evi}. Kraq je smenio u junu 1944. godine Bo`idara Puri}a sa
mesta predsednika Vlade i postavio Hrvata Ivana [uba{i}a. Britanci su
tako forsirali sporazumevawe dva Hrvata, Tita i [uba{i}a, na srpsku {te-
tu. Sve partizanske jedinice su koncentrisane da juri{aju na Srbiju, u bespo-
{tedni krvavi gra|anski rat, dok su Hrvati dobili dragoceni predah za svo-
je usta{ke predvodnike. Radio London je besomu~no propagirao partizansku
borbu, dok je po direktnom ^er~ilovom nalogu Dra`a Mihailovi} smewen s
funkcije ministra vojske.
Izdaja zapadnih saveznika i prepu{tawe cele Jugoslavije komunisti~kom
vo|i Titu ideolo{ki su potpuno dezorijentisali Ravnogorski ~etni~ki po-
kret, jer su sve wegove politi~ke projekcije po~ivale na proceni da }e do}i
do iskrcavawa zapadnih saveznika na Balkanu, wihovog sukoba sa Sovjetskim
Savezom u nepojmqivom antikomunizmu Ruzvelta i ^er~ila. Ni{ta se od to-
ga nije ispunilo. U vojnoj strukturi ~etnika dolazi do poreme}aja, razbijawa
jedinstva, nediscipline i osamostaqivawa regionalnih komandanata, od ko-
jih svaki po~iwe da vodi neku sopstvenu politiku. Mnogi ve} otvoreno ver-
balno istupaju protiv Dra`e Mihailovi}a i wegove politike, osporavaju}i
mu daqe vo|stvo i kompetentnost. Mihailovi}u je jo{ preostalo da se pozi-
va na kult `rtvovawa i velikomu~eni{tava u situaciji kad mu nijedan poli-
ti~ki ili vojni faktor nije i{ao na ruku. On u odlu~nom momentu nije uspeo
da dobro osmisli i koncipira velikosrpsku ideologiju, nije znao kako poli-
ti~ki da uobli~i i organizuje pokret na ~ijem je ~elu stajao, nije se uklapao
u voqu i htewe zapadnih sila niti li~no dorastao wihovoj podlosti i perfid-
nosti, imao je uporno protiv sebe Rimokatoli~ku crkvu, ogrezlu u usta{kim
zlo~inima, koja je grozni~avo tragala za optimalnom varijantom spa{avawa
hrvatskog naroda od stra{nog zlo~ina koji je nad Srbima po~iwen.
Dugoro~ni interesi Amerikanaca i Britanaca bili su usmereni na {to ube-
dqivije slabqewe Srpstva, lomqewe wegovih dr`avotvornih tradicija, teri-
torijalno razbijawe i politi~ko obezglavqivawe. Kroz celi rat ~etni~kom vo|-
stvu uglavnom nije nedostajalo vojne stru~nosti i hrabrosti, ali se pokazalo da
su bili bez politi~kog talenta, sociolo{kog znawa i psiholo{kog pristupa
u propagandnim naporima. Nedostatak politi~kog nadahnu}a i odsustvo ose}a-
ja za pravni~ke finese nisu se mogli nadoknaditi praznim monarhizmom i na-
cionalnom retorikom. Oficirima se grdno osvetio izraziti antintelektual-
ni kurs i nipoda{tavawe politi~ara, a grozne posledice ispa{tao je celi srp-
ski narod. Sa suprotne strane, me|u komunistima, politi~ari i politi~ki ko-
mesari su uvek vodili glavnu re~, a vojni komandanti su bespogovorno slu{ali
i izvr{avali. Srpske politi~ke stranke su jo{ pre rata bile beznade`no raz-
bijene i obezglavqene, a posle svrgavawa i progonstva Milana Stojadinovi}a
Srbi nisu imali politi~kog lidera nekog ve}eg formata. Srpski kulturni klub
je znao {ta `eli, ali nije znao kako da to najefikasnije ostvari. Radikalna stran-
ka je imala yangrizavog predsednika od preko devedeset godina starosti, a we-
ni najistaknutiji funkcioneri uglavnom su besposli~ili u emigraciji.
Pa ipak, stalno kolebawe izme|u jugoslovenstva i velikosrpstva bilo je
najfatalnije za srpske nacionaliste, dok je tradicionalno rusofilstvo veli-
kim delom zabludelu omladinu odvelo u komunisti~ke vode i prouzrokovalo
991
krvavi gra|anski rat me|u samim Srbima. Pored toga, ozbiqnim qudima pamet
je stajala pred prizorima neverovatne hrvatske nacionalne pokvarenosti i kr-
vo`denosti. I najve}i zlo~inci u istoriji ~ove~anstva, i usta{e, i ma~ekov-
ci, i klerikalci, uspevali su da svoja nedela gurnu u drugi plan i svetsku jav-
nost zaslepe propagandnim floskulama o sopstvenoj ugro`enosti velikosrp-
skom hegemonijom, unitarizmom i centralizmom. Vatikan i kqu~ni masonski
krugovi po srpskom pitawu na{li su se na istom poslu s podudarnim ciqevi-
ma, prote`iraju}i prozapadno nastrojene Hrvate protiv srpskih “varvara”.
III.. Ideolo{ki i politi~ki koreni
modernog srpskog radikalizma
Kona~ni odlazak Turaka iz Beogradskog pa{aluka i konsolidacija novo-
stvorene srpske dr`ave, koja je uporno i istrajno, korak po korak, sticala pot-
punu nezavisnost, otvorili su prostor za prelazak od idealisti~kog i roman-
ti~arskog nacionalizma ka realisti~kom sagledavawu objektivnih uslova na-
rodnog `ivota, u prvi plan istakli demokratsku politi~ku, liberalnu ekono-
miju i racionalizovanu socijalnu komponentu koje su doprinele uspostavqa-
wu stabilnijih temeqa srpske nacionalne ideje. Mladi {kolovani qudi ni-
su mogli podneti uske stege monarhisti~kog apsolutizma i jalove me|udina-
sti~ke borbe. U svesti srpskog naroda nacionalizam i liberalizam sve vi{e
predstavqa}e dve nerazdvojne komponente novog, modernijeg pogleda na svet
i `ivot. Obe komponente su se bazirale na slobodarskim idejama i tradici-
jama. Nisu se mogle pomiriti sa politi~kom autokratijom i vladarskom samo-
voqom, nedostatkom pravnog poretka i slobodne {tampe.
1. Radikalna stranka Nikole Pa{i}a
Obrazovani qudi su se sve vi{e probijali u javnost sa idejama da politi~-
ko svrstavawe ne treba da se odvija na me|udinasti~kim relacijama. Pod Obre-
novi}ima i Kara|or|evi}ima su se samo oblici tiranije mewali. Obrenovi-
}i su forsirali li~nu vlast, a pod Kara|or|evi}ima je vladala oligarhija oli-
~ena u dvorskoj kamarili. Me|u vode}im intelektualcima nije bilo vi{e ni-
kakve sumwe da dru{tvene odnose treba temeqito mewati, ali se odmah po~e-
la praviti diferencijacija oko brzine i na~ina promena. Socijalisti, pred-
vo|eni Svetozarom Markovi}em violentno i plahovito, a radikali predvo|e-
ni Nikolom Pa{i}em mudro, temeqito i promi{qeno. Radikalizam je poni-
kao u socijalisti~kom ideolo{kom miqeu, ali kao izvorna ideja slobode br-
zo je nadrastao svoje polazi{te, preuzeo nacionalisti~ku i liberalisti~ku ide-
ologiju od wihovih dotada{wih posustalih nosilaca, koji su se za qubav li~-
nih i grupnih privilegija stopili u simbiozu sa autokratskim re`imom.
Mladala~ka euforija prvih srpskih socijalista postepeno je slabila pa-
ralelno sa emotivnim i intelektualnim sazrevawem wenih aktera i kod ozbiq-
nih qudi se transformisala u borbu za politi~ku demokratiju napu{taju}i
prvobitno socijalisti~ko doktrinarstvo i socijalnu demagogiju.
992
Marksisti~ki ili anarhisti~ki dogmatizam se povla~io, a primat dobi-
ja borba za temeqne demokratske vrednosti, slobodu {tampe i udru`ivawa,
parlamentarnu supremaciju nad izvr{nom vla{}u, odgovornost vlade i mini-
stara Narodnoj skup{tini, lokalnoj samoupravi itd. Ideolo{ka zagri`enost
Svetozara Markovi}a morala je odstupiti pred politi~kom promi{qeno{}u
Nikole Pa{i}a. Ideja radikalne demokratije }e se sve vi{e razvijati i pri-
stupa}e joj najumniji qudi, dok }e se socijalizam svesti na ideolo{ku sektu
bez zna~ajnijeg uticaja i perspektive.
Liberalisti~ke ideje radikalskog pokreta ubrzano su se {irile kroz na-
rod, a 24. oktobra 1874. godine izabrani su i prvi radikalski poslanici i na-
{li se u Narodnoj skup{tini, ~iji je rad bio ispuwen neprekidnim glo`ewi-
ma konzervativaca i liberala, ali principijelne razlike me|u wima nije bi-
lo, niti osetnijih politi~kih reformi ako bi se oni me|usobno izmewiva-
li na vlasti. Radikali ve} u startu odbacuju bilo kakvu dinasti~ku orijenta-
ciju i okre}u se te`wama i interesima naroda. Nemilosrdno su udarali po bi-
rokratskom aparatu policijske dr`ave, demistifikuju}i vlast u narodu, pod-
rivaju}i wen autoritet zasnovan pre svega na patrijarhalnim tradicijama. Raz-
goli}avali su monarhovu brutalnost, policijsko nasiqe i ~inovni~ke neza-
konitosti i samovoqu. U~ili su narod da vlast nije neprikosnovena i od Bo-
ga dana, jer je smewiva i da mora biti podlo`na narodnoj voqi.
Radikalska kritika postoje}eg stawa sistematski je prerastala u komple-
tan program dr`avnih i dru{tvenih reformi, kroz koje se ose}ao duh najmo-
dernijih evropskih demokratskih tekovina. Kroz sve to, radikali nikada ni-
su zapostavqali nacionalno pitawe i oslobodila~ke te`we, a sam Nikola Pa-
{i} se aktivno anga`ovao na pomagawu Bosansko-hercegova~kog ustanka i li~-
no u wemu u~estvovao.
Pa{i} je uspeo da od prvobitno levi~arski usmerenih i komunizmom za-
nesenih obrazovanih qudi strpqivo i uporno stvori jezgro izrazito demokrat-
ske politi~ke organizacije libaralnog usmerewa i locira je na pozicije ume-
rene desnice. Kada su 1876. godine radikali osvojili op{tinsku vlast u Kra-
gujevcu, liberali su ih poku{ali izmanipulisati novim narodnim zborom, ali
na samom zboru radikali su nadvladali i spontano krenuli u demonstracije
kragujeva~kim ulicama uz muziku i dernek. Neki demonstrant je istakao cr-
veni barjak s natpisom “samouprava” od papirnih slova. To je obrenovi}kom
re`imu poslu`ilo kao izgovor da upotrebi vojsku i pohapsi radikalske ak-
tiviste kao buntovnike i veleizdajnike. Ubrzo zatim, nakon srpsko-turskog ra-
ta, kraq Milan je uhapsio i pod la`nim optu`bama streqao potpukovnika Je-
vrema Markovi}a, proslavqenog ratnog komandanta i istaknutog radikalskog
poslanika. Wegov brat Svetozar, koji je ubrzo evoluirao od mladala~ki dok-
trinarnog socijaliste do promi{qenog radikala umro je od posledica tam-
nice. Radikalska {tampa je sistematski gu{ena. Velika narodna skup{tina
u februaru 1877. godine rasturena je, a da nikakvu raspravu nije ni stigla da
otvori. Lokalna samouprava je potpuno ugu{ena.
Na izborima 29. oktobra 1878. Nikola Pa{i} je prvi put izabran za po-
slanika. Na prvoj sednici Narodne skup{tine u Ni{u, 21. novembra, poni{ten
je Pa{i}ev izbor, {to je sna{lo jo{ sedmoricu radikala. Na dopunskim iz-
borima svi su ponovo izabrani. U martu 1880. godine uhap{en je radikalski
993
prvak Adam Bogosavqevi} i posle dva dana umro, verovatno otrovan. Kada je
4. januara 1981. godine i formalno osnovana Srpska narodna radikalna stran-
ka, od ukupno 128 narodnih poslanika 76 je potpisalo radikalski program. Knez
i vlada su ube|ivawem, podmi}ivawem i ucenama taj broj sveli na 47.
Pred izbore 1883. godine napredwa~ka vlada je po~ela nasumice hapsi-
ti radikale i tako im je jo{ vi{e ja~ala ugled u narodu. Otimane su i radi-
kalske op{tine, otpu{tani ~inovnici i u~iteqi. Napredwaci su na izbori-
ma do nogu potu~eni, a wihova vlada, podnose}i ostavku, poraz je obja{wava-
la navodnim narodnim protivqewem ustavnim reformama. Novoizabrana skup-
{tina je za nekoliko minuta i otvarana i zatvarana dovode}i do vrhunca ma-
nipulacije i izrugivawe osnovnim postulatima parlamentarizma. Nesposo-
ban da politi~kim sredstvima stabilizuje vlast, kraq Milan je namerno is-
provocirao oru`ani ustanak narediv{i da odmah po zatvarawu Narodne skup-
{tine krene oduzimawe oru`ja narodne vojske. Po~ela je spontano Timo~ka
buna u kojoj su direktno u~estvovali radikali. Iako je nezadovoqstvo naro-
da re`imom bilo ogromno, ustanak nije dobro organizovan i vo|en, pa se sta-
ja}a vojska brzo obra~unala s pobuwenicima i zavela nevi|eni teror. Obra-
~un Milana Obrenovi}a s radikalima zatro je opoziciju u Srbiji. Novu lu-
dost Milan je pokazao ulaskom u rat protiv Bugarske u kome je Srbija pora-
`ena i osramo}ena.
Pa ipak, dr`avna kriza je dostigla vrhunac bra~nim razlazom kraqa Mi-
lana i kraqice Natalije. Milan Obrenovi} je bio toliko unezveren i dezo-
rijentisan da je pristao na ustoli~ewe koalicione vlade radikala i libera-
la. On je i daqe dr`ao sve konce u svojim rukama, potpirivao li~ne netrpe-
qivosti me|u ministrima i drugim politi~kim li~nostima. Posle dvadese-
tak meseci koaliciona vlada je pala i Milan povla~i potez koji je mnoge za-
prepastio. Radikalima u decembru 1887. daje mandat da sastave novu vladu i ob-
javquje akt o pomilovawu svih radikalskih emigranata osim Nikole Pa{i-
}a. Ipak, radikalski politi~ki zamajac krenuo je punom parom. Na parlamen-
tarnim izborima 1888. radikali su osvojili skoro sve poslani~ke mandate.
Ubedqiva radikalska pobeda i osvajawe 500 poslani~kih mandata od ukup-
no 600, koliko je imala Narodna skup{tina, otvorilo je put usvajawu izrazi-
to demokratskog ustava iz 1888. godine. Kraq Milan je Ustav potpisao, ali je
i daqe Nikoli Pa{i}u zabrawivao povratak u Srbiju. Me|utim, toliko je bio
oslabqen radikalskim uzletom da je 22. februara 1889. abdicirao, a samo ~e-
tiri dana posle abdikacije pismeno je “zamolio” namesnike da pomiluju wego-
vog glavnog politi~kog protivnika Nikolu Pa{i}a. Pa{i}a je napokon srp-
ski narod sa odu{evqewem do~ekao, a nova radikalska vlada |enerala Save Gru-
ji}a dala se na obiman zakonodavni posao u ciqu prilago|avawa dr`avne struk-
ture i na~ina wenog funkcionisawa odredbama novog ustava. Posle novih iz-
bora za Narodnu skup{tinu, na kojima su radikali opet trijumfovali, Pa{i}
je izabran za predsednika Skup{tine.
Svojom rusofilskom politikom radikalska vlast je odmah dovela u pita-
we i tajnu konvenciju kojom je kraq Milan u~inio Srbiju zavisnom od Aus-
tro-Ugarske. Biv{i kraq se vratio da obnovi sukob sa radikalima zbog wiho-
ve spoqnopoliti~ke orijentacije, ali }e to pitawe biti ba~eno u zasenak stal-
nim aferama, intrigama i skandalima povodom razvoda kraqevskog para, Mi-
994
lana i Natalije. Radikalna stranka je odlu~ila da se direktnije ume{a u di-
nasti~ku krizu i suzbije me{etarewe dvorske kamarile, pa je do{lo do rekon-
strukcije vlade za ~ijeg je predsednika prvi put, 11. februara 1891, izabran Ni-
kola Pa{i}. Pa{i} se relativno suptilno obra~unavao i sa kraqem Mila-
nom i sa kraqicom Natalijom. Oboje su proterani iz Srbije i to je bio po~e-
tak radikalskog procesa definitivnog obarawa dinastije Obrenovi}. Za ilu-
straciju tragikomi~nog polo`aja u kome se jedan autokratski vlastodr`ac na-
{ao, navodimo i podatak da je kraq Milan i zvani~no protokolisao izjavu da
prestaje biti ~lan kraqevskog doma i srpski dr`avqanin, da bi za uzvrat do-
bio bogatu nov~anu nadoknadu.
Ali i kraqevski namesnici, koji su posledwom suverenskom voqom Mi-
lana Obrenovi}a vladali u ime maloletnog kraqa Aleksandra, pona{ali su
se po Milanovom receptu. Oni su, 9. avgusta 1892. godine, oborili Pa{i}evu
vladu koja je u Narodnoj skup{tini od ukupno 134 poslani~ka mandata imala
118, a doveli na vlast Liberalnu stranku koja je imala samo 15 poslanika. Ti-
me su, pre svega, nastojali izbe}i da na jedno upra`weno namesni~ko mesto bu-
de izabran Nikola Pa{i}, a i da provere sopstvene procene da je uticaj ra-
dikala u narodu opao.
Liberali su krenuli u brutalno kr{ewe Ustava. Mesecima je kasnio iz-
bor novog kraqevskog namesnika, redovno skup{tinsko zasedawe je kasnilo sko-
ro dva meseca, a onda je Narodna skup{tina raspu{tena. Re`im je besomu~no
progawao radikale, vr{io temeqite ~istke dr`avnih ~inovnika, provodio
sistematski pritisak i nasiqe. Novi izbori su zakazani za 25. februar 1893,
a u me|uvremenu su raznim manipulacijama redukovani bira~ki spiskovi, pred-
sednici bira~kih odbora i ~uvari kutija hap{eni, a izborni postupak pove-
ravan samo re`imu pouzdanim qudima, spremnim i na najgore zloupotrebe i
falsifikate. Vojska je nasumice ubijala qude koji su se suprotstavqali sa-
movoqi. Pa, i pored svih nezakonitosti, radikali su opet pobedili na izbo-
rima, osvojili ve}inu poslani~kih mandata, ali prilikom konstituisawa skup-
{tine neregularnosti se nastavqaju. Radikali su sednicu napustili, a libe-
rali su, iako bez kvoruma, nastavqali da prekrajaju voqu naroda.
Situacija u Srbiji se toliko iskomplikovala da je maloletni kraq, ka-
ko bi se {to preciznije distancirao od kraqevskih namesnika i liberalne
vlade, 1. aprila 1893. izvr{io dr`avni udar, vratio radikale na vlast i anu-
lirao nezakonite represivne mere koje su liberali provodili protiv svojih
politi~kih neistomi{qenika. Pravi tvorac zavere i inspirator dr`avnog
udara opet je bio biv{i kraq Milan. Prvo je na protivustavan na~in oborio
radikale i na vlast doveo liberale, a onda je sru{io liberale i vratio radi-
kale ne bi li povratio izgubqeno narodno poverewe i popularnost. Na novim
izborima radikali su dobili 90 procenata glasova.
Nastupio je kra}i period srda~ne saradwe kraqa Aleksandra i radika-
la. Kraq je putovao po Srbiji, delovao pomirqivo u narodu i skoro otvore-
no propagirao radikalsku politiku. ^ak je proklamovao pomirewe obreno-
vi}evaca i kara|or|evi}evaca i polo`io venac na grob Kara|or|ev. Ta idi-
la je trajala sve do Aleksandrovog putovawa u Austriju i susreta s wegovim
ocem Milanom. Po povratku je pokazao otvoreno neprijateqstvo prema radi-
kalima i po~eo okupqati skoro potpuno rasturene liberale i napredwake. U
995
unutra{we politi~ke sukobe je sve intenzivnije po~eo me{ati i Austro-Ugar-
sku koja je ina~e tradicionalno bila alergi~na na radikale zbog wihovog ne-
popustqivog nacionalizma.
Kraq Milan se, 9. januara 1894. godine, vratio u Beograd da bi neposred-
no rukovodio kqu~nim obra~unima sa radikalima. Po{to je to bio protivza-
konit akt za ~ije provo|ewe je i vojska zloupotrebqavana, vlada je odmah de-
monstrativno podnela ostavku. Nova vlada je sastavqena pod direktnim kra-
qevskim nadzorom i odmah je po~ela sistematski progon radikala. Kabineti
su se mewali a sistem li~ne vladavine postajao sve o~igledniji. Ali otpor srp-
ske javnosti, tek navikle na radikalske demokratske tekovine, samovoqi kra-
qa Milana bio je sna`niji nego {to je neuroti~ni samodr`ac o~ekivao. Na
to je Aleksandar ukinuo radikalski slobodarski ustav iz 1888. godine i vra-
tio autokratski iz 1869.
Na vrhuncu tiranije zategli su se odnosi kraqa Aleksandra i wegovog oca
Milana. Aleksandar odlazi 1895. kod majke u Bijaric, dobija wenu podr{ku u
sukobu sa Milanom i upoznaje fatalnu `enu koja }e doprineti wegovoj pogi-
biji i propasti dinastije, dvorsku damu Dragu Ma{in. Re`irane izbore od 7.
aprila 1895. radikali su bojkotovali, ali je re`im definitivno destabilizo-
van sukobom Aleksandrovim s ocem povodom Milanovog poku{aja da iz li~nog
interesa provede finansijsku malverzaciju s najnovijim dr`avnim zajmom. Na-
rod je bio ube|en da se Milan vratio u Srbiju i napravio haos samo zato da bi
se do~epao novih koli~ina novca koji je rasipao na sve strane. U besu, Milan
je iznenada otputovao iz Srbije, a nedugo zatim kraqica Natalija se vratila
u Beograd. Ona je odmah po~ela intenzivne pregovore da bi Aleksandra pomi-
rila sa radikalima. Tenzije su donekle splasle, ali su sukobi nastavqeni.
U leto 1896. radikali su odr`ali veliki miting u Beogradu i demonstri-
rali svoju politi~ku mo}. Reorganizovali su stranku, poja~ali partijsku di-
sciplinu i temeqito se spremali za predstoje}i rasplet politi~ke krize. Ve-
{to su se uplitali u sukobe izme|u Aleksandra i Milana, postepeno suzbija-
li Milanov uticaj i polako stvarali uslove da na izborima 22. juna 1897. go-
dine trijumfuju osvajaju}i sve poslani~ke mandate osim tri koji su pripali
liberalima.
Uprkos tome, Simi}eva vlada, koja je u`ivala podr{ku radikala podnela
je ostavku, a novi kabinet je formirao dr Vladan \or|evi} od liberala i na-
predwaka odanih Obrenovi}ima. Novi izbori su zakazani za 23. maj 1898. go-
dine. Nikola Pa{i} je uhap{en zbog uvrede vladara i osu|en na devet meseci
zatvora. Policija je pre~e{qavala liste kandidata za poslanike i samo po-
slu{nima omogu}ila da iza|u na izbore. Unapred je odre|en kqu~ prema ko-
me je dve tre}ine mandata trebalo da pripadne liberalima i jedna tre}ina na-
predwacima. Apsolutisti~kim re`imom to je i provedeno. Konstituisana je
Narodna skup{tina bez ijednog radikala. Ugu{ena je sloboda {tampe i zave-
dena najgr|a diktatura. Ukinute su zakonom sve politi~ke partije.
Povodom neuspe{nog atentata na kraqa Milana, 24. juna 1899, po~elo je
masovno hap{ewe radikala i formiran preki sud. Nakon sistematskih mu~e-
wa u istra`nom postupku, na veleizdajni~kom procesu je opovrgnuta svaka ra-
dikalska veza sa atentatorom. Sudili su im zbog ~iste politi~ke i publici-
sti~ke aktivnosti. Milanova i Aleksandrova namera je bila da po svaku cenu
Nikolu Pa{i}a i nekolicinu wegovih najbli`ih saradnika osude na smrt i
996
streqaju. Me|utim, Rusija je energi~no stala u odbranu radikalskih prvaka i
ucenila Austriju da spre~i wihovo streqawe pretwom da }e poni{titi va-
`an me|unarodni sporazum o stabilnosti na Balkanu. Radikalski ~elnici su
osu|eni na mnogo bla`e kazne nego {to su Obrenovi}i prethodno planirali,
ali je Srbija stra{no mnogo izgubila od me|unarodnog ugleda.
Moralna {teta je nane{ena Radikalnoj stranci jer se Nikola Pa{i} na
su|ewu delimi~no posipao pepelom i iskazao servilnost prema kraqevskom
domu. Do{lo je do sukoba stare garde, koja je imala razumevawa za Pa{i}eve
trenutke slabosti, i mladih juno{a. Diktatura se odr`ala, a parlamentari-
zam je i daqe sveden na puku formalnost. Obrenovi}i za neko vreme vi{e ni-
su imali ozbiqnijeg politi~kog protivnika, ali je do razlaza izme|u oca i si-
na do{lo zbog Aleksandrove qubavne afere sa Dragom Ma{in. Nemogav{i
prikriti bujicu besa, Milan je 8. jula 1900. napustio Beograd i vi{e se nika-
da nije vratio u Srbiju.
Celokupna srpska javnost se zgra`avala Aleksandrovom namerom da o`e-
ni dvorsku damu kraqice Natalije. Vlada je podnela ostavku, a novu kraq nije uspe-
vao da sastavi. Aleksandar nije imao kud nego da se obrati Rusiji i radikalima.
Proglasio je pomilovawe radikalskih osu|enika, zabranio Milanu povratak u
Srbiju i po~eo da napu{ta austrofilsku politiku. Me|utim, i pored zvani~ne
podr{ke, nepoverewe izme|u Rusije i radikala s jedne i kraqa Aleksandra Obre-
novi}a s druge strane i daqe je postojalo. Radikali nisu odustajali od zahteva za
povratkom na parlamentarno ure|ewe i to je bio stalni izvor trzavica. Za ofan-
zivniji nastup radikali nisu bili sposobni zbog unutra{wih strana~kih sla-
bosti i podele na samostalce i fuziona{e. Kompromis izme|u vladara i Radi-
kalne stranke materijalizovan je oktroisanim ustavom iz 1901. godine.
Raskol me|u radikalima korene vu~e jo{ od zamerki mla|ih ~lanova stran-
ke Nikoli Pa{i}u zbog wegovog pokajni~kog dr`awa na sudu a kulminirao je
wihovim nemirewem me|ustrana~kom saradwom radikala i napredwaka, sma-
traju}i to preteranom savitqivo{}u pred politi~ki znatno oslabqenim kra-
qem Aleksandrom. U svemu tome je bilo i mnogo elemenata generacijskog ja-
za. Rascep je bio toliko dubok da su na izbore od 1. oktobra 1901. godine iza-
{li s dve posebne liste. Me|u novoizabranim poslanicima bilo je 84 radi-
kala, 14 samostalnih radikala, 26 napredwaka i 6 liberala. Radikali su ste-
kli i ve}inu u Senatu.
Vladom Dimitrija Cincar-Markovi}a, od 6. novembra 1902, kraq Aleksan-
dar Obrenovi} se vratio otvorenoj diktaturi. Krvave demonstracije 23. mar-
ta 1903, na kojima je pet gra|ana poginulo, ubrzale su rasplet. Po{to je shva-
tio da vi{e ne u`iva podr{ku vojske, Aleksandar je 1903. ponovo izveo dr`av-
ni udar, ukinuo Ustav, raspustio Narodnu skup{tinu i Senat, a 19. maja odr`a-
ni su novi izbori u policijskoj re`iji kako bi se dovr{io obra~un sa radika-
lima. Me|utim, 29. maja oficirska zavereni~ka organizacija “Crna ruka” ubi-
la je kraqa Aleksandra i kraqicu Dragu i uni{tila dinastiju Obrenovi}a.
2. Pre~anski radikali Ja{e Tomi}a
Nedugo nakon {to su radikali u Srbiji ozvani~ili svoju partiju, 1887. go-
dine, u Novom Sadu je formirana Srpska narodna radikalna stranka u Ugar-
skoj, Hrvatskoj i Slavoniji. Po svom prvom programskom aktu pre~anski ra-
997
dikali su se zadr`avali u okvirima crkveno-narodne autonomije, insistira-
ju}i na pravu samostalnog izbora patrijarha i poslanika u svom autonomnom
crkvenom saboru, kori{}ewu srpskog jezika itd. Na saborskim narodno-crkve-
nim izborima 1902. u Sremskim Karlovcima dobili su ubedqivu ve}inu i pre-
uzeli vode}u politi~ku ulogu me|u Srbima pod austrougarskom vla{}u. Od ukup-
no 75 saborskih poslanika, srpskih radikala je bilo 37. Radikalski poslanik
je bio i Jovan Jovanovi} Zmaj. Na sednici Upravnog odbora Srpske narodne ra-
dikalne stranke, 25. januara 1904. godine u Novom Sadu, usvojen je novi politi~-
ki program i statut.
Radikali su kao partija seqa~kog i gra|anskog sloja neprekidno bili na
udaru profeudalnih klerikalaca, kivnih zbog gubqewa privilegija, lagodnog
gra|anskog mira i skleroti~nog misaonog sklopa u kome nije bilo mesta no-
vim idejama. Radikali su uzvratili Manastirskom uredbom kojom je regulisa-
no pitawe kori{}ewa prihoda od manastirskih i crkvenih imawa u narodne
svrhe, {to je ugro`avalo korumpirane klerikalne klanove, suzbijalo prone-
vere, nepotizam i vrlo ra{irenu praksu podmi}ivawa. Na tome su se najvi{e
anga`ovali radikalski predvodnici Ja{a Tomi} i \ura Krasojevi}, sti~u}i
ogroman broj neprijateqa me|u svim pojedincima i grupama ~ije su privatne
interese ugrozili. Svi radikalski protivnici su se udru`ili, u`ivaju}i i zna-
~ajnu pomo} ma|arskih vlasti i hrvatskih politi~ara ~ije su velikohrvatske
iluzije u politi~koj borbi radikali razbijali u parampar~ad. Srpska samo-
stalna stranka, predvo|ena Svetozarom Pribi}evi}em, prosto se ustru~ava-
la od srpstva i prote`irala jugoslovenstvo i zbli`avawe s Hrvatima, dok je
Liberalna stranka s Mihailom Polit-Desan~i}em okupqala najbogatije tr-
govce, zemqoposednike, industrijalce, bankare, koji su samo `eleli uve}awe
sopstvenog bogatstva i daqu materijalizaciju mo}i i uticaja, uste`u}i se od
rizi~nih nacionalnih aktivnosti.
U Radikalnoj stranci 1910. godine dolazi do velike unutra{we krize, pri-
li~nom merom spoqa izazvane, a to }e rezultovati rascepom i izdvajawem od-
metni~kih disidenata u Srpsku narodnu stranku. Izgubili su svaki kredibi-
litet u narodu, te{ko se kompromitovali po srpskom nacionalnom pitawu i,
kao uglavnom svi otpadnici, brzo nestali sa politi~ke scene. Me|utim, pre-
ko svojih dou{nika i pla}enih agenata, ma|arske vlasti su, izazivaju}i krizu
me|u radikalima, glavnog protivnika sopstvenim jadima zabavili, da bi lak-
{e, ve} 1912. godine, proveli ukidawe srpske crkveno-narodne autonomije i po-
liti~ko razbijawe Srba. Neuspe{an je bio i ulazak radikala u Srpsko-hrvat-
sku koaliciju. Oni su prvi shvatili hrvatsku neiskrenost i pokvarewa{tvo.
Kad je po~eo Prvi svetski rat, Srpska narodna radikalna stranka je zabrawe-
na, dok su weni glavni predvodnici progoweni internacijom, odre|ivawem ku}-
nog pritvora ili stalnom policijskom prismotrom. Za razliku od drugih stra-
naka, u toku rata me|u srpskim radikalima nije bilo kolaboranata. Otvoreno
su, 1918. godine, odbili Majsku deklaraciju i carski manifest kojim je novi car
Karlo proklamovao preure|ewe Austro-Ugarske imperije na principima fe-
deralizma. Za to vreme svojski su se spremali za do~ek srpske vojske, koja je 9.
novembra 1918. godine oslobodila Novi Sad. Radikalski lider Ja{a Tomi} bio
je glavni organizator Velike narodne skup{tine, koja je 25. novembra proga-
sila prikqu~ewe Banata, Ba~ke i Barawe Kraqevini Srbiji. Srpska narod-
998
na radikalna stranka se, 3. marta 1919. godine, aktom o prihvatawu Statuta i
Programa Narodne radikalne stranke prikqu~ila radikalskoj matici, a sr-
bijanski i vojvo|anski radikali su se tako ujedinili u jednu partiju.
3. Srpski radikali na braniku otaybine
Od 1903. do 1941. godine, radikali su neprekidno u~estvovali u vlasti, ali
na razli~ite na~ine, varijante, odnose snaga i personalna re{ewa. Radikalska
nacionalisti~ka i demokratska ideologija je dominirala sve{}u qudi, ali joj
sama partija nije uvek dorasla i uglavnom je bila nesposobna da se ozbiqnije
suprotstavi kraqevoj samovoqi i intrigama. Posle dinasti~ke smene, poli-
ti~ka zvezda Nikole Pa{i}a zasijala je punim sjajem, ujediwavaju}i duboko uko-
reweni srpski tradicionalizam i patrijarhalnost sa evropskim demokratskim
konstitucionalizmom, demokratskim i liberalnim principima u celovit si-
stem nacionalisti~kih vrednosti, slobodarski polet i dr`avotvorni entuzi-
jazam. Obrenovi}evskom birokratizmu radikali su uspe{no suprotstavili prin-
cip narodnog suvereniteta, posebno izra`en kroz vi{epartijski parlamenta-
rizam, slobodnu {tampu i lokalnu samoupravu. I onda kad je radikalski pokret
odisao populizmom, on nijednog trenutka nije upadao u totalitarno jednoumqe,
nego je ~uvao kriti~ku svest i pristup svim dru{tvenim problemima.
Radikali nisu direktno u~estvovali u oficirskoj zaveri i likvidaciji
posledweg kraqevskog para dinastije Obrenovi}a, ali su svim svojim prethod-
nim postupcima i {irokom agitacijom u narodu u velikoj meri doprineli bez-
nade`nom srozavawu autoriteta kraqevske vlasti. Obrenovi}i su jednostav-
no morali da nestanu, jer su decenijama predstavqali glavnu prepreku uspo-
stavqawu demokratskog politi~kog `ivota, liberalno tr`i{ne privrede, slo-
bode intelektualnog stvarala{tva i daqih oslobodila~kih podviga srpskog
naroda. Od osnivawa Radikalne stranke skoro celokupni srpski narod jedno-
stavno se identifikovao s wenim programom, radikalskim politi~kim na~e-
lima i ciqevima.
I radikali su imali velikih unutra{wih problema usled nedostatka ~vr-
ste partijske discipline i iscrpqivawa stalnim politi~kim borbama dve ve}
~vrsto organizovane frakcije staroradikala i samostalaca. Mada nikada ni-
je bilo wihovog potpunog razdvajawa na dve posebne stranke, u praksi je ~esto
izgledalo da se to uveliko dogodilo. U pitawu je, pre svega, bio sukob genera-
cija, strpqewa i plahovitosti zalagawa za postepene promene ili brze lomo-
ve. Po{to je novim ustavom 1903. godine obnovqen parlamentarizam i nagla-
{ena odgovornost vlade Narodnoj skup{tini a ne samo kraqu, ~ije su nadle-
`nosti tako|e ograni~ene, deluju}i nekoliko meseci po prevratu kao opozi-
cija novoj vlasti, radikali su principijelno osporavali legitimitet dina-
sti~ke smene intimno pri`eqkuju}i republikanski oblik vladavine, o ~emu
je ve} bilo i javnih zalagawa, pa ~ak i iskazivawa spremnosti Petra Kara|or-
|evi}a da bude predsednik republike, a ne kraq. Ipak, potrebni istorijski
i politi~ki uslovi za uspostavqawe republike jo{ nisu sazreli. Mnogi is-
taknuti radikali su u Narodnoj skup{tini zahtevali da se zaverenici i kra-
qeubice uhapse i izvedu na sud, kako bi se odr`alo na~elo legalizma. Me|u-
tim, crnoruka{ki zaverenici su bili toliko jaki da su svoje protivnike u voj-
999
ci uhapsili, glavnog me|u wima, Milana Novakovi}a 1907. u zatvoru ubili, a
u javnosti spre~ili daqe rasprave o tom pitawu. Prinudno je raspu{teno i Dru-
{tvo za zakonsko re{ewe zavereni~kog pitawa. Vojna politi~ko-zavereni~-
ka oligarhija ostala je jaka sve do Solunskog procesa.
Na parlamentarnim izborima, 8. septembra 1903. godine, radikali su do-
bili 75% glasova i 141 poslani~ki mandat od ukupno 160. U me|usobnom odme-
ravawu snaga staroradikali i samostalci su bili skoro ujedna~eni. Prvi su
imali 75, a drugi 66 poslanika, dok su liberali imali 17, a napredwaci i so-
cijaldemokrate po jednog. Veliki radikalski uspeh je naglo sti{ao sve unutra-
{we partijske nesuglasice, sputao frakciona{tvo, doveo do ga{ewa poseb-
nih frakcijskih listova koji su neprekidno me|usobno bili na ratnoj nozi,
“Ustavne Srbije” i “Odjeka”, a reafirmisano je staro op{teradikalsko gla-
silo “Samouprava”. Radikali su formirali i jedinstven poslani~ki klub.
Me|utim, euforija jedinstva i izbornog trijumfa kratko je trajala. Ra-
dikalska politi~ka snaga nije tada bila velika nego prevelika. U odsustvu
ozbiqnijeg opozicionog faktora, opoziciju su stvarali u svojim redovima. So-
lidarnost se uvek iznova obnavqala samo u su~eqavawu s protivnicima radi-
kalske ideologije, ali je proces diferencirawa u dve posebne radikalne stran-
ke ipak bio ubrzan. Samostalac Sava Gruji} vladu je formirao 26. januara 1904,
a u woj su od staroradikala bili Nikola Pa{i} i Lazar Pa~u. Novu vladu, u
kojoj nije bilo samostalaca, formirao je Pa{i} 27. novembra 1904. Vanredni
parlamentarni izbori su zakazani za 10. jul 1905. Samostalni radikali su osvo-
jili 81 mandat, staroradikali 55, a sve ostale stranke zajedno 24 poslani~ka
mesta. Iako su se me|usobno sva|ali i cepali, a kao svaka vladaju}a partija na
vlasti mnogo gre{ili, radikali nisu gubili poverewe srpskog naroda.
Po konstituisawu Narodne skup{tine vladu je formirao samostalni ra-
dikal Quba Stojanovi}, dok su staroradikali postali opozicija, `estoko kri-
tikovali vladine poteze i insistirali na obnavqawu op{teradikalskog je-
dinstva, s obzirom da im je ideologija ostala potpuno identi~na, a raskol bio
~isto organizaciono-personalnog karaktera na dve odvojene partije sa poseb-
nim programskim aktima i statutima. I formalni predlog staroradikala za
partijsko ujediwewe iz februara 1906. godine samostalci su odbili, a to im
se osvetilo na slede}im izborima, jer narod nikad nije povoqno gledao na ra-
dikalsku neslogu. Na novim vanrednim parlamentarnim izborima, od 11. juna
1906. godine, staroradikali su osvojili 91 mandat, samostalci 47, dakle ukup-
no 138, a sve ostale stranke 22 mandata. Radikalizam se vratio u staru pa{i-
}evsku maticu, dok su samostalci figurisali kao radikalski disidenti. Pa-
{i} je bio u punoj politi~koj snazi {to mu je omogu}ilo da povu~e dobre po-
teze u ekonomskoj sferi, efikasno se odupre austrougarskim ambicijama u na-
metnutom carinskom ratu, izvede srpske proizvode na nova tr`i{ta, usposta-
vi dobre odnose sa Francuskom, Engleskom i Italijom, a uz to krene na sveo-
buhvatnu modernizaciju i naoru`avawe srpske vojske, daju}i primat artiqe-
riji. Radikali su uspeli da posledice petogodi{weg carinskog rata preokre-
nu u srpsku korist i Srbija je zabele`ila sna`an ekonomski razvoj.
Na parlamentarnim izborima 18. maja 1908. godine staroradikali su osvo-
jili 84, samostalni radikali 48, a ostale stranke 28 mandata. Kako je u vreme
aneksione krize formirana {iroka koaliciona vlada svih parlamentarnih
1000
stranaka, osim socijaldemokrata, i na wenom ~elu se na{ao napredwak Sto-
jan Novakovi}, ona je opstala sve dok je ta kriza trajala, da bi u oktobru 1909.
vladu opet formirao Nikola Pa{i} uvode}i u wu kao ministre i staroradi-
kale i samostalne radikale. Do novih `estokih sukoba staroradikala i samo-
stalaca do{lo je 1911. godine, kad }e staroradikali sami da ostanu na vlasti.
Nikola Pa{i} se u verbalnom smislu veoma agresivno politi~ki dr`ao po-
vodom aneksione krize, ali je znao, uz ruske savete, da se Srbija mora strpeti
i ~ekati povoqniju priliku za postizawe re{ewa u svom interesu. Uspeo je da
se otarasi nadobudnog kraqevi}a \or|a, koji je i radikalima i celoj Srbiji
pravio velike probleme u javnom `ivotu, ali mu nimalo nije bilo po voqi {to
je 1914. godine Petar kraqevska prava preneo na prestolonaslednika Aleksan-
dra. Narodna radikalna stranka se i partijski organizaciono konsolidovala;
donosi 1911. godine novi statut na Zemaqskoj radikalnoj konferenciji.
Pa ipak, na izborima 1912. godine radikali su nastupili sa tri izborne
liste, od kojih su staroradikali osvojili 84, samostalni radikali 41, poseb-
na disidentska radikalska frakcija 7, a ostale partije 34 poslani~ka manda-
ta. Staroradikalsku vladu }e, 30. avgusta 1912. godine, formirati Nikola Pa-
{i} i ona je zemqu vodila kroz oba balkanska i uvela u Prvi svetski rat. Tra-
jala je do 22. novembra 1914. godine. Me|u samostalnim radikalima je sve vi-
{e dolazilo do ideolo{ke i programske pometwe, odstupawa od tradicional-
no ukorewenog radikalskog nacionalizma, izrazitog patriotizma koji je imao
preimu}stvo nad svim drugim programskim ciqevima. Nedostajala im je poli-
ti~ka ve{tina, lukavstvo, a nisu se isticali ni trezveno{}u ni odmereno{}u.
U narodu su sve vi{e gubili autoritet i popularnost, politi~ki identitet
nikad nisu bili u stawu da uobli~e, a ~ist inat, surevwivost, zagri`enost i
qubomora motivisali su ih da 1919. godine pristupe Demokratskoj stranci.
Samom Nikoli Pa{i}u samostalci su sve slabiju smetwu predstavqali.
Mnogo ve}u opasnost mu je predstavqalo nezadovoqstvo crnoruka{kih ofi-
cira koje je sistematski potiskivao iz politi~kog `ivota. Nije ih Pa{i} hap-
sio ni sudio, ali ih je jo{ 1906. godine skoro sve penzionisao. Crnoruka{ki
vo|a i {ef obave{tajne slu`be, Dragutin Dimitrijevi} Apis, tajno je {uro-
vao sa prestolonaslednikom Aleksandrom, uz wegovu finansijsku pomo} {tam-
pao list “Ujediwewe ili smrt” i sve vi{e konspirativnim aktivnostima i
spletkama policijskog karaktera ugro`avao Pa{i}a. Nisu se radikali i cr-
noruka{i sukobqavali oko glavnih srpskih nacionalnih ciqeva, nego po pi-
tawu unutra{weg politi~kog ure|ewa i uloge vojske u wemu i eventualnom u~e-
{}u u vlasti. Apisova tajna revolucionarna organizacija je jednostavno bi-
la antiustavni faktor i oblik nedozvoqene politizacije vojske, nespojiv s
modernim na~elima pravnog poretka i demokratskim principima. Weno gla-
silo je javno agitovalo protiv vi{epartijskog sistema, a pre svega na zub o{tre,
neumerene i neargumentovane kritike uzimalo radikale, wihovog glavnog li-
dera i politiku koju su vodili.
Nikola Pa{i} je vodio veoma uspe{nu spoqnu politiku, bilo neposred-
no kao predsednik vlade, bilo posredno kao {ef stranke koja je u kontinui-
tetu participirala u srpskim vladama. Sklapawe Balkanskog saveza omogu-
}io je proterivawe Turaka sa Balkana i osloba|awe ju`nih srpskih zemaqa.
Za Balkanski rat je temeqito spremio i dr`avu i vojsku. Veli~anstvenom po-
1001
bedom u Kumanovskoj bici, 11. oktobra 1912, osve}en je kosovski poraz. Srpski
vojni~ki trijumf je bio tako velik da su evropske sile po`urile da improvi-
zuju novu, albansku dr`avu, kako bi Srbiju potisle sa Jadranskog mora. U Dru-
gom balkanskom ratu pora`ena je Bugarska, a Srbi su dobili nova teritori-
jalna pro{irewa. Bile su to godine sveop{teg radikalskog politi~kog tri-
jumfa. Iako su se radikali slagali da se srbijanski politi~ki i pravni pore-
dak ne mo`e odmah pro{iriti na Staru Srbiju i Makedoniju, Pa{i} se ener-
gi~no suprotstavqao nastojawu crnoruka{a, uz prestolonaslednikovu podr-
{ku, da se na tim podru~jima uspostavi ~isto vojna struktura vlasti, kako bi
uve`bali primenu svog koncepta u celoj Srbiji. Tenzija izme|u Aleksandra
Kara|or|evi}a i Nikole Pa{i}a neprekidno je rasla.
Sarajevski atentat, koji su inspirisali i organizovali Apisovi crnoru-
ka{i a proveli mladobosanci, bio je povod za po~etak Prvog svetskog rata, {to
je iscrpqenoj i balkanskim ratovima osaka}enoj Srbiji bilo preterano veli-
ko isku{ewe. Pa{i}evi radikali u tome nisu u~estvovali, s obzirom da su oni
uvek predstavqali najtrezveniji i najstalo`eniji srpski politi~ki faktor,
navikao na strpqewe i promi{qeno delovawe. I pre nego se atentat desio,
Nikola Pa{i} je nalo`io vojnim vlastima da provedu istragu protiv na~el-
nika Obave{tajnog odeqewa Srpske vrhovne komande, pukovnika Dragutina
Dimitrijevi}a Apisa, i o tome obavestio srpsku vladu, ~im je polovinom ju-
na 1914. godine saznao o prelasku grupe bosanskih omladinaca preko Drine. Na-
kon atentata, Austro-Ugarska je uputila ultimatum Srbiji kojim je zahtevala
ukidawe Srpske narodne odbrane, odstrawewe svih srpskih oficira koji su
u~estvovali u antiaustrougarskoj propagandi i da austrijski dr`avni organi
direktno sprovedu istragu u Srbiji. Pa{i} je ulo`io svu diplomatsku ve{ti-
nu da bi uspe{no parirao ultimatumu, prihvataju}i sve zahteve osim posled-
weg koji bi negirao srpski dr`avni suverenitet i nacionalnu nezavisnost.
Po{to se Austro-Ugarska ve} dugo spremala za rat, woj je sarajevski aten-
tat dobro do{ao, pa nije ni `elela srpsko udovoqavawe ultimatumu. Ali, Ni-
kola Pa{i} je uspeo da postigne puno jedinstvo svih srpskih politi~kih fak-
tora, osim socijaldemokrata i tako politi~ki osposobio Srbiju za nove rat-
ne napore. Radikalna stranka se na{la u ulozi neprikosnovenog politi~kog
predvodnika. Ni{kom deklaracijom Narodne skup{tine, kad je ve} rat uveli-
ko po~eo, proklamovani su srpski ratni ciqevi, u kojima je, pored osloba|a-
wa i ujediwewa svih Srba, proklamovano oslobo|ewe i ujediwewe neslobod-
ne bra}e Hrvata i Slovenaca, kako bi se propagandno smawivao wihov anti-
srpski ratni entuzijazam i dovelo do izvesnih politi~kih previrawa. U te svr-
he inicirano je i stvarawe Jugoslovenskog odbora koji bi politi~ki okupqao
najvi|enije predstavnike austrougarskih Srba, Hrvata i Slovenaca, ali u hr-
vatskom i slovena~kom slu~aju wihova legitimnost je bila veoma sporna.
Hrvati i Slovenci su krajwe neiskreno pristupili aktivnostima Jugo-
slovenskog odbora, a Srbija je propustila svoju najve}u istorijsku {ansu da za-
okru`i svoje nacionalne teritorije, {to su joj i Rusija i zapadni saveznici
otvoreno nudili. Odlu~ivawe u srpskom politi~kom vrhu je bilo prili~no blo-
kirano kristalizacijom tri najmo}nija i me|usobno suprotstavqena fakto-
ra, koji su ~inili regent Aleksandar i dvorska kamarila, Pa{i}eva vlada i
Radikalna stranka koje su sinhronizovano delovale, te crnoruka{ki ofici-
1002
ri sa sve izra`enijim politi~kim ambicijama. Regent je jo{ u toku rata us-
peo da se definitivno obra~una sa Apisom, dok je obra~un sa Pa{i}em odlo-
`io za prve posleratne dane. Ipak, poku{ao je jo{ 1916. godine da na~ne ra-
dikale tako {to je podstakao da se 14 radikalskih poslanika, na tada jedinom
skup{tinskom zasedawu, izdvoji u nezavisni poslani~ki krug. Aleksandar Ka-
ra|or|evi} je pribegao starom i oprobanom monarhisti~kom sredstvu, ve{ta~-
kom izazivawu unutra{wih trvewa i sukoba me|u radikalima.
Iako su se svi zna~ajniji hrvatski politi~ki predstavnici krajwe jasno
i otvoreno izja{wavali za ostanak pod habsbur{kim `ezlom, o ~emu svedo-
~i i wihova poznata Majska deklaracija iz 1917. godine, Srpska vlada i Jugo-
slovenski odbor su, 20. jula 1917. godine, usvojili Krfsku deklaraciju i wom
proklamovali svoju voqu da posle rata formiraju Kraqevinu Srba, Hrvata
i Slovenaca. Potpisuju}i ovu deklaraciju, Pa{i} je odstupio od tradicional-
nog radikalskog programa, ali to u datim okolnostima nije mogao izbe}i, a osta-
lo je uzaludno i wegovo insistirawe da se prethodno teritorijalno ograni-
~e srpska, hrvatska i slovena~ka nacionalna jedinica. Dok se austrougarska
vojska raspadala, 19. oktobra 1918. godine u Zagrebu su se okupili poslanici
be~kog Carevinskog ve}a, Hrvatskog, slovena~kog i dalmatinskog sabora, pro-
glasili formirawe Narodnog vije}a Slovenaca, Hrvata i Srba i preuzima-
we kompletne vlasti na tim delovima austrougarske teritorije. Od 6. do 9. no-
vembra odr`ana je u @enevi konferencija predstavnika Srpske vlade i Na-
rodnog ve}a na kojoj je usvojena deklaracija o te`wi da se postigne dr`avno
jedinstvo, koja je u dr`avotvornom pogledu imala dosta dualisti~kih eleme-
nata, ali i predvi|ala sazivawe ustavotvorne skup{tine da bi se definitiv-
no dr`avno ure|ewe definisalo. Pa{i} je na toj konferenciji bio usamqen,
jer su se na wega ustremili i predstavnici Narodnog ve}a i Jugoslovenskog od-
bora, kao i srpski opozicioni politi~ari, Milorad Dra{kovi} ispred samo-
stalnih radikala, Marko Trifunovi} ispred radikalskih disidenata i napred-
wa~ki predstavnik Marinkovi}. Nikola Pa{i} nije stigao ni da se vrati u
Beograd, a regent Aleksandar je, 1. decembra, proglasio ujediwewe i nalo`io
Stojanu Proti}u da formira novu vladu.
4. Posleratna kriza srpskog radikalizma
Aleksandrov veliki posleratni udar na Nikolu Pa{i}a trenutno }e ima-
ti ve}e negativne posledice na politi~ku snagu Radikalne stranke. Forsira-
we otpadni{tva Stojana Proti}a od strane dvorskih krugova i prelazak sa-
mostalnih radikala u Demokratsku stranku dove{}e na izborima za ustavotvor-
nu skup{tinu do primata demokrata na {tetu radikala, ali ve} na slede}im
izborima taj odnos se vratio u svoj prirodni sklad. Otpadnici, renegati i iz-
dajnici u trenutku mewawa }urka naopako svojoj mati~noj partiji mogu nane-
ti veliku {tetu, ali dugoro~no oni su politi~ki potpuno izgubqeni, irele-
vantni i prezreni. Radikali su Aleksandru Kara|or|evi}u smetali jer su se
~vrsto suprotstavqali wegovim samodr`a~kim ambicijama, samovla{}u, dik-
tatorskim pretenzijama, tako karakteristi~nim za celokupni mentalni sklop
i genetsku strukturu wegove li~nosti. Po{to je znao da celu stranku nikako
ne mo`e uni{titi, regent je nastojao da izoluje Pa{i}a, pa je u periodu do pr-
1003
vih izbora {est puta mewao vladu, svaki put tra`e}i nekog nelojalnog radi-
kala da je predvodi. Tako su se po dva puta mewali Stojan Proti}, Quba Davi-
dovi} i Milenko Vesni}. Na izborima 28. novembra 1920. godine demokrate su
osvojile 92 poslani~ka mandata, a radikali 91. To je jedini put da se desilo da
demokrate budu bar malo ja~i od radikala, ali iskqu~ivo zahvaquju}i radikal-
skim otpadnicima i prebezima, podmi}enim od dvorske kamarile.
Nikola Pa{i} je u to vreme vrlo uspe{no predvodio jugoslovensku dele-
gaciju na Mirovnoj konferenciji u Versaju i tamo samo jedan ciq nije uspeo da
ostvari, vra}awe srpskog Skadra matici-otaybini, i to pre svega zbog opstruk-
tivnog delovawa ~lana delegacije Ante Trumbi}a. Po povratku u zemqu posve-
tio se organizovawu Zemaqske radikalne konferencije. Ukazala se potreba da
se dr`e dve konferencije. Godine 1920. usvojeni su zakqu~ci o Programu Na-
rodne radikalne stranke, a 1921. godine rezolucija kojom se partija izjasnila
o najaktuelnijim teku}im programskim ciqevima. Stranka je pro{irila svo-
ju organizatornu strukturu na celokupnu dr`avnu teritoriju, konsolidovala
redove, kadrovski se osve`ila i spremila za nove politi~ke izazove.
Hrvati su u startu naru{avali i razbijali dr`avno jedinstvo, a Stojan Pro-
ti} im je povla|ivao nude}i ustavni projekat o podeli dr`avne teritorije u
9 samostalnih oblasti, za koje je prividno tvrdio da ne bi bile federalne je-
dinice, ali je predvi|ao da svaka ima svoju skup{tinu i vladu. Primarno je u
tome bilo razbijawe srpskog nacionalnog prostora. Posebno se Proti} `u-
stro suprotstaqao tradicionalnim radikalskim idejama o Velikoj Srbiji. Od
radikalskih otpadnika i prodanih du{a po nacionalnom pitawu Stojan Pro-
ti} je, 31. januara 1923. godine, formirao Nezavisnu radikalnu stranku. Sigur-
no je da nijedan drugi srpski politi~ar, izuzev regenta, srpskom narodu nije
naneo ve}u politi~ku {tetu od one koju mu je Proti} prouzrokovao. Ipak, Usta-
votvorna skup{tina je 1921. godine izglasala Vidovdanski ustav, prema idej-
nom projektu iza koga je stajao regent Aleksandar, tako da je Proti}ev koncept
snishodqivosti prema Hrvatima neslavno propao, a prevagu odneo integrali-
sti~ki za koji su nevoqno glasali i radikali, ne kriju}i nezadovoqstvo {to
prethodno nije jasno ome|eno ono {to je u novoj dr`avi u teritorijalnom po-
gledu srpsko.
Po{to se {est kratkotrajnih vlada pokazalo proma{enim u personalnom
i stru~nom pogledu, mandat je, po~etkom 1921. godine, ponovo dobio Nikola Pa-
{i} i naredne, skoro pune dve godine, u vremenskom kontinuitetu predvodio
tri vlade u kojima su radikali vodili glavnu re~. Wegov uspeh je toliko po-
vratio ugled i popularnost radikala u narodu, da je Narodna radikalna stran-
ka na izborima 18. marta 1923. godine prosto trijumfovala sa 108 od ukupno 312
osvojenih poslani~kih mandata. Stojan Proti} je do`iveo pravi izborni de-
bakl, jer je wegova otpadni~ka Nezavisna radikalna stranka dobila samo 0,63%
glasova. Qudi su za wu mogli samo gre{kom, iz zabune da glasaju. I demokrate
su na izborima prepolovqene.
Nikola Pa{i}, pored toga {to su radikali imali organizovan sopstve-
ni strana~ki podmladak u Narodnoj radikalnoj omladini, pomogao je formi-
rawe Srpske nacionalne omladine, koju su predvodili neki istaknuti radi-
kali, a programski se otvoreno izja{wavali za Veliku Srbiju, za sve ono {to
su se radikalski ~elnici ustru~avali da direktno kao sopstveni stav u javno-
1004
sti izraze. SRNAO je imala bliske veze i sa Srpskom strankom, koja se vra-
}ala izvornom radikalskom velikosrpskom programu, izdavala list “Velika
Srbija”, uspela da postane parlamentarna. O~igledno je da je Pa{i} blagovre-
meno formirao i rezervnu politi~ku varijantu, pa su se i sve ~etni~ke orga-
nizacije fuzionisale u Srpsku nacionalnu omladinu, formirana su dva nova
~etni~ka udru`ewa na velikosrpskoj osnovi, u ~emu je kqu~nu ulogu odigrao
Puni{a Ra~i}.
Nikola Pa{i} je u kontinuitetu formirao jo{ ~etiri vlade do 27. juna
1924. Tada je na tri meseca vladu formirao Quba Davidovi} u kojoj je bio sa-
mo jedan radikalski disident, da bi 6. novembra 1924. Pa{i} formirao svoju
osmu jugoslovensku vladu. Na februarskim izborima radikali su postigli jo{
ve}i uspeh osvojiv{i 142 poslani~ka mandata, dok je Proti}eva Nezavisna ra-
dikalna stranka imala svega 3.905 glasova, ili 0,2%, pa se posle toga jednostav-
no ugasila. Deveta i deseta Pa{i}eva vlada trajale su od 29. aprila 1925. do
8. jula 1926. godine. Iako je bio u poodmaklim godinama starosti, Pa{i}eva
politi~ka ve{tina je bila bez premca. Svi su bili protiv wega, i dvor i Hr-
vati i srpska opozicija, pa ipak je dugo bio prakti~no nezamewiv, u`ivaju}i
ogromno poverewe srpskog naroda. Kraq Aleksandar je posebno bio qubomo-
ran i kivan na Nikolu Pa{i}a kada je saznao da se 1926. godine sprema veli-
ka proslava Pa{i}evog osamdesetog ro|endana. Na pritisak kraqev, koji je
smatrao da on treba da bude jedini i iskqu~ivi slavqenik u celoj dr`avi, ot-
kazana je proslava `ivotnog jubileja neprikosnovenog radikalskog lidera.
Glavni udar protiv Pa{i}a, kad je propala pobuna disidenta Qube Jova-
novi}a, kraq je pripremio uz pomo} Nikole Uzunovi}a, ministra i ~lana naj-
u`eg radikalskog rukovodstva, u koga je imao najvi{e poverewa, cene}i wego-
ve poltronske sklonosti. Uzunovi} je uz Aleksandrovu pomo} tiho, podmuklo
i postepeno formirao novu frakciju unutar Narodne radikalne stranke. Uzu-
novi}u je kraq poverio da formira novu vladu, iako je celi radikalski posla-
ni~ki klub stao uz Pa{i}a. Nikola Pa{i} je 9. decembra 1926. godine bio u
audijenciji kod kraqa Aleksandra. Kraq je bio pri susretu vrlo grub, nabu-
sit i drzak, vre|ao je Pa{i}a, i to tako silovito i beskrupulozno da je veli-
ki srpski dr`avnik sutradan umro, ne do~ekav{i 81. ro|endan.
Uz pomo} Nikole Uzunovi}a, kraq je narednih godina skoro potpuno kon-
trolisao Narodnu radikalnu stranku. Za predsedni~ko mesto unutar stranke
nadmetali su se Aca Stanojevi}, Marko Trifkovi} i Veqa Vuki~evi}. Da bi
dobio {to ~vr{}e upori{te za obra~un s Pa{i}evim sledbenicima, Vuki-
~evi} je u stranku vratio Qubu Jovanovi}a i sve ostale radikalske disiden-
te, ali nije uspeo, jer je od 20 ~lanova Glavnog odbora bilo 13 Pa{i}evih pri-
stalica, me|u wima i Milan Stojadinovi} i Aca Stanojevi}. Me|utim, kraq
je Nikoli Uzunovi}u poverio da formira ~etiri vlade, a Veqi Vuki~evi}u
dve. Vuki~evi} je, protivno strana~kim propisima, 1927. godine preuzeo kon-
trolu i nad radikalskim poslani~kim klubom, pa je do{lo do iscrpquju}eg su-
koba izme|u Glavnog odbora i kraqevog miqenika, koji je podr`avao monar-
hove apsolutisti~ke tendencije, a nije ni bio ~lan Glavnog odbora. Stranka
je fakti~ki potisnuta iz sfere vo|ewa dr`avne politike, weni navodni mi-
nistri su joj samo na papiru pripadali, a Aca Stanojevi} i Lazar Markovi}
su bili suvi{e neodlu~ni i kolebqivi u obra~unu sa Veqom Vuki~evi}em, iako
1005
je Milan Stojadinovi} sa grupom istaknutih radikala posebnim memorandu-
mom 11. maja 1928. godine zahtevao da se unutra{wi strana~ki problemi {to
pre ra{~iste.
Nakon {to je radikal Puni{a Ra~i}, isprovociran uvredom, u Narodnoj
skup{tini pucao na Stjepana i Pavla Radi}a, \uru Basari~eka, Ivana Per-
nara i Gran`u, u jeku javnog preispitivawa svrsishodnosti postojawa zajedni~-
ke dr`ave Srba i Hrvata, kad je po~etkom jula 1928. podlegao ranama Stjepan
Radi}, kraq je mandat za formirawe nove vlade poverio Antonu Koro{ecu,
ali je u woj bio veliki broj radikalskih ministara. Vlada je trajala do uspo-
stavqawa [estojanuarske diktature 1929. godine. Paralelno s tim dalekose-
`nim dr`avnim politi~kim zbivawima, sve vreme je trajala kriza u Radikal-
noj stranci usled razdora Poslani~kog kluba i Glavnog odbora. Kraq je nasto-
jao preko kluba i Veqe Vuki~evi}a da ovlada celom strankom. Slobodoumno
krilo, verno Pa{i}evim tradicijama i na distanci prema monarhu i dvoru, na
~elo Glavnog odbora dovelo je Acu Stanojevi}a, dok je Lazar Markovi} pred-
vodio struju koja je tra`ila kompromis po svaku cenu.
Kada je kraq Aleksandar ukinuo Vidovdanski ustav i zaveo otvorenu dik-
taturu, Veqa Vuki~evi} i wegovo poltronsko radikalsko krilo su ga podr`a-
li, dok se Aca Stanojevi} na Glavnom odboru opredelio za jasnu distancu i svo-
jevrsnu pasivnu opoziciju. U partiji nije bilo nikakve ozbiqne discipline,
pa je u novoformiranu vladu generala Petra @ivkovi}a u{lo 10 radikala, pred-
vo|enih Nikolom Uzunovi}em. Vlada je trajala do dono{ewa oktroisanog usta-
va 3. septembra 1931. godine kojim je pravno regulisano prethodne dve godine
ve} provedeno potpuno ignorisawe stranaka u politi~kom `ivotu. One nisu
formalno zabrawivane, osim ako su bile subverzivne, komunisti~ke ili se-
paratisti~ke, ali nisu ni uva`avane u bilo kojoj varijanti, a za wihovo for-
mirawe potrebna je bila dozvola organa izvr{ne vlasti. Aca Stanojevi} je tim
povodom javno kritikovao onemogu}avawa partijskog rada, onemogu}avawe slo-
bode {tampe, javnog okupqawa i politi~kog delovawa.
Da bi definitivno uni{tio Narodnu radikalnu stranku, kraq Aleksan-
dar je u decembru 1931. godine formirao Jugoslovensku radikalno-seqa~ku de-
mokratiju, ali wegova dvorska stranka nije uspela da stekne neku ozbiqniju po-
pularnost ili poverewe u narodu. Kraq je smatrao da }e wegova stranka biti
sasvim dovoqna za kompletan politi~ki `ivot dr`ave i da, prema tome, ni-
kakvoj politi~koj konkurenciji tu ne mo`e biti mesta. Od radikala ga je po-
dr`ala samo grupa Nikole Uzunovi}a koja je imala ministre i u naredne dve
vlade Petra @ivkovi}a od 3. septembra 1931. do 4. aprila 1932. Bo`a Maksi-
movi} je predvodio grupu radikalskih poslanika u Jugoslovenskoj radikalno-se-
qa~koj demokratiji, koja je bila i jedini formalni u~esnik izbora po odred-
bama oktroisanog ustava, ali su oni kritikovali Marinkovi}evu vladu iako
su u woj bila ~etvorica radikala, me|u wima i Maksimovi}. Vlada je trajala
samo tri meseca. Novu je formirao 2. jula 1932. radikal Milan Sr{ki} i ona
je trajala do 5. novembra. U woj je bilo jo{ pet radikala. I slede}u vladu je for-
mirao Sr{ki} sa jo{ ~etiri radikala i predstavnicima ostalih politi~kih
grupacija, a ona je trajala do 27. januara 1934. godine.
Po{to mu je potpuno propao projekat Jugoslovenske radikalno-seqa~ke
demokratije, kraq Aleksandar je nalo`io da se u avgustu formira Jugosloven-
1006
ska nacionalna stranka, ~iji je formalni ~lan ve} u startu postala Narodna
radikalna stranka, iako su se tome mnogi istaknuti radikali `ustro proti-
vili. Za predsednika nove dvorske stranke izabran je radikal Nikola Uzuno-
vi}, koji }e ponovo postati predsednik vlade 27. januara 1934. i do 20. decem-
bra izmeniti tri kabineta. Tada }e na ~elo nove vlade do}i Bogoqub Jevti}
i ostati do 24. juna 1935. godine. U svim tim vladama je bilo mnogo radikala,
ali iskqu~ivo dvorskih poslu{nika, koji su se zarad karijere i privilegija
odricali radikalskih principa i slepo slu`ili kraqu diktatoru postaju}i
instrument wegove samovoqe i autokratije. Da bi zadao dodatni udarac nepo-
slu{noj i nepokornoj radikalskoj masi kraqevski dvor je ogromnim novcem
pokrenuo projekat stvarawa Radikalne socijalne stranke, registruju}i je u ju-
lu 1933. godine. Na weno ~elo je postavqen biv{i ministar Vojislav Jawi},
~lan Glavnog odbora Narodne radikalne stranke, poznat po pokvarenosti i bes-
krupuloznosti, a uz to notorni alkoholi~ar. Dvorska kamarila }e ubrzo uvi-
deti da joj je i taj projekat proma{en i presta}e da ga finansira, pa je ova kva-
zistranka uskoro uga{ena.
Neki pridvorski radikali su u{li i u Jugoslovenski narodni klub Sve-
tislava Ho|ere, zajedno sa poslanicima drugih stranaka koji su bili bliski
Petru @ivkovi}u, ali nisu napredovali daqe od kafanskog kru`oka. Posle
toga su formirali Jugoslovensku narodnu stranku, koja je uz veliku re`imsku
pomo} uspela da se zna~ajnije probije u politi~kom `ivotu, a sve vi{e su pre-
uzimali nacisti~ka spoqa{wa obele`ja i plave ko{uqe, deklari{u}i se kao
ekstremni levi~ari i pobornici autoritarne vlasti. Po svom partijskom gla-
silu zvali su se i “borba{ima”. Bilo je poku{aja da se fuzioni{u sa Zborom
Dimitrija Qoti}a, ali je liderski problem bio nepremostiv. Iz istih raz-
loga propao im je i poku{aj dogovora sa grupacijom Petra @ivkovi}a, jer je
on odmah postavqao pitawe ko ima vi{i ~in.
5. Novi radikalski lider Milan Stojadinovi}
Nakon {to je kraq Aleksandar, 9. oktobra 1934. godine, ubijen u Marse-
qu, a Jugoslavija utonula i u te{ku ekonomsku krizu, pala je i neutralna vla-
da Bogoquba Jevti}a, a novu je formirao Milan Stojadinovi}, jedan od radi-
kalskih ministara u Jevti}evom kabinetu, koji se posebno istakao kao veli-
ki ekspert za finansijska pitawa. Wegova vlada je trajala od 24. juna 1935. do
21. decembra 1938. godine, a uspeo je da postigne sporazum sa Antonom Koro-
{cem i Mehmedom Spahom. Uz saglasnost Ace Stanojevi}a, Milo{a Trifu-
novi}a, Mom~ila Nin~i}a i celog Glavnog odbora Narodne radikalne stran-
ke, Milan Stojadinovi} je pristupio formirawu Jugoslovenske radikalne za-
jednice.
Jugoslovenska radikalna zajednica osnovana je 20. avgusta 1935. godine uje-
diwavawem Narodne radikalne stranke, Slovenske qudske stranke i Jugoslo-
venske muslimanske organizacije. Do wenog formirawa dolazi u uslovima ve-
likih me|unarodnih previrawa prouzrokovanih ekspanzijom fa{izma, dubo-
ke ekonomske krize koja je zahvatila Kraqevinu Jugoslaviju ne{to kasnije ne-
go druge zemqe, kao i politi~ke pometwe koju su sistematski stvarali hrvat-
ski separatisti, ovog puta bitno komplikovane i ubistvom kraqa Aleksandra
1007
Kara|or|evi}a. Prethodno je, po padu vlade Bogoquba Jevti}a, Jevti}ev mi-
nistar finansija Milan Stojadinovi}, kao ~lan glavnog odbora Narodne ra-
dikalne stranke, formirao novu vladu. Rad na fuzionisawu ove tri partije po-
~eo je ranije i bio je, pre svega, motivisan wihovom `eqom da se tako prila-
gode odredbama oktroisanog Ustava iz 1931. godine koji nije dozvoqavao regi-
straciju nacionalnih, odnosno plemenskih, kako je tada govoreno, politi~kih
organizacija koje bi ugro`avale primat re`imske ideologije integralnog ju-
goslovenstva. Formirawe Stojadinovi}eve vlade stvorilo je pogodnu politi~-
ku osnovu za stvarawe jedinstvene politi~ke partije svih politi~kih fakto-
ra na kojima je vlada po~ivala.
Glavni odbor Narodne radikalne stranke nije se suprotstavqao formira-
wu Stojadinovi}eve vlade, ali ni wegovi najistaknutiji ~lanovi nisu hteli da
u woj u~estvuju procewuju}i da Stojadinovi} nema velike {anse, da }e ubrzo usle-
diti novi izbori na kojima }e Jugoslovenska radikalna zajednica posti}i do-
bre rezultate, pa bi se onda u igru ukqu~ile “zna~ajnije” li~nosti iz radikal-
skog vrha. Radikalski prvaci su potcewivali Stojadinovi}a, smatraju}i da im
je pogodan samo kao prelazno re{ewe, s obzirom da je u`ivao podr{ku kneza Pa-
vla i iz te pozicije je mogao doprineti normalizaciji politi~kog `ivota i re-
alizaciji demokratskih uslova za naredne parlamentarne izbore. Stojadino-
vi}eva vlada je i u ideolo{kom smislu bila vlada kompromisa izme|u tvrdih
unitarista i hrvatskim nacionalistima sklonih levi~ara.
U rukovode}e organe Jugoslovenske radikalne zajednice u{li su svi vi-
|eniji ~elnici Narodne radikalne stranke, a onda je usledila akcija upisiva-
wa ~lanstva u unutra{wosti zemqe. Najve}i problemi su nastali me|u bosan-
skohercegova~kim i slovena~kim radikalima, kojima je te{ko pala odluka par-
tijskog vo|stva da se u tim istorijskim pokrajinama primat da Slovenskoj qud-
skoj stranci i Jugoslovenskoj muslimanskoj organizaciji. Sam Stojadinovi}
je u prvi otvoreni sukob sa starim radikalskim vo|stvom u{ao suprotstavqa-
ju}i se wihovom sekta{kom insistirawu da se ovla{}ewa za formirawe od-
bora na terenu izdaju samo wihovim starim kadrovima. Stojadinovi}u se taj
kriterijum nije svi|ao i on je insistirao na privla~ewu ranijih aktivista dru-
gih stranaka po principu sposobnosti i spremnosti da se ukqu~e u Jugosloven-
sku radikalnu zajednicu i posvete realizaciji wenog politi~kog programa. To
je dovelo do pojave izdavawa dvojnih re{ewa o povereni{tvu. Za isto podru~-
je ponegde su Milan Stojadinovi} i Milo{ Trifunovi}, najbli`i saradnik
Ace Stanojevi}a, izdavali re{ewa razli~itim licima. Posledica je bila for-
mirawe duplih odbora u mnogim mestima.
Stojadinovi} se kao predsednik vlade pokazao mnogo uspe{nijim nego
{to su to o~ekivali tradicionalni radikalski lideri, iznenada svesni da
vladu ne kontroli{u, pa su po`eleli da pod svoju kontrolu preuzmu novofor-
miranu stranku. Nastojali su da dr`e po strani aktiviste drugih stranaka
koji su nameravali da se prikqu~e Jugoslovenskoj radikalnoj zajednici da bi
i na taj na~in oslabili Stojadinovi}a u Narodnoj skup{tini gde je on do ta-
da imao podr{ku ve}eg broja disidenata iz drugih stranaka, pre svega Demo-
kratske.
U oktobru je Aca Stanojevi} u prili~no o{tro intoniranom pismu kri-
tikovao Stojadinovi}a po pitawu rada vlade i na~ina organizovawa Jugoslo-
1008
venske radikalne zajednice. Zapo~ete su zamorne unutarpartijske rasprave i
uzajamna optu`ivawa. Stojadinovi} je u vi{e navrata poku{avao da odobro-
voqi matorog Stanojevi}a. Me|utim, pokazalo se da stari radikalski prva-
ci ispoqavaju sve ve}u netrpeqivost prema Stojadinovi}u, `ele}i da ga sme-
ne i na wegovo mesto dovedu Milo{a Trifunovi}a. Stojadinovi}evi protiv-
nici su definitivno pridobili Acu Stanojevi}a, obnovili rad Glavnog od-
bora Narodne radikalne stranke i 18. decembra izdali saop{tewe u kome su
otvoreno napali Stojadinovi}a i otkazali mu svaku daqu saradwu. Uz Stano-
jevi}a su stala samo dva ministra i podnela ostavku na ~lanstvo u vladi. An-
tun Koro{ec i Mehmed Spaho su se solidarisali sa Stojadinovi}em, a Sto-
jadinovi} je imao na raspolagawu sve prerogative pozicije vlasti pa mu nije
bilo te{ko da pobedi u unutarpartijskom obra~unu. Stanojevi}, Trifunovi}
i wihovi sledbenici napustili su Jugoslovensku radikalnu zajednicu i usme-
rili se na pribli`avawe udru`enoj opoziciji.
Unutarradikalski rascep bolno je odjeknuo me|u srbijanskim radikali-
ma i wihovim simpatizerima, ali se ubedqiva ve}ina svrstala uz Stojadino-
vi}a. Ipak, sukob je oslabio wegovu politi~ku poziciju, pa je umakoliko da-
qe delovawe Glavnog odbora Narodne radikalne stranke bilo politi~ki mar-
ginalizovano, wegovi glavni eksponenti su svu svoju energiju i `estinu kon-
centrisali u obra~unu sa Stojadinovi}em. Stojadinovi} im je postao opsesi-
ja pa se nisu libili ni saradwe sa Ma~ekom. Me|utim, svom protivniku nisu
bili dorasli. Milan Stojadinovi} je spretnom parlamentarnom kombinato-
rikom uspevao da odr`i na okupu parlamentarnu ve}inu, izazivaju}i stalne
prekompozicije poslani~kih grupa. Ve{tom politi~kom taktikom prosto je
raspame}ivao opoziciju, pa je utoliko rasla i wena netrpeqivost prema po-
liti~ki ve{tom i ekonomski uspe{nom premijeru. Opozicija je prvo krenu-
la u bojkot skup{tinskih zasedawa, a onda je, 6. marta 1936, narodni poslanik
Damjan Arnautovi} poku{ao atentat na predsednika vlade Milana Stojadi-
novi}a ispaliv{i u skup{tinskoj sali u wegovom pravcu revolverske hice.
U organizovawe atentata verovatno je bio ume{an i general Petar @ivko-
vi}, koji se nije mogao pomiriti sa ~iwenicom da je dolaskom Stojadinovi}a
prestala mo} wegove zakulisne koterije koja je u ranijim periodima domini-
rala nad javnim politi~kim `ivotom.
Neuspeli atentat samo je u~vrstio Stojadinovi}evu poziciju i omogu}io
mu da se definitivno obra~una sa nekolicinom unutarpartijskih politi~kih
protivnika iz poslani~kih redova, a pogotovo da se napokon otarasi genera-
la @ivkovi}a, glavnog simbola {estojanuarske diktature. Stojadinovi}ev auto-
ritet u narodu i dr`avi naglo je porastao, a wegova vlada je sa lako}om upra-
vqala zemqom sve do 13. jula 1937. kad je izbila takozvana konkordatska kri-
za. Na dnevni red Narodne skup{tine stavqena je rasprava o zakonu o rati-
fikaciji sporazuma izme|u Kraqevine Jugoslavije i Vatikana. Konkordat je
ina~e 1935. godine parafirala prethodna Jevti}eva vlada, pa Stojadinovi} ni-
je u~estvovao u kreirawu wegove sadr`ine. Ratifikaciji konkordata `esto-
ko se suprotstavila Srpska pravoslavna crkva izazivaju}i velike nemire na
beogradskim ulicama i krvave sukobe sa `andarmerijom. Iako je zakon o ra-
tifikaciji s komotnom ve}inom prihva}en u Narodnoj skup{tini, Stojadi-
novi} je odustao od wegovog prosle|ivawa na definitivno izglasavawe u Se-
1009
natu, kako bi se li{io daqih politi~kih neprijatnosti potenciranih beograd-
skim ~ar{ijskim pri~ama da je iznenada preminuli patrijarh Varnava otro-
van, kao i odlukom crkvene hijerarhije da se prema ministrima i narodnim po-
slanicima srpske pravoslavne veroispovesti koji su glasali za konkordat pri-
mene crkvene sankcije. Stojadinovi} uop{te li~no nije bio zainteresovan za
izglasavawe konkordata. On je po sporovoznoj skup{tinskoj proceduri poste-
peno do{ao do poslani~kog izja{wavawa, ali je opozicija iskoristila nena-
danu priliku da demago{kom raspravom i paqewem emocija neukih i neupu}e-
nih izazove novu politi~ku krizu.
Stojadinovi} je veliku pa`wu posve}ivao izgradwi strana~ke infrastruk-
ture i propagandnim aktivnostima partijskih funkcionera, pa se uskoro ni-
jedna druga politi~ka partija nije mogla na srpskim etni~kim prostorima me-
riti po organizovanosti i disciplini sa Jugoslovenskom radikalnom zajedni-
com. Ve} na lokalnim izborima u Moravskoj banovini, 27. septembra 1936, na
kojim su Stojadinovi}evi radikali trijumfovali, pokazali su kvalitet i ~vr-
stinu stranke, a posebno wenu popularnost u narodu. Posebno je upe~atqiv bio
poraz odmetnutog Glavnog odbora Narodne radikalne stranke kome bira~i ni-
su mogli oprostiti napumpavawe programskih ciqeva i disidenstvo u odno-
su na radikalsku politi~ku maticu. Sli~ne rezultate Jugoslovenska radikal-
na zajednica je ostvarila na lokalnim izborima koji su usledili u Drinskoj,
Zetskoj, Dunavskoj i Vardarskoj banovini. Opozicionim partijama, s jedne stra-
ne Jugoslovenskoj narodnoj stranci Svetislava Ho|ere i Jugoslovenskoj naci-
onalnoj stranci Petra @ivkovi}a, kao i Udru`enoj opoziciji s druge strane,
preostalo je samo da jadikuju i da se `ale na izborne nepravilnosti kojih je,
istini za voqu, i bilo, ali ne u presudnoj meri.
Uspeh na lokalnim izborima omogu}io je daqu dogradwu organizacione in-
frastrukture i konsolidaciju Jugoslovenske radikalne zajednice. Jugosloven-
ska radikalna zajednica je i zvani~no priznata kao jedini pravni sledbenik
Narodne radikalne stranke, pa joj je po tom osnovu vra}ena sva strana~ka imo-
vina koja je radikalima oteta po uvo|ewu diktature 1929. godine. Strana~ki
aktivisti su se razi{li po celoj zemqi i intenzivno odr`avali strana~ke sku-
pove i javne zborove. Politi~ki udarac koji je radikalima realno zadala kon-
kordatska kriza napokon je u potpunosti prevladan, pa je pa`wu javnosti vi-
{e okupirao sporazum Udru`ene opozicije od 8. oktobra 1937. godine i wego-
ve politi~ke reperkusije.
Osetiv{i se dovoqno sna`nim Stojadinovi} je odlu~io da parlamentar-
ne izbore zaka`e nekoliko meseci pre redovnog roka. Tako je 10. oktobra 1938.
raspu{tena Narodna skup{tina, a izja{wavawe gra|ana odre|eno za 11. decem-
bar. U me|uvremenu nije mewan izborni zakon, pa su izbori odr`ani po vrlo
komplikovanim odredbama koje je i sam Stojadinovi} svojevremeno kritiko-
vao smatraju}i ih nesavremenim, pogotovo prote`irawe ve}inske stranke. Pro-
pagandnim naporima i inovacijama Stojadinovi} je u potpunosti zasenio kon-
kurenciju. Uz to, imao je mnogo uspeha u stabilizovawu ekonomskih prilika u
u~vr{}ewu me|unarodnog polo`aja dr`ave. Kampawa se, ipak, u su{tini sve-
la na nadmetawe dva dr`avotvorna koncepta, unitaristi~kog i federalisti~-
kog. Radikalski unitaristi, predvo|eni Stojadinovi}em, agitovali su za na-
rodno jedinstvo, dok su opozicione stranke {urovale sa separatistima i svim
1010
vrstama nezadovoqnika. Predizborni sudar je bio vatren a Stojadinovi}u je,
pored prednosti {to je nastupao s pozicija vlasti i otvoreno koristio sve we-
ne instrumente, izvesnu psiholo{ku prednost donela i ~iwenica da su mu u
toku kampawe pristupile Jugoslovenska narodna i Radikalno-socijalna stran-
ka. Jo{ ve}u moralnu prednost Stojadinovi}u je donela ~iwenica da je listu
Udru`ene opozicije predvodio Vlatko Ma~ek. Stojadinovi} je opoziciju ube-
dqivo potukao osvojiv{i na celoj teritoriji Jugoslavije 62% glasova. Uz ap-
solutnu ve}inu srpskih glasa~a poverewe su mu listom iskazivali i u mnogo
ve}em procentu pripadnici nacionalnih mawina.
Do`ivev{i izborni fijasko opozicija je protestovala, smatraju}i da su
krivi izborni uslovi i postupak. U svoj halabuci, kao da je jedina smislena pri-
medba Stojadinovi}u bila kako su za wega masovno glasali pripadnici naci-
onalnih mawina. Ali, on ih je zadu`io tako {to je zna~ajno unapredio wihov
dru{tveni polo`aj pa ga niko nije mogao argumentovano optu`ivati za srp-
ski {ovinizam, a time su ujedno gubile logi~ku osnovu i primedbe za navod-
ni nedemokratizam. Uz to, Jugoslovenska radikalna zajednica je u svojim re-
dovima okupqala pripadnike bukvalno svih dru{tvenih slojeva i profesi-
ja, {to je svedo~ilo o wenom utemeqewu u svim socijalnim strukturama. Po-
sebno je Stojadinovi} bio uspe{an u organizovawu radni~kih sindikata, pre-
uzimaju}i tako inicijativu od marksisti~ki orijentisanih grupa koje su sub-
verzivno delovale u odnosu na dr`avu. Radni~ka prava su bila za{ti}enija i
odredbe kolektivnih ugovora po zaposlene povoqnije nego i u jednom drugom
periodu me|uratne Jugoslavije, zahvaquju}i aktivnostima jugoslovenskih rad-
ni~kih sindikata (JUGORAS) koje su predvodili Stojadinovi}evi radikali.
Veliki rezultati su postignuti i na planu formirawa omladinskih organi-
zacija i u wihovim raznovrsnim aktivnostima. Razgranati su raznovrsni ob-
lici kulturne delatnosti i pogotovo partijska {tampa. Toliko je bila agre-
sivna i primamqiva delatnost Jugoslovenske radikalne zajednice, a naro~i-
to ugled ste~en uspe{nim funkcionisawem vlasti i wenim rezultatima na
spoqnopoliti~kom, ekonomskom i socijalnom planu, da je zabele`ena prava
bujica prelazaka iz drugih stranaka u wene redove.
Mo`e se slobodno re}i da je partija Milana Stojadinovi}a u periodu vla-
sti jedini ozbiqan udarac do`ivela u vreme konkordatske krize. Kriza je ipak
ve{ta~ki izazvana. Prethodno su u Kraqevini Jugoslaviji Ustavom i zakoni-
ma i drugim pravnim aktima precizirani svi aspekti pravnog polo`aja Srp-
ske pravoslavne crkve i Islamske verske zajednice. Ostalo je nere{eno pi-
tawe Rimokatoli~ke crkve kao prakti~no internacionalne verske zajedni-
ce ~ija se vrhovna hijerarhija nalazila u inostranstvu, formalnopravno or-
ganizovana i me|unarodno priznata kao samostalna dr`ava. Zato su se odno-
si s wom morali bazirati na nekoj formi me|unarodnog ugovora. Sklapawe
konkordata, kao specifi~ne vrste me|unarodnopravnog ugovora, inicirao je
i jo{ ubrzavao kraq Aleksandar. Do tada su u pravnoj snazi na teritoriji Ju-
goslavije bila ~etiri konkordata. Trebalo je wihovu sadr`inu objasniti i si-
stematizovati, pa definitivno regulisati pravni polo`aj Rimokatoli~ke cr-
kve i wenih sve{tenika, kako to ne bi optere}ivalo ionako sve komplikova-
nije me|unacionalne odnose i komplikovan me|unarodnopoliti~ki polo`aj
zemqe.
1011
 Kada je Stojadinovi}eva vlada ve} gotov tekst konkordata, koji su sklapa-
li i usagla{avali kraq Aleksandar i Bogoqub Jevti} stavila u parlamentar-
nu proceduru, Srpska pravoslavna crkva se `estoko pobunila. Crkveni revolt
je baziran na iracionalnoj tvrdwi da se konkordatom katolici u dr`avi sta-
vqaju u privilegovan polo`aj, a stvarno je zasnovan na politi~kim razlozima
crkvene koterije koja nije volela Stojadinovi}a, a sara|ivala je s wegovim pro-
tivnicima, posebno sa Dimitrijem Qoti}em. Sveti arhijerejski sinod je ve}
u startu iz Srpske pravoslavne crkve iskqu~io jednog narodnog poslanika, a
svim ostalim zapretio ekskomunikacijom ako glasaju za ratifikaciju konkor-
data. Crkveni vrh je pozvao i narod na ulicu organizuju}i pravu politi~ku li-
tiju, a vlada je suvi{e nervozno reagovala pa je do{lo do `estokog sukoba de-
monstranata i `andarmerije, koji se promi{qenijim nastupom verovatno mo-
gao izbe}i. Kada je konkordat ratifikovan Sveti arhijerejski sabor je, 1. av-
gusta 1937. godine, doneo odluku da se ekskomuniciraju svi poslanici i mini-
stri koji su za wega glasali. Ovakva odluka crkvenog vrha je verovatno jedna od
najupe~atqivijih mrqa u istoriji Srpske pravoslavne crkve.
Vlada Milana Stojadinovi}a je pala na vrhuncu mo}i radikalskog lide-
ra ve{to vo|enim zavereni~kim poduhvatom glavnog kraqevskog namesnika kne-
za Pavla Kara|or|evi}a. Prvo je izbio sukob sa Koro{cem, koji je relativ-
no lako prevladan rekonstrukcijom i kompromisom, a onda je usledila ostav-
ka grupe ministara koji su delovali po Pavlovom nalogu. Sam Pavle je delo-
vao u dosluhu sa engleskom i francuskom vladom, tako da su glavni razlozi Sto-
jadinovi}evog obarawa spoqnopoliti~ke prirode. Prema izjavama neposred-
nih aktera i upu}enih posmatra~a kod kneza namesnika je prevagnula sumwa da
je Milan Stojadinovi} potpisao tajni pakt sa italijanskim ministrom ino-
stranih poslova grofom ]anom o podeli Albanije i italijanskoj podr{ci stva-
rawu Velike Srbije kroz amputaciju Hrvatske i weno prepu{tawe Italiji.
Politi~ki nedorasli Kara|or|evi} se upla{io da bi sposobni premijer mo-
gao da ugrozi i wegov li~ni polo`aj, a javno je govorio da mu je Stojadinovi}
nepodoban za aran`man sa Ma~ekom i Hrvatima, dok je beogradska politi~ka
~ar{ija bila ube|ena da je Stojadinovi} odstrawen zbog sve izrazitije ori-
jentacije na spoqnopoliti~ku saradwu sa Nema~kom i Italijom.
Novu vladu je, po namesnikovim instrukcijama, 5. februara 1939. godine
formirao Dragi{a Cvetkovi}, izazivaju}i ogromno nezadovoqstvo Jugoslo-
venske radikalne zajednice, ali je Stojadinovi} odlu~io da bar u prvo vreme
formalno podr`i tu vladu, znaju}i koliko su jaki i jedinstveni wegovi pro-
tivnici. Zakqu~io je da je najboqe da se privremeno povu~e iz politike, i{-
~ekuju}i daqi razvoj situacije i znaju}i koliko je Cvetkovi} nesposoban za po-
sao koji mu je poveren. Kada su zavr{eni pregovori Dragi{e Cvetkovi}a i Vlat-
ka Ma~eka, Stojadinovi} je poku{ao da im se suprotstavi interpelacijom ve-
}eg broja narodnih poslanika u junu 1939. Vlada je izbegla da Narodna skup{ti-
na interpelaciju uvrsti u dnevni red, ali je tom prilikom do{lo do defini-
tivnog obra~una u srpskom delu Jugoslovenske radikalne zajednice koja se po-
delila na Stojadinovi}eve pristalice i poslu{nike kneza Pavla i premije-
ra Cvetkovi}a.
Rukovodstvo poslani~kog kluba odlu~ilo je da iz klupskih redova iskqu-
~i Stojadinovi}a i wegove najbli`e saradnike, a uz pomo} dr`avnog aparata
1012
Cvetkovi} je sistematski odstrawivao najvatrenije Stojadinovi}eve prista-
lice iz kompletne strana~ke infrastrukture.
Tako se intervencija krune u sferi izvr{ne vlasti pretvorila u pu~ unu-
tar Jugoslovenske radikalne zajednice. Za 9. jul 1939. Cvetkovi} je sazvao sed-
nicu Glavnog odbora Jugoslovenske radikalne zajednice na kojoj je doneta od-
luka da se Stojadinovi} iskqu~i iz stranke. Policija je otela list “Vreme”.
Stojadinovi}evo izbacivawe su{tinski je ozna~ilo kraj postojawa Jugoslo-
venske radikalne zajednice kao ozbiqne politi~ke partije. Sve wene aktiv-
nosti u uslovima stroge policijske kontrole su jednostavno zamrle. Stojadi-
novi} je poku{ao da registruje Srpsku radikalnu stranku, ali je policija do-
nela odluku o zabrani. Stojadinovi} je bio blokiran u svim medijima, ali ga
se re`im i daqe pla{io, pa je 19. aprila 1940. godine uhap{en i interniran
na Rudnik, zatim preme{ten na Iliyu, da bi 18. marta 1941. godine bio izru-
~en Englezima koji su ga sve do 1948. godine dr`ali zato~enog na ostrvu Ma-
uricijusu. Po osloba|awu `iveo je u Argentini i umro 1961. godine.
Ogromni uspesi Milana Stojadinovi}a na ekonomskom i spoqnopoliti~-
kom planu i na tome temeqeni stalni rast popularnosti ispame}ivali su ka-
ra|or|evi}evski dvor i regenta Pavla, ~emu je zna~ajno doprinela i beograd-
ska ~ar{ija {ire}i glasine da je Stojadinovi} tajni qubavnik Pavlove su-
pruge knegiwe Olge. Stojadinovi} je vrlo brzo postao trn u oku engleske i
francuske politike, jer je blagovremeno shvatio da su te dve nekada{we ve-
like sile prakti~no na izdisaju i da ne mogu pru`iti nikakve bezbednosne
garancije jugoslovenskoj dr`avi i srpskom narodu. Nemo}ni da ozbiqno po-
mognu, Englezi i Francuzi nisu pristajali ni na iole samostalnije i neza-
visnije vo|ewe jugoslovenske spoqne politike. Italijansko-jugoslovenski
politi~ki sporazum od 25. marta 1937. godine realno je sna`io na{u spoq-
nopoliti~ku poziciju i ja~ao me|unarodnu bezbednost ~itavog regiona, nu-
de}i dragoceni predah od mu~nih vi{egodi{wih konfrontacija naizgled an-
tagonisti~kih interesa.
Prilikom Stojadinovi}eve posete Nema~koj 1938. godine, Adolf Hitler
mu je garantovao da Tre}i rajh nema nikakvih teritorijalnih pretenzija na Bal-
kanu i da se odlu~no suprotstavqa svakoj te`wi za obnavqawem Austro-Ugar-
ske. Wemu je bila primarna borba protiv boq{evizma, kao i engleskih i fran-
cuskih strate{kih interesa. Dobri odnosi sa Nema~kom Jugoslaviji su bili
od `ivotne va`nosti, pogotovo kad je uspostavqena zajedni~ka jugoslovensko-ne-
ma~ka granica nakon an{lusa Austrije od 11. marta 1938. Stojadinovi} nije pre-
kidao srda~ne kontakte sa engleskom i francuskom vladom, a veliku pa`wu
je poklawao poboq{awu me|unarodnih odnosa sa Bugarskom, Ma|arskom, Ru-
munijom i Turskom. Kad je bio na putu da sredi i odnose sa Vatikanom, kako bi
svoju dr`avu i s te mo}ne strane obezbedio, u zemqi su mu ve{ta~ki stvoreni
golemi problemi. Uostalom, sadr`aj konkordata je formulisao jo{ kraq Alek-
sandar pre pogibije u Marseju 9. oktobra 1934. godine, a wegov tekst je bio u
potpunosti podudaran sa sporazumom koji je Kraqevina Srbija 1914. godine pot-
pisala sa Vatikanom. Povodom konkordata, protiv Stojadinovi}a su se udru-
`ili komunisti, qoti}evci, klerikalci, zemqoradnici, demokrate, propale
radikalske frakcije, ali narod je uglavnom }utao i nigde nije bilo masovnih
demonstracija.
1013
 Vode}i promi{qenu ekonomsku politiku, Stojadinovi} je prvo likvidi-
rao seqa~ke dugove, skidaju}i tako om~u oko vrata sitnim zemqoposednicima,
uveo stimulativni otkup pamuka, svile i uqarica, formirao proizvodwu vo-
}a i industrijskog biqa, pa je tako obezbedio dragocene sirovine za razvoj do-
ma}e industrije. Organizovao je javne radove na izgradwi `eleznice, puteva
i kanala za navodwavawe.
Sve Stojadinovi}eve finansijske konstrukcije pokrivane su iz realnih
izvora. Strani investitori imali su ogromno poverewe u ozbiqnost wegovog
poslovawa. Unapre|eno je i rudarstvo, ali, {to je najva`nije, ubrzano su sa naj-
mo}nijim svetskim partnerima otvarani pogoni za preradu rudnih sirovina
u na{oj zemqi. Posebnu pa`wu poklawao je razvoju vojne industrije. Ali, po-
stepeno je stvarao vrlo mo}ne neprijateqe u britanskim i francuskim poslov-
nim krugovima kojima se nije dopadao prodor nema~kog kapitala u Jugoslavi-
ju. Me|utim, wihova surevwivost ne bi imala nekog sputavaju}eg efekta na Sto-
jadinovi}evu vladu da oni preko zapadnih obave{tajnih slu`bi i masonskih
krugova nisu imali ogroman uticaj na dvorsku kamarilu. Vodio je politiku
buyetske ravnote`e i dr`avne {tedwe, prestao vladu da zadu`uje kod Narod-
ne banke i u~vrstio dinar kao sredstvo pla}awa. Ni u inostranstvu nije voleo
da uzima zajmove, nego se trudio da privu~e investitore kojima je garantovao
politi~ku i pravnu sigurnost, a ekonomski rizik poslovawa su oni sami na se-
be preuzimali.
Veliki ekonomski i politi~ki uspeh Milan Stojadinovi} je materijali-
zovao na izborima 11. decembra 1938. godine, kada je wegova lista Jugosloven-
ske radikalne zajednice osvojila vi{e od apsolutne ve}ine glasova. Wegova
politi~ka grupacija je imala 306 poslani~kih mandata, a Udru`ena opozici-
ja, koju je predvodio Vlatko Ma~ek, 67. Drugu svoju vladu Stojadinovi} je for-
mirao kad je bio na vrhuncu politi~ke mo}i, 21. decembra 1938. godine, ali je
ona trajala samo do 5. februara 1939. I ovog puta dvorskim spletkama i vrbo-
vawem najbli`ih saradnika izvr{en je direktan udar na najsposobnijeg radi-
kalskog lidera. Kao {to je regent Aleksandar 1918. iskoristio Stojana Pro-
ti}a, kao najbli`eg Pa{i}evog saradnika, da ukloni Nikolu Pa{i}a, tako je
regent Pavle 1939. vrbovao Dragi{u Cvetkovi}a, ~oveka od najve}eg Stojadi-
novi}evog poverewa u oba kabineta, da obori Milana Stojadinovi}a. Iskori-
{}ena je u tu svrhu i prevrtqivost slovena~kih i muslimanskih ministara. Glav-
nu ulogu u Stojadinovi}evom slu~aju su ipak odigrali Englezi, jer im nije od-
govarala wegova politika jugoslovenske suverenosti i nezavisnosti. Wima je
trebalo srpsko topovsko meso za obra~un sa Nema~kom. Naravno, zna~ajna je
bila surevwivost i qubomora kneza Pavla Kara|or|evi}a, jer je taj fizi~ki
i moralno degenerisani princ u Stojadinovi}u video sve one li~ne osobine
i vrednosti koje su wemu, ~oveku plave krvi i besprekornog pedigrea, bezna-
de`no nedostajale.
Na Stojadinovi}evo mesto je postavqen nedorasli i potkupqivi Dragi-
{a Cvetkovi}, koji je funkciju predsednika kraqevske vlade shvatio kao ulo-
gu kne`evog a|utanta. Bezna~ajni su bili i drugi navodni radikali koji su s
wim u{li u vladu, a da bi stekao bar minimalni kredibilitet u radikalskim
krugovima, Cvetkovi} je naprasno po~eo da isti~e svoju li~nu politi~ku ver-
nost Aci Stanojevi}u. Wegov sporazum sa Ma~ekom, koji je postignut po nalo-
1014
gu kneza Pavla, naneo je veliku {tetu srpskom narodu i izazvao gnev srpskih
patriota, a Lazo Kosti} ga je i sa pravnog aspekta potpuno dezavusiao. ^ak je
i Aca Stanojevi} morao da se distancira od tog zlosre}nog sporazuma, a La-
zar Markovi}, koji je li~no u~estvovao u wegovom sklapawu, odstrawen je iz
Narodne radikalne stranke, mada je on prethodno predstavqao glavnog posred-
nika na relaciji izme|u Ace Stanojevi}a i Dragi{e Cvetkovi}a. Tako je pro-
pao i poku{aj da se objedine dva suprotstavqena radikalska krila, okupqe-
na oko Glavnog odbora i Jugoslovenske radikalne zajednice, pa je Cvetkovi}
svoje daqe radikalsko delovawe predstavqao kao ideolo{ko usmeravawe na-
roda, a ne strana~ko organizovawe. Oslu{kuju}i raspolo`ewe naroda i ma-
sovno negodovawe radikalskog ~lanstva, Glavni odbor Narodne radikalne
stranke je otpo~eo politiku konfrontirawa prema Sporazumu Cvetkovi}-Ma-
~ek i wegovim protagonistima iz aktuelne i nelegitimne vlasti, posebno in-
sistiraju}i da se u okviru Jugoslavije politi~ki i odlu~no atraktivno uob-
li~i srpska jedinica. Ipak, takve stavove nisu naveli u oficijelnom strana~-
kom programu koji su podneli Ministarstvu unutra{wih poslova uz zahtev da
se odobri organizovawe i rad Narodne radikalne stranke u skladu sa tada{wim
propisima, s obzirom da je prethodna strana~ka registracija bila posredna,
preko Jugoslovenske radikalne zajednice.
Jugoslovenska radikalna zajednica je tako prakti~no prestala da posto-
ji. Lazar Markovi} je, nakon odstrawivawa iz Narodne radikalne stranke, sve
svoje politi~ke aktivnosti koncentrisao na borbu protiv wenog Glavnog od-
bora, u kome je glavnu re~ vodio Milo{ Trifunovi}, najbli`i prijateq Ace
Stanojevi}a. Radikalski disidenti Lazar Markovi} i Bo`a Maksimovi}, ima-
li su prevagu u poslani~kom klubu, pa su kao predstavnici svoje radikalske
frakcije u{li u Vladu Cvetkovi}-Ma~ek, koja je trajala od 26. avgusta 1939.
do 27. marta 1941. godine.
Stojadinovi} je oboren zbog vo|ewa realisti~ne i promi{qene spoqne
politike, u~vr{}ivawa me|unarodne pozicije jugoslovenske dr`ave u skla-
du s novouspostavqenim odnosom snaga evropskih sila, ali i nedavawa protiv-
srpskih ustupaka Hrvatima. Stojadinovi} je prvenstveno zastupao srpske na-
cionalne interese i u skladu s tim jugoslovenske. On se nije rukovodio emo-
cijama i tradicionalisti~kim spoqnopoliti~kim sklonostima, nego je objek-
tivno, realno i hladne glave sagledavao me|unarodnu politi~ku situaciju, a
wegovi neprijateqi su prosto poludeli nakon {to je skoro trijumfalno pri-
mqen u Italiji. “Sumwalo se da Stojadinovi} ima tajni sporazum sa Itali-
janima, posebno sa grofom ]anom. Po tom sporazumu je trebalo o`iveti po-
znati Londonski pakt iz 1919. Ciq Italijana je bio da se uvuku na Balkan. Ita-
lijani su, navodno, planirali ne samo prikqu~ewe ju`ne Albanije, ve} i de-
lova Dalmacije. Hrvati su sumwali da je Stojadinovi} nakon posete ]ana Be-
ogradu, sa wim u Be~u potpisao tajni sporazum na {tetu hrvatskih teritori-
ja. Po tim teorijama, u slu~aju svetskog rata Italija bi imala pravo da oku-
pira deo Gorskog Kotara i celu jadransku obalu od Su{aka do Splita. Osta-
tak Jugoslavije Italija bi priznala kao Veliku Srbiju.” (Branko Nadoveza:
“Srpska radikalna stranka dr Milana Stojadinovi}a”, “Srpska slobodarska
misao”, br. 4/2001, str. 116.)
1015
 Politi~ki protivnici su u nedostatku bilo kakvih validnijih argume-
nata Milanu Stojadinovi}u pripisivali sklonost fa{izmu na osnovu toga
{to je postigao velike diplomatske uspehe u pregovorima sa Musolinijevim
i Hitlerovim re`imom. Ti uspesi su prvenstveno bili u korist na{e dr`a-
ve, wene stabilnosti i bezbednosti, ali usijanim glavama je uzalud ~iweni-
ce podastirati. Politi~kim suparnicima smetale su wegova tehnokratska ume-
{nost u ekonomiji i izraziti talenat u politi~kim borbama, a zapadnim si-
lama nemogu}nost da instrumentalizuju Jugoslaviju za materijalizaciju svo-
jih sebi~nih i beskrupuloznih interesa sve dok je na ~elu wene vlade stabil-
na li~nost koja vrlo dobro zna {ta `eli i, {to je jo{ va`nije, kako da postig-
ne to {to `eli. Uz to, Qoti}evci su ga na svakom mestu opawkavali da je re-
publikanac i intimno veliki protivnik monarhije, u ~emu je, po svemu sude-
}i, bilo dosta istine.
Kada je oboren sa vlasti i knez Pavle mu oteo politi~ku partiju, Jugoslo-
vensku radikalnu zajednicu, Milan Stojadinovi} je formirao Srpsku radikal-
nu stranku, tako {to je od {ezdeset radikalskih narodnih poslanika i trina-
est senatora formirao sopstvenu politi~ku grupu u Narodnom predstavni{tvu.
Svojim programskim aktom Srpska radikalna stranka se deklari{e kao poli-
ti~ki sledbenik biv{e Jugoslovenske radikalne zajednice, {to zna~i i Na-
rodne radikalne stranke koja je bila wen konstitutivni deo. Sporazum iz av-
gusta 1939. godine otvoreno se naziva dr`avnim udarom, a energi~no se nastu-
pa protiv bilo kakve federalizacije dr`ave. U ~lanu 22. Programa stoji: “[to
se specijalno teritorije ti~e, na{a stranka ne priznaje za srpski narod onu
granicu koju je povukao sporazum Cvetkovu}-Ma~ek, a iz razloga: a) {to ta gra-
nica spre~ava ujediwewe srpskog naroda, za koje je on podneo tolike `rtve, i
ostavqa Banovini Hrvatskoj milion Srba. Odlu~no tra`imo ujediwewe svih
Srba; b) {to ta granica oduzima Srbima ~itavu morsku obalu, ostavqaju}i im
samo najju`niji deo, po~ev od Boke Kotorske do reke Bojane, a koji je deo te-
{ko pristupa~an i nema `elezni~ke veze sa zale|em; v) {to ta granica deli
srpsku Bosnu i Hercegovinu. O podeli Bosne i Hercegovine, zbog kojih su Sr-
bija i Crna Gora zagazile u rat 1914. godine, a sama Bosna i Hercegovina dala
tolike `rtve za svoje ujediwewe sa Srbijom – ne mo`e biti ni re~i; i g) {to
ta granica ometa nesmetani razvitak srpskog naroda i slabi jezgro jugosloven-
stva, kome }e i ubudu}e, kao i u pro{losti, te`iti svesno, {to iskreno i po-
{teno ose}a jugoslovenski.” (Branko Nadoveza: “Istorija srpskog radikali-
zma 1903-1990”, ZIPS, Beograd, 1998, str. 493.)
Politi~ka grupa Milana Stojadinovi}a se, 23. februara 1940. godine, pro-
glasila za Srpsku radikalnu stranku. Stranka je ve} u startu imala veliki broj
pristalica, dr`ala zapa`ene javne manifestacije, okupila ugledne qude, sve
druge radikalske frakcije politi~ki marginalizovala, ali je vlast prvo od-
bila wenu registraciju, a onda Milana Stojadinovi}a internirala.
Radikalna stranka u toku Drugog svetskog rata nije ni na koji na~in or-
ganizovano delovala, ali su radikalski predvodnici pojedina~no nastavili
politi~ki da deluju zavisno od uslova u kojima su se na{li. Radikalski mini-
stri Milo{ Trifunovi} i Mom~ilo Nin~i} izbegli su s kraqevskom vladom,
dok je matori strana~ki predsednik Aca Stanojevi} ostao u otaybini, `ive-
}i povu~enim `ivotom u rodnom Kwa`evcu. Ve}ina radikalskih istaknutih
1016
li~nosti opredelila se za pokret Dra`e Mihailovi}a, posebno dr Lazo Ko-
sti}, Stevan Trivunac, Vasa Risti}, Aleksandar Aksentijevi} itd. Neki su se
prikqu~ili Milanu Nedi}u, a neki, opet, poput prote Smiqani}a, partiza-
nima. U Nedi}evoj strukturi vlasti pod okupacijom u~estvovali su Lazar Mar-
kovi}, Mirko Kosi} i Kosta Kumanudi, kao i Stojadinovi}evi sledbenici Mi-
lan A}imovi}, Mom~ilo Jankovi} i Bogoqub Kojunyi}, koji su se paralelno
povezivali i pomagali ~etni~ki pokret. Veliki broj radikala je potpisao ne-
di}evski apel srpskom narodu koji je imao izra`enu antikomunisti~ku sadr-
`inu. Ina~e, Nedi} je prvom svojom naredbom po formirawu vlade zabranio
svako partijsko politi~ko delovawe insistiraju}i na narodnom jedinstvu pod
okupacijom. Ve}ina delegata na Ba{kom kongresu bili su radikali. Deluju}i
kroz Centralni nacionalni komitet oni su se energi~no suprotstavqali an-
tisrpskim potezima [uba{i}eve emigrantske vlade, {to je sa svoje strane ~i-
nio i Trifunovi} kao ~lan te vlade.
Posle oslobo|ewa zemqe i preuzimawa vlasti od strane komunista, ra-
dikali su nastojali da reorganizuju svoju partiju, da okupe sve ranije aktivi-
ste, bez obzira kojoj su frakciji pripadali. U vreme kad je to bilo veoma opa-
sno, “radikali su izdali jedan letak u kome osu|uju taktiku ratovawa na Srem-
skom frontu 1944, to je bilo ’upu}ivawe na klanicu’ srpske omladine. Tra`e
demobilizaciju dela vojske i policije, ukidawe vojnih sudova za civilna li-
ca, ukidawe svih zakona donetih od strane Privremene skup{tine i da izbo-
rima za Ustavotvornu skup{tinu prisustvuju strane komisije. Ipak, radika-
li su se i pod takvim uslovima registrovali. Ministarstvo unutra{wih po-
slova im je 1. oktobra 1945. odobrilo rad.” (Nadoveza, op. cit., str. 564.) Novi
strana~ki program je zna~ajno prilago|en uslovima krajwe represivne komu-
nisti~ke diktature, ali je osnovni radikalski duh sa~uvan. Iako se Aca Sta-
nojevi} jednom sastao sa Titom, o ~emu je komunisti~ka {tampa pedantno iz-
ve{tavala, Radikalna stranka je odbila da u|e u Narodni front, po{to su iz-
bori za Ustavotvornu skup{tinu 11. novembra 1945. godine bili apsolutno la-
`irani i wihovi rezultati falsifikovani. Uskoro su glavni radikalski li-
deri Milo{ Trifunovi} i Lazar Markovi} zaglavili u zatvoru, a na 95-go-
di{weg Stanojevi}a vi{e niko nije ni obra}ao pa`wu. Radikalna stranka u
otaybini se ugasila.
Mnogi radikali su ostali u emigraciji, me|usobno tragi~no podeqeni na
pristalice srpske i jugoslovenske opcije, ali je ve}ina bila iskqu~ivo za stva-
rawe Velike Srbije po ru{ewu komunizma. Politi~ki aktivniji rasuli su se
po ogromnom broju emigrantskih organizacija u zapadnoevropskim i prekomor-
skim zemqama. Stevan Trivunac je 18. maja 1952. godine osnovao u Parizu Rad-
ni odbor Narodne radikalne stranke u egzilu, koji je objavqivao list “Radi-
kal” u {apirografisanom izdawu. Podr`avao ga je nekada{wi radikalski mi-
nistar Branko Miqu{, a osporavao Dragi{a Cvetkovi}. U Argentini je Mi-
lan Stojadinovi} formirao Radikalni odbor za Ju`nu Ameriku i izdavao ra-
dikalske novine “Srpska zastava”, a uz to je intenzivnu prepisku odr`avao sa
Trivuncem. Me|utim, aktivnosti radikala su uga{ene smr}u wihovih aktera,
a podmla|ivawa, kao ni u drugim emigrantskim organizacijama, uglavnom ni-
je bilo.
1017
 10. Srpska Makedonija ..................................................................................................... 157
a) Slovensko naseqavawe Makedonije ....................................................................... 158
b) Makedonija u vreme cara Samuila .......................................................................... 159
v) Makedonija u turskom ropstvu ................................................................................. 163
g) Decenije ustani~kog vrewa ....................................................................................... 165
d) Srpsko osloba|awe Makedonije .............................................................................. 169
11. Obnova nezavisne srpske dr`ave .......................................................................... 172
a) Prvi i drugi srpski ustanak .................................................................................... 172
b) Uspostavqawe srpske ustavnosti ............................................................................ 176
v) Sticawe dr`avne nezavisnosti ............................................................................... 179
III. Srpska vera .................................................................................................................................... 181
IDEOLOGIJA SRPSKOG NACIONALIZMA
Nau~no i publicisti~ko delo prof. dr Laze M. Kosti}a 1. Stara srpska vera ..................................................................................................................... 181
2. Srpska pravoslavna crkva ..................................................................................................... 189
SADR@AJ: a) Primawe hri{}anstva ................................................................................................ 189
b) Srpska arhiepiskopija ............................................................................................... 192
PREDGOVOR PRVOM IZDAWU........................................................................................................... 4 v) Srpska patrijar{ija ................................................................................................... 193
PREDGOVOR DRUGOM IZDAWU........................................................................................................... 12 g) Obnavqawe srpske patrijar{ije ............................................................................. 195
Glava prva d) Srpska crkva u Austriji i Ugarskoj ....................................................................... 199
ISTORIJSKI SUPSTRAT |) Srpska crkva u Crnoj Gori ....................................................................................... 204
SRPSKOG NACIONALNOG IDENTITETA e) Srpska crkva u oslobo|enom delu Srbije ............................................................ 206
`) Srpska crkva u porobqenim srpskim zemqama ................................................. 209
I. Praistorijska postojbina srpskog naroda ................................................................ 13 z) Ujediwewe Srpske pravoslavne crkve .................................................................. 211
1 Velika Srbija izme|u Visle i Labe .................................................................... 13 i) Srpska crkva u komunisti~kom ropstvu ............................................................... 213
2. Balkan uo~i srpske seobe .................................................................................... 20 j) Prekomorski crkveni raskol ................................................................................... 216
II. Srpska politi~ka istorija ........................................................................................ 22 3. Hri{}anski raskol kao osnovni uzrok srpske tragedije ........................................... 217
1 Prednemawi}ka dr`avotvorna istorija ........................................................... 22 a) Crkva u prvom milenijumu hri{}anstva .............................................................. 217
2. Srbija u doba Nemawi}a ..................................................................................... 26 b) Politi~ke pretenzije rimskih episkopa ............................................................. 220
a) Sticawe potpune dr`avne nezavisnosti ............................................................... 27 v) Hri{}anstvo kao dr`avna religija ....................................................................... 225
b) Uspon i pad srpskog carstva ...................................................................................... 31 g) Novi monoteisti~ki faktor islama
v) Srpska despotovina ...................................................................................................... 33 i daqa pometwa u hri{}anskoj crkvi .................................................................... 228
3. Istorija Srpske Bosne ....................................................................................... 39 d) Vreme rimske crkvene pornokratije ..................................................................... 230
a) Sticawe fakti~ke dr`avne samostalnosti ......................................................... 40 |) Veliki hri{}anski raskol ....................................................................................... 232
b) Bosansko-srpsko kraqevstvo ..................................................................................... 45 e) Veliki zlo~in krsta{kih ratova
4. Istorija Humske zemqe, Travunije i Neretqanske kne`evine ............................. 50 podsti~e unijatske ambicije rimskih Papa ........................................................ 234
a) Period `upa i autonomnih kne`evina .................................................................. 51 `) Dugi zlo~in inkvizicije .......................................................................................... 236
b) Humska zemqa kao nezavisna dr`ava ....................................................................... 58 z) Protestantska reformacija ..................................................................................... 240
g) Zlo~ina~ki rimokatoli~ki
5. Srpska Crna Gora ................................................................................................ 63 prozelitizam na srpskim prostorima .................................................................. 242
a) Srpska Dukqa ............................................................................................... 63
b) Srpska Zeta .................................................................................................. 67 IV. Srpski nacionalni simboli ............................................................................................ 253
v) Srpska Crna Gora ......................................................................................... 73 1. Srpski grb .................................................................................................................................. 253
g) Stalne bune protiv Turaka .......................................................................... 76 2. Srpska himna ............................................................................................................................. 256
d) Vreme vladike Danila ................................................................................. 79 V. Stvarala~ke misaone
|) Vladika Vasilije Petrovi} ........................................................................ 80 komponente srpskog nacionalizma ......................................................................................... 258
e) La`ni car [}epan Mali ............................................................................. 81
`) Vladavina Petra I i Petra II ..................................................................... 82 1. Nastanak modernog srpskog kwi`evnog jezika ........................................................................... 259
z) Vladavina kwaza Danila .............................................................................. 86 a) Srpski jezik u porodici slovenskih jezika .......................................................... 260
i) Vladavina kraqa Nikole ............................................................................ 90 b) Su{tina srpsko-hrvatskih jezi~kih konfrontacija ......................................... 265
6. Srpski narod pod Turskom vla{}u ................................................................................. 95 2. Razvoj srpske kwi`evnosti ................................................................................................................... 271
a) Op{te prilike u porobqenim srpskim zemqama ............................................... 96
a) Nacionalizam stare srpske kwi`evnosti ............................................................ 272
b) Ve~ito nemirni Beogradski pa{aluk .................................................................... 100
b) Renesansna srpska kwi`evnost ................................................................................. 276
v) Situacija u Bosanskom pa{aluku ............................................................................. 105
v) Barokni stil u srpskoj kwi`evnosti ..................................................................... 279
7. Srpska Panonija ......................................................................................................... 110 g) Kwi`evni izraz srpskog nacionalnog romantizma ........................................... 280
8. Srpska Krajina ........................................................................................................................ 127 d) Realizam i modernizam u srpskoj kwi`evnosti .................................................. 281
a) Srpska Dalmacija .......................................................................................................... 135 3. Srpska umetnost kroz vekove ............................................................................................................... 286
b) Bosna i Hercegovina pod austrougarskom okupacijom ..................................... 138
a) Likovna umetnost ........................................................................................................... 286
9. Srpski Dubrovnik ...................................................................................................... 139 b) Srpska muzika ................................................................................................................. 293
a) Pod vizantijskom i mleta~kom vla{}u .................................................................. 140
b) Pod ugarskim vrhovnim suverenitetom ................................................................. 142 4. Afirmacija srpskog nacionalnog duha
v) Vazalstvo turskom sultanu ......................................................................................... 145 u nau~nim istra`ivawima .................................................................................................................... 295
g) Sumrak i slom Dubrovnika ......................................................................................... 148 a) Institucionalizacija srpske nauke i kulture .................................................... 295
d) Engelovo istra`ivawe dubrova~ke istorije ....................................................... 150 b) Veliki srpski matemati~ar i astronom Ru|er
|) Dubrova~ki istori~ar Mavro Orbin ..................................................................... 154 Bo{kovi} i wegovo nesumwivo srpsko poreklo ................................................. 297
1018 1019
 v) Op{etpoznati velikani svetske nauke .................................................................. 300 3. Cincari .............................................................................................................................................. 434
g) Oteta slava Mileve Mari}–Ajn{tajn .................................................................... 302 4. Rumunska nacionalna mawina ..................................................................................................... 437
5. Srpska filozofska misao .................................................................................................................... 305 5. Srpska asimilacija
romanskih prastanovnika Balkana ........................................................................................... 438
Glava druga 6. Islamizacija i arbana{ewe Srba ............................................................................................ 439
KAKO SU HRVATI OTELI SRPSKI JEZIK .......................................................... 313 7. Srpska Vojvodina ............................................................................................................................ 441
1. Emigrantska sudbina je uvek tragi~na .............................................................................. 313 8. Buwevci i [okci ............................................................................................................................ 443
2. Biografski podaci ................................................................................................................. 314 9. Ostale slovenske narodnosti ..................................................................................................... 447
3. Priznawa istaknutih srpskih emigranata ...................................................................... 315 10. Srbi i Ma|ari ............................................................................................................................... 448
4. Svetski lingvisti o osobinama srpskog jezika .............................................................. 316 11. Srbi i Jevreji ................................................................................................................................. 453
5. Kra|a srpskog jezika ............................................................................................................... 317 12. Komunisti~ko kreirawe ve{ta~kih nacija ....................................................................... 457
a) Stranci vo|e Ilirskog pokreta ............................................................................. 321 13. Izmi{qawe crnogorske narodnosti ..................................................................................... 458
b) Hrvati su ve{ta~ki narod ........................................................................................ 323 14. Ve{ta~ka konstrukcija makedonske nacije ......................................................................... 464
v) Politi~ki ciqevi ilirizma ................................................................................... 324 15. Komunisti~ki projekat
g) Ru`ewe jezika ................................................................................................................ 326 uspostavqawa muslimanske nacije .......................................................................................... 467
16. Komunisti~ko razarawe Srpske pravoslavne crkve ....................................................... 468
6. Vekovna razdvojenost srpskog i hrvatskog naroda ........................................................ 327 17. Nacionalni aspekti popisa stanovni{tva ........................................................................ 475
7. Esej o srpskim zastavama ........................................................................................................ 330 18. Kosti}eve vidovdanske besede .................................................................................................. 480
8. Poreklo srpskog narodnog imena ....................................................................................... 332 19. Srpski nacionalni zavet patriotizma ................................................................................ 483
9. Rasprava o ustavnim pitawima ............................................................................................ 335
a) Ustavni sud ...................................................................................................................... 337 Glava sedma
b) Bira~ko pravo ............................................................................................................... 340 HIQADU GODINA HRVATSKOG VARVARSTVA ................................................................ 486
v) Podela vlasti ................................................................................................................ 341 1. Tridesetogodi{wi rat ................................................................................................................. 486
g) Ustanova interpelacije .............................................................................................. 342 a) Magdebur{ka tragedija ..................................................................................................... 487
Glava tre}a b) Evropu u`asava krvolo~nost Hrvata .......................................................................... 488
SRBI KATOLICI ............................................................................................................. 345 v) Neverovatni zlo~ina~ki
1. Istorijske i dru{tvene okolnosti izlivi hrvatskog mentaliteta ........................................................................................ 490
delovawa katoli~kih Srba ................................................................................................... 345 g) Hrvatska zverstva u Pomeraniji ................................................................................... 491
2. Srpstvo Dubrovnika ...................................................................................................................... 356 d) [ta je [iler pisao o Hrvatima ................................................................................... 491
3. Srpsko more ...................................................................................................................................... 368 |) Hrvati kao merilo svireposti ...................................................................................... 493
e) Kwi`evna obrada hrvatskih zlo~ina .......................................................................... 494
Glava ~etvrta `) Hrvatsko divqa{tvo u narodnim pesmama ............................................................... 495
WEGO[ I SRPSTVO ........................................................................................................ 377
2. [leski ratovi .................................................................................................................................. 496
1. Uvodne napomene ...................................................................................................................... 377
2. Op{ti pristup .......................................................................................................................... 378 a) Hrvatski panduri Frawe Trenka ................................................................................. 496
3. Osnovna studija .......................................................................................................................... 379 b) Hrvatski pokoqi u Hamu ................................................................................................ 498
4. Pravni instituti ..................................................................................................................... 382 v) Drugi {leski rat ................................................................................................................ 499
5. Religiozno – folklorni stavovi ........................................................................................ 385 g) Hrvatska zverstva u Sedmogodi{wem ratu .............................................................. 501
6. Karakterologija Crnogoraca ............................................................................................... 387 3. Hrvatska divqawa u devetnaestom veku ................................................................................. 502
7. Pore|ewe sa anti~kim uzorima ................................................................................................ 391 a) Hrvati kao panduri reakcije ......................................................................................... 502
8. Nasilno preotimawe srpskih pisaca ...................................................................................... 393 b) Milanska tragedija ........................................................................................................... 503
9. Odbrana Marka Kraqevi}a ......................................................................................................... 399 v) Hrvati su strah i trepet za italijanske civile .................................................... 506
Glava peta g) Jela~i} i wegovi hrvatski razbojnici ...................................................................... 507
SRPSKA BOKA KOTORSKA ............................................................................................................ 402 d) Hrvati pusto{e Be~ .......................................................................................................... 508
1. Op{te napomene .............................................................................................................................. 402 4. Hrvatska istorija obiluje divqa{tvom ................................................................................ 510
2. Istorijska retrospektiva Kotora ........................................................................................... 404 a) Pqa~kawe i ubistva kao iskonske odlike
3. Boka Kotorska u srpskim dr`avama ......................................................................................... 406 hrvatskog nacionalnog karaktera ................................................................................ 511
4. Promene etni~ke strukture stanovni{tva ........................................................................... 408 b) Grozote hrvatskog shvatawa
5. Versko pitawe .................................................................................................................................. 412 civilizacijskih vrednosti ............................................................................................. 511
6. Katoli~ki prozelitizam u vreme mleta~ke vlasti ........................................................... 414 v) Srbi su glavni objekat hrvatske mr`we i besa ...................................................... 513
7. Nepokolebqivo srpstvo Bokeqa ............................................................................................... 416
8. Srpska nacionalna obele`ja Boke Kotorske ...................................................................... 418 5. Lakrdija sa izmi{qenom hrvatskom
9. Kontinuitet srpske pravne svesti ........................................................................................... 420 hiqadugodi{wom dr`avno{}u .................................................................................................. 514
10. Srpsko rodovsko-plemensko ure|ewe .................................................................................... 422 a) Hrvati pod ma|arskom dominacijom ........................................................................... 515
11. Srpski narodni obi~aji i kulturne tradicije .................................................................. 423 b) Provincijski status
12. Nepobitnost srpskog karaktera Boke Kotorske .............................................................. 424 kao podloga provincijalnog duha ................................................................................. 517
13. Prvi krivo{ijski ustanak v) Tu|inska ~izma kao bo`ja kazna ................................................................................... 518
kao najve}i istorijski podvig Bokeqa .................................................................................. 425 g) Hrvati zakonski progone
14. Zavr{na studija o Boki i Bokeqima .................................................................................... 429 ve{tice i ubijaju vrapce ................................................................................................. 519
Glava {esta 6. Nema~ka i italijanska svedo~anstva
NACIONALNE MAWINE I VE[TA^KE o hrvatskim zlo~inima u Drugom svetskom ratu ................................................................ 521
NACIJE U SRPSKIM ZEMQAMA .............................................................................................. 431 a) Svedo~ewa Hermana Nojbahera .................................................................................... 521
1. Op{ti pristup pitawu nacionalnih mawina ...................................................................... 431 b) Gleza fon Horstenau i wegovi zapisi ....................................................................... 523
2. Vlasi u srpskim krajevima ........................................................................................................... 433 v) Uspomene Lotara Renduli}a ........................................................................................... 524
1020 1021
 g) Nemce je zaprepastila hrvatska krvo`ednost ........................................................ 525 Glava deseta
d) Hrvatska tehnologija smrti ........................................................................................... 527 SRPSKA EMIGRACIJA .................................................................................................. 673
|) @ivotiwski nagoni hrvatskog etni~kog bi}a ........................................................ 529
1. Emigrantske polemike ............................................................................................... 673
e) Hrvati kao slepo oru|e Vatikana ................................................................................ 530
2. Analiza srpskih emigrantskih prilika ............................................................... 678
`) Katoli~ki sve{tenici
kao predvodnici u hrvatskim zlo~inima ................................................................. 531 3. Sudbina emigrantske kwi`evnosti ........................................................................ 681
z) Rimski papa blagosiqa hrvatske zlo~ine ................................................................. 533 4. Spis o Milanu Nedi}u ............................................................................................... 688
i) Boqe je da ti je Hrvat neprijateq nego saveznik .................................................. 534 5. Izbori pod komunisti~kim re`imima .................................................................. 694
j) Italijani su zgro`eni hrvatskom svirepo{}u ....................................................... 537 Glava jedanaesta
k) Zverski mentalitet Hrvata NESRE]A JUGOSLOVENSTVA ................................................................................................ 696
je nepodno{qiv Italijanima ........................................................................................ 537 1. Etni~ki i teritorijalni aspekti
l) Biti Hrvat – to je te{ka Bo`ja kazna ....................................................................... 539 jugoslovenske dr`avotvorne ideje ....................................................................................... 696
q) Najve}a je sramota biti Hrvat ..................................................................................... 541 a) Mo`e li se zabluda izle~iti .................................................................................... 696
m) Komunisti su sistematski b) Emigrantske nedoumice .............................................................................................. 697
prikrivali hrvatske zlo~ine ....................................................................................... 543 v) Pitawa nacionalne svesti ......................................................................................... 699
n) I papa je veliki zlo~inac .............................................................................................. 554 g) Jugoslovenski pseudoistorijski eksperiment ..................................................... 700
w) Svet se zgra`ava nad katoli~kim terorom ............................................................. 547 d) Nacionalna svest i jezi~ke barijere ...................................................................... 702
o) Hrvatski zlo~ini se ne mogu zaboraviti ................................................................. 549 |) Mogu}nost nacionalne ravnote`e .......................................................................... 705
Glava osma e) Negativni srpski bilansi ........................................................................................................ 708
HRVATI KAO NAJVE]I SRPSKI ZLOTVORI .............................................................. 551 `) Perspektive srpske dr`ave ...................................................................................... 711
1. Teritorijalni sporovi Srba i Hrvata ............................................................................. 551 2. Pitawe jugoslovenskog dr`avnog ure|ewa ..................................................................................... 715
a) Geografski polo`aji – srpskih i hrvatskih teritorija ........................................... 554 a) Ra|awe srpske zablude o bratstvu sa Hrvatima .............................................................. 715
b) Verske razlike izme|u Srba i Hrvata ............................................................................... 557 b) Naivnost Ba{ke rezoluzije ...................................................................................... 718
v) Prisvajawe srpskog jezika i kwi`evnosti ...................................................................... 558 v) Emigrantske nedoumice ............................................................................................... 720
g) Brojni odnos dva naroda ............................................................................................................. 559 g) Projekat crnogorske nacije ....................................................................................... 723
d) HH vek – vek falsifikata ....................................................................................................... 561 d) Bosansko pitawe ............................................................................................................ 724
|) Statisti~ke zloupotrebe i manipulacije ........................................................................ 563
|) Makedonsko pitawe ...................................................................................................... 725
e) Pravna nauka protiv “istorijskih prava” ........................................................................ 566
e) Pravni poredak i politi~ki sistem ...................................................................... 737
`) Etnografski odnosi u Dalmaciji ....................................................................................... 569
z) Procesi unifikacije i katoli~ewa Srba ........................................................................ 571 3. Spoqnopoliti~ki uslovi i vojni apsekti
i) Upotreba srpskog jezika ............................................................................................................ 574 jugoslovenske ili srpske dr`ave ......................................................................................... 740
j) Demonstracije srpstva – u dalmatinskim gradovima .................................................... 576 a) Odnosi sa susednim narodima ................................................................................... 741
k) Istorijska gre{ka Srba ............................................................................................................ 578 b) Aspiracije velikih sila ........................................................................................... 744
l) Oblici katoli~kog prozelitizma ........................................................................................ 580 v) Vojno pitawe .................................................................................................................. 749
q) Perfidnost Hrvata .................................................................................................................... 584 g) Vatikanska antisrpska politika ............................................................................ 751
m) Rasizam etni~kih me{anaca ................................................................................................... 587 d) Masonski faktor .......................................................................................................... 752
2. Hrvatska nacionalna megalomanija .................................................................................... 591 4. Srpski izdajnik Desimir To{i}
a) Komunisti~ke deobe srpskog nacionalnog korpusa ...................................................... 593 i Stenstedska deklaracija .................................................................................................... 754
b) Hrvatima se ne mo`e verovati ............................................................................................... 595 5. Protivnici i pristalice jugoslovenske opcije ........................................................... 760
v) Za zlo~ine spremni ...................................................................................................................... 597
g) Poglavnik pobegao preru{en u fratra ............................................................................. 599 a) Pona{awe hrvatske emigracije ............................................................................... 760
b) Stavovi istaknutih srpskih emigranata .............................................................. 762
3. Hrvatske obmane i falsifikati ....................................................................................................... 601 v) Raspolo`ewe slovena~ke emigracije .................................................................... 765
a) Srpsko poreklo bra}e Vojnovi} ............................................................................................ 604 g) Stavovi makedonskih emigranata ........................................................................... 769
4. Usta{ka ideologija Stjepana Radi}a ................................................................................................ 605
5. Usta{ka demagogija Ivana Me{trovi}a ........................................................................... 612 Glava dvanaesta
ZLO KOMUNIZMA ......................................................................................................................... 771
a) Hrvatski kameleon ....................................................................................................................... 614
6. Hrvatski narod je kriv za usta{ke zlo~ine ..................................................................... 617 1. Komunisti~ki tretman jugoslovenskih naroda .............................................................. 771
a) Kolektivna odgovornost – Srbe na vrbe ............................................................................ 619 a) Antisrpska politika komunisti~ke klike ......................................................... 772
b) Pokajawe nema~kih politi~ara ............................................................................................ 621 b) Crnogorsko homersko “varvarstvo” ....................................................................... 774
v) Brozov bezobrazluk i cinizam ............................................................................................... 624 v) Hrvati najgora vojna fukara .................................................................................... 775
g) Zlo~in – duhovna hrana hrvatskog nacionalnog bi}a .................................................. 627 g) Marks i Engles – ogor~eni protivnici
d) Mnogi Srbi prikrivali hrvatske zlo~ine ....................................................................... 631 panslovenske ideje ........................................................................................................ 776
Glava deveta d) Grotesknost komunisti~ke ideologije .................................................................. 784
SRPSKA NACIONALNA SVEST ................................................................................ 633 |) Zverska ubistva “nepo}udnih” Srba ...................................................................... 789
e) ^ere~ewe Srbije ........................................................................................................... 791
1. Nastanak i razvoj srpske nacije ........................................................................................... 633 `) Raskol Srpske pravoslavne crkve ......................................................................... 793
2. Strani autori o karakteristikama srpskog naroda ...................................................... 643 z) Sistematsko uni{tavawe Srpstva ........................................................................... 795
3. Srpski nacionalni karakter ................................................................................................ 648 i) Re`imsko potiskivawe }irilice ........................................................................... 797
4. Srpski verski `ivot ............................................................................................................... 652
5. Srpski juna~ki ep ..................................................................................................................... 657 2. Komunisti~ke propagandne obmane ................................................................................... 799
6. Teritorijalni opseg srpskih zemaqa ................................................................................. 659 a) Brozova cezaromanija ................................................................................................. 802
7. Istorijat srpske }irilice .................................................................................................... 666 b) Ustavotvorni eksperimenti ..................................................................................... 804
8. Katoli~ko i komunisti~ko ugro`avawe }irilice ....................................................... 669 v) Komunisti~ki sudovi – revolucionarni tribunali ............................................. 805
1022 1023
 Glava trinaesta
SRPSKA BOSNA ................................................................................................................ 812
1. Studija o verskim odnosima .................................................................................................. 812
2. Analiza etni~kih odnosa ...................................................................................................... 829
3. Nacionalnost bosanskohercegova~kih muslimana ....................................................... 859
4. Hrvatske pretenzije na Bosnu i Hercegovinu ................................................................ 872
5. Srpski tretman Bosne ............................................................................................................ 890
6. Srpski karakter bosanskohercegova~kog
kulturnog stvarala{tva ......................................................................................................... 900
Glava ~etrnaesta
LIBERALNI I DEMOKRATSKI PRINCIPI
MODERNOG PRAVNOG PORETKA ......................................................................................... 906
I. Ustavno pravo ................................................................................................................................... 907
1. Komentar Oktroisanog ustava iz 1931. godine ........................................................... 907
2. Ustavnopravne studije i rasprave ................................................................................... 920
a) Mogu}nost ustavne transformacije
monarhije u republiku ................................................................................................ 921
b) Neustavnost Sporazuma Cvetkovi}-Ma~ek ......................................................... 923
v) Rasprave i polemike .................................................................................................... 928
g) Pitawe nacionalne politike .................................................................................. 930
d) Prigodni osvrti i prikazi ....................................................................................... 931
II. Administrativno pravo .............................................................................................................. 932
1. Ustrojstvo uprave .................................................................................................................. 932
2. Upravna delatnost ................................................................................................................ 942
3. Nadzirawe dr`avne uprave ............................................................................................... 947
4. ^inovni~ko pravo ................................................................................................................ 949
III. Teorijska statistika ................................................................................................................... 949
1. Uybenik iz Teorijske statistike .................................................................................... 949
2. Parlamentarni izbori i statistika ............................................................................. 957
3. Me|uratna jugoslovenska izborna statistika ............................................................ 961
a) Parlamentarni izbori od 18. marta 1923. godine .............................................. 961
b) Parlamentarni izbori od 11. septembra 1927. godine ................................................ 963
v) Parlamentarni izbori od 5. maja 1935. godine ................................................... 965
g) Rasprave i ~lanci iz teorijske statistike .......................................................... 966
Glava petnaesta
SRPSKA DR@AVOTVORNA IDEOLOGIJA ............................................................ 971
I. Kontinuitet srpske politi~ke ideje ........................................................................... 971
1. Politi~ka ideologija Nemawi}a .................................................................................... 971
2. Moderna srpska politi~ka ideologija .......................................................................... 974
II. Dr`avotvorni projekat Velike Srbije ..................................................................... 979
1. Kwiga Ernesta Denija o Velikoj Srbiji ....................................................................... 979
2. Kwiga Vladimira ]orovi}a
o realizaciji koncepta Velike Srbije .......................................................................... 981
3. Velikosrpski koncept Srpskog kulturnog kluba ...................................................... 986
4. Ravnogorski velikosrpski koncept ................................................................................ 988
III. Ideolo{ki i politi~ki koreni
modernog srpskog radikalizma ................................................................................... 992
1. Radikalna stranka Nikole Pa{i}a ................................................................................ 992
2. Pre~anski radikali Ja{e Tomi}a .................................................................................. 997
3. Srpski radikali na braniku otaybine .......................................................................... 999
4. Posleratna kriza srpskog radikalizma ........................................................................ 1003
5. Novi radikalski lider Milan Stojadinovi} ............................................................. 1007

1024