Rinski Inspektor

Impressum
Suizdavači:
PARAGRAF Co d.o.o.
11000 Beograd
Takovska 42
Tel: 011/3290-498
PARAGRAF LEX d.o.o.
21000 Novi Sad
Jovana Boškovića 5
Direktor:
Bratislav Milovanović
Glavni i odgovorni urednik:
Mara Cvetković
Redakcija:
Marina Protić
Dušan Pavlović
Marko Jekić
Redakcioni odbor:
Nadica Pantović
Predrag Aleksić
Idrija Hadžibegović
Dragan Simić
Branka Đorđević
Sekretar redakcije:
Lidija Bogojević
Autor časopisa:
Ljiljana Pjevač Pejović
Tehnički urednik:
Ivan Fišer
Dizajn:
Olgica Fišer
Štampa:
Beograf, Nova Pazova
Copyright © kompanija
Paragraf, www. paragraf.rs
Broj izašao iz štampe:

24.1.2013. godine
CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
339.5
CARINSKI instruktor : časopis za carine,
devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje,
propise i objašnjenja Uprave carina / glavni
i odgovorni urednik Mara Cvetković. - 2011,
br. 1/6 (okt.)- . - Beograd (Takovska 42)
: Paragraf Co ; Novi Sad : Paragraf lex,
2011- (Nova Pazova : Beograf). - 30 cm
Dvonedeljno
ISSN 2217-6934 = Carinski instruktor
COBISS.SR-ID 186690060
ISSN 2217-6934
Zainteresovani ste za
reklamiranje u časopisu
Carinski instruktor?
Više informacija na:
011/3292-067, 2750-024;
oglasavanje@paragraf.rs
ili www.paragraf.rs
i INFORMACIJE ZA PRETPLATNIKE
KALENDAR SAVETOVANJA ZA 2013. GODINU

DATUM MESTO REDAKCIJA ČASOPISA TEMA NAPOMENA
AKTUELNI PROPISI I PITANJA IZ PRAKSE OD ZNAČAJA Jednodnevno
25. januar Beograd PRAVNI INSTRUKTOR
ZA PRIVREDNO POSLOVANJE savetovanje
IZRADA I DOSTAVLJANJE ZAVRŠNOG RAČUNA Jednodnevno
25. januar Novi Sad BUDŽETSKI INSTRUKTOR
BUDŽETSKIH KORISNIKA ZA 2012. GODINU savetovanje
PORESKO-RAČUNOVODSTVENI FINANSIJSKI IZVEŠTAJI I PORESKI BILANS PRIVREDNIHJednodnevno
25. januar Novi Sad
INSTRUKTOR DRUŠTAVA ZA 2012. GODINU savetovanje
28. januar Niš BUDŽETSKI INSTRUKTOR
28. januar Niš
04. februar Beograd BUDŽETSKI INSTRUKTOR
04. februar Beograd
Jednodnevno
14. februar Novi Sad BUDŽETSKI INSTRUKTOR NOVI ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA
savetovanje
Jednodnevno
18. februar Niš BUDŽETSKI INSTRUKTOR NOVI ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA
savetovanje
Jednodnevno
22. februar Beograd BUDŽETSKI INSTRUKTOR NOVI ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA
savetovanje
Višednevno
Maj Vrnjačka Banja SVE REDAKCIJE NOVINE I PRAKTIČNA PRIMENA AKTUELNIH PROPISA
savetovanje
Višednevno
Septembar Palić SVE REDAKCIJE NOVINE I PRAKTIČNA PRIMENA AKTUELNIH PROPISA
savetovanje
Kompanija Paragraf će organizovati savetovanja, po usvajanju novih, odnosno izmeni postojećih propisa, koji se odnose na:
• Zakon o računovodstvu i reviziji i Zakon o porezu na dobit • Zakon o deviznom poslovanju
• Zakon o parničnom postupku • Zakon o izvršenju i obezbeđenju
• Zakon o vanparničnom postupku • Zakon o medijaciji
• Zakonik o krivičnom postupku.
Uvek ažuran spisak savetovanja sa detaljnim informacijama možete naći na www.paragraf.rs.

Prijavite se na našu mailing listu, kako biste blagovremeno bili obavešteni o savetovanjima.
AKTUELNI STATISTIČKI PODACI

Na adresi www.paragraf.rs možete pratiti aktuelne statističke podatke iz oblasti zarada, osnovica doprinosa, kamata,
indeksa potrošačkih cena i ostalog.
KONTAKT SA REDAKCIJOM
Pitanja, sugestije i predloge možete dostaviti redakciji časopisa
Carinski instruktor putem e-maila ili faxa u vremenu od 7:30 - 15:30h.
fax: 011/ 3290-498 • e-mail: redakcija@paragraf.rs
SVE DNEVNE PRAVNO-EKONOMSKE VESTI NA JEDNOM MESTU

Na www.paragraf.rs možete svakodnevno pratiti najnovije poslovne i pravno-ekonomske vesti, kao i druge informacije od
značaja za poslovanje. Umesto Vas, na jednom mestu, pratimo preko stotinu različitih veb sajtova, dnevne novine, vesti sa
Tanjuga i druge izvore. Izdvajamo najinteresantnije i najaktuelnije informacije i na taj način štedimo Vaše vreme.

Služba komercijale (za sva pitanja vezana za pretplatu, obnovu pretplate i sl.)
Beograd - 011/275-2171, 011/275-0296
• Novi sad - 021/457-421, 021/557-505 • Niš - 018/511-839, 018/528-808
Služba pretplate (za sve informacije u vezi sa plaćanjem pretplate)
011/2750-024, 011/2750-035
Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 1

REDOVNE RUBRIKE U ČASOPISU CARINSKI INSTRUKTOR
Redovne rubrike
u časopisu Carinski instruktor
II Carinsko poslovanje
II-1 Carinski postupci
II-2 Svrstavanje robe u Carinsku tarifu
II-3 Poreklo robe
II-4 Granične inspekcijske kontrole
III Carine, akcize, porez
IV Upravni i prekršajni postupak u carinskom poslovanju
V Spoljnotrgovinsko poslovanje
VI Devizno poslovanje
VII Računovodstveno evidentiranje spoljnotrgovinskih poslova
VIII Strana ulaganja, donacije, krediti i zajmovi
IX Međunarodni ugovori
IX-1 Međunarodni multilateralni ugovori
IX-2 Međunarodni bilateralni ugovori
X Špeditersko poslovanje u praksi
XI Objašnjenja Uprave carina
XII INCOTERMS pravila
XIII Ostalo
XIV Kalendar obaveza po spoljnotrgovinskim i deviznim poslovima
XV Kalendar poreskih i drugih obaveza
XVI Aktuelni statistički podaci i informacije
2 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Sadržaj
Carinski instruktor 35/36 • januar 2013.
CARINSKO POSLOVANJE Dokaz o izmirenim carinskim

obavezama u postupku
CARINSKI POSTUPCI registracije motornih vozila..............................11
KOMENTAR NAJNOVIJE IZMENE Izvoz robe (cigle) koja se

I DOPUNA PRAVILNIKA O OBLIKU, po nalogu stranog kupca
SADRŽINI, NAČINU PODNOŠENJA otprema na teritoriju APKM............................. 12
I POPUNJAVANJA DEKLARACIJE I
DRUGIH OBRAZACA U Mogućnost podnošenja zahteva
CARINSKOM POSTUPKU za prethodni pregled robe
"Sl. glasnik RS", br. 120/2012..................... 8 i uzimanje uzoraka samo do
trenutka podnošenja deklaracije
▶ Pitanja i odgovori
za neko carinski dozvoljeno
postupanje........................................................ 12
Izmene rokova za čuvanje isprava i
obaveštavanje dužnika o carinskom Mogućnost poništenja izvozne
dugu od 30. novembra 2012. godine................. 9 deklaracije zbog nepodnošenja
određene dokumentacije
Oslobađanje od plaćanja uvoznih prilikom izvoza robe koja ima
dažbina pri ponovnom uvozu i karakteristike otpada....................................... 13
stavljanju u slobodan promet
vraćenih dobijenih proizvoda Popunjavanje Jedinstvene carinske
u postupku aktivnog oplemenjivanja..............10 isprave u slučaju izvoza robe radi
konsignacione prodaje..................................... 14
Popunjavanje Rubrike 1
(Odgovorno lice) sažete deklaracije - Neobaveznost postojanja pečata
podaci o posrednom zastupniku na fakturi stranog dobavljača
ili o primaocu robe.............................................11 prilikom carinjenja robe................................... 14

SADRŽAJ
Dokaz o ispunjenosti uslova CARINE, AKCIZE, POREZ

propisanih normom EURO 3 pri
uvozu vozila M i N kategorije KOMENTAR NOVE ODLUKE
proizvedenih pre 1.1.2002. godine.................... 15 O USLOVIMA I NAČINU ZA
SMANJENJE CARINSKIH DAŽBINA
NA ODREĐENU ROBU, ODNOSNO
SVRSTAVANJE ROBE ZA IZUZIMANJE ODREĐENE ROBE
U CARINSKU TARIFU OD PLAĆANJA CARINSKIH
DAŽBINA U 2013. GODINI
"Sl. glasnik RS", br. 120/2012.................... 21
Predmet Odluke za 2013. godinu .................... 21
Kriterijumi za utvrđivanje visina
Svrstavanje mašine koja se stope carine za nove tarifne oznake
uvozi u rastavljenom stanju koje su obuhvaćene Odlukom za
sa pripadajućim priborom................................16 2013. godinu ......................................................25
Sadržaj Odluke za 2013. godinu .......................25
Svrstavanje sojinih vlakana KOMENTAR NOVE
prema Carinskoj tarifi....................................... 17 ODLUKE O ODREĐIVANJU
POLJOPRIVREDNIH I
Svrstavanje prema Carinskoj tarifi PREHRAMBENIH PROIZVODA
bazena u rasklopljenom stanju........................ 17 ZA KOJE SE PLAĆA POSEBNA
DAŽBINA PRI UVOZU I
UTVRĐIVANJU IZNOSA
POREKLO ROBE POSEBNE DAŽBINE
"Sl. glasnik RS", br. 121/2012.................... 26
▶ Pitanja i odgovori Primena Prelaznog trgovinskog
sporazuma sa Evropskom unijom ...................26
Primena CEFTA Sporazuma
Stope carine u 2013. godini o slobodnoj trgovini ........................................27
na uvoz upotrebljavanih Primena Sporazuma o
motornih vozila iz Švajcarske...........................18 slobodnoj trgovini sa Turskom .......................28
Primena Sporazuma o slobodnoj
Mogućnost primene preferencijalne trgovini sa državama EFTA ..............................28
carinske stope pri uvozu u Republiku Primena sporazuma o slobodnoj
Srbiju iz zemlje članice Evropske unije trgovini sa Ruskom Federacijom,
u kojoj se vrše operacije pripreme Belorusijom i Kazahstanom ............................29
robe za dalju distribuciju, Tabela - Iznosi prelevmana
pri čemu se roba proizvodi u SAD.................... 19 u din/kg/lit/kom.................................................30

SADRŽAJ
KOMENTAR NOVE ODLUKE Član 6. stav 3. Zakona o izmenama

O ODREĐIVANJU ROBE NA i dopunama Zakona o autorskom i
KOJU SE NE PLAĆAJU srodnim pravima...............................................58
UVOZNE DAŽBINE Član 10. Zakona o izmenama i dopunama
"Sl. glasnik RS", br. 124/2012.................... 51 zakona o autorskom i srodnim pravima......... 61
UREDBA O UTVRĐIVANJU LISTE
KOMENTAR NOVOG PRAVILNIKA TEHNIČKIH UREĐAJA I PREDMETA ZA
O NAČINU I POSTUPKU KOJE POSTOJI OBAVEZA PLAĆANJA
OSTVARIVANJA PORESKIH POSEBNE NAKNADE NOSIOCIMA
OSLOBOĐENJA KOD PDV AUTORSKOG I SRODNIH PRAVA
SA PRAVOM NA ODBITAK ("Sl. glasnik RS", br. 45/2010)...........................62
PRETHODNOG POREZA
"Sl. glasnik RS", br. 120/2012....................52
Poreski tretman uvoza dobara i
Slobodne zone, carinsko skladištenje nabavke usluge prenosa ili stavljanja
i slobodne carinske prodavnice ......................53
na raspolaganje autorskog prava,
Ugovori o donaciji, ugovori o koje izvrši privatna škola registrovana
kreditu, odnosno zajmu i drugi za osnovno obrazovanje...................................63
međunarodni ugovori ......................................54
Oporezivanje akcizom ostalih derivata
KOMENTAR UREDBE O IZMENAMA nafte koji se dobijaju od frakcija nafte
UREDBE O KRITERIJUMIMA NA koje imaju raspon destilacije do 380°C
OSNOVU KOJIH SE UTVRĐUJE ŠTA (tarifna oznaka 2710 19 99 00) od 1.
SE, U SMISLU ZAKONA O POREZU oktobra 2012. godine....................................... 64
NA DODATU VREDNOST, SMATRA
PRETEŽNIM PROMETOM DOBARA
U INOSTRANSTVO....................................55 UPRAVNI I PREKRŠAJNI
POSTUPAK U CARINSKOM
KOMENTAR ZAKONA POSLOVANJU
O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O AUTORSKOM I NADLEŽNOST ZA POVRAĆAJ
SRODNIM PRAVIMA VIŠE ILI NEOSNOVANO
"Sl. glasnik RS", br. 119/2012................... 56 NAPLAĆENOG POREZA NA
DODATU VREDNOST
Član 1. Zakona o izmenama i dopunama PRILIKOM UVOZA DOBARA
Zakona o autorskom i srodnim pravima.........56
I USLUGA................................................. 65
Član 2. Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o autorskom i srodnim pravima.........57 Službeno mišljenje:
Instrukcija u vezi sa postupkom
Član 3. Zakona o izmenama i dopunama povraćaja više plaćenog PDV
Zakona o autorskom i srodnim pravima.........58 pri uvozu dobara...............................................67

SADRŽAJ
▶ Pitanja i odgovori DEVIZNO POSLOVANJE

Prethodni pregled robe u slučaju kada OBAVEZE REZIDENATA
postoje okolnosti koje ukazuju da roba U OBAVLJANJU TEKUĆIH POSLOVA
ne bi mogla biti ispravno deklarisana OD 25. DECEMBRA 2012. GODINE.......... 79
ukoliko se ne utvrdi faktičko stanje
dopremljene robe............................................ 69 Komercijalni krediti i zajmovi iz člana 4.
Zakona o deviznom poslovanju ......................79
Naknadna kontrola deklaracije Prebijanje dugovanja i potraživanja iz
na zahtev deklaranta zbog pogrešno člana 6. Zakona o deviznom poslovanju .........79
unetih podataka u carinskoj deklaraciji.......... 69 Prenos dugovanja i potraživanja iz člana
7. Zakona o deviznom poslovanju .................. 80
SPOLJNOTRGOVINSKO Prestanak izveštavanja o dobiti
POSLOVANJE po osnovu direktnog ulaganja
i o finansijskom efektu
SPOLJNOTRGOVINSKI ROBNI reeksportnog posla ......................................... 81
PROMET REPUBLIKE SRBIJE.................. 70 Spoljnotrgovinski poslovi izvoza,
Izvoz i uvoz po ekonomskoj odnosno uvoza usluga .....................................82
nameni Evropske unije .................................... 71 ▶ Pitanja i odgovori
Izvoz i uvoz po ekonomskim
Obaveza izveštavanja po osnovu
zonama zemalja ............................................... 71
dopunske uplate stranog osnivača koja
Izvoz i uvoz Republike Srbije
ne povećava osnovni kapital društva..............83
po razvijenosti zemalja i
ekonomskoj nameni ........................................72 Postupak prebijanja dugovanja
Izvoz i uvoz Republike Srbije i potraživanja po osnovu
po odabranim zemljama ..................................73 realizovanog spoljnotrgovinskog posla.......... 84
POSTUPCI (MODULI) OCENJIVANJA Kupovina i prodaja robe u
USAGLAŠENOSTI PROIZVODA: inostranstvu kada se kao posrednici
MODUL D - USAGLAŠENOST SA kod inodobavljača pojavljuju dva
TIPOM NA OSNOVU GARANCIJE rezidenta - carinski i devizni aspekt.................85
KVALITETA PROCESA PROIZVODNJE.... 74 Sprovođenje kompenzacije i
Obaveze proizvođača i cesije po osnovu realizovanog
Imenovanog tela ..............................................74 spoljnotrgovinskog prometa
Modul D1 - garancija kvaliteta robe i usluga od
procesa proizvodnje ........................................76 25. decembra 2012. godine.............................. 86

SADRŽAJ
Novine u poslovima prenosa Nove šifre za ostvarivanje oslobođenja

potraživanja i dugovanja nastalih od plaćanja akcize iz člana 12. stav 1. tač.
po osnovu realizovanog 1) i 2) zakona o izmenama i dopunama
spoljnotrgovinskog prometa zakona o akcizama - „Sl. glasnik RS”,
robe i usluga.................................................... 89 br. 119/2012.......................................................100
Obaveza podnošenja zahteva za Uslovi i način za smanjenje

odobrenje kompenzacionog posla carinskih dažbina, odnosno za
i obračuna o izvršenju posla............................ 90 izuzimanje određene robe od
plaćanja carinskih dažbina.............................100
ŠPEDITERSKO Međunarodni drumski saobraćaj...........101

POSLOVANJE U PRAKSI
Naplata naknade za puteve
UVOZ KROASANA - GOTOVI za prevoznike iz Crne Gore..............................101
NESMRZNUTI...........................................91
OBJAŠNJENJA UPRAVE CARINA AKTUELNE VESTI......................... 102

Carinski postupci.................................... 92
Potvrda Agencije za bezbednost
saobraćaja kao dokaz o ispunjenosti
KALENDARI OBAVEZA
propisanih uslova prilikom uvoza
motornih vozila proizvedenih KALENDAR OBAVEZA PO
pre 2002. godine...............................................92 SPOLJNOTRGOVINSKIM
Dokumenta potrebna za sprovođenje I DEVIZNIM POSLOVIMA
određenih carinskih postupaka Januar 2013. godine...............................104
koji se odnose na radio opremu i
telekomunikacionu terminalnu opremu.........92
KALENDAR PORESKIH
Carine, akcize, porez............................... 96 I DRUGIH OBAVEZA
Uslovi za ostvarivanje prava na Januar / Februar 2013. godine...............108
oslobođenje od plaćanja uvoznih
dažbina za uvoz nove opreme iz
određenih oznaka Carinske tarife
u periodu od 1.1.2013. godine do AKTUELNI STATISTIČKI
31.12.2013. godine............................................. 96 PODACI I INFORMACIJE.............. 123

CARINSKO POSLOVANJE
CARINSKI POSTUPCI
KOMENTAR NAJNOVIJE IZMENE

I DOPUNA PRAVILNIKA O OBLIKU,
SADRŽINI, NAČINU PODNOŠENJA
I POPUNJAVANJA DEKLARACIJE I DRUGIH
OBRAZACA U CARINSKOM POSTUPKU
"Sl. glasnik RS", br. 120/2012
Nove šifre za ostvarivanje oslobođenja od plaćanja akcize iz člana 12.
stav 1. tač. 1) i 2) Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama
N a osnovu člana 87. stav 2. Carinskog zakona („Sl.

glasnik RS”, br. 18/2010 i 111/2012) ministar finan-
sija i privrede je doneo Pravilnik o izmeni i dopu-
nama Pravilnika o obliku, sadržini, načinu podnošenja i
popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom
ski osnov za oslobođenje od plaćanja akcize”, izvršene
su sledeće izmene:
•b risana je šifra 9 za „član 19. stav 1. tačka 5) Zakona o
akcizama”;
postupku („Sl. glasnik RS”, br. 120/2012, stupio na snagu •d odate su dve nove šifre:
22.12.2012. godine). - š ifra 13 za „član 12. stav 1. tačka 1) Zakona o izmena-
ma i dopunama Zakona o akcizama” i
U Pravilniku o obliku, sadržini, načinu podnošenja - š ifra 14 za „član 12. stav 1. tačka 2) Zakona o izmena-
i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carin- ma i dopunama Zakona o akcizama”.
skom postupku („Sl. glasnik RS”, br. 29/2010, 84/2010, Napred navedeno je urađeno zbog blagovremenog
100/2010, 56/2011, 66/2011, 14/2012, 94/2012, 97/2012 i usaglašavanja sa odredbama Zakona o izmenama i dopu-
102/2012 - dalje: Pravilnik), u Kodeksu šifara za popunja- nama Zakona o akcizama („Sl. glasnik RS”, br. 119/2012)
vanje isprava u carinskom postupku u delu „XIII Zakon- koji je stupio na snagu 18.12.2012. godine.
U tom smislu je dato Objašnjenje Uprave carina od 18.12.2012. godine o primeni najnovijih izmena i dopuna Zako-
na o akcizama od 18. decembra 2012. godine, iz koga navodimo deo koji se odnosi na izmenu Pravilnika:
...”Članom 12. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, stav 1. tačka 1) propisano je da se do 31. decem-
bra 2014. godine akciza ne plaća na derivate nafte, i to na: tečni naftni gas (tarifne oznake nomenklature CT: 2711 12 11 00
do 2711 19 00 00) i ostale derivate nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380°C (tarifne
oznake nomenklature CT: 2710 12 11 00, 2710 12 15 00, 2710 12 21 00, 2710 12 25 00, 2710 12 90 00, 2710 19 11 00, 2710 19 15
00, 2710 19 29 00, 2710 19 31 00, 2710 19 35 00, 2710 19 99 00, 2710 20 90 19 i 2710 20 90 99), koji se koriste kao sirovina
i energenti u procesima frakcione destilacije radi dalje polimerizacije, parnog krekovanja i ekstrakcije butadiena, kao
i na proizvode koji se dobijaju iz procesa frakcione destilacije radi dalje polimerizacije, parnog krekovanja, ekstrakcije
butadiena i proizvodnje MTBE (Metil Tercijalni Butil Etar).
Tačkom 2) stav 1. istog člana Zakona, propisano je da se do 31. decembra 2014. godine, akciza ne plaća i na tečni
naftni gas i to za lake utečnjene ugljovodonike iz tarifne oznake nomenklature CT: 2711 19 00 00 u slučaju kada se kao
sirovine koriste u proizvodnji tečnog naftnog gasa i primarnog benzina u procesima separacije.

CARINSKO POSLOVANJE
Imajući u vidu napred citirane odredbe, ukazujemo da će za ostvarivanje oslobođenje od plaćanja akcize iz člana 12.
stav 1. tačka 1) Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, pri sprovođenju carinskog postupka puštanja u
slobodan promet derivata nafte, i to:
- tečni naftni gas (tarifne oznake nomenklature CT: 2711 12 11 00 do 2711 19 00 00) i
- ostali derivate nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380°C (tarifne oznake nomenkla-
ture CT: 2710 12 11 00, 2710 12 15 00, 2710 12 21 00, 2710 12 25 00, 2710 12 90 00, 2710 19 11 00, 2710 19 15 00, 2710 19 29 00,
2710 19 31 00, 2710 19 35 00, 2710 19 99 00, 2710 20 90 19 i 2710 20 90 99)
deklarant biti dužan da nadležnom carinskom organu dostavi Izjavu o krajnjoj nameni robe, u kojoj će navesti da
istu koristi kao sirovinu i energent u procesima frakcione destilacije radi dalje polimerizacije, parnog krekovanja i ek-
strakcije butadiena, kao i na proizvode koji se dobijaju iz procesa frakcione destilacije radi dalje polimerizacije, parnog
krekovanja, ekstrakcije butadiena i proizvodnje MTBE (Metil Tercijalni Butil Etar).
Za ostvarivanje oslobođenja od plaćanja akcize iz člana 12. stav 1. tačka 1) Zakona o izmenama i dopunama Zakona o
akcizama, u petu potpodelu rubrike 33 JCI unosi se šifra ‚‘13‘‘.
akcizama, pri sprovođenju carinskog postupka puštanja u slobodan promet derivate nafte, i to:
- laki utečnjeni ugljovodonici iz tarifne oznake nomenklature CT: 2711 19 00 00,
deklarant će biti dužan da nadležnom carinskom organu dostavi Izjavu o krajnjoj nameni robe, u kojoj će navesti da
istu koristi u proizvodnji tečnog naftnog gasa i primarnog benzina u procesima separacije.
Izjavu o krajnjoj nameni robe - derivata nafte, u kojoj se navodi u kojim zakonom propisanim procesima se ista kori-
sti, deklarant će podnositi pod šifrom „U76” u Rubrici 44 (Priložene isprave i dodatne informacije) JCI.
akcizama, u petu potpodelu rubrike 33 JCI unosi se šifra ‚‘14‘‘.
U cilju pravilne primene napred navedenog, Uprava carina se obratila Privrednoj komori Srbije za stručnu pomoć,
kako bi od iste dobila podatak o privrednim subjektima koji navedene derivate nafte koriste u zakonom propisanim
procesima, sa ciljem onemogućavanja pojave firmi koje bi svojim nezakonitim postupanjem (prilaganjem lažnih izjava)
onemogućile priliv sredstava u Budžet Republike Srbije, o čemu će sve carinarnice, po dobijanju odgovora blagovreme-
no biti obaveštene.” •
Nadica Pantović
▶ Pitanje i odgovor
Izmene rokova za čuvanje isprava i obaveštavanje dužnika

o carinskom dugu od 30. novembra 2012. godine
◊ Pitanje:
• S obzirom na to da je skraćen rok za čuvanje dokumentacije u vezi sa prometom robe radi kontrole koju sprovodi
carinski organ, da li se ovo skraćenje roka odnosi i na čuvanje carinskih deklaracija koje predstavljaju i dokument
na osnovu koga se vrši knjiženje određene poslovne promene?
◊ Odgovor:
• Č uvanje isprava - donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 111/2012, stupio na
snagu 30.11.2012. godine) skraćen je rok za čuvanje isprava vezanih za promet robe kao i za obaveštavanje dužnika o dugu,
čime je izvršeno dodatno usklađivanje sa Carinskim zakonom Evropske unije (Council Regulation (EEC) No 2913/92 of 12 Oc-
tober 1992 establishing the Community Customs Code) kao i sa rokovima za povraćaj i otpust duga propisanim Carinskim
zakonom.
U skladu sa navedenim izmenama, lice koje učestvuje u prometu robom dužno je da čuva isprave potrebne za primenu
carinskih propisa radi kontrole koju sprovodi carinski organ, u roku utvrđenom propisom, a najmanje tri kalendarske godine
umesto dosadašnjih pet, bez obzira na medijum koji se koristi za čuvanje podataka. Takođe, na ovaj način je rok čuvanja na-

CARINSKO POSLOVANJE
vedenih isprava usklađen sa propisanim rokovima važenja pojedinih odluka carinskih organa (npr. obavezujuće obaveštenje
o svrstavanju robe po Carinskoj tarifi i obavezujuće obaveštenje o poreklu robe) od tri godine kao i obavezom da se, u svrhe
naknadne provere, kopije uverenja o poreklu i drugi izvozni dokumenti u vezi sa njima čuvaju najmanje tri godine.
Lica koja obavljaju privrednu delatnost radi sticanja dobiti dužna su da vode evidenciju o svojim poslovnim aktivnostima u
skladu sa propisima. Opšta obaveza vođenja poslovne evidencije regulisana je Zakonom o računovodstvu i reviziji („Sl. glasnik
RS”, br. 46/2006, 111/2009 i 99/2011 - dr. zakon). Za potrebe primene Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010 i 111/2012)
dodatno je propisana obaveza evidencije poslovnih promena u vezi sa uvozom i izvozom robe, tako da su lica koja učestvuju
u prometu robe ili su u vezi sa tim prometom, dužna da carinskom organu na njegov zahtev, stave na raspolaganje isprave i
podatke, u bilo kom obliku da se nalaze, i pruže svaku drugu pomoć potrebnu za primenu carinskih propisa.
Opšta obaveza čuvanja računovodstvenih isprava je propisana članom 23. Zakona o računovodstvu i reviziji prema kojem
su pravna lica i preduzetnici dužni da uredno čuvaju računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijske izveštaje i da
opštim aktom odrede odgovorna lica i poslovne prostorije za njihovo čuvanje, kao i način čuvanja, a propisani su i konkretni
rokovi čuvanja za pojedine vrste računovodstvenih isprava, poslovnih knjiga i finansijskih izveštaja (npr. dnevnik i glavna knji-
ga čuvaju se 10 godina, a isprave na osnovu kojih se unose podaci u poslovne knjige i isprave platnog prometa u ovlašćenim
finansijskim institucijama platnog prometa, pet godina).
U postupku naknadne kontrole, u skladu sa članom 103. Carinskog zakona, carinski organ može, po službenoj dužnosti ili
na zahtev deklaranta, da izvrši kontrolu računovodstvenih i komercijalnih isprava i podataka u vezi sa uvozom ili izvozom ro-
be ili u vezi s naknadnim komercijalnim poslovima s tom robom, da bi utvrdio tačnost podataka koji su navedeni u deklaraciji.
S obzirom da rok za sprovođenje postupka naknadne kontrole deklaracije nije propisan, carinski organ može i nakon
isteka roka za čuvanje podataka i isprava iz Carinskog zakona, da vrši kontrole knjigovodstvenih isprava, pre svega onih na
osnovu kojih se utvrđuje carinska vrednost (fakture, izvodi sa računa...), imajući u vidu da se rokovi propisani Zakonom o
računovodstvu i reviziji nisu menjali.
U ovim situacijama bi carinski organ trebalo prvo da definiše koje vrste kontrole će vršiti nakon isteka roka u kojem
se prema Carinskom zakonu čuvaju isprave, kako bi mogao da od lica koje kontroliše zahteva da pripremi odgovarajuću
dokumentaciju.
•O baveza da carinski organ obavesti dužnika o nastalom dugu izmenjena je u smislu da se dužnik neće obaveštavati o dugu
nakon isteka roka od tri godine, umesto dosadašnjih pet, od dana kada je dug nastao. Tako je ovaj rok usklađen i sa rokom
u kojem carinski organ, na zahtev zainteresovanog lica, odobrava povraćaj ili otpust duga u roku od tri godine od dana kad
je o iznosu duga obavešten dužnik, pri čemu se danom kada je dužnik obavešten o iznosu duga smatra i dan kada mu je
dostavljeno rešenje izdato u postupku naknadne kontrole. •
Snežana Živanović
Oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina pri ponovnom uvozu i

stavljanju u slobodan promet vraćenih dobijenih proizvoda
u postupku aktivnog oplemenjivanja
◊ Pitanje:
• Na koji način se može ostvariti oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina na dobijene proizvode koji su izvezeni
nakon postupka aktivnog oplemenjivanja, a posle toga se, u nepromenjenom stanju, zbog reklamacije vraćaju u
carinsko područje Republike Srbije?
◊ Odgovor:
Odredbom člana 221. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010 i 111/2012 - dalje: Zakon) propisano je da se domaća
roba koja je izvezena iz carinskog područja Republike Srbije i koja se u roku od tri godine vraća u carinsko područje Republike
Srbije i stavlja u slobodan promet na zahtev deklaranta oslobađa od plaćanja uvoznih dažbina.
Prema članu 223. Zakona, pomenuta odredba shodno se primenjuje i na dobijene proizvode koji su izvezeni ili ponovno
izvezeni nakon postupka aktivnog oplemenjivanja, a posle toga se, u nepromenjenom stanju, iz određenih razloga vraćaju u
carinsko područje Republike Srbije.
Pri ponovnom uvozu i stavljanju u slobodan promet vraćenih dobijenih proizvoda iznos uvoznih dažbina se utvrđuje na
osnovu propisa koji se primenjuju na postupak aktivnog oplemenjivanja, pri čemu se dan ponovnog izvoza smatra danom
stavljanja u slobodan promet.

CARINSKO POSLOVANJE
U ovom slučaju oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina primeniće se samo na domaću robu sadržanu u vraćenim dobije-
nim proizvodima, uz uslov da se na nedvosmislen način dokaže udeo domaće robe u tim proizvodima dobijenim u postupku
aktivnog oplemenjivanja. Kao dokaz koristi se carinska deklaracija (C5) po kojoj je uvozna roba stavljena u postupak aktivnog
oplemenjivanja u kom su proizvedeni vraćeni dobijeni proizvodi, odobrenje za aktivno oplemenjivanje (uz posebno obraćanje
pažnje na normativ utroška materijala), carinska deklaracija za ponovni izvoz dobijenih proizvoda, izjava zainteresovanog lica
o razlozima vraćanja izvezenih dobijenih proizvoda i drugi relevantni dokazi.
Carinsku vrednost ove robe čini vrednost uvozne robe sadržane u vraćenim dobijenim proizvodima na koju se obračuna-
vaju uvozne dažbine prema propisima koji su važili za uvoznu robu na dan prihvatanja carinske deklaracije za stavljanje te
robe u postupak aktivnog oplemenjivanja, s tim da se, shodno članu 223. stav 2. Zakona, datum ponovnog izvoza uzima kao
datum stavljanja u slobodan promet. •
Popunjavanje Rubrike 1 (Odgovorno lice) sažete deklaracije -

podaci o posrednom zastupniku ili o primaocu robe
◊ Pitanje:
• Da li je ispravno prilikom popunjavanja sažete deklaracije u Rubriku 1 (Odgovorno lice) upisati primaoca robe ili
špeditera koji podnosi sažetu deklaraciju?
◊ Odgovor:
Odredbom člana 68. Carinskog zakona (‚‘Sl. glasnik RS‘‘, br. 18/2010 i 111/2012) propisano je da roba koja se doprema cari-
narnici, osim robe koju unose putnici i robe u poštanskom saobraćaju, mora biti obuhvaćena sažetom deklaracijom, koja se
podnosi čim se roba dopremi carinskom organu.
Sažeta deklaracija sadrži podatke neophodne za identifikaciju robe i podnosi se na propisanom obrascu. Carinski organ
može odobriti da se kao sažeta deklaracija, upotrebi trgovinska ili službena isprava koja sadrži podatke neophodne za iden-
tifikaciju robe.
Odredbom člana 20. Pravilnika o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carin-
skom postupku („Sl. glasnik RS”, br. 29/2010, 84/2010, 100/2010, 56/2011, 66/2011, 14/2012, 94/2012, 97/2012 i 102/2012) propisa-
no je da se u rubriku 1. (Odgovorno lice) sažete deklaracije upisuju podaci o podnosiocu sažete deklaracije (PIB podnosioca,
naziv podnosioca, sedište, prebivalište, odnosno boravište i adresa podnosioca).
Kao podnosilac sažete deklaracije može da se pojavi:
1) lice koje je robu unelo u carinsko područje ili lice koje je preuzelo odgovornost za prevoz te robe, ili
2) lice u čije ime postupa lice iz tačke 1).
Prema tome, u rubrici 1. sažete deklaracije mogu da se unesu podaci o posrednom zastupniku ili o primaocu robe. •
Dokaz o izmirenim carinskim obavezama

u postupku registracije motornih vozila
◊ Pitanje:
• Kako je moguće pribaviti dokaz o izmirenoj carinskoj obavezi neophodan za registraciju traktora i/ili kombajna u
slučaju kada je od uvoza i kupovine vozila prošlo više godina, a uvoznik ne raspolaže originalnim carinskim doku-
mentom koji mu kupac traži da bi mogao po prvi put da registruje vozilo radi učešća u saobraćaju?
◊ Odgovor:
1. Odredbama člana 270. stav 1. tačka 1) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl. glasnik RS”, br. 41/2009, 53/2010 i
101/2011), kao jedan od uslova za registraciju vozila, predviđeno je i postojanje dokaza o izmirenim carinskim obavezama za
vozilo koje se registruje. Sledstveno tome, odredbama člana 5. stav 4. tačka 3) Pravilnika o registraciji motornih i priključnih
vozila („Sl. glasnik RS”, br. 69/2010, 101/2010 i 53/2011 i 22/2012 - dalje: Pravilnik) uz zahtev za registraciju vozila mora se, izme-

CARINSKO POSLOVANJE
đu ostalog, priložiti i dokaz o izmirenim carinskim obavezama. Prema imperativnim odredbama člana 6. Pravilnika, vozilo
neće biti registrovano ukoliko se taj dokaz ne priloži.
Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja - da usled proteka vremena ili iz drugih razloga uvoznik više ne raspolaže
originalnim carinskim dokumentima, a u međuvremenu kupac želi da po prvi put registruje vozilo kupljeno pre više godina -
celishodno je radi pribavljanja potrebnog dokaza obratiti se nadležnom carinskom organu.
Podnosiocu zahteva carinski organ može u skladu sa članom 161. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. list SRJ”,
br. 33/97 i 31/2001 i „Sl. glasnik RS”, br. 30/2010) izdati odgovarajuću ispravu, odnosno (uverenje, potvrdu ili dr), na osnovu
službenih evidencija koje vodi.
2. Carinske deklaracije po kojima je okončano carinjenje puštanjem robe u slobodan promet čuvaju se pet kalendarskih godina
(Zakonom o izmenama i dopunama Carinskog zakona - „Sl. glasnik RS”, br. 111/2012, koji je stupio na snagu 30.11.2012. godi-
ne ovaj rok je skraćen na tri godine) nakon čega se iste uništavaju prema Pravilniku o čuvanju carinskih dokumenata, osim
kada se povodom carinjenja vodi sudski spor. Ukoliko su ispunjeni prethodni uslovi, dakle ako je do carinjenja došlo u roku
od prethodnih pet godina moguće je od carinskog organa zatražiti prepis dokumenata uz podnošenje taksiranog zahteva.
Ukoliko se radi o nekom od ranijih carinjenja, eventualno je moguće podneti obrazloženi zahtev Sektoru za informacione
tehnologije Uprave carina, da se na osnovu uvida dostavi podatak iz informacionog sistema, ukoliko je sačuvan na nekom
od medija za čuvanje podataka, sa navođenjem broja motora, šasije, okvirnog vremena carinjenja, te carinske ispostave
kod koje je roba carinjena. •
Mirjana Otašević Lušić, Nevenka Miletić
Izvoz robe (cigle) koja se po nalogu stranog kupca

otprema na teritoriju APKM
◊ Pitanje:
• U slučaju kada se izvozi domaća roba (cigla) grčkoj firmi, pri čemu je mesto isporuke Priština, da li se sprovodi
izvozni postupak, odnosno da li se roba upućuje na teritoriju APKM preko carinskog punkta?
◊ Odgovor:
Odredbama čl. 7. i 10. Uredbe o posebnim uslovima za vršenje prometa robe sa Autonomnom pokrajinom Kosovo i Meto-
hija („Sl. glasnik RS”, br. 86/2010 - dalje: Uredba) propisano je da se izvozno ocarinjena roba na teritoriji Republike Srbije van
APKM upućuje na teritoriju APKM uz odgovarajuće mere carinskog nadzora i prijavljuje se nadležnom carinskom kontrolnom
punktu sa APKM. Izuzetno, upućivanje akcizne robe, nafte i naftnih derivata, kao i šećera sa teritorije Republike Srbije van
APKM na teritoriju APKM vrši se samo preko Carinske ispostave Preševo, osim nafte i naftnih derivata domaćeg porekla, ako
se na teritoriju APKM upućuju železnicom preko Carinskog referata Raška.
Prema tome, imajući u vidu da se u konkretnom slučaju ne radi o robi navedenoj u pomenutim odredbama Uredbe, ne
postoji smetnja da predmetna roba (cigla) istupi na teritoriju APKM preko carinskog kontrolnog punkta. •
Mogućnost podnošenja zahteva za prethodni pregled robe

i uzimanje uzoraka samo do trenutka podnošenja deklaracije
za neko carinski dozvoljeno postupanje
◊ Pitanje:
• S obzirom na to da carinski organi ne odobravaju prethodni pregled nakon stavljanja robe u postupak privreme-
nog skladištenja, pozivajući se na član 67. Carinskog zakona (što uvoznicima predstavlja problem, jer su kupili
robu na paritetu CIP Beograd ili slično, roba se doveze zbirnim transportom i tek nakon postupka privremenog
skladištenja i istovara u magacin, prevoznik obaveštava uvoznika o prispeću pošiljke) da li su carinski organi do-
bro protumačili ovaj član budući da ne dozvoljavaju prethodni pregled, a dozvoljavaju uzorkovanje robe?

CARINSKO POSLOVANJE
◊ Odgovor:
Odredbom člana 67. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010 i 111/2012 - dalje: Zakon) propisano je da se po
dopremanju robe carinarnici, na zahtev lica koje je ovlašćeno da robi odredi carinski dozvoljeno postupanje ili upotrebu,
a uz odobrenje carinskog organa, roba može pregledati ili uzorkovati, kako bi se za nju odredilo carinski dozvoljeno po-
stupanje ili upotreba.
Prethodni pregled robe, uključujući i uzimanje uzoraka robe, može se obaviti samo na osnovu pismenog zahteva de-
klaranta odnosno njegovog zastupnika, koji mora sadržati sledeće podatke:
- ime ili naziv podnosioca zahteva,
- razloge zbog kojih se zahteva prethodni pregled robe ili uzimanje uzoraka robe,
- podatak gde se roba nalazi,
- podatak o prethodnom carinskom postupku ili podatak o prevoznom sredstvu na kom se roba nalazi, kao i
- sve druge podatke potrebne za prepoznavanje robe.
Nadležni carinski organ kojem je podnet pismeni zahtev za prethodni pregled robe, donosi odluku kojom odobrava
prethodni pregled u vidu zabeleške na zahtevu, a ako se uzimaju uzorci određuje i količinu robe koju je dozvoljeno uzeti.
Prethodni pregled robe i uzimanje uzoraka izvodi se pod nadzorom i na način koji odredi carinski organ.
U slučaju kada nadležni carinski organ ne odobri prethodni pregled robe, jer nisu ispunjeni uslovi za isti, donosi se
rešenje o odbijanju zahteva.
Zahtev za prethodni pregled može se podneti po dopremi robe na granici, po dopremi robe odredišnoj carinskoj
ispostavi, odnosno do trenutka podnošenja deklaracije za neko carinski dozvoljeno postupanje ili upotrebu, uključujući i
deklaraciju za privremeni smeštaj - sažetu deklaraciju.
Odredbom člana 138. stav 1. Zakona propisano je da strana roba stavljena u postupak carinskog skladištenja može
biti predmet uobičajenog postupanja koje se obavlja radi očuvanja robe, poboljšanje njenog izgleda ili kvaliteta, odno-
sno pripreme za tržište ili dalju prodaju. Uobičajena upotreba obuhvata radnje propisane u Prilogu 24 Uredbe o carinski
dozvoljenom postupanju s robom („Sl. glasnik RS”, br. 93/2010 - dalje: Uredba), koji je njen sastavni deo. Kao jedna od
propisanih radnji, navedena pod tačkom 3. Priloga 24. Uredbe je i uzorkovanje robe.
Korisnik skladišta uobičajene oblike postupanja vrši pod carinskim nadzorom, uz prethodno odobrenje carinskog
organa. Ovo odobrenje može biti sadržano u samom odobrenju za držanje carinskog skladišta, u kom slučaju, držalac
carinskog skladišta, mora pre vršenja uobičajenih oblika postupanja o tome pismeno obavestiti nadzorni carinski organ.
Ukoliko vršenje uobičajenih oblika postupanja nije odobreno kroz odobrenje za otvaranje carinskog skladišta, za sva-
ko vršenje uobičajenih oblika postupanja držalac carinskog skladišta, podnosi nadzornom carinskom organu zahtev u
pisanom obliku. Kod javnog carinskog skladišta, zahtev može da podnese i korisnik čija roba je u pitanju, u kom slučaju
korisnik po odobravanju zahteva mora obavestiti držaoca carinskog skladišta kako bi to mogao uneti u evidenciju.
Obaveštenje ili zahtev za vršenje uobičajenih oblika postupanja mora sadržavati najmanje podatke o: JCI za smeštaj,
korisniku, vrsti robe, količini i carinskoj vrednosti robe koja se podvrgava uobičajenim oblicima postupanja, uobičajenom
obliku postupanja koji će se vršiti nad robom, datumu ili periodu vršenja, mestu, prostoru i držaocu prostora gde se vrše
uobičajeni oblici postupanja ako se roba privremeno izmešta radi vršenja uobičajenih oblika upotrebe. •
Mogućnost poništenja izvozne deklaracije

zbog nepodnošenja određene dokumentacije
prilikom izvoza robe koja ima karakteristike otpada
◊ Pitanje:
• Da li deklarant može odustati od podnete deklaracije u slučaju kada prilikom podnošenja izvozne JCI nije
priloženo mišljenje Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, s obzirom da se radi o otpadu,
i da li carinska ispostava ima pravo da pokrene prekršajni postupak?
◊ Odgovor:
Prilikom podnošenja zahteva Carinarnici za odobrenje carinski dozvoljenog postupanja sa robom, deklarant je dužan
da navede sve činjenice i dokaze neophodne carinskom organu radi pravilnog donošenja odluke o postupanju sa robom.
U konkretnom slučaju imajući u vidu da se radi o izvozu koji ima karakteristike otpada, deklarant je bio dužan da podnese

CARINSKO POSLOVANJE
i mišljenje nadležnog ministarstva, jer isto predstavlja uslov za dobijanje odobrenja postupka izvoza. U konkretnoj situa-
ciji ukoliko je carinski organ pristupio bilo dokumentarnoj kontroli bilo fizičkom pregledu robe pa je utvrdio da nedostaje
sporno mišljenje, deklarant nije ovlašćen da „odustane” od izvoza već će se postupiti u skladu sa odredbama čl. 195 ,198.
i 199. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom („Sl. glasnik RS”, br. 93/2010).
Poništenje deklaracije se od carinskog organa zahteva ukoliko nije moguće pribaviti mišljenje nadležnog ministarstva,
ili će do istog doći po službenoj dužnosti, ukoliko na zahtev carinarnice ne bude dostavljeno u ostavljenom roku. Poništaj
deklaracije prema članu 91. stav 4. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010 i 111/2012) ne isključuje primenu kazne-
nih odredaba ovog zakona. •
Mirjana Otašević Lušić
Popunjavanje Jedinstvene carinske isprave

u slučaju izvoza robe radi konsignacione prodaje
◊ Pitanje:
• Da li postoji mogućnost izvoza domaće robe radi konsignacione prodaje u inostranstu?
◊ Odgovor:
Odredbom člana 1. stav 2. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 36/2011 i 88/2011
- dalje: Zakon) spoljnotrgovinsko poslovanje je definisano kao spoljnotrgovinski promet robe i usluga i obavljanje privred-
nih delatnosti stranog lica u Republici Srbiji i domaćeg lica u drugoj državi ili carinskoj teritoriji, dok je spoljnotrgovinski
promet robe i usluga članom 2. stav 1. istog zakona definisan kao promet između domaćih i stranih lica koji se obavlja na
osnovu ugovora zaključenih u skladu sa domaćim propisima i međunarodnim ugovorima.
Članom 17. stav 1. Zakona propisano je da je izvoz robe iznošenje, slanje, odnosno isporuka robe sa teritorije Republike
Srbije na teritoriju druge države ili carinske teritorije, u skladu sa carinskim propisima Republike Srbije.
Odredbama čl. 8. do 10. Pravilnika o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u
carinskom postupku („Sl. glasnik RS”, br. 29/2010, 84/2010, 100/2010, 56/2011, 66/2011, 14/2012, 94/2012, 97/2012, 102/2012 i
120/2012) propisan je način popunjavanja Jedinstvene carinske isprave (JCI) za postupak izvoza. Prilikom izvoza robe radi
konsignacione prodaje u rubriku 24 JCI (vrsta spoljnotrgovinskog poslovanja) potrebno je uneti šifru ‚‘12‘‘ (pošiljke sa
stvarnim ili planiranim prenosom vlasništva sa plaćanjem ili drugom nadoknadom - pošiljke sa pravom vraćanja i komisi-
oni poslovi) iz Kodeksa šifara za popunjavanje isprava u carinskom postupku. •
Neobaveznost postojanja pečata na fakturi

stranog dobavljača prilikom carinjenja robe
◊ Pitanje:
• Da li je neophodno prilikom carinjenja robe priložiti fakturu stranog dobavljača overenu pečatom i potpi-
som, s obzirom na to da se različito postupa na različitim carinskim ispostavama, odnosno na nekima se
insistira na pečatu i potpisu?
◊ Odgovor:
Deklarant nadležnom carinskom organu uz deklaraciju prilaže sve isprave koje su potrebne za stavljanje robe u zahte-
vani carinski postupak u smislu člana 87. Carinskog zakona (‚‘Sl. glasnik RS‘‘, br. 18/2010 i 111/2012 - dalje: Zakon). Članom
170. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom (‚‘Sl. glasnik RS‘‘, br. 93/2010) propisano je da se, između ostalih
isprava koje moraju biti priložene uz deklaraciju za stavljanje robe u slobodan promet, prilaže račun (faktura) i ostale
trgovačke isprave na osnovu kojih je prijavljena carinska vrednost robe.

CARINSKO POSLOVANJE
Shodno odredbi člana 156. Zakona o opštem upravnom postupku (‚‘Sl. list SRJ‘‘, br. 33/97 i 31/2001 i ‚‘Sl. glasnik RS‘‘,
br. 30/2010) stranka u postupku (deklarant) podnosi isprave u originalu ili u overenom prepisu, a može ih podneti i u
običnom prepisu. Kad deklarant podnese ispravu u overenom prepisu, službeno lice koje vodi postupak može tražiti da
deklarant pokaže originalnu ispravu, a kad podnese ispravu u običnom prepisu, ovlašćeni carinski službenik će utvrditi
da li je taj prepis veran originalu. Prema tome, nesporno je da se uz deklaraciju za sprovođenje odgovarajućeg carinskog
postupka mora priložiti originalan primerak fakture ili kopija overena od nadležnih organa kojom se potvrđuje da je ista
verna originalu.
Treba napomenuti da sadržinu računa ne propisuje Zakon.
U članu 10. stav 1. Zakona o računovodstvu i reviziji (‚‘Sl. glasnik RS‘‘, br. 46/2006, 111/2009 i 99/2011 - dr. zakon) propisa-
no je da lica odgovorna za sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava svojim potpisom, u pisanom ili elektronskom
obliku, potvrđuju da je računovodstvena isprava potpuna, istinita, računski tačna i da prikazuje poslovnu promenu, dok
je u stavu 3. istog člana propisano da računovodstvene isprave sastavljene na računaru mogu da imaju elektronski potpis
lica koje je ispravu sastavilo ili autorizovan digitalni potpis. Na osnovu navedenog, računovodstvena isprava sastavljena
na računaru ne mora da ima pečat i potpis, ukoliko je potpisom u elektronskom obliku potvrđena od lica odgovornog za
njeno sastavljanje i kontrolu, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski potpis.
Sadržina fakture kao isprave koja prati robu u prometu i isprave na osnovu koje trgovac vodi evidenciju propisana
je Pravilnikom o evidenciji prometa robe i usluga („Sl. glasnik RS”, br. 45/96, 48/96 - ispr., 9/97, 6/99, 109/2009 i 7/2010).
Članom 6. stav 7. navedenog pravilnika, a takođe i odredbom člana 42. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik
RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007 i 93/2012) propisano je koje podatke mora da sadrži račun. Među nave-
denim podacima nije naveden pečat što znači da on nije obavezan deo fakture.
Takođe i prema odredbi člana 25. stav 3. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”, br. 36/2011 i 99/2011) pri-
vredno društvo nije dužno da upotrebljava pečat u poslovnim pismima i drugim dokumentima društva, ako zakonom nije
drugačije propisano, odnosno navedenim zakonom se sada propisuje da upotreba pečata nije obavezna. •
Dokaz o ispunjenosti uslova propisanih normom EURO 3 pri

uvozu vozila M i N kategorije proizvedenih pre 1.1.2002. godine
◊ Pitanje:
• Da li se u postupku carinjenja vozila, proizvedenog 2000. ili 2001. godine, ispunjenost uslova propisanih nor-
mom EURO 3 može utvrditi samo na osnovu upisanog podatka u saobraćajnoj dozvoli o postojanju te norme?
◊ Odgovor:
U skladu sa odredbama Uredbe o uvozu motornih vozila („Sl. glasnik RS”, br. 23/2010 - dalje: Uredba) kontrolu ispu-
njenosti uslova propisanih normom EURO 3 (član 4. Uredbe) vrši nadležni carinski organ pri sprovođenju odgovarajućeg
carinskog postupka i to: pregledom vozila, uvidom u njegova prateća dokumenta i upoređenjem vozila i pratećih doku-
menata sa tehničkom specifikacijom za taj tip vozila. Međutim, ukoliko pri vršenju te kontrole nije moguće utvrditi ispu-
njenost uslova propisane norme EURO 3, onda se kontrola ispunjenosti istih vrši u skladu sa uslovima koje utvrdi Agencija
za bezbednost saobraćaja (kako je Uredbom i propisano).
Kada je reč o vozilima proizvedenim pre 1.1.2002. godine, samo upisan podatak u saobraćajnoj dozvoli o postojanju
norme EURO 3 nije dovoljan dokaz da konkretno vozilo zaista i ispunjava sve uslove propisane članom 4. Uredbe.
Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da Agencija za bezbednost saobraćaja kao nadležni organ sa više aspekata
vrši kontrolu ispunjenosti uslova propisane norme EURO 3, pri sprovođenju odgovarajućeg carinskog postupka, za vozila
M i N kategorije, proizvedena pre 1.1.2002. godine, kao dokaz o ispunjenosti uslova iz člana 4. Uredbe uvoznik nadležnom
carinskom organu podnosi potvrdu koju u tu svrhu izdaje Agencija za bezbednost saobraćaja. •
Aleksandra Tadić

CARINSKO POSLOVANJE
SVRSTAVANJE ROBE U CARINSKU TARIFU
Svrstavanje mašine koja se uvozi u rastavljenom stanju

sa pripadajućim priborom
◊ Pitanje:
• U slučaju kada se uvozi, kao jedinstvena isporuka, mašina u rastavljenom stanju i pripadajući set pribora, pri
čemu je vrednost mašine i vrednost pribora iskazana u odvojenim stavkama iste fakture, da li se komplet-
na pošiljka sa stanovišta svrsrtavanja u Carinsku tarifu može cariniti kao jedinstvena ili je pravilno svrstati
pošiljku u dva tarifna broja?
◊ Odgovor:
Osnovno pravilo za primenjivanje Carinske tarife 2. (a) propisuje da tarifni broj obuhvata i kompletan ili dovršen
proizvod (ili proizvod koji se svrstava kao kompletan ili dovršen primenom ovog pravila) ako se carini nesastavljen ili u
rastavljenom stanju.
Na osnovu Napomene 4. uz Odeljak XVI, kada se mašina (uključujući kombinaciju više mašina), sastoji od više kom-
ponenti (odvojenih ili međusobno povezanih: cevima, transmisionim uređajima, električnim kablovima ili drugim ure-
đajima), a te komponente su predviđene da zajedno doprinose jasno definisanoj funkciji iz jednog tarifnog broja Gl. 84
ili 85, tada se sve komponente svrstavaju u tarifni broj koji odgovara toj funkciji.
Napomena 5 uz Odeljak XVI definiše da se pod pojmom „mašina” u ovim napomenama, podrazumeva bilo koja ma-
šina, uređaj, postrojenje, oprema, aparat ili sprava, navedeni u tarifnim brojevima Gl. 84 ili 85.
Takođe, na osnovu Dodatne napomene 1 uz Odeljak XVI, alat koji je neophodan za sklapanje i održavanje mašina,
ako je uvezen sa njima, svrstava se sa tim mašinama. Izmenjivi alati, uvezeni sa mašinama, takođe se svrstavaju sa tim
mašinama, ukoliko su deo uobičajene opreme za te mašine i ako su prodati zajedno sa tim mašinama.
Istovremeno, na osnovu Dodatne napomene 3. uz Odeljak XVI, odredbe Osnovnog pravila 2 (a) takođe se primenjuju
na mašine koje su uvezene u razdvojenim pošiljkama, na zahtev podnosioca deklaracije i prema uslovima koje su propi-
sali nadležni organi.
U konkretnom slučaju, kada je predmet jedinstvene isporuke mašina u rastavljenom stanju i pripadajući set pribora,
iako je vrednost mašine i vrednost pribora iskazana u odvojenim stavkama iste fakture, nema prepreke da se kompletna
pošiljka sa stanovišta svrstavanja u Carinsku tarifu, carini kao jedinstvena.
Odlukom o određivanju robe na koju se ne plaćaju uvozne dažbine („Sl. glasnik RS”, br. 27/2010 i 48/2010) je propisa-
no da se uvozne dažbine ne plaćaju na uvoz nove opreme, osim putničkih motornih vozila, koja se ne proizvodi u zemlji,
a koristi se u industriji, rudarstvu, poljoprivredi i ribarstvu, šumarstvu, vodoprivredi i građevinarstvu, ako:
1) oprema služi za obavljanje delatnosti korisnika opreme,
2) se oprema uvozi za novu ili proširenje postojeće proizvodnje, modernizaciju proizvodnje i uvođenje nove, odnosno
osavremenjavanje postojeće tehnologije i
3) se oprema koja se uvozi ne proizvodi u zemlji.
Ukoliko su zadovoljeni navedeni kriterijumi, u svrhu ostvarivanja ovog zakonskog osnova za oslobođenje od plaća-
nja carine, bez obzira što je u fakturi iskazana odvojena vrednost za mašinu u rastavljenom stanju i pripadajući pribor,
uz prilaganje odgovarajućih dokaza prilikom carinjenja na uvoz mašine (opreme) sa pripadajućim priborom ne plaća se
stopa carine propisana Zakonom o Carinskoj tarifi („Sl. glasnik RS”, br. 62/2005, 61/2007 i 5/2009). •
Nadica Pantović

CARINSKO POSLOVANJE
Svrstavanje sojinih vlakana prema Carinskoj tarifi

◊ Pitanje:
• U koji tarifni broj Carinske tarife bi se svrstao proizvod trgovačkog naziva sojina vlakna CENERGY (TM) FMS NA
IP SOY FIBER?
◊ Odgovor:
Radi dobijanja odgovora u vezi sa svrstavanjem sojinih vlakana trgovačkog naziva CENERGY (TM) FMS NA IP SOY FIBER po-
trebno je obratiti se Upravi carina (UC) sa zahtevom za izdavanje Obavezujućeg obaveštenja o svrstavanju robe po Carinskoj
tarifi. Obrazac zahteva je propisan Uredbom o carinski dozvoljenom postupanju s robom („Sl. glasnik RS”, br. 93/2010), kao
Prilog 1. Zahtev se može odnositi samo na jednu vrstu robe, treba da sadrži sve relevantne podatke od značaja za pravilno
svrstavanje robe i može se preuzeti i elektronski sa sajta UC na adresi:
http://www.carina.rs/cyr/Dokumenti%20i%20obrasci%20cirilica/ZahtevZaIzdavanjeOOSPrilog%201.doc
Svakako treba obratiti pažnju na tarifne brojeve 2304 i 2016.
U HS Komentaru uz tarifni broj 2304 se navodi da ovaj tarifni broj obuhvata uljane pogače i druge čvrste ostatke dobijene
prilikom ekstrakcije ulja od soje, putem solventne ekstrakcije, presovanja ili centrifugiranja. Ovi ostaci mogu biti nemleveni,
mleveni ili paletozovani, odnosno mogu biti u obliku pogača, krupnijeg brašna ili peleta.
U HS Komentaru se takođe navodi da ovaj tarifni broj uključuje neteksturirano, odmašćeno sojino brašno, pripremljeno
za ljudsku ishranu.
Međutim, u navedenom komentaru se dalje navodi da ovaj tarifni broj isključuje koncentrate belančevina dobijene od-
stranjivanjem izvesnih sastojaka iz odmašćenog sojinog brašna, koji se upotrebljavaju u prehranmbenim proizvodima (tarifni
broj 2106).
Iz tog razloga, a radi jasnog utvrđivanja svrstavanja konkretnog proizvoda (za koji je u pitanju naveden samo trgovački
naziv) u okviru tarifnog broja 2106 ili tarifnog broja 2304, preporuka je da se sa zahtevom i potrebnom pratećom dokumen-
tacijom zainteresovano lice obrati Komisiji za Carinsku tarifu UC radi dobijanja Obavezujućeg obaveštenja o svrstavanju robe
po Carinskoj tarifi (prilikom podnošenja zahteva ne plaća se taksa). •
Nadica Pantović
Svrstavanje prema Carinskoj tarifi bazena u rasklopljenom stanju

◊ Pitanje:
• Kako se svrstava prema Carinskoj tarifi bazen koji se uvozi u rastavljenom stanju sa pripadajućom opremom, pri
čemu je cena data za kompletan paket?
◊ Odgovor:
Na osnovu Osnovnog pravila 1. za primenjivanje Carinske tarife, koje je sastavni deo Zakona o Carinskoj tarifi („Sl. glasnik
RS”, br. 62/2005, 61/2007 i 5/2009), proizvodi se svrstavaju prema naimenovanjima tarifnih brojeva, napomenama uz odgo-
varajuće odeljke i glave, kao i prema ovim osnovnim pravilima, ako ona nisu u suprotnosti sa sadržajem tarifnih brojeva i
napomena uz odeljke i glave.
Na osnovu Osnovnog pravila 2(a) za primenjivanje Carinske tarife, tarifni broj takođe obuhvata i kompletan ili dovršen
proizvod ako se carini nesastavljen ili u rastavljenom stanju.
Takođe, na osnovu Osnovnog pravila 3(b) za primenjivanje Carinske tarife, proizvodi pripremljeni u setovima za malopro-
daju, svrstavaju se kao da se sastoje od komponente koja im daje bitan karakter.
Kako je u konkretnom slučaju predmet svrstavanja bazen u rastavljenom stanju sa pripadajućom opremom (filteri, poklo-
pac bazena, merdevine, zaštitna podloga, set za čišćenje), koji čini jedinstven set kome bitan karakter daje bazen, na osnovu
napred navedenog odgovarajuća tarifna oznaka je 9506 99 90 00 sa naimenovanjem: „bazeni za plivanje i bazeni za decu:
ostalo: ostalo”.
Radi dobijanja zvaničnog stava u vezi sa svrstavanjem predmetne robe možete se obratiti Upravi carina sa zahtevom za
izdavanje Obavezujućeg obaveštenja o svrstavanju robe po Carinskoj tarifi.
Nadica Pantović

CARINSKO POSLOVANJE
POREKLO ROBE
Stope carine u 2013. godini na uvoz upotrebljavanih

motornih vozila iz Švajcarske
◊ Pitanje:
• Po kojoj stopi se u 2013. godini carine polovna motorna vozila iz Švajcarske za koja je švajcarska carina izdala
dokaz o poreklu robe (EUR.1 ili izjava na fakturi)?
◊ Odgovor:
Počevši od 1.10.2010. godine između Republike Srbije, Švajcarske Konfederacije i Kneževine Lihtenštajn se primenjuje
Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i država EFTA („Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 6/2010
- dalje: Sporazum).
Prilikom uvoza upotrebljavanih motornih vozila poreklom iz država EFTA primenjuju se preferencijalne stope carine
koje su na nivou onih koje se primenjuju za vozila poreklom iz Evropske unije (EU) u skladu sa Prelaznim sporazumom o
trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Sl. glasnik
RS - Međunarodni ugovori”, br. 83/2008).
U narednoj tabeli dat je pregled preferencijalnih stopa prilikom uvoza iz Švajcarske u 2013. godini.
EFTA SPORAZUM
Tarifna oznaka Vrsta vozila ZCT
Preferencijalna stopa
Vozila sa klipnim motorom, na paljenje pomoću svećice,
osim sa rotacionim klipnim motorom:
8703 21 90 00 zapremine cilindara ne preko 1000 cm3: upotrebljavana 12.5 2.5
zapremine cilindara preko 1000 cm3, ali ne preko 1500 cm3:
8703 22 90 00 12.5 0
upotrebljavana
8703 23 90 00 12.5 0
upotrebljavana
8703 24 90 00 zapremine cilindara preko 3000 cm3: upotrebljavana 12.5 2.5
Vozila sa klipnim motorom sa unutrašnjim sagorevanjem na paljenje
pomoću kompresije (dizel ili polu - dizel):
8703 31 90 00 zapremine cilindara ne preko 1500 cm3: upotrebljavana 12.5 2.5
8703 32 90 00 12.5 0
upotrebljavana
8703 33 90 00 zapremine cilindara preko 2500 cm3: upotrebljavana 12.5 2.5
S obzirom da nije moguća dijagonalna kumulacija između država članica EU i država članica EFTA važno je naglasiti da
se navedene preferencijalne stope carine primenjuju isključivo na motorna vozila poreklom iz Švajcarske. •
Milica Suša

CARINSKO POSLOVANJE
Mogućnost primene preferencijalne carinske stope

pri uvozu u Republiku Srbiju iz zemlje članice Evropske unije
u kojoj se vrše operacije pripreme robe za dalju distribuciju,
pri čemu se roba proizvodi u SAD
◊ Pitanje:
• Koje su mogućnosti primene Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajed-
nice, i Republike Srbije, u odnosu na robu (pripada grupi pesticida) koja se proizvodi u SAD i kao takva se izvozi
u zemlju članicu EU gde se vrše operacije pripreme za slanje u određenim količinama - pakovanjima korisnici-
ma u Republici Srbiji (posebno imajući u vidu odredbu člana 34. Crinskog zakona kojom je propisano da roba, u
čijoj su proizvodnji učestvovale dve ili više država, smatra se da je poreklom iz one države u kojoj je obavljena
poslednja bitna, ekonomski opravdana prerada ili obrada, u privrednom društvu opremljenom za tu preradu
ili obradu, i čiji je rezultat novi proizvod ili koja predstavlja bitnu fazu proizvodnje)?
◊ Odgovor:
U konkretnom poslovnom aranžmanu, prema naznačenim informacijama, reč je o proizvodu koji se svrstava sa tarifnom
oznakom 3808 93 90 00 i naimenovanjem: SREDSTVA ZA REGULACIJU RASTA BILJAKA. Ovo sredstvo koje se koristi za zaštitu
voća i povrća prilikom skladištenja, proizvodi se u SAD odakle se šalje u centralni magacin u jednu zemlju Evropske unije (EU),
gde se vrše dodatne operacije pripreme i pakovanja za tačno određene kupce u određenoj količini u zavisnosti od zapremine
smeštajnog prostora za tretiranu robu. Tako pripremljena roba se iz EU distribuira do krajnjih korisnika u Evropi.
U smislu razmatranja mogućnosti primene preferencijalne carinske stope za pomenuto sredstvo pri uvozu u Republiku
Srbiju, treba svakako imati u vidu da carinske administracije zemlje izvoznice jednako postupaju prilikom izdavanja uverenja
o poreklu (EUR.1 ili izjava o poreklu na fakturi ili nekom drugom komercijalnom dokumentu) u skladu sa primenom Prelaznog
sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane i Republike Srbije, sa druge strane
(„Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 83/2008 - dalje: Sporazum) dok je sa druge strane ovaj međunarodni sporazum
objavljen u službenom glasniku Evropske unije „Official Journal of the European Union” br. L 28-30.1.2010. Dakle u ovom sluča-
ju je reč o obostranoj istovetnoj primeni Protokola III o definiciji pojma „proizvodi sa poreklom” i metodama administrativne
saradnje Sporazuma.
Suštinski, svi sporazumi o slobodnoj trgovini koji su zasnovani na pan-evropskim pravilima o poreklu robe koje je zaključila
Republika Srbija, sadrže identična pravila o poreklu i njihova primena se odnosi na „kvalifikacijsku jedinicu” što u konkretnom
slučaju pretpostavlja činjenicu da je neophodno da carinska administracija zemlje članice EU izvrši pravilno svrstavanje robe
koja se uvozi iz SAD kao i da se nakon pripreme gotovog proizvoda odredi pravilno svrstavanje proizvoda u smislu tarifne
oznake i naimenovanja proizvoda koji se izvozi u Republiku Srbiju. Što se tiče Republike Srbije svrstavanje robe se vrši u skladu
sa Zakonom o Carinskoj tarifi („Sl. glasnik RS”, br. 62/2005, 61/2007 i 5/2009) i Uredbom o usklađivanju nomenklature Carinske
tarife za 2013. godinu („Sl. glasnik RS”, br. 115/2012). Ova činjenica je od suštinskog značaja jer, od pravilnog svrstavanja robe
zavisi i pravilno određivanje uslova koje finalni proizvod mora da zadovolji da bi stekao status robe sa preferencijalnim pore-
klom. Bilo koja carinska administracija EU je na zahtev izvoznika u obavezi da izda uverenje o preferencijalnom poreklu ukoli-
ko je izvoznik pravilno sagledao uslove koji su propisani Sporazumom i o tome pružio dokaze nadležnom carinskom organu.
U skladu sa navedenim, ukoliko je nesporna tarifna oznaka robe, sagledava se uslov za sticanje statusa robe sa pore-
klom koji je propisan u Prilogu II Liste obrade ili prerade PROTOKOLA III Sporazuma koji za predmetnu robu glasi:
HS Obrada ili prerada izvršena na

tarifni Naimenovanje materijalima bez porekla, a koja im
broj daje status proizvoda sa poreklom
(1) (2) (3) ili (4)
3808 Insekticidi, rodenticidi, fungicidi, herbicidi, sredstva protiv klijanja, Proizvodnja kod koje vrednost svih
sredstva za regulaciju rasta biljaka, dezinfektanti i slični proizvodi upotrebljenih materijala nije veća
pripremljeni u oblike ili pakovanja za prodaju na malo ili kao preparati ili od 50% cene proizvoda franko
proizvodi (npr.: sumporisane trake, fitilji, sveće i hartija za ubijanje muva) fabrika

CARINSKO POSLOVANJE
Kolona br. 3 ukazuje na dozvoljenu vrednost (do 50%) materijala koji je bez porekla u ceni finalnog proizvoda na pari-
tetu franko fabrika, dakle sa stanovišta izvoznika iz Francuske, njegov proizvod koji se izvozi u Republiku Srbiju može do
pomenutog procentualnog iznosa da sadrži repromaterijal bez porekla tj. iz SAD. Kesica za pakovanje praškastog sredstva
(ukoliko je stekla preferencijalni status EU), vrednost rada, troškovi manipulacije, prepakivanja, zarada predstavljaju vred-
nost domaćeg porekla u ceni proizvoda franko fabrika.
Međutim, pored napred pomenutog, i za slučaj da je ispunjen uslov iz liste obrade i prerade, da bi proizvod koji se izvozi
u Republiku Srbiju stekao status preferencijalnog porekla, mora biti ispunjen i uslov koji je propisan članom 7. PROTOKOLA
III Sporazuma koji ukazuje na nedovoljne postupke obrade ili prerade koji glasi:
Član 7. PROTOKOLA III Sporazuma

Nedovoljni postupci obrade ili prerade
1. Ne dovodeći u pitanje odredbe stava 2. ovog člana, sledeće operacije treba smatrati obradom ili preradom koja nije
dovoljna da bi proizvod dobio status proizvoda sa poreklom, bilo da su ili ne ispunjeni uslovi iz člana 6:
a) postupci za očuvanje robe u dobrom stanju za vreme prevoza i skladištenja;
b) rastavljanje i sastavljanje pošiljki;
v) pranje, čišćenje, uklanjanje prašine, korozije, ulja, boje ili drugih materija za prekrivanje;
g) p eglanje ili presovanje tekstila;
d) jednostavni postupci bojenja i poliranja;
đ) k omišanje, beljenje, delimično ili u celini, poliranje i glaziranje žita i pirinča;
e) postupci bojenja šećera ili oblikovanja šećernih kocki;
ž) guljenje, uklanjanje koštica i ljuštenje voća, oraščića i povrća;
z) brušenje, jednostavno drobljenje ili jednostavno rezanje;
i) prebiranje, prosejavanje, sortiranje, razvrstavanje, gradiranje i sparivanje (uključujući i sastavljanje garniture
proizvoda);
j) jednostavno pakovanje u tegle, konzerve, čuture, kesice, sanduke, kutije, učvršćivanje na kartone ili ploče, itd.,
kao i svi ostali jednostavni postupci pakovanja;
k) dodavanje oznaka, nalepnica, natpisa i drugih sličnih znakova za razlikovanje proizvoda i njihove ambalaže;
l) jednostavno mešanje proizvoda, bili oni različiti ili ne; mešanje šećera sa bilo kojim drugim materijalom;
lj) jednostavno sklapanje delova kako bi se proizveo celovit proizvod, ili rastavljanje proizvoda na delove;
m) kombinacija dva ili više postupaka navedenih u tačkama od a) do lj);
n) k lanje životinja.
2. Kada se utvrđuje da li je obrada ili prerada izvršena na proizvodu nedovoljna u smislu stava 1, svi postupci obavljeni
na proizvodu u Zajednici ili u Srbiji uzeće se u obzir zajedno.
Sa stanovišta carinske administracije i izvoznika iz zemlje članice EU, u konkretnom slučaju, ukoliko je reč o operaci-
jama koje su navedene pod j) i k) one mogu odlučujuće uticati na status proizvoda u smislu preferencijala. Ukoliko je reč
o jednostavnom pakovanju u kesice sredstva za regulaciju rasta biljaka ili dodavanju oznaka na ambalažu bez ikakvih
drugih postupaka u proizvodnji koji su iznad ovih minimalnih, pripremljeni proizvod će se izvoziti u Republiku Srbiju samo
uz redovan postupak carinjenja pri čemu će se u Srbiji primeniti MFN carinska stopa od 10% kako je propisano Zakonom o
carinskoj tarifi.
Ukoliko je zadovoljen uslov za sticanje statusa robe sa poreklom i po osnovu Priloga II Liste obrade ili prerade PROTO-
KOLA III Sporazuma, i po osnovu člana 7. PROTOKOLA III Sporazuma, strana carinska administracija će izdati uverenje o
poreklu robe koje ukazuje na njen preferencijalni status (EU/ poreklo strane države) te će se prilikom uvoza iste u Republici
Srbiji primeniti povlašćena carinska stopa od 0%.
U vezi sa pozivanjem na član 34. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010 i 111/2012) napominje se da međunarodni
Sporazum ima prioritet u odnosu na domaće zakonodavstvo što proizilazi iz člana 16. Carinskog zakona. •

CARINE, AKCIZE, POREZ
KOMENTAR NOVE ODLUKE O USLOVIMA I

NAČINU ZA SMANJENJE CARINSKIH DAŽBINA
NA ODREĐENU ROBU, ODNOSNO ZA
IZUZIMANJE ODREĐENE ROBE OD PLAĆANJA
CARINSKIH DAŽBINA U 2013. GODINI
V lada je donela Odluku o uslovima i načinu za sma-

njenje carinskih dažbina na određenu robu, od-
nosno za izuzimanje određene robe od plaćanja
carinskih dažbina u 2013. godini koja je objavljena u „Sl.
glasniku RS”, br. 120/2012 (dalje: Odluka za 2013. godinu).
za i ograničenja u vezi sa raspolaganjem robom (obrađe-
ni duvan) u Odluci za 2013. godinu u velikoj meri preuzeti
su iz Odluke o uslovima i načinu za smanjenje carinskih
dažbina na određenu robu, odnosno za izuzimanje odre-
đene robe od plaćanja carinskih dažbina u 2012. godini
Odluka za 2013. godinu stupa na snagu 29.12.2012. godi- (dalje: Odluka za 2012. godinu).
ne, a primenjuje se od 1.1.2013. godine.
Lista roba prema tarifnim oznakama za koju se odo-
Odluka za 2013. godinu je doneta u skladu sa ovlašće-
njima sadržanim u odredbi člana 30. stav 6. Carinskog brava sniženje od plaćanja carinskih dažbina formirana
zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010 i 111/2012), prema je na osnovu procena opravdanosti zahteva domaćih
kome Vlada propisuje uslove, postupak i način primene proizvođača, kao i analiza efekata ostvarenih primenom
autonomnih mera za robu koja se ne proizvodi u Repu- Odluke za 2012. godinu.
blici Srbiji ili se ne proizvodi u dovoljnim količinama ili ne • Lista
roba iz tačke 2. Odluke za 2013. godinu obuhvata
zadovoljava potrebe domaće privrede i tržišta. Na osno- 67 tarifnih oznaka, za robu za koju se odobrava sniže-
vu ovog ovlašćenja Vlada pomenutu autonomnu meru, nje carinskih dažbina. To je roba koja se ne proizvodi
propisanu stavom 3. tačka 6) istog člana Carinskog za- u zemlji ili čija proizvodnja po kvalitetu ne zadovo-
kona, utvrđuje na određeni vremenski period, što je u ljava potrebe domaćeg tržišta i za koju je realizovan
ovom slučaju rok od godinu dana. uvoz tokom 2012. godine. Sa spiska roba za uvoz po
povlašćenim uslovima iz Odluke za 2012. godinu brisa-
Predmet Odluke za 2013. godinu ne su tarifne oznake za koje nije bio realizovan uvoz
tokom 2012. godine.
Vrsta robe (sirovine, repromaterijali i obrađeni du- U tabeli koja sledi prikazane su tarifne oznake obu-
van), nivo carinskog sniženja, uslovi za odobravanje uvo- hvaćene tačkom 2. Odluke za 2013. godinu
Stopa
Tarifna oznaka Naimenovanje
carine
Mešavine ili preparati od masti ili ulja životinjskog ili biljnog porekla ili od frakcija različitih 15
masti ili ulja iz ove Glave podobni za jelo, osim jestivih masti ili ulja i njihovih frakcija iz tar.
broja 1516: Ostalo: ostalo: ostalo
ex biljnog porekla
2304 00 00 00 Uljane pogače i ostali čvrsti ostaci dobijeni prilikom ekstrakcije ulja od soje, nemleveni, 0
mleveni ili peletizovani
2918 14 00 00 Limunska kiselina 0
3405 10 00 00 Sredstva za poliranje, kreme i slični preparati za obuću ili kožu 0

Stopa
carine
3506 99 00 00 Pripremljeni lepkovi i ostala pripremljena sredstva za lepljenje, na drugom mestu 0
nepomenuta niti obuhvaćena; proizvodi podesni za upotrebu kao lepkovi ili sredstva za
lepljenje, pripremljeni za prodaju na malo kao lepkovi ili sredstva za lepljenje, u pakovanjima
neto - mase ne preko 1 kg: ostalo
3916 90 10 00 Monofilamenti dimenzije poprečnog preseka preko 1mm, šipke, štapovi i profilni oblici od 1
plastičnih masa, površinski obrađeni ili neobrađeni ali drukčije neobrađivani: Od ostalih
plastičnih masa: od proizvoda polimerizacije dobijenih kondenzacijom ili premeštanjem
grupa, hemijski modifikovanih ili nemodifikovanih:
ex: od poliamida
3917 32 00 90 Cevi, cevčice, creva i pribor za njih: Ostale cevi, cevčice i creva: ostale, koje nisu ojačane niti 6,5
kombinovane sa drugim materijalima, bez pribora: ostalo
3917 33 00 00 Cevi, cevčice, creva i pribor za njih: Ostale cevi, cevčice i creva: ostale, koje nisu ojačane niti 6,5
kombinovane sa drugim materijalima, sa priborom
3917 39 00 00 Ostale cevi, cevčice i creva: ostale 6,5
3921 12 00 00 Ostale ploče, listovi, filmovi, folije i trake, od plastičnih masa: Celularne (ćelijaste) strukture: 0
od polimera vinilhlorida
3923 90 00 00 Proizvodi za transport ili pakovanje robe, od plastičnih masa: Ostalo 6,5
3924 10 00 00 Stono i kuhinjsko posuđe i pribor, od plastičnih masa: 6,5
ex: posude za led za frižidere
3926 30 00 00 Fitinzi za nameštaj, karoserije i slično 6,5
3926 90 97 99 Ostali proizvodi od plastičnih masa i proizvodi od ostalih materijala iz tar. brojeva 3901 do 6,5
3914: ostalo
ex: kućišta, klipovi, dihtunzi, vezice za kablove
4009 31 00 00 Cevi i creva od gume, osim od tvrde gume sa priborom ili bez pribora (na primer: spojnice, 3
kolena, prirubnice): Ojačani ili na drugi način kombinovani samo sa tekstilnim materijalima:
bez pribora
4012 90 30 00 Gazeći slojevi (izmenljivi protektori) za spoljne gume 1
4016 93 00 00 Ostali proizvodi od gume, osim od tvrde gume: Ostalo: proizvodi za zaptivanje 2,5
4016 99 57 00 Ostali proizvodi od gume, osim od tvrde gume: ostali proizvodi na naduvavanje za motorna 2,5
vozila iz tar. brojeva 8701 do 8705: ostalo
4016 99 97 00 Ostali proizvodi od gume, osim od tvrde gume: ostalo 2,5
4107 12 91 00 Cele krupne i sitne kože: nebrušenog lica („grain”), cepane: ostale: goveđe kože (uključujući 0
bivolje)
4819 10 00 00 Kutije od talasaste hartije ili kartona 0
4821 10 10 00 Etikete, od hartije ili kartona, svih vrsta, štampane i neštampane: Štampane: samolepljive 0
4823 90 85 90 Ostala hartija, karton, celulozna vata i listovi i trake od celuloznih vlakana, sečeni u određene 0
veličine ili oblike; ostali proizvodi od hartijine mase, hartije, kartona, celulozne vate ili listova i
traka od celuloznih vlakana: ostala
5509 22 00 00 Predivo (osim konca za šivenje) od sintetičkih vlakana sečenih, nepripremljeno za prodaju na 1
malo: Sa sadržajem 85% ili više po masi poliestarskih vlakana, sečenih: višežično (dublirano) ili
kablirano predivo
5509 53 00 00 Predivo (osim konca za šivenje) od sintetičkih vlakana sečenih, nepripremljeno za prodaju na 1
malo: Ostala prediva, od poliestarskih vlakana, sečenih: u mešavini pretežno ili samo sa pamukom
5516 11 00 00 Tkanine od veštačkih vlakana, sečenih: Sa sadržajem 85% ili više po masi veštačkih vlakana, 0
sečenih: nebeljene ili beljene
5806 20 00 00 Ostale uzane tkanine, sa sadržajem 5% po masi ili više elastomernog prediva ili niti od gume 0
5806 32 10 00 Ostale uzane tkanine: od veštačkih ili sintetičkih vlakana: sa pravim ivicama 0
5807 10 90 00 Etikete, značke i slični proizvodi od tekstilnog materijala, u metraži, trakama ili sečeni u 0
određene oblike ili veličine, nevezeni: Tkani: ostali
5808 10 00 00 Pletenice u metraži 5
6406 90 90 00 Delovi obuće (uključujući gornjišta koja su spojena ili nespojena sa unutrašnjim đonovima); 0
ulošci za obuću, umeci za pete i slični proizvodi; kamašne, uvijače i slični proizvodi i njihovi
delovi: Ostalo: ostalo

Stopa
carine
7007 19 80 00 Kaljeno sigurnosno staklo: ostalo 3
ex: staklene police za frižidere
7010 90 43 00 Baloni, boce, tegle, lonci, fiole, ampule i ostali kontejneri, od stakla, za transport ili pakovanje 5
robe; tegle od stakla za konzerviranje, čepovi, poklopci i ostali zatvarači od stakla: Ostalo:
ostalo: ostalo, zapremine od: manje od 2,5 l: za piće i hranu: boce: od neobojenog stakla,
zapremine od: više od 0,33 l ali manje od 1 l
ostalo: ostalo, zapremine od: manje od 2,5 l: za piće i hranu: boce: od neobojenog stakla,
zapremine od: 0,15 l ili više ali ne više od 0,33 l
ostalo: ostalo, zapremine od: manje od 2,5 l: za piće i hranu: boce: od obojenog stakla,
zapremine od: 1 l ili više
ostalo: ostalo, zapremine od: manje od 2,5 l: za piće i hranu: boce: od obojenog stakla,
zapremine od: 0,15 l ili više ali ne više od 0,33 l
7110 19 10 00 Ostala platina: šipke, žica i profili; ploče, limovi i trake, debljine (bez podloge) preko 0,15 mm 0
7213 91 49 00 Toplo valjana žica u koturovima, od gvožđa ili nelegiranog čelika: Ostala: kružnog poprečnog 0
preseka, prečnika manjeg od 14 mm: ostala: sa sadržajem ugljenika preko 0,06% ali manje od
0,25%, po masi
7326 20 00 90 Proizvodi od žice, od gvožđa ili čelika: ostalo 2,7
7411 10 10 00 Prave cevi od rafinisanog bakra 4,8
7601 10 00 00 Aluminijum, sirovi: Aluminijum, nelegirani 0
 7601 20 20 00 Aluminijum, sirovi: Legure aluminijuma: ploče i poluge 0
 7601 20 80 00 Aluminijum, sirovi: Legure aluminijuma: ostale 0
7606 91 00 00 Ploče, limovi i trake, od aluminijuma, debljine preko 0,20 mm: Ostali: od nelegiranog 5
aluminijuma
8302 10 00 00 Šarke 0
8308 10 00 00 Kopče i ringlice 0
8308 90 00 00 Zatvarači, okovi sa zatvaračima, pređice, zatvarači sa pređicama, kopče, ringlice i slično, za 0
odeću, obuću, ručne torbe, putne predmete i druge gotove proizvode; cevasti ili račvasti
zakivci, od prostih metala; perle i šljokice, od prostih metala: Ostalo, uključujući delove
8413 70 35 90 Pumpe za tečnosti, opremljene ili ne mernim uređajima; elevatori tečnosti: Ostale 1,7
centrifugalne pumpe: ostale, sa izlaznim prečnikom: ne preko 15 mm: ostale
8413 91 00 90 Delovi: pumpi: ostale 1,7
8414 30 20 90 Kompresori za rashladne uređaje: snage ne preko 0,4 kW: ostali 5
8481 40 90 00 Sigurnosni ventili: ostali 0
8481 80 99 00 Slavine, ventili i slični uređaji za cevovode, kotlove, rezervoare, kace i slično, uključujući 0
ventile za smanjenje pritiska i termostatski upravljane ventile: Ostali uređaji: ostali regulacioni
ventili: ostali
8483 50 80 90 Zamajci, kaišnici i užanici (uključujući za koturače): ostali 0
8501 40 20 90 Ostali motori naizmenične struje, monofazni: snage ne preko 750 W: ostali 2,7
8516 79 70 00 Ostali elektro - termički uređaji: ostali 2,7
8516 80 20 90 Električni grejni otpornici: opremljeni nosačem od izolacionog materijala: ostali 2,7
8516 90 00 00 Električni protočni i akumulacioni grejači vode i potapajući grejači; električni aparati za 2,7
grejanje prostora i električni uređaji za grejanje tla; elektro - termički aparati za uređivanje
kose i aparati za sušenje ruku; električne pegle; ostali elektro - termički uređaji za
domaćinstvo; električni grejni otpornici, osim onih iz tar. broja 8545: Delovi
8517 62 00 91 Mašine za prijem, konverziju i prenos ili regeneraciju glasa, slike ili drugih podataka, 1
uključujući komutacione i usmerivačke aparate: ostalo: za bežične mreže
ex: moduli za ugradnju u komunikacione uređaje

Stopa
carine
8532 25 00 00 Ostali konstantni kondenzatori: dielektrični, od hartije ili plastične mase 0
8536 90 85 00 Ostali aparati: ostali 2,3
8537 10 99 00 Table, ploče, pultovi, stolovi, ormari i ostale osnove, opremljeni sa dva ili više proizvoda iz 2,1
tar. broja 8535 ili 8536: Za napon ne preko 1 000 V: ostalo
8544 20 00 00 Koaksijalni kablovi i ostali koaksijalni električni provodnici 3,7
8544 30 00 00 Setovi provodnika za paljenje i ostali setovi provodnika za vozila, vazduhoplove ili plovila 3,7
8544 42 90 00 Ostali električni provodnici, za napon ne preko 1000 V: sa konektorima: ostali 3,3
8544 49 93 00 Ostali električni provodnici, za napon ne preko 1000 V: za napon ne preko 80 V 3,7
8544 70 00 00 Kablovi od optičkih pojedinačno oplaštenih vlakana 0
9607 11 00 00 Patentni zatvarači: sa zupcima od prostih metala 0
• Tačka 3. Odluke za 2013. godinu sadrži 29 tarifnih proizvodnje dodatno opterećeni carinskim dažbinama,
oznaka za robu koja se izuzima od plaćanja carinskih troškovima uvoza i transporta materijala. Ova mera je
dažbina. To su proizvodi iz 72. glave Carinske tarife vremenski ograničena i primenjivaće se do 31.3.2013.
(Gvožđe i čelik) i to: 7208 10 00 90, 7208 25 00 00, godine.
7208 26 00 00, 7208 27 00 00, 7208 36 00 00, 7208 37 • Za robu iz tačke 4. Odluke za 2013. godinu (obrađeni
00 00, 7208 38 00 00, 7208 39 00 00, 7208 40 00 00, duvan), zadržavaju se isti uslovi za uvoz kao i u Odluci
7208 51 98 00, 7208 52 99 00, 7208 53 90 00, 7208 54 za 2012. godinu. Odobravanje uvoza duvana bez pla-
00 00, 7208 90 80 90, 7209 15 00 00, 7209 16 90 90, ćanja carine u 2013. godini, nastavlja se iako je primena
7209 17 90 99, 7209 18 91 90, 7209 18 99 90, 7209 25 00 Akcionog plana za implementaciju CEFTA sporazuma
00, 7209 26 90 00, 7209 27 90 90, 7209 28 90 00, 7211 u delu koji se odnosi na proizvodnju i promet duvana
14 00 00, 7211 19 00 00, 7211 23 30 00, 7211 23 80 00, 7211 i duvanskih proizvoda obuhvatala period od 2009. do
90 80 90 i 7216 61 10 00. kraja 2012. godine. Ovo iz razloga nepostojanja mera
Ova mera usvojena je na inicijativu Privredne komo- poljoprivredne politike za proizvodnju duvana i novih
re Srbije koja u ovom slučaju zastupa interese doma- mera akcizne politike koje se odnose na promet ciga-
ćih proizvođača čelika, a u cilju prevazilaženja perioda reta. Takođe, ova mera služi kao podsticaj za proizvod-
do uspostavljanja proizvodnje na domaćem tržištu. nju i otkup domaćeg duvana, ima višestruke pozitiv-
Naime ova roba je bila deo proizvodnog asortimana ne efekte, prvenstveno u domenu očuvanja domaće
preduzeća „Železara” iz Smedereva koja je prestala sa poljoprivredne proizvodnje duvana, ali i šire pozitivne
radom, čime su domaći proizvođači primorani da ove efekte na privredni razvoj i spoljnotrgovinski bilans
materijale uvoze, čime se značajno uvećavaju troškovi Republike Srbije.
U tabeli koja sledi prikazane su tarifne oznake obuhvaćene tačkom 4. Odluke za 2013. godinu

2401 10 35 00Duvan, neižiljen: svetli duvan sušen na vazduhu („light air - cured”)
2401 10 60 00Duvan, neižiljen: orijentalni duvan sušen na suncu („sun - cured”)
2401 10 70 00Duvan, neižiljen: tamni duvan sušen na vazduhu („dark air - cured”)
2401 10 85 00Duvan, neižiljen: duvan sušen u sušari („flue - cured”)
2401 10 95 00Duvan, neižiljen: ostali
2401 20 35 00Duvan, delimično ili potpuno ižiljen: svetli duvan sušen na vazduhu („light air - cured”)
2401 20 60 00Duvan, neižiljen: orijentalni duvan sušen na suncu („sun - cured”)
2401 20 70 00Duvan, delimično ili potpuno ižiljen: tamni duvan sušen na vazduhu („dark air - cured”)
2401 20 85 00Duvan, delimično ili potpuno ižiljen: duvan sušen u sušari („flue - cured”)
2401 20 95 00Duvan, delimično ili potpuno ižiljen: ostali
2403 19 90 00Ostali prerađeni duvan: Duvan za pušenje, sa dodatkom ili bez dodatka zamene duvana u bilo kom
odnosu: ostali
2403 99 90 00 Ostali prerađeni duvan i proizvodi zamene duvana; ekstrakti i esencije od duvana: Ostalo: ostalo

Kriterijumi za utvrđivanje visina Tačkom 2. propisana je vrsta robe prema tarifnim

oznakama za koju se prilikom uvoza u 2013. godini pri-
stope carine za nove tarifne menjuju stope carine niže od stope utvrđene u Zako-
oznake koje su obuhvaćene nu o Carinskoj tarifi i Uredbi o usklađivanju nomenkla-
ture Carinske tarife za 2013. godinu („Sl. glasnik RS”,
Odlukom za 2013. godinu br. 115/2012). Ovom tačkom obuhvaćeno je 67 tarifnih
oznaka od čega se za 28 tarifnih oznaka odobrava uvoz
Stope carine za nove tarifne oznake koje su obuhva- bez plaćanja carinskih dažbina, dok se za 39 tarifnih
ćene Odlukom za 2013. godinu, utvrđene su na osnovu oznaka odobrava uvoz uz nižu stopu carine od stope
kriterijuma koji su bili primenjivani i prilikom izrade Od- koja je predviđena Zakonom. Takođe, ovom tačkom
luke za 2012. godinu, i odnose se na sledeće: propisano je da se stope carine na robu, koja je pore-
• ako je stopa carine propisana Zakonom o Carinskoj klom iz zemalja sa kojima Republika Srbija ima zaklju-
tarifi („Sl. glasnik RS”, br. 62/2005, 61/2007 i 5/2009), čene sporazume o slobodnoj trgovini, smanjuju u 2013.
veća od stope carine koja se primenjuje za iste pro- godini, u skladu sa smanjenjem stopa carine predviđe-
izvode u Evropskoj uniji (dalje: EU), primenjivaće se nim tim sporazumima.
stopa koja se primenjuje u EU. Stopa carine niža od Tačkom 3. obuhvaćeno je 29 tarifnih oznaka za robu
stope utvrđene prema Prelaznom Sporazumu o trgo- koja se izuzima od plaćanja carinskih dažbina u periodu
vini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajedni- do 31.3.2013. godine.
ce, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane Tačkom 4. propisano je da se u 2013. godini izuzima
(„Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 83/2008 od plaćanja carinskih dažbina uvoz obrađenog duvana
- dalje: Prelazni trgovinski sporazum) predviđena je koji se ne proizvodi u Republici Srbiji u potrebnoj koli-
samo za robu koja se koristi u proizvodnji finalnih čini i odgovarajućem kvalitetu, a korisnik obrađeni du-
proizvoda namenjenih (u celosti ili pretežno) izvozu van koristi u sopstvenoj proizvodnji, u vrednosti koja
u EU, kako bi se proizvođačima obezbedili isti uslovi odgovara ukupnoj vrednosti obrađenog duvana pro-
poslovanja kao u EU. Naime, na materijale bez pore- izvedenog, odnosno otkupljenog u Republici Srbiji u
kla koji se uvoze u sistemu aktivnog oplemenjivanja 2012. godini, kao i uslovi pod kojima se može ostvariti
primenom člana 15. Protokola o poreklu Prelaznog tr- ovo pravo. Ovom tačkom obuhvaćen je uvoz 12 tarifnih
govinskog sporazuma naplaćuju se carinske dažbine oznaka iz 24. Glave Carinske tarife. U odnosu na Odluku
prilikom izvoza gotovog proizvoda po preferencijal- iz 2012. godine nije bilo izmena u tarifnim oznakama ko-
nom režimu; je se odnose na uvoz obrađenog duvana bez plaćanja
• ako je stopa carine propisana Zakonom o Carinskoj carinskih dažbina.
tarifi, manja od stope carine koja se primenjuje za Tačkom 5. propisana je dokumentacija koja se pod-
iste proizvode u EU, primenjivaće se stopa koja se nosi uz carinsku deklaraciju za uvoz obrađenog duvana
primenjuje u Prelaznom trgovinskom sporazumu za iz tačke 4. ove odluke:
2013. godinu; • rešenje
Uprave za duvan o upisu u Registar proi-
zvođača duvanskih proizvoda i u Registar uvoznika
• za
proizvode za koje je stopa carine propisana Zako-
duvana, obrađenog duvana, odnosno duvanskih
nom o Carinskoj tarifi u visini do 5% primenjivaće se
proizvoda;
stopa carine u visini 0%;
• izjava
korisnika da će obrađeni duvan uvezen uz izu-
• pri izradi Predloga odluke vodilo se računa o konce- zimanje od plaćanja carinskih dažbina koristiti isklju-
sijama datim u okviru pregovora za pristupanje STO. čivo za potrebe sopstvene proizvodnje;
• mišljenje
ministra nadležnog za poslove poljoprivre-
de, šumarstva i vodoprivrede da su ispunjeni uslovi iz
Sadržaj Odluke za 2013. godinu ove odluke.
Tačkom 6. propisano je da se uvezena roba iz tač-
Tačkom 1. Odluke za 2013. godinu utvrđuje se pred- ke 4. koja je stavljena u slobodan promet u skladu sa
met i svrha ove odluke, odnosno ukazano je na posto- odredbama ove odluke ostaje pod carinskim nadzorom
janje uslova i načina za smanjenje carinskih dažbina na sve dok postoje uslovi zbog kojih je roba stavljena u
određenu robu, odnosno za izuzimanje određene robe slobodan promet uz smanjenje carinskih dažbina. •
od plaćanja carinskih dažbina u 2013. godini, što se pr-
venstveno odnosi na robu iz tač. 3. i 4. Lidija Nenadović

KOMENTAR NOVE ODLUKE

O ODREĐIVANJU POLJOPRIVREDNIH I
PREHRAMBENIH PROIZVODA ZA KOJE SE
PLAĆA POSEBNA DAŽBINA PRI UVOZU I
UTVRĐIVANJU IZNOSA POSEBNE DAŽBINE
N a uvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda

od 1.1.2013. godine naplaćivaće se posebne daž-
bine (prelevmani) u skladu sa Odlukom o određi-
vanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za koje
se plaća posebna dažbina pri uvozu i utvrđivanju iznosa
carinske koncesije Srbije za poljoprivredne proizvode
poreklom iz EU.

Za primenu prelevmana to znači sledeće:
• Aneksom IIIa - od dana stupanja na snagu Prelaznog
trgovinskog sporazuma ukinuti su prelevmani;
posebne dažbine („Sl. glasnik RS”, br. 121/2012, stupa na
snagu i primenjuje se od 1.1.2013. godine - dalje: Odluka). • Aneksom
IIIb - od dana stupanja na snagu Prelaznog
trgovinskog sporazuma postepeno se ukidaju pre-
U koloni 3 tabele u tački 2. Odluke sadržani su izno-
levmani različitom dinamikom koja je propisana za
si posebne dažbine za proizvode poreklom iz Evropske
svaki proizvod;
unije (EU), koji su usklađeni sa Prelaznim sporazumom o
trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajed- • Aneksima
IIIv i IIIg - od dana stupanja na snagu Prela-
nice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane znog trgovinskog sporazuma postepeno se smanjuju
(„Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 83/2008 - da- prelevmani različitom dinamikom koja je propisana za
lje: Prelazni trgovinski sporazum). svaki proizvod;
U koloni 4. sadržani su iznosi posebne dažbine za • Aneksom
V - od dana stupanja na snagu Prelaznog tr-
uvoz iz zemalja sa kojima Republika Srbije nema potpisa- govinskog sporazuma za ribu i riblje proizvode različi-
ne sporazume o slobodnoj trgovini niti bilo kakve aran- tom dinamikom postepeno se smanjuju i prelevmani,
žmane koji obezbeđuju poljoprivredne koncesije. pri čemu treba imati u vidu da je Odlukom predviđeno
da se prelevmani naplaćuju samo na šarana;
Za uvoz iz zemalja sa kojima Republika Srbija ima u
primeni bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini, • Aneksom
II Protokola 1 - od dana stupanja na snagu
iznos prelevmana zavisi od Aneksa ili Protokola u koji- Prelaznog trgovinskog sporazuma za prerađene po-
ma se proizvod nalazi i dogovorenih koncesija po sva- ljoprivredne proizvode postepeno se smanjuju različi-
kom konkretnom bilateralnom sporazumu o slobodnoj tom dinamikom i prelevmani, s tim da se za proizvode
trgovini. sadržane u ovom Protokolu tranzicioni period završa-
va u 2013. godini.
Posebna dažbina pri uvozu poljoprivrednih i pre-
Primena Prelaznog trgovinskog hrambenih proizvoda naplaćuje se prilikom carinjenja
robe, u skladu sa propisima koji važe za naplaćivanje ca-
sporazuma sa Evropskom unijom rine. Stope carina za uvoz iz EU u 2013. godini takođe su
redukovane u skladu sa dinamikom u navedenim aneksi-
Iznos prelevmana zavisi od Aneksa ili Protokola u ma i Protokolu 1 i sadržane su u Uredbi o usklađivanju no-
kojima se proizvod nalazi i propisane dinamike libera- menklature Carinske tarife za 2013. godinu („Sl. glasnik
lizacije za 2013. godinu, jer su njima detaljno propisane RS”, br. 115/2012).

Primer 1: krastavci, sveži ili rashlađeni iz tarifne oznake 0707 00 05 00

stopa carine (%)
prelevman (din/kg)
MFN preferencijalna
EU 20 8 6,00
Primer 2: šaran iz tarifne oznake 0301 93 00 00

stopa carine (%)
prelevman (din/kg)
MFN preferencijalna
EU 30 18 12,00
U koloni 4 tabele u tački 2. Odluke sadržani su iznosi (Poljoprivredni proizvodi neliberalizovani na dan stupa-
posebnih dažbina koji se naplaćuju za proizvode pore- nja na snagu Dodatnog protokola za uvoz u Republiku
klom iz zemalja van EU. Uočljivo je da su iznosi posebnih Srbiju). Posebne dažbine/prelevmani se ne naplaćuju
dažbina u koloni 4 viši prilikom uvoza poljoprivrednih i za poljoprivredne i prehrambene proizvode poreklom
prehrambenih proizvoda iz zemalja van EU, nego za iste iz svih CEFTA zemalja, osim za proizvode iz Hrvatske.
poreklom iz EU (kolona 3). Za uvoz iz Hrvatske posebna dažbina/prelevman će se
Tačkom 5. Odluke propisano je da će se posebna daž- naplaćivati do priključenja Hrvatske EU, tj. do 1.7.2013.
bina pri uvozu poljoprivrednih i prehrambenih proizvo- godine. Od tog datuma za uvoz iz Hrvatske važiće re-
da poreklom iz zemalja sa kojima Republika Srbija ima žim uvoza koji sada važi za EU - stope carina i posebne
zaključene sporazume o slobodnoj trgovini naplaćivati u dažbine/prelevmani.
skladu sa odredbama i aneksima tih sporazuma. Za primenu do 1.7.2013. godine za uvoz iz Hrvatske
Ovo u 2013. godini znači različitu primenu prelevma- postoji nekoliko karakterističnih slučajeva, odnosno
na za uvoz proizvoda sadržanih u ovoj odluci, kada su oni kada je Dodatnim protokolom za neki od proizvoda sa-
poreklom iz Turske, država EFTA i CEFTA, Ruske Federa- držanih u Odluci:
cije, Belorusije ili Kazahstana, pri čemu se nivo prelevma-
• predviđena
preferencijalna stopa 0%, ne naplaćuje se
na naveden u koloni 4 uzima kao „bazni” za preračun.
prelevman;
• predviđena
preferencijalna stopa niža od MFN stope
Primena CEFTA Sporazuma (Zakon o Carinskoj tarifi), ne naplaćuje se prelevman;
o slobodnoj trgovini • dogovorena
kvota, kada je van kvote predviđena pre-
ferencijalna stopa niža od MFN stope (Zakon o Carin-
Iznos posebne dažbine/prelevmana koji se naplaćuju skoj tarifi), ne naplaćuje se prelevman niti u okviru
u 2013. godini za proizvode poreklom iz članica CEFTA kvote, niti za uvoz van kvote;
određen je Dodatnim Protokolom uz Sporazum o izmeni • dogovorena
kvota, kada je van kvote predviđena
i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u central- MFN stopa (Zakon o Carinskoj tarifi), ne naplaćuje se
noj Evropi („Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. prelevman u okviru kvote, a naplaćuje se prelevman
8/2011 - dalje: Dodatni protokol), odnosno tabelom 10.5 u punom iznosu iz kolone 4.
Primer 3: grašak iz tarifne oznake 0708 10 00 00

stopa carine (%) prelevman (din/kg)
MFN preferencijalna Odluka preferencijalni
CEFTA - Hrvatska
20 0 18 0
ostale CEFTA
Primer 4: šaran iz tarifne oznake: 0301 93 00 00

CEFTA - Hrvatska 10
30 20 0
ostale CEFTA 0

Primer 5: goveda, mase preko 160 kg ali ne preko 300 kg, za klanje iz tarifne oznake 0102 29 41 00
preferencijalna preferencijalni
MFN Odluka
unutar kvote (4800 tona) van kvote unutar kvote (4800 tona) van kvote
CEFTA - Hrvatska 5 30 0 0
30 13
ostale CEFTA 0 0 0 0
Primer 6: jabuke za jabukovaču, neupakovane (in bulk), od 16. septembra do 15. decembra iz tarifne oznake
0808 10 10 00
MFN Odluka
CEFTA - Hrvatska 0 15 0 10
15 10
ostale CEFTA 0 0 0 0
Primena Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Turskom

Iznosi prelevmana koji se naplaćuju za proizvode poreklom iz Turske određeni su Sporazumom o slobodnoj trgovini
između Republike Srbije i Republike Turske („Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 105/2009). U skladu sa Aneksom
1 Protokola I, u okviru propisane kvote, prelevmani se ne naplaćuju samo za proizvode iz:
• tarifnog
broja 0702 (paradajz),
• tarifnog
podbroja 0709 60 (ostalo povrće: paprike) i
• tarifnog
broja 1517 (margarin).
Za sve ostale poljoprivredne i prehrambene proizvode sadržane u Odluci, kada su poreklom iz Turske naplaćuje
se prelevman u punom iznosu.
Primer 7: slatka paprika iz tarifne oznake 0709 60 10 00

MFN Odluka
Turska 20 15 20 15 0 15
Primer 8: margarin, sa sadržajem mlečnih masnoća preko 10% do 15%, po masi iz tarifne oznake 1517 10 10 00
MFN Odluka
Turska 30 20 30 15 0 15
Primena Sporazuma o slobodnoj trgovini sa državama EFTA

Iznosi prelevmana koji se naplaćuju za proizvode poreklom iz država EFTA određeni su Sporazumom o slobodnoj
trgovini između Republike Srbije i država EFTA („Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 6/2010). Pri tom, iznos pre-
levmana zavisi od toga da li se konkretan proizvod nalazi u nekom od „zajedničkih” aneksa i protokola (Aneks II - riba
i ostali morski proizvodi i Protokol A - obrađeni poljoprivredni proizvodi) ili se nalazi u bilateralnim sporazumima o
poljoprivrednim proizvodima.

Primer 9: sir Gruyere ili Sbrinz iz tarifne oznake: 0406 90 15 00

Švajcarska i Lihtenštajn 0 0
Norveška 30 27 80 60
Island 10.8 28.8
Primer 10: maslac, sa sadržajem masnoće po masi ne preko 85%, prirodni, u pakovanjima neto -
mase do 1 kg iz tarifne oznake: 0405 10 11 00

Island 30 70
Primer 11: ostali pripremljeni ili konzervisani proizvodi od mesa, od guščje ili pačje džigerice iz tarifne
oznake: 1602 20 10 00
Island 30 40
Primena sporazuma o slobodnoj od 15. juna 2011. godine („Sl. glasnik RS - Međunarodni
ugovori”, br. 8/2011) i
trgovini sa Ruskom Federacijom, • Sporazumom o slobodnoj trgovini između Republike
Belorusijom i Kazahstanom Srbije i Republike Kazahstan („Sl. glasnik RS - Međuna-
rodni ugovori”, br. 11/2010).
Za poljoprivredne i prehrambene proizvode sadrža- Ruska Federacija - za proizvode sadržane u Odluci
ne u Odluci poreklom iz zemalja Carinske unije (Ruska poreklom iz Ruske Federacije nema naplate prelevma-
Federacija, Belorusija i Kazahstan) prelevmani se ne na- na, jer Prilog 2 navedenog Protokola o izuzecima iz reži-
plaćuju u skladu sa: ma slobodne trgovine ne sadrži nijedan poljoprivredni i
• Sporazumom između Savezne vlade Savezne Repu- prehrambeni proizvod.
blike Jugoslavije i Vlade Ruske Federacije o slobodnoj Belorusija - za poljoprivredne i prehrambene proi-
trgovini između Savezne Republike Jugoslavije i Ruske zvode poreklom iz Belorusije, prelevmani se naplaćuju
Federacije („Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori”, br. samo za:
1/2001) i Protokolom o izuzecima iz režima slobodne • beli
šećer iz tarifne oznake 1701 99 10 00,
trgovine uz Sporazum između Savezne vlade Savezne
Republike Jugoslavije i Vlade Ruske Federacije o slo- • neke
proizvode iz tarifnog broja 2207 (Nedenaturisan
bodnoj trgovini između Savezne Republike Jugoslavije etil - alkohol alkoholne jačine 80% vol ili jači; Etil - alko-
i Vlade Ruske Federacije od 22. jula 2011. godine („Sl. hol i ostali alkoholi, denaturisani, bilo koje jačine) i
glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 8/2011); • neke
• Sporazumom o slobodnoj trgovini između Vlade Repu- etil - alkohol alkoholne jačine manje od 80% vol; rakije,
blike Srbije i Vlade Republike Belorusije („Sl. glasnik likeri i ostala alkoholna pića).
RS - Međunarodni ugovori”, br. 105/2009) i Protokolom Ovo iz razloga jer su samo oni sadržani u tabeli 3. Pri-
između Vlade Republike Belorusije i Vlade Republike loga A navedenog Protokola o izuzecima iz režima slo-
Srbije o izmeni i dopuni Sporazuma između Vlade Re- bodne trgovine. Za ostale poljoprivredne i prehrambene
publike Belorusije i Vlade Republike Srbije o slobodnoj proizvode poreklom iz Belorusije sadržane u Odluci ne
trgovini između Republike Srbije i Republike Belorusije naplaćuju se prelevmani.

Kazahstan - za poljoprivredne i prehrambene proi- • neke

zvode poreklom iz Kazahstana prelevmani se naplaćuju etil - alkohol alkoholne jačine manje od 80% vol; rakije,
samo za: likeri i ostala alkoholna pića).
• neke
sireve iz tarifnih podbrojeva 0406 30, Ovo iz razloga jer su samo oni sadržani u Prilogu 2.
• beli
šećer iz tarifne oznake 1701 99 10 00, navedenog Protokola o izuzecima iz režima slobodne
• neke
proizvode iz tarifnog broja 2207 (Nedenaturisan trgovine. Za ostale poljoprivredne i prehrambene proi-
etil - alkohol alkoholne jačine 80% vol ili jači; Etil - alko- zvode poreklom iz Kazahstana sadržane u Odluci ne na-
hol i ostali alkoholi, denaturisani, bilo koje jačine) i plaćuju se prelevmani.
Primer 12: sir topljen, osim rendanog ili u prahu; ostali, sa sadržajem masnoće ne preko 36% po
masi i sadržajem masnoće u suvoj materiji po masi ne preko 48% iz tarifne oznake: 0406 30 31 00
Ruska Federacija 0 0
Belorusija 30 0 80 0
Kazahstan 30 80
Primer 13: beli šećer iz tarifne oznake 1701 99 10 00

Kazahstan 20 18
Primer 14: burbon viski, u sudovima do 2 litra iz tarifne oznake: 2208 30 11 00

Kazahstan 30 30
Detaljan pregled primene prelevmana u 2013. godini po svim sporazumima o slobodnoj trgovini dat je u narednoj tabeli.
Tabela - Iznosi prelevmana u din/kg/lit/kom

Iznos u
CEFTA EFTA
din/kg/lit/kom
Tarifna oznaka Naimenovanje Za uvoz Osim Hrvatska Turska Rusija Belorusija Kazahstan
ostale Švajcarska i
iz EU za uvoz (naplaćuje se Norveška Island
CEFTA Lihtenštajn
2013. iz EU od 1. jula 2013.)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
0102 Žive životinje, vrste goveda:
- Stoka:
0102 29 - - ostalo:
 - - - ostalo:
 0102 29 10 00 - - - - mase ne preko 80 kg 1,80 15,00 01/6.00 0.00 6.00 6.00 6.00 6.00 0.00 0.00 0.00
- - - - mase preko 80 kg, ali ne

preko 160 kg:
 0102 29 21 00 - - - - - za klanje 1,70 14,00 01/5.60 0.00 5.60 5.60 5.60 5.60 0.00 0.00 0.00
- - - - mase preko 160 kg, ali ne

preko 300 kg:

Iznos u
CEFTA EFTA
din/kg/lit/kom
CEFTA Lihtenštajn
2013. iz EU od 1. jula 2013.)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
 0102 29 41 00 - - - - - za klanje 5,20 13,00 0.00 0.00 13.00 13.00 13.00 13.00 0.00 0.00 0.00
 - - - - mase preko 300 kg:
 - - - - - ostalo:
 0102 29 91 00 - - - - - - za klanje 6,00 12,00 01/12.00 0.00 12.00 12.00 12.00 12.00 0.00 0.00 0.00
0102 39 - - ostalo:
0102 39 10 - - - domaće vrste:
0102 39 10 10 - - - - mase ne preko 160 kg
ex mase preko 80 kg 4,50 15,00 01/15.00 0.00 15.00 15.00 15.00 15.00 0.00 0.00 0.00
ex mase preko 80 kg, ali ne preko
4,20 14,00 01/14.00 0.00 14.00 14.00 14.00 14.00 0.00 0.00 0.00
160 kg, za klanje
0102 39 10 90 - - - - ostale
ex mase preko 160 kg, ali ne
5,20 13,00 0 0.00 13.00 13.00 13.00 13.00 0.00 0.00 0.00
preko 300 kg, za klanje
ex mase preko 300 kg, ostalo 6,00 12,00 0 /12.00
1
0.00 12.00 12.00 12.00 12.00 0.00 0.00 0.00
0102 90 - Ostalo:
- - ostalo:
0102 90 91 - - - domaće vrste:
0102 90 91 10 - - - - mase ne preko 160 kg:
ex mase preko 80 kg 4,50 15,00 01/15.00 0.00 15.00 15.00 15.00 15.00 0.00 0.00 0.00
ex mase preko 80 kg, ali ne preko
4,20 14,00 01/14.00 0.00 14.00 14.00 14.00 14.00 0.00 0.00 0.00
160 kg, za klanje
0102 90 91 90 - - - - ostale
ex mase preko 160 kg, ali ne
5,20 13,00 01/13.00 0.00 13.00 13.00 13.00 13.00 0.00 0.00 0.00
preko 300 kg, za klanje
ex mase preko 300 kg, ostalo 6,00 12,00 0 /12.00
1
0.00 12.00 12.00 12.00 12.00 0.00 0.00 0.00
0103 Svinje, žive:
- Ostalo:
0103 91 10 00 - - - domaće vrste 8,90 15,00 0.00 0.00 12.75 12.75 12.75 12.75 0.00 0.00 0.00
0103 92 - - mase 50 kg ili veće:
- - - domaće vrste:
- - - - koje su se najmanje jedanput
0103 92 11 00 6,00 12,00 0.00 0.00 12.00 12.00 12.00 12.00 0.00 0.00 0.00
prasile, mase 160 kg i veće
0103 92 19 00 - - - - ostale 4,80 12,00 0.00 0.00 12.00 12.00 12.00 12.00 0.00 0.00 0.00
0104 Ovce i koze, žive:
0104 10 - Ovce:
- - ostale:
- - - jagnjad (do jedne godine
0104 10 30 00 7,00 14,00 0.00 0.00 14.00 14.00 14.00 14.00 0.00 0.00 0.00
starosti)
0104 10 80 00 - - - ostale 1,20 12,00 0.00 0.00 12.00 12.00 12.00 12.00 0.00 0.00 0.00
Živina domaća, živa (kokoške
0105 vrste Gallus domesticus, patke,
guske, ćurke i biserke):
- Ostalo:
- - kokoške vrste Gallus
0105 94 00 00 0,00 14,00 0.00 0.00 14.00 14.00 14.00 14.00 0.00 0.00 0.00
domesticus
Meso goveđe, sveže ili
0201
rashlađeno:
0201 10 00 00 - Trupovi i polutke:
ex teleći 11,00 44,00 0.00 0.00 39.60 39.60 44.00 44.00 0.00 0.00 0.00
ex juneći 10,00 40,00 0.00 0.00 36.00 32.40 40.00 40.00 0.00 0.00 0.00
ex ostali 7,50 30,00 0.00 0.00 27.00 27.00 30.00 30.00 0.00 0.00 0.00
0201 20 - Ostali komadi sa kostima:
0201 20 20 00 - - kompenzirane četvrti:
ex teleće 11,00 44,00 0.00 0.00 39.60 39.60 44.00 44.00 0.00 0.00 0.00
ex juneće 10,00 40,00 0.00 0.00 36.00 36.00 40.00 40.00 0.00 0.00 0.00
ex ostale 7,50 30,00 0.00 0.00 27.00 27.00 30.00 30.00 0.00 0.00 0.00

Iznos u
CEFTA EFTA
din/kg/lit/kom
CEFTA Lihtenštajn
2013. iz EU od 1. jula 2013.)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
- - prednje četvrti, nerazdvojene ili
0201 20 30 00
razdvojene:
ex teleće 6,50 26,00 0.00 0.00 23.40 23.40 26.00 26.00 0.00 0.00 0.00
ex juneće 7,50 30,00 0.00 0.00 27.00 27.00 30.00 30.00 0.00 0.00 0.00
ex ostale 6,50 26,00 0.00 0.00 23.40 23.40 26.00 26.00 0.00 0.00 0.00
- - zadnje četvrti, nerazdvojene ili
0201 20 50 00
razdvojene:
ex teleće 7,50 30,00 0.00 0.00 27.00 27.00 30.00 30.00 0.00 0.00 0.00
ex juneće 10,00 40,00 0.00 0.00 36.00 36.00 40.00 40.00 0.00 0.00 0.00
ex ostale 7,50 30,00 0.00 0.00 27.00 27.00 30.00 30.00 0.00 0.00 0.00
0201 20 90 00 - - ostalo:
ex teleće 6 50 26,00 0.00 0.00 23.40 23.40 26.00 26.00 0.00 0.00 0.00
ex juneće 7,50 30,00 0.00 0.00 27.00 27.00 30.00 30.00 0.00 0.00 0.00
ex ostalo 6,50 26,00 0.00 0.00 23.40 23.40 26.00 26.00 0.00 0.00 0.00
0201 30 00 00 - Bez kostiju:
ex teleće 12,50 50,00 0.00 0.00 45.00 45.00 50.00 50.00 0.00 0.00 0.00
ex juneće 11,00 44,00 0.00 0.00 39.60 39.60 44.00 44.00 0.00 0.00 0.00
ex ostalo 9,50 36,00 0.00 0.00 32.40 32.40 36.00 36.00 0.00 0.00 0.00
0202 Meso, goveđe, smrznuto:
0202 10 00 00 - Trupovi i polutke:
ex teleći 9,00 36,00 0.00 0.00 32.40 32.40 36.00 36.00 0.00 0.00 0.00
ex juneći 7,50 30,00 0.00 0.00 27.00 27.00 30.00 30.00 0.00 0.00 0.00
ex ostali 7,50 30,00 0.00 0.00 27.00 27.00 30.00 30.00 0.00 0.00 0.00
0202 20 - Ostali komadi sa kostima:
0202 20 10 00 - - kompenzirane četvrti:
ex teleće 9,00 36,00 0.00 0.00 32.40 32.40 36.00 36.00 0.00 0.00 0.00
ex juneće 7,50 30,00 0.00 0.00 27.00 27.00 30.00 30.00 0.00 0.00 0.00
ex ostale 7,50 30,00 0.00 0.00 27.00 27.00 30.00 30.00 0.00 0.00 0.00
- - prednje četvrti, nerazdvojene ili
0202 20 30 00
razdvojene:
ex teleće 9,00 36,00 0.00 0.00 32.40 32.40 36.00 36.00 0.00 0.00 0.00
ex juneće 7,50 30,00 0.00 0.00 27.00 27.00 30.00 30.00 0.00 0.00 0.00
ex ostale 7,50 30,00 0.00 0.00 27.00 27.00 30.00 30.00 0.00 0.00 0.00
- - zadnje četvrti, nerazdvojene ili
0202 20 50 00
razdvojene:
ex teleće 9,00 36,00 0.00 0.00 32.40 32.40 36.00 36.00 0.00 0.00 0.00
ex juneće 7,50 30,00 0.00 0.00 27.00 27.00 30.00 30.00 0.00 0.00 0.00
ex ostale 7,50 30,00 0.00 0.00 27.00 27.00 30.00 30.00 0.00 0.00 0.00
0202 20 90 00 - - ostalo:
ex teleće 9,00 36,00 0.00 0.00 32.40 32.40 36.00 36.00 0.00 0.00 0.00
ex juneće 7,50 30,00 0.00 0.00 27.00 27.00 30.00 30.00 0.00 0.00 0.00
ex ostalo 7,50 30,00 0.00 0.00 27.00 27.00 30.00 30.00 0.00 0.00 0.00
0202 30 - Bez kostiju:
- - prednje četvrti, cele ili sečene u
najviše pet komada, svaka
sastavljena u jedan blok;
kompenzirane četvrti u dva bloka,
0202 30 10 00 jednom od prednje četvrti, cele ili
isečene u najviše pet delova, a
drugom od zadnje četvrti,
isključujući pečenice, u jednom
komadu:
ex teleće 10,00 40,00 0.00 0.00 36.00 36.00 40.00 40.00 0.00 0.00 0.00
ex juneće 9,00 36,00 0.00 0.00 32.40 32.40 36.00 36.00 0.00 0.00 0.00
ex ostale 8,80 35,00 0.00 0.00 31.50 31.50 35.00 35.00 0.00 0.00 0.00
- - delovi prednje četvrti, sečene
0202 30 50 00
("crop, chuck and blade") i grudi:

Iznos u
CEFTA EFTA
din/kg/lit/kom
CEFTA Lihtenštajn
2013. iz EU od 1. jula 2013.)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
ex teleći 10,00 40,00 0.00 0.00 36.00 36.00 40.00 40.00 0.00 0.00 0.00
ex juneći 9,00 36,00 0.00 0.00 32.40 32.40 36.00 36.00 0.00 0.00 0.00
ex ostali 8,80 35,00 0.00 0.00 31.50 31.50 35.00 35.00 0.00 0.00 0.00
0202 30 90 00 - - ostalo:
ex teleće 10,00 40,00 0.00 0.00 36.00 36.00 40.00 40.00 0.00 0.00 0.00
ex juneće 9,00 36,00 0.00 0.00 32.40 32.40 36.00 36.00 0.00 0.00 0.00
ex ostalo 6,30 25,00 0.00 0.00 22.50 22.50 25.00 25.00 0.00 0.00 0.00
Meso svinjsko, sveže, rashlađeno
0203
ili smrznuto:
- Sveže ili rashlađeno:
0203 11 - - trupovi i polutke:
0203 11 10 00 - - - od domaćih svinja 21,00 42,00 0.00 0.00 37.80 37.80 42.00 42.00 0.00 0.00 0.00
0203 11 90 00 - - - ostalo 0,00 32,00 0.00 0.00 28.80 28.80 32.00 32.00 0.00 0.00 0.00
- - butovi, plećke i komadi od njih,
0203 12
sa kostima:
- - - od domaćih svinja:
0203 12 11 00 - - - - butovi i komadi od njih 22,00 44,00 0.00 0.00 39.60 39.60 44.00 44.00 0.00 0.00 0.00
0203 12 19 00 - - - - plećke i komadi od njih 18,00 36,00 0.00 0.00 32.40 32.40 36.00 36.00 0.00 0.00 0.00
0203 12 90 00 - - - ostalo 16,00 32,00 0.00 0.00 28.80 28.80 32.00 32.00 0.00 0.00 0.00
0203 19 - - ostalo:
- - - - prednji delovi i komadi od
0203 19 11 00 17,50 35,00 0.00 0.00 31.50 31.50 35.00 35.00 0.00 0.00 0.00
njih
- - - - bubrežnjak i komadi od
0203 19 13 00 17,50 35,00 0.00 0.00 31.50 31.50 35.00 35.00 0.00 0.00 0.00
njega, sa kostima
0203 19 15 00 - - - - potrbušine i komadi od njih 12,50 25,00 0.00 0.00 22.50 22.50 25.00 25.00 0.00 0.00 0.00
- - - - ostalo:
0203 19 55 00 - - - - - bez kostiju 20,00 40,00 0.00 0.00 36,00 36,00 40.00 40.00 0.00 0.00 0.00
0203 19 59 00 - - - - - ostalo 20,00 40,00 0.00 0.00 36.00 36.00 40.00 40.00 0.00 0.00 0.00
- Smrznuto:
0203 21 - - trupovi i polutke:
0203 21 90 00 - - - ostali 0,00 30,00 0.00 0.00 27.00 27.00 30.00 30.00 0.00 0.00 0.00
- - butovi, plećke i komadi od njih,
0203 22
sa kostima:
0203 22 11 00 - - - - butovi i komadi od njih 18,00 36,00 0.00 0.00 32.40 32.40 36.00 36.00 0.00 0.00 0.00
0203 22 19 00 - - - - plećke i komadi od njih 15,00 30,00 0.00 0.00 27.00 27.00 30.00 30.00 0.00 0.00 0.00
0203 22 90 00 - - - ostali 0,00 25,00 0.00 0.00 22.50 22.50 25.00 25.00 0.00 0.00 0.00
0203 29 - - ostalo:
- - - - prednji delovi i komadi od
0203 29 11 00 10,00 20,00 0.00 0.00 20.00 20.00 20.00 20.00 0.00 0.00 0.00
njih
- - - - bubrežnjak i komadi od
0203 29 13 00 10,00 20,00 0.00 0.00 20.00 20.00 20.00 20.00 0.00 0.00 0.00
njega, sa kostima
0203 29 15 00 - - - - potrbušine i komadi od njih 10,00 20,00 0.00 0.00 20.00 20.00 20.00 20.00 0.00 0.00 0.00
- - - - ostalo:
0203 29 55 00 - - - - - bez kostiju 12,50 25,00 0.00 0.00 22.50 22.50 25.00 25.00 0.00 0.00 0.00
0203 29 59 00 - - - - - ostalo 12,50 25,00 0.00 0.00 22.50 22.50 25.00 25.00 0.00 0.00 0.00
0203 29 90 00 - - - ostalo 0,00 25,00 0.00 0.00 22.50 22.50 25.00 25.00 0.00 0.00 0.00
Meso ovčje ili kozje, sveže,
0204
rashlađeno ili smrznuto:
- Trupovi i polutke jagnjeći, sveži
0204 10 00 00 19,80 36,00 0.00 0.00 36.00 36.00 36.00 36.00 0.00 0.00 0.00
ili rashlađeni
- Ostalo meso ovčje, sveže ili
rashlađeno:

Iznos u
CEFTA EFTA
din/kg/lit/kom
CEFTA Lihtenštajn
2013. iz EU od 1. jula 2013.)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
0204 21 00 00 - - trupovi i polutke 13,80 25,00 0.00 0.00 25.00 25.00 20.00 25.00 0.00 0.00 0.00
0204 22 - - ostali komadi sa kostima:
0204 22 10 00 - - - skraćene prednje četvrti 11,00 20,00 0.00 0.00 20.00 20.00 20.00 20.00 0.00 0.00 0.00
0204 22 30 00 - - - slabine i/ili potplećke 11,00 20,00 0.00 0.00 20.00 20.00 20.00 20.00 0.00 0.00 0.00
0204 22 50 00 - - - butovi 11,00 20,00 0.00 0.00 20.00 20.00 20.00 20.00 0.00 0.00 0.00
0204 22 90 00 - - - ostalo 11,00 20,00 0.00 0.00 20.00 20.00 20.00 20.00 0.00 0.00 0.00
0204 23 00 00 - - bez kostiju 11,00 20,00 0.00 0.00 20.00 20.00 20.00 20.00 0.00 0.00 0.00
- Trupovi i polutke jagnjeći,
0204 30 00 00 16,50 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 20.00 30.00 0.00 0.00 0.00
smrznuti
- Ostalo meso ovčje, smrznuto:
0204 41 00 00 - - trupovi i polutke 11,00 20,00 0.00 0.00 20.00 20.00 20.00 20.00 0.00 0.00 0.00
0204 42 - - ostali komadi sa kostima:
0204 42 10 00 - - - skraćene prednje četvrti 11,00 20,00 0.00 0.00 20.00 20.00 20.00 20.00 0.00 0.00 0.00
0204 42 30 00 - - - slabine i/ili potplećke 11,00 20,00 0.00 0.00 20.00 20.00 20.00 20.00 0.00 0.00 0.00
0204 42 50 00 - - - butovi 11,00 20,00 0.00 0.00 20.00 20.00 20.00 20.00 0.00 0.00 0.00
0204 42 90 00 - - - ostalo 11,00 20,00 0.00 0.00 20.00 20.00 20.00 20.00 0.00 0.00 0.00
0204 43 - - bez kostiju:
0204 43 10 00 - - - jagnjeće 11,00 20,00 0.00 0.00 20.00 20.00 20.00 20.00 0.00 0.00 0.00
0204 43 90 00 - - - ostalo 11,00 20,00 0.00 0.00 20.00 20.00 20.00 20.00 0.00 0.00 0.00
Meso i jestivi otpaci od živine iz
0207 tar, br. 0105, sveži, rashlađeni ili
smrznuti:
- Od kokošaka vrste Gallus
domesticus:
- - neisečeni u komade, sveži ili
0207 11
rashlađeni:
- - - očerupani, bez iznutrica, ali sa
0207 11 10 00 glavom i nogama, poznati kao 9,00 45,00 02/45.00 0.00 45.00 45.00 45.00 45.00 0.00 0.00 0.00
"83% pilića"
- - - očerupani i sa izvađenim
drobom, bez glava i nogu, ali sa
0207 11 30 00 9,00 45,00 02/45.00 0.00 45.00 45.00 45.00 45.00 0.00 0.00 0.00
vratovima, srcima, džigericom i
želucima, poznati kao "70% pilića"
drobom, bez glava i nogu i bez
0207 11 90 00 vratova, srca, džigerica i želudaca, 9,00 45,00 02/45.00 0.00 45.00 45.00 45.00 45.00 0.00 0.00 0.00
poznati kao "65% pilića", ili
drukčije isporučeni
- - neisečeno u komade,
0207 12
smrznuto:
drobom, bez glava i nogu,
0207 12 10 00 6,20 31,00 02/34.00 0.00 31.00 31.00 31.00 31.00 0.00 0.00 0.00
vratova, srca, džigerica i želudaca,
poznati kao "70% pilića"
- - - očerupani i sa izvađenom
drobom, bez glava i nogu,
0207 12 90 00 vratova, srca, džigerica i želudaca, 6, 20 31,00 02/34.00 0.00 31.00 31.00 31.00 31.00 0.00 0.00 0.00
poznati kao "65% pilića", ili
drukčije isporučeni
- - isečeni komadi i otpaci, sveži ili
0207 13
rashlađeni:
- - - isečeni komadi:
0207 13 10 00 - - - - bez kostiju 6, 80 34,00 02/34.00 0.00 34.00 34.00 30.00 34.00 0.00 0.00 0.00
- - - - sa kostima:
0207 13 20 00 - - - - - polovine ili četvrti 6, 80 34,00 02/34.00 0.00 34.00 34.00 30.00 34.00 0.00 0.00 0.00
0207 13 30 00 - - - - - krila, cela, sa ili bez vrhova 6, 80 34,00 02/34.00 0.00 34.00 34.00 30.00 34.00 0.00 0.00 0.00
- - - - - leđa, vratovi, leđa sa
0207 13 40 00 neodvojenim vratovima, trtice i 6,80 34,00 02/34.00 0.00 34.00 34.00 30.00 34.00 0.00 0.00 0.00
vrhovi krila

Iznos u
CEFTA EFTA
din/kg/lit/kom
CEFTA Lihtenštajn
2013. iz EU od 1. jula 2013.)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
- - - - - grudi i isečeni komadi od
0207 13 50 00 6,80 34,00 02/34.00 0.00 34.00 34.00 30.00 34.00 0.00 0.00 0.00
njih
- - - - - bataci i isečeni komadi od
0207 13 60 00 6,80 34,00 02/34.00 0.00 34.00 34.00 30.00 34.00 0.00 0.00 0.00
njih
0207 13 70 00 - - - - - ostalo 6,80 34,00 0 /34.00
2
0.00 34.00 34.00 30.00 34.00 0.00 0.00 0.00
- - - otpaci:
0207 13 91 00 - - - - džigerice 6,80 34,00 02/34.00 0.00 34.00 34.00 30.00 34.00 0.00 0.00 0.00
0207 13 99 00 - - - - ostalo 6,80 34,00 02/34.00 0.00 34.00 34.00 30.00 34.00 0.00 0.00 0.00
- - isečeni komadi i otpaci,
0207 14
smrznuti:
0207 14 10 00 - - - - bez kostiju 10,00 50,00 02/50.00 0.00 50.00 50.00 45.00 50.00 0.00 0.00 0.00
- - - - sa kostima:
0207 14 20 00 - - - - - polovine ili četvrti 10,00 50,00 02/50.00 0.00 50.00 50.00 45.00 50.00 0.00 0.00 0.00
0207 14 30 00 - - - - - krila, cela, sa ili bez vrhova 10,00 50,00 02/50.00 0.00 50.00 50.00 45.00 50.00 0.00 0.00 0.00
0207 14 40 00 neodvojenim vratovima, trtice i 10,00 50,00 02/50.00 0.00 50.00 50.00 45.00 50.00 0.00 0.00 0.00
vrhovi krila
0207 14 50 00 10,00 50,00 02/50.00 0.00 50.00 50.00 45.00 50.00 0.00 0.00 0.00
njih
- - - - - bataci i isečeni komadi od
0207 14 60 00 10,00 50,00 02/50.00 0.00 50.00 50.00 45.00 50.00 0.00 0.00 0.00
njih
0207 14 70 00 - - - - - ostalo 10,00 50,00 02/50.00 0.00 50.00 50.00 45.00 50.00 0.00 0.00 0.00
- - - otpaci:
0207 14 91 00 - - - - džigerice 10,00 50,00 02/50.00 0.00 50.00 50.00 45.00 50.00 0.00 0.00 0.00
0207 14 99 00 - - - - ostalo 10,00 50,00 02/50.00 0.00 50.00 50.00 45.00 50.00 0.00 0.00 0.00
- Od ćurki:
- - neisečeno u komade, sveže ili
0207 24
rashlađeno:
- - - očerupane i sa izvađenim
0207 24 10 00 vratovima, srcima, džigericama i 1,55 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 31.00 31.00 0.00 0.00 0.00
želucima, poznate kao "80% ćurke
"
drobom, bez glava i nogu i bez
0207 24 90 00 vratova, srca, džigerica i želudaca, 1,55 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 31.00 31.00 0.00 0.00 0.00
poznate kao "73% ćurke", ili
drukčije isporučene
0207 25
smrznuto:
0207 25 10 00 vratovima, srcima, džigericom i 1,55 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 31.00 31.00 0.00 0.00 0.00
želucima, poznate kao "80% ćurke
"
drobom, bez glava i nogu, kao i
0207 25 90 00 bez vratova, srca, džigerice i 1,55 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 31.00 31.00 0.00 0.00 0.00
želudaca, poznate kao "73%
ćurke", ili drukčije isporučene
- - isečeni komadi i otpaci, sveži ili
0207 26
rashlađeni:
0207 26 10 00 - - - - bez kostiju 1,55 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
- - - - sa kostima:
0207 26 20 00 - - - - - polutke ili četvrti 1,55 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
- - - - - leđa, vratovi, leđa zajedno
0207 26 40 00 1,55 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
sa vratovima, trtice i vrhovi krila

Iznos u
CEFTA EFTA
din/kg/lit/kom
CEFTA Lihtenštajn
2013. iz EU od 1. jula 2013.)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
0207 26 50 00 1,55 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
grudi
- - - - - noge i isečeni komadi od
nogu:
- - - - - - bataci i isečeni komadi od
0207 26 60 00 1,55 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
bataka
0207 26 70 00 - - - - - - ostalo 1,55 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
0207 26 80 00 - - - - - ostalo 1,55 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
- - - otpaci:
0207 26 91 00 - - - - džigerice 1,55 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
0207 26 99 00 - - - - ostalo 1,55 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
- - isečeni komadi i otpaci,
0207 27
smrznuti:
0207 27 10 00 - - - - bez kostiju 2,50 50,00 02/50.00 0.00 50.00 50.00 45.00 50.00 0.00 0.00 0.00
- - - - sa kostima:
0207 27 40 00 2,50 50,00 02/50.00 0.00 50.00 50.00 45.00 50.00 0.00 0.00 0.00
0207 27 50 00 2,50 50,00 02/50.00 0.00 50.00 50.00 45.00 50.00 0.00 0.00 0.00
grudi
nogu:
- - - - - - bataci i isečeni komadi od
0207 27 60 00 2,50 50,00 02/50.00 0.00 50.00 50.00 45.00 50.00 0.00 0.00 0.00
bataka
0207 27 70 00 - - - - - - ostalo 2,50 50,00 02/50.00 0.00 50.00 50.00 45.00 50.00 0.00 0.00 0.00
0207 27 80 00 - - - - - ostalo 2,50 50,00 02/50.00 0.00 50.00 50.00 45.00 50.00 0.00 0.00 0.00
- - - otpaci:
0207 27 91 00 - - - - džigerice 2,50 50,00 02/50.00 0.00 50.00 50.00 45.00 50.00 0.00 0.00 0.00
0207 27 99 00 - - - - ostalo 2,50 50,00 02/50.00 0.00 50.00 50.00 45.00 50.00 0.00 0.00 0.00
- Od pataka:
0207 41
rashlađeno:
- - - očerupano, bez krvi, sa
izvađenim drobom, ali sa
0207 41 20 00 priloženim iznutricama, kao i sa 3,10 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 31.00 31.00 0.00 0.00 0.00
glavama i nogama, poznato kao
"85% patke"
- - - očerupano i sa izvađenim
želucima, poznato kao "70% patke
"
želudaca, poznato kao "63%
patke", ili drukčije isporučeno
0207 42
smrznuto:
želucima, poznato kao "70%
patke"
želudaca, poznato kao "63%
patke", ili drukčije isporučeno
0207 44 - - Ostalo, sveže ili rashlađeno:
0207 44 10 00 - - - - bez kostiju 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
- - - - sa kostima:

Iznos u
CEFTA EFTA
din/kg/lit/kom
CEFTA Lihtenštajn
2013. iz EU od 1. jula 2013.)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
0207 44 41 00 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
0207 44 51 00 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
njih
0207 44 61 00 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
njih
0207 44 71 00 - - - - - trupovi ("paletots") 12,40 31,00 0 /31.00
2
0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
0207 44 81 00 - - - - - ostalo 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
- - - otpaci:
- - - - džigerice, izuzev masnih
0207 44 91 00 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
džigerica
0207 44 99 00 - - - - ostalo 12,40 31,00 0 /31.00
2
0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
0207 45 - - ostalo, smrznuto:
0207 45 10 00 - - - - bez kostiju 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
- - - - sa kostima:
0207 45 31 00 - - - - - krila cela, sa ili bez vrhova 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
0207 45 41 00 neodsečenim vratovima, trtice i 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
vrhovi krila
0207 45 51 00 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
njih
0207 45 61 00 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
njih
2
0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
0207 45 81 00 - - - - - ostalo 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
- - - otpaci:
- - - - džigerice:
0207 45 93 00 - - - - - masne džigerice 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
0207 45 95 00 - - - - - ostale 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
0207 45 99 00 - - - - ostalo 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
- Od gusaka:
0207 51
rashlađeno:
neizvađenim iznutricama, sa
0207 51 10 00 3,10 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 31.00 31.00 0.00 0.00 0.00
glavama i nogama, poznato kao
"82% guske"
drobom, bez glava i nogu, sa ili
0207 51 90 00 bez srca i želudaca, poznato kao 3,10 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 31.00 31.00 0.00 0.00 0.00
"75% guske", ili drukčije
isporučeno
0207 52
smrznuto:
neizvađenim drobom, sa glavama
0207 52 10 00 3,10 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 31.00 31.00 0.00 0.00 0.00
i nogama, poznato kao "82%
guske"
drobom, bez glava i nogu, sa ili
0207 52 90 00 bez srca i želudaca, poznato kao 3,10 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 31.00 31.00 0.00 0.00 0.00
"75% guske", ili drukčije
isporučeno
0207 54 - - Ostalo, sveže ili rashlađeno:
0207 54 10 00 - - - - bez kostiju 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00

Iznos u
CEFTA EFTA
din/kg/lit/kom
CEFTA Lihtenštajn
2013. iz EU od 1. jula 2013.)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
- - - - sa kostima:
0207 54 41 00 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
0207 54 51 00 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
njih
0207 54 61 00 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
njih
2
0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
0207 54 81 00 - - - - - ostalo 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
- - - otpaci:
- - - - džigerice, izuzev masnih
0207 54 91 00 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
džigerica
0207 54 99 00 - - - - ostalo 12,40 31,00 0 /31.00
2
0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
0207 55 - - ostalo, smrznuto:
0207 55 10 00 - - - - bez kostiju 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
- - - - sa kostima:
0207 55 31 00 - - - - - krila cela, sa ili bez vrhova 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
0207 55 41 00 neodsečenim vratovima, trtice i 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
vrhovi krila
0207 55 51 00 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
njih
0207 55 61 00 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
njih
2
0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
0207 55 81 00 - - - - - ostalo 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
- - - otpaci:
- - - - džigerice:
0207 55 93 00 - - - - - masne džigerice 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
0207 55 95 00 - - - - - ostale 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
0207 55 99 00 - - - - ostalo 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
0207 60 - Od biserki:
- - neisečeno u komade, sveže,
0207 60 05 00 3,10 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
rashlađeno ili smrznuto
- - ostalo, sveže, rashlađeno ili
smrznuto:
0207 60 10 00 - - - - bez kostiju 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
- - - - sa kostima:
0207 60 41 00 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
0207 60 51 00 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
njih
0207 60 61 00 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
njih
0207 60 81 00 - - - - - ostalo 12,40 31,00 0 /31.00
2
0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
- - - otpaci:
0207 60 91 00 - - - - džigerice 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00
0207 60 99 00 - - - - ostalo 12,40 31,00 02/31.00 0.00 31.00 31.00 28.00 31.00 0.00 0.00 0.00

Iznos u
CEFTA EFTA
din/kg/lit/kom
CEFTA Lihtenštajn
2013. iz EU od 1. jula 2013.)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
Svinjska masnoća bez mesne
krtine i živinsko salo, neistopljeni
niti ekstrahovani na bilo koji
0209
način, sveži, rashlađeni, smrznuti,
soljeni, u salamuri, sušeni ili
dimljeni:
0209 10 - Od svinja:
- - potkožna svinjska masnoća:
- - - sveža, rashlađena, smrznuta,
0209 10 11 00 7,50 15,00 0.00 0.00 15.00 15.00 15.00 15.00 0.00 0.00 0.00
soljena ili u salamuri
0209 10 19 00 - - - sušena ili dimljena 18,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 30.00 30.00 0.00 0.00 0.00
Meso i jestivi mesni i drugi
klanični proizvodi, soljeni, u
0210 salamuri, sušeni ili dimljeni; jestivo
brašno i prah od mesa ili od
drugih klaničnih proizvoda:
- Meso svinjsko:
- - butovi, plećke i isečeni komadi
0210 11
od njih, sa kostima:
- - - - soljeni ili u salamuri:
- - - - - butovi i isečeni komadi od
0210 11 11 00 24,00 40,00 0.00 0.00 40.00 40.00 32.00 40.00 0.00 0.00 0.00
njih
- - - - - plećke i isečeni komadi od
0210 11 19 00 24,00 40,00 0.00 0.00 40.00 40.00 32.00 40.00 0.00 0.00 0.00
njih
- - - - sušeni ili dimljeni:
- - - - - butovi i isečeni komadi od
0210 11 31 00 20,00 40,00 0.00 0.00 40.00 40.00 32.00 40.00 0.00 0.00 0.00
njih
- - - - - plećke i isečeni komadi od
0210 11 39 00 24,00 40,00 0.00 0.00 40.00 40.00 32.00 40.00 0.00 0.00 0.00
njih
0210 11 90 00 - - - ostalo 24,00 40,00 0.00 0.00 40.00 40.00 32.00 40.00 0.00 0.00 0.00
- - potrbušine i isečeni komadi od
0210 12
njih:
0210 12 11 00 - - - - soljeni ili u salamuri 18,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 24.00 30.00 0.00 0.00 0.00
0210 12 19 00 - - - - sušeni ili dimljeni 18,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 24.00 30.00 0.00 0.00 0.00
0210 12 90 00 - - - ostali 18,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 24.00 30.00 0.00 0.00 0.00
0210 19 - - ostalo:
- - - - soljeno ili u salamuri:
0210 19 10 00 - - - - - bekon polutke ili "spenser" 18,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 24.00 30.00 0.00 0.00 0.00
- - - - - tri četvrtine polutke ("three
0210 19 20 00 - quarter sides") ili srednji delovi 18,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 24.00 30.00 0.00 0.00 0.00
("middles")
- - - - - prednji delovi i isečeni
0210 19 30 00 18,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 24.00 30.00 0.00 0.00 0.00
komadi od njih
- - - - - bubrežnjak i isečeni komadi
0210 19 40 00 18,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 24.00 30.00 0.00 0.00 0.00
od njih
0210 19 50 00 - - - - - ostalo 15,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 24.00 30.00 0.00 0.00 0.00
- - - - sušeno ili dimljeno:
- - - - - prednji delovi i isečeni
0210 19 60 00 18,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 24.00 30.00 0.00 0.00 0.00
komadi od njih
- - - - - bubrežnjak i isečeni komadi
0210 19 70 00 18,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 24.00 30.00 0.00 0.00 0.00
od njih
- - - - - ostalo:
0210 19 81 00 - - - - - - bez kostiju 18,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 24.00 30.00 0.00 0.00 0.00
0210 19 89 00 - - - - - - ostalo 18,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 24.00 30.00 0.00 0.00 0.00
0210 19 90 00 - - - ostalo 18,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 24.00 30.00 0.00 0.00 0.00
0210 20 - Meso, goveđe:

Iznos u
CEFTA EFTA
din/kg/lit/kom
CEFTA Lihtenštajn
2013. iz EU od 1. jula 2013.)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
0210 20 10 00 - - sa kostima 18,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 24.00 30.00 0.00 0.00 0.00
0210 20 90 00 - - bez kostiju 18,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 24.00 30.00 0.00 0.00 0.00
- - Ostalo, uključujući jestivo
brašno, prah od mesa ili drugih
klaničnih proizvoda:
0210 91 00 00 - - od primata 0,00 20,00 0.00 0.00 20.00 20.00 24.00 20.00 0.00 0.00 0.00
- - od kitova, delfina i pliskavica
(sisari reda Cetacea); morskih
krava i dugonga (sisari reda
0210 92
Sirenia); foka, morskih lavova i
morževa (sisari podreda
Pinnipedia):
- - - od kitova, delfina i pliskavica
(sisari reda Cetacea); morskih
0210 92 10 00 0,00 20,00 0.00 0.00 20.00 20.00 20.00 20.00 0.00 0.00 0.00
krava i dugonga (sisari reda
Sirenia)
- - - ostalo:
0210 92 92 00 - - - - otpaci 0,00 20,00 0.00 0.00 20.00 20.00 20.00 20.00 0.00 0.00 0.00
- - od reptila (uključujući zmije i
0210 93 00 00 0,00 20,00 0.00 0.00 20.00 20.00 20.00 20.00 0.00 0.00 0.00
kornjače)
0210 99 - - ostalo:
- - - meso:
- - - - od konja, soljeno, u salamuri
0210 99 10 00 0,00 20,00 0.00 0.00 20.00 20.00 16.00 20.00 0.00 0.00 0.00
ili sušeno
- - - - od ovaca i koza:
0210 99 21 00 - - - - - sa kostima 0,00 20,00 0.00 0.00 20.00 20.00 16.00 20.00 0.00 0.00 0.00
0210 99 29 00 - - - - - bez kostiju 0,00 20,00 0.00 0.00 20.00 20.00 16.00 20.00 0.00 0.00 0.00
0210 99 31 00 - - - - od irvasa 0,00 20,00 0.00 0.00 20.00 20.00 16.00 20.00 0.00 0.00 0.00
0210 99 39 00 - - - - ostalo 0,00 20,00 0.00 0.00 20.00 20.00 16.00 20.00 0.00 0.00 0.00
- - - klanični proizvodi:
- - - - od domaćih svinja:
0210 99 41 00 - - - - - džigerice 13,00 20,00 0.00 0.00 20.00 20.00 16.00 20.00 0.00 0.00 0.00
0210 99 49 00 - - - - - ostalo 10,00 20,00 0.00 0.00 20.00 20.00 16.00 20.00 0.00 0.00 0.00
- - - - od goveda:
0210 99 51 00 - - - - - dijafragma, mišićna i tetivna 13,00 20,00 0.00 0.00 20.00 20.00 16.00 20.00 0.00 0.00 0.00
0210 99 59 00 - - - - - ostalo 13,00 20,00 0.00 0.00 20.00 20.00 16.00 20.00 0.00 0.00 0.00
- - - - ostalo:
- - - - - džigerice, živinske:
- - - - - - masne džigerice od gusaka
0210 99 71 00 0,00 20,00 0.00 0.00 20.00 20.00 16.00 20.00 0.00 0.00 0.00
ili pataka, soljene ili u salamuri
0210 99 79 00 - - - - - - ostalo 0,00 20,00 0.00 0.00 20.00 20.00 16.00 20.00 0.00 0.00 0.00
0210 99 85 00 - - - - - ostalo
ex od ovaca i koza 13,00 20,00 0.00 0.00 20.00 20.00 16.00 20.00 0.00 0.00 0.00
ex ostalo 0,00 20,00 0.00 0.00 20.00 20.00 16.00 20.00 0.00 0.00 0.00
- - - jestivo brašno i prah od mesa
0210 99 90 00 8,00 20,00 0.00 0.00 20.00 20.00 16.00 20.00 0.00 0.00 0.00
ili drugih klaničnih proizvoda
0301 Ribe, žive:
- Ostale ribe, žive:
- - šaran (Cyprinus carpio,
Carassius carassius, Ctenopharyn-
0301 93 00 00 godon idellus, Hypophthal- 12,00 20,00 0.00 20.00 20.00 20.00 20.00 0.00 0.00 0.00
michthys spp, Cirrhinus spp,
Mylopharyngodon piceus)
0301 99 - - ostale:
- - - slatkovodne ribe:
0301 99 18 - - - - ostale:
0301 99 18 10 - - - - - šaran, ostali 12,00 20,00 0.00 20.00 20.00 20.00 20.00 0.00 0.00 0.00

Iznos u
CEFTA EFTA
din/kg/lit/kom
CEFTA Lihtenštajn
2013. iz EU od 1. jula 2013.)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
Mleko i pavlaka, nekoncentrovani
0401 i bez dodatog šećera ili drugih
materija za zaslađivanje:
- Sa sadržajem masnoće ne preko
0401 10
1% po masi:
0401 10 90 00 - - ostalo 0,00 12,00 0.00 0.00 12.00 12.00 12.00 12.00 0.00 0.00 0.00
- Sa sadržajem masnoće preko 1%,
0401 20
ali ne preko 6,00% po masi:
- - ne preko 3%:
0401 20 19 00 - - - ostalo 0,00 15,00 0.00 0.00 15.00 15.00 15.00 15.00 0.00 0.00 0.00
- - preko 3%:
0401 20 99 00 - - - ostalo 0,00 15,00 0.00 0.00 15.00 15.00 15.00 15.00 0.00 0.00 0.00
- Sa sadržajem masnoće preko 6%,
0401 40
ali ne preko 10% po masi po masi:
0401 40 90 00 - - ostalo 0,00 8,00 0.00 0.00 7.20 7.20 8.00 8.00 0.00 0.00 0.00
- Sa sadržajem masnoće preko
0401 50
10%, po masi:
- - ne preko 21%:
0401 50 19 00 - - - ostalo 0,00 8,00 0.00 0.00 7.20 7.20 8.00 8.00 0.00 0.00 0.00
- - preko 21%, ali ne preko 45%:
0401 50 39 00 - - - ostalo 0,00 8,00 0.00 0.00 7.20 7.20 8.00 8.00 0.00 0.00 0.00
- - preko 45%:
0401 50 99 00 - - - ostalo 0,00 8,00 0.00 0.00 7.20 7.20 8.00 8.00 0.00 0.00 0.00
Mleko i pavlaka, koncentrovani ili
0402 sa sadržajem dodatog šećera ili
drugih materija za zaslađivanje:
- U prahu, granulama ili drugim
0402 10 čvrstim oblicima, sa sadržajem
masnoće ne preko 1,5% po masi:
- - bez dodatka šećera ili drugih
- - - u ambalaži neto-mase ne
0402 10 11 00 39,20 70,00 0.00 0.00 56.00 56.00 70.00 70.00 0.00 0.00 0.00
preko 2,5 kg
0402 10 19 00 - - - ostalo 39,20 70,00 0.00 0.00 56.00 56.00 70.00 70.00 0.00 0.00 0.00
- - ostalo:
0402 10 99 00 - - - ostalo 39,20 70,00 0.00 0.00 56.00 56.00 70.00 70.00 0.00 0.00 0.00
- U prahu, granulama ili drugim
čvrstim oblicima, sa sadržajem
masnoće preko 1,5% po masi:
- - bez dodatog šećera ili drugih
0402 21
- - - sa sadržajem masnoće ne
preko 27% po masi:
- - - - u ambalaži neto-mase ne
0402 21 11 00 28,00 70,00 0.00 0.00 56.00 56.00 70.00 70.00 0.00 0.00 0.00
preko 2,5 kg
0402 21 18 00 - - - - ostalo
ex sa sadržajem masnoće ne
39,20 70,00 0.00 0.00 56.00 56.00 70.00 70.00 0.00 0.00 0.00
preko 11% po masi
ex sa sadržajem masnoće preko
11% po masi ali ne preko 27% po 28,00 70,00 0.00 0.00 56.00 56.00 70.00 70.00 0.00 0.00 0.00
masi
- - - sa sadržajem masnoće preko
27% po masi:
0402 21 91 00 39,20 70,00 0.00 0.00 56.00 56.00 70.00 70.00 0.00 0.00 0.00
preko 2,5 kg
0402 21 99 00 - - - - ostalo 39,20 70,00 0.00 0.00 56.00 56.00 70.00 70.00 0.00 0.00 0.00
- Ostalo:
- - bez dodatka šećera ili drugih
0402 91

Iznos u
CEFTA EFTA
din/kg/lit/kom
CEFTA Lihtenštajn
2013. iz EU od 1. jula 2013.)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
0402 91 10 00 1,20 16,00 0.00 0.00 16.00 16.00 16.00 16.00 0.00 0.00 0.00
preko 8% po masi
0402 91 30 00 1,20 16,00 0.00 0.00 16.00 16.00 16.00 16.00 0.00 0.00 0.00
8%, ali ne preko 10% po masi
10%, ali ne preko 45% po masi:
0402 91 59 00 - - - - ostalo 1,20 16,00 0.00 0.00 16.00 16.00 16.00 16.00 0.00 0.00 0.00
45% po masi:
0402 91 99 00 - - - - ostalo 2,55 21,00 0.00 0.00 21.00 21.00 21.00 21.00 0.00 0.00 0.00
0402 99 - - ostalo:
9,5%, ali ne preko 45% po masi:
0402 99 39 00 - - - - ostalo 2,40 16,00 0.00 0.00 16.00 16.00 16.00 16.00 0.00 0.00 0.00
45% po masi:
0402 99 99 00 - - - - ostalo 3,20 21,00 0.00 0.00 21.00 21.00 21.00 21.00 0.00 0.00 0.00
Mlaćenica, kiselo mleko i pavlaka,
jogurt, kefir i ostalo fermentisano
ili zakiseljeno mleko ili pavlaka,
koncentrovani ili nekoncentrovani
0403
sa sadržajem dodatog šećera ili
drugih materija za zaslađivanje,
aromatizovani ili sa dodatim
voćem ili kakaom:
0403 10 - Jogurt:
- - nearomatizovan, bez dodatka
voća, uključujući jezgrasto voće ili
kakaa:
- - - bez dodatka šećera ili drugih
materija za zaslađivanje, sa
sadržajem masnoće po masi:
0403 10 11 00 - - - - ne preko 3% 4,00 10,00 0.00 0.00 8.00 8.00 10.00 10.00 0.00 0.00 0.00
0403 10 13 00 - - - - preko 3%, ali ne preko 6% 4,00 10,00 0.00 0.00 8.00 8.00 10.00 10.00 0.00 0.00 0.00
0403 10 19 00 - - - - preko 6,00% 4,00 10,00 0.00 0.00 8.00 8.00 10.00 10.00 0.00 0.00 0.00
- - - ostali, sa sadržajem masnoće
po masi:
0403 10 31 00 - - - - ne preko 3% 4,00 10,00 0.00 0.00 8.00 8.00 10.00 10.00 0.00 0.00 0.00
0403 10 39 00 - - - - preko 6% 4,00 10,00 0.00 0.00 8.00 8.00 10.00 10.00 0.00 0.00 0.00
- - aromatizovan ili sa dodatkom
voća, uključujući jezgrasto voće, ili
kakaa:
- - - u prahu, granulama ili drugim
čvrstim oblicima, sa sadržajem
mlečne masnoće po masi:
0403 10 51 00 - - - - ne preko 1,5% 0,00 10,00 0.00 0.00 5.00 5.00 5.00 10.00 0.00 0.00 0.00
0403 10 53 00 - - - - preko 1,5%, ali ne preko 27% 0,00 10,00 0.00 0.00 5.00 5.00 5.00 10.00 0.00 0.00 0.00
0403 10 59 00 - - - - preko 27% 0,00 10,00 0.00 0.00 5.00 5.00 5.00 10.00 0.00 0.00 0.00
- - - ostali, sa sadržajem mlečne
masnoće po masi:
0403 10 91 00 - - - - ne preko 3% 0,00 10,00 0.00 0.00 5.00 5.00 5.00 10.00 0.00 0.00 0.00
0403 10 99 00 - - - - preko 6% 0,00 10,00 0.00 0.00 5.00 5.00 5.00 10.00 0.00 0.00 0.00
Maslac i ostale masnoće i ulja
0405 dobijena od mleka; mlečni
namazi:
0405 10 - Maslac:

Iznos u
CEFTA EFTA
din/kg/lit/kom
CEFTA Lihtenštajn
2013. iz EU od 1. jula 2013.)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
- - sa sadržajem masnoće po masi
ne preko 85%:
- - - prirodni maslac:
0405 10 11 00 17,50 70,00 0.00 0.00 56.00 56.00 70.00 70.00 0.00 0.00 0.00
preko 1 kg
0405 10 19 00 - - - - ostali 17,50 70,00 0.00 0.00 56.00 56.00 70.00 70.00 0.00 0.00 0.00
0405 10 30 00 - - - rekombinovani maslac 17,50 70,00 0.00 0.00 56.00 56.00 70.00 70.00 0.00 0.00 0.00
0405 10 50 00 - - - maslac od surutke 17,50 70,00 0.00 0.00 56.00 56.00 70.00 70.00 0.00 0.00 0.00
0405 10 90 00 - - ostalo 17,50 70,00 0.00 0.00 56.00 56.00 70.00 70.00 0.00 0.00 0.00
0405 20 - Mlečni namazi:
- - sa sadržajem masnoće od 39% i
0405 20 10 00 većim ali manjim od 6,000% po 10,00 50,00 0.00 0.00 40.00 40.00 50.00 50.00 0.00 0.00 0.00
masi
- - sa sadržajem masnoće od 60%,
0405 20 30 00 10,00 50,00 0.00 0.00 40.00 40.00 50.00 50.00 0.00 0.00 0.00
ali ne preko 75% po masi
- - sa sadržajem masnoće većim
0405 20 90 00 12,50 50,00 0.00 0.00 40.00 40.00 50.00 50.00 0.00 0.00 0.00
od 75% ali manjim od 80% po masi
0405 90 - Ostalo:
- - sa sadržajem masnoće od 99,3%
0405 90 10 00 ili većim po masi i sa sadržajem 12,50 50,00 0.00 0.00 40.00 40.00 50.00 50.00 0.00 0.00 0.00
vode koji ne prelazi 0,5% po masi
0405 90 90 00 - - ostalo 12,50 50,00 0.00 0.00 40.00 40.00 50.00 50.00 0.00 0.00 0.00
0406 00 Sir i urda:
- Svež (nezreo) sir, uključujući sir
0406 00 10
od surutke i urda:
- - sa sadržajem masnoće ne preko
0406 10 20 00 24,00 80,00 03/80.00 0.00 80.00 80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 0.00
40% po masi
0406 10 80 00 - - ostali 24,00 80,00 03/80.00 0.00 80.00 80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 0.00
- Sir topljen, osim rendanog ili u
0406 30
prahu:
- - za čiju proizvodnju se
upotrebljavaju samo sirevi
Emmentaler, Gruiyere i Appenzell
i koji može, kao dodatak, sadržati
0406 30 10 00 Glarus sir sa začinskim biljem 20,00 80,00 03/80.00 0.00 80.00 80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 0.00
(poznat kao Schabziger);
pripremljen za prodaju na malo,
sa sadržajem masnoće u suvoj
materiji ne preko 56% po masi
- - ostali:
preko 36% po masi i sa sadržajem
masnoće u suvoj materiji po masi:
0406 30 31 00 - - - - ne preko 48% 20,00 80,00 03/80.00 0.00 80.00 80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 80.00
0406 30 39 00 - - - - preko 48% 20,00 80,00 03/80.00 0.00 80.00 80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 80.00
0406 30 90 00 20,00 80,00 03/80.00 0.00 80.00 80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 80.00
36% po masi
0406 90 - Sir ostali:
0406 90 01 00 - - za preradu 6,00 80,00 03/80.00 0.00 80.00 80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 80.00
- - ostali:
0406 90 13 00 - - - Emmentaler 28,00 80,00 03/80.00 0.00 0.00 0.00 60.00 0.00 0.00 0.00 0.00
0406 90 15 00 - - - Gruyere, Sbrinz 28,00 80,00 03/80.00 0.00 0.00 0.00 60.00 0.00 0.00 0.00 0.00
0406 90 17 00 - - - Bergkase, Appenzell 28,00 80,00 03/80.00 0.00 04/80.00 04/80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 0.00
- - - Fromage friburgeois, Vacherin
0406 90 18 00 28,00 80,00 03/80.00 0.00 04/80.00 04/80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 0.00
Mont d’Or i Tete de Moine
- - - Glarus sir sa začinskim biljem
(poznat kao Schabziger)
0406 90 19 00 proizveden od obranog mleka i 28,00 80,00 03/80.00 0.00 04/80.00 04/80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 0.00
pomešan sa sitno mlevenim
začinskim biljem

Iznos u
CEFTA EFTA
din/kg/lit/kom
CEFTA Lihtenštajn
2013. iz EU od 1. jula 2013.)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
0406 90 21 00 - - - Cheddar 28,00 80,00 03/80.00 0.00 80.00 80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 0.00
0406 90 23 00 - - - Edam 20,00 80,00 03/80.00 0.00 80.00 80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 0.00
0406 90 25 00 - - - Tilsit 28,00 80,00 03/80.00 0.00 04/80.00 04/80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 0.00
0406 90 27 00 - - - Butterkäse 28,00 80,00 03/80.00 0.00 04/80.00 04/80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 0.00
0406 90 29 00 - - - kačkavalj (Kashkaval) 40,00 80,00 0 /80.00
3
0.00 80.00 80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 0.00
0406 90 32 00 - - - Feta 20,00 80,00 03/80.00 0.00 80.00 80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 0.00
0406 90 35 00 - - - Kefalo-tyri 0,00 80,00 03/80.00 0.00 80.00 80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 0.00
0406 90 37 00 - - - Finlandia 24,00 80,00 03/80.00 0.00 80.00 80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 0.00
0406 90 39 00 - - - Jarlsberg 24,00 80,00 03/80.00 0.00 80.00 80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 0.00
- - - ostali
- - - - sir od ovčjeg mleka ili mleka
od bufala, u posudama sa
0406 90 50 00 16,00 80,00 03/80.00 0.00 80.00 80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 0.00
salamurom, ili u ovčjim ili kozjim
mešinama
- - - - ostali:
- - - - - sa sadržajem masnoće ne
preko 40% po masi i sa sadržajem
vode u nemasnoj materiji po masi:
- - - - - - ne preko 47%:
- - - - - - - Grana Padano,
0406 90 61 00 16,00 80,00 03/80.00 0.00 80.00 80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 0.00
Parmigiano Reggiano
0406 90 63 00 - - - - - - - Fiore Sardo, Pecorino 16,00 80,00 0 /80.00
3
0.00 80.00 80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 0.00
0406 90 69 00 - - - - - - - ostali 16,00 80,00 03/80.00 0.00 80.00 80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 80.00
- - - - - - preko 47%, ali ne preko 72%:
0406 90 73 00 - - - - - - - Provolone 16,00 80,00 03/80.00 0.00 80.00 80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 0.00
- - - - - - - Asiago, Caciocavallo,
0406 90 75 00 16,00 80,00 03/80.00 0.00 80.00 80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 0.00
Montasio, Ragusano
- - - - - - - Danbo, Fontal, Fontina,
0406 90 76 00 16,00 80,00 03/80.00 0.00 80.00 80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 0.00
Fynbo, Havarti, Maribo, Samso
0406 90 78 00 - - - - - - - Gouda 16,00 80,00 03/80.00 0.00 80.00 80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 0.00
- - - - - - - Esrom, Italico, Kernhem,
0406 90 79 00 Saint - Nectaire, Saint - Paulin, 16,00 80,00 03/80.00 0.00 80.00 80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 0.00
Taleggio
- - - - - - - Cantal, Cheshire,
Wensleydale, Lancashire, Double
0406 90 81 00 16,00 80,00 03/80.00 0.00 80.00 80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 0.00
Gloucester, Blarney, Colby,
Monterey
0406 90 82 00 - - - - - - - Camembert 16,00 80,00 03/80.00 0.00 80.00 80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 0.00
0406 90 84 00 - - - - - - - Brie 16,00 80,00 03/80.00 0.00 0.00 0.00 60.00 0.00 0.00 0.00 0.00
0406 90 85 00 - - - - - - - Kefalograviera, Kasseri 0,00 80,00 03/80.00 0.00 80.00 80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 0.00
- - - - - - - ostali sir, sa sadržajem
vode, po masi, u nemasnoj
materiji:
- - - - - - - - preko 47%, ali ne preko
0406 90 86 00 16,00 80,00 03/80.00 0.00 80.00 80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 80.00
52%
040690 87 00 16,00 80,00 03/80.00 0.00 80.00 80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 80.00
62%
0406 90 88 00 16,00 80,00 03/80.00 0.00 80.00 80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 80.00
72%
0406 90 93 00 - - - - - - preko 72% 16,00 80,00 0 /80.00
3
0.00 80.00 80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 80.00
0406 90 99 00 - - - - - ostali 16,00 80,00 03/80.00 0.00 80.00 80.00 60.00 80.00 0.00 0.00 80.00
Živinska i ptičja jaja, u ljusci, sveža,
£ 0407
konzervisana ili kuvana:
- Oplođena jaja za inkubaciju:
- - od kokošaka vrste Gallus
0407 11 00 00 0,00 1,00 0.00 0.00 1.00 1.00 1.00 1.00 0.00 0.00 0.00
domesticus
0407 19 - - ostala:

Iznos u
CEFTA EFTA
din/kg/lit/kom
CEFTA Lihtenštajn
2013. iz EU od 1. jula 2013.)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
- - - od živine, osim od kokošaka
vrste Gallus domesticus:
0407 19 19 00 - - - - ostala 0,00 1,00 0.00 0.00 1.00 1.00 1.00 1.00 0.00 0.00 0.00
- Ostala sveža jaja:
- - od kokošaka vrste Gallus
0407 21 00 00 0,30 1,50 0.00 0.00 1.50 1.50 1.50 1.50 0.00 0.00 0.00
domesticus
0407 29 - - ostala:
- - - od živine, osim od kokošaka
0407 29 10 00 0,30 1,50 0.00 0.00 1.50 1.50 1.50 1.50 0.00 0.00 0.00
vrste Gallus domesticus
0407 90 - Ostala:
0407 90 10 00 - - od živine 0,30 1,50 0.00 0.00 1.50 1.50 1.50 1.50 0.00 0.00 0.00
0409 00 00 00 Med prirodni 6,00 15,00 0.00 0.00 0.00 0.00 15.00 15.00 0.00 0.00 0.00
0701 Krompir, svež ili rashlađen:
0701 90 - Ostali:
0701 90 10 00 - - za proizvodnju skroba 0,00 5,00 0.00 0.00 5.00 5.00 5.00 5.00 0.00 0.00 0.00
- - ostali:
- - - mladi krompir, od 1. januara do
0701 90 50 00 0,00 5,00 0.00 0.00 5.00 5.00 5.00 5.00 0.00 0.00 0.00
30. juna
0701 90 90 00 - - - ostali 0,00 5,00 0.00 0.00 5.00 5.00 5.00 5.00 0.00 0.00 0.00
0702 00 00 00 Paradajz, sveži ili rashlađeni 0,00 12,00 0.00 0.00 12.00 12.00 12.00 04/12.00 0.00 0.00 0.00
Crni luk, vlašac, beli luk, praziluk i
0703
ostali lukovi, sveži ili rashlađeni:
0703 10 - Crni luk i vlašac:
- - crni luk:
0703 10 19 00 - - - ostali 0,60 6,00 0.00 0.00 6.00 6.00 6.00 6.00 0.00 0.00 0.00
Kupus, karfiol, keleraba, kelj i
0704 slično kupusno jestivo povrće,
sveži ili rashlađeni:
0704 10 00 00 - Karfiol i brokoli 1,20 6,00 0.00 0.00 6.00 6.00 6.00 6.00 0.00 0.00 0.00
0704 90 - Ostalo:
0704 90 10 00 - - kupus, beli i crveni 1,20 6,00 0.00 0.00 6.00 6.00 6.00 6.00 0.00 0.00 0.00
Krastavci i kornišoni, sveži ili
0707 00
rashlađeni:
0707 00 05 00 - Krastavci 6,00 15,00 0.00 0.00 15.00 15.00 15.00 15.00 0.00 0.00 0.00
0707 00 90 00 - Kornišoni 6,00 15,00 0.00 0.00 15.00 15.00 15.00 15.00 0.00 0.00 0.00
Mahunasto povrće, u mahunama
0708
ili zrnu, sveže ili rashlađeno:
0708 10 00 00 - Grašak (Pisum sativum) 7,20 18,00 0.00 0.00 18.00 18.00 18.00 18.00 0.00 0.00 0.00
- Pasulj i boranija (Vigna spp,
0708 20 00 00
Phaseolus spp.)
Ex boranija 1,80 18,00 0.00 0.00 18.00 18.00 18.00 18.00 0.00 0.00 0.00
Ostalo povrće, sveže ili
0709
rashlađeno:
- Paprike iz roda Capsicum ili iz
0709 60 00
roda Pimenta:
0709 60 10 00 - - slatka paprika 6,00 15,00 0.00 0.00 15.00 15.00 15.00 15.005 0.00 0.00 0.00
- - ostala:
- - - iz roda Capsicum, za
0709 60 91 00 proizvodnju kapsicina ili boja na 6,00 15,00 0.00 0.00 15.00 15.00 15.00 15.005 0.00 0.00 0.00
bazi kapsikum oleo - smola
- - - za industrijsku proizvodnju
0709 60 95 00 6,00 15,00 0.00 0.00 15.00 15.00 15.00 15.005 0.00 0.00 0.00
eteričnih ulja ili rezinoida
0709 60 99 00 - - - ostala 6,00 15,00 0.00 0.00 15.00 15.00 15.00 15.00 5
0.00 0.00 0.00
Povrće (nekuvano ili kuvano u
0710
vodi ili na pari), smrznuto:
- Mahunasto povrće u zrnu ili
mahunama:
0710 21 00 00 - - grašak (Pisum sativum) 7,20 18,00 0.00 0.00 10.80 10.80 18.00 18.00 0.00 0.00 0.00

Iznos u
CEFTA EFTA
din/kg/lit/kom
CEFTA Lihtenštajn
2013. iz EU od 1. jula 2013.)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
- - pasulj i boranija (Vigna spp,
0710 22 00 00
Phaseolus spp.)
ex boranija 7,20 18,00 0.00 0.00 10.80 10.80 18.00 18.00 0.00 0.00 0.00
0710 40 00 00 - Kukuruz šećerac 5,40 18,00 0.00 0.00 10.80 10.80 15.00 18.00 0.00 0.00 0.00
0710 80 - Ostalo povrće:
- - paprika iz roda Capsicum ili iz
roda Pimenta:
0710 80 51 00 - - - slatka paprika 7,20 18,00 0.00 0.00 10.80 10.80 18.00 18.00 0.00 0.00 0.00
0710 80 59 00 - - - ostala 10,80 18,00 0.00 0.00 10.80 10.80 18.00 18.00 0.00 0.00 0.00
0710 80 95 00 - - ostalo
ex šargarepa 6,00 15,00 0.00 0.00 9.00 9.00 15.00 15.00 0.00 0.00 0.00
0710 90 00 00 - Mešavine povrća 7,20 18,00 0.00 0.00 10.80 10.80 18.00 18.00 0.00 0.00 0.00
Povrće, privremeno konzervisano
(npr: sumpor-dioksidom, u slanoj
vodi, sumporisanoj vodi ili drugim
0711
rastvorima za konzervisanje), ali u
takvom stanju nepodesno za
neposrednu ishranu:
0711 40 00 00 - Krastavci i kornišoni 6,00 15,00 0.00 0.00 15.00 15.00 15.00 15.00 0.00 0.00 0.00
0711 90 - Ostalo povrće; mešavine povrća:
- - povrće:
- - - paprika iz roda Capsicum ili iz
0711 90 10 00 9,00 15,00 0.00 0.00 15.00 15.00 15.00 15.00 0.00 0.00 0.00
roda Pimenta, osim slatke paprike
0711 90 30 00 - - - kukuruz šećerac 0,00 20,00 0.00 0.00 18.00 18.00 18.00 20.00 0.00 0.00 0.00
0711 90 80 00 - - - ostalo 7,20 18,00 0.00 0.00 18.00 18.00 18.00 18.00 0.00 0.00 0.00
0711 90 90 00 - - mešavine povrća 7,20 18,00 0.00 0.00 18.00 18.00 18.00 18.00 0.00 0.00 0.00
0806 Grožđe, sveže ili suvo:
0806 10 - Sveže:
0806 10 10 00 - - stono grožđe 0,75 5,00 0.00 0.00 5.00 5.00 5.00 5.00 0.00 0.00 0.00
0806 10 90 00 - - ostalo 0,75 5,00 0.00 0.00 5.00 5.00 5.00 5.00 0.00 0.00 0.00
0807 Dinje, lubenice i papaje, sveže:
- Dinje i lubenice:
0807 11 00 00 - - lubenice 0,60 4,00 0.00 0.00 4.00 4.00 4.00 4.00 0.00 0.00 0.00
0807 19 00 00 - - ostalo 0,60 4,00 0.00 0.00 4.00 4.00 4.00 4.00 0.00 0.00 0.00
0808 Jabuke, kruške i dunje, sveže:
0808 10 - Jabuke:
- - jabuke za jabukovaču,
0808 10 10 00 neupakovane (in bulk), od 16. 2,00 10,00 0.00 0.00 6.70 6.70 10.00 10.00 0.00 0.00 0.00
septembra do 15. decembra
0808 10 80 00 - - ostale 2,00 10,00 0.00 0.00 6.70 6.70 10.00 10.00 0.00 0.00 0.00
0808 30 - Kruške:
- - kruške za kruškovaču,
0808 30 10 00 neupakovane (in bulk), od 1. 2,00 10,00 0.00 0.00 6.70 6.70 10.00 10.00 0.00 0.00 0.00
avgusta do 31. decembra
0808 30 90 00 - - ostale 2,00 10,00 0.00 0.00 6.70 6.70 10.00 10.00 0.00 0.00 0.00
0808 40 00 00 - Dunje 0,00 5,00 0.00 0.00 5.00 5.00 5.00 5.00 0.00 0.00 0.00
Kajsije, trešnje i višnje, breskve
0809 (uključujući nektarine), šljive i
divlje šljive, sveže:
0809 10 00 00 - Kajsije 0,75 5,00 0.00 0.00 5.00 5.00 5.00 5.00 0.00 0.00 0.00
- Trešnje i višnje:
0809 21 00 00 - - višnje (Prunus cerasus) 0,75 5,00 0.00 0.00 5.00 5.00 5.00 5.00 0.00 0.00 0.00
0809 29 00 00 - - ostalo 0,75 5,00 0.00 0.00 5.00 5.00 5.00 5.00 0.00 0.00 0.00
0809 40 - Šljive i divlje šljive
0809 40 05 00 - - šljive 2,00 10,00 0.00 0.00 10.00 10.00 10.00 10.00 0.00 0.00 0.00
0809 40 90 00 - - divlje šljive 0,00 10,00 0.00 0.00 10.00 10.00 10.00 10.00 0.00 0.00 0.00

Iznos u
CEFTA EFTA
din/kg/lit/kom
CEFTA Lihtenštajn
2013. iz EU od 1. jula 2013.)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
Biber roda Piper; suva, drobljena
0904 ili mlevena paprika roda Capsicum
ili roda Pimenta:
- Paprika roda Capsicum ili roda
Pimenta:
0904 21 - - suva, nedrobljena niti mlevena:
- - - slatka paprika (Capsicum
0904 21 10 00 3,60 6,00 0.00 0.00 6.00 6.00 6.00 6.00 0.00 0.00 0.00
annum)
0904 21 90 00 - - - ostala 4,80 8,00 0.00 0.00 8.00 8.00 8.00 8.00 0.00 0.00 0.00
0904 22 00 00 - - drobljena ili mlevena 6,00 10,00 0.00 0.00 10.00 10.00 10.00 10.00 0.00 0.00 0.00
Margarin; mešavine ili preparati
od masti ili ulja životinjskog ili
biljnog porekla ili od frakcija
1517 različitih masti ili ulja iz ove glave
podobni za jelo, osim jestivih
masti ili ulja i njihovih frakcija iz
tar, broja 1516:
- Margarin, isključujući tečni
1517 10
margarin:
- - sa sadržajem mlečnih masnoća
1517 10 10 00 6,00 15,00 0.00 0.00 14.25 14.25 14.25 15.008 0.00 0.00 0.00
preko 10% do 15% po masi
1517 10 90 00 - - ostalo 6,00 15,00 0.00 0.00 14.25 14.25 14.25 15.00 8
0.00 0.00 0.00
Kobasice i slični proizvodi od
mesa, drugih klaničnih proizvoda
1601 00
za jelo ili krvi; složeni prehrambe-
ni proizvodi na bazi tih proizvoda:
1601 00 10 00 - Od džigerice 3,00 40,00 0.00 0.00 28.00 28.00 32.00 40.00 0.00 0.00 0.00
- Ostalo:
- - kobasice, sušene ili za mazanje,
1601 00 91 00 6,00 40,00 0.00 0.00 28.00 28.00 32.00 40.00 0.00 0.00 0.00
nekuvane
Ostali pripremljeni ili konzervisani
1602 proizvodi od mesa, drugih
klaničnih proizvoda ili krvi:
1602 10 00 00 - Homogenizovani proizvodi 12,00 40,00 0.00 0.00 28.00 28.00 36.00 40.00 0.00 0.00 0.00
1602 20 - Od džigerice bilo koje životinje:
1602 20 10 00 - - od guščije ili pačije džigerice 0,00 40,00 0.00 0.00 28.00 28.00 36.00 40.00 0.00 0.00 0.00
1602 20 90 00 - - ostalo 0,00 40,00 0.00 0.00 28.00 28.00 36.00 40.00 0.00 0.00 0.00
- Od svinja:
1602 41 - - butovi i odresci od njih:
1602 41 90 00 - - - ostali 12,00 40,00 0.00 0.00 28.00 28.00 36.00 40.00 0.00 0.00 0.00
1602 42 - - plećke i odresci od njih:
1602 42 90 00 - - - ostali 12,00 40,00 0.00 0.00 28.00 28.00 36.00 40.00 0.00 0.00 0.00
1602 49 - - ostalo, uključujući mešavine:
- - - - koji po masi sadrži 80% ili više
mesa ili drugih klaničnih
proizvoda, bilo koje vrste,
uključujući masnoće bilo koje
vrste ili porekla:
- - - - - leđa (bez vrata) i odresci od
1602 49 11 00 njih, uključujući mešavine leđa ili 12,00 40,00 0.00 0.00 28.00 28.00 36.00 40.00 0.00 0.00 0.00
šunki (butova)
- - - - - vrat i komadi od vrata,
1602 49 13 00 12,00 40,00 0.00 0.00 28.00 28.00 36.00 40.00 0.00 0.00 0.00
uključujući mešavine vrata i plećki
- - - - - ostale mešavine koje sadrže
1602 49 15 00 butove (noge), plećke, leđa ili vrat 12,00 40,00 0.00 0.00 28.00 28.00 36.00 40.00 0.00 0.00 0.00
i odreske od njih
1602 49 19 00 - - - - - ostalo 12,00 40,00 0.00 0.00 28.00 28.00 36.00 40.00 0.00 0.00 0.00

Iznos u
CEFTA EFTA
din/kg/lit/kom
CEFTA Lihtenštajn
2013. iz EU od 1. jula 2013.)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
- - - - koji po masi sadrže od 40%,
ali ne preko 80% mesa ili ostalih
1602 49 30 00 klaničnih proizvoda bilo koje 12,00 40,00 0.00 0.00 28.00 28.00 36.00 40.00 0.00 0.00 0.00
vrste, uključujući masnoće bilo
koje vrste ili porekla
- - - - koji po masi sadrže manje od
40% mesa ili ostalih klaničnih
1602 49 50 00 proizvoda bilo koje vrste, 12,00 40,00 0.00 0.00 28.00 28.00 36.00 40.00 0.00 0.00 0.00
uključujući masnoće bilo koje
vrste ili porekla
1602 49 90 00 - - - ostalo 12,00 40,00 0.00 0.00 28.00 28.00 36.00 40.00 0.00 0.00 0.00
1602 50 - Od goveda:
- - nekuvano; mešavine kuvanog
mesa ili ostalih klaničnih
1602 50 10 00 12,00 40,00 0.00 0.00 28.00 28.00 36.00 40.00 0.00 0.00 0.00
proizvoda i nekuvanog mesa ili
ostalih klaničnih proizvoda
- - ostalo:
- - - - konzervisana govedina
1602 50 31 00 (corned beef) u hermetički 12,00 40,00 0.00 0.00 28.00 28.00 36.00 40.00 0.00 0.00 0.00
zatvorenom pakovanju
1602 50 95 00 - - - ostalo 12,00 40,00 0.00 0.00 28.00 28.00 36.00 40.00 0.00 0.00 0.00
- Ostalo, uključujući prerađevine
1602 90
od krvi od bilo kojih životinja:
- - prerađevine od krvi od bilo
1602 90 10 00 0,00 40,00 0.00 0.00 28.00 28.00 36.00 40.00 0.00 0.00 0.00
kojih životinja
- - ostalo:
1602 90 31 00 - - - od divljači ili domaćih zečeva 0,00 40,00 0.00 0.00 28.00 28.00 36.00 40.00 0.00 0.00 0.00
- - - ostalo:
- - - - koje sadrži meso ili ostale
1602 90 51 00 klanične proizvode od domaćih 0,00 40,00 0.00 0.00 28.00 28.00 36.00 40.00 0.00 0.00 0.00
svinja
- - - - ostalo:
- - - - - koje sadrži meso ili ostale
klanične proizvode od goveda:
- - - - - - nekuvano; mešavine
kuvanog mesa ili ostalih klaničnih
1602 90 61 00 0,00 40,00 0.00 0.00 28.00 28.00 36.00 40.00 0.00 0.00 0.00
proizvoda i nekuvanog mesa ili
ostalih klaničnih proizvoda
1602 90 69 00 - - - - - - ostalo 0,00 40,00 0.00 0.00 28.00 28.00 36.00 40.00 0.00 0.00 0.00
- - - - - ostalo:
1602 90 91 00 - - - - - - od ovaca 0,00 40,00 0.00 0.00 28.00 28.00 36.00 40.00 0.00 0.00 0.00
1602 90 95 00 - - - - - - od koza 0,00 40,00 0.00 0.00 28.00 28.00 36.00 40.00 0.00 0.00 0.00
1602 90 99 00 - - - - - - ostalo 0,00 40,00 0.00 0.00 28.00 28.00 36.00 40.00 0.00 0.00 0.00
Šećer od šećerne trske ili šećerne
1701 repe i hemijski čista saharoza,
u čvrstom stanju:
- Sirovi šećer bez dodatih
sredstava za aromatizaciju ili
materija za bojenje:
1701 12 - - šećer od šećerne repe:
1701 12 10 00 - - - za rafinisanje 12,00 16,00 07/16.00 0.00 16.00 16.00 16.00 16.00 0.00 0.00 0.00
1701 12 90 00 - - - ostali 12,00 16,00 07/16.00 0.00 16.00 16.00 16.00 16.00 0.00 0.00 0.00
- - šećer od šećerne trske naveden
1701 13 u Napomeni za tarifni podbroj 2
uz ovu Glavu:
1701 13 10 00 - - - za rafinisanje 12,00 16,00 07/16.00 0.00 16.00 16.00 16.00 16.00 0.00 0.00 0.00
1701 13 90 00 - - - ostali 12,00 16,00 07/16.00 0.00 16.00 16.00 16.00 16.00 0.00 0.00 0.00
1701 14 - - ostali šećer od šećerne trske: 16,00 07/16.00 0.00 16.00 16.00 16.00 16.00 0.00 0.00 0.00
1701 14 10 00 - - - za rafinisanje 12,00 16,00 07/16.00 0.00 16.00 16.00 16.00 16.00 0.00 0.00 0.00
1701 14 90 00 - - - ostali 12,00 16,00 07/16.00 0.00 16.00 16.00 16.00 16.00 0.00 0.00 0.00

Iznos u
CEFTA EFTA
din/kg/lit/kom
CEFTA Lihtenštajn
2013. iz EU od 1. jula 2013.)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
- Ostalo:
1701 99 - - ostalo:
1701 99 10 00 - - - beli šećer 12,00 18,00 07/18.00 0.00 18.00 18.00 18.00 18.00 0.00 18.00 18.00
Ostali šećeri, uključujući hemijski
čistu laktozu, maltozu, glikozu i
fruktozu u čvrstom stanju; šećerni
sirupi bez dodatih sredstava za
1702
aromatizaciju ili materija za
bojenje; veštački med, pomešan ili
nepomešan sa prirodnim medom;
karamel:
- Ostalo, uključujući invertni šećer
i ostali šećer i mešavine šećernog
1702 90
sirupa koji u suvom stanju sadrže
50% fruktoze po masi:
1702 90 95 00 - - ostalo
ex invertni šećer 0,00 15,00 0.00 0.00 15.00 15.00 15.00 15.00 0.00 0.00 0.00
Preparati za sosove i pripremljeni
sosovi; mešani začini i mešana
2103 začinska sredstva; brašno i griz od
slačice i pripremljena slačica
(senf):
2103 90 - Ostalo:
2103 90 90 - - ostalo:
2103 90 90 90 - - - ostalo 0,00 5,00 0.00 0.00 5.00 5.00 5.00 5.00 0.00 0.00 0.00
Supe i čorbe i preparati za te
2104 proizvode; homogenizovani
složeni prehrambeni proizvodi:
- Supe i čorbe i preparati za te
2104 10 00 00 0,00 3,00 0.00 0.00 3.00 3.00 3.00 3.00 0.00 0.00 0.00
proizvode
Nedenaturisan etil-alkohol
alkoholne jačine 80% vol, ili jači;
2207
etil-alkohol i ostali alkoholi,
denaturisani, bilo koje jačine:
- Etil-alkohol alkoholne jačine 80%,
2207 10 00 00 12,00 30,00 0.00 0.00 27.00 27.00 30.00 30.00 0.00 30.00 30.00
vol. ili jači, nedenaturisani
- Etil-alkohol i ostali alkoholi, bilo
2207 20 00 00 12,00 30,00 0.00 0.00 27.00 27.00 30.00 30.00 0.00 30.00 30.00
koje jačine, denaturisani
Nedenaturisan etil-alkohol
alkoholne jačine manje od 80%
2208
vol.; rakije, likeri
i ostala alkoholna pića:
2208 30 - Viski:
- - bourbon viski, u sudovima:
2208 30 11 00 - - - ne preko 2 l 0,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 30.00 30.00 0.00 30.00 30.00
2208 30 19 00 - - - preko 2 l 0,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 30.00 30.00 0.00 30.00 30.00
- - škotski viski:
- - - viski od ječmenog slada,
2208 30 30 00 0,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 30.00 30.00 0.00 30.00 30.00
nemešani (single malt whisky)
- - - viski od ječmenog slada,
mešani (blended malt whisky), u
sudovima:
2208 30 41 00 - - - - ne preko 2 l 0,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 30.00 30.00 0.00 30.00 30.00
2208 30 49 00 - - - - preko 2 l 0,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 30.00 30.00 0.00 30.00 30.00
- - - viski od ječma i drugih žitarica,
nemešani (single grain whisky) ili
viski od ječma i drugih žitarica,
mešani (blended grain whisky), u
sudovima:
2208 30 61 00 - - - - ne preko 2 l 0,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 30.00 30.00 0.00 30.00 30.00
2208 30 69 00 - - - - preko 2 l 0,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 30.00 30.00 0.00 30.00 30.00

Iznos u
CEFTA EFTA
din/kg/lit/kom
CEFTA Lihtenštajn
2013. iz EU od 1. jula 2013.)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
- - - ostali viski, mešani (blended
whisky), u sudovima
2208 30 71 00 - - - - ne preko 2 l 0,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 30.00 30.00 0.00 30.00 30.00
2208 30 79 00 - - - - preko 2 l 0,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 30.00 30.00 0.00 30.00 30.00
- - ostali, u sudovima:
2208 30 82 00 - - - ne preko 2 l 0,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 30.00 30.00 0.00 30.00 30.00
2208 30 88 00 - - - preko 2 l 0,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 30.00 30.00 0.00 30.00 30.00
2208 90 - Ostalo:
- - arak, u sudovima:
2208 90 11 00 - - - ne preko 2 l 0,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 30.00 30.00 0.00 30.00 30.00
2208 90 19 00 - - - preko 2 l 0,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 30.00 30.00 0.00 30.00 30.00
- - šljivovica, kruškovača,
trešnjevača ili višnjevača
(isključujući likere),
u sudovima:
2208 90 33 00 - - - ne preko 2 l 9,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 30.00 30.00 0.00 30.00 30.00
2208 90 38 00 - - - preko 2 l 9,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 30.00 30.00 0.00 30.00 30.00
- - ostale rakije i ostala žestoka
alkoholna pića, u sudovima:
- - - ne preko 2 l:
2208 90 41 00 - - - - ouzo 0,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 30.00 30.00 0.00 30.00 30.00
- - - - ostalo:
- - - - - rakije (isključujući likere):
- - - - - - dobijene destilacijom voća:
2208 90 45 00 - - - - - - - kalvados 0,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 30.00 30.00 0.00 30.00 30.00
2208 90 48 00 - - - - - - - ostalo 9,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 30.00 30.00 0.00 30.00 30.00
- - - - - - ostalo:
2208 90 54 00 - - - - - - - tekila 0,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 30.00 30.00 0.00 30.00 30.00
2208 90 5600 - - - - - - - ostalo 0,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 30.00 30.00 0.00 30.00 30.00
- - - - - ostala žestoka alkoholna
2208 90 69 00 0,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 30.00 30.00 0.00 30.00 30.00
pića
- - - preko 2 l:
- - - - rakije (isključujući likere):
2208 90 71 00 - - - - - dobijene destilacijom voća 0,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 30.00 30.00 0.00 30.00 30.00
2208 90 75 00 - - - - - tekila 0,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 30.00 30.00 0.00 30.00 30.00
2208 90 77 00 - - - - - ostale 0,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 30.00 30.00 0.00 30.00 30.00
2208 90 78 00 - - - - ostala žestoka alkoholna pića 0,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 30.00 30.00 0.00 30.00 30.00
- - nedenaturisani etil-alkohol sa
zapreminskom alkoholnom
jačinom manjom
od 80% vol., u sudovima:
2208 90 91 00 - - - ne preko 2 l 6,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 30.00 30.00 0.00 30.00 30.00
2208 90 99 00 - - - preko 2 l 6,00 30,00 0.00 0.00 30.00 30.00 30.00 30.00 0.00 30.00 30.00
Duvan, sirov ili neprerađen: otpaci
2401
od duvana:
2401 10 - Duvan, neižiljen:
- - svetli duvan sušen na vazduhu
2401 10 35 00
(light air - cured)
ex: tipa Berlej (uključujući Berlej
15,00 15,00 08/15.00 0.00 15.00 15.00 15.00 15.00 0.00 0.00 0.00
hibride)
- - duvan sušen u sušari (flue - cu-
2401 10 85 00
red)
ex: tipa Virdžinija 0,00 5,00 08/5.00 0.00 5.00 5.00 5.00 5.00 0.00 0.00 0.00
- Duvan, delimično ili potpuno
2401 20
ižiljen:
- - svetli duvan sušen na vazduhu
2401 20 35 00
(light air - cured)

Iznos u
CEFTA EFTA
din/kg/lit/kom
CEFTA Lihtenštajn
2013. iz EU od 1. jula 2013.)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
20,00 20,00 08/20.00 0.00 20.00 20.00 20.00 20.00 0.00 0.00 0.00
hibride), delimično ižiljen
25,00 25,00 08/25.00 0.00 25.00 25.00 25.00 25.00 0.00 0.00 0.00
hibride), potpuno ižiljen
- - duvan sušen u sušari (flue - cu-
2401 20 85 00
red)
ex: tipa Virdžinija, delimično ižiljen 0,00 7,00 08/7.00 0.00 7.00 7.00 7.00 7.00 0.00 0.00 0.00
ex: tipa Virdžinija, potpuno ižiljen 0,00 10,00 08/10.00 0.00 10.00 10.00 10.00 10.00 0.00 0.00 0.00
_______________
1
Zajednička kvota 500 t
2
U okviru zajedničke kvote 600 t
3
4
U okviru kvote 1500 t
5
U okviru zajedničke kvote od 200 t
6
U okviru zajedničke kvote od 100 t
7
8
Nadica Pantović, Božidarka Banović
KOMENTAR NOVE ODLUKE O ODREĐIVANJU

ROBE NA KOJU SE NE PLAĆAJU
UVOZNE DAŽBINE
V lada Republike Srbije je donela Odluku o određi-

vanju robe na koju se ne plaćaju uvozne dažbine
(„Sl. glasnik RS”, br. 124/2012, stupila na snagu
30.12.2012. godine, a primenjuje se od 1.1. do 31.12.2013.
godine - dalje: Odluka).
nim oznakama (409 tar. oznaka), čime se preciznije utvr-
đuje roba za koju ova povlastica važi i na taj način posti-
že veća pravna sigurnost. U svemu ostalom se prenose
odredbe prethodne odluke.
Tačkom 3. Odluke propisano je da se radi ostvariva-
Odlukom se utvrđuje roba (oprema) na koju se ne nja prava na uvoz opreme iz tačke 2. ove odluke, uz zah-
plaćaju uvozne dažbine, kao i rokovi i uslovi za ostva- tev za uvoz opreme, carinskom organu podnosi:
rivanje prava za oslobođenje od plaćanja uvoznih 1) izjava
korisnika da se oprema uvozi za novu ili pro-
dažbina. širenje postojeće proizvodnje, modernizaciju proi-
Ova odluka se razlikuje od prethodno važeće Odluke zvodnje i uvođenje nove, odnosno osavremenjavanje
o određivanju robe na koju se ne plaćaju uvozne dažbine postojeće tehnologije i koristi isključivo za potrebe
(„Sl. glasnik RS”, br. 27/2010 i 48/2010) koja se primenju- sopstvene proizvodnje, i
je do 31.12.2012. godine po tome što je koncipirana na 2) potvrda
Privredne komore Srbije da se roba ne proi-
način da je nova oprema u tački 2. opredeljena po tarif- zvodi u zemlji.

Tačkom 4. Odluke uređeno je da radi ostvarivanja glasnik RS”, br. 18/2010 i 111/2012), tri godine od dana
prava na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina na stavljanja robe u slobodan promet.
uvoz opreme po osnovu uloga stranog lica u skladu sa Ako se oprema iz stava 1. ove tačke otuđi, dâ drugom
odredbama zakona kojim se uređuje strano ulaganje, na upotrebu ili koristi u druge svrhe pre isteka roka od tri
korisnik povlastice carinskom organu podnosi: godine, na tu opremu plaćaju se uvozne dažbine. Visina
1) izvod iz Registra privrednih subjekata o visini uloga uvoznih dažbina se obračunava prema stanju robe i po
stranog ulagača u kapitalu privrednog društva, odno- propisima koji važe na dan podnošenja zahteva za obra-
sno o promenama na kapitalu privrednog društva sa čun i plaćanje uvoznih dažbina, odnosno na dan dono-
stranim ulogom po osnovu reinvestiranja dobiti, kao šenja rešenja o naplati uvoznih dažbina ako nije podnet
i datumu registracije stranog ulaganja; zahtev za obračun i plaćanje uvoznih dažbina.
2) izjavu o izgradnji objekta za korišćenje opreme koja Oprema iz tač. 2. i 4. ove odluke koja je stavljena u
je predmet povlastice, odnosno izjavu o datumu ot- slobodan promet u skladu sa odredbama ove odluke
počinjanja delatnosti u koju se vrši ulaganje, ili ugo- ostaje pod carinskim nadzorom. Carinski nadzor presta-
vor, odnosno odluku o reinvestiranju dobiti, ako se je kad prestanu i uslovi zbog kojih je oprema stavljena
ulaganje vrši po osnovu reinvestiranja dobiti. u slobodan promet bez plaćanja uvoznih dažbina, kad
Carinski organ na osnovu podnetog zahteva i prilo- se oprema izveze ili uništi ili kad je dopuštena upotreba
ženih dokaza donosi rešenje o oslobađanju od plaćanja opreme u druge svrhe od onih koje su propisane ovom
uvoznih dažbina na uvoz opreme. odlukom, i kada su uvozne dažbine plaćene. •
Oprema iz tač. 2. i 4. ove odluke podleže carinskom
nadzoru u skladu sa članom 108. Carinskog zakona („Sl. Tatjana Stanić
KOMENTAR NOVOG PRAVILNIKA O NAČINU

I POSTUPKU OSTVARIVANJA PORESKIH
OSLOBOĐENJA KOD PDV SA PRAVOM NA
ODBITAK PRETHODNOG POREZA
O dredbama člana 24. Zakona o porezu na dodatu

vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004
- ispr., 61/2005, 61/2007 i 93/2012 - dalje: Zakon)
propisana su poreska oslobođenja za promet dobara i
usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza. Pra-
5. Zakona o izmenama i dopunama Zakona promenjen
je stav 3. člana 25. Zakona o porezu na dodatu vrednost
(„Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005 i
61/2007) koji je sadržao ovlašćenje ministru da donese
podzakonski akt kojim će urediti način i postupak ostva-
vilnikom o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslo- rivanja poreskih oslobođenja kod PDV bez prava na odbi-
bođenja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak pret- tak prethodnog poreza i propisano da ministar uređuje
hodnog poreza („Sl. glasnik RS”, br. 124/2004, 140/2004, šta se smatra pojedinim dobrima i uslugama iz člana 25.
27/2005, 54/2005, 68/2005, 58/2006, 112/2006, 63/2007,
stav 2. Zakona. Iz tog razloga (zbog različito utvrđenih
99/2010, 4/2011, 24/2011 i 79/2011 - dalje: Pravilnik) ure-
đeni su način i postupak ostvarivanja ovih poreskih pravnih osnova) je bilo neophodno doneti dva nova pra-
oslobođenja. Odredbama člana 16. Zakona o izmenama vilnika kojima se uređuju poreska oslobođenja kod PDV,
i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. i to: Pravilnik o načinu i postupku ostvarivanja poreskih
glasnik RS”, br. 93/2012 - dalje: Zakon o izmenama i dopu- oslobođenja kod PDV sa pravom na odbitak prethodnog
nama Zakona) dopunjen je član 24. stav 1. Zakona o po- poreza (dalje: Pravilnik o primeni člana 24. Zakona) i Pra-
rezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, vilnik o utvrđivanju pojedinih dobara i usluga iz člana 25.
86/2004 - ispr., 61/2005 i 61/2007) i izvršene su izmene Zakona o porezu na dodatu vrednost, koji su objavljeni
pojedinih odredaba tog člana. Odredbom člana 17. stav u „Sl. glasniku RS”, br. 120/2012, od 21.12.2012. godine.

Oba pravilnika stupaju na snagu 1. januara 2013. godine, - overenu

kopiju deklaracije kojom se dokazuje da su
kada i prestaje da važi Pravilnik. dobra uneta u slobodnu zonu, u skladu sa carinskim
Pravilnikom o primeni člana 24. Zakona uređuju se propisima.
način i postupak ostvarivanja poreskih oslobođenja kod Ako je naknada, odnosno deo naknade plaćen pre
prometa dobara i usluga koji je oslobođen PDV sa pra- izvršenog unosa dobara u slobodnu zonu, korisnik slo-
vom na odbitak prethodnog poreza. U ovom komentaru bodne zone - primalac dobara koji je za taj promet pore-
ćemo se fokusirati na novine koje Pravilnik o primeni čla- ski dužnik u skladu sa Zakonom može da ostvari poresko
na 24. Zakona donosi u odnosu na Pravilnik. oslobođenje ako poseduje dokument preduzeća kojim
U odnosu na Pravilnik nisu menjani način i postupak se potvrđuje da između preduzeća i korisnika slobodne
ostvarivanja poreskog oslobođenja sa pravom na odbi- zone - primaoca dobara postoji važeći ugovor o korišće-
tak prethodnog poreza za promet: nju slobodne zone.
- usluga povezanih sa uvozom dobara, Poresko oslobođenje za promet dobara i usluga u
- dobara koja se šalju ili otpremaju u inostranstvo, slobodnoj zoni, obveznik koji vrši promet dobara i uslu-
- usluga oplemenjivanja, opravke ili ugradnje, ga može da ostvari ako poseduje:
- usluga povezanih sa izvozom, tranzitom i privremenim - dokument
preduzeća kojim se potvrđuje da između
uvozom dobara, preduzeća i korisnika slobodne zone - primaoca doba-
- usluga međunarodnog prevoza lica u vazdušnom sao- ra, odnosno usluga postoji važeći ugovor o korišćenju
braćaju, letelica i dobara i usluga namenjenih neposred- slobodne zone;
nim potrebama letelica, - račun
obveznika koji vrši promet dobara i usluga u slo-
- usluga međunarodnog prevoza lica brodovima u reč- bodnoj zoni korisniku slobodne zone - primaocu doba-
nom saobraćaju, brodova i dobara i usluga namenjenih ra, odnosno usluga;
neposrednim potrebama brodova, i
- izjavu
korisnika zone da se radi o dobrima i uslugama
- dobara i usluga diplomatskim i konzularnim predstav- za koje bi obveznik - primalac dobara, odnosno usluga
ništvima i međunarodnim organizacijama. imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi ta
dobra ili usluge nabavljao za potrebe obavljanja delat-
Slobodne zone, carinsko skladištenje nosti van slobodne zone.
Iste dokaze treba da poseduje i obveznik koji vrši
i slobodne carinske prodavnice promet dobara i usluga, ako je naknada, odnosno deo
naknade naplaćen pre izvršenog prometa dobara i uslu-
Pored poreskog oslobođenja za unos dobara u slo- ga koji se vrši u slobodnoj zoni.
bodnu zonu i za promet prevoznih i drugih usluga koje Ako je za promet dobara i usluga u slobodnoj zoni ko-
su neposredno povezane sa unosom dobara u slobodnu risnik slobodne zone - primalac dobara, odnosno usluga
zonu, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona propi- poreski dužnik u skladu sa Zakonom, poresko oslobođe-
sano je i poresko oslobođenje za promet dobara i usluga nje može da ostvari ako poseduje:
u slobodnoj zoni i promet dobara koja su u postupku ca-
rinskog skladištenja. - dokument
preduzeća kojim se potvrđuje da između
Za ostvarivanje poreskog oslobođenja za promet preduzeća i korisnika slobodne zone - primaoca doba-
prevoznih i drugih usluga koje su neposredno poveza- ra, odnosno usluga postoji važeći ugovor o korišćenju
ne sa unosom dobara u slobodnu zonu, Pravilnikom o slobodne zone;
primeni člana 24. Zakona propisani su isti dokazi koji su - račun
obveznika koji vrši promet dobara i usluga u slo-
bili propisani i Pravilnikom. bodnoj zoni korisniku slobodne zone - primaocu doba-
Za razliku od Pravilnika, Pravilnik o primeni člana 24. ra, odnosno usluga.
Zakona, pored dokaza koje treba da poseduje obveznik Korisnik slobodne zone - primalac dobara i usluga ko-
PDV koji vrši promet za koji je taj obveznik poreski duž- ji je za taj promet poreski dužnik u skladu sa Zakonom
nik, propisuje i koje dokaze treba da poseduje korisnik može da ostvari poresko oslobođenje u slučaju kada je
slobodne zone - primalac dobara koji je poreski dužnik naknadu, odnosno deo naknade platio pre izvršenog
u skladu sa Zakonom za promet dobara koja se unose u prometa dobara i usluga u slobodnoj zoni, ako posedu-
slobodnu zonu. Korisnik slobodne zone - primalac doba- je dokument preduzeća kojim se potvrđuje da između
ra koji je poreski dužnik u skladu sa Zakonom, može da preduzeća i korisnika slobodne zone - primaoca dobara,
ostvari poresko oslobođenje za promet dobara koja se odnosno usluga postoji važeći ugovor o korišćenju slo-
unose u slobodnu zonu ako poseduje: bodne zone.
- dokument preduzeća kojim se potvrđuje da između Poresko oslobođenje za promet dobara koja su u
preduzeća i korisnika slobodne zone - primaoca dobara postupku carinskog skladištenja, obveznik koji vrši pro-
postoji važeći ugovor o korišćenju slobodne zone; met, odnosno primalac dobara koji je za taj promet po-
- račun isporučioca dobara koja se unose u slobodnu reski dužnik u skladu sa Zakonom može da ostvari ako
zonu; poseduje:

- deklaraciju, odnosno overenu kopiju deklaracije kojom poreskih oslobođenja, kao i poreskog oslobođenja kod
se dokazuje da su dobra u postupku carinskog skladi- uvoza dobara koji je oslobođen PDV u skladu sa odred-
štenja, u skladu sa carinskim propisima; bom člana 26. stav 1. tačka 1), a u vezi sa članom 24. stav
- račun za isporuku dobara overen od strane nadležnog 1. tač. 16a) - 16v) Zakona.
carinskog organa. Za razliku od Pravilnika, Pravilnik o primeni člana 24.
Nadležni carinski organ overava račun za isporuku Zakona propisuje način i postupak ostvarivanja navede-
dobara ako su dobra u trenutku prometa bila u postup- nih poreskih oslobođenja u slučaju kada je za konkretan
ku carinskog skladištenja. promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV u smislu
Ako je naknada, odnosno deo naknade naplaćen, člana 24. stav 1. tač. 16a) - 16v) Zakona, poreski dužnik
odnosno plaćen pre izvršenog prometa dobara koja su primalac tih dobara i usluga.
u postupku carinskog skladištenja, obveznik koji vrši Pored toga, Pravilnik o primeni člana 24. Zakona
promet, odnosno primalac koji je za taj promet poreski propisuje i način i postupak ostvarivanja poreskih oslo-
dužnik u skladu sa Zakonom može da ostvari poresko bođenja za promet dobara i usluga koji se vrši u skladu
oslobođenje ako poseduje deklaraciju, odnosno overe- sa ugovorima o donaciji zaključenim sa državnom zajed-
nu kopiju deklaracije kojom se dokazuje da su dobra u nicom Srbija i Crna Gora ili sa Republikom Srbijom, pod
postupku carinskog skladištenja, u skladu sa carinskim uslovom da je tim ugovorima predviđeno da se iz dobi-
propisima. jenih novčanih sredstava neće plaćati troškovi poreza,
Za ostvarivanje poreskog oslobođenja za promet do- a koji se finansira sredstvima donacije Evropske unije,
bara koja se neposredno otpremaju u slobodne carin- preko Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, u
ske prodavnice i za isporuku dobara iz slobodnih carin- slučaju kada Delegacija angažuje domaće ili strano lice
skih prodavnica, Pravilnikom o primeni člana 24. Zakona za promet dobara i usluga u okviru realizacije projekta u
propisani su isti dokazi kao i Pravilnikom. Republici Srbiji, može da se ostvari ako se naknada za taj
promet naplaćuje neposredno od Delegacije, odnosno
stranog lica. Ovde se uglavnom radi o prometu dobara
Ugovori o donaciji, ugovori i usluga koji se vrši u okviru sprovođenja raznih pro-
o kreditu, odnosno zajmu i jekata i izvršenju ugovora koji se finansiraju kroz IPA
programe Evropske unije. Prema Pravilniku se poresko
drugi međunarodni ugovori oslobođenje u ovim slučajevima ostvarivalo na isti način
kao i u slučajevima poreskih oslobođenja na osnovu dru-
Odredbama člana 24. stav 1. tač. 16a) - 16v) Zakona gih ugovora o donaciji. Međutim, pojavila se potreba da
propisana su poreska oslobođenja sa pravom na odbi- se, radi što efikasnijeg sprovođenja pomenutih projeka-
tak prethodnog poreza za promet dobara i usluga koji se ta i izvršenja ugovora, drugačije urede način i postupak
vrši u skladu sa ugovorima o donaciji, ugovorima o kre- ostvarivanja poreskih oslobođenja u tim slučajevima i
ditu, odnosno zajmu i drugim međunarodnim ugovori- precizno utvrdi procedura izdavanja i overe potvrda o
ma. Odredbama čl. 27. - 43. Pravilnika o primeni člana 24. poreskom oslobođenju za donacije, kao i da se precizno
Zakona propisani su način i postupak ostvarivanja ovih utvrdi položaj svih učesnika u toj proceduri. •

KOMENTAR UREDBE O IZMENAMA UREDBE

O KRITERIJUMIMA NA OSNOVU KOJIH SE
UTVRĐUJE ŠTA SE, U SMISLU ZAKONA O
POREZU NA DODATU VREDNOST, SMATRA
PRETEŽNIM PROMETOM DOBARA
U INOSTRANSTVO
O dredbom člana 52. stav 1. Zakona o porezu na

dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004,
86/2004 - ispravka, 61/2005, 61/2007 i 93/2012 -
dalje: Zakon) propisano je da ako je iznos prethodnog
poreza veći od poreske obaveze, obveznik ima pravo na
tekuće godine do isteka poreskog perioda za koji pod-
nosi poresku prijavu izvršio izvoz dobara čija je vrednost
u odnosu na ukupan promet dobara i usluga u istom pe-
riodu veća od 70%, odnosno najmanje 10.000.000 evra.
Imajući u vidu da je jedan od ciljeva Vlade Republike
povraćaj razlike. Srbije povećanje izvoza, Vlada Republike Srbije je done-
Prema odredbi stava 2. istog člana Zakona, ako se la Uredbu o izmenama Uredbe o kriterijumima na osno-
obveznik ne opredeli za povraćaj iz stava 1. tog člana, vu kojih se utvrđuje šta se, u smislu Zakona o porezu na
razlika se priznaje kao poreski kredit. dodatu vrednost, smatra pretežnim prometom dobara u
Saglasno odredbi člana 52. stav 3. Zakona, poreski inostranstvo („Sl. glasnik RS”, broj 4/2013 - dalje: Ured-
obveznik može da traži povraćaj neiskorišćenog izno- ba o izmenama Uredbe) od 13.01.2013. godine, kojom
sa poreskog kredita iz stava 2. tog člana podnošenjem je propisano da se obveznicima PDV koji pretežno vrše
zahteva, najranije istekom roka za podnošenje poreske promet dobara u inostranstvo, smatraju obveznici PDV
prijave za tekući poreski period. koji su u prethodnoj kalendarskoj godini, odnosno u pe-
Prema odredbi člana 52. stav 4. Zakona, povraćaj iz riodu od 1. januara tekuće godine do isteka poreskog
st. 1. i 3. tog člana vrši se najkasnije u roku od 45 dana, perioda za koji podnose poresku prijavu, ostvarili izvoz
odnosno u roku od 15 dana za obveznike koji pretežno dobara veći od 50% u odnosu na ukupan promet dobara
vrše promet dobara u inostranstvo, po isteku roka za i usluga, odnosno najmanje 10.000.000 dinara.
predaju poreske prijave, odnosno od dana podnošenja Naime, odredbom člana 2. Uredbe o izmenama
zahteva iz stava 3. tog člana. Uredbe izmenjen je član 2. stav 1. Uredbe, tako da se
Odredbom člana 2. stav 1. Uredbe o kriterijumima na pretežnim prometom dobara u inostranstvo smatra
osnovu kojih se utvrđuje šta se, u smislu Zakona o porezu izvoz dobara obveznika PDV čija je vrednost u odnosu
na dodatu vrednost, smatra pretežnim prometom doba- na vrednost ukupnog prometa dobara i usluga veća od
ra u inostranstvo („Službeni glasnik RS”, br. 124/2004 i 50%, odnosno najmanje 10.000.000 evra, iskazanih u fi-
27/2005 - dalje: Uredba) propisano je da se pretežnim nansijskom izveštaju za prethodnu kalendarsku godinu
prometom dobara u inostranstvo smatra izvoz dobara sastavljenom u skladu sa propisima o računovodstvu.
obveznika PDV čija je vrednost u odnosu na vrednost Odredbom člana 3. Uredbe o izmenama Uredbe iz-
ukupnog prometa dobara i usluga veća od 70%, odnosno menjen je član 3a stav 1. Uredbe, tako da se obveznikom
najmanje 10.000.000 evra, iskazanih u finansijskom izve- PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo
štaju za prethodnu kalendarsku godinu sastavljenom u smatra i obveznik PDV koji je u periodu od 1. januara te-
skladu sa propisima o računovodstvu. kuće godine do isteka poreskog perioda za koji podnosi
Prema odredbi člana 3a stav 1. Uredbe, obveznikom poresku prijavu izvršio izvoz dobara čija je vrednost u
PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo odnosu na ukupan promet dobara i usluga u istom pe-
smatra se i obveznik PDV koji je u periodu od 1. januara riodu veća od 50%, odnosno najmanje 10.000.000 evra.

Uredba o izmenama Uredbe stupa na snagu osmog cima koji pretežno vrše promet dobara u inostranstvo
dana od dana objavljivanja u „Sl. glasniku RS”, tj. 21. ja- smatraće se:
nuara 2013. godine. -o
bveznici PDV koji su u prethodnoj kalendarskoj go-
Donošenje Uredbe o izmenama Uredbe ima za cilj dini, odnosno u periodu od 1. januara tekuće godine
poboljšanje likvidnosti izvoznika proširivanjem obuhva- do isteka poreskog perioda za koji podnose poresku
ta privrednih subjekata koji se smatraju pretežno izvo- prijavu, ostvarili izvoz dobara od najmanje 10.000.000
zno orijentisanim, a koji imaju pravo na povraćaj poreza evra i
na dodatu vrednost u roku od 15 dana po isteku roka za -o
bveznici PDV koji su u prethodnoj kalendarskoj go-
predaju poreske prijave, odnosno od dana podnošenja dini, odnosno u periodu od 1. januara tekuće godine
zahteva za povraćaj neiskorišćenog poreskog kredita. do isteka poreskog perioda za koji podnose poresku
Prema tome, od dana stupanja na snagu Uredbe o iz- prijavu, ostvarili izvoz dobara veći od 50% u odnosu na
menama Uredbe (dakle, od 21.01.2013. godine), obvezni- ukupan promet dobara i usluga. •
KOMENTAR ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA
O AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMA
Posebna naknada se ne plaća na računare, računarsku opremu,
komponente i računarske memorije, osim ako neki od tih uređaja
ne bude naveden u uredbi Vlade Republike Srbije
D ana 15.12.2012. godine, Narodna skupština je na

Osmoj sednici drugog redovnog zasedanja, usvo-
jila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o au-
torskom i srodnim pravima („Sl. glasnik RS”, br. 119/2012
- dalje: Izmene i dopune Zakona) koji stupa na snagu
kopiranju. Pre nego što kažemo o kakvim je novinama
tačno reč, kratko ćemo se podsetiti na najvažnije činje-
nice koje se odnose na privatno kopiranje i posebnu
naknadu.
Pravo na posebnu naknadu iz člana 39. Zakona su-
osmog dana od dana objavljivanja u „Sl. glasniku RS”, štinski se vezuje za ograničenje autorskog prava iz čla-
odnosno 25.12.2012. godine, a primenjuje se od 1.1.2013. na 46. Zakona. Članom 46. stav 1. Zakona propisano je
godine. da fizičko lice može da umnožava primerke tuđeg autor-
skog dela bez odobrenja autora i bez plaćanja autorske
naknade, pod uslovom da to čini za svoje lične, neko-
Član 1. Zakona o izmenama i mercijalne potrebe. Na primer, ako neko snimi film sa
dopunama Zakona o autorskom televizije da bi ga pogledao sutradan, ili da bi imao svoju
sopstvenu kopiju u ličnoj filmskoj kolekciji, onda bi se
i srodnim pravima takvo umnožavanje moglo okarakterisati kao nekomer-
cijalno umnožavanje za potrebe fizičkog lica. Jasno je
Član 1. Izmena i dopuna Zakona unosi izvesne izme- međutim da u tom slučaju autor i izdavač trpe štetu, jer
ne u članu 39. Zakona o autorskom i srodnim pravima onaj koji je „narezao” film na prazan optički disk, najve-
(„Sl. glasnik RS”, br. 104/2009 i 99/2011 - dalje: Zakon) rovatnije neće taj film kupiti u legalnoj prodaji, od čega
On predviđa novine u pogledu naplate posebne na- bi i autor i izdavač imali neku korist.
knade, tačnije naknade od prodaje uređaja i praznih no- Faktički je nemoguće kontrolisati gde se to u našoj
sača zvuka, slike i teksta koji su namenjeni privatnom zemlji, u kom trenutku i u kom obimu kopiraju tuđa

autorska dela na nekomercijalnoj osnovi, pa je upravo „Listu tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji
iz tog razloga osmišljen sistem posebne naknade koji obaveza plaćanja posebne naknade prema uslovima iz st.
reguliše član 39. Zakona. Taj sistem predviđa da „autori 1 - 10. ovog člana utvrđuje Vlada (u daljem tekstu: uređaj i
dela za koja se, s obzirom na njihovu prirodu, može oče- predmet sa liste Vlade).”
kivati da će biti umnožavana za lične nekomercijalne po- Ako se pođe od ciljnog tumačenja ove norme, ve-
trebe na nosače zvuka, slike i teksta (književna, muzička, rujemo da je smisao da se plaćanje posebne naknade
filmska i dr.) imaju pravo na posebnu naknadu od uvoza, opredeli prema vrsti organizacije, odnosno, prema vrsti
odnosno prodaje tehničkih uređaja i praznih nosača zvu- prava koje ta organizacija kolektivno ostvaruje. Primera
ka, slike i teksta za koje se opravdano može pretpostaviti radi, fotokopir aparat je uređaj koji se nalazi na listi ure-
da će biti korišćeni za takvo umnožavanje.” đaja na koje se prema postojećoj Uredbi, plaća posebna
U najnovijim izmenama Zakona precizirano je u ko- naknada. Međutim, ta naknada ne plaća se organizacija-
jim slučajevima se ne plaća posebna naknada. Pored ma za kolektivno ostvarivanje prava koje danas, u ovom
postojećih izuzetaka, Izmenama i dopunama Zakona trenutku, postoje u Srbiji, a to su Sokoj, OFPS i PI. Zašto?
dodata su još dva (dodate su dve nove tačke na član 39. Zato što se fotokopir aparati ne koriste za umnožavanje
stav 6. Zakona). muzike, fonograma i interpretacija, dakle za umnoža-
Obveznici plaćanja posebne naknade neće tu na- vanje onih dela i predmeta srodnih prava čije autore i
knadu plaćati na: nosioce prava zastupaju te organizacije. Takva posebna
„4) tehničke uređaje i prazne nosače zvuka, slike i teksta naknada biće plaćena organizaciji koja bi ostvarivala re-
koje potencijalni obveznik plaćanja naknade kupuje u prografska prava, a ona u Srbiji trenutno ne postoji. Ako
drugoj državi ili carinskoj teritoriji, ako se oni nepo- bi jedan uređaj sa liste Vlade, eventualno imao veći broj
sredno isporučuju u drugu državu ili carinsku terito- funkcija, mogla bi da postoji nedoumica kojoj organiza-
riju ili ako ih potencijalni obveznik plaćanja naknade ciji bi trebalo platiti posebnu naknadu, a nikako, da li se
posle sprovedenog odgovarajućeg carinskog postup- posebna naknada na taj uređaj plaća. To je jasno, jer da
ka otprema sa teritorije Republike Srbije; se na taj uređaj ne plaća naknada, kako je gore rečeno,
5) računare, računarsku opremu, komponente i računar- Vlada takav uređaj ne bi ni stavila na listu. Ovako, ova
ske memorije, izuzev ako neki od tih uređaja nije izriči- odredba stvara konfuziju jer s jedne strane, u članu 39.
to naveden u listi iz stava 12. ovog člana.” stav 12. se suštinski kaže da „Vlada utvrđuje listu uređaja
Članom 39. stav 6. tačka 5) Zakona utvrđeno je da za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknade”, dok
se posebna naknada ne plaća na računare, računarsku u narednom stavu stoji odredba koja to suštinski rela-
opremu, komponente i računarske memorije, osim ako tivizuje i kaže „u slučaju sumnje da li se za neki uređaj ili
neki od tih uređaja ne bude naveden u uredbi Vlade Re- predmet sa liste Vlade koji ima više funkcija plaća poseb-
publike Srbije. U ovom trenutku, još uvek važi Uredba na naknada (....)”.
o utvrđivanju liste tehničkih uređaja i predmeta za koje
postoji obaveza plaćanja posebne naknade nosiocima
autorskog i srodnih prava („Sl. glasnik RS”, br. 45/2010 Član 2. Zakona o izmenama i
- dalje: Uredba). Na toj listi, postoje samo dva uređaja dopunama Zakona o autorskom
koji se mogu okarakterisati kao računarske komponen-
te, na koje se plaća posebna naknada organizacijama i srodnim pravima
Sokoj, OFPS i PI. To su: CD rezači i DVD rezači, kao ra-
čunarske komponente. Pored tih uređaja, na listi su još Član 2. Izmena i dopuna Zakona predviđa izmene u
i fleš diskovi, kao računarske memorije. Budući da je pogledu člana 127. To je član koji uređuje više pitanja,
spomenuta uredba još uvek na snazi, na te uređaje se pored ostalog i pitanje pregovora između organizacije
plaća posebna naknada, bez obzira na odredbu člana proizvođača fonograma i organizacije koja zastupa in-
39. stav 6. tačka 5) Zakona. Ako Vlada bude donela novu terpretatore, a koji se odnose na naplatu jedinstvene
Uredbu iz koje bi isključila te uređaje sa liste, obaveza naknade za javno saopštavanje fonograma i interpreta-
plaćanja posebne naknade, jasno, više ne bi postojala. cija. Dakle, interpretatori i proizvođači fonograma za-
Nedoumicu stvara novi stav 13. člana 39, koji predvi- jednički naplaćuju naknadu od korisnika za korišćenje
đa sledeće: interpretacija i fonograma.
„U slučaju sumnje da li se za neki uređaj ili predmet sa Član 127. stav 3. Zakona predviđa:
liste Vlade koji ima više funkcija plaća posebna naknada, „Naknada iz stava 1. ovog člana i interpretatorska na-
postojanje obaveze plaćanja posebne naknade utvrđuje knada iz člana 117. ovog zakona naplaćuju se od korisnika
se na osnovu prevashodne namene uređaja ili predmeta.” u vidu jedinstvene naknade. Naplatu jedinstvene naknade
Ako se neki uređaj nalazi na listi koja je utvrđena vrši jedna organizacija, određena ugovorom zaključenim
Uredbom, onda se na taj uređaj svakako plaća posebna između organizacije interpretatora i organizacije proizvo-
naknada, inače on se na listi ne bi ni nalazio. Stoga je đača fonograma.”
citirana odredba u kontradikciji sa odredbom stava 12. U Izmenama i dopunama Zakona, u novom stavu
člana 39. Zakona, koja glasi: 4. člana 127, predviđa se, kao novina, to da o početku

pregovora između organizacije proizvođača fonograma potpuno odvojena od autorskog prava, moraju plaćati
i organizacije interpretatora, mora da bude obavešten naknade. Kada bi platili naknadu Sokoju, korisnici su sa
Zavod za intelektualnu svojinu i Ministarstvo nadležno negodovanjem primali vest da sada moraju da plaćaju
za poslove nauke. „nešto što su već platili”, jer nisu razlikovali muziku od
Stav 5. citiranog člana Zakona je takođe promenjen. interpretacija i fonograma. Uvođenjem jedne uplatnice,
Do sada je bilo predviđeno da ukoliko organizacije ne umesto dosadašnje dve, taj problem je sa aspekta kori-
postignu dogovor o tome ko će vršiti naplatu u roku od snika, zaista prevaziđen.
šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona,
odluku mora da donese Vlada Republike Srbije na pred-
log ministra nadležnog za poslove nauke. Sada je pred- Ali to ne znači da je takvo rešenje javni interes, jer
viđeno da će, ukoliko u roku od tri meseca dogovor ne interes korisnika ne mora nužno da reflektuje i javni
bude postignut, naknadu naplaćivati organizacija koja interes. Ovakvim rešenjem, zakonom se primoravaju
je prva osnovana. Taj stav glasi: određene kategorije nosilaca prava, rečju interpreta-
„Ukoliko organizacije ne zaključe ugovor iz stava 3. tori i proizvođači fonograma, da ih u prikupljanju na-
ovog člana u roku od tri meseca od dana započinjanja knade zastupa organizacija autora, kojoj oni suštinski
pregovora iz stava 4. ovog člana, jedinstvenu naplatu će nisu poverili svoja prava. Podsetimo se da autor ili nosi-
vršiti najstarija organizacija.” lac srodnog prava, kada pristupa nekoj organizaciji, na
Smatramo da je ovo rešenje bolje i da daleko više nju prenosi pravo da ga zastupa prema korisnicima. To
odgovara potrebama prakse. izričito piše u članu 153. Zakona, koji glasi:
Najzad, član 127. dobio je novi stav 10. koji glasi:
„Jedinstvena naknada za javno saopštavanje fono-
grama i na njima zabeležnih interpretacija naplaćuje se „U slučaju ostvarivanja isključivih imovinskih prava,
zajedno sa autorskom naknadom za javno saopštavanje nosioci autorskog, odnosno srodnih prava ugovorom na
muzičkih dela na način predviđen članom 156. st. 5. i 6. isključiv način ustupaju svoja prava organizaciji, sa nalo-
ovog zakona.” gom da ona u svoje ime a za njihov račun zaključuje ugo-
Ovom odredbom je predviđeno da će se naknada za vore sa korisnicima autorskih dela i predmeta srodnih
javno saopštavanje muzike, fonograma i interpretacija prava (u daljem tekstu: korisnici) o neisključivom ustupa-
naplaćivati kroz jednu uplatnicu. nju tih prava.”
Član 3. Zakona o izmenama i S jedne strane, Zakon garantuje autorima i nosiocima

dopunama Zakona o autorskom srodnih prava, da će ih zastupati ona organizacija kojoj
su svoja prava poverili, koja je njihova matična organiza-
i srodnim pravima cija i kojoj oni, najzad veruju. S druge strane, novi stav
5. člana 156. to pravo ukida i kaže da će interpretatore i
Ovaj član donosi značajne novine u pogledu načina proizvođače fonograma u pogledu naplate jedinstvene
naplate takozvane jedinstvene naknade za javno sa- naknade zastupati - ne oni koje su sami, na svojim skup-
opštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma. štinama odabrali, ne njihove matične organizacije, već -
Član 156. Zakona, dobio je novi stav 5. koji glasi: oni koje je odabrao neko drugi, rečju autori. To ne mora
„Naknada za javno saopštavanje muzičkih dela, kao da bude u njihovom interesu. Za takvo rešenje, ne stoji
samostalna naknada autora muzičkih dela i objedinjena, kao opravdanje ni to da će jedna uplatnica biti jeftinija
jedinstvena naknada interpretatora i proizvođača fono- za sve tri organizacije. To je pre svega pod znakom pita-
grama za javno saopštavanje interpretacija i fonograma, nja, niko to ne može da garantuje nosiocima prava, ali
iz razloga javnog interesa, prikupljaju se kroz mehanizam čak i da jeste tako, to ne znači da će takva naplata zaista
jedne uplatnice dostavljene korisnicima, na način odre- i biti u interesu proizvođača fonograma i interpretatora.
đen sporazumom koji postignu organizacije.” Možda su proizvođači fonograma i interpretatori spre-
Iako je u ovoj odredbi naglašeno da je javni interes mni da plate i više da bi imali kvalitetniju i efikasniju na-
taj koji je diktirao ovakvo rešenje, to je ipak diskutabil- platu svojih prava, kao što su mnogi od nas spremni da
no. Sigurno je jedno: jedna uplatnica kojom se naplaću- plate skupog, ali dobrog advokata, za kojeg verujemo
je naknada za javno saopštavanje muzike, interpretaci- da će biti sposoban da odbrani naše interese. U ovom
ja i fonograma, zaista olakšava život korisnicima. Njima slučaju zakonodavac ograničava tu slobodu interpreta-
će sigurno biti jednostavnije da umesto dosadašnje dve, torima i proizvođačima fonograma, zato da bi izašao u
dobiju jednu uplatnicu koja objedinjava muziku, fono- susret korisnicima, i to ne svim korisnicima, već samo
grame i interpretacije. jednoj kategoriji korisnika, onima koji javno saopštava-
Korisnici su do sada bili slabo upoznati sa sistemom ju njihova dela. Tu je interes proizvođača fonograma i
srodnih prava, fonogramima i interpretacijama, i često interpretatora podređen interesu korisnika koji javno
nisu bili svesni svoje obaveze da se i za ta prava, koja su saopštavaju muziku.

Član 6. stav 3. Zakona o obaveze koje ugovorne strane imaju jedna prema drugoj
na osnovu Bernske konvencije”.
izmenama i dopunama Zakona o Odredba dodatog člana 171a stav 5, koja predviđa da
autorskom i srodnim pravima. se „naknada za javno saopštavanje muzičkih dela, inter-
pretacije i fonograma u zanatskim radnjama ne plaća”, ni-
Odredbom člana 6. stav 3. Izmena i dopuna Zakona je u skladu sa gore citiranim odredbama međunarodnih
zanatske radnje u Republici Srbiji oslobođene su od sporazuma. Njome se ukida pravo autora na pravičnu
obaveze plaćanja autorske naknade za javno saopšta- naknadu, suprotno međunarodno preuzetim obaveza-
vanje muzike, fonograma i interpretacija. Pomenuta ma Republike Srbije da takvu naknadu svojim propisi-
odredba glasi: ma predvidi. Gore pomenutom odredbom se utvrđuje
„Naknada za javno saopštavanje muzičkih dela, inter- da će zanatske radnje moći slobodno da koriste muziku,
pretacije i fonograma u zanatskim radnjama se ne plaća.” interpretacije i fonograme, bez obaveze da nosiocima
Na taj način ukinut je „muzički dinar” za zanatske prava za to plate pravičnu naknadu.
radnje u Srbiji. Suprotno široko rasprostranjenom uve- Takođe, prava autora su apsolutnog karaktera, te
renju da je na ovaj način država ukinula još jedan nepra- autor može da zabrani korišćenje svog dela, uključujući
vedan „državni namet” koji je gušio našu privredu, isti- tu i javno saopštavanje svog dela. Odredbom člana 171a
na je da su zapravo suspendovana privatna prava jedne stav 4. Zakona, suprotno gore citiranim međunarodnim
društvene grupe - autora i nosilaca autorskog i srodnih sporazumima, to pravo mu se oduzima.
prava, u korist druge društvene grupe - vlasnika zanat- Prava autora mogu da budu ograničena, kroz institut
skih radnji. ograničenja i izuzetaka od autorskog prava, ali to takođe
Dobro je da se podsetimo nekih činjenica. mora da bude propisano u skladu sa međunarodno pre-
Član 75. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju uzetim obavezama. Član 13. TRIPS Ugovora predviđa da
predviđa da će Republika Srbija „preduzeti sve neophod- će „članice svesti ograničenja i izuzetke od ekskluzivnih
ne mere kako bi najkasnije 5 godina od stupanja na snagu prava na izvesne specijalne slučajeve koji nisu u suprot-
ovog Sporazuma obezbedila nivo zaštite intelektualne, nosti sa normalnim iskorišćavanjem dela i koji nerazumno
industrijske i komercijalne svojine koji je sličan nivou ko- ne vređaju legitimne interese titulara prava.” Ukratko i
ji postoji u Zajednici uključujući i delotvorna sredstva za uz izvesno uopštavanje, ako država članica TRIPS-a želi
sprovođenje tih prava”. da ograniči isključivo pravo autora da dozvoli ili zabrani
korišćenje svog autorskog dela, ona to može da učini po
U Aneksu VII Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju,
pravilu samo ako to nalaže javni interes. Na primer, au-
čiji je naslov „Prava intelektualne, industrijske i komerci-
torsko delo se može umnožavati i javno saopštavati bez
jalne svojine”, rečeno je da strane „potvrđuju značaj koji
dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade, ako je
pridaju obavezama koje proizlaze iz sledećih multilateral-
to potrebno radi vođenja sudskog postupka. Tu je jasan
nih konvencija”, gde su, pored ostalih, navedene:
opšti interes, koji je pretežan u odnosu na interes auto-
1) Bernska
konvencija o zaštiti književnih i umetničkih ra. Isključivo pravo autora da dozvoli ili zabrani umno-
dela; žavanje svog autorskog dela, ne sme da bude prepreka
2) Međunarodna
konvencija o zaštiti umetnika izvođa- ostvarenju jednog šireg i važnijeg društvenog interesa,
ča, proizvođača fonograma i ustanova za radio-difu- a to je nesmetano vođenje sudskih postupaka. S druge
ziju (Rimska konvencija); strane, u slučaju ograničenja autorskog prava u korist
3) WIPO
ugovor o autorskom pravu; zanatskih radnji, javni interes nije prisutan, ili barem ni-
4) WIPO ugovor o interpretacijama i fonogramima. je očigledan. U suštini, ovde se ograničava privatno pra-
Bernska konvencija o zaštiti književnih i umetničkih vo jedne društvene grupe - autora i nosilaca autorskog
dela predviđa u članu 11bis da „autori književnih i umet- prava, u korist privatnog prava druge društvene gru-
ničkih dela uživaju isključivo pravo da daju odobrenja za pe - vlasnika zanatskih radnji. Takvo ograničenje jeste
svako saopštavanje javnosti (....) svojih dela, i da za to u suprotnosti sa normalnim iskorišćavanjem autorskog
imaju pravo na „pravičnu naknadu”. U stavu 2. istog čla- dela, zato što se autorska dela uobičajeno iskorišćavaju
na, kaže se da se „prepušta zakonodavstvima zemalja u mnogim zanatskim radnjama, na primer, u frizerskim
Unije da utvrde uslove pod kojima će se vršiti prava na- salonima, dok sudsko ograničenje koje smo gore naveli,
vedena u stavu 1. ovog člana (...). One ni u kom slučaju ne nije u suprotnosti sa normalnim iskorišćavanjem autor-
smeju povrediti moralno pravo autora ni njegovo pravo skog dela, jer se autorska dela istina mogu, ali se ipak
na pravičnu naknadu koju će, u nedostatku sporazuma, uobičajeno ne umnožavaju u sudskim postupcima. U
utvrditi nadležan organ.” slučaju sudskog ograničenja, ne vređaju se nerazumno
WIPO Ugovor o autorskom pravu predviđa da „au- interesi autora, jer se relativno mali broj autorskih dela
tori književnih i umetničkih dela imaju isključivo pravo tako umnožava, ali se zato u slučaju ograničenja u ko-
da dozvole bilo kakvo saopštavanje javnosti svojih dela” rist zanatskih radnji interesi autora nerazumno vređa-
(Član 8). Takođe, član 1, stav (2) ovog ugovora predviđa ju, jer veliki broj korisnika ne plaća autorsku naknadu,
da „nijedna odredba ovog Ugovora ne derogira postojeće pa autori zbog toga trpe štetu.

Kompromisno rešenje bilo bi da se autorsko pravo organu Svetske trgovinske organizacije da naredi Sjedi-
ograniči u korist starih zanata, jer država ima opravdan njenim Američkim Državama da izmene pravo u skladu
interes da očuva ono što čini deo njene tradicije i kultur- sa TRIPS sporazumom.
ne istorije. Takođe, broj onih koji se bave starim zana- S druge strane „kućni izuzetak” koji se odnosi na
tima je veoma mali, pa oslobađanje te kategorije naših svega 13 do 19 procenata malih restorana, nije u suprot-
građana od obaveze plaćanja autorske naknade, ne bi nosti sa članom 13. TRIPS-a. Tu odredbu Sjedinjene Ame-
nerazumno vređalo interese naših autora. ričke Države nisu bile u obavezi da menjaju.
Napominjemo da je sličan problem svojevremeno U slučaju našeg zakona, sve zanatske radnje su oslo-
postojao i u Sjedinjenim Američkim Državama. bođene plaćanja naknade za korišćenje muzike, inter-
Dana 26.1.1999. godine, Evropska unija i njene dr- pretacija i fonograma.
žave članice su zahtevale konsultacije sa Sjedinjenim Još jedna značajna izmena nalazi se u članu 6. Izme-
Američkim Državama zbog toga što su odredbe člana na i dopuna Zakona. U pomenutom članu predviđeno
105(5) Zakona o autorskom pravu Sjedinjenih Američ- je i da:
kih Država bile u suprotnosti sa TRIPS sporazumom. U „Korisnike iz stava 1. ovog člana kategoriše repre-
praksi, spor je nastao oko pitanja legalnosti puštanja zentativno udruženje korisnika za teritoriju Republike
muzike preko radija i televizije u barovima, restorani- Srbije.”
ma i maloprodajnim objektima, bez plaćanja naknade Ovim je utvrđeno da korisnici praktično određuju,
autorima i nosiocima srodnih prava. Obe strane su se u velikoj meri, koliku će naknadu plaćati autorima i no-
uključile u proces rešavanja ovog spora kroz postupak siocima prava. To je grubo zadiranje u privatna prava
pred Svetskom trgovinskom organizacijom (WTO Dispu- autora i nosilaca srodnih prava, suprotno članu 11bis
te Settlement). Bernske konvencije. Taj član predviđa:
Najpre je Evropska unija izjavila žalbu protiv Sjedi- „Prepušta se zakonodavstvima zemalja Unije da utvr-
njenih Američkih Država i zatražila konsultacije u vezi sa de uslove pod kojima će se vršiti prava navedena u stavu
sporom. Navedeno je da američki Zakon o autorskom 1. ovog člana, ali ovi uslovi će biti strogo ograničeni na ze-
pravu, odredba 110(5), predviđa dva izuzetka od autor- mlje koje ih budu propisale. Oni ni u kom slučaju ne smeju
sko pravne zaštite, i to: povrediti moralno pravo autora ni njegovo pravo na pra-
1) „poslovni
izuzetak” koji dozvoljava restoranima, ba- vičnu naknadu koju će, u nedostatku sporazuma, utvrditi
rovima i maloprodajnim objektima, ako ne prelaze nadležni organ.”
određenu veličinu i imaju tačno određenu opremu za Iz gore citirane norme Bernske konvencije, koja je
reprodukovanje muzike, da javno saopštavaju emito- deo našeg pravnog sistema i najvažniji međunarodni
vane sadržaje bez plaćanja naknade. ugovor iz oblasti autorskog prava, proizlazi da autori i
2) „kućni izuzetak” daje pravo manjim restoranima da, nosioci srodnih prava imaju pravo na pravičnu nakna-
bez obaveze plaćanja naknade, pod uslovom da ko- du, sasvim precizno - da budu pravično plaćeni zato što
riste onu opremu za emitovanje koja se uobičajeno neko koristi njihovu muziku, interpretacije i fonogra-
koristi u privatnoj sferi, javno saopštavaju emitovane me. Do te pravične naknade se dolazi dogovorom, ona-
sadržaje (kako je rečeno da pojačaju muziku). ko kako predviđa Bernska konvencija i kako je predvi-
Član 13. TRPIS sporazuma predviđa da će „članice đao Zakon o autorskom i srodnim pravima („Sl. glasnik
svesti ograničenja ili izuzetke od ekskluzivnih prava na RS”, br. 104/2009). U nedostatku dogovora između au-
izvesne specijalne slučajeve koji nisu u suprotnosti sa tora i korisnika, o pravičnoj naknadi će odlučiti nadležan
normalnim iskorišćavanjem dela i koji nerazumno ne vre- organ. Takvo rešenje za formiranje tarifa i sada važi za
đaju interese nosilaca prava” i 2) član 9(2) predviđa da sve oblike korišćenja autorskih dela i predmeta srodnih
će se potpisnici TRIPS sporazuma pridržavati članova prava. Nije dobro što to više ne važi za javno saopšta-
1-21 Bernske konvencije. Podnosilac tužbe je posebno vanje. U slučaju javnog saopštavanja, međutim, o tome
pomenuo član 11(1) Bernske konvencije koji predviđa šta je pravična naknada, već je odlučio Zakonodavac,
da „autori dramskih, dramsko-muzičkih i muzičkih dela tako što je limitirao maksimalne iznose koji se mogu
uživaju isključivo pravo da daju odobrenje 1) za javno pri- naplatiti od korisnika za javno saopštavanje i tako što
kazivanje i izvođenje svojih dela, podrazumevajući javna je dao pravo korisnicima da sami sebe kategorišu i tako
prikazivanja i izvođenja svim sredstvima ili postupcima, 2) neposredno utiču na visinu naknade. Još je čudnije to
za javno prenošenje svim sredstvima prikazivanja i izvo- što je takvu izvanrednu privilegiju zakonodavac priznao
đenja svojih dela.” samo jednoj kategoriji korisnika, onima koji muziku jav-
Panel je konstatovao da suštinska većina restorana no saopštavaju, a ne i drugim, na primer emiterima. Isti-
(73%) i više od 50% maloprodajnih objekata, spadaju u na je da će odluku o tarifi za javno saopštavanje doneti
„poslovni izuzetak”, te da bi njihovo oslobađanje od pla- Zavod za intelektualnu svojinu na osnovu zakona i svih
ćanja naknade za korišćenje muzike nerazumno vređalo činjenica i okolnosti svakog konkretnog slučaja, ali će taj
interese autora, što je suprotno članu 13. TRIPS spo- državni organ, pored ostalog, biti dužan da se u donoše-
razuma, a samim tim i članu 11. Bernske konvencije. U nju takve odluke pridržava i spomenute kategorizacije.
odnosu na taj izuzetak, Panel je predložio nadležnom Naravno, Zavod će pre svega biti dužan da se pridržava

člana 171. Zakona, gde je precizno rečeno šta se sve mo- Srbiju, kao njihova vrednost uzima se njihova nabavna
ra uzeti u obzir prilikom donošenja tarife za javno sa- cena preračunata u dinare po kursu na dan njihovog
opštavanje i tu je reč o imperativnoj normi koju Zavod carinjenja, uvećana za carinu), kao i posebna naknada
mora da poštuje. Postavlja se pitanje, šta ako u izradi koja se plaća na nosače zvuka, slike i teksta, na 3% od
kategorizacije, koja nije nadležnost Zavoda, ne budu njihove prodajne vrednosti.
poštovani principi iz člana 171. Zakona? Takođe, ovde se
otvara još jedno važno pitanje: ko je ovlašćen da izvrši
kategorizaciju? Član 10. Zakona o izmenama i
Odredba novog člana 171a kaže sledeće: dopunama zakona o autorskom
„Korisnike iz stava 1. ovog člana kategoriše repre-
zentativno udruženje korisnika za teritoriju Republike i srodnim pravima
Srbije”.
U ovom trenutku ne postoji reprezentativno udru- Pomenutim članom predviđeno je da će umesto
ženje korisnika autorskih dela i predmeta srodnih prava dosadašnje Komisije za autorsko i srodna prava, o ta-
za teritoriju Republike Srbije. Drugo, sasvim je moguće rifama organizacija za kolektivno ostvarivanje autor-
da ima više udruženja koja pretenduju da imaju repre- skog i srodnih prava odlučivati Zavod za intelektualnu
zentativnost u pogledu određenih kategorija korisnika, svojinu.
pa se postavlja pitanje, kako postupiti u takvoj situaciji? Spomenuta odredba Zakona glasi:
Odgovor je u članu 174. Zakona. „Saglasnost na predlog tarife koju predlažu organiza-
Član 174. Zakona, predviđa sledeće: cije daje Zavod za intelektualnu svojinu.”
„Kao reprezentativno smatra se ono udruženje kori- Smatramo da je ovo dobro rešenje.
snika koje na teritoriji Republike Srbije predstavlja veći- U pogledu pitanja nadležnosti za rešavanje tarifnih
nu korisnika iz određene delatnosti, odnosno ono kome sporova, u svetu postoje različita rešenja. U Velikoj Bri-
je reprezentativnost priznata na osnovu drugih propisa. taniji primera radi, tarifne sporove rešava „Tribunal za
Ako nema takvog udruženja, reprezentativnost će se autorsko pravo” (Copyright Tribunal), koji je deo sud-
utvrđivati na osnovu broja korisnika koje udruženje pred- skog sistema Velike Britanije. Ustanovljen je na osnovu
stavlja, aktivnosti udruženja, stepena organizovanosti britanskog Zakona o autorskom pravu, dizajnu i paten-
udruženja i slično.” tima iz 1988. godine i njegova je jedina uloga da reša-
Zavod za intelektualnu svojinu ovlašćen je da re- va tarifne sporove između organizacija i korisnika. Taj
prezentativnost određenog udruženja proveri. Drugim tribunal ne rešava slučajeve piraterije, ili neke druge
rečima, reprezentativnost se ne podrazumeva, već onaj primere povreda autorskog prava koje u Velikoj Britaniji
koji se na reprezentativnost poziva, mora tu reprezen- rešavaju sudovi opšte nadležnosti.
tativnost i da dokaže. Udruženje koje u svom članstvu U Poljskoj, primera radi, tarifne sporove rešava Ko-
ne okuplja određenu kategoriju korisnika, ne može za misija za autorsko pravo, koja je u suštini arbitraža, u pu-
te korisnike ni da bude reprezentativno. Zavod nije du- nom smislu reči. Čini je trideset arbitara, stručnjaka za
žan, a ne bi ni smeo da se u donošenju tarife oslanja na autorsko pravo, a imenuje je Ministar za kulturu Poljske.
kategorizaciju koju je izdalo udruženje koje svoju repre- U Nemačkoj o tarifnim sporovima takođe odlučuje
zentativnost nije dokazalo, jer to bi bilo suprotno članu Komisija za autorsko i srodna prava i to rešenje je naj-
174. Zakona. Takođe, to nije ni u skladu sa ciljem koji se bliže rešenju koje smo u Srbiji imali u prethodnom Za-
normom želeo postići. Reprezentativnost nije forma, konu. Međutim, to rešenje nije odgovorilo potrebama
već suština. Reprezentativnost je proizvod činjenice da prakse. Stoga je usvojeno novo prema kome će Zavod
je najveći broj korisnika određene vrste poklonio neko- za intelektualnu svojinu, kao institucija od centralnog
me poverenje da ga zastupa u pravnom i privrednom značaja za zaštitu intelektualne svojine u Republici Sr-
prometu. Ako takvog poverenja nema, nema govora ni biji davati saglasnost na tarife naknada organizacija
o reprezentativnosti. A reprezentativnost je zakonski za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.
uslov za donošenje kategorizacije. Bez reprezentativ- Ipak, ne treba prevideti ni činjenicu da je ranije rešenje
nosti onog koji kategorizaciju donosi, nema ni obaveze donelo najveći napredak po pitanju tarifa naknada, a to
da se ta kategorizacija uzima u obzir od strane Zavoda je princip dogovora između organizacija i korisnika, za
za intelektualnu svojinu prilikom definisanja jedinstvene razliku od monopola koji su ranije, po tom pitanju, orga-
tarife za javno saopštavanje. nizacije imale. Izmene i dopune Zakona donose novinu
Članom 6. Izmena i dopuna Zakona, limitirana je u pogledu organa koji će odlučiti o tarifi naknada onda
posebna naknada koja se plaća na uređaje koji služe kada dogovor izostane, dok princip dogovora ostaje
za privatno kopiranje na 1% od njegove vrednosti (kao kao ključni princip formiranja svih tarifa, osim tarife za
vrednost uređaja i predmeta sa liste Vlade koji se proi- javno saopštavanje muzike, fonograma i interpretacija.
zvode u Republici Srbiji uzima se njihova prodajna cena Odnos korisnika i organizacija za kolektivno ostvari-
bez poreza na dodatu vrednost pri prvoj prodaji, a kad vanje autorskog i srodnih prava po pitanju tarifa nakna-
se uređaji i predmeti sa liste Vlade uvoze u Republiku da najkompleksnije je i najosetljivije od svih pitanja siste-

ma kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava („Sl. glasnik RS”, br. 42/2002, 97/2004, 76/2005, 79/2005
u Republici Srbiji, i generator najvećeg broja problema - dr. zakon, 62/2006, 85/2006, 86/2006 - ispr. i 41/2009),
u odnosima između organizacija i korisnika. Zakonoda- ali sada je ta obaveza, previđena Zakonom, mnogo ja-
vac je pošao od pretpostavke da će Zavod, u kome sede snija nego pre.
iskusni stručnjaci sa višegodišnjim iskustvom iz oblasti
autorskog prava, biti kadar da donese zakonite i pra- Kvalitetan sistem kolektivnog ostvarivanja prava
vične tarife naknada. Pored toga, ovo rešenje, mnogo nigde ne počiva isključivo na organizacijama. Da bi po-
je jeftinije za sve aktere u sistemu kolektivnog ostva- menuti sistem zaista funkcionisao i ispunio svoju druš-
rivanja prava. Do sada su organizacije morale da pla- tvenu funkciju, neophodno je da organizacije imaju
ćaju rad članova Komisije, što istina nije ni nelegitimno dobro organizovane i uređene odnose sa korisnicima,
ni nelogično, ali je pitanje da li je taj veliki trošak zaista pre svega sa emiterima. Elektronske košuljice koje emi-
bio neophodan na strani naših autora i nosilaca srodnih teri šalju organizacijama od suštinskog su značaja za
prava. Sada će se postupak donošenja tarife voditi pred pravičnu i transparentnu raspodelu ubranih naknada u
jednom državnom organizacijom uz jedinu obavezu pla- organizacijama. Član 184. Zakona i inače predviđa da se
ćanja takse za podnošenje tarife na saglasnost. raspodela naknada mora temeljiti na preciznim podaci-
ma o iskorišćavanju predmeta zaštite, a to su košuljice.
Zavod će postupak davanja saglasnosti na predlog Čuvanje elektronske arhive korišćenih autorskih dela
tarife naknada dati u opštem upravnom postupku. od strane emitera trebalo bi da garantuje podudarnost
između one muzike koja je uneta u softver u organiza-
Član 10. Izmena i dopuna Zakona predviđa i uvođe- ciji i onoga što je stvarno emitovano. Kada organizacija
nje novog člana 201d koji glasi: obračuna nekom svom članu određeni iznos autorskih
tantijema, u pojedinačnom obračunu vidi se koje su od
„Emiteri radio i televizijskog programa dužni su da njegovih pesama emitovane. Ukoliko postoji sumnja
vode elektronsku evidenciju emitovanja i reemitovanja da su te pesme zaista emitovane u toj meri, to će biti
autorskih dela. provereno kroz uvid u elektronsku arhivu emitera. To
će biti način da se proveri da li se u organizaciji zaista
Nadzor nad vođenjem elektronske evidencije vrši Re- u softver unose oni podaci koji su dobijeni od emitera.
publička radiodifuzna agencija, kao povereni posao.
Takođe, ova odredba će doprineti većoj transpa-
Način vođenja elektronske evidencije iz stava 1. ovog rentnosti rada emitera. Naime, elektronska evidencija
člana propisuje Vlada.” emitovanih dela moraće da se vodi na pravno uređen i
organizovan način što će suziti mogućnost zloupotreba
Smatramo da je ovo veoma važan i koristan član. od strane emitera. Na primer, da emiter svom prijatelju u
Smatramo da je ovakva vrsta kontrole i do sada mogla organizaciji dostavi one košuljice koje ne prikazuju stvar-
da se sasvim uspešno sprovodi od strane Republičke ra- no stanje emitovanih dela, već lažno prikazuju da je emi-
dio difuzne agencije, na osnovu Zakona o radiodifuziji tovana ona muzika koja objektivno nije emitovana. •
UREDBA O UTVRĐIVANJU LISTE TEHNIČKIH UREĐAJA

I PREDMETA ZA KOJE POSTOJI OBAVEZA PLAĆANJA POSEBNE NAKNADE
NOSIOCIMA AUTORSKOG I SRODNIH PRAVA
("Sl. glasnik RS", br. 45/2010)
Član 1
Utvrđuje se Lista tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknade nosiocima
autorskog i srodnih prava, koja je odštampana uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Član 2
Lista iz člana 1. ove uredbe sadrži spisak različitih vrsta praznih nosača zvuka, slike i teksta i spisak različitih
uređaja za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknade nosiocima autorskog i srodnih prava.
Član 3
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

LISTA
TEHNIČKIH UREĐAJA I PREDMETA ZA KOJE POSTOJI OBAVEZA PLAĆANJA
POSEBNE NAKNADE NOSIOCIMA AUTORSKOG I SRODNIH PRAVA
1. P
RAZNI NOSAČI ZVUKA, SLIKE I TEKSTA 3) DVD
rezači (kao računarske komponente);
1) kompakt
diskovi; 4) štampači;
2) digitalni video diskovi; 5) skeneri;
3) digitalni video diskovi visoke definicije; 6) digitalni video rikorderi;
4) blue-Ray diskovi;
7) blue
Ray rikorderi;
5) mini diskovi;
8) video rikorderi;
6) audio kasete;
7) video
kasete; 9) digitalni
džuboksovi;
8) USB Flash Drive. 10) digitalni audio plejeri;
2. UREĐAJI 11) HI-FI-
CD rikorder;
1) fotokopir
aparati; 12) HI-FI
DVD rikorder;
2) CD rezači (kao računarske komponente); 13) Hi-Fi
HD rikorder.
Poreski tretman uvoza dobara i nabavke usluge prenosa

ili stavljanja na raspolaganje autorskog prava, koje izvrši
privatna škola registrovana za osnovno obrazovanje
◊ Pitanje:
• Privatna osnovna škola, registrovana pod šifrom 85.20 - Osnovno obrazovanje, je izvršila nabav-
ku knjiga za nastavu iz inostranstva u vrednosti od 6000 funti. Knjige su školi dostavljene putem
DHLa. Izvršen je interni obračun PDV po primljenom računu. Da li imamo pravo na odbitni PDV?
• Škola je kupila licencu za održavanje nastave po Kembridž sistemu, sa rokom korišćenja od godinu dana.
Po primljenom računu izvršen je interni obračun PDV. Da li imamo pravo na odbitni PDV? Planiramo da pod-
nesemo Poreskoj upravi obrazac PDPO i platimo porez po odbitku po stopi od 10%?
◊ Odgovor:
Na uvoz knjiga koje su kupljene u inostranstvu, PDV se obračunava i plaća u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu
vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007 i 93/2012 - dalje Zakon o PDV). Na uvoz dobara
(pa i knjiga koje se dopremaju DHL) PDV obračunava nadležni carinski organ. Obveznik PDV ima pravo na odbitak PDV
koji je platio na uvoz dobara (po carinskom računu), ako ispunjava opšte uslove iz člana 28. Zakona o PDV (pre svega,
dobro mora biti namenjeno za promet sa pravom na odbitak prethodnog poreza, a ako škola vrši promet usluga obra-
zovanja koji je oslobođen PDV bez prava na odbitak prethodnog poreza, nema ni pravo na odbitak prethodnog poreza
plaćenog na uvoz knjiga). S tim u vezi, škola ne obračunava PDV kao poreski dužnik iz člana 10. stav 1. tačka 3) Zakona
o PDV (kao poreski dužnik primalac dobara - interni obračun), kada iz inostranstva nabavi knjige. U tom slučaju se plaća
PDV na uvoz dobara. Ako je škola ipak obračunala „interni” PDV, tako obračunat PDV ne može se iskazati kao prethodni
porez.
Kada škola nabavi od stranog lica licencu za održavanje nastave po Kembridž sistemu, radi se o nabavci usluge pre-
nosa ili stavljanja na raspolaganje autorskog prava (ili drugog prava intelektualne svojine), čijim mestom prometa se
smatra mesto primaoca usluge (član 12. stav 3. tačka 4) podtačka (5) Zakona o PDV. Ako strano lice nije odredilo pore-
skog punomoćnika u Republici Srbiji, škola je, kao poreski dužnik iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV, dužna da

obračuna i plati PDV za promet ove usluge. Ako škola vrši promet usluga obrazovanja koji je oslobođen PDV bez prava
na odbitak prethodnog poreza (član 25. stav 2. tačka 13) Zakona o PDV), tada nema pravo da PDV koji je, kao poreski
dužnik, obračunala za promet usluge stavljanja na raspolaganje licence za održavanje nastave po Kembridž sistemu
(„interno” obračunati PDV), odbije kao prethodni porez. •
Oporezivanje akcizom ostalih derivata nafte koji se dobijaju od

frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380°C
(tarifna oznaka 2710 19 99 00) od 1. oktobra 2012. godine
◊ Pitanje:
• Kojim propisom su maziva iz tarifnog broja 271019900 svrstana u dva tar. br. 2710199901 (koji je predmet
oporezivanja akcizom) i 2710199980 (koji nije predmet oporezivanja akcizom), s obzirom na to da je akciza
plaćena i da se želi podneti zahtev za povraćaj akcize?
◊ Odgovor:
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o akcizama (‚‘Sl. glasnik RS‘‘, br. 93/2012), čija primena je počela 1.10.2012.
godine, proširen je predmet oporezivanja akcizom derivata nafte, u smislu da se na drugačiji način vrši podela derivata
nafte na koje se obračunava i plaća akciza (olovni i bezolovni benzin, gasna ulja, kerozin, tečni naftni gas i ostali derivati
koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380°C), u odnosu na dosadašnje zakonsko rešenje kojim
je bilo propisano da se akciza plaća na sve vrste motornog benzina i sve vrste dizel goriva, tečni naftni gas za pogon mo-
tornih vozila i ostale derivate koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380°C.
Takođe, danom stupanja na snagu ovog zakona prestao je da važi Pravilnik o Listi ostalih derivate nafte koji se dobi-
jaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380°C (‚‘Sl. glasnik RS‘‘, br. 4/2012 i 53/2012), kojim je bilo propisano
da se akciza plaća na vretenski super rafinat i mineralno ulje za tekstilnu industriju iz tarifne oznake 2710 19 99 00 01
Carinske tarife.
Navedenim izmenama izmenjen je član 9. Zakona o akcizama („Sl. glasnik RS”, br. 22/2001, 73/2001, 80/2002, 43/2003,
72/2003, 43/2004, 55/2004, 135/2004, 46/2005, 101/2005 - dr. zakon, 61/2007, 5/2009, 31/2009, 101/2010, 43/2011, 101/2011,
6/2012 - usklađeni din. izn., 43/2012 - odluka i 76/2012 - odluka) tako što je, između ostalog, propisano stavom 1. tačka 6)
da se akciza, u iznosu od 62,00 din/kg, plaća na ostale derivate nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon
destilacije do 380°C (tarifne oznake nomenklature CT: 2710 12 11 00, 2710 12 15 00, 2710 12 21 00, 2710 12 25 00, 2710 12 90
00, 2710 19 11 00, 2710 19 15 00, 2710 19 29 00, 2710 19 31 00, 2710 19 35 00, 2710 19 99 00, 2710 20 90 19 i 2710 20 90 99).
Ministarstvo finansija i privrede, svojim aktom br. 43-00-35/2012-04 od 16.10.2012. godine, dostavilo je Upravi carina
Objašnjenje u vezi sa obavezom obračunavanja i plaćanja akcize na ostale derivate nafte koji se dobijaju od frakcija nafte
koje imaju raspon destilacije do 380°C, iz člana 9. stav 1. tačka 6) Zakona o akcizama, kojim je objašnjeno da se obaveza
obračunavanja i plaćanja akcize odnosi samo na ostale derivate nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju kraj
destilacije do 380°C (uključujući i 380°C), a koji se svrstavaju u navedene tarifne oznake nomenklature CT: 2710 12 11 00,
2710 12 15 00, 2710 12 21 00, 2710 12 25 00, 2710 12 90 00, 2710 19 11 00, 2710 19 15 00, 2710 19 29 00, 2710 19 31 00, 2710 19 35
00, 2710 19 99 00, 2710 20 90 19 i 2710 20 90 99, što znači da svi drugi derivati nafte koji se svrstavaju u navedene tarifne
oznake, a koji imaju kraj destilacije iznad 380°C, nisu predmet oporezivanja akcizom.
Na osnovu napred navedenog Uprava carina Srbije je u ISCS, u tarifnim oznakama 2710 19 99 00 i 2710 20 90 99 otvo-
rila sledeće Ex pozicije:
Ex 01 - ostali derivati nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju kraj destilacije do 380°C (uključujući i 380°C)
Ex 80 - ostalo. •
Dragana Dubajić

UPRAVNI I PREKRŠAJNI POSTUPAK U CARINSKOM POSLOVANJU
NADLEŽNOST ZA POVRAĆAJ
VIŠE ILI NEOSNOVANO NAPLAĆENOG
POREZA NA DODATU VREDNOST
PRILIKOM UVOZA DOBARA I USLUGA
O dredbama člana 58. Zakona o porezu na dodatu

vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004
- ispr., 61/2005, 61/2007 i 93/2012 - dalje: Zakon)
propisano je da se na PDV pri uvozu dobara primenjuju
poreza na dodatu vrednost pri uvozu dobara i usluga
nadležna Uprava carina.
Ovakav stav Poreske uprave je prihvatio Upravni
sud kada je u predmetu U. 1783/10 (2007) odbio tužbu
poreskog obveznika, izjavljenu protiv rešenja Poreske
carinski propisi, ako tim zakonom nije drukčije određe-
no, dok je odredbom člana 59. istog zakona propisano uprave kojim je odbijena njegova žalba izjavljena pro-
da je za obračun i naplatu PDV pri uvozu dobara nadle- tiv zaključka filijale Poreske uprave, a kojim je odbačen,
žan carinski organ koji sprovodi carinski postupak, ako zbog nenadležnosti, zahtev poreskog obveznika za
tim zakonom nije drukčije određeno. povraćaj poreza na dodatu vrednost, naplaćenog pri
Kako navedenim odredbama Zakona nije eksplicit- uvozu dobara. U obrazloženju odluke Upravnog suda
no propisana nadležnost carinskih, niti poreskih orga- je navedeno:
na za povraćaj više ili neosnovano naplaćenog poreza „Odredbom člana 1. stav 1. Zakona o poreskom po-
pri uvozu dobara i usluga, pitanje nadležnosti organa stupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS”,
za povraćaj poreza na dodatu vrednost se pojavilo kao broj 80/02...61/07) propisano je da se ovim zakonom
sporno u radu upravnih organa, ali i u sudskoj praksi. uređuje postupak utvrđivanja, naplate i kontrole javnih
Očigledno imajući u vidu citiranu odredbu člana prihoda na koje se ovaj zakon primenjuje, prava i obave-
59. Zakona, prema kojoj je za obračun i naplatu PDV ze poreskih obveznika, registracija poreskih obveznika i
pri uvozu dobara nadležan carinski organ koji spro- poreska krivična dela i prekršaji, a članom 2. stav 1. nave-
denog zakona da se ovaj zakon primenjuje na sve javne
vodi carinski postupak, kao i odredbu člana 2. stav 1.
prihode koje naplaćuje. Poreska uprava, ako drugim po-
Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji
reskim zakonom nije drugačije određeno.
(„Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003
Na osnovu činjenice da naplatu poreza na dodatu
- ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, vrednost pri uvozu roba ne vrši Poreska uprava, već
62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, Uprava carina u carinskom postupku, kao i činjenice da
20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - tužilac povraćaj više plaćenog poreza na dodatu vred-
ispr. i 93/2012) prema kojoj se odredbe tog zakona, pa nost od tužioca potražuje na osnovu navedenih rešenja
i odredbe o pravu na povraćaj poreza, primenjuju na koja je donela Uprava carine - Carinarnica Novi Sad u ca-
sve javne prihode koje naplaćuje Poreska uprava, Pore- rinskom postupku, pravilno je po oceni suda tuženi od-
ska uprava je odbacivala zahteve uvoznika, obveznika bio žalbu tužioca nalazeći da je prvostepeni organ pravil-
poreza na dodatu vrednost, za povraćaj više ili neosno- nom primenom Zakona o poreskom postupku i poreskoj
vano naplaćenog poreza na dodatu vrednost pri uvozu administraciji odbacio zahtev zbog nenadležnosti, dajući
dobara i usluga, nalazeći da nije nadležna da odlučuje za svoju odluku dovoljne i jasne razloge koje u svemu pri-
po podnetim zahtevima. Kako je o pravu na povraćaj hvata i ovaj sud. Sud je cenio navode tužbe i našao da su
poreza na dodatu vrednost i iznosu sredstava za po- isti neosnovani i bez uticaja na drugačiju ocenu zakonito-
vraćaj, odlučivala Uprava carina prilikom odlučivanja o sti osporenog rešenja”.
pravu uvoznika na povraćaj više ili neosnovano plaćene Međutim umesto da predmete dostavi organu
carine, Poreska uprava je smatrala da je i za donoše- uprave koji smatra nadležnim da odlučuje po zahtevu
nje rešenja o povraćaju više ili neosnovano naplaćenog za povraćaj poreza na dodatu vrednost i da o tome

obavesti podnosioca zahteva, saglasno odredbi čla- sa odredbom člana 31. stav 4. Zakona, izvršio ispravku
na 56. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. list (smanjenje) prethodnog poreza.
SRJ”, br. 33/97 i 31/2001 i „Sl. glasnik RS”, br. 30/2010), Pravo na povraćaj više plaćenog PDV pri uvozu doba-
Poreska uprava je odbacivala zahteve poreskih obve- ra, u skladu sa odredbom člana 10. stav 2. tačka 1) ZPP-a,
znika, a Upravni sud je tužbe tih podnosilaca zahteva ima i poreski dužnik iz člana 10. stav 1. tačka 5) Zakona
uvažavao i rešenja Poreske uprave poništavao, zbog koji nije obveznik PDV.
navedene povrede pravila postupka, prihvatajući u su- Uz zahtev, lice koje nije obveznik PDV (poreski dužnik
štini stav Poreske uprave da nije nadležna da odlučuje iz člana 10. stav 2. tačka 5) Zakona) podnosi original reše-
o povraćaju više ili neosnovano naplaćenog poreza na nja nadležnog carinskog organa kojim je utvrđeno da je
dodatu vrednost pri uvozu dobara i usluga. U obrazlo- plaćen veći iznos PDV pri uvozu dobara od iznosa koji je
ženju presude Upravnog suda donete 31.3.2010. godine trebalo da se plati, a koji sadrži klauzulu pravnosnažnosti.
u predmetu 3 U. 1963/10 (2007) je navedeno: Obveznik PDV podnosi zahtev organizacionoj jedini-
„Iz obrazloženja osporenog rešenja proizilazi da ci Poreske uprave kod koje se evidentirao kao obveznik
je prvostepeni organ zaključkom br. 433-739/07-13 od PDV, a lice koje nije obveznik PDV zahtev podnosi orga-
06.08.2007. godine, odbacio tužiočev zahtev za povraćaj nizacionoj jedinici Poreske uprave prema mestu sedišta,
više plaćenog poreza na dodatu vrednost pri uvozu, zbog odnosno prebivališta.
nenadležnosti. Tuženi organ je odbio žalbu izjavljenu na Nakon sprovedenog postupka po zahtevu nadležan
prvostepeni zaključak, smatrajući da je pravilno postupio poreski organ donosi rešenje kojim se nalaže povraćaj
prvostepeni organ kada je doneo odluku o odbacivanju PDV i dostavlja ga Upravi za trezor na izvršenje.”
zahteva zbog nenadležnosti. Međutim, u obrazloženju Na osnovu tog akta Uprava carina je, u cilju pravilne
osporenog rešenja, tuženi organ samo navodi odredbu i jednoobrazne primene, dala Objašnjenje 02/7 broj D -
člana 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj admi- 13124/1 od 16.6.2008. godine, prema kome:
nistraciji („Službeni glasnik RS”, br. 80/02... 72/09), kao i „1) Dispozitiv rešenja nadležnog carinskog organa kojim
odredbe čl. 24. st. 1. i 2. i čl. 56. st. 3. i 4. Zakona o opštem je utvrđeno da je PDV pri uvozu dobara plaćen u izno-
upravnom postupku („Službeni list SRJ”, br. 33/97), pri su većem od iznosa koji je trebao biti plaćen, mora
čemu ne daje razloge niti odlučne činjenice na osnovu da sadrži tačan iznos više plaćenog PDV pri uvozu do-
kojih je doneo odluku kao u dispozitivu rešenja, čime je bara, uključujući i obaveštenje da pravo na povraćaj
učinio povredu pravila postupka iz odredbe člana 199. st. više plaćenog PDV pri uvozu dobra može da se ostvari
2. Zakona o opštem upravnom postupku. Takođe, u spi- podnošenjem zahteva nadležnom poreskom organu
sima nema dokaza da je tuženi, radi zaštite prava stran- u skladu sa odredbom člana 10. stav 2. tačka 1) Za-
ke u upravnom postupku, postupio u smislu odredbe čl. kona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
28. st. 1. Zakona o opštem upravnom postupku, niti da 2) Stranci se dostavljaju dva pismena otpravka rešenja
je zahtev stranke poslao nadležnom organu ili preduzeo kojim je utvrđeno da je obveznik PDV platio veći iznos
druge radnje na koje je ovlašćen u smislu odredbe čl. 56. PDV pri uvozu dobra od iznosa koji je trebao da plati,
istog Zakona”. koje mora da sadrži tačan iznos više plaćenog PDV pri
Prilikom odlučivanja sud nije imao u vidu činjenicu uvozu dobara i obaveštenje o pravu na povraćaj. Ovo
da je sporno pitanje nadležnosti između Uprave carine iz razloga, jer je pomenutom instrukcijom propisano
i Poreske uprave razrešilo resorno Ministarstvo finan- da je, kao jedan od dokaza za ostvarivanje prava na
sija, koje je dana 9.6.2008. godine pod brojem 413-00- povraćaj više plaćenog PDV pri uvozu dobara nadlež-
01272/2008-04 donelo Mišljenje u vezi sa postupkom nom poreskom organu potrebno podneti original re-
povraćaja više plaćenog poreza na dodatu vrednost pri šenja nadležnog carinskog organa kojim je utvrđeno
uvozu dobara, saglasno kome: da je obveznik PDV platio veći iznos PDV pri uvozu
„Obveznik poreza na dodatu vrednost, koji je izvršio dobara od iznosa koji je trebalo da plati, koje sadrži
ispravku odbitka prethodnog poreza na propisani način, klauzulu pravnosnažnosti.
ima pravo da, u skladu sa odredbom člana 10. stav 2. tač- Takođe, stranku je potrebno obavestiti da se po is-
ka 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administra- punjenju uslova za pravnosnažnost rešenja mora obrati-
ciji, podnese Poreskoj upravi zahtev za povraćaj više na- ti nadležnom carinskom organu radi stavljanja klauzule
plaćenog poreza na dodatu vrednost pri uvozu dobara. pravnosnažnosti na rešenje”.
Uz zahtev obveznik poreza na dodatu vrednost Saglasno navedenom, u predmetima U. 13179/10
podnosi: (2009) i U. 21226/10, u kojima je osporavana zakonitost
1) original rešenja nadležnog carinskog organa kojim je rešenja poreske uprave, kojim je odbijena žalba izjav-
utvrđeno da je obveznik PDV platio veći iznos PDV pri ljena protiv rešenja filijale Poreske uprave, kojim je od-
uvozu dobara od iznosa koji je trebalo da plati, koje bijen zahtev tužioca za povraćaj više plaćenog poreza
sadrži klauzulu pravnosnažnosti; na dodatu vrednost pri uvozu dobara i usluga, sud nije
2) f otokopije poreske prijave (obrazac PPPDV) podnete poništio rešenje Poreske uprave zato što je o zahtevu
za poreski period u kome je obveznik PDV-a, u skladu tužioca za povraćaj više plaćenog poreza pri uvozu

dobara odlučivao nenadležni organ, već je odbio tuž- održanoj dana 29.10.2012. godine, utvrdio pravni stav
bu i time prihvatio da je Poreska uprava nadležna da prema kome:
odlučuje o povraćaju poreza više naplaćenog pri uvo- ZA POVRAĆAJ VIŠE ILI NEOSNOVANO PLAĆENOG
zu dobara i usluga. Kako iz navedenog proizlazi da za POREZA NA DODATU VREDNOST PRILIKOM UVOZA
DOBARA I USLUGA NADLEŽNA JE PORESKA UPRAVA.
povraćaj više plaćenog poreza na dodatu vrednost pri
•
uvozu dobara i usluga nije nadležna Uprava carina, već
Poreska uprava, Upravni sud je, na sednici svih sudija Ruža Urošević
Službeno mišljenje
INSTRUKCIJA U VEZI SA POSTUPKOM POVRAĆAJA
VIŠE PLAĆENOG PDV PRI UVOZU DOBARA
Zakon o porezu na dodatu vrednost
član 31
• U slučaju kada je obveznik PDV plaćeni PDV za uvoz dobara odbio kao prethodni porez, a nakon toga nad-
ležni carinski organ u propisanom postupku donese rešenje kojim je utvrđeno da je obveznik PDV platio
veći iznos poreza pri uvozu dobara od iznosa koji je trebao da plati, u poreskoj prijavi za poreski period u
kojem je rešenje carinskog organa postalo pravosnažno, obveznik PDV je dužan da izvrši ispravku (sma-
njenje) prethodnog poreza
„Na osnovu člana 23. Zakona o državnoj upravi („Sl. glasnik RS”, br. 79/2005, 101/2007 i 95/2010), a u vezi
sa članom 31. stav 4. i članom 59. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004
- ispr., 61/2005 i 61/2007),
Ministar finansija donosi
Instrukciju
u vezi sa postupkom povraćaja više plaćenog poreza na dodatu vrednost
pri uvozu dobara
Odredbom člana 3. tačka 2) Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 -
ispr., 61/2005 i 61/2007 - dalje: Zakon) propisano je, da je predmet oporezivanja PDV uvoz dobara u Republiku.
Uvoz je svaki unos dobara u carinsko područje Republike (član 7. Zakona).
Za obračun i naplatu PDV pri uvozu dobara, u skladu sa odredbom člana 59. Zakona, nadležan je carinski
organ koji sprovodi carinski postupak, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Prema odredbi člana 10. stav 1. tačka 5) Zakona, poreski dužnik je lice koje uvozi dobro.
Ako je PDV za uvoz dobara, koji je odbijen kao prethodni porez, povećan, smanjen, refundiran ili obveznik
oslobođen obaveze plaćanja, obveznik je dužan da, na osnovu carinskog dokumenta ili odluke carinskog orga-
na, ispravi odbitak prethodnog poreza u skladu sa tom izmenom (član 31. stav 4. Zakona).
Odredbom člana 11g stav 4. Pravilnika o obliku i sadržini prijave za evidentiranje obveznika PDV, postupku
evidentiranja i brisanja iz evidencije i o obliku i sadržini poreske prijave PDV („Sl. glasnik RS”, br. 94/2004,
108/2005 i 120/2008 - dalje: Pravilnik) propisano je, da obveznik PDV koji vrši smanjenje prethodnog poreza u
skladu sa članom 31. stav 4. Zakona, u polju 106 poreske prijave (Obrazac PPPDV) smanjuje iznos PDV koji se
može odbiti kao prethodni porez za iznos PDV za koji se smanjuje iznos prethodnog poreza.
Ako iznos iz stava 4. ovog člana nije dovoljan da bi se izvršilo smanjenje prethodnog poreza, obveznik PDV
povećava iznos obračunatog PDV pod rednim brojem 3. - u polju 103 Obrasca PPPDV za iznos za koji nije mogao
da izvrši smanjenje prethodnog poreza (član 11g stav 5. Pravilnika).
U skladu sa navedenim odredbama Zakona i Pravilnika, u slučaju kada je obveznik PDV plaćeni PDV za uvoz
dobara odbio kao prethodni porez, a nakon toga nadležni carinski organ u propisanom postupku donese re-
šenje kojim je utvrđeno da je obveznik PDV platio veći iznos PDV pri uvozu dobara od iznosa koji je trebao da
plati, u poreskoj prijavi za poreski period u kojem je rešenje carinskog organa postalo pravosnažno, obveznik

PDV je dužan da izvrši ispravku (smanjenje) prethodnog poreza. Ispravka (smanjenje) prethodnog poreza vrši
se tako što se pod brojem 6. Obrasca PPPDV - u polju 106 smanjuje iznos PDV koji se može odbiti kao prethod-
ni porez za iznos PDV za koji se smanjuje iznos prethodnog poreza, a ako iznos PDV koji se može odbiti kao
prethodni porez iz polja 106 nije dovoljan da bi se izvršilo smanjenje prethodnog poreza, povećava se iznos
obračunatog PDV pod rednim brojem 3. - u polju 103 Obrasca PPPDV za iznos za koji nije moglo da se izvrši
smanjenje prethodnog poreza.
Dispozitiv rešenja nadležnog carinskog organa kojim je utvrđeno da je PDV pri uvozu dobara plaćen u izno-
su većem od iznosa koji je trebao biti plaćen, mora da sadrži tačan iznos više plaćenog PDV pri uvozu dobara,
uključujući i obaveštenje da pravo na povraćaj više plaćenog PDV pri uvozu dobara može da se ostvari podno-
šenjem zahteva nadležnom poreskom organu.
Obveznik PDV koji je izvršio ispravku odbitka prethodnog poreza na propisani način ima pravo da podnese
Poreskoj upravi zahtev za povraćaj više plaćenog PDV pri uvozu dobara (dalje: zahtev).
Uz zahtev, obveznik PDV podnosi:
1) o
riginal rešenja nadležnog carinskog organa kojim je utvrđeno da je obveznik PDV platio veći iznos PDV pri
uvozu dobara od iznosa koji je trebao da plati, koje sadrži klauzulu pravnosnažnosti;
2) fotokopiju poreske prijave (Obrazac PPPDV) podnete za poreski period u kojem je obveznik PDV, u skladu
sa odredbom člana 31. stav 4. Zakona, izvršio ispravku (smanjenje) prethodnog poreza.
Pravo na povraćaj više plaćenog PDV pri uvozu dobara ima i poreski dužnik iz člana 10. stav 2. tačka 5) Za-
kona koji nije obveznik PDV.
Uz zahtev, lice koje nije obveznik PDV (poreski dužnik iz člana 10. stav 2. tačka 5) Zakona) podnosi original
rešenja nadležnog carinskog organa kojim je utvrđeno da je plaćen veći iznos PDV pri uvozu dobara od iznosa
koji je trebao da se plati, a koje sadrži klauzulu pravnosnažnosti.
Obveznik PDV podnosi zahtev organizacionoj jedinici Poreske uprave kod koje se evidentirao kao obveznik
PDV, a lice koje nije obveznik PDV zahtev podnosi organizacionoj jedinici Poreske uprave prema mestu sedišta,
odnosno prebivališta.
Nakon sprovedenog postupka po zahtevu, nadležni poreski organ donosi rešenje kojim se odobrava povra-
ćaj PDV i dostavlja ga Upravi za trezor na izvršenje.
Povraćaj više plaćenog PDV pri uvozu dobara vrši se na teret računa 714113 - Porez na dodatu vrednost
pri uvozu, odnosno 714114 - Porez na dodatu vrednost za promet dobara domaćeg porekla sa teritorije AP
Kosovo i Metohija na teritoriju Republike van teritorije AP Kosovo i Metohija, propisanih Pravilnikom o uslo-
vima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa („Sl. glasnik RS”,
br. 20/2007, 25/2007 - ispr., 37/2007, 63/2007, 25/2008, 50/2008, 3/2009, 26/2009, 37/2009, 64/2009, 110/2009,
11/2010, 31/2010, 40/2010, 101/2010 i 10/2011), u korist računa podnosioca zahteva.
Uprava za trezor dnevno obaveštava Poresku upravu - Centralu i Upravu carina - Centralu o izvršenim na-
lozima za povraćaj.
Ovom instrukcijom zamenjuje se Instrukcija u vezi sa postupkom povraćaja više plaćenog poreza na dodatu
vrednost pri uvozu dobara broj: 413-00-01272/2008-04 od 9.6.2008. godine.”
(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-491/2011-04 od 10.6.2011. godine)

Prethodni pregled robe u slučaju kada postoje okolnosti

koje ukazuju da roba ne bi mogla biti ispravno deklarisana
ukoliko se ne utvrdi faktičko stanje dopremljene robe
◊ Pitanje:
• U slučaju kada se podnese zahtev za prethodni pregled robe radi utvrđivanja podataka navedenih u dokumen-
taciji koja prati robu i utvrdi se manjak, višak ili neko drugo odstupanje, da li su se stekli uslovi za pokretanje
prekršajnog postupka ili se samo zapisnički konstatuje stvarno stanje i pristupa carinjenju na osnovu zapisnika
o izvršenom pregledu robe?
◊ Odgovor:
Odredbom člana 67. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010 i 111/2012 - dalje: Zakon) propisano je da se po do-
premanju carinske robe, na zahtev lica koje je ovlašćeno da robi odredi carinski dozvoljeno postupanje ili upotrebu, a uz
odobrenje carinskog organa može pregledati ili uzorkovati, kako bi se za nju odredilo carinski dozvoljeno postupanje ili
upotreba.
To znači da se carinskom organu podnosi obrazloženi zahtev za prethodni pregled robe, u slučaju da postoje okolnosti
koje ukazuju da roba ne bi mogla biti ispravno deklarisana ukoliko se ne utvrdi faktičko stanje dopremljene robe.
Ukoliko carinski organ proceni i dozvoli da se izvrši prethodni pregled robe pa se u toku pregleda utvrdi višak, manjak
ili drugi kvalitet robe sačinjava se zapisnik. Ukoliko se pregledom robe utvrdi manjak na osnovu zapisnika umanjuje se
količina robe prijavljena po sažetoj deklaraciji. U slučaju da se zapisnikom konstatuje višak za tu količinu robe sačinjava se
posebna sažeta deklaracija, a nakon toga se od carinskog organa uz poštovanje svih propisa zahteva konkretno carinski
dozvoljeno postupanje.
U svakom slučaju u toj situaciji nema mesta pokretanju prekršajnog postupka, obzirom na to da je smisao instituta
predhodnog pregleda robe, upravo ispravno deklarisanje robe za konkretan carinski dozvoljeni postupak. •
Naknadna kontrola deklaracije na zahtev deklaranta

zbog pogrešno unetih podataka u carinskoj deklaraciji
◊ Pitanje:
• U slučaju kada se utvrde netačni podaci u deklaraciji nakon puštanja robe deklarantu, usled čega je carinski
dug pogrešno obračunat (manje), a zahtev za izmenu podataka u deklaraciji podnese sam deklarant koji je i
uočio neispravnost, da li se pokreće prekršajni postupak?
◊ Odgovor:
Carinskim zakonom („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010 i 111/2012), članom 103. propisano je da carinski organ može, po službe-
noj dužnosti ili na zahtev deklaranta, izmeniti ili dopuniti deklaraciju nakon što je roba puštena deklarantu.
Ukoliko se od strane uvoznika utvrdi neispravnost podataka u deklaraciji na osnovu kojih carinski dug nije ispravno
obračunat, carinarnica u upravnom postupku ceni opravdanost zahteva za ispravku deklaracije, kao i razloge zbog kojih je
došlo do neispravnog obračuna. Podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka neće uslediti po automatizmu.
To znači da će se u svakom konkretnom slučaju ceniti da li ima elemenata povrede propisa od strane deklaranta, koji su
sankcionisani kao carinski prekršaj, s obzirom da se iz postavljenog pitanja ne može zaključiti iz kojih razloga je došlo do
plaćanja dažbina u manjem iznosu odnosno koji podatak je netačno označen u konkretnoj carinskoj deklaraciji. •

SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE
SPOLJNOTRGOVINSKI ROBNI PROMET

REPUBLIKE SRBIJE
Novembar 2012. godine
U kupna spoljnotrgovinska robna razmena Repu-

blike Srbije za period januar-novembar 2012. go-
dine iznosi 21.464,6 miliona evra - porast od 4,3%
u odnosu na isti period prethodne godine.
široku potrošnju 19,9% i oprema 12,3%. Neklasifikovana
roba po nameni iznosi 7,2%.
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedi-
načno, bili su: Nemačka, Italija, Bosna i Hercegovina, Ru-
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od munija i Ruska federacija.
8.079,4 miliona, što čini povećanje od 4,4% u odnosu na U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedi-
isti period prethodne godine. Uvoz robe, imao je vred- načno, bili su: Nemačka, Ruska federacija, Italija, Kina i
nost od 13.385,2 miliona, što je više za 4,2% u odnosu na Mađarska.
isti period prošle godine. Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa
Deficit izražen u evrima iznosi 5.305,8 miliona, što či- zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slo-
ni povećanje od 3,8% u odnosu na isti period prethodne bodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine više od
godine. polovine ukupne razmene (58,5 %).
Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 60,3% i veća je od Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA spo-
pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je razuma, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1.205,0
iznosila 60,2%. miliona dolara, a koji je rezultat uglavnom izvoza poljo-
Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Sr- privrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne
bije imao je Region Vojvodine (36,8%); slede Beogradski vrste pića), kao i izvoza gvožđa i čelika. Što se uvoza tiče
region (23,9%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (23,3%), - najviše se uvoze kameni ugalj, koks i briketi, gvožđe i
Region Južne i Istočne Srbije (13,7%), a oko 2,3% izvoza je čelik, električna energija, kao i povrće i voće. Izvoz Srbi-
nerazvrstano po teritorijama. je, za posmatrani period, iznosi 2.629,4 miliona dolara, a
uvoz je 1.424,4 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvo-
Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski zom iznosi 184,6%.
region (44,8%); slede Region Vojvodine (29,4%), Region Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit
Šumadije i Zapadne Srbije (13,9%), Region Južne i Istočne u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republi-
Srbije (7,9%), a oko 4,0% uvoza je nerazvrstano po teri- kama - Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Makedo-
torijama. Nema podataka za Region Kosovo i Metohija. nijom. Od ostalih zemalja, ističe se i suficit sa Rumunijom
Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vla- i Slovačkom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom
snika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i lap topova), kao
To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu i sa Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre
biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa Nemačkom, Italijom i
činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podata- Mađarskom.
ka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa, najvećim Prema odsecima Standardne međunarodne trgovin-
delom se obuhvata u regionima Vojvodine i Beograda, a ske klasifikacije (SMTK) u izvozu najveće učešće imaju:
to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije. žitarice i proizvodi od njih; električne mašine i aparati;
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pre- obojeni metali; povrće i voće i drumska vozila. Izvoz ovih
težnosti), najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukci- pet odseka čini 30,4% ukupnog izvoza.
ju 61,5%, slede roba za široku potrošnju 28,8% i oprema Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su:
9,7%. Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0%. nafta i naftni derivati; drumska vozila; prirodni gas; elek-
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su za- trične mašine i aparati i medicinski i farmaceutski pro-
stupljeni proizvodi za reprodukciju 60,6%, slede roba za izvodi, a njihov uvoz čini 28,9% ukupnog uvoza. Odsek

nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carin- izvezli za 21 milion dolara; šećer, rafinisani, smo izvezli za
skom skladištu, ima učešće u ukupnom uvozu 7,3%. 20 miliona dolara; sledi izvoz lekova za maloprodaju sa
U novembru 2012. godine izvezeno je robe u vredno- 17 miliona dolara; izvoz novih spoljnih guma za putničke
sti od 834,7 miliona evra, što čini povećanje od 13,8% u automobile iznosio je 15 miliona dolara, koliko otpada i
odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio na telefone za mrežu stanica; poslednje mesto zauzimaju
1.267,3 miliona evra, što je manje za 4,6% u odnosu na isti ostala laka ulja, čiji je izvoz bio 14 miliona dolara.
mesec prethodne godine.
Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da su delo-
Desezonirani indeks (računato u evrima) novembar vi i pribor za motorna vozila naš prvi uvozni proizvod (83
2012/oktobar 2012. godine pokazuje rast izvoza za 2,7% i miliona dolara). Druga po značaju je sirova nafta sa vred-
pad uvoza za 4,5%. nošću od 72 miliona dolara.Na trećem mestu uvozne li-
Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine ste je prirodni gas sa 68 miliona dolara. Gasna ulja smo
(NSST) za jedanaesti mesec: uvezli za 56 miliona dolara. Uvoz lekova za maloprodaju
Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzi- iznosio je 42 miliona dolara. Sledi uvoz telefona za mrežu
ma izvoz dizel automobila, snage do 1500 cm3 (68 miliona stanica sa 28 miliona dolara. Uvoz dizel automobila pre-
dolara); drugo mesto pripada izvozu automobila, palje- ko 1.500, ali ispod 2.500 cm3, iznosio je 19 miliona dolara.
nje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3 (47 milion Urea u vodenom rastvoru je uvezene za 18 miliona dola-
dolara); na trećem mestu je izvoz kukuruza sa 32 miliona ra. Na uvoz soje u zrnu potrošeno je 13 miliona dolara.
dolara; izvoz setova provodnika za avione, vozila i bro- Poslednje mesto zauzimaju portabl mašine za AOP, mase
dove, iznosio je 29 miliona dolara; hula hop čarape smo do 10 kg, čiji je uvoz bio 10 miliona dolara.
Izvoz i uvoz po ekonomskoj nameni Evropske unije1)

u mil. EUR
Januar-novembar 2012.
Republika Srbija Izvoz Uvoz
2011. 2012. Indeks 2011. 2012. Indeks
Ukupno 7.737,0 8.079,4 104,4 12.848,7 13.385,2 104,2
Energija 291,2 272,8 93,7 2.468,6 2.257,2 91,4
Intermedijalni proizvodi 3.717,0 3.378,6 90,9 4.645,1 4.807,9 103,5
Kapitalni proizvodi 874,8 1.238,9 141,6 2.531,8 2.548,8 100,7
Trajni proizv. za široku potrošnju 318,3 366,6 115,1 287,5 309,1 107,5
Netrajni proizv. za široku potrošnju 1.937,4 2.140,3 110,5 1.985,9 2.125,1 107,0
Neklasifikovano po nameni EU 598,3 682,1 114,0 929,8 1.337,2 143,8
1)
Evropska unija industrijske proizvode svrstava u pet grupa po nameni.
Izvoz i uvoz po ekonomskim zonama zemalja1)

u mil. EUR
2011. 2012. Indeks 2011. 2012. Indeks
Ukupno 7.737,0 8.079,4 104,4 12.848,7 13.385,2 104,2
Evropska unija8) 4.483,5 4.699,5 104,8 7.191,4 7.850,0 109,1
EFTA2) 60,5 77,6 128,3 157,7 160,5 101,8
ACP3) 23,8 22,7 95,4 41,4 39,0 94,2
OPEC4) 79,4 93,1 117,4 92,1 43,3 47,0
MEDA5) 1.908,4 1.877,4 98,4 1.194,5 1.187,1 99,4
ASEAN6) 16,9 27,1 160,3 167,9 165,6 98,6

2011. 2012. Indeks 2011. 2012. Indeks
SAARC7) 12,4 6,4 52,1 121,5 140,0 115,2
CEEC9) 340,2 342,0 100,5 206,6 211,9 102,5
NAFTA10) 55,5 73,0 131,4 197,9 252,5 127,5
MERCOSUR11) 5,1 9,2 179,3 79,3 80,5 101,4
NICs12) 1,5 8,8 578,0 135,8 141,5 104,2
APEC13) 18,9 24,9 131,5 1.096,0 1.144,0 104,4
CIS14) 712,2 797,7 112,0 2.088,0 1.925,8 92,2
OECD15), ostalo 11,2 13,9 123,5 61,0 24,0 39,4
Nerazvrstano 7,3 5,9 81,0 17,5 19,3 110,5
1)
Po klasifikaciji EU, uz princip da se zemlja članica više ekonomskih grupacija može svrstati u samo jednu od njih
2)
Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu
3)
Afričke, karipske i pacifičke zemlje
4)
Udruženje zemalja izvoznika nafte
5)
Ekonomsko udruženje mediteranskih zemalja
6)
Udruženje jugoistočnih zemalja
7)
Južnoazijsko udruženje za regionalnu kooperaciju
8)
Evropska unija od 1.1.2007. ima 27 članica
9)
Zemlje centralne i istočne Evrope
10)
Severnoameričko udruženje za slobodnu trgovinu
11)
Južnoameričko zajedničko tržište
12)
Nove industrijske azijske zemlje
13)
Azijsko/pacifičko ekonomsko udruženje
14)
Komonvelt nezavisnih država
15)
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj
Izvoz i uvoz Republike Srbije po razvijenosti zemalja i ekonomskoj nameni1)2)

u mil. EUR
2011. 2012. Indeks 2011. 2012. Indeks
Ukupno 7.737,0 8.079,4 104,4 12.848,7 13.385,2 104,2
Industrijske zemlje 3.849,4 3.982,0 103,4 6.789,1 7.473,7 110,1
Sredstva za rad 307,5 435,0 141,5 1.157,9 1.106,3 95,5
Reprodukcija 2.674,5 2.419,8 90,5 3.564,5 3.952,1 110,9
Potrošna roba 866,6 1.126,6 130,0 1.622,8 1.660,6 102,3
Neklasifikovano po BEC nameni 0,7 0,5 74,0 443,9 754,7 170,0
Zemlje u razvoju 3.887,6 4.097,3 105,4 6.059,6 5.911,5 97,5
Sredstva za rad 315,1 344,3 109,3 519,3 536,8 103,4
Reprodukcija 2.499,8 2.548,5 101,9 4.410,8 4.163,6 94,4
Potrošna roba 1.072,2 1.204,1 112,3 974,5 999,8 102,6
Neklasifikovano po BEC nameni 0,5 0,4 71,7 155,0 211,3 136,3
1)
Po principu pretežnosti koja se koristi u sistemu nacionalnih računa (SNA).
2)
Po klasifikaciji MMF-a.

Izvoz i uvoz Republike Srbije po odabranim zemljama

u mil. EUR
2011. 2012. Indeks 2011. 2012. Indeks
Nemačka 880,1 945,4 107,4 1.406,7 1.475,1 104,9
Italija 874,1 829,3 94,9 1.144,4 1.289,7 112,7
Ruska federacija 522,3 619,3 118,6 1.641,9 1.319,6 80,4
Rumunija 542,0 665,6 122,8 581,9 586,8 100,8
Bosna i Hercegovina 781,2 775,4 99,3 437,5 357,3 81,7
Kina 10,3 14,3 138,7 974,0 993,5 102,0
Mađarska 225,6 235,2 104,3 593,0 669,4 112,9
Slovenija 347,2 311,8 89,8 384,8 426,3 110,8
Austrija 245,5 201,0 81,9 442,9 473,9 107,0
Hrvatska 303,1 284,8 93,9 308,7 384,9 124,7
Republika Crna Gora 586,1 576,2 98,3 87,9 86,8 98,8
Bugarska 214,7 211,9 98,7 321,2 369,1 114,9
Francuska 205,0 204,6 99,8 346,8 371,6 107,1
Republika Makedonija 340,2 342,0 100,5 206,6 211,9 102,5
Poljska 119,2 131,6 110,4 299,4 353,7 118,1
Turska 124,2 135,5 109,1 262,9 306,2 116,5
Češka Republika 104,6 121,3 116,0 274,9 276,1 100,4
Slovačka 140,6 183,4 130,4 177,4 167,3 94,3
Grčka 130,7 117,7 90,1 192,6 213,2 110,6
Belgija 86,6 85,8 99,0 205,8 243,2 118,1
Kazahstan 6,3 8,5 133,4 62,9 309,9 492,9
Holandija 81,1 108,5 133,7 182,4 195,9 107,3
SAD 50,5 67,8 134,0 184,1 231,9 125,9
Velika Britanija 121,2 104,9 86,6 147,0 163,7 111,4
Španija 51,9 62,8 121,1 134,8 174,7 129,5
Ukrajina 138,1 96,7 70,0 257,6 128,0 49,7
Švajcarska 54,4 67,9 124,9 136,9 144,1 105,3
Švedska 33,6 37,2 110,9 108,7 116,4 107,0
Japan 1,4 2,9 204,8 101,4 125,0 123,2
Belorusija 33,2 48,8 147,0 58,5 70,4 120,3
Saopštenja RZS broj 359/2012 i 362/2012

Željko Albaneze

POSTUPCI (MODULI) OCENJIVANJA

USAGLAŠENOSTI PROIZVODA:
MODUL D - USAGLAŠENOST SA
TIPOM NA OSNOVU GARANCIJE
KVALITETA PROCESA PROIZVODNJE
P o pravilu, osim tehničkih zahteva za proizvode,

najveći broj tehničkih propisa sadrži i odredbe o
obaveznom ocenjivanju usaglašenosti proizvoda
sa propisanim bitnim zahtevima za te proizvode, su-
bjektima koji učestvuju, odnosno sprovode ocenjivanje
5) Modul E - usaglašenost sa tipom na osnovu garan-
cije kvaliteta proizvoda - obezbeđenje kvaliteta
proizvoda;
6) Modul F - usaglašenost sa tipom na osnovu verifika-
cije proizvoda;
usaglašenosti, kao i o načinu ocenjivanja usaglašenosti 7) Modul
G - usaglašenost na osnovu pojedinačne veri-
koji može da obuhvati primenu jednog postupka, ne- fikacije proizvoda;
koliko postupaka ili kombinaciju različitih postupaka 8) Modul H - usaglašenost na osnovu potpune garanci-
ocenjivanja usaglašenosti. je kvaliteta - potpuno obezbeđenje kvaliteta.
Postupci ocenjivanja usaglašenosti nazivaju se još Uredbom se dozvoljava da se tehničkim propisom
i moduli. mogu propisati i drugačije vrste, odnosno sadržaj mo-
Moduli ocenjivanja usaglašenosti koji se mogu pro- dula ocenjivanja usaglašenosti, u odnosu na one iz
pisati tehničkim propisom nabrajaju se u Uredbi o na- Uredbe.
činu sprovođenja ocenjivanja usaglašenosti, sadržaju Potrebno je naglasiti da su moduli u pravni sistem
isprave o usaglašenosti, kao i obliku, izgledu i sadržaju Republike Srbije, na osnovu Uredbe, preuzeti iz refe-
znaka usaglašenosti („Sl. glasnik RS”, br. 98/2009 - da- rentnog evropskog dokumenta iz ove oblasti, odnosno
lje: Uredba). iz Odluke br. 768/2008/EZ Evropskog parlamenta i Sa-
U Uredbi nije data konačna lista modula, već su na- veta o zajedničkom okviru za trgovanje proizvodima
brojane samo najkarakterističnije vrste modula, koje se i ukidanju Odluke br. 93/463/EEZ od 9.7.2008. godine
najčešće propisuju u tehničkim propisima, pre svega u (Decision European of the Parliament and of the Council
onim srpskim tehničkim propisima kojima se transpo- on a common framework for the marketing of products
nuju evropske direktive novog pristupa iz oblasti tzv. and repealing decision 93/465/EEC), koja se u Evropskoj
tehničkog zakonodavstva. Takođe, ova uredba ne utvr- uniji primenjuje neposredno i obavezujuća je za sve dr-
đuje sadržinu svakog modula, s obzirom na to da je ta žave članice.
sadržina propisana u svakom konkretnom tehničkom
propisu.
Tehničkim propisom se mogu propisati sledeći mo- Obaveze proizvođača i
duli ocenjivanja usaglašenosti: Imenovanog tela
1) Modul
A - interna kontrola proizvodnje;
2) Modul B - pregled tipa; Usaglašenost sa tipom na osnovu garancije kvali-
3) Modul C - usaglašenost sa tipom na osnovu interne teta procesa proizvodnje je deo postupka ocenjivanja
kontrole proizvodnje; usaglašenosti kojim proizvođač ispunjavajući obaveze
4) Modul D - usaglašenost sa tipom na osnovu garanci- koje se odnose na proizvodnju, stavljanje znaka usagla-
je kvaliteta procesa proizvodnje - obezbeđenje kva- šenosti i sačinjavanje i čuvanje Deklaracije o usaglaše-
liteta proizvodnje; nosti, obezbeđuje i izjavljuje, isključivo na sopstvenu

odgovornost, da je predmetni proizvod usaglašen sa Obaveze Imenovanog tela u postupku

tipom koji je opisan u Sertifikatu o pregledu tipa i da
ispunjava zahteve iz tehničkog propisa koji se na njega
ocenjivanja sistema kvaliteta
primenjuju. Imenovano telo ocenjuje sistem kvaliteta kako bi
utvrdilo da li on obezbeđuje usaglašenost proizvoda
Obaveze proizvođača koje se sa tipom koji je opisan u Sertifikatu o pregledu tipa
i zahtevima tehničkog propisa koji se na njih odnose.
odnose na proizvodnju Imenovano telo će smatrati da su elementi sistema
Proizvođač mora da ima odobren sistem kvaliteta kvaliteta koji su usaglašeni sa odgovarajućim standar-
za proizvodnju, završnu kontrolu i ispitivanje pred- dom sa spiska srpskih standarda na koji se tehnički pro-
metnih proizvoda i podleže nadzoru od strane Imeno- pis poziva, usaglašeni i sa odgovarajućim zahtevima
vanog tela koje mu je odobrilo sistem kvaliteta. koji su propisani konkretnim tehničkim propisom za
predmetne proizvode.
Proizvođač podnosi zahtev za ocenjivanje svog si-
stema kvaliteta za predmetne proizvode Imenovanom Uz iskustvo u sistemima menadžmenta kvaliteta,
telu po svom izboru. tim za ocenjivanje Imenovanog tela mora da ima Oce-
njivački tim, pored iskustva u oblasti sistema kvalite-
Zahtev mora da sadrži:
ta, mora da ima najmanje jednog člana sa iskustvom u
- poslovno ime, odnosno naziv ili ime i adresu proizvo- oblasti predmetnog proizvoda i primenjene tehnolo-
đača ili poslovno ime, odnosno naziv i adresu njego- gije, kao i znanje o zahtevima iz tehničkog propisa koji
vog zastupnika, ako on podnosi zahtev; su primenjivi na taj proizvod.
- pisanu izjavu da zahtev nije podnet drugom Imenova- Postupak ocenjivanja obuhvata kontrolnu pose-
nom telu; tu ocenjivačkog tima prostorijama proizvođača, kao
- sve relevantne informacije o predviđenoj kategoriji i pregled navedene dokumentacije, koja se prilaže uz
proizvoda; zahtev za ocenu sistema kvaliteta, kako bi se uverilo
- dokumentaciju koja se odnosi na sistem kvaliteta; u sposobnost proizvođača da identifikuje relevantne
- tehničku dokumentaciju o odobrenom tipu i primerak zahteve iz tehničkog propisa i da sprovede neophodne
Sertifikata o pregledu tipa. preglede i ispitivanja u cilju obezbeđivanja usaglašeno-
sti proizvoda sa tim zahtevima.
Sistem kvaliteta mora da obezbedi usaglašenost
proizvoda sa tipom koji je opisan u Sertifikatu o pre- O odluci kojom se ocenjuje sistem kvaliteta, oba-
gledu tipa i sa odgovarajućim zahtevima iz tehničkog veštava se proizvođač. Obaveštenje mora da sadrži
propisa koji se na njih primenjuju. zaključke ocenjivačkog tima i obrazloženu odluku o
oceni.
Svi elementi, zahtevi i odredbe koje je proizvođač
Proizvođač mora da ispunjava obaveze koje proizi-
usvojio dokumentuju se na sistematičan i uredan način
laze iz odobrenog sistema kvaliteta, kao i da održava
u obliku pisanih procedura, postupaka i uputstava.
sistem tako da on ostane adekvatan i efikasan.
Dokumentacija o sistemu kvaliteta mora da omogu-
Proizvođač mora da obavesti Imenovano telo koje
ći dosledno tumačenje procedura, planova, uputstava i
je odobrilo sistem kvaliteta o svakoj planiranoj promeni
zapisa o sistemu kvaliteta.
tog sistema.
Dokumentacija o sistemu kvaliteta, naročito, sadrži Imenovano telo ocenjuje predložene promene i
sledeće opise: odlučuje o tome da li izmenjeni sistem kvaliteta i da-
- ciljeva kvaliteta i organizacione strukture, odgovor- lje obezbeđuje usaglašenost proizvoda sa tipom koji
nosti i ovlašćenja rukovodstva u pogledu kvaliteta je opisan u Sertifikatu o pregledu tipa i sa odgovara-
proizvoda; jućim zahtevima iz tehničkog propisa koji se na njih
- odgovarajućih tehnika, procesa i sistematskih mera, primenjuju.
koje će se koristiti, u vezi sa izradom, kontrolom kvali- Imenovano telo obaveštava proizvođača o svojoj
teta i obezbeđenjem kvaliteta; odluci. Obaveštenje mora da sadrži zaključke ocenji-
- pregleda i ispitivanja koji će biti sprovedeni pre, za vačkog tima i obrazloženu odluku o oceni.
vreme i nakon izrade, kao i učestalost kojom će se Imenovano telo vrši nadzor nad odobrenim siste-
sprovoditi; mom kvaliteta.
- zapisa o sistemu kvaliteta, kao što su izveštaji o kon- Svrha ovog nadzora je da obezbedi da proizvođač
trolisanju, podaci o ispitivanju, podaci o etaloniranju, u potpunosti ispunjava sve obaveze koje proizilaze iz
izveštaji o kvalifikacijama relevantnog osoblja, itd.; odobrenog sistema kvaliteta.
- načina za nadgledanje postizanja zahtevanog kvaliteta Proizvođač, za potrebe nadzora, omogućava Ime-
proizvoda i efektivnog sprovođenja sistema kvaliteta. novanom telu pristup prostorijama, odnosno mestima

za izradu, kontrolisanje, ispitivanje i skladištenje, i pru- - dokumentaciju koja se odnosi na sistem kvaliteta i
ža mu sve potrebne informacije, a naročito: tehničku dokumentaciju o odobrenom tipu i primerak
- stavlja na raspolaganje dokumentaciju o sistemu Sertifikata o pregledu tipa;
kvaliteta; - podatke o promeni sistema kvaliteta koji je odobren;
- stavlja na raspolaganje zapise o sistemu kvaliteta, kao - odluke i izveštaje Imenovanog tela.
što su izveštaji o kontrolisanju i podaci o ispitivanju,
podaci o etaloniranju, izveštaji o kvalifikacijama rele- Obaveze zastupnika
vantnog osoblja, itd.
Imenovano telo periodično obavlja provere, u vidu Obaveze proizvođača u vezi sa čuvanjem doku-
kontrolnih poseta ocenjivačkog tima, kako bi se uveri- mentacije koja se odnosi na sistem kvaliteta i tehničke
lo da proizvođač održava i primenjuje sistem kvaliteta, dokumentacije o odobrenom tipu, čuvanjem primerka
i dostavlja proizvođaču izveštaj o proveri. Sertifikata o pregledu tipa i podataka o promeni siste-
Imenovano telo može da sprovodi i nenajavljene ma kvaliteta koji je odobren, kao i u vezi sa obavezom
posete proizvođaču, prilikom kojih, ako je potrebno, stavljanja znaka usaglašenosti i čuvanja Deklaracije o
može da sprovodi ispitivanja ili da obezbedi da ona bu- usaglašenosti i činjenjem dostupnom dokumentacije
du sprovedena kako bi se uverilo da sistem kvaliteta koja se odnosi na sistem kvaliteta, može da ispuni za-
funkcioniše pravilno. stupnik proizvođača, u ime i na odgovornost proizvo-
đača, ako ga je za to proizvođač pismeno ovlastio.
Imenovano telo dostavlja proizvođaču izveštaj
Ovaj modul ima i podmodul D1 - Garancija kvaliteta
o poseti, kao i izveštaj o ispitivanjima ako su ona
procesa proizvodnje.
sprovedena.
Imenovano telo mora da obaveštava nadležno mi-
nistarstvo koje ga je imenovalo o izdatim ili povučenim Modul D1 - garancija kvaliteta
odobrenjima sistema kvaliteta, kao i da mu, periodično
ili na zahtev, dostavlja liste odobrenja sistema kvaliteta procesa proizvodnje
koje je odbilo da izda, suspendovalo ili na drugi način
ograničilo. Garancija kvaliteta procesa proizvodnje je postupak
ocenjivanja usaglašenosti kojim proizvođač ispunja-
Imenovano telo mora da obaveštava druga Imeno-
vajući obaveze iz ovog podmodula koje se odnose na
vana tela o odobrenjima sistema kvaliteta koje je od-
tehničku dokumentaciju, proizvodnju, stavljanje znaka
bilo da izda, koje je povuklo, suspendovalo ili na drugi
usaglašenosti i sačinjavanje Deklaracije o usaglašeno-
način ograničilo, a na njihov zahtev i o odobrenjima
sti, obezbeđuje i izjavljuje isključivo na sopstvenu od-
sistema kvaliteta koje je izdalo.
govornost da predmetni proizvod ispunjava zahteve
tehničkog propisa koji se na njega primenjuju.
Stavljanje znaka usaglašenosti i
sačinjavanje Deklaracije o usaglašenosti Obaveze proizvođača u vezi sa
Proizvođač stavlja znak usaglašenosti kao i, pod tehničkom dokumentacijom
odgovornošću Imenovanog tela, registarski broj tog •P
roizvođač utvrđuje tehničku dokumentaciju čija sa-
tela iz registra imenovanih tela za ocenjivanje usagla- držina je propisana konkretnim tehničkim propisom
šenosti, na svaki pojedinačan proizvod koji je usagla- za određene proizvode ili grupe proizvoda. Doku-
šen sa tipom opisanim u Sertifikatu o pregledu tipa i ko- mentacija mora da omogući ocenjivanje proizvoda
ji ispunjava odgovarajuće zahteve iz tehničkog propisa radi utvrđivanja njegove usaglašenosti sa relevan-
koji se na njega primenjuju. tnim zahtevima i mora da obuhvati adekvatnu anali-
Proizvođač sačinjava pisanu Deklaraciju o usagla- zu i procenu rizika. U tehničkoj dokumentaciji moraju
šenosti za svaki tip, odnosno model proizvoda i čuva se precizno navesti primenjivi zahtevi i obuhvatiti, u
je tako da bude dostupna na zahtev nadležnih organa, onoj meri u kojoj su relevantni za ocenjivanje, pro-
najmanje deset godina nakon što je izrađen i stavljen jektovanje, proizvodnju i funkcionisanje proizvoda.
na tržište poslednji komad tog tipa, odnosno modela Dokumentacija mora, u onoj meri u kojoj je to rele-
proizvoda. vantno za ocenjivanje, da sadrži:
U Deklaraciji o usaglašenosti navodi se tip, odnosno - opšti opis proizvoda;
model proizvoda za koji je sačinjena. - idejno rešenje i proizvođačke crteže i šeme kom-
Proizvođač, najmanje deset godina od datuma izra- ponenti, podsklopova, kola, i dr;
de poslednjeg komada proizvoda, čuva i stavlja na ras- - opise i objašnjenja potrebna za razumevanje tih cr-
polaganje nadležnim organima: teža i šema i rada proizvoda;

- listu primenjenih srpskih standarda sa odgovaraju- - zapisa o sistemu kvaliteta, kao što su izveštaji o kon-
ćeg spiska srpskih standarda na koji se konkretni trolisanju, podaci o ispitivanju, podaci o etaloniranju,
tehnički propis poziva, a koji se odnose na konkre- izveštaji o kvalifikacijama relevantnog osoblja, itd.;
tan proizvod koji se primenjuju u celosti ili delimič- - načina za nadgledanje postizanja zahtevanog kvaliteta
no i/ili druge relevantne tehničke specifikacije, kao proizvoda i efektivnog sprovođenja sistema kvaliteta.
i opise rešenja usvojenih da bi se ispunili bitni zah-
tevi tog propisa ako odgovarajući srpski standardi
nisu primenjeni. U slučaju da su srpski standardi
Obaveze Imenovanog tela u postupku
delimično primenjeni, u tehničkoj dokumentaciji ocenjivanja sistema kvaliteta
treba navesti delove koji su primenjeni;
• I menovano telo ocenjuje sistem kvaliteta kako bi
- rezultate izvršenih projektnih proračuna, obavlje- utvrdilo da li su ispunjeni svi zahtevi iz tehničkog pro-
nih pregleda, i dr; pisa koji se odnose na predmetni proizvod.
- izveštaje o ispitivanju. Imenovano telo će smatrati da su elementi sistema
•P roizvođač čuva tehničku dokumentaciju tako da kvaliteta koji su usaglašeni sa odgovarajućim standar-
bude dostupna nadležnim inspekcijskim organima u dom sa spiska srpskih standarda na koji se tehnički pro-
periodu od deset godina nakon što je proizvod stav- pis poziva, usaglašeni i sa odgovarajućim zahtevom iz
ljen na tržište. tehničkog propisa.
•P roizvođač mora da ima odobren sistem kvaliteta za Uz iskustvo u sistemima menadžmenta kvaliteta,
proizvodnju, završnu kontrolu i ispitivanje predmet- tim za ocenjivanje Imenovanog tela mora da ima Oce-
nog proizvoda na koji se primenjuje tehnički propis i njivački tim, pored iskustva u oblasti sistema kvaliteta,
podleže nadzoru od strane Imenovanog tela koji mu mora da ima najmanje jednog člana sa iskustvom u
je odobrio sistem kvaliteta. oblasti predmetnog proizvoda i primenjene tehnologi-
Proizvođač podnosi zahtev za ocenjivanje svog si- je, kao i znanje o zahtevima iz tehničkog propisa koji su
stema kvaliteta za predmetni proizvod Imenovanom primenljivi na taj proizvod.
telu po svom izboru. Postupak ocenjivanja obuhvata kontrolnu pose-
Zahtev mora da sadrži: tu ocenjivačkog tima prostorijama proizvođača, kao
- poslovno ime, odnosno naziv ili ime i adresu proizvo- i pregled navedene dokumentacije, koja se prilaže uz
đača ili poslovno ime, odnosno naziv i adresu njego- zahtev za ocenu sistema kvaliteta, kako bi se uverilo
vog zastupnika, ako on podnosi zahtev; u sposobnost proizvođača da identifikuje relevantne
- pisanu izjavu da zahtev nije podnet drugom Imenova- zahteve iz tehničkog propisa i da sprovede neophodne
nom telu; preglede i ispitivanja u cilju obezbeđivanja usaglašeno-
- sve relevantne informacije o predviđenoj kategoriji sti proizvoda sa tim zahtevima.
proizvoda; O odluci kojom se ocenjuje sistem kvaliteta, oba-
- dokumentaciju koja se odnosi na sistem kvaliteta; veštava se proizvođač. Obaveštenje mora da sadrži
- tehničku dokumentaciju za predmetni proizvod. zaključke ocenjivačkog tima i obrazloženu odluku o
Sistem kvaliteta mora da obezbedi usaglašenost oceni.
proizvoda sa zahtevima iz tehničkog propisa koji se na Proizvođač mora da ispunjava obaveze koje proizi-
njega primenjuju. laze iz odobrenog sistema kvaliteta, kao i da održava
Svi elementi, zahtevi i odredbe koje je proizvođač sistem tako da on ostane adekvatan i efikasan.
usvojio dokumentuju se na sistematičan i uredan način Proizvođač mora da obavesti Imenovano telo koje
u obliku pisanih procedura, postupaka i uputstava. je odobrilo sistem kvaliteta o svakoj planiranoj promeni
Dokumentacija o sistemu kvaliteta mora da omogu- tog sistema.
ći dosledno tumačenje procedura, planova, uputstava i Imenovano telo ocenjuje predložene promene i
zapisa o sistemu kvaliteta. odlučuje o tome da li izmenjeni sistem kvaliteta i dalje
Dokumentacija o sistemu kvaliteta, naročito, sadrži ispunjava propisane zahteve iz tehničkog propisa koji
sledeće opise: se odnose na predmetni proizvod ili će biti potrebno
- ciljeva kvaliteta i organizacione strukture, odgovor- ponovno ocenjivanje.
nosti i ovlašćenja rukovodstva u pogledu kvaliteta • I menovano telo obaveštava proizvođača o svojoj od-
proizvoda; luci - obaveštenje mora da sadrži zaključke ocenjivač-
- odgovarajućih tehnika, procesa i sistematskih mera, kog tima i obrazloženu odluku o oceni.
koje će se koristiti, u vezi sa izradom, kontrolom kvali- • I menovano telo vrši nadzor nad odobrenim siste-
teta i garancije kvaliteta; mom kvaliteta.
- pregleda i ispitivanja koji će biti sprovedeni pre, za Svrha ovog nadzora je da obezbedi da proizvođač
vreme i nakon izrade, kao i učestalost kojom će se u potpunosti ispunjava sve obaveze koje proizilaze iz
sprovoditi; odobrenog sistema kvaliteta.

Proizvođač, za potrebe nadzora, omogućava Ime- Stavljanje znaka usaglašenosti i

novanom telu pristup prostorijama, odnosno mestima
za izradu, kontrolisanje, ispitivanje i skladištenje, i pru-
sačinjavanje Deklaracije o usaglašenosti
ža mu sve potrebne informacije, a naročito: Proizvođač stavlja znak usaglašenosti kao i, pod
odgovornošću Imenovanog tela, registarski broj tog
- stavlja na raspolaganje dokumentaciju o sistemu
tela iz registra imenovanih tela za ocenjivanje usagla-
kvaliteta;
šenosti, na svaki pojedinačan proizvod koji ispunjava
- tehničku dokumentaciju za predmetni proizvod; odgovarajuće zahteve iz tehničkog propisa koji se na
njega primenjuju.
- stavlja na raspolaganje zapise o sistemu kvaliteta, kao Proizvođač sačinjava pisanu Deklaraciju o usagla-
što su izveštaji o kontrolisanju i podaci o ispitivanju, šenosti za svaki tip, odnosno model proizvoda i čuva
podaci o etaloniranju, izveštaji o kvalifikacijama rele- je tako da bude dostupna na zahtev nadležnih organa,
vantnog osoblja, itd. najmanje deset godina nakon što je proizvod stavljen
Imenovano telo periodično obavlja provere, u vidu na tržište.
kontrolnih poseta ocenjivačkog tima, kako bi se uverilo U Deklaraciji o usaglašenosti navodi se tip, odnosno
da proizvođač održava i primenjuje sistem kvaliteta, i model proizvoda za koji je sačinjena.
dostavlja proizvođaču izveštaj o proveri. Proizvođač, najmanje deset godina nakon što je
proizvod stavljen na tržište, čuva i stavlja na raspolaga-
Imenovano telo može da sprovodi i nenajavljene nje nadležnim organima:
posete proizvođaču, prilikom kojih, ako je potrebno, - dokumentaciju koja se odnosi na sistem kvaliteta;
može da sprovodi ispitivanja ili da obezbedi da ona bu- - podatke o promeni sistema kvaliteta koji je odobren;
du sprovedena kako bi se uverilo da sistem kvaliteta - tehničku dokumentaciju za proizvod;
funkcioniše pravilno. - odluke i izveštaje Imenovanog tela.
• I menovano telo dostavlja proizvođaču izveštaj o
poseti, kao i izveštaj o ispitivanjima ako su ona Obaveze zastupnika
sprovedena.
Obaveze proizvođača u vezi sa: čuvanjem tehničke
• I menovano telo mora da obaveštava nadležno mi- dokumentacije; podnošenjem zahteva za ocenu siste-
nistarstvo koje ga je imenovalo o izdatim ili povu- ma kvaliteta; dostavljanjem podataka o promeni siste-
čenim odobrenjima sistema kvaliteta, kao i da mu, ma kvaliteta koji je odobren; obavezom stavljanja zna-
periodično ili na zahtev, dostavlja liste odobrenja si- ka usaglašenosti i čuvanjem Deklaracije o usaglašenosti
stema kvaliteta koje je odbilo da izda, povuklo, sus- i činjenjem dostupnom dokumentacije koja se odnosi
pendovalo ili na drugi način ograničilo. na sistem kvaliteta, podataka o promeni sistema kva-
liteta koji je odobren, tehničke dokumentacije i odluka
• I menovano telo mora da obaveštava druga Imeno- i izveštaja Imenovanog tela, može da ispuni zastupnik
vana tela o odobrenjima sistema kvaliteta koje je proizvođača, u njegovo ime i na njegovu odgovornost,
odbilo da izda, koje je povuklo, suspendovalo ili na ako ga je za to proizvođač pismeno ovlastio. •
drugi način ograničilo, a na njihov zahtev i o odobre-
njima sistema kvaliteta koje je izdalo. Dušan Vučković

DEVIZNO POSLOVANJE
OBAVEZE REZIDENATA
U OBAVLJANJU TEKUĆIH POSLOVA
OD 25. DECEMBRA 2012. GODINE
Primena Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o deviznom poslovanju "Sl. glasnik RS", br. 119/2012
Z akon o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 119/2012, stupio na snagu 25.12.2012.
godine) je, između ostalog, donet sa ciljem pojednostavljenja spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja domaćih lica
ukidanjem svih oblika administriranja za koje se utvrdilo da su suvišna i opterećujuća.
U nastavku teksta se daje uporedna analiza efekata koji se mogu očekivati od realizacije ovog cilja, sa stanovišta oba-
veza rezidenata definisanih Zakonom o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012), kada se radi o
obavljanju tekućih poslova iz ovog zakona.
Komercijalni krediti i zajmovi iz člana 4. Zakona o deviznom poslovanju

Članom 4. stav 1. Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006 i 31/2011 - dalje: Zakon) bilo je propisano da
se izvoz i uvoz robe ili usluga koji nisu naplaćeni, odnosno plaćeni u roku dužem od godinu dana od dana izvršenog izvoza
ili uvoza, kao i unapred naplaćena, odnosno plaćena roba ili usluga koja nije izvezena, odnosno uvezena u roku dužem od
godinu dana od dana izvršene naplate, odnosno plaćanja smatraju kreditnim poslovima sa inostranstvom. Ovi kreditni po-
slovi morali su se evidentirati shodno odredbama Odluke o evidentiranju kreditnih poslova sa inostranstvom („Sl. glasnik
RS”, br. 85/2011).
Podsećamo da su članom 2. tačka (21) stav 1. ovog zakona kreditni poslovi sa inostranstvom bili definisani kao krediti i
zajmovi između rezidenta i nerezidenta zaključeni u devizama, pri čemu kredite odobrava banka ili strana banka.
Dakle, u periodu do stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona, rezidenti su imali obavezu evidentiranja kreditnih po-
slova sa inostranstvom iz člana 4. Zakona samo ukoliko su isti bili zaključeni u devizama.
Od 25.12.2012. godine obaveza rezidenata da evidentiraju komercijalne kredite i zajmove iz člana 4. Zakona o
deviznom poslovanju proširena je i na poslove izvoza i uvoza robe ili usluga koji su ugovoreni u dinarima
Članom 4. Zakona o deviznom poslovanju propisano je da se izvoz i uvoz robe ili usluga ugovoreni u devizama ili dinari-
ma koji nisu naplaćeni, odnosno plaćeni u roku dužem od godinu dana od dana izvršenog izvoza ili uvoza, kao i roba ili
usluga unapred naplaćena, odnosno plaćena u devizama ili dinarima, koja nije izvezena, odnosno uvezena u roku dužem
od godinu dana od dana izvršene naplate, odnosno plaćanja smatraju komercijalnim kreditima i zajmovima.
Izmenjena je i definicija kreditnih poslova sa inostranstvom, te je članom 2. tačka (21) stav 2. alinejom prvom propisano
da su kreditni poslovi sa inostranstvom i komercijalni krediti i zajmovi u devizama i dinarima povezani sa spoljnotrgo-
vinskim prometom robe i usluga, koji obuhvataju odloženo plaćanje i plaćanje unapred robe i usluga do godinu dana sa
kamatom, odnosno preko godinu dana.
Shodno navedenom, od stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona, odnosno od 25.12.2012. godine, obaveza rezide-
nata da evidentiraju komercijalne kredite i zajmove iz člana 4. Zakona o deviznom poslovanju proširena je i na poslove
izvoza i uvoza robe ili usluga koji su ugovoreni u dinarima.
Prebijanje dugovanja i potraživanja iz člana 6. Zakona o deviznom poslovanju

Članom 6. Zakona bilo je uređeno prebijanje dugovanja i potraživanja rezidenata - pravnih lica i preduzetnika koja su
nastala po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga, kao i prebijanje dugovanja i potraživanja rezi-
denata - banaka, pravnih lica i preduzetnika koja su nastala po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama, na
način i pod uslovima propisanim dvema, još uvek važećim uredbama Vlade, i to:
- Uredbom o uslovima i načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u deviza-
ma („Sl. glasnik RS”, br. 99/2011) i

DEVIZNO POSLOVANJE
- Uredbom o uslovima i načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa
robe i usluga i izveštavanju Deviznog inspektorata o prebijanju („Sl. glasnik RS”, br. 14/2012).
Obaveze rezidenata, shodno važećim podzakonskim aktima, sastoje se od obaveze podnošenja propisane dokumen-
tacije pre prvog prebijanja dugovanja i potraživanja, kada se radi o prebijanju koje se vrši po osnovu realizovanog spoljnotr-
govinskog prometa robe i usluga, do podnošenja zahteva za dobijanje odobrenja za obavljanje ovih poslova sa propisanom
dokumentacijom, kada se radi o prebijanju koje se vrši po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama, a koje se
može vršiti samo na osnovu rešenja nadležnog organa, odnosno ministarstva nadležnog za poslove finansija.
U praksi je ovlašćenje za vođenje upravnog postupka i donošenje rešenja, kojim se odobrava prebijanje po osnovu kre-
ditnih poslova sa inostranstvom u devizama, imao Devizni inspektorat.
Rezidenti su imali i obavezu izveštavanja Deviznog inspektorata u kontekstu vršenja posredne kontrole deviznog po-
slovanja rezidenata, čiji je pravi osnov bio sadržan u Uredbi o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja
rezidenata i nerezidenata („Sl. glasnik RS”, br. 112/2006, 39/2010 i 15/2012).
Naime, članom 3. stav 1. tačka 2) ove uredbe bila je propisana obaveza rezidenata da Deviznom inspektoratu dostavljaju
izveštaj o izvršenom prebijanju dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i uslu-
ga na propisanom Prilogu br. 2, u roku od 30 dana od dana izvršenog prebijanja, u štampanoj formi.
Od 6.10.2012. godine rezidenti nemaju obavezu dostavljanja izveštaja o izvršenom prebijanju

dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga
Članom 6. Zakona o deviznom poslovanju propisano je da mogućnost prebijanja dugovanja i potraživanja nastalih po
osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga, kao i po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u
devizama, sada imaju i rezidenti - ogranci stranih pravnih lica.
Propisano je da će podzakonskim propisima biti uređen samo način, a ne više i uslovi, za obavljanje prebijanja dugovanja
i potraživanja iz člana 6. Zakona o deviznom poslovanju, kao i da će način prebijanja dugovanja i potraživanja nastalih
po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga propisati Vlada, dok će način prebijanja dugovanja i
potraživanja nastalih po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama propisati Narodna banka Srbije.
Posmatrano sa stanovišta obaveze rezidenata kod obavljanja poslova iz člana 6. Zakona o deviznom poslovanju, može
se konstatovati da u ovom trenutku još uvek nema bitnijih izmena, s obzirom na to da su u primeni podzakonska akta
doneta radi izvršavanja Zakona.
Bitna izmena vezana je za stupanje na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj
administraciji („Sl. glasnik RS”, br. 93/2012, stupio na snagu 6.10.2012. godine), shodno kom je Poreska uprava preuzela
nadležnosti Deviznog inspektorata, definisane Zakonom.
Naime, počev od 6.10.2012. godine, rezidenti svoje obaveze iz podzakonskih propisa, donetih na osnovu člana 6. Zakona
izvršavaju u komunikaciji sa Poreskom upravom, s obzirom na to da je Devizni inspektorat prestao sa radom.
Shodno navedenom, podnošenje propisane dokumentacije pre prvog prebijanja dugovanja i potraživanja, kada se radi
o prebijanju koje se vrši po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga, vrši se Poreskoj upravi, kao
što se i zahtev za dobijanje odobrenja za obavljanje ovih poslova sa propisanom dokumentacijom, kada se radi o prebija-
nju koje se vrši po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama, a koje se može vršiti samo na osnovu rešenja
nadležnog organa, podnosi Poreskoj upravi, koja o ovom zahtevu odlučuje rešenjem donetim u upravnom postupku.
Međutim, stupanje na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji
imalo je još jednu posledicu, a to je stavljanje van snage Uredbe o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog
poslovanja rezidenata i nerezidenata („Sl. glasnik RS”, br. 112/2006, 39/2010 i 15/2012), čime je ukinuta obaveza rezide-
nata da Deviznom inspektoratu dostavljaju prethodno spomenuti Prilog br. 2, radi vršenja posredne kontrole deviznog
poslovanja.
Dakle, počev od 6.10.2012. godine rezidenti više nemaju obavezu dostavljanja izveštaja o izvršenom prebijanju dugo-
vanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga, ranije propisanu navedenom
uredbom.
Prenos dugovanja i potraživanja iz člana 7. Zakona o deviznom poslovanju

Članom 7. Zakona bilo je propisano da banke, odnosno rezidenti, osim rezidenata - fizičkih lica, mogu kupovati ili pro-
davati, odnosno platiti ili naplatiti potraživanja i dugovanja koja su nastala po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata, s
tim što su se ovi poslovi mogli vršiti samo na osnovu ugovora, zaključenog u pismenoj formi između svih učesnika u poslu.
Banke su imale obavezu izveštavanja o ovim poslovima na način i u rokovima koje je propisivala Narodna banka Srbije.
Bliže uslove i način obavljanja poslova iz člana 7. ovog zakona rezidentima je propisala Vlada donošenjem Uredbe o bli-
žim uslovima i načinu prenosa potraživanja i dugovanja nastalih po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata („Sl. glasnik
RS”, br. 112/2006).

DEVIZNO POSLOVANJE
Obavezu izveštavanja Deviznog inspektorata o poslovima iz člana 7. Zakona rezidentima je propisala, takođe, Vlada, ali
Uredbom o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata („Sl. glasnik RS”, br.
112/2006, 39/2010 i 15/2012).
Članom 3. stav 1. tačka 3) ove uredbe bila je propisana obaveza rezidenta - poverioca koji prenosi potraživanje, reziden-
ta - dužnika koji preuzima dugovanje, kao i rezidenta uputioca - asignanta da Deviznom inspektoratu dostavljaju ugovor,
izmene ili dopune ugovora koji sadrži broj i godinu iz knjige kontrolnika iz realizovanog spoljnotrgovinskog posla, odnosno
dokaze o raskidu ugovora, sve u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora, dana nastale promene, odnosno dana ra-
skida ugovora, u elektronskoj formi.
Samo izuzetno, ukoliko je jedna od ugovornih strana rezident pravno lice koga je Republika osnovala posebnim zako-
nom radi finansiranja izvoza, obavezu dostavljanja propisane dokumentacije imao je taj rezident.
Od 6.10.2012. godine rezident - poverilac koji prenosi potraživanje, rezident - dužnik koji preuzima dugovanje,
kao i rezident uputilac - asignant nemaju obavezu dostavljanja ugovora o prenosu potraživanja i dugovanja
nastalih po osnovu spoljnotrgovinskih poslova rezidenata, izmena ili dopuna istog, odnosno dokaza o raskidu
ovog ugovora, kao što ni banke više nemaju obavezu izveštavanja Narodne banke Srbije o ovim poslovima
Članom 7. Zakona o deviznom poslovanju propisano je da banke, odnosno rezidenti, osim rezidenata - fizičkih lica, i
nerezidenti, mogu prenositi, odnosno platiti ili naplatiti potraživanja i dugovanja koja su nastala po osnovu realizovanog
spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenata, koji se ne smatra komercijalnim kreditima i zajmovima, s tim što
se ovi poslovi mogu vršiti samo na osnovu ugovora zaključenog između prenosioca i primaoca potraživanja i dugovanja,
koji naročito sadrži identifikacione podatke o ugovornim stranama, podatke o osnovu po kom su nastala potraživanja i
dugovanja koja su predmet prenosa, uključujući i podatke o dužniku, odnosno poveriocu, kao i podatke o valuti i iznosu
potraživanja i dugovanja koji su predmet prenosa.
Prenosilac ima obavezu da dužnika, odnosno poverioca iz osnovnog posla obavesti o izvršenom prenosu.
Poseban režim propisan je za prenos potraživanja i dugovanja koja su nastala po osnovu realizovanog spoljnotrgovin-
skog prometa robe i usluga rezidenta - javnog preduzeća i pravnog lica sa državnim kapitalom ili pravnog lica koje je u
procesu restrukturiranja ili privatizacije, a koja se mogu prenositi, odnosno platiti ili naplatiti samo na osnovu ugovora,
saglasnosti ili izjava zaključenih između svih učesnika u poslu, uz prethodno pribavljenu saglasnost Vlade, osim potraži-
vanja i dugovanja rezidenta - pravnog lica koje je Republika osnovala posebnim zakonom radi finansiranja izvoza.
Stupanjem na snagu izmena i dopuna Zakona stavljene su van snage Uredba o bližim uslovima i načinu prenosa potraži-
vanja i dugovanja nastalih po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata („Sl. glasnik RS”, br. 112/2006) i Odluka o načinu
na koji i rokovima u kojima banke izveštavaju Narodnu banku Srbije o poslovima kupovine ili prodaje, odnosno plaćanja
ili naplaćivanja potraživanja i dugovanja po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata („Sl. glasnik RS”, br. 16/2007).
Stavljanjem van snage navedenih podzakonskih propisa smanjen je broj propisa koje su rezidenti dužni da prate i prime-
njuju u obavljanju deviznih poslova, s ciljem relaksacije opštih uslova poslovanja i privređivanja.
Istovremeno, stupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj admini-
straciji („Sl. glasnik RS”, br. 93/2012), kako je ranije navedeno, stavljena je van snage Uredba o bližim uslovima i načinu
vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata („Sl. glasnik RS”, br. 112/2006, 39/2010 i 15/2012), čime je
ukinuta obaveza rezidenata da Deviznom inspektoratu dostavljaju propisanu dokumentaciju iz člana 3. stav 1. tačka 3)
ove uredbe, radi vršenja posredne kontrole deviznog poslovanja.
Dakle, počev od 6.10.2012. godine rezident - poverilac koji prenosi potraživanje, rezident - dužnik koji preuzima dugo-
vanje, kao i rezident uputilac - asignant više nemaju obavezu dostavljanja ugovora o prenosu potraživanja i dugovanja
nastalih po osnovu spoljnotrgovinskih poslova rezidenata, izmena ili dopuna istog, odnosno dokaza o raskidu ovog
ugovora, kao što ni banke više nemaju obavezu izveštavanja Narodne banke Srbije o ovim poslovima.
Obavezu izveštavanja o poslovima iz člana 7. Zakona o deviznom poslovanju više nema ni rezident - javno preduzeće i
pravno lice sa državnim kapitalom ili pravno lice koje je u procesu restrukturiranja ili privatizacije.
Ipak, podsećamo da ova kategorija rezidenata može prenositi, odnosno platiti ili naplatiti potraživanje i dugovanje,
nastalo po osnovu spoljnotrgovinskih poslova, samo na osnovu ugovora, saglasnosti ili izjava zaključenih između svih
učesnika u poslu, uz obavezu prethodnog pribavljanja saglasnosti Vlade za obavljanje ovih poslova.
Prestanak izveštavanja o dobiti po osnovu direktnog

ulaganja i o finansijskom efektu reeksportnog posla
Članom 9. Zakona bilo je propisano da rezident izveštava Devizni inspektorat o dobiti koju ostvari po osnovu direktnog
ulaganja, kao i o finansijskom efektu po poslu prodaje plaćene robe koja se nalazi u inostranstvu i neposredno isporučuje
u inostranstvo.
Izveštavanje se vršilo shodno odredbama Uredbe o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezi-
denata i nerezidenata („Sl. glasnik RS”, br. 112/2006, 39/2010 i 15/2012).

DEVIZNO POSLOVANJE
Članom 3. stav 1. tačka 4) ove uredbe bila je propisana obaveza rezidenata da, po osnovu direktnog ulaganja u inostran-
stvu, Deviznom inspektoratu dostavljaju godišnji obračun o utvrđivanju dobiti overen od nadležnog organa u inostranstvu,
u roku od 30 dana od dana overe obračuna od nadležnog organa u zemlji u kojoj je izvršeno direktno ulaganje, u elektron-
skoj formi.
Članom 3. stav 1. tačka 5) ove uredbe bila je propisana obaveza rezidenata da, po osnovu prodaje plaćene robe koja se
nalazi u inostranstvu i neposredno isporučuje u inostranstvo, Deviznom inspektoratu dostavljaju izveštaj o finansijskom
efektu po prodaji robe u inostranstvu, koji predstavlja razliku između fakturisanog iznosa po poslu prodaje i fakturisanog
iznosa po poslu kupovine na propisanom Prilogu br. 3, u roku od 30 dana od dana fakturisanja navedene robe kupcu, u
štampanoj formi.
Od 6.10.2012. godine, rezidenti više nemaju obavezu dostavljanja godišnjeg obračuna o

utvrđivanju dobiti, kao i dostavljanja izveštaja o finansijskom efektu po poslu prodaje
robe koja se nalazi u inostranstvu i neposredno isporučuje u inostranstvo
Brisanjem člana 9. Zakona i stavljanjem van snage Uredbe o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog po-
slovanja rezidenata i nerezidenata („Sl. glasnik RS”, br. 112/2006, 39/2010 i 15/2012), rezidenti više nemaju obavezu
izveštavanja o dobiti ostvarenoj po osnovu direktnog ulaganja, niti i o finansijskom efektu po poslu prodaje plaćene
robe koja se nalazi u inostranstvu i neposredno isporučuje u inostranstvo.
Dakle, počev od 6.10.2012. godine, rezidenti više nemaju obavezu:
- dostavljanja godišnjeg obračuna o utvrđivanju dobiti, overenog od nadležnog organa u inostranstvu,
- dostavljanja izveštaja o finansijskom efektu po prodaji robe u inostranstvu, koji predstavlja razliku između fakturi-
sanog iznosa po poslu prodaje i fakturisanog iznosa po poslu kupovine robe koja je predmet ovog posla.
Spoljnotrgovinski poslovi izvoza, odnosno uvoza usluga

Osim prethodno navedenih promena u pogledu obaveza rezidenata, posledično nastalih nakon stupanja na snagu iz-
mena i dopuna Zakona, kada je reč o tekućim poslovima ukazujemo da se tekućim poslovima, u smislu ovog zakona, sma-
traju poslovi čija namena nije prenos kapitala.
Članom 3. Zakona o deviznom poslovanju propisano je da se plaćanje, naplaćivanje i prenos po tekućim poslovima
između rezidenata i nerezidenata vrši slobodno, u skladu sa ovim zakonom, te da obuhvataju, bez ograničenja, između
ostalog i plaćanja po osnovu spoljnotrgovinskih poslova i po drugim tekućim poslovima sa inostranstvom, u smislu zakona
koji uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje.
Članom 2. stav 1. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 36/2011 i 88/2011) propisano
je da spoljnotrgovinski promet robe i usluga, kao jedan od oblika spoljnotrgovinskog poslovanja, obuhvata promet robe i
usluga između domaćih i stranih lica, koji se obavlja na osnovu ugovora, zakona i međunarodnih ugovora.
Radi praćenja obavljanja poslova spoljnotrgovinskog prometa usluga, članom 3. stav 1. tačka 1) Uredbe o bližim uslovi-
ma i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata („Sl. glasnik RS”, br. 112/2006, 39/2010 i 15/2012),
donete na osnovu člana 53. stav 2. Zakona, bila je propisana obaveza rezidenata da, po poslovima izvoza, odnosno uvoza
usluga, Deviznom inspektoratu dostavljaju izveštaj o fakturisanim uslugama na Prilogu br. 1, u roku od 30 dana od dana
fakturisanja po poslovima izvoza usluga, odnosno dana prijema fakture po poslovima uvoza usluga, u elektronskoj formi.
Od 6.10.2012. godine, rezidenti nemaju obavezu dostavljanja izveštaja o

akturisanim uslugama po spoljnotrgovinskim poslovima izvoza i uvoza usluga
Stupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl.
glasnik RS”, br. 93/2012) stavljena je van snage Uredba o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslova-
nja rezidenata i nerezidenata („Sl. glasnik RS”, br. 112/2006, 39/2010 i 15/2012), kojom je bila propisana obaveza rezi-
denata da Devizni inspektorat izveštavaju po više osnova, u smislu vršenja posredne kontrole deviznog poslovanja.
Jedan od osnova izveštavanja bilo je i izveštavanje po poslovima izvoza, odnosno uvoza usluga, a koje je, stavlja-
njem van snage ove uredbe, prestalo da bude obaveza rezidenata.
Dakle, počev od stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj admi-
nistraciji, odnosno od 6.10.2012. godine, rezidenti više nemaju obavezu dostavljanja izveštaja o fakturisanim usluga-
ma po spoljnotrgovinskim poslovima izvoza usluga, odnosno spoljnotrgovinskim poslovima uvoza usluga. •
Branka Đorđević

DEVIZNO POSLOVANJE
Obaveza izveštavanja po osnovu dopunske uplate

stranog osnivača koja ne povećava osnovni kapital društva
◊ Pitanje:
• U slučaju kada se pozajmica inoosnivača pretvori u dugoročnu, da li postoji obaveza prijavljivanja ove transak-
cije kao kredita?
◊ Odgovor:
Odgovor na pitanje se daje pod pretpostavkom da se pitanje odnosi na dopunsku uplatu sredstava osnivača iz inostran-
stva koja ne povećava osnovni kapital društva.
Članom 178. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”, br. 36/2011 i 99/2011) propisano je da se osnivačkim aktom
ili odlukom skupštine društva može utvrditi obaveza članova društva da, pored uplate upisanog osnovnog kapitala, izvrše
dodatne uplate društvu, srazmerno visini svog udela u društvu ili u drugačijoj srazmeri. Dodatne uplate ne povećavaju
osnovni kapital društva i mogu biti samo u novcu. Dodatne uplate se, shodno članu 180. ovog zakona, mogu vratiti čla-
novima društva samo ako nisu neophodne za pokriće gubitaka društva ili za namirenje poverilaca društva, ali se ne mogu
vratiti članu društva pre uplate, odnosno unosa celokupnog upisanog uloga u društvo.
U odredbama Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012 - dalje: Zakon) ne spominju
se dopunske uplate kao vrsta deviznog posla, ali se navode u podzakonskim propisima, donetim sa ciljem izvršavanja ovog
zakona.
Članom 32. stav 5. Zakona propisano je da Narodna banka Srbije (NBS) propisuje bliže uslove i način obavljanja platnog
prometa sa inostranstvom po tekućim i kapitalnim poslovima, na osnovu čega je NBS donela Odluku o uslovima i načinu
obavljanja platnog prometa sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 24/2007, 37/2007 i 38/2010).
Uputstvom za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”,
br. 24/2007, 31/2007, 41/2007, 3/2008, 61/2008, 120/2008, 38/2010 i 92/2011 - dalje: Uputstvo), u prilogu 2 - Šifarnik osnova
naplate, plaćanja i prenosa u platnom prometu sa inostranstvom, u delu Finansijski račun - Direktne investicije, propisana
je šifra osnova priliva i odliva po osnovu uplate stranog kapitala 560, koja uključuje i dopunsku uplatu sredstava osnivača
koja ne povećava osnovni kapital, odnosno vraćanje dopunske uplate osnivaču.
Na osnovu člana 37. stav 1. Zakona, NBS je donela Odluku o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom („Sl.
glasnik RS”, br. 87/2009) i Uputstvo za sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom („Sl.
glasnik RS”, br. 87/2009).
Tačkom 2. podtačka (1) ovog uputstva propisano je da obveznici izveštavanja dostavljaju NBS izveštaj o stranim direk-
tnim investicijama nerezidenata u zemlji (stanje i transakcije) na Obrascu DI-1, tromesečno. Radi izvršavanja ove obaveze
NBS - Sektor za monetarne analize i statistiku - Odeljenje za statistiku platnog bilansa donelo je Uputstvo za popunjavanje
i dostavljanje obrasca DI-1 - verzija 1.0, kojim je detaljno objašnjen način popunjavanja i dostavljanja podataka iz ovog
obrasca. Sastavni deo ovog uputstva je, između ostalog, i Šifarnik vrste vlasničkog ulaganja, koji se koristi pri popunja-
vanju Tabele 3. ovog obrasca i kojim je, kao posebna vrsta ulaganja, za uplatu osnivača koja ne povećava osnovni kapital
propisana šifra 60.
Prema tome, odredbama Zakona ne uređuju se dopunske uplate stranih osnivača, te se samim tim ne propisuje rok na
koji se one mogu uzimati, ali se ovim uputstvom i Uputstvom za popunjavanje i dostavljanje obrasca DI-1 NBS dopunska
uplata osnivača koja ne povećava osnovni kapital navodi kao uplata sredstava u vezi sa direktnim investicijama nereziden-
ta u zemlji.
Članom 2. tačka (21) Zakona propisano je da su kreditni poslovi sa inostranstvom krediti i zajmovi između rezidenta i
nerezidenta zaključeni u devizama, pri čemu kredite odobrava banka ili strana banka. Ovi kreditni poslovi, između ostalog,
su:
- komercijalni zajmovi koje prodavac odobrava kupcu prodajom robe ili pružanjem usluga u spoljnotrgovinskom prometu
sa ugovorenim odloženim plaćanjem do godinu dana sa kamatom, odnosno sa ugovorenim odloženim plaćanjem preko
godinu dana;
- robni krediti i zajmovi koje kreditor, odnosno zajmodavac odobrava dužniku radi finansiranja spoljnotrgovinskog pro-
meta robe i usluga tako što po nalogu tog dužnika, obavezu izmiruje neposredno isporučiocu robe, odnosno pružaocu
usluge u spoljnotrgovinskom prometu;
- finansijski krediti i zajmovi koje kreditor, odnosno zajmodavac odobrava dužniku tako što sredstva stavlja na raspolaga-
nje uplatom na račun dužnika.
Kreditni poslovi definisani ovom tačkom evidentiraju se kod NBS.

DEVIZNO POSLOVANJE
Članom 18. Zakona propisano je da kreditne poslove u devizama iz člana 2. tačka (21) st. 1. do 3, stav 4. alineje prva i
treća i stav 5. ovog zakona, banka, rezident - pravno lice i preduzetnik zaključuju u pismenom obliku s nerezidentom - ban-
kom, pravnim licem i fizičkim licem.
Članom 24. Zakona propisano je da NBS propisuje način, rokove i obrasce za evidentiranje kreditnih poslova sa
inostranstvom.
Odlukom o evidentiranju kreditnih poslova sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 85/2011) propisuju se način evidenti-
ranja kreditnih poslova sa inostranstvom koje zaključuju rezidenti, rokovi i obrasci za ovo evidentiranje, kao i dokumenta-
cija koju rezident podnosi NBS u postupku tog evidentiranja, dok se Uputstvom o popunjavanju obrazaca za evidentiranje
kreditnih poslova sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 89/2011) propisuje način popunjavanja obrazaca za evidentiranje
kreditnih poslova sa inostranstvom predviđenih ovom odlukom.
Prema tome, ukoliko, rezident (pravno lice) - kreditni dužnik zaključi kreditni posao sa inostranstvom u devizama sa
nerezidentom - kreditorom, u skladu sa čl. 18. i 24. Zakona, ovaj kreditni posao mora biti zaključen u pismenom obliku i
rezident - kreditni dužnik, ima obavezu da kreditni posao sa inostranstvom evidentira kod NBS, kao posao kreditnog zadu-
ženja, kao i da NBS izveštava o svim promenama po ovom poslu.
Znači, dopunske uplate osnivača i kreditni posao sa inostranstvom su, shodno važećim zakonskim propisima, dva
različita posla koja nisu međusobno povezana, te stoga, promena ročnosti dopunskih uplata stranih osnivača ne uslov-
ljava da rezident ima obavezu zaključivanja kreditnog posla sa inostranstvom, definisan Zakonom i podzakonskim pro-
pisima. Međutim, ukoliko se zaključi kreditni posao sa inostranstvom, postoji obaveza da se isti evidentira kod NBS kao
kreditno zaduženje u skladu sa Zakonom i podzakonskim propisima. •
Jasmina Vasilić
Postupak prebijanja dugovanja i potraživanja

po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog posla
◊ Pitanje:
• Na koji način izvršiti kompenzaciju u slučaju kada je domaće privredno društvo fakturisalo stranom partneru
uslugu reklamiranja (4.000 evra), a zatim od njega uvezlo robu u vrednosti 22.000 evra, da li postoji obrazac za
ovu transakciju i da li se ovaj posao prijavljuje?
◊ Odgovor:
•K ompenzacioni posao (robna kompenzacija), kao posao naplate, odnosno plaćanja u robi, odnosno uslugama u spolj-
notrgovinskom prometu, regulisan je Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 36/2011
- dr. zakon i 88/2011) i Odlukom o bližim uslovima za plaćanje, odnosno naplatu u robi, odnosno uslugama („Sl. glasnik
RS”, br. 109/2005 - dalje: Odluka).
• F inansijska kompenzacija, odnosno prebijanje potraživanja i dugovanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog
prometa uređena je Zakonom o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012 - dalje: Zakon). Na
osnovu člana 6. stav 2. Zakona doneta je Uredba o uslovima i načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu rea-
lizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga i izveštavanju Deviznog inspektorata o prebijanju („Sl. glasnik RS”,
br. 14/2012 - dalje: Uredba) kojom su bliže uređeni uslovi i način prebijanja dugovanja i potraživanja rezidenata po osnovu
realizovanog spoljnotrgovinskog prometa.
Odgovor na konkretno pitanje se daje pod pretpostavkom da se isto odnosi na prebijanje potraživanja i dugovanja po
osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa iz Zakona.
Članom 6. stav 1. Zakona propisano je da rezident - pravno lice i preduzetnik mogu izvršiti prebijanje dugovanja i potra-
živanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga.
Članom 1. Uredbe propisano je da je predmet prebijanja, u smislu ove uredbe, svako postojeće, određeno, celo ili deli-
mično, dospelo, novčano dugovanje i potraživanje nastalo po osnovu uvoza i izvoza roba i usluga, a koje nije evidentirano
kod Narodne banke Srbije kao kreditni posao sa inostranstvom iz člana 2. tačka 21. Zakona.
Takođe, prebijanje u smislu člana 1. Uredbe, može biti:
1) bilateralno - kada se prebijanje vrši između rezidenta i nerezidenta koji su realizovali spoljnotrgovinski promet robe i
usluga;

DEVIZNO POSLOVANJE
2) intrakorporativno - kada se prebijanje vrši između rezidenta i nerezidenata koji posluju u sistemu iste multinacionalne
korporacije;
3) prebijanje na osnovu međunarodnih ugovora i pravila međunarodnih asocijacija, čiji je rezident član.
Međusobna dugovanja i potraživanja, u skladu sa članom 3. Uredbe, mogu se prebiti u roku do godinu dana od dana iz-
vršenog izvoza ili uvoza roba i usluga. Prebijanjem prestaju međusobne obaveze do iste visine, a ako nisu iste visine, manje
potraživanje će prestati, dok će se veće prebiti do iznosa manjeg.
Prema tome, obaveza po osnovu realizovanog uvoza u konkretnom slučaju moći će da se izmiri prebijanjem do visine
potraživanja, nastalog po osnovu izvoza, odnosno u iznosu od 4.000 evra, dok se ostatak obaveze ka stranom dobavljaču
u iznosu od 18.000 evra može izmiriti plaćanjem ka inostranstvu.
Članom 5. Uredbe propisano je da se bilateralno prebijanje može izvršiti između rezidenta i nerezidenta, koji su realizo-
vali spoljnotrgovinski promet robe i usluge, ako su se oba učesnika u pismenoj formi saglasili sa takvim načinom izmirenja
obaveza. Saglasnost može biti data u obliku pismenog sporazuma potpisanog od oba učesnika u prebijanju ili u obliku
pismene izjave koju jedan učesnik upućuje drugom.
Učesnici u bilateralnom prebijanju su rezident - izvoznik - poverilac i nerezident - dužnik, kao i rezident - uvoznik - dužnik
i nerezident – poverilac.
Datum bilateralnog prebijanja, u smislu Uredbe, može biti:
- dan koji su učesnici u prebijanju odredili kao dan prestanka međusobnih obaveza, s tim što isti ne može biti određen vre-
menski ranije od dana potpisivanja sporazuma, a ako to ne učine, datum potpisivanja sporazuma;
- dan kada je drugi učesnik u prebijanju potpisao izjavu o saglasnosti na takav način izmirenja obaveza.
Dakle, Uredbom nije propisan bilo kakav obrazac koji se popunjava prilikom prebijanja, već se prebijanje vrši na osnovu
sporazuma, odnosno izjave, čija sadržina zavisi od volje ugovornih strana, ali je preporučljivo da sadrži elemente koji bi
definisali učesnike u poslu prebijanja, osnov prebijanja, valutu i iznos koji su predmet prebijanja i slično.
Članom 36. tačka 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. gla-
snik RS”, br. 93/2012), koji je stupio na snagu 6.10.2012. godine, propisano je da danom stupanja na snagu ovog zakona
prestaje da važi Uredba o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata („Sl.
glasnik RS”, br .112/2006, 39/2010 i 15/2012), po kojoj su rezidenti i nerezidenti bili u obavezi da Deviznom inspektoratu, radi
posredne kontrole, dostavljaju izveštaj o izvršenom prebijanju dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotr-
govinskog prometa roba i usluga.
Prema tome, ne postoji obaveza prijavljivanja i izveštavanja o izvršenim poslovima prebijanja dugovanja i potraživanja
po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa. •
Jasmina Vasilić
Kupovina i prodaja robe u inostranstvu kada se kao posrednici kod

inodobavljača pojavljuju dva rezidenta - carinski i devizni aspekt
◊ Pitanje:
• Na koji način je moguće obaviti posao kupovine, prodaje i plaćanja robe u inostranstvu u slučaju kada se kao
posrednici kod inokupca iz određenih razloga pojavljuju dva rezidenta (jedan rezident kupuje robu od inodo-
bavljača i prodaje je u inostranstvu drugom rezidentu koji je zatim prodaje inokupcu)?
◊ Odgovor:
1. Carinskim zakonom (‚‘Sl. glasnik RS‘‘, br. 18/2010 I 111/2012) uređuju se opšta pravila i postupci koji se primenjuju na
robu koja se unosi i iznosi iz carinskog područja Republike Srbije.
Odredbom člana 17. stav 1. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 36/2011 - dr. zakon i
88/2011 - dalje: Zakon) propisano je da je izvoz robe iznošenje, slanje, odnosno isporuka robe sa teritorije Republike Srbije
na teritoriju druge države ili carinske teritorije, u skladu sa carinskim propisima Republike Srbije. Takođe, stavom 2. ovog
člana propisano je da je uvoz robe unošenje, dopremanje, odnosno isporuka robe sa teritorije druge države ili carinske
teritorije na teritoriju Republike Srbije, u skladu sa carinskim propisima Republike Srbije.
Takođe, odredbom člana 39. stav 1. tačka 1) Zakona propisano je da domaće lice robu kupljenu u drugoj državi ili ca-
rinskoj teritoriji ne mora da uveze ako se ta roba, na osnovu ugovora, neposredno isporučuje u drugu državu ili carinsku
teritoriju.

DEVIZNO POSLOVANJE
Prema tome, u slučaju kada jedno domaće lice robu kupuje u inostranstvu, istu prodaje drugom domaćem licu, koje
istu tu robu prodaje stranom licu, pri čemu roba ne prelazi graničnu liniju Republike Srbije, ne sprovodi se carinski postu-
pak pošto se u konkretnom slučaju roba ne unosi i iznosi iz carinskog područja Republike Srbije.
2. Zakonom o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012), članom 1. je propisano da se ovim za-
konom, između ostalog, uređuju plaćanja, naplaćivanja i prenosi između rezidenata i nerezidenata u stranim sredstvima
plaćanja i u dinarima i plaćanja, naplaćivanja i prenosi između rezidenata u stranim sredstvima plaćanja.
Prema tome, deo posla u kom bi domaće pravno lice robu kupilo u inostranstvu, a zatim tu robu prodalo i isporučilo
drugom domaćem licu u inostranstvu, nakon čega bi drugo domaće lice predmetnu robu prodalo i isporučilo svom inostra-
nom kupcu van teritorije Republike Srbije, a koji se odnosi na promet između dva domaća lica u inostranstvu nije uređen
ovim zakonom.
Članom 2. tačka (15) Zakona o deviznom poslovanju propisano je da su tekući poslovi sa inostranstvom poslovi zaključe-
ni između rezidenata i nerezidenata čija namena nije prenos kapitala. Plaćanja, naplaćivanje i prenos po tekućim poslovima
između rezidenata i nerezidenata, shodno članu 3. ovog zakona, vrši se slobodno, u skladu sa tim zakonom i obuhvataju,
bez ograničenja, između ostalog, i plaćanja po osnovu spoljnotrgovinskih poslova i po drugim tekućim poslovima sa ino-
stranstvom u smislu zakona kojim se uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje sa inostranstvom.
Članom 32. stav 1. Zakona o deviznom poslovanju propisano je da se platni promet sa inostranstvom obavlja u deviza-
ma i u dinarima preko banke, dok je stavom 8. ovog člana propisano da Narodna banka Srbije (NBS) propisuje bliže uslove
i način obavljanja platnog prometa sa inostranstvom po tekućim i kapitalnim poslovima, na osnovu čega je NBS donela
Odluku o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 24/2007, 31/2007 i 38/2010).
Uputstvom za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”,
br. 24/2007, 31/2007, 41/2007, 3/2008, 61/2008, 120/2008, 38/2010 i 92/2011), u prilogu 2 - Šifarnik osnova naplate, plaćanja
i prenosa u platnom prometu sa inostranstvom, koji je sastavni deo ovog uputstva, u delu Transakcije po osnovu razme-
ne robe između rezidenata i nerezidenata, propisana je šifra osnova 312 - za naplatu iz inostranstva, odnosno plaćanje u
inostranstvo po osnovu robe kupljene u inostranstvu koja se ne uvozi u zemlju, a koja se na osnovu ugovora neposredno
isporučuje u drugu državu ili carinsku teritoriju. Dakle, ovaj osnov je propisan za transakcije priliva i odliva po osnovu pro-
meta koji se obavlja u inostranstvu između rezidenata i nerezidenata, ali se ne odnosi na promet u inostranstvu između
dva rezidenta.
Članom 34. stav 1. Zakona o deviznom poslovanju propisano je da se plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i
između rezidenata i nerezidenata u Republici Srbiji vrši u dinarima, dok su stavom 2. istog člana propisani osnovi po kojima
se, izuzetno, plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici Srbiji mogu vršiti i u devizama, a koji ne obuhvataju poslove između
rezidenata - pravnih lica u vezi sa prometom robe u inostranstvu koja se ne uvozi u zemlju, već se neposredno isporučuje
u drugu državu ili carinsku teritoriju.
Takođe, članom 34. stav 8. Zakona o deviznom poslovanju propisano je da je dozvoljeno ugovaranje u devizama u Repu-
blici Srbiji, između ostalog, i između rezidenata, s tim što se plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima, te se
ovakav način ugovaranja i plaćanja i naplaćivanja ne odnosi na promet koji je ostvaren između rezidenata u inostranstvu.
Znači, u skladu sa odredbama Zakona o deviznom poslovanju i podzakonskim propisima donetim radi izvršavanja ovog
zakona, rezident - domaće pravno lice može izvršiti plaćanje prema inostranstvu i naplatu iz inostranstva po osnovu robe
kupljene u inostranstvu koja se ne uvozi u zemlju, a koja se, na osnovu ugovora, neposredno isporučuje u drugu državu
ili carinsku teritoriju, odnosno po osnovu prometa koji je obavljen u inostranstvu između rezidenata i nerezidenata, dok
uslovi i način plaćanja, naplaćivanja i prenosa po osnovu prometa robe koji se obavlja u inostranstvu između dva rezidenta,
nisu uređeni ovim propisima. •
Jasmina Vasilić, Redakcija
Sprovođenje kompenzacije i cesije po osnovu realizovanog

spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga od
25. decembra 2012. godine
◊ Pitanje:
• Da li je moguće sprovesti trojnu kompenzaciju ili cesiju sa inostranstvom posle 25.12.2012. godine (shodno
izmenama Zakona o deviznom poslovanju) i koji uslovi moraju biti ispunjeni ako je to moguće?

DEVIZNO POSLOVANJE
◊ Odgovor:
•P renos potraživanja i dugovanja koja su nastala po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga -
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 119/12, stupio na snagu 25.12.2012.
godine) izmenjen je član 7. Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006 i 31/2011 - dalje: Zakon) tako što
je propisano da banke, odnosno rezidenti, osim rezidenata - fizičkih lica, i nerezidenti mogu prenositi, odnosno platiti
ili naplatiti potraživanja i dugovanja koja su nastala po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga
rezidenata, koji se ne smatra komercijalnim kreditima i zajmovima.
Izmenom člana 20. Zakona propisano je da banke, odnosno rezidenti, osim rezidenata - fizičkih lica, i nerezidenti, mogu
prenositi, odnosno platiti ili naplatiti potraživanja i dugovanja rezidenata koja su nastala po osnovu kreditnog posla sa
inostranstvom.
Odgovor se daje pod pretpostavkom da se pitanje u vezi mogućnosti i uslova za sprovođenje cesije sa inostranstvom
odnosi na potraživanja koja su nastala po realizovanim spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata.
Izmenom člana 7. Zakona je takođe propisano da se poslovi prenosa potraživanja i dugovanja koja su nastala po osnovu
realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenata mogu vršiti samo na osnovu ugovora zaključenog iz-
među prenosioca i primaoca potraživanja i dugovanja, uz obavezu prenosioca da dužnika, odnosno poverioca iz osnovnog
posla obavesti o izvršenom prenosu. Propisano je, između ostalog, da ugovor između prenosioca i primaoca potraživanja
i dugovanja, naročito sadrži identifikacione podatke o ugovornim stranama, podatke o osnovu po kom su nastala potra-
živanja i dugovanja koja su predmet prenosa, uključujući i podatke o dužniku, odnosno poveriocu, kao i podatke o valuti i
iznosu potraživanja i dugovanja koji su predmet prenosa.
Znači, posao prenosa potraživanja nastalih po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezide-
nata, u smislu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju, je kada rezident - izvoznik svoje potraži-
vanje koje ima prema nerezidentu prenosi na drugo lice - rezidenta ili nerezidenta, a koje postaje novi poverilac, odnosno
kada nerezident - poverilac svoje potraživanje koje ima prema rezidentu - uvozniku prenosi na drugo lice - rezidenta, a koje
postaje novi poverilac.
Prema tome, uslov za prenos potraživanja nastalih po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog posla rezidenta je da je
predmet potraživanja koje se prenosi potraživanje nastalo po osnovu realizovanog izvoza robe i usluga rezidenta, a koje
rezident - izvoznik - poverilac ima prema nerezidentu - dužniku i koje prenosi na rezidenta ili nerezidenta - novog poverioca,
odnosno potraživanje koje je nastalo po osnovu realizovanog uvoza robe i usluga rezidenta, a koje nerezident - poverilac
ima prema rezidentu - uvozniku - dužniku i koje prenosi na rezidenta - novog poverioca. Takođe, uslovi za realizaciju preno-
sa potraživanja, u smislu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju, su da prenosilac i primalac po-
traživanja zaključe ugovor o prenosu potraživanja, koji sadrži obavezne elemente propisane ovim zakonom i da prenosilac
potraživanja obavesti dužnika iz osnovnog posla o izvršenom prenosu.
• Prebijanje dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga - Izmenom čla-
na 6. Zakona propisano je da rezident - pravno lice, ogranak stranog pravnog lica i preduzetnik mogu izvršiti prebijanje
dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenata, koji se ne sma-
tra komercijalnim kreditima i zajmovima. Vlada propisuje način obavljanja poslova iz stava 1. ovog člana.
Banka, rezident - pravno lice, preduzetnik i ogranak stranog pravnog lica mogu izvršiti prebijanje dugovanja ili potraži-
vanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama sa potraživanjem ili dugovanjem po osnovu tih poslova,
realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga, kao i po osnovu direktnih investicija i ulaganja u nepokretnosti iz
čl. 11. i 12. ovog zakona, na način koji propiše Narodna banka Srbije.
Način i uslovi obavljanja poslova prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog pro-
meta robe i usluga rezidenata, koji se ne smatra komercijalnim kreditima i zajmovima, kao i prebijanja dugovanja i potra-
živanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama, do sada su bili bliže uređeni dvema uredbama Vlade:
- Uredba o uslovima i načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama
(„Sl. glasnik RS”, br. 99/2011) i
- Uredba o uslovima i načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe
i usluga i izveštavanju deviznog inspektorata o prebijanju („Sl. glasnik RS”, br. 14/2012 - dalje: Uredba).
Izmenama Zakona se „ublažavaju” uslovi obavljanja ovih poslova na taj način što će Vlada propisati samo način, a ne
više uslove i način, obavljanja poslova prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog
prometa robe i usluga rezidenata.
Kada je reč o prebijanju dugovanja ili potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama, NBS će
svojim podzakonskim aktom propisati, takođe, samo način obavljanja ovih poslova.
Donošenjem novih podzakonskih akata Vlade, odnosno NBS, biće stavljene van snage još uvek važeće dve uredbe Vla-
de, kojima su uređeni uslovi i način obavljanja poslova iz člana 6. Zakona.

DEVIZNO POSLOVANJE
Članom 2. Uredbe propisano je da je predmet prebijanja, u smislu ove uredbe, svako postojeće, određeno, celo ili deli-
mično, dospelo, novčano dugovanje i potraživanje nastalo po osnovu uvoza i izvoza roba i usluga, a koje nije evidentirano
kod NBS kao kreditni posao sa inostranstvom iz člana 2. tačka 21. Zakona.
Takođe, prebijanje, u smislu člana 2. Uredbe, može biti:
1) bilateralno - kada se prebijanje vrši između rezidenta i nerezidenta koji su realizovali spoljnotrgovinski promet robe i
usluga;
2) intrakorporativno - kada se prebijanje vrši između rezidenta i nerezidenata koji posluju u sistemu iste multinacionalne
korporacije;
3) prebijanje na osnovu međunarodnih ugovora i pravila međunarodnih asocijacija, čiji je rezident član.
S obzirom da se pitanje odnosi na mogućnost sprovođenja trojne kompenzacije, odgovor se daje pod pretpostavkom
da se isto odnosi na intrakorporativno prebijanje potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe
i usluge.
Međusobna dugovanja i potraživanja, u smislu člana 3. Uredbe, mogu se prebiti u roku do godinu dana od dana izvr-
šenog izvoza ili uvoza roba i usluga. Prebijanjem prestaju međusobne obaveze do iste visine, a ako nisu iste visine, manje
potraživanje će prestati, dok će se veće prebiti do iznosa manjeg.
Članom 6. Uredbe propisano je da se intrakorporativno prebijanje, u smislu ove uredbe, može izvršiti ako su kumula-
tivno ispunjeni sledeći uslovi:
1) da je rezident u sistemu multinacionalne korporacije;
2) da je prebijanje ugovoreni ili standardni način izmirenja međusobnih obaveza u toj korporaciji najmanje tri godine;
3) ako se prebijanje vrši preko jednog društva - rezidenta ili nerezidenta koji je u sistemu multinacionalne korporacije i koje
obavlja prebijanja i plaćanja za sva ostala društva;
4) ako društvo nerezident iz tačke 3) ovog stava nema sedište u zemljama ili teritorijama koje imaju privilegovane poreske
sisteme, odnosno sa kojima se ne vrši odgovarajuća razmena informacija, odnosno u kojima su poslovi i imovinski poda-
ci zaštićeni striktnim pravilima tajnosti.
Multinacionalna korporacija, u smislu ove uredbe, je privredno društvo koje se sastoji od dva ili više privrednih društa-
va koja se nalaze u dve ili više država i koja obično posluju pod istim poslovnim imenom ili je to ime sastavni deo naziva
pod kojim društva u sastavu posluju, a obuhvata jedno kontrolno (matično) i jedno ili više podređenih (kontrolisanih)
društava, s tim što matično društvo upravlja podređenim društvima.
Multinacionalna korporacija može biti organizovana kao koncern (grupa društava), holding, društvo sa uzajamnim
učešćem kapitala, ili imati drugi oblik organizovanja. Ova društva mogu biti međusobno povezana putem učešća u osnov-
nom kapitalu ili ortačkim udelima (društva povezana kapitalom), putem ugovora (društva povezana ugovorom), putem
kapitala i putem ugovora (mešovito povezana društva).
Članom 7. ove uredbe propisano je da rezident, koji posluje u sistemu multinacionalne korporacije, pre početka intra-
korporativnog prebijanja Deviznom inspektoratu dostavlja sledeću dokumentaciju:
1) izjavu odgovornog lica rezidenta kojom se potvrđuje da je rezident u sistemu multinacionalne korporacije, da je prebi-
janje ugovoreni ili standardni način izmirenja međusobnih obaveza u toj korporaciji, kao i da je rezident dao svoju sagla-
snost na navedeni način izmirenja međusobnih obaveza;
2) ustanovljene intrakorporativne procedure za navedeni način izmirenja međusobnih obaveza sa obrascima na osnovu
kojih se prebijanje vrši, kao i dokaz da se međusobno obaveze izmiruju prebijanjem najmanje tri godine;
3) poslovno ime i sedište društva unutar multinacionalne korporacije koje vrši prebijanja i plaćanja za sva ostala društva;
4) spisak nerezidenata koji posluju u okviru multinacionalne korporacije, koji treba da sadrži poslovno ime i sedište
nerezidenata;
5) potvrdu nadležnog poreskog organa da rezident nije imao neizmirene poreske obaveze u prethodnih pet godina.
Rezident dokumentaciju iz stava 1. ovog člana dostavlja u roku od 30 dana pre početka intrakorporativnog prebijanja,
a svaku promenu podataka iz ovog člana dužan je da dostavi odmah, a najkasnije u roku od deset dana od dana nastale
promene.”
Članom 8. Uredbe propisano je da su učesnici u intrakorporativnom prebijanju iz člana 6. ove uredbe rezident i nerezi-
denti koji posluju u sistemu iste multinacionalne korporacije, kao i da je datum intrakorporativnog prebijanja, u smislu ove
uredbe, dan koji su učesnici u poslu odredili kao dan prestanka međusobnih obaveza u ustanovljenoj intrakorporativnoj
proceduri.
Istovremeno, podsećamo da je danom stupanja na snagu (6.10.2012. godine) Zakona o izmenama i dopunama Zakona
o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS”, br. 93/2012) prestao sa radom Devizni inspektorat, kao i
da, shodno članu 37. tačka (1) ovog zakona, Poreska uprava preuzima nadležnost Deviznog inspektorata. •
Jasmina Vasilić

DEVIZNO POSLOVANJE
Novine u poslovima prenosa potraživanja i dugovanja nastalih

po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga
◊ Pitanje:
• Koja je procedura za međunarodnu cesiju, s obzirom da više ne postoji Devizni inspektorat - da li se unapred
prijavljuje (i kome) da će faktura biti plaćena cesijom?
◊ Odgovor:
godine) izmenjen je član 7. Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006 i 31/2011 - dalje: Zakon) tako što
je propisano da banke, odnosno rezidenti, osim rezidenata - fizičkih lica, i nerezidenti mogu prenositi, odnosno platiti ili
naplatiti potraživanja i dugovanja koja su nastala po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezi-
denata, koji se ne smatra komercijalnim kreditima i zajmovima.
Izmenom člana 20. Zakona propisano je da banke, odnosno rezidenti, osim rezidenata - fizičkih lica, i nerezidenti, mogu
prenositi, odnosno platiti ili naplatiti potraživanja i dugovanja rezidenata koja su nastala po osnovu kreditnog posla sa
inostranstvom.
Izmenom člana 7. Zakona je propisano da se poslovi prenosa potraživanja i dugovanja koja su nastala po osnovu reali-
zovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenata mogu vršiti samo na osnovu ugovora zaključenog između
prenosioca i primaoca potraživanja i dugovanja, uz obavezu prenosioca da dužnika, odnosno poverioca iz osnovnog posla
obavesti o izvršenom prenosu. Propisano je, između ostalog, da ugovor između prenosioca i primaoca potraživanja i dugo-
vanja, naročito sadrži identifikacione podatke o ugovornim stranama, podatke o osnovu po kom su nastala potraživanja
i dugovanja koja su predmet prenosa, uključujući i podatke o dužniku, odnosno poveriocu, kao i podatke o valuti i iznosu
potraživanja i dugovanja koji su predmet prenosa.
Znači, posao prenosa potraživanja nastalih po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezide-
nata, u smislu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju, je kada rezident - izvoznik svoje potraži-
vanje koje ima prema nerezidentu prenosi na drugo lice - rezidenta ili nerezidenta, a koje postaje novi poverilac, odnosno
kada nerezident - poverilac svoje potraživanje koje ima prema rezidentu - uvozniku prenosi na drugo lice - rezidenta, a koje
postaje novi poverilac.
Prema tome, uslov za prenos potraživanja nastalih po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog posla rezidenta je da je
predmet potraživanja koje se prenosi potraživanje nastalo po osnovu realizovanog izvoza robe i usluga rezidenta, a koje
rezident - izvoznik - poverilac ima prema nerezidentu - dužniku i koje prenosi na rezidenta ili nerezidenta - novog poverioca,
odnosno potraživanje koje je nastalo po osnovu realizovanog uvoza robe i usluga rezidenta, a koje nerezident - poverilac
ima prema rezidentu - uvozniku - dužniku i koje prenosi na rezidenta - novog poverioca. Takođe, uslovi za realizaciju preno-
sa potraživanja, u smislu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju, su da prenosilac i primalac po-
traživanja zaključe ugovor o prenosu potraživanja, koji sadrži obavezne elemente propisane ovim zakonom i da prenosilac
potraživanja obavesti dužnika iz osnovnog posla o izvršenom prenosu.
Stupanjem na snagu izmena i dopuna Zakona (25.12.2012.) prestaju da važe, između ostalog:
- Uredba o bližim uslovima i načinu prenosa potraživanja i dugovanja nastalih po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata
- Odluka o načinu na koji i rokovima u kojima banke izveštavaju Narodnu banku Srbije o poslovima kupovine ili prodaje,
odnosno plaćanja ili naplaćivanja potraživanja i dugovanja po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata („Sl. glasnik RS”,
br. 16/2007). •
Jasmina Vasilić

DEVIZNO POSLOVANJE
Obaveza podnošenja zahteva za odobrenje

kompenzacionog posla i obračuna o izvršenju posla
◊ Pitanje:
• Kome se podnosi zahtev za odobrenje kompenzacionog posla sa inostranstvom (izvoz - prenos autorskih pra-
va i određenih proizvoda u zamenu uvoz robe) i da li je još uvek potrebno dostavljati obračun ovih poslova?
◊ Odgovor:
Kompenzacioni posao (robna kompenzacija) kao posao naplate, odnosno plaćanja u robi, odnosno uslugama u spolj-
notrgovinskom prometu regulisan je Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 36/2011 - dr.
zakon i 88/2011 - dalje: Zakon).
Članom 37. stav 1. Zakona propisano je da domaće lice može robu koju izvozi, odnosno uvozi, kao i usluge u spoljnotr-
govinskom prometu da naplati, odnosno plati u robi, odnosno uslugama, a naročito ako se radi o nabavci opreme, repro-
materijala i sirovina namenjenih proizvodnji robe i pružanju usluga i ako se radi o uslugama koje se pružaju u postupku
aktivnog ili pasivnog oplemenjivanja, u skladu sa carinskim propisima, a naplata ili plaćanje se vrši u robi koja je predmet
oplemenjivanja, odnosno u oplemenjenoj robi. Stavom 2. ovog člana propisano je da Vlada može da propiše bliže uslove za
plaćanje i naplatu u robi, odnosno uslugama.
Takođe, članom 52. stav 3. ovog zakona propisano je da će se do donošenja propisa za izvršavanje ovog zakona prime-
njivati propisi doneti na osnovu Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 101/2005).
Na osnovu člana 68. ovog zakona doneta je Odluka o bližim uslovima za plaćanje, odnosno naplatu u robi, odnosno
uslugama („Sl. glasnik RS”, br. 109/2005 - dalje: Odluka).
Znači, u skladu sa članom 52. stav 3. važećeg Zakona, a imajući u vidu da u međuvremenu nije donet drugi podzakonski
propis kojim se uređuje kompenzacioni posao i koji stavlja van snage odredbe Odluke, ova odluka je još uvek na snazi.
Tačkom 1. Odluke propisano je da ministarstvo nadležno za ekonomske odnose sa inostranstvom odobrava domaćem
licu da robu koju uvozi, odnosno izvozi, kao i usluge u spoljnoj trgovini plati, odnosno naplati u robi ili uslugama (kompen-
zacioni poslovi). Takođe, tačkom 4. ove odluke propisano je da domaće lice podnosi zahtev za odobrenje kompenzacionog
posla ministarstvu nadležnom za ekonomske odnose sa inostranstvom, prema Obrascu br. 1, koji je odštampan uz ovu
odluku i čini njen sastavni deo.
Prema tome, kompenzacioni posao se može obavljati samo na osnovu odobrenja dobijenog od ministarstva nadležnog
za ekonomske odnose sa inostranstvom, a kome se prethodno mora podneti zahtev za odobrenje kompenzacionog posla
prema Obrascu br. 1, koji je odštampan uz Odluku i čini njen sastavni deo.
Tačkom 5. stav 1. Odluke propisano je da je domaće lice dužno da po okončanju kompenzacionog posla sastavi obračun
o izvršenju tog posla. Stavom 2. ovog člana propisano je da je domaće lice, kome je odobren kompenzacioni posao, dužno
da ministarstvu nadležnom za poslove finansija dostavi obračun o izvršenju tog posla i dokumentaciju na osnovu koje je
obračun sastavljen prema Obrascu br. 4, koji je odštampan uz ovu odluku i čini njen sastavni deo, u roku od 30 dana od
dana završetka odobrenog posla.
Dakle, u skladu sa odredbama tačke 5. Odluke, postoji obaveza da se, u roku od 30 dana po završetku odobrenog kom-
penzacionog posla, Ministarstvu finansija i privrede, koje je, u skladu sa važećim Zakonom o ministarstvima („Sl. glasnik
RS”, br. 72/2012), nadležno za poslove finansija, dostavi obračun o izvršenju tog posla, zajedno sa dokumentacijom na
osnovu koje je obračun sastavljen, prema Obrascu br. 4, koji je odštampan uz ovu odluku i čini njen sastavni deo.
Članom 36. tačka 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. gla-
snik RS”, br. 93/2012), koji je stupio na snagu 6.10.2012. godine, propisano je da danom stupanja na snagu ovog zakona
prestaje da važi Uredba o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata („Sl.
glasnik RS”, br .112/2006, 39/2010 i 15/2012), po kojoj su rezidenti bili u obavezi da Deviznom inspektoratu, radi posredne
kontrole, dostavljaju obračun o izvršenju kompenzacionog posla u elektronskoj formi, te je prestala obaveza dostavljanja
obračuna o izvršenju kompenzacionog posla u elektronskoj formi, u smislu pomenute uredbe. Istovremeno, podsećamo
da je stupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji prestao
sa radom Devizni inspektorat, koji je vršio posrednu kontrolu deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata. •
Jasmina Vasilić

ŠPEDITERSKO POSLOVANJE U PRAKSI
UVOZ KROASANA - GOTOVI NESMRZNUTI

Dokumenta i obrasci potrebni za uvoz
PRIMER IZ PRAKSE:
VRSTA I REŽIM SPOLJNOTRGOVINSKOG POSLA
VRSTA SPOLJNOTRGOVINSKOG POSLA Redovan uvoz
REŽIM UVOZA Slobodan - LB
NAZIV ROBE Kroasani - gotovi nesmrznuti
HS 1905.909000
PARITET ISPORUKE FCA
NAMENA UVOZA Dalja prodaja
VREDNOST ROBE - EUR 2.800,00 EUR
ZEMLJA IZVOZA BiH
POREKLO ROBE BiH
NAPOMENA Roba podleže kontroli bezbednosti hrane
DOKUMENTA KOJA PRATE ROBU:
R.b. Naziv dokumenta
1. Komercijalni račun za robu
2. Međunarodni tovarni list - CMR
3. Certifikat o zdravstvenoj ispravnosti proizvoda sa analizama i proizvođačkim specifikacijama
4.
5.
6.
DOKUMENTA PODNETA ZA CARINJENJE:
R.b. Naziv dokumenta Napomena
1. Carinska deklaracija - uvoz (C4)
2. Ovlašćenje za zastupanje u carinskom postupku
3. Rešenje inspekcije za bezbednost hrane kojim se dozvoljava Za dobijanje rešenja podnosi se:
uvoz, a ne i puštanje u promet uvoznog proizvoda do - Propisane administrativne takse
dobijanja rezultata analize proizvoda koji se uzorkuju. - Zahtev
- Certifikat o zdravstvenoj ispravnosti proizvoda sa
analizama i proizvođačkim specifikacijama
- Izjava o izvršenom deklarisanju robe u skladu sa
zakonom
- Račun za robu
- Tovarni list
- Carinski dokument - prethodni carinski postupak
4. CMR - međunarodni tovarni list
5. Carinska deklaracija - prethodni postupak - TR
(Ovaj dokument daje se kao primer postupanja pojedinih špediterskih kuća u primeni propisa,
s tim da Redakcija nije nadležna da procenjuje da li su navedeni primeri saglasni sa zakonom).

OBJAŠNJENJA UPRAVE CARINA
Carinski postupci DOKUMENTA POTREBNA ZA

SPROVOĐENJE ODREĐENIH
POTVRDA AGENCIJE ZA BEZBEDNOST CARINSKIH POSTUPAKA KOJI
SAOBRAĆAJA KAO DOKAZ O SE ODNOSE NA RADIO OPREMU
ISPUNJENOSTI PROPISANIH USLOVA I TELEKOMUNIKACIONU
PRILIKOM UVOZA MOTORNIH VOZILA TERMINALNU OPREMU
PROIZVEDENIH PRE 2002. GODINE Pravilnik o radio opremi i
Uredba o uvozu motornih vozila telekomunikacionoj terminalnoj opremi
član 4 čl. 4 i 18
• Nije potrebno pribavljanje Potvrde o usaglašenosti

• Prilikom sprovođenja odgovarajućeg carinskog po- prilikom sprovođenja carinskog postupka privre-
stupka, kada su predmet uvoza vozila M i N katego- menog uvoza radio opreme i telekomunikacione
rije, proizvedena pre 1.1.2002. godine, carinarnica će terminalne opreme kada svrha ovog uvoza nije upo-
kao dokaz o ispunjenosti uslova iz člana 4. Uredbe treba na teritoriji Republike Srbije već izvoz u treće
zahtevati podnošenje potvrde za konkretno vozi- zemlje, kao i privremenog uvoza radi izlaganja na
lo, a koju u tu svrhu izdaje Agencija za bezbednost sajmovima, radi aktivnog oplemenjivanja, kao i pri-
saobraćaja likom uvoza uzoraka i uvoza za sopstvene potrebe.
Za uvoz upotrebljavane opreme, kao i prilikom pri-
„U poslednje vreme uočeno je da je povećan uvoz motor- vremenog izvoza radi popravke koja se nakon toga
nih vozila, M i N kategorije, proizvedenih pre 1.1.2002. godine. vraća u Republiku Srbiju potrebno je pribaviti Potvr-
S tim u vezi, kao i činjenicom da je nadležni organ - Agen- du o usaglašenosti
cija za bezbednost saobraćaja, takođe, ukazala na veliki broj „Vezano za primenu Pravilnika o radio opremi i teleko-
falsifikovanih dokumenata koji se tom organu podnose radi munikacionoj terminalnoj opremi („Sl. glasnik RS”, br. 11/2011
utvrđivanja uslova iz člana 4. Uredbe o uvozu motornih vozila - dalje: Pravilnik o RiTT), dopisom Uprave carina, br. 148-11-483-
(„Sl. glasnik RS”, br. 23/2010 - dalje: Uredba), što za posledicu 25-4/2/2012 od 29.11.2012. godine, obavešteni ste o vrsti doku-
može imati podnošenje krivične prijave, obaveštavamo vas o menata potrebnim za sprovođenje carinskog postupka pušta-
sledećem: nja radio opreme i telekomunikacione terminalne opreme u
Radi ujednačenog postupanja prilikom sprovođenja odgo- slobodan promet.
varajućeg carinskog postupka, kada su predmet uvoza vozila Ovim putem vam dajemo objašnjenje koje je Ministarstvo
M i N kategorije, proizvedena pre 1.1.2002. godine, carinarnica spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija (dalje: Mini-
će kao dokaz o ispunjenosti uslova iz člana 4. Uredbe zahteva- starstvo) uputilo Upravi carina, a u vezi dokumenata potreb-
ti podnošenje potvrde za konkretno vozilo, a koju u tu svrhu nih za sprovođenje drugih carinskih postupaka koji se odno-
izdaje Agencija za bezbednost saobraćaja u skladu sa odredba- se na radio opremu i telekomunikacionu terminalnu opremu
ma Uredbe.” • (RiTT oprema).
1) Privremeni uvoz RiTT opreme
(Objašnjenje Uprave carina, Imajući u vidu da se provera ispunjenosti bitnih zahteva iz
br. 148-03-030-01-224/17/2012 od 20.12.2012. godine) Pravilnika o RiTT odnosi samo na RiTT opremu koja se stavlja

u promet i/ili upotrebu na teritoriji Republike Srbije, za spro- 5) Uvoz radio opreme i telekomunikacione
vođenje carinskog postupka privremenog uvoza predmetne terminalne opreme za sopstvene potrebe
robe nije potrebno prilaganje Potvrde o usaglašenosti pod Uvoz radio opreme i telekomunikacione terminalne opre-
uslovom da svrha ovog uvoza nije upotreba na teritoriji Repu- me za sopstvene potrebe ne spada pod opseg primene Pra-
blike Srbije već izvoz u treće zemlje. vilnika o RiTT, imajući u vidu da Pravilnik predviđa postupak
Međutim, imajući u vidu da roba može ostati u postupku ocenjivanja usaglašenosti samo za lica koja su proizvođači,
privremenog uvoza najduže 24 meseca, u slučaju da se name- uvoznici, distributeri ili ovlašćeni zastupnici, a ne i za građane.
rava njeno korišćenje u tom periodu, potrebno je pribaviti mi- Zbog toga nije moguće izdavati isprave o usaglašenosti za fi-
šljenje Ministarstva, kojim se uvozniku ukazuje na uslove pod zička lica koja koriste tu opremu za svoje potrebe.
kojim se RiTT oprema mora koristiti u Republici Srbiji, i to da:
• p redmetna RiTT oprema ne sme da proizvodi štetne elektro- 6) Uvoz upotrebljavane, prepravljane
magnetske smetnje i i popravljane RiTT opreme
• d a se ne sme puštati u promet. Za uvoz upotrebljavane, prepravljane i popravljane RiTT
Navedeno mišljenje je neophodno priložiti carinskom or- opreme potrebno je pribaviti Potvrdu o usaglašenosti ili Izvod
ganu prilikom odobravanja carinskog postupka privremenog iz evidencije izdatih potvrda o usaglašenosti.
uvoza robe u konkretnom slučaju. 7) Privremeni izvoz RiTT opreme radi popravke,
2) Privremeni uvoz RiTT opreme radi koja se nakon toga vraća u Republiku Srbiju
izlaganja na sajmovima (izložbama, Prilikom sprovođenja carinskog postupka privremenog
prezentacijama i sličnim manifestacijama) izvoza RiTT opreme radi popravke, koja se nakon toga vraća u
Za privremeni uvoz RiTT opreme radi izlaganja na sajmovi- Republiku Srbiju, u slučaju da je u pitanju
ma (izložbama, prezentacijama i sličnim manifestacijama) nije • domaća roba (roba proizvedena u Republici Srbiji) pri ponov-
potrebno pribavljanje Potvrde o usaglašenosti, ali je carin- nom uvozu (vraćanju robe) potrebno je pribaviti jedan od
skom organu prilikom odobravanja carinskog postupka pri- sledećih dokumenata (u Prilogu):
vremenog uvoza u konkretnom slučaju, neophodno priložiti - Potvrdu o usaglašenosti
mišljenje Ministarstva, kojim se uvozniku ukazuje na uslove - Izvod iz evidencije o izdatim Potvrdama o usaglašenosti
pod kojim se RiTT oprema mora koristiti u Republici Srbiji, i to - Mišljenje da nije potrebno pribavljanje Potvrde o usaglašenosti
da: • roba proizvedena u inostranstvu pri ponovnom uvozu
• s e koristi isključivo za potrebe izlaganja (vraćanju robe) potrebno je pribaviti jedan od sledećih
dokumenata:
• n e sme da proizvodi štetne elektromagnetske smetnje, ali
- Potvrdu o usaglašenosti
da može da se upotrebljava radi prikazivanja njenih svojsta-
va, i da - Izvod iz evidencije o izdatim Potvrdama o usaglašenosti
- Mišljenje da nije potrebno pribavljanje Potvrde o usaglašenosti
• s e ne sme puštati u promet.
- Tehničku specifikaciju predmetne robe kako bi se utvrdilo da
3) Privremeni uvoz RiTT opreme radi roba koja se vraća u RS nakon popravke odgovara robi koja je
aktivnog oplemenjivanja privremeno izvezena radi popravke.
Napominjemo da Potvrdu o usaglašenosti i Izvod iz evi-
Za privremeni uvoz RiTT opreme radi aktivnog oplemenji- dencije o izdatim Potvrdama o usaglašenosti izdaje Republička
vanja nije potrebno pribavljanje Potvrde o usaglašenosti, ali agencija za elektronske komunikacije koja je imenovano telo
je carinskom organu prilikom odobravanja carinskog postup- za ocenjivanje usaglašenosti RiTT opreme sa zahtevima Pravil-
ka privremenog uvoza u konkretnom slučaju, neophodno pri- nika o RiTT.
ložiti mišljenje Ministarstva, koje uvozniku ukazuje na uslove Takođe, mišljenje da nije potrebno pribavljanje Potvrde o
pod kojim se RiTT oprema mora koristiti u Republici Srbiji, i to usaglašenosti izdaje Ministarstvo.
da:
• n e sme da proizvodi štetne elektromagnetske smetnje, i da Korišćenje Potvrde o usaglašenosti od
• s e ne sme puštati u promet. strane privrednog subjekta koji nije podneo
zahtev za izdavanje ove isprave
4) Uvoz uzoraka RiTT opreme koji su namenjeni
Imajući u vidu da je Potvrda o usaglašenosti isprava kojom
isključivo za ispitivanje / razvoj softvera
se dokazuje usaglašenost konkretno određene vrste i tipa
Za uvoz uzoraka RiTT opreme koji su namenjeni isključivo aparata, i da je moguće da se dogodi da postoje dva različita
za ispitivanje/razvoj softvera nije potrebno pribavljanje Potvr- privredna subjekta koji uvoze istu vrstu RiTT opreme, tada pri-
de o usaglašenosti, ali je carinskom organu prilikom sprovo- vredni subjekti koji nisu podneli zahtev za izdavanje Potvrde o
đenja carinskog postupka puštanja robe u slobodan promet usaglašenosti mogu da traže Izvod iz evidencije izdatih potvr-
u konkretnom slučaju, neophodno priložiti mišljenje Mini- da o usaglašenosti ako se radi o istoj vrsti, odnosno tipu ure-
starstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, koje đaja ili grupi uređaja od istog proizvođača. Rok važenja Izvoda
uvozniku ukazuje na uslove pod kojim se RiTT oprema mora može da bude najduže tri godine, odnosno do prestanka važe-
koristiti u Republici Srbiji, i to da: nja same Potvrde o usaglašenosti.”
• s e koristi samo za svrhe ispitivanja
• n e sme da proizvodi štetne elektromagnetske smetnje, i da (Objašnjenje Uprave carina,
• s e ne sme puštati u promet. br. 148-11-483-25-5/3/2012 od 8.1.2013. godine)

PRILOG:
- Potvrda o usaglašenosti
- Saglasnost za uvoz
- Tehnička dozvola - Sertifikat
PRILOG
Broj: 1-01-34540-20/12-3
Datum: 10.09.2012.
Beograd
POTVRDA O USAGLAŠENOSTI
Certificate of conformity
Broj: xxxxxxxxxxxxxxxxxx
Podnosilac zahteva: XXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXX

Applicant:
Vrsta opreme: HSPA+/HSUPA/HSDPA/UMTS/GSM/GPRS/EDGE mobilni telefon sa WLAN

Equipment category: 802.11 b/g/n, Bluetooth i GPS modulima
Oznaka marke/tipa/modela: HUAWEI Ascend P1 / U9200

Equipment brand/type/model designation:
Proizvođač opreme: HUAWEI TECHNOLOGIES Co., Ltd.

Equipment manufacturer: Bantian, Longgang District, Shenzhen, 518129, P.R. Kina
Dostavljena dokumentacija:
Submitted documentation:
Standard: Testni izveštaj, broj i datum: Naziv laboratorije:
Standards: Test Report no. and date: Test laboratory:
SRPS EN 50 360: 2008 1-4246/12-66-08 od 19.04.2012. CETECOM ICT Services GmbH
SRPS EN 62 479: 2011
SRPS EN 60 950-1: 2010 + A11: 2010 1-4246/12-66-02 od 19.04.2012. CETECOM ICT Services GmbH
na SRPS EN 301 489-1 V1.9.2: 2012 1-4246/12-66-03 od 19.04.2012. CETECOM ICT Services GmbH
SRPS EN 301 489-3 V1.4.1: 2012
SRPS EN 301 489-7 V1.3.1: 2012
SRPS EN 301 489-17 V2.1.1:2012
SRPS EN 301 489-24 V1.5.1:2012
Pregledom dostavljene, gore navedene dokumentacije, utvrđeno je da je usaglašenost gore navedene opreme sa bitnim zahtevi-
ma iz člana 4. Pravilnika o radio opremi i telekomunikacionoj terminalnoj opremi („Sl.glasnik RS”, br. 11/2012) pravilno dokazana.
Punu odgovornost za gore navedenu dostavljenu dokumentaciju preuzima podnosilac zahteva.
Ova potvrda važi tri godine od dana izdavanja.
Having considered the above mentioned submitted documentation, it has been determined that the conformity of the above menti-
oned equipment with the essential requirements referred to in Art. 4 of Rules on Radio Equipment and Telecommunications Terminal
Equipment (Official Gazette of RS, no. 11/12) had been duly proved. The full responsibility for the above mentioned submitted documen-
tation shall be assumed by the applicant.
The certificate shall be valid three years from the date of issuance.
Broj priloga: - DIREKTOR

Appendix number: XXXXXX XXXXXXX
Pečat i potpis
Važi do: 10.09.2015. Seal and signature
Valid until:

Broj: 1-01-3453-6/12-2
Datum: 2012-01-10
Na osnovu čl. 141. i 143. stav 6. Zakona o elektronskim komunikacijama („Sl. glasnik RS”, br. 44/2010) i Odluke o određivanju robe
za čiji je uvoz, izvoz, odnosno tranzit propisano pribavljanje određenih isprava („Sl. glasnik RS”, br. 58/2011), Republička agencija za
elektronske komunikacije izdaje sledeću
SAGLASNOST
1.
Da podnosilac XXXXXXXXXXXXXXXXXXX, može uvesti robu, klasificiranu pod LB6, sa nazivom:
Mobilni telefonski aparat HUAWEI model: U8180

Mobilni telefonski aparat HUAWEI model: U8350
2.
Obavezuje se podnosilac iz tačke 1. ove Saglasnosti da napred navedeni telekomunikacioni sistem, odnosno sredstvo može
staviti u promet, nakon dobijanja odgovarajuće tehničke dozvole (sertifikata), koju izdaje Republička agencija za elektronske
komunikacije.
3.
Ova saglasnost važi godinu dana od dana izdavanja.
4.
Broj isporuka tokom važenja saglasnosti nije ograničen.
DIREKTOR
XXXXXX XXXXXXX

me iz određenih oznaka Carinske tarife, kao i rokovi

Carine, akcize, porez i uslovi za ostvarivanje prava na oslobođenje od pla-
ćanja uvoznih dažbina za tu robu.
USLOVI ZA OSTVARIVANJE PRAVA „Odredbom člana 218. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona
(„Sl. glasnik RS”, br. 18/2010 i 111/2012 - dalje: Zakon) propisano
NA OSLOBOĐENJE OD PLAĆANJA je da se uvozne dažbine ne plaćaju na novu opremu koja se ne
UVOZNIH DAŽBINA ZA UVOZ NOVE proizvodi u zemlji, koja se uvozi za novu ili proširenje postojeće
proizvodnje, modernizaciju proizvodnje, uvođenje nove odno-
OPREME IZ ODREĐENIH OZNAKA sno osavremenjavanje postojeće tehnologije, osim putničkih
motornih vozila i aparata za igre na sreću.
CARINSKE TARIFE U PERIODU OD U vezi sa navedenim, a na osnovu člana 219. Zakona Vlada
1.1.2013. GODINE DO 31.12.2013. GODINE Republike Srbije donela je Odluku o određivanju robe na koju
se ne plaćaju uvozne dažbine („Sl. glasnik RS”, br. 124/2012 -
Odluka o određivanju robe na koju dalje: Odluka) koja je stupila na snagu 30.12.2012. godine, a pri-
se ne plaćaju uvozne dažbine menjuje se od 1.1.2013. godine do 31.12.2013. godine.
Radi jednoobraznog postupanja obaveštavamo vas o
tač. 2 i 4 odredbama navedene odluke:
1. O
vom odlukom utvrđuje se roba na koju se ne plaćaju
uvozne dažbine, kao i rokovi i uslovi za ostvarivanje pra-
• Odlukom o određivanju robe na koju se ne plaćaju va na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina.
uvozne dažbine, koja se primenjuje u periodu od Uvozne dažbine iz stava 1. ove odluke ne plaćaju se na
1.1.2013. godine do 31.12.2013. godine, propisano je uvoz nove opreme (dalje: oprema), iz sledećih tar. oznaka Ca-
da se uvozne dažbine ne plaćaju na uvoz nove opre- rinske tarife:
8417 10 00 00 8427 20 19 00 8433 53 30 00

8417 20 10 00 8427 20 90 00 8433 53 90 00
8417 20 90 00 8427 90 00 00 8433 59 11 00
8417 80 30 00 8428 10 20 90 8433 59 19 00
8417 80 50 00 8428 10 80 90 8433 59 85 10
8417 80 70 10 8428 20 20 00 8433 59 85 90
8417 80 70 90 8428 20 80 90 8433 60 00 00
8419 31 00 00 8428 31 00 00 8434 10 00 00
8419 32 00 00 8428 32 00 00 8434 20 00 00
8419 39 00 00 8428 33 00 90 8435 10 00 00
8419 40 00 00 8428 39 20 90 8436 10 00 00
8419 60 00 00 8428 39 90 90 8436 21 00 00
8419 81 20 90 8428 40 00 00 8436 29 00 00
8419 81 80 90 8428 90 71 00 8436 80 10 00
8419 89 10 00 8428 90 79 00 8436 80 90 00
8419 89 30 00 8428 90 90 10 8437 10 00 00
8419 89 98 00 8428 90 90 90 8437 80 00 00
8420 10 10 00 8429 11 00 10 8438 10 10 00
8420 10 30 00 8429 11 00 90 8438 10 90 00
8420 10 80 00 8429 20 00 00 8438 20 00 00
8421 11 00 00 8429 30 00 00 8438 30 00 00
8421 21 00 90 8429 40 10 00 8438 40 00 00
8421 22 00 00 8429 40 30 00 8438 50 00 00
8421 39 20 90 8429 40 90 00 8438 60 00 00
8421 39 80 90 8429 51 10 00 8438 80 91 00
8422 20 00 00 8429 51 91 00 8438 80 99 00
8422 30 00 00 8429 51 99 00 8439 10 00 00

8422 40 00 00 8429 52 10 00 8439 20 00 00

8424 30 01 00 8429 52 90 00 8439 30 00 00
8424 30 08 00 8429 59 00 00 8440 10 10 00
8424 30 10 00 8430 10 00 00 8440 10 20 00
8424 30 90 00 8430 31 00 00 8440 10 30 00
8424 81 10 00 8430 39 00 00 8440 10 40 00
8424 81 30 00 8430 41 00 00 8440 10 90 00
8424 81 91 00 8430 49 00 00 8441 10 10 00
8424 81 99 00 8430 50 00 00 8441 10 20 00
8424 89 00 00 8430 61 00 00 8441 10 30 00
8425 11 00 00 8430 69 00 00 8441 10 70 00
8425 19 00 90 8432 10 00 00 8441 20 00 00
8425 31 00 20 8432 21 00 00 8441 30 00 00
8425 31 00 90 8432 29 10 00 8441 40 00 00
8425 39 00 20 8432 29 30 00 8441 80 00 00
8425 39 00 90 8432 29 50 00 8442 30 10 00
8425 42 00 90 8432 29 90 00 8442 30 91 00
8425 49 00 90 8432 30 11 00 8442 30 99 00
8426 11 00 00 8432 30 19 00 8443 11 00 00
8426 12 00 00 8432 30 90 00 8443 13 31 00
8426 19 00 00 8432 40 10 00 8443 13 35 00
8426 20 00 00 8432 40 90 00 8443 13 39 00
8426 30 00 00 8432 80 00 00 8443 13 90 00
8426 41 00 00 8433 20 10 00 8443 14 00 00
8426 49 00 00 8433 20 50 00 8443 15 00 00
8426 91 10 00 8433 20 90 00 8443 16 00 00
8426 91 90 00 8433 30 00 00 8443 17 00 00
8426 99 00 90 8433 40 00 00 8443 19 20 00
8427 10 10 00 8433 51 00 90 8443 19 40 00
8427 10 90 00 8433 52 00 00 8443 19 70 00
8427 20 11 00 8433 53 10 00 8444 00 10 00
8444 00 90 00 8459 40 10 00 8463 90 00 00
8445 11 00 00 8459 40 90 00 8464 10 00 00
8445 12 00 00 8459 51 00 00 8464 20 11 00
8445 13 00 00 8459 59 00 00 8464 20 19 00
8445 19 00 00 8459 61 10 00 8464 20 80 00
8445 20 00 00 8459 61 90 00 8464 90 00 00
8445 30 00 00 8459 69 10 00 8465 10 10 00
8445 40 00 00 8459 69 90 00 8465 10 90 00
8445 90 00 00 8459 70 00 00 8465 91 10 00
8446 10 00 00 8460 11 00 00 8465 91 20 00
8446 21 00 00 8460 19 00 00 8465 91 90 00
8446 29 00 00 8460 21 11 00 8465 92 00 00
8446 30 00 00 8460 21 15 00 8465 93 00 00
8447 11 00 00 8460 21 19 00 8465 94 00 00
8447 12 00 00 8460 21 90 00 8465 95 00 00
8447 20 20 00 8460 29 10 00 8465 96 00 00

8447 20 80 00 8460 29 90 00 8465 99 00 10

8447 90 00 00 8460 31 00 00 8465 99 00 90
8449 00 00 00 8460 39 00 00 8468 10 00 00
8451 30 00 00 8460 40 10 00 8468 20 00 00
8451 40 00 00 8460 40 90 00 8468 80 00 00
8451 50 00 00 8460 90 10 00 8474 10 00 00
8451 80 10 00 8460 90 90 00 8474 20 00 00
8451 80 30 00 8461 20 00 00 8474 31 00 00
8451 80 80 00 8461 30 10 00 8474 32 00 00
8452 21 00 00 8461 30 90 00 8474 39 00 00
8452 29 00 00 8461 40 11 00 8474 80 10 00
8453 10 00 00 8461 40 19 00 8474 80 90 00
8453 20 00 00 8461 40 31 00 8475 10 00 00
8453 80 00 00 8461 40 39 00 8475 21 00 00
8454 10 00 00 8461 40 71 00 8475 29 00 00
8454 20 00 00 8461 40 79 00 8477 10 00 00
8454 30 10 00 8461 40 90 00 8477 20 00 00
8454 30 90 00 8461 40 90 00 8477 30 00 00
8455 10 00 00 8461 50 11 00 8477 40 00 00
8455 21 00 00 8461 50 19 00 8477 51 00 00
8455 22 00 00 8461 50 90 00 8477 59 10 00
8456 10 00 00 8461 90 00 00 8477 59 80 00
8456 20 00 00 8462 10 10 00 8477 80 11 00
8456 30 11 00 8462 10 90 00 8477 80 19 00
8456 30 19 00 8462 21 10 00 8477 80 91 00
8456 30 90 00 8462 21 80 00 8477 80 93 00
8456 90 20 00 8462 29 10 00 8477 80 95 00
8456 90 80 00 8462 29 91 00 8477 80 99 00
8457 10 10 00 8462 29 98 00 8478 10 00 00
8457 10 90 00 8462 31 00 00 8479 10 00 00
8457 30 10 00 8462 39 10 00 8479 20 00 00
8457 30 90 00 8462 39 91 00 8479 30 10 00
8458 11 20 00 8462 39 99 00 8479 30 90 00
8458 11 41 00 8462 41 10 00 8479 40 00 00
8458 11 49 00 8462 41 90 00 8479 60 00 00
8458 11 80 00 8462 49 10 00 8479 81 00 00
8458 19 00 00 8462 49 90 00 8479 82 00 00
8458 91 20 00 8462 91 20 00 8479 89 30 00
8458 91 80 00 8462 91 80 00 8479 89 60 00
8458 99 00 00 8462 99 20 00 8479 89 97 00
8459 10 00 00 8462 99 80 00 8486 20 90 10
8459 21 00 00 8463 10 10 00 8486 20 90 20
8459 29 00 00 8463 10 90 00 8486 20 90 30
8459 31 00 00 8463 20 00 00 8486 20 90 40
8459 39 00 00 8463 30 00 00 8486 20 90 50
8486 20 90 60 8514 40 00 00 8701 90 25 00
8486 20 90 90 8515 11 00 00 8701 90 31 00

8486 30 10 00 8515 19 00 00 8701 90 35 00

8486 30 30 00 8515 21 00 00 8701 90 39 00
8486 30 50 00 8515 29 00 00 8701 90 90 00
8486 30 90 00 8515 31 00 00 8716 20 00 00
8486 40 00 10 8515 39 13 00 9026 10 21 90
8486 40 00 20 8515 39 18 00 9026 10 29 90
8486 40 00 31 8515 39 90 00 9026 10 81 90
8486 40 00 39 8515 80 10 00 9026 10 89 90
8486 40 00 40 8515 80 90 00 9026 20 20 90
8486 40 00 50 8543 30 00 00 9026 20 40 90
8486 40 00 90 8543 70 10 00 9026 20 80 90
8514 10 10 00 8701 10 00 00 9026 80 20 90
8514 10 80 00 8701 20 10 00 9028 10 00 00
8514 20 10 00 8701 30 00 90 9028 20 00 00
8514 20 80 00 8701 90 11 00
8514 30 00 00 8701 90 20 90
Radi ostvarivanja prava na uvoz opreme iz tačke 2. ove predmet povlastice, odnosno izjavu o datumu otpoči-
odluke, uz zahtev za uvoz opreme, carinskom organu pod- njanja delatnosti u koju se vrši ulaganje, ili ugovor, od-
nosi se: nosno odluku o reinvestiranju dobiti, ako se ulaganje
1) izjava korisnika da se oprema uvozi za novu ili proširenje vrši po osnovu reinvestiranja dobiti.
postojeće proizvodnje, modernizaciju proizvodnje i uvođe- Carinski organ na osnovu podnetog zahteva i priloženih
nje nove, odnosno osavremenjavanje postojeće tehnolo- dokaza donosi rešenje o oslobađanju od plaćanja uvoznih
gije i koristi isključivo za potrebe sopstvene proizvodnje, i dažbina na uvoz opreme.
2) potvrda Privredne komore Srbije da se roba ne proizvodi Napominjemo da raspisi Uprave carina koji se odnose na
u zemlji. uvoz opreme po osnovu uloga stranog ulagača (148-03-030-
Na osnovu podnetog zahteva za oslobođenje od plaća- 01-118/2/2010 od 23.7.2012. godine i 148-03-030-01-118/3/2010
nja uvoznih dažbina i priloženih dokaza carinski organ, nakon od 19.8.2010. godine) ostaju i dalje na snazi.
provere ispunjenosti uslova donosi rešenje o oslobađanju od Oprema iz tač. 2. i 4. ove odluke podleže carinskom nad-
plaćanja uvoznih dažbina na uvoz opreme. Prilikom popunja- zoru u skladu sa članom 108. Zakona, tri godine od dana stav-
vanja JCI u rubriku 36 upisuje se šifra „21811”, a u rubrici 44, ljanja robe u slobodan promet.
pored šifre „I01” - zahtev za oslobođenje od plaćanja carine, Ako se navedena oprema otuđi, da drugom na upotrebu
potrebno je upisati i šifre: „U61” - potvrda Privredne komore ili koristi u druge svrhe pre isteka roka od tri godine, na tu
Srbije, „U76” - izjava korisnika o krajnjoj nameni, kao i broj opremu plaćaju se uvozne dažbine. Visina uvoznih dažbina
rešenja kojim je odlučeno po zahtevu za oslobođenje od pla- se obračunava prema stanju robe i po propisima koji važe na
ćanja uvoznih dažbina. Napominjemo da u ISCS nije izvršeno dan podnošenja zahteva za obračun i plaćanje uvoznih daž-
povezivanje tarifnih oznaka iz tačke 2. Odluke sa šifrom po- bina, odnosno na dan donošenja rešenja o naplati uvoznih
vlastice iz rubrike 36, pa se skreće pažnja carinarnicama da dažbina ako nije podnet zahtev za obračun i plaćanje uvoznih
vode računa o ispravnosti primene ove odluke. dažbina.
2. Takođe, odredbama tačke 4. Odluke propisano je da radi Oprema iz tač. 2. i 4. ove odluke koja je stavljena u slobo-
ostvarivanja prava na oslobođenje od plaćanja uvoznih dan promet u skladu sa odredbama ove odluke ostaje pod
dažbina na uvoz opreme po osnovu uloga stranog lica u carinskim nadzorom. Carinski nadzor prestaje kad prestanu i
skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje strano ula- uslovi zbog kojih je oprema stavljena u slobodan promet bez
ganje, korisnik povlastice carinskom organu podnosi: plaćanja uvoznih dažbina, kad se oprema izveze ili uništi ili
1) izvod iz Registra privrednih subjekata o visini uloga kad je dopuštena upotreba opreme u druge svrhe od onih
stranog ulagača u kapitalu privrednog društva, odno- koje su propisane ovom odlukom, i kada su uvozne dažbine
sno o promenama na kapitalu privrednog društva sa plaćene.” •
stranim ulogom po osnovu reinvestiranja dobiti, kao i
datumu registracije stranog ulaganja; (Objašnjenje Uprave carina,
2) izjavu o izgradnji objekta za korišćenje opreme koja je br. 148-03-030-01-257/2012 od 31.12.2012. godine)

NOVE ŠIFRE ZA OSTVARIVANJE OSLOBOĐENJA OD PLAĆANJA

AKCIZE IZ ČLANA 12. STAV 1. TAČ. 1) I 2) ZAKONA O IZMENAMA I
DOPUNAMA ZAKONA O AKCIZAMA - „Sl. glasnik RS”, br. 119/2012
Zakon o akcizama
12[s8]
• Imajući u vidu da je izmenama i dopunama Zakona o akcizama („Sl. glasnik RS”, br. 119/2012), brisano oslobođenje
od plaćanja akcize iz člana 19. stav 1. tačka 5) Zakona o akcizama, u odgovarajućem šifarniku u Kodeksu šifara, brisa-
na je i šifra „9”, koja je bila propisana za ostvarivanje tog oslobođenja. Takođe, u skladu sa novopropisanim oslobo-
đenjem od plaćanja akcize, šifarnik je dopunjen sledećim šiframa: „član 12. stav 1. tačka 1) Zakona o izmenama i do-
punama Zakona o akcizama „13” i „član 12. stav 1. tačka 2) Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama „14”
„Pravilnik o izmeni i dopunama Pravilnika o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca
u carinskom postupku, objavljen je u „Sl. glasniku RS”, br. 120 od 21.12.2012. godine, a stupio je na snagu narednog dana od dana
objavljivanja, odnosno od 22.12.2012. godine.
Radi pravilne i jednoobrazne primene obaveštavate se o sledećem.
Najnovijom izmenom i dopunama Pravilnika, u Kodeksu šifara za popunjavanje isprava u carinskom postupku, u delu „XIII
Zakonski osnov za oslobođenje od plaćanja akcize”, izvršeno je usklađivanje sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o
akcizama („Sl. glasnik RS”, br. 119/2012).
Imajući u vidu da je pomenutim Zakonom brisano oslobođenje od plaćanja akcize iz člana 19. stav 1. tačka 5) Zakona o akci-
zama, u odgovarajućem šifarniku u Kodeksu šifara, brisana je i šifra „9”, koja je bila propisana za ostvarivanje tog oslobođenja.
Takođe, u skladu sa novo propisanim oslobođenjem od plaćanja akcize, šifarnik je dopunjen sledećim šiframa:
„član 12. stav 1. tačka 1) Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama „13” i
„član 12. stav 1. tačka 2) Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama „14”.” •
(Objašnjenje Uprave carina, br. 148-11-439-01-9/2012 od 24.12.2012. godine)
USLOVI I NAČIN ZA SMANJENJE CARINSKIH DAŽBINA, ODNOSNO ZA

IZUZIMANJE ODREĐENE ROBE OD PLAĆANJA CARINSKIH DAŽBINA
Odluka o uslovima i načinu za smanjenje carinskih dažbina na određenu robu,
odnosno za izuzimanje određene robe od plaćanja carinskih dažbina u 2013. godini
tač. 2 i 3
• Za robu koja se ne proizvodi u zemlji ili se ne proizvodi u dovoljnim količinama ili ne zadovoljava potrebe domaće
privrede ili tržišta, Vlada Republike Srbije je propisala uslove i način za smanjenje carinskih dažbina, odnosno za
izuzimanje te robe od plaćanja carinskih dažbina
„Odluka o uslovima i načinu za smanjenje carinskih dažbina na određenu robu, odnosno za izuzimanje određene robe od pla-
ćanja carinskih dažbina u 2013. godini („Sl. glasnik RS”, br. 120/2012, stupila na snagu 29.12.2012. godine, a primenjuje se od 1.1.2013.
godine - dalje: Odluka) je doneta na osnovu člana 30. stav 6. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010 i 111/2012 - dalje: Zakon)
kojim je određeno da Vlada propisuje uslove, postupak i način primene autonomnih mera iz stava 3. tačke 6. istog člana 30. Zakona,
za robu koja se ne proizvodi u Republici Srbiji ili se ne proizvodi u dovoljnim količinama ili ne zadovoljava potrebe domaće privrede
ili tržišta. Radi pravilne i jednoobrazne primene obaveštavamo vas o sledećem:
U tački 2. Odluke propisana je vrsta robe - tarifne oznake za koju se carinske dažbine smanjuju, odnosno za koju su niže od stope
carine utvrđene u Zakonu o Carinskoj tarifi („Sl. glasnik RS”, br. 62/2005, 61/2007 i 5/2009).
U tački 3. Odluke propisane su tarifne oznake za robu koja se izuzima od plaćanja carinskih dažbina u periodu do 31.3.2013.
godine.
Radi primene snižene carinske stope iz tačke 2. Odluke odnosno izuzimanja od plaćanja carinskih dažbina iz tačke 3. Odluke, u
rubriku 36 carinske isprave JCI upisivaće se šifra 306L1 za zakonski osnov sniženja, odnosno odgovarajuća šifra za zakonski osnov
za primenu sporazuma o slobodnoj trgovini (šifra iz odeljka XV Kodeksa šifara za popunjavanje isprava u carinskom postupku koji
je sastavni deo Pravilnika o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku

- „Sl. glasnik RS”, br. 29/2010, 84/2010, 100/2010, 56/2011, 66/2011, 14/2012, 94/2012, 97/2012, 102/2012 i 120/2012), za koju je dokaz o
poreklu podnet u skladu sa konkretnim sporazumom o slobodnoj trgovini čija se primena traži, shodno stavu 2. tačke 2. Odluke.
U tački 4. Odluke propisane su tarifne oznake za obrađeni duvan koji se izuzima od plaćanja carinskih dažbina.
Radi ostvarivanja prava iz tačke 4. Odluke, u rubriku 36 carinske isprave JCI upisivaće se šifra 306L2 za zakonski osnov neplaća-
nja dažbina, kao što će se uz carinsku deklaraciju obavezno podneti sledeće:
1. R
ešenje Uprave za duvan o upisu u Registar proizvođača duvanskih proizvoda i u Registar uvoznika duvana, obrađenog duvana,
odnosno duvanskih proizvoda U80;
2. Izjava korisnika da će obrađeni duvan uvezen uz izuzimanje od plaćanja carinskih dažbina koristiti isključivo za potrebe sopstvene
proizvodnje I80, i
3. M išljenje ministra nadležnog za poslove poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede da su ispunjeni uslovi iz tačke 4. stav
2. Odluke U25.” •
(Objašnjenje Uprave carina, br. 148-06-483-01-362/2012 od 27.12.2012. godine)
Međunarodni drumski saobraćaj
NAPLATA NAKNADE ZA PUTEVE ZA PREVOZNIKE IZ CRNE GORE

Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne
Gore o prevozu putnika i stvari u međunarodnom drumskom saobraćaju
član 7
• Saglasno Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o prevozu putnika i stvari u međunarodnom
drumskom saobraćaju, putarine i druge dažbine naplaćuju se prevoznicima iz obe države strane ugovornice bez
diskriminacije
„Ministarstvo saobraćaja, Sektor za drumski transport nas je svojim aktom br. 344-03-38112/2/2012-04 od 17.12.2012. godine
obavestilo da je:
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o prevozu putnika i stvari u međunarodnom drumskom saobraćaju
(„Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 1/2010) potvrđen u Narodnoj skupštini Republike Srbije 5.5.2010. godine, Ukaz PR br.
108 od 17.5.2010 godine, a u skladu sa svojim članom 14. stav 1, stupio na snagu 27.5.2012. godine.
Članom 7. stav (3) pomenutog sporazuma definisano je da prevoz obuhvaćen odredbama sporazuma podleže putarinama, na-
knadama za puteve i drugim dažbinama koje plaćaju korisnici puteva u državi domaćinu, a koje se naplaćuju za korišćenje pojedinih
puteva, mostova, tunela i sl. Putarine i druge dažbine naplaćuju se prevoznicima iz obe države strane ugovornice bez diskriminacije.
Prednje vam se dostavlja radi jednoobraznog postupanja.” •
(Objašnjenje Uprave carina, br. 148-03-030-12/58/2/2012 od 24.12.2012. godine)

AKTUELNE VESTI
kako je rekao, „naša krivica” a ne Unije jer Srbija do-

Vest - Paragraf Info sad nije uspela da uspostavi odgovarajuće standarde
proizvodnje i kontrole hrane koji su uslov za izvoz na
DRŽAVNA UPRAVA: USKORO LISTA evropsko tržište.
POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA Komentarišući izvoz proizvoda koji je ograničen
ZA KOJE ĆE SE OD EU ZATRAŽITI kvotama, Golubović je ocenio da je u izvozu šećera
postignut „sjajni rezultat”, a da je u 2012. godini Srbija
PRODUŽAVANJE CARINSKE prvi put ispunila kvotu za izvoz vina na tržište EU.
ZAŠTITE NAKON 2014. GODINE „Činjenica je da (kvotu za) bejbi bif (baby beef)
očajno slabo koristimo i to moramo značajno da pro-
M inistarstvo poljoprivrede, šumarstva i vo- menimo”, rekao je Golubović dodajući da je novi za-
doprivrede Srbije će do kraja januara sa- kon o podsticajima poljoprivredi predvideo izdvajanje
staviti listu poljoprivrednih proizvoda za značajnih sredstava za stočarstvo.
koje će od EU zatražiti produžavanje carinske zaštite U Srbiji pet klanica ima dozvolu za izvoz goveđeg
nakon 2014. godine, rekao je državni sekretar u Mi- mesa u EU. Međutim, Srbija izveze samo desetak pro-
nistarstvu Danilo Golubović. Reč je pre svega o procenata od kvote za izvoz govedine u EU od 8.700 tona
izvodima iz oblasti voćarstva i klanične industrije, a dok svinjetinu ne može da izvozi zbog svinjske kuge.
odgovor Evropske komisije da li je moguće prihvatiti Srbija je prilikom potpisivanja Prelaznog trgo-
taj zahtev očekuje se krajem januara. Usvajanje srp- vinskog sporazuma dogovorila šestogodišnji period
skog zahteva će, međutim, biti vrlo teško budući da postepenog snižavanja i ukidanja carina na uvoz po-
to nije pitanje pregovora u oblasti poljoprivrede već ljoprivrednih i industrijskih proizvoda iz EU koji ističe
revizije celokupnog Prelaznog trgovinskog sporazu- 1. januara 2014. godine, ali će i po isteku tog perioda
ma i ponovnih pregovora sa svim članicama, rekao je za neke najosetljivije poljoprivredne proizvode ostati
Golubović. određeni nivo carinske zaštite pri uvozu u Srbiju.
Golubović je za portal EurAktiv Srbija rekao da će Nakon 2014. godine proizvodi kao što su šećer,
Ministarstvo poljoprivrede do kraja januara pripremiti suncokretovo ulje i cigarete biće na sistemu pune ca-
listu i da je reč pre svega o proizvodima iz oblasti vo- rinske zaštite do ulaska Srbije u EU.
ćarstva i klanične industrije poput svinjskog mesa, a Za ostale proizvode će se naplaćivati nulta carina
za koje dosad nije ostvaren značajniji izvoz u EU. i snižene carinske stope ili će uvoznici plaćati sniženu
„To su pre svega proizvodi na nivou nulte (carin- posebnu dažbinu ili sniženu sezonsku dažbinu. Reč je
ske) zaštite i za koje ćemo statistički da utvrdimo da o proizvodima koje Srbija inače proizvodi i koje želi da
imaju problem u slučaju da budu izloženi konkurenciji zaštiti od uvoza iz EU.
iz EU”, rekao je Golubović. „Biće zaštićeni meso, mleko i mlečni proizvodi
On je istakao da spisak koji će Ministarstvo na- uključujući sireve, krompir, živinska jaja, deo voća i
praviti neće sadržati previše proizvoda već da će biti povrća. I sve je to zadržano na nivou pune ili snižene
realan. carinske stope”, naveo je Golubović za EurAktiv.
Kako je rekao, Evropska komisija će na sastanku Vlada Srbije je krajem 2012. donela uredbu kojom
pododbora za poljoprivredu krajem januara odgovo- je odredila posebne dažbine za 55 tarifnih oznaka za
riti da li je moguće prihvatiti zahtev Srbije o produža- poljoprivredne proizvode. Reč je o dažbinama koje
vanju carinske zaštite pojedinih proizvoda od 2014. plaća uvoznik, a koje su se u prethodnih pet godina
godine. takođe postepeno snižavale u skladu sa Prelaznim tr-
Golubović je ocenio da će usvajanje srpskog zah- govinskim sporazumom, kao i carinske stope na uvoz
teva „biti vrlo teško” budući da to nije pitanje prego- iz EU.
vora u oblasti poljoprivrede već revizije celokupnog Prosečan nivo posebnih dažbina u 2013. biće 9,1
Prelaznog trgovinskog sporazuma i ponovnih prego- dinar po kilogramu.
vora sa svim članicama koje bi tom prilikom mogle da Treći vid zaštite domaćih poljoprivrednih proizvo-
postave nove uslove Srbiji. da su sezonske carine koje važe u određenom delu
Ministar (Knežević) je na sastanku sa (šefom De- godine i uvode se u momentu kad je značajan uvo-
legacije EU u Srbiji) Vensanom Dežerom (Vincent De- znički udar, pre svega na domaće povrtarstvo, obja-
gert) izneo inicijativu. „Nadamo se da ćemo u odre- snio je Golubović.
đenom stepenu naići na razumevanje Evropske ko- „Sezonska carina se po automatizmu aktivira u
misije i naći način da to i administrativno i praktično određenom periodu godine kad je proizvodnja u po-
bude najmanje komplikovano”, kazao je Golubović za vrtarstvu ugrožena konkurencijom iz EU. I lepa vest je
EurAktiv. što je ona ostala do stupanja Srbije u EU”, pojasnio je
Od 2001. godine kada je EU dozvolila bescarinski državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede.
izvoz srpskih proizvoda na tržište EU, Srbija je isko- Prema njegovim rečima, Srbija je jedina zemlja
ristila samo 20% te mogućnosti, naglasio je on. To je, koja je u Prelaznom trgovinskom sporazumu dobila

AKTUELNE VESTI
mogućnost da zadrži određene sezonske carine na odsto, dok će za posebne vrste mlečnih proizvoda,
poljoprovredne proizvode. među kojima je pavlaka, carine u 2013. iznositi 14 od-
U slučaju prekomernog uvoza i vanredne situacije, sto, a 2014. devet odsto.
Vladi Srbije je na raspolaganju i mera zabrane pojedi- U posebnu kategoriju poljoprivrednih proizvoda
nih poljoprivrednih proizvoda. Međutim, taj mehani- spada i konzervisano voće i povrće - carina na uvoz
zam se može aktivirati tek kad Evropska komisija uz smrznutog graška ove godine iznosiće devet odsto,
priložene materijalne i statističke dokaze, dâ sagla- a 2014. smanjiće se na četiri odsto. U kategorije proi-
snost na zabranu izvoza pojedinih artikala iz Srbije. • zvoda koji ostaju zaštićeni carinama i posle 2014. go-
dine spadaju začinska paprika, pšenica, kukuruz, griz,
»» Izvor: Vebsajt Euractiv, 7.1.2013.
pšenično brašno, različite vrste konzervisanog voća i
povrća, kao i sveže voće i povrće, paradajz, paprika,
Vest - Paragraf Info jabuka, trešnja, jagoda, odnosno sve vrste koje se pro-
izvode u Srbiji.
UVOZ INDUSTRIJSKIH Važno je naglasiti da tempo liberalizacije nije di-
PROIZVODA IZ EU BEZ CARINA rektno menjao strukturu našeg uvoza, ukazuje Kristi-
na Đurić. Kako su carine snižavane, to nije značilo da
P
se automatski povećavao uvoz tih proizvoda na naše
o predviđenoj dinamici snižavanja carina na
tržište.
uvoz industrijskih proizvoda iz Evropske uni-
je, u 2013. godini, za oko 20 odsto tarifnih bro- Srbija je sa Evropskom unijom potpisala Sporazum
jeva ukida se carinska stopa, a snižava se i za važne o stabilizaciji i pridruživanju 2008. godine i u težnji da
poljoprivredne proizvode, kaže koordinatorka Bi- se liberalizuje trgovina sa Evropskom unijom, Srbija
roa za saradnju sa EU Privredne komore Srbije Kri- je jednostrano počela da primenjuje sporazum 2009.
stina Đurić. godine, što je učinila i EU 2010. godine. Tako se po-
sebni deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ta-
Prema njenim rečima, potpuno će biti liberalizo-
kozvani Prelazni sporazum, obostrano primenjuje od
van uvoz pojedinih obojenih metala, aluminijuma,
2010. godine. U periodu kada se zaključivao Sporazum
bakra, mašina, elektro proizvoda, delova za traktore,
o stabilizaciji i pridruživanju, Srbija je sa EU isprego-
zatim krzna, kao i niza proizvoda široke potrošnje,
varala tranzicioni period za liberalizaciju trgovine na
među kojima su plastika, plastična masa, guma, kau-
period od šest godina, tako da smo mi sada na počet-
čuk, proizvodi od gipsa, cementa, betona, keramike.
ku pete godine liberalizacije trgovine između Srbije i
Na uvoz polovnih i novih automobila iz Evropske Evropske unije, podseća Kristina Đurić.
unije, u 2012. godini carina je bila 2,5 odsto, a u ovoj
EU je podržavajući proces evropskih integracija,
2013. godini, uvoz će biti oslobođen carina. Međutim,
uvela autonomne trgovinske preferencijale 2000.
od trgovaca zavisi da li će snižavati cene.
godine, što je značilo bescarinski izvoz srpskih proi-
Liberalizacija trgovine poljoprivrednim proizvodi-
zvoda na tržište EU. Preferencijali su 2010. produženi
ma zavisi od tarifnog broja, podseća Kristina Đurić,
na period do 2015. godine, što praktično znači da Sr-
navodeći da se u 2013. godini nastavlja snižavanje ca-
bija ima bescarinski izvoz za sve svoje proizvode na
rina na poljoprivredne proizvode, a od 1. januara 2014.
tržište EU do 2015. godine, a nivo carina na uvoz ca-
godine za uvoz oko 96-97 odsto poljoprivrednih proi-
rina iz Evropske unije postepeno se snižava do 2014.
zvoda iz Evropske unije, carinska stopa biće nula. Me-
godine, kada se završava tranzicioni period. Od 2014.
đutim, za poljoprivredne proizvode koje Srbija proi-
godine, sve grupe industrijskih proizvoda i sve tarfine
zvodi, a reč je o oko 400 tarifnih linija, carine na uvoz
linije potpuno se liberalizuju, što znači da će biti slobo-
iz EU biće zadržane sve dok Srbija ne postane članica
dan uvoz industrijskih proizvoda iz Evropske unije na
Evropske unije. Tu spadaju određene vrste voća i po-
tržište Srbije, dok će nivo liberalizacije poljoprivrednih
vrća, mesa, žitarica, brašna i drugi proizvodi.
proizvoda zavisiti od tarifne linije. Svi proizodi koje
Na primer, na uvoz jogurta sa tri odsto mlečne Srbija ne proizvodi, kao što su agrumi, južno voće i
masti, osnovna carina, a to su carine koje Srbija ima povrće, liberalizovani su još 2009. godine, dok će pro-
sa zemljama sa kojima nema sporazume o slobodnoj izvodi koje Srbija proizvodi ostati zaštićeni i nakon tog
trgovini, bila je 20 odsto, a 2013. godine biće osam od- perioda 2014. godine.
sto, 2014. godine šest odsto. Za kukuruz šećerac os-
EU i CEFTA su najvažniji spoljnotrgovinski partneri
novna carina bila je 20 odsto, 2013. biće osam odsto,
Srbije, u kojima Srbija plasira 80 odsto svog izvoza. To-
a 2014. godine šest odsto. Kada je reč o rakiji, za uvoz
kom prvih 11 meseci 2012. godine Srbija je u spoljnotr-
iz Evropske unije carina je bila 30 odsto, 2013. biće 12
govinskoj razmeni sa EU imala deficit od 2,7 milijardi
odsto, a 2014. devet odsto.
evra. U tom periodu, izvoz Srbije u EU iznosio je 4,7
Što se tiče mesa i mleka, uvoz telećeg mesa bez milijardi evra, a uvoz iz EU u Srbiju 7,4 milijarde evra.•
kostiju iz EU neće biti potpuno liberalizovan, tako da
će carina 2013. godine biti 15 odsto, a 2014. godine 12 »» Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 13.1.2013.

KALENDARI OBAVEZA
KALENDAR OBAVEZA PO
SPOLJNOTRGOVINSKIM I DEVIZNIM POSLOVIMA
Januar 2013. godine
Januar 2013.
P U S Č P S N
1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31
ZAKONSKI ROK ZA
OPIS OBAVEZE DOSTAVLJANJE OSNOV PROPIS
IZVEŠTAJA - OBRASCA
Banke su dužne da po poslovima s
finansijskim derivatima dostavljaju
NBS sledeće izveštaje:
- izveštaj o zaključenim finansijskim
derivatima između banke i druge
D banke/rezidenata/nerezidenata - na
Tačka 10. Odluke o
E Obrascu FINDER 1 (Prilog 1);
obavljanju poslova s
K - izveštaj o deviznim plaćanjima/ Za svaku dekadu - u roku od Poslovi s finansijskim
finansijskim derivatima
A naplatama preko banke po osnovu pet dana od isteka dekade derivatima
("Sl. glasnik RS",
D trgovine finansijskim derivatima
br. 85/2011)
A između rezidenata i nerezidenata
- na Obrascu FINDER 2 (Prilog 2)
- izveštaj o ugovorenim poslovima
između banke i druge banke/rezidenata/
nerezidenata koji sadrže derivatnu
klauzulu - na Obrascu FINDER 3 (Prilog 3)
Tačka 2. Uputstva za
Mesečni izveštaj o ulaganju u dužničke sprovođenje Odluke o
hartije od vrednosti - izdavaoci rezidenti obavezi izveštavanja
Do 10. u mesecu Ulaganje u dužničke
i nerezidenti dostavljaju elektronski NBS u poslovanju sa
za prethodni mesec hartije od vrednosti
M na i-mejl adresu: deviznastatistika@ inostranstvom
E nbs.rs - Obrazac HOV1) ("Sl. glasnik RS",
S br. 87/2009)
E Kratkoročni oročeni
Č bankarski depoziti
N Mesečni izveštaj o kratkoročnim Tačka 8. Odluke
u devizama, koje
I oročenim bankarskim depozitima o evidentiranju
Do 15. u mesecu banka uzima od
u devizama s rokom otplate kreditnih poslova sa
za prethodni mesec strane banke
do godinu dana - Obrazac DE, inostranstvom ("Sl.
(zaduženje) ili
u elektronskom obliku glasnik RS", br. 85/2011)
odobrava stranoj
banci (odobrenje)

KALENDARI OBAVEZA
ZAKONSKI ROK ZA
Krediti u dinarima koje banke
odobravaju nerezidentima evidentiraju
se zbirno - na obrascu: izveštaj o Krediti u dinarima Tačka 7. Odluke
kreditima u dinarima koje banka Do 10. januara za koje banke o evidentiranju
odobrava nerezidentima (Obrazac prethodno tromesečje odobravaju kreditnih poslova
KOD), koji se dostavlja u elektronskom nerezidentima sa inostranstvom
obliku, u eksel formatu, na i-mejl
adresu: evidentiranje@nbs.rs.
Obaveze i potraživanja rezidenata po
poslovima finansijskog lizinga između
rezidenata i nerezidenata evidentiraju se
zbirno - na sledećim obrascima: izveštaj
o stanju obaveza prema inostranstvu po
Poslovi finansijskog Tačka 11. Odluke
poslovima finansijskog lizinga između
Do 10. januara za lizinga između o evidentiranju
rezidenta i nerezidenta (Obrazac
prethodno tromesečje rezidenata i kreditnih poslova
FL-1) i izveštaj o stanju potraživanja iz
nerezidenata sa inostranstvom
inostranstva po poslovima finansijskog
lizinga između rezidenta i nerezidenta
T (Obrazac FL-2), koji se dostavljaju u
R elektronskom obliku, u eksel formatu,
O na i-mejl adresu: evidentiranje@nbs.rs.
M
E Izvoz robe ili usluga koji nije naplaćen
S ili unapred plaćena roba ili usluga koja
E nije uvezena u roku dužem od godinu Izvoz robe ili usluga
Č dana od dana izvoza ili avansnog koji nije naplaćen
N plaćanja (potraživanja po kreditnim ili unapred plaćena Tačka 12. Odluke
I poslovima iz člana 4. Zakona) na Do 10. januara za roba ili usluga koja o evidentiranju
obrascu: izveštaj o potraživanju prethodno tromesečje nije uvezena u roku kreditnih poslova
rezidenta po spoljnotrgovinskom dužem od godinu sa inostranstvom
prometu koje nije izmireno u roku dana od dana izvoza
dužem od godinu dana (Obrazac P-1), u ili avansnog plaćanja
elektronskom obliku, u eksel formatu,
na i-mejl adresu: evidentiranje@nbs.rs.
Uvezena roba ili usluga koja nije
plaćena ili unapred naplaćena roba
Uvezena roba ili
ili usluga koja nije izvezena u roku
usluga koja nije
dužem od godinu dana od dana uvoza
plaćena ili unapred
ili primljene naplate (obaveze po Tačka 12. Odluke
naplaćena roba
kreditnim poslovima iz člana 4. Zakona) Do 10. januara za o evidentiranju
ili usluga koja nije
na obrascu: izveštaj o obavezi rezidenta prethodno tromesečje kreditnih poslova
izvezena u roku
po spoljnotrgovinskom prometu koja sa inostranstvom
dužem od godinu
nije izmirena u roku dužem od godinu
dana od dana uvoza
dana (Obrazac O-1), u elektronskom
ili primljene naplate
obliku, u eksel formatu, na i-mejl
adresu: evidentiranje@nbs.rs.
P Član 27. Zakona o
O Rezident, koji drži devize na računu deviznom poslovanju i
V kod banke u inostranstvu, dužan je tačka 2. stav 2. Odluke
30 dana po prestanku
R da, u roku od 30 dana, po prestanku Depozitni poslovi o uslovima pod kojima i
propisanih razloga za
E razloga zbog kojih mu je omogućeno rezidenata u načinu na koji rezidenti
držanje deviza na računu
M da drži devize na računu kod banke u inostranstvu mogu držati devize
kod banke u inostranstvu
E inostranstvu, unese u Republiku Srbiju na računu kod banke
N preostala sredstva i ugasi taj račun u inostranstvu ("Sl.
I glasnik RS", br. 31/2012)

KALENDARI OBAVEZA
ZAKONSKI ROK ZA
Član 27. Zakona o
deviznom poslovanju i
Rezident, kome je NBS odobrila
tačka 6. stav 1. Odluke
držanje deviza na računu kod banke 30 dana od dana otvaranja Depozitni poslovi
o uslovima pod
u inostranstvu, dužan je da NBS deviznog računa kod rezidenata u
kojima i načinu na koji
dostavi podatke o broju deviznog banke u inostranstvu inostranstvu
rezidenti mogu držati
računa kod banke u inostranstvu
devize na računu kod
banke u inostranstvu
Tačka 5. Odluke o
Rezident, kome je odobren bližim uslovima za
kompenzacioni posao, dužan je da plaćanje, odnosno
30 dana od dana završetka Kompenzacioni
Ministarstvu finansija dostavi obračun naplatu u robi,
kompenzacionog posla poslovi
o izvršenju tog posla i dokumentaciju odnosno uslugama
na osnovu koje je obračun sastavljen ("Sl. glasnik RS",
br. 109/2005)
Rezident, koji je odustao od
Tačka 7. Odluke o
odobrenog kompenzacionog
bližim uslovima za
posla, dužan je da Ministarstvu za 15 dana od dana odustajanja Kompenzacioni
plaćanje, odnosno
ekonomske odnose sa inostranstvom od kompenzacionog posla poslovi
naplatu u robi,
podnese zahtev o ukidanju rešenja o
odnosno uslugama
P odobrenom kompenzacionom poslu
O Prijava rezidenta NBS o zaključenom
V
kreditnom poslu zaduženja u
R Deset dana od dana
E inostranstvu - Obrazac KZ-2; izmena,
zaključenja/izmena/raskida
M odnosno storno ili gašenje prijave
ugovora o kreditnom
E kreditnog zaduženja - Obrazac
poslu, odnosno od dana
N KZ-5; plan korišćenja po kreditnom
korišćenja/otplate kredita/
I zaduženju (Obrazac KZ-3A), koji
zajma, i to preko banke Zaključenje Tačka 5. stav 2. Odluke
se dostavlja uz prijavu kreditnog
preko koje se kredit koristi, posla kreditnog o evidentiranju
zaduženja; specifikacija uz prijavu
odnosno banke garanta zaduženja u kreditnih poslova
kreditnog zaduženja (Obrazac KZ-7),
ako je kredit zaključen uz inostranstvu sa inostranstvom
koja se dostavlja uz prijavu kreditnog
garanciju banke, u papirnom
zaduženja ako u kreditnom poslu
i elektronskom obliku,
učestvuje više korisnika kredita, više
osim Obrasca KZ-3B, koji
nerezidenata - kreditora ili se sredstva
se dostavlja isključivo u
koriste za više namena; realizacija
elektronskom obliku
korišćenja, plan i realizacija otplate po
kreditnom zaduženju (Obrazac KZ-3B)
Deset dana od dana
zaključenja/izmena/raskida
Prijava rezidenta NBS kreditnog
ugovora o kreditnom
odobrenja (Obrazac KO-2; izmena,
poslu, odnosno od dana
odnosno storno ili gašenje prijave Zaključenje Tačka 6. stav 2.
korišćenja/naplate kredita/
kreditnog odobrenja (Obrazac KO- posla kreditnog Odluke o evidentiranju
zajma, i to preko banke
5); plan korišćenja po kreditnom odobrenja u kreditnih poslova
preko koje se kredit koristi,
odobrenju (Obrazac KO-3A); realizacija inostranstvu sa inostranstvom
u papirnom i elektronskom
korišćenja, plan i realizacija naplate po
obliku, osim Obrasca KO-3B,
kreditnom odobrenju (Obrazac KO-3B)
koji se dostavlja isključivo
u elektronskom obliku

KALENDARI OBAVEZA
ZAKONSKI ROK ZA
Deset dana od dana
donošenja odluke organa
Rezident - pravno lice podnosi NBS upravljanja rezidenta - Davanje jemstva Tačka 9. stav 2. Odluke
prijavu o jemstvu po kreditnom pravnog lica o davanju po kreditnom o evidentiranju
poslu između dva nerezidenta jemstva u korist nerezidenta poslu između dva kreditnih poslova
P u inostranstvu - Obrazac G-1 - kreditora po kreditnom nerezidenta sa inostranstvom
O poslu između dva
V nerezidenta u inostranstvu
R
E Promene po kreditnom poslu
M sa inostranstvom u devizama Član 7. Uredbe o
E nastale na osnovu rešenja o Deset dana od dana uslovima i načinu
Kreditni poslovi sa prebijanja dugovanja i
N prebijanju, rezident evidentira donošenja rešenja o
inostranstvom u potraživanja po osnovu
I kod Narodne banke Srbije, i to: prebijanju, odnosno
devizama nastali kreditnih poslova
- za komercijalne, robne, finansijske deset dana od dana isteka
na osnovu rešenja sa inostranstvom u
i subordinirane kredite ili zajmove tromesečja u kome je doneto
o prebijanju devizama ("Sl. glasnik
koje je u skladu sa Zakonom uzeo od rešenje o prebijanju
nerezidenta ili odobrio nerezidentu; RS", br. 99/2011)2)
- za kreditne poslove iz člana 4. Zakona
1)
Izveštaj se sačinjava u SAD dolarima prema zvaničnom srednjem kursu SAD dolara poslednjeg dana izveštajnog perioda.
2)
godine) propisano je da će se podzakonski propisi za izvršavanje ovog zakona doneti u roku od šest meseci od dana njegovog
stupanja na snagu. Donošenjem novih podzakonskih propisa biće stavljene van snage:
•U redba o uslovima i načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama
•U redba o uslovima i načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i
usluga i izveštavanju Deviznog inspektorata o prebijanju („Sl. glasnik RS”, br. 14/2012).
Napomena:
• P relaznim i završnim odredbama Odluke o evidentiranju kreditnih poslova sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 85/2011, stupila
na snagu 24.11.2011. godine) je utvrđeno da se odredbe ove odluke primenjuju na kreditne poslove sa inostranstvom koji su
evidentirani u skladu sa odredbama Odluke o načinu, rokovima i obrascima za evidentiranje kreditnih poslova sa inostranstvom
(„Sl. glasnik RS”, br. 9/2007, 24/2008, 120/2008, 40/2009 i 88/2009) a čija realizacija nije okončana do dana stupanja na snagu
ove odluke.
Odredbe ove odluke primenjuju se i na poslove izvoza i uvoza unapred plaćene robe ili usluge sa ugovorenim rokom dužim od
180 dana koji su evidentirani u skladu sa odredbama Odluke o uslovima i načinu evidentiranja kreditnih poslova sa inostranstvom
iz člana 4. stav 2. i člana 5. stav 3. Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 11/2007 i 96/2009) a čija realizacija nije
okončana do dana stupanja na snagu ove odluke.
Po navedenim poslovima po kojima do dana stupanja na snagu ove odluke nije istekao ugovoreni rok naplate ili uvoza, rezidenti
podnose Narodnoj banci Srbije na evidentiranje izveštaje - na sledećem obrascu: izveštaj o potraživanju rezidenta po prethodno
evidentiranom poslu izvoza/uvoza unapred plaćene robe ili usluge po kome nije istekao ugovoreni rok (Obrazac P-2), koji se
dostavlja tromesečno, i to do: 10. januara, 10. aprila, 10. jula i 10. oktobra za prethodno tromesečje u kalendarskoj godini, u
elektronskom obliku, u eksel formatu, na i-mejl adresu: evidentiranje@nbs.rs.
Poslovi po kojima je do dana stupanja na snagu ove odluke istekao ugovoreni rok naplate ili uvoza a nije ugovoren novi rok -
evidentiraju se na Obrascu P-1 ako je od dana nastalog potraživanja proteklo više od godinu dana.
Poslove po kojima je do dana stupanja na snagu ove odluke istekao ugovoreni rok naplate ili uvoza i ugovoren novi rok duži od
godinu dana od dana nastalog potraživanja ili je ugovorena kamata - rezident evidentira kao kreditno odobrenje, u skladu sa
ovom odlukom.
•D anom stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik
RS”, br. 93/2012, stupio na snagu 6.10.2012. godine) prestaje da važi Uredba o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog
poslovanja rezidenata i nerezidenata („Sl. glasnik RS”, br. 112/2006, 39/2010 i 15/2012), odnosno prestaju dosadašnje obaveze
izveštavanja koje su bile propisane ovom uredbom.

KALENDARI OBAVEZA
KALENDAR PORESKIH I DRUGIH OBAVEZA

Januar / Februar 2013. godine
Januar 2013. Februar 2013.
P U S Č P S N P U S Č P S N
1 2 3 4 5 6 1 2 3
7 8 9 10 11 12 13 4 5 6 7 8 9 10
14 15 16 17 18 19 20 11 12 13 14 15 16 17
21 22 23 24 25 26 27 18 19 20 21 22 23 24
28 29 30 31 25 26 27 28
P ZAKONSKI ROK ZA
E (PLAĆANJE ILI DOSTAVLJANJE
R OBRAČUNSKI PORESKE PRIJAVE)
OPIS OBAVEZE STOPA OSNOV PROPIS
I PERIOD IZVRŠENJE OBAVEZE
O
D Januar Februar
Obaveza
proizvođača
duvanskih
proizvoda,
trgovaca na
veliko duvanskim
proizvodima,
uvoznika i
Poslovanje Član 7. stav 2. Zakona o duvanu
izvoznika duvana,
proizvođača ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005,
obrađenog duvana
2012. 15.1.2013. duvana, trgovaca 90/2007, 95/2010, 36/2011,
i duvanskih
duvanom i uvoznika 6/2012 - usklađeni izn., 69/2012
proizvoda da
i izvoznika duvana - usklađeni izn. i 93/2012)
Ministarstvu
poljoprivrede,
G vodoprivrede
O i šumarstva
D dostave izveštaj o
I podacima o kojima
Š vode evidenciju za
NJ prethodnu godinu
I Obaveza
priređivača igara
na sreću na
automatima da
10% od iznosa
ukoliko ostvari
ostvarenog Godišnji promet
godišnji promet
prometa po automatu Član 81. st. 3-5. Zakona o igrama
po automatu
2012. 15.1.2013. preko 18000 veći od dinarske na sreću ("Sl. glasnik RS", br.
veći od dinarske
evra godišnje protivvrednosti 88/2011 i 93/2012 - dr. zakon)
protivvrednosti
u dinarskoj 18.000 evra
18.000 evra
protivvrednosti
uplati godišnju
naknadu na
odgovarajući račun
javnih prihoda

KALENDARI OBAVEZA
P ZAKONSKI ROK ZA
O
D Januar Februar
Čl. 24-26. Zakona o akcizama ("Sl.
Obveznik akcize,
glasnik RS", br. 22/2001, 73/2001,
radi sastavljanja ko-
80/2002, 43/2003, 72/2003,
načnog obračuna
Popis zaliha po 43/2004, 55/2004, 135/2004,
akcize, vrši popis
2012. 15.1.2013. svakoj vrsti akciznog 46/2005, 101/2005 - dr. zakon,
zaliha proizvoda
proizvoda 61/2007, 5/2009, 31/2009, 101/2010,
sa stanjem na
43/2011, 101/2011, 6/2012 - usklađeni
dan 31. decembra
din. izn., 43/2012 - odluka, 76/2012
2012. godine
- odluka, 93/2012 i 119/2012)
Obveznik akcize
dostavlja nadležnoj Član 8. stav 4. Pravilnika o načinu
organizacionoj obračunavanja i plaćanja akcize,
jedinici Poreske vrsti, sadržini i načinu vođenja
Utvrđivanje
uprave proizvodni evidencija, dostavljanja podataka
2012. 15.1.2013. srazmernog iznosa
normativ neopho- i sastavljanja obračuna akcize ("Sl.
plaćene akcize
dan za utvrđivanje glasnik RS", br. 3/2005, 54/2005,
srazmernog iznosa 36/2007, 63/2007, 53/2009,
plaćene akcize za 63/2012, 95/2012 i 96/2012 - ispr.)
prethodnu godinu
Obveznik akcize
Čl. 24-26. Zakona o akcizama ("Sl.
dostavlja nadležnoj
glasnik RS", br. 22/2001, 73/2001,
organizacionoj
80/2002, 43/2003, 72/2003,
jedinici Poreske
43/2004, 55/2004, 135/2004,
G uprave kumulativni Obračun ukupnog
2012. 20.1.2013. 46/2005, 101/2005 - dr. zakon,
O obračun akcize iznosa akcize
61/2007, 5/2009, 31/2009, 101/2010,
D za prethodnu
43/2011, 101/2011, 6/2012 - usklađeni
I godinu, zajedno
din. izn., 43/2012 - odluka, 76/2012
Š sa godišnjim
- odluka, 93/2012 i 119/2012)
NJ poreskim bilansom
I Obaveza predu-
zetnika koji porez
plaća na paušalni Član 93. stav 3. Zakona o porezu
prihod, kome se u na dohodak građana ("Sl. glasnik
godini koja pret- Promenjen obim RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002
hodi godini u kojoj poslovanja preduzet- - dr. zakon, 135/2004, 62/2006,
2012. 31.1.2013.
se vrši utvrđivanje nika koji porez plaća 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009,
poreza, značaj- na paušalni prihod 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka
no izmeni obim US, 7/2012 - usklađeni din. izn.,
poslovanja, da 93/2012 i 114/2012 - odluka US)
podnese poresku
prijavu PPDG-1
Obaveza podno-
šenja pojedinačne Član 41. stav 5. Zakona o
poreske prijave poreskom postupku i poreskoj
nadležnom pore- administraciji ("Sl. glasnik RS",
skom organu za br. 80/2002, 84/2002 - ispr.,
porez po odbitku poreske prijave za 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004,
2012. 31.1.2013.
za svakog pore- porez po odbitku 61/2005, 85/2005 - dr. zakon,
skog obveznika, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr.
odnosno poreskog dr. zakona, 61/2007, 20/2009,
placa, označena nji- 72/2009 - dr. zakon, 53/2010,
hovim PIB-om, za 101/2011, 2/2012 - ispr. i 93/2012)
prethodnu godinu

KALENDARI OBAVEZA
P ZAKONSKI ROK ZA
O
D Januar Februar
Obaveza poreskog
Član 41. stav 6. Zakona o pore-
placa, odno-
skom postupku i poreskoj ad-
sno poreskog
ministraciji ("Sl. glasnik RS", br.
posrednika da
80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003
licu iz čijeg je
poreske prijave za - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005,
prihoda naplaćen 2012. 31.1.2013.
porez po odbitku 85/2005 - dr. zakon, 62/2006
porez po odbitku
- dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr.
izda potvrdu o
zakona, 61/2007, 20/2009,
G plaćenom porezu
72/2009 - dr. zakon, 53/2010,
O po odbitku, za
101/2011, 2/2012 - ispr. i 93/2012)
D prethodnu godinu
I Pravna lica, odno-
Š sno preduzetnici
NJ koji vode poslovne
I knjige po sistemu Godišnje poslova-
dvojnog knjigo- nje pravnih lica i Član 30. stav 1. Zakona o
vodstva, dužni su preduzetnika koji računovodstvu i reviziji ("Sl.
2012. 28.2.2013.
da redovne go- vode poslovne knjige glasnik RS", br. 46/2006,
dišnje finansijske po sistemu dvojnog 111/2009 i 99/2011 - dr. zakon)
izveštaje za izve- knjigovodstva
štajnu godinu do-
stave Agenciji za
privredne registre
Obaveza proizvo-
đača duvanskih
proizvoda,
trgovaca na veliko
P
duvanskim proi-
O
zvodima, uvoznika
L
i izvoznika duvana,
U Član 7. stav 2. Zakona o duvanu
obrađenog du- Poslovanje proizvo-
G ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005,
vana i duvanskih jul - decembar đača duvana, trgova-
O 15.1.2013. 90/2007, 95/2010, 36/2011,
proizvoda da 2012. ca duvanom i uvozni-
D 6/2012 - usklađeni izn., 69/2012
Ministarstvu poljo- ka i izvoznika duvana
I - usklađeni izn. i 93/2012)
privrede, vodopri-
Š
vrede i šumarstva
NJ
dostave izveštaj o
I
podacima o kojima
vode evidenciju
za prethodno
polugodište
Naručilac je dužan
T da u kalendarskoj
R godini Upravi za
O javne nabavke
M dostavlja Tromesečni period u
Član 94. stav 4. Zakona o
E tromesečni oktobar - kome su zaključivani
10.1.2013. javnim nabavkama ("Sl.
S izveštaj o decembar 2012. ugovori o javnim
glasnik RS", br. 116/2008)
E zaključenim nabavkama
Č ugovorima o
N javnim nabavkama
I i postupcima
javnih nabavki

KALENDARI OBAVEZA
P ZAKONSKI ROK ZA
O
D Januar Februar
Obaveza proizvo-
đača i obrađivača
duvana da Ministar-
stvu poljoprivrede, Član 7. st. 3. i 4. Zakona o duvanu
vodoprivrede i
Poslovanje pro- ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005,
šumarstva dostave oktobar -
10.1.2013. izvođača i obra- 90/2007, 95/2010, 36/2011,
izveštaj o proizvod- decembar 2012.
đivača duvana 6/2012 - usklađeni izn., 69/2012
nji, obradi i prometu
duvana, obrađenog - usklađeni izn. i 93/2012)
duvana i duvanskih
proizvoda za pret-
hodno tromesečje
Obaveza proizvođa- Član 16. Uredbe o izgledu kontrol-
ča cigareta, odnosno ne akcizne markice, vrsti podataka
alkoholnih pića da na markici i načinu i postupku
Ministarstvu finansi- Dostavljanje podata- odobravanja i izdavanja markica,
ja dostavi podatke o oktobar - ka o oštećenim odno- vođenja evidencija o odobrenim i
15.1.2013.
izdatim, iskorišćenim decembar 2012. sno neiskorišćenim izdatim markicama i obeležavanja
oštećenim i neisko- akciznim markicama cigareta i alkoholnih pića ("Sl.
rišćenim akciznim glasnik RS", br. 137/2004, 11/2005,
markicama u pret- 29/2005, 56/2005, 75/2005,
hodnom tromesečju 88/2005, 108/2006 i 83/2011)
T Obaveza proizvo-
R đača, odnosno
O uvoznika da Mini-
M starstvu finansija Član 17. Uredbe o izgledu kontrol-
E vrati oštećene od- ne akcizne markice, vrsti podataka
S nosno neiskorišćene na markici i načinu i postupku
E akcizne markice u odobravanja i izdavanja markica,
oktobar - Vraćanje oštećenih
Č prethodnom trome- vođenja evidencija o odobrenim i
decembar 15.1.2013. odnosno neiskorišće-
N sečju, sa vidljivom izdatim markicama i obeležavanja
2012. nih akciznih markica
oznakom serije i se- cigareta i alkoholnih pića ("Sl.
I
rijskim brojem mar- glasnik RS", br. 137/2004, 11/2005,
kice, kao i da vrati 29/2005, 56/2005, 75/2005,
markice za cigarete, 88/2005, 108/2006 i 83/2011)
odnosno alkoholna
pića sa slovnom
oznakom EC i EA
Lice koje obavlja
delatnost prevoza
lica i stvari, kao i pro-
izvođač, odnosno Čl. 5-10. Pravilnika o bližim
uvoznik istih kada ih uslovima, načinu i postupku za
koristi za sopstvene ostvarivanje prava na refakciju
potrebe u transpor- Refakcija plaćene plaćene akcize na derivate nafte
tne svrhe podnosi oktobar - akcize na derivate iz člana 9. stav 1. tač. 3), 5) i 6)
Najranije
zahtev Poreskoj decembar nafte koji se kao mo- Zakona o akcizama, koji se koriste
20.1.2013.
upravi za refakciju 2012. torno gorivo koriste u transportne svrhe, za prevoz
plaćene akcize za transportne svrhe tereta u unutrašnjem rečnom sa-
na derivate nafte obraćaju, za poljoprivredne svrhe,
koji se kao motorno za grejanje i u industrijske svrhe
gorivo koriste za ("Sl. glasnik RS", br. 112/2012)
transportne svrhe
za prevoz lica i stvari
Obrazac - REF-T

KALENDARI OBAVEZA
P ZAKONSKI ROK ZA
O
D Januar Februar
Lice koje obavlja
delatnost prevoza
Čl. 11-16. Pravilnika o bližim
u unutrašnjem
uslovima, načinu i postupku za
rečnom saobraćaju
ostvarivanje prava na refakciju
podnosi zahtev
Refakcija plaćene plaćene akcize na derivate
Poreskoj upravi za
akcize na derivate nafte iz člana 9. stav 1. tač.
refakciju plaćene oktobar -
Najranije nafte koji se kao 3), 5) i 6) Zakona o akcizama,
akcize na derivate decembar
20.1.2013. motorno gorivo koji se koriste u transportne
nafte koji se kao mo- 2012.
koriste za pogon svrhe, za prevoz tereta u
torno gorivo koriste
brodova unutrašnjem rečnom saobraćaju,
za pogon brodova
za poljoprivredne svrhe, za
za prevoz tereta u
grejanje i u industrijske svrhe
unutrašnjem reč-
nom saobraćaju
Obrazac REF-BP
Lice koje ostale
derivate nafte koji Čl. 29-32. Pravilnika o bližim
se dobijaju od frak- uslovima, načinu i postupku za
cija nafte koje imaju ostvarivanje prava na refakciju
raspon destilacije plaćene akcize na derivate
Refakcija plaćene nafte iz člana 9. stav 1. tač.
do 380oC koristi za oktobar -
Najranije akcize na derivate 3), 5) i 6) Zakona o akcizama,
industrijske svrhe decembar
T 20.1.2013. nafte koji se koriste koji se koriste u transportne
Poreskoj upravi za 2012.
R u industrijske svrhe svrhe, za prevoz tereta u
refakciju plaćene unutrašnjem rečnom saobraćaju,
O akcize na derivate
M za poljoprivredne svrhe, za
nafte koji se koriste grejanje i u industrijske svrhe
E u industrijske svrhe
S ("Sl. glasnik RS", br. 112/2012)
Obrazac REF-1
E Zahtev za refakciju
Č diplomatskog i Član 6b st. 1-4. Pravilnika
N Refakcija PDV
konzularnog pred- o postupku ostvarivanja
I diplomatskim
stavništva, odnosno oktobar - prava na povraćaj PDV i o
i konzularnim
međunarodne orga- decembar 30.1.2013. načinu i postupku refakcije i
predstavništvima
nizacije za refakciju 2012. refundacije PDV ("Sl. glasnik
i međunarodnim
PDV u prethodnom RS", br. 107/2004, 65/2005,
organizacijama
tromesečju - 63/2007, 107/2012 i 120/2012)
Obrazac REF5
Pravo svojine, pravo
stanovanja, pravo
zakupa stana ili stam-
bene zgrade u skladu
sa zakonom kojim je Član 39. Zakona o porezima
uređeno stanovanje, na imovinu ("Sl. glasnik RS",
Godišnji porez za period duži od br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br.
na imovinu po Na poresku jedne godine ili na
Oktobar - 42/2002 - odluka SUS i "Sl.
rešenju organa 15.2.2013. osnovicu od neodređeno vreme,
decembar 2012. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002
jedinice lokalne 0,40% do 3% pravo korišćenja
gradskog građe- - dr. zakon, 135/2004, 61/2007,
samouprave
vinskog, odnosno 5/2009, 101/2010, 24/2011,
javnog građevinskog 78/2011 i 57/2012 - odluka US)
zemljišta ili ostalog
građevinskog zemlji-
šta u državnoj svojini,
površine preko 10 ari.

KALENDARI OBAVEZA
P ZAKONSKI ROK ZA
O
D Januar Februar
Član 12. Uredbe o proizvodima
T koji posle upotrebe postaju
R Obveznik plaćanja
posebni tokovi otpada, obrascu
O naknada po Uredbi
dnevne evidencije o količini i vrsti
o proizvodima koji Stavljanje u promet
M proizvedenih i uvezenih proizvo-
posle upotrebe proizvoda koji
E oktobar - da i godišnjeg izveštaja, načinu i
postaju posebni 15.2.2013. posle upotrebe
S decembar 2012. rokovima dostavljanja godišnjeg
tokovi otpada postaju posebni
E izveštaja, obveznicima plaćanja
dužan da plati tokovi otpada
Č naknade, kriterijumima za obra-
za navedeno
N čun, visinu i način obračunavanja
tromesečje
I i plaćanja naknade ("Sl. glasnik
RS", br. 54/2010, 86/2011 i 15/2012)
Član 41. stav 3. Zakona o
poreskom postupku i poreskoj
Zbirna poreska administraciji ("Sl. glasnik RS",
prijava za poreze br. 80/2002, 84/2002 - ispr.,
po odbitku - Isplaćeni prihodi
1.12-31.12.2012. 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004,
Obrasci PP OD, 5.1.2013. 5.2.2013. na koje se plaća
1.1-31.1.2013. 61/2005, 85/2005 - dr. zakon,
PP OD-1 i PP OPJ-1 porez po odbitku
62/2006 - dr. zakon, 63/2006 -
do PP OPJ-8 2) ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009,
72/2009 - dr. zakon, 53/2010,
101/2011, 2/2012 - ispr. i 93/2012)
Periodična
deklaracija za Otpremljena ili Član 7. Pravilnika o periodič-
1.12-31.12.2012.
dopremljenu ili 5.1.2013. 5.2.2013. dopremljena roba u nom deklarisanju robe ("Sl.
1.1-31.1.2013.
otpremljenu robu prethodnom mesecu glasnik RS", br. 111/2004)
preko granice
Uplata naknade za
dozvolu, odnosno
M za odobrenje za
E priređivanje igara Procenat od Čl. 35, 36, 54. i 55. Zakona o
S na sreću i naknade vrednosti igrama na sreću ("Sl. glasnik RS",
E za priređivanje primljenih uplata br. 88/2011 i 93/2012 - dr. zakon)
Č klasičnih i
N posebnih igara
I na sreću**
Član 3. Pravilnika o načinu
Evidencija o zbiru
vođenja obaveznih evidencija
dnevnog prometa
Ostvareni promet o ostvarenom prometu po
po automatima -
1.12-31.12.2012. automatu ("Sl. glasnik RS",
OBRAZAC ZDP** 5.1.2013. 5.2.2013.
1.1-31.1.2013. br. 129/2004 i 16/2011)
Evidencija o
stanju mehaničkih
i elektronskih
Stanje brojčanika o ostvarenom prometu po
brojčanika
automatu ("Sl. glasnik RS",
automata -
br. 129/2004 i 16/2011)
OBRAZAC SB**
Mesečni obračun
ostvarenog
prometa za svako
Ostvareni promet o ostvarenom prometu u
uplatno-isplatno
kladionicama ("Sl. glasnik
mesto kladionice -
RS", br. 129/2004)
OBRAZAC MOP**

KALENDARI OBAVEZA
P ZAKONSKI ROK ZA
O
D Januar Februar
Zbirni mesečni
obračun naknade Član 7. Pravilnika o sadržini
za priređivanje evidencija o osnovicama za
posebnih igara na obračunavanje i plaćanje
sreću u igračni- Ukupna naknada naknade za priređivanje
cama - OBRAZAC 1.12-31.12.2012.
5.1.2013. 5.2.2013. za priređivanje posebnih igara na sreću u
ZMON - Priređivači 1.1-31.1.2013.
igara na sreću u igara na sreću igračnicama i napojnicama i o
igračnicama (do- sadržini mesečnog obračuna
stavlja se Poreskoj naknade za priređivanje tih igara
upravi i Upravi za ("Sl. glasnik RS", br. 35/2006)
igre na sreću)**
Obaveza Državne 60% na osno-
lutrije Srbije da
vicu koja čini
na odgovarajući Član 35. st. 1-3. Zakona o igrama
razliku između
uplatni račun 1.12-31.12.2012. Priređivanje klasičnih
5.1.2013. 5.2.2013. ukupne vrednosti na sreću ("Sl. glasnik RS", br.
javnih prihoda 1.1-31.1.2013. igara na sreću
primljenih uplata 88/2011 i 93/2012 - dr. zakon)
uplati naknadu za
i ukupnog iznosa
priređivanje klasič-
nih igara na sreću fonda dobitaka
3% na vrednost
Obaveza priređiva- primljenih
ča da na odgovara- uplata - kod igara
jući uplatni račun koje učesnici igraju
M javnih prihoda jedni protiv drugih Priređivanje Član 59. Zakona o igrama na
E 1.12-31.12.2012.
uplati naknadu 5.1.2013. 5.2.2013. (poker), odnosno posebnih igara na sreću ("Sl. glasnik RS", br.
S 1.1-31.1.2013.
za priređivanje 25% na razliku sreću u igračnicama 88/2011 i 93/2012 - dr. zakon)
E svake posebne između vrednosti
Č igre na sreću u primljenih uplata i
N igračnicama isplaćenih dobitaka
I kod ostalih igara
Obaveza priređi-
vača da Poreskoj 3% na vrednost
upravi i Upravi primljenih
za igre na sreću uplata - kod igara
dostavi mesečni
koje učesnici igraju
obračun naknade Priređivanje Član 60. Zakona o igrama na
jedni protiv drugih
za priređivanje za 1.12-31.12.2012.
5.1.2013. 5.2.2013. (poker), odnosno posebnih igara na sreću ("Sl. glasnik RS", br.
svaku vrstu igara, 1.1-31.1.2013.
25% na razliku sreću u igračnicama 88/2011 i 93/2012 - dr. zakon)
odnosno stola
između vrednosti
za igre na sreću
posebno, zajedno primljenih uplata i
sa dokazom o isplaćenih dobitaka
uplati naknade kod ostalih igara
za priređivanje.
Obaveza pri-
ređivača da na
odgovarajući uplat-
ni račun javnih 25 evra u dinarskoj Član 80. Zakona o igrama na
prihoda uplati 1.12-31.12.2012. Priređivanje igara na
5.1.2013. 5.2.2013. protivvrednosti sreću ("Sl. glasnik RS", br.
naknadu za dobi- 1.1-31.1.2013. sreću na automatima
jeno odobrenje za po automatu 88/2011 i 93/2012 - dr. zakon)
priređivanje poseb-
nih igara na sreću
na automatima

KALENDARI OBAVEZA
P ZAKONSKI ROK ZA
O
D Januar Februar
Obaveza
priređivača da
5% (ne manje
na odgovarajući
od 35 evra) na
uplatni račun jav- Član 81. st. 1-2. Zakona o igrama
1.12-31.12.2012. osnovicu koju čini Priređivanje igara na
nih prihoda uplati 5.1.2013. 5.2.2013. na sreću ("Sl. glasnik RS", br.
1.1-31.1.2013. razlika ukupno sreću na automatima
naknadu za prire- 88/2011 i 93/2012 - dr. zakon)
ostvarenih
đivanje posebnih
uplata i isplata
igara na sreću
na automatima
Obaveza priređi-
vača da na odgo-
varajući uplatni ra-
100 evra u
čun javnih prihoda Priređivanje Član 95. Zakona o igrama na
1.12-31.12.2012. dinarskoj
uplati naknadu za 5.1.2013. 5.2.2013. posebnih igara na sreću ("Sl. glasnik RS", br.
1.1-31.1.2013. protivvrednosti
dobijeno odobre- sreću - klađenje 88/2011 i 93/2012 - dr. zakon)
- po kladionici
nje za priređivanje
posebnih igara na
sreću - klađenje
Obaveza priređi- 15% (ne manje
vača da na odgo- od 500 evra) na
varajući uplatni ra- osnovicu koju čini Priređivanje Član 96. Zakona o igrama na
1.12-31.12.2012.
čun javnih prihoda 5.1.2013. 5.2.2013. razlika ukupno posebnih igara na sreću ("Sl. glasnik RS", br.
M 1.1-31.1.2013.
uplati naknadu za ostvarenih uplata sreću - klađenje 88/2011 i 93/2012 - dr. zakon)
E priređivanje igara i isplata - po
S
na sreću - klađenje kladionici
E
Č Obaveza priređi-
N vača da na odgo-
I varajući uplatni ra-
čun javnih prihoda Priređivanje svih
uplati naknadu za 2.500 evra vrsta igara na sreću Član 106. Zakona o igrama
1.12-31.12.2012.
dobijeno odobre- 5.1.2013. 5.2.2013. u dinarskoj preko sredstava na sreću ("Sl. glasnik RS", br.
1.1-31.1.2013.
nje za priređivanje protivvrednosti elektronske 88/2011 i 93/2012 - dr. zakon)
svih vrsta igara na komunikacije
sreću preko sred-
stava elektronske
komunikacije
15% (ne manje od
7.500 evra) na
Obaveza priređi- osnovicu koju čini
vača da na odgo- razlika ukupno
varajući uplatni ostvarenih uplata
Priređivanje svih
račun javnih priho- i isplata kod
vrsta igara na sreću Član 107. Zakona o igrama
da uplati naknadu 1.12-31.12.2012. klađenja, odnosno
5.1.2013. 5.2.2013. preko sredstava na sreću ("Sl. glasnik RS", br.
za priređivanje 1.1-31.1.2013. 5% (ne manje od
elektronske 88/2011 i 93/2012 - dr. zakon)
svih vrsta igara na 7.500 evra) na
komunikacije
sreću preko sred- osnovicu koju čini
stava elektronske razlika ukupno
komunikacije ostvarenih uplata
i isplata kod
ostalih igara

KALENDARI OBAVEZA
P ZAKONSKI ROK ZA
O
D Januar Februar
Član 108a Zakona o porezu na
dohodak građana ("Sl. glasnik
RS", br. 24/2001, 80/2002,
80/2002 - dr. zakon, 135/2004,
Obaveštenje 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009,
o zaključenim 44/2009, 18/2010, 50/2011,
ugovorima o izvo- 91/2011 - odluka US, 7/2012 -
đenju estradnih usklađeni din. izn., 93/2012 i
1.12-31.12.2012. Zaključeni ugovori
programa zabavne 5.1.2013. 5.2.2013. 114/2012 - odluka US) i Pravilnik o
1.1-31.1.2013. - estrada -
i narodne muzike sadržini prijave za upis u Registar
i drugih zabavnih isplatilaca prihoda po osnovu
programa - estradnih programa zabavne
OBRAZAC OZU i narodne muzike i drugih
zabavnih programa i sadržini
obaveštenja o zaključenim ugo-
vorima o izvođenju tih programa
Obaveza poslo-
Član 24. Zakona o profesional-
davca da prilikom
noj rehabilitaciji i zapošljavanju
isplate zarada
osoba sa invaliditetom ("Sl.
Poreskoj upravi
glasnik RS", br. 36/2009) u vezi
dostavi izveštaj o Obaveza
1.12-31.12.2012. sa članom 12. Pravilnika o načinu
izvršenju obaveze 5.1.2013. 5.2.2013. zapošljavanja osoba
1.1-31.1.2013. praćenja izvršavanja obaveze
M zapošljavanja sa invaliditetom
zapošljavanja osoba sa invalidi-
E osoba sa invali-
tetom i načinu dokazivanja izvr-
S ditetom u skladu
šavanja te obaveze ("Sl. glasnik
E sa zakonom
RS", br. 33/2010 i 48/2010 - ispr.)
Č - Obrazac IOSI
N Porez na dohodak
I na ostale prihode
(ugovori o autor-
skom pravu, o Čl. 85. i 86. Zakona o porezu na
zakupu nepokret- dohodak građana ("Sl. glasnik
Stopa poreza na
nosti, opreme i RS", br. 24/2001, 80/2002,
ostale prihode
druge pokretne 80/2002 - dr. zakon, 135/2004,
1.12-31.12.2012. iznosi 20% stopa Bruto iznos naknade
imovine, ugovori o 5.1.2013. 5.2.2013. 62/2006, 65/2006 - ispr.,
1.1-31.1.2013. poreza na prihode od ostalih prihoda
delu, o privreme- 31/2009, 44/2009, 18/2010,
od osiguranja
nim i povremenim 50/2011, 91/2011 - odluka US,
lica iznosi 15%
poslovima i drugi 7/2012 - usklađeni din. izn.,
prihodi - OBRA- 93/2012 i 114/2012 - odluka US)
ZAC PP OPJ 2
do PP OPJ8)
Član 7. Pravilnika o uslovima za
plaćene akcize na dizel gorivo,
Podnošenje
načinu i postupku ostvarivanja
zahteva Upravi za Refakcija plaćene
refakcije, uslovima za dobija-
trezor za refakciju Najranije akcize na dizel gorivo
1.12-31.12.2012. nje ovlašćenja za distribuciju
plaćene akcize 10.1.2013. poljoprivrednog
dizel goriva, normativima
na dizel gorivo za gazdinstva
potrebnih količina za pogon
pogon traktora
traktora ("Sl. glasnik RS",
br. 3/2005, 5/2005, 63/2007,
23/2008, 20/2012 i 88/2012)

KALENDARI OBAVEZA
P ZAKONSKI ROK ZA
O
D Januar Februar
Mesečni izveštaj
o poslovanju
otvorenog odno-
sno zatvorenog
investicionog
fonda na propisa- Član 72. Pravilnika o uslovima
nom obrascu OIF, za obavljanje delatnosti
Izveštaj o poslovanju
ZIF za prethodni 1.12-31.12.2012. društva za upravljanje
10.1.2013. 10.2.2013. investicionih
mesec 1.1-31.1.2013. investicionim fondovima
fondova
i ("Sl. glasnik RS", br. 15/2009,
Mesečni izveštaj 76/2009, 41/2011 i 44/2012)
o poslovanju
društva za uprav-
ljanje za prethodni
mesec, na propi-
sanom obrascu
Porez na dodatu
vrednost - Poreski
period za koji se
obračunava PDV,
predaje poreska
prijava i plaća PDV
je kalendarski me-
M sec za obveznika
E koji je u prethod-
S Promet dobara Čl. 48. i 49. Zakona o porezu na
nih 12 meseci
E 1.12-31.12.2012. 20% i usluga u dodatu vrednost ("Sl. glasnik
ostvario ukupan 10.1.2013. 15.2.2013.
Č 1.1-31.1.2013. 8% kalendarskom RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr.,
promet veći od
N mesecu 61/2005, 61/2007 i 93/2012)
50.000.000 dinara
I ili procenjuje da će
u narednih 12 me-
seci ostvariti uku-
pan promet veći
od 50.000.000
dinara, kao i za
obveznika iz člana
36a zakona.
Podnošenje Član 4. stav 2. Uredbe o
obrasca PID PDV-1 kriterijumima na osnovu
uz poresku prijavu kojih se utvrđuje šta se, u
PPPDV za januar - 1.12-31.12.2012. Promet dobara smislu Zakona o porezu na
10.1.2013. 10.2.2013.
poreski obveznici 1.1-31.1.2013. u inostranstvo dodatu vrednost, smatra
koji pretežno vrše pretežnim prometom dobara
promet dobara u inostranstvo ("Sl. glasnik
u inostranstvo RS", br. 124/2004 i 27/2005)
Mesečni izveštaj
o ulaganju u
dužničke hartije Uputstvo za sprovođenje
od vrednosti - 1.12-31.12.2012. Odluke o obavezi izveštavanja
10.1.2013. 10.2.2013. Visina ulaganja
izdavaoci rezidenti 1.1-31.1.2013. u poslovanju sa inostranstvom
i nerezidenti - ("Sl. glasnik RS", br. 87/2009)
OBRAZAC HOV 4)

KALENDARI OBAVEZA
P ZAKONSKI ROK ZA
O
D Januar Februar
Član 7. Zakona o osiguranju
("Sl. glasnik RS", br. 55/2004,
70/2004 - ispr., 61/2005, 61/2005
- dr. zakon, 85/2005 - dr. zakon,
101/2007, 63/2009 - odluka US,
107/2009, 99/2011 i 119/2012),
Mesečni obračun čl. 3, 4. i 5. Zakona o porezu na
poreza na premije Zaključeni ugovori premije neživotnih osiguranja
1.12-31.12.2012.
neživotnog osigu- 10.1.2013. 10.2.2013. 5% o neživotnom ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004)
1.1-31.1.2013.
ranja - OBRAZAC osiguranju i Pravilnika o načinu obraču-
MOPPNO navanja poreza na premije
neživotnih osiguranja i o sadržini
i načinu vođenja evidencije koja
obezbeđuje vršenje kontrole
obračuna i plaćanja poreza na
premije neživotnih osiguranja
Izveštaj o izvrše-
nim rashodima za
Čl. 2. do 6. Pravilnika o načinu
plate u mesecu
i sadržaju izveštavanja o pla-
- OBRAZAC PL - Isplaćene zarade
1.12-31.12.2012. niranim i izvršenim rashodima
podnose lokalne 10.1.2013. 10.2.2013. zaposlenima
1.1-31.1.2013. za plate u budžetima jedinica
M vlasti (direktni u mesecu
lokalne samouprave ("Sl.
E i indirektni
S korisnici sredstava
E budžeta)
Č Član 20. Odluke o naknadi
N za korišćenje građevinskog
I Naknada za kori- Godišnja naknada
zemljišta ("Sl. list grada Beo-
1.12-31.12.2012. za korišćenje
šćenje građevin- 10.1.2013. 10.2.2013. grada", br. 37/2004, 7/2005,
1.1-31.1.2013. građevinskog
skog zemljišta 19/2007, 40/2007, 53/2008,
zemljišta
60/2009, 45/2010, 2/2011 - ispr.,
54/2011, 8/2012 i 65/2012)
Radiodifuzna
organizacija do-
Tarifa za upotrebu interpre-
stavlja PI podatke
tacija iz repertoara PI snimlje-
o prihodima odno-
Emitovane nih na komercijalne nosače
sno troškovima, sa 1.12-31.12.2012.
15.1.2013. 15.2.2013. interpretacije iz zvuka (fonograme), odnosno
razdvojenim osno- 1.1-31.1.2013.
repertoara PI zvuka i slike (videograme)
vama sticanja, kao
("Sl. glasnik RS", br. 6/2008,
i popis emitovanih
119/2008 i 98/2011 - dr. tarifa)
interpretacija iz
repertoara PI
Obaveza
brokersko-
dilerskog društva Poslovanje
Član 201. stav 1. tačka 2)
da Komisiji 1.12-31.12.2012. brokersko-
15.1.2013. 15.2.2013. Zakona o tržištu kapitala ("Sl.
za hartije od 1.1-31.1.2013. dilerskog društva
vrednosti dostavi za tekući mesec
izveštaj o svome
poslovanju

KALENDARI OBAVEZA
P ZAKONSKI ROK ZA
O
D Januar Februar
Član 17. Uredbe o izgledu
kontrolne akcizne markice,
Dostavljanje evi-
vrsti podataka na markici i
dencija o izdatim,
načinu i postupku odobravanja
iskorišćenim,
Uvoz cigareta, i izdavanja markica, vođenja
oštećenim i 1.12-31.12.2012.
15.1.2013. 15.2.2013. odnosno evidencija o odobrenim i izdatim
neiskorišćenim 1.1-31.1.2013.
alkoholnih pića markicama i obeležavanja cigare-
markicama za
ta i alkoholnih pića ("Sl. glasnik
cigarete, odnosno
RS", br. 137/2004, 11/2005,
alkoholna pića
29/2005, 56/2005, 75/2005,
88/2005, 108/2006 i 83/2011)
Na osnovu poreske
prijave za prethodnu
godinu, odnosno Član 67. Zakona o porezu na do-
prethodni poreski bit pravnih lica ("Sl. glasnik RS",
Porez na dobit
period ili na osnovu br. 25/2001, 80/2002, 80/2002
pravnih lica
mesečne akontacije - dr. zakon, 43/2003, 84/2004,
iz poslednjeg 18/2010, 101/2011 i 119/2012)
meseca prethodnog
1.12-31.12.2012. poreskog perioda
15.1.2013. 15.2.2013. 15%
1.1-31.1.2013.
Član 118. Zakona o porezu na do-
hodak građana ("Sl. glasnik RS",
br. 24/2001, 80/2002, 80/2002
M Porez na dohodak
Na osnovu rešenja - dr. zakon, 135/2004, 62/2006,
E građana od samo-
Poreske uprave 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009,
S stalne delatnosti
18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka
E
US, 7/2012 - usklađeni din. izn.,
Č
93/2012 i 114/2012 - odluka US)
N
I Doprinosi za so- Čl. 10. i 11. Zakona o penzijskom
cijalno osiguranje i invalidskom osiguranju ("Sl.
- preduzetnici i lica glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004
koja su osniva- - odluka USRS, 84/2004 - dr.
či privrednih zakon, 85/2005, 101/2005 - dr.
Na osnovu
društava, ako nisu zakon, 63/2006 - odluka USRS,
rešenja Poreske
obavezno osigu- 5/2009, 107/2009, 101/2010 i
1.12-31.12.2012. uprave i rasta
rana po osnovu 15.1.2013. 15.2.2013. 35,80% 93/2012), član 17. Zakona o zdrav-
1.1-31.1.2013. prosečne mesečne
zaposlenja u dru- stvenom osiguranju ("Sl. glasnik
bruto zarade iz
gom preduzeću, RS", br. 107/2005, 109/2005 -
prethodnog kvartala
drugom pravnom ispr., 57/2011, 110/2012 - odluka
licu, državnom US i 119/2012), član 4. Zakona
organu ili organu o zapošljavanju i osiguranju za
jedinice lokalne slučaj nezaposlenosti ("Sl. gla-
samouprave snik RS", br. 36/2009 i 88/2010)
Obaveza proi-
zvođača fiskalnih
kasa da deponuje
Sredstva
sredstva na rok Član 24. st. 2. i 3. Zakona o
1.12-31.12.2012. obezbeđenja
od dve godine u 15.1.2013. 15.2.2013. fiskalnim kasama ("Sl. glasnik
1.1-31.1.2013. za proizvođače
visini od 5% od ma- RS", br. 135/2004 i 93/2012)
fiskalnih kasa
loprodajne cene
svake fiskalizova-
ne fiskalne kase

KALENDARI OBAVEZA
P ZAKONSKI ROK ZA
O
D Januar Februar
Zakon o finansiranju lokalne
Komunalna taksa
samouprave ("Sl. glasnik RS",
za isticanje firme 5) br. 62/2006, 47/2011 i 93/2012)
Naknada za ure- Zakon o planiranju i izgradnji
Na osnovu rešenja
1.12-31.12.2012. ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009,
đivanje građevin- 15.1.2013. 15.2.2013. Poreske uprave
1.1-31.1.2013. 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka
skog zemljišta 3) ili odluke
US, 24/2011 i 121/2012)
Godišnji ukupan
prihod korisnika
Korisnik, odnosno Na poresku šuma ostvaren
sopstvenik šuma osnovicu gazdovanjem
1.12-31.12.2012. Član 85. Zakona o šumama ("Sl.
plaća naknadu za 15.1.2013. 15.2.2013. primenjuje se šumama, odnosno
1.1-31.1.2013. glasnik RS", br. 30/2010 i 93/2012)
korišćenje šuma i stopa od 3% tržišna vrednost
šumskog zemljišta odnosno 5% izrađenih drvnih
sortimenata na
mestu seče
Obaveza proi-
zvođača fiskalnih
kasa da Poreskoj
upravi - Centrala
dostavi kumula-
Sredstva
tivne podatke o Član 24. stav 5. Zakona o
1.12-31.12.2012. obezbeđenja
broju fiskalizovanih 18.1.2013. 18.2.2013. fiskalnim kasama ("Sl. glasnik
1.1-31.1.2013. za proizvođače
fiskalnih kasa po RS", br. 135/2004 i 93/2012)
M fiskalnih kasa
tipu i modelu,
E njihovim malopro-
S dajnim cenama i
E iznosu depono-
Č vanih sredstava
N Privredni subjekt
I koje zagreva po-
slovni prostor, od- Čl. 24-28. Pravilnika o bližim
nosno fizičko lice uslovima, načinu i postupku za
radi koje zagreva ostvarivanje prava na refakciju
Refakcija plaćene
stambeni prostor plaćene akcize na derivate nafte
akcize na derivate
podnosi zahtev iz člana 9. stav 1. tač. 3), 5) i 6)
1.12-31.12.2012. Najranije Najranije nafte koji se
Poreskoj upravi za Zakona o akcizama, koji se koriste
1.1-31.1.2013. 20.1.2013. 20.2.2013. koriste za grejanje
refakciju plaćene u transportne svrhe, za prevoz
poslovnog, odnosno
akcize na derivate tereta u unutrašnjem rečnom sa-
stambenog prostora
nafte koji se koriste obraćaju, za poljoprivredne svrhe,
za grejanje po- za grejanje i u industrijske svrhe
slovnog, odnosno ("Sl. glasnik RS", br. 112/2012)
stambenog prosto-
ra Obrazac REF-G
Krajnji rok za
isplatu zarada za
Član 51. Zakona o doprinosima
prethodni mesec,
za obavezno socijalno osiguranje
odnosno obračun
Isplaćena zarada ili ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004,
i uplata doprinosa
1.12-31.12.2012. obračunati doprinosi 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011,
za obavezno soci- 30.1.2013. 28.2.2013.
1.1-31.1.2013. za obavezno 101/2011 i 7/2012 - usklađeni
jalno osiguranje iz
socijalno osiguranje din. izn.) u vezi sa članom 110.
i na najnižu osnovi-
Zakona o radu ("Sl. glasnik RS",
cu ako poslodavac
br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009)
nema sredstva za
isplatu zarada

KALENDARI OBAVEZA
P ZAKONSKI ROK ZA
O
D Januar Februar
Čl. 17-23. Pravilnika o bližim
Poljoprivredno
uslovima, načinu i postupku za
gazdinstvo koje
M derivate nafte ko- Refakcija plaćene plaćene akcize na derivate
E risti kao motorno
akcize na derivate nafte iz člana 9. stav 1. tač. 3),
S gorivo za poljo-
Najranije nafte koji se 5) i 6) Zakona o akcizama, koji
E privredne svrhe 1.1-31.1.2013.
10.2.2013. koriste kao se koriste u transportne svrhe,
Č Poreskoj upravi
motorno gorivo za za prevoz tereta u unutraš-
N podnosi zahtev za
poljoprivredne svrhe njem rečnom saobraćaju,
I refakciju plaćene
za poljoprivredne svrhe, za
akcize
grejanje i u industrijske svrhe
Obrazac REF-PG
16.12-31.12.2012. Boravišna taksa za Čl. 103. i 108. Zakona o
1.1-15.1.2013. 5.1.2013. 5.2.2013. svaki dan boravka turizmu ("Sl. glasnik RS", br.
Boravišna taksa
16.1-31.1.2013. 20.1.2013. 20.2.2013. u ugostiteljskom 36/2009, 88/2010, 99/2011
1.2-15.2.2013. objektu - dr. zakon i 93/2012)
Čl. 9. do 14. Zakona o akcizama
P ("Sl. glasnik RS", br. 22/2001,
E 73/2001, 80/2002, 43/2003,
T 72/2003, 43/2004, 55/2004,
N 135/2004, 46/2005, 101/2005 - dr.
A zakon, 61/2007, 5/2009, 31/2009,
E 101/2010, 43/2011, 101/2011, 6/2012
S - usklađeni din. izn., 43/2012 -
T odluka, 76/2012 - odluka, 93/2012
O 16.12-31.12.2012.
Stavljanje i 119/2012), Usklađene dinarske
D Akciza 1) 1.1-15.1.2013. 15.1.2013. 15.2.2013. od 17,45
u promet iznose akciza iz člana 9. stav
N 16.1-31.1.2013. 31.1.2013. 28.2.2013. do 300 din.
ili uvoz 1. tač. 5) i 6), čl. 12, 12a i 40g
E 1.2-15.2.2013..
Zakona o akcizama, godišnjim
V indeksom potrošačkih cena u
N 2011. godini, odnosno iz člana
I 9. stav 1. tač. 1) i 3) Zakona o
akcizama, indeksom potrošačkih
cena za period od 1. jula 2011.
godine do 31. decembra 2011.
godine ("Sl. glasnik RS",
br. 6/2012 i 8/2012 - ispr.)
Obaveštavanje
Poreske uprave
S o pravnim i
V fizičkim licima
A koja obavljaju
Član 4. Pravilnika o uslovima
K delatnost o
i načinu plaćanja u gotovom
O svim isplatama
1.11-30.11.2012. Sve gotovinske novcu u dinarima za pravna
D gotovog novca Svakodnevno
1.12-31.12.2012. isplate lica i za fizička lica koja
N u skladu sa
obavljaju delatnost ("Sl.
E članom 35. stav
V 1. Zakona o
N platnom prometu
I i članom 48. stav
1. tačka 8. Zakona
o bankama

KALENDARI OBAVEZA
1)
Usklađeni iznosi akciza primenjuju se od 28.1.2012. godine.
2)
Rok za podnošenje zbirnih poreskih prijava za porez po odbitku - obrasci PP OD i PP OPJ, kao i na zarade, za velike poreske obveznike je dan
isplate, a najkasnije dva dana od dana isplate.
3)
Pravna lica i preduzetnici plaćaju za prethodni mesec - do 15.
4)
Izveštaj se sačinjava u SAD dolarima prema zvaničnom srednjem kursu SAD dolara poslednjeg dana izveštajnog perioda.
5)
Članom 15a Zakona o finansiranju lokalne samouprave („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 47/2011 i 93/2012) preduzetnici i pravna lica koja su prema
zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u mala pravna lica (osim preduzetnika i pravnih lica koja obavljaju delatnosti: bankarstva;
osiguranja imovine i lica; proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte; proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima; proizvodnje
cementa; poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i
noćnih barova i diskoteka), a imaju godišnji prihod do 50.000.000 dinara, ne plaćaju lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom
prostoru (dalje: firmarina).
Pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u srednja pravna lica, kao i preduzetnici i mala pravna lica koja
imaju godišnji prihod preko 50.000.000 dinara (osim preduzetnika i pravnih lica koja obavljaju delatnosti: bankarstva; osiguranja imovine i lica;
proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte; proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima; proizvodnje cementa; poštanskih,
mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka),
firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do dve prosečne zarade.
Pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u velika pravna lica (osim pravnih lica koja obavljaju delatnosti:
bankarstva; osiguranja imovine i lica; proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte; proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima;
proizvodnje cementa; poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih
usluga i noćnih barova i diskoteka), firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do tri prosečne zarade.
Pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u velika, srednja i mala pravna lica, u smislu zakona kojim se uređuje
računovodstvo i preduzetnici, a obavljaju delatnosti bankarstva, osiguranja imovine i lica, proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte, proizvodnje
i trgovine na veliko duvanskim proizvodima, proizvodnje cementa, poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga, elektroprivrede, kazina, kockarnica,
kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka, firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do deset prosečnih zarada.
Pod prosečnom zaradom, u smislu st. 2, 3. i 4. ovog člana, smatra se prosečna zarada po zaposlenom ostvarena na teritoriji jedinice lokalne
samouprave u periodu januar - avgust godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje firmarina, prema podacima republičkog organa nadležnog za
poslove statistike.
Izuzetno od st. 3. i 4. ovog člana, jedinica lokalne samouprave može utvrditi i veći iznos firmarine, uz prethodnu saglasnost ministarstva nadležnog
za finansije.
Shodno članu 50. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007 i 93/2012) obveznik za
koga je poreski period kalendarski mesec podnosi poresku prijavu nadležnom poreskom organu na propisanom obrascu, u roku od 15 dana po
isteku poreskog perioda (a ne kao do sada do 10 u mesecu). Shodno članu 50. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost
(„Sl. glasnik RS”, br. 93/2012) kojom je propisano da se podnošenje poreske prijave, plaćanje PDV i ostvarivanje prava na povraćaj PDV za poreske
periode u 2012. godini vrši u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005 i
61/2007), njena primena počeće od podnošenja poreskih prijava za januar 2013. godine, dakle od 15. februara 2013. godine.
Shodno članu 7. stav 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003,
55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 -
ispr. i 93/2012) Poreska uprava (nadležni organ jedinice lokalne samouprave), ovu obavezu ispunjava tokom kvartala, ali sa podacima sa presekom
stanja na poslednji dan u poslednjem mesecu kvartala.
** Shodno članu 134. stav 1. Zakona o igrama na sreću („Sl. glasnik RS”, br. 88/2011 i 93/2012 - dr. zakon), priređivači igara na sreću koji na dan stupanja
na snagu tog zakona poseduju važeće rešenje o davanju dozvole, odnosno odobrenja za priređivanje igara na sreću dato u skladu sa Zakonom o
igrama na sreću („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 85/2005 - dr. zakon i 95/2010), nastavljaju sa priređivanjem u skladu sa odredbama tog zakona, do
isteka važenja dozvole, odnosno odobrenja, kao i shodno članu 136. Zakona o igrama na sreću („Sl. glasnik RS”, br. 88/2011 i 93/2012 - dr. zakon)
kojim je propisano da će se propisi doneti na osnovu Zakona o igrama na sreću („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 85/2005 - dr. zakon i 95/2010),
primenjivati do početka primene propisa donetih na osnovu novog zakona, ako nisu u suprotnosti sa odredbama novog zakona.
Shodno članu 33. stav 2. Pravilnika o bližim uslovima, načinu i postupku za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize na derivate nafte iz člana
9. stav 1. tač. 3), 5) i 6) Zakona o akcizama, koji se koriste u transportne svrhe, za prevoz tereta u unutrašnjem rečnom saobraćaju, za poljoprivredne
svrhe, za grejanje i u industrijske svrhe („Sl. glasnik RS”, br. 112/2012) Pravilnik o uslovima za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize na dizel
gorivo, načinu i postupku ostvarivanja refakcije, uslovima za dobijanje ovlašćenja za distribuciju dizel goriva, normativima potrebnih količina za
pogon traktora („Sl. glasnik RS”, br. 3/2005, 5/2005, 63/2007, 23/2008, 20/2012 i 88/2012) primenjuje se po zahtevima podnetim za nabavke izvršene
do 31. decembra 2012. godine.
Napomene:
1. Rokovi se u slučaju da padaju u nedelju ili u dane državnih praznika, kao i u druge dane kada organ pred kojim treba preduzeti radnje ne radi,
pomeraju na prvi naredni radni dan, u skladu sa odredbama člana 91. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. list SRJ”, br. 33/97 i 31/2001 i „Sl.
glasnik RS”, br. 30/2010).
2. Na osnovu člana 86. stav 2. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006,
65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012 i 114/2012 - odluka US) stopa poreza od 15%
primenjuje se od datuma stupanja na snagu izmena Zakona o porezu na dohodak građana, odnosno od 6.10.2012. godine.

AKTUELNI STATISTIČKI PODACI I INFORMACIJE
AKTUELNI STATISTIČKI
PODACI I INFORMACIJE
Ažurirano dana 21.1.2013. godine
1. KURSNA LISTA ZA OBRAČUN CARINSKIH DAŽBINA
Kurs - 2012. i 2013. godina

24.12- 31.12.2012- 7.1- 14.1- 21.1-
Šifra Zemlja Oznaka Paritet
30.12.2012. 6.1.2013. 13.1.2013 20.1.2013. 27.2013.
978 EMU EUR 1 113,2220 113,6896 112,3588 111,9826 112,2382
36 Australija AUD 1 89,5602 89,0496 89,9302 89,3074 88,2237
124 Kanada CAD 1 86,5612 86,2788 87,0931 85,8038 84,9517
191 Hrvatska HRK 1 15,0651 15,0327 14,8231 14,7789 14,8747
203 Češka Republika CZK 1 4,4885 4,5298 4,4444 4,3678 4,3894
208 Danska DKK 1 15,1687 15,2327 15,0609 15,0022 15,0373
348 Mađarska HUF 100 39,5826 38,9335 38,8167 38,0906 38,2413
392 Japan JPY 100 101,8825 99,2749 98,1214 94,8041 93,1051
414 Kuvajt KWD 1 303,3816 304,5529 304,9913 299,5789 297,9512
578 Norveška NOK 1 15,3968 15,4001 15,4180 15,2760 15,0449
643 Ruska Federacija RUB 1 2,7901 2,8260 2,8454 2,7949 2,7775
752 Švedska SEK 1 13,1347 13,1790 13,1774 13,0020 12,9033
756 Švajcarska CHF 1 93,7734 94,0361 92,8969 92,1971 89,4471
826 Velika Britanija GBP 1 139,2473 138,3590 138,4411 136,3480 133,9678
840 SAD USD 1 85,7483 85,8488 86,1317 84,4387 83,8662
977 Bosna i Hercegovina BAM 1 57,8895 58,1286 57,4481 57,2558 57,3865
985 Poljska PLN 1 27,8824 27,8815 27,4280 27,3830 27,2807
40 Austrija ATS 1 8,2282 8,2621 8,1654 8,1381 8,1567
56 Belgija BEF 100 280,6700 281,8292 278,5302 277,5976 278,2312
246 Finska FIM 1 19,0426 19,1212 18,8974 18,8341 18,8771
250 Francuska FRF 1 17,2606 17,3319 17,1290 17,0716 17,1106
280 Nemačka DEM 1 57,8895 58,1286 57,4481 57,2558 57,3865
300 Grčka GRD 100 33,2273 33,3645 32,9740 32,8636 32,9386
372 Irska IEP 1 143,7623 144,3560 142,6662 142,1886 142,5131
380 Italija ITL 100 5,8474 5,8716 5,8028 5,7834 5,7966
442 Luksemburg LUF 100 280,6700 281,8292 278,5302 277,5976 278,2312
620 Portugalija PTE 100 56,4749 56,7081 56,0443 55,8567 55,9842
724 Španija ESP 100 68,0478 68,3288 67,5290 67,3029 67,4565
Podaci Uprave carina

2. PROSEČNA MESEČNA ZARADA PO ZAPOSLENOM

U REPUBLICI SRBIJI ZA 2011. GODINU
Ukupno Republika
Mesec "Sl. glasnik RS"
Zarada Zarada bez poreza i doprinosa
Decembar 2010. 54.948 39.580 4/2011
Januar 2011. 47.382 34.009 13/2011
Februar 2011. 49.394 35.358 21/2011
Mart 2011. 49.633 35.777 28/2011
April 2011. 54.532 39.298 36/2011
Maj 2011. 49.064 35.362 47/2011
Jun 2011. 54.616 39.322 55/2011
Jul 2011. 54.164 39.127 63/2011
Avgust 2011. 53.285 38.389 71/2011
Septembar 2011. 53.838 38.763 80/2011
Oktobar 2011. 52.944 38.167 89/2011
Novembar 2011. 53.239 38.363 99/2011
Decembar 2011. 61.116 43.887 6/2012
Decembar 2011. / Decembar 2010. 111,2 110,9 -
Januar-Decembar 2011. / Januar-Decembar 2010. 111,1 111,2 -
Napomena:
Od 1. januara 2011. godine Republički zavod za statistiku više ne objavljuje podatke o zaradi u privredi Republike Srbije. Dok se ne promene odgovarajući propisi koji određena
primanja vezuju za ovaj podatak (npr. posebni kolektivni ugovori), primenjuje se poslednji objavljen podatak, za decembar 2010. godine, koji iznosi 51.165,00 dinara.
2a PROSEČNA MESEČNA ZARADA PO ZAPOSLENOM U REPUBLICI SRBIJI

ZA 2012. GODINU
• Aktuelni podatak - novembar mesec •
Ukupno Republika
Mesec "Sl. glasnik RS"
Zarada Zarada bez poreza i doprinosa
Januar 2012. 50.829 36.639 14/2012
Februar 2012. 55.505 40.003 23/2012
Mart 2012. 56.125 40.562 41/2012
April 2012. 58.465 42.215 54/2012
Maj 2012. 56.206 40.442 62/2012
Jun 2012. 58.712 42.335 71/2012
Jul 2012. 57.240 41.180 83/2012
Avgust 2012. 58.503 42.122 91/2012
Septembar 2012. 55.903 40.258 102/2012
Oktobar 2012. 57.733 41.558 112/2012
Novembar 2012. 58.914 42.395 122/2012
Novembar 2012. / Decembar 2011. 96,4 96,6 -
Novembar 2012. / Oktobar 2012. 102,0 102,0 -
Novembar 2012. / Novembar 2011. 110,7 110,5 -
Januar-Novembar 2012. / Januar-Novembar 2011. 109,1 109,1 -

2. MINIMALNA ZARADA* ZA 2012. I 2013. GODINU

* Odlukom o visini minimalne zarade za period januar 2012. godine - februar 2013. godine koja je objavljena 23.3.2012. godine u "Sl. glasniku RS" broj 22/2012 utvrđen je iznos
neto minimalne zarade po radnom času za period januar 2012. - februar 2013. godine.
Mesec Broj časova rada Po času - neto Minimalna neto zarada za mesec Bruto minimalna zarada za mesec
2012. godina
Januar 176 102,00 17.952 24.270
Februar 168 102,00 17.136 23.106
Mart 176 102,00 17.952 24.270
April 168 115,00 19.320 26.222
Maj 184 115,00 21.160 28.846
Jun 168 115,00 19.320 26.222
Jul 176 115,00 20.240 27.534
Avgust 184 115,00 21.160 28.846
Septembar 160 115,00 18.400 24.909
Oktobar 184 115,00 21.160 28.846
Novembar 176 115,00 20.240 27.534
Decembar 168 115,00 19.320 26.222
2013. godina
Januar 184 115,00 21.160 28.846
Februar 160 115,00 18.400 -
4. NAJNIŽA OSNOVICA ZA PLAĆANJE DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE*
- zaposleni i poslodavci, za period od 1.11.2012. do 31.1.2013. iznosi 20.022 dinara
* Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji isplaćene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci Republičkog zavoda za
statistiku, u skladu sa odredbom člana 37. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011 i 101/2011).
5. NAJVIŠA OSNOVICA ZA PLAĆANJE DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE*
- zaposleni i poslodavci, za period od 1.1.2013. do 31.1.2013. iznosi 294.570 dinara
* Najvišu mesečnu osnovicu doprinosa čini petostruki iznos prosečne mesečne zarade isplaćene po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog
zavoda za statistiku, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju podatka o prosečnoj mesečnoj zaradi, u skladu sa odredbom člana 42. Zakona o doprinosima za
obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011 i 101/2011).
6. FORMULE ZA PRERAČUN NA BRUTO U ZAVISNOSTI OD VISINE NETO ZARADE
Bruto iznos zarade, odnosno minimalne zarade utvrđuje se po sledećim formulama, i to:
AKO JE NETO MESEČNI IZNOS ZARADE, KOJI SE ISPLAĆUJE ZAPOSLENOM:
• manji od neto najniže osnovice za plaćanje doprinosa, po formuli
Neto zarada - 938,64 + (najniža osnovica x 17,9%)
Bruto zarada =
0,88
• veći od neto najniže osnovice, a manji od neto najviše osnovice za plaćanje doprinosa, po formuli
Neto zarada - 938,64
Bruto zarada =
0,701
• veća od neto najviše osnovice za plaćanje doprinosa, po formuli
Neto zarada - 938,64 + (Najviša osnovica x 17,9%)
Bruto zarada =
0,88
AKO JE NETO MESEČNI IZNOS MINIMALNE ZARADE KOJI SE ISPLAĆUJE ZAPOSLENOM:
• manji od neto najniže osnovice za plaćanje doprinosa, po forumuli
(časovi rada x MZ po času) - 938,64 + (najniža osnovica x 17,9%)
Bruto MZ =
0,88
• veći od neto najniže osnovice, a manji od neto najviše osnovice za plaćanje doprinosa, po formuli
(časovi rada x MZ po času) - 938,64
Bruto MZ =
0,701

7. OSNOVICE OSIGURANJA NA KOJE SE OBRAČUNAVA DOPRINOS PIO ZA LICA

UKLJUČENA U OBAVEZNO OSIGURANJE ZA PERIOD OD 1.11.2012. DO 31.1.2013. GODINE
• "Sl. glasnik RS", br. 103/2012 •
R. br. % Iznos
1. 35% 20.022
2. 40% 22.883
3. 54% 30.892
4. 65% 37.185
5. 80% 45.766
6. 87% 49.770
7. 115% 65.788
8. 127% 72.653
9. 155% 88.671
10. 200% 114.414
11. 300% 171.621
12. 400% 228.828
13. 500% 286.035
8. PREGLED USKLAĐENIH NEOPOREZIVIH IZNOSA POJEDINIH PRIMANJA

PREMA ZAKONU O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA
za period od 1.2.2012. do 31.1.2013. godine - "Sl. glasnik RS", br. 7/2012
R. OPIS Neoporezivi
br. iznosi
I Neoporezivi iznos koji se izuzima iz zarade zaposlenog
1. Neoporezivi iznos iz zarade (čl. 15a stav 2. i 101a st. 1, 3, 4. i 5. Zakona) 7.822
II Neoporezivi iznosi iz člana 9. stav 1. Zakona
1. Pomoć u slučaju smrti zaposlenog, člana njegove porodice ili penzionisanog radnika - tačka 9) 54.206
2. Stipendije i krediti učenika i studenata - tačka 12) 9.293
3. Naknada za ishranu - hranarina koju sportistima amaterima isplaćuju amaterski sportski klubovi, u skladu sa zakonom 7.744
kojim se uređuje sport - tačka 13)
III Neoporezivi iznosi iz člana 18. stav 1. Zakona
1. Naknada troškova prevoza u javnom saobraćaju - tačka 1) 3.098
2. Dnevnica za službeno putovanje u zemlji - tačka 2) 1.859
3. Naknada troškova prevoza na službenom putovanju sopstvenim vozilom - tačka 4) 5.421
4. Solidarna pomoć za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice - tačka 5) 30.975
5. Poklon deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Božića - tačka 6) 7.744
6. Jubilarna nagrada zaposlenima, u skladu sa zakonom koji uređuje rad - tačka 7) 15.487
IV Neoporezivi iznos iz člana 21a Zakona i člana 13. st. 3. i 4. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
1. Premija dobrovoljnog dodatnog penzijskog i invalidskog osiguranja i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond 4.647
(usklađeni iznos se isključuje iz osnovice za porez i iz osnovice za doprinose)
V Neoporezivi iznos iz člana 83. stav 5. Zakona
1. Pojedinačno ostvaren dobitak od igara na sreću 23.232

9. MESEČNE STOPE ZATEZNE KAMATE U 2012. GODINI
Period primene Zatezna kamata

Januar 0,6005%
Februar 1,3040%
Mart 1,6055%
April 1,1030%
Maj 1,9070%
Jun 1,6055%
Jul 0,6005%
Avgust 2,1080%
Septembar 2,8115%
Oktobar 3,3140%
Novembar 0,5000%*
Decembar (od 1. do 24.) 0,5000%*
Decembar (od 25.) 19,25%**
* Za mesec za koji je stopa rasta potrošačkih cena jednaka nuli ili je negativna, mesečna stopa zatezne kamate jednaka je fiksnoj stopi od 0,5%.
** Od 25.12.2012. godine stopa zatezne kamate, na iznos duga koji glasi na dinare, utvrđuje se na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Narodne banke
Srbije uvećane za osam procentnih poena.
9a GODIŠNJE STOPE ZATEZNE KAMATE U 2013. GODINI
Zatezna kamata
Period primene
• na dug koji glasi na dinare •
od 1.1.2013. do 17.1.2013. 19,25%
od 18.1.2013. 19,50%
10. ESKONTNA STOPA, REFERENTNA KAMATNA STOPA I STOPA KAMATE

ZA NEBLAGOVREMENA PLAĆANJA JAVNIH PRIHODA
Izvršni odbor Narodne banke Srbije je na sednici od 17.1.2013. godine odlučio da poveća referentnu kamatnu stopu sa 11,25% na 11,50%.
Kretanje kamata u 2012. i 2013. godini
Referentna kamatna Kamata za neblagovremeno plaćene javne prihode Eskontna stopa NBS
Period važenja
stopa - na godišnjem nivou - - na godišnjem nivou -
8.12.2011. - 18.1.2012. 9,75% 19,75% 9,75%
19.1.2012. - 6.6.2012. 9,50% 19,50% 9,50%
7.6.2012. - 11.7.2012. 10,00% 20,00% 10,00%
12.7.2012. - 8.8.2012. 10,25% 20,25% 10,25%
9.8.2012. - 8.10.2012. 10,50% 20,50% 10,50%
9.10.2012. - 7.11.2012. 10,75% 20,75% 10,75%
8.11.2012. - 13.12.2012. 10,95% 20,95% 10,95%
14.12.2012. - 16.1.2013. 11,25% 21,25% 11,25%
od 17.1.2013. 11,50% 21,50% 11,50%
Napomena:
1) Eskontna stopa se utvrđuje u visini 100% referentne kamatne stope NBS;
2) Od 1.1.2013. godine kamata za neplaćene i neblagovremeno plaćene javne prihode jednaka je godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije uvećanoj za deset
(10) procentnih poena (shodno članu 75. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003
- ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010,
101/2011, 2/2012 - ispr. i 93/2012), a obračunava se primenom prostog interesnog računa od sto.
Naredna sednica Izvršnog odbora NBS održaće se 7.2.2013. godine.

11. INDEKS POTROŠAČKIH CENA U 2012. GODINI

Mesečna inflacija Godišnja inflacija Inflacija u 2012. godini
Republika Srbija - (Promena cena u tekućem (Promena cena u tekućem (Promena cena u tekućem
"Sl. glasnik RS"
ukupno* mesecu u odnosu na mesecu u odnosu na isti mesecu u odnosu na
prethodni mesec) mesec prethodne godine) decembar 2011. godine)
Januar 2012. 100,1 105,6 100,1 13/2012
Februar 2012. 100,8 104,9 100,9 19/2012
Mart 2012. 101,1 103,2 102,0 31/2012
April 2012. 100,6 102,7 102,6 49/2012
Maj 2012. 101,4 103,9 104,1 58/2012
Jun 2012. 101,1 105,5 105,2 67/2012
Jul 2012. 100,1 106,1 105,4 80/2012
Avgust 2012. 101,6 107,9 107,1 89/2012
Septembar 2012. 102,3 110,3 109,6 99/2012
Oktobar 2012. 102,8 112,9 112,7 108/2012
Novembar 2012. 100,0 111,9 112,6 118/2012
Decembar 2012. 99,6 112,2 112,2 3/2013
* Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za APKM, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).
Napomena:
Indeksi potrošačkih cena se definišu kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju.
Cene ovih proizvoda i usluga u decembru 2012. godine, u odnosu na novembar 2012. godine, u proseku su niže za 0,4%. Potrošačke cene u decembru 2012. godine, u
odnosu na isti mesec 2011. godine, povećane su za 12,2%, dok prosečan godišnji rast iznosi 7,8%.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje u decembru 2012. godine, u odnosu na prethodni mesec, najveći rast cena
zabeležen je u grupama Zdravstvo (1,3%), Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (1,1%), Restorani i hoteli (0,9%), Odeća i obuća (0,6%), Stan, voda, električna
energija, gas i druga goriva i Obrazovanje (za po 0,4%). Pad cena je zabeležen u grupama Hrana i bezalkoholna pića (-1,5%) i Transport (-0,6%).
Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.

U narednom broju časopisa CARINSKI INSTRUKTOR
• P REFERENCIJALNI UVOZ ROBE SADRŽANE U ODLUCI O USLOVIMA I NAČINU ZA
SMANJENJE CARINSKIH DAŽBINA NA ODREĐENU ROBU, ODNOSNO ZA
IZUZIMANJE ODREĐENE ROBE OD PLAĆANJA CARINSKIH DAŽBINA U 2013. GODINI
•B RODSKI TOVARNI LIST - KONOSMAN KAO DOKAZ U CARINSKO PREKRŠAJNOM
POSTUPKU
PRETPLATOM NA ŠTAMPANO IZDANJE CARINSKI INSTRUKTOR STIČETE PRAVO NA:
• 24 BROJA ČASOPISA kod godišnje pretplate.

• POSTAVLJANJE PITANJA pisanim putem iz oblasti koje su tema časopisa.
• PARAGRAF LEX ONLINE PROPISE - dnevno ažurni propisi u online bazi.
• 4 ULAZNICE ZA JEDNODNEVNA SAVETOVANJA u organizaciji kompanije Paragraf.
• 2 PRIRUČNIKA za primenu aktuelnih propisa sa pripadajućim džepnim izdanjem teksta
propisa, ukoliko se nude uz priručnik.
• SVE BROJEVE objavljene u godini u kojoj je zaključena pretplata, u pdf formatu.
• BESPLATNO REKLAMIRANJE - jedna besplatna reklama u nekom od izdanja kompanije
Paragraf.
• POPUSTE NA PRETPLATU na ostala izdanja i stručne skupove kompanije Paragraf.
• POVOLJNE USLOVE PLAĆANJA - mogućnost godišnje i kvartalne pretplate, kao i mogućnost
plaćanja godišnje pretplate u 4 rate.
Referentna lista pretplatnika na časopis CARINSKI INSTRUKTOR

• Hemofarm AD • Centroproizvod ad
• Slobodna zona AD • DE International
• Centar za reciklažu • Potisje AD
• Victoria Group DOO • Via ocel
• Phoenix Pharma
• Foodland
• Novo Nordisk Pharma
• Res trade DOO
• Tarkett DOO
• TNT • Intereuropa
• JP PTT Saobraćaja Srbije • Star&SS trade d.oo
• Beohemija • Pet centar
• RATEL • Frigomex
PORUČITE PRIRUČNIKE KOMPANIJE PARAGRAF
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA
O PARNIČNOM POSTUPKU O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA
Autori: Jelena Borovac, sudija Vrhovnog Autori: prof. dr Zlatko Stefanović,
kasacionog suda; Gordana Ajnšpiler- redovni profesor Pravnog fakulteta
Popović, sudija Privrednog apelacionog Union; mr Bojan Stanivuk, advokat
suda; Lidija Đukić, sudija Vrhovnog u kancelariji Karanović - Nikolić, sa
kasacionog suda; Jasmina Stamenković, grupom eminentnih saradnika.
sudija Privrednog apelacionog suda; dr
Slavoljub Carić, zastupnik Republike Srbije
pred Evropskim sudom za ljudska prava;
Marijana Janjić, viši savetnik Privrednog
apelacionog suda i Mirjana Gitarić, viši
savetnik Privrednog apelacionog suda.
Priručnik za primenu Zakona o parničnom postupku koncipiran je tako da Priručnik za primenu Zakona o privrednim društvima koncipiran je tako
temeljno, precizno, stručno i jasno objasni sve novine koje su nastale danom da na jednom mestu, precizno, stručno i jasno objasni sve neophodne
stupanja na snagu ovog Zakona, i biće Vam nezaobilazno štivo i pouzdani promene i postupke koji nastaju sa stupanjem na snagu novog Zakona o
pomoćnik u svim izazovima prakse, pred sudom i u materiji građanskog privrednim društvima.
procesnog prava.
KOMENTAR EVROPSKE KONVENCIJE PRAKTIKUM ZA PRIMENU PROPISA
ZA ZAŠTITU LJUDSKIH PRAVA O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA
I OSNOVNIH SLOBODA I FINANSIRANJA TERORIZMA
Autor: dr Slavoljub Carić, zastupnik
Republike Srbije pred Evropskim sudom
za ljudska prava
Komentar ima za cilj da širu pravničku publiku upozna sa odredbama Praktikum za praktičnu primenu propisa o sprečavanju pranja novca je namenjen
Konvencije, najznačajnijim odlukama Evropskog suda za ljudska prava, kao i obveznicima koji su dužni da sprovode mere za otkrivanje i sprečavanje
stavovima suda koji su zauzimani u slučajevima koji se odnose na Republiku pranja novca i finansiranja terorizma: računovođe i društva za reviziju,
Srbiju. Uz svaki član Konvencije kao i uz Protokole dati su stručni tekstovi u davaoci finansijskog lizinga, društva za osiguranje, društva za posredovanje
kojima autor na osnovu dosadašnje prakse suda i svog ličnog iskustva kao u osiguranju, društva za zastupanje u osiguranju i zastupnici u osiguranju koji
zastupnik Republike Srbije, objašnjava primenu Konvencije u praksi. imaju dozvolu za obavljanje poslova životnog osiguranja, brokersko-dilerska
društva, kao i lica koja obavljaju poslove faktoringa i forfetinga.
PRIRUČNIK ZA PRAKTIČNU PRIMENU PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA
ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU O JAVNIM PREDUZEĆIMA (U PRIPREMI)
Autori: Jasmina Stamenković, sudija Autori: prof. dr Zlatko Stefanović,
Privrednog apelacionog suda; Ivana redovni profesor Pravnog fakulteta
Pavlović, sudija Privrednog apelacionog Univerziteta Union; Milan Stefanović,
suda; Mirjana Dimitrijević, sudija Prvog konsultant - stručni saradnik;
osnovnog suda u Beogradu Mila Pejčić Jovanović, pomoćnik
glavnog i odgovornog urednika
časopisa Budžetski instruktor
Priručnik za praktičnu primenu Zakona o izvršenju i obezbeđenju koncipiran Priručnik obuhvata statusnopravna i imovinska pitanja, izbor i rad organa
je na taj način da na jednom mestu, precizno, stručno i jasno objasni sve upravljanja, usklađivanje akata (modela) i program poslovanja za 2013.
neophodne promene i postupke koji nastaju početkom primene Zakona. godinu. Namenjen je javnim preduzećima odnosno njihovim direktorima,
pravnicima/sekretarima, ekonomistima/organizatorima finansijskog po-
slovanja, organima lokalne vlasti tj. opštinama i gradovima (načelnicima
opštinskih uprava, načelnicima za finansije) i advokatima.
GODIŠNJOM PRETPLATOM NA BILO KOJI ŠTAMPANI ČASOPIS KOMPANIJE PARAGRAF DOBIJATE
2 PRIRUČNIKA SA PRIPADAJUĆIM TEKSTOVIMA ZAKONA, UKOLIKO SE NUDE UZ PRIRUČNIK, BESPLATNO!
PRIRUČNIKE PORUČITE PREKO SAJTA www.paragraf.rs ili na tel: 011/2752-171, 2750-296

Rinski Inspektor

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Rinski Inspektor

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Impressum

Broj izašao iz štampe:

CIP - Каталогизација у публикацији

KALENDAR SAVETOVANJA ZA 2013. GODINU

Uvek ažuran spisak savetovanja sa detaljnim informacijama možete naći na www.paragraf.rs.

AKTUELNI STATISTIČKI PODACI

SVE DNEVNE PRAVNO-EKONOMSKE VESTI NA JEDNOM MESTU

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 1

2 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

CARINSKO POSLOVANJE Dokaz o izmirenim carinskim

KOMENTAR NAJNOVIJE IZMENE Izvoz robe (cigle) koja se

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 3

Dokaz o ispunjenosti uslova CARINE, AKCIZE, POREZ

4 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

KOMENTAR NOVE ODLUKE Član 6. stav 3. Zakona o izmenama

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 5

▶ Pitanja i odgovori DEVIZNO POSLOVANJE

6 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Novine u poslovima prenosa Nove šifre za ostvarivanje oslobođenja

Obaveza podnošenja zahteva za Uslovi i način za smanjenje

ŠPEDITERSKO Međunarodni drumski saobraćaj...........101

OBJAŠNJENJA UPRAVE CARINA AKTUELNE VESTI......................... 102

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 7

KOMENTAR NAJNOVIJE IZMENE

N a osnovu člana 87. stav 2. Carinskog zakona („Sl.

8 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Izmene rokova za čuvanje isprava i obaveštavanje dužnika

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 9

Oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina pri ponovnom uvozu i

10 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Popunjavanje Rubrike 1 (Odgovorno lice) sažete deklaracije -

Dokaz o izmirenim carinskim obavezama

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 11

Mirjana Otašević Lušić, Nevenka Miletić

Izvoz robe (cigle) koja se po nalogu stranog kupca

Mogućnost podnošenja zahteva za prethodni pregled robe

12 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Mogućnost poništenja izvozne deklaracije

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 13

Mirjana Otašević Lušić

Popunjavanje Jedinstvene carinske isprave

Neobaveznost postojanja pečata na fakturi

14 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Dokaz o ispunjenosti uslova propisanih normom EURO 3 pri

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 15

SVRSTAVANJE ROBE U CARINSKU TARIFU

Svrstavanje mašine koja se uvozi u rastavljenom stanju

16 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Svrstavanje sojinih vlakana prema Carinskoj tarifi

Svrstavanje prema Carinskoj tarifi bazena u rasklopljenom stanju

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 17

Stope carine u 2013. godini na uvoz upotrebljavanih

18 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Mogućnost primene preferencijalne carinske stope

HS Obrada ili prerada izvršena na

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 19

Član 7. PROTOKOLA III Sporazuma

20 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

KOMENTAR NOVE ODLUKE O USLOVIMA I

V lada je donela Odluku o uslovima i načinu za sma-

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 21

22 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 23

Impressum

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 1

2 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 3

4 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 5

6 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 7

8 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 9

10 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 11

12 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 13

14 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 15

16 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 17

18 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 19

20 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 21

22 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 23

24 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 25

26 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 27

28 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 29

30 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 31

32 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 33

34 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 35

36 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 37

38 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 39

40 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 41

42 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 43

44 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 45

46 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 47

48 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 49

50 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 51

52 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 53

54 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 55

56 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 57

58 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 59

60 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 61

62 │ Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36

Carinski instruktor │ januar 2013. │ Br. 35/36 │ 63