digitalan
NEGATIV
Na pitaNje šta je digitalaN Negativ Nije lako dati
odgovor. U osNovi, to je svaki NačiN pomoćU kojeg
možete Napraviti klasičNU crNo-belU fotografijU
sNimka UrađeNog digitalNim fotoaparatom
T
okom istorije nekoliko puta desile su
se dramatične i veoma brze promene
tehnologija. Pojava video-kamera i
plejera u roku od nekoliko godina potpuno je
uništila industriju amaterskih filmskih kame-
ra i projektora. Pojava digitalnih fotoaparata i
štampača skoro da je uspela isto s analognom
fotografijom. Filmova namenjenih amaterima
u popularnom osmomilimetarskom formatu
odavno više nema na tržištu, ali, na sreću, deo
nekada ogromne industrije klasičnih fotograf-
skih materijala preživeo je uništenje. Stidljivo,
ali uporno i postojano analogna fotografija po-
novo osvaja fotografska srca i galerije...
Ne možemo a da ne primetimo da se nešto
događa, a to je da veliki broj mladih fotografa
otkriva tajne analognih postupaka i maksimal-
no uživa u fotografijama koje su mnogo više
delo ideja nego tehnologije. Traganje unutar
kreativnog haosa koji čine emulzije, haloge-
nidi srebra, hemikalije i Njegovo veličanstvo
FoTograFika
Prva fotografika koju sam uradio 1989. godine uz pomoć
fotokopir mašine. Nastala je od snimka na dijapozitivu
lajka formata (motiv je čamac na Crnom jezeru, Durmitor,
Crna Gora) koji je prvo povećan na parče grafičkog filma
dimenzija 6 x 9 cm. Kako je ovo veoma kontrastan grafički
materijal, na dobijenom negativu uklonjena je većina
polutonova. Potom je s tog negativa urađeno povećanje
30 x 40 cm na grafičkom papiru koji se koristio za izradu
fotografija s rasterom.
U to vreme još se koristila tehnika papirnih montaža:
tekstovi su dobijani na fotopapiru iz mašine za takozvani
fotoslog, fotografijama se raster dodavao tokom kopiranja,
a sve zajedno montiralo se na posebne papire i potom
kopiralo na grafičke filmove. Kao što vidite, tada je osnova
kompletnog procesa štampe bila fotografska. Pozitiv,
odnosno kopija je nakon svega fotokopirana na Xerox
1025 fotokopir mašini, a nakon retuširanja nekih manjih
nepravilnosti (pomoću korektora za pisaće mašine i tankog
crnog markera) osnova je bila spremna.
Preostala je samo izrada ogromnog negativa, a to je urađeno
na velikoj Klimsch reprokameri u formatu 30 x 40 cm kako bi
negativ odgovarao veličini crno-belog fotopapira.
26 JUN 2011
Slučaj daje zanimljive i često neponovljive re-
zultate. Pinhol fotoaparati ili pokret lomogra-
fije s ”otkačenim” fotoaparatima i pravilom da
se fotoaparatom treba igrati jer je amaterska
fotografija kreativna zabava, privlače veliki broj
ljudi koji danas fotografisanje na filmu doživ-
ljavaju kao ekscentričnu i eksperimentalnu
oblast. U neku ruku to i jeste tako jer je pravi
eksperiment onaj koji dozvoljava nepredvidi-
ve rezultate koje je često nemoguće ponoviti.
Kopija na klasičnom baritnom crno-belom
papiru bila je osnova celokupne fotografske
umetnosti veoma dugo. Lakoća i udobnost
u radu usmerila je fotografiju ka mašinskoj
obradi, prvo na laboratorijskim printerima, a
potom na inkdžet štampačima. Tokom istorije
postojale su i druge vrste kvalitetnih foto-štam-
pača, ali su izgubili bitku po pitanju kvaliteta
otiska i njegove trajnosti. WaxThermal ili Dye
Sublimation printeri i pokušaji da se laserski
štampači umešaju u tu utakmicu neslavno su
I deo PRAKSA NA DELU
Originalna
baritna
fotografija
Milan Živković
završili. Ipak, u kreativne svrhe, odnosno za
izradu negativa namenjenog kontaktnom ko-
piranju može se upotrebiti svaki uređaj koji je
sposoban da odštampa dovoljno ”gust” otisak
sa svim ili bar većim delom tonske skale.
Pre dvadesetak godina koristio sam veoma
sličnu tehniku u čijoj je osnovi bila kopir mašina
i grafički film, ali rezultat je veoma sličan onom
koji danas možemo dobiti korišćenjem računara,
određenih filtara u editorima slike i štampača. Negativ na
grafičkom
Konačne kopije kojima je ilustrovan ovaj tekst filmu
urađene su na baritnom papiru Ilford Multigrade
IV RC i razvijene na uobičajeni način u Ilford Kontakt kopija s grafičkog filma na baritni papir
hemiji (razvijač PQ Universal i fiksir Hypam), a
kao osnova poslužili su različiti negativi: običan Pre dvadesetak godina uradio sam seriju fotografija čija je osnova bila fotokopir mašina. Višestrukim
papir na kome je štampano laserskim ili inkdžet uzastopnim kopiranjem ponavlja se greška koju fotokopir uređaji imaju, a odnosi se na nesposobnost
reprodukovanja finih sivih tonova koji se pretvaraju u veoma čudne površine slične linorezu. Tada
štampačem, OHP folije za grafoskope, Backlight sam od kopija pravio svojevrsne kolaže i montaže, koje su potom reprodukovane velikim ”Klimsch”
folije, ”HP” materijal za svetleće reklame i, kao reprokamerama na grafičkom filmu. Na taj način dobio sam fotografike koje najviše podsećaju na
poslastica na kraju, folije posebno namenjene otiske s linoreza. Pojedine grafike umnožavao sam i tehnikom sito-štampe i to belom bojom na
crnim papirima. Ovakav način rada prvenstveno je bio uslovljen činjenicom da za ”otvaranje” sita
ovoj vrsti posla koje sam na test dobio ljuba- treba pozitiv, a ja sam imao samo velike negative. Danas je sve mnogo jednostavnije jer je uz pomoć
znošću ljudi iz ”PermaJet” korporacije. štampača moguće napraviti velike negative i uraditi baritne kopije velikih formata.
FILTAR PHOTOCOPY
Fotografija nastala tokom pisanja ovog teksta,
a osnovni snimak je sa čuvene trke magaraca
u mestu Sakule. Snimak je prvo konvertovan u
crno-belo, a potom je primenjen filtar Photocopy.
Konverzija u crno-belo je neophodna jer direktna
primena ovog filtra na kolor-fotografiju ne daje
rezultate koji nama trebaju. Mali trik koji nije
loše znati jer može da posluži i prilikom primene
drugih filtara, jeste da fotografiju povećate
onoliko koliko vaš računar može da izdrži, jer
je dejstvo pojedinih filtara u direktnoj vezi s
površinom u pikselima, tako da na velikoj slici
dobijate mnogo više detalja. Ovo se posebno
može videti kod filtra Photocopy koji se i najviše
koristiti prilikom obrade fotografija namenjenih
izradi digitalnog negativa i efekta fotografike.
Kopija koju sam uradio imala je malo sivih
površina jer sam preeksponirao papir. Obično
se za takvu vrstu korekcija koristi takozvani
Farmerov oslabljivač, ali u poslednjem trenutku
rešio sam da iskoristim smeđi toner kojim sam,
uz veoma pažljivo izbleđivanje, dobio tri tona:
belu, sepija i crnu.
JUN 2011 27
 Papirni negativ
DigitalNi Negativ
oDštampaN Na
laserskom štampačU
Za izradu fotografika možete koristiti veliki
broj materijala jer na njima nema polutono-
va i sve što je potrebno jeste dovoljno ”gust”
nanos tonera. Primer koji vidite urađen je s
običnog papira namenjenog laserskim štampa-
čima. Kako bih dobio maksimalno zacrnjenje
na mom kolor-laser štampaču, crno-bela foto-
grafija je nakon obrade konvertovana u CMYK
mod, što za rezultat ima crnu koja se sastoji iz
sve četiri boje. Rad papirnim digitalnim negati-
vom zahteva nešto duža vremena eksponiranja
u odnosu na prozračne folije, ali je istovreme-
no najjednostavniji, najjeftiniji i najbrži način
da napravite svoje prve baritne kopije. Izrada
negativa na tanjem papiru nije nemoguća, ali
nije preporučljiva jer se tanki ”pelir” papiri
često zaglavljuju unutar mehanizma štampača.
Za ispravno reprodukovanje neophodno je
da otisak bude okrenut naopako, izraz koji ko-
riste majstori u štamparijama jeste ”kontrašihta”
– kako bi na gotovoj fotografiji položaj objekata
bio ispravno okrenut.
hemiJsko
”poJačavaNJe” otiska
Štamparski ”štos” jeste da se na foliju ili paus
koji je izašao iz laserskog štampača deluje ni-
trorazređivačem i to tako što poklopac karton-
ske kutije naprskate razređivačem, a u kutiju
stavite otisak. Na zapečen toner koji se nalazi
na papiru (u osnovi je to obična crna plastika
u mikrogranulama koju je termalni valjak za-
lepio na papir) deluju pare razređivača i on se
topi i još bolje prijanja, tj. prožima papir. Na
taj način dobijate jače zacrnjenje, posebno na
većim površinama gde postupak štampanja ne
ostavlja dovoljno tonera, pa velike crne površine
u sredini budu sivkaste. Istovremeno, i eventu-
alno loše reprodukovane površine s mogućim
greškama u crnoj postaju manje vidljive i kom-
pletna fotografija postaje mekša, tj. s mekšim
ivicama jer rastapanjem nestaje deo grubog
rastera. Ovaj postupak zahteva malo prakse i
treba paziti da se ne pretera, a, takođe, ukoli-
ko koristite folije, treba proveriti otpornost na
organske rastvarače.
Za izradu ove fotografije iskoristio sam po-
sebnu foliju koja služi kao zamena za paus i
koristi se u pripremi za štampu. Odštampanu
foliju tretirao sam parama razređivača, a kao
rezultat dobijeno je veće zacrnjenje i glatke li-
nije, što je otisku dalo izgled grafike otisnute
s kvalitetnog drvoreza.
28 JUN 2011
Digitalni snimak
Papirni digitalni negativ Baritna kopija izrađena sa papirnog digitalnog negativa
Digitalni snimak
Papirni digitalni negativ Baritna kopija izrađena sa papirnog digitalnog negativa
u mraku
Crveno laboratorijsko svetlo možete pronaći
na foto-berzama, ali sasvim dobro može posluži-
ti i crveno obojena sijalica. Jačinu laboratorijskog
svetla lako je odrediti. u mraku postavite parče
fotopapira na mesto rada, na papir stavite nepro-
vidan objekat, kovanicu na primer, i upalite crveno
Papirni digitalni negativ
POLUTONSKA
FOTOGRAFIJA
Laserski štampači generalno imaju problem
s prikazom polutonova, tj. sa sivim valer-
skim tonovima. Kao i uvek, poslovica ”koliko
para toliko i muzike” primenljiva je i ovde. U
praksi to znači da jeftine crno-bele laserske
štampače možete iskoristiti za štampanje
fotografika ili, kako bi grafičari rekli, ”štrih”
predložaka, tj. negativa. Ovaj izraz koristi se
kada je prikaz fotografije isključivo od crno-
belih površina i bez rastera kojim se postiže
efekat polutonova.
S druge strane, ozbiljniji crno-beli i posebno
kolor-laserski štampači imaju ugrađene RIP
sisteme (raster image processor) namenjene
kvalitetnom rasterizovanju i daju poprilično
kvalitetno odštampane fotografije. Pre šest
KOLOR LASERI
– Danas za manje formate A4 veličine ko-
ristim moje vremešne ali i dalje omiljene,
Lexmark C530n laserske štampače u boji.
Isprobao sam velik broj uređaja, ali većina
njih rapidno gubi na kvalitetu nakon neko-
liko meseci intenzivnog korišćenja. Ako
se pitate zašto, imam jednostavno objaš-
njenje. U jednom trenutku trebalo je da
uradim obiman posao, a cena tonera bila
je skoro identična ceni novog štampača
– sa sve tonerom unutra. Takvu pojavu,
koja nije ekološka, ali je ekonomska, često
srećemo s najjeftinijim modelima inkdžet
štampača koji koštaju koliko i mastilo ne-
svetlo na četiri minuta. Ovo je, u stvari, vreme
tokom kojeg će papir biti izložen prilikom ekspo-
ophodno da se prvi put napune cevi.
niranja i razvijanja, to jest nešto duže od vremena – Ako poželite da isprobate neke od ovih
tehnika, najjeftiniji ”Lexmarkov” inkdžet
neophodnog za kompletnu obradu. Nakon toga
fotopapir razvijete. ako ne postoji vidljiv beli krug štampač X2670 košta nešto više od 40
na sivkastoj površini papira, svetlo je dobro i ne evra, a crno-beli laser E260 je 70 evra
eksponira fotoosetljivi sloj. u suprotnom, odma- skuplji.
knite sijalicu kako biste smanjili količinu svetla.
PRAKSA NA DELU
godina imali smo konkurs ”Brzina” tokom
kojeg je trajala promocija mogućnosti Lexmark
C510 kolor-laser štampača koji je tada davao
izuzetan kvalitet.
Ove modele smenili su novi, tako da sam i ja
prešao na ”nove” C522 štampače koji se više ne
proizvode, ali zato još dobro rade. Na ilustraciji
vidite polutonsku fotografiju odštampanu kao
KRATAK KURS
Osnovna ideja ovog teksta jeste da vas ube-
di da isprobate osnove analogne fotografije.
Možda će neko pomisliti kako je za sve ovo ne-
ophodna kompletna foto-laboratorija, ali sve
što vam je stvarno potrebno jeste parče stakla,
tri tacne (mogu da posluže i bilo koje plastične
posude dovoljno velike da u njih može stati ek-
sponirani fotopapir), crvena sijalica i, naravno,
hemikalije – razvijač i fiksir.
Najkraći mogući kurs sveo bi se na slede-
će korake: pod sigurnosnim crvenim svetlom
postavite fotopapir na sto, na njega postavite
digitalan negativ (strana koja je odštampana
ide na emulziju). Preko ovog ”sendviča” po-
stavite staklo kako bi osigurali ravnomerno
prijanjanje.
Dve površine moraju lepo da nalegnu jedna
na drugu jer će se, u suprotnom, pojaviti mut-
na mesta na gotovoj fotografiji. Potom nakrat-
Baritna kopija izrađena sa papirnog digitalnog negativa
Ne pokušavajte da laserskim štampačem
napravite otisak na folijama za koje
niste sigurni da su termostabilne jer ga
možete oštetiti. U obrnutom slučaju,
ako pokušate da štampate inkdžetom
na foliju namenjenu laserskom štampaču
isprljaćete uređaj i ruke jer će mastilo da
curi s plastične površine.
negativ na papiru i njen pozitiv na crno-belom
fotopapiru. Primetne su male greške u vidu li-
nija, koje su posledica dugogodišnjeg korišćenja
štampača, i jak kontrast, ali sve to ne smeta jer
daje specifičan izgled gotovoj fotografiji.
Još je zanimljivije ako se ovakav negativ
koristi u ”plemenitim” postupcima, ali o njima
će biti više reči u nekim sledećim brojevima.
ko upalite plafonsko svetlo u sobi. Pre paljenja
svetla obavezno zapakujte neeksponirane fo-
topapire! Dužinu ekspozicije morate odrediti
eksperimentalno jer zavisi od jačine sijalice, vi-
sine plafona, položaja stola, a takozvane probe
uradite na manjim parčićima fotopapira...
Ono što je važno jeste da dužina razvijanja
treba biti oko 2 minuta. Eksponirani fotopapir
emulzijom nadole ubacite u prvu tacnu u kojoj
se nalazi razvijač, nakon završetka razvijanja
isperete ga u drugoj tacni u kojoj je voda i po-
tom ga potopite u fiksir – treća tacna. Nakon
nekoliko minuta prebacite gotovu fotografiju u
posudu za pranje i dobro je isperite.
Priprema hemikalija veoma je jednostavna,
a uputstvo postoji na svakom pakovanju. Naj-
lakše je raditi RC papirima koji imaju plastičnu
osnovu jer se ne krive i lako i brzo se suše na
vazduhu.
JUN 2011 29
 Izbor štampača
Iako su poslednje generacije laserskih
štampača sposobne da reprodukuju
zavidnu količinu nijansi sive, otisak je
uvek poprilično ”tvrd”, tj. kontrast
je veoma jak. Ovaj problem
možete delimično rešiti upotrebom
takozvanih ”multigrade” papira,
ali to zahteva upotrebu aparata za
povećavanje. Drugi problem koji
se javlja jeste raster koji postoji na
svim otiscima napravljenim laserskim
štampačem, ali kako vi radite
takozvane kontakt kopije, neće biti
mnogo primetan.
Digitalni negativ odštampan na laserskom štampaču
Detalj s baritne kopije
LASERSKI ŠTAMPAČ U BOJI
Drastično ”mekši” negativ bez vidljivog rastera
dobićete pomoću inkdžet štampača. Za ovaj primer
namerno sam iskoristio običan papir, iako se
mnogo kvalitetniji otisci dobijaju na tankim inkdžet
INKDŽET ŠTAMPAČ papirima koji imaju prefiks Photo, a koji označava
da je moguće štampati u znatno većim rezolucijama
nego na običnom papiru. S druge
strane, mekoća digitalnog negativa
na običnom papiru daje kopije koje
imaju i nežnu teksturu i podsećaju na
stare, analogne, papirne negative.
Izradu negativa prila-
gođavate vrsti papira. Pa-
piri postoje u bojama, pa
to možete iskoristiti kao
svojevrsni bojeni filtar koji
birate prema željenom
kontrastu – na Multigrade
papiru kontrast se dobi-
ja magentom, a mekoća
žutim tonovima. Za ovaj
posao postoji set original-
nih filtara koji svakako daju
najbolje rezultate, a svetlo
možete obojiti i pomoću
kolor-glave aparata za po-
većavanje. Ako koristite
kolor-štampače, možete
odmah obojiti vaš digitalni
negativ prema željenom
tonu, što uz kombinovanje
s kolor-glavom povećava
mogućnost kontrole nad
kontrastom.
Digitalni negativ odštampan na inkdžet štampaču
30 JUN 2011
Digitalni negativ na folijama
”Gledaj, ne zbog toga šta je već šta još bi to moglo da bude...” Minor White
TehNologiJe koJe se
daNas primeNJUJU
Iako naizgled nemaju mnogo dodirnih tačaka,
digitalne fotografske tehnike i te kako mogu da
se iskoriste prilikom izrade klasičnih srebrobro-
midnih crno-belih fotografija. Autori mogu da
koriste neke od tehnologija koje imaju predno-
sti, posebno za one koji vole analogne postup-
ke. Danas kao nikada ranije fuzionisanje, i da
ih tako nazovemo, simbiotske tehnike, i te kako
su moguće i što je još važnije, daju sjajne rezul-
tate. Nažalost, mnoge su i dalje preskupe da bi
bile više u upotrebi. U njih se ubrajaju takozvani
slajd-mejkeri, LightJet printeri kojima se direk-
tno osvetljava fotopapir velikog formata i aparati
za povećavanje koji projektuju digitalnu sliku di-
rektno na papir. Kompanija ”Ilford” neprekidno
razvija nove srebrobromidne papire namenjene
Baritna kopija prvenstveno izradi kopija s digitalnih negativa.
NegaTiv Na foliJi
Izradu digitalnog negativa pomoću inkdžet
štampača najlakše je početi na takozvanim OHP
(Over Head Projector) folijama namenjenim gra-
foskopima. Iako su LCD projektori skoro potpuno
potisnuli ove uređaje, folija za štampače još ima
po radnjama. Obično se prodaju u dimenzijama
A4 i veoma se razlikuju po kvalitetu. Istovremeno,
većina proizvođača inkdžet materijala ima u svo-
joj ponudi takozvane Backlight folije namenjene
štampanju svetlećih reklama, koje se od OHP
folija razlikuju po tome što nisu prozračne već
su mat bele. To zahteva neznatno duže vreme
eksponiranja, ali drugih razlika i problema nema.
Prilagođavanje naše fotografije izradi digitalnog
negativa počinje prilikom otvaranja originalnog
snimka. Najvažnija stvar jeste da sve vreme pazite
na kontrast, to jest nikako ne pojačavajte razlike
između ekstremnih površina. Idealno bi bilo da na
Izgled gotove fotografije izvedene na
”Ilfordovom” Multigrade foto-papiru.
Baritna kopija
Detalj s
baritne kopije
negativu nemate prazne površine bez strukture,
što se obično javlja u ekstremima: belim i crnim.
Postoji veliki broj načina pripreme digitalne
fotografije za štampu na folijama i ako pogleda-
te šta drugi rade, shvatićete da svi pokušavaju da
postupak generalizuju. I ja sam pokušao da na-
pravim neki globalni recept, ali... previše je pro-
menljivih za generalizaciju postupka: izgled ori-
ginalne fotografije, vrsta štampača i, još važnije,
vrste mastila koje koristite, sposobnost folije da
prihvati mastilo, vrsta crno-belog materijala, tj.
fotopapira, boja svetla kojom eksponirate, vrsta
hemije i, na kraju, željeni efekat.
obrada i podešavaNJa
Generalno, obrada mora biti takva da kontrast
prilagodite svim faktorima, a to se postiže pode-
šavanjima koja su suprotna uobičajenim. Nakon Otvaranje raw fajla treba prilagoditi
inverzije fotografije u negativ, ukoliko koristite izradi negativa i paziti da ne postoje
kontrolu Levels, donjim klizačem Output Levels potpuno crna ili potpuno bela mesta.
smanjićete kontrast. Veći stepen kontrole daće Konverzija u crno-belo treba biti
opcija Curves koju podešavate obrnuto od navi-
izvedena po istim principima, a pre
štampanja slici je dodat plavičast ton
ka, a meni se veoma sviđaju rezultati koje sam kako bi povećao mogućnost kontrole
dobijao korišćenjem opcije Shadows&Highlights. kontrasta na Multigrade foto-papiru.
Izgledu fotografije doprinosi dodavanje malo di-
gitalnog šuma ili veštačkog zrna.
Podešavanja štampača treba prilagoditi foliji,
a kako taj materijal obično ne postoji kao opcija,
moraćete da napravite svoja podešavanja. Kako
biste bili sigurni, dobro je napraviti jedan test
negativ koji će se sastojati od, recimo, 50 polja
na kojima će biti različite vrednosti crne: od 100
odsto do 0.
Najvažnije je da tehniku digitalnog negativa
prihvatite kao proširenje mogućnosti rada u foto-
laboratoriji, a ne kao zamenu za postojeće tehnike.
Budite posebno obazrivi prilikom rukovanja folijom
nakon štampanja jer se na pojedinim materijalima
mastilo može sušiti i nekoliko sati. Print na Backlight
foliji koju je proizvela ”American Inkjet Corporation”
i koju sam izvukao iz starih zaliha nije idealno
kompatibilna modernim štampačima,
pa su odštampane površine, iako
izgledaju suve, veoma osetljive.
Dodir prstom rezultirao je
ružnim otiskom koji je doduše
bio u potpuno crnom delu
negativa i retuširan je marker
flomasterom.
Upravo sam se setio da ako koristite potpuno prozračne folije
štampač možda neće hteti da počne štampu.
Ovo se dešava zbog toga što uređaj “traži” početak papira a ne
“vidi” ga. To se lako rešava lepljenjem trake belog papira širine
1 cm na početak tabaka. To može biti obična samolepljiva krep
traka ili parče papirne nalepnice.
Epson Stylus Photo R265 i Epson Stylus Pro 3800 nemaju problema
sa Permajet folijom ali mali R265 nije hteo da počne štampu na
Folex materijalu koji sam, između drugih brojnih materijala, probao
- ali su rezultati bili očajni.
JUN 2011 31
 HP
Backlit Film
JEDINSTVENA FOLIJA
Na jednom od sastanaka s predstavnicima pre-
duzeća ”Golum”, koje distrubuira proizvode ”HP”
korporacije u našoj zemlji, slučajno sam video uzor-
ke materijala koji nisu namenjeni širokoj upotrebi,
već profesionalcima koji se bave štampom velikih
formata za reklamne svrhe. Između ostalih, pažnju
mi je privukao veoma specifičan materijal name-
njen štampanju svetlećih reklama. Ukoliko želite
da pronađete ovu foliju, njen pun naziv jeste HP
Premium Vivid Color Backlit Film Q8748a. Malo
me je razočarala činjenica da se proizvodi samo u
rolnama dimenzija 1 x 36 metara, što je količina
koju nisam siguran da mogu skoro da potrošim.
Kada sam naglasio da će prikaz ovog materija-
la biti objavljen, pronašli smo rešenje i tako sam
dobio nekoliko metara na probu. Veoma debela i
jaka folija služi kao osnova izuzetno finom sloju
za štampanje. Pored onoga za šta je namenjena,
otkrio sam i da je izuzetno dobar difuzer, tako da
se od nje mogu napraviti odlični paneli za studij-
sku upotrebu. Pored toga, emulzioni sloj se otapa
nakon dugotrajnog delovanja vode i može se lepo
iskoristiti kao svojevrsna transfer folija. Ali, o ovim
mogućnostima više nekom drugom prilikom.
DIGITALAN NEGATIV –
ANALOGNI POZITIV
Iako se njegovo ime vezuje za termin ”fotogra-
fija”, ser Džon Heršel (John Herschel) ga je isko-
ristio pet godina nakon što ga je 1834. upotrebio
Herkules Florens (Hercules Florence). Ono što je
važno jeste da je Heršel prvi upotrebio termine
negativ i pozitiv i pronalazač je platinum procesa,
što mu je pored fiksira obezbedilo važno mesto
u istoriji fotografije. Ne znam šta bi o modernoj
fotografiji mislio Heršel, ali danas, pored klasičnog
postupka, dobili smo mogućnost da kombina-
cijom svih prednosti koje digitalna tehnologija
Digitalni negativ s folije
32
donosi kada su u pitanju snimanja i obrade, ipak
možemo napraviti kopije srebrobromidnim ili bilo
kojim drugim plemenitim postupkom. Jedan od
glavnih razloga za takav rad mogao bi biti i traj-
nost, ali i želja skoro svih kolekcionara da kupuju
samo ovakve kopije.
Digitalan negativ koriste prvenstveno autori koji
neguju takozvane plemenite postupke u fotogra-
fiji kao što su: cijanotipija, platinotipija, bromoti-
pija, kalotipija. Izrada ovakvih kopija dozvoljava
veći stepen slobode jer upravo u nesavršenosti
koja nastaje ručnom senzibilizacijom odabranog
papira leži posebnost svake kopije i lični pečat
autora. ”HP” je posvetio deo razvoja tehnologije
štampanja upravo digitalnom negativu, a jedan
od autora koji je uradio ekskluzivnu seriju foto-
grafija paladijum print tehnikom jeste Eliot Ervit
(Elliot Erwitt), i o tome smo pisali u broju posve-
ćenom Fotokini, a proces možete videti na adresi
www.youtube.com/watch?v=S8HroH1Leio.
ANALOGNI POZITIV
Za svoj postupak Ervitov tim nije koristio ovu
foliju (već specijalnu transparentnu), ali meni je
upravo ovaj materijal pružio izuzetne rezultate.
Čak i ako ga iskoristite kao podlogu za klasičnu
štampu, fotografije izgledaju odlično, a zbog izu-
zetne beline deluju nekako posebno i drugačije.
Emulzioni sloj sposoban je da primi veće količine
mastila, a ja sam iskoristio podešavanja štampača
namenjena mat papirima.
Kapljice tonera skoro da nemaju nikakav efekat
razlizavanja, tako da se na negativu formira zrna-
sta struktura. Digitalan negativ s koga je izrađena
ova kopija odštampan je s fajla dimenzija 25x17,5
cm i u rezoluciji 1.200 dpi. Kako bi mogli da vidite
kvalitet, s gotove fotografije skeniran je detalj di-
menzija 2,5 cm. Vide se čak i dlake na psu, a bele
tačke nisu greška već zalepljen sneg.
U izradi paladijum printova Eliot Ervit
je koristio HP Designjet Z3200ps i
Large Format Photo Negative, posebnu
aplikaciju namenjenu izradi negativa.
Ovaj štampač ima posebnu zelenu boju,
a negativ je izrađen tako da dominiraju
zelena i crna, što daje izuzetan tonski
opseg i kontrolu nad kontrastom.
Ova specijalna aplikacija namenjena
je korisnicima ovog ”HP” štampača,
a meni je poslužila kao osnovna ideja
kako da izradim sličan negativ koji može
biti odštampan na bilo kom uređaju, a u
mom slučaju to je ponovo stari R265.
Postupak je veoma jednostavan i sastoji
se u tome da nakon obrade crno-bele
fotografije, okretanja i konverzije u
negativ fotografiju prebacimo u CMYK
mode (Image Mode>CMYK). Potom
selektujemo celu fotografiju (Ctrl+A),
otvorimo karticu Channels, i aktiviramo
Magenta kanal i ispunimo ga belom
bojom (prvo taster D za Default
Colors, potom Ctrl + Del kako biste
selektovani prostor ispunili bojom
pozadine).
Rezultat je zeleno obojeni negativ koji
pre štampanja fino podesimo i vratimo
u sRGB mod koji je osnova inkdžet
štampe.
Baritna kopija izrađena s digitalnog negativa
Permajet
PRAKSA NA DELU
Transfer film
Kada sam među uzorcima kao poslednji u nizu
otkrio PermaJet foliju namenjenu izradi digitalnih
negativa, ni slutio nisam da ću uspeti da probam
i tu vrstu materijala. Ali, nakon velikog testa in-
kdžet papira koji se svideo proizvođačima stvari
su postale mnogo jednostavnije. Kontaktirao sam
zaposlene u ”Permajetu” tako da je pre nekoliko
meseci stigla kutija s uzorcima folija A4 i A3 forma-
ta. Moram da priznam da mi nedostaju malo veći
formati, a i usaglašenost s dimenzijama fotopapira
koje su standardno u odnosu 3:4 – ali šta je tu je.
ČUDESNI MATERIJAL
Ono što u samom startu izdvaja ovaj materijal
jeste to što je namenjen isključivo izradi digitalnih
negativa. Karakteriše ga specijalna emulzija koja
je po debljini i karakteristikama veoma slična onoj
koju srećemo na klasičnim filmovima. PermaJet
Digital Transfer Film potpuno je proziran i zahva-
ljujući posebno napravljenom sloju, tj. emulziji
koja prihvata mastilo može da upije mnogo veće
količine mastila od standardnih folija, tako da
nema pojave bronzinga (sjaj koji se javlja kada se
mastilo suši na površini emulzionog sloja) i even-
talnog razlivanja. Ujedno, i vreme sušenja skoro
da je trenutno, pa ne postoji opasnost da negde
ostavite otisak prsta kao što se meni dogodilo s
Backlight filmom. Dakle, sve što je neophodno da
dobijete kvalitetan digitalni negativ jeste pažljiva
priprema fotografije pre štampanja.
Upravo ta osobina daje ovom materijalu spo-
sobnost da se sa štampačem postigne zasićenost
– Density, koja nam je neophodna za kvalitetnu
reprodukciju. Uostalom, najlakše je videti kvalitet
otiska tako što gotov negativ stavimo na čist list
papira – print veoma podseća na ”Ilfochrom”, tj.
”Cibachrome” fotografije. Kompatibilan je svim
vrstama inkdžet štampača i za razliku od OHP fo-
lija, nema brljanja niti otiranja odštampanog sloja
Digitalni negativ s folije
jer mastilo postaje deo emulzionog sloja. Idealan
je za izradu digitalnih negativa velikog formata s
kojih se, kontaktnim kopiranjem, mogu izraditi
srebrobromidne fotografije klasičnim, mokrim
laboratorijskim postupkom.
IZRADA POZITIVA
Kada sam lupom pregledao negativ, utisak je
bio kao da gledam balistički gel u kojem je bezbroj
metaka. Emulzioni sloj pod prstima deluje upra-
vo tako, a obavlja i sličan posao – trenutno upija
mastilo i vodi ga u dubinu sloja.
To kreira trodimenzio-
nalna obojena mesta
koja zaista izgledaju
kao zrna razvijenog
halogenida sre-
bra na klasičnom
filmu – ovo otkriva
mikrofotografija s
uvećanjem od 150x. Otvaranje raw snimka treba prilagoditi
Na gotovoj fotografiji izradi negativa. Iako svi autori
preporučuju obradu putem ”kontra”
ovo daje neverovatan
krivih, meni, kao oduševljenom
rezultat jer je zrno izuzetno korisniku, CameraRaw potprogram
fino, pa podseća na fotografije s nisko osetlji- pruža sve što mi je potrebno.
vih, tehničkih filmova, ali bez kontrasta koji je
Jedino se treba navići na obradu koja
za njih uobičajen.
je potpuno suprotna onoj na koju
Pažnju treba posvetiti i borbi s prašinom jer sam
nepažljivo spustio foliju na stolicu, a rezultat se
smo navikli.
Ovde vidite podešavanja uz aktivnu
vidi na povećanom detalju. Razmišljajte o tome
konverziju u crno-belo.
jer analogne kopije ne možemo retuširati na brz,
digitalan način.
Na kraju, moram pomenuti i veliku ponudu
ostalih materijala na adresi: www.permajet.com,
kao i ponudu kompleta namenjenih plemenitim
postupcima na www.novadarkroom.com.
Baritna kopija izrađena s digitalnog negativa
33