Индустријски дизајн

Садржај
1. ОСНОВЕ ИНДУСТРИЈСКОГ ДИЗАЈНА ........................................................................................................ 2
1.1 Сфере, врсте и подручја индустријског дизајна ........................................................................................ 3
1.2 Задаци дизајна............................................................................................................................................... 5
1.3 Стратегије индустријског дизајна............................................................................................................... 6
1.4 Тактика .......................................................................................................................................................... 7
1.5 Закључак........................................................................................................................................................ 9
2. ФАКТОРИ ИНДУСТРИЈСКОГ ДИЗАЈНА ................................................................................................... 10
3. ЕЛЕМЕНТИ ДИЗАЈНА ................................................................................................................................... 11
3.1. Концептуални елементи дизајна .............................................................................................................. 11
3.2. Визуелни елементи дизајна ...................................................................................................................... 12
3.4. Практични елементи ................................................................................................................................. 12
4. ФОРМА ДИЗАЈНА .......................................................................................................................................... 13
4.1. Форма као тачка......................................................................................................................................... 13
4.2. Форма као линија ...................................................................................................................................... 13
4.3. Форма као раван ........................................................................................................................................ 14
4.4. Позитивна и негативна форма .................................................................................................................. 14
4.5.Форма и расподела боја ............................................................................................................................. 14
4.6. Међусобни односи форми ........................................................................................................................ 15
4.7. Равнотежа и симетрија .............................................................................................................................. 15
5. ЕРГОНОМСКИ ДИЗАЈН................................................................................................................................. 16
5.1 Настанак ергономије .................................................................................................................................. 17
5.2 Дефиниције ергономије ............................................................................................................................. 17
5.3 Подела ергономије ..................................................................................................................................... 19
5.4 Историсјки развој ергономије ................................................................................................................... 20
5.5 Инжењерска психологија ергономије....................................................................................................... 21
6. ФИЗИОЛОШКА АНТРОПОЛОГИЈА ............................................................................................................ 22
6.1. Разлике у грађи људског тела................................................................................................................... 23
6.2. Биолошка антропометрија ........................................................................................................................ 24
6.4. Услови и принципи антропометријског мерења ................................................................................ 25
7. ИНДУСТРИЈСКИ ДИЗАЈН ХИДРАУЛИЧНОГ ПАЛЕТАРА ХП 1000 ..................................................... 26
8. ЛИТЕРАТУРА .................................................................................................................................................. 28

1
 Индустријски дизајн

1. ОСНОВЕ ИНДУСТРИЈСКОГ ДИЗАЈНА

На семинару о развоју индустријских дизајнера, што је под

покровитељством УНЕСЦО-а и у организацији ИЦСИД-а
одржан марта 1964. Године у Бругесу, експерти из 12 земаља
изнели су лична искуства и мишљења како би заједнички
дошли до основних принципа развоја и образовања
индустријских дизајнера, који би важили за све земље без
обзира на разлићитости степена развијености и разлике у
шватањима дизајна. За то је било потребно да се утврди
основна и обухватна дефиниција индустријског дизајна. Та
дефиниција гласи:

" Индустријски дизајн је стваралачк а активност чији је циљ да

одреди формалне квалитете индустријски произведених
предмета. Те формалне квалитете укључују и спољне облике,
али се првенствено тичу оних структурних и функционалних
односа који један систем претварају у кохерентну целост,
једнако са становишта произвођача као и са становишта
потрошача.Индустријски дизајн обухвата све аспекте људске
околине који су условљени индустријском производњом. "

Индустријски дизајн има своје зачетке у историјским

процесима настајања индустријске цивилизације, у
настојањима да се превладају њене контрадикције.
Индустријски дизајн се јавио као идеја хуманизације света
технике који је створила индустријска револуција. У томе је
суштина социјалне природе дизајна која је, међутим, зависна
од општих историјских, економских и друштвених околности
а њена испољавања, то јест одступња индустријализаци је и
социјализације који је постигнут у одређеном друштву.
Чињеница да су идеју дизајна покренули известни авангардни
уметнички кругови почетком века и да се професионални
дизајнерски кадар још и данас формира претежно на
уметничким школама, више или мање специјализованим,
узрокује да се дизајн индетификовање са одређеном
уметничком делатношћу, при чему остају нерашћишћена сва
историјска и друга оптерећења којима су означени различити
видови уметничких ликовних активности.

Индустријски дизајн поставља и решава питања оптимизације

свих употребних својстава производа и константног подизања Design process – Процес дизајна
његове тржишне, економске и моралне - а то значи културне - Idea - Идеја
вредности, једнако као и у том склопу нераздвојива питања Research - Истраживање
Conceptual exploration – Концептуално истраживање
рационализације процеса дистрибуције и пласмана , као и са Prototyping – Израда прототипа
друштвеног становишта необично важна питања оптимизације Design documentation – Дизајнерска доку
асортимана у дносу на постојеће, развијене или потенцијалне Production menagment - Управљање менаџментом
потребе потрошача и друштва у целини. [1]

Сл 1.1 Процес дизајна [2]

2
 Индустријски дизајн
Sl 1.2. Круг стратешких активности [3]
Product Design Process – Процес дизајна производа;
Concept - Концепт;
Design – Дизајнирање;
Development - Развој;
Design Documentation – Техничка документација;
Prototype – Прототип;
Engineering – Инжењеринг;
Production – Производња.
Сл 1.3. Процес дизајна производа [3]
3
1.1 Сфере, врсте и подручја индустријског дизајна
У дефиницији индустријског дизајна коју смо на почетку
цитирали посебно је наглашено да индустријски дизајн
обухвата све аспекте људске околине који су условљени
индустријском производњом. Главни аутор те дефиниције,
Томас Малдонадо, је у једном свом теоријском раду покушао
глобално системизовати све сфере људске околине које ствара
индустријска продукција и у којима је интервенција дизајна
неопходна. Он их је овако класификовао:
Физичка средина која има три мерила:
• урбану средину
• грађевинску средину
• средину опреме или производа
Средина понашања која подразумева:
• комуникацијску средину.
Утицај индустријске технологије и масовне серијске
продукције захватио је најшире размере просторног одвијања
и материјалног промета у продукционом и друштвеном
животу. И велике урбане целине се формирају данас
индустријском технологијом. Индустријализација је захватила
и највећи део стамбене и друге изградње, а производи и
средства за производњу и промета расту експлозивним
темпом. У свему томе све се више јавља потреба интервенције
индустријског дизајна као носиоца људске рационализације.У
универзалним размерама индустријске производње дизајн је
данас неизбежан и јавља се с једне стране као чинилац
друштвене и материјалне надградње , а са друге стране као
интегрирајућа и интегрална дисциплина која извире из самог
крила индустријског света управљана постепеном и све
потпунијем исправљању његових недостатака. Репертоар
задатака који спадају под дизајн дословно се може
изједначити са самим границама индустријске производње и
њених унутрашњих подела, али и преко тога све се више
уочава важност његовог интегрирајућег деловања и у свим
другим подручјима и аспектима су временске цивилизације.
Управо због тога потребно је што ближе разучити и
класификовати основне видове и категорије дизајна како се
јављају у физичкој и комуникацијској средини које се
међусобно испреплићу. Поћи ће мо од дизајна производа као
основне категорије дизајна која обухвата сву предметну
стварност у ужем смислу, што је сачињавају производи -
артикли и артифакти, производи за производњу производа и
услуга - алати, апарати, инструменти, машине и уређаји, те
средства за промет и саобраћај. Ти производи чине средину
опреме и у грађевинској и у урбаној средини. Дизајн производ
а тако се проширује на дизајн групе а или система производа
међусобно повезаних у наменском, функционалном или
оперативном смислу. [1]
 Индустријски дизајн

Из овог глобалног приказа обухватних сфера дизајна и врста

дизајна потребно је разучити поједина подручја дизајна, јер се
задаци дизајна јављају увек појединачно као конкретни задаци
дизајнерске интервенције. Класификација подручја дизајна
може се разматрати и са становишта производње и са
становишта намене при чему треба одмах нагласити да се
подручја производње и подручја намене не подударају.

Најпре зато што се пођручје производње одређује и

карактерише општом врстом производа, час по сродности
основног прерађевног материјала - нпр . метална индустрија,
дрвна индустрија, индустрија прераде пластичних маса итд.,
час по доминантној техници - нпр. електронска индустрија,
графичка индустрија, час опет по глобалним обрисима Product design Lifecycle – Животни век дизајна производа
Strategy – Стратегија (Доношење одлука, визија пројекта,мерење успеха)
тржишне намене - нпр. индустрија робе широке потрошње, Discovery – Откривање (Захтеви бизниса, преглед анализе, тестирање)
капиталних добара, транспортних средстава, или опет по Analysis – Анализа
Design- Дизајн (Прављење и тестирање прототипа)
доминантном производу или врсти производа - нпр. Production – Производња (Пласирање БЕТА производа и прототипа)
индустрија наме¬штаја, алатних машина, бродоградна
индустрија, аутомобилска индустрија.
Сл 1.4. Животни век дизајна производа [4]

Међутим, класификација подручја дизајна не може се

заснивати на тако арбитрарним одређењима која немају
никакве универзалне ваљаности јер се не могу пођеднако
применити на све производне и потрошне делатности друштва
и појединаца које дизајн теоретски обухвата. Исправни
критеријуми класификације подручја дизајна могу бити само
они који се односе или на структуралну дефиницију производа
с обзиром на аналитички приступ комплексности његова
устројства - што је у производњи важно за њену технолошко-
организациону основу, а за потрошњу ирелевантно – или они
Industrial Design Process – Процес индустријског дизајна
који се односе на функционалну дефиницију производа са Concept design – Концепт дизајна
обзиром на сагледање његове намене и сврси – што је за Development design – Развој дизајна
Detail design – Дизајнирање детаља
потрошњу битно као и за производњу чији је основни циљ да Manufacture – Производња
задовољи друштвене потребе у целини. Convergence - Конвергенција
Divergence - Дивергенција
Iteration – Итерацијс
Управо зато концепција функција према намени, чија је
намера да усклади производњу и потрошњу, и јесте главна Сл 1.5. Процес индустријског дизајна [5]
основа класификације дизајна.

Са тиме систематика класификације дизајна по тој концепцији

има првенствено теоретску вредност у научно-истраживачком
раду чији је циљ да утврђује и развија критеријуме и
нормативе глобалне оријентације свеукупних настојања да се
у друштвеним и производно-тржишним односима подржава и
развија споменута динамичка равнотежа. У производњи њена
је практич¬на вредност у томе што омогућава да се у односу
постојећих техничко-производних услова наспрам концепције
идеалног асортимана развијају и планирају технолошке Initial idea – Иницијална идеја
иновације као његова функција, и обратно да се у одапну на Concept Sketches –Концептуална скица
CAD Design – Виртуелни дизајн
тебничко-производне услове утврђују елементи и критеријуми Photorealistic Renderings- Фотореалистично рендерованје
друштвене потребе планирања и формирања асортимана Final Product – Финални производ

одређене производње.
Сл 1.6. Процес индустријског дизајна једног кухињског сечива [6]

4
 Индустријски дизајн
Design Principle – Дизајнерски принцип
#1 Begin with the End in Mind – Одлучити се
#2 Craft the Driving Question – Створити водеће питање
#3 Plan the Assessment – Планирање и процена
#4 Map the Project – Планирање пројекта
#5 Menage the Process –Управљање процесом
Sl 1.7. Дизајнерски принцип [7]
Design Process – Дизајнерски процес
Research – Истраживање
Concepts- Концепти
Renifenement - Углађеност
CAD Design - CAD Дизајн
Prototype - Проторип
Engineering - Инжењеринг
Production – Проиѕводња
Sl 1.8. Дизајнерски процес [6]
5
1.2 Задаци дизајна
Из последње констатације произлази да је неопходна одређена
политика дизајна као саставни и кључни део целе пословне
политике подузећа и у погледу управљања дизајном то јест
одређивање циљева и мера те политике као тоталне операције
која обухвата и унутрашњи и спољашњи аспект подузећаи
његових активности, и у погледу руковођења дизајном то јест
утврђивања начина и организационих форми спровођења
одређене политике дизајна у смислу оперативне реализације
дизајна појединих задатака. Та се политика мора ослањати на
рад и резултате научно-истраживачких институција, а једнако
тако потребно је да следи општу оријентацију националне
политике индустријског дизајна.
Потребно је напоменути да свесне и прогресивне снаге дизајна
у свету теже посредством своје међународне стручне
организације ИЦСИД координирању свих настојања, и у
развијеним и унеразвијеним земљама, да се унапреди
индустријски дизајн и као наука и као пракса. У том смислу
ИЦСИД преко својих стручних тијела и уз подршку и помоћ
УНЕСЦОа координира рад на теорији дизајна с посебним
обзиром на потребу усавршавања програма и педагодских
метода и принципа одгоја дизајнера, а исто тако на
рашћишћавању и ефикасном пропагирању идејних циљева
дизајна.
У тематском оквиру ове студије занимају нас они задаци
дизајна који се односе на саму праксу, то јест на производну
реализацију интервенције дизајнера у подручју одређене
функције и намене. Задаци дизајна одређени су у сваком
конкретном случају најпре подручјем функције и намјене, а
затим унутар тога подручја по врстама о којима смо говорили,
при чему је јасно да се унутар даног подручја могу јавити све
врсте дизајна - од дизајна производа до дизајна околине.
Конкретни задаци дизајна прецизирају се још и категоријама:
• Дизајн као иновација
• Дизајн као редизајн
О дизајну као иновацији говоримо кад се ради о посве
новојфункцији или посве новој намјени које се јављају или
спознају у одређеној сфери људских делатности и у одређеној
друштвеној производној и тржишној средини. Ту иновацијска
идеја дизајна изазива и остварује нову функцију у односу на
нове функционалне параметре и нову концепцију њихове
остваријивости у новим структуралним односима могућим на
одређеном нивоу технологије, или нову намену у односу на
нове оперативне параметре потребне на одређеном степену
развијености ђруштвено-производних односа. Појам функције
ту подлеже техничким критеријима, а појам намене
технолошким, то јест свим спознатим сврхама људских
ђелатности и у физичкој и у комуникацијској средини. [1]
 Индустријски дизајн

1.3 Стратегије индустријског дизајна

Одређене константе које постоје у сваком поступку дизајна

Чристопхер Јонес узео је за полазиште свога покушаја да
осмисли различите методе, налазећи да је потребно утврдити
разлику између стратегије и тактике обликовања. Под
"стратегијом" он мисли на следи фаза које је дизајнер одлучио
спровести, а под "тактиком" на технике или алата којима се
дизајнер користи у разним фазама дизајна. Једна од
малобројних заједничких тачака у којој се многи теоретича и
дизајна слажу јесте да постоје три фазе у сваком поступку
дизајна. То су:

1. Анализа подела проблема на скупове захтева или услова,

2. Синтеза сакупљање идеја тако да створе целовито решење,
3. Верификација процењивање или мерење степена до којег
решење одговара захтевима.

Кад су резултати верификације негативни предложена решења

морају се модификовати или одбацити. Понекад се
вредновањем откривају грешке почињене током анализе.
Према томе следи акција анализа-синтеза-верификација треба
поновити више пута пре него што дизајнер сазна све што
треба да зна да би ствари довео у ред .То циклусно понављање
у решавању читавог проблема или неких његових делова
доводи на крају до смањења несигурности на прихватљиву
Strategy Research – Стратешко истраживање
меру и тек тада је ситуација зрела за неопозиве одлуке. Client - Клијент
Function Definition – Дефиниција функције
Такав опис који показује да је дизајнеров поступак флуидан Interpretation of demand – Интерполација захтева
User - Корисник
процес који се може визуелно визуализовати као мрежа Definition - Дефиниција
циклуса и подциклуса везаних на различите начине према Experience – Искуство

редоследу фаза које дизајнер одабере, доста се разликује од Сл 1.9. Стратешко истраживање [8]
прилично крутих корака унапред планираних фаза што их
препоручују неки теоретичари дизајна. Постоје, на пример,
унапред планирани линеарни кораци који се састоје од
одређеног фиксног броја фаза где нема никаквих кругова нити
понављања између фаза већ само између појединих корака
унутар фаза. Такође постоје линеарни кораци у којима се једна
или две петље повратне спреге налазе једна у другој.
Програми за компјутере обично су тога типа. Затим постоје
разгранати кораци код којих се неколико унапред планираних
активности одвија паралелно и повремено спаја ради
верификације или ревизије. То је карактеристичан облик
мреже критичног пута (цритицал патх нетwорк) за поступак
дизајна. Него, има и посред свега и супротних ставова. Неки
инсистирају на истра¬живању проблема и решења према Strategic - Стратешко
Product Marketing – Маркетинг производња
принципу случајности и на намерном избегавању плана Product Planning -Планирање производње
акције. По традицији многи су дизајнери навикли да у једном Marketing Sales – Маркетинг продаје
Engineering – Инжењеринг
тренутку истражују само мали део проблема држећи се
претежно ранијих решења чија је вредност проверена..
Сл 1.10. Стратегија [9]
Желимо ли оценити релевантност тих разноликих поступака
дизајна за неку конкретну ситуацију, морамо имати на уму две
ствари::

6
 Индустријски дизајн
Study, Analyze – Проучавање, Анализа
Curricular Context – Курикуларни контекст
Challenges - Изазови
Formulate, Articulate, Clarify – Формулисање, Артикулација,Рашћишћавање
Hypotheses - Хипотеза
Design - Дизајн
Develop- Развијање
Educational Experience - Образовноискуство
Reflect, Interpret – Одразити, протумачити
Research and Evaluation – Истраживање и евалуација
Сл 1.11 Дизајнерско истраживање [10]
User-Centered Process - Процес одвијања око корисника
Plan - План
Research Процес одвијања око корисника
Design - Дизајн
Adapt - Прилагођење
Measure - Мерење
User - Корисник
Сл 1.12 Процес одвијања око корисника [11]
7
1. Количина истраживања што их дизајнер треба провести
пропорционална је његовој несигурности на почетку. У новим
ситуацијама он мора проширити своја истраживања, а у
познатим ситуацијама може брзо учинити скок до доброг
решења. Добра стратегија је она која даје информације право
врсте и у правој количини да би се неизвесност смањила на
ону мјеру у којој се могу доносити одлуке. Лоша је стратегија
(тада је у ствари и нема) кад се дизајнер препушта нагађању
или пак добива више информација него што их може
користити.
2. У свим ситуацијама дизајна, осим у најједноставнијим,
вероватно постоји неколико путева кроз мрежу истраживања
који воде до задовољавајућих решења или чак до истог
решења. Важно је пронаћи такву стратегију којом ће дизајнер
брзо стићи до циља и помоћу које ће избећи креације
разбацаних информација које могу бити по свему ирелевантне
за његове циљеве. [1]
1.4 Тактика
Технике и средства које дизајнер користи у разним фазама
унутар једног секвенце обликовања, Чристопхер Јонес назива
такт икама. Према традиционалној техници рада дизајнери
израђују скице, нацрте у разним мерилима, перспективе и
моделе, док професионални инжињери израђују прорачуне,
дијаграме тока, анализе трошкова, проводе тестирања итд, а
сврхом да се открију они аспекти проблема који нису видљиви
на нацртима или се нацртима не могу приказати. Систематске
методе које наводи Јонес и које ћемо укратко приказати имају
за циљ да се, за разлику од традиционалног начина
дизајнеровог размишљања и предочавања, већ у раним фазама
поступка обликовања укључи што већи број учесника читавог
процеса дизајна. друге стране, систематске методе које траже
да се уложи више времена у раним фазама поступка, рачунају
с тим да ће се огромно време уштедети аутоматизацијом
пројектних техника и техника презентације које се све више
ослањају на помоћ компјутера.
1. Контролне листе (Checklists): Једна од најједноставнијих и
најчешће примењиваних систематских техника јесу контролне
листе које се састоје од низа унапред припремљених питања
на која се у вези с постављеним проблемом тражи одговор.
Сврха контролне листе је да онемогући испуштање из вида
једног или више од бројних услова којима би производ морао
задовољити.
2. Протресање мисли (Brainstorming): Унутар групе људи (4-6)
учесници спонтано, писменим или усменим путем, изражавају
своје мисли или асоцијације у вези с постављеним проблемом.
Тек на крају састанка који се одвија под руководством
водитеља, оцењују се и резимирају поједине идеје и
 Индустријски дизајн

евентуални закључци. Предност је те методе не толико у

могућности добивања квалитетних идеја колико у брзини
рашчишћавања проблема.

3 . Синетика (Synectics): Метода коју је увео Wиллиам Гордон

састоји се у активирању ширих и дубљих мисаоних и
искуствених структура и имагинативних процеса перцпеције у
решавању проблема мимо логичког детерминизма, како би се
проблем реконструисао на радикално нов начин. Полази се од
проблема "како је задан" да би се одбацујући сва олака
решења дошло до дефиниције стварних тешкоћа ("проблем
шваћен"). Тада водитељ поставља евокативна питања која
треба да изазову аналогије проблему и то аналогије три типа:

-Персоналне (лична идентификација и уживљавање у

проблемску ситуацију)
-Директне (биолошке или друге солуције сличних проблема)
-Симболичке (кључни или неосвијетљени делови проблема
Brainstorming - Protresanje misli
означавају се неком речју или знаком). Thinking - Размишљање
Ideas - Идеје
Imagination - Имагинација
4. Рекласификација и иновација (Reclassification and invoation): Goal - Гол
Та метода састоји се у боме да се најпре регрупирају делови Solutions - Решења
Team - Тим
постојећих објеката и класифицирају њихове функције, а онда
Analysis - Анализа
се проширује спектар функција према новим захтевима како Problem – Проблем
би со установили нови потребни делови или нове целине.
Сл 1.13 Браинсторминг – Протресање мисли [12]
5. Матрице и мреже (Matrices and nets): Специјалним
дијаграмима (матрицом интеракција и мрежом инберакција)
предочује се и проверава постојање или непостојање веза
између појединих подскупова проблема или делова целине
(предмета или предметне околине) . Служи и као контрола да
се умањи могућност испуштања неке битне везе између
бројних могућих веза.

6. Метода "део по део" ili "висшеструке концепције" (Design

by parts or multiple concept method): Проблем се у фази анализе
дели на потпроблеме у том смислу да се одвојено
систематизују и испитују функције појединих објеката,
односно делова објеката. Основна је претпоставка да се
интеракције међу деловима проблема могу занемарити с тим
да ће се компромисно решење наћи у каснијој фази рада.
Специфицирају се, дакле, алтернативне појединачне функције
које се прије дефинитивног избора могу тестирати, да би се
утврдиле границе унутар којих постоји дијапазон Design Thinking – Дизајнерско размишљање
A Framework for Innovation – Оквир за иновације
прихватљивих решења. Одабрана парцијална решења настоје Empathese - Емпатизовати
се онда интегрисати у целину. Ideate - Идеализовати
Define - Дефинисиати
Test - Тестирати
7. Метода решавање целине или метода "од споља према Prototype – Прототип
унутра" (Design as a whole or out in method): Супротно
претходној састоји се у томе да се траже "прилагођавања" Емпатизовати тј. дефинисати у чему је проблем
Дефинисати тј. одлучити шта је потребно
глобалној концепцији. Међутим, модел или нацрти који се Тестирати тј. имплементирати производ
користи за предочавање глобално концепције даје Проторип тј како створити производ
Идеализовати тј. одлучивање између добре и лоше идеје
информације углавном само о облику а не о функцији, па се не
добија шема интерференција функција нити предлог о томе у
којој мери поједини делови учествују у обављању различитих Сл. 1.14 Дизајнерско размишљање [13]
функција. То је традиционална и конзервативна метода.

8
 Индустријски дизајн

8. Метода прерасподеле функција (ke-allocation of Functions):

Комплексним графичким приказом који садржи или је базиран
на осталим погодним функционалним дијаграмима
(тополошка стабла, матрице интеракција), подучава се и
анализира како се функције деле на компоненте и у каквој
вези стоје с појединим елементима производа. На тај се начин
успева редуковати структурална комплексност производа и
посредно смањити цијена коштања.

9. Метода преклапања функција (Overlapping functions):

Заснива се такође на шематском приказу комплексне
међузависности функција, а као основни дијаграм служи
тополошко стабло на којем је видљиво гранање и међусобни
однос функције или објеката. [1]

1.5 Закључак

Да закључимо: и сам Јонес увиђа да се у овој још увек раној

фази развоја формалних метода дизајна не могу очекивати
одговори на питање која је од постојећих метода
најефикаснија, али оне свеједно представљају одређене
елементе једног новог методолошког језика који може
QC (Quality Control) – Контрола квалитета послужити да се постепено превладају границе мисли
Input Quality Control – Контрола квалитета Улаза појединца, а управо те границе треба прећи ако се жели
In-Process Quality Control - Контрола квалитета Процеса
Finish Quality Control – Финална Контрола квалитета задржати контрола над индустријским растом и његовим
Output Quality Control - Контрола квалитета Излаза последицама. Битно је, наиме, уочити разлику између
Customers Feedback – Повратна информација корисника
"систематског дизајна" и "грубог дизајна". Традиционални
дизајн, који може у први мах изгледати и бржи и јефтинији,
Сл 1.15 Контрола квалитета [14]
зависи од индивидуалног искуства и способности, а његови се
успеси или грешке могу утврдити тек након обављена посла.
Систематски дизајн, који може изгледати и преспор и скуп,
омогућава и бражи провјеру у свакој фази, не зависи од
ненадокнадиве личности и смањује ризичност одлука на
минимум. Смисао је првог дизајнеровог приступа задатку да
сагледа параметре који се јављају у заданом проблему. То
глобално упознавање задатка одвија се у дискусији с
руководиоцем за дизајн и може се сматрати фазом
прикупљања и усвајања информација или њихове прве
провере, из чега резултира документ упутство за дизајн као
оријентација за дизајнов поступак. (Уколико се самостални
дизајнер јавља и као дизајнменеџер, том ће документу
кореспондирати упутство наручиоца). Проблем дизајна настаје
тек у покушају да се швати однос параметара, њихова
међузависност, и кад се почињу изостављати питања у којој
мери поједини параметри морају бити заступљени да би се
дошло до измирења често противречних захтева. Дефинисати
проблем дизајна, дакле, могуће је тек након дубинске анализе
чињеница које су у њему одлучујуће. За то је потребан
Effectice Practice – Efektivna praksa
Plan – Planiraj методолошки поступак који већ залази у суш¬тину процеса
Do - Uradi дизајна, па дефиниција проблема у тој фази може бити само
Change - Promeni
Check - Провери
провизвољна, односно прелиминарна толико да послужи
Reflect – Одрази се избору методолошког поступка, то јест формулацији програма
Сл 1.16 Ефективна пракса [15]
рада на дизајну који садржи план и редослед радњи које ће
бити потребно обавити у току процеса дизајна. [1]

9
 Индустријски дизајн

2. ФАКТОРИ ИНДУСТРИЈСКОГ ДИЗАЈНА

Фактори индустријског дизајна су: естетика, мотивација,

функција, ергономија, механизам, структура, производња,
економија и презентација.

Естетика – Може се дефинисати као наука о лепоти или

наука о перципирању лепоте.

Мотивација – Представља психолошко стање позитивног или

негативног стимуланса човека у односу на предмет с којим
кореспондира. Мотивација ће стимулисати или дестимулисати
човека да користи производ или да га уопште купи, и
одређиваће став у погледу коришћења.

Функција – Дефинише се као прилагођеност предмета

испуњавању одређене намене, односно као сврсисходност
предмета. Анализа дизајнера мора поћи од одређивања
функције или намене производа, у складу са диктираним
потребама. Сваки предмет има свој одређени спектар
основних и додатних функција које одређују функционалну
комплексност производа.

Ергономија – Ергономија је научна дисциплина која има

задатак да на бази резултата својих емпиријских истраживања,
антропометријских, динамичких, сензорних и психолошких
карактеристика човековог организма и понашања пружи
дефинисане параметре и препоруке прилагођавања предмета,
околине, система и процеса човеку који с њима долази у
контакт. Најважнији задаци ергономије су: спречавање
повреда и професионалних обољења, повећање ефикасности и
сигурности употребе производа.

Механизам – Од физичко-конструктивних услова који

одређују производ директно ће зависити његов коначни облик.
Разумљиво је, да ће улога механизма условљавати коначан
облик неког предмета у зависности од конкретног случаја: код
компактних предмета улога механизма биће значајнија него
код мање компактних.

Структура – Структура се дефинише као опис врсте и

категоризације елемената и њихових међусобних односа у
једном систему, механичком или биолошком организму.
Структура је у овом смислу категорија комплекснија од
механизма, јер зависи, осим од физичких и технички датих
околности функционисања организма и од употребљеног Табела 1. Класификација фактора дизајна
материјала, начина производње, завршне обраде
(финализације) и сличних ограничења.

Производња – Производња сама по себи диктира облик

производа (сл. 2.2).

Економија – Правилним обликом производа дизајн

рационализује радни процес, стандардизује структурне делове
производа, путем обликовања стредстава економска
пропаганда информише тржиште о произвођачу и производу,
да би на бази тога осигурала пласман.

Презентација – спољашњи облик предмета има задатај да

презентује функцију и карактер коришћења производа. [1]

10
 Индустријски дизајн

3. ЕЛЕМЕНТИ ДИЗАЈНА

Дизајн је процес визуелне креације за разлику од слике или

скулптуре, које представљају реализацију уметникове личне
визије или маште. Дизајн испуњава практичне потребе.

Добар дизајн, укратко, је најбоље могуће визуелно

истраживање суштине „нечега“, без обзира да ли је реч о
обичној поруци или конкретном производу.

Да би то урадио прецизно и ефективно, дизајнер мора да

пронађе најбољи начин да се изврши обликовање, производња,
дистрибуирање, примена и уклапање у окружење.

Његова креација не би требало да буде само лепа, него и

функционална, док приказује или рефлектује одрађено
временско раздобље.

Постоје четири групе елемената дизајна:

The elements of design – Elementi dizajna
Color – boja • Концептуални елементи;
Line – linija • Визуелни елементи;
Shape – oblik • Елементи за везу (релациони елементи) и
Unit – unija
Balance - balans • Практични елементи.
Сл. 3.1 Елементи дизајна

3.1. Концептуални елементи дизајна

Концептуални елементи нису видљиви. Они у стварности

не постоје, али се "осећа" њихово присуство.

На пример, корисник "осећа" да постоји тачка која

представља теме неке фигуре, постоји линија која
представља (маркира) контуру објекта, постоје равни које
одређују одговарајућу запремину, а та запремина заузима
одређени простор.

Поменути елементи (тачка, линија, раван и запремина)

заиста не фигуришу у сцени, али ако се појављују као
појединачни елементи, онда нису више концептуални
елементи.

• Тачка одређује позицију (локацију) и нема ни

дужину ни ширину;
Elements – elementi
Principles – principi • Линија представља путању по којој се креће тачка;
Line – linija
Shape – oblik
Size – veličina • Раван представља путању по којој се креће линија,
Space – prostor а правац кретања се не поклапа са правцем саме линије
Color – boja
Texture – tekstura
Compostition – kompozicija • Запремина представља путању по којој се креће раван
Balance – balans , а правац кретања се не поклапа са правцем који дефинише
Contrast – contrast сама раван. [1]
Proportion – proporcija
Сл 3.2 Елементи и принципи

11
 Индустријски дизајн

3.2. Визуелни елементи дизајна

Када се нацрта објекат на папиру, корисник "упо- шљава"

линију која је видљива да презентује линију као
концептуални елемент. Видљива линија има и дужину и
ширину. Припадајућа боја и текстура се одређују применом
одговарајућих материјала и начином како су примењени.
Када концептуални елемент по- стане видљив, онда он има
свој облик, величину, боју и текстуру.

• Облик има све оно што се види и на тај начин се долази до

главне идентификације самог елемента;

• Величину имају сви видљиви облици;

• Текстуре дефинишу одговарајуће карактеристике

површина на које су примењене.

3.3. Релационални елементи

Ова група елемената одређује локацију и међсобне везе

примењених облика у дизајну. У ту групу елемената, на
пример, спадају одређивање правца и позиције, као и
симулација одређених односа у простору.

• Правац облика зависи од тога како су поређани у односу

на посматрача (корисника), у односу на облик у коме се
налазе или у односу на најближи облик

• Позиција облика је одређена положајем у односу на неки

оквир или структуру дизајна

• Облици било које величине, укључујући и оне најмање, Сл. 3.3 Визуелни елементи дизајна
заузимају неки простор. То значи да простор може да буде
заузет, али може да буде и празан. Такође, простор може да
буде раван или "илузоран" како би се симулирала дубина

• Утисак гравитације није физички, него је психолошки.

Ако се врши поређење са гравитацијом наше планете,
онда може да се симулира осећај тежине, осветљења,
стабилности и нестабилности у односу на појединачне облике
или групу облика

3.4. Практични елементи

Сл. 3.4 Релациони елементи дизајна – правац облика
Унутар практичних елемената се налази садржај и порука
дефинисаног дизајна. У ту групу спадају следећи практични
елементи.

• Када се облик добије из природног света

(природе) или из људског окружења (градова и слично),
онда је реч о презентацији. Презентација може да буде
реалистична, стилизована или приближно абстрактна.

• Значење је присутно када дизајн садржи неку поруку.

• Функционалност је присутна када дизајн служи некој

сврси и има неку намену. [1] Сл. 3.5 Релациони елементи дизајна – позиција облика

12
 Индустријски дизајн

4. ФОРМА ДИЗАЈНА

Као што је то речено, концептуални елементи нису

видљиви. То значи да када тачка, линија и раван постану
видљив, онда постају форме. Тачка приказана на папиру,
без обзира колико је она мала, мора да има облик, величину,
боју и текстуру, како би се видела. Ово се односи и на линију
и на раван. Запремина и даље остаје "илузија" у 2D дизајну.

4.1. Форма као тачка

Ова форма се препознаје као тачка због тога што је мала.

Мала величина је релативна ствар. Мала тачка може да
изгледа као велика ако се налази у малом референтном
простору а може и да изгледа као мала ако је смештена у
већем или великом референтном простору . Као закључак
досадашње приче, следи: величина тачке је мерљиво мала
величина и њен облик би требало да буде што
једноставнији. [1]

4.2. Форма као линија

Линија је најзасупљенији елемнт форме. Она се јавља као

ивица (контура) на свакој конструкцији и као елемнт на свакој
површини.Основна одлика линије је тежња за континуитетом.
Ако тај захтев није испоштован јавља се осећај
неусклађености, који веома неповољно утиче на естетски
изглед производа.

Форма се препознаје као линија из два разлога: њена ширина

је очигледна ствар и њена дужина је коначна вредност.
Линија, генерално гледано, асоцира на изузетно танку нит,
Сл. 4.1 Форма као тачка мада је ширина ("дебљина") линије
релативна ствар. Однос између вредности за дужину и ширину
облика креира линију, али не постоји неко прописано
правило за то. Овде ће се поменути три аспекта форме као
линије.

• Спољашњи облик представља класичан изглед линије,

где је линија описана као права, крива или слободоручна

• Када линија има ширину, њено тело се налази унутар

две ивице. Облик унутар ове две ивице и њихов међусобни
однос одређују сам облик. Уобичајено је да су те две
ивице глатке и паралелне, али понекад те ивице могу да буду
неправилног облика и самим тим то утиче на излгед тела

• Екстремитети (завршеци) линија су небитини када је

реч о танкој линији. Када се ради о широкој ("дебелој")
Construction line – konstruktivna linija
Centre line – osna linija
линији, онда звршеци постају битни. Ти завршеци могу да
Hidden line – sakrivena (isprekidana) linija буду правоугаони, кружни или било ког произвољног
Phantom line – fantomska linija једноставног облика
Drawing line – linija za crtanje
Break line – prelomljena linija
Dimension line – dimenziona linija • Тачке које су нанизане једна иза друге могу да
Leader – vođica подсећају на линију. У овом случају линија је концептуална
Cutting plane – linija sečenja и није видљива, јер је то заиста низ тачака. . [1]
Сл. 4.2 Типови линија

13
 Индустријски дизајн

4.3. Форма као раван

На 2D површинама све равне форме које се не

препознају као тачке или линије су форме као раван. Раванске
форме су ограничене концептуалним линијама које
креирају ивице саме форме. Каракте- ристике ових
концептуалних линија и њиховог међусобног односа
одређују облик раванске форме. Раванске форме имају много
различитих облика који могу да се класификују као:
• Геометријске које су конструисане математичким
функцијама
• Органске које су ограничене помоћу слободоручних
кривих линија и које "сугеришу" флуидност и раст
• Линеарне које су ограничене правим линијама које нису у
неким специфичним међусобним односима
• Ирегуларне које су ограничене правим и кривим линијама
које нису у неким специфичним међусобним односима
• Слободоручне које су ограничене калиграфским
линијама или произвољним слободоручним
линијама
• "Случајне" које симулирају ефекте специјалних процеса
на материјалима или су добијене сасвим случајно

4.4. Позитивна и негативна форма

Форма се, обично, види као окупирани (заузети) Сл.4.3. Форма дизајна као раван
простор, али може да се види и као празан простор који
је окружен окупираним простором.
Када се то види (третира) као заузети (окупирани)
простор, онда је реч о позитивној форми (сл 4.4 а). Када се
то види као празан простор окружен окупираним
(заузетим) простором, онда је реч о негативној
форми (сл 4.4 б).

У црно белом дизајну уобичајено је да се црна боја

третира као окупирана (заузета), а бела боја као неокупирана.
То значи да се црна форма препознаје као позитивна и бела
форма као негативна, Али ова констатација не важи
увек. То је изражено када се форме пресецају или продиру
једна у другу, и онда је тешко одредити шта је позитивна, а
шта негативна форма.

4.5.Форма и расподела боја

Без промена било ког елемента у дизајну, расподелом боја,

унутар шема са основним бојама, доводи до великог броја
варијација. Следи крајње једноставан пример – постоји
форма која је смештена унутар оквира и користе се само
црна и бела боја.

На овај начин добија се расподела боја на четири

различита начина:
• бела форма на белој позадини, (сл 4.4 в)
• бела форма на црној позадини, (сл 4.4 г)
• црна форма на белој позадини; (сл 4.4 д)
• црна форма на црној позадини. (сл 4.4 ђ)

Корисник може да нагласи контурну линију црном и

Сл 4.4 Примери расподеле боја
белом бојом, респективно. (сл 4.4 е) . [1]

14
 Индустријски дизајн

4.6. Међусобни односи форми

Форме могу да се односе једна према другој на много

различитих начина. Пример - узеће се два круга и видеће
се који су могући међусобни односи. Кругови су истог
полупречника и појављује се осам различитих начина
њиховог међусобног односа:

• Недодиривање - форме су одвојене једна од друге, чак и

ако су релативно близу једна другој (сл. 4.5 з); Додиривање -
померањем форми постиже се да форме почињу да се додирују
(сл. 4.5 и);
• Делимично покривање - даљим померањем форми
долази се до тога да једна форма покрива (заклања) део
друге форме (сл. 4.5 ј);
• Пробијање - исто као претходни случај, само овде обе
форме постају транспарентне (сл. 4.5 к);
• Унија - две форме се спајају и креирају нову, већу
форму; (сл. 4.5 л);
• Одузимање - када невидљива форма пређе преко
видљиве форме, реч је о одузимању; део видљиве форме
који је покривен невидљивом формом, такође, постаје
невидљив; (сл. 4.5 љ);
• Пресек - видљив је једино део где се две форме
преклапају; креира се нова форма која представља
прекривени део обе форме (сл. 4.5 м);
• Подударање - померањем форми доћи ће се у
ситуацију да се кругови поклопе, тј. постаће један (сл. 4.5 н).
[1]

Сл.4.5. Елементи дизајна, 4.7. Равнотежа и симетрија

з) недодиривање, и) додиривање, ј) делимично покривање, к) пробијање,
л)унија, љ) одузимање, м) пресек, н) подударање
Равнотежа и симетрија као принципи форме, пове- ћавају
естетски квалитет и доприносе јединству фо- рме у целини,
а присутни су у свим областима диза- јна, како индустријског
тако и графичког.

Јединство форме, поред осталог, постиже се добрим

распоредом маса, равнотежом између појединих делова
форме и њених површна, боја и сл (сл. 4.5 а).

Постоје два типа paвнотеже:

• динамичка условна равнотежа или потпуна симе
трија и,
• неформална равнотежа која се постиже асиметријом.

Формална равнотежа постиже се на најлакши начин и

састоји се у томе, да све масе на десној страни, односно
да је лева страна пренета на десну у одго- варајући
положај, као када посматрамо слику у огледалу. Иако се
овај облик равнотеже сматра конзервативним, он је присутан
у многим врстама производа.
Оставља утисак снаге, стабилности и убе-дљивости, а
истовремено код многих врста производа непосредно
доприноси и самој функционалности.

Неформална равнотежа нема у себи карактеристике

симетрије. Распоред маса је такав да су оне у
равнотежи према једној тачки – оптичком центру. Неформална
Сл. 4.6. Елементи форме, а) геометријски облици уравнотежени равнотежа је више оптичка а мање физичка, односно ова
симетријом, б) правоугаоник подељен златним пресеком, равнотежа је визуелна а не маханичка. [1]

15
 Индустријски дизајн

5. ЕРГОНОМСКИ ДИЗАЈН

Ергономија свакако представља једну од ретких наука која

своје корене има још из периода најранијег настанка
човечанства и цивилизације. У суштини, када је примитивни
човек направио први алат за своје потребе и прилагодио га
својим обликом анатомији људског тела, поставио је темеље
ергономије.

Тежња да се алати обликују у складу са људским

карактеристикама, односно да се рад обави уз мањи замор и
утрошак енергије појавила се још пре наше ере, када је човек
почео да обавља првобитне радне активности. Тадашњи
ергономски принципи и закони су примењивани несвесно, на
интуитивној основи. Иако је још у деветнаестом веку било
индивидуалних ергономских научних доприноса, савремена
ергономија је настала као последица потребе за реализацијом
сложених ратних операција, које су подразумевале контролу
система наоружања од стране оператора, односно могућност
да оператор адекватно и поуздано интерпретира информације
од развијених електронских комуникационих система и
показивача (дисплеја), као што је рецимо радарски.

Ергономија је наука која има за циљ да изучи и прилагоди

услове рада, средства за рад, процес рада и производ као
резултат рада човеку са психолошког, физиолошког и
анатомског аспекта.

Ергономија се бави проучавањем интеракције између човека и

било ког физичког објекта или појаве, као што је рецимо
машина. Ергономска проблематика је свуда присутна где је
могуће унапређење средстава за рад, услова рада, процеса рада
и производа на начин који је у сагласности са људским
карактеристикама и ограничењима.

Ергономија представља научну дисциплину која

се бави разумевањем интеракције између људи и осталих
елемената посматраног система, применом теоријских
сазнања, принципа и метода на дизајн и производњу с циљем
одржавања људског здравља и оптимизовања перформанси
система у складу са тим. Допринос ергономије огледа се у
дизајну и оцењивању послова, задатака, производа, радне
околине и система како би они одговарали људским
потребама, способностима и ограничењима.

Ergonomics - Ергономија
Познавањем људских потреба и ограничења могуће је Machine Design- Дизајн машине
производ прилагодити крајњим корисницима. При Human Factors - Људски фактори
ергономском дизајнирању се у обзир узимају грађа и функција Task Design- Задатак дизајна
Match machine to task – Ускладити машину и задатак
човека. Но, потребно је познавати и покрете које човек ради Match machine to human – Ускладити машину и човека
при извршавању свакодневних задатака. [1] Match task to human – Ускладити задатак и човека

Сл 5.1 Ергономија [19]

16
 Индустријски дизајн
Human factors and ergonomics – Људски фактори и ергономија
Biomechanics - Биомеханика
Human Computer Interaction – Комуникација између компјутера и човека
Product Design – Дизајн производа
Anthropometry - Антропометрија
Occupational Safety and Health – Окупациона безбедност и здравље
Сл 5.2 Људски фактори и ергономија [19]
Incorrect Posture – Неправилно држање
Correct Posture – Правилно држање
Сл 5.3 Примери правилног и неправилног држања [20]
Сл 5.4 Ергономија у канцеларији [21]
17
5.1 Настанак ергономије
Однос човека и оруђа датира још из најранијег доба људског
рада. Већ у првобитној заједници човек проучава како
направити оруђе да му олакша рад тј. како га прилагодити за
рад. До индустријске револуције долази око 1875. године.
када се јавља појава концепта и методе масовне производње.
Долази до повећања продуктивности па из тог разлога треба и
више радне снаге које нема довољно. Због тога долазе
приучени радници који не познају систем, што доводи до
повреда на раду. Због тога је било потребно ускладити човека
и радни процес. Тенденција је била да се повећа
продуктивност, а тиме и профит, а не из разлога хуманости.
Настанак ергономије се везује за брзи развој технике и
техничких средстава која су била све савршенија и
ефикаснија, али се онда јавио човек као онај који својим
ограничењима постаје лимитирајући фактор његовог развоја.
На пример, технички узевши, неко најсавршеније средство
није "ергономско" ако га човек са својим био-психо-
социјалним карактеристикама не може ефикасно користити и
то је данас лимитирајући фактор техничког и технолошког
развоја.
На почетку настанка ове науке, непосредно после Другог
светског рата, акценат је био на прилагођавању машине
људском телу и његовим ограничењима. Ипак, данас се не
може занемарити да човекова психичка и социјална
ограничења, потребе и захтеви могу бити такође лимит у
коришћењу неког средства и да и њих треба узети у обзир
приликом пројектовања техничког средства или техничког
система. На почетку свог развоја као науке, ергономија се
углавном бавила парцијалним истраживањима односа човек-
машина.
Допринос ових истраживања је био у стварању солидне базе
података за анализу радне активности. Ова фаза у развоју
ергономије се назива корективном/класичном ергономијом.
Суштина корективне ергономије се састоји у утврђивању
недостатака или неусклађености у циљу побољшања већ
постојећих система. Након појаве системских наука, у
ергономска истраживања се уводи системски методолошки
поступак, (Синглтон и Мунипов) који доводи до развоја
системске/превентивне /пројективне ергономије.
5.2 Дефиниције ергономије
Eргон – корен речи долази из грчког језика и значи људски
рад, номос – корен речи долази из грчког језика и значи закон
или правило. Ергономија представља обликовање и
проучавање људског рада. Ергономија се бави проучавањем
рада и односа при раду у складу с менталним и телесним
способностима људи. Њена суштина је прилагођавање посла
(алата, радних задатака, радне околине) раднику и његовим
 Индустријски дизајн

потребама, уместо прилагођавања радника потребама

посла.Ергономија је научна дисциплина (наука о раду) којој је
задатак да истражује људски организам и понашање и да
пружа податке о прилагођености предмета с којима човек
долази у контакт. Дакле, ергономија
проучава анатомске, физиолошке и друге параметре људског
тела. Ергономија је у суштини, али и садржајно мулти и
интердисциплинарна системска наука која се бави
системом човек-машина како би се машина прилагодила
човековим био-психо-социјалним ограничењима и захтевима
да би употреба машине била ефикаснија, безбеднија и
поузданија. Ергономија (или људски фактори) је научна
дисциплина која се бави разумевањем интеракције између
људи и других елемената система, али такође и струка која
примењује теорију, начела, податке и методе пројектовања у
циљу оптимизације добробити човека и целокупних
перформанси система. [3]
0-20º below horizontal line of sight – 0-20º испод хоризонталне линије погледа
Screen should be free of glare and should tilt and pivot – Екран би требао бити
ван одсјаја и нагнут и обртљив
Под појмом машина подразумева се сваки материјални 1 Upper Back – Горњи део леђа
2 Lower Back (support lumbar curve) – Доњи део леђа (држачч лумбарне
предмет са којим човек долази у додир приликом обављања кривине)
неког посла, тако да је машина тастатура рачунара, обична 3 Sitting Bones (distributed pressure) – Кости на којима се седи (распоређено
оптерећење)
оловка, али и локомитива, аутомобил, авион итд. 4 Thigh Behind the Knee (distributed pressure) – Бутина испред колена
(распоређено оптерећење)
Ергономија је наука која се бави дизајном производа тако да 5 Area Behind the Knee (not touching seat pan) – Подручје иза колена (не дохвата
они најбоље буду прилагођени људском телу. Постоји велики столицу)
6 Arms (minimal bend at the wrist) – Руке (минимално закривљење зглоба )
број различитих па чак и преклапајућих дефиниција 7 Feet (flat on floor or footrest) – Стопала (равно на поду или патосу)
ергономије и људских фактора које је Wogalter разматрао.
Већина дефиниција наглашава гледиште ергономије и као Сл 5.5 Ергономија седеће позиције [22]
науке која обезбеђује фундаментално схватање и као
технологије – која примењује то схватање на проблеме дизајна
у њиховом најширем смислу (нпр. Shackel, 1996). У оквиру
овог гледишта ергономски проблемски простор садржи све
елементе свеукупног система човек – окружење, укључујући
људске интеракције са хардвером, софтвером, firmware –
управљачким софтвером (укључујући простор), и са другим
људима (liveware - компјутерско особље), како са појединцима
тако и са социјалним групама. Wickens–и (1998) тврде да је
циљ људских фактора да узму у обзир људске карактеристике
у системском дизајну. Насупрот томе они сматрају да
техничка психологија има крајњи циљ схватање људског ума
(колико год је то схватање релевантно дизајну система) са
нагласком на одкривање генерализујућих принципа и теорије.
Сл 5.6 Димензије просечног човека [23]
Не види се потреба за овом разликом: теорија унитарне
ергономије како са примењеним тако и са фундаменталним
гранама брине о сазнању и практичном раздвајању. Свака
прихватљива дефиниција ергономије мора да нагласи потребу
за фундаменталним схватањем људи и њихових интеракција и
практичним побољшањима тих интеракција, као и да нагласи
комплементарност између њих. Meister (1995) прави разлику
између теоријског знања унутар ергономије. Са овим двојним
доприносом, Meister верује да је ергономија једина
дисциплина која доводи у везу људе са технологијом на Сл 5.7 Димензије шаке у различитим позицијама [24]

научној основи. Неке од савремених дефиниција ергономије

18
 Индустријски дизајн
Non-working area – Подручје нерада
Occasional work – Повремени рад
Usual work – Најчешћи рад
Сл 5.8 Поручја радног простора [25]
Cognitive Ergonomics – Когнитивна ергономија
Fashion Design – Модни дизајн
Emotional Product Design – Емоционални дизајн производа
Consumer Product Design – Кориснички дизајн производа
Visual Communication – Визуална комуникација
Retail Design – Продајни дизајн
Robotics and Artificial Intelligence – Роботика и вештачка интелигенција
Package Design – Дизајн паковања
Signage Design Дизајн знакова
Iteraction Design – Интеракцијски дизајн
Usability Engineering – Корисни инжењеринг
User Experience Design – Дизајн по искуству корисника
HCI (Human-Computer Iinteraction) – Интеракција између човека и компјутера
Work System and Task Design – Радни и задати дизајн
Сл 5.9 Когнитивна ергономија [26]
19
наведене су у даљем тексту. Ергономија производи и
интегрише знања хуманих наука да би прилагодила послове,
системе, производе и окружења, физичким и менталним
могућностима.
При томе обезбеђује сигурност, здравље и добробит, а
истовремено и оптимизира ефикасност и извршење рада.
Ергономија (или људски фактори) је научна дисциплина која
се бави схватањем интеракција између људи и других
елемената система, такође је професија која примењује
теорију, принципе, податке и методе на дизајн да би
оптимизирала здравље људи и изнад свега перформансе
система.
Ергономија је теоретско и фундаментално схватање људског
понашања и деловања у сврсисходним интерактивним социо-
техничким системима, и примена тог схватања на дизајн
интеракција у контексту реалног окружења. Ергономија је
скуп проучавања људи и њиховог односа са радном околином.
[2]
5.3 Подела ергономије
Ергономија се у основи дели на:
• Физичку ергономију
• Когнитивну ергономију
• Организациону ергономију
Физичка ергономија се бави људским анатомским,
антропометријским, физиолошким и биомеханичким
карактеристикама које се односе на физичку активност.
(Релевантне теме укључују изучавање радних положаја,
руковање материјалима, понављајуће покрете, радом
узроковане мишићно-скелетне поремећаје, уређење радног
места, безбедност и здравље на раду.)
Когнитивна ергономија се бави менталним процесима, као
што су перцепција, памћење, расуђивање, моторички одговор,
јер они утичу на интеракције између људи и других елемената
система. (Релевантне теме укључују ментална оптерећења,
доношење одлука, интеракцију човека и рачунара, људску
поузданост, стрес на раду и обуку јер они се могу односити на
пројектовање система човек-машина.)
Organizaciona ergonomija se bavi optimizacijom sociotehničkih
sistema, uključujući i njihove organizacione strukture, politike i
procese. (Relevantne teme uključuju komunikaciju, upravljanje
resursima posade, projektovanje rada, dizajn radnog vremena,
timski rad, participativni dizajn, ergonomiju zajednice,
kooperativni rad, nove radne paradigme, virtualne organizacije, rad
na daljinu i upravljanje kvaliteteta. [3]
 Индустријски дизајн

5.4 Историсјки развој ергономије

После завршетка првог светског рата основан је у

Енглеској "Одбор за испитивање замора у индустрији"
(Industrial Fatique Research Board) а Mayers је 1920. формирао
"Национални институт за индустријску психологију" (National
Institute of Industrial Psychology), што се сматра почетком
истраживања "људских фактора" у индустрији. Следећих
година услед производње нових машина и развоја оперативног
ланчаног ситема као и ратне ситуације која је поставила
захтеве за проучавање интеракције човека и машине дошло је
до значајног развоја у истраживањима. У САД формирана је
1938. лабораторија за изучавање људских фактора у Bell
Telephone Laboratories, а и Ратно ваздухопловслво САД (Filts
1947) и Служба поморских истраживања (Taylor, 1947)
формирају адекватне лабораторије. Делатност овог друштва
привукла је научнике из разних средина тако да је
1954. тај број био 14, а међу њима и P.Filts, Z.Mid, K.Morgan из
САД; V.Akerblom, D.M.Kristensen из Шведске и др. да би се
1951. тај број увећао на 51, а 1957. број иностраних научника
представља трећину укупног састава друштва.
У Енглеској 1965. K.Marrel издаје значајно дело "Ergonomika",
а од 1957. почиње издавање часописа "Ergonomics" који је
официјелни орган Међународне ергономске асоцијације, као и Сл 5.10 Антропологија као најстарији вид ергономског дизајна [27]

међународни часописи "Applied Ergonomics" (1969) и

"Ergonomics Abstracts".

У САД први симпозијум о проблемима људских фактора

(Human Factors) на националном нивоу одржан је 1953. и
формира се настава на свим нивоима из ове области у многим
универзитетским градовима. Године 1957. конституише се
"Друштво људских фактора" а 1958.г. излази први број
америчког часописа "Human Factors". Два основна правца
ергономских истраживања су по Синглетону:
интердисциплинарно истраживање засновано на анатомији,
физиологији и психологији и примењена активност у
медицини и инжењерству. У овој декади ергономија
доживљава потпуну афирмацију, јер је брзи технолошки
развој који карактерише ово време довео је до стварања нових
технологија, нових производа и нових интерактивних
односа човека са тим новим технологијама и све је то прилика
за ефектну примену ергономских знања и искуства непосредно
у пракси. Дилема да ли је ергономија наука или не није вредна User-Centered Design – Дизајн центриран око корисника
даљег разматрања. Ергономија је истовремено и наука и Human Factors Engineering – Инжењеринг људских фактора
Participatory design – Партиципарни дизајн
технологија и као таква има потребу, како за техникама Contextual design – Саставни дизајн
прикупљања података (основних и функционалних) тако и са Ergonomics -Ергономија
Cognitive ergonomics – Когнитивна ергономија
техникама примене, а развојни пут ергономске научне мисли,
Cognitive psychology – Когнитивна психологија
која се током ове декаде инфилтрирала скоро у све области Cognitive science – Когнитивна наука
људске делатности, потврдио је предвиђања њених оснивача Interaction design – Интеракциони дизајн
Human-Computer interaction – Интеракција човека и компјутера
да ће она својим мултидисциплинарним приступом наћи своје
место у скупу системских наука, стављајући у центар својих
Сл 5.11 Развој науке ергономије кроз историју [28]
истраживања човека и његове делатности. [2]

20
 Индустријски дизајн

5.5 Инжењерска психологија ергономије

Могло би се рећи да је развој индустријске психологије, од

периода пуне афирмације метода студије рада и времена,
текао истовремено у правцу удаљавања од њих, и у правцу још
потпуније технолошког приступа радној ефикасности. У
питању је била дивергенција ка развоју социјалне психологије
организације и, супротно томе, ка развоју инжењерске
психологије.

Инжењерска психологија, која се у неким земљама, или код

неких аутора разматра под именом људски фактори у техници
(human factors in engineering), представља један од приступа
обликовању рада (McCormick, Е. Ј. & Ilgen, D. 1989) (сл 3.4).
Environment -Окружење
Technology - Технологија Иако се она често поистовећује са, иначе мулти
Education- Едукација дисциплинарном, ергономијом, обично се наглашава да је
Stress, Fatigue, Pain – Стрес, умор, бол
Feeling - Осећај инжењерска психологија, или психологија људских фактора
Attitude - Став "... посебна област индустријске и организацијске психологије
Motivation - Мотиваија
BEHAVIOR – Понашање која се бави дизајнирањем алата, машина, радних система и
радних места тако да буду у складу са вештинама и
Сл 5.12 Пирамида психологија ергономија [29]
способностима радника" (Riggio, R. Е. 1990). Ова област
психологије, као прилагођавање рада, односно опреме, алата
или уређаја човеку, у ширем смислу, налази примену у "...
дизајнирању свега од аутомобила и уређаја за потрошњу до
ратних авиона и нуклеарних централа" (Spector, P. Е. 1996).
Неки аутори, посебно они заслужни за укључивање
инжењерске психологије у развој високо аутоматизованих
система, схватају ову научну дисциплину знатно уже. Као "...
област психолошке науке која проучава делатност - рад човека
у системима управљања и контроле и њихово информационо
узајамно дејство са техничким компонентама система"
(Stajnberger, I. 1980). Међутим, са аспекта наших
интересовања није најхитније питање опредељивање између
ова два приступа инжењерској психологији, већ питање да ли
она у својим најсофистикованијим дометима представља
неомашински приступ човеку - оператору, или баш она
превазилази такав приступ технички оријентисаних инжењера.
Да ли је, дакле, човек -оператор у високо аутоматизованим
системима контроле и управљања само додатак сложеном
техничком систему, односно, да ли он може или да ли мора
преузети улогу активног субјекта управљачког процеса? Док
је класична студија времена и покрета била релативно
једноставна анализа и рационалнализовање метода рада у
неком послу, обликовање рада у инжењерској психологији
досеже ниво пројектовања компоненти кибернетских система,
Improved safety – Повећана безбедност употребом сложених математичких модела. Врста рада чијим
Comfort - Комфорт се обликовањем бави инжењерска психологија је човеково
Job satisfaction – Задовољство послом
Quality of life – Квалитет живота деловање у систему човек - машина. По неким ауторима
Reduce stress and fatigue – Смањење стреса и умора искључиво та врста рада, а по другима та врста рада поред
осталих. У оба случаја, обликовање се односи на целину коју
Сл 5.13 Бенифиције ергономског дизајна [30] чини човек са опремом, прибором и алатима, односно са
машинским. [2]

21
 Индустријски дизајн

6. ФИЗИОЛОШКА АНТРОПОЛОГИЈА

Физиолошка антропологија је грана науке која се бави

проучавањем функционалних својства и животних процеса
људског организма и међусобног односа појединих
његових делова и органа као и разматрањима свеукупне
варијабилности раста и развоја људских популација и
њихових структура.

С тог гледишта, физиолошка антропологија као главни

задатак има истраживања различитости међу људима, и
како и на који начин поједини делови тела раде заједно у циљу
постизања неке своје функције.

Примера ради, сви облици људског кретања су последица

мишићног деловања која се догађају услед деловања
хемијских порука изазваних нервима који контролишу рад
мишића. С друге стране, људско кретање је и у домену
биомеханике, које с тог гледишта зависи између осталог и од
расподеле маса током кретања. На тај начин кретањем се
управља путем физиологије мишљења.

Као мултидисциплинарна наука, физиолошка антропологија

уско је везана, а често се и надопуњује резултатима
сродних научних истраживања из подручја:

• хумане генетике,
• анатомије,
• физиологије,
• биологије,
• психологије и др.

Преко је потребно физиоантрополошким истраживањима

најпре утврдити одговарајуће и оптималне облике и
величине и прихватљиве могућности њихових просторних
положаја у захватном окружењу људског тела, с обзиром
на морфолошке и психофизиолошке особине популације
која их користи.

Даље, такође је потребно испитати и утврдити и сва она

повремена могућа деловања људског тела, узимајући у обзир
и да анализа мора задовољити и све потребне медицинске
и биомеханичке услове.

Примарни задатак деловања на темељу резултата

истраживања физиолошке антропологије је унапређење
Сл. 6.1. Антрополошки цртеж Леонарда да Винчија Витрувијев човек [31]
поузданости упоребе разноврсне опреме и њеног обликовања
и прилагођености према људима током свакодневног
коришћења. [1]

22
 Индустријски дизајн
Сл. 6.2. Разлике у грађи људског тела, а) типови конситуција
људског тела, б) варијације димензија људског тела, в)
фреквенција расподеле телесне висине [32]
23
6.1. Разлике у грађи људског тела
Из бројних антопометријских студија које се односе на
дефиниције тзв. Статичких антропомера, уочљиве су и
разлике које произилазе из конституцијских разлика између
људи, како према полу и узрасту, тако и према грађи тела.
Према томе, према грађи тела разликују се три облика грађе
тела, и то:
• астенична конституција, лептосомна према Kretschmeru,
односно респираторна према Siguadu,
• фиброзна конституција, атлетска према Kretschmeru,
односно атлетско-мусколозна према Siguadu, и
• пикничка конституција, еуросомна према Kretschmeru,
односно дигестивна према Siguadu.
На основу великог броја антропометријских проучавања
која се темеље на тзв. Статичкој антропометрији, видљива су
одступања која произилазе из темељних разлика између
људи, али је уочено како између наведених статичких
антропомера није могуће дефинисати оштру граничну поделу.
Варијације антропомера код одраслих мушкараца и жена у
односу на димензију од осам висина главе налазе се у
подручју једног модула, односно сматра се како се укупна
висина човека може мењати у распону од 7,5 до 8,5
висинаглаве, док за тзв. Херојски грађене људе она може
бити и до 9 висина главе. Укупна ширина тела
проматрана у фронталној равни може узимати вредности од
2 до 2,33 висине главе, а за херојску грађу и до 2,66 висина
главе
Упоређивање појединих антропометријских телесних
димензија може се приказати логаритамским законом о
релативно јединственом расту, из којег је развијена
предвидивост целог низа различитих телесних димензија за
све проучаване скуповее људи само на темељу укупне
висине тела.
Наведене антропометријске величине називају се
мезостабилне и мање су подложне утицају деловања околине.
То су, углавном, пропорције сегмената висине тела, на
пример висина седења, оне које описују дужине екстремитета
и њихових појединих делова, на пример дужина руку, дужина
надлактица, дужина подлактица, итд.
Антропометријске корелације телесних карактеристика неке
људске популације могуће је квантификоватити
статистичком методом проналажења просека, на пример, ако
је реч о “нормалности” понашања, “нормално” је оно што је
слично понашању већине људи. Може се рећи да је то
статистичка дефиниција нормалности.
Човек је нормално висок ако његова телесна висина не
одступа превише од просека, а нормално је тежак ако није ни
много тежи ни много лакши од већине људи исте висине.
Статистички нормална особа није ни лепа ни ружна. Лепотица
је статистички гледано једнако абнормална као и изразито
ружна жена. Наведено је могуће приказати тзв. Gaussovom
кривом, у којој је фреквенција дистрибуције дана на
ординати, а телесна висина на апсциси. То је тзв. Нормална
расподела. [1]
 Индустријски дизајн

6.2. Биолошка антропометрија

Задатак антропометрије је да што тачније, мерењем

квантитативно окарактерише морфолошке особине људског
тела, и то највише линеарним димензијама и величинама
телесне тежине и запремина тела, односно његових
појединих сегмената. Антропометријом се проучавају
варијабилности и расподела квантитативних, односно
континуираних биоантрополошких варијабли људских
популација.

Антропометријске мере које су од релевантног интереса за

биомеханичка разматрања диференцирају од врсте радне
активности и од захтева радног процеса, и то највише у тзв.
Стању активног рада. Према томе се у разматрањима
узимају све оне димензије људског тела које конституишу
збир односа подложних извођењу одређеног радног задатка,
као и околине у којој се човек налази и у којој радно делује.

Антропометријске истраживачке методе своју примену

проналазе и унутар биомеханичких истраживања људског
деловања. Биолошкој антропометрији је задатак што тачније,
мисли се мерењем, квантитативно окарактерисати
морфолошке особине људског тела и то највише линеарним
димензијама и мерењем телесне тежине и запремине.

Унутар биолошке антропометрије углавном се анализирају

статичке антропомере, које се начелно односе на податке
линеарних мера као што су, на пример, антропометријске
удаљености између карактеристичних тачака тела. Овде су
такође укључени и углови и релативни опсези покрета
појединих делова тела који се називају кинематичким
антропомерама.

Антропометрија је метода антропологије којом се врше

мерења људског тела, његових појединих делова и
функционалних способности, а води порекло од грчких
речи антропос која означава човека и метреин која
означава мерење. Мере се удаљености између појединих
антропометријских тачака тела (метричко мерење) и углови
између одређених антропометријских равни и телесних
линија (гониометричко мерење). Мерења се изводе на
човековом телу (соматометрија) или на људским костурима
(остеометрија).

Антропометријским подацима служи се ергономија у циљу

обликовања најприкладнијих облика и димензија машина,
алата, уређаја, радне околине и производа, животног
окружења, прилагођених антропометријским особинама
човека, а биомеханичка наука користи антропометријске
податке у циљу израчунавања биомеханичких
карактеристика људског тела током радног деловања. [1]

6.3. Антропометријске тачке

Обзиром да се телесне величине мере површински,

антропометријске мерне тачке одређују граничне
удаљености између различитих места на површини људског
тела, а уједно дефинишу и углове кретања зглобова.
Према томе разликују се тзв. Фиксне и виртуалне Сл. 6.3 Дозвољена биомеханичка оптерећења људског тела
антропометријске тачке. [1]

24
 Индустријски дизајн
Сл. 6.4. Биолошка антропометрија: а) главне телесне
антропометријске тачке, б) антропометријске мере жене, в)
антропометријске мере мушкарца[33]
25
Фиксне антропометријске тачке увек су локализоване на
истом делу тела и јасно су уочљиве око своје просторне
позиције изнад, или у непосредној близини неког палпацији
приступачног дела скелета. Њихов положај на људском
тијелу одређује се помоћу неких јасно уочљивих
морфолошких карактеристика меких делова тела.
Наведеним антропометријским тачкама је лако утврдити
просторни положај с обзиром да њихов положај увек
одговара истим анатомским просторним структурама.
Виртуалне антропометријске тачке, за разлику од фиксних
мењају свој положај с обзиром на став тела.
Понекад директно или индиректно зависи и од равни на
којима се испитаник или поједини делови његовог тела налазе
током мерења. На слици 3.14. дат је приказ
антропометријских мерних тачака и њихових ознака на
људском телу. [1]
6.4. Услови и принципи антропометријског мерења
Приликом антропометријског мерења постоје одређени
принципи и услови који се морају поштовати да би добијене
мере биле што прецизније.
Да би грешка приликом мерења била минимална треба се
придржавати следећих принципа:
• мерење треба вршити увек у исто време,
• истим инструментима,
• исти испитивач,
• увек истом техником.
Услови мерења су:
• антропометријско мерење врши се у првим преподневним
сатима,
• инструменти морају бити стандардне израде и
баждарени сваког дана пре почетка мерења,
• просторија у којој се врши мерење треба да буде довољно
пространа и добро осветљена,
• при мерењу у просторији са испитивачем и особом
која уписује резултате може се налазити група од највише
три до пет испитаника истог пола и узраста,
• испитаници који се мере морају да буду боси и
минимално обучени,
• испитаник који приступа мерењу не сме имати
значајније изражене телесне недостатке који могу утицати на
резултате мерења,
• на сваком испитанику пре мерења треба прецизно
одредити и обележити релевантне антропометријске тачке.
[1]
 Индустријски дизајн

7. ИНДУСТРИЈСКИ ДИЗАЈН ХИДРАУЛИЧНОГ ПАЛЕТАРА

ХП 1000

Сл. 7.1 Хидраулични палетар – изометријски поглед са подигнутом ручицом и подигнутом виљушком; Детаљ хидрауличне пумпе

26
 Индустријски дизајн

ИНДУСТРИЈСКИ ДИЗАЈН ХИДРАУЛИЧНОГ ПАЛЕТАРА

ХП 1000

Сл. 7.2 Хидраулични палетар – изометријски поглед са спуштеном ручицом и спуштеном виљушком; Детаљ: точкићи и ручица

27
 Индустријски дизајн

8. ЛИТЕРАТУРА

[16] ie.mas.bg.ac.rs/Ergonomija-prezentacija2.ppt , 2018

[1]https://monoskop.org/images/d/d0/Mestrovic_Matko_Kritovac_Fedor_Osnove_met
odologije_industrijskog_dizajna_1968.pdf, , 2018 [17] D. Janosevic S. Andjelkovic INZENJERSKI, INDUSTRIJSKI I ERGONOMSKI
DIZAJN pdf 2012, 2018
[2] https://www.pinterest.com/pin/454159943652788692/ ,2018
[18] Predavanje, Egro nastanak I razvoj, www.znrfak.ni.ac.rs, 2018
[3] Предавање “Стратегија дизајна” , Проф. др Драгослав Јаношевић, Машински
факултет у Нишу, 2018 [19] http://www.learneasy.info/MDME/MEMmods/MEM30008A-
EcoErgo/Ergonomics/Ergonomics.html , 2018
[4] http://doniellegramby.blogspot.rs , 2018
[20] https://divmilvet.org/ergonomics/ ,2018
[5] https://www.researchgate.net/figure/Generic-model-of-industrial-design-
process_fig1_289716887 , 2018 [21] https://pacificofficeinteriors.com/october-national-ergonomics-month/ ,2018

[6] http://www.productgarden.com/services/industrialdesign/ , 2018 [22] http://www.solutionsofficesuites.com/blog-updates/office-ergonomics-why-its-

[7] http://nli2012.wikispaces.com/Creating+Authentic+Tasks , 2018
[8] http://www.ledhighbayfactory.com/industrial_design/ , 2018
[9] https://www.pinterest.com/pin/243405554831640352/ , 2018
[10] http://ccnmtl.columbia.edu/dr/spiral.html , 2018
[11] http://www.designorate.com/ux-research-for-design-project/ , 2018
[12] https://www.fotolia.com/id/205948679 , 2018
[13] http://www.googlebyrån.se/design-thinking/ , 2018
[14] http://www.prounique.com/qc_process , 2018
[15]https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Learning_process_and_quality_standar
ds.png , 2018
important/ ,2018
[23] http://tankarchives.blogspot.com/2013/11/ergonomics.html ,2018
[24] https://www.bayly.com.au/product-blog/62-ergonomics-and-product-design
,2018
[25] https://www.flinders.edu.au/whs/working-safely/ergonomic/guidelines-for-office-
layout.cfm ,2018
[26] http://www.dsource.in/course/introduction-cognitive-ergonomics-
design/introduction ,2018
[27] http://ohshub.com/case-study-ergonomic-approaches-that-work/ ,2018
[28] https://www.slideshare.net/jonnevalola/rough-history-of-user-centered-design-
disclipines ,2018
[29] http://www.evolvetechcorp.com/our-approach.aspx ,2018
[30] https://www.slideshare.net/piyush11111993/job-design-and-ergonomics ,2018

28