GAVRAN I LISICA dramtizacija

Pisac: Ova je priča dobro znana, nekada su je pričali i nama, ali

nije loše da se ponovi da se iz nje izvedu zaključci novi. Šumom
je šetala lija kažu da joj svež vazduh prija... Ugledala je gavrana
sa grane odlučila je da pred njim stane.
Lisica:- Gde si gavrane, prijane pernati odakle ti je taj sir, ako mi
je znati.
Gavran:- Snalazim se lijo, lukava prijo malo sam se u selu
zadužio. Malo sira mi treba da utolim glad slasno ću ovaj komad
pojesti sad.
Lisica:- Nemoj gavro, ptico lepa, otpevaj onu pesmu, što zna pola
sveta, sem lepote, znam da imaš lep stas, volela bih da čujem tvoj
prelepi glas.
Gavran: -Mnogi su čuli za mene, istina je prava, iz dana u dan
raste moja slava, svuda gde me vide aplauz sledi, teško koja ptica
može sa mnom da se poredi.
Lisica: Zapevaj, onda, ne štedi vreme onu laganu samo za mene...
Nek ti zavidi šuma sva kako moj gavra pevati zna...- Gavran: -
Zapevaću ti onu koja mira srcu ne da, saslušaj me pažljivo, gra-
gra- gra-gra...
Lisica: -Kakva je to pesma, ma to je zabuna Ispusti taj komad sira
iz kljuna... Lepše se peva, videćeš i sam ispusti sir, da čujem glas
dobro znan...
Gavran: -Gra , gra, , gra, ovo je moja najnovija pesma...
Lisica: -E, moj , gavro, ni to bolje ne zvuči dok se sa sirom
sladim, ti pevanje nauči... Džaba ti lepo perje, džaba ti je glas lep
sve imaš, samo ne pamet...
Šolkotović Snežana