***Ponavljanje (tabele, cirkularno pismo, indeksi, ...

)***

1. Formiraj cirkularno pismo, zasnovati na vašem šablonu napravljenom u prvom

zadatku sledećeg sadržaja. Izvor kreirati tokom pravljenja šablona (prezime, ime
roditelja, ime detateta, uspeh, prosek. Neka u tabeli postoji učenik sa nedevoljnim
uspehom, prosek mu je 1. Pri izboru podataka uzeti samo učenike kojima je prosek
veći ili jedanak 2.

Poštovani, <ime roditelja> <prezime>,

Obaveštavamo Vas da je učenik

<ime učenika> <prezime>
pokazao < uspeh učenika>(<prosek>).

Veličina slova je 10. Ime učenika, njegov

uspeh i prosek je veličine 12 i bold. Ime
centrirani na 4cm od leve margine.
Tri reda ispod teksta napisati „U
Beogradu“, a u sledećem redu datum.
Ispod teksta sa desne strane u istom redu gde ste napisali Beograd, obezbediti
mesto za potpis, a u sledećem redu ispod mesta za potpis tekst „(odeljenski
starešina)“ (liniju i tekst centrirati na 7 cm od leve margine).
Snimiti obrazac pisma, i samo pismo sa podacima.

2. Formiraj tabelu,u posebnom dokumentu zad2.docx. Tabela sadrži heder sledećeg

sadržaja
ime narucioca, adresa, naziv artikla, količina, cena
Tabela sadrži najmanje 3 popunjena reda. Obezbediti da da prvi red bude visine 1,5
cm, a ostali redovi visine 1 cm, poslednje dve kolone neka su širine 2cm. Heder
tabele centriran i po vertikali i po horizonatlia. Podatke ime, adresa poravnati uz
levo ivicu i centrirati vertikalno, podsatak ime artikla centrirati i vertikalno i
horizontalno, a količinu i cenu poravnati uz desnu ivicu i centrirati vertikalno. Tekst
u prvom redu centrirati po horizontali, imena učenika centrirati po vertikali a
udaljenost od leve ivice ćelije podesiti na 0,5 cm.
Sortirati tabelu pi imenima u abecednom poretku, ako dve osobe imaju isto ime
urediti i h po količini u opadajućem poretku.

Dodati kolonu, za naplatu, u kojoj se upisuje proizvod količine i cene.

Dodati red sa dve kolone, jedna sadrži tekst Ukupno, a druga sumu iznosa za
naplatu.Oba sadržaja poravnati vertikalno po dnu, prvi horizontalno po levoj strani,
a drugi horizontalno centrirati.
3. Na osnovu tabele kreirane u zadatku 3 formiraj
cirkularno pismo, zasnovati na vašem šablonu
napravljenom u zadatku 1 sledećeg sadržaja
<ime naručioca>
<adresa>,
Naručili ste
<artikl> <kolicina><cena>
U Beogradu
Današnjii datum
U tekstu koji prethodi korišćenjem tabova obezbediti
da ime bude centrirano na 2cm od leve margine,
adresa poravnata po desnoj strani na 5 cm od leve
margine, naziv artikla poravnati po levoj strani na 1cm od leve margine,
količinuporavnati po desnoj strani na 5cm od leve margine, a cenu po decimalnoj
tački na 7cm od leve margine.
Snimiti obrazac pisma, i pismo koje se dobija dodavanjem svih podtaka.

4. Formiraj indekse
 od reči : interfejs, operativni sistem
 od reči: Linuks , Vindouz, Juniks tako da su to podstavke glavne stavke operativni sistem
 od reči kernel tako da ukazuje na indeks operatini sistem

5. Formiraj indekser na kraju dokumenta, sa naslovom INDEKSER

6. Napravi stil Naslov1 nivoa 1 bazira na normalu, veličina slova15, sva slova velika, bold,
centrirana. Obezbediti da uvek počinje na novoj stranici.

7. Na paragrafe sa tekstom „Operativni sistem “ i “Operativni sistemi današnjice„ INDEKSER, primenti stil
Naslov1.
8. Na prvi paragraf koji sledi posle paragrafa stila Naslov1 primeniti stil Heding2.
9. Na paragrafe crvene boje primeniti stil Heding3.
10. Postaviti hedere
a) na prvoj strani upisati vaše ime i prezime
b) na neparnim stranama tekst „Racunarska gimnazija“ centriran
c) na parnim stranama tekst „vezba8 2012“ poravnat po desnoj strani na
udaljenosti 2cm od desne margine
11. Postaviti futere tako da sadrže centrirano redni broj stranice i ukupan broj stranica, na prvoj
strani dokumenta ne piše broj stranice.

12. Na početku dokumenta postaviti sadržaj.

13. Dodati na 4 mesta citate. Dodati n akarju dokumenta Bibliografiju (naslov1)

14. Osvežiti sadržaj.

15.Formiraj cirkularno pismo na osnovu sadržaja tabele formirane u zadatku 2 zadatku,

sledećeg sadržaja. U pismu uključiti samo naruđžine kojima se naručuje količina
veća ili jednaka 10. Obezbediti da pismo ima vodeni žig sa vašim inicijalima.

Poštovani <ime naručioca>,

Po Vašoj naruđžbini dostavljamo vam
artikl <ime artikla>
količina <količina>
cena artikla je <cena artikla>
U tekstu koji prethodi korišćenjem tabova obezbediti da reči artikl, količina,
cena počinju od na 2 cm od leve margine, ime artikla počinje na 4cm od leve
margine, količinu poravnati po desnoj strani na 5 cm od leve margine, a cenu
po decimalnoj tački na 5cm od leve margine.
Ispod teksta u levom uglu napisati Beograd, a u sledećem redu datum, Beograd
i datum na udaljenosti 2cm od leve margine.
Ispod teksta sa desne strane u istom redu gde ste napisali Beograd, obezbediti
mesto za potpis, a u sledećem redu ispod mesat za potpis tekst (direktor <Ime
proizvođača>) koji je centriran u odnosu na mesto za potpis. (Koristiti tabove)

************KRAJ ZADATAKA*************

Operativni sistem
Uvod
U računarstvu, operativni sistem (OS) je skup programa i rutina odgovoran
za kontrolu i upravljanje uređajima i računarskim komponentama kao i za
obavljanje osnovnih sistemskih radnji. Dodatno, omogućava pokretanje
drugih, korisničkih, programa kao što su editori, prevodioci i internet
pretraživači.
Mrežni operativni sistem je druga vrsta operativnog sistema.
Rani računari nisu imali operativni sistem (pogledati Istorija operativnih
sistema). Operator je osoba koja je ručno unosila i pokretala programe.
Kada su razvijeni programi za učitavanje i pokretanje drugih programa
logično je bilo da takvi programi dobiju naziv po onome čiji posao obavljaju.
Prvim računarom ćemo smatrati takav elektronski računar koji je odgovarao
Fon Nojmanovoj arhitekturi - kod koga su i program i podaci u istoj
memoriji. Kada su se sa sledećim računarima pojavili i prvi spoljašnji uređaji
- čitači papirne trake i bušač kartica - pojavila se prilika za sledeći stepen
automatizacije. Uobičajeni skup kartica na kojima su se nalazili kodovi za
ulazne i izlazne operacije su bile klica za budući razvoj operativnih sistema.
Pojam Operativni sistem
Najčešća upotreba pojma "operativni sistem danas, od opšte i stručne
javnosti, se odnosi na sav softver potreban korisniku za upravljanje
sistemom i pokretanje svih programa koji mogu raditi na tom sistemu. Po
opšteprihvaćenim normama to podrazumeva ne samo najniže slojeve jezgra
(kernel) koji neposredno upravljaju uređajima nego i biblioteke neophodne
korisničkim programima kao i osnovne programe za baratanje datotekama
i konfigurisanje sistema.
Granica između operativnog sistema i korisničkih programa nije precizno
određena i predstavlja često predmet rasprava. Naprimer, jedno od ključnih
pitanja u antimonopolskom sudskom slučaju Sjedinjene Američke Države
protiv Majkrosofta je da li je Majkrosoftov pretraživač Internet Eksplorer deo
operativnog sistema Vindouz ili je deo skupa korisničkih programa. Drugi
primer je neslaganje oko imenovanja GNU/Linuks osnovi jeste Linukskernel
ali mnogi upravo ceo operativni sistem zovu Linuks
Najniži nivo svakog operativnog sistema je kernel, jezgro, prvi sloj softvera
koji se učitava u računarsku memoriju pri pokretanju. Kao prvi softverski
sloj, on obezbeđuje svom ostalom softveru koji se potom učita u operativnu
memoriju zajedničke usluge jezgra. Osnovne usluge koje pruža ovo
zajedničko jezgro su pristup diskovima, upravljanje memorijom, upravljanje
procesima i poslovima i pristup ostalim računarskim uređajima. Kao i kod
operativnog sistema i ovde postoji pitanje šta tačno treba da čini "kernel".
Postoje mišljenja koja podržavaju koncept "mikrokernela" ili "monolitni
kernel" ili nešto treće, čak se postavljaju pitanja kao na primer—treba li
sistem za upravljanje datotekama (fajl sistem) biti deo kernela?
Sistemski pozivi
Sistemski pozivi su usluge koje korisnički programi zahtevaju od
operativnog sistema. Sistemski pozivi često koriste posebne procesorske
naredbe koje uzrokuju da procesor menja mod, a neki primeri su "zaštićeni
mod" (protected mode) ili "nadzornički mod" (supervisor mode).
Zajedničke usluge jezgra
Kako su se operativni sistemi razvijali, sve više usluga se očekivalo od
zajedničkog jezgra. Od 1990ih se od operativnih sistema često očekuje da
pruže mogućnost povezivanja na lokalnu mrežu i na Internet. Čak se
očekuje da zaštite ostali softver na računaru od štete koju mogu naneti
zlonamerni programi, kao što su virusi. Spisak usluga koje se očekuju od
jezgra se i dalje širi.
Programi međusobno komuniciraju kroz aplikativni programski interfejs
(API), slično kao što ljudi sa računarom komuniciraju kroz korisničko sučelje
- korisnički interfejs. Ovo posebno važi u komunikaciji između korisničkih
programa i operativnog sistema. Zajedničkim uslugama jezgra operativnog
sistema korisnički programi pristupaju kroz API. Time operativni sistem
omogućava komunikaciju između softvera i hardvera, to jest, programa i
uređaja. U osnovne funkcije operativnog sistema svakako treba navesti
upravljanje procesorom
Operativni sistemi današnjice
Vrste
Najrašireniji operativni sistemi današnjice koji se koriste na računarima
opšte namene (tu računamo i lične računare - Pi Si) su grupisani u dve
porodice: porodica Juniksolikih i porodica Majkrosoft Vindouz operativnih
sistema. Veliki računari i računari posebne namene koriste izmenjene ili
posebno naručene operativne sisteme koji ne moraju biti ni u kakvoj vezi sa
Vindouzom ili Juniksom ali su, po pravilu, bliži Juniksu nego Vindouzu.
Juniksoliki sistemi
Porodica Juniksolikih sistema je raznorodna grupa operativnih sistema koja
uključuje i Sistem V, BSD, i Linuks. Ime Juniks je zaštićeno od strane
Otvorene Grupe (The Open Group) koja daje licencno pravo korišćenja
imena kada se pokaže da predmetni operativni sistem zadovoljava sve
potrebne zadate uslove. Sam naziv se odnosi na veliki skup operativnih
sistema koji podsećaju na prvobitni Juniks.
Juniks sistemi pokreću računare raznolikih unutrašnjih arhitektura.
Najrasprostranjenija primena je među serverima u korporativnom sektoru
ali i među radnim stanicama u akademskom i inženjerskom okruženju.
Slobodno dostupne varijante Juniksa, kao što su Linuks i BSD su u usponu
popularnosti. Napravljen je proboj i na tržištu stonih računara, posebno
"prijateljskim" Linuks distribucijama, kao što je Ubuntu Linuks.
Neke vlasničke varijante Juniksa, kao što je HP-ov HP-UX i IBM-ov AIX su
napravljeni posebno da rade samo na računarima i sa opremom originalnog
proizvođača. Drugi, kao Solaris, mogu raditi na originalnim računarima ali i
na drugim računarima koji odgovaraju proizvođačevim zahtevima. Eplov
Mac OS X je BSD varijanta nastala iz NeXTSTEP i FreeBSD je zamena za
raniji Mac OS u uskom segmentu tržišta, ali postaje vremenom
najpopularniji vlasnički Juniks sistem.
Tokom prethodnih godina su slobodni Juniks sistemi potisnuli vlasničke iz
mnogih oblasti. Na primer, naučničko modelovanje i računarska animacija
su nekad bili teritorija Silikon Grafiksa i njegovog IRIKS operativnog
sistema. Danas su oni pod vlašću računarskih sistema pod Linuksom.
Majkrosoft Vindouz
Majkrosoft Vindouz porodica operativnih sistema nastaje kao grafička
nadogradnja povrh starog MS DOS operativnog sistema PI SI računara.
Današnje verzije se baziraju na jednoj naprednijoj varijanti koja je nazvana
Vindouz NT i ne predstavlja više samo grafičko okruženje već uistinu potpuni
operativni sistem. Vindouz radi na računarima zasnovanim na procesorima
firme Intel i njima sličnim. Oznaka za takve procesore je h86 kompatibilni,
a najpoznatiji su firme AMD. Postoje ili su postojale varijante koje rade na
procesorima DEC Alpha, MIPS i PowerPC. Postoje takođe i varijacije za
procesore sa 32 i sa 64 bita.
Danas je Vindouz najpopularniji operativni sistem, uživajući ogromnu
nadmoć na svetskom tržištu stonih računara od preko 90%. Takođe je
značajno rasprostranjen i u segmentu malih i srednjih servera u primenama
kao što su mrežni serveri ili serveri baza podataka.
Drugi operativni sistemi
Operativni sistemi za velike računare kao što je IBM-ov z/OS i operativni
sistemi posebne namene, kao što su QNX, eCos, i PalmOS nisu bliski Juniksu
niti Vindouzu sem Vindouz SE koji je blizak Vindouzu i nekoliko Linuks i BSD
distribucija koje su posebno krojene za specifične primene.
Pored operativnih sistema za velike računare postoje i operativni sistemi za
manje uređaje (mobilni telefoni, digitroni i sl.) i uređaje specijalne namene
(mikro-procesorski sistemi u automobilima, sistemi za automatsko
otvaranje vrata i sl.), koji zahtevaju rad u realnom vremenu. Popularni
operativni sistemi za mobilne telefone su Simbijan i OSE, dok za uređaje
specijalne namene veliko uporište imaju OSECK i OSE Epsilon i sl.
Stariji operativni sistemi koji se još uvek ponegde koriste su Vindouzu-nalik
OS/2 od IBM; OpenVMS od Hjulit Pakarda (nekada Didžital korporacije);
Mek OS, Eplov prethodni ne-juniks operativni sistem; RISK OS, posebno
stvoren za ARM procesore i njihovu arhitekturu; AmigaOS, prvi grafički
orijentisan operativni sistem sa multimedijalnim mogućnostima i to još za
široku publiku.
Istraživanje i razvoj novih vrsta operativnih sistema je zasebna oblast nauke
o računarima.
Klasifikacija i terminologija
Operativni sistem je suštinski sastavljen iz tri skupa komponenti:
Korisničkog interfejsa, koji može biti grafičkog tipa ili imati interpreter
komandne linije koji se još zove i školjka ("shell")
Sistemske rutine niskog nivoa
Jezgro-kernel koji je srce operativnog sistema
Kao što naziv sugeriše, školjka je spoljašnji programski omotač jezgra, dok
jezgro neposredno komunicira sa uređajima. Kod nekih operativnih sistema,
kao što je Juniks, školjka i jezgro su različiti i samostalni entiteti, što
omogućuje proizvoljne kombinacije i laku zamenu školjke. Drugi operativni
sistemi samo formalno prikazuju postojanje različitih komponenti dok su u
suštini monolitni.
Ideje projektovanja jezgra operativnog sistema su se vremenom
izdiferencirale u sledeće koncepte
monolitno jezgro
mikrojezgro
egzojezgro
Većina najrasprostranjenijih operativnih sistema ima jezgra monolitnog tipa,
kao što su Juniks, Linuks i Vindouz. Neki noviji operativni sistemi imaju
mikrojezgro, kao Epl MekOS H, AmigaOS, QNX i BeOS. Među istraživačima
i razvojnom zajednicom je mikrojezgro pristup veoma popularan, kao što je
Hurd/GNU. Oba sistema imaju svojih prednosti i uspešno žive na mnogim
mašinama. Na sistemima posebne namene koji podrazumevaju ugradnju
sistema i softvera u elektronski proizvod se primenjuje projektovanje
egzokernela, tačno za jedan uređaj i jednu primenu.
Dodatno čitanje - knjige
Besplatna i dobra knjiga za Linuks u elektronskom obliku, na srpskom
jeziku: "Operativni sistemi: Unix i Linux"
Sveobuhvatna knjiga - udžbenik o operativnim sistemima na srpskom
jeziku: "Operativni sistemi – teorija, praksa i rešeni zadaci"
Lista operativnih sistema
BSD
MVS
Juniks
Majkrosoft Vindouz
MS Dos
Linuks
Mac OS
OS/390
DOS
CP/M
Palm OS
Symbian